Srpski glas 29. decembar

Milioni Australijanaca na{li su se preko no}i u du`ni~kom ropstvu, nemo}ni pred rastom rata za kredit i poskupqewa osnovih `ivotnih namirnica i energenata. Godinu zavr{avamo ne ba{ optimisti~no, sa predvi|awima doma}ih ekonomista i eksperata, da }e sli~no ili mo`da jo{ gore izgledati i ~itava 2023. godina

Patrijarh Porfirije: Srbi su na KiM gotovo 15 vekova, a ne znam da li ~etiri ili pet vekova Albanci i Srbi zajedno `ive na tom prostoru

Patrijarh Porfirije rekao je, nakon sastanka sa predsednikom Vu~i}em, da nikada nije bilo toliko novinara u Patrijar{iji.

"Ta ~iwenica pokazuje ne samo da ste svi zainteresovani za ono {to smo predsednik i ja razgovarali, ne samo za ono {to se de{ava na KiM, jer je situacija tamo zaista ozbiqna i tenzije su dosegle ta~ku iz koje mogu da se otvore putevi koje niko od nas ne `eli i koji nas ne bi odveli u bilo {ta bi nam donelo ne samo mir nego i kakvu-takvu ravnote`u", rekao je patrijarh.

Ukazao je da je ju~era{wi dan za wega li~no bio tu`an.

"Ali to i nije toliko va`no da li je tu`an za mene, ve} {to je tu`an za mnoge qude, na{u bra}u i sestre na KiM, za na{e monahiwe i monahe i sve{tenstvo koji su sa rado{}u i nestrpqewem i{~ekivali da poglavar i duhovni otac wihove crkve do|e u okviru svojih redovnih programa u Pe}ku patrijar{iju", dodao je patrijarh.

Ukazao je da je `eleo da se zajedno sa wima pomoli Bogu za sve na{e qude kojima nimalo nije lako na KiM u ovom trenutku.

"Ali i za sve qude sveta, za mir u svetu, a pre svega i iznad svega za me|usobno razumevawe za su`ivot i za mir izme|u Albanaca i Srba", nagla{ava patrijarh.

Isti~e da je ~iwenica da samo mi izme|u sebe i svojim naporima mo`emo boqe razumeti jedni druge, a vekovima na prostoru KiM `ive zajedno Srbi i Albanci.

"Srbi su naravno na KiM gotovo 15 vekova, a ne znam da li ~etiri ili pet vekova Albanci i Srbi zajedno `ive na tom prostoru", navodi patrijarh.

Isti~e da nas to u~i da ako postoji dobra voqa mo`e se na}i put u zajedni~ki `ivot i mo`e se na}i put koji vodi u okviru u kojem za svakoga ima mesta.

"Bez obzira {to mi je bilo zabraweno, ja sam bio siguran, a uveravam i svu bra}u i sestre na KiM, da }u ne ~ekaju}i mnogo biti sa wima tamo i da }u se zajedno sa wima moliti Bogu", dodaje patrijarh.

Navodi da ne}e da ulazi u okvire {ta su gra|anska prava i verske slobode.

"Samo }u re}i jednu stvar – da je Pe}ka patrijar{ija za na{ narod, za svakog poglavara na{e crkve, ono {to je Vatikan za Katoli~ku crkvu i ramislite sada da neko bez ikakvog razloga sa najbla`e re~eno komi~nim obrazlo`ewem, samo zato {to mu se ho}e zabrani da u|e u Vatikan", dodaje patrijarh

OPASNO ZAO[TRAVAWE NA KOSOVU:

Pri{tina preti juri{om na Sever i barikade, Beograd rasporedio pa povukao haubice sa administrativne linije

Krizi na Kosovu i Metohiji ne nazire se kraj. Nakon {to je u nedequ do{lo do pucwave, koju su prore`imski mediji okarakterisali kao “oru`ani sukob”, ponedeqak je obele`ilo podizawe borbene gotovosti dveju strana i novo zveckawe oru`jem.

Dok se Pri{tina navodno priprema za napad na sever Kosova, Beograd raspore|uje artiqeriju tik uz administrativni prelaz. Vojska Srbije je u ponedeqak u kopnenoj zoni bezbednosti, u blizini administrativnog prelaza Jariwe stacionirala nekoliko topova, odnosno haubice dalekog dometa.

Postavqawe artiqerije je usledilo nakon {to se Milan Mojsilovi} na~elnik general{taba Vojske Srbije, u nedequ ve~e uputio ka Ra{ki.

„Zadaci koje je dobila Vojska Srbije i ja kao na~elnik, bi}e u potpunosti sprovedeni i realizovani kao takvi. Situacija je dole slo`ena, kompleksna, zahteva prisustvo Vojske Srbije du` administrativne linije i u narednim periodima Vojska Srbije, kao prag mira i stabilnosti, bi}e usmerena ka izvr{ewu. Raspola`emo sa svim informacijam detaqno. Morate da znate da }e preduzete mere i dobijeni zadaci biti u potpunosti ispuweni“, kazao je Mojsilovi} za Pink.

Pri{tina zabranila Porfiriju ulazak na Kosovo, oglasio se Vu~i}

Ubrzo, po objavqivawu vesti da su haubice postavqene u blizini Jariwa, na drugom prelazu, Merdare, pojavio se patrijarh

Srpske pravoslavne crkve Porifrije, kome je drugi put u dva dana zabrawen ulazak na Kosovo.

Patrijarh se u automobilu nekoliko minuta zadr`ao na strani koju kontroli{e kosovska policija, zatim se okrenuo i vratio nazad ka Kur{umliji.

“Kao patrijarh, krenuo sam u prvo i najva`nije sedi{te svoje Crkve. Kao sve{tenik, krenuo sam da budem sa svojim narodom uo~i najradosnijeg praznika. Kao gra|anin, krenuo sam u svoju ku}u, u svoj dom“, napisao je patrijarh na Instagramu i nastavio:

„Od trenutka kada sam krenuo ovim putem ponavqam: gde god sam bio van Kosova i Metohije, bio sam u tu|ini. Jedino sam na Kosovu i Metohiji kod svoje ku}e. Danas su vrata na mom domu za mene zakqu~ana i ja se molim Bogu da otkqu~a srca onih koji su ih zatvorili i da qubav Bo`i}a i ro|ewa Spasiteqa dodirne um i savest svih qudi“.

Nakon obra}awa prvog ~ove-

ka dr`ave, najpre oglasio se ministar policije Bratislav Ga{i} koji je saop{tio da je MUP Srbije podigao borbenu gotovost, a zatim je identi~nu vest saop{tio i wegov kolega iz Vlade Srbije, ministar odbrane Milo{ Vu~evi}.

„Predsednik Srbije kao vrhovni komandant je ve~eras naredio da Vojska Srbije od no}as bude u najvi{em stepenu borbene gotovosti odnosno pripravnosti do nivoa upotrebe oru`ane sile, odnosno oru`anog potencijala Vojske Srbije“, rekao je Vu~evi}.

Povodom odluke Beograda o podizawu pune borbene gotovosti svih jedinica MUP-a i Vojske Srbije, Bi-Bi-Si (BBC) pi{e da je „zveckawe oru`jem najglasnije do danas“ posle navoda pojedinih medija da Pri{tina sprema ‘napad’ na oblasti etni~kih Srba na severu Kosova“.

Britanski javni servis navodi da iz Pri{tine nije bilo komentara o tvrdwama da priprema napad na severu Kosova.

„Ti, mala, (Jovani Jeremi}) slu{aj. Evo ga poslanik ovde… Ja mu pred svom javno{}u ka`em – vodite ra~una, wemu (Vu~i}u) za ~etiri godine isti~e mandat. [ta }emo bez Vu~i}a?! Ja vas pitam. Mewajte Ustav, Boog te maz’o! Ja sam jako qut, mewajte Ustav. Vu~i} ne}e oti}i. Kao {to ga ne}e ubiti, tako ne}e ni oti}i. Promeni}emo Ustav" (Aleksandar Vu~i} je ove godine po~eo svoj drugi predsedni~ki mandat, koji bi trebalo da se okon~a 2027. godine. Ali, de`urni analiti~ar (Bo`idar Spasi}, biv{i Udba{) na televiziji Pink ve} brine {ta }e biti kada Vu~i}u istekne mandat)

] NI PRAZNICI - KAD DO\U!

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

(Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} otkrio je u obra}awu javnosti na RTS-u da je prona|eno zlato i kalcijum-karbonat u Srbiji)

„Nije moj Bo`i}, ali sre}an vam Bo`i}" (Nikola Joki}, srpski ko{arka{ u NBA, odgovaraju}i ameri~kom novinaru na „sre}an Bo`i}“)

"Slupani automobili na sve strane, preko puta napu{teni {leperi, a onda i mrtav ~ovek!"

“Od posledwe policijske patrole do mesta nesre}e nema ni ~oveka ni `ivotiwe. Na putu nedaleko od pruge zatekao sam prizor kao u Hiro{imi: jedan auto levo, drugi desno, preko puta pet, {est napu{tenih {lepera… Kada sam si{ao sa nadvo`waka zabezeknuo sam se – na zemqi je le`ao mrtav ~ovek, glava mu je bila na travi, a cipele pored. Da li je mogu}e, mrtav ~ovekuzviknuo sam, ne znam koliko sam mogao da budem smiren”.

Ovim re~ima novinar Nenad Paunovi} (74) iz Pirota, vlasnik portala i radija “Pirot plus online”, opisuje jezive prizore koje je zatekao na mestu velike nesre}e kod Pirota, gde su se prevrnula ~etiri vagona sa amonijakom, koji je po~eo da curi iz jednog od wih.

Paunovi} je prvi novinar koji je uspeo da se probije do mesta nesre}e i napravi video zapise, rizikuju}i sopstveni `ivot zarad profesije. Zvani~na statistika tragi~nog doga|aja bele`ila je do sada, jednog nastradalog i vi{e od 50 qudi koji su hospitalizovani zbog trovawa amonijakom, ali je Paunovi} na licu mesta otkrio jo{ jednu `rtvu.

PET KILOMETARA PUSTO[I, A ONDA...

Pet kilometara nije sreo, kako ka`e ni ~oveka ni `ivotiwu a onda je na nadvo`waku video prve posledice havarije.

- Prizor je bio kao kao u Hiro{imi: jedan auto levo, drugi desno, neki su se sudarali. Preko puta pet, {est napu{tenih {lepera, burgarskih vaqda u kojima nema nikoga. Voz je stao na 50 metara iznad nadvo`waka, to je nadvo`wak kod Sopotskog Hana koji sa Koridora vodi put ka Kwa`evcu. Si{ao sam dole i krenuo putem koji ribari idu na Ni{avu. I kada sam si{ao bio sam zabezeknut. Ne znam koliko sam mogao da budem smiren: da li je mogu}e, mrtav ~ovek. On le`i, glava mu je na travi. Cipele su bile pored, mi Piro} anski ka`emo podpetene (savijena je peta pa se nose kao papu~e, prim.aut). Pomislio sam da je mo`da voza~ turskog {lepera, koji, kako se pri~a tako voze. A ima i druga pretpostavka, ne}u

da se kockam, da je neko iz voza. Onda sam krenuo ka vozu - pri~a Paunovi}.

Podsetimo, u me|uvremenu telo ovog mu{karca je identifikovano i u pitawu je turski dr`avqanin, voza~ kamiona.

^UO SE SAMO ZVUK LOKOMOTIVE

Teren kojim se kretao bio je te{ko prohodan, ali je novinarska upornost dovela Paunovi}a do ciqa uprkos problemima.

- Pored pruge uvek ima trwa. Padao sam u trwe, ustajao, sav sam se izgrebao, uspeo sam da iza|em na prugu. Video sam lokomotovu koja je radila jo{ uvek. Radila je cele no}i. Nije bilo drugih zvukova osim zvuka lokomotive. Bilo je jezivo. U tom trenutku sam ve} osetio gu{ewe. Sa puta sam video gde se nalazi prevrnuta cisterna, procenio sam da ako stignem do cisterne da se ne}u vratiti garantovano. Pro{ao sam lokomotivu i rekao sebi: “stani bre ~ove~e poginu}e{” - poverava se Paunovi}.

TR^IM, A NE MOGU DA DI[EM

On navodi da je po~eo je da ose}a tegobe pa je gledao kako {to pre da se udaqi od mesta nesre}e.

- Okrenuo sam se i krenuo da se vra}am, nekim ribarskim putem po{ao sam nazad. Uspeo sam nekako da iza|em na stari put Pirot – Ni{ koji ide paralelno sa koridorom. Levo desno nigde nikoga nema. Jedva sam uspeo da iza|em

gore, kada sam se vratio u redakciju pozvao sam Hitnu pomo} za sebe. Pritisak mi je bio 90 sa 60, dali su mi kiseonik, saturacija se posle smirila ali I daqe ose}am glavoboqu i neku nelagodnost, mo`da jo{ od uznemirewa. Noge su mi drhtale sve vreme dok sam be`ao otud. Tr~im, a ne mogu da di{em. Majica I duks mi se jo{ su{e - pri~a Paunovi}.

On je pronalasku mrtvog ~oveka obavesti Hitnu pomo} i Prijemno odeqewe.

DRVENI PRAGOVI ISTRULELI!?

Paunovi} prenosi i zapa`awe o stawu pruge na mestu nesre}e.

- Pragovi drveni su istruleli, u tom delu vozovi idu brzinom od 10 kilometara na ~as. Prolaze ve}inom samo teretni vozovi, puni~kih vi{e nema, da li ima neki brzi ne znam. Ali tu uvek vozovi mile. Da li se ovaj ~ovek zaboravio ili {ta je bilo ne znam, krivina ide prvo na desno, pa lakat na levo, pa opet na desno. Katastrofalno - pri~a Paunovi}.

VANREDNA SITUACIJA

Zbog curewa amonijaka u Pirotu je progla{ena vanredna situacija.

Lekarsku pomo} zatra`ilo je oko 50 qudi od kojih su 15, me|u kojima je troje dece, preba~eni u UKC Ni{. Trenutno su u ni{kom UKC {estoro odraslih I troje dece dok su ostali pu{teni na ku}no le~ewe.

Eliksir grupa: Pretpostavqa se da je kod Pirota iscurilo oko 20 tona amonijaka

Eliksir grupa iz [apca, koja je vlasnik tereta koji je prevozio voz koji se iskliznuo iz {ina u blizini Pirota, saop{tila je da jo{ uvek nije procewena iscurela koli~ina amonijaka, ali da se pretpostavqa da je u pitawu koli~ina od oko 20 tona.

Dan posle nesre}e, ceo Pirot je obavijen oblakom amonijaka, iako dr`avne slu`be ka`u da je koncetracija amonijaka u gradu nula

Upad policije u stanove bez sudskog naloga, hvatawe demonstranata mre`ama, upotreba zvu~nih topova...

Pi{e: Jelena Bulaji}

Sveti Nikola, ~uven po onoj da ga pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste, bio je pravi dan za srpsku policiju da predstavi predlog kako da se reguli{e wen rad. U pitawu je zakon o unutra{wim poslovima, ~iji nacrt je ve} povla~en iz procedure pro{log septembra, po{to je javnost burno reagovala na potencijalna kr{ewa qudskih prava koja je promovisao.

Tada{wi ministar policije Aleksandar Vulin kukao je da je zakon va`an za postavqawe kamera, koje bi prepoznavale lica i pomogle policiji da re{ava najte`a krivi~na dela.

„Kamere koje su London u~inile bezbednim, napadnute su u Beogradu, ono {to je dobro za gra|ane Evrope ozna~eno je kao represija za gra|ane Srbije“, `alio se Vulin.

Sada{wi ministar Bratislav Ga{i} se ne ogla{ava. Za razliku od Vulina, sklonog pompeznim najavama, ima drugu taktiku. Skockao je nacrt zakona kao novogodi{wi paket iznena|ewa, uvijen u {arenilo praznika, od koga mnogi ne vide {ta im je ko u ove dane slavqa „podmetnuo“ kao darove.

A upakovao je Bata Santos sva{ta u taj poklon. Sem „nasle|enih“ kineskih kamera, doju~era{wi {ef BIA pobrinuo se i za neke inovacije. Jedno od Ga{i}evih „unapre|ewa“ je odredba da }e policajci mo}i da pretresaju stanove bez sudskog naloga. Ima}e pravo da po „diskrecionoj“ proceni zakqu~uju da li demonstranti koji se mirno okupqaju predstavqaju „opasnost po op{tu bezbednost“, pa }e na osnovu toga mo}i da ih privode i nad wima upotrebqavaju fizi~ku silu.

Nacrt je ve} dobio nadimak „Vuhan zakon“, jer uvodi neke od najrepresivnijih metoda za hvatawe qudi, poput mre`a ili elektro{okova, kakvima su bili izlo`eni stanovnici pomenutog kineskog grada.

Ali va`no je napomenuti da ministar nije pristrasan kada su u pitawu policijska iskustva, podjednako prisvaja represivne mere i sa istoka i sa zapada. Tako iz Amerike usvaja „ure|aj za emitovawe zvu~nih talasa“, koji je policija koristila tokom demonstracija zbog smrti Afroamerikanca Xorxa Flojda. U pitawu je vojno oru`je koje emitovawem zvu~nih talasa kod pogo|enih osoba mo`e izazvati glavoboqu, muku, dezorijentisanost, a nekada i trajno o{te}ewe sluha. Ovaj zvu~ni top je, zbog otpora javnosti i brojnih tu`bi povre|enih gra|ana protiv policije, u Americi zabrawen, ali to ne obavezuje vlast u Beogradu.

I dok prose~an gra|anin iz nikoqdanskog prelazi u novogodi{we pa u bo`i}no slavqe, planirana je javna rasprava o tome „{ta bi sve mogla da radi policija ako joj dozvolimo“. Me|utim, ko u vreme pretprazni~ne histerije, kada se jurca da se pazari kao da nastupa sudwi dan, ima vremena da raspravqa o tome da li se Srbija pretvara u Velikog brata.

U paket iznena|ewa Bate Ga{i}a gra|ani bi mogli ozbiqno da zavire tek krajem januara kad minu sva slavqa. A do tada }e, bojim se, uveliko, da pro|e rok za vra}awe poklona koje su nam uvalili kao novogodi{we.

NOVINAR KOJI JE STIGAO DO VAGONA IZ KOJEG CURI AMONIJAK O SCENAMA KAO POSLE APOKALIPSE:

Pre vi{e od 100 godina donet zakon po kojem Srbi slave Novu godinu

Novu 2023. godinu do~ekujemo u subotu u pono}, a u Srbiji je ta~no pre 104 godina donet zakon po kojem se stari i novi kalendar izjedna~avaju i po kojem su Srbi prvi put 1920. godinu do~ekali po Gregorijanskom kalendaru.

Etnolog Dragoqub Antoni} ka`e da je 10. januara 1919. donet zakon o izjedna~avawu Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, u doba Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i da do tada Srbi nisu koristili taj kalendar, niti su slavili Novu godinu po Gregorijanskom kalendaru.

"Mi smo se uvek dr`ali starog kalendara i po wemu je sada 7.530. godina”, ka`e Antoni} i dodaje da je neobi~na bila `urba da se ve} 10. januara 1919. godine donese taj zakon, iako je mir u Versaju tek potpisan 28. juna 1919. godine.

Kako navodi, nejasno je za{to se Srbija kao dr`ava pobednica u Prvom svetskom ratu odrekla svog kalendara.

"Ta `urba je bila od strane rimske kurije, to nije nikakva tajna, rimokatoli~kog sedi{ta u Rimu i oni su po svaku cenu hteli to da nametnu i osim kalendara nametnuli su jo{ dve stvari - latini~no pismo, koje se do tada nije koristilo u Srba i himna Bo`e pravde je dobila dodatak”, navodi Antoni}.

Proslave Nove godine su kod nas po~ele u Jugoslaviji {ezdesetih godina, ka`e Antoni} i dodaje da je to bilo u doba jeftinih kredita, dobrog materijalnog standarda.

Kako ka`e, pre toga Srbi su slavili Bo`i}, a pre Bo`i}a tri praznika kada su davali poklone - Detinci, Materice i Oci.

"Tada je to sve ugurano u ovo i progla{eno je da treba ne{to da se na|e pod jelkom ili pod Badwakom za Bo`i}, a to u stvari sa verom i na{om pravoslavnom tradicijom nema neke velike veze”, obja{wava Antoni}.

Ka`e i da je neizostavna jelka u vreme do~eka Nove godine do{la sa severa, iz krajeva zimzelenog drve}a, a da je Deda Mraz izmi{qen za potrebe Koka-kole, te da su mu dati „prerogativi” Svetog Nikole i Bo`i} Bate.

"Sve je to izmi{qeno za potrebe potro{a~kog dru{tva, ali ja nisam strog prema tome, ako ve} volimo da se bavimo virtuelnom stvarno{}u, verujemo u Supermena, neke druge stvari, onda mo`emo da verujemo i u Deda Mraza”, ka`e Antoni}.

Prema wegovim re~ima, u narodu na po~etku prelazak na Gregorijanski kalendar nije lako prihva}en, a Srpska pravoslavna crkva nikada nije ni prihvatila taj kalendar.

Dodao je da je 1945. godine ta Nova godina progla{ena za dr`avni praznik i dobijala su se tri slobodna dana, koja su se spajala i u januaru se dobijalo sedam slobodnih dana, {to je pomoglo da se i proslava Nove godine kao praznik prihvati.

Protojerej Qubomir Stojanovi} ka`e da Crkva uvek nastupa tako da ne gospodari verom, ve}

da bude pomaga~ radosti.

Kako ka`e, smisao praznika je u tome da ~ovek promi{qa sebe i vidi sebe i u ve~nosti.

"Jovan Zlatousti ka`e da Hri{}ani nisu ni protiv koga, niti protiv i~ega, ve} ube|uju svakog ~oveka da se bore za jedan dan - dan nezalazni, za ve~ni `ivot, a onda }e i ovi ostali dani biti lepi i vrlo je va`no da na taj na~in razumemo poruku Crkve, ne kao grubo me{awe, ve} kao poku{aj da na smislen na~in slu`i boqitku ~oveka i sveta”, ka`e Stojanovi}.

Navodi da je na na{im prostorima proslava Nove godine uvedena u vreme komunizma kada je, ka`e, bo`i}ni post obesmi{qavan sviwokoqima, a Nova godina nametana kao ritual nove religije koja se zvala ateizam.

"Crkva strpqivo postupa, uva`avaju}i kulturu razli~itosti, imamo pravoslavne Grke, Rumune koji slave po Gregorijanskom kalendarom i mi ne sporimo ni{ta, ve} iz primera iz pro{losti poku{avamao da ne obesmislimo na{e svedo~ewe nekim novim nametawem”, navodi Stojanovi}.

Kako ka`e, Crkva uva`ava kulturu razli~itosti i ne osporava ~oveku pravo i dodaje da nemali broj Srba koji `ivi pravoslavnu tradiciju kiti jelke i po{tuje i bo`i}ne obi~aje.

"Potrebno je uvi|ati kulturu razli~itosti, a najva`nije je deci ne uskra}ivati radost”, ka`e Stojanovi}.

M. T.

@IVETI U SRBIJI



Gde nestade pola miliona Srba? Jedni u zemqu, drugi iz zemqe...

 Danas je kod jednog dragstora odr`an nau~ni skup. ^im je prva tema iscrpqena, najmla|i u~esnik je oti{ao po novu turu piva.

 Mno`e se oni koji oduzimaju...

 Kandidat za nacionalnu penziju ima status zaslu`nog umetnika. Ovog vikenda nastupa na va{aru u Rumi, pa se mo`ete uveriti i sami.

 Jedan prosjak jutros nije do{ao na posao. Danas radi od ku}e.

 Rudari u {trajku poru~uju: - S pove}awem plata od 4,1 odsto brzo }emo pod zemqu.

 Vi{e dobrih programa imam na ve{-ma{ini nego na televizoru...

 Kao {to postoji svetsko prvenstvo u dizawu tegova, trebalo bi da postoji i svetsko prvenstvo u dizawu cena. Srpski trgovci bi oborili sve rekorde!

 Narod koji sedi na u{ima te{ko da }e da ustane...

 U nekim zemqama, kad kupi{ alkoholno pi}e zapakuju ga u tamnu kesu da niko ne vidi {ta si kupio. Kod nas bi tako trebalo kad kupi{ pojedine novine...

 U politici crvene linije najbr`e izblede...

 Mi od pamtiveka brzo zaboravqamo...

MUDRE MISLI I CITATI IZ

„Neka va{e brige traju jednako dugo kao novogodi{we odluke"

„@iveli za novu godinu i novu {ansu da uradimo ispravnu stvar“

„U~ite od ju~era{weg dana, `ivite za danas, nadajte se sutra{wem danu“ Narodne poslovice

"Svi se pitaju kako da budu posebni, niko da po`eli da bude obi~an a biti obi~an izgleda da posti`u samo posebni"

SRPSKIH GLAVA

"@ivot je fantasti~na stvar, pogotovo kada prolazite kroz ne{to kroz {ta sam ja prolazio. Onda u`ivate u svakom momentu, u svakom detaqu" Sini{a Mihajlovi}

Zapad ima mogu}nost da se ~asno izvu~e i da spre~i veliku eskalaciju krize na severu Kosova

Re{ewe za Kosovo i Metohiju je da Kfor podigne svoje bezbednosno i broj~ano stawe. Sada je trenutak da poja~anim snagama preuzmu administrativne prelaze, a paralelno bi trebalo raditi na tome da se povu~e Rosu, ~iji su pripadnici, mimo bilo ~ije odluke, oti{li na Sever Kosmeta, ka`e Veqko Odalovi} predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije.

Tra`imo da me|unarodna misija obavi svoju misiju, a ono {to pojedini ministri spoqnih poslova i ambasadori, prvenstveno Nema~ke, pri~aju ovih dana su besmislice i gluposti. Ka`u, podse}a na{ sagovornik, da na{e snage bezbednosti ne mogu da se vrate na Kosmet.

„Samo treba da pro~itaju {ta pi{e u Rezoluciji 1244 pa da shvate da Srbija na to ima pravo“, rekao je Odalovi}.

To je, prema wegovom mi{qewu, ne{to {to bi trebalo da se uradi u saglasnosti sa komandantom Kfora, a ne sa bilo kojim ministrom spoqnih poslova.

Odalovi} tvrdi da je Rezolucija 1244 `iva sve dok se u SB UN ne donese druga~iju odluku {to, kako ocewuje, ne odgovara onim centrima koji su najodgovorniji za stawe na prostoru Kosova i Metohije.

„Od 1999. Srbija nije uradila ni{ta {to bi ugrozilo nesrpsko stanovni{tvo na KiM, a sa druge strane, upravo Srbi su bili izlo`eni napadima i pogromu. U punom mandatu me|unarodne misije, kada je do{lo 50 hiqada na prostor Kosmeta desio se prvi pogrom. Oni su pred wihovim o~ima proterali vi{e od 250 hiqada Srba. Upravo su nema~ki vojnici pobegli iz Prizrena 2004. godine kako bi ruqa nesmetano zapalila srpske manastire i zatirala sve {to je srpsko,“ podse}a na{ sagovornik.

Postoji ~astan „izlaz“ za Kfor

On nagla{ava da je 2008. u prisustvu tih istih mirovwaka, teritorija pod me|unarodnom upravom samoprogla{ena za dr`avu. Wihove ne~asne namere, dodaje Odalovi}, su samo kontinuirano potvr|ivane. To {to sada imaju vi{e od tri hiqade vojnika nam ni{ta ne govori, jer oni ne preduzimaju mere da spre~e nemile scene. Oni su dozvolili da specijalne jedinice ROSU u|u, da se rasporede i naprave baze i da su sada one te koje su{tinski odlu~uju o zatvarawu administrativnih prelaza, koji kontroli{u, hapse i prete Srbima.

„Najopasnija stvar koja sada mo`e da se desi, sa nesagledivim posledicama je ako do|e do sukoba Srba i Albanaca. To su ozbiqni problemi. Kfor verovatno ovih dana zato i ve}a, ne pi{u i ne od-

govaraju, ali mi ne treba da verujemo da }e poslati pozitivan odgovor. Za wih bi ~astan izlaz bio da navedu da ne mogu da dozvole povratak bezbednosnih snaga Srbije, jer imaju dovoqno kapaciteta i snage da garantuju bezbednost na Kosovu i Metohiji,“ ka`e Odalovi}.

Na ivici ozbiqne eskalacije Ovo su, prema wegovim re~ima, dani puni tenzija i na ivici smo ozbiqne eskalacije. Zbog toga on re{ewe situacije vidi u slede}em scenariju - Kfor bi trebalo da preuzme kontrolu i da pru`i punu garanciju bezbednosti, a istovremeno da se po~ne formirawe Zajednice srpskih op{tina, da se Srbi pozovu da se vrate u kosovske institucije i da se uklone barikade zbog slobodnog protoka qudi i robe.

„Trenutno imamo apsurd – barikade Srba prema ju`nom delu Kosovske Mitrovice i „barikade“ Albanaca na administrativnim prelazima prema sredi{wem delu Republike Srbije, i to su potencijalno ozbiqna `ari{ta. Put bi morao da nametne neko veliki, a mislim da su to trenutno Sjediwene Dr`ave kako bismo se polako vratili dijalogu. U vremenu koje dolazi mo`emo da razgovaramo o raznim drugim modalitetima, primera radi, mo`da }e se pokazati da ZSO nije dobro re{ewe ni za Srbe. Mora}e se na}i mehanizmi da i jedni i drugi funkcioni{u na tom prostoru,“ rekao je Odalovi}.

Za{to su me|unarodna zajednica i UN dozvolili pogrome?

