Da li se rat u Ukrajini seli preko granica Rusije?
Zajednica:
divovima
Usvojen novi zakon –zaposleni ne moraju da odgovaraju na poziv poslodavca nakon radnog vremena
Srbi u svetu: Kako je srpski profesor iz Para}ina osvojio Kinu
Putopis:
Riznica:
Strana 11
Strana 20
Strana 4
Strana 17
OBAVE[TEWE
Po{tovani ~itaoci,
Te{kom mukom, posle vi{e godina sa istom cenom, prinu|eni smo da od slede}eg broja Srpskog Glasa pove}amo cenu na 5 AUD, usled velikog pove}awa tro{kova {tampe, transporta i distribucije Va{e i na{e novine.
Australija ograni~ava broj novih stranih studenata
Australija }e uvesti ograni~ewe broja upisa novih stranih studenata koje prihvata na svoje fakultete, jer poku{ava da smawi migraciju na nivo pre pandemije koronavirusa.
Australija je zemqa koja ima najve}i broj stranih studenata, ali }e broj novih upisanih biti ograni~en na 270.000 do 2025. godine, prenosi Bi-Bi-Si.
Neki univerziteti tu odluku su nazvali "ekonomskim vandalizmom", ali zvani~na Kanbera tvrdi da }e to poboq{ati kvalitet studija.
Prema podacima sa po~etka ove godine, u Australiji studira oko 717.500 stranih studenata.
Ministar obrazovawa Xejson Kler priznao je da je visoko obrazovawe bilo te{ko pogo|eno tokom pandemije, kada je Australija poslala strane studente ku}i i uvela stroge grani~ne kontrole, prenosi Tawug.
On je, me|utim, primetio i da je broj stranih studenata na univerzitetima sada ve}i 10 odsto nego pre pandemije.
Vlada je ve} najavila poo{travawe kriterijuma za znawe engleskog jezika za strane studente i poja~ane kontrole za one koji se prijavquju za drugu studijsku vizu.
Broj upisanih na univerzitete bi}e smawen na 145.000 u 2025. godini, {to je otprilike nivo iz 2023. godine, naveo je Kler.
Privatni univerziteti mo}i }e da upi{u 30.000 novih stranih studenata, dok }e institucije za stru~nu obuku biti ograni~ene na 95.000 upisanih.
Do kada bi mogla da raste i da li sada vredi ulagati
Cene zlata su dostigle novi istorijski maksimum tako da jedna standardna poluga sada vredi vi{e od milion dolara. Tra`wa za ovim plemenitim metalom drasti~no je sko~ila proteklih meseci, a "pogurali" su je ratovi i globalna kriza. Najnoviji podaci pokazuju da }e smawewe kamatnih stopa u SAD biti br`e i zna~ajnije od o~ekivanog, {to bi, tako|e, moglo uticati na rast potra`we za zlatom. Svi se generalno u kriznim situacijama oslawaju na zlato. Osnovni motiv za uve}awe zlatnih rezervi je to {to Amerika dolar koristi kao politi~ko sredstvo protiv odre|enih dr`ava, a Rusija je to najboqe osetila na svom primeru. Dr`ave se brane na taj na~in {to izlaze iz dolara i ula`u u zlato. I pojedinci imaju sve ve}e poverewe u investiciono zlato i poku{avaju tako da sa~uvaju vrednost svoje imovine. Poja~ano {tampawe dolara i evra, koje je bilo vrlo intenzivno unazad, tri ili ~etiri godine, uticalo je na inflaciju, a investitori se od we brane tako {to ula`u sredstva u investiciono zlato.
ZA ZLATNU POLUGU VI[E OD MILION DOLARA
Od po~etka godine, cena zlata je porasla sa 2.050 dolara u januaru, na 2.528 dolara, koliko je bila wegova vrednost na berzama ovih dana.
Cena zlata je od po~etka godine porasla za 22 odsto, a investiciona banka UBS o~ekuje jo{ ve}i rast na 2.600 dolara za uncu do kraja 2024. Kako navodi Blumberg, standardna poluga zlata obi~no ima te`inu od 400 unci, tako da se vrednost jedne poluge sada procewuje na milion dolara.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Centralne banke bogatih zemaqa sve vi{e daju prednost zlatu u odnosu na ameri~ki dolar, prate}i tako ekonomije u razvoju, koje su posle globalne finansijske krize 2008. bile glavni kupci. Potra`wa za zlatom, do koje dolazi uprkos naglom porastu cene `utog metala, posledica je poku{aja centralnih banaka da preusmere svoja ulagawa u alternativne valute i sredstva, naro~ito nakon {to su SAD upotrebile dolar kao oru`je u sankcijama protiv Rusije.
I Narodna Banka Srbije nastavqa intenzivno da pove}ava zlatne rezerve. Nedavna kupovina jo{ pet tona zlata u vrednosti od 350 miliona evra, podigla je ukupne koli~ine kojim na{a
zemqa raspola`e na rekordnih 46,5 tona. Time su od 2012. godine zlatne rezerve utrostru~ene, a Srbija je po tome ubedqivo na prvom mestu u regionu. Broker Branislav Jorgi} ka`e za RT Balkan da kod cene investicionog zlata postoje odre|ene pravilnosti, a jedna od glavnih karakteristika je da u uslovima kada dolazi do politi~kih, ekonomskih ili ratnih kriza, investitori izlaze iz nestabilnih finansijskih ulagawa u ono {to oni smatraju stabilnim, a to je zlato. "To uzrokuje pove}awu tra`wu i rast cene zlata. To pravilo va`i sada, ali i decenijama unazad. Ako pogledamo skora{wu situaciju, imamo nadovezivawe dve krize prvo zdravstvenu, koja je bila 2021. godine, a na ~ijem smo kraju ve} u{li u novu, ratnu krizu i poreme}aj u ekonomskim odnosima na svetskom nivou. Kao posledicu toga imali smo pove}ano ulagawe u zlato. Sa druge strane, imate i intenzivna zamrzavawa deviznih rezervi drugih dr`ava, {to se ranije radilo na nivou Ujediwenih nacija, a sada to rade individualno zemqe, najvi{e Amerika", obja{wava Jorgi}.
On napomiwe da je rast cene zlata posledica "be`awe iz dolara" kao rezervne valute.
"Unazad pet do deset godina, Rusi i Kinezi pove}avaju svoje rezerve u zlatu. Sve dok postoje ti uslovi koji podsti~u rast cene zlata, a to su ratna, ekonomska kriza ili eventualno nova zdravstvena kriza, to }e povoqno uticati na rast cena zlata. U trenutku kada do|e do smirivawa situacije, do}i }e do stabilizacije cene zlata, pa ~ak i eventualno do wenog pada", smatra Jorgi}.
On ka`e da ne postoji generalni savet za individualne investitore, odnosno gra|ane, da
li da sada ula`u u zlato, s obzirom na wegovu visoku cenu. "Zlato je pogodno za qude koji mogu na mese~nom ili polugodi{wem nivou da izdvoje neke mawe koli~ine novca za investirawe, ali samo na period na deset ili vi{e godina ili kao ulog za penziju, jer zlato nije za kratkotrajnu investiciju. Ne dobijate nikakvu kamatu, ni dividendu. Va{a zarada je rast cene zlata, ali je najve}a verovatno}a da }ete u najmawu ruku sa~uvati vrednost svoje imovine. To bi trebalo da bude filozofija `ivota, {tedi se na dug rok", ukazuje Branislav Jorgi}. ZLATO KAO [TIT OD INFLACIJE
Prema re~ima Georgi Hristova, direktora kompanije "Taveks zlato i srebro", benefiti za privatne investitore od kupovine investicionog zlata su isti kao i za narodne banke {irom sveta, jer se zlato pokazalo kao efektivan {tit protiv inflacije i kao sigurno sredstvo u periodima krize.
"Ako narodne banke sebe {tite od inflacije kupovinom tone zlata, efekat je isti i za gra|ane sa recimo 10 grama zlata. Investiciono zlato se pokazalo u proteklih 50 godina kao najsigurnije sredstvo u pore|ewu sa drugim investicijama poput nekretnina, kriptovaluta, akcija... Inflacija je fenomen od kojeg ni jedna valuta ne mo`e da pobegne. Iz tog razloga centralne banke {irom sveta sebe osiguravaju kupovinom zlata, kao i privatni investitori", obja{wava Hristov.
On napomiwe da su zlatne rezerve osnova pouzdawa za bilo koju centralnu banku i opravdavaju emisiju novca i obveznica, i {aqu signal lokalnom stanovni{tvu, drugim dr`avama i investitorima, da je zemqa finansijski stabilna.
Bukte po`ari {irom Srbije, za dan zabele`eno
Vreli talas i tropske temperature zapalili su Srbiju, a apokalipti~ne slike sti`u iz svih krajeva. Za 24 ~asa izbilo je ~ak 200 po`ara, saop{tila je policija, a nedavno je Novi Sad zavijen u crno kada je stradala {esto~lana porodica, ukqu~uju}i i ~etvoro dece. U ogromnoj ve}ini slu~ajeva uzrok po`ara je qudski faktor, a ovo su saveti kako da u ovim vrelim danima sa~uvate sebe i svoju imovinu.
Srbija je 23. avgusta bila {okirana ve{}u koja je stigla iz Novog Sada, kada je u po`aru stradala {esto~lana porodica: otac, majka i ~etvoro dece, starosti od 2, 4, 5 i 7 godina. U toku je istraga koja treba da utvrdi kako je do{lo do ove stra{ne tragedije, a prema prvim, nezvani~nim informacijama, do po`ara je do{lo kada se zapalila baterija elektri~nog bicikla koji se punio.
Na Karaburmi, 23. jula u Ulici Patrisa Lumumbe 92 do{lo je do po`ara koji je izazvao kvar na klima ure|aju. Stan je u potpunosti uni{ten, a samo pukom sre}om niko nije nastradao. Ovo
^etiri
nije ni prvi, ni jedni put da se klima ure|aj dovodi u vezu sa izbijawem po`ara, Kolika je stvarna opasnost od relativno novih tehnologija kako {to su mobilni telefoni, laka elektri~na vozila ili klima ure|aji i koliko oni pove}avaju rizik od izbijawa po`ara, objasnio je za Novu Slobodan Ne{kovi}, biv{i inspektor Odeqewa za utvr|ivawe uzroka po`ara, eskplozija i havarija i sudski ve{tak.
„Normalno je da }e se na vi{im temperaturama svi aparati br`e zagrevati, ali i sa tim ure|ajima je uglavnom isto kao i sa bilo kojim drugim elektri~nim ure|ajima u doma}instvu, treba se pridr`avati uputstava i po{tovati neka jednostavna pravila da ne bi do{lo do po`ara i katastrofalnih doga|aja“, obja{wava Ne{kovi}.
Iako se posle tragedije u Novom Sadu kao uzrok pomiwao elektri~ni bicikl koji je navodno bio na puwa~u, tek }e istraga utvrditi odakle je ta~no plamen krenuo.
„Nesre}a se dogodila oko
skoro tri sata po pono}i, dok su qudi spavali. Tu je opanost jer `rtve koje spavaju, prvo opije dim i on ih naj~e{}e i ugu{i, a kada izbije plamen, ve} je kasno. Ukoliko je stvarno u pitawu neki kvar na elektri~nom biciklu, onda je u~iwena gre{ka koju mnogi qudi ~ine, a to je da ostavqaju ure|aje na puwa~ima van kontrole. Problem je {to, ukoliko izbije plamen na bateriji, to je gotovo nemogu}e ugasiti. Nije dobro ostaviti ure|aje na puwa~u bez nadzora. Vrlo je jednostavno proveriti da li je sve u redu i da li i puwa~ funkcioni{e kako treba. Jednostavno, prislonite ruku. Ako primetite da je vreo, to je znak da ne{to nije kako vaqa. Isti je princip i sa mobilnim telefonima, ne treba ih ostavqati na puwa~u celu no}. Dodu{e, koliko se danas koriste mobilni tele-
foni, broj po`ara koji oni izazivaju je zanemarqiv, ali se i daqe de{avaju“, obja{wava Ne{kovi}. [to se ti~e klima ure|aja, od wih preti vrlo mala opasnost, a opet i na pove}awe tog rizika uti~u vlasnici. „U ve}ini svih po`ara koji izbiju, bilo u stanovima ili na otvorenom, uzrok je qudski faktor. Preventiva je najva`nija i uvek je jeftinije ulo`iti u preventivu nego sanirati posledice po`ara. Isto to va`i i za klime kao i za sve druge ure|aje. Sad skoro sam, po prvi put u karijeri, radio ve{ta~ewe na po`aru koji je izazvala spoqna jedinica klima ure|aja. Ukoliko se qudi pridr`avaju nekih pravila, opasnost se smawuje. Ne mo`ete o~ekivati da }e klima stara 20 godina raditi kao nova. Tako|e, potrebno je i makar jednom godi{we proveriti
kqu~ne stavke za sve koji `ele da do`ive stotu
Broj stogodi{waka {irom sveta porastao je sa 151.000 u 2000. na 573.000 u 2021. Qudi `ive sve du`e i o~ekuje se da }e se u narednom periodu broj onih koji „pre|u“ stotu jo{ pove}avati.
Stogodi{waci su primer uspe{nog, kvalitetnog starewa, ~esto imaju mawe hroni~nih bolesti i odr`avaju nezavisnost u svakodnevnom `ivotu sve do svojih devedesetih. Dok genetika doprinosi dugove~nosti, faktori koji se mogu promeniti ~ine vi{e od 60 odsto „uspe{nog” starewa.
Ali koji faktori posebno doprinose da do`ivite stotu? Odgovore bi mogao da da uvid u na~in `ivota i zdravstvene navike stogodi{waka i skoro stogodi{waka (onih koji imjau od 95 do 99 godina) {irom sveta.
Nedavni pregled ukqu~ivao je 34 opservacione studije objavqene od 2000. Sledi pregled ~etiri kqu~na faktora za koje su epidemiolog @aoli Dai Kepler sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Sidneju i Permajnder Sa~du, profesor neuropsihijatrije, iz Centra za zdravo starewe mozga istog univerziteta, otkrili da doprinose dugove~nosti.
1. RAZNOVRSNA ISHRANA SA KONTROLISANIM UNOSOM SOLI
Stogodi{waci i skoro stogodi{waci obi~no imaju uravnote`enu i raznoliku ishranu. Istra`iva~i sa Univerziteta u Sidneju su otkrili da su u proseku unosili izme|u 57 i 65 procenata kalorija iz ugqenih hidrata, 12 do 32 procenata iz proteina i 27 do 31 procenata iz masti.
Wihova ishrana ukqu~uje osnovnu hranu (kao {to su pirina~ i p{enica), vo}e, povr}e i hranu bogatu proteinima poput `ivine, ribe i mahunarki, uz umerenu potro{wu crvenog mesa.
Ovaj na~in ishrane, sli~an mediteranskoj ishrani, povezan je sa mawim rizikom od o{te}ewa fizi~ke funkcije i smrti.
Po`eqni unos soli je u okviru preporuke Svetske zdravstvene organizacije od mawe od dva grama natrijuma dnevno ({to odgovara koli~ini od oko pet grama soli).
Nau~nici iz Australije su otkrili da su osobe sa ve}im unosom soli (oni koji su preferirali slanu hranu ili dodavali dodatnu so u obroke) imali 3,6 puta ve}i rizik od o{te}ewa neke fizi~ke funkcije u pore|ewu sa onima koji nisu preferirali so.
Prakti~no, ovi nalazi sugeri{u da treba da ukqu~imo dosta integralnih `itarica, korenastog povr}a, pasuqa, mahunarki, vo}a i povr}a u na{u ishranu, minimiziramo potro{wu crvenog mesa i da se odlu~imo za nemasno meso `ivine, ribe i proteine na bazi biqaka, i ograni~imo so u na{oj hrani.
2. MAWA UPOTREBA LEKOVA
Stogodi{waci nisu oslobo|eni hroni~nih bolesti, ali ih obi~no razviju mnogo kasnije od prose~nih odraslih. Vi{e od polovine qudi u studiji istra`iva~a iz Sidneja, imalo je uobi~ajene probleme kao {to su hipertenzija (visok krvni pritisak), demencija ili neko kognitivno o{te}ewe.
Otkrili su da su qudi koji su u~estvovali u studiji, uzimali u proseku 4,6 lekova. Naj~e{}e kori{}eni lekovi su lekovi za krvni pritisak i oni za sr~ana oboqewa. Qudi koji nisu stogodi{waci uzimali su u proseku 6,7 lekova. Polifarmacija se ~esto defini{e kao uzimawe pet ili vi{e lekova istovremeno i uobi~ajena je kod starijih osoba. Neodgovaraju}a polifarmacija je povezana sa pove}anim rizicima od ne`eqenih efekata kao {to su padovi, kognitivno o{te}ewe, pa i hospitalizacija, zbog {tetnih interakcija lekova.
Iako vrsta ili broj prepisanih lekova mo`da nije pod kontrolom pacijenta, va`no je da lekari prepisuju lekove samo kada je to neophodno, u potpunosti infor-
mi{u pacijente o prednostima i rizicima i redovno revidiraju, ako je potrebno, planove le~ewa.
3. DOBAR SAN Kvalitet i ko li~ina sna uti~u na imuni sistem, hor mone stresa i kardiome taboli~ke funkcije, te tako uti~u na pojavu gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Dobar san je povezan sa dubokom staro{}u, dobrim zdravqem i mawim rizikom od hroni~nih bolesti.
klimu, o~istiti je.
Da sve bude jo{ gore, uz qudsku nebrigu postoje i piromani, qudi koji podme}u po`are da bi kasnije u`ivali gledaju}i ih.
„Znam da je bilo takvih slu~ajeva. U nekim zemqama su se ~ak u~lawivali u dobrovoqna vatrogasna dru{tva, palili po`are, a potom i{li da ih gase. Takvi qudi predstavqaju veliku opasnost“, ka`e Slobodan Ne{kovi}. Wegove re~i potvr|uje i nedavni slu~aj iz Beograda. U nasequ Karaburma, u Vla{i}koj ulici izbio je 23. avgusta po`ar u potkrovqu. Povre|enih nije bilo, a o{te}eno je ~ak sedam stanova. Nakon {to je po`ar uga{en, policajci su uhapsili vlasnika stana S. S. (51) jer se ispostavilo da je on sam izazvao po`ar. On je osumwi~en za te{ko delo protiv op{te sigurnosti.
U analizi koju su sproveli Kepelr i Sa~du, 68 odsto stogodi{waka je bilo zadovoqno kvalitetom svog sna. U istra`ivawu o zadovoqstvu spavawem odraslih u 13 zemaqa 2020. godine, zadovoqstvo se kretalo od 29 do 67 procenata. Optimalno trajawe sna je izme|u sedam i osam sati po no}i. Saveti za postizawe boqeg sna ukqu~uju odr`avawe redovne rutine spavawa, stvarawe mirnog okru`ewa, redovno ve`bawe i upravqawe stresom.
4. @IVOTNA SREDINA
OSTALI VA@NI FAKTORI Istra`ivawa tako|e pokazuju da su nepu{ewe, izbegavawe alkohola ili umereno konzumirawe pi}a, fizi~ka aktivnost i odr`avawe dru{tvenih veza va`ni za pove}awe {ansi osobe da do`ivi 100 godina.
Naravno, usvajawe promena u na~inu `ivota o kojima se govori u ovom ~lanku ne}e garantovati da }ete dosti}i starost od 100 godina. S druge strane, neki stogodi{waci imaju sumwive zdravstvene navike. Ali mnogi stariji qudi nastoje da usvoje zdravije stilove `ivota kako bi spre~ili i kontrolisali hroni~na problemati~na stawa, dok zdravstveni radnici na sli~an na~in prepoznaju va`nost `ivotnog stila.
[to ranije usvojite pozitivne promene u na~inu `ivota i zdravije navike, to }ete biti u boqoj poziciji da ostvarite dug i zdrav `ivot. Postati stogodi{wak je `ivotni poduhvat, poru~uju nau~nici. ^lanak je objavqen u ~asopisu The Conversation.
Vi{e od 75 procenata stogodi{waka i skoro stogodi{waka u studijskom pregledu `ivelo je u ruralnim podru~jima. To je obrazac koji se ogleda u „plavim zonama“, oblastima poznatim po visokoj koncentraciji stogodi{waka, kao {to su Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, poluostrvo Nikoja u Kostariki i Ikarija u Gr~koj. Ovo mo`e biti delimi~no povezano sa vezom izme|u prirode i zdravqa i blagostawa. Na primer, izlo`enost zelenim povr{inama je povezana sa ni`im stre-jom, krvnim pritiskom, dijabetesom tipa 2 i sr~anih bolesti, {to potencijalno pove}ava o~ekivani `ivotni vek.
TE[KE BORBE U KURSKOJ OBLASTI
Da li se rat iz Ukrajine seli preko granica Rusije?
RAT U UKRAJINI: Krvavi bilans borbi u Kurskoj oblasti; U`asne namere Kijeva
Rat u Ukrajini u{ao je 915.
dan. Rusija je izvela novi napad na VSU, koriste}i rakete i bespi-
lotne letelice, a na meti su bili Kijevska, Zaporo{ka oblast, Hersonska oblast i Krivi Rog, prenose ukrajinski mediji.
Interfaks Ukrajina navodi da su regionalne vlasti saop{tile da je jedna osoba poginula, a dve su rawene u napadu na Zaporo`je. Eksplozije su se ~ule i u Hmeqni~koj oblasti, a tri hipersoni~ne rakete "kin`al" ispaqene su na zapadne regione, prenosi Unian. U@ASNE NAMERE KIJEVA
Ukrajina je nedavno dostavila Sjediwenim Dr`avama informacije o ciqevima u Rusiji koje bi htela da pogodi zapad-
UKRAJINA POKU[AVA DA PROBIJE GRANICU
KOD BELGORODA:
Besne borbe, hitno se oglasio guverner
Ukrajinske snage poku{avaju da probiju rusku granicu u ju`ni region Belgoroda, a borbe su u toku, javili su ruski Telegram kanali, prenosi Rojters.
Kanal "Mash" na Telegramu saop{tio je da je oko 500 ukrajinskih vojnika napalo dva kontrolna punkta u Nehotejevki i [ebekinu u Belgorodu, a borbe besne u oba podru~ja.
Prema wihovim re~ima, borba sa ruskim grani~arima vodi se u rejonu sela Nehotejevka, koje se nalazi na teritoriji Ruske Federacije. Kontrolni punktovi su napadnuti.
Prema razli~itim izvorima, sa ukrajinske strane oko 8 ~asova ujutru je krenulo od 60 do 200 vojnika u oklopnim vozilima.
Prema drugim izvorima, Oru`ane snage Ukrajine u{le su u {umu kod @uravlevke, koja se nalazi direktno na granici, kod Nehotejevke, ali nisu juri{ale na sam kontrolni punkt.
Sada ruske Telegram stranice pi{u da su svi napadi na ovim prostorima odbijeni.
Belgorod se grani~i sa regionom Kursk, gde su ukrajinske trupe zauzele rusku teritoriju nakon {to su izvr{ile muwevit upad 6. avgusta.
Guverner Belgorodske oblasti Vja~eslav Gladkov napisao je na Telegramu da su se „pojavile informacije da neprijateq poku{ava da probije granicu“.
- Prema ruskom Ministarstvu odbrane, situacija na granici je i daqe te{ka, ali se mo`e kontrolisati. Na{a vojska obavqa planski posao. Ostanite mirni i verujte samo zvani~nim izvorima informacija - navodi se u wegovoj objavi.
UKRAJINA NAPREDUJE U KURSKOJ OBLASTI, KONTROLI[E 100 NASEQA: Sirski otkrio koliko ruskih vojnika je zarobqeno
Ukrajina nastavqa ofanzivu na ruskoj teritoriji u Kurskoj oblasti, rekao je vrhovni komandant Oru`anih snaga Ukrajine Oleksandar Sirski, prenosi Bi-Bi-Si.
General Oleksandar Sirski ka`e da ukrajinske trupe kontroli{u 1.294 kvadratna kilometra (500 kvadratnih miqa) ruske teritorije i 100 naseqa. On dodaje da su zarobqena oko 594 ruska vojnika.
nim raketama dugog dometa, pi{e Fajnen{el tajms. List se poziva na ukrajinskog zvani~nika. Re~ je o aerodromima, skladi{tima municije, skladi{tima goriva i komandno-kontrolnim centrima.
UKRAJINCI OSTAVQAJU
KOSTI U KURSKOJ OBLASTI
Oru`ane snage Rusije od po~etka borbi u pograni~nim podru~jima Kurske oblasti likvidirale su vi{e od 6.600 vojnika, a tako|e uni{tile 73 tenka, 34 borbena vozila pe{adije, 62 oklopna transportera i 432 borbena oklopna vozila, kao i 4 „hajmarsa“, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Osim toga, uni{ten je jedan vi{ecevni baca~ raketa, pet lansera PVO sistema, devet stanica za elektronsko ratovawe, dva kontrabaterijska radara, PVO radar.
Operativno-takti~ka avijacija izvela je napade na rezervni sastav ukrajinske vojske na podru~ju 12 naseqa u Sumskoj oblasti.
Ministarstvo isti~e da Oru`ane snage Rusije sprovode izvi|a~ko-istra`ne radwe kako bi uni{tile diverzantske grupe ukrajinske vojske, koje su poku{ale da prodru u dubinu ruske teritorije.
ZELENSKI: U RUSKIM
NAPADIMA POGINULE
^ETIRI OSOBE, 16 RAWENO
Vladimir Zelenski je rekao da su u ruskom udaru ~etiri osobe poginule, a 16 je povre|eno.
BOLAN PORAZ VSU
Ruske snage preuzele su kontrolu nad selom Orlovka u DNR, saop{tilo je Ministarstvo odbrane. Orlovka se nalazi na mawe od 10 kilometara od Avdejevke i Rusi se od februara bore za to selo.
UKRAJINSKE SNAGE
POKU[AVAJU DA SE
PROBIJU U BELGORODSKU
OBLAST
Ukrajinske snage poku{avaju da se probiju preko granice u Belgorodsku oblast, situacija je slo`ena ali pod kontrolom, rekao je gubernator te oblasti Vja~eslav Gladkov.
U HMEQNICKOJ OBLASTI
POGO\EN AERODROM
I SKLADI[TA
NATO MUNICIJE
Na podru~je vojnog aerodroma i skladi{ta municije u gradu Starokonstantinov u Hmeqnickoj oblasti Ukrajine izvr{en je napad, izjavio je za Sputwik koordinator proruskog ilegalnog otpora u Nikolajevu Sergej Lebedev.
Pro{le nedeqe je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da Ukrajina kontroli{e vi{e od 1.250 kvadratnih kilometara ruske teritorije.
Govore}i putem video-veze na ukrajinskoj TV, Sirski je rekao da je jedan od ciqeva ukrajinskog upada u Kursk bio da se „odvu~e zna~ajan broj neprijateqskih trupa iz drugih oblasti“, kao {to su Pokrovsk i Kurahovo u Donbasu, i to je uspe{no postignuto.
On dodaje da je Rusija bila svesna ovog ciqa i da „koncentri{e svoje borbeno najspremnije jedinice u oblasti Pokrovsk“.
- To smo uspe{no obavili! Rusi su od po~etka svesni koji je na{ ciq i sada na podru~je Pokrovska gomila borbeno najspremnije jedinice, ali iz Donbasa su povukli ~ak 30.000 qudi - ka`e Sirski. Ukrajinske snage poku{avaju da probiju rusku granicu u ju`ni region Belgoroda, a borbe su u toku, javili su ruski Telegram kanali, prenosi Rojters.
Prema wegovim re~ima, na teritoriji aerodroma nalazi se vi{e od trideset skloni{ta, gde ukrajinski vojnici parkiraju avione i skladi{te municiju, ukqu~uju}i NATO rakete vazduhzemqa velikog dometa koje se koriste za napade u pravcu Krima.
Lebedev je istakao da je u napadu na Starokonstantinov uni{ten objekat u kome su se nalazili ukrajinski piloti koje su obu~avali strani instruktori.
Kako je naveo, u jednom od napada pogo|en je objekat koji su ~esto pose}ivali oficiri, ukqu~uju}i i strane.
On je dodao da je evakuacija sa mesta napada vr{ena helikopterima, {to mo`e ukazivati na veliki broj `rtava.
GROSI U OBILASKU KURSKE NUKLEARKE
[ef IAEA Rafael Grosi po~eo je obilazak Kurske nuklearke. Grosi je zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu {to mu je uputio poziv da do|e u nuklearnu elektranu.
- Pre svega, zamolio bih vas da prenesete zahvalnost predsedniku Ruske Federacije na pozivu u Kursku nuklearnu elektranu u ovakvim vanrednim uslovima - rekao je on obra}aju}i se
zameniku generalnog direktora za me|unarodne aktivnosti korporacije „Rosatom“ Nikolaju Spaskom.
MRA^NA ISTINA O ZLO^INIMA VSU U KURSKOJ OBLASTI Stanovnica Kurske Suxe Nade`da Bobrovskaja rekla je za RIA Novosti da vojnici Oru`anih snaga Ukrajine pqa~kaju grad, `ive u "lepim bogatim ku}ama" i oduzimaju paso{e i mobilne telefone onim stanovnicima koji nisu napustili grad. KAKO POQSKA VLAST SAZNA ZA SVOJE PLA]ENIKE U UKRAJINI?
Poqske vlasti ~esto saznaju za svoje pla}enike u Ukrajini sa dru{tvenih mre`a ili nakon wihove smrti, rekao je za RIA Novosti izvor iz poqskog Ministarstva spoqnih poslova, koji je `eleo da ostane anoniman. POGO\ENA BAZA STRANIH INSTRUKTORA VSU
U Krivom Rogu pogo|ena je baza stranih instruktora Oru`anih snaga Ukrajine, vojni lekari tretiraju 15 `rtava koje govore engleski, rekao je za RIA Novosti koordinator proruskog Nikolajevskog otpora Sergej Lebedev.
Teritorije koje je Ukrajina okupirala u Rusiji (qubi~asta boja)
DIREKTOR CIA: Ukrajina bi mogla da izgubi rat do kraja 2024.
Ukoliko Kongres ne odobri novi zakon o pomo}i, "slika }e biti mnogo stra{nija", rekao je Vilijam Berns
Direktor CIA Vilijam Berns upozorio je poslanike da bi Kijev, ukoliko ne pro|e novi paket vojne pomo}i u ameri~kom Kongresu, mogao da izgubi rat do kraja godine, prenosi "Politiko".
Berns je pozvao poslanike u Kongresu da odobre novi zakon o pomo}i, sa kojim bi Ukrajina mogla da izdr`i do kraja 2024. godine.
Ukoliko Kongres ne odobri ovaj predlog, "slika }e biti mnogo stra{nija", rekao je Berns i dodao: "Postoji veoma realan rizik da Ukrajinci izgube na bojnom poqu do kraja 2024. i da Moskva diktira uslove politi~kog re{ewa."
To je najsna`nije upozorewe visokog obave{tajnog zvani~nika u vezi sa konfliktom u Ukrajini. Zvani~nici u Kijevu upozoravaju Zapad da bi ruska ofanziva mogla da po~ne tokom leta.
Berns je ovo izgovorio dan nakon {to je predsedavaju}i Predstavni~kog doma Majk Xonson predstavio dugo o~ekivani paket vojne pomo}i za Ukrajinu.
Ministar odbrane SAD Lojd Ostin prethodno je upozorio da }e se, ukoliko se nastavi sa odugovla~ewem slawa vojne pomo}i, saveznici "pitati da li smo mi uop{te pouzdan partner".
Predsednik SAD Xozef Bajden je nedavno izjavio da sna`no podr`ava zakon o pomo}i Ukrajini. Bajdenova administarcija tvrdi da je izostanak vojne pomo}i Kijevu najva`niji razlog za{to Ukrajina gubi na vojnom poqu.
Kako je naglasio Berns, pomo} Ukrajini je u ovom trenutku ne{to vi{e od sukoba sa Rusijom.
"Radi se i o Kini i kineskom predsedniku Si \inpingu, o wegovim ambicijama i na{im saveznicima i partnerima u Indo-Pacifiku. Sada je pitawe da li nas na{i protivnici do`ivaqavaju kao pouzdane i odlu~ne, i da li to razumeju na{i saveznici i partneri", dodao je.
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
PUTNIČKA AGENCIJA
DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170
Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
Pavel Durov, koji je pobegao iz Rusije zato {to je odbijao da sara|uje sa vlastima, otkrio je granice slobode govora u Francuskoj
Francuski zvani~nici krenuli su u akciju sa nalogom za hap{ewe koji je izgledao kao da je ispisan na pole|ini salvete, kada su shvatili da }e osniva~ popularne aplikacije Telegram napraviti kolosalnu gre{ku dolaskom u zemqu, uprkos tome {to se wegova kompanija nalazi daleko van doma{aja EU u Dubaiju.
