Srpski glas 3. novembar

uuu Posle

do~ekali ponovo vladiku SILUANA

Doma}in slave bio je Milo{ Stepi}, slede}e godine

pone}e predsednik

crkvene zajednice Budimir Trifkovi} sa porodicom

Srpska crkva Sveti Knez Lazar

Aleksandriji

Strana

Strana

DRAGE USPOMENE I SE]AWA NA \OR\A MARINKOVI]A

Povodom trinaestogo di{wice od upokojewa osni va~a Srpskog Glasa \or|a, srpskog patriote, vizionara, supruga, oca i druga, kao pod setnik ostala su trajna dela i uspomene duboko urezane u se}awu qudi koji su ga pozna vali a i onih koji nisu bili u prilici da ga upoznaju. Bez ob zira na to, \or|e Marinkovi} }e zauvek ostati da `ivi kroz Srpski Glas za koji se borio i za koji je `iveo i dok god postoji i jedan jedini ~astan, ~estit i po{ten Srbin poput \or|a Marinkovi}a, postoja}e i Srpski Glas koji ne samo da se nadaleko ~uje, Srpskom Glasu se veruje. ^lanovi porodice \or|evog najboqeg druga, poslovnog i li~nog prijateqa Gube~ka Jana iz Jaravila, predgra|a Melburna i ~lanovi porodice [qivovac Branka iz Kvinslenda, \or|evoj `ivotnoj saputnici @ivani Jovanovi} `ele da i nadaqe odlu~no i smelo nastavi da kora~a stopama dragog nam i nikad pre`aqe nog \or|a.

SLAVA MU I HVALA!

Upi{ite se u bira~ki spisak pre utorka, 8. novembra da biste mogli da glasate na ovim izborima

Gra|ani Viktorije moraju da se upi{u u bira~ki spisak ili da a`uriraju svoje podatke u bira~kom spisku do utorka, 8. novembra da bi mogli da gla saju na dr`avnim izborima 2022. godine koji }e se odr`ati u drugoj polovini meseca.

Bira~ki spisak se zatvara u 20 ~asova u utorak, 8. novembra i Viktorijska izborna komisija (Victo rian Electoral Commission - VEC) podsti~e glasa~e, naro~ito one koji sada prvi put glasaju, da se upi{u u bira~ki spisak ili da provere svoje upisane po datke onlajn, na vec.vic.gov.au

‘^ak i ako se niste sami upisali u bira~ki spi sak, mogu}e je da vas je VEC automatski upisao na osnovu adrese, pa vredi proveriti bira~ki spisak. Ako va{e ime nije u bira~kom spisku ili ako ste se preselili ili promenili adresu od kada ste se upisali, jo{ imate vremena da se upi{ete ili da a`urirate svoje podatke,’ rekao je predsednik Iz borne komisije Vorvik Gejtli (Electoral Commissioner Warwick Gately).

Glasa~i samo za nekoliko minuta mogu da se upi{u u bira~ki spisak ili da a`uriraju svoju adre su na vebsajtu VEC-a. Na vebsajtu }ete tako|e na}i razli~ite usluge pomo}u kojih }ete lako pristu

piti stranici za upis u bira~ki spisak. Te usluge ukqu~uju:

l obrasce za upis prevedene na 20 jezika koji se prilikom {tampawa automatski prevode/vra}aju na engleski

l slu`bu za telefonsko prevo|ewe za ve}i broj jezika

l kratak video sa uputstvima za upis u bira~ki spisak koji je preveden na 23 jezika.

Prilikom upisivawa u bira~ki spisak, glasa~i mogu da se prijave i za uslugu ‘VoterAlert’ – besplatne imejle i SMS poruke koje korisnike podse}aju na iz bore i da treba da odu na glasawe. Vi{e od polovi ne upisanih glasa~a se prijavilo za uslugu VoterAlert i ve} prima kqu~ne informacije o izborima i pod setnike na glasawe. Ove godine }e korisnici usluge VoterAlert tako|e primiti i prvu digitalnu verziju Vodi~a za lako glasawe - EasyVote Guide, koji sa dr`ava informacije, predloge i linkove koji navo de kako, kada i gde da glasate.

U subotu, 26. novembra, gra|ani Viktorije }e gla sati da bi izabrali 60. Parlament Viktorije. Vi{e informacija o upisu u bira~ki spisak da biste mo gli da glasate }ete na}i na vec.vic.gov.au

Karlova~ka gimnazija obele`ila 231. godinu postojawa

Karlova~ka gimnazija obe le`ila je danas 231. godinu po stojawa, a ministar prosvete Branko Ru`i} ka`e da ta {kola kontinuirano radi na unapre|i vawu kvaliteta obrazovnog pro cesa.

On je dodao da je {kola po stala centar izvrsnosti u obla

sti obrazovawa u~enika, kao i da je Ministarstvo prosvete u posledwih 10 godina ulo`ilo u {kolu ulo`ilo vi{e od 30 mili ona dinara, izme|u ostalog i za podr{ku novom izgledu {kole. „Budu}nost je u daqem ra zvoju i unapre|ivawu, uz jo{ ve}e oslawawe na nau~na i tehno

lo{ka dostignu}a”, rekao je mini star.

Ru`i} je istakao da u~eni ci Karlova~ke gimnazije imaju razli~ite talente i u~estvuju na literarnim konkursima, po be|uju na dr`avnim i svetskim takmi~ewima, te da svake godi ne u~enike {kole za postignute rezultate nagra|uje Matica srp ska.

„Moram spomenuti i ~uvenu Kwi`evnu olimpijadu koja svakog prole}a u dvori{tu ove {kole okupi veliki broj talentovanih u~enika. Velika je satisfakcija za {kolu da bude doma}in jednog

takvog takmi~ewa”, naveo je mi nistar.

On je podsetio da je 1792. go dine odobren nastavni program Karlova~ke gimnazije, i da je tako, kako navodi, zapo~eo rad najstarije srpske gimnazije i do dao da je mnogo generacija pro{lo kroz wenu velelepnu sve~anu salu i Spomen biblioteku.

Podsetio je i daje ~itava ple jada znamenitih li~nosti bila je u kupama Karlova~ke gimnazije ili je podu~avala za katedrom. Me|u wima su Dimitrije Davi dovi}, Sima Milutinovi} Saraj lija, Stevan [upqikac, Jovan

Sterija Popovi}, Branko Radi~e vi}, Milan Jovanovi} Batut, Vasa Staji}, Borislav Mihajlovi} Mi hiz, Dejan Medakovi}...

Ministar je naveo i da se ove godine navr{ava 100 godina od ro|ewa dvojice u~enika ove {kole koji su dali veliki dopri nos srpskoj kulturi.

„Kako je to impozantno za isto riju jedne {kole kada se ka`e da su weni u~enici Dejan Medakovi} i Borislav Mihajlovi} Mihiz. Ima li boqe preporuke za ovu gimnaziju? To je i obaveza da se uvek iznova jo{ boqe i kvalitet nije radi”, rekao je Ru`i}.

ma {ta mi re~e?!

[TA KAD NEKO UMISLI DA JE "NEKO"?

KAD NA\E[ IZLAZ U BEZIZLAZU…

KAD BOG POKVARI XUBOKS

„Ako vam je posle deset godina bilo potrebno nekoliko sati da sve najgore ka`ete o svojim kolegama a pre toga ste boga molili da budete izabrani za ministra, pa kad niste, onda ste se setili da to ka`ete"

„Mo`da neki qudi umisle da su neko. Onaj ko pomisli da je va`niji od drugih qudi u startu je ograni~en ili glup ili jednostavno ne ide u `ivot pravim koracima. Nije to samo osnovno i pristojno vaspitawe, mislim da to ukqu~uje i inteligenciju"

(Slavko [timac ima bogatu gluma~ku karijeru. Uprkos popularnosti nije umislio da je “neko”, o ~emu je nedavno govorio i u emisiji “Da sam ja neko”)

AN^I JE SRE]NA

„Kad na|e{ ti izlaz u bezizlazu, to je najboqe, jer to nisi pre ni iskusio. To te jako unapre|uje, `ivot ti unapre|uje, samopouzdawe ti unapre|uje, osloba|a te zavisnosti od bezizlaza, od svih ovih okolo koji o bezizlazu ne misle da je bezizlaz, nego ne}e da idu"

(Mnogima se ~ini da nema izlaza iz ovakve situacije, ali glumac Rale Milenkovi} smatra suprotno)

tekstovi odra`avaju

Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o izjavi biv{e ministarke Zorane Mihajlovi} da „neki SNS koriste kao xuboks za boga}ewe“)

„Sre}na {to ga imamo! Najja~i na svetu" (Premijerka Ana Brnabi} je na Instagramu oka~ila fotku sa ve~ere sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em, ne kriju}i zadovoqstvo “{to ga imamo”. Nedugo zatim, Vu~i} se “drugarski” zahvalio premijerki.)

Srbija skom vazduha. celog ciju gradova Situacija dovima nego za za{titu veruje videti ra|eno teta Beograd magli, Sajtovi vazduha vazduh prisustva ~iwenice starka sredine.

Beograd gradova,

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

Negre, Toma, Darija i dru{tvo ne}e sti}i ni da se raspakuju, a ve} }e morati da pakuju kofere

Ustav predvi|a da Srbija ima vladu u trajawu od ~etiri godine, a evo ve} druga je pred nama kojoj je unapred oro~en mandat. Sude}i po izjavi predsednika Aleksandra Vu~i}a, tre}i kabinet Ane Brnabi} ima}e mandat koji }e iste} i najkasnije na prole}e 2024, a mo`da i ranije. Sagovornici navode da je ovo o~ito vlada za ve{ta~ko disawe i da }e mnogim ministrima resori poslu`iti za uve`bavawe.

Nova vlada Srbije ima}e ukupno 28 ~lanova, a vi{e od polovine novih mini stara ili }e prvi put sesti u ministar sku fotequ ili je preuzelo novi resor koji sa onim prethodnim nema nikakve veze.

[anse da ostvare ozbiqniji rezultat unapred su svedene na minimum, imaju}i u vidu da im je mandat oro~en. Alek sandar Vu~i} izjavio je da je ova vlada napravqena da prezimi ovu, eventualno slede}u zimu i to }e biti to.

“Onda }e do}i do jo{ temeqnijih pro mena. Od ~ela vlade pa nadaqe, kao {to posle toga dolazi do promene na mestu predsednika Republike i sve ostalo“, rekao je Vu~i}, koji nije `eleo da otkrije da li }e nakon “prezimqavawa” do}i do rekonstrukcije ili vanrednih parlamen tarnih izbora.

Sagovornici upozoravaju da po Usta vu predsednik ne mo`e da oru~i trajawe Vlade, koja bi trebalo da utvr|uje i vodi politiku.

Bo`o Prelevi}, biv{i koministar, advokat i ~lan Skup{tine slobodne Sr bije, podse}a da vlada pada kada nema ve}inu, a ne kada predsednik ho}e.

“To da prezimi, meni deluje kao da je vlada besku}nik, kao da je Srbija uto~i{te za besku}nike. Mislim da nam u predizbornoj trci Vu~i} nije obe}ao da }e vlada biti oro~ena na godinu, godinu i po dana. Po{to nema nijednog drugog razloga, osim wegove voqe da to bude, mislim da je zaveo svoje bira~e”, navodi Prelevi}, uz ogradu da mo`da nemamo sve informacije, odnosno da mo`da po stoji ne{to {to Vu~i} zna, a mi ne znamo.

On ka`e da }e deo ministara da se sna|e i u ovako kratkom roku, poput Tawe

Mi{}evi}, te da bi Danica Gruji~i} mo gla da “okrene brod ka razumu i postavi temeqe druga~ijeg zdravstva”.

“Mo`da biste mogli da strate{ki ne{to promenite, ali vi ne mo`ete da dobacite do posledica, sve i da su to najboqe odluke. Energetika, to je sve dugoro~no, rudarstvo – moglo biste da uvedete Rio Tinto za godinu i po dana…. Poqoprivreda je na izdisaju, energe tika, zdravstvo… Pavle Petrovi} je rekao da }e Srbija morati da se uzajmi od tri do pet milijardi da vrati stare dugove, a kako }ete bez para da napravi te velike pomake. Mo`da je to vlada za hitnu pomo}, mo`da vlada za ve{ta~ko disawe… Ja je tako vidim”, navodi Pre levi}.

Bojan Pajti}, nekada{wi vojvo|anski premijer i profesor na Pravnom fakul tetu u Novom Sadu, ka`e da je mnogim mi nistrima potrebno godinu i po dana samo da se upoznaju sa sektorom i defini{u strategiju, budu}i da ve}ina wih nema nikakve veze sa resorima koje su dobili.

“Ako nakon dve godine te vlade vi{e ne bude, wima }e ministrarstva slu`i ti bukvalno za uve`bavawe”, zakqu~uje Pajti}.

Odogovaraju}i na pitawe {ta u roku od oko godinu i po dana mo`e da se ura di, on navodi da to nije toliko pitawe vremena, koliko pitawe kadrovskog ka

paciteta, i da u ovu vladu ne bi polagao nikakve nade.

“Ustav tvrdi da vlada vodi politi ku Srbije, ali odavno je vodi samo jedan ~ovek. U izvr{noj vlasti postoji samo je dan ~ovek. Koliki god bio mandat te vla de, ona nema neke {anse za uspeh, ukoli ko politika koju bude vodio Vu~i} bude i daqe ovakva da umesto da zauzme ~vrst kurs evropskih integracija, nastavi da nas vezuje za zemqe koje su sporne i de mokratski i politi~ki i bezbednosno”, isti~e Pajti}.

Da nova oro~ena vlada mo`e da ura di jako malo ili gotovo ni{ta, smatra Rodoqub [abi}, pravnik i biv{i mi nistar. On podse}a da }e u kabinetu Brnabi} sedeti qudi od kojih ve}ina nije imala veze sa resorima na koje su postavqeni.

“^ak i da su kompetentniji i da imaju vi{e znawa i iskustva za oblasti, godi nu i po dana je jako malo. Vi ste videli, donet je nov Zakon o ministarstvima i cela kompozicija republi~ke uprave je kvalitativno druga~ija. Samo zato }e trebati meseci da se podele nadle`no sti, pisarnice , predmeti…, gomila teh nikalija koje ozbiqno ote`avaju posao. Oro~avawe vlade je ekstravagantno i ne mo`e da rezultira ni~im dobrim. [ta su motivi, ne znam, ali ovo definitovno nije dobro”, ka`e [abi}.

Pozdrav iz Kosjeri}a ili o Dobroj Srbiji

Pi{e: Ranko Pivqanin

Ima tome du`e vremena kad sednem za kompjuter da pi{em ovu kolumnu, kako se pre ijedne napisane re~i prvo upitam ima li ne{to lepo o ~emu bi se moglo pisati, makar to samo wih dvoje pro~italo. I svaki put u toj potrazi za lepim, dobrim i ple menitim zavr{im u dubokoj jami bezna|a i bede sa ~ije ivice izmi~e horizont koji je svaki put daqi i neuhvatqiviji.

Sve ~ega se dohvatim ili je otrov i sme}e, gadluk i poganluk, lopovluk i pro sta{tvo, marifetluk i pokvarewa{tvo, politikanstvo i licemerje, la` i mimi krija, podele i goli interesi, grabe` i lo povluk, glupost i nasiqe, nezaja`qivost i sebi~nost, bes i mr`wa, strasna sva|a i stra{na mr`wa, polusvet i nesoji – {to politi~ki, {to medijski, {to oni za na uli ci za volanom. Gledam u o~i qudi praznih pogleda i ispranih mozgova, udaraju te ra menima oni koji nekud bezglavo `ure i ne vide nikog osim sebe, sapli}em se o bole sno ambiciozne i nekompetentne, slu{am ma{tawa o sumwivoj slavi i lakom ke{u…

Sve to od ~oveka pravi beznadnog mi zantropa, a to je posledwe {to `elim da mi se desi i zato sam se u subotu uputio u Kosje ri} na poziv prijateqa i kolege Milenka Vasovi}a koji je zajedno sa dvojicom svojih Kosjeri}ana, istih plemenitih namera, pre ta~no deset godina re{io da sve ovo o ~emu sam govorio prezre i presko~i i da mu se dobrim delom suprotstavi.

Ta ~udesna kosjeri}ka MMM trojka, Milenko, Milan (@ivkovi}) i Miro slav (Paunovi}), osnovali su fondaciju „Evro za znawe“ sa ambicijom da animi raju neke sli~ne qude i pomognu da neka deca sa kapacitetom budu}ih pametnih, uspe{nih i dobrih qudi stanu na noge, uz pomo} nesebi~nih koji su se kao takvi ve} ostvarili. Deset godina dodequju stipen dije najuspe{nijim i najtalentovanijim sredwo{kolcima, a u subotu su ih podelili {esnaest.

Defilovala su skromna i pametna deca iz svih krajeva Srbije, bistrooka i ~ista srca, vukovci, najboqi |aci, pobednici ra znih takmi~ewa, neki koji do {kole putu ju 60 kilometara, i uz iskrenu zahvalnost dobijali novac koji ne}e stra}iti u kladi onicama i kafeima, ve} da naprave korak daqe u {kolovawu i usavr{avawu.

Srbija je ponovo u svet skom vrhu po zaga|enosti vazduha. Beograd je tokom celog dana delio tre}u pozi ciju na listi najzaga|enijih gradova na svetu sa Dubaijem. Situacija je u pojedinim gra dovima u Srbiji bila i gora nego u Beogradu. Ministarka za za{titu `ivotne sredine veruje da }e se ve} ove zime videti efekti onoga {to je ra|eno na poboq{awu kvali teta vazduha.

Beograd je osvanuo u gustoj magli, a grejawa jo{ nema. Sajtovi za merewe kvaliteta vazduha prikazivali su da je vazduh nezdrav zbog uve}anog prisustva PM ~estica, a te ~iwenice ne skriva ni mini starka za za{titu `ivotne sredine.

„Svakako da bele`imo pove}awe zaga|ewa vazduha“, rekla je ministarka irena Vu jovi}.

Za mawe zaga|en vazduh radi se vredno, ka`e mini starka, ve} dve godine – daju se subvencije za zamenu ko tlova i ekolo{ka vozila, postoji i, kako tvrdi, ~itav set mera, a uz to je zasa|eno 100.000 novih stabala.

Ne}e biti pomaka ni u de cembru, obja{wava Milenko Jovanovi} iz Nacionalne eko lo{ke asocijacije.

„Ako smo prvi u Evropi po smrtnost od aero zaga|ewa, to je ne{to sa ~im treba da se pohvali ova vlast, eto u tome smo prvi. Ono {to se radi u TENT-u, zaga|uje pet puta vi{e nego termoelektrane

koje tako|e koriste lignit, jer koriste me{avinu zemqe i mazuta, to je ono {ta radi vlast ili dozvoqava da se zaga|iva~i {tite od gra|ana, a ne gra|ani od zaga|iva~a“, ka`e Jovanovi}.

Ako u Beogradu ima 300 hiqada lo`i{ta, obja{wava Jovanovi}, bi}e efekta samo ako se promeni 30 hiqada, {to se u planovima ne vidi.

„Ne vidi se rok u kojem }e se problem re{iti ako nema novca, {to je razumqivo, ipak, nismo toliko bogati koliko ka`emo, ako imamo pet milijardi za metro, 500 miliona za stadion. Taj novac je dovoqan da dva puta popra vimo u celoj Srbiji vazduh na dozvoqeni nivo prema evrop skim standardima“, dodaje Jo vanovi}.

U toj hali skromnog kosjeri}kog hotela srce se vratilo na mesto i shvatio sam da pored one imbecilne podele na takozvanu Prvu i Drugu Srbiju, koja nije ni{ta drugo nego ideolo{ki konstrukt i ~anak za glo dawe golih koski, postoji jedna tre}a, pra va i spasonosna Srbija. Nazovimo je Dobrom Srbijom. Ovi qudi i ova deca su stanovni ci i nada te Srbije. Oni su uzdawe i ove dve prve nesre}ne i zara}ene Srbije da ih mogu pomiriti i usmeriti ka boqem i sre}nijem ishodu.

I ne treba da se mi oslawamo na tu decu – uprqa}emo ih svojom trule`i i nemo}i, ve} da im budemo nenametqiv oslonac dok se ne osove na sopstvene noge. Na{e je da poku{amo da im oslobodimo klupe i mesta uzurpirane od lo{ih |aka.

Na{e je da sve u~inimo da ova deca ovde ostanu, a ovi drugi da zauvek odu. Ako tako ne bude xabe je kre~ila kosjeri}ka trojka, a ovo {to mi je probudilo nadu bi}e samo, prvo lepa, a onda bolna uspomena. Jer, ci tira}u lucidno zapa`awe jednog ~oveka na Tviteru, „Danas Srbijom vlada onaj koji je hteo da streqa 100 za jednoga, podr`avaju ga oni koji su nas streqali 100 za jednoga, dok iz Srbije dnevno be`i 100 zbog jedno ga“. Sa~uvajmo bar nekog od ovih {esnaest mladih qudi.

Novi ministri u foteqama: Retko ko je {kolovan za ministarstvo koje vodi, ali u Srbiji apsolutno nije va`no {to ne znaju da rade posao za koji su pla}eni, bitno je da bez pogovora podr`avaju Vu~i}a

Orile

jagawaca na ra`wu

Veliki ispra}aji u vojsku, gde se danima tereven~i, peva, pije, jede i slavi, tradicija su koja ne jewava u Srbiji. Navikli smo da se pod {atrom slavi ispra}aj sina jedinca, ali zabele`ili smo i jedan potpuno nesvakida{wi slu~aj. @eqko Stojadinovi} iz mesta Kloka kod Smedereva je, verovali ili ne, umesto sina, }erku Katarinu (19) ispratio u ka sarnu u Sombor! Priredio joj je ispra}aj za pam}ewe.

Kao pravi doma}in, @eqko je svojoj }erki napravio veli ko slavqe koje je trajalo ~ak pet dana i o kom se i dan danas pri~a. Kako ka`e, Katarinina ve lika `eqa bila je da ide u vojsku i wemu nije ostalo ni{ta drugo nego da je podr`i.

„Iako sam se, kao i svaki otac, pla{io kako }e se ona tamo sna}i, ~ak sam i poku{avao da je od vratim od te odluke, ona je ipak ~vrsto re{ila da {tikle zameni cokulama. S obzirom da je pro{le godine, kada je napunila osamna est godina, bila korona, `eleo sam da joj ovim ispra}ajem nado mestim proslavu punoletstva, pa smo u ~etvrtak po~eli da sla vimo ispod {atora, nastavili u petak, zatim u subotu u restoranu, pa u nedequ i ponedeqak ponovo ku}i“, pri~a @eqko.

UMESTO [TIKLICA – COKULE

Mlada Katarina odlu~ila je da slu`i dr`avi pod oru`jem, a u wenom domu orila se pesma, gostilo se i slavilo, po starom srpskom obi~aju ispra}aja, po malo zaboravqenom otkako je slu`ewe vojnog roka postalo do brovoqno.

„Imali smo oko 230 qudi koji su sa nama slavili ceo dan, okre talo se devet jagwi}a, to~ilo se pivo, ma fantasti~no je bilo! Bilo mi je puno srce kada sam ~uo one prave, srpske, vojni~ke pesme koje su pomalo zaboravqe ne, pa sam se pitao da li }e uo

p{te orkestar znati da ih svira, me|utim, znali su i bili su od li~ni. Ali kad su otpevali pesmu „Ti si }erko, tatin sin“,plakao sam kao dete od sre}e. Pomalo tu`an i upla{en, ali i ponosan {to je moja Katarina odabrala da slu`i dr`avi“. Pored }erke, @eqko ima i mla|eg sina koji se ve} sada izjasnio da ne `eli da ide u vojsku. „Eto, on je mu{karac, a uop{te ga ne privla~i oru`je. Katarina je jednostavno takva osoba, tokom celog detiwstva uvek se isticala i borila, ako bi sin ne{to pogre{io, ona bi tako mala znala da ga kritikuje i da ga usmeri na pravi put. Moji roditeqi, a weni baba i deda su jo{ uvek u {oku jer su bili ube|eni da }e Katarina odusta ti. Me|utim, ona je tvrdoglava i odlu~na devojka, prema tome, nije mi ostalo ni{ta drugo nego da je podr`im i dam zeleno svetlo“, pri~a ponosni otac.

PODR[KA SVIM DEVOJKAMA

Katarina je za svoj ispra}aj nosila smaragdno plavu haqinu, a @eqko nam pri~a da joj uop{te ne pada te{ko {to je zamenila

maslinasto-zelenom uniformom.

„Ona nosi {tiklice, lakira nokte, pravi frizure… I ba{ sam je pitao da li joj te{ko pada {to se odrekla svega toga, me|u tim, ona ka`e da je ~itav `ivot ~ekala na ovo. Odavno je pripre mila sve papire, prijavila se za slu`ewe vojnog roka i ja sam sve mislio da }e odustati u nekom trenutku. A kad je stigao poziv, svi smo bili zate~eni. Porodica je po~ela da me pritiska da raz govaram sa wom i poku{ao sam, ali odmah je na po~etku razgovora rekla „Tata, odlu~ila sam. Idem u vojsku na {est meseci, posle }emo videti {ta }e biti. Ne}u da slavim punoletstvo, ali ho}u ispra}aj u vojsku“.

Tako je i bilo. Katarina je ovim potezom ustvari poslala poruku svim devojkama koje mo` da u sebi gaje taj odbrambeni duh, da slede svoje snove, da se prija ve i da ponosno slu`e dr`avi“. Pored porodice, Katarinu su po dr`ali i weni prijateqi koji su do samog kraja nadali da im dru garica ipak ne}e oti}i u vojnike.

„Katarina ima sjajno dru{tvo, zaista. Svi su do{li na wen ispra}a, a kada je, a kada je po sle nekoliko dana, trebalo da je vozimo u Sombor u kasarnu, i oni su krenuli su nama. Pozdravqa li su se pola sata, taj dan je bio i tu`an i sre}an. Sigurno }e im nedostajati i wihovi izlasci i dru`ewa, ali {ta je, tu je, vojska zove“, ka`e @eqko. M. T.

 Na Kliniku za odvikavawe od funkcije danas je primqeno nekoliko biv{ih ministara. Prvih par nedeqa jo{ }e imati sekretaricu, {ofera i {efa kabineta, a potom }e postepeno ostajati bez wih i biti upu}ivani na ku}no le~ewe.

 Kona~no je do{lo do srpsko-srpskog pomirewa. Na{a dva najve}a kablovska operatera nastavqaju saradwu!

 Malo se govori o tome koliko se }uti...

 U jednoj kafani gostima je danima slu`eno bezalkoholno umesto obi~nog piva. Kada je gre{ka otkrivena {ef sale je ponudio ostavku, ali je ona odbijena jer u Srbiji ni za mnogo ve}e propuste niko `ivi ne odgovara.

 Na sednici Skup{tine narodni poslanici ~astili su jedni druge najgorim uvredama. Ali kad se formira nova vlada i red je da se ~asti!

 Mi pravi Srbi No} ve{tica slavimo samo po julijanskom kalendaru!

 Sre}na nam nova vlada! Ma, vlada nam je sre}na, a za nas }emo jo{ da vidimo...

 Najja~e vojno oru`je je ~izma. Tek kad ~izma negde stane to je osvojena teritorija.

 Okupatori, stigli ste. Kojim dobrom?

 - Koju }e{ ruku, levu ili desnu?

- Pa obe su prazne. - Da, ali ima{ mogu}nost izbora.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Svako ima toliko prava, koliko ima mo}i“

„@ivi kako mo`e{, kada ne mo`e{ kako ho}e{“ Narodne poslovice

"@ena je kao zima, ima dobre i lo{e strane. Dobre strane joj se vide, a lo{e ose}aju" Du{ko Radovi}

"Hoda}emo bez razloga, radova}emo se bez razloga, smija}emo se bez razloga, s jednim jedinim razlogom, {to smo `ivi i {to se volimo. A kud }e{ ve}i razlog"

Me{a Selimovi}

„Pametan nosi rogove u srcu, a budala na samom ~elu!"

MIROVNI SASTANAK

RVAWE

EU se vra}a sredwovekovnoj praksi Anglosaksonaca - pirateriji, pqa~ki i prepadima

Spoqna politika EU se vra}a sredwo vekovnoj praksi Anglosaksonaca - pirate riji, pqa~ki i prepadima. Me|unarodno pravo je precrtano, uni{tavaju se tr`i{ni temeqi globalne ekonomije, izjavio je se nator Saveta Federacije RF Igor Moro zov, komentari{u}i nameru Evropske uni je da konfiskuje trenutno zamrznutu rusku imovinu.

Evropa, u jeku ekonomske krize koja potresa kontinent, mo`e se odlu~iti na eksproprijaciju ruske imovine ne samo da bi pru`ila finansijsku pomo} kijev skom re`imu, ve} da bi ve}i deo kola~a zadr`ala za sebe, dodaju ruski eksperti.

„Mislim da je Evropa krenula na sve ili ni{ta po direktivi Va{ingtona i prekida sve odnose sa Rusijom. To jest, za Va{ington je veza Evrope sa Rusijom u posledwih 30 godina toliko ozbiqna pretwa da je ponestalo strpqewa za to. I, generalno, po{to se svo blagostawe Evrope zasniva na jeftinim ruskim ener gentima, Evropa je postala konkurent SAD zbog ~ega je odlu~eno da se sa Evro pom zavr{i kao sa globalnim konkuren tom“, ocewuje ruski politikolog Pavel [ipilin.

Da bi se to postiglo sva sredstva su dozvoqena, od provokacija do terori sti~kih napada na gasovode, {to se ve} i dogodilo u slu~aju „Severnog toka 1“ i „Se vernog toka 2“, dodao je on.

„SAD `ele da razbucaju sve i sva pra vila koja su bila na snazi posledwih 30 do 50 godina. Maske su ba~ene. Evropa nije Zapad, a Zapad ponovo `eli da se vrati u stawe hladnog i, rekao bih, le denog rata sa Rusijom. Ne `eli da vodi rat u vru}oj fazi, ali je namera Ameri kanaca da pokida sve veze izme|u zapad ne Evrope i Rusije i, po svemu sude}i, to }e i posti}i, makar u narednom periodu, a kako }e daqe biti to je te{ko proceniti“, ka`e [ipilin.

EU trenutno istra`uje pravne formu lacije koja bi omogu}ila dr`avama ~la nicama da raspola`u zamrznutom ruskom imovinom, odnosno konfiskaciju imovi ne ruskih gra|ana i kompanija. Konkret no, premijer Poqske Mateu{ Moravjecki predla`e da se oduzeta ruska sredstva koriste za podr{ku Ukrajini, dok {efica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ka`e da je ciq EU da konfiskuje rusku imovinu, ali da trenutno ne postoji prav ni osnov za to.

