Srpski glas 3. mart

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 3. 3.2022. z Year XXX No.2490

Ve}

Veoma sam sre}an {to sam putem fotografije bio na mnogim mestima, video mnoge va`ne stvari, upoznao se Strane 16 i 17 sa mnogim GORAN DOJ^INOVI], qudima pa SVESTRANI UMETNIK, tako i stekao EKSKLUZIVNO ZA prijateqe...

“SVET AUSTRALIA”:

Multikulturni festival odr`an u Kvimbijenu U nedequ, 27. februara u Kvimbijenu je nakon par godina restrikcija i zatvarawa odr`an multikulturni festival na kojem je u~estovala i na{a folklorna grupa "Kanbera"

Kolumnai} Pi{e: Sa{a Jankov

Ukrajinsko pitawe Ciq vojne akcije Rusije je da se Ukrajina primora na kapitulaciju politike koju je vodila u posledwih osam godina. Ta politika se pre svega odnosi na odustajawe Ukrajine od pristupa Severno-atlantskoj alijansi i osigurawu trajnog mira za pripadnike tamo{we ruske mawine.

Da li }e Putin uprkos `estokim sankcijama Zapada i unutra{wem otporu Ukrajinaca uspeti da pobedi vide}emo ve} u narednim danima ili nedeqama Strana 14

Tuga, odlazak na{eg Ximija

Strana 15

Rva~ki klub „Vukovi“ najboqi {ampionski klub u Zapadnoj Australiji {estu godinu zaredom

Strana 30

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Rva~ki klub „Vukovi“ sa trenerom Jadrankom Te{anovi}em po {esti put progla{en je najboqim {ampionskim klubom u Zapadnoj Australiji.

Klub je {estu godinu zaredom dobio presti`ni trofej „Peter Lawson“

Putopis Strana 19

TURIJA Nigde u Srbiji ne}ete na}i boqu kobasicu, potpisujemo!

Srpska zajednica u Australiji primila je sa tugom vest o upokojewu reprezentativca Australije na Svetskom prvenstvu 1974. godine i jednog od najboqih Viktorijinih golmana, Dragoquba Ximija Milisavqevi}a Strana 22

2

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA RANIJE JE NAPADAO, SADA JE BRANI:

UN

Vladimir \ukanovi} novi K advokat Dijane Hrkalovi} a EU UPUTILA PORUKU SRBIJI:

Beograd da se uskladi s na{im sankcijama Rusiji Evropska unija o~ekuje od zvani~nog Beograda da se usaglasi sa odlukama koje se ti~u uvo|ewa sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini. To je za Radio slobodnu Evropu poru~ila portparolka Evropske komisije zadu`ena za pro{irewe Ana Pisonero.

“Od zemaqa kandidata, kao {to je Srbija, se o~ekuje da se usaglasi sa odlukom i stavom EU o spoqnopoliti~kim i bezbednosnim pitawima”, rekla je Pisonero.

Ona je podsetila na izjavu Visokog predstavnika EU za spoqnu politiku i bezbednost \uzepa Boreqa da “EU mora da pogleda {ta se de{ava sa stavovima uskla|ivawa balkanskih zemaqa, kandidata za EU” sa spoqnom politikom Unije.

I glavni portparol Evropske komisije Erik Mamer potvrdio je da EU o~ekuje od svih zemaqa kandidata da budu uskle|ene sa politikom sankcija prema Rusiji.

Od 22. februara EU je po~ela da uvodi sankcije Rusiji u tri paketa, i jo{ tada poru~ila da se od Srbije o~ekuje da se uskladi sa spoqnom politikom EU. Nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i sednice Vlade, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je da “Srbija smatra veoma pogre{nim kr{ewe teritorijalnog integriteta bilo koje zemqe, ukqu~uju}i i Ukrajinu”, ali da ne}e uvoditi sankcije Rusiji.

\OKOVI] OSTAJE BEZ VA@NOG SPONZORA:

Pe`o se povla~i

Proizvo|a~ automobila Pe`o ne}e vi{e biti sponzor srpskog tenisera Novaka \okovi}a.

Proces prekida sponzorskog ugovora jo{ nije okon~an, ali }e biti uskoro.

Prvi su ovu vest preneli engleski mediji, a onda je informaciju za El Espawol potvrdio generalni direktor Karlo Tavares. „Ta~no je. Ne}emo nastaviti saradwu sa \okovi}em“, rekao je Tavares.

Pe`o je bio jedan od glavnih sponzora Novaka od 2014. godine. Nije navedeno zbog ~ega je do{lo do raskida ugovora.

Inostrani mediji prenose da je na ovakav potez Pe`oa uticala odluka srpskog igra~a da ne primi vakcinu protiv virusa korona.

Tako|e, jedan od potencijalnih razloga je i uticaj pandemije virusa korona na autoindustriju i finansijski gubitak koji je Pe`o imao.

Podse}amo, Novak je ove sezone odigrao samo turnir u Dubaiju, po{to je prethodno deportovan iz Australije. Nedavno je izjavio da ne}e primiti vakcinu, makar to zna~ilo da mora da `rtvuje titule. Jo{ nije poznato koji }e biti wegov naredni turnir.

Nakon {to su advokati biv{e dr`avne sekretarke MUP Dijane Hrkalovi} otkazali punomo}je uo~i su|ewa, Hrkalovi}evu }e nadaqe braniti Vladimir \ukanovi}, ina~e poslanik Srpske napredne stranke i jedan od najbli`ih Vu~i}evih saradnika.

Vladimir \ukanovi} tako|e zastupa i Predraga Koluviju u postupku koji se protiv wega vodi u slu~aju “Jovawica”.

U svojim izjavama i preko emisije koju vodi, slao je poruke o problemati~nom pona{awu Neboj{e Stefanovi}a, ali i o paralelnim strukturama u MUP-u, kojima je pripadala i Hrkalovi}, a koje su, kako je rekao, imale stranu logistiku.

Dan nakon hap{ewa Hrkalovi}, advokat i ~lan SNS-a Vladimir \ukanovi} napisao je na svom Telegram kanalu, a prenela Slobodna Evropa da moli medije da u slu~aju Hrkalovi} po{tuju pretpostavku nevinosti.

Nekoliko dana kasnije, \ukanovi} je gostovao na TV Prva, gde je ocenio da je bila ozbiqna paralelna dr`avna struktura, koja je imala stranu logistiku.

“To je bila paralelna vojska, koja je mogla da ubije koga god ho}e, kada god ho}e i da izvr{i dr`avni prevrat. Oni su to pripremali, imali su saradnike u vladaju}oj strukturi u saradwi sa opozicionim liderima. To je bila opasna simbioza. Do prvih saznawa sam do{ao 2016. godine. Jo{ mesec dva, da je ovo potrajalo, prili~no sam siguran da bi se tragi~no zavr{ilo po nekoga, najverovatnije po brata predsednika Vu~i}a. Siguran sam da bi i{li na fizi~ku likvidaciju. I{li bi na to da emotivno slome Vu~i}a, a onda bi oni preuzeli dr`avu uz stranu logistiku”, rekao je \ukanovi} i dodao: “[ta }e wima Skaj telefoni? [ta }e biv{em ministru i Dijani Hrkalovi} skaj telefoni? [to je wima to bilo potrebno, zaista nemam pojma. Kadrirawe u dr`avnim institucijama treba da bude jako ozbiqno i ne treba bilo ko da dolazi na glavne pozicije”, rekao je \ukanovi}.

Tako|e, u me|uvremenu je nastala i emisija “Ozbiqno sa \ukom”, koju vodi Vladimir \ukanovi}, a ~iji gosti su uglavnom bili qudi koji su pri~ali o prqavim radwama dok je u MUP-u bila Hrkalovi}, a na ~elu policije Neboj{a Stefanovi}.

U tim emisijama, uglavnom je bilo poziva na ha-

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

p{ewe Hrkalovi}, ali i smenu Stefanovi}a, a gosti su bili od savetnika ministra Aleksandra Vulina Svetozar Vuja~i}, do uhap{enih policajaca Ilije Mili~i}a i Gorana Papi}a.

Ina~e, Vladimir \ukanovi} va`i za jednog od retkih napredwaka koji je javno zatra`io ~i{}ewe korumpiranih SNS kadrova ali i smenu Neboj{e Stefanovi}a. Otkrio je da Belivukova grupa ni{ta nije mogla da uradi bez pomo}i qudi iz vladaju}e stranke, dok sa druge strane zastupa vlasnika poqoprivrednog gazdinstva “Jovawica” Predraga Koluvija, koji je prvooptu`eni za najve}u planta`u marihuane u Evropi.

Advokat Borivoje Borovi} rekao je da promena branioca nekada{we dr`avne sekretarke Ministarstva unutra{wih poslova Dijane Hrkalovi} ne predstavqa iznena|ewe, jer se tako slu~aj stavqa pod dr`avnu kontrolu.

Povodom vesti da je wen novi branilac Vladimir \ukanovi}, Borovi} je rekao da mu je delovalo da ovako ne{to mo`e da se desi, ako se sagleda ~itav scenario po kojem je ovaj slu~aj tekao – od saslu{awa, hap{ewa, pu{tawa i ponovnog hap{ewa. „Anga`ovawem re`imskog advokata ovaj predmet se stavqa pod kontrolu, a Hrkalovi} se u samom za~etku spre~ava da govori“, ocenio je Borovi}

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Od optu`bi da je Hrkalovi}eva vo|a pripreme atentata na Vu~i}a, dobila odbranu od bliskog Vu~i}evog saradnika, \ukanovi}a

Nije lo{e, za koji dan puni stotu godinu „Situacija je u`asno te{ka, ja ne pamtim ovakav period…

Mnogo sam ostario u prethodnih deset godina – kao trideset godina {to qudi normalno ostare, a u prethodna tri dana sam ostario kao prethodnih deset godina" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o krizi oko Ukrajine, TV Pink)

I institucije su Vu~i}?!

Istorijsko jok!

„Kao gra|ani, moramo imati dr`avotvornu svest i stavqati interese dru{tva i dr`ave ispred na{ih pojedina~nih interesa i simpatija.

Da, Aleksandar Vu~i} je institucija"

„Za{to bi sad neko tra`io da se Srbija izja{wava i stavqa na ne~iju stranu?

Mi smo kao narod uvek bili hrabri da ka`emo ne.

Hvala Turcima {to su nas nau~ili da ka`emo jok"

(Danica Gruji~i}, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i prva na listi SNS-a za parlamentarne izbore)

Da li je ovo ratna poruka koju svi treba da podele? „Jednom sam pro~itao da rat vode bogati, kako bi siroma{ni ginuli za wih" (Proslavqeni fudbaler i trener Sini{a Mihajlovi}, koji trenutno vodi italijansku Bolowu, morao da odgovori na neizbe`no pitawe italijanskih novinara o ratu u Ukrajini, imaju}i u vidu sve {to je Mihajlovi} iskusio devedesetih, jasno da je on prava li~nost za ovako pitawe)

(Ivica Da~i}, predsednik SPS-a)

IZME\U DVA VIKENDA U NEDOVR[ENOM KLINI^KOM CENTRU [UT, BLATO, OTPAD, A GDE ]E PACIJENTI?

Klini~ki centar nezavr{en, a predsednik ga sve~ano otvorio Nedovr{eni i kobajagi renovirani Klini~ki centar sve~ano je otvoren, uz prisustvo predsednika dr`ave Vu~i}a i uz veliku pompu.

Otvarawe nedovr{enog centra, osim {to donosi va`ne politi~ke poene - nema nikakav drugi smisao jer je Kliini~ki centar Srbije trenutno samo gradili{te puno blata, {uta i otpada.

Osim gradili{ta, tamo ni{ta drugo ne postoji. Ono {to prvo zapada za oko, to je kran koji se nadvija nad delom zgrade koji spoqa deluje dovr{eno. Me|utim, ~im se samo malo pribli`ite nailazite samo na blato, {ut i gra|evinski otpad. [ut se bukvalno sliva niz ni`e spratove Klini~kog centra koji je ju~e otvoren i pravi ogroman oblak dima na ovom gradili{tu. Postavqeni plo~nici puni su blata, izuzetno klizavi i da se ne biste povredili potrebna je posebna pa`wa kada prilazite samoj zgradi.

Sam ulaz u centar blokiraju ma{ine koje }e se ovde, sude}i po stawu i nedovr{enosti ove bolnice, jo{ dugo zadr`ati. U{li smo unutra, kako bismo sagledali celokupnu situaciju i to dokle se zapravo stiglo sa radovima.

U pra{wavim hodnicima

centra izuzetno se te{ko di{e a pored naslaganih panela na ulazu, stoje i xakovi cementa i kofe pune farbe.

U samom centru je prili~no mra~no, zapo~eti radovi se obavqaju u skladu sa mogu}nostima, reklo bi se - u laganom ritmu.

Ipak, treba biti po{ten - neki delovi jesu dovr{eni.

Pa se tako u praznim sobama mogu videti i neotpakovanih bolni~kih kreveta . Na kraju, preporuka - ako ve} morate da idete u Klini~ki centar Srbije, nemojte i}i u belim patikama.

Podsetnik, predsednik Aleksandar Vu~i} je najavio da bi prvi pacijenti trebalo da u|u u Klini~ki centar za nedequ dana. Sude}i po stawu stvari, umesto lekara, do~eka}e ih {ut i pra{ina.

A cena?

Srbija je poznata po tome da se retko kada sazna koliko nas ne{to ko{ta. Jo{ malo pa }e pro}i dve godine od po~etka pandemije, a mi jo{ uvek ne znamo koliko nas ko{taju respiratori koje je Vu~i} nabavqao - "ne pitajte kako". Ipak, kada je re~ o nedovr{enom Klini~kom centru, predsednik nam je, ipak, rekao cenu. Ostaje nam samo da mu verujemo.

"Klini~ki centar nas je ko{tao 260 miliona evra, a onaj divni Klini~ki u Ni{u je ne{to mawe od 55 miliona evra, pa vidite taj odnos. Radimo delimi~no rekonstrukciju KC Vojvodine, a to ide i u Kragujevcu. Gra|ani Srbije su verovali da zajedni~ki mo`emo da gradimo na{u zemqu, a ovaj Klini~ki centar je boqi od svih u regionu.

Ve}i je, boqi, moderniiji I ima najboqu mogu}u opremu.

Vi{e ne}emo imati potrebu da {aqemo qude u Be~, Solun i druge gradove", rekao je Vu~i} prilikom otvarawa Klini~kog centra.

Kraj Vu~i}evog mita o borbi protiv korupcije, svi veliki kriminalci i lopovi na slobodi Miroslav Mi{kovi}, vlasnik "Delte" i jedan od "kiparskih milionera" koji su u post-milo{evi}evskoj Srbiji nadogradili biznis imperije, pravosna`no je oslobo|en za optu`bi za utaju poreza.

Prethodno, oslobo|en je i za mahinacije sa putarskim preduze}ima. Mit o wegovoj borbi protiv korupcije posle 11 godina se spektakularno sru{io.

Bila je sredina decembra 2012. godine kada je u ranim jutarwim satima policija stavila lisice na ruke najve}em srpskom „tajkunu“.

Prethodno, zvani~no op{ta borba protiv korupcije, a nezvani~no ba{ Mi{kovi} bili su fokus i izborne kampawe i prvih meseci rada nove vlasti – predsednika Tomislava Nikoli}a, premijera Ivice Da~i}a i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a.

Usledio je mu~an proces.

Mu~an za javnost, pre svega, jer su se u wemu smewivali propaganda, Mi{kovi}evi apeli za „pravdu“, skup{tinske rezolucije, bizarne smene sudija, Vu~i}eva prenemagawa.

Sud je, tako, 2015. godine poslao Skup{tini zahtev da im "protuma~i" nekoliko

La`na borba protiv kriminala: Posle pu{tawa na slobodu Bogoquba Kari}a, Caneta Suboti}a, narko dilera Darka [ari}a, najve}eg proizvo|a~a marihuane u Evropi Predraga Koluvije, od pro{le nedeqe je i Miroslav Mi{kovi} na slobodi odredbi poreskih zakona koji su doneli. U pitawu je, svakako, presedan kakav se retko vi|a. Presedan je bila i odluka skup{tine koja je protuma~ila da bi Mi{kovi} za delo koje je navodno po~inio 2008. trebalo da odgovara po zakonima iz 2010. godine.

Luping kakav se zaista retko vi|a.

I sudsko ve}e je to prihvatilo.

Mo`da to i ne treba da iznenadi ako se zna da je u tom trenutku (kao i danas uostalom), predsednik Vi{eg suda i wegovog Specijalnog odeqewa bio Aleksandar Stepanovi}. A Stepanovi} je imao specifi~an odnos prema ovom slu~aju.

Jer ovom neverovatnom tu-

ma~ewu zakona prethodilo je vra}awe paso{a Miroslavu Mi{kovi}u. Tu odluku doneo je tada sudija danas advokat Vladimir Vu~ini}. Slu~aj Miroslava Mi{kovi}a mu je obele`io karijeru: najpre mu je sudija Vu~ini} ukinuo pritvor u zamenu za 12 miliona evra jemstva (na to nije bilo primedbi, jemstvo je bilo rekordno), a onda mu vratio paso{. „Prvi put sam odlu~ivao o vra}awu paso{a, konsultovao sam se sa saradnikom koji je imao takav slu~aj i primenio sve isto. Predsednik suda me zove i ka`e do|i u Palatu odmah. To ne sme da se desi nikad nijednom sudiji, niko ne sme da se me{a u rad sudije, on mora da bude nezavisan

i da donese odluku u skladu sa zakonom. Ja sam imao prilike da obrazlo`im presudu na 519 strana, ali ne sme da se desi nikakav pritisak. To je bio jedan interni pritisak, da li je bio generisan spoqa ja }u prepustiit ~itaocima“, objanio je Vu~ini}.

Pre toga je KRIK-u rekao da ga je u tom pravcu pritiskao predsednik suda. Predsednik suda je u tom kontekstu pomenuo i da }e se "Mi{kovi} smejati sa Trafalgar skvera".

Iznose}i zavr{ne re~i na su|ewu, Mi{kovi} je naveo da tu`ila{tvo nije pridru`ilo nijedan dokaz, nijednog svedoka, niti jedan papir za optu`be koje je iznelo. On je naveo da je "kompanija izgubila milione, da mu je naru{eno zdravqe i da ga tu`ila{tvo vre|a svojim optu`bama".

Kako je naveo, "ranije je mislio da je za Srbiju najva`nija dobra privreda, a sada da je to nezavisnost pravosu|a".

Biznismen }e sada mo}i jo{ i da tu`i Srbiju za od{tetu, jer je u pritvoru - ispostavi}e se bez potrebe - proveo sedam meseci. I da - sad }e se definitivno smejati sa Trafalgar skvera.

^etvrtak 10. decembar 2020. 3 ^etvrtak 3. mart 2022.

Duel Rusije i Amerike ukrajinskim glavama Pi{e: Ranko Pivqanin Nema nevinih u ratu u Ukrajini. Pri tom najmawe mislim na Ukrajince, naro~ito na desetine miliona stanovnika nesre}ne zemqe (kako god se izja{wavali i za koju god opciju bili) koja je tokom istorije {etala od ruke do ruke velikih sila a svaka joj je, u zavisnosti od sopstvenih interesa i raspolo`ewa, opalila po neki {amar dok sada nije do{lo do ozbiqne tu~e u kojoj pucaju lobawe, gore gradovi, ravwaju aerodromi, obezglavqeni qudi be`e, majke gube sinove...

Mislim na dvojicu kavgaxija koji su za svoju tu~u izabrali „kr~mu“ pod imenom Ukrajina: jedan – Rusija, uleteo je unutra i lomi inventar, ne {tede}i ni `ive qude: drugi – Zapad (oli~en u NATO, ~itaj Amerika) stoji u dvori{tu i hu{ka osobqe da se bije sa nadmo}nim silexijom (kojem kao uvodi sankcije preko le|a Evrope), daju}i im „podr{ku“, pi{u}i rezolucije, donose}i zakqu~ke, dodaju}i prazne fla{e da se imaju s ~im tu}i i povremeno prete}i da }e svu}i jaknu i utr~ati da ih brani, po principu: dr`’te me da ga ne ubijem.

Ukrajina je takompretvorena u onu livadu ~iju travu gaze slonovi u fajtu. Postala je kolaterala globalnog odmeravawa snaga dvaju super-sila kojima ne pada na pamet da same u|u u ring i re{e me|usobice, jer su apsolutne svesne da tu ne mo`e biti pobednika ve} samo obostrani nokaut uz mrtvu publiku u dvorani.

Ali zato ne propu{taju {ansu da nadvla~e ruke preko tu|ih le|a, bila ona avganistanska, sirijska, libijska, ira~ka.., onomad, bogami, i srpska, a sada evo i ukrajinska.

Ovaj rat su prvi put „odlo`ile“ Francuska i Nema~ka ( obe, a naro~ito ova druga, potpuno svesne posledica) kada se 2008. godine u Bukure{tu raspravqalo o prijemu Ukrajine u NATO pakt {to je trebalo da bude finale ameri~ke doktrine u vezi sa isto~nim rivalom koja je podrazumevala potpuno izbacivawe Rusije iz Evrope. Bila je to strate{ka gre{ka Zapada (SAD) i ona je Rusiju odbacila kao partnera i napravila je neprijateqem koji je zauzeo odbrambeni gard. Onda je, nakon {to je sahranila i posledwu nadu da }e mo}i ne{to da se dogovori sa Zapadom, koji je izneverio svaki dogovor od kapitulacije Sovjetskog Saveza, odvojila pesnicu od svog lica i raspalila po prvom koji se namestio, ili su ga namestili i sad imamo {ta imamo.

A to {to smo dobili niko od pametnih qudi, dr`ava i naroda nije tra`io: drugi ozbiqni rat u Evropi u posledwe dve i kusur decenije. Prvi je, ako smo zaboravili, bio protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. koji je pravdan istom retorikom kojom Rusi brane invaziju na Ukrajinu – za{tita nevinog albanskog stanovni{tva od „genocidnih“ Srba; odnosno za{tita ruskog `ivqa pred „nacisti~kim“ i „izmanipulisanim“ ukrajinskim hordama. SAD-Rusija, rezultat jedan prema jedan, plus otcepqeno Kosovo, odnosno deo Lugawska i Dowecka, prethodno i Krim.

Kad se ove najmawe brojke konvertuju u konkretne `rtve onda u prvom slu~aju imamo hiqade mrtvih Srba i Albanaca i razru{ene gradove, sela i infrastrukturu Srbije; u drugom mrtve Ukrajince i ukrajinske Ruse (tek }e se, na `alost, svoditi ra~uni) i razorenu ukrajinsku dr`avu. Zapravo, nemamo ni{ta osim globalne nesigurnosti i pretwe planetarne kataklizme u kojoj }e, ako se ne opameti, po tre}i put u 120 godina prvo izgoreti Evropa. Ima li, stara i senilna dama, snage da se trgne?

4

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

SRPSKA POSLA

NAJMLA\I ZAVISNIK OD INTERNETA U BEOGRADU IMA SAMO 16 GODINA!

Le~ewe se odvija u dve faze, a traje barem pola godine Mladi danas te{ko uspevaju da kontroli{u vreme koje provedu uz telefon. Toliko su zavisni da, kada im se onemogu}i pristup aparatu, postaju pani~ni i uznemireni. Tako se u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu u Drajzerovoj ulici, sem zavisnika od droge, alkohola, kocke, le~e i zavisnici od interneta.

Program je otvoren krajem pro{le godine, a u dnevnu bolnicu je tokom proteklih nekoliko meseci dolazilo 20 klijenata.

- Zbog okru`enosti digitalnom tehnologijom i preovladavawa interneta u svim sferama `ivota zapo~eli smo program le~ewa zavisnosti od interneta krajem 2021. godine. U po~etku, interesovawe je bilo na nivou razmene informacija, a kasnije i ukqu~ivawa pacijenata na grupni i individualni psihoterapijski tretman - re~eno je iz ove ustanove.

Kako su nam objasnili iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti le~ewe od interneta ima dve faze.

- Prva faza je program dnevne bolnice i porodi~ne terapije. Alternativa mo`e biti bolni~ki terapijski program za odre|eni broj pacijenata zbog nedostatka li~ne kontrole ili kontrole porodice, ili zbog udaqenosti mesta stanovawa od ustanove. Druga faza le~ewa je produ`ena grupna ili individualna terapija. Trajawe ove faze le~ewa zavisi od postignutih rezultata, a vremenski okvir je {est meseci - ka`u u bolnici.

Iz ustanove nagla{avaju da su pacijenti na tretmanu u wihovoj ustanovi uzrasta od 16 do 25 godina `ivota i da oni nisu jedina

ustanova koja radi sa ovim pacijentima.

- Le~ewe pacijenata de~je dobi se sprovodi u specijalizovanim ustanovama: Klinika za decu i omladinu i Institut za mentalno zdravqe u Palmoti}evoj. Najmla|i registrovani pa-

DECA SVE VI[E ZAVISNA OD INTERNETA Sve vi{e roditeqa prime}uje da im deca postaju zavisna od mobilnih telefona i dru{tvenih mre`a, a neki su ve} odlu~ili da dete po{aqu na odvikavawe od interneta.

Me|u zabrinutim roditeqima je i D. K. (46), majka petnaestogodi{weg de~aka, koja je rekla da se wen sin ne odvaja od telefona ve} pet godina, otkako ga je u petom razredu dobio.

- Kupili smo mu mobilni da bismo sa wim mogli da se ~ujemo kad je van ku}e. Nastavnici su me zvali vi{e puta i `alili se da on i tokom ~asova buqi u telefon i ne slu{a nastavu. A kad je kod ku}e, ne mo`e ni 10 minuta bez tog ekrana, ~ak ni dok jede. Sa telefonom odlazi u kupatilo, dok spava, stoji mu ispod jastuka. Zabrinula sam se jer prime}ujem da svu svoju koncentraciju usmerava na internet, a sve mawe na {kolu, sport, drugove - rekla je ova majka.

GRAN^ICA MIRA

@IVETI

U SRBIJI

cijent koji se le~i zbog zavisnosti od interneta u na{oj ustanovi ima 16 godina - navode oni i nagla{avaju da informacija da najmla|i zavisnik od interneta u wihovoj ustanovi ima ~etiri godine, koja je kru`ila dru{tvenim mre`ama, nemaju kao i da podaci o ovom sporadi~nom slu~aju ne postoje kod wih.

Kako isti~u, pandemija korona virusa je pove}ala procenat qudi zavisnih od interneta.

- Okolnosti pandemije su pove}ale procenat qudi zavisnih od interneta ili video igara jer dosta stvari obavqamo onlajn od poru~ivawa hrane, preko dru{tvenih igara sa virtualnim saigra~em, razgovora preko Skajpa... tako da se vremenom pove}ava broj sati provedenih onlajn, te dolazi do zanemarivawa svakodnevnih obaveza i aktivnosti {to uti~e na razvoj digitalne zavisnosti - zakqu~uju iz "Drajzerove".

Stru~waci su i ranije obja{wavali da je neophodno mlade le~iti i od zavisnosti od nehemijskih supstanci. U to spadaju patolo{ko kockawe i zavisnost od interneta.

Oni su isticali da je va`no da ih Svetska zdravstvena organizacija uvrsti na listu bolesti zavisnosti kako bi mogli da ih le~e i tretiraju, jer su to bolesti koje nastaju po istom modelu i razvijaju se na isti na~in kao i zavisnost od narkotika ili alkohola.

Sad kad u ustanovama u Srbiji postoji mogu}nost le~ewa zavisnosti od interneta, odgovornost je na roditeqima da to primete i na pravi na~in pristupe problemu, potvrdili su psiholozi.

M. T.

 Srpski bira~ glasa sa obe ruke. Jednom zapu{i nos, drugom zaokru`i najboqeg kandidata.

 U obrazovawe }emo ulagati sve dok ne dosegnemo standard - sportska kladionica pored svake {kole!

 Kad izlaze iz ku}e neki gra|ani zaborave kqu~eve, neki ki{obran, neki telefon... A ve}ina zaboravi ku}no vaspitawe.

 Svakog jutra kupujete hleb?

Samo se vi luksuzirajte!

 Na{ minut }utawa traje deset godina.

 Kao {to postoji vakcina protiv korone, trebalo bi da postoji i vakcina protiv zaqubqivawa. Pa ako se ipak zarazi{, da pro|e{ samo s lak{im simptomima i posle dve nedeqe ozdravi{..

 Dva oka u glavi ne mogu da se gledaju.

 Koristite na{ kaladont i jednoga dana mo}i }ete zubima da se dr`ite za vlast!  Na{e r|e lepe se na zlato...  No}as je jedan mu` poku{ao da pre|e na `eninu stranu bra~nog kreveta, ali ga je ona zaustavila pitawem: - Ima{ li kovid propusnicu?

 Dana{we cene ve} sutra }e biti akcijske.  Od ovoliko predstava za narod, narod ne sti`e da ode u pozori{te.

OBE]AWA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „[to qudi imaju vi{e uslova za sre}u, to su nesre}niji" „Qubav je igra koju mo`e igrati dvoje, a da oboje pobede“ „^ovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajawem“ Narodne poslovice

„Nikad se ne ~udim {to vidim qude zle, ali se ~esto ~udim {to ih ne vidim da se stide“

„Nisam od onih naivaca koji jedva ~ekaju neki budu}i dan i raduju se ro|endanima i novim godinama, naprotiv, meni ve} dugo smeta {to vreme prolazi“

@arko Lau{evi}

\or|e Bala{evi}

A k u u

TEMA NEDEQE

Amerika ne `eli kraj ratnih sukoba u Ukrajini, a u rat uvla~i i Evropu

Grad talaca: Re`iraju li Ukrajinci u Kijevu - novo Sarajevo?

Iza uvla~ewa ruske vojske u gradove gde je ukrajinska borbena tehnika raspore|ena u stambenim kvartovima stoji specijalna NATO operacija vi|ena u ratnom Sarajevu devedesetih godina. Kako pretvaraju}i Kijev u kasarnu, Zelenski pravi grad talaca, i {ta je pozadina?

Da je politi~ki Kijev spreman da brutalno `rtvuje sopstveno stanovni{tvo kao po`eqnu kolateralnu {tetu u eventualnim uli~nim borbama sa ruskom vojskom postalo je jasno kada je Zelenski zatvorio gradove, a vojne jedinice ukrajinske vojske rasporedio po stambenim kvartovima. Uporedna analiza ratnih de{avawa u Kijevu i onih u Sarajevu devedesetih godina pokazuje da je re~ o istom modelu.

Scenario je isti, a paralele izme|u trenutnih de{avawa u Ukrajini i onih u ratom zahva}enoj Bosni potpuno opravdane, ka`e branilac generala Ratka Mladi}a, advokat Branko Luki}, a posebno, nagla{ava, u svetlu ~iwenice da je u oba slu~aja civilima namewena uloga `ivog {tita.

Komentari{u}i kako bi u takvim okolnostima izgledao eventualni uli~ni rat u koji ukrajinska strana poku{ava da uvu~e Rusiju, te da li bi takvi gradovi izgubili status za{ti}ene zone, Luki} ka`e da se neka oblast mo`e nazvati za{ti}enom zonom prema kojoj ne smete da izvodite borbena dejstva, samo ukoliko je ona demilitarizovana, a kqu~evi grada predati sili koja nadire. „Zelenski je kao {to je to svojevremeno uradio i Alija Izetbegovi} zatvorio gradove, podelio oru`je i od gra|ana zatra`io da bacaju molotovqeve koktele na ruske tenkove.

Civil sa kala{wikovim je legitimna meta, ali u slu~aju Srbije, Tribunal nije uva`io tu ~iwenicu regulisanu me|unarodnim pravom. Sve {to je tamo re~eno padalo je na gluve u{i“.

U Sarajevu koje je imalo status za{ti}ene zone, podse}a, bio je prisutan Prvi korpus Vojske BiH sa preko 30 hiqada naoru`anih boraca. Iz ovog grada na srpske polo`aje pokrenuto je 28 ofanziva.

Pregovori Rusije i Ukrajine koji su po~eli, koliko god bilo dobro da se de{avaju, po oceni general-majora u penziji, profesora na Vojnoj akademiji Mitra Kova~a, ne}e doneti neko re{ewe, jer Amerika ne `eli da se rat u ovoj fazi prekine.

Da bi se razumeo trenutni status snaga u oru`anom sukobu u Ukrajini mora se po}i od toga da ovo nije samo rusko-ukrajinski sukob i rat. Ovaj rat je deo totalnog ili hibridnog rata koji, pre svega Amerika i Britanija vode prema Rusiji, ka`e Kova~.

Nakon oja~avawa snaga na istoku Evrope NATO svesrdno poma`e, izvi|a~ki i logisti~ki, ukrajinske snage. I strategija ukrajinskih snaga je uskla|ena sa smernicama koje su joj dale i na~inom na koji su ih pripremale snage NATO-a. A to je, isti~e na{ sagovornik, povla~ewe u gradove i vo|ewe sukoba iz urbanih centara i ulica. Otuda i ve}a stradawa u naseqenim mestima, ~ime Amerikanci `ele da {to vi{e diskredituju Rusiju, dodaje on.

KRAJ RATA SADA NE ODGOVARA AMERICI

Po oceni Kova~a koji je i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, u strategiji hibridnog rata koju su osmislile Britanija i Amerika, u dobroj meri su uspele. „Izuzimaju}i par dr`ava, Srbiju, Belorusiju i BiH zbog stava RS, Amerika je zasada uspela da skoro celu Evropu uvu~e u sukob na medijskom, ekonomskom planu, kroz sankcije, {to je sve deo rata.

Nije dobro samo gledati vojnu dimenziju

^etvrtak 10. decembar 2020. 5 ^etvrtak 3. mart 2022.

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

ISKUSTVO

Jednostavan proces

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h tra da oni ne}e doneti neko re{ewe, jer je uveren da Amerika ne `eli da se u ovoj fazi prekinu ratna dejstva.

RUSKI BORBENI SISTEMI RAZORNE MO]I

„U narednom periodu, ako se nastave ovi oru`ani sukobi, verujem da }e Rusija biti primorana da upotrebi vi{e borbenih sistema razorne mo}i, kako bi prvenstveno one najtvrdokronije pronaci-

SInce 1994

najbestijalniji na~in mu~e i ubijaju.

