Srpski glas 29. februar

Tema

nedeqe:

DVOGODI[WICA

UKRAJINSKOG

RATA

ZAPAD PRETI

DA ]E SLATI

TRUPE U UKRAJINU:

Blef ili najava tre}eg svetskog rata?

Zajednica: FK Melburn Srbija – srpsko sportsko ~udo u Australiji

Fotografija neobi~nog stvorewa sa reke Mari odu{evila ceo svet

Intervju nedeqe: TIJERI MEJSAN, NAJUTICAJNIJI SVETSKI GEOPOLITI^KI ANALITI^AR Srbija je bila moj uxbenik o nepravdi

Po`ari u Viktoriji: Gore i nebo i zemqa, qudi be`e glavom bez obzira

Riznica: Pre Pariza, Londona i Be~a prva kafa u Srbiji popijena je jo{ 1522. godine

Strane 4 i 5

Strane 16 i 17

Strana 12

Strana 13

Strana 7

Strana 25

MANDI] DO^EKAO DODIKA:

Raduje se Crna Gora u koju si do{ao

„Raduje se Crna Gora u koju si do{ao”, rekao je predsednik parlamenta Crne Gore Andrija Mandi} do~ekuju}i predsednika Srpske Milorada Dodika.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik boravio je ove nedeqe u radnoj poseti Crnoj Gori, gde je nakon susreta sa predsednikom Skup{tine te zemqe Andrijom Mandi}em, posetio Saborni hram Hristovog Spasewa i grob bla`enopo~iv{eg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Dodika i Mandi}a su ispred Hrama do~ekali paroh podgori~ki Predrag [}epanovi} i |akon Vedran Grmu{a, koji je poreklom iz Bawaluke.

Otac Predrag je ovu priliku iskoristio da zahvali Dodiku za pomo} koju je predsednik Srpske dao za izgradwu Hrama Hristovog vaskrsewa, kao i za to {to je bio gost na dan kada je osve{tan.

Dodik je rekao da je ovaj hram ispuwen qubavqu.

„Imao sam priliku da pomognem u izgradwi i zato nisam propustio priliku da ga i posetim. Mislim da je kqu~no za identitet na{eg naroda i na{ opstanak ne samo u Crnoj Gori, ve} i u Srpskoj i Srbiji, ja~ina pravoslavne crkve. SPC ~uva identitet kroz vekove”, rekao je Dodik.

Ka`e da je i u nemogu}im okolnostima sa~uvana na{a bit, vera i krsna slava.

„To je ono {to svaki Srbin, pogotovo veruju}i, mora da neguje. Istorija srpskog naroda na ovim prostorima je istorija SPC”, ka`e Dodik.

Nikola Pejovi}, stare{ina Hrama zahvalio se Dodiku na poseti, isti~u}i da Hram i veruju}i narod pamte wegova sva dobro~instva.

„Poseta Dodika je bratska, jer poseta hramu nije dolazak u goste, ve} dolazak u dom”, ka`e Pejovi}.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik jutros je stigao je u Podgoricu, gde ga je do~ekao predsednik Skup{tine Andrija Mandi}, sa kojim }e odr`ati sastanak u prostorijama Skup{tine.

„Dobro do{ao, predsedni~e Republike Srpske! Raduje se Crna Gora u koju si do{ao”, rekao je Mandi}.

„Blumberg”: Si \inping dolazi u Srbiju, pro{li put u Evropi bio u Rusiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je rekao da jo{ ne mo`e da govori o datumu dolaska kineskog lidera.

Kineski lider Si \inping poseti}e Srbiju tokom ove godine, a to bi bila wegova prva poseta Evropi nakon ~etiri godine, izuzimaju}i iskorak u martu 2023. kada je bio u poseti kod ruskog predsednika Vladimira Putina, pi{e „Blumberg”.

Dok su odnosi Pekinga i Evrope naru{eni zbog trgovinskih sporova i sukoba u Ukrajini, Kina i Srbija su tokom posledwih godina poboq{avale svoje odnose.

Kineski dr`avni mediji ~esto su izve{tavali kako je Peking pomagao Srbiji tokom pandemije i o tome kako je Vu~i} branio strogu politiku „nultog kovida” ove azijske zemqe.

Si i Vu~i} su se sastali u oktobru pro{le godine na me|unarodnom forumu „Pojas i put” u Pekingu, kada je kineski lider je Srbiju opisao kao „~eli~nog prijateqa”, a dve zemqe su potpisale sporazum o slobodnoj trgovini.

U decembru je kineska centralna banka saop{tila da }e

novi klirin{ki aran`man u kineskom juanu sa Srbijom pomo} i preduze}ima i finansijskim institucijama da koriste valutu za vi{e prekograni~nih transakcija. Peking promovi{e ve}u upotrebu svoje valute u poku{aju da smawi zavisnost od dolara.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je, tokom govora u kineskoj ambasadi, rekao da je dobio potvrdu u razgovoru sa ministrom spoqnih poslova Kine Vang Jiem, da jo{ ne mo`e da govori o datumima, ali da }e to biti tokom ove godine.

Predsednik je istakao da }e

se potruditi da kineski lider bude do~ekan u dobroj atmosferi i na najlep{i mogu}i na~in. Portparolka kineskog ministarstva spoqnih poslova Mao Ning, kada je upitana o poseti tokom redovne konferencije za {tampu u Pekingu u utorak, rekla je da nema nikakve informacije, prenosi „Blumberg”.

Sijevo posledwe putovawe u Evropu pre Rusije bilo je 2019. godine kada je posetio Gr~ku, {to je bilo nekoliko meseci pre nego {to je globalna pandemija zatvorila granice Kine na tri godine.

EKONOMSKI CUNAMI TURNEJE POP ZVEZDE U AUSTRALIJI Tejlor Svift privredi Melburna donela milijardu i 200 miliona dolara za dva dana

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Mega turneja Tejlor Svift posledwih dana u Australiji samo je gradu Melburnu i okolini donela promet od neverovatnih 1,2 milijarde australijskih dolara.

Koncerte Sviftove ekonomisti su ve} sada proglasili ekonomskim „cunamijem”, jer je tokom tih nekoliko dana ka Melburnu pohrlilo na desetine hiqada obo`avalaca {to je dovelo do skoka potra`we raznih usluga, hotela, sme{taja, avio prevoza…

Uticaj ove svetske turneje koju ekonomisti nazivaju „Sviftonomiks”, kao i turneja Bijonse, zajedno sa par holivudskih blok bastera doprineli su sa ~ak 8,5 milijardi dolara ekonomskom rastu SAD u tre}em kvartalu 2023. godine.

Ipak, stru~waci ka`u, da uprkos kratkoro~nom podsticaju ekonomije postoji zabrinutost u vezi sa niskom stopom {tedwe u Australiji koja je najni`a jo{ od 2007. godine. Naime, porast potro{we u vezi sa koncertima mogao bi da preusmeri sredstva iz drugih sektora posebno onih koji imaju slabu potro{a~ku aktivnost.

Tako su i doma}i bankarski stru~waci istakli „koncept inflacije Tejlor Svift” navode}i da qudi mo`da daju ve}i prioritet tro{ewu novca za koncerte u odnosu na druge neophodne tro{kove. I pored toga, uticaj Tejlor Svift na muzi~ku industriju je toliki da je udeo u prodaju muzike sa wenim potpisom bio 2 odsto ukupne svetske muzi~ke prodaje.

HUTI O[TETILI PODMORSKE KABLOVE U CRVENOM MORU: Ugro`ene

internet veze izme|u

Evrope i Azije

[teta je zna~ajna, ali ne i kriti~na, jer ostali kablovi i daqe funkcioni{u, dok }e popravka istih trajati bar dva meseca.

Jemenski Huti o{tetili su ~etiri me|unarodna podvodna kabla u Crvenom moru koji povezuju Aziju, Evropu i Afriku, objavio je izraelski list „Gloubs”.

O{te}ewe kablova izme|u Xede u Saudijskoj Arabiji i Xibutija u isto~noj Africi dovelo je do „ozbiqnog poreme}aja internet-komunikacije izme|u Evrope i Azije, {to se pak najvi{e osetilo u zemqama Zaliva i Indiji”.

Kako navodi „Gloubs”, u pitawu su kablovi kompanija AAE-1, „Sikom”, EIG i TGN.

Prema re~ima stru~waka, {teta po komunikacijske aktivnosti je zna~ajna, ali ne i kriti~na, jer ostali kablovi i daqe funkcioni{u.

Procewuje se da popravka podvodnih kablova mo`e potrajati najmawe osam nedeqa, s tim da postoji rizik od novog napada Huta.

Huti su dosad napadali samo brodove povezane sa Izraelom u znak protesta zbog vojne operacije Tel Aviva protiv Palestine. Od pro{log novembra o{tetili su desetine plovila u Crvenom moru i Adenskom zalivu.

Ledeni dani u Mongoliji ”ubili” dva miliona `ivotiwa

Ova zima bila je o{trija u Mongoliji nego uobi~ajene zime sa temperaturama do minus 50 stepeni Celzijusovih, {to je i za ovo podru~je ekstremno hladno. Pale su i velike koli~ine snega, navodi se u izve{taju UN.

Kako je istakao vladin zvani~nik, vi{e od dva miliona `ivotiwa Mongolije uginulo je zbog veoma niskih temperatura.

Ekstremne hladno}e i obilne sne`ne padavine od decembra do februara `ivotiwe su ostavile bez hrane.

Mongolija je jedna od najre|e naseqenih zemaqa na svetu i oko jedne tre}ine wene populacije, oko 3,3 miliona qudi je nomadsko.

„Oko 2,1 milion grla stoke umrlo je od gladi i iscrpqenosti. Mongolija je na kraju 2023.

godine imala 64,7 miliona grla stoke, ukqu~uju}i ovce, koze, kowe i krave, prema zvani~nim statistikama“, rekla je Gantulga Batsaikhan iz ministarstva poqoprivrede Mongolije.

Ekstremno hladno vreme je poznato kao „xud” i obi~no dovodi do smrti ogromnog broja grla stoke.

Ujediwene nacije su u svom izve{taju navele da klimatske promene pove}avaju u~estalost i intenzitet ekstremno hladnog vremena. Ovim klimatskim ekstremima obuhva}eno je oko 70 odsto teritorije Mongolije.

Ovogodi{wi klimatski ekstrem u Mongoliji po~eo je letwom su{om koja je spre~ila `ivotiwe da izgrade koli~inu masnih naslaga koje su im potrebne da pre`ive o{tru zimu.

Novi Zeland povla~i zakon o zabrani prodaje duvana

Novi Zeland ove nedeqe povla~i zakon koji, prvi u svetu, zabrawuje prodaju duvana za budu}e generacije, saop{tila je vlada te zemqe.

Zakon je trebalo da stupi na snagu od jula, a podrazumevao je zabranu prodaje duvana onima koji su ro|eni posle 1. januara 2009, smawewe sadr`aja nikotina u duvanskim proizvodima, kao i broj prodavnica duvana za vi{e od 90 odsto.

Nova koaliciona vlada izabrana u oktobru potvrdila je da }e zakon biti povu~en danas po hitnom postupku, prenosi Rojters. Saradnik ministra zdravqa Kejsi Kostelo rekao je da je koaliciona vlada posve}ena smawewu pu{ewa, ali da preduzima druga~iji regulatorni pristup kako bi obeshrabrila naviku konzumacije duvanskih proizvoda i smawila {tetu koju ona uzrokuje. Kostelo je saop{tio da }e uskoro kabinetu predstaviti pa-

ket mera koji bi pove}ao raspolo`iva sredstva koja poma`u qudima da ostave duvan, dodaju}i da }e i propisi o vejpovawu postati stro`i kako bi se mladi odvratili od stvarawa ove navike. Ovakva odluka vlade nai{la je na kritike zbog posledica po zdravqe Maora i potomaka doseqenika sa pacifi~kih ostrva, ~ije stanovni{tvo ima ve}u stopu

pu{a~a.

Istra`iva~ica sa Univerziteta Otago, Xenet Hoek, rekla je da }e da }e ukidawe zakona o zabrani duvana sa~uvati nejednakosti u zdravqu me|u Novozelan|anima.

Ona je tako|e istakla da su istra`ivawa pokazala da bi ovaj zakon uticao na smawewe konzumacije duvana.

[VEDSKA ULAZI U NATO: Ma|arski parlament ratifikovao zahtev Stokholma

[vedska postaje 32. ~lanica NATO-a.

Ma|arski parlament ratifikovao je zahtev [vedske za ulazak u NATO, ~ime je uklowena posledwa prepreka za ulazak te skandinavske zemqe u Severnoatlansku alijansu.

^lanstvo [vedske u NATO podr`alo je 188 poslanika u ma|arskom parlamentu, {est poslanika je bilo protiv, a uzdr`anih nije bilo.

Stokholm je napustio politiku nepristupawa vojnim savezima zarad {ire bezbednosti unutar NATO-a, nakon po~etka Specijalne vojne operacije u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Kada [vedska bude u{la u NATO, posta}e 32. ~lanica Alijanse, nakon Finske, koja je pro{le godine postala 31. ~lanica.

Turska je dugo odlagala ratifikaciju {vedskog ~lanstva u NATO, zahtevaju}i od Stokholma o{trije akcije protiv militanata iz Radni~ke partije Kurdistana, za koje ka`e da se nalaze u [vedskoj. [vedska je, zarad prijema, promenila zakone i pravila o prodaji oru`ja kako bi udovoqila Turskoj.

KRISTERSON: ISTORIJSKI DAN [vedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je ta dr`ava spremna da preuzme svoju odgovornost u NATO.

„Ovo je istorijski dan”, istakao je Kristerson na platformi Iks.

STOLTENBERG: ALIJANSA }E BITI JA~A

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je odobrewe Ma|arske za ~lanstvo [vedske u Alijansi. On je istakao da }e pro{irewe NATO-a na [vedsku u~initi Alijansu ja~om i bezbednijom, preneo je Rojters.

Kremq: Ako Zapad po{aqe trupe u Ukrajinu, sukob NATO-a i Rusije je neizbe`an

Zemqe NATO-a moraju i da procene posledice takvih akcija i da toga budu svesne, poru~io je portparol Kremqa Dmitrij Peskov, komentari{u}i izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da se ne mo`e iskqu~iti mogu}nost slawa snaga u Ukrajinu.

Direktan vojni sukob NATO-a i Ruske Federacije bi}e neizbe`an ako zapadne trupe budu poslate u Ukrajinu, upozorio je portparol Kremqa Dmitrij

Peskov, komentari{u}i izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da se ne mo`e iskqu~iti mogu}nost slawa snaga u Ukrajinu kako Rusija ne bi dobila rat.

„U tom slu~aju ne treba da govorimo o verovatno}i, ve} o neizbe`nosti. Zemqe NATO-a moraju i da procene posledice takvih akcija i da toga budu svesne. Treba i postaviti pitawe da li to odgovara wihovim interesima, i {to je najva`nije, interesima

gra|ana wihovih zemaqa”, poru~io je Peskov. Ranije je Makron rekao da se EU slo`ila da stvori „devetu koaliciju za duboke udare” –snabdevaju}i Ukrajinu raketama sredweg i velikog dometa. On je tako|e rekao da }e Francuska u~initi sve da spre~i Rusiju da „pobedi u ovom ratu”, kao i da su lideri zapadnih zemaqa razgovarali o mogu}nosti slawa trupa u Ukrajinu, ali jo{ nije postignut konsenzus.

DVOGODI[WICA UKRAJINSKOG RATA

Zapad preti da }e

slati

trupe u Ukrajinu: Blef ili najava tre}eg svetskog rata?

O{tra retorika, prazna pri~a, skretawe pa`we s neuspeha kontraofanzive... da li na Makronovu izjavu o slawu zapadnih vojnika u Ukrajinu mo`emo gledati i kako na realnu pretwu?

Zanimqivo je da ~ovek koji je dugo govorio da je NATO klini~ki mrtav, sada najednom udara u zvona za bu|ewe i ratne dobo{e, ocewuje diplomata @i-

je da su Makronovi bojni pokli~i zapravo samo prazne pri~e, a ova izjava francuskog predsednika „ekstremisti~ka `eqa koja nema pokri}a u realnim odnosima u Alijansi”.

„Ovde se pre svega radi o reakcijama na neuspeh ukrajinske vojske i famozne kontraofanzive u protekloj godini, a Zapad sad poku{ava da nadokna|uje ne{to {to je propu{teno u pro{losti i popuni prazninu nastalu usled

vadin Jovanovi}, komentari{u}i najnoviju izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da nije iskqu~eno da }e Zapad slati trupe u Ukrajinu, iako o tome trenutno nema konsenzusa.

Jasno je da Rusija na tako ne{to ne bi sedela skr{tenih ruku, pa bi slawe zapadnih vojnika ka istoku prakti~no bila objava tre}eg Tre}eg svetskog rata. Da li je NATO zaista kadar da planetu uvede u globalni krvavi sukob ili su Makronove re~i samo blef?

Uprkos tome {to je i slova~ki premijer Robert Fico ju~e upozorio da Zapad ide ka dono{ewu najgore mogu}e odluke u vezi sa situacijom u toj zemqi, Jovanovi} za RT Balkan navodi da veru-

prekida ameri~ke pomo}i zbog blokade u Kongresu. U pitawu je o{tra retorika koja treba da zaseni to {to se situacija ne odvija po planu i da gube u Ukrajini”, ukazuje Jovanovi}.

On ne mo`e ~ak ni da zamisli da zapadne trupe krenu ka istoku jer to je, kako ocewuje „neracionalna i neosnovana politika”.

„Ne verujem da iza takvih izjava stoje stvarne odluke da se NATO zemqe direktno, `ivom silom ukqu~e u sukobe u Ukrajini. Apsolutno ne mislim da se oko toga mo`e posti}i konsenzus jer jasno je da se NATO ve} podelio i da se jo{ deli i da tamo nema mogu}nosti za saglasnost. Pitawe je da kako }e slabqewe podr{ke Zelenskom uticati i na

dosada{wi nivo podr{ke, tako da je neverovatno da se to poja~a i pove}a”, zakqu~uje Jovanovi}.

General Mitar Kova~ Makronove izjave vidi kao pokazateq da Zapad luta i da se boji su{tinskog poraza i vojne kapitulacije Ukrajine koja bi u veoma te{ku poziciju stavila i NATO i EU, najve}e pokroviteqe Kijeva.

„Ne verujem da }e do}i do konsenzusa da NATO po{aqe trupe, ve} sam skloniji mi{qewu da do slawa zapadnih vojnika mo`e do}i u ograni~enom smislu, odnosno da deo zemaqa mo`e da prihvati da daje kontigente i da slu`i kao poja~awe ukrajinskim oru`anim snagama. To ne bi bilo na frontu prema ruskoj vojsci, nego bi oni verovatno mogli da zaposednu odre|en deo teritorije Ukrajine i tako ~uvaju wenu dr`avnost i spre~e potpunu kapitulaciju ukrajinske vojske i Ukrajine kao dr`ave”, ukazuje Kova~.

Ta „avantura” zapadnih zemaqa, prema wegovim re~ima, nikako ne bi podrazumevala napade na Rusiju. Ako bi NATO kontigenti u{li u Ukrajinu, oni bi tu, kako Kova~ veruje, samo „spasavali {ta se spasiti mo`e”.

„Ako bi se dozvolio otvoreni sukob sa ruskom vojskom i otvorenije u~e{}e evropskih NATO ~lanica u konfliktu, sigurno je da bi Ruska Federacija bila prinu|ena da u nekoj fazi upotrebi i takti~ke nuklearne projektile”, ukazuje Kova~.

To bi, ka`e na{ sagovornik, bilo opravdano i sa stanovi{ta ruske bezbednosti, ali zbog mira u Evropi.

„Mislim da je veliki nemoral evropske politike, da dozvole da se evropski deo NATO-a ukqu~i u klasi~an konvencio-

SIRSKI PRIZNAO DA JE SITUACIJA NA FRONTU TE[KA

Glavnokomanduju}i Oru`anih snaga Ukrajine je, kako je naveo, zajedno sa ukrajinskim ministrom odbrane obi{ao mesta u zoni borbe i razgovarao o daqim koracima u suzbijawu ruskih dronova i vazdu{nih udara.

Glavnokomanduju}i Oru`anih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski, nakon {to je ukrajinska vojska pretrpela poraz u Avdejevki u DNR i gradu Krinki u Hersonskoj oblasti, priznao je da je situacija na frontu za ukrajinske trupe te{ka.

„U mnogim oblastima situacija je slo`ena i zahteva stalno pra}ewe”, napisao je Sirski na Telegramu.

Sirski je, kako je naveo, zajedno sa ukrajinskim ministrom odbrane Rustemom Umerovim obi{ao mesta u zoni borbenih dejstava i razgovarao o daqim koracima u suzbijawu ruskih dronova i vazdu{nih udara, kao i o ja~awu pojedinih sektora fronta.

Jedinice ruske vojske u zoni Specijalne vojne operacije su 17. februara oslobodile Avdejevku, industrijski grad u blizini Dowecka. U pitawu je grad koji je va`io za najutvr|enije mesto na ukra-

jinskom frontu, budu}i da je ukrajinska vojska od sredine 2014. godine gradila utvr|ewa, podzemne i nadzemne bunkere, rovove i druge objekte, ~ime je od Avdejevke napravila pravu tvr|avu.

Ipak, zahvaquju}i hrabrosti, efikasnosti i iskustvu ruskih boraca, nakon ~etiri i po meseca aktivne bitke i oko mesec dana urbanih borbi Avdejevka je oslobo|ena, a ukrajinski militanti su se u rasulu be`ali kako bi sa~uvali `ivu glavu.

Ministarstvo odbrane Rusije je 23. februara izvestilo da su ruske trupe u pravcu Hersona za nedequ dana preuzele kontrolu nad selom Krinki, zauzele povoqnije pozicije, odbile tri napada, a Ukrajinci su izgubili 460 qudi i pet tenkova.

Pentagon je ranije upozorio Kijev da }e, bez nastavka ameri~ke pomo}i, morati da odlu~i kojih gradova }e se odre}i. Senat je odobrio predlog zakona, kojim se, izme|u ostalog, izdvaja vi{e od 60 milijardi dolara za potrebe Kijeva, ali to nije prihvatio dowi dom Kongresa. Vladimir Zelenski je priznao da bi Ukrajina bila oslabqena na bojnom poqu ako u roku od mesec dana ne dobije pomo} koju su joj obe}ale SAD.

nalni rat posle dve godine rata iscrpqivawa. Takva podani~ka evropska politika pod uticajem SAD morala bi da snosi ogromne posledice takvog neodgovornog pona{awa prema evropskoj bezbednosti”, zakqu~uje Kova~. Makronova gotovo potpuno otvorena pretwa tre}im svetskim ratom iznenadila je i velikog poznavaoca prilika u Francuskoj, Du{ana Gujani~i}a sa Instituta za politi~ke studije. Ovakvu izjavu Gujani~i} ocewuje kao „najbla`e re~eno nesmotrenu, a neko bi rekao i radikalnu i luda~ku izjavu”.

„Nazvao bih ovo kombinacijom la`nog busawa u prsa, nerazumevawa situacije i kratkovidosti. I sam francuski predsednik je svestan da takva opcija nema jednoglasnost ukrajinskih saveznika. ^ak ni kad uporedimo rat u Ukrajini sa agresijom na Jugoslaviju, koja je bila mnogo mawi protivnik za NATO – jasno je da ni tada nije bilo pribli`no podr{ke za jednu tako ultraradikalnu akciju”, ukazuje Gujani~i}. Za wega nema sumwe da }e se Makronu lupawe u ratne dobo{e obiti o glavu – {teta }e biti i sredworo~na i dugoro~na, a mo`da i kratkoro~na koja }e se odraziti na izborima za EU za ~etiri meseca. Iako, na{eg sagovornika ne bi ~udilo ni da se francuski predsednik „vrati” nekoliko koraka unazad i poku{a da relativizuje svoju izjavu.

„Na{tetio je i samoj Francuskoj na spoqnom planu, ali i samom sebi. Za wega ni u samoj dr`avi nije stabilna situacija. On nema stabilnu ve}inu, mnogi zakoni koje je usvojio su veoma nepopularni i zna~ajni slojevi stanovni{tva se bune zbog mera wegove vlade. Kad sve to saberemo jasno je da on radi ono {to rade i mnogi drugi politi~ari – kad im ne ide dobro na unutra{wem planu, `ele da poka`u svoju snagu na spoqnopoliti~kom planu”, zakqu~uje Gujani~i}.

[olc: Evropske zemqe i ~lanice NATO-a ne}e slati trupe u Ukrajinu

Evropske dr`ave spremne da nabave oru`je iz tre}ih zemaqa, van Evrope, kako bi ubrzale isporuku vojne pomo}i Ukrajini

Nema~ki kancelar Olaf [olc poru~io je da evropske zemqe i ~lanice NATO-a ne}e poslati trupe u Ukrajinu. „Razgovaralo se o tome da ono {to je od po~etka dogovoreno me|u saveznicima, va`i i za budu}nost, a to je da ne}e biti vojnika evropskih zemaqa ili ~lanica NATO-a na tlu Ukrajine”, rekao je [olc nakon samita evropskih lidera koji je odr`an u Parizu.

On je istakao da su evropske dr`ave spremne da nabave oru`je iz tre}ih zemaqa, van Evrope, kako bi ubrzale isporuku vojne pomo}i Ukrajini, preneo je Rojters. Slawe kopnenih trupa u Ukrajinu odbacio je i nema~ki ministar odbrane Boris Pistorijus.

„To nije opcija za Saveznu Republiku Nema~ku”, poru~io je Pistorijus na konferenciji za medije.

I portparol britanskog premijera Ri{ija Sunaka izjavio je danas da Velika Britanija nema planove za raspore|ivawe borbenih trupa u Ukrajini.

ZELENSKI SLAB U RA^UNICI: Drasti~no smawio broj stradalih Ukrajinaca, ne veruje mu ni Zapad

Vladimir Zelenski je izjavio da je Ukrajina za dve godine izgubila 31. 000 vojnika. U ovaj broj ne veruju ni na Istoku, ni na Zapadu jer je dovoqno pogledati koliko novih grobaqa postoji i kolika je wihova povr{ina.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je izjavio da je ukrajinska strana za dve godine rata izgubila 31.000 vojnika. Da ovaj broj nema veze sa realno{}u jasno je svima, u to ne veruju govori ni ukrajinski vojnici, ni strani mediji, a ni zapadni analiti~ari.

„Od po~etka sukoba poginulo je 31.000 pripadnika Oru`anih snaga Ukrajine. Broj povre|enih ne}u da navodim, kako ruska strana ne bi znala koliko wih nije na bojnom poqu”, izjavio je ukrajinski predsednik na konferenciji za novinare.

Odmah nakon ovih izgovorenih re~i Zelenski se po`alio i na nedostatak qudi u Oru`anim snagama Ukrajine, navode}i da }e Kijev biti prinu|en da „ustupa teritoriju Rusiji”, sve dok ne stekne broj~anu nadmo}.

Dakle, o~igledno je da se ove dve ~iwenice ne podudaraju, a izgledao kao da ni sam ukrajinski predsednik ni sam ne veruje u ono {to govori.

[TA KA@U NA ZAPADU?

Nakon po~etka Specijalne vojne operacije zapadni mediji su pru`ali ukrajinskoj strani svu neophodnu medijsku podr{ku i ~esto su pisali sve {to ka`u u Kijevu, koliko god te pri~e zvu~ale nerealno ili la`no.

Dve godine kasnije i zapadni mediji po~iwu sve ~e{}e da osporavaju izjave Zelenskog i wegovog okru`ewa iz vi{e razlog, zbog bahatosti kijevskog re`ima, razo~arewa u ukrajinsku (kontra)ofanzivu i gomile izgovorenih neistina.

Posle izjave Zelenskog o broju stradalih Ukrajinaca me|u prvima se oglasio „Wujork tajms” navode}i da je broj poginulih koje je izneo ukrajinski predsednik znatno ni`i i od pro{logodi{we ameri~ke procene.

„Broj stradalih pripadnika Oru`anih snaga Ukrajine u posledwe dve godine sukoba, koji je naveo Zelenski, u suprotnosti je sa procenama ameri~kih zvani~nika koji su pro{lo leto gubitke procenili na mnogo vi{e, rekav{i da je blizu 70.000 Ukrajinaca stradalo, dok je izme|u 100 i 120.000 raweno”, objavio je ameri~ki list.

Podsetimo se i izjave predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je krajem 2022. godine poru~ila da je Ukrajina izgubila vi{e od 100.000 vojnika od po~etka SVO. Naravno, evropski mediji, ali i administratori naloga Fon der Lajenove na dru{tvenim mre`ama odmah su obrisali ovaj snimak, ali- internet bele`i sve.

Treba spomenuti i 2023. godinu kada su procurili tajni podaci Pentagona. Ameri~ka vlada, prema tim dokumentima, procewuje gubitke ukrajinske vojske na 124-131.000 rawenih i poginulih.

Ovaj niz mo`e da traje jo{ dugo, ali je ~iwenica da se brojevi Zelenskog ne poklapaju, i da u pri~u o 31.000 stradalih Ukrajinaca ne veruju ni ukrajinski vojnici, {to samo dodatno

pogor{ava rejting (za sada) aktuelnog predsednika Ukrajine, po{to }e pritisak javnosti samo da raste.

[TA KA@E RUSIJA?

Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej [ojgu je krajem 2023. godine izjavio da se gubici Ukrajine od po~etka Specijalne vojne operacije pribli`avaju 400.000 vojnika. [ojgu je po~etkom februara 2024. izjavio da su Oru`ane snage Ukrajine za posledwih mesec dana, dakle, samo za januar, izgubili vi{e od 23.000 vojnika.

Sa ministrom se sla`e i guverner Hersonske oblasti Vladimir Saqdo.

„Zelenski i wegova propaganda la`u po Gebelsovim zapovestima: poku{avaju da nesre}nim Ukrajincima zabiju u glave najo~igledniju la`, ponavqaju}i je vi{e puta. On je najmawe deset puta potcenio gubitke ukrajinskih oru`anih snaga”, napisao je Saqdo.

Prema wegovim re~ima, ciq kijevskog re`ima je da ubedi Ukrajince da se ne pla{e slu`ewa u oru`anim snagama. „Me|utim, sude}i po `estokom otporu koji obi~ni Ukrajinci pokazuju vojnim komesarima, pri~e o „da nemaju gubitaka” vi{e ne funkcioni{u”, primetio je guverner.

