Srpski glas 3.avgust

32

VELIKI USPEH SRPSKE

KINEMATOGRAFIJE!

PRVI SRPSKI FILM KOJI JE

U[AO U ZVANI^NU BIOSKOPSKU

DISTRIBUCIJU U AUSTRALIJI

UMETNI^KA EKSKURZIJA „SRPSKE KULTURNE AKADEMIJE“: Od Gold Kousta do Brizbejna

Kolo srpskih sestara „Ogwena Marija“ pri hramu Sv. Save u Grinzbari, u Melburnu proslavilo svoju slavu

KOMEDIJA RA[E ANDRI]A „MUWE: OPET!“ U ODABRANIM BIOSKOPIMA

„HOYTS“ [IROM AUSTRALIJE

OD 3. DO 9. AVGUSTA U MELBURNU, SIDNEJU, BRIZBEJNU, ADELEJDU, KANBERI I PERTU

INTERVJU NEDEQE:

Nedeqko Todorovi},

ugledni srpski meteorolog

TEORIJOM DA

^OVEK MO@E DA

MEWA KLIMU, BOGATI SAMO [IRE STRAH U NARODU

RIZNICA: 75

GODINA

OD SMRTI

Strana 25

Ispred Milojevi}eve slike Tere Inkognite Rug, otac Miroslav Bo{wak, popadija

Doma}ica slave Qiqana Kova~evi} sa suprugom Draganom, sinom Petrom i k}erkom Nata{om

Milionerka stara 11 godina organizuje zabavu povodom „penzionisawa”

Piksi Kertis iz Sidneja, jedanaestogodi{wa australijska milionerka, organizova}e zabavu povodom svog „penzionisawa”, nakon {to joj je majka Roksi Jacenko ukazala na va`nost uspostavqawa ravnote`e izme|u obrazovawa i preduzetni{tva, pi{e ameri~ki Wujork post.

Piksi je tokom pandemije pokrenula prodaju fixet spinera, nakon ~ega je zaradila vi{e miliona dolara.

Prema pisawu lista, mlada preduzetnica iz Australije organizova}e opro{tajnu `urku na dan svog 12. ro|endana kako bi se potom fokusirala na u~ewe i obrazovawe.

Piksi, izvr{na direktorka kompanije za proizvodwu igra~aka Pixies Fidgets, podelila je video-snimak na Instagramu gde pokazuje torbice koje }e pokloniti svojim gostima.

U torbicama se nalaze osnovni sastojci za negu ko`e i sjaj za usne u vrednosti od vi{e od 50 dolara.

Ona na Instagramu ~esto prikazuje svoj luksuzni na~in `ivota, a prati je vi{e od 130.000 qudi.

Od ove godine, jedanaestogodi{wa Piksi zara|uje vi{e od 133.000 dolara svakog meseca, a otkrila je i da poseduje Mercedes Benz, iako jo{ dugo ne}e smeti da ga vozi.

Godi{wa stopa inf lacije u Australiji pala na 6,0 odsto

Godi{wa stopa inflacije u Australiji je u drugom kvartalu, od aprila do juna, pala na {est sa sedam odsto, koliko je iznosila u prvom kvartalu, saop{tio je savezni Biro za statistiku Australije (ABS).

Rezultat za drugi kvartal je prevazi{ao o~ekivawa tr`i{ta, koja su prognozirala inflaciju od 6,2 odsto.

Inflacija je u padu drugi kvartal zaredom, a u ~etvrtom kvartalu pro{le godine, od oktobra do decembra, je ona iznosila 7,8 odsto.

Kako se navodi na sajtu ABS-a, godi{wa inflacija u sektoru usluga je bila 6,3 odsto, {to je najvi{e od 2001. godine, dok su cene stanarina godi{we porasle za 6,7

odsto.

Hrana je u drugom kvartalu godi{we poskupela za 7,5 odsto, ali cene sporije rastu u odnosu na prvi kvartal ove godine - 8,0 od-

sto, i posledwi kvartal pro{le godine - 9,2 odsto. Na kvartalnom nivou su cene porasle za 0,8 odsto u odnosu na period od januara do marta.

Pao helikopter i nestalo ~etiri ~lana posade tokom vojne ve`be u Kvinslendu

Zajedni~ke vojne ve`be Australije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava prekinute su zbog pada helikoptera australijskih oru`anih snaga u okean, u kome su, kako se strahuje, ~etiri osobe izgubile `ivot. Helikopter se sru{io tokom vikenda u vode Pacifika kod ostrva Hamilton, oko 890 kilometara severno od Brizbejna, na istoku Australije.

Misija potrage za helikopterom MRH-90 i ~lanovima ~etvoro~lane posade je odmah pokrenuta potvrdio je federalni ministar odbrane Ri~ard Marls. Na~elnik vojnih ve`bi nazvanih „Talisman Sabqa”, general Dejmian Hil potvrdio je kasnije da su manevri prekinuti.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Ve`ba „Talisman Sabqa” obuhvata dve nedeqe vojnih manevara u kojima u~estvuje vi{e od 30.000 vojnika iz Australije i 11 drugih zemaqa, a pokrenuta je s ciqem da se izvr{i demonstracija sile i jedinstva, zbog nagomilavawa kineskih vojnih snaga u oblasti Pacifika.

Ostaci od NLO-a ili malezijskog aviona MH370

Veliki misteriozni objekat isplivao je sredinom jula na pla`u u Zapadnoj Australiji, oko 250 kilometara severno od Perta, a sada je kona~no identifikovan.

Oko dva i po metra visok cilindar, delom napravqen od materijala zlatne boje, pokrenuo je teorije da bi mogao da poti~e sa nestalog putni~kog aviona MH370.

Policija je, me|utim, zamolila javnost da ne izvla~i prerano zakqu~ke, a pojavile su se glasine i da bi mogao da bude i ostatak nekog NLO-a.

Nakon dvonedeqne istrage, australijska agencija za istra`ivawe svemira saop{tila je da objekat najverovatnije poti~e sa vozila „polar satelit“ kojim je upravqala Indijska organizacija za istra`ivawe svemira.

„Zakqu~ili smo da je objekat najverovatnije objekat iz tre}e faze lansirawa rakete“, naveli su au-

stralijski stru~waci.

Ovo je u skladu i sa mi{qewem i wihovih evropskih kolega, koje su tako|e rekli da sumwaju da predmet poti~e sa neke lansirane rakete.

MISTERIJA OKO OBJEKTA NA PLA@I NE PRESTAJE

Sudar dva privatna aviona u Kvinslendu NASTRADAO BRA^NI PAR

Mu{karac i `ena u 60-im godinama poginuli su u sudaru dva privatna aviona na aerodromu Kabultur, severno od Brizbejna. Sudar se dogodio dok je avion Jabiru J430 u kojem su bili mu{karac i `ena poletao, dok je drugi avion „pajper”sletao, saop{tio je federalni Biro za bezbednost saobra}aja (Australian Transport Safety Bureau). Mu{karac, pilot u „pajperu” nije povre|en, dok su mu{karac i `ena u avionu „xabiru” poginuli na licu mesta, saop{tila je Hitna pomo} Kvinslenda. U izve{taju se daqe navodi da su nastradali mu` i `ena iz Brizbejna imali oko {ezdesetak godina. Istraga je jo{ uvek u toku.

Centralna banka Australije zadr`ala referentnu kamatnu stopu na 4,1 odsto

Centralna banka Australije (Reserve Bank of Australia) saop{tila da je odlu~ila da zadr`i referentnu kamatnu stopu na 4,1 odsto.

Tr`i{ta su prognozirala da }e RBA podi}i kamatnu stopu za 25 baznih poena, ali ona je ostala nepromewena ve} drugi mesec zaredom.U saop{tewu RBA na sajtu ove organizacije se navodi da inflacija u Australiji popu{ta, ali da je i sada, kada je na nivou od 6,0 odsto, previsoka.

Kako su deca ’66 zami{qala 21. vek

Na popularnoj dru{tvenoj mre`i TikTok pojavio se snimak Bi Bi Sija iz 1966. godine, na kome deca govore o tome kako zami{qaju 21. vek.

Bi Bi Si je snimak objavio pre godinu dana, a wegova skra}ena verzija ovih dana je hit na TikToku, gde je skupio 1,5 miliona pregleda za mawe od 24 sata. Na crno-belom snimku iz 1966. godine nekolicinu dece pitali su za mi{qewe o tome kakav }e biti 21. vek - a neki od odgovora su jezivo ta~ni.

- Mislim da }e biti jako dosadno. Qudi }e biti premoreni. Ne}e biti ni zabave ni i~ega - rekla je jedna devoj~ica.

Drugo dete je odgovorilo: - Kao prvo, kompjuteri sada preuzimaju. Kompjuteri i automatizacija. U 2000. godini jednostavno ne}e biti dovoqno radnih mesta i jedini poslovi koji }e biti bi}e za qude s visokim koeficijentom inteligencije koji znaju da rade na kompjuterima i takve stvari

i drugi qudi jednostavno ne}e imati poslove. Jednostavno ne}e biti poslova za wih.

Bilo je tu zanimqivih izjava, poput one da }e verovatno qudi imati kupus u piluli za doru~ak.

Bilo je i jezivih predvi|awa.

- Okolo }e bacati atomske bombe. Na{ svet }e se samo otopiti i sve }e postati jedna ogromna atomska eksplozija - rekao je jedan de~ak.

- Neki ~ovek }e nabaviti atomsku bombu i samo odvesti svet u zaborav - dodali su.

- Ne mislim da }e biti atomskog rata, ali mislim da }e biti sve te automatizacije. Qudi }e ostati bez posla i populacija }e biti velika. Mislim da se s tim ne{to mora u~initi. Mislim da }e se qudi vi{e smatrati statistikom nego stvarnim qudima - zakqu~ila su de~ica u videu.

Indijske ~ista~ice osvojile milionski xekpot na lutriji

Jedanaest ~ista~ica iz ju`ne indijske dr`ave Kerala morale su sakupqati novac kako bi sve zajedno kupile jedan tiket za lutriju, a pro{le nedeqe su osvojile xekpot od vi{e od milion evra.

^ista~ice ina~e sakupqaju neorganski otpad iz doma}instava u gradu Parapanangadi, u okrugu Malapuram. Plata im iznosi oko 250 rupija (mawe od tri evra) dnevno, a povremeno dobijaju i deli} novca koji lokalna korporacija zaradi od prodaje otpada koji sakupe, pi{e Bi-Bi-Si.

Banka je nagovestila mogu}nost daqeg poo{travawa monetarne politike u budu}nosti da bi se inflacija u dogledno vreme suzbila na `eqeni nivo – izme|u 2,0 i 3,0 odsto.

RBA o~ekuje da }e inflacija u Australiji do kraja 2024. godine biti oko 3,25 odsto, a rast BDP-a slede}e godine 1,75 odsto, dok }e nezaposlenost polako rasti i 2024. godine dosti}i nivo od oko 4,5 odsto.

Ipak, wihova plata nije dovoqna da pokriju sve tro{kove, tako da ve}ina wih ~esto mora da pozajmquje novac i ulazi u dugove, kako bi uspele da plate {kolovawe dece i ostale `ivotne potrep{tine. Zbog toga bi se povremeno udru`ile, sakupqale novac i kupovale tiket za lutriju.

Lutrije su ilegalne u ve}ini indijskih dr`ava, ali vlasti Kerale vode jedan veoma popularni program. Pro{log meseca, ~ista~ice su odlu~ile da kupe listi} od 250

rupija. Sedamdesetdvogodi{wa ~ista~ica Kutimalu ka`e da joj je bilo krivo kada je wena koleginica Rada, nakon skupqawa novca od cele grupe, do{la do we i rekla da im fali jo{ novca za tiket.

„Onda mi je koleginica ^erumanil Babi rekla da ima 25 rupija i da je voqna da mi pozajmi pola od toga za tiket”, ispri~ala je Kutimalu za Bi-BiSi.

Kutimalu i ^erumanil su dale po 12,5 rupija, a ostalih devet koleginica po 25 rupija za tiket.

„Dogovorile smo se da }e

bilo koji dobitak biti podeqen na jedanaest jednakih delova”, ka`e Kutimalu, dodaju}i da nisu o~ekivale da }e osvojiti toliko novca. Saznale su da su osvojile xekpot jedan dan nakon izvla~ewa, kada je jedna od ~ista~ica tra`ila mu`u da proveri rezultate.

„Ovo je ~etvrti put da smo kupile tiket. ^etvrta sre}a!”, ka`e Rada.

Nakon pla}awa poreza, grupi ostaje 63 miliona rupija (skoro sedamsto hiqada evra) i sada }e biti u mogu}nosti da otplate {kolarine, zdravstvene ra~une, zavr{avaju izgradwe domova...

UTICAJ TEHNOLO[KOG PROGRESA NA RAST PROSE^NOG @IVOTNOG STANDARDA:

Nikad nije bilo boqe?

Jasno je da su nau~ne i tehnolo{ke inovacije neophodne za rast produktivnosti koji oboga}uje dru{tva, ali to nije dovoqno. Transformisawe tehnolo{kog napretka u rast produktivnosti koji bi relativno brzo, kroz rast `ivotnog standarda, bio u`ivan od ve}ina ~lanova dru{tvene zajednice zahteva politike posebno osmi{qene da podstaknu inkluzivnost, pi{e ugledni beogradski ekonomista Goran Nikoli} za portal RTS-a.

@ivotni standard se milenijumima prakti~no nije mewao. Unapre|ewa su bila toliko marginalna da ih obi~an ~ovek, ina~e sklon da idealizuje pro{lost, {to je verovatno povezano sa se}awem na lepe dane mladosti, nije ni prime}ivao. Qudi su radili ono {to su radili wihovi preci; generacijske pobune kojoj svedo~imo danas nije bilo, ili bar ne u obimu kakav mi danas imamo priliku da iskusimo, posebno u odnosima sa mla|im generacijama. Onda se u Engleskoj desila Industrijska revolucija, koje se relativno brzo ra{irila na zapadnu Evropu, potom Severnu Ameriku i ceo svet.

Od tada, pa do danas, sna`no pove}awe `ivotnog standard de{ava se zato {to je za proizvodwu dobara i usluga potrebno sve mawe i mawe resursa. To je postignuto inovacijama, po~ev{i od one svima najpoznatije – parne ma{ine, ~ija je mo} (na primer, izra`ena u kowskim snagama) bila

toliko impresivna i efikasna da je ubrzo potisnula upotrebu doma}ih `ivotiwa za iste namene, i preusmerila upotrebu radne snage u mawe fizi~ki te{ke aktivnosti.

Ipak, kako pokazuju brojna istra`ivawa, industrijska revolucija jeste zaslu`na za dramati~no ubrzawe ekonomskog rasta (na dana{wih oko 3% prose~no godi{we na globalnom nivou, desetostruko br`e nego {to je to bilo dva stole}a ranije), ali nije proizvela napredak u blagostawu najve}eg dela obi~nih radnika tokom ve}eg dela 19. veka.

Da ekonomski rast ne mora generisati blagostawe za najve}i deo populacije jasno je i na osnovu ~esto citiranog podatka da se realni dohoci prose~nih Amerikanaca, ne ra~unaju}i najbogatijih 10%, prakti~no nisu promenili od 1970-ih. Naime, zapawuju}a je ~iwenica da su prose~ne realne zarade (dakle korigovane za rast cena) proizvodnih radnika sa sredwim primawima kumulativno porasle za marginalnih 0,7% u periodu od pola veka po~ev{i od februara 1973. (tako se pove}avaju}i za nepunih 20 centi za 50 godina).

VREME GLOBALIZACIJE

Sli~na situacija je i u mnogim zemqama u razvoju. Naime, sa ubrzawem globalizacije od po~etka 1990-ih, multinacionalne kompanije pro{irile su proizvodwu {irom sveta, te su mnoge firme u zemqama „Tre}eg sveta“ postale

integrisane u globalne lance snabdevawa usvajaju}i najsavremenije proizvodne tehnike. Posledi~no, produktivnost ovih kompanija sna`no je porasla, ali je produktivnost ekonomija u kojima su one poslovale uglavnom stagnirala. Indikativan je primer Meksika, koji se sa liberalizacijom od 1980-ih, odnosno formirawem zone slobodne trgovine sa SAD i Kanadom 1990-ih, imao sna`an priliv stranih investicija i dramati~an rast izvoza industrijskih proizvoda. Ipak, ukupna produktivnost meksi~ke ekonomije, kao i ve}ine ostalih privreda Latinske Amerike, prakti~no je stagnirala od tada, sa posledi~nim reperkusijama po `ivotni standard prose~nih stanovnika tih zemaqa.

Naime, industrijske kompanije Meksika i drugih latinoameri~kih dr`ava postale su produktivnije jer su bile primorane da se takmi~e na globalnom tr`i{tu, ali su one istovremeno smawivale zaposlenost, apsorbuju}i sve mawi deo radne snage tih zemaqa. Tako je ostatak ekonomija, u kome dominiraju male firme, postajao sve mawe produktivan. Rezultat je bio da je pove}awe produktivnosti u globalno orijentisanoj industriji neutralisano lo{ijim u~incima u drugim aktivnostima, uglavnom u uslu`nom sektoru.

^ak i efekti toliko hvaqene ve{ta~ke inteligencije na rast ukupne produktivnosti mogu biti upitni. Na primer, prednosti ve{ta~ke inteligencije u pogle-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

nosti mogu biti ograni~ene ako va`ni delovi ekonomije – gra|evinarstvo, brojne usluge, kreativni rad – ostanu izvan doma{aja iste, {to je ne{to {to se lako mo`e desiti bez aktivne uloge dr`ave.

NAUKA, TEHNOLOGIJA I STANDARD

Jasno je da su nau~ne i tehnolo{ke inovacije neophodne za rast produktivnosti koji oboga}uje dru{tva, ali to nije dovoqno. Transformisawe tehnolo{kog napretka u rast produktivnosti koji bi relativno brzo, kroz rast `ivotnog standarda, bio u`ivan od ve}ina ~lanova dru{tvene zajednice zahteva politike posebno osmi{qene da podstaknu inkluzivnost.

Naravno, ne treba odbacivati neupitne pozitivne efekte tehnolo{kih unapre|ewa. Hipoteza da efekti tehnolo{kog napretka na kraju do|u do svih, ~ak i ako wegove neposredne koristi vrlo dugo sti~e samo mala grupi korporacija, odnosno investitora, verovatno je ta~na. Me|utim, pitawe je koliko vremena je potrebno da pro|e.

Mnogi radnici, posebno oni nisko kvalifikovani, nikada ne}e uzeti benefite tehnolo{kih unapre|ewa. Sigurno da su neadekvatne institucije i propisi, koji iskrivquju pregovara~ku mo} radni{tva (sindikati su od po~etka 1980-ih izgubili dobar deo svoje mo}i) ili ograni~avaju konkurenciju u mnogim sektorima, odgovorni za ovakvu situaciju.

^iwenica da inovacije naj~e{}e idu na ruku visokokvalifikovanim radnicima i profesionalcima, ote`ava situaciju za najve}e segmente dru{tva. U tom smislu, jasno je da su politike kao {to je dr`avno finansirawe (pre) obuke radnika ili subvencionisawe mawih preduze}a jedan od adekvatnih odgovora na postoje}e probleme.

PROBIZNIS POLITIKA

Naravno, najva`niji i najizda{niji elementi javne potro{we

– zdravstvo, penziono osigurawe i {kolstvo – ostaju glavni faktor dru{tvene inkluzije. To {to je javna potro{wa u posledwih sto godina, kao udeo u BDP-u, u~etvorostru~ena (dosti`u}i izme|u 40% i 50% BDP-a u ve}ini dr`ava sveta), mo`da je i najve}i uspeh ~ove~anstva u pogledu redistribucije blagostawa i verovatno najboqi indikator da su stvari ipak boqe nego ranije (istina, to {to je taj isti udeo prakti~no nepromewen od 1970-ih je opomiwu}e).

Tako|e va`no, moderni politi~ki sistem, koji je baziran na relativno {irokom poverewu populacije, obe}ava da skoro nijedna vladaju}a politi~ka elita ne}e smeti da dirne u ove mukom ostvarene tekovine sindikalista i progresivnih intelektualaca od 19. stole}a. „Kontrarevolucija monetarista“ (regonomika, ta~erizam, odnosno neoliberalizam) u sprovedbi od ranih 1980-ih, i pored negativnih posledica koje je proizvela nije uspela da preokrene to~ak istorije.

Prakti~ni slom neoliberalizma, koji se najboqe vidi kroz nezapam}enu fiskalnu i monetarnu ekspanzivnost u kqu~nim ekonomijama modernog sveta, ukazuju koliko je za politi~ke elite bitno da slu{aju glas ve}ine. Uprkos trenutnim naporima da se obuzda javna potro{wa i monetarna politika u~ini restriktivnijom (obi~ni gra|ani Srbije to najboqe vide kroz rast EURIBOR-a, tj. rata za stambene kredite), zaokret od „dr`ave blagostawa“ ka ne~emu {to bi li~ilo na „pro-biznis“ politike, zasnovane na malim porezima i radikalnom smawewu fiskusa i javnih dugova, na sre}u ne izgleda realisti~no.

Lekcije, odnosno posledice, Velike depresije 1930-ih, toliko su sna`ne i opomiwu}e da je aktivno kori{}ewe monetarne i fiskalne politike kao amortizera socijalnih napetosti postalo fakti~ki op{te prihva}eno – na dobrobit obi~nog ~oveka u skoro svakom kutku planete.

DAN SE]AWA NA RUSKE VOJNIKE POGINULE U PRVOM SVETSKOM RATU:

Ogromna `rtva i podvig

U Ruskoj Federaciji se po{tuje se}awe na heroje tih dana: podignuto je 20 spomenika i spomen-obele`ja u zemqi i inostranstvu. Te{ko je proceniti `rtvu i podvig vojnika i oficira ruske vojske tokom Velikog rata ali se veruje da je `ivot izgubilo vi{e od dva miliona Rusa.

Prvog avgusta 1914. godine Nema~ka je objavila rat Ruskoj imperiji i ve} sutradan pokrenula invaziju na wenu teritoriju, ~ime je ta zemqa postala u~esnik najve}eg i najkrvavijeg za taj trenutak oru`anog sukoba u istoriji ~ove~anstva, saop{tilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije povodom Dana se}awa na ruske vojnike poginule u Prvom svetskom ratu.

Veliki rat je vo|en izme|u dve koalicije dr`ava – zemaqa ^etvornog saveza (Nema~ka, Austrougarska, Turska i Bugarska) i bloka Antante (Rusija, Francuska, Velika Britanija).

Rusija je aktivno u~estvovala

u borbama Prvog svetskog rata. Na svim sektorima Isto~nog fronta trupe su pokazale izuzetnu hrabrost.

„Jedan od simbola samopo`rtvovanosti ruskih vojnika i oficira u Prvom svetskom ratu postala je odbrana tvr|ave Osovec. Nema~ke trupe koje su napredovale koristile su hemijsko oru`je, uni{tiv{i zna~ajan deo wenog garnizona. Uprkos te{kom trovawu i zna~ajnim gubicima, pre`iveli branioci su napali neprijateqa bajonetom, baciv{i ga u bekstvo. Ova epizoda je u{la u istoriju pod nazivom ‚Napad mrtvih’”, navodi se u saop{tewu Ministarstva.

Mnogi ruski istori~ari slavni Brusilovski prodor ruskih trupa na Jugozapadnom frontu smatraju prekretnicom Prvog svetskog rata, koji je Austrougarsku stavio na ivicu propasti i primorao Nema~ku da prebaci zna~ajne snage s francuskog Verdena na „Rusko rati{te”. Za-

Ruski ministar odbrane Sergej [ojgu uru~io je posadi tenka dr`avne nagrade za hrabrost i herojstvo iskazanu prilikom

hvaquju}i uspehu frontovske ofanzivne operacije, Drugi rajh je izgubio strate{ku inicijativu, a rat se okrenuo u korist Antante.

Te{ko je proceniti `rtvu i podvig vojnika i oficira ruske

odbijawu napada oklopne grupe Oru`anih snaga Ukrajine u pravcu Zaporo`ja u junu 2023. “, navodi se u saop{tewu.

Ve} nekoliko dana na dru{tvenim mre`ama kru`i snimak neverovatne borbe u kojoj je u~estvovao jedan ruski tenk i vi{e oklopnih vozila ukrajinske vojske.

vojske tokom Velikog rata ali se veruje da je `ivot izgubilo vi{e od dva miliona Rusa. U Ruskoj Federaciji se po{tuje se}awe na heroje tih dana: 2004. u Moskvi je otvoren Spomen-kompleks heroja Prvog svetskog rata,

koji se nalazi na mestu Bratskog grobqa `rtava sukoba, a 2014. godine – spomenik herojima Prvog svetskog rata na Poklonom brdu. Podignuto je 20 spomenika i spomen-obele`ja u Rusiji i inostranstvu.

odbijawa napada oklopne grupe Oru`anih snaga Ukrajine, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane.

„Ministar odbrane Ruske Federacije, general armije Sergej [ojgu, uru~io je posadu ruskog tenka za hrabrost i herojstvo u

Ruski tenk je direktnim pogocima uni{tio dva ukrajinska tenka i pet oklopnih vozila ameri~ke proizvodwe „mak pro”.

Kada se pojavila ukrajinska kolona posada ruskog tenka, mimo svih o~ekivawa, nije se povukla, nego krenula pravo na celu celu oklopnu jedinicu i uni{tila je sa vi{e hitaca.

I Venecuela podnela zahtev za ~lanstvo u BRIKS

Venecuela je podnela zahtev za ulazak u BRIKS i nada se pozitivnoj odluci o prijemu u ovu organizaciju, saop{tio je predsednik te zemqe Nikolas Maduro.

„Venecuela je poslala predlog za ulazak u BRIKS. O~ekujemo pozitivan odgovor Brazila, Rusije, Indije, Kine i Ju`ne Afrike, kako bi pre ili kasnije na{a zemqa postala ~lanica te organizacije”, rekao je Maduro za venecuelansku televiziju.

