Srpski glas 30. decembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

- $4.00 WA/NT/ 30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 30. 12.2021. z Year XXX No.2481 SA/TAS NSW Country/ACT - $4.50 z Price - NSW/VIC/QLD/

Ve}

Svim ~itaocima Srpskog glasa `elimo sre}nu i uspe{nu Novu 2022. godinu!

Ekskluzivno Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} govori o svojoj porodici i srpskom narodu:

Strana 6

Sre}ni smo zbog na{eg `ivota u Srbiji ANA MARJANOVI], MENAXER TURISTI^KE AGENCIJE „SETRAVEL“ O PUTOVAWIMA ZA VREME KORONE

Godina srpskog kolexa i tihog nestajawa federacije Kolumna

Strana 14

Pi{e: Sa{a Jankovi}

eta, ali ponosno i zaslu`eno Skromno i bez proslave i vatrom io trideset godina svog postojawa. nedeqnik „Srpski glas“ je obele` u Australiji, ostvario je svoju Jedini list na }irili~nom pismu j srpskoj dijaspori da je uz veru, nemogu}u misiju pokazav{i ~itavo opstati, i vi{e od tri decenije istrajnost i po`rtvovawe mogu}e o novim tehnologijama prkositi svim neda}ama a posebn

Srpski sportski centar Bonirig

KLUB RENOVIRAN I IZGRA\ENA VELIKA LETWA BA[TA uuu Pre dve godine Uprava centra je donela odluku da uradi kompletnu renovaciju Srpskog centra. @eqa uprave je bila da se centar osavremeni i prilagodi potrebama omladine i svih gostiju. Planovi su realizovani u potpunosti.

uuu Nakon ubla`avawa mera za borbu protiv korona virusa krajem decembra 2021. po~ela je sa radom nova velika letwa ba{ta, kafana i restoran Strana 20

Qudi su jedva do~ekali da putuju

Strana 15

Zbog situacije koja je neizvesna, svim gra|anima uz rezervaciju dostavqamo i najnovije informacije o pravilima izlaska iz zemqe, {ta im je sve potrebno i {ta ih ~eka na destinaciji koju su izabrali. Tako|e, svima onima koji nisu spremni da se suo~e sa, na primer, zatvarawem granica neke dr`ave ili otkazivawem letova, preporu~ujemo da odustanu od puta – ka`e Ana Marjanovi}

Vawa Petrovi}, najmla|a direktorica u kompaniji “Coca-Cola European and Asia Pacific”, glamurozna Australijanka srpskog porekla

Volite sebe i po{tujte druge i kada ne misle kao vi

Strane 16 i 17

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

IZME\U DVA VIKENDA

[ta }e biti sa [ari}evom imovinom

Petrovi}: Upozoravali smo da EPS lo{e posluje, ali nismo o~ekivali takav kolaps Bilo je o~igledno da }e biti problema u Elektroprivredi Srbije, kaè predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrovi}, dodaju}i da je na to upozoravao od 2019. godine. Ipak, kako kaè, nije o~ekivao kolaps tolikih razmera u termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu. Petrovi} je rekao da je 2019. godine ura|ena analiza poslovawa EPS-a i da su date preporuke za reformu i pove}awe investicija. U TENT- je 12. decembra ove godine zaustavqena proizvodwa elektri~ne energije i oko 130.000 gra|ana je ostalo bez struje zbog nekvalitetnog, blatwavog ugqa koji je kori{}en za loèwe. Ta termoelektrana nije u rezervama imala ni dovoqne koli~ine mazuta kojim bi se pospe{ilo sagorevawe ugqa. Zbog interventnog uvoza struje napravqeni su vanredni tro{kovi koji se mere desetinama miliona evra. Petrovi} je rekao da je analizom krajem 2019. godine utvr|eno i da se kvalitet ugqa "o~igledno" smawuje i da to treba imati u vidu prilikom izrade strategije poslovawa prema zahtevima EU u prelasku na nefosilne izvore elektri~ne energije. "Anlizom poslovaja krajem 2019. godine utvrdili smo da su investicije u EPS nedovoqne i da su na nivou amortizacije, ~ak u nekim slu~ajevima i ispod tog nivoa", rekao je Petrovi}. Dodao je da se kasnilo i u otvarawu novih otkrivki ugqa i da postoji "kompresija" plata, odnosno da su one u proseku visoke, a da su niske za profesionalni, stru~ni kadar. Fiskalni savet je upozoravao da se EPS nalazi na prekretnici i da je neophodan snaàn zaokret u poslovawu preduze}a i hitno pokretawe novog, velikog investicionog ciklusa od pet-{est milijardi evra. "Do po~etka 1990-tih Srbija je imala dobro postavqen elektroenergetski sistem i EPS je raspolagao velikim vi{kom proizvodnih kapaciteta u odnosu na tada{we potrebe zemqe za elektri~nom energijom. Taj vi{ak omogu}io mu je da u prethodnih tridesetak godina bez ve}ih problema podmiruje rast doma}e potro{we, iako i u tom periodu nije investirao dovoqno ni za o~uvawe postoje}ih proizvodnih kapaciteta", navedeno je u analizi. Te investicije treba da, kako je ukazano, budu osnov energetske stabilnosti zemqe, ali i preduslov za uspe{no poslovawe samog preduze}a koje se suo~ava s postepenim gubitkom trì{nog u~e{}a zbog ulaska drugih proizvo|a~a na trì{te. "EPS je u 2016. godini ispustio vi{e sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je wegova proizvodwa elektri~ne energije vi{e nego desetostruko mawa", navedeno je u analizi.

Pri~e o basnoslovnom bogatstvu Darka [ari}a poprimile su mitske razmere, ali nema sumwe da je imovina, koju je dràva privremeno oduzela i predala Direkciji za upravqawe oduzetom imovinom meri stotinama miliona evra. Ako ne i vi{e. Su|ewe Darku [ari}u, optuènom za {verc 5,7 tona kokaina iz Ju`ne Amerike u Zapadnu Evropu pokazalo je sve slabosti pravosudnog sistema u Srbiji, ali i same dràve. Sve se toliko oduìlo da po~iwe da li~i na lationoameri~ku sapunicu, uz proceduralne gre{ke, poni{tene presude, do pritvora koji je besmisleno dug. Tako je od ~oveka koji je optuèn da je najve}i narko-bos na ovim prostorima, [ari} u javnosti postao `rtva nesposobnosti dràve, a kod nekih je postao i Robin Hud, pa se tako u wegovim rodnim Pqevqima u Crnoj Gori, na ulicama igra i peva u ~ast Darka [ari}a. U drugi plan je do{la ogromna [ari}eva imovina, koja mu je privremeno oduzeta, a i taj postupak je pun skandala i kontraverzi. [ari}u je imovina ekspresno oduzeta, makar jedan wen deo i sada sledi kona~na odluka. Ukoliko presuda bude osloba|aju}a, dràva }e morati da vrati sve oduzete nepokretnosti i da plati od{tetu i najam za ostalu imovinu, pripadaju}e kamate. Ukoliko presuda bude osu|uju}a, ono {to je jo{ uvek privremeno oduzeta imovina, dospe}e u trajno u vlasni{tvo dràve. [anse da mu se vrati deo oduzetog, a da drugi deo ostane dràvi najmawe je verovatno. Bra}a Darko i Du{o [ari}, poreklom i Pqevaqa, pojavquju se oko 2005. godine sa ogromnim sumama novca koje ulaù u klonula preduze}a na ovim prostorima. U Srbiji brzo postaju rado vi|eni i u politi~kim i poslovnim krugovima. Ali, situacija se mewa 2009.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

godine kada mreà krijum~arewa kokaina na ~ijem ~elu je navodno Darko [ari} biva prakti~no razmontirana. U me|unarodnim policijskim akcijama, u koje je ume{ana i ameri~ka agencija DEA pod nazivima "Balkanski ratnik" i "Loptice" pohap{eni su [ari}evi saradnici u Urugvaju, Italiji, Srbiji, Sloveniji, ali Darko [ari} uspeva da umakne. Su|ewe po~iwe u septembru 2010. godine, Darku [ari}u sudi se u odsustvu. Vlasti oduzimaju wemu i drugim optuènima imovinu, a sve je pra}eno uz veliku medijsku pompu. Neke stvari su prodate na aukciji, nekretnine su ustupqene dràvi koja ih je koristila izme|u ostalog i za sme{taj bolesnih od korone, dok su druge ve} odavno pretvorene u center za socijalni rad. Ali, ve} tada po~iwu da se de{avaju neke ~udne stvari, jer po re~ima izvora Nove, neke stari koje su zaplewene u [ari}evoj ku}i na Veternku, nisu se pojavile na licitaciji, ve} su negde neznano nestale. Po zakonu istra`ni organi imaju pravo da privremeno oduzmu imovinu optuènima za odre|ena krivi~na dela i predaju ih Direkciji za upravqawe privremeno oduzetom imovinom. [ari} se tu u klapa u dve kategorije, kao ~lan organizovane kriminalne grupe i kao optuèni koji je stekao imo-

vinsku korist od preprodaje droge i tu nija ni{ta sporno. Ukoliko optuèni ne bude pravonsa`no osu|en, ukoliko je mogu}e, imovina se vra}a, a dràvni organi su u obavezi i da plate za kori{}ewe ili eventualno o{te}ewe oduzetih stvari. Kako se to u praski sprovodi, pokazao je primer limuzine "bentli" koja je oduzeta od optuènog iz [ari}eve grupe Bobara Stoiqkovi}a. Vozilo je ustupqeno Upravi saobra}ajne policije na kori{}ewe, a biv{i policijski general Dragi{a Simi} ga je ustupio svojoj qubavnici, peva~ici Qupki Stevi}, koja ga je 2012 slupala. Koliko je [ari} zaradio od navodnog {verca 5,7 tona kokaina, prakti~no je nemogu}e izra~unati. Specijalno tuìla{tvo barata sa sumom od oko 22 miliona evra, koliko su, po navodima optu`nice, "oprali" Darko [ari} i ~lanovi wegove grupe. Oduzeta imovina je procewena na oko 12,5 milona evra, ali po nekim podacima je to oko 20 miliona evra. O~igledno je da istra`ni organi nisu u{li u trag svom novcu koju je navodni narko-bos plasirao u privredu, ali najverovatnije i u politiku. Oduzete su mu 4 vile, 2 garaè, 6 stanova ~ija je trì{na vrednost 2010. procewena na 4,9 miliona evra.

ma {ta mi re~e?! Da budemo malo hrabriji...

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Jedna od [ari}evih vila

Vulin kao najve]a sramota „Najgore bi mi bilo da me neko slika recimo sa Vulinom. Pa to me ne bi oprali ni Dunav ni Sava do`ivotno. To mi je najve}a opasnost koja postoji da me neko uslika sa Vulinom. Ne pla{im se vi{e bilo ~ega od toga" (Rediteq Goran Markovi} otkrio {ta je za wega najgore {to bi moglo da mu se desi)

„Delujemo svi kao qudi koji prolaze pored svog ìvota, koji gledaju to sa prozora i zavide onima za koje misle da ga ìve punim plu}ima. Mi smo se nekako tako i podelili na one koji ~ekaju da ìvot pro|e i na one koji ìvot ìve. Ne mislim da je potrebno mnogo da bi se ovaj jedan jedini ìvot koji imamo ìveo, potrebno je samo da budemo malo hrabriji" (Novinarka i voditeqka Rada \uri} o nepravdi u na{em dru{tvu i problemima sa kojima se obi~an ~ovek suo~ava)

Pozovi DB radi (h)umora „Li~no ismevawe, kori{tewe humora u politi~ke svrhe, i politikantske svrhe, dopu{tawe sebi najbrutalnije propagande..." (Dragoslav Bokan, rediteq, o metodama „specijalnog rata“, „Hit tvit“ na TV Pink)

Kad nas rudnik zlata malo otruje „Ima dvadesetak godina (koliko traju istra`ni radovi), niko se nije bunio. Ja sam za to, po{to su mi deca u inostranstvu i ja sam tamo privremeno, da ako se otvori rudnik mo`da }e da budu malo otrovani, ali osta}e narod ovde. Mi smo se ovde {kolovali na rudniku Bor i Majdanpek" (Me{tanin homoqskog sela Laznice u kojem se priprema otvarawe rudnika zlata iznad @agubice ovako odgovara na pitawe da li strahuje od {tetnog uticaja cijanida)

I ko

IZME\U DVA VIKENDA

10. decembar 2021. 2020. 3 ^etvrtak 30.

Vu~i}: Projekat Rio Tinta Truju nam um i du{u, mentalno nas ne}e biti povu~en

porobqavaju i ubijaju

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da projekat Jadar ne}e biti povu~en iako su to tra`ili "pojedini opozicioni politi~ari". Prilikom posete Klini~ko-bolni~kom centru u Novom Pazaru Vu~i} je kazao da su protiv projekta Jadar politi~ari koji su taj projekat i doveli u Srbiju. „Taj projekat stoji i nigde se pomerati ne}e. Oni su ga doveli, a mi smo uradili sve {to je narod tra`io i to je to“, kazao je on. Predsednik stranke Zajedno za Srbiju Neboj{a Zelenovi} rekao je da je vlastima dat rok do 7. januara da "izbri{e" projekat Jadar, navode}i da povla~ewem zakona o eksproprijaciji posao nije gotov, jer sada kompanija Rio Tinto pritiska qude da im prodaju imovinu.

Pi{e: Filip Rodi}

24. decembar }e ostati upam}en kao crni petak u srpskom pravosu|u Posledwih dana sudske odluke izazivale su veliku pa`wu javnosti. Ukidawe presude za paqewe ku}e novinara Milana Jovanovi}a, preme{tawe Darka [ari}a iz zatvorskog u ku}ni pritvor i vra}awe Dijane Hrkalovi} u pritvorsku jedinicu sve to dogodilo se u jednom danu. Stoga }e 24. decembar ostati upam}en kao crni petak u srpskom pravosu|u. Vlast ve} deset godina ubija pravosu|e, a u petak je ono i zvani~no preminulo. "Ove presude nije donela sudska vlast, ve} je re~ o zadovoqewu partijskih interesa i naloga. Takvi slu~ajevi su dokaz da bezbednost gra|ana Srbije ne ugroàvaju druge dràve, ve} sprega kriminala i najvi{ih predstavnika vlasti Srbije", ocewuje lider Pokreta slobodnih gra|ana Pavle Grbovi}. O toj sprezi najvi{e se govori u slu~aju biv{e dràvne sekretarke u MUP-u Dijane Hrkalovi}, kojoj je pre dve nedeqe, na veliko iznena|ewe, Specijalni

Sprega kriminala i najvi{ih predstavnika vlasti Srbije? Jedan od najve}ih narko bosova na svetu, koji je uhap{en za {verc skoro 6 tona kokaina, od petka uìva u svojoj vili na Dediwu sud ukinuo pritvor, da bi u petak Apelacioni sud tu odluku poni{tio, a Hrkalovi} je istog dana ponovo uhap{ena. I to ba{ u danu kada je Darko [ari} iz zatvorskog pritvora preba~en u svoju vilu. "Darko [ari} ne moè da bude u stogodi{wem pritvoru. Pritvor je mera, a ne kazna. Mislim da je mnogo ve}i problem za na{e dru{tvo, na{u dràvu i za sve nas i neke potencijalne kriminalce, organizatore kri-

minalnih grupa, to {to dràva deset godina ne moè da okon~a slu~aj organizovanog kriminala, u ovom slu~aju {verca droge", kaè novinar Ivan Mili}evi}. Pored slu~aja Hrkalovi} i [ari}, javnost je u petak iznenadila jo{ jedna vest - nekada{wem predsedniku op{tine Grocka i funkcioneru SNS-a Dragoqubu Simonovi}u ukinuta je presuda za paqewe ku}e novinara Milana Jovanovi}a i postupak je vra}en na po~etak.

I „Politiku“ kupuje Vu~i}eva klika, ista bra}a koja su kupila „Novosti“ Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepi} izjavila je da kompanija "Media 026" koja je 2019. kupila "Ve~erwe novosti", sada kupuje i "Politiku". Ta kompanija je u vlasni{tvu bra}e Raji} iz sela Vu~ak kod Smedereva, za koju Tepi} tvrdi da su samo paravan za kupovinu medija za Aleksandra Vu~i}a. „Stalno pri~amo o tome kako Aleksandar Vu~i} upravqa svim tabloidima i medijima sa nacionalnim frekvencijama u Srbiji. Posledwe saznawe do kog sam do{la je da }e i ‘Politiku’ da kupi Vu~i}eva klika, i to ne}ete verovati ko – bra}a Raji}“, rekla je Marinika Tepi}. Potpredsednica SSP podsetila je da su bra}a Raji} iz sela Vu~ak kod Smedereva, dr`ala prodavnice „Coka“, a da im je Igor Isailovi}, kako je navela, „poslovni partner Ane Brnabi} sa kojom je imao firmu i poslovni partner i advokat Sini{e Malog“, pomogao da osnuju firmu „Media 026“. "I da sa tom svojom firmom, vlasnici prodavnica 'Coka' kupe prvo 'Novosti', a sada ta ista bra}a Raji} sa iskustvom u prodavnicama 'Coka', kupuju i 'Politiku'", istakla je Tepi}. Podsetila je da kupovina "Politike" sa sobom donosi i sve magazine, {tampariju i veliki uticaj.

Politika je srpska institucija, prolazila je kroz te{ka vremena, kao i danas, kada je kupuju bra}a iz sela Vu~ak, koji imaju iskustva u radu u prehrambenoj bakalnici "Coka"!? "Tako da u stvari bra}a Raji} iz sela Vu~ak, su po meni samo paravan za kupovinu i 'Politike', posle 'Novosti', za Aleksandra Vu~i}a, a uz pomo} Sini{e Malog koji stoji iza celog ovog projekta", rekla je Tepi}.

Znam da glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Danas“ Dragoqub Petrovi} pretenduje na to da je veoma duhovit, ali do sada nisam znao koliko se on zaista {ali sa svima nama, da ne kaèmo sprda. Dnevni list u kojem je on i glavni, i odgovorni, objavio je u subotu naslovnu stranu na kojoj velikim slovima doslovce pi{e: „Mar{ svi! I nema~ke i kineske i sve druge kompanije“. U ~emu je, u stvari, problem s ovim naslovom? Ako mene pitate, ni u ~emu. I ja verujem da svaka dràva na ovome svetu, ako èli da bude zaista svoja, suverena, bezbedna i nezavisna, u najve}oj mogu}oj meri treba da se oslawa na sopstvene snage i kapacitete i da teì ostvarivawu najvi{eg nivoa samodovoqnosti. Za{to? Ako to nismo znali i ranije, posle svega {to nam je donela pandemija kovida 19 trebalo bi da smo postali svesni toga da ukoliko nismo sposobni da zadovoqimo svoje potrebe za vitalnim proizvodima, to ne}e u~initi niko drugi kada za{kripi. Bilo da se radi o respiratorima, maskama, ili toalet-papiru. Svi smo videli kakva je zaista evroatlantska solidarnost kada se Italija bila na{la na „ledini“. I nije slu~ajno na{a vlast u toj situaciji odlu~ila da obnovi na{e zanemarene resurse i da stvori nove. Uz pomo} stranaca, dodu{e. Nije slu~ajno pokrenuta revitalizacija „Torlaka“ proizvodwom vakcina u saradwi s Rusijom ili izgradwa fabrike vakcina u saradwi sa „Sinofarmom“. A za{to ne pravimo vakcine s „Fajzerom“? Jer nam ne daju iz svog sebi~nog interesa. Autarkija kao ekonomski model mo`da ne pruà mogu}nosti za najve}i prosperitet, ali svakako pruà bezbednost, sigurnost da ono {to imate zaista imate i da vam to niko ne moè preko no}i oduzeti, kao {to su pro{le godine ameri~ki vojni avioni iz Italije odnosili medicinsku opremu. Nego u ~emu je problem kada „Danas“ propagira izolacionizam, ili autarkiju? Pre svega {to bi, ako im je ve} do proterivawa stranaca iz Srbije, upravo oni prvi trebalo da odu. Nisu li oni deo kompanije ~ije je sedi{te u Luksemburgu i iza koje stoji multinacionalni, odnosno antinacionalni kapital? Nekada ne tako javno i otvoreno kada su se finansirali donacijama zapadnih centara mo}i koji su u isto vreme na{u dràvu gu{ili brutalnim ekonomskim sankcijama (da ne pomiwemo bombardovawe), a sada kristalno jasno po{to ih je kupila „Junajted grupa“, u vlasni{tvu fondova „Bi-Si partners“ i KKR, kao i Evropske banke za obnovu i razvoj (wima je posebno stalo do na{e obnove i razvoja). Da ne {irimo daqe pri~u o tome koji je

i kakav je novac u tim fondovima, ko ih vodi i {ta jo{ sve rade po svetu. Da vam neko takav govori da iz zemqe treba da proterujete bilo koga je toliko duhovito da se grani~i sa cinizmom, a da ne pomiwemo (auto)kolonijalni prezir koji iz takve po{alice kuqa, jer se podrazumeva da biste, kako biste to progutali, morali da budete izvanredno glupi ili naivni da pristanete da svoje blago zamenite za biùteriju. Draà Petrovi}, me|utim, veruje da je tako. Ina~e ne bi dozvolio onakav naslov na udarnom mestu u svojim novinama. Oni koji su svoje novine osnovali zahvaquju}i kapitalu koji su dobili zbog borbe protiv ~oveka koji je, kako su nam tada govorili, Srbiju vodio u izolaciju i suprotstavqao je „svom normalnom svetu“ – sada bi da proteruju kompanije kojih ovde najverovatnije ne bi bilo da nije bilo wih i da nisu uspeli u poduhvatu 5. oktobar. Oni, ~ije bi novine danas nestale sa scene da nisu u vlasni{tvu istog takvog kapitala bi, dakle, da se „samoproteraju“. Ili su, mo`da, zavr{ili sa suo~avawem nas sa svojom pro{lo{}u i po~eli da se suo~avaju sa sopstvenom kompradorskom sada{wo{}u. Izvanredno je duhovito da oni koji se kunu u kosmopolitizam kao najve}u vrlinu, sada propagiraju krajwe nacionalisti~ki stav na liniji parole „Srbija Srbima“. A jo{ je duhovitije {to poru~uju „Mar{ sa Drine“, iako bi nas, da su takvi kakvi jesu postojali 1914, ube|ivali da treba da prihvatimo ultimatum i na~inimo taj civilizacijski iskorak ulaskom u Austrougarsku monarhiju, te se jasno ogradimo od zlo~inca i nacionaliste Gavrila Principa i ostalih ~lanova wegovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata i pruìmo sve dokaze potrebne da on bude osu|en pred ~estitim sudom me|unarodne zajednice. Nije isto, re}i }ete mo`da, kada u Srbiji operi{e jedna strana kompanija koja nam eksploati{e resurse, zaga|uje prirodu ili nas fizi~ki ugroàva i kada jedna strana kompanija nastupa na na{em medijskom prostoru ne ostavqaju}i za sobom nikakvu materijalnu {tetu. Nije isto, zaista. Ovo drugo je mnogo gore, jer nam oni truju um i du{u, mentalno nas porobqavaju i ubijaju. Nije slu~ajno Nema~ka odlu~ila da na svaki mogu}i legalni i paralegalni na~in spre~i delovawe ruskog RT na svojoj teritoriji i na svom jeziku. Vrlo su svesni kakvu to opasnost predstavqa za wihov sistem. Duhovito je, me|utim, kada nam spre~avawe delovawa jednog dràvnog propagandnog aparata pravdaju i obja{wavaju preko dràvnih propagandnih aparata „Doj~e velea“, ili Radija Slobodna Evropa. Tako bi i „Danas“ da proteruje nema~ke i kineske kompanije iz Srbije, ali ne i luksembur{ke. One su dobre.