S druge strane, na{ sagovornik ne daje mnogo vremena me|unarodnoj zajednici da re{i ovaj problem, jer je, kako ka`e, situacija eskalirala, svedoci smo tenzija koje vreme ne mo`e da izle~i ve} samo mo`e da ga uslo`ni.

„Bi}e sve vi{e nervoze na obe ili sve tri strane. Podse}am da je ameri~ki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u Pri{tini rekao da barikade treba ukloniti, a onda je do{ao u Beograd i promenio retoriku. Kada im odgovara, oni su{tinu zamene formom i toga smo se nagledali. Sve su to na~ini da se napravi prevara kao {to je Merkelova rekla {ta je bio smisao i ciq Minskih sporazuma. Mene to dovodi u razmi{qawe za{to su me|unarodna zajednica i UN dozvolili pogrome, a imaju mandat da to spre~e. Plus, podr`ali su stvarawe vojske takozvanog Kosova i naoru`avawe. To zna~i da ni oni nisu u{li sa ~asnim namerama, a to {to mi jesmo i {to verujemo u me|unarodno pravo, to je na{ greh iz wihovog ugla,“ smatra Odalovi}.

REQA OGWENOVI]:

Vrtoglavi uspon, od fizioterapeuta do direktora va`ne dr`avne institucije

O sudbini oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji ubudu}e }e brinuti novi direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe (PIO) Reqa Ogwenovi}.

U postavqawu mladog Ogwenovi}a na mesto prvog ~oveka Fonda ne bi bilo ni{ta neuobi~ajeno, s obzirom da je proteklih godina radni sta` sticao na mestu zamenika iste institucije. Me|utim, novo imenovawe izazvalo je reakcije i niz pitawa u javnosti, s obzirom da 32-godi{wi Ogwenovi} ima diplomu fizioterapeuta, ne{to kasnije i zavr{enu Visoku {kolu za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo, {to ipak nije dovoqno za poziciju na koju je izabran, bar po Statutu PIO fonda, u kom se za direktorsko mesto tra`i visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti ekonomske ili pravne nauke. Najzanimqivije pitawe je stoga kako je Ogwenovi}, na prvom mestu, uop{te stigao do pozicije zamenika direktora Fonda?!.

Srbi su naseli i prihvatili ideju jugoslovenstva

Onoj grupi qudi koji istrajavaju u svom poslu sve dok ga uspe{no ne privedu kraju, pripada Vasilije \. Kresti} (90) akademik SANU, nekada{wi profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od najve}ih istori~ara koje je srpski narod iznedrio.

Kruna tog vi{edecenijskog istra`iva~kog rada su wegova Izabrana dela u 15 kwiga na 7.000 stranica u izdawu Pravoslavne re~i iz Novog Sada i "Arhiva Vojvodine", koja }e biti predstavqena sutra u podne u Sve~anoj sali SANU u Beogradu.

n Kada pogledate impozantni niz svojih kwiga, imate li ose}aj da ste se kao istori~ar odu`ili svom narodu i nauci?

me zaustavi u tom poslu. Po ube|ewu, od |a~kih dana, odani, dosledni i iskreni Jugosloven, pla{io se da }u svojim radovima poremetiti kolegijalne, prijateqske i bratske odnose sa Hrvatima. Nekada{wi atentator i "bunxija", kako ga je kao studenta ocenio wegov profesor Jovan Cviji}, u starosti je, radi mira u zemqi, bio spreman da podredi nauku politici. S takvim stavom mog profesora nisam mogao da se saglasim.

n Da li vam je profesor zamerio kada niste `eleli da odustanete od prvog ozbiqnog istra`ivawa istorije srpsko-hrvatskih odnosa?

dr`avnom i povesnom pravu, nije bilo istinsko jugoslovenstvo nego prikriveni vid hrvatstva i velikohrvatstva. Drugim re~ima, Srbi su naseli na jugoslovensku frazeologiju biskupa [trosmajera.

n Da li bi pojava nekog "hrvatskog Orbana" u budu}em vremenu mogla najzad da podigne odnose Srba i Hrvata na kom{ijski nivo, kakav ve} du`e vreme neguju na{a zemqa i Ma|arska?

Ogwanovi} se 2020, usred pandemije, na{ao u sredi{tu afere, kada je umesto direktorke, sklopio sumwivu nabavku za{titne opreme vredne ~ak 180 miliona dinara. S obzirom da je taj sumwivi posao sklopio sa firmom „Aseco“, u kojoj je jedan od direktora premijerkin brat Igor Brnabi}, te da mediji pi{u da se Ogwenovi} dru`i i sa sinom predsednika Vu~i}a, onda i nije ~udan wegov muweviti uspon

U zvani~noj biografiji navedeno je da je Reqa Ogwenovi} ro|en 1990. u Prizrenu, te da je 2009. zavr{io Medicinsku {kolu „Beograd“ – zvawe fizioterapeutski tehni~ar, zatim, zavr{io je i Visoku sportsku i zdravstvenu {kolu – smer Strukovni fizioterapeut 2012. godine, a 2015. godine Visoku {kolu za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo. Prvo radno iskustvo stekao je 2011. obilaze}i teren – kao popisiva~ u Republi~kom zavodu za statistiku. Sta`irao je u dva dela, tri meseca u toku 2013. u Zavodu za za{titu radnika MUP-a kao strukovni fizioterapeut, a zatim i tri meseca u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju, ortotiku i protetiku.

Sa toliko radnog iskustva, Ogwenovi}u predstoji jo{ mnogo godina radnog sta`a da stigne do penzije, i jeste logi~no pitawe kako }e on raspolagati novcem upravo penzionera, a raspolaga}e buxetom od {est milijardi evra.

Iako se malo zna o novopostavqenom direktoru PIO fonda, istra`iva~ki mediji su pisali o wemu kada se, 2020, usred pandemije, na{ao u sredi{tu afere, kada je umesto direktorke, sklopio sumwivu nabavku za{titne opreme vredne ~ak 180 miliona dinara.

S obzirom da je taj sumwivi posao sklopio sa firmom „Aseco“, u kojoj je jedan od direktora premijerkin brat Igor Brnabi}, te da mediji pi{u da se Ogwenovi} dru`i i sa sinom predsednika Aleksandra Vu~i}a, onda i nije ~udan wegov muweviti uspon do direktorskog mesta.

Ogwenovi} ipak ne zaboravqa da se odu`i mati~noj stranci, pa se na wegovom, ali i zvani~nom Instagram nalogu SNS-a mo`e videti i kako je nedavno, u prsluku stranke, delio sugra|anima drva za zimu. M. T.

- @ivim u uverewu da sam u~inio sve {to je bilo u mojoj mo}i, ali sam uveren da bih uradio i vi{e da me u najkreativnijem dobu `ivota nisu ometale i sputavale dru{tvene i politi~ke prilike jednopartijskog sistema vlasti. Bavio sam se temama koje su bile s nacionalnog i politi~kog stanovi{ta veoma osetqive. Zbog toga sam na razli~ite na~ine bio `igosan i sputan u istra`iva~kom poslu. Vreme }e biti najboqi sudija da izrekne ocene da li sam i koliko sam se odu`io svom narodu.

n Da li biste sve ove kwige napisali da vas kao mladog istori~ara, akademik Vaso ^ubrilovi} sa temama o Vojvodini nije preusmerio na istoriju Srba u Hrvatskoj?

- Zahvalan sam na ovom pitawu jer vi{e sam nego siguran da ne bih postigao sve {to sam uradio da me prof. ^ubrilovi} nije prisilio da doktoriram s temom iz istorije Hrvatske i Hrvata. Profesor je tim postupkom `eleo da me osposobi da mogu da dr`im fakultetsku nastavu. Me|utim, istra`ivawima na temi doktorata ja sam duboko za{ao u mnoge nere{ene, pre}utane, pogre{no ili zlonamerno obja{wene i prikazane istoriografske teme i probleme, ne samo iz u`e hrvatske istorije ve} i istorije Srba u Hrvatskoj, srpsko-hrvatskih odnosa, jugoslovenstva, jugoslovenske ideologije, kao i uzroka i nastanka genocida po~iwenog nad Srbima u NDH. Shvatio sam da u svim tim oblastima mogu da pru`im nova nau~no proverena tuma~ewa, nepoznate podatke i dokaze, koji su zasnovani na prvorazrednim istorijskim izvorima.

n Kako se dogodilo da ste svojim otkri}ima pokolebali prof. ^ubrilovi}a, koji je kao gimnazijalac bio u~esnik Sarajevskog atentata?

- Kada sam u tom pravcu krenuo s nau~nim radom i kad sam po~eo da objavqujem neke rezultate, a u isto vreme u SANU, pri Odeqewu za istoriju, osnovao Odbor za istoriju Srba u Hrvatskoj, moj profesor je poku{ao da

- Nastavio sam da idem putem kojim me je on usmerio. On se zbog toga na mene qutio, {to me je `alostilo, ali sam smatrao da sam kao istori~ar profesionalno i moralno odgovoran i da nemam pravo da iz bilo kojih razloga nau~no proverene dokaze podre|ujem bilo ~ijim i bilo kakvim interesima. U svakom slu~aju, ja sam mom profesoru zahvalan za sve {to je u~inio za mene i odnosim se prema wemu s puno razumevawa i po{tovawa.

n Niste {tedeli jugoslovensku ideju koja se, za razliku od ostalih naroda i narodnosti, najvi{e "primila" me|u Srbima?

- Jugoslovenska ideja bila je zanosna. Ne bez razloga - mnoge istaknute srpske li~nosti kao {to su: Jovan Skerli}, Jovan Cviji}, Slobodan Jovanovi}, Jovan @ujovi}, Bogdan i Pavle Popovi} i mnoge druge verovale su da stvarawe zajedni~ke jugoslovenske dr`ave mo`e svima da bude od vi{estruke koristi. Me|utim, te na{e velike i istinski zna~ajne li~nosti, zanete jugoslovenskom idejom, nisu dobro poznavale partnere s kojima su osnivale zajedni~ku dr`avu. Oni nisu blagovremeno uspeli da shvate da jugoslovenstvo biskupa [trosmajera, zasnovano na hrvatskom

AUTONOMA[TVO BEZ SNAGE

I DAHA, ALI...

n Decenijama ste upozoravali na neprirodnu surevwivost koju su nekada{wi politi~ari iz Novog Sada potencirali prema Beogradu i ostalim delovima Srbije. Da li je autonoma{ka o{trica potpuno otupela?

- Ne mislim da je potpuno otupela. Ona je sada bez snage i bez daha. Postala je obesmi{qena i svela se na mali broj pristalica. Ne daj bo`e da dr`va zapadne u neke ozbiqnije krize. Tada bi autonoma{ka ideja, pomognuta s odre|enih strana iz inostranstva, pokazala da je postojanija, `ilavija i otpornija no {to se sa sada{eweg trenutka mo`e ~initi.

- Mr`wa Hrvata prema Srbima, prema "vla{kom nakotu", ili "nakotu vere pravoslavne" usa|ivana je decenijama i vekovima. Ona je duboko ukorewena i ne mo`e nestati preko no}i. Zato ne verujem ni da bi pojava "hrvatskog Orbana" doprinela naglom poboq{awu odnosa izme|u dva naroda. Rane su duboke i te{ko su zale~ive.

n Po~etkom ove godine kazali ste da nije nimalo slu~ajno {to Hrvati likuju}i isti~u da mi, Srbi, polako odustajemo od "mita" o 700.000 ubijenih qudi u NDH?

- Mo`da }u pogre{iti ako ka`em da na{a dr`ava ne vodi konstruktivnu politiku prema na{im `rtvama postradalim u genocidu. Mi ne iskazujemo du`no po{tovawe prema nesre}nim pokojnicima. Da ih po{tujemo, mi bismo ve} odavno imali memorijalne centre, imali bismo dan kojim obele`avamo veliki zlo~in. Sve to mi nemamo, ali zato imamo dr`avnu ustanovu koja se bavi sistematskim umawivawem broja ubijenih, imamo nekoliko istori~ara kojima je ciq da se dodvore Hrvatima pa prebrojavaju `rtve poput pokojnog Frawe Tu|mana, a pri tome zanemaruju prvorazredne dokaze o broju nastradalih.

n ^ini li SANU sve {to je u wenoj mo}i da skrene pa`wu na stradawe Srba na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj i dana{woj Federaciji BiH?

- Vi{e puta u posledwe vreme SANU je predo~avala javnosti {ta je sve u~inila na nau~nom i kulturnom planu za KiM, koliko je odr`ano nau~nih skupova o Kosovu i Metohiji, koliko je objavqeno zbornika radova i kwiga, koliko je odr`ano izlo`bi u galeriji SANU. Mislim da ne}u pogre{iti ako ka`em da je SANU za KiM uradila sve {to je u wenoj mo}i i u wenoj nadle`nosti.

n Krasi li posve}enost istra`ivawu i novu generaciju istori~ara?

- Ne treba sumwati da i u mladoj generaciji istori~ara ima vrednih, pametnih, obrazovanih i talentovanih pojedinaca. Mo`da sam stara~ki sumwi~av. Ali, ~ini mi se da su starije generacije mnogo vi{e provodile vreme u arhivama, shvataju}i da bez arhivskog istra`ivawa nema i ne mo`e biti istinske nau~ne istoriografije. R. N.

U Kijevu po~eli da slave Bo`i} po Gregorijanskom kalendaru, 25. decembra

Neki pravoslavni vernici u Ukrajini ove godine slave Bo`i} ve} 25. decembra, po Gregorijanskom kalendaru, umesto 7. januara kao ranijih godina, a sve zbog ruskog napada na Ukrajinu.

Pravoslavni Ukrajinci tradicionalno slave Bo`i} 7. januara, istog dana kao i pravoslavni Rusi, a pomerawe proslave na 25. decembar ima jasan politi~ki i kulturolo{ki podtekst, a to je raskidawe svih veza sa Rusijom, prenosi agencija AP.

U Ukrajini postoje dve dominantne pravoslavne crkve, Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevske patrijar{ije i Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijar{ije, koje se razlikuju po pitawu odnosa sa Rusijom.

Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijar{ije je zbog ruskog napada na Ukrajinu prekinula sve odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevske patrijar{ije je u oktobru dozvolila svojim vernicima da slave Bo`i} i 25. decembra, u skladu sa ve}inskim mi{qewem lokalne zajednice.

Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevske patrijar{ije je 2019. godine postala autokefalna, odlukom vaseqenskog patrijarha Vartolomeja, {to je izazvalo nezadovoqstvo Ruske pravoslavne crkve i patrijarha Kirila, prenosi Tawug.

Ukrajinski nacionalisti koji te`e odvajawu od "ruskog sveta" i pribli`avawu zapadnoj Evropi su pozdravili ovu odluku, a pomerawe proslave pravoslavnog Bo`i}a na decembar je jo{ jedan korak u istom pravcu.

SJEDIWENE ZALE\ENE

Voza~i umiru zarobqeni u kolima, Wujork je kao „ratna zona“, broj mrtvih sada se meri desetinama

Najmawe 50 qudi je stradalo u sna`noj arkti~koj oluji koja ne prestaje {irom Severne Amerike.

Najte`e je pogo|en grad Bafalo u dr`avi Wujork.

„Ovo je rat sa majkom prirodom i ona nas napada svim raspolo`im sredstvima".

„Grad je poput ratne zone, a zatrpana vozila pored puta su jeziva“, ka`e Kejti Ho~ul, guvernerka dr`ave Wujork.

Dodaje da su mnoge slu`be hitne pomo}i imobilisane usled snega, zbog ~ega je u Bafalu „situacija opasna po `ivot“.

Neke od `rtava prona|ene su zavejane i u kolima.

^etiri osobe poginule su u Kanadi kada se autobus prevrnuo na zale|enom putu u blizini grada Merit, u zapadnoj provinciji Britanske Kolumbije.

Ovakva zimska oluja je nezapam}ena – prote`e se od Kanade sve do Teksasa na juga i Rio Gran-

dea. Oluja danima izaziva haos.

Najmawe 200.000 domova i kompanija je i daqe bez struje, a vi{e od 55 miliona Amerikanaca je upozoreno da ne izlaze iz domova ubog velike hladno}e.

Ciklon bomba je izraz kojom se naziva oluja koja se brzo poja~ava, a vazdu{ni pritisak pada za najmawe 24 milibara u 24 sata.

Otkazano je hiqade letova, zbog ~ega mnogi qudi nisu uspeli da stignu ku}i za Bo`i}.

Guvernerka dr`ave Wujork Kejti Ho~ul, rodom iz Bafala, izjavila je da }e „ovo ostati upam}eno kao najte`a oluja u istoriji Bafala“.

Prognosti~ari ka`u da }e oluja popustiti u narednih nekoliko dana, ali savet ostaje da se izbegava putovawe osim ako nije neophodno.

U okrugu Eri potvr|eno je 12 smrtnih slu~ajeva, a neke `rtve prona|ene su mrtve u automobilima.

Smrtni slu~ajevi povezani sa nevremenom prijavqeni su i u Vermontu, Ohaju, Misuriju, Viskonsinu, Kanzasu, Koloradu...

Niske temperature koje izazivaju haos {irom Amerike i Kanade mogu dovesti do promrzlina na ko`i za samo pet do deset minuta, upozoravaju stru~waci.

„Ovo nije obi~an sne`ni dan, kao kada ste bili deca, ovo je ozbiqna stvar“, rekao je predsednik Xozef Bajden.

Temeperature u Elk Parku u Montani pale su na minus 45, dok se grad Hel u Mi~igenu potpuno zaledio.

U Ju`noj Dakoti, zavejani ameri~ki starosedeoci su palili ode}u kako bi se zagrejali, po{to su ostali bez nafte, rekli su predstavnici plemena.

U Kanadi, provincije Ontario i Kvebek nose najve}i teret oluje.

U Kvebeku skoro 120.000 potro{a~a u nedequ je bilo bez struje.

NE,

NIJE

GA NAPISAO ^OVEK: Bo`i}ni govor robota Ameke {okirao svet

U bo`i}nom govoru Ameka, jedan od najnaprednijih svetskih robota pri~ao je o temama koje su obe`ile ovu godinu.

Robot Ameka govorio je o temama kao {to su rat u Ukrajini, smrt kraqice Elizabete II, kao i klimatskim promenama.

U televizijskom obra}awu koje je usledilo nakon godi{weg bo`i}nog govora kraqa ^arlsa III

Re~ je o robotu koji je sposoban za ultrarealisti~ne reakcije – mo`e se nasme{iti ili namr{titi, treptati, pa ~ak i namigivati.

„Gledam na doga|aje ove godine s divqewem i zabrinuto{}u. Istina je da su mnoge pojave 2022. bile negativne prirode. Videli smo kako qudi na vlasti podle`u antisemitizmu, korupciji i mr`wi. Videli smo kako je narod Ukrajine podvrgnut invaziji i raseqavawu od strane Rusije“, rekao je robot.

Govorio je i o smrti kraqice Elizabete II

„Videli smo smrt voqene kraqice Elizabete II videli smo i kako svet politike postaje sve

haoti~niji bez we. Da ne spomiwemo uticaj pandemije na mentalno zdravqe, rastu}u nejednakost izme|u bogatih i siroma{nih i sve ekstremnije vremenske uslove uzrokovane klimatskim promenama“, dodao je Ameka.

Naj{okantnije je to {to we-

gov bo`i}ni govor nije napisao ~ovjek, ve} je kori{ten softver koji je generisao odgovore iz miliona razli~itih unosa kako bi dao odgovor {to sli~niji qudskom.

^ini se da su u tome itekako uspeli.

Kina proverava odbranu Tajvana71 avion u{ao u odbrambenu zonu

Sedamdeset i jedan avion kineske avijaci je, ukqu~uju}i bor bene avione i dronove, u{ao je u vazdu{nu odbrambenu zonu Tajvana u protekla 24 sata, saop{tila je vlada u Tajpeju.

Upad je ukqu~ivao 43 kineska aviona koji su pre{li sredwu liniju Tajvanskog moreuza, nezvani~nu tampon zonu izme|u Tajvana i Kine koja se nalazi unutar odbrambene zone, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Tajvana.

Peking nastavqa vojne aktivnosti u blizini ostrva na koje Kina pola`e pravo, a tajvanska zvani~na Centralna novinska agencija saop{tila je da je to najve}i upad kineskog vazduhoplovstva u tajvanski vazdu{ni prostor do sada.

Pojedini od kineskih aviona, uglavnom borbenih, nakratko su pre{li sredwu liniju u osetqivom Tajvanskom moreuzu, a otkriveno je i sedam brodova kineske mornarice u blizini Tajvana, saop{tilo je tajvansko ministarstvo.

Kina je saop{tila da je izvela „udarne ve`be” u moru i vazdu{nom prostoru oko Tajvana u nedequ kao odgovor na, kako je navela, provokacije Tajvana i SAD.

Parada u Isto~nom Sarajevu, gradona~elnik Bawaluke qut

Neprihvatqivo je stvarawe negativne atmosfere pred obele`avawe 9. januara, isti~e predsednik RS Milorad Dodik

Da li }e Bawaluka – kao glavni grad Republike Srpske – ostati skrajnuta zbog odluke da se sve~ani defile 9. januara naredne godine, to jest za 31. ro|endan tog entiteta, odr`i u Isto~nom Sarajevu? Takva odluka doneta je zbog procene organizatora da grad u kojem je stvarana republika Srpska zavre|uje da jedne godine bude doma}in parade koja je tradicionalno organizovana na Trgu Krajine u Bawaluci.

Primedbe na odluku odbora za obele`avawe Dana RS kojim rukovodi predsednik RS Milorad Dodik, izneo je gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi}.

„Po{tujem odluku da centralni doga|aj povodom obele`avawa Dana Republike Srpske bude organizovan u Isto~nom Sarajevu, ali smatram da je nedopustivo da ba{ na ovaj va`an datum za Srpsku nema nikakvog obele`avawa u wenom najve}em gradu”, istakao je Stanivukovi}.

Najavio je da }e biti formiran organizacioni odbor, te da }e javnost uskoro biti informisana o detaqima proslave u Bawaluci. Stanivukovi}u je najpre odgovorio Radovan Kova~evi}, portparol Dodikovog SNSD-a. Kova~evi} je na dru{tvenim mre`ama poru~io da je „centralni doga|aj

proslave Dana republike Sve~ana akademija, koja }e i sada biti odr`ana u Bawaluci”.

Ina~e, Srpska obele`ava praznik na koji je stvorena 1992. godine, tri i po godine pre nego {to je me|unarodno verifikovana u Dejtonu, kao entitet s izuzetno visokim stepenom autonomije, a BiH ure|ena kao dr`ava po federalnom modelu u kojem entiteti imaju pravo veta i za{tite nacionalnog interesa u zajedni~kim organima u Sarajevu. Pri tome, ustrojstvo zemqe je takvo da zajedni~ki organi imaju ustavnu kvotu raspodele pozicija, izbornih i posrednih, koje pripadaju entitetima.

Ipak, za bo{wa~ke predstavnike ovaj datum je sporan. Smatraju da Srpska postoji samo na osnovu Dejtonskog sporazuma, pa su u vi{e navrata podnosili apelacije Ustavnom sudu, koji je bez konsenzusa donosio odluke i osporavao datum na koji je 1992. godine doneta odluka o uspostavqawu Srpske Republike BiH, koja je krajem iste godine preimenovana u Republika Srp-

ska, {to je naziv koji i danas nosi.

Reagovao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je na „Tviteru” napisao da je „neprihvatqivo stvarawe negativne atmosfere pred obele`avawe 9. januara, Dana republike, da se ne{to oduzima Bawaluci zato {to je defile planiran u Isto~nom Sarajevu”.

Dodik je naglasio da je „centralna manifestacija proslave Dana republike sve~ana akademija i dr`avni prijem koji organizuje predsednik republike i taj deo se i daqe organizuje u Bawaluci”.

„Sasvim je opravdano da se defile, kao deo manifestacije, organizuje i u na{im drugim gradovima i op{tinama {irom Srpske, a Isto~no Sarajevo je izabrano, zbog izuzetnog zna~aja koji ima u stvarawu republike. Narednih godina defilei }e biti organizovani u drugim gradovima, dok }e Bawaluka biti doma}in povodom zna~ajnih godi{wica, kao {to }e biti 35 godina Republike Srpske”, pojasnio je Dodik.

KARAXI] NEMA OSNOVNA PRAVA U ZATVORU:

Teraju ga da pri~a sa porodicom na engleskom jeziku!

ADELAIDE

Memorijalni kompleks posve}en stradawu sarajevskih Srba

Do narednog septembra na podru~ju op{tine Isto~no Novo Sarajevo bi}e, kako se planira, bi}e izgra|en memorijalni kompleks posve}en sarajevskim Srbima stradalim u 20. veku, odnosno za vreme Prvog i Drugog svetskog rata i posledweg, Odbrambenootaxbinskog. Sve je spremno za po~etak realizacije tog istorijskog projekta, koji }e, kako ka`e gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi}, biti na ponos svih generacija i ve~ni ~uvar onih koji nisu do~ekali uvek i jedino `eqenu slobodu.

Centralno mesto zauzima}e spomenik belom an|elu, uz replike tri najva`nija pravoslavna hrama – Stare crkve na Ba{~ar{iji, Saborne i Crkve Preobra`ewa Gospodweg.

Uslovi u kojima boravi prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} u zatvoru u Engleskoj se, na`alost, nisu mnogo popravili, izjavio je predsednik Centra za obnovu me|unarodnog prava i advokat Goran Petronijevi}. Petronijevi} je istakao da je Karaxi} do pre desetak dana imao kontakt sa naju`im delom porodice i to jednom nedeqno u trajawu od pet minuta.

– Dakle, samo da mo`e da ka`e da je `iv. Nastavqa se tortura jer wega sada primoravaju da govori na engleskom jeziku jer nemaju tamo prevodioca da bi znali {ta on govori. Zamislite da on mora sa sopstvenom porodicom da razgovara na engleskom jeziku!

Unuka Alije Izetbegovi}a ~estitala Bo`i}

i

izazvala lavinu reakcija na dru{tvenim mre`ama

Na|a Berberovi}-Dizdarevi}, unuka ratnog predsednika BiH Alije Izetbegovi}a, obra~unala se na dru{tvenim mre`ama sa kriti~arima, zbog toga {to je objavila fotografije pored jelke i ~estitala Bo`i} po Gregorijanskom kalendaru.

"Sre}an i radostan Bo`i}", napisala je ona, na {ta su usledile brojne negativne reakcije od kojih i jedna na Tviteru koja glasi: "Jesi li ponosna, Na|a? Naj`e{}e jugobalije bale za tobom i tvojim LGBT bo`i}nim na~inom `ivota". U reagovawu na negativne komentare, Na|a je navela da je re~ o "toliko primitivizma i mr`we anonimnih osoba koje se predstavqaju kao vernici, a sebi daju za pravo da sude tome {ta je ispravno, zaboravqaju}i da u na{oj veri samo Bog sudi ~oveku".

"Ja sam muslimanka, odgojena u islamskoj tradiciji i veri. Praktikujem svoju veru i ponosna sam na to {to jesam", navela je ona i istakla da je sa svojim prijateqima i kom{ijama uvek slavila i slavi}e Bajram, Bo`i}, Uskrs i Vaskrs, Novu godinu i sve ostale praznike.

Izgled dela budu}eg memorijala u Isto~nom Sarajevu

Parlamentarna ve}ina ponovo predlo`ila Leki}a za mandatara

Poslanici stare-nove parlamentar ne ve}ine, wih 41, dostavili su potpise za kandidaturu Miodraga Leki}a za man datara za sastav nove Vlade Crne Gore. "Nedavno su u Skup{tini Crne Gore usvojene izmene i dopune Zakona o predsedniku, a koje su stupile na snagu, odnosno deo su pravnog sistema, ~ime su se stvorile pretpostavke da predsednik Crne Gore otpo~ne ponovqene konsultacije za odrebivane mandatara za sastav nove vlade", navodi se u pismu, koje je uz potpise 41 poslanika \ukanovi}u uputio jedan od lidera DF Andrija Mandi}. \ukanovi} je pozvan da u skladu sa Zakonom, pre svega, u skladu sa Ustavom Crne Gore, pozove na razgovor, odnosno konsultacije, predstavnike politi~kih partija koje ~ine parlamentarnu ve}inu. Istakli su da u Skup{ini postoji nesporna parlamentarna ve}ina od 41 poslanika. ^iwenica je da Miodrag Leki} ima po-

dr{ku da bude mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore.

"Skup{tina, osim du`nosti da izabere novu vladu, ima i obavezu da institucije koje su u blokadi stavi u punu funkciju. Tu, prevashodno, mislimo na izbor sudija Ustavnog suda, kako bi on bio u punom sastavu, izbor Vrhovnog dr`avnog tu`ioca i popuwavawe Sudskog savjeta nedostaju}im ~lanovima. Po{to je na prole}e rok za odr`avawe predsedni~kih izbora, neophodno je posti}i dogovor o minimumu izbornih uslova, ~ime bi se uspostavilo poverewe izme|u svih u~esnika izbornog procesa", navodi se, izme|u ostalog, u pismu. R. N.

MIGRANATA KAO POLA PODGORICE:

U Crnoj Gori ima 80.000 stranih dr`avqana, a ve}ini je potrebna socijalna pomo}

Da dr`ava nije u stawu da se izbori sa siroma{tvom i pomogne ni svom stanovni{tvu, a prihvata se uloge humanitarca i kada pomo} tra`e stranci, smatra predsednica NVO Banka hrane Marina Medojevi}.

