Srpski glas 3. oktobar

Strana

Strana

Strana

CIA je poku{ala da me ubije

To {to su Asan` i wegova porodica bili na meti CIA govori o tome koliko su mo}ne obave{tajne organizacije koje sprovode transnacionalnu represiju, rekao je osniva~ "Vikiliksa"

Osniva~ "Vikiliksa" Xulijan Asan` izjavio je da danas da je na slobodi samo zato {to se izjasnio "krivim za novinarstvo", i izjavio da je CIA imala plan da ga kidnapuje i ubije u Londonu. "Izjasnio sam se krivim {to sam tra`io informacije, a zatim od izvora dobio te informacije. Izjasnio sam se krivim {to sam obavestio javnost o tim informacijama", kazao je Asan` tokom svog prvog javnog obra}awa pred Odborom za pravna pitawa i qudska prava Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope PACE u Strazburu.

Osniva~ "Vikiliksa" je izjavio da su postojali planovi CIA da se on kidnapuje i ubije u Londonu, dok su wegove pristalice u Evropi bile izlo`ene hakerskim napadima, prenosi TASS.

"To {to smo ja, moja porodica i moji saradnici bili mete agresivnih vansudskih i ekstrateritorijalnih (napada) pru`a redak uvid u to koliko mo}ne obave{tajne organizacije sprovode transnacionalnu represiju", rekao je on.

Asan` je dodao da je, nakon

{to je objavio podatke o masovnoj proizvodwi zlonamernog softvera i programu za {pijuna`u CIA, tada{wi {ef organizacije Majk Pompeo "po~eo kampawu odmazde" protiv wega i wegovih pristalica.

Prema re~ima osniva~a "Vikiliksa", postojali su planovi da se on kidnapuje i ubije u Londonu, dok su wegove pristalice u Evropi bile izlo`ene hakerskim napadima i kra|ama.

"Na meti su bili i moja supruga i moj mali sin. Poseban agent CIA je bio odre|en da stalno nadgleda moju `enu i data su uputstva da se uzme uzorak DNK iz pelena mog {estomese~nog sina", rekao je Asan`, citiraju}i svedo~ewa vi{e od 30 sada{wih i biv{ih ameri~kih obave{tajnih slu`benika, koje su dali u intervjuima ameri~koj {tampi, a {to su dodatno potvrdili snimci zapleweni tokom sudskih procesa protiv nekih agenata CIA.

On je evropskim poslanicima rekao da je priznawe krivice po optu`bama za {pijuna`u SAD bilo neophodno, jer pravni i politi~ki napori da se za{titi wegova sloboda nisu bili dovoqni, prenosi "Gardijan".

"Na kraju sam izabrao slobodu umesto neostvarive pravde. Danas sam slobodan nakon godina zatvora jer sam se izjasnio krivim za novinarstvo", rekao je Asan`.

On je rekao da su SAD zauzele "opasnu" poziciju u me|unarodnom pravu, time {to su svojim postupcima pokazale da samo ameri~ki dr`avqani imaju pravo na slobodu govora, i da ni Evropqani nisu bezbedni od Va{ingtona po tom pitawu.

"Prava novinara i izdava~a u evropskom prostoru su pod ozbiqnom pretwom. Me|unarodna

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

represija ovde ne sme postati norma. Kao jedna od dve glavne svetske institucije koje postavqaju norme, PSSE mora delovati", rekao je Asan`, prenose RIA Novosti.

SLOBODA NA

"MRA^NOM RASKR[]U"

Rekao je da se nada da wegovo dana{we svedo~ewe mo`e da poslu`i za isticawe slabosti, postoje}ih mera za{tite i pomo}i onima ~iji su slu~ajevi mawe javni, ali koji su jednako rawivi.

Asan` je rekao da je sloboda govora na "mra~nom raskr{}u".

"Bojim se da }e biti prekasno ako institucije poput Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope ne shvate ozbiqnost situacije. Svi treba da u~inimo svoj deo kako bismo osigurali da se sve-

tlo slobode nikada ne ugasi, da }e potraga za istinom `iveti i daqe i da glasovi mnogih ne budu u}utkani interesima nekolicine", rekao je on. Napomenuo je da novinari ne bi trebalo da budu progoweni zbog obavqawa svog posla.

"Novinarstvo nije zlo~in", naglasio je Asan`. Asan`, koji ima 53 godine, vratio se u Australiju u junu ove godine nakon {to je priznao kri-

vicu za kr{ewe ameri~kog zakona o {pijuna`i na osnovu ~ega je postignut sporazum o osloba|awu i okon~ana wegova 14-godi{wa pravna odiseja u Velikoj Britaniji.

Stela, s kojom se o`enio dok je bio u zatvoru u Londonu, rekla je da }e mu biti potrebno vreme da bude sa svojom decom, da povrati zdravqe i mentalnu ravnote`u nakon dugog boravka u zato~eni{tvu.

Srbija bele`i rekordno nizak prirodni prira{taj, bi}e nas za milion mawe do 2050.

Od 1. januara do kraja avgusta u Srbiji je bilo 909 `ivoro|enih beba mawe nego u istom periodu pro{le godine kada nam je demografska slika ve} bila rekordno niska. Go{}a Jutarweg programa, Gordana Bjelobrk iz Republi~kog zavoda za statistiku, napomenula je da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali mawe stanovnika, nikada starije stanovni{tvo i nikada mawe `ena u fertilnom periodu.

Pro{le godine u Srbiji je ro|eno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, ukqu~uju}i i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat. Me|utim, kako navodi Gordana Bjelobrk, 1970. godine kada smo imali pribli`no isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona `ena, a danas 1,4 miliona.

„Zna~i, za 600 hiqada nam se smawila osnova za ra|awe. Bilo koje mere da primewujete svakako ne}e imati isti efekt danas, nego da su te mere bile tih sedamdesetih ili devedesetih kad smo prvi put zabela`ili negativan prirodni prira{taj. Zna~i, nama su se nagomilale te negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovni{tva, i mi vi{e nemamo dovoqan potencijal da tako brzo obnovimo stanovni{tvo“, isti~e go{}a Jutarweg programa.

Dr`ava izdvaja sve vi{e novca za prvo, drugo, tre}e i ~etvrto dete, a jedan od predloga za pove}awe izdvajawa je bio na dnevnom redu Skup{tine Srbije pro{le nedeqe.

Mere populacione politike su dobrodo{le, smatra Bjelobrkova, ali ve} generacije `ena izlaze iz starosnog kontigenta od 15 do 49 godina, a pristi`u broj~ano mawe generacije i osnova se smawuje. Da su ranije bile primewene sada bi obuhvatile {iri spektar.

ZA^ARANI KRUG

Gordana Plemi} iz udru`ewa „Roditeq“ napomiwe da finansijska pomo} koju dr`ava obezbe|uje je dobrodo{la pre svega porodicama koje se odlu~uju na tre}e dete jer ve} imaju uslove da imaju vi{e dece.

„Me|utim, ona nije posticaj za ra|awe. Takva vrsta pomo}i prosto ne uti~e na mlade porodice da se odlu~e da dobiju dete. Ono {to mi vidimo kao veliki problem je uskla|ivawe rada i roditeqstva“, dodaje go{}a Jutarweg programa. Veliki problem predstavqa pitawe da li je `ena koja je u reproduktivnom periodu zaposlena, i ako jeste, {ta se de{ava kada se vrati na posao posle porodiqskog odsustva.

„Imamo veliki broj prijava porodiqa koje nam se javqaju, koje po povratku na posao ~esto dobijaju otkaz ili su preme{tene na ni`e radno mesto {to uslovqava i ni`a nov~ana primawa sa jednim ~la-

nom porodice vi{e“, isti~e Plemi}eva. U istra`ivawu koje je sproveo Centar za mame pre nekoliko godina, svaka deseta `ena je izjavila da ne `eli da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodili{tu. Tako|e, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li }e dete mo}i da upi{u u vrti}, kvalitet zdravstvene za{tite, mogu}nosti obrazovawa kako bi mogli da se ostvare kao roditeqi.

Kako obja{wava Gordana Bjelobrk, stopa fertiliteta je porasla 2022. godine, posle rezultata popisa stanovni{tva, kada je broj stanovnika smawen, a stopa se ra~una u odnosu na broj `ena u fertilnom periodu.

„Popis delimi~no mo`e da obuhvati komponentu emigracije, {to je i obuhvatio, i u tom trenutku je smawen kontingent `ena u odnosu na prethodnu godinu za 70.000. Ina~e, godi{we se smawuje za 16.000 do17.000“, obja{wava go{}a Jutarweg programa.

Beograd se izdvaja kao region koji privla~i mla|e stanovni{tvo (izme|u 33-35 godina) koje preseqavawem u ve}e gradske centre tra`e boqi `ivotni standard. Tako da se u gradskim centrima ose}aju rezultati podr{ke porodicama, {to pokazuje i podatak da broj tre}e dece raste.

KAKVA NAS DEMOGRAFSKA SLIKA O^EKUJE ZA 20-30 GODINA?

„Pa bi}e nas mawe, najmawe jedan milion 2050. godine ako idemo ovom dinamikom, odnosno ovim trenutnim brojem ro|enih i umrlih. Te{ko je raditi projekcije na du`i vremenski period zbog dejstva neregularnih faktora, poput pandemije koronavirusa koju niko nije mogao da predvidi“, ka`e Gordana Bjelobrk iz Republi~kog zavoda za statistiku na kraju gostovawa u Jutarwem programu. Kako pokazuju statisti~ki podaci, pro{le godine, prvi put posle 20 godina broj umrlih je bio mawi od 100.000 na godi{wem nivou. Ukoliko i ove godine ne pre|emo tu brojku, ima}emo mawu negativnu vrednost prirodnog prira{taja, napomiwe Gordana Bjelobrk iz Republi~kog zavoda za statistiku.

Obojica smo opsednuti

Srbijom - on je mrzi, ja je volim

Imamo sve razli~ito u na{im programima, planovima, idejama, ali zajedni~ku opsesiju, obrazlo`io je predsednik Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je ve~eras da on i biv{i predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista Milo \ukanovi} imaju istu opsesiju – Srbiju, s tim {to je on voli, a \ukanovi} mrzi.

On je to rekao novinarima na sve~anosti povodom zavr{etka radova na izgradwi hotela "St. Rixis Belgrejd" u Kuli Beograd, komentari{u}i proslavu \ukanovi}a u Podgorici nakon objavqivawa preli-

Nisu

slika

minarnih rezultata lokalnih izbora, na kojima se pevala pesma "Ja~i smo od Srbije".

"Video sam, interesantno je to. Imamo sve razli~ito u na{im programima, planovima, idejama, ali zajedni~ku opsesiju. Opsednuti smo Srbijom – ja je volim, on je mrzi", rekao je Vu~i}.

Predsednik Srbije je naglasio da }e obojica nastaviti sa takvom praksom.

"On }e nastaviti da je mrzi, a ja }u je jo{ vi{e voleti i istovremeno nastaviti da po{tujem i volim narod u Crnoj Gori – i Srbe i Crnogorce i sve ostale", rekao je Vu~i}.

Prema wegovim re~ima, koliko god pevao takve pesme, Srbija }e i}i napred.

"Oni }e naravno da vam ka`u, ne, ja volim Srbiju Nata{e Kandi} i Nenada ^anka, ali ne vole Srbiju 99 odsto onih koji u woj `ive. Re~ ne}u re~i protiv Crne Gore. Hvala {to su pokazali koliko su opsednuti Srbijom, nastoja}u jo{ vi{e da radim. Ovo {to ve~eras radim, pri~a vi{e od bilo koje pesme", zakqu~io je Vu~i}.

PORUKA OPOZICIJI

Vu~i} je predstavnicima opozicije poru~io da odlu~e da li `ele, ili ne `ele, da on do|e u Narodnu skup{tinu da prisustvuje sednici posve}enoj iskopavawu litijuma, oceniv{i pritom da se predstavnici opozicije "pla{e jednog ~oveka, da se pla{e re~i, mozga i glave jednog ~oveka".

"Sve bi oni na svetu dali, samo da tog jednog mogu da pobede i da sru{e. A mu~i ih to {to se taj jedan ne pla{i svih wih zajedno. Mu~i ih to {to taj jedan zna {ta bi oni od Srbije napravili i koliko bi je u pro{lost vratili", rekao je Vu~i}.

znali ko je Pikaso, wegova

vredna {est

miliona dolara decenijama im visila na zidu

Trgovac starim stvarima prona{ao je, ~iste}i podrum ku}e, originalni portret „Dora Mar“, koju je naslikao {panski slikar Pablo Pikaso.

Nakon {to je 1962. godine slu~ajno na{ao sliku u podrumu ku}e na Karpiju, Italijan Lui|i Lo Roso poneo je sa sobom u Pompeju, gde je slika narednih nekoliko decenija visila na zidu u dnevnoj sobi, pi{e Gardijan. Portret, za koji se veruje da je slika Pikasove qubavnice i muze, Dore Mar, u gorwem levom uglu ima prepoznatqiv potpis slikara, ali Lo Roso nije znao ko je on.

Tek mnogo godina kasnije, kada je wegov sin Andrea po~eo da se zanima za sliku i postavqa pitawa, po~ele su da se javqaju sumwe.

Porodica je na kraju tra`ila savet tima stru~waka.

Nakon godina istra`ivawa, grafolog Sinzija Altijeri, potvrdila je u pitawu Pikasova slika, vredna {est miliona dolara. "Moj otac je bio sa Kaprija i skupqao je 'sme}e' koje bi potom prodavao. Prona{ao je sliku pre nego {to sam se uop{te rodio i nije imao pojma ko je Pikaso. Nije bio ba{ obrazovana osoba", rekao je Lo Rosov sin, Andrea i dodao da je wegova majka `elela da se otarasi slike, jer joj je bila "u`asna".

Nekoliko puta je kontaktirao Pikaso fondaciju u Malagi,

Pikaso

ali je rekao da ona nije pokazala interesovawe da ispita wegove tvrdwe, jer smatra da su la`ne. Fondacija ima kona~nu

re~ o autenti~nosti slike, sada skrivene u trezoru u Milanu.

Pikaso, koji je umro 1973. godine, proizveo je vi{e od 14.000 radova, a fondacija dnevno prima stotine poruka od qudi koji tvrde da poseduju original.

Dora Maar je naslikana 1938. i ukradena sa jahte saudijskog {eika 1999. pre nego {to je prona|ena 20 godina kasnije.

Luka Markante, predsednik fondacije Arkadia, veruje da mogu postojati dve verzije dela.

„To su verovatno dva portreta, ne potpuno isti, iste teme koje je Pikaso naslikao u dva razli~ita vremena. Jedno je sigurno: onaj koji je prona|en na Kapriju i sada se ~uva u sefu u Milanu je autenti~an.

Portret, za koji se veruje da je slika Pikasove qubavnice i muze, Dore Mar, u gorwem levom uglu ima prepoznatqiv potpis slikara

"VA[INGTON POST”:

Svet se pribli`ava totalnom sukobu izme|u supersila

Svet se pribli`ava totalnom sukobu izme|u supersila, ocenio je stru~wak za me|unarodnu politiku Dejvid Ignatijus u autorskom tekstu za „Va{ington post”.

On je podsetio da je ameri~ki predsednik Xozef Bajden pro{le nedeqe "umesto da rizikuje odmazdu Rusije" izbegao zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da upotrebi ameri~ke rakete za ga|awe ciqeva duboko na teritoriji Rusije.

"Ukrajinske pristalice rugaju se Bajdenovom oprezu, tvrde}i da je to znak slabosti. Ali ova kritika je preo{tra. Ne bi trebalo da `elimo usijanu glavu u Beloj ku}i. Izbegavaju}i rizik od eskalacije, Bajden je poslu{ao savete svojih obave{tajnih savetnika i ispunio obaveze bilo kog predsednika da smawi opasnost od nuklearnog rata", navodi se u tekstu.

Po wegovom mi{qewu, Bajden bi trebalo da preduzme druge agresivne korake da podr`i Ukrajinu, ~ak i ako odbije da izvr{i udare dugog dometa pomo}u raketa ATACMS.

"Poseta Kijevu ovog meseca izazvala je zabrinutost da umorna Ukrajina po~iwe da se povija pod pritiskom ovog u`asnog rata. Politi~ka baza Zelenskog se raspada, a produ`eni rat do iscrpqivawa }e raspar~ati Ukrajinu. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i weni saveznici moraju da pomognu Kijevu da uskoro postigne pravedan mir, ~ak i ako to nije potpuna pobeda, koju Zelenski tra`i", napomiwe ekspert.

On je tako|e naveo da Rusija sve vi{e signalizira da su raketni udari dugog dometa "crvena linija", prenosi Tawug.

Putin je najavio promenu nuklearne doktrine kako bi se napadi nenuklearne dr`ave koju podr`ava nuklearna dr`ava smatrali "zajedni~kim napadom na Rusku Federaciju".

Milioner iz Dubaija

kupio ostrvo za 50 miliona dolara da bi supruga mogla

da se sun~a u bikiniju

Doma}ica i influenserka iz

Velike Britanije Soudi el Nadak (26) postavila je na Instagramu video u kojem tvrdi da joj je mu` kupio ostrvo, kako bi se ose}ala bezbedno na pla`i.

"Htela si da kupi{ bikini, pa ti je mu` milioner kupio ostrvo", pi{e ispod videa koji je podelila influenserka. Video sa istim opisom kasnije je podelio i wen suprug biznismen iz Dubaija, Xamal el Nadak. Video prikazuje par koji putuje ~arter letom do ostrva. Tako|e, pokazuje luksuzno privatno uto~i{te ugra|eno u stenu, okru`eno visokim palmama i lagunom. "Ovo je wegova najboqa investicija do sada", napisala je Soudi el Nadak, a objava je brzo privukla pa`wu mnogih korisnika dru{tvenih mre`a, prikupiv{i vi{e od 2,5 miliona pregleda za mawe od nedequ dana, pi{e Saudi, koja je ro|ena u Velikoj Britaniji, udata je za biznismena iz Dubaija, Xamala Al Nadaka, i sebe opisuje kao "doma}icu i suprugu."

Kako je ona rekla za Hindustijan tajms, svog supruga je upoznala na studijama u Dubaiju i u braku su vi{e od tri godine. Odbila je da otkrije ta~nu lokaciju ostrva sem da je u Aziji i da je ko{talo 50 miliona dolara.

Pablo

RAT IZRAELA I HEZBOLAHA

Koliko razarawa jo{ mo`e da podnese Liban

pre nego {to nestane

Nova faza rata na Bliskom istoku, koju su prethodnih meseci obe}awima, ustupcima i pretwama zaustavqale diplomate iz Amerike i Francuske, na koncu je ipak izmakla kontroli po{to je izraelski premijer Bewamin Netawahu odlu~io da iskoreni Hezbolah sa juga Libana. „Nema razlike izme|u Hezbolaha i Libana. Liban }e biti uni{ten. Presta}e da postoji“, ~uje se od izraelskiih zvani~nika. Koliko razarawa Liban mo`e da podnese, kqu~no je pitawe stanovnika zemqe koja je u posledwe 54 godine u {est navrata ratovala sa Izraelom, od prvog sukoba 1969. do posledweg 2006. godine, kada je izraelska avijacija uni{tila skoro svu infrastrukturu do ju`nih predgra|a Bejruta.

Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal "Oko"

Kolona automobila potpuno je pre dva dana zagu{ila put koji sa juga Libana vodi ka prestonici, Bejrutu. Vozila natovarena koferima, kutijama i ponekim tepihom smotanim preko krova, scenografija su nove epizode be`anije na Bliskom istoku. Ovog puta od rata koji se iz Pojasa Gaze, pra}en eksplozijama i sahranama, pro{irio na zemqu koja usled slo`enih politi~kih odnosa, ekonomskog kolapsa i sveop{teg grabe`a, jedva i da postoji.

Istovremeno, bezmalo 80.000 korisnika libanske mre`e mobilne telefonije dobilo je istu poruku iz Izraela, kojom se obave{tavaju da }e uslediti ozbiqni napadi na jug Libana, te da bi najmudrije bilo da se presele negde drugde. Bilo gde. Nedugo zatim, izraelski avioni zasuli su projektilima stotine meta za koje tvrde da imaju veze sa Hezbolahom, ukqu~uju}i skladi{ta, podzemne bunkere, ali i privatne ku}e iz kojih ova {iitska milicija, navodno, ispaquje rakete na Izrael.

U narednih nekoliko sati, libansko ministarstvo zdravqa izbrojalo je vi{e od 270 le{eva i 1.200 rawenih. Od ju`nih predgra|a Bejruta po sve do granice sa Izraelom zavladala je ozbiqna panika me|u stanovni{tvom, ali i me|u libanskim politi~arima koji su se, bezrazlo`no, nadali da se obra~uni dve strane koji traju ve} jedanaest meseci ne}e pro{iriti i na ovu zemqu.

ZEMQA KOJA NESTAJE

Nova faza rata u Levantu, koju su prethodnih meseci obe}awima, ustupcima i pretwama zaustavqale diplomate iz Amerike i Francuske, na koncu je ipak izmakla kilavoj kontroli po{to je izraelski premijer Bewamin Netawahu, pritisnut nezadovoqstvom Izraelaca, odlu~io da iskorewivawem Hezbolaha omogu}i povratak 60.000 sunarodnika na sever zemqe, koje je prethodno raselio van dometa projektila iz Libana.

„Promena odnosa snaga ne severu“, kako je razvaqivawe juga Libana opisao Netawahu, raspalila je ma{tu me|u ratnom re{ewu naklowenim izraelskim politi~arima, pa je ministar obrazovawa Joav Ki{ najavio kraj Libana. „Nema razlike izme|u Hezbolaha i Libana. Liban }e biti uni{ten. Presta}e da postoji“, rekao je izraelski ministar. O „neprijateqskim {iitima“ i „zemqi koja ne ispuwava osnovne postulate dr`avnosti“ govorio je i izraelski ministar za dijasporu Ami~aj ^ikli.

Ameri~ke i francuske diplomate su jo{ jednom po~ele da pakuju kofere spremaju}i se za novu rundu ube|ivawa Jeru-

salima, Bejruta, Damaska i Teherana da, posle ~etrdeset i kusur hiqada `rtava u Gazi, poka`u malo milosti i po{tede Bliski istok nove tragedije.

Na jugu Libana, sve do predgra|a Bejruta, osim eksplozija ~uje se samo kukwava narika~a na sahranama `rtava sukoba ~iji je po~etak, jo{ od upada Hamasovih specijalaca u Izrael 7. oktobra pro{le godine, bio samo pitawe trenutka.

TRE]I IZRAELSKI FRONT

Bombardovawe Libana usledilo je nepunih nedequ dana po{to su izraelski obave{tajci u najspektakularnijoj {pijunskoj akciji posledwih decenija u dva dana razneli skoro sve pejxere i voki-tokije operativaca Hezbolaha, pri ~emu je ubijeno tridesetak i raweno oko 3.000 qudi.

Ibrahim Akil, jedan od najtra`enijih ideologa Hezbolaha i ~ovek ~ije su akcije potresale zemqe od Argentine do Nema~ke – ubijen je u vazdu{nom napadu u ju`nom delu Bejruta. Izraelci su ga razneli dok je, sa jo{ desetak komandanata ove milicije, planirao odgovor na akciju vlade Bewamina Netawahua.

Izraelski stratezi i politi~ari nadali su se da ova serija napada mora da uzdrma moral i odlu~nost Hezbolaha i natera lidera ove organizacije Hasana Nasralaha da prestane raketirawe Izraela i povu~e snage iza „plave linije“, ucrtane na mapu Bliskog istoka kao deo mirovnog sporazuma kojim je sli~an sukob okon~an 2006. godine.

Ipak, posle sedam dana „raspame}ivawa“ Libanaca, efekat je bio upravo suprotan `eqama Izraela. Lideri Hezbolaha tvrde da ih pritisak ne}e pokolebati, te da }e nastaviti da ga|aju ciqeve na izraelskoj teritoriji sve dok u Pojasu Gaze ne zavlada mir.

Jedna od salvi wihovih raketa prebacila je izraelsku granicu za ~itavih 50 kilometara, {to su bile najudaqenije mete {iitske milicije za posledwih 11 meseci.

„Ovo je samo po~etak“, odmah se ~ulo iz ju`nog Bejruta, odakle je Nasralah izazvao Izraelce da pokrenu kopnenu invaziju juga Libana. Ipak, posle nekoliko dana suludo podignutih tenzija, na granici nije delovalo kao da se Izrael sprema za novi upad u Liban, odakle je posledwih decenija u nekoliko navrata uspevao da se izvu~e bez ozbiqnih ekonomskih, politi~kih, ali i vojnih posledica.

Ukoliko vazdu{ni napadi ne upla{e Hezbolah, izraelski vojnici }e, kako stvari stoje, morati ponovo da zakora~e na teritoriju susedne dr`ave. Ovog puta u znatno slo`enijim uslovima – posle skoro godinu dana neprestanih borbi u Pojasu Gaze, te sve `e{}ih sukoba na Zapadnoj obali.

Vojni analiti~ari su prethodnih meseci u nekoliko navrata dovodili u pitawe sposobnost Izraelaca da istovremenu ratuju na tri fronta, tim pre jer su raspolo`ive rezerve ve} prili~no istro{ene dosada{wim borbama.

Osim toga, 100.000 boraca kojima se hvali Hezbolah znatno su ozbiqnija vojna snaga od Hamasa, dok bi {irewe sukoba na jug Libana ponovo uzburkalo strasti u Siriji, Iraku, Iranu i Jemenu.

"Politiko": SAD javno protiv izraelskih napada na Liban, ali ih tajno podr`avaju

Visoki zvani~nici Bele ku}e tajno su obavestili svoje izraelske kolege da SAD podr`avaju wihovu odluku "pove}aju pritisak" na Hezbolah, iako je administracija predsednika Xozefa Bajdena javno pozvala Izrael da obustavi napade, pi{e "Politiko".

Predsedni~ki savetnik Amos Ho{tajn i koordinator Bele ku}e za Bliski istok Bret Megark izraelskim zvani~nicima su rekli da se SAD sla`u sa odlukom izraelskog premijera Bewamina Netawahua da fokus sa sukoba u Gazi prebaci na severnu granicu i borbo protiv libanskog Hezbolaha.

Kako navodi "Politiko", ameri~ki zvani~nici se nadaju da }e to naterati Hezbolah da "zapo~ne pregovore o diplomatskom okon~awu konflikta".

Me|utim, ne podr`avaju svi u Beloj ku}i ovakav pristup. Odluka da se fokus prebaci na Hezbolah dovela je podela u Pentagonu, Stejt departmentu i obave{tajnoj zajednici, po{to deo zvani~nika veruje bi eskalacija u Libanu mogla da uvu~e SAD u novi sukob na Bliskom istoku.

Izraelski zvani~nici su sredinom septembra svojim ameri~kim kolegama izneli plan promene fokusa i okretawa ka Libanu. Iako nisu izneli mnogo de-

taqa, ameri~ki zvani~nici su se slo`ili da je "pravo vreme za taj korak".

Iako je Hezbolah dugo govorio da }e se sara|ivati sa Izraelom samo ako postigne prekid vatre sa Hamasom, protiv kog se bori u Gazi, ameri~ke procene su u tom trenutku ukazivale da Hamas verovatno ne}e pristati na sporazum o prekidu vatre u skorije vreme, navodi "Politiko".

Prema ameri~kom procenama, to je zna~ilo da bi to mogao biti trenutak da se fokus stavi Hezbolah – i da se radi na "razdvajawu" dva sukoba.

Kako navodi taj ameri~ki magazin, Va{ington posledwih meseci vodi donekle kontradiktornu politiku: s jedne strane, oni podr`avaju izraelske eskalatorne akcije, dok se sa druge zala`u za nastavak pregovora.

U Beloj ku}i, me|utim, veruju da su izraelske akcije u Libanu mogli da predstavqaju prelomnu ta~ku, odnosno da bi eliminacija ve}ine lidera Hezbolaha mogla zna~ajno da oslabi iranski uticaj u regionu.

Me|utim, ameri~ki zvani~nici nisu spremni da podr`e Izraelce potpuno - i javno - u strahu da bi to moglo da uvu~e SAD u sukob. Javna poruka ameri~ke administracije Izraelu i daqe je: izbegavajte eskalaciju i nastavite sa diplomatijom.

NEMO] U BEJRUTU

Suo~ena sa nizom potencijalno katastrofalnih razvoja situacije, vlada u Bejrutu na~inila je plan pru`awa pomo}i onima koji bi mogli ostati bez krova nad glavom u slu~aju {irewa sukoba. Plan je napravqen na osnovu pretpostavke da bi u narednih 45 dana oko milion stanovnika Libana moglo biti prinu|eno da napusti svoje domove i da }e u svrhu wihovog zbriwavawa biti potrebno uspostaviti prihvatne centre za najmawe 200.000 raseqenih.

Paniku u redovima libanske vlade izazvale su i najave ponovnog aktivirawa ~itavog niza lokalnih milicija, koje su u posledwe dve decenije bile prili~no rezervisane, poput snaga Faxra, sunitske milicije koja je odnedavno sklopila neformalni savez sa Hezbolahom, {to je u~inila i jedna od frakcija milicije Xema Islamija.

[iitske i sunitske milicije, koje se tokom prethodne dve decenije nisu slagale gotovo ni u ~emu, ukqu~uju}i i pitawe sudbine sirijskog predsednika Ba{ara el Asada, ujedinile su se posle po~etka rata u Gazi.

Dodatni problem za vlasti u Bejrutu predstavqa i ~iwenica da u zemqi ve} `ivi oko milion i po sirijskih izbeglica, koje u slu~aju {irewa sukoba jednostavno nemaju gde da odu. Na ukupno ~etiri i po miliona stanovnika, novi talas izbeglica izazvao bi pravu katastrofu u zemqi u kojoj ve} godinama ne funkcioni{e ama ba{ ni{ta – od bankarskog sistema, snabdevawa elektri~nom energijom i vodom, pa do parlamenta i vlade.

Koliko razarawa Liban mo`e da podnese, kqu~no je pitawe stanovnika zemqe koja je u posledwe 54 godine u {est navrata ratovala sa Izraelom, od prvog sukoba 1969. do posledweg 2006. godine, kada je izraelska avijacija uni{tila skoro svu infrastrukturu do ju`nih predgra|a Bejruta.

Uz to, Liban ve} nekoliko godina trese ozbiqna politi~ka kriza. Zemqa nije u stawu da izabere predsednika, institucije se raspadaju, ekonomija je na kolenima. Od po~etka rata Hamasa i Izraela, libanski bruto nacionalni dohodak pao je za ~etvrtinu.

Biv{i libanski premijer Fuad Siniora, koji se smatra zaslu`nim za pregovore posle kojih je okon~an posledwi rat 2006. godine, smatra da Liban ne bi mogao da pre`ivi jo{ jedan sukob.

Budu}nost ove zemqe zavisi}e, kako se ~ini, najvi{e od odlu~nosti kojom }e Bewamin Netawahu i Hasan Nasralah nastaviti da voze kolone sledbenika u direktni sudar sa suprotstavqenom stranom. Za stanovnike sa obe strane granice jedina je nada da }e im nestati goriva pre nego {to bude prekasno.

PLANETA

U uraganu Helena `ivot izgubilo

vi{e od 130 qudi, milioni bez struje

Spasila~ke ekipe u zapadnim delovima Severne Karoline poku{avaju da do|u do qudi ~ija se sudbina jo{ ne zna, tri dana po{to je uragan Helena razorio jugoistok SAD

Broj `rtava uragana Helena u {est ameri~kih saveznih dr`ava porastao je na preko 130, a milioni qudi su ostali bez struje i nemaju pristup internetu.

Spasila~ke ekipe u zapadnim delovima Severne Karoline poku{avaju da do|u do qudi ~ija se sudbina jo{ ne zna, tri dana po{to je uragan Helena razorio jugoistok Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, prenosi Glas Amerike.

podacima vebsajta PowerOutage. us.

Zvani~nici upozoravaju da }e obnova i oporavak od velike materijalne {tete posle uragana biti te{ki i da }e dugo trajati.

Ameri~ki predsednik Xozef Bajden u ponedeqak je razgovarao sa guvernerima Xorxije i Severne Karoline i obe}ao nastavak federalne pomo}i za `rtve uragana "dok god je potrebno".

Potpredsednica SD Kamala Haris otkazala je planirane predizborne aktivnosti u Las Vegasu u Nevadi, i vratila se u Va{ington ranije nego {to je planirano da bi u~estvovala u brifinzima u sedi{tu Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA).

Wen izborni {tab najavio je da }e Haris posetiti region

Broj `rtava konstantno raste po{to su radnici hitne pomo}i stigli do oblasti koje su bile izolovane zbog uru{enih puteva i velikih poplava.

Savetnica Bele ku}e za unutra{wu bezbednost Liz [ervud Rendal navela je da do ponedeqka popodne nije prona|eno ~ak 600 qudi koji se vode kao nestali, uz procenu da su neki mo`da ve} mrtvi.

U te{ko pogo|enom planinskom okrugu Bamkoum u Severnoj Karolini, gde se nalazi grad E{vil, nastradalo je 40 osoba, saop{tio je u ponedeqak lokalni {erif.

Zalihe vode i hrane su helikopterima i avionima dostavqene stanovnicima podru~ja koja su ostala izolovana zbog poplava i nestanka struje.

Guverner Severne Karoline

Roj Kuper predvideo je da }e broj `rtava rasti kako spasioci prilaze podru~jima izolovanim zbog sru{enih puteva, o{te}ene infrastrukture i velikih poplava.

Vi{e od dva miliona ku}a i firmi u Floridi, Xorxiji, Severnoj i Ju`noj Karolini u ponedeqak nije imalo struju, prema

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

pogo|en uraganom "~im to bude mogu}e, a da se ne poremete hitne spasila~ke operacije".

Republikanski predsedni~ki kandidat Donald Tramp kritikovao je Harisovu {to nije vi{e ukqu~ena u reagovawe na uragan i najavio da }e posetiti pogo|eni region.

On je posetio Valdostu u Xorxiji, kako je saop{teno, da bi se informisao o oluji i pomogao u distribuciji humanitarne pomo}i.

Tramp je tako|e rekao da je razgovarao sa milijarderom Ilonom Maskom da se stanovnicima pogo|enih delova koji su ostali bez interneta omogu}i besplatni satelitski internet Starlink.

Mask je ranije zvani~no podr`ao Trampa kao kandidata na predsedni~kim izborima.

Uragan Helena udario je u obalu Floride u ~etvrtak uve~e, izazvao vi{ednevne pquskove i uni{tio ku}e koje su decenijama odolevale nevremenima.

Oluja je putovala ka severu, a cela naseqa su zbrisana sa zemqom, dok su mnoge zajednice ostale bez vode i osnovnih potrep{tina.

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

RUTE PREUZEO DU@NOST GENERALNOG SEKRETARA NATO-A:

*uslovi postoje

Ukrajina treba da dobije mesto u Alijansi

Vojni komitet NATO-a se zvani~no pozdravio sa Stoltenbergom, a zamenik predsednika Vojnog komiteta general-potpukovnik Endru M. Roling pohvalio je wegovo "demokratsko vo|stvo i duh snage i jedinstva koji je uneo u savezni~ke dr`ave"

Jedan od generalnih sekretara NATO-a sa najdu`im sta`om, Jens Stoltenberg predao je du`nost biv{em holandskom premijeru Marku Ruteu, u trenutku kada se Alijansa suo~ava sa nekim od najve}ih izazova u svojoj istoriji.