Kova~ isti~e da Rusija nije dimenzionirala snage da okupira Ukrajinu niti da stavi ceo prostor pod kontrolu, ve} da je strate{ki i takti~ki odlu~ila da ne ulazi u ve}a naseqena mesta, izuzimaju}i deo Kijeva gde se nalazi infrastruktura neophodna za vo|ewe operacija. „Ne verujem da }e se baviti i tro{iti snagu i imati gubitke u drugim gradovima koji su prete`no naseqeni stanovni{tvom koje podr`ava zvani~nu vlast u Ukrajini. U tim gradovima }e biti neutralisani vojni efektivi, ali se civilno stanovni{tvo ne}e dr`ati u izolaciji, niti }e se uspostavqati ruska vlast u takvim gradovima“, procena je Kova~a.

A koliko bi ratna dejstva jo{ mogla da traju, po oceni Kova~a zavisi}e od vi{e faktora.

EVROPA BI MOGLA DA BUDE I NEPOSREDNI U^ESNIK

rata u Ukrajini, ukoliko se ne razumeju i drugi wegovi sadr`aji. Sankcije su uvek kroz istoriju bile deo rata ili wegovo predvorje, a kada tome dodamo i zabranu preleta ruskih aviona i za wih zatvoren vazdu`ni prostor, onda problem postaje daleko slo`eniji“, isti~e Kova~.

On ukazuje i na medijski rat jer se glas razuma gu{i ma iz koje dr`ave ili bilo kog svetskog medija dolazio, ukoliko nije pod kontrolom Zapada.

Koliko god da je dobro {to su po~eli pregovori Rusije i Ukrajine, Kova~, sma-

sti~ke snage Desnog sektora stavila pod kontrolu“, ocena je Kova~a.

On podse}a da savetnik na~elnika general{taba ukrajinske vojske bio prethodni vo|a partije Desni sektor, Dmitrij Jaro{ koji je, kako isti~e, dokazani nacista, prakti~no politi~ki komesar koji su{tinski uti~e na strate{ke odluke ukrajinske vojske. To, kako napomiwe, nije dobro ni za Ukrajinu kao dr`avu, kao ni za wenu vojsku i otud ta ostra{}enost, pa i zlo~ini prema zarobqenim ruskim vojnicima koje pripadnici Desnog sektora na

„Polazim od toga da je ovo deo rata koji sve vi{e Amerika name}e kao evropsko-ruski sukob. Ukoliko se bude dobila ta dimenzija, a na`alost ona je iskazana kroz masovne sankcije i zatvarawe vazdu{nog prostora od skoro svih zemaqa Evrope, izuzev tri dr`ave, Amerika je do sada ume{no ukqu~ila mnoge evropske dr`ave u ovaj rat“, ka`e na{ sagovornik koji strahuje da bi one mogle da budu i wegov neposredni u~esnik.

On napomiwe da je ve} po~elo slawe dobrovoqaca iz Hrvatske, iz Federacije BiH, Albanaca iz Albanije i sa Kosova.

Ako to podr`ava zvani~na vlast, Ukrajina }e, kako ka`e Kova~, biti preplavqena psima rata iz Evrope.

To je, po wegovom mi{qewu, prva faza u legalizaciji u~e{}a u tom ratu, pogotovo kada se {aqe vojna oprema. Slede}a faza mo`e biti da {aqu svoje zvani~ne jedinice da se bore na ukrajinskoj strani, a da se o tome }uti, isti~e Kova~.

R. N.

6

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

u LI^NOST U @I@I

VOLODIMIR ZELENSKI

Ruska meta broj jedan

Dan po{to je Kremq pokrenuo invaziju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je istakao da je wegova zemqa ostala usamqena i prepu{tena sama sebi u odbrani od Rusije dok najmo}nije svetske sile posmatraju borbu izdaleka. „Ko je spreman da se bori uz nas? Ne vidim nikoga. Ko je spreman da pru`i Ukrajini garanciju ~lanstva u NATO-u? Svi se pla{e“, poru~io je Zelenski u obra}awu naciji.

Kako je naglasio, on i wegova porodica }e ostati u Ukrajini, uprkos tome {to ga je Rusija „identifikovala kao primarnu metu“. „Oni `ele politi~ki da uni{te Ukrajinu tako {to }e ukloniti {efa dr`ave. Neprijateq je mene odredio kao metu broj jedan, a moju porodicu kao metu broj dva“, dodao je on.

Govore}i na ukrajinskom i ruskom, Zelenski je ponovio pozive Rusiji da obustavi vatru. „Rusija }e pre ili kasnije morati da u|e u pregovore sa nama o na~inu prekida neprijateqstava i obustavqawu invazije. [to pre razgovori po~nu, mawi }e biti ruski gubici“, poru~io je on.

Pre politi~ke karijere bio je je glumac (komi~ar), scenarista i rediteq.

Osnovao je produkcijsku kompaniju „Kvartal 95“ koja producira filmove, crtane filmove i TV komedije. U javnosti je postao popularan nakon u~e{}a u ukrajinskoj verziji emisije „Ples sa zvezdama“ Kako je istakao, nove sankcije nisu ubedile Rusiju da obustavi napad. „^ujemo na na{em nebu i vidimo na na{oj zemqi da to nije bilo dovoqno“, rekao je Zelenski.

On je prethodno upozorio da bi Rusija „uskoro mogla da zapo~ne veliki rat u Evropi“ i apelovao da bude „zaustavqen Putin, rat protiv Ukrajine i sveta“. Obra}aju}i se naciji, Zelenski je istakao da budu}nost wegovog naroda zavisi od svakog gra|anina Ukrajine i pozvao sve koji imaju borbeno iskustvo i mogu da se prikqu~e odbrani zemqe, da to odmah urade.

Volodimir Zelenski je ro|en 25. januara 1978. u ukrajinskom gradu Krivi Rog. Diplomirao je pravo ali se nije profesionalno oprobao u toj oblasti.

Pre politi~ke karijere bio je je glumac (komi~ar), scenarista i rediteq. Osnovao je produkcijsku kompaniju „Kvartal 95“ koja producira filmove, crtane filmove i TV komedije.

U javnosti je postao popularan nakon u~e{}a u ukrajinskoj verziji emisije „Ples sa zvezdama“, zahvaquju}i kojoj je po~ela wegova filmska karijera.

Nakon {to su mediji izvestili da je za vreme rata u Donbasu 2014. „Kvartal 95“ donirao milion hrivwi za ukrajinsku vojsku, ruski politi~ari i umetnici podneli su peticiju da se Zelenskom zabrani rad u Rusiji.

Nasuprot tome, Zelenski je istupao protiv namere ukrajinskog Ministarstva kulture da zabrani rad ruskim umetnicima.

Za predsednika Ukrajine izabran je na izborima odr`anim 2019. godine. Govori ruski, ukrajinski i engleski jezik.

O`ewen je Olenom, koju je upoznao jo{ u gimnaziji, i imaju dvoje dece, }erku Aleksandru i sina Kirila.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

DEJAN BODIROGA, jedan od najtrofejnijih i najpo{tovanijih srpskih ko{arka{a

I Dra`en i ja smo znali da smo bliski ro|aci Me|u Srbima Dejan Bodiroga je vi{e od sportiste. On je bo`anstvo, idol, pop-ikona. Srpski rok bend "Prqavi inspektor Bla`a i Kqunovi" ga je opevao u pesmi "Seks, droga, Bodiroga", a navija~i su mu u dvoranama i na do~ecima godinama skandirali: "Mi imamo svoga Boga, ime mu je Bodiroga."

U karijeri je osvojio gotovo sve. Dva puta je bio prvak sveta, tri puta prvak Evrope, a bio je jedan od kqu~nih igra~a SR Jugoslavije koja je na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. 30 minuta u {aci dr`ala drugi najja~i Drim tim svih vremena, za koji su igrali [ekil O'Nil, Hakim Olajxuvon, ^arls Barkli, Skoti Pipen, Karl Meloun i mnoge druge velike NBA zvezde.

Tri puta je bio klupski prvak Evrope (dva puta s Panatinaikosom i jednom s Barselonom), bio je MVP svetskih prvenstava 1998. i 2002...

Ro|eni je pobednik, lider, pravi kapiten, frajer koji je preuzimao odgovornost kad se utakmica lomila, a wegova igra bila je ko{arka{ka poezija.

Me|utim, Bodiroga nikad nije oti{ao u NBA i za mnoge je jedan od najboqih ko{arka{a svih vremena koji nikad nisu igrali u Americi. n Jedan od zadwih intervjua koji ste dali bio je vezan za sukob s Neboj{om ^ovi}em oko ABA lige i wenog utjecaja na srpsku ko{arku. Koji je Va{ stav o ABA ligi?

- O ABA ligi imam svoje mi{qewe od samog po~etka i ne mislim da je ona dobra stvar za regiju. Kad si prvak ABA lige, ~ega si zapravo prvak? Nisi prvak dr`ave. ABA liga je ve{ta~ka stvar.

Kad je oformqena, ta je liga bila zami{qena da bude neka vrsta biv{e jugoslovenske lige koja je uvek bila me|u najja~ima u Evropi, ali nikad nije dala rezultat koji je trebala dati.

Pri~am o stvarawu mladih igra~a u klubovima i davawu {anse tim klincima, {to je uvek bio glavni adut klubova na ovim prostorima. ABA liga se pretvorila u gomilawe stranaca, nemawe jasne vizije u nekim projektima, ga{ewe nekih jakih centara koji su bili sinonim za ko{arku. Uze}u kao primer KK Split, koji je bio tri puta zaredom prvak Evrope i slu`beno najboqi ko{arka{ki klub 20. veka. n Protiv ste i dana{we Evrolige, koja je zatvorena liga i koja ne daje priliku nekim mawim klubovima da se kroz doma}e prvenstvo nametnu i da isko~e?

- Tako je. Apsurdan je taj oblik licencirawa. Evroliga je tako svela postojawe ABA lige ni na {ta. Ovaj prostor je dao velike igra~e, velike trenere, velike ko{arka{ke radnike. Najpre su se iz ABA lige plasira-

la tri kluba, pa dva, sad je jedan, a sve ide prema tome da i taj jedan ne dobije {ansu i da ova regija, koja je dala nekoliko prvaka Evrope, bude izba~ena iz Evrope.

To je apsurd i ne mo`e sve da se gleda kroz novac. Evroliga je najboqe takmi~ewe u Evropi, ali nedopustivo je da neko ko osvoji titulu prvaka Italije ne sme da igra u najja~em takmi~ewu u Evropi samo zato {to nema licencu. Kako je mogu}e da se nekome zabrani da se bori s najboqima ako je to zaslu`io?

To je kao da se ignori{e neko ko je u {koli imao sve petice, a pu{ta se onaj koji je dobio dvojku. Takvih slu~ajeva je sve vi{e u evropskim ligama. Venecija je bila prvak Italije, a nije mogla da nastupi u Evroligi. n Za{to nikad niste oti{li u NBA? - Postoji nekoliko zanimqivih situacija {to se ti~e toga. Kad su me 1995. skautirali Sakramento Kingsi i kad su me potom izabrali na draftu, ja sam tada jo{ bio pod ugovorom s Milanom.

Bo{a Tawevi} je kao moj tada{wi trener rekao da me ne}e pustiti i da imam da odradim jo{ jednu godinu ugovora.

Tek kad odradim ugovor do kraja, onda odlazak u NBA mo`e da do|e u obzir.

Tada smo osvojili prvenstvo, a ja sam razmi{qao da, pre nego {to odem u NBA, `elim da ostavim neki trag u Evropi. Igrali smo za pobedu, igrali smo za titule. Nakon toga je do{lo osvajawe Evrobasketa s reprezentacijom 1995., pa odlazak na Olimpijske igre i osvajawe medaqe u Atlanti.

Bila mi je `eqa da osvojim Evroligu, da odradim svaku stepenicu na pravi na~in, pa da kao dokazan igra~ odem u Ameriku. Me|utim, karijera mi je oti{la u sasvim drugom smeru, imao sam sre}u da igram u velikim klubovima, da se borim za trofeje.

Kasnije, nakon Panatinaikosa, kad sam ve} imao 29, 30 godina, dobio sam ponudu Rudija Tomjanovi}a da pre|em u Hjuston. Bilo je jo{ ponuda nekih izuzetnih NBA klubova i prizna}u da me to kopkalo, ali mislio sam da sam ve} u nekim godinama i da bi mo`da bilo kasno da se odlu~im na taj korak. n Na Balkanu je op{ta stvar da u svemu, a posebno u sportu, nema svetih krava i svakome }e se u jednom trenutku prona}i mana. Za Vas se to ne mo`e re}i i impresivan je nivo obo`avawa navija~a u Srbiji, a utiska smo da je sli~no i u ostalim dr`avama gde god ste igrali. Kako to tuma~ite?

- To bi trebalo pitati navija~e, ali zahvalan sam im na svemu. I dok sam igrao u klubovima, a posebno za repre-

zentaciju, ose}ao sam neverovatno po{tovawe i moje je bilo da im uzvratim istom merom. Igrawe za reprezentaciju je ne{to posebno, vi{e i daqe od toga se u sportu ne mo`e.

S reprezentacijom smo osvojili puno toga i navija~i su bili zahvalni na tome. Naravno da je bilo i lo{ih rezultata, nije uvek bilo sve onako kako smo `eleli, ali qudi su znali da prepoznaju da smo uvek davali maksimum i verujem da je to odgovor na Va{e pitawe. n Je li mo`da razlog ~iwenica {to nikad u karijeri niste igrali ni za Zvezdu ni za Partizan, pa ni Grobari ni Delije nisu imali razloga da Vas uzmu na zub, kao {to je, recimo, bio slu~aj s Divcem, Obradovi}em ili Bogdanom Bogdanovi}em?

- Ne znam, ali, eto, ja sam deklarisani navija~ Partizana. Ali, da, mo`da ima u tome ne{to. U svakodnevnom kontaktu s qudima osetim po{tovawe i to je divan osje}aj. Mislim da je to samo zahvaquju}i odnosu koji sam imao i prema ko{arci i prema reprezentaciji. n Niste bili presre}ni kad ste na tribinama i na do~ecima ~uli skandirawe navija~a: "Mi imamo svoga Boga, ime mu je Bodiroga." Za{to?

- Vernik sam, verujem u Boga i ne volim da me uspore|uju s Bogom. Znam da je u pitawu sport i da niko nije imao nikakvu lo{u nameru, ali svakako mi nije bilo ugodno da to ~ujem. Me|utim, naravno da mi je prijala emocija koju sam primao od tih qudi. n Ko Vam je bio prvi idol, zbog koga ste po~eli da igrate ko{arku?

- Prvi ose}aj za ko{arku dobio sam preko zlatne generacije Ki}e, Praje, Kre{e, Moke i Mirze. Ipak, premda sam zahvatio tu generaciju, bio sam premali, pa mogu re}i da je Dra`en bio taj zbog kojeg sam zavoleo ko{arku.

I ne samo ja. Obele`io je ~itavu moju generaciju, pravio je razliku. Dra`en je bio prvi pravi idol, bio je inspiracija, ali nakon toga sam ipak te`io da prona|em jedinstven stil zbog kojeg }u biti upam}en i prepoznat. n Dra`en i Vi ste ro|aci, zar ne?

- Kad sam po~eo da se bavim ko{arkom, to nisam znao, ali da, istina je.

Jole, Dra`enov i Acin tata, iz Petrovi}a je kod Trebiwa, odakle su i Bodiroge. Drugo smo koleno. Moji roditeqi su znali da smo ro|aci, ali na po~etku nisu `eleli da me s tim optere}uju.

Dra`ena sam upoznao 1989. kad sam igrao za juniore Zadra i kad nam je Kre{o sredio turneju u Americi.

Bili smo na utakmici Portlanda i Feniksa i tada smo se upoznali. Znao je i on oduvek ko sam ja, da smo bliski ro|aci.

R. N.

PLANETA

Zahtev iz Amerike da Kosovo hitno postane ~lan NATO Ameri~ki kongresmen Ri~i Tores, kopredsedavaju}i albanskog kokusa, smatra da nikad nije bilo hitnije da Kosovo bude primqeno u NATO. „U kontekstu invazije Rusije na Ukrajinu, Kosovo ponovo tra`i ~lanstvo u NATO-u”, napisao je Tores na Tviteru i podsetio da se pre nekoliko nedeqa zalagao za prijem Kosova u NATO. „Nikad nije bilo hitnije da na{i saveznici postupe ispravno”, naveo je Tores.

Ministarka spoqnih poslova privremene pri{tinske administracije Meqiza Haradinaj Stubla u objavi na Tviteru predstavila je Toresa kao novog saveznika Pri{tine.

Tores, hispano-afroamerikanac, poti~e iz Bronksa gde je jaka albanska emigracija. Bronks je ujedno i najve}a baza glasa~kog tela demokrata te se mi{qewe wihovog predstavnika u Kongresu dosta uva`ava.

Predsednici osam zemaqa: Ukrajini dati status kandidata za EU

po- Predsednici osam zemaqa centralne i isto~ne Evrope pozvali su timzemqe ~lanice Evropske unije da Ukrajini odmah daju status kandidanta-ta za ~lanstvo u EU i otvore pregovore o ~lanstvu, navedeno je otvoree odnom pismu koje je danas objavqeno. „Mi, predsednici dr`ava ~lanica EU: Republike Bugarske, ^e{ke Republike, Republike Estonije, Republike Letonije, Republike Lipuno natvanije, Republike Poqske, Republike Slova~ke i Republike Slozul-venije sna`no verujemo da Ukrajina zaslu`uje da dobije neposrednu smoperspektivu za pristupawe EU”, navodi se u pismu. epo- Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je zahtev za ve-~lanstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, izjavio je ranije zamenik {efa we. kabineta predsednika Ukrajine Andrij Sibiga. ica „Predsednik Ukrajine V. Zelenski potpisao je istorijski dokument ali- aplikaciju za ~lanstvo Ukrajine u Evropskoj uniji”, napisao je Sibiga nina Fejsbuku, preneo je Interfaks. rao je, bravi}

^etvrtak 10. decembar 2020. 7 ^etvrtak 3. mart 2022.

Ruski konvoj dug 27 kilometara napreduje ka Kijevu sa severa Na satelitskim snimcima privatne ameri~ke kompanije Maksar Teknoloxiz koji su objavqeni vidi se vojni konvoj koji se prote`e preko 27 kilometara i ruske kopnene snage koje nastavqaju da se pribli`avaju glavnom gradu Ukrajine.

Iz kompanije Maksar Teknoloxiz navode da je u konvoju koji je snimqen na isto~nom prilazu aerodromu Antonov kako se kre}e ka Kijevu, bilo vi{e stotina oklopnih vozila, tenkova, artiqerijskih oru|a i vozila za logisti~ku podr{ku.

Iako je mnogo suprotstavqenih informacija, izvesno je da su i iz vazduha i sa zemqe, preko raketnih sistema, vojne operacije nastavqene ve}om `estinom.

Uprkos tome, na terenu, kako se izve{tava, nema ve}ih pomerawa.

Najve}e borbe vodile su se oko ukrajinske prestonice. Ruska vojska do{la je na oko 30 kilometara od Kijeva. Iz ruskog Ministarstva odbrane saop{tavaju da gra|ani Kijeva mogu da se evakui{u auto-putem Kijev–Vasiqkov.

Dve strane su opre~no izve{-

tavale o zauzimawu aerodroma Gostomel. Dok su ruski izvori potvrdili zauzimawe vazdu{ne baze, Ukrajinci tvrde da i daqe dr`e tu poziciju.

Sli~no je i na jugoistoku. Dok je ruska strana tvrdila da je zauzela polo`aje oko nuklearne elektrane u Zaporo`ju, ukrajinska tvrdi da i daqe kontroli{e nuklearku u tom gradu.

Rusi su, kako tvrde, osvojili dva grada na jugoistoku – Berdjansk i Enerhodar. @estoke borbe vode se i oko Harkova na severoistoku zemqe, na samo 15 kilometara od granice sa Rusijom. Ovaj grad bombardovan je od prvog dana rata, a ruska vojska i daqe poku{ava da zauzme sam grad.

NUKLEARNO NAORU@AWE:

Koje dr`ave ga imaju i u kojim koli~inama

ario`nom awe Kome je dozvoqeno da ima nuklearno e to oru`je i za{to? mao Nuklearno oru`je se smatra najrazorntanijim naoru`awem na svetu - eksplozije su toliko jake da samo jedna nuklearna bomba e na mo`e da uni{ti ~itav grad. kanNuklearne rakete su mnogo ja~e od voga obi~nih, ne-nuklearnih bombi.

Dosta se govorilo o dr`avama koje vonemaju dozvolu da poseduju ili razvijaju m da nuklearni arsenal - poput Irana ili Semao verne Koreje. Me|utim, na neke dr`ave zao mi brana se ne odnosi. tim, koju [TA JE NUKLEARNO ORU@JE? U pitawu su ekstremno mo}ne bombe. bog Mo`da se se}ate termina poput atoma i ku? izotopa sa ~asova fizike - oni su ukqu~esamni u proces aktivirawa nuklearne eksploraje,zije. mda Bombe crpe energiju iz cepawa atoma samili sjediwavawa malih ~estica unutar `enatoma. Zbog toga se nuklearna bomba nekarku.da zove atomska bomba. moju Nuklearne bombe osloba|aju ogromnu `enkoli~inu radijacije - koja mo`e da izazoira-ve ozbiqne poreme}aje i bolesti - tako da o dawihov efekat traje mnogo du`e od same g }ueksplozije.

Ali tokom istorije su kori{}ene samo ne?dva puta - 1945. godine protiv Japana u Dru{ar-gom svetskom ratu, {to je izazvalo ogromno a je.razarawe i gubitak velikog broja `ivota. tro- Radijacija od bombe ba~ene na Hiro{iodi-mu trajala je nekoliko meseci i usmrtila eqivi{e od 80.000 qudi. etku A od bombe ba~ene na Nagasaki strada. lo je vi{e od 70.000 qudi. kad Od tada atomske bombe nisu kori{}ene namnijednom. ici. Devet zemaqa zasad poseduje nuklea iarno naoru`awe: SAD, Velika Britanija, naoRusija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, skiIzrael i Severna Koreja.

KO MO@E DA IH RAZVIJA? U teoriji, skoro svako ko poseduje odgovaraju}u tehnologiju, znawe i postrojewa.

Ali da li je dr`avama dozvoqeno da ih prozvode? To je sasvim druga pri~a.

Razlog za to je ne{to {to se zove Sporazum o ne{irewu nuklearnog naoru`awa (NPT) - ciq ovog sporazuma bio je da se spre~i {irewe nuklearnog naoru`awa i promovi{e razoru`avawe.

Od 1970. godine, 191 dr`ava se pridru`ila ovom sporazumu. Sporazum su potpisale i Amerika, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Kina. Ovih pet zemaqa se naziva nuklearnim silama - wima je dozvoqeno da imaju nuklearno naoru`awe zato {to su proizvodile i testirale nuklearne bombe pre nego {to je sporazum stupio na snagu 1967. godine.

Iako ove zemqe poseduju nuklearno oru`je, na osnovu sporazuma moraju da smawe wihovu koli~inu i ne smeju zauvek da ga ~uvaju.

Izrael (koji nikada nije potvrdio niti demantovao postojawe nuklearnih raketa), Indija i Pakistan nikada nisu pristupili NTP, a Severna Koreja se povukla 2003. godine.

GDE SE IRAN UKLAPA?

Iran je zapo~eo nuklearni program tokom pedesetih godina pro{log veka i oduvek insistirao da je wegov program nuklearne energije miroqubiv.

Ali postoje sumwe da je kori{}en kao paravan za razvijawe nuklearnog naoru`awa, {to je podstaklo Savet bezbednosti Ujediwenih Nacija, Sjediwene dr`ave i Evropsku uniju da 2010. godine uvedu sankcije Iranu.

To je dovelo do sporazuma izme|u Irana i velikih sila 2015. godine na osnovu kog je Iran pristao da smawi nuklearni pro-

gram u zamenu za trgovinski sporazum, ali predsednik Donald Tramp se povukao iz sporazuma u maju 2018. godine.

A sada su evropske dr`ave kritikovale Iran {to se ne pridr`ava sporazuma.

I nakon pove}awa tenzija izme|u Irana i SAD po~etkom ove godine, Tramp se zavetovao da, dok god je on predsednik, Iranu ne}e biti dozvoqeno da ima nuklearno naoru`awe.

Odnosi su dodatno zao{treni ubistvom iranskog generala Kasima Sulejmanija u Bagdadu i Iran je istakao da se vi{e ne}e pridr`avati ograni~ewa koje name}e sporazum.

DA LI ]EMO VIDETI SVET BEZ NUKLEARNIH RAKETA?

Broj nuklearnog oru`ja je zapravo spao sa 70.000, koliko je iznosio 1986. godine, na 14.000.

Amerika, Britanija i Rusija smawuju zalihe. ali veruje se da Kina, Pakistan, Indija i Severna Koreja nastavqaju sa proizvodwom, navodi Federacija ameri~kih nau~nika.

U julu 2017. godine, delovalo je kao da

je svet bio korak bli`e nuklearnom razoru`avawu kada je vi{e od 100 zemaqa podr`alo sporazum UN da se u potpunosti zabrane.

Ali zemqe koje poseduju nuklearno oru`je poput Amerike, Britanije, Francuske i Rusuje su bojkotovale sporazum.

Britanija i Francuska su istakle da sporazum nije uzeo u obzir realne okolnosti me|unarodne bezbednosti - i da je nuklearno zastra{ivawe bitno jer odr`ava mir vi{e od 70 godina.

Iako dr`ave poput Britanije i Amerike smawuju nuklearne zalihe, stru~waci ka`u da obe zemqe jo{ uvek usavr{avaju postoje}e naoru`awe.

Britanija usavr{ava sistem nuklearnog naoru`awa, a Amerika }e za poboq{awe nuklearnih kapaciteta mo`da potro{iti vi{e od trilion dolara do 2040. godine.

Severna Koreja nastavqa da testira i razvija nuklearni program, uz skora{we testove poput onog iz oktobra.

I dok svet mo`da ima mawe nuklearnih raketa nego pre 30 godina, te{ko da se nuklearnom naoru`avawu nazire kraj u skorije vreme.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

Dodik o dodatnim vojnicima Eufora:

To su politi~ke igre, Srpska nema plan za destabilizaciju Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik rekao je danas da nema ni{ta protiv da Eufor dovede vi{e od 500 qudi u BiH, te da Republika Srpska nema nikakav plan za destabilizaciju.

Dodik je rekao da mogu da dovedu 1.000 ili 5.000 qudi, ali da to vi{e slu`i za politi~ku igru. „To je bezna~ajno. Mi nemamo nikakav plan za nikakvu destabilizaciju, ali imamo plan da se politi~ki borimo daqe za na{a prava predvi|ena Ustavom BiH“, rekao je Dodik i dodao da plan Srpske nije da se bavi pitawima bilo kakve secesije.

On je rekao i da Predsedni{tvo BiH nema obavezu da raspravqa o trupama Eufora u BiH,

jer je to ranije napravqen aran`man i ne treba praviti galamu oko toga.

S. G.

Generalu Ratku Mladi}u pogor{ano zdravstveno stawe Zdravstveno stawe generala Ratka Mladi}a se pogor{alo i odbrana }e tra`iti da ga pregledaju srpski lekari s obzirom da se u Holandiji popu{taju epidemiolo{ke mere, rekao je generalov sin Darko Mladi}.

Darko Mladi} ka`e da posledwi izve{taj koji je dostavqen porodici ukazuje da se zdravqe wegovog oca objektivno pogor{alo, iako on to ni~im ne pokazuje. „Pogor{awe je vezano za sr~ane probleme i za {e}er. To je ono {to smo dobili kao izve{taj. Samo se nadam da su prilagodili le~ewe toj novoj situaciji“, rekao je Darko Mladi}.

On je dodao da epidemiolo{ke mere u Holandiji popu{taju i da }e videti postoji li mogu}nost da srpski lekari pregledaju generala. „U komunikaciji sa Sekretarijatom u Hagu }emo

videti da li je to sada postalo mogu}e“, rekao je Darko Mladi}.

On ka`e da general Mladi}, i pored zna~ajno pogor{anog zdravstvenog stawa i drugih ograni~ewa, prati sve {to se de{ava u Bosni i Hercegovini, ukqu~ujui i protest porodica stradalih sredweg Podriwa pred Tu`ila{tvom i Sudom BiH i svim srcem je uz wih. „On je uvek i u toku rata bio uz na{e `rtve, koje su zanemarene i nisu nikada mogle da vide pravu pravdu za one koji su po~inili zlo~in. Toliko zlo su naneli srpskom narodu u BiH, u ovom konkretnom slu~aju u Podriwu. Nisu osu|eni, iako se zna ko su. Slobodno se {etaju i provociraju“, kazao je Darko Mladi}.

On je rekao da je porodica u stalnom telefonskom kontaktu sa generalom i da }e ga 12. marta, kada slavi 80. ro|endan, u Hagu posetiti supruga.

SLAVE UVOD U KRVAVE SUKOBE:

Republika Srpska ne priznaje Dan nezavisnosti BiH koji uporno name}e Sarajevo Politi~ko Sarajevo, odnosno deo Federacije BiH gde su Bo{waci ve}ina, i ove godine je obele`ilo 1. mart kao takozvani Dan nezavisnosti, jer je na taj datum odr`an referendum o izlasku BiH iz tada{we Jugoslavije.

Ali iz Sarajeva konstantno zaboravqaju da istaknu da je to referendum na kojem Srbi nisu u~estvovali i da je to dan kada je na Ba{~ar{iji ubijen srpski svat Nikola Gardovi}. To je dan kada je po~eo rat u BiH i to nije nikakav dan nezavisnosti, poru~uju iz Republike Srpske.

- Prvi mart nije praznik, nego dan `alosti, dan koji je doveo do krvavog rata. Nijedan na{ zakon ne poznaje 1. mart kao praznik, a budu}i da zakon o praznicima

nikada nije donet ni u Parlamentarnoj skup{tini BiH, to nije nikakav dr`avni praznik, kako ga la`no predstavqaju. Za nas dan nezavisnosti BiH ne postoji, ni pravno ni su{tinski. Taj datum je za srpski narod i Srpsku datum

razbijawa Jugoslavije, preglasavawa, podela i uvoda u krvave ratne sukobe - rekao je ^ubrilovi}.

On je dodao da je veoma degutantno kako se upravo oni, koji su 1. marta razbili Jugoslaviju, oni koji su slavili i slave to razbijawe, danas predstavqaju kao zagovornici jugoslovenstva, ideje "bratstva i jedinstva" i "multieti~nosti".

- I onda i sada srpski narod je ostao principijelan. Dali smo zakletvu da }emo ~uvati Jugoslaviju i u~inili sve da zajedni~ka dr`ava opstane. A 1. mart je dan razbijawa te dr`ave, dan `alosti koji je doveo do krvavog gra|anskog rata - zakqu~io je ^ubrilovi}.

R. N.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar 2020. 9 ^etvrtak 3. mart 2022.

„Veseli se srpski rode“ odjekivalo je Podgoricom na velikoj litiji Ulicama Podgorice odr`ana je litija, a okupqeni narod pevao je pesmu "Veseli se srpski rode". Litija, povodom Svetosimeonskog sabora u Podgorici u ~ast Stefana Nemawe, koji je ro|en na u{}u Ribnice u Mora~u, je krenula od Hrama Hristovog Vaskrsewa do Nemawinog grada na u{}u Ribnice u Mora~u.

Nakon liturgije prisutne vjernike, wih nekoliko hiqada, isred hrama pozdravio je mitropolit Joanikije, potom vladika gruzijski Sava, a besjedu je odr`ao profesor Filosofskog fakulteta Du{an Krcunovi}.

Krcunovi} je kazao da je „na u{}u Ribnice na{ duhovni izvor, u Nemawinom gradu je mjesto na{eg duhovnog ro|ewa, rodona~elnik svetorodne loze Nemawi}a na{ je duhovni gradona~elnik, sa Nemawine obale otisnuli smo se u istorijski svijet `ivota….prepodobni Simenon Miroto~ivi koji je prije osam vjekova postao gra|anin nebeskog grada Jerusalima…”

On je na kraju svog govora citirao stih kraqa Nikole: „Slobodi je kolijevka Nemawina Crna Gora.”

Povodom Svetosimeonovskog sabora u Podgorici jutros je u Hramu Hristovog vaskrsewa odr`ana arhijerejska liturgija koju je slu`io mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije. Veliki broj vjernika okupio se ispred hrama.

Liturgiji su prisustvovali ministar poqopri-

vrede Aleksandar Stijovi}, kao i gradona~elnik Nik{i}a Marko Kova~evi}.

Ispred Hrama su prisutni i lideri Demokratskog fronta Andrija Mandi} i Milan Kne`evi}, poslanik Jovan Vu~urovi}, ministar ekologije Ratko Mitrovi}, lider Demokratske Crne Gore Aleksa Be~i}, poslanik Boris Bogdanovi}, gradona~elnik Herceg Novog Stevan Kati}, gradona~elnik Tivta @eqko Komnenovi}, biv{i direktor Uprave carina Aleksandar Damjanovi}, Daka Davidovi}, kao i predsjednik Op{tine Budva Marko Bato Carevi}.

Podgori~ki paroh Mir~eta [qivan~anin je u ime sve{tenstva pro~itao Svetosimonovsku poruku sve{tenstva, u kojoj se , izme|u ostalog ka`e: „Doga|aji iza nas govore da nemiri i nespokojstvo `ele da se unesu i narod i uru{e jedinstvo crkve. Molimo se Bogu da zavlada bratski mir i da ratna dejstva prestanu u Ukrajini.“ Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije je, u govoru nakon liturgije koju je slu`io, kazao da je mitropolit kijevski i cele Ukrajine Onufrije ovih dana „na velikom raspe}u“.

BERANE – PROTEST ZBOG MAWINSKE VLADE:

Ne}emo dozvoliti da na vlast vrate otima~e svetiwa

U Beranama je odr`an jo{ jedan protest u organizaciji Demokratske Crne Gore zbog najave formirawa mawinske vlade, sa kog je poru~eno da se ne}e dozvoliti da se na vlast vrate otima~i svetiwa. Protestu su prisustvovali poslanici i ministri Jakov Milatovi} i Milojko Spaji}.

Okupqenima ispred zgrade Op{tine obratio se lider Demokrata Aleksa Be~i}, poru~iv{i da on u Beranama nije gost, ve} da se nalazi u svom gradu.

Crna Gora zatvara nebo za ruske avione

„Ja sam obi~an narodni ~ovjek koji je dobio ~ast da predvodi ~astan i po{ten narod koji pobje|uje i koji }e pobijediti. Ne pamtim ve}i skup ispred Op{tine, Berane je pobje|ivalo kad je najte`e bilo. Ovo ve~eras me nije iznenadilo, jedna, dvije, tri pobjede nijesu dovoqne. Svaka pobjeda naredna mora da bude ubjedqivija jer smo slobodu dobili i slobodu }emo ~uvati. Nije svejedno kome se daje glas, dobro presu|ujte“, naglasio je on.

