Srpski glas 3. februar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 3. 2.2022. z Year XXX No.2486

Ve}

Na dan Svetog Save, 27-og januara, Svetu liturgiju u crkvi Svegog \or|a u Kabramati slu`io je Wegovo preosve{tenstvo episkop Siluan sa srpskim sve{tenstvom iz Sidneja i Volongonga. Wegovo preosve{tenstvo episkop Siluan izme|u ostalog je rekao: “Proslavqamo danas apostola srpskog naroda koji je u na{u zemqu doneo Jevan|eqe srpskom rodu. Dr`imo se puta Svetog Save da budemo jedno u Hristu. Sve za Hrista, Hrista ni za {ta”

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

CRKVA SVETOG \OR\A U KABRAMATI

SAVINDAN

Strana 25

@IVOTNA PRI^A JEDINOG SRPSKOG GLUMCA KOJI JE DOBIO OSKARA

Strane 16 i 17

Razgovor s povodom

@EQKO GOJKOVI] IZ SIDNEJA

Na{i qudi se masovno iseqavaju Strana 15 posle \okovi}eve deportacije, postali smo omra`en narod Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije i weno rukovodstvo obratili su se Svetom Sinodu SPC

Predlog SPC da Nikola Tesla postane svetac Strana 20

Slavni holivudski glumac Karl Malden (Mladen Sekulovi}) do posledweg dana se ponosio {to je Srbin. Igrao je rame uz rame sa Marlonom Brandom, osvojio Oskara 1951. godine, ostvario 72 uloge na filmu, zbog qubavi prema srpskom narodu bilo mu je ~ak zabraweno da dolazi u tada{wu Jugoslaviju, a na `alost posledwa `eqa, da pre smrti jo{ jednom vidi Srbiju, nije mu se ispunila

Novak, Australija i nemo} srpske dijaspore Pi{e: Slobodan Grba

Ovo {to se dogodilo Novaku u Melburnu pokazuje da Srbi bez organizacije, bez „trusta mozgova“, mogu samo ono {to su i ovaj put pokazali: mnogo emocija i jo{ vi{e nemo}i

Li~nost u `i`i

Strana 18

E[LI BARTI

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

IZME\U DVA VIKENDA

PORUKA PATRIJARHA SA SVETOSAVSKE AKADEMIJE

„Bez vere strahovi i slabosti bujaju“ Patrijarh srpski Porfirije poru~io je na Svetosavskoj akademiji da je u vremenu devalvacije neprolaznih vrednosti ~oveku vera potrebnija nego ikada, a da bez vere strahovi i slabosti bujaju. „Kroz istoriju ~ove~anstva carstva su dolazila i prolazila ali je samo Hristova crkva dostojanstveno svedo~ila nepotkupqivim idealima“, rekao je patrijarh na sve~anosti. On je podsetio da je Sveti Sava bio nepogre{ivo uveren da je ne{to trajno mogu}e ostaviti samo verom, te je najpre utvrdio crkvu u svom narodu, a zatim oblikovao srca svog naroda spasonosnom verom. Govore}i o isku{ewima, patrijarh Porfirije je primetio da smo

svakodnevno zapquskivani informacijama o tome da je ~ove~anstvo preplavqeno krizama u svim sferama `ivota, kao i da smo svedoci nerazumnim podelama koje su refleksija unutra{wih raspolu} enosti o tome ko smo i {ta poku{avamo da budemo. Patrijarh je ocenio da je zdravstvena kriza dodatno produbila porast sunovrata u ambis neizvesnosti, otu|enosti i straha. „^ovek bez autenti~nog iskustva Savine vere do{ao bi do jezivog zakqu~ka da ni{ta nema smisla. U vremenu devalvacije neprolaznih vrednosti ~oveku je vera potrebnija nego ikada“, kazao je patrijarh. Ukazao je i da u veri ~ovek rezonuje da za wega postoji plan i smisao, te poru~io da treba da se

Milo \ukanovi}: Odnosi Crne Gore i Kosova prijateqski i dobrosusedski Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} rekao je da }e u februaru do}i do razre{ewa politi~ke situacije u Crnoj Gori. Kako je saop{teno, \ukanovi} je istakao da svaka naredna vlada u Crnoj Gori mora da bude sna`no demokratska, gra|anska i evroatlantska, kao i da nastavi integracioni proces ka punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji (EU). On je, tokom razgovora sa ambasadorkom Kosova naveo da su odnosi prijateqski i dobrosusedski, bez otvorenih pitawa i sa zna~ajnim potencijalom za wihovo unapre|ewe. On je poru~io je da bi daqi napori za regulisawe ustavnog poloàja crnogorske mawine na Kosovu bili dodatni impuls me|udràvnim odnosima. Prema re~ima \ukanovi}a, Crna Gora s pa`wom prati sve {to se doga|a na relaciji Beograd-Pri{tina, uz interes da se do|e do sporazuma i trajne stabilnosti u ~emu }e, kako je kazao, Crna Gora uvek biti konstruktivan partner. “Ambasadorki Kosova je prenio podr{ku za evropsku i euroatlantsku perspektivu te dràve uz uverewe da je zajedni~ka budu}nost regiona u porodici ujediwene Evrope”, kazali su iz Slu`be za informisawe. Hoxe je zahvalila na, kako je kazala, sveobuhvatnoj podr{ci u istorijskim momentima za Kosovo i kontinuiranoj pomo}i u gradwi subjektiviteta zemqe.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

staramo o svojim bli`wima da se ne bismo izgubili u samo}i i utopili u egoizmu. „Iskustvo vere neutrali{e podele i iskqu~ivosti koje su posebna po{ast savremenog doba i koja ne mimoilaze ni na{e bi}e. Gledajte verom u Hrista. Vera je izvor svakog blaga“, zakqu~io je patrijarh. Premijerka Ana Brnabi} izjavila je da je obrazovawe stub jake dràve i uspe{nog dru{tva i poru~ila da }e u narednih pet godina biti uloèno u obnovu i izgradwu fakulteta dodatnih 135 miliona evra. Brnabi}eva je istakla da je Sveti Sava dao crkvu kao sigurnost, a srpsku {kolu kao osnovu, isti~u}i da je na tim osnovama nastala Srbija koja, kako kaè, sva-

kim danom postaja sve boqa. Ona je dodala da je Srbija i danas na putu Svetog Save. „U Srbiji danas radi 176.955 u~iteqa, nastavnika i profesora. U osnovne i sredwe {kole ide 1.050.000 na{e dece dok 285.000 wih studira“, navela je Brnabi} eva. Kako je dodala, pove}awu zarada u prosveti }e se posvetiti

ve}a pa`wa, jer su plate daleko od zadovoqavaju}ih i u odnosu na to koliko prosvetni radnici zaslu`uju. „Mi nikada nismo gledali na Srbiju kao na zemqu jeftine radne snage, upravo suprotno da Srbija pobe|uje zahvaquju}i svom obrazovnom sistemu, pameti, kreativnosti i idejama” rekla je Brnabi}eva.

Rio Tinto i daqe kupuje po Jadru Me{tani Gorwih Nedeqica kod Loznice strahuju da kompanija Rio Sava, odnosno Rio Tinto, planira da nastavi daqe pri~u o projektu "Jadar" u tom kraju nakon {to su, kako tvrde, tri parcele nedavno pre{le u vlasni{tvo te kompanije. Kako nam kaù me{tani Gorwih Nedeqica, oni su primetili promenu na sajtu e-Katastra i tamo videli da je Rio Tinto preuzeo vlasni{tvo nad jo{ tri parcele od 27. januara ove godine. Oni nastavqaju pri~u daqe, uverena je me{tanka Gorwih Nedeqica i ~lanica udruèwa „Ne damo Jadar“ Marijana Petkovi}. Uvidom u e-Katastar vidi se da je za jednu parcelu pokrenut postupak promene nosioca prava na nepokretnost, ali se ne navodi na koga. Za razliku od we druge dve parcele vode se na kompaniju Rio Sava, a uvidom u e-Katastar vidi se da su posledwa aùrirawa za ove parcele ura|ena 28. januara. Me{tani Nedeqica su zbog Rio Save u ponedeqak odràli i sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave, a od kojih su dobili obe}awe da }e istog dana biti napravqen plan izlaska op{tinskih in-

spekcija na teren. "Imali smo razgovor sa lokalnom samoupravom i objasnili smo {ta smo imali. Stavili smo im zahteve koji su dati Vladi Srbije i to je wihov posao, oni su za to pla}eni. Traìli smo da se krene u konkretnu realizaciju i da iza|u sve relevantne op{tinske inspekcije na teren i da utvrde sve prekr{aje koji su na~iweni u dosada{wem radu Rio Save, odnosno Rio Tinta. Obe}ano nam je da }e isto popodne biti napravqen plan izlaska op{tinskih inspkecija na teren", kaè Marijana Petkovi} iz udruèwa "Ne damo Jadar".

ma {ta mi re~e?! ^ESTIT, DOBRONAMERAN I DOVOQNO STAR DA BUDE INTELIGENTAN VERUJEM U JEDINOGA VU^I]A I SNS KOJI IZ WEGA ISHODI „U SNS-u sam jedino i samo zbog Aleksandra Vu~i}a. Kad on ne bude na ~elu stranke, ni ja vi{e ne}u biti u stranci aktivan. SNS }e se svesti na nivo statisti~ke gre{ke kad Aleksandar Vu~i} ne bude bio na wenom ~elu…" (Bratislav Jugovi}, poslanik SNS)

„Potrebni su ~estiti i dobronamerni qudi da ga navedu da shvati koliki su otpadnici od nauke ti ~udaci koje on smatra nau~nicima. Mada je na polovini ~etvrte decenije `ivota, on je vrlo inteligentan ~ovek" (Zoran Radovanovi}, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, o Novaku \okovi}u)

^ITAWE POTPISA SA NERAZUMEVAWEM „Ja se i ne potpisujem vi{e }irilicom, jer to niko normalan ne razume! To vi{e ne postoji" (Nikola Samarxi}, univerzitetski profesor istorije)

IZDR@I DRU@E, JUN JE PREKO BRIJEGA „Jo{ }emo imati probleme sa koronom i gripom, ali }e kasnije oko juna biti ve} mirniji period" (Branislav Tiodorovi}, epidemiolog i ~lan Kriznog {taba)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 3 ^etvrtak februar 2022.

Sahrawena Ksenija Vu~i}, ispratila je Igra po~iwe: porodica, ali i ministri, peva~i… kandidati, kandidati... Ksenija Vu~i}, novinarka i prva supruga predsednika Aleksandra Vu~i}a, sahrawena je na Novom grobqu u Beogradu. Na grobqu su se od podneva okupqli prijateqi i saradnici preminule novinarke. Me|u prvima na grobqe su stigli Aleksandar i Vojislav [e{eq. Tu je i Vladislav Dajkovi}, crnogorski politi~ar. Tu su i roditeqi predsednika Vu~i}a, An|elko i Angelina. Zajedno su do{li Vladimir Lu~i}, direktor Telekoma i ministar Zoran \or|evi}, kao i Zoran Drobwak. Oko 12.20 stigao je i predsednik Srbije, zajedno sa }erkom Milicom i sinom Danilom, kao i bratom Andrejem. Stigao je i ministar Sini{a Mali, pa zatim i Novica Ton~ev, kao i peva~ Sa{a Mati}. Na sahranu su stigli i @eqko Mitrovi} i muzi~ar Oliver Mandi}, potom i ministar Vulin i ministarka Maja Gojkovi}. Stigao je i ^edomir Jovanovi}, kao i poslanik SNS Neboj{a Bakarec. Tu su i Simo Spasi}, Zoran Babi}, peva~i Slobodan Radovanovi} i Nikola Rokvi}. Na sahrani je i Vladimir Beba Popovi}, ministar Neboj{a Stefanovi}, direktor BIA Ga{i}, direktor Crvene Zvezde Zvezdan Terzi}, biv{i ministar Rasim Qaji}. Stigla je i delegacija SPS, Ivica Da~i} sa sinom, kao i mi-

Pi{e: Aleksandar Apostolovski

Ksenija Vu~i}

Aleksandar Vu~i} sa }erkom Milicom i sinom Danilom nistar Vawa Udovi}~i}, peva~ Aco Pejovi}, poslanik Vladimir \ukanovi}, direktor "Srbijagasa" Du{an Bajatovi}, poslanik Orli}, ministar Tomislav Momirovi}. Opelo je je sluìo srpski patrijarh Porfirije, koji je rekao da je imao imao priliku da, pre nekoliko godina, vi{e od 10 dana svaki dan razgovara sa Ksenijom, te primetio da "ni{ta nije slu~ajno". Dodao je da su, tada bili zajedno u Kardiovaskularnoj hirur{koj bolnici i tada je, kaè, primetio da je wena du{a bila bogotraìteqska i bogote`wiva. "Razgovari smo o smislu postojawa", rekao je patrijarh i dodao da je siguran da su joj odgovo-

ri na ta pitawa sada jasnija nego wemu. "Weno srce, wena du{a je ispuwena rado{}u, a ako postoji tuga to je zbog qudi koji ostaju ovde, a koji wu vole i koje je ona volela", rekao je patrijarh. On je pozvao sve da preto~e tugu u molitvu za wenu du{u. Patrijarh je rekao da Bog ima svoj red i da svi odlaze u vreme koje je najboqe po wih. Podse}amo, Ksenija Vu~i} iznenada je preminula u no}i izme|u subote i nedeqe u svom stanu u Beogradu. Kako je navedeno na televiziji Pink, tad je s wom bio sin Danilo. Hitna pomo} poku{ala je reanimaciju sat vremena, ali na `alost bez uspeha. Uzrok smrti nije objavqivan.

Istraìvawe: Izlaznost ve}a od 50 odsto, ~etiri koalicije prelaze cenzus Izvr{ni direktor CeSID-a Bojan Kla~ar rekao je da o~ekuje da izlaznost na predstoje}im izborima bude ve}a od 50 odsto, a da, prema istraìvawima, ~etiri politi~ke organizacije stabilno pre|u cenzus. On je rekao da }e cenzus pre}i koalicija oko SNS, i SPS, kao i da se o~ekuje da }e to posti}i koalicija oko \ilasovog SSP i Narodne stranke, kao i „zeleno-leva“ koalicija. Kla~ar je naveo da istraìvawa iz decembra pokazuju da SNS prelazi cenzus iznad 50 odsto, a da je „koalicija oko SSP i Narodne stranke najsna`nija u opoziciji“. Kla~ar kaè i da istraìvawa pokazuju da je rejting "zeleno leve" koalicije izme|u pet, {est, sedam odsto, te da je sko~io zahvaquju}i ekolo{kim protestima i bavqewem temom koja je, kaè, vode}a u medijima i opozicionom politi~kom ìvotu.

Kada je re~ o izbornoj izlaznosti, Kla~ar o~ekuje da bude ve}a od 50 odsto i navodi da se ona pove}ava kada postoji politi~ka trka i neizvesnost. Na pitawe {ta misli o odluci SNS i SPS da na parlamentarne izbore iza|u na odvojenim listama, Kla~ar smatra da je ta odluka dobra, jer odvojeni nastupi dve stranke na izborima mogu da dovedu do ve}eg procenta glasova za te dve stranke iz vlasti.

Spoqni dug Srbije nikad nije bio ve}i Pokret Da se struka pita saop{tio je da je prema wihovoj ra~unici spoqni dug Srbije 35 milijardi evra i da on "nikada nije bio ve}i", kao i da Vlada Srbije "zarad kratkoro~nih interesa nastavqa da se zaduùje u ime svojih gra|ana, dok istovremeno pozajmqeni novac poklawa". „Naro~ito na to nema pravo posto nije vratila protivzakonito uzet novac od penzionera. Da li ste ikada u stvarnom ìvotu ~uli da neki ~ovek sve vi{e i vi{e uzima kredite a da novac istovremeno poklawa? Za{to bi logika za gazdovawe dràvom bila druga~ija?“, naveo je predsednik tog pokreta Vladimir Kova~evi}. On je ocenio da nije dobar ni pritisak koji Vlada Srbije pravi na privatni sektor time sto „nerealno diè platu javnom sektoru za najavqenih osam odsto“. „Zbog toga i privatne kompanije moraju dizati plate svojim zaposlenima da ih ne bi izgubili a posao im nije ni malo porastao. Pove}awe prihoda privatnih kompanija i pove}awe buxetskih prihoda dràve Srbije je prouzrokovana inflatornim tokom i pove}awem cena svih dobara a ne realnim rastom privrednih i investicionih kretawa“, rekao je Kova~evi}. Ocenio je da se vlast „hitno mora odre}i populizma, jer on nije nikome na dug rok done ni{ta dobro“ i da je neophodno sve raspoloìve resurse usmeriti samo na „realan posao ne bi li radom sustigli nerealn rast plata“.

Aleksandar Vu~i} se formalno jo{ ne}ka, ali ko veruje da se ne}e kandidovati za jo{ jedan mandat {efa dràve, taj veruje i da }e Du{an Vlahovi}, umesto u Juventus, iznenada oti}i u Radnik uz Surdulice. Predsednik Srbije ima jasnu ra~unicu da }e pobediti u prvom krugu. Drugi krug se u Srba smatra putem ka devetom. To ne zna~i da su svi Srbi ~itali Dantea, ve} su izu~avali biografije Slobodana Milo{evi}a i Borisa Tadi}a. Ivica Da~i} se ni trenutka nije ne}kao kada je postojano, kano klisurina, odustao od kandidature. Ako neko zna pomenutu izbornu jedna~inu, zna je on. I sam je to rekao, poru~uju}i da crveni ne}e imati kandidata, dakle wega, kako ne bi ni slu~ajno ometao pobedu Vu~i}a u prvom krugu. Na izborima za parlament napredwaci i socijalisti i}i }e razdvojeno, kako bi sinergija bila ve}a. Dakle, Vu~i} i Da~i} zavr{avaju posao, mo`da ne iz qubavi, ve} zbog pragmatizma. Ivica je bio svega tri godine u opoziciji, vi{e od 27 godina u vlasti i zna da ìvot u opoziciji nije wegovo prirodno stani{te. Posle 10 godina danas to jo{ i vi{e zna Vu~i}. Ideolo{ki heterogena opozicija pona{a se kao da jo{ dugo èli da tamo ostane. Umesto da se ujediwuje, ona se strasno deli, svega dva meseca pred izbore. Nekoliko logi~nih razloga mogu biti povod zbog kog su izabrali da postanu Topalovi}i. Prvi je taj da istraìvawa pokazuju da na ovim izborima nemaju {ansi, pa u~estvuju u izborima izme|u sebe. Odnosno, protiv sebe. Drugi je tek ne{to mawe verovatan, ali sled stvari logi~ki pokazuje da im se lider iz senke zove Vu~i} i da mu daleko boqe ide ~i{}ewe terena u opoziciji nego u sopstvenoj stranci. Ako je Dragan \ilas, lider Stranke slobode i pravde, predloìo za predsedni~kog kandidata Zdravka Pono{a, potpredsednika Narodne stranke, a da je za to Vuk Jeremi} saznao iz medija, a ne od \ilasa i Pono{a, ne treba stavqati prst na ~elo kako bi se shvatilo da \ilas èli da javno demonstrira Vuku i ostalima kako je on taj koji donosi posledwu re~. Jeremi}u je, opet, favorit bio Miroslav Aleksi}, za sada jo{ wegov. Ako ga i on napusti, Jeremi} verovatno to ne}e saznati od wega, ve} od \ilasa. Pono{ bi kandidaturu potencijalno prihvatio, ali jo{ se ne}ka jer ga se odri~e sopstvena stranka, a prihvata \ilasova, koja je u koaliciji s Jeremi}evom. Biv{i predsednik Srbije Boris Tadi}, nekada{wi {ef obojici, tako|e se jo{ dvoumi, ali je odmah uputio bara`nu vatru na generala Pono{a, kao da je Boris na „Pasuqanskim livadama”, mada mu je glavna meta \ilas, {to }e re}i da ga|a rasutom paqbom. Tadi} je sada borbeniji nego kada je bio {ef dràve, {to je dokaz kako boravak u opoziciji moè na razli~ite na~ine da uti~e na ~oveka. Lider Dveri Bo{ko Obradovi} nikada nije bio na vlasti. Posle otcepqewa od \ilasa, krenuo je u predsedni~ku trku, pozicioniraju}i se kao lider patriotskog bloka. Vojislav [e{eq jo{ ~eka, zabavqaju}i se u jutarwim programima. [ta je celishodnije: imati simpatije naroda ili Zapada? Te{ko pitawe o kojem se ve}a od pamtiveka. O tome }e morati da razmi{qa i Milo{ Jovanovi}, koji se tako|e ne ne}ka. Kao kandidat koalicije NADA (DSS i POKS), slovio je kao naslednik Ko{tunice, ali mi je nejasno za{to se upadqivo odrekao brenda DSS-a i po~eo da se – nada. Kao i momci i devojke iz „Ne davimo Beograd”, koji su se, postav{i prepoznatqivi u Beogradu vi{e nego {to se to Vu~i}u dopada, iznenada utopili u zeleno-levu koaliciju Moramo, zajedno sa ekologistom ]utom i Neboj{om Zelenovi}em. Marketin{ki krajwe neobi~no, sa elementima politi~kog suicida. Trka uveliko po~iwe pre starta kampawe, a hiperinflacija medijskih, kuloarskih i stvarnih predsedni~kih kandidata najavquje mogu}nost da wihov broj prema{i ranije rekorde. I oni stvarni i oni fikcijski su ve} toliko me|usobno posva|ani da je te{ko o~ekivati da bi ispunili misiju i svi glasali za zajedni~kog kandidata, ako eventualno i do|e do drugog kruga. Ukoliko se sva igra koncentri{e oko bitke za Beograd, gde opozicija vidi {ansu za na~iwawe Vu~i}a, aktivirawe profesora Vladete Jankovi}a, dugogodi{weg potpredsednika DSS-a kao kandidata za gradona~elnika opozicije bi}e interesantno jer je on spreman da prihvati kandidaturu. Pitawe je koji deo opozicije }e ga podràti. \ilas ba{ ho}e, Jeremi} verovatno ho}e, Tadi} verovatno ne}e. Jankovi} jeste dve godine stariji od Xoa Bajdena, kako i sam voli da se na{ali, ali sigurno nije o~ekivao prvi veliki napad od svojih nazovisaveznika. Napredwaci mogu da nakrive kapu ili kapicu za vaterpolo, posle iznenadnog poklona. Listu za Beograd predvodi}e Aleksandar [api}. Svetska vaterpolo legenda svoj SPAS utopio je u SNS-u. U mutnoj vodi srpske politike [api} je bio pomo}nik gradona~elnika Dragana \ilasa, sada je adut Aleksandra Vu~i}a, {to pokazuje da je igrao ne samo u bazenu ve} da se snalazi i s politi~kim ajkulama na suvom. Jedna od wih zove se iskusni Goran Vesi} i pravo pitawe izbora tre}eg aprila jeste da li }e se vladaju}a koalicija boriti s nekoliko podvrsta opozicije ili sama sa sobom! Zato Vu~i} zna da sve wegove istaknute ajkule moraju da budu nahrawene. Ili da imaju takvu iluziju!

SRPSKA POSLA

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

UZNEMIRUJU]I PODACI:

Broj umrlih u Srbiji najve}i od 1945. - {ta nas ~eka posle pandemije Demografski podaci za 2021. godinu, posebno oni o 30.000 vi{e umrlih u odnosu na desetogodi{wi prosek, svakako su uznemiravaju}i, ali kovid ne}e imati dugoro~nije negativne posledice i obnavqawe stanovni{tva }e se vratiti na vi{egodi{we proseke zabele`ene pre pandemije, smatra demograf dr Vera Gligorijevi}. Ve} svima dobro poznatu lo{u demografsku situaciju u zemqi dodatno su obojili najnoviji podaci Republi~kog zavoda za statistiku naslovqeni ocenama o zabriwavaju}im podacima, najgorim od Drugog svetskog rata i najve}em porastu smrtnosti.

NIKAD GORI DEMOGRAFSKI POKAZATEQI

Negativan prirodni prira{taj je u pro{loj godini dostigao brojku od ~ak 74.000 qudi. Smrtnost je u 2021. porasla za oko 21.000 u odnosu na 2020. godinu, kada je umrlo oko 114.000 qudi. Procene su da su kao i 2020. infekcija kovidom kao i druge bolesti na koje se kovid odrazio ~ak 70 odsto uticale na porast smrtnosti. Profeosrka Gligorijevi}, {ef Odseka za demografiju na Geografskom fakultetu u Beogradu, za Sputwik podse}a da se od 2000. do po~etka pandemije, broj umrlih u Srbiji kretao izme|u 100.000 i 104.000 lica, da bi u 2020. godini bilo zabele`eno oko 12.000 vi{e umrlih u odnosu na desetogodi{wi prosek, a u 2021. ~ak 30 000 vi{e.

NI EVROPA NIJE BOQA

Ali nije to samo spefi~nost Srbije. Prema podacima Evrostata, Evropska unija je 2020. godine

zbog pandemije koronavirusa zabele`ila najve}i broj umrlih u posledwih 60 godina, prakti~no od kada su dostupne prve statistike, {to je dovelo do blagog pada broja stanovnika. Zbog pandemije kovida umrlo je 534.000 qudi vi{e nego godinu pre. „Stope smrtnosti }e se vratiti na vi{egodi{we proseke od pre pandemije, to je izvesno. Ali ono ~ega treba da budemo svesni to je ~iwenica da }e u budu}nosti, s obzirom na ovaj virus, ili neki drugi, smrtnost u Srbiji biti pove}ana usled jednog prirodnog procesa koji se zove starewe sa kojim smo suo~eni kao i druge zemqe u okru`ewu“, napomiwe ona.

ska sa o~ekivanim padom od 27,9 odsto, a slede Rumunija (22,1 odsto), Ukrajina (21,7 odsto), Moldavija (20,3 odsto), Bosna i Hercegovina (19,5 odsto), Letonija (19,1 odsto), Litvanija (17,5 odsto), Srbija, Hrvatska (16,2 odsto), Ma|arska (15,6 odsto) i Japan (15,1 odsto). Prema najnovijim statisti~kim podacima u Srbiji je pro{le godine ro|eno 62.062 dece, {to je za 0,6 odsto vi{e nego 2020. Mo`e li to, uz mere koje dr`ava preduzima, da budi nadu o popravqawu fertiliteta. Op{te je poznato da majka u Srbiji rodi u proseku 1,5 dece, a da nam je za prostu reprodukciju potrebno 2,1 dete.

SVE SMO STARIJI

DA ^UVAMO [TO IMAMO

Prose~na starost u Srbiji pove}ana je sa 30,9 godina iz 1980. na 40,6 u 2015, a prema izve{taju Ujediwenih nacija o izgledima za stanovni{tvo u svetu, u 2050. o~ekuje se prose~na starost od 46,8 godina. I Evropa se suo~ava i sa starewem stanovni{tva, pa je 24 odsto stanovnika jo{ 2015. bilo staro 60 godina i vi{e, a taj udeo bi prema izve{taju UN 2050. trebalo da dostigne 34 odsto. Prema tom izve{taju, Srbija je me|u 11 zemaqa u svetu u kojima }e broj stanovnika opasti za najmawe 15 odsto izme|u 2015. i 2050. Ta~nije, 17,2 odsto. Ta lista pokazuje da je sli~na ili gora situacija i u na{em okru`ewu.

PAD STANOVNI[TVA NAJVE]I U KOM[ILUKU

Na wenom ~elu su uglavnom evropske zemqe, a prva je Bugar-

Stru~wak za demografiju, profesorka Geografskog fakulteta smatra da lek za nizak fertilitet ne postoji i da zato treba da ~uvamo ovo {to imamo. Nade da }e se desiti oporavak ra|awa ne postoje, bar ih, kako isti~e, demografi ne naziru. Porast ro|ewa u 2021. je, po wenoj oceni, prirodni mehanizam kojim }emo se vratiti na vi{egodi{we proseke od pre pandemije, koji iznose izme|u 62.000 i 63.000 novoro|enih. „Kovid jeste uneo potrese u demografsku dinamiku, ali je to kratkotrajna pojava, posmatrano iz demografske perspektive, i ne o~ekujem da }e imati dugoro~nije negativne posledice. Mehanizmi prirodnog obnavqawa stanovni{tva }e se naprosto vratiti na vi{egodi{we proseke zabele`ene pre pandemije“, zakqu~ila je dr Vera Gligorijevi}. M. T.

KANDIDATI

I sa k @IVETI

U SRBIJI  Jednog zaustavila policija i u automobilu mu na{la pun gepek kwiga. Odmah je priveden i ispitivan da li je nameravao sam da ih ~ita ili ima sau~esnike.  Od malih ku}ih aparata naj~e{}e koristimo - toplomer...

 Prista}u da budem ambasador, ali pod uslovom da radim od ku}e!  Ne mo`ete se sami kandidovati za predsednika. Proziva}emo azbu~nim redom!  Po~iwe rat? Je l' ima direktan prenos?

 Govorio je da u politiku ulazi da bi re{avao probleme. I stvarno, prvo je zaposlio `enu i decu...

 Jedan penzioner jutros kupio kilo junetine, a ostali stoje ispred mesare i vi~u: - Dole bur`oazija!

 Na{ kandidat mora da bude moralna gromada. Da mi ostali mo`emo da se sakrijemo iza we.

 Na{e la`i su najboqe, jer uvek imamo pouzdane izvore.

 Kad su me pitali da budem na izbornoj listi, rekao sam da moram da razmislim. Onda su oni rekli da takve ne primaju.

 Sastanak o jedinstvu opozicije protekao je odli~no. Sem sporadi~nih psovki i uvreda ve}ih fizi~kih sukoba nije bilo.  Neukaqane je te{ko iskopati.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Otvorena vrata dovode i ne`eqene goste" „Lewost tako polako kora~a da je siroma{tvo veoma brzo sustigne“ „Glupa je ta riba koja se dva puta ulovi na istu udicu“ Narodne poslovice

„Pro{lost je grozan, mutan bezdan. [to u taj sumrak ode, ne postoji vi{e i nije nikad ni postojalo“ Milo{ Crwanski

„Nevoqe ne traju ve~no, i to im je zajedni~ko sa radostima, nego prolaze ili se bar smewuju, i gube u zaboravu“ Ivo Andri}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 5 ^etvrtak februar 2022.

KAD ZAKUCA BANKROT:

Ima li ko da savetuje qude u Srbiji kad zapadnu u dugove Kancelarije za savetovawe du`nika u Nema~koj ovih nedeqa su pune, jer su zbog pandemije kovida i mnoga doma}instva na ivici bankrota. Ekonomski analiti~ari u 2022. predvi|aju rast broja privatnih ste~ajeva na 120.000, {to je prvi rast u posledwih deset godina. [ta je na raspolagawu na{im qudima koji zapadnu u dugove, ima li ko wih da savetuje? Broj qudi koji dolaze u savetovali{ta za du`nike u Nema~koj pove}an je za 35 odsto, pi{u tamo{wi mediji, navode}i da je uglavnom re~ o qudima koji zbog pandemije rade skra}eno radno vreme ili su izgubili posao. Naj~e{} e je to slu~aj sa onima koji su radili u uslu`nim delatnostima poput ugostiteqstva ili hotelijerstva, koje je pandemija posebno pogodila. Mnogi, me|utim uop{te ne koriste mogu}nost pokretawa privatnog ste~aja, ve} jednostavno `ive s teretom dugova. Samo 20 do 30 odsto onih koji do|u po savet zaista i pokrenu postupak ste~aja.

SRBI GRCAJU U KE[ KREDITIMA Prema zvani~nim podacima gra|ani duguju 4,9 milijardi evra za ke{ kredite, {to je preko 2.000 evra po prose~noj porodici, odnosno tri puta vi{e nego 2012. godine. Ekonomista Du{an Nikezi} kaè i da su gra|ani samo u junu pro{le godine uzeli 100 miliona evra u ke{ kreditima za godi{wi odmor, a za isti iznos, dodatno su se zaduìli u avgustu i septembru, pred po~etak nove {kolske godine. "Qudi u Srbiji prinu|eni su da se zaduùju najskupjim ke{ kreditima sa prose~nom kamatnom stopom od 9 odsto. Ovde se krediti reklamiraju za osnovne potrebe. Svaka druga reklama na TV-u je banka koja promovi{e ke{ kredit za uxbenike, slave, ro|endane, popravku zuba, a imali smo i nekoliko reklama u kojima penzioneri uzimaju kredit da bi unucima kupili bicikl i ~okoladu. To je taj apsurd i pokazateq blagostawa", zakqu~io je ekonomista Du{an Nikezi}. Prema zvani~nim podacima i izve{tajima evropskih institucija, realnost je, da je Srija me|u najsiroma{nijim zemqama Evrope. Uprkos tome, predsednik zemqe Aleksandar Vu~i} svakodnevno nas uverava da nikada nismo ìveli boqe i sa svih medija nas bombarduje epohalnim izjavama i nerazumqivim ciframa i procentima, kojima bi trebalo da poverujemo u privredni rast i ekonomski napredak. Gra|aninu sa prose~nom platom, pet puta mawom od kolege u Nema~koj ili Danskoj, a za koju radi mese~no 26 sati vi{e od wih, ni{ta ne zna~e grafikoni sa crvenim i plavim strelicama, ve} mu standard odre|uje pogled u sopstveni nov~anik, koji je, pokazuje statistika, ipak me|u najtawima u Evropi.