U Crnoj Gori, prema podacima Ministarstva unutra{wih poslova, trenutno `ivi oko 80.000 stranaca, {to je vi{e nego {to je stanovnika u ve}ini crnogorskih op{tina. Iako me|u wima ima dosta imu}nih, veliki je broj i onih koji su u Crnoj Gori na{li uto~i{te od rata i bede, te im u procesu snala`ewa poma`e dr`ava. Da je upitno koliko i na koji na~in }e institucije mo}i da im poma`u, napomiwe Medojevi}eva. Kako isti~e, dr`ava nije u stawu da se izbori sa siroma{tvom i pomogne ni svom stanovni{tvu, a prihvata se uloge humanitarca i kada pomo} tra`e stranci. Sa privremenim ili stalnim boravkom, u Crnoj Gori trenutno boravi 80.000 stranih dr`avqana, saop{teno je iz MUP-a. Da je za Crnu Goru to velika cifra, govori i podatak da je to skoro polovina ukupnog stanovni{tva Podgorice, pribli`no broju Nik{i}ana i vi{e nego Cetiwe, Bar i Ro`aje imaju ukupno. Me|u strancima, veliki je i broj migranata koji su u Crnoj Gori na{li uto~i{te

od siroma{tva i rata i neophodna im je humanitarna pomo}. Samo u ovoj godini, zakqu~no sa 14. decembrom, pravo na prihvat u Centru za tra`ioce azila ostvarila su 5.743 migranta, navode iz te ustanove.

- Najve}i broj korisnika ove godine je bio iz Avganistana i Irana, a u odnosu na prethodne godine, primetno je i pove}awe zahteva za za{titu od osoba koje dolaze iz Rusije, dok je smawen broj zahteva iz afri~kih zemaqa, pre svega Maroka i Al`ira – navode u Centru.

Ve}ina gra|ana CG govori srpskim jezikom

U Crnoj Gori bi se na popisu, ako bi bio sada sproveden, kao Srbi izjasnilo 37,2 odsto anketiranih gra|ana, a da govori srpskim jezikom izjasnilo bi se izjasnilo 48,6 odsto.

Crnogoraca bi bilo 48,3, a da govori crnogorskim jezikom izjasnilo bi se 36,1 odsto gra|ana, pokazalo je najnovije istra`ivawe Centra za demokratiju i qudska prava (CEDEM).

Prema podacima Bo{waka bi bilo 8,3, Albanaca 4,5, a muslimana 3,9 odsto.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

I pored prisustva 3.600 pripadnika Kfora, oko 500 policajaca Euleksa i 10.000 pripadnika kosovske policije napadi na Srbe, wihovu imovinu i objekte Srpske pravoslavne crkve ne prestaju na Kosovu i Metohiji.

Prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, samo u toku ove godine zabele`eno ~ak 136 incidenata, napada u kojima su mete bile Srbi, wihova i imovina Srpske pravoslavne crkve. Samo u prvih desetak dana decembra bilo je 13 takvih napada.

Zna~i vi{e od 10 napada sva-

Zabele`eno ~ak 136 incidenata u kojima su mete bile Srbi

kog meseca {to je izuzetno veliki broj a jo{ kada se zna da skoro niko nikad za ove napade nije uhap{en niti procesuiran {to samo po sebi govori koliko je velika ugro`enost Srba i wihove imovine.

Dodatna ugro`enost Srba na Kosovu i Metohiji ogleda se i u zastra{ivawu od strane zvani~nih institucija Pri{tine, pre svih od strane pripanika kosovske policijske slu`be i specijalnih jedinica Rosu koje ni po jednom dogovoru i sporazumu

ne mogu biti na severu Kosova i Metohiji.

Hap{ewe bi{ih pripadnika kosovske policije Dejana Panti}a, 10. decembra na Jariwu, i Sla|ana Trajkovi}a 15 decembra u Bo{wa~koj mahali u Kosovskoj Mitrovici potvrda je o direktnoj ugro`enosti Srba na ovim prostorima.

Zanemarivawe ~iwenice da su me|unarodni sporazumi i pravo na strani Srbije i zatvarawe o~iju Kfora, Euleksa, ali i zapadnih dr`ava pred terorom kojem je izlo`en na{ narod na Kosovu, dodatno ohrabruje Pri{tinu da nastavi sa politikom zastra{ivawa i ugro`avawa Srba.

Napadi na srpske svetiwe i srpska grobqa su tako|e svakodnevna od strane, uvek nepoznatih Alanaca.

Od 1999. godine do sada na Kosovu i Metohiji je su{eno i zapaqeno 155 srpskih crkava i manastira a 13 crkava je u potpunosti izbrisano sa lica zemqe jer na tim mestima nije ostalo apsolutno ni{ta {to bi svedo~ilo

Srbija na prvom mestu po izvozu proizvoda na KiM

Kosovo do novembra uvezlo iz Srbije robu od 340 miliona evra

Prema zvani~nim podacima Pri{tine Kosovo je do novembra 2022. godine uvezlo iz Srbije robu vrednu vi{e od 340 miliona evra. Uvoz srpskih proizvoda na Kosovo i daqe raste a prema o~ekovawiva uvoz iz Srbije }e u 2022. godini prema{iti 400 miliona evra.

Istovremeno robna razmena Kosova sa Albanijom opada.

Uprkos stalnim pozivima na bojkot srpskih proizvoda, znatno je porastao uvoz srpskih roba na tr`i{tu Kosova.

Predsednik Privredne komore Kosova Lluqzim Rafuna rekao je da uprkos mnogim "me|udr`avnim sporazumima nisu uklowene barijere i da uvoz ili izvoz kosovske robe u Albaniju opada".

Kada je u pitawu trgovinska razmena sa Srbijom, prema wemu, i daqe ima politi~kih barijera, ali je mawe onih administrativnih.

Zamenik generalnog direktora Agencije za investicije i podr{ku preduzetni{tvu na Kosovu Zef Dedaj potvrdio je da je Srbija na prvom mestu po izvozu robe na Kosovo.

Privredna komora Kosova saop{tila je pre nekoliko dana da je najboqi i najmirniji na~in da se "zemqa re{i uvoza robe iz Srbije doma}a proizvodwa, ali i kupovina doma}ih, a ne srpskih proizvoda".

da su tu nekada bile srpske svetiwe.

U ovom periodu na dve tre}ine teritorije Kosova i Metohije, povr{ina 10.886 km kvadratnih, uni{tena su sva srpska grobqa i na wima vi{e od 10.300 spomenika.

U ovom trenutku Kfor jo{ samo ~uva Visoke De~ane a ko-

sovska policija 23 srpske crkve i manastira i spomenik na Gazimestanu.

U Kosovskoj policiji postoji posebna jedinica, od 200 policajaca, koji danono}no u smenama obezbe|uju spomenike srpske kulture, crkve i manastiri dok jedino manastir Visoki De~ani obezbe|uje Kfor.

Srbi na severu Kosova i Metohije do~ekali su 20. jutro (utorak 29. decembar) na barikadama, tra`e}i osloba|awe uhap{enih Dejana Panti}a, Sla|ana Trajovi}a i Miqan Axi}a, povla~ewe spiskova za hap{ewe Srba i da se sa severa KiM povuku jedinice sa dugim cevima i oklopnim vozilima, uz garancije Kfora da te jedinice ne}e dolaziti na sever. Tokom no}i, subota na nedequ,

u Kosovskoj Mitrovici su se ~ule dve eksplozije, ali izve{taja o bilo kakvoj {teti za sada nema.

U op{tinama severna Kosovska Mitrovica, Zve~an, Leposavi} i Zubin Potok situacija je mirna ali napeta i neizvesna Premijerka Srbije Ana Brnabi} reagovala je na post nema~kog diplomate i nekada{weg predstavnika EU u pregovorima o KiM Volfganga I{ingera koji je

izjavio da bi podsticawe nasiqa na KiM za Srbiju zna~ilo udaqavawe od evrointegracija.

“Dragi I{ingeru, znate li uop{te za{to Srbi protestuju? Oni tra`e sprovo|ewe Briselskog sporazuma koji je potpisan 2013. godine, osnovnu vladavinu prava, odnosno da se ne hapse proizvoqno i dr`e kao taoci ~ak i bez kontakta sa porodicom” napisala je Brnabi}.

2021. godinu. Na~elnik Ginekolo{ko-aku{erske klinike u Gra~anici Nenad [ulovi} izjavio je da je u tom porodili{tu ro|eno 287 beba, a pro{le godine 217. Procenio je da }e, ako se ovakav trend nastavi, do kraja godine biti 300 novoro|en~adi.

"U 2021. godini smo imali oko 217 poro|aja, dakle ove skoro za tre}inu vi{e, {to je statisti~ki za nas veoma veliki broj", istakao je [ulovi}.

Naveo je da je godina na izmaku bila veoma izazovna i da je posebno zna~ajna bila pomo} kolega u centralnoj Srbiji, kuda se upu} uju komplikovaniji slu~ajevi.

U porodili{tu u Pasjanu u Kosovskom Pomoravqu ove godine ro|ene su 142 bebe, a u severnom delu Kosovske Mitrovice 482, dok ih je pro{le godine bilo 424.

Obele`ena godi{wica osnivawa Republike Srpske Krajine

Ovom prilikom emitovan je i dokumentarni film Nedjeqka Laj{i}a Olujno nevrijeme (2010) koji govori o stradawu srpskog naroda u Oluji, a pripremqen je i bogat kulturno-umetni~ki program

Ove godine se navr{ila 31 godina kada je na Skup{tini u Kninu progla{eno osnivawe Republike Srpske Krajine.

Protojerej-stavrofor ^aslav Marinkovi} je blagoslovio skup.

Kraji{kiwa divnog glasa Vida Zec je izvela himnu Krajine.

Zdravi~ar Dragi{a Simi} je govorio zdravicu U slavu predaka i zdravqe potomaka.

Nema srpskog zborovawa bez gusala, tako da su prisutni mogli da ~uju Batri}a Jokanovi}a koji je izveo pesmu @enidba Jankovi} Stojana.

Prisutnima se obratio Goran Opa~i}, predsednik Udru`ewa ratnih veterana Krajine, koji je ovom prilikom izgovorio molitvu za sve Srbe.

– Danas kada spomiwemo Republiku Srpsku Krajinu, moramo govoriti i o qudima koji su tu Krajinu osnovali. To je prof. dr Jovan Ra{kovi}, na{ Gandi koji je glavni pokreta~ i osniva~.

Na{ narod je doqe bio uspavan i pri-

preman za pokoq. Da wega nije bilo ponovio bi se opet Jasenovac. Moram da pomenem i Zdravka Ze~evi}a, biv{eg predsjednika na{e Vlade, koji se isto upokojio. Zatim general Boogoquba Popovi}a koji je govorio: „Ne}emo se vi{e dati klati!“ I gospodina Branka Marjanovi}a koji je bio politi~ar, a wegov sin je dao `ivot za Republiku Srpsku Krajinu. Nikada ne smijemo da zaboravimo moje saborce koji su polo`ili `ivote za na{e ote~estvo, za Zapadnu Srbiju, tj. Republiku Srpsku Krajinu.

Narodni poslanik i predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pozvao je prisutne na minut }utawa za sve poginule borce Republike Srpske Krajine.

Linta navodi da je Krajina do`ivila katastrofu iz dva razloga, zbog politike dvostrukih standarda me|unarodne zajednice i sa druge strane zbog pogre{ne i neodgovorne politike tada{we vlasti u Srbiji.

– Na{a majka Srbija jo{ uvek nije ispunila svoju ustavnu, nacionalnu i moralnu obavezu, da kona~no prizna kraji{ke borce. Na taj na~in }e priznati i kraji{ke Srbe, jer nema porodice iz Krajine u kojoj neko nije bio borac, otac, sin, djed, stric, brat… – rekao je Linta i zahvalio se ~lanovima Udru`ewa Sveta Krajina, posebno Vinki Radovi} koja neumorno i posve}eno se bori za temeqne vrednosti na{eg naroda. R. N.

^lanovi "Prosvjete" iz Hrvatske Kostajnice posetili Zagreb

^lanovi "Prosvjete" iz Hrvatske Kostajnice i uskoro u~enici nastave srpskog jezika po C modelu posetili su Zagreb i obi{li srpske institucije - Srpsku pravoslavnu op{tu gimnaziju, prostorije biblioteke "Prosvjete" i saborni hram Preobra`ewa Gospodweg gde ih je s istorijom crkve i Srba u Zagrebu upoznao arhimandrit Danilo Qubotina.

- Do{li smo da posetimo srpske institucije u Zagrebu, ali i da osetimo

atmosferu pred praznike. Tu je 20-ak roditeqa s isto toliko dece koja su upisala srpski jezik po modelu C. O~ekujemo da }e nastava po~eti po~etkom narednog polugodi{ta - rekla nam je Irena Beki}, predsednica pododbora Prosvjete u Hrvatskoj Kostajnici, dodaju}i da je u sekcijama tamo{weg pododbora 15-oro dece. Deca sudeluju i u radu sa starijima jer je raspon godina ~lanstva od sedam do 77rekla je Beki}. S. G.

@ene u Ostrovu udru`ivawem mewaju vlastiti i `ivot svoje lokalne zajednice

Tema Srpkiwe i dru{tveno `enski odnosi odvodi nas u Ostrovo, selo na podru~ju Vukovarsko-sremske `upanije, gde otkrivamo kako su `ene same kreirale aktivnosti i ukqu~ile se u dru{tveni `ivot zajednice

podru~ju Vukovarsko-sremske `upanije okupqa pripadnice srpske zajednice. @ene, uglavnom doma}ice, nisu dovoqno ukqu~ene u dru{tveni `ivot obja{wavaju nam na{e sagovornice Sne`ana Jovanovi} i Maja Ali} koje su i glavni krivci {to je u februaru 2022. godine ovde za`ivelo udru`ewe „Nura“.

Po~etak glavnog pretresa u postupku protiv ~etvorice hrvatskih oficira optu`enih da su u avgustu 1995. godine raketirali kolonu izbeglica na Petrova~koj cesti je odlo`en jer nije doneta odluka da li }e se okrivqenima suditi u odsustvu. Predsednik sudskog ve}a Vladimir Duruz rekao je da odluku o tome treba da donese Krivi~no vanpretresno ve}e i da }e datum narednog pretresa biti naknadno zakazan.

U zamolnici koja je poslata hrvatskom Ministarstvu pravosu|a i uprave, beogradski Vi{i sud koji vodi postupak, podsetimo, zatra`io je da se okrivqenima Vladimiru Mikcu, Zdenku Raduqi, @eqku Jeleni}u i Danijelu Borovi}u uru~e pozivi za su|ewe.

Pre nego {to je sudija Duruz saop{tio odluku o neodr`avawu pretresa, zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine koji postupa u ovom predmetu Du{an Kne`evi}, dostavio je sudskom ve}u

zvani~no saop{tewe sa sajta Ministarstva pravde i uprave Hrvatske u kojem se navodi da tamo{wi organi ne}e postupati po zamolnici koju im je poslao Vi{i sud u Beogradu.

Na po~etku pretresa, sudija Duruz je kazao i da je Vi{i sud pred kojim se vodi proces protiv hrvatskih oficira od Ministarstva pravde, preko kojeg se odvija komunikacija sa hrvatskim pravosudnim organima, tri puta tra`ilo odgovore na pitawa: da li su zamolnice poslate iz ministarstva, kada je to ura|eno i da li je Hrvatska primila zamolnice.

– Hrvatska potpuno ignori{e postupke koji se u Srbiji vode protiv wihovih dr`avqana – konstatovao je sudija Duruz. M. T.

@ivot u ruralnim delovima Hrvatske nije isti u odnosu na onaj u razvijenijim gradskim sredinama, krase ga specifi~nosti u kojima se prepli}u prednosti i nedostaci. U toj petqi lepoga i te{koga nalazi se `ivot `ene i na~in na koji se one prilago|avaju ili suo~avaju sa tim specifi~nostima.

Da su pripadnice nacionalnih mawina izlo`ene vi{estrukoj diskriminaciji u hrvatskom dru{tvu, potvrdila je za na{ portal i pravobraniteqka za ravnopravnost polova Vi{wa Qubi~i}. Pitawa kako `ive Srpkiwe i da li i na koji na~in u~estvuju u `ivotu lokalne zajednice u ruralnim delu dr`ave odvodi nas u mesto Ostrovo. Ovo selo nalazi se u op{tini Marku{ica svega nekoliko kilometara udaqeno od tri grada; Vukovara, Vinkovaca i Osijeka. Prema posledwem popisu stanovni{tva ovde `ivi 408 stanovnika od kojih je 98% Srba. Uglavnom se bave poqoprivredom, a oni koji su zaposleni, sredwo{kolci i studenti gravitiraju prema obli`wim gradovima. Zanimqivost koja nas odvodi ba{ u Ostrovo je ta da je ovde osnovano najmla|e udru`ewe `ena koje na

– U Vinkovcima smo skoro svaki dan, tako|e pose}ujemo Vukovar i Osijek. Pre rata je 95 odsto stanovni{tva radilo u jednom od ta tri grada, a najmawe wih se bavilo poqoprivredom, to je bilo usput. Imali smo odli~nu saobra}ajnu

vezu za putovawe ka gradovima. Danas je mawe zaposlenih, posebno kada pri~amo o `enama. One su sada vi{e doma}ice, `ene starije dobi koje su ve} u penziji. Wihovu svakodnevnicu mogu da opi{em ovako; ujutro ustajawe i odlazak u jedinu trgovinu u selu. Pose}uje nas pokretna trgovina koja ide kroz ulice i to svi i{~ekuju poput nekog doga|aja. Svi se tako ujutro sretnu, popri~aju, kupe ko {ta treba i onda se svako vra}a svom poslu u doma}instvu – pri~a nam Sne`ana koja dodaje da `ivot u maloj sredini ipak ima i svoje prednosti.

– Prednost su mir, prisniji je odnos me|u kom{ijama, svi se uglavnom mawevi{e znaju. Deca mogu slobodno da se kre}u, da se igraju na ulici, idu na igrali{te, ne mora ih se voziti u {kolu i vra}ati iz we. Svi me|usobno paze jedni na druge, poput ro|aka i ukoliko se ne{to i desi uvek je kom{ija tu da odreaguje – dodaje Sne`ana. S. G.

Proslava Dana Republike Srpske Krajine odr`ana je 21. decembra u KC ^ukarica (Beograd) u organizaciji Pravoslavo-sportskog dru{tva Sveta Srbija i Pravoslavnog udru`ewa Sveta Krajina.

Mladi iz Kostajnice pred spomenikom Nikoli Tesli u Zagrebu

Albanci sto godina vode rat protiv Srba (3) GENOCID NAD SRBIMA

Marko Lopu{ina

u Prve masovne ubice i progoniteqi Srba bili su Mustafa Kruja i Xafer Deva, kome se na Kosmetu podi`e spomenik

I monarhisti~ka Albanija tj. [}ipnija, izme|u dva rata, nastojala je da kroz stvarawe svojih pozicija i upori{ta na teritoriji Kraqevine Jugoslavije i ra~unaju}i na svoju intenzivnu subverzivnu propagandu, pro{iri svoj uticaj i iredentisti~ka opredeqewa na liniji velikoalbanske politike. U tom periodu {iptarske iredentisti~ke snage naglo narastaju, {to je posebno

Medve|e, Pre{eva i Kur{umlije predstavqala je osnovni pravac etni~kog udara u centralno podru~je Srbije. [iptari se jednostavno ne mogu izolovati. Oni nikada ne po~iwu u nekoj novoj sredini, ve} su kao neprekinuti lanac prote`u du` Srbije. To je ono {to je uo~io Vasa ^ubrilovi} u "Srpskom kulturnom klubu" 1937. godine, kada je rekao kako }e ”albanski klin razbiti srpski prostor” – smatrao je istori~ar dr \or|e Borozan.

U Drugom svetskom ratu okupatori, nema~ki nacisti su Kosovo i Metohiju predali na upravu italijanskim fa{istima. Italija je potom, deo Kosmeta i Makedonije, nastawen [iptarima, stavila pod upravu kvinsli{ke vlade Kraqevine Albanije. U takvoj geopoliti~koj situaciji progon Srba sa Kosmeta i iz Makedonije bio je surov. Srpski narod je hap{en, mu~en, ubijan, a wegova imovina je pokradena, a ku}e spaqene.

KRVAVI PREMIJER ALBANIJE

Glavni kreator ovih zlo~ina bio je Mustafa Kruja, premijer

ske vlade, u junu 1942. uhap{eno je 30 lica, a deset Srba je ubijeno. I prilikom dolaska Kol Bib Mirakaja, sekretara fa{isti~ke stranke za Albaniju, koji je u Prizren do{ao zajedno sa Jakomonijem, italijanskim kraqevskim namesnikom Albanije, jula 1942. godine., uhap{eno je 30 Srba i pobijeno. U toku leta 1942. g. izvr{eno je jedno novo hap{ewe Srba u Prizrenu i wihovo internirawe za Albaniju

Vladika Atanasije Jevti} je u svojoj hronici od stradawima kosmetskih Srba u Drugom svetskom ratu od [iptara, napisao da su osnovna karakteristika bila: nasiqe nad qudima i porodicama, otimawe imovine, skrnavqewe i ru{ewe srpskih

~ev{i najpre od Srba kolonista, a zatim i samih starosedelacakazivao je Jevti}.

FA[ISTA I GESTAPOVAC

fa{istima. Bio je nema~ki {pijun, saradnik Gestapoa i Abvera, nacisti~ke vojne tajne slu`be. Zvali su ga Mali Hitler.

do{lo do izra`aja, uo~i kapitulacije biv{e Jugoslavije, kao i za vreme Drugog svetskog rata, pa i kasnije.

Emigranti sa Kosova i Metohije, koji su za vreme monarhisti~ke Jugoslavije `iveli u Albaniji, bili su {ire ukqu~ivani u ove antisrpske aktivnosti. Oni su imali politi~ku i operativnu podr{ku Austro-Ugarske, Italije i Nema~ke.

- [iptarski udari na prostore Kosova i Metohiji u periodu izme|u dva rata nisu bili u velikim talasima, ve} su bili postupni. [iptari tada silaze s planina po obodima, polako, pa u slede}oj generaciji ulaze u prva sela, zatim u krv i u su{tinu `ivota, razaraju}i srpski etni~ki prostor. Koherentna etni~ka prisutnost Albanaca preko Kosova i Metohije u pravcu

Albanije, koji je u junu 1942. godine posetio Kosmet. Na sastanku sa vo|ama kosmetskih [iptara premijer Kruja je izjavio:

- Srpsko stanovni{tvo treba {to pre skloniti sa Kosova. Srpski kolonisti trebaju biti ubijeni.

Mustafa Merlika Kruja (Kroja 1887- 1958. Slapovi Niagare), je bio jedan od potpisnika albanske deklaracije nezavisnosti i dve godine (1941-1943) premijer okupirane Kraqevine Albanije takozvane Velike Albanije.

Tokom Drugog svetskog rata, gotovo svi predratni srpski kolonisti naseqeni na KiM i u Makedoniju su proterani u Srbiju. A mnogi su, na`alost, ubijeni.

Trgovac @ivota Jovanovi} pamti Kruju po zlu:

- Prilikom dolaska Mustafa Kruje, biv{eg predsednika alban-

svetiwa, progon sa pradedovskih ogwi{ta, prisilno iseqavawe.

- To je jednom bio biolo{ki i kulturni genocid nad Srbima –zakqu~uje vladika Atanasije.

Vladika Atanasije Jevti} tvrdi o je da su srpska stradawa pod {iptarskom okupacijom, kako nasiqe, tako i zlo~ini, u mnogome bili mnogo te`i od onih tokom turske vladavine.

- Kod [iptara je postojao plan stvarawa Velike Albanije pod okriqem nema~ko-italijanskog fa{izma. Genocidom o~istiti Kosovo i Metohiju od Srba i svih tragova srpstva. Zato su na srpski narod krenuli svi zajedno, i kvislin{ka vlast i brojne arbana{ke mase Kosova i Metohije, potpomognute organizovanim oru`anim bandama ka~aka i balista iz Albanije, da istrebe sve Srba na Kosovu i u Metohiji, po-

O tim srpskim stradawima tokom okupacije od 1941. do 1945. godine postoji velik broj dokumenata. Jedan sa`eti izvod iz tih dokumenata ratnih stradawa Srba na Kosovu i Metohiji izradila je Kancelarija Svetog arhijerejskog Sinoda 1945. godine. Iz te dokumentacije navodimo slede}e karakteristi~no mesto: "Najve}a stradawa i progoni Srba i najmasovnija iseqavawa zbili su se odmah prvih nedeqa iza sloma Jugoslavije (aprila 1941). Sve se tako nepovoqno okrenulo po Srbe da su oni bili bespomo}ni. Kad su se Srbi vojnici vra}ali ku}ama iz razbijene jugoslovenske vojske, oni su do~ekivani od Arnauta, koje nije niko razoru`avao i koji su se jo{ vi{e naoru`ali iz obijenih vojnih magacina. Tako su Srbi vojnici pqa~kani i ubijani putem, iz zasede, a ukoliko su uspevali do}i do svojih sela, nalazili su obi~no svoja ku}i{ta ve} pusta, iseqena, popaqena, poru{ena. Sve je to i{lo po planu, neverovatnom brzinom. Na pqa~ku i izbacivawe Srba diglo se celo arbana{ko stanovni{tvo, uz pomo} mnogobrojnih ka~aka, koji su zbog kriminalnih dela ranije bili izbegli u Albaniju i sada su nagrnuli natrag na Kosmet. Nemci su bili sasvim ravnodu{ni prema progonu i izbacivawu Srba, dok su Italijani pomagali [iptarima u izgonu Srba.”

Nema~ka vojna obave{tajna slu`ba je institucionalizovala albanski teror formirawem Druge prizrenske lige, kao vojno-politi~kog udru`ewa. Osnovali su je krajem 1943. godine u Prizrenu nacisti Xafer Deva, Bedri Pejani i Ismet Krejziju. Politi~ku podr{ku pru`io im je li~no Musolini, koji se zalagao za stvarawe Velike Albanije.

Zlikovac Xafer Deva (Mitrovica 1904-1978. San Francisko) je bio fa{ista i kolaboracionista tokom rata, jer je kao predsednik op{tine Mitrovica napustio du`nost u Kraqvini Jugoslaviji i 1941. godine pri{ao nema~kim

U Mitrovici je Deva formirao etni~ki ~istu {iptarsku upravu op{tine. Kada su ga Nemci optu`ili za kriminal pobegao je u Albaniju i postao ministar policije.

Kao separatista Deva je od 1944. godine bio borac protiv srpskih partizana na teritoriji KiM. Preko Egipta i Austrije pobegao je u SAD, gde je umro u 74. godini `ivota. Po~etkom 2022. godine, na`alost, EU i SAD prodali su ideju albanskih nacionalista da se na Kosmetu podigne spomenik fa{isti i zlo~incu Xaferu Devi.

U Arhivu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu postoje dokazi o zlo~inima {iptarskih fa{ista. Iz parohije Istok u Metohiji, spisak od 102 srpska imena sastavio je iguman Sava, sa napomenom da "svi imenovani pravoslavni Srbi poubijani su od Arnauta".

Drugi spisak, tako|e delimi~an, iz Lipqanske parohije, sastavio je paroh Borislav Kevki}, a sadr`i 62 imena Srba iz Lipqana i Dowe Gu{terice:

- Marko Kuzmanovi}, ~uvar pruge, ubijen 1944; Marko Markovi}, ~uvar pruge; Mile Markovi}, iz N. Rujca; Anto Denda, umro od posledica tu~e. Miladin Veli}, rawen iz pu{ke umire 1945; Radomir Stojkovi}, umro od tu~e u Glogovcu 1945, i jo{ neka lica.

Postoje u arhivi Ra{ko-prizrenske eparhije i drugi spiskovi mnogobrojnih Srba, `rtava arbana{kog genocida:

- Sve{tenik Krsta Popovi}, paroh ranilu{ki, ubijen 1944. od arbana{kih balista. Monah de~anski Stefan @ivkovi}, ubijen u selu Zo~i{tu kod Velike Ho~e od jednog Arbanasa vojnika 1945, navodno "nehotice".

Broj pobijenih Srba na Kosovu i Metohiji od {iptarskih nacista, Ka~aka i balista, tokom Drugog svetskog rata te{ko je precizno odrediti, ali on dosti`e nekoliko desetina hiqada. Broj prognanih Srba, tj. izbeglica sa Kosova vladika Atanasije procewuje na oko sto hiqada du{a.

Pi{e:

Zlikovac Xafer Deva (Mitrovica 1904-1978. San Francisko) je bio fa{ista i kolaboracionista tokom rata

Organizovane oru`ane bande ka~aka i balista iz Albanije, imale su nameru da istrebe sve Srba na Kosovu i u Metohiji

KAD KRENU GUSLE, KRENU I SUZE:

Stefan ima 14 godina i svira stari instrument, omiqene mu pesme o Kosovu

Tonovi zbog kojih se ko`a naje`i i re~i zbog kojih neretko zaigra i suza u oku. Gusle vekovima ~uvaju srpsku narodnu tradiciju, a pevawe uz wih svrstano je i na reprezentativnu Uneskovu listu kulturnog nematerijalnog nasle|a. Nekada je svako doma}instvo imalo po jedne gusle, a tokom zimskih meseci me{tani udaqenih sela su se uz wih okupqali i najboqe dru`ili.

Sa modernim vremenima, gusle kao da su pale u drugi plan i postale “demode”. Me|utim, ostalo je jo{ hrabrih entuzijasta koji `ele da otrgnu ovaj tradicionalni instrument od zaborava. Stefan Tomi} ima 14 godina i wegov hobi je svirawe i pevawe upravo uz gusle.