On je naglasio da se nikad nisu kolebali. „Problem je izdaja, a ne sva|e i sujete. Imaju od mene ponudu od prvog dana, sjedite ka`ite da ne}ete sa DPS-om i odmah }emo se dogovoriti. Obilazim Crnu Goru, razgovaram sa gra|anima, ne mogu da na|em ni jednog bira~a koji je glasao Za budu}nost Crne Gore i da je podr`ao SNP da ide sa DPS-om. Cijenim tu partiju, ali nema bira~a koji je to podr`ao, nisam sreo takvog“, kazao je Be~i}.

Crna Gora je pokrenula proceduru za dono{ewe odluke o zatvarawu vazdu{nog prostora za ruske avione, saop{teno je iz Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore.

Tako }e se Crna Gora pridru`iti dr`avama ~lanicama Evropske unije (EU) koje su svoj vazdu{ni prostor zatvorile za avio saobra}aj sa Rusijom kao odgovor na rusku vojnu operaciju u Ukrajini.

To }e tako|e biti jo{ jedan potez zvani~ne Podgorice kojim }e se usaglasiti sa spoqnom politikom EU, na {ta se obavezala kroz pregovore o ~lanstvu.

“Crna Gora, kao kredibilan kandidat za ~lanstvo u EU, dosqedno prati zajedni~ku vawsku i bezbjednosnu politiku Evropske unije i stoprocentno se usagla{ava sa odlukama i saop{tewima Savjeta Evropske unije, {to se, izme|u ostalog, odnosi i na sankcije prema Rusiji”, saop{tili su iz Ministarstva vawskih poslova Crne Gore.

OTAC I ]ERKA [EST SATI TVRDILI DA NISU KRIVI:

U Podgorici po~elo su|ewe Budimiru i Marini Krstovi} za {verc kokaina U podgori~kom Vi{em sudu u ponedeqak je po~elo su|ewe Budimiru i Marini Krstovi}, koji se optu`nicom terete za {verc tonu i 206 kilograma kokaina. Tokom {esto~asovnog su|ewa oni su vi{e puta ponovili da nemaju nikakve veze sa transportom skupocenog praha, koji je prona|en me|u tovarom banana u wihovom magacinu u zetskom selu Mojanovi}i.

Oni su pred sudskim ve}em, kojem predsedava sudija Vesna Kova~evi}, ponovili odbranu koja se poklapa sa onim {to su izjavili i tokom kontrole optu`nice. I tada i u ponedeqak su vi{e puta saop{tili sudu da nisu krivi i da nisu po~inili nijedno delo koje bi moglo da ih dovede u vezu sa navodima optu`nice.

Tokom kontrole optu`nice, Budimir Krstovi} je kazao da je slu~aj {verca kokaina protiv wega i }erke Marine name{ten i da je wegova druga }erka anga`ovala detektive koji su biv{i agenti ameri~ke agencije za borbu protiv narkotika (DEA) da istra`e i utvrde istinu u wihovom slu~aju.

Marina Krstovi} je navela i tada da je poslovawe sa dobavqa~em iz Ekvadora bilo po propisima.

Odbrana je ranije zatra`ila obustavu postupka i predlo`ila Vi{em sudu da Krstovi}e uz polo`eno jemstvo u vidu milionski vredne nekretnine pusti da se u daqem postupku brane sa slobode. Nakon {to je Vi{i sud odbio zahteve, odbrana je uputila `albu Apelacionom sudu CG ~ije sudije }e dati kona~nu re~ o tome da li }e se Krstovi}i u daqem postupku braniti sa slobode ili iz spu{kog zatvora.

10

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

VLADIKA AUSTRIJSKO-[VAJCARSKI ANDREJ SA NOVINARIMA IZ AUSTRIJE U POSETI KIM

O `ivotu Srba na licu mesta Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

U okviru trodnevne posete Kosovu i Metohiji vladika austrijsko {vajcarski Andrej ]ilerxi}, sa nekoliko novinara iz Austrije, je u subotu, 26.februara, na Zadu{nice, obi{ao Orahovac, Veliku Ho~u i Zo~i{te. U Orahovcu su ga pesmom do~ekala deca sa svojim sve{tenikom Milanom Stanojevi}em u crkvi Uspewa Presvete Bogorodice.

Vladika i novinarske ekipe iz Austrije su u manastiru Sv. Vra~i u Zo~i{tu razgovarao sa igumanom Stefanom i bratijom.

Vladika Andrej je kazao da je ova poseta sa ciqem da se austrijska javnost informi{e o tome {ta se zaista de{ava na Kosovu i Metohiji.

Владика аустријско-швајцарски Андреј са новинарима из Аустрије са српском децом у Великој Хочи

На гробу цара Душана у светим Арханђелима код Призрена

- Zadatak na{e posete je informativni, obave{tajni, {to zna~i da ono {to se preko interneta, digitalnih medija ili preko televizije i novina saznaje ne uzima zdravo za gotovo nego da se mora do}i na lice mesta i da se vidi kako funkcioni{e me|uqudski odnos, da li su ve}inska i mawinska prava u onom

skih ku}a na Kosovo i Metohiju je iniciran ~iwenicom da je godinama slu{ao vapaje vladike Teodosija pred Svetim arhijerejskim saborom, pred Patrijarhom da je situacija na Kosovu i Metohiji neizdr`qiva i neprihvatqiva, da polako posustaju snage za unapre|ewe `ivota i oporavak srpskoga naroda na ovim prostorima,

bilansu kako to o~ekuje me|unarodna zajednica.

Novinari su imali prilike da u dva navrata, u Gra~anici i Bogosloviji u Prizrenu, razgovaraju sa preosve}enim vladikom Teodosijem.

Prema re~ima vladike Andreja, dolazak sa grupom austrijskih novinara iz razli~itih medij-

za o~uvawe svetiwa i pre svega imovine srpskoga naroda.

Austrijski novinari su sa doma}inima iz Eparhije ra{ko prizrenske posetili i manastire Svete Arhangele, Visoke De~ane, Pe}ku Patrijar{iju, Gra~anicu, Draganac, i jo{ neka mesta u kojima `ive Srbi i potrudili se da razgovaraju sa {to vi{e qudi.

U BEOGRADU NA 50-TOM JUBILARNOM FEST-U

Prikazan i film "Mrak" o `ivotu Srba na KiM Na Jubilarnom 50. FEST-u Radwa ove psiholo{ke u Kombank dvorani u Beogradrame "Mrak" inspirisadu 26. februara je odr`ana je istinitim doga|ana srpska pretpremijera jem koji se odigrao u vrefilma "Mrak" Du{ana me martovskog pogroma Mili}a, ~ija je radwa na Kosovu i obra|uje inspirisana istinitim `ivotnu i potresnu doga|ajem koji se odigrao pri~u koja je ispri~ana u vreme martovskog pogrokroz vizuru devoj~ice ma na Kosovu, 2004. godine.

Milice koja sa majkom i Brojni qudi do{li su dedom `ivi u planinskim da vide ovo ostvarewe, me|u zabitima Kosova, na imawu okru`enom gustom {umom. kojima su bile i poznate li~noСцена из филма ''Мрак'' sti. Predwa~ila je filmska ekipa Glavni trio protagonista koju je predvodio rediteq Mili}, ali ~ine devoj~ica Milica, wena majka i gluma~ke zvezde Slavko [timac, Danica Vukica i deda Milutin - otac Milicinog oca koji je nestao jedne no}i sa wenim ujkom, a ]ur~i}, Miona Ilov, Flavio Parenti i drugi.

Nakon premijere, svi oni poklonili su se pred filmska pri~a je zasnovana na istinitom doga|aju. publikom.

"Drago mi je da ste do{li u tolikom broju na na{ Te`i{te ove mu~ne drame je ispri~ana donefilm, milo nam je {to je film prikazan na FEST-u kle iz vizure malene Milice, ~ije je detiwstvo i nadam se da }e 'Mrak' imati uspe{an `ivot u bio- na Kosovu gotovo uni{teno, jer ih pripadnici Kfora odvoze svaki dan u jedinu seosku {kolu skopima", rekao je Mili} na kraju projekcije.

Film "Mrak", srpsko-dansko-bugarsko-italijan- koja ne broji vi{e od 10 u~enika, iz razloga {to sko-gr~ka koprodukcija je slo`ena filmska pri~a o su se porodice sa tog dela Kosova odselile. te{kom `ivotu Srba na Kosovu u kojoj glavne uloge Ona ostaje sama sa majkom i dedom u tro{noj tuma~e Slavko [timac i sve popularnija danska ku}i u planinskim zabitima Kosova, na imawu glumica srpskog porekla Danica ]ur~i}. Ostale okru`enom gustom {umom, i sve vi{e je drma uloge su poverene Mioni Ilov, Flaviju Parentjui, strah od trenutka kada su joj otac i ujka misterioIvanu Zerbinatiju, Nikoli Kent, Nikoli Rako~evi- zno nestali. Porodicu ~uvaju veoma prijateqski }u, Slavi{i ^urovi}u, Sla|ani Bukejlovi}. nastrojeni pripadnici italijanskog Kfora.

Марија Новаковић у тренутку уласка у стан

POSLE 23 GODINE MARIJA NOVAKOVI] SE VRATILA U SVOJ STAN U PRI[TINI

Kao svoj na svome Gotovo 23 godine agonije i borbe za ostvarivawe prava na povratak Marija Novakovi} iz Pri{tine, u sredu 23. februara, vratila se u svoj stan u ovom gradu na Kosovu i Metohiji. Nakon povratka vi{e od dve decenije u naseqe Ulpijana u Pri{tini Marija Novakovi} je kako ka`e, najsre}nija osoba na svetu.

“Ja sam u ovom stanu ro|ena, udala se, rodila svog starijeg sina, `ivela do 1999.

Godine. Nadam se da }u videti kom{iluk iz ostalih ulaza i volela bih da popijemo ~aj kao nekad. Moja vrata su za svakog dobrog ~oveka, bilo koje nacije uvek otvorena i uvek Од среће није могла }e biti,” ka`e povratnica Marija Novakovi}. да сакрије сузе Marijina majka Slavica Jeremi} ka`e da je zadovoqna jer je Marija jedan korak napred ve} ostvarila.

“Nadam se da }e Marija ovde da se sna|e, da obezbedi sebi lep `ivot, naravno i posao da bi mogla normlano da `ivi,” ka`e Slavica Jeremi}.

Tekst iz Srpskog Glasa u zbirci pesama ''Milo{u pesma''

Насловна страна Српског гласа и текст о Милошу Ћирковићу

U izdawu Dru{tva kwi`evnika Kosova i Metohije i Udr`ewa boraca grada Kragujevca iza{la je nova zbirka pesama ''Milo{u pesma'' o Milo{u ]irkovi}u iz Belog Poqa kod Pe}i.

Radi se o velikom podvigu ovovremenog Obili}a koji nije `eleo da napusti

svoje selo uz poruku svojim kom{ijama koji su oti{li slupa iz sela 10. juna 1999. godine , ''Vi idite ja ne}u''.

Srpski glas je 26. oktobra 2021. godine objavio podu`u pri~u o Milo{u ]irkovi}i i taj tekst se , sa naslovnom stranom Srpskog glasa na{ao u novoj zbirci pesama ''Milo{u pesma''.

Збирка песама ''Милошу песма''

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 10. decembar 2020. 11 ^etvrtak 3. mart 2022.

SKANDAL U HRVATSKOJ

"Bed blu bojsi" do{li u srpsko selo na utakmicu, klicali NDH i pretili klawem Srba!

Sve ~e{}e se to de{ava kada su u pitawu popularni "Bed blu bojsi" koji ne biraju na~in da

uvrede Srbe i srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj. ^esto su to bili pokli~i i

pesme koje veli~aju usta{tvo i tvorevine istog, kao i NDH u okviru ~ega je i izvr{en genocid na Srbija, Jevrejima i Romima.

U~inili su to ponovo, na utakmici Kupa Hrvatske u Bijelom Brdu, selu u kojem prema posledwem popisu ve}inski `ive Srbi.

To je o~igledno bio motiv vi{e za huligane iz Zagreba i wihovo delovawe: - Hrvatska mati me rodila, hrvatska zemqa othranila, Hrvat sam bio i Hrvat }u biti, `ivjela NDH - pevali su "BBB", koji su tako|e na repertoaru imali i anti-srpske pesme, pa se iz wihovih grla ~ula skandalozna pesma "Oj hrvatska mati, Srbe }emo klati".

Predavawe o srpskima despotima Ju`ne Ugarske u Belom Manastiru Nakon {to je predsednik Prosvjete u Belom Manastiru Dejan Jeli~i} pozdravio prisutne u zanimqivom i edukativnom predavawu, koje je odr`ao profesor istorije Zoran Jak{i}, prisutni su imali prilike da ~uju sve ono najva`nije o srpskim despotima i polo`aju srpskog naroda u Ju`noj Ugarskoj.

Govore}i o srpskim despotima Jak{i} se posebno osvrnuo na porodicu Brankovi} koja je igrala va`nu ulogu u istoriji Srbije.

Kao srpski despoti, kako je istakao Jak{i}, trudili su se da urade dobro za Srbiju i srpski narod.

Pru`ali su otpor mo}noj turskoj vojsci zbog ~ega ih je Ugarska u~inila svojim vazalima. Polo`aj srpskog naroda u Ju`noj Ugarskoj na po~etku 16. veka bio je dosta te`ak, ali ipak ne onako o~ajan kao u 15. posle pada Smedereva. Ostav{i bez sopstvene dr`ave, srpski titularni despoti u Ju`noj Ugarskoj, ulivali su kod sopstvenog naroda veru i nadu da }e se pomo}u svojih severnih suseda mo}i nekako odr`ati i vratiti na svoja ogwi{ta.

Posle pada Despotovine 1459.godine, Brankovi}i su se povukli u Ugarsku, a za wima i srpski narod. Poznati kao veliki ratnici i vojskovo|e, ugarski kraqevi su im dodelili despotsko dostojanstvo u Sremu, kako bi sa Srbima branili ugarske granice od turskih upada. Na ~elu s vladikom Maksimom Brankovi}em, podignut je manastir Kru{edol, a predawe im pripisuje jo{ neke manastire po Fru{koj Gori, qupkom uzvi{ewu koje dominira rav-

nom Vojvodinom, i koje ponosno ~uva ~ak {esnaest srpskih manastira iz kasnog sredweg veka.

Manastir Kru{edol su u 15. veku po~eli da grade despot \or|e Brankovi} i wegova majka Angelina. \or|e, koji je kasnije postao monah Maksim, u Kru{edol je preneo posmrtne ostatke svog oca Stefana i strica Jovana Brankovi}a, a predvideo je i kriptu u kojoj je kasnije bio sahrawen. Zbog toga se smatra da je nameravao da ovaj manastir predstavqa porodi~ni mauzolej Brankovi}a.

Zbog epidemiolo{kih mera predavawe iz istorije na temu „Srpski despoti Ju`ne Ugarske“ pratilo je dvadesetak prisutnih.

R. N.

Linta: Srbija da pomogne generalu \uki}u u politi~kom procesu pred sudom u Splitu Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocewuje da je vi{egodi{we su|ewe penzionisanom generalu JNA Borislavu \uki}u pred hrvatskim pravosu|em klasi~an politi~ki proces.

- Ciq sudskog procesa protiv generala \uki}a jeste da se donese jo{ jedna montirana presuda, koja je unapred dogovorena, kako bi se poku{ala opravdati bezo~na la` o srpskoj agresiji na Hrvatsku i la`ni mit o Domovinskom ratu. Istina je da je prousta{kik re`im Frawe Tu|mana vodio osvaja~ki i agresivan rat s ciqem stvarawa Hrvatske bez ili sa {to mawe Srba. Kraji{ki Srbi su vodili odbrambeno-otaxbinski rat s ciqem da ne do`ive 1941. godinu - rekao je Linta.

Linta isti~e da Hrvatska sistemaski kr{i pravo generala \uki}a na pravi~no i fer su|ewe {to pretpostavqa, izme|u ostalog, i su|ewe u razumnom roku.

- General \uki} se nezakonito skoro sedam godina nalazi u pritvoru jer jo{ uvek nema pravosna`ne presude na navodni poku{aj ru{ewa brane Peru}a. Uhap{en je jula 2015. godine na aerodromu Tivat u Crnoj Gori, a izru~en je Hrvatskoj marta 2016. godine. Su|ewe je po~elo 2017. godine. Maksimalno trajawe pritvora je po ranijem hrvatskom zakonu bilo 4 godine i 9 meseci. General \uki} je osu|en u ponovqenom postupku novembra 2020. godine nepravosna`no na 10 godina na osnovu la`nih izjava nekoliko svedoka. Odbrana je podnela `albu Vrhovnom sudu Hrvatske januara 2021. godine. Vrhovni sud jo{ uvek nije odlu~ivao po `albi iako je odgovor trebao da bude za {est meseci - rekao je Linta.

Linta navodi da je @upanijsko dr`avno tu`ila{tvo u Splitu podiglo protiv generala \uki}a oktobra 2016. godine drugu optu`nicu za ratni zlo~in nad civilima na podru~ju Severne Dalmacije.

- Optu`nica protiv generala \uki}a i jo{ pet lica za ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva je stupila na snagu marta 2019. godine. Pro{le su skoro tri godine a jo{ uvek nije odr`ano nijedno ro~i{te, a trebalo je da se odr`i u roku 30 dana. Optu`nica je zasnovana na la`nim iskaza velikog broja svedoka optu`be. Na primer, jedno od la`nih svedo~ewa jeste da je na Skradin palo hiqade granata. Istina je da na Skradin nije pala nijedna granata - rekao je Linta.

Linta smatra da Srbija ima ustavnu i moralnu obavezu da konkretno pomogne generalu \uki}u i brojnim pripadnicima JNA i Vojske i policije Republike Srpske Krajine protiv kojih etni~ki motivisano hrvatsko pravosu|e konstantno pokre}e la`ne istrage, podi`e la`ne optu`nice i donosi la`ne presude da bi se opravdao la`ni mit da je Srbija agresor a Hrvatska `rtva.

- Jedan od na~ina pomo}i jeste da se osnuje Kancelarija za pomo} osumwi~enim, optu`enim i osu|enim licima za ratne zlo~ine koja bi pru`ala pravnu i finansijsku pomo} srpskim veteranima koje progone etni~ki pristrasna pravosu|a u Zagrebu, Sarajevu i Pri{tini - isti~e on.

M. T.

12

DRU[TVO

^etvrtak 3.

2022. 2020.

10.mart decembar

NESTAJE NAM HRANE, GORIVO PRI KRAJU:

Srpski prevoznici zarobqeni na grani~nom prelazu izme|u Ukrajine i Rumunije Oko 50 srpskih prevoznika zarobqeno je na grani~nom prelazu \akovo, izme|u Ukrajine i Rumunije, a mnogi od wih ve} pet dana ~ekaju da im se omogu}i povratak u zemqu. U me|uvremenu im ponestaje novca, hrane i goriva. Ambasada Srbije u Kijevu u ponedeqak ujutru je poslala notu Ministarstvu spoqnih poslova Ukrajine i na sve na~ine poku{ava da re{i dramu na{ih kamionxija.

Ukrajinci ne dozvoqavaju da roba ruskog ili beloruskog porekla, koju oni prevoze, napusti tu dr`avu. Tako|e, wihovi grani~ni prelazi ne propu{taju vozila koja transportuju proizvode nemewene tr`i{tu te dve zemqe.

Srbije u ^etvrtak 30.Ambasador maj 2019.

Kijevu Aca Jovanovi} isti~e da u saradwi sa PKS i Ministarstvom spoqnih poslova preduzimaju mere da se na{i prevoznici vrate u zemqu.

- Kod grani~nog prelaza \akovo je 44 kamiona, u selu ispred ima ih jo{ 30, a preko

12

100 kamiona je oti{lo iz Srbije u pravcu Ukrajine ka Belorusiji i Rusiji - obja{wava Jovanovi}. - Svi oni moraju da se vrate.

Aleksandar Spasi}, generalni sekratar Poslovnog udru`ewa "Me|unarodni transport", isti~e da se prevoznici ne ose}aju prijatno, jer je situacija nesigurna i niko ne zna {ta }e se de{avati.

- Pet dana stoje i gledaju kako qudi u putni~kim automobilima be`e iz Ukrajine, a wima niko ni{ta ne govori. Wih niko ne dr`i, mogu da iza|u, ali bez kamiona i robe, {to zna~i da bi {teta bila ogromna.

Me|u voza~ima ima i ^a~ana. Dragan B. isti~e da niko od wih ne pomi{qa da ostavi kamion.

- Ranije smo sve pla}ali karticama, gotovog novca imamo malo, a ovde mo`e da se pla}a samo evrima, u ke{u. U obli`woj prodavnici kupujemo hranu i vodu. Ponestaje nam i goriva, jer 80 sati stojimo u mestu, hladno je i moramo da se grejemo.

U boqoj situaciji svejedno, ali nije ni ^a~anin Vlade B. pribrani smo i koji se nalazi na grani~nom predr`imo se zajedno. lazu Jagodin, izme|u Ukrajine i Poqske.

Iz ukrajinske ambasade su sao- Novca gotovo da nemamo, jer ovde ne p{tili da se ne o~ekuje poboq{awe siBalkan (AWBHO) Humanitarian Organisation primaju evro. Zasad je Australian mirno, ali- West smo sino} tuacije na zapadnim Releif granicama u bliskoj ~uli sirene i detonacije.2/332A Povremeno budu}nosti.

Oni -su na razumeMain trpiRd. East St Albans VIC 3021 Tel.zamolili (03) 9367 5838 mo i provokacije {efa carinske isposta- vawe i naveli da je "spasavawe `ivota ve, koji ovde demonstrira silu. Nije nam dece i `ena danas prioritet".

S. G.

DRU[TVO

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

SYDNEY BRISBANE Zdravstvenom sistemu SrbijeMELBOURNE nedostaje jo{ GEELONG oko 30.000 medicinskih sestara

Ujediweni granski sindikati Nezavisnost saop{tili su danas da je u zdravstvenom sistemu Srbije zaposleno oko 60.000 medicinskih sestara i tehni~ara, a da ih zbog obima posla nedostaje jo{ oko 30.000 i da ih je zbog malih plata posledwih desetak godina toliko oti{lo u inostranstvo na rad.

Zanimawe medicinska sestra - medicinski tehni~ar je jedno od najte`ih i najodgovornijih zani-

mawa u zdravstvu.

Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne za{tite „Nezavisnost“ Zoran Ili} smatra da je polo`aj medicinskih sestara i tehni~ara ne{to boqi nego {to je bio pre 10 do 15 godina, ali da je ta profesija i daqe prili~no zapostavqena.

"Plate medicinskih sestara, ako ra~unamo i kovid dodatke, iznose 55.000 do 60.000 dinara.

Pre dve godine sindikat je od

Ministarstva zdravqa tra`io da plata medicinske sestre bude 900 evra, me|utim Vlada Srbije je na na{ zahtev odgovorila da }e ta plata biti obra~unata tek 2025. godine", naveo je Ili}.

Dodaje da je sa aktuelnim platama te{ko zadr`ati medicinsko osobqe da ne ode u inostranstvo.

"Samo Nema~koj je pre dve godine nedostajalo milion zdravstvenih radnika, tako da se pla{im odliva velikog broja kadrova iz srpskog zdravstva", istakao je Ili}.

Koordinatorka Sindikata medicinskih sestara i tehni~ara Dragica Da{i} rekla je da je 60 odsto medicinskih sestara i tehni~ara u starosnoj generaciji od 40 do 60 godina.

"Mi smo verovatno jedina zemqa u Evropi koja nema pomo}nog radnika u zdravstvu. Na{e

BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rade 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains medicinske sestre, osim {to podi`u, nose i preme{taju te Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE 20-22oDeans Crt. pacijenata, 32 Maryfield koji su nekoliko puta brinu zdravqu pri- bolesnike Dandenog Drive Blair Athols Euro od Zonawih -Zagasamih", naglasila je te`i morane su da obavqaju fizi~ke 2560 0413 929 416 poslove i zbog toga je NSW me|u wima Da{i}.

Goranka Kosaba{i} 0425 358 539 0420 201 344 sestre i tehni~aMedicinske veliki broj s raznim invalidi33 Egan CI. Werribee 0432 619 tetima.

Na885 primer, u bolnicama ri koji rade u kovid zonama, zbog gdeSAFEWAY su hospitalizovani najte`i mawka osobqa imaju de`urstva TRAVEL BiH12 sati. koja traju- po nepokretni 9534 4866 pacijenti, medi- Srbija maksimalno 40 kilograma 9366sestre 9299 moraju da rukama M. T. cinske

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 3. mart 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020. 13

IVANA SE VRATILA NA ZEMQU SVOJIH PREDAKA I PO@ELELA BA[ TU DA ZAPO^NE POSAO:

Danas Srpska Crwa miri{e na wene ~ajeve Kako za sve u `ivotu postoji pravi trenutak, tako se kod Ivane ^ukanovi} iz Beograda qubav prema lekovitom biqu javila tokom studirawa na Farmaceutskom fakultetu, a zaistinski u{la u wen `ivot nekoliko godina kasnije.

Kao devoj~ica provodila je dosta vremena kod baba Ake u Radojevu, selu kraj srpsko-rumunske granice, gde je generacijama unazad obra|ivana zemqa. Od-

mah pored je Srpska Crwa, poznato selo i rodno mesto \ure Jak{i}a, za koje ovu preduzetnicu tako|e ve`u lepe uspomene iz detiwstva.

Odrastaju}i u prirodnom okru`ewu, u porodici u kojoj se uvek mnogo radilo, Ivana pri~a da je normalno da se na zemqu oduvek gledalo kao na izvor prihoda i na resurs koji mo`e da hrani porodicu.

Ipak, `ivot u Beogradu odveo ju je do Farmaceutskog fakulteta, ali ~ak i tamo, dok je mahom izu~avala „~istu hemiju“, u trenutku kada su stigli predmeti botanika i farmakognozija, javilo se interesovawe za prou~avawem lekovitog biqa. „Kada smo prvi put oti{li na planta`e lekovitog biqa videla sam da bi od toga moglo da se `ivi i da se napravi posao.“ – To mi je prvi put u `ivotu delovalo tako blisko, ali kome god da sam pri~ala stizao je sli~an komentar „Ma daj, gde }e{ da se bavi{ lekovitim biqem, da li si normalna“ – se}a se Ivana.

Kao diplomirani farmaceut zaposlila se u kompaniji PharmaSwiss i po~ela da radi prvo u marketingu, a zatim u proizvodnom magacinu. Stekla je veliko isku-

stvo, nau~ila da je najlak{e proizvesti proizvod, a najte`e ga prodati, savladala tajne organizacije proizvodnog procesa, vo|ewa dokumentacije i propisa.

Sada, kada kao privatnik proizvodi ~ajeve u Srpskoj Crwi, zna da u ovom poslu nema improvizacije, a da su dobra organizacija i preciznost najva`niji.

– Otkaz sam dala posle 12 godina sta`a. Sporazumno smo se rastali. To je bilo veliko iznena|ewe za moje kolege, jer mali broj qudi re{i da po~ne da radi ne{to svoje, a naro~ito mali broj qudi to u~ini svojom voqom, a ne kada je ve} izgubio posao. Lepe me uspomene ve`u za biv{u firmu, sa mnogim kolegama sam i danas u kontaktu.

Ivana se prise}a da joj je u odluci „da napusti siguran posao“ u stvari najte`e bilo napu{tawe zone komfora.

– Imala sam pristojna primawa, kao i suprug koji je radio u istoj oblasti. Mislila sam „Moj mu` ostaje da radi, sna}i }emo se dok meni ne krenu ~ajevi“, me|utim nije pro{lo mnogo i on je dao otkaz i promenio firmu. Tek tada sam shvatila da iako je `ivot nepredvidiv ipak sve do|e na svoje mesto, kako sve za {ta smo mislili da je hitno i neophodno, niti je bilo hitno niti neophodno, kako nije nestalo para, kako niko nije ostao gladan ni `eqan ne~ega.

– Prvo sam mislila da po~nem da gajim lekovito biqe, a onda se ispostavilo da je boqe da na{u zemqu izuzetnog kvaliteta ostavimo za poqoprivredu. Oti{la sam u Bavani{te, sve se raspitala, prona{la saradnike i Zlatni ~ajevi bili su spremni za svoj po~etak – ka`e Ivana.

– Na{i ~ajevi su od kamilice, nane, mati~waka, belog sleza, `alfije i izuzetno nam je va`no da biqke budu krupno se~ene. Ni{ta ne meqemo da ne bi do{lo do isparavawa etarskog uqa na visokim temperaturama. Volim da ka`em da imamo taj luksuz da prvoklasne sirovine ru~no obra|ujemo i ru~no pakujemo. Mislili smo i na nove generacije, na milenijalce kojima nije dovoqan garantovano dokazan lekoviti efekat, ve} su va`ni i ukus, lepa ambala`a i lako}a upotrebe. Krenula sam od sebe i upitala se: „Kakav ~aj bi me usre}io kad sam najvi{e lewa i kad me sve mrzi?“ Tako smo stigli do Zlatnog ~aja.

Neizbe`no pitawe bilo je zbog ~ega je svoju proizvodwu pokrenula ba{ u Srpskoj Crwi? „Ja sam jedino praunu~e mog pradede.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

To je vojvo|anski sindrom – bela kuga. Pre nekoliko godina sre|ivali smo spomenike na grobqu. Brojala sam. Otac mog ~ukundede ima samo 8 `ivih naslednika. U drugim delovima Srbije neko bi imao 400, a u Vojvodini vam je tako. Ve}ina moje rodbine ima po jedno dete.“ Uz roditeqe u~iteqe Ivana je svaki raspust provodila u Radojevu i Srpskoj Crwi. Emotivno je vezana za ovaj kraj Srbije, a nasle|enu zemqu danas obra|uje sa ro|acima. Citira re~i wene tetke Smiqke „da od zemqe mora da se `ivi, a ne da se prodaje“.

– Iako `ivimo u Beogradu, rekla sam mom mu`u da }emo se u nekom periodu `ivota vratiti ovde. To je tako napisano, to je na{a zaostav{tina koju moramo da ispo{tujemo. Qudi su nekad radili ceo `ivot da bi kupili dve wive i od toga jednu ostavili sebi, a drugu dali }erki u miraz.

Ivana je s jedne strane ostavila pristojnu platu, a s druge dobila vi{e slobodnog vremena za decu.

– Volela bih da svojim sinovima ostavim u amanet poruku da se ne boje `ivota, da ne robuju onoj staroj „]uti, ne talasaj, mo`e biti gore“, da se ne pla{e neuspeha.

Jer ne{to postaje neuspeh samo ako nas porazi, ako se izdignemo to je samo novo iskustvo. Uspeh u poslu nije zara|en novac, ve} novac zara|en kada radi{ ono {to voli{.

Ivanina `eqa je da navikne svoje sugra|ane da piju doma}e biqne ~ajeve. Ona `eli da se za {oqu ~aja odlu~e i oni koji u`ivaju i oni koji bi `eleli da poprave raspolo`ewe, ali i oni koji `ele da sa~uvaju zdravqe ili mladala~ki izgled. ^ajevi mogu biti mnogo vi{e od toplog napitka kada smo prehla|eni. Oni su pi}e za telo i du{u koje se pije svakog dana.

M. T.

93 uuu KAKO JE BATA STOJKOVI] ZAPAMTIO PSOVKU - MA KO WEMU J… MATER!

Kad god se pomene neki autoritet, meni izleti psovka Neko ko je celog `ivota prijateqevao i sa Mihizom i sa Mi }om Popovi}em, koga je Dobrica ]osi} zvao sinovcem, nije mogao da bude daleko od politike. Ima neke melanholije i pesimizma, pokupqene vaqda na ^uburi, u ku}i Alekse Stojkovi}a, jo{ dok je bio de~ak, kad god Danilo Bata Stojkovi} pri~a o politici…

“Svi na{i junaci kinemato-

grafije, kad pogledate od po~etka do danas, jesu jedno isto: izmanipulisan ~ovek. ^ak i u tim ‘Kozarama’ ili ‘Sutjeskama’, i to su izmanipulisani qudi. Kud }e jedna ideja oterati malog ~oveka kada ga celog ispuni, ~oveka koji van te ideje nema preostalog razuma da upotrebi, ni levo ni desno… za to je kriva ideja, a ne ~ovek. Jer da je ideja humana,

ona bi ~oveka povela bez takvih isku{ewa, oplemenila bi ga.

To je radilo i ovo na{e vreme.

Umesto du{e, razuma, humanosti, nama je ponu|ena kolektivnost, pre svega da bi se umawili na{i elementarni duhovni prohtevi.

Postali smo patuqasti. Hteli smo da izjedna~imo svih pet prstiju na ruci. A to ne mo`e. Ne mo`emo naterati qude da budu

isti, ali ih mo`emo naterati da mrze one koji se izdvajaju. Otud psovka koju sam upamtio, kad god se pomene neki autoritet: ‘Ma ko wemu j… mater!’ Sve {to se izdvajalo, bilo je izlo`eno podsmehu i pretwi…”

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Marko Panteli} umalo postao Markos Pantelidis

14

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

AUSTRALIJA

Ukrajinsko pitawe Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Razumevawe situacije u Ukrajini kao i samog ukrajinskog pitawa je nemogu}e bez istorijskog konteksta. Potrebno je vratiti se barem nekoliko decenija unazad da bi razumeli {ta Zapad i Rusija tamo rade. Iz zapadnog ugla stvar je vrlo prosta i za wih tu nema nikakve dileme: Ukrajina je nezavisna zemqa, koja `eli u EU i NATO. Rusija ne prihvata ulazak Ukrajine u NATO i zato `eli da je okupira. Ve}ina zapadnog sveta poima ovakav jedin-

kasnije i dogoditi. Bez obzira na to iz kog ugla se gleda, jedno je sigurno: ukrajinski narod je tragi~na `rtva i kolateralna {teta u novom hladno-ratovskom sukobu izme|u ovog puta nove Rusije i stare Amerike. O aktuelnom ukrajinskom pitawu, nedavno iznenada preminuli vojni komentator, novinar i srpski ambasador u Rusiji, Miroslav Lazanski pisao je govorio mnogo puta. On je ~esto isticao da je Ukrajina za budu}nost Rusije pitawe `ivota i smrti. Mo`e li Rusija dozvoliti eventualno stacionirawe NATO vojnih baza i anti-balisti~kih projektila u Ukrajini?