„^ini mi se da su to nepovezane stva ri, jer je Ursula fon der Lajen apsolutno proameri~ki ~ovek, koji ne brani intere se ni Evropqana, ni Nemaca, ve} Ameri kanaca. Prema tome, za wu je pogor{awe odnosa sa Rusijom upravo ono {to je po trebno Amerikancima. Evropqanima to nije potrebno iz prostog razloga {to su tokom proteklih 70 godina gradili svoje `ivote na osnovu saradwe sa Rusijom. U sovjetsko vreme to je bilo nedovoqno i malo, ali nakon raspada Sovjetskog Sa veza ta saradwa je postala sveobuhvatna i obostrano korisna. Trenutno je ta sa radwa prekinuta, pa }e Evropa biti pre ba~ena na skupe energente. [ta }e biti s tim i koliko }e se dugo navikivati na

novi `ivot za sada je te{ko re}i. [to se ti~e ovih potpuno novih pravila o kojima govore, jasno je da oni mogu da usvoje {ta god `ele. U novim uslovima za wih }e biti to apsolutno logi~no, a za nas je to apsolutno neshvatqivo. Upravo je u tome sr` konflikta“, obja{wava [ipilin.

PQA^KA EVROPSKIH PIRATA

U Rusiji su krajwe negativno reago vali na izjave o potrebi konfiskovawa ruske imovine u inostranstvu. Senator Igor Morozov je mogu}u odluku o konfi skaciji ruske imovine nazvao „povratkom u sredwi vek i precrtavavawem me|una rodnog prava“.

Senator smatra da kijevski re`im ne}e mo}i da izvu~e stvarnu finansijske ko rist ako Evropska komisija odlu~i da za pleni imovinu koja pripada Rusiji. Tvrde}i da }e rusku konfiskovanu imovinu Zapad iskoristiti za obnovu Ukrajine, Evropska komisija potvr|uje da }e, kao i dogovor sa `itom, sve prisvojiti i opqa~kati evrop ski pirati, precizirao je on.

Kremq je saop{tio da je mnogo ruske imovine ukrao kolektivni Zapad, ukqu~u ju}i i zlatne i devizne rezerve, {to je u suprotnosti sa me|unarodnim pravom, a prema podacima ruskih vlasti 300 mili jardi dolara ruskih zlatnih i deviznih rezervi zamrznuto je zbog sankcija. Bloki rana je i druga imovina ruskih kompanija i organizacija koje su potpale pod sankcije Zapada zbog po~etka ruske specijalne voj ne operacije u Ukrajini.

Ne zna ta~na vrednost ruske imovine blokirane u EU i zapadnim zemaqama, ali je kijevski re`im izra~unao da je u inostranstvu zamrznuto oko 500 milijar di dolara ruskog novca. Poznato je i da je samo u Belgiji zamrznuto vi{e od 50,5 milijardi evra.

[ipilin konstatuje da je sude}i po merama koje preduzima kolektivni Zapad „me|unarodno pravo umrlo“.

„^iwenica je da danas nema prava, niti se pravila po{tuju. Kada se dr`ava nalazi u stawu rata, a mi se tome pribli`avamo,

onda se ru{i svo me|unarodno pravo - pa so{ke kontrole prestaju da funkcioni{u, zatvaraju se diplomatska predstavni{tva i sli~no. Dakle, ceo poredak na koji smo navikli u mirnodopskim uslovima presta je da postoji. Dakle, tih nekoliko stotina milijardi koje pomiwu je potrebno oteti i u doglednoj budu}nosti ne obnavqati od nose", ka`e ekspert.

ZAPAD JE UMESTO RUSIJU IZOLOVAO SEBE

Kijevske vlasti o~ekuju da }e imo vina oduzeta Rusiji sti}i u ukrajinske ruke i tra`e 750 milijardi dolara za ob navqawe zemqe.

Portparolka ruskog Ministarstva spo qnih poslova Marija Zaharova je, komen tari{u}i izjavu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da Zapad nije izdvo jio ni centa za realizaciju plana brze ob nove Ukrajine, ocenila da Kijev od Zapada dobija novac samo za uni{tewe Ukrajine,

a da wegovi sponzori nisu zainteresovani za obnovu, ve} samo da podele „ostatke“ zemqe.

Kijev navodi da je Ukrajina ve} zaple nila rusku imovinu u vrednosti od oko 765 miliona dolara, a da se rad na zapleni nastavqa i da je predlo`eno da se kon fiskuje vi{e od 900 aktiva koji pripadaju ruskoj dr`avi.

Prema ra~unici Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, od februara do oktobra ukrajinska vlada je dobila 93 milijarde evra od EU, SAD, Kanade, Ve like Britanije i drugih zemaqa, izme|u ostalog, za kupovinu naoru`awa i ser visirawe ukrajinskih dugova, dok MMF procewuje potrebu Ukrajine za spoqnim finansirawem za 2023. na 3-4 milijarde dolara mese~no. Uzimaju}i u obzir ne gativne faktore za Ukrajinu ovaj iznos mo`e porasti i do pet milijardi evra, ali Zelenski procewuje da je potreba zemqe da pokrije buxetski deficit sle de}e godine - 38 milijardi dolara.

Eksperti zakqu~uju da EU, kao i druge zapadne zemqe, ne `uri da pru`i ozbiqnu podr{ku Ukrajini, pla{e}i se pre svega za sopstvenu finansijsku i ekonomsku situa ciju zbog zao{travawa energetske krize.

Eksproprijacija ruske imovine je ek stremna mera koja }e dovesti do zna~aj nog pada investicione privla~nosti EU, a istovremeno to podriva sveto pravo na privatnu svojinu i generalno dovodi u pitawe principe i strukturu savremenog ekonomskog svetskog poretka. Osim toga, nije ba{ jasno kako se takva eksproprija cija mo`e formalizovati proceduralno, koji zakoni treba da se donesu da bi se le galizovala.

Ako se usvoji odluka o zapleni ruske imovine, EU }e pre}i „sve granice“ u na stojawu da se izvr{i politi~ki pritisak na Moskvu, ali tada }e Evropqani auto matski diskreditovati sopstvene vred nosti, ukqu~uju}i nepovredivost privat ne svojine.

ADEL:

@ena koja je pobedila slavu

Adel je pobedila, pobedila je slavu, obo`a vaoce, o~ekivawa. Ima samo spostvena. Iako su weni nastupi u Vegasu rasprodati, a karte su najskupqe u istoriji koncerata u Vegasu, oko 40. 000 dolara, ona ipak planira da se povu~e. Jer, kako je rekla, uvek }e neko biti neza dovoqan, ali peva~ica ne namerava da to bude ona. Ima sopstvena o~ekivawa, da do 2025. godine stekne diplomu profesora engleske kwi`evnosti.

Dakle, stvar za kojom je `alila, a to je da bude profesor, mo`e da precrta sa liste.

Wene pesme, koje je sasvim ogoquju, uvek su nailazile na odobrewe publike i kritike. Iza we su ~etiri albuma, „19“, „21“, „25“ i „30“. I na svakom je opevala svoje strahove, patwe i preispitivawa. Bez la`i i manipulisawa.

Wene pesme kao {to su „Hello“ i „Someone like you“ dirnule su milione qudi, ali peva~i ca priznaje da je ta snaga wene muzike i wu samu misterija.

„Ne smatram da kao osoba imam to ne{to {to imaju moje pesme. To mi je ~udno jer sma

Kako bi druk~ije neko ko barata silom da vodi politiku nego silom, to je logi~no

Muzi~ar koji je devedesetih godina, kako sam ka`e, trebalo da zapali van zemqe, ali je ostao – iskren u svojoj lu dosti, zalepqen na sopstveni egocen trizam i popularnost, ~iwenicu da je u centru pa`we.

Antonije Pu{i} – Rambo Amadeus, pri~a o politici, promenama u Crnoj Gori, svojoj karijeri i ludosti, qud skom mentalitetu, [odro{u i ratu u Ukrajini.

Pro{le sedmice Rambo je bio s gra|anima koji protestuju na novosad skom [odro{u, a upitan za svoju po dr{ku ka`e da ima grozan ose}aj jer ga nema tamo kada gra|ani „dobijaju po glavi“.

se sru{ili, pa je onda do{ao naciona lizam sa svojim vrednostima – religi jom, nacijom i nacionalnim ponosom, da bi nakon „tro{ewa“ i ove ideologije, do{lo do toga da ~ovek shvati da je bi ologija, koja nije ideologija ve} nauka, posledwa linija odbrane.

„BETON BETON – SAMO BETON“

pobedio wihov kandidat Jakov Mila tovi}, da ga te{i {to nosi isto prezi me kao Veqko Milatovi}, nekada{wi predsednik Crne Gore koji je jedini po liti~ar tokom SFRJ koji je dao ostavku na funkciju.

Adel je pobedila, pobedila je slavu, obo`avaoce, o~ekivawa. Ima samo spostvena. Iako su weni nastupi u Vegasu rasprodati, a karte su najskupqe u istoriji koncerata u Vegasu, oko 40. 000 dolara, ona ipak planira da se povu~e

tram da u stvarnom `ivotu nisam toliko ‘dubo ka’ kao moja muzika“, izjavila je pro{le godine peva~ica na gostovawu kod Opre.

Kako je sama rekla kada je bila mala `ele la je da popravqa srca, da postane kardiohi rurg, jer je videla koliko je wena baka bila slomqena nakon dedine smrti. Ipak, tinejxer ske godine su je odvele drugim putem, ali, kada je snimila pesmu „Someone like you“ prvo je pu stila majci.

„Ti si hirurg. Ti qudima zaista sre|uje{ srca“, rekla joj je tada razne`ena majka.

Veliki deo peva~icinih stihova, posve}en je wenom ocu, koji je napustio kada je imala samo dve godine.

„Imala sam doslovno nula o~ekivawa od drugih qudi jer sam na primeru mog oca nau~i la da ih nemam. On je bio razlog za{to nisam u potpunosti shvatila {ta zna~i imati odnos pun qubavi s nekim“, rekla je kod Opre.

Adel se udala za dugogodi{weg partne ra Sajmona Koneckog dobili su sina Ejnxela, a onda je peva~ica, nakon osam godina braka, 2019. godine podnela zahtev za razvod. Iako ~esto govori da joj je upravo Sajmon spasao i karijeru i `ivot, brak sa wim nije bio ono {to je ispuwavalo.

„Stvarno nisam sre}na. Ne `ivim `ivot, samo se trudim da `ivim.“, opisala je peva~i ca dane kada je shvatila da je wen brak gotov. Tako|e, kako je rekla, niko je nije upozorio da }e joj se `ivot nakon razvoda raspasti.

Adel Lori Blu Adkins ro|ena je u Londonu 5. maja 1988. godine. Jedan je od najprodavani jih izvo|a~a na svetu. Diplomirala je umetnost na Londonskoj {koli za izvo|a~ke umetnosti i tehnologiju 2006. godine. Svoj debi album 19 objavila je 2008.g odine. M. T.

– Nekako imam utisak kao da imam odre|enu koli~inu odgovornosti zato {to je na [odro{u ona cura dobila po glavi. Do{ao sam tamo i ohrabrio ih, sada kada dobijaju po glavi – nigde me nema, navodi.

Uzrok razli~itih ekolo{kih prote sta u Srbiji je nepostojawe elementar nog poverewa u institucije i dr`avu.

– Isto je bilo kada je bila vakcina cija. Bilo je ako si za opoziciju – onda se ne vakcine{e{. Ako si za vlast onda se vakcine{. Da postoji elementarno poverewe u vlast, da je neko do{ao i nacrtao i izneo plan, bilo bi druk~uje, ka`e Rambo.

Pre 12 godina Antonije Pu{i} je bio sa gra|anima koji su se bunili zbog se~e platana u Beogradu, kada je svirao fru lu i pevao u „cara Trojana kozije u{i“, sedeo na ulici i blokirao saobra}aj. Gra|ani su izlazili na ulicu zbog odlu ke tada{weg gradona~elnika Dragana \ilasa, ali su platani ipak pose~eni.

Tako je bilo, ka`e Pu{i}, jer nisu imali kriti~nu masu.

Ve}a je {ansa da se to desi i sada, da i pored protesta se sporni projekti sprovedu, nego da budu stopirani.

– Na ekologiju gledam kao na egoi zam ~oveka koji ima pro{irenu svest. Ako je egoizam ~oveka fokusiran samo na sebe, to su oni qudi koji se trudi da samo wima bude boqe, da imaju dobra kola, vi{e pare, presti` i zgodniju qu bavnicu, sa druge strane ako je taj egoi zam ne{to ve}i, pa ka`e{ ja imam djecu, pa ako ja jure}i za profitom useravam tlo na kojem se nalazim ne}e wima lova pomo}i da `ive boqe. Qudska bi}a nisu vukovi, mi smo socijalna bi}a ~iji je integritet tek ispuwen onda kada smo zadovoqni sredinom, qudima koji ma smo okru`eni. Tek tada se ispuwava mo kao qudska bi}a do kraja. Do tada to nije dru{tvo, nego horda individua koja se bori za sebe, ka`e on.

Rambo je govorio i o tro{ewu i pro meni dr`avnih ideologija. U pro{lo sti su to bili marksizam i lewinizam, socijalizam i samoupravqawe, koji su

HIMNA VLASTI KOJA SE^E DRVE]E „Beton, beton – samo beton. Beton nama treba“ poruka je „lirskog subjekta“ Rambove pesme s albuma „PGP 1991“. S obzirom na se~u drve}a poplo~avawe Trga Republike koji je time izgubio sve zelenilo koje ga je ranije krasilo, Ramba smo pitali mo`e li se ova pesma posmatrati kao nezvani~na himna grad ske vlasti koja je sprovodila ovakvu politiku.

– Nije Beograd jedini grad koji ima taj problem. Nadam se da se ukusi mi jewaju, ali mi se ~ini da ~ovjek kada do|e iz sela u grad mu je dosta i biqa ka i `ivota iz zemqe, nego `eli da mu tlo bude uredno, da je tlo beton, jer se lako {laufom opere. Nema insekata… Taj ste~eni strah od neprijatnosti koje sa sobom donosi priroda ustvari rezul tira time da se eto tako trudimo da se to sve izbetonira, navodi.

SITUACIJA U SVETU DOKAZ

DA SMO ROBA S GRE[KOM

Rambo je govorio i o ratu u Ukrajini i potencijalnom Tre}em svetskom ratu, te u tom konktekstu naveo da do rata dolazi kada razlika u tehnologijama me|u dve potencijalno zara}ene strane postane uo~qiv. Sa stanovi{ta eko logije rat bi trebalo odmah zavr{iti, poru~uje.

– NATO se {iri ka Rusiji. Rusija od govara silom, a i kako bi druk~ije neko ko barata silom da vodi politiku nego silom. To je logi~no. Te{ka je i kom plikovana situacija, ali je i izuzetno glupa. Ona oslikava qudski mentali tet. Nama ne{to fali, mi smo roba sa gre{kom, ka`e.

Uzda se u mladu generaciju, koja }e ili biolo{ki da otera na staro gvo`|e staru generaciju, i da se preko dru{tve nih mre`a umre`i i napravi novi set vrednosti, jer u suprotnom „nema nam pomo}i“. Taj novi set vrednosti, po we govom mi{qewu, trebalo bi da ceni ono {to je u~iweno za prirodu, kao i ograni~avawe i prezir luksuza.

EVROPA SAD I NEKI NOVI MILATOVI]

Govorio je Rambo i o aktuelnoj poli ti~koj situaciji u Srbiji i Crnoj Gori. Napomiwe da nije mnogo upoznat u politi~ke prilike zemqe me|u brdi ma i gorama, a upitan za pobedu pokre ta „Evropa sad“ odgovara da, ako je ve}

– On je bio na{ prvi kom{ija moja majka je redovno pila kafu sa wegovom suprugom . I onda kada sam pro~itao da se opet pojavio neki Milatovi} bilo mi je lak{e, navodi Rambo.

VU^I] JE REZIME

STAWA U DRU[TVU

Pri~aju}i o politici u Srbiju, ka`e da je svestan da nije dovoqno kriti~an prema Aleksandru Vu~i}u, {to se u delu javnosti od wega o~ekuje, s obzirom da je prepoznat kao neko ko je opozicono ori jentisan. To je tako zato {to je shvatio da ne mo`e jedan ~ovek biti odgovaran za stawe u dru{tvu, ve} da je problem mentalitet.

Rambo ka`e da je najbitnija prome na ona koja se ti~e promene etike kod ~oveka.

– Razumeo sam da je Vu~i} rezime stawa u dru{tvu. Ne mo`e da bude jedna osoba odgovorna za stawe u dr`avi. Kad razume{ da je trenutna politi~ka situ acija proizvod dru{tvene realnosti, onda ti je druga vrsta kritike na pame ti. Onda krene{ stvar da posmatra{ iz drugog ugla. Posmatra{ kroz period od Radoja Domanovi}a, pita{ se {ta je on to pisao i tada razume{ da je vladaju}a garnitura uvek posledica ukupnog dru{tvenog konsenzusa.

NIJE ZAPADNI BALKAN NEKRETNINA

Smatra da Zapadni Balkan i daqe nije dovoqno zreo da u|e u Evropsku uniju, jer to podrazumeva po{tovawe odre|enih vrednosti, a da se na Balka nu od tih vrednosti po{tuje samo evro. – Moraju qudi da razumeju da Za padni Balkan nije nekretnina, ne mo`e nigde da ode. Mo`e samo da promeni mentalitet, {to se sporo doga|a. Tebi i predsednik kad govori o sankcijama, ali i opozicija, govore samo o tome {ta se nama isplati. Nema rije~i o tome {ta je eti~ki ispravno. Dok je tako, nema ni{ta od toga. Ako se bude i{lo u Evro pu zato {to `elimo savremeni eti~ki sistem vrednosti u kome ne mlatimo `enu i ne mlatimo pedera i okej smo za nova nau~na saznawa, onda }emo mo`da to htjeti. Sve dok govorimo da smo naj stariji na svijetu i da dok smo mi jeli viqu{kom, oni su jeli… Dokle je god te prepotencije u kojoj mi mislimo da smo boqi od svih nama ne treba Evropa. Nama treba Olimp, da se izgradi jedan Olimp i da svaki stanovnik `ivi kao Bog sa Olimpa, slikovit je Rambo.

Rusija ima deset puta vi{e takti~kih nuklearnih bombi od Amerike TROFEJSKO VE^E

Rusija je saop{tila da }e ubr zano raspore|ivawe takti~kog nuklearnog naoru`awa - moder nizovane ameri~ke B61 nuklear ne gravitacione bombe u bazama NATO u Evropi smawiti „nukle arni prag”, {to }e Moskva morati da ima u vidu kada bude pravila daqe vojne planove.

Rusija ima oko 2.000 koma da takti~kog nuklearnog nao ru`awa, dok SAD ima oko 200, a polovina od toga je u bazama u Italiji, Nema~koj, Turskoj, Belgi ji i Holandiji, preneo je Rojters.

„Politiko” je izvestio da su SAD na zatvorenoj sednici NATO rekle da }e ubrzati raspore|i vawe modernizovane verzije bom be B61, odnosno, po novom B61-12, pa }e novo oru`je sti}i u evrop ske baze u decembru, nekoliko meseci ranije nego {to je plani rano.

„Ne mo`emo da ignori{emo planove kojim se modernizuje nuklearno oru`je, odnosno, te nenavo|ene bombe koje su sada u Evropi”, izjavio je zamenik ruskog ministra spoqnih poslova Alek sandar Gru{ko za RIA Novosti.

Gravitaciona bomba B6112 nosi nuklearnu bojevu glavu mawe snage u odnosu na ranije verzije, ali je preciznija i mo`e da prodre ispod zemqe, prema istra`ivawu Udru`ewa ame ri~kih nau~nika

„SAD modernizuju bombe, pove}avaju prezcnost i smawuju snagu nuklearnog puwewa, odno sno, pretvaraju te bombe u 'oru`je za bojno poqe', tako {to smawuju

wihov nuklearni domet”, kazao je Gru{ko.

Ako geografski izuzmemo Ru siju do Urala odgovor mo`e da bude Francuska ili Velika Bri tanija. Pogre{no. Najve}a evrop ska nuklearna sila su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Da, dobro ste pro~itali. Amerika je sa nukle arnim arsenalom koji je posejan po gotovo celom „starom konti nentu”, najve}a evropska nuklear na sila.

I, tu nije kraj iznena|ewima. U red evropskih zemaqa koje na raspolagawu imaju nuklearno oru`je, kako je Politika nedavno pisala, spadaju i Turska, Italija, Belgija, Holandija i Nema~ka. Uz ameri~ku dozvolu te zemqe mogu da upotrebe nuklearno oru`je, kao deo zajedni~kog odgovora NATO saveza. U tom klubu je do 2001. godine bila i Gr~ka koja se povukla.

Kroz NATO program „nuklear nog deqewa”, Amerika je u Evropi rasporedila nekoliko stotina nuklearnih bombi tipa B-61. To

je „klasi~na”, termonuklearna bomba, snage od 0,3 do 340 kiloto na koju do ciqa nosi avion F-16. Kako Nema~ka ne koristi taj tip aviona, a iz upotrebe povla~i bombardere „tornado”, ona je mo rala da kupi F-35 koji mo`e da nosi bombu B-61.

Prema zvani~nim podacima, to oru`je se u Italiji nalazi u

vazduhoplovnim bazama Avijano i Gedi, 15 kilometara od Bre{e, na severu Italije. Prema ratnim planovima NATO-a iz osamdese tih godina, te bombe su trebale da budu ba~ene na ciqeve u ^eho slova~koj i Ma|arskoj Bombe se u Nema~koj nalaze u vazduhoplovnoj bazi Buhel, neda leko od granice sa Luksemburgom. Tamo se nalazi 11 armirano-be tonskih skloni{ta za avione, sa prate}im „sefovima” od kojih svaki mo`e da primi 44 bombe B-61. Ali, tamo se sada, navodno, nalazi samo 20 tih bombi.

Podatke u holandskom nukle arnom arsenalu je 2013. godine otkrio premijer Rud Lubers koji je rekao da se u bazi Volkel nala ze 22 termonuklearne bombe.

Najve}i arsenal bombi tipa B-61 nalazi se u Turskoj, u bazi Inxirlik. U zavisnosti od izvo

ra, radi se o brojevima od 50 do 100 primeraka. Predvi|eno je da tursko vazduhoplovstvo na raspo lagawu ima 40 komada. Me|utim, nakon {to su odnosi Amerike i Turske pogor{ani 2017. godine, NATO je razmatrao opciju da bom be B-61 povu~e iz Inxirlika. Ta tema je ponovo postala aktuelna 2019. godine zbog neslagawa oko Sirije. [ta je bilo posle, nije poznato.

Gr~ka je u naoru`awu imala protivavionske rakete „najk-her kules” koje su imale nuklearne glave. Amerika je svojevremeno i Velikoj Britaniji isporu~ila artiqerijska zrna za nuklear nim zrnima. Ali, kada se svemu tome doda i ameri~ki nuklearni arsenal na podmornicama i bro dovima [este flote, Sjediwe ne Ameri~ke Dr`ave su najve}a evropska nuklearna sila.

na

Luis Iwasio Lula da Silva, koji je po bedio na nedeqnim izborima, prvi put je 2002. godine izabran za predsednika Bra zila, a drugi mandat je osvojio na izbori ma oktobra 2006. godine.

Nadimak Lula je dobio od svoga imena Luis, koji je 1982. godine zakonski dodao svome imenu

Pod ovim nadimkom je poznat u Brazilu i {irom sveta.

Ro|en je kao sedmo od osmoro dece si roma{ne radni~ke porodice iz savezne dr`ave Pernambuko, prenosi Tawug.

Nau~io je da pi{e sa 10 godina i napu stio je {kolu posle ~etiri razreda.

Po~eo je da radi sa 12 godina kao ~ista~ cipela i uli~ni prodavac.

Promenio je vi{e poslova i postao blizak levi~arskom sindikalnom pokre tu. Godine 1975. postao je predsednik sin dikata metalaca u okolini Sao Paola.

Grupa intelektualaca i sindikalnih radnika, ukqu~uju}i Lulu, 10. februara 1980. godine osnovala je Radni~ku parti ju.

To je bila levi~arska stranka osnova na u uslovima vojne diktature.

Lula je 1986. godine izabran za posla nika u Nacionalnom kongresu

Godine 1990. odlu~io je da se vi{e ne kandiduje za poslanika, ve} da radi na {irewu partije i da se kandiduje na pred sedni~kim izborima, {to je poku{ao ve} 1989. godine.

Pre uspeha na predsedni~kim izbori ma 2002. godine, Lula je bio levi~ar koji je zagovarao drasti~nu reformu brazil skog dru{tva.

Od dolaska na vlast wegov politi~ki program je bio mnogo umereniji i pragma ti~niji, {to je razo~aralo neke od wego vih saboraca.

Wegovi najva`niji socijalni programi su program iskorewivawa gladi i finan sijska pomo} za porodice koje {koluju i vakcini{u svoju decu.

Za vreme prvog Da Silvinog mandata, broj siroma{nih u Brazilu je smawen za 27,7 odsto.

Do pre tri godine, Da Silva je slu`io 12-godi{wu kaznu zatvora zbog korupcije.

Izgledalo je da mu je politi~ka kari jera gotova, me|utim, pu{ten je iz zatvora 2019. nakon {to je sud odlu~io da je sudija koji je vodio proces bio pristrasan.

Za povratak na vlast Da Silva mo`e da zahvali ne samo svojoj borbenosti i populisti~kom {armu, ve} i sve ve-

}oj zabrinutosti gra|ana zbog {irewa nejednako sti, {to je dovelo do novog talasa uspona levi~ara na vlasti u Latinskoj Americi po sledwih godina.

Da Silva je uspe{no iskoristio ~e`wu Brazilaca za prosperitetnijim dani ma svog predsedni{tva, kada je zemqa, do tada 13., postala sedma najve}a pri vreda sveta i kada su, kako je ~esto isticao u predizbornoj kam pawi, prose~ni qudi sebi mogli da priu{te govedinu.

Me|utim, gotovo svi se sla`u da }e Da Silvi biti te{ko da ponovi svoje ranije uspehe, jer se politi~ka i privredna situ acija dramati~no promenila.

Brazilski rast u prva dva Da Silvina mandata podsticala je rastu}a globalna potra`wa za proizvodima kao {to su soja i gvo`|e, kao i otkri}e najve}ih rezervi nafte u istoriji zemqe.

Zemqa danas, kao i dobar deo ostatka sveta, poku{ava da se izvu~e iz privred

nog ponora nakon pandemije bore}i se sa inflacijom i rastu}im cenama goriva.

Da Silva }e morati da vodi zemqu koja nikada nije bila dubqe podeqena.

Od wegovog su|ewa za korupciju i opo ziva wegove naslednice Dilme Rusef, po larizacija je pustila dubqe korene.

Levica okrivquje desnicu da manipu li{e pravosu|em, a Bolsonarove prista lice optu`uju Da Silvu da je lopov koji planira da ukrade izbore.

Vladika Grigorije o smrti mladi}a iz Lakta{a „Mladen se nije ubio zbog svoje krhke prirode, ve} zbog na{e surovosti“

Vladika Grigorije objavio je na dru{tvenim mre`ama video u kome pri~a o slu~aju samoubistva Mladena Duli}a (22) iz Lakta{a, koji je ismejan prilikom razgovo ra za posao na jednoj benzinskoj pumpi, zbog ~ega je, kako se sumwa, kasnije po~inio samoubistvo. Mladi} iz Lakta{a koji je

imao samo 22 godine i koji je hteo da se zaposli kako bi pomogao svojoj porodici, oduzeo je sebi `ivot zbog ismevawa okoline i korisnika dru{tvenih mre`a.

„Wegovoj tragi~noj smrti pret hodilo je na{e rugawe, na{ bezo se}aj na wegovu muku. Va`no je da budemo puni ose}aja, saose}aja i

da nikada ne smemo biti bezose}ajni, jer to mo`e da ima stra{ne posqedice“, poru~io je vladika pa dodao da krhkost nije znak slabosti, a osetqivost nije mana. „Mladen se nije ubio zbog svo je eventualne krhke prirode, ve} zbog na{e surovosti i nemilosrd nosti“, rekao je vladika.

Podsetimo, Mladen Duli} je ismejavan i sniman kamerom tokom prijavqivawa za posao, nakon ~ega je snimak objavqen na dru{tvenim mre`ama. Motiv samoubistva nije poznat, ali {okirani korisnici dru{tvenih mre`a zahtevaju da se ovaj slu~aj u potpunosti istra`i. Ova tra gedija {orkirala je Republiku Srpsku i region. Iza Mladena su ostali otac Dragan, majka Biqa na, sestra Dragana sa porodicom, baka Obrenka, ali i mnogobrojna rodbina i prijateqi. M. T.

SAHRAWEN MLADEN DULI]:

Mladi} Mladen Duli} iz Lak ta{a, koji se ubio zbog snimka na kom je ismejan na dru{tvenim mre`ama, sahrawen je na grad skom grobqu u Lakta{ima.

Sve je stalo u Lakta{ima. Veliki broj qudi okupio se na grobqu da isprati svog Mladena koji je prerano napustio ovaj svet. Potresan govor Mladenu odr`a li su wegov drug i wegova sestra Dragana. Jecaj, suze i bol koja se re~ima ne mo`e opisati.

Wegovim najbli`ima je naj te`e. Majci Biqani, ocu Draganu, sestri Dragani, baki Obrenki... Majci je i pozlilo tokom sahrane. Grob je prekriven cve}em koje je Mladen toliko voleo. Obo`avao je da ga sadi za mamu.

- Pokrili te cve}em dobri qudi, da ne ozebe{ - govori mu sada majka.

Isti~e da su qudi do{li da isprate Mladenovu mladost i do brtotu.

- Narod ispra}a mladost, mama najvi{e. Svi smo tu, kao da te `enimo, a mi te ispra}amo na

Baku Obrenka tako|e ne mo`e da zadr`i suze.

- Mla|o, do{li su sa svih strana, iz Nema~ke, Austrije i Zagreba, da te vide, a tebe nema - ka`e baka.

Sve kom{ije za Mladena imaju samo re~i hvale. Ka`u da }e iste rati pravdu. Svi oni su jecali dok su se opra{tali od Mladena.

Mladen je samo tra`io posao i poku{avao da zaradi svoju koru hleba. Ali, nai{ao je na Veqka Tri{i}a koji je kri{om snimao razgovor za posao, rugao mu se i potom je Dra`en Kudra taj snimak pro{irio dru{tvenim mre`ama. Na kraju su na grobqu ostali samo Mladenovi najmiliji, u suza ma i ne pitaju}i se kako }e daqe bez Mladena.

Dodik poslao pismo u Hag, tra`i da zaustave teror nad Karaxi}em u Britaniji

Milorad Dodik zatra`io je od predsednika Me|unarodnog rezidualnog mehanizma za krivi~ne sudove Grasiele Gati Santana da u okviru svojih nadle`nosti interveni{e kod vlade Velike Bri tanije da se zaustavi zatvorski teror nad ha{kim osu|enikom Radovanom Karaxi}em, koji izdr`ava kaznu do`ivotnog zatvora na ostrvu Vajt.