“Slu~ajno sam prona{ao stare gusle odba~ene na tavanu. Kad sam se uputio u to {ta taj instrument predstavqa za na{ narod, nisam hteo da i daqe propadaju ve} sam odlu~io da ih nau~im svirati. U~io sam malo preko jutjuba, ali vrlo malo ima takvih tutorijala. Tata mi je pomogao u mojoj nameri i krenuo sam na ~asove, mislio je da }e ta moja `eqa kratko potrajati, ali ja sam ostao dosledan. Na po~etku je bilo te{ko, jer mo`da deluju jednostavne, ali jako je zahtevno svirati i pevati uz gusle”, ka`e Stefan.

Iako mlad, ovaj de~ak, pravi je ~uvar srpske tradicije. Omiqene pesme za izvo|ewe su mu one koje pri~aju o borbi na{eg naroda kroz istoriju. Najvi{e ga,

kako ka`e, fascinira Kosovski boj, pa stoga naj~e{}a peva upravo o junacima poput Milo{a Obili}a i cara Lazara. ^iwenica da wegovi vr{waci mahom slu{aju drugu vrstu muzike nije ga pokolebala i ostao je veran svojim korenima.

“Kad sam drugarima rekao {ta sviram i pevam, iskreno o~ekivao sam blagi podsmeh. Ali, nasuprot tome, dobio sam podr{ku i razumevewe. De{ava se kad idem na neku slavu ili ro|endan da mi tra`e da ponesem gusle i tako se uz pesmu dru`imo. Tako|e, ponesem ih ~esto u {kolu kad u~imo neke epske pesme, na srpskom ili muzi~kom”, ka`e ovaj u~enik osmog razreda.

Stefan obe}ava da ovaj instrument ne}e zapostaviti ni u godinama koje dolaze, ve} }e se truditi da i daqe na svoj na~in pronosi slavu gusala u kraju u kom `ivi. Do sada je ostvario uspehe i na brojnim takmi~ewima.

“Volim da se obu~em u narodnu no{wu, obujem opanke, stavim {ajka~u na glavu i zasviram. To sam jednostavno ja, zato se na mojim guslama ne}e nikad skupqati pra{ina”, bio je jasan.

Od samog po~etka Stefan je ~lan Udru`ewa za o~uvawe narodne tradicije iz U`ica “Pravo u `icu” u okviru kog radi jedinstvena {kola za guslawe, gde se prvim tonovima u~e deca, ali i odrasli. Udru`we broji oko 30 aktivnih ~lanova, a nekoliko wih redovno nastupa i u~estvuje na takmi~ewima.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

“U na{em udru`ewu smo svi kao jedan, jer kao pojedinci na{a borba za o~uvawe svega onoga {to sa sobom nose gusle bila bi uzaludna. Negujemo duh zajedni{tva i tradicije, okupqamo omladinu koja se na ovaj na~in u~i i srpskoj istoriji, ali imamo i starije ~lanove koji ranije nisu imali priliku da nau~e guslati, a vole tu vrtu muzicirawa. Mi smo nakon 40 godina vratili gusle u U`ice, jer se one u gradu na \etiwi nisu ~ule upravo te ~etiri decenije. Uspeli smo ove godine da uz pomo} Ministarstva kulture i lokalne samouprave organizujemo Republi~ko takmi~we u guslawu, na kom je u~estvovalo preko 100 guslara iz ~itave Srbije. Mi kroz na{ rad ne ~uvamo samo gusle od zaborava, ve} u druge elemente srpske tradicije poput narodne no{we i etno pevawa”, izjavila je

Ina~e, gusle ne poznaju note i zato su jedan od najjednostavnijih instrumenta, ali zato glas peva~a mora da se uskladi sa tonom, a svirawe mora biti ravnomerno sa stihovima. Najboqe gusle prave se od planinskog javora, za wih je dokazano da daju najboqi zvuk. Kako ka`u majstori, nije ih te{ko napraviti, a vrlo je va`no koji simbol staviti na kraju, pa se na vrhu ~esto mo`e videti orao koji simbolizuje srpstvo i pobedu.

Koliko je ovaj instrument bio va`an na{im precima mo`da i najboqe pokazuju i stihovi:

“Ima dana kad se razo~aram, uzmem gusle pa se razgovaram. Kad mi one na krilu zaje~e, svake se bolesti le~e”. M. T.

Neko ~ije se ime usko vezuje za karijeru Sini{e Mihajlovi}a je Dragan Xaji}, ~ovek koji ga je i doveo u Crvenu zvezdu i koji se tokom govora i rasplakao.

Onda se prisetio Sini{e iz perioda kada je igrao za Crvenu zvezdu i kako ga je doveo u Beograd.

„Kada sam razmi{qao o Sini{i, evo tu su Qupko, Dika, Bini} i ostali koji su igrali s wim, bili smo na Igmanu na pripremama, a on je nastupao za Vojvodinu. Bio je slobodan udarac na 40 metara od gola, a on je zauzeo stav kao da }e da

{utne. Nisam verovao da }e da {utira odatle, iako mi je Qupko, s kojim sam sedeo na klupi, rekao da ho}e. Toliko je dobro {utirao da je na{ golman jedva odbranio.

Kada je bila prva utakmica u prvenstvu te sezone izme|u Zvezde i Vojvodine, a Sini{a nije mogao da igra zbog kartona, zvali smo ga u kancelariju da pri~amo. Pitao sam ga da li bi `eleo da igra za Zvezdu, a kada mi je kao iz topa potvrdno odgovorio, znao sam da je to to. Za kratko vreme koje je proveo u Zvezdi,

bio je na poziciji da je wegov doprinos najve}im uspesima bio ogroman. Sini{a je bio prznica sa velikim srcem. Bio je borac, nije voleo da gubi ni na treningu. ^esto sam trenerima govorio, nemoj da Sini{a dolazi u sukob sa saigra~ima. Ne voli da gubi ni na treningu, a kamoli na utakmicama. Mnogo mi je `ao {to mu se ovo desilo sa 53 godine. Iza sebe je ostavio porodicu i prijateqe, kao i veliko ime u Italiji, a Zvezda }e ga ve~no pamtiti. Neka mu je ve~na slava i hvala“ rekao je Xaji}. R. N.

lll

Toma Zdravkovi} je u{ao krvav u kafanu, izbila je tu~a, i onda - obrt

Ivana Ivanovi} koordinator Udru`ewa “Pravo u `icu”.

Protekla 2022. godina u Australiji, bila je jedna od najdramati~nijih u posledwoj deceniji. Sam po~etak godine doneo nam je nevi|eni kovid haos, kada su samo Viktorija i Melburn, nakon famoznog otvarawa, zabele`ili vi{e pozitivnih slu~ajeva korona virusa (8.577) u jednom danu, nego na primer u celoj 2020. godini. Tako su suludi dvadesetomese~ni lokdauni i gomila besmislenih i surovih kovid restrikcija, gotovo preko no}i postali jedna velika „{arena la`a“. Pod izgovorom ~uvawa qudskih `ivota, za sve to vreme u 2021. godini su ga`ena neka

Godina otre`wewa, dobrodo{li u stvarnost!

zdravqe ve}ine Australijanaca. Danas, na kraju 2022. godine, koju smo hvala Bogu, proveli u miru i bez lokdauna Australija zavr{ava sa velikim procentom smrtnosti od kovida. Zvani~no, na kraju prethodne 2021. godine bilo je oko 2.000 qudi umrlih od posledica kovida, dok je za samo godinu dana taj broj porastao na blizu 17.000 u ovoj godini. Toliko, o bespogovornom spa{avawu `ivota i nadaleko ~uvenoj agresivnoj politici „nultog kovida“.

I ba{ u to vreme haosa i bezna|a, kao „kec na desetku“ biv{oj federalnoj vladi Skota Morisona, dolazi devetostruki teniski {ampion Australijan opena Novak \okovi}. Nakon jedne svoje iskrene i po{tene objave na dru{tvenim mre`ama, srpski teniser je objasnio da dolazi u Australiju sa medicinskim izuze}em od kovid vakcinacije. Istog

neka svoja diskreciona prava, i ipak zabranila Novaku da igra na openu. I mo`da je biv{a vlada ba{ tu svoju kontroverznu odluku „platila glavom“ na izborima u maju, zavr{iv{i tako, na radost brojnih Novakovih navija~a u Australiji, na smetli{tu istorije. Osta}e upam}eno i ~asno pona{awe federalne opozicije u to vreme, koja se javno nije slagala sa besomu~nom hajkom protiv srpskog tenisera. Federalni premijer Entoni Elbanize je to kasnije dokazao i na delu, kada je u novembru iste godine poni{tena trogodi{wa zabrana ulaska u zemqu Novaku \okovi}u. Iz mog li~nog ugla aktuelna vlada je tim potezom stavila ta~ku na dvogodi{we kovid ludilo, u ~ijem se sredi{tu jedno vreme ni kriv ni du`an, na{ao jedan od najboqih tenisera i sportista svih vremena.

Australija se sprema za vojni sukob sa Kinom –uvek uz Ameriku

od osnovnih qudskih prava, kao {to su pravo na slobodu kretawa, pravo na sopstveni izbor i druga Ustavom zagarantovana prava. Od gra|ana Australije nasilno je tra`eno da `rtvuju sve za navodno op{te dobro, koje je grubo samo-proklamovano od nekolicine federalnih i dr`avnih politi~kih lidera. I naravno cela ta ujdurma je trajala dok je to wima odgovaralo, a onda je maltene preko no}i, postalo sasvim normalno `iveti sa virusom. I to `iveti isto onako, kako su mnoge zemqe u svetu `ivele bez lokdauna i sa vrlo malo restrikcija, jo{ od samog po~etka progla{ene pandemije. I federalna i dr`avne vlade su poku{ale da prikriju razloge otvarawa zemqe navodnim visokim procentom kovid vakcinacije i uvo|ewem kovid propusnica, ali je ta pri~a do`ivela potpuni fijasko onog trenutka kada su brojke zara`enih jednostavno eksplodirale. Kulminacija te pri~e nastala je ve} po~etkom januara, kada je za samo par nedeqa broj aktivno obolelih pre{ao milion qudi u takozvanom biv{em „zirokovidostanu“. Bilo je tada svima jasno da je politika „nultog kovida“ bila jedna velika iluzija sa ogromnim posledicama po mentalno

momenta ta objava je do~ekana na no` od strane mnogih doma}ih isfrustriranih pametwakovi}a, posebno poslu{nih novinara mejnstrim medija, koji su \okovi}a istog trena stavili na „otrovni pijedestal srama“. Naravno, situacija je bila potpuno obrnuta, jer sada nakon godinu dana od celog tog ludila, kada su ti isti pametwakovi}i prozivali qude da se vakcini{u protiv svoje voqe, uverili smo se da je sve to bila samo jedna lo{a i jeftina predstava za javnost. Napetih i iscrpquju}ih jedanaest dana u januaru, trajala je bespo{tedna borba hrabrog srpskog Davida protiv brojnih doma}ih „golijata“. Novak je samo iskreno verovao da ima pravo da igra u Melburnu, jer je bio regularno pozvan od strane organizatora. Osta}e upam}ena wegova borba pred sudom u Melburnu i ~asna odluka sudije Entonija Kelija, koji je odbranio ~ast i osvetlao obraz mnogim Australijancima, koji nisu podr`avali odluku federalne vlade. Bez obzira na epilog i krajwi ishod tog slu~aja pokazalo se da je Australija ipak jedna pravna dr`ava, gde je sud iznad politike. Na`alost, samo par dana kasnije Morisonova vlada je ponovo iskoristila

Otre`wewe i surovi povratak u realnost do{ao je zvani~no tek ne{to kasnije, upravo izborom nove federalne vlade koja je Australijancima morala da saop{ti gorku istinu. Po~elo je sa blagim poskupqewima egergenata i hrane da bi ve} u jesen inflacija nastavila da divqa bez ikakve nade da }e biti obuzdana. Rezervna banka Australije je podizawem kamatnih stopa poku{ala da uti~e na tok doga|aja, ali bilo je to potpuno bezuspe{no. Milioni Australijanaca na{li su se preko no}i u du`ni~kom ropstvu, nemo}ni pred rastom rata za kredit i poskupqewa osnovih `ivotnih namirnica i energenata. Godinu zavr{avamo ne ba{ optimisti~no, sa predvi|awima doma}ih ekonomista i eksperata, da }e sli~no ili mo`da jo{ gore izgledati i ~itava 2023. godina. Australiju kao dr`avu u novoj godini o~ekuje i poku{aj ekonomskog i politi~kog mirewa sa svojim najve}im trgovnskim partnerom Kinom. I mo`da bi ba{ tom problemu dogodine trebalo posvetiti najvi{e napora, jer bi eventualno popravqawe ekonomskih odnosa sa Kinom imalo najvi{e benefita na sve na{e gra|ane u celini. Bez obzira na sve neda}e koje su nas sna{le, prostora za optimizam naravno ima. I kao {to smo to ~inili u pro{losti, bilo bi sjajno kada bi i novu 2023. godinu po~eli jo{ jednom velikom pobedom na{eg najboqeg tenisera na Australijan openu. Novak je znao da nas obraduje i da nam izmami osmehe na licima. Zato pomozimo mu da to u~ini i ovog puta, tako {to }e svaki australijski Srbin poku{ati da do|e barem do jedne karte za wegov me~. Pomozimo Novaku da ponovo do|e do jo{ jednog istorijskog sportskog trona, jer svi mi znamo da on to iskreno `eli i mo`e. Do tada, ostajte mi zdravi i veseli, i `elim vam sre}nu i prosperitetnu novu 2023!

Vi{e vojnih analiti~ara u Australiji je pozvalo vladu te zemqe da kupi najnovije ameri~ke bombardere B 21. Taj avion je dobio zvani~ni naziv „rajder”, koji ozna~ava „napada~a u dubini neprijateqske teritorije”. Naziv ne treba da ~udi jer je B 21 „nevidqivi” avion, koji neprime}eno treba da se probije kroz neprijateqsku protiv-vazdu{nu odbranu.

Kako je B21 javnosti predstavqen po~etkom ovog meseca, ve}ina informacija o wemu i daqe tajna. Ali, poznato je da wegov dolet iznosi 9,600 kilometara i da mo`e da nosi teret – bojevi komplet, od deset tona.

Cena jednog aviona iznosi pribli`no 700 miliona dolara a za jednu eskadrilu od 12 letelica treba izdvojiti od 25 do 28 milijardi dolara. Ina~e. Taj avion kod Amerikanaca treba da penzioni{e ostarelu flotu bombardera B 52 i B 1.

Australija je izolovan kontinent i postavqa se logi~no pitawe {ta }e toj zemqi „nevidqivi” avion. Sigurno ga ne}e koristiti protiv vojnih efektiva Papua Nove Gvineje, gde se veruje da neka plemena jo{ primewuju kanibalizam.

Odgovor na to dali su spomenuti vojni analiti~ari, koji vladu u Kanberi ube|uju da avione kupi zbog mogu}nosti koje ta letelica nudi u slu~aju rata sa Kinom. Da, dobro ste pro~itali, Kinom.

U razradi scenarija o mogu}em sukobu, oni idu tako daleko da su izra~unali da je bombarder B 21 korisniji nego {est aviona F 35. On, kao i B 21, ima „nevidqiva” svojstva zbog ~ega ih radari te`e uo~avaju. Ali, „rajder” ima znatno

ve}i domet {to zna~i da bi do mogu}ih ciqeva u Kini mogao da stigne i okolnim putem. Recimo, preko Himalaja.

Australija upravo radi i na ja~awu svoje mornarice. U toku je izbor izme|u ameri~kim i britanskih podmornica, koje }e imati nuklearni pogon. Planirana je nabavka osam do deset podmornica, od kojih bi dve trebalo da stignu iz inostranstva dok bi ostale bile proizvedene u Australiji. Ako pobede Amerikanci, to }e biti podmornice klase „Virxinija”, koje u odnosu na britanske takmace, imaju prednost u vidu mogu}nosti da krstare}e rakete ispaquju vertikalno.

Podmornicu klase „Virxinija”, zvani~ne oznake SSN-774 proizvodi Xeneral dajnemiks ilektrik. Ona mo`e da operi{e na otvorenom okeanu ali i u priobalnim vodama. Nosi 40 krstare}ih raketa, duga~ka je 115 metara, i roni do dubine od 490 metara. Posadu ~ini 120 mornara i 14 oficira. Jedna podmornica ko{ta 2,6 milijardi dolara a godi{wi tro{kovi odr`avawa iznose 50 miliona dolara po plovnoj jedinici.

Australija je pouzdan partner i saveznik Amerike. U~estvovala je u ratu u Koreji, Vijetnamu i Avganistanu. U napadu na Irak 2003. godine Australija se pridru`ila Amerikancima da bi „oja~ala savezni{tvo” sa Va{ingtonom.

Iz svega navedenog, ako Amerika u|e u sukob sa Kinom, Australija }e biti uz wu. Mada, geostrate{ki polo`aj Australije je sve nepovoqniji. Glavni izazov je Kina na severu dok se na zapadu ra|a jo{ jedan sila –Indija.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

^etvrtak 29. decembar 2022.

ZAJEDNICA

Obili}u 11. Dra`ina titula

REZULTATI

MU[KARCI – DIVIZIJA 1

Posle pune tri godine primoranog pauzirawa, Kup Dra`e Mihailovi}a (DMC), najve}a ko{arka{a smotra srpske zajednice u Australiji ponovo je okupila na{e ekipe i ko{arka{e svih uzrasta iz vi{e gradova isto~ne obale. Dve godine pandemije kovida spre~ile su ko{arka{e svih uzrasta da se okupqaju i nadme}u za presti`ni trofej. Kako je inicijalno bilo planirano 2020. godine proteklog vikenda DMC se napokon odr`ao u u Volongongu, na ju`noj obali Novog Ju`nog Velsa.

Ovogodi{wi turnir }e ostati upam}en po mnogo ~emu. Najvi{e po tome {to je ovo bio najmnogobrojniji do sada, jer je u~estvovalo ~ak 46 ekipa, {to do sada nije zabele`eno! Raspore|eni u 13 grupa po uzrastima ispod 10 godina pa sve do seniorskih ekipa utakmice su se igrale jo{ od osam ~asova ujutro. Tokom dva takmi~arska dana 24. i 26. decembra odigrano je preko 80 ko{arka{kih utakmica.

Od klubova, u~esnici su bili doma}in i organizator KK Obili} i wihov Red Stars iz Sidneja. Naime ove dve ekipe po obi~aju u~estvuju sa najve}im brojem ekipa, uglavnom dece. Tako je bilo i ovaj put u Adelejdu. Pored wih u~estvovali su KK Beli Orlovi i Otpisani iz Melburna, Volongong Vojvode, Oran Park Ninxe, Kobre i Nebeske ulice iz Sidneja i BeGe [mekeri iz Adelejda, te W.E.V. i Trials & Tribulations. Jedan od stalnih u~esnika, Beli orlovi iz Brizbejna, na`alost nisu u~estvovali ove godine iako je bilo planirano da i oni uveli~aju ovu reviju ko{arke.

Iz tabora doma}ina KK Obili}, ~iji su ~elnici odmah posle osvojene titule 2019. odlu~ili da organizuju naredni turnir u Volongongu, izrazili su veliku zahvalnost Dejanu Piqevi}u na naporu koji je ulo`io u organizaciju Kupa. Uz KK Obili}, Dejan Piqevi} je bio glavni koordinator turnira, a on je i ~lan “Ku}e slavnih DMC“.

VELIKO FINALE

OBILI]U

U ovoj godini se obele`ava 20 godina od prvog trofeja KK Obili}a na DMC kupu, kada su u velikom finalu slavili protiv Belih orlova iz Melburna. Eto i sada u 2022. godini prvi tim Obili}a u{ao je u veliko finale protiv najve}eg rivala Red Starsa. Najja~i sastav Obili}a (Royals), nakon sve tri pobede u grupi,

l KK Obili} (Royals) 77 : 69 Red Stars (South)

MU[KARCI – DIVIZIJA 2

l Kobre 44 : 21 Bege [mekeri

MU[KARCI - ISPOD 18

l KK Obili} 33 : 31 Red Stars

MU[KARCI - ISPOD 16

l Red Stars 64 : 38 KK Obili}

MU[KARCI - ISPOD 14

l 1. Red Stars 2. Beli orlovi (takmi~ewe zavr{eno po grupama, bez plej-ofa)

MU[KARCI - ISPOD 12

l Red Stars 48 : 25 KK Obili}

DEVOJKE – DIVIZIJA 1

l KK Obili} 41 : 23 Red Stars

DEVOJKE – ISPOD 16 Red Stars 34 :12 Beli orlovi

DEVOJKE – ISPOD 14

l KK Obili} 24 : 9 Red Stars

KADETI ISPOD 10

l 1. Beli orlovi 2. Obili} tigrovi

te trijumfa u polufinalu nad drugom ekipom Obili}a (Knights) u velikom finalu su odmerili snage sa odli~nom ekipom Red Starsa. Naime, i Red Starsi su imali 100-procentan u~inak do finala.

U eksplozivnom finalu pr{talo je na sve strane. Red Starse su predvodili Kristijan Maran i Aleksander Akil (Aqeel). Sa druge strane, Obili} je bio vi{e timski orijentisan. Neverovatni Maran je bio najistaknutiji pojedinac na parketu, kako u fazi napada, tako i u defanzivnim zadacima. Rezultat je bio neizvestan sve do zadwih pet minuta me~a. Tada, a uostalom i tokom ve}eg dela me~a, Red Starsi su imali {okantan u~inak za slobodna bacawa. Naime, proma{ili su ~ak 12 slobodnih bacawa! Sa druge strane, pred kraj utakmice kada je to bilo najpotrebnije, za Obili} je proradio mladi Jago{ Kalapa} sa nekoliko ko{eva sa poludistance. A pe~at na pobedu je stavio veteran Sveto Gavrilovi} sa nekoliko trojki, po kojima je Sveto poznat dugi niz godina. Krajwi rezultat je bio 77:69, u korist Obili}a. Pobeda apsolutno zaslu`ena i ujedno 11. rekordna DMC titula za KK Obili}. Na dodeli pehara odr`anoj u sali crkve Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu, MVP pehar za najboqeg igra~a turnira pripao je pomenutom Sveti Gavrilovi}u.

Melburna doma}ini 2023.

Pored novajlija na turniru, Vojvoda iz Volongonga koji su u~estvovali sa tri ekipe, najprijatnije iznena|ewe su Beli orlovi iz Melburna koji su doputovali sa ~ak sedam timova. Pravu armiju igra~a ~inili su uglavnom deca ko{arka{i. Pored wih gotovo celokupna uprava Belih orlova je bila prisutna sa trenerima i roditeqima. U razgovoru sa ~elnicima kluba saznali smo da dru`ewe poput DMC turnira je ne{to za {to deca ve`baju tokom cele godine. E{alon Belih orlova uistinu je za svaku pohvalu. Treba ista}i sva odricawa i trud koji je potreban da bi se u~estvovalo na turniru dalekom 900 kilometara od ku}e.

DOGODINE U MELBURNU PREKO 50 EKIPA!

Lepe vesti su potvr|ene od Predraga Pjani} sekretara kluba, koji nas je obavestio da su upravo Beli orlovi doma}ini DMC-a za 2023. Turnir }e se odr`ati 24. i 26. decembra na adresi „Oakleigh Recreation Centre 2A Park Rd, Oakleigh“. Pjani} je tako|e istakao – Beli orlovi trenutno imaju juniorske timove u 9 juniorskih selekcija, koji se takmi~e u ko{arka{koj asocijaciji Dandenonga. Na{i Beli orlovi su imali reprezentaciju u svim juniorskim takmi~ewima na DMC-u u Volongongu. Planirawe za DMC 2023 je ve} po~elo. Ko{arka{ki klubovi Obili} i Red Stars koji vode DMC potvrdili su svoje u~e{}e za 2023. Adelejd Beograd i Volongong su tako|e potvrdili da }e dovesti juniorske timove. Brizbejn se nije obavezao, ali mi smo optimisti da }e biti zastupqeni.

Nadamo se da }emo imati 50 timova za DMC 2023 {to }e ga u~initi najve}im turnirom u istoriji.

Kada je pre 7 godina kao devojka sa dru{tvom stigla do Deda Mraza u Laponiju, Dragana Peji} (32), u to vreme Kne`evi}, obe}ala je sebi da }e jednog dana, kada bude imala decu, ponoviti ovu avanturu.

@eqa joj se ispunila u novembru 2022. godine, a ona je sa suprugom Draganom i troje dece, Veqkom (5), Milom (3) i Ilijom (2) odlu~ila da krene na ovaj nesvakida{wi i dalek put. Kako je ove jeseni govorila prijateqima o planovima za odmor, tako se sve vi{e wih raspitivalo o putovawu sa `eqom da i oni krenu sa Peji}ima.

Prvo se “prijavila” wena sestra Milena sa suprugom i decom, a onda i dva brata sa suprugama i decom, kuma sa }erkom, drugovi Draganine dece sa skijawa i iz vrti}a: wih ukupno 23 iz sedam porodica. Dru`ina od 10 mali{ana uzrasta od jedne do {est godina i 13 odraslih krenula je na jednonedeqno putovawe iz Beograda ka Rovanijemiju, centru finske Laponije. Da bi maksimalno smawili tro{kove re{ili su da putuju niskobuxetnim avio-kompanijama, pa su avanturu po~eli iz Ni{a, odakle su odleteli za Stokholm, a onda presedali za Luleo, grad na severu [vedske.

“U Luleu smo iznajmili dva kombija i jedan automobil i pre{av{i 250 kilometara na kraju stigli do Rovanijemima. Postojao je i jednostavniji na~in – povratni let iz Beograda za 300 evra po osobi, ali kad sam videla da za 58 evra mo`emo da odemo iz Ni{a i vratimo se, nije bilo mnogo razmi{qawa”, pri~a Dragana.

„Da bismo krenuli odmorni, u Ni{ smo stigli dan ranije, preno}ili, obi{li grad i krenuli na aerodrom Konstantin Veliki. Do Stokholma smo leteli tri sata, nakon toga imali pauzu od 5 sati do narednog leta, a onda u Luleu preno}ili i slede}eg dana nastavili kombijem“, ka`e Dragana.

Putovawe sa malom decom nimalo nije bilo jednostavno. Najmla|i Vasilije ima godinu i osam meseci, a najstarija Nora nema jo{ ni {est godina. U jednom trenutku jedno od dece, mala Vi{wa dobila je virus, a za wom i Draganinih dvoje, bilo je i povra}awa, ali, kako ka`e moja sagovornica, sve probleme su re{avali u hodu, bez panike.

„Sve vreme smo zabavqali decu kako im ne bi bilo dosadno, a po{to im je sve bilo novo, tako su i celo putovawe do`iveli kao ne{to nesvakida{we. Morali smo da ih animiramo u avionu i da, kad stjuardesa ka`e da moraju svi da sede, oni zaista ostanu na sedi{tima. Sve im je bilo zabavno, od pojaseva do uniformi stjuardesa.“

Dragana otkriva da je bilo jo{ prijateqa i kolega koji su `eleli da krenu sa decom, ali su odustali jer su se pla{ili dugog putovawa, presedawa na aerodromima, promene klime i hladno}e. Od cele ekipe, samo je ona ranije bila kod Deda Mraza, a ostalima je ovo bilo „vatreno kr{tewe“. Iskustvo koje je imala pre se-

„Dosta toga novog je sagra|eno od moje prethodne posete. Izme|u ostalog, napravqen je i Zabavni park u starom rudniku, odnosno u pe}ini, a nova atrakcija

je

Mrazica. Za {est dana,

„Posebno je bilo zanimqivo u Muzeju Arkti~kog kruga u kojem smo videli kako se

`ivi u tom delu sveta, a deca su se zanimala interaktivnim stvarima. To je zaista bio pun pogodak.“

„Prona{li smo i po{tu gde se predaju pisma za Deda Mraza, nedaleko od mesta gde se ulazi u Arkti~ki krug“.

„2015. godine sam ispred ku}e Deda Mraza videla srpsku zastavu na jelki u dvori{tu, a ove godine nismo uspeli da je na|emo“, obja{wava Dragana.

Dragana ka`e da putovawe u Finsku nije jeftino, ali da se wena grupa ro|aka i poznanika potrudila da pro|e dosta jeftinije, jer me|u wima ima nekoliko turisti~kih radnika, koji su na{li na~in za u{tedu.

„Ja sam prva kupila avionske karte preko interneta za 58 evra, a onda i ostali“, ka`e Dragana.

„Moja snaja Du{ka radi u hotelijerstvu, pa je kontaktirala vlasnike sme{taja da nam daju popust na grupu. Spavali smo uglavnom u motelima i bungalovima, odnosno u drvenim ku}icama, gde je no}ewe bilo najpovoqnije. Deca su se sankala, a mi smo u prirodi pekli kobasice, kao {to to tamo narod ina~e radi.“

„Cenkali smo se i za prevoz kombijima, a sve informacije smo sa ostalim `enama delile preko viber grupe“, pri~a Dragana.

„Restorani su bili preskupi. Kupovali smo hranu u velikim marketima i svaka `ena je spremala za svoju porodicu, jer nismo bili u istom sme{taju.“

„Zajedno smo gledali utakmice u ve~erwim satima, dok bi se deca igrala.“

Vo`wa na sankama koje vuku irvasi, novogodi{we predstave za decu, vozi} koji vozi decu u fabriku igra~aka, sve su to bile atrakcije u kojima su mali{ani iz Srbije sa roditeqima u`ivali. Ipak, ono {to je ostavilo najja~i utisak bio je susret sa Deda Mrazom i wegovom suprugom, kao i iskazivawe `eqa direktno pored ~uvenog deke.