SRPSKA POSLA

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

[ s d n s

KLUPKO

Koliko treba da se iske{ira u Srbiji za do~ek Nove 2022. godine Do~ek nove 2022. godine je na pragu, a iako su se mnogi nadali da }e zbog pandemije korona virusa cene ulaznica biti niè, to se nije dogodilo. Ono {to je tako|e interesantno jeste da ni peva~i nisu spustili svoje cene nastupa, ali qudi èqni dobrog provoda svakako }e morati da odre{e kesu. Ono {to je sigurno, Beograd }e biti centar svih de{avawa, jer su brojni peva~i odlu~ili da zbog mogu}ih komplikacija oko kovid propusnica ipak ostanu u Srbiji. Hotel i klubovi uveliko su po~eli pripreme za do~ek gostiju, a mi istraùjemo, kod koga je najskupqa no}, a kod koga najjeftinija. Jedno je sigurno ulaznice nema ispod 100 evra, a ona podrazumeva samo cenu stolice za stolom, dok se svako pi}e dodatno napla}uje. Cena variraju i u odnosu gde vam se nalazi sto i da li uzimate separe koji je znatno skupqi.

SEKA ALEKSI] 100 EVRA

Seka Aleksi} nastupu}e u nekada najpoznatijem hotelu na Balkanu, hotelu Jugoslavija. Ulaznica i pi}e dobrodo{lice po~iwu od 100 evra, pa navi{e. U ovu cenu nisu ura~unati ve~era i pi}e. Vlasnica hitova “Crno i zlatno”, “Aspirin”, “Da sam mu{ko”, “Iskoristi moje mane”, “Ba{ mi se svi|a tvoja devojka”, “Ro|ena s vukovima” kao i mnoge druge raduje se do~eku u Beogradu, za koji je spremila specijalni repertoar.

SA[A MATI] 160 EVRA

U popularnom beogradskom hotelu “Hajat” goste }e zabavqati muzi~ka zvezda Sa{a Mati} koji je prema na{im informacijama prodao ve}i deo kristalne dvorane u kojoj staje vi{e od 300 sede}ih mesta. Poznato je da Sa{a pravi odli~nu atmosferu, pa je to razlog {to su svi pohitali da obezbede svoje mesto na ovom slavqu. Karta za Sa{in nastup je od 160 evra, pa navi{e.

ALEKSANDRA PRIJOVI] 130 EVRA

U blizini Sa{e Mati}a, nastupi}e wegova koleginica Aleksandra Prijovi} sa kojom je snimio ~ak i duetsku pesmu “Ko si ti”. U luksuznom ambijentu hotela “Crowne Plaza” peva~ica }e do~ekati 2022. godinu. Nedavno je odr`ala konferenciju za novinare ovim povodom, gde je objasnila da se ve-

oma raduje: - Jako volim praznike, ve} sam okitila jelku, mo`da malo ranije nego {to treba ali imam dosta obaveza u decembru pa ne bih stigla. Ulaznica za wen koncert ko{ta od 130 evra pa sve do 170 evra. Sutradan, Aleksandra }e napraviti reprizu na Kopaoniku gde }e u hotelu “Grand” odr`ati jo{ jedan nastup.

ACO PEJOVI] 120 EVRA

U hotelu “Metropol” nastupa Aco Pejovi} koji je doìveo veliku popularnost zbog filma “Toma” u kojem je otpevao glavnu numeru “Pono}”, ali i brojne druge Zdravkovi}eve pesme. Svi koji budu èleli da u|u na wegov koncert mora}e da odvoje 120 evra pa navi{e. Pejovi} je poznat po dobrim ùrkama pa ne ~udi da je ve}ina “dobrih mesta” uveliko kaparisana.

NATA[A BEKVALAC 170 EVRA

Jedan do najskupqih izvo|a~a kada je cena ulaznice za do~ek u pitawu je Nata{a Bekvalac. Ulaznica za ovu `urku u hotelu Hilton staje 170 evra. Nata{a je pristala da peva, ali joj je va`no da se sve epidemiolo{ke mere po{tuju. Zasad su na snazi kovid propusnice koje }e biti neophodne, ali ukoliko Krizni {tab donese nove mere, organizatori }e nastojati da se i one ispune. - Slede}e godine ne `elim ni{ta posebno. Ova mi i nije bila jedna od najsre}nijih, pa bih i da je {to pre zaboravim - izjavila je Nata{a.

@IVETI

U SRBIJI  Sawao sam bogatu i pravednu Srbiju. Ali, prevari me san!  Svi koji su pqa~kali, krali, ubijali suo~i}e se sa o{trim prekr{ajnim prijavama!  Kom{ija i kom{inica su se razveli. Meni je pripala kom{inica.  Jednog {to i po ovoj hladno}i sedi ispred prodavnice i pije pivo, pitali {to ne pre|e na rakiju ili kuvano vino. - Nisam ja preleta~! - odgovori on.  Ivica Da~i} je ukqu~io migavac. Izgleda da }e da se prestroji.  Razvodweni protesti su kao razvodwena rakija. Zamiri{u na pravo, ali ne udaraju gde treba.

 On je majstor jeftinih politi~kih sapunica. Evo, opet je zapenio.  No}as je do temeqa izgoreo jedan supermarket. Vatrom je ostala netaknuta samo {unka jer je bila dobro natopqena vodom...  Na operaciju kolena ~eka se i po {est godina. Jer nam je zdravstvo na kolenima.  Ako imate jutarwe mu~nine ili ste u drugom stawu ili ste u prvoj smeni.  Hvali se jedan otac: - Jedan sin mi je jutjuber, a drugi tiktoker, imaju zanat u rukama pa nek se snalaze!  Kod nas je lopovluk kao tombola. Svi ~ekamo da neko vikne: "Dosta!"

MARIJA I BREGA ZA XABE

Kako je zamenik gradona~elnika Beograda Goran Vesi} objasnio, Beograd sa nestrpqewem is~ekuje 31. decembar. Marija [erifovi} i Sara Jovanovi} zabavqa}e sve prisutne ispred Doma Narodne skup{tine. Iste ve~eri na Sava promenadi, Grad Beograd u saradwi sa kompanijom “Beograd na vodi” organizuje koncert za one koji vole Gorana Bregovi}a. Na prostoru izme|u Starog savskog mosta i zgrade “Rezidens”, osim Bregovi}a, nastupi}e Mladen Voji~i} Tifa, Sa{a Kova~evi}, Angelina i Cobi. Posetioci }e prisustvovati laserskom spektaklu i vatrometu, a ulaznice ne postoje. M. T.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Sre}u i dugu ne vidimo iznad svoje ku}e ve} samo iznad tu|e" „Ko sre}i ne otvori vrata, ne sme da se `ali ako ona ne u|e“ „Od istog drveta, te{e se i sviwac i crkvena klupa“ Narodne poslovice

„Qudi su kao {koqke – mora{ ih otvoriti na hiqade da bi prona{ao biser“ \or|e Bala{evi}

„@ivot je kao olovka, svakog dana je sve kra}i. Potrudite se da ne{to lepo nacrtate dok ga jo{ ima“ Neboj{a Glogovac

TEMA NEDEQE

10. decembar 2021. 2020. 5 ^etvrtak 30.

26. 12. 1991.

Razlozi za{to se raspao Sovjetski Savez Crvena zastava sa srpom i ~eki}em, nekada simbol jedne od najmo}nijih zemaqa sveta, spu{tena je nad Kremqem Mihail Gorba~ov je 25. decembra 1991. godine zvani~no dao ostavku na mesto predsednika Saveza Sovjetskih Socijalisti~kih Republika (SSSR). Dan kasnije, 26. decembra, skup{tina zemqe - Vrhovni sovjet - zvani~no je priznao nezavisnost 15 novih samostalnih dràva i tako okon~ano postojawe Sovjetskog Saveza. Crvena zastava sa srpom i ~eki}em, nekada simbol jedne od najmo}nijih zemaqa sveta, spu{tena je nad Kremqem. Gorba~ov je na vlast do{ao 1985. godine, sa svega 54 godine. Pokrenuo je niz reformi da bi udahnuo novi ìvot zemqi koja ja stagnirala. Mnogi tvrde da su te reforme, poznate kao Perestrojka (rekonstrukcija i ponovna izgradwa) i Glasnost (otvorenost i sloboda govora), dovele do smrti zemqe. Drugi kaù da Sovjetskom Savezu nije bilo spasa, imaju}i u vidu wegov rigidan sastav. Pozabavi}emo se su{tinskim razlozima za pad koji su izvr{ili temeqan uticaj na to kako Rusija doìvqava sebe danas i kako se odnosi prema ostatku sveta.

diwenih Ameri~kih Dràva, koja je zapo~ela krajem pedesetih. Sovjetski Savez je bio prva zemqa na svetu koja je poslala ~oveka u orbitu i posedovala je arsenal nuklearnog naoruàwa i izuzetno naprednog balisti~kog oru`ja, ali sve je to bilo veoma skupo. Sovjetski Savez se oslawao na vlastite prirodne resurse, kao {to su nafta i gas, da bi platio tro{kove te trke, ali je po~etkom osamdesetih cena nafte pala i to je te{ko pogodilo ionako klimavu privredu. Gorba~ovqeva Perestrojka uvela je neke trì{ne principe, ali mamutska sovjetska privreda bila je suvi{e nezgrapna da bi se brzo reformisala. Potro{a~ka roba je ostala oskudna, a inflacija je sko~ila u nebesa. Vlasti su 1990. godine uvele monetarnu reformu koja je izbrisala u{te|evinu, koliko god skromnu, miliona qudi. Nezadovoqstvo vladom samo je raslo.

IDEOLOGIJA Gorba~ovqeva politika Glasnosti bila je usmerena na davawe ve}ih sloboda govora u zemqi koja je provela ~itave decenije pod represivnom reìmom, gde su se qudi pla{ili da kaù {ta misle, postavqaju pitawa ili da se àle.

novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu

TRANSFER NOVCA

slanja novca na sve troškove 15/01/2022 od 01/12/2021 do

SPECIAL!

LL US Na iznose od $3,000 do $10,000 - CA AND GET Troškovi transfera $0* THE BEST RATE! Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *važe uslovi

SEND MONEY ONLINE

02 8781

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h dini zvani~nici naimenovani ili birani na izborima bez rivalske opcije - neefikasan, represivan i podlo`an korupciji. Gorba~ovqeva vlada brzopleto je poku{ala da u izborni proces uvede ele-

PRIVREDA Propadawe privrede bio je ubedqivo najve}i od svih problema Sovjetskog Saveza. Zemqa je privredom upravqala centralisti~ki, za razliku od trì{ne ekonomije u ve}ini drugih zemaqa. U SSSR-u je dràva odlu~ivala koliko se svega proizvodi (koliko automobila, pari cipela ili vekni hleba). Tako|e je odlu~ivala koliko je tih stvari potrebno svakom od wenih pojedina~nih gra|ana, koliko sve to treba da ko{ta i koliko qudi treba da budu pla} eni. U teoriji je ovaj sistem trebalo da bude efikasan i pravi~an, ali je u realnosti imao problema da funkcioni{e. Ponuda je uvek kaskala za potra`wom, a novac ~esto nije igrao nikakvu ulogu. Mnogi qudi u Sovjetskom Savezu zapravo nisu bili siroma{ni, koliko prosto nisu mogli da do|u do osnovnih potrep{tina zato {to ih nikada nije bilo dovoqno. Da biste kupili kola, morali ste godinama da provedete na listi ~ekawa. Da biste kupili kaput ili par zimskih ~izama, ~esto ste morali satima da stojite u redu, samo da biste otkrili da je va{ broj ve} rasprodat. U Sovjetskom Savezu qudi nisu govorili o kupovini ne~ega (kupit'), ve} o dolaèwu do ne~ega (dostat'). Sve su dodatno pogor{ali tro{kovi svemirskog istraìvawa i trke u naoruàwu izme|u Sovjetskog Saveza i Sje-

YEARS •

DI NA

tla~ewa iz pro{losti, kao {to je epidemija gladi u Ukrajini tridesetih, zauzimawe balti~kih dr`ava i zapadne Ukrajine pod paktom o sovjetskog-nacisti~kom prijateqstvu i prisilnu deportaciju mnogih etni~kih grupa tokom Drugog svetskog rata. Ovi i mnogi drugi doga|aji doveli su do porasta nacionalizma i zahteva za samoopredeqewe. Ideja o Sovjetskom Savezu kao sre}noj porodici naroda bila je fatalno podrivena i ishitreni poku{aji wene reforme nu|ewem ve}e autonomije republikama do`ivqeni su kao okasneli i nedovoqni.

GUBQEWE POVEREWA I LOJALNOSTI

Po~eo je da otvara istorijske arhive pokazuju}i prave razmere represije pod Josifom Staqinom (na vlasti izme|u 1924. i 1953. godine), koja je za posledicu imala smrt miliona qudi. Ohrabrivao je raspravu o budu}nosti Sovjetskog Saveza i wegovim strukturama vlasti, o tome kako da se zemqa reformi{e da bi krenula napred. ^ak se poigravao s idejom vi{epartijskog sistema, dovode}i u pitawe dominaciju Komunisti~ke partije. Umesto da prosto poboq{aju sovjetsku ideju, ova otkri}a navela su mnoge u SSSR-u da veruju kako je sistem kojim vlada Komunisti~ka partija - gde su svi vla-

mente slobode i pravi~nosti, ali bilo je to premalo i prekasno.

NACIONALIZAM Sovjetski Savez je bio vi{enacionalna dr`ava, naslednik Ruskog carstva. Sastojao se od 15 republika, svake u teoriji ravnopravne u svojim pravima kao bratske nacije. U stvarnosti, Rusija je bila ubedqivo najve}a i najmo}nija, a ruski jezik i kultura su dominirale mnogim oblastima. Glasnost je pomogla da mnogi u drugim republikama postanu svesni etni~kog

Godinama je sovjetskom narodu govoreno da Zapad „truli", a da se wegovi narodi mu~e u siroma{tvu i propadawu pod kapitalisti~kim vladama. Ova ideja po~ela je da se dovodi u pitawe od kraja osamdesetih kad su putovawa i direktni kontakti izme|u obi~nih qudi postali ~e{}i. Sovjetski gra|ani mogli su da vide da u mnogim drugim zemqama ìvotni standard, li~ne slobode i socijalna za{tita daleko nadma{uju one kod ku}e. Mogli su da vide ono {to su wihove vlasti godinama krile od wih zabrawuju}i putovawa u inostranstvo, ometaju}i strane radio stanice (kao {to je Svetski servis BBC-ja) i cenzuri{u}i svu stranu kwièvnost i filmove kojima je bio dozvoqen ulazak u Sovjetski Savez. Gorba~ov se smatra zaslu`nim za okon~awe Hladnog rata i zaustavqawe pretwe od nuklearnog sukoba popraviv{i odnose sa Zapadom, ali nenamerni ishod ovih unapre|enih odnosa bio je da je sovjetski narod shvatio koliko siroma{no ìvi u odnosu na druge zemqe. Gorba~ov je bio sve popularniji u inostranstvu, ali se susretao sa sve ve}om kritikom kod ku}e. R. N.

INTERVJU NEDEQE

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

Ekskluzivno PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR KARA\OR\EVI] govori o svojoj porodici i srpskom narodu:

Sre}ni smo zbog na{eg `ivota u Srbiji Dr Marko Lopu{ina i WKV prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}

Pi{e: Dr Marko Lopu{ina Wegovo kraqevsko viso~anstvo prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} i WKV princeza Katarina Kara|or|evi} dobili su Orden Nikole Tesle i bistu ovog srpskog genija i svetskog nau~nika od Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije. - Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} i wegova porodica su deo pro{losti, sada{wosti i budu}nosti srpskog naroda. Nikola Tesla je danas simbol srpskog naroda. Mi odlikujemo na{eg kraqa, koji je to po naslednom pravu, ali jo{ nije javno progla{en, za doprinos u o~uvawu i razvoju na{e nacije i dràve – rekao je gospodin Zoran Bulovi}, predsednik Tesline nau~ne fondacije Srbija. - Ovaj orden koji smo danas dobili od velikog je zna~aja za nas, posebno zato {to nosi ime Nikole Tesle, na{eg genijalnog nau~nika. To }e moju suprugu i mene inspirisati da jo{ predanije nastavimo rad na {irewu dobrog glasa o Srbiji i wenom narodu {irom sveta i da stvaramo mostove prijateqstva izme|u na{eg naroda i qudi {irom zemqine kugle. Ali, moram da kaèm jo{ nekoliko re~i za{to je Teslino ime toliko va`no za mene li~no. Kad god se pomene wegovo ime, ose}am veliki ponos i sre}u zbog dobrih i, mogu re}i, prijateqskih odnosa koje je Tesla imao sa mojom porodicom, uz mnogo uzajamnog po{tovawa i po~asti. On je bio istinski prijateq Krune, koji je to pokazao mnogo puta u pro{losti – rekao je prestolonaslednik Aleksandar. n Wegovo kraqevsko viso~anstvo prestolonaslednik Aleksandar je potom u intervju nastavio da govori o vezama porodice Kara|or|evi} sa Nikolom Teslom: - Tokom zvani~ne posete Sjediwenim ameri~kim dràvama, kada je radio na dobijawu podr{ke za pravednu borbu herojskih boraca koje je predvodio general Dragoqub Mihailovi} protiv nacizma u Jugoslaviji, moj otac kraq Petar Drugi se

susreo sa mnogo va`nih qudi, ukqu~uju}i i predsednika Franklina Ruzvelta. Ali, upravo je susret sa Teslom ostavio izuzetno snaàn utisak na kraqa Petra Drugog, posebno kada mu je ovaj velikan rekao: „Siguran sam da }ete biti veliki vladar“. I moj otac se uvek rado se}ao koliko je Tesla bio pravi i veliki rodoqub i kako mu je rekao da je „ponosan {to je Srbin i Jugosloven“. n êstitamo Vam viso~anstvo, postali ste po~asni gra|anin Kentakija u kome je grad Luisvil proglasio Dan prestolonaslednika Aleksandra? - O to me je ba{ obradovalo. Ova ameri~ka dràva je poznata po Kentaki piletini, a sada }e biti i po meni – na{alio se prestolonaslednik Aleksandar i objasnio: - Veoma sam sre}an {to na{i prijateqi iz celog sveta prepoznaju napore moje supruge i mene. Ova najnovija ~ast, koju nam je ukazao gradona~elnik Luisvila, gospodin Greg Fi{er, donela je mnogo radosti u na{a srca, jer znamo da se na{e aktivnosti na promociji Srbije i na{eg naroda i stvarawu prijateqstva {irom sveta prate i da daju rezultate. Veze koje imamo i odràvamo sa mnogim va`nim li~nostima {irom zemqine kugle, a koje koristimo da podrìmo na{u zemqu i pokaèmo celom svetu koliko smo velika nacija, sa mnogo potencijala, donose brojne dobrobiti na{em narodu. Zahvaqujem se gradona~elniku Fi{eru i pozivam ga da poseti Srbiju, kako bismo razgovarali o vezama koje se mogu uspostaviti izme|u na{e zemqe, na{eg naroda i ovog velikog ameri~kog grada. n Vi dobro poznajete svet, jer ste ro|eni u Velikoj Britaniji, a imate odli~ne veze, i rodbinske i prijateqske, sa mnogih monarhijama i vladarima? - To je nasle|e mojih predaka, moje porodice i moje li~no. Imamo odli~ne odnose sa kraqicom Elizabetom. Wen mu` princ Filip je bio ro|ak moje majke Aleksandre. Nije sve bilo dobro na po~etku. Ro|en sam i odmah kao beba postao dràv-

- Dok sam `iveo u Londonu, ~esto sam sawao Srbiju i na{ dom u Beogradu. Sada smo ovde ve} dvadeset godina. Sin Filip se vratio ku}i. O~ekujemo sinove Petra i Aleksandra da do|u. Moja supruga i ja smo jako sre}ni zbog toga ni neprijateq Jugoslavije. Odrastao sam i `iveo u emigraciji i 2001. godine sam se trajno vratio u zemqu mojih predaka, u maticu Srbiju.

