Srpski glas 3. septembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 3.9.2020. z Year XXIX No.2412

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

U Crnoj Gori je kona~no pao komunizam, velika odgovornost na novoj vlasti Ishod izbora je najva`niji doga|aj u novijoj istoriji Crne Gore. Sru{en je komunizam u jedinoj dr`avi u kojoj je on pre`iveo. Uzurpacija imovine i svetiwa bila je kap koja je prelila ~a{u nezadovoqstva u Crnoj Gori. Mnogo je zaslu`nih za pobedu, ali je ipak najva`nija uloga mitropolita Amfilohija

U LIVERPULU ODR@AN 7. OBROVA^KO BUKOVA^KI SABOR

Rodnom kraju s qubavqu

Strane 3, 5, 6 i 9

Putopis A SAHAT KUL Strana 19 Svedok slavnog vremena Beogradske tvr|ave

Od petka Kup Mom~ila \uji}a u Bonirigu

Strana 15

Pehar ~eka budu}eg {ampiona

Novak napada

Strana 29

^lanovi i prijateqi Zavi~ajnog udruèwa „Obrova~ko - bukova~ki sabor“ iz Sidneja na ~elu sa predsednikom Petrom Leàjom i sekretarom profesorom Mi{om Gwatovi}em, okupili su se i ove godine da zajedni~ki obeleè slavu manastira Krupe – Veliku Gospojinu. Ovogodi{wi 7. po redu Sabor po~eo je lomqewem slavskog kola~a u crkvi Svetog Luke u Liverpulu, ~inodejstvovali su sve{tenici Aleksandar Milutinovi} i Branko Vasi~i}, a u nastavku je u crkvenoj sali posluèn slavski ru~ak za sve prisutne. Doma}in slave bio je Marko Bukorovi} sa porodicom, a za idu}u godinu prijavio se Zoran [apowa, tako|e sa porodicom

Akademija u Pertu povodom 75. godi{wice pobede nad fa{izmom

US open

Novak \okovi} je u subotu osvojio 35. turnir iz serije Masters 1000 ~ime se izjedna~io sa Rafaelom Nadalom na prvom mestu ve~ne liste, a ve} u ponedeqak zapo~eo je pohod na 18. gren slem trofej. Strana 32 Na redu je US open ...

Spletom srpskih igara nastupila i folklorna grupa "Krajina" pod rukovodstvom koreografa Mire Podra{~anin

Strana 14

^etvrtak 3. septembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Kandidovawe za Viktorijske lokalne op{tinske izbore – po~iwe uskoro Kandidovawe za lokalne op{tinske izbore 2020. po~iwe u ~etvrtak 17. septembra. Poverenik za izbore (Electoral Commissioner) Warwick Gately podse}a one koji èle da se kandiduju: ‘Nominacija mora da se priloì rukovodiocu za izbore (Election Manager) u kratkom roku, tako da potencijalni kandidati treba brzo da deluju da bi se pripremili.’ ‘Uslovi za kandidovawe su se nedavno promenili. Potencijalni kandidati treba da ispuwavaju uslove i da zavr{e obavezni 'onlajn' kurs za kandidate u lokalnoj vladi, pre nego podnesu nominaciju. To ukqu~uje kandidate koji su trenutno, ili su prethodno bili odbornici.’ Potencijalni kandidati moraju da zakaù termin kod rukovodioca za izbore (Election Manager) u toku radnog vremena, da bi predali obrazac za nominaciju i uplatili $250 - do utorka 22. septembra – do 12 u podne. Kancelarije za izbore bi}e otvorene za nominacije u toku radnog vremena, od ~etvrtka 17. septembra, do utorka 22. septembra – do 12 u podne. Da se pripreme, potencijalni kandidati mogu da: • gledaju informativne prezentacije 'onlajn', od ~etvrtka 3. septembra na vec.vic.gov.au • poha|aju interaktivni seminar za kandidate, na nivou dràve – koji se odràva 'onlajn' na vec.vic.gov.au prema slede}em rasporedu: o 7 pm - sreda 9. septembar o 1 pm - nedeqa 13. septembar o 5 pm - utorak 15. septembar Potencijalnim kandidatima se u punoj meri preporu~uje da pogledaju 'onlajn' informativnu prezentaciju na vec.vic.gov.au. Daqe informacije o kandidovawu, mogu se na}i na vec.vic.gov.au.

DANICA GRUJI^I] POBEDILA KORONU: Omiqena doktorka se vratila na posao dan posle ro|endana, pa se oglasila na Fejsbuku

Na~elnica za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju KCS dr Danica Gruji~i} vratila se na posao, nakon {to je prele`ela korona virus. Informacija o tome da je jedna od javnosti omiqenih zdravstvenih radnica pozitivna na korona virus objavqena je 24. avgusta, upravo na li~nom Fesjbuk profilu Danice Gruji~i}. Tada je saop{tila da je na`alost pozitivna na kovid. Kasnije je otkrila i da veruje da se zarazila na sahrani, te da je nosila masku, ali da su je qudi oko we svla~ili zbog vru}ine, kao i da ih je bilo mnogo na malom prostoru. Sedam dana kasnije, na isti na~in saop{tila javnosti da se vratila na posao. Sre}na {to je ponovo u belom mantilu, zahvalila se qudima na brizi, lepim porukama i podr{ci.

Patrijarh Irinej: Raduju me rezultati izbora i promene u Crnoj Gori, nadam se i da }e se Crna Gora vratiti na pravi put Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej izjavio je da ga raduju promene u Crnoj Gori, te da se nada da }e se ta dr`ava "vratiti na prvi put". "Itekako me raduju rezultati izbora i promene u Crnoj Gori. Posebno se radujem {to qudi koji dolaze gledaju mnogo {ire na probleme. Mislim da }e oni koristiti pravilne na~ine za re{avawe problema u toj zemqi i da }e se Crna Gora vratiti na pravi put, odnosno onaj na koje treba da bude", rekao je patrijarh Irinej. Lideri tri opozicione stranke koje su osvojile ve}inu na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori dogovorili su se da }e raditi na formirawu ekspertske vlade. Oni }e, kako se navodi u wihovom saop{tewu, nastaviti da sprovode reforme kako bi Crna Gora u{la u EU, kao i da }e

MILO SVOJE ZOVE NA OKUPQAWE: Nova zao{travawa u Crnoj Gori posle pobede opozicije Posle izbornog poraza sa kojim se o~igledno ne miri i nekoliko incidenata u dràvi, nakon ~ega su lideri pobedni~kih koalicija ali i Epeskopski savet SPC u Crnoj Gori pozvali na mir i proslavu ali u ku}ama, Demokratska partija socijalista (DPS) pozvala je svoje pristalice na skup koji je planiran za nedequ 6. septembra na Trgu nezavisnosti u Podgorici. Poziv "pokaìmo da nas ima mnogo" i "Crna Gora pre svega" i porukom "nema izgovora", prepalavio je dru{tvene mreè ali i FB profil DPS, izazvao

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

je uznemirewe u dr`avi, u kojoj su na snazi privremen mere Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti kojim je ograni~eno prisustvo 40 osoba na javnom prostoru, a kada je u pitawu politi~ki skup - na 100 osoba na otvorenom javnom

prostoru, uz obavezu po{tovawa fizi~ke distance od najmawe dva metra izme|u lica, no{ewe za{titnih maski i dezinfekciju ruku odgovaraju}im dezinfekcionim sredstvom. Ta mera je kr{ena ko zna koliko puta proteklih nekoliko nedeqa, posledwi put od strane pristalica opozicije proteklih dana koji su slavili izbornu pobedu, a policija je u nekoliko navrata pre toga spre~avala auto litije i dolazak gra|ana u Podgoricu, ali dozvoqavaju}i sli~ne manfestacije ''patriota'' i pristalica odlaze}eg re`ima.

ma {ta mi re~e?! Jedna doza re{ava sve

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd.

raditi na reviziji svih diskriminatorskih zakona, me|u kojima i spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Sastanak lidera koalicija "Za budu}nost Crne Gore", "Mir je na{a nacija" i "Crno na bijelo" Zdravka Krivokapi}a, Alekse Be~i}a i Dritana Abazovi}a, odr`an je u nedequ i dogovoreno

je nekoliko principa na kojima }e funkcionisati naredna vlast. Gra|ani Crne Gore u nedequ su u opoziciju poslali DPS Mila \ukanovi}a. Demokratska partija socijalista osvojila 35,06 odsto, odnosno 143.548 glasova, a koalicija Za budu}nost Crne Gore 32,55 odsto (133.267). Koalicija Mir je na{a nacija je osvojila 12,53 odsto (51.297), Crno na bijelo 5,53 (22.649), Socijaldemokrate 4,10 (16.769), Bo{wa~ka stranka 3,98 (16.286), SDP – Jaka Crna Gora 3,14 (12.839), Albanska lista 1,58 (6.488), a Albanska koalicija Jednoglasno 1,14 odsto (4.675). Konstituisawe novog skup{tinskog saziva usledi}e najkasnije za 15 dana, nakon ~ega bi predsednik dr`ave Milo \ukanovi} u roku od 30 dana morao da predlo`i mandatara budu}e vlade.

Narcizam velikih razlika „Pre svega, ovo je vlast jednog ~oveka. Autoritarna vlast. Mi smo autoritarnu vlast imali i ranije, u Titovo vreme, ali su razlike me|u wima toliko velike – toliko velike na {tetu ovog {to imamo danas" (Qubomir Simovi}, kwi`evnik i akademik SANU)

„Od tri moja savetnika jedan ne}e „Astrazeneka“ vakcinu, evropsku, jedan ne}e rusku, a tre}i ne}e kinesku... Ja }u da primim prvi vakcinu. ^ekam da na{i stru~waci ka`u koja je dobra. O~ekujem vakcinu u naredna tri meseca, pre kraja godine i to je onda kraj korone i svega drugog" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije i predsednik SNS-a)

Hvala Ramo, za podr{ku bratu Milu „Odlu~no za Crnu Goru i hvala, dragi Milo, {to postoji{!" (Edi Rama, premijer Albanije, u video-poruci podr{ke Milu \ukanovi}u)

Beloruski `ivot i transatlanska prikqu~enija „Nedavno se u ameri~kim medijima pojavila teorija o savezu tri mora - Baltik, Crno more, Jadran. Rusije tamo nema, Srbije nema, Belorusije ima. Nas su tamo ve} prikqu~ili" (Aleksandar Luka{enko, predsednik Belorusije, posle osvajawa 6. predsedni~kog mandata, o protestima opozicije)

IZME\U DVA VIKENDA

AMERIKA I NEMA^KA PODI@U ULOG:

Tramp i Merkelova obaraju ruke preko Kosova Animozitet koji postoji izme|u Nema~ke i Amerike sada ulazi u jednu od najdinami~nijih faza i pretvorio se u neku vrstu odmeravawa snaga preko Kosmeta, odnosno Srbije. Ovo je ocena Zorana Milivojevi}a, diplomate u penziji, na temu razgovora o Kosovu i Metohiji izme|u nema~ke kancelarke Angele Merkelov i srpskog predsednika Aleksandra Vu~i}a, uo~i odlaska delegacija Beograda i Pri{tine u Va{ington. Odmeravawe snaga preko Kosmeta Milivojevi} smatra da je razgovor Merkelove i Vu~i}a o~ekivan, s obzirom na to da i Nema~ka i Amerike èle da budu dominatne po pitawu re{avawa kosovskog problema. „Na sceni je, u fini{u predizborne kampawe u Americi, kosovska tema interesantna i za ameri~ku administraciju i koliko god da ovaj sastanak u Va{ingtonu ne odlu~uje o tamo{wim izborima, ipak ne moè se sasvim ni iskqu~iti iz tog konteksta. Tako|e, ne moè se iskqu~iti ni iz konteksta ni relacija Berlin – Va{ington“, uveren je Milivojevi}. I Amerika i Nema~ka bi da kapitalizuju svoj ulog Trampova admnistracija, dodaje, koja je pred kraj mandata, ne èli da politi~ki kapital, koji je uloìla u Kosovo svojim direktnim angaòvawem u pregovorima, prepusti nekome drugom. „Nema~ka, odnosno Angela Merkel, kojoj je ovo posledwa zna~ajna politi~ka funkcija u globalnim razmerama, predsedava Evropskom unijom i èli da nadle`nost EU, i na neki na~in i Nema~ke kao vode}e dràve, potvrdi na kosovskom pitawu. Ona ne}e dozvoliti da ovo pitawe pre|e u ruke velikih sila, bez uticaja EU, ali pre svega Nema~ke. Za Nema~ku je ovo ulog da se potvrdi kao sila koja ima globalni zna~aj“, ocewuje Milivojevi}. Da bi Nema~ka u tome uspela, kosovski pro-

blem vidi kao jedini na~in, podse}aju}i Srbiju na svoj evropski put. Evropski put Srbije u nema~koj „{aci“ „To {to je uop{te do{lo do tog dijaloga uo~i puta u Va{ington je zbog toga {to je Srbija na evropskom putu, a ulog vezan za Kosovo je vezan za evropsku budu}nost i ~lanstvo u EU. S druge strane, Nema~ka je veoma va`na za Srbiju bilateralno, posebno na ekonomskom planu gde je wen uticaj jedan od su{tinskih u narednom periodu. Pod predsedavawem Nema~ke bi trebalo i da do|e do nove dinamike u srpskim ervointegracijama gde mi o~ekujemo i da se otvore i neka pregovara~ka poglavqa. Ono {to je za nas jo{ bitno je i da vidimo da li je Nema~ka ostala pri svom ~vrstom stavu prema Kosovu i Metohiji, ili je mo`da postala fleksibilnija“, tuma~i Milivojevi}. On ovome dodaje da ono {to se bude desilo u Va{ingtonu, nikako ne moè ostati bez uticaja na dijalog koji se bude odvijao pod okriqem EU. Razgovor u Va{ingtonu ostavi}e trag na susret u Briselu „Interes Nema~ke je potpuno prirodan, ali i Srbija ima obavezu, pod znacima navoda, da vodi ra~una o stavu EU iz ekonomskih i politi~kih razloga. U meri u kojoj Va{ington i Berlin ne mogu da se usaglase i jedan drugog iskuqu~uju u tom dijalogu, Srbiju stavqa u poloàj da ne moè sebe da iskqu~i iz toga jer su uticaji i jedne i druge strane va`ni i od posebnog zna~aja za Srbiju“, zakqu~uje Milivojevi}.

UZURPACIJA IMOVINE I SVETIWA BILA JE KAP KOJA JE PRELILA ^A[U NEZADOVOQSTVA U CRNOJ GORI

Mnogo je zaslu`nih za pobedu, ali je ipak najva`nija uloga mitropolita Amfilohija \or|e Vukadinovi}, politi~ki analiti~ar i urednik Nove srpske politi~ke misli, je mi{qewa da se velika stvar dogodila u Crnoj Gori, a potencijalno i za ceo region. - Bez obzira {ta se bude de{avalo, pobeda opozicije je prekretnica u istoriji Crne Gore, jer je prvi put jedna vlast smewena na relativno demokratskim izborima - ka`e Vukadinovi}. On napomiwe da zahvaquju}i problemati~nom izbornom sistemu i spinovawu prore`imskih medija, sve deluje kao da su u pitawu nijanse i da je stvar u razlici jednog mandata. - \ukanovi} je izgubio sa vi{e od 10 procenata razlike, toliko je osvojio mawe u odnosu na dve glavne opozicione grupa-

cije. \ukanovi}eva DPS ima 35 procenata, naspram 45 procenata opozicije. On smatra da bi mawine, po ugledu na Srbiju i Hrvatsku, mogle da se pridru`e pobedniku. [to se ti~e prvih poteza novih crnogorskih vlasti, Vukadinovi} misli da im ne}e biti lako. - Po{to je koalicija veoma heterogena, ne}e biti lako na}i politi~ku i interesnu formulu na kojoj }e po~ivati vlast. Me|utim, isuvi{e su dugo ~ekali ovaj pobedonosni trenutak, da bi tako lako propustili priliku. Urednik NSPM smatra da je osnovni zadatak nove vlasti, koja }e biti prelazna, da razvlasti klijentelisti~ki mehanizam na kojem je po~ivala vlast DPS. - Druge krupne poteze ne treba o~ekivati, pogotovo na spo-

qnopoliti~kom planu. Svakako, odnosi sa Srbijom i Srbima }e biti boqi i normalniji. On napomiwe da je mnogo onih koji su doprineli pobedi opozicije u Crnoj Gori, a da je to, u prvom redu, SPC, mitropolija crnogorsko-primorska, ta~nije, mitropolit Amfilohije. - Ako je ranije i doprineo \ukanovi}evom u~vr{}ivawu na vlasti, mitropolit se sada vi{estruko iskupio. Bez wegovog autoriteta, smirenosti i odlu~nosti, ne bi bilo {iroke opozicione koalicije oko DF, niti bi bila tako uspe{na. Vlast DPS su sru{ile litije, tj. poku{aj uzurpacije imovine i svetiwa SPC. To je bila kap koja je prelila ~a{u, ~ak i kod zna~ajnog dela glasa~a DPS - izjavquje urednik NSPM.

^etvrtak 3. septembar 2020. 3

U CG je kona~no pao komunizam, velika odgovornost na novoj vlasti Govori: Matija Be}kovi} Akademik Matija Be}kovi} rekao je da je na ujediwewoj crnogorskoj demokratskoj opoziciji istorijska odgovornost da bude dostojna izborne pobede. “Ishod izbora je najva`niji doga|aj u novijoj istoriji Crne Gore. Sru{en je komunizam u jedinoj dràvi u kojoj je on preìveo. Sada je do{la na vlast ujediwewa demokratska opozicija, na kojoj je istorijska odgovornost da bude dostojna te pobede i da Crnu Goru vrati sa stranputice u koju je bila do grla zabasala”, kazao je Be}kovi}. On je ocenio da je veoma va`no to {to je prof. Zdravko Krivokapi} iz Demokratskog fronta ve} u svom prvom nastupu izneo “najboqi” program i {to je pozvao sve nacionalne zajednice da se pridruè demokratskoj opoziciji.

“Verujem da }e nova vlast u~initi sve da se stane na put bezakowu koje je zavladalo Crnom Gorom. O~ekujem i da }e da iskorene la` i mr`wu koji su ovih decenija u Crnoj Gori na{li svoje rodno mesto. Ideje koje su nekada zastupali ekscentri~ni pojedinci upadqivog pona{awa, postale su pod gospodinom Milom \ukanovi}em dràvna ideologija Crne Gore. Podigli su spomenik Titu, a fa{istima zovu one koje su ìve zapalili u Jasenovcu”, naveo je Be}kovi} . Dodao je da kad bi Dritan Abazovi}, lider koalicije URA, sutra stigao u Beograd, “nosila bi ga srpska omladina na rukama”. “I to je poruka svim Albancima, o kojima je jo{ Marko Miqanov ispisao najlep{e stranice. Tako da se ta ìva rana podeqene i posva|ane Crne Gore postepeno le~i. U Crnoj Gori se svi poznaju i svi su jedan rod. Neko je rekao: Da smo qudi, ne bi nam se vaqalo uzimati. I sad u tu jednu porodicu su uneli toliku ~egr{t koja je uzela tolikog maha da se ~inilo da je neizle~ivo”, istakao je akademik. Na pitawe da li sada o~ekuje poboq{awe odnosa izme|u Srbije i Crne Gore, akademik Be}kovi} je kazao da ti odnosi “ne mogu biti gori nego {to su bili”. “Nadam se da vi{e ne}e biti granica, ni bedema, niti da }e neko zabrawivati ulazak u Crnu Goru, niti poricati najkorenitijim Crnogorcima da su Crnogorci. Oni su ~ak i mitropolitu Amfilohiju Radovi}u pretili da se vrati odakle je do{ao, a on je do{ao iz mora~kog manastira, koji se nalazi na korak od zgrade Vlade Crne Gore”, rekao je Be}kovi}. On je naveo da bi se predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} sada “rado mewao sa posledwim koga je progonio”. “Milo \ukanovi} ni sam nije znao da li mu vi{e odgovara da pobedi ili da izgubi, po{to je rok wegove vladavine davno pro{ao. On bi se sada rado mewao sa posledwim koga je progonio”, rekao je akademik. Be}kovi} je kazao da od nove vlasti o~ekuje da povu~e priznawe nezavisnosti Kosova i Metohije. “Ako je priznawe povukla Obala Slonova~e, mo`da bi i Crna Gora mogla da se na wu ugleda”, rekao je on. Na pitawe Bete da li uskoro planira da poseti Crnu Goru, Be}kovi} je kazao da on iz Crne Gore nikada nije izlazio. “Ja iz svoje Crne Gore nikada nisam izlazio, a u wihovu nikada nisam bio. Ali, sada, vra}a}emo se redom kojim smo isterivani iz Crne Gore. Prvo da se vrate Wego{, Vuk Karaxi}, Laza Kosti}, Jova Zmaj, \ura Jak{i}, Jovan Du~i}, Isidora i Desanka, Marko Miqanov, Stjepan Mitrov Qubi{a, Janko Vukoti}, Mitar Martinovi}, Petar Lubarda… To bi bio pravi pravi produèta litija, a ne oluja kojim su pretili. Tako da za mene ima vremena”, objasnio je Be}kovi}.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 3. septembar 2020.

ISTRA@IVAWE: KOLIKO BI PROSE^AN SRBIN MOGAO DA IZDR@I BEZ PLATE?

Mi smo narod koji ìvi od danas do sutra Kada bi ga korona ostavila bez posla i stalnih primawa, prose~an Srbin bez plate bi izdrào najvi{e mesec dana. A kao re{ewe za takvu muku pristao bi na bilo kakav posao, samo da preìvi. Kao druga opcija tu je odlazak iz zemqe. Zakqu~ak istraìvawa je da svaki drugi gra|anin Srbije jedva da bi preìveo mesec dana bez stalnih prihoda. Na takav wihov socijalni poloàj pol ne uti~e bitno, podjednako je mu{karaca i èna. Tek svaki peti gra|anin Srbije mogao bi da pregura duè od tri meseca bez stalnih prihoda. Kada je re~ o kreditnoj optere}enosti, moglo bi se re}i da skoro svaki drugi zaposleni stanovnik Srbije ima kredit (45%). @ene su opreznije kada je uzimawe kredita u pitawu (37,9% ih ima kredit, nasuprot 51,6% anketiranih mu{karaca). Kao re{ewe problema, gotovo svaki drugi ispitanik vidi “bilo kakav posao, samo da se preìvi” (46,7%). U takvom opredeqewu gotovo da se podudaraju i mu{karci i ène. Kao druga opcija, ukoliko bilo kakav posao ne bude re{ewe, ispitanicima je najblià pe~alba. Tu su mu{karci brojniji - wih 32% naspram samo 13,8% odsto èna vidi to kao re{ewe, a ukupan broj onih kojima je to prva opcija je 23,3%. Povratak roditeqima ili u rodni grad, pozajmica ili ne{to tre}e je tek ponekom mogu}e re{ewe. EKONOMISTA DR QUBOMIR MAXAR: @IVIMO OD DANAS DO SUTRA Ekonomista dr Qubomir Maxar nije mnogo iznena|en rezultatima ankete. - Prvo ne iznena|uje me da ubedqiva ve}ina ne bi mogla da izdrì duè od mesec dana bez plate. Poznati smo kao narod koji ìvi od danas do sutra. Rezerve su nam ograni~ene. O~ekivan mi je i odgovor da bi ve}ina radila bilo {ta u slu~aju otkaza, ali iznena|uje me da bi mnogi oti{li u inostranstvo po{to i tamo sada nije lako do}i do posla. Veliki broj na{ih qudi upravo se zbog pandemije Covid-19 vratio u zemqu jer su u inostranstvu ostali bez izgleda da na|u posao. Uslovi su i preko granice nepovoqni, a izgleda da su mnogi na{i qudi neobave{teni - podvla~i Maxar. Kako kaè, nije ni novost da je gotovo svaki drugi stanovnik Srbije kreditno zaduèn. - Generalno, mi imamo veliku sklonost kreditima koji nisu dobri. Takav je, na primer, gotovinski kredit koji sluè za teku}e rashode. Zato se i kaè da je kredit lo{ drug. S druge stranke, banke najradije daju kredite potro{a~ima jer im je to najsigurniji na~in otplate - ocewuje Maxar. Na{ sagovornik podse}a da mnogi u Srbiji ve} rade bilo {ta. - Veliki broj gra|ana sa fakultetskom diplomom vozi taksi ili radi u trgovinskim radwama. Rade poslove koje su ispod nivoa wihovog obrazovawa. Zato se postavqa pitawe da li }e biti bilo {ta da se radi i za one koji to èle. Ali dok postoji i naj-

@IVETI

U SRBIJI mawa {ansa ostaje nada. S druge strane, i daqe ne znamo koliko }e trajati pandemija, a {to duè traje, pogor{avaju se uslovi rada i pove}ava broj qudi bez dohotka i posla. Zato kad me pitaju za savet, ja kaèm "zlu se nadaj, dobro biti ne}e" u nekoj daqoj perspektivi ili, {to kaù Hercegovci, "i ovo }e jednom biti lane". Nadamo se samo da ne}e biti mnogo `rtava zakqu~uje Maxar. SOCIOLOG RATKO BO@OVI]: U SREDI[TU PANDEMIJE JE OSE]AWE STRAHA - Dok smo imali karantin jedan broj qudi je ve} ostao bez posla, a do otpu{tawa }e verovatno do}i kada pro|e dràvna stimulacija preduze}a. Ja ne znam nikoga ko se zaposlio u prethodnom periodu, a stalno se pri~a da nezaposlenost pada - apostrofira Boòvi}. Stawe je vrlo sporno, podvla~i na{ sagovornik. - Mi smo zemqa koja je poprili~no u siroma{tvu. Zbog pandemije privredni razvitak nije uloèn u napredak nego u pomo} nezaposlenima. Mi smo, ina~e, poznati kao opu{teni qudi {to se rada ti~e. Rad nam nije najbliè svojstvo. Mala je mo} dràve koja je u siroma{tvu - upozorava Boòvi}. Ose}awe krize ra|a i ose}awe straha. - U sredi{tu pandemije je ose}awe straha. Ne vidimo dobro. Tako izgubqeni ne moèmo da na|emo re{ewe. Postajemo pogubqeni i gubitnici. Pandemija je globalno ~udo, rak-rana globalizma. To se pokazalo i svetskoj zajednici na po~etku pandemije. Tako neprisebni ne moèmo da anticipiramo budu}nost. Kao da smo nad ponorom - kaè Boòvi}. PSIHOTERAPEUT ZORAN MILIVOJEVI]: NA[ PROBLEM JE FINANSIJSKA NEPISMENOST Psihoterapeut Zoran Milivojevi} skre}e pa`wu na dva momenta u vezi sa anketom. - Prvo, mnogi imaju male plate, ìve u nema{tini i vra}aju dugove bankama. Drugo, u Srbiji je velika finansijska nepismenost. A {ta je finansijska nepismenost? Finansijski nepismeni su oni koji ne znaju da {tede bez obzira na prihode. Uvek su bez rezerve i u minusu. Novac te{ko dolazi, a lako odlazi isti~e Milivojevi}. Finansijski pismeni qudi znaju {ta je dobar kredit. - Dobar kredit nije kada kupite nov automobil, a on izgubi 20 odsto vrednosti ~im iza|ete iz salona. Dobar kredit je kada kupite vozilo za taksi, traktor ili stan koji }e vam doneti prihode. Lo{i krediti su potro{a~ki koji se koriste za odlazak na more ili u {kolu - pravi razliku Milivojevi}. M. T.

 Na izborima nije bilo kra|e. Kra|u smo ostavili za posle izbora.  Svakodnevno vo|u di`ite u nebesa. I vrlo brzo }ete videti kako ta ve`ba blagotvorno deluje po va{ `ivot i zdravqe.  Sve pokret do pokreta. A Srbija stoji...  Jedan po{tar gun|a: - Sad svi pi{u otvorena pisma, a kad sam ih ja otvarao umalo da dobijem otkaz!  Bela ku}a je pozvala predstavnike Srba i Albanaca da doputuju u Va{ington. Od ru~nog prtqaga treba da ponesu samo penkala. Civilizacija napreduje. O~evi koji su nekad svoju decu tukli kai{evima, danas ih tuku opti~kim kablovima.

 Otkad kru{eva~ku bolnicu dezinfikuju alkoholom iz viqamovke lekari i sestre rade tri smene odjednom, a pacijenti cepaju otpusne liste i odbijaju da idu ku}i...  Sluge svih reìma gospodari su na{ih ìvota.  Pet vekova ropstva pod Turcima na nas nije ostavilo veliki trag, zakqu~eno je u jednom nargila-baru u centru Beograda...  Probajte na{u demokratiju. Sveà, nedavno zaklana.  @alite se da u ovoj zemqi ni{ta nije dozvoqeno? A dozvoqeni minus!?  Razgovaraju dve kom{inice preko plota. - ûjem da si me ogovarala? - Mora da sam hakovana!

NEMA SVETLA NA KRAJU TUNELA?!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Qubav je staklo koje se lomi ako ga ~ovek primi suvi{e nesigurno ili suvi{e ~vrsto“ „Ve~ito sam se `alio {to hodam bos, sve dok nisam upoznao ~oveka bez stopala“ „Sudbina se smeje i onima veoma odva`nim i onima veoma opreznim“ Narodne poslovice

„Otaxbina nije predmet ograni~en, oivi~en, utelovqen; Otaxbina je misao, otaxbina je vera, a misao i vera ne umiru“ Branislav Nu{i}

„Najva`nije je umeti razlikovati va`no od neva`nog. Tu je granica izme|u bolesti i zdravqa. Ko je to pobrkao, sada ga le~e“ Du{ko Radovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 3. septembar 2020. 5

KRIVOKAPI]:

Spreman sam da formiram

TRANSFER NOVCA

OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

NUDA! PO NA SEB APRIL-JUNVažiPO do 30.06.2020.

novu vladu Crne Gore mewamo stav prema Srbiji Dan nakon parlamentarnih izbora na problema, a za koje ovog puta zna i OEBS. kojima je tridesetogodi{wa vlast izgu- Najbitnije je da su poruke sve tri liste jebila ve}inu, Zdravko Krivokapi}, lider dinstvene – ne}emo se revani{irati ali pobedni~ke koalicije „Za budu}nost Crne moramo traìti odgovornost za proma{aje Gore“ kaè da je spreman da prihvati odgo- koji su dokazivi“, naglasio je Krivokapi}. vornost za formirawe nove vlade koja bi OÊKUJE SE I PODR[KA MAWINA trebalo da promeni mnogo toga, pa i odnos Mnogi su odahnuli kada su ~uli Krivoprema Srbiji i Rusiji. kapi}evu poruku nakon progla{ewa rezul„Mislim da imam nesumwivu podr{ku tata u kojoj je pruìo ruku suparnikoj straqudi sa na{e liste ali ako neko od wih ni, rekao da ne}e biti revan{izma i pozvao mawine da se pridruè koaliciji koja kao i koalicioni partneri budu imali ima ve}inu za formirawe vlade. neki kvalitetniji predlog za Crnu „Nisam ruku pruìo da bih je Goru, prvi }u re}i da je taj neko pruào, ve} zato {to smatram boqe re{ewe“, istakao je Danas u Crnoj da je to prirodno ako èlimo Krivokapi}. Gori sve kao u vreme da gradimo budu}nost Crne Ta ekspertska vlada }e komunizma samo {to su Gore. Mislim da se ovde morati da stvori sistem koji tada bar kvalitetni qudi ne zavisi od pojedinca niti radi o kqu~nom trenutku bili na rukovode}im od partije, jer je, kako kaè koji prelama istoriju Crne Krivokapi}, danas u Crnoj Gore, a to je ono {to je na{a mestima koalicija i nazivom rekla - ’Za Gori sve kao u vreme komunizma budu}nost Crne Gore‘. Treba da samo {to su tada bar kvalitetni zaboravimo {ta je bilo iako pam}ewe qudi bili na rukovode}im mestima. „Na{a zemqa ima kompetentan ka- uvek ostaje, da to ne zloupotrebqavamo kao dar koji zna i ima iskustvo presudno za {to je to ova vlast permanentno radila. upravqawe. Najboqa kombinatorika je skup Svi treba da se okrenemo budu}nosti i da mladih koji }e dati iskustvena re{ewa“, ova zemqa krene putem koji zasluùje“, rekao je na{ sagovornik. kaè Krivokapi}. Na pitawe da li o~ekuje i mawine u svoSRU[ILA SE FAMA jim redovima, Krivokapi} kaè da mo`da O NEPOBEDIVOSTI MILA Iako su sve o~i uprte u lidere tri opo- ne odmah ali da }e posle nekog vremena zicione liste koje u zbiru imaju ve}inu za shvatiti da nova koalicija èli ono {to formirawe crnogorske vlade, Zdravko DPS nikada su{tinski nije odradio, a to su Krivokapi} kaè da se jo{ nije sastao sa promene na korist svih gra|ana Crne Gore. Aleksom Be~i}em i Dritanom Abazovi}em, POMENA STAVA PREMA budu}im koalicionim partnerima. SRBIJI I RUSIJI? „Ovaj dan je zaista slavqeni~ki i morao Krivokapi} je demantovao tvrdwe aksam da se u{tinem za ruku da vidim da li tuelnog reìma da je opozicija pod uticasam ìv. Iskoristili smo ga da splasnu jem Srbije i Rusije koje rade protiv inteemocije i da do|emo do toga da racio pre- resa Crne Gore. On kaè da je politika ovlada. Najva`nije je da smo mi pobedili, DPS-a bila ponekad uzrokovana wihovim a da je DPS-ov reìm pao. Sa tog sastanka koalicionim partnerima, a rezultanta je treba da poru~imo gra|anima da je do{lo bila da stvaraju neprijateqa tamo gde ga do prve smene vlasti i to demokratskim pu- nema. To, prema wegovom mi{qewu, zna~i tem iako su poku{ali sve {to je deo wihove da su markirali Rusiju i Srbiju kao dràtradicionalne politi~ke korupcije. Ima- ve koje mogu da nanesu najvi{e {tete Crmo dokaze da je na bira~kim mestima bilo noj Gori.