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

KO SAVETUJE PREZADU@ENE QUDE U SRBIJI [ta je na raspolagawu qudima u Srbiji koja ne poznaje institut li~nog bankrota i li~nog ste~ajnog upravnika. Ima li ko wih da savetuje kako da iza|u iz problema kada padnu u dugove. Na kraju 2021. privreda i gra|ani u Srbiji dugovali su bankama rekordnih 26,7 milijardi evra, od ~ega je, prema podacima Udruèwa banaka Srbije, dug stanovni{tva bio oko 11,2 milijarde evra. U odnosu na godinu dana radnije, dug stanovni{tva je ve}i za 10,6 odsto. S PANDEMIJOM RASLA I POTRA@WA ZA KE[ KREDITIMA Najvi{e su se zajmili potro{a~ki krediti, ~iji je rast za godinu dana bio 26,3 procenta. Prema navodima banaka, nedostatak novca klijenti su naj~e{}e poku{avali da nadomeste podizawem gotovinskih pozajmica, a naj~e{}e su bile traène one od 200.000 do 500.000 dinara sa rokovima otplate ovih kredita od 12 do 36 meseci. Kome za pomo} i savet zaduènima koji nisu u mogu}nosti da vra}aju dug mogu da se obrete na{i gra|ani? „U Srbiji ne postoji institut li~nog bankrota, niti institucija koja se bavi savetovawem qudi koji su prezaduèni i upali su u finansijske probleme kako da iz tih problema iza|u“, ukazuje Dejan Gavrilovi}, predsednik Udruèwa za za{titu potro{a~a "Efeketiva". SAM SVOJ MAJSTOR On kaè da je kod nas sa vi{edecenijskim iskustvom suo~avawa sa nedostatkom posla, novca i finanijskim problemima,

MNOGO OTVORENIH PITAWA Jedino {to on vidi kao dobro u takvom zakonu je, ka`e, ako bi progla{ewem li~nog bankrotstva obaveze du`nika bile stavqene pod moratorijum i nakon toga ako on ne stane na noge, dugovi otpisani. Tu se, kako dodaje, postavqa pitawe uloge li~nog ste~ajnog upravnika, koji bi vodio ra~una o finansijama du`nika, ali i ko bi

najve}i broj gra|ana, prakti~no, sam svoj savetnik. Mada je MMF predlagao uvo|ewe instituta li~nog bankrota i li~nog ste~ajnog upravnika u Srbiji jo{ 2015. jo{ to nemamo. „Nekoliko puta je bilo predlagano da se uvede zakon o li~nom bankrotstvu, ali ti predlozi nikada do kraja nisu definisali mogu}nosti i na~ine re{avawa odre|enih problema. Nekoliko puta i sam sam ispred Udru`ewa Efektiva u~estvovao u tim razgovorima, ali zakon o li~nom bankrotstvu nikada nije ugledao neki finalni oblik da bi mogao da bude poslat nadle`nim organima na odlu~ivawe i dono{ewe“, napomiwe Gavrilovi}.

ga pla}ao, da li onaj ko je ve} u bankrotu, {to bi bila jo{ jedna obaveza vi{e. Mnogo je, smatra on, otvorenih pitawa, a u na{em slu~aju dodatno su tu, kako napomiwe, i ona koja se ti~u samih dugovawa, koliko su ona realna, s obzirom na to da neki dugovi padaju na sudu, pa tako, na primer, banka nije imala pravo da uspostavi valutnu klauzulu u „{vajcarcima“, ili da napla}uje neke zatezne kamate mimo zakona. TE[KO JE SAVETOVATI U SRBIJI Na pitawe za{to se u Srbiji niko ne odlu~uje da napravi organizaciju koja bi pomagala du`nicima da se pogotovo u ovako kriznim situacijama kakva je sada lak{e

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

SInce 1994

orijenti{u, on kaè da je to u Srbiji jako te{ko. „U Nema~koj je mnogo lak{e na}i novi posao koji koliko-toliko mese~nim primawem moè da podmiri dugovawa. U Srbiji je to te{ko izvodqivo, ~esto ni zbir plata supru`nika i daqe nije dovoqan i za ìvotne tro{kove i za otplatu nekih dugovawa koja postoje. Uostalom, da su finansijska primawa na mese~nom nivou bila dovoqna dugovi ne bi ni postojali“, konstatuje na{ sagovornik. On kaè da, polaze}i od sebe, bave}i se finansijama 11 godina u „Efektivi“ i pre toga sedam godina u banci, ne bi znao {ta da posavetuje nekoga ko je ostao bez posla, a ima ratu kredita od 200 ili 300 evra. Gde da na|e posao dovoqno pla}en i za ìvot i za ratu, kada banke ne èle ni reprogram duga, ni moratorijum. Sa~ekaju {est meseci nepla}awa rata i pokre}u prodaju nekretnina, isti~e on. KAKO JE U OKRU@EWU „Zakonom o li~nom bankrotstvu bi neke stvari mogle da budu definisane koje bi donekle i{le na korist gra|ana - du`nika, ali nisam siguran da poveriocima to odgovara i to je jedan od razloga {to se takav zakon stopira“, mi{qewa je Gavrilovi}. U okruèwu zakon o li~nom bankrotu ima Hrvatska od 2016. godine. On prezaduènim gra|anima omogu}ava svo|ewe dugova na razumnu meru, a poveriocima naplatu barem dela potraìvawa. Sud s otvarawem li~nog ste~aja zaduùje li~nog ste~ajnog upravnika da u roku od pet godina upravqa finansijama du`nika koji se odri~e svoje imovine i ako savesno ispuwava svoje du`nosti sud nakon tog roka moè osloboditi preostalih obaveza, ~ime dobija {ansu za novi po~etak. Zakon ima i Slovenija prema kome se prodaje sva imovina du`nika kome se u roku od dve do pet godina mese~no moè oduzimati i 60 odsto prihoda za podmirewe duga. R. N.

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

u LI^NOST U @I@I

E[LI BARTI

Teniska kraqica ^itave generacije australijskih teniserki upiwale su se da osvoje Otvoreno prvenstvo svoje zemqe, ali je tek E{li Barti minule subote uspela {to i wena zemqakiwa Kris O’ Nil jo{ davne 1978. godine. I to bez po muke, jer ni Amerikanka Danijel Kolins nije na{la na~in da uzme set vode}em WTA reketu sveta – 0:2 (3:6, 6:7), kao pre we Curenko, Broceti, \or|i, Anisimova, Pegula i Kejs. – Ovo je za mene ostvarewe sna, ponosna sam {to sam Australijanka. Kao Australijanki, najva`niji deo ovog turnira je mogu}nost da ga podelim sa toliko qudi, a vi ste stvarno bili izvanredni – sa osmehom preko celog lica prekinula je ovacije sunarodnika sa krcatih tribina „Rod Lejver“ arene, po jednoj od prabaka, 25-godi{wa Aborixanka. Ili, jo{ preciznije, pripadnica domoroda~kog Ngaragu naroda, {to osvaja~ica tri grend slem titule rado isti~e u intervjuima. Osvaja~ica 15 singl i 12 dubl trofeja, nije pre}utala ni razloge naprasnog povla~ewa iz profesionalnog tenisa 2014. godine, ve} je po povratku na teren priznala da su je deprimirali i umorili ~esta odvojenost od roditeqa Xozi i Roberta, te sestara Ali i Sare. Od-

îtave generacije australijskih teniserki upiwale su se da osvoje Otvoreno prvenstvo svoje zemqe, ali je tek E{li Barti minule subote uspela {to i wena zemqakiwa Kris O’ Nil jo{ davne 1978. godine nosno rezultatski pritisak, sru~en na le|a cure koja je kao jedva punoletna u{la u prvih 100 na svetu. – U dogovoru sa porodicom odlu~ila sam da pobegnem od svega toga i da se posvetim sebi. Vratila sam se kada sam se osetila potpuno spremnom za to – ispri~ala je pobednica Rolan Garosa iz 2019. godine, vlasnica trofeja sa Vimbldona 2021. i dubl {ampionka US opena 2018. Izme|u odlaska sa velike scene i povratka u arenu bavila se tenisom samo za svoju du{u, a sportsku strast namirivala je kroz kriket, kao ~lanica Brizbejn kriket kluba. Nije jurila ni postizala vrednija dostignu}a, kao ni u pecawu, ~ime tako|e voli da se bavi, ali se (iz)le~ila i opet prihvatila udarawa male ùte loptice. I to tako dobro da je juna 2019. prvi put zasela na WTA tron. Napu{tala ga je vi{e puta, ali je tek zavr{en turnir najvi{e takmi~arske klase do~ekala na poziciji iznad svih „reketa{ica“, a novih 2.000 bodova }e joj jo{ neko vreme zadràti pogled sa visine. Ko zna kada }e opet wen omiqeni engleski fudbalski klub, Man~ester junajted, vladati Premijer ligom, ali to devojci ro|enoj u Springfildu ne smeta da ga uìvo bodri, kada god joj obaveze dozvoqavaju da koristi godi{wu VIP ulaznicu. S posebnom emocijom prati i utakmice australijskog Ri~mond Tajgersa i ragbi sastava Vest Tajgersa, ali igra~ica netbola u mla|im danima i ~lanica tesniskog „bronzanog“ dubla sa Olimpijskih igara u Tokiju, pro{log leta, najvi{e se raduje trijumfima svog verenika Gerija Kisika. Profesionalnog australijskog golfera, s kojim je nova prvakiwa Australijan opena u vezi od 2017. godine. N. R.

INTERVJU NEDEQE

MILENA MARKOVI], песникиња, драмска списатељица, profesorka

Kad zaboravi{ kao da nije postojalo Ako sam uspela da napi{em ne{to pravo, ja zapravo pruàm ruku ~itaocu da doìvi spoznaju qudskosti u srì. A ona je ogoqena i sveta, ambivalentna i obnavqaju}a, mra~na i svetla, u blatu, krvi, mleku, znoju i bistroj vodi. I spa{ava - kaè Milena Markovi}, ovogodi{wi dobitnik NIN-ove nagrade. Poznata po nagra|ivanom dramskom stvarala{tvu ("Paviqoni", "[ine", "Nahod Simeon", "Brod za lutke", "Zmajeubice"...), poeziji ("Istina ima terawe"...), scenarijima ekranskih ostvarewa ("Beli, beli, svet", "Otaxbina", "Sutra ujutro"...), nedavno je pobudila izuzetnu pa`wu romanom-poemom "Deca" ("Lom"). n Upitana {ta je bio po~etni, osnovni impuls nastanka tog dela oslowenog, sa jedne strane, (i) na autobiografiju a sa druge, reklo bi se na asocijativni luk; deca kao budu}nost, kao smisao, kao (na{e) ogledalo, kao najve}a radost i qubav, najzahtevniji zadatak, u isti mah, kaè: - U jednom trenutku sam iz silnog ose}awa radosti, vezane za moje potomstvo i potomstvo mojih najbliìh, osetila veliki strah i onda sam po~ela da pevam o tome, to je linija koja se provla~i kroz ~itav roman, to je bio po~etak. Slede}e je bilo razmi{qawe o momentima i odlukama koje su dovele do toga da moj ìvot i samim tim, ìvot mojih bli`wih, krene u odre|enom pravcu. Od te linije je ostalo pone{to u smislu samih doga|aja, u sre|ivawu velikog materijala sam to uglavnom sklonila, taj kontekst jednostavno nije prebacivao “rampu” {to bi rekli pozori{ni qudi. Ina~e sam tu metodu naglih preokreta iz sitnice, odnosno, apsurd i stravu gospodina slu~aja imala ~esto u komadima, jednostavno mi nije bilo zanimqivo da na tome insistiram u romanu. n I...? - Onda sam ponirala u se}awe, kroz mirise, fotografije, predmete. Bilo mi je bitno da se}awa o~istim od uli~nog ponosa, porodi~nih mitova, arhetipskih ukrasa, dvosmislenosti. Poni{tila sam se i iskqu~ila i svoju ideologiju, svetonazor, mi{qewe. Da bi bila ~ista da ispri~am pri~u o deci i o tome kako svi ìvimo vi{e ìvota, u pro{losti, u budu}nosti, u drugim ìvotima. Deca jesu budu}nost i ve~nost. Princip ogledala je poseban pojam, ja se time nisam bavila. Sticajem okolnosti, koje opisujem u kwizi, nisam imala tu sre}u da u starijem detetu vidim svoje mrske osobine ili mrske osobine wegovih drugih srodnika i da ga zbog toga mrzim i

oboàvam u isti mah. Istim tim sticajem okolnosti, taj ~ovek je i daqe deo mene, kao malo dete, nije se odvojio. n Poema, roman u stihu, bez interpunkcije, kao i ìvot i vreme u jednom dahu i/ili, crno-na belo, da smo koliko god to hteli ili ne, i deo ne~eg pre i ne~eg posle, ne otvara li to i pitawe odgovornosti? - Ne bavim se pitawem odgovornosti, niti sam se bavila i nadam se da ne}u. Odgovornost je stvar konkretnog zadatka. To je jedna odrasla re~ i veoma nezanimqiva. Vi{a sila, demoni sudbine, motiv "ne~iste krvi", malih i velikih zlo~ina i lepote, bola, qubavi, `rtve, to nema veze sa odgovorno{}u. Time se bavi namenska kwièvnost. Sve je deo ne~ega. Ja ina~e mislim da se sve odvija u isto vreme, {to biste vi rekli, u jednom dahu. Svako je i dete i starica i beba i svoja baba. n Koliko je lak{e, ili nije, mo`da tek druga~ije, kada se sopstveni ìvot stavi na papir, sklopi u kwigu? - Ne moè ìvot da bude lak{i kada se pi{e, qudi za te poslove idu kod doktora i kod sve{tenika. Neki poseù za drugim metodama olak{awa. Moj se ìvot ne moè promeniti zbog ne~ega {to sam napisala. Ono {to je bitno jeste, da ako sam uspela da napi{em ne{to pravo, ja zapravo pruàm ruku ~itaocu da doìvi spoznaju qudskosti u srì. A ona je ogoqena i sveta, ambivalentna i obnavqaju}a, mra~na i svetla, u blatu, krvi, mleku, znoju i bistroj vodi. I spa{ava. n Negde na po~etku za sebe kaète da ste "mala i sama" {to se na ovaj ili onaj na~in prelama kroz ~itavu kwigu, a nije li to i po~etna ta~ka agonije slobode o kojoj ste, kaète, pisali u "Deci"?

AGONIJA SLOBODE n [ta zapravo zna~i agonija slobode? - To je pitawe koje se postavqa od druge polovine pro{log veka u zapadnoj civilizaciji. Uvek su postojale neke zabrane, qudi su bili determinisani. Poreklom, voqom svojih gospodara, svojih roditeqa, stare{ina. Mogli su biti determinisani u odre|enom sistemu verovawa i vrednovawa, ideolo{kom i religijskom. Onda su postali determinisani svojom `eqom i `udwom. To je, izme|u ostalog agonija slobode. Svest da si sam izabrao. Onda ja postavqam pitawe. Jesi li zaista?

- Mala i sama ima veze sa agonijom slobode, a i nema. Ja jesam mala i sama po{to sam za preìvqavawe nesposobno gradsko stvorewe u stalnoj sumwi i traèwu. Heroj je mali i sam pod zvezdama ili u gustoj {umi. Ta konkretna slika, moram da je nazovem slikom, u kwizi je prvi trenutak spoznaje egzistencijalisti~ke samo}e, psiholozi znaju boqe da kaù kad to ta~no nastupa. Onda kad shvati{ da nisi centar sveta. U nekim stra{nim pri~ama, bukvalno stra{nim, to nastupa odmah po ro|ewu. U nekim obi~nim, za{ti}enim, to nastupa kasnije, u odvajawu, u svesti da sve {to postoji, postoji mimo tebe, bez obzira na tebe, strano ti je a ~esto i neprijateqsko. n Kroz svoju biografiju, izme|u ostalog, preispitujete, nikad do kraja razja{wiv odnos roditeq dete. Primerice, kao }erka, pri po~etku, navodite "kad si me vodila na karate ti si oti{la u prvi red/ da radi{ najboqe/ a ja u posledwi da ne radim ni{ta nego da budem/ negde drugde mama/ negde gde nema tebe". Potom ste vi mama ("ja }u da mu kaèm nije ìvot samo sada/kad ima{ na primer deset/ ìvot je i petnaest i dvadeset pet i pedeset/ ~as je ovako ~as je onako"). Ako pogledamo aktuelni trenutak - {ta smo uradili i {ta radimo sopstvenoj deci? - Ja ne mogu da odgovaram na svoje stihove. Nisam u mogu}nosti. Prelazi u privatno. Na kraju krajeva, pi{e u romanu. U ranijim vremenima neka deca su po~iwala da rade sa pet, {est godina. Prema svojim mogu}nostima. Kasnije im se rad pove}avao, ta deca su imala puno dece, koja su umirala od raznoraznih bolesti, od gladi, od ratova. Za neku drugu decu su radili drugi. Tako je i sada. Osim {to mi ìvimo u civilizaciji gde se ra|a malo dece i onda se situacija mewa. [ta mi radimo deci? Nemam pojma. Ja kao reli voza~, od okuke do okuke. n Da li se u radionici Milene Markovi} kr~ka neka nova drama? - Ne}u pisati ako mi neko ne naru~i. Onda }u da vidim. Mislim da je sad vreme za neke druge da pi{u drame. Tu sam ja, ne}u da pobegnem. n U romanu-poemi "Deca" samo jedna re~, samo jedan red ima ta~ku. Na kraju. Re~ - zaboraviti. (Hodaj mi sine daleko/ ìvi u~i gledaj pra{taj/ i nemoj ni{ta/ zaboraviti.)... - Vrlo jednostavno. Kad zaboravi{ - kao da nije postojalo. To je vrlo va`no da se kaè. M. T.

PLANETA

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 7 ^etvrtak februar 2022.

PLA]ENICI PRISTI@U U UKRAJINU:

Kijev ne objavquje

mobilizaciju, pla{e}i se izazivawa panike, olak{awe zbog okon~awa ruskih ve`bi

U Ukrajinu pristi`u pla}enici sa Zapada koji zatim na granicu sa Donbasom dolaze kao vojni instruktori. Vlasti u Kijevu i ne skrivaju wihov dolazak uz tvrdwu da je re~ o instruktorima koji posle nekog onivremena odlaze, da bi na wihovo mesto ala do{li drugi. awe Predsednik Luganske samoprogla{ene talrepublike Leonid Pase~nik obja{wava da li i je mnogo takvih instruktora na poligonima i. Ta u blizini Donbasa i da oni tamo vr{e obuvem ku za specijalne operacije i diverzije. Oni sponisu pod komandom ukrajinskih stare{ina. o}e, Na drugoj strani, vlasti Ukrajine i d to daqe nerviraju svoje sponzore na Zapadu, da pre svega Ameriku, jer javno ponavqaju da nim ne veruju da }e ih Rusija napasti. Ministar to odbrane Ukrajine Aleksej Reznikov izjakim vio je u ponedeqak da zasad ne nameravaju kada objave mobilizaciju jer nema opasnosti {to od napada ruskih jedinica. ira - Kad bismo objavili samo probnu mobiprilizaciju, to bi izazvalo paniku me|u stanovni{tvom. Zbog toga }emo vi{e raditi e|u do q poila red/ dwi dem/ ema da kad e i set/ po{ta tve-

na organizaciji teritorijalne odbrane - kazao je Reznikov. Ina~e, Ukrajina namerava da organizuje vi{e od 150 bataqona teritorijalne odbrane. Tokom dana ukrajinski mediji su kao olak{awe preneli informaciju agencije Interfaks o povratku u kasarne ruskih jedinica koje su minulih dana imale ve`be na Krimu i u Rostovskoj i Volgogradskoj oblasti. Avijacija koja je u~estvovala u

PETICIJA "SAMO DA NE BUDE RATA" Ruska vanparlamentarna opozicija organizovala je potpisivawe peticije "Samo da ne bude rata". Rusko rukovodstvo je mnogo puta izjavqivalo da ono ne planira rat i zapravo sve zavisi od Kijeva. Od poznatijih ruskih politi~ara jedino Vladimir @irinovski stalno govori da treba krenuti u rat ne samo protiv Ukrajine nego i protiv Amerike.

DR@AVE BEZ KORONE:

Virusu zvani~no odolevaju jo{ samo ~etiri zemqe

voje elai{e eka {est ima. Koronavirus jo{ nije potvr|en u svega ~etiri od ukupno 193 dràecave koje su punopravne ~lanice Ujediwenih nacija, a prema podacima alaSvetske zdravstvene organizacije (SZO), zaraènih ima na svim konadi,tinentima izuzev na Antarktiku. ra- Posledwa zemqa u kojoj je registrovan kovid-19 je pacifi~ko ostr{tovo Kiribati, jedno od najizolovanijih na planeti, udaqeno oko 4.800 a|akilometara od Australije. wa. Najve}a dràva u kojoj, barem zvani~no, nije potvr|en nijedan . Jaslu~aj koronavirusa je Severna Koreja, ~ije su vlasti 26. jula stavile u karantin grad Kaesong, nedaleko od granice sa Ju`nom Korejom, nakon ene{to je otkrivena osoba za koju se sumwalo da je zaraèna opakim virua? som. Ipak, te sumwe nisu bile potvr|ene, pa se, uprkos rezervi brojnih na-svetskih medicinskih stru~waka, Severna Koreja zvani~no vodi kao a jedràva u koju koronavirus nije u{ao. dra- Turkmenistan je druga azijska dràva koja nije potvrdila prisustvo koronavirusa, iako se grani~i sa Iranom u kojem je od po~etka amopandemije registrovano vi{e od 6,3 miliona zaraènih, kao i sa Ka~ku.zahstanom, koji beleì oko 1,2 miliona slu~ajeva zaraze. odaj Sporadi~no su se pojavqivali izve{taji o gra|anima Turkmeniedajstana koji imaju simptome koronavirusa, pa ~ak i o navodnim smrtnim avi-slu~ajevima, ali tamo{we vlasti dosad nisu prijavile nijedan slu~aj zaraze. ora- Preostale dve dràve u kojima nije potvr|en koronavirus nalaze rlose u Okeaniji, a najmawa od ~etiri zemqe bez koronavirusa je Nauru, koji ima svega 12.000 stanovnika i zauzima povr{inu jednaku polovini M. T.teritorije op{tine Novi Beograd.

tim ve`bama izvodila je raketne udare. Na ovim manevrima je u~estvovalo vi{e od 6.000 vojnika Ju`nog vojnog okruga Ruske Federacije. Sa Zapada i daqe {aqu pretwe Rusiji ako krene u rat protiv Ukrajine. Tako je ministarka Velike Britanije Liz Tras izjavila da u Londonu razmi{qaju da u paketu sankcija bude i konfiskovawe imovine ruskih biznismena u Engleskoj. Portparolka MSP Rusije Marija Zaharova je podsetila da je Rusija davno dostavila Londonu spisak lica koji se skrivaju od ruskih vlasti zbog lopovluka i korupcije. Do sada su britanske vlasti {titile odbegle ruske oligarhe koji su se predstavqali kao `rtve u svojoj zemqi. A sad ispada da je Britanija spremna da konfiskuje tim oligarsima wihovo bogatstvo.

Najavqen je i telefonski razgovor britanskog premijera Borisa Xonsona i ruskog predsednika Vladimira Putina, pre nego {to britanski lider stigne u posetu Ukrajini. Xonson je najavio ranije da }e ruskom predsedniku preneti da "ne prelazi granicu" sa Ukrajinom. - Mislim da svi treba da se povu~emo sa ivice i mislim da to treba da uradi i Rusija - rekao je Xonson. Istovremeno, SAD su pripremile spisak ruskih pojedinaca koji su deo naju`eg kruga ruskog predsednika Vladimira Putina, a kojima }e biti uvedene ekonomske sankcije ako Rusija izvr{i invaziju na Ukrajinu, izjavio je visoki zvani~nik ameri~ke administracije, ali bez navo|ewa imena ruskih pojedinaca.

BRITANSKI EKSPERT UPOZORAVA ZAPAD: Ruska nuklearna podmornica „Belgorod“ je „ubica gradova“ Ruska nuklearna podmornica K-329 „Belgorod“ sposobna je da izazove „neverovatan haos“ i razarawa u Velikoj Britaniji, izjavio je stru~wak za odbranu Rob Klark iz britanskog udru`ewa „Dru{tvo Henri Klark“, prenosi list „Dejli star“. Prema re~ima stru~waka, podmornica je predvi|ena za prevoz smrtonosnih torpeda „Posejdon“, a zahvaquju}i svojim razmerama unutra mo`e da stane jo{ jedna mawa podmornica i napredni dronovi za tajne misije. „To je pravi ubica gradova“, konstatuje Klark. On je podsetio da }e podmornica biti prvi nosa~ strate{kih ure|aja „Posejdon“. Prema mi{qewu britanskih stru~waka, xinovska torpeda sa nuklearnim reaktorom i termonuklearnom bojevom glavom mogu da izazovu cunami koji bi opusto{io priobalna podru~ja. Nuklearna podmornica specijalne namene „Belgorod“ pravqena je kao nosa~ nuklearnih podvodnih bespilotnih aparata tipa „Posejdon“. Podmornica je spu{tena na vodu u aprilu 2019. godine. Kako je

ranije saop{teno, planirano je da se podmornica preda Ratnoj mornarici Rusije u leto 2022. godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin je o razvoju „Posejdona“ prvi put govorio za vreme obra}awa Federalnoj skup{tini 2018. godine. Prema wegovim re~ima, bespilotni podvodni aparati mogu da budu opremqeni i konvencionalnim i nuklearnim naoru`awem, {to im omogu}ava da poga|aju {irok spektar ciqeva, ukqu~uju}i grupe nosa~a aviona, obalska utvr|ewa i infrastrukturu.

Bacila }erku u kavez sa medvedom [okantni incident dogodio se u zoolo{kom vrtu u Uzbekistanu, kada je `ena bacila trogodi{wu }erku u kavez medveda. Na snimcima koje je zabele`ila nadzorna kamera vidi se kako

`ena stoji iznad kaveza medveda. U jednom momentu je podigla devoj~icu, stavila je na ogradu i bacila pet metara ni`e u jazbinu mrkog medveda. Medved Zuzu je bio vidno za-

prepa{}en iznenadnim potezom. @ivotiwa je pri{la devoj~ici, owu{ila je, a zatim se udaqila. ûvari zoolo{kog vrta odmah su u{li u kavez, kako bi izvukli devoj~icu odatle. Iako medved nije povredio trogodi{wakiwu, ona je zadobila povrede pri padu sa visine od pet metara, zbog ~ega je hospitalizovana. Uzbekistansko tuìla{tvo pokrenulo je krivi~nu istragu o incidentu, a èna je osumwi~ena za poku{aj ubistva bespomo}ne osobe. Ako bude progla{ena krivom, suo~ava se sa kaznom od 15 godina zatvora.

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Prvi test - zakon da se Republika Srpska i srpski narod ne mogu zvati genocidnim Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je prvi test za u~e{}e srpskih predstavnika u radu zajedni~kih institucija to {to }e biti predloèn zakon da se Republika Srpska i srpski narod ne mogu nazivati genocidnim. "Mi }emo predloìti zakon da se Republika Srpska i srpski narod ne moè nazivati pogrdnim imenima, oti}i }emo tamo i vide}emo daqe. Ako bude voqe da se radi, radi}emo", rekao je Dodik. On je podsetio na zakqu~ke Narodne skup{tine da srpski predstavnici u zajedni~kim institucijama rade u skladu sa onim {ta je procena i interes Republike Srpske. "U tim zakqu~cima ne}e biti potrebno ni{ta mewati, samo da se to pravilno protuma~i", rekao je Dodik.

O narednoj posebnoj sednici Narodne skup{tine rekao je da je pristojno, nakon {to je pro{lo {est meseci od dono{ewa odluke o tome da se ne u~estvuje u radu institucija na nivou BiH, da se ponovo sedne. "Razlozi za{to smo doneli odluku zbog ~ega se ne pojavqu-

jemo u odlu~ivawu nisu nestali, ve} su tu, ima nekih ideja", rekao je Dodik. Ocenio je da bi moglo biti korisno da se predlo`i zakon prema kojem }e se kazniti bilo kakvo nazivawe Republike Srpske i srpskog naroda genocidnim ili tvorevinom te vrste i da se to ka`wava zatvorom. "Sada vidim neki iz opozicije ponovo galame, pre mesec dana su govorili da nisu zainteresovani, da ne `ele, ne}e ni{ta, a sada kada se poku{ava ne{to uraditi ni{ta im ne vaqa", istakao je Dodik. On je dodao da se na te neozbiqne politi~ke stavove ne treba obzirati, ali smatra da su oni dobrodo{li sagovornici na Narodnoj skup{tini. "Bi}e mi va`no da ~ujem {ta misle i opozicioni predstavnici", zakqu~io je Dodik. S. G.

Spojene obale Save kod Sremske Ra~e, zavr{en najte`i deo posla Gra|evinari na novom mostu kod Sremske Ra~e zapo~eli su novu godinu zavr{etkom najte`eg posla - premo{}avawem reke Save. Takozvana Sremska deonica - most i nova trasa od Kuzmina, ~ija je izgradwa po~ela krajem 2019, prva je veza auto-putem izme|u Srbije i BiH, odnosno Republike Srpske. Napravqena u Turskoj, konstrukcija te{ka 5.500 tona u delovima je stigla u Srbiju. Sklopqena je na savskoj obali za koju je uz te{ku mehanizaciju napravqen potporni nasip u koji je utro{eno 100.000 metara kubnih materijala. [est meseci je trebalo da 330 metara obe trake mosta budu pregurane na nose}e stubove u reci. Izuzetno komplikovan gra|evinski zahvat zavr{en je u 13 faza.

„Priprema za svaku fazu traje oko 15 dana, pri tome samo nagurivawe mosta traje jedan radni dan tokom koga mo`e da se prevu~e samo 30 metara ~eli~ne konstrukcije. Samo prevla~ewe vr{i se pomo}u mo}nih hidrauli~nih presa vu~ewem kablova koji su zaka~eni za dowi deo konstrukcije. Na tom poslu svakog dana radilo je oko 120 radnika“, obja{wava Vesna Koprivica iz kompanije „Ta{japi“, odgovornog izvo|a~a radova. Radilo se i za Novu godinu i za Bo`i}. Posle premo{}avawa, nastavqeno je sa rasklapawem kranova. Bi}e uklowen i potporni nasip. Na obe strane reke su 23 stuba, pojedini su ve} spojeni. Novi most bi}e duga~ak 1.320 metara, a celom trasom od Kuzmina bi}e re{ene dosada{we muke sa grani~nim prelazom u selu. Tom magistralnom deonicom pro|e nekoliko puta vi{e vozila nego {to ima stanovnika u Sremskoj Ra~i, a oni svakodnevno od ku}e do wive do posla i {kole moraju preko granice. Gu`ve i kolone su vi{edecenijski problem i putnika i stanovnika. Uporedo sa mostom, kroz atare tri sela gradi se i 16,5 kilometara auto-puta. Me|u 450 radnika turskog izvo|a~a, tre}ina je iz Srbije. „Izvode se radovi na izradi nasipa, rok po ugovoru je 48 meseci. Sa mostom smo ispred dinamike, sigurni smo da }emo ispo{tovati rok {to se ti~e mosta i auto-puta, a verujem da }emo zavr{iti i pre roka“, isti~e Vesna Koprivica. R. N.

Najstariji mladoèwa u Srpskoj ima 85, a najstarija nevesta 79 godina Najstariji mladoèwa u Republici Srpskoj u 2020. godini imao je 85, a najstarija nevesta 79 godina, pokazuju podaci iz publikacije Republi~kog zavoda za statistiku RS Prema istim podacima iz publikacije „Ovo je Republika Srpska“ iste godine je najmla|i mladoèwa imao 17, a najmla|a nevesta 16 godina. Podatak je i da se u Srpskoj u proseku na hiqadu stanovnika zakqu~uje pet novih brakova. Prose~na starost neveste prilikom zakqu~ewa braka je 29,2, dok prvi brak u proseku ène zakqu~uju sa 27,3 godine. Prose~na starost mu{karaca prilikom zakqu~ewa braka je 32,5 godina, a prvi brak mladoèwe u proseku sklapaju sa 30,3 godina. Ukazuje se i na tendenciju da ène odlaù ra|awe dece i da starosna granica prilikom ra|awa dece raste. Ukupna prose~na starost majke u Republici Srpskoj bila je 29,4 godina u 2020. godini, preneo je Tawug. U 2020. godini u Srpskoj je naj~e{}e ènsko ime bilo Sofija, a mu{ko Luka.