Dodik je istakao da ne postoji nijedan uverqiv razlog da se zatvorske vlasti krajwe nehumano od nose prema Radovanu Karaxi}u i da mu uskra}uju elementarna qudska prava garantovana me|una rodnim konvencijama i praksom takozvane Nelson Mandela rezolucije

„Na osnovu direktnog uvida i razgovora sa Rado vanom Karaxi}em, jedina razumna odluka trebalo bi da bude da Mehanizam revidira svoju prethodnu odluku o wegovom sme{taju u zatvor na ostrvu Vajt i uputi ga u neki od zatvora u Evropi gde se ne}e

kr{iti osnovna qudska prava“, istakao je Dodik.

Dodik je izrazio uverewe da }e predsednik Me hanizma Santana sa du`nom pa`wom razmotriti wegovo pismo i najbr`e mogu}e preduzeti aktivno sti koje je predlo`io.

Grupa intelektualaca iz Srbije i Republike Srpske uputila je generalnom sekretaru UN Anto niju Gutere{u otvoreno pismo zbog nehumanog po stupawa prema prvom predsedniku Republike Srp ske Radovanu Karaxi}u koji slu`i kaznu u zatvoru na britanskom ostrvu Vajt.

U pismu, u kojem se isti~e da su Karaxi}u uskra}ena ~ak i prava koja je ima u zatvorskoj jedinici u Hagu, sa prate}im „Apelom za pomo} i akciju spa savawa Karaxi}evog `ivota i dostojanstva“, oni tvrde da u Karaxi}evom slu~aju postoji mogu}nost wegovog tragi~nog ishoda i tra`e da se ukine odlu ka o izdr`avawu kazne u Engleskoj. S. G.

UPU]ENE PRETWE SMR]U DODIKU, POKRENUT POSTUPAK

Direktor Regulatorne agencije za komunikacije BiH Dra{ko Mili novi} najavio je rigorozne mere protiv Fejs televizije, ~iji je vlasnik i direktor Senad Haxifejzovi} tokom razgovora sa gostom u emisiji upitao da li bi trebalo se Milorad Dodik „smeni, smiri ili ubije“. Milinovi} je rekao da je Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) BiH po slu`benoj du`nosti pokrenuo postupak protiv tog medija.

„To }e biti skra}eni postupak s obzirom da je, na prvi pogled, i te kako jasno da je prekr{en Kodeks o pru`awu audio-vizuelnih medij skih usluga i medijskih usluga radija“, rekao je Srni Milinovi}.

„Ove stvari koje smo na`alost videli u medijskom prostoru BiH, prvenstveno Fejs televiziji, su nedopustive i RAK ih ne}e dozvoli ti“, naveo je Milinovi}.

Milinovi} je najavio da }e vrlo brzo, ~im se skra}eni postupak zavr{i, biti izre~ene odgovaraju}e mere i sankcije. S. G.

Od gra|ana kre}e koji pokazala Sa mwewa, sko snosti?“ indikatora politi~kom matski ma raspola`u.

„Od smawila ka`u je za Dodatno, cijama, koji DPS je to 2007. Paralelno, 7 odsto, oko mawinske Broj „Drugim latilnost 10 odsto mawinske li glasa~i uzev{i,

ve~ni po~inak. Uskoro si trebao napuniti 23 godine - jeca neu te{na majka.

S. G.

Svi smo tu, kao da te `enimo, a mi te ispra}amo na ve~ni po~inak

Podr{ka DPS-u pala za 16 odsto, SPC i prosrpske partije dobile na snazi

Srpska {kola "Vuk Karaxi}" Sent Albans

POZIVNICA

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

Od 2011. do danas smawuje se procenat gra|ana Crne Gore koji ka`u da se zemqa kre}e pravim putem i pove}ava procenat onih koji smatraju da se zemqa kre}e pogre{nim putem, pokazala je analiza CEDEM-a.

Sa ciqem analize trendova politi~kog javnog mwewa, CEDEM je objavio analizu „Gde je crnogor sko dru{tvo 16 godina od obnove dr`avne nezavi snosti?“ u kojoj se analiziraju trendovi kqu~nih indikatora koji su informativni u dru{tvenom i politi~kom smislu, a ne da se, kako navode, siste matski i deskriptivno analiziraju svi podaci koji ma raspola`u.

DPS NA GUBITKU ZA 16%,

PROSRPSKE PARTIJE OJA^ALE ZA 7%

„Od 2011. godine procena pozitivnog smera se smawila za preko 26 odsto, a procenat onih koji ka`u da se zemqa kre}e pogre{nim smerom pove}an je za gotovo 30 odsto“, navode u CEDEM-u.

Dodatno, nalazi u vezi sa partijskim preferen cijama, koji predstavqaju drugi osnovni indikator koji ispituju, pokazuju da, kumulativno posmatrano, DPS danas ima oko 10 odsto mawe glasova nego {to je to bio slu~aj u prvom istra`ivawu obavqenom 2007. godine.

Paralelno, prosrpske partije su oja~ale za oko 7 odsto, a gra|anske partije tako|e bele`e rast za oko 6 odsto, dok je referentna rastu}a vrednost za mawinske partije ne{to preko 3 odsto.

Broj apstinenata se smawio za preko {est odsto. „Drugim re~ima, trend jednostavno ukazuje na vo latilnost koja se mo`e iskazati na slede}i na~in: 10 odsto glasa~a DPS-a su „pre{li“ u gra|anske i mawinske partija, a 6 odsto apstinenata su posta li glasa~i prosrpskih partija. Dakle, kumulativno uzev{i, tj. ako uporedimo posledwi i prvi talas

istra`ivawa, od februara 2007.

godine DPS je na gubitku od preko 16 odsto, dok su sve ostale kategorije u porastu, i to: prosrp ske partije za preko 5 odsto, gra|anske za preko 7 odsto i mawinske za mawe od 4 odsto“, pokazala je analiza CEDEM-a.

Ka`u kako je jako je va`no analizirati prome ne kada je re~ o opredeqenim glasa~ima od izbora 2020. godine do danas.

„U tom smislu, bele`i se veoma blagi pad DPS-a u ukupnom broju glasa~a, ali se usled smawene ap stinencije ovaj pad zna~ajno negativnije odra`ava na wihov rejting. Veliki broj nekada{wih apsti nenata je „u{ao“ u bira~ko telo, pa se smawewem apstinencije zna~ajno pove}ava procenat podr{ke prosrpskim partijama“, poru~uju iz CEDEM-a.

BROJ ONIH KOJI PRIPADAJU SPC

VE]I 20 ODSTO, PODR[KA CPC U PADU

CEDEM je dao i pregled pripadnosti crkvama/ konfesijama kroz vreme.

„Podatak jednostavno ukazuje da je procenat onih koji su islamske i katoli~ke veroispovesti stabi lan, dok se kumulativno linearno pove}avao broj onih koji ka`u da pripadaju SPC i smawivao broj onih koji ka`u da pripadaju CPC. Podatak jedno stavno ukazuje da se u pravoslavnom korpusu pro cenat onih koji ka`u da pripadaju SPC pove}ao za 20%, dok se za referentni procenat smawio proce nat onih koji ka`u da pripadaju CPC. Drugim re~i ma, SPC je vremenom dobijala na snazi“, pokazalo je istra`ivawe. R. N.

Mitropolit crnogor sko-primorski Joanikije slu`io je u podgori~kom Sabornom hramu Hristovog Vaskrsewa svetu arhije rejsku liturgiju povodom dve godine od smrti mi tropolita Amfilohija, kojeg je nazvao "apostolom na{eg doba".

Joanikije je rekao da je mi tropolit Amfilohije u celom pravoslavnom svetu zapam}en kao "veliki Hristov jerarh".

- Wega su sve rane, sve te{ko}e svih hri{}ana, ako ho}ete i svakog ~oveka, bolele. On je bio sastradalna du{a koja ose}a patwe svoje pastve i svo jih bli`wih, na kraju i svakoga ~oveka - rekao je mitropolit Jo anikije.

On je istakao da mitropolit Amfilohije nije mario ni za {ta na ovom svetu, ~ak ni za svoj `ivot, "samo da Gospodu ugodi i da se `rtvuje za svoju Svetu cr kvu i svoj narod", saop{tila je

Podsetiv{i na sve {to je mi tropolit Amfilohije uradio za srpski narod na Kosovu i Meto hiji, Joanikije je rekao da je on bio "kao i Wego{ u svom vreme nu, kako je to Ivo Andri} rekao, tragi~ni junak kosovske misli" i ocenio da je produ`io Wego{evu i kosovsku i lov}ensku misao.

Potom su se arhijereji i ver nici pomolili na grobu mitro

polita Amfilohija u kripti hrama, ta~nije u paraklisu posve}enom Svetom Amfi lohiju Ikonijskom po kojem je mitropolit i dobio svo je mona{ko ime.

Saslu`ivali su arhie piskop mihalovsko-ko{ic ki Georgije iz Pravoslavne crkve ~e{kih i slova~kih zemaqa, episkopi bregal ni~ki Marko, ra{ko-prizrenski Teodosije, pakra~ko-slavonski Jovan, biha}ko-petrova~ki Ser gije, budimqansko-nik{i}ki Me todije, zahumsko-hercegova~ki Dimitrije, oci Teologos i Luka iz manastira Grigorijata, kao i sve{tenstvo i mona{tvo iz vi{e eparhija Srpske pravoslavne cr kve.

"Dani mitropolita Amfilo hija" povodom dve godine od we gove smrti odr`avaju se od 28. oktobra do 1. novembra u Sabor nom hramu Hristovog Vaskrsewa u Podgorici.

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa Vas poziva da nam se pridru`ite u proslavi {kolske slave Sv. Arsenija Sremca. Datum: 13. novembar 2022. Mesto: Crkva Sv. \or|a (6 Kate Street, St Albans) Vreme: 10:00 Slu`ba

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

11:00 Osve}ewe `ita i slavskog kola~a i se~ewe slavskog kola~a 12:00 [kolski program 13:00 Slavski ru~ak

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

Doma}ini slave, u~enici Mila Prokopi} i Milan Cukani}, u ime {kole Vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE

Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

MELBOURNE BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Molimo Vas da svoje prisustvo potvrdite i da kontaktirate Tatjanu Georgievsku, direktora {kole, na telefon 0431 182 760 ili Nadu Te{i}, predsednicu [kolskog odbora na telefon 0452 641 411.

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Uprava {kole

Goran Gogi}, bokser iz Crne Gore, uhap{en zbog {verca 22 tone kokaina

Ameri~ko Ministarstvo pravde optu`ilo je biv{eg boksera te{ke kategorije iz Crne Gore za trgovi nu 22 tone kokaina u vrednosti od preko milijardu dolara, od ~ega je ve}ina bila deo jedne od najve}ih zaplena kokaina u ameri~koj isto riji.

Naime, radi se o crnogorskom bokseru Goranu Gogi}u (42).

On je ro|en u Pqevqama, ali je godinama nastupao za Nema~ku.

Tokom karijere duge 11 godina, zabele`io je 21 pobedu, ~etiri po raza i dva remija. Karijeru je zavr{io 2012. godine i od tada je `iveo povu~eno, pa se o wegovom `ivotu nakon bokserske karijere malo zna. Gogi} je uhap{en na aerodromu u Majamiju, kada je poku{ao da otpu tuje za Cirih.

„Gogi} je, kako se navodi, veliki trgovac drogom koji je, zajedno sa svojim kriminalnim saradnicima, odgovoran za nadgledawe dale kose`nog transporta narkotika u kontejnerskim brodovima, kao i za veleprodaju kokaina {irom Evrope. hap{ewe {aqe poruku trgovci ma narkoticima {irom sveta da nisu slobodni da neka`weno otimaju me|unarodnu pomorsku trgovinu“, rekao je specijalni agent Ivan Ar velo. Ukoliko Gogi} bude osu|en preti mu do`ivotna kazna zatvora.

Mitropolija crnogorsko primor ska.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]:

U odbrani svog naroda i nacionalnih interesa Srbija ne `eli da se sklawa

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} objavio je na Instagram na logu "budu}nostsrbijeav" novi video snimak sa najva`nijim doga|ajima prethodne nedeqe, navode}i kao najva`nije razgovore sa srpskim na rodom sa Kosova i iz regiona.

"Nedeqa ispuwena va`nim razgovorima sa partnerima iz Ne ma~ke, Ruske Federacije, Republike Koreje, NATO i EU, ali pre svih, sa predstavnicima na{eg naroda sa KiM i iz regiona", naveo je Vu~i}.

Vu~i} je rekao da je u ovoj nedeqi Srbija dobila i novu Vladu kojoj je po`eleo uspeh u borbi za napredak i za{titu nacionalnih interesa dr`ave i srpskog naroda.

"I dok radimo i gradimo svaki pedaq ove na{e lepe zemqe, sa istom odlu~no{}u nastavqamo da se borimo za mir i stabilnost, koji su preduslov svakog napretka. U odbrani svog naroda i nacionalnih interesa, Srbija nema gde, niti `eli da se sklawa. Zato }emo uvek pru`iti ruku i i}i napred. Neka `ivi Srbija!", poru~io je Vu~i}.

Borba za povla~ewe priznawa Kosova, da Kosovo ne u|e u Interpol i Unesko

- Dobar je ose}aj vratiti se u Ministarstvo spoqnih poslova, kao kad se s puta vratite ku}i. Siguran sam da }emo opet biti na stazi pobeda, kao {to je bila bor ba za povla~ewe priznawa Koso va, da Kosovo ne u|e u Interpol i Unesko, borba da se tema Jasenov ca vrati gde joj je mesto, izjavio je ministar spoqnih poslova i li der SPS Ivica Da~i}.

"Imamo mnogo posla pred so bom, ali imamo i mnogo motiva i dobre energije da ga obavimo na najboqi na~in, u korist Srbije", rekao je Da~i}.

- Pitawe sankcija Rusiji nije od ju~e, to je tema jo{ od 2014, kada je Zapad uveo prve sankci je Rusiji. I sve vreme govorimo na{u jasnu poziciju - ne}emo da uvodimo sankcije zato {to smo mi jedini u Evropi koji su bili pod sankcijama, i to iskustvo ne `elimo nijednom narodu. Narav no, pritisci su sada mnogo ja~i, a mi im ponovo otvoreno govorimo

da }emo sami da donesemo odlu ku, mere}i iskqu~ivo na{ i ni~i ji drugi interes. Evo, osam mese ci nismo uveli sankcije Rusiji zato {to dobro znamo da one nisu u na{em interesu, kazao je Da~i}.

- Po ko zna koji put gledamo istu igru koju diktira Pri{tinaako ne bude kako oni tra`e, bi}e nasiqa. To je jedina politika koju imaju, bilo da u vladi sedi Kurti, Haradinaj, Ta~i, bilo ko. Neka to s wima rasprave oni koji su im uvek dozvoqavali takvo destruk tivno pona{awe. Imaju na stolu predlog Zapada za odlagawe pre registracije, to je razuman pred log, zato {to otklawa mogu}nost za eskalaciju, vodi smirivawu i razgovoru, a to o~igledno nije ono {to Kurtiju odgovara.- kazao je Da~i} povodom zahteva Pri{ti ne da se ukinu srpske tablice na KiM.

- Dobro znamo da bi prijem Kosova u Savet Evrope bio opa san presedan i te`ak udarac za

ovu organizaciju. Uvek im jasno govorimo da bi otvarawem vrata Kosovu otvorili vrata ko zna jo{ kojoj separatisti~koj teritoriji da i ona sutra tra`i ~lanstvo u Savetu Evrope. Na drugooj strani, ako Pri{tina prekr{i Va{in gstonski sporazum onda }e mo mi pokrenuti lobirawe povla~ewa priznawa Kosova od nekih dr`a va koje su za to spremne, rekao je Da~i}.

- Amerika i EU su mnogo anga`o vanije nego ranije oko re{ewa kona~nog statusa Kosova, i to je dobro, nama to odgovara, zato {to i mi ne `elimo da stvari stoje u mestu, a da se za to vreme vr{i na siqe nad neza{ti}enim Srbima na Kosovu i Metohiji. Ali ne}emo da dozvolimo da brzo bude i kuso, to nikako kada su na{i interesi u pitawu. Ho}emo kompromis, dogo vor i po{tovawe svega {to se do govori, zato {to je to jedini na~in da dobijemo mir i stabilnost. Ka zao je Da~i}.

Pri{tina je 28. oktobra donela novu odluku u vezi sa srpskim registarskim tablicama ma au tomobilima kojom je predvi|eno nekoliko mera sankcionisawa onih koji nisu preregistrovali svoja vozila, a koje se zavr{avaju 21. aprila 2023. godine. Nakon tog datuma, prema re~ima kosovskog premijera, Aqbina Kurtija, na Kosovu }e biti do zvoqene samo "RKS".

do 21. novembra bi}e opomena, potom slede}a dva meseca od 21. novembra do 21. junuara 2023. godi ne bi}e kazna po zakonu, finansijska kazna - za sve one koji i daqe nisu konvertirali tablice na RKS, posle 31. marta vi{e ne}e biti poreskih olak{ica. Od 21. Aprila 2023. godine nije mogu}e imati bilo kakve ilegalne tablice na Kosovu", rekao je Kurti.

Neposredno pre odr`avawa ove sednice kosov ske vlade sa kosovskim premijerom sastali su se predstavnici Kvinte.

Odluka kosovske vlade usledila je posle vi{e poruka me|unarodnih predstavnika o tome da bi rok za preregistraciju srpskih registarskih ozna ka gradova na Kosovu na "RKS" tablice trebalo da se produ`i za 10 meseci.

Mobom sakupqali kukuruz

Kosovski premijer je na sednici vlade pred lo`io vi{e stepena sankcionisawa onih koji nisu zamenili "ilegalne registarske tablice" - srp ske registarske tablice gradova na Kosovu - sa "RKS" tablicama.

"Od 1. do 21. novembra mera }e biti ukor. Zatim od 21. novembra, u trajawu od dva meseca, do 21. ja nuara 2023, vova`i}e nov~ana kazna, a onda }e mo od 21. januara imati probne tablice jo{ dva mese ca. Posle 21. aprila 2023. vi{e ne}e biti probnih registarskih tablica, kao {to ne mo`e biti dru gih tablica u Republici Kosovo“, rekao je Kurti na sednici kosovske vlade.

Odluku je dodatno pojasnio na konferenciji za medije, u ovom delu, govore}i na srpskom jeziku.

"Najpre, prve tri nedeqe novembra meseca, svim voza~ima koji imaju ove ilegalne tablice,

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petkovi}, tvrdi da je kosovski premijer Aqbin Kurti "spremio pakao" za Srbe na Kosovu i Metohiji od 1. novembra, ali i da je "svaka vr sta tenzija i krize" na KiM izbegnuta "jedino za hvaquju}i" Srbima na KiM i srpskom predsedniku. Srpska lista navodi da }e izricawe prve mere nov~ane kazne za srpske registarske tablice biti povod za "`estok odgovor i otpor srpskog naroda".

"Imaju}i u vidu plan Aqbina Kurtija da Srbi ma koji poseduju legalne i legitimne registarske oznake koje izdaju organi Republike Srbije izri~e nekakve ukore i druge kazne, u ime srpskog naroda sa ovih prostora `elimo da mu jasno i nedvosmi sleno poru~imo da }e izricawe prve mere nov~ane kazne biti povod za `estok odgovor i otpor srp skog naroda, jer smo svesni pravih namera vla stodr`aca iz Pri{tine" - navodi se u saop{tewu iz Srpske liste, te dodaje da srpski narod ne}e "nemo posmatrati obespravqivawe, ukidawe KM tablica, to jest, slobode kretawa i ugro`avawe na{eg opstanka".

Bratstvo manastira Visoki De~ani u~estvovalo je posledwih dana oktobra u mobi na ekonomiji manastira Gra~anica u Badovcu, na centralnom Kosmetu, koju je u nekoliko prethodnih godina podigao Vladika Teodosije sa gra~ani~kim sestrinstvom a uz pomo} mnogih do brotvora. U mobi je u~estvovao i novoizabrani vladika o. Ilarion, profesori Prizrenske bogoslovije sa bogoslovcima - u~enicima, mo nahiwe iz Gra~anice, sve{tenici i zaposleni u Eparhiji.

Pored prioritetnih primarnih duhovnih aktivnosti u manastiru Gra~anica, kao i u manastiru Visoki De~ani, kao sekundarne aktiv nosti su uvek poslovi i rad na ekonomiji od ~ega se `ivi, kako veli mona{tvo u ova dva manastira.

Lepo jesewe vreme je pogodovalo sakupqawu letine koja }e se upo trebiti preko zime za ishranu krava, ovaca i koza sa kojima raspo la`e manastir Gra~anica.

NA EKONOMIJI MANASTIRA GRA^ANICA NA KOSOVU I METOHIJI

Patrijarh Porf irije ugostio u~enike Srpske pravoslavne gimnazije iz Zagreba

Patrijarh srpski Porfiri je ugostio je pro{log vikenda u hramu Svetog Save na Vra~aru u~enike Srpske pravoslavne gi mnazije Kantakuzina Katarina Brankovi} iz Zagreba, koji se na laze na trodnevnom studijskom putovawu u Beogradu.

Patrijarh Porfirije je do~e kao i pozdravio goste ukazav{i im da je hram Svetog Save sa birno mesto srpskog naroda, saop{teno je iz informativne slu`be Srpske pravoslavne cr kve.

„Koliko sam radostan {to ste ovde, mislim da nema razloga da vam obja{wavam, a siguran sam da ste i vi u istoj meri radosni. Ovo je saborni hram na{eg pravo slavnog naroda i gde god da na{i pravoslavni Srbi `ive ovde im je izvori{te i koren. Ovde im je i sabirno i saborno mesto, ali pre svega mesto molitve za mir svim qudima i me|u svim qudi ma, mesto molitve za dobro svim qudima i me|u svim qudima, jed nom re~ju, mesto molitve da mi i svi qudi sveta budu ono {to Bog

ho}e od qudi, a to je da imamo spoznaju da su svi qudi pozva ni da budu ne samo prijateqi me|usobno, nego i mnogo vi{e od toga, a to je da budu bra}a.

Sam taj poziv po sebi do voqan je da objasni za{to po stoji ovaj hram i za{to uop{te postoje hramovi u hri{}anstvu, ali i u svim drugim narodima i u svim drugim verama bez obzira na to o kojoj se veri radi. Ja vas s rado{}u pozdravqam, a ako Bog da vide}emo se uskoro, za neko liko dana, i u Zagrebu, u na{oj Gimnaziji. @iveli i neka vas Gospod sve blagoslovi“, rekao je patrijarh Porfirije. M. T.

Ju~e stipendista, danas donator

Dok sabiramo i poredimo broj ke nakon popisa stanovni{tva da vidimo koliko nas je, u toj ra~unici ~esto izostavqamo one koji `ive „preko“, kao da smo ih izgubili. A istina je da su mnogi od wih, iako se fizi~ki nalaze mo`da i na drugom kontinentu, prisutni u zavi~aju na neki dru

u Vankuveru u Kanadi. Bez obzira na to {to `ivi geografski dale ko, ka`e da je Privrednik mesto kojem }e se uvek vra}ati i misa ono i fizi~ki. „To je jedna veza koja je vrlo jaka i koja }e uvijek postojati, nemogu}e je izbrisa ti taj utjecaj i doprinos“, ka`e Dario. Kad s ove geografske i

bu za boqu budu}nost, u~enike i studente koji dobivaju Privred nikovu stipendiju. Ve} od prvog zara|enog novca Dario je postao Privrednikov donator.

„Od kad sam tek krenuo na fa kultet, pa tokom cijelog studija, Privrednik je za mene bio neka vrsta doma u kojem sam mogao na}i radost, energiju i motivaciju. Bio je to jako zna~ajan period mog `ivota i Privrednik je tu bio je dan od oslonaca. Qudi koji su me tad okru`ivali u Privredniku su zauvijek dio mene, a uz wih i Privrednik sam po sebi“, isti~e Dario.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE

Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga

l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

gi na~in. Privrednikov biv{i stipendist Dario Pavlovi} iz Petriwe jedan je od onih mla dih qudi za koje ka`emo da su „oti{li“. A on je prisutan vi{e nego mnogi drugi koji imaju stal nu adresu u Hrvatskoj. Rijetko pro|e skup u Srpskom privred nom dru{tvu Privrednik da se ne pomene wegovo ime. Dario je od Privrednikovog stipendiste postao Privrednikov donator, br`e nego bilo ko drugi. Danas je uspe{an softverski in`ewer i bavi se analiti~kim bazama po dataka u jednoj velikoj kompaniji

vremenske distance pogleda na Privrednik i wegovu ulogu u svom {kolovawu, ka`e da Privred nik za wega nije bio samo izvor nov~ane stipendije, ve} mesto u kojem je u velikoj meri tra`io sebe i ono {to ga ispuwava. Da rio je jedan od onih mladih qudi na koje se Privrednik ponosi. Ne samo da je s najve}im uspehom za vr{io FER u Zagrebu, uvijek bio aktivan u zajednici, ve} i danas, kao uspe{an mladi ~ovek, ne za boravqa svoje po~etke i poma`e neke nove mlade qude koji su tek zakora~ili u samostalnu bor

Pola godine pre nego {to je diplomirao na zagreba~kom FER-u Dario je dobio ponudu za posao od Majkrosofta. Nije bilo mnogo dilema ho}e li potpisa ti ugovor. Od qudi koji su svoju sre}u odlu~ili potra`iti s dru ge strane granice, ~esto mo`emo ~uti da nisu jedino ekonomski ra zlozi bili presudni za to. Iako je Dario bio taj kojeg su tra`ili, a ne obrnuto, i on isti~e da mla dog perspektivnog ~oveka mnoge stvari sputavaju u sredini iz koje je i on poreklom.

Dario Pavlovi} tokom svog odrastawa i {kolovawa u Hrvat skoj bio je dosta vezan za srpske organizacije. Zavr{io je Srpsku pravoslavnu op}u gimnaziju Ka tarina Kantakuzina Brankovi} u Zagrebu, bio je ukqu~en u pro jekte Srpskog kulturnog dru{tva Prosvjeta, bio je Privrednikov stipendist, ali i aktivist. Iz

razgovora s wim vidimo da je sve to utjecalo na wegovo formi rawe kao li~nosti i da na je na tim temeqima nastavio daqe da se izgra|uje. Na pitawe mogu li se korijeni presaditi odgovorio nam je citatom iz „Hronike pala na~kog grobqa“ Isidore Sekuli} o jevrejskom narodu.

„Jevreji su kao one biqke pu zavice koje istovremeno rastu i putuju. One `ive i cvetaju vuku} i se po duga~kim ogradama. Svega se ma{aju, i sve obuhvataju, i opet nigde ne ostaju. Ako trgne{ neku gran~icu, izvla~i se kao da se odmotava, nigde kraja. Retko, ba{ retko, ta se duga pavit i prekine, ali ne u izdanku. Gde je izdanak?

Stane ~ovek uvla~iti ruke u one guste zavese od paviti, po~ne

grepsti i po zemqi. Jedva nai|e na korenak, sasvim slabe veze s tlom, i taj se korenak, sasvim slabe veze s tlom, i taj se kore nak odmah izvali. To je, i takva je veza s tlom! Ali paviti i grane ne umiru, iako se korenak izvalio.”

„Mislim da je ovo univerzal ni citat koji jednako mo`e biti istinit za sve narode, na indi vidualnom nivou. I tu nekako trenutno vidim sebe, kao puzavac koji gdje god da se baci, nekako }e da raste. Je li to zaista tako? Ne znam, mislim da je sada prerano i da }u mo}i dati definitivan odgovor na ovo pitawe samo ako do`ivim neku poznu starost kad s distance pogledam na `ivot“, zakqu~uje Dario.

Biv{i Privrednikov stipendista Dario Pavlovi} uspe{an je softverski in`ewer u velikoj kompaniji u Vankuveru u Kanadi

Ispovest Marka Lopu{ine (2) Broz prevario Srbe i ceo svet

Pi{e: Marko Lopu{ina

- Do`ivotnog predsednika Jugoslavije video sam vi{e puta, ali u prolazu, dok se Josip Broz automobilom vozio po Beo gradu. Wegovu `enu Jovanku Broz sreo sam kada je Tito ve} bio mrtav. Posetio sam je u wenoj oronulog vili na Dediwu. Jovanka je bila ~ovek, a Tito je bio prevarant.

Ovo vam govori Marko Lopu{ina, no vinar koji je pola veka aktivno pisao za listove ku}e „Politika“, a danas je penzi oner „Ve~erwih novosti“. Nastavqam svoju pri~u o Josipu Brozu Titu, za kog ni danas niko ne zna ta~no ko je on bio.

- Mi smo u jednom trenutku shvatili da je Josip Broz, {to je rekao jedan vaqevski seqak, bio nekad “najve}i srpski car” ali je on bio najve}i protivnik srpske nacije. Tito nije Jo`a iz Kumrovca jer je Jo`a iz Kumrovca bio plav, visok i bio je metalo strugar. Za tu tvrdwu imam dva argumenta – Josip Broz nikada nije oti{ao na grob svojih roditeqa u Kumrovec i nikada nije doveo svog ro|enog brata iz Budimpe{te na Beli dvor u Beograd da se vide. Tito se sa tom svojom najbli`om rodbinom nije vi|ao. Druga stvar, lingvisti su utvrdili da je wegov jezik, jezik poqskih Jevreja.

- A ~isto da znate on je zaista umeo da svira klavir. To sam video u jednoj kwi zi koja se zove “Velika Britanija” {to je naziv velikog hotela u Atini. Listaju}i tu kwigu nai{ao sam na sliku Broza kako sedi za klavirom u belom odelu. Ta slika je nastala 1944. godine kada se u Atini on sastao sa ^er~ilom. Tito je bio iz imu}ne porodice. Wega je Kominterna upotrebila da do|e i osvoji interesnu zonu komunista na Balkanu pre svega u Jugoslaviji. ^er~il je podr`avao Tita i partizane jer je `eleo da otvori ju`ni front protiv Hitlera.

- Mason ^er~il i mason Tito oteli su masona kraqa Petra Drugog iz Jugoslavije, koji je emigrirao i oti{ao preko Kaira u London. Tamo ga je ^er~il dr`ao u podrumu dok ga nije naterao da preko radija pozo ve pripadnike Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbini da se predaju Titovim partizanima.

Otkrivam vam da su Tita podr`avali i Britanci i Amerikanci. Broz je svima nu dio i prodavao Jugoslaviju, koja nije bila wegova otaxbina.

- Broz je bio kurir preko mosta izme|u Zapada i Istoka, gde je lepo napla}ivao putarinu. Mi smo od toga pristojno `iveli. Dr Borko \or|evi} iz Kalifornije, koji je ina~e republikanac i prijateq Ronalda Regana, mi je rekao da mu je Ximi Karter ispri~ao da je Tito bio va{ingtonski {pi jun za Moskvu. Broz je Bre`wevu i Karteru donosio tajne poruke. Tito je bio ne samo mason ve} {pijun~ina svetskog glasa.