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h

SInce 1994

„Ja mislim da to nije tako i da su to ra- noteìmo ono {to ova vlast nije radila na dili veoma svesno kako bi se dodvarali pravi na~in“, rekao je lider liste „Za bududrugim institucijama sa kojima sara|uju. Mi }nost Crne Gore“. smo mala dràva i na globalnom nivou ne On kaè da je wegova pokreta~ka snaga moèmo da imamo bilo kakve uticaje, ma proiza{la iz otpora prema Zakonu o slobokoliko mi to èleli. Ipak se zna ’ko kosi, di veroispovesti. Svaki ~ovek koji prava ko vodu nosi‘ i potpuno je neprimerno da ni~ki ne mora da bude pismen shvata jednu tako mala dràva bude prva koja uvodi igru: sankcije Ruskoj Federaciji. [ta to zna~i? „[ta investitori da misle i kako da To treba objasniti gra|anima. Mislim da je do|u ovde kada se u na{oj zemqi ne po{tuje to potpuno pogre{an potez koji je prouzro- imovina crkve? Svako ko imalo misli vidi kovao mnoge ekonomske {tete na{oj zemqi. da je to Zakon koji je uperen protiv pravoPodsetio bih samo da smo izvozili vino slavqa“, naglasio je Krivokapi}. ’Plantaè‘, a kao turisti~ki gosti domini- KOHABITACIJA rali su nam gra|ani Srbije, BiH i Rusije“, VLADE I PREDSEDNIKA kaè Krivokapi}. S obzirom na ~iwenicu da Milu \ukaOn dodaje da, ako se stvara atmosfera novi}u predsedni~ki mandat traje jo{ tri nepoverewa, i ako naglasite da su Rusi godine postavqa se pitawe kako }e funkneprijateqi i on bi, da je predsednik cionisati kohabitacija wega i nove Rusije, rekao svojim gra|anima da vlade. Krivokapi} kaè da je on ne idu tamo gde su ih tako okaza po{tovawe Ustava i da }e Svako ko imalo rakterisali. wegova Vlada raditi krajwe misli „Smatram da se radi o transparentno, eliminisakalkulantskim potezima }e monopol i diskreciono vidi da je Milov biv{eg reìma koji treba da pravo. Zakon uperen zadovoqe neke grupacije. Zna „To je bilo vezano za protiv se {ta gra|ani Crne Gore osedodelu sredstava koja idu pravoslavqa }aju prema takvim postupcima. iz rezerve, a to je bilo pravo Imam svoj li~ni stav prema tome kabineta premijera. Za{to bih da li treba ukinuti sankcije. Preja imao to pravo? To je zloupotreba pusti}u procenu kompetentnijima ali ne i asocira na neku korupciju, a ona mora da vidim zdravorazumsku logiku koja moè da bude eliminisana. Ako to uspemo, zemqa }e kaè ne{to druga~ije“, obja{wava Krivoka- da doìvi procvat“, naglasio je on. pi}. OSLU[KIVAWE NARODA NAJSLABIJA TA^KA RECEPT ZA USPEH VLADAVINA PRAVA Krivokapi} kaè da je najbitnija karakNajslabija ta~ka Crne Gore je, prema teristika wegovog delovawa to da ~ovek mi{qewu na{eg sagovornika, vladavina mora da oslu{kuje narod i da on to radi od prava pa }e zbog toga da insistira na po- prvog pojavqivawa. „Moja praksa je da narod mora da se pita, {tovawu Ustava i neophodnih zakona koji jer tako nijedan politi~ar ne moè da bi mogli da oja~aju pravni sistem. „To je taj prvi korak koji je neophodan pogre{i. Kao profesor inìwer, ja imam sa dono{ewem Zakona o poreklu imovi- jednu sasvim druga~iju logiku, ona je prone, jer procesi tranzicije nigde nisu bili istekla iz oblasti kojom sam se bavio, a po{teni samo je pitawe ko se okoristio, to je kvalitet. On predstavqa meru zadozasluèno ili ne. Na taj na~in }emo dati voqstva korisnika, a na{ najzna~ajniji konadu gra|anima da }emo poku{ati da urav- risnik“, zakqu~io je Krivokapi}. R. N.

^etvrtak 3. septembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

ZDRAVKO KRIVOKAPI]

Tihi ~ovek koji je pobedio Mila

Ko je Zadravko Krivokapi} koji bi mogao da bude "budu}nost Crne Gore", kako je naziv liste koju je predvodio, a pod ~ijim pla{tom su se okupili Demokratski front, Socijalisti~ka narodna partija, Narodni pokret, Prava Crna Gora i nestrana~ke li~nosti. Iz govora koji je odrào, moglo bi se re}i ~ovek koji nije zlopamtilo, koji ne èli politi~ki revan{izam, koji je veruju}i i blizak sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom, i neko ko je voqan da sara|uje sa mawinskim strankama. Krivokapi} je pruìo ruku pomirewa zasad vladaju}oj ve}ini i rekao da to treba da bude osnov suìvota. Pritom nije èleo da podrì povike poput "Milo, lopove", koje su pojedinci u izbornom {tabu skandirali. Odakle se uop{te pojavio Zdravko Krivokapi}? Ovog profesora Ma{inskog fakulteta Univerziteta u Podgorici u politiku je, kao i mnoge u Crnoj Gori, uvuklo pitawe crkve. Krivokapi} je jedan od osniva~a NVO "Ne damo Crnu Goru", koju su osnovali crnogorski profesori i intelektualci u znak podr{ke Mitropoliji crnogorsko-primorskoj posle dono{ewa spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je prakti~no ozakonio otimawe imovine SPC u ovoj zemqi.

U politi~ki ìvot ulazi tek u prvoj polovini ove godine, u jeku politi~ke krize u Crnoj Gori, i otvorenog sukoba SPC i crnogorske vlade pod vo|stvom DPS-a. Podrào je i proteste i litije i SPC U politi~ki ìvot ulazi tek u prvoj polovini ove godine, u jeku politi~ke krize u Crnoj Gori, i otvorenog sukoba SPC i crnogorske vlade pod vo|stvom DPS-a. Kako je sam rekao, za wegov ulazak u politiku najzaslu`niji je biznismen Daka Davidovi}. Podrào je i proteste i litije i SPC. Organizacija na ~ijem je ~elu organizovala je javne skupove na kojima su u~estvovali i vladika Joanikije (Mi}ovi}) i rektor Cetiwske bogoslovije Gojko Perovi}. Pre samo mesec dana, politi~ke stranke koje su na izborima zajedno nastupile dogovorile su predizborni opozicioni savez "Za budu}nost Crne Gore", kao i da }e tu listu predvoditi Krivokapi}. Ina~e, pred ovogodi{we izbore ocewen je kao najpopularniji politi~ar u Crnog Gori. Zdravko Krivokapi} (62) je ro|en u Nik{i}u. Studirao je na Ma{inskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, gde je kao najboqi student ~esto nagra|ivan. Postdiplomske studije zavr{io je u Beogradu, a doktorirao u Podgorici. Kada je re~ o wegovoj profesionalnoj karijeri, autor je vi{e od 15 kwiga, a u okviru nau~no-istraìva~ke delatnosti objavio je vi{e od 250 radova u me|unarodnim i doma}im ~asopisima, kao i me|unarodnim i doma}im konferencijama. Sa suprugom koja je tako|e univerzitetski profesor ima petoro dece i dvoje unu~adi. Troje dece je magistriralo, najstarija }erka je i doktorirala. Od dva najmla|a sina, jedan je student, a drugi sredwo{kolac. Iza Zdravka Krivokapi}a na listi "Za budu}nost Crne Gore" stoje politi~ari Andrija Mandi} i Milan Kneèvi}, kao i Neboj{a Medojevi} i Marko Mila~i}. Iako je prakti~no prvi ~ovek koji je pobedio Mila \ukanovi}a, ostao je hladne glave i odmerenih misli. Za slavqe, kaè, ima vremena. M. T.

INTERVJU NEDEQE

Vladimir Pi{talo, srpski kwi`evnik i profesor na Beker kolexu, SAD

Mnogi qudi se bore za dostojanstvo i imaju utisak da ne rukovode svojim ìvotom Roman pisca i profesora svetske i ameri~ke istorije Vladimira Pi{tala, “Tesla, portret me|u maskama” je u Srbiji ostvario nezabeleèn uspeh – nakon NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za naj~itaniju kwigu, u{ao je u ~itanke za osnovnu {kolu i gimnaziju. U SAD-u je doìveo tri izdawa, 2011. godine pojavilo se i specijalno zvu~no izdawe u interpretaciji glumca Petra Boòvi}a, 2015. zvu~na kwiga i na engleskom jeziku, a Neboj{a Bradi} }e po prema tom romanu reìrati predstavu u Srpskom narodnom pozori{tu. Za novu kwigu eseja “Zna~ewe xokera” Pi{talu je pripala nagrada “Me{a Selimovi}” koja mu je, nakon odlagawa usled izbijawa pandemije, uru~ena 26. avgusta na Kosan~i}evom vencu, na mestu sru{ene Narodne biblioteke Srbije. n Da li se zna~ewe xokera za vas promenilo sa izbijawem epidemije, u ovo doba takozvane „nove normalnosti“? – Za mene nije, jer sam se ja koncentrisao na pozitivno zna~ewe xokera. Postoje oba zna~ewe xokera. Xoker je karta koja je relativno kasno do{la u {pilove. Qudi misle da je on oduvek bio tamo. Jedan od eseja je posve}en kartama. One su sre}a ili malo proro~i{te u xepu. Sre}a je i kada se igra u novac i kada vam neko baca karte i govori {ta }e vam se desiti. Same karte u obliku u kojem ih mi poznajemo poti~u s kraja 14. veka, otprilike iz perioda Kosovskog boja, a ja sam uvek mislio da su karte igrali bogovi na Olimpu u anti~ko vreme. Xoker je izmi{qen u vreme Ameri~kog gra|anskog rata 1860-tih godina i tada je nastao taj nevezani elektron, karta koja se pona{a kako ho}e i koja mewa pravila. Sa xokerom nemogu}e je igrati napakovanim kartama jer sve te pripremqene igre, koje uàsno umaraju kao kada vam se ponavqaju dani, postaju nemogu}e sa xokerom. Sve neo~ekivano moè biti i negativno. Ovo {to se nama u novoj normalnosti desilo jeste negativno neo~ekivano i od toga nekako polazim, ali moje zna~ewe xokera nije to. Kjerkegor je rekao da kada bi ulovio zlatnu ribicu i ona ga pitala {ta ho}e, ne bi traìo ni bogatstvo ni slavu, ve} strasni ose}aj potencijalnosti. Kada ste mladi, mo`da ste siroma{ni, trapavi ili nedovoqno obrazovani, ali imate ~itav ìvot pred sobom i voqu. Jednom sam rekao: Strast }e na}i ve{tinu, ali ve{tina ne}e na}i strast. Kada imate strast i bez ve{tine, imate tu potencijalnost i utisak da je ìvot pred vama. Kada to izgubite, onda ste kao izgubqe-

na ovca u {umi. Dok postoji potencijalnost, postoji i ìvot, a ona je xoker u mojoj interpretaciji. To je moje zna~ewe xokera. n Vidite li danas tu potencijalnost? – Mislim da nije mnogo u evidenciji, ali je ~itava pri~a u tome {to se potencijalnost ne moè predvideti, regulisati i nije statisti~ka kategorija. U tome je sli~na veri. Vrlo je bliska pojmu nade. U ovom vremenu kada mnogi qudi ìve pritisnuti ìvotom, kada se bore za dostojanstvo i imaju utisak da ne rukovode svojim ìvotom, onda je xoker ne{to {to je potrebno. Potencijalnost je da ustane{ ujutru pun nade da }e se ne{to desiti. U situaciji koja je mo`da zlo~in protiv nade, asfaltirawe livade i ubijawe qudske du{e, ustati sa nadom je xoker. Svako novoro|eno dete je xoker. Rabindranat Tagore je rekao da je svako ro|eno dete poruka Boga ~ove~anstvu koja jo{ nije bila uru~ena i ja volim tako da razmi{qam o xokeru. Neka peva~ica je rekla: Ako trava moè da se probije kroz asfalt, onda nas qubav moè na}i u svakom trenutku na{eg ìvota. To je ono {to je nepredvidqivo. n Kao pisac i profesor istorije, kao pa`qivi posmatra~, kako gledate na svet danas? Kako vidite Srbiju i Ameriku u svetlu ove pandemije? – Ova pandemija pokazala je ogromnu koli~inu nesposobnosti, dezor-

@IVIMO U VREMENU U KOME NE ZNAMO [TA JE MOGU]E n [ta }e biti sa Trampom? Kakva je atmosfera u Americi? – Vide}emo u novembru. Mnogi qudi se pla{e nemira, ~ak i manipulisanih nemira s obe strane. Vrlo je podeqena zemqa. Od pro{lih izbora ne verujem ispitivawima javnog mnewa, jer su svi govorili da }e Hilari pobediti. Ona je izgubila i sada predvi|aju da }e Tramp da izgubi. Ne znam. Ono {to je najgore {to Trampovi protivnici misle da ako on izgubi izbore, ne}e napustiti vlast. To se nikada nije desilo za 250 godina ameri~ke nezavisnosti. Ali sama ~iwenica da neko misli da se moè desiti ne{to {to nikada nije, govori o tome da mi ìvimo u vremenu u kome ne znamo {ta je mogu}e. Kada ste mlad ~ovek, ne znate mnoge stvari, ali vas proces sazrevawa stavi u situaciju da znate {ta moè, a {ta ne. A mi smo se sada vratili u politi~ko obdani{te. Korona je tome doprinela, da mi ne znamo {ta je mogu}e, {ta nije. Bi}e ovo vrlo interesantna jesen u Americi.

ganizacije. âk i Nema~ka, koja se dobro pona{ala, na po~etku je bila potpuno zbuwena. Mislim da Amerika jo{ nije na{la na~in kako }e se odnositi prema tome. A kod nas se krenulo sa restriktivnim merama, koje mene i nisu iznena|ivale. Smatrao sam da ako je dru{tvo ozbiqno ugroèno, morate ga ozbiqno i braniti. Ono {to je donelo probleme je to da „moète i ovako i ovako i onako“. Kada izgubite poverewe, onda ga ne moète tek tako zadobiti. Mislim da je ta zbuwenost globalna. Ova pandemija je najvi{e ukazala na nu`nost javnog sektora i javnog razmi{qawa. Toliko se pri~alo o privatizaciji svega – u Americi zatvora, vojske, medicine – a ovo nam pokazuje da postoji obaveza prema svim qudima. n Kako vam Srbija izgleda? – Dosta se gradi. Vaqda }emo se navi}i na te gra|evine. Ne znam {ta drugo da radimo. Ako one ne}e da nestanu, onda mi moramo da se naviknemo na wih (smeh!!). Ima jedan {tos. Do{ao ameri~ki arhitekta i gradio zen hram. Do|e zen majstor i Amerikanac ga pita: Kako vam izgleda? Ovaj gleda uvis i kaè: Prvih 200 godina }e izgledati ~udno, a posle }e izgledati odli~no. Tako i kod nas. Prvih 200 godina }e izgledati ~udno, a da li }e posle izgledati odli~no, to ne mogu da garantujem. U mnogim tim stvarima nisu konsultovane grupe stru~waka, ~iji je jedini smisao postojawa da budu konsultovani. To je zabriwavaju}e. Meni se ~ini da se devedesetih godina desila jedna brutalizacija dru{tva, a da se debrutalizacija nikada nije desila. Jedan pesnik je rekao da led ne bi trebalo proneti kroz vinograd ni u marami, a ovde je grad padao nekoliko decenija. n Da li nam preostaje samo da se navikavamo na sve? – Mi zbog Kosova nismo nikada skinuti s dnevnog reda. Kada si skinut s dnevnog reda, moè{ se posvetiti ìvotu. Gete je govorio da revolucija ugroàva miran napredak. Da se vratimo mirnom napretku, da se setimo da obrazovawe ne moè da se kupi, da planirawe grada rade qudi zaduèni za to, da ovde postoje momci i devojke kojima treba obezbediti osnovne stvari da ne ìve sa majkom i ocem do kraja ìvota, da bebama koje se rode pruìmo mogu}nost, da dru{tvo brine za sebe, svakog ~lana. I kada govorim o xokeru, ja ne iskqu~ujem ni takve stvari. Kada sam bio de~ak meni je pojam nesre}ne fa{isti~ke zemqe kojom vlada hunta bio Paragvaj. Sada na skali qudske sre}e, Paragvajci su me|u 10 najsre}nijih u svetu. De{ava se da se stvari promene. R. N.

PLANETA

Objavqen novi snimak detonacije „Car bombe“, najmo}nijeg oru`ja u istoriji ~ove~anstva

Nekoliko dana uo~i 71-godi{wice testirawa prve atomske bombe Sovjetskog Saveza, ruska nuklearna agencija „Rosatom“ objavila je redak snimak detonacije „Car bombe“ iz 1961. godine. U video-snimku koji traje 30 minuta, opisan je dan s kraja oktobra 1961. kada je Sovjetski Savez detonirao najve}u atomsku sebombu ikada napravqenu od 50 ilamegatona. rika Pore|ewa radi, ameri~ka najdno-sna`nija bomba koja je testirana nulo1952. godine imala je najvi{e 22 menemegatone, a bomba koja je uni{tim dala japanski grad Hiro{imu 1945. mo-imala je 16 kilotona. {to Drugim re~ima, „Car bomba“ je te ibila 1.325 puta sna`nija, a wena biteizuzetna mo} dobijena je procetakosom nuklearne fuzije. nost „Car bomba“ je, naime, nauka-dimak za RDS-220 hidrogensku vnogbombu, koja je u po~etku pri-trebalo da ima

ora, zuje ima.

o se {ta da naan i r m e: ti no. }e gleujem. suldini ova~ini dna brudan alo i, a ija. a se

skiut s titi cija vraimo , da `eni evojovne m do ode rine rim akve poojom skau 10 a se

^etvrtak 3. septembar 2020. 7

Експлозија „Цар бомбе“ била је видљива на скоро 1.000 километара

„Цар бомбу“ носио је специјално модификовани бомбардер Ту-95 snagu od 100 megatona trotila, ali joj je zbog prevelikog rizika od zra~ewa i {irewa reaktivnih ~estica atmosferom, snaga bila prepolovqena. Bomba je testirana 30. oktobra 1961. godine u 11.32

sati po lokalnom vremenu na arhipelagu Nova Zemqa. Na snimku je prikazano kako je bomba utovarena za transport do vazduhoplovne baze ju`no od Murmanska, grada na severozapadu evropskog dela Rusije. Bombu je nosio specijalno

modifikovani bombarder Tu-95, ofarban u jarko belu boju da bi se ubla`io efekat bqeska od detonacije. Wega je pratio mawi Tu-16 bombarder, opremqen tako|e kamerama. „Car bomba“ je ba~ena zajedno sa padobranom koji je poslu`io da se uspori pad i „kupi“ vreme avionima da se udaqe i izbegnu razornu eksploziju. Bombarder je ispustio bombu kada se nalazio na visini ne{to ve}oj od 10 kilometara. Ona

se aktivirala na skoro ~etiri kilometra od zemqe da bi se umawila radijacija. Snimak prikazuje i momenat detonacije iz nekoliko uglova, kako sa zemqe, tako i iz bombardera Tu-95. Bomba, koja je bila te{ka 27 tona i duga~ka osam metara, stvorila je xinovsku „pe~urku“, a eksplozija je bila vidqiva i na skoro 1.000 kilometara. Oblak „pe~urke“ je dostigao pre~nik od oko 90 kilometara.

ZA WEGA NEMA GRANICA:

Bezos prvi ~ovek sa bogatstvom ve}im od 200 milijardi dolara Prvi ~ovek kompanije Amazon Xef Bezos je prvi u istoriji sa bogatstvom ve}im od 200 milijardi dolara. Prema Blumbergovom indeksu milijardera, Bezos sada raspola`e imovinom od 202 milijarde dolara, {to ga ~ini bogatijim za 78 milijardi dolara od Bila Gejtsa, suosniva~a kompanije Majkrosoft i drugog na listi najbogatijih qudi na svetu. Bogatstvo Xefa Bezosa najve}im delom ~ini udeo u akcijama kompanije, ~ija je cena tokom proteklih godina u konstantom rastu, posebno u prote-

kle dve godine, prenosi Blumberg. On je 2018. godine postao najbogatiji ~ovek u savremenoj istoriji, a wegovo bogatstvo tada je proceweno na 150 milijardi dolara. Akcije Amazona dostigle su najvi{i nivo na finansijskom tr`i{tu u aprilu ove godine, kompanija je ostvarila zaradu od vi{e stotina milijardi dolara, a investitori su u ovoj godini ostvarili profit od 86 odsto na ulagawa u Bezosovu kompaniju. Amazon je na ju~era{wem tr`i{tu vredeo 1,7 hiqada milijardi dolara i postao je druga najvrednija ameri~ka kompanija posle Epla.

8 ^etvrtak 3. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 3.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

VELIKA GOSPOJINA U MANASTIRU TAVNA KOD BIJEQINE I UGQEVIKA:

ûvaju sjaj Nemawi}a Manastir Svete Trojice u Tavni, kod Bijeqine i Ugqevika, proslavio je krsnu slavu Uspewe presvete Bogorodice, poznatije kao Velika Gospojina. Obeleàvawu je prisustvovalo nekoliko hiqada vernika iz ovog dela RS ali i rasejawa. Svetu arhijerejsku liturgiju sluìo je umirovqeni episko Konstantin (\oki}), a na Ozrenu je, na ovaj dan, sluìo vladika Fotije, episkop zvorni~ko - tuzlanski. Sestrinstvu bogomoqe, koje predvodi igumanija Marta, i duhovniku arhimandritu Lazaru (Kr{i}), slavu su, pored vernika, ~estitali i mnogi zvani~nici, me|u kojima i na~elnik op{tine Ugqevik, Vasilije Peri}, koji je bio slavski gost, i kao ~elnik te op{tine i kao potpredsednik Eparhijskog upravnog odbora Eparhije zvorni~ko tuzlanske. - Tavna je zadu`bina slavnih Nemawi}a iz sredweg veka i sredi{te je duhovnog ìvota, ne samo ovda{wih qudi, ve} i mnogih vernika sa strane, od onih iz svih delova RS do kom{ija i bra}e iz

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

Srbije i rasejawa - ka`e Peri}. - Ovo je istinsko duhovno vrelo, koje je sa~uvalo, uprkos svim nevoqama sa kojima se suo~avalo, svetlost i sjaj Nemawi}a. Tavna je ~uvena i po sna`noj organizaciji Bogomoqa~kog pokreta, koji je osnovao vladika Nikolaj Velimirovi}, a koji je ovde vodio iguman Danilo Bilbija. To je dosta uticalo da ovda{wi qudi ostanu jaki u veri i u vremenima kada to nije bilo ni lako ni jednostavno. R. N.

PREMINUO NAJSTARIJI HERCEGOVAC:

Blagojev savet za dug ìvot svima treba da nam posluì za nauk U selu Bogda{i}i kod Bile}e, u 102. godini preminuo je Blagoje Aleksi}, najstariji stanovnik isto~ne Hercegovine. Penzionisan je pre 44 godine, pa je me|u retkim Hercegovcima koji je toliko uìvao u penzionerskim danima. Wegov recept za dug ìvot je bio jednostavan: Nemoj raditi drugome ono {to " ne bi èlio da on tebi u~ini." Pre samo godinu dana, iako u posteqi, rado je razgovarao sa reporterima na{eg lista o svom ìvotu. Kako je rekao, Drugi svetski rat ga je zatekao u Sloveniji gde je sluìo vojsku Kraqevine Jugoslavije. - Pe{ke sam i{ao do Broda, a zatim svratio jedan dan bio u Sarajevu kod strica Todora, pa u Mostar, gde su me uhapsili Italijani i sproveli u logor u Sardiniji. Uzimali su pare od svakoga i se~iva, kako ne bi imali pare za hranu, a o{triva da ne ubodemo nekoga. Mesec dana smo proveli i u Rijeci u Hrvatskoj. Tu su nas nudili da se pokrstimo, da }e nas osloboditi, ali nismo hteli, govorio je on tada. Tako|e, osvrnuo se i na posao u rudniku u Sardiniji gde su rudari ginuli svakodnevno. - [trajkovali smo, a onda smo ka`weni da dobijamo samo 150 grama hleba dnevno, to nam je bila sva hrana u rudniku. Spasio me jedan zemqak koji je bio tada u kuhiwi, pa bi mi doturio koju kiflu. Bio sam spao na samo 45 ZBORA JE IPAK BILO

kilograma - prisetio se on tada. Tako|e, setio se i Italijana koji mu je ponudio pomo} kada su prinudno gradili hidrocentralu u Italiji, sredinom Drugog svetskog rata. - Prvo mi je ponudio da zamenim radnu uniformu za wegovo civilno odelo. Dao sam mu, zamenili smo se. Sutradan mi je ponudio da me sakrije dok

se rat zavr{i, da niko za mene ne zna i da me hrani. Razmi{qao sam {ta da radim. Imao je ènu i dete, kako da hrani i mene. Odbio sam i nastavio sudbinu logora{a - pri~a deda Blagoje jasno izgoravaju}i ime Italijana koji mu je ponudio pomo}. Nakon toga Blagoje je upu}en u logor u Nema~ku, gde je radio na imawu jednog Nemca i tako do~ekao i kraj rata. - Kad sam trebao da idem ku}i, u{ao sam u kuhiwu gde mu je èna radila, da se pozdravim. Po~ela je da pla~e. Imala je devoj~icu od deset godina i rekla mi da mi je k}erka malo starija pa da ostane{. Ne ostajem vi{e nigde, pomislio sam pri~a ovaj starac, isti~u}i da uvek ima qudi i nequdi. Kad se vratio u Bile}u, radio je kao putar, a zatim i u bile}kom Domu zdravqa, gde je bio domar. - Tada je bio i stacionar u Domu zdravqa. Radio sam sve, donosio hranu, po{tu, loìo kotlovnice, ali mi nije bilo ni{ta te{ko - navodi Blagoje. M. T.

U BRAKU JE PROVEO SEDAM DECENIJA Skoro sedam decenija je braku s bakom Vasom sa kojom ima troje dece, dve k}erke i sina, petoro unu~adi i jednog praunuka. - Bilo je te{ko, ali nikad ne{to ru`no nismo rekli jedno drugom. Nekad bi se malo naqutila, kad bi mu rekla da uradi jedno, a on ho}e drugo, ali sve je to bilo kratko. Sloga je vazda vladala - rekla je tada Vasa. Blagoje Aleksi} sahrawen je pre dva dana na porodi~nom grobqu u Bogda{i}ima.

SVE PROGNOZE PREURAWENE Kraji{nik i daqe u te{kom stawu zbog infekcije koronom

Mom~ilo Kraji{nik, prvi predsednik Narodne skup{tine RS, i daqe je na Klinici intenzivne medicine za nehirur{ke grane zbog infekcije novim korona virusom i obostrane upale plu}a. - Obavqene su sve neophodne dijagnosti~ke procedure i ordiniraju se lekovi u skladu sa svetskim protokolima. Sve daqe prognoze u vezi sa wegovim zdravstvenim stawem su preurawene - naglasio je generalni direktora Univerzitetskog klini~kog centra RS Vlado \aji}. Podsetimo, Kraji{nik je 29. avgusta uve~e, zbog pogor{awa zdravstvenog stawa, sa Pala preba~en na Kliniku intenzivne medicine Univerzitetskog klini~kog centra RS. On je u najve}u bolnicu u Srpskoj primqen zbog obostrane upale plu}a, koju je izazvala infekcija korona virusom. Dan kasnije, iz UKC RS saop{tili su da je Kraji{nikovo stawe neizvesno, da ima niske vrednosti kiseonika, te da }e sa pasivnog respiratora najverovatnije potpuno biti stavqen na respirator. S. G.

Bodqavina bikova i narodno veseqe na Ko~i}evom Zmijawu uprkos KORONI Zvani~no, 55. Ko~i}ev zbor u Stri~i}ima je, prvi put u istoriji, bio kamerna kulturna manifestacija, bez borbe bikova, xipijade i narodnog veseqa. Nezvani~no, na Zmijawu sasvim druga pri~a... - Ko kaè da nema zbora! Ima. Sve smo organizovali, i koridu, i xipijadu i veseqe, samo, da tako kaèm, - kaè jedan od me{tana Stri~i}a kod Bawaluke, pokazuju}i prepune kafane i ra`weve koji se neprekidno okre}u. Nije bilo 50.000 qudi, kako se na Ko~i}evom zboru zna skupiti, ali naj-

mawe 1.000 gostiju, me|u kojima ima i onih koji su doputovali iz inostranstva, prodefilovalo je kroz Stri~i}e. Najveselije je u lokalu u kojem slave i goste ne{tedimice ~aste pobednici ovogodi{ne koride, ili kako to narod kaè, bodqavine bikova. Jer, korida je odràna, iako je, zvani~no nije bilo. Ilegalno? Ne, organizator ovog nadmetawa, Rade Boì}, ina~e predsednik Mesne zajednice Stri~i}i, kaè da je bodqavina bikova organizovana legalno, po svim pravilima, pa i uz po{tovawe epidemiolo{kih mera, samo - podaqe od o~iju

javnosti. Ura|eno je to, jer je, veli, narod tako tra`io, da se ne prekine tradicija. Bodqavina bikova nije organizovana na zbori{tu, kao prethodne 54 godine, nego na sto~noj pijaci u Stri~i}ima, u prisustvu svega 50 u~esnika i, kako tvrde organizatori, uz po{tovawe fizi~ke distance. Vlasnicima bikova nije bilo lak{e da se domognu pehara: pet u~esnika, a dva pobednika! U obe kategorije pobedili su bikovi imewaci: bik Bjelan vlasnika Jove Vo|evi}a Dumana, grdosija te{ka skoro tonu i pla}ena okruglih 7.000 evra, pobedio je u te{koj kategoriji i ponio titulu "Jablan".

CRNA GORA

Srbija - BiH ^etvrtak 3. septembar 2020. 9 maksimalno 40 kilograma

PODGORICA SE TRESLA OD PROSLAVE:

Barjaci, dim i pesma Kosovu ispunili prestonicu Crne Gore

Na hiqade qudi okupilo se na platou ispred Hrama Hristovog vaskrsewa kako bi proslavilo pobedu opozicije na izborima. U masi se vijore srpski i crnogorski barjaci. Dim upaqenih bakqi provla~i se kroz gomilu koja slavi. Gra|ani pevaju „Ustala je Crna

Gora, svetiwa se branit’ mora“, „Oj Kosovo, Kosovo", „Oj juna{tva svijetla goro“, ali i „Milo lopove“. Me|u okupqenima vlada dobro raspolo`ewe. Barjaci se vijore i iz vozila koja prolaze podgori~kim ulicama.

