Srpski glas 29. jul by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 29.7.2021. z Year XXX No.2459

Ve}

Milica Mandi} osvojila prvo zlato za Srbiju

Carica Milica!

Strana 32 Krajem 19. i po~etkom 20. veka bilo je uobi~ajeno da se qudi iz pasivnih krajeva Balkana na|u na brodovima koji su plovili ka Americi. Preko „bare” ih je ~ekao gotovo siguran posao. Qudi jakih mi{ica i zdravih zuba uvek su bili tra`eni po rudnicima. Tim putem krenuo je i Petar Zebi}, ro|en u Kostajnici, juna 1877. godine. Ali Petar je imao i jedan san: Da snimi film o Marku Kraqevi}u

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Nova strategija za podsticaj ra|awa u Srbiji

Vodenica u kojoj se pola`e ispit morala Strana 13

@ivot i prikqu~enija srpskog Herkula Strane 16 i 17

Prvoj modernoj Olimpijadi 1896. prisustvovao je samo jedan strani dr`avnik: srpski kraq Aleksandar Obrenovi} Strana 20 Aprila 1896. godine u Gr~ku su stigli sportisti iz 14 zemaqa, ali samo jedan strani vladar – kraq Srbije Aleksandar Obrenovi}.U ~ast vladara Srbije i najvi|enijeg gosta Igara gr~ki kraq je naredio da se na stadionu u Atini himna “Bo`e pravde” svira u nekoliko navrata

Lepa Srbija

Strana 5

u Posle alarmantnih podataka o natalitetu, Ministarstvo za brigu o porodici pi{e novi strate{ki dokument koji }e Vladi Srbije predo~iti po~etkom slede}e godine u Me|u merama za podsticaj ra|awa bila bi i ona da se umesto sada{wih 100.000 dinara za svako novoro|en~e izdvoji suma od 5.000 evra

Unutra nema prodavca ni kamera, svako sam uzima bra{no i ostavqa novac. Za vi{e od 30 godina koliko postoji \edina vodenica kod Vaqeva, nije bilo qudi koji nisu platili bra{no niti uzeli novac iz kase, a vlasnik Dragan @ivanovi} ka`e da mu{terijama na ovaj na~in pru`a priliku da postanu boqi qudi

Zdravqe NISU SVE BAKTERIJE LO[E:

I preterana higijena {teti zdravqu Strana 27

IZME\U DVA VIKENDA

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

Aleksandar Vu~i}: Nisam ~uo za incidente na stadionu, ne smeta mi da vi~u „Vu~i}u, pederu“

Hap{ewe kriminalne bande na stadionu Partizana

Rodoqub [abi}: Institucije moraju da provere navode Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a o ume{anosti dràvnog vrha u kriminalne aktivnosti Institucije moraju da provere navode Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a o ume{anosti dràvnog vrha u kriminalne aktivnosti, ocenio je advokat Rodoqub [abi}. Marko Miqkovi}, desna ruka Veqka Belivuka, osumwi~enog vo|e kriminalnog klana, u iskazu je rekao da se vi|ao sa ministrom unutra{wih poslova Aleksandrom Vulinom, te da je ministar li~no odabrao ku}u u Ritopeku, gde je klan Belivuk-Miqkovi} izvr{io najve}i broj brutalnih likvidacija. Ministar Vulin je odbacio ove navode i istakao da Miqkovi} i Belivuk samo èle da se oslobode zlo~ina koji im se stavqaju na teret. [abi} smatra da tuìla{tvo i sud treba da provere neke navode pripadnike ovog klana, ali i da ne postoji osoba koja misli da oni treba da budu oslobo|eni optu`bi za gnusne zlo~ine. Ipak, imamo ~iwenicu da su i pre wihovog hap{ewa otvorena pitawa nekih odnosa klana sa qudima iz vlasti. „Je li Belivuk ~lan vladaju}e stranke od 2011., kako je naveo u iskazu. Jesu li ove formacije u~estvovale u uvo|ewu reda tokom demonstracija“, samo su neke od ~iwenica koje treba ispitati, ocenio je [abi}. Vlast je, smatra [abi}, sama dala publiciteta slu~aju Belivuk-Miqkovi}, ali prema wegovom mi{qewu, svi gra|ani bi podràli ovu i bilo koju drugu vlast u borbi protiv organizovanog kriminala. „Nije pitawe da li treba da verujem Belivuku ili Vulinu, ve} da zemqa treba da ima institucije koje }e to proveriti na pravilan na~in“, kazao je [abi}.

„Nemam pojma o kavom preskakawu tribina govorite, mo`da je trebalo da vidim na nekoj od va{ih televizija, koje ne gledam. Ne bunim se {to vi~u ‘Vu}i}u pederu’, interesuje me samo da bude mir i red“, kazao je Vu~i} odgovaraju}i na pitawe novinarke N1 – ko su qudi koji sa jedne tribine tr~e na drugu tribinu i da li su utakmice sigurne za svu na{u decu. Vu~i} je na konferenciji za novinare kazao da „}emo napraviti da fudbal da napreduje kao ostali na{i sportovi“, a da o napretku sporta i zna~ajnom ulagawu dr`ave govori i uspeh na{ih sportista Olimpijadi. Na pitawe da li bi poru~io roditeqima da povedu decu na stadione, on je rekao: „[to se poziva deci ti~e, razmi{qam ali ne mogu, idem u Skopqe 28. i 29. jula i ne}u mo}i da gledam utakmicu. Ako se dogodi da Zvezda pro|e, pove{}u Vukana na neku od narednih utakmica na stadion pa neka gleda“, rekao je Vu~i}. Na pitawe po{to ve} danima obja{wava gra|anima {ta je radila Belivuka grupa u posledwe dve godine, da odgovori ko je iz policije opstruirao ubistvo na {inama 2017. godine i {ta rade ~lanovi kriminalne grupe na wegovoj inauguraciji i na otvarawu atletskog stadiona u Novom Pazaru, Vu~i} ka`e: „Govorio sam o tome pre tri dana, nisam ni ju~e ni prekju~e…]utao sam i pustio sam vas i sve druge da govore. Va`no je da danas jo{ neke stvari primetim. Ubistvo na {inama – prvi sam o

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

tome govorio javno vi{e puta i to ne zato {to sam dobijao slu`bene izve{taje ve} sam dobijao saznawa od qudi iz policije koji nisu bili direktno nadle`ni za to pitawe i zato sam ih postavqao javno. Ispostavilo se, naàlost da su ta saznawa koja su mi prenosili bila istinita, ta~na i precizna. Onda smo do{li do snimka samog ubistva i mi danas znamo ko je po~inilac tog ubistva i ko se uop{te ne kaje i koji za sebe kaè, po{to nije naro~ito pismen: ‘Koji sam ja meni kraq – ubio sam dvojicu kumova’…Ali se ne sekira, po{to znaju da je pravosna`no presu|eno, naàlost“, rekao je Vu~i}. „Koji su qudi koji su u tome u~estvovali, da moèmo da dokaèmo, u ovom sekundu bili bi uhap{eni, istraga se i daqe vodi i ~im se otkrije bilo koji novi detaq koji moè da promeni situaciju, ta lica bi}e nedvosmisleno uhap{ena, po{to to nije moglo jedno lice da u~ini“, naglasio je on. Dodao je da je va`no da qudi znaju da ne moète da ~inite ubi-

stva i pro|ete neka`weno. Istakao je i da se u prethodnim danima osim ove ~iwenice naslu{ao „najgorih neistina i gluposti najprimitivnije prirode politi~ara koji kada ne znaju {ta }e sa sobom ra~unaju da im je spas da neistinama optuè qude koji ne mogu da pobede druga~ije“. „Tako sam mogao da slu{am i – saslu{ajte Vu~i}a i Vulina, da smo vlasnici one klanice Vulin i ja ne veruje ni dete, ni nijedan ~ovek u Srbiji i oni to odli~no znaju ali je mr`wa tolika patolo{ka, po{to ne mogu da ponude nikakvu politiku i vi{e puteva, pruga…Jedino mr`wa – kako nekome uni{titi porodicu, ìvot i beskrajnim laìma da stvorite atmosferu koja bi dovela do ko zna ~ega, da nikoga ne optuùjem za ne{to sli~no“. On je, {to se ti~e pitawa o prisustvu kriminalaca na alteltskom stadionu i inauguraciji 2016. i 2017. godine, rekao da je tim doga|ajima prisustvovalo hiqade qudi, te da ne zna „ko je bio i gde je bio“.

ma {ta mi re~e?! Na{i i wihovi mediji...

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Sukob navija~a Partizana pro{le nedeqe

Nekreativno svojatawe Tesle zbog 50 centi „Tesla je bio Amerikanac i svojatati Teslu mo`da nije u redu od Hrvatske, a od Srbije jo{ mawe. Srbija je mogla nazvati aerodrom i po Brusu Liju jer ima jednako veze sa Srbijom kao Tesla" (Predsednik Hrvatske Zoran Milanovi}, odgovara na reakcije iz Srbije zbog predloga da se lik Nikole Tesle stavi na kovanice hrvatske verzije evra)

„Ne bih bio iznena|en da su monstruozne laì i napadi do{li od \ilasovih medija, to je wihov politi~ki zadatak, a istina neva`na, ali da mediji koji podràvaju na{eg predsednika i Vladu, znaju}i da uhap{eni ubica izgovara sve same laì, konstrui{u neke wegove re~i i mene poveù sa mafijom, to ne}u da dozvolim" (Ministar Neboj{a Stefanovi} najavio je da }e preduzeti sve da se za{titi od natpisa u medijima u kojima je doveden u vezu sa pohap{enim klanom ubica)

Da}u, da}u (nego {ta }u) „Sve {to mogu da}u, da sa~uvam `ivote na{ih qudi, da nijednoj majci dete ne vratim u sanduku, jer nismo gradili puteve da bi se to de{avalo, ve} da bismo ~uvali mir" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o re{avawu kosovskog pitawa)

Samo da narodu (ne)dozlogrdi „Narodu dozlogrdi kad mu dozlogrdi i to ne moè da se ubrza, niti moè da se objasni, niti da se uhvati pre~ica. Mo`da bi bilo brè kad bi ona {aka qudi {to javno ustaje protiv reìma naprosto u}utala. I kad bi se pogasilo ovo malo nereìmskih medija. Tada bi qudi znali da niko nije tu da umesto wih ru{i lo{u vlast" (Muzi~ar i pisac Marko [eli} Mar~elo)

P d

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 3

Sanda Ra{kovi} Ivi}: Potpuno je jasno da Ko to brani je vlast slizana sa mafijom, da je porodila Vu~i}a? i podizala Belivukovu organizaciju Pi{e: Milenko Vasovi}

Jasno je kao dan da je vlast slizana sa mafijom, da je rodila Belivukovu mafija{ku organizaciju i da ju je podizala, kaè potpredsednica Narodne stranke Sanda Ra{kovi} Ivi}. Govorila je i za{to misli da ministar Neboj{a Stefanovi} dozvoqava Vu~i}u da sa wim bri{e pod. n Kako komentari{ete iskaz Veqka Belivuka i wegove navode o vezama sa Aleksandrom Vu~i}em? - To je tema na kojoj ovaj reìm moè ozbiqno da se uzdrma, me|utim, odmah moram da se ogradim i da kaèm da Belivukov iskaz nije inicijalna kapisla i krunski dokaz, ve} je samo jo{ jedan deo u mozaiku veza reìma Aleksandra Vu~i~a sa ovom mafija{kom organizacijom. Moramo da imamo na umu da je klan nastao za vreme ove vlasti i bez te podr{ke nije bilo mogu}e da se toliko uve}a u svojoj mo}i, da preuzme tribine, reketira, da drì obezbe|ewe u klubovima. Ve} svi znamo ve} neko vreme daje klan davao usluge reìmu, tipa da je sredio tribinu da se ne vi~e protiv Vu~i}a, da je odigrao svoju ulogu na gej paradi da ne iza|u navija~i, da je dejstvovao na gra|anskim protestima pro{le godine. Daqe, ove stvari koje je Belivuk rekao o wegovom sastajawu sa Vu~i}em i vezama preko Nedi}a to ostaje da se istraì. Mislim da je do Belivukovog pada do{lo zbog mafija{ko-partijskog obra~una u okviru SNS, a ne zato {to su institucije radile svoj posao. Da je delovala pravna dràva oni ne bi mogli ni toliko da porastu. Javio se i Vladimir \ukanovi} koji kaè da je deo vlasti pomogao formirawe Belivukovog klana, ako on to kaè onda je to sigurno tako. n U tom kontekstu \ukanovi} je gostuju}i na Pinku spomenuo pitawe odgovornosti Neboj{e Stefanovi}a. - Neboj{a Stefanovi} je ~ovek koji ima puno putera na glavi, jer da ga nema onda bi sigurno odreagovao na to da predsednik Vu~i} i SNS wime bri{u pod ve} neko vreme. ôvek kojem je savest

~ista to ne bi podneo, ustao bi i odstupio. On to ne ~ini jer kupuje vreme. Ili je do grla u mafija{kim poslovima ili se pla{i da bi mogao da izgubi ìvot, a mo`da i jedno i drugo. n Mislite da je Stefanovi}ev ìvot pod znakom pitawa? - Mogao bi da bude ìvot u pitawu, ovo su te{ke stvari. Ovo su stvari zbog kojih leti glava. E sad, ima i toga da treba na}i nekog zgodnog ko se namestio i ve} je u blatu do grla, da bi bio `rtvovan, a to je na~in i da ovi drugi koji su dobrano zagazili u blato budu spaseni. I Dumanovi} i mnogi drugi su govorili o vezama Stefanovi}a sa ovim klanom, te veze sigurno postoje, ali mislim da on nije jedini koji treba da strada u ovoj celoj pri~i. Mislim samo da bi wega Aleksandar Vu~i} vrlo rado `rtvovao i mislim da on sada pu{ta \ukanovi}a da izvu~e nekoliko qudi koji su povezani sa klanom, da bi tako poentirao. I da bi on i wegova porodica pokazali nekakvu ~isto}u i da nemaju nikakve veze sa klanom. n A kako vidite reakciju predsednika na celu pri~u? - Mi smo ve} svi umorni od Vu~i}evih obra}awa naciji i od wegovih su|ewa na Pinku i odbrana, optu`nicama… Zaista

se slaèm sa profesorom Vuleti}em koji kaè da bi tuìlac da ima i zrno profesionalnosti saslu{ao predsednika. Toliko pomiwawe i wega i wegovog brata, sina, kumova zasluùje da predsednik bude saslu{an. Ali ne preko poligrafa, nego ozbiqno u tuìla{tvu. n Mislite li da }e ova pri~a imati epilog? - Ja se uvek nadam da ho}e. Ali ako bih bila sasvim iskrena, ja stvarno ne znam koji bi to institucionalni mehanizam gra|ani i opozicija mogli da pokrenu, kako bi se pokrenula pri~a o vezama mafije i vlasti, jer vidimo kako sada stvari stoje da institucije to ne pokre}u. Tuìlac ~eka Vu~i}a da se on obrati naciji preko Pinka, umesto da ga istog ~asa pozove na razgovor o ovome {to je Belivuk izneo. Mislim da bi trebalo formirati i jednu paralelnu komisiju u kojoj bi bili najboqi advokati, tuìoci, istraìteqi koji bi vidili neku vrstu paralelne istrage o Belivukovom klanu, ali ne samo o ovome za {ta se tereti, ve} za {iru stvar. Kako je taj klan nastao, kako je rastao… O~igledno je da je Belivuk ~lan SNS od 2011, da je klan rastao i ja~ao, da je dobio sve to {to je dobio upravo sa dolaskom ove vlasti.

Polovina mladih bi da ode iz zemqe, dràva nas te{i – situacija se popravqa Ostati ili oti}i? Polovina mladih u Srbiji izabrala bi ovo drugo, pokazuje istraìvawe omladinskih organizacija. Deset odsto najobrazovanijih ve} je preseklo, spakovalo kofere i napustilo nas. Iz vrha dràve nas te{e - situacija se popravqa, opada broj onih koji bi da se isele. Dodaju, treba brinuti i o natalitetu. Kako ga popraviti, te{ko im je da odgovore, jer, kako ocewuju, to je pitawe svesti, a ne novca. Da ode iz zemqe i vi{e se ne vrati ~ak 50 odsto mladih ima na umu. Od toga, polovina je sigurna da }e to kad-tad da uradi, druga tek traì na~in, pokazala je analiza Krovne organizacije mladih Srbije. Zvani~na dràvna kaè da je od 2000. do danas Srbija mawa za 980.000 qudi, a da smo pro{le godine izgubili grad veli~ine [apca. Ministar za brigu o porodici i de-

mografiju Ratko Dmitrovi} konstatuje: „Mi smo na tom prokletom prostoru, {to neko kaè da smo sagradili ku}e na drumu izme|u dve ta~ke velikih sila i tu se nikada nije dobro ìvelo na ovom prostoru“, kaè ministar. Veliki problem je i pad nataliteta, upozorava ministar. „U islamu i daqe imamo kult porodice, u islamu je najve}e bogatstvo da imate dece, u hri{}anstvu to vi{e

nije slu~aj“, dodaje. Za predsednika je upravo pad broja novoro|enih najve} i razlog za brigu, razmi{qa on i o onima koji odlaze, ali ne brine toliko, jer wihov broj se smawuje. „I zaista sam ponosan na to. Mogao je da radi Vladimir Pi{talo i u Los An|elesu ili Wujorku, mogao je Stefan Milenkovi} da nastavi da `ivi u Wujorku. Nema on ba{ finansijske probleme, ali se vratio u na{u zemqu. Vra} aju se mnogi i vra}a ih se sve

vi{e, posebno najvi{e ili najboqe obrazovanih qudi“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Zaista, dosta i onih mla|ih se vratilo, ali tome je mnogo doprinela pandemija, ocewuju u KOMS-u. „Mawe qudi mo`da odlazi i vratili su se neki, ali te neke sistemske stvari, zbog kojih su najpre mladi qudi motivisani da odu, jo{ se nisu re{ile“, smatra Miqana Peji} iz Krovne organizacije mladih Srbije. I ti problemi nisu samo ekonomski, recimo visina plate, kako se ~esto isti~e. Mladi nisu zadovoqni ni sistemom vrednosti, prilikama u obrazovawu, u~e{}em u dono{ewu odluka. „Sve ostalo {to ~ini jedan kvalitetan ìvot, dakle, dostojanstven ìvot, nije negde zadovoqeno kod nas u ovom trenutku“, kaè Peji}.

Au, ala se predsednik zaglibio kad moraju peticijom da ga {tite Aca Lukas, novope~eni kwièvnik, zatim Ivica "kofer~e" i ona prete~a dosade {to ga zovu Lav Pajki}. I menaxer iz Zaje~ara. Ozbiqna ekipa, sve od ugleda, sve kredibilno, sve sr~ano. Nekada je boqe da te niko ne brani, nego da te brane… Ako je neko hteo da Vu~i}u napakosti, uspeo je. Pogledajte samo {ta je koliko ju~e taj isti menaxer Mirkovi} pisao o lideru SNS. Moglo bi se re}i sve biranim re~ima. Evo {ta je Mirkovi} govorio: „Znam da ima{ i privatnu vojsku, i privatnu policiju, i privatno tuìla{tvo, i privatne sudove, ali svi oni funkcioni{u po principu tajne organizacije zave{tane }utawem“. „Znam i da voli{ da gleda{. Znam kako funkcioni{e{, jer te dugo poznajem. Znam koliko voli{ da se sveti{ qudima…“. Koliko znawa na jednom mestu, akademija jedna, da ne kaèm institut za umreàvawe. Ne{to se pri~alo da je taj menaxer i osu|en. Ne znam da li je izdrào kaznu, ali je o~igledno u me|uvremenu revidirao. Kao ve}ina mu~enika sa Golog otoka. îni mi se da bi za predsednika bilo dobro da Mirkovi} povu~e potpis ili eventualno da citira Martinovi}a – „bio sam magarac“. Jer po{tovaoci lika i dela najve}eg napredwaka ikada, ne znaju kom Mirkovi}u da veruju. I da li mu uop{te mogu verovati. Ne bi me iznenadilo da se peticija ra{iri, da potpise stave ugledni vlasnici tabloida, ruì~aste televizije, razdeqak Milomir i gospo|ica Ana. Pa jo{ da se kolektivno prikqu~e svi zadrugari, palmin list i ostale jutkice. Da stanu u odbranu najmo}nijeg. Jadna mi je takva mo} kojoj treba ovakva odbrana. Vi{e govore potpisnici peticije o predsedniku. nego sve optu`be koje na wegov ra~un iznose ~lanovi wegove stranke, opozicija i „izdajnici“. Kakav treba da si lik, pa da ti imponuje potpis Gorana Vesi}a? Koliko treba da si u problemu, pa da ti prisko~i Zlatibor Lon~ar? Kakvi su tvoji argumenti, ako treba da te brani nemo}niji od tebe. Za odbranu se obi~no angaùju ja~i – ~estiti i po{teni. Ne mislim da je Vu~i} dorastao jednom Milo{evi}u, ali iznu|ene podr{ke samo ukazuju na pukotine, ne zatvaraju ih. Tako je i Milo{evi}ev pad po~eo sa telegramima podr{ke. [to je vi{e telegrama bilo sve su zvu~ali besmileniji, a on, „vo|a“ bivao slabiji. Ne bih bio u Vu}i}evoj koì kad progovore direktori Telekoma, kad narod shvati da u Beogradu na vodi Srbija ima samo trotare i javnu rasvetu. Kad jednog dana progovore Stefanovi}i, Nikoli}i, Kokeze… a ube|en sam u takav rasplet. Vu~i}u bi boqe bilo da se zapita kako je sebe doveo u situaciju da se brani od izjava uhap{enog kriminalca. Kako {ef dràve moè da se na|e u takvoj situaciji. Nije takva sudbina zadesila ni Tadi}a, ni Nikoli}a, ni Milutinovi}a. Kako se to wemu zalomi, da nije zbog najskupqeg goriva u regionu? Ali sve }e nam Vu~i} objasniti koliko za dva, tri sata. I umesto {to }e nam mahati krvavim fotografijama, neka poku{a da nam objasni gde su na{e pare. Za po~etak, koliko je ko{tao spomenik Stefanu Nemawu i respiratori koje je kupovao po belom svetu. To bi bio veliki pomak, a ubice neka prepusti policiji, tuìocima i sudu. Ne moè se istina zaustaviti nikakvim potpisima, ba{ kao {to se ni tribine silom ne mogu u}utkati.

10. jul decembar 4 ^etvrtak 29. 2021. 2020. ZA QUBOMORU JE POTREBNO TROJE, DOK JE ZA ZAVIST DOVOQNO DVOJE

SRPSKA POSLA

Tvoj uspeh je moj neuspeh Mnogi bi se saglasili sa stavom da u srpskom dru{tvu postoji nevidqiva socijalna sila koja pojedincu ne opra{ta uspeh. Kada je neko sistemati~no uspe{an u onom {to radi, ~esto postaje predmet difuzne agresivnosti i diskvalifikacija koji dolaze iz wegovog {ireg i uèg okruèwa. Znamo da nije lako dosezati li~ne ciqeve, a u dru{tvenom ambijentu u kojem deluje sila koja spre~ava i ka`wava uspe{nost to je daleko teè. Svako uspe{no dru{tvo sastavqeno je iz uspe{nih pojedinaca. U wemu deluju dru{tvene sile koje podsti~u uspeh zato {to postoji svest da svaki uspe{ni pojedinac zajednici donosi neku korist. Ona pokreta~ka sila koja podsti~e pojedince da osporavaju tu|i uspeh jeste ose}awe zavisti. Mentalni stav iz kojeg proisti~e zavist jeste upore|ivawe s drugima, a koren toga je u detiwstvu. UPORE]IVAWE JE POÊTAK Da bi dete izgradilo sliku o sebi ono se nu`no upore|uje s drugom decom. To najboqe znaju roditeqi koji imaju vi{e dece. Svako dete ne gleda samo odnos roditeqa prema wemu, nego posmatra i odnos roditeqa prema drugom detetu, bratu ili sestri, i onda upore|uje ova dva odnosa, uglavnom na svoju {tetu. Re~ je o de~joj qubomori. Dok se mla|e dete upore|uje sa starijim u smislu sposobnosti i onih aktivnosti koje su starijem detetu dozvoqene, a uskra}ene mla|em, starije dete „meri” qubav, pa`wu i za{ti}enost koje, po prirodi stvari, dobija mla|e dete. Kako oba deteta zakqu~uju da je ono drugo dete boqe pro{lo, oba izraàvaju qubomoru. Na{i qudi ~esto brkaju qubomoru i zavist upravo zato {to ih deca ne razlikuju. Najkra}e re~eno, za qubomoru je potrebno troje, dok je za zavist dovoqno dvoje. Iz upore|ivawa proisti~e logika zavisti. Kada neko proceni da je neko u ne~emu veoma dobar i uspe{an, jo{ se ne pojavquje zavist. Ona nastane onda kada se osoba upore|uje s tim drugim i kada pomisli: Koliko je taj boqi od mene. Iz toga nu`no sledi druga misao: Koliko je on boqi od mene, toliko sam ja gori od wega. Na taj na~in osoba tu|i uspeh pretvori u svoj neuspeh, a zatim po~iwe da je taj „neuspeh” boli. Ona tu|i uspeh doìvqava kao napad na weno ose}awe li~ne

@IVETI

U SRBIJI vrednosti. Ono {to zovemo „unutra{wim detetom” u odrasloj osobi po~iwe da vri{ti kako nije fer da je neko boqi od wega, kako je to nepravda. Zapravo nije problem ni upore|ivawe, ni takmi~ewe s drugima, niti samo ose}awe zavisti. Problem je {ta osoba uradi motivisana ovim ose}awem. Ona ima dva izbora. Prvi je da reaguje konstruktivno i da po~ne da sti~e ona znawa i ve{tine koje }e joj omogu}iti da se izjedna~i ili da prestigne osobu s kojom se uporedila. Drugi izbor jeste da tu|i uspeh pokvari ako moè ili, ako to ne moè, da ga obezvredi ili da obezvredi drugog kao osobu. Drugi izbor je mnogo lak{i. Mnogo je lak{e otrovati kom{ijinu kravu, nego zapeti i raditi kako bi i zavidna osoba mogla da stekne kravu ili dve. Nije lako qudima koji se ose}aju mawe vrednima svaki put kada vide nekoga ko je u ne~emu boqi od wih. Pravilo „tu|i dobitak je moj gubitak” odnosi se i na devojku koja po~iwe da se ose}a ru`nom kada vidi neku drugu koju ocewuje kao lep{u od sebe. Koliko }e data devojka ceniti sebe i svoje kvalitete ne zavisi od we, ve} od mawe ili ve}e lepote devojaka koje su oko we. Zavist podsti~emo nesvesnom nepravilnom upotrebom re~i – me{awem re~i „uzoran” i „zavidan”. Kada bi trebalo da kaù da se na nekoga treba ugledati, da je uzor ili na uzornom nivou, ~esto kaù da je na zavidnom nivou, da mu treba zavideti. ZABLUDA O GUBITKU Opisana logika pore|ewa i zavisti se u teoriji igara naziva „zabluda nulte sume”. To jednostavno zna~i da je neko u zabludi da ako jedna strana ima dobitak, da druga strana ima isti toliki gubitak. Drugim re~ima, ili ste pobednik ili ste pobe|eni gubitnik. Takvi qudi otpisuju postojawe takvih razmena i odnosa u kojima obe strane dobijaju ili obe strane gube. Posledica dru{tvene dinamike koja proisti~e iz ove zablude jeste da na kraju svi gube: i onaj ko zavidi, i onaj kome se zavidi, i zajednica kao takva. Ima nekoliko izlaza iz zamke upore|ivawa i zavisti. Najboqi je put emotivne zrelosti jer qudi koji su prihvatili sebe prestaju da se upore|uju s drugima. Oni su zadovoqni i svoji bez obzira koliko su uspe{niji qudi oko wih. M. T.

 Tesla je Hrvat. Posthumno.

 Jeste da se polovina va{e zgrade obru{ila, ali zato druga polovina sad ima odli~an pogled i dosta sve`eg vazduha.

 Kad bi be`awe od stvarnosti bila olimpijska disciplina, mi bismo bili olimpijski pobednici.

 Od udara groma jednom gra|aninu sino} su crkla sva tri televizora. Kad te sre}a 'o}e, onda te 'o}e!

 Oslobo|en je za poku{aj ubistva, jer smo mi dru{tvo koje svakome daje drugu {ansu.

 Kupio sam stan na Vra~aru u jednoj ~etvorospratnici. Nalazi se na osmom spratu.

 Nekad su sve novine imale rubriku "Verovali ili ne". Danas za wom vi{e nema potrebe, svi tekstovi su takvi.

 Osumwi~eni za najte`a krivi~na dela nedostupan je organima gowewa. Krije se na "Instagramu".

 Proteste protiv siroma{tva po~iwemo ~im se vratimo s letovawa!

 ^vrsta vlast oslawa se na slabe karaktere.

 Sve ovo {to nam je pred o~ima - oti{lo je predaleko...

 Kod nas je mito kao kumstvo. Ne odbija se.

 Crnogorac koji je zasadio planta`u suncobrana ove godine o~ekuje rekordne prinose!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Daj svakome hleba, ali ga od svakoga ne uzimaj" „Srce nije stolwak da se pred svakim prostire“ „Kakvom rukom da{, takvom }e{ i primiti“ Narodne poslovice

„Za bolesne postoji bolnica! Za lude postoji ludnica! Za budale nema ni{ta, zato ih svuda ima“

„Brodovi ne potonu zbog vode koja ih okru`uje, ve} zbog vode koja u|e u wih. Nemojte dozvoliti da ono {to vas okru`uje u|e u vas i povu~e vas na dno“

Quba Moqac

Patrijarh Pavle

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 5

ALARMANTNO:

Nova strategija za podsticaj ra|awa u Srbiji - po~etkom 2022. Posle alarmantnih podataka o natalitetu, Ministarstvo za brigu o porodici pi{e novi strate{ki dokument koji }e Vladi Srbije predo~iti po~etkom slede}e godine. Me|u merama za podsticaj ra|awa bila bi i ona da se umesto sada{wih 100.000 dinara, za svako novoro|en~e izdvoji suma od 5.000 evra. Obelodanio ju je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i, kakao je sam rekao, to ne}e biti jedina koja finansijski treba da podstakne ra|awe. Da nam je demografska slika lo{a nije nepoznanica, ali su lampicu za alarm upalili nikad gori podaci nego oni s kraja pro{le godine. Kako je tada izjavio ministar za brigu o porodici Ratko Dmitrovi}, koji priprema i novu strategiju, broj umrlih je pove}an za 3,5 odsto, a broj novoro|enih je smawen za 1,5 odsto, {to zna~i da je Srbija u 2020. kada samo gledamo odnos nataliteta i mortaliteta, izgubila 44.000 qudi - grad veli~ine Po`arevca ili Sombora.

Nova strategija za stari problem nataliteta

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u januaru 2020. Srbija je imala mawe od sedam miliona stanovnika i pala je ispod te cifre posle 52 godine. Zato ne ~udi ni akcija Ministarstva na izradi nove strategije, ni predlog

POTREBNO SELO DA SE ODGAJI DETE Po oceni ~lanice Upravnog odbora Udruèwa „Roditeq“, Dragane So}anin, to sada ne vidimo i stalno se vrtimo u za~aranom krugu. Kada se majka ne vrati na posao posle porodiqskog ona ne moè da upi{e dete u vrti} jer ne radi i nije na listi prioriteta. „Iskqu~ivo finansijska podr{ka ne}e re{iti problem nataliteta, niti }e re{iti neke probleme roditeqa zbog kojih oni imaju sve mawe kapaciteta za roditeqstvo zato {to je psiholo{ka cena izuzetno visoka. Jednokratne mere su uvek dobrodo{le, jer naravno da se pove}ava tro{ak sa pove}awem dece u porodici. Ali to nije strate{ki gledano, re{ewe na duge staze". Svoje mesto, kako smatra, u tome imaju i lokalne samouprave koje moraju da prate potrebe svojih sugra|ana, roditeqa i da odgovaraju na wih. Zajednica u to mora da bude ukqu~ena i nije dovoqno da dràva samo da pare. Ni{ta nije ta~nije od afri~ke poslovice da je potrebno selo da se odgaji dete, zakqu~ila je So}aninova.

predsednika dràve da se jednokratna pomo} za svako novoro|en~e sa sada{wih 100.000 dinara pove}a na ~ak 5.000 evra. Prema nedavnoj najavi Dmitrovi}a uskoro bi trebalo o~ekivati i izmene i dopune Zakona o finansijskoj podr{ci porodicama sa decom koji je usvojen 2018. godine i ve} je bio na popravnom, ali ne u onoj meri u kojoj su o~ekivale organizacije koje se bave pitawem roditeqstva. Prema {turim najavama izmene }e i}i u pravcu pomo}i trudnicama i porodiqama, a predvi|eni su i ve}i iznosi za decu. ^lanica Upravnog odbora Udruèwa „Roditeq“, Dragana So}anin, kaè da 15 godina koliko ono postoji isto toliko i ukazuje na jednu istu stvar – da kategorija èna koje su u reproduktivnom periodu i planiraju trudno}u, trudnice su, ili porodiqe, mora da bude maksimalno za{ti}ena, ne nu`no finansijski, nego na mnoge druge na~ine.