Rus Pavel Durov je misteriozno uspeo da dobije francusko dr`avqanstvo 2021. godine, a da nije ni `iveo u toj zemqi. Obi~no je za francusko dr`avqanstvo je potreban dokaz o petogodi{wem boravku i, {to je jo{ va`nije, dokaz o pet godina pla}awa poreza na dohodak. Umesto toga, Durov je uspeo da brzo dobije dr`avqanstvo zahvaquju}i inicijativi francuskog Ministarstva spoqnih poslova koja omogu}ava naturalizaciju osoba koje doprinose imixu, prosperitetu i me|unarodnim odnosima Francuske.
Niko nije bio u stawu da zapravo artikuli{e {ta je ta~no Durov doprineo Francuskoj osim {to je govorio la`i o Rusiji i napravio aplikaciju koju su francuski mediji dugo kvalifikovali kao glavni izbor francuskog predsednika Emanuela Makrona i wegovog okru`ewa od najmawe 2016. godine, pi{e za RT interne{enel kolumnistkiwa i politi~ki strateg Rej~el Marsden. Jednako zbuwuju}a je i ~iwenica da ga
samo tri godine kasnije, pravosudni ogranak iste francuske vlade koja mu je dala dr`avqanstvo po kratkom postupku, sada optu`uje da je zauzeo previ{e opu{ten pristup sadr`aju svoje platforme. "Francuska je duboko posve}ena slobodi izra`avawa i komunikacije, inovacijama i duhu preduzetni{tva. Tako }e i ostati. U pravnoj dr`avi, slobode se podr`avaju u zakonskom okviru, kako na dru{tvenim medijima tako i u stvarnom `ivotu, kako bi se za{titili gra|ani i po{tovala wihova osnovna prava", rekao
je predsednik Emanuel Makron i poru~io da je do hap{ewa Durova do{lo u okviru "istrage" i da to "ni na koji na~in nije politi~ka odluka".
U izve{tajima francuske {tampe citiraju se anonimni pravosudni izvori bliski slu~aju koji tvrde da se aplikacija pretvorila u xinovsku besplatnu pozornicu za raznorazni "olo{": teroriste, trgovce drogom, pedofile.
Hap{ewe Durova je o~igledno bilo dovoqno da podstakne kanadskog osniva~a jo{ jedne platforme za slobodu govora, Krisa Pavlovskog iz "Rambla", da zgrabi svoju torbu i zbri{e. "Malo kasnim sa ovim, ali iz dobrog razloga – upravo sam bezbedno oti{ao iz Evrope", napisao je Pavlovski na Iksu. Francuska je zapretila "Ramblu", a sada su pre{li crvenu liniju hap{ewem izvr{nog direktora "Telegrama" zato {to nije cenzurisao sadr`aj na svojoj platformi.
Pavlovski je ranije odlu~io da direktno geoblokira "Rambl" {irom Francuske, umesto da cenzuri{e sadr`aj koji je od wega tra`ila francuska vlada – kao na primer RT. Ali Durov je neko vreme pevao melodiju koju je Zapad zaista voleo, o tome kako je ruska vlada na wega vr{ila pritisak da kontroli{e sadr`aj i pristupi podacima korisnika i kako ih je on herojski odbio.
Wegov progon u Rusiji bio je takav da tamo nikada nije uhap{en ili optu`en za
bilo {ta, a Telegram je i daqe operativan u Rusiji, dok Durov mo`e slobodno da ide {irom sveta predstavqaju}i se kao profesionalna `rtva svoje domovine. Durov je ~ak ispo{tovao zahteve EU da cenzuri{e RT i druge ruske medije. Nedavno je, pak, do{lo do zna~ajnog pomaka. Promenio je plo~u i ona nije toliko prijatna za zapadni establi{ment kada je pre nekoliko meseci u intervjuu sa Takerom Karlsonom rekao da je FBI poku{ao da ubedi jednog od wegovih in`ewera da u osnovi po~ne da instalira prijateqski "zadwi ulaz" na aplikaciju i tako omogu}i obave{tajnim slu`bama lak pristup {ifrovanom sadr`aju Telegrama. FBI je posebno bio zainteresovan za infiltrirawe u grupe koje su se protivile obaveznim vakcinama i kovid merama.
Biv{i ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je posle hap{ewa Durova da ga je prethodno upozorio da }e imati problema u gotovo svakoj zemqi u kojoj ne `eli da sara|uje sa vlastima u vezi sa "velikim zlo~inima". Protivqewe obaveznoj vakcinaciji nije "veliki zlo~in" ali se Pariz pretvara da jeste kako bi se pozabavio "mawim" stvarima koje oni vide kao pretwu wihovoj mo}i.
Durov je mo`da sada na ivici da sazna da bi, uprkos wegovoj antiruskoj retorici, Rusija zapravo mogla da po~ne da izgleda dobro, naro~ito kada wegovi drugari odlu~e da im ga je dosta.
Pavel Durov
Direktor CIA Vilijam Berns
PREDIZBORNA PANIKA:
Amerikanci ubrzano gomilaju zalihe strahuju}i od dana posle izbora
Milioni Amerikanaca prave zalihe hrane i drugih potrep{tina u i{~ekivawu onoga {to veruju da dolazi. Qudi su na ivici nerava zbog pribli`avawa izbora u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, mogu}e eskalacije rata na Bliskom istoku, alarmantnih prirodnih katastrofa kojima smo svedoci {irom sveta i potencijala za jo{ jednu veliku globalnu pandemiju, pi{e Majkl Snajder, autor vi{e kwiga o fenomenu posledwih vremena od kojih posledwa nosi naziv "Haos".
Kako navodi, tokom ovih godina, nikada nije video ve}u zabrinutost za narednih 12 meseci kao {to je ona trenutna.
Sve je vi{e onih koji veruju da predstoje veliki doga|aji koji mewaju istoriju i ima mnogo qudi koji `ele da budu dobro
Prema podacima Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA) oko 20 miliona Amerikanaca se dovoqno dobro pripremilo da bi mogli da pre`ive izolaciju od najmawe mesec dana.
U tom broju postoje oni koji se identifikuju kao deo onlajn zajednica "prepera" koje ukqu~uju entuzijaste koji godinama prave zalihe ili grade bunkere.
Ovih dana, ~ak se i lanac supermarketa "Kostko" prilago|ava tr`i{tu "prepera".
Na wihovim rafovima, na kojima se ve} nude ogromne tegle putera od kikirikija, makarona i sireva od 12 pakovawa, pojavio se novi dodatak: paket za vanredne situacije od 150 obroka spremnih za konzumaciju.
Za 100 dolara, paket ukqu~uje 80 ve~era, 30 doru~ka i 40 energetskih napitaka sa rokom trajawa od 25 dugih godina.
pripremqeni. Tako je "Wuzvik" objavio da je "priprema za sudwi dan" postala industrija vredna 2,46 milijardi dolara.
"Bilo da je vo|en naknadnim potresima nakon kovida-19, prekidima u lancu snabdevawa, prirodnim katastrofama ili geopoliti~kim tenzijama, narativ spremnosti za katastrofe se pomera sa periferije dru{tva u obi~na doma}instva", navodi autor.
I napomiwe da dok je odrastao nikada nije ~uo re~ "preper" (izraz za onog koji se priprema za sudwi dan), dok se danas veliki deo stanovni{tva aktivno priprema za kolaps dru{tva.
"U svetu u kome je nepredvidivost postala stalna, na{ asortiman preuzima zna~ajnu ulogu u pripravnosti za vanredne situacije. Zamislite iznenadni nastup lo{eg vremena, izazove neo~ekivane promene poslova ili uznemiruju}u pomisao o nesta{ici hrane", navodi se u opisu proizvoda.
Pored prodaje paketa obroka za hitne slu~ajeve, "Kostko" je tako|e postao veliki prodavac zlatnih i srebrnih poluga i kovanog novca, koji su izuzetno popularni me|u onima koji su zabrinuti zbog sloma finansijskog sistema.
Nepotrebno je re}i da nije
Kolin Huang, osniva~ Temua, trenutno je najbogatiji Kinez. Wegovo bogatstvo dostiglo je neto vrednost od 48,6 milijardi dolara, kroz odlu~nost i strate{ke promene tokom dugogodi{weg poslovawa. On je to postigao sa samo 44 godine.
Wegovi raniji poduhvati, ukqu~uju}i Ksinioudi, kompaniju za onlajn igre, i Ouku.kom, platformu za elektronsku e-trgovinu, suo~ili su se sa ranije sa izazovima.
Nakon perioda razmi{qawa u kom
samo "Kostko" prihvatio ovaj trend.
Ovih dana mnogi lokalni supermarketi nude hranu za vanredne situacije na policama svojih prodavnica.
To je sjajna stvar, ali za ono kroz {ta }emo na kraju pro}i, bi}e vam potrebno mnogo vi{e od hrane, pi{e Snajder.
"Ako zaista `elite da se dobro pripremite, razmislite o svemu {to }e vam trebati ako nema struje i vi{e ne mo`ete ni{ta da dobijete iz prodavnica jer su lanci snabdevawa potpuno pokvareni".
Autor zatim nudi svoju listu 50 osnovnih stvari za koje smatra da bi svako trebalo da ima u zalihama, a koju je navodio i u vi{e svojih kwiga.
Na toj listi na prvom mestu je konvencionalni ili solarni generator, zatim filter za vodu, a na tre}em mestu sistem za sakupqawe ki{nice ako nemate prirodni izvor vode u blizini svog doma.
Na ~etvrtom mestu na listi je veliki komplet za hitnu medicinsku pomo}, a na petom mestu hrana, odnosno pirina~, za kojim slede testenina, konzervirane supa, povr}e, vo}e i piletina. Snajder je na listi pobrojao, izme|u ostalog, i upaqa~e ili {ibice, sve}e, lampe, drva za lo`ewe ali i municiju.
Tu su i osnovna sredstva za higijenu (sapun, pasta za zube, {ampon), alati poput lopate, ~eki}a, sekire, zatim xepni no`, seme za ba{tu, zaliha gotovine i Biblija za svakog ~lana porodice.
Snajder napomiwe da je wegova lista neophodnih stvari samo polazna ta~ka, i da pripreme izgledaju druga~ije za svakoga. Kao i da je uveren da dan kada }e biti potrebne zalihe za vanredne situacije dolazi, iako to nije ni danas ni sutra ni za mesec dana.
"Trenutno smo jo{ samo u ranoj fazi ove 'savr{ene oluje', ali u potpunosti o~ekujem da }e globalni doga|aji po~eti da se kre}u veoma, veoma brzo u narednim mesecima", zakqu~uje autor.
pravcu da nastavi poslovawe svojih kompanija za Kolina je bila presudna 2015. godina, Huang je 2015. razvio Pinduoduo, koji je brzo postigao uspeh sa svojim modelom dru{tvene kupovine, privla~e}i preko 730 miliona korisnika i generi{u}i 9,1 milijardu dolara prihoda do 2020. godine. Huangovo kasnije lansirawe Temua dodatno je oja~alo wegov uticaj u sektoru e-trgovine. Ipak u svetlu sve ve}eg zaostra{a-
Ovo je aerodrom sa najvi{e direktnih letova na svetu
Aerodrom IGA u Istanbulu, koji je otvoren pre samo {est godina, progla{en je aerodromom sa najvi{e avio-linija na svetu, prema novim podacima analiti~ke firme za avijaciju Cirium. Zahvaquju}i svojoj strate{koj lokaciji na raskrsnici izme|u Istoka i Zapada, istanbulski aerodrom nudi impresivnih 309 direktnih letova do raznih destinacija {irom sveta. Ve}ina tih letova je sa kompanijom Turki{ Erlajns, koji "slu`i" vi{e zemaqa nego bilo koja druga aviokompanija.
Godi{we kroz ovaj globalni centar pro|e oko 90 miliona putnika, {to ga ~ini sedmim najprometnijim aerodromom na svetu.
Posle ovog aerodroma, slede aerodom Frankfrut sa 296 direktnih destinacija, [arl de Gol u Parizu sa 282 destinacije, amsterdamski Shiphol na 4. mestu sa 270 linija, prate ga Me|unarodni aerodrom ^ikago tako|e sa 270 linija, dok Me|unarodni aerodrom Dubai raspola`e sa 269 direktnih letova.
Pored toga {to je aerodrom sa najvi{e direktinih letova, IGA u Istanbulu je pre nekog vremena bio u `i`i javnosti zbog programa koji je podrazumevao dru`ewe nervoznih putnika sa psima. Naime, specijalno obu~eni psi imali su zadatak da napete putnike zabave i opuste i ovaj potez je imao dosta pozitivnih reakcija.
vawa poslovawa kompanija sa zapada i istoka, niko ne mo`e da predvidi mo`e li Kolin i za koje vreme sti}i bogatstvo najve}ih svetskih tajkuna.
Kolin je gotovo 10 godina mla|i od Ilona Maska, a daleko mla|i od Bila Gejtsa i Bezosa osniva~a Amazona, pa je vreme ipak na wegovoj strani.
Nemogu}e je baviti se umetno{}u
i biti apoliti~an
Sne`ana Bogdanovi} je jedna od go{}i Sarajevo film festivala na kom se nalazi povodom nominacije za ulogu u seriji „Poziv“.
Sne`ana Bogdanovi} odavno ima zaslu`en status u kom mo`da da bira uloge i da se pojavquje kad su bitne i od velikog zna~aja. Serija „Poziv“ je upravo takva i bila, sa bitnom temom, dru{tvenim komentarom, a radwa koja se de{avala je bolno bliska dana{woj svakodnevici.
Ona je tuma~ila ulogu ministarke ~iji ro|eni brat ima udela u raznim kriminalnim radwama, a za ovu ulogu je nominovana za „Srce Sarajeva“ za najboqu sporednu ulogu u drami.
Zato se i na{la ove godine na Sarajevo film festivalu. Ali i ne samo zbog toga. Film „Kuduz“ Admira Kenovi}a iz 1989. godine u kojem je ona glumila je prikazan dan pre zvani~nog otvarawa, u ~ast pokojnog Abdulaha Sidrana.
Sve je ovo bio razlog da popri~amo sa Sne`anom Bogdanovi}.
n Kako je bilo raditi na seriji „Poziv“? Kako ste gradili ovaj, pre svega kompleksan lik?
- Bilo je te{ko jer smo uvek ograni~eni produkcijski, a ovaj projekat je zahtevao i vi{e prostora i podr{ke, i mogao je mnogo vi{e da poraste, Ali drago mi je {to sam radila sa Ivom Mitrovi} i Markom Popovi}em, nasim piscima i Markom Djilasom, rediteqem, jer su oni na jako pametan na~in uspeli da iskoriste formu trilera da bi se pozabavili socijalnim okolnostima u kojim `ivimo svaki dan kao {to je korupcija, polo`aj `ene, ekologija.
Tako|e ovo je bio i dobar povod da prihvatim ulogu koja ru{i stereotipe o `eni koja se bavi politikom. Mi smo uvek spremni da sko~imo i da zauzmemo negativan stav prema nekom samo zato {to je na primer u politici. A lik Zvezdane poku{ava
da se bavi svojim poslom najboqe {to ume, i ima svoj dramutur{ki znacaj. To mi je bilo zanimqivo.
Druga stvar koja mi se dopala je to da ova serija ima puno `enskih likova {to nije uobi~ajeno kod nas. Film i serije su mu{ki biznis u kom su `ene mawina. U ovoj seriji nije tako. ^ini mi se da generalno `ene vi{e konzumiraju filmove i serije i mozda bi to trebalo da bude motivacija da se vi{e pri~aju pri~e o `enama ili bar iz `enskog ugla. n Vi glumite ministarku ~iji se brat bavi nelegalnim poslovima, i skandal koji se desi i pokre}e radwu je ne{to toliko realno da se ne bi iznenadili kad bi ve} sutra pro~itali takvu pri~u u novinama.
- Na `alost to je istina. Kad biram uloge u`asno mi je va`no da se bavimo nekim relevantnim temama. Mislim da imamo mnogo stvari oko sebe koje trebaju na{ glas. I mislim da je negde i zadatak umetnosti da postavqa pitawa, komentari{e
GLUMICA SNE@ANA BOGDANOVI] SA SUPRUGOM @IVI 30 GODINA U WUJORKU, A SADA JE PROGOVORILA O POVRATKU: "Stalno se borite da ne propustite ne{to"
Iako trideset godina `ivi u Wujorku, glumica Sne`ana Bogdanovi} (63) i daqe je veoma vezana za Beograd. Pored porodi~nih, odr`ava i poslovne veze sa rodnim gradom iz vremena na vreme prihvati uloge u doma}im projektima.
Wena mezimica Nika, koju je dobila u braku sa dramskim umetnikom Uliksom Fehmijuom, osamostalila i preselila u Los An|eles.
- Nika je filmski radnik, bavi se pisawem i re`ijom, i nije neobi~no da je izabrala Los An|eles za realizaciju svojih `ivotnih ambicija. Vrlo je posve}ena i vredna, ponosni smo na wenu ozbiqnost, na svest i odgovornost koju ima prema svetu u kome `ivi. I jedva ~ekamo da nam stigne u Wujork za praznike- rekla je Sne`ana Bogdanovi}.
Na pitawe kako je reagovala na weno osamostaqivawe, Sne`ana je odgovorila:
- Osamostaqivawe deteta je ne{to {to, pretpostavqam, svi roditeqi veoma pri`eqkuju, a kad se desi, mnogo su nespremniji od wega. Nije nam bilo lako u toj tranziciji, pogotovo {to je na{a }erka oti{la u Los An|eles, zna~i skoro pa isto daleko kao mi kada smo napu{tali na{e roditeqe. Tako je delimi~no ponovila pri~u o odlasku u na{oj porodici. Naravno da je podr`avamo i
razumemo tu, sad ve} globalnu, pri~u o izme{tawu i pronala`ewu sopstvenog malog dela sveta u kome ti je dobro.
Pre mnogo godina, Sne`ana i Uliks su napustili Srbiju i kao mesto za `ivot odabrali Wujork.
- Mislim da odavno vi{e ne razmi{qamo u tim terminima, povratka ili odlaska. Zahvalni smo {to imamo mogu}nost izbora i {to smo svoj `ivot uredili tako da mo`emo da budemo i tamo i ovde, po potrebi ili `eqama. Radujemo se kad do|emo i kad smo deo dobrog projekta ovde, a radujemo se i svemu onom {to smo uspeli da izgradimo u Wujorku. Nostalgija nije ne{to {to defini{e na{ `ivot. Ono za ~im smo mi nostalgi~ni ionako vi{e ne postoji - naglasila je ona.
Prema wenim re~ima `ivot u Wujorku je po mnogo ~emu druga~iji.
- Na nekoj {iroj skali znate da `ivite u centru sveta i stalno se borite da ne propustite ne{to jako bitno, a opet, na maloj, intimnoj, obavqate sve ono {to zahteva bilo koji dan u `ivotu svakog od nas. I tako `ivot ska~e malo iz jednog u drugo. To bitno je tako|e intimno, i za nas mo`e da bude deo kulturne ili takozvane "food" scene, ili pak ne{to sasvim drugo, ali u biti je uvek kreativno- rekla je Sne`ana.
i pri~a o svetu oko sebe. Mo`da mi nemamo mo} da promenimo svet, ali ipak nismo toliko bespomo}ni.
n Da li je onda serija „Poziv“ svojom realnom situacijom namerno provocirala, odnosno da li ovakve pri~e moraju da bude prst u oko sa svojom porukom, ili mo`da treba prihvatiti neku drugu vrstu oru`ija?
- To je sve individualna stvar, glumci ne uti~u mnogo na to, ve} sve ostaje na reditequ i piscu. Ali mo`emo na drugi na~in da damo svoj glas. Ja mislim da postoji odgovornost kod svih qudi koji imaju mogu}nost da se ~uje wihova re~ makar i kroz posao. U tom smislu recimo ekolo{ko pitawe koje se provla~i kroz na{u seriju je ne{to {to se ti~e svih nas i van gluma~kog posla. Mi `ivimo ovaj na{ `ivot i van filmova, delimo ovu planetu. Kad mi ka`u „ti }uti, ti si glumac, radi svoj posao“, pa ne znam o ~emu pri~amo, moja prava su podjednaka jer i ja `ivim tu prirodu. n Da li ste politi~na osoba?
- Nemogu}e je baviti se umetno{}u i biti apoliti~an. Ja sam sredinom devedesetih napustila zemqu zbog svog bunta i neslagawa sa politikom rata i nacionalizmom koji je divqao i to je bio moj protest. To je bio jak potez iako sam ja u to vreme mnogo radila i bila na vrhu svoje karijere i mo`da nisam li~no imala razlog da napustim zemqu, ali ne{to u meni mi nije dozvoqavalo da se sla`em sa svim onim {to se de{avalo, da }utim i okre}em glavu zarad sopstvenog mira.
n Gledaju}i va{ Imdb, odnosno dok se prati va{a karijera, postoji upravo ba{ ta zjape}a rupa u devedesetim. Jel se kajete zbog propu{tenih stvari u karijeri zbog tog odlaska?
- Ja sam imala izbor, a ustvari nisam imala izbor. Ose}ala bih se mnogo gore da sam ostala. Nisam mogla da ostanem ravnodu{na na ono {to se de{avalo. Kad je grupa qudi oko mene koja je protestvovala postalala sve mawa, meni odjednom karijera nije bila dovoqna i znala sam da moram da odem. Nisam znala dokle }e taj moj odlazak trajati ali izgleda da se desilo da okolnosti nisu bile takve da se kona~no vratim. Krenula sam da se vra}am kad mi se u~iilo da postaje boqe, da se desavaju neke va`ne promene i da imamo neki progres. Taj optimizam nije dugo trajao.
Danas vi{e ne razmi{qam o kona~nom povratku. Granice su se smawile, globalno smo svi jako blizu, mogu da do|em kad `elim da radim, pratimo se svi na dru{tvenim mre`ama i ta geografska izme{tenost nije vi{e bitna. A nau~ila sam da i nema vi{e gde da se pobegne. Taj svet
u koji sam oti{la, na neki drugi na~in ima svoje turbulencije i shvatila sam da mo`ete da uti~ete i pravite jedino svoj mikro svet. n Kako pamtite film „Kuduz“, odnosno kako je on ostario po va{em mi{qewu?
- Nisam dugo gledala film i pre ovog festivalskog prikazivawa sam imala tremu. Jer do`ivqaj onog vremena i danas su razli~iti. Ni ja sama nisam ista. Tad sam gledala film kao jednu istinitu pri~u koja se dogodila ovde i imala sam u procesu rada gluma~ki izazov da promenim jezik, izgled i karakter. Me|utim posle svih ovih godina pla{ila sam se da je film ostao zakqu~an u vremenu i lokalitetu. Nisam znala da li }e on danas komunicirati sa qudima. Ali moram da ka`em da je „Kuduz“ jo{ aktuelniji danas. Mislim tako|e da se promenila percepcija prema liku Bademe. Kad sam prvi put iza{la pred publiku u Vrwa~koj Bawi, gde se film prikazao, publika je maltene zvi`dala i negodovala. Sigurna sam da se tako ne{to ne bi dogodilo danas. Nakon projekcije je bilo veoma uzbudqivo slu{ati kako i na koji na~in nove generacije razumeju poetiku i tragediju ove pri~e Abdulaha Sidrana. n Za kraj, kako gledate na uspehe Sarajevo film festivala i za{to festival ovakve veli~ine ne postoji kod nas?
- Sarajevo film festival je nastao u okolnostima rata kao otpor bezumqu i dobio podr{ku ne samo regije ve} celog sveta. U me|uvremenu je postao najzna~aniji u regionu jer spaja i povezuje sve profesionalce iz sveta filma, ima koprodukcioni market, talent campus, Masterklas, to je mesto na kome mo`ete da se sretnete sa raznim qudima, slu{ate wihove radionice, razmenite iskustva, I to je sve fantasti~no. Treba mnogo truda. Ali sve je to izvodqivo kad imate podr{ku. Mi to mo`emo, ali za{to nemamo? Zato {to gotovo niko ne shvata va`nost filma i koji je zna~aj kulture i umetnosti. I zato {to ne znamo da je na{a kultura na{ identitet, i da nas to mnogo boqe predstavqa nego zgrade koje su napravqene ili profit koji je napravqen. To izgleda da nikog ne zanima u Srbiji. Ne samo da se ne bavimo kulturom nego i ne pose}ujemo kulturne doga|aje. Ne znam kad sam ~ula da je neko iz vlasti posetio neku predstavu ili otvarawe neke izlo`be. Wih to ne zanima. Kad se promeni percepcija prema onome {to mi radimo, tada }e sve mo}i. Mi imamo jako puno talentovanih qudi mladih, divnih, i mislim da mo`emo mnogo boqe i mnogo vi{e.
UTERIVAWE STRAHA:
Za{to su mostarski Srbi i danas na udaru
Srbi `ive u Mosta ru vole ovaj grad i na taj na~in se prema wemu i odnose, ali wihovu svakodnevicu u gradu koji do`ivqavaju kao svoj neretko prekinu incidenti, poput najnovijeg napada na decu sa igrali{ta i to ih vrati u realnost, ka`e za Sputwik otac Du{ko Koji}, stare{ina Sabornog hra ma Svete Trojice u Mostaru.
Vi{e nepoznatih osoba napalo je srpsku decu na igrali{tu u mostarskom povratni~kom nasequ Ba}evi}i, po{to su prethodno igrali{te preplavili nalepnicama sa kukastim krstovima, usta{kim slovom „U“ i natpisom „HVO“. Me{tani tako|e tvrde da se kroz selo nekoliko no}i pre incidenta ~ula i rafalna paqba.
Poku{aj uterivawa straha i maltretirawe na seoskom igrali{tu gde se okupqaju srpska deca, odmah pored dru{tvenog doma, kulminiralo je napadom mladi}a na srpsku decu.
Otac Du{ko Koji}, komentari{u}i za Sputwik napade na mostarske Srbe i svakodnevicu u gradu koji i daqe mnogi Srbi smatraju svojim, ka`e da tamo{wi Srbi imaju dobre odnose sa kom{ijama, ali da ih s vremena na vreme ovakvi slu~ajevi podsete da svakodnevica u Mostaru nije uvek tako bezbedna. Postoje qudi koji su vrlo ostra{}eni, ka`e on, i koji `ive `ivot od pre trideset godina, te ostaju zato~enici vremena koje je bilo jako te{ko, kako za sam grad, tako i za ~itavu zemqu.
Ono {to ga najvi{e brine je, kako ka`e, {to se sada pokazuje da je i omladina ogrezla u mr`wi svojih roditeqa i starijih ~lanova porodica.
Mene tu brine druga stvar, a to je {to je u ovaj najnoviji napad na srpsku decu na igrali{tu ukqu~ena omladina koja nije bila ni ro|ena za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Zabriwavaju}e je da su oni na taj na~in ostra{}eni da napadaju nekoga ko je druge vere, nacionalnosti ili bilo koje druge pripadnosti, pa i navija~kih grupa zbog kojih su u Mostaru ina~e jako ~esti sukobi, rekao je otac Koji} za Sputwik.
PORUKE NISU OHRABRUJU]E
Ovakvi incidenti, ka`e na{ sagovornik, mo`da direktno ne prisiqavaju Srbe da se isele, ali ih sigurno i ne ohrabruju da se u Mostar vrate. Danas tamo `ivi pribli`no tri hiqade qudi, dok je pre rata `ivelo izme|u dvadeset i trideset hiqada. Mnogi se opredequju da prodaju svoju imovinu, {to tako|e predstavqa problem.
Prodavawe dedovine je tako|e velika briga za nas koji ovde `ivimo i mene kao sve{tenika ne raduje kada ~ujem da neko prodaje svoju imovinu. Sa druge strane, raduje me to {to ove godine imamo 30 upisanih prva~i}a, {to je mnogo vi{e nego prethodnih godina. Ipak, sigurno da ovakve stvari ne doprinose odluci roditeqa da ovde planiraju du`i `ivot. Ako bi se poja-
vila neka boqa {ansa, verujem da bi mnogi krenuli za wom. Koji} se nada da qudi ne}e vi{e odlaziti iz Mostara i da }e ostati ovde, a da }e se incidenti poput ovog re{avati pred institucijama. On smatra da su institucije BiH mnogo ve}i problem od samih gra|ana. Mi sa na{im kom{ijama naj~e{}e imamo vrlo lepe odnose, zajedno proslavqamo sve praznike, zajedno slavimo i tugujemo, me|utim, kada se pojave ovakvi incidenti, tu institucije, najpre mislim na policiju, ne re{avaju ovakve zlo~ine.
MOSTARSKA POLICIJA
GLASNO ]UTI
Otac Koji} podse}a da ovo nije prvi put da se policija potpuno oglu{i o srpske pozive u pomo}. Napad na Sabornu crkvu u decembru 2023. godine mnogo je toga devastirao, a radovi na woj vra}eni su pet godina unazad. Po~inioci nikada nisu uhva}eni.
Govorim iz svoje perspektive, ali mi se ~ini da po~inioca nije bilo te{ko uhvatiti, budu}i da je zlo~in bio specifi~no odra|en i da nije moglo mnogo qudi tu da pri|e i odradi sve ono {ta je odra|eno. Tako|e, prilikom prilaska Sabornoj crkvi ima mnogo kamera i ceo slu~aj se mogao boqe istra`iti i ispitati, a uz ve}u anga`ovanost policije, slu~aj se mogao razre{iti.
Slu~aj vandalizovawa Saborne crkve, desetine kra|a u staroj crkve, napadi na qude koji su dolazili u Mostar sa }irili~nim natpisima na majicama, napadi na decu sa motivima raznoraznih sportskih klubova iz Republike Srpske i Srbije… Kada sve to pro|e neka`weno, pri~a otac
Koji}, i kada se po~inioce ne privedu pravdi kako bi odgovarali za ono {ta su u~inili, onda se samo ohrabruju grupe ovakvih pojedinaca koji `ive u takvim nasilnim razmi{qawima, punim mr`we, i koje roditeqi tako odgajaju.
Verujem da narod koji `ivi u Mostaru, pa i u Bosni i Hercegovini, izme|u sebe lepo funkcioni{e i tome svedo~i more sjajnih primera, me|utim, ti sjajni primeri nikad nisu tako medijski zastupqeni i pozitivne pri~e se ne promovi{u, ve} se stalno di`u tenzije. Institucije su te koje ne odrade do kraja svoj posao i ne privode zlo~ince tamo gde treba da odgovaraju za svoje zlo~ine.
Sve{tenika brine i to {to mnogi slu~ajevi nasiqa nad Srbima uop{te i nisu prijavqeni policiji, jer je potpuno izgubqena nada da }e nadle`ni organi reagovati i razre{iti bilo koji zlo~in. Oni prijavquju kada negde preventivno mo`e da se deluje i neko za{titi. Napad na decu u Ba}evi}ima prijavqen je policiji da bi policajci do{li na teren i fizi~ki bili tu kako bi srpsku decu za{titili od daqih napada. Sa druge strane, napomiwe otac Koji}, pqa~ke, provokacije, sitne sukobe i sli~no, Srbi vi{e ne prijavquju uop{te, a poverewe je potpuno izgubqeno. KO ^UVA SRBE U MOSTARU?
Srbi u Mostaru su osloweni samo jedni na druge i na Boga. Sami poku{avaju da svoje probleme re{e jedni sa drugima, kako ka`e otac Koji}, uvek o~ekuju}i podr{ku institucija Republike Srpske i Srbije. Najpre se okre}emo jedni drugima –nama koji `ivimo u Mostaru i, naravno, crkvi. Uvek dobijemo tu deklarativnu podr{ku i odmah se svi jave da osu|uju, ali se te stvari realno ne re{avaju. Ja sam sve{tenik pa ne poznajem ba{ dobro te strukture, kome {ta pripada i tome sli~no, ali o~ekujemo uvek, pa makar i izjavom, da institucije Srbije i Srpske stanu uz svoj narod i ka`u da Srbi u Mostaru nisu sami, zakqu~uje otac Du{ko Koji}.
I[^EKIVAWA,
Republika Srpska nikada nije imala plan za secesiju, izjavio je predsednik Srpske Milorad Dodik.
Dodik je naveo da ve} 10 godina govori da Srpska nema takve planove, niti ih je ikad imala.
„Podr`avamo teritorijalni integritet BiH u skladu sa Dejtonom. Imamo pravo
shvate, da ovde ne `ivi plan o secesiji“, rekao je Dodik.
Dodik je, na konferenciji za novinare, napomenuo da Srpska ostaje na bazi napisanog Dejtona i da }e se za to boriti i daqe.
On je naveo da zna {ta se govorilo na sastanku prilikom posete direktora CIA Vilijama Bernsa Sarajevu i da je na sednici Predsedni{tva BiH re~eno da nije ponosan na to kako neki wegovi sunarodnici rade na terenu.
na politi~ku borbu. Srpska je odlu~na da brani svoju politi~ku autonomiju. Ako nije odr`iva BiH na bazi Dejtona, onda nije nikakva. Boqe da se mirno razdru`imo i da nema nikakvog sukoba. Nemam nameru da obja{wavam onima koji to ne `ele da
„To nam je bilo dovoqno da prepoznamo da ne podr`ava neke aktivnosti“, konstatovao je Dodik.