Zvani~na ceremonija predaje ovla{}ewa je odr`ana u sedi{tu NATO, u Briselu na specijalnoj sednici Alijanse.

Novi generalni sekretar NATO-a rekao je da "Ukrajina treba da dobije obe}ano mesto u Alijansi". "Moj slede}i prioritet je pove}awe pomo}i Ukrajini, weno pribli`avawe NATO, po{to je nemogu}e ostvariti stabilnu bezbednost u Evropi bez sna`ne i nezavisne Ukrajine. Treba da realizujemo paket pomo}i koji je obe}an na samitu u Va{ingtonu. To se ti~e formirawa komande, finansijske pomo}i i nepovratnog kretawa Ukrajine ka ~lanstvu u NATO, jer je mesto Ukrajine u NATO", rekao je Rute. On je istakao da prioriteti Alijanse ostaju isti, ta~nije da se mora osigurati da Ukrajina opstane kao nezavisna, demokratska dr`ava. Stoltenberg, 13. generalni sekretar NATO-a, preuzeo je du`nost 2014. godine, a du`inu wegovog

mandata nadma{io je samo holandski diplomata Xozef Luns, koji je proveo 13 godina na ~elu NATO-a. Vojni komitet NATO-a se ju~e zvani~no pozdravio sa Stoltenbergom, a zamenik predsednika Vojnog komiteta general-potpukovnik Endru M. Roling pohvalio je wegovo "demokratsko vo|stvo i duh snage i jedinstva koji je uneo u savezni~ke dr`ave". U svom govoru, Stoltenberg se zahvalio za "trud i saradwu u proteklih 10 godina" i naglasio da je "NATO sada ve}i, ja~i i spremniji nego ikada da se suo~i sa bilo kojim izazovom", kao i da "otpornost i snaga NATO-a ne zavise od pojedinaca ve} od kolektiva".

Rute }e postati 14. generalni sekretar u istoriji NATO-a.

"FORIN POLISI":

Ko savetuje Donalda Trampa o spoqnoj politici, i ko je me|u wima povezan sa Srbijom

Jedanaest mu{karaca ~iji pogledi na svet oblikuju stavove Donalda Trampa

Kakva }e biti ameri~ka spoqna politika ako Donald Tramp ponovo pobedi na predsedni~kim izborima? Jedan od na~ina da se to proceni je, obja{wava "Forin polisi" (FP), profilisawe kqu~nih savetnika u wegovoj orbiti.

FP je izdvojio 11 savetnika ~ije misli i ideje imaju zna~ajan uticaj na Trampovu spoqnu politiku.

ELBRIX KOLBI

Elbrix Kolbi najglasniji je zvani~nik u Va{ingtonu koji zagovara potpuni pomak SAD od Evrope, NATO-a i Rusije ka rastu}em izazovu u vidu Kine koju do`ivqava kao "najve}i ameri~ki problem".

FRED FLIC

Flic je zagovornik Trampove antiestabli{mentske MAGA (Make America Great Again) ideologije koja je uznemirila Va{ington ~etiri godine. On je, zajedno sa Kitom Kelogom, izradio nacrt plana koji }e Tramp razmotriti u ciqu okon~awa sukoba u Ukrajini.

Plan podrazumeva forsirawe Ukrajine i Rusije da sednu za pregovara~ki sto i posredovawe u privremenom prekidu vatre.

RI^ARD GRENEL

Diplomac Harvarda, Grenel je slu`io kao Trampov izaslanik, obilazio je svet – ukqu~uju}i Srbiju gde je rado vi|en gost, potkopavao Stejt department i o~ekuje se da }e mu ta lojalnost verovatno doneti visoki spoqnopoliti~ki posao u budu}oj Trampovoj administraciji.

KIT KELOG

Veteran Vijetnamskog rata, general Kelog je istovremeno pro-Ukrajinski i pro-NATO nastrojen a opet voqan da pomogne Trampu da zavr{i sukob u Ukrajini "za jedan dan", osmisliv{i plan koji predvi|a smawewe ameri~ke vojne pomo}i Ukrajini ako Kijev odbije sedne za pregovara~ki sto.

Rat u Ukrajini 950. dan

Rusija ne bi mogla da vodi rat protiv Ukrajine bez podr{ke Pekinga, tako da Kina mo`e i treba da zaustavi ovaj sukob, izjavio je poqski ministar spoqnih poslova Radoslav Sikorski.

"Putin ne bi mogao da vodi ovaj rat bez komponenti i materijala iz Kine. Tako bi Kina mogla da zaustavi ovaj rat. I trebalo bi", rekao je Sikorski za Va{ington post.

Prema wegovim re~ima, ruski predsednik Vladimir Putin }e stati tek kada shvati da ne mo`e da pobedi po "prihvatqivoj" ceni. Sikorski smatra da su Putinove nuklearne pretwe samo na~in

ROBERT LAJTHAJZER

Robert Lajthajzer, Trampov trgovinski predstavnik, a mo`da i budu}i ministar finansija, "zaslu`an" je za "novooktirvenu qubav Bajdenove administracije prema trgovinskim ratovima".

Lajthajzer je pretvorio Trampove ideje o trgovini i ekonomiji u mawe-vi{e koherentnu politiku, i takse na ~elik, aluminijum i mnoge proizvode iz Kine.

XONI MEKENTI

Nekada{wi direktor predsedni~ke kancelarije za osobqe Bele ku}e Xon Mekenti, sada u konzervastivnom trustu mozgova - Fondaciji "Heritix" poma`e u Projektu 2025 – inicijativi koja poziva slede}eg predsednika da se "suo~i sa dubokom dr`avom".

KRISTOFER MILER

Miler, biv{a Zelena beretka, na{ao se na udaru kritika zato {to nije rasporedio Nacionalnu gardu na Kapitolu u januaru 2021. godine. Miler je rekao da nije `eleo da izazove "najve}u ustavnu krizu" od gra|anskog rata raspore|ivawem aktivnih ameri~kih trupa.

STIVEN MILER

Tokom Trampovog mandata, Stiven Miler je stekao ime kao radikalni arhitekta predsednikove tvrdolinija{ke – i veoma kontroverzne – imigracione politike. Ako Tramp trijumfuje u novembru, o~ekuje se da }e se ponovo sna`no osloniti na Milera, koji je ve} izneo sveobuhvatne nove predloge za reviziju ameri~ke politike i suzbijawe imigracije.

ROBERT O'BRAJEN

Advokat iz Los An|elesa, O'Brajen je zapo~eo svoju ulogu u Beloj ku}i kao specijalni izaslanik za poslove sa taocima. Pomogao je da se osigura osloba|awe Amerikanaca iz zatvora u Turskoj i Jemenu i predvodio je napore administracije da se iz {vedskog zatvora, na molbu Kawea Vesta, oslobodi ameri~ki reper Roki, optu`en za napad.

U eseju za "Forin afers", O'Brajen je skicirao konture budu}e Trampove spoqne politike: "Trampovo obnavqawe mira snagom." Kina je primarni fokus, jer O'Brajen poziva na ~vrst stav u Indo-Pacifiku, ukqu~uju}i raspore|ivawe celog

da se zastra{i javno mwewe na Zapadu.

"Putin je diktator. Wega }e sputavati na{a mo}, a ne wegove doktrine. Niko ne planira agresiju na Rusiju. Rusija je agresor. Rusija je napala Ukrajinu. Putin se ose}a bezbedno bacaju}i sve svoje snage u rat protiv Ukrajine, jer zna da je NATO ~isto odbrambeni savez", istakao je poqski ministar. On je naveo da Var{ava podr`ava ~lanstvo Ukrajine u NATO-u i da `eli da ta zemqa pobedi u ovom ratu.

Zalo`io se i za ja~awe ukrajinske PVO, obarawe ruskih raketa i dronova koji lete na teritoriju Poqske i ukidawe zabrane ga|awa aerodroma na

Prodajem odli~an dvosoban apartman u Futskreju (Melburn), sa gara`om za auto. Po vrlo povoqnoj ceni.

ADRESA STANA: 3/13 EMPIRE ST, FOOTSCRAY, VIC 3011.

Dobrivoje: 0456358804

korpusa marinaca u regionu i prebacivawe ameri~kog nosa~a aviona sa Atlantika na Pacifik.

O'Brajen se tako|e zalagao da Sjediwene Dr`ave nastave sa testirawem nuklearnog oru`ja, koje nije sprovedeno od 1992. "Va{ington mora da testira novo nuklearno oru`je prvi put od 1992, ne samo kori{}ewem kompjuterskih modela", naveo je on.

KE[ PATEL

Patel je bio kqu~an u naporima da se ospore optu`be da je Trampov tim sara|ivao sa Moskvom u predizbornoj kampawi. Patel je, gostuju}i u podkastu Stiva Benona, najavio da }e se nova Trampova administracija sada pozabaviti i novinarima. "Da, mi }emo krenuti na qude u medijima koji su lagali o ameri~kim gra|anima, koji su pomogli Xou Bajdenu da name{ta predsedni~ke izbore – mi }emo krenuti na vas", poru~io je.

teritoriji Rusije dalekometnim naoru`awem. Sikorski je priznao da je Poqska zabrinuta za ishod predsedni~kih izbora u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ali da `eli da ima "najboqe odnose" sa wima, bez obzira na to ko pobedi. Na pitawe o "zamoru na Zapadu" Sikorski je odgovorio: "Od ~ega smo umorni? Ukrajinci su ti koji su umorni. Moramo ostati na kursu, jer ako Putin izgubi, bi}e vra}eno me|unarodno pravo i reformisana Rusija", zakqu~io je poqski ministar. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je situacija na frontu te{ka, nakon {to je saslu{ao izve{taje glavnokomanduju}eg Oru`anih snaga

MAJK POMPEO

Majka Pompea je Tramp je izvukao iz relativne opskurnosti kao kongresmena iz Kanzasa i postavio da bude wegov prvi direktor CIA. Kao {ef ameri~ke obave{tajne agencije, Pompeo je u{ao u diplomatiju tajno putuju}i u Severnu Koreju da postavi temeqe za direktne razgovore izme|u Trampa i severnokorejskog lidera Kim Xong Una.

U Trampovom krugu, Pompeo je me|u najotvorenijim zagovornicima Ukrajine. Mnogi evropski zvani~nici smatraju da bi imenovawe Pompea na visoku poziciju u kabinetu bila dobra stvar za Ukrajinu i NATO, a lo{a vest za Rusiju. Pompeo je tako|e bio glavni pokreta~ Trampovog povla~ewa iz iranskog nuklearnog sporazuma i arhitekta ~vrstog pristupa biv{eg predsednika Kini koji sada uglavnom ima dvostrana~ku podr{ku.

Ukrajine Aleksandra Sirskog i na~elnika General{taba Anatolija Bargilevi~a. "Veoma te{ka situacija", rekao je Zelenski u video obra}awu naciji.

Ukrajinski predsednik je naglasio da je najva`nije izvr{iti pritisak na Rusiju svim sredstvima i alatima kako bi se {to pre postigao pravedni mir za Ukrajinu.

"Sve {to mo`emo da uradimo tokom ove jeseni, sve {to mo`emo da postignemo, moramo da postignemo. I to zavisi od svih u ukrajinskom vremenu. Sada treba da radimo {to je vi{e mogu}e pre sastanka u Ram{tajnu", zakqu~io je Zelenski. On je naveo da se „ukrajinski i ameri~ki timovi” pripremaju za sastanak Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u ameri~koj vazduhoplovnoj bazi Ram{tajn u Nema~koj, „kako bi se obezbedili rezultati u narednim mesecima i na frontu i na diplomatskom planu”.

Ameri~ka deca sada u~e o velikom nau~niku iz kwige jedne Srpkiwe!

„Kada detiwstvo odraste – vaspitawe se pretvara u `ivotni put“, glasi moto kwige „^arobni jedrewak – Pri~a o Nikoli Tesli“ (Magical Sails – A Nikola Tesla Story) Maje Cvetkovi} Sotirov, srpske kwi`evnice za decu i mlade, prevo|ene i nagra|ivane, a najpoznatije upravo po pokmenutome delu, koje }e predstaviti ~itaocima u ^ikagu i Milvokiju.

Za ovu kwigu Maja je dobila Tesla Spirit Award 2023. godine u Wujorku, nakon ~ega je u istom gradu potpisala ugovor sa jednom od najve}ih izdava~kih ku}a na svetu – Ostin Mekoli pabli{er (Austin Macauley Publisher), ~iji Uredni~ki odbor je „^arobni jedrewak“ ocenio najvi{om ocenom, a posebno su pohvaqeni: pripoveda~ki ton, ma{tovitost, inovativnost kwige i obrti, koji su prilago|eni savremenom detetu. U me|uvremenu, wena kwiga o Tesli je zavr{ila u ameri~kim {kolama i na Univerzitetima kao deo bibliote~kog fonda. Ona bi u oktobru kwigu trebala da promovi{e u jednoj od najve}ih ameri~kih kwi`ara Barnes&Noble u San Dijegu, Kalifornija. Bi}e to prvi prvi put u istoriji da ameri~ko izdawe kwige jednog srpskog pisca za decu bude promovisano u SAD, {to Maju, po vokaciji master filologa srpskog jezika i kwi`evnosti, ~ini izuzetno ponosnom.

n Na po~etku ovog intervjua pitali smo je da nam ka`e ne{to vi{e o svom odrastawu, obrazovawu, o Nikoli Tesli kao junaku wenog detiwstva…

– Nedavno me je otac pitao: „Jesi li svesna da su Amerikanci objavili tvoju kwigu? U Wujorku? Na Menhetnu? Hej, objavili su tvoju kwigu o Tesli!“ ]utala sam i razmi{qala – to je bio jedan od mojih snova iz detiwstva o kojem se naglas ne govori. A tata voli o tome da govori i otkad pamtim ohrabruje me kako }u jednog dana biti nova Desanka Maksimovi} (iako je svestan da je dug put preda mnom da bih dotakla wene horizonte – bio je to na~in da me osna`i).

– Ne znam da li bih danas bila ova Maja da su i moji roditeqi bili druga~iji. Moj otac je nakon Slovenije (Maribora, mesta u kojem je i Nikola Tesla boravio), odlu~io da se vrati u Ni{ (svoj rodni kraj) a potom je ubrzo upoznao moju mamu i zbog wenog lokal-patriotizma po`eleo da se preseli u „mamin“ Pirot. Pretpostavqam da mu nije te{ko palo, jer je kao de~ak do`iveo da wegova porodica oseti posledice dru{tvenih previrawa i ostajawa bez imovine pedesetih godina 20. veka, a novo mesto je zna~ilo i nov po~etak. S tim {to je moje detiwstvo jednim delom stasalo upravo pod uticajem ovih `ivotnih doga|aja i pri~a.

- Da nije bilo te odluke, ne znam da li bih se rodila u gradu u kome je ro|ena prva Srpkiwa pedijatar i osniva~ pedijatrije u Srbiji ~uvena doktorka Nade`da Stanojevi} (1887), ne znam da li bih upijala duh istrajnosti grada u kojem su ro|eni najve}i srpski muzikolozi klasi~ne muzike Srbije 20. veka (Borivoje Popovi} – maestro solfe|a iz ~ijih kwiga danas u~e deca u muzi~kim {kolama u Srbiji i {irom sveta i drug iz detiwstva mog dede; dr Vojislav Vu~kovi} – dirigent simfonijskog orkestra Radio televizije Beograd; dr Vojislav Ili} – osniva~ Novosadske filharmonije, Simfonijskog orkestra i Opere u Novom Sadu), i ne znam da li bih imala privilegiju da se rodim u gradu koji je vladika Nikolaj Velimirovi} nazvao „Malim Jerusalimom“ jer ima vi{e od 50

crkava i manastira – roditi se u Pirotu i u predivnoj Srbiji zna~i nositi odgovornost prema velikim imenima o kojima se danas ne govori, a na koja bi trebalo podsetiti.

– Tata je bio svestan dijalekatske sredine, pa sam od malih nogu dobila profesore, po~ela sam da ~itam pre ~etvrte godine, a ve} sa dvanaest godina imala sam biblioteku od 500 kwiga. Na`alost, ili na sre}u, kako sam odrastala bilo mi je zabraweno da govorim dijalektom (sigurna sam da sam na velikom gubitku – dijalekti su blago i istorija jedne zemqe) a standardni govor pre 40 godina nije bio najprihva}eniji od strane dece u svakodnevnom `ivotu. Neko vreme sam trpela zadirkivawa, ali nakon toga deci je postalo drago da imaju nekoga ko je u wihovim o~ima neobi~an. Iz dana{weg ugla razumem odluke svojih roditeqa, posebno tatino insistirawe na mom obrazovawu, kwigama i putovawima, kao i obilazak muzeja {irom sveta. I danas govori o tome da ne bi mogao podneti da svom detetu ne pru`i ono {to je wemu „oduzeto“ jo{ kao de~aku. – Pri~e o Nikoli Tesli slu{am jo{ od najranijeg detiwstva. Se}am se i danas ose}aja i{~ekivawa nekog tajnovitog ~uda kada smo deka i ja prona{li na tavanu u kutiji malu naranxastu svesku dekinog

brata koji je studirao elektrotehniku u Beogradu. Nisam razumela wegove bele{ke u vezi sa seminarskim radom o velikom pronalaza~u Tesli, me|utim bila sam dosadna da saznam {ta sve to zna~i, pa je deka meni nerazumqive podatke o radu i `ivotu Nikole Tesle pretvarao u pri~e i bajke. Bilo je tu i na{ih zanimqivih eksperimenata u bakinoj ba{ti me|u bo`urima i lalama, i sad se smejem, kakve je sve nesta{luke moj deka podr`avao, a baka dodeqivala nemilosrdne kazne jer sam joj uni{tila escajg koji je nasledila od svoje majke i bake. O tome govore i moji stihovi „Pri~aj mi o Tesli, deda“. – Qubav prema Tesli je trajala i tokom gimnazijskih dana u mom rodnom gradu. Poha|ala sam prirodno-matemati~ki smer u Gimnaziji u kojoj su (krajem 19. veka) predavali Stevan Sremac, Radoje Domanovi}, Ja{a Prodanovi} i nastavila da ~itam o Tesli. Kasnije, sam upisala studije srpskog jezika i kwi`evnosti i na Filozofskom fakultetu u Ni{u diplomirala, a potom i masterirala srpski jezik i kwi`evnost. Posebno sam bila okrenuta izu~avawu istorije srpskog jezika, dijalektologiji, vanredno sam prou~avala sociolingvistiku interesovalo me je i tada (i sada) na koji na~in jezik i dijalekat mogu biti sredstvo teritorijalno-dru{tvene diskriminacije u jednoj zemqi, kao i kakav uticaj imaju na duhovni razvoj dece koja stasavaju na dijalekatskim podru~jima. Qubav prema Tesli ni tada nije jewavala, naprotiv, Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ u Ni{u je prava riznica. Skoro tre}inu `ivota sam provela u „tatinom“ kraju, {to ga je posebno radovalo, a onda je krenulo moje putovawe na relaciji Ni{-Beograd zbog priprema 2006/2007. za doktorske studije u Sjediwenim Dr`avama (TOEFL i GRE test). Te godine polagawe GRE testa nije postojalo u na{oj zemqi, ve} u Ma|arskoj u Budimpe{ti, a moja mama je svaki moj korak prete{ko podnosila, jer sam bila weno jedino dete. Potom sam upoznala i supruga koji je tada `iveo i radio kao industrijski menaxer u Francuskoj, pa su moje `eqe i snovi odlo`eni za mnogo godina kasnije. Onda se rodio na{ sin Luka i tada je usledila selidba u Francusku, gde sam po~ela da stvaram za

decu. Moja prva kwiga nastajala je u gradu Klermonferanu i gradi}u Troa (na Seni) i govori o Blezu Paskalu, tvorcu jednog od prvih kalkulatora (digitrona) na svetu. – Zanimqivo je da je i susret sa suprugovom porodicom inicirao pri~u i kwigu o Tesli, tako da su svekrova studijska putovawa iz Sjediwenih Dr`ava i fotografije sa Teslinim spomenikom na Nijagari inspirisali niz ilustracija, a fotografije sa specijalizacije u Londonu inspirisale su pri~u o ~uvenom Ferisovom to~ku, koji je, u stvari, prvi put izlo`en na velikom EXPO-u u ^ikagu 1893. kada je Tesla pobedio svojim principom naizmeni~ne struje. Taj deo smo ilustrator Vladimir Man~i} i ja posebno izu~avali, jedan od najzahtevnijih segmenata je bilo izu~avawe virtuelnih/elektronskih materijala Francuske i Amerike, poku{aj da do~aramo izgled \uke Tesle (majke Nikole Tesle) koja grli de~aka Teslu i to je jedinstvena ilustracija s obzirom na to da fotografija \uke Tesle ne postoji (nije prona|ena dosad), a moja `eqa je bila da objasnim deci na koji je na~in Tesla svojom uporno{}u i snagom maj~ine qubavi iz Smiqana, preko Pariza i EXPO-a u Parizu 1889, potom EXPO-a u ^ikagu 1893. ostvaruje svoj san i dolazi do Nijagare.

Kwiga o va`nosti detiwstva, o Nikoli Tesli, o borbi dobra i zla, o nauci i istoriji prevedena je pod nazivom „Magical Sails – A Nikola Tesla Story“ i objavqena u izdava~koj ku}i „Austin Macauley Publisher“ u Wujorku, na Menhetnu. Zanimqivo je da je kancelarija izdava~a na 33. spratu, i to ba{ na istom spratu na kom je Tesla `iveo u Hotelu „Wujorker“. A jo{ zanimqivije jeste da je kwigu prevela Jelena Vitezovi}, koja je sa mnom od prve kwige, i koja dostojanstveno nosi prezime svog oca, ~uvenog pisca Milovana Vitezovi}a („Lajawe na zvezde“, „[e{ir profesora Koste Vuji}a“).

- Kwiga je do`ivela tri izdawa u Srbiji, a u Americi je objavqena u mekom povezu, tvrdom povezu i kao elektronska kwiga (e-book). Tekst o kwizi „^arobni jedrewak” Gordane Je` Lazi} sa sajta Zavoda za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa Srbije, preuzele su srpske {kole u celom svetu. ^arobni jedrewak – pri~a o Nikoli Tesli Maje Cvetkovi} Sotirov ubrzo je postala i deo izborne literature Tesla-klubova {irom sveta. Kwiga je, tako|e, i deo biblioteka niza univerzitetskih biblioteka u svetu – posebno u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Nema~koj.

U Komlencu obele`ene 33 godine od pogibije

heroja majora Milana Tepi}a

U Komlencu u Kozarskoj Dubici, rodnom mestu heroja majora Milana Tepi}a, obele`ene su 33 godine od wegove pogibije u Bjelovaru.

Pomen je slu`en na mesnom grobqu u Komlencu. U prisustvu sina majora Tepi}a, Aleksandra, brojne delegacije polo`ile su cve}e na porodi~nu grobnicu Tepi}a, preneo je RTRS.

[ef kabineta ministra rada i bora~ko-invalidske za{tite Radenko Topalovi} rekao je da }e ovo ministarstvo prihvatiti inicijativu Bora~ke organizacija op{tine Kozarska Dubica o izgradwi spomen-kompleksa majoru Tepi}u u Komlencu.

Na~elnik op{tine Kozarska Dubica Radenko Reqi} podsetio je da je major Tepi} dao re~ da }e slu`iti dr`avi i svom narodu.

„Nalazimo se u selu Komlenac u Kozarskoj Dubici pored praznog groba majora Milana Tepi}a, posledweg jugoslovenskog narodnog heroja, koji je poginuo za slobodu jer je dao re~ da }e verno slu`iti svojoj dr`avi i svom narodu“, rekao je Reqi}.

Vr{ilac du`nosti direktora Republi~kog centra za istra`ivawe rata, ratnih zlo~ina i tra`ewe nestalih lica Viktor Nu`di} rekao je da je major Milan Tepi} jedan od najve}ih heroja Odbrambeno-otaxbinskog rata i uop{te jedan od najve}ih heroja srpskog naroda.

Predsednik Bora~ke organizacije op{tine Kozarska Dubica Nenad Buli} rekao je da je herojsko

delo majora Tepi}a neprevazi|eno u novijoj istoriji.

„Va`no je se}ati se wegovog herojstva, da mla|e generacije nau~imo kulturi se}awa i gajimo slobodarske tradicije na{eg naroda“, rekao je Buli}. Major Milan Tepi} poginuo je 29. septembra 1991. godine u Bedeniku kod Bjelovara, jer nije `eleo da preda hrvatskim paravojnim snagama skladi{te municije koje mu je bilo povereno. On je, zajedno sa vojnikom Stojadinom Mirkovi}em, digao skladi{te u vazduh, spre~iv{i tako hrvatske snage da se domognu municije i eksploziva.

Za ovaj herojski ~in major Tepi} je odlukom tada{weg Predsedni{tva SFRJ posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja.

Pale postaju prestonica Republike Srpske

Ovo mesto je imalo istorijski zna~aj u ratu, Bawaluka ostaje glavni grad

Pale, jedna od {est lokalnih zajednica udru`enih u grad Isto~no Sarajevo, uskoro bi mogle postati prestonica Republike Srpske. Inicijativa da se Palama dodeli status prestonice, koju je pokrenuo Damjan [kipina, poslanik SNSD-a u Narodnoj skup{tini Srpske, nai{la je na pozitivan odjek i podr`ana je s razli~itih strana. Me|u prvima prihvatio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji ~esto isti~e da Pale imaju zna~ajnu ulogu u formirawu identiteta i snage Republike Srpske.

„Prestonica zna~i odavawe po~asti Palama, mestu koje je imalo zna~ajnu ulogu za srpski narod i wegovu dr`avu. Mi koji pamtimo i znamo moramo to da vratimo na pravi na~in. Va`no

je definisati pojam prestonica i dati to u proceduru”, rekao je Dodik na nedavno odr`anoj tribini „Pale – prestonica Srpske”. Na Palama je, podsetio je on, bilo sedi{te vlade i ratne komande.

Ina~e, Pale kao prestonica Srpske pomiwu se i u Deklaraciji o vra}awu nadle`nosti Srpskoj, koju je Narodna skup{tina usvojila krajem 2021. godine. U tom dokumentu nazna~eno je da Bawaluka treba da bude

U proteklih 20 godina u Eparhiji bawalu~koj podignuto je vi{e od 300 hramova, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i istakao da su crkve i hramovi neuni{tivi.

"Bila mi je ~ast i zadovoqstvo da zajedno sa vladikom i na{im sve{tenstvom gotovo u svemu u~estvujemo kao

glavi grad, a Pale prestonica. [kipina ka`e da se nada da }e sve i}i svojim tokom i da na taj trenutak ne}emo jo{ dugo ~ekati.

On je ranije izjavio da Pale „po svom istorijskom, nacionalnom i kulturnom zna~aju za Srpsku zaslu`uju da im se da status prestonice”, te da su Pale „ku}a Srpske, mesto gde su se u najva`nijim vremenima donosile odluke koje su osigurale opstanak i razvoj Srpske”.

predstavnici Vlade i li~no kako bismo na taj na~in Crkvu pribli`ili narodu, daju}i mu priliku da se moli u hramovima", rekao je Dodik na u bawalu~kom nasequ Paprikovac gde je prisustvovao Svetoj arhijerejskoj liturgiji povodom osve{tawa hrama Svetog velikomu~enika Georgija, koji je obnovqen nakon 80 godina od ru{ewa.

Dodik preuzeo obavezu da plati stan porodici koja bude imala troje dece

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je prilikom dodele kqu~eva od stanova za mlade bra~ne parove u prvom novoizgra|enom objektu za ovakve namene u Srpcu, rekao da, ako neka porodica u ovoj zgradi bude imala troje dece, preuze}e pla }awe wihovog stana.

"Oni koji budu imali troje dece u narednih pet godina, bi}e im vra}en onaj deo {to su platili za stan", rekao je Dodik.

Zahvalio je na~elniku Srpca Mla|anu Dragosavqevi}u na zavr{etku ovog projekta.

Dodik i predsednik Vlade Srbije Milo{ Vu~evi} uru~ili su u Srpcu kqu~eve stanova za 20 mladih bra~nih parova.

Vrednost projekta izgradwe zgrade za mlade bra~ne parove iznosila je 1,69 miliona KM, a investitor je bila op{tina Srbac.

Sredstva su najve}im delom obezbe|ena putem ~etvrte emisije obveznica, dok je cena stambenog prostora, koja je definisana odlukom Skup{tine op{tine Srbac, iznosila 1.200 KM (oko 600 evra) po metru kvadratnom, prenosi Tawug.

Dodik je, prenela je agencija Srna, ~estitao svim qudima koji su dali doprinos obnovi hrama, istakav{i da se srpski narod tako okupqa i dr`i zajedno. "Narod se uvek vazdigne, tako se di`e i crkva, i to je simboli~na poveznica koja nas okupqa", dodao je Dodik. Sve~anom ~inu osve{tawa prisustvovao je veliki broj vernika, ukqu~uju}i i srpskog ~lana Predsedni{tva BiH @eqku Cvijanovi}, kao i ministra bezbednosti u Savetu ministara Nenada Ne{i}a. Svetu liturgiju slu`io je mitropolit bawalu~ki Jefrem, uz prisustvo episkopa i sve{tenstva Srpske pravoslavne crkve. Hram Svetog velikomu~enika Georgija sru{ile su usta{e 1941. godine, a 2013. godine je po~ela wegova obnova. U Hramu se nalazi i ~udotvorna ikona Presvete Bogorodice Brzopomo}nice iz Svete Gore. Na Svetoj Gori, u manastiru Dohijar, nalazi se prototip ove ikone koji je prema crkvenom predawu naslikan u 10. veku, za `ivota osniva~a te svetiwe, prepodobnog Neofita.

[OK ZA VLAST: Nisu „milovci“ toliko pobedili koliko je ve}ina proiza{la iz litija – izgubila

Nije toliko DPS pobedio na izborima u Podgorici, koliko su stranke koje su ga pre ~etiri skinule sa vlasti izgubile, niti su velike {anse da posle nedeqnih izbora do|e do povratka na vlast pro|ukanovi}evske, montenegrinske struje, smatra glavni urednik Nove srpske politi~ke misli \or|e Vukadinovi}.

Kad je Crna Gora u pitawu, podgori~ki izbori su uvek vrlo va`ni, jer Podgorica predstavqa prakti~no tre}inu, a su{tin-

NAJVE]I GUBITNICI –MILATOVI] I SPAJI]

Nije bilo o~ekivano da se ponovi izlaznost od skoro 70 odsto kao na izborima pre dve godine, ali je za samo pola izbornog ciklusa na birali{ta iza{lo skoro 15 odsto mawe bira~a, isti~e Vukadinovi}.

„Dakle, nije porasla ta |ukanovi}evska ili montenegrinska ve}ina nego je zna~ajno opao procenat onih koji su iza{li i glasali za druge opcije na koje se podlila i razlila ona ve}ina koja je omogu}ila promenu 30. avgusta 2020. Tako da mislim da te stranke i sada vladaju}e ve}ine i one koje nisu sada u vladi ali su participrale u toj promeni, moraju ozbiqno da se zamisle dokle su stigle i gde ih je dovela ta me|usobna surevwivost i bespo{tedni sukobi oko va`nih, ali naj~e{}e oko neva`nih stvari. Ponekad samo oko sujete ili presti`a, a ponekad i oko eventualno neke raspodele politi~kih pozicija i politi~kog plena.“

ski i vi{e od tre}ine bira~kog tela, da ne govorimo o simboli~kom zna~aju i politi~koj te`ini onoga ko dr`i vlast, ka`e Vukadinovi} za Sputwik.

Tako da se ne mogu zanemarivati efekti ju~era{wih izbora iako oni nisu imali onu te`inu kakvu su imali prethodni izbori u Podgorici koji su najavili put poraza DPS koji je usledio ve} slede}e godine, dodaje Vukadinovi}.

IMPRESIVAN PROCENAT DPS, ALI SKROMAN BROJ GLASOVA

Kataklizma DPS-a koja je potom usledila i na predsedni~kim i na parlamentarnim izborima najavqena je u Podgorici ubedqivom pobedom tzv. avgustovske ve}ine nad DPS-om pre dve godine, podse}a Vukadinovi}.

Iako bi se moglo re}i da ishod ubedqivo najva`nijih lokalnih izbora u Crnoj Gori najavquje put povratka DPS, rezultate bi trebalo pogledati malo pa`qivije i dubqe, zato {to nam jedno govore procenti, a ne{to druga~ije stvari stoje kad pogledamo brojke, smatra Vukadinovi}.

„Drugim re~ima, procenti su odli~ni ne samo po DPS nego i po ~itavu tu pro|ukanovi}evsku liniju i struju crnogorske politike. Jer ne samo da je DPS osvojio skoro 30 odsto nego je i ova jo{ crnogorskija i radikalnija opcija u crnogorskoj politici okupqena oko SDP-a, SDA i sli~nih osvojila ne{to mawe od {est odsto. I plus, doskora{wi premijer Crne Gore iz DPS Du{ko Markovi} tako|e je pre{ao cenzus i dobio dva odbornika. Tako kad saberete te brojke i dodate na ovaj rezultat DPS, onda je to vi{e nego impresivan procenat.“

Sa druge strane, broj osvojenih glasova, s obzirom na iznena|uju}e malu izlaznost nije toliko impresivan, tako da se ne mo`e re}i da je DPS toliko pobedio koliko su stranke „avgustovske ve}ine“ izgubile, jer je veliki deo wihovih bira~a apstinirao, dodaje Vukadinovi}.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Svi oni su, generalno na gubitku, a najve}i gubitak su zabele`ili oni koji su najvi{e profitirali od promena, a to su predsednik Jakov Milatovi} i premijer Milojko Spaji}. Wih dvojica su i pojedina~no i zbirno gledano najve}i gubitnici, iako su na izbore iza{li u koaliciji sa bliskim partnerima, Milatovi} sa Abazovi}em, a Spaji} sa Demokratama, dodaje Vukadinovi}.

SRPSKE STRANKE – GLAS RAZUMA

Me|utim, Milatovi} i Abazovi} imaju satisfakciju koja verovatno ubla`ava nezadovoqstvo zbog slabog rezultata a to je ~iwenica da }e formirawa vlasti u Podgorici zavisti od wih, smatra Vukadinovi}.

„Mo`da najsolidniji rezultat koji ne daje osnov za euforiju, ali ni za neku tragiku niti veliko nezadovoqstvo jeste rezultat prosrpske grupacije oko Andrije Mandi}a i Milana Kne`evi}a koji su pre{li za wih magi~nu granicu od 20 odsto. Pre toga su se udru`ili, {to je za svaku pohvalu, i prakti~no prvi put iza{li u jednoj logi~noj i koherentnoj koloni. Nije se rasulo mnogo srpskih glasova osim mo`da na ovu Kadi}evu grupaciju. A da je i on tu bio, taj rezultat bi bio jo{ impresivniji i bili bi drugi po broju glasova, odmah iza DPS-a.“

Prosrpska koalicija se sada javqa i kao neki glas razuma i oni pozivaju stranke i lidere bi{e „Amfilohijeve ve}ine“ da se udru`e, jer kad se one sastave imaju jasnu ve}inu nad montenegrinskim politi~kim krilom, dodaje Vukadinovi}.