@muri se na diskriminaciju `ena

„Dozvoqava se i `muri se na to da ène budu diskriminisane ve} tokom razgovora za posao. Dozvoqava se i da poslodavci prolaze neka`weno kada pitaju ène da li planiraju porodicu, da li je imaju, da li }e izostajati s posla. Onda ène dobiju neke ugovore koji nisu oni o radu, koji joj onemogu}avaju da uop{te uzme porodiqsko, odnosno trudni~ko bolovawe“, isti~e na{a sagovornica. Problem je i {to se naj~e{}e polovina plate ispla}uje na ruke zaposlene, a polovina je regularno prijavqena, kao i to {to se za obra~un naknade za porodiqsko odsustvo uzima prosek u posledwih 18 meseci. Tako se desi da ta naknada bude tek 20 odsto plate pa ~ak i mawe, isti~e So}aninova. „Nijednoj èni, ni wenoj porodici ni 5000 evra ne}e zna~iti ukoliko ona nema ekonomsku stabilnost i garantovanu naknadu svoje plate koju je stvarno i realno ranije imala. I ne}e joj zna~iti nikakva jednokratna pomo} ukoliko se dràva ne pobrine da ène generalno, a posebno one u reproduktivnom periodu, budu za{ti}ene od po~etka. To zna~i da ona ima punu platu, da je prijavqena od samog po~etka i tada nije bitno kada }e da ostane trudna. Tek onda }e se natalitet pove}ati“, uverena je ona.

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

Krevetac i kolica nisu odlu~uju}i

To {to }e biti nabavqen krevetac, auto-sedi{te za bebe, kolica, ne}e biti odlu~uju}e da se `ena lako opredeli da rodi i drugo dete. Tu mi padamo na nata-

litetu, ne na prvom detetu, nego na odluci da imamo drugo, jasna je predstavnica Udruèwa Roditeq. Kada je 2018. godine doneta Strategija za podsticawe ra|awa prose~an broj ro|ene dece po èni u Srbiji iznosio je 1,48, a da bismo se obnavqali kao narod i dràva, taj indeks trebalo bi da iznosi

SInce 1994

2,1. Narodski re~eno, svaka `ena bi trebalo da rodi najmawe dvoje dece da bismo imali prostu reprodukciju. Iznad tog broja je ve} re~ o demografskom oporavku.

Daleko od zelene grane

Nakon {to je 2019. stopa rodnosti sko~ila sa 1,48 na 1,52, pro{le godine, obeleène pandemijom, sklopqeno je 10.000 brakova mawe i opet je smawen prose~an broj dece po jednoj èni, {to je Srbiju udaqilo od re{avawa problema nataliteta. Zato So}aninova kaè da je za odluku ène da ponovo rodi najbitnija ekonomska stabilnost. „Ako imamo negativno iskustvo sa prvim detetom - ostanemo bez posla, bez plate, naknade, realno, koja bi se èna odlu~ila da kroz taj pakao ponovo pro|e. Mnoge ène se ne vra}aju na posao sa porodiqskog ba{ zbog takvih ugovora koji joj ne omogu}avaju stabilnost“, obja{wava Dragana So}anin, ali i dodaje da je osim toga neophodno i psiholo{ko rastere}ewe. Za odluku o ra|awu, dugoro~no gledano, bitni su potezi koji roditeqima omogu}avaju lak{e odgajawe deteta, od vrti}a i {kolovawa, do fleksibilnijih uslova poslodavca kada je radno vreme u pitawu. „To je set mera koje nisu nu`no vezane za finansije, ali je za sniàvawe svakodnevne cene roditeqstva jako va`no da vi ne morate da brinete o nekim osnovnim stvarima na dnevnom nivou. Onda }emo se lako odlu~iti i za dugo i za tre}e dete, jer znamo da sistem funkcioni{e i da nas kao roditeqe podràva“, isti~e So}aninova. R. N.

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

u LI^NOST U @I@I

ZAGORKA DOLOVAC

Idealan kandidat, ne me{a se uop{te u svoj posao Zagorka Dolovac rukovodi}e Republi~kim javnim tuìla{tvom i narednih {est godina. Novi mandat svojim glasovima „podari}e” joj narodni poslanici na nekoj od narednih sednica skup{tine. Na predlog vlade o wenom izboru odlu~iva}e se po hitnom postupku da bi se, kako je navedeno, „spre~ile {tetne posledice”. Na kakve su posledice predstavnici vlade mislili izgovaraju}i pomenutu sintagmu – nije precizirano. Na putu za prvog ~oveka krovnog tuìla{tva u zemqi Dolov~evoj nije stajao niko. Dve prijave kandidata koji su se osmelili da dràvnoj tuìteqki iza|u na crtu komisija Dràvnog ve}a tuìlaca (DVT) odbacila je kao nepotpune, dok se tre}i kandidat sam povukao. Da li su nosioci tuìla~kih funkcija imali mawak ambicija, da li su smatrali da je izbor prvog ~oveka Republi~kog javnog tuìla{tva politi~ki proces ili su bili svesni odgovornosti funkcije republi~kog javnog tuìoca i o~ekivawa dru{tva da se

Za 11 godina, koliko je na ~elu Republi~kog javnog tuìla{tva, svega nekoliko puta je dala intervjue. U vreme vanrednog stawa ironi~no je nazivana "rekorderom samoizolacije", a wena fotografija, tako|e ironi~no, stavqana je u sistem "Nestale osobe" ne{to promeni, tek ni oni koji su svojim biografijama mogli da pariraju Dolov~evoj – nisu se prijavili. Nova-stara republi~ka tuìteqka ro|ena je 1968. godine u Novom Sadu. Zavr{ila je gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a 1989. godine diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Tokom 2004. godine, kada je obavqen reizbor tuìlaca, nije bila izabrana, kao ni jo{ nekoliko wenih kolega iz novosadskog tuìla{tva. Biv{i ministar pravde Zoran Stojkovi} tada je izjavio da je prilikom reizbora tuìlaca napravqeno nekoliko propusta, a Novi Sad je naveo kao primer. Na mesto v. d. okru`nog javnog tuìoca u Beogradu izabrana je 2007. godine. Po~etkom 2010. godine imenovana je za republi~kog javnog tuìoca, a na tu funkciju je ponovo imenovana 2015. godine. Malo je onih koji èle da govore o tome kakva je dràvna tuìteqka privatno. Nerado otkrivaju da se udala u „kasnijim” godinama, da nema dece i da svaki slobodan trenutak provodi u rodnom Novom Sadu. Nije „prisna” s pripadnicima sedme sile, pa je za 11 godina, koliko je na ~elu RJT-a, svega nekoliko puta dala intervjue za medije. U vreme vanrednog stawa ironi~no je nazivana „rekorderom samoizolacije”, a wena fotografija, tako|e ironi~no, stavqana je u sistem „Nestale osobe”. Zbog {irokih ovla{}ewa i mogu}nosti da uti~e na istrage bila je ~esta meta kritika, a zamerano joj je {to nikada nije odgovarala na pitawa u vezi s predmetima za koje je javnost bila posebno zainteresovana. M. T.

INTERVJU NEDEQE

ZDRAVKO KRIVOKAPI], predsednik Vlade Crne Gore

Ra~unam da }u biti premijer do 2024. godine Iako je privreda Crne Gore u najve}oj meri zavisna od dolaska turista, deo puta kroz opasan kawon reke Mora~e ostao je ovog leta bez gorweg sloja asfalta, a put usporavaju i brojni semafori zbog radova na deonicama ka jednom od grani~nih prelaza sa Srbijom. Ipak, u javnosti se o ovim temama uop{te ne govori – tema je politi~ka kriza vlade Zdravka Krivokapi}a koja u Skup{tini nema podr{ku ve}ine koja ju je izabrala. „Kao premijer, sigurno mogu da re{im probleme na terenu – ali sve {to se ti~e politi~kih problema je mnogo neizvesnije. Problem Crne Gore je {to se ~esto tokom sezone de{avaju radovi i to usporava turiste – ove godine je tako jer je projektima bilo definisano, ali za slede}u sezonu }emo to sigurno druga~ije re{iti.“ n Ra~unate da }ete biti premijer i za slede}u turisti~ku sezonu? „Ja ra~unam do 2024. godine“, kaè Krivokapi}. Zdravko Krivokapi} do{ao je na mesto premijera posle izborne pobede crnogorske opozicije 30. avgusta 2020. godine i dugotrajnih pregovora o koaliciji tri liste – Demokratskog fronta (DF), koju je on predvodio, Demokrata i liste Crno na belo. U me|uvremenu, zbog neslagawa sa politikom vlade u koju nisu u{li politi~ari iz redova DF, ova lista prestala je da podràva predloge vlade u Skup{tini, ali nije formalno sru{ila kabinet Zdravka Krivokapi}a. „HLADNI RAT“ Tema politike dominira Crnom Gorom, a posebno je pa`wa usmerena na regionalne odnose. Iako je sam Krivokapi} najavqivao poboq{awe odnosa sa Beogradom, koji su bar u javnom poqu bili naru{eni u vreme vlade Demokratske partije socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a, desilo se upravo suprotno. „Ja nisam neprijateq bilo koga, a posebno ne mogu biti neprijateq Srbije. „U politi~kom smislu, de{avaju se ~udne relacije, posebno otkad je proteran ambasador (Vladimir) Boòvi}, a od ove vlade se o~ekivalo da uradi ne{to po tom pitawu dok mi samo èlimo da primewujemo zakon jer je u istoriji bilo samo dva slu~aja vra}awa ambasadora posle proterivawa.“ Ambasador Srbije Vladimir Boòvi} progla{en je personom non-grata u Crnoj Gori 28. novembra 2020. godine, pre izbora nove vlade, uz obrazloèwe da se me{ao u unutra{we stvari zemqe-doma}ina. Srbija nije poslala novog ambasadora ve} insistira na ponovnom prihvatawu Boòvi}a. Krivokapi} odnose sa Srbijom opisuje kao poku{aj vo|ewa „hladnog rata“. „Beograd izri~ito podràva Demokratski front i tako dokazuje da wima

nisu bitni oni koji se zaista nalaze na vlasti nego oni koji su projektovani kao najboqi predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori.“ Kada srpski ministar policije Aleksandar Vulin kaè da je zadatak ove generacije politi~ara da objedini sve Srbe gde god da ìve u „srpski svet“, crnogorski premijer uzvrati}e da ta ideja nije na dnevnom redu. „Mi treba da gledamo kako }e na{a budu}nost da bude svetlija, a ako se stalno budemo delili po tome ko je ve}i Srbin ili Crnogorac, gde je srpski svet, kako on izgleda, prove{}emo previ{e vremena u nadgorwavawu, a zanemari}emo osnovne probleme. „Vlade Srbije i Crne Gore onda treba da budu pune istori~ara, a ne eksperata, kakvu ja vodim.“ Ipak, na opasku da je u kratkom mandatu wegove vlade bilo vremena i za pitawa iz istorije, poput dono{ewa skup{tinske Rezolucije o genocidu u Srebrenici, Krivokapi} }e re}i da nema èqu da „bilo kome zabada trnove“. „Rezoluciju o Srebrenici nije pokrenula vlada, stalno smo ponavqali da postoji Deklaracija iz 2009. godine, sli~na je i u Srbiji. „Mislim da takva pitawa treba re{avati dobrom komunikacijom – moja baba je stalno govorila re~ je lek, a komunikacija sa Srbijom izostaje po tim pitawima.“ RAZOÂRAWE U PARTNERE Velika o~ekivawa posle izbornog rezultata opozicije na pro{logodi{wim parlamentarnim izborima veoma brzo su se raspr{ila. Iako je u predizbornoj kampawi iz-

POLITIÂR ILI NE? Krivokapi} nije uobi~ajeni primer premijera u balkanskim zemqama. Kao nestrana~ka li~nost, ne kontroli{e nijednog poslanika u crnogorskom parlamentu. Zbog toga, mnogi su pomislili da }e osnovati svoju politi~ku partiju. „U ovom trenutku nemam vremena da se bavim osnivawem partije jer je to zahtevan projekat koji podrazumeva maksimalnu posve}enost. Uz naglasak na nedostatku vremena, profesor Ma{inskog fakulteta kaè da politika nije wegov svet. „Ja tu intimno ne pripadam, pre pripadam svetu politike gr~kih filozofa kod kojih nad politikom vlada etika. „Naàlost, to nije tako u realnim okolnostima – ~esto se doga|a odstupawe i od dogovorenog, a ja sam sve ispunio iako mi je zbog gra|ana CG ào {to sam neke dogovore ispo{tovao mada su bili protiv mojih principa, a sve zarad mira u ku}i.“

begnuto napadawe me|u tri opozicione kolone, odmah posle glasawa postalo je jasno da razlike nisu male, mada je najve}e iznena|ewe bilo distancirawe Zdravka Krivokapi}a od liste koju je predvodio, a ~ija je stoèrna stranka Beogradu bliski Demokratski front. „Da biste bili razo~arani, morate biti ne~ime o~arani – a ja nikad nisam imao to o~arawe. Da li sam imao neke pogre{ne predstave – apsolutno jesam“, priznaje Krivokapi}. Kaè da je jo{ u julu 2020. godine èleo da odustane od politi~kog anga`mana jer tvrdi da politi~ari iz DF-a nisu po{tovali dogovoreno. Dodaje da ga je na izbornoj listi zadrào tada{wi mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je u me|uvremenu preminuo. „Suzu nisam pustio kad se moj otac upokojio, a za mitropolitom su suze same navirale. To je bio ~ovek neverovatne snage, znawa, ume}a, vere, duhovnosti, filozof, pesnik, teolog, ~ovek neponovqivih darova i wega nisam izneverio – zavete koja sam mu dao, ispunio sam.“ Otuda deluje jo{ neverovatnije da je najteì trenutak u Krivokapi}evoj premijerskoj karijeri iznenadni ve~erwi let za Beograd u maju 2021. godine, kada je tokom zasedawa Sabora Srpske pravoslavne crkve razgovarao sa patrijarhom Porfirijem o temeqnom ugovoru kojim bi trebalo definisati odnose dràve i crkve u Crnoj Gori. Zbog Zakona o slobodi veroispovesti i pitawa imovine, na ulicama crnogorskih gradova mesecima su 2020. godine odràvane protestne litije. U Podgoricu se vratio bez potpisa i sa etiketom „izdajnika naroda i crkve“ u delu medija u Srbiji. „Kad se pravi scenario… n Ko pravi scenario? „Pa to pitajte na drugoj adresi… n Na kojoj adresi? „Adresa su politi~ari iz Crne Gore koji su ekspozitura Srbije, a to rade odre|ene strukture iz Srbije koje su sve isprojektovale. „Ako je ta reìja bila, za{to me neko nije s tim upoznao do kraja? Vaqda jedan premijer treba da {titi i dràvu i crkvu, posebno ako su one odvojene, a to jeste tako u Crnoj Gori.“ S druge strane, sam Krivokapi} tvrdi da mu je u Crnoj Gori spremano hap{ewe u slu~aju da je potpisao Temeqni ugovor u Beogradu. „Vlada mora biti upoznata sa takvim dogovorom jer ovo nije diktatorski sistem pa da o svemu odlu~i jedan ~ovek ve} je snaga ove vlade da nijedna odluka nije doneta bez rasprave. „Ja nikad ne}u potpisati nijedan dokument koji nije u skladu sa zakonima i ja sam to oduvek govorio.“ R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiH29. jul 2020. ^etvrtak 10. -decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

TRKA „LETELICA NA ZEMQI“:

Ko }e biti br`i

Vozovi su postali „letelice na zemqi“, jer dostiù brzine i do 600 kilometara na sat. Naime, Kina je nedavno predstavila novi voz iz serije „maglev“ (magnetne levitacije), navode}i da moè da dostigne pomenutu brzinu, {to }e ga u~initi najbrìm kopnenim transportnim vozilom na svetu. @elezni~ki saobra}aj je veoma bitan deo saobra}ajne infrastrukture u svetu, posebno u razvijenim zemqama i ekonomskim silama poput Kine, Japana, Rusije, Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Kvalitet pruga i {inskih vozila odavno se ne dovodi one u pitawe, akcenat se sve vi{e lo je stavqa na brzinu vozova. naj„China Railway Rolling Stock awe Corp.“ saop{tila je da }e Kina u je uskoro postati „transportna nka velesila“ sa novim vozom koji t. pluta iznad koloseka upotrebom rate elektromagnetne sile. Ovaj voz sam bi trebalo da bude u funkciji za eke putnike za pet do 10 godina. Najam“, mnogoqudnija zemqa na svetu je na ovaj na~in stavila konkurenine tima do znawa da èli da uzme anprimat u èlezni~kom saobraiz }aju i postavila im je novi zadatak, da smisle ne{to „brè“. isti Zategnuti diplomatski odrnonosi izme|u Kine i SAD mogu da je u poja~aju trku u ulagawu u ovaj saobra}ajni sektor, ali brze pruge otac nisu ni{ta novo, i naravno, sve suze ekonomski stabilnije zemqe erohovvek sam is-

ulaù i razvijaju ovu industrijsku granu. Rusija moè da se pohvali najpoznatijom prugom na svetu, ~uvenom Trans-sibirskom linijom, koja povezuje zapadnu Evropu sa isto~nom Azijom. Duìna pruge od Moskve do Vladivostoka iz nosi 9.288 kilometara i pu{tena je u rad pre ta~no 105 godina (1916). Japanski vozovi i brze {ine su ve} nadaleko poznati, a trenutno je u test fazi voz „LO Series Maglev“, koji drì rekord me|u kopnenim {inskim vozilima sa dostignutom brzinom od 601 km/h. Ovaj voz bi po zavr{etku testirawa trebalo da „uspori“ na 498 km/h, i da putovawe od stanice Shinagava do Osake (preko 370 km) pre|e za jedan sat i sedam minuta.

Francuska ve} dugi niz godina drì korak sa svetom u ovoj industriji, te je tako jo{ 2007. godine voz „TGV POS“ postavio svetski rekord u brzini {inskih vozila sa impresivnih 574 km/h. U redovnom saobra}aju, ovaj voz dostiè maksimalnu brzinu od 370 km/h. Zapadna Evropa generalno ima dobru mreù pruga. Dràvqani Evropske unije koriste ovaj vid transporta kako u me|ugradskom, tako i u me|unarodnom saobra}aju. Na ovaj na~in, osim razvoja turizma, ali i obrazovawa (vi{e mladih koristi ovaj vid prevoza), smawuje se i zaga|ewe ìvotne sredine. Za to su najboqi primer [vajcarci, kod kojih vozovi idu i do visokih ta~aka na Alpima. Ostali motorni saobra}aj je u ovom delu zemqe zabrawen.

Pro{le sedmice u SAD 915 oru`anih napada, stradalo vi{e od 430 osoba

da je prerwi Tokom pro{le sedmice u Sjediwenim Ameri~kim adaDràvama (SAD) zabeleèno je vi{e od 915 oruànih pra-napada, a poginulo je vi{e od 430 osoba. tri- U SAD je pove}an i broj oruànih napada. U toj voruzemqi je od 17. do 23. jula bilo vi{e od 915 oruànih nosenapada, a smrtno je stradalo vi{e od 430 osoba. Pored toga, u napadima je povre|eno 1.007 qudi. ove- Najvi{e slu~ajeva zabeleèno je u Illinoisu (109), rno-zatim u Teksasu (63), Pensilvaniji (59) i Kaliforniji odi-(52). Od po~etka godine registrovano je i vi{e od 13.500 samoubistava u kojima je kori{}eno vatreno oru`je. sa i

kve“

ore ade e su

eko a jevu i a to

pi} ano Te-

vim sivek dlu-

doma i R. N.

Haos i nejasna pravila putovawa razlog nove lo{e turisti~ke sezone u Evropi

Haos i nejasno}e oko pravila putovawa i mera spre~avawa {irewa koronavirusa dovode do jo{ jedne lo{e letwe sezone za posrnulu evropsku turisti~ku industriju. Popularne turisti~ke destinacije bore se sa novim varijantama koronavirusa. U Francuskoj, najpose}enijoj zemqi na svetu, posetioci od ove nedeqe imaju jo{ jedan uslov da ispune sa novim zahtevom za posebnu kovid-19 propusnicu. Italija je tako|e najavila da }e qudima biti potrebne sli~ne propusnice kao u Francuskoj za pristup muzejima i bioskopima, odlazak u restoran ili na bazen i niz drugih mesta. Me|unarodni dolasci turista u Evropu pro{le godine opali su za skoro 70 odsto, a za prvih pet meseci ove godine opali su za 85 odsto, podaci su turisti~ke organizacije Ujediwenih nacija (UNWTO), ~ije je sedi{te je u Madridu. [panija, druga najpose}enija zemqa na svetu, imala je 3,2 miliona turista od januara do maja, {to je deseti deo od ukupnog broja posetilaca u istom periodu 2019. Me|utim, u junu je [panija imala 2,3 miliona poseta, {to je bila najboqa mese~na cifra od po~etka pandemije. U Gr~koj, gde broj zara`enih raste, vlasti su poo{trile ograni~ewa za nevakcinisane turiste i stanovnike, zabraniv{i im ulaz u sve zatvorene objekte za ru~avawe i zabavu.

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

JEDINSTVEN STAV SVIH POLITI^KIH SUBJEKATA U RS:

Predstavnici Republike Srpske ne u~estvuju u radu 14 DRU[TVO zajedni~kih institucija BiH ^etvrtak 4. 4. jun jun2020. 2020. ^etvrtak

Kaqewe Ane Brnabi}

Predstavnici Re"Od ovog trenutka publike Srpske ne politi~ki predstavu~estvuju u radu zanici iz Republike Srpske ne}e u~estvojedni~kih institucija BiH, poru~eno vati u radu tri najvesu joj neki ti du{a, Vu~i}u. Ti qutim i odem, ali gde da beìm ulep{anih}aistina, je naGre{na konferenciji tela ugde zajedni~kim kad negde ide{ je~i od aplauza, pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne za novinare nakon institucijama, (oba pqu{te poqupci, davi{ se u za- dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili odrànog sastanka parlamentarna doma, grqajima, gutaju ti obe}awa ko Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori predsednika svih Predsedni{tvo i otima~ineBiH i pohpilule pred spavawe, a Anu Br- kao da kaè ono wegovo „Gde be- vow korupcije, parlamentarnih Savet ministara), dok mo}nika i lakonabi} si pustiostrana ulice Pirota ìiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih naka sa sedi{tem u se ne vidi kako da odbabez trunke izliva ne`nosti or- sima da plati cenu rada na tere- mih investitora. Republici po- oboàva- nu i zasluì blagosiqawe svog cimo nametnuta re{ewa", I, naravno, da joj nije bilo niganizovanoSrpskoj spontanih je Dodik. vodom lako u ulozi strana~ke velaca. Inajnovije umesto da odluke je tamo re{eta politi~kog patrona koji }e joj, malonaglasio na agitatorskom zadatku, Gordana Uzelac neko sli~an kad ga nazove da mu se ispla~e, dete Jedan odlaze}eg visokogili predstavod zakqu~aka sajer je to zada wuunepoznat i mutan na visini zadatka, zasreli nika Valentina Incka u vezi je sane- re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. stanka je i proceduru bidu teren na koji ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a posizmenama Krivi~nog zakona u BiH. upu}ene izmene dvajezakona. obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-polaSednicu nego brane reke popredsednik Staroj pla-Narodne je sazvao Branislav~aj Borenovi}, lider PDP, rekao je, naime, reliti~koj“ ( {ta god nini i pitaju gluposti.Srpske Nedeqko je datotozna~ilo) zna~i da ne}eAna bitiBrnabi} dono{ene odlukekao u tim skup{tine Republike ûbrilodak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? vi} koji je istakao da je na sastanku rasprava bila institucijama do daqeg, odnosno dok se ne re{i Te, {ta je sa zakonom koji je obe- bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica veoma konstruktivna i da je doneseno nekoliko za- pitawe nametnutog zakona. }ao predsednik pre dve godine? du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da jedni~kih zakqu~aka. Mirko [arovi}, predsednik SDS, rekao je da su podr{ku bira~a. Obi~no umesto da traì („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj onersku kampawu. I Jedan od wih je da srpski predstavnici u zajedsvi saglasni da se vi{e nikada ne}e prihvatiti Ani.) Te, znate li da se ovde za sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanbilo koja odluka visokog predstavnika. ni~kim institucijama u~estvovati radu we i disciplinovani diduje{ i ide{ na izbore, pa ako prekou puta jedan dan qudima otmene}e dedovina Podsetimo, visoki predstavnik u Bosni i Her-i ne}e donositi nikakve odluke dok se "pitawe napremijer i upi{e na ivestitora mini hi- ~lanovi stranke koji samo kli- pobedi{ postaje{ cegovini, Valentinpravi{ Inckovladu. doneo je odluku kojom, metawa od strane predstavnika re{i".i ni{ta glavom ne pitaju, drocentrala? Te,visokog znate li da se majune ovla{}ewa, name}e izSrpskiru{e ~lan vodenice Predsedni{tva Milorad Do- da pozivaju}i Ana je tu gde jeste postavqena je re{ila oslu{ne voxsepo-na Bonska qudima i upadaBiHona fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala ulicu i doì- zakona im poru~io se u ku}ejei da tako redom.predstavnik dik visoki nema legi- namene Krivi~nog BiH kojima se predvi|a kojigenocida je miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKakoi nema reka, otkud ova ni ka`wavawe negirawa i veli~awa ratnih timitet da RS ne}ea prihvatiti jednu vi{e stvene mo}i, a ne voqom naroda. bujica {to se na mene sru~ila, no kr{tewe. odluku. zlo~inaca. Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav od- predwa~ke idealizovane slike du i funkciju. Me|utim, sa fungovor krpeqima. Da je ovo kon- stvarnosti u ponor surove real- kcijom nije dobila i vlast, jer je ferencija za {tampu pa da se na- nosti bez dirigovanih pitawa i ona ostala kod onog koji je seli

POSLANICI IZ SRPSKE NISU DO[LI

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka. Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

Otkazana sednica Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH

Zakazana GA sednica VIDE]E POLAPredSRBIJE: stavni~kog doma Parlamen-

u~estvovati u radu i odlu~ivawu zajedni~kih institucija. Sastanak je odràn zbog situacije uzrokovane odlukom odlaze}eg visokog predstavvoqnim prilozima pojedinaca, nika u BiH Valentina Incka i institucija, javnih preduze}a da nametne dopune Krivi~nog qudi iz dijaspore. zakona BiH kojima za- Predstoji nam dase uradimo brawuje i ka`wava “negirawe osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem daratnih i to bugenocida i veli~awe de zavr{eno u kratkom roku. Nazlo~inaca”. kon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da kaèmo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - kaè Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika,Austrougarska video i sa okolnih planisnije objavila rat na Jastrepca, Kopaonika i RuSrbiji {to je bio povod za po~ednika, pasvetskoga ~ak i sarat. Prokletija. tak Prvog Taj novi On }e podse}ati naredne generarat Incko, najverovatnije, necije da su u ali okolini Kraqeva }e pokrenuti, je sigurno da je nastale srpske svetiwe, srewegovo deo akt koji ima jo{ jednu dwovekovni manastiri @i~a i funkciju - naglasio Kusturica.o Studenica, ali }e ijesvedo~iti On je istakao da srpske su u dvadesestradawu vojnika vojske tom veku bila tri velika genocipoginulih upravo na Stolovima da u Evropi.povla~ewa u Prvom prilikom - Stradali i svetskom ratu.su Jevreji, Srbi R. N. Jeremeni. Jevreji su dokazali genocid nad wima, Jermeni tako|e u najve}em delu sveta, a Srbi nad kojima je izveden genocid u Jasenovcu, Gradini, Jadovnu, Starom Brodu, nismo dobili povtrdu pogroma koji je nad nama izvr{en. Da li }emo kona~no krenuti u sveop{tu, planiranu akciju da pred svetom izvedemo dokaz da smo u svim ratovima u pro{lom veku bili `rtve? Sad ili nikad - poru~io je Kusturica. S. G.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra tarne skup{tine BiH u Sarajevu otkazana je zbog nedolaska poslanika izmasiv Republike SrpPlaninski Stolovi koske, je na izdi`e pro{ireji se odlu~eno sa ju`ne strane ponom Kolegijumu ovog doma.@i~e, vi{e Kraqeva, manastira Na sastanku Mataru{ke Bawe, predsednika sredwovekovparlamentarnih u nog grada Magli~a istranaka Ibarske klisure, od minulog vikenda prepozRepublici Srpskoj odlu~eno je natqiv je po jo{ jednoj nesvakida srpski predstavnici ne}e da{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara! Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

INCKO JE "KLOVN" I BLEDA KOPIJA GENERALA PO]OREKA:

Kusturica o visokom predstavniku „Ni{ta nije nau~io iz gre{aka prethodnika“ Proslavqeni srpski i svetski rediteq Emir Kusturica izjavio je da je Valentin Incko "klovn" i bleda kopija generala Po}oreka koji ni{ta nije nau~io iz gre{aka wegovog prethodnika od pre vi{e od 100 godina, kad je bio potowi austrougarski guverner BiH. - Kada je Andri}ev institut objavio pismo 5. janura 2014. godine koje Po}orek {aqe austrougarskom ministru finansija Bilinskom zadu`enom za BiH, to je izazvalo burnu reakciju zapadne javnosti a taj broj Istorijskih svezaka je bio napadnut kao nacionalisti~ki ispad na 174 linka - podsetio je Kusturica. Upitav{i {ta radi Incko me{aju}i se u pravni sistem BiH, Kustirica je rekao da on ne samo da daje impuls za ru{ewe BiH i negirawe zlo~ina nad Srbima, ve} "klovno imitira Po}oreka

koji u pomenutom pismo iz 1913 pi{e `treba iskoristiti apatiju srpskog sela, okrenuti Zagreb protiv Beograda, a hrvatsku i muslimansku inteligenciju protiv Srba". Prema wegovim re~ima, jedino {to nema Austrugarske iako se wena raspala politika provodi u BiH kao tragikomedija ~itave civilizacije koja nema snage da samu sebe odr`i, kamoli provede do kraja svoju nasilni~ku politiku. - Ipak, Incko odlazi kao abortirana verzija Bewamina Kalaja i ne treba zaboraviti da korekciju pravosudnog sistema BiH i zabranu komentarisawa, te nau~nog istra`ivawa srebreni~kog zlo~ina obavquje na isti dan, 23. jula kada je 1914. Austrougarska uputila Ultimatum Srbiji, posle ~ega je, pet dana ka-

Vu~i}eva poruka o krizi u BiH Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je danas da Srbija prati razvoj doga|aja u Bosni i Hercegovini i da ne}e Republiku Srpsku ostaviti bez podr{ke. Ocenio je da je atmosfera u BiH najuàrenija od potpisivawa Dejton[irom Melburna i Viktorije skog sporazuma, dodaju}i da Srbija èli mir. Borislav Popovi} 0405200602 "Mi s pa`wom pratimo doga|aje u Sarajevu i Bawaluci. Razume se Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au da nametawe odluka nikada nije donelo dobre rezultate. Mi }emo 4. vgusta u Busijama, kraji{kom nasequ obeleìti godi{wicu progona srpskog ìvqa i tada }emo sigurno imati sastanak sa rukovodstvom Republike Srpske. @elim mir, ne}emo sukobe i uzavrelu atmosferu. Ja se nadam da svi dobro razumeju da je prioritet mir. Iza}i}emo sa konkretnim predlozima kako da sa Bo{wacima vodimo razgovor", istakao je predsednik.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

CRNA GORA

Ko to „smewuje“ Gojka Perovi}a? Rektor cetiwske Bogoslovije Gojko Perovi} demantovao je pisawe pojedinih medija o wegovoj navodnoj smeni i radu te najstarije {kolske ustanove u Crnoj Gori. „Nema nikakvih smena, kazni, su|ewa, niti bilo kakvih procesa protiv {kole ili rektora od strane nadle`nih crkvenih institucija. Sve se, Bogu hvala, odvija u redovnim okolnostima i kako treba“, izjavio je Perovi} za radio Svetigora. On je tako reagovao na nezvani~ne informacije pojedinih medija da ga je smenila Beogradska patrijar{ija, odnosno mitropolit Joanikije, kao i da se sprovodi „~istka kadrova“ pokojnog mitropolita Amfilohija. Perovi} je istakao da se sve {to se radi u Bogosloviji radi transparentno.