SAHRANA PRE SAHRANE

Bio sam svedok pri~e i istine, koju sam objavio u javnosti, kako je izgledala po sledwa Titova prevara.

- Doktor Obren \or|evi} koji je u dva

mandata bio na~elnik slu`be Dr`avne bezbednosti Srbije i koji je po obrazovawu bio istori~ar, je meni dao pri~u koju sam ja preto~io u kwigu “Ubij bli`weg svog”. On mi je rekao da Tito nije Jo`a iz Kumrovca, da su wima Amerikanci dostavili podatke da je poqski Jevrejin, da je bio Staqinov, ^er~ilov i ameri~ki ~ovek. Igrao je na sve mogu}e karte. Izme|u ostalog mi je Obren \or|evi} rekao – zna{, na onoj sahrani na kojoj je bilo vi{e od 700 dr`avnika iz celog sveta u onom sanduku u Saveznoj sku p{tini je bila vre}a sa peskom. Nije bio Tito. To je bila wegova posledwa prevara srpskog naroda i svetske javnosti.

- Takvu odluku je doneo slovena~ki klan u predsedni{tvu Jugoslavije na ~elu sa Stanetom Dolancom kome su bili pri kloweni i Hrvati i Crnogorci i Bosanci. Oni su uradili iz straha da }e neki srpski imigrant podmetnuti bombu pod taj kov~eg i da }e Titova creva da lete du` Bulevara i Kneza Milo{a. Tito je no} pre javne sahra ne bio u kov~egu u Ku}i cve}a. Sahrawen je pre zvani~ne sahrane. Qudi su plakali nad vre}om peska. Titova sahrana je bila kopija sahrane ameri~kog predsednika Ruzvelta, jer je Broz to video kada je bio u poseti SAD. Video je ispra}aj Ruzvelta u kov~egu vozom kroz SAD i to bez obele`ja. To {to nema petokrake na grobu nema veze sa masonerijom ili sa nekim na{im pro tokolom. Tito je taj protokol ve} napisao kako `eli da izgleda sahrana.

Mene niko nije demantovao od ~lanova porodice Broz.

- Unuk Jo{ka Broz je pre nego {to je osnovao stranku bio bezna~ajna li~nost u Beogradu. Nije bio tako prisan sa svojim dedom da bi znao sve te detaqe nego je na knadno postao pametan. Ube|ivao sam ga da napi{e kwigu kad ve} toliko zna i da nam ka`e tu pravu istinu o svom dedi. Ali nije hteo.

ILEGALNA TAJNA DRU[TVA

Pri~a}u sada o ne~emu {to poseb no intrigira qude u Srbiji, a to su tajna dru{tva.

- Tajna dru{tva postoje u Srbiji i oku pqaju oko 2.000 qudi. Dele se na dve gru pe – na ozbiqne me|unarodne organizacije koje su se primile ovde (masoni, rotarijan ci, templari). To su trgovci mo}i, wihovi ~lanovi su ugledni qudi, humanitarci, uspe{ni profesionalci koji imaju neke vi{e ciqeve. Oni umesto Boga veli~aju ~oveka i qudsku kreaciju. Kako se na{e dru{tvo iskvarilo tako su se i u me|u wi hove redove uvukli qudi koji su uli~ari, koji vole da se igraju sa kriminalom. I tako je wihov ugled opao.

Isti~em da ta tajna dru{tva nisu zva ni~no tajna jer su registrovani u APR-u kao udru`ewe gra|ana.

- Ali wihov statut nala`e diskreciju u wihovim obredima, po{tovawe reda i to da samo stare{ina ima pravo da ka`e ko je templar a ko mason. Oni sami ne smeju da nastupaju i govore o tome u javnosti. Koga god da vidi{ da je iza{ao sa tom pri~om da je mason ili templar znaj da je preva rant. Ali na{i mediji vole takve. Okite se qudi sa odorama. Jedan od takvih pre varanata je mom prijatequ iz Stokholma prodao masonsku odoru, masonske poveqe i kecequ za 30.000 evra. Toliko je to u jed nom periodu bilo popularno i tra`eno.

- Za{to? Zato {to je komunisti~ki si stem od 1941. zabranio ta diskretna hu manitarna dru{tva kojima je i sam Josip Broz pripadao u Slavonskoj lo`i i kao prijateq masona Vinstona ^er~ila. Za to vreme komunisti~ka propaganda je od wih pravila antikomuniste i antisrbe, |avo le. U na{oj javnosti se stvorio utisak da su to opasni qudi", ka`e Lopu{ina.

U Srbiji danas ima ~etiri regularne velike masonske lo`e.

- Ima i pet ilegalnih masonskih lo`a. A na Internetu ih ima jo{ desetak divqih. Mnogo pojedinaca se predstavqa kao da su ~lanovi masonskih lo`a, iako to nisu. To verovawe kako masoni vladaju svetom je posledica komunisti~ke propagande.

- Iako smo mi u{li u proces tranzicije i postali demokratsko dru{tvo mi smo i daqe u glavama mali komunisti. I daqe na{i obi~ni qudi o~ekuju da im dr`ava da diplomu, da im dr`ava zaposli dete, da mu dr`ava da platu, da mu da penziju. A i do te mistifikacije dolazi zbog toga jer su Srbi mali polupismen narod koji je neko preva rio da je nebeski.

Kraqevina SHS i kraqevina Jugosla vija stvorene kao jedna zemqa za sve Srbe na Balkanu ali mi Srbi nismo uspeli da sa~uvamo tu dr`avu za svoj narod nego smo dozvolili da Hrvati i Slovenci pod uti cajem iz inostranstva razbiju tu dr`avu i

da od nas naprave jedan iseqeni~ki narod. - Devedesete dovode do raspada Titove Jugoslavije i pojave Slobodana Milo{e vi}a. Pitamo ga kako je on to video? Al banski nacionalizam su prvo podr`avali Sovjeti. Prve }elije albanskih terorista na Kosovu i Metohiji su se zvale marksi sti~ko-lewinisti~ke grupe. Sovjeti su to podr`avali da bi pretili Beogradu, Tira ni i Skopqu da }e kad tad zapaliti taj fi tiq i da KiM eksplodira. S druge strane radili su to jer su ve`bali da vide kako }e se raspasti Sovjetski savez. Oni su pred videli da }e se Jugoslavija raspasti pa su gledali kako }e to biti. Zato se SSSR raspao na relativno miran na~in, a mi smo povadili no`eve, topove i duge cevi.

SRBI VOLE VO@DA

Srbi vole cara, vole vo`da.

- Srbi ne vole kolektivna rukovod stva. Mi stvaramo zakone pa ih ru{imo. U du{i smo hajduci. E zato se Milo{evi} pojavio kao neko ko }e da nas vodi ali sa tajnom mi{qu – evo budale koju }emo da izradimo. Srbin je takav – ajde ti budi predsednik ili vo|a. I onda posle 15 go dina se okrenu protiv wega. Milo{evi} je zarad vlasti prodao la`ni srpski nacio nalizam. On nije bio nacionalista ve} ko munista. A mi smo bili licemeri, u vreme kraqa Aleksandra smo se odrekli srpske nacije i postali smo Jugosloveni.

- Dolazak Milo{evi}a smo do`iveli kao bu|ewe srpske nacionalne svesti. Milo{evi} je bio sebi~an i na kraju je stradao od onih koji su ga stvorili. On je pro{ao put od faktora mira i stabilno sti do balkanskog kasapina. U to vreme su Sovjeti bili u rukama Amerikanaca. Bo ris Jeqcin je bio pijandura sa ameri~kim viskijem.

Milo{evi} pada 5. oktobra, dolazi DOS, a tri godine potom ubijen je premi jer Zoran \in|i}. Javnost tada saznaje za Zemunski klan.

- Kao {to je Tito a potom Radmilo Bog danovi} imao @eqka Ra`natovi}a Arka na i ostale, tako je i Slobodan Milo{e vi}, pa je to na`alost nasledio i Zoran \in|i} imao prvo Legiju, pa [iptara. Svaka vlast od Broza do danas je imala svoje specijalne tajne jedinice u policiji i svoje kriminalce u funkciji te polici je zarad ostvarivawa nekih politi~kih ciqeva i zarad pravqewa crnog novca. Crni novac je potreban svakoj vlasti da mo`e uspe{no da zavr{ava neke poli ti~ke operacije.

- Mi nikada nismo imali privatnu uli~nu mafiju na srpskim prostorima, uvek je dr`ava stajala iza tog podzemqa koje je kori{}eno u razli~ite svrhe. Ako je Tito koristio podzemqe da ubija poli ti~ku emigraciju po svetu i Jugoslaviji, Milo{evi} je koristio podzemqe da pro dajom 60 kila heroina mese~no pravi no vac za svoje dve stranke. Demokrate nisu imale mo} da se sa tim izbore i onda su morali da koketiraju sa tom specijalnom jedinicom koji je vodio Milorad Ulemek Legija. I onda su stradali od we.

Li~no sam se uverio da je dr`ava po dr`avala zemunski klan.

- @ivim pored zgrade koja je napravqe na u [ilerovoj ulici za srpsku mafiju. Kada se ona gradila video sam policaj ce u uniformi kako obezbe|uju gradwu. \in|i} nije ubijen zbog Kosova ve} zbog osvete SPS-a i JUL-a jer je osu|en kao ~ovek koji je uhapsio i smenio mnoge poli ti~are, optu`ili su ga za izdaju srpstva. Nikada ne}emo znati politi~ku pozadinu ubistva \in|i}a.

uuu Prilikom sahrane druga Tita u kov~egu u Saveznoj skup{tini nije bilo wegovo telo nego vre}a puna peska

NAJLEP[A

U SRBIJI: Ivana razbija sve predrasude dok osvaja visine i srca!

Ivana Milojevi} je pilot. Ceo `ivot je te`ila ka tome da postane ono {to je radio wen otac. I, dok su ostale devoj~i ce `elele da budu stjuardese kada pora stu, ona je `elela da vozi avione. Iako `enama nije bilo dozvoqeno da rade u nacionalnoj avio-kompaniji jer je uslov za zaposlewe bio da se zavr{i vojska, Ivana je ipak uspela.

Ivana je govorila o poslu pilota i o svim izazovima sa kojima se susretala na putu da postane ovo {to je danas.

„Za mene je ovo bio logi~an sled okol nosti jer mi je otac pilot, a ja sam oduvek `elela da budem kao on. Jo{ kao dete sam govorila da }u raditi u Jat-u, kada je to bilo nemogu}e ~ak ni zamisliti. Ni kada me ni{ta nije obeshrabrilo jer sam oduvek znala da }u ostvariti svoje sno ve. Se}am se kako su mi se stariji sme jali, bilo im je simpati~no {to sve ho}u da radim kao moj tata“, po~iwe Ivana svoju pri~u.

Da se snovi ipak ostvaruju, dokazala je kada je dobila Jat-ovu stipendiju i po~ela sa obukom u Vr{cu na akademi ji. Me|utim, zbog porodi~nih okolnosti, ona se seli u London, gde zavr{ava Lon don Metropolitan University, kao i akademi ju za pilota.

„Bilo je jo{ par devojaka sa mnom na {kolovawu, ali to se tamo nekako i ne prime}uje. Normalno je. Mislim da po staje i kod nas sve vi{e popularno me|u devoj~icama. Kod nas jo{ uvek ne mo`ete da sretnete `enu od 82 godine koja iza

sebe ima fascinantnu karijeru pilota u civilnom saobra}aju, kao {to je bila moja instruktorka Anabel iz Londona. Mnogo sam nau~ila od te `ene, pamtim wene savete i po wima `ivim“, ka`e nam Ivana koja dodaje da je wena misija da motivi{e mlade qude da izaberu ovu karijeru.

Posao pilota joj svakog dana donosi uzbudqiva iskustva, a neka od wih }e pamtiti ~itavog `ivota.

„Prvi let je sigurno bio ne{to najle p{e {to sam do`ivela u `ivotu. Napokon se ostvarilo sve o ~emu sam ma{tala. Mislila sam da sawam i da }u se probu diti svakog momenta koliko je to delo valo nestvarno. Posle se ~ovek navikne kroz posao na te ose}aje lepote, letewe postaje deo rutine kada ste svaki dan za komandama. Me|utim, ja sam i daqe ro mantik za letewe, u`ivam u poslu celim svojim bi}em. Da nije tako ne bih ga ni radila. Uz ovaj posao ukoliko ga zaista voli{, ti `ivi{ ~udo jer je poseban.

Izdvoji}u let kada sam radila sa svojom dobrom drugaricom i kolegini com Vesnom Aleksi}. Skoro da nije bilo putnika koji se nije iznenadio, uglavnom pozitivno kada su videli da ih voze dve male plave devojke. Nama je to bilo sme{no i simpati~no, pa smo pravile in terne {ale na sopstveni ra~un“, pri~a nam Ivana kroz smeh.

Qudi se ~esto iznenade kada im ka`e ~ime se bavi, a `ene to do`ivqavaju kao wen li~ni uspeh.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Tokom 8 godina, koliko je u saobra}aju, Ivana je stekla dosta lepih situacija, a ove letove }e pamtiti do kraja `ivota.

„Jedan od letova koji mi je bio izuzetno drag je ispit za profesionalnu dozvolu u Londonu. Na ispitu mi je bio ~ovek koji je legenda Engleskog vazduhoplovstva, koji je leteo u Royal Air Force. Drugi omiqeni je bio moj drugi let preko okeana. Poleteli smo iz Amerike za Evropu. Kada je po~eo da pada mrak, severno su mogli da se vide oblaci koji se zovu Noctilucent clouds. Ti oblaci se nalaze u mezopauzi na{e atmos fere na 80 do 90 kilometara visine i jako se retko vi|aju. Deluju kao prava magija“, pri~a nam Ivana.

Ina~e, kao `ena pilot, susretala se s raznim predrasudama, naro~ito u Srbiji, ali, kako nam ka`e, predrasude i negativ

Nama su me|u svim tim fotografimaa zapale za oko one iz aviona u letu sa otvorenim prozorom, pa smo morali da je pitamo kako su napravqene.

„Fotke kroz prozor su foto{opira ne. One koje vidite da je iza mene grad ili nebo sa vetrom u kosi su uslikane na zemqi. Prozori se tokom leta nikada ne otvaraju, sem u vanrednim situacijama uz odre|enu proceduru sa smawenom brzinom i visinom kao i posebnom konfiguracijom aviona. [to zna~i da je ono {to ste vide li na mom profilu nau~na fantastika“, zavr{ava pri~u kroz smeh Ivana. M. T.

NA POVORKU:

Svi iz pogrebne povorke su ga pozdravqali

1. aprila 1924, ro|en je Miodrag Pe trovi} - ^kaqa, pozori{ni, filmski i TV glumac - komi~ar.

Vi{e od pola veka kasnije prepri~a va se anegdota kada je ^kaqa zajedno sa svojom porodicom "naleteo" na povorku - a qudi pali u trans.

Jednog leta, {ezdeset i neke, ^kaqa je u svom fi}i stajao u duga~koj koloni ~ekaju}i da se podigne rampa na mostu kod Stala}a. U kolima su bili on, `ena i sin. Pored wih je prolazila pogrebna

povorka. Bilo je puno qudi. Svi u crni ni. Mu{karci su nosili kov~eg prema obli`wem grobqu. Mnogi su plakali. Uo bi~ajene naricaqke – naricale.

Tada je neko iz povorke primetio ^kaqu kako sedi u fi}i. Po~eli su prvo da se sme juqe i stidqivo pokazuju prstom na wega. Onda su po~eli glasno da se smeju i prila ze. ^kaqa je otvorio prozor i ozbiqno im izjavio sau~e{}e. E, tek onda je nastalo plakawe od smeha. Cela povorka je opkoli la fi}u pa je glumac morao da iza|e.

Pozdravqao se sa svima. Qubili su ga. Hteli samo da ga dotaknu. I oni mu{ki, {to su nosili kov~eg, spustili su ga na sred puta, pa pri{li i oni. Onda se ram pa podigla. Kolona automobila krenula. Pratwa se vratila. Podigla onog mu~eni ka s pra{wavog puta. Opet se za~uo pla~ i lelek, a ^kaqa je nastavio svoj put kao da se ni{ta nije dogodilo. R. N. lll U slede}em broju: Kako se odbojka{ Vawa Grbi} suprotstavio Slobi Milo{evi}u

ne komentare nikada nije do`ivqavala kao svoj problem. Ona voli svoj posao koji radi, a to mo`emo da vidimo i na wenom Instagram profilu, na kome redovno objavquje fotografije sa letova.

nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Nedavno objavqeni rezul tati „Neplen“ (NAPLAN) te sta za australijske osnovce i sredwo{kolce pokazali su dra mati~an pad u odnosu na prethod na testirawa. Najni`e rezulta te zabele`ila su deca devetog razreda, {to je jedna od kqu~nih godina u australijskom sistemu obrazovawa. Ovako niski rezul tati testa zabele`eni su samo jo{ 2008. godine, kada je „Neplen“ i organizovan prvi put u istoriji doma}eg {kolstva. Ina~e, „Ne

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

lepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

[kolstvo u limbu

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

na na nivou ~itave zemqe. I kao rezultat brojnih lokdauna i raznih kovid mera, ve} u pr voj polovini 2022. godine kada je posledwe testirawe odr`a no, dobili smo ove rezultate koji su zaista alarmantni. Nema sumwe da oni kao takvi jesu po sledica dvogododi{wih lok dauna i nasilno forsiranih anti-socijalnih mera. Na osnovu posledwih rezultata testova, neki op{ti zakqu~ak bi bio da smo ceo proces na{eg {kolstva bukvalno vratili na nivo od pre petnaestak godina. To se poseb no mo`e dokazati na primeru Viktorije, koja je imala najvi{e kovid zatvarawa i ~iji u~enici imaju ubedqivo najlo{ije rezul tate, od svih drugih australij skih dr`ava. Tako su na primer

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Finansirawe {kolstva i obrazovawa u Australiji je odu vek bilo aktuelno tokom pre dizbornih kampawa, po~ev od lokalnih, preko dr`avnih do federalnih izbora. Svi znamo da je visina tog buxeta za obra zovawe, u dana{wem svetu ~esto presudna, ukoliko `elimo da na{i u~enici imaju boqe rezul tate tokom {kolovawa. Zato je to pitawe oduvek bilo izrazi to politi~ko i vrlo osetqivo tokom pridobijawa glasova. Jedna od bolnih istina koju je vrlo te{ko priznati, je i ta da se australijski sistem obrazo vawa ve} decenijama nalazi u nekom me|uprostoru ili edu kacijskom limbu. To me|ustawe nas zasigurno vremenom mo`e odvesti u oba smera, od kojih je

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

Sever Australije postaje kqu~no vojno sredi{te, sti`u bombarderi

Ameri~ka vojska kreira la je plan po kom }e poslati strate{ke bombardere B-52 sa nuklearnom sposobno{}u u Au straliju.

Ti avioni bi trebalo da budu raspore|eni u okviru dugo ro~nih rotacionih misija, s jed nim ciqem – da se severna te ritorija Australije pretvori u kqu~no vojno sredi{te u sukobu Va{ingtona i Pekinga, objavile su ameri~ka nacionalna televi zijska ku}a ABC wuz i Rojters.

Prema saznawima te dve me dijske ku}e, plan Pentagona je da izgradi „objekte za opera cije eskadrile“, u koje bi bili ukqu~eni i centar za odr`a vawe i dovoqno parking prosto ra za {est B-52 u vojnoj vazduho plovnoj bazi Tindal Kraqevskog australijskog vazduhoplovstva.

To pro{irewe vazdu{ne baze moglo bi da ko{ta do 100 mili ona dolara i o~ekuje se da }e biti zavr{eno krajem 2026.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

U dokumentima u koje su ABC wuz i Rojters imali uvid, navo di se da su novi objekti potreb ni kako bi se podr`ale stra te{ke operacije.

Iako za sada nema zvani~ne potvrde za ove namere Pentago na, izvor koji je odbio da bude identifikovan rekao je Rojter su u ponedeqak da je plan za us postavqawe namenskih objeka ta za bombardere zaista u toku.

Tako|e, pove}awe i „nado gradwa“ ameri~kog vojnog pri sustva u Australiji nije ogra ni~eno samo na bazu Tindal. Kako navodi Ra{a tudej, SAD trenutno grade masivno skla di{te mlaznog goriva vrednog 270 miliona dolara na perife riji Darvina, oko 200 miqa od vazdu{ne baze Tindal.

U isto vreme, zajedni~ka {pijunska baza SAD i Austra lije Pajn Gep u blizini Alis Springsa navodno prolazi kroz „veliku nadogradwu“.

U Vukovaru:

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

– Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava,

plen“ kao skra}enica od „Naci onalni program ocewivawa pi smenosti i ra~unawa“ je serija testova fokusiranih na osnov ne ve{tine koje se primewuju i ocewuju u tre}em, petom, sedmom i devetom razredu. Uvo|ewe „Neplena“ imalo je svojevreme no za ciq da u celini poboq{a sistem znawa i ocewivawa, koji je vrlo ~esto zakazivao, poseb no u mla|im uzrastima u~enika. De{avalo se pre uvo|ewa „Ne plena“ da u~enici u velikoj meri zavr{e osnovno obrazovawe, i da se zatim u drugoj polovini sredwe {kole iznenada suo~e sa znatno te`im zadacima, kojima jednostavno nisu dorasli. Zato je bilo potrebno u~enicima stavi ti do znawa, gde se nalaze kada je u pitawu wihov nivo znawa u odnosu na odre|eni uzrast. I upravo smo te 2008. godine ima li {okantne rezultate testova, koji su pokazali da je potrebno mnogo vi{e rada i razumevawa. Testovi su vremenom shvatani sve ozbiqnije i od strane u~e nika i nastavnika, tako da smo sve do 2019. godine imali jedan uzlazni trend op{tih rezultata „Neplena“.

Onda nam se dogodila 2020. takozvana pandemijska godina, kada testirawa nisu ni odr`a

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema per spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite

u~enici iz oblasti Melburna i wegove {ire okoline, imali ukupno vi{e od osam meseci „on lajn {kole“ u toku 2020. i 2021. godine. Upravo ovaj gotovo neve rovatni podatak uzeo je svoj da nak u najnovijim „Neplen“ rezul tatima. Sasvim sigurno se mo`e i re}i da na`alost ovo nije kraj, i da }e se posledice prisilnog {kolstva na daqinu ose}ati i u narednim godinama. Nije te{ko zakqu~iti da }e to tako|e ima ti i nesagledive posledice na te u~enike, i da }e ih to pratiti tokom ~itavog obrazovawa. Ovde se ponovo vra}amo na ukupni sistem politi~ke i dru{tvene odgovornosti. U prevodu, da li }emo pre ili kasnije kazniti od govorne za posledice nepotreb nih zatvarawa, koje }emo svi za jedno stoi~ki trpeti u narednom periodu. I ponovo moram da se vratim na ~uveni primer [ved ske, koja nije imala nijedan jedi ni dan onlajn nastave zbog kovid mera tokom pandemije. Jer ako su {vedska deca mogla da bezbedno poha|aju nastavu tokom pandemi je, za{to nisu mogla i australij ska? Radi se o vrlo jednostav nom i logi~nom pitawu na koje jo{ uvek nismo dobili odgovor, a trpimo i trpe}emo te{ke posle dice zbog te ~iwenice.

za `ivot – ispri~ali su

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

jedan od wih potpuno pogre{an. Posledwih nekoliko godina je na primer evidentan poku{aj da se proces prilago|avawa novom modernom na~inu obrazovawa izvede na brzinu, i bez ozbiqne analize rezultata tih novina. Jedna od takvih promena je na primer kori{}ewe tableta ume sto klasi~nih uxbenika. Li~no nemam ni{ta protiv uvo|ewa tableta ali jesam protivan pot punom izbacivawu kwiga i uxbe nika u kwi{kom formatu. Jedno je sigurno, sistem obrazovawa se mora mewati i prilago|avati novom duhu vremena, ali samo uz uva`avawe nekih osnovnih civi lizacijskih dostignu}a. Jedno od takvih dostignu}a je i pravo na puno obrazovawe svakog deteta u svakom trenutku. Jer vreme koje se potro{i na razne proma{ene obrazovne eksperimente je vrlo ~esto zauvek izgubqeno, i nena doknadivo za same u~enike. Uo stalom, ba{ kao i u ovom slu~aju eksperimentisawa za vreme ra znih pandemijskih kovid mera i restrikcija.

Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spo men-parku, uspostavqenom 1994.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

^etvrtak

ma `ivi ve}insko srpsko stanov i napornim radom poku{avaju da

skih godina i svojevrsni znak voqnim prilozima pojedinaca,

dwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

VIDE]E GA POLA SRBIJE: Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Pro{le subote odr`ana je velika godi{wa zabava crkve Sv. Knez Lazar iz Aleksandrije u sali gr~ke crkve St. Spiri don u Kingsfordu. Goste i decu folklornih grupa pozdravio je o. Miodrag Peri}. On se po sebno zahvalio gostima iz Ruti Hila i o. Aleksandru Ivanovi}u. O. Peri} je, na predlog dece i roditeqa, uru~io zahvalnicu Dijani Kuzmanovi} za wen nese bi~an rad sa decom i za pomo} na{oj crkvi.

De~iji hor ‘’Zvon~i}i’’ otpe vao je pesmu „Veseli se srpski rode“ pod dirigentskom pali com Dragane Milanovi}. Gosti u sali su pevali sa wima. Pri premni ansambl ‘’Carica Mili ca’’ izveo je vesele {opske igre u koreografiji Qiqe Nikoli}.

De~iji ansambl ‘’Frula’’ odigrao je igre iz Lepenice u koreografiji Du{ice Davido vi}. Mala i sredwa grupa cr kve Sveti Stefan iz Ruti Hila odigrala je igre iz Lepenice i Gruze u koreografiji Mirosla va Vukovi}a. De~iji ansambl ‘’Opan~i}i’’ nastupio je sa igra ma iz [umadije u koreografi ji Du{ice Davidovi} a de~iji ansambl ‘’Topola’’ sa igrama iz okoline Ni{a tako|e u koreo grafijie Du{ice Davidovi}.

Velika grupa Svetog Stefa na iz Ruti Hila odigrala je igre iz Crne Trave u koreogra fiji Miroslava Vukovi}a. I na kraju izvo|a~ki ansambl “Knez Lazar” prikazao nam je srpsko nadigravawe u koreografiji

Na

Qiqe Nikoli}. Maksim Papi} i Justinian Gaji} su na trubama odsvirali pesme: Tamo dale ko, \ur|evdan i Ni{ku bawu. Hrana je bila odli~na. Nakon zavr{etka programa gosti su igrali kolo,

i pevali do

Crkva Svetog Luke u Liverpulu SLAVA SVETI LUKA

u Posle tri godine po{asti korone vernici do~ekali ponovo vladiku SILUANA koji je slu`io Sv. Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe vi{e sve{tenika u Doma}in slave bio je Milo{ Stepi}, slede}e godine ~ast doma}ina pone}e predsednik ove crkvene zajednice Budimir Trifkovi} sa porodicom u U izuzetno prijatnoj, upravo blagodatnoj atmosferi radosti i qubavi o~inske poruke Preosve}enog vladike i prote Mili}a

Uz Bo`iju

Crkva Svetog Luke u Liverpulu proslavila je, pro{log pone deqka, svoju crkvenu slavu.

Sveta liturgija odr`ana je u novoj crkvi a potom molitva i op ho|ewe oko crkve. Iako je bio radni dan molitvi je prisustvovao veliki broj vernika.

Svetu liturgiju su slu`ili: o. Aleksandar Milutinovi}, o. Nenad \ura{inovi} i o. Sa{a Radoj~i}. O. Milutinovi} je re kao da je sre}an {to je Sveta liturgija odr`ana pro{le godine po prvi put u novom hramu iako tada nije bilo mnogo toga zavr{eno. Od tada je dosta ura|eno i postoji nada da }e se slede}e godine radovi privesti kraju i da }e Sveta liturgija biti slu`ena u novoj crkvi.

O. Milutinovi} je potom o~itao molitvu za slavu i obavio obred se~ewa slavskog kola~a. Doma}in slave bila je na{a crkva sa upravom. K. B.

Svaka je hramovna slava ve lika radost i izuzetan praznik, ali je i svaka unekoliko posebna, samo je potrebno imati o~i da se to i vidi. Lak{e je ukoliko ~ovek otvori du{u i dopusti da ono {to o~i vide ali srce ne uspeva da pravilno protuma~i postane uo ~qivo ~ak i duhovno zapu{tenima. U CO „SVETA PETKA“ u Rokbenku pro{le je nedeqe proslavqena hramovna slava na na~in da je i onima sa najte`im oklopom oko srca moralo da bude bar malo to plije nego ina~e, o iskrenim i oda nim vernicima da i ne govorimo. Po{ast korone onemogu}ila je pune tri godine susret vernika ove srp ske zajednice okupqene oko hrama posve}enog velikoj svetiteqki sa

voqenim vladikom SILUANOM, da bi sve vi{om silom propu{te no nekako spontano poku{alo da se nadoknadi. Zato je sve {to se pro{le nedeqe de{avalo u Rok benku moglo da ponese epitet po sebnog, ~ak i usvojoj uobi~ajenosti: Sveta arhijerejska Liturgija koja je uvek najneposrednija molitva Gospodu da nam se smiluje i opro sti sagre{ewa ovozemaqska kao da je delovala jo{ uverqivije, beseda Preosve}enog vladike kao da je poga|ala najtananija ose}awa vernika jo{ neposrednije, a duh sa bornosti kao da je proizvodio po zitivnu energiju nade i re{enosti da se izdr`i i „ono {to za izdr`a ti nije“, kako bi rekao Sveti vla dika NIKOLAJ u meri kakva se ne mo`e uvek unapred garantovati. Jednom re~ju, ma koliko celodnev ni praznik delovao kao blizanac nalik nebrojenim prethodno pro slavqenim hramovnim slavama,

ovaj je ipak unekoliko bio poseban i dodatno uzvi{en.

„Kako je lepo videti vas, pra voslavne Srbe, ovako sabrane u qubavi i radosti!“ – rekao je, po red ostalog, u besedi odr`anoj u hramu posve}enom Svetoj PETKI vladika SILUAN, iskoristiv{i priliku da posebno naglasi upra vo zna~aj sabornosti. Vladika je posvetio odabrane re~i `ivoj us pomeni na podvi`ni{tvo velike svetiteqke kojoj je posve}en hram u Rokbenku, podsetiv{i kako se odrekla svih udobnosti `ivota da bi se povukla u pustiwu i u samo}i pribli`ila molitvama Gospodu.