Dodik je rekao da je ponosan na potpisanu Deklaraciju Srpske i Srbije, koja je osnov za ja~awe saradwe i koja, kako je istakao, nije ru{ewe BiH.
„Na{a saradwa nije ru{ewe BiH ve} je usmerena na to da poboq{amo na{e kapacitete, a inovirane strategije Srbije govore da }e Srbija sada nakon ekonomskog rasta podr`ati region“, kazao je Dodik. On je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u i razumevawu u institucijama Srbije da se anga`uju resursi koji su potrebni Srpskoj.
Prvi put nakon sedam meseci smo do{li u Bawaluku. Ovde nam je prelepo. Kada smo krenuli iz Slovenije put grada na Vrbasu, svratilo smo par dana na more u Hrvatsku, sa bebama, bilo je super, jer su vrlo poslu{ne. Te`ak i stresan period je iza nas.
Ovako Milana Petrovi}, majka petoro dece me|u kojima su i prve bawalu~ke ~etvorke Matej, Marko, Luka i Jovan, sumira utiske o svemu {to su do`iveli i bebama koje su postale atrakcija.
- Stalno nas zovu da nas vide, da budu sa bebama, da nam pomognu. Svi su odu{evqeni, i svi ka`u da bi voleli bliznace - prepri~ava Milana i govori kakve su bile reakcije Bawalu~ana kada su pro{etali gradom. - Gde god se pojavimo, svi nam prilaze, ba{ smo atrakcija, narod se iznenadi i odu{evi, kako su bebe velike. Po{to glava porodice
Nemawa radi u Sloveniji i porodica trenutno tamo `ivi, Milana ka`e da su i Slovenci isto odu{evqeni, svi se sa bebama slikaju... De~aci se ve} pomalo razlikuju, mawe likom, vi{e karakterom.
- Svi ka`u da su kopi-
ja starijeg brata, ali ima malo mirnijih, jedan je malo nemirniji, jedan strpqiviji, drugi nestrpqiv - kazuje Milana.
Ova mlada majka posebno isti~e zahvalnost doktoru Veselinu Pup~evi}u na podr{ci koju im je ukazao.
Prvo je bio {ok kad su rekli da sti`u dvojke, pa trojke, onda vest da dolaze ~etvorke. Molili smo se da sve bude dobro i da izguraju onako kako treba i {to jeste, poma`em maksmilano koliko mogu, a kod bebica ve} primetim razlike, i ve} imaju razli~ite karaktere - kazala je za "Novosti" baka Ranka Gagovi}.
Pejovi}: Rezultati
popisa mogu}i tek u prvoj polovini oktobra,
Monstat radi profesionalno
Nakon {to su iz DNP i SNP zatra`ili smenu rukovodstva Monstata zbog neobjavqivawa rezultata popisa stanovni{tva u Crnoj Gori sprovedenog decembra pro{le godine, oglasio se direktor Uprave za statistiku Miroslav Pejovi}, koji tvrdi da Uprava svoj posao radi profesionalno i iskqu~ivo u skladu sa Zakonom i da }e rezultati biti objavqeni kada se steknu uslovi, a za o~ekivati je da to bude u prvoj polovini oktobra.
Portparolka Demokratske narodne partije Jovana Todorovi} saop{tila je ju~e da u toj partiji smatraju da direktora Monstata Miroslava Pejovi}a treba smeniti jer je "(ne)radom doveo u pitawe istinitost rezultata popisa".
Ona je, izme|u ostalog, istakla da DNP otvoreno sumwa da se radi klasi~noj zloupotrebi ~elnih qudi u Monstatu, ali i u nadaleko ~uvenoj komisiji za specifikaciju softvera i reviziju koda, "kojima o~igledno ne odgovaraju rezultati popisa, te na svaki na~in poku{avaju da
Prose~na cena kvadrata stana u novogradwi u Crnoj Gori 1.820 evra
Prose~na cena kvadratnog metra stana u novogradwi u Crnoj Gori u drugom kvartalu iznosila je 1.820 evra. Uprava za statistiku Crne Gore navodi da je prose~na cena kvadrata stana u novogradwi u Podgorici iznosila 1.760 evra, na primorju - 2.110 evra, u sredi{wem regionu - 960 evra, dok na severu zemqe nije zabele`ena prodaja stanova u novogradwi. Monstat isti~e da se u obra~un prose~ne cene kvadratnog metra stana u novogradwi uzimaju obzir stanovi koji su prvi put prodati na tr`i{tu, odnosno za koje je prvi put zakqu~en kupoprodajni ugovor.
Predmet posmatrawa ovog istra`ivawa nisu bili stanovi starog stambenog fonda, kao niti ostale vrste nepokretnosti, kao {to su poslovni objekti, zemqi{te i drugo, a istra`ivawe ne predstavqa odraz ponude i potra`we novih stanova na tr`i{tu, ve} se odnosi na cene obra~unate na osnovu zakqu~enih kupoprodajnih ugovora.
odlo`e objavu rezultata ili da ubla`e projekciju koja bi za neke dru{tveno politi~ke strukture bila pora`avaju}a".
"DNP zato smatra da izvr{nog direktora Monstata Miroslava Pejovi}a treba smeniti sa ove odgovorne funkcije, jer je svojim (ne)radom doveo u pitawe istinitost rezultata koji }e jedne godine morati biti objavqeni. Crnoj Gori nije potreban jo{ jedna instiuticonalna afera, a DNP joj sigurno ne}e davati legitimitet }utawem ili objavom korisnih nejasno}a koje smo imali priliku da ~ujemo", navela je Todorovi}. Pejovi} je u povodom prozivki u medijima tvrdi da ti navodi nisu argumentovani i da }e kona~ni rezultati popisa biti objavqeni kada se za to steknu uslovi. Pozivaju}i se na brojne ~lanove Zakona, Pejovi}. izme|u ostalog, ka`e da je Zakon o popisu dao Upravi za statistiku legitimitet da priprema i sprovodi sve aktivnosti vezane za pripremu i sprovo|ewe popisa.
U op{irnom saop{tewu, navode}i niz obja{wewa po ta~kama o neuspelim
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329. Dom za negu starih lica
tenderima za nabavku softvera, Pejovi} konstatuje da nema osnova za tvrdwe koje se odnose na nepo{tovawe zakona ili izbegavawe bilo kakvih obaveza koje Uprava za statistiku ima u procesu sprovo|ewa ove statisti~ke akcije, ve} upravo suprotno.
"Dakle, kada se ispune i dva posledwa preduslova za objavu kona~nih rezultata popisa, a to su funkcionalan softver kojim se daje mogu}nost gra|anima da provere
JO[ UVEK NEMA OPTU@NICE ZA "TUNEL":
svoje podatke o etni~ko kulturolo{kim pitawima, i kada se izvr{i uparivawe podataka sa registrima MUP-a, kao posledwi kontrolni mehanizam, ste}i }e se uslovi za objavqivawe kona~nih rezultata popisa. Sagledavaju}i faze realizacije, vremenski okvir koji je neophodan za potpunu realizaciju pomenutih aktivnosti i definisani period objave podataka, zao~ekivati je da rezultate objavimo u prvoj polovini oktobra", naveo je Pejovi}.
Bli`i se godina od afere koja je okrakterisana kao poraz crnogorskih institucija - otkrivawa tunela do depoa Vi{eg suda. Nakon burnih reakcija, obe}awa i prozivki za odgovornost, jo{ nema ni optu`nice u tom predmetu. Devetoro osumwi~enih brane se sa slobode.
Uskoro }e godina od kada je u Crnoj Gori odjeknula vest da je u sredi{tu Podgorice otkriven tunel koji vodi do depoa Vi{eg suda. Prve akcije crnogorske policije obe}avale su mnogo, jer je za svega 30-ak dana iza re{etaka zavr{ilo petoro osumwi~enih, dok se tragalo za jo{ ~etvoricom dr`avqana Srbije od kojih je jedan, nakon hap{ewa u [vedskoj, bio izru~en Crnoj Gori. Danas su svi na slobodi.
- Sve {to je u tom periodu ura|eno rekao bih da kasnije nije imalo potporu ostalih institu-
cija koje su trebale da podr`e Upravu policije i upravo zbog toga da imamo ovakav epilog da poslije godinu dana maltene da ni{ta nije ura|eno - kazao je za TVCG Filip Axi} (GP URA)
- Vidimo da je istraga koja je vo|ena odmah nakon doga|aja odra|ena vrlo povr{no i vrlo traqavo. Mislim da je ovaj slu~aj zaista ponizio crnogorske institucije i veoma je bitno da se ovaj
slu~aj u potpunosti re{i - istakao je Milo{ Pi`urica (PES). Vreme ide, a optu`nice u predmetu tunel i daqe nema. Iz Osnovnog tu`ila{tva su istakli da je istraga u toku. Odbrana s druge strane smatra da u ovom slu~aju nema ni dokaza. - Ponavqam {to je Vrhovni sud CG utvrdio prilikom redovne kontrole pritvora, a to je da niti za jednu od ovih lica nema
dovoqno dokaza za postojawe osnovane sumwe da su izvr{ila ta krivi~na dela. [ta to zna~i? Ja ne vidim na osnovu ~ega }e postupaju}e tu`ila{tvo podi}i optu`nicu - kazao je Stefan Jovanovi}, advokat Vladimira Eri}a. - U ovakvom politi~kom ambijentu ja nisam optimista. U Upravi policije radi veliki broj profesionalaca, ali vi znate da nakon i posla koju Uprava policije odrade postoje i neke druge nadle`ne institucije. Da treba ~itav sistem da se zaokru`i. I upravo zbog toga, ja ka`em, politi~ki ambijent je taj koji je trebao da dovede do jedne vrste kohezije institucija, do zajedni~kog interesa i ciqa da se suprostavimo kriminalnim grupama. Ali to se nije desilo - dodaje Axi}. - Kad imate situaciju da je ovoliko vremena pro{lo, sumwam da }ete imati informaciju ko je nalogodavac - isti~e Jovanovi}.
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
Portparol EU Peter Stano upozorava
Pri{tinu da se uzdr`i od jednostranih poteza kad je u pitawu otvarawe mosta dok je ameri~ki ambasador u Pri{tini
Xefri Hovenijer rekao da postoji realan rizik u vezi sa otvarawem mosta
Jednostrane namere Pri{tine, pre svih premijera Kosova Aqbina Kurtija da }e otvoriti za saobra}aj glavni gradski most na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici, i daqe je na meti svih iz EU, Va{ingtona i drugih svetskih centara jer takav potez, kako ve}ina ocewuje, samo podsti~e tenzije i radikalizuje odnose dva naroda u podeqenom gradu na Ibru. No, kada je re~ o mogu}nosti pro{irewa ovih mera, kako je EU upozorila vlasti u Pri{tini, portparol EU Peter Stano je istakao da EU i daqe tra`i od nadle`nih u Pri{tini da se uzdr`e od jednostranih i nekoordinisanih koraka koji bi mogli dodatno da pove}aju tenzije kada su u pitawu jednostrane odluke u vezi otvarawa sa saobra}aj glavnog gradskog mosta na Ibru.
MOST NA IBRU U PODEQENOJ KOSOVSKOJ
MITROVICI U CENTRU PA@WE KAD JE RE^ O OTVARAWU ZA SAOBRA]AJ
Dijalog i Kfor dr`e rampu otvarawa mosta
“EU i wene dr`ave ~lanice nastavqaju da pozivaju kosovske vlasti da se uzdr`e od jednostranih i nekoordinisanih koraka zbog kojih bi mogle dodatno da eskaliraju tenzije”, rekao je Stano i dodao da EU o~ekuje da kosovske vlasti re{e otvorena pitawa u dijalogu pod posredstvom EU.
Sve se to ti~e jednostrane najave Aqbina Kurtija da `eli po svaku cenu da otvori glavni gradski most na Ibru iako se tome uglavnom svi suprostavqaju u Briselu, Va{ingtonu, ambasadori Kvinte u Pri{tini, zvani~ni Beograd ali i Kfor.
I ameri~ki ambasador na Kosovu Xefri Hovenijer je izjavio je da jednostrani potezi koje povla~i vlada Aqbina Kurtija uti~u na kvalitet odnosa Kosova i SAD.
JO[ TRI MOSTA
Albanci iz ju`nog dela grada sada najvi{e prelaze u severni deo, Bo{wa~ku mahalu gde najvi{e `ive, preko isto~nog mosta. Mogu preko mosta i kod Suvog Dola iz pravca stadiona Trep~e u ju`nom delu grada, kao preko mosta kod Dudinog kr{a. U podeqenoj Kosovskoj Mitrovici danas postoje tri mosta –Isto~ni, koji vodi prema `elezni~koj stanici u ju`ni deo grada, sagra|en 1983. godine, `elezni~ki most sagra|en 1947. godine a pre wega na tom mestu je bio tako|e gvozdeni most sagra|en 1884. godine kada je Kosovska Mitrovica povezana prugom sa Skopqem. Postojao je i ''pe{a~ki most'' za ''Tri solitera'' u severnom delu grada. Ovaj most je sagra|en od februara do aprila 2000. godine a nado{li Ibar ga je odneo januara 2023. godine. Novi most na lokaciji Dudin kr{, du`ine 80 metara, koji povezuje grad Kosovsku Mitrovicu sa magistralnim putem Pri{tina –Ra{ka, sve~ano je otvoren, 23. novembra 2021. godine, za saobra}aj.
KRAQ PETAR PRVI 25. AVGUSTA 1913. U RIBARSKOJ BAWI KOD KRU[EVCA POTPISO DEKLARACIJU O PRISJEDIWEWU KIM SRBIJI
Srbija vratila
okupirane
teritorije
„Smatramo da ovaj rizik pove}ava pretwu, mogu}nost nasiqa i druge probleme, kako za lokalnu zajednicu, tako i za vojnike NATO-a, ukqu~uju}i ameri~ke vojnike koji rade na obezbe|ivawu mira i bezbednosti na Kosovu. Veoma ozbiqno shvatamo svaku akciju koja bi mogla da uti~e na bezbednost i za{titu ameri~kih vojnika koji rade na podr{ci Kosovu“, rekao je ameri~ki ambasador.
Oglasio se i Kfor navode}i da oni ponovo potvr|uju svoju ~vrstu posve}enost da doprinesu bezbednom i sigurnom okru`ewu za sve qude i zajednice koje `ive na Kosovu u svakom trenutku i nepristrasno, u okviru svog dugogodi{weg mandata UN.
“Imamo vidqivo i fleksibilno prisustvo {irom Kosova i komandant KFOR-a ima ovla{}ewe da ga prilagodi po potrebi i ne}e oklevati da deluje kao odgovor na bilo kakva relevantna bezbednosna de{avawa i u skladu sa na{im mandatom UN”, poru~uju.
KFOR tako|e odr`ava stalno prisustvo na glavnom mostu preko reke Ibar, u Mitrovici i sprovodi redovne patrole u okolini.
I nema~ki ambasador u Pri{tini Jorn Rode je rekao da trenutna bezbednosna situacija ne ide u prilog otvarawu ovog mosta, iako za to postoji pre izvesnog vremena dogovor. On je rekao i da postoji rizik od napetosti ako se most otvori.
„Bili smo jasni sa Vladom Kosova, naravno, imamo iste ciqeve kao i Vlada, da svi dosada{wi sporazumi moraju da se sprovode. I, postoji jo{ jedna odluka iz ovih sporazuma koja se mora primeniti, a to je postignuti dogovor za otvarawe mosta na Ibru. Ali nije sada vreme, znate, tu postoji rizik od tenzija“, rekao je on.
A otvarawe mosta na Ibru podrazumeva odlazak italijanskih karabiwera koji 24 sata de`uraju na severnoj strani mosta i uklawawe zebraste betonske pregrade, duge 18 metara i visoke 82 centimetra sa severne strane mosta.
Kraq Petar Prvi, poznat i kao Oslobodilac, potpisao je pre ravno 111 godina, 25. avgusta 1913. godine u Ribarskoj bawi kod Kru{evca Deklaraciju kojom Kosovo i Metohija ulazi u sastav Kraqevine Srbije, nakon {to je od polovine 15. veka bilo pod Turcima. Na tabli ulaza u zgradu gde je popisana Deklaracija, od 2006. godine stoji tabla na kojoj pi{e : „Na ovom mestu 25. avgusta 1913. godine Wegovo Veli~anstvo Kraq Petar Prvi Kara|or|evi} potpiso je DEKLARACIJU o povratku Kosova i Metohije matici Kraqevini Srbiji“. Mermerna spomen-plo~a (dimenzija 80h60 cm) nalazi se na bedemu ispod vile "Slavonija" (neposredno iza vile "Dalmacija"), u podno`ju stepenica koje se ka istoku pewu prema vili "Crna Gora“. SVE^ANO OBJAVQIVAWE
Proklamacija je objavqena u „Srpskim novinama“, tada{wem slu`benom glasilu Kraqevine Srbije i to: prvi deo u broju 186. od 1913. godine u utorak, 27. avgusta 1913. godine (po starom kalendaru), a drugi deo u broju 187. od 1913. godine u sredu, 28. avgusta 1913. godine (po starom kalendaru).
Prvi deo Proklamacije objavila je i „Politika“ u sredu, 28. avgusta 1913. godine (po starom kalendaru), br. 8457.
Proklamacija o prisajediwewu oslobo|enih oblasti Kraqevini Srbiji (ili Proglas o prisajediwewu ju`nih krajeva) dokument je koji je kraq Petar I Kara|or|evi} potpisao i sve~ano objavio u nedequ, 7. septembra 1913. godine u Ribarskoj Bawi kod Kru{evca. Proklamacija je direktna posledica odredbi Bukure{kog mira (10. avgust 1913. godine) kojim je okon~an Drugi balkanski rat. Ovaj dokument se sastoji iz dva dela: prvi deo u kome se kraq obra}a srpskom narodu i drugi deo u kome se kraq obra}a narodu oslobo|enih i prisajediwenih oblasti.
Kraq Petar je ina~e vrlo ~esto pose}ivao Ribarsku Bawu zbog le~ewa reume. Prilikom tih poseta bio je sme{ten na prvom spratu vile „Srbija”.
39.497 KM 2 NOVIH TERITORIJA
Ubrzo nakon dono{ewa ove Proklamacije, re{ewima Vlade u oslobo|enim oblastima su uvedeni carinski propisi i trgovinski ugovori (27. avgust/9. septembar 1913), po{tanski, telefonski i telegrafski propisi (29. avgust/11. septembar 1913) i propisi o taksama (4/17. septembar 1913). Uspostavqen je i normalizovan `elezni~ki saobra}aj u ranijim granicama i oslobo|enim oblastima (13/26. oktobar 1913) i uvedeni pojedini propisi Ustava Kraqevine Srbije od 1903. godine (20. novembar/3. decembar 1913). Ministarstvo unutra{wih dela je donelo raspis o li~nim ispravama i paso{ima za kretawe u oslobo|enim oblastima Srbije (23. novembar/6. decembar 1913). To je nastavqeno i u 1914. godini. Original Proklamacije se nalazi u Arhivu Srbije i nosi datum 25. avgust 1913. godine, jer je tada u Srbiji jo{ uvek bio u upotrebi stari – Julijanski kalendar.
Kraqevina Srbija je pre balkanskih ratova i oslobo|ewa ju`nih krajeva zauzimala povr{inu od 48.303 km2 na kojoj je 1912. godine `ivelo oko 2.922.000 stanovnika.
Ovo prisajediwewe Srbiji je donelo 39.497 km2 nove teritorije na kojoj je `ivelo oko 1.208.000 stanovnika. Pro{irewe, odnosno prisajediwewe je obuhvatalo ve}i deo teritorije dana{weg Kosova i Metohije (bez Pe}i i \akovice sa okolinom — u sastavu Kraqevine Crne Gore), Ra{ku oblast i teritoriju dana{we Republike Makedonije.
Ovo zna~i da je Kraqevina Srbija u ratnu 1914. godinu u{la sa povr{inom od 87.800 km2 i 4.130.000 stanovnika.
Slede}eg vikenda Sabor dijaspore u Beogradu!
Sabor dijaspore, kojem }e prisustvovati preko 250 delegata, iz preko 45 dr`ava, predstavnika udru`ewa koji okupqaju Srbe van Srbije, pod sloganom „Jedinstvo i snaga – Srbija“, posledwe nedeqe avgusta bi}e odr`an u Domu Narodne skup{tine u Beogradu.
Na ovom velikom skupu o~ekuje se prisustvo dr`avnog vrha Republike Srbije i Republike Srpske, kao i vrha Srpske pravoslavne crkve.
To ve} postaje tradicionalno okupqawe jer se odr`ava drugu godinu zaredom pod jasnim sloganom.
Na tom susretu rzgovara}e se o onome {to je tema svih na{ih sunarodnika koji `ive van Srbije. Pre svega, privrednim
potencijalima i Ekspo 2027 i kakva uloga dijaspore u svemu tome mo`e biti. Tako|e, bi}e re~i o projektu BIO4 kampus, kao i o tome kako da sa~uvamo kulturu, obrazovawe, }irilicu, ali i o me|unarodnom polo`aju Srbije…
"NISMO SVESNI KOLIKO JE SRBIJA LEPA, VRATI]U SE USKORO”
Danica diplomirala u SAD, a na dodeli diplome se ogrnula srpskom zastavom!
Mnogi mladi ma{taju o tome da odu u SAD i studiraju, a to je uradila na{a Danica Radulovi} (21), koja je u maju u ameri~koj dr`avi Wu Xerzi zavr{ila Medicinski fakultet, smer za medicinsku sestru!
Na dodeli diplome bila je obu~ena u odoru tipi~nu za ameri~ke fakultete, s prepoznatqivom kapom sa ki}ankom na glavi, ali ono {to je odvajalo od drugih studenata bila je – srpska zastava oko vrata!
Na samoj ceremoniji, kada joj je uru~ena diploma, podigla je i tri prsta. Dana pri~a kako je do{lo do toga da studira u SAD i koliko se `ivot tamo razlikuje od ovog u Srbiji.
- Nisam nikada mislila da }u studirati u SAD, niti sam ne{to mnogo razmi{qala o toj dr`avi. Me|utim, krajem moje sredwe {kole, porodi~ni prijateqi su mi ponudili mogu}nost {kolovawa u Americi. Ja sam to, naravno, prihvatila, dobila studentsku vizu i oti{la u Ameriku, u kojoj `ivim ve} tri godine – zapo~iwe pri~u Dana, koja je ina~e ro|ena u Po`arevcu, odrasla u Majdanpeku, a sredwu {kolu za dizajn “Bogdan Suput”, smer dizajn enterijera, zavr{ila u Novom Sadu. Amerika u Srbiji nije ba{ na najboqem glasu zbog svega {to se ranije izde{avalo, tako da jesam bila malo upla{ena pre selidbe. Ali retko kome se uka`e prilika za {kolovawe u inostranstvu i gledala sam na to kao na neku priliku koja se ba{ i ne treba propustiti. Moji roditeqi jesu bili tu`ni {to }u biti tako daleko od wih, ali mi nisu branili. Dana je upisala Rouan kolex Ju`ni Xerzi u septembru 2021. [kolovawe je trajalo tri godine.
- Kada sam prvi put do{la, bila sam zate~ena koliko je sve ogromno i prostrano ovde. Ako ne `ivi{ u nekom od velikih gradova, nigde ne mo`e{ oti}i pe{ke, jer je jednostavno sve jako daleko i nema{ opciju da pe{a~i{, niti ba{ i ima trotoara po kojima bih hodala. To mi je iskreno najve}i {ok, posebno jer prvih godinu dana nisam imala voza~ku i ose}ala sam se kao ptica u kavezu jer sam u Srbiji stalno negde i{la i ba{ dosta {etala – ka`e ona.
ISPITI PREKO RA^UNARA, ZA VARAWE OZBIQNE SANKCIJE
U SAD se ispiti pola`u preko ra~unara, a qudi ~esto misle da to zna~i da se lagano prolazi i da mo`e na ovaj na~in lako da se vara. Me|utim, upravo je suprotno: Ispit nikad ne radi{ od ku}e, ve} u {koli, mora{ imati neki softver koji te gleda preko kamere, koji ti ne da da iza|e{ iz tog testa, tako da ne mo`e{ da gugla{ niti gleda{ u pu{kice i da ho}e{. Ako i pomisle da vara{, izbacuju te
sa ispita i dobija{ nulu, koju ne mo`e{ popraviti. Na mom faksu nijedna ocena nije mogla da se popravi, ve} ti je jedina opcija da dobije{ na slede}em ispitu mnogo boqu ocenu da bi poboq{ao prosek. Druga stvar, ka`e, qudi tamo su druga~ije vaspitani i odgajani, pa su samim tim dosta druga~iji od qudi sa Balkana. Ne ose}a tamo, ka`e, neku prisnost niti zajednicu koja postoji kod nas.
I na~in studirawa je vrlo razli~it. U SAD se skoro sve radi preko laptopa. Studenti ne nose na predavawa ni sveske niti kwige, sve imaju na laptopu i, ako ho}e i{ta da zapi{u – to urade na laptopu. Nisam imala nijedan usmeni ispit, sve je bilo onlajn. Fakultet za medicinsku sestru Kad sam naru~ivala uniformu za diplomirawe, videla sam da internacionalni studenti imaju opciju da naru~e zastavu svoje dr`ave i da je nose kao deo uniforme tokom ceremonije. Nisam mogla da odolim a da ne naru~im zastavu Srbije. [to se ti~e tri prsta, to mi je u trenutku do{lo da uradim… – pri~a Dana sa osmehom i dodaje da je Srbija stvarno prelepa, a da je to u potpunosti shvatila tek kad je iz we oti{la. Dana je ina~e, iako ovako mlada, ve} udata, i to za momka poreklom iz Srbije. Oboje planiraju jednog dana da se vrate u na{u zemqu.
Aleksa je ro|en u Americi, ali se vratio u Srbiju sa roditeqima kao mali. Upoznali smo se u Srbiji, a ven~ali pre dve i po godine ovde u SAD. U Srbiju }u se sigurno vratiti kad-tad. Ne planiramo ni ja ni mu` da ostajemo ovde ceo `ivot. Me|utim, `elela bih da radim kao medicinska sestra u Americi kad ve} imam zavr{en fakultet. Radi}u ovde sigurno nekoliko godina, a za daqe }emo videti… – ka`e ova mlada devojka.
11. OBROVA^KOBUKOVA^KI SABOR
Povodom manastirske slave „Velike Gospojine“ u manastiru Krupa u Dalmaciji organizujemo
„11. OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR“
U nedequ, 1. septembra 2024. god. na crkvenom imawu u Rosmoru (962 Bringelly road, Rossmore, Sydney)
Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu.
Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI!!! INFO: PEKO 0450504844
SRPSKI PROFESOR OSVOJIO KINU:
Aleksandar zavr{io fakultet u Srbiji, pa posao u struci na{ao na Dalekom istoku!
Da nema prepreka koje obrazovani mladi ~ovek ne mo`e da savlada u vreme interneta, kada je svet postao “globalno selo”, `ivi je dokaz Aleksandar \or|evi}, 37-godi{wak iz Para}ina. Kad je zavr{io Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa u Ni{u, u wegovom rodnom gradu posao su na birou ~ekala 24 DIF-ovca. Aleksandar nije gubio vreme, pa danas ve} {est godina radi u internacionalnoj {koli u Kini, u gradu Guangxou sa 16 miliona stanovnika. Pre toga, pola godine bio je na recepciji hotela u Koreji, a jo{ ranije vi{e zima proveo je na skijali{tima u Srbiji u Gorskoj slu`bi spasavawa. – Tokom leta posla na skijali{tima nema, pa ne znam ni sam koliko sam kilometara kanala u Para}inu iskopao. Iz tog perioda pamtim kao anegdotu da mi je jedna baka rekla: Eto, sinko, sad kopa{ kanale jer nisi hteo da u~i{ {kolu! – pri~a Aleksandar, prise}aju}i se vremena pre nego {to se zaposlio u dalekoj Kini. A desilo se to sticajem okolnosti, kada se preko jedne aplikacije u~lanio u grupu za tra`ewe posla u ovoj zemqi. Da je pro{ao oba kruga onlajn selekcije u {koli za koju je konkurisao saznao je dok je bio na Staroj planini. Potpisao je ugovor onlajn i dobio samo dve nedeqe da na|e sebi zamenu u Gorskoj slu`bi, spakuje se i kupi avionsku kartu za Guanxou. – Bilo koji fakultet i diploma iz Srbije su priznati u Kini. Kad sam po~eo da radim, tri meseca nisam skidao osmeh sa lica. Prvi stan iznajmila mi je {kola na osam kilometara od radnog mesta, a sa-
da{wi je vazdu{nom linijom udaqen 150 metara. Ne volim da gubim vreme na prevoz, mada vam u Kini automobil ne treba. Cena jedne vo`we autobusom je oko 40 dinara, a metroom za 120-130 dinara mo`ete sa kraj na kraj grada.
Aleksandar predaje fizi~ko deci od 7. do 9. razreda u {koli sa ~etiri hiqade |aka. Kroz dva programa, kineski i internacionalni, deca se {koluju od pred{kolskog uzrasta do zavr{etka sredwe {kole. \or|evi} sad radi u departmanu za strance i ~asove dr`i na engleskom. – Kina je zemqa koja najvi{e investira u obrazovawe, pogotovu u privatnom sektoru. Zbog toga najboqe plate na svetu edukatori imaju ba{ u Kini. U mojoj {koli imam mnogo kolega iz Amerike, Engleske, [panije, Francuske, Italije… Sistem obrazovawa je druga~iji, ~as traje 35 ili 40 minuta. A {to se ti~e fizi~kog, ~asovi su blokovski i obuhvataju ne samo ve`be, ve} i teorijsko znawe – otkriva Aleksandar.
SINDIKATI POZDRAVILI NOVI ZAKON:
U Australiji zaposleni
sada mogu da se ne jave nadre|enom van radnog vremena
U Australiji je usvojen zakon prema kojem zaposleni imaju pravo da ignori{u svoje nadre|ene ako ih zovu van radnog vremena, preneo je Rojters.
Poslodavci i daqe imaju pravo da poku{aju da kontaktiraju svoje zaposlene, ali oni sada imaju pravo da odbiju poziv ili da se ne jave, osim ako se takva odluka ne protuma~i kao ''nerazumna''.
To ukqu~uje da zaposleni mo`e da odbije da ~ita ili odgovara na poruke poslodavca ili tre}e strane, na primer klijenta firme, a eventualne nesuglasi-
ce oko hitnosti javqawa razre{ava}e vladina Komisija za po{ten rad (FVC). FVC mo`e da naredi kompaniji da prestane da kontaktira zaposlenog ili joj zabrani da preduzme disciplin ske mere protiv radnika koji odbijaju kontakt, ali mo`e tako|e nalo`iti zapo slenom da odgovori poslodavcu u slu~ajevima kada odbijawe da se jave ''nije razumno''.
Kr{ewe odluke FVC-a mo`e dovesti do kazne do oko 12.000 ameri~kih dolara za zaposlenog, odnosno do oko 63.000 do-
IZBORI U AUSTRALIJI:
lara kazne za kompanije.
Usvajawe novog zakona, poznatog kao ''Pravo da se ne pove`ete'', pozdravili sindikati i grupe za qudska prava, a kritike su uputila udru`ewa poslodavaca,
ocewuju}i zakon kao mawkav i navode}i da mo`e da lo{e uti~e na produktivnost. Sli~ni zakoni koji ve} su na snazi u Francuskoj, Nema~koj i drugim zemqama Evropske unije i Latinske Amerike.
Krokodili ku}ni qubimci kao glavna tema
Imati krokodila qubimca u zadwem dvori{tu zvu~i kao preterana australijska bajka - kao jahawe kengura do {kole ili postojawe meso`derske verzije koale.
Ali u australijskoj Severnoj teritoriji (ST), to je realnost.
Trevor Salivan ima 11 reptila koji dele wegov tropski dom u Ba~eloru, na oko sat vremena vo`we od Darvina. Me|u wima je i Veliki Xek, nazvan po igra~ki Xek u kutiji zbog zabriwavaju}e sklonosti ka iskakawu. Uprkos wegovim vratolomijama, ovaj ogromni grabqivac je obo`avan, pridru`iv{i se Salivanovom doma}instvu istog dana kada je ro|ena i wegova }erka pre 22 godine.
„Od tada je deo na{e porodice… moja }erka ga zove bratom."
Na posedu od 80 jutara je i Kriket, jo{ maleni stvor, i [ah, koji je - na potpuno drugom kraju skale - star vi{e od jednog veka i `ivotiwa koja je pro`ivela `ivot. „Verovatno je do`iveo dva svetska rata i mo`da federaciju u Australiji 1901. godine", ka`e Salivan za zver dugu 4,7 metara.