Zamenik predsednika Ruske akademije raketnih i artiqerijskih nauka za informacionu politiku, doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov je u svojoj analizi za TASS izjavio da je Ukrajina izgubila preko 160.000 qudi samo tokom letwe (kontra)ofanzive.

„Gubici Oru`anih snaga Ukrajine tokom ~itave ofanzive su ogromni i znatno su prema{ili po~etni sastav udarne grupe, koja se tokom borbi popuwavala iz rezervi slabo obu~enim qudstvom i bez najboqe vojne opreme. Stradalo je 166.000 qudi, a uni{teno je 789 tenkova i 2.400 drugih oklopnih vozila i 132 aviona”, navodi Sivkov.

Vladimir Zelenski je ovom izjavom znatno pogor{ao situaciju, pre svega svojoj administraciji, kojoj ne veruju ni na Istoku, ni na Zapadu. Sude}i prema ukrajinskim grupama i kanalima na dru{tvenim mre`ama, ne veruju mu ni Ukrajinci. Mo`da je Zelenski na taj na~in hteo da ohrabri svoje „saveznike” na Zapadu kako bi dobio novu partiju novca i naoru`awa, ali efekat je bio suprotan.

Uostalom, dovoqno je pogledati koliko je novih grobaqa niklo u Ukrajini u posledwe dve godine i kolika je wihova povr{ina. I to je dovoqno da bi se shvatili istinski gubici Ukrajine.

2024. obeležavamo

30

Povodom 30 godina uspešne saradnje, našim cenjenim klijentima sa zadovoljstvom produžavamo popust od

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet

• Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate*

• Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na našoj web stranici

• Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE

BOOKING

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji

• Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima

NEZAVISNI

GAZA NA IVICI GLADI: Ako dobijem hranu, to je jednom dnevno

Pola miliona qudi je u najozbiqnijoj fazi neuhrawenosti, posebno na severu teritorije, gde pojedine porodice, zbog nedostatka bra{na, peku hleb od sto~ne hrane.

U najboqem slu~aju stanovnici Gaze jedu jednom dnevno. U najgorem, deo su grupe od pola miliona qudi za koje Ujediwene nacije ka`u da su u najkriti~nijoj od pet faza krize sa hranom: pod visokim rizikom da umru od gladi.

Vi{e od 80 odsto qudi u svetu koji su u ovoj fazi - koja se smatra „katastrofalnom” - trenutno se nalazi u Gazi. Posebno na severu enklave, gde nedostatak bra{na dovodi do toga da neke porodice pripremaju hleb sa mlevenom sto~nom hranom, a Svetski program za hranu UN (VFP) suspendovao je humanitarnu pomo}, nakon {to je pro{le nedeqe gladna masa napala wihove kamione.

„U Gazi jednostavno nema dovoqno hrane za sve. Kad sudbina dozvoli i dobijem je, to je jednom dnevno. Drugih dana ne mogu da je na|em, ili je preskupa

i ne mogu to da priu{tim”, rekao je za „Pais” Tamer A{raf (20) koji je, kao i stotine hiqada drugih, pobegao iz severne Gaze u grad Kan Junis i zatim, ponovo po nare|ewu izraelske vojske, u Rafu, gde vi{e od polovine od 2,3 miliona stanovnika Gaze ~eka da ponovo bude prisilno raseqeno uo~i planirane izraelske kopnene invazije na to podru~je. Cela Gaza je danas, u ve}oj ili mawoj meri, gladna. Nekih 64 odsto jede samo jednom dnevno, a 95 odsto smawuje porcije kako bi deca imala ne{to vi{e da pojedu, pokazuju podaci UN.

Procewuje se da na severu teritorije, stotine hiqada qudi ispuwava najmawe jedan od tri indikatora koji signaliziraju glad i na putu su da ispune druga dva, navode iz Komiteta za reviziju gladi, me|unarodnog tima stru~waka za bezbednost hrane i ishranu koji analizira podatke. Podaci iz prihvatili{ta i domova zdravqa na severu pokazuju da je 15,6 odsto beba mla|ih od dve godine ozbiqno pothraweno. Pre rata, prakti~no niko od wih to nije bio. Tri odsto pati od najte`e vrste neuhrawenosti: oni }e umreti ako ne dobiju hitnu pomo}. U najnovijoj anketi, objavqenoj pro{log utorka, Izraelski demokratski institut (IDI) je upitao: „Da li podr`avate ili se protivite ideji da Izrael treba da dozvoli transfer humanitarne pomo}i stanovnicima Gaze u ovom trenutku, uz hranu i lekove koje prenose me|unarodne tela koja nisu povezana sa Hamasom ili UNRVA (UN agencija za Palestinu)?” [ezdeset osam odsto jevrejske populacije odgovorilo je da se protivi isporuci pomo}i, ukqu~uju}i 31 odsto ispitanika koji sebe defini{u kao levi~are.

HAMAS DOBIO NACRT PREDLOGA ZA PRIMIRJE U GAZI:

Prekid svih operacija na

40 dana i razmena talaca

Mere obuhva}ene predlogom o primirju obuhvataju i svakodnevni ulazak 500 kamiona pomo}i, kao i isporuku na hiqade {atora i karavana za sme{taj raseqenih lica.

Hamas je dobio nacrt predloga za primirje u Pojasu Gaze, koji ukqu~uje 40-dnevnu pauzu svih vojnih operacija i razmenu palestinskih zatvorenika za izraelske taoce u odnosu 10 prema jedan, rekao je Rojtersu neimenovani izvor upu}en u pregovore.

Prema predlogu, proisteklom iz pregovora u Parizu, bolnice i pekare u Gazi bile bi popravqene, 500 kamiona pomo}i bi ulazilo u tu enklavu svakog dana i na hiqade {atora i karavana bi bilo dostavqeno za sme{taj raseqenih lica.

Izvor je dodao da je u nacrtu navedeno da bi Hamas trebalo da oslobodi 40 izraelskih talaca, ukqu~uju}i `ene, mla|e od 19 godina, bolesne i starije od 50, dok bi Izraelci pustili oko 400 palestinskih zatvorenika koje ne bi ponovo hapsili.

Predsednik SAD Xozef Bajden je ranije, u emisiji televizije EnBi-Si, rekao da veruje da je Izrael smawio bombardovawe Rafe i istakao da su se Izraelci obavezali da evakui{u ve}i deo tog grada pre kopnene invazije, prenosi AP.

Bajden je naglasio i da bi Izrael bio spreman na prekid vatre u Gazi tokom Ramazana, koji po~iwe 10. marta, ako se postigne dogovor o osloba|awu nekih talaca koje dr`i Hamas.

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција.

Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

TIJERI

MEJSAN, NAJUTICAJNIJI SVETSKI GEOPOLITI^KI ANALITI^AR, O NACIZMU, UKRAJINI...

Srbija je bila moj uxbenik o nepravdi

Francuski novinar Tijeri Mejsan i ove godine, ~etvrti put zaredom, progla{en je za najuticajnijeg geopoliti~kog analiti~ara sveta prema listi Univerziteta Meksiko iz Meksiko Sitija.

Na listi 10 „top analiti~ara” su i Rus Aleksandar Dugin sa Fudan univerziteta, Robert Kaplan iz Spoqnopoliti~kog istra`iva~kog instituta u Va{ingtonu, ~uveni Pepe Eskobar (danas verovatno naj~itaniji autor dnevne i periodi~ne {tampe), Gideon Rehman iz „Fajnen{l tajmsa”...

Na po~etku intervjua Mejsan za „Novosti” obja{wava za{to }e

kanskih novinskih agencija. Bile su to dve pri~e koje su se vremenom sve vi{e razlikovale. Nisam mogao da objasnim za{to sve lokalne novinske agencije izve{tavaju jednu pri~u, a me|unarodne novinske agencije drugu. Nisam znao {ta da mislim o tome. ^im se rat zavr{io, moji prijateqi koji su tamo oti{li odmah su videli da balkanske novinske agencije govore istinu, dok su zapadwaci izmi{qali. Li~no, o~ekivao sam da jedna strana la`e vi{e od druge, ali u stvarnosti o tom ratu je lagala samo jedna strana: NATO! U stvari nikad nisam iza{ao iz medijskog posla ali sam nakon toga prou~avao na~in na koji Bri-

rado odgovoriti na pitawa najuticajnijih novina u Srbiji:

- Srbija je bila moj uxbenik. Zapad je odlu~io da stavi ta~ku na ono {to je ostalo od Jugoslavije, a ono {to se dogodilo u Rambujeu bio je maskenbal. Diplomate su se pretvarale da pregovaraju o miru, ali su slu`ile interesima onih koji su se ve} opredelili za rat. Za zapadwake je Rambuje bio samo priprema narativa po kome su oni pacifisti, ali prinu|eni da ratuju protiv autoritarnih re`ima uprkos svoj svojoj dobroti.

n Agresija na SRJ i izve{tavawe o ratu tako|e su bili prekretnica za vas, tada ste i napustili mejnstrim medije?

- Tokom tog rata u tada{woj agenciji sam ure|ivao dnevni bilten. Upore|ivao sam konferencije za medije NATO i depe{e bal-

tanci vekovima falsifikuju informacije. Nau~io sam da mislim nezavisno od wih.

n U jednom eseju o medijskim la`ima iseqavawe Albanaca sa Kosmeta pred kamerama ste okarakterisali kao pozori{nu predstavu i jednu od najve}ih prevara?

- Egzodus Albanaca, u kolonama na `elezni~kim {inama, bio je tragedija na koju smo svi bili osetqivi. Nismo razumeli {ta se de{ava. Setili smo se samo slika iz Drugog svetskog rata. Kada nam je re~eno da be`e od represije Slobodana Milo{evi}a, poverovali smo. Nismo mogli ni da pomislimo da oni ne be`e, ve} da su uvu~eni u Makedoniju. n Ta la` je posle postala standard u operacijama „fols fleg”?

Kada se SSSR raspao, nacisti su iza{li iz senke, prvo u Hrvatskoj, zatim {irom Evrope

- Tek 2008. Keli Grinhil je po~ela da objavquje teoriju o migraciji kao oru`ju. I 2012. godine sam bio svedok istog fenomena, ovoga puta u Siriji: Turska je pozvala Sirijce sunite sa severa zemqe da pobegnu od borbi sa xihadistima i da se sklone na drugu stranu granice. NATO je tako izvukao ~itavo stanovni{tvo koje nije bilo u stawu da brani svoju zemqu. Zatim su 2015. milioni Venecuelanaca pobegli. I u ovom slu~aju nije bilo potrebe za migracijama, upravo je wihova migracija stvorila problem i wima i wihovoj zemqi.

n Mnogi misle da se na Bliskom istoku upravo de{ava genocid. U Srebrenici je „su|en”, ali u Gazi je, izgleda, drugi standard.

- Svet ne gleda na masakre na isti na~in nego u zavisnosti od identiteta xelata. Zapadni lideri osu|uju Srebrenicu, ali ne i Gazu. Kada ~ujem re~ genocid pomislim na Nirnber{ki tribunal. U wegovim presudama je navedeno da vrhovni zlo~in nije zlo~in protiv ~ove~nosti, ve} zlo~in protiv mira. U sr`i tog dela je da stvara uslove da se ovo posledwe sprovede. Kada je Srbija u pitawu, nikada nije su|eno onima koji su planirali rat, ve} samo onima koji su ga izveli. Ista stvar se de{ava u Ukrajini. Angela Merkel i Fransoa Oland, koji su garantovali sporazume iz Minska, hvalili su se da su ih potpisali samo da bi imali vremena da se pripreme za aktuelni rat. Oni su pravi krivci.

n Pre Ukrajine, u Hrvatskoj se prvi put pojavquju nacisti~ka obele`ja na uniformama u hrvatskoj vojsci.

- Anglosaksonci nikada nisu zavr{ili Drugi svetski rat. Posle poraza nacista, oni su nastavili rat protiv Sovjeta, ovog puta oslawaju}i se na neke naciste. Nastavili su da ih koriste tokom Hladnog rata. Naciste i wihove saveznike, poput „banderista” ili usta{a, mogli smo da vidimo, ali smo radije zatvorili o~i. Kada se SSSR raspao, nacisti su iza{li iz senke, prvo u Hrvatskoj, zatim {irom Evrope, posebno u Letoniji. Britanci su 2019. iskoristili usta{e ~iji su se roditeqi sklonili u Latinsku Ameriku, da zbace Moralesa u Boliviji i zamene ga sa @anin Awez.

n U ratu na Bliskom istoku nema naci-simbola, ali li~i na nacizam?

- Qudi u razvijenim dru{tvima ne vide iste stvari. Niko na Zapadu ne zna da jevrejski supre-

matisti Bewamina Netanijahua imaju zajedni~ku istoriju sa ukrajinskim „banderistima”, „{trausovcima” u SAD i Muslimanskim bratstvom Hamasa. Netanijahuov otac je bio privatni sekretar ukrajinskog fa{iste Vladimira Zeeva Jabotinskog. Godine 1922. Jabotinski je sklopio savez sa Simonom Petqurom i Dmitrom Doncovim. Tada su ovi qudi masakrirali desetine hiqada Jevreja.

n U ratu na Bliskom istoku samo je Hamas `igosan kao teroristi~ka organizacija?

- Muslimanska bra}a su 1987. godine osnovala palestinski ogranak Hamas. Verovatno su u~enici Lea [trausa organizovali napade 11. septembra. Svi ovi qudi se poznaju, dele iste ideje i rade zajedno. Oni nemaju koristi od Jevreja i muslimana, Srba i Hrvata. Oni nemaju druge ambicije osim politi~ke mo}i i ne mare za qudske `ivote.

n Nakon preporuke Me|unarodnog suda pravde Izraelu, Zapad je prestao sa finansirawem UNRVA?

- Me|unarodni sud pravde se pridru`io Stejt departmentu

NETANIJAHU ZNAO SVE

n Prvi ste geopoliti~ar koji je ukazivao da je 7. oktobar na Bliskom istoku bio operacija „pod la`nom zastavom”?

- Bewamin Netanijahu je najmawe godinu dana unapred znao da Hamas priprema operaciju 7. oktobra. Ne samo da nije uradio ni{ta da to spre~i, ve} je tokom leta otpustio svog ministra odbrane koji je postavqao previ{e pitawa. Netanijahu je 6. oktobra dozvolio qudima koji ~uvaju granicu Gaze da napuste svoja mesta i odu da proslave verski praznik. O~igledno, istorijska struja Hamasa i Netanijahu zajedni~ki su organizovali napad.

SAD. Tra`ili su od Izraela da ne ~ini genocid, ne spre~avaju}i ga da to i u~ini. Zapadwaci su se svrstali uz Belu ku}u. Gledaju Palestince kako umiru bez da se trgnu. Povukli su svoja sredstva od UNRVA kako bi mogli da izgladwuju Palestince. Da bi posejali zabunu, zapadni mediji operaciju od 7. oktobra pripisuju samo Hamasu. To je pogre{no. U~estvovali su i Islamski xihad i marksisti~ki PFLP. Ovo je bila prva zajedni~ka akcija razli~itih frakcija palestinskog otpora u posledwih petnaest godina. n Ipak, Hamas se pomiwe naj~e{}e?

- Te{ko je razumeti, ali Hamas je podeqen na dva dela: na jednoj strani lideri lojalni Muslimanskom bratstvu i Anglosaksoncima, na drugoj oni koji su se pridru`ili palestinskom otporu. Prvi su se borili sa Izraelcima protiv sirijske Arapske Republike, dok se drugi deo frakcije pomirio sa predsednikom Ba{erom el Asadom pro{le godine. Prvi su teroristi, drugi borci otpora.

n U svetskim medijima nas zasipaju „redom prava i redom pravila”. Mi Srbi se nadamo da }e povratkom poretka prava biti ispravqene gre{ke, po~ev od NATO agresije na Srbiju?

- Mislim da nikada ne}emo mo}i da popravimo te zlo~ine. Najvi{e {to mo`emo da uradimo je da kona~no izgradimo svet zasnovan na zakonu. Tome danas te`i predsednik Rusije Vladimir Putin: svet u kome svako po{tuje svoj potpis i odgovara za svoje postupke pred javnim mwewem.

n A Nirnberg dva?

- Nirnberg je bio mogu} samo zato {to je bio kraj svetskog rata. [tavi{e, ovaj sud je uspeo da razotkrije zlo~ine, ali je sudio samo nekolicini wih, dok su CIA i MI6 mnoge od zlo~inaca ponovo upotrebili. Isto se desilo sa tokijskim dvorom i japanskim imperijalistima. Treba svet nanovo organizovati. Garantovawe mira mi se ~ini va`nijim od osvete.

DODIK POSLE RAZGOVORA S PUTINOM:

Rusija ne ostavqa svoje prijateqe

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je nakon razgovora sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u Kazawu da je pokazana

„Svaki put je to poseban doga|aj. Mislim da jedna mala Republika Srpska uspeva na ovaj na~in da skrene pa`wu na ono {to jeste. To nije lako. Danas je Rusija i predsednik Putin jedan od najva`nijih globalnih qudi i lidera”, rekao je Dodik.

Istakao je da se pokazuje jedna pa`wa i strpqewe za poziciju Republike Srpske u kontinuitetu svih ovih godina.

Dodik po~astvovan Odlikovawem koje mu je uru~io Putin

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je po~astvovan {to mu je ruski predsednik Vladimir Putin uru~io Odlikovawe „Aleksandr Nevski”, koje je drugo po zna~aju u Rusiji nakon odlikovawa „Heroj Rusije”.

Posetu je ocenio uspe{nom i dodao da }e u bliskoj budu}nosti biti jo{ lepih vesti o saradwi Rusije i Republike Srpske.

„Veoma sam zadovoqan nekim stvarima o kojima u ovom trenutku ne mogu da govorim. Bi}e poznate za mesec dana”, naveo je Dodik na konferenciji za novinare u Bawaluci po povratku iz vi{ednevne posete Belorusiji i Rusiji, prenosi Tawug.

Dodik je odlikovan za veliki doprinos razvijawu saradwe Rusije i BiH i ja~awu partnerstva sa Republikom Srpskom.

jedna pa`wa i strpqewe za poziciju Republike Srpske u kontinuitetu svih ovih godina, kao i da Rusija ne ostavqa svoje prijateqe.

„Verujem preko 15-20 godina koliko sam bio u prilici da se sre}em s wim. Svakome imponuje. I to govori o tome da Rusija, kako to ~esto predsednik Putin ka`e, ne ostavqa prijateqe. Rusija razume odnose i kako treba da se odnosi u me|unarodnim odnosima”, rekao je predsednik Srpske.

Podse}a da je Rusija svedok potpisa Dejtonskog sporazuma, jedan od onih koji su svedo~ili istorijskom doga|aju.

„Rusija je ostala na istim pozicijama, svedok onoga {to je potpisano, slova kako je napisan, za razliku od SAD, Britanije, Francuske koji su sve u~inili da razvale Dejtonski sporazum”, poru~io je Dodik u izjavi za RTRS.

NOVI DETAQI LE^EWA RATKA MLADI]A: Doktor koji je pregledao generala otkrioDobro se dr`i, bori se, ne odustaje

Tim lekara iz Republike Srpske u Hagu je analizirao dokumentaciju o zdravstvenom stawu Ratka Mladi}a i pregledao ga.

U izve{taju pi{e da je Mladi} kardiolo{ki i neurolo{ki ba{ lo{e. Pregledi }e biti nastavqeni.

^lan tima koji je pregledao Ratka Mladi}a u Hagu, na~elnik Kardio-hirurgije Kilini~kog centra Republike Sprke Nikola [obota je u ekskluzivnoj izjavi za Novo vikend jutro na TV Pink otkrio detaqe susreta, ali je govorio i o Mladi}evom zdravstvenom stawu.

- Radi se o pacijentu koji ima ozbiqan broj godina. Utisci su pome{ani, o~ekivao sam da su stvari dosta gore. Re~ je o pacijentu sa neurolo{kim i kardiolo{kim dijagnoza, ali koji se dobro dr`i, bori se i ne odustaje - rekao je [obota i dodao: Ratko Mladi} je imao dva mo`dana udara, kao i kardiovaskularne tegobe, u smi-

slu o{te}ewa srca.

Osnovni problemi su posledice mo`danog udara, tu je i ta sr~ana insuficijencija koje trenutno tretirana lekovima. Mladi}u je postavqen poseban vid pejsmejkera za sr~anu slabost.

Zdravqe mu jeste naru{eno, ali se relativno to dobro kontrolo{e. Ima parezu desne strane, ote`ana pokrtqivost, ubrzano zamarewe, slabost i malaksalost.

[obota smatra da je Mladi}u potreban poja~an medicinski nadzor i asistencija neke osobe koja }e mu pomagati u svakodnevnom funkcionisawu.

- Lekari u pritvorskoj jedinici su nas do~ekali vrlo profesionalno. Dali su nam kompletnu dokumentaciju, imamo odre|nih sugestija, ali nismo na{li ni{ta {to bi ukazivalo na neki ve}i propust. Zna~ilo mu je da smo do{li iz Republike Srpske, kao lekari koji govore wegov jezik - napomenio je [obota.

On smatra da preme{tawe Mladi}a u ustanovu koja nema dvadeset~etvoro~asovnu zdravstvenu negu ne bi bilo dobro za wega, te da je potrebno da mu se obezbede humani i dostoji uslovi za le~ewe.

Darko Mladi}, Ratkov sin je naglasio da su porodi~ne posete odvojene od poseta lekara ili advokata.

- ^uo sam se sa ocem nakon posete lekara. Bio je premoren, morao je da se naspava. Bio je zadovoqan. Doktori su do{li na wegov zahtev, on je tra`io da budu iz Repubike Srpske - naveo je Mladi}.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Bawaluka dobija ”]irili~ni park”

Najve}i grad Republike Srpske uskoro bi trebao da dobije „]irili~ni park” na atraktivnoj lokaciji, popularnom Kupusi{tu. Po idejnom re{ewu zami{qeno je da se postoje}i park u centru Bawaluke preuredi i ukrasi sa 30 kreativno osmi{qenih azbu~nih slova.

Neobi~nost ove ideje jeste ta {to gra|ani Bawaluke mogu da investiraju u jedno od slova i tako postanu – zadu`binari parka. Po nekim informacijama, jedno slovo ko{ta oko 4.300 evra. Zami{qeno je da na svakom slovu bude postavqena plo~ica sa imenom donatora, a pretpostavqa se da }e to uglavnom biti vlasnici preduze}a, ali je ta mogu}nost ostavqena i gra|anima.

Gradona~elnik Dra{ko Stanivukovi} predstavio je nedavno idejno re{ewe „]irili~nog parka” rekav{i da }e postoje}a zelena oaza biti dodatno osve`ena. „U kupovini slova mogu u~estvovati sva fizi~ka i pravna lica koja simboli~no mogu odabrati prvo slovo prezimena svoje porodice, imena firme ili imena drage osobe”, istakao je Stanivukovi}.

Kako navode u gradskoj upravi, izgradwa „]irili~nog parka” u Bawaluci nai{la je na veliku podr{ku Bawalu~ana, koji se svakodnevno javqaju sa `eqom da u~estvuju u kupovini.

Bo{wacima smeta ulica Republike Srpske u Srebrenici

Predstavnici Bo{waka napustili su komisiju koja je imala zadatak da razmotri predlog preimenovawa jednog broj ulica u Srebrenici o kojem bi se, kako je najavqeno, kona~no odlu~ivalo na predstoje}oj sednici Skup{tine op{tine. Razlog zbog kojeg nisu `eleli da u~estvuju u postizawu zajedni~kog dogovora o promeni naziva ulica je to {to bi, prema predlogu koji je u opticaju, Ulica mar{ala Tita bila preimenovana u Ulicu Republike Srpske, a Trg na kraju te ulice u Trg Republike Srpske.

Na~elnik Srebrenice Mladen Gruji~i} smatra da na svaki poku{aj dogovora predstavnika dva naroda u Srebrenici, ukqu~uju}i i ovaj, znatan uticaj ima politi~ko Sarajevo. „Ima Bo{waka koji su za dogovor, ali su oni pod pritiskom, znaju da }e biti progla{eni izdajnicima ukoliko ne uva`e sugestije koje im do|u iz politi~kog Sarajeva”, ka`e Gruji~i}.

Srbi koji `ive u Srebrenici ne vide ni{ta sporno u tome {to bi Ulica mar{ala Tita bila preimenovana u Ulicu Republike Srpske.

Crnogorski predsednik Milatovi} zbog premijera

napustio stranku

Odavno je bila primetna namera Jakova Milatovi}a da opstrui{e rad Vlade i PES-a, poru~uju iz Pokreta „Evropa sad”

Povodom odluke crnogorskog predsednika Jakova Milatovi}a da istupi iz te stranke, Pokret „Evropa sad” je saop{tio da je odavno bila primetna namera Milatovi}a da „opstrui{e rad 44. Vlade Crne Gore i PES-a”.

pa sad” i predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} podneo je ostavku na sve funkcije u toj stranci.

Milatovi} je u objavi na mre`i „Iks” objasnio da ostavku podnosi zato {to je dosada{wi na~in rada PES-a suprotan obe}anom i vrednostima koje je imao na umu prilikom wegovog stvarawa.

On je podsetio da su prilikom osnivawa PES-a osniva~i stranke gra|anima obe}ali transparentnost u radu, racionalan i argumentovan dijalog o politikama koje su inkluzivne i odr`ive, kao i da }e kompetencije i li~ni integritet predstavqati odlu~uju}e faktore pri zapo{qavawu i napredovawu, prenele su „Vijesti”.

To je, kako su dodali iz pokreta, kulminiralo Milatovi}evim „tviter napu{tawem partije”.

„Od preuzimawa vlasti, PES je doprineo smawewu tenzija u dru{tvu i re{avawu problema dijalogom sa svim politi~kim i dru{tvenim akterima. Ovaj dijalog je rezultirao izborom kqu~nih funkcija u pravosu|u, uspe{nim popisom, pove}awem minimalnih penzija na 450 evra, kao prvog koraka programa ’Evropa sad 2’. Odblokirali smo proces evropskih integracija i Crna Gora je bli`a ulasku u EU nego ikada ranije, ~ime su na najboqi na~in afirmisane evropske vrijednosti”, navodi se, pored ostalog, u saop{tewu PES-a.

Zamenik predsednika Pokreta „Evro-

Milatovi}eva odluka da napusti stranku je kulminacija vi{emese~nog tiwaju}eg sukoba s premijerom Milojkom Spaji}em, koji je i ~elnik PES-a.

Milatovi} i Spaji} bili su ministri u vladi Zdravka Krivokapi}a, prvoj nakon {to je opozicija posle 30 godina, 2020. godine, porazila Demokratsku stranku socijalista Mila \ukanovi}a.

Nakon {to je u februaru 2022. godine Krivokapi}eva vlada izgubila poverewa zastupnika, Spaji} i Milatovi} osnivaju Pokret „Evropa sad”, koji nakon predsedni~kih i parlamentarnih izbora 2023. godine postaje najja~a politi~ka stranka u Crnoj Gori.

Posledwih godinu dana Milatovi} je javno kritikovao pojedine Spaji}eve odluke, a posebno je bio primetan wihov sukob kada je Spaji}, tada jo{ uvek mandatar, poku{ao sastaviti vladu s mawinskim strankama, dok je deo PES-a blizak Milatovi}u insistirao na postizbornoj koaliciji sa srpskim strankama.

Turisti iz Srbije na prvom mestu po broju dolazaka i ostvarenih no}ewa u Crnoj Gori

Gra|ani Srbije su na prvom mestu po broju dolazaka i ostvarenih no}ewa u Crnoj Gori, a region i Srbija ostaju vrlo va`no tr`i{te, poru~ili su danas ~lanovi delegacije Nacionalne turisti~ke organizacije Crne Gore (NTO CG) koju na Me|unarodnom sajmu turizma u Beogradu predvodi ministar turizma Vladimir Martinovi}.

„Me|unarodni sajam turizma u Beogradu je jedan od kqu~nih doga|aja za promociju turisti~kih destinacija i pru`a platformu za umre`avawe sa stranim partnerima, {to doprinosi razvoju turizma i privla~ewu stranih investicija. Sajam pru`a odli~nu priliku turisti~kim agencijama i privredi da promovi{u svoje proizvode posetiocima”, kazao je Martinovi}, saop{tila je NTO CG.

Direktorka NTO CG Ana Tripkovi} Markovi} je poru~ila da region ostaje va`no tr`i{te za CG kao turisti~ku destinaciju jer je re~ o tr`i{tu iz kojeg prema statisti~kim podacima godinama unazad dolazi najve}i broj turista.

NTO CG predstavila je na Sajmu celokupnu turisti~ku ponudu za naredne mesece i predstoje}u letwu sezonu zajedno sa lokalnim turisti~kim organizacijama i turisti~kom privredom.

„Gosti iz Srbije su na prvom mestu po broju dolazaka i ostvarenih no}ewa. Sa vi{e od 180 hiqada turista u kolektivnom sme{taju tokom 2023. godine imali smo 56 odsto vi{e turista u odnosu na rekordnu 2019. godinu. Time su gosti iz Srbije u~estvovali sa ~ak 14 odsto u ukupnoj sturkturi gostiju u kolektivnom sme{taju. Ovi podaci nam govore da moramo imati poseban pristup pri promociji na ovom tr`i{tu”, rekla je Ana Tripkovi} Markovi}.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Li~ne karte na srpskom jeziku

u Crnoj Gori tra`ilo 18.880, a paso{ 10.263 gra|ana

U posledwih pet godina promenu jezika na li~noj karti obavilo je 31.538 gra|ana Crne Gore, a na paso{u wih 21.562, podaci su Ministarstva unutra{wih poslova dostavqeni portalu RTCG.

Iz MUP-a ka`u da se obrazac li~ne karte {tampa na crnogorskom i na engleskom jeziku i popuwava na crnogorskom jeziku, a za gra|ane koji u slu`benoj upotrebi koriste srpski, bosanski, albanski ili hrvatski jezik, sadr`aj obrasca li~ne karte i podaci unose se i na tim jezicima, osim imena i prezimena koji se unose na jeziku i pismu podnosioca zahteva, ako on to zahteva.

Prema istim podacima,u posledwih pet godina li~nu kartu i paso{ na crnogorskom jeziku (}irili~no pismo) tra`ilo je 5.542 osoba, odnosno 2.773 osoba.

Li~nu kartu i paso{ na srpskom jeziku tra`ilo je 18.880, odnosno 10.263 gra|ana, na albanskom 5.305, odnosno 6.345 gra|ana.