KRAQEVI]I DOLAZE KU]I n Va{i sinovi, kraqevi}i Petar, Aleksandar i Filip Kara|or|evi} su ro|eni u dijaspori, ali Filip se vratio Vama, odnosno ku}i u Srbiju. - Moj sin Filip je mlad i pametan ~ovek. Ima divnu porodicu i odlu~ili su da ovde u Srbiji ìve. Sre}an sam zbog toga. êsto nas pose}uje sa princezom Danicom i unukom Stefanom, koji nam donosi mnogo radosti. Odlu~ili su da ne ìve sa nama na Kraqevskom dvoru, jer èle svoju nezavisnost. Imaju svoj stan u Beogradu. n Vidimo da princ Filip daje izjave za javnost, da motivi{e narod da se bore za boqi ìvot. - Lepo, to je wegovo pravo. Ve} su godinu i tri meseca ovde. Puno rade i putuju. n [ta rade kraqevi}i Petar i Aleksandar u Londonu? Imamo li od wih vesti o ven~awu i svadbenom vesequ? - @ao mi je, nema te radosne vesti. Wih dvojica su odrasli qudi i vode ìvot kakav im odgovara. Puno su poslovno zauzeti. n Koliko je Kara|or|evi}a danas u srpskoj dijaspori? - Imamo ih dosta. êkamo da drugi do|u, nadam se da }e ih biti vi{e u Srbiji. Ima mesta za wih ovde u Kraqevskom dvoru. n Koliko Va{i sinovi Petar, Aleksandar i Filip zna~e za sjediwewe dijaspore i matice? - Srpska dijaspora ima veliki interes za povratak u otaxbinu. Mnogi qudi nisu do{li zbog pandemije. Na{i avioni lete u SAD, u Wujork, ali mislim da nas je vi{e

TESLA ZA UNUKA

^lanovi TNF sa prestolonaslednikom Aleksandrom Kara|or|evi}em

U delegaciji TNF iz Filadelfije i TNF Srbije na Kraqevskom dvoru na Dediwu bio je i Aleksandar Igwatovi} sa suprugom. Oni su vlasnici kompanije igra~aka “Pertini”, i unuku prestolonaslednika Stefanu Kara|or|evi}u su darivali novu igricu “Potraga za patentima” sa imenom Nikole Tesle.

Princ Aleksandar i princeza Katarina sa Ordenima Nikole Tesle u ^ikagu i Torontu. Trebaju nam direktno letovi za Ameriku i Kanadu. n Kako ostvariti bli`u saradwu matice Srbije sa iseqenim narodom u rasejawu? - Srpska pravoslavna crkva i Ministarstvo spoqnih poslova sa Upravom za dijasporu brinu o na{em narodu, i ta saradwa }e biti mnogo boqa posle kovida 19. Mislim da polako, polako saradwa se razvija i bi}e je vi{e u budu}nosti. Ali, za to treba dosta vremena. Mi smo spremni da na Kraqevskom kompleksu budemo doma}ini na{im qudima iz otaxbine i iz inostranstva.

SRPSKI NACIONALNI PROGRAM n Vi ste Va{e viso~anstvo bili ~ovek sa dve otaxbine. Kako Vam je bilo dok ste odrastali u Velikoj Britaniji? - Mi smo dinastija koja ima koren u na{oj zemqi. Mnogo puta sam u Londonu sawao Srbiju, moju ku}u i na{u porodicu na okupu. Imao sam mawe od dve godine i bio sam za dràvu mnogo opasan. Sada smo ovde u Beogradu ve} dvadeset godina. Moja supruga i ja smo sre}ni zbog toga. n Kako Vi doìvqavate na{ narod u inostranstvu? - Mnogi na{i qudi su se iselili iz Srbije, jer su morali, zbog rata, zbog sankcija, zbog lo{ih uslova ìvota. Seoba qudi je teàk proces, jer u wemu mnogo toga zavisi od dru{tvenih i svetskih zbivawa, a najmawe od samih iseqenika. n Ima iseqenika koji tvrde da odnos srpske dijaspore i matice nije dobar? - To je jako sloèn odnos i jako sloèno pitawe. n Teslina nau~na fondacija smatra da su svi Srbi sveta jedan Teslin narod. I da mnogi problemi, pre svega na{e sloge i jedinstva mogu da se re{e ako usvojimo i po{tujemo novi Srpski nacionalni program. - To je dobra ideja i ja je podràvam. To je pravi put. Amerikanci misle da je Tesla automobil, a mi treba da ih u~imo da je Nikola Tesla sin srpskog naroda, na{ najpametniji ~ovek. Moramo da podièmo na{ ugled u inostranstvu, jer mi smo dobar narod i vredni qudi. Foto: Zoran Bulovi}

PLANETA

10. decembar 2021. 2020. 7 ^etvrtak 30.

U svemir lansiran najve}i teleskop na svetu vredan 10 milijardi dolara

U svemir je kona~no lansiran najve}i teleskop na svetu do sada, vredan deset milijardi dolara – Svemirski teleskop Xejms Veb (James Webb), kog NASA gradi ve} 20 godina. Wegovo lansirawe odlagano je nekoliko puta. Nau~nici o~ekuju da }e ispitivawe ovim teleskopom korenito promeniti na{e razumevawe svemira i ~ove~anstvu pomo}i da sazna odakle dolazimo i gde je jo{ u svemiru mogu}e ìveti. Telekop je lansiran iz Francuske Gvajane, i kako je najavqeno, otvori}e novu fazu svemirskih istraìvawa. Teleskop koji ostavqa bez daha ne samo svojim neverovatnim mogu}nostima, nego i izgledom, gleda}e daleko u istoriju svemira, u vreme nastanka prvih zvezda i galaksija. Nau~nici o~ekuju da }e korenito promeniti na{e razumevawe svemira i ~ove~anstvu pomo}i da sazna odakle dolazimo i gde je jo{ u svemiru mogu}e ìveti. Veb teleskopu }e trebati mesec dana da se doveze do svog ktno odredi{ta u solarnoj orbiti otdwuprilike milion i po kilometara

od Zemqe, {to je oko ~etiri puta daqe od Meseca. Nau~nici i inèweri iz celog sveta su posledwih 25 godina radili na izgradwi revolucionarnog prozora u rani svemir – Svemirski teleskop Xejms Veb, koji }e biti najve}i, najsna`niji i najsloèniji svemirski teleskop do sada. Teleskop Xejms Veb ima ogledalo sli~no sa}u, veli~ine 6,5 metara, sun~ani {tit veli~ine teniskog igrali{ta, te ~etiri odvojene kamere i senzorske sisteme za prikupqawe podataka. Vebovo primarno ogledalo presre}e crvenu i infracrvenu svetlost koja putuje kroz svemir i odbija je na mawe, sekundarno ogledalo. Zatim sekundarno ogledalo svetlost usmerava u nau~ne instrumente, koji snimaju svetlost na razli~itim talasnim duìnama. Pre~nik glavnog ogledala teleskopa Xejms Veb je 6,5 metara. [to je ve}e ogledalo teleskopa, boqi je wegov domet. Naime, ve}e ogledalo sakupqa vi{e svetlosti, zbog ~ega je slika o{trija, a teleskop vidi daqe u svemir. Budu}i da rakete nisu do-

ili m je Bri-

meplov, jer {to dubqe gleda{ u svemir, vidi{ daqe u pro{lost. Ako je Hubble u novoro|enom svemiru mogao da vidi galaksije, stare kao mali{ane, Xejms Veb }e mo}i da vidi dojen~ad. Svetlost od Sunca do Zemqe na primer putuje osam minuta, zbog ~ega Sunce vidimo onakvo kakvo je bilo prije osam minuta. Sli~no je i sa ostalim telima u svemiru.

„Ovo je jedna od glavnih uloga Veba – da saznamo, kako je svemir izgledao u samom po~etku, kada je bio star samo jedan postotak dana{we starosti. Tada su po~ele da nastaju prve galaksije, koje `elimo detaqnije da prou~imo“, rekla je dr Maru{a Brada~, priznata slovena~ka astrofizi~arka, koja je u~estvovala u razvoju teleskopa.

Rusija upozorila NATO na opasnost od oru`anog sukoba

inim za saida a se Ali, preemo i iz

voqno velike, da bi na wih stavili ovako veliki teleskop, Vebovo ogledalo su izgradili od 18 mawih delova. Oni su prilikom lansirawa slo`eni kao origami, a u svemiru }e se rasklopiti u jedinstveno ogledalo. Preko povr{ine ogledala je nanesen tanki zlatni sloj koji za razliku od uobi~ajenih materija, dobro odbija infracrvenu svetlost. Planirawe, izrada i upravqawe ogledalom, koje se rasklapa, jedno je od glavnih tehnolo{kih dostignu}a Veba. Teleskop, koji je biti mnogo sna`niji od svog prethodnika Hubbla, bi}e kqu~na opservatorija slede}e decenije. Omogu}i}e uvid u po~etke svemira, vi{e od 13,5 milijardi godina unazad, kada su tamu ranog svemira osvetlile prve zvezde i galaksije, napravqene od vodonika i tamne materije. Zato nau~nici svemirski teleskop Xejms Veb tako|e opisuju i kao ultimativni vre-

PRIMIO DEVET VAKCINA, PA UHAP[EN:

Sada nije jedini koji je u problemu

en u donu dicu Mu{karac je uhap{en u Belgiji u nedequ nakon {to je poku{ao da ine dobije svoju devetu vakcinu protiv kovida 19 u ime drugog, javqaju ada lokalni mediji. ina. Neimenovani 33-godi{wak uhap{en je u Fos la Vilu, u blizini Namura, nakon {to je osobqe centra za vakcinaciju obavestilo zvaod u ni~nike, pi{e "Brisel tajms". Navodno, skeptici su ga pla}ali od 100 do 150 evra. Prema noSrvinama, mu{karac je "deùrao" u centrima za vakcinaciju, nudekci}i uslugu. Pao je na devetoj li~noj karti, ta~nije dok je preuzimao udi "kovid sejf" dokument. za"Dobrovoqni primalac" prijavqen je iz vi{e kovid-centara, za wa, a vakcinaciju u gradovima Namur i [arlroa. Kako se navodi, uhapsili su ga prikriveni policajci. odNamursko javno tuìla{tvo naloìlo je istragu o incidentu i do- napomenulo da je ve} identifikovano nekoliko qudi koji su tom ~oveku dali svoje li~ne karte da bi u wihovo ime dobio vakcine. è- Preti im kazna do pet godina zatvora i nov~ana kazna do 800.000 evra za falsifikovawe i prevaru putem informacionih tehnolotra gija. naAmeri~ki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prepovega ru~uju dve doze vakcine "Fajzer-Biontek" u razmaku od tri nedeqe e{e (21 dan), dve doze vakcine "Moderna" u razmaku od ~etiri nedeqe ski (28 dana) ili jednu dozu vakcine "Xonson i Xonson". - Malo je verovatno da je zdravqe ~oveka ugroèno zbog previ{e . To vakcina - rekao je virusolog Stiven van Guht za "Brisel tajms". TeRanije ovog meseca vlasti na Novom Zelandu rekle su da o da istraùju ~oveka koji je navodno primio ~ak 10 vakcina protiv kona{ vida 19 u jednom danu u ime drugih qudi. emo Novozelandski novinski sajt "Staf.ko.nz" izvestio je da je neido- dentifikovani mu{karac posetio nekoliko mesta za vakcinaciju i da je pla}en da primi vakcine u ime drugih pojedinaca. vi}

Rusko ministarstvo odbrane upozorilo je zapadne vojne ata{ee na opasnost od oruànog sukoba Rusije i NATO-a s obzirom na nedavne napetosti dve strane zbog Ukrajine. „Savez je u posledwe vreme pribegavao direktnim provokacijama koje predstavqaju visoki rizik od eskalacije u oruàni sukob“, rekao je zamenik ruskog ministra obrane Aleksander Fomin diplomatima u Moskvi. Ministarstvo je me|unarodnim vojnim predstavnicima, ukqu~uju}i onima iz 14 ~lanica NATO-a, podelilo snimak u kom Fomin kritikuje NATO. Fomin je optuìo NATO za masovno pove}awe vojnih aktivnosti proteklih godina. Samo u 2020. godini se broj vojnih preleta blizu ruske granice pove}ao s 436 na 710, rekao je. NATO je svake godine sprovodio 30 velikih vojnih ve`bi s borbenim

scenarijima koji ukqu~uju Rusiju, dodao je Fomin. Fomin je ponovio da Rusija tra`i bezbednosne garancije od NATO-a i kraj {irewa tog saveza na istok. Upitio je i upozorewe protiv ulaska Ukrajine u NATO. Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je zapretio posledicama ako NATO nastavi da napreduje u ruskom susedstvu. Ali Kremq i ministarstvo spoqnih poslova u Moskvi nadaju

se dijalogu s NATO-om u novoj godini. Fomin je rekao da je Rusija bila spremna na pregovore licem u lice i pritom kritkovao NATO {to godinama odbija svaku ponudu Moskve i daje prednost, kako je rekao, putu konfrontacije. Rusija je vi{e puta osudila NATO zbog {irewa vojnih baza i postavqawa oru`anih sistema sve bli`e Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza pre 30 godina.

DEÂK PO@ELEO GITARU ZA NOVU GODINU, PUTIN MU POMOGAO DA DOBIJE STAN: "Ruski predsednik Vladimir Putin pomogao je porodici de~aka koji je ma{tao o gitari da u okviru kampawe "Jelka èqa" re{i stambeno pitawe. Mark Kobqewev, 14-godi{wak iz Moskovske oblasti, èleo je da za Novu godinu dobije gitaru, ali je predsednik u razgovoru sa wegovom majkom Nade`dom saznao da wih dvoje ìve sa prijateqima u porodici sa vi{e dece. Putin je obe}ao da }e razgovarati sa {efom regiona kako bi pomogao de~aku i wegovoj majci, kao i onima koji su im pruìli uto~i{te. Predsednik je pozvao Marka i Nade`du, koji su u svom novom stanu i de~aka je najpre pitao o ~asovima muzike.

- Dobio si gitaru. Mora}e{ da ve`ba{. Mislio sam da }e biti boqe ako bude{ imao svoju sobu za bavqewe muzikom - rekao je Putin. Mark je obe}ao da }e nau~iti da svira gitaru i da }e otpevati pesmu za predsednika. - Za mene? Hvala. A Koju - interesovao se Putin, a de~ak je odgovorio da }e to biti pesma "Visina" ruskog umetnika Vladimira Visockog. Kampawa "Jelka èqa" odràna je ove godine od 15. novembra do 15. decembra. U okviru te akcije ispuwavaju se èqe deci sa posebnim potrebama, sa invaliditetom i siro~i}ima ili deci iz porodica sa niskim primawima.

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Ministarka spoqnih poslova Nema~ke nema pojma o ìvotu u BiH ^lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da nova ministarka spoqnih poslova Nema~ke Analena Berbok, pozivaju}i na sankcije protiv wega, pokazuje da, kako je rekao, „nema pojma o ìvotu u BiH“ jer nikada nije bila tamo. Dodik je u intervjuu za nema~ki „Velt“ napomenuo da zna {ta zna~i po~etak mandata i da nova ministarka ima svoje ambicije. „Meni se uvo|ewe sankcija ne ~ini primerenim za nema~ku demokratiju. Za{to bi Nema~ka, ili bilo koja druga dràva, trebalo da vlada na{om dràvom? Vlada treba da radi sa demokratski izabranim zvani~nicima. Na ovu funkciju sam izabran sa 60 odsto glasova. A ministarka predstavqa stranku koja nije najve}a u Nema~koj. Mo`da joj je potreban brz uspeh i misli da ovde moè ne{to da postigne. Uspeh se meri na kraju, a ne na po~etku. Ona nema pojma o na{em ìvotu, nikada nije bila ovde“, izjavio je Dodik, a prenosi RTRS. Dodik je rekao da Dejtonski

sporazum predvi|a da visokog predstavnika moraju da imenuju potpisnici, me|u kojima je i Republika Srpska, a da ga potvrdi Savet bezbednosti UN. „Ni{ta od toga se nije dogodilo. @ao mi je {to gospodin (Kristijan) [mit mora da pro|e kroz sve ovo. Ali nikako ne mo`emo da dozvolimo da nam neko name}e zakone samo zato {to je dobra osoba. Ali dobra je osoba i moja majka, to je najboqa osoba na svetu, pa nije visoki predstavnik“, rekao je Dodik.

Naglasio je da, ako Nema~ka uvodi sankcije Rusiji, ne moè da se o~ekuje da }e Rusija da podrì wen predlog za visokog predstavnika. „Li~no sam se sreo sa Putinom mnogo puta, pa i nedavno. On ima odgovornu poziciju. Kaè da je zainteresovan da po svaku cenu odrì mir u BiH. Po{tuje Ustav. I drì se podaqe od unutra{wih poslova. Nije kao nema~ka ministarka“, poru~io je Dodik. On je ponovio da ne èli otcepqewe, nego za{titu Ustava BiH.

Izetbegovi}: Islamski svet se jo{ nije digao, ali ako zatreba i oni }e biti uz nas Lider SDA Bakir Izetbegovi} je izjavio da je me|unarodna zajednica imala niz drugih i mnogo opasnijih àri{ta od Bosne i Hercegovine i da joj ta zemqa nije bila u fokusu, dodaju}i da se nada da ne}e morati da do|e u situaciju da interveni{e. „Podiè se ta spremnost, vidimo reakcije Nema~ke, Holandije, Velike Britanije, Amerike. Islamski svet se jo{ nije digao, imaju i svoje probleme, ali ako zatreba bi}e i oni tu za nas“, poru~io je Izetbegovi}. Izetbegovi} je komentarisao i stav Budimpe{te i navodnu izjavu ma|arskog premijera Viktora Orbana da }e „problem da bude integracija dva miliona muslimana iz BiH u EU“, kazao da ne veruje da predstavnik Vlade Ma|arske moè tako ne{to da izjavi, a da nije ovla{}en. „Za nas je nejasan taj sistem vrednosti koje Orban zagovara, taj neki evropski nacionalizam. Bo{waci su evropski narod. Bosna i Hercegovina je jedna od najstarijih dràva u Evropi, dok su Ma|ari do{li sa Urala, iz Azije. Ali, neva`no, na kraju smo svi ravnopravni i jednaki qudi. Orban i qudi oko wega zaboravqaju da evropske civilizacije i kulture ne bi bilo bez komponente koju su uneli muslimani. U svemu, u nauci, kulturi, renesansi, astronomiji, medicini“, rekao je Izetbegovi} Izetbegovi} je, gostuju}i na TV „BIR“, prokomentarisao i najavu Narodne skup{tine Republike Srpske i rok od pola godine koji se ti~e usvajawa seta zakona oko preno{ewa nadle`nosti, oceniv{i da je to antidejtonska delatnost. „Kancelarija visokog predstavnika mora da reaguje ili ne treba da postoji. Mogu komotno da spakuju kofere ako na to ne bude reakcije. Tuìla{tvo BiH, Ustavni sud BiH, SIPA i OSA tako|e moraju da reaguju. Tuìla{tvo se povla~ilo pred jednim silexijstvom Milorada Dodika. U slu~aju napada na teritorijalni integritet BiH, onda moraju da deluju Oruàne snage BiH i NATO“, kazao je Izetbegovi}. S. G.

TROJE DECE OSTALO BEZ RODITEQA:

Rade ubio Tawu u haustoru zgrade, pa presudio sebi - detaqi tragedije u Kozarskoj Dubici DODIK: Gra|ani povodom 9. januara da istaknu zastavu Srpske Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik pozvao je sve gra|ane Republike Srpske da povodom 9. januara - Dana Republike istaknu zastave Srpske na sva vidna mesta u svojim ku}ama, balkonima, automobilima i da se okupe na mestima gde }e se obeleàvati 30 godina Republike. - Nismo hteli ovim danima, kada i drugi obeleàvaju i proslavqaju va`ne praznike, kao {to je katoli~ki Boì}, da idemo u parlament Republike Srpske, donosimo neke odluke i uznemiravamo one koji su, ina~e, uznemireni situacijom u BiH, a koji su sada oti{li na neke destinacije provode}i godi{wi odmor istakao je Dodik. Dodik je poru~io da }e 30 godina postojawa Republike Srpske biti obeleèno nizom manifestacija na kojima je potrebno da se obezbijedi u~e{}e {to ve}eg broja qudi.

Rade Vujkovi} (39) iz Kozarske Dubice hicem iz vatrenog oru`ja ubio je suprugu Tawu Vujkovi} (35), a potom je izvr{io samoubistvo. Zlo~in se dogodio u haustoru zgrade u Ulici Mihajla Pupina u kojoj je Tawa boravila s wihovo troje dece. Prvi rezultati istrage ukazuju da je Tawa ujutro rano krenula na posao i da ju je Rade sa~ekao u stubi{tu. Kada je nai{la, do{lo je do sva|e i posle svega par minuta Rade je pucao u Tawu i na mestu je ubio. Potom je presudio sam sebi. Za to vreme wihovo troje dece se nalazilo u stanu.

U Dubici se spekuli{e da je motiv zlo~ina qubomora. U posledwe vreme su, navodno, imali dosta me|usobnih trzavica, {to je, navodno, rezultiralo razvodom braka. Wihovi poznanici ka`u da su znali da su imali trzavica, ali niko nije mogao ni da nasluti da }e do}i do ovako stra{ne tragedije. - Rade je auto-elektri~ar, kojeg poznaje celi grad. Bio je dobar i vredan radnik. Velika je to tragedija i zaista ne znam {ta bih rekao. Troje dece je ostalo bez roditeqa - rekao je jedan od poznanika porodice Vujkovi}. M. T.

CRNA GORA

Milo \ukanovi} pozitivan na virus korona Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} pozitivan je na virus korona, nakon {to je, kao {to je ranije saop{teno, imao kontakt sa kovid pozitivnom osobom. „Predsednik ima blage simptome i ose}a se dobro. U skladu sa epidemiolo{kim merama boravi u samoizolaciji, odakle }e obavqati svoje redovne predsedni~ke du`nosti“, saop{tila je Slu`ba za informisawe predsednika Crne Gore. \ukanovi} je otkazao zakazane sastanke ukqu~uju}i i susret sa predsednikom Velike Narodne Skup{tine Republike Turske Mustafom [entopom.