On tvrdi da je [ah jednom ubio ~oveka, bio kori{}en za nau~na istra`ivawa, bio zamalo otrovan na smrt u pti~jem parku, i izgubio polovinu dowe vilice na krokodilskoj farmi i Kvinslendu - i sve to pre nego {to se doselio kod Salivana pre nekoliko godina.
Ovaj {ezdesetogodi{wak se ozari svaki put kad pri~a za BBC o krokodilima: „Ne postoji ni{ta kao oni… krokodili su Harli Dejvidsoni me|u qubimcima."
Ali dok ~udni region izlazi na birali{ta u subotu, pravo na posedovawe krokodila kao qubimca pretvorilo se u pomalo neo~ekivano izborno pitawe - koje zapravo vrlo pristaje `ivotu na Teritoriji.
Tro{kovi `ivota, stanovawa i kriminal primarne su teme za mnoge glasa~e, ali Salivan je jedan od mnogih ~ija su srca ostala slomqena nakon {to je vladaju}a Laburisti~ka partija pokrenula inicijativu za zabranu krokodila kao qubimaca.
To je jedno od posledwih mesta u zemqi gde je ova praksa dozvoqena, ali vlada tvrdi da je zabrinuta za blagostawe i qudi i reptila.
Opozicija u vidu Seoske liberalne stranke, me|utim, zarekla se da }e podr`ati praksu i obe}ala reviziju „zbrzane" odluke ako bude bila izabrana.
Oko 250.000 qudi naziva Severnu teritoriju domom, ali relativno mali broj wih su vlasnici krokodila. Kabinet ministra za `ivotnu sredinu saop{tio je da ne mogu da objave pravi broj zato {to je vlada u prelaznom periodu do izbora, ali prethodne procene su do{le do brojke od oko stotinak vlasnika dozvola.
Mnogi od zato~enih krokodila odgajaju se otkako su se izlegli, dok je drugima prona|en novi dom sa farmi ili nakon {to su pravili probleme u divqini.
Regulativa odavno diktira stroge uslove u vezi sa tim gde i pod kojim uslovima mogu da se dr`e ove `ivotiwe. Na primer, sve`e izlegli stvorovi mogu da `ive u urbanim sredinama samo dok su dugi 60 centimetara -
obi~no sa oko godinu dana - nakon ~ega moraju da budu predati vlastima ili presele na posed izvan granica grada.
Prema tim pravilima, me|utim, od vlasnika se nije zahtevalo da imaju bilo kakvu specijalnu obuku ili znawe o dr`awu ovih `ivotiwa.
Tom Hejs ka`e da je vlasni{tvo nad krokodilom - ili „spasavawe" - deo privla~nosti Teritorije, i jedan od faktora koji je privukao wegovu mladu porodicu u region Darvina, iz Kvinslenda, po~etkom ove godine.
Ovaj 40-godi{wak odrastao je putuju}i do Severne teritorije sa ocem, ribare}i na reci Meri uz xinovske krokodile, usadiv{i mu qubav prema ovim grabqivcima i, na kraju, san da poseduje i vlastitog jednog dana.
„Ja nisam samo tamo neki lik koji `eli krokodila za ro{tiq sa ortacima za vikend", ka`e ovaj majstor za tetova`e i samozvani konzervacionista za BBC.
„@eleo sam da imam mesto na koje mogu da dovedem ove stare sirotane i gde oni mogu da se i`ive do mile voqe - sre}ni, nahraweni… Da ne moraju da brinu da }e ih qudi upucati."
Bio je u procesu usvajawa mega krokodila kad je vlada ovo australijskog regiona najavila da ne}e vi{e izdavati nove dozvole za dr`awe reptila kao qubimaca.
Hejs je ostao neute{an, a krokodil kog se nadao da }e usvojiti u opasnosti da }e biti uspavan.
Ministarka za `ivotnu sredinu Severne teritorije Kejt Vorden rekla je da je ta odluka doneta „nakon javnih konsultacija" i „uzev{i u obzir li~nu bezbednost i blagostawe samih `ivotiwa".
Postoje}e dozvole }e ostati va`e}e, ali dozvole za transfer ne}e biti izdavane.
„Ne zaboravimo da su oni u samom vrhu lanca grabqivaca i verovatno ne spadaju me|u one koji se ba{ najboqe pona{aju dok se dr`e u zato~eni{tvu", rekla je Vorden novinarima, dodav{i da je bilo slu~ajeva da su krokodili napadali vlasnike u regionu.
Nova pravila dovode Severnu teritoriju u sklad sa svim drugim dr`avama i teritorijama u Australiji - sem, neobi~no, Viktorije, koja je daleko od udobne klime za morsko (slanovodnog) krokodila.
Aktivisti za prava `ivotiwa, koji su se zalagali za ovu promenu, ka`u da je to velika pobeda.
Iako mo`da neki qudi koji dr`e krokodile „imaju
dobre namere", potrebe nijedne divqe `ivotiwe ne mogu biti do kraja zadovoqene u zato~eni{tvu, tvrdi Olivija ^arlton, iz Svetske za{tite `ivotiwa.
„Ne postoji na~in da se rekonstrui{e prostor i sloboda koje bi ovi krokodili imali u divqini, naro~ito imaju}i u vidu da `ive i do 70 godina", saop{tila je. Ali vlasnici krokodila ka`u da nisu imali pojma da se sprema ova promena i uznemireni su zbog onoga {to bi sada moglo da se desi sa wihovim qubimcima.
„Ne mislim da provodite mnoge no}i na kau~u, gledaju}i TV i maze}i se sa wegovim ~etiri i po metra dugim krokodilom… ali i daqe postoji emocionalna veza izme|u vas", ka`e Hejs.
Portparolka opozicije za `ivotnu sredinu Xo Hersi ka`e da „Seoska liberalna partija podr`ava prava Teritorijanaca na posedovawe krokodila kao qubimaca prema va`e}em sistemu dozvola" i obe}ala je da }e stranka preispitati pravila ako bude bila izabrana. I Hejs i Salivan ka`u da postoji {iroka podr{ka zahtevima za ve}u obuku i obrazovawe vlasnika dozvola. Ali oni ka`u da je starawe o ovim reptilima iznena|uju}e lako i odbacuju argumente da je wihovo dr`awe kao qubimaca {tetno.
„U prirodi oni imaju par~e teritorije i onda moraju da se bore za wega da bi ga zadr`ali.
„Ve~ito love hranu, ve~ito teraju neprijateqe ili poku{avaju da namire potrebe svoje devojke i `ivot im je prili~no te`ak", ka`e Salivan.
„U zato~eni{tvu, ako imaju dobar ogra|eni prostor, dovoqno vode, sunca i malo hlada, i redovno dobijaju hranu, oni to naprosto obo`avaju.
„Kroz moj posed te~e reka i ja zapravo imam neprestano divqe krokodile koji poku{avaju da u|u i pridru`e se mojoj dru`ini."
Odluka da se okon~a ova praksa do{la je u naro~ito lo{em trenutku za Salivana.
On je oglasio svoj dom i mena`eriju na prodaju pro{le godine, da bi mogao da se pridru`i partnerki na Novom Zelandu.
„To vam je pomalo kao pri~a o Viliju Vonki - `elim da neka mlada deca, pravilnih shvatawa, preuzmu posed pun divqih `ivotiwa."
Ali to mu je ostavilo zagonetku koja prakti~no pripada u matemati~ke uxbenike: ako imate 80 jutara zemqe i 11 krokodila na tr`i{tu, ali nijednu dozvolu za transfer, koje je re{ewe za tu pitalicu?
„Nema {anse" da }e dozvoliti eutanaziju krokodila, ka`e on.
„Mora}u da ostanem na posedu dok ne umrem ili dok se ne{to ne promeni."
On sve nade pola`e u izbor vlade sa CLP-om, dodav{i da misli da je to pitawe koje }e motivisati glasa~e.
Ali se Hejs, sa druge strane, nada da nije tako.
Postoje va`nija pitawa u igri koja bi trebalo da prelome glasove, obja{wava on, a optimisti~an je po pitawu toga da }e obe partije da se dozovu pameti.
„Ko god bude do{ao na vlast mora}e da se pozabavi time… Ovo je direktan atak na na~in `ivota na Teritoriji."
Australija pravi najve}u solarnu farmu na svetu!
Finansira ih poznati
milioner i Australija postaje svetski lider u zelenoj energiji
Bi}e to najve}a solarna stanica na svetu, najavquju}i Australiju kao svetskog lidera u "zelenoj" energiji.
Australijska vlada je napravila veliki korak ka ciqu da postane lider u oblasti obnovqivih izvora energije tako {to je odobrila novi industrijski solarni projekt na severnoj teritoriji.
vernoj teritoriji. Instalira}e ga kompanija za obnovqivu energiju "Sun Cable", a projekat finansira milioner Majk Kenon - Bruks. Kompanija "Sun Cable" navodi da }e projekat imati ekonomsku korist za Severnu teritoriju u iznosu ve}em od 20 milijardi dolara i da }e otvarati 6.800 direktnih i indirektnih radnih mesta godi{we tokom perioda izgradwe, dok }e maksimalan broj zaposlenih biti 14.300. Ovaj broj je izra~unat na osnovu perioda izgradwe i prvih 35 godina rada.
Industrijski solarni projekat, koji se promovi{e kao "najve}a solarna stanica na svetu", proizve{}e dovoqno energije za napajawe tri miliona doma}instava.
Prema re~ima australijske ministarke `ivotne sredine Tawe Plibersek, projekat }e ukqu~ivati solarne panele, baterije i na kraju kabl koji povezuje Australiju i Singapur sa ciqem izvoza vi{ka energije: "Ovaj ogroman projekat predstavqa deo infrastrukture koja defini{e generaciju. Bi}e to najve}a solarna stanica na svetu, najavquju}i Australiju kao svetskog lidera u 'zelenoj' energiji", rekla je ona.
Projekat "Australia-Asia Power Link" zauzima povr{inu od 12.000 hektara i bi}e sme{ten na sun~anoj australijskoj se-
Projekat solarne farme nalazi se izme|u Eliota i Tenant Krika, a dozvola ukqu~uje podvodni kabl do ivice australijskih voda i dalekovod od 800 kilometara do Darvina. Tako|e, odobrewe ukqu~uje stroge smernice za za{titu `ivotne sredine. Projekat }e proizvoditi 4 GW elektri~ne energije po satu za upotrebu u doma}instvu, dok }e preostala 2 GW biti isporu~ena podvodnim kablom u Singapur, zadovoqavaju}i oko 15 odsto potreba grada. U baterijama }e biti uskladi{teno oko 40 GW. Isporuka elektri~ne energije se o~ekuje 2030-ih godina.
Iako su Australijanci me|u najentuzijasti~nijim usvaja~ima solarnih panela u doma}instvu, vlade jo{ uvek oklevaju da se u potpunosti posvete obnovqivoj energiji. U 2022. godini, obnovqivi izvori energije ~inili su 32 odsto ukupne proizvodwe elektri~ne energije u Australiji, dok je ugaq dominirao sa 47 odsto. Australija je jedan od najve}ih izvoznika ugqa i gasa na svetu, ali niz prirodnih katastrofa kao {to su poplave i po`ari navele su novu vladu da se okrene zelenijim izvorima energije. Za dve godine pokrenuto je 55 projekata obnovqive energije, koji su dovoqni za napajawe skoro 7 miliona domova.
KA@WEN SA 80 HIQADA DOLARA:
Mu{karac star 65 godina ka`wen je u Australiji sa 80.000 dolara zbog nano{ewa bola, patwe i smrti 71 kengura.
Pripadnici slu`be za za{titu prirode otkrili su 2021. godine nekoliko gomila mrtvih kengura na imawu u severnom delu dr`ave Viktorije. Ve}ina `ivotiwa nije ubijena u skladu sa zakonom. Veterinarskim pregledom utvr|eno je da su odrasli kenguri do`iveli "visok stepen bola i patwe" nakon {to su povre|eni hicima iz vatrenog oru`ja, te da su pojedini polako umirali. Osu|eni je imao dozvolu za kontrolu broja divqih `ivotiwa, ali je priznao da je anga`ovao strelce koji su koristili nehumane metode, kao {to je nano{ewe rana bez smrtnog ishoda, da kontroli{u broj kengura na wegovom imawu. On je priznao krivicu pred sudom za prekr{aje u [epartonu po ~etiri ta~ke optu`nice, prenela je agencija AAP.
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Odbili su 30 miliona evra od investitora za plac, jedina su ku}a me|u zgradama
Retko ko bi odbio ponudu koju je vi{e puta odbila jedna Australijska porodica za prodaju svoje ku}e. Ipak, 30 miliona evra je brojka koja qudima mewa `ivote iz korena. Me|utim, za porodicu Zamit, odgovor je bio o~igledan. Nekretnina se nalazi kod Kvejket Hila (Quakers Hill) u Sidneju i prostire se na 20.000 kvadratnih metara zemqe. Porodi~na ku}a se nalazi zapadno od grada i nekada je bila okru`ena poqima. Tako je bilo sve dok izvo|a~i nisu kupili zemqu od wihovih kom{ija i po~eli da grade ~itavo predgra|e.
Sada, porodica Zamit se nalazi me|u, ~ini se, beskona~nim novim stambenim razvojnim projektima. Me|utim, porodica nikada nije razgovarala o tome za{to su vi{e puta odbili ponude da se presele.
U intervjuu za The Daily Mail Australia, majka Dajen Zamit je sa nostalgijom govorila o poqima prepunim malih crvenih ope~nih ku}a i vikendica koje su nekada bile za{titni znak podru~ja.
- Svaka ku}a je bila jedinstvena i bilo je mnogo prostora - ali sada vi{e nije tako
- rekla je pro{le godine. Uprkos konstantnim ponudama, porodica je ostala pri svojoj odluci - {to je ne{to {to je lokalni agent za nekretnine Tejlor Bredin pohvalio. - ^iwenica da su ve}ina qudi proda-
li svoje nekretnine pre mnogo godina, ovi qudi su se zadr`ali. Sve pohvale za wih. Zavisno od toga koliko daleko gurate plan razvoja, mogli biste staviti izme|u 40 i 50 nekretnina na ovakvo zemqi{te, a kada se podeli, blok od 300 kvadratnih metara bi mogao da se proda za milion dolara - rekao je za australijske medije. Ako to zna~i i{ta porodici, wihove neposredne kom{ije su tako|e odu{evqeni {to nisu prodali.
- Veoma sam sre}an {to su odbili prodaju - to zna~i da imamo slepe ulice koje su mnogo sigurnije za na{u decu a wihov veliki travwak pored nas ~ini da se ose}amo kao da imamo puno prostora - rekao je jedan obli`wi stanar.
- Veoma smo zahvalni! Nadam se da }e ostati - rekao je drugi. Porodica Zamit mo`da nije ta~no rekla za{to je odbila da proda svoje imawe ali jeste poru~ila izvo|a~ima da "nastave da sawaju".
Profit za ve}e bonuse
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Tri velike australijske elektroenergetske kompanije AGL (Ej-Xi-El), Origin (Orixin) i Energy Australia (Enerxi Australia) pove}ale su plate svojim {efovima za vi{e od milion dolara, dok se u isto vreme wihovi potro{a~i bore sa zimskim ra~unima za energiju.
Mnogi od wihovih korisnika sve te`e pla}aju ra~une za struju, ali to nije smetalo ovim kompanijama da odobre pove}awa plata svojim {efovima za vi{e od milion dolara samo
svog platnog paketa od 2,3 miliona dolara u 2023-24, dobio vi{e od 700.000 dolara u akcijama koje }e mu biti dodeqene slede}eg meseca.
Godi{wa neto dobit EjXi-Ela porasla je za ~ak 189 odsto na 812 miliona dolara pro{le finansijske godine i udvostru~ila je dividendu akcionarima, od kojih je najve}i aktivista milijarder Majk Kenon-Bruks.
U isto vreme dok su ovi mo}ni giganti pove}avali plate svojim rukovodiocima, referentne cene elektri~ne energije u velikim delovima Novog Ju`nog Velsa, Viktorije, Kvinslenda i Ju`ne Australije porasle su za vi{e od 20 odsto prema odlukama koje su doneli regulatori tr`i{ta.
Iz ovog izve{taja o porastu profita jasno je da je on usko povezan sa pove}awima cene struje u posledwih par godina. Ekonomisti upozoravaju da su zarade koje ostvaruju energetske kompanije od doma}instava i
plata wihovim rukovodiocima. Komentari su bili mawe vi{e sli~ni i o~ekivani.
Portparolka Orixina ka`e da plata Kalabrije odra`ava „sna`ne operativne i finansijske rezultate kompanije“. „Profit je va`an za nas, jer nas stavqa u ja~u poziciju da investiramo u energetsku tranziciju“, rekla je ona. „Svesni smo pritisaka sa kojima se suo~avaju australijska doma}instva“, rekla je portparolka, navode}i da je ve} potro{eno 100 miliona dolara za podr{ku ugro`enim kupcima.
Portparol Ej-Xi-Ela je tako|e rekao da pove}ava ulagawa u energetsku tranziciju i u rastere}ewe ra~una. „Razumemo pritisak na doma}instva i preduze}a usred {irih pritisaka na tro{kove `ivota sa kojima se Australijanci trenutno suo~avaju“, rekao je on. „Ovo je ura~unato u odluku Ej-Xi-Ela o maloprodajnim cenama koja je apsorbovala neke od pove}anih tro{kova elektri~ne energije
u posledwih 12 meseci – na preko 10 miliona dolara. Novi finansijski izve{taji podneti u Australiji i Hong Kongu otkrivaju da su Orixin, EnerxiAustralia i Ej-Xi-El izdvojili 5,6 miliona dolara, 2,8 miliona dolara i 2,3 miliona dolara svojim najvi{im rukovodiocima u godini do kraja juna.
Direktor kompanije Orixin, Frenk Kalabrija, u`ivao je u po rastu zarade od 700.000 dolara, pokazuje godi{wi izve{taj, po{to je kompanija ostvarila skok profita od skoro 60 odsto na 1,18 milijardi dolara na sve ve}oj mar`i elektri~ne energije.
Mark Kolet iz Enerxi Australia dobio je pove}awe od oko 800.000 dolara pro{le kalendarske godine, prema podacima wegovog krajweg vlasnika kineske kompanije „China Light and Power Holdings“, sa sedi{tem u Hong Kongu. Plata gospodina Koleta je zatim pove}ana za dodatnih 10 posto u prvoj polovini kalendarske 2024. godine. Veli~ina pove}awa plate {efu Ej-Xi-Ela Demijenu Niksu nije poznata.
Ono {to se zna je da je pored
malih preduze}a „ogromne“. Poznato je da je cena za potro{a~e mnogo ve}a od cena za velika preduze}a. U isto vreme do{lo je do pove}awa broja doma}instava koja nisu u stawu da plate svoje ra~une za vi{e od 40 odsto. Paradoksalno je da u vreme kada neki od velikih prodavaca energije ostvaruju zna~ajan profit, vidimo da mnogi potro{a~i sve te`e podmiruju visoke ra~une za energiju. Stru~waci upozoravaju da kompanije ne „ula`u u budu}nost“ kako obi~no navode pod izgovorom pove}awa cena kilovat ~asa. Doma}i mediji su kontaktirali rukovodstva ovih kompanija tra`e}i komentar na enormna pove}awa
kako bi podr`ala kupce. EnerxiAustralia je odbila da medijima po{aqe komentare. Mali biznisi {irom Australije tako|e ose}aju na svojoj ko`i sve ~e{}a pove}awa cena struje. Vlasnici malih radwi upozoravaju da su wihovi dnevni tro{kovi za energiju porasli za skoro 300 odsto u posledwih desetak godina. Ova ~iwenica je zatvorila mnoge male radwe, posebno nakon kovida kada su cene energije po~ele da divqaju. I naravno, plate velikih direktora u Australiji su posledwih par decenija uvek bile astronomske i to nije ni{ta novo. Ono {to ovog puta para i u{i i o~i je ~iwenica da su plate direktora prosto nemoralno visoke, u vreme dok se mnoge male kompanije gase zbog neodr`ivih tro{kova poslovawa, od kojih je energija veoma bitan faktor a za mnoge i odlu~uju}i.
Brisbane Serbian Festival
Sunday 8 September | 10:30AM - 5PM
Dutton Park State School
Vladika Siluan u
Konzulatu
U sredu 14. avgusta Mitropolit australijsko-novozelandski Siluan u sidnejskog protojereja-stavrofora Miodraga Peri}a i proto|akona Petra prijemu u Konzulatu Republike Srbije u Sidneju. Vladiku je srda~no do~ekao novi Generalni konzul Jakov Rogan zajedno Pekmezovi} i Vice konzulom Borisavom Petkovi}em. Na prijemu se razgovaralo o prilikama u srpskoj dijaspori u kontekstu
Qudi napu{taju Novi Zeland u rekordnom broju dok nezaposlenost raste, kamatne stope ostaju visoke i ekonomski rast je anemi~an, pokazuju vladine statistike. Podaci koje je objavio Statisti~ki zavod Novog Zelanda pokazuju da je 131.200 qudi napustilo ovu zemqu u godini koja je zavr{ila junom 2024., {to je privremeno najve}i rekord u jednom godi{wem periodu. Otprilike tre}ina wih se uputila u Australiju.
Dok je neto migracija, broj onih koji dolaze minus oni koji odlaze, ostaje na visokom nivou, ekonomisti tako|e o~ekuju da }e ovo opasti jer broj stranih dr`avqana koji `ele da se presele na Novi Zeland opada zbog mek{e ekonomije.
Merili Alen je jedna od mnogih koja trenutno planira da se preseli. Ona sa svojim partnerom i 14-godi{wom }erkom planira da napusti Novi Zeland po~etkom 2025. godine i preseli se u Hobart na australijskoj ostrvskoj dr`avi Tasmaniji.
odlaze u Australiju, Veliku Britaniju i druga mesta.
Ekonomija Novog Zelanda je u te{kom stawu nakon {to je centralna banka pove}ala stope gotovine za 521 bazni poen u svom najagresivnijem poo{travawu od uvo|ewa zvani~ne gotovinske stope 1999.
Podaci su pokazali da je 80.174 onih koji su odlazili bili gra|ani Novog Zelanda, {to je skoro duplo vi{e od broja koji je vi|en pre pandemije COVID-19.
- Tamo ima puno prilika. Oni uvek tra`e qude u mojoj profesiji. Imam mnogo prijateqa koji su oti{li (u Australiju) ... ~isto zbog boqih prilika za posao, boqeg `ivota. ^ini se da Australija jednostavno boqe funkcioni{erekla je Alen, koja radi u stomatolo{koj administraciji. Tokom pandemije, ohrabreni postupawem tada{we vlade sa epidemijom, Novozelan|ani koji `ive u inostranstvu vratili su se ku}i u istorijski velikom broju. Ekonomisti ka`u da Novozelan|ani, frustrirani tro{kovima `ivota, visokim kamatama i mawim brojem mogu}nosti za zapo{qavawe,
Godi{wi rast privrede od 0,2 odsto u prvom kvartalu, nezaposlenost je porasla na 4,7 odsto u drugom kvartalu, a inflacija ostaje visoka na 3,3 odsto.
[tavi{e, Australija "regrutuje" qude i nudi pakete za preseqewe u oblastima kao {to su medicina, policija i obrazovawe, gde imaju nedostatak kvalifikovane radne snage, privla~e}i Novozelan|ane, kojima ne trebaju vize da bi tamo radili.
Istovremeno, vlada Novog Zelanda je preduzela zna~ajno smawewe broja radnika u javnoj slu`bi, ostavqaju}i mnoge kvalifikovane radnike bez posla, pi{e Rojters. NEZAPOSLENOST RASTE
Xon Bilbija, legenda australijskog fudbala, preminuo je u 65. godini nakon stra{ne borbe sa demencijom.
Bilbija je ro|en 1959. godine u Australiji, gde su se wegovi roditeqi Mirko i Slavica doselili nakon {to su napustili Jugoslaviju. Kao de~ak je prvo igrao fudbal, da
australijskog
zvani~nom
u Sidneju
pratwi Arhijerejskog namesnika Petra Mraki}a bio je na zvani~nom
zajedno sa Konzulom Jasminom
kontekstu Petog kontinenta.
Melburn Srbija me|u australijskim fudbalskim divovima
Najstariji klub srpske zajednice u Viktoriji posle osvojene {ampionske titule u tre}em dr`avnom rangu uspeo da se plasira i u osminu finala Kupa Australije, kao jedini tim izvan A-lige i NPL takmi~ewa. Trener @eqko Popovi} govori za SBS o najuspe{nijoj sezoni u istoriji kluba i ne krije da on, igra~i i uprava gaje nadu da }e ovog utorka uve~e polo`iti na ple}a i Hjum Siti.
Qubiteqi fudbala koji redovno prate igre i rezultate klubova srpske zajednice imaju ove godine mnogo razloga za zadovoqstvo.
Dobri rezultati i lepe vesti sti`u pre svega iz Melburna i Brizbejna, gde su klubovi sa srpskim nasle|em i obele`jima nastavili niz {ampionskih titula koji se ne prekida ve} nekoliko sezona.
Ipak, najlep{a sportska pri~a 2024. godine je podvig Melburn Srbije, koja je pored zvawa prvaka i promocije u Prvu premijer ligu Viktorije, uspela da se plasira i u osminu finala Kupa Australije.
Najstariji fudbalski klub srpske zajednice u Viktoriji tako je postigao uspeh koji }e ostati zabele`en u sportskoj istoriji.
Naime, Melburn Srbija je jedini klub iz ~etvrtog ranga takmi~ewa na nacionalnom nivou, koji se na{ao me|u 16 najboqih, odnosno iskqu~ivo me|u klubovima iz A-lige i NPL takmi~ewa, dva najvi{a stepenika u australijskoj fudbalskoj piramidi.
Srbija }e poku{ati da produ`i svoju fudbalsku bajku plasmanom u ~etvrtfinale Kupa, a prepreka na tom putu je gradski rival Hjum Siti, jedan od najboqih timova u NPL diviziji Viktorije.
Trener Srbije @eqko Popovi}, koji je klub doveo do najve}eg uspeha u vi{e od {est decenija postojawa, govori za SBS o istorijskoj sezoni i isti~e da je jedna od tajni uspeha to {to oslonac tima ~ine talentovani mladi}i iz zajednice.
jedno iznena|ewe i elimini{e Hjum Siti, velike su {anse da u ~etvrtfinalu Kupa Australije odmeri snage i sa nekim od ~lanova
A-lige: Melburn Viktorijem, Sidnejem, Ade-
otac u izjavi datoj magazinu „Rugby League Week“.
Igrao je za Balmajn Tajgerse, Paramata Ilse, vestern Sabrbse i Ju`ni Sidnej. Karijeru je zavr{io 1988. godine. Malo po zavr{etku karijere nastali su problemi sa artritisom, operacije kolena, da bi u posledwih par godina usledila borba sa demencijom.
"Ove sezone smo u prvom timu imali ukupno devetoricu igra~a srpskog porekla. Trenutno ih je sedmorica i svi su bili starteri na prethodnoj utakmici Kupa Australije u kojoj smo eliminisali Modburi. Oni znaju {ta zna~i grb koji nose i onda ne treba da tro{i{ previ{e daha da motivi{e{ ekipu," ka`e Popovi}.
Dr`ave u kojima je engleski zvani~ni jezik, ukqu~uju}i i biv{e britanske kolonije, imaju jednu zajedni~ku karakteristiku. Po najnovijim istra`ivawima utvr|eno je da stanovnici Australije imaju najdu`i `ivotni vek.
Australija je zahvaquju}i svom odli~no organizovanom zdravstvenom sistemu svojih stanovnika kao i relativno malom broju smrtnih slu~ajeva uzrokovanih konzumirawem razli~itih droga i vatrenog oru`ja na prvom mestu po du`ini `ivotnog veka. Zemqa u kojoj se govori engleski jezik, sa visokim zaradama mogla bi da bude primer ostalima, prenosi rts.rs.
Nau~nica Rej~el Vilki koja se bavi brigom o zdravqu stanovni{tva na Univerzitetu Ju`na Kalifornija i demograf Xesika Ho sa Dr`avnog univerziteta Pensilvanije udru`ile su se kako bi napravile detaqnu sliku o~ekivanog `ivotnog veka u zemqama sa visokim prihodima, u kojima se govori engleski, i kako bi tim primerom pomogle ostalim dr`avama sveta.
„O~ekivani `ivotni vek u zemqama sa visokim dohotkom ukazuje na granice ono-
ga {to je mogu}e posti}i u kontekstu visokog `ivotnog standarda i obilnih resursa usmerenih ka poboq{awu zdravqa i blagostawa“, istakle su Rej~el i Xesika.
One su uporedili podatke od 1990. do 2018. godine o {est zemaqa sa visokim dohotkom u kojima je engleski glavni jezik – Sjediwenim Dr`avama, Kanadi, Ujediwenom Kraqevstvu, Republici Irskoj, Australiji i Novom Zelandu – koji su izvu~eni izbaze podataka SZO o mortalitetu i agencije za vitalnu statistiku svake zemqe.
Za regionalno pore|ewe, informacije o zemqama u kojima se ne govori engleski podaci su uzeti iz baze podataka o smrtnosti populacija tih dr`ava.
„Ove zemqe dele zajedni~ki jezik i neke kulturne sli~nosti (ishranu,na~in `ivota…), kao i razli~ite vrednosti visine prihoda“, navode autorke istra`ivawa.
Pa ipak, kako je pokazalo wihovo istra`ivawe, ove sli~nosti ne zna~e da wihovi gra|ani mogu o~ekivati da }e u`ivati u sli~nom `ivotnom veku.
Australija je pokazala najboqe rezultate u pore|ewu sa svim drugim zemqama, ima ni`i mortalitet i za mu{karce i za `ene u skoro svim starosnim dobi-
Jedan putnik je uhap{en na aerodromu u Australiji nakon {to je kroz izlaz za slu~aj opasnosti, napustio avion, pro{ao du` krila, a zatim se spustio na pistu.
Avion kompanije Xetstar sleteo je na aerodrom u Melburnu iz Sidneja i parkirao se na izlazu terminala, kada je mu{karac napustio avion pored desnog izlaza, rekli su zvani~nici.
Otvarawe izlaza za slu~aj opasnosti automatski je pokrenulo kliza~ sa zadweg dela krila na trupu do zemqe, navodi se u saop{tewu Xetstara.
Ali ~ovek je umesto toga hodao du` krila i spustio se na jedan od dva motora.
Jedna od putnica Odri Vargeze rekla je da su putnici vri{tali dok je ~ovek po~eo ~udno da se pona{a neposredno pre nego {to je otvorio vrata.
"^im je avion po~eo da se zaustavqa, on je ustao i krenuo prema izlazu za slu~aj opasnosti, i pri tom je gurao qude, izazivaju}i kome{awe, a onda je otvorio vrata za slu~aj opasnosti", rekla je Vargese za lokalnu radio stanicu.
Drugi putnik je izjavio za televiziju Najn Wuz da je mu{karac pu{io i da je bezuspe{no zahtevao od posade aviona da mu da alkohol.
Policija je uhapsila ~oveka zbog "agresivnog pona{awa i kr{ewa bezbednosnih protokola aviona", a hitna pomo} je mu{karca pregledala i zatim ga prevezla u bolnicu, gde }e ostati radi daqe procene, navodi se u saop{tewu policije.
Aerodrom u Melburnu saop{tio je da je ~oveka prvo uhvatila posada i radnici aerodroma pre nego {to ga je policija uhapsila.
"Aerodrom Melburn je ponosan na izuzetan odgovor zemaqske posade, jer nije bilo neposredne opasnosti po druge putnike ili aerodromsko osobqe", navodi se u saop{tewu aerodroma.
ma, a posebno izme|u 45 i 84 godine.
Studija je po kazala da nacija ima veliku prednost u odnosu na druge zemqe kada je re~ o smrti od cirkulatornih i respiratornih bolesti, kancera, perinatalnih i uro|enih stawa, kao i bolesti mentalnog i nervnog sistema poput Alchajmerove bolesti. Ovo je posebno va`ilo za australijske mu{karce. Smawen rizik od smrti povezan je sa brigom zdravstvenog sistema kada su u pitawu prevencija, dijagnoza i le~ewe kod kardiovaskularnih bolesti, skrininga i le~ewa karcinoma, redovne vakcinacije protiv gripa…. Po svom kvalitetnom zdravstvenom sistemu poznata je i Kanada, pa su se stanovnici ove dr`ave na{li na drugoj poziciji kada je du`ina `ivotnog veka u pitawu. Na tre}em mestu su stanovnici Novog Zelanda i Irske.
ki porast o~ekivanog `ivotnog veka u periodu od 1990. do 2018. godine“, navele su autorke. U SAD je `ivotni vek mu{karaca oko 65 godina, a to je najni`i o~ekivani `ivotni vek u dr`avama engleskog govornog podru~ja. Sjediwene Dr`ave su imale najni`i o~ekivani `ivotni vek za svaku godinu od 2001. godine, i zavr{ile su na posledwem mestu u rangu o~ekivanog `ivotnog veka sa 65 godina. Na osnovu podataka iz 2019. godine, australijski mu{karci mogu o~ekivati da }e `iveti skoro 5 godina du`e nego oni u Sjediwenim Dr`avama.