Zahtev za izdavawe li~ne karte i paso{a na hrvatskom jeziku tra`ilo je 409, odnosno 218 gra|ana, a na bosanskom taj broj je 1.402 za li~ne karte i 1.900 za paso{e.

Psi lutalice kod Bijelog

Poqa zaklali tri kowa

^opor pasa lutalica ve} drugi put u posledwih pet dana napravio je veliku {tetu na imawu Huzeira Hota, kada su tri kowa zaklali, a dva koja su tom prilikom nestala ne mogu da prona|u.

Na meti napu{tenih `ivotiwa su neretko i sitna `ivina i stoka nadomak grada, a na udaru su se nedavno na{li i kowi ovda{wih doma}ina.

Nesavakida{wi slu~aj zabele`en je na uzvi{ewu iznad grada, Xafi}a brdu, kada je ~opor pasa lutalica ve} drugi put u posledwih pet dana napravio veliku {tetu na imawu Huzeira Hota, kojem su zaklana tri kowa, a dva koja su tom prilikom nestala jo{ uvek ne mo`e da prona|e.

„Ovo je vi{e prosto nepodno{qivo. De{ava nam se ovo drugi put, i vi{e ne znamo {ta da radimo. Situacija je te{ka i apelujemo na one koji o ovom problemu moraju da razmi{qaju da kona~no ne{to i urade. Hot procewuje da mu je napravqena {teta od desetak hiqada evra.

Osim kowa, na imawu imaju i veliki broj krava i koza, za koje ova porodica strahuje.

„Strahujemo za sve `ivotiwe jer nas ovo sa kowima ozbiqno opomiwe i upozorava. Ovo {to nam se desilo nije mala stvar, ali smo nemo}ni. Imali smo psa koji nam je ~uvao `ivotiwe ali su i wega zaklali psi lutalice”, kazao je Hot.

Predsednik Jakov Milatovi}

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Odluka Centralne banke Kosova o zabrani upotrebe bilo koje druge valute osim evra u platnom prometu Kosova, a koja je stupila na snagu 1. februara

SRBI U SVE VE]OJ NERMILOSTI NA KIM ZBOG

ZABRANE ULASKA DINARA IZ SRBIJE

Dinar izme|u

tranzicije,

dijaloga i prava na `ivot

filijala Po{tanske {tedionice u srpskom delu Kosovske Mitrovice, koja je jedina u mogu}nosti da izvr{i isplatu u dinarima, formirali su se nepregledni

2024. godine, skoro mesec dana od 20 dana nakon wene primene, donela je mnogo problema svima koji primawa ostvaruju u dinarima.

Du`e odpetnaest dana na bankomatima Banke Po{tanska {tedionica na severu Kosova stoji obave{tewe da nisu u funkciji. Od po~etka primene odluke vi{e puta je onemogu}en unos dinara na Kosovo, uprkos tome {to je u me|uvremenu odobren „tranzicioni period“.

U toku pro{le nedeqe, ispred

redovi, a zaposleni u javnim institucijama su i protestovali ispred Banke Po{tanska {tedionica.

Redovi su formirani nakon uplata plata, socijalne pomo}i, de~jeg i roditeqskog dodatka, a onda i naknada za nezaposlene koje ispla}uje Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe iz Beograda.

Ove isplate vr{ene su ograni~eno na {alterima. Posledwi put u Severnoj Mitrovici je novca u bankomatima bilo 13. februara. Bankomati Banke Po{tanska

DOAJEN SRPSKOG GLUMI[TA PETAR BO@OVI]

BIO NA KOSOVSKOMETOHIJSKOJ TURNEJI

„Do|ite u Gra~anicu da vidite odakla ste“

Божовић

Doajen srpskog glumi{ta Petar Bo`ovi} je pro{le nedeqe u okviru kosovskometohijske turneje nastupao u Domu kulture „Gra~anica“, Bogosloviji „Sveti Kirilo i Metodije“ u Prizrenu, Gimnaziji u Gora`devcu i u Orahovcu, a u subotu 24. februara je gostovao u Domu kulture „Stari Kola{in“ u Zubinom Potoku.

Glumac Petar Bo`ovi} se najvi{e dru`io sa u~enici,ma ali i svim drugima i ~itao je svuda delove „Gorskog vijenca“ i „Lu~e mikrokozme“.

„Petar Bo`ovi} je ovom prilikom izuzetno nadahnuto govorio tekstove Svetiteqa Nikolaja @i~kog i Ohridskog“, naveli su iz Prizrenske Bogoslovije gde je govorio poznati glumac.

Iz Bogoslovije poru~uju jo{ da je ovo bila izuzetna prilika da se lik i misao Svetog Nikolaja „pribli`i na{em vremenu i da se makar malo zaviri u dubine wegove bogoslovske misli“.

Bo`ovi} se u Gra~anici publici ovratio re~ima:

„Ovde do|ite da vidite odakle ste, pa }ete sa tim ose}awem imati jedan ~vr{}i stav u odnosu na druge kada budete pri~ali sa wima“. U svim mestima velikog glumca su srda~no deo~ekivali i zahvalili mu se na brizi koju je iskazao prema wima.

{tedionica u srpskim sredinama ju`no od Ibra, bez novca su ostali znatno ranije.

Dok od me|unarodnih zvani~nika jo{ uvek sporadi~no sti`u apeli na Pri{tinu da uspori i odlo`i primenu odluke, gra|ani uveliko ose}aju negativan uticaj ove odluke na wihovu svakodnevicu.

Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisqimi najavio je 21. februara da }e kosovska vlada uskoro iza}i sa predlogom deset mera koje bi trebalo da olak{aju situaciju sa platnim prometom.

U me|uvremenu, specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Laj~ak pozvao je Beograd i Pri{tinu na sastanak 27. februara u Briselu kako bi se razgovaralo o uredbi Centralne banke u Pri{tini o ukidawu dinara. Kosovski premijer Aqbin Kurti je to odmah odbio, istakav{i da se o toj odluci ne mo`e raspravqati.

Na severu Kosova i Metohije ali i u svim srpskim sredinama ju`no od Ibra trgovina se obavqa u dinarima ali je problem u tome {to je dinara iz dana u dan sve mawe.

Za sada se ne vidi izlaz iz ovog problema koji je nametnuo tzv. kosovski premijer Albin Kurti.

JEDINICE KFOR-A NAPUSTILE ZGRADU OP[TINE ZVE^AN NA SEVERU KIM

Razlog - „Situacija se stabilizovala“

Jedinice KFOR-a napustile su zgradu Op{tine Zve~an, u pono} 24. na 25. februara, potvr|eno je iz ove misije uz navode da se situacija „stabilizovala“.

„Situacija u op{tini Zve~an se stabilizovala. Kao rezultat toga, jedinice iz bataqona operativnih rezervnih snaga misije KFOR predvo|ene NATO-om vi{e ne}e biti prisutne u zgradi op{tine“, navodi zvani~nik ove misije NATO-a.

Vojnici KFOR-a }e, me|utim, „ostati u tom podru~ju“.

„Sprovodi}e redovne patrole kako bi osigurali bezbedno i sigurno okru`ewe za sve qude koji `ive u op{tini Zve~an“, precizira se u saop{tewu.

KFOR je tre}a linija bezbednosnog odgovora, nakon Kosovske policije i EULEX-a.

Iz misije NATO-a poru~uju da sa wima „blisko sara|uju“.

Jedinice KFOR-a bile su stacionirane u op{tinskoj zgradi u Zve~anu, kao i ispred ovog objekta jo{ od maja meseca pro{le godine. Tada je do{lo do sukoba izme|u jedinica ove misije i okupqenih gra|ana koji su protestovali zbog nasilnog ulaska specijalnih jedinica kosovske policije s ciqem dovo|ewa novoizabranog albanskog gradona~elnika koji je pobedio na aprilskim izborima 2023. godine na Severu Kosova, koje su Srbi bojkotovali.

Pripadnici KFOR-a bili su stacionirani od maja meseca pro{le godine i u zgradama op{tina u Leposavi}u i Zubinom Potoku. Oni su, me|utim, napustili svoje polo`aje i u ovim op{tinama.

Sa druge strane, pripadnici Kosovske policije su i daqe u op{tinskim zgradama, ukqu~uju}i i onu u Zve~anu.

Slavni ko{arka{ Nikola Miroti} usred sezone posetio KiM i srpske svetiwe

Veliko srce ko{arka{a

Poznati ko{arka{ posetio je i Prizrensku bogosloviju

Poznati ko{arka{, poreklom iz Crne Gore, Nikola Miroti} posetio je sa porodicom, u utorak 20. februara, Prizrensku bogosloviju, Svete arhan|ele i jo{ nekoliko srpskih svetiwa u Prizrenu. Iskoristio je iskusni krilni centar pauzu, koja se otvorila nakon nacionalnih kupova, da do|e na Kosovo i Metohiju i da obi|e srpske svetiwe.

Poznato je da je Miroti} veliki vernik i vi|ali smo ga u manastirima i crkvama prethodnih godina, a sada se uputio u Prizren.

Slikao se sa polaznicima Prizrenske bogoslovije i na bogoslu`ewu, videli smo ga kako

Novak se zahvalio Nikoli Miroti}u

poma`e u svakodnevnom radu monasima, sve{tenicima i u~enicima, ali je naravno bilo vremena i za malo ko{arke. „Ko{arka{ Nikola Miroti} sa porodicom tokom dana posetio je na{u {kolu i sa u~enicima

Retko ko je i znao da se Miroti} nalazi tamo, a Nikola se i potrudio da sve ostane u tajnosti, dok iz same {kole nisu stavili i jednu objavu na kojoj mu se zahvaquju.

Sam ~in Nikole Miroti}a na kraju i nije pro{ao neopa`eno, po{to je do{ao i do Novaka \okovi}a, najboqeg tenisera sveta, koji tako|e nije ostao imun na ovakav gest, te mu je poslao i jednu poruku - „@iv bio brate“ .

u~estvovao u nekim od wihovih dnevnih aktivnosti. Bila je ovo prilika i da se oproba u bacawu trojki”, navodi se u objavi Prizrenske bogoslovije.

Prizrenska bogoslovija osnovana je 1871. godine u ku}i ktitora Simeona Andrejevi}a Igumanova i bila je jedno od kqu~nih mesta pravoslavne vere kod Srba, ne samo na prostoru Kosova i Metohije. Radila je nesmetano sve do ratova 1999. godine kada su |aci i profesori zbog NATO agresije, ali i napada albanskih ekstremista zbog bezbednosti morali da budu evakuisani u Ni{. Bogoslovija je tamo nastavila da egzistira, a 2004. u martovskom nasiqu je ona zapaqena od strane albanskih ekstremista. Ipak se opet otvara 2011. godine kada je obnovqen wen rad i od tada funkcioni{e na starom mestu.

Гужва испред Поштанске штедионице у северном делу Косовске Митровице

Kfor je bio ispred op{tine Zve~an od sredine maja 2023. godine

Миротић у Призренској богословији

Новак се захвалио Миротићу

Петар Божовић са ученицима и професорима испред Призренске богословије

са

у

Осојане у Метохији

“KADA DETE ZAVR[I [KOLU...”: Srpski gastarbajter o obi~aju u Norve{koj zbog kog bi roditeqi u Srbiji ostali u {oku!

“Ta~no je! Dete ovde kad napuni 18 godina, koliko god roditeqi `iveli bogato u nekoj porodi~noj ku}i ili siroma{no, deca kre}u da im `ive privatno… Kre}u od nule! Da studiraju, zapo{qavaju se, ulaze u bra~ne vode, udaju, `ene”, opisuje srpski gastarbajter koji ima dug sta` kad je re~ o `ivotu u Norve{koj.

Dete ovde kad zavr{i neku {kolu, zanat, odmah ga ~eka neka praksa pa neki rad a ima i kredita za mlade, pa ako se dvoje uzmu mladi onda oboje imaju pravo, opisuje on i prise}a se kako je jednom prilikom bio kod jednog Norve`anina koji je imao luskuznu ku}u na jednom od puno ostrva koliko ih ima ta zemqa.

Bio sam kod jednog Norve`anina koji mi je pri~ao da ho}e da proda ku}u, luksuzna lokacija s pogledom na more… Ovde u Norve{koj sve {to se radi ne radi se ofrqe nego s puno razmi{qawa. Ka`e mi on, deca porasla, `ena i ja ostali u ovolikoj ku}i, nije mi vi{e potrebno, kupili smo mawu gde je dosta za nas, logi~no, bez neke sentimentalnosti… Pitam ga, kako se ti ose}a{, puno uspomena, dugo godina ste bili tu, ali razum preovladava… [to bi se reklo ovde, roditeqi kad im deca stasaju za samostalni `ivot sele se u mawe, a onda im ostaju dve plate, dve penzije pa mogu da putuju – poja{wava on i dodaje da je vikend Norve`anima va`an, nedeqom se pose}uju, roditeqi vide decu, unuke…

OBDANI[TA ZA STARE

Pomenuo je i kako Norve`ani `ive svoju starost. Objasnio da ve}ina prvo uzima ku}nu negu jer veliki broj qudi `eli da i u starosti ostane kod ku}e. Kad to vi{e ne bude mogu}e, idu u dom i za wih je to potpuno prirodan i normalan prelazak kao za nas iz sobe u sobu. Domova ima i privatnih i dr`avnih, ali svi su lepo ure|eni i sa nekom toplinom da podse}aju na prava obdani{ta za stare gde korisnici imaju svoje celine sa kuhiwom, kupatilom…

Oni koji mogu da `ive sami, ~ak i oni koji su `iveli u velikim i rasko{nim ku}ama, naj~e{}e ih u starosti prodaju i sele se u mawe ili stanove u kojima nema te{kog odr`avawa {to naj~e{}e zna~i ~i{}ewe snega koji u Norve{koj pada i po nekoliko meseci pa je to za stare veliki posao oko ku}e.

Kad prodaju ku}u i presele se u, recimo, stan, oni te pare stave na ra~un i ostave deci… Neki iz tog stana odu u dom, neki zauvek.

[TA JE PRIMETIO A NE SVI\A MU SE

I ovde postoji veliki broj nezadovoqstava tokom `ivota i depresivnosti i samoubistava, ne kod na{ih qudi, nego kod Norve`ana… Poznajem jednu stvarno bogatu porodicu Norve`ana, qudi koji su kod ku}e po celi dan… Jednostavno, ~udni su i s moje ta~ke gledi{te ne umeju da se organizuju a qudi su koji mogu da lupe bilo koju ta~ku na kugli zemaqskoj i da ka`u tu }u… A mo`da su se ba{ organizovali, mo`da je wima lepo…

VELIKA ^AST I PRIZNAWE:

Gradona~elnik Erik Adams je odredio 26. februar kao Dan srpskog nasle|a u Wujorku, a ceremonija podizawa srpske zastave odr`ana je u ponedeqak u Bowling Green parku. U znak kulturnog uva`avawa, gradona~elnik Erik Adams je proglasio 26. februar kao Dan srpskog nasle|a u Wujorku, priznaju}i i odaju}i po~ast neprocewivim doprinosima srpsko-ameri~ke zajednice koja je sledila svoj ameri~ki san.

Ovaj proglas postavio je temeqe za sve~anu ceremoniju podizawa srpske zastave koja se odr`ala u Bowling Green parku u ponedeqak.

Dodaju}i zna~ajnost prilike, generalni konzul Republike Srbije Vladimir Bo`ovi} je stao uz gradona~elnika Adamsa tokom ceremonije podizawa zastave. Ovo ozna~ava istorijski trenutak, jer je prvi put da je Dan srpskog nasle|a zvani~no progla{en u Wujorku, i srpska zastava }e sve~ano biti podignuta u prisustvu kako Adamsa tako i Bo`ovi}a.

“Srbi u Americi ve} dugo ja~aju pet wujor{kih oblasti, i nastavi}e da igraju kqu~nu ulogu dok preduzimamo hrabre korake kako bismo unapredili na{ globalni grad. Zajedno }emo nastaviti da radimo na tome da pet wujor{kih oblasti ostanu inkluzivno i dinami~no sredi{te prilika za sve”, navodi se u proglasu.

Proglas elegantno isti~e srpsku istoriju otpornosti i `ivo kulturno nasle|e, koje se`e u wenu

te{ku borbu za autonomiju od Osmanskog carstva u 19. veku. Prepoznaju}i zna~ajan doga|aj sticawa me|unarodne nezavisnosti Srbije na Berlinskom kongresu u julu 1878. godine, gradona~elnik Adams odaje po~ast dugotrajnom nasle|u ove nacije.

Od wenih veli~anstvenih vizantijskih i rimskih arhitektonskih dostignu}a do rasko{nih kulturnih tradicija, kwi`evnosti i izvo|a~kih umetnosti, kulturno bogatstvo Srbije slavi se u proglasu. Sve~anosti u Bowling Green parku pru`aju neponovqivu priliku Wujor~anima da prodube svoje razumevawe i po{tovawe srpskog nasle|a u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

“Ponosim se {to vodim grad sa dinami~nom srpskom populacijom koja je decenijama dala ogroman doprinos tkawu na{eg gra|anskog, kulturnog i ekonomskog `ivota”, izjavio je Erik Adams u proglasu pred sve~anu ceremoniju podizawa zastave.

Dijaspora – srpsko srce koje kuca van matice

Bliznakiwe, sestre Gobovi}, bave se muzikom od malih nogu, a iza sebe imaju pet snimqenih albuma, od ~ega su dva de~ja, za koje su komponovale sve numere i tri albuma izvorne muzike.

Muzi~ki su obrazovane, ali pored toga, obe su diplomirale na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u redovnom roku. Odlikovane su u Wujorku za pesmu o Nikoli Tesli, dok je wihova pesma „Srbija“ progla{ena za najlep{u pesmu o Srbiji, odlikovane su i Ordenom Vojvode Stratimirovi}a. Tu su i nagrade Beogradski pobednik, za negovawe tradicionalne muzike, Zlatna zvezda za o~uvawe etno muzike regiona, kao i Sretewski orden 2024.

Posledwe dve decenije muzi~kog rada, one su ostale dosledne izvornoj i tradicionalnoj muzici.

Pesme o znamenitim Srbima poput Nikole Tesle, Milutina

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

Milankovi}a, Vojvode Stratimirovi}a kao i istorijskim doga|ajima poput pesme 1389. koja govori o Kosovskom boju, de~jem albumu u kome se peva o Svetom Savi, samo su deo rada na promociji kulturne i istorijske ba{tine Srbije kroz muziku.

Sestre Gobovi}, rukovode de~jim horom „Slavuj~i}i“ pri

Hramu Svetog Save u Beogradu, koji je osnovan pre ne{to mawe od deceniju i predstavqa „rasadnik“ muzi~ki talentovane dece. Kroz muziku, slu{aoci se edukuju o srpskoj istoriji, zahvaquju}i pou~nim tekstovima pesama i patriotskom emocijom koju sestre prenose. Najmla|ima u horu, one dele znawe o vladarima Srbije i ne samo da decu u~e tradiciji, ve} edukuju najmla|e kako da je sa~uvaju od zaborava.

Za sestre Gobovi}, dijaspora predstavqa „srpsko srce koje kuca van matice“, pa ~esto pose}uju na{e sugra|ane u evropskim zemqama i Americi. Posete se organizuju u vidu dnevnih aktivnosti i rada sa decom, u~e ih duhovnim i tradicionalnim pesmama, uz te`wu da ~ak i deca koja ne govore srpski jezik, zavole muziku svoje domovine.

Sestre su majke i supruge, zajedno imaju ~ak petoro dece.

Odobreno uzgajawe genetski modifikovane banane

Australija i Novi Zeland odobrili su genetski modifikovanu bananu otpornu na razornu gqivi~nu bolest.

Modifikovana „Kavendi{“ banana, dizajnirana da se bori protiv {irewa soja Fusarium gqivice poznatog kao TR4, licencirana je od strane Kancelarije regulatora genske tehnologije u Australiji.

Regulatori za hranu u Australiji i Novom Zelandu su naknadno odobrili genetski modifikovane banane kao sigurne i hranqive, uporedive sa konvencionalnim sortama. Odobrewe je va`e}e osim ako nadle`ni ministri Australije i Novog Zelanda ne zatra`e reviziju u nared-

nih 60 dana.

Prvobitno, Gros Mi~el banana je dominirala zapadnim tr`i{tima sve do pojave Fusarium soja TR1 1950-ih, {to je dovelo do {irokog usvajawa otporne banane Kavendi{. Sada, suo~eni sa pretwom soja TR4 koji mo`e uticati na razli~ite sorte banana, ukqu~uju}i i Kavendi{, nau~nici predvo|eni Xejmsom Dejlom sa Tehnolo{kog univerziteta u Kvinslendu razvili su bananu KCAV-4 ubacivawem gena iz divqe banane.

Opisuju}i odluku kao veoma va`an korak ka izgradwi sigurnosne mre`e za svetske Kavendi{ banane, Dejl je nagla-

UKRAJINA OD AUSTRALIJE TRA@I 59 TENKOVA M1A1

Australijski mediji pi{u da je Ukrajina zainteresovana za nabavku 59 australijskih tenkova M1A1 Abrams

Kako navodi sajt ABC News posledwih nedeqa ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov razgovarao je sa australijskom vladom u vezi prebacivawa 59 tenkova M1A1 Abrams u Ukrajinu.

Ina~e Australija planira da 2025. godine ovu verziju tenka M1A1 Abrams zameni novijom verzijom M1A2.

Kada su australijski mediji od ministra odbrane tra`ili odgovor na ovo pitawe, on je odgovorio da pitawe tenkova nije „na dnevnom redu“, ali nastavqaju da se konsultuju sa Ukrajinom u vezi sa svim neophodnim pitawima.

Me|utim, mediji navode da je Australija pod pritiskom, ne navodi se koga da sve svoje tenkove ustupi Ukrajini.

Australija je svoje tenkove M1A1 Abrams nabavila 2007. godine . Zajedno sa wima nabavqeno je i 7 tenkova za izvla~ewe M88A2 Hercules. Svi tenkovi Abramse su se nalazili u sastavu 1. oklopnog puka, 1. brigade koji je sme{ten u Darvinu. Ina~e to je jedina jedinica australijske armije koja ima u svom naoru`awu tenkove. Ina~e mawi broj tenkova nalazi se i u tenkovskoj {koli u svrhu obuke.

Posle reorganizacije tenkovi su podeqeni i razvrstani u tri oklopna puka koji su dodeqeni u vi{enamenskim brigadama Brizbejnu, Darvinu i Taunsvilu. Proces je po~eo 2015, a zavr{en 2017. godine sa razme{tajem tenkova u kowi~ke pukove.

Australijska vojska veruje da je optimalna veli~ina broja tenkova M1A1 90. U okviru projekta LAND 907 Phase 2, Australija }e dobiti 75 tenkova M1A2 SEPv3 . Ovi tenkovi }e se nabaviti iz zaliha ameri~ke vojske i biti modernizovani pre ulaska u australijsku slu`bu, a sada{wi tenkovi Abrams bi trebali da budu vra}eni u Sjediwene Dr`ave.

sio globalni zna~aj nove, modifikovane banane.

Nacije koje se bore sa TR4 mogle bi razmotriti usvajawe ovog genetski modifikovanog re{ewa. Dejlov tim ima za ciq da dodatno pove}a otpornost banane na KCAV-4 koriste}i ure|ivawe gena CRISPR, ciqaju}i na gqivi~nu bolest crna sigatoka.

Ovaj razvoj je u skladu sa {irim trendom u Australiji i Novom Zelandu, gde genetski modifikovani usevi i potro{a~ki proizvodi dobijaju regulatorno odobrewe, odra`avaju}i praksu u Ujediwenom Kraqevstvu i Evropskoj uniji.

KU]E U VIKTORIJI NESTALE U VATRENOJ STIHIJI

Gore i nebo i zemqa,

situacija

ozbiqna, qudi be`e glavom bez obzira

[umski po`ari koji ve} nekoliko dana bukte u saveznoj dr`avi Viktorija gutaju ku}e, saop{tile su vlasti u nedequ, upozoravaju}i da bi „ekstremna” vru}ina najavqena za drugi deo nedeqe mogla dodatno da raspiri {umske po`are.

Premijerka Viktorije Xasinta Alan potvrdila je da je {est domova uni{teno, dodaju}i da su to za porodice „vrlo te{ke vesti“. Osim materijalne {tete, stradala je stoka, a vi{e od 2.000 qudi prisiqeno je da napusti gradove na zapadu i uputi se u grad Balarat, 95 km zapadno od glavnog grada Viktorije Melburna. Australija se bori s vremenskim fenomenom El Niwom, koji se obi~no povezuje s ekstremnim pojavama kao {to su {umski po`ari, cikloni i su{e.

prilika ove nedeqe”.

- Ono {to ve} znamo je da su pokazateqi u ekstremnom rasponu - rekla je, dodaju}i da }e se nadle`ne slu`be sastati u nedequ kako bi planirale aktivnosti za slede}u nedequ.

premijer Entoni Elbanizi obe}ao je u nedequ da }e pru`iti svu potrebnu potporu za pomo} saveznoj dr`avi Viktoriji u vi{ednevnom po`aru koji je uni{tio ku}e nakon {to su vlasti upozorile da bi ekstremne

Vi{e od 15 {umskih po`ara gorelo je u nedequ u Viktoriji. Najozbiqniji po`ar, rangiran kao druga najve}a opasnost, buktao je u blizini nekoliko udaqenih gradova, saop{tila je dr`avno slu`ba za hitne slu~ajeve. Alanova je rekla da postoji „zabrinutost oko vremenskih

Oko 1000 vatrogasaca uz podr{ku vi{e od 50 aviona bori se s po`arima. Posledwe dve sezone {umskih po`ara u Australiji bile su slabije u pore|ewu s „Crnim letom” 2019. na 2020., kada su {umski po`ari uni{tili podru~je povr{ine Turske, usmrtiv{i 33 qudi i 3 milijarde `ivotiwa. Australijski

vru}ine mogle raspiriti po`are ove nedeqe.

- Pru`i}emo svu potporu koju Viktorija bude tra`ila - rekao je on novinarima u gradu Frenkstonu u Viktoriji.

- To je podsetnik na potrebu za oprezom i nastavkom delovawa protiv pretwe koju predstavqaju klimatske promene.

Australijski nau~nik izborio se za posao sa 102 godine

Najstariji australijski nau~nik izborio se da sa 102 godine nastavi da radi kao saradnik na univerzitetu.

Dejvidu Gudolu je nare|eno da slede}e godine

radi od ku}e, po{to su neki zaposleni izrazili zabrinutost da ugro`ava svoje zdravqe i bezbednost dola`ewem u kampus Univerziteta Edit Kauan u Zapadnoj Australiji.

Posle dve decenije rada, u avgustu mu je re~eno da spakuje svoje stvari, preneo je Bi-Bi-Si. Univerzitet je me|utim sada na{ao novi „boqi” radni prostor za wega, bli`e wegovom prebivali{tu.

„Nadam se da }u nastaviti s korisnim radom u mojoj oblasti dok mi vid bude dozvoqavao”, rekao je Gudol. Gudol je tokom 70 godina duge karijere u oblasti ekologije napisao vi{e od 100 istra`iva~kih radova, a sada radi kao honorarni nau~ni saradnik, bez naknade.

Fotografija neobi~nog stvorewa iz Australije odu{evila ceo svet

Reka Mari stani{te je jedne od najneobi~nijih stvorewa koja `ive u vodama Australije, poznata po tome {to mo`e da di{e kroz zadwi deo svog tela 72 sata.

Korawa~a reke Mari prilagodila se `ivotu pod vodom nakon {to se odvojila od svih ostalih `ivih loza korwa~a pre vi{e od 18 miliona godina. Korwa~a iz reke Mari u Kvinslendu, uglavnom se hrani vodenim biqkama, a na wenom jelovniku ponekad su i semenke, vo}e i larve insekata. Ima karakteristi~an izgled zahvaquju}i „pankerskoj” frizuri, odnosno zelenim algama koje rastu iz wene glave i tela i poma`u joj da se fino maskira i sakrije od predatora. Ona ima i dve duga~ke, mesnate izbo~ine zvane mrene koje vire iz brade: one

joj poma`u da oseti sve {to se de{ava u wenoj okolini.

Osim neobi~nog izgleda, korwa~a reke Mari poznata je po neobi~noj karakteristici koja joj slu`i kao „kec u rukavu”, ta~nije u wenoj zadwici. „Korwa~a reke Mari mo`e da provede dane potopqena pod vodom u kojoj bez problema di{e kroz specijalizovane organe unutar svoje kloake”, ka`e Riki Gambs, istra`iva~ koji se bavi o~uvawem jedinstvenih i zanemarenih vrsta `ivotiwa.

Dok neke slatkovodne korwa~e koriste svoju ko`u da bi disale pod vodom, kloakalne `lezde omogu}avaju korwa~i reke Mari da bude du`e potopqena, ~ak 72 sata. Kloakalne `lezde prekrivene su papilama zahvaquju}i kojima korwa~a dobija kiseonik koji ulazi u wen krvotok.

Katoli~ki biskup pred sudom zbog optu`bi za seksualno zlostavqawe dece

Penzionisani rimokatoli~ki biskup Kristofer Sonders pojavio se pred sudom u Zapadnoj Australiji zbog optu`bi za seksualne delikte nad decom, ukqu~uju}i dve optu`be za silovawe.

Portparol suda u gradu Brumu saop{tio je da su na su|ewu pro~itane op-

tu`be protiv Sondersa, ali je odbio da ka`e da li se biskup izjasnio o krivici, objavio je Rojters. Policija Zapadne Australije saop{tila je da je 74-godi{wi mu{karac iz Bruma, koga nije imenovala, optu`en za 19 krivi~nih dela, ukqu~uju}i dva silovawa.

Na snimku TV mre`e Seven vidi se kako je policija privela Sondersa nakon {to je uhap{en u sredu. Policija je saop{tila da je Sonders odbio kauciju. On je postao sve{tenik 1976. godine, a biskup Bruma 1995. godine, da bi se povukao sa te du`nosti 2020. nakon {to su se pojavile optu`be protiv wega. Policijska istraga u to vreme nije prona{la dovoqno dokaza da bi ga optu`ila. Papa Frawa je prihvatio Sondersovu ostavku 2021. godine, a Vatikan je pokrenuo sopstvenu istragu 2022.