„Ne znam ~emu sluè i kome dobro mogu doneti tolike laì koje se svakodnevno plasiraju, a ti~u se Crkve i wenoga rada. Toliko smo prisutni u javnosti da nam se na tome, sa nekih adresa, i prigovara. A opet, iste te adrese, uporno i bez prekida prenose laì o nekim navodno tajnim i zakulisnim radwama u Crkvi. [to bi rekao narod: ‘Neka nam je svima Bog na pomo}i’“, kazao je otac Gojko Perovi}. Naveo je i da je upravi Bogoslovije iz Sinoda SPC, stigao poziv da se ukqu~i u rad Komisije Svetog Arhijerejskog Sabora za unapre|ewe prosvete u SPC, na na~in {to }e, pored wega kao rektora Cetiwske bogoslovije, jo{ jedan od profesora Bogoslovije uzeti u~e{}a u radu komisije, objavqeno je na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske. S. G.

\UKANOVI]: Srbija poku{ava da doka`e da je Crna Gora srpska dr`ava

Rat klanova zabriwava EU, odgovor CG blag Kriminalnom scenom u Crnoj Gori dominiraju ~esta ubistva vezana za klanove (do 44 takva ubistva od 2012. godine, ukqu~uju}i {est 2019. godine i dva u prva tri meseca 2020. godine), a ubistva, koja ukqu~uju crnogorske kriminalne grupe, desila su se i u inostranstvu (devet od 2018. godine) i to u [paniji, Nema~koj, Austriji i Gr~koj, upozorila je Evropska komisija. Iz EK smatraju, navodi list Dan, da odgovor krivi~nog pravosu|a, generalno gledano, deluje blago sa zatvorskim i nov~anim kaznama i oduzimawem imovine koji su nesrazmerno mali u odnosu na teìnu krivi~nog dela. Takvi podaci navedeni su u posledwem izve{taju Evropske komisije (EK) o Crnoj Gori, uz ocenu da organizovani kriminal predstavqa razlog za zabrinutost. Iste ocene o sukobu kriminalnih grupa navedene su i u dokumentima Evropskog parlamenta i Saveta EU, pi{e Dan, a prenosi RTCG. U izve{taju EK navodi se da je broj hap{ewa pripadnika kriminalnih grupa dostigao do sada nevi|enih 333 lica od 2018. godine do prvog kvartala 2019. godine, ukqu~uju}i i 19 hap{ewa u inostranstvu. „Celokupan sistem krivi~nog pravosu|a treba da postane efikasniji, operativniji i vi{e odvra}aju}i, ukqu~uju}i tu i na~in na koji se slu~ajevi organizovanog kriminala re{avaju u sudovima. Sudski postupci su previ{e dugi, a vi{estruka odlagawa ~esta. Ta duga odlagawa, ali i nedostatak poverewa izme|u tuìla{tva i sudova, nakon nekih kontroverznih osloba|aju}ih presuda posqedwih godina, doveli su do toga da tuìla{tvo u velikoj meri koristi sporazum o priznawu krivice”, navodi se u izve{taju. Traè i boqe rezultate u spre~avawu prawa novca Na problem organizovanog kriminala, kako se podse}a, nedavno je upozorio i Evropski parlament u rezoluciji o Crnoj Gori. S. G.

Crnogorski predsednik Milo \ukanovi} izjavio je da Srbija poku{ava da dokaè da je Crna Gora srpska dràva, da su Crnogorci zapravo Srbi, da ne postoji crnogorska crkva, kultura. „Permanentan je vi{evekovni napor iz Srbije, kojeg artikuli{e velikosrpski nacionalizam da prisvoji Crnu Goru i u~ini je delom srpskog dràvnog nacionlanog i kulturnog identiteta, zato su i bili protiv crnogorske nezavisnosti“, kazao je \ukanovi} u intervjuu za slova~ku TA3. On je dodao da je lak{e nositi se sa velikosrpskim nacionalizmom dok on, kako je kazao, dolazi iz nekih akademskih ili drugih krugova. Problem je, kaè \ukanovi}, kada taj nacionlaizam dobije svoje upori{te u dràvnoj politici Srbije. Takvo je stawe, isti~e on, danas. „Srbija danas kroz svoju dràvnu politiku dovodi u pitawe crnogorsku nezavisnost. Oni to ne}e priznati, ali onim {to rade oni dovode u pitawe crnogorsku nezavisnot. Zato je jako va`no da se zavr{i sa iluzijama da je mogu}e mewati granice na Zapadnom Balkanu. Kada se Srbija odrekne takve svoje aspiracije prema Crnoj Gori verujem da }emo mo}i da se posluìmo iskustvom saradwe ê{ke i Slova~ke“, kazao je predsednik Crne Gore, prenose podgori~ki mediji.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 9

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

Prof dr. Vladan Virijevi} sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Vladan Virijevi} je istori~ar, univerzitetski profesor i nau~ni radnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Pri{tini na grupi za istoriju 1995. godine. Odbranio je magistarsku tezu iz oblasti nacionalne istorije 1998, a doktorsku disertaciju 2004. godine. U izbor zvawa profesora na filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici izabran je 2008. godine gde predaje Istoriju Jugoslavije i Svet u savremenom dobu. Vrlo rado se odazvao da za ''Srpski Glas'' odgovori o najnovijoj retorici Pri{tine prekrajawa istorije na Kosovu i Metohiji. n Kurti je na zadwem sastanku u Briselu izrekao neverovatna tri genocoda Srbije prema Albancima na KiM: 1878, pa 1912 i 1999. godine! Kako, gde i na koji na~in se suprostaviti ovakvim neistinama, falsifikatima Pri{tine, pre svega Kurtija, koji se uz to zalaè za Veliku Albaniju? - Sloèni koloplet suprotstavqenih interesa velikih svetskih sila prelamao se, kao {to je to slu~aj i danas, preko prostora slojevitom u etni~kom, konfesionalnom i kulturolo{kom smislu {to, na àlost, umesto da ga oboga}uje i ~ini da razli~itosti predstavqaju wegovu komplementarnu prednost, ~ini „plodno tle“ za raspirivawe instrumentalizovanih sukoba i konfrontaciju balkanskih naroda u skladu s interesima i projektima svetskih centara mo}i. Jedna od ta~aka na „balkanskoj vetrometini“ na kojoj se sudaraju geopoliti~ke „ruè vetrova“ je i teritorija Kosova i Metohije, tlo koje „neprestano podrhtava“ i ~ija se „politi~ka seizmi~ka amplituda“ pospe{uje patrikularnim delovawem onih politi~kih ~inilaca kojima je strate{ki ciq ostvarivawe projekta zacrtanog 1878. godine u osnovi programa „Prve prizrenske lige“. Osnovne smernice ovog dokumenta, za koga se, sigurni smo, moè ustvrditi da predstavqa ishodi{te svih neda}a koje ophrvavaju prostor „Stare Srbije“ tokom kasnijih vremenskih perioda, modifikovane su uvek u skladu sa mogu}im ad hoc uslovima wihove {to potpunije realizacije. U skladu sa trenutno preovla|uju}im religijskim, ideolo{kim i politi~kim okolnostima, mimikriju velikoalbanske ideje uspe{no usmerava ka zadatom ciqu. U tom smislu se ovih dana mogu ~uti i gromoglasne, gotovo jednoglasne izjave politi~kih aktera me|u kosmetskim Albancima o „genocidu“ koji su „velikosrpski {ovinisti“ toboè po~inili nad wihovim precima 1878., 1912. i 1999. godine.

Falsifikatima retu{iraju sliku pro{losti prostora Kosova i Metohije Ako wihovu zapaqivu retoriku stavimo u kontekst sli~nih politi~kih gibawa vezanih za zbivawa u Bosni i Hercegovini tokom prve polovine pro{log veka, odnosno nastojawa da se olakim posezawem za upotrebom termina „genocid“ i lamentirawem nad zlehudom sudbinom postradalih tokom ratnih sukoba, zadobiju odre|eni politi~ki poeni „upotrebqivi“ u sada{wici i budu}nost, nije potrebno imati previ{e sluha za logi~ko prosu|ivawe da bi se ove dve tendencije

dovele u korelaciju. Jedini, ~ini se, odgovaraju}i i ispravan na~in da se one razobli~e, odnosno argumentovano uka`e na wihovu politi~ku instrumentalizaciju, tj. zloupotrebu i iskrivqavawe ~iwenica u skladu s dnevnopoliti~kim interesima, jeste nau~na valorizacija i u tome je uloga i odgovornost istori~ara kqu~na. „Pisati onako kako je to uistinu bilo“, ~uvena misao znamenitog Leopolda fon Rankea, utemeqiva~a kriti~ke istriografije, mora biti osnovna krilatica uko-

POTIRAWE SVIH ISTORIJSKIH TRAGOVA n Problem na KiM je i prekrajawe toponima od strane Pri{tine, koji su 99 odsto srpskog porekla. Kako se tome suprostaviti? - Nu`nost prekrajawa istorije jednog prostora svakako iziskuje i potirawe svih onih tragova koji svedo~e suprotno od onog {to se èli posti}i. Nije dovoqno samo devastirawe materijalnog nasle|a, ve} je nu`no stvoriti (~itaj „smisliti“) novu toponimijsku i zemqopisnu leksiku, a sve to biva posledica promene etni~kog sastava stanovni{tva na odre|enom prostoru. O razmerama etni~kih promena na teritoriji Kosova i Metohije od kraja 17. veka pa do danas, odnosno od prvog ve}eg metanastazi~kog kretawa albanskog stanovni{tva prema plodnoj ravnici Metohije i Kosova upravo najboqe svedo~e toponimi. Brojna su istraìvawa onomastike prostora Kosova i Metohije ~iji su autori marqivim terenskim radom popisali, kako rekoste, toponime koji su u 99% slu~ajeva srpskog porekla. Dovoqno je pogledati onomasti~ke radove profesora Svetozara Stijovi}a, Milisava Lutovca, Milenka Filipovi}a, Tatomira Vukanovi}a, Alije Xogovi}a, Mirka Barjaktarovi}a, Jovana Trifunoskog, Koviqke Risti}, Milete Bukumiri}a, pa ~ak i nekih albanskih autora, poput Marka Krasni}ija i lagano izvesti zakqu~ke o stanovni{tvu koje je ìvelo na podru~jima Prizrenskog Hasa, Drenice, okoline Pe}i i \akovice, u Podgoru i Prekorupqu, „Malom Kosovu“, Nerodimskom kraju i td. Kako objasniti naziv „Skenderaj“ za Srbicu, upirawem u neku „ilirsku“ ba{tinu, ako se zna da je ona kao naseqe formirana tek po~etkom 20-ih godina pro{loga veka i tom prilikom nazvana „Srbica“!? Otkuda taj inventivan naziv za Obili} – „Kastrioti“? [ta se takvim postupcima èli posti}i? I Sve dok se o „problemu“ Kosova i Metohije ne razgovara ukr{tawem nau~nih argumenata i „hladne glave“, ono }e i daqe biti opitni poligon za geopoliti~ke eksperimente velikih sila, a wegovi ìteqi, bez obzira na naciju, taoci tu|ih interesa! Dozvolite da budem, na neki na~in, pomalo i li~an! Mi{qewa sam da kada bi se model na kome po~ivaju aktivnosti Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici primenio na svakodnevicu Kosova i Metohije, ne bi bilo potrebe tragati za i~im drugim! Naime, kao osoba koja je i sama tokom studija u Pri{tini svoju studentsku sobu delila sa osobama raznih nacionalnosti (bio sam „cimer“ i sa Bo{wakom iz Re~ana, Muslimanom iz Berana, Hrvatom iz Vrawa), ~ini me ponosnim i zadovoqnim {to u u~ionici imam priliku da razgovaram sa studentima Srbima, Bo{wacima, Gorancima..., {to u wihovom me|usobnom odnosu egzistira iskqu~ivo prijateqstvo, humanizam i okrenutost jednih drugima, {to jedan pored drugog sede i druè se Aleksandar i Mersad, Milica i Fazila, {to jedni drugima ~estitaju Vaskrs i Kurban Bajram, {to izrastaju u prave, istinske qude! Oni su na{a budu}nost i moramo u~initi sve da to tako i ostane i postane op{ti trend! To nije nikakva floskula ili demago{ko frazirawe! To je jedini ispravni i mogu}i put!

liko se èli posti}i realna slika zbivawa u pro{losti, odnosno kako bi se na osnovu we traìli pouzdani odgovori o zbivawima u sada{wosti i postavqali putokazi za budu}nost! n Albanci su tokom 1998, 1999 i kasnije Srbe sa KiM proterali iz ravno 314 mesta, sru{ili i zapalili 150 srpskih crkava i manastira, uni{tili ve{e od 10.000 spomenika na srpskim grobqima, u Metohiji su samo tri srpska grobqa ostala ~itava, a 13 crkava je u potpunosti izbrisano sa lica zemqe. Kojim re~nikom nazvati takav vandalizam Pri{tine i kako se tome suprostaviti? - Neshvatqivo je da predstavnici „me|unarodne zajednice“ `mure pred takvim neoborivim ~iwenicama! Takvo neskriveno licemerje i politika dvostrukih ar{ina svakako ne doprinosi „istorijskom pomirewu“ Srba i Albanaca, tezi koju ~esto moèmo ~uti od onih relevantnih me|unarodnih faktora kao krajwi ciq wihovog anga`mana na Kosovu i Metohiji. Koliko je u woj iskrenosti, pitawe je za razmi{qawe. Upravo ne~iwewem, tj. neispuwavawem preuzetih obaveza koje proisti~u iz kumanovskog Vojnotehni~kog sporazuma iz juna 1999. godine i Rezolucije 1244 Saveta bezbednostu Ujediwenih nacija, „me|unarodna zajednica“ legalizuje etni~ko ~i{}ewe na Kosovu i Metohiji. Weno pona{awe predstavqa klasi~ni primer negativne dijalektike, tj. sve je suprotno od onog kakvim se predstavqa. Ne moèmo a da se ne zapitamo o kakvom se to qudskom umu radi kada je u stawu da uzme u ruke macolu i lomi mermerno obele`je nad grobom osobe koju nikada u ìvotu nije sreo, a kamo li da je imao sa wom kakvu „grku re~“!? Lomi, jer je na wemu pravoslavni krst i srpsko ime i prezime! @eli da, zaslepqen neobja{wivom mr`wom, na taj na~in izbri{e svaki trag postojawa „drugog“ u svom susedstvu! Kwiga o devastiranim srpskim grobqima {irom Kosova i Metohije nakon 1999. godine koju je nakon istrajnog, mukotrpnog istraìvawa na terenu, ~esto suo~ena i sa bezbednosnim izazovima, napisala profesorica Mitra Reqi}, do~arava svu tragiku savremene srpske zbiqe na ovim prostorima. Kako }e ìvi imati mira, kada ga nemaju pokojni? Kako je mogu}e da evropske

u Ono {to je svojstveno albanskom nacional{ovinizmu je iskqu~ivost prema „drugome“, bez obzira da li je re~ o pravoslavnom Srbinu, muhamedanskom Bo{waku, Romu, Tur~inu Gorancu... u „Albanstvo je jedina religija Albanaca“ - moto koji su izrekli bra}a Fra{eri – Mithad i Mehdi – ~ini kamen temeqac ideologije na kojoj po~iva velikoalbanski {ovinizam ,- kaè Prof dr. Vladan Virijevi} civilizacijske tekovine ovakvim postupcima nisu dovedene u pitawe! Da li }e taj vandalizam prestati kada ~itav prostor Zapadnog Balkana bude jednog dana integrisan u Evropsku uniju? Da li }emo onda bez straha mo}i da pro{etamo ulicama \akovice, Suve Reke, Podujeva, Ka~anika, Srbice... i glasno se smejemo i }askamo na materwem jeziku, poru~imo hranu i pi}e na terasi nekih od tamo{wih restorana? Da o Zadu{nicama po|emo na grobqe bez straha od doletele kamenice ili ne~eg jo{ drasti~nijeg! Odgovor na ova i sli~na razmi{qawa je pod velikim znakom pitawa. n Albanske partije su jednonacionalne sve od reda, a na drugoj strani Pri{tina ne èli formirawe Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom, ne èli posebnu op{tinu Gora, za Gorance, ne èli bo{wa~ke op{tine Re~ane i Vitomiricu iako ima zakonskih osnova za wih i zahteve stanovnika iz ovih sredina za posebnim lokalnim samouprava. Kako Vi gledate na to ? - Ono {to je svojstveno albanskom nacional{ovinizmu je iskqu~ivost prema „drugome“, bez obzira da li je re~ o pravoslavnom Srbinu, muhamedanskom Bo{waku, Romu, Tur~inu Gorancu... „Albanstvo je jedina religija Albanaca“ - moto koji su izrekli bra}a Fra{eri – Mithad i Mehdi – ~ini kamen temeqac ideologije na kojoj po~iva velikoalbanski {ovinizam! Sve je podre|eno naciji i wenom ja~awu i sve {to ide u prilog tome je poèqno koristiti, pa ma kako se nazivalo i kom ideolo{kom diskursu pripada. „Bitno je da ma~ka lovi mi{eve, a ne da li je bela ili crna“! – to, ~ini se, imaju na umu velikoalbanski stratezi kojima stoga nije nimalo mrsko da budu, kada to treba, vatreni branioci „Prorokovog barjaka“, fa{isti, komunisti, marksisti-lewinisti, staqinisti, demokrate, „NATO propagandisti“, „evropejci“...

SRBI IZ HRVATSKE

Pupovac upozorava na incidente u Srbu Srpsko narodno vije}e (SNV) u Hrvatskoj upozorava na “nezapam}eno divqawe stranke A-HSP (Autonomna-Hrvatska stranka prava) Dra`ena Keleminca” u Srbu, u Lici, navodi se u saop{tewu SNV-a. Tako|e, navode da policija tim povodom nije preduzela ni{ta protiv organizatora akcije.

i obiqe`qe usta{kog pokreta iz Drugog svjetskog rata “Za dom spremni”, {to u Hrvatskoj nije zabraweno, ali je uzrok stalnih polemika. U SNV upozoravaju da ~lanovi A-HSP danima uznemiravaju stanovnike Srba, te da je u sredi{tu Srba postavqena kamp ku}ica

Upozorewe je iznio Milorad Pupovac, predsjednik SNV, sa konferencije za novinare u Zagrebu, dan uo~i tradicionalnog obiqe`avawa godi{wice napada na `andarmerijsku postaju u Srbu iz 1941. godine, koji se poslije Drugog svjetskog rata uzimao za po~etak antifa{isti~kog ustanka u Hrvatskoj. A-HSP je radikalno desna stranka, koja na svom internet portalu izme|u ostalog koristi

oki}ena usta{kim simbolima, uz provocirawe stanovnika tog mjesta na jugoistoku Hrvatske, nekih 300 kilometara od Zagreba. Iz SNV-a tvrde da Keleminec zastra{uje, uznemirava i vrije|a sje}awe kako na `rtve, tako i na ustanak, te pritom isti~e “znamewa mr`we, poti~e na mr`wu, uznemiravawe i osje}aj straha”. Isti~u i da policija nije poduzela ni{ta protiv organizatora tih provokacija, a istodobno su,

zbog negodovawa koje su iskazali protiv Keleminca i wegovih prista{a, privedeni mje{tani Srba, mladi}i od 20-ak godina koji s “~etni~kom i usta{kom ideologijom nemaju nikakve veze”. Pupovac je naglasio da treba prestati s uznemiravawem mje{tana Srba i svih onih koji }e do}i na obiqeàvawe 80. godi{wice podizawa ustanka. "Usta{e u Srb ne mogu i ne}e", poru~io je Pupovac. "Ustanak u Srbu prije 80 godina nije bio samo gola odbrana ìvota srpskoga naroda na tom prostoru, taj ustanak je bio po~etak u kojem su slogu u oruànom bratstvu na{li Dalmatinci i Li~ani, Hrvati i Srbi i stvorili slobodan teritorij na hrvatskoj i bosanskoj strani”, zakqu~io je Pupovac. Ovim povodom oglasio si premijer Hrvatske Andrej Plenkovi} navode}i da je pro~itao {ta se zbiva. “Prema sada{wem zakonu sve mehanizme koje imaju policija i sudovi, tu su za poduzimawe mjera. Koliko sam shvatio, policija je ve} djelovala i djelovat }e ponovno ako treba", poru~io je Plenkovi}, prenosi HRT. Ina~e, 27. juli se od 1990. godine ne obiqeàva kao Dan ustanka. Nakon 1990. se kao po~etak antifa{isti~kog ustanka u Hrvatskoj uzima 22. juni 1941. godine, datum formirawa prvog partizanskog odreda u Sisku. S. G.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 11

TESLA I [AHOVNICA - OP[TA OTIMA^INA:

„Ako se to desi, Srbi }e vladati Hrvatskom“

Lik Nikole Tesle bi}e na hrvatskoj kovanici evra – tako su glasawem odlu~ili gra|ani Hrvatske. Tesla je dobio 2.599 glasova, {to ~ini vi{e od 20 odsto svih predloga. Polemika oko Tesle, da li je Srbin ili Hrvat "je stara i dosadna", a da se "wen uzrok nalazi u neznawu Hrvata, da Hrvatska nije ni postojala kada je Nikola Tesla ro|en, da je to bila druga dràva", rekao je svojevremeno direktor Tesline nau~ne fondacije u Filadelfiji i pisac Marko Lopu{ina. [ta }emo sada, kada je narod Hrvatske Teslu delegirao kao jednog od prepoznatqivih simbola wihove dràve? Marko Lopu{ina kaè da je Nikola Tesla svetska li~nost i Srbin koji je stvorio budu}nost ~ove~anstva. "Svi se otimaju oko wega jer je svetski nau~nik, on jeste Srbin a wegovo lokalno poreklo je bitno jer ga je ono definisalo kao ~oveka", rekao je Lopu{ina. Naglasio je da je mogu}e da se dese unutra{we tenzije jer su i daqe ìvi oni koji su "uni{tavali porodicu Nikole Tesle". "On nije bio dràvqanin Hrvatske, nego Amerike, on je priznavao Hrvatsku kao svoj zavi~aj, ali nikad nije rekao da je Hrvat. Naàlost deo hrvatskih nacista uni{tio je wegovu porodicu, sve sve{tenike koji su bile u porodici", rekao je Lopu{ina. Prilikom raspada Jugoslavije wegova rodna ku}a je sru{ena, spomenik tako|e. Muzej Nikole Tesle je dugo bez struje, spomenik je neugledan, tamo eksurzije hrvatskih u~enika ne dolaze. "Oni imaju institucije koje nose wegovo ime, ali wihova èqa da postanu svet preko Srbina, to je wihov posao, a mi treba da uradimo na{", istakao je. Dodao je da treba da budemo zadovoqni ako stave Teslu na kovanice, jer }e Srbi tada vladati Hrvatskom, te kako ovo nije prvi Srbin kojim se Hrvatska hvali. Smatra da rasprava u vezi sa Teslom na hrvatskom novcu ne treba da se politizuje sa na{e strane, ali kaè da Tesla na hrvatskoj kovanici moè samo da bude pozitivna stvar za na{ narod. "[ahovnica }e biti podloga, a onda karta Hrvatske na dva evra, kuna na jedan evro, Tesla na 50, 20 i 10 centi", otkrio je izme|u ostalog premijer Hrvatske Andrej Plenkovi}. R. N.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ЗА COVID-19 ЛОКАЦИЈЕ НОВИХ СЛУЧАЈЕВА Постоје нова места изложености коронавирусу (Covid-19). Ако сте посетили било коју локацију током назначених датума и времена, морате да следите здравствене савете о тестирању и карантину. Вести о новим локацијима изложености коронавирусу се непрестано обнављају. Важно је редовно проверавати најновије информације на вебсајту. Проверите сва места изложености коронавирусу на coronavirus.vic.gov.au/exposure-sites

Authorised by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne

DRU[TVO

^etvrtak 29. 2021. 2020. 10. jul decembar

SLU^AJ KOJI JE OTKRIO TAMNU STRANU SUDSTVA U SRBIJI:

A {ta da narod nije ustao… Pritisak javnosti je u~inio svoje. Osumwi~eni za brutalno gaèwe gotovo cele porodice na pe{a~kom prelazu na Karaburmi, koje se tragi~no zavr{ilo po devetogodi{weg Stefana, ponovo je u pritvoru i to posle danono}nog protesta gra|ana, a onda i àlbe Prvog osnovnog javnog tuìla{tva. Ono {to je i laiku bilo jasno u ovom slu~aju, iz nekih razloga, nije bilo i sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu. Zbog toga je vinovnik te{ke nesre}e sa tragi~nim ishodom brè pu{ten iz pritvora nego {to je u wega dospeo. To, naravno, nije moglo da pro|e bez dobro poznate zapitanosti za{to je pravda selektivna i za{to i daqe postoje „beli medvedi“ za koje zakon ne vaì. Na kraju je Krivi~no vanpretresno ve}e suda usvojilo àlbu Prvog osnovnog javnog tuìla{tva u Beogradu i ipak odredilo pritvor za L. G. (38). Ali, tek kad su se pobunili gra|ani. I LAIKU JASNO, ZA[TO NIJE SUDIJI Da je dara prevr{ila meru jasno su stavili do znawa qudi koji su posle odluke da se osumwi~eni Lazar G. (38) pusti iz pritvora i brani sa slobode dan i no} blokirali mesto nesre}e i tu do~ekali jutro, najaviv{i da }e tu i ostati dok se bahati vi{estruki povratnik istog krivi~nog dela ne vrati u pritvor, ali i dok na odgovornost ne budu pozvani oni koji su ubicu pustili iz pritvora. Lazar G. je na pe{a~kom prelazu na Karaburmi jure}i velikom brzinom pregazio bra}u Stefana B. (9) i L. B. (4) i wihovog oca, sa kojim su prelazili ulicu. Ne zaustavqaju}i se, pobegao je sa mesta nesre}e, ali je ve} dan kasnije prona|en i to, po pisawu medija, u poku{aju da prikrije dokaze, odnosno automobil kojim je pokosio de~ake. Devetogodi{wi Stefan se nije probudio iz kome, podlegav{i te{kim povredama. DOVOQAN JEDAN OD ÊTIRI RAZLOGA ZA PRITVOR îwenica da je, takore}i samo {to je priveden, nasilnik pu{ten da se brani sa slobode, izazvala je veliki revolt sugra|ana koji su pokrenuli i potpisivawe peticije Pravda za Stefana.

Vanredni profesor krivi~noprocesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vawa Bajovi}, kaè da je to tipi~an slu~aj kada je osumwi~enom trebalo odmah odrediti pritvor. Ona obja{wava da ve} dvadesetak godina na{e pravo ne predvi|a obavezno odre|ivawe pritvora, ali je ono uvek mogu}e. U svakom konkrentom slu~aju sud procewuje da li je ispuwen neki od ~etiri konkretna razloga za odre|ivawe pritvora koje propisuje Zakonik o krivi~nom postupku. „Prvi razlog je ako postoji opasnost od bekstva u~inioca, {to zna~i ako moè da bude nedostupan sudu i da se ne pojavi na glavnom pretresu, ako ima neke veze sa inostranstvom i da moè da pobegne. Drugi osnov svodi se na opasnost od uni{tewa dokaza, odnosno da }e poku{ati da uti~e na svedoke, ve{take, ili da sakrije materijalne dokaze“, navodi na{a sagovornica. Tre}i osnov je, kako isti~e, opasnost da }e u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivi~no delo koje mu se stavqa na teret, a ~etvrti zakonski razlog za odre|ivawe pritvora je ako se radi o delu za koje moè da se izrekne kazna duà od 10 godina zatvora. Zna~i, dodaje Bajovi}, radi se o teèm krivi~nom delu, a na~in izvr{ewa dela i posledice su takve da je do{lo do uznemirewa javnosti. PRAKSA JE POZNATA Ona kaè da je, prema wenim saznawima, i Tuìla{tvo odmah bilo predloìlo odre|ivawe pritvor. „Praksa je da se u ovakvim slu~ajevima, posebno sa ovako tragi~nim posledicama koje mogu da izazovu uznemirewe javnosti, a po~inilac pobegne sa lica mesta, odredi pritvor. To {to je on pobegao ukazuje i na postojawe drugog krivi~nog dela – nepruàwe pomo}i nakon izvr{ewa krivi~nog dela, {to moè da bude u sticaju sa te{kim delom protiv bezbednosti javnog saobra}aja“, isti~e profesor krivi~noprocesnog prava. Protesti pokazali uznemirewe javnosti A za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, ako je usled toga nastupila smrt jednog ili vi{e lica, zapre}ena je kazna od dve do 12 godina zatvora,

Protest gra|ana Karaburme trajao je nekoliko dana

isti~e Vawa Bajovi} i dodaje: „îm se radi o delu za koje je propisana kazna od dve do 12 godina to daje razlog sudu da odredi pritvor po ~etvrtom osnovu – te{ko uznemiravawe javnosti. Ovi protesti fakti~ki dokazuju koliko je javnost uznemirena izvr{ewem tog dela“. Protestima Beogra|ana, posebno ìteqa Karaburme, uglavnom roditeqa sa decom, su se s vremena na vreme prikqu~ivali i lekari u vozilima Hitne pomo}i, koja u tom trenutku nisu i{la na intervencije, ogla{avaju}i se prepoznatqivim zvukom sirene. Jedna od wih je Danijela Stankovi}, koja je sa nekolicinom „deùrnih“ do~ekala jutro na mestu na kome je bahati voza~ pregazio de~ake i wihovog oca. Tu je, kako je rekla, da bi pruìla podr{ku svim roditeqima koji su se okupili nakon saznawa da je mali Stefan podlegao povredama. Isti~e da je bila zgroèna informacijom da se osoba koja je ubila dete i drugom nanela te{ke povrede nalazi na slobodi, ali i time da postoji osoba koja je to dozvolila. I TU@ILA[TVO TRA@ILO PRITVOR „Najvi{e sam bila zgroèna kada se pojavio dokument kojim Osnovno javno tuìla{tvo traì od sudije da odredi pritvor od 30 dana. Gospo|a \eri}, sudija Prvog

osnovnog suda smatra, me|utim, da ne postoji osnov da ta osoba ostane u pritvoru iako u dokumetu stoji da je u pitawu li~nost koja je sociopata koja je ve} hap{ena i za iste stvari leàla kazne zatvora od deset meseci, osam meseci, tri meseca uslovno, {est meseci i iako stoji napomena da je osoba koja u najkra}em roku moè da po~ini isto krivi~no delo“, rezignirana je Stankovi}eva. Prema wenim re~ima, no} pre toga, isti ~ovek je u blizini crkve na Karaburmi kolima udario vozilo penzionera i isto tako pobegao sa lica mesta, o ~emu postoji zapisnik policije. STRAH OD NOVE BRUTALNOSTI Stankovi}eva kaè da me|u qudima koji protestuju bilo i straha da bi ta labilna osoba koja iznova ponavqa ista zlodela mogla da sedne u automobil i da u|e me|u wih i pobije jo{ nekoliko osoba. Peticija Pravda za Stefana koju qudi potpisuju na licu mesta, ali i onlajn, je upravo zbog toga i pokrenuta da ubica bude najstroè ka`wen, ali istovremeno i da oni koji pu{taju ubice na slobodu tako|e moraju da budu ka`weni i uklowene sa tih pozicija, kaè na{a sagovornica. Ona zato isti~e da je glavna poruka protesta da se jasno stavi do znawa da vi{e nema za{ti}enih „belih medveda“ i da vi{e nikada ne sme da se desi da na ulici roditeqi traè pravdu za bezbednost svoje dece. M. T.

Un k b

STOTINE QUDI OBI\E OVAJ VEKOVIMA STAR HRAST, TU DOLAZE PO ZDRAVQE I SPAS

Srbi i daqe veruju u magi~nu mo} drve}a Brojni su putnici namernici koji su se po zdravqe i spas uputili u Draga~evo, ali ne kod nekog doktora ili u bawu ve} do hrasta u selu Tijawe za koji se ve} godinama veruje da ima ~udotvorne i lekovite mo}i. Sve bi mo`da ostalo na pri~ama, da odavde qudi kako su i sami tvrdili, nisu odlazili preporo|eni. „Da li je to bilo slu~ajno ili ne, ali ovde sam do{ao sa prijateqima. Posedeo sam nekih pola sata ispod hrasta i zaista osetio ~udnu energiju. Do tada sam imao ogromne migrene, ali su me odjednom prestale i ne pamtim kad sam popio lek za glavu. Moji uku}ani su mi govorili da je to verovatno u pitawu koincidencija, ali ja nekako verujem da je taj hrast zaista ~udotvoran“, ka`e Rade Jankovi} iz ^a~ka. Iako su mnogi skepti~ni na bilo kakvo pomiwawe neobja{wivih sila, to nije spre~ilo na stotine qudi da do|e kod ovog

hrasta i ponada se da zaista ima mo}i. Me|utim, ove pretpostavke dokazane su i u teoriji jer su pojedini eksperti nakon istra`ivawa zabele`ili u ovom selu pozitivna energetska zra~ewa. „Pre nekoliko godina ovde je na taj neki svojevrsni test dovedeno oko deset qudi. Ura|eni su im pregledi pre i nakon boravka kod ovog hrasta i rezultati su bili i za wih iznenena|uju}i. Evidentirali su premene na boqe u wihovom psihofizi~kom stawu“, pri~aju me{tani.