Ko }e i kako graditi Jadransko jonsku magistralu kroz Crnu Goru Stara ideja izgradwe Jadransko-jonske magistrale ponovo je vaskrsla u Crnoj Gori. O izgradwi tog puta premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} }e naredne sedmice potpisati memorandum o razumijevawu sa ameri~kom firmom „Behtel“.

10. decembar 2021. 2020. 9 ^etvrtak 30.

Kova~evi}: Srbija uplatila Nik{i}u dva miliona evra Op{tinska kasa Nik{i}a bogatija je za dva miliona evra, zahvaquju}i pomo}i grada Beograda i Srbije. To je na vanrednoj konferenciji za novinare kazao prvi ~ovjek op{tine, Marko Kova~evi}. Tim novcem }e biti finansirano vi{e projekata, a sporazum Beograda i Nik{i}a je dogovoren tokom razgovora koje su Kova~evi} i jedan od lidera Demokratskog fronta, Andrija Mandi}, imali sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i gradona~elnikom Beograda, Zoranom Radoji~i}em. „Tu ima vi{e projekata, ali najzna~ajniji su rekonstrukcija ‘[iroke ulice’ u Dragovoj Luci, kao i rekonstrukcija Ulice @ivka Nikoli}a. Tako|e, imamo i program podr{ke kulturi i sportu, gdje }e jedna od zna~ajnijih stvari biti renovirawe fi-

skulturne sale u Osnovnoj {koli ‘Du{an Bojovi}’ u @upi“, kazao je Kova~evi}. Pare }e tako|e biti opredijeqena za podizawe tehni~ke osposobqenosti Komunalnog preduze}a i Slu`be za{tite i spasavawa, za projekte koje kandiduju, kao i za subvencije investitorima koji budu dolazili u Nik{i},. Kova~evi} je ocijenio da je ovo zna~ajna investicija za Nik{i}. „Ovo je izuzetno zna~ajna stvar za na{ grad, i pokazuje koliko je Nik{i} uva`en. Ovim smo ispunili i na{e obe}awe da }emo na{e politi~ke veze koje imamo u regionu iskoristiti na dobrobit na{eg grada i sugra|ana. Projekti koji budu finansirani iz ove podr{ke bi}e na korist svih gra|ana“, poru~io je Kova~evi}. R. N.

[EST DANA BILI BEZ VODE:

Pokrenuta istraga u Ulciwu, niko ne}e da preuzme odgovornost

Najava potpisivawa memoranduma sa „Behtelom“ je iznenadila crnogorsku javnost, tim prije {to izgradwa dijela Jadransko-jonske ceste kroz BiH jo{ nije precizirana. Osim toga, nema geodetskih podloga za tu dionicu, nema ni idejnog, a pogotovu ne glavnog projekta, za ~iju izradu treba najmawe godinu. Ministar finansija Milojko Spaji} najavio je na }e jedan od prvih projekata sa „Behtelom“ biti Jadransko-jonski auto-put. On je kao rok za po~etak realizacije tog putnog pravca ozna~io kraj naredne godine, preciziraju}i da }e ko{tati 1,45 milijardi. Ideja o Jadransko- jonskom auto-putu stara je nekoliko desetqe}a. Za wu su zainteresovane sve dr`ave koje izlaze na more, od Slovenije, Hravtske, Crne Gore, Albanije, pa i Gr~ke i Turske. Svi o~ekuju da }e tom cestom turisti iz Zapadne Evrope lak{e i br`e stizati do toplih mora, a i ta cesta bi bila zna~ajna i za tranzit raznih roba i materijala. S. G.

U cenu ulaznice ukqu~eno je i jedno pi}e po dolasku!

Gra|ani Ulciwa kona~no su za vikend dobili vodu nakon {to su im slavine bile suve {est dana, a uzrok je havarija na glavnom cevovodu. Oko 5.000 gra|ana su zbog takve situacije vi{e nego ogor~eni i tra`e ostavke odgovornih. Odgovornost Op{tina Ulciw prebacuje na "Vodovod i kanalizacija", iz ovog preduze}a odovornost adresiraju na lokalnu upravu. Pokrenuta je i istraga. U policiji u svojstvu gra|ana izjave su dali su ~elnici Op{tine, izvo|a~i radova i direktor JP Vodovod i kanalizacija zbog havarije koja se dogodila tokom obavqawa radova na glavnom cevovodu u Ulciwu. Direktor Vodovoda Arijan Qamovi} je potvrdio da od ponedeqka vode nema u vi{e ulciwskih naseqa, zbog probijawa

glavne cevi, do ~ega je do{lo usled izme{tawa glavnog cevovoda , a radove je izvodila firma “Hipering” iz Podgorice. Iz Vodovoda ka`u da je kriva Op{tina, koja je naru~ilac posla, a iz Op{tine ka`u da je Vodovod po difoltu nadzorni organ, pored licenciranog nadzornog organa – “Oliver ing” iz Budve.

Predsednik Op{tine Aleksandar Dabovi} rekao je da je dodatno ote`avaju}a okolnost i to {to ne postoji katastar podzemnih instalacija. Odgovornost {to je veliki broj ulciwskih naseqa bio bez vode za sada ne `eli niko da preuzme. M. T.

10 ^etvrtak 30. decembar novembar2021. 2021. 10. 2020. ^etvrtak 30. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

U KAKVOM SE POLO@AJU NALAZE SRPSKI SPOMENICI KULTURE NA KOSOVU I METOHIJI

Policija ~uva 24 srpske crkve i manastira i spomenik na Gazimestanu

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

SVETO MESTO Zbog velikog istorijskog zna~aja, u martu 2012. godine na skupu za kulturu pri Evropskoj Uniji u Briselu, srpski manastiri na Kosovu i Metohiji zvani~no su uvr{teni me|u pet najva`nijih svetih mesta na Mediteranu i progla{eni su za bogomoqe od najve}eg zna~aja, uz Jerusalim, Svetu Goru, Meku i Vatikan.

z Visoke De~ane obezbe|uje Kfor z U ju`noj srpskoj pokrajini 21 spomenik I i 43 spomenika II kategorije z ^etiri manastira pod za{titom UNESKO - a z Srpski manastiri me|u pet najva`nijih svetih mesta na Mediteranu

Na ulazu u Gazimestan je stalni policijski punkt

ZA[TITA UNESKO - a

U punktu ispred crkve svete Nedeqe u Prizrenu stalno de`ura policajac

Manastir Visoki De~ani i daqe ~uvaju vojnici Kfora

1. Ostaci grada Novo Brdo 2. Ostaci grada Zve~an 3. Vojinova kula u Vu~itrnu 4. Ku}a brvnara u Lo}anu 5. Ku}a Proti}a u Pe}i 6. Manastir Pe}ka Patrijar{ija 7. Manastir Visoki De~ani 8. Manastir Gra~anica 9. Manastir svetog Stefana u Bawskoj kod Zve~ana 10. Manastir svetog Arhan|ela u Prizrenu 11. Manastir Preobra`awe u Budisavcima kod Kline 12. Ostaci manastira Studenice Hvostanske u Vrelima, Istok 13. Ostaci manastira sv.Petra Kori{kog u Kori{u 14. Manastir Devi~ kod Srbice u Drenici 15. Crkva Vavedewa u Lipqanu 16. Crkva Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu 17. Crkva svetog Spasa u Prizrenu 18. Crkva svete Bogorodice u Mu{uti{tu 19. Crkva svetog Jeremije - brvnara u Gora`devcu 20. Tvr|ava „Kaqaja“ u Prizrenu 21. Spomenik Kosovskim junacima na Gazimestanu

SPOMENICI II. KATEGORIJE

Od 2. jula 2004. godine manastir Visoki De~ani nalazi se na Listi svetske ba{tine, a od 13. jula 2006.godine Crkva Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu, manastir Gra~anica i manastir Pe}ka patrijar{ija stavqeni su na listu Svetske kulturne ba{tine. U martu 2012. godine na skupu o kulturi EU u Briselu, kome je prisustvovao i tada{wi predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo, srpski manastiri na Kosovu i Metohiji uvr{teni su me|u pet najva`nijih svetih mesta na Mediteranu i progla{eni su za bogomoqe od najve}eg zna~aja, uz Jerusalim, Svetu Goru, Meku i Vatikam. S pravom se ka`e da je Kosovo i Metohija sveta srpska zemqa, dolina srpskih fresaka i da je zemqa hram. U sredwem veku na ovom prostoru je bilo, prema podacima Zavoda za za{titu spomenika kulture Srbije, 1.181 crkva i 113 manastira kao i 48 isposnica, 96 tvr|ava i starih gradova, 14 dvoraca srpske vlastele, 534 stara srpska grobqa... Sedi{te srpskih episkopa i patrijarha je, i majka svih srpskih crkava, Pe}ka patrijar{ija, Prizren je bio carski grad, Novo Brdo je u sredwem veku sa 40.000 stanovnika bilo ve}e od tada{weg Londona, a veliki gradovi su bili i Vu~itrn, Zve~an, Kaqaja iznad Prizrena... Od velikih gradova skoro da nije ostalo ni{ta, osim vidqivih tvr|ava, dok je veliki broj crkava i manastira sru{en i zapaqen od strane Albanaca. Od 1999. godine do sada na Kosovu i Metohiji je sru{eno i zapaqeno 155 srpskih crkava i manastira a 13 crkava je u potpunosti izbrisano sa lica zemqe. Danas italijanski Kfor ~uva jo{ samo Visoke De~ane dok kosovska policija danono}no obezbe|uje 23 srpske crkve i manastira kao i spomenik na Gazimestanu. Za za{titu spomenika srpske verske i kulturne ba{tine na KiM do 2013. godine bio je zadu`en KFOR, koji je kasnije svoju nadle`nost prebacio na kosovsku policiju na osnovu trilateralnog sporazuma (Kfora, Euleksa i KPS) i kada je 40 pravoslavnih crkvi i manastira preda-

SPOMENICI I. KATEGORIJE

to u nadle`ost kosovskoj policiji. Spomenici kulture srpske istorije na kosovu i metohiji odavno su razvrstani u dve kategorije: Spomenici I i Spomenici II kategorije. Oni su danas, ~ini se, u najneprijeqskijem i najopasnijem okru`equ onih koji uglavnom nemaju ni{ta od istorijskih gra|evina. vu u Pe}i, crkvu u Istoku, hram Svetog Save u ju`nom delu Mitrovice, Gra~anicu, crkvu Svetog Uro{a u Uro{evcu, crkvu Svetog Nikole u Pri{tini, crkvu u Kosovom Poqu, crkvu Presvete Bogorodice u \akovici, crkvu svetog Ilije u Vu~itrnu...

KOJE SVETIWE JO[ ^UVA KOSOVSKA POLICIJA U Kosovskoj policiji postoji posebna jedinica, od blizu 200 policajaca, koji danono}no u smenama obezbe|uju spomenike srpske kulture, crkve i manastiri dok jedino manastir Visoki De~ani obezbe|uje Kfor. Tako Kosovska policija danono}no stra`ari u punktovima pored manastira Sveti Arhan|eli kod Prizrena, Pe}ke patrijar{ije, manastira Svetog Kozme i Damjana u Zo~i{tu kod Orahovca, manastira Gorio~, Devi~ i Budisavce kod Kline. U Prizrenu se ~uva najve}i broj srpskih svetiwa

Manastir Devi~ tre}i put u istoriji do temeqa sru{en i zapaqen marta 2004. godine

1. Ostaci grada Petri~a 2. Gradili{te u Podgra|u 3. Ostaci grada Veletina - Stambena arhitektura 4. Seoska stambena zgrada u Ko{u 5. Ostaci manastira sv. Petra i Pavla u Dobrim Vodama 6. Ostaci manastira Ubo`ac u Mo~aru 7. Manastir Gorio~ kod Istoka 8. Manastir svetog Arhan|ela u Buzoviku 9. Manastir svetih Vra~a u Zo~i{tu 10. Manastir Vavedewa u Dolcu kod Kline 11. Pe}ine Uqarice sa ostacima crkve u Svrhama 12. Pe}ine isposnice u Rugovskoj klisuri 13. Pe}inska crkva svetog Nikole u Prizrenu 14. Isposnica Belajska u De~anu 15. Ostaci pe}inske crkve u Plawanu 16. Crkva svetog Nikole u \urakovcu 17. Crkva svetog Jovana u Crkolezu 18. Crkva Bogorodi~na u Boqetinu 19. Crkva svetog \or|a u Re~anu 20. Crkva svetog Arhan|ela u Nerodimqu 21. Crkva svete Bogorodice u Kori{u 22. Crkva svetog Nikole u Prizrenu 23. Crkva svetog Nikole (Rajkova ) u Prizrenu 24. Crkva svete Nedeqe u Prizrenu 25. Ostaci crkve svete Varvare u Kmetovcu 26. Ostaci crkve svete Bogorodice u Vagane{u 27. Crkva svete Bogorodice u Sredskoj 28. Crkva svetog Nikole u Sredskoj 29. Crkva svetog \or|a u Gorwem Selu 30. Crkva svetog Nikole u Draj~i}ima 31. Crkva svetog Nikole u Mu{nikovu 32. Crkva svetog \or|a u Bitawama 33. Crkva svetog Nikole u Popovqanu 34. Grobqanska crkva svetog Nikole u Kijevu, Klina 35. Grobqanska crkva svetog Nikole u Velikoj Ho~i 36. Ostaci Kori{kog gradili{ta 37. Vi{egrad iznad svetih Arhan|ela u Prizrenu 38. Ostaci kula i dvoraca u Qevo{u 39. Ostaci rudarskog kompleksa u Ma`i~u 40. Ko{ za kukuruz - Memorijalna grobna arhitektura u Istoku 41. Rodopov sarkofag u selu Bawe kod Srbice 42. Ostaci starog patrijar{ijskog grobqa u Pe}i 43. Staro grobqe u Crnom Lugu

SRBI IZ HRVATSKE

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU Posle tri decenije obnovqena SIDNEJ pravoslavna crkva u Petriwi

U obnovqenoj pravoslavnoj crkvi Svetog Spiridona u Petriwi odràna je prva liturgija posle 30 godina kojoj su, osim vernika, prisustvovali {u potpredsednik hrvatske vlade Boris Milo{evi} i predsednik Srpskog narodnog vije}a (SNV) Milorad Pupovac. Milo{evi} i Pupovac ~estitali su Boì} vernicima koji slave po gregorijanskom kalendaru, uz poruke va`nosti obnove i mirewa. vcu „îwenica da su u Petriwi obnovqene i katoli~ka i pravoslavna crkva dva su dobra znaka da nu je do{lo vreme obnove i mirewa, a ne ru{ewa i su-

10. decembar 2020. 11 30. 2021. Australian - West Balkan^etvrtak (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

kobqavawa. Zato smo danas ovde da slavimo Svetog Spiridona i da istovremeno ~estitamo svim vernicima koji Boì} slave po gregorijanskom kalendaru“, rekao je Pupovac. Crkva Svetog Spiridona, vi{e puta uni{tavana tokom 20. veka, prvo 1941. a posledwi put 1991. godine, sredi{we je mesto molitve pravoslavnih vernika petriwskog kraja, saop{tio je SNV. Crkva je obnovqena zahvaquju}i donacijama Pokrajinske Vlade Vojvodine, kao i samih vernika, uprkos zemqotresu i svim drugim nevoqama koje su zadesile stanovnike Banije u 2020. i 2021. godini. „Do{li smo ovde i kako bismo posvedo~ili da je potrebno da osnaìmo napore na obnovi Petriwe, Gline, Siska i svih sela koja su postradala na ovom podru~ju, kao i svih stradalih hramova. Kao {to smo se pre godinu dana upregli da humanitarno pomaèmo, tako }emo godinu dana nakon potresa nastojati da se i Vlada i mi upregnemo u pitawe obnove i da svi koji su do sada na oko toga oklevali na razli~ite na~ine, budu angaòvani na pravi na~in“, izjavio je Pupovac. Podsetiv{i da aktivisti SNV-a redovno obilaze gra|ane koji su jo{ u kontejnerima, kao i da je SNV organizovao akciju „Banija je na{a ku}a“, Pupovac je najavio podelu gra|evinskog materijala za obnovu i gradwu ku}a. Posle liturgije, Milo{evi} je izjavio da je petriwska parohija u zemqotresu pre godinu dana ostala bez crkava i bez parohijskog doma. „Ova crkva, ~ija je gradwa zapo~eta pre potresa, sre}om nije o{te}ena, a sada je dobila krov, pa }e vernici mo}i da dolaze“, kazao je Milo{evi}. R. N.

Produèn rok za podno{ewe zahteva za sticawe hrvatskog dràvqanstva Zakon o izmenama i dopunama Saborska Zakona o hrvatskom dràvqan- zastupnica stvu stupio je na snagu 1. januara SDSS-a 2020. godine, a wime je doneseno Dragana Jeckov nekoliko va`nih promena. Novim izmenama i dopunama je omogu}eno sticawe hrvatskog dràvqanstva svim osobama koje su ro|ene u periodu od 8. januara 1977. do 8. oktobra 1991, a kojoj su u trenutku ro|ewa oba roditeqa imala hrvatsko dràvqanstvo. Izme|u ostalog izmewen je i ~lanak 5. ovog zakona prema kome poreklom hrvatsko dràvqanstvo sti~e i osoba starija od 21 godine ìvota ro|ena u inostranstvu ~iji je jedan roditeq u trenutku wezina ro|ewa hrvatski dràvqanin. U zakonskim izmenama Zakona tako|e je odre|eno da ovo pravo mogu ostvariti osobe koje zahtev za utvr|ivawe hrvatskog dràvqanstva podnesu u roku od dve godine od dana stupawa na snagu ovoga zakona. Saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov smatra da su dva re{ewa ovog zakona izuzetno va`na jer ispravqaju nanesene nepravde. – Jedno re{ewe ispravqa skoro vi{e od 30 godina duge nepravde napravqene ~istom administrativnom gra{kom u biv{oj dràvi. Naime, ne mali je broj dece hrvatskih dràvqana koji nisu ostvarili pravo na hrvatsko dràvqanstvo jer im je gre{kom mati~ara upisivano neko drugo republi~ko dràvqanstvo. Izmenama zakona omogu}eno je da oni sami podnesu zahtev i da se ta administrativna gre{ka ispravi. Drugo va`no re{ewe je za gra|ane koji ìve u inostranstvu, a koji zbog vlastitog propusta nisu decu do punoletnosti prijavili u mati~ne kwige, odnosno propustili su upisati ih, nakon ~ega nisu mogla da postanu hrvatski dràvqani – isti~e saborska zastupnica Jeckov. Klub zastupnika SDSS-a podràva Izmene i dopune Zakona o hrvatskom dràvqanstvu u hitnom postupku kojima se rok za podno{ewe zahteva za dràvqanstvo produàva sve do 31. decembra 2022. godine. Me|utim, radi pravilnog tuma~ewa i jedinstvene primene zakona, zastupnica Awa [impraga je 3. decembra u svom govoru u Saboru istakla da }e SDSS-a iskoristiti pravni institut verodostojnog tuma~ewa zakona u situacijama pogre{nog ili razli~itog tuma~ewa odre|ene zakonske odredbe u praksi, te najavila kako }e u najkra}em mogu}em roku podneti predlog za davawe verodostojnog tuma~ewa spornih odredaba Zakona o hrvatskom dràvqanstvu. Bez obzira na sve ove probleme u posledwe dve godine primene Zakona podneseno je preko 4400 zahteva za sticawe hrvatskog dràvqanstva. S. G.

MELBOURNE SYDNEY BRISBANE BALKAN EXPRESS Nikoli} Bo`ica Savi} Name{ten stan Milena $130 sedmi~no (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 plusST ALBANS tri radionice koje Edensor Parkmo`ete 0424 112 228 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. koristiti besplatno. 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

l Jedna radionica je za rad sa hranom,

Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE a 20-22 dve radionice raznim metalima. Deans Crt. za rad 32 sa Maryfield DandenognajboqeDrive Blair razne Athols ma{ine, Europe}i Zona za -Zaga l Pravimo kazane, pe~ewa. NSW 2560 0413 929 416 Goranka l Ovo jeKosaba{i} {ansa da nau~ite razne poslove. 0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee l Mo`ete raditi za sebe ili zajedno sa mnom! 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL - BiH POZVATI 0412 417 502 9534ZA 4866VI[E INFORMACIJA Srbija maksimalno 40 kilograma 9366 9299

Patrijarh Porfirije u Zagrebu Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije doputovao je u glavni grad Hrvatske Zagreb. Patrijarh Porfirije objavio je na svom Instagram nalogu fotografije na kojima se vidi u razgovoru sa gra|anima i prilikom obilaska zagreba~kih pravoslavnih hramova. „Ponovo u Zagrebu, sa sve{tenstvom i vernim narodom Mitropolije zagreba~ko-qubqanske, radostan zbog lica na{e bra}e i sestara koje neko vreme nisam video. U`urbanost grada uo~i praznika i prijateqi koje sre}em u toplini adventa na gradskim trgovima u meni obnavqaju se}awe na divnih sedam godina koje sam u Zagrebu proveo dele}i sa bli`wima sve {to se moglo podeliti i po meri svojih mogu}nosti svedo~e}i Hrista raspetog i vaskrslog, Bogomladenca Vitlejemskog me|u nama ro|enog.

Obaveze mi ipak ne}e dozvoliti da u ovoj atmosferi predugo ostanem. Brojne pastirske du`nosti, uz pregled radova na obnovi Preobra`ewskog hrama i drugih crkvenih zdawa o{te}enih u nedavnim zemqotresima,

samo na trenutak }e me vratiti dobro poznatom ritmu u kojem sam propovedao Jevan|eqe na prostorima Mitropolije zagreba~ko-qubqanske“, napisao je patrijarh. M. T.

Pre 30 godina izbrisano je ~itavo isto~no podru~je Pakraca U selima u okolini Pakraca prisetili se stradawa me{tana pre 30 godina kao i logora Pakra~ka poqana.