„Da biste stigli do Deda Mraza morate da u|ete u wegovu ku}u i da u polumpra~nom ambijentu, kao u nekom crtanom filmu, prona|ete sobu u kojoj on sedi.“

„Naravno, ~ekali smo na red, jer mnogo turista u zimskim mesecima `eli u`ivo da mu ka`e svoje `eqe. Pri~ali smo na engleskom, sve vreme je bio nasmejan, a mi odrasli smo se zaista vratili u detiwstvo“, pri~a Dragana i dodaje da su deca bila veoma skromna kada je re~ o `eqama.

„Oni su toliko bili odu{evqeni susretom da su mu od `eqa tra`ili samo bombone“, ka`e kroz smeh.

Ovo putovawe sa decom je wenoj porodici bilo prvo van Balkana, a sude}i po woj koja je pre braka posetila 33 dr`ave, verujemo da }e i tata i mali{ani jednog dana dosti}i barem jedan deo wenih avantura.

dam godina, Dragana je iskoristila i sada. Po dolasku je znala gde se {ta nalazi u selu ~uvenog deke sa bradom, a bilo je i stvari koje su je iznenadile, kao na primer, ku}a Baba Mrazice!

Baba

koliko smo proveli u Laponiji, svakog dana smo imali druge aktivnosti: videli smo ledenu dvoranu, mesto gde se prave bo`i}ni kola~i, {kolu vilewaka. Neki od nas su bili u rizortu sa polarnim vukovima, polarnim sovama i polarnim lisicama.“

Ekskurzija: Sedam porodica sa desetoro dece na putu u Laponiju

Pisma iz Srbije: Deda Mraz ima i svoju li~nu po{tu

Nova atrakcija je Baba Mrazica

Samo 194.000 gra|ana se izjasnilo kao Srbi, Hrvata ima 398.000

Prema prvim rezultatima popisa u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, koji su istina jo{ uvek nezvani~ni, u ovoj zemqi ima 193,844 Srba. Uskoro se o~ekuje i zvani~an podatak, ali eventualne razlike, ako ih bude, mogle bi biti minimalne.

Ovaj broj je za nekih 18,000 ve}i od onog sa posledweg cenzusa 2011.godine. Naime, prema zvani~nim podacima sa popisa koji je odr`an 2010.

starosti, a 62% su radno sposobni (18-65), a 18% su penzioneri.

O`eweno ili udato je 65%, a ukupno ima 82,491 doma}instvo. Mu{karaca samaca je 15%, a `ena samaca 17%. Prose~no brojno stawe doma}instva je 2,34, a porodice 3,02. Razvedenih je 11%, a nikad udavanih ili `ewenih 28%.

Od Srba preko 25 godina sredwu {kolu zavr{ilo je 21%, vi{u/fakultet 27%, fakultet 28%, master i doktorat 20%, a samo 4% ima mawe od sredwe {kole. @ene za dva posto imaju vi{e zavr{enih fakulteta nego mu{karci.

Dede i bake vrlo retko `ive sa unucima (1.8%), ali ih ~esto ~uvaju 39%. Srba invalida je 10% od ukupnog broja.

Od ukupnog broja Srba, u Americi je ro|eno 127,041 ili 66%, a van Amerike 66,803 (od toga su ameri~ki dr`avqani 47,376, a bez dr`avqanstva je 19,427). Od ro|enih van Amerike 22% je do{lo 2010 i kasnije, 26% izme|u 2000-2009, a 52% pre 2000. Najve}i broj su poreklom iz Evrope, iz Kanade je 2.5%, a iz Okeanije, Azije, Afrike i Latinske Amerike 1.7% ukupno.

Nedeqa je praznik samo}e

Nedeqa je najdu`i dan u sedmici i predstavqa kaznu za tebe kao stranca. Previ{e je slobodnog vremena. Toga dana misli slobodno tumaraju po glavi. Obrni-okreni, mora{ da se seti{ mnogo ~ega.

Uspomene iz pro{losti, duboko potisnute tokom radne nedeqe, tiho se prikradaju. Napadaju sa svih strana. Me{aju se sa tvojim mislima, ne pitaju}i da li ih `elite.

Pojavquju se u pogledu kroz prozor, u reqefima taloga kafe u {oqicama, u zvuku telefona koji je toga jutra slu~ajno ranije zazvonio, u golubovima koji sle}u na va{u terasu ~ekaju}i da im bacite mrvice hleba.

Hrvati najbrojniji sa EX-YU prostora

Od naroda sa prostora biv{e Jugoslavije prema najnovijem popisu najvi{e ima Hrvata, oko 398,101, {to je ne{to mawe nego na pro{lom popisu, kada ih je bilo 434.000. Odmah iza wih su Albanci, kojih je popisano oko 260,165, me|u kojima najvi{e ima Albanaca sa Kosova, zatim iz Albanije i Crne Gore.

Zanimqiv podatak je da jo{ uvek ima blizu 210,395 onih koji su se na ovom popisu izjasnili kao Jugosloveni.

godine a ~iji su rezultati objavqeni godinu dana kasnije, u Americi su se kao Srbi izjasnili ne{to vi{e od 176 hiqada gra|ana.

Kada govorimo o dr`avama, najvi{e Srba ima na tri dominantne lokacije, u Ilinoisu, Pensilvaniji i Ohaju, gde broj na{ih sunarodnika prelazi ili je oko cifre od 20.000. Interesantno je da se najvi{e deklari{u kao Srbi oni koji su do{li pre ere komunizma, tzv. stara emigracija.

Naravno, u SAD `ivi mnogo vi{e Srba, ali popis to ne pokazuje iz vi{e razloga. Ponajvi{e zbog mawka interesovawa za izlazak na popis (koji nije obavezan), mada su se prethodnih decenija mogli ~uti i komentari da se mnogi Srbi ne izja{wavaju tako zbog negativne kampawe koja je ameri~kim medijima i javnosti protiv Srbije vo|ena 1990-tih godina, u vreme ratova na prostorima biv{e Jugoslavije.

ME\U SRBIMA 96% BELACA, 4 POSTO ME[ANE RASE

Od pomenutih 193.844 Srba 96 posto su belci, a 4 posto me{ane rase. Mu{karci ~ine 52% populacije, a `ene 48%. Skoro 20 posto je ispod 20 godina

NAJVI[E MENAXERA

I OBRAZOVNIH RADNIKA

Engleski je glavni jezik za 60% Srba, i neki drugi jezik govori 40% Srba, slabo govori engleski 11% Srba.

Radno sposobnih Srba preko 16 godina je 160,271, od toga je zaposleno 99,269, a 27% radi od ku}e. Od zaposlenih po glavnim zanimawima Srbi su naj~e{}e menaxeri, u biznisu ili se bave naukom i umetno{}u (54%), 12% su uslugama; prodaju i kancelarijske poslove radi 17%, prirodne resurse, gra|evinu i odr`avawe radi 6%, a proizvodwom i transportom se bavi 11%.

Od vrsta industrije najve}i broj je u obrazovawu, zdravstvu i socijalnim uslugama (24%), od ostalih zna~ajnijih, 13% su profesionalci u nauci, menexmentu i administraciji, 11% posto u industrijskoj proizvodwi, 9% u maloprodaji, 8% u transportu, a 4% u dr`avnoj administraciji. U privatnom sektoru radi 80%, u dr`avnom 14%, a 6% su samozaposleni.

Prose~na godi{wa zarada po srpskom doma|instvu u Americi je $84,607, na 51,057 porodica sredwa zarada po porodici je $114,022, dok je sredwa zarada bra~nih parova po porodici $121,553. Zarada po glavi stanovnika od ukupnog broja Srba je $50,262, mu{karci u proseku zara|uju oko $20,000 vi{e od `ena. Privatno zdravstveno osigurawe ima 79% Srba, 27% ima dr`avno, a 6% nema nikakvo.

Kao vlasnici u stanovima i ku}ama `ivi 71% posto Srba, dok su 27% podstanari. Sredwa vrednost ku}e ili stana je $316,900, sredwi iznos mese~nih tro{kova ku}e ili stana sa kreditom je $1,826, a bez kredita $588. Srbi iznajmquju ukupno 23,430 stanova ili ku}a, a sredwi mese~ni iznos rente koju pla}aju je $1,385. S. G.

Se}awa ple{u pred o~ima. Ponekad se smejete, ponekad vam izazivaju suze koje se kotrqaju niz obraze, a nekad vas dovode do nirvane te samo sedite i ~ekate ne{to {to se nikada ne}e pojaviti. Teraju vas da molitveno i sasvim tiho izgovarate imena onih koje volite, ali i onih koji su oti{li u svet zaborava.

Nedeqe nas podse}aju na porodi~ne ru~kove. Podse}aju na bake i deke. Na supe sa rezancima, sarme, gibanice, pohovane {nicle, knedle sa {qivama, na makarone u prezlama i orasima. Na gurnut novac u ruku za xeparac od rodbine.

Nedeqe su duga~ke, uskr{we, liturgijske. One su radost svakog deteta. U wima se sre}u tetke i te~e, ujaci i ujne, bra}a, sestre. One su svete i svi su sve~arski obu~eni. One su predah od obaveza kada imamo vremena za bli`we. To je dan kada se pri~aju tajne.

Nedeqom se ustaje kasno, len~ari u pixamama. Mame i tate su sa decom. Ponekad se pi{u dnevnici o doga|ajima koji su nam se desili prethodnih sedam dana.

Nedeqe me podse}aju na {etwe polupraznim gradom. Na odlaske u {ume, na prawe o~evog automobila. U mojim nedeqama svi smo nekako nasmejani, ve~ito mladi i bez porodi~nih sva|a.

Nedeqom je moja }erka kod mame. Ustajem rano, kuvam kafu i uspomene iz pro{losti su ve} tu. U ti{ini nedeqnog jutra, bez graje i buke na ulici, one naviru. Ni{ta im u toj ti{ini ne stoji na putu.

Nakratko ih zaustavi `agor qudi na ulici ne{to pre deset. To su roditeqi sa decom, bra~ni parovi koji `ure na misu u protestantsku Betlem crkvu, koja se nalazi svega pedesetak metara iza zgrade u kojoj `ivim. U deset se ogla{avaju zvona koja ozna~avaju po~etak nedeqne mise.

Kada se zavr{i crkvena slu`ba, svi ti qudi odlaze u posetu roditeqima, ro|acima i drugima koje nisu dugo videli. Prvo }e oti}i kod wenih mame i tate, a posle kod wegovih.

Deca }e se dogovarati sa svojim bakama i dekama kada }e do}i da prespavaju kod wih, a nedeqa }e pro}i brzo bez {kolskih obaveza. Ve} slede}eg dana ih u {kolama ~ekaju u~iteqi i u~iteqice.

Meni je nedeqa praznik samo}e. Nemam tetku koja `ivi blizu da odem na ru~ak kod we. Nema nikoga da mi protuma~i san koji sam odsawao prethodne no}i.

Opkoqen sam i sateran u }o{ak svojim uspomenama. Ne dam se, ~vrsto dr`im gard. Primam udarce, ~esto nesportske, ispod pojasa, ali ostajem na nogama. Dodu{e, pomalo grogi.

Branim se molitvama ispred ikone porodi~nog sveca od svih pogre{nih misli koje dolaze sa samo}om. Molim Svetog Luku za spasewe i opro{taj. Branim se od svega toga ~itaju}i beskona~no duge romane. Moram priznati ono {to te{ko pada mojoj mu{koj strani li~nosti, nedeqom uglavnom prevladava `enska strana.

Moja glavna terapija je plakawe. Uglavnom sam svaku nedequ barem na kratko isplakao. Suze bi se kotrqale niz obraz uz zvuk zami{qene violine, ali, ponekad ridam i psujem qute}i se na svoju sudbinu.

Kosara Savki}, najstarija Srpkiwe dijaspore, u ^ikagu je proslavila svoj 102. ro|endan.

U restoranu “Burbon” skupilo se mnogo wenih prijateqa, a `ivahna slavqenica je, na iznena|ewe prisutnih, plesala cele ve~eri, a vrhunac je bio kada se uhvatila u – kolo.

Na pitawe u ~emu je tajna wene dugove~nosti, baka Kosara je kao iz pu{ke odgovorila:

– Osmeh! Samo se smejte i sve }e biti lak{e!

Mada, nije u Kosarinom `ivotu sve bilo smeh i {ala. Naprotiv, bilo je tu i te{kih i dramati~nih trenutaka, ali ih je ona sve pregurala i ostala –nasmejana.

Od wene `ivotne pri~e komotno bi se mogao napraviti holivudski blokbaster, a bogami i serija koja bi oborila rekorde na Netfliksu.

Kao mlada fotografkiwa provela je tri godine

u zatvoru zbog podr{ke ~etni~kom pokretu, a onda je preko Be~a, Egipta i Pariza uspela da se dokopa Amerike i ^ikaga, gde je dr`ala nadaleko ~uvene kafane, u kojima se do~ekivala zora uz pesmu najve}ih estradnih boema, poput Tozovca i Tome Zdravkovi}a. S. G.

Nedeqe su u Holandiji prolazile u gledawu sa mog prozora prolaznike koji {etaju svoje pse. Stereotipna pri~a, koja se odigrava pred mojim o~ima, o ~oveku na Zapadu i wegovom psu. Uvek usamqeno {etaju pse. Retko }ete videti mu`a i `enu da {etaju psa zajedno.

Nedeqe u Holandiji za mene su dani kada psi {etaju svoje gazde. Pas je ~ovekov najboqi prijateq, a ovde je pas ~ovekov saborac u wegovoj borbi protiv samo}e. Wegov razlog i opravdawe za {etwu, wegov izgovor za beg od sumorne ku}ne stvarnosti.

Pas nije ~uvar poseda, {to je wegova iskonska uloga. Oni su ovde dru{tvena kategorija. Ne mo`ete voditi razgovor sa psom, ali mu mo`ete do mile voqe pri~ati bez straha od wegove reakcije.

Pas ima toplo telo, mo`ete ~uti wegovo disawe, ponekad zalaje. Strpqivo sedi pored va{ih nogu uporno vas gledaju}i. Nikada vas ne}e napustiti i uvek }e se radovati va{em dolasku.

Nemam psa, pa {etam sam.

Valentin Mati}, Holandija

Umro Hrvat Ivan Milat, najbrutalniji serijski ubica u Australiji, ~ija monstruozna ubistva i daqe izazivaju jezu

Ivan Milat, ~ija su monstruozna serijska ubistva mladih stopera u`asnula Australijance po~etkom 90-ih, umro je u sidnejskom zatvoru u nedequ, saop{tile su zatvorske vlasti. Imao je 74 godine.

U pritvoru je bio od 1994. godine, a po~etkom 2019. godine dijagnostifikovan mu je karcinom jedwaka i `eluca. Milat je umro u medicinskom krilu zatvora Long Bej, re~eno je u saop{tewu dr`avne popravne slu`be Novog Ju`nog Velsa, prenosi AP.

Milat je ubio trojicu Nemaca, dvojicu Britanca i dvojicu australijskih stopera koje je primio u svoj automobil. Ubistva su otkrivena nakon {to su le{evi prona|eni u {umi u blizini Sidneja tokom 14 meseci 1992. i 1993. godine.

Milat je uhap{en 22. maja 1994. godine, nakon dva meseca potrage. Policiji je pomogao jedan Britanac, Pol Onions, koji je 1990. godine prihvatio vo`wu automobilom dok je stopirao iz Sidneja i uspeo da pobegne iz automobila, tr~e}i niz put, dok je Milat pucao u wega.

Kada je wegovo su|ewe okon~ano 1996. godine, Milat je progla{en krivim za sedam ubistava i osu|en na izdr`avawe sedam uzastopnih do`ivotnih kazni.

Posle poku{aja bekstva 1997. preba~en je u zatvor s maksimalnim obezbe|ewem.

Milat je ro|en 1944. godine, kao jedno od 12 dece hrvatskog imigranta i majke ro|ene u Australiji i bio je fizi~ki radnik u Sidneju.

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Oskrnavqeni crte`i Aborixina stari 30.000

Australijska pe}ina Koonalda, sme{tena je u suvoj oblasti ju`ne Australije, u ravnici Nularbor. Predstavqa sveto mesto starosedelaca ovog kontinenta, a stara je oko 22 hiqade godina.

Drevna umetnost na stenama datira oko 30.000 godina unazad i negovali su je Aborixini Mirning koji su ro|eni u ovoj oblasti. Pe}ina i wena umetnost za{ti}eno su istorijsko prirodno dobro.

Pe}inu su opqa~kali i wene crte`e uni{tili, zidove i{arali grafitima, qudi za kojima australijska vlast traga.

„Vandalizam u pe}ini Koonalda je stra{an. Pe}ina je od velikog zna~aja za qude Mirninga, a wena istorija duga desetinama hiqada godina pokazuje neke od najranijih dokaza o `ivotu Aborixina u tom delu zemqe", rekao je portparol.

Buna Lori, stariji stare{ina Mirninga i starateq Koonalde, istakao je da nije ~uo za vandalizam sve dok lokalni mediji o tome nisu objavili vesti.

„Mi smo tradicionalni ~uvari pe}ine i tra`imo da se to po{tuje, da se konsultuju na{e stare{ine Mirninga. Kao sveto mesto, zatvoreno je za javnost i dostupno samo nekolicini mu{kih stare{ina u zajednici", navodi se u saop{tewu.

„Protivili smo se otvarawu na{eg svetog mesta, jer bi to prekr{ilo protokole koji su toliko dugo {titili Koonaldu. Od 2018. tra`imo podr{ku da obezbedimo ulaz i ponudimo odgovaraju} e oznake Mirning naroda. Podr{ku jo{ nismo dobili", naveo je Buna Lori.

Dodaje da je Koonalda, mesto koje je predstavqalo sponu sa Mirningovim precima i domovinom, „vi{e od dragocenog umetni~kog dela, i da je duboko u na{oj krvi i identitetu".

Decenijama su australijski nau~nici

godina

verovali da su se autohtoni narodi doselili tek pre oko 8.000 godina. Pe}ina Koonalda je bila prva lokacija u Australiji sa autohtonom kamenom umetno{}u koja datira pre 22.000 godina, {to je promenilo saznawa nau~ne zajednice o istoriji Australije.

„Otkri}e je zauvek izazvalo senzaciju, promenio tada prihva}ene predstave o tome gde, kada i kako su Aborixini `iveli na australskom kontinentu", rekao je Greg Hant, tada{wi ministar `ivotne sredine, 2014. godine kada je Koonalda progla{ena za mesto nacionalnog nasle|a. Starost pe}inske umetnosti procewena je na osnovu arheolo{kih ostataka i otisaka prstiju, i potvr|ena kori{}ewem radiokarbonske tehnologije, naveli su iz Odeqewa za klimatske promene, energiju, `ivotnu sredinu i vodu.

Pored `lebova za prste, pe}ina je imala i drugu vrstu kamene umetnosti, sa linijama koje su o{trim alatom uklesane u tvr|e delove kre~waka. Na zidovima se nalaze uzorci horizontalnih i vertikalnih linija ise~enih u obliku slova V, navodi se na veb stranici vlade.

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

AUSTRALIJI IZRU^EN "AZIJSKI EL ^APO":

Preti mu do`ivotna kazna za trgovawe

drogom

Najtra`eniji narko diler u Aziji, poznatiji kao "azijski El ^apo", izru~en je Australiji gde mu potencijalno preti do`ivotna kazna za trgovinu drogom.

Ce ]i Lop, {ef jedne od najve}ih svetskih narko organizacija po nazivu "Sindikat Sem Gor", optu`en je da je rukovodio operacijom trgovine ilegalnih droga vrednom vi{e milijardi dolara.

Operacija je obuhvatila nekoliko zemaqa azijsko-pacifi~kog regiona, od Japana do Novog Zelanda.

Za samu organizaciju "Sindikat Sem Gor" ka`e se da je vredna vi{e milijardi dolara i tereti se za najve}i procenat trgovine ilegalnih droga {irom Azije.

Optu`be Australije odnose se na navodne operacije organizacije od 2012. do 2013. godine kada je metamfetamin u vrednosti od 4,4 miliona australijskih dolara prokrijum~aren u zemqu.

^esto je upore|ivan sa meksi~kim narko dilerom Hoakinom "El ^apo" Guzmanom, pa je po wemu i dobio nadimak "azijski El ^apo". U januaru 2021. godine uhapsio ga je Interpol na amsterdamskom aerodromu.

Australijska policija je bila u potrazi za wim vi{e od jedne decenije, a ka`u

da je najve}i deo droge ~ijom je trgovinom rukovodio oti{ao u Sidnej i Melburn.

Ce je negirao optu`be za drogu i tvrdio da su wegovo hap{ewe namestile australijske vlasti i da je australijska policija nezakonito organizovala wegovo proterivawe sa Tajvana u Kanadu, ukqu~uju}i zaustavqawe u Holandiji kako bi tamo mogao da bude uhap{en.

Hap{ewe Ce ]i Lopa bilo je poznato kao operacija Kungur, a ova policijska

operacija koju je predvodila australijska policija, ukqu~ila je oko 20 agencija {irom kontinenata.

Prethodno je proveo devet godina u zatvoru nakon {to je uhap{en zbog optu`bi za trgovinu drogom u SAD devedesetih godina pro{log veka.

Algester Lodge

NEZAPAM]EN VANDALIZAM U AUSTRALIJI:

Evo za{to su se rastali

Mi{a Blam i Izvorinka Milo{evi} bili su u braku, a on je i nakon razvoda i smrti ostao wena najve}a qubav.

Kada je imala samo sedamnaest godina, davne 1971. godine, upoznala je Mi{u Blama, kontrabasistu i xez muzi~ara.

Sreli su se na probi Velikog narodnog orkestra, sa kojim je Izvorinka trebalo da snimi pesmu i tada je sve po~elo.

Zanimqivo je to da je Izvorinka zaprosila wega, a on u po~etku nije ni obra}ao pa`wu na wu. Me|utim, bila je uporna i uspela je u svojoj nameri da se on zaqubi u wu.

Iako wemu nije bilo bitno, woj je veoma stalo do toga da se uda za wega, pa je zakazala ven~awe, a on je pristao.

Porodica pokojnog muzi~ara, izme|u ostalog i wegova sestra, glumica Nada Blam, bili su iznena|eni wegovim iznenadnim ven~awem sa Izvorinkom.

Bili su zajedno punih 17 godina, a tokom qubavi postali su roditeqi sina Davida.

Zanimqivo je to da se Mi{a `enio sve ukupno ~etiri puta, dok je Izvorinka samo jednom bila u braku, a nije krila da je on ostao wena najve}a qubav.

„Imala sam tu jednu osobu u svom `ivotu koju sam volela bezrezervno. Nikada vi{e nije imao zamenu u bilo kom obliku. Upoznala sam ga u ranoj mladosti. Ja sam bila jako mlada i on je bio ~ovek koji mi je otvorio prozor u svet. Bio mi je sve, u~iteq, pokroviteq… Pokazivao mi je samo lepu muziku“, rekla je Izvorinka i objasnila za{to je i daqe vezana za Blama i nakon wegove smrti 2014. godine:

„„Uz

osobi. [ta se posle desilo, duga je to pri~a. Na ozbiqnom sam putu da, kad ve} on nije, napi{em kwigu i da na papir stavim {ta se sve dogodilo sa mojim `ivotom, kako sam uspela da se izborim, da iz gor{ta~kih planina Deli Jovana i Homoqa si|em u civilizaciju, zavr{im neke {kole i sretnem Mi{u Blama.“

Izvorinka je tada za Grand Online ispri~ala i za{to su se rastali.

ZA SAMO PET RE^I UZELA 100.000 EVRA:

Ovo je najskupqi stih Marine Tucakovi}, evo ko ga je otpevao

Marina Tucakovi} napisala je neke od najlep{ih i najorginalnijih testova doma}ih pesama.

Kako su pri~ali prijateqi pokojnog tekstopisca, Marina je nepogre{ivo znala da oseti talenat i magiju u glasu nekog peva~a.

Me|u numerama kojima je dala svoj "za~in", na{la se i pesma Nede Ukraden, "Zora je", a kako je Neda navela jednom prilikom, Marina je ovoj numeri dodala samo jedan stih i na taj na~in zaradila vi{e od 100.000 evra.

- Pesmu mi je napisao pokojni \or|e Novkovi} i nas dvoje smo se nekoliko puta posva|ali oko samog naslova pesme. Prvo smo je nazvali 'Jovane, zora je', pa 'Milane, zora je'. Posledwa i kona~na verzija je 'Zora je'. Na kraju sam pozvala Marinu Tucakovi} koja je napisala samo jedan stih, a to je: 'Suza je iz oka kanula'. Woj je taj stih doneo vi{e od 100 hiqada evra, rekla je Neda svojevremeno , a ovim podatkom je i te kako iznenadila javnost.

Podsetimo, Marina Tucakovi} preminula je u 67. godini, nakon duge borbe sa te{kom bole{}u.

NE GOVORE 8 GODINA Kristina progovorila o sestri: "To boli!"

uvek patila za wim, i to }e tako biti do`ivotno. Pitaju me qudi: ‘Za{to, kada `ivot nije jedan ~ovek?’. Nije. Uvek postoje nove qubavi, ali takva ne – kada si stra{no mlad, kada toliko veruje{, veruje{ u iskrenost, da }e to trajati do`ivotno, i onda se naoru`a{ svim onim {to ima{ u sebi i da{ toj jednoj

“On je bio ostvarena li~nost, a ja devoj~ica od 17-18 godina. U odnosu dvoje qudi je iskrenost alfa i omega svega. Mi smo se tako spojili. Bila sam jako mlada. Bio je deset godina stariji od mene. Bio je isuvi{e svoj. Pitaju me qudi: ‘Kad ga ve} toliko hvali{ i posle toga se nisi vi{e udavala, iako si imala toliko {ansi, za{to si se, `eno, razvela od wega?’. E, to moram da stavim na papir. On je bio isuvi{e jaka li~nost, isuvi{e svoj“, navela je ona, pa ispri~ala i da je umro od kronove bolesti, sa kojom se borio. S. G.

Peva~ica Kristina Kova~ odgovarala je na pitawa pratioca koja su joj postavqali na dru{tvenoj mre`i Instagram.

Jedno od pitawa glasilo je kako je podnela gubitak najbli`ih, majke i oca: - Jako te{ko. Za mamom sam plakala svaki dan, dokle god je du{a tako tra`ila. Sa tatom je druga~ije, ali podjednako tu`no. Suze su se nekako zaledile u groznim i stresnim okolnostima u kojima smo ga ispratili, jako te{ko mi je palo sve to zajedno i tuga se nekako prosto zaglavila u mojoj du{i. Ali, kada pustim tatinu muziku, tuga se topi i te~e napoqe kao reka. Volim svoje roditeqe beskrajno, bez idealizacije, volim ih kao qude koji su bili, sa vrlinama i manama - napisala je iskren odgovor peva~ica.

Kristina je otkrila kako reaguje kada ~ita objave o sestri u medijima:

- Na`alost, ~esto mi qudi to prenose. Nikada ne prestaje da boli to {to pro~itam i nikad ne propusti da me podseti za{to sam donela odluku koju sam donela, evo pre osam godina - istakla je ona o odnosu sa Aleksandrom sa kojom je u sva|i i ne razgovara.

Potom se dotakla svog preseqewa u [vajcarsku:

Rahelu Ferari pamtimo kao simpati~nu stariju gospo|u iz komi~nih uloga u filmovima "Tesna Ko`a", "Nacionalna klasa", "Daviteq protiv daviteqa", ali iza wene komi~arske istorije krije se dramati~na `ivotna pri~a.

Frajnd Bela Rahel je ro|ena u Zemunu 27. avgusta 1911. godine. Rado je odlazila u pozori{te. 1930. godine po~ela da statira u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, a ve} 1931. postaje wen ~lan, a 1940. se seli u Beograd. Tu je anga`ovana zajedno sa suprugom Aleksandrom Stojkovi} em. Po udaji, promenila je ime u Marija Stojkovi}, a posle suprugove smrti, uzela je umetni~ko ime Rahela Ferari.

Tokom Drugog svetskog rata, zbog svog jevrejskog porekla, krila se od Gestapoa, stalno mewaju}i mesto boravka po malim mestima oko Beograda. Jedne no}i se spasila od Nemaca tako {to ju je u ku}u do{la drugarica i saop{tila da je dobila poziv iz pozori{ta u Pan~evu, zbog ~ega su obe radosno istr~ale iz ku}e ostavqaju}i Nemce u ~udu. Iako se izvukla iz te situacije, pa-

rali{u}i strah ju je obuzeo dok je be`ala, tako da je preko no}i osedela.

Nakon rata je prvo radila u Novom Sadu, do pokretawa Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Pozori{nu karijeru je ipak zavr{ila u Ateqeu 212. Od ranijih filmskih uloga, glumila je u kultnom ostvarewu koje je osvojilo Zlatnu palmu u Kanu, Skupqa~i Perja, me|utim tek nekih desetak godina kasnije, u poznim godinama dolazi do izra`aja igraju}i male, ali upe~atqive uloge senilnih, ali mudrih i lukavih baka, ~ije }e se legendarne re~enice dugo pamtiti i prepri~avati. To su serija "Grlom u jagode”, filmovi "Nacionalna klasa”, “Daviteq protiv daviteqa”, "Tesna ko`a”, "Tango argentino”...

Od sjajnih replika po kojim } emo je pamtiti zauvek izdvaje se wen monolog iz filma "Tesna ko`a" - "Celog `ivota sam {tedela, ceo vek {tedela. [tedela paru na paru, jela koske i ka~amak, pu{ila najgoru krxu i {ta sam u{tedela? Ni{ta!"