Da verovawe u mo} drve}a nije ni{ta neobi~no potvr|uje i etnolog, Sneàna A{anin, koja kaè da je hrast u Tijawu poznat kao mesto sa kog se {iri posebna, pozitivna enrgija, a da ta verovawa seù daleko u pro{lost. “Sloveni su oduvek verovali u mo} drve}a. Hrast se ubraja u sre}no drvo, a i sama wegova starost i zdravqe qudima sugeri{u da ta energija iz zemqe moè da se prenese na wih i podari im snagu. Nekad su se qudi prema starom drvetu ophodili kao prema hramu

N dim sam Re~ ri} tara puta

i verovali su da im moè pomo}i u re{evawu problema”, isti~e Sneàna A{anin i dodaje da je sve stvar slobodnog izbora. “Narod ima pravo da veruje ili da ne veruje, ali neka energija postoji, {to mogu dokazati i prirodne nauke”, navela je A{anin. Me{tani kaù da ovaj kraj obilaze posetioci iz svih krajeva Srbije, ali i iz regiona, a da je poseta najve}a tokom leta i preko vikenda kada se bukvalno ~eka u redu ne bi li se pri{lo do hrasta i do~ekao eventualni spas. Tome svedo~e brojanice i male ikonice oka~ene u blizini stabla. Ovo, po svemu sude}i posebno, K lekovito drvo nalazi se na dvaje od kilometra od Osnovne {kole urepl Tijawu ka Gu~i, sa desne strane,pri~ a do wega vodi {iroka staza. Okoje ~ hrasta je utabana zemqa, koja jeKat dokaz velikog broja qudi koji}em ovde dolaze po spas. R. N. ^

LEPA SRBIJA

^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 13 ^etvrtak 10. decembar

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

VODENICA U KOJOJ SE POLA@E ISPIT MORALA:

Unutra nema prodavca ni kamera, svako sam uzima bra{no i ostavqa novac

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Na putu ka Vaqevskoj Kamenici i mladim qudima sa imawa Organela, nedavno sam zastao kod jedne tamo{we atrakcije. Re~ je o \edinoj vodenici izme|u Zlatari}a i Pri~evi}a, sela na oko 9 kilometara od Vaqeva. Vodenica je odmah kraj puta, dobro je obele`ena na Gugl mapama,

ima i putokaz, pa je lako mo`ete na}i. Prijateqi su mi nagovestili da unutra nema nikoga, da je uvek otvorena i dawu i no}u i da je re~ o neobi~noj samoposluzi, gde se qudi poslu`e bra{nom i ostave novac. Tako je i bilo kad sam tamo do{ao. Ka-

men je mleo bra{no, prepoznatqiv zvuk je odzvawao tom ku}icom, a vrata su bila otkqu~ana. Cene su bile detaqno ispisane, a bra{no upakovano u kese, izmereno i pore|ano na policama. Projino belo, kukuruzno, p{eni~no, raàno, heqdino: na posetiocima je da pazare ono {ta èle i da pro|u takozvani „test morala“, kako kaù u ovom neobi~nom mestu. U centralnom delu prostorije nalazi se kasa sa novcem u koju se ostavqa novac i uzima kusur, ako je potrebno. Za vi{e od 30 godina koliko postoji \edina vodenica nije bilo qudi koji nisu platili bra{no niti uzeli novac iz kase, a wen vlasnik Dragan @ivanovi} kaè da mu{terijama na ovaj na~in pruà priliku

da postanu boqi qudi. Na vodenici se nalaze brojni natpisi poput ovih: „@ivot i poverewe samo jednom se gube“, „Ako sumwa{ u ~oveka, s wim ne posluj, ako posluje{ ne sumwaj“ i „Po{tewe i poverewe `ive u vodenici“. Ovde dolaze qudi iz celog sveta, od Evrope i Rusije do Amerike. U kwizi utisaka upisano je vi{e od 700 poruka. Dragan ka`e da je bilo qudi koji su se vra}ali narednog dana i prelazili po nekoliko stotina kilometara jer tokom prve posete nisu imali sitan novac. Tako je jedan gospodin iz Zvornika do{ao sa hiqadarkom u ruci da plati bra{no za koje nije imao novac nekoliko dana ranije, kao i da se zahvali Draganu {to je omogu}io kupcima da postanu boqi qudi. M. T.

61 uuu KAKO JE GLOGOVAC IMPROVIZOVAO OVU REPLIKU U FILMU "MUWE":

„Dol~e i Gabana… pa i wega }emo da hapsimo, da zna{?“ Kultni film “Muwe” obele`io je odrastawe mnogih generacija, a replike se i posle 18 godina prepri~avaju. Najpoznatija me|u wima je ~uvena pretwa policajca lepoj Kati: “Dol~e i Gabana… Pa i wega }emo da hapsimo, da zna{?”. ^uvenu re~enicu izgovorio je

Neboj{a Glogovac Maji Manxuki, a glumica i producentkiwa koja se proslavila ulogom lepe Kate otkrila je da je ova scena bila improvizacija pokojnog velikana srpskog glumi{ta. “Se}am se dok smo ~ekali da se pripremi ova scena, mi glum-

ci smo sedeli, Glogi mi je rekao: Maki, {to ti je lep ovaj parfem. Rekla sam, hvala”, on pita koji je to parfem jer po scenariju ni policajac ni Kata nisu imali tekst, odnosno repliku.. Ja mu ka`em, dobila sam je za poklon nov Dol~e i Gabana. Genijalac kakav je bio

Glogi je to smislio i iskoristio i to je jedna od najpoznatijih replika iz Muwa”, rekla je glumica. R. N.

lll U slede}em broju: Kako je @eqko Obradovi} postao trener

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Sidnej do Tokija Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti. Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Moja prvobitna namera bila je da ove nedeqe pi{em samo o jednoj sjajnoj vesti koja nam je stigla iz Tokija. Bravo za Brizbejn! Kona~no jedna divna i zna~ajna vest nas je obradovala, jer je Brizbejn dobio kandidaturu za Olimpijske igre 2032. godine. Velika ~ast i privilegija u isto vreme za glavni grad Kvinslenda, i naravno za sve aktere koji su doprineli da se to i dogodi. Zasluge pripadaju i aktuelnoj premijerki Kvinslenda Anastasiji Pala{juk, koja je mudro prepoznala tu {ansu i uspela da je sa svojim timom realizuje. Po tre}i put u istoriji u Australiji, i na Ju`noj hemisferi, nakon Melburna (1956) i Sidneja (2000), zaista velika ~ast za sve Australijance. se nameru samo nadati sa sobomTreba i nema ni dada je }emo i te ni 2032. ìveti u ostavqa, da godine je poklawa a ni neko normalnije vreme, daleko da je deli. I sa ludila takvim ibagaòm „nesreod ovog haosa koji nas }ne politi~ke danas okruùje.princeze“ Jer kada isuprese dsednikovog fikusa koji narod, Japanci radovali i izborili za a i dobar deo ~lanstva SNS-a olimpijadu u Tokiju, verovatno ba{ i ne miri{e, Ana se na{la nisu ni u najgorem ko{maru sawa-u vrtlogu najnovije politi~ke kamli da }e imati ovakve igre, bez pawe u kojoj moè pro}i samo kao publike i pod koje maskama bosa po trwu ni~e na na svakom dnu kokoraku. Nadajmo se da }e ovo biti rita isu{enih staroplaninskih prve reka.i posledwe olimpijske igre podAna, maskama, verujem da sene i iako jer tako izgleda, stari Grci politi~ki danas okre}u u groakumulira kapital za bu, zbog onog izbore se de{ava Tokiju. predstoje}e - da uima takvu ulogu, vaqda bi Japana bila nazbog naFinansijski gubici predwa~koj izbornoj te{ko listi se da aktuelne olimpijade mogu precizno izra~unati. Prvo zbog pro{logodi{weg odlagawa a zatim zbog odluke da se odrè

qutim i odem, ali gde da beìm pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da kaè ono wegovo „Gde beìiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doìvela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

VIDE]E GA POLA SRBIJE: bez prisutva publike, privu~e glasa~e. Ona,tro{kovi zapravo, }e verovatno pre}i milijardi odra|uje darovani 20 i ve} potroameri~kih dolara, {to je sko{eni mandat. I ako ga, kojim sluro tri puta vi{e oddobije planiranog ~ajem, zadr`i ili neku drugu va`nu to sigurno buxeta! Bi}e funkciju, to najskupqe letwe ne}e biti naigre osnovu podr{keali koolimpijske u istoriji, ju }e sama zavrediti, ne zbog glamura i sjaja, ve} ve} opet zbog milo{}u onog koji kampawu odraaktuelne pandemije i problema |uje jezaorganizatorima oboje, odnosnozadala. za celu koje stranku. Wu ne bira narod, nego Budu}a olimpijada u BrizbejVu~i}. nu }e prema sada{wim proceI da rezultat napredwaka na nama ko{tati izborima oko 5 milijardi predstoje}im zavisi australijskih dolara. je najod wenog anga`mana iOvo doprinoverovatnije nedovoqno ko{ta} sa, uzeo bih lepe pare naikladioenici, barem duplo vi{e, jer su bi na a \ilas i kompanija primer ~ak i Olimpijske igre u odavno odustali od bojkota. Sidneju 2000. Ranko godinePivqanin ko{tale 6.5 milijardi dolara, i to bez tro{kova izgradwe putne i urbane infrastrukture. Tada su

a, i

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam olak{ali celokupnu proceduru.

POZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099

[ira teritorija Melburna i okoline! Komplet dokumentacija - dozvole za ugradwu

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

i vlasti, i po meni vrlo dobro uspeo da objasni: za{to ti qudi uop{te protestuju. Mekferson ulep{anih istina, gde su joj neki po~iwe svoj tekst konstatacijom qudi sasuli u lice konkretne „da politi~ka klasa u Austraprobleme i pred wom otvorili liji ne èli da razume, za{to vre}u iz koje je zapahnuo opori su qudi koji suotima~ine bili zakqu~ani vow korupcije, i pohulepe svojim ku}ama posledwe dve lokalnih mo}nika i lakogodine, iza{li na ulice usred mih investitora. pandemije“. On da zatim nabraja I, naravno, joj nije bilosve nipoliti~are vlastodr{ce malo lako u iulozi strana~kekoji vesu demostrante nazivali najgodete na agitatorskom zadatku, rim imenima. Dodao bih jer jemogu}im to za wu nepoznat i mutan ovde, isto vidimokao u svakoj teren da na to koji je ba~ena poba~aj obrnutejer logike. diktaturi situacija je i sada Ana Brnabi} je, naime, reidenti~na. Jer uvek imamokao vlast dak primer fenomei medije kojipoliti~kog je podràvaju na jedna, iprvo predsednica noj vrlopostala mali procenat qudi vlade, pa je tek onda krenula da koji javno diù svoj glas protiv traì podr{ku bira~a. Obi~no te izopa~ene vlasti na drugoj stvar ideMekferson obrnuto: prvo se kanstrani. zatim ne diduje{ i ide{ na izbore, pa ako {tedi ni takozvane „mejnstrim“ pobedi{ postaje{ i novinare, vrlo dobropremijer pla}ene i pravi{ vladu. spremne da slepo prate politiAna je tu gde jeste postavqena ku ku}a u kojima rade. On zatim fermanom svemogu}eg sultana nagla{ava da ga ne èzlom zapawujesopto koji je miropomazao {to su mo}i, qudia protestovali ve} stvene ne voqom naroda. samo èli objasni za{to su Ona je nada gotovo dobila i vlaqudi izgubili strpqewe. Dodu i funkciju. Me|utim, sa fundao bih, i ne radi i sevlast, samo o kcijom nije dobila jerAuje straliji, samo ove ona ostalakoja kodjeonog kojideo je seli globalne pri~e, ve} i o svim ve}im svetskim gradovima, jer smo i na ulicama Pariza, Nice, Londona, Atine i drugih metropola pro{log vikenda videli mnogo vi{e pobuwenih qudi. Qudima je stvarno dosta a li~no mislim da je propaganda kojapojedinaca, se trenutvoqnim prilozima no vodi u Americi vakcinaciji institucija, javniho preduze}a i dece starije od pet godina, dequdi iz dijaspore. finitivno „kapnam kojada je prelila - Predstoji uradimo ~a{u“. Mekferson zatimposlove u svom osvetqewe i neke mawe divnom tekstu nabraja na ure|ewu. O~ekujem da razloge i to buza{to su qudi iza{li na ulice: de zavr{eno u kratkom roku. Na„pretoga 18 meseci stei nam rekli krda kon usledi}e osve}ewe samoTada dve nedeqe ostanemo ku}i sta. }emo mo}i da kaèmo da okon~ali ovaj a mismo smouspe{no i daqe zakqu~ani“. On zna~ajan, ali i ni malo lakhipopropomiwe brojne slu~ajeve jekat - kaè Milutin krizije, o kojima samVukosavqei ja pisao, vi}, ~lan Odbora za postavqawe i podse}a na sve one kondradikkrsta Stolovima. torne na i nelogi~ne pri~e koje su Najvi{i vrh Usovica nam u proteklih godinu iplanski po dana je izabran kako se iovaj servirali. Zatobise ne krst, trebau zavisnosti od vremenskih pri~uditi, za{to narod protestuje. lika, video i sa okolnih planiAko se neko i daqe pita, usudio na Jastrepca, Kopaonika i Rubih se da dâm jedan krajwe neddnika, pa ~ak i sa Prokletija. vosmislen odgovor. Zato {to On }e podse}ati naredne generaim neda veruje. verova}e im sve cije su u Iokolini Kraqeva mawe, jer srpske su oni odavno potro{inastale svetiwe, sreli na{e poverewe, i {to je jo{ dwovekovni manastiri @i~a i opasnije: ve} igraju sa Studenica, alise}edugo i svedo~iti o na{im strpqewem. stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

~uvene i za svet veoma uspe{ne igre u Sidneju, umesto o~ekivanog profita napravile gubitPlaninski masiv Stolovi koke odsamilijardu i 326 miliona ji se ju`ne strane izdi`e podolara! Nadajmo se samo da }e vi{e Kraqeva, manastira @i~e, Brizbejn izvu}i pouke iz Mataru{ke Bawe,neke sredwovekoviskustva da }e uspeti nog grada Sidneja Magli~a ii Ibarske klida makar pokrijevikenda tro{kove! Ono sure, od minulog prepoz{to je sigurno je jednoj da }e nesvakito biti natqiv je po jo{ jedne najlep{ih olimpijada da{wojodatrakciji - pravoslavnom do sada jer }e se odr`avati krstu visokom ~ak 33 metara!u tri prelepa regiona: Brizbejn, Gold Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaqKoust i San{ajn Koust. Bi}e to pravi raj za me|unarodne turiste jer ti regioni stvarno imaju {ta da ponude. Ono {to je tako|e dobra vest je da Brizbejn ve} ima oko 86 odsto izgra|enih stadiona i dvorana i potrebno je da ih samo prilagodi i delimi~no preuredi. Saobra}ajna infrastruktura se tako|e ve} gradi i bi}e potpuno zavr{ena znatno pre po~etka igara. Zato Brizbejn ve} sada ima sve uslove da pored Melburna i Sidneja kona~no postane prava svetska metropola i zauzme svoje mesto na svetskoj mapi. Izborom Brizbejna za olimpijski grad Australija je po-

stala druga zemqa u svetu, posle Sjediwenih Ameri~kih Dràva, u kojoj }e se olimpijada odràskih godina i svojevrsni znak ti u tri razli~ita grada. Zaista prepoznavawa „pravoslavne teveliko priznawe za zemqu ritorije“ postavqen jednu je na Usovikojanajvi{em bez obziravrhu na svoju ci, ove veli~inu planine, ipaknadmorskoj ima samo visini 25 miliona stana od 1.375 novnika! Inicijator i nosilac metara. No, bez obzira ovajnastapreovog projekta ~ija jena ideja divni doga|aj moram i da se la jo{ 2007. godine je Planinarosvrnem na ono {to se de{avalo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je isproteklog vikenda u Melburnu kqu~ivo i dobroi Sidneju.donacijama Ovog puta ne èlim da o nedavnim protestima ponovo izlaèm samo li~ne stavove koji su mawe-vi{e poznati na{im cewenim ~itaocima. Pozva}u se samo na jedan sjajan tekst o protestima iz australijskog izdawa ~uvenog britanskog magazina „Spectator“. Re~ je o jednom od najstarijih nedeqnika u svetu ~iji je prvi broj iza{ao pre skoro dva veka {to zna~i da je stariji od Australijske federacije. Zato „kapa dole“ i veliko po{tovawe sidnejskom novinaru Xejmsu Mekfersonu, koji se usudio da se suprostavi zvani~nim stavovima „mejnstrim“ medija

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

Wegovo preosve{tenstvo, Vladika Hristifor

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 15

Neka nas od svih neda}a i muka izbavi wena tre}a ruka

U nedequ 25. jula u Slobodnoj srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Nikola pri Svetonikolajevskom manastiru u ju`nom Brizbejnu na sve~an na~in proslavqen je praznik presvete Bogorodice “trojeru~ice”. Vernici {irom Kvinslenda kojih je bilo u vidnom broju, do{li su da svojim prisustvom uveli~aju slavqe i poklone se ikoni “trojeru~ici” (kopija) koja je po prvi put izneta na poklowewe. Original ikone nalazi se u manastiru Hilandar na Svetoj Gori. U narodu se kaè da “trojeru~ica” ~ini ~udesna isceqewa i da je jedno od prvih ~uda bilo isceqewe ruke Sv. Jovana Damaskina. Smatra se ute{iteqkom u te{kim ìvotnim situacijama. Posmatraju}i ikonu “trojeru~icu” iz neposredne blizine dok su se kroz prozorska okna hrama probijali sun~evi zraci i obasjavali ovu prelepu i rasko{no ukra{enu ikonu, stvarao se ose}aj magi~nog prizora koji je izazivao divqewe. Nakon Sv. Liturgije koju je sluìo wegovo preosve{tenstvo episkop Australijsko-Novozelandski i Predstojateq Slobodne srpske pravoslavne crkve g.Hristifor, usledio je zajedni~ki ru~ak za sve prisutne. Wegovo preosve{tenstvo je zatim na ovaj sve~an dan uru~io tri zlatne medaqe zaslu`nim ~lanovima zajednice za nesebi~an rad, zalagawe i doprinos srpskoj zajednici. Zlatna medaqa dodeqena je gospo|i Ivani Mali}, horovo|i de~ijeg hora Sv. Iraida. Preostale dve medaqe uru~ene su ~lanovima ekipe Srpskog Glasa za nadahnuto i nepristrasno izve{tavawe i pra}ewe zbivawa u Svetonikolajevskom manastiru. Uz zdravice u ~ast Presvete Bogorodice “trojeru~ice” do slede}eg javqana, neka nas sve od svih neda}a i muka izbavi wena tre}a ruka.

Ikona Presvete Bogorodice Trojeru~ice

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

Dodela medaqe fotoreporterki Srpskog Glasa

Autor kwige "Du{a od meda" i "Voqa od ~elika", Milena Risti} Butovski

U crkvi na prvi ro|endan

Prvi put sa bakom u crkvi

S leva na desno: Fotoreporterka Srpskog Glasa i gospo|a Ivana Mali}

Sa tetkom u crkvi

^etvrtak ^etvrtak 10. 29. decembar jul 2021. 2020.

ZAJEDNICA SRBI U SVETU

@ivot i prikqu~eni srpskog Herkula Krajem 19. i po~etkom 20. veka bilo je uobi~ajeno da se qudi iz pasivnih krajeva Balkana na|u na brodovima koji su plovili ka Americi. Kraji{nici, Hercegovci, Crnogorci, velike porodice, a zemqa posna. Preko „bare” ih je ~ekao gotovo siguran posao. Verovatno su qudi jakih mi{ica i zdravih zuba uvek bili traèni po rudnicima. Tim putem krenuo je i Petar Zebi}, ro|en u Kostajnici, juna 1877. godine. Petoro dece u porodici, treba to nahraniti. Petar je prvo po~eo da nadni~i okolo, pa kada je shvatio da od toga nema ‘leba, a ki~ma puca, okrenuo se rvawu po va{arima, seoskim slavama i saborima. Bio je nepobediv, pa mu je brzo postalo tesno i dosadno. Kako se koji protivnik pojavi, tako se obre na ledini, pitaju}i se {ta ga je sna{lo. Taman u to vreme ~uo je i da u tamo nekim Amerikama ima posla za tako jake qude. Pravac brod i u Wujork stiè 1911. godine. Poslodavci, vlasnici rudnika i poneki fabrikant ~ekali su prido{lice ve} na kapijama karantina, birali one najja~e i vodili ih sa sobom. Tako je i Petra pokupio jedan sa cigarom u zubima i odveo ga u rudnik. Do{qak je dawu kopao, a no}u sa zemqacima bazao po kafanama. Nije mu dugo trebalo da shvati da je u Americi naro~ito omiqena laka zabava. Svake vrste. [to se ne bi i on malo oprobao u tome. Sve je to ve} radio u Kostajnici. Va{arske {atre ubrzo su upoznale „najja~eg ~oveka na svetu”. A za{to bi tog zadovoqstva li{io i ostatak Amerike, pa je brzo krenuo na turneju. Sale, {atre, ledine, svuda dupke pune. Qudi vole da vide pravu predstavu, nema laì, nema prevare.A {ta je radio na tim svojim nastupima? KOW’MA ZA REPOVE Obi~avao je da svoju (tada) dugu kosu veè za konopac obmotan oko bureta punog piva. Onda to bure krene da diè, mic po mic. Me|utim, takvih je tada bilo na stotine, po celoj dràvi. Ono {to je Petra, odnosno ovda{weg Pitera, razlikovalo od ostalih jeste to {to bi on tu ba~vu, kad je ve} podigne, krenuo da vitla okolo. Mlatio je glavom poput lava, a ba~va vezana za per~in letela je kao ringi{pil. Onda bi spustio bure, pa ga zubima uhvatio za isti onaj konopac. I podigao ga. Kad bi mu to dosadilo, popio

Jedna od predstava Petra Zebi}a bi tu istu ba~vu piva. I ostao na nogama. Oèdneo ~ovek od tolikog napora. A to je samo priprema za slede}u ta~ku. Vezivawe kow’ma za repove, sve kao u narodnoj pesmi. Dovode dva velika kowa. Okre}u ih na suprotne strane. Petar je vezan i za jednu i za drugu ìvotiwu. Neko ih {iba bi~em, poku{avaju da krenu. Ni makac. Ne pomere se s mesta. A atleta se jo{ i smeje. Onda puste ìvotiwe, pa donesu veliku ~eli~nu {ipku. Deset metara. Snagator je stavi na ramena, a sa svake strane se oka~e po ~etiri sna`na mu{karca, koji iz sve snage vuku na dole. Sve zajedno, 900 kilograma. I ne samo da ne uspevaju da ga slome, nego ih on jo{ nabaci na ramena i ustane. Gledaoci gledaju ~udo nevi|eno, kako se {ipka savija oko wegovog vrata, kao da je od folije, a ne ~elika. Naravno, sve je pra}eno opkladom. Svaki od te osmorice u~esnika dobio bi po hiqadu dolara, ogroman novac u to vreme, ako bi uspeli da ga sru{e. Nikada nije platio opkladu. Pro{ao je Petar Ameriku uzdu` i popreko. Postao je maltene poznata li~nost, ali su mu takve stvari brzo dosadile. Setio se rvawa po svom kraju; ne bi bilo zgoreg da se oku{a i ovde na tom

poqu. Ovde bar ima raznih nacionalnosti. Obarao je de`mekaste Ruse. Rvao se, pa pesni~io sa crvenokosim Ircima. Sve to vrlo atraktivno. Pusti Irca da ga udara iz sve snage. Kako Irac ne uspeva da ga obori, to mu Petar zvizne {amar~inu. Irac na podu, publika u delirijumu. I to sve od jednog „blagog {amara”, kako je obi~avao da govori. Gledaoci su ga jednostavno obo`avali. Sloveni pogotovo. A gde je slava, tu su i dolari. A gde su dolari, tu se odmah pojavquje i mnogo „prijateqa”. [to bi se on mu~io kako }e da potro{i te, u najbukvalnijem smislu re~i, krvqu i znojem zara|ene pare, kad mogu i drugi da ih potro{e za wega? Pred vratima sala u kojima se borio i pobe|ivao sve ~e{}e su se pojavqivali neki sumwivi tipovi sa slamnim {e{irima i cigarama u zubima. Kada bi „Samson 2” zavr{io „posao”, onako znojavog vukli bi ga po kafanama, tap{ali po ramenu, hvalili ga do nebesa. A izgleda da je ba{ tu bio najosetqiviji. Oni ga tap{u, on se prosto topi od zadovoqstva, a dolari samo mewaju xepove. Kroz ruke su mu iscurele hiqade i desetine hiqada. Pera se bori, gledaoci urlaju od zadovoqstva, a razni gangsteri trqaju ruke. Obo`avali su ga i

Indijanci, svi su pla}ali da ga gledaju, a novac ide zna se kome. Peri je dovoqna i slava. One zelene hartijice nikako nije cenio. Sve dok mu nije palo na pamet da snimi film. FARBA ZA VRANCA A to je po~elo tako {to je Peru neko uporedio s Markom Kraqevi}em. Ovome se upali lampica, ba{ mu je to omiqeni junak od malih nogu. I re{i da snimi film. Taman {to se bio malo smirio i preselio u Klivlend. Filmska industrija bila je jo{ u povoju, Veliki rat tek {to se zavr{io, qudi su se vra}ali s fronta na svoje poslove. Tako i na{ Pera na|e nekog filmskog snimateqa bez posla, ali s kamerom. I nagovori ga da on snima, a oni }e da se bore. Pare nisu problem, ama ba{ nikakav. Amerikancu, naravno, svejedno koga }e i {ta da snima, ko }e da se bori, sve dok kapqe para. Pera se zapalio idejom da kona~no zaja{e [arca, pa se rastr~ao okolo po kasapnicama, pekarama, kafanama, svuda gde su se okupqali na{i qudi. Mora da se skupi ekipa glumaca i statista. Ovi su rado pristajali da za pristojnu nadoknadu napuste posao na dan-dva, do|u na „poqe Kosovo”, odnosno u veliki klivlendski park, gde ima da se snima film. DON KIHOT Ponajboqi opis Petra Zebi}a dao je Mom~ilo Joji} u svojoj reportaì objavqenoj u „Politici” 1939. godine: „Usred Amerike ìveo je jedan ~ovek sa na{ih planina, koji je snagom ruku zara|ivao dolare i sawao jedan jedini san – o Kraqevi}u Marku. Lomio se po prerijama i rudarskim kasabama sa mumijom, savijao gvozdene {ipke i zaustavqao jake kowe. Svi su ga napustili. Danas ima {ezdeset tri godine i prodaje vodu za nerotkiwe i za }elave...Siromah Don Kihot.” A davno je veliki ruski pisac Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski zakqu~io da je Don Kihot najtu`niji lik u svetskoj kwièvnosti. Petar je dao da se „pokroji juna~ko odijelo” za na{e i za Turke. Ipak, koliko god izda{no pla}ao, nije bilo dovoqno novca za mnogo statista i za dobre kowe. Zato je u najam uzeo te{ke

pivarske k dina nevoq la se u tom wima nigde nekog {are Klivlendu i jedini kow mi [arca. [ pa ga nafar [arac. U parku sveta, da v svetu snim Pera, juri o ma~em, razg ma~ poseca izme}are”. N Murat, odno „propanuo” s ta [arcu. M da odustane em {to za t bi i da izgub rao i buquk koje su diza vi}a, koji i rio radwe. o wima. Qu ko statista okrenu krug broj puta. S ~estitoga”. ODBIO Â Snimawe nekih probl ju, gaze „Turk vene sabqe se skidaju b go umorio”, ni scena sa treba. Jeste da popne na odatle ustr po osnovnoj I taman ko Kraqevi ze na kowi budi usnul Ravijojla m po oblacima Pala i slom ko priveli Film je ima angaòvawe pametan pot familiju, i da je Petar âplina, ko film. Nije m Posle fi pravo vreme ka, pa je kren negde je na~ Peruu ima hiqada godi Jedne no do{ao do gr {to i nije I{~upao ih ce uzeo jedn je prokrijum duku. Mumiju drugu iz zav Pere i Kuzm prvi u nekom sam smislio gledaocima. hiqada god

ZAJEDNICA SRBI U SVETU

ija

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 29. jul 2021.

Zvali su ga „Samson 2”, davno pre [varcenegera, Stalonea, pa i Dragoquba Aleksi}a. On je bio Petar Zebi}

kowe. Jeqa sastojame {to me|u de nije bilo enog. U celom i okolini ni jedan koji bi mogao da glu[ta }e, na|u jednog vranca rbaju belom bojom. Pqunuti

se danima sakupqala masa vide kako najja~i ~ovek na ma film. Marko, odnosno okolo, vitla nekim te{kim goni Turke na buquke. Onaj kasape i kafexije, „carske Nastala je nevoqa kad je car osno neki kafexija @ivi}, s kowa, i to pravo pod kopiMurat se popla{io i re{io e, em {to glumi turskog cara, to dobija tri dolara, pa ne bi glavu. Povremeno se stvak `ena, sve „qubovce junaka”, ale dreku na Marka Kraqeim je odveo mu`eve i zatvoA Marko ko Marko, ne briga uti boj se nastavqa. Nekolia istr~ava iz jednog `buna, g, vrate se nazad, i tako bezSve je to „silna vojska cara

APLINA? e kao snimawe, uvek do|e do lema. Kowi nikako ne slu{ake izelice” kad ne treba. Dre dimiskije pucaju. Sa [arca bele pege, jer se „[arac mnopa znoj rastvara farbu. A a vilom Ravijojlom nije kako e da Pera nije mogao ba{ vilu a oblak, ali na drvo jeste. Da reli Milo{a, ina~e pekara delatnosti. n kad dva pobratima, Mari} i Milo{ Obili}, nailaima, ~uje se neki prasak. To loga Kraqevi}a Marka, jer mo`da jeste vi~na pentrawu a, ali po drve}u ba{ i nije. mila nogu! Snimawe su nekakraju, sve sa sakatom vilom. ao izvesnog uspeha, bi}e da je e zemqaka za statirawe bio otez. Svaki je dovodio celu i to po vi{e puta. Pri~alo se Zebi} odbio i samog ^arlija oji ga je, navodno, zvao u svoj mu se svidela uloga. ilmskih uspeha re{io je da je e da ga upozna i Ju`na Amerinuo tamo na turneju. Me|utim, ~uo da u starim grobnicama u mumija, starih po nekoliko ina. I tu se ra|a novi plan. o}i je zajedno s pratiocem robnice. Tamo kamena vrata, neki izazov za „Samsona 2”. h je kao od {ale i iz grobninu mumiju. Nekako je uspeo da m~ari u SAD u posebnom sanu je nazvao Kuzman, po nekom vi~aja. I tada kre}e turneja mana, od {atre do {atre. Ovaj m odelu, vi{e mantiji, koje je o i sa{io, Kuzmana prikazuje a. A Kuzman je star ~etrnaest dina. Pa ko ne bi platio da

Ceremonija progla{ewa u Kraqi~inom parku: Dejan Ralevi}, ambasador Srbije u Kanadi, i Tom Rako~evi}

vidi takvo ~udo? Me|utim, ubrzo mu je i to dosadilo, pa je re{io da otputuje u Japan. Kako bi mu bilo malo teè da objasni {ta }e mu i otkud mu uop{te Kuzman, to ga je ostavio kod nekog prijateqa, skupa s nekim |uladima. @IVOT ZA SIROTIWU Vratio se posle nekoliko meseci i nastanio u îkagu. Na Kuzmana kao da je zaboravio. On i daqe kod prijateqa u {upi. Me|utim, jedne no}i ta {upa je planula. Vatrogasci su sa zgari{ta i{~eprkali qudsku lobawu i neke kosti, sve uz usijanu |ulad. Naravno, policija je odmah optuìla onog nesre}nika, vlasnika {upe, za ubistvo i namernu paqevinu u ciqu prikrivawa zlo~ina. Uzalud on obja{wava da su to stvari Petra Zebi}a, kako nema pojma o ~emu se radi, otkud ta glava tu. Policija upada i kod Zebi}a, u îkagu. Privodilo ga je dvadeset policajaca, sve grmaq do grmaqa. Kad su krenuli da ga ispituju, na videlo je isplivala istina o Kuzmanu. Neko vreme je to bila glavna atrakcija u ameri~koj {tampi. A Pera je Kuzmana oplakao kako dolikuje. „Siroma’ Kuzman”. Na sudu su svedo~ili i stru~waci koji su dokazali da je lobawa mumije druga~ija. I Peru oslobode, {ta }e. Kad se Kuzman upokojio, re{i Pera da se baci na novi „biznis”. Eliksiri za snagu, kosu, sve boqke le~e. A kud }e{ boqu reklamu od samog „profesora i najsna`nijeg ~oveka na svetu”? Opet je prokrstario celu dràvu, s takvom reklamom eliksir je i{ao kao alva. Taj wegov tonik mogao je da posluì i kao sredstvo za poboq{awe muèvnosti. Dodu{e, Pera je izbegavao da ga prodaje zemqacima, sve uz „to vama, fala Bogu, ne treba, to je samo za strance”. A tek sirup za snagu, ~ovek od wega bude zdrav kao dren. Pa i malo vi{e. Para opet radi, ali Pera nije zaboravqao svoje zemqake, one sa mawe sre}e. Bio je aktivni ~lan Srpskog nacionalnog saveza „Bratska sloga”. Pomagao je siroma{ne porodice, mnogi su ìveli od wegovih eliksira i „medecina”. „Amerikanski Srbobran” je o wemu pisao naduga~ko i na{iroko, a dvanaest zemaqa dodelilo mu je ordewe i medaqe. I to ne za snagu, nego za pomagawe sirotiwi. Danas bi se reklo, humanitarni rad. Petra Zebi}a upoznao je i o wemu pisao novinar „Politike” Mom~ilo Moma Joji}, koji je 1939. godine posetio SAD. Ameri~ki Srbi su ga predstavili kao jednog od najuspe{nijih me|u wima, a svakako najpo{tovanijeg. I tada se bavio svojim ~udotvornim tonicima, dodu{e, samo za sebe i ponekog prijateqa. Umro je 16. juna 1947. godine. Wegovi Srbi su ga oàlili i sahranili na ruskom pravoslavnom grobqu u Klivlendu. „Najsna`niji ~ovek na svetu” tamo po~iva i danas. S. G.