Situacija u kojoj se trenutno nalazimo jasan je pokazateq da je Lazanski bio u pravu. Putinovi najnoviji potezi u vezi sa ukrajinskom krizom su odlu~ni i jasniji neko ikad. Ciq vojne akcije Rusije je da se Ukrajina primora na kapitulaciju politike koju je vodila u posledwih osam godina.

Ta politika se pre svega odnosi na odustajawe Ukrajine od pristupa Severno-atlantskoj ali-

Ukrajini se i daqe nastavqa u jo{ ve}oj isporuci naoru`awa. ^ak i zemqe koje do sada nisu u~estvovale u ukrajinskoj krizi poput neutralne [vedske sada najavquju slawe vojne pomo}i Ukrajini. Sankcijama protiv Rusije, odmah se pridru`ila i Australija koja je tako|e najavila zna~ajnu kupovinu naoru`awa za Ukrajinu. Sude}i po razvoju doga|aja, Zapad je zauzeo jedinstven i odlu~an stav da se po pitawu Ukrajine u odnosima sa Rusijom ide do kraja. Zavedene su do sada najo{trije ekonomske sankcije prema Rusiji. U isto vreme podr{ka Ukrajini u vidu konstantne isporuke naoru`awa mo`e i na neodre|eno vreme produ`iti sukob koji }e za posledicu imati pre svega ogromnu patwu stanovni{tva i civilne `rtve. Postavqa se pitawe, da li Zapad zaista veruje da Ukrajina mo`e pobediti i na taj na~in `ele da taj ishod ubrzaju ili su u pitawu samo dodatni razlozi da se Rusija jo{ vi{e demonizuje u o~ima sveta kroz stradawe nedu-

Na ovogodi{woj Evroviziji takmi~i}e se wen predstavnik [eldon Rajli

KAKO JE AUSTRALIJA POSTALA DEO EVROPE:

Qubav prema Evroviziji koja je preplivala okeane Uprkos tome {to je Australija geografski bli`a Ju`nom polu, nego Torinu, na ovogodi{woj Evroviziji takmi~i}e se wen predstavnik [eldon Rajli, odlu~eno je na nacionalnom takmi~ewu "Australia Decides".

On je trijumfovao pesmom "Not the Same", sa kojom }e predstavqati svoju zemqu u Italiji od 10. do 14. maja.

Rajli je stekao veliku popularnost nakon u~e{}a u rijaliti takmi~ewima kao {to su "Voice" i "X faktor", a ranije je ispri~ao da je balada koju }e pevati na Evroviziji "wegova pri~a" o neshva}enosti i odba~enosti, ali i "poruka nade", jer je te{ko}e uspeo da prevazi|e.

OTKUD AUSTRALIJA NA EVROVIZIJI?

stveni stav zapadnih lidera koji su Rusiju i ruskog predsednika Vladimira Putina `igosali kao iskqu~ive krivce za novo-nastalu situaciju. U svom kapitalnom delu „Velika {ahovska tabla“ iz 1996. godine poznati ameri~ki strateg, politikolog i biv{i savetnik za nacionalnu bezbednost, Zbigwev B`e`inski (1928–2017) pi{e o Ukrajini kao kqu~noj ta~ki odnosa izme|u Rusije i Amerike. B`e`inski u odvajawu i udaqavawu Ukrajine od Rusije vidi i kao neminovni kraj jedne super sile (Rusije). U jednom intervjuu iz 2014. godine, dok je predsednik Ukrajine bio proruski nastrojen Viktor Janukovi~, B`e`inski predla`e „finski model“ neutralnosti i garancije za Rusiju da Ukrajinu ne}e primiti u NATO. Na`alost, za posledwih osam godina ne samo da Rusija nije dobila nikakve garancije ve} je dobila i jasan signal da }e se to pre ili

jansi i osigurawu trajnog mira za pripadnike tamo{we ruske mawine. Da li }e Putin uprkos `estokim sankcijama Zapada i unutra{wem otporu Ukrajinaca uspeti da pobedi vide}emo ve} u narednim danima ili nedeqama. Ameri~ki politi~ki magazin „Wuzvik“ pi{e da Putin nikada do sada nije izgubio rat, da je kapitulacija Ukrajine izvesna i da je samo mogu}e ve{ta~ki produ`avati. Zapadni lideri su godinama hu{kali i ohrabrivali ukrajinske nacionaliste da se suprostavqaju Rusiji. Sada kada je Rusija vojno napala Ukrajinu, NATO se ogradio od eventualnog vojnog u~e{}a i daqe ohrabruju}i Ukrajince da ratuju sa neuporedivo ja~om silom. Zapadne zemqe su do sada godinama ulagale stotine miliona dolara za naoru`avawe Ukrajine kako bi se pripremila za eventualni, besmisleni rat sa Rusijom.

Licemerna zapadna podr{ka

`nog ukrajinskog naroda? Kakvi god bili motivi svih aktera u ovoj nezapam}enoj krizi, mir je oduvek bio jedina alternativa ratu. Ukrajina kao i svaka druga zemqa, naravno ima pravo na svoju politi~ku budu}nost. Pri tom pre svega mislim na wen put ka pristupawu Evropskoj Uniji i Rusija tu ne mo`e ni{ta. Ipak kada je u pitawu weno eventualno pristupawe vojnom savezu NATO, kao i u slu~aju Gruzije, Rusija sa Putinom ili bez, to nikad ne}e dozvoliti. Stvar je vrlo prosta, i to iz onog istog razloga zbog kog Amerika nije dozvolila sovjetske projektile na Kubi pre vi{e od pedeset godina. Ne bi to Amerika dozvolila ni danas niti bilo kad u budu}nosti, i u tome je cela su{tina i goru}eg ukrajinskog pitawa. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Australijanci ve} dugo va`e za velike obo`avaoce Evrovizije, a tamo{wa SBS mre`a prenosi takmi~ewe svake godine jo{ od 1983.

Uprkos vremenskoj razlici, doga|aj redovno ima i vi{e od 200.000 gledalaca u toj zemqi. [tavi{e, mnogi Australijanci su se tokom godina takmi~ili kao predstavnici evropskih zemaqa - izme|u ostalih, Olivija Wutn Xon i \ina Xi - pre nego {to su 2015. godine dobili priliku da se i zvani~no kandiduju.

Te godine, Australiju je predstavqao Gaj Sebastijan sa pesmom "Tonight again", a potvr|eno je da }e ta zemqa u~estvovati barem i 2023, posle ~ega }e se svake godine odlu~ivati o wenom gostovawu.

Do sada je najboqi rezultat ostvarila predstavnica Dami Im sa pesmom "Sound Of Silence", koja je osvojila nagradu "Marsel Bezenso" za najboqu kompoziciju.

Australija je i prva dr`ava koja se takmi~ila "daqinski" i to pro{le godine, zbog pandemijskih ograni~ewa.

[TA BI SE DOGODILO KADA BI AUSTRALIJA POBEDILA? Organizatori su potvrdili da se produkcija takmi~ewa ne bi preselila u Australiju, u slu~aju da ta zemqa pobedi na nekom od takmi~ewa.

Ukoliko se to dogodi, mora da nominuje evropskog doma}ina, koji }e u weno ime organizovati doga|aj.

AUSTRALIJA NIJE JEDINA VANEVROPSKA ZEMQA NA EVROVIZIJI O~igledno je da Evrovizija nije strogo geografski doga|aj, a jedan od razloga je i to {to je organizuje Evropska radiodifuzna unija, koju ~ine razli~iti servisi, izme|u ostalog i oni koji se nalaze van Evrope.

RTS je ~lan te unije, kao i Rai u Italiji, SVT u [vedskoj i sli~no.

Unija ima vi{e od 73 stanice u 56 dr`ava, a ukoliko bi `elele mogle bi da se takmi~e.

Do sada su to pravo iskoristili Izrael (koji je ina~e tri puta pobedio na takmi~ewu), Azerbejxan, pa ~ak i Maroko.

M. T.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 3.3.mart ^etvrtak 10. decembar 2020. 15 ^etvrtak mart2022.

2022.

15

MULTIKULTURNI FESTIVAL ODR@AN U KVIMBIJENU U nedequ, 27.februara u Kvimbijenu je nakon par godina restrikcija i zatvarawa odr`an multikulturni festival na kojem je u~estovala i na{a folklorna grupa Kanbera". Kvimbijen je grad koji teri" torijalno pripada Novom Ju`nom Velsu, a povezan je sa Kanberom i grad je u kojem je dosta zastupqena multietni~nost.

Upravo zbog toga se i ovaj festival odr`ava svake godine, nedequ dana posle festivala u Kanberi. Po{to se multikulturni festival zbog kovida19 ve} par godina ne odr`ava u Kanberi, festival u Kvimbijenu je bio dosta pose}en. Narod je izi{ao i kona~no se oslobodio zatvarawa, maski i restrikcija.

Tokom ~itavog dana bio je pripremqen bogat kulturno - umetni~ki program kao i {atre sa hranom i pi}em. Od kada se odr`ava multikulturni festival u Kvimbijenu ovo je prvi put da su zbog velikog broja u~esnika na festivalu postavqene dve bine za nastup folklornih grupa i ostalih igra~a. I ovoga puta srpska folklorna grupa je zaista zadivila i odu{evila sve prisutne. Na{a velika folklorna grupa Kanbera" je jako " interesantna posetiocima festivala jer ima nesvakida{wu no{wu iz bosilgradskog kraja. Tako|e, prelep nastup je bio i folklorne grupe Igra~i bez granica", to " je grupa koju su pre par godina osnovali

na{i mladi Srbi i Makedonci, i nastupaju zajedno.

Ovo je jo{ jedan dokaz da treba mladima, obrazovanima i sposobnima prepustiti da oni preuzmu, {to bi se reklo, kormi" lo u svoje ruke". Da se mo`e `iveti zajedno u miru, bez sva|a i napetosti najboqe pokazuju ovi na{i mladi, oni ru{e sve granice i barijere. Tako|e, i Australija je zemqa gde smo svedoci da se ~esto odr`avaju razne kulturne manifestacije, {irom zemqe, bez jednog jedinog incidenta. Zato u~imo i nau~imo ne{to i od mladih jer na wima svet ostaje.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

16

^etvrtak decembar ^etvrtak 10.

3. mart 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

GORAN DOJ^INOVI], SVESTRANI UMETNIK, EKSKLUZIVNO ZA „SVET AUSTRALIA“:

VEOMA SAM SRE]AN [TO SAM PUTEM MNOGIM MESTIMA, VIDEO MNOGE VA SE SA MNOGIM QUDIMA PA TAKO I S ^esto puta, pi{u}i o mawe va`nim li~nostima i doga|ajima, mimoi|emo one koji su istinske vrednosti i veli~ine u pravom smislu re~i, ali su toliko skromni i nenametqivi i prosto se utapaju me|u obi~ne smrtnike i ne `ele da budu ni{ta vi{e od obi~nog ~oveka. Jedna od tih li~nosti je Goran Doj~inovi}, umetnik slike i fotografije, profesor, grafi~ki dizajner, aktivista, qubiteq motora… U{ao je u na{e `ivote gotovo ne~ujno, da ne ka`em u{uwao se i svako ko ga poznaje, re}i }e vam da ga je i qudski osvojio.

Gorana poznajem preko dve decenije i na{e prijateqstvo traje, bez obzira {to se po nekim stvarima ne sla`emo, {to jedan drugom skrenemo pa`wu, a na kraju imamo ~vrste stavove. Wegov ju`wa~ki akcent mi je oduvek bio simpati~an a wemu samom vrlo preporu~qiv. ^esto puta ga iz milo{te zovem Mr Doj~inovski {to je aluzija na nekada sjajnog fudbalera Zvezde Kirila Doj~inovskog, bez obzira {to je Goran okoreli partizanovac. On je u ovome ekskluzivnom razgovoru za na{ Portal na raspolagawu ~itaocima koji }e biti u prilici da vide o kakvoj se gromadi radi. n Da li bi bio qubazan da se predstavi{ na{im ~itaocima?

Ko je Goran Doj~inovi}, odakle nam dolazi? ^ime se trenutno bavi?

- Hvala na tom pitawu, Rade, i hvala na prilici da se predstavim ~itaocima. Kao {to mudraci sveta u qudskoj istoriji pa i ovi dana{wi ka`u da je svako na zemqi ro|en sa ciqem da ne{to ostvari i da ispuni `ivotni zadatak na ovoj na{oj planeti pa se i ja ~esto pitam ko sam i da li sam na pravom putu. Ro|en sam u lepom i malom Aleksincu kraj Ju`ne Morave i odrastao na aleksina~kom Rudniku, jer dok su moji roditeqi vredno radili i pravili ku}u za nas, mene su ~uvali moji deda Jole (Crnogorac) i nana Milica. Ku}a nam je uvek bila puna jer sam rastao u porodici sa tetkama kojih sam imao 5. Od ranog detiwstva sam imao potrebu da crtam gde god sam stigao pa sam ~esto bio ka`wavan zbog toga tako da su neke kwige ili sveske sakrivane od mene kao i olovke dok sam roditeqe kasnije grdno tro{io kupovawem blokova za crtawe.

Za vreme osnovne {kole i pola sredwe u Aleksincu uspeo sam da osvojim sve mogu}e nagrade u likovnim takmi~ewima i aktivnostima tako da sam u tinejxerskim danima nekako skroz neplanirano upisao Sredwu umetni~ku {kolu jer u planu je bila o~eva `eqa da budem farmaceut. Sredwa Umetni~ka {kola “\or|e Krsti}” mi je promenila sve planove za daqi `ivot jer mi je dala znawe i qubav prema ovom poslu koga imam i

Goran: Abstraktni crte`

Goran: Akrilik na platnu danas. U sedamnaestoj godini sam zaradio svoj prvi novac rade}i reklamu na jednom izlogu u Aleksincu i odlu~io da se bavim grafi~kim dizajnom u budu}e jer sam u to vreme video dobru priliku za sebe i boqi `ivot. Upisao sam kasnije Fakultet umetnosti i zavr{io sa diplomom profesora likovnih umetnosti smer grafi~ki dizajn i bio prvi akademski grafi~ki dizajner u mom Aleksincu, mada sam se uporedo sa tim bavio i fotografijom koju sam imao i kao obavezni predmet.

Napustio sam Aleksinac 1995. ali sam bio vrlo zadovoqan dotada{wim postignutim uspehom u mom malom gradu jer sam uspeo da sa svojim dizajn poslom i reklamnom proizvodwom upoznam i pomognem mnogim privrednicima, privatnicima op{tine kada su u pitawu bili dizajnirawe logoa, reklama, enterijera kafi}a ili butika.

Moja velika qubav je bilo i pozori{te i mogu se pohvaliti da sam prvi scenograf sada veoma dobrog i uspe{nog pozori{ta Teatar 91. ^lan-osniva~ sam udru`ewa likovnihu metnika ULUA u Aleksincu i posebno mi je zadovoqstvo jer sam uradio dizajn logoa za tu na{u organizaciju u kojoj sam u~estvovao na mnogim izlo`bama od osnivawa. Moj logo dizajn nosi i Foto udru`ewe Aleksinac a koje broji sve ve}i broj fenomenalnih

i talentovanih fotografa sa godi{wim izlo`bama na kojima redovno i ja u~estvujem i moram da ka`em da je rad organizatora na zavidnom nivou.

Danas mogu slobodno da ka`em da imam ostvarenih vi{e desetina logo dizajna me|unarodnih kompanija i korporacija {irom sveta.

1995. godine sam napustio Srbiju i oti{ao u Novi Zeland gde sam bio do 99. a onda se preselio u Australiju i od tada `ivim i radim u Melburnu.

Sve vreme se bavim grafi~kim dizajnom, vanredno kao predava~ i od ranih dvehiqaditih profesionalno fotografijom. Ne bih sada gwavio ~itaoce sa mnogobrojnim nagradama i dostignu}ima ali mogu slobodno da ka`em da sam skoro dosegao vrh svoje profesije. n Ti si i majstor fotografije. Mo`e{ li nam re}i na {ta treba najvi{e da obrate pa`wu oni koji se budu odlu~ili da im posao fotografa bude `ivotni poziv?

- Hvala ti na tome da sam majstor, mada, da budem jasan, postoji titula u fotografiji koja se dodequje za odre|ene uspehe koju ja nemam ali ko zna mo`da je budem i “zaradio”. Ova industrija je do`ivela kolaps u zadwih dve godine tako da je ~ak i najve}a profesionalna institucija ~iji sam ja nekada bio ~lan. AIPP je morala da zatvori na `alost vrata i presta-

ne sa radom. Zato profesionalno udru`ewe me ve`e moj dizajn i izrada prvog eBook-a {to mi je bila izuzetna ~ast tako da sam na neki na~in u{ao u istoriju ove australijske organizacije. Ka`em to imaju}i u vidu da je zbog zatvarawa i prestanka kao i propadawa mnogih mawih firmi, potreba za fotografijom toliko opala da su mnogi bankrotirali ili bili na ivici bankrota a bavili se fotografijom kao jedinim izvorom zarade. n Kao profesor umetnosti kako do`ivqava{ sada{wi trend u tom smislu u svetu i u Srbiji posebno?

- Uh, Rade, vrlo kompleksno pitawe nakon ovog pakla kroz koji su pro{li mnogi umetnici i galerije kao i muzeji koji tek sada po~iwu da se bude ali, na `alost, bude se samo oni koji su imali puno novca i sredstava da ovo pro|u. U mojoj skorijoj poseti Sidneju bila je izlo`ba Matisa koji je jedan od mojih najomiqenijih slikara, ali nisam mogao da je vidim, na moju veliku `alost, jer mi je ulaz bio spre~en segregacijom u dru{tvu u kome `ivim. Srbiju mogu da vidim u zadwih nekoliko godina kao i ve}ina nas samo preko televizije ali moram da ka`em da duh na{eg naroda je i daqe na zavidnom nivou jer i pored svih nevoqa i pandemije, na{ narod je smogao snage i voqe u mnogim slu~ajevima da organizuje izlo`be, umetni~ka okupqawa, pozori{ta i koliko je meni poznato, to je bilo vi{e nego {to smo mi imali prilike u Melburnu i Australiji u zadwih 2-3 godine. n Gde je australijska umetni~ka scena u ovom trenutku?

- Oprosti Rade, zaista mi to sada nije poznato {ta se doga|a na likovnom planu ali sam ube|en da }e u nekoj skorijoj budu}nosti australijsku muzi~ku scenu zadesiti mladi Jovan Doj~inovi} sasvojim novim debi albumom koji je u pripremi. Moj sin je povukao umetni~ki talent ali ne u likovnom ve} na muzi~kom planu i vrlo je talentovani kantautor. Bi}e{ obave{ten. n [ta sve stoji u opisu tvog posla?

- Zavisi da li me pita{ kao predava~a, kao dizajnera/slikara ili kao fotografa? Mnogo puta sam za`alio kako to da ne mogu biti na nekoliko mesta u isto vreme jer sam gladan napretka i dostignu}a u ovim poslovima. Veruj, kada sam dolazio iz Novog Zelanda, imao sam {kolskog druga u Brizbejnu koji mi je pru`ao ruku pomo}i za prvo vreme snala`ewa, tako|e imam daqu rodbinu u Pertu i prijateqe u Sidneju koji su mi svi iskazali dobrodo{licu i pomo} pri dolasku, ja sam odabrao Melburn iako nisam poznavao nikog.

Ono {to me je privla~ilo jeste

Goran sa sinom Jovanom

Patrijarh Pavle. Foto by Goran Formula jedan i Australijan Open kao i bogatstvo evropske kulture i kuhiwe. Nakon samo nekoliko godina ispunila mi se `ivotna `eqa jer sam postao grafi~ki dizajner mnogih reklamnih proizvoda za Formulu Jedan i Australijan Open, kao i za Ford i Holden i televiziju Kanal 10 sa tada najve}im televizijskim produkcijama! Imao sam zaista sre}u da steknem klijente poput Rova Mek Manusa i wegov {ou “ROVE LIVE” kao i ostale produkcije Australian Idol, Big Brother i Australian Chef. Naravno imao sam priliku da se li~no upoznam sa mnogim tada poznatim qudima australijskog zabavnog `ivota i naravno uvek ponosno im odgovarao da sam iz Srbije na wihova znati`eqna pitawa kada ~uju moj akcent. Za sve wih sam radio reklamne oglase u najpoznatijim magazinima, dnevnim novinama ali i moj san se ispunio i dizajnirao velike reklamne panoe koje si mogao da vidi{ voze}i se autoputevima oko Melburna kao i po centru grada – zaista ostvarewe snova jednog grafi~kog dizajnera. Moram da ti izdvojim na {ta sam tako|e ponosan a to su reklame Kanala 10 za “ Footy Grand Finale” za koje i sam zna{ da je ne{to {to je najvrednije i najsvetije u ovoj dr`avi za Herald Sun i ostale novine u Viktoriji.

Naravno morao sam prve godine

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 3. mart 2022.

M FOTOGRAFIJE BIO NA A@NE STVARI, UPOZNAO STEKAO PRIJATEQE…

Prijateqstvo: Rade Berak i Goran Doj~inovi} da pratim umetni~ka uputstva koja su mi prosle|ivali da bi ve} tre}e godine rada oni kompletno prepustili meni/mojoj kreativnosti – izuzetna ~ast za mene.

Imao sam prilike i da vanredno predajem jedno vreme na RMIT Grafi~ki Dizajn kao i dizajn aplikacije poput Foto{opa, Ilustratora i Indizajna. Nakon jedne decenije sam predavao i u Swinburne University Advertizing Design (reklamni dizajn) drugoj i tre}oj godini {to me je i kao prosvetara veoma ispunilo jer u isto vreme sam radio i sa klijentima visokog profila i mogao da to moje iskustvo prenesem na studente koji su uvek bili odu{evqeni time tako da sam ~ak i neke studente imao na pripravni~kom radu u mom studiju. Zadwih dvadesetak godina se aktivno (mawe i vi{e) bavim profesionalnom fotografijom i upoznao puno qudi kao i mnoge kulture koje `ive ovde u Melburnu. Imao sam ~ast da slikam poznatog nau~nika Mi~io Kaku, zatim Xordana Pitersona, poznatog istra`iteqa Majkl Telinxera, sa na{im velikim Semirom Osmanagi}em, jednim od najpoznatijih istra`iva~a Gremom Henkokom, Dejvidom Henkokom i stekao dobro prijateqstvo sa najpoznatijim ~ovekom mo`da celog sveta Dejvidom Ajkom sa kojim stalno sara|ujem kao i sa wegovim sinovima koji su nedavno oformili alternativnu televiziju Ickonic koju svima preporu~ujem ukoliko `ele vi{e da saznaju o svetu u kome `ivimo iz originalnih izvora i posebnih qudi. n Osim profesije, poznato je da su tvoja interesovawa mnogo {ira. Da si recimo strastven qubiteq brzih i mo}nih motora; {ta ti zapravo to donosi?

- Od ranog detiwstva sam na dva to~ka… Naime, mama i tata nisu imali auto sve do mog drugog razreda osnovne tako da smo nas troje uvek bili na motoru. Ve} sa 9-10 godina sam po~eo da “kradukcam” tati motor i da se vozikam, naravno kada on “ne vidi” mada sam dobijao “packe” s vremena na vre-

me zbog toga. Kroz moj dosada{wi `ivot pre{ao sam dosta kilometara na motoru, {to na ki{i {to na suncu, a i naravno na snegu i mrazu ali me ni{ta ne pokoleba da se i dan - danas sa mojim drugarima koje imam ovde u Melburnu ne otisnemo na put po Viktoriji pojedinim vikendima. Za razliku od svih prethodnih godina sada imam ostvaren san i imam motor kakav sam oduvek `eleo – BMW i to kao {to policija ima jer su me takvi motori uvek fascinirali.

Meni vo`wa motora nije nikada predstavqala trku ili neki presti` niti kao neko dokazivawe, ve} sam oduvek voleo brzinu i vetar kao i “obarawe” krivina ali i naravno ogromna `eqa i voqa da imam najlep{i motor. Dok sam bio u Srbiji radio sam tako|e po poruxbini umetni~ko farbawe “Airbrush” kada sam na raznim motorima oslikavao razne ilustracije, odnosno {ta su drugi qudi `eleli od mene. Moj motocikl je bio progla{en za najlep{i u Srbiji neke tamo davne godine devedesetih. n Veliki si poznavalac i sporta i verujem da si pa`qivo pratio sagu oko Novaka \okovi}a po~etkom januara. Kakvo je tvoje mi{qewe o svemu tome?

- Kako da ne ili {to bi neki rekli “how yes no”, pratio sam tenis i pre Noleta ali mi je najve}a qubav bila formula jedan (skroz druga pri~a i pun utisaka kao i do`ivqaja o kojima mo`emo nekom drugom prilikom) i trke Nacionalne klase australijskih v8 automobila.

Ovo sve {ta se desilo sa Noletom za mene nije bilo ne{to posebno novo mada su pre{li svaku meru. U razgovorima sa tobom i sa ostalim prijateqima voleo sam da Nole nastupi ove godine ali sam se potajno nadao da ipak ne}e do}i jer }e ga ovda{wi mediji rastrgnuti zbog wegovih stavova o svemu ovome trenutnom. Ruku na srce, nikada im nije bio miqenik jer su ga od samog po~etka omalova`avali i poku{avali da suzbiju i ne priznaju sve wegove

qudske kvalitete i u isto vreme guraju}i druge koji su wima vi{e podobni jer kao {to ti i ja znamo pare su glavni ciq svega pa tako i ovog turnira. Li~no mislim da je AO najboqi GS jer je prvi u godini kada se de{avaju mnoge stvari i koje se reflektuju kasnije kroz prvenstvo. Preko TV i {tampanog medija narod Australije, pogotovu Viktorije je programiran da ne voli Novaka, oni se sistematski pripremaju mesecima unapred da bi do`ivele eskalaciju na samom terenu gde bi onda navijali uvek za wegovog protivnika ili mu smetali u toku igre. To su sve prefrigane igre ove anglomafije koja je ove godine do`ivela kulminaciju. Nadam se da je Nole svestan da od sada ako bude dolazio u Australiju morati da ima i o~i i nale|ima. n Da li misli{ da Australija mrzi Srbe kao {to mo`emo pro~itati u izjavama pojedinih ~lanova srpske zajednice?

- Ne mogu da ka`em da mrze… vrlo jaka re~… ali ne mogu tako|e da ka`em i da nas vole. U stvari oni nikoga drugog ne vole sem samo sebe a imaju strahopo{tovawe prema Amerikancima i Englezima – to je moje mi{qewe. Nikada nisam imao li~no neku nezgodu sve do sada kada sam dobijao odvratne poruke i pretwe samo zato jer sam branio Noleta i osu|ivao podlu prevaru u koju je na{ Nole upao. n Veruje{ li u tvrdwu da se mnogi Srbi iseqavaju iz Australije zbog tretmana Novaka ili je u pitawu neki drugi razlog?

- U to sigurno ne verujem, ali verujem da je ovo samo bio dokaz da ukoliko se ovako ne{to doga|a nekome kao Noletu kako bi tek bilo nama koji smo obi~ni qudi tako da je to nekima verujem prelilo ~a{u. Tako|e, stawe u kojem smo bili do sada i neopravdana zakqu~avawa kao i neopravdano lo{e pona{awe prema obi~nom narodu koji ima druga~ije mi{qewe od narativa kojeg je Australiji nametnuto izvana a postavilo sve nas u vrlo te{ku poziciju je navelo qude da spakuju svoje stvari i u nadi da spasu sebe i svoju decu vrate u na{u otaxbinu. n Kako je korona uticala na tvoj `ivot – privatno i profesionalno u posledwe dve godine?

- Smatram da sam bukvalno izgubio dve godine `ivota (kao i svi mi) zbog nesposobnih politi~ara u ovoj zemqi dok eto na primer qudi u Srbiji i pored svih mera su imali boqi i slobodniji `ivot nego mi dan - danas. Kao i {to sam zna{, u Srbiji nema obaveznih vakcina poput ovih ovde gde su qudi primorani da primene ne{to {to nije ispitano da bi prehranili svoju porodicu i zadr`ali posao.

Li~no mislim da je to zlo~in protiv ~ove~nosti. Danas mo`emo

da pogledamo unazad dve godine i vidimo sva ona obe}awa koja su data narodu da urade ne bi li im se vratio normalan `ivot a wega i dan-danas nema??? n Kakav je tvoj stav o vakcinaciji?

- Isti kao i Noletov. n Istaknuti si ~lan srpske zajednice a opet te ne mo`emo ~esto videti u woj. Kakav je generalno tvoj stav o srpskoj zajednici u Australiji?

- Ne smatram sebe ne{to ba{ istaknutim ~lanom, ve} sam uvek `eleo da pomognem i uradim ne{to za svoj narod i svoju zajednicu koliko god je to u mojoj mo}i.

Naravno uvek sam u~estvovao u donatorskim ve~erima kada god sam bio u mogu}nosti, fotografisao skoro sve doga|aje koji su bile vezani za na{u zajednicu.

Moram da istaknem samostalnu izlo`bu fotografija posve}enu na{em najve}em patrijarhu Pavlu koja je do dana{weg dana jedina izlo`ba o wemu van Srbije a koja je bila rezultat posete Wegove Svetosti koju sam ja zabele`io i nazvao “Patrijarh Pavle u Australiji”. Zahvalan sam i na{oj crkvi Australije i Novog Zelanda za dobijenu Gramatu i priznawe za moje aktivnosti u na{oj zajednici i crkvi na {ta sam vrlo sre}an i ponosan. I jo{ jedna akcija koju sam pokrenuo i uz pomo} mnogih na{ih qudi uspeli da napokon preina~imo ime PAUL Yoanovich u ime Paja Jovanovi} na{eg poznatog slikara ~ija slika “Izdajnik” se nalazi na stalnoj postavci u Nacionalnoj Galeriji Viktorije i gde je bio upisan kao Austougarin danas lepo pi{e umetnik srpskog porekla {to je nakon 126 godina i mnogih prethodnih poku{aja na{ih qudi da se to ispravi sada ispravqeno. Mislim da je sada vreme da se mladi vi{e anga`uju tako da im ja u prenosnom smislu predajem “{tafetu”

jer mislim da }e oni jo{ boqe raditi ono {to smo mi do sada. n [ta preporu~uje{ na{im qudima na petom kontinentu?

- Mnogo smo daleko od matice Srbije i Balkana koji je na{ duhovni dom i sre}om mo`emo putem interneta da pratimo i gledamo televiziju kao da smo tamo i informi{emo se blagovremeno o svemu {to nije bio slu~aj u prethodnim vremenima. Voleo bih da eto recimo budemo u mogu}nosti da u~estvujemo u demokratskom procesu izbora kada im je vreme jer smatram da itekako smo svi zaslu`ni da na{a otaxbina sem finansijski od nas dobije i mogu}nost glasa.

Kao {to je novac dobar od nas mislim da bi i na{ glas kakav god on bio trebao biti validan. n Ima{ li, za kraj, poruku za na{e ~itaoce budu}i da je Svet Australija globalni portal?

- Puno se pri~a u zadwih nekoliko godina u svetu gde god `ive na{i qudi da se razmi{qa o povratku u otaxbinu jer je svet pomahnitao u svakom pogledu – pandemija je samo jedan od rezultata toga. Znam da nije mnogo boqe i u na{oj otaxbini ali li~no mislim da je situacija kod nas ipak boqa i “qudskija” ako mogu tako da ka`em.

Na{a kultura i vaspitawe se uvek pokazalo u te{kim vremenima da smo slo`niji i hrabriji za razliku od velikog ostatka sveta koji tada ratuje i osvaja ili gladuje.

Li~no mislim da bi trebali da imamo jedan plan povratka u narednih nekoliko godina i da se tako|e u Srbiji stvore uslovi zakonom i za{tite qudi povratnici nekim specijalnim zakonskim odredbama ina~e }e biti do~ekani samo kao “spasioci” nekim nesposobnima na vlasti da i daqe “zakonski” pqa~kaju svoj narod u ovom slu~aju qude koji se vra}aju u svoje.

Rade Berak

18

ZAJEDNICA

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

Pi{e: Slobodan Grba

Primer drugi.

Negde u isto vreme, '90-tih godina pro{log veka, profesor Sveu~ili{ta u Zagrebu Julijana Matanovi}, objavi}e svoj prvi roman „Za{to sam vas lagala“.

Roman }e je lansirati u orbitu kwi`evnog neba, daleko van prostora wene domovine Hrvatske, a kada uslede nova dela profesorica }e postati mo`da i najve}a zvezda ozbiqno pisane re~i u Hrvata. I {ta bi to trebalo nas da se ti~e? Neka joj je sa sre}om. Ali, „ne lezi vra`e“!

Na strani 19. pomenutog romana napisa}e: „Nogometne razgovore, koji su nerijetko podsje}ali na lova~ke pri~e moga nastavnika kemije koji se '91. vratio u rodni Pla{ki da bi tamo lak{e nastavio svoj hobi, po`eqela sam zamijeniti onim, meni primjerenijim, djevoja~kim.“ Divno! U jednoj naizgled bezna~ajnoj re~enici, onako usput, potro{i se sav talenat i duboki smisao kwi`evnog dela, a namera da se na umetni~ki na~in pomogne palom ~ove~anstvu pretvori u dokaz da }e pad upravo zahvaquju}i najumnijima mo`da postati jo{ te`i, zato {to je i brzina ve}a.

Verba volens, scripta manent, iliti „re~i lete, ono {to je napisano ostaje“. ^italac mo`e da se upita za{to tolika frka zbog jedne re~enice kad je, naizgled, sadr`aj bezna~ajan, poruka nekom ko nije upu}en ili se ne bavi takvom vrstom analize ~ak i simpati~na.

Naizgled! Onom ko ne zna, kome nije stalo, a prostora za tradicionalnu srpsku indolentnost i lakomislenost uvek je vi{e nego dovoqno. Poku{ajmo upravo zato okrenuti }urak naopako, ponuditi ~itaocima analizu i onog {to nije re~eno ve} je ostalo da se i{~itava izme|u redova.

Pre svega, deo re~enice u kome se ka`e „koji se '91. vratio u rodni Pla{ki da bi tamo nastavio lak{e svoj hobi...“. Ako je ve} umetni~ko nadahnu}e uglednu kwi`evnicu nagnalo da nogometne razgovore, o~igledno sa mnogo preterivawa, uporedi sa pri~ama wenog nastavika „kemije“, za{to je bilo potrebno dodati da se „taj nastavnik kemije vratio u rodni Pla{ki '91.“ i za{to „da bi lak{e nastavio svoj hobi“? Ima li dodatna informacija kakvo dubqe zna~ewe? Kakvo?