„Ovih dana svedoci smo pripre ma za praznik ve{tica i vra~eva koji je uvezen iz Amerike, a ~ijoj proslavi mi pravoslavni hri{}ani, pritom posebno nagla{avam ulogu roditeqa, moramo da pri stupimo vrlo oprezno ali i ener gi~no.“ – rekao je vladika obja

Bo`iju blagodat

sniv{i da misli na takozvanu „No} ve{tica“ koji je nesumwiv proi zvod satanisti~kih krugova mo}i i uticaja, a koji je u su{tinskoj su protnosti svemu {to hri{}anstvo predstavqa i ~emu nas Hristova vera u~i. Malo je re}i da su re~i preosve}enog vladike do~ekane sa odu{evqewem, odobravawem i blagodarno{}u, jer nema sumwe da je na najlep{i na~in opisao ras polo`ewe pravoslavnih vernika koji se i otvorenim podila`ewem ne~astivom zarad komercijalnih efekata ose}aju duhovno ne samo uvre|eni, ve} i ugro`eni.

Preosve}eni vladika SILUAN ~estitao je hramovnu slavu svim prisutnim vernicima na ~elu sa mesnim parohom, protom Mili}em Raki}em, ali nije zaboravio ista}i vizionarsku ulogu wegova oca, po~iv{eg protojereja Du{ana Raki}a koji je ovu uzornu Crkve no-{kolsku op{tinu i osnovao i posvetio joj dobar deo `ivota sve do posledweg ovozemaqskog dana.

Zahvaquju}i se episkopu na toplim re~ima koje krepe du{u i u~vr{}uju veru, vernicima je praznik ~estitao i prota Mili} Raki} podsetiv{i na duge tri go dine koliko se nije mogla odr`a

ti proslava hramovne slave zbog korona pandemije i zabrane oku pqawa ~ak i vernicima. Iz istog razloga nije ove godine odr`a no ~ak ni tradicionalno „Para}insko ve~e“, poznato i omiqeno ve} decenijamajer ukupan prihod odlazi u korist monahiwa mana stira „Svete PETKE“ na Izvoru kod Para}ina gde manastirsko sestrinstvo brine za stotiwak te{ko bolesnih devoj~ica i `ena.

U toku Svete arhijerejske Li turgije koju je slu`io Preosve}eni vladika a saslu`ivali protoje reji Borislav Petrovi}, Mom~ilo Vuk{a, Dragoqub Panteli}, mesni paroh Mili} Raki}, arhimandrit PETAR i |akon Miodrag Tomi}, vernicu su predvo|eni svojim vladikom i sve{tenicima krenu li u litiju oko hrama, a da je sve proteklo u znaku milosti Bo`ije dovoqno je napomenuti da je ophod bio pozdravqen suncem koje se po sledwih nedeqa vrlo retko javqa u Melburnu i Viktoriji. U nastavku obreda prese~en je slavski kola~ i upu}ene ~estitke doma}inu sla ve, mladom Milo{u Stepi}u koji je tri godine strpqivo ~ekao na ovu ~ast zajedno sa suprugom Sa rom i sinovima Matejom i Alek

sijem. Doma}in slave slede}e godine bi}e dugogodi{wi predsednik CO „Sveta PETKA“ Budimir Trifkovi} sa porodicom.

Posle Liturgije slavqe je na stavqeno u crkvenoj sali kada su pokazale svoje ume}e ali i ve liki trud ~lanice Kola srpskih sestara „Carica Milica“. U odsu stvu predsednice Qubinke Paji} vredne su sestre predvo|ene zamenicom predsednice Vesnom Pavlovi} ugostile brojne verni ke i goste iz drugih CO i kao i uvek pobrale izraze divqewa i zahvalnosti. Da proslava pro|e uz odgovaraju}u muzi~ku pratwu pobrinuo se popularni ^kaqa, a pred brojnom publikom do~ekali su svojih pet minuta i najmla|i ~lanovi folklorne grupe koji su izazvali nepodeqene izraze po dr{ke, pa i odu{evqewa. Najve}e je odu{evqewe ipak ostalo re zervisano za nikog drugog do vla diku SILUANA.

„Kako je lepo kad se Srbadija okupi oko ^asnog krsta! Te{ko je po koriti narod koji ima tako duboko korewe, a zavojeva~i koji poku{a vaju vekovima da nas porobe ili uni{te treba da znaju da su Srbi naopako zasa|eni, na{e je korewe na nebu!“- rekao je vladika obra}aju}i se jo{ jednom okupqenima pre odlaska, zasut pravim ovacija ma, da bi zakqu~io u svom o~inski nenametqivom, a tako ohrabruju}em tonu iskrenosti i qubavi:

„Srpski rode, uz Bo`iju pomo} bi}e sve dobro, bili smo i osta jemo za Otaxbinu i kraqa, jer ne zaboravite kako ka`u na{i stari – „bez kraqa ne vaqa“! @iveli i Bog vas blagoslovio!“

Slobodan Grba

U sredu, 26. oktobra, amba sador Srbije Rade Stefanovi} posetio je Univerzitet Mekvori gde je odr`ao predavawe o spo qnoj politici Republike Srbije master studentima me|unarod nih odnosa u praksi. Studenti su bili odu{evqeni wegovom elo kvencijom, dobrim poznavawem teorije, tradicije i prakse iz diplomatskih studija, kao i sa mim izlagawem. Najva`nija poru kama okupqenima od strane am basadora bila je da je boqe sto godina pregovarati, nego jedan dan ratovati, ako je mogu}e.

U okviru predmeta „POIR8070“ koji ove godine vode profesor Ian Tregenza i dr Nina Markovi} Kaze, Balkan i srpska diploma tija su se pomiwali u vi{e isto rijskih perioda, od Berlinskog kongresa iz 1878. godine, preko

u kojima sada `ivimo. Ambasa dor je podsetio sve prisutne da je Srbija vojno neutralna zemqa, koja potpuno podr`ava sve prin cipe me|unarodnog prava koje je u slu~aju Kosova i Metohije mno go puta poga`eno od strane veli kih i regionalnih sila. Pre samog predavawa, Amba sador Stefanovi} je imao rad ni ru~ak kojem je prisustvovao i sam vice – rektor i predsednik Univerziteta Mekvori, Pro fesor S. Brus Doton koji ga je

toplo pozvao u ponovnu posetu i zahvalio mu se na dolasku, za tim profesor Greg Dauni koji je izvr{ni direktor „Odeqewa za dru{tvene nauke“, i predava~i fakulteta Politi~kih nauka i Me|unarodnih Odnosa ukqu~uju}i profesore Iana Tregenzu, dr Sung - Jung Kima, dr Xonatana Si monsa, dr Fran~eska Stolfija i dr Ninu Markovi} Kaze. Poseb ni gosti bili su istra`iva~i iz Srbije, dr Mi{a \urkovi} i dr Jovica Pavlovi} koji sara|uju sa profesorom Sa{om Pavkovi}em u domenu politi~ke teorije i problematike secesije. Oni su odr`ali serijal predavawa u Sidneju, i svojim prisustvom pru`ili doprinos izgradwi bli`ih odnosa izme|u nau~nika Srbije i Australije.

Zavr{na ambasadorska re~ bila je da su iskrenost, pragma ti~nost i me|usobno poverewe najva`nije osobine u pregova rawu i diplomatiji. Nadamo se da }e za vreme wegovog mandata biti izgra|eno jo{ vi{e mostova i konkretne saradwe srpskih i australijskih institucija, kako u nau~nom domenu tako i u svim drugim granama bilateralnih odnosa. Kad voqa za saradwom postoji, sve trenutne prepreke se mogu prevazi}i prakti~nim pristupom i otvorenim umom radi me|usobne dobrobiti.

Prizor koji mi je pokvario utisak o Srbiji

Stranci koji iz belog sve ta do|u u na{e krajeve obi~no vide ono to mi zapravo ne vidi mo – jer smo se navikli. I zato je uvek zanimqivo saznati {ta im to privu~e pa`wu, {ta ih prijatno iznenadi, a {ta mo`da razo~ara.

Jedan od wih je Tajron Ko ker iz Australije koji je izveo ne{to zaista nesvakida{we. On je krajem ovog leta za 45 dana pre{ao neverovatnih 3.500 ki lometara – na biciklu. Tajron za Novu pri~a {ta mu je na tom putu bilo najte`e, kako se snalazio, kako je nalazio sme{taj, kao i koliko je novca potro{io.

GRAD DUHOVA U GR^KOJ

Za po~etak ka`e da je puto vawe po~eo u Novom Sadu, na stavio ga preko Pe~uja u Ma|ar skoj, Osijeka u Hvatskoj, Br~kog u Bosni i Hercegovini, pa onda preko Srbije daqe do Bugarske i Rumunije i Crnog Mora, sve do Soluna i Leptokarije u Gr~koj Gr~ke i nazad do Srbije preko Severne Makedonije.

„Dnevno sam prelazio od 20 do 150 kilometara. Pritom, za tih 45 dana samo jedan dan je pa dala ki{a, kad sam bio u Hrvat skoj. Ali zato sam u Rumuniji i Bugarskoj nai{ao na divqe pse lutalice. Dosta su me jurili, pa je dobro {to sam sa sobom imao biber sprej. Uvek je dobro nosi ti ga sa sobom, to sam odli~no shvatio“, pri~a Tajron.

On izdvaja i par situacija

koje su ga prili~no iznenadile na ovom dugom putu.

„Kad sam u{ao u Gr~ku, posmi slio sam da ulazim u grad du hova. Sve radwe su bile zatvo rene, na ulici nije bilo `ive du{e. Tek kasnije sam saznao da Grci odmaraju od 14 do 17 sati i da se tek posle toga `ivot vra}a u normalu.“

Pri~a i kako je usput sreo mnogo finih qudi koji su mu do sta pomogli, ali da su mu najpri jatniji bili u ju`noj Bugarskoj,

isto~noj Gr~koj i Srbiji.

„U`ivao sam u vo`wi kroz mala sela. Ina~e vi{e volim da vozim ve}im putevima, ali nema ni~eg lep{eg od vo`we kroz ne taknutu prirodu bez gu`ve. U Gr~koj su putevi ubedqivo najbo qi za bicikl.“

DEPONIJE U SRBIJI

Izdvaja i ono {to mu je naj vi{e privuklo pa`wu.

„Od prirodnih lepota naj vi{e me je odu{evila reka Arda na gr~ko-turskoj grani ci kod sela Kastanies. U woj sam plivao satima sasvim sam, nikog nigde okolo nije bilo. Odu{evila me je i ju`na Srbija,

ali u Srbiji ima mnogo divqih deponija. \ubre mo`ete da vi dite usput prili~no ~esto i to mnogo kvari utisak o zemqi, po sebno jer je priroda tako lepa. Ali ako je za utehu, |ubreta mnogo ima i po Bugarskoj….“, ka`e Tajron.

Ka`e i da je na svom pute{e stviju do`iveo i neke neprijat nosti.

„Video sam kakvh sve hotela ima, pritom noge su mi se raspa le od vo`we, a onda se raspao i bicikl – doslovno. U Severnoj Makedoniji sam potcenio jedan uspon, guma mi se pocepala, a onda se i lanac zapetqao. Tre balo mi je sat vremena da se

vratim na put, a nestalo mi je vode, bilo je jako vru}e i bio sam sasvim iscrpqen. Kad sam stigao u grad Negotino, seo sam na ve~eru i pivo – nikad nije imalo boqi ukus.“

Tajron pri~a i svoja iskustva sa srpske granice.

„Na granici izme|u Sever ne Makedonije i Srbije je bila ogromna gu`va, kilometrima duga. Ja sam pro{ao bajsom sve do prelaza. Bilo mi je malo krivo zbog qudi koji su ~ekali u kolima, ali stvarno nisam mo gao da stojim u mestu na vru}ini ko zna koliko kad ve} mogu sve da ih zaobi|em.“

NAJVI[E NOVCA

OTI[LO NA SME[TAJ

A kako je nalazio sme{taj?

„Planirao sam dan unapred gde }u sutradan i}i i onda bih bukirao hotel ili privatni sme{taj. To je va`ilo za grado ve, a za mawa mesta sme{taj sam lako nalazio na licu mesta kad u|em u selo.“

Otkriva i koliko je sveuku pno potro{io novca.

„Otprilike izme|u 3.000 i 4.000 evra. Najskupqe me je iza{ao sme{taj od svega. Ipak, ponovio sve opet i ve} plani ram slede}e putovawe. Krenu}u ba{ iz Srbije, i to ka Holan diji, isto na bajsu. Samo {to }u ovog puta poneti – {ator za spavawe.“

Prvog svetskog rata do kosovske krize (koja i daqe traje) i srp skog naroda na Kosovu i Metohiji koji nastavqa da pati. Studenti

su `eleli da nau~e vi{e o Srbi ji u kontekstu mawih sila pred velikim centrima svetske mo}i, posebno u kriznim vremenima

"Boqe je sto godina pregovarati, nego jedan dan ratovati", poruka je ambasadora Srbije Radeta Stefanovi}a studentima diplomatije na Univerzitetu Mekvori u Sidneju

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

KATAR

lll Sme{ten u Arapskom zalivu, Ka tar deli kopnenu granicu sa Kraqevi nom Saudijskom Arabijom na jugozapadu, dok je ostatkom svoje teritorije okru`en Arabijskim morem. Globalni indeks mira rangira ovu zemqu kao jednu od 30 najmi roqubivijih na svetu.

lll Najraniji dokazi o naseqavawu ovog dela sveta poti~u iz 4. vek p.n.e., na osnovu natpisa na stenama, rezbarijama u kamenu i vrhovima kremenih kopaqa, dok ime Catharraprvi spomiwe Plinije Sta riji sredinom 1. veka n.e..

lll Katar je doma}in Svetskog prven stva u fudbalu 2022. godine, i za tu pri liku je izgradio devet ekolo{kih stadio na od kojih }e neki mo}i da prime 80.000 qudi.

lll Svetski poznati arhitekta Jo Ming Pei dizajnirao je Muzej islamske umetnosti u Dohi, sa veli~anstvenom ge ometrijskom arhitekturom. Otvoren je 2008. godine i predstavqa spoj islamskih i modernih arhitektonskih stilova.

lll Iako je Katar sme{ten u pustiwi, u ima raznovrsnu floru i faunu. Jedan od primera je Qubi~asto ostrvo, sme{teno na 40 km od Dohe u blizini grada Al Khor. Pored toga {to ima oblik ribe, pro{a rano je sa nekoliko kre~wa~kih stena i {umom mangrova u kojoj se mogu na}i razne vrste riba, {koqki, kao i ptica - ukqu~u ju}i ru`i~aste flamingose koji prolaze ovuda tokom sezonske migracije.

lll Arapski je nacionalni jezik, ali zbog velike iseqeni~ke populacije koja ovde `ivi engleski, urdu, francuski, malajalam i tagalog su tako|e u {irokoj upotrebi.

lll Souk Vakif predstavqa jedan od naj`ivqih dru{tvenih `ari{ta ove zemqe. To je tradicionalni kulturni bazar, u kome se nalaze razne prodavni ce sa tradicionalnim proizvodima, kao i nizom restorana u kojima se poslu`u ju razli~iti specijaliteti iz jemenske, iranske, ira~ke, tajlandske, malezijske i indijske kuhiwe.

lll Katar je druga najravnija zemqa na svetu, sa najvi{om ta~kom koja le`i na samo 103 metara nadmorske visine. Samo su Maldivi ravniji, sa najvi{om ta~kom od 1,82 metara.

lll Khor Al Adaid ili Unutra{we more, je podru~je koje je 2007. godine pro gla{eno rezervatom prirode i jedno je od retkih mesta na svetu gde se more susre}e sa pustiwom. U stvari, Katar poku{ava da ovu oblast smesti na Uneskovu listu svetske ba{tine.

lll U Kataru trenutno `ivi samo 15 posto lokalnog stanovni{tva, dok osta tak ~ine stranci koji su ovde do{li zbog lepog vremena i poreskih olak{ica.

lll Nacionalna `ivotiwa ove dr`a ve je oriks antilopa, koja je sredinom pro{log veka spa~ena zahvaquju}i rezer vatima i zoolo{kim vrtovima.

lll Izvla~ewe bisera je nekada pred stavqalo osnov ekonomije ove zemqe, ipak sve se promenilo 1920-ih kada je Japan preplavio tr`i{te kultivisanim biserima. Katar se tada okrenuo se ka nafti, izbu{iv{i svoju prvu bu{otinu 1939. godine, a sirovu naftu je izvezao 1949. godine.

lll Katar je i jedna odnajbogatijih ze maqa na svetu. Prema procenama Me|una rodnog monetarnog fonda za 2020. godinu, bruto doma}i proizvod Katara po glavi stanovnika iznosi neverovatnih 138.910 dolara, {to ga stavqa daleko ispred luksembur{kih 112.045 dolara. Tako|e ne iznena|uje i ~iwenica da veliki deo

PUTOPIS

Pre nafte izvozili su bisere i druge

~iwenica o doma}inu Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine

ovog bogatstva poti~e od nafte i prirod nog gasa, koji ~ine vi{e od 60 procenata BDP-a.

lll Kada je zastava ove dr`ave u pi tawu - devet nazubqenih ivica ozna~ava Katar kao devetog ~lana "pomirenih Emi rata". Boja, koja je definisana kao Panto ne 1955 C, i nosi ime Katar kestewasta, jedinstvena je i po tome jer joj je {irina dvostruko ve}e od visine.

lll Od zavr{etka katarsko-bahre inskog rata 1868. godine, ovom zemqom vlada ku}a Tani. Sada{wi emir je Tamim bin Hamad Al Tani, koji vlada zemqom od 2013. godine.

lll Iako su centri za obrazovawe postojali i pre XX veka, prva formalna {kola u Dohi osnovana je 1949. godine pod imenom Islah al-Mohamadi. Imala je jed nog nastavnika i 50 u~enika, ali su se ove brojke brzo uve}ale.

lll Katar je stekao nezavisnost od Velike Britanije 1971.

lll Katar je u TOP 3 dr`ave po rezer vama prirodnog gasa, a tako|e je i glavni izvoznik nafte u svetu.

lll Tokom svog postojawa Katar je bio pod kontrolom dr`ava poput Bahreina, Velike Britanije, Osmanskog carstva i Portugalije.

lll U letwoj sezoni temperatura u Kataru mo`e dosti}i +50 S.

lll Nacionalna valuta u zemqi je ka tarski rijal.

lll U Kataru ne postoji nijedna stal na reka, osim privremenih potoka koji se napune nakon jakih ki{a.

lll Zanimqiva ~iwenica je da je gotovo celo podru~je Katara zauzeto pu stiwom. Postoji nedostatak slatkovod nih tijela, zbog ~ega Katarci moraju desa linizirati morsku vodu.

lll U zemqi deluje apsolutna mo narhija, gde je sva vlast koncentrisana u rukama emira. Vredi napomenuti da su mo}i emira ograni~ene {erijatskim zako nom.

lll U Kataru su zabrawene bilo ka kve politi~ke snage, sindikati ili sku povi.

lll 99% gra|ana Katara su gradski stanovnici. [tavi{e, 9 od 10 Kataraca `ivi u glavnom gradu dr`ave - Dohi.

lll Da li ste znali da nijedan stra nac ne mo`e dobiti katarsko dr`avqan stvo?

lll Sva hrana u Katar uvozi se iz dru gih zemaqa.

lll Alkoholna pi}a su zabrawena u Kataru.

lll ^ista voda za pi}e u zemqi je sku pqa od koka-kole.

Jedan od velelepnih stadiona koji o~ekuje navija~e i fudbalere iz celog sveta

Proslava Svete Petke u Srpskom penzionerskom Klub Ficroj

U petak, 28. oktobra 2022.„Srpski penzionerski klub Ficroj“ je proslavio svoj slavu - Svetu Petku. Ovo je naj ve}i doga|aj u klupskom kalendaru i ponovo je sala bila ispuwena do posledweg mesta.

Gosti su u`ivali u prelepom doma}em ru~ku koji je pripremila predsednica kluba Ru`ica Zdravkovi} i wen tim. Pored Danke \ori}, Ru`ica se posebno zahvaqu je Nadi i Lazi na pomo}i u pripremi i servirawu ru~ka. Omiqeni muzi~ari kluba Dobrica i Dragan~e zabavqa li su goste prelepim zvucima srpskih narodnih pjesama i kola koji su digli na noge i mlade i stare. Doma}ica ovogodi{we slave bila je Branka Zdravkovi}, dok se za narednu godinu prihvatila Slobodanka Dana Stojanovi}. Ovogodi{wa proslava je bilaposebna zahvaquju}i prisustvu po~asnih gostiju koji su prvi put posetili klub. Jedan je bio nacionalni lider stranke Zelenapartija, ~asni poslanik Adam Bent, koji je sa osmehom tre}i s’ leva na grupnoj fotografiji. Druga je bila odbornica naseqa Jara, Gabrijele de Vietri koja je na slici sa predsedni com kluba Ru`icom Zdravkovi}. Odbornica de Vietri je kandidat politi~ke stranke Zelenapartija za mesto Ri~monda na predstoje}im izborima u Viktoriji koji se odr`avaju u subotu, 26.novembra 2022.

@elim stranci Zelena partija i odbornici de Vietri sve najboqe na predstoje}im izborima jer su oni, kao i

Adam, veliki prijateqi srpske zajednice i Fudbalskog kluba Ficroj Srbija i neka se ovo nastavi jo{ dugo.

Za kraj, ako `elite da u`ivate u ukusnom doma}em ru~ku i `ivoj srpskoj muzici, slobodno do|ite i posetite Srpski penzionerski klub Ficroj. Ru~ak se slu`i svakog petka od 12:30 posle podne na drugom spratu, adresa je 182-186 Ulica Svetog \or|a u Severnom Ficroju. R. ].

Australijske trupe poma`u u obuci ukrajinskih snaga

Australija je obe}ala du goro~nu podr{ku Ukrajini u wenoj borbi protiv ruske invazije.

Grupa od do 70 pri padnika australijskih odbrambenih snaga pri dru`i}e se multinaci onalnoj obuci koju pred vode Britanci poznatoj kao Operacija INTE FLEKS u naredna dva me seca, ali ne}e delovati unutar Ukrajine.

Australija }e tako|e po slati dodatnih 30 oklopnih vozila Bu{master ukrajinskim snagama. Imaju inovativni pod u obliku slova V dizajniran da {iri udar eksplozije efikasnije od konvenci onalnog ravnog poda.

Australija je tako|e poslala projekti le i humanitarnu pomo} Ukrajini.

Ministar odbrane Ri~ard Marles re kao je da je Kanbera posve}ena ukrajin skim ratnim naporima.

"Svesni smo da Ukrajinu sada treba dugoro~no podr`ati ako `elimo da sta vimo Ukrajinu u poziciju u kojoj mo`e da re{i ovaj sukob pod sopstvenim uslovi ma", rekao je on. "Tako da - ova tran{a je veoma fokusirana na to, kako u smislu da budemo sigurni da poma`emo u inicijati vi koju predvodi Ujediweno Kraqevstvo u pogledu obuke, tako i da pro{irimo li niju Bu{mastera koju }emo pru`iti Ukra jini".

Ukra jinski mi nistar spoqnih poslova Dmitro Kule ba zahvalio je Australiji na pomo}i na dru{tvenim mre`ama.

"Uvek }emo pamtiti podr{ku Austra lije", tvitovao je on.

Savezni buxet Australije obe}ao je Ukrajini vi{e od 129 miliona dolara.

Australija je uvela sankcije stotinama ruskih politi~ara, ukqu~uju}i predsed nika Vladimira Putina, vojne komandan te i poslovne qude.

Od februara, Australija je izdala vize za skoro 9.000 ukrajinskih izbeglica.

Ako se izuzme NATO, Australija daje najve}i doprinos u ratnim naporima Ki jeva.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvali tetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Medicinske sestre u jednoj australijskoj bolnici su posla le telo mu{karca u mrtva~nicu i one se sada nalaze pod policij skom istragom.

Jedna bolnica u Australiji se nalazi pod policijskom istragom nakon incidenta koji se dogodio u mrtva~nici. Medicinske se stre su poslale telo mu{karca u mrtva~nicu da bi doktor otkrio da je taj mu{karac zapravo `iv, pi{e "Independent".

Kevin Rid (55) je pacijent pa lijativnog zbriwavawa (odnosi se na zbriwavawe pacijenata obolelih od te{kih, hroni~nih oboqewa) i on je navodno pre minuo 5. septembra. Lekari su detaqnom istragom utvrdili da je on mogao da umre 6. septembra. Svi su shvatili da je do{lo do

fatalne gre{ke kada je telo sti glo u mrtva~nicu i kada je dok tor otkop~ao crnu torbu za telo. Prona{ao je sve`u krv na ode}i i video je da su Kevinove o~i

[ta je palijativno zbriwavawe?

Palijativno zbriwavawe je pristup koji poboq{ava kvalitet `ivota obolelih i wihovih porodica, suo~avaju}i se sa proble mom a koji prate bolesti koje direktno ugro`avaju `ivot pacijen ta kroz spre~avawe i ubla`avawe patwi putem rane identifi kacije i besprekorne procene i le~ewa bola i drugih problema: fizi~kih, psihosocijalnih i duhovnih. Kona~no zna~ewe jo{ uvek se razvija, jer palijativno zbriwavawe poku{ava da ubla`i patwu povezanu sa bole{}u, a ne iskqu~ivo terminalnu bolest. Ciq pallijativnog zbriwavawe je poboq{awe kvaliteta `ivota, kako za pacijenta, tako i za ~lanove porodice.

{irom otvorene.

Medicinske sestre u Op{toj bolnici Rokingem su mislile da je Kevin umro i obavestile su o tome wegovu porodicu. De`urni lekar nije stigao da ode i po tvrdi smrt, a medicinske sestre su svakako ve} obavestile poro dicu navodno preminulog. Nakon progla{ewa smrti Kevina Rida, organizacija za donaciju organa je zamolila da dobije wegove organe.

Doktor je primerio sve`u krv i otvorene o~i, a onda je Kevin pomerio i svoje ekstremitete. Hitno su preduzete mere pomo}i Kevinu. Izvr{ni direktor Op{te bolnice Rokingem Pol Folden je objasnio da su ~lanovi porodice do{li u bolnicu na kon primqenog obave{tewa da je Kevin umro. Navodno su ~ak i proveli nekoliko trenutaka kraj wegovog kreveta pre nego {to je preba~en u mrtva~nicu.

Nije utvr|eno {ta se ta~no dogodilo da bi medicinske se stre proglasile Kevina mrtvim. Obave{tena je policija kao i nadle`ni sud zapadne Austra lije koji su pokrenuli detaqnu istragu. Prema re~ima Pola Foldena, ne istra`uje se navod na smrt pacijenta ve} "protokol nakon smrti pacijenta".

Otrov australijske hobotnice mogao bi da bude kqu~an u borbi protiv melanoma

Autohtona vrsta australijske hobotnice mogla bi da bude kqu~ u borbi protiv jednog od najte`ih oblika melanoma, ustanovili su australijski istra`iva~i.

Me|unarodnom studijom otkriveni su rani dokazi o tome da je diwewe iz otrova hobotnice kaurne (Octopus kaurna), mo`e znatno da uspori razvoj karcinoma.

Istra`iva~i su otkrili i da bi taj otrov mogao da pomogne u borbi protiv otpornosti na lekove kod pacijenata sa melanomom s mutiranim BRAF-om, koji ~ini otprilike polovinu svih slu~ajeva melanoma.

Uz stru~no vo|stvo nau~nika Marije Ikonomopulou, testirana su svojstva niza sintetski reprodukovanih jediwewa otrova u borbi protiv tumora.

„Prou~avali smo jediwewa otrova dobijena od raznih morskih `ivotiwa, pa smo ustanovili da se peptid australijske hobotnice kaurne isticao sposobno{}u da sigurno i efikasno ciqa na }elije melanoma mutirane genom BRAF u pretklini~kim modelima“, rekla je, dodaju}i da se ona i kolega nadaju da }e pru`iti osnov za visoko ciqano i mawe toksi~no le~ewe karcinoma.

Ona je tako|e rekla da je „jo{ rano za vi{e informacija, ali ova kva otkri}a daju nam nadu da bi ovaj peptid hobotnice mogao da se razvije u ciqani tretman protiv karcinoma koji se mo`e sigurno i efikasno primeniti ~ak i u vrlo visokim dozama“.

Stru~waci bi `eleli da istra`e da li jediwewe hobotnice ka urne ima potencijal kada su u pitawu ostali karcinomi s mutiranim genom BRAF, ukqu~uju}i kancer prostate, debelog creva i karcinom plu}a.

MRTVIM, POSLAT U MRTVA^NICU I ONDA [OK!

Policija na nogama, porodica se ve} oprostila - prona|ena sve`a krv!

Sin Neboj{e Dugali}a ostvario veliki uspeh i osvojio 33.000 evra

Mladi pijanista Bogdan Dugali} osvojio je drugo mesto na presti`nom me|unarodnom pijanisti~kom takmi~ewu "Maj Lind" u Helsinkiju.

Pobednik takmi~ewa bio je Pjotr Pavlak, koji je nagra|en nov~anom nagradom od 30.000 evra, dru

goplasiranom Bogdanu dodeqen je nov~ani iznos od 25.000 evra.

Dugali} je dobio i specijalnu nagradu za kamer nu muziku u iznosu od 8.000 evra.

„Ono {to se dogodilo u protekle dve nedeqe je pravo ~udo! ^ast je dobiti dve nagrade na ta kmi~ewu ‘Maj Lind’. Biti u mogu}nosti da sviram u svim krugovima izvode}i kamernu muziku, uz ne verovatan orkestar, i koncert u Helsin{kom mu zi~kom centru s finskim radijom i izvanrednom dirigentkiwom Anom Marijom Helsing ono je {to zaista nazivam blagoslovom“, napisao je Bogdan Dugali} na svom Instagram profilu.

Radost nije skrivao ni otac mladog pijaniste, glumac Neboj{a Dugali}.

„Samo da podelimo radost! Dve nagrade na me|u narodnom takmi~ewu ‘Maj Lind’ u Helsinkiju, Fin ska. Nagrada za najboqe izvo|ewe kamernog dela i drugo mesto u finalu“, napisao je glumac.

Dramski umetnik Neboj{a Dugali} i wegova su pruga Dragana tokom dve decenije braka dobili su petoro dece: Janu, Vidana, Bogdana, Kalinu i Ili nu. M. T.

Sin otkrio: U kakvom su odnosu Lazar i Danica nakon razvoda

Prvi put nakon {to su se rastali, nekada{wi bra~ni par Ristovski na{ao se u istom projektu.

Publika }e uskoro mo}i da u`iva u prvoj sezoni nove serije "Tunel", inspirisanoj istinitim doga|ajima i situacijama u kojima se nalaze pripadnici policijskih i antiteroristi~kih jedinica, kao i wi hova pregovara~ka odeqewa.

Re`iju serije potpisuje Petar Ristov ski, ina~e sin nekada{weg para Lazara i Dani ce Ristovski, a zanimqivo je to {to oboje igraju u ovom ostvarewu. To je ujedno wihova prva saradwa nakon razvoda, budu}i da su se po~etkom godine ra stali nakon vi{e od ~etiri decenije qubavi.