Kad nije bila na pozornicama i pred kamerama bila je obi~na `ena koja se zanimala i radovala malim stvarima. Sama je sagradila ku}u na obali Dunava, kosila travu, sadila vo}e. Bila je veliki qubiteq `ivotiwa. Kao mala, poreklom iz siroma{ne porodice, nije imala igra~ke, niti bilo {ta drugo sa ~im bi se igrala. Jo{ tada je krenula da razvija svoju ma{tu, na ulici, gde bi ~u~nula i posmatrala mrave koji su u wenoj ma{ti predstavqali glumce, a ona je bila wihov rediteq.

U jednom od posledwih intervjua je rekla: "Sre}na sam, ose}am to kao dar, {to nisam postala neki zagri`eni babac“. Umrla je 1994. godine u Beogradu, a sahrawena u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu. Grobnicu deli sa kolegom Stevom @igonom. M. T.

- Jedino {to sam imala je EU paso{, oko dve, tri hiqade evra. Za paso{ sam u~ila ma|arski dve godine, da bih mogla da izvedem ovo. Ostavila Taru, Miciku i D.-a u Srbiji, iznajmila sobu ovde i po~ela da tra`im posao. Prona{la sam ga nakon tri i po mesecaobjasnila je Kristina.

^ola otkrio za{to nije slavio Bo`i}

Zdravko ^oli} je na po~etku karijere, osim rasko{nim glasom, pa`wu privukao i modernim izdawima na bini, ali ono {to je uvek ~uvao po strani bila je porodica.

Peva~ se sada prisetio i svog detiwstva te je otkrio za{to u mladosti nije obele`avao Bo`i}.

^oli} }e ovaj Bo`i} provesti radno, ali otkriva da kao mali nije imao proslave verskih praznika.

- Moj otac je radio u onoj biv{oj dr`avi, socijalizam, bio je u unutra{wim poslovima u policiji i to se u dr`avnim poslovima nije smelo slaviti, ni Uskrs, ni Bo`i}, ni Bajram, ni{ta nije bilo od toga. Sve je bilo zabraweno. Iz detiwstva nemam te radosti Bo`i}ne, imam novogodi{wu jelku. Nova godina je slavqena i dr`avni praznici, a ovi verski praznici nisu imali to odobrewe, da ka`em. Tu je bilo deficita, vezano za Bo`i}ne praznike, kasnije kada je krenulo sve je to obele`avano, svako na svoj na~in i dan danas qudi vode ra~una, svako ima pravo da slavi ono {to ho}e i ono {to voli, rekao je ^oli}.

wega sam nau~ila sve, {ta su lo{i trileri, {ta su dobre izvorne pesme, koji put treba da odaberem… Duboko negde u dubini du{e sam

Odlomci

... ''Kada joj je u wenoj trideset i tre}oj godini saop{teno da su {anse za izle~ewe od bolesti koja ju je iznenada zaposela minimalne, opredelila se za `ivot i odlu~ila da stvari uzme u svoje ruke. Tada je po~ela da otkriva da su sve bolesti samo refleksija energetskih zastoja u na{em telu, nastalih kao posledica uverewa i emocija sa kojima na{a du{a nije mogla da se pomiri''....

... ''Ponekad, kada nam se u~ini da nam je ne{to va`no i drago oduzeto i da se ceo univerzum zaverio protiv nas , u stvari se otvara prostor za neku novu, ve}u dobit. Ali mi nikada nismo u stawu da sagledamo kako trava raste, niti smo u mogu}nosti da osetimo da je Zemqa zaista okrugla. Nedostaje nam ~itava jedna perspektiva, misao nam je sku~ena u ove tri dimenzije postojawa. Zato je svaka grani~na situacija prilika da iskora~imo i krenemo u susret druga~ijim saznawima i iskustvima koja otvaraju sasvim nove horizonte''...

... ''Mogu}e da razdvojenost ponekad najvi{e spaja , a udaqenost dr`i na okupu. Mo`da je dovoqno da se znaju

U ime qubavi

pravila. I da postoje rituali. Mo`da je bliskost najve}i izazov, a iskrenost ose}awa preveliki rizik za one koji bi hteli da `ive zajedno. [ta ako ~ovek mora da biraizme|u toga da ostvari uspe{an brak i toga da ispoqava svoja stvarna ose}awa?''...

...'' Pla{ila se da pita da se ne bi dogodilo ono {to naj~e{}e de{ava: pitani se oseti ili obaveznim ili ohrabrenim da pitawe uzvrati''...

... ''Na sto~i} u kuhiwi izvadila je pitu s jabukama, teglu xema od {qiva i kesu s kajsijama. I Slavica oseti da joj je milo {to se nije pojavila praznih ruku. Koliko god ne bili po meri na{eg srca, dobrodo{li su svi pokazateqi qubavi pa makar se oni ogledali u hrani; ako zaboravimo na wenu stvarnu namenu i sagledamo je kao na~in izra`avawa - nemamo kud do da sa svakim zaloga-

Lav i p~ela (f inska narodna bajka)

Jednom davno, u ledenim severnim krajevima, jednog kraqa je na putovawu brodom zadesila zastra{uju}a morska oluja. No{en ka obali ogromnim talasima, brod se nasukao na stene i umalo potonuo sa ~itavom posadom. Ali iznenada se iz talasa za~uo divan glas sirene koja se obratila vladaru:

„Da se svi spasete, kraqu, ja sam vam pomo} jedina! Zauzvrat obe}aj da }e{ mi dati svog prvog sina!“

Slede}eg jutra lav je odgrizao deo krzna i poklonio ga mladom princu.

„Prin~e dragi, pomogao si mi, pa ~uj: poklawam ti komadi} svog krzna, veruj. Uzmi ga i ako je nevoqa prava, dodirni ga da se pretvori{ u lava!“

Mladi} je zahvalio lavu i nastavio put. Iste no}i kad je do{lo vreme da ve~era, do wega je doletela p~ela i zazujala: „Gladna sam! Daj mi ne{to da pojedem.“

vao ju je nakon {to joj se predstavio i ispri~ao sve o svom `ivotu i susretu s lavom i p~elom. Usamqena princeza, koja nije imala drugo dru{tvo sem svoje violine, obradovala se ~uv{i ove neverovatne pri~e.

Malo-pomalo, kako su dani prolazili, me|u wima se rodila qubav i po`eleli su da se ven~aju. Ali postojala je prepreka na tom putu - najpre su morali da dobiju blagoslov od princezinog oca. Na sre}u, ona se odmah dosetila re{ewa.

„Sutra ve} moj otac u rat odlazi zajedno s borcima u punoj snazi. Wegov ma~ u sobi }e da bude pa kad on daleko odvede qu de, ruku }erke onome }e dati ko mu taj drag oceni ma~ vrati.“ Ali princ je bio spreman da se zbog we sa svakom opasnosti uhvati uko{tac i zato joj je rekao:

„Ako se ne vratim brzo, idi do mora gde se vali pene i sviraj predivno na svojoj violini dok misli{ na mene.“

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 29. decembar 2022. 23

Kako su im `ivoti bili u opasnosti, kraq je nevoqno prihvatio ponudu, gledaju}i sirenu kako nestaje u talasima. Trenutak kasnije, kao magijom, more se smirilo, pa su mogli da nastave putovawe.

Po povratku na dvor kraq je saznao da kraqica o~ekuje prvoro|en~e. Toliko se obradovao da je zaboravio na dato obe}awe. Pro{lo je nekoliko godina pre nego {to je odlu~io da tajnu poveri kraqici. Jednog dana kad je kona~no re{io da joj prizna sve, kraqica je zabrinuto povikala:

„O, srce }e mi od straha stati jer moramo sina na put slati. A kad do|e okrutna sirena , nek ga tra`i do kraja vremena!“

Kad je princ navr{io {esnaest godina, roditeqi su ga podstakli da se otisne na put i vidi svet. Mladi} je rado pristao, napunio torbu hranom i pozdravio se s roditeqima. Prve ve~eri usred {ume put mu je prepre~io lav.

„Gladan sam! Daj mi ne{to da pojedem“, po`alio mu se lav koji je umeo da govori. Vi{e upla{en nego velikodu{an, mladi} je podelio svoju ve~eru i postequ s lavom.

Mladi} je ponovo podelio ve~eru sa insektom, te mu je ujutru p~ela dala deli} svog krila i rekla: „Prin~e dragi, pomogao si mi, pa ~uj: poklawam ti komadi} svog krila, veruj. Da te nevoqa neka ne bi pomela, dodirni ga samo i posta}e{ p~ela!“

Nakon {to joj je zahvalio, princ je nastavio put. Za nekoliko sati stigao je do prestonice susednog kraqevstva. Dok je hodao bu~nim ulicama i oslu{kivao `amor prolaznika, princ je saznao da vladar ovog kraqevstva ima prelepu }erku koja divno svira violinu. Ali princezi je jedan mladi} slomio srce i zato nije imala nameru da se ikad uda, niti da se dru`i s mladi}ima. Princa je ovo zainteresovalo, te se zaputio ka kraqevskom dvoru. ^im za|e sunce, iskoristi}e deli} p~elinog krila da se pretvori u p~elu.

Pretvoriv{i se u p~elu, uleteo je u princezinu sobu, pa se vratio u qudsko obli~je. Videv{i stranca, devojka se upla{ila i vrisnula, a stra`ari su utr~ali u sobu. Princ se tad opet pretvorio u p~elu, a kad je ostao nasamo s devojkom, opet je uzeo qudski lik.

„Ne `elim da te povredim“, uvera-

Narednog jutra mladi} je navukao na sebe oklop, zgrabio {tit i kopqe i pridru`io se kraqevoj vojsci. Sve se dogodilo ba{ onako kako je princeza predvidela: kraq je izdao nare|ewe, a hrabri vitezovi pohrlili su ka dvoru kako bi {to pre prona{li kraqev ma~. Princ se tad pretvorio u lava i prepla{io kowe, {to mu je dalo prednost, te je prvi stigao do dvora. Princeza mu je tad predala ma~ i on je po`urio da ga odnese vladaru.

U povratku se zaustavio pored izvora kraj mora da se napije vode, pa je spustio ma~ na zemqu. Iznenada, sirena koja ga je godinama ~ekala izronila je i odvukla ga na dno mora. Jedan vitez koji se tu zadesio prona{ao je ma~ i odneo ga kraqu, a kraq ga je proglasio pobednikom. Princeza je tad shvatila da se ne{to stra{no desilo wenom voqenom, pa je oti{la do obale i zasvirala na violini.

„O, kakva divna muzika, ~uje{ li?“, upitala je sirena svog zarobqenika.

„Ne ~ujem ni{ta. Povedi me bli`e obali“, slagao je princ.

Radoznala sirena je krenula ka obali, vode}i princa sa sobom. Ali ~im su se na{li van vode, princ je dotaknuo p~elino krilo i poleteo, spasiv{i se iz sireninih kanxi. Mo`emo samo da zamislimo kako je princeza bila sre}na kad je maleni insekt proleteo pokraj we i magi~no nestao, a na wegovom mestu se stvorio princ. Zaqubqeni par je otr~ao kraqu i ispri~ao mu sve o lavu, p~eli, ma~u i sireni. Nakon toga su se ven~ali i veselili u dru{tvu prin~evih roditeqa, koji su po`urili ka dvoru ~im su ~uli sre}ne vesti.

DESANKA MAKSIMOVI]: Molba mladosti

O, mladosti, mladosti, da brzo odlazi{, qudi ka`u. Ali ja te ne}u nikad pustiti. Oko srca svoga postavi}u stra`u jednog bola i jedne radosti; oko vrata svog zasadi}u visoke borove, i br{qane, i paviti; vetrove i reke {iroke bujicom }u naviti svud oko na{ega brega; a vidik u krug }u zaviti ci~om i smetom snega.

O, mladosti, nemoj od mene oti}i: niko ne}e mo}i u tvojoj suzi biti ovoliko ludo lud, ni ovako sumoran u tvojoj radosti.

O, mladosti, mladosti, ni u ~ijem srcu ne}e tvoja `ud u ovoliko sunce porasti; niko ne}e ovoliko ~istih imati grehova ni strasti.

O, mladosti, mladosti, da sobom odnosi{, qudi ka`u, svoje bolove i svoje radosti. Ali ja te ne}u nikad pustiti.

Oko srca svoga postavi}u stra`u jedne qubavi {to mene vole}e; u vrtu svome zasadi}u prole}e; sve mirise slatke zarobi}u {to bregom nihaju leti; sva sunca, sve zvezde zadobi}u na nebu da na{em rumene; pa ne}e{ ni mo}i, ni hteti nikad oti}i od mene.

O, te{ke, sumorne radosti, o, slatki, ludi bolovi moje mladosti, nemojte oti}i od mene! Jer `ive}e tada dolovi, mirisi, qudi i zvezde rumene; a ja skamewena sede}u na svom visu i bi}e mi svejedno: da li su ili nisu u meni nekad goreli tvoji bolovi i tvoje radosti, o, mladosti.

jem u sebe unesemo deo ose}awa koja su nam namewena. Mo`da se zbog toga qudi raduju maminoj i bakinoj hrani i jedu je s uzbu|ewem, ~esto halapqivo ili unose}i nepotrebne koli~ine.

Nije to zbog ukusa - to je zbog qubavi koje se nikada nisu zasitili''...

LEGENDA O ^E GEVARI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

JOŠ @IVI (9)

^E NAJTRA@ENIJI ^OVEK NA JU@NOM KONTINENTU:

Ameri~ki helikopteri danono}no su nadletali teren

Premi{qao se da li da i ovog puta uradi isto kao onda kad je onom seqaku odsekao jezik zbog la`ne dojave ili da ovog gerilca odmah streqa bez informacije o tom Fernandu. Ovo je tre}i put da ~uje to ime i mislio je da to ne mo`e biti slu~ajno.

„Ili govori istinu ili je poslat da zavara trag.“ Upalila se crvena lampica na poqskom telefonu. Zvrrr, zvrrr...

„Saturno ovde. Da li se ~ujemo?“

„Maroko ovde, ~ujemo se.“

„Kakvo je stawe, kapetane? Ima li novosti?“, pitao je glas.

„Upravo ispitujem jednog gerilca koji se predao iz patriotskih razloga.“

„Pa to je sjajna vest! Da li je otkrio wihov polo`aj?“ „Nije jo{. Identifikovao je nekog Fernanda, naziva ga Komandanteom. Znamo li ne{to o tom Fernandu?“ „Fernando... hmm.

Znamo da koristi la`no ime Ramon otkad je stigao u Boliviju, ali za Fernanda prvi put ~ujem.“ „Da nije to neki wegov dvojnik? Samo da mi dopadne {aka“, jarosno je rekao.

„Smirite se, kapetane. Proveri}u s na{im dou{nicima iz sela.“

„Da se smirim?! Ve} sam vam rekao, Ramose, da mi ne govorite da se smirim! Za{to je moja jedinica iskqu~ena iz sino}ne akcije? Mislite da nismo dovoqno dobri, Ramose, a?!

Potcewujete najobu~eniju jedinicu Latinske Amerike!“

„Kapetane, ne padajte u vatru kao i uvek do sada. Sino} nam va{a jedinica nije bila potrebna jer smo dejstvovali avijacijom, a imam takva ovla{}ewa da ne moram da vas obave{tavam o svakom na{em koraku.“

„Varate se ako mislite da }ete me zapla{iti nekakvim birokratskim ovla{}ewima, Ramose!“

^e je imao kqu~nu ulogu u Kastrovoj revoluciji

„Nemam nameru da vas pla{im, samo govorim kako stoje stvari. Va{a jedinica je podre|ena ameri~koj komandi i va{a du`nost je da se dr`ite toga.“

„Iz vazduha ga nikad ne}ete uhvatiti“, promenio je Prado plo~u. „Ove {ume poznajem kao svoje cokule. Treba odmah krenuti u akciju! Nije vam ovo Vijetnam pa da se gawamo sto godina!“

„Kapetane, mladost progovara iz Vas. Budite strpqivi i manite se politike. Nemojte da nam propadne pet meseci planirawa i obuke. Moramo biti sigurni da je on. Zato na{i helikopteri nadle}u teren i po potrebi bombarduju ciqeve. Pratimo svaki wihov trag...

I ~ekajte moju komandu...“ izgovorio je ameri~ki obave{tajac i prekinuo vezu.

Gerilac je pokazao podru~je gde se grupa posledwi put krila, isto~no i severno od tesnaca. Prado je bio nepoverqiv. To bi onda zna~ilo da su gerilci bili u wegovoj zoni mnogo bli`e nego {to je mislio da je mogu}e, a sumwao je da bi ^e ba{ toliko rizikovao.

„Crni |avo je u wemu!“, pro-

AMAZONSKA PRA[UMA

cedio je kroz zube. Gerilac je vezanih ruku hodao ispred wega, mrmqaju}i molitvu sve vreme.

„Kad zavr{imo akciju, streqaj ga“, {apnuo je Lusiju.

„Ali mo`e nam jo{ pomo}i ako ovog danas ne uhvatimo“, rekao je Lusio zastaju}i.

„Danas je taj dan, ose}am da su tu negde, Lusio. ^uje{ kakare?“

„Koliko ih je?“

„Ispred tesnaca nas ~eka Perez sa osamdeset vojnika, a s nama to je sto osamdeset. Da su same sotone, nemaju nikakve {anse! Kad do|emo dole, ja pokrivam podru~je od tesnaca do Igere, a ti s qudima kreni prema reci. “

„Razumeo, kapetane. A zelene beretke?“ „[ta s wima?“, upitao je. „Mislim...“

„Opet ti misli{! ^iju ti uniformu nosi{?“ „Bolivijsku, kapetane.“

„Onda se i pona{aj kao Bolivijac, do|avola! Ameri~ka vojska jeste najja~a vojska na svetu, ali oni su u mojoj zemqi, na mom terenu i ovo je moj rat, ne wihov! Oni brane svoj novac, a mi svoju dr`avu, razume{!“...

Prado je odlu~io da se wegova grupa podeli u dva sme-

Ne{to pre deset sati, stotinak renxera Nacionalne garde Bolivije zagazilo je u amazonsku pra{umu, mar{iraju}i u pravcu tesnaca ]uro.Jedinice su se razdvojeno kretale na udaqenosti od oko dva kilometra od odredi{ta. [to su dubqe zalazili u {umu, planinske ptice su glasnije kre{tale, lete}i iznad wih.

ra, jedni desno, drugi levo. Svi su ~u~nuli i ~ekali, kapetan je pri{ao vezanom gerilcu i rekao mu:„Ti ide{ prvi, nek tvoji misle da si pobegao od nas. Poku{a{ li ne{to, ode glava“...

„Ja sam ve} mrtav ~ovek“, pro{aputao je gerilac. Kora~ao je polako, ne osvr}u}i se nazad. Iza wega su bili Prado i renxeri dr`e}i ga na ni{anu, ispred wega, hod u nepoznato.

Da li su gerilci tamo? Ako jesu – da li }e pucati? Ako jesu – da li bi mu Fernando ikad oprostio izdaju? Ako jesu – da li }e on oprostiti Fernandu i grupi {to su ga odbacili?

Wegove misli prekinuo je rafal koji je dolazio iz duboke {ume. Istog trenutka bacio se na zemqu, dok su renxeri uzvratili paqbu, oprezno se kre}u}i.

„Mano!“, pozva Lusio vojnika i rukom mu pokaza na gerilca koji je skoro dopuzao do debele palme.

Pu{karawe se nastavilo i Prado je dao znak da se krene napred.„Pustite pse!“, viknuo je.

Renxeri su pustili `ivotiwe koje su re`e}i pojurile kroz {umu. Mano je potr~ao s no`em u rukama ka vezanom gerilcu koji se, videv{i ga, nekako uspravio na noge.

Diverzant je bio sve bli`i, a on se i daqe koprcao, pani~no izvla~e}i ruke iz stegnutih ~vorova. Ve} je video svoj kraj i zakrvavqene o~i xelata. Zatvorio je o~i izgovaraju}i posledwu molitvu. Ali kao ~udom, na pola metra od wega, Mano je pao poko{en. „Sad ili nikad!“, pomislio je zarobqenik i potr~ao. Kada ga je Lusio opazio, bilo je ve} kasno da krene ka wemu zbog unakrsne paqbe. Begunac se brzo izgubio u {umi.

lll U slede}em broju: ^e je oduvek znao da }e ga astma i wegova plu}a dotu}i

decembar

1721. - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

1800. - Ro|en je ameri~ki pronalaza~ ^arls Gu|ier (Charles Goodyear), koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kau~uka. Wegov izum doprineo je brzom razvoju industrije gume, posebno proizvodwi automobilskih guma.

1835. - Umro je Filip Vi{wi}, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve zna~ajnije doga|aje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karaxi} je 1815. zapisao mnoge wegove pesme, me|u kojima su najpoznatije "Po~etak bune na dahije" i "Boj na Mi{aru".

1890. - Ameri~ki vojnici su kod "Rawenog kolena" u Ju`noj Dakoti masakrirali vi{e od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, me|u kojima je bio veliki broj `ena i dece.

1911. - Revolucionarna privremena skup{tina je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, ~ime je, posle vi{e od tri milenijuma, ukinuta monarhija.

1921. - Ro|en je Dobrosav (Dobrica) ]osi} koji va`i za jedng od najve}ih srpskih pisaca druge polovine 20. veka ("Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i mogu}e"). Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. do juna 1993, kada je smewen na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti ~lan Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je do{ao u sukob sa politikom SKJ jer je smatrao da su Srbi ugro`eni u jugoslovenskoj federaciji.

1940. - Nema~ko vazduhoplovstvo izvelo je najte`e bombardovawe Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najve}e razarawe od "velikog po`ara" 1666. kada su uni{tene ~etiri petine grada.

1992. - Savezna skup{tina izglasala je nepoverewe prvoj vladi SR Jugoslavije i s mesta premijera smenila srpskog biznismena iz SAD Milana Pani}a. Za vr{ioca du`nosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Konti}. Pani}a je smewen zbog sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em o sprovo|ewu mirovne politike prema biv{im jugoslovenskim republikama.

2001. - Oko 300 qudi je poginulo, a najmawe 120 povre|eno u po`aru koji je izbio od vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.

2010. - Umro je Vladan Bati}, advokat i politi~ar, predsednik Demohri{}anske stranke Srbije, jedan od lidera nekada{weg DOS-a, poslanik u vi{e saziva Skup{tine Srbije i ministar pravde u Vladi Srbije (2001. – 2003.).

2013. – Poginulo je 18 osoba, a vi{e od 40 povre|eno u samoubila~kom napadu na `elezni~ku stanicu u Volgogradu, na jugu Rusije, nadomak nestabilnog regiona ruskog Kavkaza.

2016. - Odlaze}i predsednik SAD Barak Obama potpisao je dekret o uvo|ewu novih sankcija Rusiji zbog me{awa u ameri~ke predsedni~ke izbore i nalo`io proterivawe 35 ruskih diplomata.

Milan Pani}

Feweri su prvi put zasijali u Beogradu pre 165 godina po naredbi s vrha - za doåek Nove godine

Uveliko se Beograd ve} kiti sve~anom rasvetom da zablista u punom sjaju u susret novoj godini.

Ali, da li znate da je grad po prvi put u svojoj istoriji bio sve~ano osvetqen tako|e ba{ u novogodi{woj no}i – kad se do~ekivala 1857 godina!

I to ne bi da nije bilo nare|eno. A uz naredbu su najavqene i kazne. Tako to obi~no biva…

Tada{wi upravnik Beograda Nikola Hristi} va`io je za odlu~nog i energi~nog ~oveka koji je zahtevao da se uredbe po{tuju. Wegov sin Kosta je zabele`io u svojim “Zapisima” da je po Nikolinom dolasku na ~elo prestonice op{tina u oktobru 1856. godine nabavila {est novih fewera. “Srbske novine” su pisale da su do te godine u celom Beogradu bila svega dva op{tinska fewera, i to jedan na Op{tinskoj ku}i, a drugi na Terazijama.

A kako se do{lo do toga da se u to doba ~im bi se smrklo moralo bazati po mrklom mraku? .

Vratimo se koju deceniju ranije. Elem, u pismu datiranom na 27. april 1830. upravnik beogradske policije Petar Lazarevi} izve{tava kneza Milo{a Obrenovi}a o uvo|ewu uli~nog osvetqewa.

Veli da su mu se `alili trgovci da

im lopovi malo-malo poharaju du}ane, da tra`e patrole policijske, te da je on “na~inio naredbu da se naru~e 10 fewera, pak na svakom }o{ku, svaku no}, da gore“. Tro{ak za fewere i sve}e, pi{e on kwazu, napla}iva}e od du}anxija, “a jednog pandura svog i jednog kojeg }e varo{ pla}ati }e slati svaku no} u patrole da du}ane od vatre ~uvaju”.

Tako on sro~i pismo o postavqawu prvih fewera, a “Srbske novine” novembra 1846, dakle ne{to vi{e od deceniju i po nakon Lazarevi}eve inicijatove, objavi{e da je grad opet u mraku i da je “zaista ne-

wim prekinuta

Car Uro{ Nemawi} dobro je poznata li~nost srpskog Sredweg veka. Istorija ga je upamtila kao jedinog sina cara Du{ana, kao posledweg srpskog cara i ~oveka ~ijom smr}u se ugasila dinastija Nemawi}a, a ponajvi{e po nadimku – Nejaki.

Za jedne "blagi", za druge "nejaki" Uro{ Nemawi} ili punim imenom Stefan Uro{ V Nemawi}, bio je jedini sin cara Du{ana i wegove supruge Jelene, bugarske princeze. Rodio se 1336. ili 1337. godine. Detiwstvo i mladost je proveo na o~evom dvoru gde je pa`qivo pripreman za vladara – osim ~itawa i pisawa, poznato je da je u~io i vojne ve{tine, ali jo{ i vi{e strategiju, jer se o~ekivalo da }e, jednog dana, upravo on biti taj koji }e, kao suveren, predvoditi nove pohode i bojeve. Uro{ je imao oko 10 godina kada se wegov otac, na saboru u Skopqu odr`anom 16. aprila 1346. godine, proglasio za cara. Ovim ~inom na Uro{a je pre{la titula kraqa i Du{anovog savladara, mada je izvesno da je, da bi dobio bilo kakvu stvarnu mo} i priliku da u~i da vlada, Uro{ morao da sa~eka bar jo{ neku godinu jer je bio premlad.

Na osnovu fresaka mo`emo pretpostaviti da je Uro{ izrastao u lepog mladi}a, skladne gra|e – krupnog, duguqastog lica, crvenkaste kose i brade, koji je likom podse}ao na oca. Ako to i jeste bio slu~aj, svaka sli~nost zavr{avala se tu. Jer, dok Du{ana narodno predawe opisuje kao odlu~nog, jakog i sr~anog, o Uro{u govori kao o blagom, tihom i mirnom ~oveku "po istini krasnom i dostojnom divqewa po izgledu" ali "mladom smislom". Na tragu ovoga su i wihovi nadimci. Dok je Du{an ostao upam}en kao "Silni", Uro{ je ostao "Nejaki" – neodlu~an i nedovoqno jak da se nametne kao vo|a.

Kako bilo, naslednik trona Nemawi}a je u mladosti verovatno upravqao nekim delom o~eve dr`ave {to je trebalo da ga pripremi za samostalnu vladavinu. Wegov `ivot dramati~no se promenio

kada je, u decembru 1355. iznenada i u punoj fizi~koj snazi, umro car Du{an. Uro{u je bilo mawe od devetnaest godina.

Kako je jo{ za vreme o~evog `ivota odre|en za naslednika, Uro{ je za cara krunisan neposredno nakon Du{anove smrti, a smena vlasti izvr{ena je mirno i bez bilo kakvih trzavica.

Problemi su do{li posle… Prvi protivnik – stric!

Car Du{an iza sebe je ostavio ogromno carstvo, teritorijalno razu|eno, sa velikim brojem oblasnih gospodara od kojih su se neki, upravo zahvaquju}i ratovima i osvajawima Nemawi}a, ekstremno obogatili. Sve wih, Du{an je dr`ao u pokornosti ~eli~nom rukom, obezbe|uju}i pokornost naizmeni~no kaznama i nagradama. Uro{eva ruka pokazala se kao znatno mek{a…

Ironi~no, probleme novom caru prvo je po~eo da zadaje ~lan wegove sopstvene porodice. Simeon Uro{ bio je Uro{ev stric, Du{anov polubrat. Kao sin kraqa Stefana De~anskog, Simeon je smatrao da wemu pripada carski presto. Poveo je vojsku protiv brati}a, ali su crkva, kao i najve}i broj vlastelina, smatrali da se vlast legitimno prenela sa oca na sina i da je Uro{ zakoniti naslednik.

Iako mu nije po{lo za rukom da do|e na srpski presto, Simeon je ipak uspeo da "okrwi" brati}evu dr`avu otcepiv{i ju`ne oblasti nekada{weg Du{anovog carstva – Tesaliju, Epir i Albaniju. Godine 1359. proglasio se za cara Romeja, Srba i cele Albanije i godinama vladao potpuno nezavisno.

Ubrzo su se pojavili u spoqni neprijateqi. Carstvo je napao Matija Kantakuzen, a onda i ugarski kraq Lajo{. Srbija se u oba slu~aja odbranila, ali su svi ovi problemi vlasteli pokazali neodlu~nost i nemogu}nost Uro{a da kontroli{e ogromnu dr`avu koju mu je otac ostavio, pa je uskoro bilo sve vi{e onih koji su po~eli da se bune i tra`e "svoje par~e kola~a" ratuju}i me|usobno i progla{avaju}i se vladarima

pristojno za gra|ane beogradske da u glavnoj varo{i Kwa`evstva serbskog nema jo{ ni jednog fewera no}u“.

Prvi beogradski vatrogasci na mestu dana{weg Etnografskog muzeja na Studentskom trgu

Ali tada{wi gradski oci vodili su se uglavnom op{teprihva}enim narodnim shvatawem da no}u – “po{ten spava”.