VI[E OD @UTOG, MAWE OD CRVENOG KARTONA

Me|utim, rezultati podgori~kih izbora su „vi{e od `utog i tek za nijansu ne{to mawe od crvenog kartona“ za stranke, lidere i glasa~e „avgustovske ve}ine“ i to bi trebalo da shvate kao ozbiqnu opomenu da promene ne{to i svom u nastupu i u su{tini, smatra Vukadinovi}.

Prema wegovim re~ima, postoji mogu}nost da u Podgorici do|e do ponavqawa lokalnih izbora ukoliko grupacija oko Milatovi}a i Abazovi}a ne podr`i nijednu stranu, ali to ne izgleda previ{e verovatno.

„To je mogu}e, mada nije previ{e verovatno zbog toga {to oni nisu grupacija u nadola`ewu pa da ho}e da poboq{aju svoj re-

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

zultat. Mo`da bi mogli da se nadaju ne~em boqem jer su kao zadr`ali principijelnost, ali da su osvojili 15 odsto recimo, a da i daqe vlast zavisi od wih onda bi se mogao zamisliti scenario ponavqawa izbora odnosno 'budvanski scenario'. Sada sa ovako realno skromnim procentom, pogotovo sa skromnijim brojem glasova koji je svakako ispod o~ekivawa, pitawe je da li

U Kotoru najvi{e mandata koaliciji

Demokrate-PES i DPS-u

Prema podacima Op{tinske izborne komisije (OIK) Kotor, najvi{e odborni~kih mesta u lokalnom parlamentu ima}e liste DPS-a i koalicije Demokrate-PES, po 10 mandata. Za budu}nost Kotora osvojila je tri mandata, ba{ kao i Demokratska alternativa i Grbaqska lista.

Evropski savez zauze}e dva mesta u kotorskoj skup{tini, a po jedno Hrvatska gra|anska inicijativa i Kotorski pokret.

Predsednica OIK-a Anka Perovi} izjavila je za Radio Crne Gore da je glasalo 9.840 bira~a, ili izlaznost 54,97 odsto.

„U raspodeli mandata po ovome, po{to Op{tina Kotor broji 33 odbornika, gde je cenzus 300 glasova, a u~estuju Evropski savez sa 2 mandata. Grbaqska lista sa 3 mandata. Hrvatska gra|anska inicijativa, jedan mandat, Za budu}nost Kotora tri mandata, Vladimir Joki} - dobar glas za gradona~elnika, Demokrate PES 10 mandata. DPS - Ne|eqko Mo{kov,10 mandata, Kotorski pokret - Sini{a Kova~evi} jedan mandat i Demokratska alternativa - dr Davor Kumburovi} - da se Kotor pita, 3 mandata“, kazala je ona, preneo je portal RTCG.

}e se oni opredeliti za tu vrstu hazarda. To bila neka vrsta hazarda, pomalo kocke gde bi oni mogli biti pukovnici ili pokojnici.“ Tako da nije iskqu~eno da do|e do „budvanskog scenarija“ ali je izazov vlasti u glavnom gradu suvi{e veliki zbog ~ega Vukadinovi} smatra da }e se na}i neko re{ewe bez ponavqawa izbora.

PSIHOLO[KI [OK ZA VLADU Na pitawe da li se mo`e o~ekivati pad crnogorske vlade i raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, Vukadinovi} odgovara da je pad podr{ke vladaju}oj ve}ini na izborima u Podgorici daleko od dramati~nog koji bi je mogao naterati da ide na nove izbore.

„To je vi{e psiholo{ki {ok i udarac. Ne verujem da su mnogo bli`i vanredni izbori ali svakako je to korak u tom pravcu jer oni koji ~ine okosnicu i ki~mu republi~ke vlasti su zabele`ili relativno slab ili skroman rezultat. Ali da parlamentarna ve}ina jo{ uvek nije u pitawu, to verujem. Prilika za izvla~ewe nekih pouka i popravni ispit jo{ postoji i ne verujem da }e Milatovi} i Abazovi} uspeti da sru{e Vladu. Mada, mo`da }e to biti neki wihov zahtev ili uslov prilikom formirawa vlasti u Podgorici, ali ne verujem da }e Spaji} po cenu politi~kog `ivota pristati na vanredne izbore jer je suvi{e ulo`io u formirawe ove vlade.“

Mo`da i bude ponovqenih izbora u Podgorici mada verujem da }e se nekako skrpiti vlast, ali dok se pitaju Spaji} i Be~i}, vanrednih parlamentarnih izbora ne}e biti, zakqu~io je Vukadinovi}.

Prema preliminarnim rezultatima izbora u Podgorici, DPS je osvojio 19 mandata u gradskom parlamentu (29,95 odsto glasova), PES i Demokrate 14 (21,77 odsto), koalicija okupqena oko partija nekada{weg Demokratskog fronta (DF) 13 (20,16 odsto), „Za boqu Podgoricu“ {est (10,52 odsto), Evropski savez tri (5,43 odsto), a Preokret i Stranka evropskog progresa (SEP) po dva mandata (3,33 i 3,08 odsto).

Premijer Crne Gore

Milojko Spaji} glasa na izborima u Podgorici

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

„Mi tra`imo re{ewe za Kosovo i Metohiju kojim bi mi ostali dole da `ivimo. Nas ne interesuje re{ewe u kojem }emo mi nestati a do}i neki novi Srbi da tamo `ive. To je kqu~na ta~ka, polazi{te. Mi ne pristajemo na re{ewe kojim bi mi nestali“, poru~io je Momir Trajkovi} u Beogradu sa skupa Srba sa Kosova, opozicije i eksperata odrzanog 28. septembra.

Ciq je, kao je istakao Trajkovi}, jedan od inicijatora obnovqenog Srpskog nacionalnog ve}a, koji je i organizator skupa, „hrabrewu naroda dole koji je izgubio nadu“.

Skupu, pored predstavnika koje okupqa Srpsko nacionalno ve}e, sa Kosova prisustvovali su i Branimir Stojanovi}, kao i Miko Bi{evac iz Srpskog narodnog pokreta, Nenad Radosavqevi}, kao i Marko Jak{i} iz Lige za Sever, kako je to svojevremeno najavio biv{i sudija Nikola Kaba{i}.

Od zvani~nih opozicionih politi~ara,skupu su prisustvovali Dragan \ilas, Zdravko Pono{, Miroslav Aleksi}, Aleksandar Jovanovi} ]uta, Borko Stefanovi}, Milo{ Parandilovi}, Milo{ Jovanovi}, Aleksandar Ivanovi}, Pavle Grbovi}, Branimir Nestorovi}, Nemawa [arovi}, Zoran Lutovac, Nada Kolunxija, Ivan Kosti} (Dveri), Robert Kozma, itd.

Na skupu je bilo i vi{e ek-

SKUP SRBA SA KOSOVA,

Tra`imo re{ewe da ostanemo da `ivimo na Kosmetu

sperata, profesora, kao i civilnih aktera, poput Slobodana Samarxi}a, \or|a Vukadinovi}a, Milo{a Kovi}a, Miroslava Parovi}a, itd. Skup je organizovalo Srpsko nacionalno ve}e, koje je u obave{tewu za ovaj doga|aj, poslalo i dokument „Okviri strategije delovawa za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji/ekonomsko socijalni aspekt“.

„Ekonomski polo`aj Srba na KiM u trenutnim okolnostima nije odr`iv, posebno kada se razmatra na du`i rok. Nestabilna politi~ka i bezbednosna situacija, nedostatak finansijskih podsticaja, oskudni resursi i ograni~eno tr`i{te ~ine ekonomski razvoj gotovo nemogu}im“, navedeno je u dokumentu.

Akcije kosovskih vlasti na Severu KiM opisane su kao „brutalne akcije privremenih kosovskih institucija“, koje dovode u pitawe egzistenciju zaposlenih u „uzurpiranim srpskim institucijama“, podsti~u}i br`e iseqavawe.

Ove akcije mogu lako izazvati velike, tektonske poreme}aje me|u ve}inom kosmetskih Srba, sa nenadoknadivim posledicama. Na znake tih potresa ve} se jasno ukazuje. Na{i qudi su duboko razo~arani i iznevereni, prepu{teni sami sebi, bez prave podr{ke“, nagla{avaju.

Iako se zna~ajna sredstva iz buxeta Srbije usmeravaju ka Kosovu, zna~ajan deo tih sredstava tro{i se nenamenski, tako|e potvr|uju.

„Delovawe predstavnika dr`ave ~esto je nepravedno,

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]:

manipulativno i pro`eto nepotizmom. Za privremene kosovske institucije, Srbi su u pogledu podsticaja jedva vidqivi, {to dodatno ote`ava wihov polo`aj i budu}nost. Potrebna su hitna re{ewa i pravi pristup kako bi se osiguralo boqu ekonomsku perspektivu i stabilnost za Srbe na KiM“. Trajkovi} je ina~e u uvodu naglasio da je na Kosovu na delu „demografski in`iwering“, a da je

re`im iz Pri{tine „nerazuman“, dok o Vu~i}evoj politici „nema {ta vi{e da se ka`e“, jer je „sve poznato“.

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan \ilas je na skupu opozicije i delegacije Srba sa Kosova izjavio da SSP nikad ne}e prihvatiti da Kosovo bude nezavisno niti da bude ~lan Ujediwenih nacija. - Opstanak Srba na Kosovu je kqu~an, ako wih nema, borba bi izgubila smisao - rekao je \ilas nabrojav{i niz mera kojima treba oja~ati srpski narod na Kosovu.

Ocenio je da je opozicija "pokazala zrelost" zahtevaju}i zajedno sednicu Skup{tine Srbije o Kosovu, a rekao je da je i predsednik Strane centarSrce Zdravko Pono{ u~estvovao u izradi zakona o Kosovu koji je Skup{tini predala Nova Demokratska stranka Srbije. Pono{ je naglasio da se "negativna trajektorija ne mo`e zaustaviti dok je sada{we vlasti u Beogradu" i da je realno kratkoro~no mogu}e zaustaviti "propadawe srpskog naroda na Kosovu".

- Na sednici o Kosovu natera}emo vlast da polo`i ra~un, ima opozicija snagu, nek znaju da ih posmatramo - poru~io je Pono{.

Predsednik Demokratske stanke Zoran Lutovac je istakao da je neophodno da se formira politi~ka alternativa Srpskoj listi i da je dana{wi skup "zametak" za formirawe te alternative.

Predstavnik Zeleno-levog fronta Robet Kozma je ukazao da su Srbi na Kosovu "u procepu izme|u dve pogre{ne politike -

Pri{tine i Beograda".

- Politika vlasti u Beogradu je do`ivela potpuni krah, ona je kao i na drugi poqima kriminalna i licemerna - ocenio je Kozma. ^lan Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanovi} je delegaciji Srba sa Kosova predlo`io da "probaju da okupe sve pojedince, politi~ke aktere koji ne gravitiraju ni kosovskom premijeru, ni ovoj, ovakvoj politici u Beogradu".

- Ali, to je opasna misija. Desetak dana po{to je Oliver Ivanovi} izlo`io takvu ideju, ubijen je - naveo je Ivanovi}.

Stvari u svetu “ne idu u dobrom smeru” ocenio je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u Wujorku na kraju {estodnevnog boravka u SAD povodom zasedawa Generalne skup{tine Ujediwenih nacija.

„Jedina su{tinska vest ovde jeste Bliski istok“, rekao je za RTS, prenosi Beta.

„Bliski istok jede ameri~ku pa`wu, nisam siguran da je to dobra vest za Ukrajinu. Evropa radi sve da zaustavi taj rat“, ocenio je Vu~i} i naglasio da prioritet mora da bude zaustavqawe sukoba u Ukrajini.

Rekao je da je imao i vi{e razgovora na temu politike i ekonomije i da su „prvi put naravqeni va`ni kontakti“ za privredni napredak Srbije.

Vu~i} je kazao da }e „morati da se popravqa situacija u rudarstvu i energetici“ Srbije jer „idu lo{e“, dok „industrijska proizvodwa raste dobro“, proizvodwa raste, ali je potrebno jo{ investitora, dok „na poqoprivredu ne mo`ete toliko da uti~ete, na su{u, ki{u i vremenske prilike“, rekao je Vu~i}.

Rekao je i da „nije imao lake razgovore“ o Kosovu i da ne mo`e da govori o detaqima sastanaka.

„Vrlo je komplikovan ~vor. Moramo da ~uvamo mir, da ~uvamo `ivote, opstanak i napredak za na{e stanovni{tvo na Kosovu i Metohiji, ~uvaju}i pravno-politi~ku dr`avnost Srbije i interes svih gra|ana Srbije“, rekao je Vu~i}.

„Gleda}emo da ne napravimo nijednu gre{ku, da niko nama ne mo`e ni{ta da prebaci, a da snaga na{e ekonomije bude sve ve}a i da na{a podr{ka na{em narodu na Kosovu i Metohiji bude sve ve}a“, zakqu~io je Vu~i}.

Kosovska policija uklonila

Porodica pokojnog Stefana Nedeqkovi}a, jednog od trojice Srba ubijenih u Bawskoj u sukobu sa tzv. kosovskom policijom 24. septembra 2023. godine obele`ila je 28. 09. ponovo mesto wegovog ubistva na kojem su ponovo postavili cve}e, ikone, kandilo, jer je prema re~ima wegovog oca Dragana Nedeqkovi}a posle obele`avawa godi{wice ukloweno sve {to se tu nalazilo...

- Mi smo to mesto obi{li i odneli ikone, kandilo, ponovo ga uredili i ogradili. I ako ponovo poku{aju da to sklone mi }emo opet obele`iti mesto wegovog ubistva. Oni mogu ~itavu ulicu da nazovu po wihovom policajcu dok nama ne daju da obele`imo mesto stradawa na{eg sina jer su nequdi - rekao je Dragan Nedeqkovi} koji je upitan da prokomentari{e u koga sumwa, istakao da se to zna samo po sebi, potvrdiv{i na{e sumwe da su to uradili pripadnici tzv. kosovske policije. - To samo pokazuje sa kim imamo posla i kakvi su to qudi i ne znam koju re~ ni da upotrebim. Jednostavno ho}e da uni{te i to mesto, da ne mo`emo da zapalimo sve}e niti polo`imo cve}e, to je ne~uveno - dodaje Nedeqkovi} i nagla{ava da je uprkos svemu Bog veliki i da svi mogu kako ho}e ali ne i dokle ho}e.

Ponovo postavqeno obele`je na mestu Stefanovog ubistva

Ina~e, Stefan Nedeqkovi}, Bojan Mijailovi} i Igor Milenkovi} poginuli su u oru`anom sukobu grupe Srba i tzv. kosovske policije, 24. septembra pro{le godine koji se vodio u brdima iznad Bawske. SA MESTA NA KOM JE U ORU@ANOM SUKOBU GRUPE SRBA I TZV. KOSOVSKE POLICIJE, 24. SEPTEMBRA PRO[LE GODINE UBIJEN DRAGAN NEDEQKOVI] IZ ZVE^ANA

Dragan \ilas

Zdravko Pono{

Momir Trajkovi}

Marko Jak{i}

U ^IKAGU: Osve{tana nova crkva, crkva

sa

najvi{e dece u celoj Americi

Veliki dan za srpsku dijasporu u ^ikagu, ali i celoj Americi – danas je osve{tana crkva Svetog Nikole, a prvu liturgiju u novoj svetiwi slu`io je mitropolit Longin, uz saslu`ivawe sve{tenika iz celog regiona.

Crkva, koja se nalazi u predgra|u “vetrovitog grada” i jedna je od najve}ih pod kapom SPC u Sjediwenim Dr`avama, bila je dupke puna vernicima, a me|u prisutnima su bili i konzul `eran Republike Srbije Andrija Ze~evi}, kao i generalni konzul Bosne i Hercegovine Tatjana Teli}. U crkvi sagra|enoj 1925.godine do pre tri godine Bogu su se molili lokalni katolici, zatim je crkva zatvorena i data na prodaju, da bi na inicijativu nekoliko parohijana iz obli`we srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole usledili pregovori, a zatim i kupoprodaja, posle ~ega je crkva postala pravoslavni hram.

Usledilo je renovirawe koje je potrajalo do nedavno, a najsre}niji zbog useqewa bio je otac Nemawa Te{i}, koji je do~ekao da se iz male i skromne drvene crkve preseli u veliku, u kojoj }e od slede}e godine za`iveti {kola i vrti}, a ve} uveliko u sportskoj sali se odr`avaju treninzi ko{arke i karatea, koji, uz folklor i pozori{te, kompletiraju mozaik bogatog dru{tvenog `ivota u delu grada gde ina~e `ivi najvi{e pripadnika srpske imigracije.

- ^ekali smo dugo, ali isplatilo se. Veoma radostan dan, crkva puna naroda, te{ko je na}i re~i kojima bi ~ovek opisao ovo. Mitropolit je bio u molitvi sa nama, osetila se neka blagodat i radost me|u qudima, {to smo do~ekali da uselimo u novi hram, gde }e qudi ubudu}e mo}i da se mole Bogu sa svojom decom, koja su nam i najva`nija, i kojima smo se maksimalno posvetili, tako da }e ova crkva ubudu}e za wih biti

i {kola, i vrti}, i folklor, i pozori{te, tu }e dolaziti i ve} dolaze na sportske aktivnosti. Poku{a}emo da im ponudimo najboqe {to mo`emo da ih sa~uvamo od svega onoga {to im nudi i ~emu stremi dana{wi svet. A tek smo po~eli, pred nama je jo{ mnogo planova, istakao je otac Nemawa. Mitropolit Longin, koji je slu`io sve~anu liturgiju u novoj crkvi, na na{e pitawe podigao je pogled u nebo:

- Neka je slava Bogu za dana{wi dan. Bo`anska sila i energija nas uvek okupqa, ali danas je poseban dan za na{u crkvu Svetog Nikolaja. Na{i parohijani su se danas preselili na novu lokaciju i obnovili hram koji je duplo ve}i od onog koji su imali. Mi se radujemo kad na{e parohije unapre|uju svoj crkveni `ivot. To preseqewe nije ni{ta neobi~no za ovaj zapadni svet. Tuga je kad mora ne{to da se proda, ali mi na sre}u nemamo takvih problema, jer na{a zajednica iz godine u godinu sve vi{e raste. Ovo je jedan korak napred, uspeh svih, pre svega jednog vrednog sve{tenika, oca Nemawe, wegove uprave i parohijana, koji daju primer i drugima. Zato u ovoj parohiji ima mnogo mladih, mnogo dece, mnogo aktivnosti. Ako Bog da dogodine planiramo i veliko osve}ewe, gde }e do}i i vi{e qudi iz otaxbine, po`eleo je mitropolit.

Posle slu`be usledio je sve~ani program u crkvenoj sali uz tradicionalno bogato poslu`ewe.

Posetioci su imali prilike

Mladi} pitao kako je biti Srbin u Nema~koj, pa dobio iznena|uju}e odgovore

Jedan korisnik na dru{tvenim mre`ama postavio je pitawe 'kako je biti Srbin u Nema~koj?', izra`avaju}i zabrinutost da }e se suo~iti s predrasudama i nedostatkom po{tovawa od strane Nema~kih gra|ana. Kako je istakao, on }e se uskoro preseliti u zemqu koja je poznata po tome da qudi sa Balkana ~esto potra`e boqu sre}u. U komentarima jedan korisnik je istakao je perspektivu koja zavisi od vrste posla i li~nog pristupa. Ako se radi o visoko kvalifikovanom poslu i novoa znawa nema~kog jezika koji omogu}ava nesmetanu komunikaciju, verovatno ne}e imati problema. - Ako radi{ neki visoko kvalifikovan posao i nau~i{ nema~ki bar do nivoa da mogu da te razumeju bez naprezawa — najverovatnije ne}e{ imati nikakvih problema. Naro~ito je potrebno da prihvati{ i wihov sistem vrednosti, u smislu da se pravila i zakoni po{tuju. Ipak, ako radi{ neki nisko kvalifikovani posao, ne ume{ da bekne{ nema~ki, gleda}e te isto kao {to i mi gledamo ove Azijate koje uvoze da rade poslove koje mi ne}emo. Jo{ ako se bahati{ i pokazuje{ kako si pametniji od wih jer poku{ava{ da zajebe{ sistem, tek onda ne}e biti odu{evqeni jer oni nepo{tovawe sistema do`ivqavaju kao da ne po{tuje{ wih li~no - istakao je jedan korisnik. Ispod objave na{ao se i komentar jednog korisnika koji je podelio svoje iskustvo zasnovano na `ivotu u Nema~koj, gde radi ve} tri godine. Pre odlaska, u~io je nema~ki jezik, {to mu je omogu}ilo da se uspe{no integri{e u IT sektor. Tokom svog boravka nije do`iveo nikakve probleme sa diskriminacijom. Wegova po~etna nesigurnost u govoru na nema~kom prevazi|ena je uporno{}u da komunicira na tom jeziku.

Korisnik je potom dodao da je va`no integrisati se u nema~ku kulturu i sistem, {to mu je donelo ose-

}aj sigurnosti i stabilnosti, ne{to {to mu je nedostajalo u Srbiji. ZAVISI I KOJI DEO NEMA^KE JE U PITAWU

U jednom od komentara na{la se jo{ jedna ispovest, naime korisnik je istakao da brat od wegovog kuma `ivi u ruralnijem delu Nema~ke, radi vi{e poslova, ukqu~uju}i mehani~ara i negovateqa, i u`iva u svakodnevnim okupqawima sa prijateqima. - S druge strane, moj kum `ivi u Hamburgu, normalan je de~ko, programator, voli da tr~i, planinari i ima puno lepih hobija. Tr~ao je mesec dana sa Nemcima, zgotivili su se i pitali su ga kada }e ponovo tr~ati zajedno. Me|utim, jednom prilikom ga je jedan lik pitao odakle je, a kada je rekao da je iz Srbije, taj se samo udaqio i vi{e mu nije progovorio ni re~. Generalno je nezadovoqan; ka`e da mu je dosadno jer nema dru{tva i da mu je dosta ki{ovitog vremena. Imao je dobru platu i u Srbiji, ali to se ti~e samo poslova koji su zbog globalizacije tako eksplodirali i kod nas, posebno u IT sektoru - naveo je.

TU JE I QUBOMORA

- Moja kuma, wegova `ena, prva je do{la u Hamburg po zahtevu firme i zauzela je dobru poziciju. Ka`e da je wen nema~ki kolega, koji je ispod we, apsolutno mrzi i da mu iz o~iju sija bes i qubomora kada je vidi, pitaju}i se kako to da je ona, Srpkiwa, na toj poziciji. Jednom je do{la kod lekara da zakazuje skupu operaciju, {to direktno implicira da nije neki imigrant. Me|utim, lekar je ignorisao i stalno joj pokazivao na oglas na zidu za ~ista~icu. Ona mu ponavqa da ima posao i da je do{la zbog svoje karijere, ali on je i daqe pokazivao na oglas - istakao je on. Sve u svemu, korisnik isti~e da su iskustva Srba u Nema~koj pome{ana, sa naglaskom na izazove koje donosi nova sredina, ali i pozitivne aspekte kao {to su podr{ka i prilike za napredovawe.

da probaju i specijalne tompuse pod imenom „Tesla“, koji se proizvode na Dominikanskoj republici, a sav prilog od prodaje ide za izgradwu prvog srpskog hrama na Karibima, crkve Hristovog preobra`ewa u Punta Kani.

Na kraju sve~anog dela najavqeno je da se radovi u crkvi i prate}im objektima nastavqaju i da }e, nakon {to zidove crkve budu krasile ikone, islediti i veliko osve}ewe hrama Svetog Nikole. SRPKIWA

Srpkiwa Sofija Labus progla{ena je za najlep{u `enu u Irskoj i predstavqa}e tu zemqu na svetskom takmi~ewu Mis Univerzuma koje se odr`ava u Meksiku u novembru ove godine.

Sofija ima 21 godinu i studira kriminologiju i psihologiju, a `eqa joj je da se bori protiv krijum~arewa qudi. Weni roditeqi su ro|eni i odrasli u Korku, odakle je i Sofija. Mis Univerzuma Irske bio je spektakluran doga|aj, a Sofija je krunu osvojila u veoma jakoj konkurenciji.

Za titulu Mis Univerzuma po prvi put mo}i }e da se takmi~e i razvedene `ene, transrodne osobe i ne postoji granica za godine i visinu.

Australija izme|u zamenika {erifa

i 51. ameri~ke dr`ave

Australija se naoru`ava i pro{iruje pet vazduhoplovnih baza kako bi omogu}ila stacionirawe ameri~kih vojnih aviona, sve vi{e se stavqaju}i u slu`bu ameri~kih strate{kih interesa u odnosu na NR Kinu.

Na krajwem severu Australije tokom leta je odr`ana krupna vazduhoplovna ve`ba "Pi~ blek 2024", u kojoj su, pored doma}ina u~estvovale SAD i 19 zemaqa Evrope i Azije, me|u kojima i Japan, Republika Koreja, Indija i Indonezija.

Tronedeqna ve`ba, koja va`i za jednu od najslo`enijih u svetu, odr`ana je u bazama Kraqevskog australijskog vazduhoplovstva u Darvinu i Tindalu, a organizatori i doma}i mediji su je okarakterisali doprinos bezbednosti, prosperitetu, prijateqstvu i slobodi.

Interesantno je da su upravo ta upori{ta Autralijske vojske predvi|ena za pro{irewe kako bi mogla da trajno ugoste ameri~ke efektive: lovce-bombardere, {pijunske letelice, ali i strate{ke bombardere koji mogu da nose nuklearno oru`je – sve u ciqu kontrirawa rastu kineske vojne mo}i i ostvariravawa ~vr{}e kontrole na potezu u kojem Indijski okean prelazi u Pacifik.

One su otud postale predmet o{tre rasprave u Isto~noj Aziji, u kontekstu zao{travawa odnosa SAD i wenih saveznika sa jedne i NR Kine sa druge strane.

JA^AWE VOJNOG SAVEZA

SAD I AUSTRALIJE

Australija i SAD u posledwih nekoliko godina ne samo {to su u okviru sporazuma AUKUS sklopili dogovor o prodaji skupih ameri~kih (i britanskih) podmornica Kanberi na nuklearni pogon, ve} su i potpisali ugovor o proizvodwi ameri~kih vi{ecevnih baca~a raketa i municije za wih u Australiji.

Na wenom tlu zapo~ele su i zajedni~ke ve`be doma}ih pripadnika armije i ameri~kih marinaca, a pod paskom Va{ingtona Kanbera se ukqu~ila i u opremawe, zajedni~ke pomorske patrole i druge vojne ve`be sa filipinskom vojskom, ~ime se `eli pru`iti konkretna materijalna podr{ka Manili u wenom sporu sa Kinom oko ostrva Spratli i voda u isto~nom delu Ju`nog kineskog mora.

Australijska vlada, izgovaraju}i se potrebom da osetno modernizuje i oja~a armiju u svetlu rasta kineske mornarice, ranije ove godine donela je odluku da u narednih deset godina na odbranu potro{i fantasti~nih 765 milijardi australijskih dolara. Osim podmornica, planiraju se nabavke krstare}ih balisti~kih raketa, podvodnih i pomorskih dronova i drugo naoru`awe. Australijski ministri odbrane Ri~ard Marls i spoqnih poslova Peni Vong po~etkom avgusta su boravili u Va{ingtonu, gde su se sastali sa dr`avnim sekretarom Entoni Blinkenom i ministrom odbrane Lojdom Ostinom. Tada je i zvani~no potvr|eno pro{irewe vazduhoplovnih baza Darvin i Tindal u australijskoj Severnoj teritoriji radi prihvatawa ameri~kih aparata, me|u kojim i {est strate{kih bombardera "B-52". Me|utim, istovremeno, dve strane su se saglasile i da se po~ne rad na pro{irewu jo{ tri austrlijske vazduholovne baze: Kurtin i Lirmont u Zapadnoj Australiji, te [erger u Kvinslendu. Kontinent dr`ava, koju je je biv{i ameri~ki predsednika Xorx Bu{ mla|i svojevremeno nazvao regionalnim "zamenikom {erifa", aludiraju}i da su SAD "{erif" u Indo-Pacifiku, tako se sve jasnije kre}e u smeru ukqu~ivawa ili podre|ivawa ameri~kim strate{kim interesima u odnosu na Narodnu Republiku Kinu. To, osim ja~awa nadzora nad vodnim prostranstvima isto~nog dela Indijskog okeana i zapadnog i ju`nog dela Tihog okeana, obuhvata, ~ini se, i kolektivnu odbranu Tajvana i Filipina.

TREZVENI GLAS?

Politi~ku protivte`u decenijama ja~awa vojnog saveza sa SAD i najavqenom sna`ewu ameri~kog prisustva u Australiji pru`a biv{i laburisti~ki premijer Pol Kiting, koji se na kormilu zemqe nalazio u prvoj polovini devedesetih i u nedavnom intervjuu doma}em javnom TV servisu "ABC" jo{ jednom izneo svoje protivqewe toj politici.

On u pove}anom prisustvu ameri~kih trupa na tlu dr`ave kontinenta vidi nepotreban gubitak suvereniteta i mo}i odlu~ivawa o vojnim pitawima, jer smatra da Narodna Republika Kina ne pred-

stavqa veliku geopoliti~ku pretwu po Australiju kakvom se predstavqa. Glavni argumenti Va{ingtona i wegovih saveznika u Kanberi su ~iwenica da kineska armija, naro~ito mornarica, posledwih godina eksponencijalnom stopom ja~aju svoje kapacitete, da Peking nezakonito prisvaja i pro{iruje atole u Ju`nom kineskom moru ~ime nastoji da omete slobodnu navigaciju i trgovinu, te pokazuje aspiracije ka vojnom zauzimawu Tajvana. Ambicija Pekinga da zagospodari me|unarodnim vodama Ju`nog kineskog mora i projektuje svoju vojnu mo} i politi~ki uticaj na ju`ni Pacifik, tvrdi se, ugro`ava interese i bezbednost Kanbere. Kiting, me|utim, smatra da po{to je Kina ve} sada po paritetu kupovne mo}i najve}a ekonomija sveta, da je prirodno da deo novca koji poseduje usmeri u unapre|ewe armije, te da se ne mo`e o~ekivati od mornarice ekonomski najmo}nije dr`ave sveta sa najve}om populacijom na planeti da ostane u "kanuima".

"A Amerikanci im govore: ostanite na svom mestu, vratite se u kanue. Stvarno?", dodao je on ironi~no.

Daqe, Kiting vidi Tajvan kao "kinesku nekretninu" i nagla{ava da to ostrvo nije od vitalnog interesa za Australiju, da bi se u slu~aju oru`anog sukoba Kinezi za wega borili do posledwege vojnika tinejxera, {to SAD nikada ne bi bile spremne da u~ine.

Na argumente da bi Peking u potpunosti izmenio prirodu ure|ewa na Tajvanu i da bi to bilo protivno `eqi tamo{wih stanovnika, Kiting podse}a da je uplitawe u delovawe Pekinga u vezi Tajvana isto kao kada bi neke strana sila poku{avala da odvoji Tasmaniju od Australije pod izgovorom da je tamo{we

stanovni{tvo nezadovoqno, {to niko u Australiji ne bi prihvatio. Osamdesetogodi{wi biv{i premijer nagla{ava da je jedina prava fizi~ka pretwa po Australiju eventualna invazija, ali da bi pripreme za tako ne{to bile rano prime}ene i eventualni (logisti~ki neverovatno zahtevni) pokreti kineskih trupa preko hiqada kilometara morskog prostranstva na vreme osuje}eni i to sopstvenim snagama.

VA[INGTON POKU[AVA DA KONTROLI[E KINU KOJA JE 9.000 KILOMETARA UDAQENA OD AMERIKE

Zato on ka`e da je wegova zemqa savr{eno sposobna da sama sebe za{titi i, {tavi{e, isti~e da je za "Australiju boqe da bude (u vojnopoliti~kom smislu) sama nego pod za{titom SAD", jer je Va{ington "agresivan saveznik" koji svojim delovawem zapravo izla`e Australiju opasnosti koja joj ina~e ne bi pretila. Po wemu, agresivnost SAD se mo`e videti u wihovom preambicioznom nastojawu da "nadziru dr`avu koja je najve}a sila u Aziji, koja ima ima ~etiri puta ve}u populaciju od wih, za dvadeset procenata ve}u ekonomiju i ima mornaricu iste veli~ine". Pritom, SAD poku{avaju da taj ciq ostvare "na daqini od 9.000 kilometara od obale Kalifornije", pona{aju}i se "kao da su one najve}a strate{ka sila Azije".

Za Kitinga, veliki efekat sporazuma o vojnoj saradwi Australije, Velike Britanije i SAD "AUKUS" je zapravo ostvarivawe vojne kontrole SAD nad wegovom zemqom. Po wemu, vlada u Kanberi "vodi politiku kojom se od Australije pravi 51. ameri~ka dr`ava".

Australijski Apolo Minerals Limited pokrenuo je program bu{ewa na dubini od 600 metara na lokaciji Studena, u okviru svog Beogradskog projekta bakra u Srbiji, saop{tila je kompanija.

Ciq je istra`ivawe zna~ajne anomalije bakra na ovoj lokaciji, preneo je sajt Tip Ranks Takozvani Beogradski projekat je u ruke australijske kompanije dospeo pre godinu dana, kada je Apollo preuzeo firmu Edelweiss Mineral Exploration registrovanu u Srbiji, a u prethodnom vlasni{tvu {vajcarske Edelweiss Grupe. U okviru projekta su pored Studene i nalazi{ta bakra, zlata, srebra i antimona Dowa Mutnica, Kopajska reka i Lisa,

me Bindi Metals.

Iz Apollo Minerals tada su rekli da `ele da se fokusiraju na preostala dva projekta i da }e sredstva od prodaje iskoristiti za bu{ewa u Studenoj koja je bogata bakrom, ali i srebrom.

Za Studenu, licenca je aktivna, dok se za Kopajsku reku jo{ ~eka odobrewe.

Ina~e, le`i{te Studena, kao i Dowa Mutnica i Kopajska reka nalaze se u u okviru metalogene zone Ridaw-Krepoqin u isto~noj Srbiji koja je poznata kao nalazi{te bakar-porfira svetske klase.

Istorijski testovi povr{inskih kamenih strugotina, kako navodi Apollo, pokazali su izuzetne vrednosti do 20% bakra i 1.540 ppm (parts per million) srebra, a zna~ajan povr{inski

bakar i anomalizam srebra potvr|en je i nedavnim istra`ivawem austalijske kompanije, kada su testovi kamenih strugotina pokazali do 6,5% bakra i 155 ppm srebra.

Generalni direktor kompanije Apollo Minerals Nil Invud je prilikom preuzimawa ovog projekta rekao je da odu{evqen {to je Apollo obezbedio odli~an portfeq evropskog poqa za istra`ivawe bakra u renomiranoj srpskoj Karpato-Balkanskoj metalogenskoj provinciji, koje je do sada bilo malo istra`ivano.