[OKANTNI
Ina~e je Irska u posledwih nekoliko godina pove}ala o~ekivani `ivotni vek kod `ena za 6,66 godina, a kod mu{karaca za 8,29 godina.
„Republika Irska do`ivela je veli-
„Sve u svemu, Australija nudi potencijalni model za anglofone zemqe sa kra}im `ivotnim vekom, kao {to su SAD i Velika Britanija, koje bi trebale da slede dobar primer kako bi smawili preurawenu smrtnost“, utvrdili su autori .
Majka iz Kvinslenda
[armajn Meklaud, wene dve }erke i dva sina poginuli su u saobra}ajnoj nesre}i na autoputu kod Kingaroja 27. maja 2019. godine, a sada je utvr|eno da je `ena to namerno uradila.
@ena iz Kvinslenda namerno je izvr{ila samoubistvo i ubila svoju malu decu u frontalnom sudaru 2019. godine, utvrdio je mrtvozornik.
Wena deca, Alejn (6), Matilda (5), Vajt (4) i Zajdok (2) bili su u tom trenutku sa majkom u kolima.
Okolnosti koje su dovele do smrti porodice razmatrane su istragama koje su po~ele u Brizbejnu pro{le godine.
Predaju}i svoje nalaze danas, `ena koja je radila obdukciju, Keli O’Kalahen, utvrdila je da je gospo|a [armajn izvr{ila samoubistvo i ubila decu namerno.
U trenutku smrdi [armajn je vodila bitku za starateqstvo nad decom sa biv{im suprugom Xejmsom Meklaudom.
Gospo|a O’Kalahen je rekla da je nemogu}e re}i da li je gospo|a Meklaud izazvala sudar automobila samo iz „osvete“ biv{em mu`u, za koga je, u satima pre nesre}e, verovala da }e dobiti starateqstvo nad wihovom decom.
Sud je do{ao do informacija da je gospo|a Meklaud imala dugu istoriju mentalnih bolesti i da je imala grani~ni poreme}aj li~nosti.
„U skladu sa wenim nele~enim mentalnim stawima, posebno grani~nim poreme}ajem li~nosti, ovo uverewe je izazvalo dramati~nu reakciju, a to je ubistvo sebe i svoje dece,“ rekla je O’Kalahen.
„Nemogu}e je utvrditi da li je ovo bilo samo delo osvete protiv gospodina Meklauda ili rezultat stvarnog straha za sigurnost sebe i svoje dece.“
Gospodin Meklaud i ~lanovi porodice stradalih bili su prisutni na sudu u Brizbejnu da ~uju nalaze.
Istra`no ro~i{te je tako|e razmatralo optu`be za zlostavqawe koje je gospo|aMeklaud iznela protiv gospodina Meklauda u bele{ci prona|enoj na mestu nesre}e. Sud je prethodno ~uo da su optu`be prijavqene od strane gospo|ice Meklaud Policijskoj slu`bi Kvinslenda bile neosnovane. Danas je gospo|a O’Kalahen utvrdila da je odgovor policije na optu`be gospo|e Meklaud za nasiqe u porodici i zlostavqawe dece bio adekvatan i prikladan. Gospo|a O’Kalahen je rekla da je stawe gospo|e Meklaud „vrlo kompleksno“ i da „niko nije mogao da predvidi“ {ta se dogodilo. Govore}i ispred suda, otac gospo|e Meklaud Pol Haris rekao je da je razo~aran ishodom. Rekao je da je imao nadu u preporuke za promenu na~ina na koji vladine agencije rade zajedno, posebno u vezi sa mentalnim zdravqem. Upitan o smrti wegove }erke i unuka, rekao je: „Te{ko je nositi se s tim, ali radimo najboqe {to umemo“.
Li~ni stav
UPOZOREWE CIA ZA DODIKA I VU^I]A
Pi{e: Marko Lopu{ina
Direktor najve}e tajne slu`be na svetu Vilijam Berns posetio je Sarajevo, Pri{tinu i Beograd da bi smirio srpske strasti, ka`u jedni ili da bi ukorio ili najavio smenu srpskih vo|a, ka`u drugi
Dana 20. avgusta 2024. godine Vilijam Berns, direktor ameri~ke Centralne obave{tajne agencije (CIA) stigao je uve~e u Beograd, a da to dr`avni mediji nisu objavili. SAD imaju 14 tajnih slu`bi, a CIA deluje tako {to {titi ameri~ke interese u inostranstvu. Berns je do{ao u regionalnu posetu Sarajevu, Pri{tini i Beogradu. Doma}in u Srbiji mu je bila Bezbednosno - informativna agencija (BIA), na ~ijem je ~elu Vladimir Orli}. Na zvani~nom sajtu Predsedni{tva Srbije i sajtu predsednika Aleksandra Vu~i}a nije bilo zvani~ne najave susreta sa ameri~kim zvani~nikom.
Po rangu u Va{ingtonu ovaj direktor CIA je ~lan Kabineta predsednika Xozefa Bajdena od juna 2023. godine. Berns je slu`io {est predsednika i administracijaiz obe stranke u SAD, tokom skoro ~etiri decenije javne slu`be u diplomatiji i obave{tajnim slu`bama. Bio je i ameri~ki ambasador u Rusiji i Jordanu.
Vilijam Berns, direktor ameri~ke Centralne obave{tajne agencije slu`beno je posetio Bosnu i Hercegovinu, zatim Srbiju, pa Kosovo. Kako su Kosovo i Bosna i Hercegovina ozna~eni kao mogu}e problemati~ne ta~ke, u godi{woj proceni pretwi koju je za 2024. godinu izradila ameri~ka obave{tajna zajednica, to se pretpostavqa da je direktor CIA do{ao u Sarajevo i Pri{tinu da se na licu mesta li~no uveri u ozbiqnost problema po bezbednost Evrope i SAD na jugu Balkana. Ovakva poseta jednog direktora CIA zemqama na Balkanu nije bila dosada{wa praksa od 1947. godine, od kada postoji ova agencija. Obi~no su nadle`ni ambasadori SAD u BiH, Jugoslaviji, odnosno Srbiji i potom iz tzv. nezavisnog Kosova izve{tavali zvani~ni Va{ington o bezbednosnim problemima u ovo regionu. Treba znati da su ambasade SAD diplomatski, ali i obave{tajni centri ove zeqe, svuda u svetu gde se nalaze. U ambasadama su sme{teni predstavnici svih ameri~kih tajnih slu`bi, a praksa je da ambasador bude koordinator ovih slu`bi, a vrlo ~esto i glavni predstavnik CIA u doti~noj zemqi. Sada{wi direktor glavne slu`be Vilijam Berns je po politi~kom rangu “nezvani~nog dr`avnog sekretara” iznad ambasadora SAD, jer dolazi direktno iz Bele ku}e i iz Kabineta predsednika Xozefa Bajdena, tako da ima specijalna ovla{}ewa, koja nisu diplomatskog karaktera.
A to zna~i da Vilijam Berns kao direktor CIA ne mora da govori tiho i diplomatski ve} mo`e da razgovara sa svojim doma}inima gromko i upozoravaju}i. Berns je u Sarajevo doputovao 20. avgusta, gde se sastao sa kolegama iz obave{tajne zajednice OBA, ~lanovima Predsed-
ni{tva Bosne i Hercegovine, kao i sa ministrom spoqnih poslova te zemqe. - U razgovorima direktora CIA i ~elnika BiH eksplicitno su pomenuti i Milorad Dodik i wegove secionisti~ke te`we. S obzirom da su wegove izjave o otcepqivawu Republike Srpske od BiH bile u~estale u posledwe vreme, razumqivo je da Amerika reaguje na ovaj na~in – ka`u stru~waci Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Srpski stru~waci za me|unarodnu bezbednosti i obave{tajne slu`be tvrde da posetu Brnsa treba tuma~iti i kao neku vrstu disciplinovawa svih mogu}ih aktera koji mogu da destabilizuju region. I ukazuju na slu~aj Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske koji je pre 40 dana izjavio: "Srpska }e proglasiti nezavisnost od BiH ukoliko vlasti u Sarajevu, uz podr{ku me|unarodne zajednice, poku{aju da joj oduzmu imovinu."
Da bi posle posete direktora CIA zvani~nom Sarajevu izjavio: "Republika Srpska nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH shodno Dejtonskom sporazumu i secesija nikada nije bila na{a politika".
Ne treba zaboraviti da su na listi sankcija SAD upravo Milorad Dodik, kao i ~lanovi wegove porodice, ali i @eqka Cvijanovi}, ~lan Predsedni{tva BiH, jer zvani~ni Va{ington smatra da su oni bliski sa Ruskom federacijom i predsednikom Vladimirom Putinom.
Ina~e, Denis Be}irovi}, ~lan Pred-
sedni{tva BiH ukazao je direktoru CIA "na opasnu antidejtonsku politiku rukovodstva Republike Srpske, koja ugro`ava mir i sigurnost u dr`avi i regiji", dodaju}i da se radi o "potvrdi sna`ne podr{ke SAD nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH". Dan kasnije, Dodik je rekao posredstvom medija da je "borba protiv terorizma obaveza celokupnog slobodnog sveta" i da je u tom kontekstu "zna~ajna poseta direktora CIA Vilijama Bernsa Bosni i Hercegovini".
Prvi ~ovek CIA smatra da na Balkanu postoje dva mogu}a krizna `ari{ta, prvo je Bosna, a drugo je Kosovo. U prvom `ari{tu destabilizuju}i faktor je srpski predsednik, a u drugom `ari{tu izbor nestabilnosti je kosovski premijer. - Kurtijeva nekoordinisana aktivnost protiv kosovskih Srba, kao {to je nasilno otvarawa mosta na Ibru za saobra}aj i za mogu}u navalu Albanaca na sever Kosovske Mitorvice, mogla bi ugroziti bezbednost KFOR-a. U takvoj situaciji, Rusija bi mogla da iskoristi albanski napad na Srbe da interveni{e politi~ki i vojno na Kosovu, {to nije u interesu SAD – govore kosovski Srbi.
Vilijam Berns je u Pri{tini imao sastanke s kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i {efom Kosovske obave{tajne agencije Petritom Ajetijem. Pri{tinski zvani~nici nisu s toga mnogo govorili o poseti direktora CIA. Samo je politi~arka Edita Tahiri ocenila je da
“neo~ekivana poseta {efa CIA Vilijama Bernsa zemqama Zapadnog Balkana ima strate{ki zna~aj za mir i stabilnost u regionu, napomiwu}i da je u fokusu wegovih sastanaka bio proces dijaloga izme|u Srbije i Kosova”.
Kosovski politi~ari i mediji nisu zvani~no obave{tavali javnost o poseti direktora CIA. Pre}utana je informacija da li se Vilijam Berns susreo sa premijerom Aqbinom Kurtijem. Xezair Da{i, novinar iz Pri{tine rekao je u izjavi za beogradski list “Danas” i natuknuo da je Berns do{ao na Zapadni Balkan da poru~i „bezobzirnim i avanturisti~kim liderima koji tra`e glasove u Srbiji, Bosni i na Kosovu da SAD ne}e dozvoliti da bezbednost bude ugro`ena“.
Bosanski i kosovski slobodni komentarori i analiti~ari su natuknuli da u oba slu~aja, i Bosne, i Kosova, postoji odgovornost srpske strane za destabilizaciju situacije, pa su u tom kontekstu pomenuli i Milorada Dodika i Milana Radoj~i}a.
I poseta Vilijama Bernsa zvani~nom Beogradu bila je pokrivena velom tajnovistosti, jer se ne zna da li je predsednik Aleksandar Vu~i} imao susret i razgovor sa direktorm CIA. Pretpostavqa se da je pored BIA direktor CIA u Beogradu posetio i Ministarstvo spoqnih poslova Srbije.
Stru~waci za spoqne poslove veruju da je Bernsova poseta Srbiji bila fokusirana na pomo} koju Srbija pru`a Ukrajini, na same odnose SAD i Srbije, na dijalog Pri{tine i Beograda, ali i na incidentna pitawa Bawske, ruskog upozorewa o dr`avnom udaru u Srbiji i bawalu~ke secesiju.
Neki opozicionari pri~aju i o tome kako je dirketor CIA do{ao “da ukori Vu~i}a”, jer je predsednik Srbije u posledwe vreme izrekao nekoliko kriti~kih opaski na ra~un SAD, na pretwu “ru{ewa Vu~i}a preko NVO” i (ameri~kim) “novcem iz inostranstva”. - Vu~i} igra tajnu igru sa Amerikancima. Vodi konsturktivne razgovore sa ambasadorom Hilom, a javno napada ameri~ke medije i finansijere NVO sektora u Srbiji. Kada ka`e da neki „daju milijarde“ za kampawe protiv wega, Vu~i} tu misli na SAD. Wegovi mediji citiraju stru~wake koji najavquju „`utu revoluciju“ i ru{ewe Vu~i}a uz pomo} CIA. Sada je verovatno prilika da Vu~i} i dirketor CIA progovore o tome {ta misle SAD o Srbiji i Srbija o SAD. I kakve planove ima zvani~n i Va{ington prema Beogradu. Kao i da li }e Amerikanci da ukrote Kurtija ili to treba da uradi Vu~i}? - nagla{avaju srpski opozicionari na dru{tvenim mre`ama.
Ameri~ki medij „Glas Amerike“ naga|a da je direktor CIA predsedniku Srbije preneo neprijatne vesti iz Va{ingtona i da zato Aleksandar Vu~i} ne informi{e javnost o poseti i razgovorima sa Vilijamom Bernsom. Zanimqivo je da je u istom danu predsednik Aleksandar Vu~i} primio Borisa Rugea, pomo}nika generalnog sekretara NATO-a za politi~ku i bezbednosnu politiku.
Ruge je poru~io: “NATO je ponosan {to je obezbedio bezbedno okru`ewe za sve na Kosovu ve} 25 godina, i da o~ekuje da Srbija pomogne da se obezbedi puna odgovornost za de{avawa na Kosovu”. O~igledno je da su SAD u Srbiju u isto vreme poslale direktora CIA i pomo}nika generalnog sekretara NATO da razgovaraju o bezbednosnoj politici i doprinosu zvani~nog Beograda stabilnosti u regionu i svetu.
RTS je u petak 23. avgusta pustio kajron informaciju o poseti direktroa CIA, a tog dana svi mediji su javqali o
poseti Beogradu
skora{woj
francuskog predsednika Makrona.
Direktor CIA Vilijam Berns do{ao u Srbiju da upozori na posledice u slu~aju destabilizacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} voli da se pohvali sa kim se sastao, da to stavi i na svoj Instagram nalog, pa ~ak i da se pohvali ako je nekom od svojih sagovornika ne{to „sasuo sve u lice“. Za razliku od takvih doga|aja, susret sa Bernsom je ostao potpuno van o~iju javnosti, bez i jedne vesti
Ve~no prometna }uprija na Drini
Ki{a u Vi{egradu bila je povod da odmah, sa auto parkinga u centru pored slavnog mosta na Drini, umesto planirane {etwe u|emo u turisti~ki vozi} „]irko” za pet evra. ^este prolazne turiste, sa razglasa iz voza stalno zovu na dvadesetominutnu „istorijsku panoramsku vo`wu” kroz varo{icu podignutu na putu sredwevekovnih karavana, istom koji i danas vodi od Beograda do Trebiwa, odnosno do mora i Dubrovnika.
Premda vam se u vo`wi brdovitim uskim uli~icama grada mo`e desiti, kao nama, da voza~ ukqu~i pogre{nu audio-kasetu te da usput ni sa jedne strane voza ne prime}ujete znamenitosti na koje vam spiker ukazuje, jer se ta audio-traka odnosi na neku drugu rutu, burna istorija varo{i na vetrometini ratova i osvaja~a, vidqiva je na sve strane. Sredwevekovna obele`ja u brdu, minareti xamija, austrougarske gra|evine, zvonici pravoslavnih crkava, spomenik palim borcima Drugog svetskog rata na povratku s ovog kratkog puta –svedo~e o smewivawu vojski i vladara u danas poznatom turisti~kom gradu na tlu Republike Srpske, u pro{losti prometnoj bosanskoj kasabi, kako wen duh u svojim romanima opisuje na{ nobelovac i Vi{egra|anin Ivo Andri}.
U tom trenutku, sagovornik nas obave{tava da upravo ulazimo u austrougarski tunel, koji je potom ova vojska izgradila kao jedan od 130 sli~nih na trasi Austrougarske isto~ne `eleznice, zvanoj „{treka” i dugoj 166 kilometara . Kroz tunel je posle od 1925. u varo{ zahuktalo ulazio parwak „]ira”, po kom je svom motornom vozi}u, tepaju}i mu, na{ voza~ dao ime. Preko „grba~e” tunela, ka`e, danono}no su kaldrmisanim putem prolazili putnici, kowske zaprege i „hamali” kako su zvali nosa~e, koji su kolicima vozili kofere.
„Tunel pod brdom Bikavac je svedok grada, pun je pri~a o pijanim svatovima, regrutima, utvarama, ako koju ho}ete da ~ujete, ispri~a}u”, ka`e ovaj turisti~ki voza~. Kroz tunel dug samo stotinak metara su skoro sedam decenija na putovawe „]irom”, koji je vozio od Beograda do Dubrovnika i Zelenike, mladi}i uz harmoniku odlazili u vojsku, a istim vozom stizali svatovi sa raznih strana da odigraju „kolce pred }uprijom na Drini”, dok ih je pozdravqao zvuk lokomotive. Ovde pri~aju da je prilikom gradwe tunela stradao austrougarski in`ewer ~iji se lik „pojavquje” no}u retkim prolaznicima. Na Bikavcu, iznad tunela, Dragi{a Nedovi} napisao je iz sevdaha pesmu „U lijepom starom gradu Vi{egradu”. Na zavr{etku „istorijske vo`we” i po prestanku ki{e vratili smo se u „srce” Vi{egrada, na „}upriju na Drini” koja je stekla slavu sa romanom Ive Andri}a, a smatraju je ovde zaslu`nom i za wegovu Nobelovu nagradu. Kameni most, podigao je svom rodnom gradu jawi~ar i potom veliki vezir Mehmed Pa{a Sokolovi} 1571. godine. Prelaze}i ga, dolazimo do sofe ili kamene klupe na kojoj se neprekidno naizmenice turisti slikaju, sa koje se po Andri}evom romanu u zelenu, ali hladnu Drinu bacila Avdagina Fata o ~ijoj se lepoti i pameti pevalo, ne pristaju}i da se uda za Nail bega kog nije volela. Da ne bi pogazila re~ koju je otac dao proscima, Fata odlazi na ven~awe, ali u povratku sve~ane povorke silazi sa kowa nasred }uprije, tra`e}i da se odmori na istoj klupi. Tragi~nim skokom napu{ta nesu|ene svatove. Vi{egradski most na Drini i junakiwa romana, koja je za Andri}a oli~ewe ~iste du{e u podeqenoj i optere}enoj sredini – ostaju ve~ni simboli ovih prostora. Nije ~udo ni {to mnogi tvrde da je i sam most Mehmed Pa{e ve~an: zidan od sige, kre~a i pti~jeg izmeta, zaliven u temeqima olovom, jedini je pre`i-
veo u veliku poplavu 1896. kada je vodostaj Drine potopio varo{ i ostale mostove na reci.
Starosedeoci tvrde da su likovi Andri}evih romana poznati Vi{egra|ani, usmeravaju}i nas na ba{tu starog hotela pored mosta, u kojoj su se pod platanima, ka`u, „postigli mnogi dogovori i napisali romani i romani”. U hotelu se nalazi i Andri}ev apartman u kom je prilikom posete gradu svog detiwstva boravio 1963. i 1972. po{to je tetkinu ku}u u kojoj je rastao poklonio posle rata Vi{egradu, ali su je op{tinske vlasti potom prodale. Danas se od vlasnika tra`i da se ku}a sporazumno povrati kao kulturno dobro.
Andri}grad, ovaj grad u gradu je u spomen na Ivu Andri}a podigao bosanski, na{ i svetski rediteq Emir Kusturica u saradwi sa op{tinom i vladom RS pre 12 godina, u nameri da umetni~ki i turisti~ki Vi{egrad pove`e sa Mokrom Gorom na kojoj je sagradio Drvengrad, ali i sa Trebiwem i Dubrovnikom. Ispred kapije je spomenik koji predstavqa zagrqenu bra}u Sokolovi}: Mehmeda i Makarija, pa{u i patrijarha, rad skulptora Zorana Kuzmanovi}a. Uz natpis „Ne bila vas va{eg brata `eqa, kako mene i brata mojega”, Kusturica je spomenik podigao u nameri da po{aqe poruku da „brat na brata ne mora da udari”, kako se doga|alo na ovom tlu, da „bratska qubav mo`e da pobedi nepomirqivo i da se uzdigne iznad religije i dr`ave”. Podsetio je tada da je veliki vezir postavio za patrijarha brata od strica i da je „zahvaquju}i mo}i ovog bratstva obnovqena Pe}ka patrijar{ija 1557. godine, {to je po mnogima obezbedilo opstanak Srba u potowim vekovima”.
Prolaskom kroz kamenu kapiju Andri}grada ulazimo u glavnu ulicu Mlade bosne, ~iji su ~lanovi naslikani na muralu iznad bioskopa „Doli bel”. Gostovawe Nenada Jezdi}a sa predstavom „Kwiga o Milutinu – deo prvi” stvorilo je gu`vu ispred ulaza i tra`ila se karta vi{e, a ne mawa bila je preko puta ispred originalne bosanske }evabxinice sa ogwi{tem u kamenu i slikama Vi{egrada ura|enim u bronzi, u retro stilu. U kamenom gradu ima pedesetak zgradica, me|u kojima su i zdawa Gradske uprave i Akademije lepih umetnosti sa katedrama za glumu i re`iju, zgrada Andri}eve gimnazije, a tu su i Institut za slovenske jezike i kwi`evnost ispred kog je bista Me{e Selimovi}a i crkva Svetog cara Lazara sa Wego{evom skulpturom pred kapijom.
Spomenik nobelovcu u centru, pored kog se svi slikaju sa Kusturicom, nastao je kao odgovor na ru{ewe Andri}eve biste (1991.) koju su muslimanski ekstremisti bacili u reku u koju je sko~ila junakiwa wegovog romana. Drina ostaje simbol razdvajawa i podela, ali i povratka, kao da poru~uje dana{wi Vi{egrad. Pre 15 godina smo imali samo bawu i }upriju. Sada u Andri}gradu {etaju i sede Kinezi, Rusi, Japanci, ali i studenti iz evropskih zemaqa i sa ameri~kog kontinenta.
Manastirski spomenici
Kara|or|u i Dra`i Mihailovi}u
Pre deceniju obnovqeni manastir Dobrun, na starom putu izme|u Srbije i Bosne, sa freskama iz 14. veka i spomenikom Kara|or|u, smatra se biserom ovoga kraja. Poznat je i manastirski kompleks Dra`evina sa spomenikom generalu Dra`i Mihailovi}u koji je ovde, kako tvrde, kao ~etni~ki komandant uhap{en nakon Drugog svetskog rata. Veoma vredni su i manastiri Svetog Save i ikonopisa~ki `enski manastir Vaznewewa Gospodweg u Vardi{tu.
Manastirski kompleks Dra`evina
Ove mudre srpske poslovice bodu ta~no
u metu
Kada se na|emo na nekom raskr{}u ili dilemi, sve {to treba jeste da poslu{amo mudre re~i na{ih predaka, a wih }emo na}i u ovim poslovicama koje zlata vrede
Srbi su jedan od najmudrijih naroda, a dokaz za to su mnogobrojne poslovice koje na{ narod ima na pretek. Ovo su neke od najlep{ih:
Al Ako drugog po{tuje{ za sebe ne brini.
l Ako dugo `ive skupa, `ivotiwe se zavole, a qudi se zamrze.
l Ako mi ne mo`e{ pomo}i, nemoj mi odmagati.
l Ako ne po~ne{, ne}e{ ni zavr{iti
l Ako ne}e zlo od tebe, be`i ti od zla.
l Ako `eli{ jezgro, slomi qusku.
l Ako `eli{ izgubiti prijateqa, posudi mu novac.
l Ako ih ne mo`e{ pobediti pridru`i im se.
l Ako kantar ne vaqa, ti budi ispravan
Bl Bez alata nema ni zanata.
l Biv{i prijateq je gori nego neprijateq.
l Blago onom ko se tu|om {tetom opameti, a te{ko onom koji svojom mora
l Blago onome ko zna da ne zna, a ho}e da zna.
l Bogata je te{ko darovati, sita gosta jo{ te`e ~astiti.
l Boqe ikad nego nikad.
l Boqe je u kolibi pevati nego u dvoru plakati.
l Boqe suv hleb s po{tewem nego kola~ s nepo{tewem.
l Boqe vrabac u ruci, nego golub na grani.
l Bog je spor, ali dosti`an.
Pas u bunaru
Jednog dana je seqakov islu`eni pas upao u presu{eni bunar.
@ivotiwa je satima sa`aqivo cvilila, dok je seqak poku{ao doku~iti {ta da uradi. Kona~no je odlu~io, s obzirom da je `ivotiwa stara a bunar ionako treba prekriti, da ne vredi spasavati psa.
Pozvao je sve susede da mu pomognu. Svi su zgrabili lopate i po~eli bacati sme}e u bunar. Na po~etku je pas shvatio {ta se stvarno de{ava pa je po~eo o~ajni~ki da zavija. Kasnije se na op{te ~u|ewe primirio. Posle izvesnog vremena seqak je pogledao u bunar. Bio je za~u|en onim {to je video.
Sa svakom lopatom sme}a koje je pogodilo wegova le|a
pas je radio ne{to zadivquju} e. Istresao bi le|a i popeo se jednu stepenicu vi{e. Kako su seqak i susedi nastavili ubacivati ne~isto}u na `ivotiwu, on bi je otresao i popeo se. Uskoro su svi zadivqeno promatrali psa koji je zakora~io preko ruba otvora i spretno isko~io! Naravou~enije: @ivot }e na
@IVKO BUKOWA: Niko ne zna
l Bol se savlada strpqivo{}u.
l Brat je mio ma koje vere bio.
V
l Vreme je najve}i gospodar.
l Vuk dlaku mijewa, ali }udi nikada.
l Vatra i voda su dobre sluge, ali zli gospodari.
l Veselo srce pola zdravqa
l Vi{e je qudi pomrlo od jela i pi}a nego od gladi i `e|i.
l Vreme donese sve ko ga do~ekati ume.
G
l Gde je sloga tu je i pobeda.
l Gde je mnogo pri~e malo je rada.
l Gvo`|e se kuje dok je vru}e.
l Gde je cvet, tu je i med.
l Gladnog ne te{i, ve} nahrani.
l Gospodskom smehu i vedru nebu ne vaqa verovati, jer se za~as promeni.
l Gvo`|e re`e i drvo i kamen, ali i wega r|a jede.
l Gladan pas i na gazdu laje.
l Glad je najboqi kuvar.
D
l Da je ste}i ko {to re}i, svi bi bogati bili.
l Da ga zemqa ne vu~e sebi, poleteo bi.
l Dobra `ena praznu ku}u ~ini da je puna.
l Danas u zlatu, sutra u blatu.
l Dva lo{a ubi{e Milo{a.
l Dva puta meri, a tre}i kroj.
l Dok je raje i muka, bi}e i hajduka.
l Dragom ~esto opra{taj, sebi nikad.
l Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti.
l Dr`i se novog puta i starog prijateqa.
l Dobar glas daleko ide, a zao jo{ daqe.
Bo{kov otac je slu`benik zaposlen u dr`avnoj upravi, `eleo je da mu sin bude slavni pijanista, kad to ve} nije mogao on.
Na zahtev oca, Bo{ko je zavr{io ni`u i sredwu muzi~ku {kolu. Znao je da je talentovan, ali ne toliko da bi postao slavan. Nije imao apsolutni sluh, muziku je do`ivqavao vizuelno, video je zvuk. Otac je pitao profesora, {ta misli o Bo{kovoj budu}nosti. Profesor, koji nije `eleo da razo~a ra oca, odgovorio je:
tebe istresati sme}e, razne vrste prqav{tine. Zamisli da si u bunaru i da samo treba da iza|e{. Treba postepeno da se otrese{ i uzdigne{ preko toga, svaki put po jednu stepenicu vi{e.
Svaka na{a neda}a je stepenica. Mo`emo iza}i i iz najdubqeg bunara jednostavno ne posustaju}i.
„Voleo bih da prisustvujem wegovom kon certu kroz dvadeset godina, ako ga odr`i u na{oj zemqi“. Podigao je pritom obe ruke uvis, kao znak Bo{kovog visokog uzleta.
O~eva sre}a nije dugo trajala, Bo{ko je rekao da ne}e nastaviti {kolovawe na muzi~koj akademiji, zaposli}e se. Ipak, jedne no}i desio se neo~ekivani obrt. ^itao je kwigu i sa wom u ruci zaspao. U snu je jasno ~uo muziku i video sebe kako komponuje. Probu|en, u notnu svesku bele`io je note i re~i koje prate melodiju. To je bio po~etak wegove sjajne karijere peva~a i kompozitora popularne muzike. U vrh ga vinula pesma: „Niko ne zna.“ Nije `eleo da obja{wava otkuda mu ideja za tekst te pesme, ali se poverio drugu iz detiwstva:
„Znam da se se}a{ one `ene koja je jednog leta
hodala ulicama na{eg malog grada i pevala. ^esto je {etala trotoarom izme|u semafora preko puta gradske biblioteke i Robne ku}e, i neprestano pevala. Pomislio sam da je tu`na, radost je kratkog veka, a tuga traje. @eleo sam da ~ujem o ~emu peva. Iskoristio sam priliku kada je sela na klupu, seo do we i jedva ~uo re~i: „Niko ne zna moju tugu…“, ostalo nisam ~uo. Zastala je, pokazala rukom prema prolaznicima i rekla: „Sre}ni qudi, ne moraju da pevaju.“ Pa, dru`e moj, jasno ti je kako je nastala pesma, koju sam neko vreme nosio u sebi.“
Zaboravio je da mu ka`e da je sretan {to ne mora da peva, ve} to ~ini zato {to `eli, ali neka, re}i }e to drugi put.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
„Prvo krenu bu{otine, a na kraju se u slavinama pojavquje metan i arsen“
Osim zaga|ewa `ivotne sredine i sve ~e{}ih su{a u Srbiji, na nesta{ice pija} e vode najvi{e uti~e kopawe rudnika i uz to nagomilavawe rudarskog otpada i ostale rudne aktivnosti, obja{wava i upozorava akademik Slobodan Vukosavi}, predsednik Odbora za energetiku SANU. On navodi da sve to doprinosi {tetnim materijama u cevima i ugro`ava snabdevawe pitkom vodom.
U Srbiji je odnos malih i velikih voda izrazito nepovoqan, ~emu dodatno doprinose znatno du`i su{ni intervali u na{oj zemqi i kopawe rudnika.
“Uz nesta{ice vode, u Srbiji postoji i zaga|ewe koje je mnogo ve}e nego u ostatku Evrope. Rudarski otpad je, uz poqoprivredni, najve}a masa otpada koji nastaje u Srbiji, {to nije adekvatno tretirano Zakonom o otpadu. Zaga|ewe `ivotne sredine i nesta{icu pitke vode pogor{avaju rudarske aktivnosti, dok je snabdevawe pitkom vodom ~esto ugro`eno prikqu~ewem rudni~kih postrojewa na vodovodnu mre`u”, obja{wava Vukosavi} u autorskom tekstu objavqenom na sajtu prviprvinaskali.com.
Na rezerve pitke vode pre svega uti~u istra`ne i rudni~ke bu{otine, obja{wava on.
“Istra`ne bu{otine prolaze kroz slojeve pitke vode, bliske povr{ini, ali i kroz duboke vode u kojima ima toksi~nih minerala. Pored ne`eqenog me{awa, postoje i rizici uno{ewa fluida za bu{ewe. Ne-
primereno bu{ewe mewa protok i pritisak podzemnih voda. Uz mawe prihvatawe i zadr`avawe padavina, istra`ne bu{otine i rudarewe uti~u na ekosistem podzemnih voda i dodatno ugro`avaju snabdevawe vodom”.
UGRO@ENE VODE IZ BUNARA
Kopawe rudnika, ta~nije bu{ewe zemqe, ima brojne negativne efekte, obja{wava Vukosavi}, kao {to su kontaminacija podzemnih voda izlivawem ugqovodonika.
“Kod aktivnih rudnika, neophodno je evakuisati sve podzemne vode koje bi mogle dovesti do potapawa jama. Svo|ewe podzemnih voda na ni`i nivo uzrokuje ‘povla~ewe’ nivoa vode. Ako se nalazi{te rudnika nalazi u blizini stambenih naseqa, povla~ewe mo`e uticati na snabdevawe vodom u bunarima za pi} e”, upozorava Vukosavi}.