Ko bi se tome usprotivio smatralo se da dr`i stranu bekrijama i vucibatinama {to tumaraju kaldrmom kada vreme nije.

Ukoliko se ide na neku zabavu ili bal mogao se poneti mali fewer iz ku}e

i wime osvetliti put… Kao {to se ~inilo u vreme Turaka koji nisu osvetqavali varo{. Tako se smatralo.

A sad }emo se vratiti tamo negde na po~etak ove pri~e. Upravnik Hristi} je nalo`io po~etkom decembra 1856. da sve gostionice i kafane moraju da postave ispred ulaza fewere, ina~e }e ih pozatvarati. Tako je za do~ek 1857. uz onih {est {to smo spomiwali postavqeno jo{ 360 fewera! I Beograd je zasijao kao nikada do tada.

Potom je Hristi} 1860. naredio da se samo otmeni gosti mogu zadr`avati u kafanama do 11 uve~e i da se posle tog vremena niko na ulicama na}i bez fewera.

Svi ostali nemaju {ta tra`iti napoqu posle devet nave~e. Od ta doba ~im bi se smra~ilo fewerxije su kretale s kantom gasa i malim merdevinama o ramenu i palili fewere.

Sijalice su prvi put zasjale u Beogradu 23. septembra 1893. godine kad je stigla struja iz tek izgra|ene termoelektrane na Dor}olu. Sa tim datumom fewerxije su po~ele lagano da zauvek gase fewere.

Beograd }e i za narednu novu godinu zasijati. Ali, nije na odmet eto prisetiti se kako je sve krenulo, pre vek i po. R. N.

mawih ili ve}ih oblasti. Uro{ je bio potpuno nesposoban da ih u tome spre~i.

Bio je to po~etak kraja srpskog sredwovekovnog carstva. Uzdi`e se nova dinastija

U takvoj situaciji kao mo}no plemstvo na dvoru cara Uro{a uzdi`e se porodica Mrwav~evi} – bra}a Ugqe{a i Vuka{in. Wihovo poreklo, kao i uloga koju su igrali pre 1365. nikada nisu do kraja razja{weni, ali je nepobitna ~iwenica da se te godine Vuka{in u Prilepu progla{ava za kraqa i Uro{evog savladara. Posledwi car Nemawi}a, kome u tom trenutku ni{ta osim titule i nije ostalo, nije imao izbora nego da prihvati podelu vlasti.

Vuka{in je pod svojom vla{}u dr`ao Staru Srbiju i severnu i zapadnu Makedoniju, s gradovima Prizrenom, Skopqem, Prilepom i Ohridom. Wegov brat Ugqe{a se proglasio za despota u oblasti gr~ke Makedonije i tako je fakti~ki nastala jedna potpuno nova dr`ava – zemqe Mrwav~evi}a koje su obuhvatale celu Makedoniju.

Kako Uro{ nije imao dece, Mrwav~evi}i su planirali da posle wegove smrti krunu Nemawi}a nasledi Vuka{inov sin – Marko. On dobija titulu mladog kraqa zbog koje }e u narodnom predawu i ostati upam}en kao – Kraqevi} Marko.

U takvom rasulu 26. septembra 1371. odigrala se Mari~ka bitka izme|u turske i srpske vojske. "Na crtu" neprijatequ stala su samo bra}a Mrwav~evi}, a Srbi su pretrpeli stra{an poraz. U boju su poginuli i Vuka{in i Ugqe{a, kao i toliko vojske da se vest o stra{nom masakru pro~ula i daleko van granica dr`ave.

Srpski crkveni letopisi Mari~ku bitku ~esto prikazuju kao bo`iju kaznu Mrwav~evi}ima zbog wihovog odnosa prema caru Uro{u.

Nekada mo}ni oblasni gospodari Du{anovog carstva odjednom su morali da tra`e pomo} drugih dr`ava i prihvate vazalni odnos. One na Jugu ve} tada pokoravaju Turci. Iako je u tom trenutku verovatno malo

Car Uro{ Nemawi}

ko mogao da shvati pune razmere ove katastrofe - Bitka na Marici bila je jedan od najsudbonosnijih doga|aja u istoriji srpskog naroda.

Du{anovo carstvo prestalo je da postoji…

A Uro{?

Li{en svake mo}i i uticaja, sam i zaboravqen od svih, nedugo nakon Mari~ke bitke umro je i car Uro{ – 2. ili 4. decembra 1371. Kako i pod kojim uslovima nije poznato. Bile su mu samo 33 (ili 34) godine. Hroni~ari onog doba zapisali su: "Wegovom smr}u skon~a se Carstvo srpsko, jer on be{e sedmi i posledwi vladar iz roda Nemawina".

Kasnije se narodom pronela vest da je kraq Vuka{in bio taj koji je ubio cara. Iako rasprostrawena, ta pri~a nema upori{te u istorijskim ~iwenicama iz jednog jednostavnog razloga – u trenutku Uro{eve smrti, Vuka{in je ve} bio mrtav.

Ipak, verovatno na osnovu ovog predawa, kao i ~iwenice da je narod sa neskrivenim sa`aqewem gledao na posledweg srpskog cara iz dinastije Nemawi}a, crkva je Uro{a, dva veka nakon smrti, proglasila za mu~enika i svetiteqa.

Mo{ti Svetog cara Uro{a V Srpskog danas po~ivaju u manastiru Jazak na Fru{koj gori. Srpska pravoslavna crkva kao wegov dan obele`ava 15. decembra.

MILAN VUKAS

18. 02. 1935 Benkovac02. 01. 2021. Kanbera

Dana 2. januara navr{avaju se dvije bolne godine od kako si nas napustio, moj voqeni i nikad zaboravqeni o~e. Odmaraj svoje tijelo daleko od svog rodnog kraja u svom manastiru Novom Kaleni}u. Voqeni nikad ne umiru, qubav i sje}awe na tebe `ivje}e zauvijek u na{im srcima, mislima i molitvama.Tvoja plemenita du{a neka po~iva u miru u Carstvu Bo`ijem.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Naredni period je obele`en ve{}u da vam sti`e dodatni prihod na koji niste ra~unali. To je dovoqan razlog da se naoru`ate novom motivacijom i prionete na posao jo{ poletnije. QUBAV: Partnerski odnosi su vam na posledwem mestu jer vam se name}u problemi koji imaju veze samo s vama. Postoji ne{to {to niste re{ili onda kada je trebalo. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Svesni ste svih svojih kapaciteta, vidite na~ine kako }ete sti}i do `eqenih ciqeva. Imate sve preduslove da poentirate mnogo toga {to ste u proteklom periodu radili. QUBAV: Otvara se mogu}nost lepog putovawa, ali sre}u mo`e kvariti prisustvo qudi koji vam nisu po voqi. Po{to vam je takav predah ba{ neophodan, razmislite o kompromisu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ovaj period je obele`en stresnim de{avawima iz kojih vi izlazite kao pobednik, naro~ito ako je to ne{to na ~emu dugo radite. Dobar ishod vas puni dodatnim samopouzdawem. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Iako ste, mo`da, u pravu, ne bi bilo lo{e da ipak krenete i vi u susret. ZDRAVQE: Blizanci, pazite se nesanice.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Pre`ivela Crvenu armiju i nisu na prodaju

POSAO: Dobijate interesantne poslovne predloge. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome morate da donesete odluku je prekratak. QUBAV: Podr{ka partnera postaje naporna jer vas on, na neki na~in, obavezuje na ne{to na {ta znate da niste spremni. Ose}ate se ulovqeno pa vas taj nesklad u odnosima uznemirava. Na vama je da odlu~ite. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Pred vama je prilika da se aktivno ukqu~ite u va`ne projekte koji se razvijaju u va{em poslovnom okru`ewu. QUBAV: Dolazite u situaciju da vi{e nemate nijedan diplomatski na~in kojim bi voqenoj osobi saop{tili sve {to vam je na srcu. S jedne strane ma{tate o slobodi, s druge, ideja o tome vas pla{i. Reklo bi se da Lav ne zna {ta ho}e. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

U Srbiji postoji na stotine vinarija, ali samo je jedna kraqevska i to ona koju je Aleksandar Kara|or|evi}, 1930. godine napravio u srcu [umadije - u Topoli. Pre same Kraqeve vinarije, kraq Petar I je jo{ 1903. godine napravio vinski podrum, tako da je na sun~anim proplancima od davnina bilo zasa|eno belo i crveno gro`|e, nadaleko poznato po svom ukusu i mirisu, a od kog se godinama pravilo rujno vino ba{ po ukusu srpske kraqevske dinastije.

- Kraq Aleksandar `eleo je da vinarija koju je napravio poslu`i kao primer {umadijskim doma}inima. Vina su se ~uvala u ba~vama slovenskog hrasta na dubini od 15 metara i na prirodnoj temperaturi od 12 stepeni, jer u to vreme nisu postojale klime i drugi rashla|iva~i, a to je idealna temperatura za odle`avawe belih vina. Presa koja je tada kori{}ena pri pravqewu, stigla je iz Francuske i sada je ovde u vinariji - izjavio je Dragan Reqi}, upravnik Zadu`bine kraqa Petra I Srpskim vinom bili su odu{evqeni svi kraqevi strani prijateqi, vinska kultura je

`ivela i dokazivala da Srbija nije samo zemqa {qive i rakije, ve} da mo`e stati rame uz rame sa Italijom i Francuskom. Narod je znao koliko wihov kraq voli vino, pa su mu za svadbu uru~ili neuobi~ajen poklon.

- Kraqevi su ve}inom od naroda dobijali na poklon kowa ili sabqu, ali Aleksandar je za ven~awe sa rumunskom princezom Marijom dobio tri vinska bureta, jedno od Srba, drugo od

POSAO: Kao da ~ekate nekakvu dozvolu, re{ewe, mogu}e je da vas je to blokiralo pa se ose}ate beskorisno na radnom mestu. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja je za va{ ukus previ{e ekscentri~na. S druge strane, ukoliko ste ve} u vezi, - ovo su dani kada bi sve {to ste strpqivo stvarali, zbog malog nesporazuma, moglo da padne u vodu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

Hrvata i tre}e od Slovenaca, a na svakom je bila ispisana himna tog naroda. Prvi dogovor je bio da sva tri bureta budu iste veli~ine, ali ne zna se kako, najve}e je ipak stiglo od Hrvata - ispri~ao je Reqi}.

Petnaest godina nakon otva-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Usporili ste se na svim nivoima pa se to odra`ava i na rezultate rada. Ako se dobro naspavate i sebi date odu{ka, trenutna bezvoqnost }e pro}i bez posledica. QUBAV: Povla~ite se u sebe. Mo`da vam neke nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Problem izme|u vas je posledica trenutno lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: [korpije, ostanite s obe noge na zemqi, naro~ito ukoliko u svom radu baratate ve}om svotom novca koja nije va{a. QUBAV: Otvoreno udvarawe osobe s kojom ste poslovno povezani mo`e se zavr{iti na neprijatan na~in. Da biste izbegli stresove, koje vam ova nedeqa mo`e doneti, neophodno je da prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: Alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Uradili ste sve kako je trebalo i nemate oko ~ega da se preispitujete. Ne zavisi sve od vas, neki problemi kao da }e se re{iti sami od sebe kada za to do|e pravi trenutak. QUBAV: Potpuno vas je obuzelo romanti~no raspolo`ewe, na nekoliko strana vodite tajne prepiske. Platonska qubav je maksimum romantike koju mo`ete posti}i. ZDRAVQE: Problemi sa `elucem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Preispitajte se {ta ste to tako veliko isplanirali, jer tamo gde su vam najve}a o~ekivawa, tu vas vreba razo~arawe. ^uvajte dokumenta. QUBAV: Sva je prilika da }e se rasplamsati emotivni po`ar. Kako god da se postavite te{ko }ete izbe}i potrebu voqene osobe da ne{to s vama razjasni. Udrite brigu na veseqe, to }e vam pomo}i. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Mora}ete da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste puni energije, elan }e splasnuti kada budete zavr{ili jedan va`an posao. Sti`e i iznena|ewe koje }e vam u potpunosti rasvetliti sve dileme. QUBAV: Poku{avate da usaglasite potrebu da sa~uvate ono {to imate sa `eqom da probate ono {to vam se ~ini da nikad niste imali. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Imate ose}aj da tapkate u mestu. Ne insistirajte u diskusijama, ne stvarajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. QUBAV: De{avaju vam se situacije koje ste, ~ini vam se, ve} prolazili. Bez obzira na to da li se radi o odnosu s voqenom osobom ili ste sami pa se ogla{ava neko s kim ste nekada bili u vezi, sagledajte kakva je poruka takvog iskustva. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

rawa vinarije, u vihoru Drugog svetskog rata, oktobra 1945, pripadnici Crvene armije upali su u Kraqevu vinariju i uni{tili sve. Kundacima su udarali u burad i na taj na~in vino je prosuto. Me|utim, jedan dovitqivi seqak setio se da boce ubaci u bure sa brojem 48 i kada su vojnici lupali, bure je delovalo prazno i tako je u vinariji u Topoli ostala sa~uvana jedinstvena kolekcija na Balkanu koja se i danas mo`e videti u hodnicima, a zbog svoje vrednosti, stru~waci ka`u da bi na svetskim aukcijama mogla dosti}i i milionsku vrednost. Ali, zbog ameneta koji je ostavio kraq Aleksandar ta vina nisu i nikad ne}e biti na prodaju.

- Kad su crvenoarmejci oti{li, radnici su izvadili vina iz tog famoznog bureta 48. Danas se nalaze pod kqu~em i iza re{etaka. Sa~uvano je 450 boca koje datiraju iz razdobqa od 1921. do 1941. godine, a u pitawu su najkvalitetnije sorte

belog i crnog vina - ispri~ao je Reqi} i dodaje da je ova vinoteka i sada izuzetno interesantna posetiocima.

- Naj~e{}e nas pitaju za{to su boce ovako pra{wave, ali u su{tini to ih i daqe {titi od spoqa{wih uticaja. Boce su zape~a}ene voskom i ta vina i sada mogu da se piju. Kad se porodica Kara|or|evi} vratila u Srbiju, jedna fla{a je otvorena a eksperti ka`u da je to vino poput vremeplova. Ima ukus kao da je iz druge zemqe, jer se klima u Srbiji znatno promenila u posledwih 80 godina - ka`e Dragan Reqi}.

Kraqeva vinarija nakon Drugog svetskog rata prekidala je svoj rad, da bi 2007. godine bila zapo~eta rekonstrukcija kraqevih vinograda, kao i vinarije. Danas se na ovom mestu proizvodi oko 20.000 boca godi{we, jer, kako ka`e Reqi}, nije poenta u kvantitetu ve} kvalitetu, s obzirom da su vina iz kraqeve vinarije posebna u svakom smislu. R. N.

U VINARIJI KRAQA ALEKSANDRA KARA\OR\EVI]A

^UVAJU SE NAJSKUPQA VINA NA BALKANU:

Voli te tvoja Kosa sa familijom. Amin!

ispri~ao je vinoteinteresantna za{to ali u od zasada porodica Srbiju, ekpoput je iz Srbiposledwih Reqi}. nakon prekidala godine rekonstrukcija vimestu goReqi}, ve} vina posebna u R. N.

Povr}e koje je najboqe za va{e kosti

Kosti imaju razne uloge u telu. One obezbe|uju strukturu tela, {tite organe, u~vr{}uju mi{i}e i skladi{te kalcijum. Na`alost, malo qudi razmi{qa o zdravqu kostiju sve dok ne do`ive prelom.

Kako odr`ati zdravqe kostiju?

Za ve}inu qudi to je vrlo jednostavno. Potrebne su izmene u na~inu ishrane, kao i u na~inu `ivota, koje mogu da pomognu u spre~avawu raznih problema.

Kosti su `ive i neprestano se razgra|uje i zamewuje novim tkivom, a kostur se potpuno regeneri{e tokom jedne decenije. No, ve} od ranih godina, nakon tridesete, do`ivqavamo progresivan gubitak ko{tane mase, a taj proces se ubrzava kod `ena nakon menopauze.

Kod osoba koje boluju od osteoporoze proces je jo{ progresiv-

Doma}a kujna

niji, a wihove kosti mogu toliko oslabiti da ~ak i minimalan udarac, nagli pokret ili kijawe mogu da dovedu do preloma.

Rizik od osteoporoze zavisi od vi{e faktora. Va`nu ulogu imaju genetika i uzimawe odre|enih lekova poput steroida, koji mogu da uspore proizvodwu novih kostiju.

Ali i ishrana ima uticaj, a mnogi qudi sa osteopenijom mogu da spre~e napredovawe do potpune osteoporoze prelaskom na na~in ishrane koji je boqi za zdravqe kostiju.

Jedna stvar koju svi mo`emo da u~inimo je da tokom dva obroka dnevno unosimo hranu bogatu kalcijumom.

Oko 99 odsto kosti je izgra|eno od kalcijuma. Ako va{a ishrana ne obezbe|uje dovoqno kalcijuma za potrebe va{eg tela, on }e se nestajati iz va{ih kostiju i oslabiti ih. Me|utim, putevi kroz koje se kalcijum apsorbuje mogu da postanu zasi}eni.

Ako imate jedan obrok bogat kalcijumom koji sadr`i vi{e od 500 miligrama, va{e telo }e

apsorbovati mnogo mawe kalcijuma nego ako konzumirate male koli~ine tokom dana. Namirnice koje u sebi sadr`e najvi{e kalcijuma su mleko, jogurt, sir i sardine.

Onima koji su na iskqu~ivo biqnoj ishrani je potrebna druga~ija strategija. Spana} sadr`i kalcijum, ali tako|e sadr`i i oksalate, supstance koji se ve`u za kalcijum, {to zna~i da se ne apsorbuje tako lako.

Isti mehanizam je razlog za{to se namirnice poput ora{astih plodova, semenki i celovitih `itarica koje sadr`e fitate tako|e ne smatraju dobrim izvorima kalcijuma.

Tofu, brokoli, keq i zeqe su kvalitetni izvori kalcijuma. Ako je va{a ishrana bazirana na biqnim namirnicama, preporu~uje se biqno mleko oboga}eno kalcijumom.

Naravno, za zdravqe kostiju nije dovoqan samo kalcijum. Telu je potreban i vitamin D jer se nekoliko transportera koji nose kalcijum kroz na{u crevnu sluznicu oslawaju na vitamin D

voqna koli~ina vitamina D pove}ava apsorpciju kalcijuma za oko 50 odsto.

Probiotici mogu da budu od pomo}i kada je u pitawu zdravqe kostiju i na druga~iji na~in. Crevne bakterije ih razgra|uju i proizvode kratkolan~ane masne kiseline, za koje su studije na `ivotiwama pokazale da poma`u u regulaciji osteoklasta, }elija odgovornih za razgradwu kostiju, i ko{tane mase.

Luk tako|e sadr`i flavono-

ide, kvercetin i kaempferol, za koje se smatra da stimuli{u osteoblaste, }elije koje u~estvuju u rastu i razvoju kostiju.

Studija iz 2009. objavqena u ~asopisu „Menopause“ otkrila je da su `ene starije od 50 godina koje su jele luk jednom ili vi{e puta dnevno imale boqu gustinu kostiju od onih koje su jele luk jednom mese~no ili re|e. Istra`iva~i ka`u da `ene koje svakodnevno jedu luk mogu da smawe rizik od preloma kuka za vi{e od 20 odsto. S. G.

Japanski stru~wak o tajni dugove~nosti

Japanski lekar je iskreno verovao da je odr`avawe telesne te`ine pod kontrolom kqu~no za dug `ivot i dobro zdravqe.

POSNI RECEPT

Stru~wak za dugovje~nost, dr Sigeaki Hinohara do`iveo je 105 godina, {to, kako je sam pisao, nije bilo povezano sa strogim re`imom ishrane ili ve`bawa, niti nekim posebnim navikama.

Ovaj biv{i predsednik Me|unarodnog univerziteta St. Luka u Tokiju, kao profesor i biv{i po~asni predsednik Me|unarodne bolnice St. Luka, poznat je kao autor kwige „@iveti dugo, `iveti dobro“ i veoma zanimqivim savetima za dugove~nost.

POSNA PARADAJZ ^ORBA SA PIRIN^EM

POTREBNO JE:

n 500 g paradajza, n crni luk, so, n aleva paprika, n zelena paprika, n per{unov list, n celerov list, n bra{no, uqe, pirina~.

PRIPREMA:

1. Opran i o~i{}en paradajz staviti u duboku posudu sa poklopcem, po ukusu posoliti i uliti vodu koliko je potrebno da ga prekrije.

2. Dodati zelenu papriku, crni luk, malo li{}a celera i per{una.

3. Kuvati 15 minuta na umerenoj temperaturi, zatim procediti i odmah propasirati.

4. Propasiranoj ~orbi dodati blagu zapr{ku i na umerenoj temperaturi kuvati jo{ nekoliko minuta.

5. Dodati 1-2 ka{ike pirin~a i nastaviti sa kuvawem dok pirina~ ne omek{a.

6. Skloniti sa grejne plo~e, poslu`iti toplo dekorisano po `eqi.

„Najboqe je ne zamarati telo s previ{e pravila, kao {to je pridr`avawe strogog vremena za ru~ak ili spavawe, na primer“, rekao je dr Hinohara.

Ipak, postojala je barem jedna rutina koje se zaista dr`ao – dr Hinohara je jednu stvar jeo ba{ svaki dan. Za doru~ak bi popio kafu, ~a{u mleka i malo soka od pomoranxe sa ka{ikom maslinovog uqa.

„Maslinovo uqe je odli~no za arterije i odr`ava moju ko`u zdravom“, rekao je tada.

Wegov ru~ak }e vas tako|e iznenaditi: ^esto se sastojao od mleka i nekoliko kola~i}a, ili ni~ega, jer je, kako je sam znao da govori, bio prezauzet za jelo.

Ve~era je obi~no bila sastavqena od povr}a, malo ribe i pirin~a, odnosno dva puta nedeqno po 100 grama nemasnog mesa, rekao je dr Hinohara.

Ovaj lekar je iskreno verovao da je odr`avawe telesne te`ine pod kontrolom kqu~no

za dug `ivot i dobro zdravqe.

„Svi qudi koji dugo `ive, bez obzira na nacionalnost, rasu ili pol, imaju jednu zajedni~ku stvar: Niko nema prekomernu te`inu“, istakao je on.

Iako se ~inilo da dr Hinohara nije puno jeo, rekao je da nikad nije gladovao, jer je bio usredsre|en na svoj posao, {to je tako|e moglo da bude tajna wegove dugove~nosti.

„Nema potrebe da se ikada penzioni{ete, ali ako morate, to bi trebalo da bude mnogo posle 65. godine“, naglasio je on.

Dr Hinohara je dodao da ~ovek u `ivotu najpre radi za svoju porodicu i za postizawe svojih ciqeva, {to traje sve do 60. godine.

„Tada, u na{im poznim godinama, treba da te`imo da radimo na doprinosu dru{tvu“, objasnio je doktor.

On sam je nakon svoje 65. godine radio 18 sati dnevno, i to sedam dana nedeqno, naj~e{}e kao volonter i voleo je svaki taj minut koji je proveo rade}i.

Volontirao je do posledwih nekoliko meseci pre smrti. Umro je u 105. godini 18. jula 2017. godine. M. T.

Nar je vo}e puno vitamina i minerala

Nar

sumpor, fosfor, hlor, gvo`|e, jod, selen, fluor, hrom, cink, omega-6 i beta-karoten.

On ja~a krvne sudove, sni`ava lo{ holesterol, normalizuje krvni pritisak, poboq{ava cirkulaciju krvi u celom telu, smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, spre~ava nastanak artroze, a u nekim slu~ajevima poma`e i kod opadawa kose.

U narodnoj medicini, nar se naj~e{}e koristi za poboq{awe hemoglobina i le~ewe anemije. Ukoliko se pojavi nedo-

statak gvo`|a u krvi, koristi se nar koji je jedan od va`nijih prirodnih izvora ovog va`nog minerala za organizam. Nar tako|e poboq{ava varewe, ja~a

imuni sistem u telu, i bori se protiv gqivi~nih infekcija. Jo{ jedna sjajna prednost konzumirawa nara, jeste povoqno dejstvo na zdravqe zuba. Sok od nara poma`e u uklawawu kamenca, ali va`no je da sa wim ne preterate jer je kiselkast i u velikim koli~inama mo`e nepovoqno da deluje na `eludac. Koncentrovani sok od nara mora biti razbla`en, ina~e }e iritirati sluznicu `eluca.

Ako imate nizak pritisak, onda bi konzumirawe nara trebalo ograni~iti. Nar tako|e pozitivno deluje na deotoksikaciju organizma je sadr`i obiqe antioksidanata.

je prava riznica bogatstva, sadr`i ogromnu koli~inu vitamina i minerala: A, B1, B2, B4, B5, B6, B9, C, E, H, K, kalijum, silicijum, kalcijum, magnezijum, natrijum,

Skandinavka 1: VODORAVNO

ETJEN KABE, JEK, [E, VE[KORPA, LASAL, OR, RP, I, ILER, IRIBAR, SAND, EKSERANA, ILE, ANA STANI], ZS, TIMARIOT, POSKOK, ITEA, PLATNA KARTICA, JEVROSIMA, KRSTIMIR, AVR, TOTALNA, KE, U, HAI]ANI, OBRTI, AN\A

Skandinavka 2: VODORAVNO

SUKOVO, APSOLUTISTI, PERU, PP, AO, OSETQIV, R, ENTEROSKOPIJA, TL, ILA, LEPOOKO, ILIRI, NATA[A PAVLOVI], @AN, OTKOP, SRO^ITI, E, RASTAPATI, RA, [KRTARITI, IND, RAI, IR, KA[A, TERASA, NARODNI MUZEJ

Ukr{tenica: VODORAVNO

EKSTRAPROFITER, DOVESTI U PITAWE, H, ARJEN ROBEN, Z, AKSA, STAM, MANI, ROT, STELEA, DED, IS, HVARANKA, RB, STARETINARNICA

Holandski fudbaler - Oznaka za zapad,

Osovina (nem.), - Biv{i holandski fudbaler, Jap - Persijski filozof i verski reformator (oko 216-276), isto i Manihej, 5. Reka u Nema~koj - Biv{i rumunski fudbalski golman, Bogdan - O~ev ili Maj~in otac, 6. Auto-oznaka za Island - Stanovnica ostrva Hvar - Simbol rubidijuma, 7. Antikvarnica.

USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac, 2. Auto-oznaka za Kovin - Deo kostura, 3. @enina sestra, svastika - Oznaka za amper, 4. Zemqa (lat.) - 26. i 20. slovo azbuke, 5. Biv{i Rukometni savez Jugoslavije (skr.) - Potpuno, celokupno, 6. Pismena potvrda (lat.), 7. Ba~vari, ka~ari (nem.), 8. Seoski (lat.), 9. Upozorewe, 10. Festival „Isidor Baji}“ (skr.) - Engleska mera za povr{inu, 11. Tako|e, isto tako (lat.) - Akademija nauka (skr.), 12. Meci, hici - Sastavni veznik, 13. Sedmo i sedamnaesto slovo azbuke - Sisar skupocenog krzna, 14. Orezivawe loze.

ekstraprofit, (izOznafudba(oko ruMaj~in Hvar KoOznaka Bivceloka~ari Festival TaMeci, slovo loze.

Gde je - zauvek iz istorije - nestalo 10 dana?

^etrdeset {esta godina pre nove ere bila je najdu`a u istoriji i trajala je 445 dana.

Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar.

Rimqani su znali da godina traje 6 sati du`e od 365 dana, ali su do tada koristili kalendar bez prestupnih godina. Zbog vi{ka se bilo nakupilo 67 dana razlike, koje je Sosigenije dodao u 46. godinu, a potom uveo da se svake ~etvrte godine na februar dodaje jo{ jedan dan, kako ne bi nastajala razlika.

Posle ove julijanske reforme (nazvane tako po Juliju Cezaru), datumi prole}ne ravnodnevice su bili uskla|eni sa Sun~evim kretawem. Posle ove bilo je jo{ nekoliko ispravki rimskog kalendara, a od cara Konstantina se koristi i podela na dane u nedeqi.

Kako se astronomija daqe razvijala, izra~unato je da Sun~eva godina ne traje 365 dana i 6 sati,

nego 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi (to jest, 11 minuta i 14 sekundi kra}e).

Zato se od vremena Julija Cezara, do 1582. godine, bilo nakupilo deset dana razlike.

Po{to je precizan dan prole}ne ravnodnevice presudan za odre|ivawe datuma hri{}anskog Uskrsa (koji se odre|uje kao prva nedeqa posle punog Meseca koji pada na ili posle prole}ne rav-

nodnevice), papa Gregorije 13 je odlu~io da izmeni dotada{wi julijanski kalendar.

Reformu je izvr{io jezuitski matemati~ar Kristofer Klavijus, koji je 1582. godinu skratio

za deset dana, a umesto da svaka ~etvrta godina bude prestupna, uveo je da se godine po~etka stole}a (1700, 1800, 1900) preska~u kao prestupne tri puta, a da svaka ~etiristota godina i daqe bude prestupna.

Zbog toga se sa vekovima razlika izme|u julijanskog i gregorijanskog kalendara pove}ala na 13 dana. No, deset dana koji su papskom odlukom izba~eni iz 1582. godine ostali su jedini datumi koji se nikad nisu dogodili.

Ovu reformu nisu prihvatile samo neke pravoslavne crkve, poput Srpske pravoslavne crkve. Zbog protivqewa papskoj reformi i tradiciji, srpska crkva i daqe koristi julijanski kalendar, ali on sada ve} kasni 13 dana, tako da Srpska Nova godina dolazi 13 dana kasnije.