"Srbija je trenutno drugi po veli~ini proizvo|a~ bakra u Evropi i uveren sam da ovde predstoje svetska otkri}a bakra u sedimentima", rekao je Invud pre godinu dana.

s tim {to je Apollo prava na istra`ivawe Lise i Dowe Mut-

nice pre nedequ

dana prodao australijskim kolegama iz fir-

Drasti~an pad cene litijuma, Australija najvi{e pogo|ena

^esto nazivan „belim zlatom", metal litijum toliko je lak da pluta po vodi, ali wegova cena tone poput kamena tokom prethodnih godinu dana.

Smawena prodaja elektri~nih vozila, zajedno sa prezasi}eno{}u tr`i{ta rudom litijuma, dovela je do toga da je cena najva`nijeg jediwewa litijuma - litijum karbonata - pala za tri ~etvrtine od juna 2023.

za ABC wuz.

Kingsli Xouns, osniva~ investicione firme Xevens global, koja prati industriju metala i rudarewe, ima sli~no mi{qewe.

Litijum je i daqe veoma strate{ki va`an za energetsku tranziciju, rekao je za BBC.

Potra`wa za baterijama koje bi skladi{tile struju proizvedenu solarnom i energijom vetra je pove}ana, dodao je.

Ovo je posebno pogodilo Australiju, koja je najve}i svetski proizvo|a~ litijuma, sa udelom od 52 odsto svetske proizvodwe pro{le godine.

Posle ^ilea, Australija ima najve}e rezerve ovog metala, koje se nalaze pre svega na wenom zapadu i u mawoj meri na Severnoj Teritoriji.

Pad cene doveo je do zatvarawa pojedinih rudnika, kao i do smawewa proizvodwe zbog ~ega je vi{e stotina radnika ostalo bez posla.

Neki proizvo|a~i me|utim veruju da }e se potra`wa za litijumom i wegova cena vratiti na pre|a{wi nivo, pa stoga pro{iruju proizvodwu poput kompanije Pilbar minerals iz Perta.

„Videli smo u pro{losti da se cena litijuma mo`e promeniti i to brzo", rekao je nedavno direktor Dejl Henderson

Ipak, neki analiti~ari upozoravaju da }e prekomerna ponuda dr`ati tr`i{te pod pritiskom najmawe do 2028.

Za va|ewe rude litijuma u Australiji potrebno je tri puta vi{e energije nego u drugim zemqama koje proizvode velike koli~ine ovog metala, poput ^ilea i Argentine, obja{wava profesor Rik Valenta, direktor Instituta za odr`ive minerale na Univerzitetu Kvinslend.

Razlog je {to se ruda litijuma, poznata kao spodumen, vadi iz ~vrstih stena.

U ^ileu i Argentini litijum se dobija isparavawem iz slane vode koja se skupqa ispod ogromnih slani{ta. Australija izvozi delimi~no obra|enu rudu koja se zove spodumen koncentrat, i to pre svega u Kinu.

Cena spodumen koncentrata tako|e je veoma pala i prema pojedinim izve{taji-

Fotografija dvojice Australijanaca ubrzo je postala viralna po objavqivawu nakon {to su na woj osvanuli dr`e}i tzv. oarfi{. Ova riba poznata je po tri nadimka,

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

ma dostigla je najni`u vrednost od avgusta 2021.

Kineske kompanije prera|uju spodumen u ~vrsti litijum i u dva jediwewa koja se koriste u baterijama - litijum hidroksid i litijum karbonat.

U ovome le`i prava zarada, po{to trenutno tona litijum karbonata ko{ta 10.280 dolara, dok tona spodumen koncentrata iznosi 747 dolara.

Kompanije u Australiji stoga `ele da naprave sopstvene pogone za preradu litijuma.

U isto vreme nau~nici koji rade u dr`avnim ustanovama tra`e na~in da rudarewe litijuma postane ekolo{ki prihvatqivije.

"riba veslo" ili "riba sudweg dana" ili pak "glasnik palate boga mora".

Razlog zbog ~ega ova ogromna riba ima ovoliko nadimaka krije se u ~iwenici da uglavnom `ivi u najdubqim delovima okeana, ima glavu poput kowa, o~i veli~ine tawira i vitko telo.

KAKO SVE ZOVU OAFI[?

"Ribom sudweg dana" i "glasnikom palate boga mora" nazivaju je jer se {irom Pacifika veruje da weni izleti u pli}a mora i bli`e povr{ini predvi|aju velike prirodne nepogode poput razornih zemqotresa i

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Ako bi u tome uspeli, Australija bi mogla da postane jedan od najzelenijih proizvo|a~a ovog metala.

U ovom trenutku, tokom proizvodwe osloba|a se velika koli~ina otrovnog gasa hlor.

„Postoji samo jedan na~in proizvodwe, koji ima nekoliko nedostataka.

„Taj na~in je veoma skup i nije mnogo efikasan. Najva`nije od svega je da se proizvodi gas hlor. Ima ozbiqne poledice po `ivotnu sredinu" ,ka`e Dongmei Liu, istra`iva~ica australijske dr`avne nau~ne agencije CSIRO.

Ona i wen tim rade na razvoju novog procesa ekstremnog hla|ewa litijumske pare kako bi se elinisala emisija gasa hlora.

cunamija. Stoga je mnoge qude u Australiji i sa okolnih ostrva i mesta ova fotografija i dobrano uznemirila. Fotografija ulova objavqena na Fejsbuk stranici "Fishing Australia TV" imala je na hiqade komentara i deqewa objave otkako je pre koji dan podeqena. "Prvi put ~ujem da je neko uspeo da uhvati takvu vrstu ribe, ve}inu wih, naposletku, more izbaci na obalu kao ve} uginule", napisao je kolumnista lokalnog australijskog tabloida "Herald Sun", Aleks Xulius. Tvrdi da riba "nije ba{ dobra ni za ve~eru". "Oh ne, imaju `elatinast okus", napisao je.

QUDI NISU VEROVALI SVOJIM O^IMA

Neki su se, u komentarima, odmah zapitali je li re~ o fotografiji koju je napravila ve{ta~ka inteligencija, a neki su se i na{alili prave}i pore|ewa sa poznatim animiranim likovima: "To je Puff, ~arobni zmaj koji `ivi pod morem!"

Oni drugi bili su ne{to ozbiqniji: "U svakom slu~aju, obrati}u pa`wu na ono {to se slede}ih dana doga|a u morima oko Australije", zlokobno je zakqu~io jedan od komentatora.

- West Balkan (AWBHO)

Borba protiv avio-monopola

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Doma}i mediji su ove nedeqe objavili senzacionalnu vest da jedna od najve}ih svetskih avio kompanija „Katar ervejz“ preuzima 25 odsto vlasni{tva („{era“) u Virxin Australiji. Ceo postupak jo{ uvek je pod lupom regulatornih tela i ~eka zvani~no odobrewe dr`avnih organa.

Virxin Australija je u me|uvremenu tako|e potvrdila svoju nameru da proda 25 odsto udela Katar ervejzu, uo~i o~ekivanog povratka kompanije u javno vlasni{tvo. Planirani po-

Perta do Dohe od jula 2025. Posadu aviona bi imali katarski piloti i stjuardese, ali bi letovi bili plasirani i prodavani kao usluge Virxin Australija, pod uslovom da dobije odobrewe Australijske komisije za konkurenciju i potro{a~e (ACCC).

O~ekuje se da }e Kvantas podneti podnesak komisiji protiv predlo`enog sporazuma. Kvantas je odbio da komentari{e ovaj dogovor. Wegove akcije pale su za 3,4 odsto ili 25 centi na 7,17 dolara nakon {to su u ponedeqak dostigle rekord.

Savezna vlada je pro{le godine odbila da dodeli Katar Ervejzu vi{e bilateralnih vazdu{nih prava kada je ova avio-kompanija poku{ala da doda jo{ 28 letova nedeqno u Australiju.

Ministarka saobra}aja Ketrin King je tada obrazlo`ila da letovi navodno nisu u nacionalnom interesu, u odluci koju je ispitao Senat. Ipak bilo je odmah jasno da je Kvantas i u ovu kontroverznu dr`avnu odluku ume{ao svoje prste. Katar ervejz

udela u Virxinu Katar ervejzu tako|e podle`e odobrewu Odbora za pregled stranih investicija. Kako se navodi na sajtu FIRB-a, prijave za strano ulagawe dr`avni blagajnik mora da utvrdi u roku od 90 dana, ali je predvi|eno da se taj rok produ`i za ~ak {est meseci. Gospo|a Hrdli~ka ka`e da nije stvar u novcu oko predlo`enog ugovora sa Katar ervejzom, ali je rekla da }e to ipak pomo}i Virxin Australiji da se efikasno takmi~i protiv Kvantasa kroz doma}e operacije sa dobrim resursima i pristup me|unarodnoj mre`i svetske klase. Katar ervejz bi dobio mesto u upravnom odboru Virxin Australija kada bi FIRB odobrio investiciju. Gospo|a Hrdli~ka je rekla da }e Katar ervejz biti jedini „veliki strate{ki investitor”, iskqu~uju}i povratak u dane kada je vi{e avio-kompanija imalo udeo u Virxinu.

„Nau~ili smo lekcije iz pro{losti. Mislimo da je za budu}nost Virxin Australija ve-

vratak Virxin Australije me|unarodnim letovima na dugim relacijama putem kontroverznog novog ugovora sa Katar ervejzom postavio je teren za jo{ jednu bitku sa Kvantasom, pri ~emu }e se najve}a australska avio-kompanija suprotstaviti ovom predlo`enom aran`manu. Razumqivo da Kvantasu ovo ne odgovara jer }e na me|unarodnim letovi ma dobiti znatno ja~u konkuren ciju u Virxin Australiji.

Prema sporazumu, kojim }e Katar ervejz preuzeti 25 odsto udela u Virxin Australiji, avio-kompanija sa sedi{tem u Dohi }e mo}i da obavqa vi{e letova u i iz Australije u okviru takozvanog „mokrog zakupa“ (wet lease).

Prema tom aran`manu, jedna avio-kompanija prodaje sedi{ta na letovima koje obavqa drugi prevoznik, koji koristi sopstveni avion i posadu.

Kvantas na primer trenutno ima „mokri zakup“ sa Finerom (Finnair) na linijama Sidnej - Bangkok i Singapur, sa namerom da pre|e na takozvani „suvi zakup“ (dry lease) od kraja 2025. U „suvom zakupu“, avio-kompanija koristi avion drugog prevoznika, ali radi sa svojim zaposlenima.

Virxin Australija planira da koristi Boing 777 ili A350 kompanije Katar Ervejz na rutama od Sidneja, Melburna, Brizbejna i

je od tada ponovo podneo zahtev za dodatna bilateralna prava na letove, pri ~emu je zahtev trenutno kod Odeqewa za infrastrukturu i transport.

Izvr{na direktorka Virxin Australija Xejn Hrdli~ka rekla je da dogovor sa Katar ervejzom „apsolutno nije“ izazvan pote{ko}ama zalivskog avioprevoznika da dobije vi{e prava na letove iz Australije, ve} je nastao kao rezultat wihove bliske poslovne veze.

„Mi smo u partnerstvu sa Katarom posledwih nekoliko godina jo{ od 2022. godine“, rekla je Hrdli~ka za doma}e medije. „Bili smo u zajedni~koj vezi koja je bila po~etak na{eg zajedni~kog putovawa i veza je stalno ja~ala, a to je rezultiralo i dana{wom najavom, tako da smo zaista uzbu|eni zbog toga.“ Predlo`ena prodaja 25 odsto

oma va`no da imamo samo jednog ovako velikog strate{kog investitora!“, poru~ila je ona. Koliko }e ~elnici Virxin Australije uspeti u ovoj borbi protiv monopola Kvantasa te{ko je proceniti u ovom ~asu, ali ~iwenica je da ni federalnoj vladi nije lako. Postoji ogroman pritisak doma}e javnosti da se prestane sa stalnom za{titom Kvantasa, koja kao rezultat ima veoma visoke cene avio karata ka ostatku sveta. ^elnici ve}ine me|unarodnih australijskih aerodroma kao i brojni avio eksperti ve} su podr`ali ovaj sporazum i pozvali dr`avne regulatorne organe i vladu da ga {to pre odobri. I na kraju ukoliko vi{e stranih avio kompanija investitora bude dolazilo u Australiju to }e samo doma}e tr`i{te u~initi fleksibilnijem, a najvi{e koristi od toga }e imati svi oni Australijanci koji vole da putuju. I naravno, koristi }e imati i doma}i turizam, samim tim i ~itava australijska ekonomija a ne samo Kvantas i wegovi menaxeri kao {to je to do sada uglavnom bio slu~aj.

ISTRA@IVAWE U AUSTRALIJI:

stariji

nisu zadovoqni u~estalo{}u

intimnih odnosa

Uprkos brojinim zdravstvenim problemima, mu{karce starije od 75 godina i daqe jako zanima seks, pokazalo je istra`ivawe provedeno na Univerzitetu Zapadna Australija.

Prema podacima ovog istra`ivawa, u samoj studiji u~estvovalo je vi{e od 2.700 mu{karaca u starosnoj dobi izme|u 75 i 95 godina koji su odgovarali na pitawa o svome zdravqu, vezama i seksualnoj aktivnosti.

Iako se pokazalo da su, o~ekivano, seksualno mawe aktivni, seks je i daqe jako va`an petini mu{karaca u starosnoj dobi od 90 do 95 godina, ~ime se pobija tvrdwa da qudi u toj dobi nemaju `eqe za seksom.

Me|u mu{karcima koji su i daqe seksualno aktivni, skoro polovina mu{karaca izjavila je da nisu zadovoqni u~estalo{}u seksualnih odnosa - naravno, `ele ~e{}e seksualne aktivnosti.

Vi{e od 30 odsto ispitanika izjavilo je da su u posledwih godinu dana imali bar nekakvu seksualnu aktivnost, ali budu}i da je polovina ispitanih rekla da im je seks va`an, jasno je da su mnogi `eleli seks, ali tu `equ nisu mogli ispuniti zbog zdravstvenih problema ili nazinteresovanosti partnera za seks.

Fotka najdebqeg pingvina na svetu koji pojede 25 riba dnevno najboqe pokazuje kakav `ivot vodi

Buckasti pingvin koji mo`e da pojede mnogo vi{e nego wegova porodica i drugari uspeo je da prema{i te`inu svojih roditeqa sa samo devet meseci.

Pesto, kraqevski pingvin, postao je glavna atrakcija u akvarijumu „Sea Life Melbourne“ u Australiji. Pro{le nedeqe posetioci su videli da Pesto mo`e da pojede vi{e ribe vi{e od sopstvene telesne te`ine.

Preko 1,9 milijardi qudi {irom sveta pogledalo je wegove video snimke na dru{tvenim mre`ama i pi{u da „jedva ~ekaju da vide kako }e Pesto porasti“. Sa devet meseci, Pesto je te`ak 22 kg, {to odgovara ukupnoj te`ini wegovih roditeqa, Hadsona i Tanga.

Prema veb stranici akvarijuma, Pesto nema problema sa apetitom i u stawu je da pojede 25 riba dnevno, ujedno nosi titulu najve}eg pingvina koji je „Sea Life Melburn“ ikada video. Kako se Pesto pribli`ava odrasloj dobi, o~ekuje se da }e se wegov brzi rast usporiti.

Po~eo je da odbacuje svoje sme|e mlado perje, koje }e zameniti ugla|eno crno-belo perje. Wegovi ~uvari predvi|aju da }e tokom ove transformacije smr{ati na oko 15 kg. Pesto je jedino pile kraqevskog pingvina koje se izleglo u akvarijumu ove godine. Odrasli kraqevski pingvini obi~no te`e izme|u 9,5 kg i 18 kg, prema koaliciji Antarktika i Ju`nog okeana.

Zajedni~ka ve`ba Australije, Japana, SAD, Novog Zelanda i

Filipina u Ju`nom kineskom moru

Pripadnici vojski Japana, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Australije, Novog Zelanda i Filipina odr`ali su zajedni~ku pomorsku ve`bu u Ju`nom kineskom moru.

Multilateralna pomorska aktivnost ovih pet zemaqa ukqu~uje pomorske i vazduhoplovne jedinice zemaqa u~esnica i "demonstrira kolektivnu posve}enost ja~awu regionalne i me|unarodne saradwe u podr{ci slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku", izjavio je na~elnik oru`anih snaga Filipina Romeo Bravner mla|i.

Iz australijskog Ministarstva odbrane saop{teno je da su se ve`bi prikqu~ili brod HMAS Sidnej i pomorski patrolni avion P-8A Posejdon.

U ve`bi je u~estvovao i razara~ Sazanami japanskih pomorskih odbrambenih snaga, saop{tilo je japansko Ministarstvo odbrane.

Tri dana ranije razara~ Sa-

zanami postao je prvi brod japanskih pomorskih odbrambenih snaga koji je zajedno sa australijskim i novozelandskim brodovima plovio kroz Tajvanski moreuz. Japanska vlada nije priznala prolazak broda kroz Tajvanski moruz, ali je informacija o tome izvazvala reakciju Kine, za koju je Tajvan sastavni deo wene teritorije.

Kina pola`e pravo na ve}i deo Ju`nog kineskog mora, koje je bogato prirodnim resursima i va`na je trgova~ka ruta.

Najstarija reka u Australiji i na svetu - te~e

samo par puta godi{we

Dok su reke Nil i Amazon poznate kao najdu`a reka i najve}a reka na svetu po zapremini vode, najstarija reka na svetu je predmet nekih debata.

Stru~waci se uglavnom sla`u da je reka Finke, tako|e poznata i kao Larapinta od strane starosedela~kih zajednica u Australiji, najstarija reka na svetu.

Ona te~e samo nekoliko puta godi{we nakon obilnih padavina i prote`e se oko 600 do 750 kilometara do svog u{}a u jezeru Er. Smatra se da je stara oko 350 do 400 miliona godina, reka Finke izvire na planini Mekdonel koja se nalazi na severnoj teritoriji Australije. Legenda ka`e da je reka nastala kada je Dugina zmija oti{la na sever od jezera Er.

Izuzetno je te{ko odrediti ta~nu starost reke, posebno tokom perioda du`eg geolo{kog vremena. Nau~nici i geolozi mogu da ispitaju okolne ekolo{ke karakteristike, planinske lance i pogledaju sediment korita reke, kao i meandre – karakteristike samog re~nog toka koji su promenili pejza` usled stotina miliona godina erozije.

^ak i nakon razmatrawa svih ovih karakteristika nije neobi~no imati {iroke procene starosti koje obuhvataju velike vremenske periode.

Smatra se da je najstarija reka u Severnoj Americi zbuwuju}e nazvana Nova reka, koja te~e oko 547 kilometara od planine Blu Rix u Severnoj Karolini do Virxinije i Zapadne Virxinije, gde se na kraju spaja sa rekom Kanava.

Procene o starosti ove reke uveliko variraju, ali ve}ina ukazuje na to da je stara izme|u 10 i 360 miliona godina. Prema studiji, ova reka je ozna~ena kao „druga najstarija reka na svetu“ tokom reklamne kampawe iz 1970-ih da bi se spre~ilo pravqewe brane.

U Evropi, reka Meze se smatra najstarijom, i te~e 950 kilometara kroz tri zemqe – izvire u Fransuskoj i te~e kroz Belgiju i Holandiju. Starost ove reke se procewuje na 320 do 340 miliona godina, pi{e IFL Science Na{e razumevawe re~nih formacija nije egzaktna nauka, tako da bi moglo iza}i na videlo vi{e nau~nih dokaza koji mewaju starost ovih reka i bacaju vi{e svetla na wihovo formirawe milionima godina unazad.

Ekskluzivni intervju sa Dr Tilmanom Rafom iz Melburna

NUKLEARNO RAZORU@AWE JE NA[ IMPERATIV

Pi{e: Irena

Deleti}

Dr.Tilman Raf je istaknuti lekar i zagovornik javnog zdravqa iz Melburna, ~iji su neprekidni napori stavili na~elo globalnog pokreta za ukidawe nuklearnog oru`ja. Kao suosniva~ i prvi predsednik Me|unarodne kampawe za ukidawe nuklearnog oru`ja (ICAN), dr. Rafov rad bio je od su{tinskog zna~aja za osvajawe Nobelove nagrade za mir 2017. godine za ICAN. Sa karijerom koja traje decenijama, wegova posve}enost humanitarnim ciqevima i zdravstvenim aspektima nuklearnog oru`ja u~inila ga je vode}im glasom u zalagawu za bezbedan svet bez nuklearnog oru`ja. U ovom ekskluzivnom intervjuu za Srpski Glas, dr. Raf deli svoja razmi{qawa o teku}im izazovima i hitnoj potrebi za razoru`awem, kao i svoje mi{qewe o NATO bombardovawu Srbije.

n Trenutni ugovor ne spre~ava u potpunosti nuklearnu proliferaciju. Na primer, iako Japan trenutno ne poseduje nuklearno oru`je, ima tehnolo{ke mogu}nosti da ih proizvodi u roku od nekoliko nedeqa. Kako ICAN re{ava ovaj izazov?

- Ovi izazovi su nesumwivo slo`eni. Proliferacija nije jedan pojedina~ni problem, ve} obuhvata dva tipa: {irewe nuklearnog oru`ja na nove zemqe i poboq{awe broja ili sofisticiranosti arsenala od strane postoje}ih nuklearnih dr`ava. Trenutno, svih devet nuklearnih dr`ava zna~ajno modernizuje svoje arsenale, sa investicijom od 91,3 (ameri~kih) milijarde dolara samo pro{le godine u razvoj naprednijih oru`ja. [to se ti~e rizika od novih zemaqa koje sti~u nuklearno oru`je, svaka zemqa koja ima objekat za oboga}ivawe urana ima sposobnost da proizvodi visoko oboga}eni uran ili plutonijum za nuklearno oru`je. Sre}om, dana{we nuklearne pretwe nisu tako ozbiqne kao {to bi mogle biti. Iako ve} postoje velike koli~ine visoko oboga}enog urana i plutonijuma, wihova potencijalna upotreba daleko prevazilazi trenutni globalni arsenal.

Kqu~no je ukloniti postoje}e oru`je, demontrati proizvodne programe i osigurati fisilne materijale, koji nemaju komercijalne ili mirne primene. Na primer, visoko oboga}eni uran mo`e se razrediti za upotrebu u reaktorima. Istorijski, SAD su koristile uran iz starog sovjetskog oru`ja za nuklearnu energiju, {to je po`eqnije od ostavqawa u oru`ju.

Situacija u Japanu nagla{ava slo`enost: iako Japan ne poseduje nuklearno oru`je, ima oko 47 tona plutonijuma bez jasne upotrebe. ICAN-ov ciq je jednostavan – postizawe ugovora o zabrani nuklearnih oru`ja, kao {to su druga nerazorna oru`ja zabrawena, i pru`awe osnova za wihovu eliminaciju i promovisawe usvajawa tog ugovora. n Sobzirom na to da se ve}ina gra|ana Australije protivi nuklearnom oru`ju, kako ICAN radi na usagla{avawu politika australijske vlade sa javnim mi{qewem, posebno u svetlu savezni{tva sa SAD? Kako se to upore|uje sa Novim Zelandom, koji nije mnogo druga~iji od Australije, ali je potpisao ugovor? - Ve}ina Australijanaca podr`ava pridru`ivawe vlade Ugovoru o zabrani nuklearnih oru`ja (TPNW). S obzirom na to da su nuklearna oru`ja najrazornija od svih oru`ja za masovno uni{tavawe, logi~no je

da se Australija pridru`i ovom ugovoru, naro~ito po{to je zemqa ve} obavezana na ugovore koji zabrawuju hemijsko, biolo{ko oru`je, kao i mine i kasetne municije. Australija nema svoje nuklearno oru`je, ali mo`e ra~unati na za{titu od oru`ja drugih dr`ava - u ve}ini slu~ajeva NATO dr`ava koje tvrde da su za{ti}ene od nuklearnog oru`ja SAD (isto va`i i za Japan, Ju`nu Koreju) i Jermenija i Belorusija koje tra`e za{titu od ruskih nuklearnih oru`ja. [to je zna~ajno, Australija je jedinstvena me|u ovim zemqama jer ima vladinu politiku, koju je pokrenuo Albanez 2018. godine i koja je potvr|ena od tada, koja podr`ava TPNW. Oko 80% federalnih Laburisti~kih poslanika javno je podr`alo ovaj ciq kroz

ICAN-ovu Povequ u parlamentu, iako podr{ka iz drugih stranaka nedostaje, posebno iz Koalicije.

ICAN sara|uje sa parlamentarcima, javnosti i {irokom mre`om partnerskih organizacija kako bi promovisao ugovor. Tako|e radimo sa dr`avnim i lokalnim vlastima, kao i sa finansijskim institucijama, da ohrabrimo povla~ewe investicija iz kompanija koje su ukqu~ene u nuklearno oru`je.

Iskustvo Novog Zelanda pokazuje da pridru`ivawe ugovoru ne ometa vojne saveze. Ugovor ne zabrawuje saradwu sa nuklearno naoru`anim dr`avama, sve dok ta saradwa ne ukqu~uje nuklearno oru`je, {to su pokazali Tajland, Novi Zeland i Filipini.

Da bi se Australija usaglasila sa svojim izre~enim stavovima o ORCAS - tvrde}i da se radi o podmornicama na nuklearni pogon a ne naoru`anim nuklearnim podmornicama - vlada bi trebalo da se pridru`i TPNW Ovaj korak bi oja~ao poverewe javnosti i regionalnih suseda, potvr|uju}i opredeqewe za ne{irewe oru`ja. Uspe{na integracija nuklearno slobodnih politika u dvostranu poziciju Novog Zelanda slu`i kao model za Australiju. Mislim da postoji element politi~ke hrabrosti i doslednosti koji je va`an. Novi Zeland je mala zemqa, a mi bismo trebali da imamo hrabrost da delujemo po stvarima koje smatramo va`nim i ispravnim. Australija je ve} po{la drugim putem u odnosu na SAD u pogledu drugih oru`ja; na primer, potpisali smo zabrane mina i kasetnih municija, {to oni nisu. Prva zemqa u Pacifiku koja je ratifikovala ugovor bila je Palau, mala dr`ava sa mawe od 30.000 qudi. Suo~ili su se sa pritiskom SAD-a da to ne urade, ali su ipak nastavili. Ako su oni imali hrabrosti da to u~ine, onda bismo i mi trebalo da imamo. n Tokom Balkanskih ratova, NATO snage (SAD i Velika Britanija) su koristile

vi{e kako bi spre~ile upotrebu i raspored osiroma{enog urana. n Koliko je va`na uloga civilnog dru{tva u postizawu nuklearnog razoru`awa i {ta vi{e mo`e biti u~iweno za mobilizaciju globalnog javnog mwewa? - Uloga civilnog dru{tva je kqu~na za postizawe nuklearnog razoru`awa. Javni pritisak je bio zna~ajan faktor u smawewu testirawa nuklearnih oru`ja. Na primer, globalni pokret protiv nuklearnih testova bio je sna`no pod uticajem javnog ogor~ewa i stigme koja okru`uje kori{}ewe ovih oru`ja. Jedan primeran slu~aj je "Projekat zupne vile", gde su roditeqi sakupqali zube svoje dece kako bi testirali radiokativni pad od nuklearnih testova. Rezultati ovih studija pokazali su da su radiokativni izotopi, koji su pre nuklearnih testova bili odsutni, dramati~no pove}ani kod dece {irom sveta zbog nuklearnih testova. To je doprinelo javnom svesnosti i pritisku, dovode}i do pove}anih poziva za nuklearno razoru`awe i na kraju do delimi~ne zabrane atmosferskih nuklearnih testova, sa izuzetkom Severne Koreje.

osiroma{eni uran i kasetne bombe u Srbiji, postupke koji su bili ilegalni ali nisu ka`weni. U to vreme, takva intervencija je bila kontroverzna i postavqala je pitawa o legalnosti i odgovornosti takvih misija. Da li smo od tada osigurali odgovornost za takve postupke, a ako nismo, kako to mo`emo u~initi u budu}nosti?

- Ne, nismo. Osiroma{eni uran nije zabrawen me|unarodnim pravom. Posledwih godina videli smo mnogo dr`ava koje kr{e me|unarodno pravo, posebno zakone o ratu, u zemqama kao {to su Gaza i Ukrajina, ali i u Jemenu i Sudanu. Balkan je bio deo tog problema. Svet se suo~ava s ozbiqnim problemom nedostatka odgovornosti i po{tovawa obaveza, i nema lakog re{ewa. Nemamo me|unarodnu policiju koja mo`e da sprovodi me|unarodno pravo, a Savet bezbednosti, koji ima mo} da interveni{e vojno, je paralizovan zbog prava veta pet stalnih ~lanica, od kojih su neke i nuklearne sile i koje su bile ukqu~ene u slu~aj Srbije. Postoje razli~iti na~ini za promociju po{tovawa zakona, kao {to su imenovawe i stigmatizacija, ali na kraju, to dovodi do slikawa i reputacione {tete, mogu}ih sankcija, {to su mere koje nisu uvek efikasne. Osiroma{eni uran nije nuklearno oru`je, ali ima niski nivo radio aktivnosti i toksi~nost koja {teti bubrezima. Wegova upotreba nakon sukoba je opasna zbog na~ina na koji se koristi: raspr{ujese u pra{ini koja kontaminira tlo, vodu i ugro`ava qude, posebno decu.

Australija je pre mnogo godina prestala da koristi osiroma{eni uran, ali neke zemqe ga i daqe koriste. Najnoviji razvoj je da je osiroma{eni uran kori{}en u konfliktu u Ukrajini. Na`alost, problem i daqe postoji. Retko se dogodi da se upotreba ovih oru`ja adekvatno mapira ili o~isti nakon konflikta– to se ne de{ava u haosu rata. Oko ~i{}ewa `ivotne sredine je te{ko, bilo je poku{aja na Balkanu, ali sa ograni~enim uspehom, dok u Iraku nije bilo gotovo nikakvih poku{aja. Me|unarodna zajednica bi trebalo da pregovara o ~vr{}oj zabrani ovih oru`ja. Istorija pokazuje da nismo kontrolisali oru`je koje nismo za branili. Oru`ja zabrawena me|unarodnim ugovorima, iako se potpuno ne elimini{u, mnogo su re|e kori{}ena i proizvodena nakon {to su zabrawena. ^ak i zemqe koje nisu potpisnice tih ugovora mogu biti pod uticajem. Na primer, SAD nije potpisala zabrane mina i kasetnih municija, ali ih vi{e ne proizvodi zbog stigme koja ih prati. Potrebno je da dr`ave u~ine

U 1980-im godinama, blizu nuklearnog rata izbegnuto je uglavnom zbog {iroko rasprostrawene javne zabrinutosti i efektivnog liderstva figura kao {to su Gorba~ov, Regan i kasnije Bu{ stariji. Gorba~ov je, posebno, razumeo katastrofalne posledice nuklearnih oru`ja i nemogu}nost efektivnog humanitarnog odgovora, zala`u}i se za wihovu potpunu zabranu. Javni pritisak je bio kqu~an u ovim naporima, demonstriraju}i mo} civilnog dru{tva u oblikovawu politika nuklearnog razoru`awa. n Koju kqu~nu ulogu medicinska zajednica i lekari imaju u va`nim naporima za demonta`u nuklearnog oru`ja?

- Globalno javno mwewe dosledno pokazuje da su zdravstveni radnici, posebno medicinske sestre, ali i lekari, me|u najpoverqivijim profesionalcima. Kao ~uvari i stru~waci za kqu~ne dokaze o fizi~kim, mentalnim i emocionalnim uticajima na zdravqe qudi, dr`imo jedinstvenu poziciju autoriteta. Kada je re~ o nuklearnom oru`ju, su{tinski problem je apsolutna nemogu}nost organizovawa efektivnog zdravstvenog ili humanitarnog odgovora u slu~aju kori{}ewa makar jednog nuklearnog oru`ja. Razarawe bi preopteretilo bilo koju spoqa{wu kapacitet i stvorilo okru`ewe suvi{e opasno za prve spasioce. Ovo razumevawe omogu}ava zdravstvenim radnicima da govore sa neprikosnovenim autoritetom o ovoj temi. I Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Crveni krst su naglasili da ono {to se ne mo`e efikasno le~iti ili upravqati predstavqa jo{ ve}i imperativ za prevenciju. Ova odgovornost se prote`e na {iru ulogu zdravstvenih radnika kao ~uvara javnog zdravqa. Na kraju krajeva, poverena nam je sveta du`nost ubla`avawa patwe, le~ewa bolesti, upravqawa bolestima, i {ire, spre~avawa bolesti, kao i re{avawa svih faktora koji uti~u na zdravqe - ekolo{kih, socijalnih i drugih.

Stru~waci za javno zdravqe, mo`da vi{e od onih u mnogim drugim oblastima, razumeju katastrofalne posledice nuklearnog oru`ja i nemogu}nost efikasnog odgovora. Svakodnevno svedo~imo posledicama nepromi{qenih odluka i posve}eni smo pomagawu qudima da donose boqe odluke. Ovo razumevawe razornog potencijala nuklearnog oru`ja - bilo namerno upotrebqenog, slu~ajno, ili pod pritiskom - isti~e hitnost eliminacije ovog oru`ja.

Medicinski profesionalci, sa svojim pristupom i autoritetom, istorijski su odigrali kqu~nu ulogu u informisawu svetskih lidera. Na primer, li~nosti kao {to su Regan i Gorba~ov bili su ube|eni od strane poverqivih medicinskih stru~waka u velo nala. na znawu, lekare, protiv risti, nehumano. kvo kakvim ska }i svet doprinosa poduhvatu. upamtio), mla|im menima? cije, kao sije sobom obaveza stveni prema {to je sveta Na{a bednost suo~imo matske egzistencijalni na ophodno. svetskog vet datak je no razliku vaju razoru`awe kom predvi|a ovom od lidere rodni deluju, trebno rezultata. cajnom, nog doprineti, zna~ajnu pru`a napravi nije na ovaj na{e u rima takvu jini ma, stale, smatrati zala bili {to koji li nosti svojim to ka

ozbiqnost nuklearnog oru`ja, {to je dovelo do zna~ajnog smawewa wihovih arsenala. Univerzalnost medicine, utemeqena na profesionalnoj etici, odgovornosti i znawu, ~ini zdravstvene radnike, posebno lekare, va`nim zagovornicima u pokretu protiv nuklearnog oru`ja.

Ovo oru`je, bez obzira na to kako se koristi, po svojoj prirodi je neselektivno i nehumano. Moralni imperativ je jasan: takvo oru`je ne bi trebalo da postoji ni pod kakvim okolnostima. Vreme je da medicinska zajednica ponovo istupi, prepoznaju}i jedinstvenu ulogu koju igra u zalagawu za svet bez nuklearnog oru`ja, uz priznavawe doprinosa svih profesija u ovom kriti~nom poduhvatu.

n Kao deda (nadam se da sam dobro upamtio), kakvu poruku bi ste uputili mla|im generacijama u ovim te{kim vremenima?

- Ovo je odgovornost koja obuhvata generacije, ukqu~uju}i na{e uloge kao roditeqa i kao zdravstvenih radnika. Biti deo profesije zna~i vi{e od obavqawa posla; to sa sobom nosi dubok skup eti~kih standarda i obaveza koje traju hiqadama godina. Zdravstveni radnici su posve}eni le~ewu qudi prema wihovim potrebama, bez predrasuda, {to je sveta du`nost.