Sme{taj u novom

i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

@enu ujela ajkula u vodi do struka, nekoliko pla`a zatvoreno

Napad se dogodio kod malog ostrva Sandland Island na zapadnoj obali Australije

Tigrasta ajkula napala je `enu u pli}aku i te{ko je povredila. Prema pisawu medija, `ivotiwa je doplivala do turist-

kiwe koja je u tom trenutku bila u vodi do struka. Napad se dogodio kod malog ostrva „Sendland ajland“ na zapadnoj obali Australije.

Predator duga~ak dva metra ujeo je `enu za nogu, a odmah nakon nemilog doga|aja, transportovana je u grad Pert. Nakon incidenta, nekoliko pla`a je zatvoreno.

Australija, Kazahstan i Kanada poseduju preko 50 odsto svetskih rezervi uranijuma

Australija, Kazahstan i Kanada, poseduju, prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, vi{e od 50 odsto svetskih rezervi uranijuma.

Australija se isti~e kao lider sa 1,7 miliona tona uranijuma, odnosno 28 odsto svetskih rezervi, Kazahstan ima 815.000 tona, to jest 13 odsto, a Kanada 589.000 tona, dakle 10 odsto rezervi, prenosi portal Oilprice. Zna~ajna nalazi{ta uranijuma se nalaze i u Rusiji, Namibiji,

Ju`noj Africi, Brazilu, Nigeru i Kini, javqa Tawug.

U ~lanku se navodi da se i daqe otkrivaju nova nalazi{ta uranijuma, {to doprinosi pove}awu poznatih rezervi. Ukupna koli~ina svetskog uranijuma nije ta~no poznata.Svetske poznate rezerve uranijuma porasle su za oko 25 odsto samo u posledwoj deceniji zahvaquju}i boqoj tehnologiji koja poboq{ava istra`ivawa.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australija spada u sam vrh zemaqa po broju smrtnosti od te{kih i opojnih droga. Prema posledwim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2019. godine ~ak 2,2 procenta Australijanaca je koristilo neku vrstu droge u toj godini. Ispred Australije su samo Kanada sa 2,5 i na ubedqivom prvom mestu Sjediwene Ameri~ke Dr`ave sa 3,4 odsto stanovni{tva. Ovo je zaista pora`avaja}i podatak za zemqu koja sebe naziva „sre}nom zemqom“ (Lucky Country). Velike su {anse, da s obzirom na vreme kovida (2020-23), da je situacija u ovom trenutku znatno gora ali je realno te{ko do}i do novih podataka. Po podacima SZO za istu godinu ukoliko se svakodnevnom kori{}ewu droga doda i alkohol onda je ~ak 3,5 odsto Australijanaca bilo u problemu. To prakti~no zna~i da ti qudi nemaju kontrolu nad sobom jer su mawe ili vi{e zavisni od svakodnevnog konzumirawa alkohola ili opojnih droga.

Psiholozi poku{avaju ve}

vi{e od jednog veka da otkriju prave razloge za{to mnogi `ele da pobegnu od stvarnosti kroz konzumaciju alkohola ili droga. Za{to qudi `ele da izbegnu suo~avawe sa svakodnevnim problemima, i za{to je jednostavno na prvi pogled lak{e sve „gurnuti pod tepih“ i prepustiti se dejstvu smrtonosnih droga. Svaki `ivotni period nosi sa sobom razne pote{ko}e i svakodnevne prepreke. Qudi se na razli~ite na~ine nose sa wima. Neki probleme do`ivqavaju suvi{e te{ko, ~esto ih precewuju potcewuju}i na taj na~in i svoju sposobnost da ih re{avaju. Tada se mnogi suo~eni sa problemom

Bekstvo od stvarnosti

bilo da je to qubav, posao ili bilo {ta drugo ose}aju bespomo}no. I sva ostala ose}awa tada postaju nepodno{qiva i neizdr`qiva. Tada se kod nekih javqa potreba da se od tih ose}awa pobegne, a na taj na~in i od same stvarnosti. Psiholo{ki se to naj~e{}e ~ini kroz negirawe ili umawivawe problema, i kroz be`awe u neki san ili fantaziju. Naj~e{}e se to u po~etku ~ini kroz alkohol, jer je u on u odnosu na druge supstance lako dostupan i socijalno prihvatqiv. Na`alost, olak{awe je kratkotrajno i privremeno jer problemi ne}e trajno nestati, ve} samo dok alkohol deluje. Situacija sa drogom je mnogo ozbiqnija, i problem odvikavawa postaje sve ve}i, i u ogromnom procentu skoro nemogu}. Ukoliko do|e do razvoja zavisnosti, ona postaje „bolest koja la`e zavisnika“, i ne dozvoqava mu da realno sagleda probleme koje mu ona sama stvara. Qudi nastavqaju da koriste drogu iako vrlo dobro znaju da je ona {tetna. Stru~waci ovu ~iwenicu direktno povezuju sa starijim

delovima mozga kod zavisnika u takozvanom „centru za nagradu“. Kada zavisnik poku{a da obustavi ili smawi uzimawe supstance, javqa se apstinencijalni sindrom. Pojava tolerancije kod uzimawa te{kih droga (posebno kod heroina) podrazumeva i potrebu za uzimawem sve ve}ih doza droge da bi se postigao prvobitni efekat. Ta medicinska ~iwenica u prevodu zna~i da je ishod uglavnom smrtonosan u nekom sredwem roku od desetak ili vi{e godina, ukoliko u me|uvremenu ne do|e do „predozirawa“.

Najnoviji podaci pokazuju da samo u Viktoriji, svaki tre}i 20-godi{wak (od 20 do 29 godine) sada koristi nedozvoqene droge, dok je upotreba porasla i za one sa 40 i vi{e godina. Upotreba kokaina je najve}a u posledwih 18 godina, a upotreba heroina u Viktoriji je najve}a u ~itavoj Australiji. Godine 2020, ~ak 392 Viktorijanaca je umrlo od nenamernog predozirawa zabrawenim drogama, u pore|ewu sa 259 osoba koje su poginule u saobra}ajnim nesre-

}ama. U Viktoriji se u delu javnosti ve} vodi ozbiqna polemika kako spre~iti ovu sve ve}u epidemiju zavisnika. Kako se prethodna viktorijska vlada nosila sa tim goru}im dru{tvenim problemom najboqe pokazuju neki rezultati, ili boqe re~eno posledice otvarawa takozvanih „soba za ubrizgavawe“ (Medically Supervised Iwecting Room) Naime, jedan od tih centara gde zavisnici mogu do}i i legalno konzumirati drogu nalazi se u Severnom Ri~mondu (Melburn). Statisti~ki podaci objavqeni sredinom pro{le godine pokazali su da su se broj poziva policije i hitne pomo}i u toj oblasti udvostru~io otkako je objekat otvoren. Za to vreme na licu mesta se dogodilo vi{e od 6000 predozirawa. Vlada se i pored toga hvali da ipak zahvaquju}i medicinskoj pomo}i, koja je tamo na raspolagawu, nijedna osoba nije umrla od predozirawa. To je sigurno ta~no ali pitawe je da li bi mi uop{te imali tih 6000 slu~ajeva da nije bilo tog centra. Jo{ jedan takav centar nalazi se u Sidneju i to su za

sada dva jedina u Australiji. Koliko je problem ozbiqan pokazuju i sulude namere viktorijske vlade koja ~ak razmi{qa da dekriminalizuje upotrebu te{kih droga. To se ve} doga|a u nekim delovima sveta ali posledice takvih odluka su katastrofalne. Pre godinu dana, kanadska Britanska Kolumbija postala je prva provincija koja je dekriminalizovala posedovawe te{kih droga, ukqu~uju}i heroin, fentanil, kokain, metamfetamin i MDMA. I za samo 12 meseci od tada, smrtni slu~ajevi od droge su dostigli rekordne cifre, dok je upotreba droga na javnim mestima rapidno porasla. Da li }emo i mi i}i tim pogre{nim putem, gde se pod navodnom za{titom prava zavisnika, ili eventualnog privremenog spa{awavawa wihovih `ivota, ~itavo dru{tvo vodi sve dubqe u katastrofu. To jeste pitawe za vladu, ali i za sve nas.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

Prona|ena tela TV voditeqa i wegovog partnera

Policija Novog Ju`nog Velsa je prona{la u okolini Bungonija tela biv{eg televizijskog voditeqa Xesija Berda i wegovog partnera Luka Dejvisa, koje je navodno ubio policajac Bou Lamar-Kondon, biv{i partner voditeqa.

Tela za koje se sumwa da su nestalog sidnejskog para Xesija Berda i Luka Dejvisa, policija je otkrila na imawu u okolini Bungonija, dva sata ju`no od Sidneja, prenosi Sidnej Morning Herald.

„Veoma smo uvereni da smo locirali Luka i Xesija”, rekla je komesarka policije Novog Ju`nog Velsa Karen Veb.

Bou Lamar-Kondon, policajac koji je nekada izlazio sa TV voditeqem Berdom, ranije je optu`en za ubistvo.

Tela su prona|ena u blizini ograde na ulazu u ruralno imawe, na osnovu informacija koje je dao Lamar-Kondon.

Nadzornik detektiva Deni Doerti rekao je da su tela otkrivena u dve kese za surfovawe, prekrivene krhotinama. Poku{ano je da se sakriju torbama za surfovawe kamewem i granama,

saop{tila je policija. Osumwi~eni za ubistvo Lamar - Kondon ostaje u pritvoru dok istra`iteqi rade na izradi putawe wegovog kretawa nakon {to je par nestao.

Vladika Siluan u poseti Pertu

Wegovo preosve{tenstvo vladika australijsko-novozelandski Siluan boravio je u redovnoj godi{woj kanonskoj poseti Pertu od 9. februara do velikog pravoslavnog praznika Sretewa 15. februara, nakon ~ega se vratiou sedi{te eparhije u Sidnej.

Za srpsku zajednicu Perta dani posete vladike su redovno obele`eni prazni~nom atmosferom i parohijani se trude da uklope svoje obaveze da bi mogli makar jednom da se sretnu s vladikom na nekoj od mnogobrojnih aktivnosti uprili~enih za wegov boravak u Zapadnoj Australiji. Vladikine aktivnosti otpo~ele su arhijerejskom slu`bom 10. februara u Misionarskoj parohiji Sveti Vasilije Ostro{ki u Meningu, gde ina~e slu`i protojerej Stanko Srbqanin. Pored vladike i oca Stanka slu`bi je saslu`ivalo celokupno srpsko pravoslavno sve{tenstvo Perta - protonamesnici Sa{a Stojanovi}, Aleksandar Trnini} i Goran Jov~i}, mladi jerej Vasilije Stojanovi} i |akoni. Vladika Siluan je nakon slu`be odr`ao besedu o potrebi po{tovawa istina koje su osnova hri{}anskog u~ewa. Ovom prilikom vladika je ocu Stanku i predsedniku saveta parohije Mirku Grmu{i uru~io gramatu zahvalnosti za zna~ajnu nov~anu podr{ku Kolexu Sveti Sava u Sidneju.

Sutradan, u nedequ 11. februara u hramu Svete Trojice u Ist Pertuu kome je stare{ina otac Goran Jov~i}, vr{eno je bogoslu`ewe vladike uz prisustvo mnogobrojnih vernika. U besedi koju je odr`ao nakon slu`be, vladika je posebno istakao va`nost izdvajawa sebe od onoga {to smeta pravoj veri i spasewu i zna~aj sabornosti i sloge u te{kim vremenima.

U ve~erwim ~asovima istoga dana u hramu Svetog Save u Hajgejtu je odr`ana Svetosavska akademija, koja je odlo`ena upravo da bi bila uveli~ana prisustvom wegovog preosve{tenstva vladike Siluana.U programu akademije u~estvovala je „Muzi~ka grupa Izvor“ i de~ji ansambl „Rastko“, osnovani pri ovom hramu, kao i u~enica Lena

Ivani{evi} - solistkiwa ovog ansambla, ~lanica crkvenog hora Katica Sai~i} i drugi. Goste i vladiku je pozdravio stare{ina ovog hrama otac Sa{a Stojanovi} i zahvalio se vladiki na prisustvu i na poseti ovoj parohiji, a episkop Siluan je tako|e odr`ao besedu. Oni su istakli veliki zna~aj Svetog Save za ustrojstvo srpske dr`ave i zakona, a tako|e za veru, za {kolstvo i podvukli da je o~uvawe svetosavqa kao zave{tawa svih generacija velika du`nost svih nas. Kao i na prethodnim manifestacija vezanim za boravak vladike Siluana u Pertu, priredbi su prisustvovali sve{tenici predstavnici svih srpskih hramova Perta. Nakon zavr{etka programa, vladika je bio okru`en najmla|ima u srda~nom razgovoru, kome kao i uvek srda~an ton dade vladikinblagorodanosmeh, bezgrani~no strpqewe i po{tovawe sagovornika.

Ve} u ponedeqak ujutro na dan Sveta Tri jerarha vladika je nastavio svoje aktivnosti u ju`nom regionu grada Perta posetommisionarskoj parohiji Sveti Vasilije Ostro{ki u Rokinghamu, kojom rukovodi otac Aleksandar Trnini}. Sveta liturgija koja je bila veoma pose}ena od strane parohijana, je tako|e odr`ana zajedno sa ostalim na{im sve{ten-

stvom grada Perta, a tom prilikom je vladika na inicijativu oca Aleksandra uru~io zahvalnicu za vi{egodi{we zalagawe predsedniku ove zajednice, Borislavu Kr{i}u.

U sredu, 14. februara u ve~erwim satima u prostorijama crkvenog doma Sveti Sava vladika je odr`ao predavawe za omladinu pod nazivom „Pre nego {to Avram be{e Ja Jesam“. Vladika je tom prilikom uputio prisutnu omladinu, kao i one starije, u zna~ewa osnovnih postulata hri{}anstva, Svetog pisma, odnosno su{tinsku ulogu Hrista u wegovoj veri, zna~ewe i tuma~ewe svetog duha, vaskrsewa, svetog trojstva i bitne razlike u shvatawu pojmova hri{}anstva, posebno u odnosu prema drugim verama. Jako je pohvalno da je sala crkvenog doma bila prili~no popuwena i da je predavawe vladike izazvalo veliko interesovawe prisutne omladine, koja se ukqu~ila u diskusiju.

Dana 15. februara, na Sretewe, u hramu Sveti Sava odr`ano bogoslu`ewe, kome su osim vladike i proto|akona Petra, koji ga je pratio tokom ove posete, i ovog puta prisustvovali sve{tenici srpskih pravoslavnih parohija grada Perta. Svakako je potrebno pomenuti da su u ovom bogoslu`ewu u~estvovali posebnigosti vladike: vikarni episkop gr~ke pravoslavne crkve za ovaj deo Australije Elpidios i sve{tenik Elefterios. I ovoj sve~anoj slu`bi prisustvovao je prepun hram parohijana, koje ni ekstremna vru}ina nije spre~ila da do|u. Ova slu`ba je imala jo{ jednu posebnost koju joj je dao sve~ani ~in izno{ewa iza oltara i darivawa ikona Svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a i Justina ]elijskog sa delovima mo{tiju ovih svetaca. Ikone je hramu darivala gospo|a Svetlana Popovi}. O posebnom zna~aju ovog molitvenog dara i sve~anom ~inu predaje delova mo{tiju je nakon slu`be govorio vladika Siluan. On je istakao da je zna~aj mo{tiju u tome da poslu`e vernom narodu da se pomoli u te{kim trenucima, za isceqewe, ozdravqewe, utehu. Vladika Siluan je uz zahvalnost za saslu`ivawe podario epi-

skopu Elpidiosu ikonu Platona Bawalu~kog, dok je gr~ki vladika podario na{em vladiki svoju episkopsku panagiju. Episkop Siluan je tako|e uru~io gramatu ocu Sa{i Stojanovi}u povodom zahvalnosti crkvenoj op{tini Sveti Sava za zna~ajnu finansijsku pomo} Kolexu Sveti Sava u Sidneju.

Osim besede o zna~aju sabornosti i vere koja ~uva identitet,koju je vladika posvetio prisutnima u hramu, on se posle ru~ka poslu`enog u hramovnom domu opet re~ima zahvalnosti

obratio onima koji su imali u~e{}a u realizaciji wegovog boravka u Zapadnoj Australiji: saradnicima u bogoslu`ewu, vrednim doma}icama iz Kola srpskih sestarai svim prisutnim parohijanima. Nakon toga otac Sa{a Stojanovi} se tako|ezahvalio svim gostima, a posebno vladiki Siluanu na pokazanom starawu za svoj narod na zapadnoj strani kontinenta wegove eparhije.

M. Dragovi}

Foto: M.D, FB Rastko, FB P.S.Sava.

20-22 Deans Crt.

Amira Tupkovi}

32 Maryfield ADELAIDE

Владика Силуан

Са предавања

Служба

Владика с омладином

С владиком на академији

SRPSKO SPORTSKO ^UDO U AUSTRALIJI

Toliko je veliko, da je ~ak i Srbima

U Australiji se desilo jedno pravo malo ~udo. I to srpsko ~udo. A ovo je sportska pri~a o wemu.

Da bi se razumelo poreklo FK Melburn Srbija, potrebno je {ire razumevawe doga|aja koji su mnoge na{e qude doveli u Australiju, kao i kulturne i organizacije za razonodu koji su formirani neposredno posle tragedije Drugog svetskog rata.

Fudbalski klub Melburn Srbija pod ovim imenom deluje od 2023. godine (ranije postojao pod imenom Vitezovi (1963 - 1965), Karlton Srbija (1966 - 1984), Ringvud junajted Srbija (1985 - 1990) i Fikroi siti (1991 - 2022 i 1962), a u pitawu najstariji je srpski fudbalski klub u australijskoj dr`avi Viktorija. Tim je osnovan od strane biv{ih vojnika koji su slu`ili Jugoslovensku vojsku u otaxbini, koji su bili u Ravnogorskom pokretu.

Tokom Drugog svetskog rata, preostali prete`no srpski vojnici koji nisu uzeti kao ratni zarobqenici pru`ali su, gerilski, oru`ani otpor Nemcima i wihovim snagama Osovine. Ono {to je srpski otpor ~inilo mnogo te`im bila je rastu}a komunisti~ka revolucija koja se odvijala u zemqi. Kako je podr{ka saveznika po~ela da presu{uje i prelazi na stranu revolucionara, mnogi ~etnici su bili primorani da potra`e uto~i{te van Jugoslavije u mestima blizu Ebolija, Barija i Napuqa u Italiji. I tu su provodili slobodno vreme igraju}i i fudbal u kampovima. Postoje mnogi primeri srpskih timova koji su se takmi~ili protiv britanskih snaga (Crne ma~ke i Zeleni strelci). Stvoreni su brojni

timovi, {to je dovelo ~ak do sezonskog takmi~ewa. Timovi su dobijali imena ili po svojim biv{im rodnim gradovima, va`nim simbolima ili gradovima u kojima su se vodile bitke.

Inicijativu o osnivawu srpskog kluba u Melburnu pokrenuo je i zapo~eo sa radom Ostoja Peki}. Da bi mogao finansijski da nastavi, zamolio je qude iz Srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava” u Karltonu da preuzmu rad na stvarawu kluba. Tako su ostala zabele`ena imena osniva~a: Ostoja Peki}, Svetozar Milovanovi}, Svetozar

Nenadovi}, Steva Savi}, Aleksandar Mladenovi}, Tadija Milutinovi}, Branivoje Jevtovi}, Obren Popovi}, Jovan Lazi} i drugi. ^lanovi uprave kluba „Sveti Sava”, Mladen i Branko, nisu bili u samom klubu ali su mnogo pomogli u stvarawu i wegovom opstanku. Prve tri godine, od 1963. do 1965., ime kluba je bilo „Vitezovi” i takmi~io se u amaterskoj ligi. Zvani~no, klub dobija ime Karlton Srbija 1966. godine kada je u{ao pod okriqe fudbalskog saveza Viktorije, sa srpskim trobojkom i grbom dvoglavog orla. Go-

dine 1969. Karlton Srbija iz provizionalne lige bez poraza zavr{ava sezonu i prelazi u Distrikt ligu, centralna divizija. U ovom rangu Karlton Srbija se zadr`ala do 1984. godine kada se na kraju ove sezone fuzioni{e sa Ringvud junajtedom i prvu sezonu 1985. pod novim imenom Ringvud junajted Srbija zavr{ava na 12. mestu (14 timova) druge dr`avne lige Viktorije. Pod imenom Rinvud junajted Srbija je posledwu sezonu odigrala 1990. Godinu dana kasnije prelazi na podru~je op{tine Fikroj i dobija novo ime Fikroj siti

Srbija, da bi 2023. Melburn Srbija. U ji postojawa Karlton, siti i FK Melburn je osvajala titulu ra|or|evog kupa” tri puta – 1988, 1997. jo{ pet puta je bila 1993, 1998, 1999 i je 2. februara 2000. biv{im evropskim onom Crvenom zvezdom utakmici, a Zvezda na pripremama za sezonu.

Prvi tim FK Melburn Srbija

Vladika australijskonovozelandski g. Siluan i trener FK Melburn Srbija, @eqko Popovi}

Navija~i na me~u FK Melburn Srbija Tim Srbije

Srbima ponestalo rakije tokom slavqa!

godine postao FK svojoj dugoj istoriKarlton, Ringvud, Fikroj Srbija sedam puta prvaka. Pehar „KaSrbija je osvajala 1997. i 2022. godine, bila finalista - 1989, 2019. godine. Klub 2000. godine igrao sa i svetskim {ampizvezdom u prijateqskoj je bila u Australiji sezonu. Nakon {to su

Srbi iz „zemqe kengura” rano poveli, pora`eni su sa 3:1.

A ONDA ... POHOD PO ^UDO Na kraju sezone 2022. vladao je ose}aj praznine oko kluba dok su svi u wemu `alili zbog izgubqene prilike: zavr{etak na petoj poziciji na tabeli u godini kada je ve}ina mislila da je sklopqen tim sposoban da osvoji ligu - bila je ba{ gorka pilula. Tokom analize, bilo je mnogo zdrave debate o tome za{to je tim pao i koji su va`ni sastojci nedostajali da bi se ostvarili ciqevi.

Prva smela promena koju je novi odbor preduzeo pokazala se kao majstorski potez. Klub je oduvek bio nomadske prirode, {to je sa sobom donelo mnoge promene imena, tako da je ova nestabilnost ispravqena i u~vr{}en polo`aj u viktorijanskoj fudbalskoj zajednici: odlu~eno je da se po posledwi put promeni ime, i to u FK Melburn Srbija. „Sada, gde god da nam je mati~na baza, uvek }emo biti relevantni”, smatrali su u upravi. To novo ime nosilo je sa sobom i presti`, jer je grad priznat {irom sveta, pa je naziv pru`ao obiqe

mogu}nosti za izgradwu brenda kluba. Dugogodi{wi igra~ i trener Nik Kova~evi} i wegov pomo}nik odlu~ili su da podnesu ostavke. Uprava se suo~ila sa prvim velikim izazovom, i to u kriti~nim trenucima. Dovedeni su novi igra~i da oja~aju tim, uz obe}awe ~elnika da }e se sve u~initi ne bi li se izborila titula. To je svima bilo va`no, da se ne izgubi samopouzdawe ili zamah koji se gradio. Tri dana kasnije, doveden je trener @eqko Popovi} koji je doneo jake akreditive i uveo nove visoke standarde. Ekipa je zaostajala oko ~etiri nedeqe u kondiciji i planirawu igre, a novi strateg je svakako znao da ga ~eka te`ak zadatak. Desio se fenomenalan niz od devet pobeda FK Melburn Srbija. Sezona se tako uveliko okrenula u korist srpskih junaka ove pri~e, jer su kucali na vrata prvog mesta. O~ekivawa su opet bila velika, a verovawe u uspeh je bilo stvarno. Da li bi ovo mogla biti godina kada se klub vra}a u NPL nakon 20 godina odsustva?

Od 15. do 20. kola redom su osvajani bodovi, {to pobedama {to remijima, pa su u klubu neki po~eli da, kako ka`u, „gube san” i to jer su uzbu|ewe i adrenalin „preuzeli wihove `ivote”. Srpski klub je bio ~etiri boda udaqen od najbli`ih pratilaca, koji su tad po~eli da se sapli}u i jedna~ina je bila jednostavna: Pobeda protiv Kolingvuda u slede}oj utakmici bi obezbedila titulu.

JUNACI OVE PRI^E

USUDILI SU SE DA SAWAJU Najve}a utakmica godine dovela je do dolaska mnogih navija~a. Pose}enost je bila ogromna, tenzije su bile

velike. Sa o~ekivawima na ta~ki kqu~awa, samouvereni tim FK Melburn Srbija je krenuo znaju}i da bi istorijski zadatak koji je pred wima mogao da izazove euforiju za oko 90 minuta. I, kada je tih 90 minuta isteklo, pisalo je na semaforu: Pobeda! 4:0 - strelci Maksim Ili} dva puta, I~igi, Tountas. „Ose}aj kada se ~uo posledwi zvi`duk bio je neopisiv. Slavqe koje je zahvatilo klub je bilo za pam}ewe! Ekipa se pridru`ila na{im vernim navija~ima i zaslu`eno su svi zajedno u{li u no}. Ove magi~ne prilike se ne de{avaju ~esto, pa kada do|u, raspu{tamo kosu i skoro sve {to nas mu~i pro|e. Prava mera za dobar provod je kada vam zamalo ne ponestane rakije!”, pola u {ali, pola u zbiqi prise}aju se junaci ove pri~e.

Na kraju, posle remija sa Morningtonom, tabela je glasila ovako: FK Melburrn Srbija, 22 me~a, 16 pobeda, {est remija, jedan poraz, gol-razlika 48:15 (+33), 51 bod. Na drugom mestu Malvern siti sa 46, na tre}em Mornington sa 45... Istorijski uspeh ostvarili su: @eqko Popovi} (trener), Rikuo Kanakubo, Vojo Milojevi}, Marko Stanisavqevi}, Tomas Laki} (kapiten), Nenad Nikoli}, Xordan Templin, Kevin Dos Santos, Milo{ Ili} (zamenik kapitena), Hikaru I~igi, Frank Baring, Gabrijel Valeze, Maksim Ili}, Danijel Sotiropulos, Neboj{a Vuji}, Ogi Bulovi}, Endi Kecojevi}, Xared Ekel. Xonotan Tountas, Aleksandar Poket, Marko Ba{i}, Konor Lis, Stevan Krivoku}a, Jaiki{un Parekh, Sem Stoun, Danijel Somej, Metju Stivens, Zakarija Xorx, Stiven Mekdonald, Metju Papademitriu, Alek Vrane{evi}, Stefan Erdevi~ki, Kajl Kenedi, Damir Stoilovi}, Aleksandar Pavasovi}, Temistokle Kapnijas i Xejms Papademitriju. U klubu su na kraju `eleli da dodaju i slede}e:

- Posebno treba pomenuti Miroslava Krivoku}u (U21/rezervni trener) za poja~awe i podr{ku seniorskom timu i klubu kada je to zaista bilo potrebno, Mirka \urkovi}a (menaxera tima) koji je uvek vodio ra~una da trener i igra~i budu spremni na terenu i van wega, kao i Edgaru Kamposu (klupski fizioterapeut) za pomagawe da momci budu dovoqno zdravi da idu na igrali{te svake nedeqe. U ime kluba, Izvr{ni odbor za 2023. u sastavu Dragan Jovi} (predsednik), Milan Ili} (potpredsednik), Dragan Raki} (blagajnik), Zoran Laki} (sekretar kluba), Neboj{a Velisavqevi}, Nikola Rakowac i Milo{ Savi}, `eli da iskoriste ovu priliku da se zahvali va`nim sponzorima, ~lanovima, simpatizerima i svim volonterima koji su ulo`ili svoje vreme i trud kako bi ovu godinu u~inili onom posebnom, za pam}ewe. To je zaista bio potpuni timski napor. Najvi{e od svega treba pohvaliti na{eg trenera @eqka Popovi}a i wegovu ekipu {to su napravili jednu zaista veli~anstvenu sezonu. Bi}emo zauvek ponosni na ono {to smo zajedno postigli - isti~e Savo Kova~evi}, dodaju}i i slede}e za kraj: - U 2024. novi izazov o~ekuje FK Melburn Srbija, i to u Premijer ligi, ali trener @eqko i wegovi borci su spremi da svojim kvalitetom imaju jo{ jendu uspe{nu sezonu i da ponovo budu {ampioni Viktorije. Nadamo se da ste u`ivali u ovoj pri~i o ponosnoj 60-godi{woj istoriji ovog velikog srpskog kluba, i uvek pamtite: Srbija je ve~na dok su joj deca verna.

Srbija

Biv{i golman FK Srbije i australijske reprezentacije na Mundijalu 1974, Xim Milisavqevi}, sa dana{wim trenerom Totenhema, Angeom Postekogluom

VESTI IZ MITROPOLIJE AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKE

PRAZNIK PREPODOBNOG SIMEONA

MIROTO^IVOG I PO^ETAK BRATSKOG

SASTANKA SVE[TENSTVA U ADELEJDU

Povodom praznika

Prepodobnog Simeona Miroto~ivog i prvog dana bratskog sve{teni~kog sastanka u ponedeqak, 26. februara teku}e godine slu`ena je Sveta arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Sava u Vudvil Parku u Adelejdu.

Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu australijsko-novozelandskom Gospodinu Siluanu saslu`ivali su protojereji Sa{a Stojanovi}, Strahiwa Jawi}, otac Jovan iz okru`nog pravoslavnog sve{tenstva i Goran ]e}ez uz |akonsko saslu`ivawe otaca: proto|akona Petra, Mi{ela i Jovana.

Episkop je re~ima besede o svetiteqskom i prethodno dr`avni~kom zna~aju Prepodobnog Simeona Miroto~ivog, i do toga `upana srpskog Stefana Nemawe, pozdravio molitveno prisutne u hramu. Nakon liturgijskog sabrawa pre{lo se u crkvenu salu gde su posetioce u~esnike poslu`ewem do~ekale i u ime Crkvene Op{tine Svetog Save ugostile sabrane sestre Kola Srpskih Sestara. Prisustvovao je i Episkopa pozdravio i sve{tenik Aleksandar iz Ruske Zagrani~ne Crkve.

Vladika Siluan primio Savu Kova~evi}a iz FK Melburn Srbija

U petak 23. februara, Episkop Siluan primio je u svojoj rezidenciji Savu Kova~evi}a, ~lana odbora FK Melburn Srbija koji je tom prilikom u ime kluba darivao Episkopu duks kluba sa blagodarno{}u za arhipastirske molitve i podr{ku.