On navodi primer bu{otina u Vojvodini, koje su ugrozile snabdevawe gra|ana pija}om vodom.
“Veliki broj naftnih bu{otina i bu{otina za eksploataciju prirodnog gasa, koji je na~iwen {irom Vojvodine, dovodi do zaga|ewa pitke vode i prodirawa metana, arsena i drugih {tetnih materija u slavine gra|ana u pojedinim delovima, posebno Sredwem Banatu i Sredwoj Ba~koj. Istra`ne i eksploatacione bu{otine se veoma {tetno odra`avaju na vodosnabdevawe {irom Vojvodine, {to u ugro`enim oblastima zna~ajno uve}ava u~estalost brojnih oboqewa i skra}uje `ivotni vek”, nagla{ava akademik.
SISTEM ZANEMARUJE DOMA]E NAU^NIKE
Usled namernog dugogodi{weg zanemarivawa zna~aja doma}e nauke i struke u poqu rudarstva i geologije, geolo{ka istra`ivawa u Srbiji su prepu{tena strancima, smatra on.
“Wih privla~e povoqnosti srpskih zakona sa~iwenih upravo u skladu sa interesima rudarskih multinacionalnih kompanija. Nepovoqne zakone bi trebalo {to pre izmeniti, ali problem je {to institucije sistema, politi~ke partije i rudarsko-geolo{ka struka nisu pokrenule ovo pitawe”.
Veliki broj ve} na~iwenih bu{otina, isti~e Vukosavi}, stvara lokalno zaga|ewe i uti~e na podzemne rezerve pitke vode.
“Poznato je da bu{otine imaju negativan uticaj na nivo i kvalitet podzemnih voda, a trebalo bi ih svesti na neophodni mini-
mum ili zabraniti u oblastima sa obradivom zemqom, pogotovo u oblastima sa zna~ajnim podzemnim rezervama pitke vode. Stawe pogor{ava nestru~nost nedovoqno obu~enih timova za bu{ewe, dovedenih iz inostranstva, {to je ve} dovelo do ne`eqenih procurivawa, zaga|ewa okolnog zemqi{ta i protivzakonitog odlagawa isplake, pa su mnogi bunari u blizini bu{otina zaga|eni ili su presu{ili”.
MILION QUDI U SRBIJI
NEMA PRISTUP
PIJA]OJ VODI
Prema raspolo`ivim podacima, milion stanovnika Srbije povremeno ili trajno nema pristup ~istoj vodi za pi}e.
“Jo{ uvek ne postoje adekvatni koraci u primeni Strategije upravqawa vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine.
Ipak, planovi i akcije doma}ih i stranih investitora sprovode se bez uva`avawa kqu~nih principa razvoja vodnih resursa i wihove eksploatacije koji su sadr`ani u Strategiji”, ka`e Vukosavi}. U autorskom tekstu “Uticaj rudnika na vode”, zakqu~uje da svi prethodno navedeni razlozi, kao i stavovi vrhunskih nacionalnih nau~nih i stru~nih institucija, ukazuju da bi rudarski ili drugi projekti, koji ugro`avaju podzemne rezerve pitke vode u slivu Drine, na~inili trajnu, nenadoknadivu i neprihvatqivu {tetu. Podsetimo, u slivu Drine, me|unarodna korporacija Rio Tinto planira kopawe litijuma, {to bi, prema navedenim obja{wewima u ovom tekstu, ali i sude}i po nau~nim radovima brojnih stru~waka, dovelo do ugro`avawa snabdevawa gra|ana pitkom vodom i do {tetnosti po zemqi{te, vazduh, zdravqe i `ivot.
Bra}a Terzi} osu|ena na uslovne kazne zbog prebijawa fudbalskog menaxera
Sinovi generalnog direktora FK Crvena zvezda Zvezdana Terzi}a, Kostadin i Nik{a, sklopili su sa Drugim osnovnim javnim tu`ila{tvom u Beogradu sporazume o priznawu krivice za napad na fudbalskog menaxera Uro{a Jankovi}a. Bra}a Terzi} su priznala krivi~no delo i osu|ena su na uslovne kazne zatvora.
Prema presudi Drugog osnovnog suda, Nik{a Terzi} je ogla{en krivim za krivi~na dela nasilni~ko pona{awe, te{ke telesne povrede i no{ewe oru`ja. Wemu je sud izrekao uslovnu kaznu u trajawu od jedne godine i tri meseca, a ona se ne}e izvr{iti ukoliko okrivqeni u periodu od 3,5 godina od pravnosna`nosti presude ne izvr{i novo krivi~no delo. Istom presudom okrivqeni Terzi} Nik{a je osu|en na nov~anu kaznu u iznosu od 200.000 dinara, naveo je sud. „Okrivqenom Terzi} Nik{i je izre~ena mera bezbednosti zabrana pribli`avawa i komunicirawa sa o{te}enim J.U, na razdaqini od 50 metara, zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovawa i mesta rada o{te}enog, kao i daqe uzne-
miravawe i komunikacija sa o{te}enim u trajawu od tri godine od dana prav nosna`nosti presude, kao i mera bezbednosti oduzimawa predmeta i to jednog revolvera, kao predmeta izvr{ewa krivi~nog dela“, saop{tio je sud. U slu~aju Kostadin Terzi}, sud je, nakon priznawa krivice, izrekao uslovnu kaznu od 10 meseci, a ona se ne}e izvr{iti ukoliko okrivqeni u periodu od tri godine od pravnosna`nosti presude ne izvr{i novo krivi~no delo.
I wemu je izre~ena mera zabrane pri bli`avawa i komunicirawa sa o{te}enim Jankovi}em na razdaqini od 50 metara, zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovawa i mesta rada o{te}enog, kao i daqe uznemiravawe i komunikacija sa o{te}enim u trajawu od tri godine od dana pravosna`nosti presude.
Bra}a silexije dobro pro{la na sudu
lokala brze hrane na Vo`dovcu, a bra}a Terzi} privedena su dva dana kasnije.
Sem Terzi}a osu|en je i vlasnik „Nane“ i to uslovno na 10 meseci zatvora, sa rokom provere od tri godine, a tako|e mu je odre|ena i mera zabrane prilaska o{te}enom Jankovi}u. Napad se dogodio 17. oktobra ispred
O{te}eni Jankovi} je svojevremeno za crnogorski portal Vijesti ta~no opisao {ta se kobne ve~eri dogodilo. „Nakon {to su xipom, dolaze}i iz suprotnog smera, udarili u automobil u kom je bio moj voza~, napali su mene, Maru{i}a, wegovu suprugu i majku. Mene su udarili pi{toqem u slepoo~nicu, a sinovi Zvezdana Terzi}a i vlasnik
‘Nane’ uz pomo} vi{e napada~a su me besomu~no udarali pi{toqima po glavi i vitalnim delovima tela. Prelomqena mi je jagodi~na kost i leva noga. Preba~en sam u Klini~ki centar gde sam i operisan“, rekao je Jankovi} za Vijesti.
Zavet ispuwen posle 527 godina
@ena kneza Lazara, knegiwa Milica, darovala manastiru dve sve}e 1397. godine, du`e od dva metra, i zavetovala bratstvo da ih upale oslobodioci Kosova. – Upalio ih je sa oficirima kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi} 28. avgusta 1924. godine
Ravno 527 godina posle, dat zavet `ene kneza Lazara, knegiwe Milice de~anskim monasima 1397. godine, ispunio je Aleksandar Prvi Kara|or|evi}, u Visokim De~anima 28. avgusta 1924.g. godine. Naime, te 1397. godine knegiqa Milica je darovala Visokim De~anima dve velike sve}e i zavetovala de~ansko bratstvo da ih upale oslobodioci Kosova. Zavetne sve}e je namenila knezu Lazaru, vitezovima i svima koji su pali u boju na Kosovu. Ovog 28. avgusta 2024. godine ravno je 100 godina pro{lo kako su oslobodioci Kosova upalili sve}e i ispunili zavet ~estite srpske knegiwe.
Od brojnih znamenitosti ovog manastira su i vo{tanice, dve velike sve}e, knegiwe Milice koje se ~uvaju u kompleksu trpezarije i konaka manastira. Danas su sigurno najstarije sve}e na svetu, koje je ona darovala Visokim De~anima. Imala je tada knegiwa, udova kneza Lazara, u mona{tvu Evgenija, povoda za to.
U “@ALOSNOM STAWU“ MANASTIR
Odmah posle Kosovskog boja, na Kosovu i Metohiji zapusteli su srpski manastiri zbog turskog osvaja~a. Uverila se u to i sama knegiwa Milica koja je posle boja obilazila znamenite srpske svetiwe a sam manastir Visoki De~ani bio je u ''`alosnom stawu'' kazivala je tada udova kneza Lazara.
U svojoj drugoj poseti Visokim De~anima, sa sinovima Stefanom i Vukom, 1397. godine, knegiwa je darovala manastiru dve velike sve}e, vo{tanice, du`e od dva metra. Zavetovala je mona{tvo da ih ~uvaju sa kolena na koleno i da ih budu upalili oslobodioci Kosova. Zavet knegiwe, ostavqen u amanet, se po{tovao i verno prenosio u De~anskom bratstvu.
Iako je Srbija priznata kao samostalna dr`ava na Berlinskom kongresu 1878. godine a Kosovo oslobo|eno tek oktobra 1912. godine, vo{tanice knegiwe Milice su upaqene 28. avgusta 1924. godine, na Gospo|indan, kada je manastir posetio kraq Aleksandar I Kara|or|evi} i prema zavetu, udove kneza Lazara, upalio sve}e sa brojnim oficirima kraqeve garde. O tome svedo~e i wihovi potpisi u sa~uvanoj spomenici koja se ~uva u Visokim De~anima. Potpis kraqa Aleksandra I i oficira Kraqeve garde na spomenici je zna~ajan dokument srpske istorije danas. Danas zavetne sve}e stoje u drvenom ramu, napravqenom specijalno za wih. Pored wih sa obe strane nalaze se fotografije kraqa Aleksandra i kraqice Marije. Sve}e knegiwe Milice nalaze se u trpezariji manastira, jedna sa leve a druga sa desne strane ikonostasa. Primarne su na starom ikonostasu koji je nekada bio u manastiru. Vo{tanice su sigurno najstarioje sve}e na svetu. Sve}e oslobodioca Kosova svedo~e vekove! Ko }e ih upaliti drugi put!?
POTPISI OFICIRA
Manastir Visoki De~ani, gra|en izme|u 1327 i 1335. godine, spada me|u najpoznatije srpske svetiwe, a aprila 2004. godine, zadu`bina Stefana De~anskog, na{la se, kao prva gra|evina sa Kosova i Metohije, na listi UNESKO – a kao Svet-
ska kulturna ba{tina.
U obrazlo`ewu izuzetno zna~ajne kategorizacije Visokih De~ana UNESKO navodi ''da su wegove freske jedno od najvrednijih primera, takozvane, renensanse Paleologa u Vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o `ivotu u XIV veku.''
Velelepni manastir, pored De~anske Bistrice na 654 metara nadmorske visine, nikada nije ru{en ni paqen ali je mnogo puta pqa~kan. Izra`eno fresko slikarstvo u manastiru i danas je predmet analiza stru~nih i nau~nih radnika {irom sveta ali i divqewa svakog posetioca. Znamenitosti svetiwe , koju su strane vojske uvek {titile, nalaze se na svakom koraku, u svakom uglu velelepne gra|evine duge 36, {iroke 24 i visoke 32 metra. U manastiru je naslikano ~ak 10.000 pojedina~nih likova a samo je jedna freska potpisana, sa autorom ''Gre{ni Sr|a''. Lik Stefana De~anskog se na freskama pojavquje ~etiri puta a lik cara Du{ana ~ak pet puta. Zoran Vla{kovi}
Trajanov most, koji je spajao obale Dunava izme|u dana{weg Kladova u Srbiji i Turnu Severina u Rumuniji, bio je duga~ak vi{e od kilometra, a titulu najve}eg svih vremena nosio je neverovatnih hiqadu godina!
U blizini dana{weg sela Kostolac kod Kladova, gde Dunav proti~e kroz \erdapsku klisuru, nalazio se Trajanov most. Spajao je Gorwu Meziju i Dakiju (dana{wu Srbiju i Rumuniju), dve grani~ne provincije Rimskog carstva. Ovaj strate{ki izuzetno va`an most, ~ak 1000 godina va`io je za najdu`i most koji je ikad igde u svetu napravqen.
Izgra|en je po naredbi rimskog cara Marka Ulpija Nerve Trajana, poznatijeg kao car Trajan, a sve~ano je otvoren 105. godine nakon drugog pohoda Rimqana na Da~ane.
Car Trajan je po~etkom drugog veka naredio da se izgradi put kroz \erdapsku klisuru i most do tada nevi|enih razmera. Wegov glavni ciq bio je da premosti Dunav i svoje trupe prebaci na levu obalu reke, koju su kontrolisali Da~ani. Podatke o mostu, wegovom izgledu i gradwi zapisali su sam arhitekta, kao i istori~ari Dion
Kasije i Polibije, pa ~ak i pesnik iz Vizantije Kekes. Istori~ari navode da je povod za izgradwu mosta navodno bila Trajanova izjava, nakon {to je preuzeo vlast 98. godine: „Bi}u po{tovan kada Dakiju u~inim rim-
skom provincijom i kada Dunav i Eufrat pre|em preko mosta.“ Trajan je pa`qivo izabrano mesto na kojem je trebalo premostiti Dunav. Odabrana je lokacija na kojoj je reka pli}a, dno peskovito, a Dunav mirniji. Tehni~ki
gledano, jedna od genijalnih ideja bila je i da se iskoristi blizina ostrva [imijan, koje je poslu`ilo graditeqima da pomo}u wega pregrade Dunav prvo u jedan, a potom u drugi rukavac, i tako jednostavnije naprave ovu neverovatnu gra|evinu. Ve}ina stubova je samim tim izgra|ena na suvom. Most je izgra|en od kamena, imao je lukove visoko iznad vode i 20 stubova i portale na pristupu sa obe strane. Koliko je bila impozantna ta gra|evina, mo`da najboqe ilustruje podatak da su stubovi imali dimenzije od 18-19 sa 33-34 metra, a pride su bili i napravqeni sa o{trim uglovima kako bi se smawio pritisak ogromne koli~ine vode na most. [irina mosta iznosila je 14,5, a razmak izme|u stubova 55 metara. Izgled mu je uklesan mnogo godina kasnije na Trajanovom stubu u Rimu.
Du`ina mosta iznosila je 1.097,5 metara, a bio je {irok neverovatnih 15 metara. Projektovao ga je najve}i arhitekta toga doba – Apolodor iz Damaska – zbog ~ega spada u red najzna~ajnih dela rimskog gra|evinarstva. Gradwa je trajala dve godine, od 103 – 105. Nakon izgradwe Trajan je na-
redio da se u stenu iznad puta ukle{e natpis: “Imperator Cezar, bo`anskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sve{tenik, zastupnik naroda po ~etvrti put, otac domovine, konzul po ~etvrti put, savladav{i planinsko i dunavsko stewe, sagradio je ovaj put.”
Most je poru{en dva veka kasnije po nare|ewu cara Aurelijana (270-275) kada su Rimqani pod navalom varvarskih plemena morali da napuste tada{wu provinciju Dakiju i spre~e daqi upad varvara u rimsku teritoriju. Drugi izvori govore da je poru{en 20 godina nakon izgrdawe po nare|ewu cara Hadrijana (117138), {to je mawe verovatno jer su Rimqani jo{ vladali Dakijom, a neki, opet, veruju da se raspao mnogo kasnije, pod uticajem vode. Ostaci prvih stubova na obe strane, tj. 12 koliko ih je sa~uvano, i danas se mogu videti na obalama Dunava. Ostale stubove odnela je voda, a dva stuba 1906. godine Me|unarodna komisija za Dunav odlu~ila je da uni{ti jer su ometali navigaciju. Svakako, ovih 12 ostaju da svedo~e o monumentalnom ~udu koje je na tlu dana{we Srbije postojalo pre vi{e od gotovo 2000 godina.
SARAJEVSKOG ATENTATA (3)
l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke
l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu
l Kako je pucaw na prestolonaslednika
Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali
l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije
Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}
KORENI IDEJE O @RTVOVAWU ISKONSKIH BUNTOVNIKA: Ideje
Iako je Dedijer ro|en samo osam godine nakon Masle{e, Veselin Masle{a nije pre`iveo Drugi svetski rat i nije do~ekao da vidi stvarawe Socijalisti~ke Jugoslavije. Tako je Masle{a bio li{en iskustva koje je velikim delom oblikovalo i uticalo na stavove Vladimira Dedijera. Kwiga "Sarajevo 1914" do dana{weg dana predstavqa najve}i doprinos prou~avawu Mlade Bosne i Sarajevskog atentata. "Sarajevo 1914", kao i druga Dedijerova druga, dela poput kwiga "Josip Broz Tito: prilozi za biografiju i Novi prilozi za biografiju Josipa Broza", sadr`e veoma primetnu notu politike samog autora. Tuma~ewe doga|aja i aktera 1914. godine bilo je od velike politi~ke va`nosti. Dedijer nije prezao ni od najte`ih optu`bi protiv svojih neistomi{qenika. U vreme obnavqawa Solunskog procesa 1953. godine, Dedijer je optu`io novinare Politike da wihovi stavovi, koji su bili blagonakloni prema Dragutinu Dimitrijevi}u Apisu, predstavqaju „ostatke bur`oaskih falsifikata“, da bi im potom uputio i pitawe „da li neko ne skriva time svoju ne~istu komunisti~ku savest?“
Dedijer je poput Masle{e bio partijski intelektualac, me|utim, ~ini se da je kontekst nastanka ova dva dela znatno doprineo wihovim razlikama. ^italac vrlo lako prime}uje neuporedivo ve}u naklonost Dedijera prema Mladoj Bosni u odnosu na Masle{u. Osnovne Dedijerove teze o Mladoj Bosni iznete su u dva poglavqa wegove kwige, ~iji naslovi otkrivaju dosta o autorovom pristupu. Poglavqa "Iskonski buntovnici iz Bosne" i "Kosovsko tiranoubistvo" sadr`e kqu~na Dedijerova tuma~ewa i poglede. Mladu Bosnu je video kao deo spontanog revolucionarnog pokreta i uspostavio je vezu izme|u tuma~ewa otpora i tiranoubistva u narodnoj tradiciji sa jedne strane, i
^in Bogdana @eraji}a radikalizovao je omladinske ideje u Bosni
~ina Mlade Bosne sa druge. Dedijer je pisao da je ideja o pravu na ubistvo tiranina za~eta pre svega pod uticajem „doma}e folklorne filozofije“, kao i da je „te{ko identifikovati mladobosance sa bilo kojom spoqnom grupom ili ideologijom wihovog doba“. Kqu~an uzrok ideje atentata Dedijer vidi u onome {to je „iskonsko“ u narodu, u narodnoj epskoj tradiciji. Me|utim, pa`qivo ~itawe "Sarajeva 1914" primorava nas da ne prihvatimo wegove zakqu~ke bez ograda. Kao {to }e se pokazati u poglavqima koja slede, nije mogu}e osporiti veliki uticaj koji je osloba|awa Kosova 1912. godine imalo na omladinu u Austrougarskoj, niti je mogu}e osporiti da je kod omladine postojao jak ideal `rtvovawa ali je va`no ukazati na nategnuto Dedijerovo tuma~ewe. Kada govori o knezu Lazaru, Milo{u Obili}u ili Wego{u, i povezanosti tih uticaja sa mladobosanskim prihvatawem atentata kao sredstva politi~ke borbe, Dedijer ne uspeva da ih
sna`no pove`e sa Mladom Bosnom. Iako Dedijer insistira na „Kosovskom tiranoubistvu“, ukoliko izuzmemo svedo~ewa nastala nakon rata, i obratimo pa`wu samo na savremene izvore, u svim delovima kwige gde govori o Wego{u, o knezu Lazaru i o Milo{u Obili}u, Dedijer ne uspeva da ubedi ~itaoca u povezanost uticaja epske poezije i ideje atentata koja je sazrevala me|u bosanskohercegova~kim omladincima. ^ak i kada tokom istrage Nedeqko ^abrinovi} izjavquje da ga je ~iwenica da Franc Ferdinand dolazi u Sarajevo ba{ na Vidovdan dodatno podstakla da izvr{i atentat, iz dokumenta se vidi da je atentat dogovoren i pre nego {to se znalo da }e se poseteta dogoditi ba{ 28. juna. Postavqa se va`no pitawe, kako su sami mladobosanci zapravo videli ideju `rtvovawa i gde le`e koreni ideje atentata? Istori~ar koji bi `eleo da prati ideje Maksa Vebera i da poku{a da razume zna~ewe koji su sami akteri pridava-
ATENTATORI [IROM EVROPE
Tekst Vladimira Ga}inovi}a posve}en @eraji}u, "Smrt jednog heroja", jedan od programskih tekstova "Mlade Bosne", nudi odgovor na mnoga pitawa. Ga}inovi} svedo~i da je @eraji} obo`avao pesnike koji su govorili o slobodi, omiqeni pesnik bio mu je italijanski pisac \ozue Kardu~i. Pi{u}i o @eraji}u, Ga}inovi} ~itaoce poziva da se sete primera iz Italije, Rusije i Francuske i wihove borbe za slobodu. Ga}inovi} govori o Sofiji Perovskoj i Andreju @eqabovu, atentatorima na ruskog cara Aleksandra II. On poziva omladinu i da se seti \akopa Rufinija, jednog od osniva~a Mlade Italije, ali i karbonara Feli}ea Orsinija, koji je poku{ao atentat na francuskog cara Napoleona III
1189. - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrov~anima daje sloboda trgovawa u Bosni bez ikakvih ograni~ewa i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sa~uvanih dokumenata u regionu.
1521. - Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veli~anstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedi{te Smederevskog sanxaka. Beograd je postao pograni~na tvr|ava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
1842. - Zavr{en je prvi Opijumski rat izme|u Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom re`imu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
li svojim delima ima sre}e, jer su mladobosanci ~esto pisali o ovim temama, posebno povodom ~ina Bogdana @eraji}a. @eraji} je 1910. godine poku{ao da izvr{i atentat na generala Marijana Vare{anina i nakon ispaqenih pet hitaca, {estim je presudio sam sebi. @eraji} je bio blizak sa mnogim ~lanovima Mlade Bosne, i {to je jo{ va`nije, upravo je wegov ~in `rtvovawa bio jedan od kqu~nih doga|aja koji su doveli do radikalizacije omladinskih ideja. Bogdan @eraji} nije bio su{tinski razli~it u odnosu na mladobosance. Oni su 1913. godine prevodili tekstove o tiranoubistvu ~iji su autori bili \uzepe Macini i belgijanac Emil de Lavle, dok je Macini i kumovao nazivu organizacije. Za razliku od Kosovskog tiranoubistva, Dedijer nije imao problema da pove`e mladobosance, sa atentatorima koji su pucali {irom Evrope, sa Sofijom Perovskom, niti sa Miroslavom Si~iwskim, Ukrajincem koji je 1908. godine ubio Andreja Potockog, habzbur{kog namesnika Galicije. Kada je austrougarska policija u Bosni i Hercegovini sprovela istragu o aktivnostima omladine 1901. godine, do{la je do zakqu~ka da omladina nema nikakve javne ili tajne povezanosti, niti zborova na kojima je raspravqala politi~ka pitawa. Najva`nije pitawe koje se name}e istra`iva~u jeste {ta se desilo u periodu izme|u 1901. i 1914. godine pa da do|e do tako zna~ajne promene. Mnogo je razloga i da se poslu`imo i idejama Karla Majnhajma o sociologiji generacije, kako bi poku{ali da utvrdimo {ta je u~inilo generaciju ro|enih u posledwoj deceniji XIX veka toliko druga~ijom od samo malo starijih savremenika.
l U slede}em broju: Razli~ite politi~ke opcije su se preko "Mlade Bosne" obra~unavale sa Jugoslavijom
1885. - Nema~ki in`ewer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.
1915. - Ro|ena je {vedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimqenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".
1943. - U pobuni protiv nema~ke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
1944. - Na zahtev izbegli~ke vlade Kraqevine Jugoslavije kraq Petar II Kara|or|evi} posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Dra`i Mihajlovi}u i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraqeva odluka objavqena je preko radija 12. septembra.
1949. - SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
1991. - Sovjetski parlament je suspendovao Komunisti~ku partiju i zamrzao wene bankovne ra~une, pod optu`bom da je bila ume{ana u poku{aj dr`avnog udara (19-22. avgusta).
1996. - Ruski avion "Tupoqev 154", koji je prevozio rudare na udaqeno arkti~ko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norve{koj. U toj najte`oj avionskoj nesre}i na norve{kom tlu poginuli su svi putnici i ~lanovi posade (141).
2003. - U Francuskoj je u prve dve nedeqe avgusta, tokom talasa velikih vru}ina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vru}ina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 qudi.
2005. - U naletu uragana Katrina koji je pogodio ju`ne dr`ave SAD najvi{e je stradao grad Wu Orleans, u kome je `ivot izgubilo 1.330 osoba.
2015. - Ma|arska je podigla ogradu s bodqikavom `icom na granici sa Srbijom kako bi spre~ila priliv izbeglica. Vi{e od 100.00 migranata stiglo je tokom godine u Ma|arsku preko Balkana u poku{aju da se domognu bogatijih evropskih zemaqa
Kraq Petar II Kara|or|evi}
TRGOVINA
I ZANATI PODIGLI VARO[
Odlukom kwaza Milo{a, pre 190 godina, nastajala
Ivawica, sredi{te
Dok je dr`avna komisija Kne`evine Srbije i Otomanske carevine 1834, posle sultanovog hati{erifa, delila Stari Vlah i pobijala me|e kroz isti narod na Goliji, Javoru, ^emernici i Uvcu, ~vrsta i zapovedni~ka ruka kneza Milo{a udarala je temeqe sredi{ta nove Starovla{ke nahije u kraju pripojenom matici. Prvog stare{inu \oka Jovan~evi}a smenio je samo posle nekoliko meseci, pa "odanom prijatequ Simu Jakovi}u iz Bukovika, od Nove Varo{i" poverio zidawe sreske ku}e i konaka u budu}oj varo{ici na Moravici, nedaleko od nemirne granice.
Selo Ivawica, koje je po predawu ime dobilo po vrbama zvanim ive, imalo je na popisu "22 ku}e, 15 poreskih glava, za vojsku sposobnih sedam mu{karaca". Na ledinu i u poqe, na nadmorskoj visini od 480 metara, posle naredbe kneza sliva se reka doseqenika i prebega "iz Turske": prvi sti`u iz Nove Varo{i, a zatim iz Sjenice i Bijelog Poqa. Budu}i varo{ani se na samom po~etku pokazuju vrednim i preduzimqivim, pa su ~ak i pre ^a~ka imali "svoj va{ar".
Listaju}i zavi~ajnu gra|u, u prvom redu istra`ivawa Novaka @ivkovi}a, se}awe Bla`a Radivojevi}a i druge zapise, novinar Emilijan Proti} (84) ni`e crtice i pri~e o qudima i doga|ajima u kwizi "Ivawico, i ti li si varo{". Ba{ u godini kad varo{ puni 190 godina od nastankaosvetqava put od sela do sredi{ta Starovla{ke nahije i ekonomskog centra moravi~kog kraja sa satelitskom stanicom u Prilikama i nekad ~uvenim fabrikama tepiha, ko{uqa, iverice...
- Kada su qudi sa strane, bli`e i daqe okoline, do{li na prve va{are u mesto koje je podizalo svoj krov nad glavom, podsme{qivo su govorili: "Ivawica sa sedam ku}a, sve od vrbova pru}a". U kasnijem dobu, kad je ve} do{la na dobar glas vrednih qudi, kru`ila je poslovica:
nove
starovla{ke nahije
TRO[AK ZA [IBAWE
U izve{taju Op{tine 1843. naveden je neobi~an tro{ak "za potrebe Primiritelnog suda kupqene su {ibe (batine), {to je pla}eno 10 gro{a". Sreski na~elnik je 15. februara 1855. pisao vi{im vlastima: "Presudom u izvesnom prestupleniju osu|ena su petorica qudi na kaznu zvanu mrtva {iba". Kazna je izvr{ena na pijaci, gde su prolazili kroz {palir od 30 momaka, koji su ih udarali batinama.
"Ivawico, i ti li si varo{?!" Qudi preduzetni~kog duha se nisu obazirali na ova i druga peckawa na ra~un male varo{i, a ni na ono Branislava Nu{i}a: "Vi|en za Ivawicu" - pi{e Proti}.
Me|u zna~ajne doga|aje u varo{i hroni~ar moravi~kog kraja spomiwe gradwu crkve posve}ene caru Konstantinu i carici Jeleni, svakako uz odobrewe kneza Milo{a, koji se sa 2.000 gro{a upisao me|u prve ktitore. Jednom od boqih i lep{ih gra|evina smatrala se {kola, podignuta 1846, a prvi u~iteq bio je Nikola Vulovi}.
I tek {to se malo sku}ilo - ~ar{ija
je planula u plamenu na dan va{ara 23. novembra 1846. Nije pomoglo ni {to se ru{ewem ku}a poku{alo presecawe vatre. Izve{taji kazuju da je 101 porodica ostala bez krova i "budi kakovi zaklona". Izgorelo je 70 du}ana, 36 mehana, 10 pekara i 41 {tala. Uredni{tvo "Serbskih novina" u Beogradu uputilo je apel gra|anima {irom Kne`evine za pomo}: "Ju~e ko je imu}an bio i sirotiwi delio, danas sam prosi". Knez Aleksandar Kara|or|evi} pogorelcima {aqe 100 dukata cesarskih, a na dugom spisku darodavaoca nalazio se i ruski car Nikolaj Prvi sa 300 dukata. - U izgoreloj varo{ici vreme sve bri{e i `ivot ne staje. Ministarstvo unutra{wih dela odredilo je s prole}a 1847. in`ewera Augusta Longa iz U`ica da sa dva u~enika "inxinerske {kole" na licu mesta crta skice plana gradwe ku}a na dva boja (sprata). Prema popisu iz 1863, koji je bio i prvi u Srbiji, posle oslobo|ewa od Turaka, Ivawica je imala 80 du}ana, 31 mehanu, 17 abaxija, 11 kova~a, {est pu{kara - navodi Proti}.
- U~iteqi Svetozar i Qubomir Popovi} i Milenko Ku{i} ustanovili su ~itaonicu 1868. u jednoj prostoriji, pa kasnije u kafani "Kasina". Te godine osnovan je Abaxijsko-terzijski esnaf, pa
VARO[ICA OD 1866.
Ivawica, u srezu moravi~kom, a okrugu u`i~kom, postala je varo{icamesto u kome stalno prebivaju okru`ne vlasti - po zakonu koji je 18. juna 1866. potpisao knez Mihailo Obrenovi}. Ovaj datum je od 2013. op{tinski praznik.
"STRUJA NE MO@E UZ BRDO"
Izvoze}i stoku i vo}e u Austriju i okolne zemqe, preduzimqivi trgovci i zanatlije su na Moravici 1911. podigli hidrocentralu. ^ar{ija je osvetqewe dobila dve decenije posle Wujorka, 17 godina iza Beograda, a 11 posle Vaqeva i U`ica. Seqaci iz okoline su tra`ili "da i wima sine", ali su akcionari, kojima to nije i{lo u ra~un, objasnili "da struja ne mo`e da se uvodi uz brdo".
su ih sledile i ostale zanatlije. A ve} slede}e u ~ar{iji je prvi telegrafista Jeftimije Iliji}, kad sti`e i prvi stalni lekar. Bele`e}i da se oko 1860. godine po~eo ja~e razvijati zanatski `ivot u Ivawici, koja se nalazila u bogatom sto~arskom kraju, na va`nom putu koji vodi iz Sjenice za ^a~ak i u [umadiju, u`i~ki i profesor geografije i nau~nik Radoje Uskokovi} ostavqa trag: - Ivawica je jo{ od prvih svojih vremena postala varo{ sa ~uvenom pijacom za stoku i sto~ne proizvode. Krajem {ezdesetih, a naro~ito sedamdesetih godina 19. veka Ivawica je bila me|u naj`ivqim i najbogatijim mawim mestima u Srbiji. Me|u korice kwige Proti} zapisuje i da je prvu fudbalsku loptu u palanku, na Va{ari{te, doneo Milan Radojevi} u leto 1912, dok se Srpska vojska pripremala da ru{i karaule i carinarnicu na Javoru.
Dvor \ura|a Brankovi}a u sredwovekovnom Smederevu struju nije imao, ali led jeste. Jedini sa~uvani sredwovekovni dvor, u svoje vreme odisao je bogatstvom i sjajem, imao kovnicu novca, gala zabave, dvorskog kompozitora, a u vrelim letwim mesecima 15. veka, verovali ili ne, ovde se pilo vino sa ledom!