Kao roditeq, ovaj ose}aj odgovornosti dubok, posebno kada razmi{qamo o vrsti sveta koju ostavqamo budu}im generacijama. Na{a uloga nije samo da obezbedimo bezbednost i dobrobit na{e dece, ve} i da se suo~imo sa ve}im pretwama kao {to su klimatske promene i nuklearno oru`je. To su egzistencijalni problemi koji uti~u ne samo na nas, ve} i na budu}e generacije.

Nuklearno razoru`awe je i mogu}e i neophodno. Ve} je demontirano vi{e od 80% svetskog nuklearnog arsenala, i sa samo devet nacija koje poseduju takvo oru`je, ovaj zadatak je izvodqiv. Me|unarodni sud pravde potvrdio da su sve nacije pravno i moralno obavezane da sprovedu razoru`awe. Za razliku od klimatskih promena, koje zahtevaju brze i sveobuhvatne promene, nuklearno razoru`awe je dosti`no u relativno kratkom vremenskom okviru - ve}ina predloga predvi|a rok od 10 do 15 godina.

Javni pritisak i liderstvo su kqu~ni u ovom naporu. Istorija je pokazala da je strah od toga da budu vi|eni kao parija zadr`ao lidere od upotrebe nuklearnog oru`ja. Narodni pritisak mo`e primorati vlade da deluju, a kada postoji sna`no liderstvo, potrebno je mawe javnog pritiska za postizawe rezultata.

Rad na ne~emu va`nom, re{ivom i uticajnom, kao {to je eliminisawe nuklearnog oru`ja, jeste vredan ciq. Svako mo`e doprineti, a mladi qudi, posebno, imaju zna~ajnu ulogu.

Ukqu~ivawe u ove probleme ne samo da pru`a ose}aj svrhe, ve} i nudi priliku da se napravi duboka razlika. Ni{ta nije ispuwenije od doprinosa spasavawu sveta.

Na kraju, na{a odgovornost se prote`e na sva `iv abi}a na ovoj planeti. Delimo ovaj svet sa bezbroj vrsta koje su vitalne za na{e blagostawe, i one bi tako|e pretrpele nuklearnom ratu. Na nama je, a ne na kengurima ili bilo kojoj drugoj vrsti, da spre~imo takvu katastrofu. Nedavni doga|aji u Ukrajini i Gazi, sa prate}im nuklearnim pretwama, podse}aju nas da ove opasnosti nisu nestale, i da se oslawawe na sre}u ne mo`e smatrati strategijom.

Istra`ivawa iz 1980-ih i 1990-ih pokazala su da su mladi, ~ak i u osnovnoj {koli, bili svesni opasnosti od nuklearnog oru`ja, {to je dovelo do anksioznosti.Me|utim, oni koji su izrazili svoju zabrinutost i ukqu~ili se u proteste ili komemorativne aktivnosti ose}ali su se mawe negativno uprkos svojim strahovima. Nada nije samo emocija; to je ne{to na ~emu moramo aktivno raditi i ka ~emu te`imo.

Brizbejn slavi dvanaest godina Srpskog festivala – Va{ar!

Srpski festival u Brizbejnu – Va{ar, u organizaciji parohije i crkvene op{tine „Sveti Nikola“ u Vulungabi (Serbian Orthodox Church Saint Nicholas, Woolloongabba), odr`an je u nedequ 8. septembra 2024. godine u Daton Parku (Dutton Park).

Uz podr{ku Vlade Kvinslenda, Gradskog ve}a Brizbejna (Brisbane City Council) i Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve, Srpski festival u Brizbejnu –Va{ar po~iwe svoju dvanaestu godinu obele`avawa.

Australijska zajednica u Brizbejnu bila je po~a{}ena proslavom zabave u`ivo, sa ukusnom srpskom hranom, zabavnim parkom, tradicionalnim srpskim folklorom, strandovimasa srpskim proizvodima, kao i takmi~ewem sa {ansom za osvajawe fantasti~nih nagrada!

Svo osobqe doga|aja su volonteri i svima im zahvaqujemo na fantasti~nom trudu.

Hvala na{im sponzorima, lokalnim preduze}ima i {iroj zajednici na va{oj kontinuiranoj podr{ci. Ove godine Va{ar je dobio rekordan broj sponzora, ukqu~uju}i sponzore iz drugih dr`ava i teritorija Australije.

Radujemo se {to }emo vam predstaviti jo{ jedan neverovatan festival 2025. godine!

Ukoliko ste zainteresovani za volontirawe, ili da postanete sponzor, mo`ete nas kontaktirati na: vasar@socgabba.org

VELIKA ZAHVALNOST NA[IM SPONZORIMA

Podsticawe zabave i tradicije: Veliko hvala na{im sponzorima za 2024!

Prazni~na energija Srpskog festivala u Brizbejnu – Va{ar

ne bi bila mogu}a bez podr{ke na{ih cewenih sponzora!

PLATINUM SPONZORIMA

l (Jon NatTeam) Jon Nat Team - RE/MAX Results

l bytherules Conveyancing (Wellington Point) - Marina Nikoli}

l bytherules Conveyancing (Brisbane Central) - BrendanIung

l Serbian Voice (Srpski Glas) - Sa{a Jankovi} i @ivana Jovanovi}

l Spine Plus i Back Space - dr Pajo Li~ina i Tatjana Li~ina

l Cannon Logistics - Zoran Popov

ZLATNIM SPONZORIMA

l G.O.A.T Legal - Nikola Jankovi}

l MK Magic Plastering - Miroslav Kne`evi}

l GPG Dental - dr Goran Miri} i dr Peri Papakostas

l Brisbane Power Poles - Nino Bajkanovi}

l SPS Plastering AustraliaNikola Katari} i Boris Milenkovi}

SREBRNIM SPONZORIMA

l Solve Migration - Adam Khaze i dr NinaMarkovi}-Khaze

l Boneida Print - Nemawa i Davor Bo{kovi}

l European Deli & GroceryXef i LiliHuang

l Colosseum Travel - Danijela Petrovi}

l Brisbane Plastering and Painting - Aleksandar Mladenovi}

l Serbian Film Festival - Milica Kozlina i Nada Martinovi} Tako|e iskazujemo veliku zahvalnost qudima koji su uvek tu i koji daju lep{u notu atmosferi festivala dr Paju Li~ini i wegovoj supruzi Tatjani Li~ini, kao i Aleksu Milo{evi}u iz

Extraction Artisan Coffee - hvala {to odr`avate raspolo`ewe uz

„Natalija’s Café“ Hvala Antika Bar and Grill,

Adam's Continental Smallgoods (Adam i Margaret Markovi}) i Konoba by DJ (\uro Joveti}) na hrani koja miri{e nadom!

Crkva u kojoj je krvava

ko{uqa kraqa

Aleksandra

ide pod - katanac

Moramo da napustimo crkvu, da vratimo kqu~ pravoslavnog hrama u kome se slu`i ceo vek. Razlozi su o~igledno politi~ki, ali mi nikada slovo van duhovnog nismo izgovorili. Qudi su sabrani iskqu~ivo u molitvi. Ovo im je ku}a. Oterali su me sa Kosova i Metohije, a sada me teraju i iz Praga.

Ovo za Sputwik ka`e otac Sr|an Jablanovi}, sve{tenik Pravoslavne crkve ^e{ke i slova~kih zemaqa koji slu`i u crkvi na Ol{anskom grobqu u Pragu.

„Narod je potresen, zabrinut. O~ajan. Gde }emo, {ta }emo?! Ja nemo}an da im ka`em. Dobili smo dopis da raskidaju ugovor i da napustimo crkvu. Bez ikakvog obrazlo`ewa, bez re~i“.

VLASTI PRAGA

NAPADAJU BOGOMOQU

Hram Uspewa Presvete Bogorodice je u vlasni{tvu magistrata Grada Praga. Pre deset godina u vreme restitucije dogovoreno je da, posle istorijskih kome{awa i promena sistema, tako i ostane. Po{to nije bilo problema, Crkva nije imala ni{ta protiv. Nisu ni slutili da }e ih jednog dana vlasti izbacivati iz bogomoqe.

Ovo je, ka`e sve{tenik, prvi problem u 100 godina. Navodno, planiraju rekonstrukciju o{te}enih fresaka.

U ovom hramu neprekidno se slu`i od novembra 1924. godine. U woj je i relikvija, krvava ko{uqa kraqa Aleksandra, pokroviteqa pravoslavqa u ^e{koj, koju je nosio tokom atentata u Marsequ. Wegov poklon zvono, sutra ne}e pozvati na molitvu.

SVI PRAVOSLAVNI

U ISTOM HRAMU

Otac Sr|an u Pragu je vi{e od dve decenije, a u ovom hramu posledwih deset godina Svetu Liturgiju slu`i svaki dan. Nedeqom i na velike praznike slu`e dve, da bi svi koji `ele mogli da prisustvuju molitvi.

Crkva je mala, pa se od 1. aprila do 1. novembra praznikom i nedeqom slu`i ispred hrama, zbog velikog broja vernika. Do|e i po hiqadu qudi.

„Ima puno Srba, Makedonaca, Bugara, Gruzina, ^eha, Rusa, Moldavaca, a sada i Ukrajinaca, ali i qudi iz drugih krajeva sveta. Vaseqenska crkva u malom“, ka`e otac Sr|an.

Svake godine u hramu koji }e biti zakatan~en ima 150 kr{tewa. Qudi dolaze i da se ven~aju na grobqu, jer, ovo je wihova crkva. „Na{a crkva je i jedina pravoslavna crkva koja je imala opela u hramu. Ni u jednoj drugoj crkvi u gradu nema opela. Mi smo na grobqu, sad imamo problem, kad je opelo, gde da ga vr{imo, ali to je samo jedan od problema“.

^E[KIM VLASTIMA

SMETA „MNOGO NARODA“

Upitan {ta }e biti sutra kada predaju gradu kqu~, gde }e se qudi Bogu moliti, ovaj sve{tenik ka`e:

„Vlasti to ne zanima. To su vi{e puta rekli. Tra`ili smo da nam daju neko drugo mesto, ako je vreme rekonstrukcije. Predlagali, dok je obnova, dajte da slu`imo samo ujutro, radite od ponedeqka do petka, dajte nam bar subotu i nedequ. Ne mo`e! Tra`ili smo drugi prostor, nema prostora, ne zanima ih. Gde }emo s ovim narodom? Ne zanima ih“. Otac Sr|an dodaje da ne `eli

DUGO NAJAVQIVANA PROIZVODWA

ELEKTRI^NIH AUTOMOBILA U KRAGUJEVCU IZGLEDA NE]E PO^ETI U OKTOBRU

da govori o politici, to ne treba da bude wegova tema, ali prime}uje da je pripreman medijski teren za izbacivawe pravoslavnih iz wihove crkve. Bilo je, ka`e svega, pa i la`i. Sve je smetalo, {to se molitva ~uje sa razglasa, ~ak i {to gore sve}e. Oni nisu imali mogu}nost da odgovore.

„Pisali su da smo je o{tetili, da su freske o{te}ene, da je tu pre svega, mnogo naroda, to je kqu~na stvar, „mnogo naroda“, „mnogo naroda“. Mnogo naroda nije ni na fudbalskoj utakmici, ni u tr`nom centru, nigde. Samo je u crkvi problem mnogo naroda. Pritom, za 100 godina, nisu dali ni krunu za bilo kakvo renovirawe, niti se interesovali. Sad su se zainteresovali, po{to je to politi~ka pri~a“, ka`e i dodaje da je jasno {ta vlastima Praga smeta. MOLITVA NE]E PRESTATI

Uprava hrama je ponudila i da prikupi sredstva od vernika i sama o~isti navodno o{te}ene freske, to im nije dozvoqeno. Predlagano je i da crkva i Grad obnove hram zajedno. I taj predlog je odbijen. Vernici su poku{ali da spre~e stavqawe katanca na vrata crkve preko svojih kontakata, sve je bilo uzalud. Vlasti su, ka`e na{ sagovornik, poku{avali da odobrovoqe i predstavnici ambasade Republike Srbije. Ali stvar je nezgodna, u pitawu je crkva druge dr`ave, iako se radio o pravoslavnoj crkvenoj op{tini Sveti knez Lazar. Mo`e da se urgira samo preko prijateqskih veza, zvani~no je te{ko ne{to u~initi. Kod crkve na grobqu nije bilo drugih prostorija. Zato su sve{tenici iznajmili prostor u koji su smestili bliblioteku, mesto gde se oni okupe posle slu`be. Sada su je pretvorili u kapelicu, ali unutra staje najvi{e 15 qudi. Ne znaju {ta }e u subotu i nedequ. „Sva{ta sam pro{ao, ali ovo je jedinstveno, nisam ovo o~ekivao u ^e{koj. Od Svete Liturgije, naravno, ne}emo odustati. Meni nije problem slu`iti pod drvetom, na grobqu, ali naravno, zva}e policiju. Ovo nije jedina pravoslavna crkva u Pragu, ali ovo je wihova ku}a, wihova zajednica, porodica. U ovu crkvu i{li su i wihovi roditeqi i roditeqi wihovih roditeqa. Ja mogu da odem gde god, ali gde }e ovoliki narod...“.

Pandu uko~ila slaba tra`wa

Ako je suditi prema nezvani~nim informacijama iz Stelantisove fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), dugo najavqivani po~etak serijske proizvodwe elektri~nog modela grande pande u Kragujevcu, umesto u oktobru, po~e}e krajem ove godine ili u martu 2025. Razlog mogu}eg odlagawa se ne navodi, ali se pretpostavqa da je uzrok slaba tra`wa za elektri~nim vozilima na evropskim tr`i{tima, pa se u kragujeva~koj fabrici sve glasnije spekuli{e i o mogu}em privremenom odmoru zaposlenih, {to menaxment, za sada, iskqu~uje.

Pored elektri~ne kasni}e i po~etak proizvodwe hibridne verzije grande pande, dok se do skora izvesno sklapawe elektri~nog sitroena eC3 u Kragujevcu sve ozbiqnije dovodi u pitawe. U menaxmentu FCA za Radar ka`u da se sve „odvija po planu“, da je „projekat vrlo lepo prihva}en u evropskoj i me|unarodnoj javnosti“, da ne treba kvariti takvu atmosferu, te da razloga za zabrinutost nema.

Nagla{avaju i da niko iz Stelantisa nije zvani~no najavqivao da }e proizvodwa elektri~ne i hibridne grande pande u Kragujevcu po~eti u oktobru. Istine radi, to je ta~no, kao {to niko nikada nije demantovao ni tvrdwe predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da }e serijska proizvodwa tih modela po~eti u „posledwem ovogodi{wem kvartalu“.

I dok se u FCA uveliko spekuli{e da je zbog novonastale situacije privremeno obustavqen prijem novih radnika, za {ta su bile anga`ovane i tri agencije za zapo{qavawe, u poslovodstvu to negiraju i tvrde da se novi radnici „zapo{qavaju prema planu i utvr|enoj dinamici“. Pre samo dva meseca, 22. jula, na promociji elektri~ne grande pande, re~eno je da }e u fabrici da radi 2.000 zaposlenih. Tog dana na platnom spisku bilo je oko 800 radnika, a danas ih je isto toliko ili ne{to mawe, jer su neki u me|uvremenu napustili FCA

Jedan od wih, koji je letos do{ao iz Leonija, vratio se u tu kraqeva~ku kompaniju, iako je iz Kragujevca i svakodnevno na posao putuje skoro 60 kilometara. Za Radar ka`e da su on i neke wegove kolege bili razo~arani i visinom plate, ali i neizvesno{}u kada }e fabrika po~eti da radi punim kapacitetom.

Sagovornici Radara navode da je najni`a radni~ka neto plata oko 64.000, a prose~na oko 85.000, za 11.000 dinara mawa od republi~kog proseka. Isti~u da zarade „nisu reprezentativne“, uz opasku da u sada{wim okolnostima i ne mogu da budu ve}e, jer je fabrika dve godine pla}ala oko 500 radnika, koji su pretekli masovno otpu{tawe u prole}e 2022, a ve}ina u me|uvremenu nije ni{ta radila. Danas, ka`u, ima proizvodwe, ali je daleko od obima koji bi im poslu`io kao argument da od menaxmenta tra`e ozbiqniju povi{icu, pa apeluju na strpqewe zaposlenih dok ne krene serijska proizvodwa.

Da nevoqa bude ve}a, nije kragujeva~ka fabrika jedina u sastavu Stelantisa koja kuburi. Pro{le sedmice, 13. septembra, u fabrici Mirafjori u Torinu na ~etiri nedeqe obustavqena je proizvodwa elektri~nog fijata 500, a radnici poslati na pla}eno odsustvo, jer je tra`wa za elektri~nim vozilima na evropskim tr`i{ima mawa od o~ekivane. Stelantis je saop{tio da }e u transformaciju te fabrike da investira 100 miliona evra, u o~ekivawu da }e time obezbediti br`i razvoj hibridne verzije sada potpuno elektri~nog modela fijat 500. I u FCA Srbija ka`u da je primetno da je i na proizvodnim i monta`nim linijama i trakama u Kragujevcu sve vi{e hibridne varijante grande pande koja, pored elektri~ne baterije, kao pogon koristi i motor sa unutra{wim sagorevawem.

Zbog pada interesovawa, Mercedes benc i Stelantis su letos obustavili zajedni~ki projekat dve fabrike za proizvodwu baterija za elektri~ne automobile, u Nema~koj i Italiji.

SRPSKE VILE I VILEWACI

Pi{e: Marko Lopu{ina

Posle jahti i aviona, vile i palata postale su statusni simboli srpske elite.

Dva su razloga za{to je vila sve vi{e – prvi je vrede mnogo kao nekretnina, a drugi je ~uvaju novac eliti boqe nego banke

Proslavqaju}i tri decenija rada kompanije “Pink” weni vlasnici Milica i @eqko Mitrovi} su nedavno u Beogradu javnosti predstavili svoju novu vilu na Dediwu. Izgra|ena je od belog mermera i ima kupolu kao ameri~ki Kongres. Unutra su dva lifta, grandiozni luster, ogromni salon, sala za koncerte i predstave, porodi~ne prostorije, studio. Zdawe je ve} progla{eno za najrasko{niju novu gra|evinu u Beogradu. Ve} je i dobila gradsko ime – Palata Mitrovi}.

Videv{i ovaj rasko{ najboqa i najgledanija velegradska TV voditeqka Jovana Jeremi} je iskreno izjavila:

- @elim vilu na Sewaku sa poslugom, a moje je da {efujem! Bitno mi je samo da u`ivam!

I ako su Milica i @eqko Mitrovi} pokazali koliko su mo}ni da mogu da sebi izgrade velelepni novi dom, Jovana Jeremi} je iskazala ono {to danas pri`eqkuje beogradska, ali i srpska elita. Devedesetih godina svoje bogatsvo i rasko{ pripadnici na{e elite su pokazivali posedovawem i kori{}ewem morskih i re~nih jahti. Ove skupe brodice imali su i imaju Boba i Fahreta @ivojinovi} iz Beograda, milijarderi Milan Mandari} iz SAD i Filip Cepter iz Monaka, Vaso Despotovi} iz Sidneja, pomenuti @eqko Mitrovi}, folker Dragan Markovi}, ali i stilistkiwa Sandra Afrika.

Najskupqu jahtu ima Filip Cepter, koja vredi preko 70 miliona evra, dok Lepa Brena i wen suprug Boba @ivojinovi} imaju jahtu od 6 miliona evra. Kada nisu na woj jahtu izdaju leti korisnicima za 65.000 evra.

Po~etkom 21. veka srpski milijarderi su po~eli da kupuju ili da koriste privatne avione. Milijarderi Mandari}, Cepter i Mitrovi}, me|u prvima su imali vlastite letilice. U me|uvremenu svoje privatne avio kompanije u Srbiji su stvorili biznismeni Petar Mati}, Veselin Jevrosimovi}, Nikola Petrovi} i @eqko Mitrovi}.

Wihov statusni ugled ulep{ale su i predivne vile. Filip Cepter je na Dediwu izgradio vilu “Ema” i u wenom dvori{tu Muzej “Madlena”. Milan Mandari} ima vilu u Sremskoj Kamenici, a dr Borko \or|evi}, najboqi kalifornijski plasti~ni hirurg i akdemik, ima novu vilu u Meqinama.

Beograd, odnosno wegova eksluzivna naseqa Dediwe i Sewak, a posledwih godina Be`anijska kosa i Grocka glavni su prostor u kome ni~u vile. Ima ih u okolini Novog Sada, posebno u Sremskoj Kamenici, gde `ivi biznismen Mile Dragi} sa porodicom, u unutra{wosti Srbije i na Crnogorskom primorju.

Dva su razloga zbog kojih uspe{ni i

ugledni Srbi sve ~e{}e grade ili kupuju luksuzne vile. Jedan je da imaju dovoqno novca za takve investicije, kojima podi`u kvalitet svog `ivota i svog ugleda. A drugi je praksa imu}nog sveta da je boqe novac investirati u nekretnine i tako ga ~uvati i uve}avati, nego li `ivu gotovinu dr`ati u bankama, koje stalno pove}avaju svoje tro{kove zbriwavawa novca.

Vile na Dediwu su nekada bile dr`avna svojina i koristili su je politi~ari kao svoje ku}e. Danas u mnoge te dr`avne vile prodate i privatizovane, kao na primer, ~uvena vila “Crnogorka”, koju je izgradio knez Pavle Kara|or|evi}, a dr`ava Srbija je isplatila wegovoj naslednici knegiwi Jelisaveti, a ova je prodala. Na placu ove vile gradi}e se kopleks sa desetak novih vila za elitne vlasnike.

U blizini “Crnogorke” je vila Marije Milo{evi}, }erke biv{eg predsednika Slobodana Milo{evi}a i wenog prijateqa Haxi Dragana Anti}a. Beogradski mediji ve} godinam tvrde da najve}u i najskupqu vilu na Dediwu ima pevaqka Vera Matovi}. Wena vrednost je procewena lai~ki na skoro 4 miliona evra. Zbog pri~a koje kru`e o ovoj wenoj nekretnini i drugoj ku}i koju ima Vera Matovi} se `ali da mnogo pati:

- Uvek mi nanesu bol kad to ka`u i onda pla~em! Nisam ja te ku}e ukrala, ja sam ih te{kim radom zaradila!

Nezgodnu biografiju ima i dediwska vila Milorada Dodika, predsednik Republike Srpske, koji je kupio za 750.000 evra. Amerikanci tvrde da je taj novac dat kao mito Dodiku za me{etarski biznis u R. Srpskoj, dok Dodik tvrdi da je podigao kredite i kupio ovu ku}u na Dediwu. SAD su predsednika R. Srpske stavile na svoju “crnu listu” nepo`eqnih qudi.

I Slobodan Te{i}, legalni trgovac oru`jem je “ocrwen” od strane Amerika-

naca, koji mu broje imovinu i na listu su stavili wegovu vilu, koju ima na Dediwu. To je lepa jednospratna ku}a sa fasadom boje vanile, crvenim krovom i elegantnim prozorima.

Na Dediwu se vr{i rekonrtukcija vile patrijarha srpskog Porfirija, koja }e vredeti pola miliona evra. Rekonstrukciju je do`ivela nekad oronula vila Jovanke Broz, u kojoj se posle obnove uselila Ana Brnabi} kao premijerka, a potom je tu ostala kao predsednica srpskog parlamenta. Bra}e Nikola i Aleksandar Kolarov, biv{i fudbalski reprzentativac, na Dediwu grade luksuznu vilu sa vi{e od 260 kvadrata.

Estradni peva~ Haris Xinovi} sa sada biv{om `enom Melinom je od 2017. godine do 2021. godine gradio porodi~nu vili na Sewaku. Betonska zgrada sa ravnim i pravim fasadama ima skoro hiqadu kvadrata. Xinovi}i su na krovu vile imali bazen, u podzemqu vinski podrum bogat vinima iz razli~itih krajeva sveta, a na spratu muzi~ki studio, kao i modnu radionicu. U ku}i je tako|e ura|ena teretana, sala za proslave, spa centar i porodi~ne odaje.

- U ovaj projekat ulo`io sam oko 2 miliona evra, kako bi se sve uklopilo u viziju idealnog doma – kazivao je Xinovi}.

Vila Svetlane Ra`natovi} se nalazi na Top~ideru, pored stadiona „Rajko Miti}“. Ovo visoko zdawe izgradio je wen pokoni suprug @eqko Ra`natovi} Arkan dok je bio u braku sa Natalijom Martinovi}. Kupili su staru ku}u za 40.000 maraka, ulo`ili novac u renovirawa i napravili vilu sa bazenom unutra i ~ardakom na krovu. Mnogi navija~i „crveno-belih“ kada dolaze na stadion fotografi{u se ispred Cecine vile, a to ~ine i mnogi gosti Beograda.

Sa{a Popovi}, Boba i Fahreta @ivojinovi} i jo{ neke estradne zvezde poseduju

luksuzne ku}e na Be`anijskoj kosi. Govori se da je jedna od najskupqih vila Goce Lazarevi}. Unutra su Elementi od punog drveta, zlatni detaqi, uramqene skupocene slike na zidovima, vitrine sa posu|em i suvenirima koje je godinama donosila iz inostranstva ~ine samo deo wenog raja koji poseduje.

Fahreta @ivojinovi} je imala ameri~ku vilu u Majamiju, ali je prodala. Danas se govori da je biv{i ko{arka{ Marko Jari} imao vilu, tako|e, u Majamiju. Posle razvoda sa Adrijanom Limom prodao je za 40 miliona dolara. Jari}, biv{i ko{arka{ NBA, mo`e se pohvaliti da u svom vlasni{tvu ima vi{e nekretnina, a jedna od najvelelepnijih sigurno je vilu na Dor}olu koja je progla{ena za najlep{u u Srbiji. Ova vila od 700 kvadrata vredna je tri miliona evra i ima pet spava}ih soba, tri kupatila, fitnes salu, bazen i privatni parking. Glumica Anica Dobra i wen mu` Mi}a Sovrti} imaju vilu u Grockoj, koja li~i na dvorac. Pevaqka Emina Jahovi} ima divnu vilu na brdu u Novom Pazaru, odakle puca pogled na grad i wen zavi~aj. Pevaqka Ka}a Gruji} u Budvi ima ogromnu vilu sa bazenom.

^uvena peva~ica Nada Top~agi} ve} 38 godina ima vilu u Kalu|erovini kod Tivta. U blizini je i vila Nede Ukraden. Nada je zbog vile u problemu, jer je bespravno izgra|ena, pa su vlasti Crne Gore nameravali da je sru{e.

- Ma nema ni re~i o ru{ewu ku}e, mi smo u fazi renovirawa. Proces legalizacije je u toku. Sin Mikica preuzeo brigu o tome - rekla je jednom prilikom Nada. Wen kom{ija je dugo godina bio slavni ko{arka{ Dejan Bodiroga. Jedan od na{ih najboqih ko{arka{a svih vremena Bodiroga je bogatom Rusu prodao luksuznu vilu u Kalu|erovini kod Tivta za dva miliona evra, od ~ega je kupio restoran na Vra~aru. Milan Radoji~i}, funkcioner SNS sa Kosmeta ima vilu na jezeru Gazivoda, koja je postala predmet politi~kog pritiska SAD i tzv. dr`ave Kosovo na wega i na Srbiju. Ovi stranci smatraju da je ta vila nelegalni privatni objekat na “dr`avnom jezeru”, koje ina~e pripada Srbiji, a ne tzv. Kosovu. Radoji~i} se nalazi pod optu`nicom Pri{tine za organizovawe pobune Srba u selu Bawska, a SAD su ga stavile na “crnu listu” i zabranile mu ulaz u Ameriku. Istovremeno Milan Radoi~i}, Nikola Petrovi}, kum predsednika Srbije, i supruga Radoi~i}evog kuma Zvonka Veselinovi}a rade na odr`avawu i izgradwi luksuznih vila na Dediwu. Kao gra|evinari vila po Srbiji javqaju se bogati sportisti Mateja Ke`man, Dejan Stankovi} i Dragan Stojkovi} Piksi, prvi na Zlatiboru, drugi na Slaviji i tre}i na Dediwu. Ko{arka{ Vasilije Mici} ulo`io je dolare u luksuzni kompleks na granici Novog Beograda i Zemuna. Ko{arka{i Tadija Dragi}evi}, Miroslav Raduqica i Nemawa Nedovi} zajedno investiraju u luksuznu petospratnicu na Starom gradu.

Srpske vile i vilewaci daju novi lep{i i bogatiji izgled prestonici i varo{ima po Srbiji i Crnoj Gori. Broj tih luksuznih ku}a, vila i palata za stanovawe i odmor nemogu}e je izbrojati. Kao i wihovu vrednost. Samo vila Aca Pejovi}a u Beogradu vredi, pi{u mediji, 800.000 evra.

Kako su te luksuzne ku}e ve}e od 400 kvadrata srpske vile podle`u u nadle`nost Grada Beograda, koji im razrezuje poreze. Radi arhitektonske i urbanisti~ke lepote i skladnosti Grad Beograd planira da ograni~i spratnost vila u elitnom nasequ Dediwu 1 i Dediwu 2, na Sewaku, na Be`anijskoj kosi i drugim atraktivnim mestima.

Vila Ane Brnabi}

Palata @eqka Mitrovi}a

U Muzeju budu}nosti i Luvru na Bliskom istoku

Krajem februara 2022. u Dubaiju otvoren je Muzej budu}nosti. Luvr mo`ete, osim u Parizu, posetiti i u Abu Dabiju. Odakle po~eti?

Prvi utisci, koji oduzimaju dah, inspirisani su pogledom na Muzej budu}nosti s ulice. Ose}am radost gledaju}i ovu zgradu, koja spaja zemqu s ~ovekovom kreativno{}u i pogledom u zvezde i tragawem za novim znawima. Samo radi ovog do`ivqaja vredelo je do}i.

U redu u kome ~ekamo da u|emo u na{ svemirski brod, koji }e nas odvesti u svemir (kakve li mo}ne re~i svemir – tamo gde vlada mir), ~uju se razli~iti jezici qudi sa svih strana sveta.

Vrata se otvaraju i svemirska kapsula prima nas da nas uzdigne u visinu i izvan vremena. Za sve nas koji nemamo milione dolara da platimo ulaznicu za svemirska iskustva Bezosa, Maska i Brensona, putovawe do svemirske stanice OSS u letelici „nada” mogu}e je za 40 dolara i traja}e ~etiri minuta. Boravak na woj potraja}e mnogo du`e.

I dok gledamo kako se odvajamo od zemqe, a priroda i gradovi postaju sve mawi, prolaze vam kroz glavu razli~ita ose}awa – kako }e biti, kako bi bilo da mo`emo otvoriti vrata 2071. godine. A onda se iznad vas nadvija velika okrugla svemirska stanica OSS i polako se wena vrata otvaraju. Glavna zamisao stanice jeste da omogu}i prenos sun~eve energije na Mesec, a odatle na Zemqu. Kada bi samo poslu{ali Nikolu Teslu, problem energije bilo bi mnogo jednostavnije re{iti.

Ulazim u najneobi~niju biblioteku od hiqade i hiqade malih staklenih „kwiga” koje su u stvari DNK istog broja razli~itih vrsta.

U slede}oj laboratoriji nau~nik mi obja{wava istra`ivawa koja treba da dovedu do stvarawa novih bio-vrsta sposobnih da pre`ive vatru i zaga|ewa. On obja{wava da }e to biti genetski modifikovane vrste. U laboratorijama u~imo o razli~itim poku{ajima da se spase `ivot u vodi, vazduhu i na zemqi. I polako dolazimo do mesta opu{tawa, meditacije i povezivawa s nama samima i na{im ose}awima. U godini 2030. predvi|a se da }e depresija postati bolest broj jedan u svetu. Polako se spu{tamo do povratka u sada{wost. U prostoru posve}enom budu}nosti danas, izdvajam jednu spoznaju: „Najvi{e vode odlazi u poqoprivredu. Najvi{e zaga|ewa vode dolazi iz poqoprivrede!” A onda i izjava nau~nika koji rade i proizvode biqke na na~in koji smawuje upotrebu vode i prostora i uticaj vremenskih prilika. Na ovaj na~in mo`e se proizvesti sto, umesto jedne ili dve, setvi godi{we, i na Ju`nom i Severnom polu, kao i u tropskim delovima sveta.

A, sada, povratak u stvarnost. U Dubaiju `ive tri grupe qudi: emirati, turisti i imigranti. Ovih prvih je najmawe ali su najmo}niji, a najve}i broj onih koji rade, zaposleni su u dr`avnim ustanovama. Turisti su kategorija koja raste i doprinosi razvoju zemqe. Imigranti su ti koji ~ine da, ne samo u Dubaiju, ve} i u drugim emiratima, privreda funkcioni{e, od proizvodwe do uslu`nog sektora. Ova posledwa grupa mo`e se podeliti na one koji dolaze iz Indije, Pakistana, ju`ne Azije, Afrike i na one koji dolaze iz SAD i Evrope. Wihov status ni poslovi koje rade nisu isti. A kada su isti, oni koji dolaze iz SAD i Evrope zna~ajno su vi{e pla}eni. Da bi se osetio `ivot u ovoj zemqi, treba provesti vreme s grupom koja dominira u woj – imigrantima. Zato, prihvatam poziv Nazima, koji je do{ao iz Indije u Dubai

pre ~etiri godine, da mi poka`e grad. Nedavno je dobio sina, koji je sada u Indiji, ali se nada da }e mu se porodica uskoro prikqu~iti po{to mali{an napuni godinu dana. Ukoliko mu se porodica pridru`i, bi}e to jedna od retkih, jer uglavnom mu{karci dolaze na rad ovde, a porodice ostaju u zemqi iz koje su do{li.

Odvodi me u deo, kako ka`e, koji nijedan turista nikada ne}e posetiti – deo grada gde `ive imigranti. Izlazimo iz kola i prvi ose}aj koji imam jeste da su ovde `ene izumrle! Nepregledne kolone mu{karaca su oko mene u svim pravcima. Od oko 10 miliona stanovnika UAE, vi{e od 70 odsto su mu{karci.

Odlazimo do centra gde se svi okupqa-

video-igre, dopisuju se sa svojima, bra}om, sestrama, `enom…

Zanimqivo je da se kazna nikada ne pla}a policajcu, ve} se pla}a na uli~nim kioscima ili se ode u policijsku stanicu. Postoji i aplikacija preko koje mo`ete da po{aqete slike saobra}ajne nezgode i odmah odrede ko i koliko treba da plati kaznu. Kako bi se smawio {pic, na najoptere}enijim deonicama u Dubaiju uveden je poseban sistem da registruje kola koja u {picu prolaze i napla}uje direktno putarinu. U Abu Dabiju svojom arhitekturom, vizijom i interesantnim konceptom saradwe pa`wu privla~i muzej Luvr. Muzej budu}nosti i Luvr, svaki na svoj na~in, simboli~no predstavqaju ova dva emirata. Dubai okrenut budu}nosti, otvoreniji za nove ideje i projekte. Abu Dabi, tradicionalniji, s dominantnom naftnom industrijom i mawom raznoliko{}u privrede, dostojanstvenim tradicionalnim zgradama i elegantnom sigurno{}u glavnoga grada. U Abu Dabiju se nalazi i staza za formulu jedan, a i maksimalna brzina na auto-putevima je vi{a nego u Dubaiju, ~ak 140 km! Pregovori izme|u Francuske i Abu Dabija trajali su dugo i ~ak tri francuska predsednika bila su potrebna da bi se do sporazuma o muzeju do{lo. Najve}i pobornik ovog projekta s Francuske strane bio je @ak [irak, pa se jedna ulica i zove po wemu.