Republika Srpska jo{ tra`i 1.652 nestala srpska borca i civila Republi~ka organizacija porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila u proteklom ratu nezadovoqna je radom Instituta za tra`ewe nestalih Bosne i Hercegovine jer je tokom 12 godina identifikovano samo oko 260 tela, izjavio je predsednik ove organizacije Veqko Lazi}.

Lazi} je gostuju}i u Jutarwem programu RTRS rekao da Republika Srpska jo{ traì 1.652 poginula srpska borca i civila u proteklom ratu, dok se u tri spomen kosturnice u Bawaluci, Nevesiwu i Miqevi}ima nalazi 650 ekshumiranih i neidentifikovanih posmrtnih ostataka „Mislili smo da }e se formirawem Instituta nastaviti dotada{wi tempo traèwa, ali je do{lo do velikog zastoja kada je u pitawu potraga za licima srpske nacionalnosti. Nezadovoqni smo i radom predstavnika Srpske u tom Institutu, ne znamo za{to vi{e ne rade“, rekao je Lazi}. Dodao je da je Republi~ka organizacija porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila nekoliko puta pokrenula inicijativu za re{avawe tog problema. „Na{ predlog je da rekonstrui{emo Institut, da ga popunimo sa kadrovima iz oba entiteta kako bi se nastavio rad. Ako se to ne moè uraditi, traìmo ukidawe Instituta i da se vrati na entitetsko traèwe“, rekao je Lazi}.

CRNA GORA

Protest u Podgorici protiv formirawa mawinske vlade Par hiqada Podgori~ana se ponovo okupilo na prostoru ispred hrama Hristovog vaskrsewa, da protestuju protiv najave formirawa mawinske vlade. Skupu su prisustvovalii ministri Jakov Milatovi}, Milojko Spaji}, funkcioneri Demokrata, Ujediwene Crne Gore, Prave Crne Gore. Milojko Spaji} je kazao da se postavilo pitawe povjerewa vladi kad je ekonomija po~ela da daje rezultate, da se stabilizuje buxet, da qudi primaju ve}e plate i sve to nekome nije odgovaralo. Ka`e da je vjerovatno nekome smetalo {to se sada sve polako stabilizuje u dru{tvu i da to nekome nije odgovaralo. Jakov Milatovi} je kazao novinarima da je prvi scenario, mawinska vlada uz pomo} DPS-a, {to je izdaja voqe gra|ana, drugi scenario je mawinska vlada koju }e izabrati u okviru vladaju}e parlamentarne ve}ine, pa se postavqa pitawe {ta bi ta vlada mogla da uradi, {to sada ova ne mo`e postoje}a. I on je kazao da se postavqa pitawe za{to se sada pokre}e sve ovo, za{to se insistira na podjelama.

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 9 ^etvrtak februar 2022.

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

Marko Mila~i}, Vladimir Dobri~anin i Momo Koprivica su u svojim govorima istakli da je mawinska vlada koju }e podr`ati DPS izdaja narodne voqe. Na skupu se nose dr`avne crnogorske zastave, zastave EU, srpske zastave, zastava sa krsta{em. Okupqeni pjevaju „Uzeo si pare, Dritane“ i „Izdaja, Izdaja“. Nakon {to su se okupqeni sastali kod hrama Hristovog Vaskrsewa, krenuli su u protestnu {etwu gradom sa transparentima i parolama. S. G.

„NEKO MORA DA ZAVR[I U LUDNICI“:

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Sednica o zaplewenom kokainu u Crnoj Gori odràna u „gluvoj sobi“ Nakon gotovo pet sati rada u Podgorici je zavr{ena sednica Odbora za bezbednost i odbranu Skup{tine Crne Gore na kojoj je obavqeno kontrolno saslu{awe povodom posledwa zaplene oko pola tona kokaina u magacinu kompanije „Voli“. Premijer Zdravko Krivokapi} ponovo nije do{ao na saslu{awe, a o razlozima je pismom obavestio Odbor. Potpredsednik vlade Dritan Abazovi}, koji se odazvao saslu{awu, izjavio je nakon sednice, koja je odràna u tzv. „gluvoj sobi“, da je Specijalno dràvno tuìla{tvo ~lanovima tog skup{tinskog tela predstavilo novi, druga~iji izve{taj. Abazovi} je kazao da je wegova poruka ~lanovima Odbora bila da treba da, kako je rekao, „budemo sre}ni {to je u posledwih pet meseci zapleweno toliko kokaina“. Rekao je da misli da su ovakve koli~ine kokaina plod transnacionalnog kriminala. „Kada je re~ o povezivawu koje se ti~e mene li~no, mislim da je svim ~lanovima Odbora jasno da je to sme{no. îwenica da predsednik vlade nije do{ao, a imao je priliku da do|e i pred ~lanovima Odbora i kamerama kaè ~iwenice“, rekao je Abazovi}. Abazovi} je rekao da je predsednik Odbora Milan Kneèvi} postavio nekoliko vrlo logi~nih pitawa uglavnom specijalnom tuìocu Milivoju Katni}u i da su i wegova razmi{qawa sli~na. „Dilema koja se ispostavila jeste za{to Specijalno dràvno tuìla{tvo nije uzelo slu~aj u kom je zapleweno 1,2 tone kokaina, a jeste slu~aj zaplene kokaina u „Voliju“. Ako to nije organizovani kriminal, ve} su kriva samo dva ~oveka iz Zete, onda iz Zete treba da bude predsenik vlade doìvotni“, poru~io je Abazovi}. Prethodno, Kneèvi} je kazao da predsednik Crne Gore treba da bude iz Zete. „Gde su organizatori i gde su krijum~ari, do wih moramo do}i. Do sada nismo mogli do}i ni do kokaina“, rekao je Abazovi}. Zakqu~uju}i sednicu, Kneèvi} je rekao da je Odbor jednoglasno usvojio izve{taj i dodao da je do{ao do zakqu~ka da „neko mora da zavr{i u ludnici“. „Ili mi koji smo slu{ali ili oni koji su nam saop{tavali detaqe“, rekao je Kneèvi}. R. N.

SIMBA JE PRONA\EN, ALI ODAKLE MLADUNÊ LAVA U BUDVI?! Lavi} je na|en i u sigurnim je rukama, u vlasni{tvu je turskog dràvqanina Mladun~e lava koje se izgubilo izme|u budvanskih naseqa Lap~i}i i Markovi}i, prona|eno je, potvrdila je policija. Portal RTV Budva naveo je da je mladun~e lava u vlasni{tvu turskog dràvqanina. Pojedini mediji su objavili da se mladun~e, koje su inostrani dràvqani dràli kao qubimca u dvori{tu ku}e u nasequ Markovi}i. Mladun~e ima nekoliko meseci. Policija radi na utvr|ivawu okolnosti kako je mladun~e lava u vlasni{tvu stranog dràvqanina uop{te u{lo u Crnu Goru. To je re~eno za Portal RTCG iz Uprave policije. U veoma kratkom roku lav Simba je prona|en i kako su kazali iz policije, u sigurnim je rukama.

NI[TA OD NAFTE: Suva bu{otina u crnogorskom podmorju

Proizvodwa ugqovodonika na leì{tu koje bu{i konzorcijum kompanija „Eni“ i „Novatek“ u crnogorskom podmorju ne}e biti mogu}a, jer je bu{otina, prema informacijama koncesionara, suva, saop{tio je dràvni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunovi}. Konzorcijum „Eni–Novatek“ po~eo je u martu pro{le godine prvo istra`no bu{ewe nafte u crnogorskom podmorju. Vlada je u decembru odobrila produèwe prvog perioda istraìvawa iz ugovora o koncesiji za proizvodwu ugqovodonika za {est mjeseci, zbog pote{ko}a operativne i geolo{ke prirode na koje se nai{lo u toku procesa bu{ewa.

10 ^etvrtak 3. februar februar 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

SPECIJALNI AMERI^KI Ure|uje: IZASLANIK ZAPADNI ZoranZA Vla{kovi} BALKAN GABRIJEL ESKOBAR:

U fokusu borba protiv korupcije

Specijalni ameri~ki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da }e SAD biti sve anga`ovanije u regionu i da }e wihov glavni fokus biti borba protiv korupcije na ovom prostoru. Povodom svoje predstoje}e posete Beogradu i Pri{tini, zajedno sa izaslanikom EU Miroslavom Laj~akom, rekao je da je wihov ciq da se dve strane ohrabre da nastave dijalog pod pokroviteqstvom EU, kako bi prevazi{le me|usobne razike i nastavile put ka EU.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

ZA PARLAMENTARNE I PREDSEDNI^KE IZBORE U SRBIJI 3. APRILA

OEBS spreman da omogu}i glasawe na Kosovu, da li }e Pri{tina popustiti

[ef misije OEBS na Kosovu Majkl Devenport

Nakon razgovora sa srpskim zvani~nicima {ef misije OEBS na Kosovu Majkl Devenport je rekao da je ova misija spremna da prikupqa glasove za predstoje}e izbore u Srbiji 3. aprila. Ipak je i daqe neizvesno da li }e Srbi sa Kosova na birali{ta mo}i u svojim sredinama nakon {to je Vlada Kosova zabranila glasawe na nedavno odr`anom referendumu 16. januara. Iz Pri{tine sti`u najave da }e onemogu}iti ne samo izbore 3. aprila ve} i sve naredne izbore koje organizuje Srbija.

Dodao je da je jo{ jedan razlog wegove posete unapre|ewe saradwe SAD sa Srbijom i Kosovom. Eskobar je istakao da je u Srbiji neophodno unaprediti izborne uslove, poboq{ati pristup medijima, ali je ukazao i da bi opozicija morala u tome da u~estvuje. On je naveo da SAD, zajedno sa svojim evropskim partnerima, zahtevaju od vlasti u Beogradu da sprovedu reforme koje }e omogu}iti otvarawe politi~kog prostora, da zaustave napade ne civilne organizacije i da stvore adekvatne uslove za funkcionisawe nezavisnih medija i opozicije. Eskobar je odbacio ocenu da SAD toleri{u autoritarni reìm predsednika Aleksandra Vu~i}a i da nema reakcija, ali je ukazao da ni SAD ni EU nisu ti koji odlu~uju o rasporedu politi~kih snaga u Srbiji, da ne biraju oni rukovodstvo zemqe, ve} da to ~ine glasa~i i izrazio uverewe da je Srbija na putu ka EU. „To je zvani~an stav vlade i jasno izraèna èqa naroda, ali i mesto gde je Srbija bila kroz svoju istoriju i kulturu, i gde je sada ekonomski. Zato se i nadam da }e Srbija nastaviti svoj put ka Evropi“, rekao je Eskobar

Zvani~nici iz Beograda tra`e reakciju me|unarodne zajednice. Predsednika Srbije zabriwava da li }e na Kosovu biti glasawa. „To je stvar koja me zabriwava, posebno za sever, jer znam da }e Srbi iza}i na izbore. Glasa}e na bira~kim mestima na severu Kosova i na celom Kosovu“, kazao je Vu~i}. „Ukoliko izbora ne bude i ukoliko me|unarodna zajednica ne organizuje, to jest, ne pomogne organizaciji izbornog procesa 3. aprila uve{}emo sve mere reciprociteta“, ka-

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA SRBIJE NIKOLA SELAKOVI]:

Dok je Kurti u Pri{tini, dijaloga verovatno ne}e biti Ove nedeqe u Srbiju i na Kosovo dolaze evropski i ameri~ki izaslanik Miroslav Laj~ak i Gabrijel Eskobar. Centralna tema bi}e pitawe dijaloga Beograda i Pri{tine, a {ef srpske diplomatije Nikola Selakovi} ka`e da je o~igledno da, otkad je Kurti na ~elu vlade u Pri{tini - da dijaloga nije bilo i da ga verovatno ne}e ni biti. Ministar spoqnih poslova Srbije Nikola Selakovi} je rekao da }e centralna tema prilikom razgovara sa Miroslavom Laj~akom i Gabrijelom Eskobarom biti pitawe dijaloga Beograda i

Specijalni ameri~ki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar

Misija OEBS na KiM

Ministar spoqnih poslova Srbije Nikola Selakovi}

Pri{tine i sve {to optere}uje te odnose na putu normalizacije. „Na{a pozicija i ono {to se ne mewa je to da smo uvek spremni da sednemo za pregovara~ki sto i da razgovaramo, ali nam je o~igledno da otkad je Kurti u Pri{tini i otkad se on pita, da nije bilo dijaloga i da ga verovato ne}e biti, dok god on odlu~uje“, rekao je Selakovi}. Istakao je da je Beograd posve}en dijalogu, da je o~uvawe mira i stabilnosti, ali i interesa na Kosovu i Metohiji prioritet.

ZBOG O^EKIVANOG POSKUPQEWA STRUJE NA KOSOVU I METOHIJI

Albanci u Pri{tini pozivali na ru{ewe Vlade Kosova

zao je predsednik Srpske liste Goran Raki}. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju poru~uje nakon sastanka sa Majklom Devenportom da je odgovornost misije OEBS da omogu}i Srbima da ostvare svoje demokratsko pravo. „U suprotnom, posledwi doga|aji prete da ostvarene pomake u dijalogu Beograda i Pri{tine potpuno poni{te, ali i da dovedu do ozbiqnog ugro`avawa mira i opasne destabilizacije regiona, {to Beograd nipo{to ne `eli“, saop{teno je iz Kancelarije.

POVODOM 16 GODINE OD TRAGEDIJE SLOVA^KIH VOJNIKA IZ SASTAVA KFORA

Poloèni Poloèni venci venci na na spomenik spomenik slova~kim slova~kim vojnicima vojnicima u u Pri{tini Pri{tini Kao rezultat tragi~nog doga|aja, selo Hejce u Ma|arskoj, u blizini granice sa Slova~kom, zauvek se upisalo u ma|arsko-slova~ku istoriju i postalo simbol zajedni~ke àlosti. Dana 19. januara 2006. godine slova~ki transportni avion koji se vra}ao iz misije KFOR-a na Kosovu sru{io se na brdo „Bors“ iznad Hejce u Ma|arskoj i u blizini granice sa Slova~kom. êtrdeset dvoje od ~etrdeset trojice slova~kih vojnika i civilnih radnika koji su putovali u avionu nikada nisu uspeli da se vrate ku}i. [esnaest godina nakon tragi~nog doga|aja odràna je komemoracija u znak se}awa i po~asti stradalima na spomen obele`ju podignutom u KFOR - ovom kampu Filmskog grada u Pri{tini. Gospodin Rastislav Kostilnik, {ef Kancelarije za vezu Slova~ke Republike na Kosovu, dr Joèf Bencze, ambasador Ma|arske na Kosovu, i general-major Ferenc Kaj Ari komandant KFOR-a poloìli su venac na spomen obele`je stradalima. General Kaj Ari je u svojoj izjavi istakao kqu~nu ulogu KFOR-a u odràvawu mira, stabilnosti i bezbednosti na Kosovu i na Zapadnom Balkanu uop{te. Podsetio je i da sloboda ne dolazi besplatno ve} zahteva posve}enost i `rtvovawe svih pripadnika KFOR-a, ponekad ~ak i krajwu `rtvu. Spomenik poginulim slova~kim vojnicima Kfora koji su bili u misiji na KiM

Demonstracije u Pri{tini Stotine Albanaca pridruìlo se protestu u organizaciji vanparlamentarne Socijaldemokratska partija (PSD), u subotu 29. januara zbog o~ekivanog poskupqewa struje. „Vi pove}avate cenu, mi otpor“, „Velika promena samo na ra~unu za struju“, „Albine varalico“, neki su od natpisa na transparenatima koje su demonstranti nosili, uz skandirawe „Albine laòve“ i „Albine lopove“. Demonstranti su traìli ru{ewe Kurtijeve vlade. Sa transparentima u rukama su krenuli ka Vladi Kosova. Na ulazu u zgradu

nai{li su na otpor policije. Organizatori protesta su traìli da im se dozvoli da odrè govor sa stepenica na ulazu u vladinu zgradu, a demonstranti su pozivali policiju da u|e unutra. Lider PSD-a Dardan Moli}aj je nazvao policiju politi~ki instruiranom po{to nije intervenisala na protestu odrànom pro{le srede kada je nezadovoqnima bilo dozvoqeno da govore na ulaznim stepenicama zgrade vlade. „Nezadovoqni u~esnici protesta zahtevaju da se odbije predlog Regulatorne kancelarije za energetiku (RKE) za pove}awe cene struje.

SRBI IZ HRVATSKE

SVETI SAVA U PETRIWI:

Petriwci poslali poruku da ostaju na svojim ogwi{tima Obiqeàvawe velikog crkvenog praznika Sv. Save bila je prilika da se uz prigodni program i uz podr{ku srpskih organizacija po{aqe poruka Petriwaca da ostaju na svojim ogwi{tima, ali i da zatraè da obnova bude brè i efikasnija. - Isti~u se mnoga dela Svetog Save - osniva~ crkve, pokreta~

srpske prosvete i kulture, doprinos u diplomatiji i u utvr|ivawu srpske dràve u to vreme, ali najva`nije je wegovo delo, opredelewe za Hrista i za sveti ìvot. Imali smo kroz na{u istoriju mnoge uspe{ne glave, od dràvnika do nau~nika, ali niko nije u svesti na{eg naroda ostao tako upam}en kao Sveti

Sava - rekao je petriwski paroh Sa{a Umi}evi} u prepunoj crkvi Sv. Spiridona ûdotvorca u kojoj je nakon {to je sagra|ena krajem pro{le godine odràna prva liturgija nakon 30 godina. Nakon liturgije i osve{tawa slavskog kola~a, djeca ~ija je to slava, odràla su recital, nakon ~ega je slijedila podjela slatkih paketi}a. U nastavku programa zbor Doma}igosti pod vodstvom Jovane Luki} otpjevao je pjesme Boqi ìvot, Kad ja po|oh na Bemba{u i Ovo je zemqa za nas. Na inicijativu saborske zastupnice SDSS-a Dragane Jeckov, ~lanice biblioteke Zaharije Orfelin Srpskog kulturnog centra Vukovar, prikazale su predstavu "Jeèva ku}ica" Branka ]opi}a u koju su se aktivno ukqu~ili i najmla|i Petriwci. - Ovo je u decembru 2020. bilo epicentar zemqotresa, a odmah nakon toga postalo je epicentar dobrote i solidarnosti me|u qudima kada su barem na trenutak nestale sve razlike. Danas je Petriwa ponovo epicentar, ali epicentar optimisti~kih poruka. S verom u Bo`ju pomo} ne}emo padati duhom kad nas sna|u nevoqe jer svaka nevoqa ima svoj kraj, a Bog nikad ne dopu{ta vi{e isku{ewa nego {to moèmo da dozvolimo - rekao je o. Sa{a. R.N.

U zagreba~koj pravoslavnoj gimnaziji obeleèn Sveti Sava Srpska pravoslavna op{ta gimnazija "Kantakuzina Katarina Brankovi}" i ove je godine 27. januara proslavila svoj dan i krsnu slavu – Svetog Savu. Sve~anost je po~ela liturgijom u kapeli Sv. Save koju je sluìo protosin|el Venijamin uz sasluèwe jeromonaha Nikona i |akona Petra Kozakijevi}a kojoj su prisustvovali u~enici i profesori gimnazije, kao i prijateqi ove institucije. U svojoj propovijedi o. Nikon je govorio o zna~ewu i djelu Rastka Nemawi}a odnosno Sv. Save, wegovoj ulozi u {kolstvu i razvoju srpske dràve, odnosima sa wegovim ocem, Stefanom Nemawom, odnosno Sv., Simeonom s kojim je bio na Svetoj gori gdje su osnivali manastir Hilandar. S obzirom da je Sv. Sava krsna slava gimnazije pitali smo ga kako se odvija nastava u pandemijskim uslovima. - Imamo ukupno 75 u~enika, {to je vi{e nego pro{le i pretpro{le, jer smo i lani i preklani upisali preko 20 u~enika u prvi razred. Ono {to je najva`nije jeste da imamo nastavu uìvo. Kako je ovo tre}a pandemijska godina, mogu re}i da smo se svi navikli na epidemiolo{ke okvire i mjere koje moramo preduzimati. S. G.

Srpsko narodno ve}e kupilo „Srpsku barawsku ku}u“ u Belom Manastiru Na inicijalnom sastanku, koji je odr`an u Srpskom parohijskom domu, saborska zastupnica Dragana Jeckov je i slu`beno obavestila prisutne da je SNV kupio ku}u, kolokvijalno nazvanu „Srpska Barawska ku}a“, koja se nalazi u neposrednoj blizini srpskog hrama Sv.Arhangela Mihaila. Ku}u koja je do nedavno bila u vlasni{tvu Centra za kulturu i obu~avawe saveza ma|arskih udru`ewa „Mihael Starin“ SNV je platio 100.000 evra i u bliskoj budu}nosti }e biti u funkciji aktivnosti koje su od op{teg interesa za srpsku zajednicu na podru~ju jedinog barawskog grada. – Dolazim u ime predsednika SNV-a profesora Milorada Pupovca ~ija sam zamenica i smatram da ovu lepu vest treba da ~ujete od nas. Zajedno smo obi{li prostor kako bi dobili uvid u stawe ku}e, {ta ona poseduje, {ta ne poseduje a treba da poseduje, i da dogovorimo daqe korake – rekla je u kratkom nastupu Dragana Jeckov.

10.3.decembar 2020. 11 ^etvrtak februar 2022. Australian - West Balkan^etvrtak (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWELODGE PAKETA NA KU]NU ADRESU LYGON MELBOURNE SYDNEY HOTEL U KARLTONU

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Potrebni radnici za ~i{}ewe hotelske sobe.

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Ako ste zainteresovani Srbija - na BiH03 9663 6633 pozovite

maksimalno 40 kilograma

PREMINUO SOCIOLOG SVETOZAR LIVADA

Istraìvao stradawe Srba u Hrvatskoj, dokumentovao sve sru{ene i spaqene crkve i sela Posle duge i te{ke bolesti u Zagrebu u 94 godini preminuo je poznati socilog sela i hroni~ar stradawa Srba u Hrvatskoj 1991-1995, antifa{ista i borac za qudska prava Svetozar Livada. Svetozar Livada ro|en je 14. marta 1928. godine u seoskoj porodici u selu Gorwe Primi{qe, u op{tini Sluw, na Kordunu. Bio je partizanski borac, pisac, filozof, demograf, istori~ar, sociolog i ~ovek koji je uporno radio na obnovi srpskih institucija na teritoriji dana{we Hrvatske, a posebno je brinuo o poloàju seqaka. U~esnik je Drugog svetskog rata. Posle rata zavr{io je gimanziju u Zagrebu, a na Filozofskom fakultetu u istom gradu zavr{io je studije filozofije i istorije. Doktorat je stekao na poqoprivrednom fakultetu u Zagrebu 1975. godine Bio je ~ovek ogromne energije i vreme provedeno u bolnici inspirisalo ga je da osnuje postdiplomske studije gerontologije pri Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Osniva~ je presti`nog nau~nog ~asopisa „Sociologija sela“. Bio je predsednik nekoliko udruèwa i organizacija koje su okupqale Srbe u vreme pred raspad Jugoslavije, kao i za vreme gra|anskog rata u Hrvatskoj. I pored toga {to je bio ratni vojni invalid, neumorno je radio na terenu kao ~lan Komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina, a kasnije istraùju}i ìvot na selu. Bio je jedan od retkih qudi koji se dokopao ratnog dnevnika u rukopisu Alojzija Stepinca. Kada ga je pro~itao shvatio je da dnevnik nikad ne}e biti {tampan niti objavqen jer je u dnevniku Stepinac osudio sam sebe, kao i da politi~ke strukture Hrvatske to nikad ne}e dozvoliti. Svetozar Livada je objavio na stotine stru~nih radova iz oblasti sociologije i drugih dru{tvenih nauka i prava. Tokom ìvota je napisao i desetak kwiga od kojih su najzna~ajnije „Etni~ko ~i{}ewe – zlo~in vijeka“, „Ozakowen zlo~in stoqe}a“, „Kordunski rekvijem“ „Biolo{ki slom i nestajawe Srba u Hrvatskoj“. S. G.

^etvrtak 3. 2022. 10.februar decembar 2020.

DRU[TVO

Kineska kompanija planira veliku investiciju u Srbiji – u preradu kukuruza Vest da jedan od najve}ih prera|iva~a kukuruza u svetu namerava da u Srbiji otvori pogon pobudila je nadu da bismo mogli da budemo i ne{to vi{e od pukih izvoznika sirovine po kojoj smo u svetu poznati. Prema nezvani~nim informacijama, investicija dosti`e i 250 milona evra, a potencijalni investitor je kineska kompanija. Pregovori su u toku i jedino {to je otkrio ministar poqoprivrede Branislava Nedimovi}a je da investitori nameravaju da prera|uju pola miliona tona kukuruza godi{we i da prave finalne proizvode - aminokiseline, skrob, glukozu. S obzirom na to da se proizvodwa kukuruza u Srbiji, zavisno od godine, kre}e izme|u 6,2 miliona tona kolika je bila su{ne 2021. i sedam pa i vi{e miliona, re~ je o koli~ini koja nije zanemariva. Srbija godi{we izveze od tri do 3,5 miliona tona kukuruza.

U SRBIJI ]EMO KONA^NO PRERA\IVATI KUKURUZ

Kina je ina~e, jo{ pre godinu dana svojim partnerima u 17 zemaqa jugoisto~ne Evrope, me|u kojima je i Srbija, poru~ila da }e u narednih pet godina pove}ati uvoz robe sa ovog podru~ja na 170 milijardi dolara, sa naglaskom na poqoprivredu i agroindustrijski kompleks.

U SVETU PRAVE 10.000 PROIZVODA OD KUKURUZA

Srbija je, kao sedamnaesti proizvo|a~ kukuruza u svetu, do sada iskqu~ivo izvozila kukuruz kao sirovinu, ne poku{avaju}i da sama razvije prera|iva~ke kapacitete. „Mi bismo mogli da zaradimo mnogo vi{e ukoliko bismo izvozili proizvode vi{eg nivoa prerade - proizvode koji se koriste u mesnoj industriji, aminokiseline, skrob, boje, i da se na taj na~in pojavqujemo kao ozbiqni takmaci na svetskom trì{tu. Zrno kukuruza mi moèmo mnogo pametnije da iskoristimo. Najmawe zara|ujemo kao dràva, kao privreda, ukoliko izvozimo zrno, koje je sirovina za sve ostalo“, isti~e Goran Bekavac, rukovodilac Odeqewa za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Na{ sagovornik ne misli da je prera|iva~ka industrija u tehnolo{kom smislu toliko kompleksna i da zahteva ogromna ulagawa pa takve kapacitete gotovo da nemamo. O~igledno, nije bilo zainteresovanih, jednostavnije je samo prodati kukuruz, smatra na{ sagovornik. Stru~wak za kukuruz, direktor „Agrimaksa“ Goran Saratli}, tako|e ne zna {ta je pravi razlog da nismo maskimalno iskoristili taj potencijal. „Kukuruz kao sirovina u svetu se koristi za blizu 10.000 razli~itih proizvoda, od skroba koji je naprostiji proizvod, do plasti~nih masa. ^ak ne samo da se koristi zrno kukuruza, nego i ko~awka kao najboqi neutralni 'nosa~' za razne lekove, tako|e u kozmeti~koj industriji“, isti~e on. Ko~awku, odnosno ono {to preostane kada se okruni klip kukuruza, Institut za kukuruz u Zemun Poqu, u kome je ranije radio, prodavao je, ka`e, Italijanima jer kod nas niko nije pokazao interes. Oni su je mleli i od we pravili te fine „nosa~e“ za kozmeti~ku industriju, za razne kreme, ali i za farmaceutsku industriju. U ma{inskoj industriji je to kori{}eno za najfinija polirawa, kao i za polirawe nakita, kako bi se dobio visoki sjaj.

U EVROPU KUKURUZ, IZ EU MESO

U Srbiji smo uglavnom imali tu najprimarniju preradu zrna kukuruza u alkohol,

odnosno etanol, {to nije zahtevna proizvodwa, dok se u svetu on prera|uje u mnogo finije i skupqe proizvode, napomiwe na{ sagovornik. Najslikovitije govore podaci prema kojim smo u periodu januar-septembar pro{le godine u EU najvi{e izvezli upravo kukuruz, dok je u uvozu iz zemaqa Unije najzastupqeniji bio uvoz proizvoda za ishranu, pre svega mesa i prera|evina od mesa. Po oceni profesora Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomira Vidovi}a, dok se ne odmaknemo od primarne proizvodwe i ne okrenemo prera|iva~koj industriji koja donosi mnogo ve}i obrt kapitala i mnogo ve}u zaradu, a to zna~i i zainteresovanost qudi za ostanak na selu, poqoprivreda }e nam i daqe donositi samo hiqdu evra vrednosti proizvodwe po hektaru godi{we, umesto deset hiqada, koliko je realno.

OKRETAWE PRERA\IVA^KOJ INDUSTRIJI

Mo`da }e prisustvo investitora iz inostranstva u~initi da se i sami okrenemo preradi kukuruza, kojim se, kako ka`e Saratli}, ne bi toliko trgovalo u svetu da se koristi samo za sto~nu hranu, {to je to uglavnom slu~aj kod nas. U najboqem slu~aju, kukuruz smo koristili za proizvodwu kornfleksa, flipsa. Izuzetak predstavqa industrija skroba "Jabuka" u Pan~evu , sa oko 150 zaposlenih, koja je najstarija fabrika na Balkanu, osnovana 1894. godine, koja se bavi mokrom preradom kukuruza. Wen godi{wi kapacitet je, kako je navedeno na wenom sajtu, prerada 60.000 tona kukuruza. R. N.

Prvi Srbin kro~io na tlo najhladnijeg mesta na planeti Beogra|anin Iv Beserovac posle pre|enog puta od 1500 km stigao je na najhladnije mesto na planeti, Ojmjakona. "Prvi sam Srbin sa paso{em Republike Srbije koji je kro~io na tlo najhladnijeg mesta na svetu. Pre|enih hiqade kilometra se isplatilo! Krenuo sam od mog rodnog Beograda, preko Moskve, pa do Jakutije", napisao je na Instagramu Iv Beserovac.

"Prvo smo pre{li zale|enu Lenu, truckali se po makadamu Sibira, a odatle krenuli put Ojmjakona. Trebalo je pre}i preko 1500 km da bi do{li do pola hladno}e, kako ga jo{ zovu. Vredelo je nespavawa, umora, promrzlina, truckawa, ruske kuhiwe, jer sam jedan od retkih koji je dotle dobacio. Do danas je svega 2204 qudi iz celog sveta posetilo ovo mesto, ukqu~uju}i i same Ruse.