IZGUBI MILO, SAD SMO OPET SRBI: [ta se sve u Crnoj Gori de{avalo dan nakon izbora

"Palo je, osveìlo", "Laku no} Milogoro, dobro jutro Crna Goro!", pa i "Sre}na sloboda" - metafori~ni su i duhoviti pozdravi koje su ju~e - dan nakon rezultata izbora i pada reìma koji je vladao tri decenije - razmewivali gra|ani Crne Gore. Od mora do severa, u kafi}ima, pla`nim barovima, kafanama, pod odrinama i pred ku}ama nazdravqalo se nagove{taju boqeg i spokojnijeg ìvota. Deo gra|ana je slavio, a drugi malobrojniji - tugovao. Prvi kaù da je sinulo sunce preko Cuca, a drugi da se utopilo u "nevestu Jadrana"! Ima i onih koji sumwi~avo vrte glavom, }ute i ~ekaju posledwi ishod. Skandirawem: "Pobeda, pobeda! Ne damo svetiwe!" do~ekan je trijumf opozicije u Podgorici. Veseli àgor i pesma ~uli su se iz zgrade Srpske ku}e koja je udaqena od centrale Milovih socijalista svega nekoliko stotina metara. Sa druge strane dopirao skogje samo muk. Me|utim, Podgorica prvi put nakon izbora nije grmela aletrijumfom pobednika. Narod je poslu{ao poziv opozicionih lidera awei ve}inom ostao kod ku}e. res- Glavni grad, wegove ulice i S. G. prepuni lokali imali su samo jednu temu. Novine se u kafi}i-

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SLAVQE U PQEVQIMA

SRBI PO GLASAWU Novu postizbornu stvarnost u Crnoj Gori kreiraju i vicevi, koji su se pojavili odmah posle objavqivawa rezultata. - Bako, izgubi li to Milo izbore - pita tako unuk u jednom od najaktuelnijih. - Izgubi, bogami. - Zna~i, sad smo opet Srbi konstatuje unuk iz vica.

ma grozni~avo ~itaju, ra~unaju se mogu}e kalkulacije - ko }e s kim u novu vladu. Slavi i nazdravqa i profesor Miomir \uri{i}, jedan od junaka odbrane od reìma Mila \ukanovi}a. Crna Gora je svojevremeno stala uz wega, ali ne i struka nakon ~ega je ostao bez posla. Sada je odahnuo. - Da}e Bog da se ovaj narod pomiri i da krenemo zajedno u nove pobede - kaè \uri{i}. Nije bilo preterane pompe ni u Podgorici, Cetiwu, Nik{i}u. - êkali smo i do~ekali. Dobar deo ìvota sam proveo na

rod ija. U Pqevqima dan nakon izbora slavio je skoro ceo grad. Vi{e a na o na stotina automobila sa zastavama i ukqu~enim sirenama krstarilo stvu jegradom dok je narod iza{ao ispred zgrada i ku}a i sa odu{evqewem iza- ih pozdravqao. Slavilo se i ispred lokala u centru grada. Najveselije je bilo e da ispred lokala "Cezar" gde vi{e desetina pristalica opozicije prodva slavqaju pobedu. Upravo na tom mestu ju~e je bilo i napeto, jer se i su preko ulice nalaze prostorije pqevaqskog DPS. Jove Da bi spre~ili eventualni incident ispred prostorija DPS-a se tonu nalaze ~lanovi Odbora za odbranu svetiwa, a ne{to kasnije stigla je u n". je i interventna patrola policije.

protestima od 1989. pa naovamo. Probudili smo se i opet smo tamo gde nam je i mesto - kaè Mileta Pavi}evi}, jedan od podgori~kih starosedelaca. Najglasnije se u nedequ slavilo i na severu Crne Gore. Vasojevi}i ne kriju radost zbog promene reìma koji ih je, kako kaù, oduvek, popreko gledao. "Nek se ~uje do nebesa, nema vi{e De-Pe-Esa", pevalo se na beranskim ulicama. Gra|ani su za ponedeqak ve~e zakazali veliku pobedni~ku litiju u ovom gradu. Sli~ne pesme i parole grmele su i Andrijevicom. U Bijelom Poqu pobeda je overena litijom u kojoj je u~estvovalo vi{e od hiqadu ìteqa ovog kraj. Oni su se sa trobojkama okupili na platou na Nikoqcu, a potom u Hramu Svetog Petra i Pavla prisustvovali molebnu. Primorje je u znaku pobede opozicije. Ulicama ponosno "defiluju" majice sa trobojkom, Wego{em, starim simbolima Crne Gore. U Budvi je prvi talas slavqa minuo jo{ u nedequ, a eufori~ni gra|ani ju~e su se razleteli po kafi}ima da uz lozu i pivo "slegnu utiske". - Nek me neko u{tine, da znam da je istina - kaè Budvanin Vladimir G. - Ono {to smo godinama sawali, dogodilo se. Sad }e vaqda da nam krene. S. G.

^ETIRI PRINCIPA NOVE VLASTI U CRNOJ GORI:

Lideri tri liste usaglasili stavove

Lideri tri pobedni~ke liste na na crnogorskim izborima usaglasili su ~etiri principa Aleksa Be~i} nove vlasti u toj dràvi. Odràn je sastanak lidera pobjedni~kih koalicija, „Za budu}nost Crne Gore“, „Mir je na{a nacija“ i „Crno na bijelo“, Zdravka Krivokapi}a, Alekse Be~i}a i Dritana Abazovi}a, koje }e konstituisati budu}u Vladu Crne Gore i realizovati izbornu voqu gra|ana. „'Tri lidera su veoma brzo usaglasili nekoliko principa na kojima }e po~ivati budu}a vlast“, navodi se u saop{tewu. „Prvi princip koji je usagla{en jeste da }e nova, demokratska vlast, odgovorno sprovoditi sve me|unarodno preuzete obaveze. Drugo, da }e nova demokratska vlast realizovati sve neophodne reforme kako bi Crna Gora u najkra}em mogu}em roku pristupila Evropskoj uniji. Tre}e, da }e nova, demokratska vlast, biti ekspertska, konstituisana od kadrova koji su stru~waci iz konkretnih oblasti bez obzira na wihovu politi~ku, vjersku, nacionalnu ili bilo koju drugu osobenost. êtvrto, nova vlast }e u potpunosti biti posve}ena po{tovawu Ustava i primjeni zakona, uz izmjene, dopune i reviziju svih diskriminatorskih zakonskih i podzakonskih akata, ukqu~uju}i i Zakon o slobodi vjeroispovijesti'', navodi se u zajedn~kom saop{tewu. „Osim toga, ova tri lidera pruàju ruke predstavnicima mawinskih naroda sa èqom da zajedni~ki grade qep{u i prosperitetniju budu}nost Crne Gore“, zakqu~uju u saop{tewu. S. G.

10 ^etvrtak 3. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 3. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVSKA MITROVICA Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Ne damo svetiwe

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

VESELIN XELETOVI], AUTOR ROMANA O @UTOJ KU]I

SVEDOÎ]U I NA SUDU AKO TREBA Posle najave da }e po romanu Veselina Xeletovi}a „Srpsko srce Johanovo“ o zlo~inama u ozlogla{enoj „ùtoj ku}i“ u Albaniji, ameri~ki rediteq Pol Kampf snimiti film, autor kwige susreo se sa brojnim osporavawima sa albanske strane. Najnovije u tom nizu do{lo je od advokata Ramu{a Haradinaja, Arianita Kocija, koji je Xeletovi}ev roman nazvao „tipi~nom srpskom propagandom“. Ovaj advokat je ~ak poru~io Specijalizovanom tuìla{tvu u Hagu koje istraùje slu~aj „ùte ku}e“ da za svedoka pozove i Xeletovi}a, budu}i da je wegov roman zasnovan na istinitim doga|ajima. - Naravno da bih prihvatio poziv tuìo-

Veselin Xeletovi} sa romanom Srpsko ” srce Johanovo”

ca. Jedva ~ekam da me pozovu. @elim da se istina ~uje - komentari{e, Xeletovi}, koji je iz Uro{evca na KiM, a Kociju poru~uje: - Upravo zavr{avam novi roman koji opisuje druge zlo~ine Albanaca, poput onih u Belom Poqu, kod Pe}i, pa se nadam da }e i wega pro~itati! „Srpsko srce Johanovo“ Xeletovi} je napisao u dahu na osnovu ispovesti Nemca kome je u „`utoj ku}i“ presa|eno srce srpske `rtve, a koji potom dolazi na Kosovo u potrazi za odgovorima. Roman je do`iveo vi{e od pet izdawa do sada. - Moramo da govorimo o stravi~nim stvarima koje su se desile, a i da pokrenemo

PRI[TINA

Solidarnost sa bra}om u Crnoj Gori Od nedeqe, 30. avgusta, na spomeniku knezu Lazaru u centru srpskog dela Kosovske Mitrovice, nalazi se transparent, obmotan oko spomenika, Ne damo svetiwe’’. To je znak ’’ solidarnosti sa Srbima u Crnoj Gori koji se vi{e meseci bore protiv zakona kojim se srpske svetiwe i wihova imovina oduzima u korist dr`ave. Na stotine qudi je ve} prvog dana fotografisalo ovu poruku Srba sa KiM bra}i u Crnoj Gori.

140 Srba napustilo BSK Bezbednosne snage Kosova napustilo je oko 140 pripadnika srpske nacionalnosti a trenutno ih je 45. BSK trenutno broji 2.500 redovnih ~lanova i 800 rezervista, dok je 10 odsto od ukupnog broja rezervisano za mawinske zajednice. U petak (22. avgusta) je istekao i konkurs za prijem 400 novih regruta u ove snage. Me|utim, zbog pandemije korona virusa, bi}e omogu}eno i naknadno dostavqawe dokumenata. Od tog broja, 40 mesta je rezervisano za mawinske zajednice, a do 21. avgusta se prijavilo oko 50 takvih. Ina~e, Skup{tina Kosova je 2018. usvojila zakonske promene za transformaciju mandata Bezbednosnih snaga Kosova u oru`ane. Predvi|eno je da transformacija traje 10 godina, kako bi ove snage postale vojska. O~ekuje se da }e se

u tre}oj fazi transformacije ostvariti puni operativni kapaciteti. Nove odgovornosti Bezbednosnih snaga Kosova ti~u se o~uvawa teritorijalnog suvereniteta i integriteta, gra|ana, imovine i interesa Kosova. Bezbednosne snage Kosova su osnovane 2009. godine u skladu sa Ahtisarijevim planom, (koji nije prihva}en) dokumentom koji je doveo do nezavisnosti Kosova. Ove snage su formirane pod nadzorom NATO-a ali wihova misija i kapaciteti nisu se podudarali sa ambicijom institucija Kosova da dobiju vojsku. Nakon sukoba na Kosovu 1999. godine, u dogovoru sa NATO-om, formiran je Kosovski za{titni korpus, kao hitne bezbedonosne snage. Ovaj korpus je potom transformisan u Bezbednosne snage Kosova.

USPEWE PRESVETE BOGORODICE - SLAVA MANASTIRA GRA^ANICA

Slu{ajmo re~ Boìju Arhijerejskom liturgijom i rezawem slavskog kola~a u manastiru Gra~anica sve~ano je proslavqena hramovna slava Uspewe Presvete Bogorodice u narodu poznata kao Velika Gospojina. Liturgiju kojoj je prisustvovalo nekoliko stotina vernika sluìo je vladika ra{ko-prizrenski Teodosije uz sasluèwe sestrinstva i sve{tenstva eparhije. U besedi vernicima vladika je podsetio da se praznik Uspewe Presvete Bogorodice slavi kao uspomena na dan kada se Majka Boìja vinula na nebo i predala svoj duh u ruke Spasiteqa. On je poru~io da je va`nije da posvetimo pa`wu du{i nego telu i da na prvom mestu treba da bude vr{ewe zapovesti Boìjih, kao i slu{awe re~i wegove. I u crkvi Uspenija Presvete Bogorodice u Orahovcu liturgijski je obeleèna hramovna slava. Na liturgiji koju su sluìli paroh orahova~ki otac Veqa Stojkovi}, paroh velikoho~anski otac Milenko Dragi}evi} i |akon Milan Stanojevi} iz Orahovca, okupili su se vernici iz Orahovca i Velike Ho~e.

Ophod oko crkve u Orahovcu

Beseda vladike Teodosija

Detaq sa liturgije u manastiru Gra~anica

pitawe svedoka zlo~ina kojih ima, ali su upla{eni i zastra{eni. Svaka re~ u mojoj kwizi je istinita i spreman sam to da ponovim i na sudu. Ako }utimo o zlo~inu, mi smo sau~esnici, a o albanskim zlo~inima nad srpskim civilima i ilegalnoj trgovini organima se dugo }utalo. Xeletovi} kaè da su albanski kosovski zvani~nici navikli na }utawe o srpskim `rtvama i „sad ih boli {to se o tome pi{e“. - Doskoro su oni za zapadne sile bili dobri momci, a sada su po~eli da istraùju wihove zlo~ine. Mada bismo mogli da pitamo {ta su ~ekali do sad, ipak je va`no da su pokrenute te pri~e, jer nas ranije niko nije slu{ao. Ima svedoka za sve zlo~ine, svaka majka kojoj su oteli dete ili muà dobro pamti i prepoznaje kom{ije, zna imena i prezimena qudi koji su odveli wene najmilije - obja{wava autor. Xeletovi}ev novi roman tako|e je zasnovan na istinitom doga|aju. Glavni junak je Milo{ ]irkovi}, koji je ostao sam u Belom Poqu, kod Pe}i. - To je jo{ jedna tu`na pri~a o srpskom stradawu. Milo{ je branio ku}u do svoje smrti, nije hteo da napusti svoje ogwi{te. Kroz pri~u o wemu dotakao sam se i drugih zlo~ina koji su se dogodili u tom selu, surovih ubistava i silovawa, i sve to „u doba mira“ na Kosovu - kaè autor.

NOVI NA^IN KUPOVINE ROBE SA KOSOVA I METOHIJE

Radi internet prodavnica „Kupuj sa Kosmeta’’

Trenutno je u ponudi oko 150 artikala tridesetak proizvo|a~a

Od 7. avgusta ove godine posredstvom internet prodavnice „Kupuj sa Kosmeta“ mogu}e je poru~iti hranu, pi}e, rukotvorine i brojne druge proizvode koje su napravili srpski poqoprivrednici, zanatlije i preduzetnici u ju`noj pokrajini. ûvena metohijska vina vinara iz Velike Ho~e, umetni~ke ikone iz Gorweg Kusca, xem i ajvar iz Novog Brda i drugi proizvodi Srba na Kosovu i Metohiji sada su svakome dostupni klikom mi{a. Posredstvom onlajn prodavnice „Kupuj sa Kosmeta“, na sajtu kupujsakosmeta.rs, mogu}e je poru~iti hranu, pi}e, rukotvorine i brojne druge artikle koje su napravili srpski poqoprivrednici, zanatlije i preduzetnici na KiM. Kupovinom ovih proizvoda, pomaè se direktno ekonomskoj mo}i Srba u ju`noj pokrajini i tako doprinese wihovom opstanku. Ova internet prodavnica nastala je na inicijativu humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravqe“ u saradwi sa IT organizacijom „Digitalna Srbija“ i pod pokroviteqstvom Kancelarije za KiM. Budu}i da su srpskim preduzetnicima i zanatlijama uglavnom trì{ta na Kosovu i Metohiji zatvorena, namera je da im se prodajom preko interneta omogu}i razvijawe privatnog i porodi~nog biznisa, kao i samostalno privre|ivawe od sopstvenog rada. Nikola Vasi} iz humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravqe“, kaè da je za po~etak odziv za kupovinu jako dobar. „Od po~etka smo nai{li na veliku podr{ku medija ali i na{ih poznatih javnih li~nosti kao {to su Milo{ Bikovi}, Aleksandra Radovi} i ‘Beogradski sindikat’. Oko marketinga nam je pomogla Kancelarija za KiM. Sve je to rezultiralo da ve} u prvim danima imamo veliki odziv kupaca ne samo s Kosmeta i iz centralne Srbije ve} i iz dijaspore“, kaè Vasi}. U ovoj prvoj srpskoj internet prodavnici na Kosmetu u ponudi su, izme|u ostalog, suveniri s oslikanim manastirima i likovima svetaca, kraft pivo iz Gra~anice, ru~no ra|eni odevni i ukrasni predmeti... Trenutno je u ponudi oko 150 artikala tridesetak proizvo|a~a, za sada mahom ju`no od Ibra, ali planira se pove}awe asortimana. „Na samom po~etku je bilo te{ko do}i do mnogih proizvo|a~a. Po{to nema jedinstvene baze gde moèmo dobiti podatke ko, gde i {ta proizvodi, sami smo tragali za wima koriste}i svoje kontakte i prijateqe. Ali, evo, sada se zainteresovani proizvo|a~i sami javqaju, pa kad obradimo sve wihove artikle, ima}emo u ponudi sigurno vi{e od 200 proizvoda iz preko 50 preduzetni~kih radionica iz svih delova KiM”, kaè Vasi}. Prema wegovim re~ima, trenutno se najvi{e prodaju organska hrana i vino iz Velike Ho~e. „Imali smo malu koli~inu ajvara iz sela Jasenovik u op{tini Novo Brdo i sve se to rasprodalo za nekoliko dana, a sada su vrlo traène i pe~urke iz istog tog mesta. [to se ti~e vina iz Velike Ho~e, ono je nadaleko ~uveno i kvalitetno a proizvodi se samo u Metohiji, pa ne ~udi da je i ono traèno“, navodi Vasi}.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 3. septembar 2020. 11

„Pomirewe“ u Kninu, batine u Vukovaru - slika dana{we Hrvatske

u upwiim i ~eskim a se

vski `r. do- Napad na Srbe u Vuwi-kovaru, samo par dana amopo{to su najvi{i hrvatpo-ski zvani~nici prvi put slu-odali po{tu srpskim maj`rtvama ratnih zlo~ina mti u okolini Knina, dokaz je ena a{-da decenijama gajena institucionalna mr`wa ne moè sno-nestati preko no}i. k je Niko nije o~ekivao da }e nalomkon prvih gestova ka pomirewu Srbi i Hrvati pasti na kolena komizgrliti se i izqubiti i da }e vojemr`wa koja je na ovim prostori{te.ma negovana i ~uvana kao zenica ugihoka nestati, kaè novinar Sa{a uro-Kosanovi}. miZbog napada na Srbe u Vukovaru, koji su se dogodili gotovo istovremeno po{to su najvi{i hrvatski zvani~nici odali po{tu Srbima, `rtvama ratnih zlo~ina u okolini Knina, Hrvatska podse}a na barku sa mnogo rupa – taman kada poku{aju da zapu{e jednu, otvara se druga i voda nastavqa da prodire. Srbi u Vukovaru napadnuti su ~ak tri puta u tri dana, {to ukazuje na ne~iju èqu da u tome odrì kontinuitet. Jer, ovo nije prvi put da se tako ne{to doga|a, di a poznato je da gradska vlast, na la ~elu sa gradona~elnikom Ivanom ~a Penavom, koji je istupio iz HDZ i pridruìo se ekstremno deice snoj politi~koj grupaciji peva~a ine vre-Miroslava [kore, ve} godinama forsira ratnu retoriku. ~ke Penava se tako, svojevremeno pro-protivio i postavqawu }iripnili~nih tabli na javne zgrade sme-u gradu na Vuki; optuìvao je i}e,sredwo{kolce srpske nacionalpskinosti za „velikosrpske pretenzije“. „Kontinuitet velikosrpske skojpolitike prema Vukovaru“ omiqenku.na mu je fraza, a omiqeni neprianijateqi su mu Srpsko narodno verga}e (SNV), Samostalna demokratelalija-ska srpska stranka (SDSS) i wen erapredsednik, Milorad Pupovac. vat- I to se sve doga|a u trenutku e odkada i politi~ko vo|stvo Srba u Hrvatskoj i predstavnici hrvatomo-skih vlasti ~ine korake ka pomir. nalekm je pri iz U nedequ 23. avgusta u [arengradu je odràn tre}i po redu Gosonuli-pojinski sabor koji je u tamo{woj dev-crkvi Svetih Arhan|ela Mihaila alai Gavrila okupio do sada najve}i pla-broj vernika. Narodno sabrawe u [arengradu o|a-i za srpsku pravoslavnu crkvu i za atkeokupqeni narod ima veliki zna~aj e}i{to je vladika Heruvim naglasio i ani u svojoj besedi nakon liturgije potikekozivaju}i vernike da ostanu verni si}.Bogu i wegovim zakonima i da nigan-kada ne gube nadu u spasewe. – Ovo je za na{ narod i za {ti-na{u crkvu posve}enu Svetim a suArhangelima Mihailu i Gavrilu a izveliki dan i ovaj Gospojinski saodibor osmi{qen je upravo zbog toga si}.da se narod ovde okupi i da pri-

rewu - Srbi, odlaskom u Knin na obeleàvawe godi{wice „Oluje“, a najvi{e hrvatsko politi~ko vo|stvo dolaskom u selo Grubore nadomak Knina kako bi odali po{tu stradalim srpskim civilima u ratnom zlo~inu koji su po~inile hrvatske snage. Incident u Jastrebarskom Sa{a Kosanovi} kaè da je kqu~ni problem u tome {to se institucionalna mr`wa u Hrvatskokj neguje se ve} trideset godina. On podse}a na doga|aj koji se desio neposredno po{to je predsednik SNV i potpredsednik hrvatske vlade Boris Milo{evi} prisustvovao obeleàvawu „Oluje“ u Kininu. Grupa desni~ara je u Jastrebarskom, uz podr{ku crkve, obeleìla godi{wicu navodnog partizanskog napada na de~ji koncentracioni logor u tom gradu sa namerom revizije istorije. Taj doga|aj organizovan je uz podr{ku katoli~ke crkve. „To je revizija istorije, kakva je nezabeleèna. To su, dakle, qudi koji poku{avaju prikazivati te kozara~ke mali{ane, tu kozara~ku decu, koja su tamo mu~ena od strane ~asnih sestara i mewan im je identitet, pretvarani su u male usta{e, kao napad. A ~asne sestre, Ante Paveli} i Stepinac su kao tu decu branili“, kaè Kosanovi}. Doga|aj u Jastrebarskom, za Kosanovi}a je mnogo gori od vukovarskih incidenata, koji su kontinuirani. Dve navija~ke grupe napadaju vukovarske Srbe za ne~iji

ra~un, {to se mo`e zakqu~iti po tome {to su po~initeqi uvek nepoznati ili su kazne male. Takvo stawe, dodaje Kosanovi}, u Vukovaru }e trajati do lokalnih izbora idu}e godine, kada }e u tom gradu biti izabrana vlast koja }e zastupati interese svih gra|ana, jer Ivan Penava sasvim sigurno ne zastupa interese Srba, zakqu~uje on. Umesto velikih gestova, po{tovawe ve} garantovanih prava Upitan da li napadi u Vukovaru kompromituju napore da se postigne pomirewe, koji su ove godine kulminirali odlaskom hrvatskih zvani~nika u Grubore i osudom ratnih zlo~ina tokom „Oluje“, Sr|an Milakovi}, zamenik gradona~elnika Vukovara iz redova srpske zajednice i predsednik Demokratskog saveza Srba, obja{wava da definitivno postoji raskorak izme|u gestova visoke politike i stvarnosti. Mnogo boqi dokaz dobre voqe od gestova visoke politike, prema Milakovi}evim re~ima, bilo bi kada bi mesta u policiji Sremsko-barawske `upanije, koja su garantovana Srbima, bila popuwena. „Kada je u pitawu policija, mnoge pozicije, barem u formalnom smislu izostale su – pomo}nik na~elnika policije u Vukovaru; pomo}nik ministra unutra{wih poslova, sve su to upra`wena mesta. Nekada smo imali i savetnika u Policijskoj upravi vukovarsko-sremskoj. Dakle, ~ak ni na

formalnom nivou to ne funkcioni{e“, ka`e na{ sagovornik. Podsetimo, prvi napad na Srbe u Vukovaru dogodio se u ponedeqak popodne kada je nekoliko mu{karaca presrelo 21-godi{weg Srbina iz Vukovara, ali je on uspeo da izbegne da bude prebijen. Naredno ve~e, kako pi{e portal „Srbi“, dogodio se drugi napad kada su ~etiri osobe napale 39-go-

di{waka i 26-godi{waka i udarale ih u glavu i po telu. Napadnuti mu{karci pomo} su potra`ili u bolnici. Tre}e ve~eri napadnuto je ~etvoro mladih Srba, nakon ~ega je u Vukovar do{ao i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, koji je upozorio na kontinuirane me|uetni~ke sukobe. R. N.

[arengradski pravoslavni hram prepun naroda mi blagoslov ~udotvorne ikone [arengradske Bogorodice. Time pokazujemo da ni ova crkva niti Bogorodica {arengradska nisu zaboravqeni i da kada god se sabiramo ovde i kada slu`imo svetu liturgiju uvek iznova obnavqamo zajednicu sa Gospodom i pripremamo se za ona ve~na dobra koja nas preobra`avaju u Hristu da bi zadobili sve vrline Carstva nebeskog – rekao je nakon liturgije vladika Heruvim. Sre}ni i ispuweni bili su i vernici kojima je Gospojinski sabor pokazao da ni oni ni wihova crkva nisu napu{teni i zaboravqeni iako je u samom mestu preostalo jo{ samo dve pravoslavne ku}e.

– Na ovom tre}em po redu Gospojinskom crkvenom saboru u [arengradu okupilo se vi{e od sto qudi i to je do sada najmasovniji sabor u ovom mestu u kom postoji jo{ samo dva pravoslavna doma. Sabrali smo se blagoslovom episkopa Ose~kopoqskog i barawskog Heruvima koji je i inicijator ovoga okupqawa u hramu Svetih Arhangela Mihaila, a sve zarad ~udotvorne ikone Bogorodice i o`ivqavawa ovoga mesta i pravoslavqa u wemu. Iako je u [arengradu jo{ samo dve pravoslavne ku}e qudi se ne predaju, okupqa ih vera u Boga i nada u boqe sutra. Ni u ostalim selima u okolini nema naroda, u Mohovu je jo{ ~etrnaest ku}a, u Opatovcu

{est, ali nas to ne obeshrabruje, obnavqamo na{e crkve i nastojimo da se odr`imo – ka`e verou~iteq iz Mohova Sr|an Despotovi}. Na potezu od Opatovca do [arengrada su tri crkve. Crkva Svetih Arhangela Mihaila u

[arengradu se trenutno obnavqa, ali postoje planovi da i ostale budu dovedene u pristojno stawe, pre svega crkva Svetog velikomu~enika Georgija u Opatovcu izra|ena 1802. godine. S. G.

12 ^etvrtak 3. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 3.

SA IGOROM LAZAREVI]EM IZ ZUBINOG POTOKA NAJVE]IM SRPSKIM P^ELAROM NA KiM

DRU[TVO DRU[TVO

Qubav prema p~elama donosi dobit

Sve je vi{e mladih na Kosovu i Metohiji i drugih koji se u nedostatku posla u dr`avnim preduze}ima okre}u sopstvenom biznisu i poslovima koje vole i to naj~e{}e u vo}arstvu, p~elarstvu, farmerstvu i drugim poqoprivrednim radovima za koje na severu Kosova itekako ima uslova. Svakako poslovi i rad iz qubavi su oni koji su osu|eni” da uspeju ” i daju rezultate. Jedan takav posao, zapo~et iz qubavi, jo{ od malih nogu, koga je u~io od oca, obavqa danas sa velikim uspehom Igor Lazarevi} (35) iz Zubinog Potoka, najve}i proizvo|a~ najkavalitetnig organskog i ekolo{kog meda na Kosovu i Metohiji. U op{tini koja je svoju teritoriju proglasila ekolo{kom sredinom p~elari Ibarskog Kola{ina (u celosti op{tina Zubin Potok, krajwi severozapad KiM) su videli svoju veliku {ansu za pove}awem p~eliwih dru{tava i {ansu da na najsigurniji na~in popune porodi~ni buxet. Dolina Ibra, planine Mokra Gora i Rogozna sa nepreglednim pa{wacima i livadama, ~etinarskom i listopadnom

Igor na p~eliwaku îtluk {umom osnova su za razvoj p~elarstva. - Sve je po~elo jo{ dok sam bio mali i dok je otac drào nekoliko ko{nica p~ela. Ja sam mu ne{to pomagao i gledao sa interesovawem rojeve p~ela. To me je ba{ zanimalo. Kasnije sam i sam poèleo da se time bavim, a evo sada ve} mogu re}i da profesionalno pristupam

ovom poslu. Po~eo sam sa 30 ko{nica, gde sam taj broj naredne godine podigao na 100. Iste godine sam sa jo{ ve}om voqom i trudom, broj ko{nica udvostru~io na 200. Danas moji p~elinawaci broje 600 ko{nica. Dva najve}a p~eliwaka su mu u ^itluku sa desne strane uz Ibar i prema Rogozni a drugi mu je u Ugqaru, na levoj

Igor Lazarevi} ima p~eliwak od 600 ko{nica

Ovo su australijske ko{nice

P~eliwak u ^itluku tri kilometra od Zubinog Potoka

To ima u Banatu - kupi{ kartu za voz, pa sedne{ u autobus Kad radovi budu zavr{eni, voz }e na ovoj relaciji mo}i da se kre}e brzinom i do 70 kilometara na sat, umesto 20 Ukoliko èlite da iz Zrewanina vozom otputujete do Kikinde, do daqeg }ete to mo}i da uradite ali - autobusom. Preduze}e „Srbija voz“ je obavestilo putnike da zbog infrastrukturnih radova izme|u stanica Elemir i Banatsko Milo{evo (Novo Milo{evo), u vremenskom intervalu od 4 do 23 ~asova, na liniji Zrewanin - Kikinda umesto voza i daqe saobra}a autobus. Kako su objasnili na Glavnoj èlezni~koj stanici u Zrewaninu, putnici kartu za voz kupe na èlezni~koj stanici i sa wom u|u u autobus. Autobus putuje rutom kao voz, odnosno svra}a na svaku usputnu èlezni~ku sta-

nicu. Kako ide brè od voza, pravi i pauze, pa se putovawe malo otegne. „Autobus koji zamewuje voz od Zrewanina do Kikinde putuje oko dva sata. Mogao bi i brè, jasno je, ali mora da po{tuje red vo`we voza“, rekli su na èlezni~koj stanici. Malo je duè, ali nije skupqe. Karta u jednom smeru ko{ta 306, a povratna 490 dinara. Kad radovi budu zavr{eni, voz }e na ovoj relaciji mo}i da se kre}e brzinom i do 70 kilometara na sat, umesto 20, koliko je „puzao“ u prethodnom periodu. S. G.

obali uz Ibar prema planini Mokra Gora. Bez obzira na navedene brojke, ja se prema prvoj ko{nici ophodim sa velikom pa`wom i qubavqu kao i sa posledwom - kaè Igor Lazarevi} danas najve}i p~elar Ibarskog Kola{ina. Potvrdu za kvalitet meda, Igor je dobio od Nau~nog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu 2018. godine, osvojiv{i prvo mesto za najboqi kvalitet {umskog meda za datu godinu u Srbiji. Priznawa za kvalitet meda je i Zlatna medaqa 2019. godine na Me|unarodnom sajmu p~elarstva u Tuzli... Ove nagrade su mu dale dodatnu motivaciju, da brendira svoj proizvod, ali i da uve}a proizvodwu, {to je i uradio u 2019. godini. To je i razlog {to je u pro{loj godini prodao tri tone meda. Igor istina med nije iznosio na trì{te ve} su mu svu koli~inu meda kupci otkupili ku}i. Igor je mnogo toga nau~io o p~elama, bukvalno, kako kaè, i kako di{u ali i onu stranu ekonomske ra~unice. - Sa oko dvesta ko{nica, {esto~lana porodica moè da ìvi od ovog posla, koji ~esto zahteva rad svih uku}ana. Mora p~eliwak da se nadgleda stalno, najvi{e u prole}e kad nastaju novi rojevi. P~ela prepoznaje doma}imna i ho}e pa`wu, - obja{wava Lazarevi}, navode}i da je p~elarstvo samo po sebi jako nesiguran posao ba{ zbog vremenskih prilika. Lazarevi} ima u planu da za godinu dve, ostvari i ~etvorocifreni broj ko{nica p~ela. - Imam u planu da po~nem sa proizvodwom matica i rojeva kao i da svoj p~eliwak, pro{irim na 1000 komada. - kaè na kraju Igor. Zoran Vla{kovi}

Vrawanac dao oglas za ènidbu, tamo{we ène qute zbog wegovih zahteva Oglas za ènidbu koji je dao jedan Vrawanac, tridesetdevetogodi{wi inèwer, postao je pravi hit u tom gradu, ali i na dru{tvenim mreàma. U oglasu kojim je oblepio ulazna vrata odeqewa Zdravstvenog centra, on traì iskqu~ivo zaposlenu medicinsku sestru, koja jo{ mora da bude visoka, lepa, pametna, da zna da kuva i da je zdrave loze. Vrawe „Javqaju se na oglas. Ve} sam zakazao jedan dolazak posle radnog vremena. Javila se jedna iz Kragujevca i jedna iz Beograda“, otkriva Vrawanac. Budu}i mladoèwa nije èleo pred kamere jer ima previ{e obaveza oko kandidatkiwa za brak. On je potvrdio da je inèwer ma{instva i da je dobro situiran. Vrawanke ve} znaju za oglas, ali su pomalo i qute, a Vrawanci nisu

ba{ sigurni da postoji idealna èna. Od budu}e ène mladoèwa jo{ traì da nije depresivna, da ra|a mu{ku decu, da ne provocira i da ìvi za jednog ~oveka. Mnoge ceduqice sa brojevima telefona su ve} uzete sa oglasa {to zna~i da i u Vrawu vlada interesovawe za ovu bra~nu ponudu. S. G.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 3. septembar 2020. 13

OVAKO JE IZGLEDALA DOSAD NAJ^UDNIJA RO[TIQIJADA U LESKOVCU

Pqeskavica od 33 kilograma Da nije epidemije virusa korona u Leskovcu bi ovih dana bila odr`ana 31. Ro{tiqijada

Manifestacija koja je tokom tri decenije trajawa od skromne zabave za Leskov~ane i `iteqe okolnih mesta postala jedna od najpose}enijih, najve}ih i najpopularnijih u regionu. Zato su joj weni or-

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

REKORD

Na jubilarnoj Ro{tiqijadi najve}a pqeskavica je bila tri puta te`a od one pre 30 godina. U kwigu rekordera, po ~etvrti put, upisali su se Qubi{a \or|evi}, Predrag Lazarevi} i Nikola Pani}. Pre~nik najve}e pqeskavice na svetu, te{ke 66 kilograma i 250 grama, je pre pe~ewa bio 191, a debqina 2,5 centimetara. Posle pe~ewa wen pre~nik se smawio za 21, a debqina pove}ala za jedan centimetar.