Ko je ~ovek ~ijom zaslugom se dan Teslinog ro|ewa slavi kao praznik u Ontariju Datum Teslinog ro|ewa, 10. jul 1856., od ove godine je zvani~ni praznik u provinciji Ontario, najmnogoqudnijoj kanadskoj pokrajini od 15 miliona stanovnika, i to zahvaquju}i angaòvawu jednog ~oveka, kanadskog poslanika, a na{e gore lista – Toma Rako~evi}a. Do sada je dan ro|ewa jednog od najve}ih svetskih umova obeleàvan u Srbiji, na Nijagarinim vodopadima i u Hamiltonu, a 10. jula je to u~iweno u ~itavom Ontariju. Ovo je, ina~e, jedna od 10 kanadskih pokrajina, u kojoj ìvi skoro 40 odsto stanovni{tva Kanade, a svoj dan do sada je ovde dobilo svega {est li~nosti. – Moj predlog pod nazivom Zakon o danu Nikole Tesle dobio je 3. juna 2021. godine Kraqevsku saglasnost, ~ime je 10. jul progla{en Danom Nikole Tesle u Ontariju. Ova godi{wa komemoracija temeqi se na va`nim inicijativama mnogih pojedinaca i organizacija u Ontariju koji su naporno radili na {irewu ìvotnog dostignu}a ovog velikog srpsko-ameri~kog vizionarskog pronalaza~a i inèwera. Te inicijative ukqu~uju godi{we proslave Dana Nikole Tesle na Nijagarinim vodopadima, glavnoj ulici pod nazivom Bulevar Nikole Tesle u Hamiltonu i jo{ mnogo toga – pri~a Tom Rako~evi}. U lokalni parlament je izabran 2018. i, kako kaè, odmah je re{io da osigura da se Teslina pri~a i dostignu}a priznaju {irom Ontarija. Kada se ukazala prilika, 17. maja, podneo je na prvo ~itawe predlog ovog

zakona. Sve se daqe kroz zakonodavno telo Ontarija de{avalo muwevitom brzinom: drugo i tre}e ~itawe kao i Kraqevska saglasnost dogodili su se u roku od dva dana, {to je vrlo retko za bilo koji zakon, nagla{ava Rako~evi}. – Zakon o danu Nikole Tesle dobio je sna`nu jednoglasnu podr{ku u parlamentu i ni u jednom trenutku nije dovedeno u pitawe wegovo srpsko poreklo. Ovde svi prihvataju ~iwenicu da mu je otac bio pravoslavni sve{tenik i Srbin, {to je bio i deo mog govora – pri~a ovaj politi~ar. On je prvi izabrani ~lan srpskog porekla u zakonodavstvu Ontarija. Magistrirao je i diplomirao u oblastima nauke i obrazovawa. @ivi u Torontu, multikulturalnoj sredini, {to se, kako kaè, vidi od ulaska u taksi do okupqawa u restoranima. Ba{ zato, dodaje, èli i na ovaj na~in da poveè qude, ne samo srpskog porekla, i da o na{em nau~niku znaju i drugi, da o wemu |aci u~e u {kolama... Razgovaramo putem vajber poziva dok vozi, a pri~u o Tesli nam povremeno prekida wegov sin Aleksandar sa zadweg sedi{ta. Pri~amo na engleskom. Kaè da srpski razume, ali je „posva|an” s padeìma, pa je ovako lak{e: – Otac je do{ao iz Crne Gore u Kanadu {ezdesetih i od po~etka je bio aktivan ~lan na{e dijaspore. Bio je bolestan, rano je oti{ao, nemam bra}u ni sestre, a majka je Kana|anka francusko-irskog porekla, tako da nisam imao

od koga da nau~im srpski. U~io sam sam, prilikom odlazaka u Srbiju i Crnu Goru, bio sam tamo sigurno pet puta. Ven~ani kum nam je Srbin, Aleksandrov kum tako|e, a ovde postoji zaista velika zajednica na{ih qudi i sa mnogima sam u kontaktu. Pitamo ga koliko wegova porodica zna o srpskim obi~ajima, a on kroz osmeh odgovara da slave Aran|elovdan, da je Aleksandar dobio ime po Tomovom ujaku, a drugi sin po Svetom Iliji, svecu ~iju je ikonu video na jednom od brojnih okupqawa srpske dijaspore. Supruga Aleksandra, Kana|anka poqskog porekla, rado se sloìla da drugi sin dobije ime Ilija. I woj se dopalo. Tom na kraju razgovora insistira da ovo ipak ne bude pri~a o wemu, dodaju}i i skromnost na listu kvaliteta ovog neobi~nog ~oveka. Kaè da on samo nastavqa ono {to veliki broj na{ih organizacija ve} jako dugo ~ini kako bi se o~uvalo srpsko nasle|e, da wihovi sinovi i unuci u ovoj dalekoj zemqi ne zaborave svoje korene i velikane srpskog porekla, kakav je bio Nikola Tesla: – Nadam se da }e qubiteqi Tesle {irom sveta smisliti mnogo kreativnih na~ina da ispri~aju pri~u o ovom geniju, bilo da se radi o progla{ewima i drugim proslavama, podizawu spomenika, imenovawu ulica i {kola... Neka ìvot i rad Nikole Tesle, jednog od najve}ih umova ~ove~anstva, budu inspiracija za budu}e generacije. R. N.

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

ZAJEDNICA

Lepo nedeqno dru`ewe u Kanberi

Da svaki dan moè biti poseban ako se okupimo oko svoje crkve u miru i radosti, dokazao nam je srpski narod u Kanberi koji se i ove nedeqe okupio u velikom broju u crkvi Sv. Save na Feraru. Svetu Liturgiju sluìo je nadle`ni paroh otac Branko Vasili}, a u oltaru su mu pomagali mnogobrojni nasmejani mali{ani. Nakon Boànstvene i Svete Liturgije gde se okupio veliki broj vernika usledila je predivna trpeza qubavi za koju su se postarale gospo|e Gordana Ivan~evi}, Rada Miqu{ i Jelka Danilovi} sa svojim porodicama. Porodi~ni ru~ak protekao je u veseloj i prijatnoj atmosferi, daju}i svima primer prave i velike parohijske porodica. Neka Gospod svima uzvrati za wihovo trudoqubqe, sa èqom da se srpski narod u Australiji u ova te{ka vremena sve vi{e okupqa oko svoje Crkve i svoje vere.

]erka Xona Kenedija postaje ambasadorka u Australiji Predsednik Xo Bajden sprema se da nominuje Karolinu Kenedi, }erku ubijenog predsednika Xona Kenedija, za ambasadorku SAD u Australiji, javqa Si en en. Nije prvi put da se Kenedi pomiwe kao verovatna ameri~ka ambasadorka u Australiji, ali vest zvani~no nije potvr|ena u Beloj ku}i, a ameri~ka TV poziva se na tri dobro obave{tena izvora. Portparol Bele ku}e odbio je da komentari{e, rekav{i da }e biti najavqeno vi{e ambasadorskih imenovawa kada se zavr{i postupak provere i obave{tavawe zemaqa doma}ina. Polo`aj ameri~kog amba-

sadora u Australiji, veoma je va`an, s obzirom na bliske, par-

tnerske veze dve zemqe. Va{ington Kanberi

po-

sledwih godina poklawa dodatnu pa`wu s obzirom na ja~awe Kine u oblasti Pacifika, ~emu se Australija odlu~no protivi. U borbi protiv kineskog uticaja, SAD zato ozbiqno ra~unaju na Australiju. Karolina Kenedi (1957), jedino je `ivo dete najpopularnijeg ameri~kog ambasadora ubijenog u atentatu u Dalasu 1963. i @akline Kenedi i poznata je po politi~kom aktivizmu. Kao i cela porodica Kenedi bliska je i podr`ava Demokratsku partiju. Bila je ambasadorka u Japanu, od 2013. do 2017. godine, tokom Obamine administracije. Diplomirala je na Univerzi-

tetu Harvard i Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbia, a kao i majka @aklin, neko vreme se bavila fotografijom. Autorka je vi{e kwiga, bila aktivna u nevladinom sektoru, a dok je bila ambasadorka u Japanu, prisustvovala je komemoraciji `rtvama atomske bombe na Hiro{imu i posetila ostrvo Okinava gde se nalazi velika vojna baza SAD, ~iji odlazak lokalno stanovni{tvo godinama tra`i. Dugogodi{wa je prijateqica, saveznica i donatorka predsednika Bajdena, ~iju je predsedni~ku nominaciju podr`ala na samom po~etku i govorila na wegovim predizbornim skupovima.

PUTOPIS Po~etkom {ezdesetih snimqen je prvi nema~ki vestern po jednom od romana Karla Maja. „Blago u srebrnom jezeru" je bio uspe{an film i u Jugoslaviji i u Nema~koj. Do tada nepoznati francuski glumac Pjer Bris se proslavio u ulozi Vinetua, a pomalo potro{eni Leks Barker je za nas, decu iz decenija koje slede, otelovio Old [eterhenda, mada nije, kao u kwizi, imao bradu. LI^KI INDIJANCI Singl sa instrumentalom iz filma se u Nema~koj prodao 100.000 puta. Minhenske Ve~erwe novine su konstatovale da „jugoslovenski predeo predstavqa boànstveno indijansko igrali{te", a nema~ki Filmski leksikon govori o „impresivnoj kulisi". Ni{ta od toga tada nisam znao, ali sam u bioskopskoj sali doma kulture kao de~ak bio zbuwen kada je indijanski ratnik ukipqen na steni podigao ruku i rekao kowaniku: Halt! Ovakvi nema~ki izrazi su bili rezervisani za te{ke negativce u partizanskim vesternima, a ja sam, ~itaju}i Karla Maja, navijao za indijance. Teoretski sam znao, ali niko mi nije prakti~no objasnio, {ta zna~i to da je Karl Maj – Nemac. To je zna~ilo da wegovi indijanski likovi govore – nema~ki. No, u mom odrastawu je bilo dovoqno vremena da se na to navikne – posle ovog snimqen je jo{ ~itav niz sli~nih filmova. Lokalni seqaci su za dobru dnevnicu statista brijali li~ke br~ine. Dinarski ~ovek uz ne{to filmske {minke zaista ima indijanski potencijal. [ETWA PREDELOM IZ SNOVA Sve mi se ovo mota po glavi dok ulazimo u Nacionalni park Plitvi~aka jezera. Dan bez ijednog oblaka nam podaruje najboqi mogu}i filmski reflektor. I ve} nakon ulaska u za{ti}eno podru~je vidim unaokolo ono {to ~ovek retko vi|a u ìvotu – neverovatno bistru vodu, koja se, kada je dubqa, pretvara u smaragd, a onda u zelenkastu nijansu plavog. Mada u turisti~kim prospektima kaù da unaokolo leti 321 vrsta leptira, 157 vrsta ptica, te 20 vrsta {i{mi{a – me|u kojima se isti~e {irokouhi qiqak, mene je svojom lepotom oma|ijao podvodni svet. Biqke na dnu i jata bezbri`nih riba ~iju bih naizgled sumanutu liniju kretawa, koja stvara zagonenu {aru ispod kristalne vode, mogao da pratim satima. Ve}ina qudi iz grupe ne zastajkuje kao ja, oni drvenim mosti}ima preko vode ùre ka onome {to je kao o~ekivawe urezano u na{u svest kada neko kaè Plitvice – slapovi i vodopadi. ZA[TO OVDE, A NE NA DRUGIM MESTIMA? Sedimenti se u dugom radu vekova isprepletu sa biqem, koje se, kada se formira kamen, ispere, ostavqaju}i {upqikavu teksturu kamena koji je formirao barijere. On podse}a na kamen~i}e koje ponosni pacijenti pokazuju nakon operacije bubrega ili ù~i. I to su sedimentne stene. Ako jedna qudska be{ika za pola veka uspe da nataloì kamen veli~ine prepeli~ijeg jajeta onda je jasno da je prirodi bilo potrebno mnogo vi{e vremena za barijere izme|u jezera. Bigar se ovde taloìo desetak hiqada godina. Pre mog dolaska na Plitvi~ka jezera znao sam o wima sve {to je jedan po{teni Jugosloven mogao da sazna {ezdesetih i sedamdesetih – sa ~asova geografije ili sa fotografija u kupeima vozova, na kojima su najpre crno-beli slapovi i vodopadi, a onda isti ti i u koloru, plenili moju detiwu pa`wu vi{e nego brbqawe odraslih uz kloparawe to~kova na {inama. LIKA KAO RASADNIK I RANA Iz li~kih predela su dolazili qudi kao {to su Omer-pa{a Latas, Nikola Tesla, hrvatski politi~ari od Ante Star~evi}a do Mila Budaka, ali i Josif Pan~i}, Rade Kon~ar, Rade [erbexija, Slavko [timac, Nikola Ple}a{ i Jovanka Budisavqevi} poznata pod ven~anim prezimenom Broz.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 19

PLITVICE Re~ni pli}aci, istorijski brzaci

Pjer Bris i Leks Barker u vesternu, na Plitvicama

Ve} ovaj redosled imena mi pokazuje da je genijalnu prirodnu tvorevinu okruìo protivre~ni ~ovekov svet, u ~ijoj istoriji se moè prona}i sve – od blistavih do zlo~ina~kih umova. Neki qudi li~kog soja su zaduìli ~ove~anstvo, a neki su ve~na gnojna rana u hrvatsko-srpskim kontroverzama. Sada se naknadne istine roje iznad ovda{wih toponima – skrivaju pravi karakter doga|aja i qudi. Doma}i izvori pate od etni~kog daltonizma. Kada su u pitawu ratovi, „zara}ene strane" bi trebalo da govore strane jezike da bi se pribliìle istini o sebi. SMRT USRED LEPOTE Ovde se vi{e ne snima Vinetu, ali se snimaju dokumentarci poput onog o Josi-

pu Jovi}u, dvadesetdvogodi{wem hrvatskom policajcu koji je nedaleko od plitvi~kih hotela s prole}a 1991. bio prva `rtva srpsko-hrvatskog sukoba. Se}am se da sam i ja tu pucwavu na Plitvicama do`iveo kao po~etak kraja jedne zemqe. Nisu samo ratna vremena smrtonosna. Bio sam na Plitvicama u vreme kada jo{ nije izbila pomama zvana selfi. Desetak godina kasnije mediji redovno izve{tavaju o smrtonosnim padovima turista iz dalekih zemaqa. Qudi isku{avaju sre}u fotografi{u}i sami sebe iznad provalije. LEKOVITE PLITVICE Potpuno zga|en destruktivnom intencijom povesti Paul Celan je posle Drugog svetskog rata zapisao da posto-

je pesme za pevawe s one strane qudi. Ova plitvi~ka lepota zaista jeste iznad ~oveka, ustvari mimo wega. Na ovaj na~in zgusnuta u slapove i vodopade 16 jezera, ta lepota nas samim svojim prisustvom za tren osloba|a te{ke istorijske pri~e koja se kao krv lepi za biografije svih koji su se rodili na pedesetak kilometara u krug od ovog nestvarnog mesta. Plitvi~ka jezera nam daju ono {to ~ovek o~ito ne mo`e. Ona su sonetni venac pretvoren u vodene kaskade. Lokalno tuma~ewe naziva Lika vidi u wegovoj ikavsku varijantu re~i lek – lik. Kada se na|ete usred Plitvi~kih jezera onda vam je to tuma~ewe blisko. Ve} pogled na tu vodu je – likovit. Naravno, ima onih koji u tom imenu ~uju gr~ku re~ „likos" – vuk. Ili latinsku re~ „lacus" koja ozna~ava jezero. A Plitvice? @upnik iz Oto~ca Dominik Vukasovi} je 1777. prvi zapisao ovo ime. Ono nije ni{ta drugo do pli}ak ili „pli~ina", „plitvak". Kre~wa~ki sediment zajedno sa biqem pregra|ivao je tok vode i stvarao plitke bazene – Plitvice. PODZEMNI VODOPADI Se}am se da smo izletni~kim brodi}em obi{li Kozjak, najve}e i najdubqe plitvi~ko jezero. Be{umni elektromotor i neobi~no tihi gosti, kao u katedrali. Verovatno je svako od nas slutio da ovakvih trenutaka ima malo u ograni~enom qudskom veku. Dok se divim slapovima i vodopadima na um mi pada da sam negde pro~itao kako u ovom planinskom podru~ju ponornice nemaju ravan tok, da mo`da postoje podzemni vodopadi koje qudsko oko jo{ nije videlo. Osmehnem se na sopstvenu misao da ispod vidqivih Plitvica postoje jo{ jedan takav predeo, nevidqiv i jo{ rasko{niji, u kra{kom podzemqu, gde obitavaju bogovi nestalih naroda – Japoda, Kelta, Rimqana, Avara… Ovde se vekovima igrala igra pretvarawa ve}ine u mawinu, a mawine u ve}inu. Igra istrebqivawa. A ni Sijuksi iz filma snimqenog po motivimna Karla Maja nisu vi{e tu. Jedino ova penu{ava voda i daqe uporno stvara bigar. D. D.

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

I POVLA^EWE KONOPCA NA OLIMPIJADI U Atini, glavnom gradu Gr~ke, odr`ane su prve moderne Olimpijske igre 6. aprila 1896. godine. U~estvovalo je 311 sportista, i to samo mu{karaca iz 13 zemaqa. Nije bilo olimpijske zastave, nije paqen olimpij-

RIZNICA

Svi mo}nici bi danas u Tokio, ali prvoj modernoj Olimpijadi prisustvovao je samo srpski kraq smatrali za~etke onoga {to }e postati globalni fenomen i najmasovnije sportsko takmi~ewe savremenog sveta. U ~ast vladara Srbije i najvi|enijeg gosta Igara gr~ki kraq je naredio da se na stadionu u Atini himna “Bo`e pravde” svira u nekoliko navrata.

Zanimqiva delegacija ski plamen, niti je polagana sve~ana zakletva. Olimpijska himna prvi put je izvedena u Atini 1896. godine za vrijeme sve~anosti otvarawa prvih Olimpijskih igara nove ere. Tekst himne napisao je Kostis Palamas. Na sve~anoj premijeri sviralo je sedam orkestara i pjevalo 250 pjeva~a. Prvi olimpijac koji je diskvalifikovan zbog kori{}ewa nedozvoqenih sredstava bio je [ve|anin Hans Liqenval. Na OI u Meksiku 1968. godine otkriveno je da je prie nastupa popio dva piva. Potezawe konopca, omiqena zabava na selima, od 1900. do 1920. godine nalazilo se na listi olimpijskih sportova. Pokrenuto je nekoliko inicijativa za vra}awe povla~ewa konopca na Olimpijske igre, ali bez uspeha.

U Tokiju su sve~ano otvorene 32. Letwe Olimpijske igre. Bi}e to mesto na kome }e se, i pored korone, sjatiti sva svetska elita, a Japan }e osim vrhunskih sportista, ugostiti veliki broj predsednika dràva i vlada iz svih krajeva sveta. Ipak, na prvoj obnovqenoj Olimpijadi, odrànoj u Atini davne 1896. godine to nije bio slu~aj. Pozivu gr~kog kraqa Georgija I da prisustvuju nadmetawima odazvao se samo jedan vladar! Atina je bila doma}in svih Olimpijskih igara u Antici. Zato je, jednom kada je ideja o obnavqawu takmi~ewa ponovo zaìvela, Gr~ka bila logi~an izbor za po~etak prvih modernih Olimpijskih igara. One su odràne od 6. aprila do 15. apri-

TAJNA UZUN MIRKOVE ULICE:

la 1896. godine, a o tome koliko su bile zna~ajne za onovremenu Gr~ku najboqe govori ~iwenica da ih je sve~ano otvorio gr~ki kraq Georgije I i da su ~lanovi kraqevske porodice u`ivo posmatrali ve}inu takmi~ewa. Grci su u po~etku predlagali da se na Igrama takmi~e samo Grci. Kad je re{eno da takmi~ewe treba da bude me|unarodnog karaktera trebalo je zainteresovati za Igre i ostatak sveta. Pjer de Kuberten, francuski pedagog, istori~ar i osniva~ Me|unarodnog olimpijskog komiteta ubedio je gr~kog kraqa da li~no pozove evropske vladare i wihove sportiste na spektakl u Atini. Tog aprila 1896. godine u Gr~ku su stigli sportisti iz 14

zemaqa, ali samo jedan strani vladar – kraq Srbije Aleksandar Obrenovi}.

Najvi|eniji gost Olimpijade

Uprkos ~iwenici da na prvim Olimpijskim igrama nije bilo sportista Kraqevine Srbije na{a zemqa je, ipak, na posredan na~in, imala svog predstavnika. Mladi, tada 20-godi{wi Aleksandar Obrenovi}, kraq Srbije, ~esto je putovao u inostranstvo. Sa delegacijom se po~etkom aprila 1896. iz Ni{a uputio u Skopqe, odatle u Solun, a potom u Hilandar gde je boravio tri dana. Nakon toga kraq i wegova svita stigli su u Atinu gde su naredna ~etiri dana po-

Evo za{to je ovo jedno od najva`nijih mesta u Beogradu Uzun Mirkova ulica

Sa dana{weg istorijskog aspekta bitno je pomenuti i qude koji su se tog aprila 1896. na{li u Atini u delegaciji kraqa Aleksandra. Bili su tu, izme|u ostalih, Dragutin Franasovi}, srpski general i ministar vojni, Milan \ak Mili}evi}, kwi`evnik i predsednik Srpske akademije nauka, \oka Jovanovi}, doktor pariskog Medicinskog fakulteta i li~ni lekar srpskog kraqa, Mihailo Ra{i}, mar{al, kao i @ivojin Mi{i}, budu}i slavni srpski vojvoda, a u to vreme a|utant-major na dvoru Obrenovi}a. Predstavici delegacije na{e zemqe nisu bili jedini Srbi koji su se na{li na atadionu u Atini! Me|u u~esnicima, pod zastavom Ugarske, takmi~io se i Mom~ilo Tapavica, Srbin iz sela Nadaq u Vojvodini. Takmi~io se u ~ak ~etiri discipline – atletici, rvawu, dizawu tegova i tenisu. Uspeo da osvoji bronzanu medaqu u tenisu, u pojedina~noj konkurenciji. R. N.

Uzun Mirko Apostolovi}, vojni zapovednik u Prvom i Drugom srpskom ustanku

Uzun Mirkova naizgled nije ni po ~emu posebna niti razli~ita od drugih ulica. Ona spaja Studentski trg i Kalemegdan, jedna je od prometnijih u centru i svaki Beogra|anin je wome pro{ao mnogo puta. Ipak, malo qudi zna da je ipak re~ o veoma posebnom mestu u srpskoj prestonici. Iako bi se to mo`da o~ekivalo, Kara|or|e nije bio prvi junak iz Prvog srpskog ustanka koji je dobio ulicu u Beogradu. Skoro 50 godina pre wega, ta ~ast je ukazana jednom drugom vojnom zapovedniku. Prva ulica koja je u Beogradu dobila ime po nekom od junaka Prvog srpskog ustanka bila je Uzun Mirkova. Tako je nazvana jo{ davne 1872. samo ~etiri godine posle smrti Uzun Mirka Apostolovi}a, vojnog zapovednika u Prvom i Drugom srpskom ustanku koji se posebno istakao prilikom osloba|awa Beograda 1806. godine. îwenica da je rizikovao ìvot kako bi oslobodio srpsku prestonicu od Turaka verovatno je i bila glavni razlog zbog koga je ba{ Mirko Apostolovi} bio prvi od svih hajduka i zapovednika iz Prvog srpskog ustanka koji je dobio “svoju” ulicu. On je u no}i izme|u 29. i 30. novembra 1806. godine sa svojom ~etom kri{om u{ao u Beograd i sa unutra{we strane otvorio Sava-kapiju srpskoj vojsci. Pritom je teè rawen u borbi sa turskom straòm na kapiji, ali je ipak uspeo u svom naumu. Kako je bio ~ovek krupne gra|e i stasit, dobio je nadimak “uzun” {to na turskom zna~i “visok”.

Za pedesetogodi{wicu Drugog srpskog ustanka, 21. maja 1865. knez Mihailo je Uzun Mirku dodelio Takovski krst, a odlikovan je i crnogorskom Zlatnom medaqom Obili}a. Umro je 1868. i sahrawen je u Beogradu. Wegova grobnica nalazi se na Novom grobqu. Uzun Mirkova ulica i danas se nalazi u centru Beograda. Zanimqivo je da je Kara|or|e, vo|a Prvog srpskog ustanka, ulicu u srpskoj prestonici dobio “tek” 1904. godine. M. T.

AUSTRALIJA

Australija spre~ila Unesko da Veliki greben proglasi ugroènim zbog turizma Australija je uspela da spre~i Organizaciju UN za obrazovawe, nauku i kulturu (UNESKO) da stavi wen Veliki koralni greben na spisak ugroènih znamenitosti svetske ba{tine, uprkos zabrinutosti nau~nika zbog propadawa tog jedinstvenog podvodnog ekosistema. Australija se ve} godinama bori protiv toga da taj greben kod wene severoisto~ne obale bude progla{en za ugroèn jer strahuje da bi to smawilo wegovu privla~nost za turiste. Koralni greben u Koralnom moru, na rubu Tihog okeana, duga~ak 2.300 kilometara donosi Australiji 4,8 milijardi dolara prihoda od turizma. Posle intenzivnog lobirawa Australije, Komitet UNESKO za svetsku ba{tinu je na konferenciji u kineskom gradu Fuxuu odloìo odluku o grebenu, iako je sam UNESKO zakqu~io da nema nikakve sumwe da je koralni greben u opasnosti da propadne.

^lanice Komiteta UNESKO, me|u kojima Kina, Rusija i Saudijska Arabija, traìle su da se Australiji da jo{ vremena za konzervaaciju Velikog koralnog grebena, uvr{}enog 1981. godine me|u mesta svetske ba{tine. Greben je naru{en uginu}em korala koji ga grade, zbog pove}awa temperature vode u okeanu, {to je posledica klimatskog zagrevawa, te se na wemu naseqavaju alge i morske zvezde, a on gubi àrku boju. Dve tre}ine Velikog koralnog grebena su, kako se smatra, o{te}ene, a ugroàva ga i zaga|ewe vode u okeanu industrijskim i poqoprivrednim aktivnostima. UNESKO stavqawe na spisak ugroènih lokacija svetske ba{tine ne smatra kaznom, a neke zemqe u tome ~ak vide na~in da se svetu skrene pa`wa na wihovu ba{tinu i da se time doprinese wenom o~uvawu.

DEVOJ^ICA KOJA IMA SAMO SEDAM GODINA I NAJMLA\I JE TED TALK GOVORNIK IKADA:

Roditeqi, evo gde gre{ite sa decom Sedmogodi{wa devoj~ica postala je internet senzacija nakon {to je odr`ala TED Talk na temu roditeqstva. Moli Rajt postala je tako najmla|i motivacioni govornik na ovoj popularnoj platformi a

wen video se pribli`ava cifri od milion pregleda. Moli je iz Australije. Govorila je o tome {ta odrasli, pre svega roditeqi, mogu da urade a da pozitivno uti~u na razvoj dece. Ka`e ova devoj~ica kako deca trpe ako su roditeqi stalno okrenuti ka svojim gexetima umesto da razgovoaraju sa decom i obra}aju pa`wu na wih. Wen nastup na presti`nom TED Talk smestio je me|u nove vrlo inspirativne i poznate govornike poput Bil Gejtsa, redi-

teqa X. X. Abramsa i Xefa Bezosa koji su istu platformu iskoristili da sa svetom podele neke od svojih ideja. Ina~e, Moli je mlada predstavnica jedne kampawe koju je pokrenuo filantropska fondacija Mindaroo a koja promovi{e vi{ewe da su prvih 1.000 dana detetovog ìvota krcijalni za wihov daqi ìvotni razvoj. - Ako ne pazimo na ono {to se de{ava na po~etku ìvota i ako se tada ne preuzme inicijativa, kasnije je sve samo "krpqewe" - kaù qudi koji stoje iza ove teorije. Mala Moli, pri~aju}i na ovu temu, vrlo samouvereno stoje}i na bini, predloìla je da se roditeqi vrate nekim starim igrama sa decom jer je svaki trenutak odli~na prilika da se porodice poveù. U jednom delu prezentacije prikazala je snimak oca koji je na tabletu dok wegovo jednogodi{we dete poku{ava da mu privu~e pa`wu. - Deci je uro|eno da traè kvalitetnu konekciju sa roditeqima i ako ona izostane to im izaziva stres i zbuwenost. Interakcije sa malom decom su izuzetno zna~ajne. Verujte meni, sedmogodi{woj devoj~ici koja vam govori o nauci razvoja deca - pri~a ova devoj~ica koja je nagra|ena za svoj govor ovacijama.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Roditeqi ubijenog azilanta tuè Australiju Roditeqi traìoca azila Iranca Reze Barati tuè australijsku vladu zbog wegovog ubistva u pritvorskom centru na ostrvu Manus 2014. koje pripada Papua Novoj Gvineji. Baratija su na smrt pretukli straàri i zaposleni u pritvorskom centru, nakon protesta traìoca azila i sukoba sa sigurnosnom slu`bom. Wegovi roditeqi, Ita Torab Barati i Farideh Baralak, podneli su gra|ansku tu`bu pred vrhovnim sudom australijske dràve Viktorija traè}i primerenu od{tetu od dràve i sigurnosne agencije G4S koja je bila angaòvana u centru. Veruje se da je to prvi put da je slu~aj podnet na australijskim sudovima u ime nekoga ko je umro u of{or pritvoru, pi{e Gardijen Vi{e od 60 drugih azilanata povre|eno je tokom dvodnevnih nemira u februaru 2014. godine. Prema sudskim dokumentima, Barati se vra}ao u svoju spava}u sobu 17. februara nakon pucwave u wegovom kompleksu, kada ga je radnik lokalnog pritvorskog centra u uniformi G4S udario duga~kim {tapom s le|a. Nakon {to je pao, okruìlo ga je 10-ak radnika obezbe|ewa koji su ga tukli.

Pred sudom Papua Nove Gvineje dvojica mu{karaca koji su progla{eni krivim za wegovo ubistvo osu|ena su na 10 godina zatvora. Australija je godinama stotine izbeglica koje su poku{avale ilegalno da u|u u zemqu i tra`ioca azila slala u of{or

kampove na ostrvu Manus na Papui i na Nauruu. Pojedinci su tamo proveli godine, a organizacije za za{titu qudskih prava kritikovale su Australiju zbog u`asnih uslova u ovim kampovim i zlostavqawa zato~enih. Tra`ioci azila su vi{e puta protestovali, {trajkovali gla|u, ali Kanbera je ostala nema na kritike sveta i proteste imigranata.