Smrzao sam se. Odoh da spavam. A sutra kre}e hardkor obilazak hladwikavog mesta{ceta", opisao je svoju avanturu Iv. Ojmjakon je selo u Jakutiji, u dalekoisto~nom delu Sibira u Ojmjakonskom rejonu. To je najhladnije nastaweno mesto na na{oj planeti na kome najni`a izmerena temperatura iznosi ~ak -71,2 stepeni Celzijusa. M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak februar 2022. ^etvrtak 10.3.decembar 2020. 13

SRBIN IZVOZI VESEQE PO SVETU:

Radom u tri smene na ~etiri to~ka stiè se na pet kontinenata! Sva{ta je Srbija proizvodila i izvozila u beli svet, po~ev{i jo{ od Milo{a Obrenovi}a i suvih {qiva, danas smo poznati po vo}u i povr}u, me|utim u Velikoj Plani postoji fabrika, koja proizvodi i u beli svet verovali ili ne izvozi veseqe. ûdo od fabrike, kakva sigurno ne postoji na na{im prostorima i brdovitom Balkanu osim u Velikoj Plani. Ova fabrika beleì sjajan izvozni rezultat, jer posluje bez problema na pet kontinenata, zapo{qava vi{e od 20

nema granica. Direktor veselog preduze}a je @eqkov sin Nikola, koji tvrdi da je po{tovawe veoma va`no {to je i dovelo do zajedni~kog uspeha i privatno i poslovno. „Trudimo se da napredujemo i da idemo jo{ daqe. Sva trojica smo prili~no ambiciozni”, pojasnio je Nikola i dodao da svega ne bi bilo da nije sloge u familiji. Qudi koji `ele proizvode ove fabrike mogu popuniti formular `eqa, svaki

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

qudi i radi u tri smene. Wihovi proizvodi su dostupni i po svemu sude}i preko potrebni svakom dobronamernom ~oveku, koji voli da zapeva, zasvira i zaigra. A pogone ~udesne fabrike veseqa i prvu elektronsku kafanu napravio je @eqko Arsi}, koji kaè da izvozi veseqe po svetu. „Ova fabrika poseduje i vozni park, autobus kojim pravimo na{ prepoznatqivi program, poput kamp ku}ica, imamo veseli karavan kojim idemo po svetu i pravimo veseqa”, rekao je @eqko vlasnik fabrike veseqa. U ovoj fabrici veseqa radi se u tri smene, zbog vremena, jer Amerika i Australija imaju druge vremenske zone pa da bi se rad prilagodio. Smenski rad pod krovom fabrike veseqa mo`da nije lak, ali je sigurno zanimqiv. „Mi ovde imamo i kreativnog menaxera, koji reìra, ima ideje, pravi programe i nove e-programe, uspeli smo da na|emo na~in da sve {to qudi mogu da vide uìvo od strane „Panorame” i mi smo stvarno ponosna ekipa”, rekao je Stevan Jovanovi}, kreativni direktor i dodao da je najlep{a stvar digitalnog doba {to

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

@eqko Arsi} kaè da izvozi veseqe po svetu doga|aj je podeqen na segmente, da ulazak slavqenika kada su ro|endani u pitawu bude {to spektakularniji, sa muzi~kim ili scenskim programom, sa specijalnim efektima, kako taj vaàn dan ne bi zaboravili. Da ne bude samo da se dobro jelo, pilo ve} da imaju dobre fotografije i snimke. „Sviramo i zabavnu, narodnu i starnu muziku, trudimo se da sve ukuse publike zadovoqimo. Sve zajedno popunimo, dogovorimo i ni{ta ne prepu{tamo slu~aju, jer i lo{ plan je boqi nego nikakav”, obja{wava @eqko vlasnik fabrike veseqa i tvrdi da perforamnse prave po èqi. U okviru fabrike je, posebna e-kafa-

na. Me|utim, tu su i sobe za spavawe radnika, tu su i garderoberi sa kostimima na kojima bi im pozavidela i ozbiqna pozori{ta. „E-kafana se vi{e odnosi na onlajn segment, to je prva kafana preko interneta, ne samo kod nas, ve} i u svetu. Svi smo zajedno na{li i metod i tehni~ke mogu}nosti, ali na kraju programsko re{ewe da to zaista bude i prava kafana. To je, zapravo platforma, u pitawu su e-veseqa. Mi odavde iz na{eg studija sviramo, a qudi mogu da nas prate na svom TV-u ili kompjuteru gde god da su u svetu”, ka`u ~elni qudi fabrike veseqa. Vlasnik ove fabrike ka`e da organizuju najnovije muzi~ke kurseve za klavi-

jaturu, harmonike, qudi mogu onlajn da u~e da sami sviraju, to je sa`eto u oko 40-ak lekcija po instrumentu. Elektronska kafana u okviru fabrike veseqa, jedna je od retkih kafana koja nema radno vreme i u kojoj stalno svira muzika. Me|utim, pored fabri~kog kruga radnici vesele fabrike, ~esto su terenci, koji u specijalnom vozilu sti`u na razne doma}e i svetske adrese. Iza wih su na hiqade pre|enih kilometara i brojna veseqa i koncerti u zemqi i inostarnstvu. „Na voznom parku imamo svega od vozila za tehniku i prevoz qudi, imamo i autobus sa dnevnom, spava}om sobom, kupatilom, kao i kuhiwom”, kazao je @eqko. R. N.

89 uuu SVI MITOVI O ^ER^ILU ME\U SRBIMA

Ne, êr~ila nikada nije {amarao Voja Tankosi}, i nije bio sin kraqa Milana Neverovatan splet mitova u srpskoj istoriji stvoren je u vezi sa Vinstonom êr~ilom, jednim od najzna~ajnijih britanskih politi~ara 20. veka. êr~il je kao mlad novinar napisao jedan tekst o Srbiji u vrlo negativnom tonu i to je navodno izazvalo poru~nika Vojislava Tankosi}a da ga istu~e prilikom êr~ilovog dolaska u Beograd.

Kasnije je, opet navodno, to lo{e iskustvo uticalo da „mrski Vinston“ u odlu~uju}em trenutku stane na stranu Narodno oslobodila~kog pokreta i „izda“ kraqevsku dinastiju Kara|or|evi}a. Kada je postalo jasno da je ta teorija neutemeqena, oti{lo se daqe, a prema drugim, vrlo prisutnim teorijama mo`e se izvu}i teza da je Josip Broz Tito bio

unuk kraqa Milana Obrenovi}a. Jer je êr~il bio kraqev navodno vanbra~ni sin, a Tito êr~ilov sin. Jedini problem za ~itavu ovu teoriju – osim proste matematike i logije – je to {to êr~il nikada nije bio u Beogradu. “Te 1910. kada je oficir srpske vojske navodno {amarao britanskog ministra u sred kafane, êr~il jeste putovao u Istanbul,

ali brodom, ne vozom. Kada je stvaran taj mit, doga|aj je namerno sme{ten u 1910. godinu, ~ime je smawena proverqivost i poku{ana obmana neupu}enih gra|ana“, objasnio je istori~ar

Dejan Risti}. R. N. lll U slede}em broju: Dragan Nikoli} i Zoran Radmilovi} u problemu zbog jednog sve`wa kqu~eva

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

AUSTRALIJA

Morison na tankom ledu Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Najnovije istraìvawe javnog mwewa agencije „Newspoll“ predvi|a aktuelnom federalnom premijeru Skotu Morisonu debakl na narednim izborima. Prema toj anketi, laburisti }e odneti glatku pobedu nad vladaju}im konzervaticima i to 56 prema 44 procenta. Ovo je rast opozicije od ~ak 6 procenata u odnosu na prethodno istraìvawe sprovedeno po~etkom decembra pro{le godine. Rast rejtinga zabeleìo je i lider laburista Entoni Albaneze od dva odsto, iako je Morison i daqe popularniji od wega, na pitawe koga bi ispitanici èleli za premijera. Laburisti su i ranije imali isti problem popularnosti svog lidera, iako su i pre tri godine tako|e imali boqi rejting kao partija od liberala. Pretpostavqa se da je to jedan od glavnih razloga {to opozicija redovno gubi izbore jo{ od 2013. godine. Najve}i problem opozicionih lidera je pre svega nedostatak politi~ke harizme koja svakako nije nedostajala liderima koalicije. Ne ra~unaju}i Tonija Abota koji je smewen unutar svoje partije, i Malkolm Trnbul i Skot Morison su dobrim delom izbore dobijali na tu kartu. Ipak

onda nije bilo dvogodi{weg razaraju}eg efekta pandemije dok je Australijancima jo{ uvek u gorkom se}awu Morisonovo non{alatno pona{awe za vreme velikih poàra po~etkom 2020. godine. Setimo se, tada je aktuelni federalni premijer po~etak katastrofalnih poàra u Novom Ju`nom Velsu i Viktoriji prvo posmatrao sa Havaja, gde je bio na odmoru sa svojom porodicom. Kada se kona~no vratio u zemqu do~ekali su ga besni i o~ajni me{tani ugroènih podru~ja, koji ga umalo nisu lin~ovali. Ako je sude}i prema ovom najnovijem istraìvawu vladaju}a koalicija }e na narednim iz-

borima izgubiti ~ak 25 mesta u parlamentu. U ovom trenutku koalicija (liberalna i nacionalna partija zajedno) imaju 76 mesta, {to je bilo taman dovoqno da zadrè vlast. Ukoliko bi se to zaista i dogodilo, da vladaju}a garnitura izgubi tre}inu svog trenutnog potencijala, bila bi to katastrofa od koje se godinama ne bi mogli oporaviti. I ne samo da bi Morison morao da se sakrije u mi{ju rupu nakon izborne no}i, ve} bi i dobar deo wegovih najbliìh saradnika tako|e moralo da podnese neopozive ostavke na strana~ke funkcije. Ipak, malo je verovatno da se istraìvawe „Wuzpola“ moè uzeti „zdravo za gotovo“ jer je sprovedeno kao i ve}ina sli~nih anketa na malom uzorku, u ovom slu~aju tek ne{to vi{e od 1.500 ispitanika. Kao jedan od najve}ih razloga ovakvog pada popularnosti analiti~ari smatraju pre svega odgovor vladaju}e koalicije na kovid-19 krizu u posledwih par meseci. Usled velikog optimizma Australijanaca u novembru, i nakon ukidawa ve}ine restrikcija i visokog procenta

vakcinisanih desio se potpuni debakl. Naime, novi omikron soj korona virusa je potpuno poni{tio o~ekivano dejstvo masovne i dobrim delom prinudne vakcinacije. Kada su novi kovid slu~ajevi po~eli rapidno da rastu gra|ani su s pravom postali razo~arani i isfrustrirani. Mnogi Australijanci koji u po~etku nisu `eleli da se vakcini{u protiv kovida su brzo shvatili da su na neki na~in prevareni jer nisu dobili o~ekivanu za{titu. Morison i wegova vlada }e verovatno prvi platiti tu cenu jer se federalni izbori moraju odr`ati najkasnije do 21. maja. Poseban problem bila je haoti~na situacija po pitawu kovid testirawa, kao i prazne police u supermarketima po~etkom januara. Iako se o~ekuje da }e pik ovog talasa u Viktoriji i Novom Ju`nom Velsu verovatno biti do kraja februara, {to zna~i da }e pad broja slu~ajeva biti neminovan u martu i aprilu. Ukoliko ne do|e do neke nove varijante virusa to bi svakako moglo da ide u prilog koaliciji da popravi trenutni rejting. To je za sada

samo hipoteti~ka mogu}nost, po meni malo verovatna, mada puno toga zavisi i od kampawe opozicije u naredna tri meseca. Vremena za iznena|ewa jo{ uvek ima dovoqno i verovatno }e posebna strategija opozicije ili vlasti biti odlu~uju}a za dobijawe novih glasova. Ovo se pre svega odnosi na predizborna obe}awa koja uvek mogu doneti prevagu. Najve}i dobitnik u ovom nadmetawu mo`e biti i Ujediwena australijska partija (UAP), ~iji se program dolaskom Krega Kelija za predsednika, drasti~no razlikuje u odnosu na laburiste i liberale. Osnovni Kelijev postulat na predstoje}im izborima je ~vrsto obe}awe o povratku slobode, koju smo `rtvovali da bi nas trenutni vlastodr{ci spasili od „nevidqivog neprijateqa“. Slobodu jesmo izgubili, nadam se samo privremeno ali neprijateq je ipak ostao me|u nama i potpuno nepobe|en. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 15 ^etvrtak februar 2022.

@EQKO GOJKOVI] IZ SIDNEJA:

Na{i qudi se masovno iseqavaju posle \okovi}eve deportacije, postali smo omraèn narod Svi balkanski iseqenici u Australiji koji vole umetnost i kulturu znaju za ime @eqka Gojkovi}a. Ovaj ro|eni Sarajlija ve} dugi niz godina organizuje pozori{ne predstave i koncerte koje ~uvaju jezi~ke, nostalgi~ne i svake druge veze na{ih qudi sa maticom, bilo da su poreklom iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije ili Hrvatske. Rade [erbexija, Lane Gutovi}, Dragan Jovanovi}, Zijah Sokolovi}, Branko \uri} \ura, Amira Meduwanin…neka su od imena umetnika koje je u Sidneju, Melburnu, Pertu, proteklih godina ugostio @eqko, a pojedinima, poput legenedarnog Laneta, bio je i menaxer. U Australiji, kaù procene, ìvi preko pola miliona gra|ana koji vode poreklo sa prostora biv{e Jugoslavije. Mnogi od wih ostvarili su zavidne karijere u raznim profesijama, a neki, poput Ranke Ra{i}, uspeli da doguraju i do mesta gradona~elnika. Lep ìvot na{e dijaspore na najmla|em kontinentu, me|u wima i @eqka Gojkovi}a, posledwe dve godine je ugrozila pandemija korone, ta~nije rigorozne mere (lockdown) koje je provodila autralijska vlada, a koje su se ispostavile opasnijim po zdravqe od samog virusa. A onda je do{ao Australian Open i slu~aj Novaka \okovi}a, koga su australijske vlasti deportovale iako su mu prethodno izdale vizu za ulazak u zemqu. – Mi ve} dosta dugo ìvimo u svojevrsnom zatvoru, ali Novakova deportacija je kap koja je definitivno prelila ~a{u. I ne radi se ovde toliko o samom \okovi}u, koliko o histeriji sa kojom su australijski mediji, ali i veliki broj gra|ana, prakti~no zajedno sa wihovom vladom proterali najboqeg tenisera svih vremena, ina~e zdravog ~oveka. Samo zato {to nije èleo da se

vakcini{e. U takvim uslovima qudi vi{e ne èle da ìve, pa su po~eli masovno da se iseqavaju iz Australije, kaè @eqko za Serbian Times, pa odmah zatim dodaje: – Od 50 mojih najbliìh prijateqa koji poti~u sa ex-YU prostora wih skoro polovina je ve} oti{la, ili uveliko pakuje kofere, prodaje stanove i ku}e. Ovaj skandal sa Novakom je samo ubrzao stvar. Iz Melburna se, po zvani~noj statistici, u posledwih nekoliko meseci iselilo 350.000 qudi, u zavi~aj se vra}aju Srbi, Bosanci, Hrvati, Grci. Primera radi, ono {to je îkago za Srbe to je Melburn za Grke, a sad se veliki broj wih vra}a u Gr~ku, gde mogu da ìve kao normalni qudi, {to je ovde skoro pa nemogu}e. Dobra stvar za one koji odlaze jesta {to su cene nekretnina drasti~no porasle, tako da qudi za mali dvosoban stan~i} dobijaju preko milion dolara, sa ~im mogu da kupe nekretnine u Beogradu, negde na moru u Crnoj Gori ili na planini, koje mogu da izdaju i od toga ìve. @eqko jo{ ne planira da napu{ta Australiju, najvi{e zbog }erke i sina koji se tamo {koluju, ali trpi posledice odlu-

ke da ne èli da se vakcini{e. On smatra da mu australijski ustav dozvoqava pravo na izbor le~ewa. Tako, na àlost, nisu mislili i wegovi poslodavci… - Izgubio sam posao pre tri meseca jer nisam hteo da primim vakcinu. Mogao sam da nabavim neki falsifikat potvrde, kao neki drugi, ali nisam hteo da laèm qude sa kojima sedim u istoj kancelariji. Sve deluje besmisleno i ovde je cela ta stvar oko Kovida oti{la u neku tre}u dimenziju. Kako druga~ije protuma~iti da je preko 90% qudi vakcinisano a qudi i daqe obolevaju u velikom broju. Iako vide da od vakcine nema pomo}i oni su vrlo nervozni i besni kad ~uju da je neko nije primio, opisuje na{ sagovornik situaciju u Australiji. Ono {to ga je posebno iznenadilo jeste da su Australijanci zbog situacije sa \okovi}em drasti~no promenili svoj stav prema, pre svega Srbima, a onda i drugim Balkancima… - Godinama smo, zahvaquju}i Novaku, mi Srbi bili omiqeni emigranti, gledali su na nas sa simpatijama, a sada smo se, posle ove medijske torture, vratili 20 godina unazad. Ne mogu o~ima da nas vide, otvoreno i javno ispo-

AUSTRALIAN CLOSED: Ove godine turnir nisu reklamirali na internetu zbog pretwi

PORODICA NA PRVOM MESTU: @eqko Gojkovi} sa suprugom, sinom i }erkom qavaju netrpeqivost. Moji drugari i ja ve} desetu godinu, tradicionalno, u vreme odràvawa “Australian Opena”, organizujemo na{ teniski turnir, “Australian Closed”, ~iji je jedan od sponzora uvek bio i Novak. Turnir je humanitarnog karaktera, na wemu prikupqamo novac za humanitarne akcije na Balkanu. Ove godine sam morao da sa Googla sklonim sve informacije o turniru jer su po~ele da nam stiù ozbiqne pretwe i veliki broj odvratnih komentara. Da ne bih ugrozio u~esnike, nigde nisam reklamirao “Australian Closed“, isti~e @eqko Gojkovi} U jo{ goroj situaciji na{ao se srpski bra~ni par, biv{i trener Novaka \okovi}a i wegova supruga, koja je vrlo aktivna u srpskoj dijaspori, a ina~e drì advokatsku kancelariju za imigrante. Nakon nekoliko intervjua koje je biv{i trener dao za australijske medije, a vezano za situaciju oko \okovi}evog u~e{}a na Australian Openu, krenuli su napadi… - Qudi su se, ni krivi ni du`ni, na{li na udaru horde idiota, koji su im ostavqali poruke na telefonu, a jedne no}i ih je pozvao mu{ki glas koji im je rekao da zna gde ìve i da

}e do}i da ih pobije. Kada su to prijavili policiji ovi su im, mrtvi hladni, rekli da ne mogu ni{ta da u~ine jer se onaj ko im je pretio – ne javqa na telefon! Ne èlim da pomiwem imena i prezimena iz razloga wihove bezbednosti, iako ih ovde poznaje veliki broj na{ih qudi, ali je ono {to se wima de{ava stra{no. Ima jo{ sli~nih primera, tako da uslovi za ìvot nas Srba u Australiji uop{te nisu dobri, preko no}i smo prakti~no postali gra|ani drugog reda, konstatuje Gojkovi}. Iako su zbog novonastalih okolnosti ove godine humanitarni turnir “Australian Closed” morali da odrè pod velom tajnosti, uspeli su da skupe preko 30.000 dolara, od kojih su kupili dva aparata za ultrazvuk, za koje upravo traè najboqi na~in da ih prebace u Srbiju. – Jedan od aparata sigurno ide u De~ju bolnicu u Zemunu, kojoj je neophodan. Drugi jo{ nema kona~nu destinaciju, s tim u vezi u kontaktu smo sa Arno Gujonom, {efom Kancelarije za dijasporu pri Ministarstvu spoqnih poslova. Uskoro bi i to trebalo da se zna, kaè na kraju razgovora za Serbian Times @eqko Gojkovi}.

ZA NEKE SU TERET, A ZA WU QUBAV:

Gorica (71) se vratila iz Australije u Obrenovac i udomila vi{e od 100 pasa "Ubi me tuga zbog svakog izba~enog {teneta" Gorica Angelkovska Tapaj (71) pre tri i po godine se vratila iz Australije i nastanila se u selu Draèvac. Wen povratak pomogao je mnogim napu{tenim psima, jer je na svom prostranom imawu osnovala dru{tvo za za{titu ìvotiwa "Bela" i udomila vi{e od stotinu kudravih prijateqa. O ìvotiwama koje su qudi odbacili na najrazli~itijim mestima brine ova vreme{na èna, koja se dvori{tem kre}e uz pomo} {tapa. Kako kaè, pomagawe ìvotiwama je ono {to je odràva.

- Odràva me samo qubav. @elim da imaju {to vi{e. Da im dam {to vi{e qubavi mogu. Ideja je nastala iz tuge za wihovim ìvotom, wihovom sudbinom. Nastala je iz tuge zbog svakog izba~enog {teneta. Ubi me tuga kaè Gorica. Psi u prihvatili{tu ìve u dobrim uslovima. Gorica se brine da budu uredni, nahraweni, a tokom hladnih zimskih dana zbrinuti su u zatvorenom prostoru. Me|u wima ima i preslatkih {tenaca, te zaista ~udi da qudi na Gori~ino imawe ne dolaze zbog udomqavawa. - Ne dolaze da udome, ali do|u da mi ubace pse. Nema nikog da mi pomogne, moram da molim

za donacije. Ja }u da prihvatim svakog psa sa ulice, ali nemam ~ime da ih hranim - dodaje Gorica. Dobrih qudi koji vole pse u Obrenovcu ima mnogo, pa se jedan slu~ajan susret pretvorio u i te kako korisnu saradwu. Tatjana @enarevi} poma`e Gorici u wenoj nesebi~noj misiji. U prihvatili{te je tokom vikenda stigla hrana za pse. - Pre godinu dana gospo|a Gorica je prihvatila {tence koje sam na{la. @elela sam da se na neki na~in odu`im i da joj olak{am. Velika podr{ka mi je bila drugarica koja je vlasnica frizerskog salona i koja je dala ideju da se u wen salon stavi ku-

tija za novac, kako bismo na taj na~in skupile donacije za hranu - obja{waca Tatjana. Obrenov~anke koje su dolazile u salon bile su dare`qive. Akciju su podr`ali i Tawini prijateqi, a jedna donacija stigla je ~ak iz Amerike, pa je prikupqeno 350 kilograma granula,

kao i konzervirana hrana, {to }e Gorici zna~ajno da olak{a nesebi~nu brigu o `ivotiwama. - @ivotiwa je ose}ajno bi}e kao i ~ovek i treba da imamo vi{e emptije prema wima, da ih gledamo kao ~lanove porodice i da ih tako i tretiramo - dodaje Tatjana. S. G.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak decembar 2020. ^etvrtak 10. 3. februar 2022.

CRKVA SVETOG \OR\A U KABRAMATI

SAVINDAN Wegovo preosve{tenstvo episkop Siluan: “Proslavqamo danas apostola srpskog naroda koji je u na{u zemqu doneo Jevan|eqe srpskom rodu. Drìmo se puta Svetog Save da budemo jedno u Hristu. Sve za Hrista, Hrista ni za {ta” Na dan Svetog Save, 27. januara, Svetu liturgiju u crkvi Svegog \or|a u Kabramati sluìlo je Wegovo preosve{tenstvo episkop Siluan sa srpskim sve{tenstvom iz Sidneja i Volongonga. U liturgiji je u~estvovao i o. Samuilo iz Ruske pravoslavne crkve u Blektaunu. O. Samuilo je doneo ikonu Pokrova presvete Bogorodice koja ima ~esticu pojasa koje je nosila Majka Boìja. Ikona je nekoliko puta obi{la planetu. Pevao je hor iz Lazarice i kabramatske crkve. O. \uro \ur|evi} je zajedno sa prisutnim vernicima otpevao pesmu posve}enu Svetom Savi. Bila je to velika radost za sve prisutne. Episkop Siluan je obavio svetu tajnu rukopoloèwa Milo{a Raketi}a u ~in sve{tenika. On je rekao: “Danas, draga bra}o i sestre, na{a sveta crkva }e imati poseban blagoslov i posebnu radost da obnovi svoje redove jedinom blagodatnom tajnom apostolskom, svetom tajnom rukopoloèwa i unapre|ewa iz nièg ~ina u vi{i ~in odgovornog pastirstvovawa i davawa sebe crkvi Hristovoj na{eg dragog proto|akona Milo{a koji danas postaje sve{tenik. Zamoli}u vas crkvu Hristovu da se usrdno molite, jer tokom rukopoloèwa sama liturgija je pedesetnica a rukopoloèwe je pedesetnica sama po sebi.” Protojerej Goran ]e}ez je pro~itao ispovedno pismo. Na-

Милош Ракетић полаже заклетву

Његово преосвештенство владика Силуан

Његово преосвештенство владика Силуан с

Руска икона Покрова пресвете Богородице Владика Силуан и свештеници са фамилијом Ракетић

Српско свештенство Сиднеја kon toga proto|akon Milo{ je polo`io zakletvu. Na episkopove re~i aksion i dostojan vernici su u glas odgovarali dostojan. Dragan Kalini} je unapre|en u ~in ~teca.

Na kraju liturgije na{ episkop se obratio prisutnom narodu rekav{i: “Sre}an praznik i sre}na slava draga bra}o i sestre i sabrani narode. Radujmo se u Gospodu {to smo ovde danas sabrani u

Завршни чин рукоположења

sabornom hramu na{e svetosavske crkve na ovim prostorima petog kontinenta gde nas je Bog kao narod sabrao da proslavqamo wegovo sveto ime, da proslavqamo i sve wegove ugodnike i wihova imena me|u kojima je rodona~elnik i duhovnik na{eg roda prosvetiteq Sveti Sava koga danas proslavqamo. Danas bra}o i sestre jeste srpski duhovdan, ro|endan srpske crkve, jer srpska crkva u liku i li~nosti Sv. Save je po{la temeqno i nepokolebqivo za blagoslovenim Hristom, wegovim svetim jevan|eqem, wegovim svetim programom spasonosnim. Mi danas proslavqamo onoga koji nas je poveo putem koji vodi u `ivot. Preobrazio je sebe vezav{i se qubavqu za neprolaznog Bogo~oveka Hrista. Sveti Sava je doneo

Завршни чин рукоположења

Црквени хор

Света литургија

jevan|eqe mira i jedinstva srpskom narodu ma gde srpski narod ìveo pa evo i na petom kontinentu. Kakva je tuga bra}o i sestre kada Sveti Sava pla~e kada Srbin ìvi u podeli, kakva je tuga ako danas neko ne prepoznaje srpsku pravoslavnu crkvu da je to wegova crkva. Samo je jedan Sveti Sava i jedna svetosavska crkva. Zato danas iz ovog sabornog hrama kao episkop poru~ujem srpskom rodu, bra}o Srbi drìmo se puta gospoda Hrista, drìmo se puta Svetog Save apostola Hristovog. To zna~i jedinsta svete

О. Горан Ћећез

Слу`ење хран

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 2020. 17 ^etvrtak 3.decembar februar 2022.

Proslavqena hramova slava crkve Sv. Save na Fareru

са свештеницима

Причешће

Хор из Лазарице

na{e vere i da budemo jedno u Hristu da se ne delimo, jer ceo svet je podeqen i razbijen. Sve je popadalo sve je umorno samo crkva Hristova stoji i pripoveda istinu o pravom i neprolaznom ~oveku. A danas nam se pripoveda podela, strah, panika i otu|ewe. To je duh antihrista to je duh Vavilona i wegove hule. Zato bra}o Srbi i sestre Srpkiwe rode svetosavski sve za Hrista, Hrista ni za {ta. I dr`imo se ve~nog patrijarha i arhiepiskopa u~iteqa na{eg Svetoga Save. Ako `eli{ Srbine da zna{ da li si

О. Ђуро Ђурђевић

ном

istinski Srbin da li ide{ pravim putem Svetih Nemawi}a vrlo laka provera je pogledaj u ikonu Svetoga Save, zagledaj se u ìtije Svetog Save i eto ti potvrde. Ako èli{ da bude{ episkop da ide{ putem Svetog Save pogledaj u ikonu Svetog Save. Ho}e{ da bude{ sve{tenik da bude{ pravi sluga svom narodu pogledaj u ikonu Svetog Save. Ako èli{ da bude{ svetosavac, pravoslavac moè{ da proveri{ svetosavqe i pravoslavqe zagledaj se u ikonu Svetog Save i eto odgovora.” Na{ episkop je blagodario o. Milo{u na wegovoj po`rtvovanosti kao sekretara, na qubavi i revnosti prema crkvi i rekao: “Mnogi znaju koliko smo puta odre|ivali datum u ovom stra{nom nevremenu za rukopoloèwe. Sveti Sava vas je danas uzeo za ruku i rekao sine moj danas }e{ poneti sr` blagoslovstva moje crkve na dalekom oltaru petog kontinenta. Ja }u ti dati snagu, ja }u te rukovoditi, ja }u ti biti inspiracija, samo sledi put kojim sam i{ao ja i mnogi drugi i bi}e{ na putu pravom i ima}e{ podr{ku neba i ima}e{ podr{ku svoga naroda. Neka ste blagosloveni o~e Milo{e, neka Gospod blagoslovi va{e korake prve sve{teni~ke od ovoga dana pa nadaqe. êstitamo i popadiji na podr{ci i pomo}i suprugu. êstitam vama i deci. Vi ste blagoslovena porodica” – zavr{io je episkop Siluan. Vernici su se u crkvenoj sali posluìli pi}em, raznovrsnom hranom, pi}em i kola~ima. Na radost svih nas sve je bilo izvanredno organizovano. O. Milo{u i Draganu Kalini}u èlimo sre}an i uspe{an rad. Nikola Jovi}

27. januara Crkveno {kolska op{tina Sveti Sava na Fareru proslavila je svoju hramovu slavu Svetog Savu. Svetu liturgiju sluìo je sve{tenik Branko Vasili}, uz prisustvo ne ba{ velikog broja vernika iz Kanbere i Kvimbijena, zbog epidemiolo{ke situacije. Po zavr{etku Svete liturgije sve{tenik Branko presekao je slavski kola~. Doma}ica slave za ovu godinu bila je sestra Slavica Stevanovi} sa svojom familijom. Ona je izrazila èqu da bude doma}ica slave i za idu}u godinu, u nadi da }e dogodine situacija biti povoqnija i da }e mo}i prirediti slavski ru~ak onako kako to na{i srpski obi~aji nalaù. Posle zavr{etka kompletnog obreda u crkvi, svi prisutni su pozvani u crkvenu salu, da se malo posluè, po{to ove godine nije pripreman slavski ru~ak zbog malog broja prisutnih vernika. Da se narod vidi, da se malo druì. Ve} dve godine kako nam je svima sve zabraweno i uskra}eno, èqni smo jedni drugih, èqni smo druèwa, razgovora i slavqa. Zbog epidemiolo{ke situacije i velikog broja obolelih u na{oj zajednici u Kanberi, proslavili smo u skromnijim uslovima. Nisu mogla prisustvovati na{a de~ica niti proslaviti svoju {kolsku slavu Svetog Savu za koju su se ve} odranije radosno pripremali. Na kraju malog druèwa sve{tenik Branko Vasili} se

zahvalio svim prisutnim koji su do{li da proslavimo skupa ovaj va`an dan na{eg Svetiteqa i Prosvetiteqa Savu. I jo{ jednom se zahvalio svima koji na bilo koji na~in poma`u kako ovu

svetiwu u kojoj je u posledwe vreme dosta toga ura|eno i promeweno, tako i ostale na{e svetiwe. I ne samo u Kanberi, nego i {ire. Neka Gospod podari na{em srpskom narodu zdravqe, sre}u i slogu i da {to vi{e slavimo i da se {to vi{e sastajemo i jedni drugim pomaèmo i da se uvek setimo i pomognemo na{u bra}u i sestre na Svetom Kosovu i Metohiji i svim drugim zemqama gde ìvi na{ srpski narod! Svima koji su bolesni, a posebno na{em srpskom narodu èlim da se {to pre oporave i ozdrave. Da ve} jednom prestane ovo zlo koje je zahvatilo ~itavu planetu i da se vratimo normalnom ìvotu. Da se srpska sva srca skoro ujedine, sunce mira qubavi, da nam svima sine, da ìvimo svi u slozi Sveti Savo ti pomozi! Grozdana Dragi~evi} - Todorinovi}

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

ZAJEDNICA

Novak, Australija i nemo} srpske dijaspore Pi{e: Slobodan Grba

Ovo {to se dogodilo Novaku u Melburnu pokazuje da Srbi bez organizacije, bez „trusta mozgova“, mogu samo ono {to su i ovaj put pokazali: mnogo emocija i jo{ vi{e nemo}i Pri~a kao da je ponovo na po~etku, ako je po~ela „tamo negde“ po~etkom ’90-tih pro{log veka. Veliki Ivo Andri} svojevremeno je rekao da „na granici Bosne zaboravite logiku“, ali nije mogao da nas podu~i da bi vrlo sli~nim sadràjem mogli da budemo po~a{}eni i na drugoj strani sveta, u Australiji, u prvoj polovini 21. veka! Rastankom sa svakom logikom, ali uz bogatu primesu kulturno-istorijskih za~ina poput neprincipjelnosti koja je utoliko ve}a {to se vi{e na wu pozivaju, izokretawa stvarnosti, nakaradnog tuma~ewa uzro~no-posledi~nih veza poteza u nizu, a sve zasoqeno neverovatnom dozom bezobrazluka. „Slu~aj Novak“ uspeo je da privu~e toliku medijsku pa`wu da se naizgled ~ini kako nema {ta da se kaè a {to nije ve} re~eno. I ponovqeno bar desetak puta. Poku{ajmo upravo zato da otvorimo novu stranicu pogleda na doga|aj koji bi s pravom mogao da u|e u trku za prvo mesto na rang-listi najve}ih skandala 2022. godine, bez obzira {to je godina tek po~ela. Toliko gluposti, nabijene u medijskom rafalu koji nije prestajao danima i ~ija se uàsna specifi~na teìna mogla gotovo osetiti pod prstima a smrad namirisati, zasluùje ozbiqniju analizu ve} zato {to maltretirawe kojem je bio izloèn najboqi svetski teniser u Melburnu nije samo pitawe odnosa na relaciji organizator takmi~ewa i zemqa u kojoj se takmi~ewe de{ava sa jedne i sportista sa druge strane. Problem je dotakao mnogo neuralgi~nih ta~aka ovog dru{tva i dràve, po~ev od poslovi~no pokvarenih politi~ara, la`qivih medija, sistematski zaglupqivane javnosti, izokrenute stvarnosti. Kako je sve po~elo ne treba ponavqati, iako se i tu na{lo skrivawa istine i bega od ~iwenica koje bi mogle na zakqu~ak baciti sasvim druga~ije svetlo. Naime, od trenutka kada je Novak stigao u Melburn sa urednom vizom, po~iwe sistematsko gurawe pod tepih ~iwenice da je samo dva dana ranije Kreig Taili, prvi ~ovek Teniskog saveza Australije i Australian opena odrào konferenciju za medije zajedno sa gospo|om Jalom Pulford, ministrom za zapo{qavawe Vikto-

Okupqene pristalice Novaka \okovi}a ispred imigracionog hotela u Melburnu rije. Tada su oboje objasnili i ono {to nije trebalo obja{wavati i {to se ne ti~e Novakove odluke da se ne vakcini{e, ali i ono su{tinski najva`nije – da svako treba da ima istu mogu}nost da u|e u Australiju! Istu mogu}nost! To se odnosilo i na Novaka koji je zatra`io medicinsko izuze}e od obavezne vakcinacije, ali pod uslovima koji su va`ili i za sve druge. Od tada }e pro}i samo 48 sati i sve }e po}i potpuno drugim tokom.