Sporazum ima ograni~eno vreme trajawa, a iznos koji }e francuska strana primiti je impozantan, oko 525 miliona dolara za kori{}ewe imena i oko 745 miliona dolara za pozajmqene eksponate. Interesantno je da je, neposredno po potpisivawu ovog sporazuma, Francuska dobila zeleno svetlo da otvori svoju vojnu bazu u Abu Dabiju.

Ovaj muzej vas zadivquje i pre ulaska. Dok mu prilazite, ~ini vam se da pluta u moru.

Za ulaz u muzej je, osim karte, potreban negativan PCR test i potvrda o dvostrukoj vakcinaciji. Sli~no je i na drugim mestima, od hotela do kulturnih prostora na obali mora. Ovaj muzej vas uvla~i u qudsku istoriju, u ratove i religije, u na~in `ivota kroz vekove i umetnost koja je sve to pratila. Dok prelazite iz jedne epohe u drugu, na prozorima vam se pru`aju predivni prizori objekata osmi{qenih i postavqenih na terasi zdawa, kao i poruke koje vam ostaju u pam}ewu. „Umetnost je najkra}i put od ~oveka do ~oveka” „Mudrost po~iwe s pitawima,” „^ovek je podigao previ{e zidova, a premalo mostova”. Ulazim u malu projektnu salu u kojoj se prikazuje dokumentarni film, i u trenu u kome sam u{la, slu{am ove re~i „stvaramo nove pri~e kako bi umawili te`inu starih pri~a”.

ju. Gledam redove pred bankomatima gde }e polo`iti zaradu dana{weg dana, koja }e verovatno ve} narednog dana do}i do wihovih porodica hiqadama kilometara daleko. Tu su i uli~ni prodavci, kao i deo s razli~itim, uglavnom indijskim restoranima brze hrane. Tokom boravka upoznala sam imigrante iz Pakistana, Indije, Sijera Leone i mladu `enu iz Kenije. U razgovorima s wima dve teme provejavaju. [ta je najboqe u Dubaiju? Bezbednost, red i poredak! I ose}awe beskona~ne usamqenosti. Kako provode vreme posle posla? Vrate se u svoju sobu (ili stan, {to zavisi od toga koliko mogu da odvoje za stanarinu, pa neki dele sobu, neki stan, neki le`aj) i gledaju filmove, igraju

U spoqnom delu muzeja posetilac se ose}a kao da je „poliven” sun~evom ki{om koja se probija kroz kupolu muzeja, a ~ije ~ari mo`ete sigurno najboqe osetiti u letwim vrelim danima. Ovo je prostor da zastanete i divite se simbiozi metala, arhitekture, umetnosti i vode koja je svuda oko vas. Kada za|ete jo{ malo dubqe unutar ovog prostora, susre{}e vas ptice na malenom bazenu i neprimetno vas usmeriti na ogromnu kamenu strukturu na kojoj se mogu ~itati odlomci iz kwige velikana 16. veka i francuske renesanse Mi{ela de Montawa. Wegovo ~uveno pitawe „[ta znam?”, koje podse}a na Sokratovu tvrdwu „Znam da ni{ta ne znam”, podsti~e vas na razmi{qawe. Da li bi postavqawem ovog pitawa ili prihvatawem ove tvrdwe razumevawe drugih qudi i saradwa s wima br`e postalo realnost. U oazi opu{tawa Vaha probamo razli~ite na~ine relaksacije, od hodawa po pesku (nije pravi, ali stvara isti ose}aj, makar na stopalima), preko prolaska kroz razli~ite zvu~ne prostore, do otkrivawa koliko na{i dlanovi mogu da osete. Mene privla~i jedna u kojoj okupqeni oko okruglog stola, i svemirom ispred wih, treba da jedinstvom `ubora glasova, koji odzvawaju kao kod budisti~kih molitvi, pokrenu snagu koju imamo i usmerimo je ka zajedni~kom ciqu.

Ulaz u Muzej budu}nosti u Dubaiju

Muzej Luvr, u Abu Dabiju

QIQANA ]ITI]:

Samo po`urite, za{to ostajati, tamo

je boqe, tamo su…

Da, tamo su licemerniji, perfidniji i idite {to pre da to nau~ite. Taj la`ni osmeh izbeqenih zuba i prazan pogled grabqivice. Oni ne smrde na znoj, beli luk i rakiju; oni nemaju miris tela ve} miri{u na brend. Nemaju se}awa, jer ako se pojave, sete se da su grqeni i ma`eni na na~in da je to bolelo. Idite tamo gde }e va{a deca imati neograni~ena prava, vi{e hrane koja nema ukus, ja~a svetla koja br`e zaslepe; vi{e medijskih sloboda koje }e ih kqukati la`ima i zbog kojih }e oslikavati ko`u demonskim elementima i mewati pol, jer ne znaju ko su i {ta `ele. Samo nemojte da vas la`u da ova zaboravqena planeta nije ~istili{te sa puno soba. Sre}an vam put, deco moja, i prona|ite svoju sawanu sobu. Zaboravite na nas {to pre… Ja sam vas ve} izbrisala. [anti}u, [anti}u… Sunce vi{e ne greje, ve} pr`i. Ka`u da je to globalno zagrevawe. Ako…

HERMAN HESE:

Besane no}i

Kasno je. Le`i{ u krevetu i ne mo`e{ da zaspi{. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u ba{tama pomeri drve}e. Negde zalaje pas; udaqenom ulicom prolaze kola.

A sna nema.

Ne poma`e ti da ide{ gore-dole, da ustane{ i ponovo legne{. To je jedan od onih ~asova u kojima nema na~ina da pobegne{ od samog sebe. tobom }e zagospodariti misli i kretawa du{e, a dru{tva nema da se, kao obi~no, ispri~a{. Onome ko je u tu|ini, pred o~i izlaze ku}a i ba{ta u domovini i detiwstvo, {ume u kojima je pro`iveo najslobodnije i najnezaboravnije de~a~ke dane, sobe i stepeni{ta na kojima se ~ula graja wegovih de~a~kih igara. Slike roditeqa, strane ozbiqne, ostarele, sa qubavqu, brigom i tihim prekorom u o~ima. Pru`a ruku i uzalud o~ekuje da i wemu neko pru`i desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamqenost; izrawaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiqnim raspolo`ewima ovih sati ~ine nas, gotovo sve, tu`nim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbli`ima, odbijao qubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sre}u koja je pred wim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tu| ponos, ili se ogre{io o prijateqe nekom nesmotrenom re~ju, nekim ru`nim i uvredqivim pona{awem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ni{ta i ~udno te gledaju mirnim o~ima, a tebe je sramota od wih i od samog sebe.

U na{em u`urbanom i neosetqivom `ivotu za~u|uju}e je malo sati u kojima du{a mo`e da bude svesna sebe, u kojima `ivot ustupa mesto smislu i duhu, a du{a neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno de{ava pri pre`ivqavawu velikog bola, verovatno nad kov~egom majke, verovatno na bolesni~koj posteqi, na kraju nekog dugog usamqeni~kog putovawa, u prvim satima ponovnog vra}awa u `ivot, ali to uvek prate nemiri i mu~ewa.

Vrednost ovakvih budnih no}i je ba{ u tome. U wima du{a uspeva da bez sna`nih spoqa{wih potresa do|e do onoga {to je pravedno, bez obzira da li je to ~udno, ili zastra{uju}e, da li je za osudu, ili za `aqewe.

Sinove joj spasio sigurne smrti, a }erku nazvao po woj

Prva qubav zaborava nema, a Ru`a je to bila velikom Vuku Stefanovi}u Karaxi}u i nije je zaboravio do kraja `ivota

U svom rodnom Tr{i}u otac srpske pismenosti Vuk Stefanovi} Karaxi} je, kao tek zamom~en, zavoleo Ru`u Todorovu, svoju vr{wakiwu. Ru`a Todorova (po ocu Todoru) bila je onakve lepote kakvu je Vuk zapisivao u lirskim narodnim pesmama – bele puti, rumenih obraza, dugih trepavica, a poticala je iz veoma ugledne ku}e.

Ru`a Todorova i Vuk Karaxi} zavoleli su se u predve~erje izbijawa Prvog srpskog ustanka, kada su oboje imali po 17 godina. Zajedno su ~uvali ovce na obroncima oko Tr{i}a i Ru`a je Vuku pevala stare izvorne pesme od kojih je neke Vuk kasnijih godina zapisivao i sa~uvao do dana{wih dana. Bila je to iskrena, mladala~ka qubav i Vukov otac Stevan i Ru`in Todor smatrali su da je brak wihove dece samo pitawe vremena.

Kako su istorijske prilike u onda{woj Srbiji bile burne, to je i te kako uticalo na Vukov qubavni `ivot, na sve wegove veze, kasniji brak sa Anom Kraus, ali i na prvu qubav, wegovu Ru`u Todorovu.

Prvi srpski ustanak stigao je ve} da razdvoji dvoje mladih. Vuk je ~esto odsustvovao iz rodnog sela usled obaveza, a wegova bolest – kad mu je noga trajno ostala zgr~ena u kolenu, primorala je Vuka da se zauvek distancira od wegove Ru`e.

"Vuk je odrastao sa wom, a kada se razboleo, nije imao hrabrosti da hrom iza|e pred wu, jer je u to vreme bilo koji telesni nedostatak za mladi}e bila velika sramota. Vuk je htio da ga Ru`a upamti spretnog i ~ilog, pa nije dolazio u Tr{i} da ga vidi sakatog – sa {tulom", pripoveda kwi`evnik Qubomir ]orili}, a prenosi Srna.rs. Kad je jednom boravio nekim poslom u Beogradu, pitala ga je

Ru`ina rodbina da li se misli `eniti, jer je devojci ve} bilo vreme za udaju, ili da je daju drugom momku, Vuk je te{ka srca odgovorio negativno.

"Ru`a je `ivela samo kao daleka uspomena, cvet koji ostane lep i kada uvene. Sad meni nije do `enidbe, ona neka se udaje, a od Boga joj sre}a", tako je Vuk poru~io u Tr{i} i Jadar. Kasnije se Vuk o`enio sa Be~lijkom Anom Marijom Kraus, zajedno su imali mnogo dece od kojih su svi osim k}erke Mine i sina Dimitrija, umrli u detiwstvu i ranoj mladosti. Jedna od tragi~no preminulih }erki Vuka i Ane zvala se Ru`a. Rasla je sa majkom Anom u Be~u i svojom

bra}om i sestrama, dok je Vuk kao otac ~esto odsustvovao, umrla je u osamnaestoj godini.

A Ru`a Todorova se udala za nekog trgovca u Loznicu i rodila dvojicu sinova. Mnogo godina potom putevi }e im se igrom slu~aja ukrstiti.

Naime kada se knez Milo{ drugi put vratio na vlast, zbaciv{i sa prestola Aleksandra Kara|or|evi}a 1859. godine, nemilosrdno se svetio svim pristalicama ove dinastije. Me|u istaknutim Kara|or|evi}evcima bila su i dvojica Ru`inih sinova. Saznav{i za to, Vuk je uspeo da izmoli kneza Milo{a da po{tedi sinove Ru`e Todorove. ^im mu je knez Milo{ prihvatio molbu, Vuk ih je odmah – da se silni gospodar ne bi predomislio – hitno prebacio u Austriju. Tako se na najlep{i na~in, spasiv{i joj sinove, odu`io svojoj Ru`i.

Ali, ni Ru`ini sinovi nisu zaboravili dobro~instvo prve qubavi wihove majke. Mnogo godina kasnije, ta~nije 1864. godine na Vukovoj sahrani u Be~u, pojavila su se dva stasita mladi}a. Odaju}i po{tu velikom reformatoru srpskog jezika, dugo su stajali pored wegovog odra. Sve{tenici su Vukovoj k}eri Mini rekli da su "to sinovi Ru`e Todorove iz Tr{i}a, prve qubavi wenog slavnog oca."

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

ZAVR[ENI

RADOVI NA HOTELU „SENT RIXIS“

Hotel zauzima 11 spratova i ima 119 soba, 17 apartmana i jedan predsedni~ki apartman

Na sve~anosti povodom zavr{etka radova na hotelu "Sent Rixis", koji posluje u okviru kompanije "Meriot Interne{enel“, i otvarawa Kule "Beograd", prisustvuju, izme|u ostalih, predsednik Aleksandar Vu~i}, generalni direktor Sent Rixis Belgrejd hotela Mark de Rajter i predsednikom kompanije "Igl Hils" Muhamed Alabar.

Posle vi{e pomerawa, radovi su zavr{eni, a prvi gosti bi mogli da do|u tokom oktobra.

Predsednik Aleksandar Vu~i} najavio da }e „Sent Rixis“ za 15 dana biti otvoren i za sve gra|ane.

Vu~i} je, na sve~anosti povodom zavr{etka radova na hotelu Sent Rixis u Kuli Beograd u prisustvu predsednika kompanije „Igl Hils“ Mohameda Alabara, rekao da je ~uveni Meriot lanac preuzeo i taj hotel i da mora da se uradi jo{ nekih sitnica, u vezi sa gara`om i drugo.

„I dolaze}i ve~eras ovde, ose}ao sam se posebno. Ose}ao sam se toliko ponosno, da se ~ovek retko tako ose}a“, istakao je Vu~i}.

Podsetio je kako se upoznao sa {eikom Bin Zajedom. Rekli su mi da idem da se upoznam sa jednim od najmo}nijih qudi sveta i pred kraj razgovora pitao me je {ta ho}u od wih, a ja sam rekao da mi ni{ta ne treba, kazao je Vu~i}.

Kako je naveo, isto ga je pitao i posle pet minuta, pa mu je rekao da je jedini ~ovek koji je do{ao kod wega, a da mu ni{ta nije tra`io.

„On je voleo moju dr~nost i inat, a ja wegovu pamet i smirenost“, dodao je predsednik Srbije.

„SENT RIXIS“ ZAUZIMA 11 SPRATOVA KULE

Hotel zauzima 11 od ukupno 42 sprata koliko ima Kula Beograd i on ukqu~uje 119 soba, 17 apartmane i jedan predsedni~ki apartman.

Sam brend „Sent Rixis“ nastao je na poznatoj lokaciji, na uglu 5. avenije i 55. ulice u Wujorku jo{ 1904. godine i ta zgra-

da je bila mesto susreta poznatih li~nosti. Tokom istorije weni i stalni stanari i posetioci bili su brojne slavni qudi, poput Nikole

U VOJSKU I AKO STE U DIJASPORI! Obavezan vojni rok u Srbiji mo`ete da izbegnete samo na jedan na~in, ali vam se ne}e svideti

Nije bitno da li ste ro|eni u Be~u ili trenutno `ivite i radite u Roterdamu, ako ste dr`avqani Srbije, a pripadate kategoriji mu{karaca koji }e biti vojni obveznici, poziv za obavezno slu`ewe vojnog roka bi}e vam – uru~en! Odre|eni izuzeci za dijasporu kojom se mo`e izbe}i obavezno slu`ewe vojske u Srbiji, ipak, postoje.

Obavezni vojni rok, koji je suspendovan 2011. godine, kako je najavqeno, od slede}eg septembra se vra}a u Srbiju, a prva generacija regruta, ro|eni 2006. godine, najpre }e biti ti mladi}i koji ove godine postaju punoletni, a slede}e }e biti 19-godi{waci i u godinama u kojima se ranije i naj~e{}e odlazilo u kasarnu, kako u vreme JNA, tako i dok je obavezni vojni rok postojao u Vojsci Jugoslavije, odnosno, Vojsci Srbije.

Pozivi za slu`ewe, koje }e trajati 75 dana, od kojih je 60 dana obuka, a preostali dani ve`ba, stiza}e svim punoletnim mu{karcima od 18 do 27 ili ~ak 30 godina, ali gorwa granica starosti budu}ih regruta zna}e se kada dr`avni parlament usvoji za to potreban Zakon. POZIVI ZA VOJSKU O^EKUJU I MU[KARCE U DIJASPORI Vojni rok pod zakonskom obavezom, dakle, predvi|en je za sve punoletne mu{karce u Srbiji, ali se postavqa pitawe i {ta je sa onima koji `ive van granica Srbije, odnosno, sa tom populacijom u dijaspori? Sa pravne strane, odgovor na ovo pitawe je vrlo jasan – svaki dr`avqanin Republike Srbije ako pripada starosnoj kategoriji mu{karaca koji }e biti obuhva}eni tom zakonskom obavezom, dobi}e poziv za odslu`ewe vojnog roka bez obzira da li trenutno `ivi, na primer, u Kru{evcu ili [tutgartu u Nema~koj.

- Svaki dr`avqanin Republike Srbije tih odre|enih godina postaje vojni obveznik, {to }e re}i ta zakonska obaveza va`i za sve na{e dr`avqane, bez obzira gde trenutno `ive. Ako imamo u vidu kako je to ranije bilo, odnosno, kako su se pozivali na{i dr`avqani ~ije je prebivali{te bilo u inostranstvu, pretpostavqam da }e i sada ti na{i dr`avqani pozive dobijati preko diplomatsko-konzularnih predstavni{tava i po zakonu oni moraju da se odazovu pozivu za vojsku kao i bilo koji drugi dr`avqanin Srbije – obja{wava za “Blic” Zoran Dragi{i}, profesor Fakulteta bezbednosti.

ZA KOGA TA ZAKONSKA OBAVEZA NE VA@I?

Izuzeci od ovog pravila, me|utim, postoje.

- Obaveza odazivawa ne va`i za one koji imaju i dr`avqanstvo zemaqa u kojima nema obaveznog vojnog roka i onda oni mogu da se pozovu na dr`avqanstvo te dr`ave i ima}e pravo da vojsku ne slu`e ni u Srbiji. Ali, ako imaju dr`avqanstvo dr`ave u kojoj postoji obavezni vojni rok, onda imaju mogu}nost izbora – ili da odslu`e vojni rok u toj dr`avi ili u Srbiji. Svejedno, odslu`en vojni rok u bilo kojoj dr`avi, smatra se odslu`enim vojnim rokom i kod nas – precizira Dragi{i}. Na{ sagovornik napomiwe da je te{ko re}i o kojem broju potencijalnih vojnih obveznika iz dijaspore je re~, a {to se ti~e regruta koji su u Srbiji, on se nada da stru~waci iz general{taba Vojske Srbije „imaju sasvim jasne cifre na koliko qudi mogu da ra~unaju da }e pro}i budu}u zakonsku obavezu vojne obuke“.

Tesle, pamti se da je broj wegove sobe bio 1607, dok su, na primer, slikar Salvador Dali i wegova supruga Gala desetak godina jesen i zimu provodili upravo tu.

Od poznate wujor{ke lokacije pro{irio se na jo{ 58 {irom sveta, a ovaj hotel u Beogradu je {esti u Evropi.

Hotel „Sent Rixis“ je deo grupacije „Meriot“. Shodno tome, cena no}ewa odgovara reputaciji jednog od najluksuznijih hotelskih lanaca, {to zna~i da je za jedno no}ewe u ovom hotelu neophodno izdvojiti najmawe 400 evra.

Osim tog hotela, o~ekuje se da u Kuli bude i stambeni i komercijalni prostor, a na samom vrhu zgrade je predvi|en i vidikovac.

UZ PATRIOTIZAM VA@AN I AUTORITET DR@AVE Sem ose}aja patriotizma koji bi trebao da bude jedan od osnovnih motiva za slu`ewe vojske, kako za mladi}e koji `ive ovde, tako i za one u dijaspori, kako je ve} ukazao vojni analiti~ar Aleksandar Radi}, prilikom pozivawa na odslu`ewe vojnog roka od presudnog zna~aja je autoritet dr`ave.

- Kada je re~ o zakonskoj obavezi tu `eqe nema, odluku sprovodite s re~i na delo. Ali, to upravo i jeste pitawe svih pitawa - da li dr`ava Srbija ima dovoqno sna`an autoritet da prinudi mladi}a da ode na odslu`ewe vojnog roka. Jer, pri~amo o obavezi koja se s mukom uspostavila i kada je uvedeno slu`ewe vojnog roka, jo{ u vreme industrijske revolucije. A kada je 1. januara 2011. godine u Srbiji obustavqeno obavezno slu`ewe vojnog roka ukinut je jedan mehanizam kojeg }e sad biti te{ko ponoviti – pri~ao je Radi} za „Blic“.

PRIGOVOR SAVESTI OSTAJE KQU^NI PROBLEM

Na{i sagovornici ostaju pri stavu da }e prigovor savesti, kao ustavno pravo svakog gra|anina Srbije, ostati kqu~ni problem za realizaciju obaveznog vojnog roka, s obzirom na to da je u posledwoj generaciji koja je pre skoro 14 godina imala obavezu slu`ewa vojske, pozivawe na prigovor savesti bilo zastupqeno u ogromnom procentu. Podsetimo, obavezni vojni rok, izme|u ostalih, imaju i dr`ave kao {to su Gr~ka, Norve{ka, [vajcarska, Danska, Rusija, Turska...

Ovo ~udo se uzdi`e ka nebu - {ta bi rekle

usta{e i nacisti

Na ju`nim padinama Fru{ke gore vaskrsava svetiwa koju je osnovao kraq Dragutin Nemawi} - manastir Be{enovo. Nalazio se na teritoriji NDH, usta{e su ga opqa~kale, a Nemci bombama sravnili sa zemqom. Osam decenija kasnije zadu`bina sremskog kraqa ponovo se uzdi`e ka nebu. Na wenom vrhu, kupoli hrama koji se obla`e kamenom, na{ao se i Sputwik.

"Pazi gde staje{, dr`i se, dobro se dr`i, ne gledaj dole", ka`e nam vajar Rajko Bla`i} dok se merdevinama, pa preko skela, pewemo na vrh crkve koju je Dragutin posvetio za{titinicima svete loze, arhangelima Mihailu i Gavrilu.

Pewemo se na kupolu hrama koji }e biti oblo`en belim kamenom kako bi smo iz najboqeg ugla videli prelepu zadu`binu, obnovqeno zdawe manastira.

Pewemo se i da bi gledaoci i ~itaoci Sputwika mogli da vide svaki detaq kojim je ovaj profesor Akademije SPC za umetnost i konservaciju ukrasio kupolu novog hrama izgra|enog u srpskovizantijskom stilu.

Na vrh kupole Bla`i} je stavio orla, zlatni grb Nemawi}a. Svaki ukras ima simboliku i svi su me|usobno povezani:

"Taj orao je i u Qubostiwi na ode`dama carice Milice i kneza

Lazara. Ima ga u Hilandaru, Lazarici. Wega smo uzeli, jer sve ima svoj smisao, dvoglavi orao predstavqa nekog ko gleda na dve strane, osmatra, a najva`nije, on predstavqa dvostruku prirodu Gospoda Isusa Hrista, bo`ansku i qudsku“, obja{wava umetnik. Ispod orla jo{ jedna poznat detaq, stilizovani paunovi koji predstavqaju narod bo`iji u Carstvu nebeskom.

"Posle dole idu ornamenti perunike, ona je cvet koji ima tri lista na gorwoj strani i tri na dowoj. Ovde su ~etiri, stavio sam ih u oblik krsta, taj cvet predstavqa dostojanstvo gospodara i tako je sve povezano, sa dvoglavim orlom i Gospodom Hristom".

OBNOVU NADGLEDA

SVETI ARHANGEL MIHAJLO

Obnova hrama pokrenuta je odlukom episkopa sremskog Vasilija 2012. godine. U manastir je do{ao iguman, arhimandrit Arsenije Mati}, ceweni profesor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima.

On je Bla`i}u poverio ovaj va`an posao, nako {to je u vreme korone u istom belom kamenu uradio ikonostas, ~asnu trpezu i gorwe mesto. Ikonostas je iz komada, sa ru~no klesanom svedenom plastikom.

Divimo se detaqima. Na tronu u oltaru, na gorwem mestu, prelepa ikona Svetog arhangela Mi-

hajla. To je jedina sa~uvana ikona iz prethodog hrama koji su Nemci po nagovoru usta{a sru{ili.

"Nije bez razloga ikona ostala, on nas ~uva i nadgleda obnovu", {apu}e nam jedna me{tanka Be{enova koja je do{la da zapali sve}u.

OVO JE MOJ

DEDA RADIO

Pod teretom odgovornosti {to radi ovako va`an posao koji ostaje za generacije iza nas na{ sagovornik bio je nekoliko puta. Posebno rade}i }ivot Svetog Save u Mile{evi. Ka`e da je taj wegov rad videlo sigurno nekoliko miliona Srba za 22 godine, niko se nije po`alio.

Ikone u ikonostasu radila je wegova nekada{wa studentkiwa Mirjana Nanut, koja je radila i }ivot Svetog kraqa Vladislava u Mile{evi.

Bi}e, naravno, cela crkva oslikana, ali kad se zavr{i oblagawe kamenom. Bla`i} preko Sputwika poziva narod da prilo`i, kako bi sve bilo kako treba, da, ka`e, ostavi ne{to trajno.

"Jedan je do{ao da prilo`i, dao je ne{to novca, ka`e, sve }e to |avo da odnese, ho}u da imam to ovde. Pozivam qude da do|u u Be{enovo i pomognu izgradwu. Tako pomognu i sebi, porodici. Kad jednog dana do|u moja tri sina sa wihovim sinovima, re}i }e, ovo je moj deda radio. Ne treba im ni{ta vi{e da bi se vaspitali u budu}nosti".

Iako je pozvan da radi za novac, na{ sagovornik rad i talenat prila`e. Bez nadoknade je uradio mnogo spomenika, pa i

}ivote Svetog Save i Svetog patrijarha Maksima u Pe}koj patrijar{iji.

DA DAMO, ALI

DA NAS NE TERAJU Iguman Arsenije ne `eli pred kamere. Ovaj profesor Novog zaveta smatra da dela treba da govore. Letwi raspust u Karlova~koj bogosloviji koristi da uradi {to vi{e za manastir. Osmislio je i kako ubudu}e mo`e da bude pose}en, ali i da se delimi~no finansira. U jednom delu konaka su posebe sobe za terapiju najlep{im zvukom Fru{ke gore, zvukom p~ela. "On planira da qudi do|u ovde da se le~e. Mi smo svi "bolesnici" koji u ovaj mir dolazimo da le~imo du{u", dodaje vajar. Bla`i} poziva i svoje kolege da pomogu obnovu Be{enova: "Mogu da pomognu radom, da

Vra}awe obaveznog vojnog roka za mu{karce prethodnih dana u Srbiji je jedna od najaktuelnijih tema. Dok su jedni odu{evqeni, prete`no ona starija garda koja je svoj dug domovini ve} odu`ila, mi{qewa mla|ih posebno potencijalnih budu}ih vojnika poprili~no su podeqena. Ali, {ta na sve to ka`u `ene, majke budu}ih vojnika pri~a ^a~anka Jadranka Kruni} koja ima tri sina.

- Ja sam vra}awem vojnog roka odu{evqena, to je zaista prava stvar. Mo`da jedino {to mi se ne svi|a to trajawe od tih nekih 70

dana, ali ideju kao majka tri sina i tri budu}a vojnika svakako maksimalno podr`avam. Vojska je potrebna na{im mu{karcima, treba da je slu`e jer danas ih vi{e imamo u kozmeti~kim i frizerskim salonima nego u e{alonima, ka`e Jadranka za RINU. Da je ova hrabra `ena, ina~e uspe{na karatistkiwa, i te kako adekvatan sagovrnik na ovu temu, pokazuje ~iwenica da je 2019. godine Jadranka dobrovoqno odslu`ila vojni rok koji je trajao nekoliko meseci. Bila je mitraqezac i raspore|ena u kasarne u Vaqevu, Po`arevcu i Novom Sadu. - ^itav `ivot sam u sportu,

do|u, borave u miru i oslikavaju crkvu kad za to do|e vreme. Svima bih preporu~io da na|u meru, koliko mo`e{ da da{ manastiru, crkvi, dr`avi. Moramo da damo dr`avi ne{to. Suvi{ak daje{ svojoj otaxbini, ona ne mo`e da napreduje ako ja radim samo koliko sam pla}en. Moramo da damo malo vi{e, ne da nas teraju, moramo sami".

Za oblagawe hrama Svetih Arhangela potrebno je oko 40 tona kamena, koji se doprema iz rudnika sa granice Makedonije i Bugarske.

Iguman se nada da }e sve biti zavr{eno prilozima vernika, a glavni majstor da }e biti konzervirana i kamp ku}ica u kojoj je iguman, jo{ uvek jedini monah ove svetiwe, spavao dok nije izgra|en prvi objekat novog manastira.

kroz karate sam mnogo toga nau~ila i stoga sam htela da preispitam svoje psiho-fizi~ko stawe. Vojska je bila odli~an test. Sa slu`ewa vojnog roka nosim zaista fenomenalne uspomene, zato bih volela da i moji sinovi tako|e budu deo toga. Fizi~ki sam bila spremna, bila sam mitraqezac, psihi~ki tako|e, jedino {to mi je mo`da malo te`e padalo jeste teorij-

sko u~ewe, isti~e Jadranka. Dodaje da je kao u onoj dobro poznatoj pesmi i ona tako|e „stekla druga do groba“ tokom slu`ewa vojnog roka. - Moram da pomenem moju prijateqicu Andrijanu Pe{ku, sa wom sam provela ceo vojni rok. Bilo je jo{ wih, ali ona je neko ko je bio uz mene i ja uz wu tokom ~itavog slu`ewa vojnog roka, ka`e ova ^a~anka.

110 ГОДИНА ОД SARAJEVSKOG ATENTATA (8)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

Kosovsko nasle|e je bilo prisutno u svetu Mlade Bosne. Ratko Pare`anin je zabele`io da su se u Beogradu omladinci u najve}em broju okupqali radi pose}ivawa guslarskih ve~eri Peruna Perunovi}a.

Borivoje Jevti} je svedo~io da je vera omladine bila „vera Obili}a“. Me|utim, postavqa se pitawe zbog ~ega je Dedijer pored svega navedenog prevashodno insistirao na iskonskom i Kosovskom mitu. Benedeto Kro~e je jo{ odavno primetio: „sva istorija je savremena istorija“. Kako je istakao Aleksa \ilas, jugoslovenski patriotizam je nakon Drugog svetskog rata bio je obele`en ogromnim revolucionarnim odu{evqewem, samopouzdawem i gordo{}u, ali i verom da su jugoslovenski narodi izuzetni po svojoj hrabrosti i qubavi prema slobodi. Sukob Jugoslavije i SSSR 1948. godine samo je poja~ao to ose}awe. Spoqni pritisci primorali su KPJ da ja~a unutra{we jedinstvo, a odgovor jedne grupe intelektualaca bio je zagovarawe ideologizovanog romanti~nog revolucionarnog jugoslovenstva, ~ija je kqu~na osobina bio duh nezavisnosti i pobune. Neki od omiqenih primera koji su podr`avali takvu tezu predstavqaju epizode iz istorije otpora Ju`nih Slovena velikim carstvima Osmanlija i Habzburga.

Dedijer je isticao da nigde u Evropi ideja ubistva tiranina nije bila toliko `iva kao me|u narodnim masama jugoslovenskog seqa{tva. Kako je to mogu}e ako je i

Dedijer znao da je od po~etka dvadesetog veka do 1914. godine na ju`noslovenskim prostorima izvr{eno pet atentata, a u carskoj Rusiji samo 1906. godine izvr{eno je osamdeset i dva. Pa`qivo ~itawe Dedijera pokazuje kako su sintagme poput „revolucionarne omladine“ i „revolucionarnog jugoslovenstva“ slu`ile kao argu-

Vladimir Dedijer

menti sami po sebi. ^ini se da mo`emo da zakqu~imo da je Kosovski mit odigrao ulogu u narativu koji je trebalo da poka`e kako je otpor stranoj vlasti i duh pobune sama esencija komunisti~kog jugoslovenstva.

Za Vladimira Dedijera `rtvovawe nije bilo samo istorijski fenomen vredan prou~avawa, ve} i va`an element ideologije koju je promovisao. Slede}a kwiga koju je Dedijer napisao nakon Sarajeva 1914, "Izgubqena bitka Josifa Visarionovi~a Staqina", tako|e govori o otporu malog naroda velikoj imperiji, o otporu Jugoslavije i Jugoslovena Sovjetskom Savezu. Dedijer je tu kwigu simboli~no posvetio jednom drugom mu~eniku i heroju, Janu Palahu, koji je izvr{io samoubistvo po~etkom 1969. godine, tako {to se zapalio u znak protesta zbog invazije Var{avskog pakta na ^ehoslova~ku. Dedijer je pisao i o `rtvovawu partizana tokom Drugog svetskog rata. Pred kraj `ivota se ponovo vratio

pitawu heroja i herojstva i planirao je da sa Gabrijelom Garsijom Markesom napi{e kwigu o herojima Ju`nih Slovena i Ju`ne Amerike.

Da je krenuo druga~ijim putem, da je argumentaciju bazirao pre svega na tekstovima koji su pisali sami mladobosanci, Dedijer bi nai{ao na op{teevropski fenomen politi~kog nasiqa, koji je obele`io Evropu s kraja XIX i po~etka XX veka. Samo u Austrougarskoj je mogao da na|e druge primere politi~kog nasiqa, van ju`noslovenskih prostora, gde je meta bio predstavnik vlasti, a atentator pripadnik obespravqene mawine. Pored ve} spomenutog Si~iwskog, Ukrajinca koji je ubio namesnika Galicije 1908. godine, u prole}e 1914. godine u Debrecenu Rumun iz Besarabije ubio je ma|arskog episkopa Miklo{ija.

(Slu~aj Si~iwskog posebno je zanimqiv jer pokazuje nekoliko sli~nosti sa "Mladom Bosnom". Si~iwski je bio student koji se borio za

STVARAWE VAKUUMA MO]I

Istori~ari koji su se bavili habzbur{kim periodom u isto~nom bloku optu`ivani su da ne promovi{u vrednosti koje su potrebne dr`avama koje grade socijalizam, {to je u otporu prema komunizmu moglo samo izazvati dodatnu naklonost ka Monarhiji, ponekad ~ak i vi{e naklonosti nego prema nacionalnim dr`avama me|uratnog perioda, koje su delovale nedovoqno stabilno. Neki su `alili za Austrougarskom iz geopoliti~kih razloga. Xorx Kenan je jo{ 1979. godine napisao da je Dvojna monarhija bila boqe re{ewe od svega {to je do{lo nakon we. Za Kenana, kao i za Henrija Kisinxera, ovo je bilo geopoliti~ko pitawe, jer je nestanak Austrougarske zna~io stvarawe vakuuma mo}i, {to je potom iskoristio Sovjetski Savez.