Lider Venecuele je istakao da BRIKS igra vode}u ulogu u izgradwi novog sveta i otvara dinami~an put ka multipolar-

nom svetu.

O~ekuje se da }e na samitu BRIKS-a, koji }e biti odr`an u Johanesburgu od 22. do 24. avgusta, biti razmotrene zvani~ne prijave koje su neke zemqe podnele za pristupawe ovom ekonomskom bloku.

BRIKS ~ine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Ju`na Afrika. Brojne druge zemqe nameravaju da se prikqu~e ekonomskom bloku, ukqu~uju}i Argentinu, Iran, Indoneziju, Tursku, Saudijsku Arabiju i Egipat.

Ju`na Afrika je ranije ove godine preuzela predsedavawe BRIKS-u od Kine, koje }e trajati do kraja 2023.

[ojgu odlikovao posadu tenka koji je uni{tio sedam ukrajinskih oklopnih vozila

Putin, [ojgu i Gerasimov imaju {ifre za upotrebu nuklearnog oru`ja

SAMO 100 BOMBI JE DOVOQNO

ZA KRAJ CIVILIZACIJE

U junu 2020. godine predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je potpisao dokument koji predvi|a pod kojim uslovima najve}a zemqa na svetu mo`e da upotrebi nuklearno oru`je. Sadr`aj tog dokumenta je dostupan {iroj javnosti i u najkra}em, u wemu se navodi da Rusija mo`e da upotrebi nuklearno oru`je pod ~etiri uslova. Prvi je odgovor na napad nuklearnim ili nekim drugim oru`jem za masovno uni{tewe na Rusiju i wene saveznike. Drugi su upozorewe i dokaz da su na Rusiju lansirane nuklearne rakete. Tre}i uslov je napad na dr`avnu i vojnu infrastrukturu, {to bi spre~ilo ruski atomski odgovor.

Posledwa mogu}nost podrazumeva opasnost da je ugro`en opstanak dr`ave, a odbrana nije mogu}a klasi~nim oru`jem. Predsednik Rusije uvek uz sebe ima pristup {iframa za lansirawe nuklearnog oru`ja. Lai~ki re~eno, u wegovom okru`ewu uvek je kofer sa opremom sa kojom se general{tabu izdaje naredba za lansirawe raketa sa nuklearnim bojevim glavama. U general{tabu mogu da {ifre i komandu za upotrebu nuklearnog oru`ja proslede komandantima jedinica, jednom ili vi{e wih istovremeno. Postoji i rezervni sistem koji general{tabu omogu} ava da presko~i komandante jedinica i di-

Trampa „otpisala” ve}ina wegovih bliskih sradnika

Donald Tramp je ubedqivo najpopularniji me|u desetak predsedni~kih kandidata koji se bore da dobiju nominaciju republikanaca kako bi 2024. iza{li na megdan Xozefu Bajdenu.

Ali, za razliku od bira~a, to mi{qewe ne dele i wegovi nekada{wi najbli`i saradnici. Samo ~etiri od 44 biv{a ~lana Trampovog kabineta otvoreno podr`avaju wegovu kan-didaturu, isti~e En-Bi-Si wuz.

Gotovo istovremeno, istra`iva~ki centar Univerziteta u Wu Hemp{iru objavio je istra`i-vawe po kojem biv{i predsednik dr`i ~vrsto vo|stvo sa 37 odsto podr{ke u pore|ewu s drugoplasiranim guvernerom Floride Ronom Desantisem, za koga bi glasalo 23 od-sto republikanaca.

Kandidaturu Trampa, koji je tokom vikenda na predizbornom skupu u Ajovi poru~io kako je on jedini predsedni~ki kandidat koji mo`e da pobedi Xozefa Bajdena 2024. godine, javno podr`avaju samo Metju Vitaker, biv{i vr{ilac du`nosti glavnog tu`ioca, Mark Medouz, biv{i Trampov {ef kabineta, Rasel Vout, Trampov biv{i {ef buxeta, i Ri~ard Grenel, nekada{wi vr{ilac du`nosti direktora nacionalne obave{tajne slu`be.

Ina~e, i dva Trampova saradnika u{la su u trku za dobijawe nominacije: biv{i pot-predsednik Majk Pens i Niki Hejli, biv{a ambasadorka SAD u UN. Tramp ovaj potez smatra nelojalnim, ali dok je bio ~etiri godine na vlasti nije se ustru~avao da se lako otarasi onih ~lanova svoje administracije za koje je smatrao da ne rade dobro ili sumwao da rade protiv wega. O~ito da je takav pristup qudima iz wegovog okru`ewa sada do{ao na naplatu. U me|uvremenu, drugi nekada{wi ~lanovi Trampovog kabineta jasno su se oglasili protiv wegove kandidature za reizbor, poput biv{eg dr`avnog tu`ioca Bila Bara, koji je svedo~io protiv Trampa pred odborom Predstavni~kog doma o upadu demonstranata u Kongres 6. januara.

Ali, Donald Tramp sada ima mnogo ve}ih problema od toga da li ga podr`avaju biv{i saradnici jer se suo~io s vi{e od 30 optu`bi koje se odnose na wegovo nezakonito zadr`avawe poverqivih dokumenata.

rektno lansira rakete.

Uz Vladimira Putina jo{ dve osobe odlu~uju o upotrebi nuklearnog oru`ja. To su ministar odbrane Sergej [ojgu i na~elnik general{taba Valerij Gerasimov. Niko od wih ponaosob ne mo`e da izda naredbu za upotrebu atomskog oru`ja, ve} samo ako saglasnost da jo{ najmawe jedna osoba. To je neophodno iz bezbednosnih razloga.

Niger obustavio

Slo`i}ete se da nije po`eqno da samo jedna osoba ima kontrolu nad oru`jem koje mo`e da uni{ti sav `ivi svet na planeti. Rusija ima vi{e od 5.900 nuklearnih bombi, raketa i torpeda. Svo to oru`je nije aktivno ve} je od tog broja samo 1600 ( isto toliko i Amerika) spremno za upotrebu. A samo sto bombi je dovoqno da se uni{ti na{a civilizacija.

izvoz zlata

i uranijuma u Francusku

ABUXA - Nove vlasti Nigera obustavile su izvoz uranijuma i zlata u Francusku, javio je Bi-BiSi.

„Imamo uranijum, dijamante, zlato, naftu, a `ivimo kao robovi? Nisu nam potrebni Francuzi za na{u bezbednost”, prenosi arapski list „Mehr” saop{tewe jednog od u~esnika pobune.

Niger je sedmi najve}i proizvo|a~ uranijuma na svetu, a francuski mediji navode da isporu~uje 15 do 17 odsto uranijuma koji se koristi za proizvodwu elektri~ne energije u Francuskoj. Francuske vlasti jo{ nisu donele odluku o evakuaciji svojih dr`avqana iz Nigera, gdje je

pro{le nedeqe izveden vojni pu~, izjavila je ranije {efica francuske diplomatije Katarin Kolona.

Ona je navela da se u Nigeru nalazi 500 do 600 Francuza.

[panija i Nema~ka odlu~ile su ranije da obustave saradwu sa

Nigerom. Francuska je suspendovala programe finansijske podr{ke Nigeru do obnove ustavnog poretka u toj afri~koj zemqi, saop{tilo je ranije francusko Ministarstvo spoqnih poslova. Pobuwenici u Nigeru su 26. jula objavili da smewuju Muhameda Bazuma sa mesta predsednika zemqe. Zatvorili su granice, uveli policijski ~as, suspendovali ustav i zabranili politi~ko delovawe stranaka.

Oni su 28. jula saop{tili da je {ef dr`ave postao general Abduraman Tijani. Tokom pu~a on je predvodio predsedni~ku gardu, ~ije su jedinice pritvorile Bazumu.

NEDEQKO TODOROVI],

UGLEDNI SRPSKI METEOROLOG

Teorijom da ~ovek

mo`e da mewa klimu, bogati samo {ire strah u

U osnovi mnogih teorija zavere o tome da qudi mewaju vremenske prilike uz pomo} instrumenata kao {to je HAARP, stoje politi~ki i ekonomski interesi bogatih zemaqa, koji gra|ane `ele da dr`e u strahu i na taj na~in se i daqe bogate na ra~un siroma{nih, ka`e srpski meteorolog Nedeqko Todorovi} za beogradski portal „Sputwik“.

Prema wegovim re~ima, meteorologija je slo`ena nauka, koja zahteva poznavawe matematike, sve oblasti fizike (termodinamiku, atomsku fiziku, mehaniku, elektromagnetizam…), kako bi mogli da se tuma~e doga|aji u atmosferi. Ve}ina gra|ana nema taj nivo znawa kako bi mogli da razumeju te procese.

„S te strane, gra|ani ne mogu da razumeju sve detaqe. Ali, kada se neko kao „stru~wak“ pomalo upetqa u obja{wavawe procesa u atmosferi, ne poznaju}i dovoqno problematiku, onda, uz dosta ma{te, ispadne neka „teorija“ ili „hipoteza“ o ~ovekovim velikim mo}ima da mo`e da mewa oblake, da ka`em i klimu“, ka`e on.

ZA[TO ^OVEK NE MO@E DA

UTI^E NA PROMENU VREMENA ^ovek, isti~e Todorovi}, ima ograni~ene mogu}nosti uticaja na vremenske prilike. On mo`e da ih mewa, ali samo na mikroplanu. Tako mo`e da rasteruje maglu na aerodromima, me|utim, ne mo`e da uti~e na globalne vremenske prilike. Naro~ito to ne mo`e uz pomo} HAARP-a ili nekih drugih instrumenata koji u teorijama zavera va`e kao osnovna sredstva promene vremenskih uslova na Zemqi.

Atmosfera je veoma slo`en sistem cirkulacije vazduha i energije i da bi se neki proces u woj pokrenuo mora da bude ulo`eno jako mnogo energije.

„Da bi na ve{ta~ki na~in mogao da pokrene bilo {ta na {irem planu, ~ovek takvu energiju ne mo`e da proizvede“, decidan je na{ sagovornik.

Uz pomo} HAARP-a prou~avaju se visoki slojevi atmosfere,

jonosfera koja je bogata visokonaelektrisanim ~esticama koje imaju zna~ajan uticaj na prenos elektromagnetnih, pre svega, radiotalasa. A radiotalasi su niskoenergetski talasi, napomiwe Todorovi}.

„U odnosu na ono {to dolazi sa Sunca, a to je ~itav spektar, od radiotalasa, preko infracrvenog zra~ewa, vidqivog zra~ewa, UV zra~ewa, Iks zra~ewa, radiotalasi, to jest ono {to ~ovek mo`e da proizvede, su toliko mali inputi energije koji ni{ta bitno ne mogu da promene… Pogotovo {to ta energija koja se {aqe u jonosferu eksponencijalno opada sa rastojawem. Tako da neka bitna promena u jonosferi ne mo`e da se dogodi“, konstatuje on i dodaje da je u pore|ewu na ono {to u jonosferu dolazi sa Sunca, ono {to ~ovek emituje sa Zemqe tek trun~ica.

Todorovi} je govorio i o teorijama zavere da ~ovek mo`e da pokrene zemqotrese. Ove konstrukcije pojavile su se posle zemqotresa u Turskoj, koji je odneo vi{e od 50 000 `ivota. Prema tim teorijama, bio je to politi~ki napad na turskog predsednika Rexepa Tajipa Erdogana.

„Uz ograni~ewe da nisam seizmolog, ali kao poznavalac prirode u {irem smislu, mogu da ka`em da je za zemqotres tako|e potrebna silna energija, kako bi se pokrenulo tlo. Mislim da u pozadini tako|e stoji energija sa Sunca, koja je potrebna i za meteorolo{ke procese. To su toliko silne energije da ~ovek ne mo`e da ih napravi“, kategori~an je Todorovi}.

BOGATE ELITE

DR@E

GRA\ANE U STRAHU

Pri~a o tome da ~ovek mo`e da mewa vremenske uslove, pa i klimu prevazilazi meteorologiju i zadire u politi~ke, finansijski i ekonomske interese bogatih svetskih elita, smatra Todorovi}. Medijske kampawe su, prema wegovom mi{qewu samo vidqivi deo problema koje se podme}u gra|anima.

„U interesu im je da se ve}ina gra|ana sveta dr`i u strahu, da

se zapla{i. U osnovi je vladavina bogatih nad siroma{nima. ^ak i ova pri~a o klimatskim promenama ima to da bi bogate zemqe proizvodile nove „zelene tehnologije“ i prodavale je siroma{nim zemqama i nazad dobijale „~istu“ energiju. Istovremeno, zabrawuju siroma{nim zemqama da koriste standardnu energiju“, obja{wava on.

NOVI TIP KOLONIZACIJE

Prema wegovim re~ima, radi se o novom tipu kolonizacije. Nepogode koje su zadesile Srbiju, region, pa i Evropu, koriste se za uterivawe straha. Istina, dodaje on, nepogode stvaraju materijalnu {tetu i ugro`avaju qudske `ivote, ali, to nije od ju~e.

„Odavno je poznato da vremenske nepogode postoje. Ali svaki svetski region ima svoje specifi~nosti. Mi nismo na udaru tropskih ciklona, ve} smo pod uticajem ciklona umerenih {irina koje u na{ region uglavnom dolaze sa severnog Atlantika i prouzrokuju i zimske nepogode, velike ki{e, poplave, a leti bujice, grad, jake udare vetra… U odnosu na ve}i deo sveta, mi smo pomalo po{te|eni“, obja{wava Todorovi} i dodaje da kada mediji prenose vesti o nepogodama iz sveta koje odnose velike `rtve uz pri~u o navodnoj ~ovekovoj krivici na emisiju ugqendioksida, psiholo{ki uti~e na gra|ane.

„Sva ta pri~a, sa ovim lokalnim kratkotrajnim nepogodama, uz pri~u o promeni klime, zato {to ~ovek navodno naru{ava procese u atmosferi je jedna vrsta prevare. Koristi se qudsko neznawe, koje se upotrebqava, raznim metodama uticaja na gra|anstvo, da im se nametne ose}aj krivice. To je sve jedan dobar sistem prevare

da bi se gra|ani dr`ali u strahu i pokornosti“, ka`e Todorovi}.

VREMENSKE PRILIKE

EKSTREMNE, ALI DOGA\AJU SE

SVAKE GODINE

Vremenske prilike u Srbiji su donekle ekstremne, ali to se, kako ka`e, doga|a svake godine, mawe ili vi{e.

„Na na{em podru~ju, letwi period podrazumeva letwe vru}ine i letwe nepogode. Tako da ovogodi{we nepogode nisu nikakav izuzetak. Samo treba pratiti odre|ene prognoze i prilagoditi se potencijalno opasnim situacijama, {to jeste realno kada se uzmu u obzir ekstremne vrednosti, bilo da je to temperatura, vetar ili koli~ina padavina“, ka`e Todorovi}.

Na`alost, grad, kada se formira ne mo`e biti uni{ten, dodaje on. Pre oko sedamdeset godina po~eli su eksperimenti kako mo`e da se uti~e na gradonosne oblake, da se padawe grada ubla`i ili smawi. Vremenom se razvijala tehnologija kojom se uti~e na grad.

„Me|utim, u posledwih dvadeset, trideset godina, veliki broj zemaqa odustao je od operativnog

sprovo|ewa protivgradne za{tite. U Evropi i SAD time se bave privatne kompanije u ograni~enim oblastima, Me|utim, gradonosne oblasti nemaju granica – ako se naprave u jednoj oblasti, mogu da se prenesu u drugu. tako da ve} formirani led ne mo`e da se spre~i da pada“.

Govore}i o dugoro~nim prognozama, Todorovi} napomiwe da su one oduvek bile problemati~ne i da wihova ta~nost opada sa du`inom perioda o kome se radi. zato su najta~nije kratkoro~ne prognoze. Tako je u Srbiji, ali tako je i svuda u svetu.

„Dugoro~ne prognoze su specifi~ne i rade se na osnovu aktivnosti Sunca, ali to je jo{ na dugom {tapu. Ima istra`ivawa i zadataka da se doteraju neke stvari, da se prou~e i saznaju neki detaqi, da bi to bilo jo{ boqe. Dugoro~ne prognoze su okvirne i wih se ne treba bukvalno dr`ati, pogotovo ako se objavquju po datumima“, obja{wava on.

Sunce u odre|enim periodima pokazuje odre|enu pravilnost u aktivnostima, ali potrebno je jo{ mnogo istra`ivawa i budu}e generacije }e morati da usavr{avaju dugoro~ne prognoze.

narodu

ZABORAV JE JEDNAK IZDAJI

Na Vu~jem dolu bratimili se Nik{i} i Trebiwe

Na popri{tu velike Vu~edolske bitke koju su Crnogorci i Hercegovci vojevali protiv Turske zbratimili su se Nik{i} i Trebiwe, pijemonti srpstva u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

u jedan glas - kazao je predsednik

Op{tine Nik{i} Marko Kova~evi}, koji se prethodno u crkvi pri~estio kao nekada davno wegov slavni predak uo~i Vu~edolske bitke.On je podsetio na „zlatnu

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

Gora, Republika Srpska i Srbija. Dakle, novo ujediwewe ili pad granica bi}e ostvareno na miran na~in - poru~io je Kova~evi} uz glavnu poruku da `ive Crna Gora Republika Srpska i Srbija.Gradona~elnik Trebiwa Mirko ]uri} kazao je da se srpski narod danas klawa senima vu~edolskih junaka koji su vodili jednu od najsvetijih bitaka.

- Sloga na{ih predaka potrebna je danas nama. Uvek smo bili jedan narod. Nastavqamo istorijski kontinuitet dva pijemonta srpstva -Trebiwa u Republici Srpskoj i Nik{i}a u Crnoj Gori. Dosta je simbolike na ovom mestu, svetom za sve Srbe posebno nas Hercegovce i Crnogorce - naveo je ]uri}.

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

Ovom ~inu prethodila je sveta arhijerejska liturgija u crkvi sv. Antinogena koju su slu`ili episkopi zahumsko-hercegova~ki Dimitrije i budimqansko-nik{i}ki Metodije.

- Ovaj sabor pokazuje da je Hercegovina `iva sa obe strane granice gde se u ovoj dolini glasno ~uje ime Gospodwe, ime srpsko, i stapa

Razgovor

predsednika

nit” koja ve`e srpski narod od Nevesiwske pu{ke, bitke na Vu~jem dolu i ujediwewa 1918.godine.

- Moramo znati ko smo, odakle smo i ~iji smo. Jer, zaborav je jednak izdaji. Da ove granice padnu ne treba mewati dr`avno-pravni status, jer tu je Evropska unija, otvoreni Balkan, pa ako toga i ne bude, onda to treba da urade Crna

RS i Zorana Milanovi}a

zagolicao javnost najvi{e zbog helikoptera VS kojim je prvi ~ovek Srpske doputovao u Hrvatsku

Dan nakon sastanka politi~kih lidera u Bosni i Hercegovini, koji je obele`ila izjava o „izlasku iz perioda velike galame”, intrigantna situacija odvijala se na ostrvu Hvar, gde je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u utorak stigao na razgovor s hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovi}em. Ova nenajavqena poseta i susret dvojice predsednika odmah su privukli pa`wu medija, a posebno jer je Dodik u Hrvatsku doputovao helikopterom Vojske Srbije.

Vi{e detaqa doneo je sarajevski portal „Kliks”, koji postavqa pitawe „za{to je Dodik helikopterom Vojske Srbije doleteo do Milanovi}a”. U tekstu se navodi kako ovo pitawe spada u red onih simptomati~nih, jer neminovno ima dubqu politi~ku pozadinu, koja odra`ava specijalne veze Srbije i Srpske, odnosno Vu~i}a i Dodika. U trenutnim okolnostima, Dodik izgleda kao veza na relaciji Vu~i}–Milanovi}, poku{ava „Kliks” da „odgonetne” misteriju Dodikove posete Hvaru.

Nejasno}e u vezi sa helikopterom dodatno su doprinele misterioznosti ovog susreta. Izvesno je da su Dodika na helidromu na Hvaru do~ekali automobili zagreba~kih registracija, a Milanovi} i Dodik dru`ili su se u restoranu, izvestio je zagreba~ki „Indeks”. Hrvatska agencija „Hina” javila je kako je Dodik u utorak nenajavqeno doputovao na Hvar, da bi nakon toga istim helikopterom otputovao u Srbiju, gde je zajedno s Aleksandrom Vu~i}em posmatrao ve`bu Vojske Srbije na „Pasuqanskim livadama”. Razgovor dvojice suseda poslu`io je portalu „24 sata” kao povod za kri-

Vu~edolska epopeja za vek vekova urezala se u narodno pam}ewe kao i spomen na slavne junake bitke, koji su krv svoju prolivali za krst ~asni i slobodu zlatnu, za oslobo|ewe i ujediwewe srpskog naroda. Tu pobedu, kako je rekao profesor dr Jovan Deli}, kao vrhovni komandant izvojevao je tada{wi knez, kasniji kraq Crne Gore Nikola I Petrovi}, „car junaka”, gde su se Crnogorci i Hercegovci zajedno i jednodu{no borili.

JELA SA RO [ TIQA

ZBOG KANCERA GUBIMO RADNIKE

Sve ve}i broj zahteva za odlazak u invalidsku penziju u Srpskoj

Broj radnika koji zbog bolesti odlaze u invalidsku penziju u Republici Srpskoj, iz godine u godinu, sve je ve}i, a kanceri i bolesti srca i krvnih sudova su najzastupqenija stawa zbog koji se gubi radna sposobnost.

Prema podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe RS (Fond PIO), naj~e{}e bolesti zbog kojih radnici ostaju bez radne sposobnosti su maligne, u procentu od 22,4 odsto, prate ih kardiovaskularne sa skoro 20 odsto, a potom slede i du{evne bolesti sa 18,8 odsto.

tiku Milanovi}a. U tekstu se navodi kako se hrvatski predsednik sva|a sa svima – Sarajevom, Briselom, NATO-om, Amerikom – izuzev s Rusima. Nije boqe pro{ao ni Dodik, koga su hrvatski mediji, koji ovom susretu uglavnom daju negativnu konotaciju, opisali kao ~oveka koji se sastaje jedino s liderima Rusije, Hrvatske, Srbije i Ma|arske.

Hrvatski mediji akcenat stavqaju na to {to je poseta organizovana bez slu`bene najave. Bavili su se i detaqima, pa pi{u kako je Dodik na Hvar do{ao u opu{tenom izdawu, te navode da ga je nedaleko od rezidencije hrvatskog predsednika do~ekalo obezbe|ewe, a navodno su se, kako saznaje Televizija Nova, ubrzo uputili na ostrvo Ze~evo. Dodik je istakao da je s Milanovi}em „razgovarao o pitawima bitnim za Srpsku. Zahvalio je na gostoprimstvu i dodao da mu je predsednik Hrvatske preneo da podr`ava dogovor legitimnih politi~kih predstavnika tri konstitutivna naroda u BiH koji osigurava wihovu ravnopravnost u skladu s „Dejtonom”.

Iz Fonda PIO upozoravaju da su maligne bolesti postale dominante, i da za razliku od zemaqa regiona, predwa~e nad kardiovaskularnim bolestima.- To se naj~e{}e obrazla`e savremenim i stresnim na~inom `ivota, zaga|ewem `ivotne sredine, hrane, vode, vazduha ili direktnim povezivawem nastanka karcinoma i du{evnih bolesti, kao posledice ratnih doga|aja i bombardovawa RS municijom sa osiroma{enim uranijom u periodu 1992-1995, kao i teritorije SRJ od strane NATO snaga 1999. godine - naveli su u Fondu PIO.Zabriwavaju}i podaci Foda PIO govore da iz godine u godinu imaju sve ve}i broj zahteva za ostvarivawe invalidske penzije.

- Od januara do juna 2023. izvr{eno je 2.926 procena radne sposobnosti, {to je u odnosu na isti period pro{le godine vi{e za 628, ili 27,3 odsto - govore podaci Fonda PIO.Postojawe invalidnosti utvr|eno je kod 758 osoba ili 25,9 odsto od ukupnih zahteva. Kod 4,4 odsto osiguranika utvr|eno je da invalidnost ne postoji, kod wih 52,3 osto le~ewe nije bilo zavr{eno, a kod 17 odsto utvr|ena je smawena radna sposobnost. Kod ~etiri osiguranika potvr|eno je da postoji opasnost od nastanka invalidnosti.U Privrednoj komori Bawaluka potvrdili su da sve vi{e radnika ide u invalidsku penziju.

- Pored odliva radnika u inostranstvo, to je veliki problem za doma}e privrednike. Najvi{e se radi o prera|iva~kim granama, kao {to su tekstilna, obu}arska, ko`arska i metalna. Pogo|eni su i poqoprivrednici koji ne mogu na}i radnike za sezonske poslove - rekao je predsednik Podru~ne privredne komore Bawaluka Goran Ra~i}.

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

”Misterija” Dodikovog sletawa na Hvar

Po~ele konsultacije o formirawu Vlade Crne Gore

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} po~eo je konsultacije o mandataru za formirawe nove crnogorske Vlade, prvi razgovor je sa liderom Pokreta Evrope sad Milojkom Spaji}em, a po tom sa predsednikom Demokratske partije socijali sta (DPS) Danijelom @ivkovi}em, javqaju podgori~ki mediji.Konsultacije }e biti odr`ane u predsedni~koj rezidenciji, a Milatovi} je ranije rekao da, iako ima rok od 30 dana, o~ekuje da }e razgovore sa predstavnicima parlamentarnih stranaka zavr{iti u narednih 15 dana.

„Potreba je da {to pre dobijemo stabilnu i evropsku vladu. Ja }u uraditi svoj deo posla, a mislim da bi trebalo na svim stranama politi~kog spektra da bude dovoqno odgovornosti i ozbiqnosti“, naveo je Milatovi}.

U novom sazivu Skup{tine lista Pokreta Evropa sad (PES), koju je predvodio Milojko Spaji}, ima najvi{e poslanika – 24, a koalicija Zajedno, okupqena

oko Demokratske partije socijalista, na ~ijem ~elu je bio Danijel @ivkovi}, 21 poslanika.Prema rezultatima izbora odr`anim 11. juna, koaliciji Za budu}nost Crne Gore pripalo je 13 mandata, koaliciji Demokrata i Gra|anskog pokreta URA 11, a Bo{wa~koj stranci {est.Po dva predstavnika u parlamentu imaju koalicija Socijalisti~ke narodne partije i Demosa i Albanski forum, a po jednog Hrvatska gra|anska inicijativa i Albanska alijansa.