TRADICIJA

Prva Ro{tiqijada odr`ana je 1965. godine, ali je wena organizacija prekinuta posle dva leta. Leskov~ani su je obnovili 1990. godine. Manifestaciju prate brojna stru~na predavawa i atraktivna takmi~ewa – za najve}u pqeskavicu na svetu i najve}u pqeskavicu iz ruke. Nadmetawe majstora ro{tiqa nosi ime ~uvenog Miodraga Gligorijevi}a zvanog Bure - najpoznatijeg leskova~kog ro{tiqxije, a redovno se odr`ava i takmi~ewe u~enika ugostiteqskih {kola u spremawu specijaliteta sa ro{tiqa.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

ganizatori posvetili deli} jedne ve~eri da bi joj tako odali po~ast koju zaslu`uje i sa~uvali kontinuitet pravqewa velike pqeskavice po kome su dani leskova~kog ro{tiqa najprepoznatqivij Vi{estruki rekorderi u pravqewu najve}e pqeskavice na svetu su u petak uve~e u dvori{tu [op \oki}eve ku}e spremili pqeskavicu od 30 kilograma ro{tiq mesa {to je mawe od polovine wihovog apsolutnog rekorda. Ekipa leskova~kog restorana „Koliba“ „igrala“ se ovom pqeskavicom zahvaquju}i kojoj je centar grada ponovo osvojio miris ~uvenog leskova~kog ro{tiqa, dok se popularnom [irokom ~ar{ijom {irio dim sa velike skare gde se spremaju specijaliteti kojima gurmani ne mogu da odole. Velika pqeskavica je posle uspe{nog okretawa, {to je najosetqiviji deo celokupne procedure, i pe~ewa ise~ena na komade i podeqena prolaznicama.

Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Namera organizatora iz leskova~ke Turisti~ke organizacije(TOL) da na ovaj na~in obeleè nedequ kada Leskovac posete stotine hiqada qudi nije publikovana u medijima kako bi se predupredilo okupqawe gra|ana i ispo{tovale preporuke epidemiologa. Ve~e nije pro{lo ni bez tradicionalnog zvuka vrhunskih majstora trube. - Na ovaj skroman na~in èleli smo da podsetimo javnost {ta Ro{tiqijada zna~i Leskovcu i celom regionu i da iskaèmo nadu da }emo idu}e godine ponovo, u zdravqu, radosti i vesequ, uìvati u ukusima ro{tiqa i bogatom zabavnom

programu. Ro{tiqijada je najzna~ajnija privredno-turisti~ka manifestacija za na{ grad kako zbog nekoliko stotina hiqada turista i posetilaca tako u zbog promocije Leskovca kao privla~ne turisti~ke destinacije i ro{tiqa – jednog od najzna~ajnijih brendova juga Srbije – kazao je Neboj{a Koci}, direktor TOL-a. Pro{le godine jubilarnu 30. Ro{tiqijadu je, prema procenama organizatora, posetilo vi{e od pola miliona qudi, a tome su doprineli i ve~erwi koncerti najve}ih doma}ih i regionalnih muzi~kih zvezda. M. T.

15 uuu Kako su se sprijateqili Toma Zdravkovi} i Mi{a Janketi}

„Jednom smo od Aleksinca do Lipovog lada u Beogradu putovali dva dana i dve no}i“ Na{ ~uveni glumac Mi{a Janketi} je, kaù, za ìvota bio boem, a pored qudi sa javne scene sa kojima se druìo, isticao je svoje prijateqstvo sa pokojnim peva~em Tomom Zdravkovi}em. “Toma Zdravkovi} i ja smo se slu~ajno upoznali negde u Crnoj Gori, bili smo na nekoj promociji i onda smo, skloni nekim porocima, bili upu}eni jedan na drugog. Pa smo pri~ali i tu se stvorilo neverovatno prijateqstvo. On je zbog mene dolazio u pozori{te, ali pod uslovom da za mojim

stolom u ‘Bojanu Stupici’, na{em klubu, sedimo samo on i ja. A ja sam ga podsetio i on se setio, da smo se davno upoznali preko puta dana{we ‘Pre{ernove kleti’, na potpuno drugoj strani. Tu je bila gradska kafana u zgradi Sindikata i tu je pevao Toma Zdravkovi} u belom odelu sa crnom svilenom ko{uqom. Savr{en umetnik, boem”, ispri~ao je glumac. “Svaki put smo zaginuli, po dane i no}i. I tu se stvorilo jedno prelepo prijateqstvo. Jednom smo od Aleksinca od Doma

kulture gde smo nastupali do ‘Lipovog lada’ u Beogradu putovali dva dana i dve no}i.” Mi{a je tada na pitawe da li su presko~ili neki lokal na putu rekao: “Ne, ne. To su lokali sa finim no}nim damama i muzikom. U svim tim lokalima je on pevao, ja govorio qubavnu poeziju, na wegovo op{te ~u|ewe kako je mogu}e, i onda me je prozvao Babaroga. ‘Ti si babaroga’, jer kad je nekog mnogo po{tovao i mnogo voleo, on mu je davao ime Babaroga. I mene je Toma zvao Babaroga. Znali smo da sedimo po

~itavu no} u ‘Stupici’. On se meni ne javi da }e da do|e, voleo je pozori{te, do|e iznenada pa onda pri~a pri~e iz wegovog ~udnog detiwstva. One su mi i dan-danas ostale.” R. N. lll U slede}em broju: Kako je Bata @ivojinovi} uzeo nagradu Pavlu Vuisi}u

14 ^etvrtak 3. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 3.

ZAJEDNICA SRBI U SVETU Ivan Vasev i Dragana Jerini}

Zajedni~ki pozdrav

Akademija u Pertu povodom 75. } godi{wice pobede nad fa{izmom

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

Ruska zajednica Perta odràla je u subotu 29. avgusta 2020. godine sve~anu akademiju posve}enu 75. godi{wici pobede nad fa{izmom. Ovaj veliki jubilej je ve} obeleèn 9. maja, na sam Dan pobede, polagawem cve}a na vojnom memorijalu u Kings parku i sve~anim defileom sa slikama Besmrtnog batasa sobom i nema nameru ni da je je qona, onlajn-koncertom, ali ostavqa, ni da je poklawa zbog a ni akademija bila odloèna da je deli. restriktivnih mera povodom koI sa takvim bagaòm „nesrevid-epidemije. }neNapoliti~ke princeze“ i pretaj na~in se ovaj veliki jubilej simboli~no obeleìo updsednikovog fikusa koji narod, ravo vremedeo kada~lanstva se pre 75SNS-a godia i udobar na svetski Ana rat se zvani~no ba{Drugi i ne miri{e, na{la u okon~ao, odnosno politi~ke zavr{en jekam2. vrtlogu najnovije septembra pawe u kojoj1945. moègodine pro}i potpisisamo kao vawem kapitulacije bosa pobezuslovne trwu koje ni~e na dnu koJapana, s kojim je Sovjetski Sarita isu{enih staroplaninskih vez prakti~no bio tek stupio u reka. rat.Ana, iako tako izgleda, ne Ansamblpoliti~ki „Rusi~i“, kapital ~iji je ruakumulira za kovodilac dragi predstoje}eTatjana izboreRisko, - da ima takprijateq zajednice, vu ulogu, srpske vaqda bi bila na ornaganizator je ove manifestacije, predwa~koj izbornoj listi da u kojoj je srpska pesma i igra upo-

redo s ruskom, bila najzastupqenija i najupe~atqivija. Pored ansambla „Rusi~i“, brojnih nastupa ~lanova ruske zajednice i srpskih ansambla, svakako treba pomenuti u~esnike i drugih zajednica - kazahstanske, ma|arske i folklorne grupe doma}ina s engleskim tradicionalnim plesom. privu~e glasa~e. Ona, zapravo, Bez preuveli~avawa ili opodra|uje darovani ve} potrore~nosti, moè se ire}i da je {eni mandat. ako ga, kojim slunastup na{ih I umetnika amatera ~ajem, zadrì ili dobije neku zaista bio zapaèn i kvalitedrugu va`nure~ju funkciju, to profesigurno tan, jednom - veoma sionalan. Pod rukovodstvom ne}e biti na osnovu podr{ke kokoreografa Mire Podra{~aju }e sama zavrediti, ve} opet nin, spletom igaraodranasmilo{}u onogsrpskih koji kampawu tupala folklorna grupa |uje zajeoboje, odnosno za „Kracelu jina“ - podmla|ena i veoma stranku. Wu ne bira narod, nego uigrana, Vu~i}. slobodno moè da se uporedi poznatim beogradskim I da srezultat napredwaka na folklornim „Abrapredstoje}im ansamblom izborima zavisi {evi}“. Pored divne igre i pesod wenog anga`mana i doprinome, i wihove narodne no{we su sa, uzeo bih lepe pare na kladiodostojno predstavile srpsku nici, a \ilas i kompanija bi tradiciju. odavno odustali od bojkota. Posebno zadovoqstvo svim Ranko Pivqanin prisutnima je pruìla „Muzi~ka

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

Ansambl Rusi~i

grupa Izvor“, koja je nastupala dva puta izvode}i i srpske i ruske pesme, od kojih izdvajamo „Kosovski bo`uri“, „Podmoskovske ve~eri“ i „Kaqinku“, koju su pevali zajedno sa odu{evqenom publikom. „Izvor“, ~iji je rukovodilac profesionalni muzi~ar Dragana Jerini}, relativno je mlada muzi~ka grupa, uskoro slavi ~etiri godine od osnivawa, ali ve} ima bogato iskustvo u nastupima. I ovom prilikom je na obostrano zadovoqstvo nastavqena vi{egodi{wa saradwa „Rusi~a“, ansambla „Ovacija“, i „Izvora“ i „Krajine“, a i ve{ti voditeq programa Ksenija Arhipova i muzi~ar s gitarom Igor Paladino su tako|e nastupali u na-

Ksenija Arhipova i Igor Paladino

{im klubovima. Saradwa na{ih dvaju bratskih zajednica zna~ajna je ne samo zbog zbli`avawa i negovawa na{e tradicije i kulture, ve} ~iwenice da se ne smeju zaboraviti ogromne `rtve koje su podneli srpski i ruski narod tokom burne istorije, poseb-

no tokom Drugog svetskog rata sa blizu 27 miliona `ivota ruskog naroda i srpskih vi{e od milion i po `rtava, jer kao {to znamo, „narod bez istorije je narod bez budu}nosti“. Tekst i foto: M. Dragovi} Ansambl Krajina

Muzi~ka grupa Izvor.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Kaqewe Ane Brnabi}

^etvrtak ^etvrtak3.3.septembar septembar 2020. 2020. 15

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti qutim i odem, ali gde da be`im ulep{anih istina, gde su joj neki U LIVERPULU ODR@AN OBROVA^KO -preBUKOVA^KI SABOR qudi sasuli u lice konkretne narodom? [ta }e re}i kad negde ide{ je~i od aplauza,7.pred

Rezawe slavskog kola~a

pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki daveì koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti. Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud izgra|en daleke 1317. godineova za bujica {to se na mene sru~ila, vreme vladavine Svetog kraqa mora da seu pitala Milutina, kome sesirota preko Ana, 700 dok je smi{qala kakav-takav odgodina sluì liturgija. govor krpeqima. koju Da jejeovo kon- Vo{tanica upalio ferencija za {tampu pa danikada se naSveti kraq Milutin, ne}e biti uga{ena, jer Krupa, taj biser pravoslavqa, je bila i ostala bastion srpskog trajawa i opstanka Srba na tim nemirnim severno dalmatinskim prostorima. Upravo iz tih razloga, a u nastojawu da ne prekinemo

dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori Petar Gwatovi}otima~ine i Lazo Jovi~i}i sapohvowMi{o korupcije, kao da kaè ono wegovo „Gde be-Leàja, poklonom Dragane Karne iz „Echo Cafe“ Liverpul i lakoìiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih mo}nika sima da plati cenu rada na tere- mih investitora. I, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, malo lako u ulozi strana~ke vekad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, teren na koji je ba~ena kao pobabila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog fenomebi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da onersku kampawu. I umesto da traì podr{ku bira~a. Obi~no sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko puta we disciplinovani diduje{ i ide{ na izbore, pa ako ~lanovi stranke koji samo kli- pobedi{ postaje{ premijer i maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doì- fermanom svemogu}eg sultana je miropomazao èzlom sopvela svoje zbog vatreno, to jest vodeQiqi Bukorovi}, rekao je izmetradiciju ove vanredne si- koji mo}i, a ne Gwatovi}. voqom naroda. no kr{tewe. |u ostalog Mi{i tuacije izazvane pandemijom ko- stvene Ona na gotovonadu dobila vlaBioodlu~ili je to padsmo iz matriksa naOn jeje izrazio da i}e se rone, da se okupii funkciju. sa funpredwa~ke idealizovane slike du uz Bo`ju pomo} Me|utim, slede}e osmo samo i obeleìmo na{u slavu, nijeodràti dobila iuvlast, jer je stvarnosti u ponori surove real- kcijom borovawe normalnim upalimo sve}u prese~emo ostala bez kod bilo onog koji je seli nosti bezkola~, dirigovanih i ona uslovima, kakvih reslavski ovde pitawa u na{em hramu „Sveti Luka“, uz neizmer- strikcija, opet na crkvenom nu zahvalnost Crkvenom odboru imawu u Rosmoru, uz podr{ku na ~elu sa ocem Aleksandrom, a novog doma}ina slave Zorana koji su sve vreme bili sa nama [apowe. od na{eg osnivawa. Tako|e, veIz Organizacionog odbora lika zahvalnost i doma}inima izraàvaju zahvalnost svima slave bra~nom paru Marku i koji su nesebi~no uloìli trud i napor da ovo saborovawe proprilozima pojedinaca, skih godina i svojevrsni znak voqnim tekne uspe{no, kao i svim gospreduze}a i prepoznavawa „pravoslavne te- institucija, tima koji sujavnih svojim dolaskom iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovi- qudi u~inili veliku ~ast i zadovoq- Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, stvo za pam}ewe. i nekeOrganizacioni mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 osvetqewe - Svima wima ure|ewu. O~ekujem i to bumetara. Inicijator i nosilac na odbor se jo{ jednom da zahvaquje uz zavr{eno veliki pozdrav - Vidimo se u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nasta- de dogodine!, rekao je na kraju svog toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinar- kon izlagawa profesor Tada }emo mo}i Gwatovi}. da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ sta. smo da okon~ali kaèmo iovaj to, smo uspe{no iz Kraqeva, a finasiran je is- da Du`ni da poredali zavi~ajnog, i ni malopomenuto lak prokqu~ivo donacijama i dobro- zna~ajan, udruèwe i humanitarni jekat - kaè ima Milutin Vukosavqekarakter, jer u~estvuje u mnogim vi}, ~lan Odbora za postavqawe akcijama pomo}i rodnom kraju i krsta na Stolovima. tamo{wim ìteqima. sada Najvi{i vrh Usovica Do planski je izabran prikupqeno dolara je kako56.000 bi se ovaj krst,huu manitarne od pomo}i, {to jepriza zavisnosti vremenskih pohvalu. lika, video i sa okolnih planibukova~ku tradicina ûvaju}i Jastrepca, Kopaonika i Ruju i obi~aje koje potomdnika, pa ~ak i prenose sa Prokletija. cima na ovda{wim australijOn }e podse}ati naredne generaskim prostorima radi o~uvawa cije da su u okolini Kraqeva nacionalnog identiteta, ~lanonastale srpske svetiwe, srevi ovog udruèwa zasluùju dwovekovni manastiri @i~a i kompliment na radu i trudu, doStudenica, }e i svedo~iti o kazuju}i na ali taj na~in qubav prestradawu vojnika srpske vojske ma rodnom zavi~aju. poginulih upravo Tekst na Stolovima i foto: prilikom povla~ewa u Prvom Joca Gajeskov svetskom ratu. R. N.

Rodnom kraju s qubavqu

^lanovi i prijateqi Zavi~ajnog udruèwa „Obrova~ko Bukova~ki Sabor“ iz Sidneja na ~elu sa predsednikom Petrom Leàjom i sekretarom profesorom Mi{om Gwatovi}em, okupili su se i ove godine da zajedni~ki obeleè slavu manastira Krupe - Veliku Gospojinu. Ovogodi{wi 7. po redu Sabor po~eo je lomqewem slavskog kola~a u crkvi Svetog Luke u Liverpulu, ~inodejstvovali

su sve{tenici Aleksandar Milutinovi} i Branko Vasi~i}, a u nastavku je u crkvenoj sali poslu`en slavski ru~ak za sve prisutne. Doma}in slave bio je Marko Bukorovi}, sa porodicom a za idu}u godinu prijavio se Zoran [apowa, tako|e sa porodicom. Otvaraju}i sabor Mi{o Gwatovi} je podsetio na podatak da je manastir Krupa najzapadniji manastir s one strane Drine,

MANASTIR KRUPA:

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara! Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Najzapadnija zadu`bina Nemawi}a Manastir Krupu, najstariji manastir u Eparhiji dalmatinskoj, podigao je 1317. godine srpski kraq Milutin, u slavu Presvete Bogorodice. Nalazi se podno Velebita, blizu izvora istoimene reke. Predawe kaè da su mu temeqe postavili monasi iz manastira Krupe na Vrbasu. I ovaj manastir, kao i Krka i Dragovi}, uvek je delio sudbinu sa srpskim pravoslavnim narodom iz tih krajeva, kome je i pripadao. êsto je stradao u raznim najezdama. Ipak je iza toga uvek i obnavqan. Krupa je najzapadnija zadu`bina koju su podigli vladari iz roda Nemawi}a. Nalaze}i su neprestano na me|i velikih carstava, u procepu izme|u Istoka i Zapada, manastir je preìvqavao brojna istorijska isku{ewa, koja su na wegovom jevan|eoskom tkivu ostavqala brojne oìqke. U svojoj bogatoj istoriji predstavqao je va`no duhovno uto~i{te i nacionalni bedem srpskog naroda u Dalmaciji. Istovremeno, oduvek je bio i sedi{te crkveno-prosvetnog ìvota u ovom delu Dalmacije. Prvi put od utemeqewa obnavqan je u vreme cara Du{ana, 1345. O tome svedo~i zapis na svodu manastirske crkve. Srpski kraqevi Milutin, wegov sin Stefan De~anski, kao i unuk Stefan Du{an, izdavali su manastiru darovnice u vidu zemqi{ta za izdràvawe, a kasnije su to i Turci potvr|ivali fermanima iz Stambola. Manastir je darivala i mati Angelina, srpska despotica. To je u~inila 1494. godine. Kao najdragoceniji biser krajolika, koji je prava oaza u gor{ta~kom kamewaru i kr{u, manastir je za sve ovo vreme preìveo brojne ratove izme|u Turaka, Mletaka, Austrijanaca, nalete hajduka, uskoka, vreme komunizma, „Oluju“.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

16 êtvrtak 3. septembar 2020. êtvrtak 16 êtvrtak 3. 5. septembar mart 2020.2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Vlado Radovanovi} AUTOBIOGRAFIJA:

(2)

Od ~oban~eta, {egrta ” i ratnika, do advokata” Vlado Radovanovi} je ro|en u selu Brijest, u podno`ju Majevice, 1926. godine. U Australiju je stigao po zavr{etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini, 1995. Bio je poznati advokat i ugledni ~lan srpske zajednice. Preminuo je u Melburnu 2. jula ove godine. U nekoliko narednih brojeva Srpski glas }e objaviti delove iz wegove autobiografije, koju je napisao pred kraj ìvota [EGRTSKI DANI Kada sam krenuo na zanat imao sam 12 godina. Otac mi je rekao da idem na vrlo teàk ispit, da }u biti ka`wavan fizi~ki i bez ikakvih razloga i da }u morati mnogo da radim, i po 16 sati dnevno, ali da to treba da izdrìm. Ako napustim zanat i do|em ku}i narod }e me zvati ‘~ar{ijska propalica’ i ja sam to ozbiqno shvatio. Bilo je ve~e kada sam odveden u trgova~ku ku}u - skinuo sam svoju seqa~ku odje}u, okupali su me i dobio sam kratke pantalone, kaput, ko{uqu i cipele. Ujutru u radwi sam dobio i bijeli mantil. Kad je u radwu u{ao moj otac i vidio kako izgledam on je stra{no zaplakao. To je za mene bilo iznena|ewe - on, strog ~ovjek od skoro dva metra, se tako we`no ponio.

Vlado (dole desno) sa bra}om Na zanatu sam radio sve mogu}e poslove. Svakog radnog dana sam prvo morao da izglancam sve cipele, i{mirglam {poret, pripremim drva i ugaq za potpalu u kuhiwi i u sobama sa kaqevim pe}ima, te da sve opra{im i pometem pod. Onda sam hranio oko 200 pili}a. Zatim sam morao da natovarim i do 500 kilograma robe iz magacina u kolica koja sam vukao kroz grad u du}an kao dopunu za prodatu robu. Nosio sam i vre}e kafe, bra{na i pirin~a, te{ke 50-60 kilograma, na sprat i sa sprata u magacin. Svakodnevno sam tako|e vukao prodatu robu kupcima u Solanu, Kreku pa ~ak i u Bukiwe, deset kilometara daleko od du}ana. Bliìm mu{terijama sam raznosio robu u velikoj korpi. Od mu{terija sam dobijao tringelt (oko 2 dinara), koji sam odmah morao da predam gazdi jer nisam smio da imam svoj novac, ‘da se ne pokvarim.’ Kada sam zavr{io zanat on mi je dao sve te pare. U to vrijeme u sli~nom poloàju kao i ja bili su svi {egrti. Najve}i broj ih je bjeào sa zanata zbog nepodno{qivih uslova. Jedina razlika izme|u mene i mojih vr{waka na sli~nim zanatima je bila u tome {to sam ja imao privilegiju da se hranim iz gazdine kuhiwe i {to sam uvijek bio pristojno obu~en.

Obi~no sam radio od 5 ujutru do 11 uve~e i jako mi je te{ko padalo nespavawe. Jednom godi{we, ‘na Duhove’, u junu mjesecu, 3 dana sam i{ao ku}i u Brijest gdje sam se odmarao. Ponekad sam i{ao u gazdinu vikend-ku}u na Spre~anski Kiseqak i tu sam se odmarao i kupao na rijeci Spre~i. Nedjeqom sam dobijao 2 dinara da u 2 sata odem u kino u hotel Bristol. Kad bih napravio neku gre{ku na poslu dobijao sam zabranu odlaska u kino od 15-30 dana. Skoro svakodnevno sam bio {amaran, udaran pesnicama do krvarewa, te vu~en za u{i, najvi{e od dvojice kalfi (slobodnih {egrta). Najve}e batine sam dobijao zbog uginulih pili}a koji su se me|usobno tukli zbog nedostatka kre~a, a oni su mislili da sam ja bio kriv za wihovo uginu}e. Gazdarica Zanika (Jovanka) je jednom prilikom razbila tawir o moju glavu, govore}i „Majku ti tvoju seqa~ku, ti ho}e{ da nas otruje{.“ To se desilo kada je kontrolisala oprano su|e koje sam ja prao u tri vode - u toploj vodi sa sodom, onda u mlakoj vodi, i na kraju u hladnoj vodi. Uzela je jedan tawir, prinela ga prema svjetlu i povukla prstom, pa se pojavila i mrqa-masnica. Gazdina }erka Mira i wen suprug Qubomir su me ~esto tukli do krvi zbog nedovoqno izglancanih cipela, koje su oni mjewali vi{e puta dnevno. Jednom prilikom, negdje u tre}oj godini {egrtovawa, do{la mi je iznenada u radwu majka Savka. Kada me je ugledala primijetila je natekle u{i od batina i vu~ewa, zaplakala je i pitala me je ‘[ta je to?’ Ja sam rekao sam da su to ‘zau{waci,’ a ona mi je odgovorila ‘Majka zna {ta su zau{waci… to je od batina… napusti ovo i bjeì odavde.’ Ja sam joj rekao da sam obe}ao ocu da }u izdràti do kraja, i tako je i bilo. Kada su 1941. Tuzlu okupirali Nijemci i usta{e, po~ela su hap{ewa Jevreja, Srba, Cigana, predratnih komunista i vi|enijih qudi. Gazda Jovan je ~uo za vi{e takvih slu~ajeva, pa je, kao ugledni Srbin, politi~ki vrlo aktivan pre rata, o~ekivao da i wega uhapse. Jedno jutro kada sam po obi~aju ustao u 5 sati i po~eo da obavqam moje redovne zadatke, na ulaznoj kapiji sam vidio desetak usta{a, koje su, posle pretresa ~itave ku}e, odvele gazdu u tuzlanski zatvor, ‘[tok’. Ja sam mu tamo svakodnevno donosio hranu, a dolaze}i do kapije zatvora ~uo sam jauke zatvorenika i svakodnevno gledao kako rodbini zatvorenih predaju wihovo krvavo rubqe. Bio sam ~ak prisutan kada je strijeqan Enver [iqak, poznati komunista i ~uo wegove posledwe rije~i koje su veli~ale komunizam - kasnije je progla{en za narodnog heroja. Gazdu u zatvoru nisu maltretirali i mu~ili jer je imao za{titu baxe koji je bio uticajni pripadnik usta{kog pokreta, ali je mjesec dana kasnije poslat u Jasenovac. Na èqezni~koj stanici ga je ispratilo oko 5,000 Muslimana, a on je tom prilikom odrào govor i rekao da }e usta{e platiti za sve {to ~ine. Po~etkom okupacije 1941. glavni komandant Tuzle, wema~ki pukovnik, je zbog nesta{ice stanova, oduzeo gorwi sprat gazdine ku}e i tu se uselio sa wegovim podoficirom. Svako jutro sam kao najmla|i ~istio obu}u, a podoficir je glancao ~izme pukovniku. Tada je ve} bio napadnut Sovjetski Savez i ovaj podoficir bi svako jutro donosio svjeè wema~ke novine i pokazivao mi strelice na karti kako Nijemci napreduju u Rusiji. Jedno jutro mi je rekao na wema~kom ‘Za sedam dana Moskva pada, a za mjesec dana Rusija.’ A ja sam na to rekao „Moskao NO kaput - Rusland NO kaput.“ On je uhvatio pi{toq i naredio mi - ‘Raus’ (Napoqe)! Gazdina èna Zanika, i sama Wemica, iskoristila je prisustvo ovog wema~kog pukovnika u ku}i, koji je za ogromnu sumu novca u zlatu pustio gazdu Jovana iz logora. Gazda je odmah oti{ao u Beograd, i doìvio je duboku starost od 93 godine. Na zanatu sam proveo tri godine, od juna 1938. do jula 1941, doìvqavaju}i te{ka ponièwa. Po rasnim zakonima koji su odmah uvedeni u NDH u srpske i jevrejske radwe postavqeni su fa{isti~ki komesari, pa sam jula 1941. otpu{ten sa zanata i vratio se ku}i u Brijest. U slede}em broju: Drugi svjetski rat na Majevici

Proslava k sestara Slo

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

êtvrtak 3.3.septembar 17 êtvrtak septembar 2020. 17 êtvrtak 5. mart 2020. 2020.

krsne slave „Saveza Kola srpskih obodne srpske pravoslavne crkve“ „Svetonikolajevski manastir Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve u Ju`nom Brizbejnu je i ove godine bio mesto okupqawa i proslavqawa Nebeske Za{titnice Saveza Kola Srpskih Sestara Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve. Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g. g. Hristifor je blagoizvoleo da sluì Svetu Boànstvenu Liturgiju i da propoveda. Wegovo Preosve{tenstvo je, u svojoj nadahnutoj besedi, podu~io verni narod o ìvotu Presvete Bogomajke i Wenoj va`nosti kao na{e zastupnice pred Wenim Sinom, Gospodom na{im Isusom Hristom. Na kraju Svete Liturgije, Wegovo Preosve{tenstvo je presekao slavski kola~ i osvetio slavsko koqivo Saveza Kola Srpskih Sestara. êtvrtinu slavskog kola~a su, ovogodi{we doma}ice g|a Sava Gigovi} i g|a Stanka Hristudi, namenile g|i Zlatani Popadi}, popadiji pre~asnog jereja Aleksandra Popadi}a, paroha kanberskog. Otac Aleksandar i popadija Zlatana su, u dirqivom pismu, objasnili da, zbog stawa u vezi epidemije, ne mogu da doputuju na dana{we obeleàvawe slave Saveza, tako|e, popadija Zlatana je potvrdila svoju ranije izre~enu èqu da se prihvati doma}instva za slede}u godinu. Sestre su joj sa rado{}u namenile ~etvrtinu kola~a i poèlele da slede}e godine sve zajedno proslave svoju Nebesku za{titnicu Presvetu Bogorodicu i praznik Wenog Uspewa. Posle Svete Liturgije, u manastirskoj trpezariji, ~lanovi de~jeg hora Sveta Iraida su, pod vo|stvom horovo|e g|e Ivane Mali}, odràli koncert i recital u ~ast Presvete Bogorodice. Zatim su se svi prisutni vernici okupili oko sve~ane slavske trpeze qubavi, koje su pripremile vredne sestre ~lanice Kola Srpskih Sestara Presveta Trojica pri na{em manastiru.

18 ^etvrtak 3. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 3.

ZAJEDNICA DRU[TVO

DOM SNO U KENLI VEJLU PO^EO SA RADOM Posle obimnih radova na preure|ewu velike sale i restorana doma Srpske narodne odbrane u sidnejskom predgra|u Kenli Vejl (56-58 Bareena St Canley Vale 2166 NSW) po~ele su i neke od aktivnost pri ovoj srpskoj ku}i. Restoran „Tri {e{ira“ radi subotom a u velikoj sali ve} je odr`ano jedno lepo kr{tewe. Sala je bila posebno dekorisano za ovu priliku a na radost najmla|ih. Ako vam je potrebna prostorija za svadbu, kr{tewe ili ro|endanske i druge proslave, za iznajmqivawe javiti se predsedniku \or|u Grubi{i}u na tel: 0405 447 873 u svako vreme. J. Gajeskov

LEPE VESTI IZ CO SV. NIKOLA U BLEKTAUNU

Prilog i od „Pelikana“ Danas su i najmla|i ~lanovi na{e parohije dali svoj prilog za obnovu hrama. Predsednik Crkvenog odbora Dra`a Brkqa~ spremio je ro{tiq za roditeqe i decu u plejgrupi, a mali „Pelikani“ su mu uzvratili zahvalno{}u, po~i{}enim tawirima i prilogom od $1000. Na mla|ima svet ostaje!