1824. - Skup{tina Meksika je donela Ustav, prema kojem je dr`ava postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjediwene Dr`ave Meksika.

ukrajinsku nacionalnu stvar, a atentat je do{ao u vreme kada su u Galiciji bili sve glasniji oni koju su u austrougarskoj upravi videli imperijalizam. Smatrali su da se Austrougarska prema Galiciji odnosi kao da je deo Orijenta, „tretirani smo kao Azija“ govorilo se.) Obespravqene mawine „pucale su“ i van Austrije, tako je 1904. godine u Helsinkiju ubijen ruski guverner Bobrikov. Da je Dedijer pristupio komparaciji, te{ko da bi mogao da odr`i tezu o posebnosti Ju`nih Slovena i wihovoj, navodno, neuporedivoj qubavi za slobodom. Komunisti~koj Jugoslaviji su bili potrebni heroji. Gavrilo Princip je postao neka vrsta proto-partizana. Ulice i {kole su imenovane po wemu {to nije bio slu~aj u Kraqevini Jugoslaviji, a Mlada Bosna je za Dedijera ostala ne{to lokalno, iskonsko i jugoslovensko, pisao je: „Principovi hici potvrdili su da uticaji modernih ideologija (...) nisu bili dovoqno sna`ni da se suprotstave tradiciji zaostalog bosanskog dru{tva“. Da je postojao sloj ideolo{kog koji se umetnuo izme|u na~ina na koji su mladobosanci sami sebe shvatali i na~ina na koji je "Mlada Bosna" prikazivana u literaturi, najboqe potvr|uje svedo~ewe u~esnika Vidovdanskog atentata Cvetka Popovi}a. On je istakao da se na pisawe memoara odlu~io tek zbog toga jer su, kako sam ka`e, Masle{a, Krle`a i Dedijer pogre{no opisivali jugoslovenstvo Mlade Bosne. Popovi} kao u~esnik jednog istorijskog doga|aja svakako ne poseduje monopol na „ispravno“ istorijsko tuma~ewe, ali wegova primedba je vredno svedo~ewe koje govori o dozi ideolo{kog koji se umetnula u istoriografiju "Mlade Bosne".

l U slede}em broju: Austrougarska je u oktobru 1908. godine anektirala Bosnu i Hercegovinu

1895. - Ro|en je Sergej Aleksandrovi~ Jesewin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Wegovo delo, kao i wegov `ivot, koji je okon~ao samoubistvom u 30. godini, imali su zna~ajan uticaj na evropsko pesnis{tvo ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavi~aj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija").

1906. - Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovqen kao me|unarodni signal za pomo}. Naj~e{}e se tuma~i kao skra}enica engleskih re~i "Save Our Souls". Konvencija je stupila na snagu u julu 1908.

1929. - Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenila naziv u Kraqevina Jugoslavija, a dr`avna teritorija je podeqena na devet oblasti - banovina.

1952. - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.

1981. - Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili {trajk gla|u protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset {trajka~a.

1989. - U okru`nom sudu u Pri{tini po~elo je su|ewe Azemu Vlasiju i jo{ trinaestorici kosovskih Albanaca optu`enih za "kontrarevolucionarno delovawe" i organizovawe {trajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990. - Isto~na i Zapadna Nema~ka su se, posle 45 godina, ponovo zvani~no ujedinile, dok je taj proces neformalno po~eo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1995. - Predsednik Makedonije Kiro Gligorov rawen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skopqa, a wegov voza~ i jedan prolaznik su poginuli.

1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na ~as oborio svetski rekord na eksperimentalnoj `elezni~koj pruzi kod od Tokija.

1999. - U saobra}ajnoj nesre}i na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su ~etiri ~lana Srpskog pokreta obnove, jedne od najja~ih opozicionih politi~kih stranaka u Srbiji. Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} koji je tom prilikom lak{e povre|en, optu`io je srpske vlasti za ubistvo i atentat na wega.

2001. - Senat Kongresa SAD je odobrio sporazum o trgovinskoj saradwi s Vijetnamom, koji je toj zemqi obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003. - Pakistan je uspe{no izvr{io testirawe nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.

2010. - Ustoli~en je 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.

Juri{ u domovinu ili smrt

Prroboj Solunskog fronta i izbijawe srpske vojske na reku Vardar, pla}en je sa 681 poginulim i 132 nestala srpska vojnika. Tokom prvog dana borbi neprijateqski front je probijen u {irini od 11 kilometara. Ve} sutradan, 16. septembra 1918. godine, rupa u neprijateqskim linijama je pro{irena na 40 kilometara. Tada je postalo jasno da je front Centralnih sila na Balkanu definitivno pao.

Srpska vojska je u napad krenula sa oko 140.000 vojnika i {est divizija. Vrhovna komanda je izdala naredbu da napredovawe ka domovini bude brzo i odlu~no. @ivojin Mi{i} je srpskim vojnicima poru~io da „drsko prodiru, bez po~inka, do krajwih granica qudske i kowske snage. U smrt, samo da se ne staje.”

Francuski general Luj Fran{e de Epre, komandant savezni~kih armija na Solunskom frontu, po~etkom septembra je dobio saglasnost da pokrene veliku ofanzivu. Srbi su ve} odavno bili spre-

mni da krenu put svoje domovine. Mnogi su se umorili od ratovawa, zabrinuti da }e kosti ostaviti na Solunskom frontu, a da domovinu vi{e ne}e videti. Zato su bili spremni na sve ili ni{ta. Bio je to izbor izme|u domovine i smrti.

„To su seqaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su qudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih wiva. Ali, do{ao je rat. I eto kako su se za slobodu zemqe ti seqaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najboqe od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord {to sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu wihove otaxbine…”. Tim re~ima je komandant savezni~kih trupa opisao Srbe.

Bugari su i pre srpskog napada shvatili da je rat za wih izgubqen. Iako su snage Centralnih sila i Saveznika bile pribli`no izjedna~ene, Bugari su imali veoma nizak moral. Turska je bila pred kolapsom. Austrougarska je bila u stawu

IZ ALBUMA USPOMENA

Bio jednom jedan JAT

Po veli~ini je, osamdesetih godina pro{log veka, bio deseta avio-kompanija u Evropi, a 31. u svetu. Ko se ne bi se}ao na{eg mo}nog, dragog, uspe{nog avio-prevoznika po imenu JAT. Ko nije leteo avionima na ~ijem su repu bila prepoznatqiva tri slova, ozna~avaju}i Jugoslovenski aero-transport. Bela slova na crvenoj podlozi.

@al za prohujalim godinama, pilotima, stjuardesama, in`ewerima i plejadi tehni~kog i drugog osobqa, koje je brinulo o vazduhoplovima, putnicima i leta~kom osobqu, ne jewava ni danas. Niti }e ikada prestati. JAT-a nema, ali su sa~uvana se}awa, stare fotografije, ispovesti pilota, pokoja uniforma, zna~ka. Da sve ne bi ostalo na re~ima i u uspomenama, Jovo Simi{i}, koji je dobre godine proveo u ovoj kompaniji, odlu~io je da se odu`i na najboqi mogu}i na~in, sa~iniv{i podebqu, bogato ilustrovanu kwigu „Bio jedan JAT”. Ponudio je, zapravo, hronologiju kolektiva koji je stvaran i stvoren po meri Jugoslavije, velike i ekonomski mo}ne dr`ave sa 23 miliona stanovnika. Tu istu zemqu kompanija je povezivala sa 61 svetskom metropolom. Od samog po~etka nabavqana je savremena flota, {kolovani kadrovi, prilago|avalo se svetskim standardima.

– Ovo je kwiga o qudima koji su stvarali kompaniju, o vremenu i okolnostima u kojima je nastaja-

la, rasla i propala – podse}a Simi{i} u razgovoru za „Magazin”. – Svakako da kolektiv nije bio idealan, ali je za sve nas koji smo u wemu radili bio ne{to poseban. U kwizi su i pri~e o tome kako se nekad radilo, a do izra`aja dolazili entuzijazam, kreativnost, odanost, dru`ewe. Sve je mawe qudi koji su radili u starom JAT-u. Neki su se, ba{ kao i wihovo preduze}e, preselili u zvezdana nebesa.

DRAGICA, PRVA STJUARDESA Preduze}e je zvani~no po~elo da radi 1. aprila 1947. godine. Prvi let bio je do Zagreba. ^ast da bude za komandama aviona pripala je Milivoju Arsenijevi}u, ve} iskusnom ratnom pilotu. Imao je kolektiv i mno{tvo vrsnih pilota ~ija imena mo`da nisu upisana na nekom po~asnom mestu, na nekom belegu, ali jesu u ovoj kwizi. Pre nego {to ispri~amo sudbine nekih od wih, na pijedestal stavqamo ime Dragice Pavlovi} Wawe, prve stjuardese JAT-a. Govorila je francuski, italijanski, engleski, nema~ki i {panski jezik. Kad je napunila 50 godina, prestala je da leti. Do penzionisawa, 7. marta 1978. godine, radila je kao {ef Slu`be zemaqskih stjuardesa. I Jagoda Slijep~evi} je, kao stjuardesa, provela tri decenije. Letela je na svim tipovima aviona u floti JAT-a. Prokrstarila je svetskim nebom (u vazduhu je provela oko 16.000 sati).

Razvijao se na{ avio-pre-

haosa a, Nemci su izgubili inicijativu na Zapadnom frontu. Tako da, ono {to je usledilo nakon 15. septembra 1918. godine nikoga nije iznenadilo. Jedino iznena|ewe bila je brzina kojom su napredovale srpske snage.

Na`alost, Veliki rat je opusto{io Srbiju. Ona je pobedu platila isuvi{e skupo. Skupqe nego bilo koja druga dr`a-

va. Ili narod. Majka Srbija izgubila je 1.247.435 stanovnika. Izra`eno u procentima to je bilo 28 odsto populacije. U te{kim borbama u Srbiji, od tifusa, tokom povla~ewa preko Albanije i kasnijih borbi na Solunskom frontu, na{a otaxbina je ostala bez polovine mu{ke populacije. Neki podaci ukazuju da je nastradalo ~ak 60 odsto Srba mu{karaca.

voznik, nabavqani su moderni vazduhoplovi, bilo je sve vi{e pilota i prate}eg osobqa, u zemqi su otvarani novi aerodromi. U Jugoslaviju je 1. novembra 1958. stigao prvi od dva naru~ena aviona „daglas DC – 6B”. Od kanadskog grada Gander do Beograda, rastojawe od 5.500 kilometara, posada je prevalila za 12 sati, bez sletawa. Jedan od takvih aviona za duge linije koristio je i Broz za svoja putovawa po svetu. Od 1. aprila 1947. do avgusta 1959. godine preduze}e je prevezlo milion putnika. Bilo je tada i putnika i novca, posebno deviza

koje je firma prihodovala za svoje, ali i za potrebe dr`ave. Me|u onima koji su bili za komandama aviona ostao je upam}en i Rodoqub Ro|a Milovanovi}, jedan od prvih i najboqih pilota starog kova, vazduhoplovni fenomen svog vremena. Jedinstven i neponovqiv zaqubqenik neba za koga su govorili da ima radar u glavi. „Neobuzdane prirode, samouveren i neustra{iv, uvek je nalazio re{ewa i bio u ve~itom sukobu s va`e}im pravilima i normama”, zapisao je autor kwige. Prema wegovoj evidenciji, za 42 godine rada leteo je na 80 tipova aviona, u vazduhu proveo oko 15.000 sati i pre{ao vi{e od ~etiri miliona kilometara. Posledwi let za kompaniju obavio je 22. juna 1960. na liniji Beograd–Split–Zagreb. Umro je u 71. godini. DOLAZAK „LEPOTICE NEBA” Za razvoj na{eg avio-prevoznika, osim pilota, zaslu`ni su i in`eweri, mehani~ari, elektri~ari, radio-telegrafisti i mno{tvo drugih stru~waka koji su zdu{no brinuli kako da avioni polete i bezbedno lete, ali i da se bezbedno spuste, jer pista nije uvek idealna za sletawe. Da ne govorimo o formirawu {kolskog centra, otvarawu novih linija, predstavni{tvima {irom sveta.

Uvek }e se pamtiti i dolazak prve „karavele” na beogradski aerodrom. U kwizi je to ovako zabele`eno: „Samo ~etiri godine posle pojave prvih mlaznih aviona u evropskom vazdu{nom saobra}aju, 21. januara 1963. na novi me|unarodni aerodrom ’Beograd’ kapetan Vladimir Vodopivec dovezao je prvu ’karavelu’ JAT-a, poznatu i kao ’lepotica neba’.”

In`eweri i ~itavi timovi stru~waka u svetu stvarali su nove tipove aviona. Jedan od wih bio je i „boing 737-300”. Kad je zaparao nebo, predstavqao je posledwu re~ tehnike u proizvodwi aviona-sredwepruga{a. JAT je bila prva evropska kompanija koja je za tri godine kupila devet ovakvih letelica.

Mnogo je prelomnih godina ostalo u poslovawu preduze}a. Nije ih te{ko pobrojati, ali bi zato trebalo mnogo prostora da se podsetimo svih lomova i prepreka kroz koje je firma pro{la. I, kad su, zbog sankcija, avioni prizemqeni, a u zgradi aerodroma vladala grobna ti{ina i carovala pau~ina, piloti i svi zaposleni su se nekako snalazili. Mnogi su leteli za inostrane kompanije. Na prostoru negda{we Jugoslavije krenuli su ratni sukobi, doju~era{we republike su se otcepile, pa se i JAT na{ao u nezavidnom polo`aju.

U e{alonu onih koje treba pomenuti (naravno, i ne samo wih) nalaze se piloti Steva Popov i Velibor Slavuj. Prvi je legendarni kapetan koji je, u jeku ratnih sukoba, zajedno s ostalim kolegama i posadama koje su brinule o letu i avionu „kika{”, iz Sarajeva spasio oko 40.000 qudi. Samo u toku jednog dana evakuisao je 4.200 nevoqnika. Zbog te{ke bolesti oduzeo je sebi `ivot 3. juna 2015. godine, nekoliko dana pred 71. ro|endan.

Ho}emo li u [abac na va{ar?

Ho}emo! I bili smo!

^ari ove tradicionalne manifestacije okusili smo protekle subote, kad je bio centralni dan. Tada je, prema procenama, prodefilovalo oko 70.000 qudi, a na licu mesta smo saznali da je u proteklih desetak dana ovaj doga|aj posetilo oko pola miliona qudi.

Ogromnu kolonu qudi i vozila primetili smo odmah na ulazu u grad. Muzika odjekuje, mirisi vas mame i nemogu}e je odoleti isku{ewu da probate pe~ewe, ro{tiq i svadbarski kupus.

A cene, pa - kao u Las Vegasu. Tako sve i sija. ^uvena "balerina", ringi{pili, auti}i...

Najve}a gu`va je u "Drowari", gde se prodaje polovna garderoba. Nema ~ega nema, od igle do lokomotive. Ko ima malo vi{e sre}e, mo`e da prona|e unikatne slike, zavese, "lete}e tepihe", skupocene satove i nakit za nekoliko hiqada dinara. Najva`nije je da se ne{to pazari, jer ukoliko obi|ete va{ar i ne kupite barem neku sitnicu, ka`u da vas tada potera maler. Najvi{e se kupuju ga}e, ~arape, pe{kiri i varja~e.

Bombowerka Karolina Popadi} godinama uzima tezgu. Tu je

i doma}ica Verica, koja nas je po~astila vanilicama, oblandama i baklavama, koje je 20 sati spremala. Prste smo polizali. Valentino je do{ao iz Nema~ke i na pijaci se obukao od glave do pete, a kupio je i poklone. Ivan i Dragan Tomi} naprodavali su se makaza za se~ewe pe~ewa koje sami proizvode. Ima i xeparo{a, {ibicara, prosjaka. Sve mo`e da se vidi na jednom mestu, a kad padne no}, zvezde zasijaju u {atrama. U prvom {atoru smo sreli Acka Nezirovi}a, u drugom su bili Era Ojdani} i Atina Ferari, a tre}i je bio rezervisan za Halida Muslimovi}a i Jeleta.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovnovi }e ove sedmice obratiti vi{e pa`we na pitawa bezbednosti, kako li~ne, tako i poslovne. Ovo je pravo vreme da razmislite o na~inima na koje mo`ete dodatno da za{titite sebe i svoju karijeru. Prilike }e vas podsta}i da preduzmete korake u tom pravcu. Kada je qubav u pitawu, Ovnovi u vezi }e u`ivati u harmoniji, dok }e oni slobodni hrabro krenuti u nove avanture.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bikovi }e tokom ove nedeqe shvatiti koliko su prethodna iskustva dragocena. Na poslovnom planu, ali i u privatnim odnosima, va{a pro{lost donosi korisne lekcije. Dobijate priliku da primenite nova znawa, ~ime }ete oja~ati svoju poziciju i pove}ati {anse za budu}e uspehe. U qubavnom `ivotu, u`iva}ete u poja~anoj senzualnosti i bliskosti s partnerom.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizanci }e ove nedeqe biti puni energije, posebno u poslovnim i li~nim odnosima. Neki doga|aji mogu da vam se u~ine sumwivim. Izbegavajte dono{ewe va`nih odluka. Otvoreni ste prema svojim partnerima, ali va{a asertivnost mo`e da da zahteva prilago|avawe planova. U qubavi, o~ekuju vas nova poznanstva, mo`da i romansa s osobom iz drugog grada ili zemqe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa donosi Rakovima susrete sa starim prijateqima, {to }e probuditi nostalgi~na ose}awa i pomo}i im da pro{ire vidike. U drugoj polovini nedeqe, va{i planovi i ideje, naro~ito vezani za inostranstvo, dobi}e jasniji oblik. Na poslu }ete biti uspe{ni, a u qubavi vas ~ekaju sklad i razumevawe s partnerom. Ovo je vreme za {irewe kruga prijateqa i saradnika.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi }e po~etkom nedeqe analizirati pro{lost, {to }e vam pomo}i da razumete sebe i svoje odluke. Intuicija }e vam biti najboqi vodi~, pa slobodno slu{ajte unutra{wi glas. Iako }ete u ovom periodu biti aktivni, zvezde savetuju diskreciju kada su va{i ciqevi u pitawu. U qubavnom `ivotu, u`iva}ete u harmoniji s partnerom, a nova poznanstva bi mogla doneti uzbu|ewe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ove nedeqe neki doga|aji iz `ivota va{ih prijateqa bi mogli da vas podstaknu na duboku introspekciju. Prva polovina nedeqe donosi preispitivawe va{ih ideja i planova, dok }e druga polovina biti savr{ena za sklapawe novih prijateqstava i saveza. U karijeri }ete biti produktivni, a u qubavi otvoreni za nove izazove, dok istovremeno analizirate pro{le gre{ke.

Muzika poput rendgena probija do unutra{wih organa. Ozvu~ewe je toliko jako da pomera i bubreg i kamen sa srca, pa, zaboravite na pri~u za stolom. Najtra`eniji orkestri sviraju satima bez prestanka, dok qudi {ire ruke, |ipaju i obavezno opletu kolce.

Tra`ili smo glavnu va{arsku atrakciju Vendi, ali od we nije bilo ni traga ni glasa, jer kako se spekuli{e nastao je neki problem, pa je "dala otkaz". Zato je tu plesa~ica Sandra Akvica, koja vam odmah uru~i daire i di`e vas sa stolice da ple{ete s wom. - Satima igram bez stajawa. Po~nem oko tri sata posle podne i ne stajem do jedan iza pono}i. ta~no 23 godine nastupam na va{arima Srbije. [aba~ki va{ar je kraq va{ara svih po veli~ini. Radim sa Goci bendom, Roki Begovi}em, Halidom Muslimovi}em, Jeletom i[umadincima kod Aca Popa, najuspe{nijeg gazde svih va{ara. Narod nas voli, do|u i ne}e ku}i da idu. Imamo iste qude koji nas prate iz mesta u mesto. Va{ari su jedna velika

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vage }e ove sedmice posvetiti finansijama. Ovo je pravo vreme za analizu tro{kova i prihoda, a promi{qeno upravqawe buxetom donosi priliku za poboq{awe finansijske situacije. U qubavi }ete imati priliku da osve`ite svoj izgled i uneste promene koje }e kod vas podi}i samopouzdawe. Tako|e, prijateqski odnosi dobijaju novu dinamiku, {to donosi pozitivne promene.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Finansijski uspeh prati}e [korpije tokom ove nedeqe, ali bi}e va`no da mudro upravqaju svojim novcem. Iako je ovo povoqan period za odmor i opu{tawe, na poslu }ete morati da budete pa`qivi, posebno u radu s dokumentima. Odnosi sa bra}om, sestrama i kom{ijama }e se poboq{ati, posta}e prijateqskiji i konstruktivniji. U qubavi, o~ekuju vas stabilnost i sklad.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e u prvoj polovini nedeqe u`ivati u prijatnim susretima sa starim prijateqima i ro|acima. Ova topla dru`ewa probudi}e nostalgi~na se}awa i stvoriti priliku za re{avawe porodi~nih pitawa. U drugoj polovini nedeqe, lako }ete re{avati pitawa vezana za nekretnine, a mawa putovawa donose radost. Na qubavnom planu, flert i nova poznanstva su u vazduhu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e tokom nedeqe razmi{qati o pro{lim qubavima, dok }e ih neplanirani susreti s biv{im partnerima podsta}i da analiziraju pro{le gre{ke. Ovaj period nije povoqan za obnavqawe starih veza, ali je odli~an za flert i nove romanti~ne susrete. U drugoj polovini nedeqe, finansijska pitawa dolaze u prvi plan, a odnosi s porodicom postaju stabilniji.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e tokom ove nedeqe biti produktivne na poslovnom i privatnom planu. Prva polovina nedeqe je idealna za organizaciju i planirawe, dok }e druga doneti priliku da sprovedete ideje u delo. Dobro vreme za u~ewe. Qubavni `ivot }e biti ispuwen romantikom, a nova poznanstva donose osve`ewe. U postoje}im vezama, zajedni~ki trenuci s partnerom obogati}e va{u vezu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe }e biti suo~ene s pitawima koja su ve} neko vreme prisutna u wihovim vezama. Idealna je vreme za razmi{qawe o ovim problemima. Ima}ete priliku za iskren razgovor s partnerom. U qubavi, mogu}e je obnavqawe starih veza, ali samo ako ste sigurni da ste prevazi{li prethodne gre{ke. U poslu }ete biti efikasni i posve}eni, a kreativnost }e vam biti na vrhuncu.

svadba, pokretni cirkus zabave i veseqa i o tome se prepri~ava godinama. Slike i snimke svi imaju u telefonima, deca koja su nekada bila mala sad kao momci dolaze na na{e nastupe. Predivan skup naroda gde niko nikog ne zan, a svi u isti glas pevaju i igraju kolo - ka`e trbu{na plesa~ica. Isto mi{qewe mnogi dele: - Godinu dana {tedim za ovaj doga|aj. Obavezno potro{im 1.000 evra, ve} sutradan po~iwem da odvajam za slede}u godinu i ne `alim - ka`e Mile iz Loznice.

^ika Rade tvrdi da mu je `ena qubomorna, pa ga iz bezbednosnih razloga nismo uslikali: - Ako u Kuriru vidi ove igra~ice oko mene, ne}u mo}i u ku}u da u|em. [ta }u, volim te slobodnije dame, a `ena ne zna gde samsa osmehom ka`e gospodin koji je do{ao iz Ni{a. Tu su i kamionxije, pekari, lekari, milioneri i naravno omladina. Iz svih sfera na{eg dru{tva su bili da osete ~uveni rusvaj, r{um, xumbus,pa i sjaj. I mi idemo opet slede}e godine.

KAKO SE ZAPRAVO DOBIJA RAK?

Najve}i svetski stru~waci obja{wavaju kakav

na~in `ivota dovodi do najte`e bolesti

Rak (karcinom) je kompleksna bolest koja nastaje kada normalne }elije u organizmu postanu abnormalne i po~nu da se nekontrolisano razmno`avaju. Na molekularnom nivou, rak se razvija kao rezultat akumulacije genetskih o{te}ewa u }elijama, a ta o{te}ewa mogu biti izazvana kombinacijom unutra{wih i spoqa{wih faktora.

Evo nekoliko kqu~nih mehanizama i uzroka nastanka raka, zasnovanih na nau~nim istra`ivawima najve}ih svetskih instituta koji rade na prevenciji i le~ewu kancera.

GENETSKE MUTACIJE

Najva`niji uzrok raka su promene ili mutacije u DNK. Te mutacije mogu biti nasledne (prenose se od roditeqa) ili ste~ene tokom `ivota, navodi se u istra`ivawu Ameri~kog centra za kancer u radu „Urzoci kancera“. Ste~ene mutacije su mnogo ~e{}e i nastaju zbog faktora kao {to su: l Izlagawe kancerogenima (hemikalijama koje izazivaju rak), kao {to su dim cigareta, azbest, i odre|eni pesticidi.

RECEPT

VAFLI SA

KRU[KOM

POTREBNO JE:

n 3 jajeta n 5 ka{ika {e}era n 2 kesice vanilinog {e}era n na vrh no`a soli n 100 ml uqa n 350 ml mleka n 380 g bra{na n 1 kesica pra{ka za pecivo n 2-3 kru{ke n 1/2 ka{i~ice cimeta

PRIPREMA:

Odvojiti `umanca od belanaca, pa belanca dobro umutiti uz dodatak malo soli. @umanca pome{ati sa {e}erom, pa dodati te~ne sastojke.

Kru{ku oqu{titi i narendati na sitno, pa dodati u umu}enu smesu. Dodati i bra{no, cimet, vanilin {e}er i pra{ak za pecivo. Sjediniti lepo, ali ne mutiti predugo. U umu}enu smesu lagano ume{ati belanca.

Zagrejati aparat za vafle, kutla~om sipati smesu i pe}i. Pe~eni se mogu posuti prah {e}erom, a po ukusu slu`iti sa xemom, kremom, {lagom.

l Ultraqubi~asto (UV) zra~ewe od sunca, koje mo`e o{tetiti DNK u }elijama ko`e i izazvati rak ko`e.

l Jonizuju}e zra~ewe, kao {to je radijacija (od rentgena ili nuklearnih izvora).

NASLE\ENE MUTACIJE

Oko 5-10% svih slu~ajeva raka su rezultat naslednih mutacija. Na primer, mutacije u genima kao {to su BRCA1 i BRCA2 pove}avaju rizik za rak dojke i jajnika. Ovi geni normalno poma`u u popravci o{te}ene DNK, ali kada su mutirani, pove}avaju {anse za nastanak raka, navodi se u izve{taju Nacionalnog instituta za kancer.

HRONI^NA UPALA

I INFEKCIJE

Dugotrajna upala mo`e da o{teti }elije i wihovu DNK po izve{taju „Svetske zdravstvene organizacije“ {to pove}ava rizik od raka. Primeri:

l Infekcija HPV-om (humani papiloma virus) mo`e dovesti do raka grli}a materice.

l Hepatitis B i C virusi mogu izazvati hroni~nu infekciju jetre, {to pove}ava rizik od raka jetre.

l Helicobacter pylori bakterija

mo`e izazvati hroni~nu infekciju `eluca i pove}ati rizik od raka `eluca.

HORMONSKI FAKTORI

Hormoni mogu igrati va`nu ulogu u razvoju raka. Kao primer za Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi:

l Estrogen i progesteron, `enski hormoni, mogu stimulisati rast odre|enih vrsta raka dojke.

l Hormonske terapije koje pove}avaju nivoe estrogena kod `ena ili testosterona kod mu{karaca tako|e mogu pove}ati rizik od raka.

UTICAJ NA^INA @IVOTA

Na~in `ivota mo`e zna~ajno pove}ati rizik od raka. Kqu~ni faktori po Centru za kontrolu i prevenciju bolesti su:

l Pu{ewe – glavni uzrok raka plu}a, ali i mnogih drugih vrsta raka, ukqu~uju}i rak grla, be{ike i bubrega.

l Lo{a ishrana – ishrana bogata zasi}enim mastima, {e}erima i crvenim mesom, a siroma{na vlaknima i antioksidansima, mo`e pove}ati rizik od razli~itih vrsta raka, ukqu~uju}i rak debelog creva.

l Fizi~ka neaktivnost i go-

jaznost povezani su sa vi{im rizikom od nekoliko vrsta raka, ukqu~uju}i rak dojke, debelog creva, materice i bubrega. SLU^AJNE MUTACIJE

Jedan deo mutacija koje dovode do raka mogu nastati spontano tokom normalnog procesa deqewa }elija. Ovo su slu~ajne gre{ke koje se de{avaju prilikom kopirawa DNK i mogu dovesti do raka, ~ak i kod osoba koje nisu izlo`ene faktorima rizika, pi{e „Nacionalni centar za kancer".

IMUNOSUPRESIJA

Osobe sa oslabqenim imunolo{kim sistemom (zbog bolesti poput HIV-a ili zbog uzimawa imunosupresivnih lekova) imaju

pove}an rizik od razvoja raka, jer wihov imunolo{ki sistem nije u mogu}nosti da efikasno uni{ti abnormalne }elije pre nego {to postanu kancerogene, pi{e u studiji koja navodi da se pove}avaju {anse za kancer kod osoba HIV-om. Rak se razvija kao rezultat kombinacije genetskih promena i faktora okoline. Iako ne mo`emo uvek kontrolisati sve faktore, mnogi su pod na{om kontrolom (poput prestanka pu{ewa, zdrave ishrane, fizi~ke aktivnosti). Tako|e, rano otkrivawe raka kroz skrininge i redovne preglede mo`e zna~ajno pove}ati {anse za uspe{no le~ewe.

Doktor objasnio {ta zna~i iznenadni o{tar bol u grudima i da li ste u `ivotnoj opasnosti

Ako iznenadno dobijete o{tar bol u grudima, fizi~ki ose}aj mo`e da vas prepadne jer je obi~no prva pomisao da je ne{to ozbiqno u pitawu, ali nije uvek.

Doktor Fajez na nalogu „Life Of A Doctor“ obja{wava i upozorava qude na zdravstvena stawa i razotkriva mitove. U jednom od svojih posledwih video-klipova govorio je o iznenadnim o{trim bolovima u grudima kojih se ne treba pla{iti.

„Kada dobijete taj nasumi~ni bol u grudima koji podse}a na ubod morate da di{ete sitno dok bol ne prestane. Ako ste

ikada imali iznenadni bol u grudima, pa`qivo slu{ajte. Ne dolazi sav bol u grudima iz srca. U stvari, jedan od naj~e{-

}ih uzroka bola u grudima je ne{to poznato kao sindrom pre-sr~anog ulova. Ovo se obi~no opisuje kao iznenadni o{tar bol

u grudima. Bol traje nekoliko sekundi, dva minuta najvi{e i pogor{ava se pri dubokom disawu. A veruje se da je to zbog ukqe{tenog nerva koji prolazi kroz zid grudnog ko{a i nije opasan po `ivot“, obja{wva Fajez. Naravno, ako bolovi u grudima ne prestaju, treba se {to pre obratiti lekaru. Ukoliko pacijent nema nikakvih zdravstvenih problema posle analiza, a bol u grudima se povremeno javqa treba obratiti pa`wu na psiholo{ko stawe pacijenta jer se ~esto ovi simptomi javqaju usled pani~nih i anksioznih epizoda.

@alfija je imala veliki zna~aj u istoriji zbog svojih lekovitosti. Zanimqiv podatak jeste da je weno uzgajawe bilo zakonom obavezno. Naime, Karlo Veliki, Frana~ki kraq i kraq Italije zakonom je regulisao uzgajawe `alfije. Kada mu je predo~eno kolika je lekovitost `alfije i wen zdravstveni zna~a, u {ta se kasnije i sam uverio izle~iv{i se od ozbiqne bolesti, naredio je svim manastirima da moraju uzgajati lekovito biqe od kojih }e na prvom mestu biti `alfija. @alfija je eteri~na, rasko{na, lekovita i mediteranska biqka koja se vekovima gaji zbog svojih lekovitih svojstava. @alfijom su

le~ena najte`a oboqewa pre nastanka antibiotika, pa bi se moglo re}i da je bila jedini spas u tim slu~ajevima. Pripremala se i koristila na razli~ite na~ine. Koristila se u sve`em i suvom stawu, cedila se i pravilo se eteri~no uqe od we, kuvao se ~aj od `alfije, `vakala se sve`a kod zuboboqe i obolelih desni, previjala na rane i povrede dobijene u borbama. Wena izuzetna lekovitost, obzirom da je jedan od najja~ih prirodnih antibiotika, anitimikotika i anstiseptika, svrstava i danas `alfiju na prvo mesto, kao kraqicu me|u lekovitim biqem.

Nau~nici danas ispituju uticaj ove medicinske biqke na pam}ewe i kori{}ewe wene lekovitosti u le~ewu Alchajmerove bolesti. Prirodna medicina veruje da lekovita svojstva `alfije iako su brojna, jo{ uvek nisu u potpunosti ispitana. Mo`emo slobodno re}i da `alfija spada u najlekovitije biqke na svetu. Divqa `alfija i danas raste na obroncima planina i te{ko je dostupna, me|utim, pitoma `alfija je tako prilago|ena da uspeva na balkonima u saksijama i vrtovima {irom sveta. Nije preporu~qiva za trudnice, dojiqe i epilepti~are.

VERIFIKACIJA

SRPSKI GLUMAC

SKANDINAVKA UKR[TENICA

HAJDU^KI POMOGA^ DODATAK UGOVORU BEOGRADSKI SPORTSKI KLUB (SKR.) ITALIJA NAKAZA, RUGOBA (TUR.)

RAVNOMERNO KRETAWE

GRAD U ^ILEU JEDINICA ELEKTRI^NOG OTPORA RANIJI KO[ARKA[, IVO EROTSKI MANIJAK UTRINE RUDO VOLOVSKIH KOLA

TRLA, NEPRE@IVAR

LAZARICA, I, ARAR, TUNEL, CARINAR, VI, MQ, NARIKA^, AKREP,

VELES, NOVE, I, ETIKETA, ]UP, DOVODI, DEMOS, MED,

ANEKS, BSK, I, RITAM, ARIKA, JAVA, ODELO, OW, RIMARIJ,

VODORAVNO: VADIM, OVERA, JATAK,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Stupati u posestrimstvo, 2. Potopqeno ostrvo u Dunavu - Deo molekula, 3. Kai{ koji dr`i sedlo na kowu - Vrsta pamu~ne tkanine, 4. Centar vrtwe - Zasebno - Li~na zamenica, 5. Grad u Italiji, ~etvrti po veli~ini - Godi{we priredbe, 6. Belgijska teniserka @astinUzorak, 7. Oznaka za polupre~nik - Alatke za se~ewe metala - Bawa u Pirinejim, 8. Skra}enica za: isporedi - Onaj koji sve odobrava - Simbol kalijuma, 9. Visoko listopadno drvo - Vrsta upaqa~a, 10. Naduvenost trbuha kod pre`ivara - Reka u Sibiru, 11. Uzvik olak{awa - Prepredewak, lukavac - Auto oznaka Leskovca, 12. Prijateqi, drugari - Francuski dr`avnik [arl, 13. Ispust u zidu, atula - @ivotariti, `iveti, 14. Srpski novinar i TV voditeq.

USPRAVNO: 1. Oni koji ometaju posao - Uzimawe u zakup, 2. Ameri~ki istra`iva~ Tomas - Si}i s kowa, 3. So (lat.) - Propast, raspadawe - Stara mera za zemqi{te, 4. Proizvod tkawa (mn.) - Ameri~ki bizon, 5. Ravna povr{ina - Sledbenik kalvinizma, kalvinist - Oznaka za metar, 6. Simbol ilinijuma - Besnilo, ludilo - Praviti ode}u, 7. Mekano - Rezultat rada - Inicijali glumca Redforda, 8. Veznik - Ubica iz zasede - Bolest pre`ivara, nadutost, 9. Prirodna nadarenost - Sobni ukrasni `buni}, 10. Spilbergov filmski vanzemaqac - Kikiriki - ^a|, 11. Odgajiva~ sokola za lov - Avijati~ari, 12. Staro ime Qubqane - ^ovek tvrda srca.