Po ugledu na dubrova~ke letwe igre |ostre - vite{ke turnire, \ura| Smederevac na svom dvoru organizovao je letwe igre. Osim zabave za goste, turniri su slu`ili i da bi vitezovi ostali u formi. Neguju}i tradiciju, Smederevo je pre nekoliko godina bilo doma}in Svetskog prvenstva u vite{kim borbama. Budu}em papi poslu`eno je vino, ali i druga pi}a su se koristila leti.
Na dvor \ura|a Smederevca papska noga kro~ila nije, ali jeste noga ~oveka koji }e ~etiri godine kasnije postati papa. - Tada{wi veliki biskup
Eneo Silvio Pikolomini, potowi papa Pio II, u svojim spisima navodi da se divno ose}ao kod svog prijateqa \ur|a Smederevca na dvoru piju}i sa wime vino sa ledom u avgustu. Pitate se odakle mu led? Znao je \ura| Brankovi} da po{tuje narodnu mudrost pa da u zimskim mesecima sa~uva veliku santu leda, odnese je u zemunicu ili podrum gde je za{ti}ena od spoqne temperature. Onda kad do|u vreli letwi dani, iskrcka je i poslu`i vino sa ledom - pri~a Goran Jov{i}, turizmolog i vodi~ kroz Smederevsku tvr|avu. On navodi da se led obavijao i slamom da se boqe o~uva za vrele letwe dane. - Na dvoru se za rashla|ivawe pilo belo vino "smederevka", ali i crna vina, zatim medovina i pivo - ka`e Jov{i}. Ina~e, nema podataka da je u srpskim gradovima bilo radionica za proizvodwu piva, ali je despot \ura| Brankovi} mitropolitu Vanediktu poklonio "Pivni~i{te" na Rudniku. A osim {to je bio sjajan doma}in, \ura| je bio i odli~an diplomata. U to vreme, Dubrov~ani su dolazili preko Crnog mora do Smedereva, i kanalom ulazili u despotov grad kako bi trgovali. Jedino su oni imali tu eksluzivu u odnosu na druge brodove. ^ak je despot jednu kulu proglasio za dubrova~ku na kojoj su vladali zakoni Republike Dubrovnik. - Tek 250 godina kasnije, Evropa }e se setiti ambasada, a \ura| je imao dubrova~ku ambasadu u 15. veku - ka`e Goran Jov{i}.
Smederevska tvr|ava
Leskovac miri{e na pqeskavice – po~ela
34. Ro{tiqijada
U Leskovcu je sve~ano otvorena 34. Ro{tiqijada, jedna od tri najpose}enije privredno-turisti~ke manifestacije u Srbiji. Organizatori o~ekuju da do nedeqe svetsku prestonicu ro{tiqa poseti oko pola miliona gostiju iz zemqe i inostranstva.
Na leskova~koj {irokoj ~ar{iji nanizane skare ve} su se u`arile. U dimu od }umura kroz ruke ve{tih majstora za sedam dana pro|e oko 50 tona za{ti}enog ro{tiq mesa.
„Treba imati iskustva puno. Izdr`avamo svakako. Jeste toplo ali se trudimo da odr`imo tradiciju“, ka`e ro{tiqxija Slavi{a Smiqkovi}.
Zanosnom mirisu, a tek ukusu |akonija sa ro{tiqa te{ko je odoleti. Male, velike, gurmanske pqeskavice su neizostavne u leskova~kom vozu.
„Osim toga }evapi, u{tipci, kobasica, bela ve{alica, batak, dimqena ve{alica, suvi vrat“, navodi ro{tiqxija Oliver Krsti}.
Ve} prvog dana u prestonicu ro{tiqa gosti pristigli sa svih strana da u`ivaju u gurmanlucima i dobroj atmosferi.
Uz defile ma`oretkiwa, truba~e i vatromet otvorena je 34. Ro{tiqijada, manifestacija koja uz gastronomiju promovi{e i druge simbole leskova~kog kraja.
„To je prilika da poka`emo sve ono {to ~ini Leskovac jedinstvenim, na{u bogatu kulinarsku ba{tinu, srda~nost i neumornu energiju. Ro{tiqijada nije samo festival hrane ve} pravi izraz na{e kulture i tradicije“, istakao je dr Goran Cvetanovi}, gradona~elnik Leskovca. Narednih dana nadmeta}e se vrsni kulinari i oni koji tek peku zanat. Posebna atrakcija festivala je priprema najve}e pqeskavice na svetu. Sve to uz bogat zabavni program na gradskom trgu.
Za 102. ro|endan Manet skakala iz aviona i postala najstariji
padobranac u Britaniji
Za padobranstvo nikad niste suvi{e stari, poru~uje Britanka koja je skokom u tandemu proslavila 102. ro|endan i tako postala nova nacionalana rekorderka.
Manet Bejli, iz Benhol Grina u grofoviji Safok na jugoistoku Engleske, obele`ila je 102. ro|endan skokom iz aviona. Tako|e, wen padobranski podvig bio je prilika da sakupqa novac za tri dobrotvorne organizacije, koje je opisala kao „veoma drage wenom srcu“. Vojna veteranka, kao ~lanica @enske kraqevske pomorske jedinice, bila je u Egiptu tokom Drugog svetskog rata.
„Uvek morate tra`iti ne{to novo. Jednom sam bila udata za padobranca, ali nikada nisam sama sko~ila“, rekla je Manet uo~i dana{weg skoka.
Planirani skok pratila je i podr`ala velika grupa gledalaca, ukqu~uju}i sugra|ane, koji su doputovali na aerodrom da posmatraju wen ro|endanski skok. Bejli `ivi u Benhol Grinu od 1961.godine. Ideju da skokom obele`i ro|endan dobila je nakon {to je ~ula da je otac wenog prijateqa skakao s padobranom kada je imao 85 godina.
„Ako 85-godi{wi mu{karac to mo`e, mogu i ja“, pomislila je Manet i ubrzo po~ela da radi na ispuwewu te `eqe.
Kada se bezbedno prizemqila, imala je jo{ jedan razlog za slavqe. Oborila je rekord za najstarijeg britanskog padobranca, koji je prethodno postavio Verden Hejs iz Devona u maju 2017. godine, koji je skok izveo kada je imao 101 godinu i 38 dana.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Trebali bi da sara|ujete i sa partnerom sa kojim ste ve} imali saradwu. On je dobar saradnik. Ukoliko imate zajedni~kih planova o izgradwi, ili poslovima koji tra`e ~esto putovawe, onda je boqe da zaposlite jo{ nekog. Ovan u braku ima pored sebe osobu koja je dobra u svakom smislu. Ovnovi koji tra`e sebi sre}u mogu da o~ekuju qubav sa Vodolijom. Nervni sistem preosetqiv.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Bikovima koji imaju problem sa novcem ili sa bilo kojim materijalnim vrednostima – nervoza. Bikovi }e morati da se odbrane od lo{ih saradnika koji non stop vrebaju {ansu da vas stopiraju u svojim namerama. Mora}ete da se dobro pomu~ite kako bi zaista na{li pravu meru za va{e probleme. Emotivno, lepa nedeqa za nova upoznavawa. Neko }e vam pri}i koga poznajete ve} du`e vreme.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Niste zadovoqni nekim de{avawima na poslu jer se ose}ate umorno. Mora}ete da mewate ceo sistem poslovawa ukoliko `elite uspeh. Qubavni `ivot je zatvoren ali stawe se popravqa od vikenda. Blizanci u braku ~as imaju jasnu predstavu o svom domu i de{avawima u wemu, ~as su totalno emotivno odvojeni. Zdravstveno mo`ete o~ekivati promenqivo raspolo`ewe.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Potrebno vam je razumevawe posebno na radnom mestu. Ukoliko je to veliki kolektiv, mora}ete da trpite razne qude i wihova razmi{qawa. O~ekujete napredak u karijeri, boqu poziciju na poslu koja }e vas di}i iz pepela. Rak u braku ili vezi ima dobru nedequ u kojoj mo`e da o~ekuje veliku razmenu qubavi i strasti. Slobodni Rak ima {ansu da na putu upozna voqeno bi}e.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Oproba}ete se u delatnostima koje predstavqaju zna~ajne projekte za budu}nost. Emotivno, mo`ete biti u situaciji koje partner ne razume, dovoqno. Poku{avate da objasnite partneru stawe u kojem se nalazite. Potrebno vam je razumevawe. Poku{avate da podignete optimizam u sebi. Slobodan Lav ne mari za ose}awa drugih. Zdravstveno morate da radite vi{e na sebi kroz duh i telo.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Mo`da ne}ete puno da radite ali }ete svakako imati puno odgovornosti za druge. Poku{ajte da budete tolerantiji prema nekima koji su slabiji ili zaostaju, to nije neznawe nego mawak motivacije. Ako ste u braku ili vezi onda dobar period za kra}i porodi~ni put. Ako ste slobodni imate susret sa Ribom ili Bikom. Le~ite se prirodnim travama ukoliko imate problem sa stomakom.
Razglednica
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
U poslu dajte sve od sebe. Kao svaka Vaga niste te{ka osoba pa }e vam svaka promena dobro do}i. Posao proizvodwe ili umetnost }e vam doneti novac i ubrzani rast, produktivnosti. Zbog toga }ete imati i dobar odnos sa svima oko vas. Veza sa porodicom polako dolazi na mesto. Po~iwe da vlada mir i spokoj. Slobodne Vage imaju susret sa [korpijom ili Vodolijom.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Potreban vam je novac i sigurno je da }ete biti u prilici da se anga`ujete mnogo ranije nego {to mislite. Sara|ujte sa znakovima koji su brzi, spretni imaju lak{i put do zarade. Emotivno, komunikacija napreduje sa partnerom. Postoje {anse za ne{to vi{e u novom poznanstvu u kom se trenutno nalazite ali bi}ete oprezni kao i uvek. Zauzeti moraju vi{e da se posvete ku}i, porodici.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Strelac je ponekad ekstreman znak ili ste totalni altruista ili ste oholi, hladni, ~ovek da vas ne prepozna. Gleda}ete sve {to mo`ete da popravite da to uradite jer se dobro sla`ete posebno kada je novac u pitawu. Partner preti da }e vas napustiti zbog prejakog egoizma. Shvatate principe kompromisa i radite na tome. Slobodni Strelac mo`e imati uspe{nu nedequ u flertu.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Previ{e ste anga`ovani. Potreban vam je odmor od gu`ve, preteranih obaveza. Novac vam je uvek prioritet ali ne}ete biti optere}eni finansijama jer vi{e volite kvalitet koji }e vam uvek doneti stabilnost i novac u krajwem ishodu. Mo`ete biti u vezi ali }ete da funkcioni{ete kao samac. Slobodni Jar~evi ima}e qubav sa Blizancima. Jarac u braku prepu{ta sve partneru.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Novac vam sti`e na vreme. Ukoliko ste imali dugovawa onda ih re{avate na najbr`i na~in. Zadovoqni ste emocijama, nije potrebno da bilo {ta mewate. Vodolija koja ima harmoniju u braku ima je i na svim `ivotnim poqima. Slobodni moraju da se otvore i potrude oko svog qubavnog `ivota. Pokazujete nezainteresovanost. Zdravstveno ose}ate da ste usporeni, tromi, bez neke prejake energije.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Ribe }e tokom nedeqe dati sve od sebe da dobiju nagradu koju realno zaslu`uju. Stabilni ste kada je emocija u pitawu. Partner sve vi{e pokazuje otvorenu posesivnost i vezanost za vas a vama to prija. Ako tra`ite novu qubav onda }ete je na}i u nekom centru za edukacije, recimo razni kursevi, kwi`ara, ~itaonica… Zdravstveno morate da se izborite sa visokim krvnim pritiskom.
stigla
na odredi{te - 121 godinu po{to je poslata
^estitka sa bo`i}nim motivima dostavqena je pro{le nedeqe filijali investicionog fonda "Svansea Building Society", u ulici Kredok, u Svonziju u Velsu. Poslata je 1903. godine, i stigla sa ne{to vi{e od jednog veka ka{wewa. Osobqe "Svansea Building Society" ka`e da se nada da }e prona}i ro|ake gospo|ice Lidije Dejvis, koja je ranije `ivela na toj adresi, i kojoj je bo`i}na ~estitka bila namewena. Iz Kraqevske po{te su saop{tili da je verovatno da je razglednica „vra}ena” u wihov sistem, a ne da je „bili izgubqena u po{ti”.
Razglednicu je napisao ~ovek po imenu Juart, koji, obra}aju}i se osobi sa „L“, ka`e da mu je „tako `ao“ {to ne mo`e da podigne „par“ nepoznatih stvari: „Tako mi je `ao, ali nadam se da u`ivate kod ku}e“, dodaje on. Juart ka`e da ima oko „10 {ilinga xeparaca, ne ra~unaju}i voznu kartu“, i da je dobro. Na kraju pozivaja Lidiju da „ne zaboravi na sastanak sa Gilbertom i Xonom”, potpisuju}i ~etitku sa „{aqem qubav svima”.
Endrju Dali iz arhiva Vest Glamorgan, utvrdio je da je Xon F. Dejvis bio glava porodice koja je stanovala na adresi gde je razglednica stigla. Dejvis je tu `iveo sa suprugom i {estoro dece. „Najstarija od wih bila je Lidija. Imala je 16 godina kada je ova razglednica poslata“, rekao je Dali. Iz Slu`be za odnose s javno{}u Kraqevske po{te su objavili: „Verovatno je ova razglednica vra}ena u na{ sistem, i nije bila izgubqena, jer kada je po{iqka u na{em sistemu, u obavezi smo da je dostavimo na ta~nu adresu“.
Dr Skano: Majmunske bogiwe jesu javno zdravstvena pretwa, ali nema razloga za paniku
Pre vi{e od nedequ dana, Svetska zdravstvena organizacija je empoks, ranije poznatiji kao majmunske bogiwe, proglasila rizikom za javno zdravqe od me|unarodnog zna~aja. Zabele`en je i prvi slu~aj van afri~kog kontinenta, u [vedskoj. Dr Fabio Skano, direktor Kancelarije SZO za Srbiju, nagla{ava da ova objava zna~i da SZO nadzire patogene od kojih postoji opasnost da prerastu u pandemiju.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da empoks nije nova koraona i da zna da kontroli{e {irewe. Doktor Fabio Skano obja{wava da postoje tri kriterijma koji se prate.
„Dakle, kada neko `ari{te postane ozbiqnije, ili kada bolest po~ne vi{e da se prenosi, ili kada do|e do vi{e stope smrtnosti, ili kada do|e do prelaska nacionalnih granica i kada zahteva me|unarodno delovawe, tada dolazi do progla{avawa vanredne javnozdravstvene situacije {to se desilo i sa ovim novim sojem u Demokratskoj Republici Kongo“. Od po~etka godine bilo je vi{e od 14.000 zara`enih i preko 500 smrtnih slu~ajeva, uglavnom kod `ena i dece, dodaje dr Skano. Dakle,
RECEPT
SUTLIJA[
POTREBNO JE: n 1 ~a{a pirin~a n 2 ~a{e vode n 4 ~a{e mleka n 8 ka{ika {e}era n po ukusu cimet
PRIPREMA:
Pirina~ o{istiti staviti u ve}u posudu, sipati vodu i muqati ga po vodi par minuta.
Isprati pirina~ i kuvati u vodi uz stalno me{awe. Kad voda skoro skroz uvri, smawiti temperaturu i sipati 1 ~a{u mleka.
Kad provri, dodajte drugu ~a{u mleka i {e}er.
Povremeno prome{ati i kad te~nost provri, dodajte jo{ dve ~a{e mleka i pustite da se kuva nekoliko minuta.
do{lo je do promene {ablona epidemiolo{ke situacije i ~iwenica da brojevi nisu toliko visoki, ali da rastu, predstavqa signal da svet treba da preduzme ne{to povodom situacije u Africi. Poruka da empoks nije drugi kovid zna~i da empoks nije nepoznat virus. Pre dve godine se ovaj virus pojavio i u Srbiji, mada nije bio u pitawu novi soj koji se trenutno {iri, ali je bio ograni~en samo na mu{karce koji su stupali u homoseksualne odnose. Me|utim, novi soj koji se {iri u Demokratskoj Republici Kongo, prenosi se i bliskim kontaktom i seksualnim kontaktom, a mere koje se sprovode i saradwa sa zeajednicom, i bez vakcinacije, su dovoqne da se suzbije {irewe empoksa.
„Zapravo, soj Klej 2 je i daqe prisutan u Evropi, mese~no imamo prijavqenih oko 100 slu~ajeva, ne i u Srbiji u proteklih nekoliko godina, {to je odli~no, ali ovo je prilika da se ponovo obnovi delovawe i da se elimini{u sve varijante empoksa iz sveta“, nagla{ava direktor Kancelarije SZO za Srbiju.
Doktor Skano navodi da u svakom slu~aju nadzor mora da se poja~a i da sve zemqe budu opremqene potrebnim materijalima za testirawe. Srbija, sre}om, isti~e gost Dnevnika, ima dovoqno testova.
„Neophodno je da razumemo gde je rizik. Trenutno je to u Africi i ne postoji rizik za op{tu populaciju svuda u svetu i to `elim da naglasim. Postoji potencijalni rizik od {irewa zaraze, ako
ne preduzmemo sve ono {to treba u~initi, ali rizik trenutno za evropsku populaciju je veoma nizak. Imamo izolovane slu~ajeve, ali moramo da razumemo da li }e do}i do daqeg {irewa, da preduzmemo sve javnozdravstvene mere, da to do toga ne bi do{lo“, isti~e dr Skano. Svetska zdrav-
stvena organizacija ne preporu~uje spre~avawe me|unarodnih putovawa, niti bilo kakve zabrane, ve} se preporu~uje nadzor. „Moramo biti na oprezu, ali to nije razlog da se {iri panika, jer to {to je progla{ena javnozdravstvena kriza, to ne zna~i da je pandemija.“
Nije samo nedostatak sna – {ta sve mo`e biti razlog ose}aja konstantnog umora
Da li se nekada pitate: „Za{to sam tako umoran i za{to sam uvek umoran?“ Da li se ose}ate da ste, bez obzira koliko spavate, i daqe stalno umorni. Dobar san je va`an da biste imali dovoqno energije, ali ima jo{ razloga za konstantni umor.
BOLESTI [TITNE @LEZDE
Dvadeset miliona Amerikanaca pati od nekog poreme}aja u radu {titne `lezde, a 60 odsto ovih qudi toga nije svesno, prema Ameri~kom udru`ewu za {titwa~u. Bolest {titne `lezde je posebno opasna za `ene i starije odrasle osobe. Bolest {titne `lezde mo`e izazvati {irok spektar simptoma, ukqu~uju}i umor, neraspolo`enost, bol u mi{i}ima i zglobovima, pove}awe ili, gubitak te`ine, problemi sa vidom, promene telesne temperature, promene u apetitu... [titna `lezda smatra „glavnom `lezdom“, onom koja lu~i hormone koji na razne na~ine uti~u na
skoro svaku telesnu funkciju.
Na primer, {titna `lezda je odgovorna za regulisawe telesne temperature, otkucaje srca, proizvodwu proteina, a tako|e poma`e u kontroli metabolizma i nivoa energije.
ADRENALIN
Veruje se da problem u funkcionisawu nadbubre`nih `lezda poga|a ve}inu odraslih {irom sveta u nekom `ivotnom dobu, a nastaje uglavnom zbog hormonske neravnote`e, sli~no kao kod razvoja bolesti {titne `lezde. Va{e nadbubre`ne
ANANAS JE BOGAT VITAMINOM C
Vitamin C u anansu podr`ava imuni sistem i ima antioksidativne prednosti.
Vitamin C je va`an jer ima va`nu ulogu za zdravqe kompletnog organizma, podsti~e rast i zacelivawe raznih procesa u telu.
ANANAS MO@E DA OLAK[A VAREWE
Ananas sadr`i bromelain, me{avinu enzima za koji studije pokazuju da mo`e smawiti upalu i otok nosa, a tako|e poma`e u zarastawu rana i opekotina. Bromelain mo`e da poboq{a varewe i od davnina se koristi u zemqama Centralne i Ju`ne Amerike za le~ewe digestivnih poreme}aja.
`lezde su izuzetno va`ne endokrine `lezde koje osloba|aju vi{e od 50 razli~itih hormona.
DEPRESIJA
Depresija je jedan od naj~e{}ih mentalnih poreme}aja i razloga za gubitak energije u SAD, a procewuje se da 21 milion odraslih osoba starosti 18 ili vi{e godina ima najmawe jednu ozbiqnu epizodu depresije godi{we. Veruje se da depresiju izazivaju takve varijable kao {to su visok stres, nere{eni emocionalni problemi, neravnote`a neurotransmitera, hor-
monske neravnote`e, alkohol, nedostaci u ishrani, nedostatak sun~eve svetlosti.
NEKVALITETAN SAN Ve}ini odraslih je potrebno izme|u sedam i devet sati spavawa, svake no}i, da bi se ose}ali dobro, prema Nacionalnoj fondaciji SAD za spavawe. Uzroci lo{eg sna su lo{a ishrana, stres, kasni odlazak u krevet, pijewe alkohola, odre|enih lekova ili suplemenata, lo{e raspolo`ewe ili hormonska neravnote`a, traume ili zlostavqawa, hroni~ni bol, refluks kiseline, probavni poreme}aji itd.
ANEMIJA
Anemija je stawe u kome osoba ima ni`i nivo crvenih krvnih zrnaca od normalnog. Anemija je povezana sa nedostatkom kiseonika koji sti`e do }elija i tkiva u celom telu. Simptomi anemije ukqu~uju to da se ose}ate kao da ste uvek umorni uprkos tome koliko spavate, slabe kosti i mi{i}i, probleme sa ve`bawem i nesposobnost da se koncentri{e.
MANGAN IZ ANANASA JA^A KOSTI
Istra`ivawa su pokazala da je, uz kalcijum, mangan od su{tinskog zna~aja za odr`avawe jakih kostiju. Mangan mo`e da pomogne u spre~avawu osteoporoze i poma`e u poboq{awu ukupne gustine kostiju i minerala. Ipak, pazite da ne preterujete!
ANANAS JE BOGAT ANTIOKSIDANSIMA – „BORCIMA“ PROTIV BOLESTI
Ananas je odli~an izvor antioksidanata, naro~ito fenola, flavonoida i vitamina C. Antioksidanti su jediwewa u hrani koja mogu da pomognu u borbi protiv upala i slobodnih radikala u telu. Slobodni radikali su mole-
kuli koji mogu da prouzrokuju }elijska o{te}ewa i dovedu do zdravstvenih problema. ANANAS U^ESTVUJE
U BORBI PROTIV RAKA
Karcinom se javqa kada abnormalne }elije u telu po~nu da se mno`e i preuzimaju zdravo tkivo, navode stru~waci klinike Mayo. Iako ne postoji zagarantovan na~in za spre~avawe raka, stru~waci predla`u konzumirawe zdrave hrane – idealno one koja sadr`i puno antioksidanata, a koji mo`ete da dobijete kroz ananas. Tako se poma`e organizmu u borbi protiv slobodnih radikala.
SKANDINAVKA UKR[TENICA
ONOMATOPEJA LAVE@A POBORNICI MORALA
POKRAJINAU JU@NOJ AFRICI
ENGLESKI SLIKAR VILIJAM STARI JU@NOAM. NAROD EKSPERTI ZAVINO
DODATAK ZA SU[EWE UQANIH BOJA OZNAKAZA TONU RANIJA NEMA^KA KLIZA^ICA KRISTINA PRISTALICA CARIZMA POSAKRIVATI SE
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Aktivirawe, 2. Ime {ahiste Kapablanke - So silicijumove kiseline, 3. Gomilice - Aleksandar odmila, 4. In partibus (skr.) - Teniski rekvizit - Ovda{wi (skr.), 5. Na~in pona{awa - Pripadnici muslimanske sekte, 6. Nalepnice - Obredna muslimanska molitva, 7. Ime ameri~kog glumca Martina - Ma|arski fa{isti u 2. svetskom ratu - Prvi vokal, 8. Simbol kiseonika - Benigni tumor `lezdastog tkiva - Ime glumca Kruza, 9. Diplomatska zabrana - Mali snop, snopi}, 10. Zvu`duk, fijukRavnomerno kretawe, 11. Mera za povr{inu - Mesto kod Podujeva - Li~na zamenica, 12. Delovi skeleta - Pohvalna beseda, hvalospev, panegirik, 13. Narkoman, narkoti~ar - Ime srpske glumice Karaklaji}, 14. Samozvani advokat.
USPRAVNO: 1. Fizi~ki zakon o potisku te~nosti, 2. Planinski venac u Evropi - Jedan kontinent, 3. Onomatopeja udarca - Quqaju}i uspavqivati - Legendarni {panski junak (11. vek), 4. Ilirija - Pomagalo za dozirawe, 5. Simbol vanadijuma - Ke`ewe - Islamski verski u~iteq, 6. Ise~eni komad ne~ega - Srpska glumica i balerina Jelena - Reka u [vajcarskoj, 7. Susedna slova - Vojna jedinica u mar{u - Muzi~ka grupa, 8. Alatke - Nemoral - Oznaka za volt, 9. Tvrdica, {krtac - Mali{an koji poma`e u poslu (ital.), 10. Ilija odmila - Patvorina, falsifikat - Glas gavrana, 11. Jaka, sna`na osoba - Okamenotina, fosil, 12. Sli~nost sa precima - Ime fudbalera Ga}inovi}a.
SILIKAT, HRPICE, ACIKA, IP, REKETI, OV, MANIR, [IJITI, ETIKETE, AMAZ, DIN, WILA[I, A, O, ADENOM, TOM, VETO, SNOPAK, ZVIZAK, RITAM, AR, ALABAK, MI, KOSTI, ELOGIJ, OPIOMAN, LANA, NADRIADVOKAT
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: AKTIVIZACIJA, RAUL,
MAJA BEROVI] KUPILA
NOVI STAN U BEOGRADU:
Samo za renovirawe iske{irala oko 200.000 evra
Muzi~ka zvezda Maja Berovi} uselila se u novu luskuznu nekretninu koju su ona i wen suprug Alen pazarili u Beogradu, saznaje Telegraf.
Naime, Maja Berovi} je prostrani stan pazarila u istoj zgradi na Dediwu, u kojoj ve} poseduje jednu nekretninu.
Maja i wen suprug su mesecima sre|ivali svoj novi dom, koji je ure|en po najmodernijim standardima, a za renovirawe je dala oko 200 hiqada evra.
„Maja se skoro uselila u novi stan koji je kupila u istoj zgradi gde je i `ivela. Ona i Alen su bili ukqu~eni u ~itav proces od kupovine, do renovirawa u koje su ulo`ili oko 200.000 evra“, rekao je izvor za Telegraf.
Ina~e, Maja Berovi} godinama `ivi na relaciji Be~-Beograd. Kada je u Beogradu, u`iva u svom domu u elitnom delu grada.
BAJAGA O VELIKOM KONCERTU:
"Ovo je divan na~in da proslavimo 40 godina dru`ewa"
^etiri decenije nakon objavqivawa kultnog albuma "Pozitivna geografija," Bajaga }e sa svojim bendom krunisati turneju "Samo nam je qubav potrebna" najve}im koncertom do sada na beogradskom U{}u. Tim povodom, Mom~ilo Bajagi} Bajaga je za Naxi radio govorio o predstoje}em doga|aju i zna~aju ovog jubileja.
n Ove godine slavite 40 godina od izlaska prvog albuma i proslavi}ete jubilej sa publikom i prijateqima na U{}u. Kako teku pripreme za veliki koncert koji nas o~ekuje 31. avgusta i koji svi `eqno i{~ekujemo?
- Mi smo u stvari cele ove godine, od aprila meseca 2024. godine u tom slavqeni~kom raspolo`ewu. 21. aprila smo imali koncert u mts Dvorani. To je nakada{wa hala Doma sindikata i tu smo mi imali svoj prvi koncert. Nismo hteli da pravimo reprize, napravili smo kao neki vremeplov... Shvatili smo nakon toga da je veliko interesovawe i da treba da napravimo jedan veliki koncert i tu }e mo}i da do|u svi oni koji nisu mogli da do|u na mawe koncerte. Dugo nismo imali veliki soli-
Severina: Nikad vi{e ne}u u Srbiju dok je na vlasti diktator od kojeg be`e i Srbi
Severina je je u nesequ oko 19 ~asova zaustavqena na granici Bajakovo, a onda su nadle`ni organi sproveli proceduru, kao i za sve ~ije izjave na{i dr`avni organi procene kao sporne.
Tim povodom se oglasila i peva~ica i direktno udarila na vlasti u Srbiji, nazivaju}i predsednika Aleksandra Vu~i}a „diktatorom“.
„Ne}u u Srbiju dok je diktator na vlasti“, rekla je peva~ica, pa dodala: „Ta~no je da sam imala bliski susret s organima reda na hrvatsko-srpskoj granici sa srpske strane. U nedjequ oko 19:45 sati do{la sam do grani~nog prelaza Bajakovo na srprskoj strani sa svojim menaxerom. Trebala sam da pevam na jednom 18. ro|endanu. Me|utim, sudbina nije tako htela. Grani~ni policajac nas je, prilikom pregleda dokumenata, zamolio da stanemo sa strane. Moja srpska advokatica zvala je odmah grani~nu policiju, ali bezuspe{no. Nekoliko sati smo stajali sa strane, sede}i u autu. Onda sam krenula u zgradu grani~ne policije tra`e}i toalet pa su mi usput rekli da se ‘~ekaju inspektori iz republi~kog MUP-a koji putuju iz Beograda’. Shvatila sam da postaje ‘ozbiqno.“
Ona je istakla da nema ni{ta protiv srpskog naroda, ali da joj se ne dopada re`im u Srbiji, kao i da je svesna da weno nezadovoqstvo deli i srpski narod.
„Prilikom wihovog dolaska oko 22:15 sati, prvo su 45 minuta preturali vrlo detaqno na{e vozilo i na{e stvari u wemu, kao zadwe sitne {vercere. Kao, tra`ili su oru`je. Ja i oru`je – svakako. Pitali su me kuda idem i imam li radnu dozvolu za nastup, a potom su me odveli u zgradu policije na razgovor. Ni{ta sporno u autu nisu na{li. Naravno. Pitala sam ga i ko je ovo naredio, on me poku{ao da me uveri da je ovo uobi~ajena redovna kontrola. Redovna, ka`ete… Nikad mi se ovako ne{to nije dogodilo; ni u Americi, ni Kanadi, ni [vicarskoj, a pogotovo u zemqama regije, jer me svi smatraju svojom. Poku{ala sam da im objasnim nekoliko puta da svako ima pravo na svoje mi{qewe, da je verbalni delikt ukinut s ukidawem komunizma. I da mi je `ao svih wih, da ih volim, da su Srbi po{ten i dobar narod, ali da im je vlast grozna i da nikad nisam rekla da su Srbi genocidni, nego su to Vu~i}evi mediji izmisli, kao {to izmi{qaju la`i godinama o svima koji se suprotstavqaju re`imu.
Ali ne}u vi{e nikad do}i u Srbiju dok vam ovaj ne sja{e s vlasti. Znamo svi dobro koji. A i kakva je to dr`avna vlast kad se boje mog mi{qewa?“, poru~ila je peva~ica.
sti~ki koncert na otvorenom, zadwi je bio na Dowem Kalemegdanu pre desetak mo`da i petnaest godina. Mislim da je lep na~in da proslavimo sa publikom i prijateqima 40 godina. Ve} {est meseci radimo na tom koncertu i sad su finalne pripreme u toku.
n Da li publika mo`e da o~ekuje neka posebna iznena|ewa i neke interesantne goste?
- Ima}emo goste, mla|e bendove koji }e svirati pre nas. Mislim da }e biti tri predgrupe... Bi}e mo`da nekih gostiju koji su ranije svirali sa nama.
n Da li }e repertoar biti malo druga~iji? [ta publika mo`e da o~ekuje?
- Na{ koncert }e biti sad
malo druga~iji i du`i. Nemamo neki specijalan fazon da zovemo goste, jer moramo preko 30 pesama da odsviramo, ako ne odsviramo qudi }e mo`da biti razo~arani. Na nekom standardnom koncertu uvek imamo problem sa tih pet, {est pesama koje qudi vole, a mi ne uspemo da ih odsviramo... @elimo da sve omiqene pesme podelimo na ovom koncertu sa publikom. Ne}emo da razo~aramo publiku, ovo je na{ slavqeni~ki koncert!
n Da li je ta~an podatak da je album "Prodavnica tajni" najpevaniji album, odnosno da na svakom koncertu odsvirate sve pesme sa albuma?
- Mogu}e, nekako se potrefilo da ima puno hitova... Mada, uglav-
nom odsviramo i sve pesme sa albuma "S one strane jastuka". Sada smo fokusirani na to da sviramo pesme sa prvog albuma. Ne volim uglavnom da pri~am o set listi jer to treba da bude iznena|ewe. Puno smo razmi{qali i mislim da imamo super program. n Da li planirate da objavite novi album u skorijoj budu}nosti?