SVET POZNATIH

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

DRAGAN BJELOGRLI]: SRPSKI MENTALITET JE USUD KOJI NOSIMO I DAQE!

TRESLA SAM SE KAO PRUT KAD ME OTAC IZVEO NA BINU:

Ne~ista krv prati}e i generacije koje dolaze Na Festivalu evropskog filma Pali} s novinarima se dru`ila i ekipa filma "Ne~ista krv - greh predaka": rediteq Milutin Petrovi}, glumci Dragan Bjelogrli}, Katarina Radivojevi} i An|ela Jovanovi} i producentkiwa Sne`ana van Hauvelingen. Pri~a inspirisana delom Bore Stankovi}a nakon premijera ide u doma}e bioskope od 25. avgusta, a rediteq se osvrnuo na scenario Vojislava Nanovi}a po kome je napravqena pri~a. - Bilo je su|eno. Taj scenario je prona{ao mene, a ne ja wega. Otkad smo po~eli da radimo, sve do ovog trenutka, imam stalni ose}aj da su tu Voja Nanovi} i Bora Stankovi}, tako da sam ja ovde egzekutor, izvo|a~ partitura rekao je rediteq. Najvi{e pitawa bilo je za glavnog glumca u filmu Dragana Bjelogrli}a, koji igra Haxi Trifuna. - Bio sam iznena|en da to dolazi od Milutina. Svakako je ovo jedna od mojih zanimqivijih uloga. Kada sam dobio scenario da pro~itam, video sam da se radi o jednoj izuzetno kompleksnoj pri~i i ulozi. Nisam mnogo razmi{qao. U trenutku kad sam pro~itao posledwu stranicu, znao sam da }u da prihvatim to da igram. Nije bilo nikakve di-

leme - kaè Bjela i dodaje: - Bilo mi je zanimqivo da je to ~ovek koji sve vreme poku{ava da sredi situaciju, da vu~e poteze koji }e u~initi dobro i wemu i qudima oko wega, a sve radi pogre{no. To me je jako podsetilo na na{ mentalitet. Shvatio sam, kao i mnogo puta dosad, da su svi na{i pisci jo{ davno ispri~ali pri~e o nama. Ovde je mentalitet i taj neki usud koji nosimo toliko jak i ukorewen u nama. Razne Haxi Trifune sam imao prilike da upoznam i li~no, a naàlost, pamtimo ih i iz na{e daqe i bliè istorije. Bjelogrli} je podsetio na pisawa Ar~ibalda Rajsa. - Bukvalno sve {to je taj ~ovek napisao, kada biste izvukli iz konteksta, videlo bi se da sve to moète da primenite na ovo vreme. Sada se suo~avamo s rodnom ravnopravno{}u i s poloàjem na{ih èna u dru{tvu - zato ovaj film dolazi u pravo vreme. Bora Stan-

Ana Bekuta se prisetila prvog nastupa i otkrila od ~ega ju je muzika izle~ila kovi} je pisao o tome jo{ tada, a da li su svi obratili pa`wu na to da je Ko{tana imala 13 godina, a gazda Mitke blizu 60 - ka`e i zakqu~uje: - Mislim da su ne~ista krv i usud koji nosimo tu i daqe. Moja generacija je mislila da je generacija pre nas sa time zavr{ila, o~igledno ni moja nije, a prati}e, na`alost, i ove {to dolaze. Ostaje nam samo da se nadamo da }e se desiti neko ~udo jer mi sami o~igledno nismo sposobni i bojim se da nismo spremni da se suo~imo sa gresima pro{losti i predaka. S. G.

Peva~ica Ana Bekuta decenijama va`i za jednu od najkvalitetnijih i najboqih u svom poslu. Posle toliko godina iskustva, Bekuta je otkrila kako su izgledali weni po~eci. Iako bi danas malo ko pomislio da je ikada imala tremu, Anu Bekutu je tada trema "pojela". - Prva trema i prvi nastup s mikrofonom, i sad ih se se} am. Moj otac pokojni, koji je bio samouki frula{, me je poveo u kulturno umetni~ko dru{tvo u

CECA BOJKOVI] U@IVA U LAGODNOM @IVOTU:

Imam dovoqno novca, bitno mi je da sam u centru Beograda Glumica Svetlana Ceca Bojkovi}, briqantnim ulogama ostavila je pe~at u doma}em glumi{tu. Odmerena, ali sa stavom, Ceca je gradila karijeru na kojoj joj mogu pozavideti mnoge koleginice. Pa`qivo bira uloge, a svaku koju prihvati, radi sa puno optimizma, oplemewuju}i je svojim gluma~kim bravurama. n Reklo bi se da i pored slave i novca, ìvite skromno. Da li vam je ponekada krivo {to niste boqe “unov~ili” sebe? - Ne, nije mi ào. Imam dovoqno novca. Dovoqno radim da mogu da ìvim ugodno. To ugodno nije luksuzno, ali je za mene to sasvim dovoqno. Ne vozim kola, nemam ih, ìvim u centru grada, {to sam oduvek èlala. Ali ja sam tako i odrasla - u Wego{evoj, pa u Pajsijevoj, Strahiwi}a bana, Kosovskoj, evo sada u Nu{i}evoj ìvim. To je moj ìvotni krug. @ivim u 60 kvadrata u potkrovqu i meni je to sasvim dovoqno.

Imam jednu vikendicu, koju nikada ne bih imala da je moji roditeqi, kada je to bilo u modi, nisu sazidali. Nemam ni vremena da tamo idem. Oni su odlazili, ali eto moja }erka i wen mu` to vole, i hvala bogu, zbog wih na neki na~in to `ivi. I ja ni{ta drugo nemam. Ali imam dovoqno za jedan ugodan `ivot, da mogu u

ovim godinama da idem kod privatnih lekara ako ne{to treba, mogu da putujem ako nema korone, mogu da idem u restorane sa svojim muèm i meni vi{e ni nije potrebno. Zato {to sve {to imate vi{e vama je briga ve}a. n Sada kada prihvatate uloge da li to radite da budu one koje }e biti lake ili birate po tome da je dobar i zanimqiv scenario? - Izaberem ulogu u kojoj mislim da }e mene zabavqati da je igram. To je osnovno. Da }e meni biti interesantno. A kada to kaèm smatram da mi ne}e biti i te{ko. Imam toliko iskustva, ali opet ne radim ni{ta rutinski. Uvek sam sveè otvorena prema materiji koju treba da ostvarim, prema ulozi. Tako da me to drì u dobroj koncentraciji, pa i u ìvotnoj aktivnosti. n Vi ste neko ~ija se re~ po{tuje i ceni. Kada iznosite svoje stavove, da li se priboja-

vate kako }e qudi reagovati na wih ili idete emocijom, iskreno, poku{avaju}i da prenesete ono unutra{we ose}awe? - Uvek idem iskreno. Ono {to je va`no nikada ne idem iz mr`we. Borim se za istinu i pravdu. Ceo svoj ìvot ja sam takva i nikada se nisam bojala kako }e se to tuma~iti. Jer znam da moje namere nisu zle. I danas kada govorim o nekim negativnim pojavama u na{em dru{tvu ne govorim o tome ostra{}eno, {to je vrlo va`no. Jer ìvimo u doba neke histerije, gde se qudi pquju, psuju, ~a{}avaju raznoraznim epitetima, optuùju za ne{to za {ta bi uvek ona druga strana mogla da izvede ovu prvu stranu ili obrnuto pred sud za uvredu, klevetu itd. Ako ho}ete da kaète u ne{to u {ta verujete, pre svega vi morate u to zaista da verujete. Da nemate putera na glavi. To je vrlo va`na stvar i da imate ~asne namere. To je jedino bitno. M. T.

Pribojskoj bawi. Poveo me je da nau~im da igram, a ja sam po~ela da pevam - po~ela je pri~u peva~ica, pa otkrila kako je izgledao wen prvi javni nastup. - Tada su se organizovale priredbe po selima. Svuda je postajao Dom kulture i sve je bilo ba{ na nivou. I sada, za vreme tih priredbi, u pauzama izme|u igra neko je morao i da peva. Peva~ica koja je tada trebalo da nastupi se razbolela, a mene je otac izveo na binu da pevam ja. Tresla sam se kao prut - ispri~ala je Ana. - Muzika mi je pomogla da to prevazi|em, izle~ila me je. I sada ono {to vidite na sceni, to sam ja. Ja dok pevam postojim - poru~ila je peva~ica.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 23

DU[AN KOVA^EVI]

Клаустрофобична комедија ODLOMAK:

TAJNA SMRTI VELIKOG BOEMA:

MILICIONER: [ta radi{ to, Sava? SAVA: Skupqam stari hleb. Za sviwe. MILICIONER: Drì{ sviwe? SAVA: Ne drìm, izdràvam ih. Posle prodaje izdràvaju one mene… Tako, izdràvamo se. MILICIONER: Hm… Mala ti plata, Sava. SAVA: Mala… Pomaèm sina, k}erku, sestru, brata i majku. MILICIONER: Puno ih je. SAVA: Nije wih puno, moj Vule, nego je mene malo. Da me ima vi{e, bilo bi mi lak{e. A wih, hvala bogu, nikad previ{e. MILICIONER: Da… a ja mislio da baca{ |ubre, pa se ba{ obradovao {to te vidim. SAVA: Pre pola godine sam prestao da pla}am komunalno. Kad su me tuìli, rekao sam sudiji: Ne}u da pla}am, jer ja nemam {ta da bacim… A malopre se ne{to mislim da sam, ipak, pogre{io. Morao bi da im pla}am, ali ne zato {to ne bacam, ve} za ono {to uzimam… A tebi je malo krivo {to vidi{ da skupqam hleb? MILICIONER: Jeste… I da zna{, ima da ti pomognem… Ima da pre|e{ da radi{ kod mene. Ne}e{ ti meni da prekopava{ tu|e |ubre. SAVA: Sve zavisi, moj Vule, {ta je |ubre… Jedan moj kom{ija, ina~e ba{ gospodin ~ovek, krenuo uo~i Nove godine da baci |ubre. Lift se zaglavio, a ovi {to ga odglavquju oti{li na do~ek.

Miroslav Anti} oti{ao je sa ovoga sveta pre 35 godina, ali je ostao besmrtan. I danas ìve wegovi stihovi, pesme i anegdote, pa se ~ini da je i Mika tu – slika u svom rodnom Mokrinu, odmara plove}i Tisom ili ispija prvu jutarwu kafu u beogradskoj “Posledwoj {ansi”. U kwizi “Sutradan posle detiwstva” Nemawe Rotara kojem je Mika Anti} bio ujak, autor je zapisao i neverovatnu pri~u koja se zbila neposredno nakon smrti velikog umetnika. Mika Anti} umro je ba{ti svoje ku}e u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu, ba{ dana kada je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku ve} je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika. îwenicu da vi{e ne moè da govori pesnik je te{ko podneo. Mnogo je pio i, skoro fanati~no, slikao. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta “boje sunca” koju je Mika dobio me{aju}i oker sa zlatnim prahom. I tako je Mika Anti} umro sa zlatom na rukama! Poku{ali su da mu operu ruke, ali prah nije spadao sa wegovih ruku. Mika je leào na odru dok su mu {ake svetlucale kao u biblijskoj pri~i. Na onaj svet pesnik oti{ao je zlatnih ruku. Simblika koju je velikan definitivno i zasluìo.

Zaspao zauvek „oki}en“ zlatom!

Kad su ga oslobodili posle dva dana, ~ovek pojeo sve {to je poneo da baci. MILICIONER: \ubre? SAVA: Bilo |ubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavqivawu, po~eo da prebira po kesama: ovo jo{ mo`e da se jede, ovo nije |ubre, ovo jeste, ovo nije… Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Na{li ga s praznim kesama. Jo{ se izvikali na wega: [to si po{ao da baci{ kad nije

bilo za bacawe! Voza{ se iz luksuza! Morao ~ovek da se izviwava {to je dva dana proveo u liftu i jeo |ubre. MILICIONER: Da… svega ima. SAVA: A jedan moj kom{ija, pesnik, kad je ~uo ovo, rekao mi je: Zna{, Savo, neko jede |ubre u zaglavqenom liftu, a ve}ina u zaglavqenoj dr`avi. Veli, dok nam ne odglave dr`avu, siti }emo se najesti |ubreta.

Trebiwe: Promovisan roman „Himerina krv - roman o Du~i}u“

DESANKA MAKSIMOVI]

Potrebno mi je Potrebno mi je mnogo sunca, i to i no}u, jedno da me susre}e, jedno da za mnom svetlost baca, u ponoru jedno dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom. Potrebno mi je mnogo ne`nosti, i to svakog dana, i mnogo od milo{te re~i: potrebno mi je primirje izme|u srca i se}awa izme|u neba i bola koji pred wim kle~i. Potrebna su mi dobrodo{licom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi prijateq i to {to ve}i, potrebni su mi mostovi vise}i preko mr`we, preko nesporazuma nepremostivoga.

Beogradski pisac i pjesnik Slavi{a Pavlovi} promovisao je u Trebiwu svoju kwigu o pjesniku Jovanu Du~i}u koju je nazvao "Himerina krv". U pitawu je roman koji ne govori samo o pjesniku, ve} i o diplomati Jovanu Du~i}u, kojim je, kako kaè autor, publici èlio da pribliì veoma zanimqiv i iskustvima bogat ìvot ovog velikana i wegove poglede na svijet. Napomiwu}i da se istraìvawem Du~i}evog ìvota intenzivno po~eo baviti jo{ od 2010. godine, kada se i javila zamisao da napi{e roman o ovom srpskom velikanu, pa je od tada, kako je rekao na promociji, ~itao sve {to mu je do{lo pod ruku o Du~i} u, da bi od 2015. pa do 2018. godine uslijedio period aktivnijeg rada na romanu. Kaè da je tokom istraìvawa boravio i u Trebiwu i upoznao se sa Du~i}evom zaostav{tinom u rodnom gradu. "Bilo mi je kao istraìva~u vrlo bitno da osetim Hercegovinu, da doìvim duh Du~i}ev u gradu, posetim Crkvinu, da na neki na~in traìm ovde blagoslov od Du~i}a za ono {to radim. I verujte, da sam osetio da to ne treba da radim - ja bih prekinuo pisawe kwige", rekao je Pavlovi}. Kaè da je wegov doìvqaj Du~i}a bio taj da je veliki pjesnik bio i pomalo egocentrik, kao i svi umjetnici, ali istovremeno i filantrop i veliki patriota, diplomata ~iji

su politi~ki pogledi i stavovi, beskompromisnost u pogledu za{tite interesa svog naroda i dr`ave, i danas aktuelni, pou~ni i inspirativni. Du~i} je, po mi{qewu Pavlovi}a,

kojoj je fikcija kwi`evnosti prijeko potrebna. "Trudio sam se da fikciju koristim kako bi {to boqe prikazao lik Jovana Du~i}a, a ne da bih izmislio

bio i ~ovjek {iroke erudicije i izuzetnog {arma, zahvaquju}i kojima je bio uspje{an i u diplomatiji koliko i dru{tvu `ena. "Bio je veoma popularan, poput neke filmske zvezde danas, ali je u isto vreme, kako to po pravilu i biva, imao i brojne neprijateqe, me|u kojima su potowi bili oni posleratni – ideolo{ki, koji su naru~ivali {tiva da bi, naspram neosporne pesni~ke, u pitawe dovodili wegovu qudsku veli~inu", ka`e daqe Pavlovi}. Romansiranu biografiju velikog pjesnika, autor je za~inio i fikcijom i to, kako je objasnio, u onoj mjeri u

scenu tek tako i bez razloga. Du~i} ima veoma zanimqiv, gotovo filmski ìvot, a to mi je bila i prvobitna zamisao – da napravim igranu seriju o Du~i}u", isti~e Pavlovi} napomenuv{i da je svojevremeno i serija o Aleksi [anti}u kod mnogih i koji nisu voqeli kwièvnost probudila èqu da ~itaju ovog hercegova~kog pjesnika. On tvrdi da je isto tako potrebno da i preko drugih umjetni~kih izraza pri|emo Du~i}u. Roman 'Himerina krv' u Australiji moète naru~iti na slede}oj adresi: serbianbookstore.com.au

FEQTON

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA (15) l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Za pripremu atentata na kneza Mihaila znalo se tri godine unapred Za pripreme ubistva kneza Mihaila, pouzdano se znalo tri godine ranije! Svedo~anstvo o tome je i korespondencija prote V. Mili}a i advokata Stevana Stev~e Malenovi}a, te Malenovi}a sa - Pavlom Pajom Radovanovi}em, koji je 1865. sa bratom Kostom pripremao ubistvo Mihaila i najposle ga 1868. izvr{io! Poznati su samo izvr{ioci i okolnosti atentata. Ko ga je naru~io, za ~iji interes? Da bude najgore: Mihailo je ignorisao ta~na obave{tajna upozorewa o atentatu, odbijao savete iskusnog oca, kwaza Milo{a, dok je ovaj bio ìv, koji je, ina~e, preìveo vi{e poku{aja likvidacije. U pismu prote Mili}a Malenovi}u, najva`niji deo doslovno glasi: "Gospodin mitropolit zaista je pred ubistvo kneza Mihaila primio preko Or{ave jedno pismo bez potpisa u kome se javqalo da }e izvesni ubiti kneza Mihaila. G. mitropolit je odmah to pismo predao u ruke knezu i on se je nekoliko dana ~uvao, {to je g. mitropolita dovoqno umirilo, no naskoro opet je prestalo to potrebno ~uvawe i pa`wa, dok nije i sama katastrofa nastupila." Pismo datira 6. februara 1865. U fondu Arhiva Srbije PO kut. 140 br. 150 stoji Malenovi}ev spis o razgovoru uìvo wega i Pavla Radovanovi}a, atentatora: "Za vreme mog bavqewa u Beogradu do|e kod mene Radovanovi}, i u razgovoru kaè mi da }e on da ubije kneza Mijaila, toga leta u Top~ideru, o 50-godi{woj proslavi ustanka kwaza Milo{a na Turke, zato {to on (knez Mihailo) ne}e da izvidi po molbi Radovanovi}a - kako vlasti ~ine o~evidnu nezakonitost wegovom bratu Qubi Radovanovi}u, advokatu u Vaqevu, koji je tada bio u zatvoru za neku napakovanu krivicu, - pa izme|u ostaloga izgovorio je Paja i ovo: - Ubi}u ga, Malenovi}u, oca mu wegovoga, pa da je ve}i od ovoga beogradskog torwa! Tom prilikom Paja je meni rekao: - Ja ne}u tebe da uvla~im u ovu stvar, jer nisam rad da

Spomen-obele`je stradawa kneza Mihaila {to pretrpi{ zbog mene, ve} ti to samo saop{tavam kao dobrom poznaniku." Malenovi} i Radovanovi} su se znali iz Kragujevca, gde je Malenovi} bio sudski sekretar, a ovaj direktor gimnazije. Kad mu je budu}i atentator poverio svoju nameru, Malenovi} re{ava da o woj - nikom ne govori! Iako je bio privr`enik Obrenovi}a! Objasnio je to doslovno: "Ako se zaista izvr{i ubistvo, onda bih mogao biti osu|en, kao doznava~ svega - do pet godina zatvora, - a na ovo sam se re{io, pre, nego da budem potkaziva~." Atentat je verovatno smi{qen u jednoj stranoj sili (verovatnije u dve) a problemi atentatora sa knezom Mihailom su ve{to iskori{}eni. Najpogubnije: Mihailo se, znaju}i za te pripreme,

nije pona{ao kao odgovoran dràvnik za spas srpske vlasti i sebe! Dostavqa~i tih dojava, visoki funkcioneri, od Mihaila su trpeli ponièwa, naprasna penzionisawa (Arsa Tucakovi}, Jevta Stojanovi}, Miloje Todorovi} ...) dok je nesre}ni Vidoje Ivkovi} streqan kao "zaverenik protiv ìvota i vladavine kneza Mihaila"! O tome je javno svedo~io i Dragutin @abarac, prvi a|utant i kneza Mihaila i kasnije kneza Milana Obrenovi}a. Za{to je Mihailo, iskusni mason, naviknut na konspirativni rad pro{av{i mnoge opasnosti po ìvot, postupao

SJEDIWENA SRPSKA DR@AVA Da li je motiv atentata na Mihaila bio i wegov program ujediwewa Srba u Sjediwenu srpsku dràvu, koji se nimalo slu~ajno, podudarao sa planom masonerije u Evropi, naro~ito francuske, za razbijawe "tamnice naroda" Austrougarske i osamostaqewe slovenskih dràva iz wenog sastava?! Od Gara{aninovog "Na~ertanija" koje su Vlada u Be~u i jo{ neke kvalifikovale kao "plan stvarawa velike Srbije", plan kwaza Milo{a je odstupao jer je teìo samo stvarawu samostalne Srbije, dok je Mihailov plan bilo ujediwewe svih Srba na Balkanu. Mada u nekim izvorima ima tvrdwi, da je Milo{ sa poverqivim stranim emisarima razmatrao i program stvarawa Balkanske unije na {tetu Austrije - iako je po ve}ini istori~ara bio "austrofil"! Dugo je u Mihailovoj tajnoj politici bio aktuelan i plan stvarawa zajedni~ke dràve Srbije i Bugarske, uz garancije Francuske. On je 1867. sa bugarskom opozicijom, koja je bila francuski eksponent, u Bukure{tu potpisao sporazum o budu}em ustrojstvu te zajedni~ke dràve. Daqe planove na realizaciji tog sporazuma spre~ava Rusija, kojoj srpsko-bugarski savez nije odgovarao.

tako? "Ta~ne su bile tvrdwe kneza Milo{a, da oko Mihaila postoji uzak tajni krug intriganata, kojima je naivno verovao. Ta grupica diplomata i srpskih politi~ara oko Mihaila, povezana sa tajnim slu`bama Austrije i ruskom Ohranom, Mihaila je odvra}ala od verodostojnosti ozbiqnih informacija obave{tenih qudi o zaveri protiv wegovog ìvota i vladavine. Austrijska i ruska diplomacija i slu`be sara|ivale su i protiv kneza Milo{a", obja{wewe je arhivista slobodnih zidara u severnoj Italiji i Istri. Posle o~eve smrti Mihailo je, pod uticajem intriganata, kurs Milo{eve politike promenio i s tim zaokretom oti{ao u smrt. Malenovi} o momentu kad je atentat izveden pi{e: Milo{ je sina, knegiwu Qubicu i politi~are bliske Obrenovi}ima u Srbiji i u inostranstvu, pismima iz Here{tija, Galicije i Be~a upozoravao na koban uticaj intriganata na Mihaila i to - dve decenije pre atentata! Mihailo je ovako ocewivao sva Milo{eva upozorewa: "o~eva iskustva su pogre{na i zastarela." Knez Mihailo je sahrawen u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u jevrejskoj sinagogi je 21. maja 1869. odràn moleban za pokoj du{e, kako je navedeno, kneza Mihaila M. Obrenovi}a III. On je odràvao dobre veze sa uticajnim Jevrejima u Srbiji, ~esto i kroz masoneriju, u kojoj je bilo dosta Jevreja. Izvorni spis II 39189 "Spomen knezu Mihailu u jevrejskoj sinagogi u Beogradu 1869." nalazi se u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Ima arhivskih svedo~anstava, da je Mihailo nekoliko puta razmenio tajne delegacije sa loàma ekskluzivne jevrejske masonerije u Parizu, koja pripada Redu Bene Berit (ili B`nai Brit). lll U slede}em broju: Vladao je strah od Kremanskog proro~anstva zle sudbine Obrenovi}a

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

29. jul

1588. - Britanska flota pod komandom lorda Hauarda i ser Fransisa Drejka porazila je {pansku "Nepobedivu armadu" od oko 125 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao {panski kraq Filip II. 1878. - Po~ela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu. 1883. - Ro|en je italijanski diktator i fa{ista Benito Musolini, koji je vladao Italijom od 1922. do 1943. i uveo Italiju u Drugi svetski rat na strani Nema~ke 1940. Italijanski partizani uhvatili su ga 1945. pri poku{aju bekstva iz zemqe i streqali. 1890. - Umro je holandski slikar Vinsent van Gog, dva dana po{to je poku{ao samoubistvo. Jedan od najcewenijih umetnika ~ije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traèwu novog likovnog izraza, za ìvota je prodao samo jednu sliku. 1937. - Japanske trupe okupirale su u Kinesko-japanskom ratu kineski grad Tjencin. 1940. - Po~ela je vazdu{na ofanziva Nema~ke na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu. 1948. - Na stadionu "Vembli" u Londonu otvorene su prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata. 1967. - U Vijetnamskom ratu u poàru je o{te}en ameri~ki nosa~ aviona "Forestal" pri ~emu je poginulo 130 qudi. 1983. - Umro je {panski filmski reìser Luis Buwuel jedan od najve}ih rediteqa u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealisti~kim filmskim ostvarewima ("Andaluzijski pas", "Viridijana", "Lepotica dana", "Diskretni {arm buròazije"). 1996. - Kina je izvela nuklearnu probu ja~ine 4,3 stepena Rihterove skale na Lop Noru, a potom obe}ala da }e se ubudu}e pridràvati moratorijuma na nuklearne probe. 1999. - U Sarajevu je po~eo samit Pakta stabilnosti za jugoisto~nu Evropu. Delegacije iz 39 zemaqa i predstavnici 17 me|unarodnih organizacija usvojili su 30. jula deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na samit, poru~eno je da moè da se prikqu~i Paktu kada prihvati demokratske promene. 2005. - "Miroslavqevo jevan|eqe" najstariji srpski rukopis, upisan je u listu Uneskove ba{tine "Memorija sveta". 2008. - Umro je Mate Parlov, veliki bokserski {ampion, osam puta prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski prvak i jednom evropski prvak, osvaja~ zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine. 2014. - Evropska unija je usvojila nove ekonomske sankcije protiv Rusije zbog wene ume{anosti u konflikt u Ukrajini, koje }e pogoditi naftni sektor, sektor odbrane i osetqive tehnologije. Iz istih razloga i SAD su, tako|e, uvele nove ekonomske sankcije protiv kqu~nih sektora ruske ekonomije.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

ûveni britanski glumac Majkl Kejn, u svojoj kwizi "Malo qudi to zna", kao jednu od za~u|uju}ih informacija iz kojih se sastoji taj bestseler sa milionskim tiraèm izneo je strancima neverovatan podatak da se u Jugoslaviji (danas Srbiji) koriste dva pisma. U enciklopedijama i nau~nim radovima na stranim jezicima u kojima se obra|uje digrafija ili grafi~ki bilingvizam (istovremena upotreba dva pisma), kao jedini primer navodi se situacija u srpskom jeziku, za koju se isti~e da je unikalna i tipi~na. Iako i u nekim drugim svetskim jezicima postoji digrafija, ona ima posebnosti i upotrebnih ograni~ewa, na primer, u japanskom jeziku. Naàlost, pokazalo se da se strani nau~nici vi{e nego srpski bave pitawem razvoja sposobnosti ~itawa u uslovima digrafije u okviru istog (srpskog) jezika. Veliki izazov za razvojne psihologe i neurologe jeste da ustanove prirodu kognitivnih procesa koji prate usvajawe ~itawa i pisawa jednog pisma (kod mnogih naroda) u odnosu na dva (kod srpske dece). Srpskim lingvistima ovakav pristup pismu nije privla~io pa`wu, iako je na{a situacija jedinstvena u svetu. Da bi se status }irilice u savremenom svetu popravio, postoji nekoliko va`nih preduslova, a jedan od wih je uvo|ewe u obrazovni sistem interdisciplinarne nauke koja se zove lingvistika pisma. Ova nauka kao univerzitetski, a mo`da i {kolski predmet, probudila bi kod mladih qudi interesovawe za zna~aj

ZA[TO DR@AVA NE [TITI ]IRILICU:

Srpski jezik u uslovima istovremene upotreba dva pisma razli~itih aspekata pisma, ukqu~uju}i i one sociolo{ke, psiholo{ke, kulturolo{ke, a ne samo pravopisne, na ~emu se do sada insistiralo u {kolskom sistemu. Srpski nau~nici koji su se do sada bavili pismom analizirali su uglavnom samo razli~ite aspekte istorije }irilice, a, osim u retkim radovima, zanemarena su brojna pitawa koja se odnose na savremeno stawe. Razvoj lingvistike pisma kao nauke omogu}io bi i plodonosniju saradwu izme|u lingvista i informati~ara, pa bi brzo do{lo do ve}ih pomaka u mogu}nosti upotrebe }irilice u digitalnom svetu. Do sada je odràno nekoliko takvih konferencija, npr. "]irilica i informacione tehnologije", "Internet i }irilica", ali takvih skupova bi moralo biti mnogo vi{e, a oni bi, mo`da, doveli do ravnopravnog ili ravnopravnijeg statusa }irilice sa latinicom u digitalnom svetu. Tehni~ki uslovi za pristupa~nu upotrebu }irilice na internetu i dru{tvenim mreàma doprineli bi poboq{awu statusa }irilice u komunikaciji me|u mladima. Danas, jo{ uvek, mnogi korisnici mobilnih telefona nemaju mogu}nost da upotrebqavaju }irilicu, ~ak i ako to èle. Sociolingvisti~ka i psiholingvisti~ka istraìvawa nisu do sada bila usredsre|ena na razloge za izbor pisma govornika srpskog jezika. U uslovima digrafije ima mnogo pojedinaca koji su specijalizovali upotrebu odre|enog pisma u skladu sa prilikama, pa se, na primer,

potpisuju }irilicom, a u drugim prilikama koriste latinicu ili na }irili~na pisma odgovaraju }irilicom, a na latini~na latinicom. Neki govornici srpskog jezika smatraju da br`e pi{u kada koriste jedno ili drugo pismo, pa im je to kriterijum za upotrebu pisma u odre|enim situacijama. Ima i onih koji iskqu~ivo koriste }irilicu ili latinicu, a da o razlozima uop{te ne razmi{qaju, dok su neki iskqu~ivi u upotrebi jednog pisma demonstriraju}i time svoj ideolo{ki stav. Kolika je psiholo{ka i kulturolo{ka pukotina izme|u zagovornika }irilice i latinice najboqe pokazuju podaci iz "Asocijativnog re~nika srpskog jezika". Asocijacije ispitanika, a to su mladi qudi koji imaju izme|u 18 i 25 godina, na re~i stimuluse "}irilica" i "latinica" vrlo su ostra{}ene i ukazuju na dva kulturolo{ka modela. Prva pomisao govornika na "}irilicu" jeste: srpsko, pravoslavqe, ]irilo i Metodije, staro, tradicija, bukvar, Sloveni, Srbin, crkva, kwiga, slava, istorija, jevan|eqe i dr., a asocijacije na re~ "latinica" idu u suprotnom smeru: Zapad, engleski, Rim, katolici, ru`no, tu|e, strani jezik itd. O~igledno je da sudbina }irilice zavisi i zavisi}e od politi~ke opcije na vlasti i wenih sledbenika, jer se opredeqewe za wu shvata kao nacionalna ili anacionalna politi~ka orijentacija.

Najstariji sa~uvani srpski }irili~ni rukopis i u digitalnom formatu Do kraja leta Miroslavqevo jevan|eqe trebalo bi da dobije i digitalni format. Na tom projektu sara|uju ~etiri institucije — Ministarstvo kulture, SANU, Narodna biblioteka i Narodni muzej. Sporazum o digitalizaciji je potpisan, a u drugoj fazi predvi|ena je izrada fototipskog izdawa najstarijeg sa~uvanog srpskog }irili~kog rukopisa. Svedo~anstvo preplitawa istoka i zapada, Vizantije i Rima. Delo ~ija je izrada ko{tala kao izgradwa maweg grada — tako Miroslavqevo jevan|eqe opisuju stru~waci. Najstariji sa~uvani }irili~ki rukopis je na Uneskovoj listi „Pam}ewe sveta“ od 2005, a za vi{e od osam vekova preìvelo je brojne vladare i dràve. „Miroslavqevo jevan|eqe je kratkotrajno u originalu bilo izloèno u jednoj prostoriji u koju ste ulazili kao u hram, na ~ijoj se sredini nalazi visok postament i vi ste se peli dva stepenika da

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 25

biste videli {ta se na vrhu nalazi. To je bio kao prilazak oltaru i dizajner je potpuno nesvesno boqe od bilo koga od nas ilustrovao svoj stav prema Miroslavqevom jevan|equ“, ka`e predsednik

SANU Vladimir Kosti}. Stav prema delu iz 12. veka dr`ava }e pokazati digitalizacijom dokumenta kako bi ga u~inila dostupnijim. Nakon toga sledi izrada fototipskog izdawa.