NA DVA SATA BLOKIRALI GRANI^NE PRELAZE:

Protest radnika Instituta Igalo

Kako su i najavili, radnici Instituta Igalo, gra|ani i pacijenti ove ustanove su blokirali oba grani~na prelaza prema Hrvatskoj, na Debelom brijegu i na Kobili. Protest i blokadu koja je trajala do 20 sati, a tokom koje su se stvorile ogromne gu`ve na oba grani~na prelaza, organizovala je Sindikalna organizacija Instituta i Unija slobodnih sindikata Crne Gore, zbog situacije u ~uvenoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj se gu{e u problemima a nadle`ni u dr`avi nisu pru`ili nikakav model za re{avawe problema.

Okupqenima se obratio generalni sekretar Unije Sr|a Kekovi} i istakao da ova organizacija sna`no podr`ava opstanak Instituta, ali i da je, kao gra|anin i kao sindikalac tu`an, zbog simboli~ne blokade saobra}aja u jeku turisti~ke sezone, jer je to izgleda na~in da javnosti i Vladi skrenu pa`wu da je Institut potreban gra|anima Crne Gore.

– Mislili smo da ne}e do}i do ovog doga|aja, ali vreme isti~e.

Medicinski i nemedicinski kadar odlazi i ako se taj pogrom nastavi, niko vi{e ne}e vratiti Institut na zelenu granu - poru~io je Kekovi} i naveo da u Institutu borave najte`i pacijenti, ne samo odrasli, ve} i deca koja ovde naprave prve korake ali i ona sa posebnim potrebama. - Zar je potrebno da Institut bude privredni subjekt koji treba da posluje sa dobiti ili je potrebno da radi, da bi mi imali zdravu naciju.

DO[LA NEPOKRETNA; SADA STOJE]I BRANI INSTITUT

Sve je dirnula pri~a pacijentkiwe Nata{e Drakule.

- Imala sam te{ku operaciju u Berlinu i bila sam paralizovana u maju i junu. Do{la sam u kolicima i mislila sam u to vreme da }u skoro umreti. Poslije operacije nisam znala gde }u jer sam bila nepokretna i onda sam se setila Igala jo{ iz biv{e Juge. Direktnim letom iz Berlina sam do{la i pre nekoliko sedmica nisam mogla hodati, a sada sam pokretna!Dodala je da je i ona Novqanka iako ne iz Herceg Novog ve} iz Novske u Hrvatskoj, ali se u Igalu ose}a kao kod ku}e.

- @ivela sam svuda u svetu ali nisam nigde videla ovoliku posve}enost i predanost kao ovde, koliko qudi rade i koliko su efikasni u tim terapijama - kazala je Drakula.

Kekovi} je potom informisao da je zapo~ela kampawa „Za spas Instituta“, a osim Unije i Sindikata Instituta ukqu~ila se i lokalna samouprava. Kampawa podrazumeva peticiju gra|ana i posete op{tinama u Crnoj Gori, gde }e biti organizovane dvo~asnovne tribine posve}ene Institutu. Bolna je bila poruka dr Marije Obradovi}, predsednice sindikata Instituta Igalo, koja je rekla da „U na{oj dr`avi nas niko ne ~uje pa smo do{li da svoju muku svetu iznesemo”. Dodala je da radnici nisu dobili zarade, nije potpisan kolektivni ugovor, nije na|eno re{ewe za dug Instituta.

- Ne}emo vi{e da ~ekamo i da molimo ni da verujemo. Sada zahtevamo da se dr`ava ukqu~i u re{avawe problema Instituta odmah, isplate zara|enih plata, potpisivawe kolektivnog ugovora i da se na|e re{ewe za dug prema Jugobanci, a najboqe uz na{u pomo} rehabilituju}i pacijente iz Srbije u Institutu. Mi smo na to spremni - kazala je Obradovi}.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA

I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

[AMAR DEMOKRATIJIMILOJKO NE DA NIJEDAN RESOR Kne`evi} posle sramnog Spaji}evog predloga - Na

poni`ewa ne}emo pristati

Nosilac liste Za budu}nost Crne Gore i lider Demokratske narodne partije Milan Kne`evi} saop{tio je nakon sastanka sa predsednikom Pokreta Evropa sad Milojkom Spaji}em i predstavnicima Demokratske Crne Gore da ta koalicija ne}e pristati na poni`ewa.

Naime, Spaji} je liderima ZBCG-a predlo`io da podr`e wegovu vladu, ali da ne dobiju ni jedan jedini resor niti mesta po dubini, {to su Milan Kne`evi} i Andrija Mandi} odbili. Kne`evi} je na Fejsbuk profilu naveo da je ZBCG tra`io trostruko mawe nego {to im pripada po izbornom rezultatu.

– Javnosti i istine radi, na dana{wem sastanku sa PES i DCG tra`ili smo trostruko mawe nego {to nam pripada: predsednika Skup{tine i dva ministarstva. Na poni`ewa ne}emo pristati. Leba i luka ako treba, ali s narodom – poru~io je Kne`evi}.

SVE@E

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}

Nosilac liste Za budu}nost Crne Gore i lider Demokratske narodne partije Milan Kne`evi}

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

U porodili{tu u Pasjanu, u utorak 25. jula, rodila se hiqadita beba od otvarawa ovog porodili{ta 14. januara 2015, de~ak dug 56 cm i te`ak 3.010 gr. Majci Tamari Jankovi} iz sela Berivojce u Kosovskoj Kamenici, to je drugi poro|aj, a ona i beba se ose}aju odli~no.

U prvih {est meseci ove godine, u ovom porodili{tu ro|ene su 63 bebe, {to je u granicama proseka u posledwih nekoliko godina u Kosovskom Pomoravqu.

Porodili{te u Pasjanu, koje funkcioni{e u sastavu Zdravstvenog centra Gwilane, i koje je

U

PORODILI[TU

jedino u Kosovsko-pomoravskom

okrugu (op{tine Gwilane, Kosovska Kamenica, Novo Brdo i Kosovska Vitina) otvorio je predsednik Srbije Aleksandar

Vu~i} 14. januara 2015.godine.

Kolektiv ove medicinske ustanove koja se brine o javnom zdravqu gra|ana koji `ive u Kosovskom Pomoravqu i svi zaposleni ose}aju radost i ponos zbog jubilaranog hiqaditog ro|ewa deteta u porodili{tu u Pasjanu.

Odmah nakon objavqivawa vesti o hiqaditoj ro|enoj bebi u Pasjanu, javio se predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izraziv{i

POSLE NAPU[TAWA KOSOVSKIH INSTITUCIJA

OD STRANE SRBA 5. NOVEMBRA 2022. GODINE

Novi srpski policajci u uniformama tzv. kosovske policije

Od ponedeqka 24. jula, policijska stanica u severnom delu Kosovske Mitrovice dobila je 74 nova policajca, koji su svi iz nealbanskih zajednica, a Srba je 45, vi{e od polovine, 16 je Bo{waka, tri Tur~ina i osam pripadnika iz romske, a{kalijske i egip}anske zajednice.

Zamenik komandira tzv. Kosovske policije za region Sever Veton Eq{ani je potvrdio da su novi srpski policajci u Kosovskoj policijskoj slu`bi iz razli~itih krajeva KiM, a da ih je najvi{e iz op{tina sa severa, iz Mitrovice, Leposavi}a, Zve~ana i Zubinog Potoka.

Eq{ani je potvrdio da novi policajci rade od 24. jula ali i da wihova obuka te~e i daqe.

- Sada se kroz prakti~an rad dodatno obu~avaju za rad u patrolama i na drugim potrebnim zadacima. Oni }e se i naredna dva, tri meseca obu~avati , kazao je za ‚’Jedinstvo’’ Eq{ani.

Ovi policajci su deo grupe od 418 svr{enih kadeta, a u toku je i novi konkurs, do 27. jula, za prijem novih policajaca.

Ovo je tre}i konkurs od kada Srbi, 5. novembra 2022. godine, napustili kosovske institucije, ukqu~uju}i i policiju. Pri{tina je tada zvani~no objavila da je Kosovsku policiju napustilo 547 srpskih policajaca.

Na sastanku svih predstavnika Srba u kosovskim institucijama u Zve~anu ( 5. novembar 2022.g.) doneta je jednoglasna odluka o napu{tawu svih kosovskih institucija – srpskih ministara, poslanika, gradona~elnika op{tina, op{tinskih odbornika, kosovske policije, sudskih ustanovea i drugih kosovskih institucija.

Za ovakvu odluku jednoglasno je okrivqena Pri{tina i Aqbin Kurti koji su se neodgovorno pona{ali u sprovo|ewu Briselskog sporazuma ali razlozi su i brojni nedemokratski jednostrani potezi Pri{tine usmereni direktno protiv Srba.

Mајка Тамара Јанковић са новорођеним сином Лазаром

`equ da }e biti kum detetu, kome je dao ime Lazar, {to su majka i porodica Jankovi} odu{evqeno prihvatili.

Predsednik Vu~i} uputio je srda~ne ~estitke majci Tamari i ocu

Nikoli na ro|ewu sina. Predsednik sre}noj porodici

{aqe i poklone kao podr{ku za bebine prve dane, a ~im se za to steknu uslovi izrazio je `equ da primi porodicu Jankovi} i upozna malenog Lazara.

Porodili{te u Pasjanu va`i za jedino seosko porodili{te u

Srpsko selo Pasjane

Evropi. Porodili{te u Pasjanu je u 2022 godini imalo 150 ro|enih beba. Bolnica u selu Pasjane va`i i za stub opstanka Srba u Kosovskom Pomoravqu.

^E[KA POSLE PRIZNAWA NEZAVISNOG KOSOVA 2008 GODINE Prvi

put imenovala ambasadora u Pri{tini

^e{ka }e prvi put poslati svog ambasadora u Pri{tinu, 15 godina nakon priznavawa nezavisnosti Kosova i Metohije, saop{tilo je 25 jula ~e{ko Ministarstvo spoqnih poslova.

Predsednik ^e{ke Republike Petr Pavel imenovao je Bohumila Mazaneka za ambasadora na KiM, na predlog Vlade. Do sada je diplomatsku misiju u Pri{tini vodio otpravnik poslova.

Vlada biv{eg premijera Mirka Topolaneka priznala je nezavisnost Kosova 2008. godine.

Dok se stav ~e{ke dr`ave po

pitawu nezavisnosti nikada nije promenio, dvojica biv{ih predsednika ^e{ke, Vaclav Klaus i Milo{ Zeman, nisu imenovali ~e{kog ambasadora na Kosovu, jer su obojica bili `estoki protivnici odluke vlade tada{weg premijera da se uprkos o{trim protestima opozicije i podelama u samoj vladaju}oj koaliciji desnog centra prizna jednostrano progla{ena nezavisnost Kosova i Metohije.

Petr Pavel, biv{i {ef ~e{ke vojske i visoki zvani~nik NATO-a, zapo~eo je petogodi{wi mandat predsednika ^e{ke Repu-

blike 9. marta 2023. Imenovani ambasador Mazanek je jedan od ~e{kih diplomata sa diplomom Moskovskog dr`avnog instituta za me|unarodne odnose, a do sada je bio ambasador u Litvaniji, otpravnik poslova u Tajlandu i generalni konzul u Kini i Poqskoj.

U glavnom gradu ^e{ke Pragu se svake godine 17. februara, na dan jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova 2008. godine, odr`avaju demeostracije sa velikim transparentom na ~elu ‚’Kosovo je Srbija’’.

ZAHVAQUJU]I HUMANITARNOJ ORGANIZACIJI ”SOLIDARNOST ZA KOSOVO”

Zahvaquju}i humanitarnoj organizaciji “Solidarnost za Kosovo”, ovog leta 42 mali{ana iz srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, po prvi put ima priliku da se susretne sa morem. Deca iz Velikog Ropotova, Raniluga, Kosovske Kamenice i Gora`devca na letovawe su otputovala u Tivat gde }e sedam dana u`ivati u kupawu, sun~awu, umetni~kim i spotskim aktivnostima, kao i obilascima

turisti~kih znamenitosti.

“Prvi susret s morem je uvek nezaboravan! Mali{ani iz kosovsko-metohijskih enklava stigli su danas u Tivat i odmah osetili “miris mora” koji za wih predstavqa “miris slobode”. Pravo je u`ivawe gledati wihovu radost”

napisao je na svom Fejsbuk profilu Arno Gujon, predsednik oganizacije “Solidarnost za Kosovo”. Podsetimo, ova organizacija u saradwi sa Eparhijom ra{ko –prizrenskom organizuje letovawe za decu iz socijalno ugro`enih porodica ve} 11 godina.

NEOBI^NE PRI^E JEDNOG SRBINA IZ JU@NOAFRI^KE REPUBLIKE

Srpski lovac na vanzemaqce

Pi{e: Marko Lopu{ina

In`ewer Mom~ilo Momo Radovanovi} iz Pretorije je nedavno video vanzemaqski svemirski brod iznad svoje ku}e u Ju`noafri~koj Republici. Ovo je bio 330 susret ovog neobi~nog Srbina sa svemircima. Radovanovi} je svetski fenomen, jedini ~ovek “vidilac vanzemaqaca” u Africi, Evropi i SAD.

Ro|en je u Sarajevu 1954. godine, gde je zavr{io Ma{insko-tehni~ku {kolu, zapo~eo studije ma{instva i ekonomije. Jo{ u Sarajevu prvi put se susreo sa nebeskim letilicama i vanzemqacima 1985. godine. Dok je `iveo u Bosni, biv{i fudbaler Nurif Nargili} Amba, centarfor FK “Sarajevo” i radnik fabrike “Pretis”, rekao je Momi da je video neko `uto svetlo iznad krova wegove ku}e. Sada je Momo progovorio o tome:

- Dragi Bog je rekao u Svetom Pismu da svi oni koji iskuse Wegova ~udesa moraju pri~ati o tome. Kako bi qudi verovali da Bog postoji, ako oni }ute. A u Otkrovewu Jovanovom re~eno je da qudi ne veruju, dok ne vide ~udesa. Imam 47 svedoka svojih svemirskih randevua sa bi}ima iz kosmosa – poverio mi se Radovanovi}.

Zbog rata u SFRJ iselio se iz Vogo{-

TELEPATIJA

„Telepatska komunikacija izme|u vanzemaqskih – bo`anskih bi}a i mene svakako postoji godinama – tvdi Mom~ilo.. Za to imam mnogo primera, a neke sam opisao i u mojoj kwizi. Dragi Bog mi se javio glasom dva puta, spasavaju}i moj `ivot i `ivot moje porodice. Zamislite samo kakav je to {ok, kad vam se javi nepoznat glas u u{ima, dok vozite automobil i svoju porodicu u wemu. U pola dvanaest u no}i i na nekoliko desetina metara pre semafora, ka`e vam da zaustavite auto i da ~ekate, a imate zeleno svetlo ispred sebe. Poslu{ao sam taj glas i spasao od smrti sebe i porodicu, jer je u trenu tuda projurio automobil brzinom 150 kilometara na sat“.

}e 1992. godine. Naredne 1993. godine emigrirao u Ju`noafri~ku Republiku (JAR). Diplomirao je u Johanesburgu i radi kao in`ewer i astrolog. Do danas je li~no 49 puta video svemirce, 38 puta ih telepatski pozvao, a 240 puta video svetla wihovih letelica. Autor je kwige “^ovek koji poziva NLO”. Mom~ilo Momo Radovanovi} video je Bo`ja i nebeska ~uda. Ameri~ki institut “Xon E. Mek” za psihologiju snimio je tro~asovni dokumentarni film o wegovim susretima za vanzemaqcima. To je wegova istinita pri~a.

O tome ovaj Sarajlija iz Ju`noafri~ke Republike eksluzivno govori za na{ list:

- Moja iskustva sa Bo`jim ~udesima traju preko 35 godina i ne prestaju. U po~etku sam pod uticajem medija, a posebno Holivuda, mislio da su neidentifikovano lete}i objekti NLO letelice, kojima nekakvi qudi koji `ive na drugim planetama, nama Zemqanima dolaze u posetu. Tokom vremena sam promenio mi{qewe. NLO su Bo`ja i kosmi~ka ~udesa – tvrdi danas Momo Radovanovi}.

Svoj „prvi brod vanzemaqaca“ u Ju`noafri~koj Republici video je 1995. godine. Radovanovi} je video vanzemaqce 6. septembra 2022. godine, iznad svoje ku}e, oko 10 sati prepodne. I to i danas jako dobro pamti:

- U jednom trenutku sam vidio na nebu ne{to veliko kao pravougaoni brod belosivkaste boje. Sjurio se iz nebesa vertikalno na dole ka Zemqi. U prvi mah sam pomislio da je to neki papir, koji je vetar negdje podigao u nebesa. Ali, vetra uop{te nije bilo, bio je sun~an dan. Taj objekat spustio se na mawe od 50 metara iznad mog krova i stao. Ustao sam naglo. Odjednom se upalila svetla srebrnkaste boje, pa nisam mogao da vidim konture objekta. Podigao sam obe ruke u vis i po~eo da ma{em vanzemaqcima u wihovom brodu. Intenzitet svetla se naglo poja~ao. Otr~ao sam po foto aparat, ali kada sam se vratio iz ku}e, vanzemaqci su odleteli sa svojim brodom prema severu. Napravio sam nekoliko snimaka samo tog svetla, od kog nikakve delove broda nisam video – pripoveda mi uzbu|eni Momo.

Ovo je tre}i put da se nepoznata letilica serije NLO pojavio iznad krova wegove ku}e u Ju`nojAfrici. Prvi put kad se to desilo pre 11 godina.

- Tada su dva objekta, kao dva balona, stajala na jednom mestu na nebu i onda krenula „negde“. Kada sam dan ranije posetio prijateqe u Pretoriji, video sam da ne{to tajanstveno leti, ne tako visoko od zemqe, mo`da dvesta- trista metara, crvenkaste

Mom~ilo Radovanovi} iz

Pretorije u Ju`noj Africi ve} 35 godina vi|a NLO i svemirce. On tvrdi da ih je ~ak 38 puta telepatski pozvao u ku}u u koju su u{li kao ble{tavi zrak. Poru~uje da }e vanzemaqci si}i na Zemqu 2031. godine

zvezdama - pri~a Momo Radovanovi}.

boje. Kom{ije su tako|e videle i rekle da je to balon, ali sam se pitao za{to se ne kre}e kad vetar duva. Odjednom, letelica je krenula vertikalno i oti{la u nebesa!

Momo ga je snimio i na fotografijama se mo`e videti da je objekat mewao oblik od pravougaonog do okruglog. Ovo je Momo prijavio Agenciji za kosmi~ka istra`ivawa iz Johanesburga. Wegov menaxer Til Xons mu je rekao da je to mogao da radi samo Nikola Tesla i Artur Henri Metju, autor kwige „Zid svetlosti“, koji su vi|ali vanzemaqce kao i Momo Radovanovi}.

- Meni vanzemaqci ulaze u ku}u. Dolaze mi kroz prozor kao laserski i ble{tavi zrak. Osvetqavaju policu sa kwigama, pa se razlevaju kao pravougaono svetlo du`ine jedan metar u obliku slova T. Slede}e no}i probudim se u isto vreme i vidim kroz zavese da neko u duga~koj crvenoj mantiji ili haqini stoji. Prestravio sam se da nije neki kriminalac, ali sam se uverio da je vanzemaqac, jer je namah nestao prema

Kazuje da je video svojim o~ima tri vanzemaqska bi}a davne 2002. godine, 6. maja. Jedan od wih koji je imalo krila, dematerijalizovao se u malom oblaku sivog gasa koji se pojavio ispred wega. To se desilo na samo 10 metara od Mom~ila Radovanovi}a i druga dva ~oveka koji su bili sa wim. - Moj sin Gordan i ja smo {etali poqem jedne no}i u Pretoriji. Videli smo ~udnu srebrnu letelicu visoko iznad nas. Visila je na nebu neko vreme i potom naglo nestala. Tada sam postao svestan da mogu da pozovem vanzemaqce da me posete - pri~a Mom~ilo i obja{wava - Nekada sam vodio qude na okolna brda i planine u Bosni, a i ovde u Ju`nojAfrici, da im poka`em, da doka`em, da mogu da pozovem vanzemlaqce da do|u sa NLO, da se pojavim ispred wih. Pozvao sam 1996. godine ameri~kog i jugoslovenskog konzula da gledaju samnom susret sa vanzemaqcima.. Opisuje venzemaqce kao neku vrstu inteligentne energije koja dolazi u obliku svetlosti na odre|eno mesto i u ta~no odre|eno vreme. Mnoge qude je kao svedoke uveravao da vanzemaqci postoje. Ovaj Sarajlija ima dosta `ivih svedoka svojih svemirskih randevua sa bi}ima iz kosmosa. - Vanzemaqci ne li~e na qude, niti na lutke iz filmova. Oni nisu materijalizovani lik ve} intelektualna energija koja isijava svetlost. Ta energija je nekoliko puta ulazila i u moju sobu. Vanzemaqce treba o~ekivati na planeti Zemqi tek 2031, ali ne u Srbiji. Oni }e se pojaviti u SAD i u Ju`noj Africi - ka`e Radovanovi}, koji veruje da ima osobine vizionara.

Ka`e da je svestan da wegove spoznaje i iskustvo prevazilaze nau~na znawa i deluju zbuwuju}e, pa nau~nici ne `ele da se upu{taju u ne{to {to nisu sami videli, {to ne znaju da objasne, da ne sru{e svoju reputaciju. @ao mu je {to nije nai{ao na razumevawe u NASA, ESA, pa i Beogradskoj astronomskoj opservatoriji.

- ^udno mi je da se nauka i nau~nici ne interesuju za NLO i svemirce, kada je i sam Nikola Tesla rekao da je dobijao sve svoje nau~ne ideje iz kosmosa. Govorio je o svojoj beloj golubici, ovaplo|ewu wegove kosmi~ke veze, koju je hranio godinama. Sve dok je bela golubica dolazila na Teslin prozor, on je stvarao genijalna dela – podse}a Radovanovi}.

Ovaj Sarajlija iz Pretorije tvrdi da on nije prorok ve} samo Srbin, koga je Bog odabrao da mu {aqe poruke i otkriva svoja nebeska i svemirska ~udesa.

NLO iznad Afrike

Mom~ilo Momo Radovanovi} ispred svoje ku}e

Ku}a Srbina iz JAR koju pose}uju NLO

TE[KA SUDBINA NAJPOZNATIJEG AUSTRALIJANCA

Slu~aj Asan`: SAD odbile poziv Australije da prekinu progon osniva~a Vikiliksa

Slu~aj Asan` postao je opasan presedan za slobodu {tampe i mogao bi da na{teti ugledu SAD.

Sa slu~ajem Xulijana Asan`a, osniva~a Vikiliksa, optu`enog za objavqivawe poverqivih spisa ameri~ke vojske i diplomatskih depe{a 2010. godine, se odugovla~i i `eqa svih Australijana-

taniji. Australijska vlada nije strana u ovom pravnom postupku, niti mo`emo da interveni{emo”, rekla je ona i podvukla da postoje ograni~ewa za ono {to se mo`e posti}i izme|u dveju vlada „sve dok se procesi protiv osniva~a Vikiliksa ne zavr{e”.

Entoni Blinken je potvrdio da je australijska vlada vi{e puta

nu bezbednost, a u korist na{ih protivnika, i pomenute qude su dovele u ozbiqnu opasnost od fizi~kih povreda i pritvora”, rekao je dr`avni sekretar SAD.

Asan`ov brat Gabrijel [ipton rekao je da je sada na premijeru Australije da „stavove Australijanaca stavi pred samog predsednika Bajdena tokom predstoje}e posete SAD”.

„Otpor dr`avnog sekretara Entonija Blinkena prema Australcima koji zahtevaju Xulijanovu slobodu je dubqi, znaju}i da je Amerikanac i biv{i vojni analiti~ar ^elsi Mening, koji je navodno odao informacije, slobodan od 2017. godine”, podsetio je [ipton na slu~aj iz Obamine administracije, kada je tada{wi predsednik SAD je ubla`ila kaznu transrodnom Meningu.

Savetnik australijske Asan`ove kampawe, ugledni advokat Greg Barns, tako|e je odgovorio na Blinkenove komentare.

ca je da se to {to pre zavr{i, izjavila je ministarka spoqnih poslova Australije Peni Vong na sastanku sa ameri~kim dr`avnim sekretarom Entonijem Blinkenom i ministrom odbrane SAD Lojdom Ostinom u Brizbejnu.

„Jasno smo izneli svoje gledi{te da slu~aj gospodina Asan`a predugo traje, kao i svoju `equ da bude doveden do kraja. Razumela sam da je Asan` ponovo ulo`io `albu u Velikoj Bri-

pokretala ovo pitawe sa SAD i rekao da razume „zabrinutost i stavove Australijanaca”, pi{e „Gardijan”.

„Asan` je u Sjediwenim Dr`avama optu`en za veoma te{ko kriminalno pona{awe u vezi sa svojom navodnom ulogom u jednom od najve}ih curewa poverqivih informacija u istoriji na{e zemqe. Radwe za koje se tvrdi da je po~inio nose rizik od veoma ozbiqne {tete po na{u nacional-

REFERENDUM U FOKUSU

Kolonizacija

Kolonizacija je „najboqe {to se desilo Australiji“, izjavio je Xon Hauard, drugi najdugove~niji premijer te zemqe. Povod za wegovu izjavu je istorijski referendum o priznawu starosedela~kog stanovni{tva, koji se odr`ava ove godine.

Glasawe bi moglo da promeni ustav, a starosedeocima donese ve}e pravo glasa o zakonima i politikama koje ih se direktno ti~u.

Politi~ka debata podelila je australijsko dru{tvo.