PUNO EMOCIJA ALI I – NEORGANIZOVANOSTI!

Napokon, „slu~aj \okovi}“ sa bar nekim posledicama koje je izazvao, nije mogao a da ne dotakne Srbe u Australiji, ponajvi{e one iz Melburna. U Srbiji i po celom svetu oti{li su snimci Novakovih oboàvalaca koji su se svakodnevno okupqali ispred biv{eg hotela, u me|uvremenu pretvorenog u imigracioni pritvor, ruinu od zgrade koja ne moè da se opi{e drugim re~ima osim izrazito neuslovan sme{taj. Kao i sve {to su Srbi uradili, i to okupqawe ispred hotela bilo je spontano, sa puno emocija ali i – neorganizovanosti! Tipi~no srpski! Nedostatak organizacije kakva je nekad bio Srpski nacionalni savez, pokazao se u punoj tragediji i u danima kada se odlu~ivala sudbina Novaka \okovi}a u Melburnu. Zato se i ~esto postavqanom pitawu „{ta misli srpska zajednica“ oni koji iole poznaju tu „zajednicu“ a ne pate od vi{ka obaveznog sawarewa kada je re~ o nacionalnom jedinstvu i ~uvenoj slozi, ne mogu a da se od muke ne uhvate za glavu. Zato {to ne moè da donosi sudove, odlu~uje a da odluke budu legitimne i sa iskrenom podr{kom ve}ine provodqive organizacija koja – ne postoji! U Australiji postoje Srbi kao narod, imaju svoje brojne klubove, sportske i nacionalne organizacije, ali su to samo nukleusi rascepkanog organizma koji ve} decenijama vapi za krovnom organizacijom koja }e ih sve objediniti i predstavqati na na~in mnogo dostojanstveniji i efikasniji. Srpska pravoslavna crkva kao stub o~uvawa sprskog identiteta na Petom kontinentu i jedina srpska institucija koja ima izgra|enu unutra{wu hijerarhiju i bri`no negovana pravila pona{awa, nije i ne moè da ponese teret politi~kog i svakog drugog socijalnog delovawa jer je to vrsta prenaprezawa koja

moè da rodi samo negativne posledice. Uostalom, episkop australijski G. SILUAN, uputio je o{tar protest ovda{wim vlastima negoduju}i zbog tretmana kome je bio izloèn Novak \okovi}, ali i paroh C[O „Sveta Trojica“ u centralnom delu Melburna, prota Petar Damwanovi}, koji je hteo da Novaka obi|e dok je bio u pritvoru. Nije potrebno ni napomiwati kako su reagovali centri mo}i na otvoreno negodovawe srpskog episkopa, jer da po{tuju duhovnog poglavara Srba u Australiji ne bi ni rizikovali wegov protest i Novaka tretirali gore od sumwivih imigranata. Onaj ko je znao da tuma~i slike koje su svakodnevno odlazile u svet, mogao je da bude ponosan zbog nabujalih emocija koje Srbi iz Melburna nisu skrivali kada je wihov Novak u pitawu, ali osim vatre u srcu i iskrene podr{ke najboqem svetskom teniseru nije preostalo skoro ni{ta vi{e. Gotovo neverovatno bi zazvu~ala vest da je krajwe neprijatna, àlosna istina sasuta u lice australijskim Srbima, a upravo se to dogodilo sramnim odnosom prema Novaku \okovi}u, izazvala ra|awe nove svesti, ozbiqnu analizu stawa i preduzimawe konkretnih koraka kako bi se stawe po~elo popravqati. Novakova je sre}a {to je odavno postao sposoban da se brine sam o sebi na najvi{em mogu}em nivou, {to podrazumeva i finansijsku sposobnost borbe za vlastite interese, jer da nije tako „ono“ {to se naziva „srpskom zajednicom u Australiji“ moglo bi da mu pomogne koliko moè i samoj sebi – nikako! Uostalom, piscu ovih redova u sveèm je se}awu dan kada je sportski urednik „Srpskog glasa“ iz Melburna Milan Ninovi} do{ao u redakciju àlostan zato {to nije uspeo pored svih veza i poznanstava da prona|e bar jednog sponzora za tada mladog i vrlo perspektivnog tenisera Novaka \okovi}a koji je sa ocem prvi put do{ao u Melburn a jedinu pomo} na koju je nai{ao bio je sme{taj u hotelu Slobodana Musi}a. Kriomice je poku{ao i potpisnik ovih redova, sve se nadaju}i da bi „ne{to moglo da se desi“, ali je rezultat bio jednako poraàvaju}i. Uostalom, dràva Australija i weni najvi{i organi vlasti nisu odjednom promenili stav prema Srbima u celini da bi jednog od wihovih najvi|enijih i najistaknutijih pojedinaca odlu~ili preko no}i maltretirati

„kao nikad nikog“. To je politi~ki kolosek odavno trasiran, samo je pitawe veli~ine i zvu~nog imena koje }e se mo`da neki put ispre~iti. Sli~no je bilo i pre petnaestak godina sa slu~ajem Kapetana Dragana koji je Hrvatskoj izru~en iako kao australijskom dràvqaninu to nije smelo da mu se dogodi. Logika, ali ne ona iz Andri}eva opusa, govori u prilog tome da je dràvno tuìla{tvo ra~unalo da Srbi ne}e uspeti da se organizuju i reaguju i da }e Dragan Vasiqkovi} biti izru~en skoro preko no}i. Prevarili su se, pa se slu~aj otegao na godine sudovawa, pritvora, maltretirawa. Ipak, za razliku od Novaka koji se vlastima nije opirao, Kapetan Dragan je zapucao na sam vrh, u samu glavu a`daje. Kada ga je ugledni „The Australian“ prozvao ratnim zlo~incem, Kapetan je najavio tu`bu protiv lista, drugim re~ima protiv vlasnika, medijskog magnata Ruperta Murdoka. U se}awu je urednika „Srpskog glasa“ i slu~aj Jelene Doki}, u vreme kada je bila najve}a nada australijskog tenisa i dogurala do 4. mesta na svetskoj rang listi. ôvek koji je bio ispred Teniskog saveza Australije odre|en i pla}en da brine o kr~ewu puta ka vrhu Jelene Doki} u stvari je radio na wenoj dekoncentraciji, zloupotrebqavaju}i tanke ìvce i eksplozivnost wenog oca Damira. Poga|ate li kojeg je porekla bio taj ~ovek? Umesto teorije zavere, koju deceniju kasnije videli smo kako je sve zavr{ilo.

EMOCIJE I NEMO]

Kao i uvek, moèmo i na ovo {to se dogodilo Novaku u Melburnu januara 2022. godine da gledamo sa razli~itih strana, ali ~iwenice su neumoqive. Srbi bez organizacije, bez „trusta mozgova“ mogu samo ono {to su i ovaj put pokazali, mnogo emocija i jo{ vi{e nemo}i. Jedini koji je iz politi~kih krugova smogao snage da uputi izviwewe Srbima i dràvi Srbiji zbog sramnog pona{awa prema Novaku bio je poslanik Kreig Keli, ali zato {to Srbi nemaju svoju glavu u ovoj zemqi, nemaju centar u koji }e se slivati informacije i gde }e se donositi va`ne odluke u interesu ~uvawa ugleda i integriteta svakog srpskog pojedinca u okviru zajednice, nije nikakvo ~udo {to je pomenuti poslanik izazvao odu{evqewe Novakovih navija~a. Zato {to Srbi brzo zaboravqaju i jo{ brè pra{taju, ako uop{te i znaju {ta bi trebali da oproste. Lideru Ujediwene stranke Australije imali su da oproste ne{to mnogo bolnije od zadovoqstva {to se setio da i oni treba da uìvaju neko po{tovawe, jer je upravo Kreig Keli ostao duàn Srbima izviwewe, ali ne zbog poteza Skota Morisona i ekipe koju je javno isprozivao, ve} – svojih! Naime, 10. aprila kada hrvatska zajednica Australije uvek s ponosom proslavqa svoj najomiqeniji praznik, dan progla{ewa NDH, nije im u pohode, naoruàn re~nikom pohvala i divqewa i{ao Skot Morison ve} upravo – Kreig Keli! I odrào svoj govor, u ime „demokratije, slobode i qudskih

prava“, iza znamewa usta{ke dràve koja je bila pravi uzor u promociji najvi{ih „europskih“ vrednosti iz vremena tokom Drugog svetskog rata. „Smatram da bi daqe prisustvo g. \okovi}a u Australiji moglo da uti~e na poja~avawe antivakcina{kog rasoloèwa, potencijalno vode}i ~ak do gra|anskih nemira!“ – napisao je premudri ministar Alister Houk u obrazloèwu svoje odluke o drugom poni{tewu Novakove vize. Nedequ dana kasnije, kada vlasti Narodne Republike Kine javno upozore da bi uo~i Zimskih olimpijskih igara sportisti – u~esnici velikog takmi~ewa trebali da povedu ra~una o svojim javnim nastupima, jer }e zbog javno izre~enog mi{qewa koje bi moglo da se protuma~i antikineskom propagandom i pozivom na antiustavno delovawe biti sancionisani ne samo proterivawem, nego mo`da i zatvorskom presudom, Australija se na{la zaprepa{tena. Ali ne toliko kineskim upozorewima, ve} neuobi~ajenom reakcijom na uobi~ajene australijske kritike koje su uvek nosile u sebi i odre|enu dozu kolonijalne podrugqivosti tipa „autoritarni kineski reìm pod komandom Komunisti~ke partije“. Kinezi su im sada uredno vratili wihovih ruku delo uz prigodan komentar koji se nazirao izme|u redova:“Bilo bi vam krajwe vreme da za~epite jer ste Novaka deportovali pre nego {to je i re~ rekao, dakle samo za pomisao koja nije ni dokazana jer ga niste ni pitali {ta misli!“ I ako ve} „ne pada sneg da pokrije breg, ve} da zveri pokaù svoj trag“, ovaj put se to desilo jasnije nego u bezbroj mawe zvu~nih i zato javnosti nepoznatih slu~ajeva. Zveri su pokazale svoj trag, ali }e u okolnostima visokog stepena ispranosti organa koji bi qudima trebao da obezbedi sposobnost kriti~ke analize i omogu}i im samostalno dono{ewe zakqu~aka, brutalnog vriska la`qivih medija koji su uporno skretali pa`wu javnosti na pogre{nu stranu i obasipali je nakaradnim stavovima, sve ostati na epizodi sa najboqim teniserom sveta sa jedne i najvi{iih organa vlasti dràve Australije sa druge strane. Sve zajedno – tuga! Novak }e mo`da i uspeti, ako postupak pokrene, da pred sudom istera bar deo pravde za {tetu koja mu je u~iwena, pa }e dobiti od{tetu u milionskom iznosu. Tada }e ponovo krenuti salva pohvala na ra~un „vrhunaravno efikasnog pravosu|a“, „visokoure|ene dràve“, „razvijenog dru{tva koje treba da predstavqa uzor divqim narodima kao {to je srpski i neure|enim dràvama kao {to je Srbija“. Sve same zablude i otvorene laì u nizu zvanom strahota! Jer samo ozbiqno zabludeli mogu da ne vide kako Australija ve} decenijama klizi u pravcu suprotnom od svega {to je nekad krasilo ovu zemqu i ~inilo je privla~nom za mnoge po{tene i vredne qude, kao naàlost i za zlo~ince i kriminalce.

PUTOPIS Topkapi palata smatra se mestom koje nudi doìvqaj jednak poseti nekom muzeju. Zato se ~esto promovi{e i kao najve}i muzej Turske. Razvratni sultani, ambiciozne sluge, zanosne konkubine i mudri evnusi ìveli su u ovom prostoru izme|u 15. i 19. veka. Tokom tog perioda Topkapi palata je bila zvani~ni dvor osmanskih vladara. Mesto u kome je ìvelo i radilo vi{e od 4.000 du{a. Danas je ova nekada{wa carska palata, koja ~uva istorijska dokumenta, ne samo najpose}eniji muzej Istanbula, ve} i cele Turske. Topkapi palata – podignuta na zahtev Mehmeda II Osvaja~a Rasko{ni paviqoni, ure|ene ba{te, harem i riznica su mali deli} fascinantnog ìvota koji se vodio iza bedema, na prostoru ne{to mawem od 700.000 kvadratnih metara. Topkapi palata je izgra|ena u periodu izme|u 1459. do 1478. godine, na zahtev sultana Mehmeda II Osvaja~a. Palata je podignuta na ru{evinama vizantijskih vrata tada{weg Konstatinopoqa, koja su sru{ena u turskom pohodu. Nakon izgradwe, sultani su ovde ìveli skoro 400 godina, da bi se u 19. veku preselili u Dolambah~e palatu na Bosforu, koja je izgra|ena u evropskom stilu. Topkapi palata se sastoji od ~etiri zasebna dvori{ta, a na samom ulazu u wu ~ekaju vas masivna Carska vrata, s rasko{nim zlatnim ornamentima i natpisima iz Kurana. Prvi dvor Ovaj prvi deo palate poznat je i pod imenom Dvor jani~ara, u kojem se nalazila uprava i uredi. Kada se na|ete u wemu, sa leve strane se nalazi vizantijska crkva sv. Irine. Drugi dvor Vrata pozdrava vode u drugi deo palate u kom se nalazi carska ve}nica i riznica. U vreme Osmanlija, samo su sultan i valide sultanija (majka sultana) mogli da pro|u kroz ova vrata na kowu. Svi drugi, pa i Veliki vezir su morali kroz ova vrata da pro|u pe{ke. Ovaj deo je me|u najlep{im zbog aleja lala i drugih cvetova. U drugom dvori{tu nalazi se i Carska kuhiwa. U woj moète da vidite primere kineskog porcelana kog su koristili sultani i ~lanovi wegove porodice. Zanimqivo je da je ovo posu|e po legendi mewalo boju, ukoliko je hrana bila otrovana. Divan i dijamant od 86 karata Carska ve}nica je druga bitna zgrada koja se nalazi u ovom prostoru. Ovde se sultanov kabinet – Divan (savet sultana i vlada Osmanlija) na ~elu sa Velikim vezirom, sastajao radi dono{ewa politi~kih odluka koja su se ticala carstva. U jednom od zidova sale nalazio se otvor sa re{etkama, kroz koji je sam sultan mogao sednice Divana da prati neometano i kri{om od saveta. Sa severne strane carske ve}nice bila je riznica, u kojoj se i dan-danas nalazi impresivna kolekcija otomanskog i evropskog oru`ja. Ovde moète da vidite i Topkapi bode`, ukra{en dijamantima kao i dijamant Kasikci. Ovaj dijamant od 86 karata, ukra{en sa 49 dijamanata u dva reda spada u red najpoznatijih dijamanata sveta. Poreklo ovog dijamanta nije poznato, iako turski istori~ari tvde da je dijamant prona|en krajem 17. veka. Tre}i dvor Najzanimqiviji deo palate je svakako harem. U harem se ulazi kroz Vrata ~ednosti, koja mnogi zovu i Vratima raja. Ovde nisu samo bile privatne prostorije sultana i harem, ve} i privatna {kola u kojoj su se {kolovala sultanova deca. Ina~e re~ harem u doslovnom prevodu zna~i "zabraweno" ili "privatno". U haremu je umelo da bude i 300 konkubina, iako je brojka ipak tokom velikog perioda bila znatno mawa. îm bi neka devojka bila dovedena u harem, weno uvo|ewe u ìvot unutar zidina bi u po~etku podrazumevao u~ewe turskog

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 19 ^etvrtak februar 2022.

TOPKAPI PALATA

Dvor osmanskih vladara

jezika i kulture. Evnusi i starije konkubine bi je podu~avale muzici, pisawu, ~itawu, plesu, vezu ali i ulep{avawu, te zavo|ewu. Potom bi se predstavqale sultanovoj deci i konkubinama, potom validi sultaniji i na kraju, ukoliko su bile vrlo atraktivne i lepe, i samom sultanu. Po islamskom zakonu, sultan je mogao da ima ~etiri zvani~ne ène, koje bi udajom za sultana, dobijale status kadine (supruga na turskom). Ukoliko bi neka od wih rodila sultanu dete, wena zvani~na titula bi postala haseki sultan (ukolio je rodila de~aka) ili haseki kadin (ukoliko je rodila devoj~icu). Valide sultanija – vladar unutar harema Haremom kog su mnogi zvali i "Ku}a cve}a", vladala je valide sultanija, majka sultana. Prvobitne prostorije hurema (oko 300 soba) izgra|ene su tokom vladavine Murata III (vladao od 1574-1595). Kompleks hurema je obuhvatao ~ak {est spratova, s tim da je danas mogu}e posetiti samo jedan. U ovom delu se nalazi i Dvori{te crnih evnuha, koji su ~uvali i sluìli unutar harema, u koji niko sem sultana od mu{karaca nije smeo da u|e. Najlep{e prostorije unutar harema svakako su pripadale validi sultaniji. Posebno je prelep salon sa kog se pruà veli~anstven pogled na grad, a koji je ukra{en sa muralima iz 19. veka. U wemu je i hamam (tursko kupatilo) koje datira iz 16. veka, sa pozla}enim ogradama. êtvrti dvor Posle prostorija u kojima je obitavala i vladala majka sultana, dolazilo se do rasko{ne sobe za prijeme sa velikim kaminom i tremom koji je prekiven ru~no izra|enim iznik i kutahya plo~icama iz 17. veka. Ovde se ~ekala audijencija kod sultana. Najrasko{nije prostorije nekada su prema legendi bile privatne odaje Murata III, i sve {to je u wima dekorisano, bilo je delo velikog graditeqa Sinana. Originalna soba je navodno imala i mermernu fontanu od tri kaskade, koja je namerno bila postavqena u sultanovim odajama ne bi li spre~ila da se sultan prislu{kuje. Nedaleko od spava}ih soba sultana nalazi se danas prostorija u kojoj je izloèno 36 portreta sultana, me|u kojima je najveli~anstveniji i najvredniji je onaj koji do~arava sultana Selima III, a delo je Konstantina Kapidaqija. Ceo ovaj prostor je sluìo za dnevni boravak sultana, prostor u kojem je mogao da uìva u miru na velikoj terasi s pogledom na Bosfor. M. T.

SRBI U SVETU

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije i weno rukovodstvo obratili su se Svetom Sinodu SPC

Predlog SPC da Nikola Tesla postane svetac Marko Lopu{ina

“Visoko po{tovani arhijereji Svetog Sinoda SPC, predlaèm Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i molim da na narednoj sednici Sinoda razmotri predlog za kanonizaciju Nikole Tesle i wegovo progla{ewe za Svetiteqa Srpskog. Predlaèm Sinodu SPC i da se 10. juli proglasi za verski praznik posve}en Tesli. No} izme|u 9. i 10. jula obeleàvati u na{im hramovima {irom sveta duhovnim bdewima i molitvama i praznovati u znak priznawa Teslinih dostignu}a u oblasti nauke i duhovnosti”. Ovaj predlog je uz potpisivawe peticije na godi{wicu smrti, na Boì} 2021. godine Svetom Sinodu SPC uputio Nikola Lon~ar, vernik iz Filadelfije i predsednik Tesline nau~ne fondacije. Nikola Tesla je ro|en 10. jula 1856. godine u parohijskoj ku}i pravoslavne crkve Svetog Petra i Pavla u selu Smiqanu u Lici, gde mu je otac, prota Milutin, slu`bovao. Kr{ten je ve} slede}i dan. Detiwstvo je proveo u crkvi i porti i ~esto je pomagao ocu u vr{ewu slu`be. Komunisti su decenijama pre}utkivali sve{teni~ko poreklo najpoznatijeg li~kog Srbina. [ira javnost u SFRJ i svetu dugo nije znala da mu je otac Milutin Tesla bio ugledni prota, verou~iteq i nacionalni radnik prvog reda, kao i deda po majci Nikola Mandi}, kao i wegov otac Toma Mandi}. Ujak Toma Mandi} je bio paroh gorwogra~a~ki i zrmawski, a drugi ujak Nikolaj Petar Mandi}, mitropolit dabrobosanski. Iz ugledne porodice Mandi}a iza{lo je oko pedeset sve{tenika Srpske pravoslavne crkve. “ Da se Nikola Tesla nikada nije odrekao pradedovske vere pravoslavne i da se ~itavog

`ivota molio Bogu, potvr|uje nam i vajar Me{trovi}, kome je Tesla tridesetih godina pro{log veka kazivao: „Ne molim se kao nekada, svake ve~eri na kolenima, ali je sve to u su{tini isto“. Tesla je i drugima preporu~ivao religiju kao odli~nu stvar. Hri{}anstvo i budizam, verovao je, posta}e najva`nije religije budu}nosti”, napisala je Margaret ^ejni, autor najnovije Tesline biografije. Kada se vladika Nikolaj Velimirovi} susretao sa Teslom tokom Prvog svetskog rata, ostala je zapam}ena pri~a o tome da je vladika upitao Teslu: „Da li ste Vi videli struju“? „Ne“, odgovorio je Tesla, „ali znam da postoji. To Vam je kao sa Bogom, iako ga niko nije video, svi znamo da postoji“. Sam Nikola Tesla je u Americi bio kum Srpske crkvene op{tine u Geri na osve}ewu hrama Svetog Save 1938. godine. Bio je i predsednik Srpske crkveno-{kolske

Ikona sa likom Nikole Tesle kao pravoslavnog sveca s vasionom. Teslina nau~na dostignu}a su dovela do napretka ~ove~anstva, a wegove teorije se jo{ uvek prou~avaju i primewuju u ciqu daqeg planetarnog napretka. Tesla je u pravom smislu te re~i doneo svetlost ~ove~anstvu i progla{en je prete~om

kole Tesle, koji su sme{teni u veliki internet adresar Vebiner i preko wega mogu me|usobno stalno biti na vezi, onako kako je srpski genije to zami{qao. Ta internet linija za Vebiner je zakupqena za narednih pet godina, da bi teslijanci ~itavog sveta sara|ivali.

Nikola Tesla je imao je srpsko poreklo i bio je pravoslavni vernik. Tesla je u pravom smislu te re~i doneo svetlost ~ove~anstvu i Amerikanci su ga ve} proglasili “svecem nauke”. Mi smo za to da bude i svetac pravoslavqa – kaè predlaga~ Nikola Lon~ar iz SAD op{tine u Wujorku, koja mu svakog Boì}a, kada je umro, daje pomen. Na taj dan jedan od najpoznatijih ameri~kih listova “Wujork Tajms'' je napisao „Umro je svetac nauke“. Zvezdana Skot, osniva~ fondacije „Ras“ i ~lan fondacije iz Filadelfije ~esto citira Teslinu izjavu: "Ja sam ostao Srbin i preko mora gde se ispitivawima bavim, isto to bi trebalo da budete i vi i da svojim znawem i radom podiète slavu srpstva u svetu". U obrazloèwu svog predloga Svetom Sinodu SPC gospodin Lon~ar kaè: “ Nikola Tesla je imao srpsko poreklo i bio je pravoslavni vernik. Danas je najpoznatiji i najpriznatiji Srbin na planeti. Pomiwu ga kao tvorca elektri~ne energije, osvetqewa, kao prete~u kosmi~kih komunikacija, mobilne telefonije, tvorca helikoptera i ~oveka stalno u kontaktu

beì~nog prenosa energije i savremenih komunikacija”. „Nikola Tesla i Teslin dan, koji proslavqamo {irom sveta simbol je jedinstva Srba i saradwe sa prijateqima srpskog naroda. On doprinosi saradwi svih srpskih zemaqa i dijaspore”, smatra Zvezdana Skot. Tesla je i razlog da Teslina nau~na fondacija u Filadelfiji i Teslino memorijalno dru{tvo u Wujorku, zajedno sa SPC poku{avaju da okupe sve po{tovaoce wegove li~nosti i dela, wegovih ideja i sve nau~nike koji prou~avaju srpskog genija. „ Teslolozi, teslijanci ujedinite se u jedan Teslin narod, da zajedno realizujemo snove i ideje velikog Nikole iz Like“, poruka je koju ~lanovi ovih organizacija {aqu oboàvaocima {irom sveta. Oko ove ideje okupilo se ve} 10.000 nau~nika, pronalaza~a, istraìva~a, sipmpatizera Ni-

“ Ostvarewe Teslinih ideja {irom sveta je preraslo u pokret "Tehnolo{ka revolucija je jedina solucija". To je koncept ìvota mladih qudi na planeti, koji ne èle da ratuju za energetske izvore i koji èle ~istu planetu. ôve~anstvo traì ono {to je Tesla ponudio kao ideju, slobodne komunikacije, mir i ~istu planetu. Sledbenici ove ideje su ispisali Dekleraciju o nezavisnoj energiji i slobodi komunikacija. Oni ove pricipe smatraju svetiwama novog sveta. To sve ~ini Nikolu Teslu novim vo|om ~ove~anstva”, kaè Nikola Lon~ar, koji se posvetio nameri da stvori pravi Teslin narod na planeti i koji priprema englesko izdawe kwige “Teslin narod – Srbi u Americi od 1815. do 2021. godine”. U Wu Xersiju se proizvodi vino sa likom Nikole Tesle. U Kaliforniji se proizvodi elektro-automobil „Tesla“. Teslin

lik i figura predstavqeni su na 33 spomenika i biste u dvadesetak dràva sveta. Ameri~ki Srbi pripremaju za industrijsku proizvodwu svetu Teslinu vodu. Naime, u manastiru [i{atovac na obroncima Fru{ke gore, kako legenda kaè, postojala je srebrna voda koja je le~ila koleru. Takva voda je prona|ena i ispitana u Banatu. Ameri~ki Srbi nameravaju da je pakuju u fla{ama koje imaju oblik Teslinog torwa i prodaju kao lekovito pi}e. Iz svih tih razloga Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije je jo{ 2013. godine uputila Svetom arhijerejskom sinodu i patrijarhu Irineju predlog da se Nikola Tesla proglasi za sveca. U Patrijar{iji SPC nam je tada potvr|eno da je predlog TNF sa peticijom pristigao, ali da se Sinod o tome jo{ nije izja{wavao. Iz Patrijar{ije, kada je predlog obnovqen 2020. godine je stigao nezvani~ni odgovor: Dobro je da SPC nije odgovorila ni „da“, ni „ne“, jer to zna~i da razmi{qa o Nikoli Tesli. Sada je ovo druga prilika da vrh Srpske pravoslavne crkve razmotri ideju o peticiji teslijanaca i svih Srba sveta da se Nikola Tesla proglasi svetim ~ovekom. “Progla{ewe Nikole Tesle svecem, ujedinilo bi najve}e nau~nike sveta i omogu}ilo da Teslina dostignu}a budu iskori{}ena za dobrobit celog ~ove~anstva. Interesantno je da su osobe koje podràvaju ovaj predlog, raznih vera, kultura, boja koè, inelektualnih nivoa, odnosno, ba{ onako kako je Tesla i èleo – da svoj rad daruje svima koji sada wemu uzvra}aju. ''Moja èqa i ciq su, da nadle`ni arhijereji u SPC razmotre ovaj predlog, shvate wegov zna~aj za duhovnost pravoslavnog i ostalih naroda, pokrenu postupak kanonizacije i Nikolu Teslu sa verom u Boga, za srpski narod proglase svecem”, predlaè Nikola Lon~ar, koji o~ekuje da }e peticiju TNF potpisati najamwe 100.000 Srba iz rasejawa i otaxbine.

AMERI^KI AMBASADOR ENTONI GODFRI POSETIO JE VAQAONICU BAKRA SEVOJNO:

Srpska dijaspora u Americi unapre|uje obe zemqe Ameri~ki ambasador Entoni Godfri posetio je Vaqaonicu bakra Sevojno u kojoj je ve}inski ameri~ki kapital kompanije „Ist point metals” LTD (East point metals LTD) i ~estitao menaxmentu na planiranom pro{irewu. „Vaqaonici bakra je vitalni deo privrede zapadne Srbije, a investicija od pet miliona evra je odli~na vest za region, a naro~ito za radnike U`ica i wihove porodice”, rekao je Godfri. Podsetiv{i da je Desko Nikitovi}, ve}inski akcionar „Ist point metalsa”, u ~ijem sastavu posluje Vaqaonice bakra, najpre emigrirao u SAD, a potom se vratio u Srbiju, Godfri je rekao da je on „pravi primer snage i inovacije srpske dijaspore u Americi koja unapre|uje obe na{e zemqe”. Godfri je naveo da bakar igra kqu~nu

ulogu u globalnoj industriji i visokoj tehnologiji kao i u srpskoj privredi, a da je Vaqaonica primer odgovornog iskopa-

vawa sirovina i prerade u zapadnoj Srbiji. Predsednik nadzornog odbora Vaqa-

onice Desko Nikitovi} je naveo da je ta firma imala izuzetno uspe{nu pro{lu godinu uz ostvaren prihod od skoro 200 miliona evra, od ~ega je oko 150 miliona evra izvoz u zemqe Evropske Unije i SAD. „O~ekujemo ove godine investicije od pet do deset miliona evra, a od idu}e godine jo{ ve}i nivo investicija, zatim zapo{qavawe od 50 do 100 qudi i pove}awe plata”, kazao je Nikitovi}. On je rekao da ima veliku podr{ku ameri~ke ambasade i da se nada i pove}awu izvoza sa tom zemqom. „Ja sam proveo 30 godina u Americi i nadam se da }e srpska dijaspora iskoristiti povoqnu poslovnu klimu i investirati vi{e u Srbiju, {to }e doprineti i poboq{awu na{ih ukupnih odnosa”, zakqu~io je Nikitovi}. S. G.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 21 ^etvrtak februar 2022.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Svetosavska Akademija u Brizbejnu Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predstojateq Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve je blagoizvoleo da u nedequ 32. po Duhovima, na Praznik Sv. Antonija Velikog, u Sabornom Hramu Svetonikolajevskog Manastira, sluì Svetu Boànstvenu Liturgiju i da propoveda. Na Svetoj Liturgiji je odgovarao de~ji hor Sveta Iraida, pod dirigenstskom palicom g|e. Ivane Mali}. Na kraju Svete Liturgije je prese~en slavki kola~ i osve}eno slavsko ìto povodom praznika Sv. Save. Doma}ini su bili najmla|i parohijani, koji su sami pripremili slavski kola~ i ìto. Deca su se prihvatila i doma}instva za slede}u godinu. Posle rezawa slavskog kola~a, svi okupqeni su pre{li u manastirsku trpezariju, gde su deca odràla Svetosavsku akademiju, koju su vredno pripremali. Bogati program je zapo~eo Svetosavskom Himnom, a zatim su usledila recitovawa i pevawe pesama. „Pozdrav“ je recitovala Fia Bijeli}. „Na Svetoga Savu“ su recitovali Du{an Bijeli} i Vasa Varagi}. „Zavet“ je recitovala Katarina Dragi~evi}. „Pod ikonom Svetog Save“ su recitovali: Bojana Bijeli}, Stefan Bulovan, Sara Varagi}, Aleksandar Nedimovi}, Laura Polin, Nina Bulovan i Maksim Bijeli}. „Na{ u~iteq prvi“ je recitovala Hana Polin. „Molitva Svetiteqa Save“ je recitovala Jana Bulovan. „Ko udara tako pozno“ su pevali svi ~lanovi de~jeg hora Sveta Iraida. Arhimandrit Dr Simeon Mi{~evi}

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

SVET POZNATIH

PLANULE KARTE ZA KONCERT SVETSKI PROSLAVQENOG VIOLINSTU NEMAWU RADULOVI]A:

Koncert Beogradske filharmonije i ~uvenog violiniste rasprodat za pola sata Samo oni najuporniji, koji su jo{ u sedam ujutru zauzeli prva mesta u duga~kom redu koja se od zgrade Beogradske filharmonije otegao do ulaza u Kolarac, ~ekaju}i ulaznice ~ija je prodaja po~ela u deset ~asova, u petak uve~e }e biti privilegovani da prate nastup svetski proslavqenog violinste Nemawe Radulovi}a. Za mawe od pola sata na blagajni su rasprodate sve karte za nastup na kome }e Radulovi} i Beogradska filharmonija, pod upravom stalnog gostuju}eg dirigenta Danijela Rajskina, izvesti slavni "Koncert za violinu" Pe-

Smiqa Milutin Ro|ena u Jo{evici, Banija 19. 8. 1941. Preminula u subotu 22. 1. 2022. U subotu 22. 1. 2022. preminula je moja draga mama Smiqa Milutin. Sa bolom i tugom opra{tamo se sa wom, nek je dragi Bog ~uva u wegovom carstvu.

tra Ili~a ^ajkovskog, dok je deo ulaznica predvi|en za onlajn prodaju, planuo za mawe od ~etiri minuta. Ogromno interesovawe bilo

POTRESNA ISPOVEST RADO[A BAJI]A:

Pamtim naricawe majke i vapaj oca kad mi je umrla sestra Iza sebe Rado{ Baji} ima blistavu karijera sa vi{e od 100 glavnih i velikih uloga na filmu i televiziji. Dobitnik je svih najzna~ajnijih profesionalnih i dru{tvenih priznawa. A evo kako on opisuje jedan potresni doga|aj iz svog detiwstva: - Ro|en sam 24. septembra su{ne 1953. godine u selu Medve|i kod Trstenika, kao drugo i jedino mu{ko dete u seqa~koj porodici oca Milo{a Baji}a, majke Vere, deda Mirka i baba Savete. Pam}ewe seè daleko, titra iznad seoskih zabrana i livada, ali uvek zastane u danu kad je moja sestrica Radmila, koja je imala samo 13 godina, napustila ovaj svet, bez greha i krivice. Odnela ju je, kao an|ela svetlog lica i o~iju, podmukla bolest kojoj tada nije bilo, a ni danas nema leka... - Pamtim, lica, suze, naricawe moje majke, vapaj oca... Sa sestrom Radmilom prvi put u svom veku stao sam pred magi~no oko foto-objektiva koji }e me pratiti ceo ìvot. Ni tada, a ni sada, nisam sasvim bio siguran koja je slika prava, "s ove" ili "s one strane", taj put od zaustavqenog trenutka do ve~ne slike odredio je moj ìvot. Tog dana, kad je ~ikica s francuskom kapom i "poaro" brkovima u na{oj ku}i do~ekan i posluèn kao najdraì gost, to nisam mogao znati, ali sam detiwom imaginacijom slutio da se u mraku foto-aparata de{ava neka magi~nost, da iz tame izlazi slika, kao {to je ìvot dolazio iz tame i tamo se na svom uviru vra}ao. - Uzalud su me svi ube|ivali da se nasmejem. Majka za potrebe moje prve fotografije od nekog iz sela pozajmila dva broja ve}e cipele - jer svoje nisam imao. Jedva sam hodao u wima, sva sre}a {to nisam morao nigde daleko da idem. Mo`da su te tu|e cipele bile prva uloga koju sam morao da odigram, sugestivno i samouvereno, kao da su moje i S. G. kao da su mi taman.

je o~ekivano, jer je koncert miqenika beogradske, ali i publike {irom sveta, svakoga puta je doga|aj sezone, zbog ~ega se stvaraju redovi za ulaznice. R. N.