Mnogi su se zato pitali kako }e biv{i su pru`nici funkcionisati i da li je na setu bilo mirno, a wihov sin Petar nagla{ava da sve pro ti~e u savr{enom redu.

- Wih dvoje nisu imali zajedni~kih scena, tako da se nisu ni sreli na snimawu. @ive jedan ci vilizovan `ivot, bez obzira na taj razvod. Sve funkcioni{e normalno, kao i pre. Brat i ja smo ve} odrasli, tako da tu nema nikakvih problemanaglasio je Petar Ristovski za Kurir.

Lazar Ristovski je, pored toga {to igra glavnu ulogu u seriji "Tunel" istovremeno i producent se rije, a Petar isti~e da su se rasprave na snimawi ma uglavnom odvijale izme|u wih dvojice.

- Lazar i ja kad radimo smo u ratu, a ~im se uga se kamere smo u qubavi. Uvek su tu pitawa "Za{to to mora ovako? [ta sad ne vaqa?". Kako je stariji

tawi je sa `ivcima i onda ne mo`e puno puta da po navqa, ali {ta da radim, mene to ne zanima. Ina~e sam takav kad radim, a wega to posebno nervira, jer je to takva situacija u kojoj ne mo`e da ode, ve} mora da ostane u prostoriji - iskren je rediteq.

Ipak, s majkom ima znatno lak{u saradwu.

- Danica jo{ uvek ima `ivaca. Kao i svaka maj ka, za svoje dete bi sve u~inila. Sa wom je lak{e raditi i iskreno mislim da je to obostrano - ka`e Petar.

Podsetimo, javnost je saznala za razvod Ri stovskih kada je Lazar u jednom intervjuu po~etkom godine ispri~ao da je do{ao kraj wegovom braku s Danicom i ocenio ovu odluku kao zdravu i po{tenu.

- Svakako je zdravije i po{tenije {to smo se odlu~ili na ovakav korak. Mi smo se u posledwe vreme gledali o~ima koje su izgubile `ar, zanos i qubav koja nas je grejala vi{e od ~etrdeset godina - rekao je glumac. S. G.

NIJE GOVORILA O TOME

Lepa zaradila 20.000 evra

Kada je u{la u rijaliti, peva~ica je izlazila bogatija za par hiqada evra. Ona o cifri koju dobija u po~etku nije htela da otkrije, ali je ovaj put rekla: - Pitaju me qudi {to ulazim tamo. Pa sigurno da }u da u|em za 20.000 evra za mesec dana, svako bi u{ao da je na mom mestu. Samo {to wima ne}e da pla te toliko. Meni je sve uvek bilo uredno pla}eno. Ovi anonimni mo`da imaju problema sa ugovorom, ali afirmisani i priznati peva~i nikada nemaju problem da sklope dogovor i naplate lepo svoje u~e{}e u rijalitiju - izjavila je pe va~ica.

Lepa Luki} je posle du`eg perioda odlu~ila da napusti Srbiju i ode u Kanadu da bi uspela da dobije penziju kou uje zaradila tamo na nastupima.

- Eto, kona~no sam uspela da odlu~im i otputujem sada dok jo{ nema karantina i tih gluposti tamo, zbog ~ega do sada nisam ni putovala. Kako stvari stoje i kako najavquju, opet }e od jeseni da nas zatvaraju pa sam po`urila, da se do tada vratim u Srbijurekla je Lepa.

QUBA ALI^I]O PARAMA I ESTRADI: "Mogao sam da kupim celu zgradu"

Peva~ narodne muzike Quba Ali~i} (66) ka`e da je svojevremeno od zarade i bak{i{a na tezgama mogao da kupi celu zgradu, ali da je bilo situacija kad se ku}i sa veseqa vra}ao bez dinara.

Quba je ispri~ao da boqe peva od svakog sa estrade, a da, pored toga, ni kad nije bio halapqiv kad je novac u pitawu poput ve}ine kolega.

- Najvi{e sujete uvek je bilo u na{em poslu i halapqivosti, nemojte da vas bilo ko od peva~a la`e. Moje kole ge misle samo na novac, retki su oni koji ovaj posao rade iz qubavi i zado voqstva. To je najvi{e ona starija garda, moje generacije peva~a. Nikad nisam ni kretao da pevam da bih se obogatio, ve} zato {to sam imao talenat. Imao sam bak{i{e kojima sam mogao da kupim zgradu, a de{avalo se da ne uzmem ni dinar. Tu vrstu sujete ne smete da imate ako se bavite ovim poslom - pri~a Quba Ali~i}:

Ali~i} se osvrnuo i na pri~e o kocki, pa tvrdi da jeste oku{ao sre}u, ali da nikad nije ostavqao bogatstvo u kockarnicama niti mu je to porok.

- Nikad nisam bio kockar, ali jesam oku{ao sre}u u tim vodama. ^itao sam naslove da sam pukao milione, pa vaqda bi me neko slikao u kockarnicama da toliko idem tamo. Nisam poro~an, uvek sam pametno ulagao - ka`e Quba.

Ali~i} ka`e da se sklawao i od drugih poroka tokom `ivota, te i da mu je krivo {to su se neke kolege poput pokojnog Sinana Saki}a ili Xeja Ramadanovskog odale opijatima.

- Sinan i Xej su sami sebe uni{tili drogom, ko im je kriv {to su voleli poroke. Ja sam toga imao ispred sebe mnogo puta, pa nisam probao. Hteo sam normalan `ivot, a oni samo droga i droga! Wih vi{e nema, a i kad su imali {anse da se izvuku i po~nu normal no da `ive, bez poroka, nisu ih iskoristili. Nastavqali su po starom. Pa ja ne bih mogao jednu pesmu da otpevam kad bih se tako zapustio! [teta je kad ~ovek ne}e samom sebi da pomogne. Droga je zlo, to ne treba nikome - istakao je on.

100 godina pre Vuka Karaxi}a napisana je prva zbirka srpskih narodnih pesama

Procewuje se da je

oko 1720. godine. "Erlangenski rukopis", velika pesma rica srpskohrvatskih narodnih pesama, sto godina je starija od zbirki koje je sa kupio Vuk Stefanovi} Karaxi}. Slu~ajno je otkriven u biblioteci nema~kog grada Erlangena 1913. godine, a prvi koji je pro u~io bio je profesor Gerhard Gezeman. Srpska kraqevska akademija nauka u Beogradu je 1925. godine uprili~ila prvo izdawe "Erlangenskog rukopisa" na na{im prostorima, a pored Gerharda Ga zemana, u pripremi izdawa i prou~avawu pesama u~estvovali su srpski filolog Qubomir Stojanovi} i geograf Jovan Cviji}.

Procewuje se da je "Erlangengski ru kopis" napisan oko 1720. godine. To ga ne ~ini ne samo najve}im i najstarijim od svih do sada poznatih zapisa srp skohrvatskih narodnih pesama, ve} se i razlikuje od dosada{wih po mnogim zna~ajnim osobinama.

Elijas fon [tajnmajer, poznati germa nista, u skoro praznoj fioci kancelarij skog stola bibliotekara Erlangenske uni verzitetske biblioteke, na{ao je jedan stari rukopis kome nije znao ni poreklo,

Volela je pruge i vozove. Odlazi la je na `elezni~ku stanicu, sedela na klupi i satima posmatrala {ta se de{ava.

Peron prvi, peron drugi… „Voz ula zi na peron…‚ U`ivala je slu{aju}i dok je odzvawao glas sa razglasa. U`urbani putnici, qudi koji ih do~ekuju i ispra}aju. Prepune torbe, koje se ~esto vuku po pra{wavim kamen~i}ima. Galama, vika, neko nekog doziva, podse}a, upo zorava, savetuje, zagrqaji, poqupci, suze, ra{irene ruke, osmesi, radost…

niti kojim je jezikom napisan. [tajnmajer je upitao bibliotekara na koji na~in je ru kopis dospeo kod wega, a on mu je odgovo rio da ga je Biblioteka dobila oko 1870. godine od nepoznatog darodavca.

Erlangenska biblioteka je tada posla la rukopis dr`avnoj biblioteci u Minhe nu i zamolila ih da ga podrobnije prou~e. Erik Berneker, tamo{wi profesor sla vistike, utvrdio je da rukopis sadr`i zbirku starijih srpskohrvatskih narod nih pesama, me|u kojima ima i nekoliko umetni~kih.

Rukopis je pisan na kvalitetnoj harti ji, broji 1010 strana i sadr`i 217 pesa ma. Nekoliko pesama je u duhu dubrova~ke qubavne lirike, dok su sve osale pesme narodne lirske i epske pesme. Na prvoj strani rukopisa se nalaze rasko{nim } irili~nim slovima ispisani inicijali sakupqa~a narodnih pesama, oko kojih se viju lozice karakteristi~ne za bujni, nemirni barok, sa talasastim, harmo ni~nim crtama. Ovakvi ukrasi su bili prava retkost za XVIII vek u kom je ruko pis nastao.

Postavqaju se brojna pitawa u vezi sa misterioznim "Erlangenskim rukopisom". Godinu u kojoj je rukopis nastao je te{ko utvrditi. Te{ko, ali je ipak mogu}e. Ono {to }e ostati ve~ita dilema jeste ko je

AGI]:

Pruga

sakupio narodne pesme iz "Erlangenskog rukopisa".

Gerhard Gazeman tvrdi da pisar Er langenskog rukopisa nije Srbin, ni Hrvat, pa ~ak i da nije ni slovenskog porekla. Kako navodi Gazeman, pisar veoma slabo poznaje ortografiju i gramatiku srpskog jezika i pritom ~ini gre{ke kakve nijedan Srbin ne bi na~inio.

Wegova pretostavka je da je u pitawu bio Nemac iz uprave austrijske Vojne granice, obrazovan ~ovek umetni~kog duha, zainteresovan za narodnu umet nost svojih grani~ara. Daqe ga misli navode da se pisar vratio u svoju domo vinu, ju`nu Nema~ku, odakle je rukopis dospeo do Erlangena.

Sve juna~ke, epske pesme koje se nalaze u "Erlangenskom rukopisu" napisane su u karakteristi~nom desetercu. Glavni juna ci tih pesama su naj~e{}e hajduci i usko ci, zatim neizostavni Marko Kraqevi}, vile, stari srpski kraqevi i vitezovi.

Kao prva me|u pesmama u "Erlangen skom rukopisu" prilo`ena je "Hasanagi nica", balada zbog koje je ~uveni nema~ki kwi`evnik Johan Volfgang Gete nau~io srpski jezik. Nailazimo i na "Juna{tvo Mandu{i}a Vuka", o kom je tako|e pevao Petar II Petrovi} Wego{ u svom "Gor skom vijencu". Slavni srpski slikar,

Pavle Paja Jovanovi}, naslikao je jednu od svojih najpoznatijih slika prema moti vima narodne pesme "Marko Kraqevi} i vila", koja je zauzela svoje mesto i u "Er langenskom rukopisu". R. N.

Na jednom peronu lokomotiva pri sti`e. Obo`avala je taj miris. Dugo bi ga udisala otvorenih usta. Osmeh nije skidala sa lica dok je sve to posmatra la i `ivo u~estvovala u svemu, mirno sede}i na svojoj klupi.

Vi{e ne odlazi na `elezni~ku stani cu. A ni vozovi vi{e ne voze. Ipak, pru ga je i daqe tu. Pru`ila se u beskrajnu daqinu, kao da zove. Niko se ne odaziva. Ostali su samo weni pragovi, da je ~uvaju. Mo`da }e ih ponovo nekada neko pre}i.

Milo{ Obili}, Marko Кraqevi} i vila Raviojla

~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

Fidel Kastro je ^ea u {umi proglasio Komandanteom, ravnom sebi

Nas sedamnaestorica po {li smo po veoma slaboj me se~ini; napredovawe je bilo veoma naporno.

U pono} smo opet stali da se odmorimo jer je bilo beskorisno da napredujemo daqe.

^ileanski radio preneo je cenzurisanu vest u kojoj se ka`e da ima 1.800 vojni ka koji nas tra`e, navode}i da se oblast u kojoj smo se sklonili nalazi izme|u reka Asero i Oro. Ta vest je, izgle da, pu{tena u etar da bi nas prevarili.

Nakon {to je ovo zapisao u dnevnik, izme|u u~estalih napada astme koji su ga i te no}i u`asno gu{ili, osetio je veliki umor. Poku{ao je da zadr`i dah, ali mu ni ve`be disawa vi{e nisu pomagale. Ti{tao ga je pritisak u gru dima, mra~io mu misli, kao da mu je neko stavio kamen na plu}a i seo na wega.

Inhalator mu je uni{ten tokom borbi, pa mu je preosta la jo{ samo jedna injekcija epinefrina koji su zvani~no povukli iz upotrebe, mada ga je on i daqe koristio. Uste zao se ceo dan da je upotrebi. Mu~ila ga je zebwa da su ku rira, koji mu je uvek donosio nove koli~ine kortikostero ida, uhapsili ili ubili.

Pet dana je pro{lo, a od wega ni traga ni glasa. Dok su ostali gerilci spavali, premoreni od dugog mar{a i tanke ve~ere, ustao je sa suve zemqe i te{kim korakom se udaqio od grupe. No} je je dino vreme kada je mogao da bude sam sa sobom.

Nacionalna garda boli vijskih renxera bila im je za petama, dok se manevarski prostor za skrivawe svakog dana sve vi{e su`avao usled sve u~estalijih ameri~kih napada iz vazduha.

Put se pru`ao ka Rio Grandeu i delti reke Waka uasu. Strahovao je da bi opet mogli da upadnu u klopku, kao pre mesec dana kada je

na reci ubijeno devet gerila ca. Kroz Jaguej su ve} jednom pro{li, a prevrtqvi seqaci ni tada nisu bili odu{evqe ni wihovim prisustvom, na ro~ito otkako su iz aviona bacali letke sa wegovim skiciranim portretom. Na viknut na ovakve situacije, naslu}ivao je da sutra{wi dan mo`e biti presudan za nastavak gerile.

Straha nije bilo, samo re{enosti.

[uma mu je bila u krvi. Ta izme{tenost zapatila se u wegovom telu i umu, toliko je

PRVE ^EOVE GODINE

U argentinskom gra du Rozario 14. juna 1928. ro|en je Ernesto Gevara de la Serna. Oktobra 1930. do`ivqava prvi napad astme. Septembra 1933. na predlog lekara, porodica Gevara se iz Buenos Ajresa seli u Alta Grasiju jer je tamo{wa klima vi{e odgovarala obolelom Ernestu. No vembra 1944. Vojna komi sija progla{ava ga nes posobnim za vojsku zbog hroni~ne alergijske as tme. Jula 1945. sa {kol skim drugom Albertom Granadom kre}e na svoje prvo putovawe Argenti nom. Marta 1947. povra tak porodice Gevara u Buenos Ajres u kome Er nesto godinu dana kasnije upisuje studije medicine.

godina proveo u woj da je ose}ao da ga je sasvim promeni la. U wemu se stvorilo ne{to {umsko i primordijalno, plemensko i sama~ko. Ne{to {to je ~oveka i civilizaciju vra}alo na po~etak, u iskon.

Sve va`no u wegovom `ivotu dogodilo se upravo tu, u {umi.

Prva misao o svetu i {ta je to svet.

Prvo putovawe motoci klom po Argentini sa {kol skim drugom Albertom Gra nadom.

Prvi dodir s leprozni ma u Peruu, nakon koga je od lu~io da `ivot posveti bor bi za slobodu.

Aleidu, najve}u qubav i suprugu, upoznao je u kuban skim {umama Sijera Maestre.

Vest o ro|ewu prvog sina Kamila do~ekala ga je tokom narodnih `etvi {e}erne tr ske u kubanskoj pokrajini Pi nar del Rio, na koje je odla zio vikendima da svesrdno podupre industrijsku refor mu ~iji je bio idejni tvorac.

Fidel ga je u {umi progla sio Komandanteom, ravnom sebi.

U {umi je saznao sve tajne lekarskog zanata na na~in na koji ne bi nikad mogao da je radio u nekoj od gradskih bolnica.

Iz {ume je krenuo u oslo ba|awe Kube i u ofanzivu na Santa Klaru, posledwe Ba tistino utvr|ewe.

Iz {ume je do{ao, i ako je mogao da bira, neka u {umi

do~eka i svoj posledwi tre nutak.

[uma je bila svuda oko wega. Pun mesec kao ogroman lampion svetleo je u mraku. Proveo je dosta ovakvih no}i, ni sam nije znao koliko, ali izvesno je da je mnogo vi{e spavao pod otvorenim nebom nego kod ku}e.

Aleida mu je ~esto bila u mislima. Pitao se da li joj je magnetofonska traka, na ko joj je snimao pesme Pabla Ne rude koje joj je ~itao, stigla u Havanu. Zami{qao je kako ih slu{a dok le`i na wihovoj stolici za quqawe dok ga wene mekane ruke ~e{kaju po kosi.

Bio je mislima u svom domu, pokazuju}i deci kako se rasklapa foto-aparat, obja{wavaju}i {ta je to ka mera opskura, uz obe}awe da }e zajedno razviti film u mra~noj komori. Kratak ~as fotografije prekinula je Aleida, pozivaju}i ih na ru~ak. Osmehnuo se na tu po misao... i u svoj dnevnik, uz isprekidane napada ka{qa, zapisao:

Ja sam me{avina pusto lova i bur`uja, s ogromnom qubavqu prema domu, ali i ~e`wom da ostvarim ono {to `elim. Dok sam boravio u svojoj birokratskoj {piqi, sawao sam o tome da uradim ovo {to sam po~eo, a sada sawam o Aleidi i deci koja nezaustavqivo rastu.

Kakvu li ~udnu predstavu moraju imati o meni i koliko }e im samo biti te{ko da me jednog dana vole kao oca, a ne kao neko daleko obo`avano ~udovi{te koje vole samo iz ose}awa du`nosti. Porodi ca je `ivela u wemu, iako su bili razdvojeni planinama i {umama. [to je vi{e mislio na wih, to je odlu~nije `eleo da ide napred.

lll U slede}em broju: Dezerterstvo je najgori

DOGODILO

DANA[WI DAN

novembar

1839. - Britanske frega te su kod Kantona potopile nekoliko kineskih xunki. Time je po~eo Prvi opijum ski rat protiv Kine, koji je zavr{en potpisivawem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepo voqnim uslovima za Kinu.

1852. - Ro|en je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Mei|i. Tokom vladavine (do 1912) potpuno je li{io vlasti {ogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalisti~ku dr`avu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883. - Ugu{ena je Timo~ka buna koja je po~e la u Zaje~arskom okrugu mesec dana ranije zbog odluke vlasti o oduzimawu oru`ja, dotad po verenog svim vojnim obveznicima. Me|u vo|a ma, koji su uhap{eni i streqani, bilo je ista knutih ~lanova Radikalne stranke. Neki od wih, kao Nikola Pa{i}, uspeli su da pobegnu van zemqe, a stranka je pretrpela te{ku krizu.

1903. - Panama je, uz podr{ku SAD koje su poslale u panamske vode krstaricu "Ne{vil", proglasila nezavisnost od Kolumbije.

1918. - Predstavnici au strougarske vojske potpisali su u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, {to je bio posledwi dr`avni akt 700-godi{we Habsbur{ke mo narhije.

1954. - Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis, naj~uveniji predstavnik fovi sti~kog pravca i jedan od najzna~ajnijih fran cuskih i evropskih slikara 20. veka.

1956. - Velika Britanija i Francuska pri hvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u podru~je Sueckog kanala budu posla te mirovne snage UN.

1957. - SSSR je lansirao prvi satelit sa `ivim bi}em "Sputwik 2" u kojem je bio pas Lajka.

1970. - Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aqende postao je predsednik ^ilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisfe ri izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u dr`avnom udaru generala Augusta Pi no~ea.

1991. - Hrvatske paravojne formacije pro terale su stanovni{tvo i razorile 18 srpskih sela na podru~ju zapadne Slavonije.

1992. - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton je na izborima za predsednika SAD po bedio republikanca Xorxa Bu{a, dotada{weg {efa dr`ave.

2005. - Umrla je En Burda osniva~ izdava~ke ku}e "Burda-Moden" i jedna od najuspe{nijih poslovnih `ena u Nema~koj.

2009. - Umro je {panski pisac, sociolog i esejista Fransisko Ajala dobitnik svih {pan skih nagrada za kwi`evnost.

2015. - U svetu se svakih 10 minuta rodi dete bez dr`avqanstva, a taj problem je do datno pogor{an sukobom u Siriji koji je do veo do najte`e migrantske krize u Evropi od 1945. godine, saop{tile su Ujediwene nacije koje imaju plan da do 2024. godine ukinu sta tus apatrida.

Priåa svih

Za ^e Gevaru otaxbina je bila cela Latinska Amerika

Supruga Teslinog prijateqa slala mu je pisma i `ivela u i{åekivawu, a umrla sa wegovim imenom na usnama

“Ne znam za{to sam toliko tu`na, no ose}am se kao da mi je sve u `ivotu pro maklo. Mo`da sam isuvi{e usamqena i samo mi je potrebno dru{tvo. Mislim da bih bila sre}nija kada bih znala ne{to o Vama. O Vama, koji niste svesni ni~eg dru gog osim rada i koji nemate qudskih potre ba” pisala je Tesli Katarina Xonson Nikola Tesla, iako re{en da `ivi asketskim `ivotom, bez qubavi i voqene `ene pored sebe, nije boja`qivo be`ao od `ena. Naprotiv, veoma je voleo dru{tvo lepih i umnih dama, dopisivao se sa mno gima, slao im fotografije s posvetama, ra sko{ne bukete cve}a i bombowere.

Naro~ito su tri `ene nastojale da pri vuku wegovu pa`wu: Flora Dox, Katarina Mot i Katarina Xonson.Flora Dox je bila milionerka i iz ~istog snobizma `elela je da zadobije Teslu. Katarina Mot se sa Teslom najvi{e slagala i razumela u vezi sa religioznim ose}awima koje su zajedno delili. Me|utim, Tesla je ostao dosledan svojim principima sama~kog `ivota.

Samo je Katarina Xonson ostala ve~no obuzeta Teslom. Iako udata za Teslinog prijateqa, posledwe misli uputila je upravo svojoj neostvarenoj qubavi, Nikoli Tesli. O wenoj qubavi svedo~e mnogobroj na pisma, wena ali i Teslina.

PISMA I NEUZVRA]ENA QUBAV

Katarina Xonson bila je `ena koja je Teslu najvi{e volela. @ena puna `ivota i op~iwenosti, sa mnogo duha, vrlo umna i lepa. Bila je `ena Teslinog bliskog pri

jateqa R. U. Xonsona (ili kako se sam pot pisivao – alijas Luka Filipov). Odli~no ga je poznavala, wegovu }ud, sve wegove ne voqe, strahove, navike, vrline i mane. U `eqi da mu pomogne i da ga {to vi{e upo zna i shvati, divila se otmeno{}u wegovog duha i stvarala~kim zanosom, ali i `ele la da ga jednom za svagda istrgne iz wegove samo}e i unese toplinu u wegov `ivot.

Trudila se da ne bude nametqiva i pi sala mu ~esto. Wena pisma puna su fino}e, tananih `enskih ose}awa qubavi i prijateqstva. Tesla kao da ni{ta nije video i shvatao. Odgovarao bi joj prija teqski i uzdr`ano.

U jednom pismu koje mu Katarina {aqe, dok je wen mu` bio ambasador u Rimu, po verila mu je ovo:

“Evo nas u Beogradu… Do{li smo iz

Rima sa gospodinom Vesni}em koji je u posledwe vreme tamo predstavnik Srbi je… Koliko li su Vam u{i gorele, jer smo pri~ali o Vama, pa o rimu, pa o Vama, o Ame rici, o Vama, o Srbiji, o Vama, o nauci, o Vama i o Vama, o Vama i Vama. Bojim se da sam ja najvi{e pri~ala o Vama…

Ne znam za{to sam toliko tu`na, no ose}am se kao da mi je sve u `ivotu pro maklo. Mo`da sam isuvi{e usamqena i samo mi je potrebno dru{tvo. Mislim da bih bila sre}nija kada bih znala ne{to o Vama. O Vama, koji niste svesni ni~eg dru gog osim rada i koji nemate qudskih potre ba. To nije ono {to sam htela da ka`em, ali takva sam. Va{a odana K. X. P. S. Da li se se}ate zlatnog dolara koji ste razmenili Vi i Robert. Nosim ga ovog leta kao tali sman za sve vas.

Do|ite, makar samo za trenutak… Ni sam Vas videla vekovima i vekovima, mada sam stalno na Va{oj putawi. Ostala sam kod ku}e pro{le subote i celu nedequ, jer sam zbog ovog ili onog razloga o~ekivala da }ete do}i… Umorna sam od i{~ekivawa odgovora.”

A na kraju jednog pisma, uvre|ena {to je Tesla ignori{e i ne dolazi, zavr{ava sa vidnim ose}ajem gor~ine i prekora:

“Vama niko nije potreban , tako nequd skom stvorewu kao {to ste Vi. Kako je ~udno {to mi ne mo`emo bez Vas.”

GODINE I[^EKIVAWA

I tako je Katarina Xonson decenijama `ivela u i{~ekivawu nekog znaka sa Te sline strane, gore}i od qubavi. A `ivot je odmicao…

Tesla se sve vi{e povla~io u sebe, pre stao je da se susre}e sa Xonsonovima, kao i sa mnogim drugim qudima. Katarina Xon son umrla je 1924. godine.

^ak nekoliko godina nakon wene smrti, stari Xonson pisao je Tesli:

“U ovoj no}i pre 12 godina preminula je moja draga supruga koja Te je ne`no volela. Jedna od posledwih stvari koje mi je re kla bila je: Dru`i se sa Teslom i pazi na wega…”

Tesla mu na ovo nije odgovorio. Bilo mu je ve} osamdeset godina i vi{e nije `eleo da mewa svoj samotni~ki na~in `ivota, u hotelskoj sobi, gde mu je qubav prema golubovima zamewivala vezu sa svim qudima. M. T.

Na dana{wi dan ro|en je Kara|or|e

Rodona~elnik dinastije Ka ra|or|evi}, \or|e Petrovi} Ka ra|or|e ro|en je 3. novembra (po julijanskom kalendaru) 1752. u selu Vi{evcu, u Lepeni~kom sre zu. Za vreme Otomanske okupaci je Srbije i Balkana. U to vreme, Srbi su ~e{}e koristili prezi mena nastala kao “o~evska”, nego porodi~na prezimena. Roditeqi \or|a Petrovi}a bili su Petar i Marica @ivkovi}. \or|e Petro vi} o`enio se 1786. godine Jele nom Jovanovi} iz Maslo{eva. Iz tog braka rodilo se sedmoro dece — }erke Sava, Sara, Poleksija i Stamenka, i sinovi Sima (umro po ro|ewu), Aleksa (umro u 29. godi ni u Ki{iwevu, Rusija) i Aleksan dar.

Ubrzo po zasnivawu porodice Kara|or|e je pre{ao u Srem, gde je kao dobrovoqac u~estvovao u austrijsko-turskom ratu 1787— 1791, pod komandom Radi~a Pe trovi}a. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medaqu i podo ficirski ~in.

Po povratku u Srbiju, Ka ra|or|e odlazi u hajduke, u ~ete Lazara Dobri}a i Stanoja Gla va{a, a zatim i sam postaje vo|a ustanika. Uspostavqawe ogra ni~ene samouprave u Beograd skom pa{aluku omogu}ava Ka ra|or|u da se vrati zemqoradwi i trgovini i uredi svoje imawe u {umadijskoj varo{ici Topola.

Relativni mir u Srbiji pre staje 1801. godine, zavo|ewem jani~arske strahovlade. Srpski narod dospeva u najte`e stawe ropstva, poni`ewa i patwe, ne zapam}enih od pada pod Turke. Jani~arski teror kulminira pokoqem najuglednijih Srba — se~om knezova.

Kao odgovor na pokoq i do ga|aje koji su mu prethodili, pre`ivele srpske vo|e sastale su se na narodnom zboru u Ora{cu, na Sretewe 14. februara 1804. godine. Okupqeni pobuwenici izabrali su Kara|or|a Petrovi} a za vo|u ustanka protiv dahija. Od tog dana wegov `ivot posta je neraskidivo vezan za sudbinu

Prvog srpskog ustanka. On postaje sredi{na li~nost i pokreta~ka snaga svenarodnog pokreta za nacionalno oslobo|ewe. On je vrhovni predvoditeq, Gospodar i Vo`d srpski, dr`avotvorac, vojskovo|a i diplomata.

Posle pogubqewa dahija, usta nici se suprotstavqaju sultano voj vojsci. Usledile su srpske po bede u bitkama na Ivankovcu 1805, Mi{aru i Deligradu 1806. Krajem 1806. godine ustanici osloba|aju Beograd, a 1807. godine u Srbiji vi{e nije bilo turskih utvr|ewa. Ove pobede su se dogodile pred sam po~etak Rusko-turskog rata krajem 1806, prisilile su Turke na pregovore. “I~kovim mirom”,

Srbija je trebalo da postane va zalna turska kne`evina, ali su Kara|or|eve ambicije bile puna nezavisnost i oslobo|ewe svih Srba pod turskom vla{}u. Posle sklapawa saveza sa Rusijom u prole}e 1807, rat protiv Turske se nastavio. Oslobo|ena je ju`na Srbija, a srpska vojska prodrla je u oblast Ra{ke i uspostavila vezu sa Crnom Gorom. Posle po raza na ^egru, Srbi su se povukli na Moravu, nastavqaju}i borbe u Timo~koj krajini i Podriwu.

Uporedo sa osloba|em te ritorija, stvarana je srpska dr`avna uprava i u~vr{}ivan polo`aj Vo`da. Osnovani su Pra viteqstvuju{~i Sovjet, sudovi, po{te, regularna vojska, Veli ka {kola u Beogradu i osnovne {kole po svim ve}im mestima u Srbiji.

Kara|or|evi zakoni i ustav ne reforme daju Srbiji karakter pravne dr`ave. Krajem 1808, on je progla{en za naslednog srpskog vo`da, a Ustavnom reformom iz 1811, u~vrstio je svoj polo`aj vo|e ustanika i dr`ave.

Mir nije trajao dugo. Zbog Na poleonovog pohoda, Rusija pot pisuje mir sa Turskom 1812. i ostavqa Srbiju da se sama suo~i sa neuporedivo brojnijom i boqe opremqenom turskom vojskom. Po sle neprihvatawa Bukure{tan skog mira i propalih pregovora,

Turci pokre}u veliku ofanzivu 1813. godine. Dugogodi{we rato vawe oslabilo je srpsku vojsku, i Prvi srpski ustanak u krvi je ugu{en.