Mese~no dru`ewe mladih pri hramu Sv. Nikole

Omladinska druìna pri hramu Svetog Nikole odràla je jo{ jedno redovno mese~no druèwe u nedequ 30. avgusta. Ve~e je zapo~elo malim pove~erjem a nastavqeno je uz ro{tiq i razgovore na duhovne i druge teme. Pored razgovora o obnovi hrama otac Nemawa je govorio i o zna~aju urednog duhovnog ìvota u dana{wem dru{tvu. Slede}e druèwe je zakazano za nedequ 20. avgust u 18:00 ~asova. Svi mladi zainteresovani za pravoslavnu veru su vi{e nego dobrodo{li.

PUTOPIS Savremeni Beograd kao urbani evropski centar karakteri{u brojne kule. Neke kule Beograda novijeg su datuma, poput one na Zapadnoj gradskoj kapiji. Posledwih meseci ~esto se pomiwe Kula Beograd, koju }e tek napraviti. Me|utim, ne samo moderni Beograd, ve} i ona drevna turska ~ar{ija imala je kule po kojima je bila prepoznatqiva. Nema samo dana{wi Beograd gra|evine koje su spoj kula i kapija na jednom mestu, ve} se to moglo na}i i u starom, danas pomalo zaboravqenom Beogradu. Ovo je pri~a o kalemegdanskoj Sahat kuli i Sahat kapiji, koje iako poti~u iz razli~itih epoha, danas imaju isto ime. KROZ ISTORIJU GRADA Sahat kula se nalazi iznad kapije koja je bila glavni ulaz na Gorwi grad Beogradske tvr|ave. Kula je gra|ena od 1740. do 1789. godine. Kulom dominiraju nagla{eni elementi baroka, {to dodatno svedo~i o vremenu wenog nastanka. Ova gra|evina stoji na vrhu kapije. U niòj zoni ima ~etvorougaonu osnovu, na koju se nastavqa dominiraju}i osmostrani toraw. Na vrhu torwa nalaze se ~etiri ~asovnika okrenuta ka ~etiri strane, odn. po jedan ~asovnik na svakom drugom zidu. Vrh kule je pokriven metalnom krovnom konstrukcijom, koja se zavr{ava u jednoj ta~ki. Celokupno zdawe kule nad kapijom ima fasadu bele boje. Zahvaquju}i vitkoj gra|i i visini od 27,5 metara, Sahat kula uz jo{ nekoliko objekata zna~ajno dominira Kalemegdanom, ostavqaju}i utisak stabilnosti i ponositosti. Kula je istovremeno jedno od retkih zdawa Beogradske tvr|ave, koje nije pretrpelo ve}a o{te}ewa kroz istoriju. Do danas ~uva autenti~na obele`ja svoje arhitekture i stila. Maja 2012. u Sahat kuli je izbio mawi poàr, koji je brzo uga{en, tako da nije ostavio zna~ajne posledice na spomeniku. Posetioci kule, pored jedinstvene panorame, mogu videti kako je satni mehanizam radio nekada, a kako radi danas. Beogradska Sahat kula ima dve specifi~nosti. Prva specifi~nost je ime kule u odnosu na kapiju, iznad koje se kula nalazi. Toraw i sat izgra|eni su iznad kapije, koja je starija od kule. Me|utim, uprkos starosnim razlikama, ovo je jedinstven slu~aj da je kapija dobila ime po kuli, iako je kula mla|a. Tako da, ukoliko upoznajete Kalemegdan po prvi put, kad prona|ete Sahat kulu, znajte da ste prona{li i Sahat kapiju. Osim toga, ako pro|ete kroz Sahat kapiju i nastavite {etwu, nai}i }ete na Stambol kapiju, {to je bila glavna kapija u pravcu Carigradskog druma. To tako|e svedo~i o va`nosti lokacije, na kojoj su kulu izgradili u pro{losti. Druga specifi~nost ti~e se kulture zidawa sahat kula unutar otomanske dràve. Sahat kule bile su karakteristi~ne za mala mesta, pa je ovo redak primer kule u utvr|enom gradu. Ova ~iwenica navodi na pitawe o kulturnom zna~aju sahat kula za otomanske gradove tog doba. ZA[TO SAHAT? Kao {to pretpostavqate, pojmovi sahat i sat su povezani. Zapravo, re~ sahat na turskom zna~i sat, pa iako poti~e iz arapskog jezika, u na{ jezik do{la je sa Turcima. Sat se na turskom pi{e saat. Pri izgovarawu, ~uje se ne tako o~igledno slovo „h“. „H“ je u ovoj turskoj re~i ne{to mek{e u odnosu na slovensko ili englesko „h“ danas. Ipak, bilo je dovoqno primetno da su ga govornici na{eg podru~ja uo~ili, te re~ saat izgovarali kao sahat. Sahat kula srpskije se moè nazivati satna kula ili satni toraw. Zanemarujem tako|e tursko poreklo re~i kula i starogr~ko, odn. latinsko poreklo re~i toraw, jer ovom prilikom èlim da ukaèm na kulturni zna~aj satova u XVIII i XIX veku. Koja je bila svrha ovih kula i {ta nam one kazuju o kulturnim stremqewima tada{we otomanske dràve? O ~emu nam svedo~i sve u~estalija javna upotreba satova {irom tada{we Otomanske imperije? KULTURNA VA@NOST SAHAT KULA Devetnaesti vek bilo je vreme brojnih kulturnih promena u Otomanskoj imperiji.

^etvrtak 3. septembar 2020. 19

g o n v a sl k o d e v S A L U K SAHAT e tvr|ave vremena Beogradsk

Unutra{wost kule

Sultani Abdulmecil i Abdul Aziz èleli su da stvore savremenu evropsku dràvu. Hri{}anski trgovci, nau~nici i intelektualci vra}ali su se u Otomansku imperiju iz Evrope, oboga}eni novim idejama. Otomanski vladari shvatali su va`nost suìvota i jednakog dru{tvenog u~e{}a muslimana i hri{}ana u zajedni~koj dràvi. Model otomanskih vladara u XIX veku odstupao je od {erijatskih pravila, pa je dràva na taj na~in prolazila kroz proces modernizacije i kulturnog pribliàvawa ekonomski oslabqenoj, ali prosve}enoj Evropi. Satne kule {irom imperije najsaètiji

Prostorija sa satovima

su primer modernizacije urbanih naseobina. Gra|ene su na va`nim i upadqivim mestima, najpre iz prakti~nih razloga, a potom kao simbol radikalne promene, koja se ogledala kroz merewe vremena. Stanovnici osavremewene turske dr`ave nisu morali meriti vreme samo prema molitvenom pozivu sa minareta, ve} prema satu koji zamewuje bogomoqu, dobijaju}i centralno mesto unutar verski i kulturno me{ovite zajednice. Sahat kule nisu tek estetska potreba ili graditeqska ambicija vladara, ve} simboli~ni pokazateq te`we za dubokom

promenom vrednosnog sistema, gde religija sela biva zamewena kulturom grada, a narodni mentalitet idejama u~ewaka. Koliko je sat bio zna~ajan, potvr|uje podatak da je od 1901-1903. u Otomanskoj imperiji sagra|eno vi{e od sto satnih kula. SVEDOÂNSTVO BUDU]NOSTI Otomanske kule nisu merile vreme samo tada{wem svetu. One i danas odbrojavaju istoriju. Svedo~e o na{oj tradiciji i istorijskoj starini. Wihovo prisustvo podse}a nas na ideje, ambicije i stremqewa davnih vladara na na{em podru~ju. Uprkos mno{tvu gorkih uspomena, postoje spomenici kojih se rado se}amo. Danas, oni stoje jednako gordo kao i nekada. Mame na{u ma{tu i fantaziju. Inspiri{u nas da ih upoznajemo i istraùjemo. Ipak, ove kule podse}aju na jednu va`nu vrednost. Podse}aju na sopstvenu svevremenost, ugra|enu u wihove temeqe. Bile su va`ne nekada, a va`ne su i danas. Svojom stasito{}u zahtevale su po{tovawe. Qudi su znali ~emu im sluè. Zato su ovakve kule iz pro{losti istovremeno zov i opomena za sada{nost i budu}nost. Kakve kule gradimo danas? [ta ostavqamo pokolewima koja dolaze? Da li }e na{e kule zavrediti bar pribli`nu znatièqu i po{tovawe poput onog koje drevne beogradske kule zavre|uju danas? R. N.

20 ^etvrtak 3. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 3.

RIZNICA AUSTRALIJA

NARODNA SKUP[TINA - 113 GODINA OD KAMENA TEMEQCA

Gra|ena za Kraqevinu Srbiju, sluìla Jugoslaviji i republici Ustav samostalne Srbije za koju je ovo zdawe i gra|eno Jedan je od objekata koji beogradski turisti naj~e{}e hvataju u svoje kadrove. Nemi je svedok brojnih prili~no burnih, ali i nezaboravnih doga|aja koji su se de{avali ispred wega i u wegovim holovima i salama. Gra|en je za kraqevinu koja je nestala pre nego {to je zavr{en, ali je zato sluìo dràvama Ju`nih Slovena, Srbiji i Crnoj Gori, a tek 99 godina od po~etka gradwe, kona~no i samostalnoj Srbiji. To su samo neke od asocijacije na Dom Narodne skup{tine ~ija je gradwa, kojoj je prisustvovao i kraq Petar Prvi Kara|or|evi}, zapo~eta upravo na dana{wi dan pre 113 godina. Za mesto doma srpskog parlamentari-

bio wegov sin Pavle. Kako se podse}a u podacima Narodne skup{tine, ~uveni arhitekta Nikolaj Krasnov bio je tako|e ukqu~en u podizawe i ure|ewe ovog zna~ajnog objekta. Krasnov je, kako se isti~e, dao veliki doprinos reprezentativnosti zdawa, posebno enterijeru i detaqima kao {to su obrada prozora, vrata, drvene lamperije, metalnih dekorativnih re{etki, ali i dizajn name{taja… Izgradwa Narodne skup{tine Kraqevine Jugoslavije zavr{ena je 1936. Prvo zasedawe u woj odr`ano je 20. oktobra te godine. Monumentalnosti skup{tinskog zdawa, u me|uvremenu, doprineo je i vajar Toma Rosandi} ~ija je skulptura „Igrali se kowi vra-

Gradwa zgrade parlamenta zapo~eta 27. avgusta 1907. po projektu arhitekte Jovana Ilki}a. - Velelepno zdawe zavr{eno tek 29 godina od po~etka radova i to u doba Kraqevine Jugoslavije

zma tada{we Kraqevine Srbije, kako se navodi u zvani~nom istorijatu ovog zdawa, odre|en je prostor u ~ijoj je neposrednoj blizini 1830. pro~itan hati{erif kojim je srpski narod dobio pravo na slobodu. Prvi projekat za Dom narodnog predstavni{tva Kraqevine Srbije izradio je ~uveni srpski arhitekta Konstantin A. Jovanovi} 1892, ali je izgradwa odlo`ena. Na novoorganizovanom

ni“ uz stepeni{ni prilaz postavqena 1939. godine. Kao parlamentarni dom Kraqevine Jugoslavije ovo zdawe sluìlo je pet godina. Tokom Drugog svetskog rata, u zgradi na dana{wem Trgu Nikole Pa{i}a nalazila se nema~ka komanda, zbog ~ega je u ratnom periodu bila po{te|ena razarawa. Posle okon~awa Drugog svetskog rata bila je zakonodavni dom komunisti~ke Jugoslavije, a od 1992. do 2003. SR Jugoslavije. Potom je tri godine bila zakonodavno sedi{te Dràvne zajednice Srbije i Crne Gore da bi 3. jula 2006, 99 Potpis Nikolaja Krasnova nosila je i deko- godina od po~etka gradwe, korativna ograda oko Narodne skup{tine, ~iji su na~no postala Dom Narodne sastavni deo bile i dve straàre sa stilizo- skup{tine samostalne Repubvanim fewerima na vrhu. Velelepna ograda like Srbije. Novi Ustav nezanalazila se oko skup{tinskog zdawa do 1956. visne Srbije u woj je usvojen na godine, kada su je iz neobja{wivih razloga uk- Mitrovdan 2006. lonili u doba komunisti~ke Jugoslavije. Ova zgrada je i nemi svedok vi{e burnih i nezaboravnih arhitektonskom nadmetawu za zgradu doga|aja koji su se zbili ispred we, ali skup{tine pobedio je projekat Jovana i u wenim holovima i salama. Kada se Ilki}a. Upravo po tom projektu na da- pomenu petooktobarske promene 2000, na{wi dan pre 113 godina je i zapo~eta jedna od glavnih asocijacija upravo su izgradwa ku}e parlamentarizma Kra- de{avawa u ovom zdawu i ispred wega. qevine Srbije u ~ije temeqe je, kako se Ispred ovog zdawa 2002. posle usvajanavodi u podacima Narodne skup{tine, wa Zakona o saradwi sa Ha{kim tribuugra|ena poveqa sa imenima kraqa, nalom pucao je sebi u glavu nekada{wi ministar policije Vlajko Stojiqkovi}. mitropolita i glavnog arhitekte. Ali, podizawe ovog zdawa nije tek- Na stepeni{tu Skup{tine je gla|u lo brzo. Nekoliko godina posle kamena {trajkovalo vi{e politi~ara, a na wetemeqca usledio je Prvi svetski rat nom platou odràni su nebrojeni proposle koga je ubrzo Kraqevinu Srbiju testi i mitinzi. Skup{tinsko zadwe na mapi Evrope nasledila Kraqevina svedok je i lep{ih doga|aja kao {to su koncerti i do~eci sportista. Ispred Srba, Hrvata i Slovenaca. Dràva ~iji Doma Narodne skup{tine na prepunom je glavni grad tako|e bio Beograd posplatou proslavqena je prva vimtala je ve}a pa je promewena i struktu- bldonska titula Novaka \okovi}a ra predstavni~kog tela, {to je uslovi- 2011. i wegov dolazak na prvo mesto lo da i zgrada parlamenta bude druga- ATP liste, a pet godina kasnije i isto~ija. Po{to je arhitekta Ilki} premi- rijski uspeh srpskog olimpijskog tima nuo 1917, za izmenu projekta zaduèn je na Igrama u Rio de @aneiru. R. N.

NARU[EN ORIGINALNI AMBIJENT

Najvoqenija srpska kraqica koja je izgubila sve Marija fon Hoencolern bila je drugo od {estoro dece rumunskog kraqa Ferdinanda. Ro|ena je 1900. godine u nema~kom gradu Gota, a detiwstvo je provela na rumunskom dvoru. Marijina prabaka po majci bila je britanska kraqica Viktorija. Rano je dobila nadimak Miwon - neki ka`u zbog toga {to je bila slatka kao miwon, a neki tvrde da su je tako zvali po operi koju je wena majka gledala neposredno pre nego {to ju je rodila. Mala Miwon je izrasla u jednu od najlep{ih princeza Evrope koju je krasilo bogato obrazovawe. [kolovala se po najpresti`nijim ustanovama, a osim rumunskog, govorila je te~no engleski, nema~ki i francuski jezik. Kad je do{lo vreme za udaju, kako je obi~no bivalo na dvorovima u to doba, brak je bio unapred dogovoren. Marija nije imala mnogo slobode u izboru, ali pri~a ka`e da je odmah pristala ~im su joj pokazali sliku jugoslovenskog kraqa ujediniteqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Narod u Srbiji ju je zavoleo i pre svadbe jer je sa balkona Starog dvora, ~im je do{la u svoju novu domovinu, okupqene pozdravila re~ima - ja vam od srca blagodarim.

VEN^AWE ODU[EVILO SVET

vest, nije plakala. Posle blage nestvestice sklopila je o~i i kazala kako je Aleksandar umro na du`nosti, a to je smrt koje je on dostojan.

PODIGLA TIR[OVU I ONKOLOGIJU Naredne dve godine je provela u dubokoj crnini. Posvetila se tada jo{ vi{e humanitarnom radu, preuzela brigu o Dru{tvu Crvenog krsta, potpisala Povequ o pravima deteta i darovala brojne humanitarne organizacije. Li~nim sredstvima je pomogla zidawe De~je klinike u Tir{ovoj ulici i Instituta za onkologiju. Ubistvo wenog mu`a nije bilo jedina wena nesre}a. Zbog Drugog svetskog rata ona je morala da zauvek napusti Jugoslaviju. Ipak, tokom rata je neumorno pazila na druge, iako se o woj tada malo govorilo. Zahvaquju}i woj, preko Komiteta Crvenog krsta do kraja 1943. zarobqenicima u logorima {irom Evrope upu}eno je oko 7,5 miliona kilograma po{iqki, od ~ega oko 5,5 miliona kilograma hrane. Kako okupator ne bi saznao ko zapravo {aqe pakete, kraqica ih je potisivala kao Marija K. \or|evi}. Kraqi~in `ivot u tim godinama bio je daleko od onog prethodnog na dvoru. @ivela je sa sinovima Tomislavom i Andrejem u maloj seoskoj ku}i na imawu kod Londona. Kada je bilo jasno da je proterana zauvek iz Jugoslavije i da je ostala bez i~ega - bez svih privilegija i imawa, povukla se s porodicom na imawe u Kentu.

Iako je ven~awe odloèno za sedam dana kako bi vlasti mogle dobro da ga organizuju, sve je pro{lo tako da su britanski mediji potom pisali kako svadba u Beogradu nadma{uje mnoge svadbe Imperije jer simbolizuje oìvqavawe civilizacije. Kraqica Marija i kraq Aleksandar Za malu plaù nedaleko od Svetog Stefana uskoro su postali uzor za sve evropske kraqevske parove. @iveli su skladno kaù da je jedna od najlep{ih na Mediteranu. i povu~eno, uz tri sina - Petra, Tomis- Zovu je Kraqi~ina jer se na woj kupala ba{ kralava i Andreja. Mada nije ùdela za qica Marija Kara|or|evi}, èna kraqa Alekpa`wom, kraqica Marija je osvojila sandra. Ona je volela da odmara na ovoj plaì beogradske dame prefiweno{}u i ele- i u obli`wem letwikovcu dinastije Kara|organcijom. Wu su volele i obi~ne ène, |evi}, danas poznatijem kao Vila Milo~er. i gra|anke i seqanke, jer im je kraqi@ivela je mirnim seoskim ìvotom. Sica davala sebe - otvarala je {kole, bolnice, obdani{ta, poklawala novac dobrotvo- novi su se bavili poqoprivredom, a ona je rnim udruèwima. Bila je posve}ena do- obavqala ku}ne poslove, usput slikala i brotvornoj organizaciji Kolo srpskih ses- vajala. Nikad nije prestala da slavi krsnu tara, a vrednim, siroma{nim |acima poma- slavu, Boì}, Vaskrs. gala je da nastave {kolovawe.

^UVENA KRAQI^INA PLA@A JE WENA

STRASTVENI VOZA^ Velika kraqi~ina strast bili su automobili. Tih godina u celom svetu je bilo tek nekoliko èna voza~a, a kraqica Marija je uveliko jurila beogradskim ulicama, beè}i kraqevskoj pratwi. Ona je ba{ u jednom svom automobilu 1959, godoine stigla u Pariz na godi{wicu atentata u Marseju, kada joj je predsednik [arl de Gol uru~io Orden legije ~asti. Sre}a kraqice Marije nije trajala dugo jer je 1934. upoznala patwu i brigu. U oktobru te godine u atentatu u Marseju ubijen je wen mu`, kraq Aleksandar. Kraqica je sa 34 godine postala udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao samo 11 godina. Ali bila je dostojanstvena u svom bolu. Kaù da, kada je ~ula stra{nu

PRODAVALA NAKIT ZA LEKOVE

Onda je po~ela da slabi, bolest ju je osvajala. Kraqica, kojoj nije smetalo da ìvi kao seqanka, svoj divni nakit prodavala je za skupe lekove. Aukcijska ku}a „Sotbi“ je 1960. godine izloìla na prodaju wenu veli~anstvenu dijademu sa 875 kamen~i}a, dizajniranu u Carskoj Rusiji. Na aukciju je poslala i veliki dijamantski bro{, poklon od muà. Dijamantska dijadema sa bro{em prodata je za 10.800 funti. Kraqica Marija Kara|or|evi} oti{la je u 61. godini, tiho, u snu. Opelo joj je po pravoslavnim obi~ajima sluèno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Sahrawena je u Vindzoru, blizu groba engleske kraqice Viktorije, svoje prabake. Weni ostaci su 2013. preneti na Oplenac, u porodi~nu crkvu dinastije Kara|or|evi}. M. T.

AUSTRALIJA

Fama o opasnim `ivotiwama Australije (3):

Nije sve kao {to izgleda Postoji i niz mera predostro`nosti koje se preduzimaju na dràvnom i lokalnom nivou kako bi se umawio rizik od susreta i napada opasnih ìvotiwa na qude. Ako govorimo o otrovnim zmijama i insektima, postoje slu`be koje su zaduène da o~iste qudska naseqa od ovih ìvotiwa, ali i da po pozivu ~iste i ku}e i poslovne prostore gra|ana. To je obi~no potrebno kada su u pitawu gra|evine koje prethodno nisu dobro odràvane ili niko nije ìveo u wima duè vreme. De{ava se ne{to re|e da insekti i u mawem broju zmije nekim slu~ajem ili nepa`wom vlasnika u|u u ku}u i u tom slu~aju se tako|e zovu nadle`ne slu`be, koje odmah reaguju. Treba napomenuti i da se to mnogo ~e{}e de{ava na obodima gradova i u selima, nego u klasi~nim urbanim sredinama. Kad je re~ o otrovnim zmijama, paukovima i drugim insektima, ~ak i kada se desi da ujedu ~oveka ili doma}u ìvotiwu, postoje protivotrovi doslovno za sve, a uz to su zdravstvene slu`be vrlo dostupne, efikasne, ima ih svuda i brzo reaguju. [to se ti~e predivnih plaà Sidneja i drugih gradova gde se ~esto pojavquju opasne vrste ajkula, tu se tako|e strogo vodi ra~una o bezbednosti i to se obavqa na zaista na visokom nivou. Pre svega, na svim iole kriti~nim mestima, postavqene su ~eli~ne mreè koje spre~avaju ajkule i druge morske predatore da prodru tamo gde je dozvoqeno kupawe. Pored toga, doslovno svuda nadle}u helikopteri i na druge na~ine se vr{i pra}ewe ovih morskih nemani, tako da moè blagovremeno da se reaguje ako se pojave u blizini ure|enih plaà. Kada se pojave, stupaju na snagu upozorewa i zabrana ulaska u vodu u problemati~nim podru~jima. Naravno, svuda ima i spasilaca i spa-

^etvrtak 3. septembar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge sila~kih slu`bi i medicinska pomo} je tako|e lako dostupna u slu~ajevima kada ipak do|e do napada ajkula na qude, a to se obi~no de{ava ribarima i surferima, koji idu izvan zona bezbednih za qude. Kad su u pitawu krokodili, wihova stani{ta jasno su ozna~ena vidqivim tablama, natpisima i drugim vidovima upozorewa tako da je zone gde ih ima samim tim lako zaobi}i. Moète se informisati i dodatno u lokalnoj zajednici u vezi svega toga. Zatim, postoje i slu`be koje prate aktivnosti australijskih svraka u prole}e i posebno tokom septembra, kada su sklone da napadaju qude i to naro~ito bicikliste, motorcikliste i one koji tr~e i uop{te se brzo kre}u. Te slu`be redovno javqaju i preko interneta ~im se desi neki napad, tako da qudi mogu da povedu ra~una. Tako|e, biciklisti i svi koji su najugroèniji ovim napadima, ~esto nose i posebne {lemove sa tankim, duga~kim „bodqama“ tupih vrhova ili nacrtanim o~ima, kako bi mogu}nost da ih vrane povrede sveli na najmawu meru. Posebna odbrana od drugih potencijalno opasnih ìvotiwa nije potrebna, jer su uglavnom nastawene u prirodi, daleko od qudi i gotovo nikad ne zalaze u qudska naseqa, niti pak napadaju ako nisu izazvane na neki na~in. S. G. (Kraj)

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Ka`wena sa {est meseci zatvora zbog izlaska iz karantina

STUDENTKIWA SEDELA NA PREDAVAWU KADA JOJ JE STIGAO MEJL DA JE OSVOJILA 4,8 MILIONA DOLARA:

„Bilo mi je te{ko da se obuzdam, htela sam da vri{tim i ska~em“ Jedna 20-godi{wa studentkiwa Univerziteta Glenelg u Australiji, ne}e ovu godinu pamtiti samo po korona virusu, ve} po neverovatnom iznena|ewu koje je do`ivela - osvojila je ~ak 4,8 miliona dolara na lotou. Ona je tokom predavawa proveravala elektronsku po{tu, a onda je saznala za veliki dobitak. Tako }e ova devojka u narednih 20 godina dobijati 20.000 dolara mese~no. - Nisam razmi{qala o i-mejlu, samo sam na kratko u{la na profil i onda sam shvatila da sam pobedila. Bila sam {okirana, a nisam mogla da odreagujem, jer sam bila na pre-

davawu. Bilo mi je te{ko da se obuzdam, po{to sam htela vri{tim i ska~em od sre}e. Gledala sam na sat i ~ekala da se zavr{i predavawe. Bio je to najuzbudqiviji trenutak u mom ìvotu - kaè studentkiwa koja je èlela da ostane anonimna.

Kako isti~e, od dobitka èli da kupi majci ku}u i automobil, ali kaè da namerava da i sebi kupi nekretninu. - Ne moète da verujete kakva mi je ova godina, ovo je velika stvar za moju porodicu. Ovo mewa sve za nas - kaè dobitnica. Planira da zavr{i studije, a nakon ukidawa mera ima posebnu èqu. - Zavr{i}u studije na univerzitetu, jer je to ne{to {to zaista èlim da uradim. Kada se ukinu restriktivne mere, volela bih da putujem. @elim da putujem po Australiji, ali bih volela da odem i u strane zemqe - dodala je 20-godi{wakiwa.

A{er Fej Vander Sanden (28) ka`wena je sa {est meseci zatvora jer je prekr{ila pravila o samoizolaciji u Australiji, javqa BBC. Devojka je provela mesec dana u saveznoj dr`avi Viktoriji koja je te{ko pogo|ena epidemijom Covid-19. Dopu{teno joj je da se vrati ku}i u Pert koji se nalazi u Zapadnoj Australiji i odre|en joj je karantin u hotelu u trajawu od 14 dana na wen tro{ak. Osu|ena je jer se tajno u kamionu prevezla u Pert i oti{la u ku}u roditeqa gde je kasnije uhap{ena. U saveznoj dr`avi Zapadnoj Australiji, naime, kr{ewe

pravila karantina strogo se ka`wava zatvorom do 12 meseci ili nov~anom kaznom u iznosu od 27.000 funti. Branilac devojke, Vander Sanden, rekao je da je wegova klijentkiwa otputovala u Viktoriju kako bi se brinula o bolesnoj sestri, ali da vi{e nije mogla tamo da izdr`i. Advokat je rekao kako je do{av{i u ku}u roditeqa bila u samoizolaciji i da nije bila ni sa kim u kontaktu. Sudija Endru Metjuz je rekao kako je po~inila "vrlo opasan prekr{aj" koji se mogao zavr{iti {irewem virusa zbog ~ega joj je odredio kaznu od {est meseci zatvora.

22 ^etvrtak ^etvrtak 3. 3.septembar septembar2020. 2020. 22

SVET SVETPOZNATIH POZNATIH

BIQA KRSTI]

ponovo sa Bistrikom": " Kao i kod mnogih drugih, iz kore-

na se sve promenilo. Moram priznati da nikada nisam razmi{qala o tome da bi moglo ne{to da se desi i da me zaustavi u ìvotu, kaè Biqa Krsti}. Biqa Krsti} i Bistrik " orkestar" su posle osam meseci pauze ponovo na okupu, a ovih dana su snimili spotove za pesme sa starih albuma Bistrika" u Smederevskoj " tvr|avi. - U dogovoru sa Nenadom Hi-Fi Rai~evi}em, direktorom " Musica", snimqeni su prvi put spotovi za pesme starih albuma Bistrika", koje je publika imala " prilike jedino da gleda na koncertnim izvo|ewima orkestra. Pravo je vreme da se za jubilej dve decenije Bistrika", " pored novog albuma koji je u pripremi, objave i novi spotovi starih pesama. Mnogo se radujem {to }e stare pesme dobiti svoj prvi spot, a sigurna sam da bi ovi spotovi mogli da na|u svoje mesto me|u spotovima TOS-a jer na najlep{i na~in promovi{u najzna~ajniji deo na{eg kulturnog nasle|a, kao i tradicionalnu muzi~ku matricu Srbije - pri~a Biqa Krsti}. Da li je bilo te{ko napraviti izbor od samo deset pesama? Koje pesme su u pitawu? - Nije bilo ba{ lako napraviti izbor prvih deset pesama za snimawe spotova jer ih ima zaista puno u na{em repertoaru. To su pesme koje su obeleìle ovaj period od 20 godina a nikada nisu imale svoj spot. Mi }emo svakako nastaviti sa snimawem slede}ih deset spotova, tako da nisam mnogo brinula da li }e sve pesme koje volimo biti odmah ekranizovane. Tako su u prvih deset u{le: Gde ima voda studena " Radule", Jana i Tur~in", Od pole idat babo", " " ali smo napravili i spot za pesmu Pu~e pu{ka", " jer je dosada{wi spot bio u stvari studijski snimak iz emisije RTS-a ... Ove godine je dve decenije od postojawa Bistrika". Kako }ete obeleìti jubilej zbog " epidemiolo{ke situacije? - Imali smo velike planove, ali je sada sve pomereno iz dobro poznatih razloga za slede}u godinu. Ne odustajemo od po~etne ideje da novim albumom, koji smo po~eli pro{le godine da snimamo pa napravili pauzu, otvorimo proslavu zna~ajnog jubileja. Planiramo da ove godine 15. decembra album iza|e ta~no na dan kada smo pre 20 godina objavili prvi album Bistrika". Prvi " koncert u 2021. trebalo bi da bude u Novom Sadu, koji smo isto pomerili u januaru, slede}i u Londonu, koji smo tako|e pomerili za 19. februar. U planu su i koncerti u Ni{u, Kragujevcu, Somboru, Subotici... i jedan zanimqiv program u Beogradu, a o tome }emo kada do|e vreme. U~estvovali ste ovih dana na Sirogojno online World Music Festivalu, a ~ini se da ste pre toga imali duga~ku pauzu od posledweg nastupa? - Pro{lo je mnogo vremena, ja se nisam videla sa Bistrikom" od sredine novembra pro{le " godine. Zna~i, u{li smo u deveti mesec, kako nismo imali ni koncertnih aktivnosti. U

Moj karantin je krenuo mnogo pre korone po~etku, zbog mog zdravstvenog stawa a od marta i zbog aktuelne korone. Ina~e, u Sirogojnu smo bili od 14. do 16. avgusta. To je novi festival, a organizator festivala je Muzej Staro selo u Sirogojnu. Naziv festivala je " +381 svetska muzika Sirogojno 2020". Prvo izdawe, a mogli bi se re}i i nulto, jer zbog ovog de{avawa sa koronom, skratili smo i prilagodili program, tako da smo Bistrik" i ja prvi put u karijeri " pevali na festivalu bez publike. Koliko vam se ìvot promenio posledwih meseci? - Kao i kod mnogih drugih, iz korena se sve promenilo. Moram priznati da nikada nisam razmi{qala o tome da bi moglo ne{to da se desi i da me zaustavi u ìvotu. Otkazani koncerti, neki i pomereni za slede}u godinu, neizvesnost koliko }e ovo trajati i to mi je sve delovalo zastra{uju}e. Moj karantin je krenuo i mnogo pre korone. Imala sam zdravstvenih problema od sredine novembra, kada mi je ustanovqena upala sr~ane maramice i kada mi je analizama krvi ustanovqeno da imam koksaki virus. Po savetu moje dr Kosevi}, potpuno sam se izolovala u stanu, jer koksaki traì ~eli~nu disciplinu, apsolutno mirovawe i dugi vremenski oporavak. Taman kada mi je bilo malo boqe i kada sam planirala da izlazim iz ku}e u {etwu, krenulo je ovo sa koronom u martu. Ali evo prihvatili smo svi novonastalu situaciju, tako da u ovim uslovima i ovom vremenu ìvim kao i svi. Radim koliko mogu od ku}e i ovo je bio sada prvi susret sa Bistrikom" na snimawu u Smederevu, koji mi je" vratio nadu da }e se ovo nemirno vreme smiriti i da }emo krenuti u normalan ìvot. Radite i muziku za seriju Crna svadba" " Nemawe ]iprani}a. Koliki je izazov i {ta moèmo ovog puta o~ekivati od vas? - Uvek je rad na filmskoj muzici i muzici za seriju veliki izazov i velika radost. Miki Stanojevi} iz Bistrika" i ja sre}ni smo {to " }emo stvarati neku lepu muziku i biti deo odli~nog tima koji je prete`no sastavqen od mladih talentovanih qudi. U ovom trenutku ne bih ni{ta najavqivala jer }e biti vremena. Prvi put sara|ujem sa ovim divnim mladim rediteqem i odli~no se razumemo, {to je veoma va`no za dobar start. M. T.