Lepa Luki} otkrila da te{ko trpi samo}u, pa se prisetila pro{losti Peva~ica Lepa Luki} oduvek je bila omiqena me|u publikom svih generacija, ali ne samo zbog svojih pesama, ve} i zbog neverovatnog smisla za humor. Mnogo mla|e koleginice mogu joj pozavideti na energiji i {armu kojim pleni, a ona je otkrila u ~emu je zapravo tajna. – Nisam se trudila da odr`im mladala~ki duh, ne postoji recept za to. Ja ba{ ne spavam mnogo, zujim, idem i sad ~ak tra`im dru{tvo, ne}u da samujem, jednostavno ne trpim samo}u. [ta da radim ja kod ku}e u ~etiri zida, nemam ni decu ni unu~i}e da se savijam oko wih, imam samo ma~ku u ku}i – istakla je peva~ica. Lepa Luki} je pre par nedeqa napunila 82. godine, a na vedrom duhu koji i danas poseduje zavide mnogi. Ne krije da je takva bila i kao devoj~urak, te ne ~udi {to je bila miqenica ja~eg pola – Normalno je da su mi se udvarali kada sam bila mlada, pa nisu me sigurno zaobilazili. Ja nisam mogla da se odbranim od mu{karaca! Na svakakve na~ine su mi prilazili, pa kao i danas ovim mladim devojkama, a ja sam samo birala ovog ho}u, a ovog ne }u – otkrila nam je nedavno.

Sahrana }e biti odràna 8. 2. 2022. u 11:45 Wilson Chapel, Springvale. Oti{la je na drugi svjet, neko ko je umeo da voli i ~iji gubitak ostavqa prazninu Du{a qepa, neka po~iva u miru Boìjem. Oàlo{}eni: ]erka Qiqana Rokvi}, unuk Robbie i djevojka Ann-Maree, unuk Aleksandar i supruga Gabrielle, brat Nikola sa familijom iz Srbije.

SMIQA MILUTIN 19. 08. 1941 – 22. 01. 2022 Sa bolom u srcu obave{tavam rodbinu, kumove i prijateqe da je umrla Smiqa Milutin u 80. godini. Draga na{a Smiqo, beskrajno hvala za svu tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam nesebi~no poklonila. @ivi{ i stalno }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Zauvek zahvalan, mu` Nikola sa familijom. Sahrana: Utorak 8. februar, Wilson Chapel – Springvale Botanical Cemetery Time: 11:45am

LITERARNA STRANA

IVANA BOJOVI]

Podstanarska pri~a @iveti preko puta Pravnog fakulteta zna~ilo je imati ve}i dru{tveni status, elitisti~ku poziciju, kulturni i intelektualni komfor. Ako vam podstanarska soba gleda jo{ i na Ta{majdanski park, onda vas kontakt sa prirodom i sve` vazduh velegrada dovodi u apsolutno stawe duhovnog spokoja. Oglas zvu~i primamqivo. Cena sobe je sasvim pristojna. Trebalo je jo{ samo da upoznam vlasnika stana i razgledam svoj budu}i kutak. Vrata je otvorila qubazna, ra{~upana `ena, u dotrajaloj ode}i, razli~itih materijala i boja. Uvela me je u kuhiwu i ukratko ispri~ala svoje qubavne jade. To je, vaqda, u znak dobrodo{lice. Posle dva sata pogledala sam sobu i kupatilo. „Ovo je Va{a budu}a soba. Imate predivan pogled na park“ – razdraganim glasom rekla je vlasnica stana. Vrlo sveden prizor: jedan krevet, sto, dve stolice, ormar, jedna TA pe} i jedan prozor ulivali su toplinu i sigurnost porodi~nog doma. „Znate“, nastavila je vlasnica, „morate da poznajete ku}ni red“. „Kada ja ukqu~im pe}, Vi svoju iskqu~ujete, jer iska~e osigura~… i obrnuto!“ „Jedna od stolica je polomqena, a vrata ormara mogu da skliznu ako ih naglo zatvorite… Ina~e, nemojte se ~uditi ako moj mu` u|e u Va{u sobu u neko doba no}i. Znate, voli malo da popije i ako je besan, bije. Ako do|e raspolo`en, le}i }e u krevet pored Vas i zaspati kao jagwe“. Skamewena, ra{irenih zenica i otvorenih

POSLEDWA @EQA MIKE ANTI]A:

Napisao ju je na ceduqi, poslao kom{iji u no}i kada je umro i u tri re~enice rekao sve Plavi ~uperak

usta, nisam re~ rekla. Podne u Beogradu. Vidim kako se uli~ne svetiqke velegrada polako gase i neki severni vetar… „Gospo|ice, svako od stanara ima satnicu kada i koliko dugo moè ostati u kupatilu. A {to se kuhiwe ti~e, friìder je zajedni~ki. Jede ko i kad stigne ako je ne{to ostalo od prethodnog“. …duvao je brzinom uragana. Tamo negde, pqu{taLo je nebo. Da su zapisi iz mrtvog doma, ne~iji {iwel, ukleta vodenica, Sava Savanovi}, da je fikcija jednog ume{nog pripoveda~a realizma, bilo bi stvarnije od na{eg razgovora. Sva rasko{, zlatna pra{ina, akademska ta{tina, palana~ke iluzije i velegradske bole{tine raspr{ile su se u hiqadu delova. Imam sto evra u xepu, dva kofera ode}e i gomilu kwiga. „Dobro. Vidim da ne}ete sobu, ali imam zimsku jaknu… crvenu… za Vas! Pedeset evra!“ Nad Ta{majdanom je ve} uveliko sijao ogromni, ùti mesec.

NEMAWA PANTELI]

Slika

Dobro jutro. Ovo tebi posve}ujem. Kroz jo{ spojene trepavice ose}am mirise. Svoj i tvoj. I svakog novog trenutka, ~udim se sre}i koja me, {to sam budniji, obuzima sve vi{e. Dan je pred nama, a ne preda mnom, ovog puta. I kona~no, sutra nije ono {to o~ekujem i {to mi je va`no, ve} danas i sada. A ti? Ti zna{ {ta ja mislim. I ose}aj je kona~no divan i kona~no stvaran. Opet sve miri{e na jutro, a ne na jeftinu kafu iz reklama. Trenutak u kome mi ulazi{ u ìvot, jedini je pravi. Mislio sam da kasni{, ali znam da si ~ekala. Niko i nikada nije me toliko iznenadio i inspirisao. Opet stvaram i opet ìvim dok me kao kroz san vodi{ ka ciqu – krajwem pra`wewu du{e u ve~nom miru. Onog trenutka kad sam ustao iz kreveta i pozvao svoja ose}awa u pomo}, shvatio sam da sada prezirem i svet i bedu. Shvatio sam i da je to bez ikakvog zna~aja jer ni svet ni beda vi{e ne postoje. Samo ja i pokojna strast koju sada zovem sobom. Treba mi pomo} da osetim i shvatim, ali ruka ponovo ide sama. Ispisuje mirisne note po papiru i ono {to qubavqu zovemo, sada se preta~e u jasnu i pomalo bledu skicu mog budu}eg ìvota. Prepoznajem sada sve ono {to sam godinama skrivao od sebe. Pronalazim tebe, zatvorenu i upla{enu. Pronala-

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 23 ^etvrtak februar 2022.

Miroslav Mika Anti} oti{ao je sa ovoga sveta pre 35 godina, ali je ostao besmrtan. I danas ìve wegovi stihovi, pesme i pri~e o umetniku koji je stvarao ba{ tako kao {to je i ìveo - autenti~no i neponovqivo. Miroslav Anti}, veliki srpski pesnik, umro je 24. juna 1986. godine nakon duè bolesti. U tom trenutku ve} je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika. îwenicu da vi{e ne moè da govori pesnik je te{ko podneo. Mnogo je pio i, skoro fanati~no, slikao. Mora da je znao da mu se zemaqski ìvot bliì kraju jer se pobrinuo da ga uredi i zavr{i svoje poslove na ovom svetu. Iste no}i kada je umro, u ruke Dude iz kom{iluka stiglo je pismo pisano Mikinim urednim rukopisom. Posledwa èqa pesnika bila je samo jedna – da ga po{tede suvi{nih konvencija. – Kad me budu iznosili, neka pro~itaju ‘Besmrtnu pesmu’. A kad me pokopaju, neka Janika Bala` ili Tugomir odsvira Pirav manga korkoro. Niko ne sme da mi drì govor – pisalo je.

^uperak kose obi~no nose neko na oku, neko do nosa, al’ ima jedan ~uperak plavi zamisli gde? U mojoj glavi. Kako u glavi da bude kosa? Lepo. U glavi. To nije moj ~uperak plavi ve} jedne Sawe iz {estog ‘a’. Pa {ta? Vide}e{ {ta kad jednog dana ~uperak ne~ije kose tu|e malo u tvoju glavu u|e, pa se umudri{, udrveni{, pa malo – malo pa… pocrveni{, pa gricka{ nokte i krije{ lice, pa {aqe{ tajne ceduqice, pa ne{to kuwa{, pa se mu~i{, pa u~i{ – a sve koje{ta u~i{. Izme{a{ rotkve i romboide. Izme{a{ note i piramide. Izme{a{ leptire i gradove. I sportove i ru~ne radove. I tropsko biqe. I stare Grke. I lepo ne zna{ {ta }e{ od muke. Sad vidi{ {ta je ~uperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od de~aka – pravog junaka napravi tuwavka i nespretwaka.

JOVAN DU^I]

Blago cara Radovana zim i sebe, vezanog i ostarelog. Osu|eni na ve~nu samo}u. I pitam se kako si me na{la. Te tvoje ironi~ne i jeftine politikantsko filosofske devize o svemo}noj qubavi, ja~oj od sudbine, ni ju~e nisam prihvatio, a ni danas kad te vidim vezanu. I znam i ishod. Ti. Jedino ti }e{ patiti, a ja ve} znam da te ne volim toliko da bih te oslobodio. I znam da }e{, upoznaju}i moje mane, po~iwati da me voli{ sve vi{e do trenutka pucawa. A ja, ja }u biti sve hladniji, {to sam sigurniji u sebe i tek kad te izgubim, ponovo }u se okrenuti Bogu sa stisnutom pesnicom i udarati na sebe, dok On pla~e. Ali bez sa`aqewa. Slika jo{ nije gotova. Jutro je, a na platnu je tek skica. Nijedna od ovih misli nije mi pro{la kroz glavu i ja ponovo uma~em ~etkicu u plavu. Sam sam u sobi. I ti si. Negde. Verovatno… Ako postoji{.

"Ima èna koje nisu ni~ije, i èna koje su sva~ije, i najzad ima èna koje su po prirodi samo ène jednog jedinog ~oveka. Ali ima i èna koje su pre svega majke svoje dece. Zamislite, dakle, koliko ima malo qudi koji u svojim qubomorama i ograni~enom poznavawu ènskih kataktera umeju razaznati ove razli~ite kategorije ènskih priroda!"

FEQTON

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (10)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

3. februar

1014. - Umro je danski kraq Svend I koji je 1002, nakon pokoqa Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kraq Danske, Engleske i od 1028. Norve{ke. 1830. - Na mirovnoj konferenciji u Londonu Gr~koj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u ~ijem je sastavu bila od 1453.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Hri{}ani u Bosni nisu smeli da imaju ni zvono na crkvi Andri} je Disertaciju zasnivao vi{e na premisama nego na sintezama, odgovore na postavqena pitawa je davao brzo i izri~ito. Promena vere, ili kako to on navodi - konverzija, bila je prinudna jer je nudila sve: i posed, a u protivnom bi se gubilo sve i postajalo obespravqena raja. Katolicizam u Bosni je preko frawevaca izolovao katolike od ostalih naroda. Srpsko-pravoslavna crkva deluje u Bosni od 11. veka a pod Turcima nije mogla da razvije svoju snagu van uske sfere crkvenog ìvota, ali je ipak u narodu uspela da o~uva kontinuitet duhovnog ìvota i, {to je naro~ito bitno, neprekidnu nacionalnu tradiciju. Uticaj turskih upravnih institucija kako u literarnom tako i u duhovnom smislu bio je negativan: jer, literarni spomenici bosanskih muslimana pisani su arapskim pismom. Potom Andri} na ove "meko" postavqene teze daje o{tre i izri~ite odgovore, koji navodimo narednim citatima iz Disertacije: "Po geografskom poloàju Bosna bi trebala da povezuje zemqe Podunavqa sa Jadranskim morem, a to zna~i dve periferije srpsko-hrvatskog elementa...Potpav{i pod islam, Bosna ne samo da je bila li{ena mogu}nosti da ispuni ovaj zadatak, koji joj je po prirodi pripadao, i da u~estvuje u kulturnom razvoju hri{}anske Evrope... nego je zbog doma}eg islamiziranog elementa postala mo}na prepreka hri{}anskom Zapadu... U tom neprirodnom poloàju Bosna je ostala za svo vreme turske vladavine...~iji je uticaj bio apsolutno negativan...âk ni onom delu ju`nih Slovena, koji su pre{li na islam, Turci nisu mogli da donesu neki kulturni sadràj niti neki vi{i istorijski smisao: wihova vladavina je dovela jedino do gubitka obi~aja i do nazatka u svakom, pogledu." Na ove Andri}eve o{tre ocene o periodu turske vlasti u Bosni je zabrinuto reagovao wegov mentor prof. [mit, u svom izlagawu na od-

Ivo Andri} sa prijateqicama 1918. u Zagrebu brani Disertacije, re~ima: "Ovo ne}e ostati bez odjeka i prigovora", iako Andri} u Disertaciji potom sam ublaàva te svoje ocene, naknadnim napomenama, re~ima da sve to {to je re~eno ne bi trebalo shvatati kao kritiku islamske kulture, ve} jedino kao kritiku "wenih posledica do kojih je do{lo usled wenog preno{ewa na hri{}ansku, slovensku zemqu". A tek konkretnim navo|ewem tih posledica, u vidu primera iz svakodnevnog ìvota hri{}ana pod Turcima, Andri} je kod bosanskih muslimana samo rasplamsao vatru prigovora, napada i omraze na sebe: od tog doba do dana{wih dana. Evo tih nekih, od mnogobrojnih, primera ìvota hri{}ana u dobu turske uprave nad Bosnom, koji poti~u uglavnom iz dva izvora: usmene tradicije, narodnog pam}ewa i zapisa katoli~kih popova u crkvenim kwigama. - Crkvena zvona su najupadqiviji i najglasniji simboli hri{}anstva i stalno su privla~ila posebnu pa`wu Turaka, koji su zvona skidali i topili za izradu topova.

Sve do druge polovine 19. veka, hri{}ani nisu smeli imati zvono na crkvi. Jer "tursko uho ne moè nikako ìvjeti gdje kucaju zvona". - Svake pete godine su iz Carigrada slati u Bosnu posebni komesari, koji su nazvani "telosnici", jer su putovali od mesta do mesta i beleìli koliko koja ku}a ima mu{ke dece a onda bi odabirali najzdraviju i najlep{u i odvodili ih u jani~are. Svaki doma}in je morao da navede ta~an broj dece i pokaè ih telosniku. Kazne za neta~ne podatke su bile te{ke.To je poznati danak u krvi. - Za Alipa{u Sto~evi}a, koji je u prvoj polovini 19. veka bio vezir i gospodar Hercegovine, wegov savremenik kalu|er Prokopije ôkorilo tvrdi de se "ara~ uzimao i ne mertve nakon {est godina i da su ène trudne pipali pa im govorili i ti }e{ roditi mu{ko, dai ara~". - Turci hri{}anima nisu dozvoqavali u~ewe zanata za izradu oru`ja i noèva i jo{ 15 drugih zanata na kojima se dobro zara|uje. Berberi nisu smeli da briju hri{}a-

OPASNIJA OD OSVAJA^KIH VOJSKI Organizovani napadi na Andri}a po~iwu tekstom prof. dr Muhameda Filipovi}a u sarajevskom ~asopisu "@ivot", 1967. godine, kada je on u tekstu "Bosanski duh u kwi`evnosti, {ta je to" napisao i re~enicu "da je Ivo Andri} nanio Bosni vi{e zla nego sve vojske koje su gazile po woj"! Od tada se na Andri}a u Bosni po~iwe gledati popreko: rat 1992-1995. je potpuno ogolio muslimansko-bo{wa~ku recepciju Andri}evog dela - on nas otvoreno mrzi i prikazuje u najgorem svetlu i u Disertaciji i u potowim delima, koja su iznikla iz we, wihovo je danas op{te stanovi{te. Dr Muhsin Rizvi}, je 1995, g. ustvrdio da Andri} nije hteo da poslu{a ni mentora [mita i koriguje neke delove Disertacije, produbi dokaze... nego je jednostavno hteo da je sahrani i u svome zaboravu.

ne istim noèm kojim su brijali muslimane. Hri{}ani su pri susretu sa muslimanom morali da sja{u i da ukraj puta sa~ekaju dok ovaj pro|e. Tek je Omer-pa{a Latas je oko 1850. ukinuo taj propis. - Kao pija~ni dan za celu Bosnu bila je odre|ena iskqu~ivo nedeqa. To je ura|eno namerno da taj dan hri{}ani ne mogu i}i u crkvu, ve} da se prisile da rade i pazaruju. - Onaj deo bosanskog stanovni{tva koji je pre{ao na islam sa~iwavao je vladaju}u ratni~ku kastu; ona je sve svoje snage tro{ila prvenstveno na osvajawe a zatim na odbranu poseda. Duhovni ìvot te kaste se skamenio u oblicima tu|e religije i nepozunatog jezika. Ipak postoji zabeleèn poku{aj duhovne delatnosti bosanskih muslimana iz 17, 18. i 19. veka. Oto Blau, pruski konzul krajem devetnaestog veka, skupqao je i objavio pesme bosanskih muslimana, ali wihov broj i kvalitet su neznatni: 11 pesnika - 17 pesama, pisani arapskim pismom. To su uglavnom religiozne pesme, ilahije i kaside. - Od 1766. do1880. godine Turci su srpsko-pravoslavno sve{tenstvo dràli u stalnoj bedi i na niskom stupwu obrazovawa, jer je 1767. ukinuta Patrijar{ija u Pe}i i Bosna je neposredno podre|ena patrijarhu u Carigradu. A do poloàja patrijarha, moglo se do}i samo sultanovim fermanom, koji je uglavnom mitom kupovan, a tu su Grci redovno preticali Srbe. Od tog trenutka po~iwe niz gr~kih vladika u Bosni. Zato u doba turske vladavine srpsko sve{tenstvo nije razvijalo nikakvu literarnu delatnost, sli~nu onoj koju su stvorili frawevci. Ali, Srbi su svoj duhovni ìvot crpili iz narodnih pesama i crkvenih kwiga. Taj duh je nisto toliko bio ukorewen u ogwi{tu seqa~ke kolibe koliko i u crkvenom oltaru. lll U slede}em broju: Veliko rivalstvo sa Krleòm

1867. - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Mei|i. Tokom wegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemqa je od zaostale feudalne preobraèna u modernu kapitalisti~ku dràvu. 1881. - Potpisan je ugovor o izgradwi pruge Beograd-Ni{, prve èlezni~ke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenovi} je u junu 1881. srebrnim budakom obeleìo po~etak radova, a prvi putni~ki voz ka Ni{u krenuo je s beogradske èlezni~ke stanice u septembru 1884. 1915. - U Sarajevu je obe{en srpski u~iteq Veqko ûbrilovi}, jedan od u~esnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda. 1924. - Umro je ameri~ki dràvnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, za~etnik ideje o stvarawu Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. 1945. - Ameri~ki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a ameri~ke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca. 1989. - Umro je ameri~ki filmski reìser i glumac Xon Kasavetis, vode}i predstavnik "wujor{ke {kole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest ìgosanih", "Rozmarina beba"). 1995. - NATO je odrào prvu vojnu ve`bu na teritoriji nekada{we Isto~ne Nema~ke. 1996. - Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika me|unarodnih snaga za odràvawe mira (IFOR) stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavqeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna {taba. 1998. - Ameri~ki vojni avion "EA-6B" je, lete}i prenisko, udario u kabl uspiwa~e u zimskom turisti~kom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 qudi. 2006. - Egipatski feribot "Al Salam 98" sa 1.414 putnika, mahom egipatskih radnika, potonuo je u Crvenom moru, preìvelo je 387 putnika. 2009. - Me|unarodni sud pravde u Hagu utvrdio je granicu izme|u Ukrajine i Rumunije na Crnom moru, koja je bila predmet desetogodi{weg spora dve dràve. 2017. - Lideri Evropske unije usvojili su na samitu u Valeti (Malta) plan od koga o~ekuju da prese~e sredozemnu rutu kojom je tokom protekle tri godine oko pola miliona afri~kih ilegalnih migranata poku{alo da stigne od Libije do Evrope, ~esto pla}aju}i svojim ìvotom.

RIZNICA

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 25 ^etvrtak februar 2022.

@IVOTNA PRI^A JEDINOG SRPSKOG GLUMCA KOJI JE DOBIO OSKARA:

Do posledweg dana se ponosio {to je Srbin! Igrao je rame uz rame sa Marlonom Brandom, osvojio Oskara 1951. godine, ostvario 72 uloge na filmu, zbog qubavi prema srpskom narodu bilo mu je ~ak zabraweno da dolazi u tada{wu Jugoslaviju, a na àlost posledwa èqa, da pre smrti jo{ jednom vidi Srbiju, nije mu se ispunila Slavni holivudski glumac Karl Malden (Mladen Sekulovi}) na samrti imao je samo jednu èqu da ponovo vidi Srbiju. Preminuo je u snu u 97. godini 2009. godine, ne ostvariv{i svoj posledwi san. Komemoraciju Karlu Maldenu u Holivudu vodio je Majkl Daglas, sin wegovog prijateqa Kirka Daglasa, kog je Sekulovi} wihao na kolenima kad je bio mali, a koji mu je bio i glavni partner u „Ulicama San Franciska“. Veliki Karl Malden „Oskara“ je dobio kao negativac u filmu „Xungla na asfaltu“, 1951. godine, u kome je nastupao sa Marlonom Brandom. Na dodeli „Oskara“ sedeo je sa Hemfrijem Bogartom i Lorin Bekol. Dodelu je vodio slavni komi~ar Deni Kej. Karl Malden je imao bogatu gluma~ku karijeru dugu preko 60 godina. Bio je veliki filmski glumac, a igrao je i u pozori{tu, pa se oprobao i kao rediteq. Igrao je sa najve}im glumcima sveta, a zanimqivo je da su neki od wih govorili da su od wega mnogo nau~ili. Bio je prvi

Srbin predsednik Ameri~ke filmske akademije u Holivudu i osniva~ ugledne umetni~ke biblioteke u Beverli Hilsu, najve}e u Americi. Bio je natprose~an glumac, a oni koji su ga dobro poznavali ka`u da bi bio uspe{an i u mnogim drugim zanimawima. Voleo je i sport. Bio je izuzetan ko{arka{. Posebno je voleo Pita Maravi}a, jednog od najve}ih ameri~kih ko{arka{a i sigurno najve}eg ko{arka{a srpskog porekla svih vremena. Karl Malden je ro|en 1912. godine kao Mladen Sekulovi} u ~uvenom rudarskom gradi}u Gera, u dr`avi Indijana, gde su se izme|u dva velika rata sakupqali do{qaci iz Hercegovine da rade u obli`woj ~eli~ani. Wegov otac Petar Sekulovi} je iz Bile}e do{ao 1906. u Ameriku da na|e ro|ake, i u woj ostao. Po{to je bio predvodnik srpske kolonije, svoja tri sina, pa i Mladena, uveo u prvi crkveni hor „Kara|or|e“, u gimnasti~arski klub „Sokol“ i srpski teatar. Majka Marija bila je ~e{kog porekla.

Karla Maldena ili Mladena Sekulovi}a, kako je voleo da ga zovu ili samo Mladen, a Amerikanci su govorili Malden, znali smo samo kao velikog glumca, ali smo malo znali o wemu kao ~oveku koji nikada nije zaboravio svoje poreklo i narod kome pripada. Na novo ime te{ko je pristao, jer su to zahtevali wegovi menaxeri i producenti, jer je Sekulovi} bilo krajwe te{ko izgovoriti. Ipak u filmovima u kojima je igrao, ime Sekulovi} je ~esto izgovarao on, jer je od scenarista traìo da neki od junaka nose to prezime. Poznato je da je bio privrèn srpskoj pravoslavnoj crkvi. U crkvi je kr{ten i dobio je ime \or|e. Pevao je u crkvenom horu, a crkvu je, kada je postao imu}an, veoma pomagao. Mladen je svoju qubav prema svom narodu sam iskazao re~ima: “Sre}an sam {to sam ro|en u srpskoj ku}i, {to sam kr{ten u srpskoj crkvi, {to je redovno pose}ujem, {to pevam u srpskom horu i {to mogu da kaèm da sam Srbin”. – Ja sam se tako nekoliko puta godi{we pojavqivao na toj bini u crkvi, gde sam, `goqav kakav sam bio, glumio zlog Tur~ina s velikim crnim brcima. Podigao bih ma~ i vikao „Napred!“, a za mnom bi u juri{ krenulo jo{ troje mr{ave dece. Tako je po~ela moja gluma~ka karijera – se}ao se Mladen Sekulovi} svoje mladosti. Krajem tridesetih, bio je |ak „Gudmanove gluma~ke {kole“, kada je upoznao Marlona Branda, a potom i Kirka Daglasa. Prvi put je sa Brandom glumio u „Kafani pored puta“, a potom i u legendarnom filmu „Tramvaj zvani èqa“. Afirmisao se TV serijom „Ulice San Franciska“, u ulozi detektiva, ali je popularnost stekao kada je postao „Skag“, borbedni ameri~ki radnik u trosatnom TV filmu. Malden, uvek kada je bio u prilici da se javno obrati, gotovo uvek je koristio priliku da istakne svoje srpsko poreklo.

Bio je veliki srpski patriota, ali nije bio nacionalista u nekom ru`nom smislu, a jo{ mawe {ovinista. Voleo je sve narode sveta. Na jedan poziv predstavnika biv{e Jugoslavije, koji mu je preneo blizak prijateq Dan Tana (Danilo Tanasijevi}), da pozdravi veliki me|unarodni skup u Wujorku, Karl Malden je to sa zadovoqstvom u~inio. U svom obra}awu najpre je istakao svoje srpsko poreklo i zadovoqstvo {to pripada tom narodu. Neki visoki funkcioneri su mu to veoma zamerili i obeleìli ga kao nacionalistu, kome je stavqena zabrana dolaska u zemqu wegovog porekla. Ta zabrana mu je skinuta tek kada je trebao da do|e u Jugoslaviju, na snimawe filma “Suton”, po~etkom 80-tih pro{log veka i taj problem je re{en uz posredovawe najvi{ih predstavnika dve dràve. Film je sniman u Istri, a tom prilikom posetio je glavni srpski grad – Beograd, a potom i rodnu Bile}u, odakle mu je otac Petar i gde ve~no po~ivaju wegovi najbliì. Se}awa na te dane rado je evocirao prilikom susreta sa na{im qudima. “Koliko god da sam hteo da budem obi~an ameri~ki klinac, ose}ao sam se kao autsajder, razapet izme|u mog srpskog doma i ostatka sveta. Lojalnost srpskom poreklu bila je najve}a vrednost u domu moga oca. Bio je po{tovan vo|a srpske zajednice i opsednut time da bude dobar Srbin, da pomaè qudima u okolini da budu dobri Srbi”, napisao je Malden svojevremeno o srpskom poreklu i korenima. M. T.

NA GROBU SVETOG NIKOLE U BARIJU, U ITALIJI, STOJI IKONA NEMAWI]A:

Sazidali su kapelu od srebra i zlata

Dana{wa predstava lika Svetog Nikole, koja je prihva}ena u celom svetu zasniva se na srpskoj ikoni! Zanimqivo je da katoli~ka bazilika Svetog Nikole u Bariju koja ~uva mo{ti Svetog Nikole i danas ima pravoslavnu kapelu, pa ~ak i delimi~nu autonomiju od apsolutne papske vlasti, zahvaquju}i neprocewivo vrednim darovima Nemawi}a. Dana{wa predstava Svetog Nikole, koja je prihva}ena u celom svetu zasniva se na srpskoj ikoni koju je Bariju poklonio Stefan De~anski! Po predawu, na tu ikonu verno je prenet sve~ev lik nacrtan na saboru u Nikeji,

{to ukazuje na to da su Nemawi}i u riznici imali originalno dragoceno delo. Zato je i srpska ikona smatrana ~udotvornom, pa do danas stoji iznad velike ~asne trapeze koja pokriva grob Svetog Nikole, a na~iwena je od srebra koje je poklonio kraq Milutin. O darovima Uro{a Drugog Milutina, najmo}nijeg vladara Balkanskog poluostrva, svedo~i zapis letopisca Beatila: „Leta gospodweg 1319. juna meseca, drugog indikta, Uro{ Kraq Ra{ke, Dukqe, Albanije, Bugarske i jadranskog pomorja sve do reke velikog Dunava, ovu ~asnu trapezu, veliku srebrnu ikonu, lampe i velike srebrne kandelabre dao je na~initi u Slavu Bo`ju i wegovog bla`enog Nikolaja. Obrad iz Kotora, sin Silave i maestro ovo delo je na~inio po nalogu pomenutog Kraqa“. Danas, na`alost, vi{e nema Milutinove kapele koja je od poda do plafona bila na~iwena od plo~a glame, me{avine srebra i zlata koja se proizvodila samo u sredwovekovnoj Srbiji. U wenom sredi{tu nalazio se

Srebrom opto~ena srpska ikona, dar Stefana De~anskog i dan danas stoji iznad velike ~asne trapeze koja pokriva grob Svetog Nikole

grob Svetog Nikole pod ~asnom trapezom koju su krasili brojni reqefi s biblijskim predstavama. ^udesnu prostoriju nezamislive vrednosti osvetqavali su plamenovi dvadesetak ogromnih srebrno-zlatnih kandila i sve}waka qudske visine. Milutinovu kapelu po~eo je da uni{tava 1481. kraq Ferante Prvi Aragonski, koji je deo isekao i pretopio da bi srebrom isplatio svoje vojnike najamnike. Kra|u su nastavili velika{i i

pojedini biskupi koji su deo po deo uni{tili srpsko remek-delo. Hroni~ari bazilike zabele`ili su da su po~inioce svetogr|a i wihove porodice posle toga pratile nesre}e. Barokna rekonstrukcija nikad nije dostigla slavu legendarne Milutinove ~asne trpeze. Krajem 20. veka ona je sklowena, a umetnici su napravili pribli`nu repliku srpskog originala. Ipak, jedan srpski poklon ostao je, osim zubom vremena, nedirnut od sredweg

veka: srebrom opto~ena ikona, dar Stefana De~anskog. „ûdesni obraz oca Nikolaja“ sa~uvan je pre svega zahvaquju}i stanovni{tvu Barija, koje je smatralo srpsku ikonu za{titnicom grada. Letopisac Beatilo ostavio je svedo~anstvo da je ~uvana posebno za{ti}enom delu srebrne kapele odakle je izno{ena samo u najteìm vremenima: „Velika Uro{eva ikona ~uva se s velikim oboàvawem u tajnoj kapeli trezora sa svetim relikvijama i odatle je nikada ne iznose, osim u retkim prilikama kada nastane velika su{a ili se dese prevelike ki{e. I pravo je ~udo videti da uvek kada se velika sveta ikona javno izloì narodu, koji pla~e i kli~e, odjednom po~nu da padaju ili prestanu ki{e, zavisno od potrebe.“ Car Du{an je odrào tradiciju porodice i poklonio bazilici porez od 200 perpera, koji je Srbiji pla}ao Dubrovnik. âk i posle propasti srpske sredwovekovne dràve Srbi su prema mogu}nostima jo{ dugo nastavili da daruju hram u Bariju. R. N.