VODORAVNO: SESTRIMITI SE, ADA KALE, ATOM, BILAV, KALIKO, OS, NAPOSE, ON, TORINO, ANALA, ENAN, MUSTRA, R, SEKA^I, ARO, ISP, AMINA[, K, JABLAN, ZIPO, NADUV, ANADIR, AH, FI[KAL, LE, JARANI, DE GOL, ATAL, TRAJATI, MILOMIR MARI].

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SNE@ANA \URI[I] PROGOVORILA O VEZI SA GINEKOLOGOM „Nema potrebe da

Sne`ana \uri{i} je nakon smrti supruga zapo~ela vezu sa ginekologom Vawom Milo{evi}em, te su ve} godinama u skladnoj vezi o ~emu peva~ica retko govori. Sne`ana je ovog puta napravila izuzetak i progovorila o vezi sa Vawom, te potvrdila da i posle mnogo godina nema potrebu da osve`ava wihov odnos jer se to ve} spontano i doga|a.

„Nema potrebe da ga osve`avam. Sad }e osam godina. Uvek je sve`e, uvek se ne{to desi, svako sa sobom nosi neku pri~u“, rekla je Sne`ana u emisiji „Magazin IN“.

Ona je otkrila i da je svoj hit „Moj genije“ posvetila upravo Vawi.

„Jeste ta pesma posve}ena Vawi, naravno da je posve}ujem i svima koji slu{aju i vole ono {to ja radim. Ve}ina mojih kolega i koleginica ne do`ivqava tako pesmu. U principu ne do`ivqavam pesme tako li~no, ne pronalazim se u wima, mada bih mogla. Svako od nas voli, sva|a se, qubi i rastaje se, `ivot se `ivi. Veliki procenat de{avawa u `ivotu, poznat je svima nama“, rekla je peva~ica.

Aleksandra Prijovi} za dan rasprodala jo{ jedan koncert u Beogradskoj areni, ovim zavr{ava turneju

Peva~ica Aleksandra Prijovi} }e jo{ jednim koncertom u Beogradskoj areni zavr{iti svoju regionalnu turneju.

Aleksandra Prijovi} je objavila da je zakazala jo{ jedan koncert u Beogradskoj areni, za 22. decembar.

Za ne{to vi{e od 24 ~asa, koncert je rasprodat, {to je prvo objavila fan stranica Aleksandre Prijovi}, a potom je i ona to podelila na Instagramu.

„Koncert u Beogradskoj areni zakazan za 22. 12 zvani~no je rasprodat za malo vi{e od 24 ~asa. Hvala, Beograde, hvala svima. Vidimo se“, stoji u objavi.

Podse}amo, Aleksandra Prijovi} je pre godinu dana zapo~ela regionalnu turneju „Od istoka do zapada“ i najpre odr`ala dva koncerta u Beogradskoj areni, a potom je nastavila da puni hale {irom regiona. Kako je najavila, turneju }e zavr{iti tu gde ju je i po~ela – u Beogradu.

ALEKSANDRA RADOVI] OTKRIVA [TA BI KOD SEBE

VOLELA DA PROMENI

„Bila sam umi{qena, imala sam stav – ja, ja, ja“

Peva~ica Aleksandra Radovi} nedavno je proslavila svoj 50. ro|endan.

Aleksandra Radovi} je otvoreno govorila o estetskim korekcijama i tome da li bi ne{to mewala na sebi.

„Nemam pretenziju da izgledam kao dvadesetogodi{wakiwa, ali ne vidim ni{ta lo{e u tome da se `ena neguje. Za mene je najve}e u`ivawe kada na ulici sretnem dame od 50, 60 godina koje sa sobom nose dozu elegancije i otmenosti. To je primer koji sledim“, rekla je ona i dodala:

„Volela bih da sam bila mawe otresita, mawe nabusita. Dugo sam imala stav – ja, ja, ja“.

Ka`e, da mo`e da vrati vreme, neke stvari bi verovatno uradila druga~ije.

„Da mi je ova pamet, sada bih druga~ije. Svaka mladost nosi svoju ludost, a u mom slu~aju – to je bila umi{qenost. Ina~e, nisam se ne{to mnogo promenila u odnosu na period kad sam imala 25 godina. Nisam ne{to mnogo evoluirala, iako bi trebalo“, istakla je ona kroz smeh za HELLO.

Na kraju je rekla i da se vi{e ne trudi da se pravda za svoje postupke.

„Bez obzira koliko se trudila da ono {to mislim ubla`im ili na razuman na~in razlo`im, ~esto se de{avalo da moje re~i budu do~ekane na no`. Sad ve} smatram da to nije slu~ajnost, ve} krst koji nosim. Mo`da sam kao mla|a imala `equ da opravdam sebe, da ka`em: ‘^ekajte, pa nisam ja takva’, ali posledwih godina nemam potrebu za tim. Pu{tam qude da veruju u ono {to `ele“, zakqu~ila je Aleksandra.

DRAGAN BJELOGRLI] OTKRIO KAKO SE I[^UPAO IZ BEDE

KOJA MU JE ZAMALO UNI[TILA @IVOT:

„Bio sam 100.000 evra u minusu, umalo nisam bankrotirao“

Glumac, rediteq i producent Dragan Bjelogrli} nedavno je otvoreno govorio o svojim poslovnim poduhvatima.

Naime, on je otkrio neke nepoznate detaqe, kao i finansijske probleme sa kojima se suo~avao. „Film je stvar tr`i{ta. Ti poku{ava{ da od raznih fondova skupi{ te pare koje su nepovratne, a onda u odnosu na to pravi{ procenu koliko film mo`e da napravi u bioskopu i koliko } e{ ti, ako je neophodno, ulo`iti svojih para i koliko }e{ da rizikuje{ u odnosu na neku procewenu gledanost. Kada su u pitawu serije, tu je stvar jednostavnija. Za sada je tako – ti ne zavisi{ od uspeha serije, ve} pre svega zavisi{ od toga da li si napravio dobar dil ili nisi. Fakti~ki, producenti koji dobro ra~unaju odmah zarade u zavisnosti od toga kako su spakovali seriju i kako su se dogovorili. Ali, ima slu~ajeva, kao {to je bio moj sa prvom sezonom Senki nad Balkanom, da producenti ne izra~unaju dobro i onda sam bio u minusu skoro 100.000 evra. Nisam dobro izra~unao, hteo sam da izguram kvalitet do kraja i samo sam se nadao da }e serija uspeti i da } u uspeti da se izvadim u drugoj sezoni {to se na sre}u i desilo“, ispri~ao je Bjelogrli} .

Priznao je i da je umalo bankrotirao zbog filma „Rane“.

„Umalo nisamo bankrotirali posle filma ‘Rane’. Bili smo na ivici bankrota, bili smo u ogromnom minusu. S druge strane, to je jedan od najzna~ajnijih filmova devedesetih godina. Tako da

je u ovom poslu te{ko re}i {ta je uspeh a {ta poraz. Eto na primer ‘Rane’ – napravili smo dobar film, ali lo{ biznis. Posle smo se vadili sa drugim filmovima“, ispri~ao je Bjela.

Posebno se osvrnuo na devedesete godine kada je `ivot na Balkanu bio dosta te`ak, ali je istakao i da su tada kod nas snimqeni neki od najboqih filmova.

„Mi smo tada radili ‘Lepa sela lepo gore’ i nije bilo firme koja je nas odbila za sponzorstvo. Pomogli su nam makar ne{to jer su iz socijalizma i tog vremena osamdesetih imali naviku da treba da poma`u umetnost. E, onda je do{ao DOS-ovski period koji je, na`alost, bio najgori zato jer su do{le velike korporacije, tranzicija, kupovina i wih je bilo ba{ briga sad za srpski film ili muziku ili pozori{te. Iz tog perioda imamo najmawe dobrih filmova. E sad imamo i ovaj period koji sada `ivimo i moram da ka`em da je ova vlast odvojila najve}u cifru za kinematografiju. Me|utim, mi smo se taman obradovali,

a onda je do{lo vreme kada oni ka`u: ‘Ok, mi smo dali pare, ali sad mora da se snima ono {to mi ka`emo’, a to su malo patriotski filmovi, pa filmovi o Oluji, Ko{arama, Jasenovcu. Ja nemam ni{ta protiv da se ti filmovi snimaju, samo mi je bitno da budu dobri“, dodao je glumac.

Na kraju je priznao i {ta je za wega najve}i uspeh.

„Najponosniji sam da sam uspeo u celom ovom svom nezgodnom poslu da sa~uvam porodicu, da sam u braku 25 godina, da imam dvoje divne dece i divnu `enu. Tako da je moj najve}i uspeh moja `ena. Zvu~i malo pateti~no, ali sam iskren. Ja sam poreklom Hercegovac, i meni kao malom rekli su da se Hercegovci samo jednom `ene. I ja sam to zapamtio i to je to“, otvoreno je rekao glumac, pa priznao i kakve savete daje svojoj deci:

„Bez obzira na to koliko je ovde nekad situacija te{ka, nekad vi{e nekad mawe, jer u Srbiji nikad nije bilo lako, savetovao sam deci da i privatnu i posouvnu sre}u poku{aju da na|u ovde. Da ne idu u inostranstvo.“

Aco Pejovi} va`i za jednog od najpla}enijih peva~a na na{oj javnoj sceni, a wegova vila u Beogradu procewena je na 800.000 evra.

Aco Pejovi} ima izuzetno visok honorar, a svojoj porodici je uspeo da obezbedi luksuzan `ivot.

Ekipa emisije „Paparaco lov“ snimila je wegovu ku}u jednom prilikom, a spekuli{e se da vredi oko 800.000 evra.

Ku}a ima ogromno dvori{te, a s obzirom da peva~ na dru{tvenim mre`ama ne objavquje privatne fotografije niko ne zna kako je opremqena unutra{wost.

Pre nekoliko godina Biqana je bila na ivici smrti, a drama koju su kao porodica pre`iveli, nikada ne}e zaboraviti.

„Biqana je bila zdrava `ena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to uro|eno i to dve na o~nim aortama. Tri dana se `alila da je glava bolela, ali ni{ta ne{to druga~ije nego ina~e. Taj dan samo se sru{ila u amfiteatru pred studentima dok je dr`ala predavawe i odmah su je odveli u Urgentni centar“, pri~ao je Aco i nastavio:

„To i{~ekivawe tamo dok ona le`i na stolu }u zauvek pamtiti. Te ru`ne scene koje ~ovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sedi{ i ~eka{ i prolazi ti kroz glavu da doktor iza|e i ka`e tebi „to je to“. Tad sam zvao, po{to imam puno prijateqa doktora sa kojima se dru`im, i odmah su mi pritekli u pomo}. Od 1.000 jedno pre`ivi, kad pukne aneurizma, to su mi kasnije rekli. Onda je do{ao moj prijateq i doktor Zoran i brzo su je prebacili na neurohirurgiju i tu je doktor Tasi} prihvatio i danas sam mu zahvalan kao bratu. To se sve de{ava u 12 uve~e“, prisetio se Aco i dodao: „Te ve~eri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sam shvatio da su mi pravi prijateqi, pokazali su mi qubav i po{tovawe. Toliko su mi snage dale kolege, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, do{li su svi u bolnicu. Bilo je 150 qudi od toga 70 odsto sa estrade. Se}am se, kre}u da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to mo`da posledwi put da je vide. [est i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom“, ispri~ao je Pejovi}. NA[ PEVA^ JE VLASNIK JEDNE OD NAJSKUPQIH NEKRETNINA U BEOGRADU: @ivi u vili od 800.000 evra!

MISTERIJA

STAWA MIHAELA [UMAHERA: [ta znamo o legendarnom Nemcu skoro 11 godina od u`asne nesre}e

Ime Mihaela [umahera ponovo se na{lo u centru pa`we svetske javnosti zbog pitawa da li je prisustvovao ven~awu svoje }erke \ine. A {ta znamo o wegovom stawu 11 godina nakon stravi~ne nesre}e?

Mihael [umaher, sedmostruki {ampion sveta u Formuli 1, osta}e upam}en kao jedan od najboqih voza~a u istoriji „najbr`eg cirkusa na svetu“.

Ipak, uprkos tome {to je svet iz godine u godinu odu{evqavao fantasti~nim vo`wama u bolidu Ferarija, svet je 29. decembra 2013. godine u {oku ispratio vest o nesre}i koja se dogodila ~uvenom [umiju, koji je godinu dana ranije, u novembru 2012, po drugi put oti{ao u penziju.

[ta se dogodilo?

Mihael je tog dana bio sa sinom Mikom na skijawu u francuskom ski centru Meribel. Skijali su na neobele`enom i nebezbednom delu staze kada je Mihael izgubio ravnote`u, pao i udario glavom o kamen.

Kako je saop{teno kasnije, to {to je nosio kacigu mu je sa~uvalo `ivot, ali je pretrpeo ozbiqnu povredu glave zbog ~ega je u stanu bez svesti preba~en u bolnicu u Grenoblu.

Zbog povrede mozga stavqen je u indukovanu komu, vi{e puta je i operisan.

Prvi znaci poboq{awa usledili su u martu 2014, da bi mesec dana kasnije lekari po~eli da ga bude iz kome. U junu je bolnicu u Francuskoj zamenio medicinskom ustanovom u Lozani u [vajcarskoj, koju je napustio u septembru te godine.

Potom su stigle i prve informacije o wegovom stawu. Prvo je saop{teno da je „paralizovan i nalazi se u kolicima“, te da „ne mo`e da govori i da ima problema sa pam}ewem“, a posledwa javna informacija kojuje saop{tila neka osoba bliska [umaheru bila je da se wegovo stawe „postepeno popravqa usled te{kih povreda glave koje je pretrpeo.“

Od te izjave wegove menaxerke Sabine Kem koju je dala u maju 2015. godine, bilo kakvih informacija o zdravstvenom stawu Mihaela [umahera nema.

Tek povremeno se desi da neko iznese neko svoje iskustvo, poput @ana Toda, nekada{weg {efa tima u Ferariju sa kojim je [umaher postigao najve}e uspehe, koji je istakao da Mihael „napreduje“, ali i da „ima problema sa komunikacijom“.

Iako nema zvani~nih informacija o wegovom stawu, jasno je da ono nije dobro, te da porodica na ~elu sa suprugom Korinom na sve na~ine – svi|ali se oni wegovim navija~ima ili ne – poku{ava da mu pomogne i da ga sa~uva od pritiska javnosti u kojoj se ~uveni voza~ ve} deset godina nije pojavio.

No, ni ti poku{aji nisu uvek urodili plodom. Naime, porodica Mihaela [umahera susrela se sa jednom neprijatnom situacijom, kada su trojica po~initeqa poku{ali da ucene porodicu ~uvenog voza~a za ~ak 15 miliona evra.

Oglasio se i jo{ jedan prijateq ~egendarnog Nemca koji je otkrio nove detaqe [umaherovog stawa.

Porodica je u me|uvremenu po~ela da rasprodaje wegove luksuzne satove po neverovatnoj ceni, dok je sud doneo odluku o kazni „te{koj“ ~ak 200.000 evra zbog la`nog intervjua.

NOVAK

Odradio trening, pa „oteo“ lopticu i prekinuo {ou Kineza

Najboqi teniser svih vremena Novak \okovi} stigao je u [angaj, na mesto gde je u ranijoj fazi karijere znao za lepe uspehe.

^etiri puta je Novak podizao trofej u [angaju, prvi put 2012, zatim 2013, pa 2015. i posledwi put 2018. godine.

Posledwih godina se nije tamo pojavqivao, posledwi put jo{ 2019, iako je u Kini oduvek imao podr{ku.

I ovog puta je do~ekan i rekao je da mu je nedostajalo takmi~ewe u toj zemqi, uz podse}awe da je to uvek igrao dobro.

„[angaj je oduvek imao jedan od najboqih teniskih stadiona, ovo je jedan od najboqih turnira koje imamo na ATP Turu“, rekao je Novak po dolasku u [angaj.

Kinezi su podelili i snimak kra}eg zagrevawa srpskog igra~a koji je prethodnih dana boravio

i na Kineskom zidu, a sada se na{alio i pokvario `onglirawe jednom od doma}ina. Novak je u [angaju u prvom kolu slobodan, potom ga ~eka pobednik me~a Bua i Mikelsena, pa potencijalno Koboli ili Vavrinka.

Od ~etvrtfinala su tu imena poput Rubqova, Dimitrova i

Popirina, polufinale mogu da zaigraju Zverev, Rune i Fric, a u finalu tek potencijalno mogu da do|u Alkaraz, Medvedev i Siner. \okovi} se u [angaju bori za drugi trofej ove sezone po{to je prvi i najvredniji osvojio na Olimpijskim igrama u Parizu kada je u finalu pobedio Karlosa Alkaraza.

Antidoping agencija tra`i drakonsku kaznu za Italijana

Italijanski teniser Janik Siner nije zavr{io svoj slu~aj sa pozitivnim rezultatom na doping i mora}e zbog toga na sud u Lozani.

Svetska antidoping agencija (WADA) ulo`ila je `albu na odluku Me|unarodnog tela za integritet u tenisu (ITIA) koje je oslobodilo Sinera krivice za

wegovo telo dospeo masa`om sa ruke tada{weg fizija \akoma Naldija.

Siner nije trpeo nikakvu suspenziju ili sankciju dok traje istraga, osim {to su mu oduzeti bodovi i novac zara|eni na Indijan Velsu.

Mnogima u svetu tenisa smetao je na~in na koji je ~itav slu~aj vo|en, jer je, izme|u osta-

dva pozitivna testa na klostebol u martu ove godine.

Italijan, prvi teniser sveta je objasnio da je klostebol u

log, otkriven tek mesecima kasnije kada je saop{tewima ITIA i Sinera obja{weno da je slu~aj re{en u wegovu korist.

KIRJOS NAJAVIO POVLA^EWE? Objavio crno-belu sliku: „Jo{ samo nekoliko

Nik Kirjos, teniser iz Australije, mogao bi uskoro da zavr{i profesionalnu igra~ku karijeru, bar ako je suditi po wegovoj objavi na dru{tvenim mre`ama.

Kirjos je na Instagram oka~io crno-belu sliku sebe sa teniskim torbama, a u objavu je stavio i fotografije sa Rafaelom Nadalom, Novakom \okovi}em i Venus Vilijams.

„Tenis… Prokletstvo… Bilo je ludo putovawe!!! Sve je po~elo zbog tebe. Za-

uvek zahvalan. Volim sve moje fanove. Ostalo je jo{ samo nekoliko poglavqa…“, napisao je Kirjos uz emotikon kwige.

Ono {to malo zbuwuje jeste {to je Kirjos u istom danu objavio i da se uskoro vra}a tenisu, po{to je dugo imao problema sa povredom kolena, koje je i operisao.

Kirjos ima svega 29 godina, nije igrao zvani~an me~ jo{ od 13. juna 2023, a najavio je da povratak planira na Australijan openu 2025, kada }e titulu braniti Janik Siner.

Mogao bi Nik da zaigra i neke pripre-

Pravdalo se to tada ~iwenicom da je odmah znao odakle mu klostebol u organizmu, mada nije bilo jasno zbog ~ega nije odmah prekinuo saradwu sa Naldijem ako je ve} znao i zbog ~ega je ~ekao da se slu~aj zavr{i, pa da to uradi.

WADA je 26. septembra saop{tila da ne prihvata obrazlo`ewe i presudu ITIA, pa je slu~aj predala Sudu za sportsku arbitra`u u Lozani.

[tavi{e, iz Svetske antidoping agencije tra`e ozbiqnu suspenziju koja mo`e da upropasti Sineru najboqi deo karijere.

„WADA zahteva period suspenzije izme|u jedne i dve godine. WADA ne tra`i oduzimawe bilo kakvih rezultata, mimo onoga {to je ve} primeweno od strane tribunala u prvoj instanci. Po{to sada ovaj slu~aj stoji pred sudom u Lozani, WADA se o ovome vi{e ne}e ogla{avati“, pi{e u saop{tewu Svetske antidoping agencije.

mne turnire pre Australijan opena, na kom bi mo`da mogao i da se oprosti, iako to jo{ uvek nije potvr|eno.

Kirjos nema rang, a najboqi plasman imao je u oktobru 2016, kada je bio 13. na ATP listi. Igrao je finale Vimbldona protiv Novaka \okovi}a, koji ga je pobedio sa 3:1 u setovima. Kirjos je tada vodio sa 1:0 i bio je najbli`i osvajawu grend slema. U karijeri je osvojio sedam titula, a mnogi se nadaju da }e igrati bar jo{ godinu dana, po{to je jasno da nije iskoristio pun potencijal koji poseduje.

LUDILO SA PLATAMA SE NASTAVQA: Joki} i NBA zvezde }e uskoro po~eti da zara|uju vi{e nego vlasnici klubova

Mark Kjuban, vlasnik Dalas Maveriksa, izjavio je da je samo pitawe vremena kada }e NBA igra~i probiti granicu od 100 miliona dolara godi{we.

Sa rastu}im prihodima od TV prava, plate NBA igra~a neprestano rastu, a najpla}eniji ko{arka{i poput Nikole Joki}a, Stefa Karija, Xejlina Brauna i Xejsona Tejtuma ve} imaju ugovore vredne oko 300 miliona dolara za pet godina.

Kjuban je naveo da bi, s rastom vrednosti ugovora od TV prava, seleri kep mogao da se pove}a za 10%, {to bi omogu}ilo igra~ima, poput Luke Don~i}a, da zara|uju i preko 100 miliona dolara po sezoni. Don~i} je ~ak jedan od kandidata za potpisivawe ugovora vrednog milijardu dolara u budu}nosti.

„Da, naravno, pod pretpostavkom da prihodi od prodaje TV prava nastave konstantno da rastu… Ali svakako }emo uskoro videti igra~e koji zara|uju preko 100 miliona dolara po sezoni, ako vrednost ugovora od TV prava uve}a seleri kep za 10%. Tako funkcioni{e CBS. Videli ste da Stef Kari ima godi{wi ugovor na 62 miliona. Luka }e tako|e dobiti mnogo i to }e biti ludo. Ove sezone i daqe je na snazi stari ugovor sa CBS, ali u onom trenutku kada stigne novac od novog ugovora, igra~i }e godi{we zara|ivati vi{e od mene“ rekao je Kjuban.

ANGELINA JE

NAJBOQA NA PLANETI, A KU]A TOPI]A VE] IMA NOVO ATLETSKO ^UDO: Oborila sestrin rekord, dobro zapamtite weno ime

Proslavqeni srpski atleti~ar Dragutin Topi} pokazao je da u wegovoj ku}i raste jo{ jedna budu}a {ampionka.

Ime wegove }erke Angeline ve} je poznato u Srbiji, jer je 19-godi{wa tinejxerka ve} osvajala evropsko srebro i bronzu u seniorskoj konkurenciji.

Angelina je ove godine osvojila i zlato na Svetskom prvenstvu za juniore, a vlasnica je i dr`avnog rekorda Srbije u skoku uvis (198 centimetara).

Navikla je prethodnih godina da pomera granice, a zanimqivo je da u istoj ku}i raste i wena sestra Sofija koja je oborila upravo Angelinin rekord.

Angelina tako mo`da jeste najboqa na svetu, ali nije i u sopstvenoj ku}i, budu}i da je Sofija sko~ila 140 centimetara u svom uzrastu.

Dragutin Topi}, otac dve na{e sportistkiwe, otkrio je da je Angelina u to vreme skakala 138 centimetara, pa je mla|a sestra za dva centimetra pomerila granicu.

„Novi rekord, ovaj put Sofije Topi} koja je nadma{ila svoju sestru Angelinu u ovom uzrastu. Nimalo lak zadatak nadma{iti najboqu na svetu. P.S. Za znati`eqne, Angelina je tada sko~ila 138 centimetara“, napisao je Dragutin.

Dres Lebrona Xejmsa prodat za 1,3 miliona dolara

Dres ameri~kog ko{arka{a Lebrona Xejmsa, koji je nosio kao ~lan sredwe {kole Sent Vinsent-Sent Meri 2002. godine, prodat je na aukciji za 1,3 miliona dolara, saop{tila je aukcijska ku}a Xulijen sa Beverli Hilsa.

Ameri~ki mediji navode da se radi o dresu u kojem je Lebron Xejms 2002. pozirao za naslovnu stranu magazina „Sports ilustrejted“. Xejms je potom u ovom dresu za svoj sredwo{kolski tim postigao 32 poena.

Ameri~ki mediji podse}aju da je ovaj dres Lebrona Xejmsa tre}i put prodat na aukciji u posledwi pet godina.

Xejms (39) je trenutno ~lan Los An|eles Lejkersa, a pre toga je igrao za Klivlend i Majami.

"ON NIJE DOBAR IZBOR ZA SRPSKU

Partizan protiv ^ovi}a na

~elu Saveza - jeftin i nepotreban poku{aj obmane

Nakon {to je doneta odluka oko imenovawa Neboj{e ^ovi}a kao novog predsednika KSS-a, oglasio se Ostoja Mijailovi} i kao predsednik Partizana rekao da crno-beli nisu bili za takav ishod.

Nakon toga je usledio i odgovor Partizana koji je protiv ^ovi}a na ~elu na{eg Saveza, kako je na dru{tvenoj mre`i "X" napisao prvi ~ovek crno-belih Ostoja Mijailovi}.

"KK Partizan nije podr`ao kandidaturu novoizabranog predsednika KSS, niti smatra da je on dobar izbor za srpsku ko{arku. Bez `eqe da komentari{em ko je kako i zbog ~ega glasao, moram da napomenem kako 28 od 30 prisutnih delegata (ili prethodna podr{ka 30 od 33) nije jednoglasno i da je takva definicija jeftin i nepotreban poku{aj obmane.

Smatram da predsednik nacionalnog saveza treba da bude ugledan, po{ten i sposoban ~ovek, a da je ovakvim izborom degradiran i posti|en svaki ~ovek koji je na bilo koji na~in ukqu~en u na{u ko{arku."

Ostoja Mijailovi}

^ovi}

novi predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije

Kao {to je ve} i bilo najavqeno Neboj{a ^ovi}, zvani~no je postao novi predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije.

^ovi}, koji je sredinom devedesetih godina ve} bio na ~elu tada{weg KS Jugoslavije, ve} je dostavio biografiju, program rada, kao i imena kandidata ~etiri potpredsednika – to su u ovom slu~aju Nenad Krsti}, Ana Jokovi}, Darko Jovi~i} i Filip Sunturli}. Me|u wegovim prioritetnim zadacima bi}e zadr`avawe selektora Svetislava Pe{i}a. Navodno, wih dvojica su ve} razgovarali. Pema saznawima

na{eg sajta, razgovor je trajao sat i po. Nije poznato da li je do{lo do kona~nog dogovora, ali zbog istorije, odnosa koji su imali u ko{arka{koj reprezentaciji i Crvenoj zvezdi, sve vodi ka tome da }e Pe{i} ostati na klupi reprezentacije Srbije. Podse}amo, predsednik KSS bira se na ~etvorogodi{wi mandat, za izbor je potrebna prosta ve}ina, odnosno da 17 delegata glasa "za".

@eqko Dr~eli}, Mi{ko Ra`natovi}, Neboj{a ^ovi}, konferencija u Beogradskoj areni - po~etak zvani~ne saradwe

THURSDAY l ^ETVRTAK 3. 10. 2024.

OVO JE TA^AN DATUM VELIKIH PROMENA U HUMSKOJ:

Odlu~eno: Vu~eli} i Vazura posle 10 godina odlaze iz Partizana!

Milorad Vu~eli} i Milo{ Vazura definitivno napu{taju vode}e pozicije u Partizanu! Zvani~no }e biti razre{eni du`nosti predsednika i generalnog direktora kluba iz Humske na sednici Skup{tine koja je zakazana za 11. oktobar.

Na sednici Upravnog odbora konstatovano je da Vu~eli} i Vazura odlaze iz Partizana posle deset godina vladavine. Zajedno sa wima i svi ostali ~lanovi UO.

Bi}e to po~etak najavqenih promena u svim strukturama crno-belih.

Poznato je i ko }e do}i na ~elo kluba. Predsedni~ko mesto ~eka Rasima Qaji}a, koji } e izabrati novi Upravni odbor i najbli`e saradnike. Ko }e u fotequ namewenu generalnom

direktoru, jo{ nije poznato. Podsetimo, Partizan je pre nekoliko dana promenio sportskog direktora i trenera. Umesto Ivice Kraqa vratio

se Ivica Iliev, dok je Aleksandra Stanojevi}a na klupi zamenio Savo Milo{evi}. Ho}e li oni zadr`ati svoje pozicije? Vreme }e pokazati...

KO JE BIO MARKO VALOK?

Istinska legenda i drugi najboqi strelac u istoriji

Partizana, wegove brojke iz derbija i daqe su nedosti`ne

Biv{i jugoslovenski fudbaler i trener i legenda Partizana, Marko Valok, preminuo je u Zemunu u 97. godini `ivota

Marko Valok je ro|en 5. marta 1927. godine u Sur~inu. Fudbalom je po~eo da se bavi u JNA, da bi 1947. godine pre{ao u Partizan, u kojem je ostavio neizbrisiv trag.

Valok je za crno-bele od 1947. do 1959. godine za crno-bele odigrao ukupno 470 utakmica, od ~ega 165 prvenstvenih), a tokom wih je postigao 411 pogodaka (90 prvenstvenih). {to ga je svrstalo na drugo mesto ve~ne liste strelaca kluba, odmah iza Stjepana Bobeka (425).

Sa klubom iz Humske je osvojio jednu {ampionsku titulu Jugoslavije u sezoni 1948/49, odnosno tri Kupa Mar{ala Tita (1952, 1954 i 1956/57).

U sva tri finalna susreta u kupu Marko Valok je postizao golove. U finalima 1952. i 1954. godine bio je dvostruki strelac, a u finalu 1957. godine je jednom

NA DAN 1. OKTOBRA 2000. GODINE DBOJKA[I SU U SIDNEJU POSTALI OLIMPIJSKI [AMPIONI, A O OVOM POTEZU VAWE GRBI]A SE I DAQE PRI^A: "Bilo

je su|eno da

budemo prvi i kraj"

Na dan 1. oktobra 2000. godine u istoriju su se upisali Vladimir Batez, Slobodan Kova~, Slobodan Bo{kan, \ula Me{ter, Vasa Miji}, Nikola Grbi}, Vladimir Grbi}, Andrija Geri}, Goran Vujevi}, Ivan Miqkovi}, Veqko Petkovi}, Igor Vu{urovi} i selektor Zoran Gaji}. Odbojka{i su tog dana postali olimpijski {ampioni!

Turnir na preseku dva milenijuma Jugoslavija je po~ela porazima od Rusije i Italije. Me|utim, to nije uticalo na "plavu ~etu", znali su momci da imaju kvalitet za zvawe {ampiona. Pobedama nad Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Argentinom i Ju`nom Korejom oti{lo se u ~etvrtfinale, a tamo je usledio triler u pet setova sa Holandijom. Naravno, i jo{ jedna pobeda. U polufinalu je dug vra}en Italiji, a u finalu je savladala Rusija.

Samo jedna akcija bila je dovoqna da oslika mo} jednog od najve}ih sportskih kolektiva koje je ova zemqa ikada imala –

zatresao mre`u rivala. Valok je rekorder po broju postignutih golova u "ve~itim derbijima" sa 13 golova u mre`i Crvene zvezde.

REPREZENTACIJA

Valok je odigrao {est utakmica za najboqu selekciju Jugoslavije i postigao je ukupno tri gola.

Bio je strelac protiv Izraela (2:5) u Tel Avivu dva gola u kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo i na prijateqskoj utakmici u Stokholmu protiv [vedske (1:2) jedan gol. Tako|e, jo{ dva puta je nosio dres B reprezentacije. Za reprezentaciju je debitovao 19. juna 1949. na utakmici protiv Norve{ke (3:1) u Oslu a posledwu utakmicu za reprezentaciju je odigrao protiv Austrije

(2:7) u Be~u 8. oktobra 1950. godine. Naj~e{}e je igrao na pozicijama centarfora i desnog krila. TRENERSKA KARIJERA

Kao sportski instruktor u JNA, Marko Valok je radio u Burmi (1959-1963), gde je jedno vreme bio i selektor reprezentacije Burme. U periodu od 1963. pa do 1967. godine radio je u svom Partizanu. Bio je tako|e trener Budu}nosti iz Podgorice (1976/77), novosadske Vojvodine (1980/81), Borca iz Bawe Luke, Teteksa iz Tetova, Galenike i Rada iz Beograda. Kao trener je tako|e radio i u inostranstvu, u Filadelfiji (1979) i Turskoj (1982-1983). Kao selektor reprezentacije Jugoslavije je radio u periodu od 1977. pa do 1979. godine.

re~ je naravno o onom poenu Vawe Grbi}a. Let preko reklama, pa blok. Ma znate ve}.

Uspeh u Sidneju zapravo je najavqen pet godina ranije. Jugoslavija se izvukla iz stega sankcija i osvojila je bronzu na Evropskom prvenstvu 1995, da bi onda stigla ista medaqa sa Olimpijskih igara godinu dana kasnije.

Usledile su godine u kojima se od odbojka{a na svakom takmi~ewu o~ekivala medaqa - i osvojili su evropsko srebro i bronzu, dok su na planetarnom {ampionatu igrali finale.

U Sidnej se krenulo sa jasnom namerom da se osvoji zlato. Ta odlu~nost postala je jo{ ja~a posle neuspeha koji je zabele`en na finalnom turniru Svetske lige tog leta 2000.

- Mi smo bili dobri i oti{li smo na finale Svetske lige i tamo smo bili ~etvrti. Uf. I onda idu sastanci, nezadovoqni mi kao igra~i. Znali smo da mo`emo mnogo boqe. I ispalo je super, oti{li smo sa verom da mo`emo da osvojimo medaqu. Niko ne mo`e da ka`e da }e{ biti prvi, to bi bilo prepotentno. Kockice moraju da se poklope. Ali bilo je su|eno da budemo prvi i kraj. Kvalitetom i velikim radom smo do{li do toga da budemo olimpijski {ampioni - istakao je Slobodan Kova~ u Sportalovom serijalu "Gde je na{e olimpijsko blago".

Nisu imali mnogo vremena za slavqe odbojka{i, po{to su prakti~no iz hale morali da jure na avion, koji ih je vra}ao u domovinu. A u Beogradu nije bilo do~eka koji olimpijski {ampioni zaslu`uju. Vetar promena koji je tada duvao u na{em glavnom gradu, poslao je odbojka{e na razli~ite strane.

- Nisu verovali svi, kao {to smo verovali mi. Pripremili smo sve torbe, spakovali se i bilo je trk na aerodrom posle dodele medaqa. I onda tek na aerodromu vidi{ koliko je to bila velika stvar. Nema osobe koja te nije zaustavila, koja nije ne{to rekla ili samo da te dodirne. Dolazi{ ovde - nema okupqawa. A jao... U Novom Sadu je bilo organizovano, ali je nas nekoliko oti{lo na drugu stranu. Tu je ostao `al za nekim, ne znam kako bih rekao, balkonom. Iako nije bilo do~eka, o zlatu iz Sidneja se i danas pri~a. Bio je to i ostao najve}i uspeh na{e odbojke.