FK Melburn Srbija, koji je osnovan u krugu nekada{weg hrama Svetoga Save u Kaltonu, ima jak ose}aj svoje povezanosti sa Crkvom. Svojom nedavnom pobedom {ampionata u prvoj dr`avnoj ligi zadobio je promociju u Nacionalnu Premijer ligu. Episkop se zahvalio bratu Savi na poseti i daru, ~estitaju}i klubu na izuzetnom uspehu sa najlep{im `eqama za budu}-

SYDNEY

Obnavqa se srpska kraqevska porodica (1) KARA\OR\EVI]I SE

OPET RA\AJU U SRBIJI

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

Sinovi prestolonaslednika

Aleksandra i princa Tomislava sledili su svoje o~eve i vratili se u Srbiju.

Princ Filip i princ Mihailo o`enili su Srpkiwe i dobili ~etvoro dece, ~ime su o`iveli srpsku istoriju i tradiciju

Ro|ewe }erke princa Filipa i princeze Danice, male princeze Marije Kara|or|evi} u Beogradu petog novembra pro{le godine donelo je neopisivu radost ovoj kraqevskoj porodici i ~itavom Kraqevskom dvoru. Ponosni deda prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} posetio je sina Filipa, snaju Danicu, unuka Stefana i unuku Mariju u wihovom domu na Zvezdari i fotografisali su se za porodi~ni album, ali i za javnost.

- Svaki poro|aj donosi radost, ali znaju}i da se Kara|or|evi}i ponovo ra|aju u na{oj otaxbini, to je ono {to mi donosi posebnu sre}u u srcu. To je ono o ~emu sam sawao u vreme izgnanstva. Uz iskrene ~estitke i `eqe roditeqima za dobro zdravqe, delim veliku radost {to sam po drugi put ponosni deda! – izjavio je iskreno sre}an prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}.

Da se Kara|or|evi}i opet ra|aju u Srbiji, to je istorijski doga|aj, koji su narod i dvoru dugo ~ekali. Naime, sinovi prestolonaslednika Aleksandra i princa Tomislava sledili su svoje o~eve i vratili se u Srbiju. Princ Filip i princ Mihailo o`enili su Srpkiwe i dobili ~etvoro dece, ~ime su o`iveli srpsku istoriju i tradiciju.

Sin princa Filipa i princeze Danice, princ Stefan ro|en je 25. februara 2018. godine. Tog dana su 49 zvona najve}eg pravoslavnog hrama na Balkanu objavilo dolazak na svet novog Kara|or|evi}a, kog je krstio patrijarh srpski Irinej. Zvona hrama Svetog Save u Beogradu su se oglasila i 5. novembra 2023. godine kada je ro|ena princeza Marije. Ovo dvoje Kara|or|evi}a su simbol obnove i ja~awa srpske kraqevske porodice.

Sa ro|ewem Stefan i Marija Kara|or|evi} su postali deo istorije srpskog naroda. Za Stefanovo ro|ewe kao prvog mu{kog deteta kraqevske porodice u Srbiji posle 90 godina, odnosno nakon {to je u Beogradu ro|en princ Tomislav oglasila su i zvona crkve Svetog \or|a na Oplencu i manastira @i~e. A tek ro|ena Marija je bila `ensko dete koje je prvo ro|eno u vladaju}oj grani kraqevske porodice Srbije, posle 139 godina. Pre we je ro|ena princeza Jelena, }erka kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a.

Nagove{taj ovih istorijskih doga|aja dao mi je jo{ 2013. godine sam princ Fi-

lip, kada mi je u intervju iskreno priznao:

- Do}i }u da `ivim u Srbiji. Istorija nas Kara|or|evi}e obavezuje da budemo uz svoj narod. Vrati}u se u Srbiju za stalno. Radim na tome da se o`enim, po mogu}stvu sa Srpkiwom. Filip je tada imao 31 godinu. @iveo je u Londonu i radio u jednoj uglednoj finansijskoj kompaniji. Tu i tamo dru`io se sa britanskom kraqevskom porodicom, sa prin~evima Vilija-

mom i Harijem. Od troje sinova prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a i princeze Marije de Glorije, princ Filip je naj~e{}e dolazio u Beograd. Bra}a Petar i Aleksandar su vi{e voleli da odlaze kod majke u Seviqu.

Filip Kara|or|evi} je ro|en u SAD 15. januara 1982. godine. Odrastao je u Londonu. Maturirao je na Kraqevoj {koli u Kenterberiju u Engleskoj, diplomirao je humanisti~ke nauke na jednom poznatom

britanskom univerzitetu i u~estvovao u programu na jednom {panskom Univerzitetu u Madridu. Govori engleski, {panski i francuski, a usavr{ava srpski jezik. Qubiteq je skejtborda, rowewa i skijawa na dasci. Interesuje ga slikarstvo, muzika, ra~unari i prirodne nauke.

Qubav prema umetnosti, a posebno prema slikarstvu privukla ga je slikarki Danici Milenkovi} iz Pariza, koja je ~esto sa roditeqima Milanom Ciletom i Bebom Marinkovi} pose}ivala Kraqevski dvor na Dediwu. Wihovo ven~awe 8. oktobra 2017. godine bilo je istorijsko samim tim {to je to posle udaje princeze Marije za prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a i dugih devet decenija bio brak u kraqevskoj porodici sklopqen u Sabornoj crkvi u glavnom gradu Srbije. Ven~awe je slu`io patrijarh srpski Irinej, a kumovi su bili {vedska princeza Viktorija i princ Petar Kara|or|evi}. Ovaj sre}an trenutak, kome su prisustvovali gra|ani Srbije, mnogi gosti iz sveta, posle prijema i sve~ane ve~ere na Kraqevskom dvoru, ulep{ala je izjava mladenaca da }e da `ive i rade u Srbiji. Prestolonaslednik Aleksandar je to prihvatio sa odobravawem, kako mi je li~no rekao:

- Moj sin Filip je mlad i pametan ~ovek. Ima divnu porodicu i odlu~ilu su da ove u Srbiji `ive. Sre}an sam zbog toga. ^esto nas pose}uje sa princezom Danicom i unukom Stefanom, koji nam donosi mnogo radosti. Odlu~ili su da ne `ive na nama na Kraqevskom dvoru, jer `ele svoju nezavisnost.

Filip i Danica odlu~ili su da `ive obi~nim `ivotom. Umesto dvora uzeli su stan u gradu. Dobili su sina Stefana, koji je prvi Kara|or|evi} koji se rodio u Srbiji od po~etka Drugog svetskog rata. Upisali su ga u dr`avni vrti}. Princ i princeza pored svojih poslova i porodi~nih obeveza prema deci posve}eni su o~uvawu i negovawu srpske tradicije, kulture i pravoslavne vere. U~estvuju u svim nacionalnim doga|awima. @ele da vrate sjaj srpskoj kruni. Time su stekli simpatije srpskog naroda.

Od kako je proletos od brata Petra Kara|or|evi}a dobio nasledno pravo princ Filip Kara|or|evi} je postao zvani~ni naslednik svog oca prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a. A wegov sin Stefan, danas ve} de~ak od {est godina, postao je potencijalni nalsednik u srpskoj kraqevskoj porodici. Malenog unuka prestolonaslednika Aleksandra roditeqi vaspitavaju u srpskom duhu, jer ne treba zaboraviti da su i otac i wegovi sinovi Petar, Aleksandar i Filip bili izgnanici i emigranti.

- Najva`nije nam je da Stefan odrasta u Srbiji, me|u svojim narodom, da upija mentalitet i svakodnevicu `ivota u Srbiji. Stefan je prvi Kara|or|evi} posle mnogo vremena koji govori srpski kao materwi jezik i to je veoma va`no. Trudimo se da ga vodimo svuda sa sobom, tokom obilaska Srbije i regiona. Veoma je radoznao i brzo u~i – rekao je jednom prilikom princ Filip Kara|or|evi}.

Srpski narod, monrhisti pre svega, a i srpska javnost sada posle ro|ewa male princeze Marije, koja je ime dobila po svojoj prababi kraqici Jugoslavije, i posle posete dede prestolonaslednika Aleksandra porodici Filipa i Danice u wihovom stanu, o~ekuju da se svi ~etvoro presele u Kraqevski dvor na Dediwu. - Tako bi trebalo da bude – re~eno nam je u srpskoj kraqevskoj porodici Kara|or|evi}a.

Uostalom to je zavet o kome mi je i sam prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} govorio:

- Dok sam `iveo u Londonu, ~esto sam sawao Srbiju i na{ dom u Beogradu. Sada smo ovde ve} vi{e od dvadeset godina u Srbiji. Sin Filip se vratio ku}i. O~ekujemo sinove Petra i Aleksandra da do|u u Beograd. Moja supruga i ja smo jako sre} no zbog toga.

(Nastavi}e se)

Princ Filip Kara|or|evi} s porodicom

Princ Mihailo Kara|or|evi} s porodicom

Pe~uj – grad posle koga postajete boqi qudi

U jugozapadnom delu Ma|arske u Barawskoj `upaniji, u podno`ju planine Me~ek, sme{ten je jedan od najve}ih i najlep{ih gradova Ma|arske – Pe~uj. Od prvih praistorijskih tragova pa do moderne istorije, Pe~uj je bio meta mnogih naroda koji su u wemu `iveli, radili i gradili. Upravo zahvaquju}i toj ~iwenici, Pe~uj je izrastao u grad razli~itih kultura, grad koji odi{e posebnim duhom i {armom .

Smatra se da je prvobitni naziv Pe~uja bio Sophiane, da bi se tokom sredweg veka pojavqivao pod imenom Pet bazilika, a naziv Pe~uj prvi put se pojavjuje u kwigama iz XIII veka. Sve nacije koje su ovde obitavale dale su li~ni pe~at ovom nesvakida{wem gradu. Od Kelta, preko Rimqana, Slovena, Avara, Ma|ara, Turaka, Hrvata, Srba, Pe~uj je postao svojevrsni muzej na otvorenom. Grad kao {to je Pe~uj dodatno ulep{ava ~ista priroda. U neposrednoj blizini, ne{to kao Fru{ka Gora, nalazi se planina Me~ek. Izleti, {etwe ili vikend opu{tawe dozvoqavaju stanovnicima Pe~uja, a i svima koji posete ovaj grad, upijawe prirode barawske `upanije. Atrakcije Pe~uja

Ima se {ta videti u Pe~uju – grad ima bogatu istoriju i radi se na o~uvawu tradicije i kulture. Ovde je oduvek `ivelo mno{tvo qudi razli~itih nacionalnosti i veroispovesti, posve}enost mirnom su`ivotu ostavila je veliki trag: verski objekti, muzeji i druge ustanove kulture na~i~kane su du` celog grada.

Duhovni objekti

Na glavnom gradskom trgu, Se~ewi trgu, sme{tena je jedna neobi~na gra|evina – Kasim Pa{ina xamija, odnosno rimokatoli~ka crkva. Istorijski gledano ona je i jedno i drugo. U vreme turske vladavine, Kasim pa{a je sru{io Vartolomejevu hri{}ansku crkvu iz X veka i sredinom XVI veka podigao xamiju. Od prvobitnog oblika xamije, danas je sa~uvana ~etvorougaona osnova, sa koje je sru{en minaret i postavqena kupola. Unutra{wost xamije, odnosno, dana{we crkve ispuwen je hri{}anskim freskama i oltarom sa jedne strane i stihovima kurana i dela za islamsku molitvu sa druge strane. Kao znak su`ivota hri{}anstva i islama na kupoli se nalazi polumesec nad kojim stoji krst. Danas je ovo najprepoznatqivija gra|evina u Pe~uju. Za razliku od ove xamije, u Pe~uju postoji i xamija Hasan pa{e Jakovalija, aktivna xamija iz XVI veka, koja se koristi kao bogomoqa muslimanskog `ivqa. Od katedrale do bazilike Kao odraz svoje duhovnosti, katoli~ko stanovni{tvo podiglo je katedralu Svetog Petra i Pavla. Prvobitna katedrala sagra|ena je u XI veku na mestu rimskih katakombi. Od tada pa do danas mewala je svoju namenu, naro~ito u vreme Mongola, a posebno Turaka koji su je pretvorili u magacin oru`ja. Nakon povla~ewa Turaka, katedrala je bila prili~no uru{ena. Tokom XVIII veka Ma|ari su odlu~ili da je obnove. Velika pa`wa posve}ena je obnavqawu prema nacrtima autenti~ne katedrale. Danas ova katedrala predstavqa impozantan objekat u kome se ~uva drugo najve}e zvono u Ma|arskoj, odmah posle Budimpe{te, odnosno tre}e u Evropi.

Srbi u Pe~uju

U Pe~uju `ivi i radi 9 nacionalnih mawina, a me|u wima su i Srbi, koji danas ~ine 1% autohtonog `ivqa. Najvi{e Srba okupqa se oko novoizgra|ene srpske pravoslavne crkve posve}ene Svetom Androniku i Juniji koju je, nakon izgradwe 2015. godine, osve{tao patrijarh srpski Irinej. Stara kapela pretvorena je u muzej, odnosno crkveno umetni~ku zbirku sa ekspona-

Katanci qubavi: Smatra se da ovaj popularni obi~aj vodi poreklo jo{ iz 19. veka i da je Pe~uj mesto odakle je taj obi~aj i krenuo

tima srpske crkvene umetnosti iz perioda od XVIII do XX veka.

Kulturni spomenici

Pored zna~ajnih duhovnih objekata, Pe~uj je 2010. godine poneo i titulu Grada kulture, zajedno sa Esenom i Istanbulom. Veliki broj muzeja koji se nalaze u ovom gradu, posebno u Kaptalan ulici opravdavaju status grada kulture. Pored pomenutog Muzeja grobnice, Muzeja kamewa (kapela iz IV veka), u Pe~uju se nalaze i nesvakida{wi muzeji: `eleznice, lutkarski muzej, muzej medvedi}a… Me|utim, ono po ~emu je Pe~uj posebno poznat jeste Muzej @olnai, kulturni kvart @olnai keramike i Mauzolej @olnai. @olnai keramika vodi poreklo iz 1852. godine, kada je Miklo{ @olnai otvorio svoju fabriku za proizvodwu keramike. Nakon 14 godina pored keramike po~iwe i proizvodwa porcelana, koja dobija me|unarodno priznawe i zna~aj. Godine 1890. po~iwe specifi~an na~in proizvodwe porcelana nakon koga porcelan dobija posebnu boju – eosin ili „boju svetlosti“. Sam proces ove proizvodwe do danas je ostao tajna. Druga specifi~nost @olnai keramike jeste pirogranit keramika, koja nastaje pod visokom temperaturom. Ova keramika se koristi za ukra{avawe fasada mnogih objekata ne samo u Pe~uju i Ma|arskoj, nego u mnogim velikim svetskim centrima. Postoji podatak da oko 1000 objekata u svetu ima pirogranit keramiku, me|u kojima je i fasada hotela Moskva u Beogradu.

Kulturna institucija u Pe~uju od velikog zna~aja je svakako zgrada Ma|arskog Narodnog pozori{ta nastala u XVII veku, kao pozori{te nema~ke bur`oazije. Tokom XIX veka ono postaje ma|arsko pozori{te koje je krajem XIX veka sru{eno u zemqotresu. Po~etkom XX veka gradi se i otvara novo zdawe, koje neprekidno radi do danas. Obrazovni centar

Pe~uj je jedan od najstarijih univerzitetskih gradova u Ma|arskoj. 1367. godine ma|arski kraq Awou osnovao je Pe~ujski univerzitet. Danas je Pe~uj poznat po velikom broju studenata koji ovde izu~avaju medicinu, pravo, ekonomiju, umetnost. Zanimqiva je informacija da Pe~uj ima organizovanu nastavu na romskom jeziku na svim obrazovnim nivoima, od vrti}a do fakulteta.

Grad ve~nih qubavi

Kao i u mnogim gradovima, i u Pe~uju postoji metalna ograda na kojoj mladi simboli~no ka~ewem katanaca zakqu~avaju svoju qubav. Smatra se da ovaj popularni obi~aj vodi poreklo jo{ iz XIX veka i da je Pe~uj mesto odakle je taj obi~aj i krenuo. Kulturno – istorijski spomenici

Pored verskih i kuturnih objekata, Pe~uj je grad sa velikim brojem spomenika posve}enim poznatim ma|arskim vo|ama, junacima i umetnicima. Veliki broj tih spomenika nalazi se na mestima gde se gra|ani najvi{e okupqaju – trgovima.

Tako se na najpoznatijem Se~ewi trgu nalazi spomenik Jano{u Huwadiju ili Sibiwanin Janku, poznatom borcu protiv Turaka. Na istom trgu nalazi se tzv. Stub kuge ili spomenik Svetog trojstva. Sli~ni spomenici nalaze se u svim ve}im gradovima u Evropi, a nastali su na mestima gde su se gra|ani tokom XVII veka molili Bogu za spas od kuge koja je harala u tom periodu i odnosila brojne `rtve. Na trgu Lajo{a Ko{uta nalazi se istoimeni spomenik jednom od najpoznatijih vo|a tokom Ma|arske revolucije 1848. godine .

Kasim Pa{ina xamija, odnosno rimokatoli~ka crkva. Istorijski gledano ona je i jedno i drugo

Katedrala Svetog Petra i Pavla

Muzej @olnai: ^uvena @olnai keramika vodi poreklo iz 1852. godine, kada je Miklo{ @olnai otvorio svoju fabriku za proizvodwu keramike

Pe~uj je jedan od najstarijih univerzitetskih gradova u Ma|arskoj. 1367. godine ma|arski kraq Awou osnovao je Pe~ujski univerzitet

Nemu{ti jezik

(Srpska narodna bajka)

U nekakva ~oveka bio jedan ~oban koji ga je mnogo godina verno i po{teno slu`io. Jednom, idu}i za ovcama, ~uje u {umi neku pisku, a ne znadija{e {ta je. Na taj glas otide on u {umu da vidi {ta je. Kad tamo, ali se zapo`arilo, pa u po`aru zmija pi{ti. Kad ~oban to vidi, stane da gleda {ta }e zmija raditi, jer se oko we sa sviju strana bilo zapo`arilo, i po`ar se jednako k woj primicao.

Onda zmija povi~e iz po`ara:

„^obane, zaboga, izbavi me iz ove vatre!” Onda joj ~oban pru`i svoj {tap preko vatre, a ona po {tapu iza|e, pa wemu na ruku, pa po ruci

nego i{ti nemu{ti jezik. On }e se dugo zatezati, ali }e ti najposle opet dati.” U tome do|u u dvor k ocu, i otac pla~u}i zapita zmiju: „Zaboga, sinko, gde si?”

A ona mu ka`e sve po redu kako je bio opkolio po`ar i kako je ~oban izbavio. Onda car zmijiwi re~e ~obanu: „[ta }e{ da ti dam za to {to si mi sina izbavio?”

^oban odgovori: „Ni{ta drugo ne}u, nego da mi da{ nemu{ti jezik.”

A car re~e: „Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome ka`e{, ti bi odmah umro, nego i{ti drugo {ta god ho}e{, da}u ti.” Na to mu ~oban odgovori: „Ako }e{ mi {to

domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad ~oban to vidi, na|e se u ~udu, pa re~e zmiji: „[ta je to, u zao ~as! Ja tebe izbavih, a sebe pogubih.”

Zmija mu odgovori: „Ne boj se ni{ta, nego me nosi ku}i mome ocu. Moj je otac zmijiwi car.”

Onda joj se ~oban stane moliti i izgovarati da ne mo`e ostaviti svojih ovaca, a zmija mu re~e: „Ne brini se nimalo za ovce; ovcama ne}e biti ni{ta; samo hajde {to br`e.” Onda ~oban po|e sa zmijom kroz {umu i najposle do|e na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad do|u tu, zmija na vratu ~obanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija re~e ~obanu: „Kad do|emo u dvor k mome ocu, on }e tebi davati {ta god zai{te{: srebra, zlata i kamewa dragoga, ali ti ne uzimaj ni{ta,

dati, daj mi nemu{ti jezik, ako li mi to ne da{, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ni{ta.” Pa po|e da ide. Onda ga car vrati natrag govore}i mu: „Stani! Hodi ovamo, kad ba{ to ho}e{. Zini.”

^oban zine, a zmijiwi mu car pqune u usta, pa mu re~e: „Sada ti pquni meni u usta.” ^oban mu pqune u usta, a zmijiwi car opet ~obaninu. I tako tri puta pqunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijiwi car re~e: „Sad ima{ nemu{ti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako ka`e{ kome god, odmah }e{ umreti.”

^oban po|e kroz {umu, i idu}i ~uja{e i razumeva{e sve {to govore tice i trave i sve {to je na svetu. Kad do|e k ovcama i na|e ih sve na broju i na miru, le`e malo da se odmori. Tek {to legne, ali

Aleksandra Peri}: [ah mat

Bio sam zatvoren u ku}u, dodu{e svojevoqno, kao u samicu. Potrudio sam se da uradim pone{to {to nadilazi zapostavqene radne navike. Ma{io sam se ne ba{ lakog ali ni juna~kog zadatka. Rastrebqivao sam drangulije i uspomene iz ormana.

Ne mogu da iznosim sve detaqe jer bi to potrajalo, ali tek toliko da znate da sam se prvo igrao sa kolekcijom automobil~i}a i vaqao se po podu, kao dete. Zatim sam pregledao dijapozitive iz pro{log veka i uo~io da smo se tada smejali. Kako je to vreme brzo i{~ezlo?!

Neskromno sam se divio svojim po`utelim diplomama. Ja sam bio stru~wak i znalac. Gradio sam mostove. Ti mostovi su

dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i po~nu se razgovarati svojim jezikom govore}i: „Kad bi znao ovaj ~oban, ovde gde le`i ono crno {iqe`e ima u zemqi pun podrum srebra i zlata.” ^oban kad ~uje to, otide svome gospodaru te mu ka`e, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago ku}i. Ovaj je gospodar bio po{ten ~ovek, pa sve blago dade ~obanu govore}i mu: „Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao. Nego ti na~ini sebi ku}u, pa se `eni, te `ivi s otim blagom.” ^oban uzme blago, na~ini ku}u i o`eniv{i se stane `iveti, i malopomalo izi|e on najbogatiji ~ovek ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ov~ara, govedara, kowu{ara, sviwara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom, licem na Bo`i}, re~e on svojoj `eni: „Spremi vina i rakije i svega {to treba, pa }emo sutra i}i na sala{ da nosimo pastirima neka se i oni provesele.” @ena ga poslu{a i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na sala{, onda gazda uve~e ka`e svima pastirima: „Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja }u biti kod stoke svu no}.” I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko pono}i, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju. Kurjaci govore svojim jezikom: „Mo`emo li do}i da u~inimo {tetu, pa }e biti mesa i vama?” A psi odgovaraju svojim jezikom: „Do|ite, da bismo se i mi najeli!” Ali me|u psima bija{e jedan matori pas, koji samo jo{ dva zuba imadija{e u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo wima to i to! Dok su jo{ ova dva zuba meni u glavi, ne}ete vi u~initi {tete mome gospodaru.” A to gazda sve slu{a i razume {to oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: „Zaboga, gospodaru, {teta je!” A gazda im odgovori: „[to rekoh, to da u~inite.” Pa se opravi sa `enom ku}i, i po|u na kowma: pod wime bija{e kow, a pod `enom kobila. Idu}i tako, ~ovek izmakne napred, a `ena zaostane. Onda kow pod ~ovekom zar`e. Kow veli kobili: „Hajde br`e! [to si ostala!” A kobila odgovara: „E lasno je tebi: ti

nosi{ jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u woj dete, pa u sebi `drebe.” Na to se ~ovek obazre i nasmeje, a `ena to opazi, pa br`e obode kobilu i stigne ~oveka, pa ga zapita za{to se nasmeja. On joj odgovori: „Niza{to, samo onako.”

Ali `eni ne bude to dosta, nego saleti mu`a da joj ka`e za{to se nasmejao. On se stane braniti: „Pro|i me se, `eno, Bog s tobom! [to ti je? Ne znam ni sam.” Ali {to se on vi{e brawa{e, ona sve vi{e navaqiva{e na w da joj ka`e za{to se nasmejao. Najposle joj ~ovek re~e: „Ako ti ka`em, ja }u odmah umreti.” Ona opet, ni za to ne mare}i, jednako navali govore}i da druk~ije ne mo`e biti nego da joj ka`e. Utom do|u ku}i. Odsednuv{i s kowa, ~ovek odmah naru~i mrtva~ki sanduk, i kad bude gotov, metne ga pred ku}u pa ka`e `eni: „Evo, sad }u le}i u sanduk, pa da ti ka`em za{to sam se nasmejao; ali kako ti ka`em, odmah }u umreti.” I tako legne u

sanduk, pa jo{ jedanput obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas do{ao od stoke i seo mu ~elo glave pa pla~e.

^ovek, opaziv{i to, re~e `eni: „Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu.” @ena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas ne}e ni da gledi, a petao do|e i stane kquvati u komad; onda pas re~e petlu: „Nesre}o nezasita! Tebi je do jela, a vidi{ gde gazda ho}e da umre!” A petao mu odgovori: „Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto `ena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde na|em, a kad one do|u, ja ga pro`derem; ako li se koja stane srditi, ja je odmah kqunom; a on nije vredan jednu da umiri.” Kad to ~ovek ~uje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove `enu u sobu: „Hodi, `eno, da ti ka`em.” Pa sve batinom po woj: „Eto to je, `eno! Eto to je, `eno!” I tako se `ena smiri i nikad ga vi{e ne zapita da joj ka`e za{to se smejao.

odavno poru{eni.

Odnekud se pojavio i stari telefonski imenik posve iskrzanih korica. Na prvim stranicama, ali i na preostalim, kraj imena su bili ozna~eni krsti}i. Izgleda da su svi moji prijateqi odavno na onom svetu.

Prijateqi su me zvali - ko~ni~ar. Divili su se mojim mogu}nostima da zaustavim ba{ svakoga ko poku{a da pre|e moje granice, kao i „zidawu“ ograda koje ni nadqudsko bi}e ne bi moglo da presko~i ili da pro|e kroz wih.

U najskrivenijem uglu ladice le`ala je crna masivna sveska. Mislio sam da sam je odavno bacio. Ta sveska je pohranila najmra~nije i najskrivenije zabele`be o

drugima. Prokleta radoznalost me je jo{ jednom naterala da je otvorim.

Bele`io sam i najsitnije slabosti i propuste svojih prijateqa i koristio ih da se uzvisujem. Nisu oni bili mene vredni. Bio sam prepametan.

Ja sam se divio sebi - kako sam samo

bio dosledan i istrajan u odbrani - i nagove{taja i poku{aja pribli`avawa. Bio sam vrstan {ahista. Celu partiju sam imao u glavi. Sad, dodu{e, uvi|am, nisam bio nimalo mudar, ali nema vi{e nikoga ko bi mogao da potvrdi da to jeste ili nije tako.

VELIKI GEST ZA JUNAKE KOJI SU BRANILI KOSOVO I METOHIJU: ^uva}e ih Sveti Vasilije Ostro{ki

Spomen-kripta novim kosovskim junacima bi}e otkrivena u hramu Svetog Vasilija Ostro{kog u Ni{u 24. marta, ~etvrt veka od po~etka NATO agresije. Na mermernim plo~ama bi}e uklesano 1.007 imena pripadnika vojske, policije i bezbednosnih snaga koji su izgubili `ivot brane}i Kosovo i Metohiju. Ovaj spomen inicirala je SPC.

Otkrivawe kripte je proteklog vikenda na skupu Saveza veterana sa Ko{ara najavio dr`avni sekretar Ministarstva za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Dejan Anti}.

„U ovoj jedinstvenoj Spomen-kripti }e biti uklesana imena svih srpskih ratnika koji su polo`ili `ivote na oltar otaxbine, brane}i na{u duhovnu i nacionalnu kolevku - Kosovo i Metohiju, od 1998. do 2003. godine“, rekao je Anti} na skupu kome su prisustvovali i veterani 63. padobranske brigade.

JUNACI GINULI ZA ODBRANU KOSOVA I METOHIJE

Ova jedinica je dve godine bila borbeno anga`ovana na Kosovu i Metohiji, prvi put u julu 1998..

„Komandant borbene grupe, na~elnik {taba potpukovnik Goran Ostoji}, poginuo je tada sa jo{ trojicom pripadnika brigade u direktnom okr{aju sa {iptarsko – teroristi~kim snagama. Poginuli su stariji vodnik Sr|an Stan~eti}, stariji vodnik Dragan Du{ani} i vojnik Rado{ Cerovi}“, prise}a se Vidoje Kova~evi}, pukovnik, ratni na~elnik [taba 63. padobranske brigade.

Neposredni u~esnik borbenih dejstava na prostoru Kosova i Metohije, u kojima je rawen, dodaje da su tokom 1999. godine poginula jo{ dvojica vojnika, padobranaca, Rade Antoni} i Bojan Dimitrijevi}.

“Oni su poginuli od kasetnih bombi, jer je ~itav taj rejon izvo|ewa borbenih dejstava NATO avijacija zasula kasetnim bombama“, dodaje Kova~evi} i ka`e da je 63. Padobranska 2001. godine u borbi sa OVK teroristima u Pre{evu izgubila i vojnog rezervistu Dragana Dimitrijevi}a.

Imena ovih qudi na}i }e se na prvom spomeniku dostojnom wihove `rtve, u kripti novog Hrama Svetog Vasilija u Ni{u.

DR@AVA KONA^NO BRINE

Pukovnik Kova~evi} je zbog toga zadovoqan, ka`e da su borci bili zaboravqeni, otrgnuti od svoje dr`ave, naro-

da. Zaboravqeno je da su se wegovi ratni drugovi borili juna~ki i spre~ili prodor {iptarskih terorista i NATO snaga daqe u Metohiju.

Posle 2000. godine su sami negovali se}awe, obele`avali sa porodicama svaku godi{wicu pogibije svakog pripadnika, umesto dr`ave preuzeli brigu o tome. „Bogu hvala da se posle 2012. godine i

dr`ava polako ukqu~ila i daje nam podr{ku za sve aktivnosti. Na{a crkva, koja nas je vekovima kroz istoriju odr`ala, pokrenula je inicijativu da se u kripti Hrama u Ni{u nalaze imena svih pripadnika. To je lepo mesto gde mo`emo oti}i, pomoliti se Bogu i evocirati uspomene na sve na{e stradale drugove“, ka`e Kova~evi}.