Ovakvih primera ima mnogo, a ve} sama ~iwenica da postoji mogu}nost izbora pisma i dono{ewa odluke u vezi s tim stvara odre|enu psiholo{ku i upotrebnu distancu prema nacionalnom pismu. Ne treba posebno nagla{avati koliko se ta distanca uve}ava i produbquje kod mladih u uslovima u kojima latinica nadire iz svih izvora informacija. Prof. Vawa Stani{i}, na{ uvaèni stru~wak za istoriju pisma, nagla{ava da se u definicijama pisma prenebregava kulturolo{ki kontekst, a da se pa`wa posve}uje samo wegovoj komunikacionoj funkciji. Me|utim, u pismu, kao i u jeziku, postoji fundamentalna lingvisti~ka podela na povr{insku i dubinsku strukturu, tj. na plan izraza i plan sadràja. Pismo, kao i jezik, ima dvostrani znakovni karakter - unutra{wu strukturu, koja zavisi od jezika, i spoqa{wu formu, koja proishodi iz kulturne istorije. Pismo nosi daleko dubqe poruke o svojim korisnicima i o jeziku kojim oni govore od onih koje prihvatamo na osnovu povr{nih ocena i zato zasluùje {iroka interdisciplinarna prou~avawa. Rajna Dragi}evi}, profesorka na Katedri za srpski jezik Filolo{kog fakulteta u Beogradu „Da probamo da do|emo do kvalitetnog pravog fototipskog izdawa Miroslavqevog jevan|eqa. A za{to je to komplikovano? Zato {to }emo morati da se posvetimo raskori~ewu ovog istorijskog akta i da vidimo na koji na~in moèmo da do|emo do fototipskog izdawa“, navodi ministarka kulture i informisawa Maja Gojkovi}. Prvo takvo izdawe, po nalogu kraqa Aleksandra Prvog Obrenovi}a, {tampano je u Be~u krajem 19. veka. Novi reprint i digitalni formati prati}e i film o procesu digitalizacije. „Tako da ne}emo imati samo dovr{eno delo, nego }emo imati i svedo~anstvo kako je to izgledalo od po~etka do kraja i ako bude obavqeno profesionalno, a ja se nadam da ho}e, onda }e ostati kao podse}awe na proces“, isti~e Vladimir Pi{talo, v.d. upravnika Narodne biblioteke. „Narodni muzej i Narodna biblioteka neprestano brinu o ovom rukopisu“, rekla je Bojana Bori} Bre{kovi}, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, u kom se ~uva Miroslavqevo jevan|eqe, a jedan nedostaju}i 166. list u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. M. T.

MOZAIK

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Za vas nema dileme, ako se sve uradi po pravilu, rezultati ne mogu da izostanu. Finansije vas brinu, ali ne vi{e nego {to je to za vas, u ovom periodu, uobi~ajeno. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u sva|u. Povucite se na vreme jer nije trenutak za isterivawe pravde. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Prihvatate da zavr{ite ne{to {to do sada niste radili. Podr{ka vam stiè od pretpostavqenih, ali vi to doìvqavate kao pritisak. QUBAV: U centru va{e pa`we su prakti~ni problemi pa se to odraàva na emotivni status. Okruùju vas qudi koji su ukqu~eni u misti~ne radwe, a me|u wima i osoba koja vas potajno privla~i. ZDRAVQE: Savetuje se umerena ishrana.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: U izgledu je neko re{ewe ili odluka pretpostavqenih lica. Ako ovih dana morate da donesete va`nu odluku, poku{ajte to da odlo`ite kako biste pro{li {to bezbolnije. QUBAV: Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova, kao ni uku}ani. Ukoliko ne prona|ete na~in da razre{ite tenziju, svaka naredna rasprava vodi}e u ozbiqna zahla|ewa. ZDRAVQE: Mawe slatki{a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Pored neo~ekivanih tro{kova, izvesni su i prilivi novca pa nema razloga za brigu. Novi na~in poslovawa za vas podrazumeva dodatni pritisak s kojim se uspe{no nosite. QUBAV: Ako imate partnera, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe kontakta s osobom koja je na neki na~in interesantna. ZDRAVQE: Ne preterujte s lekovima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Neophodno je da budete pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije koja moè da se pojavi u va{em okruèwu. Osim toga, ~uvajte se povreda. QUBAV: Osetqivi ste na tu|e lo{e raspoloèwe pa to moè proizvesti prolaznu mrzovoqu. Neka vas ne brine energetska nestabilnost, harmonija se uspostavqa i vi }ete se privi}i na sve. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Snala`qivi ste, bez obzira na veli~inu prepreke na koju nailazite. U komunikaciji ste brzi, sve funkcioni{e kako treba, ali niste zadovoqni rezultatima. QUBAV: U ku}i je svako usmeren na svoje potrebe. Vama prija blizina porodice jer ste svesni da ste jedni drugima najboqi prijateqi. Nervozni ste, otkazani su doga|aji koje ste dugo i{~ekivali. ZDRAVQE: Nervoza.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Ovo je va{e vreme u godini. Vi se odli~no snalazite, puni ste energije i vitalnosti. Va`na osoba mo`e poku{ati da uti~e na vas, ali vi postajete svesni lo{e namere. QUBAV: Aspekti koji opisuju va{ porodi~ni `ivot nagove{tavaju punu dinamiku u odnosu s bli`wima. Nekima }e ovaj period doneti ozbiqne komplikacije u emotivnim odnosima. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Period je nepovoqan za bilo kakve odnose s javno{}u. Sve {to uradite, na pogre{an na~in }ete sebe predstaviti. Budete pa`qivi u komunikaciji - mogu}i su nesporazumi, naro~ito na mestima gde se o vama odlu~uje. QUBAV: Kako god se postavite, komunikacija ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. Mogu}a je neprijatna diskusija. ZDRAVQE: Nesanica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Radni ambijent se poboq{ava jer pronalazite na~in da se organizujete. Neke zakulisne radwe izlaze na svetlost dana. Vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Zadali ste sebi ciqeve pa s lako}om prelazite preko isku{ewa koje ste ranije te{ko prevazilazili. Sistem pona{awa u odnosima s bli`wima neobi~no je va`an. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, ~ime biste deo svog tereta prebacili na saradnike. Za vas je period odli~an za krupne poteze kojima }ete sebi obezbediti boqu budu}nost. QUBAV: Mogu}i su nesporazumi oko prioriteta jer za vas je svaka kupovina nepotrebno tro{karewe u situaciji koju smatrate zabriwavaju}om, a to je naporno za okolinu. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Ovih dana ni{ta ne ide bez dodatnih komplikacija, a dobra vest je da vi ipak mo`ete ostvariti uspeh, ukoliko ste dovoqno strpqivi i mudri. QUBAV: Lo{e se ose}ate u krugu bli`wih, ne{to nije kako treba. Sumwe navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi, pa utehu mo`da potra`ite u tajnim dopisivawima s osobom s kojom je veza nemogu}a. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Mogu}e su neprijatnosti tokom ovog perioda, ali ne brinite se - iz svega }ete iza}i bez posledica. Mo`da zvu~i neverovatno, ali za vas }e se izroditi nove prilike. QUBAV: Zadovoqni ste sobom, prepustili ste se romantici. Neki od vas su u ovom periodu zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog doga|aja. ZDRAVQE: Umereno u hrani.

Za{to je svaki Nemawi} bio Stefan? Od ùpana Stefana Nemawe i Stefana Prvoven~anog, preko Stefana Dragutina i Stefana De~anskog, pa do Stefana Du{ana i Stefana Uro{a… sve ukupno 11 vladara iz sredwovekovne srpske dinastije Nemawi}a koji su se zvali Stefan i NIJEDAN kome je to bilo PRAVO IME! Nemawi}i su najpoznatija sredwovekovna srpska dinastija koja je vladala ovim prostorom vi{e od dva veka. Ime je dobila po svom osniva~u Stefanu Nemawi koji je bio veliki ùpan Ra{ke vladar koji je udario temeqe stvarawa mo}ne srpske dràve u sredwem veku. Dinastija je dala jedanaest vladara od kojih je posledwi bio car Stefan Uro{ V poznat i kao Nejaki. Vladali su Srbijom od 1166. do 1371. godine. Ono {to je mawe poznato jeste da, iako su se svi vladari ove dinastije zvali Stefan, nijednome od wih to zapravo nije bilo pravo ime! Prvi koji je, svesno ili nesvesno, zapo~eo ovu tradiciju zapravo je bio Stefan Nemawa. Vladika Nikolaj Velimirovi} navodi da ime Nemawa, iako biblijsko, nikada pre nije bilo upotrebqeno me|u hri{}anskim Srbima, svakako ne me|u onim uglednijim, prin~evima, ùpanima i vojvodama sve do doba Stefana Nemawe. Wegovo li~no ime bilo je Nemawa i kao takav se navodi u mnogim

pisanim izvorima onog vremena. Ime Stefan u smislu kako ga je upotrebqavao osniva~ dinastije, a kasnije i svi wegovi potomci, zapravo je jedna vrsta titule i u prenosnom smisu zna~i kraq/vladar. Stefan je mu{ko ime gr~kog porekla. Dolazi od re~i “Stephanos” {to zna~i “venac, kruna”. Stefan je zapravo “onaj koji je krunisan, koji je oven~an“. Ovo ime nosili su mnogi evropski kraqevi – engleski, ma|arski i poqski, a nakon Stefana Nemawe i svi wegovi potomci, naslednici srpskog prestola. S. G.

Jedini vojni manastir u istoriji pravoslavqa nalazio se u Srbiji, a i danas izaziva divqewe Drevni manastir Svete Petke kraj Ni{ke bawe po mnogo ~emu je jedinstven. U narodu je daleko poznatiji kao Iverica, a jedan deo istorije bio je i vojni manastir. U istoriji Srpske pravoslavne crkve nije poznat jo{ jedan ovakav primer.

srpske vojske u blizini su 1898. pripremale teren za prokopavawe tunela i prolaza za put i prugu kroz Gradi{tanski kawon Si}eva~ke klisure. Po legendi, jedan od vojnika je usnio san u kome mu je neki glas rekao da se nalazi na mestu sve-

Manastir Svete Petke poznat i kao Iverica je sredwovekovni srpski manastir, u op{tini Ni{ka Bawa na oko 20 kilometara isto~no od Ni{a prema Pirotu. Poti~e iz prve polovine 14. veka i ne zna se sa sigurno{}u ko ga je sazidao. Veruje se da je na mestu koje je i pre tog perioda vaìlo za sveto (najverovatnije jo{ od vremena kraqa Uro{a Prvog), to u~inio neko od Mrwav~evi}a, pi{e Istorijski zabavnik. MESTO GDE JE ZAKOPANO 12 @IVIH NEVESTI Manastir je ~etiri puta ru{en i ponovo zidan. Neobi~no narodno ime - Iverica, verovatno poti~e iz vremena kada su ga obnovili monasi iz gruzijskog manastira Iviriona sa Svete Gore. Oni su, beè}i od Turaka po~etkom 15 veka, uto~i{te na{li u neprohodnoj Si}eva~koj klisuri i tu, na ostacima opustele srpske svetiwe ponovo podigli bogomoqu. Manastir su Osmanlije sru{ile negde tokom 16. veka i iz tog vremena poti~e i legenda koja kaè da su Turci ba{ tu pobili mnoge nedu`ne qude i ìve sahranili 12 mladih devojaka – nevesti u ven~anicama. ÛDESNI SAN Svetiwa je tihovala u ru{evinama sve do kraja 19. veka. Tada ga je, pomalo ironi~no, otkrio – progres. Inìwerijske jedinice

tiwe i kada su vojnici po~eli da kopaju prona{li su temeqe prethodne svetiwe. Ba{ negde u to vreme pronela se i vest da se kraq Aleksandar Prvi Obrenovi} zamalo udavio u moru kod Bijarica u Francuskoj. U znak zahvalnosti Bogu koji je spasao wihovog kraqa vojnici su se zakleli da }e obnoviti manastir. Vojska je manastir obnavqala tri godine, pre nego {to je za ~itav poduhvat saznao i sam kraq Aleksandar kada je tuda prolazio na putu ka Pirotu. Dirnut qubavqu svojih vojnika kraq je prisko~io u pomo} i postao ktitor manastira. JEDINI VOJNI MANASTIR SRPSKE CRKVE Od osve{}ewa 1898. godine pa sve do 1903. manastir je bio u posedu vojske Srbije i u wemu su versku slu`bu vr{ili vojni sve{tenici. Ovo potvr|uje ukaz kraqa Aleksandra od 19. februara 1901. godine, kada je za stare{inu manastira postavqen vojni sve{tenik @uni}. Manastir je u tom periodu nosio ime Kraqevski srpski vojni manastir Sveta Petka Iverica. U istoriji srpske pravoslavne crkve nije poznat sli~an primer. Nakon Majskog prevrata manastir prelazi u vlasni{tvo Eparhije ni{ke. Danas predstavqa nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. M. T.

êtvrtak 29. êtvrtak 10. decembar 2020. êtvrtak 29.jul jul2021. 2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

NISU SVE BAKTERIJE LO[E:

I PRETERANA HIGIJENA [TETI NA[EM ZDRAVQU Otkako je krajem 19. veka Robert Koh otkrio da su neke bakterije krivci za - ozbiqne bolesti, ~ove~anstvo je krenulo u rat. Higijena se kod qudi znatno popravila, bolesti je bilo sve mawe, a strategija uni{tavawa bakterija dobijala je obli~je nau~nofantasti~nog filma. Ali ono {to smo u svojoj ostra{}enosti prevideli je ~iwenica da nisu sve bakterije lo{e. Neke su nam neophodne. A i wih smo ubili. Tako je prvi put o preteranoj higijeni progovorio britanski epidemiolog Dejvid Stre~an 1989. godine. Dokazao je da su deca koja su u detiwstvu ~e{}e izlagana infekcijama otpornija na alergije. Savet stru~waka je da jedemo {to vi{e hrane koja dolazi direktno sa sela jer je gajena napoqu, da nabavimo psa koji svojim bakterijama oja~ava na{ imunolo{ki sistem, da ve`bamo napoqu umesto u teretani... Da skratimo, treba da se izloìmo. - Moramo da naviknemo da ìvimo u sredini zajedno sa mikrosvetom koji nas okruùje. To {to taj mikrosvet nije vidqiv golim okom, to ne zna~i da ne postoji. Upravo zahvaquju}i tom zajedni~kom suìvotu mi razvijamo svoj imunolo{ki sitem. Kada je taj mikrosvet oko nas, mi razvijamo nespecifi~nu odbranu na-

DOMA]A KUJNA

Recept

[nenokle POTREBNO JE:

litar mleka 4 jajeta 6 ka{ika {e}era 2 kesice vanilin {e}era 2 pune ka{ike bra{na Odvojiti ùmanca od belanaca. Sipati mleko u {erpu i ukqu~iti ringlu. Dok se mleko greje, ~vrsto Priprema: umutiti belanca. Taman dok mleko po~ne da struji, belanca }e biti umu}ena. Smawiti ja~inu ringle na najmawe i u mleko koje struji supenom ka{ikom ubacivati knedle od ulupanih belanaca. Kad po~nu da narastaju, okrenuti ih da se skuvaju i sa druge strane. Gotove knedle re{etkastom ka{ikom vaditi iz {erpe i re|ati u posudu iz koje }ete sluìti. Mleko skloniti sa vatre. @umancima dodati {e}er i vanilin {e}er pa dobro umutiti, dok ne pobele i po~nu da penu{aju. Dodati dve ka{ike bra{na i prvo ih lagano ume{ati varja~om, pa tek onda mikserom. U dobijenu smesu uliti kutla~u-dve toplog mleka pa prome{ati varja~om dok se ne sjedini. Mleko vratiti na ringlu, ukqu~iti na tiho, pa uz me{awe lagano ulivati umu}ena ùmanca. Nastaviti sa me{awem sve dok se ne dobije èqena gustina (treba da se dobije gusti krem). îm krem bude gotov, preliti wime pore|ane knedle i ostaviti da se dooobro ohladi.

z Mikrobi su na{i najve}i neprijateqi z Kupujemo sapune koji ubijaju bakterije, o odr`avawu bebinih stvari da ne govorimo z Bakterije smo po~istili, pa nam ~esto zbog toga - nije dobro

{eg imuniteta, pa oni ne mogu posle tako lako da prodru u na{ organizam. A ako uni{timo sve oko sebe, sa

KAKO ^ISTITI KU]U

Kada je re~ o ~i{}ewu ku}e, stru~waci predla`u da je boqe da svakog dana ~istite deo po deo koji se zaprqao, nego da jednom nedeqno sterili{ete ~itav dom odjednom. Posteqinu i pe{kire treba da mewate jednom nedeqno, s tim da vodite ra~una gde vam stoje mokri pe{kiri od prawa, jer upravo su oni rasadnici bakterija.

Mo`da niste puno razmi{qali o svom poloàju spavawa, ali na~in na koji spavate moè uticati na va{e celokupno zdravqe. Svaka pozicija ima svoje prednosti i nedostatke koje biste mo`da trebali razmotriti kada slede}i put odete na po~inak. Na primer, spavawe licem nagore sa jastukom ispod le|a moè pomo}i kod bolova u le|ima, ali tako|e moè pogor{ati simptome apneje u snu. Spavawe na boku moè biti boqe za apneju tokom spavawa, ali mo`da }ete otkriti da to boli ki~mu. Ako imate posla sa sr~anim bolestima, mo`da }ete èleti da izbegnete spavawe na levoj strani. Smatra se da spavawe na ovoj strani moè da promeni wegovu elektri~nu aktivnost. Jo{ uvek nije jasno da li je ovaj efekat dovoqno velik da izaziva zabrinutost. Da li je spavawe na levoj strani lo{e za va{e srce? Malo je istraìvawa koja istraùju efekte poloàja spavawa na zdravqe srca. Me|utim, postoje neki dokazi da spavawe na levoj strani moè pove}ati pritisak na srce. U novijoj studiji Trusted Source" iz 2018. " godine, istraìva~i su tako|e otkrili da je Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Medve|a ili me~ja {apa, medve|i dlan ili medve|a stopa su imena retke biqke, koja uspeva prete`no u planinskim predelima. Ime je dobila po obliku lista koji podse}a na {ape medveda. Li{}e miri{e nalik celeru, pa su izvrstan za~in za salate i supe. Biqka sadrì arginin, glutamin, galakten, araben, holin, sterol, kumarinske heterozide, belan~evine, masti, ugqene hidrate, vitamin C i karotin, a hranqiva vrednost joj je svega 50 kalorija. Oguqene lisne dr{ke mogu da se u vidu tur{ije ostavqaju i za zimu. U lekovite svrhe koristi se koren i nadzemni deo biqke, koji se skupqa leti dok cveta. Po izgledu cveta, lako moè da se pome{a sa angelikom, pa treba obratiti pa`wu na listove.

VA@NOST MIKROFLORE Bakterije van na{ih tela razgra|uju organski otpad i stvaraju polovinu kiseonika na zemqi. Bez wih ìvot na na{oj planeti ne bi bio mogu}, a mi smo preterali sa uni{tavawem. Zato je epidemiolog Grem Rok sa Univerziteta u Londonu poku{ao da objasni za{to su nam mikrobi va`ni. Mikroflora je veoma va`na za imunosistem svakog ~oveka. Dokazano je da su bebe ro|ene klasi~nim putem, mnogo otpornije od beba ro|enih carskim rezom, zato {to su se odmah na ro|ewu susrele sa bakterijama u poro|ajnom kanalu. Za daqi razvoj, veoma je va`no da majka prenese na dete svoju mikrofloru, bezazlene organizme koji se kriju u èlucu, na koì i drugim organima. prvim dodirom sa mikroorganizmima moèmo stra{no da se razbolimo, tako da mo`da ne}emo mo}i ni da preìvimo. [to smo duè u kontaktu sa mikroflorom, to razvijamo boqu otpornost. Kada se prvi put pojavi neka bolest, naj~e{}e je patogena. Tuberkoloza kada se pojavila bila je smrtonosna. Qudi su kasnije po~eli da se navikavaju na tu bakteriju, pa danas retko ko i oboli od we, a o smrtnom ishodu da ne govorimo. Mikroflora je povezana s imunitetom, autizmom, alergijama, autoimunim sistemom, raspoloèwem i razvojem nervnog sistema. I zato ne treba da uni{timo sve bakterije. To ne zna~i da treba da prestanete da vodite ra~una o li~noj higijeni. Prawe ruku je obavezno jer su prqave ruke jedan od glavnih puteva kojim se prenose infekcije. Ali, kako kaè profesor Rok, ne moraju svi delovi tela tako rigorozno da se peru. - Funkcionisawe u imunolo{kom sistemu koji je potpuno sterilan je kao da mozgu uskratite senzorne podraàje. Zato je sve vi{e alergi~nih qudi u sterilnim sredinama - kaè Rok. Zato, svakodnevna duga tu{irawa nisu preporu~qiva jer upravo na taj na~in na~in uni{tavate sve bakterije na koì. Ipak, svakog dana treba da perete intimne delove tela, mesta gde se poja~ano znojite i da obavezno mewate ve{. S. G. tanki sloj tkiva izme|u plu}a nazvan medijastinum. Iako leàwe na levoj strani moè promeniti elektri~nu aktivnost va{eg srca, nema dokaza da to pove}ava rizik od razvoja stawa srca ako ga ve} nemate. Anegdotalno, qudi sa kongestivnom sr~anom insuficijencijom ~esto prijavquju nelagodu i oteàno disawe kada spavaju na levoj strani. Potrebno je obaviti vi{e istraìvawa da bi se razumelo da li je spavawe na levoj strani opasno za qude sa sr~anim oboqewima ili koliko opasno moè biti, pi{e Healt Line". " [ta je sa spavawem na desnoj strani? Ostaje kontroverza oko toga da li je spavawe na levoj ili desnoj strani boqe za va{e srce. Neki stru~waci za spavawe misle da bi spavawe na desnoj strani moglo stisnuti {upqu venu. Ovo je vena koja se uliva u desnu stranu va{eg srca.

Mo`da niste puno razmi{qali o svom polo`aju spavawa, ali na~in na koji spavate mo`e uticati na va{e celokupno zdravqe

Pazite na kojoj strani spavate, to moè uticati na zdravqe SRCA! spavawe na levoj strani povezano sa promenama o~itavawa EKG-a kod zdravih u~esnika. Koriste}i vrstu tehnike snimawa koja se naziva vektardiografija, otkrili su da spavawe na levoj strani dovodi do pomerawa i okretawa srca. Promene u elektri~noj aktivnosti pripisane su ovom kretawu srca. Kada su u~esnici spavali na desnoj strani, nije prona|ena gotovo nikakva promena u EKG aktivnosti. Istraìva~i su otkrili da je u ovom poloàju srce dràlo

Le~ewe biqem Me~ja {apa ^aj od lista je izuzetno efikasan u le~ewu prostate i drugih tegoba urogenitalnog trakta. U odnosu na druge ~ajeve se razlikuje po tome {to sna`no ja~a potenciju, zbog ~ega ga svrstavaju na vode}e mesto ”mu{kih ~ajeva”. Vra}a polnu mo} oslabqenu zbog nervoze, zamora ili op{te istro{enosti organizma. Medve|a {apa je zvani~no i jedan od najboqih afrodizijaka. Klini~ka ispitivawa su potvrdila da

~aj podsti~e apetit kod dece i odraslih, reguli{e varewe, sni`ava krvni pritisak. Kod hipertenzije deluje postepeno i dugo, bez posledica na sr~ani mi{i}. Tako|e, {iri periferne krvne sudove, podsti~e izbacivawe te~nosti iz organizma, smawuje ureu u krvi. Kao narodni lek preporu~uje se protiv dijareje pra}ene gr~evima i kod katara creva. Obloge od usitwenog li{}a i korena stavqaju se na ~ireve na ko`i i mesta uboda insekata. Koren se preporu~uje i za le~ewe epilepsije.

28 ^etvrtak 29. jul jul2021. 2021. 2020. 10. decembar ^etvrtak 29.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 ^ISTITI NE[TO SITOM

POND

BIV[I FOLK PEVA^, HOKI

INDIJSKA VEST, GLAS MERA ZA (TUR.) DU@INU

[KOLA (SKR.)

IZVR[NI SRPSKI AMERI^KA GLUMICA KOMITET KO[ARKA[ („DEVERU(SKR.) SA SLIKE [E“)

UGOSTITEQSKA KOMORA (SKR.)

IMA 28. SLOVO KOJI VELIKE AZBUKE U[I

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

VRSTA SITNE PTICE

SAZREVATI GLUMAC, DAGLAS ONI KOJI SNIMAJU KAMEROM

DESNA PRITOKA DRINE U BOSNI

AMERI^KI PISAC, IRVIN SKIJA[KA CIPELA LITIJUM VELIKA PTICA GRABQIVICA

SARADNIK U POSLU

MA\ARSKO MU[KO IME ZABAT NA KU]I (TUR.)

KRENUTI LAGANIM KASOM MESTO U SLOVENIJI

POVRATNA ZAMENICA

FRANCUSKI GLUMAC I PEVA^, IV NEOBU^EN

ENGLESKI SLIKAR, VILIJAM

BELGIJA ENERGIJA

BIV[I AUSTRIJSKI TENISER

JEDINICA OSVETQEWA NEKE POVR[I STANOVNICE JORDANA DVOBOJ

AMPER OBIM

RE^NI MESTO U RIBARI SLOVENIJI

ISKRCAJ ROBE MESTO U TURSKOJ VELIKA BARA, RIT FRANCUSKI ISTORI^AR, @AN

Skandinavka 1: VODORAVNO P, HA[IM KU^UK, RZAV, KIRK, [O, ORTAK, LI, PAL, SE, ZAKASKATI, ETI, MONTAN, B, JIRGEN MELCER, A, JORDANKE, ISTOVAR, OVDE, MO^VARA, TOPOLA, AU, DARVINISTI, UJAK, TEREN, AG, CAKLITI SE, ILARION, ZAROBQENIK

GRADI] U SRBIJI OZNAKA ZA TEHNI^KI NOKAUT

PRISTALICE DARVINOVE TEORIJE RADIJUM

NA OVOM MESTU UZVIK ^U\EWA

TRAKE SRPSKI SE GLUMAC, TOPOLA KOJIMA VE@U OPANCI ]ETKOVI]

MAJ^IN BRAT 10. I 14. SLOVO AZBUKE SIJATI SE KAO STAKLO ZAPAD

SREBRO OHAJO

ZEMQI[TE SRPSKI ISTORI^AR RUVARAC (1832-1905)

ONAJ KOJI JE ZAROBQEN

DAMA U [AHU (SKR.)

JEDAN ME\UNARODNI JEZIK

TANKA SREBRNA @ICA

TRE]I STEPEN (MAT.)

Sr Gl pski as

FRANNARODNA BRANISLAV KOWSKI CUSKI SKUP[TINA ODMILA POVODAC PISAC, DE U STAROJ MOPASAN GR^KOJ

POSAO

RE^NI RIBAR

ALUMINIJUM GOVORNI^KA VE[TINA

STEPEN TAKMI^EWA U SPORTU KOJI SU BISTROG OKA SVE[TENI^KA ODE]A SEM, IZUZEV

VRSTA POSLASTICE

SMEDEREVSKA PALANKA

PRONALAZA^ TKA^KOG RAZBOJA, EDMUND

DR@AVA U EVROPI STIL U UMETNOSTI

ATLETSKI BACA^KI REKVIZIT

ISTOK

SEVER

VLADAVINA NASIQA OBLAST I REKA U SRBIJI

AMPER VRLO STAR TRSTENIK IZ KOG PRAVCA, OTKUD

RADIO TELEVIZIJA SRBIJE KOJE JE OD LANA TRGOVAC SALOM GRUPA UGQOVO- ITALIJANDONIKA SKA TELEVIZIJA

DE^JA STAKLENA KUGLICA NAPAD, NAVALA SRPSKO MU[KO IME

MEDICINSKO [ILO (MN.)

STARI @IVO- AMERI^KI NAZIV TIWSKI GLUMAC, VEZNIKA PORODI KILMER „ILI“

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE BELGIJA

KOJI SE ODNOSI NA BOSNU ZAVR[ITI TKAWE

ARNOLD ODMILA

FRANCUSKI VERSKI REFORMATOR, @AN

PROMENA PRAVCA, SKRETAWE ZAPAD

Sr Gl pski as

1 2 3 4 5 6 7

Skandinavka 2: VODORAVNO DISK, BUGARSKA, DRUGA LIGA, AL, BOMBONA, ODORA, I, A, TEROR, RTS, SP, TS, SALAR, TROAKARI, ATAK, RADMILA MANOJLOVI], BOSANSKI, VERTIKALAN, OTKATI, ARNI, KOLIMA, KALVIN, ZAOKRET, TI], IREALIZAM, APRILILI

PRONA]I USPRAVAN AZEMINA KRA]E

NEREALNOST, IREALNOST

PISAC IZ BIH, SIJARI]

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2

REKA U SIBIRU SUSEDNA SLOVA AZBUKE MLADA PTICA (PESN.) LUKSEMBURG UZRE^ICA ZA PRVI APRIL

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Ukr{tenica: VODORAVNO GROZDANA OLUJI], AA, NINOSLAV, GU, RNK, LESTER, SRP, ID, NEMIRAN, VAR, NES, MALINARI, I, ^V, KARADAK, LOJ, AUDI, IC, AZAWA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Srpska kwièvnica (1934-2019), 2. Ad akta (skr.) - Srpsko mu{ko ime - êtvrto i 24. slovo azbuke, 3. Ribonukleinska kiselina (skr.) - Grad u Engleskoj - @etela~ka alatka, 4. Deseto i 5. slovo azbuke - Nesta{an - Zavareno mesto na metalu, 5. Detektiv iz filma, Eliot - Uzgajiva~i malina - Sastavni veznik, 6. Dvadeset osmo i 3. slovo azbuke - Mesto u Srbiji kod Ra{ke - Gove|a mast, 7. Marka nema~kog automobila - Informativni Centar (skr.) - Mesto u Srbiji kod Smederevske Palanke. USPRAVNO: 1. ûveni brazilski fudbaler, 2. Qubavni sastanak, randes, 3. Simbol kiseonika - Oznaka za kelvin - Simbol sumpora - Dama u {ahu (skr.), 4. Hemijski znak za cink - Oznaka za neper - Auto-oznaka za Kikindu, 5. Kolebawe u odlu~ivawu (gr~.), 6. Biv{a austrijska skija{ica Mozer-Prel, 7. Onaj koji ne{to nosi, 8. Biv{a nema~ka pliva~ica [traus, 9. Strano ènsko ime, 10. Luka na Kipru, 11. Inicijali fudbalera Vitasa - Oznaka za reomir - Oznaka za zapad, 12. Oznaka za jug - Vrsta tkanine, 13. De~ja zabava i razonoda - Susedna slova azbuke, 14. Most (turc.).