U organizaciji Ve}a srpske nacionalne mawine grada Pakraca odràno je se}awe na dan stradawa pakra~kih sela 1991. i stradawe pakra~ana u logoru Pakra~ka poqana/Marino selo. Hrvatska vojska u{la je 26.12.1991. u 20 pakra~kih sela i tamo zatekla vi{e od 50 civila starije ìvotne dobi koje su taj dan ili u danima koji su usledili ubili. I daqe se traè nestali me{tani sela koji su ostali u svojima domovima. U Gorwim Grahovqanima ubijeno je tada 16 me{tana, u Kusowima wih 12 i u Brane{cima wih sedam. Na taj dan uni{teno je gotovo sve u tih 20 sela. Sru{ene su {kole, dru{tveni domovi, trgovine, ugostiteqski objekti i druga infrastruktura pa se moè re}i da je na taj dan pre 30 godina i na taj na~in prestalo da postoji ~itavo isto~no podru~je Pakraca. S. G.

DRU[TVO

^etvrtak 30. 10. decembar 2021. 2020.

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

NORVE[KI OFICIR:

Da nismo otvorili paqbu na Albance, uni{tili bi Gra~anicu Knut Flovik Toresen, istori~ar i norve{ki oficir koji je bio u misiji na Kosovu i Metohiji, izjavio je da je ponosan {to je bio norve{ki oficir kada su 17. marta 2004. godine vojnici iz wegove zemqe spre~ili Albance da prodru preko ^aglavice u Gra~anicu i spale manastir. Toresen je, prepri~avaju}i detaqe de{avawa martovskog pogroma, rekao da su bile dve ~ete norve{kih vojnika koje su branile selo ^aglavicu od 12.000 albanskih demonstranata, isti~u}i da su norve{ki vojnici, za razliku od nekih vojnika iz drugih zemaqa, obavili dobar posao za dva dana. „Imali smo preko 20 norve{kih vojnika koji su bili raweni tih dana. Bili smo tako|e prinu|eni da otvorimo paqbu prema albanskim demon-

strantima gde su neki od wih izgubili ìvot. Situacija je bila, naàlost, neophodna da bi spasili i odbranili napad. Siguran sam da ih nismo zaustavili na âglavici, oni bi do{li u Gra~anicu i tamo uni{tili sveti manastir, kao {to su uradili u mnogim drugim mestima na Kosovu“. On je, u intervjuu za pri{tinsko „Jedinstvo“, naveo da misli da je ve}ina norve{kih vojnika, koji su bili na Balkanu i ne samo na Kosovu, do{la ku}i sa druga~ijim stavom od onoga {to je predstavqeno u medijima kod ku}e. Toresen je rekao da je na Kosovu kao norve{ki oficir bio 2001, 2003. i 2004. godine i da su tada Srbi ìveli u stra{nim uslovima. „Deca koja su i{la u {kolu morala su da imaju vojnu za{titu.

Stalno su se de{avali zlo~ini nad Srbima. Izdvojio bih dva slu~aja koja su ostavila dubok trag – ubistvo starijeg bra~nog para Stoli} u Obili}u i ubistvo srpske dece u Gora`devcu. Bilo je i mnogo incidenata, a sve sa ciqem da se Srbi proteraju sa Kosova. Mnogi doga|aji bili su prikriveni, a u zapadnom delu sveta Kosovo je predstavqeno kao uspe{no obavqena misija“, ukazao je Toresen. Zavr{avaju}i anga`man u vojnoj misiji, vratio se struci – istoriji, izu~avaju}i zlo~ine NDH i stradawe srpskih zarobqenika u nacisti~kim logorima u Norve{koj. Pi{e kwige, dr`i tribine i okrugle stolove, a uskoro snima i film da bi dokazao istinu o stradawu Srba, navodi portal „Jedinstvo“. R. N.

SRBIJA OSVOJILA PRESTI@NU NAGRADU:

Destinacija sa najboqim kulturnim i istorijskim nasle|em!

Srbija je u Kini osvojila presti`nu nagradu „2021 Stars Awards“, koju dodequje specijalizovani turisti~ki magazin „Travelling Scope“ u kategoriji destinacija „sa najboqim kulturnim i istorijskim nasle|em“, saop{tila je Turisti~ka

organizacija Srbije (TOS). Presti`nu nagradu Srbija je dobila na osnovu glasova ~italaca i kineskih influensera koji su interneta glasawem ukazali na najboqe svetske destinacije, a na listi su se, pored Srbije, na{le jo{ i [vajcarska, Portugalija, Irska, Japan i brojne druge zemqe. Magazin „Travelling Scope“ je profesionalni turisti~ki magazin osnovan 1980. godine i distribuira se {irom Kine, a obra|uju najaktuelnije teme iz sveta turizma, pra}ene izuzetnim vizuelnim sadràjem, navodi TOS. Osvojena nagrada }e pomo}i pove}awu vidqivosti Srbije, kao turisti~ke destinacije, na kineskom trì{tu, na kome Turisti~ka organizacija Srbije i daqe vr{i kontinuiranu promociju, ali i sprovodi sastanke sa svim kqu~nim partnerima kako bi imala {to boqu poziciju kada se ponovo intenziviraju putovawa sa ovog za Srbiju izuzetno zna~ajnog trì{ta, navedeno je u saop{tewu. U TOS o~ekuju }e Srbija „biti jedna od prioritetnih destinacija za putovawa kineskih turista“.

Vernici: Patrijarh vratio nadu da }e Saborni hram Svetog Save na Menhetnu biti obnovqen Vernici u Wujorku su sa zahvalno{}u primili odluku Svetog sinoda kojim se parohija i Saborni hram Svetog Save na Menhetnu stavqaju pod upravu patrijarha Porfirija, jer im je vratila nadu i veru, ali i ube|ewe da }e wihova zajednica, te{ko rawena poàrom 2016, kona~no po~eti da se obnavqa i ìvi. Ovo je izjavio Veqko Dobrilovi}, koji se u ime vernika obra}ao Sinodu kao izabrani predsednik crkvenog Odbora. Nesumwiva je, kako dodaje, posle upornih i istrajnih nastojawa, slawa pisama i odràvawa protesta, koji su trajali mesecima, sa ciqem da Patrijarh na{u zajedni- Saborni cu i hram Svetog hram Svetog Save stavi pod svoje Save na okriqe, spremnost i Menhetnu pre voqa da se hram na poàra Menhetnu obnovi i da narod i ugledni stru~waci - pravni, finansijski i gra|evinski, koji uìvaju poverewe vernika da prionu na rad i uloè napor, da se pod okriqem i blagoslovom Patrijarha, hram i wegova zajednica nakon pet godina stave na noge {to bi bio veliki blagoslov ne samo za Wujork ve} i SPC, naveo je Dobrilovi}. „Sa ovim poverewem i nadom postoji ~vrsto uverewe da }e crkva u najkra}em roku biti osposobqena za slu`be bar na velike praznike“, naveo je on i naglasio da je to zna~ajno prvenstveno zbog duhovnog i {kolskog ali i kulturnog i ìvota kao i saradwe i sa na{im kulturnim organizacijama, koje su pomogle crkvi kada joj je bilo najteè. Dobrilovi} je izrazio zahvalnost vernicima koji su ostali istrajni u molitvama i ~vrsti u nastojawu da se srpska zajednica i hram obnove kako bi opet postao mesto molitve, okupqawa i utehe. Podsetio je i na re~i patrijarha i Svetog Sinoda da je va`no da svi zajedni~ki, kao i do sada, nastave da revnosno ~uvaju svoju pravoslavnu veru, svetiwe, srpski identitet i zavete predaka, a posebno jedinstvo na{e Svetosavske Crkve i naglasio da }e obnova hrama tome doprineti. Sinod je 22. decembra doneo odluku da Crkveno {kolska op{tina Sveti Sava u Wujorku i parohija budu poverene na upravqawe patrijarhu kako bi se sredilo stawe i prevazi{li problemi, uspostavio crkveni poredak i jedinstvo me|u parohijanima. U àlbama Sinodu wujor{ki parohijani ukazali su na nenamensko tro{ewe ogromnih sredstava – do sada je na radove na obnovi hrama uni{tenog u poàru utro{eno vi{e od osam miliona dolara, {to je vi{e nego duplo u odnosu na 3,6 miliona predvi|enih predra~unom. Tako|e, u pismu Sinodu izrazili su nezadovoqstvo zbog odluke vladike o smewivawu sve{tenstva u wujor{koj parohiji i time {to nije hteo da odobri crkveni Odbor koji su vernici izabrali. U odnosima vladike i Odbora kamen spoticawa bila je i kontrola nad najvrednijom imovinom hrama Svetog Save, tzv. „vazdu{nim pravom” vrednim 80 miliona dolara. Crkva Svetog Save od istorijskog zna~aja je za Wujork. Sazidana je u gotskom stilu pre skoro 170 godina, a 1943. je otkupqena od Episkopalne crkve. Hram Svetog Save izgoreo je na Vaskrs 1. maja 2016. godine. M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 30. 10. decembar 2021. 2020. 13

NOVINAR RTS-a USTAO PROTIV RIO TINTA:

Ni ja ne bih dao svoju zemqu!

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Autor emisije "Kvadratura kruga" Branko Stankovi}

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

Emisija “Kvadratura kruga” koja je realizovana u Dobriwi, gde me{tani kroz suze obja{wavaju svoju borbu za opstanak zbog istraìvawa litijuma, uzdramala je Srbiju i jo{ jednom pokazala {ta gra|ani misle o rudnicima i Rio Tintu. Sve ovo je zabeleìo autor emisije Branko Stankovi}, koji je istakao da razume borbu me{tana da ne dozvole da im neko otme zemqu i podvukao da bi se on isto borio da je na wihovom mestu. Oko milion kilograma krompira godi{we se proizvede na podru~ju Dobriwe, kao i stotine tona maline, kupine, jabuke i {qive i na desetine hiqada kilograma mesa i meda. Ali istraìva~i litijuma nisu zaobi{li ni Dobriwu jer uz jo{ devet poè{kih sela, Dobriwa je predvi|ena kao mesto za eksploataciju i budu}i rudnik litijuma. Autor emisije “Kvadratura kruga” Branko Stankovi} ispri~ao je svoja iskustva iz Dobriwe i naglasio da je bio {okiran nekim saznawima i naglasio da razume me{tane zbog ~ega se bune. – Oti{ao sam da vidim {ta te qude boli i za{to se toliko protive tome, a vodio sam se onom parolom da je glas naroda, glas Boga. Za{to se oni bune ako ta ekolo{ka studija jo{ uvek nije ura|ena i tako daqe. Nisam od novinara koji cenzuri{u i naravno da sam pustio sve ono {to su qudi rekli i ~ega

se pla{e. Nisam znao da su istraìva~i upali na wihov prostor i posede protivzakonito. Vratio sam se sa uverewem da im narod ne}e dozvoliti da tu ni{ta rade, a oni i nose tu krv obrenovi}ku. Tu je ro|en Milo{ Obrenovi}, a ja sam video veliku snagu, veru i istrajnost da im to ne dozvole – rekao je Stankovi} i dodao: – Iako sam ja Uì~anin, {to je relativno blizu, nisam znao da qudi toliko hrane proizvode na ovom prostoru. Saznawe da jedna porodica proizvede 100.000 litara mleka i 150.000 kilograma krompira za mene je bilo {okantno. Shvatio sam za{to se qudi bore. Mnogo je mladih qudi koji su se vezali za zemqu, ~ak su se i fakultetski obrazovani qudi vratili i ne daju svoju zemqu. Potpuno ih razumem, ne bih ni ja dao da sam u wihovoj koì. Nikome ne bih dozvolio da mi

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ne{to uzme, tj otme. Sve sam ih ja razumeo – podvukao je poznati novinar.

– Tako bi trebalo svi da rade, uvek sam takav bio. Videli ste da nisam favorizovao qude nijedne opcije – pozicije ili opozicije, nevladine organizacije. Nisam imao ni ]utu, ni Savu. Tamo su bili samo me{tani i jedan ekolo{ki aktivista. Upravo sam hteo wih da ~ujem {ta ih boli i to je poruka onima koji ho}e da im uzmu sve ono {to su godinama stvarali. Mi smo nekada bili rudarska zemqa, ali sada kada imamo toliko bogatstvo, to ne treba raditi. To je na{ potencijal, a ne davati stranim korporacijama ne{to ‘na izvolte’. Svako normalan tako treba da misli – zakqu~io je Stankovi}. R. N.

84 uuu KAKO JE GLUMAC JOSIF TATI] POKU[AO DA POZDRAVI PATRIJARHA PAVLA:

"Izgleda da me patrijarh nije prepoznao!" Predrag Ejdus napustio nas je pre ne{to vi{e od tri godine, a glumac je u svojoj karijeri odigrao oko 200 pozori{nih uloga i snimio vi{e od 50 filmova. Sa ~uvenim Josifom Tati} em, Peca je godinama igrao legendarnu predstavu "[ovinisti~ka farsa", sa kojom su proputovali ceo svet i igrali je na svim meridijanima. Kultna predstava odvela ih je u daleku Australiju, a na povratku se desilo da avion dele sa patrijarhom Pavlom. "Vra}ali smo se sa turneje iz

Australije i u Atini prelazimo u JAT-ov avion za Beograd. Ali avion ne pole}e jer se ~ekaju neki VIP gosti. Sti`e delegacija na ~elu sa patrijarhom Pavlom. Pro|u pored nas, odu napred, pole}e avion, a Tale se di`e i kre}e", ispripri~ao je svojevremeno Predrag Ejdus. "Pitam ga gde }e, a on odgovara da ide da pozdravi patrijarha Pavla. Znam koliko smo popili na aerodromu, pili smo i u avionu ~ekaju}i VIP goste, molim ga da to ne radi, a on me otka~iwe: "]uti ti, Jevrejinu,

ovo je moj patrijarh!" A, pritom je on bio ateista. Ode Tale, nije pro{lo dve sekunde i vra}a se. Pitam {ta je bilo, a on mrtav ozbiqan odgovara: "Izgleda da me nije prepoznao!" I danas kad se setim kako mi to saop{tava, vri{tim od smeha", se}ao se Ejdus. R. N. lll U slede}em broju: Kako je glumica Nina Jankovi} ugostila svojih 12 kolega u jednoj sobi

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

AUSTRALIJA

Godina srpskog kolexa i tihog nestajawa federacije Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Vi{e od tre}ine mojih nedeqnih kolumni u 2021. godini bilo je, naàlost, posve}eno aktuelnoj zdravstvenoj krizi, korona virusu, zatvarawima, raznim restriktivnim merama i prinudnoj vakcinaciji. Najradije bih voleo da nisam morao da o tome pi{em, ali jednostavno surovu realnost sa kojom smo se suo~avali nisam mogao izbe}i. îtava minula godina bila je u znaku pandemije, i hteli mi to ili ne, nismo se mogli od we sakriti. Gotovo da nije bilo mesta na Zemqi gde ste mogli pobe}i od medija i lokalnih vlada, koje su fanati~no, histeri~no i pani~no pla{ili svoje sugra|ane, bukvalno na svakom koraku. Godina za nama, bila je posebno dramati~na u Australiji, koja je vrlo ~esto izbijala na stranice svetskih medija po negativnim i poniàvaju}im vestima, kao nikad pre u svojoj istoriji. Slike mu~kih obra~una policije i demonstranata u Melburnu i Sidneju, pokazali su da je „vrag odneo {alu“ i da se kritike vlasti ne}e nimalo tolerisati. Moè se slobodno re}i, da je aktuelna pandemija zauvek promenila lice Australije, i da }e povratak na stare demokratske staze biti mukotrpan i teàk. Zahvaquju}i pre svega wenim narcisoidnim dràvnim liderima i nemo}nim federalnim premijerom Skotom Morisonom, Australija je kona~no „de fakto“ postala konfederacija. Siguran da }e dve posledwe pandemijske godine biti upisane crnim slovima u wenu istoriju. Pokazalo se jasno da je Ustav federacije rawiv i da nije dobar, jer je od nekada jedinstvene dràve napravio osam zasebnih „feudalnih“ jedinica, gde dràvni premijeri kroje pravila i zakone kako se wima svi|a. Najboqi dokaz za to moèmo videti i na kraju ove haoti~ne godine kada Australijanci jo{ uvek ne mogu slobodno putovati {irom svoje dràve, ~ije dràvqanstvo ponosno poseduju. Nema sumwe, ovo je jedinstveni slu~aj u svetu, presedan bez

Kolex „Sveti Sava“ u Sidneju ikakvog logi~kog osnova i zdravorazumskog obja{wewa. Naravno, bilo je i izuzetno lepih doga|aja, koji su tako|e obeleìli proteklu godinu. Ponovo nas je veselio na{ najboqi srpski i svetski teniser Novak \okovi}, koji je godinu zapo~eo osvajawem Australijan opena (AO) po deveti put. Novak je tako samo jo{ jednom potvrdio da je on jedina istinska ikona AO, i da }e wegovo ime ostati zauvek ispisano u analima „belog sporta“. I to posebno u Australiji, gde wegove rekorde verovatno jo{ niko ne}e oboriti, barem ne u narednim decenijama. \okovi} je proteklu godinu obeleìo i osvajawem jo{ dva grenslema (Rolan Garos, Vimbldon), {to ga je izjedna~ilo po broju najva`nijih teniskih titula (20), sa wegovim najve}im ìvim konkurentima Federerom i Nadalom. On je tako|e, po sedmi put u svojoj karijeri, zavr{io godinu kao najboqi teniser sveta, ~ime je prestigao Pita Samprasa i postao apsolutni rekorder. Oborio je i jo{ jedan rekord od 353 uzastopnih nedeqa na prvom mestu ATP liste, {to je tako|e bilo nezamislivo u istoriji tenisa, sve do sada. Jedan od najva`nijih doga|aja u istoriji srpske zajednice u Australiji, bilo je svakako otvarawe dugo-o~ekivanog prvog srpskog kolexa u Sidneju. Ideja o osnivawu ovog kolexa ro|ena

je pre tri decenije, i bilo je potrebno mnogo truda, znoja, qubavi i istrajnosti da se ovaj projekat kona~no realizuje. Kolex „Svetog Save“ u Sidneju, postao je prva zvani~na {kola u okviru australijskog obrazovnog sistema, gde se pored redovnih {kolskih predmeta ponosno izu~avaju i srpski jezik, kultura i tradicija. Ovo je bez sumwe jedan izuzetan doga|aj za ~itavu srpsku dijasporu jer je kolex ovakve vrste postao tre}i u svetu, nakon dve ve} otvorene {kole u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Imao sam tu privilegiju i sre}u da tokom protekle godine posetim srpski kolex i uverim se u wegovu fizi~ku lepotu i duhovni sjaj kojim osvaja svakog posetioca. Tako su de~ja graja i radost postala svakodnevnica na srpskom imawu u zapadnom sidnejskom predgra|u Varovilu, pre svega zahvaquju}i posve}enosti Eparhije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve i wenim istaknutim i eminentnim ~lanovima. Ovaj doga|aj bih li~no ozna~io kao jednu prekretnicu u razvoju cele srpske dijaspore, a posebno

u `ivotu australijskih Srba. Kolex „Svetog Save“ postao je jedna bitna ~iwenica, kojom se australijski Srbi mogu ponositi jer dokazuje na{e duhovno postojawe na Petom kontinentu. U dramati~noj godini za nama australijski Srbi postali su i izuzetno politi~ki aktivni kao nikada pre. Podsetimo se, u julu 2019. godine, u Ju`noj Australiji je za federalnog senatora prvi put u Senatu izabran jedan visoki predstavnik srpskog porekla. Liberalni senator Aleks Anti} (Aleks Entik), ina~e advokat po profesiji, je svoje srpske korene ponosno istakao ve} u svom uvodnom govoru u septembru 2019. Da „krv nije voda“ senator Anti} je pokazao i tokom ~itave 2021. godine boriv{i se javno za slobodu i jednakost svih Australijanaca. Anti} spada u red tek nekolicine australijskih politi~ara koji se javno zala`u za kraj ovog ludila i zdravorazumski pristup aktuelnoj krizi. Prva gradona~elnica srpskog porekla u Australiji, Ranka Ra{i}, zavr{ila je veoma uspe{no svoj jednogodi{wi mandat na ~elu melburnske op{tine

P hara stao ogro Brimbenk. Ona je hrabro utrlable put i budu}im lokalnim poli-„Set ti~arima srpskog porekla, doka-slo zav{i da je mogu}e uspe{no vodi-sa ti multietni~ke op{tine kao {tonoge je Brimbenk. Samo nepunih godinubro dana kasnije, na ~elo susedne „ melburnske op{tine Melton,Mar izabran je jo{ jedan politi~arnam srpskog porekla Goran Kesi}. Re~turi je o izuzetno perspektivnom po-i o liti~aru ~ije vreme tek dolazi. U{to toku 2021. godine sa grupom isto-des mi{qenika i prijateqa u Sidne- n ju poznati humanitarni radnik ije o ekonomista Milan Maksimovi}gu}e osnovao je politi~ku partijupre „Freedom Party“, sa kojom planirapro da nastupi na narednim dràv-stav nim izborima u Novom Ju`nomiz z Velsu u martu 2023. godine. Mi- lanova fejsbuk stranica posve-kao }ena novo-osnovanoj partiji ve}Pog ima vi{e od 23.000 pratioca {tostal je ~ini ve} dovoqno uticajnomputo me|u budu}im bira~ima. Programogro ove nove partije jedinstven je pregodi svega iz razloga {to obe}ava i ga-sem rantuje ponovno vra}awe slobodequd i jednakosti, koje smo protiv svo-upl je svoje voqe izgubili u godinamane. pandemije. vil Skromno i bez proslave i va-nov trometa, ali ponosno i zasluè-se s no nedeqnik „Srpski glas“ jeu ze obeleìo trideset godina svogkli postojawa. Jedini list na }iri-for li~nom srpskom pismu u Austra-met liji, ostvario je svoju nemogu}uodgo misiju pokazav{i ~itavoj srpskojzuju dijaspori da je uz veru, istrajnostosl i po`rtvovawe mogu}e opstati,{q i vi{e od tri decenije prkositiu su svim neda}ama a posebno novimpo{ tehnologijama. U onom istom for-ma p matu kakvom je prvi broj „Srpskogtako glasa“ iza{ao u martu te drama- n ti~ne 1991. godine, do~eka}e vastil i ovaj dana{wi prazni~ni broj upov osvrt nove 2022. U to ime èlimi da vam uspe{nu, zdravu i veselumog Novu godinu! mer @SasaJankovic28 èl sasajankovic28 ma

ZAJEDNICA

10. decembar 2021. 2020. 15 ^etvrtak 30.