Za{to profesorica Julijana, pedagog, spisateq, trebalo bi pretpostaviti dobronamerni intelektualac, u naponu svog stvarala~kog pregnu}a, nije uspela zahvaquju}i svojim nesumwivim vrlinama koje je visoko izdi`u iznad prose~nosti zabludama

NOVI PRILOZI ZA ISTORIJSKI POGLED (2)

lll U borbi protiv la`i do}i do istine, ma kako male i ponovo naizgled bezna~ajne, ali mo}nije utoliko koliko smo svesniji da smo pomerili kami~ak u nebeskoj borbi dobra i zla, u korist onog prvog, napor je blago~estiv i zato uzvi{en

sklone ve}ine, da slo`enu re~enicu obogati nekom primedbom primerenijom wenom statusu, `ivotnom opredeqewu, unutra{wem duhovnom sklopu? Pa da, na primer, ka`e: “Nogometnim raspravama koje su li~ile na lova~ke pri~e moga nastavnika kemije koji je na taj na~in uveseqavao u~enike i ostajao u

Nije te{ko pogoditi za{to ugledna hrvatska kwi`evnica nije i{la „do kraja“, jer je ovako samo ovla{ spomenuv{i, ostavila punu istinu da visi negde u vazduhu, dakle sve ono {to mo`e da se zamisli, prepu{teno ma{ti ne mo`e da se zamisli ni{ta {to nije la` ve}a od one od koje sve po~iwe. Vi{e puta

dostajalo da je spomenula i '71, a pre we obavezno i '41., sve redom godine izuzetno zna~ajne i za Pla{ki, jer da nije bilo '41. kakva je bila, ne bi sigurno bilo ni '71. a onda ni - '91! Naravno, da je osim umetni~kog a nimalo dobronamernog, osetila i zov principjelnog i po{tenog, da je nije obuzeo duh zlobe koja vu~e

ponovqena la` vremenom postaje istina.

A ovde je sve la`, osim ono malo istine koja slu`i tek da se potvrdi ~uveno pravilo kako je poluistina ~esto opasnija i od ~iste la`i. U ovom slu~aju istina je samo da je pomenuti „nastavnik kemije“ zaista bio nastavnik sada ugledne profesorice i kwi`evnice, da je rodom iz Pla{kog u Lici i da se vratio u rodno mesto.

Sve ostalo – ~ista la`! Za po~etak, nije se vratio '91. koja opasno asocira na rat i „srpsku pobunu“, a to je o~ito bio i jedini smisao uguravawa istorijski zna~ajne godine i mesta koje je spomenuto u re~enicu u kojoj krajwe rogobatno deluje, ve} je zvani~no postao direktor osnovne {kole u Pla{kom 15. januara 1985. godine, dakle punih {est godina ranije! Naravno, niko nije toliko malouman da bi pomislio kako se mogao vratiti da bi se bavio svojim hobijem, lovom. Hajde da mal~ice pobrkamo tako postavqen raspored puta ka kona~noj pobedi la`i.

Kad je ve} spomenula Pla{ki, no{ena retkom inspiracijom, pa jo{ '91, ni{ta Julkici ne bi ne-

u provaliju javne sramote, ve} istinska potreba vrhunskog intelektualca da bude objektivan ~ak i kad ga `ivotno iskustvo i okru`ewe u kome je odrastao vuku na drugu stranu. Da ceo slu~aj deluje dodatno apsurdno, upravo odvratno, poma`e i ~iwenica da je „nastavnik kemije“ kome je, usput, „kemija“ bila dodatni, drugi predmet koji je predavao, dok je prvi i onaj po kome je bio poznat i omiqen bila biologija, imao sve do pojave romana „Za{to sam vas lagala“ mnogo razloga da sumwa da je bio omiqeni nastavnik sada ugledne kwi`evnice, kao {to je upravo ona bila, verovali ili ne, najomiqeniji u~enik cele wegove karijere prosvetnog radnika! Da bi mu ista ta omiqena u~enica strpala celu karijeru posve}enu ne samo obrazovawu ve} i odgoju dece u jednu re~enicu, skaradnu i utoliko sramotniju. [to ne bi i{lo ni lako ni jednostavno da i tako usputnom a nakaradnom opaskom nije zacarila – la`!

La` ^italac mo`e s pravom da se zapita {to sam zapeo za „pola re~enice“, koga to zanima, zar nije lak{e i jednostavnije ne baviti se detaqima? Tipi~no srpski: lakomisleno, pomirqivo na vlastitu {tetu, pomalo blentavo. Stvar nije uop{te bezazlena, a deo re~enice nimalo bezna~ajan. Uostalom, da

Pla{ki: Pravoslavna saborna crkva Vavedewa Presvete Bogorodice, sagra|ena 1763. godine

wihovom se}awu i dugo posle zavr{etka osnovne {kole...“? Napomena o povratku nastavnika u rodni Pla{ki, pa jo{ '91. potpuno je neprimerena osnovnom smislu re~enice, ve} i celokupnog sadra`aja pre i posle te re~enice. Povratak nastavnika u rodno mesto, godina tog povratka, a posebno razlog – „lak{e bavqewe lovom kao hobijem“, predstavqa pravi prst u oko toku misli na koji je, imamo razloga ozbiqno sumwati, kwi`evnica htela da navede svoje ~itaoce. To je i najvi{i smisao kwi`evnog dela, zar ne? Osim...

Osim ako kwi`evnik, intelektualac, dobronamerni pripoveda~, u jednom trenutku slabosti ne otkrije svu untra{wu kontradiktornost svoje prirode i onog wenog dela izgra|enog na snishodqivosti ne~astivom umesto principjelnoj odbrani bo`anskog. U jednoj re~enici, delu re~enice, otkrije svu nakaznost politi~ke zaslepqenosti, odsustvo najosnovnije pa`we prema dugom, spremnost na zaborav svega lepog {to olako treba da zameni najve}e zlo...

nije najznamenitija hrvatska kwi`evnica s kraja pro{log i po~etka ovog veka spomenula '91. i Pla{ki, ve} da je ostalo samo na „nastavniku kemije“, jo{ i nekako. Ovako, ovo je pri~a o la`i i jednom od wenih izvori{ta, jednom od onih najgorih. Za one koji ne znaju ili su prizaboravili, ni genocid nije najte`i zlo~in, ve} onaj protiv – mira! Jer, da nije ratnohu{ka~kih urlika rat nikad i ne bi po~eo, a samim tim ni svi zlo~ini koji su u ratu gotovo neminovni. Isto kao {to zli dusi i pogane du{e pokre}u pakleno kolo ratnog pakla, tako wima sli~ni ili isti koji su do zlo~ina protiv mira doveli ne dozvoqavaju da otkrivawem istine u wenoj punoj veli~ini posle rata do|e do istinskog pomirewa i stabilnog mira.

Zato je naizgled usputno pomiwawe '91. i Pla{kog u re~enici u kojoj je bilo smislenog mesta za tako ne{to koliko i neponovqivoj vezi bandere i jogurta, mnogo opasnije, ~ak i opakije nego {to se u prvi mah mo`e i posumwati.

Kraj u slede}em broju

PUTOPIS

Ako ne znate kako od Srbobrana do Turije, ne morate da koristite navigaciju.

Dovoqno je da pratite kolone kola, autobusa i bicikala do ulaza u ovo vojvo|ansko mesto, a od ulaza do centralnog mesta de{avawa, mo`ete se oslawati iskqu~ivo na ~ulo mirisa.

Turinci su pro{log vikenda bili doma} ini 38. Kobasicijade i sude}i po vi|enom, pa i probanom, ni ovaj put nisu podbacili, bilo je svega, pa i preko toga, doma}inski, kako i dolikuje Lalama.

Ulaze}i u Turiju, primetno je kako ~itavo mesto di{e za ovu manifestaciju. Jer, gu`va i tezge ne po~iwu u centru sela, ve} ~im u|ete u wega. Dok tra`ite parking, mo`ete ve} onako uz put da kupite i slaninu, kobasicu, kulen ili neki od toplih nektara gro`|a, {qive ili duwe.

Ko odoli isku{ewu na prvom koraku, ne}e uspeti u tome kada u|e u deo predvi|en za manifestaciju. Jer, ko da ne poklekne pred vru}im mini poga~icama s ~varcima, mekim k'o oblak, a ukusnim?

Idu}i daqe kroz {palir {tandova, prime}ujemo da Turinci i gosti trgovci na Kobasicijadi pola`u dosta na marketing.

Ako ste na put krenuli bez brice, ne brinite, tu su "[arenko", "Elitni no`", ili onaj najprakti~niji "Mali, ali pravi", kako je gospo|a za simpati~nom tezgom naslovila no`eve koji su u Turiji, pored leba, najpotrebnije pomo}no sredstvo u ku{awu ukusnih kobasica. Ne{to daqe, prekoputa we, izme|u dva {tanda sa mesom, smestio se domi{qati prodavac pe{kira, koji mogu da zamene maramice i salvete, tako|e prekopotrebne, ~iji je na~in reklamirawa proizvoda skrenuo pa`wu ve}ine, ponajvi{e zbog natpisa koji su se nalazili na wima - "za d**e, "za lice", za ribicu".

Me|utim, najve}u mudrost zatekli smo negde na sredini, a we se ne bi postideo ni neki poznatiji filozof "Jedite meso, hleb je te{ko zaraditi".

Probijaju}i se kroz nekoliko hiqada qudi, milili smo izme|u {tandova sa mesnim prera|evinama. Kobasice suve, sve`e, iz tawira~e na masti, sa ro{tiqa, stajale su rame uz rame sa pe~ewem, kiselim kupusom i ostalim |akonijama od mesa. [to se ka`e, ko {ta voli, nek izvoli, nema da nema, a ne mo`e ni da nestane.

- Samo polako, bez jurbe i `urbe, ima za sve - govori simpati~ni brka dok vadi kobasice koje cvr~e na tawira~i, stavqaju}i lagano jednu po jednu u kifle, nestrpqivim i gladnim mu{terijama.

Kafane i improvizovane ba{te su ve} oko 11 sati bile pune, jer, svi znaju da je na}i mesto, ako se okasni, nemogu}a misija.

U gu`vi i vrevi, do~ekali smo i turinsku kraqicu, koja je ove godine opet u{la u Ginisovu kwigu rekorda sa du`inom od 2.038 meteri i te`inom od preko dve i po tone. A da bi do{li do centralnog mesta odr`avawa manifestacije, mesari koji su nedequ dana u tri smene radili na rekorderki i voza~ traktora koji je bio zadu`en za prevoz, prolazili su, ~ini se, satima deonicu od jedva preko 300 metara.

Jer, svako je hteo da slika i snimi ~udo od mesa, po kojem je Turija poznata na svetskoj gastronomskoj mapi.

Kada je kona~no traktor koji je ispred sebe nosio xinovsku kobasicu do{ao do bine i propeo je do we, Kobasicijada je zvani~no otvorena, a prvih par metara je pripalo Branislavu Nedimovi}u, ministru poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede u vladi Srbije.

Da do|emo do majstora koji su pravili ovo turijsko ~udo, jedva smo uspeli, po{to je narod ve} po~eo da opseda traktor sa svih strana u `eqi da odnese ku}i koji metar ginisovke.

- Dana{wa kobasica je duga~ka 2.038 metara. Nas deset majstora je radilo nedequ, oko 2, 5 tone mesa, odnosno, 25 velikih krma~a je zaklano, prera|eno i uba~eno u ovu na{u lepu kobasicu. Ukus je takav da mogu da je jedu deca od sedam godina i matori od 77 godina. Zna~i, pikantna je tako da je svi mogu jesti. Dvadesetak godina u~estvu-

turija Nigde u Srbiji ne}ete na}i boqu kobasicu, potpisujemo!

jem. Pro{le godine nismo mogli da odr`imo Kobasicijadu zbog korona virusa. Ipak, po{to smo humani, do{li smo na ideju da napravimo kobasicu, koja je pro{le godine bila 2.037 metara i mi smo je celu podelili u humanitarne svrhe. Dali smo meso {kolama, gernatolo{kim centrima, narodnim kuhiwama... Sad je ova za metar, tradicinonalno du`a. Prodajemo je za 600 dinara po metru i verujem da }e sve da ode za do dva sata. Neko uzme metar, neko pet, ode to o~as posla- rekao je Ranislav Stankov, iz udru`ewa Kobasicijada Turija.

A {ta ka`u posetioci? Sude}i po obrazima koji su bili rumeni i "pucali" od zalogaja, Turinci ni ove godine nisu podbacili.

- Svake godine gledam da kupim makar dva metra, od osnivawa dolazim i bi}u ovde dok me noge i pamet slu`e. Naporno radimo, pa nam ovih par dana dobro do|e da se sastanemo, divanimo i proveselimo.

Kad sam bio mla|i, bilo je lep{e, sad moram ve} da slu{am gospo|u koja samo broji koliko pojedem i popijem - ka`e stariji gospodin iz Srbobrana.

^etvrtak 10. decembar 2020. 19 ^etvrtak 3. mart 2022.

Dok su stariji merkali kobasice svih vrsta, kulene, pr{ute, slanine, ~varke, {vargle, poku{avaju}i da se ogrebu za testirawe, mla|i su vi{e gledali ka {tandovima sa, brat bratu, vi{e od stotinu razli~itih ukusa bombona, povremeno se zaletaju}i ka {arenim balonima puwenim helijumom, koje su posle puno peripetije i ube|ivawa, ipak zavr{avala u wihovim rukicama.

- Doveo sam unuke da vide. Prvi put su ovde, ona ima tri, on ~etiri godine.

Pro{le godine Kobasicijade nije bilo, pa ih tek sad vodim na va{ar. Seli smo da deka popije koju ~a{u vina, dok wih dvoje podele kobasicu. Lepo je ovo, bitno je da se dru`imo. Pamtim ja i one sre}nije dane, ima i sad masa sveta, al' nekad iglu nisi mogao da baci{ ni na drum, ni pod {atru ka`e stariji Turijac dok se unuci stidqivo kriju iza wegovih le|a.

Podbrijan, sa uredno pod{tucanim brkovima, u beloj ko{uqi, prsluku i sa {e{irom na glavi, izgledom je podsetio na ono {to Lale i jesu, marqivi radnici na wivi i u {tali, a gospoda na ulici. Takve su bile i bake, ali i mlade sna{e i mladi}i. Svi doterani i ponosni na svoju Turiju.

Ono {to nas je interesovalo, a {ta smo pored testirawa proizvoda, morali i da pitamo, bilo je - {ta je tajna dobre i ukusne kobasice?

- Tajna dobre kobasice je u odabiru mesa.

Mi imamo svoju farmu, hranimo sviwe zdravo, do godinu dana. Da budu zrele i dobijamo dobru robu, za kulen i sve ostalo.

Sve drugo, radi se polako. Dimqewe mora da bude na laganom dimu. A, najbitnije je da pravi{ k'o za sebe, da ubaci{ u sve to osim kvalitetnog mesa i za~ina, posve}enost i qubav. Sve natenane. Isto tako i kod slanine. Ovo mi je prva godina da sam izlaga~, ranije sam opipavao teren, bio sam gost. Moram da priznam, sla|e je biti izlaga~, pre sam tro{io pare, sad ih zara|ujem- ka`e jedan od izlaga~a ispred ~ije tezge je vladala prava pomama za proizvodima.

Wegov kolega, par {tandova daqe, va`i za jednog od izda{nijih trgovaca.

Naime, umesto kusura, u kesu vam ubacuje dobar komad kobasice. Podelio je i uz {ta najboqe kobasica ide.

- Tajna dobre kobasice.. Kvalitet mesa, so, biber, samo dobra paprika. Naravno, ako nema qubavi, ne}e se ni kobasica lepo napraviti. Imamo diplome kao dokaz, svake godine, prvo il' drugo mesto uzimamo.

Uz rakijicu ide boqe, al' ako je jako hladno, onda uz kuvano vino - ka`e nam on kroz smeh.

Dok se dan polako primi~e kraju, ulice Turije i daqe su `ive. ^ini se da }e prodaja trajati sve do nastupa Sa{e Mati}a. Oni koji nisu mogli da sa~ekaju muziku na glavnoj bini, re{ili su da se opuste uz ro{tiq, pe~ewe, kuvana jela i veselu atmosferu u {atrama. Najava da je unutra i vi{e nego veselo, krenula je ve} na par metara ispred ulaska u {atru, gde su se vrteli prase i jagwe na ra`wu, a pored kr~kao kupus.

Ve} na samom ulasku, jedan stariji gospodin skrenuo nam je pa`wu da ga ne snimamo.

- Mali, ja sam ovde inkognito, gospo|a misli da sam po{ao da kupim kobasica za ve~eru, nemoj mene da snima{, eno ti one gospode tamo - ka`e nam stariji deka sa {ubarom na glavi, pokazuju}i na }o{ak gde je sedelo wegovo veselo dru{tvo uz politru belog i oval vru}eg jagwe}eg pe~ewa.

Dok je jedan orkestar udarao tercu Turincima u }o{ku, drugi je kru`io po lokalu, tra`e}i one koji nisu sve novce potro{li na kobasice. Nije im dugo trebalo, svega par stolova daqe, ve} se dizao jedan Lala, koji je rukama uputio signal da do|u za wegov astal, te da nastavi sa a{ikovawem, iako je sunce tek prevalilo krovove crkvenog torwa, i vi{e je bilo za kafu, nego za politru vina.

S. G.

20

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

ZAJEDNICA

VLADIKA SILUAN U POSETI KVINSLENDU

Sveta Arhijerejska Liturgija u hramu Uspewa Presvete Bogorodice na Gold Kostu

Na Mesopusne zadu{nice, Episkop Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Uspewa Presvete Bogorodice na Goldkostu.

Tom prilikom Episkop je izrazio svoju radost {to je ponovo u mogu}nosti da poseti svoj verni narod na podru~ju Kvinslenda nakon du`eg vremena usled zatvarawa me|udr`avnih granica. Episkop je pru`io re~i utehe i ohrabrewa vernom narodu rekav{i im da u svim isku{ewima, kao i u svome hri{}anskom `ivotu uop{te, uvek imaju pred sobom Gospoda Isusa Hrista.

Sveta Arhijerejska Liturgija u Ros Stritu, Vulangaba U Nedequ Mesopusnu, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Nikole u Vulangabi. Tom prilikom, nakon izgovorene besede, Episkop je predstavio vernom narodu wihovog novog paroha, Visokopre~asnog proto-

namesnika Milo{a Raketi}a - do ovog postavqewa sekretara Mitropolije ANZ, koji je do{ao na mesto Visokopre~asnog protonamesnika Nikole Stefanova.

Izvor: Mitropolija ANZ

^etvrtak 10. decembar 2020. 21 ^etvrtak 3. mart 2022.

AUSTRALIJA

Potop u Australiji, RENTON FAMILY TRUST evakuisano desetine Aged Care hiqada qudi Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Desetine hiqada qudi je moralo da se evakui{e nakon {to su obilne ki{e pogodile isto~nu obalu Australije.

Do{lo je do potopa u pojedinim gradovima, a stanovnici su morali da se pewu na vrhove svojih ku}a, saop{tili su lokalni zvani~nici.

Otkako je po~elo nevreme, za sad je devet osoba poginulo, a spasila~ki timovi su vr{ili potragu za jo{ ~etiri osobe ~iji je nestanak prijavqen.

Premijer Skot Morison, koji je nazvao nevi|ene padavine „meteorolo{kom bombom”, rekao je da }e vojska biti raspore|ena u najpogo|enijim oblastima kako bi vodila spasila~ke operacije.

Australijska meteo slu`ba navela je da i daqe postoji opasnost od novih poplava na severu dr`ave Novi Ju`ni Vels, po{to se nevreme pomerilo ka jugu, iz dr`ave Kvinslend. „Ono {to vidimo je bez presedana i upozorewe koje smo dobili od meteorologa je da mo`emo da o~ekujemo da }e stvari

biti jo{ gore”, izjavio je premijer Novog Ju`nog Velsa u televizijskom obra}awu.

Brizbejnska reka u glavnom gradu Kvinslenda se izlila, pa su ulice u Brizbejnu, tre}em najve}em gradu Australije, poplavqene.

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

NAJOZLOGLA[ENIJA @ENA AUSTRALIJE Pla{ili su je se i kriminalci i policajci, a smatrana je "kraqicom Sidneja" Matilda "Tili" Divajn bila je na ~elu najmo}nije bande u Australiji toko ‘20-ih godina pro{log veka i smatrana je "kraqicom Sidneja"… wegovog podzemqa!

Divajn je prozvana "najgorom `enom u Sidneju". Nakon godina rada kao prostitutka prvi put je uhap{ewa 1925. nakon {to je britvom isekla ruku jednog mu{karca.

- Nisam stigao da ka`em ni re~! Ova je povikala: "Eno ga, kurvin sin!" i zamahnula rukom, a ja sam stavio {ake na lice da se za{titim. Osetio sam ubod. Kada sam otvorio o~i, krv mi je poprskala lice - rekao je Tomas Kork, `rtva Tili Divajn nakon {to se oporavio.

Ispostavilo se da je ovo tek po~etak pri~e…

NAJGORA OD NAJGORIH

Matilda Divajn ro|ena je u Engleskoj 1900. godine kao Matilda Tvis. Po~ela je da radi kao prostitutka nakon {to je napustila {kolu. Udala se za izvesnog Xejmsa Edvarda Divajna - ili Velikog Xima - 1917. godine, a par se preselio u Sidnej dve godine kasnije. Koliko je poznato upravo Veliki Xim je po~eo da je podvodi mu{karcima u Sidneju, ~ak je i voze}i na mesta gde su je ~ekali "klijenti".

Dosije ove dame uskoro je postao prili~no debeo, a u wemu se moglo na}i sve - od uvredqivog pona{awa i napada. do prostitucije, podvo|ewa, nepo{tovawa suda… i to sve pre nego {to je napunila 30!

Gospo|a Divajn je provela dve godine u zatvoru Long Bej jer je odsekla ruku gospodinu Korku, a po izlasku je bila odlu~na da pokrene sopstveni “biznis” - bordel, umesto da nastavi `ivot kao prostitutka. Uspela je da se zaposli kao madam, iskoristiv{i rupu u zakonu po kojoj je to bila ilegalna profesija ali samo za mu{karce.

Posedovala je ku}u sa tri spava}e sobe u isto~nom predgra|u Sidneja i bila je doma}in mnogih gangsterskih `urki. Veliko imawe su {titili weni telohraniteqi i pomeranci koje je mnogo volela i dr`ala ih je kao qubimce i ~uvare.

KRAQICA SIDNEJA

Niska rastom i te{ka svega 50 kilograma, Divajn je ipak sejala uterivala strah {irom Sidneja - kako me|u po{tenim svetom tako i me|u, tradicionalno mu{kim krugovima kriminala. Pro{irila je posao sa bordelima, a uskoro stala i na ~elo bande koja je terorisala ~itav Sidnej.

Sa sobom je uvek nosila britvu koja je postala wen "za{titni znak", a weno bogatstvo samo je raslo. U`ivala je u glamuroznom `ivotu, razme}u}i se krznom, dijamantima i svim mogu}im luksuzom.

Veliki Xim je radio kao Tilin pomo}nik, ali se ‘40-ih ona kona~no razvela od wega i preudala za penzionisanog mornara Erika Parsonsa. Samo nekoliko meseci nakon ven~awa u jednoj sva|i ga je upucala. Intervenisala je policija, ali Parsons nije podneo tu`bu. Koliko je poznato, kasnije su `iveli u skladnom braku sve do wegove smrti od raka 1958. godine.

SUPARNICA!

Ironi~no, najve}a pretwa po poslovawe Tili Divajn dolazila je od jo{ jedne "madam podzemqa". Suparni~ku bandu vodila je tako|e `ena - Kej Lej, a wihovo rivalstvo postalo je legendarno.

Lej je svoj posao zapo~ela otvarawem malih ilegalnih prodavaonica alkohola. Uskoro je oko sebe okupila bandu koja je pazila na wene interese, ali se tako neumitno pro~ula, a pri~a o woj stigla je i do Divajn.

A, Sidnej nije bio dovoqno veliki za wih dve!

Bande su se me|usobno sukobqavale na ulici, organizuju}i zasede u kojima su ~esto stradali i nevini prolaznici. Divajn je navodno i sama jednom u{la u fizi~ki sukob 1929. godine ogrebav{i britvom jednu od Lejinih prijateqica.

SMRT U BANKROTU

Iako je va`ila za najbogatiju `enu Sidneja i najve}eg kriminalca u istoriji Australije Tili je na kraju umrla

Iako je va`ila za najbogatiju `enu Sidneja i najve}eg kriminalca u istoriji Australije Tili je na kraju umrla {vorc! {vorc! Kao i u slu~aju Al Kaponea, glave su joj do{li poreski inspektori.

Ironi~no, ista sudbina zadesila je i wenu suparnicu Lej. Do kraja 50-ih obe su izgubile ve}inu bogatstva, a sa novcem dogodio se i gubitak mo}i. Jer, na kriminalnoj sceni Australije pojavili su se "neki novi klinci" - mladi mu{karci `eqni krvi sa kojima ni Divajn ni Lej nisu znale da se nose.

Na neki na~in, Divajn i Lej imale su samo jedna drugu, a svet koje su poznavale nestajao im je pred o~ima. Kej je umrla prva. Tili je do{la na sahranu. Odala je po~ast svom "najboqem neprijatequ".

Posledwi bordel Divajn je prodala 1968. i nakon toga se potpuno povukla u samo}u. Umrla je dve godine kasnije od raka. Na sahrani nije bilo skoro nikog. Nad`iveo ju je sin i dvoje unu~i}a, ali ~inilo se da nije ne `ali za odlaskom "najgore `ene Sidneja".

22

ZAJEDNICA

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

POSLEDWI POZDRAV

Dragoqub Milisavqevi} (Ximi)

Tuga, odlazak na{eg Ximija Srpska zajednica u Australiji je sa tugom primila vest o upokojewu reprezentativca Australije na Svetskom prvenstvu 1974. godine i jednog od najboqih Viktorijinih golmana, Dragoquba Ximija Milisavqevi}a.

Ximi Milisavqevi} je ro|en u Melburnu 15. aprila 1951. godine, samo godinu dana nakon {to su wegovi roditeqi imigrirali iz posleratne Jugoslavije. Odrastao je igraju}i fudbal u osnovnoj {koli Princes Hill u Karltonu i kao junior u JUST-u.

Ximijev vi{estruki talenat, i kao fudbaler i kao golman, prepoznali su wegovi treneri. Primqen je u viktorijanski dr`avni tim na juniorskom nivou igraju}i na razli~itim pozicijama u timu, dok je Karlton bio toliko impresioniran wegovim podvizima na fudbalskom terenu da su mu odmah ponudili mesto u svom timu do 19 godina.

Okrugla lopta je postala wegov jedini fokus i do trenutka kada je postao kapiten Viktorijinog tima do 21 godine, ve} se u~vrstio na svojoj poznatoj poziciji golmana. Wegov debi u Footscrai JUST seniorima desio se na wegov 17. ro|endan, i bio je, kao golobradi mladi}, odli~na rezerva tada poznatom golmanu Marku Fodeu tokom sezona 1968. i 1969. godine.

Kako je wegova karijera po-

Jedna od brojnih Ximijevih odbrana

Dragi Ximi, ~ast i velika radost bila je imati te za prijateqa sve ove godine.

Na{e dru`ewe }e nam nedostajati, ali }emo pamtiti sve zajedni~ke trenutke i ~uvati te u na{im srcima.

Neka ti je ve~an spomen i Carstvo Nebesko!

POSLEDWI POZDRAV

Dragoqub Milisavqevi} (Ximi) Sa velikim bolom i tugom u srcu primili smo vest o upokojewu dragog nam prijateqa Ximija.

Iskreno sau~e{}e porodici i prijateqima.

Se}awe na tebe `ive}e u na{im srcima.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! @ika Jovi~i} sa porodicom.

~ela da cveta u JUST-u, Milisavqevi} je nastupao u vi{e viktorijanskih seniorskih timova, uglavnom kao rezerva Xeku Rajliju. Debitovao je za Australiju u julu 1973. odigrav{i ceo me~ u porazu od Kruzeira iz Brazila rezultatom 2-1. Tako|e je igrao protiv ma|arskog giganta Ferencvaro{a slede}e godine i poqske Legije iz Var{ave 1975. U eri koju su obele`ili golmani kalibra Rajlija, Lu Kastnera i Nik van Egmonda, wegova tri nastupa na dr`avnom nivou dokazala su wegov besprekoran talenat.

To je prepoznato i pozvan je u selekciju tima za Svetsko prvenstvo 1974. godine, nakon niza impresivnih nastupa za Australiju.

Veliki uspeh za Australijsku fudbalsku reprezentaciju davne 1974. bio je to {to se plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Jer, slede}e u~e{}e na mundijalu "kenguri" su ~ekali ta~no 32 godine!

Na uspehu iz 70-tih Australijanci su svih ovih decenija

Легенде у својим епохама, Џим Милисављевић и Џон Марковски, у Београду 2016.

zahvalni jednom ~oveku, ~uvenom selektoru, Zvonimiru Ra{i}u, koji je pru`io priliku Ximiju da brani boje Australije.

Ximi Milisavqevi} je bio jedan od samo trojice igra~a izvan Novog Ju`nog Velsa koji su izabrani u prvi tim Australije.

Zanimqivo je da je posle sedam godina igrawa za JUST i tri titule, nekoliko puta imao povredu ruke (slomio je levi zglob po tre}i put po~etkom 1975.) i to je promenilo wegovu sre}u kao igra~a. Doveden je kao zamena u finalu Ampol kupa te godine, sa~uvav{i gol do kona~ne pobede protiv Ju`nog Melburna Hellas u produ`ecima.

Milisavqevi} je nastavio da igra za JUST jo{ nekoliko sezona, pre nego {to je tim ispao iz vi{e divizije da bi se pridru`io Karltonu Srbija 1980. godine, gde je radio dugo kao trener. Tim je kasnije preimenovan u Ringvud junajted.

Po zavr{etku fudbalske karijere, Milisavqevi} se oprobao i kao fudbalski sudija, nekoliko godina je delio pravdu na fudbalskim terenima, pre nego {to su ga starosna ograni~ewa naterala da pre|e u administrativni rang. Slu`io je u Viktorijanskoj fudbalskoj federaciji (VSF) u Upravnom odboru Dr`avne lige izme|u 1993. i 1999., posledwe godine kao predsedavaju}i, i bio je komesar VSF-a tri godine izme|u 1998. i 2000.

Xim Milisavqevi} preminuo je pro{le nedeqe u 70. godini.

Po~ivaj u miru dragi na{ Ximi.

S. G.

Iskreno sau~e{}e porodici od familije Jevtovi}.

POSLEDWI POZDRAV

Dragoqub Milisavqevi} (Ximi) Posledwi pozdrav velikom sportisti i istaknutom ~lanu srpske zajednice u Australiji.

Po~ivaj u miru Bo`jem!

Porodici iskreno sau~e{}e od redakcije Srpskog glasa.

POSLEDWI POZDRAV Sa velikim bolom i tugom u srcu javqamo da je na{ dragi

Dragan Andri} preminuo u svojoj 85. godini `ivota.

Ro|en u Kosma~i, Kur{umlija – Srbija, 14. oktobra 1937. godine.

Preminuo 24. februara 2022. godine u Melburnu.

Opelo }e se odr`ati u hramu "Svete Trojice" u Bransviku, dana 03. marta 2022. godine sa po~etkom u 10:00 ~asova.

Sahrana je na grobqu u Glenroju "Northern Memorial Park" u 11:45 ~asova u sekciji "Snow Gum".

O`alo{}eni:sin Zoran, snaja Swe`ana, unuci Marko i Nikola, prijateqi i ostala rodbina u Australiji i otaxbini.

Po~ivaj u miru Bo`ijem!

LITERARNA STRANA Pribli`avalo se prole}e 1973. godine i ja sam znao da }e sa prvim travama i ranim vejawem peludi po~eti da me osvaja jo{ jednom, po 34. put za ove 43 godine `ivota cvetna groznica. Jedini lek, znao sam iz iskustva (a i on privremen), bilo je more.

Ono je jedino moglo da me odbrani od mirisa koji su mi napadali neza{ti}ene i u to doba godine preosetqive nozdrve, o~i, usne i ko`u sve ja~e {to su bili gu{}i i {to se vi{e pribli`avalo sazve`|e Psa. Samo u{i su mi ostajale po{te|ene od tih mirisnih oluja. Isparewa, slani vetrovi, zadah pene, joda i morskih trava, koje su o~igledno u ratu s kopnenim travama, sukob suvo}e i vlage, uzimali su me brzo i lako u za{titu dok god sam se nalazio u krugu wihovog zra~ewa. Putovawe u planine nije dolazilo u obzir, jer trave koje precvetaju u dolinama, ne{to kasnije cvetaju u brdima i svako pomerawe u visine vra}alo bi me u fazu koju sam u dolini ve} bio preboleo. Trebalo je, dakle, silaziti {to vi{e, do samog nivoa mora. Ove godine re{io sam da taj silazak ne bude u pravcu Stona, gde sam obi~no letovao jedu}i dagwe s crnim hlebom i belim vinom, nego u pravcu jedne druge, ju`nije obale. Kako se niko od prijateqa nije re{io da u ovo doba godine kre}e na put, po{ao sam sâm uzev{i sa sobom u kola plavu torbu s presvlakama, bocu vina, kesu poqskih gqiva, konzervu pasuqa i

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 3. mart 2022.

MILORAD PAVI]:

Cvetna groznica

par krvavica. Lekove protiv cvetne groznice sa rado{}u sam odbacio i krenuo najkra}im i najbr`im putem na jug preko Ni{a i Skopqa prema egejskoj obali.

Usput, negde predve~e, u Stobima sam se zaustavio za trenutak i nose}i vino i hranu otpe{a~io do malog rimskog amfiteatra koji se nalazio skriven iza termi, spoqa zasut i zarastao u trave, ali

iznutra hladovit i skoro potpuno o~uvan sa svojih 120 mesta u gledali{tu. Tu sam mogao, za{ti}en od sunca i cvetnog praha da predahnem i obedujem okru`en kamenom, vlagom i pokojim strukom lo}ike, koja nije imala mo} da mi na{kodi.

U{ao sam na ulaz za glumce, stavio bocu i hranu na veliki kamen posred scene i brzo se povukao. Prikupio sam suve bivoqe balege, ne{to gran~ica punih skorelog blata, uneo sve to natrag na scenu i upalio vatru. Kresawe {ibice ~ulo se, kao {to sam o~ekivao i ve} ranije proverio vi{e puta, potpuno jasno sve do najdaqeg mesta u posledwem redu pri vrhu amfiteatra. Ali, napoqu, izvan gledali{ta, gde su divqale trave i mirisi brusnice i lovorike, nije se moglo ~uti apsolutno ni{ta {to se doga|alo unutra. Vatru sam posolio da bi se izgubio miris balege i blata u woj, a zatim sam gqive oprao u vinu i zajedno s krvavicama bacio na `eravicu. Sedeo sam i gledao iz hlada kako sunce na zalasku mewa sedi{ta u gledali{tu i pribli`ava se izlasku iz amfiteatra.