SPORT

TU@AN DAN ZA SRPSKI FUDBAL

Napustio nas je ~uveni Zvezdin fudbaler i selektor „Lude dru`ina iz Isto~ne Evrope“ u Los An|elesu, Ivan Toplak Tu`na vest za srpski fudbal: preminuo je legendarni fudbaler i biv{i selektor reprezentacije Ivan Toplak u Mariboru u 90. godini. Na klupi na{eg najboqeg tima, Toplak je najve}i uspeh

rovski, Vlado ^apqi}, Mitar Mrkela, Sre}ko Katanec, Quba Radanovi}, Admir Smaji} i mnogi drugi asovi koji su kasnije napravili velike karijere i u A reprezentaciji. “Luda dru`ina iz Isto~ne

ostvario kao selektor olimpijske reprezentacije, sa kojom je najpre osvojio ~etvrto mesto na OI u Moskvi 1980. godine, a potom i bronzanu medaqu u Los An|elesu ~etiri godine kasnije! Taj fenomenalan olimpijski tim koji je igrama i rezultatima privla~io pa`wu celokupne sportske javnosti, ~inili su Dragan Stojkovi}, Bora Cvetkovi}, Mirsad Baqi}, Milko \u-

Evrope”, kako su je zvali mediji u SAD, pro{etala se kroz grupnu fazu i pobedama protiv Kameruna, Kanade i Iraka izborila plasman u ~etvrtfinale gde je deklasirala Zapadnu Nema~ku sa 5:2 i nanela joj jedan od najte`ih poraza u wenoj istoriji. U polufinalu, umor i povrede bili su ve}i protivnik po izabranike Ivana Toplaka od reprezentacije Francuske,

koja je posle velike borbe, i produ`etaka, slavila pobedu od 4:2 i oti{la u finale. U me~u za tre}e mesto, “Plavi” su napravili preokret protiv Italije, slavili sa 2:1 i osvojili bronzano odli~je za jugoslovenski olimpijski tim. U tandemu sa Ivicom Osimom, Toplak je predvodio Jugoslaviju i na tri utakmice tokom 1986. godine, posle ~ega se preselio u Indoneziju u kojoj je radio od 1991. do 1993. godine. Ivan Toplak je zabele`io i jedan nastup za najboqu selekciju Jugoslavije, 28. novembra 1956. godine protiv Engleske, ali je kao ~lan mlade reprezentacije na{e zemqe na 10 odigranih me~eva postigao ~ak 12 golova. Tokom uspe{ne igra~ke karijere nastupao za mariborski Branik, qubqansku Olimpiju i Crvenu zvezdu. Toplak je ro|en 1931. godine u Beogradu, fudbalsku karijeru zapo~eo je u Braniku iz Maribora, a afirmisao se u qubqanskoj Olimpiji. U dresu Crvene zvezde nastupao je od 1954. do 1961. godine i u tom periodu na 210 utakmica postigao 144 gola. N. R.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 29

EMOTIVNA SCENA U BEOGRADU, SLAVNI SRBIN SAHRAWEN UZ BITLSE I PORUKU:

Bio si Novak pre Novaka Slavni srpski atleti~ar Nenad Steki} sahrawen je u aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu. Nekoliko sati ranije odràna je i komemoracija na stadionu Crvene zvezde, gde su se porodica, prijateqi, funkcioneri SAS i mnogi po{tovaoci lika i dela oprostili od "nebeskog skaka~a", koji je preminuo u nedequ, u 71. godini. Steki} je na ve~ni po~inak ispa}en je uz legendarnu pesmu Bitlsa "Yesterday", ali i divne re~i wegovih prijateqa, koje su odraz wegove veli~ine. - Nenad Steki} odlazi u 2200. godinu da se izu~ava dokle je qudska granica. O svemu je on tako razmi{qao, radio govorio, druìo se. Nenade, ti odlazi{ u plemstvo odabranih. Da si u Engleskoj, nosio bi titulu "sera" ili "grofa" ili bilo {ta {to zasluùje{ po svojoj vokaciji. Nenad Steki} uop{te nije bio iskori{ten u svom vite{tvu i veli~ini koju je zasluìvao. Sko~iti toliko preko osam metara, pa to je qudsko savr{enstvo. On je bio Novak \okovi} pre Novaka \okovi}a. Da li ovaj narod zna koju veli~inu je imao? @alim za wim, ujedno se radujem {to sam bio deo wegove pri~e. Nenad ne}e umreti, mi ga ne}emo àliti, mi }emo ga slaviti, rekao je jedan od Steki}evih prijateqa, a preneo "Telegraf". Nekada{wi ~lan AK Crvena zvezda }e ostati upam}en u istoriji "kraqice sportova" kao prvi belac koji je sko~io udaq 8,45 metara. Sem toga, Steki} je u karijere preko osam metara sko~io ~ak 144 puta, po ~emu jo{ uvek nije nadma{en. âk pet godina je Nenad Steki} bio prvi na rang listama sedamdesetih godina pro{log veka, a wegov rekord nijedan na{ atleti~ar jo{ uvek nije oborio. Sem brojnih pobeda na velikim svetskim mitinzima, Steki} je osvojio i tri srebrne medaqe na Evropskim prvenstvima, dve na Mediteranskim igrama, dok sa Univerzijada ima zlatnu i srebrnu medaqu. U legendu je u{ao na predolimpijskom mitingu u Montrealu 1975. kada je skokom od 8,54 metara ispisao novi evroski rekord skoka udaq.

Sportski vremeplov:

Moka Slavni}: Moskva je na{a kruna

U~e{}e na Olimpijskim igrama je kruna karijere za svakog sportistu, a osvajawe zlatne medaqe put u besmrtnost. Kako izgleda zaigrati na najve}oj sportskoj smotri, ali i biti prN, vak zna legendarni ko{arka{ Zoran Moka Slavni} i o tome govori. Olimpijske igre po~ele su u petak u Tokiju, Srbija se nada medaqama, kako u ekipnim tako i u individualnim sportovima. Zlato je u Beograd iz Moskve 1980. godine donela ko{arka{ka 2. az-selekcija, ~iji je jedan od lidera skojbio Slavni}. sta- Moskve se, na po~etku razma,govora, setio sa velikim setodu{evqewem. ve- „Moskva je na{a kruna karijevnire i generacije, biti olimpijski ke. {ampion moè da ti se desi jedav-nom, a ako ba{ ima{ sre}e onda zamo`da i drugi put – u bilo kom skisportu“, rekao je Slavni}. ndu, Iskustvo iz ruske prestonice, skaza Slavni}a, toliko je zna~ajno v{ada se se}a i detaqa. 10. „Moskva kao Moskva, Rusi su akaèleli da se pokaù u organizaka-ciji, u svemu, u izobiqu. [to se zbu-ti~e hrane i svega ostalog, tri puta je bilo boqe u Moskvi nego

u Montrealu. [to se ti~e rezultata, to se ve} zna, ispisano je. Tu se ~ekao veliki obra~un izme|u Rusa i nas, ali Rusi nisu do{li u finale – izgubili su od Italije“. Umesto ekipe Sovjetskog Saveza, SFR Jugoslaviji je na megdan iza{la Italija, a Slavni} je postigao posledwe poene za na{ tim, preokrenuo rezultat u fini{u me~a i doneo zlatnu medaqu. „To je bilo veselo ve~e. Znao se pobednik unapred. Sve ostalo {to se de{avalo u Moskvi bilo je na visokom nivou“. Zna~aj tog zlata je bio ogroman, imaju}i u vidu ~iwenicu da je Jugoslavija ~etiri godine ranije poraèna u velikom finalu ko{arka{kog olimpijskog turnira od ekipe Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Slavni} taj me~ ne pamti po dobrom, ne samo zbog poraza. „U desetom minutu iznet sam sa terena, tako da sam, drugo poluvreme gledao u bolnici dok su mi stavqali gips. Ostalo mi je u se}awu kao 'ru`na' uspomena, ali rezultat kao srebro... Obi~no se za srebro kaè: Izgubio si u finalu, pa je lo{ije. Ali, na{a sva srebra su bila sa sre}nim kra-

jem“, kazao je Slavni}. Legendarni srpski ko{arka{ kratko se dotakao i veli~ine Olimpijskih igara, veli~ine ovog doga|aja. „Bez obzira na uspeh, u Kanadi srebro, a Moskvi zlato, ne postoji ni{ta {to jednog sportistu vi{e uzdigne nego Olimpijada. To je kruna sva~ije karijere i danima ~ujemo kako Novak èli da ode na Olimpijadu i svi veliki sportisti voleli bi da budu prvi na Igrama“. „Naravno svake Olimpijske igre nose mnogo doga|a koji su se tamo desili, to je pre svega skup najve}ih sportista na svetu. Sedi{ zajedno sa najve}im zvezdama na planeti i to je veliki ugo|aj“, dodao je Slavni}. Generacija u kojoj je igrao Slavni} vaì za jednu od najdominantnijih koju je svet video. U periodu od 1973. do 1980, Jugoslavija je osvojila sve, te su dràvi doneli osam medaqa na osam velikih turnira (3h zlato na EP, 1h zlato sa SP, 1h sa OI, srebro sa SP i OI, kao i bronza sa EP). „Sre}an sam {to sam ro|en kada i oni, razlika je tri godine. Zvali su nas kaznena ekspedicija i vrlo se prijatno ose}a{ kada

si dominantan, pogotovo u kolektivnim sportovima, to je dosta te{ko. Sve najlep{e {to je moglo da mi se desi, desilo se na te dve Olimpijade“, kazao je Moka. Ose}aj igrawa za svoju reprezentaciju za Slavni}a je neprocewiv i jedinstven. „To ose}a{ ili ne ose}a{. Mnogo je va`nija {ira slika, slika toga da predstavqa{ svoju zemqu...“ Danas, stvari nisu takve.

Na`alost. „Danas to blage veze nema, sada se druga~ije gleda na patriotizam, a mi smo gledali na na~in na koji je to jedino moglo da se gleda. Sistem vrednosti ne mo`e nikada da bude razli~it, ako je pravi – pravi je. Ako nije, onda nije. Ta re~ patriotizam, {ta zna~i...Ko to ose}a, on }e da igra, ko ne ose}a ne}e. I tu je ta~ka“, poentirao je Slavni}. N. R.

10. jul decembar ^etvrtak 29. 2021. 2020.

Stojkovi} od ponedeqka Al Fejhin, u Novom Sadu bodrio Partizan Vladimir Stojkovi} stavio je potpis na ugovor sa Al Fejhom! Vuku Ra{ovi}u, treneru bogatog kluba iz Saudijske Arabije, ispuni}e se `eqa – da sara|uje ponovo s decenijskim srpskim brojem 1 i starim znancem i adutom iz Partizana u uspe{noj misiji osvajawa titule 2013!

Rukovodstvu Al Fejhe, ina~e - na pripremama u Srbiji, dopao se golman na{eg viceprvaka na utakmici sa DAK Dunajskom Stredom, bez obzira {to nije imao posla u duelu sa Slovacima. „Veliki Vladimir” plenio je pojavom, sigurno{}u i uticajem na Stanojevi}evu ~etu, te... Posle nekoliko dana pregovora kona~no su skopqene kockice i transfer je - gotova stvar! U me|uvremenu, Stojkovi} je sino}, u Novom Sadu, dr`ao pal~eve crno-belima u derbiju drugog kola Super lige protiv Vojvodine. Napomenimo, dugogodi{wi reprezentativac na ovaj na~in samo }e da obogati internacionalnu karijeru: posle Francuske (Nant), Holandije (Vitese), Portugalije (Sporting), [panije (Hetafe), Engleske (Vigan i Notingem forest), Gr~ke (Ergotelis) i Izraela (Makabi Haifa) – brani}e i u Saudijskoj Arabiji (Al Fejha). S. G.

SPORT

BRONZANA TIJANA:

Kao da se svet sru{io, ali bila sam spremna da se pobijem Srpska tekvondoistkiwa Tijana Bogdanovi} govorila je o osvajawu bronzane medaqe na Olimpijskim igrama u Tokiju. Bogdanovi}eva je u prvom kolu doìvela neo~ekivani poraz od [pankiwe, te je joj je bilo potrebna da rivalka u|e u finale kako bi imala {ansu u repasaù. To se i dogodilo, Tijana je dobila drugu {ansu i znala je kako da je iskoristi. „Sre}na sam i ponosna. @ao mi je {to sam izgubila u prvom kolu, ali bio je teàk `reb i na kraju je protivnica iz [panije dokazala da je zasluìla da bude na postoqu. Bila je odli~na i zato sam dobila drugu {ansu da se borim u repasaù“, rekao je Bogdanovi}eva na po~etku razgovora. Tijana se u repasaù borila protiv Kineskiwe i Japanke, i prili~no rutinski je ostvarila pobede. „Zaista sam bila motivisana i odlu~na da se pobijem i da osvojimo tu bronzu. Ovo je najduì olimpijski ciklus do sada, trajao je pet godina, pet godina su se skupqali bodovi i hvala Bogu uspeli smo direktno da se kvalifikujemo“. Bogdanovi}eva otkriva da joj nije bilo nimalo lako posle poraza u prvom kolu. „Poraz mi je jako te{ko pao, kao da se ceo svet u trenutku

PARTIZAN U OFANZIVI NA BJELICU:

Dva puta nisu uspeli, imaju i tre}i poku{aj Partizan polako sklapa mozaik za narednu sezonu. Crno-beli nisu odustali od Nemawe Bjelice (33). Prva dva poku{aja da ga dovedu u Humsku nisu uspela, ali poku{a}e Beogra|ani i “tre}u ofanzivu” na reprezentativca Srbije. Ko zna, mo`da tre}a bude sre}a. Na ruku Partizanu ide i ~iwenica da je od 1. avgusta Bjelica slobodan igra~. Dakle, Majami ne}e da ga zadr`i, pa su {anse crno-belih u startu sada ve}e. Mo`da }e i neki klubovi Evrolige da “zagrizu” za Bjelicu, ali Partizan je sa Panterom i Lidejom pokazao da mo`e da se

nosi sa wima kad ozbiqno èli nekog igra~a. Jedan od tih koje ozbiqno èle je i Bjelica. Podsetimo, do sada su u Humsku stigli Kevin Panter, Zek Lidej, Rodions Kuruks, Dalas Mur i srpski reprezentativac Aleksa Avramovi}. Ugovor je produìo mladi Aleksa Stepanovi} . Crno-bele su napustili Ra{on Tomas, Ogwen Jaramaz, Erik Mika, D@o{ Perkins, Nikola Jankovi}, a u penziju je oti{ao kapiten Novica Veli~kovi}. Ne bi bilo iznena|ewe da Nemawa Bjelica bude {esto poja~awe tima @eqka Obradovi}a.

[TA SE OVO DE[AVA?!

Ubio se i tre}i urugvajski fudbaler! Jezivo je stawe u urguvajskom fudbalu, sude}i po onome {to se de{ava u posledwe vreme. Svega nekoliko dana nakon {to je Vilijams Martinez, usled depresije, podigao ruku na sebe ubio se jo{ jedan igra~. I to tre}i za samo {est meseci. Nedugo po{to je 38-godi{wi Martinez, defanzivac Viqa Terase, oduzeo sebi `ivot, to je u~inio u no}i izme|u ~etvrtka i

petka 27-godi{wi {toper Emilijano Kabrera. Od februara, to je tre}e samoubistvo urugvajskih fudbalera, jer je tada na sebe pucao biv{i golgeter Santijago Garsija. Poput Marineza, i Garsija je zbog depresije sam sebi presudio, i to pucaju}i dvaput - jer prvi hitac nije bio dovoqan. [to se Kabrere ti~e, ta~ni razlozi za wegovo samoubistvo

nisu odmah razja{weni. Igra~ koji je nastupao malo u domovini, a malo u {panskom fudbalu, prema pisawu "Ovasiona" imao je "kompleksnu i problemati~nu porodi~nu situaciju koja je, verovatno, uticala na razvoj depresije". Posle najnovije tragedije, Sindikat urugvajskih fudbalera je istakao da je "vreme za veliki alarm zbog tu`nog fenomena koji je u~estao u posledwe vreme".

sru{io, bila sam jako tu`na, ali onda sam se setila da postoji repasa`, da nije kraj sveta i da moèmo imati {ansu da se borimo bar za bronzanu medaqu. Tako da sam rekla da tu nije kraj, da moèmo da nastavimo da se borimo i tako je i bilo. Zahvalna sam {to sam dobila drugu priliku i zasluìla medaqu“, kaè Bogdanovi}eva. Srpska tekvondoistkiwa jedina me|u koleginicama i kolegama individualnim sportistima moè da se pohvali sa dve medaqe na razli~itim Igrama. Objasnila je razliku izme|u srebra iz Rija i bronze u Tokiju.

„Mnogo je druga~ije bilo u Riju, bila sam najmla|i sportista, svega 18 godina i nisam imala nikakav pritisak, ni{ta da izgubim. Bilo je skroz druga~ije, sada sam ve} dosta iskusnija, pro{lo je pet godina i ve} imam jednu olimpijsku medaqu. Tako da vi{e nije samo pritisak od drugih qudi, ve} i od same sebe, da ja mogu, da zaslu`ujem medaqu posle pet godina gde je bilo, ne samo treninga, ve} i privatnih i 'unutra{wih' prepreka da se tako izrazim. Bilo je dosta uspona i padova, ali uspela sam“, zakqu~ila je Tijana Bogdanovi}. S. G.

Vlahovi} dao sedam golova za poluvreme! Fudbaleri Fjorentine su ubedqivo savladali nièliga{a Foliwo sa 11:0 u prijateqskom me~u, a ovaj kontrolni duel obeleìo je na{ Du{an Vlahovi}, koji je za poluvreme postigao ~ak sedam golova! Ako se po jutru dan poznaje - bi}e ovo sezona Du{ana Vlahovi}a. Naravno, ako ostane u dresu Fjorentine. Jer, iako protivnik nije renomiran, reprezentativac Srbije je pokazao da je èqan golova, pa je mreù nièliga{a Foliwa pogodio ~ak sedam puta! Seriju je otvorio u 46. minutu, da bi zatim pogocima u 48. i 55. do{ao do het-trika. Dakle, za samo devet minuta. Ali, tu nije bio kraj, ve} je to bilo samo zagrevawe Srbina! Naredni gol je postigao iz penala u 68. minutu, ~ime je "violi" doneo 6:0, samo tri minuta kasnije postigao svoj peti gol na me~u, a zatim jo{ dva u 78. i 80. za velikih i kona~nih 11:0. Vredi pomenuti da je Fjorentina pre nekoliko dana pripreme po~ela trijumfom protiv Osterminhena sa 7:1. Vlahovi} tada nije bio strelac, ali jeste Nikola Milenkovi}.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 29. jul 2020. 2021. 31

Ko su momci koji su odu{evili Srbiju Basketa{i Srbije blistaju na prvom, istorijskom nastupu na Olimpijskim igrama. Srpski igra~i su upisali {est pobeda u {est me~eva, sru{ili direktne konkurente i izborili plasman u polufinale kolo pre kraja. To je samo u~inilo da se mnogi zapitaju - ko su, zapravo, ovi momci? Basketa{i su poput furije protuwali grupom. Kina je bila lak zalogaj sa 22:13, zatim je usledila neugodna Holandija sa kojom su ~esto igrali u finalima (16:15). Drugi dan je zapo~et preokretom protiv Poqaka (15:12), da bi posao protiv Belgije (21:14) bio zavr{en i pre isteka vremena. Doma}in Japan se pokazao kao nedovoqno kvalitetan, pa je poraèn sa 21:11. U derbiju su pali drugi favoriti za osvajawe zlata, a Letonija (22:16) nije uspela da isparira na{im momcima. I na tome Du{an Domovi} Bulut, Dejan Majstorovi}, Mihailo Vasi} i Aleksandar Ratkov ne èle da stanu, ve} najavquju da èle da pobede na svakom susretu. „Najva`nije je da smo u polufinalu. Ova ekipa je tek dva meseca zajedno, polako se uigravamo, pre toga smo bili rivali, sad smo zajedno. Idemo da pobedimo sve do kraja“, rekao je Bulut po zavr{etku me~a sa Letonijom. Upravo je on i prva zvezda tima, ali i basketa uop{te. Wegovi potezi se godinama vrte na TV {picama, a mnogi ga smatraju najboqim basketa{em svih vremena. I to mi{qewe nemaju samo navija~i u Srbiji, ve} je tekst sa ovim naslovom objavio i ameri~ki „Wujork Tajms“. Kaù da mu je film „Belci ne znaju da ska~u“ u{ao „pod koù“ i da je èleo da pokaè da je u basketu najboqi na svetu od kada je sa devet godina prvi put odgledao film. Sa 35 godina je ve} osvojio ~etiri od {est prvenstva sveta, a najve}i deo karijere je proveo kao najboqe plasirani basketa{. Olimpijsko zlato mu je san ve} go-

Du{an Domovi} Bulut

dinama. „Zaslu`ujemo ga vi{e od bilo kog drugog. Niko ne bi bio sre}an sa bilo ~im drugim“, rekao je Domovi} Bulut pre puta u Tokio. Prepoznatqiv je po driblingu jednom rukom kada izvrne zglob, a loptu proturi igra~u kroz noge. Pre dve godine, Du{an Domovi} Bulut trebalo je da zaigra u Americi u ~uvenoj Big3 ligi. Kao najboqi basketa{ sveta, izabran je kao 24. pik na draftu

i zavr{io u ekipi Bol Hogsa, koju predvodi legendarni Rik Beri, a ~iji je kapiten bio Brajan Skalabrini. Ipak, FIBA je pravila administrativni problem i bilo bi mu zabraweno da nastupi na Olimpijskim igrama. “Veoma sam razo~aran {to moram da objavim da ne}u mo}i da u~estvujem u takmi~ewu Big3. Kao takmi~aru, mogu}nost da se nadme}em protiv biv{ih NBA igra~a

SLOVENIJA IMA LUKU, SRBIJA TIJANU: Bo{kovi}eva ostvarila drugi najboqi rezultat u istoriji Olimpijskih igara Tijana Bo{kovi} je odavno obezbedila mesto me|u najve}im odbojka{icama u istoriji, ako ne i sam vrh. A sada je protiv Japana i statisti~ki pokazala da joj trenutno nema premca na svetu, a pitawe da li }e ikad i imati.

Poput slovena~kog ko{arka{a Luke Don~i}a koji se pri "uni{tavawu" Argentine, sa 48 poena, popeo na drugo mesto ve~ne liste strelaca na Olimpijskim igrama, Tijana je "nokautirala" Japan sa 34 poena, samo tri mawe od olimpijskog rekorda Marijan Stajnbreher iz ~uvenog polufinala 2004. godine kada je sa saigra~icama iz Brazila izgubila od Rusije 3:2. Kada se pogleda lista igra~ica koje su imale bar 30 poena (samo wih deset) na jednom me~u na Igrama, jasno je da bi Tijana ve} danas oborila rekord da su kojim slu~ajem Japanke uspele da osvoje bar jedan set. Jer sve devojke od Kim Jeon Kung, Qubov Sokolove, Denijel Skot do pomenute Brazilke do li~nih rekorda su stigle po{to su wihove nacionalne selekcije odigrale bar ~etiri seta. Ali to sad nije ni va`no. Va`no je da Srbija samouvereno gazi, svi se nadamo ka medaqi, verujemo onoj najsjajnijoj.

i najboqih 3 na 3 igra~a na svetu je bilo ne{to ~emu sam se radovao i o ~emu sam sawao. Me|utim, s obzirom da FIBA preti da } e mi uvesti sankcije, odnosno da postoji mogu}nost da zbog toga ne mogu da u~estvujem na Olimpijskim igrama, prisiqen sam da se povu~em iz takmi~ewa Big3. Veoma sam zahvalan Big3 {to su mi pru`ili priliku da budemo deo jednog velikog takmi~ewa i nadam se da }e se moj san jednog dana nastaviti,” napisao je Bulut 2019. godine, a ove godine }e do}i kona~no do „dabl-dabla“. Igra}e i u Tokiju i u Americi, a nastup na Igrama je kruna veli~anstvene karijere pionira igre 3×3. „Od aprila smo prakti~no na okupu, imali smo i jednu malu pauzu, svi smo iz Novog Sada i okoline, pa nam nije bilo te{ko. Znamo se svi godinama i susre}emo se i ina~e na dnevnom nivou. Tamo nas ~ekaju ekipe koje poznaju, mo`da imaju malo ve}u prednost jer su to ekipe koje se poznaju godinama, a mi smo napravqeni iz neke selekcije igra~a. Ali, opet, kad se Srbija pojavi, ciq nam je najve}i mogu}i. U ovom stawu sveta i svega {to nas okru`uje, sam odlazak na Igre je uspeh. Ali sigurno }emo se boriti za najva`nije odli~je“,

rekao je Bulut pred odlazak u Tokio. Godinama je sa Bulutom u timu bio Majstorovi}, ali je on odlu~io da poja~a Ub, nakon {to je Domovi} obelodanio da posle Olimpijskih igara ide u SAD. Po~eo je da trenira sa 13 godine, a igra i za KK Dunav iz Starih Banovaca. Od 2014. je igrao u timu Novi Sad, a mnoge je impresionirao ve} u prvom pojavqivawu. Po stilu igre podse}a na Dejana Bodirogu, a ovaj ta~no dve metara visok igra~ nosi nadimak „Maestro“. On je stigao kao logi~na posledica majstorija koje izvodi na terenu, ali i te kako voli da {utne za dva poena i poga|a u visokim procentima. Bilo je izuzetno te{ko odabrati ~etvoricu reprezentativaca, {iri spisak je doneo borbu osam igra~a. „Volim da se malo {alim, Mexik Xonson je 1992. godine rekao da se najboqa ko{arka igrala na wihovom treningu, tako se najboqi basket na svetu igra na na{em treningu. Osam na{ih igra~a je u najboqih 10 na svetu, ozbiqno ‘cepawe’ je bilo na treninzima i ozbiqan basket se igrao. Ne postoji boqi sparing na svetu od nas osmorice“, rekao je Majstorovi} . Tokom 2017. godine je pokupio MVP priznawe na gotovo svakom turniru koje je igrao, a kruna je stigla sa zvawem najboqeg igra~a Svetskog prvenstva. Tre}i ~lan ove sjajne posade je Mihailo Vasi}, koji je trenutno tre}i igra~ sveta na 3×3 listi. Od 2016. do 2018. godine je bio ~lan Wu Hejvena (NCAA 2) gde je sakupio veliko iskustvo, a sa 27 godina bi ovo mogle da mu budu tek prve Olimpijske igre. On i Aleksandar Ratkov su impresionirali na treninzima, te dobili {ansu pre nekih drugih momaka. Ratkov je 2016. godine debitovao za reprezentaciju, a karijeru je zapo~eo godinu dana ranije. Studirao je informacione tehnologije na Univerzitetu u Novom Sadu, ba{ kao i Stefan Stoja~i} jo{ jedan povremeni reprezentativac Srbije, koji je u posledwem rezu ostao bez Tokija. N. R.

NADAMO SE MEDAQI:

[panovi}ka poru~ila - Volela bih da potvrdim koliko i za {ta sam spremna Trofejni trener Goran Obradovi} pri`eqkuje da atleti~ari u Tokiju osvoje makar jednu medaqu. Wegova pulenka Ivana [panovi} nije htela ni{ta da obe}ava, mada bi volela da se ponovi Rio 2016. kada je Srbiji donela bronzanu medaqu. Ostali na{i aduti, baca~i kugle Armin Sinan~evi} i Asmir Kola{inac, kao i Marija Vu~enovi} u bacawu kopqa veruju da mogu do finala. Ivana [panovi} je naglasila da je presre}na {to }e ~etvrti put biti ~lan olimpijskog tima. Istakla je da su svi bili pod tenzijom zbog odlagawa Igara, da su pod pritiskom zbog kovida, ali i da moraju na sve da se adaptiraju. - Neskromno bi bilo kada bih rekla da nemam velike ambicije posle bronze u Riju, ali od tada se sva{ta izde{avalo, i usponi i padovi i nekako sa ove ta~ke gledi{ta sre}na sam {to mogu da pri~am o nastupu u Tokiju. Ne bih ni{ta da obe}avam, niti da najavqujem, moj tim i ja znamo koliko sam i za {ta sam spremna, tako da bih volela da na takmi~ewu to potvrdim svojim nastupom.

ZLATNA MILICA

THURSDAY  ^ETVRTAK 29. 7. 2021.

JUL - 8. AVGUST . 23 , O KI TO , RE IG KE JS PI OLIM

ZLATO ZA SRBIJU NA OLIMPIJSKIM IGRAMA!

Damir Mikec otkrio: Moja Melisa 10 puta sawala medaqu Damir Mikec, sjajni reprezentativac u streqa{tvu, pri~ao je posle "upucanog" srebra na Olimpijskim igrama. Samo mu je ta medaqa nedostajala. Damir Mikec ostvario je san i obradovao naciju osvajawem srebrnog odli~ja, ina~e prve medaqe za Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju. Mnogo truda, emocija i odricawa bilo je potrebno da se ispi{e najlep{a strana istorije srpskog sporta. Mikec je otkrio kako je izgledao wegov put do postoqa. „Pet godina sam sebe zami{qao sa ovom medaqom oko vrata. Tako sam i krenuo da pucam to finale, pomalo i emotivno, ali to mora da se stavi sa strane i da se misli samo na rad, a ne {ta }e sve to doneti, i da li }e to biti medaqa, razo~arawe ili veliko slavqe. Hteli to ili ne, u jednom trenutku vam to do|e u misli“, kaè Mikec. Isti~e da je najve}a pobeda bila da ostane miran kada je to bilo najva`nije. „To je u stvari moj uspeh bio, da sam sve to mogao da iskontroli{em i da se posvetim onome {to najvi{e volim i radim ceo ìvot, mom pucawu, mom pi{toqu, sa kojim sam se saìveo“. Neki uspesi su predodre|eni da se dese, a nije druga~ije bilo ni u ovom slu~aju. Kada je pozvao svoju suprugu Melisu, koja se godinama tako|e bavila streqa{tvom, otkrila mu je jednu tajnu. „Ona se rasplakala kad sam je zvao sa medaqom oko vrata i onda je rekla da mora ne{to da mi ispri~a. Ja je gledam i pitam {ta je bilo, a ona kaè da me je sawala desetak puta kako osvajam olimpijsku medaqu i da je bila ube|ena, ali da nije smela da mi prizna. Boqe da mi je rekla da se ne nerviram, da se ne stresiram za xabe“, uz osmeh nam je ispri~ao Mikec. Verovao da je sve bilo su|eno da se desi jo{ na dan puta za Japan. „Puno me je znakova pratilo da }u osvojiti me-

daqu, i u Olimpijskom selu i pre polaska na put. Krenuo sam u Japan na dan kad je moja majka preminula, dali smo joj pomen za 18 godina. Izgubio sam je kada sam imao 19. Upio sam tu wenu energiju. Verovao sam da je to neki znak“. U Olimpijskom selu je imao i veliku podr{ku ostalih srpskih sportista, a jedna pri~a nakon velikog uspeha svedo~i kakva atmosfera vlada. „Nisam jeo ceo dan, ne volim da jedem ni{ta pred pucawe. Kad sam se kona~no domogao restorana, sreo sam svih 12 ko{arka{ica koje su po~ele da vi~u moje ime. Svi su nas gledali, bilo je i emotivno i veselo, i svima je bilo drago zbog medaqe“. Koliko je wegov uspeh veliki, mo`da najboqe svedo~i i pri~a jo{ jedne na{e takmi~arke u streqa{tvu, Sawe Vuka{inovi}, koja je ba{ zbog wega po~ela da se bavi ovim sportom, a sada ga je u`ivo gledala kako osvaja medaqu. „Poku{avao sam emocije da suzdr`im i tu radost, a vaqawe po podu na kraju finala, ~ak sam i na podijumu zaplakao. Sawa me je dotukla tom porukom kada sam pri{ao da mi ~estitaju“. Nije mogao da sakrije ni ponos {to je jedna mlada osoba po~ela da se bavi ovim sportom bog wega. „Ona je divna devojka. Gledala je u jednoj emisiji koja je bila vezana za streqa{tvo moju suprugu i mene gde je bila pri~a kako smo se upoznali i ~ime se bavimo. Kako se zavr{ila, ona je zvala svoju majku i rekla joj da ho}e da se bavi streqa{tvom. Sutradan je odvela u streqanu i evo je sada, uspe{na devojka na Olimpijskim igrama. Neverovatno mi je kako su se kockice poklopile“. Imao je Mikec poruku i za navija~e u Srbiji. „Mawe nas je nego u Riju, ali imamo mnogo aduta. Mi jesmo mala nacija, ali imamo veliko srce. Molim i na{ narod da nas bodri i da nam {aqe pozitivne vibracije“. N. R.

Srpska heroina Milica Mandi} pokorila Tokio i postala na{a najtrofejnija sportistkiwa ikad Milica Mandi} je osvojila znatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Tokiju! Srpska tekvondistkiwa je u finalu u kategoriji iznad 67 kilograma porazila predstavnicu Ju`ne Koreje Dabin Li sa 10:6. Mandi}eva je Srbiji donela tre}u medaqu na ovim Igrama, prvo najsjajnije odli~je, {to je u~inila drugi put nakon zlata u Londonu 2012. i tako ispisala istoriju. Prvu rundu obeleìla je apsolutna dominacija srpske takmi~arke, Milica je najpre jednom udarila rivalku u oklop, pa i u kacigu i nakon uvnodnog dela finala vodila sa 5:0. Nakon druge runde rezultat je bio 6:3 i sve je bilo otvoreno. Taj deo borbe obeleìlo je nekoliko spornih poteza, hvatawa i obarawa, zbog ~ega su traèna i dva ~elenxa, po jedan na obe strane - ali nisu prihva}eni. U posledwoj rundi vi|ena je velika drama, ju`nokorejska takmi~arka je izjedna~ila na 6:6, a onda je Milica Mandi} napala i u stilu velikog {ampiona do{la do zlata. Na putu do medaqe je Mandi}eva dominirala u osmini finala i porazila predstavnicu Kenije Fejt Ogalo sa 13:0, da bi u ~etvrtfinalu sa 11:4 i bez problema savaladala Aleksandru Koval~uk. U polufinalu bilo je 7:5 protiv supertalentovane Altee Loran, aktuelne juniorske {ampionke sveta. U Tokiju je Srbiji prva medaqa stigla iz streqa{tva, Damir Mikec je osvojio srebro, a druga je tekvondo doneo, {to postaje tradicija, nakon sjajnih borbi Tijane Bogdanovi} i bronze. Od osamostaqewa i Olimpijskih igara 2008. u Pekingu, ovo je tek ~etvrta zlatna medaqa Srbije. Prvu je osvojila upravo Milica Mandi} u Londonu 2012, a druga i tre}a stigle su na pro{lim Igrama u Tokiju, najpre od rva~a Davora [tefaneka, pa vaterpolo reprezentacije. Ukupno je na{a zemqa osvojila 31 zlatnu medaqu, tri kao Kraqevina Jugoslavija, 23 za vreme SFJR i dve u doba Srbije i Crne Gore.