Kara|or|e je sa porodicom i najistaknutijim vojvodama pre{ao u Austriju, a potom u Besa rabiju (Rusija). Posle neuspelog poku{aja da da ubedi ruskog Cara da u|e u rat protiv Turske, Ka ra|or|e stupa u kontakt sa gr~kom organizacijom “Heterija”, ~iji je ciq bio zajedni~ki ustanak Grka, Srba i Bugara i stvarawe velike balkanske dr`ave. Sa namerom da pokrene zajedni~ku borbu, Ka ra|or|e tajno prelazi u Srbiju. Po nalogu turskog vezira i Kne za Milo{a, Kara|or|e je ubijen u Radovawskom Lugu kod Smede reva, u no}i izme|u 24. i 25. jula 1817. godine. Wegovo telo po~iva u mauzoleju crkve Svetog \or|a na Oplencu, zadu`bini Kraqa Petra I.

Kara|or|eva popularnost prerasla je vremenom u legendu i izvan granica ustani~ke Srbije. Hri{}ani su u wemu videli bo`i jeg izaslanika, Srbi iz Austrije smatrali su ga svojim carem koji }e ih izbaviti iz ruku tu|inaca, a crnogorski mitropolit nazvao ga je ujediniteqem srpskog naroda. I za savremenu generaciju Srba Kara|or|e je sinonim narodnog vo|e, idol i inspiracija. R. N.

[AJKA^A SE NIJE SKIDALA NI PRED KIM SEM NA JEDNOM MESTU!

Bila je uz Srbina u ratu i u miru, evo kako je postala srpski simbol

Od svog nastanka, {ajka~a je bila verni pratilac onih koji su na prvoj linij branili zemqu i narod. Pored toga {to je pre poznata kao srpska nacionalna kapa i sastavni deo narodne no{we, {ajka~a u na{em narodu ima duboku istorijsku i ratni~ku simboliku.

Sa wom na glavi, srpski vojnik je pro{ao kroz dva srp sko-turska rata (1876-1878),

ra|or|evi}a, srpska vojska me|u prvima u Evropi uvodi uniformu sivo-maslinaste boje, koja }e u budu}nosti (p)ostati glavna aso cijacija na {ajka~u.

Pod takvom kapom, srpska vojska je u Balkanskim ratovima (1912-1913) osvetila Kosovo i upisala veli~anstvene pobede na Kumanovu i Bregalnici. Samo godinu dana kasnije, {ajka~a je na srpskoj glavi izdr`ala naj

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Va{a potpuna posve}enost odre|e noj temi mo`e vas ko{tati ukoliko dozvolite da vam promaknu va`ni detaqi vezani za posao koji svakodnevno obavqate. QUBAV: Emotivni odnosi postaju sve problemati~niji. Voqena osoba je pod tenzijom, a mogu}a je i dodatna neprijatnost uko liko po~nete s pravdawem. U fazi ste verbalnog nerazumevawa. ZDRAVQE: Proverite krvnu sliku.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Postoji mogu}nost da ono na ~emu ste toliko radili, propadne, a paralelno s tim iskr sne potpuno novi posao koji vam donosi mnogo ve}i boqitak od o~ekivanog. QUBAV: Optere}eni ste qubavnim `ivotom. Voqena osoba ne uspeva da isprati haoti~an tempo u koji ste u posledwe vreme upali. Mogu}i su nesporazumi, re{ite ih na vreme. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: U dobroj ste formi, ali preterani optimizam preti da iskrivi realnu sliku o mogu}nostima koje su pred vama. QUBAV: Vreme je da se preispitate kojim putem je najboqe da krenete. Voqena osoba pokazuje znake da se sprema prome na. Sve {to se bude odigravalo izme|u vas, mala je uvertira za ono {to dolazi. Promene ne moraju biti neprijatne. ZDRAVQE: Problemi s o~ima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Nerviraju vas neke osobe, a prisiqeni ste da ih slu{ate. Profesionalnost ne priznaje takvo pona{awe, pa }ete biti primorani da istr pite. QUBAV: Pa`wa je usmerena na situaciju koja se odvija u krugu va{e porodice. Mogu}e su i neke prisilne promene na koje }ete vi, hteli to ili ne, morati da reagujete. Skloni ste preuveli~avawu problema. ZDRAVQE: Problemi s probavom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Pred vama je izazovan period jer }ete biti u prilici da jednim potezom razre{ite nedo umice mnogim qudima. QUBAV: Te`ite slobodi, me|utim, boqe je da se suzdr`ite jer nije povoqan period za promene. Dobronamerno i sa strpqewem pristupite partneru, jedino }ete na taj na~in izbe}i tranzite koji najavquju mogu}nost malih neprijatnosti. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Pote{ko}e sa pretpostavqenim licima manifestova}e se prvenstveno kroz pritisak da posao mora biti zavr{en pre roka. QUBAV: Ukoliko svoju nervozu i napetost bude te emitovali na partnera postoji velika {ansa da krizu koja mo`e biti kratkotrajna produbite. Ukoliko se odva`ite na iskren razgovor, vrati}ete optimizam.ZDRAVQE: Prehlada.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Previ{e ste uspavani. Nedeqa je sa vr{ena da sebi date malo odu{ka, pobegnete s po sla i provedete sate u dru{tvu prijateqa koji vas ni~im ne optere}uju. QUBAV: Prepu{tate se ilu zijama. Pogre{no tuma~ite qubaznost jedne osobe koja vam blagonaklonim pona{awem {aqe signal da vas po{tuje, a vi verujete da su u pitawu qubav ni signali. ZDRAVQE: Problemi s probavom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Ne krivite druge {to je sve na vama, sami ste sve preuzeli na sebe, pa je sad vreme da u tome i istrajete. Ne prihvatajte sve {to se nudi jer niste svemogu}i. QUBAV: Privla~e vas pla tonski odnosi s suprotnim polom. Ipak, boqe je da se suzdr`ite jer nije povoqan period za bilo kakve zakulisne radwe jer }ete biti razotkrive ni. ZDRAVQE: Sklonost infekcijama.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako se zaletite u velike akcije. Ne pro dubqujte neprijateqstva sa qudima od kojih za visite. Ovo nije vreme za re{avawe bilo kakvih zavrzlama. QUBAV: Niste dovoqno uporni. Kada nai|ete na prvi otpor, vi stvari proglasite ne va`nim kako biste prikrili nesigurnost. Preis pitajte sebe. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Sti`u naizgled pozitivne vesti veza ne za posao. Informacija sti`e od osobe s kojom ste poslovno povezani. Budite na oprezu jer mo`e te biti izlo`eni manipulaciji. QUBAV: Primo rani ste da sate provedete u krugu qudi koji vam ne ukazuju po{tovawe koje mislite da zaslu`ujete. Na sve to, partner vas pritiska, pa va{e nezado voqstvo mo`e eskalirati. ZDRAVQE: Alergije.

srpsko-bugarski rat (1885), Bal kanske ratove (1912-1913) i Prvi svetski rat (1914-1918). Nosio ju je po snegu, ki{i, suncu, u svim vremenskim uslovima. U zavi snosti od godi{weg doba, mewao je vrstu uniforme i obu}u, ali kapu nikada. [ajka~a je u svim vremenskim, ratnim i mirnodop skim uslovima krasila wegovu glavu.

Nakon toliko slavnih stra nica savremene istorije koje je {ajka~a ispisala, logi~no se name}e pitawe, kako je ova kapa postala deo srpske vojni~ke uni forme?

Knez Milan Obrenovi} ostao je upam}en kao jedan od najve}ih reformatora srpske vojske. Po red kadrovskih reformi, i vi zuelni aspekt vojske je pretrpeo velike promene. Wegovom ured bom iz 1870. godine, srpskoj uni formi (vojni~koj i `andarmerij skoj) pridodata je tzv. {ajka{ka kapa (slu`beni naziv), koja }e vremenom ste}i popularnost pod skra}enim nazivom - {ajka~a. Ona je bila suro-plave boje, na mewena redovima i podofici rima.

Ustaqeno je i verovawe da je {ajka~a dobila naziv po ru skom nazivu za galeba (~ajka), jer izgledom podse}a na galeba u letu. Nakon dinastijske pro mene u Srbiji, mewa se i izgled vojske. Uredbom vrhovnog koman danta kraqa Petra Prvog Ka

te`u buru u dotada{woj istori ji Srbije i ~ove~anstva - Prvi svetski rat. U planetarnom su kobu, {ajka~a je odnela pobedu nad trojnim neprijateqem, ispi sav{i najsjanije stranice vojne istorije na Ceru, Kolubari, Kaj mak~alanu i Dobrom poqu.

U posleratnom periodu no sili su je mnogi srpski doma}ini, kao svedo~anstvo u~e{}a u oslobodila~kim ratovima (19121918), a vojska novoformirane Kraqevine Srba, Hrvata i Slo venaca ju je zadr`ala kao sastav ni deo uniforme.

Po slomu dr`ave po~etkom Drugog svetskog rata, {ajka~a je bila prisutna i u partizanskom i u ~etni~kom pokretu. Razli kovala se jedino po simbolima. Posledwa zvani~na upotreba ove kape u vojnim okvirima za bele`ena je formirawem Vojske Republike Srpske 1992. tokom gra|anskog rata u Bosni i Herce govini. Weni regruti nosili su {ajka~u na ceremoniji polagawa zakletve.

Po zavr{etku rata 1995. go dine, regruti su na sve~anim ceremonijama {ajka~u zamenili beretkom, nose}i je sve do ra sformirawa VRS 2006. godine. Ono {to je glavno obele`je {aj ka~e kroz istoriju, jeste ~iweni ca da se ni pred kim nije skida la, ni pred kraqem. Osim u jednoj situaciji - u crkvi, pred Bogom. R. N.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ne igrajte na kartu sre}e, oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti, rad i odricawe, jedino }ete na taj na~in ostvariti zadovoqavaju}i uspeh. QUBAV: Ti{ti vas situacija u okviru poro dice, bilo da se radi o va{oj familiji ili va{eg partnera. Po`rtvovanost jeste ne{to {to se od vas o~ekuje, ali, ovog puta niste sigurni da li je va{ anga`man neophodan. ZDRAVQE: Migrena.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Okru`uju vas qudi koji vam uporno go vore {ta i kako treba da radite. Ne li~i na vas da mislite tu|om glavom, na vreme se distancirajte. QUBAV: U vama ozbiqno raste tenzija jer se suo~a vate s izazovima koje morate da re{ite. Odli~no funkcioni{ete kada ste pod pritiskom, ali, onog ~asa kada stvari dovedete do kraja, sledi vam ose tan pad raspolo`ewa. ZDRAVQE: Nesanica.

Da postoji qubav toliko sna`na i velika izme|u supru`nika koju ni smrt ne mo`e prekinuti, potvr dio je bra~ni par Joksi} iz gorwomilanova~kog sela Dowa Vrbava. Wihova qubavna pri~a za `ivo ta bila je bajkovita, ali sada }e ostati zapisana u ve~nosti jer ni smrt nije mogla da ih rastavi. Wih dvoje se nikada nisu razdvajali, pa su i na onaj svet oti{li zajedno. On je preminuo dva sata posle pono}i, a ona slede}eg jutra.

“Iako je Marija bila starija, Bogoqub je prvi po klekao pod teretom godina, a nedugo za wim u po stequ pala je i ona. Tada su se ~ak i u bolesni~koj posteqi dr`ali za ruke, gledali se, pri~ali jedno drugom. Zatim su jedno drugo mazili po licu i ruka ma. Uvek je pitao za wu “jel `iva moja cura”. Kada su morali biti hospitalizovani, oboje smo ih vozili na jutarwi ili ve~erwi poqubac, nisu mogli jedno bez drugog”, izjavila je wihova snaha Qiqana Mi lovanovi}.

Marija, koja je bila Nemica i Bogoqub su se upo znali u Nema~koj, u Vis Badenu i tamo je krenula wihova qubavna pri~a. Od trenutka kad su se sreli vi{e se nisu razdvajali. Nisu imali decu i sve te godine jedno drugom su bili sve. Svi su ih znali samo kao par, jer nigde ih niste mogli videti odvojeno.

“Ujak je `eleo da `ivi da ne bi ostala Marija sama, a ona da Bogoqub tako|e ne bi bio sam. Imam utisak da su na taj na~in jedno drugom produ`avali `ivot, nisu hteli da se rastanu na ovom svetu”, ista kla je snaha Qiqana.

Bogoqub je oti{ao prvi, da kao pravi xentlmen uz dubok naklon i rukoqub pru`i sigurnost i do~e ka Mariju kad bude do{la na onaj svet. M. T.

Nakon sticawa penzije odlu~ili su da starost pro`ive u [umadiji, u Bogoqubovom rodnom selu Dowa Vrbava. Wihova qubav svih tih decenija bila je isto jaka, uprkos poznim godinama voleli su se kao i prvog dana. Jedno drugom su bili zapravo mo tiv za `ivot.

Osam upozorewa da {titna `lezda ne funkcioni{e kako treba

[titna `lezda, leptirova `lezda na vratu, proizvodi hor mone koji su kqu~ni za metabo lizam i mo`danu aktivnost, pa neuravnote`ena funkcija {tit ne `lezde mo`e izazvati brojne zdravstvene probleme.

Slede}ih osam simptoma su uobi~ajeni znaci da {titna `lezda proizvodi previ{e ili premalo hormona.

1. Promene u spavawu Nesanica mo`e biti znak da {titna `lezda proizvodi pre vi{e hormona (hipertireoza). S druge strane, poja~an umor i sklonost ka spavawu (ose}ate umor i posle punog sna, ili vam se pospano tokom dana) ukazuje na hipotireozu, odnosno stawe u

Doma}a kujna

kome {titna `lezda ne proizvo di dovoqno hormona.

2. Neobja{wiva anksioznost i mentalni umor

Ako se ose}ate nervozno i ne uravnote`eno bez nekog posebnog razloga, mo`da imate preaktiv nu {titnu `lezdu koja ~ak mo`e izazvati napade panike.

A zbog nedovoqnog rada {tit ne `lezde mo`e se pojaviti ose}aj mentalne „zamagqenosti“, depresije, zaboravnosti i po te{ko}a sa koncentracijom.

3. Promene u varewu

Zatvor mo`e biti znak da {titna `lezda nije dovoqno aktivna. Prekomerna aktivnost {titne `lezde ima suprotan efekat, pa simptom hipertireo

ze mo`e biti pove}ana osetqi vost creva i ~esta stolica.

4. Gubitak kose

Prore|ena kosa, a posebno obrve mogu biti znak bolesti {titne `lezde. I nedovoqno aktivna i preaktivna {titna `lezda ometa ciklus rasta dla ke, {to mo`e oslabiti i pove}ati opadawe.

5. Prekomerno znojewe

Ose}aj vru}ine i obilno zno jewe, ~ak i u situacijama bez stresa ili napora, mogu biti znaci hiperaktivnog herpesa. Hipertireoza ubrzava metaboli zam, pa se telo „pregreva“.

6. Neobja{wive promene telesne te`ine

Kod hipotireoze, metaboli

zam i sagorevawe hrane se uspo rava, {to mo`e dovesti do pove}awa telesne te`ine. I obrnuto, hipertireoza ubrzava metaboli zam, tako da mo`ete imati pove}anu energiju i izgubiti te`inu. 7. Ose}aj kao da }ete isko~iti iz ko`e

Kod hipertireoze, odnosno preaktivne {titne `lezde, ~esto se javqa ose}aj preteranog ener getskog „naprezawa“, kao da ste

popili veliku koli~inu kafe, a ~esto se javqa i lupawe srca. 8. Ginekolo{ki problemi

Skra}eni menstrualni ciklus je jedan od tipi~nih znakova pre aktivne {titne `lezde.

Ako {titna `lezda proizvodi premalo hormona, menstruacija mo`e postati te`e podnositi i trajati du`e. Problemi sa {tit nom `lezdom pove}avaju rizik od neplodnosti i poba~aja. M. T.

Snizite krvni pritisak pomo}u jednostavnih promena pona{awa

RECEPT

Visok krvni pritisak ili hipertenzija uzrokuju da va{e srce radi te`e da pumpa krv. Smatra se da je globalno jedan od vode}ih faktora smrtnosti. Uz to, visok krv ni pritisak se ~esto mo`e izbe}i izborom zdravog na~ina `ivota, a ako se ne le~i vi sok krvni pritisak mo`e izazvati ozbiqne probleme kao {to su bolesti srca, {to je vode}i uzrok smrti i drugih komplikacija. Da biste pomogli sebi, uvedite neke zdrave navike, budite dosledni i ne odstupajte.

[TA TREBA DA ZNATE

O KRVNOM PRITISKU

Mogu}e je da imate visok krvni priti sak, a da toga niste svesni. Zato su redovni zdravstveni pregledi veoma va`ni.

OPASNOSTI OD NELE^EWA

KARFIOL IZ RERNE

POTREBNO JE: n 1 kg karfiola n 2 jaja n 3 dl mleka n 1 kisela pavlaka n 4-5 ka{ika bra{na n so, suvi biqni za~in n per{un n parmezan

PRIPREMA:

Zape~eni karfiol, jedno stavan je za pripremu i veoma ukusan.

Karfiol skuvati u slanoj vodi. Jaja, mleko, bra{no i kiselu pavlaku izmiksati. Smesu za~initi po sopstve nom ukusu.

Mo`ete dodati malo par mezana i per{una u smesu.

Kuvan karfiol slo`iti u nauqenu vatrostalnu posudu, pa preko preliti smesu sa jajima. Zape}i u rerni na 180 stepeni, oko 25 minuta.

Poslu`iti uz meso po iz boru.

Prijatno!

VISOKOG KRVNOG PRITISKA

Visoki pritisak mo`e da vas iscrpi, do prinose}i umoru, a istovremeno pove}ava ve rovatno}u da imate sr~ani ili mo`dani udar. Nele~eni visoki pritisak mo`e dovesti do problema sa bubrezima, srcem i vidom.

OGRANI^ITE

UNOS ALKOHOLA

Nemojte da pijete previ{e alkohola, jer on mo`e da pove}a krvni pritisak.

Mu{karci ne bi trebalo da piju vi{e od dva alkoholna pi}a dnevno, a `ene samo jedno.

VE@BAJTE VI[E

Fizi~ka aktivnost je presudna da odr`ite zdravu te`inu i snizite krvni pritisak.

Odrasli treba da ve`baju dva i po sata nedeqno, dovoqni su brzo hodawe ili bi ciklizam.

ODR@AVAJTE ZDRAVU TE@INU

Gojaznost pove}ava rizik od visokog krv nog pritiska. Da bi utvrdili da li je va{a te`ina u zdravom opsegu, lekari ~esto izra~unavaju va{ indeks telesne mase (BMI). Lekari ponekad tako|e koriste me rewe struka i kukova za procenu telesne masti.

JEDITE MAWE SOLI

So pove}ava krvni pritisak jer podsti~e telo da zadr`ava vodu, {to stvara ve}e opte re}ewe na vene. Izbegavajte prera|enu hranu, brzu hranu i jako slane stvari kada mo`ete. Idealno je da {to ~e{}e sami kuvate.

SMAWITE STRES

Kada ste pod stresom, srce obi~no kuca br`e. Vremenom, visok stres mo`e dovesti do visokog krvnog pritiska pritisak. Ve`bawe, spavawe, dobri prijateqi, bavqewe smisle nim stvarima i mirni trenuci mogu pomo}i u kontroli stresa. S. G.

^esto zaboravqamo na leblebije i blago deti koje nam ova mahunarka bogata protei nima, vlaknima i drugim hranqivim materi jama mo`e pru`iti.

Reguli{e nivo {e}era u krvi

Glikemijski indeks slanutka je 28, {to je dowa granica. I to je jedan od razloga za{to ne podi`e nivo {e}era u krvi. Postoje neka preliminarna istra`ivawa koja pokazuju da qudi koji redovno jedu slanutak mogu smawi ti rizik od dijabetesa.

Poma`e kod gubitka te`ine

Upravo zato {to sadr`i vlakna, mo`e nam pomo}i da se du`e ose}amo siti i na taj na~in izbegavamo visokokalori~nu hranu.

Slanutak tako|e sadr`i proteine koji mogu da reguli{u te`inu. Studije su pokaza le da qudi koji konzumiraju velike koli~i ne proteina ne samo da gube na te`ini, ve} mogu izgubiti i vi{e telesne masti.

Poboq{ava zdravqe srca

Ova mahunarka sadr`i kalijum, vlakna i vitamine C i B6, koji podr`avaju zdravqe srca. Vlakna poma`u u sni`avawu ukupnog holesterola u krvi, smawuju}i rizik od sr~anih oboqewa. Pored toga, studije su po kazale da rastvorqiva vlakna u slanutku mogu pomo}i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Tako|e, u ovoj biqci se nalazi i kalijum,

koji, prema studijama, mo`e smawiti rizik od sr~anog udara.

Smawuje rizik od raka

Selen se ne nalazi u ve}ini vo}a i povr}a, ali se nalazi u ovoj mahunarki. Ovaj mine ral poboq{ava funkciju jetre, omogu}avaju}i joj detoksikaciju odre|enih jediwewa koja izazivaju rak u telu, suzbijaju}i na taj na~in upalu i spre~avaju}i rast tumora.

Leblebija, smawuje rizik od raka i poma`e kod vi{ka kilograma

SrpskiGlas

OVOG BROJA:

Skandinavka 1:

VODORAVNO M, I, ROMANESKA, PT, @IDOVKA, RU, NEMA TEORIJE, BAKALNICA, [, @IKA RISTI], T, TALINKA, IME, PIRE, ISTMEN, AKRITAS, A, AP, R, RE, BRANIMIR XONI [TULI], ALMANAH, IMATI UDELA, SEAT, MO[]ANICA, DOK

Skandinavka 2:

VODORAVNO K, SEKS-[OP, SR@, ATLI, KE^IGA, R, ANEURIN, K, AKRON, M, SL, PRIPOMAGATI, AON, SANIRAN, KNEZ, KENDRA, V, SOTE, ANGELINA TOPI], TS, MARTINELI, ABATI, O, BQUTAVITI, GLOKN, NADALINA, A]IM KATI]

Ukr{tenica:

VODORAVNO USAOJ, ROK GRUPA, NASKOK, JAO, LOM, ALPI, ADAM, ]I]I, KV, NARO^ITO, OJ, RENATO BALESTRA, STAVITI NA TAPET, TAMARA TODEVSKA

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Ujediweni savez antifa{isti~ke omladine Jugoslavije (skr.) - Vrsta muzi~kog sastava, 2. Skok na ne{to - Uzvik bola - Lomqava, kr{ - 3. Planinski masiv u Evropi - Prvi ~ovek po Bibliji - Stanovnici ]i}arije, 4. Auto-oznaka za Kraqevo - Posebno, osobito - Uzvik bola, joj, 5. Italijanski modni kreator, 6. Pokrenuti diskusiju o ne~emu (izraz), 7. Makedanska pop peva~ica.

USPRAVNO: 1. U obliku krsta, ukr{teno, 2. Maramica za brisawe posle jela, 3. Asparaginska kiselina (skr.) - Negativni alosterni modulator (skr.), 4. Japansko ostrvo, 5. Jedanaesto i osamnaesto slovo azbukeMesto u Francuskoj u regionu Akvitanija, 6. [argarepa (bot.), 7. Oznaka za reomir - Korist, zarada, 8. U~vr{}eno, poja~ano, 9. Mladun~ad kamile, 10. Neobu~enTetke odmila, 11. Oznaka za reomir - Kojem ne raste brada, 12. Biv{i nema~ki fudbaler Henes - Finski fudbalski klub iz Turkua, 13. Austrougarski general, Oskar (1853-1933), 14. Planina u Italiji.

VRSTAJELAOD KROMPIRA PRKOS JAVNO KUPATILO (TUR.) PESNIK IZ HRVATSKE, UJEVI]

BAKALNICA, [TULI],

Kako je izgledalo putovawe mo{tiju Svete Petke i ko je sve zaslu`an za to {to su do danas sa~uvane

Kada se Sveta Petka u 11. veku upokojila u gradu u kom je i ro|e na, Epivatu, bila je sahrawena van grobqa.

Prema predawu iste no}i su dvoje qudi, otmena i bogata dama po imenu Jeftimija i ubogi nad ni~ar Georgije, sawali isti san - da na obali mora po~iva telo Svete devojke. San su, svako za sebe, ispri~ali episkopu. Tako su otkrivene netaknute mo{ti Sve te Petke, a onda i pohrawene su u crkvi Svetih apostola.

Me|utim, nisu tu i ostale.

Po~etkom XIII veka krsta{i sa Zapada zauzeli su i opqa~kali Carigrad i sve {to je hri{}anima bilo sveto su po~eli da prenose u papske zemqe. Bugarski car Jo van Drugi Asen, ponudio je otkup Latinima. Godine 1231. mo{ti Svete Petke donete su u presto no Trnovo i polo`ene u Sabornu crkvu. Ali 1393. godine Turci su osvojili Trnovo. Proterali su ostarelog patrijarha Jeftimija, prvog pisca `itija Svete Petke, opqa~kali crkvu, a svete mo{ti izbacili iz kivota ukra{enog zlatom i dragim kamewem i svu kli sa wih zlatotkanu odoru.

PUTOVAWE MO[TIJU SVETE PETKE:

TOPI],

Ubrzo, zalagawem vidinskog gospodara kneza Stra{imira, mo{ti su prenete u Vidin. No samo tri godine kasnije Turci su i tu stigli, pogubili su hri stoqubivog kneza, a blago iz vi dinskih riznica na{lo se u Seru kao li~ni ratni plen sultana Ba jazita. Tu su ostale dve godine.

Godine 1398. svetiwu su od sultana Bajazita izmolile tri znamenite Srpkiwe – knegiwa

"Iz ruke u ruku" - od kwegiwe Milice i Sulejmana Veli~anstvenog do moldavskog vojvode

Milica, despotica Jefimija i Mili~ina k}er Olivera, koja je za spas svog naroda i Crkve pri stala da ode u Bajazitov harem. Kada je ~uo {ta mu knegiwa tra`i Bajazit se nasmejao: "Za{to od drugih mnoge i velike cene do stojnih imawa ne molite, ve} samo suhe kosti!", pitao je.

Knegiwa je, kako ka`e pre dawe, smerno i gospodski istrpe la tu uvredu i jo{ mu je ponudila sva svoja zemna blaga i imawa u zamenu za svete mo{ti. Tako je Sveta Petka stigla u Kru{evac, u dvorsku crkvu Lazaricu. Kako je kasnije zapisao Grigorije Cam blah "sva slava Petkina uze se

Bugarskoj i podari zemqi srp skoj".

Kada je knegiwin sin despot Stefan Lazarevi} preselio pre stonicu iz Kru{evca u Beograd poneo je i svetiteqkine mo{ti. Pohranio ih je najpre u Uspewsku crkvu Mitropolije beogradske, a potom u novu crkvu Svete Petke,

Drevni Rimqani su 'bili ludi' za ovim sportom, a imali su i svog Luisa Hamiltona?

U starom Rimu, gradu poznatom po spek takularnoj ali i nasilnoj zabavi, postojao je jedan sport koji je bio popularniji ~ak i od gladijatorskih borbi.

sagra|enu kraj ~udotvornog izvo ra pod Beogradskom tvr|avom. Sto dvadeset godina kasni je Turci su, na ~elu sa Sulejma nom Veli~anstvenim, zauzeli i Beograd. Te 1521. godine su iz opqa~kanog grada odnete su tri svetiwe: ~udotvorna ikona Pre svete Bogorodice, mo{ti carice Teofanije i mo{ti Svete Petke. Mo{ti su polo`ene u hranil nicu ~asnih mo{tiju pri Patri jar{ijskoj crkvi Svetoga Georgija na Fanaru. Ali Carigrad vi{e nije bio novi Jerusalim, ve} pre stonica Osmanskog carstva.

U XVII veku Carigradska pa trijar{ija pala je u velike dugo ve zbog te{kih da`bina koje joj je nametnula turska vlast. Tada je vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, ponudio da ogromnim prilogom pokrije dugove Patri jar{ije, a da za uzvrat za svoj na rod dobije mo{ti Svete Petke. Godine 1641. mo{ti su dospele u Ja{i i polo`ene u rasko{ni hram Sveta tri jerarha.

A onda je do{la 1888. godi na. Jedne no}i hram je zahvatio veliki po`ar. Zapalio se sve}wak kraj svetiteqkinog odra i od wega se ra{irila vatra. Sve je izgorelo – pokrovi, baldahin, draperije. Spoqa{wi deo kivo ta, na~iwen od srebra i zlata, sa svim se istopio. Ali unutra{wi deo kivota, na~iwen od drveta, tek je malo nagoreo i to spoqa. A ispod drvenog poklopca le`a le su mo{ti nedodirnute vatrom. Nisu se istopili ~ak ni pe~ati od voska na wenoj rizi.

Posle toga mo{ti su prenete u Sabornu crkvu posve}enu Sre tewu Gospodwem u gradu Ja{i, u Rumuniji, gde se i danas nalaze. To je katedralna crkva Mitropo lije Moldavije i Bukovine i se di{te mitropolita. Podignuta je u XIX veku na temequ stare crkve iz XV veka. Ima ~etiri torwa i vidi se iz svakog dela grada. M. T.

antifa{isti~ke sastava, PlaStaPosebkreMakeMarakiselina Japanazbuke[argarepa U~vrNeobu~enraste Finski general,

Ponekad i brzinom od 80 kilometara na ~as, odva`ni upravqa~i ko~ija su se gurali to~ak uz to~ak pe{~anom stazom arene Cirkus Maksimus. Cirkus Maksimus se nalazio izme|u dva brda, Aventina i Palatina, a gledaoci su imali priliku da tamo u`ivaju u ~ak sedam krugova dugih 600 metara.

Zvuk trube bio je znak da je pobednik pro{ao kroz ciq. On se zatim pewao do lo`e gde su sedele sudije. Najbr`i je dobi jao palminu gran~icu, venac i nov~anu na gradu. A onda bi usledio pobedni~ki krug.

"To bi bila jedna od dvadeset ~etiri trke u danu", ka`e arheolog i istori~ar umetnosti Sinkler Bel sa Univerziteta Severni Ilinois.

To je bila drevna verzija Formule 1, samo mnogo opasnija. Ko~ije su se ~esto sudarale, pa bi pomaga~i za vreme trke tr~ali stazom kako bi uklonili delove i povre|ene voza~e.

"Trke ko~ija su oduvek privla~ile Rimqane", ka`e David Mak, profesor na katedri za klasiku na Univerzitetu Bona ventura.

Prema legendi, ovaj sport postoji jo{ od osnivawa grada. Romul je navodno nadgledao izgradwu prve trka~ke staze, Cirkus Maksimus, u VIII veku pre nove ere. Takmi~ewa u ovoj disciplini su postala ne samo najpopularniji sportski doga|aj u starom Rimu, ve} i duboko usa|eni u rim sku kulturu.

Vremenom su se trke razvile u slo`en ritual koji je bio pro`et i rimskom reli gijom. Prema Belovim re~ima, doga|aj bi zapo~eo svetom procesijom koja se odvija la na ulicama Rima. U wu su bili ukqu~e ni plesa~i, muzi~ari, sve{tenici i sami voza~i. Na kraju bi parada stigla do Cir kus Maksimusa, gde ih je spremno ~ekalo 200.000 uzbu|enih gledalaca.