Ana Ivanovi} otkrila kako ju je maj~instvo promenilo! Dom Ane Ivanovi} i Bastijana [vajn{tajgera je ve} danima ispuwen balonima i poklonima, povodom privog ro|endana wihovog sina. Slavqe je uprili~eno samo u krugu najbliìh, a Ana se prva pohvalila na svom Instagramu kako slave wima vaàn dan. - Zbog trenutne situacije Basijan i Ana nisu èleli da prave veliku proslavu, ve} su je uprili~ili u wihovom domu na Majorki uz najbliè prijateqe i porodicu. U goste su im do{li fudbalerovi i weni roditeqi, pa su svi zajedno uìvali u veseloj atmosferi, a kako i sami vole privatnost, ovo je bila prava prilika da se svi zajedno opuste i uìvaju u zajedni~kom dru{tvu navodi izvor blizak biv{oj teniserki i dodaje: - Ana se posebno potrudila oko ro|endanske torte koja je bila zelene boje i ujedno podse}ala na fudbalski teren. Me|utim, pored fudbalskih lopti sa strane, na vrhu torte se na{lo i nekoliko teniskih loptica, pa je tako maleni Leon imao priliku da oduva ro|endansku sve}icu za nesvakida{we torte. Ana i Bastijan time su pokazali da ujedno navijaju i da wihov naslednik u budu}nosti krene wihovim stopama, s obzirom na to da su oboje bili profesionalni sportisti. U duvawu sve}ice pomogao mu je stariji brat Luka. Kako vaè za vrlo bri`ne roditeqe, tokom pripreme slavqa Bastijan i Ana potrudili su se da ukrase dom {to ma{tovitije i tako prirede pravu bajku za sina. Ivanovi}eva retko voli da pri~a o privatnom ìvotu, ali je u jednoj od svojih objava otkrila koliko joj je maj~instvo promenilo ìvot: - Od kada sam u ulozi majke, moj svet se potpuno promenio i to me je nau~ilo mnogim stvarima. Bezrezervna qubav i strpqivost su samo dve od mno{tva predivnih stvari koje nau~ite uz decu. Ne mogu da do~ekam na{e budu}e, zajedni~ke avanture - poru~ila je Ana. Ina~e, poznati par dugo je skrivao koje je ime dao drugom nasledniku, pa je tek nakon pola godine otkriveno da je to po imenu koje zna~i lav, a vodi poreklo iz gr~kog jezika. Ponosni roditeqi pre ne{to vi{e od mesec dana proslavili su i ~etvrtu godi{wicu braka, prilikom koje je Bastijan izme|u ostalog iznenadio suprugu buketom ruà. S. G.

BRANKA KATI] SE OGLASILA IZ LONDONA, PA PROGOVORILA O POVRATKU!

IMAM OSE]AJ DA NIKADA NISAM NAPUSTILA SRBIJU!

Branka Kati} se sa suprugom Neboj{e Glogovca, Milicom ukqu~ila u jutarwi program pa je otkrila da se vra}a u Srbiju. Branka Kati} godinama ne ìvi i ne radi u Srbji, ve} u Londonu sa suprugom producentom i rediteqem Xulijanom Farinom i sinovima. Kada ju je voditeq upitao da li to zna~i povratak na ovda{we trì{te, Kati}eva je istakla da ima ose}aj kao da nikada nije ni odlazila i da se uvek rado vra}ala u Srbiju kada dobije dobru poslovnu ponudu. Moj povratak mojoj publici, za trì{te me mawe briga. Ja imam " kao da nikada nisam napustila Srbiju, svaki put kad su mi bile ose}aj ponu|ene dobre uloge nalazila sam i vremena i inspiracije da do|em i radim ovde" istakla je ona.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 3. septembar 2020. 23

POSLEDWI DANI PETRA KO^I]A:

Sam i zaboravqen u ludnici, sahrawen je kao nijedan srpski pisac Petar Ko~i} ro|en je 1877. u selu Stri~i}i, kod Bawe Luke. Osnovnu {kolu je poha|ao u manastiru Gomionica gde mu je otac, zakalu|eriv{i se kao udovac, bio iguman. Upravo te prve godine u mnogome su odredile Petrov ceo ìvot – pripadao je generaciji srpskih intelektualaca koje se mnogo borila za svoje ideale, ali i mnogo zbog toga stradala. Gimnazijsko obrazovawe je po~eo u Sarajevu, ali je zbog nacionalisti~kih stavova i “srbovawa” isteran u tre}em razredu, pa je morao da pre|e u Beograd. Filozofiju je u~io u Be~u, ali je wegova najve}a èqa bila da ìvot provede u rodnom kraju. Radio je u Sarajevu kao ~inovnik, ali je ubrzo otpu{ten zbog u~e{}a u radni~kom {trajku i proteran u Bawaluku. Me|utim, ni tamo za Ko~i}a nije bilo mira! GLAS SLOBODE Uo~i aneksije Bosne i Hercegovine, Ko~i} je pokrenuo list “Otaxbinu” i stvorio politi~ku grupu koja je propovedala borbu protiv Austrije ostataka feudalnog ropstva. Bio je omiqen u narodu i slavqen me|u ompadinom èqnom otpora protiv okupatora. Tamo gde je narod video svog prvaka, dràva je videla opasnog protivnika. Koci} je vi{e puta hap{en i krivi~no gowen, a na wega se gledalo kao na jednog od najsmelijih podstreka~a srpskog nacionalizma i kao takvog veoma opasnog bunxiju. Negde u to vreme Ko~i} je napisao svoja najboqa dela. Ono {to nije mogao da kaè u “ozbiqnoj prozi” rekao je u satiri. “Jazavac pred sudom” i “Sudanija” postala su dela koja su se ~itala u jednom dahu, ali i prepri~avala ispod glasa i samo u krugu probranih prijateqa. Na Ko~i}a se gledalo kao na ~oveka krajnosti. Qudi su ga ili voleli ili mrzeli. Pri~ali su da je bio “previ{e politi~ar za kwièvnika i premalo racionalan za

politi~ara”. Jovan Du~i} je zapisao da bi, da nije toliko iskqu~iv, Petar Ko~i} bio najboqi srpski pisac. ZATVOREN, ALI NEPOROBQEN Neprestana borba uzela je svoj danak i uo~i Prvog svetskog rata na Petru Ko~i}u su prime}eni znaci du{evnog rastrojstva. Obolelog pisca smestili su za vreme Prvog svetskog rata u beogradski “Dom za s uma si{av{e”, prvu bolnica na Balkanu u kojoj su bili sme{teni psihijatrijski bolesnici. Ova zgrada – Doktorova kula se i danas nalazi u Vi{egradskoj ulici na Savskom vencu. Tu je pisac mnogo vremena provodio sa sestri}em upravnika bolnice, nadarenim hroni~arem Milanom Jovanovi}em Stojimirovi}em. Mladi} koji je u Du{evnoj bolnici radio kao sekretar, traè~i spas od austrougarske okupacije, u bele{kama je detaqno opisao posledwe dane, smrt i sahranu slavnog Srbina. Pisao je Milan da je pisac bio prepla{en i bled kad su ga doveli, ali da nije bio nimalo opasan, te je Milan i te kako uìvao u razgovoru sa jednim od najpametnijih savremenika. Ko~i}evo stawe drasti~no se pogor{alo u leto 1916. godine. Sebe nije smatrao ni bolesnim ni ludim i bio je ube|en da se tu na{ao zbog nebrige prijateqa. “Ko~i} je sve do smrti verovao da je zdrave pameti. Samo se jednom o sebi izrazio kao o ludaku – kad su austrijski àndari do{li da ga traè i da provere da li je zbiqa bolestan. Do posledweg ~asa govorio je kako “samo da do~eka Srbiju”, pa }e u planine, na oporavak. Drhtavim rukama, prera|ivao

1. Dje~ak je upla{eno treptao krupnim o~ima stisnut uz majku. Nije uspjevao da joj uhvati pogled, da jeste, ~inilo mu se da bi osjetila da sav drhti i da ne `eli nikud da ide. Majka je bila ogrnuta svojim brigama, razvu~ena izme|u sre}e i straha. Sele se u grad, nije to mala stvar. 2. Xeri Huski} najvi{e se pla{io {kole. Jedva stoje}i na nogama u{ao je u razred i sjeo u zadwu klupu, sredwi red. Jedino ta je bila slobodna. Gledali su ga podsmje{qivo, s visine i jedva ~ekali odmor da se zabave ismijavaju}i seqa~i}a. Tako je i bilo. Kada su nastavnici po~eli ispitivati gradivo Xeri im je bio sve mawe smije{an. Bio je bistar i pametan, malo smotan i tih ali se brzo istakao kao jedan od najboqih u~enika. Ta {kola se vi{e ne zove kao te osamdeset i neke, niti u woj predaju isti nastavnici koji su wega obiqe`ili, a djecu na selu i daqe bole zubi i ujedaju zmije. Jedno se promijeni a drugo ostane isto. 3. U u~ionicu se nije ulazilo u obu}i u kojoj dolazi{ u {kolu. U hodniku se lijepo izuje{, navu~e{ na noge patike samo za tu priliku, pa u patikama u razred. Xeri nije imao patike. Majka mu oplela {lape, od istog konca od kojeg su bile i wene, pa je on jedini u razredu bio u tim {lapicama. Jo{ jedan kompleks dje~aku sa sela. Dok je sjedio na stolici podigao bi noge i savio ih ispod sebe. Smijeh bi na-

MEHMED \EDOVI]

Zdawe staro vi{e od 150 godina i zove se Doktorova kula: Prva bolnica na Balkanu u kojoj su bili sme{teni psihijatrijski bolesnici, gde je i umro Petar Ko~i}, danas je muzej je za pozori{te svoja “Sudanija”. Bio je vrlo ponosit na svoj rad, hvalio se kako }e se to igrati “u svim srpskim pozori{tima” ” - zapisao je Milan Jovanovi} Stojimirovi}. Govorio je da je ostavqen da “pametan ~ami me|u ludama”, sve dok nije do{ao do nekih medicinskih kwiga. SAHRAWEN U CRVENIM PAPUÂMA I SA [AJKAÔM NA GLAVI Nije mnogo trebalo mudrome Ko~i}u da zakqu~i {ta se de{ava. Shvatio je teìnu situacije u kojoj se na{ao – bolovao je od progresivne paralize za koju leka nema. Predao se… Posle {est dana u posteqi, Petar Ko~i} je 27. avgusta u ~etiri ujutro prona|en mrtav. Ironi~no, pri~a kaè da je Petar Ko~i} u ovoj bolnici bio sre}an. Govorio je da je tu “ìvi u slobodi” i da ne mora da gleda austrougarsku vojsku kako paradira wegovom domovinom. Ako je tako, onda je tog 27. avgusta 1916. godine Doktorova kula u kojoj je izdahnuo Petar Ko~i} bila jedino slobodno mesto na celom Balkanu. Naàlost, bila je jedina sloboda koju je do~ekao veliki pisac. U okupiranom Beogradu bili su zabraweni svi javni skupovi, pa ~ak i pogrebne po-

Malo ~udo stupio kada je morao iza}i pred tablu. Imalo je to, dodu{e i neke sitne prednosti. Klizali su se hodnikom na odmoru, a {lape idu ko lude, kliù se puno boqe nego patike. Stojan bi Xerija ponekad zamolio da se zamijene, da se i on kliè, a ovaj je rado pristajao. Najve}e veseqe bi bilo kada zvoni za po~etak ~asa i oni moraju brzo u u~ionicu. Tada je Xeri bio u tu|im patikama i nije ga bilo sramota spustiti noge na pod, niti iza}i pred tablu. 4. Raspisan konkurs u Malim novinama na temu Narodno oslobodila~ka borba, crte`. Nagrada za prvo mjesto poni bicikl. Jedna od Xerijevih ìvotnih èqa, koja je bila tako daleko da o woj nije smio ni misliti, jer je neostvariva, bio je bi-

cikl. Otac nije imao novca da udovoqava djeci, a i da je imao uvijek je bilo ne{to pre~e od bicikla. Kod Maksima, blok ~asovi. Pravi slikar zna kako uhvatiti sjenku, govorio je.

vorke. Zato je Ko~i}ev sanduk opremqen u Du{evnoj bolnici, a na ve~ni po~inak je prevezen taqigama, samo u pratwi ko~ija{a. Sanduk za jednog od najve}ih Srba svih vremena, pi{e Stojimirovi}, napravio je pacijent koji je umislio da je Bog, ushi}en jer je dobio kaput preminulog pisca. Telo Petra Ko~i}a na ~ar{avu je poloèno u sanduk. Oko lica su mu pore|ali cve}e, a uz obraze i ~elo jabuke. Putopisac kaè da je izgledalo kao da se veliki kwièvnik osmehuje. Niko se nije sagnuo da celiva mrtvaca pre stavqawa poklopca, samo je jedna pacijentkiwa viknula da takvog ~oveka ne mogu da sahrane “gologlava i bosonoga”. Razlete{e se tada po bolnici sve dok nisu na{li crvene papu~e koje su mu brzinski navukli na stopala. A onda se desilo ne{to {to je Stojimirovi} pamtio doveka. “Odjednom – je li to igra slu~aja, }ud sudbine, wena logika, ili luda~ki prohtevi? – Petru Ko~i}u, velikome Srbinu, me}u na glavu prostu srpsku {ajka~u… nas nekolicina, koji razumedosmo taj lepi simbol, zgledasmo se kostre{eni od jeze.” - zapisao je ovaj hroni~ar. Deset godina po Ko~i}evoj smrti dràva je ustanovila Aleju velikana na Novom grobqu. Tu su preneti ostaci generala Milo{a Vasi}a, Jovana Cviji}a, zatim Velimira Teodorovi}a, vanbra~nog sina kneza Mihaila i nesre}nog Petra Ko~i}a. M. T. Tiho struè wegov gramofon, on sjedi u }o{ku i zami{qen je. Gdje li taj ~ovjek luta uz [opena i Rahmawinova? U~enici crtaju. Svi isto, zastava, zvijezda, Tito… Xeri sageo glavu i povla~i crte po listu. Nacrtao bodqikavu ìcu, kosture i maglu. Malo se i pla{io svog crteà jer nije bio siguran je li pogodio temu. Gotovo, podigni listove. Maksim ga nikada nije tako gledao. Preletio je pogledom po crteìma ostalih u~enika a onda se zabuqio u onaj wegov crte` i ne miga. Pozvao ga da iza|e pred tablu a u wega {lape na nogama. 5. Dobio je poni bicikl. Wegov crte` je bio najboqi. Sre}i nigdje kraja. Dodu{e, nije trajalo dugo. Bicikl stigao po{tom na wegovu adresu, u kutiji, u dijelovima. Otac ga sastavio da vidi kako izgleda i on mu se kratko divio. Onda ga opet rastavio i vratio u kutiju. Prodao ga je jer su im trebali prozori za ku}e. Xeri se nikada nije provozao na biciklu.

FEQTON

^etvrtak 3. septembar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (7)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Brat Du{ka Popova, dr Ivan, radio je za tajnu ~etni~ku obave{tajnu slu`bu U poverqivim dokumentima Slu`be dràvne bezbednosti u Beogradu postoje slu`bene bele{ke o {pijunskim aktivnostima i Du{kovog brata dr Ivana Popova. Kada je Aleksandar Sa{a Mihailovi} Vili imenovan za ~etni~kog komandanta Beograda, on je sredinom 1943. godine formirao i kontraobave{tajnu grupu, a za wenog {efa postavio je majora Boù Rankovi}a, koji je imao pseudonim Dolovac. Po svemu sude}i, jedan od glavnih izvora informacija Rankovi}u bio je brat Du{ka Popova doktor Ivan Popov, sa pseudonimima Eskulap, Lala i Hans, o kome wegov bliski saradnik Qubomir Mihailovi} kaè: - Pre po~etka rata dr Ivan Popov je bio jedan od glavnih poverenika Intelixens servisa za jugoistok i u tom svojstvu boravio je za vreme Drugog italijansko-abisinskog rata u Napuqu. Po wegovom zavr{etku vratio se natrag u Jugoslaviju i na poslovima Intelixens servisa radio je u Beogradu i Dubrovniku, gde se, mislim, i oènio. Po~etak rata 1941. godine dr Popova zati~e u Beogradu, gde on nastavqa svoj obave{tajni rad. Po{to mu je, po pri~awu Nikole Vojnovi}a, izgubqena veza sa ranijim naredbodavcima iz Intelixens servisa, sada je dobio drugu, novu i boqu, za novostvorenu situaciju, preko nekog Jebzena, Nemca iz Rajha, zvanog Xoni, ~iji je slu~aj bio slede}i: - Imenovani Jebzen je bio jedan od nema~kih veleposednika, kome su dolaskom na vlast nacionalsocijalista oduzeta izvesna preduze}a i imawa (etatizirana). Kao rekompenzaciju za pretrpqenu {tetu, Jebzen, mla|i ~ovek u tridesetim godinama, bio je primqen u Nacionalsocijalisti~ku partiju i u woj dobio poloàj jednog od vi{ih privrednih funkcionera. Po~etkom rata na zapadu, Jebzen je

Sa svojim komadantom, |eneralom Dra`om Mihailovi}em: Sa{a Mihailovi} Vili, imenovan je za ~etni~kog komandanta Beograda, a sredinom 1943. godine formira kontraobave{tajnu grupu putovao sa nema~kom vojskom i, kao ekonomski faktor partije, vra}ao je izgubqeni kapital. Po{to je bio dovoqno dalekovid da predvidi slom fa{isti~ke Nema~ke, on je uhvatio vezu sa Intelixens servisom i tako obezbedio svoj kapital u budu}nosti. Svoje delo je i krunisao odlaskom u [vajcarsku, krajem 1943. godine ili po~etkom 1944. godine. I hroni~ar ~etni~kog pokreta Milosav Samarxi} tvrdi da je Jebzen preko svoga poznanika grofa Fredija fon Kaganeka iz Frajburga u [varcvaldu, ina~e predratnog prijateqa Ivana Popova, stupio u vezu sa doktorom Popovim. Jebzen je ~esto puta dolazio u Beograd i sa Popovim je organizovao ekonomsko plasirawe nagomilane robe i eksploataciju izvesnih ekonomskih preduze}a u Beogradu. U firmu su u{li poverqivi prijateqi dr Ivana Popova koji su uglavnom znali pozadinu osnivawa firme. Predsednik preduze}a bio je

Hans Gosten~nik, Slovenac koji je dugo ìveo u Beogradu, direktor je bio Nikola Vojnovi}, a tehni~ki saradnik Milan Panteli}, do rata ~inovnik Evropskog preduze}a za eksploataciju AD (francuska firma). Sekretarica i daktilografkiwa je bila neka Saterlaj Koka, sa stanom u Frankopanskoj ulici. Pored toga {to mu je dr Ivan Popov davao izvesne podatke, Boà Rankovi} "Dolovac" ga je kontrolisao preko svojih organa i bio prili~no obave{ten o wegovom kretawu, kao i licima koja su za wega radila. Tako, Dolovac u svom izve{taju navodi da Popov vrlo ~esto putuje "avionom za Berlin Pariz, @enevu, Madrid, Bukure{t i po svim krajevima Jugoslavije, a naro~ito ka Primorju", i da u svom obave{tajnom radu ~esto koristi ène. U vezi s ovim Dolovac kaè: - Po izvesnom nalogu sa nema~ke strane, sa svog posledweg puta u Pariz doveo je otuda u Beograd Francu-

SVEDO^EWE IZ TAJNOG ARHIVA UDBE U arhivu Slu`be dr`avne bezbednosti u Beogradu, koja je izrasla iz Udbe, nalazi se i tajni izve{taj o saradnicima dr Ivana Popova na obave{tajnim poslovima: "Sa Popovim je radio i Nikola Bona, ina~e direktor firme 'Jevlevi} i kompanija', sa kancelarijom iznad kafane 'Ruski car', II sprat, ulaz iz Knez Mihaijlove ulice. Drugi ~ovek koji je znatno sara|ivao u firmi bio je potpukovnik vojske Kraqevine Jugoslavije Radivoje Todorovi}, biv{i zamenik na~elnika intendanture komande vazduhoplovstva u Zemunu."

skiwu, gospo|icu Moro (ili More), ènu neobi~no privla~ne spoqa{nosti i izrazite inteligencije. Odmah po dolasku Moro je, na jednom unapred pripremqenom sastanku, predstavqena majoru Ricu, sekretaru Nojhauzenovom, ~ija se kancelarija nalazila u Fir{avsirungu (GBV), u palati Riunione, a u prostorijama Jugomontana. Predstavqawe gospo|ice Moro nije zavr{eno kod Rica. Trebalo je da bude dovedena i do Nojhauzena, {to je spre~io Ric svojim hvalisawem kod izvesnih drugova kako je dobio vrlo zgodnu prijateqicu. Time je na Moro skrenuta pa`wa i stvorena bojazan da ne bude pra}ena. Ovo je spre~ilo svako weno delovawe i dovo|ewe u li~ni kontakt sa jednom visokom li~no{}u, kao {to je Nojhauzen, koji ne èli da se kompromituje pred svojim gospodarima. No izgleda da je Ric to u~inio namerno, po{to se bojao Moro, znaju}i ko je ona. - Gospo|ica Moro bi trebalo da bude agent Intelixens servisa ({to Eskulap uostalom i tvrdi), a wena uloga u Beogradu, ukoliko bi bila za ra~un Nema~ke, sastoji se iskqu~ivo u li~nim uslugama Nojhauzenu. Vide}emo {ta je na stvari - pitao se tajni agent Dolovac. - Zasad je va`no da se we svi ovde boje i da im je wena lepota vrlo prijatno presela. U poverqivom izve{taju Dolovac ovde navodi i druge ène koje se nalaze u slu`bi dr Ivana Popova: - U slu`bi Ivana Popova nalazila se i izvesna gospo|ica, za koju smo znali samo toliko da je Ma|arica. Poslao sam jednog svog poverenika u dru{tvo u kome se i ona nalazila, te je do{lo do poznanstva koje je, zaslugom mog poverenika, jako odu{evilo gospo|icu Sedmakovu, kako smo doznali da se zove. Tako je moj ~ovek i poznanik dr Popova, uspeo da se ~e{}e vi|a sa Sedmakovom i da sa wom uspostavi jedan vrlo prisan kontakt. lll U slede}em broju: Ivan Popov je ~etni~ku vrhovnu komandu obave{tavao o ja~ini i pomerawu nema~kih trupa

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

3. septembar

1783. - Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je zavr{en Ameri~ki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne dr`ave. Rat ameri~kih dr`ava za nezavisnost po~eo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda.

1806. - Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glava{ oslobodio je Prokupqe. 1869. - Ro|en je srpski arheolog Miloje Vasi}, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavawa preistorijskog lokaliteta u Vin~i do{ao je do zakqu~ka da podunavska kultura poti~e iz Sredozemqa (Egejska kultura) i predwe Azije, a ne iz nordijskih zemaqa. 1883. - Umro je ruski pisac Ivan Sergejevi~ Turgewev, jedan od najzna~ajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac ~ija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je ve}i ugled u francuskim nego u ruskim kwièvnim krugovima ("O~evi i deca", "Lov~evi zapisi", "Uo~i novih dana"). 1884. - Iz Beograda je krenuo prvi putni~ki voz na pruzi Beograd-Ni{, prvoj u Srbiji. Po~etak gradwe 21. juna 1881. obeleìo je srebrnim budakom knez Milan Obrenovi}. Ispra}aju voza iski}enog cve}em i srpskim trobojkama, pored velikog broja gra|ana, prisustvovali su ugledni gosti iz Be~a, Budimpe{te i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Ni{ je stigao u 18.23. 1939. - Dva dana posle nema~kog napada na Poqsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nema~koj. 1939. - Na kru`noj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su odràne do tada najve}e me|unarodne automobilske trke u Jugoslaviji. 1943. - Iskrcavawem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom feldmar{ala Bernarda Loa Montgomerija, po~eo je napad savezni~kih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu. 1976. - Ameri~ki vasionski brod bez qudske posade "Viking 2" spustio se na Mars i po~eo da {aqe fotografije sa te planete. 1994. - Rusija i Kina proglasile su zavr{etak me|usobnih neprijateqstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemqe prema drugoj. 2004. - Nakon tri dana okon~ana je tala~ka kriza u Beslanu, Severna Osetija, tokom koje je poginulo 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, povre|eno 126, od kojih 70 dece. ê~enski pobuwenici oteli su i zatvorili vi{e od hiqadu dece i roditeqa koji su prisustvovali proslavi po~etka {kolske godine, zauzev{i zgradu {kole u Beslanu, zahtevaju}i od ruskih vlasti da oslobode privedene zbog napada na dràvne instituacije u Ingu{etiji tokom juna, kao i da povuku svoje trupe iz ê~enije. 2009. - U seriji eksplozija koje su pogodile fabriku municije "Prvi partizan" u Uìcu, poginulo sedam a povre|eno 14 radnika.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

DRAGAN JOVANOVI] O SRPSKOJ DIJASPORI:

Jezik je prva linija fronta, zaboravqamo na{e poreklo i istoriju! Jedan od najve}ih srpskih `ivih glumaca, Dragan Jovanovi}, poznat je po svom prodornom pogledu na svet i jednostavnim mudrostima koje izgovara svaki put kada odlu~i da da izjavu za medije.

^etvrtak 3. septembar 2020. 25

DRAGOQUB ZBIQI]:

Kad Srbin izgubi rat za }irilicu - gubi pravo na dràvu i goli ìvot U okviru kulture i civilizacije u Evropi Srbi su primili od najpismenijeg dela tada{wih naroda sve{tenstva pismo, srodno glagoqici, savr{enije i primerenije prirodi srpskog jezika }irili~ko pismo koje su stvorili u~enici prvih slovenskih verou~iteqa i prosvetiteqa ]irila i Metodija kojima je posve}en sveti dan koji se obeleàva me|u Srbima 24. maja. Nauka je ustanovila gledi{te da je tvorac }irili~kog pisma Kliment, pa se }irilica ponegde zove i „klimentica“, a Kliment joj je dao ime „}irilica“ iz po{tovawa prema svome u~itequ Svetom ]irilu. Iako postoje i gledi{ta da su Srbi mnogo pre ]irila i Klimenta imali svoje pismo veoma sli~no dana{woj }irilici, nauka je na stanovi{tu i daqe da je ]irilo Slovenima stvorio prvo pismo glagoqicu. ]IRILICA JE TEMEQ SRPSTVA I STUB WEGOVE BUDU]NOSTI Pre srpskih crkvenih duhovnih i materijalnih vrednosti po~elo je uni{tavawe srpskog milenijumskog pisma koje je temeq Srpstva, srpske kulture, srpskog napretka koje nije mogu}e bez jezika i pisma. Nije nimalo slu~ajno katoli~ki sinod u Solinu 1060. godine bacio anatemu na }irili~ko pismo proglasiv{i ga „|avoqim izumom“ a Metodija jeretikom. I nije slu~ajno {to se to dogodilo ubrzo posle razbijawa hri{}anstva na Zapadnu katoli~ku i Isto~nu pravoslavni crkvu. Latinica kao pismo katolika i protestanata odre|ena je da zavlada i pravoslavnim hri{}anstvom i rat protiv }irilice poveden u 11. veku nije na duè nikad prestajao sve do ovog 21. veka. Danas se u Evropi, posebno me|u Srbima, nastavqa rat protiv }irilice, a za okon~avawe apsolutne prevlasti latinice kroz dovr{avawe zamewivawa }i-

rilice u Srba. Srbi su odavno, pa i danas, najugro`eniji od pravoslavnih naroda jer je me|u wima posledwih 66 godina vo|en rat protiv }irilice i lukavstvom – poznatom favorizacijom hrvatske abecede me|u Srbima. Tako je, u stvari, objektivno za Srbe korisno preuzimawe Vukove jezi~ke reforme od Hrvata, u srpskom slu~aju pretvoreno u veliku {tetu po Srbe preko favorizacije stvorene hrvatske nacionalne verzije latinice koja danas u Srbiji zauzima ve} devet desetina ispisa na srpskom jeziku. Prevlast hrvatske verzije latinice koja je u vreme Vuka Karaxi}a sa~iwena za potrebe Hrvata katolika da bi primili za svoj slu`beni jezik Vukov(ski) srpski jezik. Da prime, taj {tokavski, srpski u lingvisti~koj osnovi, jezik u verziji narodnog srpskog jezika za svoj na posebnoj vrsti latini~kog, a ne srpskog (pravoslavnog, razume se) pisma }irilice, pomogla je Austrougarska monarhija preko Vuka Karaxi}a koji se morao saglasiti da taj jezik, jedini u Evropi i svetu, dobije, pored svog osnovnog, mati~nog, doma}eg pisma i latini~ko pismo u ulozi parapisma koje je, kao latini~ko, predvi|eno da u budu}nosti smeni srpsko (}irili~ko) pismo, kao temeq Srpstva i srpske kulture, civilizacije i op{teg identiteta Srba. Zato je u na{e vreme poznati srpski lingvista Milo{ Koav~evi} vaqano procenio zna~aj srpskog pisma za srpski jezik i Srbe na ovaj na~in: „]irilica je neotu|ivi dio srpskog jezika, i zato je srpski jezik u svoj puno}i srpski tek kad se ispisuje }irilicom“ (Milo{ Kova~evi}, Borba za }irilicu i srpski jezik, Andri}ev institut, Andri}grad, 2018, str. 127). Svakako, to su oduvek znali

oni koji su poveli rat protiv srpske }irilice, jer su znali da tako vode rat i protiv srpskog jezika i protiv Srba. A za{to je }irilica toliko va`na Srbima, spomenuti lingvista obrazla`e na ovaj na~in: „Srpski jezik i srpska }irilica temeqni su identitetski nacionalni kriterijumi srpskog naroda“. Na`alost, politi~ko - ideolo{kom borbom komunista protiv }irilice, jugoslovenska vlast je uspela da dobar deo Srba zaboravi koje je wihovo pismo, da zaboravi wegov zna~aj za svoj identitet i da, stoga, danas ima dosta Srba koji su stekli {kolski naopako znawe da je „i latinica na{e pismo“. U tome su posebnu {tetu u dana{we vreme naneli oni srpski lingvisti i filolozi koji su preimenovali hrvatsko pismo u „srpsku latinicu“, {to je kod dela Srba izazvalo zakqu~ak: „[to da toliko brinemo za svoju }irilicu kad je nama Vuk smislio i srpsku latinicu?“ To je bilo posledica jednog falsifikata da je ba{ Vuk sastavio Hrvatima latinicu, pa je ona zato „srpska latinica“. Kakav stra{an anti}irili~ki proma{aj jednog broja srpskih lingvista i filologa! A deo naivnih (neukih) Srba poverovao je u taj prakti~no antisrpski falsifikat, jer lepo zvu~i da je hrvatsko nacionalno pismo – „srpska latinica“. Za{to je takvu banalnu neistinu {irio jedan broj srpskih lingvista i filologa – normalnim Srbima i znalcima istine o pismima nikada ne}e biti dovoqno jasno.

NAJDU@A RE^ U SRPSKOM JEZIKU:

Nije otorinolaringologija

Jednom prilikom, Jovanovi} je progovorio i o svom iskustvu igrawa predstava i susretima sa na{im qudima u inostranstvu. “Dok sam igrao predstave po svetu de{avalo se da ne mogu da razgovaram sa na{im mladim qudima jer nisu znali srpski. To je slu~aj sa ve}inom na{e dece koja se tamo ra|aju ili su oti{la kada su bila mala. Jezik je prva linija fronta i ako ga zaboravimo zaboravi}emo i na{e poreklo i istoriju, koja je istina, ponekad za zaborav, ali je uglavnom za slavu i ponos.”