ANA MARJANOVI], MENAXER TURISTI^KE AGENCIJE „SETRAVEL“ O PUTOVAWIMA ZA VREME KORONE

Qudi su jedva do~ekali da putuju Pune dve godine koliko virus korona hara svetom, gotovo da je turizam potpuno stao a turisti~ke agencije su pretrpele ogromne gubitke u poslovawu. Sa tim problemima se suo~ila i turisti~ka agencija „Setravel“ iz Australije, koja svoje poslovnice ima u Sidneju i Melburnu i koja sa otvarawem granice polako „staje na noge“, ba{ kao {to se i gra|ani u sve ve}em broj odlu~uju da otputuju negde. „Srpski Glas“ je razgovarao sa Anom Marjanovi}, menaxerom „Setravela“, koja nam je objasnila kakva je sada situacija u turizmu, da li se krenulo sa putovawima i o ~emu bi trebalo razmi{qati pre nego {to se odlu~ite za putovawe na bilo koju destinaciju. n Posle dve te{ke godine Australija je otvorila svoje granice, ~ime je omogu}eno piutovawe gra|ana. Kako ste se korona pro{irila svetom i granice se preìveli ove dve godine i {ta se Zbog situacije koja zatvorile. Sve se radilo u skladu sa prapromenilo nakon ponovnog uspoje neizvesna, svim gra|anima vilima aviokompanija, koje odre|uju na stavqawa letova i putovawa koji na~in }e se novac vratiti. Naj~e{}e iz zemqe i u zemqu? uz rezervaciju dostavqamo i najnovije je to bio kredit, tako da putnici i daqe - Prethodne dve godine su, informacije o pravilima izlaska iz zemqe, imaju svoje karte, ali putovawe mogu da kao i svima, bile prete{ke. {ta im je sve potrebno i {ta ih ~eka na iskoriste kada se stvori uslovi za to, Pogo|eni koronom, sve je uz neku razliku. Kredit vaì dve gostalo, posebno turizam i destinaciji koju su izabrali. Tako|e, svim onima dine od momenta kada je karta rezerputovawa. Pretrpeli smo koji nisu spremni da se suo~e sa, na primer, visana, ali se o~ekuje da }e taj period ogromne gubitke i u te dve biti tri godine. Kredit vaì i za putgodine ni{ta nismo radili, zatvarawem granica neke dràve ili otkazivawem nike na lokalnim putovawima unutar sem {to smo vra}ali novac letova, preporu~ujemo da odustanu od puta – kaè Australije. qudima, koji su pre korone n Kakav je stav na{ih qudi o putouplatili letove i aran`maAna Marjanovi} vawima u doba korone? ne. Sve radimo u okviru pra- I me|u wima, kao i kod ostalih qudi, vila avikompanija o povra}aju postoje dve kategorije. Jedni su oni koji su novca. Sada imamo mnogo vi{e posla, jer se jednostavno uèleli rodnog kraja, rodise svakodnevno informi{emo o situaciji teqa, bra}e i sestara i koji po svaku cenu u zemqi, koja je promenqiva, a mi na{im èle da otputuju u Srbiju ili bilo koji deo klijentima obezbe|ujemo i najnovije inbiv{e Jugoslavije. Wih ni{ta drugo ne zaformacije o putovawu. To nam je sada nenima, niti se zbog situacije dvoume, primetnulo i dodatni posao, ali i veliku n Moète li re}i da se gra|ani hvataju sve uslove putovawa bez pogovora, odgovornost prema qudima, koji nam ukaponovo raspituju za putovawa, nakon jer se vode samo ~iwenicom da su granice zuju poverewe i mi smo ti na koje se ~esto velike pauze, nametnute koronom? otvorene i da èle da vide svoje najmilioslawaju kada nas pozovu i traè mi- Definitivno. Qudima se sve smuje. I u tom slu~aju, mi ih, ipak, upozorimo {qewe o trenutnij situaciji. Izlazimo im ~ilo i jedva su do~ekali da mogu ponoda na putu moè do}i do nepredvidivih u susret, savetujemo i uz svaku rezervaciju vo da putuju. Jo{ pri prvim najavama da situacija i da moraju biti spremni da ih po{aqemo i najnovije informacije o mera}e se granice otvoriti, u oktobru ove prihvate. Tako, na primer, neki od wih ma pri putovawu, kako unutar Australije, godine po~eli smo da izdajemo prve èle da iz Australije, preko Zagreba, putako i van Australije. rezervacije, a najve}i broj putnika je tuju za Bawa Luku. Mi ne moèmo da znamo n Da li su svi putnici koji su plasvoje putovawe rezerevisalo za Boì} da li }e po dolasku u Zagreb, na primer, da tili karte pre pojave korone dobili ne praznike. Zvu~i neverovatno u ovoj ih do~eka informacija da je Bosna zatvopovra}aj novca i kako se on ispla}ivao situaciji, kada se broj obolelih svarila granice i da ne}e mo}i daqe do Bawa i da li i u sada{woj situaciji putnici kodnevno dramati~no uve}ava, ali Luke. Tako|e, svaka dràva biv{e Jugomogu dobiti novac, ukoliko se na, priqudi su èqni putovawa. Imamo ~ak i slavije ima druga~ija pravila o ulasku u mer zatvore granice zemqe u koju su rezervacije za neke turisti~ke atrakzemqu, za koje bi se trebalo raspitati. èleli da putuju? cije po svetu, kao na primer Kamboxu, Druga vrsta putnika su oni koji su navikli - Novac smo vra}ali svim putnicima ali i sva ostala putovawa. da za svaki praznik otputuju negde na odkoji nisu mogli da otputuju u momentu kada

REZERVACIJE PLANULE ZA BO@I]

mor, pa bi èleli da nastave tu tradiciju. Ti putnici uvek potraè na{e mi{qewe i pomo} od nas da ih usmerimo , u skladu sa situacijom. Kao {to ih informi{emo o svim propisima putovawa za odre|enu destinaciju, tako ne èlimo da se igramo sa sudbinom qudi i odmah im kaèmo ukoliko je neka zemqa u tom momentu zatvorila granice i da nije poèqno da tada rezervi{u putovawe. n Da li je bezbedno putovati iz Australije, bez ikakvih problema i koji savet bi dali potencijalnim putnicima? - Jedno je sigurno, a to da vakcinisani putnici nemaju nikavih problema da iza|u iz zemqe, uz par stavki koje se ti~u procedure. Nevakcinisani pitnici imaju u startu problem sa putovawima i kad je re~ o izlasku iz Australije, ali i ulasku u neku drugu zemqu. Kada je re~ o izlascima iz Australije, ~etiri dràve su otvorile svoje granice za internacionalne letove, Novi Ju`ni Vels, Viktorija, Ju`na Australija i Kvinslend. Pored toga, Australija spada u kategoriju zemaqa niskog rizika. Svi putnici koji nisu u mogu}nosti vremenski ili iz bilo kog drugog razloga da se suo~e sa potencijalnim promenama na putu usled veoma ~estih izmena o pravilima putovawima, bilo bi boqe i da ne planiraju put. Za ostale isto vaì da se uvek detaqno raspitaju kako o merama u Australiji, tako i u drugim zemqama, u onim gde èle da putuju, a mi smo tu da ih na vreme informi{emo i upozorio na uslove ili mogu}e probleme na putu. Sawa Miri} - [aki}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak 10. 30. decembar decembar 2020. 2021.

VAWA PETROVI], NAJMLA\A DIREKTORICA U KOMPANIJI „COCA-COLA EUROPEAN AND AS

Volite sebe i po{tujte druge Vawa Petrovi} je superstar! U pravom smislu te re~i. Ne morate biti peva~ ili glumac da biste bili superstar. Ova prelepa mlada devojka sa svega tri i jedva ne{to preko, decenije ìvota, postigla je ve} sada toliko {to mnogi ne}e za deset ìvota. Nikada je fizi~ki (naàlost) nisam upoznao ali onako, virtuelno, imam utisak da je poznajem jako dobro i to godinama. Prvi put o woj sam pisao 2008. sa mesta urednika “Srpskog glasa”, kada je devojka, ro|ena u Zenici a odrasla u Brizbejnu, postala “Mis Dijaspore Srbije u Australiji”. Krasila je naslovnu stranu lista. Drugi put, kada je pokazala i onu drugu, intelektualnu stranu svoje li~nosti, zavr{iv{i uporedo dva fakulteta sa svega 21 godinom starosti. Ve} tada sam znao da je staza uspeha bila utabana za ovu mladu devojku. I nisam pogre{io! [ta vi{e, Vawa je prevazi{la sva o~ekivawa i nadma{ila sve pretpostavke. Stekao sam utisak da ona jednostavno moè, sa uspehom, da uradi sve {to poèli. Re~ju – glamurozna, lepa, pametna i ostvarena. I, {to }e mnoge iznenaditi – jako prizemna, prijatna, devojka iz kom{iluka… Vawa je i pored mnogobrojnih obaveza, rado pristala da da ekskluzivni novogodi{wi intervju za na{ Portal. n Pre svega, hvala na odvojenom vremenu. [ta trenutno radi{, mlada damo, odnosno {ta stoji u opisu posla Vawe Petrovi}? - Ve} 3 godine sam direktor u kompaniji Coca-Cola European Pacific Partners (CCEP) u Londonu. Bavim se digitalizacijom poslovawa i uvo|ewem novih tehnolo{kih inovacija i AI aplikacija {to je veliki izazov kad je u pitawu tako veliki svjetski brend. Posle 10 godina rada u Consulting-u, tj. strate{kom poslovnom savjetovawu {irom svijeta, od Australije, Azije, Evrope… prihvatila sam sjajnu ponudu CCEP-a u Londonu i postala tako u 31. godini jedan od najmla|ih direktora. Stvarno mnogo volim svoj posao, digitalna inovacija je sada bitnija nego ikada a imam priliku da dnevno sara|ujem sa kolegama {irom svijeta od Tokija, Atlante do Meksika. n Kako je tekao tvoj uspon do poslovnog Olimpa tj. Koka kole? - Bio je to naporan ali veoma interesantan put. Po~ela sam svoju karijeru sa 21 godinom u Sidneju, u jednoj od najve}ih kompanija za savjetovawe “Accenture”, zatim pre{la u “Accenture” u Londonu, pa u “Beringa Consulting”. Iako je to bio teàk put pun rada, nespavawa, ponekad mo`da i previ{e putovawa interkontinentalno, stru~nog izazova u mnogo razli~itih industrija, stekla sam sjajna iskustva. Nau~ila sam puno o poslovawu velikih korporacija, savjetovala sam preko 17 kompanija i stekla mnogo poslovnih kontakata {irom svijeta. Kao i prijateqa, naravno. Kada u poslovnom svijetu stekne{ ime onda stiù i ponude od najboqih. n Kako si uspevala da balansira{ poslovni i privatni ìvot kad se zna da taj poslovni, oduzima mnogo vremena? - Nau~ila sam ja to jo{ na Univerzitetu u Kvinslendu kada sam upisala dva nesrodna smjera na wemu, usput radila, imala puno obaveza a ipak èqela da provedem kvalitetno vrijeme sa roditeqima na odmorima u Evropi ili sa de~kom otputovati negdje. Imam taj dar dobrog planirawa ali i usa|en red prioriteta u ìvotu pa nikada porodicu i prijateqe, partnera, ne zapostavim. Ni sebe naravno. Veliki sam hedonista od rane mladosti pa znam i sebi da ugodim bez obzira na obaveze. Sve je stvar jake voqe i planirawa.

Vawa sa roditeqima

Vawa sa mamom Draganom iznad kawona reke Uvac n Uprkos svemu, uspevala si da se bavi{ u humanitarnim poslom. Mnogi ne znaju kako je to teàk i zahtevan rad pa bi bilo lepo da za na{e ~itaoce otkrije{, kako ti je to polazilo za rukom, ako uzmemo u obzir da si odli~no situirana i da bi ti takav anga`man oduzeo dosta vremena? - To mi je zaista bilo vrlo te{ko iskustvo i veliki izazov. Ogromne birokratske prepreke, politi~ka komplikovanost samih zakona dva eniteta u BiH, nespremnost da se olak{a doprema i rasdpodjela. Sve je to bilo veoma stresno ali veliko iskustvo. Veoma mi je pomoglo moje stru~no znawe da za{titim organizaciju koja je to zapo~ela i na{e darodavaca iz dijaspore od zloupotrebe i sprije~im bilo kakve mogu}e komplikaciija posle raspodjele. Zato sam preponosna {to sam uspjela dovesti taj projekat do kraja. Uprkos tome {to sam morala uzeti tri mjeseca nepla}enog odsustva iz firme i li~nim odricawima. Bila sam veoma ponosna kada sam to finalizovala i od direktora bolnice u Fo~i profesora Mari}a saznala koliko su im ta medicinska sredstva pomogla u tom momentu. Za taj rad dobila sam zahvalnicu! Danas samo li~no i anonimno pomaèm i mislim da sam tako mnogo za{ti}enija, a i mirnija. n Kako Covid uti~e na tvoje poslovawe i ìvot uop{te? Kakav je tvoj generalni stav o pandemiji?

- Kao i na ostatak planete, pandemija uti~e jako puno, promjenio nam se na~in ìvota, poslovawa. London je prvih godinu dana izgledao sablasno kao neki grad u doba apokalipse. Ko je ikada bio u Londonu, ~ije ulice vrve od qudi i turista, {okirao bi se pustom metropolom, bilo je jezivo. Imala sam sre}e {to su moji roditeqi bili tu, moj otac je bio u Australiji i stigao je zadwim avionom pre zatvarawe Australije u London. Ja sam kao i sada radila od ku}e, bili smo zatvoreni ali smo imali jedni druge. Posle smo provodili vrijeme u na{oj oazi na Drini u Republici Srpskoj i to nam je pomoglo da sve lak{e prebrodimo, u prirodi na na{em imawu. âk smo i{li i na more i pro{le i ove godine i mislim da smo povla{}eni bili i mnogo boqe pro{li nego qudi u gradovima. A u vezi pandemije mislim da vi{e nego ikada qudi moraju da se potrude da proniknu izme|u mase informacija, laì, zloupotreba i straha kojim nas zatrpavaju. Da prokr~e put do svoje vlastite istine i za{tite. Vidimo svi da se i vakcine i mjere zloupotrebqavaju ali ne vidim da imamo {anse da to globalno promjenimo nego moramo da o~uvamo svoje i mentalno i fizi~ko zdravqe kako najboqe znamo. Da ~uvamo sebe ali i druge koliko moèmo! n Fascinira da i pored silnih obaveza ni jednog trenutka ne zapostavqa{ familiju, kakav uticaj ta ista famili-

ja ima na tebe? - Mislim da nema osobe koja me poznaje bilo privatno ili poslovno da ne zna koliko sam emotivno vezena za roditeqe i koliko mi zna~e. Oni su zaista u mnogo ~emu moj uzor, moja snaga i podr{ka. Baka i deka su stariji, pa se trudim da ~esto odem i wih da obi|em. n Ipak, pored neverovatne energije, susre}e{ se sa raznim izazovima. [ta je to {to te motivi{e osim surove profesionalnosti na poslu? Ima{ li neki hobi? - Naravno, imam. Do pandemije to su bila pre svega putovawa i uìvawe u razli~itim kulturama koje volim da otkrivam i upoznajem. Ne puki turizam ili qetovawa, nego su{tinsko otkrivawa toliko razli~itosti na planeti. Godinu pre korone imala sam preko 40 letova u jednoj godini tako da je 2020. bila veliki {ok za moj tempo. Osim toga ve} godinama se bavim hranom i otkrivawem raznih jela razli~itih naroda. Volim da kuvam i to me zaista odmara, divan vid kreativnost za mene a bavim se i rowewem i pilatesom. Mnogo volim da ronim! n Kakva je uloga tvoje majke Dragane koju ja sa razlogom zovem srpska “iron lady”, koja je, uzgred, uradila neke sjajne tekstove i intervijue za na{ Portal. - Ne}u da zvu~i kao kli{e, ali woj zaista sve dugujem u ìvotu. Mogla bi definitivno da napi{em kwigu o ìvotu moje mame! Iako sam wena jedinica uvjek mi je davala vjetar u le|a, podràvala da se obrazujem, da budem nezavisna èna, da pratim svoje snove. Moja Dragana je mlada postala majka, bila uspje{na u svojoj karijeri i pored svega uspjevala da bude i bri`na }erka, majka, sestra, supruga i kad je najteè. Uvjek }e mi “moj Dragon” biti zvijezda vodiqa pa ako budem i 5% dobar ~ovjek kao ona bi}u vi{e nego zahvalna. Bogu se ~esto zahvalim na oba moja roditeqa jer mislim da mi je to najve}i blagoslov u ìvotu. Ne znaju svi da vole isto, a mi se stvarno trudimo da to pokaèmo jedni drugima svaki dan jer posle 90-tih znamo da svaki dan moè da bude nepredvidqiv. n Ako vratimo film unatrag, ti si, ispravi me ako gre{im, 2008. izabrana za najlep{u Srpkiwu Australije tj Mis Dijaspore, ~ime si stekla pravo u~e{}a na izboru za Mis Srbije u Beogradu. Kakva iskustva nosi{ sa tog nastupa? - U pravu ste. Bilo je to davno! Da bila sam izabrana za Mis Dijaspore u Brizbejnu a u Beogradu ponijela titule “Mis [arma” i “Mis Komunikativnosti Srbije”. Bilo je to zanimqivo iskustvo, upoznala sam puno djevojka. Sa Mis Srbije te godine, Nevenom, ostala sam u kontaktu i danas. Vidjele smo skoro u Beogradu, udata je, sre}na, prelijepa naravno i ima sjajne djevoj~ice! Znate, mene taj ìvot i ta mjerila zaista nisu nikada impresionirale. Tek sam diplomirala kada je to po~elo i ve} dobila posao sa Accenture u Sidneju. êkao me ìvot u drugom svijetu, velikih korporacija gdje biti poznat nije samo po sebi uspjeh. Uspjeh je da budete najboqi u svom poslu, da ostvarite rezultate i steknete obrazovawe. Da budete dobar ~estit ~ovjek. Poznat danas moè biti bukvalno svako. Zahvaquju}i razumjevawu Miss YU kompanije ja sam se po svojoj èqi odmah vratila ku}i u Australiju i posvetila poslovnoj karijeri a ne manekenstvu. n Je li ti to i{ta pomoglo u ìvotu? - Naravno da nije! Iskreno, za to niko i ne zna na poslu. Za mene se ta zanimqiva epizoda zavr{ila u Sava Centru sa titulama. Ostvarila sam {to sam naumila kada sam krenula iz Brizbejna: Da pokaèm Srbi-

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak30. 10. decembar decembar 2021. 2020. 17 ^etvrtak

SIA PACIFIC“, GLAMUROZNA AUSTRALIJANKA SRPSKOG POREKLA

e i kada ne misle kao vi

Mis {arma, u Beogradu 2008.