Na startu liniju bi se zatim postavile

Luis Hamilton drevnog Rima

Jedan od najboqih trka~a bio je Gaj Apulej Diokle, koji je sa trkawem za po~eo 122. godine na{e ere. Tokom svo je duge karijere koja je trajala skoro ~etvrt veka pobedio je u 1462 od uku pno 4257 trka. Visina wegove zarade iznosila 35.000.000 sestercija, {to bi danas iznosilo vi{e od 17 miliona dolara.

dvokolice sa dva ili ~etiri kowa. Pokrovi teq bi sa plat forme iznad startne linije na stazu bacio belu maramicu i - trka po~iwe. Otvarale bi se ka pije, a voza~i i kowi bi hitro krenuli u bor nu za unutra{wu poziciju koja daje prednost.

"Uspe{na vo`wa ko~ija je zah tevala kombinaciju fizi~ke snage i iz dr`qivosti, ali i primenu razli~itih strategija i, na kraju ali jedna ko va`no, vrhunskog kowa", ka`e Mak. "U ve}ini trka su u~estvovale kvadrige — ko~ije sa ~eti ri kowa, upregnuta u nizu. Ovi posebno uz gojeni kowi bili su mo}ne `ivotiwe, jake i ponekad nepredvidive."

Iako su voza~i bili naj~e{}e robovi, oni najuspe{niji su postajali bogati i po znati, a dolazili su iz ~itavog Carstva.

Gledaoci su prisustvovali trkama iz razli~itih pobuda. Jedne su privla~ili krvavi udesi, dugi su bili pasionirani navija~i neke od frakcija koje su se ta

kmi~ile. Neki su pak bili inspirisani hrabro{}u nekog od voza~a, a bilo je i onih koji su na trke i{li zbog lojalnosti tre nutnom vladaru. Poznato je da su Kaligula, Neron i Domicijan bili veliki obo`ava teqi trka i da su imali svoje omiqene frakcije.

Raspored sedewa je, o~ekivano, zavi sio od dru{tvenog statusa. Najboqa mesta su dobijali senatori i bogata{i, a pokro viteqi su imali svoje lo`e.

Interesovawe za trke ko~ija nisu opa le ni posle pada Rima 476. godine, a novi varvarski vladari su nastavili da ih or ganizuju. R.

Crkva Svete Petke na Kalemegdanu, u Beogradu

Katai: Mo`emo da pobedimo Monako!

Aleksandar Katai je smestio u ko lekciju uspomena jedan od lep{ih go lova u karijeri, a ni{ta mawe zna~aj no za pobedu nad Trabzonom i ~uvawe nade da se mo`e do prole}e u Evropi nije bilo ni {to je odli~no prebacio loptu do Bukarija u akciji koja je za vr{ena pogotkom Pe{i}a.

- Bilo je mo`da i lep{ih golova u karijeri, ali ovaj je svakako jedan od najdra`ih. Ne bih da budem la`no skroman, izuzetno sam sre}an {to smo uspeli da trijumfujemo jer nam je pobeda bila jako potrebna. Znali smo kolika je va`nost utakmice i da je osvajawe tri boda preduslov kako bismo stigli do evropskog prole}a –istakao je Aleksandar Katai.

n Odluka da {utnete iz prve ostavila je bez {anse golmana Tra bzona. Da li ste ve} kad vam je slao loptu Bukari zamislili u glavi da }e udarac biti ba{ takav?

- Znao sam i pre udarca kako }u da ga|am, tako da mo`e se re}i da sam predvideo rasplet. Naravno, nikada ne mo`ete da budete sigurni da }e {ut da bude onako kako ste zamisli li, ali ~im sam zahvatio loptu ba{ kako sam `eleo, u glavi sam ve} kre nuo da se radujem.

n Koliko vam je prijalo, a koli ko donelo vi{e slobode u igri i prostora, {to niste bili na krilu?

- Ne pravim problem oko toga, mogu da igram i na oba krila i iza napa da~a, tako|e i najisturenijeg u timu. [to se mene ti~e - sve mo`e. Trener je taj koji odlu~uje.

n ^eka vas velika utakmica u Monte Karlu, ogroman je motiv da do|ete do pobede. Mo`e li Zvezda da napravi podvig?

- Mo`e! Pokazali smo do sada mno go puta da smo najboqi kad je to naj potrebnije, verujem da }e tako biti i narednog ~etvrtka. Ciq nam je da odigramo najboqu utakmicu u dosa da{wem delu sezone, rezultat }e po

kazati za {ta je to dovoqno.

n Niste zaslu`ili da izgubite od Monaka u Beogradu?

- Sve je to fudbal… Bili smo boqi, ali utakmica je do{la u nez godnom trenutku, uz nesre}ni penal. Sve je bilo protiv nas, ali nadam se da }e nam se sre}a vratiti u revan{u protiv Monaka.

n Ferencvaro{ je ve} u osmini finala Lige Evrope, a utisak je da je slabija ekipa od Zvezde. Imate li i vi takav ose}aj?

- Na{a grupa je daleko najkvali tetnija u Ligi Evrope. Ferencvaro{ je izuzetno disciplinovana ekipa, mnogo tr~e, borbeni su, svesni {ta mogu i {ta ne mogu, na terenu koriste vrline. Bez razloga su potceweni u ovda{woj javnosti.

n O~ekujete li da Ferencvaro{ ne ode na izlet u Tursku posle plasmana u osminu finala ili je realno da Trabzon lagano pobedi Ma|are?

- Nema izleta u Evropi, svako `eli svakog da pobedi. Ferencvaro{ je veliki klub i wima je u krvi da svakog ho}e da savladaju. Verujem da }e biti dobra i neizvesna utakmica.

Utakmica izme|u Monaka i Crvene zvezde igra se u ~etvrtak sa po~et kom u 18.45.

S. G.

OVAJ ^OVEK JE NEVEROVATAN: Ferstapen oborio rekord legendarnog Mihaela [umahera

Voza~ Red Bula Maks Ferstapen pobedio je na trci za Veliku nagradu Meksika i postavio novi rekord.

Ferstapen je pobedio 14. put u jednoj sezoni i ispisao je istoriju „najbr`eg cirkusa na svetu“ u sezoni kad je ve} obezbedio drugu uzastopnu titulu {ampiona.

Ako je pro{la sezona bila ispuwena kon troverzama i pobedom u posledwem krugu po sledwe trke, ovog puta dileme nije bilo.

Ferstapen je u Meksiku uspeo da se osami po broju trijumfa, po{to je do sada bio izjedna~en sa Mihaelom [umaherom i Sebastijanom Fete lom. [umaher je imao 13 pobeda 2004, a Fetel svojih 13 jo{ daleke 2011. godine.

Do kraja sezone ostale su jo{ dve trke, naj pre trka za Veliku nagradu Brazila, a onda i ona u Abu Dabiju kada se spu{ta zavesa na sezo nu Formule 1.

Dijega vi{e nema, ali ceo Napuq slavi wegov ro|endan

Tek {to je proslavio {ezdeseti ro|endan, ostavio je svet u neverici. Ne zato {to je tako hteo, ve} zbog onoga {to je bio

Komplikacije nekoliko nedeqa posle operacije glave, u trenucima kada je sve delovalo da ide u dobrom smeru, {okira le su i rastu`ile ceo sportski svet u jed noj, stvarno groznoj godini.

Kad u zemqi gde je srce katoli~anstva, i to jo{ u onom wenom siroma{nijem delu, skinete ime sveca sa jednog velikog objek ta, to je svetogr|e jedan kroz jedan.

Sveti Pavle je to do`iveo u Napuqu i niko se nije bunio. Da je re~ o bilo kome drugom, a ne o ~uvenom Argentincu, San Paolo bi danas ostao San Paolo.

Ovako, ve} skoro dve godine stadion u Napuqu nosi ime „Dijego Armando Ma radona“. Pavle je svoje hri{}ansko sveto nasle|e ustupio onom fudbalskom svetom nasle|u.

Maradona, „El Pibe de oro“ je po~eo da ga gradi 30. oktobra 1960. godine. U Na puqu }ete, iako prqavom i zapu{tenom, videti na svakom }o{ku da ~ovek koji je umro 25. novembra 2020. tamo i daqe `ivi.

Wegovi ostaci mo`da po~ivaju na grobqu „@ardin Bela Vista“ u Buenos Aj resu u rodnoj Argentini, ali je Maradonina du{a ostala u Napuqu.

Utkao ju je u svaki potez i gol, u suspen ziju od 15 meseci zbog kokaina, u `ene, po klonike {irom sveta.

Da, poklonike, mo`e da se ka`e i ho do~asnike, jer oni koji su voleli Marado nu nisu obi~ni navija~i.

Prepoznali su sve {to je ~ovek umeo da igra i rukomet na fudbalskom terenu i da ga zbog toga niko ne osu|uje.

Osim mo`da Engleza koje je izbacio u jednoj utakmici sa dva nestvarna gola. U svom stilu – jedan kontroverzan, drugi ma estralan.

U ta dva gola je tako|e stao gotovo ceo wegov karakter i opus. Maradona je Zvez di u dresu Barselone 1982. tako le`erno dao gol van kaznenog prostora, lobovao je golmana kao da ga je mrzelo da vi{e tr~i.

Ne bi ~udilo da je stvarno i bilo tako,

jer je bio spontan, re{avao je sve u trenut ku i nije ~udo {to je osim novca, za karije re i `ivota zaradio i bar desetak pesama.

Postao je ikona i van fudbalskog te rena, {to mo`ete da vidite posebno u Na puqu, kom je ostavio sedam godina `ivota od 1984. do 1991.

Pet godina u Argentinos Juniorsima, dve u Barseloni, dve u Boki Juniors i jo{ po sezona u Seviqi i Wuels Old Bojsu.

Kad bi se to tako reklo, re~i ne bi zna~ile ni{ta. Kada odete ispred stadio na „Dijego Maradona“ u Napuqu i vidite li menu tablu sa wegovim imenom, izlepqenu navija~kim nalepnicama, rekli biste – ok, za{to je sve ovde ovako {trokavo?

Ali, onda opet ne biste ni zagrebali su{tinu onoga {to je Napolitancima i fudbalu on zna~io.

Zna~io je svojoj zemqi titulu prvaka sveta, a Napoliju dve titule prvaka Ita lije, kojima se napuqski tim sad nada tra`e}i u Kvarackeliji, poga|ate koga? Maradonu.

Kvi~a Kvarackelija dobio je novi nadi mak „Kvaradona“, a bude li napravio neku glupost i oskrnavio taj nadimak i se}awe

na Dijega, mrze}e ga do kraja `ivota.

Ne dao mu bog da ode u nekog velikog rivala u Italiji. To }e za lokalce u na puqskom Bawoliju i na adresi Pjacale Vin~enco Tekio biti pravo svetogr|e.

Tri dana `alosti, desetak filmova, nekoliko serija i dokumentaraca, rekor dan transfer. [to se ti~e veza sa Srbi jom, poznanstvo sa Emirom Kusturicom, divqewe Novaku \okovi}u, ali i stra stveno navijawe za Argentinu protiv Srbi je i Crne Gore 2006, sve to su samo neki od detaqa po kojima pamtimo Maradonu.

Fragmenti iz `ivota ~oveka koji je `iveo „punim plu}ima“ i obezbedio sebi rekordan transfer u Napoli, vredan se dam miliona funti. Me|utim, kako mu je novac dolazio, tako je i odlazio, davao ga je onima koji su tra`ili.

Jedan lokalni list je pisao da komunal ni problemi nisu bitni jer qudi imaju Ma radonu. Sve to je bilo ba{ zato {to je i sa loptom i bez we delovao kao obi~an ~ovek, sa kojim su svi mogli da se poistovete.

A kad igrate u zemqi podeqenoj na bo gati sever i siroma{ni jug, i tamo se onaj siroma{ni deo poistoveti sa vama dok

vam onaj bogati aplaudira – onda postajete mit.

Sve to je uradio Maradona kome su gra|ani u Napuqu posvetili ceo kvart, koji se svakog dana oboga}uje novim rekvi zitima.

Dobrodo{le su navija~ke tri~arije iz svih gradova i delova sveta, ali je kod murala Dijegu, mesto rezervisano samo za Napoli i Argentinu.

To je Kvartijeri Spawoli, gde }ete vi deti Maradonu u svim mogu}im izdawima i momentima bogate karijere.

U gradu u kom se ovakva mesta prave za svece hri{}anske svece, svoje svetili{te ima i jedan smrtnik koji bi danas prosla vio 62. ro|endan.

„El Pibe“ fizi~ki mo`da vi{e nije tu, ali taj ro|endan slave i nastavi}e to da rade svi u Napuqu.

Nastavi}e i da ga stavqaju u ko{ sa Peleom, na nekom posebnom fudbalskom Olimpu, odakle Maradona gleda na Lea Mesija i ostale koji taj nivo mita i daqe nisu dostigli. I verovatno nikada i ne}e, {ta god uradili i koliko god golova dali u karijerama. S. G.

Novak ciqa istoriju u Parizu

Svi Novakovi rekordi u Parizu

Novak \okovi}, trenutno sedmi teni ser sveta, `eli da u prestonici Francu ske osvoji peti turnir u sezoni i odbrani svih 1.000 bodova od pro{le godine. Srpski teniser je vlasnik svih mogu}ih rekorda u Francuskoj, a posledwa dva izdawa turnira je osvojio (2019. i 2021. godine), pa sa velikim samopouzdawem do lazi na turnir. Novak \okovi} je zadr`ao sedmu poziciju sa 4.320 bodova, ali }e u Parizu braniti gotovo ~etvrtinu bodova. Novak je pro{le godine osvojio turnir u Parizu i sada }e braniti 1.000 poena. „Na ovom turniru, na kome sam imao mnogo uspeha, ose}am se vrlo dobro. Uvek mi prija kada do|em na nadmetawe na kome imam dosta samopouzdawa, a i le pih se}awa. Kada sam posledwa dva puta igrao ovde, osvojio sam titule, 2019. i 2021. Nadam se da }u sada nastaviti taj niz. Svi|aju mi se op{ti uslovi, ali po sle nekoliko treninga mogu da vam ka`em da su razli~iti u odnosu na prethodnu go dinu. Pri~ao sam sa organizatorima i oni su mi priznali da su promenili podlogu, te je ona sada „br`a“, poru~io je srpski te niser.

Govorio je detaqnije o velikoj prome ni koja je sada promenila zna~ajno uslove pod kojima se igra Pariz.

„^esto ono {to turnir `eli i ono {to

igra~i `ele… To su dve razli~ite stva ri. Direktor turniraSedrik Piolin mi je rekao da se „dosta igra~a `alilo na sporu kretwu loptice“ tokom pro{log turnira, da su takvi bili uslovi na terenu, pa su onda organizatori re{ili da terene „ubr zaju“. Mislim da je to okej, ali ne mogu da vam ka`em koja je brzina najboqa, jer za svakoga je to druga~ije. Sna`ni serviseri vole br`e uslove za igru, a za nekoga ko ostaje na osnovnoj liniji i igra sa dosta spina, on voli sporiju kretwu loptice. Ne mislim da postoji neka zlatna formula“, poru~io je Srbin.

Posebno }e se pratiti nastupi dvojice tenisera u Parizu – Feliksa O`e-Ali jasima i Andreja Rubqova. Wih dvojica imaju najve}e {anse da zatvore listu u~e snika na Zavr{nom turniru, a mogu da ih ugroze samo Tejlor Fric i Hubert Hurka~ u

Divac postao Crnogorac, Abazovi} mu uru~io paso{

Legendarni ko{arka{ Vlade Di vac dobio je crno gorski paso{, koji mu je udelio Dritan Abazovi}, premijer crnogorske vlade u tehni~kom mandatu.

Divac je zauz vrat Dritanu dao potpisan dres iz perioda dok je igrao za Los An|eles Lej kerse.

Vlade Divac je tokom bogate kari jere igrao za Parti zan, Slogu Kraqevo, Lejkerse, [arlot, Crvenu zvezdu i Sa kramento.

Pod zastavom Jugoslavije osvojio je pez zlatnih, dve srebrne i tri bronzane medaqe na najve}im takmi~ewima.

Divac se bavi i humanitarnim radom. Sa @arkom Paspaqem, Aleksandrom \or|evi}em, Predragom Danilovi}em, Zoranom Savi}em, Dejanom Bodirogom i @eqkom Rebra~om osnovao je hu manitarnu organizaciju Grupa 7. Zbog svog humanitarnog rada po stao ambasador dobre voqe Ujediwenih nacija.

UEFA kaznila Severnu Makedoniju zbog zvi`dawa bugarskoj himni

Evropska fudbalska unija (UEFA) kaznila je Fudbalsku fe deraciju Severne Makedonije (FFM) sa ukupno 14.500 evra zbog incidenata na me~u Lige nacija protiv Bugarske.

Makedonci }e morati da plate 10.000 evra zbog toga {to su navija~i reprezentacije Severne Makedonije zvi`dali bugarskoj himni pre po~etka me~a, kao i sa 4.500 evra zbog ubacivawa pred meta na teren.

Utakmica posledweg kola C Divizije Lige nacija izme|u Se verne Makedonije i Bugarske odigrane je u Skopqu 26. septembra, a zavr{ena je pobedom gostiju od 1:0.

Bugarska je zavr{ila Ligu nacija na drugom mestu na tabeli ^etvrte grupe sa devet bodova, dok je Severna Makedonija tre}a sa sedam.

slu~aju da osvoje titulu u Bersiju (u nekim okolnostima i ako stignu do finala). Ka na|anin nakon tri vezane titule (Firen ca, Antverp i Bazel) trenutno ima 3.635 bodova u ATP trci, Rus je na 3.440. Fric je na 2.910, dok je Hurka~ deveti sa 2.860.

Ukoliko O`e-Alijasim izgubi u prvom kolu ne}e igrati u Torinu, ali uz to je ne ophodno da Fric osvoji titulu i u polufi nalu savlada Rubqova.

Ukoliko Fric osvoji titulu, Rubqov mora da stigne barem do polufinala gde }e me|usobno igrati. Fric mo`e da igra u tre}oj rundi protiv O`e-Alijasima, a Ru bqov u istoj rundi sa Hurka~em.

Zavr{ni masters su za sada izborili \okovi}, Rafael Nadal, Karlos Alkaraz, Kasper Rud, Stefanos Cicipas i Danil Medvedev.

N. R.

PE[I] OBJAVIO SPISAK REPREZENTACIJE:

\okovi} je rekorder sa {est titula u Parizu, a igrao je u sedam finala (je dini put ga je bez titule ostavio Karen Ha~anov).

Srpski teniser je osvojio tri uza stopne titule u prestonici Francuske od 2013. do 2015. godine, {to je ujedno i najve}i broj finala koje je neko igrao zaredom. Najvi{e me~eva u Parizu je isto odigrao Srbin (49), a slavio je na ~ak 41 susretu.

Kada se na to doda da je stigao i do ~ak 17 uzastopnih pobeda u Parizu to kom ~etiri godina, nema nikakve dile me da se Novak tu ose}a kao kod svoje ku}e.

Uz to su samo \okovi}, Andre Agasi, Roxer Federer i Ilija Nastase uspeli da osvoje oba turnira u Parizu (Rolan Garos i masters). Osim Novaka niko nikada nije uspeo da odbrani titulu u Parizu.

Ne bi bilo preveliko iznena|ewe da Novak prijavi i dubl, to je u~inio pro{le sezone kada su mu nedostajali me~evi, pa je nastupio u paru sa Fili pom Krajinovi}em.

Pro{le godine je Novak u Parizu stigao do rekordne 37. masters titule, a sada bi taj skor mogao dodatno da po pravi. Bi}e ovo savr{ena uvertira za Zavr{ni master u Torinu koji se igra od 14. novembra.

U petak, 11. novembra i pone deqak, 14. novembra, mu{ka „A“ reprezentacija Srbije }e igra ti dve veoma va`ne utakmice u okviru kvalifikacija za odla zak na Svetsko prvenstvo 2023. Rivali „Orlova“ bi}e Velika Britanija u Wukaslu 11.11. od nosno Turska, tri dana kasnije u beogradskoj hali „Aleksandar Nikoli}“.

Nakon dve pobede u avgustov skim duelima sa Gr~kom i Tur skom, srpski nacionalni tim o~ekuju novi, va`ni izazovi koje je neophodno prebroditi na putu ka Svetskom prvenstvu. Selek tor reprezentacije Srbije, Sve tislav Pe{i} je odredio spisak od 24 kandidata za predstoje}e dve utakmice.

Kandidati za tim Srbije u no vembarskom kvalifikacionom „prozoru“ su: Danilo An|u{i}, Nemawa Dangubi}, Dejan Davi dovac, Ogwen Dobri}, Marko Guduri}, Marko Jagodi}-Kurixa, Ogwen Jaramaz, Marko Jeremi}, Stefan Jovi}, Nikola Kalini}, Bal{a Koprivica, Vladimir Lu~i}, Vawa Marinkovi}, Va silije Mici}, Du{an Mileti}, Luka Mitrovi}, Nemawa Nedo vi}, Marko Pecarski, Aleksa Radanov, Du{an Risti}, Bori{a Simani}, Nikola Topi}, Uro{ Trifunovi} i Aleksa Uskokovi}. Zanimqivo je da se Jovi}, iskusni plejmejker koji je trenut no bez kluba, vra}a u reprezen

SPISAK REPREZNTACIJE:

taciju nakon skoro godinu i po dana. On }e na poziciji plejmej kera imati konkurenciju u vidu Alekse Uskokovi}a i Nikole Topi}a.

Zbog povrede {ake odsustvo va}e Aleksa Avramovi}a, koji se jo{ od leta nije oporavio.

Selektor Pe{i} je na spisak stavio i Davidovca, koji bi mo gao da dobije „zeleno svetlo“ od CSKA iz Moskve, ali }e Nikola Milutinov ipak ostati u klubu za vreme reprezentativnog pro zora.

Kao {to je najavqeno, iz re dova ve~itih rivala na spisku su

Danilo An|u{i}, Bal{a Kopri vica, Uro{ Trifunovi}, zatim Nemawa Nedovi}, Luka Mitro vi}, Ogwen Dobri} i pomenuti Nikola Topi}.

U ekipu se vra}a i Marko Je remi}, koji je prve nastupe upi sao kod Igora Koko{kova u kva lifikacijama za Evrobasket.

Na spisku se nalaze i evroli ga{ki igra~i poput Kalini}a, Gu duri}a, Marinkovi}a, Lu~i}a i Mici}a, ali je jo{ uvek sumwivo da li }e oni dobiti dozvole klu bova da igraju za Srbiju u sred sezone.

Srpski teniser `eli da u Parizu podigne sedmi trofej, ukupno 39. masters u karijeri

Neo~ekivani povratak iskusnog plejmejkera, tu su i "evroliga{i"...

Povratak Jovi}a i An|u{i}a, ima iznena|ewa

Danilo An|u{i}, Nemawa Dangubi}, Dejan Davidovac, Ogwen Dobri}, Marko Guduri}, Marko Jagodi}-Kurixa, Ogwen Jaramaz, Marko Jeremi}, Stefan Jovi}, Nikola Kalini}, Bal{a Koprivi ca, Vladimir Lu~i}, Vawa Marinkovi}, Vasilije Mici}, Du{an Mileti}, Luka Mitrovi}, Nemawa Nedovi}, Marko Pecarski, Aleksa Radanov, Du{an Risti}, Bori{a Simani}, Nikola Topi}, Uro{ Trifunovi} i Aleksa Uskokovi}.

VLAHOVI]U:

„Ne idemo u Katar kao turisti“

Selektor fudbalera Srbije Dragan Stojkovi} Piksi otkrio je ciqeve "orlova" mesec dana pred Mundijal

Ne pamti se da je vladala ovakva euforija me|u navija~ima, verovatno jo{ od pobede nad Nema~kom u Ju`noj Africi 2010.

Piksi je dotle doveo pobedom nad Por tugalom za direktan plasman u Katar, a onda i pobedama nad Norve{kom i [ved skom za selidbu Srbije u A diviziju Lige nacija.

„Fudbal je uvek bio najva`niji sport u Srbiji. Qudi ga vole. Naravno, pone kad imamo nerealna o~ekivawa kao {to je konstantno igrawe na Svetskom prven stvu. To nije tako lako posebno kada ste

mala zemqa sa brojnim infrastrukturnim problemima i kada se mu~i{ da bude{ u rangu sa najja~im evropskim ekipama. Zato je za nas plasman na Svetsko prvenstvo veliki uspeh i to nas ohrabruje da nasta vimo sa naporima da gradimo boqu budu}nost. Na{a pobeda u Portugalu donela je qudima veliku radost i slavqe, na{ na rod zaslu`uje takve momente sre}e“, re kao je Piksi za zvani~ni sajt FIFA.

Na pitawe da li Srbija mo`e u nokaut fazu pored Kameruna, [vajcarske i naj te`eg rivala, Brazila, Piksi je odgovo rio u svom stilu.

„To je jedan od na{ih ciqeva. To {to smo me|u 32 tima na Mundijalu pokazuje da imamo kvalitet i da nismo tu slu~ajno. Ne idemo u Katar da budemo turisti ve} da ostvarimo ne{to na {ta }emo mo}i da bu

demo ponosni. Ciq nam je da se na|emo u osmini finala iako ne}e biti lako. Mo`emo to, sposobni smo i da}emo sve da to i u~inimo“, jasan je se lektor srpskog tima.

Podsetio se i me~a sa Portugalom i golova Du{ana Tadi}a i Aleksandra Mi trovi}a za epski preokret, 2:1 i kartu za Katar, a onda se prebacio na rekordnog golgetera nacionalnog tima.

„Mitrovi} je glavni igra~ na{e repre zentacije. On je vrhunski napada~, veoma ozbiqan profesionalac i sportista koji uvek i u svakom me~u daje svoj maksimum. Svi golovi koje je dao tokom kvalifika cija bili su sjajni, ali onaj protiv Por tugala u posledwem minutu osta}e uvek urezan u pam}ewe. On je neko ko }e na terati svakoga da ga primeti. Nema tog

trenera koji ga ne bi po`eleo u timu“, ka`e Stojkovi}.

Prokomentarisao je i Du{ana Vlaho vi}a, za kog ka`e da „nije iznena|ewe {to ga je Juventus doveo“.

„A {to se ti~e Tadi}a, on je sve {to `elite da imate u kapitenu – neverova tan talenat koji je u fudbalu pro{ao i video sve. Jovi} je neko koga je primetio i Real i pored toga {to nije imao prili ku da se tu iska`e u potpunosti svakako ima sve potrebno da igra na tako visokom nivou“.

Ponovio je i da `eli da Srbija „igra sa stilom“, da tako pobe|uje i da od toga uz dobar balans sa igrawem na rezultat ne}e odustajati.

S. G.

Koliko novca }e vam biti potrebno da gledate "orlove" u Kataru?

Pa, mo`da to ne}e biti jedini problem

Po prvi put u istoriji Mundi jal }e se odr`ati usred zime (ne leti kao {to je to uobi~ajeno), pa }e mnogi morati da ~uvaju dane godi{weg odmora kako bi mogli da gledaju izabranike Dragana Stojkovi}a Piksija u`ivo.

Gradovi-doma}ini Svetskog prvenstva 2022. godine su Doha, Lusail, Al Khor, Al Arajan i Al Vakrah. Finale je zakazano za 18. decembar i igra}e se na naj ve}em stadionu „Lusail Ikonik“ koji prima 80 hiqada posetila ca. Iako je postojala bojazan da stadioni ne}e biti podignuti na vreme, svi su zavr{eni osim „Ras Abz Abud“ stadiona u Dohi.

Zanimqivo da je ve} do apri la prodato ~ak 804.186 ulaznica, a najve}i broj kupaca je iz Kata ra, SAD, Engleske, Meksika i Ujediwenih Arapskih Emirata.

Najve}i broj ulaznica prodat je za prvu i finalnu utakmicu, ali su navija~i tako|e kupovali i posebne pakete ulaznica za re prezentacije i za stadione.

Utakmice }e se igrati u ~eti ri termina od 11.00, 14.00, 17.00 i 20 sati po evropskom vremenu, a vremenska razlika je dva sata unapred ra~unaju}i lokalno vre me.

Kada se pogledaju cene – one

variraju. Katarski prevoznik nudi povratnu kartu od 98.000 dinara, dok se mogu na}i i leto vi preko Istanbula koji ko{taju oko 95.000 dinara. Kako se o~e kuje da karte poskupe kako se Mu ndijal bude bli`io, sam let do Katara i nazad }e iznositi vero vatno oko 1.000 evra. I tu samo po~iwe veliki nov~ani izdatak.

Englezi su ve} napravili specijalne pakete putovawa koji ko{taju 2.000 evra po susretu, dok paketi na licu mesta ko{taju oko 650 evra. Najjeftinija karta je 105 dolara, a u grupnoj fazi }e ko{tati do 210 dolara po susre tu. Za finalni me~ najjeftinija karta ko{ta 455 dolara (pitawe da li je i daqe ostala neka) dok one skupqe na tribinama idu do

O~ekuje se da bude idealno

dava Islam koji zabrawuje upo trebu alkoholnih pi}a, pa se ona mogu kupiti samo u odre|enim prodavnicama.

Ipak, svako ko ima najmawe 21 godinu mo}i }e sebi da kupi pivo za koje bi trebalo da izdvo ji oko 12 evra. Dodu{e, Katar je najavio da }e poku{ati da smawi cenu ovih pi}a do prvenstva. Za one koji konzumiraju cigarete –najjeftinija pakla je 4,5 evra.

Cene sme{taja variraju, pa po~iwe od 45 hiqada dinara, a o~ekivano idu i do vi{e od 600 hiqada dinara po no}i. Ipak, posledwe informacije svedo~e da je sme{taj u ovom periodu papreno skupqi od o~ekivanog. Naime, gotovo na svim platfor mama za izdavawe stanova i apartmana cene su sko~ile oko 10 puta!

Mnogo }e sada zavisiti od snala`qivosti samih qudi, navija~i su najavili da }e biti sme{teni u Dubaiju i da }e na dan me~a putovati u Dohu. Izme|u ostalog zbog zabrane alkohola

U Katara sada `ivi oko 1.800 Srba, koji }e tokom ove godine verovatno obnoviti kontakt sa svim ro|acima.

Na stadionu }e pivo mo}i da kupuju samo oni sa specijalnim paketom ulaznica, dok }e on biti dozvoqen u specijalnim FIFA zonama oko stadiona, a o~ekuje da tu ko{ta {est evra kako {to je bio i tokom Svetskog klupskog prvenstva 2019. godine.

Lokalna valuta je rijal, a za jedan evro dobije se 4,30 rijala.

1.100 dolara. Naravno, ovde nisu ura~unate i specijalna mesta u lo`i, prvim redovima i drugim sektorima koji ko{taju daleko vi{e.

vreme za fudbal, jer temperatu re u tom periodu variraju od 20 do 30 stepeni Celzijusove skale, a navija~i }e imati problem da kupuju alkoholna pi}a. Naime, Katar je zemqa u kojoj preovla