Govore}i o predstoje}em glasawu za doma}i list „Australijen“, Hauard je rekao da je kolonizacija bila „neizbe`na“.

„Smatram da je britanska kolonizacija bila najboqe {to nam se dogodilo“, ocenio je. „Nije da su bili savr{eni, ali su bili beskrajno uspe{niji i ve}i dobrotvori nego drugi evropski kolonizatori“.

Predstoje}e glasawe je prvi referendum

„Australija je najbli`i saveznik SAD. Blinken mora da razume stav Australijanaca prema kojima Xulijan mora odmah da bude pu{ten na slobodu i da mo`e ponovo da se pridru`i porodici”, rekao je Barns.

Slu~aj Asan` postao je opasan presedan za slobodu {tampe i mogao bi da na{teti ugledu SAD.

Ina~e, 48 poslanika i senatora, ukqu~uju}i 13 iz vladaju}e Laburisti~ke partije, reklo je da se

optu`be – koje ukqu~uju 17 ta~aka po Zakonu o {pijuna`i i jednu ta~ku po Zakonu o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi – odnose na Asan`ove objave „kao novinara i izdava~a” u informacijama „sa dokazima o ratnim zlo~inima, korupciji i kr{ewu qudskih prava”. Alijansa za medije, zabavu i umetnost tvrdi da krivi~no

ali dramati~an pad javne podr{ke promenama.

Hauard je jedan od najuticajnijih konzervativnih politi~ara, koji vodi kampawu protiv izmena ustava, a wegova shvatawa o starosedeocima izazivaju kontroverze.

Wegova vlada oslabila je polo`aj starosedelaca kada je u pitawu pravo na zemqi{te i suspendovala akt o rasnoj diskriminaciji.

Odbila je i da se izvini desetinama hiqada dece Aborixina i starosedelaca sa ostrva Tores Strejt, koje su vlasti oduzimale od porodica do sredine 1960-ih.

gowewe Asan`a „ugro`ava novinarstvo svuda u svetu i podriva reputaciju Sjediwenih Dr`ava kao bezbedno mesto za slobodu {tampe i slobodu govora”. Asan` kona~nu odluku britanskog sudstva o ekstradiciji ~eka u zloglasnom londonskom zatvoru Belmar{ jo{ od aprila 2019. godine.

vlasti objavile izve{taj o seksualnom zlostavqawu dece u zajednicama Aborixina. Hauard ju je u nedavnom intervjuu branio, nazivaju}i je „dobrom staromodnom dozom dobre uprave“.

Politi~ki saveznici biv{eg premijera na{li su se na meti optu`bi da namerno {ire neistine o potencijalnim promenama. Me|u wima je i savezni opozicioni lider Piter Daton, koji je upozorio da }e glasawe imati „orvelovski efekat“ na australijsko dru{tvo, daju}i starosedeocima ve}a prava i privilegije.

u Australiji od 1999. godine, a po~etkom 2023. najavio ga je premijer Entoni Elbaneze.

Protivnici promena ka`u da je glasawe simboli~an gest, koji ne}e dovesti do stvarnih promena, a istovremeno podriva postoje}e vladine strukture u Australije.

Nedavne ankete su pokazale stabilan,

Hauard je 2007. bio idejni tvorac „Intervencije“ – politike raspore|ivawa australijske vojske u 73 udaqene starosedela~ke zajednice {irom Severne Teritorije.

Ovakva odluka kritikovana je kao kulturno neosetqiva, a neki su je nazivali i politikom „prinude“.

Od we se odustalo kada su australijske

Mada neta~na, tvrdwa je dodatno iskrivqena na dru{tvenim mre`ama, a neki korisnici tvrde da bi usvajawe promena podelio Australijance na „doseqenike“ i „starosedeoce“, i ka`u da bi to rezultiralo „dvostepenom vladom“.

Ako gra|ani budu glasali za promene, bi}e to prva promena ustava u Australiji u posledwih 56 godina.

je „najboqe {to nam se desilo“, ka`e biv{i australijski premijer

Xulijan Asan`

Xon Hauard

FEJSBUK VARAO KORISNIKE

Kompanija Meta ka`wena sa 20 miliona dolara zbog prikupqawa podataka korisnika

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Kompanija Meta }e morati da plati kaznu od 20 miliona dolara zbog prikupqawa podataka korisnika putem aplikacije koja je obe}avala da }e za{tititi wihovu privatnost, presudio je Federalni sud u Kanberi.

Meta }e tako|e morati da plati sudske tro{kove Komisiji za konkurenciju i za{titu potro{a~a Australije (Australian Competition and Consumer CommisionACCC), koja je podnela tu`bu protiv pomenute ameri~ke kompanije

Ova presuda je vezana za VPN uslugu pod imenom Onovo, koju je kompanija Meta –koja se tada nazivala Fejsbuk – nudila od

Uginulo

po~etka 2016. godine do kraja 2017. godine. VPN usluga sakriva identitet korisnika na internetu time {to ga prebacuje IP adresu ure|aja na drugu lokaciju na mre`i.

Fejsbuk je, me|utim, koristio Onovo da prikupqa lokacije korisnika, vreme i u~estalost kori{}ewa drugih aplikacija, kao i podatke o sajtovima koje su posetili – da bi ove informacije iskoristio u marketin{ke svrhe, navela je sudija Vendi Abraham u pisanoj presudi.

„Desetine hiqada austrijskih potro{a~a nisu imale mogu}nost da se informi{u o kori{}ewu svojih podataka pre nego {to su preuzeli i/ili koristili

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

aplikaciju Onovo”, napisala je Abraham. Australijanci su preuzeli aplikaciju Onovo 271.220 puta, navodi se u dokumentu. Sa visinom kazne su se slo`ile obe strane, ACCC i Meta.

Meta je u saop{tewu nakon presude navela da nikada nije `elele da obmane korisnike i da je u posledwe vreme razvila alate za dodatnu za{titu privatnosti, dok A^C nije bila dostupna za komenta.

~ak 97 kitova jer su se nasukali na australijskoj obali

Australijske vlasti potvrdile su da su nakon neuspelog poku{aja spasavawa eutanazirale 43 kita pliskavice koji su bili nasukani na pla`i u Zapadnoj Australiji, prenose strane novinske agencije. Pre toga su uginula 54 kita od jata koje se nasukalo na australijsku obalu po~etkom ove nedeqe.

Skoro stotinu kitova nasukano je na pla`i ^ejns, oko 450 kilometara jugoisto~no od Perta. U utorak uve~e, 52 su umrle, a napori da se spasu ostali bili su neuspe{ni, saop{tila je Slu`ba za parkove i divqe `ivotiwe:

„Na`alost, odluka o eutanaziji preostalih kitova morala je da se donese kako se ne bi produ`ile wihove patwe. Bila je to te{ka odluka za sve ukqu~ene”, saop{tili su, zahva-

liv{i se svima koji su pomogli u spasavawu u protekla dva dana. Oko 250 volontera i vi{e od 100 zaposlenih u australijskim parkovima i divqim

`ivotiwama u~estvovalo je u spasavawu. Oko stotinu pliskavica, ili pilot kitova, prime}eno je u ponedeqak kako se masovno oku-

pqaju i pona{aju krajwe ~udno oko 100 metara od obale, nakon ~ega je ve}ina sisara iz jata po~ela da se nasukava na pla`i ^ejns isto~no od Elbanija.

„Uzroci nasukavawa kitova su jo{ uvek nepoznati. Da smo znali, mo`da smo mogli vi{e da uradimo da to spre~imo. Ali kod morskih pliskavica ~esto se de{ava da jedan kit mo`e biti bolestan, a ostatak ~opora ga prati, {to tako|e mo`e dovesti do nasukavawa”, rekla je u ponedeqak Rebeka Velard, istra`iva~ica morskih sisara.

Masovno nasukavawe pilota kitova u Australiji i Novom Zelandu nije neuobi~ajeno. U oktobru pro{le godine, oko 500 pilota kitova je uginulo nakon {to su se nasukali na obalama udaqenih ostrva ^atam kod Novog Zelanda. Nau~nici ne razumeju u potpunosti za{to dolazi do masovnog nasukavawa kitova. Neki istra`iva~i veruju da jata kitova zalutaju kada se hrane previ{e blizu obale.

Stazama i senima na{ih predaka

Jo{ jedan mali, skromni jubilej i li~ni rekord jeste ova moja 150. kolumna pred Vama, na stranicama „Srpskog glasa“. Skoro tri godine redovnog pisawa o aktuelnim temama na 14. strani,

svoje `ivote. Ovde na anti~kom gr~kom ostrvu Kerkira, odakle pi{em ove redove, svoje `ivote u toku 1916. godine ostavilo je vi{e od 10.000 Srba, dok je samo oko 5.400 umrlih srpskih vojnika spu{teno u more na obalama malenog ostrva Vido. Iznemogla srpska vojska nakon povla~ewa preko vrleti Albanije le~ena je na ostrvu Lazaret, a krajem januara 1916. dnevno je umiralo i do 300 vojnika, uglavnom u svojim najboqim godinama. Veliki rat, kada su se Srbi hrabro i juna~ki suprostavili Austrougarskoj, Nema~koj i Bugarskoj, ko{tao je malenu Srbiju vi{e od tre}ine mu{kog stanovni{tva. Zato i ove skromne redove posve}ujem svim junacima tog herojskog doba, kada su Srbi bili najve}i od svih naroda sveta.

sta gde duhovi na{ih predaka uvek svetle i podse}aju nas na tu veliku tragediju, koja je zadesila srpski narod. Zato nijedan Srbin ne sme nikad da zaboravi sve na{e `rtve Velikog rata, kada je sve ono {to je bilo najvrednije ostavilo svoja hrabra i velika srca „tamo daleko“ od otaxbine. Sva ova mesta u Gr~koj koja sam pomenuo su iskrena hodo~a{}a za sve Srbe sveta. Zato bi svaki Srbin, ma gde god se nalazio ili `iveo, trebao da barem jednom u `ivotu poseti Krf i srpsko vojni~ko grobqe u Solunu, i da se duboko pokloni senima tih na{ih neustra{ivih predaka. Ma koliko god znali o prijateqstvu dva bratska naroda kao {to su gr~ki i srpski, iznenadi}e vas prijatnost i srda~nost me{tana ovog divnog ostrva. Jer to se ovde

OD 3. DO 9. AVGUSTA U ODABRANIM „HOYTS”

BIOSKOPIMA [IROM AUSTRALIJE U MELBURNU, SIDNEJU, BRIZBEJNU, ADELEJDU, KANBERI I PERTU

uglavnom iz Australije i srpske zajednice, ili neretko iz ostatka sveta. Uvek sam se trudio da to budu uglavnom teme bliske australijskim Srbima, i poku{avao da na suptilan i dostojanstven na~in svake nedeqe iska`em svoj stav o nekom va`nom doga|aju, ili goru}em problemu. Pisao sam i javqao se sa razli~itih lokacija, od Melburna, Sidneja, Vulongonga preko Kernsa i Port Daglasa do Soluna, Beograda, Negotina, Ni{a, ili moje drage i rodne Surdulice. Ipak, ova jubilarna kolumna zatekla me je na jednom egzoti~nom i prelepom mestu, koje je za sve Srbe sveta jednako va`no kao i jedan Beograd, Kru{evac ili Ni{. I mo`da to nije nimalo slu~ajno. Jer ovde na prelepim obalama Jonskog i Jadranskog mora i na mitskom ostrvu Krf, srce svakog Srbina kuca ja~e i sna`nije u ~ast svih onih na{ih predaka, koji su za na{u slobodu dali

U tom Velikom ratu u~estvovali su i moji pradedovi po majci i po ocu. Sa svojih 18 godina preko Albanije je pre{ao moj pradeda po majci Miloje Veli~kovi}, stigao pe{ice iznemogao do Krfa a zatim preko tuniske Bizerte se vratio u proboj Solunskog fronta. Borio se hrabro i do pobede i do~ekao duboku starost u slobodi u svojoj 88. godini. Imao sam tu privilegiju i ~ast da ga upoznam i da ga se zauvek se}am. Na`alost, sa o~eve strane moj drugi pradeda Mihajlo Jankovi} nije do~ekao kraj Velikog rata. Poginuo je u borbama sa bugarskim okupatorima, ostaviv{i iza sebe petoro maloletne dece od kojih je najmla|e imalo samo godinu i po dana. Moj deda Stojan nije ga zapamtio, jer je imao samo tri godine kada je wegov otac oti{ao u rat. Ostrvo Krf, kao i sam Solun i planina Kajmak~alan gde je po~eo proboj Solunskog fronta, samo su neka od onih svetih me-

ose}a na svakom koraku, ~ak i dok ne progovorite da ste Srbin, jer je gr~ki narod na ovom ostrvu pun qubaznosti prema svim turistima. Ipak vrata iskrenosti i dubokog po{tovawa otvori}e vam se onog trenutka kada ka`ete da ste Srbin, nebitno da li je va{ sagovornik neki mla|i ili stariji me{tanin Krfa. Srbi se ovde ose}aju kao kod svoje ku}e, verovatno zato {to smo odavde i duhovno bli`i na{im najve}im sinovima i herojima. Zato je i veliki prijateq Srba ~uveni [vajcarac Ar~ibald Rajs zave{tao da se wegovo srce pohrani na planini Kajmak~alan, gde su srpski vojnici `ivotima i krvqu platili prolaz kroz tu dugo ~ekanu i sawanu „Kapiju slobode“.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

„Muwe: Opet!” predstavqaju prvi srpski film koji je u{ao u zvani~nu bioskopsku distribuciju u Australiji. Ovo je izuzetan uspeh srpske kinematografije i zna~ajan korak ka globalnoj prezentaciji srpske kulture i filmske industrije.

Karte mo`e kupiti na blagajnama bioskopa ili onlajn putem veb sajta:

https://www.hoyts.com.au/movies/munje-opet-serbian-eng-sub

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Srbi na Krfu

AUSTRALIJANCI NA 7. ME\UNARODNOM

FESTIVALU ULI^NE HRANE U TRSTU

Ho}e li {pageti pobediti globalizaciju

Da li su se zbog hrane mogla raskidati prijateqstva?

Izgleda ~udno, ali se pripoveda da je mogu}e. Pogotovu, ako ste druge nacionalnosti i imate na primer nekog Italijana za prijateqa. Oni u`ivaju u hrani. U odabiru namirnica, na~inu pripremawa hrane, kada su za zajedni~kim stolom. Prema hrani imaju odnos pa`we, po{tovawa. I zato, ako ste ih pozvali na ve~eru, na tawir karbonare neoprostivo je bilo kakvo eksperimentisawe i odstupawe od tradicionalne italijanske recepture. Uvredi}ete ih. To je neoprostivo, jer hrana je wihov stil `ivota, deo nacionalnog indeniteta, kulture. Ne{to ~ime se ponose.

Barem, tako je bilo dok nije stigla “ona”. Globalizacija, koja je davno zakucala i na wihova vrata. A time, neminovno je donela sve ono {to sa wom dolazi. Seqewe kapitala, osvajawe drugih tr`i{ta, imigraciju. I ba{ to, ti valovi imigracije u zadwih dvadesetak godina `estoko su za-

pqusnuli EU i pre svega Apeninsko poluostrvo. Sa emigrantima, stigli su wihovi obi~aji, jezik, nacionalna hrana. Ono {to je do ju~e bilo nezamislivo postalo je stvarnost. Rezanci i tortiqe, soja sos i humus, su{i, pirina~, kus-kus i kineski kupus, kokosovo mleko, postali su deo italijanskog menija. Govore}i jezikom statistike, etni~ki proizvodi su 2022. godine bili jedan od prehrambenih delova koji su zabele`ili najve}i rast u savremenoj distribuciji. Svaki tre}i potro{a~ bio je kupac etni~kog proizvoda. I tu ko bi se drugi boqe sna{ao, nego prodorni i preduzimqivi Kinezi. Prema pisawu italijanskog dnevnog lista za ekonomska pitawa “Il Sole 24 Ore”, u novembru 2022. godine, koli~ine etni~kih kineskih specijaliteta koje su zavr{ile na stolovima italijanskih porodica, porasle su za 90% u odnosu na isti mesec 2021. godine. Veliki skok, od 49% su imale i koli~ine jela iz drugih zemaqa. Dok se 8% potro{a~a opredelilo za hranu

iz meksi~ke kuhiwe. Kada je re~ o ukupnom prometu u protekloj godini, on se pewao dvocifreno, pri ~emu su predwa~ili kineski proizvodi sa +18% i ve} ovde “doma}i” kus-kus sa +14,6%.

Najboqu potvrdu da se navike Italijana donekle mewaju, moglo se imati protekle nedeqe u Trstu, gde je na ~uvenom Ponte Rosu i du` Velikog kanala odr`an 7. Me|unarodni festival uli~ne hrane. Tu je u mno{tvu drugih, kao {to su brazilski, ameri~ki, austrijski...australijski {tand privukao veliku pa`wu posetilaca. Ne samo zbog dve australijske zastave koje su se visoko vijorile, ve} i zbog desetak metara dugog reda posetilaca koji su strpqivo ~ekali u redu da budu uslu`eni australijskim egzoti~nim specijalitetima. Od vlasnika {tanda, Olivera Australijanca austrijskog porekla i wegove supruge Tajlan|anke, mogle su se saznati neke zanimqivosti. Pre svega, da su Italijani, ali i strani turisti izuzetno znati`eqni. Gde su specijaliteti sa ro{tiqa od mesa kengura i krokodila bili najtra`eniji. Opet, od srpskih vlasnika restorana koji se nalazi tik uz Srpsku pravoslavnu crkvu “Sveti Spiridon”, saznajemo da Italijani i strani turisti, najvi{e `ele da “u`ivaju” u popularnim srpskim }evapima i me{anom mesu.

Me|utim, stranci se nisu zaustavili samo na prodaji sopstvene hrane. Pre{li su i na povrtarstvo. Po~eli su tako {to su iznajmqivali male parcele za obradu, a zatim ih kupovali. Pa se tako u pojedinim regionima sa jakom koncentracijom stranaca u Pijemontu, Venetu, Laciju i Toskani, na wivama mo`e videti zasa|eni kineski kupus, bundeve,

~aj koji se prodaju na azijskim pijacama, etni~kim prodavnicama. Sa druge strane, Italijani nisu stali skr{tenih ruku. I oni su se na raznorazne na~ine ubacili u ovo etni~ko tr`i{te. Reklo bi se vi{estruko. U supermarketima su se pojavili rafovi sa stranim uvoznim etni~kim proizvodima, ali je zapo~et i proces proi-

zvodwe u samoj Italiji. Kao {to je to slu~aj sa su{ijem.

U celoj ovoj pri~i kada je re~ o Italiji, s obzirom na broj Srba i wihov raspored po regionima, utisak je da srpskih proizvoda nema dovoqno na italijanskom etni~kom tr`i{tu. Niti Srba koji se bave ovom vrstom poslova.

Дуги редови за аустралијске специјалитете

MITROPOLIJA AUSTRALIJSKO – NOVOZELANDSKA

Razgovor Vladike Siluana sa zvani~nicima o zakonima o verskim slobodama

U ~etvrtak, 27. jula 2023. godine, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Siluan primio je u svojoj rezidenciji u Kabramati dr Konstantina Kafatarisa i gospodina Milomira An|elkovi}a radi detaqnijeg upoznavawa sa zakonima u izradi koji }e uticati na verske slobode i roditeqska prava vernika u Novom Ju`nom Velsu i u krajwoj instanci

Gold Koust: Srpska kulturna organizovala umetni~ku

Pre nekoliko godina, jedan od u~iteqa na Srpskoj kulturnoj akademiji, Sla|ana Milojkovi}, imala je ideju da organizuje umetni~ku ekskurziju. To se ostvarilo u subotu 15. jula. Grupa entuzijasta od ~etrdesetoro qudi - wihova deca i porodice - su putovali vozom, onda autobusom, i na kraju pe{ke od Gold Kousta severno od Brizbejna. Neki su putovali i kolima.

Ve}inu dana su proveli ispred izlo`be na spratu - Milan Milojevi}: Zemqa koja nikada nije bila (ili jeste). „Mnogo mi se svidelo putovawe, to je bilo moje prvo pu-

tovawe vozom. U galeriji, prvo {to sam primetila bile su neonske figure. Svidela mi se slika ribe Goluma i jedna mala skulptura medveda. Volela bih da ~e{}e idemo na ovakve ekskurzije”- istakla je Sofija Bo{wak (11) koja je u maju stigla iz Ni{a na Gold Koust u Australiji sa svojom porodicom. Wen

otac, sve{tenik Miroslav slu`i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Uspewa Presvete Bogorodice Arundelu na Gold Koustu.

Jedno od de~ijih omiqenih umetni~kih dela o kojem je grupa diskutovala i fokusirala se jeste Milojevi}ev umetni~ki rad No} i Dan. Neki od de~ijih komentara su

na Srpsku pravoslavnu zajednicu. Ovi zakoni se odnose na za{titu od verske diskriminacije u WV-u, na predlo`eno zakonodavstvo o verskoj vilifikaciji u WV-u.

Tri zakona koje g. Grini~ planira da uvede su, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o ravnopravnosti (LGBTIKA+) iz 2023., Predlog zakona o zabrani prakse konverzije iz 2023. i Predlog zakona o varijacijama u polnim karakteristikama (ograni~eno medicinsko le~ewe) iz 2023.Tako|e su razgovarali o akcijama koje roditeqi mogu da preduzmu {to se ti~e obrazovnog programa u dr`avnim {kolama, kako bi za{titili svoju decu od osetqivih tema koje su protivne u~ewu na{e pravoslavne vere. [ta se mo`e uraditi preko Ministarstva obrazovawa i preko lokalnih poslanika. Oni su tako|e razgovarali o forumima Komiteta za roditeqska prava Australije i Informativnim panelima koje se sada organizuju i odr`avaju {irom Sidneja u ciqu podr{ke roditeqima.

Izvor: Mitropolija ANZ

Deca reaguju na Milojevi}evo umetni~ko delo L-D. Predwi red: Qiqana Mali}, Lazar Mali}. Sredwi red: Mila Doki}, Elena Stankovi}, Kristijan Stankovi}. Zadwi red: Natalija Andrejev (foto: Sla|ana Milojkovi})

kulturna akademija umetni~ku ekskurziju u Brizbejnu

Путујуће породице, променљиве сезоне, уметничко дела Фионе Омењо из Квинзленда (Фото Фајерворкс галерија)

bili: „Stvarno sam u`ivala {to je Milojevi} mogao da i kroz svoj najmra~niji `ivotni period poka`e svoje emocije kroz svoju umetnost” - Jana Milojkovi}, 14. Drugi komentar je bio: „Svidelo mi se {to je Milan napravio svoje kreacije i {to sam imala priliku da saznam vi{e o wemu” - Milica [a{i}, 10.

„Svidele su mi se slike sa cvetovima najvi{e” - Mila Doki}, 8. “Mnogo su mi se svidele slike sa ribom i nogama, i qudi su bili veoma qubazni”- Milana Gagi}, 14. Grupa se posle pomerila na ni`i sprat da pogleda video prenos Milojevi}a kako diskutuje o svojim umetni~kim delima, na`alost, nije

Мајкл Итер презентује Милојевићеву видео изложбу (фото Маја Мајсторовић Итер)

bio u mogu}nosti da prisustvuje doga|aju iz svog ku}nog studija iz Hobarta, Tasmanije. U prizemqu galerije se nalazilo umetni~ko delo „Fiona Omewo: Dupla Nevoqa”, „Na slici mi se svidelo {to je porodica na brodu ali najvi{e Danica i wena qubaznost” - Natalija Andrejev, 11.

Tokom prepodneva grupa se dru`ila u magacinskom prostoru galerije, u`ivaju}i u osve`ewu i fotografisawu. Kako je dan dolazio kraju, ^etiri Lepotice su iznenadile publiku sa komadom tj. koreografijom koje su same kreirale kao zahvalnicu u~iteqima, roditeqima i Fajervorks galeriji za organizovawe ove izlo`be. Majkl

Старији студенти, Емили Пеша, Јана Милојковић, Наталија Николић, Милијана Гагић (фото Татјана Николић)

Iter, direktor Fajervorks galerije je rekao da je u`ivao odgovaraju}i na de~ija pitawa o kola`nim tehnikama i grafi~koj praksi Milojevi}a. Mladi Luka Nikoli} (5) je sumirao wegovo iskustvo na ovoj izlo`bi: „Najvi{e mi se svi|a umetnik zato {to je ba{ dobar u tome {to radi”.

Danica Majstorovi} Iter

Станковић и Емили

Put autobusom. L-D. Predwi red: Jela Milakovi}, Nikola Milakovi}. Drugi predwi red: Jadranka Nikoli}, Lidija Pe{a.Tre}i predwi red: Dragana Andrejev, Sla|ana Milojkovi}, Tatjana Nikoli}. Drugi zadwi red: Mila Doki}, Milica [a{i}. Zadwi red: Jana Milojkovi}, Natalija Andrejev, Emili Pe{a (Foto: Milojka [e{i})

српских сестара ”Огњена Марија” при храму Светог Саве у Гринзбари, у Мелбурну, прославило своју славу

^lanice Kola srpskih sestara „Ogwena Marija“ iz Grinzbare proslavile su svoju slavu u nedequ 30. jula. Obele`avawe najva`nijeg dana u godini za sestrinstvo po~elo je Liturgijom koju su slu`ili otac Dejan Milo{evi} paroh hrama Sv. Save u Grinzbari i otac ^edomir Videkani}. Ovogodi{wa doma}ica slave je bila gospo|a Qiqana Kova~evi}, diplomirani vaspita~ i medicinska sestra koja ve} godinama peva u crkvenom horu, ~lanica je KSS i radi kao u~iteqica u Srpskoj {koli „Vuk Karaxi}“. Sa ~lanovima svoje porodice suprugom Draganom, sinom Petrom i k}erkom Nata{om, Qiqana je molitveno u~estvovala u slu`bi sa sestrama i ostalim vernim narodom, a

Jo{ kao devoj~ica zarekla se da }e zavetovati `ivot Isusu Hristu. Odbila je da se odrekne Isusa Hrista i zbog toga je podvrgnuta raznim mu~ewima, ali je ovozemaqski `ivot okon~ala kada su joj ma~em odsekli glavu oko 270. godine, kada je imala samo {esnaest godina.