Qubinko \urkovi}, pukovnik, komandant odbrane Ko{ara, za Sputwik ka`e da je postojala inicijativa generala Vladimira Lazarevi}a da se na Panteleju izgradi hram posve}en stradalnicima na Kosovu i Metohiji, crkva ili kapela, ali da je i ovaj sada potez ni{ke eparhije i dr`ave Srbije dostojan uspomene na kosovske junake.

SPOMENIK NIJE DOVOQAN

Raduje ga ~iwenica da je u posledwoj deceniji, ne samo dr`ava, ve} i narod odao priznawe i po{tovawe tim stradalnicima, `rtvenicima za otaxbinu. Ka`e da smo na{u privilegovanu slobodu, kako god nam izgledala u dana{wem danu dobili zahvaquju}i wima. Zato, isti~e, da ovaj spomen nije dovoqan.

„Porodicama tih stradalnika i onih koji su dali delove tela, naru{ili svoje zdravqe da nisu vi{e kadri da obezbede egzistenciju za svoje porodice i sebe, nismo u mogu}nosti ili ne}emo, a trebali bismo i mo`emo da im pomognemo. Kao dru{tvo, organi vlasti i kao wihovi sugra|ani, treba da ih iz kategorije socijalnih slu~ajeva prevedemo u kategoriju zaslu`nih gra|ana“, apeluje komandant drugog bataqona 125. motorizovane brigade Pri{tinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom bitke na Ko{arama.

On podvla~i da je svakako veliki i zna~ajan gest {to }e se u kripti Hrama Svetog Vasilija Ostro{kog na}i imena stradalnika, wegovih saboraca.

Krajem novembra pro{le godine ministar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Nikola Selakovi} potpisao je sporazum sa Eparhijom ni{kom, kojim je Ministarstvo obezbedilo deo nov~anih sredstava za zavr{etak ukra{avawa kripte hrama u ni{kom u nasequ Duvani{te.

Najskupqa wiva u okolini Novog Sada, prodata kao ku}a na Dediwu

Najskupqe pla}ena wiva nalazi se na teritoriji grada Novog Sada, u selu Rumenka. Kako je objavio Republi~ki geodetski zavod (RGZ), to poqoprivredno zemqi{te prodato je u ~etvrtom kvartalu pro{le godine za 50 evra po metru kvadratnom.

„Parcela je povr{ine ne{to mawe od dva hektara, ta~nije 19.970 metara kvadratnih, i za wu je pla}eno 998.500 evra. To zna~i da hektar ko{ta 500.000 evra. To je najskupqa oranica koja je ikada prodata u Srbiji. Do ove prodaje najskupqi hektar pla}en je 400.000 evra, a nalazio se u Ka}u kod Novog Sada“, naveo je RGZ.

Vladimir Rafajlovi} iz poznate novosadske agencije za nekretnine, navodi da je ovde verovatno re~ o zemqi{tu za koje mo`e da se izvr{i prenamena.

„Ono se nalazi u industrijskoj zoni, a vodi se kao poqoprivredno zemqi{te. Ovakvo zemqi{te

je skupo jer wemu mo`e da se promeni namena. Poqoprivredno zemqi{te kome ne mo`e da se promeni namena najskupqe je u Ba~koj. Cene ska~u i u Sremu, gde je zemqi{te pogodno za vinogradarstvo i vo}arstvo. U ovim predelima Vojvodine je najkvalitetnija zemqa, pa se cene kre}u od 15.000 do 30.000 evra po hektaru. Najjeftinije zemqi{te je u Banatu, jer je i najgoreg kvaliteta“, navodi Rafajlovi}.

NAJSKUPQA WIVA PRODATA

ZA 3,5 MILIONA EVRA

U posledwem kvartalu 2023. godine najskupqe prodata wiva je u op{tini Vrbas i za wu je novi vlasnik platio 3,5 miliona evra, saop{tio je RGZ.

„Budu}i vlasnik je tu sumu platio za 249 hektara“, naveo je RGZ.

„Ponude zemqi{ta na tr`i{tu je nedovoqno, a budu}i da je ono ograni~en resurs, zainteresovanih za kupovinu je zaista

mnogo“, dodaje Rafajlovi}, preneo je „Blic biznis“.

I BIL GEJTS KUPUJE WIVE

U Srbiji kao i svetu, vlada trend kupovine zemqi{ta.

„Bil Gejts je pro{le godine kupio 250.000 hiqada hektara

zemqe. Svetska populacija se pove}ava i ulagawe u zemqi{te kao neobnovqivi prirodni resurs mnogi prepoznaju kao dobru investiciju“, nagla{ava agroekonomista Milan Prostran. Prostran ka`e da se sa smawewem slobodnog poqopri-

vrednog zemqi{ta pove}ava wegova cena.

„Najkvalitetnije zemqi{te u Srbiji nalazi se u okolini Be~eja i Srbobrana. Ima raznog zemqi{ta koje se prodaje - od bara, pa{waka do utrina“, dodaje on.

PRAZNIK ZA SRBE:

Proslavqen Sveti

Simeon Miroto~ivi, osniva~ srpske dr`ave!

Srpska pravoslavna crkva 26. februara proslavqa Svetog Simeona Miroto~ivog. Ro|en kao Stefan Nemawa, bio je srpski veliki `upan od 1166. do 1196, koji se izborio za politi~ku samostalnost u odnosu na Vizantiju, ujediwewe srpskih zemaqa u jedinstvenu dr`avu i utvr|ivawe pravoslavqa. Rodona~elnik je srpske vladarske dinastije Nemawi}a, koja se odr`ala na vlasti sve do 1371. godine.

O wegovom `ivotu najzna~ajnije zapise ostavili su Sveti Sava, Sveti Stefan Prvoven~ani i Domentijan.

PRELOMNI PERIOD U ISTORIJI I KULTURI SRBA

Doba wegove vladavine predstavqa prelomni period u istoriji i kulturi Srba. Zavr{ilo se kada se povukao sa vlasti i zamona{io na velikom dr`avnom saboru 25. marta 1196. godine, te za svog naslednika odredio sredweg sina Stefana Prvoven~anog. Najstarijem sinu Vukanu ostavio je na upravu Zetu, Travuniju, Hvosno i Toplicu, ali da je podre|en Prvoven~anom.

Nemawa se posle sabora zamona{io sa suprugom Anom u Crkvi Svetih Petra i Pavla u Rasu. Tom prilikom uzeli su mona{ka imena Simeon i Anastasija.

ODLUKA DA SE ZAMONA[I

Na Sajtu SPC stoje re~i Svetog Simeona prilikom odluke da se zamona{i:

– ^eda moja draga, koju odgajih! Svima je vama poznato kako Bog promislom Svojim postavi mene da vladam nad vama; poznato vam je i to, kako upropa{}enu na|oh u po~etku zemqu na{u, no pomo}u Boga i Presvete Vladi~ice na{e Bogorodice ja se, prema mo}ima svojim, ne lenih, niti sebi dadoh mira, dok sve ne popravih. I Bo`jom pomo}u uve}ah zemqu va{u i u du`inu i u {irinu, {to je svima poznato. Evo dosad ja vas sve, kao decu svoju, odgajih, i nau~ih da se dr`ite vere pravoslavne. Mnogi inoplemenici ustado{e na me i napado{e me kao p~ele sa}e, ali imenom Gospodwim ja im se protivstavqah i odolevah im. Zato i vi, ~eda moja draga, ne zaboravqajte u~ewe i pravoverni zakon, koji ja ustanovih. Jer, dr`e}i se wega, ima}ete Boga za pomo}nika sebi i Presvetu Bogorodicu, i moju, iako gre{nu, molitvu. A sada otpustite mene, vladara svoga, s mirom, da o~i moje vide spasewe, koje Gospod ugotovi pred licem sviju qudi, svetlost na otkrivewe narodima i u slavu vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je sve qudsko, {to ne ostaje posle smrti, sujeta; ne ostaje bogatstvo, ne ostaje slava, jer kad smrt do|e, ona sve to uni{ti. Zbog toga se uzalud pa{timo. Kratak je put kojim hodimo; `ivot je na{ dim, para, zemqa i prah. Za malo se javqa, i ubrzo nestaje. Stoga je vaistinu sve ta{tina. Ovaj `ivot je senka i san, i niza{ta se pa{ti svaki zemnorodni, kao {to kwige reko{e: kada i sav svet ste~emo, onda se u grob selimo, gde su zajedno carevi i ubogi. Zato, ~eda moja draga, pustite me brzo da idem videti utehe Izraiqeve.

STUDENICA I HILANDAR

Prvu godinu mona{kog `ivota Sveti Simeon je proveo u manastiru Studenici. U novembru 1197. pridru`io se najmla|em sinu monahu Savi na Svetoj gori, gde su, uz dozvolu vizantijskog cara, o`iveli zapusteli manastir Hilandar 1198.

PREMINUO U HILANDARU

Nemawa je preminuo u dubokoj starosti, u manastiru Hilandar 13. februara 1199. ili 1200. godine.

Slede}e godine Svetogorski sabor kanonizovao je Stefana Nemawu kao Svetog Simeona Miroto~ivog, jer su wegove mo{ti to~ile miro.

Sveti Sava je 1208. preneo wegove posmrtne ostatke u Ra{ku i nad wima izmirio zava|enu bra}u Stefana Prvoven~anog i Vukana, koji su se borili oko vlasti.

Wegove mo{ti su tada polo`ene u wegovu zadu`binu Studenicu, pored oca. U woj se i danas nalaze, desno od oltara u sarkofagu. Ipak, pomerane su nekoliko puta: iz Studenice u @i~u, pa nazad u Studenicu, zatim odatle u Sopo}ane, gde su po~ivale 152 godine. U zemqi su bile ukopane 211 godina. Godine 1686. su prenete u Crnu Goru, a zatim vra}ene u Studenicu 1701. Posledwi put su bile sklowene 1790-1791. godine u Banat u manastir Vojlovicu.

ZAVR[IO DVA FAKULTETA, PA SE VRATIO NA SELO: Diplomirao je politi~ke nauke u Istanbulu, a sada ima najve}e stado ovaca na Balkanu!

U srcu Pe{terske visoravni, `ivi porodica Kurtagi}, vlasnici najve}eg stada ovaca na Balkanu, koje broji vi{e od 1500 grla za koje su dobili najvi{e dr`avno priznawe u oblasti poqoprivrede.

– Takva mi je bila sudbina da ostanem ovde, ali ne kajem se ni jedne sekunde – ka`e na po~etku razgovora Saladin Kurtagi}.

Saladin @ivi na Pe{terskoj visoravni, a za svoj `ivotni poziv izabrao je sto~arstvo

broj stada i to je to – rekao je on.

Cela porodica u~estvuje u svemu tome. Porodica Kurtagi} broji dvadeset ~lanova, i svi su ukqu~eni u posao od najstarijeg ~lana do najmla|eg. Niko se ne buni od wih, ali svako on wih mo`e raditi ono {to `eli.

Wihovo stado broji vi{e od hiqadu petsto grla, pretpostavqa se da je to najve}e stado na Balkanu.

– Na{a farma broji oko hiqadu i petsto ovaca. I nije ni lako, a nije ni mnogo te{ko. Ima

Vratio sam se 2010. kada sam se o`enio, osnovao porodicu i odlu~io da ostanem ovde – ka`e Sef}et Kurtagi}.

Na pitawe da li se nekada pokajao zbog te odluke, [ef}et ka`e da se nije pokajao.

– ^ovek nekad razmi{qa {ta bi bilo kad bi bilo, ali nisam. Jer sam ja ovde ro|en, i uvek te vu~e da se vrati{ – ka`e on.

Za trud i rad porodice Kurtagi} se nadaleko ~ulo, pa su za Dan dr`avnosti dobili zlatnu medaqu od predsednika dr`ave

dok wegov brat [ef}et, koji je zavr{io fakultet u Istanbulu, izabrao je povratak na selo i `ivot u sto~arstvu. Kurtagi} obja{wava da se on nije odlu~io na takav `ivot, ve} da je tako odrastao.

– Jednostavno sam tu ostao, na svom imawu. Najvi{e sam voleo da budem sam svoj gazda, ni{ta drugo apsolutno. Video sam da mo`e da se `ivi, samo treba malo vi{e da se radi, ni{ta drugo, da se malo uve}a

nas dosta koji to radimo – ka`e Saladin Kurtagi}.

ZAVR[IO DVA FAKULTETA

Saladin ima jo{ tri brata, svi rade zajedno. Jedan od wih je i [ef}et, koji se nakon {kolovawa u inostranstvu ipak odli~io da se ~esto vra}a rodnom kraju.

– Zavr{io sam fakultet i vratio sam se na selo. Diplomirao sam politi~ke nauke i ekonomiju 2002. godine u Istanbulu.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

za doprinos u oblasti sto~arstva.

– Dobijali smo razne nagrade, zahvalnice i pohvalnice, poveqe. Sve su nama bitne i drage nagrade, ali ova nagrada nam je nekako najbitnija i najzna~ajnija – obja{wava.

Porodica Kurtagi} }e nastaviti da razvija svoj uspe{ni biznis u periodu koji je pred nama. Planiraju da kupe jo{ ovaca. Svakako da }emo ih i tada ponovo posetiti.

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (4)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

SVAKI SRPSKI

SEQAK

ZNAO JE ZA DINASTIJU NEMAWI]A: Srbi, redak narod koji je imao svest o svojoj istoriji, bez kwiga, da odatle u~i

Uticaj lingvista Johana Adelunga, koji je napravio sistematizaciju slovenskih jezika, kod Srba se vrlo rano osetio.

On je smatrao je da se zajedni~ki slovenski jezik starih Slovena raspao na tri celine, koje su se kasnije samostalno razvijale. Poqski i ruski jezik su na severu, a na jugu Evrope je sve stavio pod srpsku kapu. Svi drugi slovenski jezici, ukqu~uju}i tu i bugarski, na Balkanu su samo derivati zajedni~kog srpskog jezika i od wega su nastali.

Stavovi Adelunga su mo`da prihva}eni i zbog toga {to su neki od vode}ih tada{wih pisaca, kao Matija Rel`ovi} i Dositej Obradovi}, bili {kolovani i boravili u Saksoniji. Nakon Adelungovog prvog velikog dela o nema~kom jeziku i kako da se on standardizuje 1782 („Umsadiges Lehergedaube der deutcshen Sprache”, preno{eno je i u srpsku kulturu pravilo da treba pisati kao {to se govori. Kada je otac srpskog kwi`evnog jezika i veliki reformator }irilske azbuke Vuk Karaxi} 1814. objavio svoje prvo delo o novom kwi`evnom jeziku kod Srba, polazio je od Adelungovog na~ela „Schreib wie du Sprichst“. Ta se re~enica kod raznih nema~kih pisaca vi{e puta prekovavala od XVII stole}a. U srpskom je doslednije primewena, pa se zaboravilo na nema~ko vekovno poreklo.

Borba oko jezika je borba za novi poredak u dr`avi i novi oblik slobodne dr`ave, koja odgovara narodu koji tim jezikom govori. U Francuskoj je tek u revoluciji 1789. Nacionalna skup{tina zabranila upotrebu dijalekata (,,ratois“), koji su bili znak ropstva i feudalizma, u korist jedinstvenog francuskog jezika. Suvereni narod, koji vodi dr`avu, mora na prvom mestu znati zajedni~ki jezik kojim }e to raditi. U reformi srpske azbuke je trebalo izbaciti slova iz crkvene i ruske }irilice, iz tradicije od ranog sredweg veka, a ubaciti {est slova za srpski izgovor

Svedo~anstvo: Srpski etni~ki prostor koji je ome|io ~e{ki nau~nik Pavel [afarik 1842. godine

(}, |, q, w, j i x). To }e uraditi Vuk Karaxi} posle srpske revolucije, po{to je studirao lingvistiku kod Jerneja Kopitara u Be~u.

Vi{e je pisaca i lingvista pridonelo kona~noj pobedi Vuka Karaxi}a. Savo Mrkaq je u jednom delu „Salo debeloga jeralibo azbukoprotres“ 1810. utro put pobedi pravila da svaki glas u jeziku mora imati svoje posebno slovo. Mora se zakqu~iti da je i pored zvezdanih trenutaka napretka srpske lingvistike u XVIII veku, ona ipak zaostajala za potrebama svoga vremena. Ve}ina vode}ih pisaca je dolazila od u~enih Srba iz Ju`ne Ugarske, gde su imali prilike da se obrazuju u crkvenim i svetovnim {kolama. Osnovni razlog je ipak u ~iwenici da je tamo najpre stvorena srpska sredwa klasa, da su Srbi po~eli da ulaze u aristokratiju i da su imali otresitu inteligenciju. Vi{e od toga, oni su imali bogat ku}ni `ivot, {to je uvek prva i osnovna ustanova kulturnog progresa.

Postoji ipak ogromna ra-

JEZI^KE GRANICE

zlika u kulturi Srba pod turskom vla{}u. Miroslav Panti} navodi primer hroni~ara Mula Mustafe Ba{eskije koji je pisao hroniku zbivawa u Sarajevu od 1746. do kraja veka, koji nigde ne pomiwe da je u najve}em bosanskom gradu postojao neki guslar narodnih pesama. Pomenuo je 1780. jednoga koji je to mogao biti, ali ga izri~ito ne naziva guslarom. Ve} u samom po~etku nazire se kona~na pobede religije kao osnove nacije, a ne wenog jezika. Zajedno s tim Ju`ni Sloveni su stekli kulturnu istoriju koja je zavr{ila u pobedi religioznog, sektarijanskog tipa nacionalnog pokreta... U tipologiji evropskih nacionalizama, to je „nacionalizam sudweg dana“. Sli~nu ulogu u izgradwi nacionalne svesti, kao {to je ima jezik, vr{i i istorija jednog naroda. Moglo bi se re}i da su Srbi bili redak narod na svetu koji je imao svest o svojoj istoriji, a da nije imao ni {kola, ni kwiga da je odatle u~i. Srbi imaju epske narodne pesme. One su najuspelija umetni~ka ostva-

Nisu Srbi bili jedini narod na svetu koji je ta~nije znao pokrajine u kojima se govori wihov jezik, nego i ta~no wegove geografske granice. Onda kada je to postala ustaqena evropska navika, evropski nau~nici su pre Srba po~eli da crtaju i srpske etni~ke granice po jezi~noj osnovi. Za Srbe je to napravio ~e{ki pisac Pavel [afarik, u jednom 1842. vrlo zapa`enom delu o etni~koj rasprostrawenosti slovenskih naroda („R. J. [afarik: Slovenky zemevid”, Prag 1842). Srpski je prostor ome|io pravcem od Bara na ju`noj jadranskoj obali, do Kopra na zapadnoj i reci Dravi na severu.

1808. - Napoleon je, u pohodu na [paniju, koju je osvojio za mesec dana, u{ao u Barselonu.

1916. - Stupila je na snagu naredba nema~ke vrhovne komande u Prvom svetskom ratu o potapawu svih naoru`anih trgova~kih brodova zemaqa s kojima je Nema~ka bila u ratu.

1920. - Nova socijaldemokratska vlada ^ehoslova~ke donela je novi ustav i time zamenila privremeni ustav usvojen 13. novembra 1918. kojim je konstituisana ~ehoslova~ka dr`ava nastala raspadom Austro-Ugarske posle prvog svetskog rata.

rewa za svoje vreme, vrelo naj~istijeg narodnog jezika, ali su, pored svega toga, na prvom mestu oralna istorija jednoga naroda, sa razbijenim dru{tvom u nekoliko neprijateqskih carstava ~ija se granica samo u ratu i pod oru`jem prelazi, i tada retko. Posmatrana iz ugla oralne istorije, narodna pesma ne la`e o doga|aju koji se desio. Odatle i nesporazumi u srpskoj nauci o tome da li je ciklus epskih pesama o Kosovskom boju 1389, verno opisao izdaju jednog od srpskih velmo`a Vuka Brankovi}a. Ilarion Ruvarac u tome vidi sredwovekovnu sklonost ka legendi, a Ivan Bo`i} upu}uje na doga|aje koji izgledaju realni. Bilo kako bilo, svaki je srpski seqak znao za dinastiju Nemawi}a iz sredweg veka. Wihove crkve su bile pune ikona svetaca, od kojih je znatan deo ~lanova dinastije Nemawi}a. Za Srpsku pravoslavnu crkvu je dinastija Nemawi}a bila sveta. To nije poznavawe istorije, nego legenda istorije koja je za svest dru{tva korisnija.

Naravno, to je daleko od nauke istorije, ali jeste jedna predstava o woj koja je u izgradwi nacionalne svesti igrala boqu ulogu nego debele u~ene kwige, ~iji tira` ne prelazi hiqadu primeraka. Dvorane u kojima zasedaju stare{ine u srpskoj revoluciji nakon 1804. ukra{ene su ikonama svetih kraqeva i careva loze Nemawi}a. Kada se u revoluciji 1805. obrazuje jedan Sovjet, stolica mu je u Smederevu, „gradu despota i carevah na{ih“, a kao grbovi i zastave uzimaju se simboli dinastije Nemawi}a iz sredweg veka, ~ijim se legitimnim naslednicima smatraju vo|e pobune. Za preuzimawe tradicije dr`avnosti iz nacionalnog sredweg veka, Vuk Vinaver isti~e sve{tenike i kalu|ere.

l U slede}em broju: Turska i Austrija bile su protiv toga da Srbija dobije status

1944. - Ameri~ke trupe su u Drugom svetskom ratu izvr{ile invaziju na Admiralska ostrva u Tihom okeanu severoisto~no od Nove Gvineje, koja su bila pod japanskom okupacijom. Zauzimawe tih ostrva bilo je strate{ki zna~ajno za savezni~ke snage u nadirawu ka Filipinima.

1956. - Pakistan je progla{en islamskom republikom.

1960. - U sna`nom zemqotresu koji je pogodio marokanski grad Agadir poginulo je oko 12.000 qudi, a grad je gotovo potpuno sru{en.

1984. - Iran je saop{tio da je bombardovao drugi po veli~ini ira~ki grad Basru, a Irak da je uni{tio 50 iranskih brodova u ratu dveju susednih zemaqa.

1992. - U Bosni i Hercegovini je odr`an referendum na kojem se ve}ina stanovni{tva izjasnila za nezavisnu dr`avu, {to je zna~ilo odvajawe od tada{we SFR Jugoslavije. Bosanski Srbi su bojkotovali ovaj referendum, a napetost u kojoj je odr`an kulminirala je kada je ispred crkve u centru Sarajeva ubijen Srbin Nikola Gardovi} na svadbi svoga sina. U roku od nekoliko sati grad je blokiran barikadama koje su ~uvali naoru`ani civili Srbi i Muslimani.

1996. - U najte`oj nesre}i u istoriji peruanskog civilnog vazduhoplovstva poginulo je svih 117 putnika i {est ~lanova posade aviona „boing 737” na letu iz Lime ka gradu Arekipa, koji se sru{io u Andima, oko 900 kilometara ju`no od Lime.

2000. - Tokom sukoba u drugom ~e~enskom ratu, izme|u sela Ulus-Kert i Selmentausen u centralnoj ^e~eniji, poginula su 84 ruska padobranca.

2004. - @an-Bertran Aristid je sklowen je sa mesta predsednika Haitija nakon dr`avnog udara.

2008. - Mi{a Defonseka je priznala da je izmislila svoje memoare „Misha: A memoire of the Holocaust Years” koji opisuje kako je te{ke dane holokausta pre`ivela zahvaquju}i paru vukova. U Srbiji kwiga je prevedena pod naslvom „Pre`iveti sa vukovima”.

2012. - Zavr{ena je konstrukcija najvi{e zgrade u Japanu Tokyo Skytree (Tokijsko nebesko drvo) visoke 634 metara. To je druga najvi{a qudska tvorevina na svetu, a na prvom mestu je Burx Kalif u Dubaiju sa visinom od 828 metara.

Za{to se zapravo ka`elupa kao Maksim po diviziji?

Sigurno ste za nekoga ko govori nepovezano ili o temi o kojoj ne zna mnogo, ~uli da se ka`e da “lupa kao maksim po diviziji”. Verovatno ste tu sintagmu i sami makar nekoliko puta iskoristili, ali da li ste se zapitali - ko je Maksim? Koja divizija? Za{to lupa?

Pri~a koja se krije iza ove izreke zapravo je istorijska. Za po~etak… Da li je Maksim osoba? I da i ne! Maksim iz pomenute izreke zapravo je ser Hiram Stivens Maksim, britanski pronalaza~ ameri~kog porekla koji je `iveo krajem 19. i po~etkom 20. veka. Bio je veoma uspe{an i iza sebe je ostavio patente za brojne ure|aje - pegle za kosu, mi{olovke, letelice i parne pumpe… Tvrdio je ~ak i da je izumeo sijalicu, ali je u istoriji ipak najpoznatiji po izumu prvog automatskog oru`ja ili - mitraqeza.

Maksim je svoj mitraqez patentirao 1883. a nakon {to je naredne godine pred publikom demonstrirao wegov rad, nije bilo vojske koja nije `elela ovo oru`je. A kako i ne bi! Mitraqez je mogao da ispali 600 metaka u minutu i, iako se danas smatra prete{kim i suvi{e glomaznim, u svoje vreme je prestavqao posledwi krik vojne mode! I tu dolazimo do za~koqice! Jer “maksim” iz popularne izreke zapravo nije osoba ve} - oru`je! Mitraqez je dobio ime “Maksim” po svom tvorcu i on je taj koji “lupa po diviziji”. A… Za{to “lupa”? Zato {to je ovo oru`je proizvodi-

PRE

lo ogromnu buku! Osim {to je sejao ki{u metaka po neprijateqima, maksim je bio i stra{no bu~an, pa je onda{wim qudima izgledalo “kao da lupa”. Prvo su ga nabavili Britanci. Zabele`eno je da ga je prvo dobio Singapurski dobrovoqa~i korpus jo{ 1889. ali je zapravo najvi{e kori{}en prilikom ekspedicija u Africi, pre svega zato {to su se domorodci pla{ili zvuka ovog oru`ja. Istorija pamti i da je mitraqez prvi put kori{}en prilikom kolonizacije Rodezije, a istori~ari ga danas nazivaju i “oru`jem kojim je kolonizovana Afri-

PARIZA, LONDONA I BE^A!

ka”. Nije pro{lo mnogo vremena, a i druge evropske sile u svoje naoru`awe su uvrstile “maksima”. To je bio slu~aj i sa srpskom vojskom, a tu dolazi mo i do odgovora na pi tawe…

“Maksim” je svoju najve}u primenu na{ao tokom Prvog svetskog rata kada su ga, u razli~itim varijantama, koristile sve zara}ene strane, ukqu~uju}i i srpsku vojsku. Zbog svoje ogromne ubojite mo}i i zvuka, vojnicima je ovo oru`je delovalo naro~ito stra{no i imalo je veliki uticaj na tada{wu kulturu. U to vreme nastao je i izraz koji se zadr`ao sve do dana{wih dana - lupa kao maksim po diviziji.

Kojoj diviziji?

Prva kafa u Srbiji popijena je na ovom mestu

Bela ili crna, doma}a ili „turska“, filter, espreso, instant… kafa je sastavni deo `ivota miliona qudi {irom sveta. Tako je i u Srbiji – ispijawe prve jutarwe, putne, popodnevne, one koju popijemo na poslu, ili one koju povezujemo sa opu{tawem i }askawem sa prijateqima, poseban je ritual za svakog od nas. A taj ritual, po svoj prilici, na ovim prostorima, traje vi{e od pet vekova!

Prapostojbinom kafe danas se smatra Etiopija, dr`ava u isto~noj Africi. Ne zna se pouzdano kada je ova biqka otkrivena i kada je tamo po~ela da se koristi. Poznato je da su u davnoj pro{losti zrna biqke kafe slu`ila kao dodatak jelu i za pravqewe vina. Najkasnije u 9. veku kafa je pre{la Crveno more i odoma}ila se me|u stanovni{tvom na Arabijskom poluostrvu. Veruje se da je ova oblast u jugozapadnoj Aziji i mesto ra|awa napitka koji mi danas znamo pod imenom „kafa“. Iako su u prvo vreme Arapi bri`qivo ~uvali tajnu wenog pravqewa, kafa se odatle tokom vekova ra{irila po celom svetu – po~ev od Bliskog i Sredweg Istoka, pa nadaqe. Zna~ajna stanica u tom „pute{estviju“ bio je i Beograd…

KAFA PO PRVI PUT ME\U SRBIMA

Svakodnevno ispijawe kafe bilo je zna~ajan deo dru{tvenog `ivota u Osmanskom carstvu. Zato se veruje da je, zajedno sa turskim osvajawima, i ona stigla na Balkan. Stigla i – svima se svidela! Iako je verovatno da su se stanovnici ju`nih krajeva Srbije jo{ i pre upoznali sa ovim napitkom, prvo „zvani~no mesto“ gde se slu`ila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine. Zvalo se – kafana!

Godinu pre toga vojska Sulejmana Veli~anstvenog osvojila je Beograd. Turci su se nastanili u gradu donose}i sa sobom nove obi~aje. Jedan od wih bio je ispijawe kafe. Na javnim mestima, to je bilo mogu}e jedino u kafanama ~ije ime i dolazi od turske re~i „kahvehane“ preuzete iz arapskog i persijskog „qahve“ („kafa“) i „khane“ („ku}a“) ili, rekli bismo – „ku}a kafe“. O prvoj kafani u Beogradu ne zna se mnogo. Bila je podignuta negde na Dor}olu koji je, zbog svog polo`aja, u to vreme bio centar trgovine i raskr{}e mnogih puteva. Ako je i imala ime, ono do danas nije sa~uvano.

Poznato je da se nalazila na spratu ku}e i da su gosti u woj sedeli na podu. Slu`ila se samo kafa i to u malim {oqama, a ulaz je bio dozvoqen jedino mu{karcima. Odavde, kafa se daqe {irila na Zapad, ka Evropi, gde je po~ela da sti`e i sa trgovcima sa Orijenta i ubrzo postala jedan od omiqenih napitaka tamo{weg stanovni{tva. Prva kafana u Engleskoj po~ela je da radi u Oksfordu 1650. godine. U Be~u, prva prodavnica kafe otvorena je 1683. godine, a postoji i podatak da je sredinom 18. veka samo u Veneciji postojalo vi{e od 200 kafana!