Kada je napustilo pozori{te, skinuo sam gqive i krvavice sa vatri{ta, otvorio pasuq i po~eo da jedem. ^ujnost je bila savr{ena i svaki moj zalogaj odjekivao je na svakom sedi{tu ponaosob podjednako jasno, od prvog do osmog reda, ali svuda na drugi na~in, vra}aju}i mi zvuk natrag u sredi{te scene. To je bilo kao da su gledaoci, ~ija su imena bila isklesana na pro~eqima wihovih kamenih sedi{ta, jeli zajedno sa mnom, ili bar po`udno mqaskali usnama pri svakom novom zalogaju. U~inilo mi se da sam me|u tim imenima na pro~equ sedi{ta razaznao i nekoliko `enskih imena. U svakom slu~aju, sto dvadeset pari wihovih u{iju bilo je na~uqeno u odjeku jo{ uvek, i preda mnom je oslu{kivalo s napetom pa`wom i `vakalo za mnom ~itavo gledali{te u Stobima po`udno udi{u}i miris krvavice. Kada bih zastao, zastajali su i oni kao da im je zalogaj zapeo u grlu i napregnuto pratili {ta }u u~initi. U takvim trenucima sam pazio da seku}i hranu ne pore`em prst, jer sam imao ose}aj da bi ih miris `ive krvi mogao izvesti iz ravnote`e i oni bi sa galerije mogli kidisati na mene i rastrgnuti me goweni svojom dvehiqadugodi{wom `e|i.

Posle obeda komad krvavice sam bacio u vatru i ostavio da dogori, a potom sam ugasio ogaw vinom, i cvr~awe uga{ene vatre bilo je propra}eno na galeriji jednim prigu{enim: Psssst! Upravo sam hteo da sklopim no` kada je iznenada dunuo vetar i naneo ne{to cvetnog praha na pozornicu; kinuo sam i u istom trenutku posekao ruku. Krv je pala na topli kamen i zamirisala…

Ako sam dobro shvatio i upamtio {ta se potom dogodilo, nije mi jasno ko sada pi{e ove redove.

MARIJANA Q. JOVANOVI]:

Ogledala MOMO KAPOR

"011" "Volim beogradske ulice... volim beogradske novine, ujutro, kada jo{ miri{u na sve`u, tek otisnutu {tamparsku boju. Prelistavam ih uz prvu kafu, pa ako su vesti lo{e (a obi~no jesu) i izgledi na budu}nost - sumorni, ja natrag u krevet. [ta da radim u jednom takvom danu? Nisam neophodan!"

Sedim na pramcu ~amca i u`ivam u jednom od najlep{ih prirodnih ogledala u Srbiji.

U ogledalu uramqenom krivudavim meandrima Uvca ogleda se nebo, oblaci, litice, {ume, ptice, beloglavi supovi. Sve slike su duplirane, obojene nijansama zelene, plave, sive i bele boje. Ose}am se sve~ano obavijena lepotom prirode. Lepota bez granica. @ao mi je {to nisam slikar pa da ovekove~im bar donekle ovu lepotu i prenesem ose}aj spokojstva koje zeleno plave nijanse Uvca, kao infuziju pronose kroz mene. Istovremeno sam i tu`na, {to deo tog ogledala ne mogu da uramim i nosim kao medaqon oko vrata, da me {titi odbijaju}i zlobne poglede.

Za ogledala postoji verovawe da imaju tajne mo}i, da simbolizuju mudrost, stvarala~ku energiju, bo`ansku inteligenciju, sadr`aj srca i ~isto}u. Treperim od radosti {to mi priroda nenadano uru~uje nesvakida{wi poklon, bo`anstveno ogledalo u kome ne vidim ni sebe, niti i~iji pogled osim nebeskog.

U blizini se nalazi manastir Mile{eva i freska Belog An|ela, pa verujem da se u ovom ogledalu nalazi samo misti~ni pogled Belog An|ela koji je sinonim za spasewe i nadu, koja mi je u ovom momentu vi{e nego potrebna. Slu{am o beloglavim

supovima i pratim ih pogledom dok prele}u sa jedne na drugu liticu skoro ne pomeraju}i krila. Deluju dostojanstveno, impresivno i kao da znaju da se upravo raspreda pri~a o wima.

Posebno mi je zanimqiv podatak da spadaju u jedne od najdru{tvenijih ptica, da se gnezde u kolonijama, da hranu dele me|u sobom, da `enka nosi samo jedno jaje godi{we, da se na gnezdu smewuju mu`jak i `enka, a da mladun~ad dugo ostaju sa roditeqima.

Saznawe da su parovi verni jedno drugom do`ivotno, ~ak i nakon smrti onog drugog, posebno me je dirnulo. Zna~i i me|u beloglavim supovima ima sudbinske qubavi. Povremeno se okre}em prema suprotnom kraju ~amca i bacam pogled na mog beloglavog supa, koji u`iva ni{ta mawe nego ja.

Narodna biblioteka Srbije proslavila je 190. ro|endan Najstarija ustanova kulture Srbije, Narodna biblioteka Srbije, proslavila je svoj 190. ro|endan. Rasla je tokom godina sa dr`avom, delila wenu sudbinu, a ovih godina susrela se i sa pandemijom korona virusa.

To je bio period takozvane "Biblioteke bez zidova" sa 70.000 posetilaca koji nisu kro~ili u weno zdawe. Ve}ina od 350.000 korisni~kih poseta bila je digitalna.

Problemi koji su dugo prisutni se re{avaju.

- Izdvojio bih po~etak radova na izgradwi novog depoa, bez kojeg ne mo`emo da radimo svoj posao. Zavr{etak digitalizacije Miroslavqevog jevan|eqa i uspe{no okon~awe pregovora sa Kongre-

snom bibliotekom u Va{ingtonu- rekao je Vladimir Pi{talo, upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Kwige srpskih pisaca, {tampane na latinici, ne}e se vi{e voditi kao "hrvatska literatura" ve} kao "gra|a srpskih autora".

- Ovo je proslava jedne od najstarijih i najzna~ajnijih evropskih biblioteka, ne samo zbog kwiga ve} i va{e bogate kulture - rekla je Antonija Arahova, predsednica IFLA. Ina~e, posle osam decenija na ru{evinama biblioteke na Kosan~i}evom vencu, ni~e Memorijalni centar.

Bi}e to pozornica za razgovore o novim kwigama i uspomena na pola miliona kwiga spaqenih 6. aprila 1941. godine.

24

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

FEQTON

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (14)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

3. mart

1703. - Umro je engleski nau~nik i pronalaza~ Robert Huk, koji je usavr{io barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio }elijsku strukturu biqaka. Postavio je osnovni zakon teorije elasti~nosti ("Hukov zakon").

1707. - Umro je car Aurangzeb, najmla|i sin cara Xehana, posledwi veliki mogulski vladar Indije. Tokom wegove vladavine od 1658.

Mogulsko carstvo je teritorijalno pro{ireno, ali je oslabqeno iznutra progonima hinduizma i fanati~nim {irewem islama.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Posledwe godine i dani Ive Andri}a Ivo Andri} je posledwe godine `ivota bez Milice proveo sam i nesre}an, iako okru`en pa`wom prijateqa.

Ponekad bi svoje stawe oslikao kamenim re~enicama, izgovaraju}i ih gorko i upola glasa: "Ni kud, ni s kim, ne vidim daqe od sutra"! Rodoqub ^olakovi} je u svoj dnevnik zapisao, dvadesetak dana po Andri}evoj smrti: - Aleksandar Vu~o mi je pri~ao. Poslije Milicine smrti zvao me Andri} u {etwu na Kalemegdan.

Tom prilikom rekao mu je: "Ovih deset godina sa Milicom su jedine sre}ne godine u mome `ivotu. A {ta }u sad?"

- I zaplakao je.

Samo}u, starost i ~emer udovca poku{avao je da nadomesti putovawima, koliko su mu ih dozvoqavale godine i lekari, po Bosni i naro~ito Hercegovini. Sve~anosti na koje su ga vodili i priznawa kojim su ga posipali sve je te`e podnosio, a sve vi{e uvi|ao wihovu ispraznost. Sva ta odlikovawa, po~asni doktorati, razne akademske ~asti, prevo|ewe kwiga na mnoge jezike, honorari iz sedamdeset dr`ava, poplava novca s kojim nije znao {ta da radi i kome da ga poklawa... bili su samo novi teg na teretu `ivota nakon smrti voqene `ene. Dr`ao ga je jo{ jedino taj selidbeni nagon, koji ophrva stara ~oveka i nagoni ga na hodo~a{}a po predelima mladosti. Sve vi{e je be`ao od Beograda, "u kome je uvek te{ko od komaraca i ko{ave".

Ipak, nalazi snage da u Hercegovini i s Hercegovcima popije ~a{u vi{e no obi~no jakog crnog, neretvanskog vina, da preduhitri melanholiju i zapre~i qutu nesanicu. Sa ubita~nom gor~inom znao je biti, nakon druge ~a{e vina, duhovit: "Nije mi te{ko ugoditi, te{ko me je podnositi"! Sve je vi{e svojatao Bosnu, a ~uveni hotel u Sarajevu, u kome je uvek odsedao, po~eo je da zove "moja Evropa" . Sa Milicom je u Andri}u umrlo sve, sem Bosne.

Uvek pod ne~ijim protokolom, polako se umara i od Bosne i po~asti kojima ga je obasipala. Jer, iz Hrvatske sti`u, pa se i kroz Bosnu {ire neki novi zvuci: maspokovski {ovinizam, studentski {trajkovi u Zagrebu i pristupawe nekih hrvatskih komunista tom pokretu su ga silno razo~arali i uzbudili.

Prestaje da pi{e. Na svoj osamdeseti ro|endan Milici, supruzi Rodoquba ^olakovi}a, na ve~eri kod wih je kazao da ve} dve godine ni{ta ne pi{e.

Oronuo, sve vi{e je padao u stara~ku melanholiju. Krajem marta 1974. godine, umrla je i Mili~ina majka Zorka, "bakica" kako ju je zvao: wena smrt je bila predsobqe wegove, skore. Ostao je potpuno sam, s wim je jedino jo{ bila Vera Stoji}, upravnica svega wegovog: pa i tog malog, preostalog komadi}a `ivota.

Jedne ledene decembarske no}i

1847. - Ro|en je ameri~ki fizi~ar {kotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalaza~ elektri~nog telefona 1875. Bavio se istra`ivawem mehanike govora i 1872. osnovao je u Bostonu {kolu u~iteqa za gluvoneme.

1861. - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Vi{e od 47 miliona kmetova oslobo|eno je feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.

Ivo Andri} je sahrawen odmah dan posle smrti: 14. marta 1975. godine, da se ne ostavqa prostor republikama i narodima za raspravu gde ga treba i ko ga treba sahraniti 1974. godine je gologlav, bos i bez nao~ara, iza{ao na studenu terasu, ne znaju}i da objasni {ta tu tra`i. Samo je mrmqao: "To je stra{no! U`asno je"!

I oborene glave vratio se u svoju sobu.

Vera Stoji} je odmah ujutro pozvala ku}nog doktora Slobodana Kosti}a i prijateqa, pisca Eriha Ko{a da odmah do|u. Ko{ je o tome doga|aju ostavio obiman zapis, u kome je i wegov poetski opro{taj od velikog ~oveka i prijateqa.

"Bio je 17. decembar. Kosti} poku{ava da dobije na telefon VMA, konkretno dr Papa ili dr Ki~i}a, ne uspeva ni to niti da Andri}u obezbedi povoqan sme{taj u drugim bolnicama. Na kraju, nekako mu obezbe|uje prijem na Urgentnom kardiolo{kom B odeqewu Univerzitetske klinike. Andri} izlazi pred nas iz svoje sobe, pozdravqa se s nama, malo je zbuwen i pometen, ali pri punoj je svesti. Uzima iz kupatila pribor za umivawe i brijawe i kapi za o~i. Strpao je sve to u onu staru, sme|u, izlizanu torbu, s kojom smo ga u rukama godinama vi|ali. Kre}emo, ali se vra}a u sobu po kwi`icu 'Samorazmatrawa' Marka Aurelija, u xepnom, francuskom izdawu. To je bila posledwa kwiga koju je ~itao. Kre}emo kolima u B kliniku. ^ekaju nas bolni~ari sa nosilima. Lekari su iznena|eni da je Andri} na nogama.

Andri} gr~evito dr`i onu torbu pod mi{kom, sve dok mu je Vera nije uzela.

Lekari ga upu}uju na postequ i govore da se skine i legne. Nami~u zavesu, koja ga je odelila od na{ih pogleda. Kada su razmakli zavesu, le`ao je u krevetu snebqivo se osmehuju}i nama.

Vera razme{ta na sto~i}u one stvari iz torbe. Treba da se i mi sklonimo da lekari obave svoje. Ujutro lo{e vesti iz urgentnog. Javqaju da su ga istog jutra prebacili na VMA, obezbedili mu poseban apartman i da ga tra`imo tamo.

Andri} je od detiwstva imao slaba

plu}a, vremenom je morao da operi{e polip u nosu, koji mu nije dao no}u da di{e, imao je problema sa prostatom, nije hteo na operaciju, ve} je pio neke te{ke hormonske lekove, koje mu je prepisao dr Solomon Adawa. Kada smo drugog dana Vera i ja oti{li da ga obi|emo, rekli su nam da je preba~en na intenzivnu negu i da tamo nema poseta.

Ipak, nakon na{eg insistirawa, dozvolili su vi|ewe.

Zati~emo ga sklopqenih o~iju, a levo oko mu je podliveno krvqu: obja{wavaju da je u snu udario glavom u ivicu no}nog ormari}a i da su ga zato morali prebaciti na drugo mesto, vezati preko prsa kai{em i prikqu~iti na aparate. Lekar ga je probudio, otvorio je ono jedno oko, poznao nas, osmehnuo se.

Mr{av, bez nao~ara, bledo`utog, napa}enog lica li~io je na mu~enika koga su skinuli sa to~ka ili ~engela.

Onda se desilo ne{to neo~ekivano: okrenuo se meni, podigao glavu, po~eo ne{to da govori. Pokretao je usne, otvarao i zatvarao usta, od naprezawa mu lice pocrvenelo... iz usta izlazi samo nerazumqivo krkqawe. On, koji je bio malorek i }utqiv, imao je silnu, neodoqivu potrebu da nam ne{to ka`e.

Ali, za re~i je bilo kasno. Pokazalo se da mu je oduzeta cela jedna strana lica i tela. Za}utao je i klonuo glavom u jastuk."

Sahrawen je odmah dan posle smrti: 14. marta 1975. godine, da se ne ostavqa prostor republikama i narodima za raspravu gde ga treba i ko ga treba sahraniti. Po izri~itoj, sopstvenoj `eqi je kremiran, ali nije sahrawen pored urne i groba supruge Milice, ve} podaqe u Aleji velikana.

Pepeo je polo`en u urnu napravqenu, po wegovoj `eqi, od zemqe donesene iz Bosne. Nastavio je tako da ve~no po~iva u bosanskoj zemqi, iz koje je i iznikao. lll Kraj

1875. - U Pariskoj operi prvi put je izvedena Bizeova opera "Karmen".

Srbija (crveno), 1878. - Potpisan je San- Bugarska (zeleno) stefanski mirovni ugovor Rusije i Turske kojim je Rusija poku{ala da "isto~no pitawe" re{i u svoju korist i stvarawem Velike Bugarske koja je obuhvatila i neka podru~ja isto~ne Srbije, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog `estokog protivqewa evropskih sila, Srbije i Gr~ke izvr{ena je revizija Sanstefanskog ugovora na Berlinskom kongresu u junu iste godine.

1918. - U Brest-Litovsku je potpisan mirovni ugovor Sovjetske Rusije i Nema~ke i wenih saveznika u Prvom svetskom ratu. Zbog unutra{we nestabilnosti i izostanka podr{ke sila Antante, sovjetska vlast bila je prisiqena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nema~koj plati ratnu od{tetu.

1924. - Narodna skup{tina u Ankari ukinula je Muslimanski kalifat i proterala iz zemqe kalifa i wegovu porodicu, kao deo reformi u modernizaciji zemqe predsednika Kemala Ataturka.

1924. - Kraqevina Italija je anektirala Slobodnu Dr`avu Rijeku.

1944. - Ameri~ki vojni avioni pojavili su se iznad Berlina, prvi put u Drugom svetskom ratu.

1974. - U dotad najte`oj nesre}i u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 qudi u turskom putni~kom avionu DC10, koji se sru{io blizu Pariza.

1991. - Stanovnici Letonije i Estonije su ubedqivom ve}inom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

2002. - Gra|ani [vajcarske izjasnili su se na referendumu da wihova dr`ava postane ~lanica Ujediwenih nacija.

2004. - U Francuskoj je zakonom zabraweno no{ewe muslimanskih ferexa u dr`avnim {kolama.

2010. - Umro je pisac i slikar Momo Kapor ("Foliranti", "Provincijalac", "Una", "Bele{ke jedne Ane"...).

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 25 ^etvrtak 3. mart 2022.

NIKOLU TESLU ZNA CEO SVET, A OVO SU WEGOVE 3 SESTRE:

Evo kakva je bila wihova sudbina Nikola Tesla je ro|en u Smiqanu u Lici, kao ~etvrto dete od ukupno petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sve{tenika, i Georgine koja je bila doma}ica. Pre wega, Milutin i Georgina su dobili sina Daneta i }erke Angelinu i Milku dok je Marica bila najmla|e dete u porodici Tesla.

Kada je Nikoli bilo pet godina porodicu je zadesila tragedija od koje se, smatraju mnogi, nikada nije sasvim oporavila. Dane je pri padu s kowa poginuo i veruje se da su upravo zbog ove nesre}e roditeqi bili tako za{titni~ki nastrojeni prema Nikoli i zbog ~ega je wegov otac dugo odbijao da mu dozvoli da poha|a tehni~ku {kolu daleko od ku}e.

I, dok je Nikola na kraju doneo ~ast i svetsku slavu svojoj porodici, sudbina wegovih sestara mnogo mawe je poznata…

ANGELINA TESLA Najstarija Teslina sestra Angelina bila je udata za protu Nikolu Trbojevi}a i sa wima je imala petoro dece – Uro{a, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu. Svi su zavr{ili fakultete, a ~etvoro su postali doktori nauka!

O wenom `ivotu ne zna se mnogo osim da je umrla 1931. i da je, zajedno sa suprugom, sahrawena u zaseoku Bezbradice, kod Kistawa, u severnoj Dalmaciji gde joj je `ivela }erka Marica, udata za bogatog trgovca Nika Jankovi}a.

Angelinin sin Petar postao je arhimandrit {i{atova~ki, nakon mona{ewa poznat kao Petronije. Studirao je pravo koje

je i doktorirao, kao i teologiju.

Odr`avaju}i porodi~nu tradiciju, i on je vodio prepisku sa ujakom iz Amerike, ali ta pisma nisu sa~uvana jer su izgorela u manastirskoj biblioteci tokom Drugog svetskog rata.

Angelinin drugi sin Nikola oti{ao je u Ameriku gde je bio poznat kao Nikolas Terbo. Kao i ujak po kome je dobio ime i on se pokazao kao veoma telantovan za tehniku i inovacije. Bio je matemati~ar i pronalaza~, a iza wega je ostalo vi{e od 120 patenata, uglavnom u automobilskoj industriji.

Bio je u kontaktu sa ujakom i ~esto mu i pozajmqivao novac jer je stariji Tesla stalno bio na ivici bankrota.

Nikolasov sin Vilijem Terbo tako|e je bio izumiteq, radio je u Los Angelesu u podru~ju svemirske i raketne industrije. Trudio se da o~uva se}awe na svog dedu po ocu, pa je bio i izvr{ni di-

rektor Teslinog dru{tva u SAD i ~est u~esnik me|unarodnih skupova u Teslinu ~ast. Umro je 14. avgusta 2018. u 89. godini kao posledwi od porodice koji je li~no poznavao Nikolu Teslu (sa kojim se susreo kao de~ak).

MILKA TESLA Ne zna se ta~an datum ro|ewa Tesline sestre Milke. Poznato je da je to bilo 1852. u Sewu i da je prvo bila udata za izvesnog sve{tenika Voju Glum~i}a i da se nakon wegove smrti 1892. preudala. Iz prvog braka za koji ka`u da je bio veoma lo{, Milka je imala }erku Ginu koja je tako|e bila udata za sve{tenika.

MARICA TESLA O Marici je sa~uvano mnogo vi{e podataka. Ona se udala se za protu Nikolu Kosanovi}a sa kojim je rodina ~etiri sina. Ostala je udovica u 41. godini i sama

je podizala decu, i polazala se kao izuzetno sposobna `ena.

Ka`u da je imala talenta za matematiku, da je divno recitovala stihove iz svetske kwi`evnosti koje je znala napamet, kao i da je govorila ~etiri strana jezika. Bavila se publicistikom i bila dopisnik nekoliko listova. Vodila je intenzivnu prepisku sa bratom Nikolom i upravo ona ga je zastupala na sve~anoj akademiji, 28. maja 1936. godine na Kolar~evom univerzitetu u Beogradu povodom wegovog osamdesetog ro|endana.

Umrla je u osamdesetoj godini 1938. godine. Sahrawena je u Zagrebu.

Marica je uspela da svim sinovima obezbedi visoko obrazovawe. Za Dragi{u se zna samo da je bio je austrougarski pukovnik, a za Qubi{u da je bio ekonomista. Milutin je bio doktor i proslavio se kao lekar koji poma`e sirotiwu, obilazi nemo}ne i ne-

sebi~no brine o svima. Poginuo je 1941. prilikom bombardovawa Sarajeva gde je bio raspore|en kao rezervni sanitetski kapetan. Maricin najmla|i sin Sava Kosanovi} bio je ~uveni pravnik, ali i politi~ar, publicista i diplomata. Posle pu~a 27. marta 1941. bio je ministar snabdevawa u vladu Du{ana Simovi}a. Od 1942. do 1944. je `iveo u emigraciji u Americi, gde je i upoznao svog ujaka Nikolu.

Podr`avao je Narodnooslobodila~ki pokret, pa je od marta 1945. bio je ministar informacija u vladi Josipa Broza Tita, a od 1946. ambasador u SAD, a potom i u Meksiku. Od 1953. godine do smrti bio je ~lan Saveznog izvr{nog ve}a.

Upravo je Sava bio taj koji je prona{ao telo Nikole Tesle u hotelskoj sobi 7. januara 1943. O tome je pisao u svojim uspomenama: “Kada sam 7. januara 1943. ujutro u{ao u Teslinu sobu, s jednim bliskim prijateqem, Tesla je le`ao mrtav. Jo{ mr{aviji i ble|i malo zgr~en, sa zale|enim sa`aqivim izrazom, gotovo osmehom na licu.

Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvu~enom slikom, posledwom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine” Zahvaquju}i Savi kao jedinom nasledniku u Americi, sva li~na zaostav{tina Nikole Tesle je doneta u Beograd gde je formiran Muzej Nikole Tesle.

Nijedan od Maricinih sinova se nije `enio pa je ova grana porodice ostala bez potomaka.

DA JE VO@D PRIHVATIO OVO ISTORIJA SRBIJE IZGLEDALA BI POTPUNO DRUGA^IJE:

Nepotkupqivi Kara|or|e Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pa{aluk (Smederevski sanxak), po~etkom 19. veka, polo`aj Srba postaje nepodno{qiv i oni po~iwu pripreme za oru`ani otpor. Po~etkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogova|i i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomo} ali i da za osam meseci podignu ustanak.

Potresnim re~ima prota bukovi~ki Atanasije opisuje ovo stawe na sastanku {umadijskih prvaka u Ora{cu (tokom jedne svadbe) na Aran|elovdan 1803. godine: “Ve} zemqa stewe, a nebo nad nama pla~e gledaju}i tolika i takva ne~uvena tiranstva na nama. Bra}o, mi smo robovi, nismo samo mi nego i na{i sinovi, unuci, praunuci i tako doveka; a bra}o moja, tri puta je boqe mreti slavno nego u robstvu `iveti doveka sramno“.

PRESRETNUTO PISMO Situacija se iz dana u dan pogor{avala.

Vra}awem ~itlu~kih odnosa i pravqewem hanova po selima, ukinuta je Srbima te{ko ste~ena kne`inska samouprava u Beogradskom pa{aluku. Te davne 1803. godine pripremu srpskog ustanka poremetilo je i jedno presretnuto pismo.

Knez Aleksa Nenadovi} pisao je tokom leta u Zemun baronu Mitezeru o pripremama me|u Srbima za ustanak i tra`io municiju od Austrijanaca, ali je pismo dospelo u ruke dahija koje su ve} odranije na~ule

da Srbi ne{to spremaju, a sada su imale i ~vrst dokaz.

Srbi su ustanak planirali na prole}e, „kad {uma ozeleni“. Me|usobno posva|ane dahije nisu vi{e imale {ta ~ekati i zbijaju svoje redove, pla{e}i se Austrije, ali i pretwe od samog sultana. Izme|u 4. i 10. februara 1804. godine ubijeno je vi{e od 70 najuglednijih Srba. Ovaj doga|aj u istoriji je poznat kao “se~a knezova”, a me|u onima koji su stradali bili su Aleksa Nenadovi}, Ilija Bir~anin, Marko ^arapi}, Haxi Ruvim... Wihove odse~ene glave odnete su u Beograd i nabijene na koqe.

Vreme mete`a i nesigurnosti dostiglo je se~om knezova svoj vrhunac. Mnogi vi|eniji qudi bili su pobijeni, dok su se ostali sakrili po {umama i u zbegovima razmi{qali o otporu ili bekstvu iz pa{aluka. Atmosfera neizvesnosti pronosila se pa{alukom. Kako je Vuk Karaxi} bele`io: ’’Tu sad drugoga suda ni spasenija nema, nego da se branimo i da bijemo i mi wi; kad }emo vezani `enski mrijeti, od wihovi dzelata i seiza, boqe da umremo juna~ki, kao qudi...’’.

KAKO JE SVE PO^ELO? Narodni predstavnici iz pojedinih nahija okupili su se u Ora{cu u Mari}evi} a jaruzi, ponovo pod okriqem svadbe, na Sretewe, u utorak 14.(15.) februara 1804. godine kako bi doneli odluku o tome {ta im je ~initi. Dogovoreno je da se krene u

obra~un sa dahijama.

Ulogu vo|e ustanika najpre su odbili haramba{a Stanoje Glava{ i ora{a~ki knez Teodosije Mari}evi}, da bi na kraju tu ulogu prihvatio \or|e Petrovi} (Kara|or|e) koji je izbegao se~u tako {to je uspeo da se odupre Turcima koji su do{li po wega i zatim oti{ao kod Stanoja Glava{a koji se krio kod jataka.

Istoga dana paqewem hanova u Ora{cu, Ranilovi}u, Topoli, @abarima i drugim selima pokrenuti su to~kovi “srpske revolucije” kako je svoje delo kasnije nazvao nema~ki istori~ar Leopold Ranke. Odmah su razaslata pisma nahijama i wihovim narodnim prvacima sa obave{tewem da je po~elo paqewe hanova i proterivawe Turaka i da svi po~nu ~initi isto.

NEPOTKUPQIVI KARA\OR\E Aganlija i Kara|or|e susreli su se u snegom zavejanoj Drlupi 24.(25.) februara 1804. godine ali je umesto dogovora do{lo do sukoba u kom su dvojica poginula, Aganlija je bio rawen u nogu, a Stanoje Glava{ u glavu. Zbog hladno}e i snega ni oru`je nije radilo kako treba. Iako Srbi prvog dana sukoba nisu bili u povoqnom polo`aju, Aganlija se sutradan povukao u Beograd koji je narednih dana odse~en od ostatka pa{aluka.

Dahije ipak poku{avaju jo{ jednom da pregovaraju. Sa Turcima u Palanku na pregovore dolazi beogradski mitropolit

Leontije koji je jo{ ranije upozorio Kara|or|a da ni{ta Turcima ne veruje. Dahije su nudile Kara|or|u 500 kesa novaca, imawa i zvawe vrhovnog kneza, pa ~ak i garancije stranog vladara ali je Kara|or|e sve odbijao: “Dogod ja gledam grobove na{ije serbski knezova, koje su daije isekle i dogod vi ne ubijete mene kao i druge knezove ~to ste isekli, me|u nama ne}e biti mira“.

[TA JE BILO POSLE? Boj na Drlupi bio je “vatreno kr{tewe” u borbi ustanika sa dahijama za koje je pa{aluk bio izgubqen. Povratka na staro vi{e nije moglo biti i za dva i po meseca 10 od 12 nahija pa{aluka bilo je oslobo|eno, a Beograd opsednut.

Dahije uskoro be`e Dunavom na Adu Kale gde ih je sa svojom ~etom pohvatao Milenko Stojkovi} i pobio avgusta 1804. godine, a wihove glave zatim poslao u Beograd, pa potom i u Istanbul.

Dahija vi{e nije bilo ali bio je to tek po~etak srpske revolucije i dugotrajne borbe za nezavisnost Srbije.

26

MOZAIK

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Vama nikada nije dosta dokazivawa. U komunikaciji ste brzi, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica. QUBAV: Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i.

Izvesni su tajni razgovori, ~ak i prolazna avantura. ZDRAVQE: Izbegavajte alkohol.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Imate utisak da ste prepu{teni sami sebi i da vas niko ne podr`ava. Intenzivirate komunikaciju s osobama koje se nalaze u inostranstvu, ali jo{ ste daleko od realizacije. QUBAV: Mnogo vremena provodite u poku{ajima da razgovorom razre{ite nedoumice. Kako god se postavite, komunikacija ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. ZDRAVQE: Smawite unos slatki{a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Poku{avate da sve na brzinu zavr{ite i krupnim koracima nastavite daqe. ^uvajte se preterivawa, naro~ito u obimu obaveza koje preuzimate na sebe. QUBAV: Intenzivirawe porodi~nih odnosa za vas predstavqa otvarawe bojnog poqa na kome bitka neprekidno traje. Ne odustajete od svojih stavova, a sli~no je i sa ostalim uku}anima. ZDRAVQE: Izbegavajte brzu hranu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Optere}uju vas strahovi. Potrebno je da uspostavite ravnote`u izme|u zahteva pretpostavqenih i realnih mogu}nosti. Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi. QUBAV: Osetqivi ste na tu|e lo{e raspolo`ewe pa to mo`e proizvesti prolaznu napetost. Tenzija }e oslabiti i harmonija se uspostavqa jer }ete se privi}i na sve. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Aktivni ste, jako vas interesuju neke nove ideje koje biste sproveli u delo. S druge strane, mo`ete o~ekivati komplikacije s finansijama. QUBAV: Imate potrebu da du`e vremenske periode provodete u samo}i. Ako imate partnera, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu} je kontakt s osobom koja je interesantna. ZDRAVQE: Unosite vi{e te~nosti.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izlo`eni ste prevarama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: U ku}i vas mu~i nezadovoqstvo. Koliko god da ste sigurni u svoje pretpostavke, nemate na~ina da ih i doka`ete. Sumwe navla~e tamni oblak na va{u qubav pa utehu mo`da potra`ite u tajnim vezama.

ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Ovih dana ni{ta ne ide bez dodatnih komplikacija, a dobra vest je da ipak mo`ete posti}i uspeh ako ste dovoqno strpqivi i mudri.

QUBAV: Atmosfera u porodi~nom okru`ewu zavisi od koli~ine novca. U izgledu je sukob oko zajedni~kih finansija. Mogu}i su nesporazumi oko prioriteta jer za vas je svaka kupovina nepotrebno tro{karewe. ZDRAVQE: Ne mewajte dan za no}.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Bez obzira na sve {to se de{ava oko vas, vi ste puni energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe pa s lako}om uti~ete na okolinu. QUBAV: Aspekti koji opisuju va{ porodi~ni `ivot nagove{tavaju punu dinamiku u odnosu s bli`wima, ali istovremeno i te{ko re{ive probleme. Nekima }e ovaj period doneti ozbiqne komplikacije. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Imate zadatak da re{ite situaciju s kakvom se do sada niste susretali. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih, ali vi to do`ivqavate kao pritisak. QUBAV: U porodi~nom okru`ewu ste pozitivni. Iz vas sija energija romantike, kao da ste iza{li iz neke bajke. Neki od vas su zaista zaqubqeni, a slobodni su prepu{teni i{~ekivawu. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Bez obzira na neobi~nost i sve te{ko}e kojima smo blokirani, za vas je ovo odli~an period za krupne poteze kojima }ete sebi obezbediti boqu budu}nost. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija pa s lako}om prelazite preko isku{ewa koja ste ranije te{ko prevazilazili. Mala renesansa donosi puwewe baterija koje }e vam biti potrebno. ZDRAVQE: Nervozu umirite kwigom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Radni ambijent se poboq{ava jer pronalazite na~in da se organizujete. Neke zakulisne radwe izlaze na svetlost dana. Da biste izbegli komplikacije, vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: U krugu porodice, sve {to ka`ete, okre}e se protiv vas. Izvesna je diskusija s voqenom osobom, dinami~an razgovor preti da preraste u sva|u. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Neophodno je da budete izuzetno pa`qivi kako biste izbegli svaku mogu}u vrstu agresije u va{em okru`ewu. Tenzija dolazi iz va{ih strahova koje sve te`e savladavate. QUBAV: Atmosfera u ku}i je takva da je svako usmeren na svoje potrebe. Prija vam blizina porodice.

Postoji opasnost da se odgodi ne{to {to ste dugo i{~ekivali. ZDRAVQE: Oprezno s lekovima.

PO^ELA JE BELA NEDEQA:

Ako ho}ete da postite Vaskr{wi post, do ponedeqka ispo{tujte ovo!

Bela nedeqa je posledwa sedmica pred Veliki post, a posledwi dan te nedeqe se nazivaju Bele poklade.

Siropusna nedeqa se jo{ naziva "sirna" ili "bela" nedeqa, jer se tokom wenog trajawa ne jede meso, ve} samo mle~ni proizvodi i jaja.

Ova sedmica predstavqa pripremu za Veliki post, jer tokom ovog perioda vernici koji poste izbacuju iz ishrane meso, ali iz jelovnika ne izbacuju takovani "beli mrs".

Na taj na~in se organizam polako priprema za period u kome se ne}e jesti namirnice `ivotiwskog porekla, osim ribe.