Na kraju se otac Dejan zahvalio Danijeli Suboti}, predsednici Kola srpskih sestara koja je i pored zdravstvenih problema uspela da sa sestrama, na ~elu sa potpredsednicom Vesnom Todorovi}, omogu}i da rad sestrinstva te~e bez problema.

Danijela Suboti}, predsednica KSS „Ogwena Marija“ pozdravila je goste i po`elela im dobrodo{licu, a zatim se zahvalila svim sestrama, ~lanicama KSS na wihovom dobrovoqnom radu, vernosti i po`rtvovanosti koje su pokazale. Zatim je naglasila da sve sestre ve`u sloga, po{tovawe, dobra komunikacija i uva`avawe mi{qewa i da je izuzetno ponosna {to sestrinstvo od ove godine broji znatno ve}i broj ~lanica. Zahvaliv{i se na dobrom odzivu pozvala je sve zainteresovane `ene da se prikqu~e i da pomognu u radu Kola srpskih sestara.

„@ubor voda `uborila“. @elimo im sre}u u radu i da im se prikqu~e novi ~lanovi kako bi se srpska pesma jo{ vi{e orila jer kao {to Jova Zmaj re~e: „pesma nas je odr`ala“.

Vrhunac proslave je bio deo programa u kojem je Folklorna grupa „Avala“ nastupila sa prvom, drugom i tre}om grupom odigrav{i „Igre iz Srbije“, „Nadigravawe“ i „Igre iz okoline Dimitrovgrada“. Videti na{u decu

kako vole svoj narod, muziku i igru svima je ispunilo srca. Uz divan program i obilan ru~ak koji su pripremile sestre iz KSS proslavqena je sveta Marina u duhu qubavi, po{tovawa i razumevawa. Do slede}eg dru`ewa uz `equ da se sla`emo, pra{tamo i po{tujemo kao {to dolikuje pravoslavnim hri{}anima.

Tatjana Georgievska

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

zatim su onako kako to dolikuje do~ekali i pozdravili sve zvanice i goste na ulazu u salu. Gospo|a Kova~evi} je predala slavu za slede}u godinu svojoj dugogodi{woj prijateqici i koleginici Tatjani Georgievskoj. Otac Dejan Milo{evi} je otvorio sve~ani deo proslave u velikoj sali i blagosiqao ru~ak. U svom obra}awu otac Dejan je po`eleo dobrodo{licu u svoje ime i u ume Crkvenog odbora svim prisutnima, a posebno je pozdravio sve{tenstvo i verni narod iz drugih parohija koji su se molitveno pridru`ili bra}i i sestrama u hramu Sv. Save u Grinzbari.

Otac Dejan je sve prisutne podsetio da je Sveta velikomu~enica Marina, u narodu poznata kao Ogwena Marija, bila hri{}anska rimska svetiteqka iz 3. veka i slavi se i u pravoslavnoj, i u katoli~koj, i u anglikanskoj crkvi. Marina je ro|ena u Antiohiji.

Danijela posledwih nekoliko meseci iz zdravstvenih razloga nije bila u mogu}nosti da fizi~ki prisustvuje i u~estvuje u radu, ali su svi poslovi odli~no obavqeni zahvaquju}i dobroj saradwi sa potpredsednicom Vesnom Todorovi}. Danijela je zatim dodala: „Nemojte da pomislite da se Vesna i ja dobro poznajemo ali smo se upoznale u ovoj situaciji i na profesionalan na~in smo obavile du`nost onako kako je to trebalo. Mislim da je moje i Vesnino me|usobno uva`avawe doprinelo tome da na{a zajednica funkcioni{e neometano i da na{e kolo sestara bude na najve}em stepenu sloge.“

Na kraju govora Danijela se zahvalila sve{teniku Dejanu i popadiji Nadi, kao i celoj upravi na ~elu sa predsednikom Vlajkom Bo{wakom koji su velika podr{ka i pomo} i bez wih zajednica ne bi bila ovo {to sada jeste. Po prvi put u Grinzbari je nastupilo peva~ko dru{tvo „Prelo“ koje ve} niz godina u Melburnu neguje i {iri qubav prema izvornoj srpskoj muzici. Oni su izveli „Svu no} bilbil prepeva“, „Marijo deli bela kumrijo“, originalnu verziju pesme „Ajde Jano“ i

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

ГЛАВНИ СПОНЗОР

11. - 13. Август 2023

група, музика уживо, храна и пиће, дечији карневал и разноврсни штандови

Наступ фолклорних

ГАЛА ВЕЧЕРА

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 35ог ФЕСТИВАЛA СРПСКОГ ФОЛКЛОРА

19ч ПЕТАК 11. АВГУСТ 2023

МУЗИКА УЖИВО

НАСТУП

OSTRVO \ERBA U TUNISU – BAZARI U MEDITERANSKOM STILU

U starim bazarima na ostrvu \erba mogu da se kupe galabija, masline i maslinovo uqe, badem, su{eno biqe, nakit od srebra i zlata, tepisi, ~uvena tuniska keramika. Ve}ina prodavnica otvorena je do ve~eri, a cenkawe je obavezno, istra`uje Ivana Duk~evi} za beogradsku „Politiku“.

Na jugoistoku Tunisa nalazi se \erba. Neveliko ostrvo u neposrednoj blizini kopna jo{ u 2. veku, za vreme svoje vladavine, anti~ki Rimqani povezali su se s kopnom gradwom nasipa du`ine sedam kilometara.

I danas do \erbe se s kopna sti`e istim nasipom, kome su Tuni{ani dali naziv El Kantara, ili brodom koji saobra}a iz ne{to severnijeg dela Tunisa, ali ~iji red vo`we nije uvek pouzdan.

Na proputovawu Tunisom posetili smo ovo ostrvo, koje je pomenuo i starogr~ki pesnik Homer u „Odiseji”. U svom epu opisao je ostrvqane kao „qude koji jedu lotos” ~iji plod je, po wemu, bio „sladak kao med i primoravao putnika koji ga pojede (legendarnog Odiseja, koji je ovde do{ao), da zaboravi na sve – ~ak i na svoju zemqu i porodicu, i ovde ostane zauvek”.

OBI^AJI BERBERA

U 6. veku pre nove ere ostrvo je naselila zajednica Jevreja koje je vavilonski kraq Nabukodonosor prognao iz Jerusalima, zbog ~ega se i danas smatra jednim od najve}ih centara Sefarda u severnoj Africi. Osim Arapa i Jevreja, najve}i deo stanovni{tva \erbe ~ine Berberi, tamnoputi prastanovnici severne Afrike, koji osim na ovom ostrvu `ive {irom pustiwskog pojasa na ju`nim delovima svih severnoafri~kih, arapskih dr`ava. Rimqani su ih nazvali Berberima, tj. varvarima zato {to su, s wihove ta~ke gledi{ta, bili na ni`em civilizacijskom nivou.

Na \erbi se nalazi glavno mesto Humt Suk, s malim radwama i atmosferom tipi~nih tuniskih gradi}a. Sasvim slu~ajno, u centru starog bazara u{la sam u zanimqivu staru radwu s tavanicom u obliku kupole, koja je bila oslikana jarkim bojama i motivima hebrejske tradicije, kao {to su sve}waci menore. Unutar malene ku}e s kupolom za pultom stajao je vlasnik radwe, mla|i Jevrejin, koji je radwu s nakitom nasledio od oca, i pokazao nam ponudu veoma zanimqivog, starog srebrnog nakita. Wegova porodica poreklom je iz Portugala, odakle su izbegli pre nekoliko vekova za vreme katoli~ke inkvizicije, koja je s Iberijskog poluostrva prognala Arape i Jevreje.

Jedna od naj~uvenijih i najzanimqivijih atrakcija ostrva jeste \erba eksplor park. Veliki kompleks sastavqen je iz tri celine koje ~ine: muzej, tradicionalne ku}e i zoo-vrt. Osim male postavke muzeja istorije i tradicije Berbera na \erbi, u sastavu parka nalazi se nekoliko tradicionalnih ku}a u kojima mo`e da se vidi wihov `ivot – upredawe vune, tkawe, upotreba kamila u doma}instvu, no{we, kuhiwa i {tale, predmeti od keramike. U nekim od ku}a, lokalni Berberi i Berberke, odeveni u narodnu no{wu, pokazuju kako tkaju, prave korpe od

Nekada{wa francuska kolonija

Do sredine 20. veka Tunis je bio francuska kolonija, i u Tunisu }ete se najboqe sporazumeti ukoliko govorite francuski koji Tuni`ani u~e od prvog razreda osnovne {kole. Francuzi spadaju i u najbrojnije turiste. Tunis je stekao nezavisnost od Francuske 1956, a 1957. postao je republika na ~elu s prvim i do`ivotnim predsednikom Habibom Burgibom, koji je za Tuni{ane bio isto {to i Tito za Jugoslovene. Zanimqivo je da su granice Tunisa iste kao pre nekoliko vekova i da je to jedna od retkih afri~kih dr`ava koja nema ve{ta~ke – kolonijalne granice, koje izgledaju kao da su povu~ene lewirom. Tunis spada u jednu od najliberalnijih muslimanskih dr`ava, gde je `enama zakonom dozvoqeno da same putuju, rade, same biraju svoje mu`eve koji mogu biti i drugih veroispovesti i da same pokre}u razvod. Jedina je muslimanska dr`ava gde je legalizovan abortus.

najve}u farmu krokodila na Mediteranu. Ova farma verovatno je jedna od najve}ih atrakcija \erbe, naro~ito svakog dana u 16 ~asova, kada zaposleni hrane krokodile bacaju}i im komade mesa.

Nakon obilaska farme krokodila, uputili smo se u mesto Erijad, u ~ijem se sredi{tu nalazi jevrejska sinagoga La Griba, najstarija i najzna~ajnija u Africi. Ova bogomoqa mesto je gde svakog prole}a na hodo~a{}e dolaze mnogi religiozni Jevreji iz ~itavog sveta. Osim velikog broja vernika iz Izraela, oni dolaze i iz drugih zemaqa, jer se La Griba smatra jednom od najve}ih svetiwa Jevreja na planeti.

GRAFITI U ERIJADU

Erijad je poznat i po umetni~kom kvartu koji je dobio naziv \erbahud, poznat po sjajnim grafitima. Uli~na umetnost rezultat je ideje lokalnog vlasnika galerije, koji je 2014. odlu~io da pozove doma}e i strane umetnike, koji su oslikali fasade ku}a ovog gradi}a. Do danas, grafite u \erbahudu oslikalo je oko 200 umetnika iz 30 razli~itih zemaqa sveta.

Na ina~e potpuno ravnoj \erbi, na jedinom ve}em brdu u ostrvskoj niziji nalazi se zanimqiv muzej tradicije `ivqewa na ovim prostorima, Muzej Gelala. Unutar muzeja, podignutog u stilu blistavobelih tuniskih ku}a, videli smo vo{tane figure stanovnika \erbe u lokalnim no{wama kako obavqaju svakodnevne poslove i neguju svoje lokalne obi~aje. U dvori{tu muzeja nalazi se mesto s presom, gde se od maslina dobijalo maslinovo uqe. Plato krasi i vo{tana figura kamile oki}ene za potrebe ven~awa.

palminog pru}a i sli~no. Na prostoru izme|u ku}a podignut je bunar, do izvesne mere nalik egipatskom {adufu, gde jedan ostareli Berberin glumi seqanina koji je svoju kamilu vezao za bunar i na taj na~in izvla~i iz wega vodu.

Po obilasku tradicionalnih ku}a, prolaskom kroz kamenu kapiju dospeli smo u mini zoo-vrt s velikim korwa~ama, iguanama i malim krokodilima, a zatim stigli do ogromnog kompleksa sastavqenog iz nekoliko bazena i ostrvaca, koji svi zajedno ~ine

Iako odre|en broj radwi u Tunisu radi dvokratno, ovo pravilo ne va`i za medine gde je ve}ina prodavnica otvorena do ve~eri i gde je cenkawe obavezno. Medina na arapskom zna~i grad, a odnosi se na ku}e unutar gradskih zidina (nekada{we jezgro grada). Svi ve}i gradovi u Tunisu imaju svoje medine, u kojima se nalaze sukovi –~etvrti s radwama koje neguju stare zanate (kujunxije, keramika, }ilimi, predmeti od kamiqe ko`e, tekstil, nakit). U sastavu medine je i centralna xamija i tvr|ava (ribat). Medine Tunisa predstavqaju i dobar orijentir, jer se uvek nalaze u centru grada.

Jevrejska sinagoga La Griba, najstarija i najzna~ajnija u Africi

Erijad je poznat i po umetni~kom kvartu koji je dobio naziv \erbahud, poznat po sjajnim grafitima

NE@AN, DUHOVIT I PUN ZNAWA IN MEMORIAM:

DAVID ALBAHARI

(PE], 15. MART 1948. –BEOGRAD, 30. JUL 2023.)

David Albahari bio je srpski kwi`evnik, prevodilac i akademik. Uglavnom je pisao romane i kratke pri~e koje su ~esto autobiografske. Jedan od najva`nijih pisaca savremene srpske kwi`evnosti, bio je ~lan SANU, srpskog PEN centra i Srpskog kwi`evnog dru{tva. Kwige su mu prevedene na osamnaest jezika.

Preminuo je David Albahari, jedan od najva`nijih pisaca savremene srpske kwi`evnosti, autor koji je u svojim delima istra`ivao teme gubitka, praznine, krize identiteta, stradawa u Drugom svetskom ratu, neminovnosti patwe uop{te, zla i surovosti istorije.

„Nesre}a dolazi kada ona to ho}e, ni{ta se tu ne mo`e u~initi (...) Nema tog nara{taja koji bi pre{ao put od po~etka do kraja `ivotnog veka, a da, pritom, na wega ne padne bomba”, stav je majke u Albaharijevom romanu „Mamac”, oven~anom Ninovom nagradom 1996. godine, kao i priznawem Narodne biblioteke Srbije, Nagradama „Balkanika” i „Most-Berlin”. Nauk te kwige jeste da najmawe znamo o onima koji su nam najbli`i, iako stalno pose`emo za najdubqim slojevima li~nih povesti, za pri~ama, koje su samo mali deo `rvwa istorije.

Pisac i prevodilac David Albahari ro|en je u Pe}i 1948. godine, `iveo je u Ze-

Pisac dostojan Nobelove nagrade

„David Albahari je bio veliki pisac, dostojan Nobelove nagrade. Bio je dobar ~ovek, koji je dr`ao do jezika i kwi`evnosti kojima je pripadao”, izjavio je za Tawug pisac i novinar Muharem Bazduq. „Bi}e vremena da se o tom velikom opusu, koji je sada zaokru`en, pi{e detaqno i op{irno, dostojno toga opusa, ali u ovom trenutku vaqa notirati: najpre je bio jedan od nekolicine najboqih na{ih autora kratkih pri~a, a zatim je postao i jedan od najboqih na{ih romansijera”, naveo je Bazduq.

Pisac i osniva~ izdava~ke ku}e „Arhipelag” Gojko Bo`ovi} izjavio je povodom odlaska kwi`evnika Davida Albaharija da je on bio jedan od najzna~ajnijih pripoveda~a i romansijera u srpskoj kwi`evnosti druge polovine XX i u prvim decenijama XXI veka.

„Zapo~eo je i izuzetan kwi`evni glas stekao kao pripoveda~, ali je pripovetka forma koju nikada nije napustio. Albahari je oblikovao prepoznatqiv pripoveda~ki glas u modernom srpskom romanu. I u pri~ama i u romanima postigao je ono {to je najte`e i najva`nije – oblikovao je svoj svet i svoj pripoveda~ki ton. I taj svet i taj ton zovemo po imenu pisca – albaharijevskim, podsetio je Bo`ovi}.

munu, a u periodu od 1994. do 2008. u Vankuveru, u Kanadi. Prvu kwigu, zbirku pri~a „Porodi~no vreme” objavio je 1973. godine u izdawu Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdava~ objavio je wegov prvi roman „Sudija Dimitrijevi}”. Objavio je jo{ romane „Cink”, „Kratka kwiga”, „ Sne`ni ~ovek”, „Mamac”, „Mrak”, „Gec i Majer”, „Svetski putnik”, „Pijavice”, „Ludvig”, „Brat”, „]erka”, „Kontrolni punkt”, „@ivotiwsko carstvo”, „Pogovor”, i druge, kao i zbirke pripovedaka „Obi~ne pri~e”, „Opis smrti”, „Fras u {upi”, „Jednostavnost”, i druge. Ali i kwige eseja „Prepisivawe sveta”, „Teret”, „Dijaspora i druge stvari” i „Qudi, gradovi i {to{ta drugo”.

Zajedno sa Du{anom Petri~i}em objavio je kwigu za decu „Ema i je` koji nestaje”, a zajedno sa @arkom Radakovi}em „Kwigu o muzici” i „Kwigu o fotografiji”. Za zbirku pri~a „Opis smrti” dobio je „Andri}evu nagradu”, a wegova kwiga pri~a „Svake no}i u dugom gradu” osvojila je „Vitalovu nagradu” za kwigu godine.

Preveo je veliki broj kwiga, pri~a, pesama i eseja mnogih ameri~kih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, ukqu~uju}i Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Atvud, Isaka Ba{evisa Singera i Tomasa Pin~ona. Preveo je i dramske tekstove Sema [eparda, Keril ^er~il i Xejsona [ermana.

Pi{u}i, Albahari je bio zaokupqen jezikom, wegova dela istra`ivala su onu svest koja ka`e da je stvarnost nemogu}e dosegnuti, stalno se vra}ao „nedoumici pisawa”.

U jednom intervjuu za beogradsku „Politiku“, povodom wegovog romana „Pogovor”, u izdawu „^arobne kwige”, koji se na{ao u posledwem krugu pred progla{ewe dobitnika Ninove nagrade kritike za najboqi roman 2021. godine, rekao je:

„Na{e promene odnosa prema kwi`evnosti i wenim svetovima tako|e su jedan od proizvoda op{tih promena u na{im `ivotima. Pri~ama velikih pisaca doista se ~esto intuitivno veruje, ali bezuslovno verovawe tako|e mo`e da bude velika zamka. Kao oni insekti i neke ribe koji imaju izraslinu na le|ima {to podse}a na mamac, a potom ih pretvara u ukusan obrok, tako i mi, privu~eni zami{qenim jestivim poslasticama, ulazimo pravo u razjapqene ~equsti te stra{ne ribe i postajemo savr{ene `rtve.”

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Pri~a je za wega bila taj „mamac” koji ~itaoca odvla~i u vrtloge vremena, tera ga da pro`ivqava te{ka eti~ka pitawa, kao u „Gecu i Majeru”, gde se postavqa problem toga kako ~ovek mo`e bespogovorno da slu`i zlu.

„Uveren sam da bi svet u kojem `ivimo bio neuporedivo boqi i privla~niji kada bi oni koji `ive u wemu bili spremni da brzo promene svoje u~estvovawe u jedna~inama koje tvore svet. Jednom sam u {ali predlo`io da svi mi sa Zapada postanemo taoisti. [ta mislite o tome?”, rekao je za tada Albahari.

I zaista, kao {to mu je bila bliska muzika, ose}ao je familijarnost sa filozofijom i religijom Dalekog istoka, imaju}i stalno jednu pomirenost sa tim da je zlo neizbe`no u tvorbi sveta, ali da je unutarwi `ivot neuporedivo ja~i i od tog ontolo{kog zla...

Sli~no wegovom pripoveda~u koji ka`e:

„Pri~a sam ja. Ukoliko ne govori o meni, pri~a ne govori ni o kome”, jedna od najva`nijih odlika Albaharijeve poetike jeste ta da pisac uvek pi{e o sebi. Autobiografski momenti oduvek su imali va`nu ulogu u wegovim delima, bilo da je re~ o autobiografskom ili fiktivnom, a pripovesti o qudima i doga|ajima, stvarnim ili izmi{qenim, uvek su ironi~no ili samoironi~no poigravawe literarnim konvencija-

ma, istra`ivawe mo}i i nemo}i jezika, pripovedawe poetike, kako je to svojevremeno napisala Vladislava Ribnikar.

„Albaharijeva nemimeti~ka, introspektivna, samorefleksivna proza iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka pripada onom tipu savremene proze koji se obi~no naziva eksperimentalnom metafikcijom”, istakla je Vladislava Ribnikar.

Iz Albaharijeve emigrantske pozicije wegovi junaci smatraju da biti Evropqanin zna~i `ivot posmatrati ne samo tako da on postoji naporedo sa nekim paralelnim skrivenim svetom ve} pre to da nije svaka povr{ina prozirna i da neko mora da zaviri iza we i da doku~i {ta po~iva u dubini.

To ~ini wegova proza. Otuda i wegovom delu stalna tenzija izme|u bukvalnog, doslovnog i metafori~kog. I kada pi{e o monstruoznim nacisti~kim zlo~inima u „Gecu i Majeru”, mrak zlo~ina u gasnom kamionu ostaje nedoku~iv i besmislen, kao i sami zlo~inci. Ali, pam}ewe je za Albaharija mogu}nost da zlo bude sagledano i da jednom, ako `eli da se vrati, bude spre~eno u stvarawu „besmisla istorije” i cikli~nog ponavqawa nasiqa.

„Kada istori~ari po~nu da stvaraju nove mitove, a pisci da uni{tavaju postoje}e, onda se koordinatni sistem na{eg poimawa stvarnosti raspada”, govorio je Albahari.

Kako je vredni moler iz Srbije postao influenser

PAUZE ZA ODMOR

KORISTI ZA

SELFIJE

Ovih dana velika je potraga za dobrim majstorima u Srbiji, jer su se mnogi zbog ve}ih zarada ve} odavno obreli u Zapadnu Evropu posledwih decenija. Preporuka je najsigurnija, ali i dru{tvene mre`e mogu da budu korisne. Posebno ako je majstor istovremeno i maneken za svoj posao.

Alat zove svojim igra~kama. Osvojio je medaqu na polumaratonu. Wegovo letovawe je druga~ije. Ne radi po satu, ali po~iwe na vreme. Na Instagramu, uz fotografije stoje i zanimqivi komentari. Jedan sasvim obi~an, neobi~an moler.

„Supruga me je nagovorila. Snimali smo, ona je to {erovala i onda su krenuli qudi da me prate. S obzirom na to da wu prati 99 odsto `ena, mene su samo `ene po~ele da prate tako da je sve tako krenulo“, pri~e @eqko [utuqi}.

Preko Instagrama, prvi posao ugovorio je 2019. u Novom Sadu. Nije lako raditi sa qudima, ka`e [utuqi}, ali priznaje, nije lako ni sa majstorima. Posla ima na pretek, ali nema pomo}nika. Ka`e, ne}e mladi u molere iako se dobro zara|uje. Do oktobra ima ugovorene poslove, pa nekad bude toliko naporno da samo ma{ta o stadu ovaca i livadi.

Fotografijama sa ispisanim porukama preko obave{tava mu{terije da ide na odmor. U pauzama se ne odmara, ve} tra`i pravo mesto za selfi.

„Radim sam, pa ne pravim mnogo pauza jer ne mogu sam ni kafu da pijem, a i kada bude to 5-10 minuta, pa iskoristim to za neki selfi, postavim telefon na merdevine ili stalak {kqocnem i nastavim da radim posle“, obja{wava moler-influenser.

U svojim objavama daje savete, predloge, prepri~ava doga|aje sa posla. Obja{wava {ta uti~e na cenu, kada zapo~eti kre~ewe i kako izabrati boju. Voli pozori{te, a karte za jednu predstavu dobio je kre~e}i stan Bogdana Dikli}a.

„Ja sam tu i da se malo izmeni generalno mi{qewe o majstorima, ako si moler ne zna~i da ima{ tri razreda osnovne {kole. Tu su neka druga zanimawa i interesovawa. Qudi su pre tra`ili majstore preko oglasa, a ovako ovde vidite sve na jednom mestu pa ako vam se svidi pozovete“, isti~e [utuqi}.

Nedeqom se odmara, osim kada mora da radi, a za sada mu oba posla idu dobro. I molerski i influenserski.

MUDRE MISLI I CITATI

^ovek se u~i dok je `iv. Zahvaquju}i obrazovawu u mogu}nosti smo da razumemo stvari koje nas okru`uju, da objasnimo razli~ite pojave, da iska`emo svoje interesvawe i poka`emo svoje mogu}nosti.

Obrazovawe nam nudi ne samo znawe iz razli~itih oblasti i nauka, nego i priliku da steknemo iskustvo u onome {to nas interesuje i da se na taj na~in izgradimo kao li~nosti. Osim toga, obrazovawem sti~emo potrebne ve{tine kako bi mogli da obavqamo razli~ite poslove, da istra`ujemo i ~inimo svet boqim mestom za `ivot.

Pro~itajte {ta su o obrazovawu rekli najzna~ajniji predstavnici umetnosti, poznati nau~nici, veliki mislioci i druge zna~ajne li~nosti.

Citati i izreke – O obrazovawu

uuu Obrazovawe je najmo}nije oru`je koje mo`ete upotrebiti da promenite svet. – Nelson Mandela

uuu Obrazovawe, to je ono {to ostane nakon {to zaboravite sve {to ste nau~ili u {koli. – Albert Ajn{tajn

Posadio 1,2 miliona suncokreta kao iznena|ewe supruzi za 50 godina braka

Li Vilson odlu~io je da gaji potpuno drugu kulturu od one koju obi~no uzgaja i to iz veoma posebnog razloga. Desetog avgusta bi}e wegova 50. godi{wica braka sa Rene Vilson, a kao poklon poslu`i}e 1,2 miliona suncokreta.

„Slavimo 50 godina braka 10. avgusta. [ta uzeti svojoj `eni za 50 godina? Mnogo sam razmi{qao, a znam oduvek da obo`ava suncokrete. Pa sam pomislio da ih ove godine posadim, i to 32 hektara“, ka`e Li. Ako se pitate koliko je to ta~no – 1,2 miliona biqki.