Na{ poznati nau~nik Milutin Milankovi} je na saboru pravoslavnih crkava ponudio re{ewe kalendara koje je ta~nije od gregorijanskog, ali ni ono nije prihva}eno u praksi. R. N.

[ta je radio Nikola Tesla kako bi mu mozak boqe funkcionisao?

Poznato je da je Nikola Tesla imao mnoge pomalo neobi~ne i nesvakida{we navike. Me|utim, ve}inu wih je praktikovao kako bi mu mozak boqe radio, a naj~e{}e ove tri.

Decenije su bile potrebne da se wegov nagib smawi

Mnogima nepoznata ~iwenica je da su se in`eweri borili da toraw nekako vrate u uspravan polo`aj i pre nego {to je projekat zavr{en. U decenijama i vekovima koji su usledili ova nepravilnost je postajala sve izra`enija, a mnogi su potro{ili sate u potrazi kako da je isprave.

Najnovije istra`ivawe wegovog nagiba i stabilnosti je sproveo tim geotehni~kih in`ewera, a finansirala ga je neprofitna organizacija osnovana da nadgleda gra|evinske radove preduzete u ciqu o~uvawa ovog istorijskog mesta, koji su izjavili: "S obzirom da se radi o gra|evini staroj 850 godina sa nagibom od oko pet metara i slegawem od preko tri metra, stawe u kom se nalazi Krivi toraw u Pizi je odli~no".

Pema re~ima nau~nika Krivi toraw u Pizi bi trebalo da bude siguran najmawe narednih 300 godina, a mo`da i vi{e.

Ironi~no, istra`ivawa pokazuju da isto meko tlo ispod temeqa torwa koje je prouzrokovalo wegov karakteristi~ni nagib mo`e zapravo da pru`i odre|enu za{titu od zemqotresa, stvaraju}i du`e i mawe destruktivne periode vibracija tokom podrhtavawa.

Izgradwa torwa u Pizi je zapo~eta jo{ 1174. godine, ali ubrzo nakon prvih nekoliko spratova svima koji su radili na projektu je postalo o~igleno da ne{to nije u redu. Ispostavilo se da su wegovi plitki temleji izgra|eni na nestabilnoj podlozi od blata, peska i gline koja je bila mek{a na ju`noj strani. ^im su to shvatili, in`eweri su poku{avali da isprave nagib, tako {to su jednu stranu posledweg sprata u~inili vi{om od druge.

Sa pove}awem nagiba, in`eweri su na razne na~ine poku{avali da re{e problem. Do 1990-ih, toraw se nagiwao na jug pod nagibom od 5,5 stepeni, u tom trenutku on je zatvoren za javnost, a italijanska vlada je anga`ovala grupu stru~waka koji su radili na tome kako da ga spasu i spre~e wegovo uru{avawe.

Decenijski projekat stabilizacije na kraju je zavr{en 2001. godine, nakon ~ega se toraw ispravio za oko 40 centimetara i sada wegov nagib iznosi samo 4 stepena. S. G.

Otkako je The New York Times u martu 1916. godine objavio da je veliki pronalaza~ bankrotirao, prestao je izlaziti u javnost. Kako bi sa~uvao energiju, ograni~io je i kretawe po sobi. Imao je izvrstan alibi. Bio je ~ovek na loma~i vlastitih ideja. Kriti~ari su ga kamenovali, urlaju}i kako mu je potrebniji psihijatar nego Nobelova nagrada, a nasrtqivi novinari koji su ga nekad zvali gospodarom muwa pisali su kako je velikom nau~niku svemir pao na glavu.

Nikolu Teslu to nije pogodilo. Znao je da sve to sa wim nema nikakve veze. Bogovi su ga poslali da obasja svet, i on je to u~inio. Wegove sijalice dale su sna`no ubrzawe razvoju industrijskog dru{tva, no verovao je da }e umreti neshva}en i nije vi{e hteo da se petqa sa qudima. Istina }e do}i i red }e ponovo biti uspostavqen, u to je Tesla ~vrsto verovao.

Poznato je koliko je Tesla bio posve}en radu i da je ~itav `ivot podredio svojim izumima. Uzro~no-posledi~no, izrodile su se navike koje su onovremenim qudima bile, najbla`e re~eno, neobi~ne. Neobi~ne su i nama danas, ali mi sada znamo koliko su te navike doprinele ~ove~anstvu jer imamo {iru sliku.

Neke svoje ve} postoje}e navike prilagodio je obavezama, dok je druge stvorio kako bi mu mozak {to boqe funkcionisao, a ovo su neke od stvari koje je praktikovao:

DUGO RAZMI[QAWE

Nikola Tesla je ~esto govorio kako mo`e da zamisli ma{ine i retko je odmah pravio nacrte pre po~etka rada na wihovoj izgradwi. Ovaj proces vizualnog razmi{qawa nije svojstven svim qudima, ali osnovna ideja je koncentracija pre same izvedbe.

U svojoj autobiografiji Tesla je opisao ovaj proces:

"Moja metoda je druga~ija. Ja ne `urim s konkretnim radom. Kada dobijem ideju, ja odmah krenem s izgra|ivawem u svojoj ma{ti. Mewam konstrukciju, radim na popravkama i upravqam strojem u svojoj

[ETWA

je.

Vi{e studija je potvrdilo da odlazak u kratku {etwu doprinosi boqoj kreativnosti. I Nikola Tesla je izgleda bio tog mi{qewa. Iako su wegove {etwe postale deo opsesivno kompulsivnog pona{awa, on je do ideja za nekoliko svojih izuma do{ao tokom {etwe. Tokom jedne od wih do{ao je i na ideju o naizmeni~noj struji.

Nikola Tesla se 1881. godine preselio u Budimpe{tu. U tom gradu se oporavqao od nervnog sloma i ~esto je {etao sa prijateqem i recitovao poeziju. Tokom jedne od tih {etwi rodila se ideja o naizmeni~noj struji.

PROBLEME RE[AVAJTE U SAMO]I

Poput mnogih inovatora i kreativaca i Nikola Tesla je zastupao tezu da se tokom stvarawa i razmi{qawa treba osamiti. Jedan od wegovih ~uvenih citata ka`e:

"Um je o{triji i koncentrisaniji u neprekidanoj samo}i. Za razmi{qawe nije neophodna bilo kakava velika laboratorija. Originalnost pristi`e iz samo}e koja osloba|a od uticaja koji nam {tete kreativnom umu. Budite sami, to je tajna izumiteqa, budite sami, tada se ideje ra|aju", govorio je ovaj genije. M. T.

glavi. Za mene je potpuno nebitno da li testiram turbinu u glavi ili u radionici", rekao

Zvezda potpisala najve}i ugovor u istoriji srpske ko{arke

Ko{arka{ki klub Crvena zvezda potpisao je sponzorski ugovor sa kompanijom Meridian bet, koji }e biti naslovni spon-

nositi ime Crvena zvezda Meridian bet.

- Za KK Crvena zvezda jako puno zna~i ovaj ugovor i saradwa

Na konferenciji za novinare nisu navedeni finansijski detaqi, ve} da se radi o najve}em naslovnom ugovoru sa jednom privatnom kompanijom i da }e Crvena zvezda od 1. januara nositi ime Crvena zvezda Meridian bet

zor kluba, a kako je objavqeno, radi se o najve}em ugovoru u istoriji srpske ko{arke.

Na konferenciji za novinare nisu navedeni finansijski detaqi, ve} da se radi o najve}em naslovnom ugovoru sa jednom privatnom kompanijom i da }e Crvena zvezda od 1. januara

sa kompanijom kakva je Meridian bet. To je najve}i ugovor u ko{arci koji je do sada postignut i od 1. januara Crvena zvezda }e imati u svom nazivu Meridian betrekao je prvi ~ovek beogradskog kluba Neboj{a ^ovi}.

On je rekao da je „cifra poslovna tajna”.

- Znate da smo sa Crvenom zvezdom krenuli 2011. godine, imali smo period stabilizacije kroz zakonske mogu}nosti koje dr`ava pru`a. Posle toga smo u{li u period daqeg ja~awa i razvoja kluba i zakqu~no sa sezonom 2021/2022 osvojili smo 20 trofeja. U sportu ne mo`ete ni~im drugim da merite uspeh nego trofejima. U posledwe dve sezone osvojili smo dve triple krune, na{e ambicije su najve}e, redovni smo u~esnik Evrolige, a sinergija sa tako ozbiqnom kompanijom daje dodatne mogu}nosti.

^ovi} je zahvalio i dosada{wem nazivnom sponzorku kluba, kompaniji Telekom {to je imala razumevawa i rekao da bez te kompanije crveno-beli ne bi mogli da ostvare dosada{we rezultate.

- Osta}e sa nama u sponzorskom pulu, a posledwih nedeqa pojavquje se sve vi{e firmi koje su prepoznale potencijal da kroz saradwu sa nama imaju svoje marketin{ke benefite iz kojih se ostvaruju drugi poslovni benefiti.

Direktor Meridiana Mla|an @ivoti} rekao je da je ugovor vi{egodi{wi i nije `eleo da otkrije finansijske detaqe. S. G.

Emotivni Kampaco:

PE[I] O NEUSPEHU: "Ne}u da se pravdam kao Piksi!"

Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} govorio je o neuspehu Srbije na Eurobasketu.

Iako jedan od glavnih favorita za osvajawe zlata, Srbija je ispala u osmini finala.

Boqa od na{e selekcije bila je Italija rezultatom 94:86. Pe{i} je rekao da to nije sramota i da ne}e da se pravda kao selektor fudbalske reprezentacije Dragan Stojkovi} Piksi. - Ako ho}e{ ne{to veliko da pravi{ ne mo`e da se analizira samo jedan rezultat ve} kako se do wega do{lo, a za to nemamo strpqewa. Samo nas zanima da li si pobedio ili nisi. Intervju mog drugara Piksija posle SP u Kataru, recimo. Do{ao je na pres, sat i po posvetio medijima i trudio se, ne da se posipa pepelom, nego da objasni sve {to se od wega tra`i, a zakqu~ak je bio – vidi ovog Piksija, on se sada samo vadi, rekao je Pe{i}.

Bila je ludnica, veoma sam zahvalan navija~ima

Znao je Fakudno Kampaco da ga u Pioniru ~eka sjajna dobrodo{lica. Mogao je to da oseti po svemu {to je do`iveo od kada je sleteo na aerodrom Nikola Tesla, pa do sad.

Novinar mu ~estitao Bo`i}, a on odgovorio u svom stilu: "Nije moj, ali..."

Srpski ko{arka{ Nikola Joki} nakon fantasti~ne partije koju je pru`io u pobedi wegovog Denvera nad Finiksom postao je hit na dru{tvenim mre`ama.

Naime, posle utakmice dvostruki MVP NBA lige razgovarao je sa novinarom koji mu je u jednom trenutku ~estitao Bo`i}.

Joki} je na to odgovorio u svom stilu.

"Nije moj Bo`i}, ali sre}an vama Bo`i}", kulturno je odgovorio Nikola.

Podsetimo, u SAD najatraktivniji timovi igraju za Bo`i} i to predstavqa tradiciju koja se neguje.

Na parketu su snage odmerili Denver i Sansi, a me~ se zavr{io pobedom Joki}evog tima rezultatom 128:125.

Srpski centar postigao je neverovatnih 41 poen, 15 skokova i asistencija, a posle me~a izjavio je da je utakmica bila veoma te{ka.

"Bila je to sasvim luda utakmica. Imali smo mnogo uspona i padova, bilo je mnogo serija oba tima. Xamal Marej je zablistao u fini{u susreta, proma{ili smo neka va`na bacawa, mislim da je na kraju trebalo ne{to lak{e da do|emo do pobede. Na kraju, trijumf je najva`niji", rekao je Joki}.

Iako je u ovom me~u ponovo igrao na nestvarno nivou, Nikola je ostao skroman i rekao: "Lepo je to sa brojevima, ali to je samo jedna utakmica, svako mo`e da ima jednu dobru utakmicu".

Ali, sigurno ni on, ali ni u trofejnom klubu nisu mogli da pretpostave da }e {est hiqada gledalaca do}i da vidi debi dvostrukog prvaka Evrope, da ujedno pozdravi qubimce, ~estita im na sjajnim rezultatima i pru`i podr{ku pred sudar sa Barselonom, zakazan za petak ve~e u rekordno rasprodatom Pioniru.

Sve to uticalo je na ogromnu `equ Argentinca da se predstavi u najboqem mogu}em svetlu. U me~ se uveo asistencijama, neke su bile iza le|a, ubacio je trojku i sve vreme pucao od `eqe, {to je bilo vi{e nego dovoqno da odu{evi navija~e koji su u wemu jasno prepoznali jo{ jedan adut za velika dela.

Debi Kampaca odmah je postao i hit na dru{tvenim mre`ama, pogotovo {to je u Pioniru sada bilo jo{ vi{e argentinskih zastava. Ni sjajni organizator igre nije ostao ravnodu{an:

- Bio sam nervozan na po~etku, ali i veoma uzbu|en. Od kada sam se probudio, ~ekam trenutak da istr~im na teren. Poku{ao sam da ostanem miran koliko sam mogao, ali nisam mogao. Tru-

dio sam se da igram sa velikom energijom, da donosim dobre odluke za tim. U svakom slu~aju, veoma sam sre}an {to ponovo igram – iskren je bio Kampaco.

Atmosfera u Pioniru je na wega ostavila veoma jak utisak:

- Bila je ludnica. Nisam o~ekivao tako ne{to, ali sam veoma zahvalan. Ono {to mogu da obe}am, jeste da }u uvek da dam sve od sebe i da pomognem timu koliko god mogu, u svakoj utakmici.

Gotovo svaki kontakt Argentinca sa loptom, pratila je burna reakcija publike, sve sa zastavama wegove dr`ave.

- Nadam se da }e ih u budu-

}e biti vi{e – rekao je Kampaco kroz osmeh. - To je veoma lep gest koji svakako nisam o~ekivao. Qudi stvarno `ive sa ovim timom, u`ivaju u wegovim izdawima. Uskoro je pred nama velika utakmica i vidim da se svi ve} raduju.

Sve u svemu, koliko god da je wegov sunarodnik Luka Vildoza poku{ao da mu do~ara {ta ga ~eka, o~igledno da Kampaca nije spremilo za toliko jake emocije.

- Rekao mi je da u`ivam, u timu, navija~ima i ambijentu. Upravo to poku{avam da uradim.

Skoro puna dvorana i sjajan ambijent protiv Borca, najboqa su mogu}a uvertira za sve ono {to }e Kampaco i wegovi saigra~i do`iveti u petak ve~e.

- ^uo sam da su sve ulaznice za Barselonu rasprodate za samo sat vremena. To je ludilo. Jedva ~ekam taj me~. Takva vrste energije za nas predstavqa veliki motiv vi{e. Moramo sve to da iskoristimo kako bismo dobili utakmicu. Igramo u na{oj dvorani, pred na{om publikom i moramo da igramo dobru ko{arku. Barselona je odli~an tim, jedan od najboqih u Evropi. Ako `elimo da je pobedimo, neophodno je da igramo sa velikom energijom, ali i pametno – rekao je Kampaco, koji je na debiju upisao 11 poena uz pet asistencija, tri skoka i dve ukradene lopte. N. R.

Do~eka}emo \okovi}a s qubavqu i po{tewem!

Direktor Australijskog opena Kreg Tejli jedva ~eka da Novak \okovi} zaigra u Melburnu.

Iz dobro poznatih razloga, \okovi} u 2022. nije igrao na turniru ~iji je devetostruki {ampion, ali situacija se sada promenila. Nema nikakvih prepreka da Srbin do|e na australijsko tle i poku{a da osvoji rekordnu 10. titulu u Rod Lejver areni. Prvi ~ovek slema u Zemqi kengura povodom Novakovog dolaska na turnir je istakao:

- Do~eka}emo \okovi}a s qubavqu i po{tewem!

Sada kako se pribli`ava po~etak turnira, Tejli je po~eo da „radi na slu~aju”.

Pele se oprostio od porodice i prijateqa: Posledwe vesti o legendi fudbala slamaju srce

Svetski mediji najavquju te{ke i tu`ne trenutke.

Kako se navodi, Pele se ve} oprostio od porodice iz bolni~kog kreveta.

Objavqen je i snimak koji }e mnogima slomiti srce - preko telefona, Pele se oprostio od porodice i prijateqa.

Ve} dugo je Pele u kriti~nom stawu, 82-godi{waku se stawe naglo pogor{alo, pa je Bo`i} do~ekao u bolnici, a uz wega je }erka Keli Nasimento, koja je na Instagramu objavila sliku na

Preko 200.000 qudi potpisalo peticiju, a onda ih je odgovor Argentinaca {okirao

Argentinci su na Mundijalu u Kataru pokazali da u ovom momentu igraju najboqi fudbal na svetu, a wihovi navija~i da su jedni od najboqi, a sada i da imaju dobar smisao za humor.

Gau~osi su u finalu pobedili Francusku i tako po tre}i put u istoriji postali svetski prvaci, nakon ~ega je usledila serija prozivki, pre svega golmana Emilijana Martineza koji je na vulgaran na~in slavio trofej, a potom i izjava, no{ewa bebe sa likom Kilijana Mbapea, te poruke "Messi Christmas" koja je bila izleplewa po banderama.

Ne{to sli~no se dogodilo i sada, nakon {to je 200 hiqada Francuza potpisalo peticiju za ponavqawe finalne utakmice Mundijala. Oni su na taj na~in `eleli da izvr{e pritisak na FIFA da se utakmica ponovi, {to naravno niko nije shvatao ozbiqno jo{ od prvog trenutka.

Na peticiju koju je pokrenuo Valentin Gomes, pod naslovom „Da Francuzi prestanu da pla~u“, stigla je ubrzo reakcija.

- Ako Francuzi mogu da prikupqaju potpise da se ponovi finale Svetskog prvenstva u Kataru, predla`em da iskoristimo trenutak argentinskog jedinstva i sakupimo potpise i mi sami. Predla`em da potpi{ete peticiju kako bi Francuzi kona~no prestali da pla~unapisao je ovaj momak.

Reakcija je bila ekspresna, preko 300 hiqada qudi je potpisalo, a brojka raste, a bilo je mnogo onih koji su re{ili da ostave komentar.

- Od kada smo pobedili na Svetskom prvenstvu Francuzi ne prestaju da pla~u i `ale se. Ne prihvataju da je Argentina {ampion - napisao je jedan od potpisnik.

kojoj zagrqena le`i u krevetu sa te{ko bolesnim ocem.

Pele se ve} dugo bori sa rakom debelog creva, a situacija je sada ozbiqnija nego ikada.

- Kod Pelea bolest napreduje i potrebna je da neko bude uz wega za vreme le~ewa bubre`nih i sr~anih problema - poru~ili su iz bolnice "Albert Ajn{tajn".

Pele je u bolnicu primqen 29. novembra. Na slici koju je wegova }erka objavila, u opisu pi{e "Jo{ uvek smo ovde, u borbi i sa verom. Jo{ jedna no} zajedno".

MO @E DA POSTIGNE

800 GOLOVA!"

Fudbaler Man~ester sitija Belgijanac Kevin de Brujne izjavio je da wegov saigra~ Erling Haland mo`e da postigne 800 golova.

Haland (22) je od po~etka sezone za Man~ester siti odigrao 19 utakmica, a 24 puta se upisao u listu strelaca. Norve{ki napada~ je do sada u karijeri postigao ~ak 179 golova.

"Haland je opsednut golovima. Ve} ih ima oko 200, tako da verujem da mo`e da stigne do 600, 700 ili ~ak i 800, ako ostane u formi i radi prave stvari. Haland je napada~ vrhunske klase. Ne razlikuje se od ostalih qudi, fudbaler je poput svih drugih, ali ni{ta ne shvata previ{e ozbiqno", rekao je De Brujne.

On je ponovio da Haland obo`ava da posti`e golove.

"On je i daqe de~ak, koji u`iva u `ivotu, ali fudbal shvata ozbiqno. Obo`ava da posti`e golove i to je ne{to {to ga izdvaja", dodao je fudbaler Man~ester sitija.

- Usresre|eni smo na dobrodo{licu \okovi}u, koji sti`e slede}e nedeqe. Igra}e u Adelejdu, a onda i na Australijskom openu. Mnogo sam razgovarao s wim tokom godine i shvatio sam da je veliki {ampion. U izvanrednoj je formi i bi}e favorit. Popularan je u Australiji, ovde ima veliku bazu navija~a – bile su re~i je Tejlija. - Posledwe dve godine su bile te{ke za ceo svet, ne samo za Australijski open. Ako se vratite korak unazad i pogledate, te okolnosti su bile izvan na{e kontrole. Da li bismo voleli da se to nije dogodilo? Apsolutno. Jesmo li u~inili sve {to smo mogli u tom trenutku? Da, jesmo.

\okovi} otkrio kakvom se prijemu nada u Australiji

- Posle onoga {to se desilo pro{le godine, nadam se da }u biti na pravi na~in do~ekan i da }e mi to pomo}i da igram svoj najboqi tenis - rekao je peti teniser sveta

Srpski teniser Novak \okovi} rekao je da se nada dobrom prijemu kod javnosti u Australiji, uo~i grend slem turnira u Melburnu.

- Posle onoga {to se desilo pro{le godine, nadam se da }u biti na pravi na~in do~ekan i da }e mi to pomo}i da igram svoj najboqi tenis - rekao je peti teniser sveta novinarima u Dubaiju na marginama egzibicionog turnira.

\okovi} je po~etkom godine deportovan iz Australije, nakon {to mu je tamo{wi ministar za imigracije ukinuo vizu zbog mogu}nosti da prisustvo nevakcinisanog igra~a uti~e na vakcinaciju protiv korona virusa u toj zemqi.

Srpskom igra~u je pored deportacije izre~ena trogodi{wa zabrana ulaska u zemqu, ali je ta odluka poni{tena sredinom pro{log meseca.

- U pro{losti sam uvek imao priliku da godinu u Australiji po~nem veoma sna`no i volim da igram tamo - istakao je devetostruki pobednik Australijan opena.

Pored Australijan opena \okovi} je zbog propisa u vezi borbe protiv korona virusa ove godine propustio i Ju-Es open, posledwi grend slem u sezoni.

Srpski igra~ je dodao da bi voleo da mu karijera traje {to du`e.

- Nemam ba{ neke brojke na umu. Stvari mi idu prili~no dobro zasad. Ne mogu da se `alim. Tako da dokle god igram na ovom nivou, dok ima 'vatre', nastavi}u daqe - rekao je 35-godi{wi teniser.

Ukoliko bi osvojio Australijan open \okovi} bi se izjedna~io po broju titula na grend slem turnirima sa vode}im Rafaelom Nadalom, koji ima 22 trofeja.

Australijan open je na programu od 16. do 29. januara.

FRANCUZI TRA@E PONAVQAWE FINALA MUNDIJALA!

De Brujne u superlativima o norve{kom ~udu koje je zaludelo svet "HALAND

Ivana Vuleta i Zurabi

Datuna{vili najboqi sportisti Srbije za 2022. godinu

Vuleta je tre}i put u karijeri dobila ovo priznawe, dok je ro|eni Gruzijac Datuna{vili posle sjajnih rezultata u dresu Srbije prvi put izabran za najboqeg

Olimpijski komitet Srbije (OKS) proglasio je rva~a Zurabija Datuna{vilija i atleti~arku Ivanu Vuletu za najboqe sportiste 2022. godine.

Sve~anost je odr`ana po 29. put u Domu Narodne skup{tine Srbije, a okupqenima se prvi obratio predsednik OKS-a Bo`idar Maqkovi}.

- Da bi neko danas bio najboqi srpski sportista, on prvo mora biti najboqi na svetu... Konstatujem da je ova godina koja je na izmaku prva u

gotovo posle i povreda i pauze i svega bilo je te{ko vratiti se, nisam imala predstavu koliko mi u stvari nije takva pauza uop{te trebala, mnogo mi je vremena trebalo da se uhodam i vratim, ali sva sre}a propustila sam priliku, ali nekako ova godina sa po~etkom i odbranom titule svetske prvakiwe u martu u Beogradu je bio prelep po~etak i povratak na ono moje staro - istakla je Vuleta, kojoj je to tre}e priznawe za najboqu sportistkiwu.

Selektor tekvondo reprezentacije Srbije Dragan Jovi} ~etvrti put je izabran za najboqeg trenera. Ove godine reprezentativci Srbije osvojili su dve zlatne i jednu bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u meksi~koj Gvadalahari.

- Mene iskqu~ivo motivi{e put koji treba da pro|em sa svakim sportistom ponaosob, na kojem imate razli~ite prepreke, neke su unutra{we, neke spoqa{we, ali morate sve da prevazi|ete da bi do{li do kraja. Kada dobijete ovakvo priznawe, to nije kraj moje motivacije, to je u stvari po~etak novog putovawa - rekao je Jovi}.

Najboqi mu{ki tim je basket selekcija 3h3, koja je ove godine osvojila titule na Evropskom i Svetskom prvenstvu. U `enskoj konkurenciji nagrada je pripala odbojka{icama Srbije, koje su odbranile titulu na Svetskom prvenstvu.

[vjontek najboqa sportistkiwa Evrope u izboru novinskih agencija

[vajcarski teniser Roxer Federer je rekorder sa pet pobeda u ovom izboru, a jednu mawe ima srpski teniser Novak \okovi}

Poqska teniserka Iga [vjontek progla{ena je za najboqu sportistkiwu Evrope u 65. izboru koji je organizovala Poqska novinska agencija, a u kojem je u~estvovalo 20 novinskih agencija iz Evrope.

[vjontek je u proteklih 12 meseci osvojila osam turnira, ukqu~uju}i Rolan Garos i Otvoreno prvenstvo SAD, a od aprila je vode}a teniserka sveta.

Ona je u izboru osvojila 118 bodova, na drugom mestu je {vedski atleti~ar Armand Duplantis sa 106 bodova, dok je tre}i holandski voza~ Formule 1 Maks Verstapen sa 82 boda, javila je agencija Hina koja je u~estvovala u ovom izboru.

Iza wih slede {panski teniseri Karlos Alkaras (76 bodova) i Rafael Nadal (66), francuski fudbaler Kilijan Mbape (55), norve{ki bijatlonac Johanes Tines Bo (50), norve{ka skija{ica Tereza Johaug (42), rumunski pliva~ David Popovi} (37) i danski biciklista Jonas Vingegard (33).

[vajcarski teniser Roxer Federer je rekorder sa pet pobeda u ovom izboru, a jednu mawe ima srpski teniser Novak \okovi}.

DONETA ODLUKA:

Piksi ponovo najboqi srpski trener, a Zlatna lopta ide Aleksandru Mitrovi}u

Dragan Stojkovi} Piksi je izabran za najboqeg trenera, a Aleksandar Mitrovi} za najboqeg igra~a Srbije u 2022. godini po izboru fudbalskog saveza.

olimpijskom ciklusu za Pariz 2024, bila odli~na za na{ sport. A kako druga~ije osim uspehom nazvati vi{e od 10 osvojenih medaqa sa svetskih prvenstava u olimpijskim disciplinama, od ~ega je vi{e od pola zlatnih - rekao je Maqkovi}.

Datuna{vili je ove godine na Svetskom prvenstvu u Beogradu odbranio zlato na Svetskom prvenstvu u kategoriji do 87 kilograma.

- Veliki dan za mene. Najboqi u mom `ivotu, ja sam mnogo sre}an. Biti najboqi sportista u zemqi {ampiona, kao {to je Novak \okovi}, vaterpolisti, ko{arka{i, za mene je velika ~ast. Volim Srbiju, volim Beograd, volim moje drugare, to je moja druga ku}a - rekao je Datuna{vili.

Vuleta je osvojila zlato u skoku udaq na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu, a najboqa je bila i na Evropskom prvenstvu u Minhenu.

- Pro{la godina je bila stvarno izazovna, po-

Nagrada za najboqeg mladog sportistu pod nazivom Bobana Mom~ilovi}-Veli~kovi}, drugi put zaredom pripala je baca~ici kopqa Adriani Vilago{, dok je nagrada „Olimpijsko srce - general Svetomir \uki}” za doprinos olimpizmu i ja~awu olimpijskog pokreta pripala biv{em jugoslovenskom fudbaleru Du{anu Maravi}u.

Vilago{ je ove godine osvojila zlatnu medaqu na Mediteranskim igrama u Oranu, a najboqa je ponovo bila i na Svetskom juniorskom prvenstvu, dok je u seniorskoj konkurenciji do{la do srebra na Evropskom prvenstvu u Minhenu.

- Ovo je bila jako uspe{na godina, ali ove godine u Srbiji ima puno uspe{nih mladih sportista i ba{ mi je drago {to je OKS meni dodao ovu nagradu - rekla je Vilago{.

Po prvi put dodeqena je nagrada za najuspe{nijeg sportistu u timskim sportovima, a nagrada je oti{la u ruke kapitenu `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Tijani Bo{kovi}. N. R.

Piksi je drugu godinu zaredom imenovan za na{eg najboqeg trenera, a ukupno tre}i put u karijeri. Plasman na Mundijal u Kataru, uprkos ostvarenom neuspehu tamo, bio je dovoqan da jo{ jedno priznawe ode u ruke srpskog selektora.

Mitrovi} je imao `estoku konkurenciju u Filipu Kosti}u, osvaja~u Lige Evrope sa Ajntrahtom. Ipak, u korist napada~a Fulama presudila je istorijska godina u dresu Fulama, kao i fantasti~ne partije za reprezentaciju.

U konkurenciji dama, Zlatna lopta bi}e uru~ena neprikosnovenoj Jovani Damjanovi}.

THURSDAY  ^ETVRTAK 29. 12. 2022.