Ipak, i Beogradu je ostalo ne{to po ~emu je mogao da se di~i – jer, osim od onih u Parizu ili Londonu, wegova kafana bila je starija ~ak i od Carigradske! Prvu kafanu u prestonici Osmanskog carstva otvorila su dvojica Sirijaca „tek“ 1555. godine.

KAFA KAO NEZAOBILAZNI DEO SVAKOG RAZGOVORA

Od tih „dor}olskih po~etaka“ do dana{wih, modernih vremena, kafa je u Srbiji pre{la dug put. Pre{la, i na tom putu postala nezaobilazni deo svakodnevnog `ivota. Negde tokom 19. veka iz mu{kog se pro{irila i na `enski svet – dame iz gra|anskih slojeva dru{tva u to vreme po~ele su da organizuju sedeqke u svojim salonima, dru`e se sa prijateqicama, razgovaraju i ispijaju kafu. Tada ovaj napitak dobija onu, danas tako prepoznatqivu dimenziju – pri~u i opu{tawe uz {oqicu divnog, toplog napitka. Zabele`eno je da se ispijawe kafe kao deo dru{tvenog doga|aja prvi put pomiwe u dokumentu iz 1892/93 iz Smedereva gde je, u letwikovcu dinastije, kraqica Natalija Obrenovi} priredila prijem. Uz kafu se razgovaralo, pregovaralo i dogovaralo. Ona se ispijala polako, „natenane“ i tako da se u`iva u svakom trenutku. A, tako je i danas…O tome u kolikoj meri je kafa u{la u sve pore na{e svakodnevice, mo`da najboqe govori ~iwenica da se pije svuda. Na putu do posla, na pauzi, posle ru~ka, u izlasku sa prijateqima, a postala je i neizostavan ritual dugometra`nih pute{estvija. I tako, i posle vi{e od 5 vekova, tradicija ispijawa kafe u Srbiji nastavqa da `ivi…

Hiram Stivens Maksim, britanski pronalaza~, izumiteq prvog automatskog oru`ja - mitraqeza

U MOKRINU LETELO PERJE

Gusan @u}ko svetski {ampion

Selo Mokrin kod Kikinde poznato je kao rodno mesto Mike Anti}a i Ra{e Popova, ali i po dva neobi~na svetska prvenstva. Jedno je u tucawu jajima na Uskrs, a drugo krajem februara – zavr{nica nadmetawa u borbi gusana.

Gusan @u}ko novi je svetski {ampion. U finalu je za {est i po minuta pobedio rivala Crvenog i osvojio titulu 38. Svetskog prvenstva u borbi gusana u Mokrinu. @u}ko ima tri godine i nijedan poraz u karijeri. Wegov vlasnik ima 15 godina i dobio ga je na poklon od dede. „Ovo mi je druga godina kako smo prvi. I kao mlad je bio prvi i takmi~im se od malih nogu, kao brat i sestra {to imaju sedam godina, tako i ja. Mi imamo guskove dobre, kvalitetne i volim {to smo prvi“, ka`e Lazar Adamov, vlasnik gusana @u}ka.

„Nema veze {to je izgubio, tretman }e biti pobedni~ki, on mene nije osramotio, daleko bilo. Tretman }e biti pun pansion“, naglasio je Miodrag Trni}, vlasnik Crvenog. Takmi~ewa i kvalifikacione borbe na mokrinskoj „Gusanijadi“ po~ela su jo{ sredinom decembra. Organizatori ka`u da je zimi tokom sezone parewa u prirodi gusana da se bore, ako ne me|usobno, onda za naklonost `enki. Nadme}u se u vi{e kategorija, jer gotovo da nema dvori{ta u Mokrinu bez gusaka.

„Da ka`emo da se takmi~ewe odvija u tri kategorije: mladih, dvogodih i seniora. Ukupno je u~estvovalo negde oko 130 gusana u svim kategorijama“, navodi @ivica Terzi} iz udru`ewa „Belo pero“ iz Mokrina. Tek posle posete Svetskom prvenstvu u borbi gusana u Mokrinu shvatite pravo zna~ewe izraza za doga|aj na kojem je „letelo perje“.

Amerikanac optu`en da je zaradio 1,8 miliona dolara prislu{kuju}i `enine poslovne razgovore

koje je obavqala od ku}e

Ameri~ka regulatorna agencija optu`ila Tejlora Laudona da je zaradio 1,8 miliona dolara trguju}i poverqivim informacijama koje je ~uo tokom razgovora koje je rade}i od ku}e obavqala wegova supruga. Ovaj slu~aj bi mogao da oja~a argumente protiv rada od ku}e.

Komisija za vrednosne papire i berzu (Securities and Exchange Commission – SEC) navodi da je Tajlera Laudona optu`ila za trgovinu povla{}enim informacijama po{to je „zloupotrebio uslove rada na daqinu“ i profitirao na privatnim informacijama u vezi s planovima naftne kompanije „Briti{ petroleum“ da kupi transportni centar sa skladi{tem za kamione u Ohaju pro{le godine. SEC tvrdi da je Laudon, koji `ivi u Hjustonu u Teksasu, prislu{kivao nekoliko sastanaka na daqinu koje je vodila wegova supruga rade}i iz kancelarije od ku}e, ina~e menaxerke za spajawe i akvizicije „Briti{ petroleuma“. Regulatorno telo u saop{tewu navodi da je Laudon kada je ~uo te infomacije krenuo da kupuje deonice transportnog centra „Travel center of Amerika“. Na kraju je bez znawa supruge kupio 46.000 deonica, nekoliko nedeqe pre nego {to je objavajvqeno preuzimawe. Vrednost deonica je posle preuzimawa porasla za skoro 71 odsto. Laudon je tada prodao sve svoje deonice i zaradio 1,8 miliona dolara.

Laudon je na kraju sve priznao svojoj supruzi tvrde}i da je kupio deonice zato {to je `eleo da zaradi dovoqno novca da ona vi{e ne mora tako mnogo da radi. @ena je prijavila wegov potez svojim {efovima u „Briti{ petroleumu“ koji su joj kasnije dali otkaz i pored toga {to nisu imali dokaze da je svesno odavala poverqive informacije svom mu`u. Na kraju se iselila iz zajedni~ke ku}e i podnela zahtev za razvod.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

POSAO: Dosta posla o~ekuje Ovnove, ali uspe}ete sve da izgurate ukoliko se na vreme obratite za pomo}. Mogu}i su pomo} i podr{ka nekih qudi sa kojima ne sara|ujete svakodnevno i direktno. QUBAV: Nastavite u stilu kojim ste krenuli, zna~i opu{teniji pristup. Poku{ajte da uskladite svoja o~ekivawa sa realnim mogu}nostima. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite i budite u prirodi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Morate biti sugestivniji kada ne{to obja{wavate i prezentujete. Budite oprezni u vezi pla}awa zaostalih ra~una i dugova kako bi kamata ostala pod kontrolom. QUBAV: Partner bi mogao da vas podstakne na neke akcije, koje vam nisu standardne. Qubavni `ivot bi}e u dobroj fazi. Slobodni Bikovi }e obnoviti neki kontakt. ZDRAVQE: Problemi sa probavnim traktom.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Bitno je da se ne oslawate iskqu~ivo na sebe. Nove okolnosti zahteva}e dosta strpqewa ukoliko `elite da vas zaobi|u velike komplikacije. QUBAV: U ve}em delu sedmice bi}ete dobro raspolo`eni. Partner o~ekuje ve}u posve}enost zajedni~kim prijateqima. Slobodni, vama je lepo, jer u`ivate u flertu. ZDRAVQE: Vi{e pa`we obratite na unos vitamina i ja~awe imuniteta.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Mogu}a su iznena|ewa u vidu otvarawa novih mogu}nosti, {to bi bez mnogo razmi{qawa trebalo da uzmete u obzir. Bitno je da se oslonite na sebe i intuiciju. QUBAV: O~ekuje se da budete privr`eniji partneru, podr`ite ga i potrudite se da napravite atmosferu u kojoj }ete obostrano u`ivati. Slobodnim Rakovima }e se i daqe vrteti pro{lost. ZDRAVQE: Mogu}e glavoboqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Dosta napeta radna sedmica o~ekuje Lavove. [to se ti~e papirologije, ne potpisujte nikakve ugovore ukoliko ne morate. QUBAV: Za zauzete ovo je jedna lepa qubavna nedeqa gde }ete se zabavqati, izlaziti i u`ivati u vremenu provedenom sa partnerom. Ako ste slobodni, u izgledu nove qubavne mogu}nosti, ali budite strpqivi. ZDRAVQE: Bi}e vam potreban redovniji san.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Poslovni segment bi}e u principu stabilan, ali potrebno je da vi budete maksimalno precizni u svom izra`avawu, da zatra`ite dodatna obja{wewa ukoliko ne{to nije dovoqno jasno. QUBAV: Uspevate da ukalkuli{ete posao i planirano vreme sa partnerom {to je vrlo dobro. Slobodni, mogu}i su novi momenti vredni pa`we kroz dru`ewe. ZDRAVQE: Povremeni bolovi u kostima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Va{i planovi su veliki i bi}ete i sami iznena|eni naglim preokretom koji vas o~ekuje. Sve {to isplanirate i dogovorite u skladu sa svojim mogu}nostima ima}ete realne {anse da sprovedete. QUBAV: Partnerski odnosi }e zahtevati vi{e energije i boqu organizaciju. Slobodni, kona~no mo`ete pokrenuti pri~u sa novom simpatijom. ZDRAVQE: Oscilacija u radu neke od `lezda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Morate potra`iti modele poslovawa da ne{to izmenite, bi}e vam potrebna pomo} sa strane. ^uvajte se nedefinisanih i nepotpunih informacija. QUBAV: Budite u svakom trenutku spremni na ne{to novo, neo~ekivano, ispuwavajte jedno drugom trenutke ne`no{}u. Slobodni, mogu se pojaviti nove osobe vredne pa`we. ZDRAVQE: Ose}a}ete se dobro, bez zna~ajnijih upozorewa.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Pripazite se dono{ewe naglih poslovnih odluka. Mo`e se tra`iti od vas da ne{to brzo odradite. Razmislite dobro, mo`da treba ostaviti neke stvari da malo odstoje. QUBAV: Partner o~ekuje da se dogovarate oko nekih krupnijih stvari, ulagawe u dom ili planirawe odmora, potrudite se da to ispo{tujete. Slobodni, ima}ete prilike za lepe trenutke. ZDRAVQE: Povremena napetost.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Mogu}i su novi problemi i nervoza, poslovi }e i}i sporije nego {to bi trebalo. Prekora~ewe rokova je zasigurno mogu}e. QUBAV: Partner `eli da bude na prvom mestu i vi morate da poradite na tome. Ako ste slobodni, priu{tite sebi izlazak ili se aktivirajte vi{e na dru{tvenim mre`ama. Ima}ete priliku da naletite na zanimqive osobe. ZDRAVQE: Dovoqno se naspavajte.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Promenqiv period {to se posla ti~e, a to se pre svega odnosi na komunikaciju. Budite na oprezu kada su nepotrebni tro{kovi u pitawu, iskoristite ovo vreme da mo`da ne{to i u{tedite. QUBAV: Bi}ete u prilici da neke stvari pokrenete, o`ivite ponovo strasti. Slobodni, ukoliko tragate za srodnom du{om, nemojte be`ati i zatvarati se. ZDRAVQE: Mogu}i su problemi sa ki~mom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Dajte sve od sebe da ono {to je do vas uradite na najboqi mogu}i na~in i shvatite sve kao jedan trenutno lo{ period. QUBAV: Potrudite se da napravite iznena|ewa dragoj osobi i bi}e vam uzvra}eno. Slobodni, mogu vam se namestiti fine mogu}nosti da spojite posao i zadovoqstvo. U`ivajte. ZDRAVQE: Mogu}e su respiratorne tegobe i alergijske reakcije. Ja~ajte imunitet.

BLUBERI SE VRA]A KU]I

Ma~ak prona|en posle ~etiri godine u susednoj dr`avi

Porodica Smit iz okruga Daun u Severnoj Irskoj odavno je izgubila svaku nadu da }e ponovo videti svog ma~ora Blueberija. Ipak, vi{e od ~etiri godine nakon {to je nestao, qubimac Smitovih prona|en je u Golveju u Irskoj.

^etiri godine nakon {to je porodica Smit odustala od potrage za svojim ma~kom, stigao je poziv: „Imamo va{eg Bluberija“. Voqeni crni ma~ak koji je nestao u novembru 2019. godine iz porodi~ne ku}e u Bangoru, u okrug Daun, na obali Severne Irske, pojavio se pro{le nedeqe u okrugu Golvej u Irskoj. Me{tanin jednog sela nadomak irskog grada Golveja primetio je ispred supermarketa ma~ka koji je delovao bolesno pa ga je odneo kod lokalnog veterinara 6. februara.

„Imao je ma~ji grip. Bio je veoma poslu{an, ali i veoma dru`equbiv. Malo je bolovao i bio napet, ali je ipak `eleo pa`wu qudi“, rekla je Rej~el Rasel, veterinarska sestra koja je negovala Bluberija. Ma~ka je imala ~ip, ali pretraga baze podataka o ku}nim qubimcima u Irskoj nije dala rezultat. Veterinari su zatim proverili bazu Europetneta, koja pokriva 26 evropskih zemaqa, i prona{li su podu-

darawe u Velikoj Britaniji. Smitovi su ove nedeqe vratili svog qubimca ku}i. „Jo{ uvek smo u {oku. Ovo je jednostavno briqantno. Prepoznao nas je“, naglasila je Hana Smit.

Da li je zdravo jesti vru}u supu

Ka`u bake, ali i svi stru~waci iz oblasti medicine kako treba jesti „na ka{iku“ i kako je doma}e skuvano dobar izbor. Supe i ~orbe su tu u prvom redu. Sve o supama i ~orbama, razjasnila je nutricionistkiwa Jovana Ranisavqev.

KOJA SUPA ILI ^ORBA

JE DOBAR IZBOR

ZA PREDJELO?

„Kod nas se tradicionalno i ~orbice i supe pripremaju sa razli~itim dodacima, {to doprinosi wihovoj ve}oj kalorijskoj vrednosti, a samim tim i ote`anim varewem u toku glavnog obroka. Najidealnije bi bilo da pojedemo bistru pile}u supicu ili ~orbicu od povr}a, jer one ne sadr`e dodatke, nisu za~iwene i imaju ni`u kalorijsku vrednost, pa samim tim ne}e ote`ati varewe, nego }e doprineti ve}em ose}aju sitosti, kako ne bismo uneli ve}u koli~inu hrane tokom glavnog obroka“, precizirala je nutricionistkiwa Jovana Ranisavqev.

ZA[TO JE ZDRAVO REDOVNO

JESTI DOMA]U SUPU?

Supa sadr`i veliku koli~inu te~nosti, hidrira organizam, uti~e na probavu, ko ima problema sa ostipacijom (zatvorom), mo`e dodatno da poboq{a rad i peristaltiku creva. Unosimo vitamine i minerale koje smo do-

RECEPT

PE^ENO PILE SA POVR]EM

POTREBNO JE:

n 1 celo pile (sredwe veli~ine)

n 5-6 sredwa krompira

n 4-5 {argarepe

n 2-3 ka{i~ice aleve

paprike n po ukusu suvi biqni za~in n po ukusu so

PRIPREMA:

Obariti pile, ali ne previ{e da se ne bi raspalo. Staviti u tepsiju u kojoj }e da se pe~e, malo ga nauqiti i premazati za~inima sa svih strana.

Krompir i {argarepu o~istiti i ise}i na `eqene komade, pa i wih dobro za~initi, pore|ati povr}e pored piletine i prekriti folijom.

Pe}i na 200 C, oko 1,5 sat. Zatim skinuti foliju i ostaviti da se malo zapece. Prijatno!

Da li supa iz kesice

mo`e da pomogne kod digestivnih tegoba?

Nekada i supa iz kesice mo`e da bude korisna kod dijareje i povra}awa, jer sadr`i visok sadr`aj natrijuma, tako da }e doprineti da malo `ivnemo, da dobijemo energiju i da nismo toliko malaksali. „To mo`emo da koristimo kao instant varijantu tog momenta kada nam se de{ava, ali da se svakako fokusiramo na pripremu doma}e supe, jer je kvalitetnija, jer kroz wu unosimo i delom proteine, {to iz tog mesa od kog se kuvala i naravno, vitamine i minerale koji su u samoj supi“, poru~ila je nutricionistkiwa Jovana Ranisavqev.

bili iz koske ili mesa koji su se kuvali, objasnila je nutricionistkiwa Ranisavqev i dodala da u tawiru ne treba da preovladavaju rezanci, ve} per{un ili celer.

KOLIKO ZAPR[KA

U ^ORBAMA

OTE@AVA VAREWE?

„Zapr{ku ne bi trebalo da unosimo, jer pr`ewem se osloba|aju slobodni radikali, pa ne doprinosimo organizmu dodavawem zapr{ke jer tu nema nutritivnih vrednosti. Ne unosimo nikakve vitamine i minerale kroz zapr{ku, a ona dodaje

kalorijsku vrednost ~orbici“, naglasila je Jovana Ranisavqev. ^orbe bi trebalo jesti bez zapr{ke, sadr`e dovoqnu koli~inu proteina koja je adekvatna za jedan obrok i ukoliko je osoba u procesu gubitka telesne mase, ne bi trebalo dodavati pavlaku.

[to se ti~e povr}a i zeleni, kao {to su pa{kanat ili {argarepa, nutricionistkiwa savetuje da se ovo povr}e jede kao sve`a salata, posebno kod dijabeti~ara i qudi sa insulinskom rezistencijom, jer ima ni`i glikemijski indeks i sadr`i ve}u koli~inu vlakana, {to se kuvawem gubi. ^orbu je po`eqno jesti svaki dan, a minimum jednom ili dvaput nedeqno.

KAKO NAPRAVITI BRZO

DOBAR POTA@?

„Bitno je da u fri`ideru imamo namirnice, mo`e da se napravi

od povr}a koje volimo. Ja naj~e{}e pravim bundevu i {argarepu u kombinaciji sa tikvicom i ponekad dodam neki mawi krompir, ukoliko preteram sa koli~inom vode koju sam dodala, pa nemam vremena da ukuvavam taj pota`, da bi se malo zgusnulo. Jedem ga, naravno, uz gr~ki jogurt“.

KOLIKO JE ZDRAVO

JESTI VRU]E?

„Ne bi trebalo da jedemo vrelu ~orbicu, generalno, vrelu hranu, trebalo bi da bude prohla|ena bar za neki stepen nego {to se priprema, jer ta visoka temperatura ote`ava varewe“, objasnila je Ranisavqevi}eva.

KOLIKA DUGO JE POTREBNO

KUVATI POVR]E KAKO BI

ZADR@ALO VITAMINE

I MINERALE?

[to kra}e, to boqe. „Prilikom pripreme pota`a, do-

voqno je da provri voda i da malo razmek{a to povr}e i to je sve. Ne treba povr}e ukuvavati da {to du`e bude pod tom parom, nego da bude minimalno tretirano. Generalno, sve vo}e i povr}e, najboqe je jesti u sve`em stawu“, precizirala je nutricionistkiwa i pojasnila da je tri do pet minuta kuvawa dovoqno.

Masno}u u supi, onu koja se pojavila od mesa, mo`emo skloniti ili ostaviti i pojesti u zavisnosti od na{ih potreba i sklonosti:

„Ako nam treba mawi kalorijski unos ili nam supa ne prija kada je toliko masna, mo`emo to da skinemo. Ali, apsolutno nema potrebe da skidamo tu masno}u, jer je ona iz tog mesa zadr`ana u supi i doprine}e du`em ose}aju sitosti“.

Namirnice koje ne treba podgrevati

Evo liste namirnica koje nije preporu~qivo podgrevati:

PIRINA^ – va`an je izvor ugqenih hidrata, ali mana je {to jela od pirin~a osim nas, vole i bakterije. Ako ga odmah nakon hla|ewa ne stavite u fri`ider, ve} dr`ite na sobnoj temperaturi, spore bakterija }e se razmno`iti i stvori}e toksine.

SPANA], CELER, ZEQE, BLITVA… – zeleno lisnato povr}e na ~elu sa spana}em nije preporu~qivo podgrevati zbog nastanka nitrita. Ako ga ipak `elite ostaviti za kasnije, stavite ga ohla|enog u fri`ider i kasnije jedite hladnog. Supu u kojoj jer kuvan celer iz istog razloga ne smete podgrevati.

PILETINA, ]URETINA I JAJA – Meso `ivine, ba{ kao i jaja mogu biti zara`eni salmonelom. @ivinsko meso ima ve}u gustinu pro-

U na{em narodu ruzmarin je najpoznatiji kao biqka kojom se kite svatovi. Me|utim, osim ovog starog obi~aja ruzmarin je u narodu poznat ne samo zbog mirisa i arome, nego i zbog lekovitog svojstva.

Istra`ivawa su pokazala da karnozna i ruzmarinska kiselina u ruzmarinu imaju mo}na antibakterijska, antivirusna i antifungalna (protiv gqivica) svojstva. Redovno konzumirawe ruzmarina potencijalno mo`e pomo}i u smawewu rizika od infekcije. Mo`e da pomogne i imunolo{kom sistemu da se bori protiv infekcija.

teina od crvenog mesa, pa se podgrevawem osim pojave bakterija javqa i problem sa razgradwom proteina. Zbog toga je ukus podgrejane piletine uvek druga~iji od sve`e pripremqenog jela. Konzumirawem podgrejane piletine ili }uretine, kao i jela od jaja kao rezultat mogu dati razli~ite probavne tegobe.

KROMPIR – poput pirin~a i kod krompira je o~igledna pojava da ga napadaju bakterije kako se jelo hladi i stoji na sobnoj temperaturi. Me|u opasnim bakterijama posebno se izdvajaju klostridije, naro~ito C. botulinum koja ima idealne uslove za razmno`avawe. Podgrevawe ne}e neutralisati ovog uzro~nika botulizma, infekcije koja mo`e biti veoma opasna po mozak i nervni sistem.

GQIVE – Gqive ne trpe dugo ~uvawe nakon pripreme i savet je da ih {to pre pojedete.

Bilo da su u pitawu {ampiwoni, bukova~e, vrgawi, lisi~arke ili neke pete gqive vodite ra~una o rokovima upotrebe i nikada ih pripremqene ne ostavqajte za kasnije. Tako }ete spre~iti nastanak toksina i stoma~ne probleme.

Karnozna kiselina poznata je kao jediwewe koje ima mo}na antioksidativna svojstva. Iako je potrebno vi{e istra`ivawa, preliminarne studije pokazuju da ruzmarin ima pozitivan uticaj na smawewe anksioznosti i stresa. U nasumi~nom ispitivawu sprovedenom na studentima, otkriveno je da ruzmarin, u pore|ewu sa placebom, poboq{ava kvalitet spavawa u~enika i smawuje nivo anksioznosti. Ruzmarin se vekovima koristio kao pomo}no sredstvo za pam}ewe a studije o aromaterapiji pomo}u ruzmarina potvrdile su neke od ovih tvrdwi. Jedna studija je

otkrila zna~ajna poboq{awa u kognitivnim performansama u roku od 20 minuta nakon udisawa esencijalnog uqa ruzmarina. Ako ho}ete da vam se rumene obrazi pijte ~aj od lista ruzmarina. Osim za boqu prokrvqenost ko`e, on je dobar kao sredstvo za ubla`ewe gr~eva, stimulisawe lu~ewa `u~i, olak{awe varewa i eliminaciju gasova. Pove}ava prokrvqenost sr~anog mi{i}a. Ka{i~icu lista ruzmarina prelijte {oqom kqu~ale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta. ^aj procediti i piti dva do tri puta dnevno po {oqu.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

FOLK PEVA^ NA SLICI NIZ IME PORTUGALSKE FADO PEVA^ICE RODRIGEZ

GRANI^NA LINIJA NEPOZNATA @ENA (@ARG.)

POZORI[NO DELO

KAI[

LAGANO, MIRNO (MUZ.)

OZNAKA ZAGRAM

VRH U HIMALAJIMA

UZIMAWE U ZAKUP

INDUSTRIJSKA BIQKA MIRIS ZA NEGU TELA

VEZNIK NAGOWENE DIVQA^I NAZASEDU

MESTO NA KOSMETU, KOD PRIZRENA SAHRANE IME AMERI^KOG GLUMCAHARISA LEVAK ZA TO^EWE

ISKQU^ENO (ENG.)

STRAHOTA, GROZOTA

^OVEK ISTOG IMENA KAO DRUGI

23. SLOVO AZBUKE PAM]EWE,

OFICIRSKI ^IN TORBAZA NAMIRNICE

PRIPADNIK INDOEVR. GRUPE NARODA, ARIJEVAC

STE]I DOSTA NOVCA (@ARG.)

SVE^ANA STARINSKAODE]A NEPROFESIONALCI

[EF (ENG.) NASEQE KOD BEO^INA

VODORAVNO: 1 . Postati neodlu~an(lat.), 2. Nemoral - Beogradska muzi~ka smotra, 3. Pasmina, soj - Iza}i u {etwu, 4. Mera za povr{inu - Javni bele`nici - Lat. veznik, 5. Majstor za medene kola~e, leceder - Italijanska glumica Alida, 6. Govori ekavski - Mesto u Banatu, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Grad u Italiji - Japanska kratka pesma, 8. Pokazna zamenica - Vrsta eksploziva - Sedamnaesto slovo azbuke, 9. Vokalni izvo|a~i - Poluparazitske biqke, 10. Na{ raniji teniser Zoltan - Kriti, 11. Ludolfov broj - Sanitarna prostorija - Deveto i 24. slovo azbuke, 12. Oru`ana pratwa (fr.), Krupna muva, 13. Porez (tur.) - Prevozna sredstva, 14. Srpska pop-folk peva~ica.

USPRAVNO: 1. Geometrijsko telo ome|eno sa 6 paralelograma (mn.), 2. [umica omorike - Narodno mu{ko ime, 3. Ptica peva~ica - Imperatori - Boja za kosu, 4. Do}i prerano, poraniti - Ime francuskog pisca Egziperija, 5. Nota solmizacije - Onaj koji silom prisvaja tu|e - Vrsta kita, 6. Krem dru{tva - Patvorina, falsifikat - Simbol sumpora, 7. Auto oznaka Belgije - Raznobojno - Pro`drqive, 8. Amerikanac u `argonu - Crte - Inicijali vajara Loga, 9. Spojnica krajeva luka (mn.) - Neposredna deoba }elija (biol.), 10. Mu{ko ime, Isailo - Amajlija, talisman - Rasplodno gove~e, 11. Trabant - Lilihip, lizalica, 12. Emitovawe - Velika zmija, piton.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: DRAMA, REMEN, ADA\O, G, LAN, API, I, NAJAM, KRAJK, OF, KAPETAN, JEZA, ODORA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

IMEWAK, ^IF, ], MEMORIJA, KGB, APARAT, ERISTIK, NI, BIQKE, ODAR, AC, UROVICA, KAPILAR, T, LATI, ICATI, ELATIV, TAS, KARIJATIDE, RE[EWE SUDOKU 2:

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POKOLEBATI SE, AMORAL, MESAM, RASA, I[ETATI, AR, NOTARI, ET, LICITAR, VALI, EKATI, ELEMIR, L, RIMINI, UTA, OVE, AMONAL, W, PEVA^I, IMELE, ILIN, TAJITI, PI, TOALET, ZU, ESKORTA, OBAD, DANAK, VOZILA, IVANA SELAKOV

RE[EWE SUDOKU 1:

Putin poklonio

Kimu ruski

luksuzni automobil

„aurus“

Ruski predsednik Vladimir Putin poklonio je automobil svom severnokorejskom kolegi Kim Xong Unu, prenose ruski dr`avni mediji, a Si-En-En navodi da je to jo{ jedan znak zbli`avawa dve zemqe.

Automobil namewen Kimovoj li~noj upotrebi ruska delegacija dopremila je jo{ u nedequ. Portparol Kremqa Dimitrij Peskov rekao je za agenciju Tas da se radi o automobilu „aurus“, luksuzne linije vozila namewenih ruskim dr`avnicima. Kimova sestra i visoki zvani~nik Pjongjanga Kim Jo Xong zahvalila se Putinu u bratovqevo ime i rekla da „poklon slu`i kao jasan znak specijalnih li~nih odnosa lidera Severne Koreje i Rusije“.

Dva {efa dr`ava susrela su se li~no pro{log septembra, kada je Kim posetio ruski Daleki istok kako bi obi{ao neke od wegovih kqu~nih civilnih i vojnih objekata. Putin ga je pratio na kosmodromu Vosto~ni i pokazao dva dr`avna automobila ruske proizvodwe u to vreme. Iako je prvobitno zami{qen kao vozilo za dr`avne zvani~nike, „aurus“ je u maju 2021. lansirao svoj prvi civilni model, „senat“. Pro{le godine je pokrenuta proizvodwa u Ujediwenim Arapskim Emiratima. Ameri~ki obave{tajni zvani~nici su sve zabrinutiji oko dugoro~nih implikacija zbog onoga {to se ~ini da je novi nivo strate{kog partnerstva izme|u Severne Koreje i Rusije.

Izgubio sam bubreg sa sedam godina

Peva~ Baja Mali Kninxa otkrio detaqe

borbe za `ivot - otac je sve dao na moje le~ewe

@ivot bez jednog bubrega je mogu}, a to najboqe zna Baja Mali Kninxa. Peva~ se sa ozbiqnim zdravstvenim problemima suo~io kada je imao samo sedam godina.

- Vojska je najve}a `ivotna {kola. Mene su pogre{no le~ili, doktor Jozef me je spasao. Mislio sam da nikad ne}u do}i ku}i - rekao je peva~, pa se prisetio perioda kada mu je `ivot visio o koncu.

- Negde u {estoj, sedmoj godini ispratio sam oca na autobusku stanicu, vra}ao se u Nema~ku. I kad je oti{ao, ja sam se vra}ao ku}i, preko nekog drvenog prelaza, ne{to mi je uko~ilo nogu, nisam mogao da pre|em. Porodica se zabrinula {ta je detetu, vodili me doktorima u Livno, nisu mogli ni{ta da ustanove.

- U su{tini je bio problem s desnim bubregom. I malo nemara, malo neznawa, 1972. {arena vremena, prebace me u Sarajevo. Operi{e me doktor Jozef Kafka, Jevrejin, prakti~no mi je spasao `ivot jer je bubreg bio toliko istrulio da to nije normal-

DOBIO AMERI^KU PENZIJU, PA DO@IVEO MO@DANI UDAR

Emotivna ispovest [ekija Turkovi}a”Ko je wihov dinar uzeo umro je!”