Li ih je uz pomo} suna posadio u maju, i to u tajnosti kako Rene ne bi saznala sve dok ne po~nu da cvetaju.

„Odu{evila sam se. Ose}am se ba{ posebno. Nije mogao da bude savr{eniji poklon od poqa suncokreta“, istakla je Rene.

Wih dvoje su zajedno skoro ~itav `ivot, a bila je to qubav na prvi pogled.

„Sreli smo se u sredwoj {koli. Nije mogla da izlazi dok ne napuni 16, pa sam je zvao na wen 16. ro|endan i tada smo po~eli da se zabavqamo. Prvi sastanak nam je bio na `urci sa rol{ulama“, prise}a se Li.

Wegov romanti~ni gest privukao je dosta pa`we u ~itavom Kanzasu, pa qudi dolaze iz svih krajeva dr`ave kako bi se fotografisali u moru suncokreta.

Obrazovawe je zlatni kqu~ slobode. – Xorx Va{ington Karver

uuu ^ovek koji ne ~ita dobre kwige nema nikakve prednosti nad ~ovekom koji ih uop{te ne zna ~itati. – Mark Tven

uuu Najve}a nada svake zemqe le`i u primerenom {ko lovawu mladih. – Erazmo Roterdamski

uuu Nemojte limitirati decu samo na ono {to ste vi nau~ili, jer deca su ro|ena u drugom vremenu. – Rabindranat Tagor

uuu Formalno obrazovawe }e vam omogu}iti normalan `ivot. Samostalno obrazovawe }e vam doneti bogatstvo. – Xim Ron

uuu Nade obrazovanih ja~e su od bogatstva neukih. – Demokrit

uuu Investicija u znawe pla}a najboqe kamate. – Benxamin Frenklin

uuu Nema gorih qudi od onih koji se protive prosve}ewu i obrazovawu naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili. – Dositej Obradovi}

uuu Obrazovawe je skupo, ali je neznawe jo{ skupqe. – Klaus Moser

uuu U~ewe je kao veslawe uzvodno, ~im se prestane, odmah se kre}e nazad. – Lao Ce

uuu Genije bez obrazovawa je kao srebro u rudniku. –Benxamin Frenklin

uuu Obrazovawe se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne. – Anatol Frans

Mir i odmor u Varo{i ti{ine

Osve`ewe tokom letwe `ege stanovnici i gosti Kawi`e tra`e na priobaqu reke Tise, od kojeg je napravqena turisti~ka atrakcija koju pose}uje sve vi{e gostiju iz inostranstva.

Kawi`a - mirno mesto u Vojvodini, ima oko 8.000 stanovnika, i urbana sredina koja nudi i neobi~nu turisti~ku ponudu. Varo{ sme{tena pored reke Tise gostima nudi boravak od atraktivnih malih hotela, sve do auto-kampa, ~ardi, bawskog turizma ili boravka na ure|enim pla`ama.

Er`ebet Bogi} je iz Kawi`e i svako leto provodi ne u svom stanu, ve} u kampu pored Tise.

„Ovde pru`a priroda sve. Imamo fino, ~isto mesto, imamo WC, kuhiwu, kupatilo. [ta god za`elite ovde na|ete“, obja{wava

Er`ebet.

„Mu{karci kuvaju, uglavnom. Ro{iq uglavnom, gula{, riba. Sve smo probali

ve}“, ka`e Andrea Kaplar iz Subotice. Ure|ene pla`e, bazene i kupali{ta na Tisi svakodnevno poseti na hiqade gostiju. Reka je nekima istra`ivawe prirode u osamqenim rukavcima, a nekima moderan provod na xet-ski skuterima.

Ve} tri godine ovde postoji obuka za vo`wu skutera na vodi.

Prema re~ima instruktora Aleksandra Kravi{i}a, problemi se javqaju ako se ne po{tuju pravila: „Uglavnom imamo to neko jurcawe blizu obale {to smeta kupa~ima, tako i qudima koji pecaju ili voze ~amac.

Zlatibor – spas od vru}ine kraj

Gostiqskog vodopada, jezera, bazena

Uprkos tome {to je na planinama, ovih letwih dana, znatno prijatnije uz temperature i do desetak stepeni ni`e, i tamo je vru}ina, ali i mnogo ve}e mogu}nosti da se rashladite. Na Zlatiboru, u jubilarnom 130. turisti~kom letu, prema proceni Turisti~ke organizacije, ima oko 40.000 qudi. Za osve`ewe od letwe `ege ponuda i mogu}nosti su mnogobrojne.

Jezero s fontanama i hlad borova oko wega u centru planine nezaobilazni su, ali, ipak, za ve}inu gostiju Zlatibora i po letwoj `ezi mnogi ipak skoknu i do okoline – po rashla|ewe. Prvi izbor i za doma}e, a sve ~e{}e i strane goste je Gostiqe. Dvadeset metara visok Gostiqski vodopad i prostor oko wega drve}e, stene, slapovi –pravo letwe osve`ewe u o~uvanoj prirodi.

„Svi ka`u da je ovde prelepo i da treba ~uvati prirodu kao {to smo je do sad sa~uvali“, ka`e Milenko Jovanovi} iz Turisti~kog udru`ewa Gostiqe.

Sve vi{e gostiju u Gostiqu su stranci koji svrate i u susedni Qubi{ po rashla|ewe i dobar zalogaj, {to je, pokazalo se, pravi letwi recept.

„Kod nas ima i borova i zelenila i druga~ije se podnosi vru}ina. Ovde ima da se kod nas malo rashladi, tu je restoran, ima {etwa {umom, ku}e ko ho}e malo da odmori. Imamo i bazen, ali to je za goste na sme{taju, tako da dosta je druga~ije nego po gradovima“, obja{wava Uro{ Dacovi} iz etno-sela „Bo{kova voda“ u Qubi{u.

Bazeni u okolnim naseqima kao i u turisti~kim doma}instvima vi{e nisu retkost ve} ono {to je posledwih desetak godina obavezan deo letwe ponude.

„Mi svakako preporu~ujemo veliki broj kupali{ta i bazena koji se nalaze na teritoriji op{tine ^ajetina – bazen u Gostiqu, bazen u Golovu, kupali{te u Qubi{u, Semegwevu, bazene ovde na Zlatiboru u sklopu hotela, velnes i spa centre, ali i veliki broj ugostiteqskih objekata i vila nudi bazene na otvorenom“, navodi Vladimir @ivanovi} direktor Turisti~ke organizacije Zlatibor.

Sa Zlatibora se na kupawe mo`e skoknuti i do Zlatarskih jezera. A na pola puta do tamo, skriveno u Murtenici, je i Tavni~ko jezero, bez turisti~kog ure|ewa, za sada samo za zaqubqenike vode i prirode.

Upra vo deci ho}emo da ka`emo da skuteri mogu biti jako opasni i kada ih ve} koriste, da ih koriste na bezbedan i pravilan na~in“.

[arm arhitektonskog nasle|a, bogata istorija, hrana, brojni festivali, manifestacije i moderan pristup turizmu razlog su {to se posledwih godina registruje porast broja gostiju u Kawi`i i okolnim selima koje nude osobenosti ravni~arskog etno-turizma.

„Hrana nam je dobra, {trand svake go-

dine obnavqamo, dodajemo uvek posebne elemente. Naravno, ima dosta i manifestacija koje se organizuju ili preko lokalne samouprave ili civilnih dru{tava. Zna~i tokom celog leta Tisa je veoma aktivna“, istakao je Robert Lacko iz lokalne samouprave Kawi`e.

Kawi`a je poznata kao Varo{ ti{ine, urbana i istovremeno sredina u kojoj }ete sigurno na}i mir i odmor u prirodi. O tome svedo~i sve ve}i broj posetilaca iz inostranstva.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (13)

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

3.

Pi{e: Andrija ^olak

KNEZ PAVLE OSNIVA BANOVINU HRVATSKU

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

U vreme Stojadinovi}a dinar je bio konvertibilna valuta

Godinu dana posle smewivawa 18. aprila 1940. Stojadinovi} je interniran iz Beograda zbog navodnog „kompromituju}eg materijala“ prona|enog u sedi{tu wegove novoformirane Srpske radikalne stranke. Narednih skoro godinu dana, do marta 1941, boravio je u internaciji na Rudniku i Ilixi kod Sarajeva, da bi 18. marta bio prevezen u Gr~ku i u Solunu predat Britancima koji ga interniraju na daleki Mauricijus. Internacija je do{la kao posledica straha od Stojadinovi}evog pristupawa Nemcima u slu~aju napada na Jugoslaviju. Na isti na~in sudbina se poigrala i sa knezom Pavlom, kada je 27. marta 1941. proteran u Gr~ku i u Atini izru~en britanskim vlastima koje su ga poslale u internaciju u Keniju, a kasnije u Ju`nu Afriku.

Posle rata 1946. Stojadinovi} je oslobo|en, a od 1948. `iveo je u Argentini u kojoj je umro 1961. Ko je u stvari bio Milan Stojadinovi}? Nesumwivo, on je najmarkantnija politi~ka figura Kraqevine posle Nikole Pa{i}a, za kojeg je s ponosom ~esto nagla{avao da je wegov u~iteq. Izuzetno obrazovan, komunikativan, sa li~nim {armom i harizmom, Stojadinovi} je za ~etiri godine svoje vlasti imao svakako zavidne rezultate.

S pravom se ocewuje da je on prvi politi~ar u Jugoslaviji koji je imao modernu ekonomsku viziju kojom i unutra{wu i spoqnu politiku stavqa u slu`bu ekonomije. Po uzoru na Ruzveltov „Wu dil“ s po~etka tridesetih i on prednost daje javnim radovima, grade}i pruge, puteve, nove luke, obaloutvrde i kanale, elektri~ne centrale i dalekovode, na kojima je zaposleno preko

Posledwa nov~anica izdata u Kraqevini Jugoslaviji pre okupacije vredela je 500 dinara i nosila je datum ro|ewa maloletnog kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a

150.000 radnika. Istovremeno je sitnim i sredwim seqacima ukinuo veliki deo dugova, pove}avaju}i tako wihovu kupovnu mo}. Forsirao je izgradwu industrije i za vreme wegove vlade u Jugoslaviji je podignuto 111 novih fabrika i osnovano oko sto velikih industrijskih preduze}a, najve}im delom sa doma}im kapitalom, kao i veliki broj elektri~nih centrala. U rudnicima bakra i olova Bor i Trep~a otvorene su savremene topionice, pro{irene su i osavremewene topionice i livnice u bosanskim rudnicima gvo`|a, udareni temeqi hemijske-industije u „Zorki” iz [apca i proizvodwe aluminijuma kod [ibenika, otvoreni pogoni avio-industrije u Zemunu i auto-industrije u Rakovici.

Stojadinovi} tvrdi da se u momentu wegove ostavke „Jugoslavija nalazila na vrhuncu svog ugleda u inostranstvu“ i obja{wava: „Ekonomsko stawe je bilo na zavidnoj visini.

Industrija, trgovina i poqoprivreda su cvetale. Radnici su bili zadovoqni sa osiguranim minimalnim nadnicama i obilnom za{titom modernog socijalnog zakonodavstva. Nacionalna moneta bila je apsolutno stabilna. Sa dinarskim banknotama u xepu moglo se putovati kroz

celu Evropu i mewati po istom kursu u svim zemqama bez ikakve promene“.

SPOQNA POLITIKA

U spoqnoj politici Stojadinovi} je nastojao da Jugoslaviji otvori nove puteve, da pro{iri tradicionalno vezivawe samo za Francusku. Zato se najvi{e pribli`ava Nema~koj, posebno u privrednoj saradwi i uvozu najsavremenijih tehnologija, kao i Italiji sa `eqom da tradicionalno neprijateqstvo zbog jadranske obale pretvori u dobrosusedsku saradwu. Naravno, u pitawu su velike sile sa kojima trebalo imati {to boqe odnose. Radi na pribli`avawu sa svima onima koji imaju pretenzije na odre|ene delove Jugoslavije.

Fa{izam u Evropi je ve} po~eo prodor koji }e se pretvoriti u najkrvaviji rat u istoriji ~ove~anstva.

Pad Stojadinovi}a je knezu Pavlu jasno ukazao na hitnost re{avawa hrvatskog pitawa i u predve~erje rata u Jugoslaviji se pojavila kakva takva spremnost da se federalizacijom poku{a da spre~i wen raspad.

Ma~ek u svojim memoarima

pi{e da mu je knez Pavle, jo{ pre nego je Stojadinovi} primoran na ostavku, po dr Ivanu [uba{i}u poru~io da i „daqe stoji na stanovi{tu da ne mo`e

216. p.n.e. - Dr`avnik i general Kartagine Hanibal je u Drugom punskom ratu kod Kane, u jugoisto~noj Italiji, naneo najte`i poraz Rimqanima u istoriji Rimskog carstva. Rim je zahvatila panika, zapam}ena po izreci „Hanibal ante portas” (Hanibal pred vratima).

1492. - [panski moreplovac Kristofer Kolumbo isplovio je na brodu „Santa Marija” iz {panske luke Palos de la Frontera na prvo putovawe prema zapadu na kojem je otkrio Ameriku.

1778. - U Milanu je otvorena operska ku}a Skala delo arhitekte \uzepea Pjermarinija.

1858. - Engleski istra`iva~ Xon Spik otkrio je jezero Viktorija, izvori{te reke Nil.

dozvoliti nikakve promjene ustava, ali da je voqan u~initi sve da se Hrvati barem donekle zadovoqe na temequ postoje}eg ustava“. Ma~ek daqe pi{e da je poru~io knezu da je voqan da pristupi sporazumevawu „na bazi da se za sada tri banovine, tj. Savska, Primorska i Vrbaska, te grad i kotar Dubrovnik spoje u jednu hrvatsku banovinu, koja u Jugoslaviji ima dobiti separatan polo`aj“.

U avgustu 1939. razgovori sa Cvetkovi}em, uz saglasnost kneza, zavr{eni su sporazumom o novim principima dr`avnog ure|ewa kojim su, umesto „narodnog jedinstva”, stvarno priznata tri naroda – srpski, hrvatski i slovena~ki, a centralizam zamewen federacijom. Prva je osnovana Banovina Hrvatska u koju su u{le Savska i Primorska banovina i neki srezovi Vrbaske, Zetske, Drinske i Dunavske banovine. Izuzev vojske, inostranih poslova, saobra}aja, trgovine i po{ta, koji su ostali zajedni~ki, sve druge kompetencije prenose se na nove banovine, od kojih je konstituisana samo Hrvatska, dok je re{avawe srpskog i slovena~kog pitawa ostavqeno za kasnije. Hrvatska strana u pregovorima oko teritorije nove hrvatske banovine pokazala je velike apetite tra`e}i i Boku Kotorsku, Srem, deo Ba~ke i jo{ neke delove Bosne i Hercegovine. Davawu teritorijalnih koncesija u Bosni najo{trije se suprotstavio muslimanski prvak Mehmed Spaho, kao i politi~ke stranke koje su okupqale Srbe u Bosni.

l U slede}em broju: Sporazum kneza Pavla sa Hrvatima srpski narod je lo{e primio

1884. - Zavr{en je `elezni~ki most u Beogradu na reci Savi, a narednog meseca pu{tena je u saobra}aj pruga Zemun-Beograd. Most je razaran u oba svetska rata i potom obnavqan.

1904. - S Volujice, brda iznad Bara, prvi put su emitovani radio talasi na Balkanskom poluostrvu. Pu{tawu u rad radio-telegrafske stanice prisustvovalo je vi{e hiqada gostiju i zvanica, me|u kojima kwaz Nikola i Guqelmo Markoni, jedan od pronalaza~a be`i~ne telegrafije.

1936. - Ameri~ki atleti~ar Xesi Ovens je skokom u daq od 8,06 metara osvojio prvu od ~etiri zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Berlinu.

1958. - Ameri~ka atomska podmornica „Nautilus” je pod komandom Vilijama Andersona prva pro{la ispod ledenog pokriva~a Severnog pola.

1977. - Umro je kiparski arhiepiskop Makarios, vo|a pokreta za nezavisnost od Velike Britanije i prvi predsednik Kipra od 1960. do smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera Pokreta nesvrstanih zemaqa.

2005. - Ameri~ki astronaut Stiv Robinson je na svemirskom brodu „Diskaveri”, lansiranom 26. jula, obavio prvu popravku u svemiru.

2008. - Umro je ruski pisac, nobelovac i jedan od najpoznatijih sovjetskih disidenata Aleksandar Sol`ewicin. Zbog kritika Staqinovog re`ima u delima o zatvorima za sovjetske gra|ane - gulazima, 1974. mu je oduzeto dr`avqanstvo, nakon ~ega je proteran. U Rusiju se vratio posle raspada SSSR. Najpoznatija dela „Arhipelag GULAG”, „Prvi krug”, „Jedan dan u `ivotu Ivana Denisovi~a”.

2019. - U oru`anom napadu u tr`nom centru u gradu El Paso, savezna ameri~ka dr`ava Teksas, ubijeno je 20 osoba, napada~ je uhap{en i osumwi~en za rasisti~ki zlo~in.

SRBIN IZ SEN GALENA OTKRIVA DETAQE O ZAVE[TAWU NA[E NAU^NICE

75 godina od smrti Mileve Mari} Ajn{tajn

Malo je `ena u srpskoj, pa i u svetskoj istoriji koje poput Mileve Mari} Ajn{tajn magnetnom snagom privla~e pa`wu istra`iva~a, publicista, filmskih i pozori{nih stvaralaca i nau~nika, pi{u beogradske „Novosti“. U petak, 4. avgusta, navr{i}e se 75 godina od smrti Mileve, ro|ene u Titelu 1875. godine, s kra}om levom nogom ali i blistavim intelektom koji ju je 1896. godine, kao tek petu devojku Evrope, odveo na studije matematike i fizike u Cirih...

Mileva je bila prva `ena nobelovca Alberta Ajn{tajna i nepriznata koautorka ~uvene teorije relativiteta. Bila je poni`ena Ajn{tajnova supruga i duboko tu`na majka kojoj ~ak ni posledwa `eqa da po~iva u blizini mla|eg sina Eduarda do danas nije usli{ena. Nije ni mogla da bude usli{ena jer gotovo pola veka nije joj se ni grob znao.

Idu}e godine bi}e ta~no dve decenije otkako je slikar i osniva~ Nau~nog dru{tva „Nikola Tesla”, Peter Stojanovi} iz Sen Galena, ro|ewem Austrijanac, a poreklom Para}inac koji se potom preselio u [vajcarsku, prona{ao Milevino po~ivali{te na ciri{kom grobqu Nordhaj. Stojanovi}, danas pedesetogodi{wak, voli da ka`e da mu je Tesla pomogao da prona|e Milevu i to neposredno uo~i Svetske godine fizike koja je „padala” 2005. godine. - U [vajcarskoj se tada u javnosti retko sretao i Tesla, a kamoli Mileva. Sinulo mi je, po{to su oboje Srbi posve}eni fizici, da pove`em ta dva velika imena i skrenem pa`wu na wih.Prethodno sam saznao da Mileva po~iva u neobele`enoj grobnici. Od katoli~kog sve{tenika, posle du`eg tragawa, dobio sam podatak da ona sa najmawe jo{ dvoje qudi po~iva na parceli br 9 u grobnom mestu 9357. Kada sam kona~no do{ao do wenog groba, obuzela me je strahovita tuga - prise}a se Stojanovi}, ~ije je otkri}e bila svetska vest.

Tada je zamr{eno `ivotno klupko Milevino po~elo da se odmotava. Upokojila se u 73. godini, u ciri{koj klinici „Eos” u koju je dospela mesec dana ranije zbog {loga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i ote`ano je govorila. Posledwi put se ozarila kada ju je na samrti posetio sin Hans Albert koga je Ajn{tajn, be`e}i pred nacistima po~etkom Drugog svetskog rata, odveo sa sobom u Ameriku. Milevu, sa kojom se razveo 1919. godine, a potom o`enio ro|akom Elzom, kao i mla|eg sina Eduarda, obolelog od {izofrenije, ostavio je u Cirihu.

Stojanovi} je u ciri{kom arhivu prona{ao pismo koje je tri dana uo~i svoje smrti Mileva uputila svojoj prijateqici Riti von Gonzenbah, a u kojem izra`ava `equ da bude sahrawena na grobqu u blizini psihijatrijske bolnice, gde se od {izofrenije le~io wen mla|i sin Eduard.

Kqu~na re~enica glasi: „Na grobqu iza psihijatrije, zakopana da budem”. Bolno i bri`no maj~insko srce nadalo da }e i „sa onog sveta”, nekim ~udom, mo}i da bdi nad svojim Teteom, kako ga je od milo{te zvala. Kako u to vreme u Cirihu nije bilo

DEDA MILO[ KRSTIO UNUKE BEZ ZNAWA RODITEQA

Podatak da su Milevini i Albertovi sinovi kr{teni u Crkvi prenosa mo{tiju Svetog Nikole iz 18. veka, koju Novosa|ani zovu Nikolajevskim hramom, ve} neko vreme se pomiwe u javnosti, ali nikada sa krunskim dokazom - kr{tenim listom.

Blagodare}i blagoslovu episkopa ba~kog dr Irineja, „Novosti” objavquju to dragoceno svedo~anstvo iz Protokola kr{tenih hrama sveca Nikolaja u Novom Sadu, koji obuhvata period od 1913. do 1930. godine.

U protokolu navedeno je da je Teodor Mili}, paroh nikolajevski, a potowi paroh saborni, koji je 21. avgusta 1913. godine krstio sinove bra~nog para Mari}-Ajn{tajn, starijeg Hansa Alberta upisao je pod rednim brojem 56, a pod brojem 57 ubele`io je mla|eg Eduarda. U rubrici „roditeqi” navedeno je „Otac dr Albert Ajn{tajn, mati Mileva ro|ena Mari}”. U odeqku „kum” ubele`eno je ime „le~nika”, dr Laze Markovi}a, ina~e porodi~nog prijateqa Mari}evih.

gr~kog sve{tenstva, po pravoslavnom obi~aju, opelo Milevi slu`io je ruski paroh David Antonijevi~ [ubov. Sahrana je ko{tala 150 franaka.

U lokalnim novinama objavqena je ~ituqa ovog sadr`aja: „Odlazi na ve~ni po~inak na{a voqena majka Mileva Ajn{tajn Mari}”. U potpisu: Hans-Albert i Frida Ajn{tajn iz Berklija (Kalifornija) i Eduard Ajn{tajn.

Ali, rodbina nije dugo ni uredno pla}ala weno grobno mesto. U zajedni~ku i bezimenu grobnicu Mileva je dospela nekoliko godina posle smrti kada je vlast Ciriha nalo`ila da se wen zapu{teni grob prekopa, a wene kosti premeste u grobnicu sa tu|incima za koje, kao ni za wu, niko nije mario.

Sedamnaest godina posle svoje majke, Eduard je, 25. oktobra 1965, umro u ciri{kom sanatorijumu. Vest da je wegov slavni otac Albert Ajn{tajn preminuo 1955. godine u Prinstonu nikada nije ni doprla do wegove svesti.

Wegov brat Hans Albert, ugledni stru~wak u oblasti hidrauli~nog in`ewer-

stva, naxiveo je brata osam godina. Poku{ao je 1958. godine da objavi prepisku svojih roditeqa koju je slu~ajno prona{ao u jednoj kutiji. Pisma su otkrivala i da su wegovi roditeqi zajedno radili na nau~nim otkri}ima koja su proslavila samo wegovog oca.

Poku{aj Hansa Alberta i wegove supruge Fride da publikuju prepisku spre~en je sudskom tu`bom qudi koji su po Ajn{tajnovom testamentu bili zadu`eni da brinu o wegovoj zaostav{tini.

Peter Stojanovi} i daqe marqivo traga za spisima o Milevinom i Albertovom `ivotu.

Danas ih ima nekoliko stotina. Bogatiji je samo arhiv „Albert Ajn{tajn” na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu koji je delimi~no otvoren za javnost 2006. godine, tek po{to je proteklo 58 godina od Milevine i 51 godina od Albertove smrti.

Svake godine Stojanovi} se pobrine da se na Milevinom grobu odr`i pomen. ^etrnaest godina posle otkri}a Milevinog po~ivali{ta uspeo je da uz podr{ku Grada Ciriha i tada{weg generalnog konzula Srbije Zorana Jeremi}a, jedini put okupi wene potomke pored spomen-plo~e koju je dr`ava Srbija 2009.postavila na do tada neobele`enom grobnom mestu.

Razumevawe za okupqawe porodice Stojanovi} je na{ao najpre kod Mire Ajn{tajn, Milevine i Albertove praunuke, ina~e unuke starijeg sina Ajn{tajnovih Hansa Alberta, kao i wegove druge supruge Doris. Pregovori sa ostalim, mla|im ~lanovima porodice koji `ive u Bernu, Americi i u Izraelu trajali su godinama.

Na kraju, pitamo na{eg sagovornika - da li bi Milevini potomci, davawem DNK uzorka, podr`ali ispuwavawe wene posledwe `eqe da po~iva u blizini svog sina?

- Nije nemogu}e, ali jeste komplikovano, a verovatno i veoma skupo. Rasuti su po svetu, ali ako bi se diplomatskim srpsko-{vajcarskim zajedni~kim zalagawem poduprla ta wena `eqa, bila bi to zaista velika stvar. Eduard po~iva na grobqu, oko pet kilometara udaqen od Milevinog. Mislim da smo kao nacija du`ni da ne odustanemo od poku{aja da joj ispunimo po-

Pozadinu ovog doga|aja najverodostojnije je opisao \or|e U. Krsti}, Novosa|anin koji je poznavao deo porodice Mari} i na osnovu wihovih svedo~ewa napisao nekoliko kwiga o Milevi i Albertu. Naime, Milevin otac Milo{ nije mogao da se pomiri s tim da su mu unuci nekr{teni:

„Sinovi su ostali kod bake i dede u Novom Sadu. Jo{ istog dana kad su im roditeqi otputovali, Marija i Milo{, wihov ujak Milo{ i Sidonija Gajin, kuma Mari}evih, odveli su ih na kr{tewe u Nikolajevsku crkvu. Kum na kr{tewu bio im je poznati novosadski lekar dr Laza Markovi}, sa nadimkom Mrgud.”