Srpski jezik je jezik sa veoma dugom istorijom, a sve to ima veze i sa istorijom Srba i uop{te istorijskim i politi~kim prilikama, koje su uticale na sve, pa sam tim i na jezik. Neke od zanimqivosti o srpskom jeziku je ta da srspki jezik ima 30 slova i da se upravo svako slovo izgovara upravo onako kako se i pi{e, {to je retkost u evropskim i svetskim jezicima. Srpskim jezikom govori vi{e od 12 miliona qudi {irom sveta. U prvom delu Ustava Republike Srbije, u na~elu Ustava stoji, u ~lanu 10 (jezik i pismo) stoji: "U Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi su srpski jezik i }irili~ko pismo. Slu`bena upotreba drugih jezika i pisama ure|uje se zakonom, na osnovu Ustava." Tako|e, nave{}emo i ~iwenicu da je najzna~ajniji spomenik kulture pisan }irilicom, koje je Miroslavqevo jevan|eqe iz 12. veka. Ali, da li ste se nekada zapitali koja je najduà re~ u srpskom jeziku? Verovatno }e svi pomisliti na neku latinsku re~ koja je u vezi sa medicinom, poput otorinolaringologija (20 slova). Mnogi primeri navode da je re~ prestolonaslednikovica, re~ od 22 slova najduà re~ na srpskom jeziku. Tako|e, kao najduà re~ u srpskom jeziku navodi se i re~ – antisamoupravnosocijalisti~ki, re~ od 29 slova. Ono {to je zanimqivo je da su rekorde u sastavqawu {to duìh re~i postavili stanovnici zemaqa Skandinavije. Tako

na primer ova re~ „Sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad“ na {vedskom jeziku zna~i - zaliha uniforma namewena osobqu unije tramvajskih kompanija. „Kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden" je re~ kojom se Holan|ani koriste da ozna~e pripreme za de~iji festival, odnosno de~iji karneval. Dok Danci koriste, prizna}ete, veoma komplikovanu re~ za specijalizaciju doktora "Speciallaegepraksisplanlaegningsstabiliseringsperiode". R. N.

MOZAIK

^etvrtak 3. septembar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Situacija na poslu se mewa ali vi ostajete po strani. Za vas je to okida~, pa vas obuzimaju strahovi da li ste ne{to pogre{ili. Ne brinite, to {to vas niko ne proziva nije r|av znak, naprotiv. QUBAV: Uz malo strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Morate biti iskreni i glasni. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Krajwi je ~as da se opredelite, ili }ete igrati kako drugi sviraju, ili }ete ignorisati {ta drugi qudi govore. Finansijska situacija se stabilizuje. QUBAV: Koristite svaku priliku kako biste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u odnosu. Ne zale}ite se jer mo`ete iza}i kao gubitnik. ZDRAVQE: Mali problemi sa plu}ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Nazire se epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istraìvawe i u~ewe. QUBAV: Ovo je jedan od onih perioda kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete. Pravi razlog takvog raspoloèwa leì u ~iwenici da vas mu~i neodlu~nost zbog koje ne uspevate da se opredelite i donesete pravu odluku kojom biste re{ili qubavne nedoumice. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Dobijate informaciju koja nosi putokaz u kom smeru treba da se razvija va{a karijera. Puni ste energije i voqe, a strpqivost vas ~ini jo{ ja~im. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili i ozvani~ili qubavnu vezu. Ne donosite odluke pod takvim pritiskom ako niste sigurni da je to ono {to `elite. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Traìte na~in kako biste opravdali razloge zbog kojih se jo{ nalazite na mestu s koga su mnogi va{i saradnici odavno oti{li. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom ìvotu, ovih dana, su ne~ije laì ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda moè prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. Ne pecajte se na svaku provokaciju. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Ovo je period stagnacije, pa je za vas boqe da se pravovremeno pripremite. Strpqewe i upornost vam nisu ja~a strana, a ovih dana su neophodni. QUBAV: Okruèni ste qudima koje privla~i va{a pozitivna energija. U zanosu dobrog raspoloèwa moè vam se dogoditi da zaboravite na partnera i ~iwenicu ko je, zaista, uvek na va{oj strani. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Nepromi{qeni ste, bespotrebno komplikujete odnose s qudima koji su va`ni. Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: Prepuni ste emocija, toliko da ne znate {ta biste s wima. Kad nemate gde da ih kanali{ete, po~iwete da prenosite tenziju na okolinu. Na udaru je voqena osoba, a znate da nemate razloga za to. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Imate previ{e ideja kako da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se odlu~ili. Ukoliko imate neke nedefinisane odnose, vreme je da ih razjasnite.QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu. Uzrok le`i u tome {to ste odnos sveli na dopisivawe i telefonske razgovore koji su se zavr{avali nesporazumima. Budite strpqiviji. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Obuzima vas ideja da pokrenete privatan posao. Zategnuti odnosi s {efovima i lo{a atmosfera u okruèwu moè da izdvoji ekipu qudi sa kojom je biznis mogu}. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod kontrolom, a to je u suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u hroni~nu neozbiqnost. ZDRAVQE: ûvajte se prehlade.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Povukli ste brzoplete poteze, pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. Da biste ubla`ili posledice, dobrovoqno preuzmite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Mislima ste daleko od mesta boravka, pa bi bilo po`eqno da se koncentri{ete, u protivnom, sledi vam bolan povratak u realnost. Nije dobar trenutak za bilo kakve kona~ne odluke. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: ^eka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate svoju nestrpqivost, jednu od glavnih osobina koja ~esto radi protiv vas. Nerealno je da sve mora biti gotovo sad i odmah. QUBAV: Voqena osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima dodatno destabilizuje, pa to preti da prelije ve} napuwenu ~a{u. Atmosfera jeste neprijatna, ali je i kratkotrajna. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Sti`u promene u ~ijoj ste realizaciji imali zna~ajnu ulogu. Strpqewe vam nije ja~a strana. Neophodno je da stvari zadr`ite pod kontrolom i obuzdate temperament. QUBAV: Iz nekog razloga voqenoj osobi je ovih dana potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa. Od vas se o~ekuje velika tolerancija. Vi{ak tenzije utro{ite na fizi~ke aktivnosti. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

DREVNIJI OD HILANDARA:

Jedna od najstarijih svetiwa srpske crkve proslavqa 950 godina postojawa Manastir Prepodobnog Prohora P~iwskog nalazi se na {umovitim obroncima planine Kozjak, 30 kilometara ju`no od Vrawa. Istorija manastira datira jo{ od 1070. godine, kada je vizantijski car Roman Diogen podigao malu crkvu, posve}enu Svetom apostolu i jevan|elisti Luki, u ~ije zidine su poloène miroto~ive mo{ti Svetog Prohora P~iwskog. Prema legendi, upravo je ovaj svetac Romanu Diogenu prorekao da }e postati car. Od tog vremena, miro neprestano te~e iz svetiteqevih mo{tiju i, kaù vernici, mnogi se bolesnici wime iscequju. Manastir ostaje u okviru vizantijske dràve sve do kraja XII veka kada, posle osvajawa ovih krajeva od strane velikog ùpana Stefana Nemawe, prelazi u sastav Srbije. Nemerqiv zna~aj za ovu pravoslavnu svetiwu imao je kraq Milutin, za vreme ~ije vladavine je podignuto ili obnovqeno 40 crkava i manastira, a me|u wima i Manastir Prohora P~iwskog. U

Karlova~kom rodoslovu stoji da kraq Milutin, pored ostalih zadu`bina, “sagradi i crkvu P{inskomu Prohoru”, {to potvr|uje i uzidana opeka na severnoj fasadi stare crkve sa, u plitkom reqefu izvedenim imenom SAVA, otkrivaju}i neposrednu brigu tada{weg arhiepiskopa Save III o obnovi hrama. Manastir ima veliki istorijski zna~aj, s obzirom da se, izme|u ostalog, u wemu pri~estio deo srpske vojske pred odlazak u Kosovsku bitku 1389. godine, a u toku Prvog srpskog ustanka slu`io je kao mesto za pripremu oslobodila~kog pokreta. U kratkom periodu, sabrat Manastira bio je i prepodobni Justin (Popovi}), ina~e rodom iz Vrawa, koji je 2010. godine kanonizovan od strane SPC-a i progla{en prepodobnim Justinom }elijskim i vrawskim. Ove, 2020. godine, kao jedna od najstarijih svetiwa Srpske pravoslave crkve, Manastir proslavqa 950 godina postojawa. M. T.

sala je Radmila Vlatkovi}, istori~arka umetnosti i kustos Muzeja Poni{avqa. SAMO PET TKAQA U Pirotu ima samo pet `ena koje u tan~ine poznaju umetnost tkawa pirotskog }ilima, i one se bore za o~uvawe }ilimarstva u ovim krajevima. A pre nepunih stotinak godina u Pirotu je bilo, verovali ili ne, pet hiqada tkaqa, ovo je tada bila najve}a manufaktura na Balkanu i jedna od najva`nijih industrijskih grana Pirota.

SVAKA [ARA IMA ZNA^EWE Ono {to izdvaja pirotski }ilim jeste i wegova ornamentika koja korene vu~e iz milenijumske istorije qudskog roda, a neki od simbola datiraju iz samih po~etaka ~ove~anstva kada su te {are bile neka vrsta amajlija, slikovnog pisma i komunikacije qudskih bi}a sa kosmosom. - [are su kao tajna ~uvana milenijumima, pre nekoliko stotina godina su javno obznawene i po~ele masovno da se koriste. Imamo 95 {ara i 122 ornamenta, a najpoznatija je "korwa~a", koja je simbol dugove~nosti i dugog i sre}nog `ivota. [ara "razbacani |ulovi" simbolizuje lepotu duha i tela, a ~est motiv je "sovra" ili "sofra" i ta {ara ima posebno zna~ewe, pravqena je s namerom da omogu}i dobre pravce razgovora, pregovora i dogovora. [ara "bomba" je namewena mu{karcima i daje im snagu, energiju i mo} upravqawa - tuma~i Slavica ]iri}, koja se trideset godina bavi izu~avawem ove vrste tkawa. M. T.

U borbu za spas pirotskih }ilima, ukqu~ila se i supruga ameri~kog ambasadora Za tka~kim razbojem u pirotskom selu Dojkinci sedi En Godfri i sa maksimalnom posve}eno{}u provla~i potku izme|u prenapregnutih niti osnove od vune pirotske pramenke, slaù}i prelepi ornament na pirotskom }ilimu u nastajawu. Supruga ameri~kog ambasadora u Srbiji, ina~e Irkiwa kojoj ru~ni radovi nisu nepoznanica, zajedno sa kanadskom ambasadorkom Kati âbom u~estvovala je u Tka~koj koloniji koja se peti put organizuje u ovom malom staroplaninskom mestu. Iza we su ove godine organizaciono stali krovno udruèwe proizvo|a~a rukotvorina Etno mreà i Grad Pirot, uz pokroviteqstvo ambasada Kanade i SAD.

ROK TRAJAWA - DVA VEKA Divan i vredan pa`we je taj poku{aj da se sa~uva "trejd mark" pirotskog kraja, ali i Srbije koji u svojim zgusnutim nitima nosi tradiciju, poruku, simboliku, dugotrajnost, ume}e ènskih ruku, a u domove onih koji wime zastru podove ili zidove unosi toplinu i lepotu dugog trajawa. Pirotski }ilim se vekovima pravi, a vekovima i traje. Koncipiran je dvostrano sa dva lica, jedna generacija gazi po wemu stotinak godina, onda ga prevrnu i uìvaju u wemu jo{ jedan vek. "Pirotski }ilim je kao skupoceni poklon ~esto darivan. Kori{}en je u privatnim i dràvnim kontaktima, s predstavni-

cima vlasti, zatim kao nagrada, kao poklon i kona~no kao deo devoja~ke spreme. Jer, }ilim ne mora ni da se prostire na pod, ni da se stavi na krevet, na sto kao stolwak ili ti{lajfer. Dovoqno je da se ~uva u devoja~kom sanduku, da se ~uva kao amajlija ku}e. Tako je }ilim kao prava retkost dospeo do mnogih manastira {irom Srbije, u Bugarskoj (Rilski manastir), Gr~koj (Hilandar), na dvoru Obrenovi}a i Kara|or|evi}a kada su tkaqe po specijalnoj poruxbini tkale odre|ene veli~ine...", zapi-

ZDRAVQE IZME\U DVA VIKENDA

Kori{}ewe imunomodulacije u le~ewu kancera vra}a se na velika vrata. Za razliku od hemoterapije i zra~ewa, koje direktno poga|aju maligne }elije, imunoterapija poja~ava odbrambenu ma{ineriju organizma, pove}avaju}i wegovu sposobnost da se bori sa tumorom. Strategija ukqu~uje uvo|ewe u organizam jediwewa koja direktno stimuli{u imune }elije da rade ja~e, ili sinteti~kih proteina koji imitiraju komponente normalnog imunog odgovora, pove}avaju}i ukupnu imunu reakciju tela. Doktori su jo{ po~etkom pro{log veka razvili terapiju ubrizgavawa mrtvih bakterija u tumor, kako bi stimulisali imuni odgovor bez rizika od infekcije koja moè da bude fatalna po pacijenta. Na taj na~in su uspevali da izazovu potpunu regresiju kod nekih pacijenata sa sarkomom. Me|utim, nagli uspon zra~ewa i hemoterapije u~inio je da te ideje budu napu{tene jo{ sredinom ~etrdesetih. [ezdesetih i sedamdesetih Lojd Old iz Ludvig instituta za istraìvawe raka probudio je ponovo interes za ovu terapiju. On jeizme|u ostalog otkrio da }elije tumora imaju druga~iju povr{inu antigena nego zdrave }elije. Ti takozvani antigeni povezani sa tumorom sluè kao baza za razvoj vakcine protiv tumora, kojom se poku{ava stimulisati imuni odgovor specifi~an za odre|eni tumor. Danas, sa nekoliko imunolo{kih terapija koje se ve} nalaze na trì{tu, i mnogim u raznim fazama klini~kog testirawa, ovi tretmani najavquju trajnu promenu na~ina na koji }emo pristupati le~ewu raka. Nedavno je Xejm Alison, rukovode}i odeqewa za borbu sa rakom Univerziteta u Teksasu predstavio imunoterapiju kao deo budu}ih vodi~a za le~ewe malignih bolesti. Kako bi osigurao da imuni sistem ne postane preterano aktivan i po~ne da napada i o{te}uje telo, Alison je uveo pionirsku tehniku, kojom blokira punktove zaduène za preveliku reakciju imunog sistema, uz nastavak

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Smokve puwene ~okoladom i bademima Potrebno je: suve smokve - 24 kom. crna ~okolada - 50 g bademi - 50 g margarin - 250 g

Imunitet

Smokve staviti u vrelu vodu da omek{aju. Kada se ohlade, o{trim noèm odse}i vrhove smokvi i sa~uvati ih. Ka{ikom izdubiti smokve. Delove koje ste izvadili sitno naseckajte. Bademe proprìte i sitno iseckajte (mada, moète i da sameqete). ôkoladu otopiti na pari, dodati margarin iseckan na kocke i sve sjediniti. Dodati bademe i sitno naseckane delove smokvi, pa sve sjedinite. Dobijenom smesom punite smokve. Svaku puwenu smokvu poklopite odse~enim vrhom. Puwene smokve stavqati u papirnate korpice.

KAKO DELUJE IMUNOTERAPIJA? Dve glavne komponente imunog sistema - uro|eni i adaptilni rade zajedno kako bi se borili protiv infekcija i va`no im je da zapamte sa kojim patogenima se organizam sretao u pro{losti. Upozoren od opasnih signala u obliku povr{inskih molekula mikroba, ili delova gena, uro|ene imune }elije (makrofage i neutrofili) pokre}u {iroke mehanizme za brzu borbu protiv spoqnih neprijateqa. U isto vreme adaptilne B }elije generi{u specifi~an imunski odgovor, stvaraju}i antitela koja mogu da prepoznaju i o~iste patogene. Antigen specifi~ne T }elije, aktivirane od strane uro|enog imunog sistema progutaju" patogene, ja~aju}i daqe "imuni odgovor organizma. Ove B i T }elije imaju trajne memorije, dozvoqavaju}i im da br`e i ja~e reaguju na naredna izlagawa patogenima.

NAJMO]NIJE ORU@JE PROTIV RAKA wegovog normalnog rada. Ovakva nova terapija u stawu je da zna~ajno produì ìvot kod pacijenata kod kojih je rak bio ubrzo fatalan, kao na primer rak bubrega i maligni melanom. Ipak, nau~nici ali i klini~ari imaju jo{ mnogo dilema i zadr{ki, jer se smatra i daqe da su za le~ewe solidnih tumora (a takva je ve}ina), neprikosnoveni operacija, zra~ewe i hemoterapija. Ali, lekari priznaju da do sada nisu imali uspeha u borbi sa metastazama, i da bi imunoterapija tu mogla da pruì najve}i efekat. Naredni korak u razvoju imunoterapije za le~ewe raka je vakcina. Ve}ina vakcina u razvoju sadrì komponente tumor specifi~nog antigena, kako bi se oja~ao imuni sistem. Jo{ 1990. godine dr Katarina Delphijal koristila je vakcinu

Da biste postigli maksimalne benefiti plivawa neophodno je da plivate tri puta nedeqno. Koliko god da imate godina, postoji jedna univerzalna tajna" za dobro fizi~ko " i mentalno zdravqe - plivawe. Ova aktivnost ne pruà vam samo trening za celo telo, ve} moè i da vam pomogne da se izborite sa depresijom, budu}i da plivawe osloba|a endorfin, hormon zaduèn za pozitivne misli i ose}awa.

za tuberkulozu be-se-è napravqenu za mukobakteriju, i ova terapija je odobrena za tretman kancera be{ike. To je bila prva imunoterapija koju je odobrila Ameri~ka agencija za hranu i lekove za maligne bolesti. Dvadeset godina nakon ovog otkri}a be-se-è ostaje najefektivnija dostupna terapija za nemi{i}ni invazivni rak be{ike, sa sjajnim rezultatima, 70 odsto pacijenata pogodnih za ovu terapiju doìvelo je povla~ewe bolesti. Treba svakako imati u vidu da mobilisawe imunosistema moè, tako|e, izazvati i opasne sporedne efekte ukqu~uju}i kolitis, ozbiqne upale debelog creva, kao i probleme sa jetrom, {titastom `lezdom i hipofizom. Prilikom testirawa kombinacije dva za

FIZI^KO I PSIHI^KO ZDRAVQE

Boqi kapacitet plu}a Redovno plivawe je odli~an na~in da oja~ate svoja plu}a. Zapravo, studije govore da su u tome boqe ~ak i od joge! To je rezultat toga {to plivawe pove}ava elasti~nost mi{i}a u plu}ima i grudima.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Da su smokve idealna vo}ka, dobra i za jelo i za telo, potvr|uje wihoh sastav sa obiqem antioksidanasa, minerala i vitamina. U svim kulturama, stablo i plod smokve simboli su obiqa, plodnosti i slasti. I u farmakopejama, zapisima Sumerskih vidara i apotekara, smokva je ozna~ena kao vo}ka koja le~i sr~ana oboqewa, ka{aq, plu}ne bolesti, bolesti grla, nadutost i zatvor. Od po~etka leta pa sve do kasne jeseni sazrevaju smokve, vo}e koje u obiqu drugih sezonskih vo}ki mnogi zaboravqaju. Pri tome ih prati lo{ glas da su neprijateqi vitke linije. Me|utim, iako sadr`e oko 70 odsto ugqenih hidrata i 50 odsto invertnog {e}era, smese jednakih koli~ina glukoze i fruktoze, mora se ista}i va`nost obiqa

le~ewe uznapredovalog karcinoma plu}a, polovina od 46 pacijenata imala je ozbiqne ne`eqene efekte, a troje od wih umrlo je zbog samog leka. Imunoterapija se, me|utim, posle ponovo probu|enog interesovawa veoma brzo pokazala kao mo}no oru`je protiv raka, istra`iva~i nastavqu da rade na ovom pristupu i pove}awu broj pacijenata koji bi imali koristi od ovog le~ewa. Mnogo nau~nika trenutno izu~ava efekte kombinovawa vi{e razli~itih imunoterapijskih metoda kao {to su blokada supresije imunih ta~aka, vakcina za rak ili citokin terapije. U narednim godinama bi}e veoma interesantno videti kakve efekte ima ova terapija na pacijente, jer su u toku stotine klini~kih ispitivawa na obolelima. S. G.

Prava i zdrava le|a Ako patite od hroni~nog bola u le|ima, plivawe }e vam pomo}i jer gradi le|ne mi{i}e.

Kako plivawe uti~e na

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema:

^etvrtak ^etvrtak3.3.septembar septembar2020. 2020. 27 27

Ja~i zglobovi Dok plivate, ne ose}ate ~ak 90 % svoje te`ine, pa je ova ve`ba idealna za qude koji pate od bolova u zglobovima uzrokovanih, na primer, artritisom. To daqe zna~i da }e redovno plivawe pomo}i da smawite rizik od pogor{avawa bolesti jer }e mi{i}i imati redovnu ve`bu, ukqu~uju}i i one oko zglobova, i posta}e ja~i.

Mr{avije telo Plivawe tri puta nedeqno je sjajan na~in da sagorite jo{ vi{e kalorija dok istovremeno ja~ate mi{i}e. Tokom 30-minutnog plivawa sagore}ete ~ak 500 kalorija, {to je dvostruko vi{e nego broj kalorija koji se sagori tokom {etwe. Usporeno starewe Studije su pokazale da qudi koji tri puta nedeqno preplivaju od 3 do 4,5 km usporavaju proces starewa i izgledaju mla|e i nekoliko decenija. Boqi san Plivawe ~ini ~uda i za va{ um i san. Dokazano je da je plivawe jedan od najboqih na~ina za le~ewe nesanice. S. G.

Le~ewe biqem Smokva

Ficus carica vlakana i kalijuma u svakoj dijeti. Stoga }ete od smokava imati vi{e zdravstvenih koristi nego {tete po vitku figuru. Ono {to svi doìvqavamo kao plod smokve, samo je torbica u kojoj se stvara so~no meso sa bezbroj sitnih plodova koje zovemo semen~icama. Kada se plod otkine, iz peteqke izlazi beli, mle~ni sok kome se u narodnoj medicini pripisuje korisno dejstvo kada su u pitawu oboqewa koè, ali i nega. Sveè i zrele smokve su zbog hran-

qivosti i lekovitosti oduvek bile va`ne u ishrani. Sveè, posebno one qubi~aste boje, odli~an su izvor polifenolnih antioksidanata i flavonoida, kao {to su karotin, lutein, tanini i hlorogenska kiselina. Zbog visokog nivoa vitamina A, E i K koji pomaù da se iz organizma izbace slobodni radikali {tite od infekcija, odnosno ja~aju imunitet. Smokve sadrè zna~ajne koli~ine vitamina B kompleksa, kao {to su niacin, piridoksin, folati i pantotenska kiselina, kao i vitamin C i beta-karotin. Sadràj triptofana u smokvama pomaè u le~ewu nesanice i poreme}aja sna, a zbog sastava minerala pozitivno deluje na nervni sistem i pomaè i kod depresije.

28 ^etvrtak 3. septembar septembar2020. 2020. ^etvrtak 3.

ENIGMATIKA IZME\U ZDRAVQE DVA VIKENDA

NA POGODAK U PROBU[E- AVION NO MESTO MLAZNI POGON KO[ARCI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 RUDARSKO METALUR[KI KOMBINAT (SKR.)

SRPSKO MU[KO IME ODMILA

OBIM

GEOGRAFSKI NAZIVI MESTA(GR^.) MOL POSED, IMOVINA POSUDA ZA UMIVAWE, LAVABO

ONO [TO GLUMAC IGRA OBLAST POD UPRAVOM PA[E

PRIPADNIK KELTSKOG PLEMENA IZ GALIJE PREDMET RAZGOVORA @ENA ROMANSKOG POREKLA

STAROSLOVENSKO SLOVO

Sr Gl pski as

NARODNA REPUBLIKA (SKR.) VRSTA ZEQASTE BIQKE STRANO MU[KO IME

FOLK PEVA^ICA, UZVIK BOLA, JOJ VESNA VUKELI]

U@E ZA KA^EWE VE[A

SRPSKI BIV[I FUDBALER, ALEKSANDAR

MANASTIR KOD NOVOG PAZARA

AMERI^KI GLUMAC JANG AMPER VRSTA VAGE

ISAKOV STARIJI SIN PUTAWA NEBESKOG TELA

JEDNA NOTA SRPSKI GLUMAC, DANIEL KO@NA BOLEST RIMSKI NAMESNIK, PONTIJE

KU]A PLANINA U POKRIVE- DALMACIJI NA SLAMOM SUMPOR ITALIJANSKI BOKSER KARNERA SEVER

GORWI SLOJ ZEMQINE KORE

KOMPJUTERSKI MAGNAT, BIL

NAVO\EWE TU\IH RE^I IZVR[NI PLANINSKI KOMITET (SKR.) VRH U BOSNI

KULON [PANSKI JEDINICA ELEK- KOJI MALO SLIKAR, TRI^NOG GOVORI, PABLO OTPORA ]UTQIV

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE ^UVENI PAS IZ FILMA RATNA REZERVA

DVA ISTA SLOVA NEPER

Skandinavka 1: VODORAVNO C, RMK, TOPONIMI, ULOGA, IMETAK, PA[ALUK, GAL, AZ, TEMA, OTIS, NR, ISAV, DO, BIOKOVO, OSIP, IVO[, SLAMARA, PRIMO, GEJTS, IVAN BOSIQ^I], NN, RIN TIN TIN, LI, TA, NADRIADVOKATI, AVION, CIRKL, ANARAKIT, ARI

TANTAL INICIJALI PISCA ANDRI]A

LITIJUM VRSTA LETELICE ISTOK

TOBO@WI ADVOKATI [ESTAR (LAT.)

VRSTA MINERALA, ATELIT

Sr Gl pski as

Doma}a kujna

POBOQ[A- ENGLESKA GRADI] U IME VAWE LI^NA KWI@EV- HRVATSKOJ ZDRAVZAMENICA NICA, NA DUNAVU PERSIDA, KRA]E STVENIH VEST PRILIKA

MERE ZA POVR[INU ZEMQE

VAQEVO

SRPSKI GLUMAC, \OR\EVI]

]ORAV

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 POND

SRPSKA GLUMICA STANOVNIARNERI] CA AZAWE

NATRIJUM MAKEDONSKI SLIKAR, NIKOLA

SRPSKA BIV[A PEVA^ICA, NEVENA AMERI^KA GLUMICA I PEVA^ICA GRAD U KALIFORNIJI

recept

VRSTA MORSKE RIBE JARE]E MESO

LAGANA ^ORBA

CRKVENI SKUP (MN.)

DODATAK POTREBNO UGOVORU (LAT.)

JUNIOR (SKR.) SOFOKLEOVA TRAGEDIJA

JE:

n 3 krompira, PEVA^ n 1 {argarepa, LUKAS g boranije, DEO ELEKTROMOTORA n malo gra{ka, n 1 crni luk, ZVUK PRI UDARU ILI PADUn 2 ~ena belog luka, n 3 supene ka{ike uqa, SALA ZA AD AKTA n malo origana, DIZAWE (SKR.) n soli po ukusu, TERETA n ka{i~ica aleveVODITEQKA paprike SA SLIKE 12. I 17. SLOVO AZBUKE

PRIPREMA:

OSTATAK Oqu{tite

STKIWA AMPER

KELVIN GRADI] KOD DUBROVNIKA

SLIKAR STOJAN GLUMICA HATAVEJ

ALEKSANDAR ^OTRI] (INIC.)

POPIS, SPISAK (MN.)

Sr Gl pski as

NAJVI[I ENERGIJA ZAKOVICA CIQ, UZOR (GR^.)

NEZASI]E NI UGQOVODONICI PRVI I TRE]I VOKAL

10. I 15. SLOVO AZBUKE PISAC DANILO RELIGIOZNE ZAJEDNICE DVA ISTA SLOVA

VLADARI (GR^) VENECIJA @ENA O^EVOG BRATA ISTOK

VEOMA SE IZNENADITI, ZA^UDITI SE

1 2 3 4 5 6 7

@ENSKO DETE, K]ERKA, K]I

SRPSKO NARODNO POZORI[TE

i iseckajte krompir, {argarepu i boraniju. Na ugr @URNALI-

URANIJUM

VRSTA MORSKE RIBE IZBOR JELA U RESTORANU ASTATIN MAKEDONSKI FUDBALER, ME^KAROV

AMERI^KI GLUMAC, n 200 NOLT

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

DEO ZIMSKE ODE]E

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 2: VODORAVNO PARIPOVI], NA, SELENA GOMEZ, SABORI, ORADA, ANEKS, JR, RAW, NIK, ACA, AT, K, TRAS, ARALICA, AA, TERETANA, ALKENI, KW, ANETA KOVAÎ], ID, REST, DINASTI, SEKTE, U, NOVINARKA, STRINA, ZAPREPASTITI SE, [AL Ukr{tenica: VODORAVNO VEQKO, SN, Ê, S], ARI, PATOKA, SVI, L, @ARKO VARAJI], OBALA SLONOVAÊ, N, NOVI ITEBEJ, V, KSI, KONATA, NBA, AL, TAMARINDA, C

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Srpski pisac Petrovi} - Simbol kalaja - Argentinski revolucionar, Ernesto Gevara (1928-67) Dvadeset prvo i dvadesettre}e slovo azbuke, 2. Mere za povr{inu zemqe - Posledwa rakija pri pe~ewu - Bez izuzetka, 3. Oznaka za litar - Srpski biv{i ko{arka{, 4. Dràva u Africi, 5. Oznaka za neper - Mesto u Banatu - Oznaka za volumen, 6. Gr~ko slovo - Stara mera za vino - Ameri~ka profesionalna ko{arka{ka liga, 7. Ameri~ki glumac Pa}ino -Tropsko drvo, indijska urma - Oznaka za kulon. USPRAVNO: 1. Stanovnica Valonije, 2. Simbol erbijuma - Simbol bora - Sli~no (skr.), 3. Stanovnici Qiga, 4. Oznaka za kelvin - Telefonski poziv - Oznaka za tonu, 5. Popravak, 6. „O~igledna istina“ u matematici koja se ne dokazuje (lat.), 7. Veliki sto, 8. Onaj koji uvodi novine, 9. Nema~ki pisac, Elijas (1905-1994), 10. Magi~an, ~udotvoran, 11. Oznaka za energiju - Starorimski pozdrav - Dama u {ahu (skr.), 12. Blistava, 13. Ure|aj koji sluì kao veza izme|u pojedinih kompjutera na lokalnoj mreì (engl.) Auto-oznaka za Belgiju, 14. Mesto u Srbiji kod Para}ina.

SPORT

OD PETKA KUP MOM^ILA \UJI]A U BONIRIGU

Narednih mesec dana igra se liga u bo}ama u Sidneju U~esnici Lige u bo}awu 1 BRKAJLIJE 2 DINARA 3 SV. ILIJA KA[I] 4 BUKOVICA 5 JANKOVI] STOJAN 6 BURA 7 JOJA 8 KRAJINA EKSPRES 9 HAJDUK VEQKO 10 ZEMUNIK GORWI

11 RSK STABAW

P, ,

Raspored 1. kola (4.9.2020)

, ,

17:00 Krajina ekspres - Jankovi} Stojan 18:00 Zemunik Gorwi - Sv. Ilija Ka{i} 19:00 Bukovica - Hajduk Veqko 20:00 Bura - Joja

Пехар чека budu}eg шампиона

21:00 Dinara - RSK Stabaw

A, A,

Александар Веселииновић: Pрипреме за турнир

^etvrtak 3. septembar 2020. 29

KUP MOM^ILA \UJI]A Info: 0404 875 225

„LIGA U BO]AMA“ Petak, 4. septembar od 5 ~asova Stadion Mom~ila \uji}a- Sportski centar Bonirig

5 pm Krajina ekspres vs Jankovi} Stojan 6 pm Zemunik vs Sv Ilija Ka{i} 7 pm Bukovica vs Hajduk Veqko 8 pm Bura vs Joja 9 pm Dinara vs RSK Stabaw Posle fudbala, bo}awe u Zapadnom Sidneju je najpopularniji vid druèwa me|u srpskom zajednicom. Naime u ovom delu Sidneja ìvi veliki broj Kraji{nika, pa otud ne ~udi {to su oni preneli svoje igre i obi~aje i ovde na peti kontinent. Srbi poreklom iz Benkovca, Knina, Obrovca i ostalih mesta u Ravnim kotarima, Lici i Bukovici svaki vikend posve}uju ovoj staroj igri, koju su igrali wihovi stari, pa su sada eto i mla|e generacije prenele balote, ili kako to Dalamatinci nazivaju bu}awe i u savremenu sidnejsku svkodnevicu. Slede}eg petka Srbi iz Zapadanog Sidneja zapo~iwu veliki turnir u bo}awu pod imenom ''Kup Mom~ila \uji}a'' na terenima u Centru u Bonirigu. îm je Aleksandar Veselinovi}, jedan od organizatora, privatno i putem dru{tvenih mreà pozvao poznanike da u~estvuju

TUMBAKOVI] ZA TO DA SE IZBEGNU NAPRASNI ODLASCI IZ REPREZENTACIJE:

Voleo bih da Kolarov {to du`e ostane!