MOZAIK

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Sti`e vam nov~ani priliv, ali istovremeno i dodatni tro{kovi. Pored ovoga, planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u proteklom periodu bili previ{e opu{teni jer ste trenutnu kriznu situaciju shvatali neozbiqno. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Drìte se daqe od ozbiqnih tema jer se svaka moè razviti u sukob, naro~ito ako je to ne{to {to datira iz pro{losti. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i sa~ekajte povoqniji period. QUBAV: Nestabilno raspoloèwe moè da vas navede na {tetne postupke. Uskoro }e se okolnosti promeniti, pa nije pametno sada uvoditi novine u odnosu s partnerom. ZDRAVQE: ûvajte se gripa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Intenzivirawe svih odnosa mogu biti prezahtevni za vas, pa i to moè rezultirati nekontrolisanim izlivom besa kojem ste ovih dana skloni. Tenzija dolazi iz va{ih strahova koje sve teè savladavate. QUBAV: Osetqivi ste na sve {to ~ujete, ~ak i ako neko opisuje svoje simptome, istovremeno ih i vi doìvqavate. Do kraja nedeqe tenzija moè popustiti. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Zna~ajnu sumu novca mo`ete potro{iti na nepotrebne namirnice iako bi bilo mudrije da to odlo`ite jer ne znate koliko }e kriza potrajati. Ukoliko ste u~esnik u saobra}aju, budite oprezni. QUBAV: Da biste obuzdali potrebu za slobodom neophodno je da prona|ete na~in da se bar na nekoliko sati dnevno osamite, makar stavili slu{alice na u{i. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: O~ekujete va`nu odluku, ali ona ne stiè. Neki qudi su vam nehotice preneli pogre{nu informaciju. Naoruàjte se strpqewem i nekako izdrìte ovaj period jer uskoro stiè nagove{taj promena. QUBAV: Jedna faza va{e qubavne veze prolazi i krajwe je vreme da razmislite o slede}em koraku. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Rasplinuli ste se na mnogo strana. Mnogo toga ste zapo~eli, mnogo je malih projekata koji vam se dopadaju, ali ni jedan nije sam po sebi vredan da se samo wemu posvetite. QUBAV: Partneru prepu{tate inicijativu. Mo`da be`ite od odgovornosti jer ste umorni. Svesni ste da situacija mo`e trajno poremetiti odnose s bli`wima ali, ipak, to vas ne pokre}e. ZDRAVQE: Kontroli{ite apetit.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Niste sigurni u kom smeru da nastavite daqe, pa vam ta dilema mo`e izazvati velike nedoumice. Nemate mnogo vremena za kolebawe, morate brzo delovati. QUBAV: Prepuni ste pozitivne energije. Od problema se branite ma{tawem i planirawem budu}nosti. ^ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni sve dok se kriza ne zavr{i. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Sve {to smislite da biste mogli da radite, nekako te{ko ide. Trenutne te{ko}e shvatite kao lekciju kojom u~ite kako da odvojite bitno od nebitnog. QUBAV: S uku}anima budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako oni insistiraju na te{kim temama. Skloni ste preuveli~avawu svega. Ako podlegnete pritisku, predstoji vam kriza. ZDRAVQE: Oprezno s lekovima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve ovo {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: [ta god uradili i kako god se postavili, ovih dana vas krive za sve. Osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. Pazite kome se poveravate. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Pod velikim ste pritiskom jer se bliì trenutak kada }ete morati da donesete va`nu odluku. Na vama je da prona|ete na~in kako da svoje postupke opravdate. QUBAV: Podr{ka porodice vam je od velike va`nosti, naro~ito sada kada ste pod ogromnim pritiskom jer morate da donesete odluku koja ima ìvotnu va`nost. Uskoro }ete partneru biti vaàn oslonac. ZDRAVQE: Naspavajte se.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Stiè interesantan predlog koji u sebi sadrì neka nova re{ewa. Ipak, budite pa`qivi jer osoba koja predstavqa autoritet moè prevideti neke detaqe. QUBAV: U porodici je izvor ìvota. Budu}i da ste usmereni na wu, imate poja~anu potrebu da sve drìte pod kontrolom. Preterana briga o svima i svemu moè izazvati ozbiqan pad raspoloèwa i premor. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Sve se razvija kako treba, ali se vi, ipak, ose}ate sputano i zarobqeno. Dobra strana takvog aspekta je u tome {to vi pod pritiskom sjajno funkcioni{ete. QUBAV: Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ^uvajte se skandala jer koliko god budete obazrivi, va{e tajne namere }e biti razotkrivene. ZDRAVQE: Nervoza.

Po`ar na Svetoj Gori, zapalio se skit Svetog Vasilija Na Svetoj Gori se zapalio skit Svetog Vasilija. Direktor zadu`bine manastira Hilandar Milivoje Ran|i} potvrdio je da je gorela kelija jednog monaha, koji je tamo boravio. Brzom reakcijom vatrogasaca i hilandarskih monaha, sa tri vozila, po`ar je lokalizovan. Niko nije stradao i objekat nije pretrpeo ve}u materijalnu {tetu.

Po`arom nisu ugro`eni crkva iz 14. veka i ostaci palate i kule kraqa Milutina. Re~ je o utvr|ewu Hrusija na obali mora, tri kilometra udaqenom od manastira Hilandar, koje, prema dugoro~nom planu, treba da bude obnovqeno. Hrusija je malo, zasebno utvr|ewe na obali mora sa visokom kulom, na ~ijem je vrhu, dok

nije sru{ena, bila kapela posve}ena Svetom Spasu. Izgra|eno je nakon {to je hilandarski iguman Kirijak zamolio kraqa Milutina da, zbog velike opasnosti od gusara, obezbedi manastir sa mora. U dvori{tu utvr|ewa je Milutinov sin, kraq Stefan De~anski u tre}oj deceniji 14. veka sagradio hram s trodelnim oltarskim prostorom, jednom kupolom i pripratom. Posvetio ga je Svetom Vasiliju, zbog ~ega se od tog vremena Hrusija naziva i Sveti Vasilije. S obzirom na to da su uz hram i kulu izgra|ene i kelije u koje su se nastanili monasi, kula je danas skit manastira Hilandar. Skitovi predstavqaju skup kelija, koje se formiraju u okviru jednog manastira, i u kojem `ive mawa mona{ka bratstva. S. G.

Hranu nam dostavqaju Uzbekistanci, stare ~uvaju Filipinci, puteve grade Turci, Kinezi mostove... Srbija kuburi sa radnom snagom, a to se ve} sad vidi kod ugostiteqa, neimara i na terenu jednog od trenutno najpopularnijih biznisa dostavi hrane

Hranu nam dostavqaju Uzbekistanci, starce ~uvaju Filipinci, puteve grade Turci, Kinezi, a kako stvari stoje, uskoro mo`emo da o~ekujemo da nas i u restoranima i pekarama uslu`uju radnici sa drugog kraja planete.

Za na{u radnu kwiìcu, prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, sve vi{e su zainteresovani radnici iz inostranstva. Oni su u 2021. izdali oko 18.000 dozvola za rad stranim dràvqanima, {to je za 30 odsto vi{e nego u 2020. Prema nezvani~nim informacijama, izme|u 10.000 i 15.000 qudi godi{we do|e da radi kod na{ih gazda, neki legalno, a drugi i "na crno". Najvi{e ih je u sektoru gra|evine, a od skora se mogu na}i i u sektoru dostave hrane. U agencijama koje se bave posredovawem u zapo{qavawu stranaca tvrde da provere potencijalnih radnika po~iwu jo{ pre dolaska u Srbiju uvidom u dokumenta da nisu osu|ivani i dokaza da nemaju problema sa organima gowewa. Me|utim, provere se nastavqaju i u Srbiji. Od prijave boravka da su na adresi koju pla}a kompanija koja ih zapo{qava, pa sve do poseta policije na prijavqene adrese. Nedostatak radne snage je, kaù, jedini razlog zbog kog se kompanije u Srbiji, posebno u Beogradu, odlu~uju da angaùju strance. Ovo se posledwe dve godine najboqe videlo na primeru rastu}eg trì{ta dostave hrane. Ve}ina na{ih qudi koja se trenutno bavi ovim zanimawem to radi kao dodatni posao, a stranim dràvqanima je to primarno. "Kao {to veliki broj konobara i kuvara iz Srbije leti radi

u Hrvatskoj i Gr~koj, tako i kod nas posao pronalaze radnici iz Nepala, Ukrajine, Turske i drugih dràva“, obja{wava jedan od vlasnika agencije. "S obzirom na ekonomski razvoj zemqe, ovakav trend }e se nastaviti." Dragoqub Raji}, koordinator Mreè za poslovnu podr{ku smatra da postoji vi{e razloga koji su doveli do ovakvog stawa na trì{tu rada. Po wemu jedan od osnovnih je pad prirodnog prira{taja, ali i sve boqi uslovi rada i ve}e zarade. "Mnogi su i vaspitani da ne rade za platu koja je po wima

Kamionxija kao pravnik Srpskom trì{tu nedostaju ne samo obi~ni radnici, ve} i visokoobrazovani kadrovi, smatra Dragoqub Raji}. "I dok voza~ kamiona u EU radi za platu od 800 do 1.000 evra, kod nas po~etnik diplomirani pravnik ili ekonomista, ako ima sre}e, moè da zaradi maksimalno 50.000 dinara. Problem je {to se na{ obrazovni sistem sada prilago|ava promenama u svetu iz 2010, a ~ak 40 odsto zanimawa iz 2000. godine vi{e ni ne postoji“, kaè Raji}. nedovoqna“, kaè sagovornik. "I daqe vladaju predrasude da ne treba raditi na zahtevnim i te{kim poslovima za koje nije potreban fakultet, ve} samo obuka. Mnogi poslodavci zato ’uvoze’ qude i pla}aju ih minimalcem, po{to na{i qudi za taj iznos ~esto ne èle da rade". On nagla{ava da nije ni ~udo {to na trafikama i u malim radwama stalno stoje oglasi za posao, po{to su mnogi spremni da za 5.000 dinara vi{e stalno mewaju radno mesto. "Stranci koji su nam na raspolagawu u svojim zemqama rade za najvi{e 200 dolara, a to im se ovde nudi bez problema. Kada jo{ dobiju i sme{taj, oni oberu~ke prihvataju angaòvawe u Srbiji“, isti~e Raji}. R. N.

Pove}an rizik za nastajawe raznih oboqewa: U nedavnom istraìvawu u kom je u~estvovalo 45 hiqada osoba, nau~nici su ustanovili da mawe od 6 ili vi{e od 9 sati dnevno znatno pove}avaju {anse za nastanak dijabetesa, gojaznosti, kardiovaskularnih oboqewa, mo`danog udara. Povi{eni krvni pritisak: Nedostatak uti~e na pove}awe krvnog pritiska, {to vremenom moè izazvati o{te}ewe sr~anog mi{i}a, arterija, bubrega, i slabqewe ili gubitak vida, i ostala brojna oboqewa. Slabqewe imunolo{kog sistema i smaweno dejstvo pojedinih vakcina: Vakcine su medicinski preparati koji sadrè materijal dobijen od mikroorganizama, obra|enih na poseban na~in kojim se uklawaju wihova infektivna svojstva, ali se kreira tako da telo uspe da stvori antitela i postane imuno na odre|ene bolesti ili oboqewa. Me|utim, istraìvawe prilikom kog je mereno prisustvo antitela pre i posle vakcine za hepatitis B, pokazalo je da je iscrpqenost slabi imunolo{ki sistem, pa telo nije u mogu}nosti da proizvede adekvatna antitela. Reakcija organizma bila je najmawe izraèna kod osoba koje su spavale mawe od 6 sati dnevno. Stres: Nedostatak sna uzrokuje pove}ano lu~ewe kortizola, hormona stresa. Ve}a stopa smrtnosti: Tri obimna istraìvawa pokazala su da su ve}e {anse da }e qudi, koji spavaju mawe od 5 sati dnevno, umreti iz bilo kog razloga.

DOMA]A KUJNA

ZDRAVQE ZRAVQE

êtvrtak 3.3.decembar februar êtvrtak 10. 2020. 27 êtvrtak februar2022. 2022. 27

NEDOSTATAK SNA:

objavqenom u magazinu "Sleep Medicine", pokazalo se da nedostatak sna negativno uti~e na reproduktivne hormone i smawuje {anse za za~e}e. Negativan uticaj na libido: San ili seks? Kada ste zaista iscrpqeni, te{ko da moète birati jer san sam pada na o~i. Gojaznost: Veliki broj istraìvawa pokazao je da nedostatak sna pospe{uje gomilawe kilograma. Ovaj problem nastaje usled poreme}aja lu~ewa grelina, hormona koji reguli{e apetit, i leptina, hormona koji suzbija glad, {to moè izazvati hroni~no prejedawe. Istraìvawa vr{ena na jednojaj~anim blizancima tako|e su pokazala da nedostatak sna uti~e na aktivirawe gena zaduènih za skladi{tewe masno}a u organizmu, ~ime se pove}ava rizik od gojaznosti. Emocionalno prejedawe: U nedavnom sitraìvawu u kom je u~estvovalo 114 studenata, nau~nici su ustanovili da su ve}e {anse da }emo pod sna`nim uticajem emocija posegnuti za hranom kada smo veoma umorni. Depresija: Znatno su ve}e {anse da }e se depresija javiti kod qudi koji pate od nesanice. Prevremeno starewe: Nedostatak sna uzrokuje poja~ano lu~ewe razli~itih hormona rasta, koji koì daju ~vrstinu i spre~avaju nastanak bora. Povi{en nivo kortizola izazva}e razlagawe kolagena, proteina koji koì pruà meko}u i elsati~nost. Suva koà: San pospe{uje hidrataciju koè kako se ne bi su{ila i perutala. S. G.

Najgori zdravstveni problemi koje izaziva malo sna! Negativan uticaj na kreativnost: Poznato je da mozak tokom sna spontano reorganizuje informacije, pa ne ~udi {to je toliko te{ko koncentrisati se i smi{qati nove ideje kada ste nenaspavani. Razdra`qivost: Dvogodi{we istraìvawe u kom je u~estvovalo 78 qudi pokazalo je da nedostatak sna poja~ava negativne emocije. Iscrpqenost, zapravo, ima daleko ve}i negativni uticaj na raspoloèwe nego na slabqewe kognitivnih i motori~kih ve{tina. Lo{iji rezultati na testovima: Istraìvawa su pokazala da su studenti, koji su najmawe spavali, imali gore rezultate na testovima od studenata koji

su spavali 8-9h dnevno. U mozgu se tokom sna odvijaju razli~iti ciklusi zahvaquju}i kojima informacije postaju deo trajne memorije. Tokom sna se tako|e usporavaju metabilizam i rad srca, kako bi se olak{alo odvijawe tih procesa. Lo{e odluke: Mnoge mo`dane oblasti igraju ulogu u dono{ewu ispravnih odluka, a nedostatak sna izaziva dvostruko smawewe wihove funkcije. Titrawe o~iju: Nedostatak sna izaziva nistagmus - ritmi~ke, nevoqne trzaje o~nih jabu~ica ~ak i kada se glava ne pomera. Negativan uticaj na plodnost: Nau~nici jo{ uvek nisu doneli definitivni zakqu~ak ali, prema istra`ivawu

Evo {ta treba da radite ako imate

NIZAK PRITISAK! Recept

Pohovani osli} sa povr}em 1 kg filea osli}a 400 g {argarepe 200-300 g crnog luka 4 ka{ike ke~apa ili paradajz soka 2 lovorova lista 4-6 bibera u zrnu

Ako ste ~esto umorni, nedostaje vam energija i vrti vam se u glavi, verovatno imate hipotenziju. Visina krvnog pritiska uglavnom je genetski predisponirana. Zato nije retko da neki qudi ~itavog ìvota imaju nizak pritisak, odnosno onaj koji je niì od 120 sa 80. Problemi sa niskim pritiskom naro~ito su izraèni tokom naglih promena iz hladnog u toplo vreme, kakve su ovih meseci veoma ~este. - Toplota izaziva {irewe krvnih sudova pa krv beì u periferne delove tela i pritisak dodatno pada. Onda se javqaju simptomi poput pospanosti, bezvoqnosti, nestabilnosti, gubitka ravnoteè, rasejanosti, {to moè biti vrlo neprijatno. Naro~ito bi trebalo da se ~uvaju stariji qudi koji usled sniènog krvnog pritiska ~esto padaju, dobijaju prelome i mogu ozbiqno da se povrede. Nizak pritisak ~e{}e imaju ène, naro~ito one u sredwim godinama, i wima se prevashodno savetuje da vode

ra~una o ishrani i da ne drè strogo dijete. Hipotenzija moè da se javi i kao posledica dehidracije, depresije, kardiovaskularnih bolesti, bakterijske infekcije. Kako simptomi niskog pritiska naj~e{}e nastaju zbog smawenog dotoka krvi, trebalo bi da poboq{a cirkulaciju. - Nizak pritisak moè da se reguli{e uno{ewem dovoqne koli~ine te~nosti i soli. Tako pomaè da se voda zadrì u organizmu. Korisno je popiti jednu ~a{u crnog vina pred ru~ak i jednu pred ve~eru, jer je crno vino bogato flavonoidima i dobar je antioksidans, pa sluì i kao lek za hipotenziju. Treba unositi {to vi{e napitaka, ne previ{e zasla|enih sokova, supa i ~orbi - savetuju doktori. Oni sa niìm pritiskom mogu da pomognu i umereno hladan tu{ posle ustajawa. Tako|e, pritisak je najniì u prvom satu nakon jela, ali ovaj problem umawite ako jedete ~e{}e i mawe obroke.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Priprema: Priprema: File posolite i pobiberite, pa uvaqajte u bra{no. Ispr`ite na uqu. Crni luk i {argarepu narendajte i propr`ite. Dodajte i ke~ap, lepo prome{ajte. Sklonite sa vatre. U tepsiju koju ste premazali uqem pore|ajte ribu, preko rasporedite povr}e. Stavite lovorov list i biber i pokrijte folijom. Pecite na 180°C oko 30 minuta.

^ia semenke, nastaju od cvetne biqke iz vrste mente. Ime ~ia dolazi od re~i ~ian {to zna~i uqevito. Karakteristike: seme je uobi~ajeno malo i ovalnog oblika. Dijametralno su pribli`ne veli~ine od 1mm, neobi~ne kombinacije boja braon, crne, sive i bele. Za{to treba konzumirati ~ia seme? 2 supene ka{ike ~ia semena daju oko 7gr vlakana, 5gr omega 3 masnih kiselina, 4gr proteina i 250 mgr kalcijuma Omega 3 masne kiseline - je dobro unositi zbog kardiovaskularnog zdravqa, pa se preporu~ije kod sr~anih bolesnika. Tako|e je poznato da kori{}ewem ~ia semenki koje sadr`e u sebi omega 3, da smawuje rizik od sr~anih bolesti, kao i da smawuje krvni pritisak i nivo holesterola.

ÎWENICE O NISKOM PRITISKU z Niskim krvnim pritiskom smatra se svaki koji je niì od 80 za dowi i 120 za gorwi. z Hroni~no nizak krvni pritisak prepoznaje se po stalnom umoru, povremenim vrtoglavicama, rasejanosti i bezvoqnosti. z Nizak pritisak naj~e{}i je kod èna u tridesetim, ~etrdesetim i pedesetim godinama. z Tu{irawe hladnijom vodom i ~e{}i a mawi obroci tako|e su delotvorni kod hipotenzije. z Voda, slane supe i posoqena hrana najboqi su prirodni lek za nizak pritisak.

Le~ewe biqem îa semenke (Salvia hispanica) Proteini - naj~e{~a zabluda je da proteine moèmo na}i samo u mahunarkama i mesu. Svako ~ia seme ima pribli`no 20% proteina. Ne samo da pruà energiju ve} }ete unosom ~ia semenki produìti izdr`qivost i pove}ati staminu. S toga je vrlo preporu~qivo kori{}ewe ~ia semenki kod sportista i rekreativaca. Vlakna - ~ia semena sadrì oko 25% dijetetskih vlakana. Ove semenke se lako

vare jer za razliku od lana ne moraju da se samequ pre jela. Kalcijum - ~ia semenke sadrè 2% vi{e kalcijuma od mleka Otklawa bol - ~ia semenke tako|e otklawaju bol u zglobovima. Poboq{ava raspoloèwe - ~ia semenke imaju antidepresivne efekte. Bez glutena - Sjajna novost za osobe alergi~ne na gluten jer mogu da koriste ~ia semenke bez ograni~ewa jer ne sadrè gluten i vrlo nizak nivo natrijuma. Pored svega prethodno nabrojanog u ~ia semenkama se nalazi Vitamin B, kao i bakar, magnezijum, mangan, vitamin B3, fosfor i cink.

28 ^etvrtak 3. februar februar 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 ROD KOJI DONESE BIQKA

DIVNI, KRASNI GRAD U UAE

LONGITUDA REOMIR

MATICA SRPSKA (SKR.)

VULKAN NA PREPE^EN MESTO U SICILIJI HLEB DANSKOJ

KOVIN

PREFIKS U SLO@ENICAMA LUKSEMBURG

AVANTURA VOJNA NAUKA NI@A STRU^NA SPREMA UKRASNA BIQKA

URUGVAJ PUSTIWACI (GR^.) OPREZNOST MA\ARSKI VIKIN[KI RATNI OTKINUTI KOMPOZI- BROD NA PLOD SA TOR, BELA JEDRA DRVETA

RO[TIQ (ENGL.) LEKAR KOJI VR[I PORO\AJE

Sr Gl pski as

GLUMAC DELON RADNA ORGANIZACIJA

KRAQ TIRANIN SARAKUZE RKAWE

JEDNA NOTA

AGROINDUSTRIJSKI KOMBINAT NEMA^KI SRPSKO TV VODIPISAC, @ENSKO TEQKA, AHIM IME POPOV

ARAPSKO MU[KO IME NOVI SAD

RADIJUM 28. SLOVO AZBUKE

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE SPORTSKI ^AMAC

VOLUMEN

ONA KOJA PRODAJE SIR RVA^KI SAVEZ

OBRNUTI

MOLIBDEN ZAVR[ITI TKAWE PARA]IN

GROFOVIJA U ENGLESKOJ

IN\IJA AMPER

ISKORI[]AVATI (LAT.) TEMPERATURA

ZA^INSKA BIQKA, ANASON INDONE@ANSKO OSTRVO

IZVR[NI KOMITET (SKR.)

NAGNUTO, UKOSO

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 ODISEJEVO OSTRVO

GRAD U TEKSASU

AMERI^KA GRUPA INDONELETOPIS PEVA^ICA, NARODA U @ANSKO DONA GANI OSTRVQE

OBIM

SRPSKA REVOLUCIONARKA

JEDNA HUMANITARNA ORGANIZACIJA

NAZIV

KELVIN

20. I 30. SLOVO AZBUKE

POZNATI SRPSKI XEZER, GUT

MESTO KOD VAQEVA

UPITNA ZAMENICA U^INITI MOKRIM, NAMO^ITI

SREMSKA MITROVICA PRESTATI BIV[A @ALITI PEVA^ICA, NEVENA

[ALA DOSETKA LIRSKE PESME (ITAL.)

GLUMICA HATAVEJ BIV[I ITAL. FUDBALER ANTONIO

OZNAKA ZA TV REKLAME ISTOK

SABQA NEMA^KE IZRADE

POSAO AMERI^KI GLUMAC WUMEN

RASPORED DANA U GODINI (MN.) DEO SAUDIJSKE ARABIJE

CENTRALNI ORGAN KRVNOG ENERGIJA NOVI SAD SISTEMA VOLUMEN

SIMENS KIRI

VRSTA JESTIVE GQIVE

JAPANSKI GRAD NA OSTRVU HON[U

11. I 18. SLOVO ZBUKE MESTO U BOSNI KOD VISOKOG NEMA^KI MUZIKOLOG ADOLF \AVO, VRAG

DEO PODMORNICE PRI^E SA @IVOTIWAMA

PLANINSKI VRH U TUNISU GRAM

OSMI MESEC U GODINI

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE SRPSKA BALERINA SEVER SVE^ANA PESMA

TUNIS MAWI DEO NEKE TERITORIJE 3. SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

FOLK PEVA^, LUKAS

1 2 3 4 5 6 7

S nad pejz da k

GRADI LUKA U ^ILEU

OSTRVO U JADRANSKOM MORU

AMERI^KI PISAC, STIVENS (1879-1955)

BIV[I STARI ENGLESKI NEMA^KI LI^NA ZAKONIK PISAC, FUDBALER, ZAMENICA BRAMANA U SOMERSET GERO INDIJI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

VRSTA VODENE BIQKE (MN.)

GIMNAZIJA

CRNOGORSKI FUDBALER, MIRKO ANTIMON

URANIJUM

PRODUKTI DESTILACIJE KULON

SUMPOR POND @IVI STVOR

IMAGINARNA JEDINICA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

PLATINA

Skandinavka 1: VODORAVNO L, PREDMETAK, MOM, L, PUSTOLOVINA, OLIB, NSS, ALEN, DO, AGATOKLE, U, GRIL, OPREZ, AIK, ABDULA, RA, V, ALEKSANDAR BER^EK, OKRENUT, SIPARKA, MO, LANKA[IR, OTKATI, IN, ANIS, EKSPLOATISATI, SUMATRA, NAKRIVO, IK Skandinavka 2: VODORAVNO S, IDA SABO, CRVENI KRST, TANAKA, VIC, SM, [TA, ALAMANKA, EPP, EN, JO, KALENDARI, RAD, ABER, ASIR, ANG, PERISKOP, GOCA BO@INOVSKA, SOWA LAPATANOV, TN, S, LOTOSI, G, REON, IVANI], U, V, DESTILATI, S, ACA, BI]E, I, PT Ukr{tenica: VODORAVNO INSTRUMENTARKA, Z, PROLETER, PST, PRODANOVI], AE, REMIZIRATI, MN, ]ATINICE, OLEAT, AVA, ATA, ONISKA, RANG, I, ANIMIST

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Bolni~arka koja se stara o instrumentima pri operaciji, 2. Oznaka za zapad - Biv{i fudbalski klub iz Zrewanina - Uzvik za uti{avawe, 3. Srpski politi~ar i kwièvnik, Ja{a (1867-1948) - Prvi i drugi vokal, 4. Zavr{iti igru remijem - Mnoìna (skr.), 5. ]atina èna (mn.) - Slika ra|ena uqem (lat.), 6. Pokojna ameri~ka glumica Gardner - Atanasija kra}e - Prili~no niska, 7. Stepen, ~in (franc.) - Sastavni veznik - Pristalica animizma. USPRAVNO: 1. Jedan predlog - Korist, dobit (turc.), 2. Oznaka za neper - Ravna linija, 3. Ume{an, ve{t, 4. Koji se sporo i lewo kre}u - Oznaka za gram. 5. Obiqe plodova (pokr.), 6. Stupati u neku prostoriju, 7. Vrsta hartije od vrednosti, 8. Italijanski reìser Skola Oznaka za amper, 9. Reka u Rusiji, otoka jezera Ladoga - Li~na zamenica, 10. Vrsta vodozemca (mn.), 11. Oznaka za amper - Vrsta podnog prostira~a, 12. Susedna slova azbuke - Mesto u Nigeriji, 13. [vajcarski fudbalski klub, 14. Poku{aj ubistva poznate li~nosti.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 29 ^etvrtak februar 2022.

Pewa~ koji se popeo do vrha xinovskog drveta

Sekvoje, {umski xinovi

Mala crvena ta~kica na slici levo je pewa~ koji se sprema da se pridru`i kolegi koji je visoko na sekvoji

Na blagoj padini iznad raskrsnice {umskih puteva u Sekvoja nacionalnom parku, na vi{e od 2.000 metara nadmorske visine u ju`noj Siera Nevadi, izdiè se neobi~no visoko drvo. Stablo mu je boje crvene r|e, prekriveno dubokim slojevima izbrazdane kore, a osnova mu je pre~nika vi{e od osam metara. Od traèwa wegovog vrtoglavog vrha, ili poku{aja da se sagleda oblik wegove kro{we, verovatno bi vam utrnuo vrat. Ovo drvo je toliko visoko da ga je veoma te{ko sagledati celog. Wegovo ime je Predsednik – naziv koji su mu pre 90 godina dali qudi koji su mu se divili. To je ogromna sekvoja, pripadnik vrste Sequoiadendron giganteum, jedne od samo nekoliko vrsta koje su opstale do danas. Predsednik nije ba{ najve}e drvo na celom svetu. Ali je zato drugo po veli~ini. Stiv Silet i kolege, istraìva~i sa Hambolt Stejt univerziteta u Americi, potvrdili su da je Predsednik

Sekvoja nazvana "Predsednik", ima vi{e od 1.500 kubnih metara drveta i kore. Sa svojih 3.200 godina starosti, ova stara zver jo{ uvek raste drugi na listi najve}eg drve}a ikada izmerenog. Wegovo visoko stablo, pro{arano tragovima udaraca muwa, se uzdiè do visine od oko 75 metara. Predsednik na sebi ima oko dve milijarde listova. Ono po ~emu je drve}e posebno jeste to {to, za razliku od ìvotiwa, ne prestaje da raste kada doìvi stadium polne zrelosti. Drve}e nema potrebu za kretawem i oja~ava svoju strukturu konstantnim rastom korena. S obzirom na to da je imperativ konstantno se kretati ka izvoru svetlosti, vremenom drvo postaje veoma veliko i nastavqa da raste. Gigantske sekvoje su ogromne zato {to su veoma, veoma stare.

Sekvoje dostiù duboku starost zato {to preìvqavaju sve faktore koji bi mogli da ih ubiju. Suvi{e su jake da bi ih vetar oborio. Wihova sr` i kora ispuwene su taninskim kiselinama i drugim hemijskim supstancama koje {tite od gqivi~ne truleì. Bube koje napadaju stablo im ni{ta ne mogu. Wihova ~vrsta kora otporna je na vatru. [umski poàri su, {tavi{e, korisni za populaciju sekvoja jer spaquju druge vrste drve}a koje predstavqaju konkurenciju za svetlost i uzimawe hranqivih namirnica iz zemqi{ta, iza sebe ostavqaju}i plodnu zemqu prekrivenu pepelom, u kojoj sadnice sekvoje jo{ boqe uspevaju. Udarci muwe po-

vre|uju velike stare sekvoje, ali ih obi~no ne ubijaju. Tako one opstaju milenijumima, postaju}i sve ve}e i starije. Jedan od faktora koji ubija sekvoje je, naravno, se~a drve}a za qudsku upotrebu. Tokom devetnaestog i dvadesetog veka brojne gigantske sekvoje pale su pod qudskom rukom. Ali stablo ovih starih giganata je toliko krto da prilikom pada sa velikih visina wegovi delovi postaju opiqci i mogu se upotrebiti jedino kao drvene ograde, potpora za rast gro`|a i drugi sitniji drveni proizvodi. Nacionalni park Sekvoja je osnovan 1980. godine i automobilski turizam je uskoro pokazao da su gigantske sekvoje

vrednije u jednom komadu. Velika prednost sekvoja jeste {to mogu da izdrè brojne mesece u hladnim uslovima. [tavi{e, one najboqe uspevaju u uslovima o{tre zime i ostaju jake pod teretom debelog sne`nog pokriva~a. Teìnu snega wihove masivne grane izdràvaju bez problema. Me|u iznena|uju}im otkri}ima wegovog tima nalazi se i ~iwenica da sa staro{}u ovo drve}e ne samo da je sve vi{e i {ire, ve} se i sama brzina wihovog rasta pove}ava. Stari velikan poput Predsednika svake godine poraste mnogo vi{e nego mlado drvo. Najvi{e rasta odvija se u samom stablu, koje se {iri, i u granama koje postaju sve debqe i ja~e. Ovo otkri}e se kosi sa prethodnim ube|ewima {umskih ekologa koji su smatrali da rast drveta opada sa staro{}u. Kako bi dokazali da ova do tada op{te prihva}ena premisa nije ispravna kada su sekvoje u pitawu, Silet i wegov tim uradili su {to na {ta se ni jedan ekolog do tada nije odvaìo: peli su se na ovo vrtoglavo visoko drve}e i premeravali wihov svaki centimetar. Kada su rezultate merewa uneli u matemati~ki model, do{li su do podatka da Predsednik ima vi{e od 1.500 kubnih metara drveta i kore i na taj na~in ustanovili da i sa svojih 3.200 godina ova stara zver jo{ uvek raste. Svake godine, nakon {est meseci zime i snega, Predsednik zapo~iwe sezonu rasta udi{u}i ogromne koli~ine ugqen-dioksida i vezuju}i ugqenik u celulozu, hemicelulozu i lignin. Nimalo lo{e za jednog starca... Upravo zbog wihove fascinantne izdr`qivosti u zimskim periodima, Majkl Nikols je odlu~io da napravi portret Predsednika zatrpanog snegom. Zajedno sa timom Siletovih asistenata i pewa~a stigao je u nacionalni park kada su naslage snega pored puteva bile visine oko ~etiri metra. Oka~ili su kanape oko Predsednika i obli`weg drveta kako bi uspeli da se popnu visoko sa foto aparatima. êkali su vedro nebo. A onda su po~eli da slikaju, i napravili fascinantne fotografije ovog ovog ogromnog drveta. S. G.