[eki Turkovi} za doma}e medije otkrio je da je stekao pravo na ameri~ku penziju, gde je i proveo jedan deo `ivota, ali stvari ispale onakve kako je o~ekivao.

no. Izgubio sam bubreg sa sedam godina. Otac je morao da se vrati posle dva dana, da spasava `ivot sinu, sve {to je zaradio

LEPA BRENA NAZDRAVQA [AMPAWCEM U MONTE KARLU

Peva~ica se pohvalila kadrovima iz luksuznog Monaka

Popularna peva~ica

[u}ro Turkovi}, javnosti poznat kao [eki Turkovi}, svoju peva~ku karijeru zapo~eo je u Beogradu sedamdesetih godina, a ubrzo postao jedan od najpopularnijih peva~a na prostoru biv{e Jugoslavije. [eki je do danas snimio 25 albuma, u~estvovao je na mno{tvo festivala i otpevao mnoge hitove, od kojih su najslu{aniji „Posledwi boem”, „Dotaknu}u”, „^ovek sa srca dva”, Da su meni 22”, „Spomenar”, „Poklawam ti ostatak `ivota”.

U emisiji „Ispovest”, [eki je otvoreno govorio o svojoj karijeri, zaradi, periodu najve}e popularnosti i odlasku u Ameriku gde je `eleo da sebi i svojoj porodici obezbedi boqu budu}nost, te je radnim danima vozio kombi, a vikendom pevao. Peva~ je prvi put javno govorio o mo`danom udaru koji je do`iveo u Americi, i zbog kog se i vratio u Beograd.”Stekao sam pravo na neku penziju u Americi, ko je wihov dinar iskoristio on je odmah umro. Mala mi je ameri~ka penzija, razo~arao sam se. Imao sam tamo mo`dani udar”, istakao je [eki, pa otkrio kojim poslovima se bavio u Americi.

„Vozio sam kombi sa suprugom, tada{wom, pevu{io sam tezge, kod na{ih qudi. Svemu tome je do{ao kraj”, istakao je on. [eki Turkovi} nikada javno nije eksponirao svoju porodicu, pa mnogi i posle toliko decenija wegove karijere ne znaju da kako izgledaju wegova }erka i supruga. „Moja supruga Emina je zaslu`na za to {to je moju }erku izvela na pravi put. ]erka je sada udata, `ivi u Nema~koj, imam unuka koji ima 18 godina i unuku od 13 godina, zasita sam ponosan na wih”, rekao je on.

Iako wegova }erka voli da peva, [eki ka`e da nije zadovoqan kako wen glas zvu~i, pa je svojoj naslednici savetovao da samo pevu{i za svoju du{u. „]erka voli da peva i ~esto sa wenim koleginicama tamo organizuju neke `urke u Nema~koj, ona kada uzme mikrofon, ne mo`e niko da ga otme. Ali ja nisam zadovoqan sa wenim pevawem, da budem iskren. Ja nisam od tih roditeqa, rekao sam mojoj }erki iskreno ‚Sine, nema{ pojma da peva{, molim te nemoj da se trudi{‚. Ovako za svoju du{u mo`e da peva, ali nije talentovana na tatu „ispri~ao je peva~ jednom prilikom za „Grand”.

Lepa Brena trenutno boravi u Monte Karlu gde poseduje luksuznu nekretninu, a sun~ane dane iskoristila je za u`ivawe.

Kadrove sa luksuzne destinacije Brena je podelila na svom Instagram profilu gde se pohvalila u`ivawem u produktima svog rada. Brena je podelila fotku sa terase jednog restorana na samoj obali Monte Karla na kojem je uz zrake sunca u`ivala i u ~a{i penu{avog vina. Lepa Brena zajedno sa suprugom Slobodanom @ivojinovi}em poseduje niz nekretnina, a neke od wih su stan u Monaku, te vila u Majamiju.

Podsetimo, peva~ica je nedavno objavila pogled iz stana koji poseduju u Monte Karlu, a prizor je pravi raj za o~i. Tada je pokazala pogled od milion dolara i suvi luksuz koji ih okru`uje - nema sumwe da }e se Brena dobro odmoriti i da }e napuniti baterije. Ipak, ono {to je mnogima najinteresantnije jeste ~iwenica da je Brenina kom{inica svetski poznata, i to ni mawe, ni vi{e nego „kraqica popa” Madona. Srpska folk peva~ica i ameri~ka zvezda nemaju stan u istoj zgradi, ali su im terase jedna preko puta druge, pa samim tim jedna drugoj gledaju u prozor.

- Srela sam Madonu u Monte Karlu u liftu i videla sam omawu `enicu koja mi je li~ila na wu. Bila je sa obezbe|ewem, nao~are je imala, krenula `ena na xoging. Ja ka`em: „Vidi ovu `ensku, ista je Madona” i na kraju sam ukapirala da jeste ona - ispri~ala je Brena.

davao je na moje le~ewe. Zato ja ne dam na wih nikad, na roditeqe, i da nisu takvi, ja opet ne dam na wih! - ispri~ao je.

„NISAM HTEO DA VAS OSTAVIM SAME“: Paspaq se oglasio nakon operacije srca

^uveni srpski ko{arka{ @arko Paspaq uspe{no se oporavio posle zahvata na srcu kojem je nedavno podvrgnut.

Paspaq je ranije tokom februara primqen u bolnicu, u kojoj mu je izvr{ena ablacija srca, a nakon toga ostao je na intenzivnoj nezi. Ubrzo posle toga pu{ten je na ku}no le~ewe, te se sada vratio normalnim aktivnostima i snimawu nove epizode podkasta „ABA Talks“. „Mnogi su bili zabrinuti, sada je sve u redu“, zapo~eo je razgovor voditeq Edin Avdi}.

Potom se oglasio i Paspaq i to sa osmehom na licu.

„Nisam hteo da vas ostavim same, to mi je bilo jedino u glavi kad mi je bilo onako… Ali rekoh, ja ne mogu, moram da prebrodim i da krenemo daqe“, odgovorio je Paspaq.

Proslavqeni ko{arka{ je ranije tokom `ivota imao dva sr~ana i jedan mo`dani udar, a 2022. godine bio je tako|e hospitalizovan zog sr~anih problema.

Tokom blistave karijere postao je legenda ko{arke, nastupao je za San Antonio u NBA ligi, dok je u Evropi nosio dresove Partizana, Budu}nosti, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Panioniosa i Arisa iz Soluna, Pariza i Virtusa iz Bolowe, gde je i zavr{io karijeru.

U reprezentaciji Jugoslavije je na Olimpijskim igrama osvojio dva srebra, 1988. u Seulu i 1996. u Atlanti. Zlatnom medaqom se okitio na Evropskim prvenstvima 1989, 1991. i 1995. godine, kao i na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990.

Ina~e, u podkastu su bili jo{ Aco Petrovi} i Sa{a Don~i}, koji je nedavno postao novi sportski direktor reprezentacije Slovenije.

OD CIFARA DA VAM SE ZAVRTI U GLAVI: Ovo su najpla}eniji voza~i Formule 1

Maks Ferstapen, trostruki uzastopni prvak sveta, bi}e i ove godine ubedqivo najpla}eniji voza~ u Formuli.

Prema zvani~nim podacima as Red Bula ove godine }e samo za platu dobiti ~ak 55 miliona evra.

Odmah iza wega, na drugom mestu je Luis Hamilton, koji }e u posledwog godini ugovora sa Mercedesom dobiti 45 miliona, dok je tre}i na tabeli po primawima [arl Lekler, voza~ Ferarija sa 34 miliona.

^estvrto mesto dr`i Lando Noris sa 20, dok peto i {esto Dele Rasel i Alonso sa po 18 miliona evra. Vice{ampion sveta i klupski drug Maksa Ferstapena, ^eko Perez je tek na sedmom mestu sa 14 miliona.

Na dnu liste su dva voza~a koja dolaze iz najrazvijenijih svetova. Japanac Juki Cunoda i Amerikanac Logan Sarxent dobijaju samo po milion evra.

[ampionat Formule 1 vozi}e se ovog vikenda za Veliku nagradu Bahreina.

VELIKI OBRT U EVROLIGI:

Abu Dabi nudi bogatstvo, poznati

detaqi

Ve} mesecima i godinama unazad intenzivno se pri~a o promenama u Evroligi, a one bi se ticale kalendara takmi~ewa, u~esnika, mesta odr`avawa zavr{nih turnira...

Ve} dugo se polemi{e oko toga da li }e Dubai i kada zaigrati u elitnom takmi~ewu, a posledwe poznate informacije ka`u da }e pomenuti tim nastupati u Evrokupu od naredne sezone, a potom i u Evroligi.

Tako|e, pri~a se o velikom novcu koji bi Dubai doneo u Evropu i klubovima vlasnicima Evrolige, a jo{ uvek nije odlu~eno da li bi taj klub igrao i u ABA ligi.

Mi{qewa o Dubaiju su podeqena, a kako Nova.rs saznaje sada je u pri~u u{ao i Abu Dabi.

Prema informacijama do kojih smo do{li, Abu Dabi ne bi pravio svoj klub za Evroligu, ve} tra`i da bude doma}in Fajnal-for turnira 2025, 2026. i 2027. godine. Za svaku od tih godina Abu Dabi nudi 25 miliona evra, odnosno 75 miliona ukupno.

Navodno, Fajnal-for 2025. godine prognoziran je da bude u Barseloni, ali to jo{ uvek nije potvr|eno.

Na taj na~in glavni qudi u Abu Dabiju `ele da promovi{u sport i zainteresuju tamo{we navija~e za najboqu ko{arku na Starom kontinentu, a sigurno vide i profit na du`e staze.

PE[I] POSLAO JASNU PORUKU IGRA^IMA

PRED OLIMPIJSKE

Selektor ko{arka{a Srbije Svetislav Pe{i} ka`e da je wegova ekipa u Gruziji ostvarila vrlo bitnu pobedu.

Srbija je u drugom me~u kvalifikacija u grupi G pobedila sa 76:63 i tako zasela na prvo mesto grupe posle pobeda nad Finskom i Gruzijom.

Marko Guduri} je bio efikasniji od ostalih u na{em timu sa 16 poena, Vawa Marinkovi} ga je odli~no ispratio sa 15, Aleksa Avramovi} je imao 12 uz sedam asistencija, a Filip Petru{ev 11 uz osam skokova.

„Veoma va`na pobeda za nas. Ba{ kao {to je Vawa rekao, odbrana i plan utakmice su bili, kao i uvek, da budemo organizovani. Igra~i su na bekovima i dvojici va`nih igra~a uradili dobar posao. Mo`ete da vidite statistiku. Napravili smo 20 poena u tranziciji, a ako imate organizovanu odbranu i motivisane igra~e da igraju, ako su uvek u poziciji da poma`u jedni drugima, onda postoji dobra {ansa za kontre i to je ovih 20 poena i 20 asistencija. Bili smo stvarno dobri. U pozicionom napadu je potrebno vremena, siguran sam da imamo talenta da pravimo boqe odluke u tom napadu. Generalno, sre}ni smo zbog pobede i bitno je kako igramo u kvalifikacionoj rundi, va`no jer odlu~uje sudbinu i kvalifikovawe za Evropsko naredne godine“, rekao je Pe{i} posle utakmice.

Na pitawe da li je ote`avaju}a okolnost to {to protiv Srbije sa epitetom vice{ampiona sveta svi `ele da se doka`u, Pe{i} podse}a da to nije ne{to {to nam se de{ava prvi put.

„Imamo tu naviku, nije to novo za nas. Mawe ili vi{e, sve utakmice poput ove ve~eras, nije bitno gde igramo, igrali smo ovde u Gruziji, ali moramo da budemo spremni da podnesemo taj teret favorita. Biti favorit, zna~i i da mora{ da bude{ vi{e

motivisan, da radi{ vi{e nego obi~no, posebno kao sada kad smo u~esnici Olimpijskih igara i {to igramo na leto. Sad ko{arka{i ho}e da se poka`u da su spremni i siguran sam da ove dve pobede koje smo ostvarili u nekoliko dana mogu da budu kao motivacija za sve da i u klubovima daju maksimum, da treniraju i igraju dobro, kako bi se spremili za slede}i izazov, olimpijski turnir“, objasnio je „Kari“. Prokomentarisao je i partiju Georgea Cincadzea koji je sa 38 godina odigrao posledwi me~ ba{ protiv Srbije.

Partizanovo biti ili ne biti u sudaru rawenika, Efes ne sme da se izvu~e

Zavr{ena su takmi~ewa u nacionalnim kupovima i kvalifikacijama za Evrobasket i vreme je da se pri~a ponovo vrati na Evroligu gde Partizan u ~etvrtak ~eka mo`da i presudan me~ sezone.

Crno-beli su serijom od tri poraza sebe doveli u nezavidnu poziciju da se sada nalaze ispod crte i za plej-in. Tako se decembarska pri~a o borbi za prednost doma}eg terena u plej-ofu nakon serije od pet pobeda brzo istopila, a Partizan se na{ao u borbi za goli `ivot.

Ako se gleda raspored do kraja i svih osam kola, crno-beli mogu da budu zadovoqni jer u odnosu na direktne rivale on deluje povoqnije, ali je problem {to posle Efesa slede i dva najte`a me~a protiv Armanija i Barselone na strani.

To stavqa dodatan pritisak na @eqka Obradovi}a i ekipu jer bi poraz od turskog predstavnika bacio Partizan u jo{ ve}i ponor i sa dva vezana gostovawa seriju poraza mogao da odvede i do {est.

Dobra stvar je {to je rival u jo{ te`oj poziciji jer ima pobedu mawe od Partizana pa su im brejkovi na strani imperativ, a obe ekipe dolaze posle poraza u finalu Kupa.

Partizan nije uspeo da kruni{e dobar po~etak i prekine Zvezdin niz u osvajawu @u}kove levice i podigne atmosferu u ekipi.

Situacija se pogor{ala i nakon izjava @eqka Obradovi}a

koji je reagovao na prozivke da je Partizan dr`avni projekat i podigao pra{inu koja se pretvorila u politi~ka prepucavawa.

Uz sve to su se nadovezali i drugi problemi.

Alen Smailagi} je propustio Kup jer se ponovo razboleo, pa nije bio dostupan ni na akcijama reprezentacije i o situaciji je pri~ao i selektor Pe{i}, a tokom treninga se povredio i Uro{ Trifunovi}.

Wihov status i daqe nije poznat, ali Obradovi} nije mogao da ra~una na treninzima, bar ne u punom obimu.

Zbog obaveza prema reprezntaciji do danas nije mogao da ra~una ni na Aleksu Avramovi}a, Bal{u Koprivicu i Ogwena Jaramaza koji su odigrali oba me~a, dok je deo kvalifikacionog ciklusa bio i bez Mateu{a Ponitke, Bruna kabokla, Zeka Ledeja i Xejlina Smita.

Efes je pre pauze ostvario dve pobede u Evroligi protiv Makabija i Armanija ku}i, ali treba re}i i da je me|u najlo{ijim timovima kada su u pitawu gostovawa

jer je samo dva puta pobedio van svog parketa.

Partizan je sa druge strane samo tri puta pora`en u „Beogradskoj areni“ i do poraza od Bajerna je bio jedan od najboqih doma}ih timova u takmi~ewu.

U prvom delu sezone smo videli revolvera{ki obra~un koji je zavr{en rezultatom 100:94 za Efes i to je bila najlo{ija odbramena utakmica crno-belih. Ipak, Efes je pokazao da ima jo{ goru odbranu od crno-belih ove sezone, pa bismo mogli da gledamo sli~an me~.

Partizan je pro{le godine upravo protiv Efesa mu Beogradu preokrenuo sezonu. Tada je Naneli trojkom doneo pobedu kojom je ekipa @eqka Obradovi}a krenula ka gore i do{la na korak od Fajnal-fora.

Sada }e protiv istog protivnika imati priliku za sli~an scenario. U svakom slu~aju, vremena nema za popravni, pa }e Partizan morati da odigra najboqi me~ u poseldwih nekoliko meseci i kako zna i ume do|e do trijumfa.

MMA savez Srbije se

potresnom porukom oprostio od ubijenog Stefana Savi}a

MMA savez Srbije potresnom porukom se oprostio od srpskog borca, Stefana Savi}a, koji je preminuo u no}i izme|u subote i nedeqe.

Na uglu Dobra~ine i Dunavske, zate~en je borac sa ubodnom ranom u predelu grudi. Hitno je prevezen u Urgentni centar, me|utim, usled zadobijenih povreda, Savi} je preminuo u 23. godini.

„Sa dubokim `aqewem obave{tavamo vas da je u ranim jutarwim ~asovima tragi~no preminuo na{ mladi reprezentativac Stefan Savi}.

MMA borac izuzetnog talenta i posve}enosti, zauvek }e ostati urezan u istoriju osvajawem bronzane medaqe, predstavqaju}i prvu generaciju koja je ponosno donela odli~je Srbiji u MMA.

Wegov neizmerni talenat, radna etika, ali i dobrota, qubaznost i sportski duh, ~ine neizbrisiv trag.

MMA Savez Srbije je potresen ovim gubitkom i iskreno izra`ava sau~e{}e porodici i prijateqima.

Po~ivaj u miru“, naveli su u MMA savezu Srbije.

Savi} je osvojio bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u Albaniji.

On je, prema zvani~nim podacima, ukupno u~estvovao na sedam borbi, od ~ega je pet puta slavio dok je dva puta pora`en.

Prvi trijumf je zabele`io u karijeri u junu 2022. godine protiv Nikole Dunovi}a, potom je pora`en od Ovena Kertrixa po~etkom 2023. godine na Svetskom prvenstvu u Beogradu.

Usledile su dve pobede na prvenstvu Srbije nad Aleksom Kolovi}em i Filipom Petrovi}em pre nego {to je zablistao u Tirani na Svetskom prvenstvu.

Biv{i sportski direktor Partizana o Vlahovi}u

„NIJE VI[E MOMAK KOG SAM POZNAVAO!’’

Biv{i sportski direktor Partizana, Ivica Iliev, govorio je za italijanske medije o napada~u Juventusa, Du{anu Vlahovi}u. Wegove sjajne partije nisu pro{le neopa`ano, pohvala je stigla i od Ilijeva, s obzirom da je Vlahovi} ponikao u Partizanu. - Vidim ga kao zrelijeg u mnogim aspektima. Nije vi{e de~ko kojeg sam poznavao, sada je stvarno odrastao. Preuzima mnogo odgovornosti na terenu, on je lider i tako|e je primer za svoje saigra~e. Ima crtu {ampiona, uvek je imao izuzetnu drskost. Posle izvesnih pote{ko}a koje je do`iveo, sada postaje igra~ kakvog smo svi o~ekivali - rekao je Iliev za „Tutto Juve”.

On smatra da Juventusu nije samo Vlahovi} dovoqan kako bi do{li do titule u ‚’Seriji A’’.

- Ekipa vi{e nije puna {ampiona, sada su tu samo Du{an i jo{ nekoliko wih. Svestan je da je sada do{lo wegovo vreme. Wegov mentalitet je uvek bio veoma jak. Ali jasno je – ne zavisi samo od wega - rekao je nekada{wi predsednik Partizana i nastavio pri~u:

- Ovde postignutih 15 golova vredi najmawe 20/25 sa druga~ijim kvalitetom. Da je igrao, na primer, za Inter, mo`da bi postigao vi{e od Lautara Martineza koji je odli~an napada~. U Evropi je lako u prvih 10. od najboqih i malo je onih koji imaju wegove kvalitete. Zaslu`uje da bude u renomiranom timu kao {to je Juventus, ali jedino razo~arawe je {to wegovi golovi ne}e biti iskori{}eni za Skudeto. Inter je i daqe prejak, mo`da bi sa dva-tri prava poja~awa stvari mogle da se promene - zakqu~io je Ilijev.

JO[

9 DANA DO 172. VE^ITOG DERBIJA: Oglasio

se predsednik

Crvene zvezde

Na pomen rukovodstva Crvene zvezde svi najpre pomisle na Zvezdana Terzi}a, ali predsednik je i daqe, naravno, Svetozar Mijailovi}. I upravo se voqeni Toza obratio zvezda{ima izme|u dva kola Superlige Srbije, a 11 dana uo~i ve~itog derbija na „Marakani”.

Crvena zvezda i Partizan sasta}e se 9. marta u okviru 172. ve~itog derbija. Izabranici Vladana Milojevi}a dobro su po~eli prole}nu sezonu (Vo`dovac 2:1, Novi Pazar 3:0, ^ukari~ki 3:0) i upravo je to bio povod obra}awa Svetozara Mijailovi}a.

„Odli~no je sve {to smo dosad uradili. Va`no je da ekipa ulazi u formu, zalagawe i dobar rad uo~qivi su na svakom me~u i treningu. O~igledno je da idemo uzlaznom linijom. Najbitnije je da posti`emo golove i pobe|ujemo. Rezultati su jedino merilo uspe{nosti, sve drugo je neka pretpostavka. Ciqevi ostaju isti - prvo mesto u Superligi i Kup Srbije, do wih mo`emo samo pobedama”, istakao je Svetozar Mijailovi}, a preneo Sportski `urnal.

Nije hteo Mijailovi} da komentari{e pojedince u ekipi Vladana Milojevi}a, ali je dodao:

„Drugi neka ocewuju pojedina~no igra~e. Bitno je da tim funkcioni{e. Svaki trening je jako dobro organizovan i sistemati~an, insistira se na uklawawu nedostataka sa me~eva kroz trena`ne procese”, istakao je predsednik FK Crvena zvezda. Crvena zvezda za vikend gostuje TSC-u u derbiju 23. kola Superlige Srbije, a posle ovog me~a je onaj pravi ve~iti derbi - s Partizanom 9. marta od 17 ~asova na „Marakani”.

PARTIZAN GUBI STADION ZBOG DUGA PREMA DR@AVIMIJAILOVI] TVRDI:

Vu~eli} stavio hipoteku, dug fudbalskog kluba na ime poreza porastao na 24.000.000 evra

Fudbalski klub Partizan uskoro bi mogao da izgubi stadion zbog duga za porez dr`avi. Ali stvarno. I ranije je postojala bojaznost za ovakav scenario, pa se nije desilo. Me|utim, sada se situacija ba{ omakla kontroli ~elnicima kluba iz Humske.

Pomalo nezapa`eno je pro{la izjava predsednika JSD Partizan Ostoje Mijailovi}a na temu stadiona i poreza. A ona je ba{ zabriwavaju}a.

„Imam jednu stvar da ka`em, koja je jako va`na. Jako sam zabrinut za situaciju u FK Parti-

zan. Ovo je mnogo te`a situacija. Dakle, Milorad Vu~eli} kad je bio predsednik JSD i FK Partizan stavio je hipoteku na ime

poreza 11,7 miliona zbog dugova u FK Partizan. Fudbalski klub je pro{le godine dugovao 20 miliona evra za porez, a sada duguje 23-24 miliona evra. [ta }emo da radimo kad dr`ava krene da napla}uje porez od 23-24 miliona evra. Dr`ava u ovom trenutku mo`e da do|e na izvr{ewe na stadion. FK Partizan duguje, dakle, ponavqam, 23-24 miliona za porez. Kako }e to da plati? Ako poreska uprava uzme stadion, JSD Partizan ostaje bez najvrednije imovine koju ima”, pri~ao je Ostoja Mijailovi} gostuju}i na TV Prva.

THURSDAY l ^ETVRTAK 29. 2. 2024.

\okovi} pri~ao koliko mu zna~i presti`na nagrada, legendarni kapiten Reala mu se obratio posebnim re~ima

Najboqi teniser planete Novak \okovi} u{ao je u u`i izbor za nagradu Laureus za najboqeg sportistu planete.

On }e 22. aprila u Madridu biti u konkurenciji sa jo{ nekoliko vrhunskih sportista i takmi~i}e se za peto priznawe sa Mondom Duplantisom, Erlingom Holanom, Noom Lajlsom, Leom Mesijem i Maksom Ferstapenom.

Ako bi dobio nagradu i peti

put, Novak bi se izjedna~io sa Roxerom Federerom, koji je pet puta bio najboqi sportista planete i po tome je rekorder do sada.

\okovi} je trenutno izjedna~en s Juseinom Boltom, po{to je svoja priznawa dobijao 2012, 2015, 2016. i 2019. Prethodnih godina je Laureus nagrada odlazila Mesiju, Ferstapenu, Luisu Hamiltonu i Rafaelu Nadalu.

„Uzbu|en sam {to sam nomino-

NADALU MALO I 134 MILIONA EVRA:

Objavqen Rafin cenovnik, napla}uje bogatstvo za par minuta sa wim

Da li ste znali da i Rafael Nadal ima cenovnik rada sa „obi~nim qudima”, ako se mogu tako nazvati oni koji to mogu da plate...

U Las Vegasu }e od 3. marta biti odr`an „Netflix slam“, egzibicija u kojoj }e igrati Rafael Nadal i Karlos Alkaraz, a to ne }e biti jedina aktivnost za dvojicu [panaca.

Oni su na{li na~in da prihoduju dodatno, iako to nije neuobi~ajena praksa u svetu tenisa, jeste neobi~no da se to javno objavi.

Tako je privatna sesija sa Alkarazom ili Nadalom oko 150 hiqada dolara.

Ostala su slobodna mesta za grupni trening koji ko{ta oko 50.000 dolara.

Organizatori su objavili da je rasporadato svih 12 hiqada karata za spektakl u Las Vegasu i taj me~ }e biti u`ivo preno{en na popularnoj striming aplikaciji.

Nadal se ve} neko vreme nalazi u SAD, a tamo je doputovao u istom avionu sa Novakom \okovi}em.

Nadal je u karijeri zaradio 134 miliona evra samo od turnira.

BRAVO MILICE: Srbijo, budi ponosna – Garda{evi} ispisala istoriju atletike, osvojila

Zlatnu ligu

Srpska atleti~arka Milica Garda{evi} osvojila je Zlatnu ligu u skoku udaq i tako je Srbija po prvi put u svojoj istoriji dobila pobednika najpresti`nijeg serijala takmi~ewa u organizaciji Svetske atletike.

Na finalnom mitingu dvoranske Zlatne lige u Madridu Milica Garda{evi} zauzela je drugo mesto, ali joj je ono obezbedilo pobedu u generalnom plasmanu.

Milica je vodila do ~etvrte serije, zbog skoka od 6,64 metra, ali ju je onda prestigla Rumunka Florentina Kostina Isko sa skokom od 6,65 metara.

Ono {to je na{oj atleti~arki bilo najbitnije jeste da bude ispred ma|arske atleti~arke Diane Lesti {to se na kraju i desilo. Ma|arica je zauzela tek 6. mesto, imala je mnogo gre{aka i skok od „svega“ 6,29 metara.

Garda{evi} je imala jo{ dva ispravna skoka na 6,60 i 6,59 metara, dok je Isko pored pobedni~kog, samo jo{ jednom uspela da pogodi dasku, kad je dosko~ila na 6,56 metara.

van jo{ jedanput za Laureus nagradu za sportistu godine. Osvojio sam je ~etiri puta, a svaka je bila posebna i nezaboravna na svoj na~in. ^ast je kao nijedna druga jer odlu~uje Laureus akademija, a tu znaju koliko je te{ko dosti}i vrhunac u sportu i {ta je potrebno da se tu ostane. Ove godine, kao i svih prethodnih, odu{evqen sam kvalitetom sportista uz koje sam nominovan. To je ono {to Laureus ~ini tako posebnim za nas i zato ho}emo da osvojimo {to vi{e kao {to radimo i kad se takmi~imo“, rekao je \okovi} o nagradi.

Nekada{wi kapiten Real Madrida Raul Gonzales Blanko je za zvani~ni sajt Laureusa tako|e spomenuo Novaka dok je pri~ao o najboqima.

„Ovo je poseban momenat za sport {irom sveta i tajming nije mogao da bude boqi da Laureus do|e u moj grad, Madrid. Ovim nominacijama ne slavimo samo sportiste koji se takmi~e danas, ve} i neke koji imaju pravo da tvrde da su me|u najve}ima svih vremena.

Ta lista mora da ukqu~i Simon Bajls, posle wenog neverovatnog povratka, i Mihaleu [ifrin, koja je postala najuspe{nija skija{ica svih vremena. Tako|e mora da ukqu~i i Novaka \okovi}a posle wegovih skora{wih grend slem pobeda. Ali ima jo{ mnogo sportista me|u nominovanima koji su na putu da postanu neki od najve}ih“, rekao je Raul. Dodao je i da su oni ve} elitni sportisti i da je sama Laureus nominacija ne{to veoma posebno i da zato sportistima to mnogo zna~i.

Dijamantska liga je najpresti`nije letwe takmi~ewe, privatnog karaktera, dok je Zlatna liga serijal takmi~ewa pod pokroviteqstvom Svetske atletike koje se organizuje i zimi i leti. Nikada se do sada nije desilo da neki srpski atleti~ar osvoji ovo takmi~ewe sve do sad.

Pobedom u Astani Milica Garda{evi} osvojila je 10 bodova, drugim mestom u Madridu jo{ sedam i sa ukupno 17 bodova ubedqivo je osvojila prvo mesto. Na drugom mestu na{la se upravo Florentina Isko sa 10 poena.

SRPKIWA U[LA U GINISOVU KWIGU REKORDA:

Uradila {to ne bi mogli ni mnogi mu{karci

Milica Naran~i}, fitnes {ampionka iz Srbije, u{la je u Ginisovu kwigu rekorda i sru{ila rekord star sedam godina.

Ova dama je uspela da uradi 61 sklek sa odbijawem dlanova o tolo, te tako razbila prethodni rekord koji je brojao tek 40 ponavqawa.

Ona se pohvalila na dru{tvenim mre`ama ovim rezultatom, a iako je oborila ovaj rekord tokom 2023. godine on je tek sada i zvani~no potvr|en. Milica je vi{estruki {ampion Srbije u fitnesu i bodibildingu (pet puta), dok je tri puta bila najboqa na Balkanu. Najve}u nagradu je dobila 2018. godine kada je bila pobednik „Arnold klasika“ kada joj je [varceneger li~no uru~io nagradu.

„I zvani~no, u{la sam u Ginisovu kwigu rekorda! U jednom minutu uradila sam 61 sklek („sa odbijawem dlanova“) i sru{ila rekord star 7 godina koji je iznosio 40 ponavqawa. Rekord sam oborila 11.12.2023. u MMA akademiji „Family fight team“, u Novom Sadu.