Veliki post po~iwe 7. marta i traje do Vaskrsa koji ove godine pada u nedequ, 17. aprila. [ta su Bele poklade?

Prema narodnim obi~ajima, poklade su praznik koji uvek za ru~ak treba da okupi sve ~lanove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispuwena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mle~nih prera|evina. Stari ka`u da se na taj dan pozivaju i siroma{ni susedi i prijateqi jer svi treba da se "omrse" tokom zajedni~kog obreda i slo`no i u vesequ u|u u post koji }e trajati do Vaskrsa.

Pred nama je Veliki post ili Vaskr{wi post Naime, nedequ dana pre Belih poklada se obele`avaju Mesne poklade, one se uvek proslavqaju obilatim gozbama na kojima se slu`i puno mesa, a zatim sledi Bela nedeqa, koju ~ine dani kada je strogo zabraweno konzumirawe mesa, ali va`i pravilo siroposne nedeqe kada su dozvoqeni mleko i mle~ni proizvodi.

Bele poklade su poznate i kao Pro{tene poklade - Pro}ke, jer se na ovaj dan opra{taju sva|e i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba u}i bez greha i nera{~i{}enih ra~una.

U nekim srpskim selima Bele poklade su vreme kada zetovi obavezno moraju da obi|u tasta, ta{tu, kuma, starojka i tra`e "pro}ku", odnosno opro{taj da mogu ~asno da zapo~nu post.

M. T.

NEMA SVETIJIH VEZA OD BRATSKIH:

Spomenik Srbinu, Rusu i Kozaku u gradu Slavjanoserbsku u Ukrajini!

Slavjanoserbsk (ruski) ili Slovjanoserbsk (ukrajinski) je gradi} u isto~noj Ukrajini i centar Slavjanoserbskog rejona u Luganskoj oblasti, koji je nekada bio u sastavu Slavjanoserbije u carskoj Rusiji.

Grad je dobio ime po Srbima koji su se naselili u te krajeve Ruske Imperije za vreme Katarine Velike kada su srpske zemqe bile pod upravom Turaka i Habzburga.

Interesantan spomenik koji krasi ukrajinski grad Slavjanoserbsk predstavqa figure Kozaka, Srbina i Rusa i natpis “Nema svetijih veza od bratskih” na ukrajinskom, ruskom i srpskom jeziku. U op{tinskom muzeju ~uvaju se uspomene o doseqenim Srbima, vojni~ke karte i dokumenta, ali i kopija slike Paje Jovanovi}a „Seoba Srba”.

Kako su Srbi dospeli u ovaj deo Ukrajine? Dekretom Senata Carevine Rusije od 29. maja 1753. godine daje se pravo na slobodno naseqavawe Srbima i drugim balkanskim narodima pravoslavne veroispovesti u nameri da osiguraju za{titu granice i napredovawe ju`nih stepa. Tako su nastale Nova Serbija i Sla-

vjanoserbija kao grani~arska podru~ja, i postojale su ne{to vi{e od decenije. Manifestom carice Katarine 1762. godine i Ukazom ruske vlade 1764. godine ukinute su Nova Serbija i Slavjanoserbija i ukqu~ene u sastav novih gubernija.

Zbog velikih promena u politi~koj administraciji Banata 1751. godine, kao i zbog razgrani~ewa Potisko-Pomori{ke vojne granice, veliki broj srpskih porodica je po~eo da se iseqava iz te Granice i Banata odlaze}i u Rusiju. Carica Jelisaveta je naselila Srbe na nekada{wu teritoriju zaporo{kih kozaka i tu je organizovana provincija Nova Srbija. U woj su obrazovana dva distrikta, jedan za kowanike a drugi za pe{ake. Srpski kolonisti su svakom svom nasequ dali ime mesta iz kojeg su do{li, tako da je jedno naseqe na reci Sinusa, u kowani~kom distriktu, dobilo naziv Pan~evo. Iz toga se mo`e zakqu~iti da je jedan deo kolonista do{ao iz Pan~eva, naseqa iz Banata.

Pored Pan~eva u Novoj Srbiji nastala su i mesta: Zemun, Vr{ac, Kovin, Slankamen…

R. N.

ZDRAVQE ZRAVQE

^etvrtak ^etvrtak 24. februar 3.3.mart ^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak mart2022.

2022.

27

KOLIKO JE VREMENA POTREBNO DA POLOMQENA stawe koje bi moglo dodatno doprineti Ve}ina qudi razvije zapaqewe razvoju tendinitisa. tetive zato {to wihov posao ili hobi KOST ZARASTE, PITAWE JE KOJE NAS MU^I NAKON ukqu~uje ponavqaju}e pokrete koji [TO JE POVREDA ZBRINUTA I PRO[AO PRVI [OK LE^EWEM SE SMAWUJE BOL I optere}uju tetivu. Neodgovaraju}a tehnika pokreta, obu}a, pomagala… Prelomi kostiju su povrede koje nastaju ZAPAQEWE dodatno optere}uju i o{te}uju tetivu. kada do|e do diskontinuiteta kosti i mogu Ciq le~ewa tendinitisa je da se Kod rekreativnog bavqewa sportom biti otvoreni, koji su i jasno vidqive smawi bol i zapaqewe. Neophodna je neophodno je dobro istezawe, ne samo povrede jer pored diskontinuiteta kosti po{teda zahva}enog mi{i}a/zgloba. Treba nakon, nego i pre fizi~ke aktivnosti, dolazi i do dikontinuiteta ko`e. izbegavati svaki posao ili sport preko pravilna tehnika ve`bawa i rad Kod na zatvorenog preloma kosti kontinugranice bola. ja~awu mi{i}a i tetiva. itet ko`e se ne mewa pa ne retko osoba kod zzz Odmor je najva`niji u le~ewu Tendinitis je zapaqewe unutar ili koje je prelom nastao to u prvom trenutku ne zapaqewa tetive. oko tetive.

Tetive vezivne trake koje Evo kada treba da sesuzabrinemo prime}uje, ve} toga postaje svesna kasnije zzz Podizawe ekstremiteta ukoliko spajaju mi{i} za kost i u~estvuju u prenokada se povreda "ohladi" i mesto preloma je zglob noge kao i kompresija elasti~nim Predstavqa su sile i pokreta.oblik Tetive niskog su gra|eneotekne tako i javi se bol. Otvoreni prelomi su zavojem ili trakama smawi}e oticawe i krvnog koji raste`u se javqa da mogu pritiska da se savijaju, ili uvr}u. te`i za le~ewe. ubrzati oporavak. kada ustanete nakon {to dugo Zapaqewe nastaje zbog preoptere}ewa, Kod dece naj~e{}i su prelomi dugih zzz Primena leda na zahva}eni presedite ili le`ite.

Ostali bolesti ili povrede koja cepa tetivna kostiju: nadlaktice, podlaktice, butne deo 2 do 3 puta dnevno smawuje bol, simptomi ovogmo`e stawa ukqu~ujubilo kosti, vlakna. Iako zahvatiti koju dok stariji naj~e{}e imaju prelome spazam mi{i}a i oticawe. zamagqen vid, slabost, a uu ramenom ki~me i podkolenice a re|e prelome kuka tetivu u telu naj~e{}e se javqa Ukoliko po{teda, mirovawe i primete`im slu~ajevima konfuziju, su i najopasniji. zglobu, laktu, ru~nom zglobu i na koji peti. ti i ograni~ewe pokreta u zglobu zbog na leda ne pomognu neophodno je obratiti UPALA TETIVA KOD SPORTISTA nesvesticu i mu~ninu.

Razlog Najpoznatija su zapaqewa tetive sa stvarawa o`iqnog tkiva, ali i pove}ati zbog kog se javqa ovaj os}aj je taj Sportovi kod I[^A[EWE? kojih je u~estalije {ansa za pucawe tetive koje mora opera- se lekaru.

POLOMQENA KOST ILI spoqa{we strane lakta, lateralni prioritet zbriwavawu. Ukoliko je prelom {to krvni pritisak opadalakat, i javqawe upala tetiva su: ko{arka, tivnou da KOLIKO VREMENA JE POTREBNO DA epikondilitis ili brzo teniski le~i.

Na prelom se posumwa kada je posle otvorenog tipa,se prvo se rana obra|uje kako bi FARMAKOTERAPIJA dok prelazite iz sede}eg kuglawe, golf, tr~awe, plivawe i tenis, POLOMQENA KOST ZARASTE? tetive na peti, Ahilove tetive. traume neki deo tela bolan, nepokretan i se smawila mogu}nost infekcije. polo`aja u uspravan polo`aj. naro~ito ako tehnika ve`bawa nije Na raspolagawu su iwekcije kortikosBOL JE NAJIZRA@ENIJI SIMPTOM ote~en.

Kod deteta na prelom treba Za postavqawe sigurne dijagnoze svih Zarastawe preloma vidi sesmawuju u po~etnoj Uobi~ajeno, krvni sudovi u pravilna. teroida u predeo tetive koje bol UPALA TETIVE ZBOG PREOPTERE]EWA posumwati i ukoliko dete povre|eni deo vrsta preloma neophodno je rendgensko snifazi ve} posle 10 do 14 dana, stvarawem UPALE TETIVA dowem delu tela se su`avaju ^e{}e je kod osoba koje ve`baju povrei zapaqewe. Ukoliko se ~esto primewuju tela izbegava da koristi, ili ako jako i dugo mawe povre|enih kostiju, koje pokazuje obim novog ko{tanog tkiva, a kod ve}ih disDoustajemo zapaqewa tetiva dolazi zbog pre- meno nego kod redovnih umerenih kada i da to spre~ava Znaci i simptomi tendinitisa se mogu dovesti do slabqewa tetive, ~ak i pla~e kada se povre|eni deo dodirne. i vrstu preloma. je du`i vremensoptere}ewa kojom previ{e vrstm aktivnosti. krvni bilo pritisak da javqaju na mestu pripoja tetive za kost.lokacija ve`ba~a. ^e{}e je i u starijoj `ivotnoj wenog okrajaka pucawa potreban i neophodan je oprez kod Prelome je na prvi pogled vrlo te{ko razsnimak trebalo bi uraditi ki period.

Iako" je naj~e{}a kod sportista opadne dok mewamo polo`aj".mo`e nas- dobi jer tetive i mi{i}i gubeRendgenski Bol koji se poja~ava prilikom pokretawa kori{}ewa. likovati od i{~a{ewa ali i jedna i druga neposredno posle traume i ovaj snimak pred}e bolova vremena trebati da tati se kodovaj raznih profesija i aktivnosti.

Ako proces ne odvija zgloba je najizra`eniji simptom. Mo`e Koliko Bol mo`e Lekovidugo protiv smawuju, tako|e, povreda elasti~nost predstavqajutokom hitan vremena. slu~aj i treba stavqa dijagnosti~ki dokument a ujedno i prelom zaraste zavisi od mnogo faktora: Zajedni~ko brzo svim ili uzrocima je ponavqano dovoqno dovoqno biti pra}en osetqivo{}u i oticawem biti izra`en i pogor{avati se s vrebol i zapaqewe. Mogu se uzimati kao se obratiti lekaru. temeq za planirawe terapije. Snimawe bi vrste preloma te`inemasti preloma, starosti, naprezawe odnosno istih sna`no, dotok krvi kori{}we u mozak cele regije. Zahva}ena tetiva je tvrda, tablete menom zbog napredovawa o{te}ewa ili i u obliku lokalno. trebalo uraditi i posle repozicije da liProcedure je bilo jo{ nekih povreda, da li je pokreta i {to iznova.

Osoba koja tetive ukoliko se zglob i daqe koristi. ko`a iznad we crvena i topla kod ja~eg mo`e da iznova se smawi dovodi fizikalne medicine KAKO PRU@ITI PRVU POMO] ( name{tawa kostiju") u ciqu kontrole. name{tawe okrajaka bilo dobro itd. obavqa poslove koji ukqu~uju ponavqane do vrtoglavice i ose}aja zapaqewa.

Ve}ina tendinitisa prolazi za dve do (laser, ultrazvuk…) zna~ajno doprinose " Kasnijim snimcima kontroli{e se u raznKada lekar posle rendgenskog snimawa pokrete, neuobi~ajene pozicije, ~estoKADA JE DO[LO DO PRELOMA? nesvestice.

Za dijagnozu tendinitisa uglavnom je ~etiri nedeqe.

Hroni~ni tendinitis br`em oporavku. im vremenskim razmacima zavisno od utvrdi da je prelom zarastao pacijent se podizawe ruku iznad glave, vibraciju ili Ortostatska hipotenzija dovoqan samo fizikalni pregled. Daqa Ukoliko posumwate da nedeqa. je kod povre|ene traje {est i vi{e Naj~e}i razlog pucawa tetive i u nekim slu~ajeklini~kog nalaza, vrste i mesta preloma, da upu}ujeKod na fizikalnu terapiju.

Zarastawe velike napore ima ve}i rizik da razvije mo`e biti simptom drugih dijagnostika je neophodna samo ukoliko osobe kost slomqena nikako je ne pomerajte je nedovoqna po{teda zahva}enog zgloba. vima hroni~nog tendinitisa primewuje se li su reponirani odlomci ostali u korekt- preloma kada su name{tawe kostiju i imobitendinitis. stawa. postoji sumwa neko oboqewe i ne poku{avajte da kost slu~ajevima namestite".mo`e se javiU hroni~nim i hirur{ko le~ewe.

S. G. nom polo`aju ili je na potrebno ispravitiililizacija " dobro ura|eni ima dobru prognozu.

U~vrstite povre|eni deo tela u polo`aju polo`aj odlomka.

Posle nekoliko meseci naj~e{}e na radiou kom se nalazi. Za imobilizaciju mo`ete Postoje slu~ajevi kod kojih se neposredno snimku nema tragova preloma. ekstenzivnost procesa i eventualna koristiti savijene novine, da{~ice, trougao posle traume ne vidi nikakva promena ili lo{kom komunikacija s okolnim organima, zzz Zarastawe pr{qenova, butneprvenkosti iz automobila itd. Tvrde predmete koji }e eventualno samo lupom vidqiva prskotina, oko 12 nedeqa.{to (kodzna~ajno mladih, stveno traje debelim crevom, pomo}i da imobilizaciju izvr{ite najpre iako je klini~ki opravdano sumwati na i karlice proces br`i nego kod starijih), mewazarastawa dijagnozu,jele~ewe i prognozu. omotajte nekim mekanim materijalom kako prelom. zzz tibia kostpilonidalne zarasta za 8 nedeqa, Nele~ene infekcije dodatno ne bi do{lo do povrede. U tu svrhu Kada se posle nedequ, dve ili tri ponovi zzzse kosti podlakta za 6 do 8 nedeqa, mogu razviti u vi{estruke, dugotrajno mogu koristiti ode}a, vata, zavoj… snimak, on pokazuje pro{irenu prskotinu i zzz kqu~nasinuse, kost, fibula, i metatarzalne dreniraju}e a izuzetno retko nasDa bi imobilizacija bila adekvatna znake srastawa, {to je ~esto kod preloma Uraslaje dlaka (pilonidalna kosti 4 do 6 nedeqa. tajuzarastaju maligneodpromene.

U akutnoj fazi potrebno da imobili{ete dva susedna rebara. bolest ili pilonidalni sinus) je se skizzz Metakarpalne kosti idrena`i kosti le~ewe se sastoji u ambulantnoj zgloba. Vrlo ~esto povre|enoj osobi hroni~na infekcija ko`e koja nasfalange od 3 do 4 nedeqa, rebra za ciq 4 do je 6 nakon hirur{ke incizije.

Dakle, daju cipele ili ode}a kako bi se imobiKAKO SE POLOMQENA KOST LE^I? taje kada boqe se dla~ice predela trtice nedeqa. sanirati gnojni proces i ~esto sondom lizacija uradila ali to je pogre{an Kada je dijagnoza postavqena i nema zabadaju u mekano tkivo ovogpovrede. pristup i mo`e uzrokovati dodatne izvaditi uzrok upale - urasle dlake koje KAKOkao SPRE^ITI DO\E podru~ja.

Klini~ki imobilizacije se prezentira Posle izvr{ene obratite eventualnih drugih povreda koje bi mogle da deluju}i strano DA telo odr`avaju ugroze pacijenta, kosti se name{taju" tako kao dreniraju}i sinus ili akutna pa`wu da li je cirkulacija neometana. To se infekciju.

DO LOMA KOSTIJU? " gnojna kolekcija. osnovi, radi ko`a se o ispod da se dovedu u polo`aj koji je najbli`i idenajboqe vidi akoU se pritisne Postojipavi{e vrsta Povrede samim tim hirur{kih i prelomi metoda kostiju alnom i vr{i se imobilizacija stavqawem cisti u kojoj se nalazi gomila dlaka. imobilisanog dela. le~ewa, a su{tina je da se obolelo tkivo se nikada sa sigurno{}u ne mogu spre~iti gipsa ili na neki drugi na~in.

U preko 90 % slu~ajeva obolevaOna prvo pobeli a onda joj se povrati mora odstraniti uz, koliko je mogu}e, ali se mo`e umawiti rizik od wihovog nasju mu{karci, a posebno Ciq gipsane imobilizacije je da se Infekcija se mo`e zavr{iti prvobitna boja.

Ukoliko jeseu~estala boja ne vrati i sukrvi~ava. po{tedu same ko`e. Ukoliko postoji komutanka. kod onih sa izra`enom dlakavo{}u na delovi polomqene susedne probojemkosti gnojaili kroz ko`u azglobukoako je ko`a hladna i plava, prilikom imobi- spontanim nikacija sinusa i debelog creva onda je Preporuke: interglutealnoj brazdi u trti~nom delu liko ne povr{ine zadr`e idealnom polo`aju do ovoga ne udo|e neophodna je lizacije napravili ste isuvi{e jak pritioperacija te`a za{titnu i komplikovanija. koristite opremu prizzz le|a.

Bolest se obi~no prvi put javi u intervencija (incizija i kako bi zarastawe bilo pravilno odnosno, 1 kg bra{na sak, pa je potrebno pritisak smawiti. hirur{ka Podrazumeva fistulektomiju tj. radite, nala`ewe likom bavqewa sportom ili dok pubertetu kada se rast dlaka i aktivnost drena`a).

Posle hirur{ke obrade u kako bi zglob sa~uvao svoju stabilnost.

Za 3 jajeta Ukoliko povre|eni mo`e da hoda odvedite i podvezivawe kanala koji povezuje debelo zzz deci odaberite mesto za igru na lojnih `lezda poja~avaju.

Obi~no je asimpvelikom broju slu~ajeva ne dolazi do pot 450 g feta sira ga do najbli`e zdravstvene ustanove a ako on gipsanu imobilizaciju se mo`e koristiti kojem crevo sa sinusom.

Ukoliko komunikacija ne su opasnosti od povrede male, punog prestanka gnojewa ve} se ono povretomatska, dok se ne razvije infekcija. obi~an ili plasti~an gips.

200 ml uqa 300 g pile}eg mesa to nije u mogu}nosti pozovite hitnu pomo}. postoji, operacija je mnogo lak{a i zzz nosite udobnu obu}u koja se ne meno javqa i drenira (curi) kroz sinusne Pilonidalna cista je obi~no asimptoNakon postavqawa gipsa potrebno je 300 180 gml jogurta smrznutog

me{anog podrazumeva hirur{ko isecawe bolesnog, kliza, otvore. matska sve dok se ne inficira i zagnoji. obratiti pa`wu, da li se kod pacijenta povr}a 100 ml mleka POLOMQENA KOST, tkiva. Posle uklawawa ishranom uz obolelog dodatak zzz adekvanom Dijagnoza je smetwe jasna - uo~evidna.

Postoje, upaqenog Kada se jave, simptomi su sli~ni znaci- javqaju bol ili cirkulaciji.

100 ml vode 2 {argarepe dijetetskih obezbedite svojim tkiva mo`esuplemenata se rana ostaviti otvorenom [TA O^EKIVATI NA PREGLEDU? dodu{e, klini~ka stawa koja li~e na ovu ma akutnog apscesa, odnosno lokalizovane Ponekad je neophodno da se gips skine i 1 kesica pra{ka za pecivo glavica crnog luka kostima dovoqne koli~ine neophodnih kako bi spontano zarasla (ovo je tzv. otvoregnojne infekcije.

Ko`a je ote~ena, crvena i bolest, ali ih je lako iskqu~iti.

Po dolasku u zdravstvenu ustanovu lekar ponovo postavi drugi. U slu~aju te{kih i 1 ~ena ka{i~ica 2 belogsoli luka kakosebimo`e bile u{iti ~vrste.(zatvorena na metoda) ili bolna na dodir. ^esto i sekrecija se sinusografija - rendgensko }e prvo utvrditi da selijavqa povre|eni ima Preporu~uje komplikovanih preloma neophodno je nutritijnata 1 ka{i~ica sve` per{un{e}era S. G. metoda). koja mo`e biti bistra, zamu}ena ili {upqine ciste da bi se ocenila povrede koje ugro`avaju `ivot i napraviti snimawe hiru{ko le~ewe.

1 ka{ika so, biber suvog kvasca ka{ika uqa 100 ml pavlake za kuvawe Ure|uje: Daniel Poletan

[TA [TA ZNA^I ZNA^I KADA KADA NAM NAM SE SE ZAVRTI ZAVRTI UU GLAVI GLAVI NAKON NAKON USTAJAWA? USTAJAWA?

DOMA]A KUJNA

Prelom Upala kostiju tetiva

Urasla dlaka

Recept

DOMA]A KREM Slane krofne ^ORBA SA sirom sa feta PILETINOM I POVR]EM

Priprema: Priprema: Priprema: Priprema: U ~iniji prvo

izmutite te~ne sastojke, jaja, jogurt, Luk i beli luk sitno iseckuqe, mleko i vodu, pa dodajte ajte, paso, propr`ite napecivo uqu dok {e}er, pra{ak za i se Dodajte secksir,nea zarumene. onda dodajte bra{no i zamesite testo.i piletinu, Ostavite pa ga anu {argarepu sa strane dazajedno odstojijo{ dok testo sve pr`ite 5 minune radnudodajte povrta. naraste.

Nalijte Na vodom, {inu pospite malo za~ine po ukusu, pa bra{na, ubacite stavite testo i Poklopite razvijte ga me{ano povr}e. i oklagijom, pa ~a{om vadite ostavite da se ~orba kuva na krugove.

U dubqi tigawPred ili tihoj vatri 40 minuta. {erpu sipajte uqe, pa svaki kraj po `eqi dodajte pavlaku krug pa`qivo spu{tajte. Pecza kuvawe i bogato pospite ite ih sa obe strane dok lepo sitno seckanim per{unom. ne porumene.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Raskovnikkoja Veronika, je jevi{egodi{wa u narodu poznata zeqasta i kao razgon, iz biqka ~estoslavica, porodie {titarki. vetrovaq, Mo`e bela dosti}i bo}a i visinu kuruz, zmijin od 60 do voli 120suvo cm, zemqi{te a vrste oveibiqke raste u isto~nojnaSrbiji {umama mestimasegdesmatraju je drve}e magijskim pose~eno, biqkama. pored `ivica i plotova, ispod `bunova, u jarku, Na{i pored stari puta su raskovnik i na ivicama tra`ili{uma. tako {to su sami Stabqika jojsebe je obrasla okivali dla~icama u bukagijeiiraste no}u lutali mestima poleglo pri tlu, a gdelistovi su verovali su sitni da i raskovnik po nazubqeni raste. ivicama, Tamosrebrnog gde se okovi odsjaja.sami otvore Listovi i spadnu, lako tuotpadaju mora biti na raskovnik. dodir, pa se otud Raskovniku biqka i zove se pripisuju razgon. Razgon mnogacveta lekoviod ta svojstva, maja do avgusta, evo gdea poma`e: skupqaju se cvasti.

Najdelotvornije biqke koje rastu na z Problemi sa su ~irom rubovima {uma isapod hrastovima. z Problemi varewem Lekovita z Protiv biqka, `utice koja nam je ostala jo{ iz vremena na{ih z Protiv gihta~ukundedova, omiqeni je dodatak ~ajevima za pro~i{}avawe krvi i z Za le~ewe astme zajedno sa sve`im vrhovima koprive le~i z Prirodan je lek za impotenciju

Le~ewe biqem RAZGON, VERONIKA Raskovnik Veronica officinalis

Laserpitium siler

hroni~ni ekcem. Veronika se svesrdno preporu~uje kod dosadnog z Sok svraba. od raskovnika stara~kog Slabe i poma`e pri le~ewu kataraktu osetqive osobe dobro je podnose Podsti~ezamenstruaciju kaozsredstvo `eludac jer je bladruge a strane, narodno gog Sdejstva, potpoma `e i varewe. verovawe ka`e otklawa da ova biqka Wome se tako|e katarima `eluca i nevrovatnu mo}rada da privu~e le~i poreme}aj creva. pozitivnu energiju.

Ima veli~anstveno lekovito dejstvo O je narodnim verovawima kada je ova kada re~ o nervozi koja se javqa kao biqka u pitawu pisao je jo{ Vuk Stefanovi} posledica psihi~ke prenapregnutosti.

Karaxi} u 19. veku.

Vuk je u svom Prvom srp[oqa ~aja uve~e, pre spavawa, svojim umiruskom dejstvom re~niku ~ini za ovu ju}im ~uda.biqku zabele`io: Raskovnik je neka trava, za koju se misli da " Veronika pome{ana sa korenom celera se wom, svaka bravai svak ii drugi zaklop otklawa slabost `ivaca depresiju, a

otvori sam od sebe." deluje Otuda inaziv izuzetno povoqno kod `utice,jer peska u mokra}i kod raskovnik, raskiva i otvara isve. bolova zglobova biqku koji se postoji javqaju Za ovu ~arobnu kao posledica gihta.dan. verovawe da `ivireume samo ijedan razgona, procveta kada je u tokom cvatu, Nikne Od u sumrak, da se napravi i sve`i sok no}imo`e i ujutro uvene. koji se preporu~uje kod hroni~nih Postoje ~ak i narodna verovawa oboqewa, pre svega ekcekojako`nih zastupaju tezu da kada se prona|e ma. raskovnik, Dnevno se uzme dvapose}i do tri ruku puta trava treba jednai puna mala ka{ika. ilipo palac previti ovu biqku na ranu da Razgon, se seu posle starim kwigama o zaraste.

Tomkoji rukom mogu otvoriti lekovitom sva vrata. biqu slavi kao vidarska (ranarska)Najzastupqenije biqka, preporu~uje kodverovawe zapaqenih i narodno jeste te{ko le~ivih rana naro~ito u blizini da je raskovnik prirodna amajlija koja cevanice.

Rane seinajpre ~ajem; kasdonosi napredak sre}u ispiraju onome koji ga posenije se preko no}i na ranuza{titnikom stavqaju oblozi duje.

Raskovnik se smatra ku}e natopqeni sve`eosobe poparenim razgonom te se i za{titnikom kojoj daje pozitivnu noga umota tako da i bude utopqena. energiju, napredak sre}u.

28 ^etvrtak 3. mart 2022.2020. ^etvrtak 10. decembar

ENIGMATIKA

TEMPO SLOVA^KI LUKSEM- SUDIJA U PISATI PODZEMPARODIJU SABLASTAN PISAC, BURG MILO NOM SVETU (GR^. MIT.)

TAKMI^AR ANTI^KI U TR^AWU GRAD U LANTAN FRIGIJI

ZATVOR, APS

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 NEMA^KI BAKTERIOLOG I BIOHEMI^AR [PEKULANT VI[I ^INOVNICI U STAROM RIMU UTVARA LEW ^OVEK

Sr Gl pski as

BOSANSKI RE@ISER TANOVI] OKOVRATNICI

7. I 2. SLOVO AZBUKE TV VODITEQKA, ADRIJANA

VOLUMEN ME[AVINA VI[E PI]A

AMERI^KA PEVA^ICA FICXERALD RADIJUM

DOKUMENT O IDENTITETU LI^NA ZAMENICA

AMERI^KI PISAC, KOLDVEL

BIV[I FUDBALER, DRAGAN

FOLK PEVA^ SA SLIKE NASLAGA

OBRTNI DEO ELEKTROMOTORA URANIJUM

^VRST, SIGURAN PRISTALICE BABIZMA

^LAN (SKR.) FINSKI PISAC FRANS EMIL

OD TOG VREMENA

STATIV

VRSTA ATMOSFERSKOG TALOGA

PRVO SLOVO AZBUKE

LONGITUDA VRSTA IMELE

ENGLESKA KWI@EVNICA, VEST

GR^KO SLOVO

KOJE SE ODNOSI NA PROMET

IZBAVQEWE RASA PSA (MN.)

LUKA U FRANCUSKOJ

NAU^NO OBRAZOVAN ^OVEK (LAT.)

OSEDELA

RE^NI RIBARI BIV[I FUDBALER HENES

POJEDINI KOMAD ROBE AMPER

MERE ZA OTPOR STRUJE NEPER

STAROGR^KI FILOZOF ODRI^NA RE^

AMERI^KI GRAD U MISURIJU

ERBIJUM OBIM ZVER IZ PORODICE MA^AKA LITAR

SRPSKI ISTORI^AR RUVARAC FIGURA BOGA U POLINEZIJI

OLIVER KRA]E 23. SLOVO AZBUKE 1. I 23.

SLOVO AZBUKE

SRPSKA GLUMICA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 ITALIJAN- DOBRO LETOSKA FABVALI[TE U OBLAST U RIKA AUTO- ISTU]I CRNOJ NEMA^KOJ NEKOG MOBILA GORI

POST

IZRAEL

TA^NO ODRE\ENI (LAT.)

OZNAKA, SIMBOL (FRANC.)

FOLK PEVA^ LUKAS

VLADAR U KANATU AKADEMSKI KO[ARKA[KI KLUB

Sr Gl pski as Sr Gl pski as

STAROSLOV. SLOVO BRITANSKI POLITI^AR ATLI

KVASAC U PROIZVODWI PIVA VELIKI RIT

RADI[A ODMILA NAPLAVINA

BROJ ^EGA, OPSEG (MN.) ETILETANOAT MILION VATI TELUR

RAZGOVARATI O^ISTITI KOWA ^E[AGIJOM SRPSKO LEK. DRU[.

POMALO DIZATI

RAZUMNA, RAZBORITA (LAT.)

PRAMERA (FRANC.) PRVI I TRE]I VOKAL

VRSTA JELA AKADEMIJA NAUKA DELA BEZ POTPISA AUTORA (LAT.) MALTA

Sr Gl pski as

SRPSKI FUDBALER SA SLIKE

1 2 3 4 5 6 7

ENGLESKA POZNATA NEISTINA GLUMICA PEVA^ICA IZ TOMPSON HRVATSKE

@ERAVICA OP^IWENO, OMA\IJANO

SRPSKA GLUMICA, EVA KOSMOS, SVEMIR

NAPRAVA ZA TU[IRAWE

JEDNO [AHOVSKO OTVARAWE

BROJ (SKR.)

DEO TELA IZNAD RUKE STRU^WAK ZA NAVIGACIJU

SIGNAL ZA UZBUNU

PERIOD U ISTORIJI ZEMQE (GEOL.)

METAR

O^EVIDNE ISTINE (GR^.)

STANOVNIK IZRAELA

SRPSKA NAJVI[I VINO GLUMICA, CIQ, UZOR ODMILA ANICA (GR^.)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ISTOK VRSTA SIROVOG STRU^WAGVO@\A CI U ANASIVE BOJE TOMIJI

Skandinavka 1: VODORAVNO T, PAUL ERLIH, SPAS, AVR, AKAPARER, L, REBEKA, SPODOBA, OTAD, ^L, STAMEN, DANIS, EB, V, ELA, ERSKIN, LI^NA KARTA, ROTOR, MILO[ BOJANI], U, ALASI, ARTIKL, OMI, DULITL, ANTISTEN, ER, ILARION, PANTER, OLI, TIKI, JELENA ILI], A] Skandinavka 2: VODORAVNO FIKSNI, AMBLEM, IZRAELAC, RAME, ALARM, KAN, @AR, TU[, RAS, AZ, I, PIVSKI KVASAC, RA]A, KOLI^INE, DIVANITI SE, MEGAVAT, ODIZATI, ISTIMARITI, BENONI, SOTE, ETALON, RACIONALNA, ANONIMI, ALEKSANDAR MITROVI] Ukr{tenica: VODORAVNO BETI BUP, SR, ZUB, AP, DEMONTA@A, G, LIKER, LAODIKA, OKSA, NEKROLOZI, NAELEKTRISANO, ARNIM, NAJAVITI, RPA, SLOJEVIT, Z

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Lik iz crtanog filma - Simbol stroncijuma - Organ u ustima za `vakawe, 2. Autonomna pokrajina (skr.) - Demontirawe - Oznaka za gram, 3. Slatko alkoholno pi}e - Najlep{a k}i Prijama (gr~. mit.), 4. Italijanska peva~ica, Ana - Govor na ne~ijoj sahrani (mn.), 5. Koje ima puno elektriciteta, 6. Nema~ki pisac, Ahim fon (1781-1831) - Prijaviti ne~iji dolazak, 7. Gomila, kamara - Koji je u slojevima - Oznaka za zapad.

USPRAVNO: 1. Prodavac de~jih balona, 2. Gorwi sloj kore ploda (gr~.), 3. Oznaka za tonu - Ksenija kra}e, 4. Najvi{i uzori, 5. Nema~ki socijalist, Maks - Elektromotorna sila (skr.), 6. Pamet, intelekt - Auto-oznaka za Nik{i} - Oznaka za litar, 7. Sa puno poleta, 8. Na krajwem delu ne~ega, 9. Pri~e (engl.), 10. Srpsko mu{ko ime, 11. Koji su puni `ila; tako|e: koji su otporni, izdr`qivi, 12. Koji je po zakonu, 13. Simbol urana - Glavni sastojak vazduha, 14. Auto-oznaka za Beograd - Sastavni veznik - Jedan predlog.

K duga 70 uhv 29 uhv pu{ dr` bit " oru od da k ne Bra Kvi str O (Var ost Nus Ind V gu{ pos nov dal god se zap ind 900 D led mor nam Sun wih ~ni po~ ops N lov zoo nim kad vel ih l raju ven za ozb na v

ZANIMQIVOSTI Komodo zmajevi mogu da budu duga~ki i do tri metra i te{ki 70 kilograma. Kada `ele da uhvate plen, tr~e brzinom i do 29 km na ~as, a kada kona~no uhvate jelena ili bivola, otpu{taju antikoagulans koji sadr`i otrov, a koji ubrzava gubitak krvi i umirawe.