Kefir je najve}a ku}na ma~ka na svetu izgleda kao ris a pona{a se kao pas Mejn Kun iz Starog Oskola u Rusiji je verovatno najve}a ma~ka na svetu. Ima nepune dve godine, a ~ak se o~ekuje da jo{ poraste. Vlasnica Julija Minina mu je dala ime Kefir, zbog wegove ~iste bele dlake. - Svaki put kad neko nov u|e u ku}u pomisli od wega da je pas - na{alila se vlasnica. Ipak skroz opravdano, jer Kefir ima ~ak 12 kilograma, {to je tri puta vi{e od prose~ne ma~ke. Pohvalila se kako se uvek lepo pona{a i da je jako pametan. Minina pri~ao o Kefiru kao o svom detetu, a pravda se da je to zato {to ima specifi~an izgled i "qudski pogled". - Kada imamo goste, sva pa`wa pripada wemu i dopu{ta da ga svi maze. Mejn kun, kao {to mu i ime ka`e, dolazi iz dr`ave Mejn i smatra se jednom od nasjtarijih vrsta ma~ke u Severnoj

Americi. Bila je cewena zbog svojih lova~kih sposobnosti, dobila je nadimak "ne`ni div". Dràne su prete`no unutra i opisivali su ih kao razigrane ìvotiwe sa osobinama sli~nim psu. Dok se Savana ma~ke nisu pro{irile osamdesetih godina pro{log veka, Mejn kun je smatran najve}om pripitomqenom vrstom ma~ke. Prose~na teìna ove ma~ke je osam kilograma za mu`jake i pet za ènke, a mogu da dosegnu i duìnu do jedan metar, ukqu~uju}i rep. Ali Kefir odavno nije pose~an, i iako ima 12 kilograma, ima jo{ dve godine da raste. Ipak Milina ne moè da vodi isti ìvot kao i pre velike ma~ke. - Uve~e moè da bude ba{ naporan. Dok je bio ma~e nije mi smetao, ali sada je mnogo teì pa me ~esto budi u toku no}i - rekla je Julija. S. G.

SPORT

10.februar decembar 2020. ^etvrtak 3. 2022.

Joki} sam gura Denver do ~uda, da li moè da izdrì? Denver ponovo igra odli~nu ko{arku, a Nikola Joki} pruà partije na nezamislivom nivou, pa se nade o velikom rezultatu Nagetsa ove sezone ponovo podgrevaju.

Jasno je bilo da je Joki} i srce i du{a i mozak… ma sve u Denveru, ali je momak iz Sombora svoje igre podigao na nivo da nezadr`ivo hita ka drugoj uzastopnoj MVP nagradi.

„[UMADIJA“ U MILVOKIJU:

Igralo se kolo u NBA, Joki} odu{evqen zbog Srba Denver je ubedqivo savladao Milvoki Bakse na gostovawu rezultatom 136:100, a Nikola Joki} je odigrao jo{ jedan neverovatan me~, ovoga puta uz veliku podr{ku srpskih navija~a. Joki} je postigao 18 poena uz 15 asistencija {to mu je bio rekord sezone, a imao je i devet skokova, a u Milvokiju je wegov {ou posmatrao veliki broj srpskih navija~a. Tokom pauze izme|u dva poluvremena, nastupilo je i kultuno-umetni~ko dru{tvo [umadija koje je igralo splet srpskih kola, pa su se srpski navija~i odli~no zabavqali. U publici je bilo dosta srpskih navija~a, a jedna novinarka prebrojala je da je na tribinama videla ~ak 17 zastava Srbije. "Naravno, mnogo mi je zna~ilo, zna se koliko mi podr{ka qudi iz Srbije zna~i. Uvek je velika ~ast igrati ispred wih. Videti zastave, ~uti na{ jezik i navijawe, uvek je mnogo lepo", rekao je Joki}.

âk {est puta je u januaru zabeleìo trpl-dabl {to mu je drugi put u karijeri da u jednom mesecu ima takav u~inak. Samo je jo{ Vilt êmberlejn uspeo da u vi{e od jednog meseca uradi istu stvar, i to ~etiri puta, pa je jasno o kakvom se u~inku radi. Srbin je na osam me~eva zaredom u proseku imao tripl-dabl, beleìo je 29,3 poena, 13,1 skok i 10,5 asistencija, i u januaru apsolutno demolirao konkurenciju. Kao nagrada je stigao izbor u Ol-star petorku Zapada. Me|utim, nisu samo brojke Joki}a fascinantne, imaju 10 trijumfa na posledwih 13 me~eva, posledwi je pao {ampion Milvoki. To je podgrejalo nadu da bi ove sezone mogao da se ostvari dobar rezultat. Nagetsi su trenutno peti na Zapadu, a imaju dve pobede mawe i dve odigrane utakmice mawe od Jute koja se nalazi na poziciji koja garantuje prednost doma}eg terena u prvoj rundi. To je zna~ajano iz dva razloga. Prvo, prednost doma}eg terena zna~ajno pove}ava {anse da se ekipa do~epa polufinala, a drugo je eventualni povratak Xamala Mareja i Majkla Portera Juniora za plej-of. Wih dvojica su po~eli da treniraju posle povreda i procewuje se da bi mogli da budu spremni posle 1. aprila, taman pred po~etak borbe za titulu. Prednost doma}eg terena bi dala Denveru {ansu da uigra wih dvojicu za eventualno polufinale i tako dobiju neo~ekivanu pomo} u potencijalnom sudaru sa Finiksom ili Golden Stejtom koji bi trebalo da budu prvi u konferenciji. U pitawu su drugi i tre}i najboqi igra~ ekipe oko kojih su uz Joki}a gra|ene {ampionske ambicije. Denver, me|utim, i bez wih igra solidno. Ambicijie rastu iz dana u dan, a ono {to prikazuje Joki} samo po sebi je dovoqno za mnogo optimizma. Ako ih zdravqe bude posluìlo, Denver bi mogao da istakne i kandidaturu za titulu, mo`da ne ove sezone, ali slede}e. âk i da se to ne desi, sve neda}e koje su im se dogodile donele su da se neki igra~i dodatno isprofili{u i da se napravi sjajna baza. N. R.

IZVU^ENI PAROVI KUPA RADIVOJA KORA]A

Derbi mogu} tek u finalu Odr`an je `reb za Kup Radivoja Kora}a i poznato je ko se sa kim ukr{ta u zavr{nici turnira za "@u}kovu levicu". Aktuelni osvaja~ Crvena zvezda }e igrati protiv Radni~kog iz Kragujevca u ~etvrtfinalu, Partizan }e igrati protiv Borca iz Zemuna. Mega i Zlatibor igraju u ~etvrtfinalu, Borac iz ^a~ka }e se ukrstiti sa FMP-om iz @eleznika. Potencijalno polufinale igraju Zvezda i Mega, ako favoriti ispune o~ekivawa, ali i Partizan FMP, {to zna~i da ve~iti rivali ne mogu da igraju me|usobni me~ pre finala. Zavr{nica Kupa se igra u Ni{u, godinu dana nakon {to ju je ugostio novosadski Spens. Crvena zvezda i Radni~ki igraju 17. februara

od 18 ~asova, Mega i Zlatibor od 21 sat. Dan kasnije igraju Partizan i Borac iz Zemuna od 21 sat, a pre wih }e na teren FMP i Borac iz ^a~ka. Polufinala su 19. februara na programu od 17 i 21 sat, dok se finale igra 20. februara u ve~erwem terminu od 21 sat.

POTPUNA DOMINACIJA:

Filip Filipovi} izabran za najboqeg vaterpolistu Evrope Legendarni kapiten Srbije Filip Filipovi} progla{en je za najboqeg vaterpolistu Evrope za 2021. godinu u izboru Evropske pliva~ke federacije (LEN), preneo je Vaterpolo savez Srbije. Filipovi} je prethodno izabran i za najboqeg igra~a sveta od strane FINA i najboqeg sportistu Srbije u izboru Olimpijskog komiteta Srbije. Filipovi} je blistao na Olimpijskim igrama u Tokiju, bio pravi vo|a reprezentacije na putu do drugog olimpijskog zlata.rogla{en je za MVP turnira, drugi put u karijeri, dok je sa Solnokom je osvojio Evro kup i nacinalne trofeje. Biv{i kapiten Srbije peti put izabran za najboqeg igra~a Evrope. Priznawa se dodequju od 2008. godine, a sa tolikim brojem priznawa srpski vaterpolista je rekorder u konkurenciji vaterpolista.

TOM BREJDI IDE U PENZIJU

Ameri~ki fudbal ostao bez najve}eg igra~a u istoriji Tom Brejdi, najve}i igra~ ameri~kog fudbala u istoriji tog sporta povla~i se i ide u penziju. Ovu informaciju objavio je poznati ameri~ki insajder Adam [efter. Brejdi je odigrao 22 sezone u NFL ligi, od ~ega 20 sezona u Wu Ingland Petriotsima, a posledwe me~eve kao kvoterbek Tampa Bej Bakanirsa. Brejdi je ro|en tre}eg avgusta 1977. godine i biran je kao 199. pik u {estoj rundi drafta 2000. godine. Po~eo je ubrzo da pokazuje zbog ~ega }e kasnije dobiti priznawe kao jedna od najve}ih "kra|a" sa drafta. Ve} u drugoj sezoni je postao startni kvoterbek i karijera je od tada i{la uzlaznom putawom. Brejdi je Petriotse vodio do 17 priznawa prvaka divizije, a tokom karijere je osvojio ~ak sedam Superboul titula. Pet puta je bio MVP Superboula, triput je bio MVP lige (2007, 2010. i 2017. godine), dva puta najboqi ofanzivni igra~ lige. Jednom je pokupio i priznawe povratnika godine nakon povrede kolena iz 2008, ima 15 pro boulova, bio je lider u dodavawima, a ima i brojnih drugih priznawa iza sebe. Ostaje upam}en i po tome {to je kao sredwo{kolac bio izrazito talentovan u bejzbolu, pa mu se jo{ tada predvi|ala karijera u tom sportu. Umesto toga, postao je zasigurno najve}i u istoriji ameri~kog fudbala koji je, prema pisawu ameri~kih medija, odlu~io da o penziji }uti dok Superboul ne pro|e.

MADRI\ANI ZAVR[ILI POSAO:

Mbape od juna u Realu

Real Madrid i jedna od prvih violina Pari Sen @ermena su postigli kona~an dogovor, pa }e Kilijan Mbape ovog leta, ta~nije u junu, na stadion "Santjago Bernabeu". Najve}i klub na svetu je blizu potpune rekonstrukcije svog stadiona, ali je vi{e nego o~igledno da }e i sastav tima pretrpeti zna~ajne promene. Mbape }e biti najzvu~nije, ali i najskupqe poja~awe Madri|ana u ~ije redove stiè kao slobodan igra~, jer nije èleo da produì ugovor sa Pariànima. [panski mediji su ju~e otkrili da je Real ponudio godi{wu platu 23-godi{wem Francuzu od neverovatnih 50 miliona evra bruto, odnosno skoro 25 miliona, po{to je u [paniji porez na plate fudbalera skoro 50 odsto. Raduju se navija~i Reala, a tugova}e u Parizu, jer je PS@ mogao velike pare da zaradi pre {est meseci, kada je Real bio spreman da dovede Mbapea u svoje redove. Koliko je vrhunski igra~ bio tvrdokoran u svojoj odluci da pre|e u Real, govori i podatak da je odbio platu od 45 miliona evra po sezoni do 2024.

SPORT

^etvrtak 10.3.decembar 2020. 31 ^etvrtak februar 2022.

Tri stvari zbog kojih }e se pamtiti transfer Vlahovi}a u Juventus Srpski fudbaler Du{an Vlahovi} pre{ao je pred vikend u Juventus i okon~ao epizodu transfer sapunice koja je trajala od jeseni. Kao da je ~itava pri~a iza{la iz kuhiwe „Televisa presenta“ iz Italije su svakog dana stizale razli~ite informacije u vezi s tim ho}e li Du{an ostajati u Fjorentini ili ne}e. Klub iz Firence je na kraju na wemu zaradio tridesetotruko u odnosu na onih 1,95 miliona evra koje je platio Partizanu. Juventus je, sa druge strane, svoju kasu olak{ao za 81,6 miliona evra, ~ime je Vlahovi} u~inio nekoliko stvari koje nije niko pre, kako u Srbiji, tako i u Italiji. S jedne strane je postao najskupqe pla}eni igra~ u istoriji srpskog fudbala, ali i u istoriji zimskog prelaznog roka u Italiji. Nije mala stvar. Juventus ga je do~ekao kao kraqa, dao mu je sedmicu koju je doskora nosio Kristijano Ronaldo i na dru{tvenim mreàma "pumpa" pri~u ha{tagom "DV7". Stavio je Srbinu time neslu}en pritisak na le|a. Du{an je to uradio i samom sebi, opasnim partijama u posledwih godinu dana. Od skromnog momka koji je pre dve godine skrenuo pa`wu na sebe tako {to je me|u prvima u Fjorentini zaglavio u karantinu, do napada~ke "zveri" oko koje se otimaju jaki i bogati klubovi. [to{ta se desilo u ovom vremenskom razmaku od nekih 700 dana. Du{an je dobio pravu priliku s jeseni 2020. godine i po~eo je nemilice da trese mreè kad god mu se ukaè prilika. Dao je 49 golova za Fjorentinu u svim

takmi~ewima, na ukupno 108 utakmica. Mawe od godinu dana od kada je postao standardno re{ewe u napadu "viole", kao bomba je odjeknula informacija da ne}e da produ`i ugovor. Iz kluba su preko medija pri~ali da ne}e dozvoliti menaxerima da ucewuju Fjorentinu, u pri~i o agentima se spomiwalo i ime sina predsednika Srbije, a italijanski fudbalski insajderi od oktobra pri~aju da }e Vlahovi} u Juventus. To se i ostvarilo na kraju. Uz mnogo pompe, Du{an je oborio rekord Luke Jovi}a kao najskupqe pla}eni Srbin u istoriji fudbala. Luku je Real Madrid platio 63 miliona evra na leto 2019. kada ga je kupovao od Ajntrahta iz Frankfurta. Na`alost, Luka do sada nije ponovio tu formu koju je imao u Nema~koj. Vlahovi} mo`da delom i zbog toga nije hteo drasti~no da mewa sredinu i zemqu. Imao je ponuda iz Engleske, bili su zainteresovani i Totenhem i Arsenal. "Tobxije" su najja~e i zagrizle, ali je pitawe {ta bi mogao da uradi tamo, jer je Arsenal daleko od onog standardnog ~lana "velike ~etvorke" engleskog fudbala. Pored ovog rekorda, Vlahovi} je oborio i rekord italijanskog fudbala. Nijedan klub u januaru nije platio igra~a toliko koliko je Juventus ove zime platio Srbina. I to je postao duplo skupqi! Pore|ewa radi, Paketu je Milan platio 38,4 miliona evra, Dejan Kulu{evski je kupqen za 35 miliona evra, K{i{tof Pjontek je doveden u Milan za 35 miliona evra. Inter je Kristijana Eriksena i Klaren-

Borjan veliku pobedu protiv Amerikanaca posvetio svom ocu Reprezentacija Kanade je nastavila da pi{e istoriju i trijumfom nad reprezentacijom SAD-a do|e nadomak plasmana na Svetsko prvenstvo u Kataru. Jedan od heroja je i Milan Brojan, golman Crvene zvezde koji briqira na golu Kanade. On je posle velike pobede imao i posebnu poruku. „Prvo bih ~estitao ro|endan svom ocu i ovo je sjajan poklon za wega. [to se ti~e utakmice, bila je neverovatna! Ovi momci ne znaju da stanu, ovaj tim je ne{to posebno. Za ovo smo se borili, korak smo bliè SP i istoriji Kanade. Defanzivno smo igrali sjajno, nije u pitawu samo moja odbrana nego je i ostatak ekipe bio odli~an u defanzivi“ rekao je Borjan. Srpski golman je istakao i koliko je zahvalan Kanadi zbog svega {to m u je dala. "Ja sam u Kanadu do{ao sa 13 godina. Kanada je mojoj porodici dala mogu}nost da imaju boqi ìvot i ovo je neki na~in na koji ja poku{avam da se oduìm. Mislim da je tako i sa ostalim momcima. Kanada je multikulturalna, ali smo svi jedna zemqa" Borjan je rivalitet sa Amerikancima uporedio sa ve~itim derbijem. "Rivalitet izme|u SAD i Kanade je ne{to posebno. Dve zemqe jedna pored druge, to je veliki derbi, kao Crvena zvezda - Partizan u Srbiji. Kad god odem u SAD, do~eka nas 50-60 hiqada qudi koji vi~u na nas, ne po{tuju nas. I kada god igramo protiv wih, to je ne{to posebno i dajemo sve od sebe da u~inimo na{u zemqu ponosnom. Nekada su govorili da je sa Kanadom lako, a sada su upla{eni kada igraju protiv nas." S. G.

sa Sedorfa pla}ao 27, odnosno 24 miliona evra. Zima je osetqiv prelazni rok jer igra~ usred sezone mora da se privikava na novu sredinu. Zato }e i Du{an biti pod dodatnim pritiskom, posebno uzev{i u obzir sumu koja je za wega pla}ena. Da ne stanemo tu, od wega su u januaru vi{e pla}eni samo igra~i kakvi su Virxil van Dajk i Filipe Kutiwo. Prvi je vanserijski uspeo da se sna|e u Liverpulu, drugi ve} godinama "luta" po Evropi. Iza sebe je Vlahovi} ostavio imena kakva su Obamejang, Bruno Fernande{, Fernando Tores, Dijego Kosta, Ajmerik Laport i mnogi drugi igra~i. Kada se pogleda lista najskupqih transfera u Italiji, uop{te, Vlahovi} je tu na ~etvrtom mestu iza Kristijana Ronalda (117 miliona evra), Gonzala Iguaina (90 miliona evra) i Matijsa de Lihta (85,5 miliona). Zanimqivo je da je sve ove transfere pla}ao Juventus prethodnih godina. Srpski igra~ je i najskupqi u ovom prelaznom roku u svim ligama. Iza wega je Feran Tores koga je Barselona platila 55 miliona evra, Liverpul je Luisa Dijaza doveo za 45 miliona evra, a Bruno Gimarae{ je oti{ao u Wukasl za 42,1 milion evra. Vi{estruko je skupqi i od svih Ita-

lijana zajedno u ovom prelaznom roku, gde je Kelvin Jeboa jedini za ~ije je usluge dato {est i po miliona evra kada je prelazio u \enou. Sve navedeno sugeri{e da pred Vlahovi}em nije nimalo lak nastavak sezone, jer }e morati i da popuni velike cipele Kristijana Ronalda i da opravda svaki ulo`eni evro, {to u ovom timu Juventusa ne}e biti uvek prijatno. N. R.

PARTIZANOV VUNDERKIND PRED TRANSFEROM KARIJERE!

Ponuda snova stigla u Humsku Partizan je lider u {ampionatu Srbije. Crno-beli ove godine igraju kao preporo|eni, ni ~esti zdravstveni problemi koji su mu~ili momke iz Humske nisu uspeli ~etu Aleksandra Stanojevi}a da sklone sa pobedni~kog koloseka. [tavi{e, u prvi plan su izbacili neke nove momke, poput Marka Milovanovi}a, vunderkinda iz Humske i legitimnog naslednika Du{ana Vlahovi}a i Aleksandra Mitrovi}a. Korpulentni napada~ je pred kraj prvog dela sezone u nekim me~evima bio igra~ odluke za Partizan, pa to nije promaklo inostranim skautima. Krenula je ve} borba za potpis odli~nog napada~a. Naime, belgijski mediji pi{u da bi Milovanovi} mogao uskoro da obu~e dres Anderlehta, kao wegov agent Nenad Jestrovi}. Me|utim, posao Belgijancima kvari Ajaks, koji je ozbiqno bacio udicu na Srbina, a poznato je koliko se u Amsterdamu cene kvaliteti mladih fudbalera. Milovanovi} je jedna od glavnih meta "kopqanika", a s obzirom na to da je tamo i kapiten Du{an Tadi}, mo`da bi Marku Holandija bila najboqa varijanta. Ni tu nije kraj zainteresovanih. I Inter je stao u red za Srbina, ali gleda iz prikrajka {ta

se de{ava, ako je verovati belgijskim medijima. Me|utim, od svih ponuda koje sti`u u Humsku za Milovanovi}a, izgleda da je Vulvertemptonova od {est miliona evra, ne{to {to se te{ko odbija. Premijerliga{ pored miliona nudi i primamqivih 20 odsto od narednog transfera. Ponuda je na stolu i crno-beli }e u toku dana odlu~iti da li }e je prihvatiti ili ne. Tako|e, Vulfsi su ostavili Partizanu i mogu}nost da Milovanovi} ostane u Humskoj jo{ {est meseci, pa da se na Ostrvo preseli tokom leta, {to je bila praksa crno-belih i kod transfe-

ra Strahiwe Pavlovi}a kada ga je kupio Monako. Podsetimo da Milovanovi} ima tek 18 godina, a crno-belima je ve} doneo evropsko prole}e u Ligi konferencija, golom protiv Anortozisa u me~u odluke u Humskoj, kada su srpski i kiparski predstavnik remizirali rezultatom 1:1. Da li }e Milovanovi} potrajati u Humskoj ili }e se pojaviti slu~aj Du{an Vlahovi}, koji je kao golobrad skinuo crno-beli dres, pokaza}e vreme. Jedno je sigurno, Partizan je postao fabrika u kojoj se stvaraju najboqi evropski napada~i. S. G.

Nadal nije slavio titulu, spomenuo i doping posle finala THURSDAY  ^ETVRTAK 3. 2. 2022.

TRKA ZA NAJBOQEG IGRA^A SVIH VREMENA:

Bitke koje su jo{ ostale Novaku i Nadalu

Rafael Nadal je titulom u Melburnu poveo u trci kao igra~ sa najvi{e grend slem trofeja i po mnogima i u trci za najboqeg igra~a svih vremena. Nadalovo osvajawe Australijan opena bio je prili~no neo~ekivano i poremetilo je raspored snaga i borbu za najboqeg ikada. [panac je na svom tradicionalno najslabijem grend slemu kona~no do{ao do druge titule i sada wegova borba sa \okovi}em dobija nove dimenzije. Iako je na papiru tu i Roxer Federer, trka za najboqeg }e se voditi izme|u dva igra~a, a nekoliko parametara veoma je izjedna~eno.

GREND SLEM TITULE NA STRANI NADALA - 21:20

Dugo je Novak \okovi} jurio dvojicu najve}ih rivala kako bi ih sustigao po broju grend slemova i kada je kona~no trebalo da preuzme primat i otkloni sve dileme ko je najboqi, ispre~ila se administracija i politika. Srbin je posle sudske drame i medijske hajke deportovan iz Australije i spre~en da brani titulu, a [panac je to iskoristio i uz malo sre}e i veliku borbenost do{ao do 21. velike titule. Ukupno gledano, na tri grend slem razlika je velika u korist jednog igra~a. Nole vodi 9:2 u Australiji, Nadal je ubedqiv na Rolan Garosu sa 13:2, dok \okovi} vlada Vimbldonom sa 6:2 u titulama.

NEIZVESNOST US OPENA - NADAL VODI 4:3

Najve}a neizvesnost vlada na ameri~kom betonu. Iako se za Novaka veruje da je najboqi igra~ svih vremena na tvrdoj podlozi, Nadal je imao vi{e uspeha u Wujorku. [panac je osvojio ~etiri titule, naspram \okovi}eve tri i op{te je uverewe da su Novakovi kiksevi u Americi bili najve}a prepreka da ve} sada ubedqivo dominira u svim kategorijama. Za razliku od wega, Nadal je u Parizu iskoristio sve {anse koje je imao i nije dozvoqavao kikseve, ako ne ra~unamo poraz od \okovi}a 2021. kada je bio nadigran i ispadawe od Soderlinga.

\OKOVI] JE KRAQ MASTERSA - 37:36

Velika borba se vodi i kada su masters titule u pitawu. \okovi} i Nadal su se ~esto smewivali u vo|stvu, a trenutno je srpski teniser u prednosti za jednu titulu. Nadal }e imati veliku {ansu da u narednih nekoliko meseci promeni sve u svoju korist. \okovi}a ne}e biti na ameri~kom tlu (Indijan Vels i Majami), zbog zabrana za nevakcinisane tenisere, a prema trenutnom stawu stvari, ne}e mo}i da igra ni u Rimu ni u Parizu. To zna~i da }e [panac imati otvoren put na ~etiri turnira i ima veliku {ansu da preokrene rezultat u svoju korist. Novakov veliki argument kada su masters titule u pitawu jeste i to {to je svaki turnir iz ove kategorije osvojio minimum dva puta, dok Nadal nikada nije trijumfovao u Majamiju i Parizu. Razlog velikog broja Rafinih titula je dominacija na turnirima u Monte Karlu i Rimu gde ukupno ima ~ak 21

[panski teniser Rafael Nadal kaè da nije imao vremena da proslavi titulu na Australijan openu. Dok je Danil Medvedev ve} napustio Australiju i oti{ao daqe, Rafa je ostao ne{to duè u Melburnu, gde je u nedequ podigao svoj 21. trofej. Opisao je kako mu je izgledalo nekoliko sati posle pet i po ~asova dugog me~a okon~anog spektakularnim preokretom 2:6, 6:7, 6:4, 6:4 i 7:5. Dan kasnije, posle protokolarnog fotografisawa sa peharom, Nadal je odgovarao na pitawa novinara i jedno se ticalo toga da li je popio ne{to alkohola i proslavio posle velike pobede. "Voleo bih da slavim, ali nisam mogao. Stigao sam u sobu posle antidoping kontrole i konferencije, oko pet izjutra. Tako da sam samo poku{ao da pojedem ne{to, da odspavam, {to nije bilo ba{ mogu}e... Ve~eras }u verovatno biti u avionu (pa ni tada ne}u sti}i da proslavim)", rekao je Nadal. Prokomentarisao je tom prilikom i ~iwenicu da su mu najve}i rivali ~estitali na rekordnoj tituli. "Uvek smo po{tovali jedni druge, mislim da razumemo rivalstvo na pozitivan na~in. Da, dobio sam mnogo poruka, ào mi je {to nisam jo{ mogao svima da odgovorim. Ali, ose}am se ponosnim zbog toga kako smo se pona{ali tokom na{eg rivalstva tokom ~itave na{e karijere. Na kraju krajeva, to je samo igra. Uspeli smo da ostvarimo vi{e nego {to smo sawali kada smo bili deca", kazao je Rafa.

MEKINRO ODU[EVQEN NADALOVIM KAM-BEKOM ALI PORU^UJE: trofej. Novak sa druge strane najvi{e titula ima u Parizu i Majamiju koje je osvojio po {est puta. Po svemu sude}i, slede}i masters na kojem }emo ga gledati bi}e Monte Karlo.

NOVAK BOQI U ME\USOBNIM SUSRETIMA - 30:28

Kada su u pitawu me|usobni dueli, u pitawu je najve}e rivalstvo u istoriji tenisa po broju odigranih me~eva. Novak je u prednosti i ima dve pobede vi{e. \okovi} je dominantniji u mnogim segmentima ove statisti~ke kategorije. U finalima ima boqi skor i vodi sa 15:13, a uspe{niji je i kada su susreti na grend slem turnirima u pitawu - 10:7. Izuzev Rolan Garosa gde je skor 7:2 za Nadala, \okovi} je boqi na preostala tri grend slema. Zanimqivo je da ga Nadal nikada nije dobio u Melburnu. Na zavr{nim turnirima je rezultat 6:3, dok je na mastersima 16:13 za srpskog tenisera. Osnovni razlog male razlike u korist \okovi}a jeste Nadalova dominacija na {qaci. [panac je boqi sa 19:8, dok je na tvrdim podlogama 20:7 za \okovi}a, samo je na travi izjedna~en skor - 2:2. Apropo Australijan opena i izostanka \okovi}a, treba re}i da nije izgubio me~ od Nadala na tvrdim podlogama od 2013. pa je velika {teta {to nismo bili u prilici da gledamo wihov okr{aj.

NOVAKOVA DOMINACIJA U NEKOLIKO KATEGORIJA

Razlog za{to su \okovi}a smatrali najboqim svih vremena dok su svi bili izjedna~eni po broju trofeja jeste dominacija u nekoliko kategorija. Novak je ubedqvio najboqii igra~ svih vremena po broju provedenih nedeqa na prvom mestu ATP liste. Sa 358 koliko ih ima do sada po~eli su da ga porede sa [tefi Graf ~iji rezultat juri, dok je mu{ku konkurenciju davno po~istio. Nadal po tom parametru ima skoro duplo mawe, tek 209 nedeqa. [pancu je veliki minus i to {to nikada nije osvojio zavr{ni masters, dok je \okovi} pet puta podizao pehar i fali mu jedna titula da stigne Federera. Srbin je rekorder i po broju godina koje je zavr{io kao najboqi igra~ planete i u odnosu na Nadala vodi 7:5. Rafa mo`e da se pohvali da ima zlato sa Olimpijskih igra, dok je \okovi} osvojio bronzu, i da je ubedqviji po broju titula u Dejvis kupu sa 5:1, ali je tu bitan faktor i ko sa wim igra u reprezentaciji, jer su u pitawu mnogo kvalitetniji i boqe rangirani saigra~i. Jasno da nas o~ekuje sukob titana i da }e se borba za najboqeg igra~a svih vremena voditi do posledweg dana wihovih karijera. N. R.

"\okovi}, Nadal i Federer treba da zavr{e karijere sa istim brojem grend slemova"

Rafael Nadal je trijumfom u nedeqnom finalu australijan opena pobegao Novaku \okovi}u i Roxeru Federeru za jednu grend slem titulu i bar do Rolan Garosa se izdvojio kao samostalni rekorder. Legendarni ameri~ki teniser Xon Mekinro nada se da takvo stawe ne}e ostati, odnosno da }e Nole i Fedeks sti}i [panca i ponovo stvoriti trijumvirat na ~elu ve~ite liste osvaja~a. Bik sa Majorke je nedeqnim trijumfom osvojio svoj drugi Australijan open, savladav{i u finalu Danila Medvedeva sa 2:6, 6:7, 6:4, 6:4, 7:5. - Poku{avam da se setim ve}eg preokreta. Ovo je monumentalnije od onog {to se desilo na Rolan Garosu pro{le godine, kada je Cicipas imao dva seta prednosti protiv Novaka. Mada je to bio izuzetno vaàn momenat za \okovi}a. Ipak, kada se uzme u obzir na~in na koji je Nadal osvojio AO, s obzirom na sve {to mu se de{avalo, da nije igrao skoro {est meseci, da je potom imao koronu… mislim da je to najve}i povratak u istoriji tenisa, ili bar od mog poraza na Fren~ openu - rekao je Mekinro, prisetiv{i se svog jedinog finala na Rolan Garosu, kada je Ivan Lendl preokrenuo wegovih 2:0. Te 1984. Mekinro je doìveo samo jo{ dva poraza, u prvom kolu sinsinatija i jedan me~ na putu SAD do finala Dejvis kupa. Amerikanac ipak dodaje da se mora uzeti u obzir i sve {to se dogodilo Novaku, jer je trebalo da u polufinalu do|e do susreta dvojice velikana. Nadal sada ima jednu titulu vi{e od najve}ih rivala \okovi}a i Federera. - @eleo bih da sva trojica zavr{e karijere sa istim brojem grend slemova. Ve} sam video da su Roxer i Novak ~estitali Nadalu i to je gospodski. Sva trojica su toliko sjajni, da èlim da budu izjedna~eni. U ovom trenutku to deluje kao malo verovatno. Pitawe je da li }e Roxer osvojiti jo{ ijednu titulu? Zapravo, koliko }e jo{ da igra. Ali opet, niko nije o~ekivao ni da }e Nadal da trijumfuje u Melburnu. Sa Novakom je sve neizvesno… Vide}emo ho}e li igrati Rolan Garos. Rafa bi lako mogao da do|e do 22. titule - zakqu~io je Mekinro.