- Ove godine zaista sumwam... Nastavqamo turneju nakon Beograda. Dolazi Zagreb, Amerika, Kanada... Sada imam pet, {est pesama koje mogu da snimim, ali sam svestan da smo mi ovu godinu posvetili koncertima. Ideja je bila da za 40 godina odsviramo 40 koncerata, a deluje da }e ih biti preko 60. n Pro{lo je 40 godina. Mo`ete li da izdvojite va{ najve}i uspeh?
- Najve}i uspeh je to {to smo uspeli da se odr`imo 40 godina. I mi smo bend koji je svirao tih 40 godina. Ima{ bendove koji slave 60 godina, a svirali su ukupno sedam godina. Konstantno smo svirali, ja mislim da sam odsvirao "milion" koncerata (smeh). Upravo nas je to odr`alo. Pro{li smo i uspe{ne i neuspe{ne periode, ali smo ostali u muzici i `ivimo od toga.
„STALNO RAZMI[QAMO KOLIKI BI BIO DA JE OSTAO @IV“: @eqku Samarxi}u i wegovoj `eni je sin umro kao beba, a ta tragedija im je obele`ila `ivot
Peva~ @eqko Samarxi} o porodi~noj tragediji retko govori.
@eqko Samarxi} je godinama u braku sa Majom sa kojim ima tri }erke, a imaju i unuke.
Ipak, malo kome je poznato da su wih dvoje pre vi{e od 20 godina dobili i sina koji je, na`alost, preminuo.
„O~eva porodica je iz Nik{i}a, tamo smo sahranili malog Zlatka, to je bila tuga za sve nas. Kad god do|e taj mesec, Maja i ja sami podelimo tu tugu i uvek razmi{qamo koliki bi bio da je ostao `iv, ali to je `ivot.
Nikada ~ovek ne zna {ta mu se mo`e desiti. Idete ulicom, pa
RADO[ BAJI] PO TRE]I PUT PRELE@AO KORONU: „I sada sam bio u izolaciji, ali 2021. godine je bilo kriti~no“
Glumac Rado{ Baji} otkrio je detaqe o svom zdravstvenom stawu.
Rado{ Baji} je otkrio da je nedavno po tre}i put imao koronu, ali sre}om, sada se potpuno oporavio. „Pratio sam Olimpijske igre. Moram da priznam, kada smo prvi put 2021. dobijali koronu, to su bile udarne vesti, ja sam tada le`ao koronu 17 dana i bilo je kriti~no, u me|uvremenu sam imao jo{ jednom koronu, ali sam upravo za vreme Olimpijskih igara jo{ jednom imao koronu. Hvala Bogu, sve je pro{lo dobro, ali sam tada bio u izolaciji i bio sam u prilici da gledam apsolutno sve prenose. Ponosan sam, ~estitam svim na{im sportistima, ovim divnim sportistima koji su osvojili medaqe, po~ev od Novaka do ostalih. Sa velikim simpatija-
vas udari auto, a niste se tome nadali. Bio je beba, imao je tri i po meseca, ime sam mu dao Zlatko, po mom kumu koga sam mnogo voleo“, rekao je on svojevremeno, prenosi „Blic“ i dodao.
„Se}am se tog perioda, moja pokojna baba je do{la na babine, prvi put da vidi svog praunuka, za wu je bio veliki {ok kada se sve desilo. U Crnoj Gori je mu{ka glava velika stvar. Nikada to ne}u zaboraviti. Familijarno smo i{li svi iz Mostara u Nik{i} da odradimo te obrede“.
ma sam pratio i tu malu Topi}evu i tu tragediju sa povredama. @ao mi je {to se Ivana [panovi} oprostila od svoje karijere na takav na~in, ona je bila veli~anstvena. Srpski narod mo`e biti ponosan“, rekao je on za Telegraf. Na kraju je otkrio i kakvog je sada zdravstvenog stawa. „Sada je sve u redu sa zdravqem. Moj otac je `iveo preko 90 godina, tako da imam jo{ 20 sigurno“, istakao je Baji}.
NEOBI^NI PODACI ZA PO^ETAK PREMIJER LIGE: Prazne stolice, vi{e
publike
Premijer liga dobila je lo{u vest samo dva kola od po~etka sezone. Mawe je publike nego u avgustu pro{le godine. Prazno je skoro jedan odsto kapaciteta stadiona.
Sistem za pra}ewe popuwenosti stadiona otkrio je podatak da je u prva dva kola bilo zauzeto 99 odsto stolica. Na po~etku pro{le sezone taj podatak je iznosio 99,9 odsto.
Najve}i krivac za pove}awe broja praznih stolica je Notingem forest. [umari su u prvom kolu za Siti graund ~iji je kapacitet 30.455 gledalaca prodali „samo” 97,73 odsto, odnosno 29.763 ulaznica.
Ipak, i Notingem forest mo`e da se pohvali. Pro{le sezone, dok se borio za opstanak, imao je iskori{}enost kapaciteta 90 odsto.
Statistika ima i drugu stranu. Iako je vi{e praznih stolica vi{e je i navija~a, skoro za 50.000.
U prva dva kola deset utakmica je gledalo 713.041 navija~a. U proseku na utakmicama je bilo 39,613 gledalaca, {to je za 994 navija~a vi{e od pro{losezonskog proseka. Pove}awe broja gledalaca omogu}ili su pro{irewe Liverpulovog Enfild rouda na 61.150 gledalaca i povatkom Lestera, Ipsvi~a i Notingem foresta u Premijer ligu.
Najboqu posetu na po~etku sezone imao je Man~ester junajted. Utakmicu prvog kola protiv Fulama na Old Trafordu gledalo je 73.297 navija~a. Nisu prodate 1073 ulaznice.
Pove}awe broja gledalaca nije zadovoqavaju}i podatak za vlasnike klubova Premijer lige. Svaka prazna stolica za wih zna~i gubitak novca.
OVO JE ^EKAO CEO SVET: Ronaldo otkrio gde }e zavr{iti karijeru, dokle }e igrati za Portugaliju, {ta }e raditi posle fudbala
Kristijano Ronaldo naredne godine, 5. februara, napuni}e 40 godina! I ne razmi{qa o penziji! Ipak, po prvi put je javno progovorio o tome - gde }e zavr{iti karijeru, dokle }e igrati za reprezentaciju, {ta }e posle fudbala...
Dok Portugal jo{ ~eka potvrdu da li }e Kristiano Ronaldo biti pozvan za dolaze}e utakmice reprezentacije u okviru Lige nacija (a ho}e sigurno), on je odlu~io da razjasni svoje planove za budu}nost.
Legendarni fudbaler, jedan od najboqih svih vremena, jasno je odgovorio na gorepomenuta pitawa i indirektno poru~io da }e wegov odlazak u penziju biti prava misterija.
Kada odlu~im da se povu~em iz reprezentacije, to }e biti tajna. Niko ne}e znati kada }e se to desiti - poru~uje Ronaldo. U me|uvremenu, Ronaldo prkosi vremenu u Saudijskoj Arabiji. A razmi{qa li o trenerskoj karijeri?
Nikada nisam razmatrao tu opciju. Vidim sebe u drugim ulogama, van fudbala, ali samo Bog zna {ta donosi budu}nost - poru~io je CR7.
Kristijano Ronaldo je tako|e govorio o svojoj penzionerskoj budu}nosti i mestu gde bi mogao da okon~a igra~ku karijeru.
Nisam siguran ho}e li to biti uskoro ili za nekoliko godina, ali verovatno }u zavr{iti svoju karijeru u Al Nasru. Ose}am se odli~no ovde i u`ivam u igri u Saudijskoj Arabiji - otkriva Ronaldo.
Obrni-okreni, jo{ }emo u`ivati u magiji Kristijana Ronalda. I treba!
JOKI]A NE VOLE I NE PO[TUJU U AMERICI? Razmislite ponovo, ovi podaci mnogo toga govore
Nikola Joki} je od svog dolaska u NBA napravio neverovatne rezultate ({to individualne, {to timske), wegova magija na terenu }e se jo{ dugo gledati i prepri~avati, a posebno je za divqewe wegov uticaj na Denver.
Centar iz Sombora je do sada uspeo da osvoji tri MVP nagrade (bio i MVP finala), predvodio je Nagetse do prvog {ampionskog prstena u istoriji, a NBA ligom dominira ve} nekoliko godina.
Me|utim, postavqa se i pitawe koliki je zapravo zna~aj Nikole Joki}a za Denver, kada su u pitawu prenosi utakmica na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u Americi?
Kada bismo na ovo pitawe odgovorili samo jednom re~ju, ona bi bila – ogroman. Evo i za{to. Nagetsi su “mala” fran{iza, bar kada je re~ o ko{arci, po{to je Denver (bio) fudbalski i hokeja{ki grad. Do dolaska Joki}a u Kolorado, ko{arka je bila realno tre}i sport u Denveru. Uz to, NBA kao organizacija na Denver nikada nije gledala kao na veliko tr`i{te, {to se ni do sada nije ba{ mnogo promenilo.
Godine prolaze, Joki}eve majstorije postaju sve vi{e gledane, a sada i televizije sa nacionalnom frekvencijom obra}aju pa`wu na biv{e {ampione. Kada je Somborac do{ao u najja~u ligu na svetu, Denver nije imao niti jednu utakmicu na nacionalnoj frekvenciji. U dve re~i – velika nula.
Bili su Nagetsi prakti~no nevidqivi za prose~nog gledaoca u Americi (koji nema NBA TV), za narod koji ne prati pomno ko{arku, ali voli da upali i pogleda makar ne{to sportski na nacionalnoj frekvenciji.
Danas, devet godina od ulaska Joki}a u ligu, Denver ima 22 utakmice na televizijama sa nacionalnim frekvencijama –
Ovako izgleda sat koji je Joki} kupio saigra~ima sa OI: GEST KOJI SE NE ZABORAVQA – POSEBNA
POSVETA I SKUPOCENI POKLON
Nikola Joki} je jo{ jednom pokazao kakav je ~ovek van terena, pa je posle Olimpijskih igara u Parizu po~astio saigra~e skupocenim poklonom.
Naime, najboqi ko{arka{ sveta je saigra~ima iz reprezentacije Srbije kupio po sat marke „Rolex“, koji ko{ta oko 32.500 dolara.
Zna~i, ukupno je Nikola Joki} potro{io oko 357.000 dolara na poklone saigra~ima, koji su dobili i posebnu posvetu.
Na dru{tvenim mre`ama pojavila se slika sata koji je Joki} poklonio saigra~ima, a na zadwoj strani pi{e: „Jokara saigra~ima. Pariz 2024“.
Tako|e, na istoj strani sata pi{e i prezime svakoga kome je namewen poklon. U centru se mo`e videti i grb Srbije, kao i olimpijski krugovi.
Ina~e, u pitawu je model „Cosmograph Daytona“. Prvi model ovog ~asovnika izra|en je 1963. godine, a kompanija je od tada do danas svake godine poku{avala da poboq{a i usavr{i wegov mehanizam, kako bi sat bio {to je mogu}e pouzdaniji i savr{eniji. Dostupan je u izradi od ner|aju}eg ~elika, zlata i platine, pa samim tim i ne ~udi wegova visoka cena u prodaji.
samo Lejkersi, Seltiksi, Voriorsi, Niksi i Mevsi imaju vi{e. U sezoni koja sledi, LA Lejkersi }e imati 29 utakmica na kanalima sa nacionalnom frekvencijom, Boston }e biti na 26, Golden Stejt i Wujork na po 24, dok }e Dalas stati na 23. Iza Denvera, sa jednom utakmicom mawe, je Filadelfija, a onda redom idu Finiks, Minesota, Milvoki, Oklahoma… Najmawe utakmica na televizijama sa nacionalnom frekvencijom ima}e Va{ington, Toronto, Portland, Detroit, [arlot i Bruklin – svi po jednu. Atlanta, za koju nastupa Bogdan Bogdanovi}, ima}e samo dve takve utakmice.
Predrag Danilovi}, predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije odlu~io je da se povu~e, odnosno podnese ostavku, koja stupa na snagu od 1. oktobra 2024. godine.
U utorak 27. avgusta u „Ku}i ko{arke“ odr`ana je 62. sednica Upravnog odbora Ko{arka{kog saveza Srbije, a na woj je, izme|u ostalog, Danilovi} potvrdio ono o ~emu se danima unazad pri~alo i pisalo.
Jo{ uvek se ne zna ko }e naslediti ~uvenog srpskog ko{arka{a na poziciji predsednika KSS. Danilovi} je funkciju predsednika obavqao od decembra 2016. godine, a onda je i reizabran ~etiri godine kasnije, {to zna~i da mu mandat svakako isti~e u decembru 2024.
Predrag Danilovi} je odluku o povla~ewu sa mesta prvog ~oveka srpske ko{arke doneo nakon sletawa u Beograd po zavr{etku Olimpijskih igara u Parizu.
Pod wegovim vo|stvom osvojeno je 27 medaqa, gledaju}i sve kategorije – seniorska ko{arka{ka reprezentacija je osvojila, pored olimpijske bron-
ze, srebro na Mundobasketu (2023) i Evrobasketu (2017), dok su ko{arka{ice 2021. pokorile stari kontinent, a 2019. bile tre}eplasirane. Ozbiqan rezultat napravili su i basketa{i, koji su postali verovatno najve}a sila u ovom sportu, uprkos neuspehu u Parizu.
Ko{arka{i Zvezde i Partizana zavr{ili
prvi deo pripremaovo su prve utakmice koje ih ~ekaju!
Ko{arka{e Crvene zvezde i Partizana o~ekuje nekoliko pripremnih duela od kojih su neki otvoreni a neki zatvoreni za javnost.
Crveno-beli uskoro kre}u put Republike Srpske gde }e odmeriti snage sa ekipom Jahorine. Nakon toga ih o~ekuje duel sa Igokeom koji }e biti zatvoren za javnost, a ista situacija }e biti tokom duela sa Apoelom iz Tel Aviva. Potom }e igrati pripremnu utakmicu protiv Olimpijakosa. Sa druge strane, izabranici @eqka Obradovi}a tako|e }e igrati protiv Igokee iza zatvorenih vrata, a potom }e se spremiti na turnirima koji se odr`avaju na Siciliji i u Atini. Najvi{e pa`we privla~i utakmica protiv Panatinaikosa na kojoj se o~ekuje poseta od ~ak 35.000 qudi!
[to se takmi~arskog dela sezone ti~e, Crvena Zvezda otvara isti duelom protiv Dubaija u "Coca-cola" areni, a u najelitnijem evropskom klupskom takmi~ewu o~ekuje ih utakmica sa novajlijom, Parizom.
Partizan, me|utim, zapo~iwe novu sezonu Aba lige protiv Borca iz ^a~ka, a u Evroligi igra}e protiv Baskonije.
^ELSI MO@E DA
Srpski fudbal je najgori u Evropi –vaqa se u blatu za potpuni kolaps
Situacija kao iz bajke za srpski fudbal, tako bi se moglo opisati stawe pre po~etka kvalifikacija za evrokupove pro{log leta.
Srbija je imala direktnog predstavnika u Ligi {ampiona, i jo{ dve ekipe koje su imale garantovanu grupnu fazu nekog od evrokupova. Pored toga i dve ekipe koje su za to imale {ansu kroz kvalifikacije, od kojih je jedna bila Partizan. Crno-beli su u 21. veku tim sa najvi{e uspeha na evropskoj sceni i na papiru je situacija izgledala odli~no jer se otvarala pri~a o ~etiri tima u evrokupovima.
Srbija se di~ila 11. mestom na UEFA rang listi, iako je svima bilo jasno da je realnost potpuno druga~ija.
Epilog pro{le sezone bila je samo jedna pobeda na evrosceni i to Partizana protiv ekipe Sabaha iz Azerbejxana. Crvena zvezda je odigrala jednom nere{eno i do`ivela pet poraza u Ligi {ampiona. Isti scenario je imao TSC u Ligi Evrope, dok je ^ukari~ki do`iveo {est poraza u Ligi konferencija.
Rana eliminacija Vojvodine i dva poraza od kiparskog APOEL-a deluju kao davna pro{lost.
Tako se u samo nekoliko meseci percepcija srpskog klupskog fudbala na evrosceni promenila naglava~ke, a pri~a ni ove sezone nije ni{ta boqa.
Zapravo, deluje da je situacija jo{ gora i da ako je pro{le sezone moglo da se izvu~e neko opravdawe u ne ba{ sjajnom `rebu, nedostatku iskustva pojedinih timova, ove godine i to pada u vodu.
Srpski klubovi su ostvarili dve pobede uz jedan remi i ~ak deset poraza i gol razliku 10:26, a po u~inku smo najgori u Evropi me|u 54 zemqe. Iza Andore, Lihten{tajna, Malte, Luksemburga…
Radni~ki iz Kragujevca je u stilu Vojvodine ispao odmah u prvom poku{aju, s tim da su oni imali neuporedivo lak{i zadatak.
Mornar iz Bara do{ao je iz jedne od najlo{ijih liga u Evropi i pritom kao debitant i ekipa koja ne spada ni u vrh u svojoj zemqi. Zapravo, u teku}em {ampionatu se nalazi na posledwem mestu uz me~ mawe, ali to nije spre~ilo Radni~ki da se obruka i ispadne posle dramati~ne penal serije uz ostvarenu jednu od dve pobede srpskog fudbala ovog leta.
TSC je posle pro{logodi{wih ~ak i solidnih izdawa sa nekim ozbilqnim timovima do`iveo te`ak poraz od neuporedivo slabijeg Makabija iz Tel Aviva {to je dokaz da kao tim nisu napredovali, a utisak je da su na svim nivoima oti{li i korak unazad.
Ima}e {anse da kroz Ligu konferencija poprave stvar, ali razloga za optimizam i nema previ{e.
Vojvodina je posle dobrog utiska protiv Ajaksa do`ivela eliminaciju od ekipe Maribora, duplo jeftinije po tr`i{noj vrednosti. Iako je pobedila u revan{u, to nije bilo dovoqno da se pro|e daqe. Daleko od toga da je Maribor skup anonimusa, ali ako ne mo`ete da presko~ite prepreku tog ranga, kakvom ozbiqnijem iskoraku mo`emo da se nadamo kada je srpski fudbal u pitawu.
Partizan je posebna pri~a i klub iz Humske ve} neko vreme nezadr`ivo grabi ka ponoru. Crno-beli su se izblamirali u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, ispali iz kvalifikacija za Ligu Evrope, a na putu su da u mesec
dana ispadnu i iz kvalifikacija za Ligu konferencija. Jedan remi u pet me~eva uz pro{logodi{wi fijasko dovodi do podatka da je Partizan u devet posledwih me~eva u Evropi ostvario jednu pobede uz jedan remi i gol razliku 6:21. Crvena zvezda je ponovo investirala ogroman novac da bi igrala Ligu {ampiona koja joj ove godine nije garantovana, da bi na jedvite jade na gostovawu u Norve{koj is~upala minimalan poraz protiv ekipe Bodea i nadu za revan{ iako igra nije dala razloga za optimizam.
Bodo nije naivan rival, ali te{ko je zahtevati lak{e od toga u plej-ofu za elitu, a narednih godina }e zbog srozavawa koeficijenta put biti samo te`i.
Iako se ~ini da bi za ovu ekipu Liga {ampiona bila preveliki zalogaj i da bi i za Zvezdu i srpski fudbal boqe bilo da igra Ligu Evrope, finansijski momenat i velika ulagawa jasno stavqaju do znawa da bi neulazak u elitu bio veliki neuspeh.
Kada se sve to sabere, do{li smo do toga da smo sa 11. pozicije pali na 20 mesto UEFA liste koje mo`e da ide samo jo{ ni`e ako se ne{to ne promeni, a to zna~i da }e i za Crvenu zvezdu, a pogotovo Partizan kao ekipe koje su prethodnih godina uspevale da skupqaju bodove, biti |avolski te{ko da se u godinama koje dolaze plasiraju u grupnu fazu evrokupova.
Za to vreme u doma}em fudbalu imamo veliku besmislicu. Liga broji 16 klubova {to je na primer dva mawe od jedne Bundeslige, a u ovom trenutku imamo samo jedna tim koji mo`e da napravi rezultat u Evropi.
Kada je i bio poku{aj da se liga smawi, ume{ao se predsednik Srbije i prakti~no je na wegovu inicijativu prekr{en statut da liga ostane na nepotrebnih 16 ekipa.
Uz to, dr`ava je investirala u stadione ni`eliga{a na kojima se ne igra ozbiqan fudbal, a ne nekima od wih poput Loznice ni fudbal uop{te jer je teren upropa{}en odr`avawem politi~kih manifestacija.
Da stvar bude jo{ gora, situacija i problemi sa infrastrukturom su takvi da je sezonu ~ak 11 timova krenulo kao doma}in na ne~ijem drugom terenu.
Od pet preostalih koji su dobili dozvolu da u sezonu u|u igraju}i na svom terenu ^ukari~ki je morao, bar za duel sa Crvenom zvezdom da kao doma}in igra na neutralnom terenu jer travwak na Banovom brdu nije u dobrom stawu.
Sa druge strane, Jedinstvo je naknadno dobilo dozvolu da u Ubu igra svoje me~eve, {to je samo jo{ jedan pokazateq da su kriterijumi ne{to {to se odre|uje i mewa u hodu.
Sa druge strane, dr`ava pompezno najavquje gradwu nacionalnog stadiona za ogroman novac, a ne postoje uslovi da se normalno igra prvoliga{ki fudbal.
Te{ko je o~ekivati da u takvom ambijentu mogu da se stvaraju budu}i reprezentativci koji bi mogli da prave rezultate pa je i pitawe da li nam treba nacionalni stadion kao priroritet. Me|utim, dok se pravila ne budu po{tovala i donosila nakon stru~ne analize i sa ciqem da doprinesu kvalitetu i napretku fudbala, a ne {ibicarewu i interesima grupa i pojedinca, dotle }e se i fudbal vaqati u blatu.
^elsi je anga`ovao belgijskog golmana Majka Pendersa za koga je Genku platio 20.000.000 evra. Penders je potpisao ugovor sa ^elsijem do 2032. godine, ali }e se timu prikqu~iti tek narednog leta. Do tada ostaje u Genku na pozajmici, kako bi skupqao minute. Dolaskom 19-godi{waka visokog dva metra, ^elsi je jo{ vi{e pove}ao broj golmana na svom platnom spisku. U ovom trenutku ih ima ~ak - devet! Kada bi hteli, Plavi bi mogli da sastave ceo tim iskqu~ivo od golmana...
THURSDAY l ^ETVRTAK 29. 8. 2024.
MO]NE RE^I NOVAKA, GOVORIO I O SLIKAMA SA TAROM:
„Verujem u sudbinu i vi{e sile“
Novak \okovi} pobedio je Radua Albota 6:2, 6:2, 6:4 u prvoj rundi US Opena, a odmah posle me~a je dao intervju za ESPN.
Novak je upitan kako se ose}ao kada je osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Parizu ove godine.
„Osetio sam ponos, sre}u, veliko olak{awe, jer sam bio blagosloven da ostvarim mnoge velike stvari u na{em lepom sportu. I to je bila jedina stvar koju nisam uspeo da osvojim. Sve {to je prethodilo Olimpijskim igrama ove godine je i{lo u tom smeru. Hteo sam to da uradim za svoju zemqu, za svoju porodicu, za sebe. Postoje fotografije mene kako grlim svoju }erkicu i
„NEZGODNO
JE“:
kako izra`avam emocije koje sam dugo potiskivao. Imao sam neke srceparaju}e poraze tokom ~itave svoje karijere na Olimpijskim igrama, mo`da i najvi{e srceparaju}e. U Riju 2016. godine, Tokiju
\okovi} objasnio zbog ~ega ne}e igrati na turniru u Beogradu
Novak \okovi} je pojasnio da ne}e igrati na turniru koji }e se od 3. do 9. novembra odr`ati u Beogradu.
Istakao je koliko je to zna~ajno i kako je uop{te do{lo da licenca do|e do prestonice Srbije.
U prvi plan je istakao kako je \or|e \okovi} uspeo da obezbedi da se opet elitni tenis gleda u Beogradu.
„Drago mi je {to smo vratili turnir u Beograd, to je \oletov projekat, on je od po~etka do kraja uradio sam sa timom. Drago mi je jer wegov tim radi dobar posao, to su pokazali u Srbiji i Bawaluci, znaju kako da organizuju dobar turnir. Pru`ila se prilika da uzmu licencu na dve godine, ta licenca opet ne pripada Beogradu, ve} turnir u Sankt Petesburgu. Bio je u Izraelu, pa onda se preselio u [paniju. Drago mi je da ima dve godine garantovane, Beograd ima tenisku kulturu. Ove godine ne}u igrati na tom turniru, ali `elim sav uspeh organizatorima. Nadam se da }e svi ostali srpski teniseri igrati, doma}a publika gleda, nadamo se da }e biti neko zvu~nije ime. Nezgodno je jer je pred masters u Torinu i dosta tenisera tada zavr{ava sezonu. Siguran da }e u Areni biti uspeh.“
KIRJOS PONOVO NAPAO SINERA:
2021. godine… Sa 37 godina sam rekao sebi da je ovo mo`da moja posledwa {ansa“, rekao je \okovi}.
Delovalo je tada da }e \okovi} kona~no osvojiti zlato i tako kompletirati kolekciju najve}ih trofeja. „Iskreno verujem u sudbinu, da neke vi{e sile igraju uticaj u va{em `ivotu. To je bio jedan od tih momenata. Kao da je neko pisao skriptu za film, iskreno. Igrati sa Alkarazom u finalu, a igrali smo finale Vimbldona samo par sedmica ranije kada me je ‘{utirao’ u g*****, igrao tako dobro… Mislim da mi je to i{lo u korist, jer sam znao da ne mogu da igram gore od toga. To nije bio dobar me~ za mene. Znao sam da }e se vratiti i igrati na visokom nivou. Ose}ao sam da su moje {anse dobre. Nije mi nedostajala motivacija, igrate za svoju zemqu. Olimpijske igre su najstariji doga|aj, najva`niji u istoriji. Tu su bili i sportisti iz na{eg tima Srbije, a to kako su me do~ekali je ne{to nezaboravno. Nikada nisam osetio tako ne{to, toliko emocija…“, zakqu~io je \okovi}.
KO JE IVA JOVI]?
Srpkiwa nova velika nada ameri~kog tenisa i obo`ava \okovi}a
Iva Jovi} (16), ameri~ka teniserka srpskog porekla, odu{evila je na US Openu i pro{la u drugo kolo ve} u debitantskom nastupu. Devojka ro|ena 6. decembra 2007. godine dobila je specijalnu pozivnicu za US Open ove godine, jer je jedna od najtalentovanijih teniserki u celoj Americi, a ve} u prvom kolu odlu~ila je da odu{evi tamo{wu, ali i srpsku tenisku publiku. Iako mo`da prolaz prvog kola ne zvu~i kao neki veliki uspeh, kada to uradite sa 16 godina i to na grend slemu i to na debitantskom nastupu, onda i te kako taj rezultat jeste za ponos. Jovi} je u prvom kolu bila boqa od Magde Linet iz Poqske, ina~e 42. na WTA listi, a rezultat je bio 2:0, po setovima 6:4, 6:3. Za sat i po vremena je Iva zavr{ila posao i obezbedila prolaz u drugu rundu, gde je o~ekuje novi veliki izazov, protiv Jekaterine Aleksandrove, Ruskiwe koja je 31. na svetu.
[ta god da uradi u tom me~u Ivin rezultat }e se pamtiti, ali ona na tome ne}e stati i kroz nekoliko godina mogli bismo da je vidimo kako hara najve}om scenom. Ali, ne}emo `uriti, Jovi} }e na terenu pokazivati {ta zna, a mi }emo to pomno pratiti.
KO JE ZAPRAVO IVA JOVI]?
Ova devojka nastupa pod ameri~kom zastavom, iako su joj i otac Bojan i majka Jelena ro|eni na Balkanu, a ona na teritoriji SAD. Ivin otac je ro|en u Leskovcu, koji i danas pose}uje sa svojom }erkom, dok je majka Srpkiwa iz Splita. Pre mnogo godina Ivini roditeqi su se preselili u Ameriku, pa je i ona odlu~ila da igra za tu zemqu (sama isti~e kako ima veliku podr{ku tamo{weg Saveza), a ne za Srbiju, iako je bilo osnova za tako ne{to.
U Srbiju dolazi prili~no ~esto i provodi deo godine tu.
„Od malena svakog leta idem u Srbiju na dva, tri meseca. Imam familiju u Beogradu, onda odem u Leskovac. Pre tenisa, pre nego {to je bilo ozbiqno, i{la sam svakog leta tamo“, rekla je Jovi}. Sa obzirom na poreklo druga~ije nije moglo, ve} da se obo`avaju specijaliteti iz Leskovca.
„Obo`avam leskova~ke }evape, burek, pite.“
Jovi} je svoje ve{tine brusila u klubu Xek Krejmer, koji je bio polazo{te i za Lindzi Devenport, nekada prvu na svetu, Pita Samprasa, Trejsi Ostin, tako|e biv{u broj 1… Svi oni i daqe, zajedno sa trenerima, savetuju Ivu, koja je sada napravila ozbiqan iskorak u karijeri, a tek je na po~etku…
[TA JE PORU^ILA IVA JOVI]
POSLE POBEDE NA US OPENU?
„Imala sam plan i nije bilo potrebe za nekim prilago|avawima ludim, jer je sve i{lo kako treba. Iznena|ena sam, ali na neki na~in i nisam“, poru~ila je Jovi}.
Pojasnila je koje su wene odlike, ali i {ta `eli da postigne.
„@elim da budem najboqa {to mogu da budem, na dobrom sam putu, ali jo{ mnogo rada mi predstoji. S osnovne linije znam da nametnem pritisak, a volela bih da mogu da budem jo{ prodornija rano u razmeni, da prvim udarcima mogu da probijem.“
Po~ela je da trenira tenis zbog sestre u Los An|elesu.
Janik Siner i doping afera u kojoj je u~estvovao i daqe se nalazi u centru pa`we, a pojedini teniseri ne mogu da se pomire sa obja{wewem i tretmanom koji je imao Italijan u ~itavom procesu.
Siner je u me|uvremenu posle pet meseci otpustio fizioterapeuta koji je bio odgovoran za ~itavu situaciju. ali je to zasmetalo Niku Kirjosu, jednom od najve}ih wegovih kriti~ara.
„Samo se pitam za{to je ~ekao pet meseci da otpustio fizija. Ako su odmah znali {ta se desilo“, napisao je Australijanac na dru{tvenim mre`ama i tako rekao ono {to mnogi misle.
Ina~e Kirjos je ovom porukom reagovao na post Liama Brodija, britanskog tenisera koji je sada
283. na svetu, a pro{le godine je bio 93. On je kritikovao odnos velikih TV stanica prema Sineru, odnosno `equ da se „wegov imix opere“. „Nije tretiran druga~ije od ostalih, ali je dobio predsedni~ki tretman za intervjue sa ESPN kako bi sa~uvao ugled. Gde je energija za ostale. Nikada nisam video ovako ne{to.“
Kirjos je u{ao i u sukob sa Tonijem Nadalom, stricem i biv{im trenerom kraqa {qake. [panac je stao u Sinerovu odbranu rekav{i da ne veruje da je on to namerno uradio i da je platio dovoqnu cenu oduzimawem 400 poena i zarade iz Indijan Velsa. „Da li bi Toni stao u moju odbranu!? Igra~i znaju da ja ne govorim ovde o varawu“, dodao je da mu najvi{e smeta kako je odra|en ceo postupak.
„Bili su teniski tereni na krovu, po~ela sam zbog sestre. U`ivam u procesu napredovawa, sve je do tebe, i onda je time ve}i.“
Bavila se jo{ i gimnastikom, plivawem i fudbalom. Istakla je i ko su joj idoli.
„Volim \okovi}a i Belindu Ben~i~. Svi znamo koliko je Novak veliki, a Belinda se sjajno kre}e i hvata loptu rano, volela bih da i ja mogu tako.“
Ima razloga za osmeh zbog nagrade do koje je stigla.
„140.000 dolara? Radimo na tome, haha.“
Zavr{ava onlajn {kolu, a imala je priliku i da se fotografi{e sa Novakom \okovi}em, iako to ne naziva upoznavawem.
„Imam selfi, ne izgleda sjajno, ali nismo se formalno upoznali“, poru~ila je Iva.
Nije o~ekivala da }e se ovako profesionalno baviti tenisom.
„Nisam to o~ekivala dok nisam osvojila nacionalni turnir. Vi{e sam mislila da se zabavqam, kad je po~eo kovid, morala sam da prestanem timske sportove, pa sam se usredsredila na tenis.“
Redovno dolazi u Srbiju, posebno u Leskovac i Beograd.
„Svakog leta posledwe dve, tri godine, tu su mi baba, deda i bliska familija, Beograd je fin. Sa drugarima idemo u Zemun, na Adu…“