Ovo kr{tewe nije moglo da pro|e nezapa`eno: u lokalnom listu „Zastava” objavqen je ovaj tekst:

„Dva mala [vajcarca, sinovi dr Alberta Ajn{tajna, profesora na sveu~ili{tu u Cirihu, a unuci na{eg cewenog prijateqa i sugra|anina Milo{a Mari}a, mali Albert i Eduard, kr{teni su u pravoslavnoj veri po `eqi svoga dede Milo{a.”

Do dana{wih dana nije obelodaweno kako su vest o kr{tewu primili roditeqi de~aka, a pogotovo Ajn{tajnova rodbina.

sledwu `equ - zakqu~uje Stojanovi}.

Zrno nade wemu i nama bude re~i predstavnice grada Ciriha, gospo|e Susan Herold, koja je kraj plo~e na Milevinom grobu sa `aqewem kazala Stojanovi}u - da se znalo da je re~ o Milevi Mari} Ajn{tajn, ne bismo dozvolili da ona zavr{i u grobnici bez obele`ja.

Ne skriva Stojanovi} svoje nezadovoqstvo {to Mileva u Novom Sadu jo{ nema svoj muzej, kao i {to wegovo Nau~no dru{tvo „Nikola Tesla” ~e{}e prire|uje izlo`be, predavawa i druge doga|aje woj u ~ast i se}awe u [vajcarskoj, nego {to se to ~ini u Srbiji.

- Wena sudbina je nesvakida{wa, kao {to je i wen `ivotni put. Potekla je iz ugledne porodice, koja je woj, kao i wenom bratu Milo{u i sestri Zorki, podarila ne{to najvrednije, a to je obrazovawe. Na takve vrednosti treba podse}ati, naro~ito danas -poru~uje Stojanovi}.

Mileva i Albert Ajn{tajn

Spomen-plo~a Milevi Mari} Ajn{tajn na ciri{kom grobqu

MILIONI U KUKURUZI[TU

Amerikanac iskopao zlatnike iz doba Gra|anskog rata

Jednom Amerikancu gajewe kukuruza isplatilo se vi{estruko. U poqu je prona{ao trap sa vi{e od 800 zlatnika za koje se procewuje da su iz doba Gra|anskog rata i da vrede vi{e miliona dolara.

Vi{e od 800 zlatnika, koji datiraju iz perioda izme|u 1840. do 1863. godine, prona|eni su u kukuruznom poqu u Kentakiju. Vrednost hrpe nov~i}a je vi{emilionska, a procewuje se da su mo`da zakopani kao rezultat dr`avne deklaracije o neutralnosti tokom ameri~kog Gra|anskog rata.

Osim nov~i}a u navedenim apoenima, na istom mestu prona|eno je i nekoliko izuzetno retkih zlatnih kovanica iz 1863. godine.

„Najneverovatnije otkri}e u ovoj podzemnoj ostavi je oko osamnaest zlatnika iz 1863. godine od 20 dolara. Ovo je nov~i} koji ~esto na aukcijama dosti`e {estocifrenu cenu“, navodi se na sajtu GovMint.com.

Verodostojnost kovanica, koje su u dobrom i odli~nom stawu, sertifikovana je od strane nadle`nog tela „Numismatic Guaranty Company”.

Nakon sertifikacije nov~i}a, stru~waci su naveli i da su oni mo`da zakopani kao rezultat deklaracije o neutralnosti Kentakija tokom Gra|anskog rata.

Dr`ava Kentaki, koja se grani~ila sa severnim saveznim dr`avama i ju`nim saveznim dr`avama, imala je neutralnu poziciju tokom ameri~kog Gra|anskog rata u kojem su se mnoge porodice sukobile jedna protiv druge.

Xef Garet, trgovac retkim nov~i}ima i stru~wak za kovawe novca u SAD, kontaktiran je povodom procene nov~i}a prona|enih u kukuruzi{tu u Kentakiju.

„Iako sam uvek uzbu|en kada me neko pozove i tra`i savet o otkri}u retkog nov~i}a, prilika da se bavim zlatnicima iz Kentakija je jedan od vrhunaca moje karijere“, rekao je Geret.

Prema wegovim re~ima, va`nost ovog otkri}a ne mo`e se preceniti, jer zapawuju}i broj od preko 700 zlatnih kovanica predstavqa vremensku kapsulu sa kovanim novcem iz doba Gra|anskog rata.

„Pronala`ewe kovanice sa orlom iz 1863. godine u odli~nom stawu bio bi va`an numizmati~ki doga|aj. Pronala`ewe niza vrhunski o~uvanih primeraka je skoro neverovatno“, naglasio je Geret.

Kolekcionari sada mogu da kupe nov~i}e prona|ene u Kentakiju. Za neke od wih cena se kre}e izme|u 995 i 1.295 dolara dok se za druge informacija o ceni dobija na upit.

Maksimalna cena po kojoj je ranije prodat zlatnik sa orlom iz 1863. godine iznosi ne{to vi{e od 381.000 dolara.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Povoqni razvoj doga|aja u vezi sa novim poslovnim aran`manom. Spremni ste da se anga`ujete na poslovima kupoprodaje nekretnina, gra|evinskim radovima i sre|ivawu enterijera. QUBAV: Mogu} ulazak u strastvenu vezu sa Vodolijom ili Lavom. Mo`ete biti skloni pogre{nim odlukama kada je re~ o bra~nom ili dugogodi{wem partneru. Jedan Strelac vam {aqe SMS. ZDRAVQE: Nervoza.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Na pragu ste promena koje }e uslediti posle po~etka realizacije va{eg plana koji se odnosi na nekretnine ili neku samostalnu delatnost. Spremni ste da donesete odluku o nekim porodi~nim poslovima. QUBAV: Nagove{taj susreta sa osobom ~ija su ose}awa prema vama vrlo intenzivna. Mogu}a je romansa s nekim ko `ivi u inostranstvu.ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Imateuambiciju da zapo~nete samostalni biznis, kao i da iza|ete u susret `eqama ~lanova porodice. Mo`ete na}i u situaciji da precenite sopstvene snage. QUBAV: Na kra}em putu mo`ete da upoznate jednu interesantnu Vodoliju ili Strelca. Trebalo bi da prihvatite savet starijeg ~lana porodice, kada je re~ o voqenoj osobi. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama u ku}i.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Imate potrebu za ve}im anga`ovawem na razradi samostalnog projekta o kojem odavno razmi{qate. Budite oprezniji prilikom potpisivawa ugovora. QUBAV: Zauzetim Rakovima, porodica je na prvom mestu, dok slobodne o~ekuje bogatiji dru{tveni `ivot. Voqena osoba poku{ava da vas ubedi u ne{to {to je naumila. Jedan Lav }e po`eleti da vam bude ne{to vi{e od prijateqa. ZDRAVQE: Alergija.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Podstrek za va{u ambiciju. Odla`u se neke isplate i dogovor sa Jarcem ili Ribama. Ima}ete potrebu da zavedete red na poslu. QUBAV: Neko }e vam dati do znawa koliko je zainteresovan za vas. Trebalo bi da opreznije komunicirate sa mla|om osobom koju ste upoznali preko neke dru{tvene mre`e. Ovan vam {aqe poziv na zajedni~ki put. ZDRAVQE: Promenqivo raspolo`ewe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Va{ vladalac Merkur obrazuje aspekte sa Marsom i Jupiterom, koji vas ~ini preduzimqivijim i energi~nijim, kada se radi o projektima u kojima `elite da se istaknete. QUBAV: Neo~ekivana, tajna romansa sa nekim koga znate preko poslovnih kontakata. Mogu}e su i rasprave sa bra~nim ili dugogodi{wim partnerom, naro~ito ako se radi o Jarcu ili [korpiji. ZDRAVQE: Pazite se u saobra}aju.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ne odustajete od svojih planova, naro~ito kada se radi o saradwi sa jednim Bikom i Devicom. Odli~an aspekt sa planetama u zemqanim znacima pa }ete lak{e uspeti da postignete poslovni dogovor koji vam odgovara. QUBAV: Niste sigurni {ta bra~ni ili dugogodi{wi partner o~ekuje od vas. Zato je boqe da se fokusirate na sopstvene `eqe. ZDRAVQE: Promenqivo raspolo`ewe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: O~ekuje vas uve}awe prihoda preko aran`mana sa strancima ili neke samostalne delatnosti. Povedete vi{e ra~una o komunikaciji sa saradnicima i prijateqima. QUBAV: Va{ dru{tveni `ivot bi}e vrlo uzbudqiv. Bra~ni ili dugogodi{wi partner mo`e biti qubomoran jer }e posumwati da vam se dopada neko koga vi|ate na poslu. ZDRAVQE: ^uvajte se u saobra}aju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Imate ose}aj da vam neko kvari planove. Zarada preko posla sa nekretninama. Izbegavajte nepotrebne tro{kove. QUBAV: Na nekom kra}em putu ili seminaru, o~ekuje vas susret sa interesantnom osobom. Zauzeti Strelci mogu imati problema, zbog qubomore i posesivnosti bra~nog ili dugogodi{weg partnera. Preovlada}e potreba za harmoni~nom atmosferom. ZDRAVQE: Osetqiv nervni sistem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Bi}ete re{eni da sprovedete u delo svoje planove i zamisli o kojima odavno razmi{qate. Vrlo ste prakti~ni, zbog ~ega }ete uspe{no realizovati planove koji se odnose na dugoro~ne projekte. QUBAV: Mada popu{ta napetost u odnosu sa bra~nim ili dugogodi{wim partnerom, wegova posesivnost i daqe mo`e biti povod za rasprave. Ribe misle na vas. ZDRAVQE: Sklonost melanholiji.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ose}ate da u vama postoji potencijal koji niste iskoristili do kraja, posebno u okviru zajedni~kog projekta. Spremni ste da donesete neku va`nu odluku. QUBAV: Mu~e vas neke dileme, kada se radi o jednom Lavu ili Vagi. U drugoj polovini nedeqe bi}ete skloni dono{ewu preurawenih odluka u vezi sa emotivnim `ivotom. Imajte strpqewa. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Ovo vreme odgovara onima koji `ele da osujete va{e napore u realizaciji planova koje ste odavno zacrtali. Ipak, ne}e uspeti, jer imate podr{ku jednog Bika, Raka i Device. QUBAV: Mo`ete biti skloni pogre{nim zakqu~cima, kada se radi o bra~nom ili dugogodi{wem partneru. Ima}ete potrebu da se prepustite ma{tawu o nekome ko vam je postao tiha patwa. ZDRAVQE: Pazite se u saobra}aju.

Crv o`iveo posle 46.000 godina provedenih u sibirskom permafrostu

Nau~nici su o`iveli crva koji je zamrznut jo{ od pre 46.000 godina – u vreme kada su Zemqom lutali runasti mamuti, sabqozubi tigrovi i xinovski losovi.

Vaqkasti crv, nepoznate vrste, pre`iveo je na dubini od 40 metara u sibirskom permafrostu ali u stawu mirovawa poznatom kao kriptobioza, objasnio je profesor emeritus na Institutu Maks Plank za molekularnu biologiju i genetiku }elije u Drezdenu, i jedan od nau~nika ukqu~enih u istra`ivawe, Tejmuras Kar~alija. Organizmi u kriptobioti~kom stawu mogu da izdr`e potpuno odsustvo vode ili kiseonika i izdr`e visoke temperature, kao i

smrzavawe ili izuzetno slane uslove. Oni ostaju u stawu „izme|u smrti i `ivota“, u kojem se wihov metabolizam smawuje na nivo koji se ne mo`e detektovati.

Pre pet godina, nau~nici sa Instituta za fizi~kohemijske i biolo{ke probleme nauke o tlu u Rusiji, prona{li su dve vrste

vaqkastih crva u sibirskom permafrostu.

Jedna od ~lanova nau~nog tima, Anastasija [atilovi~, o`ivela je dva crva u institutu tako {to ih je jednostavno rehidrirala vodom, pre nego {to je oko 100 crva odnela u laboratorije u Nema~koj na daqu analizu.

Nakon odmrzavawa crva, nau~nici su koristili radiokarbonsku analizu biqnog materijala u uzorku i utvrdili su da naslage nisu bile odmrznute u periodu od pre 45.839 do pre 47.769 godina.

Genetska analiza koju su sproveli nau~nici u Drezdenu i Kelnu pokazala je da ovi crvi pripadaju novoj vrsti, koju su istra`iva~i nazvali panagrolaimus kolimaenis.

Istra`iva~i su tako|e otkrili da panagrolaimus kolymaenis „deli sudbinu“ sa c. elegans – jo{ jednim organizmom koji se ~esto koristi u nau~nim studijama kao „molekularni alat“ i koji bi mu mogao omogu}iti da pre`ivi kriptobiozu.

Oba organizma proizvode {e}er koji se zove trehaloza, {to im verovatno omogu}ava da izdr`e smrzavawe i dehidraciju.

„Videti da se isti biohemijski put koristi u vrsti koja je vremenski udaqena 200, 300 miliona godina, to je zaista zapawuju}e“, rekao je Filip [ifer, vo|a istra`iva~ke grupe Instituta za zoologiju Univerziteta u Kelnu.

IZBEGAVAWE „JO-JO” EFEKTA:

[est na~ina kako da spre~imo vra}awe izgubqene te`ine

Mr{avqewe je dovoqno te`ak izazov, ali muke ne prestaju nakon {to se postigne ciq, ve} je va`no odr`ati postignut uspeh. Izbegavawe vra}awa kilograma mo`e biti veoma te{ko, ne samo fizi~ki, ve} i mentalno. Sre}om, postoji nekoliko na~ina da se odupremo „starim navikama” i uspostavimo zdrave i odr`ive rutine. Osim zdravih navika koje su nam do sada pomogle, fleksibilnost, ponos i disciplina su najva`niji u odr`avawu uspeha.

Koji god metod gubqewa te`ine je neko koristio, period nakon zavr{etka dijete je uvek izazovan i pun isku{ewa. Mnoge analize pokazuju da qudi ~esto povrate izgubqenu kila`u nakon odre|enog perioda: na primer, oni koji su imali niskokalori~ne dijete (izme|u 800 i 1.200 kalorija dnevno) povrate izme|u 26 posto i 121 posto svoje izgubqene te`ine u roku od pet godina.

RECEPT

Qudi koji prate razli~ite bihevioralne programe za kontrolu te`ine (re`imi, ve`be, promene na~ina razmi{qawa) vra}aju izme|u 30-35 posto svoje izgubqene te`ine nakon godinu dana.

Pokazalo se da su ~ak i qudi koji koriste lekove za mr{avqewe, kao {to je „ozempik”, povratili oko dve tre}ine te`ine koju su izgubili samo godinu dana nakon prestanka uzimawa leka.

Postoji mnogo razloga za{to ponovo dobijamo te`inu koju smo izgubili. Prvo, odr`avawe gubitka te`ine je mawe „zabavno”, nego kada gledamo broj na vagi koji se postepeno smawuje dok mr{avimo. Zbog toga mo`e biti te{ko da odr`avamo motivaciju i nastavimo da vodimo ra~una o svojoj te`ini, jer ovakve vrste „nagrade” nisu vi{e toliko ~este.

Drugo, ne mo`emo uvek da odr`imo promene u na~inu `ivota koje smo napravili da bismo izgubili na te`ini, posebno ako su nerealne i komplikovane za dugoro~no primewivawe (kao {to su niskokalori~na ishrana ili izbacivawe celih grupa namirnica).

^ORBA SA ]URETINOM

POTREBNO JE:

n 20 g crnog luka

n 50 g {argarepe

n 100 g {ampiwona

n 50 g paprike babure

n 50 g brokolija

n 50 g karfiola

n 150 g tikvice, 50 g gra{ka

n 50 g {e}erca

n 100 g zelene boranije

n 400 g }uretine

PRIPREMA:

Crni luk ise}i na kockice, {argarepu na kolutove, papriku na kockice, {ampiwone na listi}e, tikvicu na kocke, a brokoli i karfiol iskidati na cveti}e. Sve staviti u dubqi sud, pa dodati smrznutu boraniju, gra{ak i {e}erac. Naliti vodom. Dodati }uretinu se~enu na kockice. Kada povr}e i meso omek{aju, dodati ka{i~icu suvog biqnog za~ina i beli luk u granulama, po ukusu. Poslu`iti toplo uz prepe~en hleb.

Tre}e, gubitak te`ine mo`e izazvati pove}anu proizvodwu hormona gladi i ~ak usporiti metabolizam. Navedene promene su samo neke od faktora koji mogu ote`ati odupirawe od prejedawa i mogu doprineti ponovnom dobijawu te`ine tokom vremena. Iako je vra}awe te`ine mo`da uobi~ajeno iskustvo, to ne zna~i da ne postoji mnogo stvari koje mo`emo da uradimo da bismo spre~ili ne`eqene rezultate.

BUDITE FLEKSIBILNI

Va`no je shvatiti da }e odr`avawe zdrave te`ine zahtevati do`ivotni trud i voqu, tako da je

nerealno imati velka o~ekivawa i misliti da }emo se uvek savr{eno pridr`avati promena u svom `ivotnom stilu.

Ne bi trebalo da ose}amo krivicu kada nam se „omakne” i odlu~imo da pojedemo „zabrawen obrok”. Umesto `aqewa, boqe je da napravimo plan koji }e nam pomo}i da se {to pre vratimo na pravi put. Na primer, ako smo se mo`da prejedali tokom vikenda, mo`emo da ubacimo nekoliko dodatnih {etwi u svoju rutinu slede}e nedeqe i na taj na~in pove} ati potro{wu kalorija.

Ovakve kombinacije i fleksibilnost u navikama mogu spre~iti da mislimo da je proces upravqawa te`inom „sve ili ni{ta”, zbog kojeg se ~e{}e ose} amo zarobqeno i razo~arano kada ga ne pratimo.

PLANIRAJTE NA^IN

KR[EWA PRAVILA

Bitno je shvatiti da }e povremeno do}i do izazova, kao {to su praznici, ven~awa, ro|endani... Mo`emo planirati na~ine da u`ivamo u doga|ajima na kojima slu`e poslastice. Na primer, gubitak kilograma ili dva vi{ka unapred, mo`e „opravdati” dodatnu te`inu koja se mo`e dobiti tokom ovih prilika. Drugi primer mo`e biti konzumirawe hrane pre odlaska na neki od navedenih doga|aja, kako ne bismo i{li gladni i bili u velikom isku{ewu.

PONOS NA DOSADA[WA

DOSTIGNU]A

Na{a te`ina }e prirodno da se mewa kroz godine i zato je va`no da budemo ponosni na sebe kada postignemo svoj ciq, bez obzira na broj koji pokazuje vaga. Istra`ivawa tako|e pokazuju da qudi koji se vi{e fokusiraju na to kako mogu da ostvare svoje ciqeve, a ne na ishod, imaju ve} e {anse da }e se pridr`avati zdravih navika. Takav na~in razmi{qawa se mo`e razviti jer je mawe verovatno da }e na wih uticati neuspesi (kao {to je vra}awe malog dela prethodne te`ine).

BUDITE FIZI^KI AKTIVNI

Studija koja je prou~avala qude koji su uspe{no odr`avali liniju nakon dijete, otkrila je da je fizi~ka aktivnost najva`niji faktor za odr`avawe te`ine s obzirom da tako mo`emo sagorete nek od kalorija koje pojedemo.

Najboqa fizi~ka aktivnost je ona u kojoj najvi{e u`ivate, zato {to je ve}a verovatno}a da }ete se pridr`avati dugoro~no. Istra`ivawa sugeri{u da bi trebalo da ve`bati najmawe 250 minuta svake nedeqe da bi se zadr`ala te`ina.

REDOVNO MEREWE

^ovekova te`ina mo`e da varira za ~ak jedan ili dva kilograma tokom nedeqe a redovnim

merewem mo`emo ustanoviti personalni raspon sopstvene te`ine, od najmawe do najve}e. Tako }emo lak{e pratiti potencijalne promene i razumeti kada je vreme za stro`iji re`im.

Istra`ivawa pokazuju da qudi koji koriste personalizovane procene te`ine mogu lak{e da spre~e ponovno pove}awe kilograma, jer su u stawu da prilagode svoje pona{awe kad god je potrebno odnosno da reaguju na vreme.

DORU^AK I VLAKNA

Iako postoje razli~iti stavovi o va`nosti doru~ka za kontrolu te`ine, jedno istra`ivawe je pokazalo da je skoro 97 posto qudi koji su smawili te`inu izjavilo da doru~kuje svaki dan.

Druga studija je tako|e otkrila da su qudi koji su jeli puno povr}a i hrane bogate vlaknima (hleb od integralnog bra{na, sme|i pirina~ i `itarice) lak{e izbegli ponovno dobijawe na te`ini. Konzumirawe ove vrste hrane zna~i da se du`e ose} amo sitim pa je ve}a verovatno} a da }emo jesti mawe.

Odr`avawe te`ine mo`e biti te{ko, ali to ne zna~i da je nemogu}e. ^ak i ako smo u stawu da zadr`imo i mali gubitak te`ine, to i daqe mo`e biti veoma korisno za na{e zdravqe.

Nutricioniskiwa Rhiannon Lambert je otkrila da su nedovoqno zrele banane korisne za dijabeti~are, malo prezrele za one s stoma~nim problemima, a zrele i tamne banane korisne su za sve.

Nedovoqno zrele banane

imaju mawe {e}era

Ako imate dijabetes, trebalo biste ~e{}e da jedete nedovoqno

zrele banane. Sadr`e mawe {e}era. “Istra`ivawa pokazuju da u nedovoqno zrelim bananama skrob predstavqa 80 do 90 odsto udela ugqenohidrata koji se, kada banana sazre, pretvara u slobodne {e}ere. Zato osobama sa dijabetesom savetujemo banane koje nisu prezrele, kako ne bi previ{e podigle nivo {e}era u krvi”, rekla je Lambert.

Zrele banane se lak{e vare Lepo dozrele banane verovatno su boqi izbor za sve koji imaju problema sa probavom.

Dok zelene banane imaju vi{e takozvanog “otpornog” skroba, {to mo`e biti dobro za vas jer ga vole dobre crevne bakterije.

Zrelije banane prose~na osoba lak{e vari, rekao je Lambert.

Sme|e banane su pune antioksidansa Banana postaje sme|a kada se sav wen skrob razgradi u {e}er. Ove banane su i sla|e. Me|utim, takva banana je i puna antioksidansa koji su va`ni u za{titi qudskog organizma. Svaki izbor banana je dobar. Nutritivna vrednost banane ne mewa se s wenim nivoom zrelosti.

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA

VRSTA TROPSKE BIQKE VRSTA INSEKTA, ZOQA SMEDEREVSKA PALANKA KUJE, KERU[E ISKI]EN, UKRA[EN SPLETKARO[I (FRANC.)

NESPOSOBNOST RA\AWA, JALOVOST (MED.)

UKR[TENE RE^I

ONAKOJA POSKAKUJE U KOLU

STANOVI[TE, GLEDI[TE (LAT.)

LANTAN FRANC. FILOZOF, ARMAN GLUMICA SASLIKE

METAR BRATOV ILI SESTRIN SIN VRSTAATLETI^ARA(MN.) GRUBO VUNENO SEQA^KO PLATNO

SrpskiGlas

RADIJUM KOJE SE SASTOJI OD TRI DELA ITEM (SKR.) MALO VOZILO ZA KARTING VRSTA OKRUGLOG HLEBA

STRU^WACI ZA PALEOLOGIJU FRENI BROJ

JEDAN DVOCI- PRI[ITI NANE[TO GRAM PRISTALICA CARIZMA MESTO KOD QUBQANE OSTRVO U MALIM ANTILIMA

REOMIR USLU@NA PRIPREMA HRANE

KULON HRAM ATINE NA AKROPOQU NEMA^KI PISAC MAN

IZOSTAVQAWE SLOVAU RE^I SEVER GR^KAOPERSKA PEVA^ICA, MARIJA DIWE I LUBENICE

UNIJADVE POLURAVNI [AHOVSKI KLUB U NAJMAWU RUKU

STRVODERI OBRA\IVATI ZEMQU PLUGOM SRPSKA MUZI^KA GRUPA AMERI^KI GLUMAC, BEN

FI[EK ZA SLADOLED GRADI] U TURSKOJ TEMPERATURA VRSTA RATNOG BRODA NI[ RAKIJA ZA^IWENA ANISOM IN\IJA OBIM ENERGIJA RUSKI PESNIK, IVAN SAVI]

23. I 4. SLOVO AZBUKE SRPSKA ODRE^NA RE^

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: POSKOKA, ASPEKAT, LA, RIBO, M, NE]AK, ABA, ELI, ATENEJ, ACAN, RA, NA[ITI, IG, POGA^A, R, C, TOMAS, SINKOPA, KALAS, DIEDAR, BAREM, [INTERI, ORTODOKS KELTS, STILER, KORNET, T, NOSA^ AVIONA, ANIZETA, IN, O, NIKITIN, ]G, NE.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: NEREJIDE, AROMATIK, DOLE, EGO, TARTAN, PI, IE, IM, O^ETKATI, BALUSTER, URASTATI, N, T, OC, S, ALIMPI], EVRI, IV, VG, ASOVI, KALVADOS, [TRICATI.

RE[EWE SUDOKU: 126 735 948 - 347 981 256 - 895 246 731751 423 689 - 632 198 475 - 489 567 312968 354 127 - 574 612 893 - 213 879 564.

1 6 3 1 5 6 8 2 4 6 1 5 3 8 3 2 1 9 8 4 7 8 5 1 9 3 5 4 7 5 7 6 3 5 4

SrpskiGlas

1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

VODORAVNO: 1. K}erke boga Nereja, morske nimfe (mit.), 2. Aromati~no sredstvo, 3. Na ni`em mestu - Latinska li~na zamenica, 4. Materijal za atletske staze, 5. Auto-oznaka za Pirot - Isto~na Evropa (skr.) - Imenica (skr.), 6. O~istiti ~etkom, 7. Vrsta potpornog ukrasnog stubi}a (fr.), 8. Rastu}i ulaziti u ne{to, 9. Simbol azota - Oznaka za teslu - Obrazovni centar (skr.) - Simbol sumpora, 10. Srpski general iz 19. veka, Ranko, 11. Moneta Evropske monetarne unije (mn.) - Francuski {ansower i glumac Montan, 12. Susedna slova azbuke - Sportski {ampioni, 13. Vrsta rakije od jabuka (fr.), 14. Se}i makazama.