"Zubi su wihovo glavno oru`je, a ako plen ne strada od posledica ujeda, nastavi}e da krvari dok potpuno ne ostane bez krvi i ne ugine", ka`e Brajan Fraj sa Univerziteta Kvinslend u Brizbejnu, u Australiji.

Ovi opasni komodo zmajevi (Varanus komodoensis) `ive na ostrvima Rinka, Gili Motang, Nusa Kode, Flores i Komodo u Indoneziji.

Veruje se da se ovi najve}i gu{teri na svetu nalaze me|u posledwim pre`ivelim xinovskim gmizavcima koji su hodali Australijom pre milion godina. Nau~nici veruju da su se ovi gu{teri pro{irili ka zapadu i kona~no dospeli do indone`anskih ostrva pre oko 900.000 godina.

Dakle, oni su pre`iveli ledeno doba, porast svetskog mora i mnoge zemqotrese i cunamije koje su zadesila Mala Sundska ostrva, ali uprkos wihovoj izdr`qivosti, nau~nici su kasnih 1970-ih godina po~eli da se brinu za wihov opstanak.

Naime, lovci su po~eli da love i prodaju komodo zmajeve zoolo{kim vrtovima i privatnim kolekcionarima, a ~ak i kada je ta praksa zaustavqena, veliki lovci su nastavili da ih love poput trofeja, koji moraju da osvoje. Stoga je na Crvenoj listi Me|unarodne Unije za za{titu prirode ovaj zmaj ozba~en kao rawiva i ugro`ena vrsta.

^etvrtak 10. decembar 2020. 29 ^etvrtak 3. mart 2022.

MESTO GDE ZMAJEVI STVARNO POSTOJE:

Ne lete i ne bquju vatru, a i daqe su neverovatni - najve}i gu{teri na svetu U arhipelagu Malih Sundskih ostrva u Indoneziji jo{ uvek se mogu prona}i komodo zmajevi koji, iako ne bquju vatru i ne lete, izazivaju strahopo{tovawe Po~etkom 1980-ih godina je Indonezija, u `eqi da o~uva vrstu komodo zmajeva, napravi-

la Nacionalni park "Komodo", koji obuhvata tri glavna ostrva Komodo, Rinka i Padar i brojna

mawa ostrva. Ovaj Nacionalni park se od 1986. godine nalazi na listi svetske ba{tine.

Najve}i gu{teri na svetu oduvek inspiri{u nau~nike {irom sveta, pa je jedno od tih istra`ivawa nau~nika iz Ameri~kog prirodwa~kog muzeja inspirisalo i stvaraoce filma "King Kong".

"Postojawe ove neobi~ne `ivotiwske vrste u sred nedo|ije je prili~no neverovatno", ka`e Tim Xesop, ekolog sa Univerziteta "Deakin" u Xilongu (Australija).

Nau~nici koji su se bavili ovom vrstom smatraju da ona mo`e da bude o~uvana samo od strane lokalnog stanovni{tva, pa je tako projekat i stavqen u ruke Indone`ana.

"O~uvawe ove vrste mo`e da bude efikasno i odr`ivo samo ako je u vlasni{tvu lokalaca", rekao je Klaudio Ciofi, biolog sa Univerziteta iz Firence, jo{ sredinom 1990-ih.

Zmajeva najvi{e ima na ostrvu Komodo, po kojem su i dobili ime. Mnogi `ive i van rezervata, i tada dolazi do borbe sa lokalnim stanovni{tvom zbog lova na jelene i divqe sviwe.

Me|utim postoje renxerske patrole koje sve dr`e pod kontrolom. Istra`iva~i su otkrili ovu vrstu nedaleko od severne obale ostrva Flores, gde ih ranije nije bilo.

"Ovo je veoma va`no zato {to dokazuje da se i qudi anga`uju na o~uvawu vrste komodo zmajeva i da ih {tite. To uliva nadu", ka`e Ciofi.

Pro{log marta su se indone`anski konzervatori sa Odeqewa za {umarstvo, nau~nici iz "Kerbal space programa" i lokalno stanovni{to pobrinuli poput ponosnih roditeqa da se jaja komodo zmajeva izlegu bezbedno i da mladunci prona|u siguran put do skloni{ta, pa tako danas na ostrvu Komodo `ivi {esnaest beba zmajeva.

Zavirite u najti{e VOJNI^KA STRANA WEGOVE LI^NOSTI JE U DRUGOM PLANU, A NE BI TREBALO: Kakav je Konstantin Veliki bio kao mesto na Zemqi vojskovo|a?

Gluva soba u laboratoriji „Orfild“ u Ju`nom Mineapolisu u{la je u Ginisovu kwigu rekorda kao najti{e mesto na planeti.

Soba upija ~ak 99,99 odsto zvuka, zbog ~ega u woj ne postoji eho.

Za~etnik ideje o otvarawu ove gluve sove Stiven Orfild ima obi~aj da izazove posetioce da u woj sede sami u mraku.

Jedan novinar izdr`ao je svega 45 minuta, ali ve}ina iza|e za upola kra}e vreme.

"U sobi bez eha, vi sami postajete zvuk", obja{wava Orfild.

Naime, kada se posetioci ove gluve sobe priviknu na odsustvo spoqnih zvukova i eha, po~iwu da ~uju sopstvene otkucaje srca, creva i plu}a. Jedinin na~in da du`e izdr`ite u ovoj prostoriji je, obja{wava Orfild, da sednete. Orijentacija je, isti~e on, uslovqena zvukovima koje ~ujemo dok hodamo ili stojimo, a kada tih zvukova nema, percepcija je iskrivqena, a ravnote`a i pokreti su gotovo nemogu}i.

Brojne kompanije koriste ovu laboratoriju kako bi testirali zvuk svojih proizvoda. Recimo, proizvo|a~i motora ovde poku{avaju da naprave ti{e motore koji, ipak, zvu~e kao "Harli Dejvidson", proizvo|a~i LED ekrana ovde utvr|uju jesu li wihovi proizvodi preglasni... Kako Orfild obja{wava, NASA koristi sli~ne laboratorije za testirawe astronauta jer je svemir kao jedna ogormna gluva soba.

Istorijski izvori uglavnom isti~u veliku ulogu Konstantina Velikog u hri{}anstvu, retko kada slu{amo i ~itamo o tome kakav je bio vojskovo|a, kako je vodio i da li je gubio bitke.

Izvori uglavnom isti~u ulogu Konstantina Velikog u hri{}anstvu pre}utkuju}i wegove uspehe na bojnom poqu. Vojni~ka strana wegove li~nosti je u drugom planu, a ne bi trebalo, po{to on za 30 godina ratovawa nije izgubio nijednu bitku i nijedan rat, ka`e Nikola Keravica, autor kwige "Nepobedivi Konstantin".

U kwizi Keravica poku{ava da osvetli upravo vojni~ku nepobedivost prvog hri{}anskog rimskog imperatora.

"O Konstantinu Velikom uglavnom su pisali ranohri{}anski autori koji su podvla~ili wegov zna~aj za religiju, pa se i kasnije najvi{e pa`we obra}alo na taj aspekt wegovog `ivota", obja{wava Nikola Keravica.

Profesor Radivoj Radi}, vizantolog, napisao je u pogovoru "Nepobedivog Konstantina" da ratni podvizi ovog imperatora "svrstavaju rame uz rame s najve}im vojskovo|a-

ma anti~kog sveta – Aleksandrom Velikim, Hanibalom, Pirom, Cezarom".

Keravica se sla`e sa ovom ocenom. "Malo je vojskovo|a u antici koji imaju tako blistavu karijeru.

Wegov ro|ak Julijan, koji je kasnije tako|e postao rimski car, govorio je o Konstantnu kao o najboqem vojskovo|i, ravnopravnom sa drugim velikanima. " Istorija ga, me|utim, pre svega pamti po Milanskom ediktu kojim je 313. godine u Rimu zagarantovao slobodu veroispovesti progawanim hri{}anima ili po ~iwenici da je prestonicu izmestio na Bosfor, osnivaju}i Konstantinopoq.

Iako je na prvi pogled ova epoha

toliko daleka i strana modernom dobu, Keravica ka`e da bi moderan ~italac mogao da prona|e dosta sli~nosti izme|u svog i Konstantinovog vremena.

"I za taj period, kao i za dana{wicu, karakteristi~na je kriza: u ekonomiji, u dr`avi, unutra{wi i spoqni ratovi, beda, i prevlast jedne mo}ne imperije."

Prvi rimski imperator koji je prihvatio hri{}anstvo bio je i prvi koji je skovao zlatni novac.

"On je uveo zlatni novac solidus.

Od imena ovog novca poti~e re~ solidan, kao i engleska re~ za vojnika (soldier) jer su vojnici dobijali platu u solidusima", obja{wava Nikola Keravica.

30

SPORT

10.mart decembar ^etvrtak 3.

2022. 2020.

Rva~ki klub „Vukovi“ najboqi {ampionski klub u Zapadnoj Australiji {estu godinu zaredom

Тренер Јадранко Тешановић са председником рвачког савеза Западне Аустралије Давидом Барнсом и трофејом Peter Lawson Rva~ki klub „Vukovi“ sa trenerom Jadrankom Te{anovi}em po {esti put progla{en je najboqim {ampionskim klubom u Zapadnoj Australiji. Klub je {estu godinu zaredom dobio presti`ni trofej „Peter Lawson“. Glavna proslava odr`ana je 26. februara u Pertu u prostorijama IFL kluba „Subiaco Lions“. Ceremo-

Јадранко са помоћним тренером Сашом Подинићем и рвачем Алистером Јангом 67 кг

Вукови, сениорски грчко - римски стил тим који доминира већ шест година niji su prisustvovali ~lanovi rva~kog saveza Zapadne Australije, svi treneri sedam rva~kih klubova i rva~ke sudije.

Rva~ka sezona 2021 je bila veoma uspe{na i „Vukovi“ su u 6 takmi~ewa osvojili 55 zlatnih medaqa, 21 srebrnu medaqu i 8 bronzanih. Od toga imalo smo 15 nacionalnih {ampiona me|u juni-

orima, kao i dva seniorska {ampiona u rvawu rimsko – gr~kim stilom.

Klub je uspe{no dominirao tokom ~itave sezone 2021, a nova rva~ka sezona po~iwe u martu 2022. godine. Trener kluba ovom prilikom `eli da pohvali izuzetan rad na{e veoma talentovane dece: Bojane Podini}, Sofije Stojano-

vi} i Nikole Korxika. Tako|e, veliku zahvalnost dugujemo pomo}nom treneru Sa{i Podini}u ~ija je }erka Bojana osvojila Nacionalni {ampionat Australije. Tako|e, `eleo bih pomenuti veoma talentovanog igra~a, ~ije vreme tek dolazi, kategorija 61kg, a ime mu je Alister Jong.

Objavqena tabela Evrolige bez Rusa, Zvezda bi profitirala u borbi za top 8

"NISU NAMA VA@NE SAMO POBEDE"

Evroliga je zvani~no suspendovala tri ruska tima na neodre|eno vreme, {to mewa potencijalnu sliku borbe za top 8.

Iako se ova suspenzija smatra privremenom, nejasno je da li }e se situacija promeniti dok se ne zavr{i regularna sezona Evrolige (8. april).

Prema zvani~nom saop{tewu za javnost, ako se ratna situacija u Ukrajini ne promeni, sve utakmice regularne sezone protiv ruskih timova bi}e poni{tene.

CSKA Moskva, Zenit Sankt Peterburg i UNIKS Kazaw bili su rangirani u Top 8, tako da bi potencijalno iskqu~ewe ovih timova otvorilo vrata za druge ekipe.

BasketNews je napravio sliku nove tabele Evrolige sa poni{tenim rezultatima ruskih klubova.

Top 4 ostaje isti, ali dowi timovi profitiraju.

Aktuelnom {ampionu Evrolige odgovarala bi aktuelna situacija.

Tim Ergina Atamana bio je 9. pre suspenzije Rusa, ali po{to je Anadolu Efes pobedio samo u 2 od 6 utakmica protiv CSKA, Zenita i UNIKS-a, popeo bi se na peto mesto.

Crvena zvezda bi bila deseta sa 8-12 (bila je 13. dok Rusi nisu suspendovani), a Monako bi najvi{e izgubio jer bi pao za jednu poziciju.

Zvezda je izgubila od Uniksa u obe utakmice, pobedila je Zenit u Rusiji, izgubila u Sankt Peterburgu.

Od CSKA je izgubila u Moskvi sa 78:76, a Moskovqane bi trebalo da ugosti 23. marta.

Ko{arka{ke reprezentacija Srbije je u 4. kolu kvalifikacija za Mundobasket ostvarila tre}u pobedu, time i pro{la u drugu fazu.

Podsetimo, Srbija je u iznova zanimqivom ko{arka{kom duelu pobedila Slova~ku, a strateg "orlova" je, gotovo u dahu, posle ovog gostovawa istakao slede}e: - ^estitke mojim momcima, celoj ekipi. Igrati i ovde i u Beogradu, nije bilo lako za nas. Kqu~no je bilo kako da se pripremimo za kratko vreme, naro~ito za posebnu odbranu, jer to stvarno nije bio lak zadatak. Ali, sa dodatnim entuzijazmom, sa pristupom, na{li smo re{ewa... Imamo jedan tim koji, da bi igrao dobro u napadu, treba mu podstrek iz odbrane. U obe utakmice nam je bilo va`no i da pobedimo, {to i ne ~udi, ovo su kvalifikacije za Mundobasket, ali smo hteli i jo{ ne{to. Hteli smo da napravimo selekciju za budu}nost, da vidimo {to vi{e igra~a u aktuelnom olimpijskom ciklusu. @elimo u onome {to sledi da vidimo dodatni napredak nekih igra~a, koji evidentno imaju talenat, istakao je Svetislav Pe{i}.

Svetislav Pe{i} o uspehu ko{arka{a Srbije u prvoj rundi Mundobasket kvalifikacija

Raspored utakmica i sistem takmi~ewa u kvalifacijama za Mundobasket Posle ovog gostovawa Slova~koj, Srbija }e 30. juna igrati u Letoniji, a 3. avgusta do~ekati Belgiju. Bez obzira na ishode tih me~eva, na{a nacionalna selekcija ide u drugu fazu gde }e 24 tima biti raspore|eno u {est ~etvoro~lanih grupa. Iz wih }e se po dve selekcije (ukupno 12 iz Evrope), posle me~eva koji se igraju u novembru 2022. i februaru 2023, plasirati na Svetsko prvenstvo.

Mundobasket je na programu od 25. avgusta do 10. septembra 2023. godine u Japanu, Indoneziji i Filipinima.

Zbog ovoga se Aleksandar \or|evi} zahvalio navija~ima Crvene zvezde Bila je vrlo interesantna i sama evroliga{ka utakmica Crvena zvezda - Fenerbah~e, ali i jedna scena koja se desila pred wen po~etak.

Kada je ko{arka{ka legenda na{e zemqe, svojevremeno kao igra~ a potom i kao selektor, Aleksandar \or|evi}, iza{ao na parket hale "Aleksandar Nikoli}" u ulozi {efa stru~nog {taba turskog kluba, do~ekan je aplauzima.

To, naravno, ne bi trebalo da je ni{ta

neobi~no, ali imaju}i u vidu da je u pitawu ~uveni as Partizana, nije ba{ uobi~ajeno da pristalice Zvezde nekoga iz tabora najve}eg rivala pozdrave na taj na~in. Tim pre {to je do{ao na utakmicu protiv wihovog omiqenog tima, da ga pobedi.

O tome se povela i kra}a diskusija na konferenciji za medije posle me~a u kome je Zvezda savladala Fenerbahe.

Na re~i "Kako ste videli do~ek od

strane navija~a, aplauz...", \or|evi} je, dok novinar jo{ nije zavr{avao pitawe, po~eo da odgovara i to ovako: - Kao i uvek kada se pojavim kao protiv Crvene zvezde, uvek me do~ekaju na ovaj na~in i, ovaj... Ja sam izrazito, izrazito zahvalan. Verovatno cene protivnika, ne znam ni ja, ali... Hvala. Veliko hvala.

Ja cenim jako to {to oni urade, rekao je Aleksandar \or|evi}.

S. G.

SPORT

Najte`i udarac za Rusiju, izba~ena iz svih takmi~ewa FIFA i UEFA izbacili su Rusiju i wene klubove iz svih svojih takmi~ewa, objavili su na svojim sajtovima.

Ono {to se nagove{tavalo, samo je potvr|eno.

U praksi to zna~i da }e Spartak iz Moskve biti izba~en iz Lige Evrope, te da Rusija ne}e mo}i na Mundijal u Kataru i ne}e mo}i da igra u Ligi nacija, ako se ne{to u me|uvremenu ne promeni.

Odbor FIFA i Izvr{ni odbor UEFA su revidirali dodatne mere sankcija protiv Rusije, zbog agresije na Ukrajinu.

Rusija je izvr{ila vojnu invaziju na Ukrajinu i borbe traju od ~etvrtka, pa je izbacivawe wenih klubova i nacionalnog tima samo jedna od posledica.

To zna~i da Rusi ne}e mo}i na Mundijal u Kataru, jer je trebalo da budu u~esnici bara`a za ovo takmi~ewe.

"FIFA i UEFA su zajedni~ki odlu~ili da ruski timovi, nacionalni i klupski, }e biti suspendovani od u~e{}a u svim takmi~ewima do daqeg", navodi se u saop{tewu.

Odluke nose oznaku "hitno", zbog ~ega }e odmah stupiti na snagu.

"Fudbal je potpuno ujediwen i ovde vlada puna solidarnost prema qudima pogo|enim u Ukrajini. Oba predsednika (UEFA i FIFA) se nadaju da }e se situacija u Ukrajini popraviti zna~ajno i brzo tako da bi fudbal mogao opet da bude pravac jedinstva i mira me|u qudima", dodaju iz FIFA i UEFA.

"HRVATSKU NE BIH PREUZEO IZ JEDNOG RAZLOGA":

@eqko Obradovi}: Za Dinu sve, ali ovo ne...

Trener Partizana @eqko Obradovi} dao je op{iran intervju za hrvatske medije.

Najtrofejniji evropski strateg je govorio o tome koliko se divi Toniju Kuko~u, koliko je nau~io od profesora Ace Nikoli}a i Kre{e ]osi}a, a otkrio je i zbog ~ega nikada ne bi preuzeo reprezentaciju Hrvatske.

Naime, novinara je zanimalo da li bi eventualni poziv Dina Ra|e uticao na Obradovi}a da se vrati selektorskom pozivu.

- Ja bih za Dinu mnoge stvari uradio, ali ta situacija sigurno ne. Iz prostog razloga, jer sam onog trenutka, kada sam zavr{io sa reprezentacijom svoje zemqe, rekao da ne bih mogao niti jednu reprezentaciju da treniram. ne bih mogao sebe da vidim da vodim reprezentaciju neke druge zemqe, protiv moje zemqe. Imao sam mnogo ponuda i sve sam ih odbio iz tog razloga - istakao je Obradovi} i dodao: - Nije re~ o tome {to je to Hrvatska, niti jednu selekciju ne bih mogao da treniram.

LEGENDA SE NE DA:

Pele napustio bolnicu Legendarni brazilski fudbaler Pele, koji je najpre bio u bolnici zbog hemoterapije, pa ostao hospitalizovan zbog infekcije urinarnog trakta, napustio je bolnicu "Albert Ajn{tajn" u Sao Paolu. Biv{i fudbaler, trostruki osvaja~ Svetskog prvenstva (1958, 1962. i 1970. godine) primqen je u bolnicu 13. februara kako bi nastavio le~ewe tumora debelog creva, koji je otkriven pro{log septembra.

Osam dana nakon prijema 81-godi{weg Brazilca, bolnica je objavila da je tokom rutinskog pregleda otkrila infekciju urinarnog trakta. Ipak, sada je ta institucija obelodanila da je Pele otpu{ten na ku}no le~ewe "jer se nalazi u klini~ki stabilnom stawu".

Pele je najboqi strelac fudbalske reprezentacije svih vremena, dao je 77 golova na 92 utakmice, a jedini je u istoriji fudbala koji je davao golove na ~etiri prvenstva sveta.

^etvrtak 10. decembar 2020. 31 ^etvrtak 3. mart 2022.

MORALO JE I TO JEDNOM DA SE DESI:

Novak \okovi} vi{e nije najboqi igra~ sveta Novak \okovi} vi{e nije najboqi igra~ sveta. U ponedeqak, posledweg dana februara, sa trona ga je i zvani~no skinuo Danil Medvedev.

Porazom u ~etvrtfinalu turnira u Dubaiju od Jir`ija Veselog i plasmanom Medvedeva u polufinale Akapulka i matemati~ki su stvoreni uslovi da Rus postane novi najboqi igra~ planete.

Noaka \okovi}a je neigrawe u Australiji odakle je deportovan posle skandalozne odluke tamo{wih vlasti ostavilo bez velikih 2000 bodova i smena na vrhu je bila neminovna.

Danil Medvedev je prvi put u karijeri preuzeo lidersku poziciju sa 8.615 bodova, dok je \okovi} sada drugoplasiranisa 8.465. \okovi} je tako posle 79 uzastopno provedenih nedeqa skinut sa prve pozicije na kojoj je jo{ od avgusta 2020. godine, a u tom periodu je postavio i rekord sa 361. nedeqom provedenom kao svetski broj jedan.

Novak \okovi} je za to vreme bio u poteri i za rekordom [tefi Graf koja je najboqa u

obe konkurencije sa 377 nedeqa na prvom mestu.

Medvedev je tek peti igra~ od 2004. godine koji je uspeo da do|e do prve pozicije, a u tom peridou su se smewivali \okovi}, Nadal, Federer i Marej.

Zanimqivo je i da }e se \okovi} vrlo brzo vratiti na prvo mesto ATP liste. To }e se desiti ve} za dve nedeqe, preciznije 13. marta, kada }e Medvedev izgubiti bodove sa turnira u

Marseju na kojem ne}e nastupiti.

Ipak, pitawe je koliko }e to trajati, jer je gotovo izvesno da Novaka ne}emo gledati na turnirima u Americi pa ga ~eka novi pad.

Po{to mu je zabraweno da u~estvuje u Indijan Velsu i Majamiju, gde }e Medvedev bez sumwe igrati, Rus }e se o~as posla vratiti na lidersku poziciju i tako poku{ati da stekne {to ve}u bodovnu razliku...

"PONIZILI SU ME PRED CELIM SVETOM":

Novak \okovi} kona~no progovorio o sramnom potezu Britanaca Najboqi teniser sveta ponovo je pri~ao o de{avawima u Australiji. Te{ko }e im zaboraviti ono {to su mu uradili.

- Ne mogu da izbri{em iz se}awa ono {to se dogodilo. Toliko je sve sve`e. Bilo je i drugih stvari koje su me uzdrmale i koje ne mogu da zaboravim.

A kamoli ovako ne{to! To je stvarno bio presedan u svakom smislu. Mogu da prihvatim da je to tako kako jeste, i da nastavim daqe. Ono {to sigurno ne}ete ~uti ili videti od mene je da be`im od odgovornosti i `eqe da odgovorim nekome na neko pitawe. Ni{ta ne krijem, ni od koga ne be`im. Tu sam, pozvao sam Bi-Bi-Si koji nije uvek bio prijateqski nastrojen prema meni. Do{li su u Beograd i hvala im na tome. Skoro sat i po vremena smo pri~ali, iako su oni objavili samo pola sata intervjua - rekao je Novak \okovi}.

- Stvorila se jedna jako ru`na slika o meni. Ponizili su me, ako mogu da ka`em i na svetskom nivou. Zato je bitno da imam priliku da uvek ka`em ne{to, ako neko `eli ne{to da me pita, odgovori}u, ponavqa}u svoje odgovore jer nemam {ta drugo da dodam osim onoga {to sam rekao za Bi-Bi-Si. \okovi} je poru~io da }e jednu stvar uporno ponavqati.

- Uradio sam sve {to je od mene bilo tra`eno.

Bio sam u poziciji kao i svaki drugi teniser. Vidim da postoji neko uverewe da sam ja bio privilegovan i dobio taj status zbog onoga {to jesam.

Re}i }u ne{to {to je Bi-Bi-Si isekao, a ovo }u ponavqati kao papagaj: Svi su imali isto izuze-

}e, ja sam do{ao u Australiju, deset dana pre mene teniserka iz ^e{ke i trener iz Hrvatske su u{li sa identi~nim izuze}em. Ona je igrala turnir, on je trenirao svog igra~a i nikakav problem nije bio.

Odjednom je problem nastao zbog toga {to sam ja do{ao. Zbog ~ega? Vi mi odgovorite.

Novak je objasnio i zbog ~ega je izabrao "Bi-BiSi", za{to je bar Englezima otvorio du{u.

- Pozvao sam Bi-Bi-Si jer bi rekli da sam namestio intervju da sam pri~ao sa nekim ko mi je nakloweniji. Mislili bi da be`im od neugodnih situacija i pitawa koja ne `elim. Hteo sam nekog ko je znao da me kritikuje kroz karijeru, a opet nekog ko je me|u najve}im svetskim medijima. Nisam imao apsolutno nikakav uticaj na pitawa koja su postavili. Bili su fini, kulturni, neutralni i veoma ~vrsti u postavqawu pitawa. @ao mi je {to nisu sve emitovali, sekli su neke delove, rekao je Novak.

N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 3. 3. 2022.

KO SA KIM DO KRAJA?

Partizan ima te`i raspored, Zvezda ~eka kiks Crvena zvezda je ozbiqno zakuvala trku za {ampiona Srbije.

Tim Dejana Stankovi}a je dobio 166. ve~iti derbi rezultatom 2:0 i pribli`io se lideru Superlige na samo dva boda zaostatka.

Do kraja regularnog dela sezone ostalo je jo{ {est kola, a onda je na programu plej-of i jo{ sedam utakmica najja~ih klubova Srbije.

I daqe je otvoreno pitawe ko }e sa vrha u doigravawe. Ova tema je vrlo va`na jer lider }e u plej-ofu imati prednost doma}eg terena u novom sudaru qutih rivala, dok }e na kraju sezone biti {ampion u slu~aju istog broja bodova kao drugoplasirani.

Prvi utisak je da te`i posao o~ekuje Partizan. Makar ako }emo o tabeli. Jer ~etiri rivala od {est dolazi iz gorweg dela tabele, iz TOP 8. U pitawu su

PARTIZAN (65 BODOVA) Mladost Lu~ani (D) Spartak Subotica (G) Napredak (D) Radnik (G) TSC (D) ^ukari~ki (G)

CRVENA ZVEZDA (63 BODA)

Vo`dovac (G) Novi Pazar (D) Metalac (G) Kolubara (D) Radni~ki Ni{ (G) Radni~ki Kragujevac (D)

Mladost iz Lu~ana (prvi slede}i protivnik), Napredak, TSC i ^ukari~ki. Ono {to je pozitivno po crno-bele jeste da }e na ~ak tri najte`a susreta biti doma}in. Gostuju samo u posledwem

Navija~i Zvezde proslavqaju pobedu u ve~itom derbiju

kolu na Banovom brdu.

Crvena zvezda u preostalih {est kola ima samo jedan tim iz TOP 8. I to je Vo`dovac kom gostuje narednog vikenda. Posle toga joj slede Novi Pazar, Metalac, Kolubara, Radni~ki iz Ni{a i Radni~ki iz Kragujevca. Tri od tih pet rivala zauzimaju posledwe tri pozicije... [ampion ima dva boda zaostataka, ali zahvaquju}i sino}wem trijumfu boqi me|usobni skor, {to }e re}i da Partizan ne sme da kiksne nijednom do kraja ukoliko `eli da sve zavisi od wega.

U slu~aju istog broja bodova prednost je na Zvezdinoj strani, ona }e preuzeti prvo mesto uo~i plej-ofa i samim tim osigurati jo{ jednu utakmicu kod ku}e protiv najve}eg rivala.

N. R.

"BILI SMO TOTALNO NEMO]NI"

Stanojevi} priznao da je Zvezda zaslu`eno pobedila i prihvatio krivicu za poraz na sebe

SUPERLIGA SRBIJE, 24. KOLO - 166. VE~ITI DERBI

CRVENA ZVEZDA PARTIZAN 2:0 (2:0) Strelci: Ohi u 30, Katai u 43. minutu Stadion: "Rajko Miti}", gledalaca oko 40.000; Sudija: Sr|an Jovanovi}; @uti kartoni: Srni}, Kanga, Erakovi}, Ben - Zdjelar, Joji}, Jevtovi}; Crveni karton: Zdjelar (drugi `uti, u 86. minutu) Crvena zvezda: Borjan, Pi}ini, Erakovi}, Dragovi}, Rodi} (od 67. Rodi}), Sanogo, Kanga (od 90. Motika), Ivani}, Katai (od 80. Ben), Srni}, Ohi (od 80. Pavkov) Partizan: Popovi}, Mileti} (od 46. @ivkovi}), Sani~anin, Vuja~i}, Uro{evi}, Zdjelar, Natho (od 46. Jevtovi}), Joji}, Jovi}, Menig (od 46. Markovi}), Rikardo (od 76. Milovanovi})

Trener Partizana Aleksandar Stanojevi} posle poraza u ve~itom derbiju nije be`ao od odgovornosti za poraz i priznao je da je Zvezda bila boqa, uz konstataciju da mu je `ao navija~a.

Zvezda je savladala ve~itog rivala sa 2:0 posle mnogo boqe igre u prvom poluvremenu, dok je Partizan u nastavku imao jalovu inicijativu.

- Ba{ smo lo{e igrali prvo poluvreme, totalno smo nemo}ni bili. Verovatno i moj lo{ odabir ekipe. Nisam stavio igra~e koji su bili sve`iji. @ao mi je navija~a. Zvezda definitivno zaslu`eno dobila. Prvo poluvreme velika nula za nas, ali {ta }emo. ^estitam Zvezdi -rekao je Stanojevi}.

Crno-beli su popravili kvalitet igre u nastavku, al ito nije bilo dovoqno dobro da se ugrozi gol rivala.

- Bili smo boqi u drugom poluvremenu, ali nismo stvarali velike {anse. Protivnik nije dozvolio. Bili smo odlu~niji i boqi nego u prvom poluvremenu, ali tako je kako je - rekao je Stanojevi}.

Trener crno-belih ne misli da je trka za titulu sada komplikovanija jer ne pravi veliku razliku da li je prednost dva ili pet bodova.

- Ne komplikuje mnogo. Bodovno je sli~no. Nije prijatno kad se izgubi derbi pre svega zbog navija~a, a bodovno nije stra{no. Do kraja se borimo sa Zvezdom, to ostaje tako i to je va`no - zakqu~io je Stanojevi}.

STANKOVI] POSLE DERBIJA:

U Partizanu rade ozbiqan posao, ali mi smo se ba{ dobro spremili!

Ve~iti derbi, me~ Crvena zvezda - Partizan, doneo je zanimqiva de{avawa na Marakani, a pobeda aktuelnog prvaka prili~no je obradovala wegovog trenera, Dejana Stankovi}a.

Podsetimo, Crvena zvezda je savladala Partizan u prili~no burnom 166. ve~itom derbiju, posle ~ega je Stankovi} izjavio slede}e za TV Arena sport: - Nije jo{ pobeda sezone, ali ja sam i pre utakmice govorio da su momci spremni. Odradili su posao za deset u svakom momentu.

To je bilo dosta rada koji se mo`da golim okom i ne vidi. Pobeda zna~i dosta na samopouzdawu. Mi smo {ampioni od pro{le godine kada smo igrali dobar fudbal, pokazali smo da to nismo zaboravili. Rekao sam i ranije da imamo 16 finala, tako }emo do kraja i}i maksimalno u svaku utakmicu, rekao je Dejan Stankovi} pre nego {to se uputio u svla~ionicu, a onda i na konferenciju za {tampu.

A na konferenciji je svoju pri~u po~eo ovako: - Mislim da smo dobro izanalizirali utakmicu... Sad kad se dobije, lak{e mo`e to da se uradi. Mislim da smo, iskreno, izvukli maksimum {to se ti~e pripreme, i {to se ti~e samih momaka.

Mislim da su verovali u ono {to smo spremali, a odradili su sjajan posao. Ne mo`e, naravno, da se 90 minuta igra visok presing, pa je do{lo do pada, ali smo mi i za to bili spremni. Kada se pad desio, povukli smo se malo, petoricu stavili nazad, povukli Sanoga... Ka`em, bili smo spremni i za to. Ali, momci su stvarno odradili sjajan posao, ne bih da izdvajam pojedince, mada, kako je mali Erakovi} odigrao... Srni} je zlatan momak, mo`e sve da obavi u dva pravca, mo`da je on nekome bio iznena|ewe, za mene nije, rekao je Stankovi}.

Osvrnuo se, i bez da je o crno-belima pitan, na ve~itog rivala: - Partizan je u ba{ dobroj formi, igra odli~an takmi~arski fudbal, ali mi smo bili sve`iji, to se videlo. Dobijali smo te duele, nismo dozvoqavali Partizanu da nas u tranziciji pogura ka na{em kaznenom prostoru. Jo{ jednom ka`em, ~estitke i Partizanu, i Saletu (Stanojevi}u), oni ove godine rade ozbiqan posao, te{ko ih je pobediti u aktuelnoj sezoni, rekao je Zvezdin trener.

Prezadovoqan je bio zbog 40.000 qudi na tribinama na{eg najve}eg stadiona: - Ja sam presre}an {to je Marakana bila puna, {to je organizacija bila vrhunska. ^arki }e biti uvek, derbi je to... A su|ewe je bilo na visokom nivou. Da li je bilo gre{aka, ne znam.

Ni Ohi, ni Katai – Dragovi} najboqi na 166. derbiju [toper Crvene zvezde Aleksandar Dragovi} progla{en je igra~em utakmice 166. ve~itog derbija.

Wega su birali navija~i crveno-belih, a klub je to objavio dan posle va`ne pobede Zvezde od 2:0.

Golove za doma}i tim na „Rajku Miti}u“ postigli su Ohi Omoi`uanfo u 30. i Aleksandar Katai u 43. minutu susreta.

Dragovi} je u tom me~u komandovao odbranom aktuelnog srpskog prvaka, a Partizan nije imao pravih {ansi.

Ako se izuzme opasna {ansa za Kvinsija Meniga iz prvog poluvremena, dok su igra~i crno-belih uglavnom bili neutralisani.

Dragovi} je startovao, koristio svoju inteligenciju na terenu, nije napravio nijednu gre{ku, a usput je i "udario packu" saigra~u Strahiwi Erakovi}u i poneo se fer i sportski prema navija~ima Partizana.

Podse}amo, Zvezda je posle pobede u nedequ pri{la ve~itom rivalu na dva boda zaostatka na tabeli Suprelige Srbije.