London – poslovno ji neku druga~iju dijasporu, mladu obrazovanu, koja voli i ~uva svoje korijene ali nosi toliko toga zanimqivog iz drugih kultura. Imala sam zanimqivih gostovawa na TV gdje

Најлепше је на Дрини, у Сасама код Вишеграда

sam pri~ala naravno o nama Aussie dijaspori. Ali, prijalo mi je kada sam saznala da su za mene glasali Verica Rako~evi}, pokojni Miroslav Lazanski, Leontina i Zijo Valen-

tino. Sve qudi ~iji rad po{tujem. Bilo mi je naprimer jako zanimqivo da je Zijo Valentino rekao posle takmi~ewa da sam mu bila favorit ali nije mu jasno za{to sam “slagala” da imam dvije diplome tako mlada! [to joj je to trebalo, pitao se! Od toliko laì i pretjerivawa u dana{wem svijetu kada qudi i ~uju istinu ne vjeruju u to. Pozdrav za wega. Mama mnogo voli i wega i wegove pjesme. n Sa dve fakultetske diplome koje si stekla u isto vreme svakako spada{ u red pametnih i vrednih osoba. Da se sada recimo vrati{ na te po~etke da li bi isto uradila? - Da, bih. Mo`da bih razmislila da li da polaèm tolike ispite unaprijed i diplomiram skoro dve godine ranije. Mo`da bih ipak promijenila mi{qewe i poslu{ala roditeqe koji su me posle fakulteta nagovorali da idem u Evropu i putujem godinu dana, a ja nisam htjela i po~ela sam raditi ~im sam mogla. Meni se to tad ~inilo kao gubqewe vremena a posao kao prilika da stalno ne{to novo u~im i gradim karijeru. n Australija je o~igledno za tebe postala premala u poslovnom smislu pa si karijeru nastavila u Londonu. Opet, sude}i po tome da te moèmo ~esto videte i u Beogradu kao i na Drini, gde zapravoi Vawa ìvi, gde joj je najlep{e? - London. Ja sam sad ve} Londonka, ovo mi je 10-ta zima u UK. Volim ga, di{emo skupa. Tu sam svoj na svome. To je grad koji je finasijski, kulutrni, kulinarski centar svijeta, koji pruà toliko mogu}nosti. Ja to volim ali wegovu tradiciju i tu usa|enu kulturu da se svoje po{tuje, da se svoja kultura ~uva. Pa oni imaju pabove iz 14. vijeka koje ~uvaju kao da su muzeji i sve generacije idu u wih i dan-danas. Voqela bih da smo mi Srbi malo bar takvi {to se toga ti~e. Da po{tujemo svoje i ~uvamo. Sa druge strane ja sam i Australijanka, volim tu na{u otvorenost i toplinu zemqe u kojoj sam odrasla. Nedostaje mi ta {irina koju samo Australija ima. Volim i Beograd, tamo su mi roditeqi napravili bazu, na{u prelijepu Srbiju, Bosnu punu prirodnih qepota, a i Crna Gora mi je kao ku}a. Tamo ronim svako qeto. U [paniju sam i{la bar jednom mjese~no poslovno a u Japan da mogu i{la bih par puta godi{we. Gdje mi je najqep{e? Svuda mi je lijepo ali najqep{e u na{oj ku}i na Drini, toj prelijepoj oazi koju su moji roditeqi sami dizajnirali i izgradili bukvalno. Taj osje}aj qubavi i mira dok skupa sjedimo i gledamo na Drinu i brda iznad we je neprocjewiv! Tamo su mi roditeqi napravili i Home Office pa ~esto koristim tu privilegiju {to mogu da radim od ku}e, sa Drine. Ja sam u stvari dijete ”Tre}e kulture”, pripadam svuda i svima po malo. O tome èlim pri~ati i pisati u budu}nosti, o qudima sli~nim meni. Ta tema me jako zanima i druga~ija je od tradicionalnog iskustva imigranata. n Pretpostavqam da si i ovog leta prona{la momente za uìvanciju jer si na neki na~in hedonista. Gde si sve boravila I gde ti je bilo najlep{e? - Jesam veliki radnik ali i veliki hedonista. Bila sam u Atini, Kotoru, na Drini vi{e puta, u Beogradu ~esto. Ali Crna Gora je ove godine bila najqep{a, ronila sam sa profesionalnim roniocem, vadila kameni-

ce i jeève koje smo otvarali i uz samo malo limuna jeli na plaì. Bilo je divno. n Kada namerava{ posetiti Australiju? Verujem da joj nisu zauvek rekla zbogom. - Ne, naravno. To je moja zemqa. Poèqela sam je jako. Kao i moju porodicu dole. Dolazila bih ~esto da nije epidemije. Pro{le godine CCEP je kupio Coca-Cola Amatil a ja sam izabrana za dio tima koji vodi to pripajawe. Posle toga pokrivamo par zemaqa Australiju, NZ, Indoneziju itd. Zatvorio se nekako taj krug za mene od Australije do Australije! Tako da se nadam da }u dolaziti slu`beno na duè slede}e godine i jako se radujem tome! n Uìva{ i u muzici, ko ti je omiqeni peva~/peva~ica, pesma? - êsto kaèm da su moje plejliste i moj friìder jako eklekti~ni, kad bi ih otvorili ne bi znali odakle je ta osoba uop{te! Trenutno slu{am Adele, Weekend, SiR, Senidah, Rosalia, Sade… Lena Kova~evi} “Dubine” mi je ~esto na ripleju. n Koje jelo oboàva{? Da li stigne{ i sama da kuva{? Ima{ li neki specijalni recepti za na{e ~itaoce? - Prvo i pre svega bakina sarma. Zatim totalno ne{to ni blizu vijetnamskom pho i singapurskom laksu. Oboàvam hranu, da kuvam ali i da probam hranu sjajnih {efova i volim dobre restorane. Imala sam sre}u da posjetim neke od najboqih na svijetu kao {to je “Fat Duck” pa ~ak i da upoznam neke vrhunske kuvare i stvarno uìvam u tome. Imam dosta recepata. Skupqam ih godinama i radu }u vam ostaviti jedan. n Prati{ li sport, za koga navija{? - Za Novaka, naravno. Posebno se tradicionalno nerviram tokom Vimbldona. Za sve ostale sportove tata mi javi. Pratim na{e Australijance na Olimpijadi i jako sam ponosna {to je moj Brizbejn dobio Olimpijadu. Ba{ se radujem tome. Sad mi je veoma drago da je Srbija oti{la na svjetsko prvenstvo u fudbalu ali i pomalo smije{no koliko mu{karcima svi drugi sportovi odu na stranu kada je fudbal u pitawu. Ina~e, deda me nau~io da navijam za Partizan. I{la sam par puta na utakmice na wihov stadion i êlzija dok sam ìvjela blizu wega. Tako|e, zanimqivo iskustvo mi je bilo i gledati NBA u Wujorku, mnogo volim ko{arku. n Kakvu bi poruku, za kraj, uputila na{im ~itaocima {irom sveta? - U ovom ludom vremenu vjerujte samo sebi i traìte svoju istinu. Vi{e nego ikada porodica je na{ spas, snaga i samo u zdravoj porodici okruènoj qubavi moèmo se sakriti i od posla i od straha od pandemije i politike oko nas. Volite sebe i po{tujte druge i kada ne misle kao vi! Rade Berak, portal Svet Australija Fotografije: Vawa Petrovi}, privatna arhiva

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

ZAJEDNICA

godina postojawa

30 SRPSKOG GLASA Pi{e: Slobodan Grba

Vreme prolazi, ali se ponekad naniù i godine, decenije ~ak, a da se}awa ne blede. U pravilu se lako i brzo zaboravqa svakodnevica, dani koji li~e jedan na drugog kao jaje jajetu, dok ono {to je svojim zna~ajem i iskakawem iz tra~nica uobi~ajenog predstavqalo ne{to posebno ostaje duboko usa|eno u arsenal uspomena. Se}awa znaju da budu lepa, ~ak i vrlo korisna, ali se od wih ne ìvi. Mera wihove vrednosti gotovo u pravilu je veli~ina izvu~enih pouka i wihova primena u vremenu sada{wem zarad stvarawa temeqa neke nove budu}nosti, lep{e, vrednije. Tako je i sa se}awima na nezaboravne, burne godine postojawa „SRPSKOG GLASA“. Kao {to ni{ta {to sluì samo sebi svrhom u stvari ne sluì ni~emu, nije druga~ije ni sa ovim podse}awem na dane najve}e slave jedinog srpskog nacionalnog lista u Australiji. Puni smisao oìvqavawa uspomena vezanih za postojawe i rad, na li~nosti koje su prodefilovale wegovim stranicama, kao i ideje koje su pod wegovim imenom pokrenute, moè da predstavqa samo nastavak svega zapo~etog, jer „na{a borba kraja nema“. Na{e iskustvo ne vredi ni{ta ako ga neko pametniji i sposobniji ne iskoristi, kao {to se i istorija ne izu~ava zato {to nemamo ni{ta pametnije da radimo. Pametan pogled u pro{lost pogled je u budu}nost, a ne u – ni{ta! Podsetili smo, ili bar poku{ali da podsetimo, na vreme kada je bilo malo spremnih da ~uju vapiju}i glas za uvo|ewem reda na javnoj sceni srpske zajednice. Naàlost, nije ni danas mnogo boqe. Rekosmo ve} koliko puta, ponovimo jo{ jednom, da postoji zajednica, bilo bi i pravila. Ovako, na po~etku tre}e decenije u gorem smo stawu nego krajem pro{log veka. Na primeru odnosa prema svim va`nim pitawima za Srbe u Australiji prethodnu je tezu mogu}e argumentovati lako i brzo. [ta je na{em narodu va`no u ovoj zemqi, koje su teme od posebnog zna~aja za ogromnu ve}inu Srba? Da li i u kojoj meri im se nude u {tampi odgovori na pitawa vredna izvesnije i mirnije budu}nosti, li~ne i porodi~ne sigurnosti? @ivota. Ili je mnogo lak{e uìvati u prizorima poluobnaènih lepotica sa naslovne strane, onih ~ije se slike forsiraju zato {to je to „komercijalno“, zato {to „tako danas treba“. Ruglo i sramota, ali ne samo zbog pojave pomenutih lepotica ~iji je stepen „plastificiranosti“ obrnuto proporcionalan wihovoj inteligenciji, a novac uloèn u izgled po{tewu. Niko normalan ne moè da bude protiv promena, protiv napretka, jer je celokupna istorija civilizacije upravo postavqena na temeqe promena da bi se napredovalo. Ali, nije svaka promena neophodna zarad napretka, jo{ od Francuske revolucije svedoci smo da su mnoge promene izazvale dalekose`ne a pogubne posledice. Ovde je re~ o svesnom zaglupqivawu naroda, o

Danas, pogled u budu}nost ili u veliko ni{ta? uni{tavawu sposobnosti kriti~ke misli, a {ta se krije iza tog namernog izazvanog i uporno rasplamsavanog procesa, tema je kojoj bi se vaqalo posebno pozabaviti. Za ovu priliku samo da pomenemo kako je u dru{tvu koje se tako duboko tabolidiziralo, te{ko shvatiti da ne postoji protivteà. Qudi kupuju i ~itaju ono {to vole, nema sumwe, ali za{to to vole? Za{to su im i u Australiji, na kraju sveta, srcu bliì senzacionalisti~ki obra|eni sadràji od su{tinski va`nih, sve redom nacionalnih koji podrazumevaju brigu i o wihovim najva`nijim interesima? Onima kojima je do sadràja izazovne prirode u

starija gospo|a, verni ~italac „SRPSKOG GLASA“, potro{ila svojevremeno vaqda pola sata u telefonskom razgovoru kako bi me uverila da „nisam ja Srbin“, samo zato {to sam ro|en u - Zagrebu! Treba li biti posebno pametan pa da se vidi da slede novi, sve te`i pritisci na Republiku Srpsku i Srbiju? Sa Zapada, naravno, demokratskog, „modernog“, „progresivnog“? [ta }emo ako se ponovi makar i bitno oslabqeni ali kakav-takav scenarij iz 1999. godine? Ho}emo li se okrenuti, mahnuti rukom i re}i da nas nije briga? Pa ~ak i da je tako, ho}emo li tako uspeti da se za{titimo ovde od odje-

Srpski festival u Sidneju

uuu @ivot je borba: za znawe, za sre}u, za pravo na hristoliku sliku sveta, sposobnost razlikovawa dobra od zla uuu Glupost je najve}i i najopasniji neprijateq, a zaglupqivawe naroda najopakija rabota koju nam vaqa prepoznati dok nije prekasno dnevnim novinama, mogli bi lako i brzo da svoje nagone zadovoqe ~asopisom koji je u potpunosti posve}en upravo onom {to ih ~ini toliko sre}nima. Ali ne, u vremenu sveop{teg konzumerizma u kojem se do iznemoglosti forsiraju zabava, razuzdanost, provod, poigrava iskqu~ivo najniìm qudskim porivima, u vremenu kada istina postaje la` a najotrovnija la` bezbroj puta ponovqena postaje istina, u vremenu kada nas poku{avaju uveriti da smo narod genocidan iako smo samo u pro{lom veku pretrpeli najmawe tri genocida, sve je naopako i sve normalno postaje nenormalno a nenormalno do i iza granice bolesnog postaje sasvim uobi~ajeno. I tome smo svedoci svakog dana, na svakom mestu, po~ev od porodice, preko posla i javne scene. Ne tvrdim da „SRPSKI GLAS“ moè da spasi australijske Srbe svih nevoqa koje su pro{li i koje ih jo{ ~ekaju, ali je upravo „SRPSKI GLAS“ u dugom periodu svog postojawa poku{avao da ukaè na su{tinu problema, bavio se wima i traìo odgovore na pitawe kako kroz zajedni{tvo, organizovawem i pametnim radom moèmo da ostvarimo vi{e i boqe, da se koliko-toliko za{titimo od svih koji nas ni{ane samo zato {to smo Srbi. To nije samo novinarstvo, to je qubav i briga za svoj narod, ma kako pretenciozno zvu~alo. Ili jo{ neko misli da su sve to pitawa kojima se ionako bave mo}ni, a nama preostaje da se zabavqamo video-igricama, besmisleno jeftinim medijskim sadràjima i – kipimo od gluposti! Nikad ne}u zaboraviti kako je jedna

ka doga|aja iz rodnog kraja? Kakva je veza izme|u potpuno bezna~ajnih „gologuzih lepotica“ sa naslovnih strana i su{tinskih interesa srpskog naroda, kako u zemqi tako i u Australiji? Pa u tome {to se forsirawem monstruozno blentavih sadràja, ali i onih krajwe ozbiqnih na ~esto vulgaran na~in, forsira proces zaglupqivawa naroda. A zaglupqenom narodu u ozbiqnoj situaciji ne moè da padne na pamet ni{ta boqe od neke nove, mo`da i fatalne gluposti! Jedna od najopasnijih je da se „nas ne ti~e ono {to se de{ava u Evropi, to je ionako daleko“. Kao {to je bilo i pre dvadesetak, trideset godina, pa nam se obilo o glavu. Ili bi ovo upozorewe trebali da napi{emo latinicom, da pro~ita vi{e Srba? _ bismo morali da se ozbiqno posvetimo da bismo boqe razumeli svet oko nas i ~esto vrlo zamr{ene puteve svetskih tokova mo}i i temeqa na kojima je postavqeno ono {to se ~esto nepravedno naziva „me|unarodnom zajednicom“. Ostalo je da po ko zna koji put objasnimo, posebno mla|ima, da trka za novcem koja se ~esto pretvara u svakodnevno ludilo u kojem se gubi smisao ìvota, nije vredna same sebe i tobo`weg uspeha. Ostalo je da pametniji od mene razrade tezu po kojoj je jedna od najve}ih gluposti australijskih Srba o{tra podela na liberale i laburiste, kao da svojevremeno i sam Keri Peker, tada najbogatiji Australijanac, poznat po sklonosti da kaè i ono {to svi drugi o~ajni~ki skrivaju, nije rekao koliko mu je svejedno koja je stran-

(15)

Ovo je feqton posve}en se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... ka na vlasti, laburisti ili liberali, jer i jedni i drugi wemu „vire iz xepa“. Zato je i danas jedna od najva`nijih poruka koju moèmo uputiti posebno mladima: ~itatii uvek iznova ~itati, ~ak i po nekoliko puta velika dela iz kojih se kod svakog novog i{~itavawa prona|e i nau~i ne{to novo. Kako mlade privoleti kwizi, dobroj i vrednoj kao neprocewivom blagu darovanom od Boga, nisam siguran, ali znam da sve svoje snage treba da upregnemo ne bismo li ostvarili napredak na tom putu. Da svako kad ga upitate „{ta si pro~itao u posledwe vreme“ moè da odgovori bez mucawa. Iskreno se nadam da }e neka nova vremena doneti nove snage i uspostavu novih pravila me|u australijske Srbe, sve ono za {ta sam se vatreno i uporno zalagao, zajedno sa „SRPSKIM GLASOM“, a u ~emu obojica nismo uspeli; nadam se da }e tektonske promene u pozitivnom smeru zahvatiti sve oblasti delovawa i ìvota na{eg naroda na ovom kontinentu, ukqu~uju}i i informisawe koje nikad nije bilo samo to, ve} i obrazovawe, kulturno uzdizawe, negovawe svesti i samim tim podizawe morala na{ih qudi. Nadam se i iskreno èlim da vi{e nikad glavni urednik nacionalnog lista Srba, a „SRPSKI GLAS“ je jedini takav u Australiji, ne doìvi ose}aj da ne treba onima kojima je dao sve {to je znao i koliko je mogao. Koristim i ovu priliku da jo{ jednom, ovaj put povodom jubilarne godine „SRPSKOG GLASA“ ali i svakom drugom, dignem svoj glas, ma kako slaba{an i nevaàn bio, protiv na{e tradicionalne neorganizovanosti, java{luka, neozbiqnosti, pa i gluposti, hroni~ne nekonzistentnosti i, naravno, na{e – nesloge! Neshvatqivo mi je bilo, a ostaje do danas, da narod koji nosi tako vredne genetske informacije, koji je po prirodi vredan i sposoban, koji je iznedrio toliko umova ~iji je doprinos ~ove~anstvu nemerqiv, ne moè da {teto~ine u vlastitim redovima postavi tamo gde im je mesto i onda krene putem sveobuhvatnog oporavka i napretka. „SRPSKOM GLASU“, svom dugogodi{wem pratiocu i usudu, u javi i u snu, èlim svako dobro i novih 30 godina, bez obzira u kojoj formi jer je samo su{tina va`na, kako wemu tako i svima koji ga danas stvaraju i onima koji ga ~itaju. I vi{e! @elim mu da ostane nosilac ideja me|u Srbima, ~uvar starih vrednosti koje niko i ni{ta ne moè zameniti kao nebeski ulog u ve~itoj borbi dobra i zla, za pravdu a protiv nepravde, za qubav umesto mr`we. Preostale su samo dve re~i kao simbol svega {to nas je vezalo, „SRPSKI GLAS“, wegove stvaraoce i ~itaoce, ono {to ostaje dok nas ima: po{tovawe i qubav! KRAJ

PUTOPIS Farska ostrva, na krajwem severu Evrope, impresionirala su me na prvi pogled. Do tamo se iz Evrope leti oko dva i po sata, a do~ekao me je, mimo o~ekivawa, sneg. Sleteli smo na maleni aerodrom, na ostrvu Vagaru, i do slede}eg, gde je glavni grad Tor{aven, stigli tunelom, napravqenim ispod povr{ine mora. Ve} na ulasku u tunel ose}ao sam se prili~no ~udno, pritisak u u{ima mi je bio vrlo jak, a i pomisao da sam se spustio toliko u zemqinu utrobu deluje zastra{uju}e. TUNELI I MOSTOVI Glavni grad je u jednoj od anketa progla{en za najlep{i u Evropi jer, iako mali, sa samo sedamnaest hiqada stanovnika, ima sve {to je potrebno da bi bio metropola: hotel s pet zvezdica, diskoteke, pozori{ta, bioskope, galerije. Slede}i po veli~ini je Klaksik, u kome ìvi oko pet hiqada qudi. Sva ostala mesta su znatno mawa, sa po dve-tri hiqade ìteqa. Zanimqivo je da su sva ostrva, izuzev najju`nijeg Sudroja, me|usobno povezana mostovima ili tunelima. Do najblièg kopna putuje se oko dva i po sata velikim, modernim feribotima. INSPIRACIJA SLIKARA Ve} na prvi pogled me je o~arala priroda. Sva ostrva su brdovita, zelena, ali, kao i na Islandu, nema nijednog drveta. Svuda je samo trava, koja leti, u jednom danu, nekoliko puta promeni boju, {to je posebno atraktivno i zanimqivo slikarima, pa dolaze iz ~itavog sveta da tamo rade. Uz slikare, kojima su ova ostrva jedno od omiqenih destinacija, ima mnogo turista, uglavnom iz Nema~ke i Danske, ali i drugih evropskih zemaqa. LEDENO KUPAWE Mislim da je pogled s vrha brda na nekom od ostrva ne{to najlep{e, jer je ispred samo otvoreni okean, a linija koja spaja more i nebo deluje potpuno ~udesno. I sam arhipelag, iza kojeg se nalaze Island i Grenland, izgleda kao pravo umetni~ko delo, kao da je neka ve{ta ruka pobacala zemqu u more. Voda je prili~no hladna, ~ak ni leti nije ba{ za kupawe, po{to temperatura tada jedva dosegne desetak stepeni. Ali, morao sam da probam, ostao sam desetak minuta u vodi i pomislio da }u se zalediti. Pre mene je to uradio samo jedan Rus, sportista. NO] I DAN TRAJU PO [EST MESECI Ina~e Farani imaju sre}u da im i no} i dan traju po {est meseci, 21. juna je najduì dan, tama se spusti samo na sat vremena. Tada me{tani, tradicionalno, odlaze na najvi{i vrh ostrva, Slataratintu, visok oko devetsto metara. Nisam propustio tu jedinstvenu priliku, kum i ja pewali smo se vi{e od sata, po{to su litice strme i nezgodne. Gore na vrhu svi ostavqaju poruke ispisane kamen~i}ima, a neko pre nas ve} je ispisao 'Srbija'. MALO DANSKI, MALO SVOJI Farska, ili Ov~ija ostrva, formalno, pripadaju Danskoj, a wihova istorija nije ba{ najjasnija. Po legendi, prvi doseqenici stigli su po~etkom devetog veka iz Norve{ke, beè}i od tiranije kraqa Haralda Lepokosog. Postoje i dokazi da su u istom periodu stigli i irski monasi, koji su i doneli ovce. Kad je nacisti~ka vojska u Drugom svetskom ratu izvr{ila invaziju na Dansku, 1940, Farska ostrva su okupirali Britanci, ~iji su kraqevski inèweri projektovali i jedini aerodrom na ostrvima. Posle rata Danska je ponovo uspostavila kontrolu, ali su ostrva 1948. dobila lokalnu autonomiju. Me{tani su odbili da sa Dancima u|u u Evropsku ekonomsku zajednicu 1973, pa nisu ~lanovi Evropske unije. BISTRI POTOCI Ekonomija, koja se uglavnom zasniva na ribolovu, doìvela je krah po~etkom devedesetih godina, zbog velikog pomora ribe u okeanu. Priroda je netaknuta, skoro da i nema nikakve industrije, jedna fabrika proizvodi hranu za ribe, a odskoro se sklapaju i automobili. Postoji i razvijena prerada drveta, koje se uvozi iz [vedske

10. decembar 2021. 2020. 19 ^etvrtak 30.