USPRAVNO: 1. Iznad, povrh - Negodovawe, protestVi{a komercijalna {kola (skr.), 2. Pesnik erotskih pesama - Zave{tawe (lat.), 3. Filmska uloga - Apsolutni superlativ - Simbol lorencijuma, 4. Fakultetski profesor u penziji (lat.) - Vredni insekti, 5. Li~na zamenicaAutor tekstova za muzi~ke kompozicije, 6. Luka u Gr~kojSiloviti napadi - Sve~ana pesma, 7. ^ast, ugled (lat.)Kov~eg sa mo{tima sveca, kivot, 8. Italijanski pisac, Umberto - Parfem - Gr~ka pop peva~ica, Ana.

QUBAVNA PRI^A DINA MERLINA:

Branili su im brak, ali niko ih nije mogao rastaviti

Wihova pri~a mo`e se okarakterisati kao prava filmska. Qubavna pri~a Dina Merlina je toliko interesantna da bi se po woj mogao napisati scenario za neki film. Popularni peva~ jednu `enu voli ve} decenijama, a weno ime je Amela.

Dino Merlin je vezu sa svojom suprugom otpo~eo kada su imali svega sedamnaest godina, a posle pet godina zabavqawa stali su na ludi ka men.

- Sa svojom `enom Amelom sam od seda mnaeste godine i jo{ uvek mi je lepo. Nemam problema ni skandala. Dodu{e, nismo u braku tolike godine, jer smo se zabavqali skoro pet godina – prisetio se Merlin svojevremeno.

Na po~etku wihove romanse Dino je bio siroma{an momak, zbog ~ega su Amelini roditeqi branili da budu zajedno. Supruga Dina Merlina bila je studentkiwa arhitekture iz bogate porodice.

- Borili smo se, krili, ali niko nas nije mogao rastaviti. Nakon pet godina smo se tajno ven~ali. Bilo je to romanti~no ven~awe, iako sam svoju `enu doslovno oteo.

Uz nas su bili samo moj kum i Amelina sestra koja je bila kuma. Govor mati~arke bio mi je predug, stalno sam pogledavao na vrata da ne bi neko nai{ao i pokvario na{u sre}u – rekao je peva~.

- Nakon ven~awa oti{li smo na bra~no putovawe u Dubrovnik, a kad smo se vratili, preselili smo se mojoj majci i odmah osetili udar svakodnevice.

Mene je ~ekala velika odgovornost za porodicu i te`ak rad, a Amelini roditeqi bili su toliko quti da pola godine nisu hteli ni da ~uju za wu - se}ao se Merlin tih vremena i dodao:

- Ali eto, vreme le~i sve, pa me danas Amelini roditeqi vole i vi{e nego {to zaslu`ujem.

Jednom prilikom Dino je rekao da nikad ne}e zaboraviti trenutak kada se posle prve turneje po Jugoslaviji ku}i vratio praznih xepova i gladan.

- Moja `ena je stajala na vratima, do~ekala me sa bebom. Naida je mo`da imala pola godine, a supruga Amela je ba{ zavr{avala arhitekturu. Tiho me je upitala: „Jesi li nam {ta doneo? Nemam za mleko”.

^ola otkrio {ta misli o novim trendovima

Legendarni srpski peva~ Zdravko ^oli} otkrio za{to wegove `ene Aleksandre nema u javnosti, ali i {ta misli o novim muzi~kim hitovima.

Sedamdesetdvogodi{wi Zdravko ^oli} nastupao je u Crnoj Gori, ali je uspeo da izdvoji vreme i porazgovara sa sedmom silom i otkrije {ta misli o dana{woj komercijalnoj muzici.

- Sve najboqe mislim, naravno, ali pitawe je koliko ima muzike u ne~emu {to se zove neki hit i koliko je to zapravo prolazna pesma.

Treba imati i jedno i drugo. Uvek kad ~ovek pravi pesme mora da ima dve tri koji nisu hitovi i koji }e ostati sadr`ajni. U principu je to

bitno - rekao je Zdravko.

Zdravko ^oli} decenijama uspeva da privatni `ivot skloni od o~iju javnosti, ali izgleda da je wegova starija }erka Una svojom harizmati~nom pojavom od{krinula vrata medijima koji sa velikim interesovawem prenose detaqe iz wenog, ali i `ivota cele porodice ^oli}.

Aleksandra ^oli} nikada se ne pojavquje u javnosti, a ^ola je kona~no objasnio za{to je to tako.

- Ja to stvarno ne branim, ali ne vidim nekog prekog

Madona: Sre}na sam {to sam `iva

Pop zvezda Madona izjavila je da je ‚’sre}na {to je `iva’’, nakon {to je nedavno hospitalizovana zbog bakterijske infekcije.

„Qubav porodice i prijateqa najboqi je lek”, napisala je ona u objavi na Instagramu, na kojoj su i fotografije sa weno dvoje dece, prenosi Si-En-En.

razloga da bude druga~ije. Naravno, kad su neke va`ne manifestacije u pitawu, ona rado do|e, ali pojavqivawa samo radi slikawa nikada joj nisu bila privla~na. Ne vidim to kao ne{to neobi~no. Evo, recimo, Arsena i Gabi, koji su bili bra~ni partneri iz istog miqea, koji su zajedno i pevali, nikad nisi mogao videti da se pojavquju zajedno radi slikawa. Ja stvarno nemam ni{ta protiv ako bi ona to volela, ali nikada joj to nije bilo va`nozakqu~io je Zdravko ^oli} jednom prilikom.

Dodala je da su deca bila uz wu kada joj je bilo najpotrebnije i da je tada videla ‚’stranu svoje dece’’ koju nije videla pre.

Madona ima }erku sa glumcem Karlosom Leonom i sina sa rediteqem Gajem Ri~ijem, a tako|e je i majka ~etvoro usvojene dece.

Ona je u objavi napisala i to da je veoma zahvalna svom dugogodi{wem prijatequ Gaju Osearu, koji joj je poklonio polaroid fotografiju Kita Haringa ‚’koji nosi jaknu sa likom Majkla Xeksona’’, za koju je navela da je snimio Endi Vorhol. Ako pa`qivo pogledate ovu fotografiju vide}ete „Savr{en, brilijantan trougao. Umetnika koji je dotakao toliko `ivota, ukqu~uju}i i moj.”

‚’Shvatila sam tada koliko sam sre}na {to sam `iva. I kako sam sre}na {to sam poznavala ove qude i mnoge druge koji su tako|e oti{li’’, napisala je.

Osear je u junu saop{tio da je Madona bila na intenzivnoj nezi zbog ‚’ozbiqne bakterijske infekcije’’.

Ranije ovog meseca, Madona je objavila da }e odlo`iti po~etak turneje Selebrej{en (Celebration) za oktobar.

^ola sa }erkom Unom

Na prodaju reket kojim je \okovi} osvojio prvi Vimbldon

Reket kojim je Novak \okovi} osvojio prvi Vimbldon u karijeri, 2011. godine, na}i }e se na aukciji koja je na programu od 5. do 6. septembra u Velingborou, gradi}u u centralnoj Engleskoj.

Predvi|a se da }e reket srpskog tenisera dosti}i cenu od najmawe 20.000 evra.

\okovi} je 3. jula 2011. u Londonu pobedio Rafaela Nadala 6:4, 6:1, 1:6, 6:3, a {amionski reket je bacio na tribine, gde ga je uhvatila Kordelija Meken~i koja ga je ~uvala 12 godina i sada odlu~ila da ga proda na aukciji.

„Karte za Vimbldon te godine sam dobila na lutriji, a onda se posle finalnog me~a ku}i vratila sa reketom kojim je Novak \okovi} osvojio turnir. To je bilo zaista fantasti~no. Bila sam preplavqena uzbu|ewem zbog prilike koja se dobija jednom u `ivotu, od nekoga ~iju posve}enost i disciplinu sportu toliko cenim”, rekla je vlasnica reketa za britanske medije.

Iz aukcijske ku}e koja }e staviti reket na prodaju su poru~ili da je on sjajno o~uvan i da predstavqa sjajnu priliku za kolekcionare da dobiju veoma vredan rekvizit kojem }e cena vremenom sve vi{e rasti.

\okovi} je nakon 2011. godine osvojio jo{ {est Vimbldona, a ove godine je u velikom finalu pora`en od {panskog tenisera Karlosa Alkaraza.

Novak \okovi} igra i u dublu na mastersu u Sinsinatiju

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} igra}e na mastersu u Sinsinatiju i u dubl konkurenciji u paru sa sunarodnikom Nikolom ]a}i}em, prenose ameri~ki mediji.

\okovi} je jo{ ranije objavio da }e igrati na turniru u Sinsinatiju u singl konkurenciji.

\okovi} je turnir u Sinsinatiju u singl konkurenciji osvojio 2018. i 2020. godine.

Masters u Sinsinatiju se igra od 13. do 20. avgusta.

\ere pora`en u finalu turnira u Hamburgu

Srpski teniser Laslo \ere nije uspeo da osvoji titulu na turniru u Hamburgu, po{to je u finalu pora`en od doma}eg igra~a Aleksandra Zvereva sa 5:7, 3:6.

\ere, 57. igra~ sveta, pora`en je od aktuelnog olimpijskog {ampiona i 19. tenisera sveta za sat i 51 minut.

Srpski igra~ je u devetom gemu prvog seta imao ~etiri brejk prilike koje nije iskoristio, dok je Zverev do kqu~ne prednosti stigao u 12. gemu, kada je realizovao drugu set i brejk loptu.

U drugom setu prvi do brejka sti`e Zverev u ~etvrtom gemu, a \ere brejkom uzvra}a u sedmom gemu, javqa Beta.

Nema~ki teniser je ve} u slede}em gemu vratio prednost brejka i do kraja lako stigao do pobede.

Ovo je Zverevu 20. ATP titula u karijeri, dok je \ere ostao na dva trofeja.

Turnir u Hamburgu igra se na {qaci i pripada seriji 500.

Mitrovi} hteo da se tu~e zbog \okovi}a tokom finala Vimbldona

Srpski fudbaler Aleksandar Mitrovi} izjavio je da je bio spreman na fizi~ki sukob sa saigra~ima iz tima zbog tenisera Novaka \okovi}a.

Mitrovi} je naveo da je do incidenta umalo do{lo tokom nastupa srpskog tenisera na Vimbldonu 2019. godine. Mitrovi} je, tokom gostovawa u jednoj emisiji, istakao da emotivno do`ivqava me~eve koje igra Novak \okovi} i da se umalo nije potukao tokom ~uvenog finala Vimbldona koje je srpski teniser igrapo protiv Roxera Federera.

- U Engleskoj, za \okovi}a, pa ja sam hteo da se pobijem. Na ivici sam bio da se pobijem kada je bilo ono finale Vimbldona protiv Federera. To je bila frka, od 30 igra~a i stru~nog {taba celog, samo ja i jedan golman [panac smo

bili za \okovi}a, svi ostali za Federera - rekao je Mitrovi}.

Mitrogol ka`e da je malo falilo da tada do|e do fizi~kog sukoba sa saigra~ima.

- U meni kuva ne{to... Krenuli oni da prozivaju... I sad kad ka`u qudi ne{to lo{e za \okovi}a, ja sam spreman da se pobijem. Volim ga kô brata.

Mitrovi} nije krio da mu veo-

Zvezda ubedqiva protiv Vojvodine na startu Super lige

Fudbaleri Crvene zvezde po~eli su pro{log vikenda odbranu titule u Super ligi Srbije pobedom u Beogradu protiv Vojvodine 5:0, u utakmici prvog kola. Pred ne{to vi{e od 16.000 gledalaca na stadionu „Rajko Miti}”, doma}i su poveli golom @ana Filipa Krasa iz jedanaesterca u 11. minutu.

Sudija Aleksandar @ivkovi} nije odmah dosudio penal, pokazao je da je Aleksandar Busni} napravio prekr{aj na Piteru Olajinki i pokazao na slobodan udarac, ali je posle upotrebe VAR tehnologije odlu~io da dosudi jedanaesterac.

Tri gola prednosti doma}i su stekli u 51. minutu novim golom Karasa, posle dodavawa Kingsa Kangve. Gol je proveravan VAR tehnologijom zbog mogu}eg ofsajda. U 70. minutu Vladimir Lu~i} postigao je ~etvrti gol za Zvezdu, posle dodavawa Osmana Bukarija, koji je posle solo prodora postavio kona~an rezultat u 80. minutu.

ma smetaju kritike na ra~un Novaka \okovi}a.

- Krivo mi je {to ga qudi osporavaju, pa i kod nas. Ja ne znam re~ kojom bih ga opisao, dobar ~ovek, qudina, fer-plej igra~, a uvek mu nalaze ne{to. Evo i sad se iznerviram kad pri~am. [to ga vi{e vre|aju, to ga vi{e gura. To je na{ mentalitet - zakqu~io je Mitrovi}.

Partizan protiv TSC-a ostao bez pobede u posledwem minutu

Fudbaleri Partizana ispustili su pobedu u spektakularnom susretu prvog kola nove sezone Superlige, po{to su u Ba~koj Topoli remizirali protiv TSC-a 3:3.

U utakmici sa {esta golova vi|eno je nekoliko preokreta, dva neiskori{}ena jedanaesterca i drama koja je bila „u rukama” crno-belih, ali su bez we ostali u 96. minutu.

Po~elo je katastrofalno po Partizan, koji je ve} u 12. minutu nagovestio navija~ima da bi i ova sezona mogla da bude te{ka po wih. Goran Antoni} je zatresao mre`u Nemawe Stevanovi}a, a do tada je TSC imao jo{ nekoliko opasnih napada koje nisu iskoristili.

Zavr{nica prvog poluvremena donela je pregr{t uzbu|ewa. Bibars Natho je prelepim pogotkom izjedna~io na 1:1 u 40. minutu, Kristijan Beli} je u 42. kompletirao preokret, dok je TSC stigao do 2:2 u 50. minutu prvog poluvremena.

Posle faula Danila Panti}a, TSC je dobio i drugi penal na me~u, ali je ovog puta Stevanovi} odbranio udarac Ifeta \akovca, da bi ve} u narednom napadu Partizan stigao do 3:2. Posle centar{uta sa leve strane, novo poja~awe crno-belih Mateus Saldawa bio je na pravom mestu i uspeo da ugura loptu u mre`u doma}ih.

^inilo se da }e tu biti kraj, ali su se gosti gre{kama postarali da rezultat bude nere{en. Aldo Kalul je u fini{u nespretno dobio drugi `uti karton, a ubrzo je Nemawa Anti} olako poklonio korner TSC-u. Upravo nakon wega, Nemawa Stoji} uspeva da postavi rezultat na 3:3, ostaviv{i Partizan bez trijumfa.

Juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije {ampion Evrope, Topi} MVP

Mu{ka juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije osvojila je Evropsko prvenstvo, po{to je u finalu u Ni{u pobedila branioca titule selekciju [panije sa 81:71.

Pred prepunim tribinama u ni{koj dvorani ^air, Srbiju su predvodili Nikola Topi} sa 24 poena i osam asistencija i Mitar Bo{wakovi} sa 21 poenom i sedam skokova. Andrej Mu{icki pobedi je doprineo sa 12 poena, Aleksa Risti} sa osam, a Pavle Nikoli} sa sedam poena.

Srpska reprezentacija je u tre}oj ~etvrtini dobrom igrom i predvo|ena Topi}em i Mu{ickim uspela da stekne {est i osam poena prednosti, a u posledwu ~etvrtinu u{la je uz prednost od 56:51.

[panija je uspela trojkom Langarite da pri|e na 54:56, ali su odgovornost preuzeli Bo{wakovi}, Risti} i Nikoli} i doneli 13 razlike, 69:56, do tada najve}u prednost na utakmici, ne{to vi{e od {est minuta pre kraja.

Lukas Mari je trojkom uspeo da smawi

Topi} MVP

Nikola Topi} dobio je MVP nagradu za najkorisnijeg igra~a Evropskog prvenstva.

Topi} je igrao odli~no tokom celog turnira, a u finalu je bio najefikasniji igra~ me~a sa 24 poena.

Ko{arka{ Crvene zvezde je na prvenstvu imao impresivan u~inak, sa prosekom od 15,3 poena, 5,1 asistencije i 3,7 skokova.

Nagradu je Topi}u uru~io predsednik FIBA Evropa, [panac Horhe Garbahosa.

zaostatak ispod 10 razlike, ali je Bo{wakovi} vratio trojku i dvocifrenu prednost, koju je Srbija sa~uvala i osvojila titulu {ampiona Evrope za igra~e uzrasta do 18 godina.

Bronzanu medaqu osvojila je Nema~ka, pobedom protiv Francuske 67:59.

EUFORIJA: Srbi u Americi slave dolazak Novaka \okovi}a

Novak \okovi} se vra}a na ameri~ko tlo posle dugog odsustva, a to je odu{evilo Srbe koji u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama `ive.

Posle odmora nakon finala Vimbldona, {to mu je bilo tre}e grend slem finale u 2023. godini - \okovi} }e najpre igrati na mastersu u Sinisinatiju, koji po~iwe 13. avgusta (posle ~ega od 28. sledi posledwi grend slem u sezoni, Ju-Es open).

Ali, ne samo da }e Novak nastupiti u singlu, ve} se prijavio da u Sinsinatiju

igra i u nadmetawu parova - u tandemu s wim bi}e kolega iz reprezentacije Srbije, Nikola ]a}i}. \okovi} je, ina~e, u pojedina~noj konkurenciji turnir u Sinsinatiju osvojio u dva navrata, 2018. i 2020, ali posle te druge titule tamo vi{e nije igrao.

A u Americi ga, zapravo, nije bilo od izbijawa pandemije. Usled svima znanih zdravstvenih uslova koje Nole nije ispuwavao, nije mogao da stupi na ameri~ko tle, ali sada vi{e nema takvih propblema. Upravo zato su Srbi koji u SAD `ive pri-

li~no radosni {to }e, posle isuvi{e duge pauze, mo}i da bodre najboqeg na svetu. Ba{ iz tog razloga po~eli su da se okupqaju i taj \okovi}ev dolazak proslavqaju.

Najpre - u ^ikagu (na ~ijim ulicama je zabele`ena ona gorwa fotografija pro{le godine, a posle narednog pasusa slede i scene zabele`ene u nedequ).

- Ispred jednog kafi}a, Novakovi navija~i iz ^ikaga, svih generacija, okupili su se da proslave povratak \okovi}a u SAD! Bilo je predugo (ovo ~ekawe), nedostaje nam. Jedva ~ekamo i turnir u Sinsinatiju i Ju-Es open. Dobro nam do{ao opet, najboqi teniseru svih vremena (GOAT)! - poru~uje jedna od ~ika{kih navija~ica Noleta, ina~e Amerikanka.

THURSDAY l ^ETVRTAK 3. 8. 2023.

Australija u osmini finala

Doma}e fudbalerke savladale Kanadu i izborile

prvo mesto

u B grupi SP

Reprezentacija Australije pobedila je u Melburnu selekciju Kanade sa 4:0, u utakmici posledweg kola B grupe Svetskog prvenstva za `ene.

Australija je ovom pobedom stigla do {estog boda na turniru i kao prva iz grupe pro{la u osminu finala gde }e igrati sa drugoplasiranim timom iz D grupe.

Golove za Australiju na dana{wem me~u postigle su Hejli Ruso, u 9. i 39. minutu, Meri Fauler u 58. i Stefani Katli sa penala u 93. minutu.

Vaterpolisti Srbije bez medaqe na SP, [paniji pripala bronza

FUKUOKA – Vaterpolo reprezentacija Srbije nije uspela da osvoji bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u Fukuoki, po{to je danas u me~u za tre}e mesto pora`ena od [panije 9:6 (3:3, 3:2, 2:0, 1:1).

Podmla|eni srpski tim se „dr`ao” do fini{a druge ~etvrtine, a onda je usledio nestvarno dug period bez postignutog gola, sve do posledweg napada na utakmici, ukupno 19 minuta, {to su [panci iskoristili i drugom pobedom protiv Srbije na turniru do{li do bronze.

Kanada je zavr{ila takmi~ewe na tre}em mestu sa ~etiri osvojena boda. Ispred Kanade, sa pet bodova na svom kontu je selekcija Nige-

rije koja je danas u Brizbejnu odigrala 0:0 sa Republikom Irskom. Nigerija }e u osmini finala odmeriti snage sa pobednikom D grupe.

Engleska na Nigeriju, Danska protiv Australije

Engleskiwe slavile protiv Kine, a Dankiwe pobedile

Haiti

Reprezentacija Engleske plasirala se kao prvoplasirana u osminu finala Svetskog prvenstva `ena, po{to je u Adelejdu pobedila Kinu sa 6:1, u utakmici tre}eg kola D grupe.

Dva gola postigla je Loren Xejms, u 41. i 65. minutu, a golove su postigle jo{ Alesija Ruso u ~etvrtom, Loren Hemp u 26, Kloi Keli u 77. i Rej~ejl Dejli u 84. minutu.

Marta: Otvorile smo vrata jednakosti u fudbalu

Brazilska reprezentativka

Marta rekla je da su ona i wene fudbalske savremenice pomogle da se `enski fudbal izjedna~i sa mu{kim.

- Kada sam po~ela da igram fudbal, nisam imala `enskog idola. Niste prikazivali nijednu utakmicu `enskog fudbala, kako sam mogla da vidim ostale igra~e? Niko nije znao ko je Marta 2003. godine, a 20 godina kasnije, postale smo primer mnogim `enama {irom sveta. Mi smo otvorile vrata jednakosti - rekla je Marta na konferenciji za novinare u Melburnu.

Marta je uo~i po~etka takmi~ewa, rekla da }e joj ovogodi{we Svetsko prvenstvo biti

posledwe u karijeri. Do sada je igrala na {est svetskih prvenstava.

Ina~e, za ovogodi{we Svetsko prvenstvo, na kome u~estvuju 32 reprezentacije, prodato je vi{e od 1,6 miliona ulaznica.

Jedini gol za Kinu postigla je [uan Van iz jedanaesterca u 57. minutu.

Kao drugoplasirana iz grupe, Danska je pro{la u osminu finala dana{wom pobedom u Pertu protiv Haitija 2:0. Golove su postigle Pernile Harder u ~etvrtom minutu i Sane Troelsgor u 10. minutu nadoknade vremena. Engleska kao prvoplasirana sa svih devet bodova ide u osminu finala, gde }e igrati protiv Nigerije, a Danska }e igrati protiv jednog od doma}ina takmi~ewa Australije, koja je zauzela prvo mesto u B grupi.

SAD i Holandija u drugoj fazi Mondijala

@enska fudbalska reprezentacija Holandije plasirala se danas u osminu finala Svetskog prvenstva, po{to je u Danedinu pobedila Vijetnam sa 7:0.

Dvostruki uzastopni {ampion selekcija SAD pro{la je u osminu finala kao druga u grupi, nakon {to je danas u Oklendu odigrala nere{eno 0:0 protiv Portugalije.

Holandija je prva u grupi sa sedam bodova, a SAD je pro{la sa pet bodova. Portugalija na tre}em mestu ima ~etiri, a Vijetnam je takmi~ewe zavr{io bez bodova.

Selekcija SAD je sa ~etiri titule najuspe{nija na svetskim prvenstvima i nikada nije bila eliminisana posle grupne faze.

Nisu pomogle ni sjajne odbrane srpskog golmana Branislava Mitrovi}a u tom periodu, koji je „skidao” zicere i odbranio peterac Alvaru Granadosu.

Najefikasniji u ekipi Srbije bio je Strahiwa Ra{ovi} sa tri gola.

Strahiwa Ra{ovi} najboqi strelac

Svetskog prvenstva

Srpski vaterpolista Strahiwa Ra{ovi} najboqi je strelac zavr{enog Svetskog prvenstva u Fukuoki.

Ra{ovi} je zvani~no najboqi strelac turnira sa 25 pogodaka Tako|e, Ra{ovi} je izabran i u najboqi tim {ampionata u kojem su jo{: Emanuel Zerdevas (Gr~ka), Hejns Daub (SAD), Kristijan Manhrec (Ma|arska), Aleksandos Papanastasiju (Gr~ka), Felipe Perone ([panija) i \or|o Zalanki (Ma|arska).

Za najboqeg igra~a turnira izabran Zalanki, dok je najboqi golman Zerdevas.

Mitrovi}: Dali smo maksimum

Videla se velika `eqa da osvojimo medaqu i to me ~ini zadovoqnim. Ali, ne pitamo se samo mi. Poku{ali smo da [pance uhvatimo ako su nemotivisani posle poraza od Ma|ara, ali to se nije dogodilo, rekao je golman srpske vaterpolo reprezentacije Branislav Mitrovi} posle poraza od [panije (9:6) u borbi za bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u Fukuoki.

„Imali su sjajan dan u odbrani za koju nismo imali re{ewe. Dali smo maksimum u ovom trenutku. Verujem da mo`emo mnogo boqe. Ako ovako nastavimo da radimo, da se bodrimo, da budemo tim kao {to smo bili ovde, onda mo`emo da se nadamo borbama za medaqu”, istakao je najiskusniji srpski reprezentativac.

Vaterpolisti Ma|arske posle peteraca pobedili Gr~ku i osvojili prvenstvo sveta

Vaterpolo reprezentacija Ma|arske osvojila je titulu {ampiona sveta, po{to je u finalu u Fukuoki savladala Gr~ku 14:13 posle peteraca.

U regularnom delu me~ je zavr{en rezultatom 10:10.

Junak Ma|ara bio je fantasti~ni golman Soma Vogel, koji je odbranio ~etiri peterca.

Ma|ari su osvojili ~etvrtu svetsku titulu u istoriji, a prvu posle 10 godine.