Na onlajn konferenciji za medije koja je uprili~ena u SC FSS u Staroj Pazovi javnosti se obratio selektor reprezentacija Qubi{a Tumbakovi}. Glavna tema bili su me~evi na startu Lige nacija sa Rusijom i Turskom, a pored selektora, prisula-tan je bio i zamenik kapitena Du{an 7) -Tadi}. e za Pored toga, Tumbakovi} je govorio i o izu-aktuelnim temama, kao {to je povla~ewe neko, 4.liko igra~a, pre svega Nemawe Mati}a. Oz- Jedno od prvih pitawa za selektora bilo je da me-li se pla{i eventualnog neuspeha u ova dva me~a glu-koja bi mo`da poquqali atmosferu pred utakmicu lon.sa Norve{kom u bara`u plej-ofa u oktobru. - Ovo je sport i ne pla{im se. Na sastanciuma iju-poku{avam da prensem na{e ciqeve. Kroz septem, 4.brasko okupqawe priprema ekipu za me~ sa Nor, 5.ve{kom, sve }emo u~initi da odemo na EP. Momci su neprofesionalci, pona{aju se korektno. Neke stvari , 9.nismo mogli da uradimo. Rusi prakti~no u mesec i tvo-po dana nisu pravili pauzu, rekao je Tumbakovi}. ama Nezaobilazna tema bilo je i povla~ewe Nemawe ezaMati}a, ~ije se ime na{lo na spisku pred ovo okul.) -pqawe. a. - Nemawa je iznenadio sve nas, pa i mene. Na-

pravili smo dobru konekciju u ovih godinu dana. Kvalitetan je ~ovek, profesionalac, dugogodi{wi je reprezentativac. Ovo su stvari koje su egzaktne, Rekao je da se umorio, svoju karijeru vidi u drugom pravcu. Nedostaja}e reprezentaciji, puno smo o~ekivali od wega. Mislim da je dobro razmislio pre nego {to je to saop{tio. Ima svoje planove i `elim mu svu sre}u u klubu. Prokomentarisao je Tumbakovi} i najavu da bi wegovim stopama kada se ovaj ciklus kvalifikacija zavr{i mogli da krenu Aleksandar Kolarov i Antonio Rukavina. - Nemojte da teramo momke u penziju kad oni to ne zaslu`uju. Kolarov treba da potpi{e ugovor i iz velikog ode u jo{ ve}i klub. Nema tu starih i mladih igra~a, samo boqih i mawe boqih. Ostavio bih ja Kolarova i Rukavinu da budu jo{ tu sa nama. Na raspolagawu Tumbakovi}u se pored Mati}a nije stavio ni Milo{ Veqkovi}, kojem Verder nije dao dozvolu, dok }e Sergej Milinkovi}-Savi} i Luka Jovi} biti uz "orlove" Podsetimo, fudbalska reprezentacija Srbije } e novi ciklus u UEFA Ligi nacija zapo~eti utakmicama sa Rusijom (3. septembra, Moskva) i Turskom (6. septembra, Beograd). S. G.

Бућалиште се налази тик поред терена Белих орлова u ovoj ligi, telefoni su se usijali i ekipe su se prijavqivali svakodnevno. Naime, organizatori su morali da se zaustave sa prijavom 11. Ekipe RSK Stabaw da bi se omogu}ilo da se liga zavr{i u planiranih mesec dana, do 3. oktobra kada je planirano veliko finale. Format takmi~ewa je kao u svakoj ligi, sa tim {to }e svaka ekipa odmeriti snage me|usobno. Nakon regularnog dela takmi~ewa usledi-

}e razigravawe ~etiri najboqe ekipe, kao i veliko finale. Prikladno poreklu u~esnika lige, sama imena timova su autenti~na i u velikoj meri potvr|uju gde su ro|eni mladi bu}a~i i wihovi preci. Imena kao {to su ''Jankovi} Stojan'', ''Bukovica'', ''Bura'', izme|u ostalih najboqi su pokazateqi privr`enosti sidnejskih bu}a~a svom rodnom kraju i drevnim obi~ajima.

Dejan Stankovi} o `rebu kvalifikacija za Ligu {ampiona:

NE]E BITI LAKO!

Crvena zvezda }e u okviru tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona gostovati ekipi Omonije, a {ef stru~nog {taba crveno-belih Dejan Stankovi}, isti~e da ne}e biti lako protiv kiparskog prvaka. - Nema lakih protivnika u Ligi {ampiona. Rekao sam to i nakon {to smo izvukli Evropu i Tiranu, a to mislim i sada. Omonija je dobar tim, {ampioni su Kipra, imaju mnogo kvaliteta, ali ima jo{ vremena do te utakmice, rekao je najpre Zvezdin strateg. On se osvrnuo na ono {to najpre sledi za wegov tim: - Nas o~ekuju mini-pripreme, pa i susret sa ûkari~kim. Ne moèmo da ne razmi{qamo o rivalu u Ligi {ampiona, ali trudimo se da stvari idu svojim tokom i da uvek budemo fokusirani na prvu slede}u utakmicu - istakao je trener prvaka Srbije. Igra se samo jedan me~, Crvena zvezda }e biti gost, a me~ }e biti odigran 15. ili 16. septembra. - Boqe bi bilo da smo doma}ini, ali `rebom je odlu~eno druga~ije. U svakom slu~aju, to }e biti oteàvaju}a okolnost za nas, ali opet kaèm, potrudi}emo se da ovaj period iskoristimo {to boqe i da {to spremniji do~ekamo odmeravawe snaga sa kiparskim prvakom zakqu~io je Dejan Stankovi}. Crvena zvezda i Omonija }e kroz 90 minuta igre, ili produètaka / penala, odlu~ivati ko prolazi u plej-of za Ligu {ampiona, dok }e se poraèni preseliti u bara` za Ligu Evrope. N. R.

SPORT

^etvrtak 3. septembar 2020.

DRUGA PREMIJER LIGA NOVOG JU@NOG VELSA (NPL 2)

Neo~ekivan poraz Boniriga Utakmica je po~ela nekako mirno i fudbaleri Boniriga su imali nekoliko polu{ansi, dok su akademci Wukastla strpqivo ~ekali na svojoj polovini. Bonirig kao najboqi defanzivni tim u ligi, nije delovao ugro`en povremenim uzletima ka golu Hronopluosa. Sa druge strane, Kadri} i Piterson su pretili, ali nisu namestili ni{anske sprave tokom prvog poluvremena. U nastavku se desio neo~ekivan pad u igri na{eg tima. Ta~ni-

Pred subotwi me~ Bonirig je imao tri me~a ku}i i zabele`io isti broj pobeda. Minimalan poraz od 1:0 u jo{ jednom me~u ku}i sa akademcima iz Wukastla do{ao je kao otre`wewe i pouka da nema lakih protivnika u Drugoj premijer ligi NJV izgledne prilike bili su konkretniji sa loptom, {to je isfrustriralo Bonirigov prvotimce. I pored nepovezane igre Orlovi su uspeli da stvore po koju {ansu i upute {uteve ka golu

TABELA NPL 2 1 C. koust (akademija)

4 2 1

2 Severni Tigrovi

4 1 2

3 Spirit FK

4 0 2

4 Bonirig Beli orlovi 6

3 1 2

5 Blektaun Spartans

2 3 1

6 St Xorx FK

2 3 1

7 SD Rejders

2 2 3

8 St Xorx Siti

2 0 4

9 Wukastl Xets (ak.)

1 2 2

10 Hakoa Sidnej

1 1 4

11 Hils junajted

1 1 4

Прва победа за Џетсе

Rezultati 7. Kola NPL 2 NOVOG JU@NOG VELSA

Брејди Смит у гужви на крају меча je, odigrali su onoliko koliko su im omladinci iz Wukastla dozvoqavali. U ve}em delu igre, do ovog kola, posledweplasirana ekipa Xetsa imala je ve}i posed lopte. Iako nisu stvarali

Wukastla. Tu su predwa~ili, Kadri}, Armson i rezerva Okan, koji su svojim prodorima i {utevima u nekoliko navrta zapretili gostima, ali bez promene rezultata. Sredinom poluvreme-

l Beli orlovi - Wukastl Xets (akademija) 0:1 l Tigrovi - SD Rejders 5:0 l Hils junajted - St Xorx 1:3 l St Xorx siti – Spirit 4:2 l Central Koust (akademija) - Hakoa 3:1 l Blektaun Spartans – slobodan na povratnik u tim golman Hronopoluos ve{tim startom nogama je po~istio {ut i spre~io gotovo siguran gol gostiju. Me|utim u 78.

Кадрић у дуелу са двојицом фудбалера Џетса minutu na{i fudbaleri su 'ispali' i Ar~i Gudvin u situaciji jedna na jedan sa Hronoplusom pogodio je mre`u za vo|stvo svog tima. Trener Boniriga Vejn O'Saleven napravio je svih pet dozvoqenih izmena, ali ni sve`e

snage nisu pomogle i do kraja nije bilo promene rezultata. Bonirigu ostaje da pregrupi{e snage i da se okrene duelu sa Spartansima iz Blektauna, koji }e gostovati u Centru slede}e subote. Utakmica po~iwe u uobi~ajenom terminu u 6 ~asova nave~e.

Sidneju peta rekordna titula SVI [AMPIONI A-LIGE

n 5 titula – Sidnej (2006, 2010, 2017, 2019, 2020) n 4 titule – Melburn Viktori (2007, 2009, 2019, 2018) n 3 titule – Brizbejn Rour (2011, 2012, 2014) n 1 titula – CK Mariners (2013), Adelejd junajted (2016), Wukasl Xets (2008)

Rajan Grant najboqi igra~ finala 2020.

Svojim golom i doprinosom u finalu Rajan Grant je po oceni komisije bio najboqi igra~ finala i wemu je pripala Xo Marston medaqa. Harizmati~ni rajan se tako pridru`io Milo{u Ninkovi}u, koji je u pro{logodi{wem finalu poneo ovo odli~je.

Pro{le nedeqe u velikom finalu A-'lige FK Sidnej je pobedio nakon produ`etaka Melburn Siti sa 1-0 golom Rajana Granta

Najdu`a sezona A-lige u petnaestogodi{woj istoriji najelitnijeg fudbalskog takmi~ewa zavr{eno je pro{log vikenda. Zbog pauze izazvane pandemijom korona virusa liga se nije igrala puna ~etiri meseca, pa se od jula takmi~ewe ipak nastavilo i liga je okon~ana velikim finalom, odigranom na prekrasnom Benkvest stadionu u Paramati pred 7,500 gledalaca, koliko je bilo dozvoqeno usled mera restrikcija. U finalu su se sastale dve najboqe ekipe, prvoplasirani

Najboqi igra~i Grand finala A-lige 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

2015 2016 2017 2018 2019 2020

Dvajt Jork Ar~i Tompson Endru Durante Tom Pondeqak Simon Kolosimo Met Rajan Xejkob Brns Daniel MkBrin Tomas Broji} Lakopo La Roka Mark Miligan Isaias Daniel Georgievski Lorens Tomas Milo{ Ninkovi} Rajan Grant

Sidnej Melburn Viktori Wukasl Xets Melburn Viktori Sidnej Central Koast Mariners Pert Glori Central Koast Mariners Brizbejn Rour Vestern Sidnej Vanderers Melburn Viktori Adelejd junajted Melburn Viktori Melburn Viktori Sidnej Sidnej

Sidnej i drugoplasirani Melburn Siti. Veliko finale nije ispunilo o~ekivawa u prvih 45 minuta. Obe ekipe su bile u gr~u, jer ipak ulog je bio veliki. Posebno nervozni su bili fudbaleri Melburna u svom prvom finalu. Mawak kreativnosti na obe strane nije bio ugodan za gledawe. Monotoniju je prekinuo Herison Delbrix u 20. minutu kada je pogodio mreù sidnejskog golmana Redmejna. Euforija i slavqe igra~a Melburna potrajala je kratko jer je nepopularni VAR poni{tio gol zbog igra~a Melburna, koji iz ofsajd pozicije blokirao golmana Redmejna. Ovaj momenat je zapalio dru{tvene mreè za vreme, i a posle utakmice jer su pale osude navija~a na ra~un glavnog arbitra finala Krisa Bet. U drugom poluvremenu igra Sidneja je ìvnula najvi{e zahvaquju}i Milo{u Ninkovi}u srpskom fudbalskom ma|ioni~aru (kako ga nazivaju australijski mediji), koji je svojim kreativnim dodavawima pleo mreù oko sitijevog golmana Toma Glovera. Sam Ninkovi} u 62. minutu u situaciji kao u malom fudbalu, refleksno je {utirao sa ~etiri metra, ali najboqi igra~ Melburna, golman Glover, fenomenalno je blokirao {ut srpskog fudbalera. Igrao se prvi produètak, ta~nije 100. minut kada je Luk Bretn neverovatnim dijagonalnim pasom prona{ao Rajana Granta, a ovaj trzajem prsima ugurao lop-

ФК Сиднеј шампиони по 5. пут Милош Нинковић освојио 5. рекордну титулу са Сиднејом

tu u mre`u do tada nesavladivog Glovera. Gol za TV {pice i u maniru najve}ih zvezda svetskog fudbala, trka~a Sidneja, koji je svih 120 minuta finala odigrao u istoj brzini, uostalom kao i tokom cele sezone. Usledilo je slavqe na stadionu u Paramati doma}ih navija~a, koji u euforiji nisu mnogo marili ni za mere dru{tvenog distancirawa. Siti se borio do zadweg momenta, ali promene rezultata nije bilo, pa je Sidnej otpo~eo svoje vi{ednevnu proslavu rekorne 5. titule A-lige.

NAJVE]I BROJ TITULA U AUSTRALIJSKOM FUDBALU Sa ovom pobedom Sidnej je postao prvi klub sa 5 titula u najeltnijim ligama asutralijskog fudbala. Naime, sa ovom titulom su se odvojili od Melburna Viktorija, koji su ostali na 4 titule. Tako|e, i u pore|ewu sa rekordima u NSL (National Soccer League) prete~i A-lige, najve}i broj titula 4 imaju tri kluba, Markoni, Saut Melburn i Sidnej Siti.

SPORT

^etvrtak 3. septembar 2020. 31

LIGA JU@NIH DISTRIKTA .(NOVI JU@NI VELS)

Duplo slavqe Orlova

Лига преко 35 (Јужни Дистрикт) - Табела

Orlovi iz Sidneja odneli su ceo plen u dvostrukom duelu sa hrvatskom ekipom Sidnej Junajted Juniorsima. Najpre su u subotu veterani savladali Juniorse sa 4:2, da bi u nedequ i prvi tim Orlova slavio nad istim protivnikom sa 3:0. Veterani “Orlova” poput feniksa Orlovi iz Sidneja, debitanti u ligi veterana, pre mesec dana fantasti~no su zapo~eli svoju prvu sezonu sa nizom pobeda. Me|utim, gotovo niotukada desila su se dva poraza i to od najslabijih ekipa u ligi Bosi Liverpula i Frimen Sportsa. Ako se tome doda i dugoro~ne suspenzije dvojice igra~a zara|ene upravo protiv pomenutog Frimena, olako se moè shvatiti da raspoloìve snage u kampu Orlova nisu bile obe}avaju}e pred megdan sa hrvatskom ekipom Juniorsima. Me|utim, Orlovi su bili najboqi kada je to bilo najva`nije. Organizovana igra i koncentrisana borba po celom terenu omogu}ila je srpskom timu ne samo da parira Juniorsima, ve} i da ih nadigra. Najpre je Miodrag Ardali} pogodio mreù hrvatskog golmana za 1:0. Nakon izjedna~ewa na scenu je stupio Stevo Joki}, koji je efektnim golom doveo na{ tim u vo|stvo od 2:1, {to je i bio rezultat na poluvremenu. U nastavku Goran Gu{a se~e napad Hrvata i upo{qava Joki}a, koji biva oboren u {esnaestercu. Usledila je sigurna realizacija sa bele ta~ke Aleksandra Veselinovi}a i novo vo|stvo od 3:1. Hrvati smawuju na 3:2, usled izletawa golmana Vlade Veki}a,

Team

1 2

ФК Београд

Team

Босли Спортс

Гол раз. Лига преко 35 (Јужни Дистрикт) - Табела Одиг. Поб. Нер. Пор. 11

Одиг. Поб. Нер. Пор.

2 Гол раз. 1

Бодови

3 Лига преко 3511(Јужни6 Дистрикт) - Табела11

ФК Београд Сиднеј Јунајтед Јуниорс Team Босли Спортс

ФК Орлови Сиднеј

3 ФК Сиднеј Јунајтед Јуниорс 1 Београд Кемпс Крик јтд. 45 Босли ФК Орлови Сиднеј 2 Спортс 6 Кемпс АЦ Јунајтед 5 Крик јтд. 3 Сиднеј Јунајтед Јуниорс 67 АЦ Јунајтед Фриман 4 ФК ОрловиСпортс Сиднеј 7 Фриман Спортс ФК Боси Ливерпул 58 Кемпс Крик јтд. 8 АЦ ФК Боси Ливерпул 6 Јунајтед

35 2 4 34

4 1 3 -10 5 13

Одиг. Поб. Нер. Пор. 11 6 3 1 10 11 10 11

11 10 11 10

2 Гол 11 раз. 3

11 3

10 51

125

1 1

3 5

53 3 5 4

-14 15 -15 -10

5 6 11 5 6 5

10 11 10 11

10 13

3 3 32 3 3

145

2 2 35 1

18 21 1 17 21

8 -14 17

7 -15 14

-14

ФК Боси Ливерпул

-15

Ферфилд Булс Ферфилд БулсJуниорс Сиднеј Jунајтед Ливерпул Олимпик ФК Београд

Ливерпул Олимпик

Премијер Вестерн Кондорс ФК

Први тим Орлова славио 3-0 против Јуниорса

ФК Боси ФКЛиверпул Боси Ливерпул

Ферфилд ПАТС ФК Боси Ливерпул Ферфилд ПАТС Мурбенк Спортс Kemps Creek United

0 1 5 1

1 3 1 2 3 1

Ферфилд ПАТС

Резултати 12. кола Kemps Creek United Kemps Creek United 01 ФК Орлови Сиднеј

Вестерн Кондорс ФК Ферфилд Вестерн Булс Кондорс ФК

6 8

Фриман Спортс

ФК ФКБеоград Београд

-10 14

Резултати 12. кола Резултати 12. кола ФК Орлови ФК Орлови Сиднеј Сиднеј

Мурбенк Спортс

Лига (Јужни - Табела МурбенкДистрикт) Спортс 5

21 18

СиднејJунајтед Jунајтед Jуниорс Сиднеј Jуниорс

Бодови 21

3 11 3 13 11

Бодови

Премијер Лига (Јужни Дистрикт)Гол - Табела

Team

1 21 132 243 35 4 46 7 55 686 797 10 8

Одиг. Поб. Нер. Пор.

раз. 13 Гол 16 2 раз. 5 13 2 10 16 3 -5 5 12 10 5 -8 -5 -10 12 -7 5 -8 -15 -10

Премијер Дистрикт) - Табела Team Лига (Јужни Одиг. Поб. Нер. Пор.

13 Одиг. 12 Вестерн Кондорс ФК Ливерпул Олимпик 15 Вестерн Кондорс ФК 13 ФК Орлови Сиднеј Кемпс Крик јтд. 12 ФК Орлови Сиднеј 12 Ливерпул Олимпик ФК Боси Ливерпул 14 Ливерпул Олимпик 15 Кемпс Крик јтд. Ферфилд ПАТС 12 Кемпс Крик јтд. 12 ФК Боси Ливерпул Сиднеј јуниорс 13 ФК Босијунајтед Ливерпул 14 Ферфилд Булс 13 Ферфилд ПАТС Ферфилд ПАТС 12 ФК Београд 13 Сиднеј јунајтед јуниорс 13 Сиднеј јунајтед јуниорс Мурбенкс Спортс 13 Булс 13 Ферфилд Булс 8 Ферфилд ФК Београд 99 se 13 i koji tom prilikom povredio ФК Београд Мурбенкс Спортс bio da napusti me~. 13Na 10 primoran Мурбенкс Спортс Вестерн Кондорс ФК ФК ОрловиTeam Сиднеј

kraju utakmice usledio je {lag na tortu. Alen Pupovac uposlio je brzog Stevu Joki}a, a ovaj po ko zna koji put bio nere{iva enigma za Hrvate, i zabio ~etvrti, to je jest, svoj drugi gol na utakmici za kona~nih 4:2 Joki}ev gol je bio i znak za veliko slavqe navija~a u Lensvejlu, koje se nastavilo dugo posle posledweg sudijinog zvi`duka. Prvi tim Orlova bez ve}e muke Kako sezona odmi~e, prvi tim Orlova deluje sve mo}nije. Duel

Бодови

Гол

Бодови 7 4 2 25 раз. Бодови Поб. Нер. Пор. 24 24 137 73 13 25 6 6 3 24 23 25 127 74 16 24 6 4 2 22 7 3 2 24 156 63 6 5 24 21 6 6 35 24 123 67 4 10 22 16 6 4 22 22 1462 636 3 -5 21 5 12 5 21 Лопта 2 7 4 12 123 37 1 16 у мрежи Јуниорса, Јокић слави 27 16 2 3 8 9 132 26 -8 12 56 12 5 497 12 1321 273 4 -10 12 2 hrvatskom 83 ekipom -7 9 13sa 23 8 Juniorsi-7 9 1 u prethodnim 3 9 -15 ma godinama je5 bio 13

-15

pravi derbi. âk je to donekle bio i prvi susret dveju ekipa u ovoj sezoni zavr{en 4:4, nakon niza gre{aka u odbrani na{eg tima. Me|utim u nedeqnoj utakmici na Alambi Parku pitawe pobednika nije dolazilo u opasnost ni jednog trenutka. Jedan od najboqih igra~a ove sezone Milorad ûbrilo krunisao je svoje dobre partije sa dva gola. U listu strelaca wemu se pridruìo Milenko Divqanovi} sa jednim golom. 3:0 za na{ tim i pregr{t zrelih prilika su epilog dana{weg me~a.

Милан Веселиновић - борба до краја

Дејан Ераковић полетео

LIGA JU@NIH DISTRIKTA (NOVI JU@NI VELS)

Beogradu porazi od kom{ija

Данијел Бјелобаба(O35) у сусрету са Јуниорсима Sli~no Orlovima, i FK Beograd je ovog vikenda imao dva duela sa ekipama iz biv{e dr`ave. Prvi tim Beograda ugostio je bosansko-hercegova~ku ekipu Bosi Liver-

pul, dok su veterani Beograda odigrali zaostali me~ u nedequ sa hrvatskom ekipom Sidnej Junajted Juniorsima. Kom{ijski derbi u oba susreta, ali naàlost po srpski klub doìvqena su dva poraza. Fer borba u me~u bez zna~aja Prvi tim Beograda nanizao je tri poraza za redom pre ove utakmice. Povrede nekolicine igra~a dodatno su oslabile Beogra|ane, tako da me~ sa Bosijem, je bio samo jedno fudbalsko druèwe jer svima u kampu Beograda je jasno da su sve {anse za plasman u top 4 - nemogu}a misija. Prvotimcima Beograda idu sve zasluge za profesionalan pristup i borbu sa uveliko desetkovanim timom. Bosiju je pobeda vi{e zna~ila pa su golovima Rijada Mehinovi}a i Oznek Guneja do{li do velika tri boda. Dok je jedini gol za srpski tim postigao borbeni Milan Vuki~evi}. Veterani neo~ekivano izgubili od Juniorsa Милан Вукичевић стрелац јединог гола за Првии тим Београда Ceo vikend je bio znaku balkanskih timova. A okr{aj na{eg Beograda (tima preko 35 godina) i mawak kreativnosti i nepotrebne diskusije sa sudijom hrvatske ekipe Juniorsa odigran je na neutralnom terenu odredile su tok ovog me~a. Beograd jeizgubio sa 2:1. I poAmalfi Parku kod bosansko-hercegova~ke ekipe Bosija. red proma{enih {ansi i àlom za makar jednim bodom, Nedavno su Beogra|ani odigrali najboqi me~ sezone de- po svemu sude}i najve}i uspeh je ~iwenica da su izbegnuklasirav{i Juniorse sa visokih 5:2. Sve {to je i{lo te teè povrede i suspenzije u ovom me~u, koji }e svi u za rukom na{em timu u tom me~u, bilo je ra{timovano u timu Beograda zaboraviti {to pre i okrenuti se ostatku najnovijem duelu sa istim protivnikom. Nervoza u igri, sezone.

THURSDAY ď Ź ^ETVRTAK 3. 9. 2020.

SAMO MU VI ZABADAJTE NO@ U LE\A!

\okovi} titulom pred US Open pobegao Nadalu, GORAN GRBOVI], LEGENDA PARTIZANA, a rekord Federera je sad na dohvat ruke! DO@IVEO SRÂNI UDAR! Vikend za nama obeleìla je nova titula najboqeg tenisera na svetu, ali i "zabadawe noà u le|a" od strane wegovih najve}ih konkurenata. On, me|utim, i jednome i drugome "kvari planove" najnovijom ATP listom. Novak Ă?okovi} je i daqe vode}i na najnovijoj listi Asocijacije teniskih profesionala-

ca, iz ~ijeg Saveta igra~a je, kao predsedavaju}i, istupio nakon {to su "kolege zatra`ile ostavku od wega". Verovatno se radi o Roxeru Federeru i Rafaelu Nadalu, koji su usred Noletovog nastupa u finalu

NAJBOQI JE TU:

Na Ju-Es openu nedostaje samo 12 tenisera iz top 100 Prvi put u 21. veku, jedan grend slem propu{taju i Rafael Nadal i Roxer Federer. Da li titula u Wujorku ove godine zbog toga ima mawu vrednost? Da li je fer prema svim u~esnicima i organizatorima da se Ju-Es openu ove godine dodeli "asterisk"? Ona zvezdica koja zahteva poja{wewe pojma... Istina, situacija je specifi~na i ovo je slem kao nijedan drugi do sada. Igra~i su izolovani u "balonu", ne smeju da napu{taju zvani~ne hotele ili privatni sme{taj i usmereni su samo na "Bili Xin King" teniski centar. Ali, iz top 100 u mu{koj konkurenciji nedostaje samo 12 igra~a, a ta brojka zna da bude i znatno ve}a na turnirima. Da li je okej umawiti zna~aj potencijalnog Novakovog 18. slema samo zato {to nema Rafe i Roxera? Najboqi odgovor dala je Martina Navratilova: - Moglo je da se dogodi da su obojica tu, ali da se \okovi} ne sastane sa wima na putu do titule. Nismo stavqali zvezdicu ni kraj imena Marion Bartioli 2013, kada je podigla pehar na Vimbldonu, a odmerila je snage samo sa igra~icama ispod 17. pozicije na listi. Takav je, jednostavno, bio `reb. Nismo umawivali zna~aj pobede ni 1973. na Otvorenom prvenstvu Engleske, usred bojkota. U `enskoj konkurenciji je daleko ve}i broj otkaza, pa Serena Vilijams i Naomi Osaka ne moraju da razmi{qaju o duelima sa ~ak {est devojaka iz top osam. Ukupno nedostaje 24 teniserki iz top 100. Ipak, iako Nadal i Andresku ne}e braniti trofeje, Ju-Es open }e pro}i bez dodatnog poja{wavawa kako je {ampion stigao do titule. Ako prvi favoriti, \okovi} i Vilijamsova, stignu do trona, pri~a}e se samo o wihovim grend slem rekordima. Ako neko drugi trijumfuje, i to }e biti zanimqivija pri~a od same ~iwenica da je turnir bio oslabqen. Mnogi se ne}e slo`iti da je u mu{koj konkurenciji slabo nadmetawe. - Ko je igrao u finalu Australijan opena? \okovi} i Tim. Obojica su ovde. Budimo realni, nedostaju neka velika imena, ali na kraju, pobednik je samo jedan. A taj pobednik je mnogo puta bio \okovi}. A, on je ovde - rekao je Tejlor Fric, ameri~ka uzdanica.

Sinsinatija, u kome je na dramati~an na~in savladao Milo{a Raoni}a, javno napali najboqeg na svetu. Ta~nije, wegovu ideju o formirawu Asocijacije teniskih igra~a, svojevrsnog sindikata tenisera koji bi se borio sa problemima sa kojima se akteri "belog sporta" susre}u. A dok su \okovi} i wegove kolege poslale Nadalu i Federeru filmski odgovor na pomenute prozivke, najnovija ATP lista se potrudila da im dodatno "zagor~a dane". Naime, posle osvajawa Sinsinatija drugi put u karijeri, \okovi} je za 640 bodova uve}ao svoj bodovni saldo, a za toliko se i odmakao od [panca. Na{ as je prvi na listi sa 10.860 bodova, a sledi ga Rafael Nadal sa 1.010 bodova mawe (9.850). Tre}i je austrijski teniser Dominik Tim (7.135), a ~etvrtu poziciju zauzima Roxer Federer sa 6.630. Imaju}i u vidu da dva najve}a Noletova rivala ne}e igrati na US Openu koji upravo po~iwe na istim terenima na kojima je Sinsinati turnir okon~an pobedom srpskog tenisera, aktuelni bodovi otkrivaju i razlog za "glavoboqu" [vajcarca: Naime, {ta god da uradi u narednih 40-ak dana, \okovi} ne moè da ispusti prvo mesto bar do 12. oktobra. Tada }e 289. nedequ biti na vrhu ATP liste, ~ime }e se vrlo pribliìti, ~inilo se nedosti`nom, rekordu Roxera Federera, koji je sa 310 takvih sedmica najboqi u istoriji. Srbija, ina~e, ima jo{ ~etvoricu tenisera me|u stotinu trenutno najboqih: Du{an Lajovi} je 24. na najnoviji ATP listi, {to je za poziciju slabije nego pro{le nedeqe, Filip Krajinovi} se posle odli~nih igara u Wujorku probio sa 32. na 26. mesto, Miomir Kecmanovi} je ostao 47, a Laslo \ere sa 80. skliznuo na poziciju niè. N. R.

Proslavqeni srpski ko{arka{ i nekada{wi reprezentativac Jugoslavije objavio je fotografiju iz bolni~kog kreveta. Proslavqeni as Goran Grbovi} do`iveo je sr~ani udar, a on sam se javio na Instagramu i to - iz bolni~kog kreveta. Direktor "Beogradske arene" se trenutno nalazi na le~ewu u Klini~kom centru Srbije, a detaqnije informacije o wegovom stawu nisu poznate. On je igrao za Partizan od 1981. do 1988. godine i postao legenda kluba, a za reprezentaciju Jugoslavije je igrao na dva Evropska {ampionata 1983. i 1987. godine. Karijeru je zavr{io u IMT-u nakon dve uspe{ne sezone u Granadi, gde je sara|ivao sa Du{kom Vujo{evi}em.

VELIKI IZAZOVI ZA KLUBOVE IZ SRBIJE!

Evo ko ~eka Partizan, Vojvodinu i TSC u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evrope!

@reb odràn u sedi{tu UEFA u Nionu odredio je {ta ~eka na{a tri kluba u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, pod uslovom da Partizan i TSC prebrode drugu rundu, u kojoj je Vojvodina slobodna. Tako je postalo poznato da }e FK Partizan, ukoliko elimini{e moldavski Sfintul George, u tre}em kolu igrati protiv [arlroe. U tom me~u }e beogradski crno-beli biti gosti, ba{ kao i u drugom kolu. Vojvodina }e, i to kao gost, igrati protiv pobednika me~a Bejla Taun (Vels) - Standard Lije`, pa }e mo`da i ona u Belgiju, poput beogradskih crno-belih. Ukoliko elimini{u rumunski FCSB, nekada{wu Steauu, fudbaleri TSC-a igra}e protiv pobednika me~a Riteriai (Litvanija) - Slovan Liberec (ê{ka), i to kao doma}ini. Svi me~evi 3. kola kvalifikacija igraju se 24. septembra. Revan{a nema, pa }e se pobednik znati posle 90 minuta borbe, produètaka ili penala, ba{ kao {to je slu~aj i sa utakmicama druge runde, koje su na programu nedequ dana ranije.

ZVEZDA SAZNALA KO JOJ JE POSLEDWA PREPREKA NA PUTU KA LIGI [AMPIONA, AKO PRO\E OMONIJU! Crvena zvezda je na `rebu odr`anom u sedi{tu evropske ku}e fudbala u Nionu saznala da }e, ako prebrodi tre}e kolo kvalifikacija, za posledweg rivala pred grupnu fazu elitnog takmi~ewa imati - Olimpijakos. Beogradski crveno-beli }e najpre biti gosti u Atini, i to 22. ili 23. septembra, dok je revan{ na programu u Beogradu sedam dana kasnije. Pored ovog suparnika, Zvezdini potencijalni rivali bili su i Slavija Prag, Salcburg i pobednika me~a Dinamo Zagreb - Ferencvaro{.