FARSKA OSTRVA Zaboravqena vikin{ka zemqa

Glavni grad Tor{aven

Tunel pod morem dug 11 kilometara, spaja dva Farska ostrva

Ku}a prekrivena travom

i Norve{ke. Po{to nema zaga|ewa, voda iz brojnih potoka moè da se pije, a i ekolo{ka svest stanovnika je veoma razvijena. Koliko god da sam se trudio, tokom boravka nisam uspeo da na|em nijedan papiri} na ulici. NA KAFI SA OVCOM Ovca je nacionalna ìvotiwa, i ima status otprilike kao krava u Indiji. Stada svuda slobodno {etaju, tako da nije retka slika da vam se, dok pijete kafu ili sok u nekoj od lepih ba{ta kafi}a, pridruì i neka ovca ili jagwe. HLEB NA KA[IÎCU Ov~etina je i specijalitet, a pravi delikates je su{eno meso, koje je bilo toliko jako da nisam mogao da ga jedem. Dodu{e, Farani meso su{e samo na vetru, ~ak ga i ne sole, pa je, za na{ ukus, skoro poluìvo. Me|utim, specijaliteti od ov~etine nisu na meniju restorana, jer imaju isuvi{e jak ukus i miris, koji bi potpuno, veruju ugostiteqi, zasenio druga jela. Mnogo vi{e mi se dopala riba toskur, pripremqena u sosu od pavlake, s jabukama, krompirom i drugim povr}em. Ina~e, jedina poqoprivredna kultura koja tamo uspeva je krompir, i to na pojedinim mestima, a ishrana im se uglavnom zasniva na jelima od ov~etine i morskih plodova. Ostale vrste mesa, kao i vo}e i povr}e, uvoze se iz Danske i drugih evropskih zemaqa. RAJ ZA POLICIJU Sva mesta su prili~no ìvopisna, ku}e su {arene, skoro da ne postoje dve u istoj nijansi, a ura|ene su po najsavremenijim norve{kim standardima, od betona, da bi izdràle vremenske nepogode, i samo su obloène drvetom. Vlasnici ih farbaju u ùto, naranxasto, ruì~asto, crveno, plavo i druge jarke boje, pa predstavqaju pravi praznik za o~i. I mada su doma}ini vrlo qubazni i gostoprimqivi, ~esto su previ{e radoznali. Svi imaju dvoglede i ponekad 'bace oko' i u kom{ijsko dvori{te. @ivot je potpuno opu{ten, prva re~ koju sam na farskom nau~io je 'abuja', i zna~i polako, a kad odrade svoj posao, Farani zaboravqaju na vreme, sat skoro da niko i ne nosi. Kriminala nema, pre nekoliko godina jedan me{tanin je, ga|aju}i neku ìvotiwu, slu~ajno ubio ~oveka, i to je izuzetak. Niko ne zakqu~ava ku}u, svi su disciplinovani voza~i, parkiraju auto pored puta ukoliko im zazvoni mobilni, nema prekora~ewa brzine i mislim da tamo najvi{e uìvaju policajci. A. J.

^etvrtak 30. 30. decembar decembar2021. 2021. 10. 2020. 20 ^etvrtak

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

SRPSKI SPORTSKI CENTAR BONIRIG KLUB RENOVIRAN I IZGRA\ENA VELIKA LETWA BA[TA Prostor ispred bara

Srpski sportski centar Bonirig

Srpski centar (SC) je izgra|en 1966. sa namerom da bude centar okupqawa srpskog naroda i drugih zajednica. To on danas i jeste i va`i za najve}i i najpoznatiji SC na{eg naroda na ovom kontinentu. Klub radi od ~etvrtka do subote od 3 sata do kasno, a nedeqom od 12 sati. Goste redovno zabavqaju lokalni muzi~ki izvo|a~i.

Goran Zari}

Jovan Strini} za barom

ZAVR[ENI UNUTRA[WI I VAWSKI RADOVI Najpre je ura|ena renovacija velike sale. Sala je veoma pogodna za svadbe i kr{tewa i ve} su ura|ene rezervacije za slede}u godinu jer na{a zajednica veruje da }e se pandemija uskoro zavr{iti i da }e mere ograni~ewa biti ukinute. Tada }e sala mo}i primiti oko 500 gostiju ali i vi{e ako treba. Za koncerte se koriste i balkoni i ostali prostor pa }e sala ubudu}e mo}i da primi oko 1.000 qudi. Mala sala se, kao i dosad, koristi za kr{tewa i ro|endane a prima do 100 gostiju. O svemu tome ~lan uprave srpskog centra, Neboj{a Bogi}evi} nam je rekao: Mi smo iskoristili period kada klub nije radio zbog pandemije i napravili jednu veliku renovaciju. Klub je renoviran i dogra|ena je letwa ba{ta. Letwa ba{ta je bila mnogo mawa sa letwim krovom. Sada je to prostor sa modernim sadràjem i moè da primi duplo vi{e gostiju. Od glavnog ulaza sve je izmeweno: tepih, plafon, bar i prostor ispred bara. Kao {to znate, velika sala je renovirana pre dve godine tj. sve prostorije za goste i zabave su renovirane. Vo|a svih radova je bio Milorad Borak sa gra|evinRenovirani skim odborom koji ~ine Robert ulaz Vrawe{evi}, Milenko Baji}, \or|e Vrawkovi}, Aco Veselinovi} i Neboj{a Bogi}evi}. Neizmerno se zahvaqujemo svima koji su dali svoj doprinos bilo dobrovoqnim radom ili u vidu materijala. Glavni dizajner je bila Nikolina Milinkovi}. Procena radova je vrednosti oko $1.200.000 a mi smo uspeli uz pomo} zajednice i dobrih qudi sve da uradimo za oko $500.000 {to je veliki uspeh za klub i na{u zajednicu. @elimo da se zahvalimo svima koji su u~estvovali u radovima i koji su poklonili materijal. Ostalo je da se zavr{i prostor za na{e najmla|e goste poletarce, gde mogu da se igraju dok ì}ne poklon~i}e. Srpsku Novu godinu su wihovi roditeqi u klubu. Uskoro }e organizujemo 13.01.2022. Svi koji èle da rezervi{u mesto mopo~eti i rad sa decom koja ne idu u {kolu tj. Play Group. Tako|e, èlimo da {to pre gu nazvati na 02 9823 5224. Klub poziva sve ~lanove i celu zajedpo~nemo i sa penzionerskom grupom jer je klupski prostor idealan za druèwe. nicu da nam se pridruè i zajedno pro31. decembra organizujemo do~ek Nove slavimo predstoje}e praznike. Tada }e 2022. godine, zatim Boì}nu zabavu gosti i imati priliku da vide sve {ta 9.1.2022. Deci }emo tada podeliti Bo- smo uradili do sada- zavr{io je Neboj{a.

Pre dve godine Uprava centra je donela odluku da uradi kompletnu renovaciju Srpskog centra. @eqa uprave je bila da se centar osavremeni i prilagodi potrebama omladine i svih gostiju. Planovi su realizovani u potpunosti. Nakon ubla`avawa mera za borbu protiv korona virusa krajem decembra 2021. po~ela je sa radom nova velika letwa ba{ta, kafana i restoran

Novi bar

lena Gaji} i Veqka Ku`et. Pri klubu postoje 2 fudbalska kluba Beli orlovi i Bonirig juniori.

FOLKLOR ]E NASTAVITI SA RADOM PO NOVIM KOREOGRAFIJAMA

Nova letwa ba{ta

I folklor treba da ponovo po~ne sa radom. Koreograf Stanko Dimitrijevi} je do{ao iz Srbije. Pre pandemije je radio sa na{im folklornim grupama i prezadovoqan je sa radom u SC. Sa decom, omladinom i rekreativcima radio je sa lako}om kao iskusni pedagog. On nam je pre izvesnog vremena rekao: ^lan sam Ansambla narodnih igara i pesama Kolo Beograd. Dugo godina sam bio igra~ i umetni~ki rukovodilac Abra{evi}a iz Kragujevca. Srpski centar Bonirig ima 8 folklornih grupa i preko 240 ~lanova. Pre pandemije svi ansambli su krenuli sa u~ewem novih koreografija. Upis je uvek u toku, a prvi mesec je besplatan da bi svako mogao da oceni da li mu sve odgovara. Radi}emo i sa grupom rekreativaca. Ovde imam {kolu tradicionalnog pevawa. Nastavi}emo da pripremamo grupe za gostovawe u Srbiji. Jedva ~ekam da krenem ponovo sa radom, - zavr{io je Dimitrijevi}. Dimitrijevi} je diplomirani etnomuzikolog i de~iji pedagog a svira frulu, harmoniku, klavir, gajde, kaval i tapan (bubweve).

RESTORAN SA DOMA]OM HRANOM U restoranu se servira doma}a hrana koja se retko mo`e na}i u drugim restoranima kao {to su: }evapi, pqeskavice, ra`wi}i, kara|or|eva {nicla, puwena ve{alica, pile}a {nicla, ligwe na `aru, a od riba snaper i losos, kao i razne vrste salata. Pored navedenog pripremaju i ~ips, ligwe i hleb sa belim lukom.

SARADWA SA SVIMA OSTALE AKTIVNOSTI Uskoro }e po~eti ponovo da radi {kola glume koju ina~e vodi Sergej Ko`ul i na kojoj se ujedno u~i i srpski jezik. U isto vreme, trebalo bi da po~ne sa radom i {kola harmonike koju predvodi Dragan Vujadinovi}. U planu nam je i {kola srpskog jezika petkom uve~e i de~ije zabavi{te petkom od 10 do 12, a vodi}e ga Je-

Centar sara|uje i sa na{im organizacijama i crkvom pa i sa organizacijama koje pripadaju {iroj australskoj zajednici. Gosti centra su bili poznati australijski politi~ari, na{i poslovni qudi, koji su dali zna~ajan doprinos razvoju centra, ali i gosti iz otaxbine. Omladina ovde u~i svoj jezik, folklorne igre, da svira na instrumentima, da peva, da glumi i do|e da se zabavi. Nikola Jovi}

AUSTRALIJA

10. decembar 2021. 2020. 21 ^etvrtak 30.

G Pogre{no obavestili vi{e RENTON FAMILY TRUST od 400 qudi da su negativni

or ed ra

Australijska laboratorija za testirawe na koronavirus izvinila se nakon {to je gre{kom obavestila vi{e od 400 qudi da su bili negativni na virus. Zapravo, oni su bili pozitivni. Bolnica "Sent Vinsent" u Sidneju je

ustvari bili pozitivni na virus. Bolnica je pokrenula istragu kako bi se utvrdilo kako je do{lo do ovog incidenta. "Tim za hitne slu~ajeve istra`uje uzrok ove gre{ke, za koju se veruje da je

Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Nevakcinisani bi mogli da pla}aju tro{kove le~ewa u Australiji

Dràva Novi Ju`ni Vels u Australiji predloìla je da oni koji nisu primili vakcinu protiv kovida pla}aju tro{kove bolni~kog le~ewa. Mnogi polit~ari i lekari su protiv ovog predloga i tvrde da zdravstvena nega u Australiji mora svakome da bude dostupna. Ipak, zvani~nici Novog Ju`nog Velsa smatraju da su nevakcinisani pacijenti neodgovorni i da predstavqaju veliki tro{ak za poreske obveznike. Zato predlaù da sami plate svoje le~ewe. "U zdravstvenom sistemu ve} morate da le~ite nevakcinisane koji su tu zato {to su neodgovorni, i vakcinisane, kojima je istinski potrebna zdravstvena nega", rekao je ministar za transport Novog Ju`nog Velsa Dejvid Eliot. ^lanovi australijske federalne vlade su ipak skepti~ni prema ovom predlogu. Australijska medicinska asocijacija saop{tila je da je predlog "neeti~an", a mo`posda nije ni u skladu sa zakonom. BoU Australiji je potpuno vakcinisano 90 odsto onih kojima su vakcine dostupne. Zapadna Australija je prva koja je uvela obaveznu vakcinaciju za odre|ene grupe OM stanovni{tva. Za putovawe izme|u dràva obavezan je negativan test.

a rado-saop{tila da je pogre{no obave{tewe a na-poslato preko wene slu`be za patologiju, qan"SydPath", pacijentima koji su se testirai re-li 23. i 24. decembra. kus- "SydPath je pogre{no poslao poruke za menavi{e od 400 qudi u kojoj je navedeno da ra i su negativni na kovid", navodi se u saobio evi-p{tewu bolnice i ukazuje da su ti qudi

irig anonuli uvek svaara. vde Nasova- Veoma retka riba koja "hoda na rukama" novoprime}ena je prvi put nakon 22 godine kod imi-obala Tasmanije u Australiji. og i BBC navodi da je ova vrsta dobila ime iku,zbog prevelikih peraja sa obe strane koje podse}aju na ruke na kojiM ma "hoda" du` morskog anadna. ora- Ruì~astu "ribu s ra-rukama" posledwi put ve-je snimio ronilac kod ru, aobala Tasmanije 1999. rstegodine i pre toga priu ime}ena je samo ~etiri puta. Ova vrsta se odnedavno nalazi na listi ugroènih. izaMe|utim, austraa koistraìva~i ici.lijski jskisaop{tili su da su je i suponovo primetili pomo}u kamere za dutra,binsko snimawe. vde Novi snimci pokazuju da je riba u duvirabqim i otvorenijim vodama nego {to je to do-bilo ranije. vi} Nau~nici su smatrali da je ova riba

qudska", dodaje se u saop{tewu. Direktor "SydPath-a", Entoni Dods rekao je da je laboratorija radila na "veoma velikoj koli~ini testova" u danima koji su prethodili pogre{nom obave{tewu. Dods je poru~io da ~im su postali svesni problema, "SydPath" je odmah zapo~eo proces kontaktirawa pogo|enih osoba.

Riba koja "hoda na rukama" vi|ena nakon vi{e od dve decenije vrsta koja `ivi u plitkim vodama i za{ti}enim uvalama, ali su je sada otkrili na dubini od 150 metara kod divqih obala na jugu Tasmanije.

"Ovo je uzbudqivo otkri}e i budi nadu u opstanak ru`i~aste ribe s rukama koja ima mnogo {ire stani{te nego {to se ranije mislilo", rekao je vode}i istra`iva~ i pomorski biolog Nevil Beret sa Univerziteta u Tasmaniji.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

BO@I]NO ^UDO:

Fudbaler posle 4 meseca ustao iz kome, proveo praznik s porodicom Mnogi su u Australiji slavili Boì} 25. decembra po Gregorijanskom kalendaru, a ovaj praznik bio je poseban za jednog fudbalera. Deni Hoxson se pred Boì} probudio iz kome posle ~etiri meseca, a od lekara je dobio dozvolu da iza|e i provede praznik sa porodicom. Ovaj fudbaler je u septembru napadnut u Pertu i imao je sre}e {to je izbegao najgori ishod. Jedan tinejxer ga je napao na ulici i kasnije je u policiji priznao zlo~in, a identitet nije objavqen zbog toga {to je maloletan. Nesre}ni Deni je posle napada glavom udario u beton i izazvano je unutra{we krvararewe u mozgu. @ivot mu je sa~uvala brza reakcija hitne pomo}i, a sada je i porodica kona~no do~ekala trenutak sre}e uz samog Denija. „Denijeva ku}na poseta je najsavr{eniji poklon koji moèmo da traìmo i tu su svi dokazi koji su nam potrebni da se boì}na ~uda de{avaju. Pre sedamnaest nedeqa zapo~eli smo nezamislivo putovawe na koje nijedna porodica ne bi trebalo da ide. Na{ sin, brat, ne}ak, unuk i de~ko, Deni Hoxson, skoro da je ubijen u ni~im izazvanom ~inu nasiqa i u tren oka na{i

`ivoti su se zauvek promenili. Dok je svaki minut svakog sata, svakog dana u proteklih 17 nedeqa bio neizvestan, uvek smo znali dve va`ne stvari. Deni je borac, i mi bismo zajedno pro{li ovo putovawe.

Danas, Deni se sprema da napusti bolnicu na vrlo kratko vreme sa svojom prelepom Xes, kako bi bio deo na{eg porodi~nog Boì}a. Na{a iskrena zahvalnost ide medicinskom i rehabilitacionom osobqu u bolnici Fiona Stenli, koji su pomogli da ovo bude mogu}e. Denijeva ku}na poseta je najsavr{eniji poklon koji moèmo da traìmo i svi dokazi koji su nam potrebni da se boì}na ~uda de{avaju. Sre}an Boì} od porodice Hoxson", pi{e u saop{tewu porodice.

SVET POZNATIH

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

KAFANA, HRANA, KEVA I INAT

Vjera Mujovi} o predstavi Moma Kapora "Vodi~ kroz srpski mentalitet" Momo Kapor na ironi~an i dirqiv na~in govori o tome {ta Srbi vole, {ta ne vole i kako se druè, pri~a poznata glumica. Popularna kwiga Mome Kapora "Vodi~ kroz srpski mentalitet" bila je inspiracija Udruèwu qubiteqa Skadarlije za kreirawe kamerne kabaretske predstave istog naziva, po dramskom tekstu koji je priredila Vjera Mujovi} i koji ima za ciq negovawe boemskog duha Skadarlije. Predstava se izvodi u "Red bar boemskom teatru", u~estvuju Ta{ana \or|evi} Adamovi} i Stevan Piale, a premijera je bila 13. decembra. - Ja sam u ìvotu {irom planete poklonila qudima stotinak primeraka "Vodi~a kroz srpski mentalitet" i ho}u da uti~em da ta kwiga osim {to je iza{la na engleskom jeziku, iza|e i na nema~kom, kineskom... Kada sam sa Turisti~kom organizacijom Beograda razgovarala o nekom programu, jer ja vodim Udruèwe qubiteqa Skadarlije, razmi{qali smo o novom projektu i smatrali smo da Momo Kapor na najdirqiviji na~in govori o srpskom mentalitetu. Prvo smo mislili na turiste i strance, ali onda je krenula korona i mi smo napravili predstavu prvu nama samima - Srbi za Srbe - pri~a Vjera Mujovi} i dodaje da je Kapor pravi pisac za izvo|ewe jedne prave kamerne kabaretske predstave. - On na ironi~an i dirqiv na~in govori o tome {ta Srbi vole, {ta ne vole i kako se druè. Ja sam od 150 izdvojila desetak strana teksta koji govori o nekim na{im fenomenima, lepotama, duhovitostima, a najvi{e o kafani i hrani.

GODI[WI POMEN

MILAN VUKAS Godi{wica smrti mome ocu Milanu Vukasu navr{ava se 2. januara 2022. godine.

Ona otkriva da je u tekstu prepoznala mnoge svoje osobine, kao i kolege na sceni. - Ima pri~a o kevi koja je tako|e jedan fenomen srpskog mentaliteta, osim inata koji nam se nekoliko puta ponavqa kao lajtmotiv na{e predstave. Svaki put kada taj deo pro~itam ja se raspla~em jer se setim svoje tetke koja je bila keva. Najdirqivije mi je bilo kada je Zoran Jerkovi} do{ao kod mene i rekao mi je da je keva ista Mira, jer je poznavao moju tetku. Mislim da }e svako gledaju}i predstavu imati neku svoju bolnu ta~ku, a duhovitosti ima puno. Zaista je Kapor ~aroban u tome - isti~e Vjera. M. T.

Kad si oti{ao o~e moj tvoja smrt nije boqela, ve} boli sve ono {to je do{lo poslije tvog odlaska. Boli praznina koja nikad ne}e biti popuwena.Boli nemogu}nost da jo{ ne{to uradimo za tebe. Bole rije~i koje ti nismo rekli, a mogli smo. Bole suze, bole uspomene, bole }utawa. Boli to {to vi{e nismo zajedno, {to se ne moèmo vidjeti i {to nam se ne moè{ javiti. Ne vidimo osmijeh, ne ~ujemo ti glas, ali u dubini du{e znamo da si uvijek uz nas. Ima ne{to {to nikad ne umire, a to je qubav i sje}awe na tebe. Zauvijek ìvi{ u na{im srcima, mislima i molitvama! Tvoja }erka Kosa Vukas-Nikoli}, zet Stani{a Nikoli}, unu~ad Mihajlo, Kata, Nikolina, Samanta i devetero praunu~adi.

TRAGEDIJA NAJVE]EG FILMSKOG [MEKERA

Pucao sam bez razmi{qawa @arko Lau{evi} je ro|en na Cetiwu u Crnoj Gori 1960. godine. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, gde je ostvario neke od najzna~ajnijih uloga. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu "Progon". Vrlo brzo dobio je jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom" (1984), koja mu je donela veliku popularnost. Obe}avaju}u karijeru talentovanog glumca 1993. godine prekinuo je tragi~ni doga|aj. @arko Lau{evi} i wegov brat Branimir napadnuti su od grupe huligana u blizini jednog podgori~kog lokala. Tom prilikom @arko je iz svog pi{toqa usmrtio napada~e, a te{ko ranio jednog mladi}a, dok je ovaj prilazio da se pridruì napada~ima. Osu|en je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Ta je presuda, nakon àlbi, potvr|ena 1994. godine. Kaznu je izdràvao u Spuù i Poàrevcu. Nakon ukidawa presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine izre~ena mu je kazna 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekora~ewu nu`ne odbrane. Budu}i da je u tom trenutku ve} izdrào 4-5 godina, pu{ten je na slobodu. Ubrzo nakon toga napustio je zemqu i oti{ao u SAD. [ta @arko radi u Wujorku, ~ime se bavi, mawe vi{e se pisalo o tome. Odgovore na sva pitawa, od kojih je najva`nije ono kako je on sam preìveo sve {to mu se dogodilo, dao je u kwizi “Godina pro|e dan nikad”,

objavqenoj 2011. godine, u kojoj je, izme|u ostalog, napisao: “Te ve~eri odlu~ili smo da, pre nego {to odemo na spavawe u sestrin stan, ne{to pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafi} gde sam, kada smo naru~ili jelo, pitao konobaricu - Kakva je ovo galama? ^ula se neka buka. Mladi} koji je sedeo na zidi}u kafi}a upitao je - [ta je bilo, momak? Kazao sam - Ni{ta, sve je u redu. "Ovakav dijalog je ponovqen drugi, pa tre}i put. Nisam u~inio ni{ta {to bi moglo da isprovocira sva|u. Pri{ao je jo{ jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vu~en, udaran…Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procewujem, zbilo za najvi{e pola minuta. Se}am se samo delova doga|aja, jer mi je u glavi bilo sve pome{ano. Ose}ao sam da mi se torba koju sam u posledwe vreme uvek nosio preko ramena i u kojoj je bio pi{toq - otima. Uspeo sam da izvu~em oru`je, repetiram,

ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam uàsno ose}awe straha." "Vidim zatim da moj brat leì na dva metra od mene i iznad wega onaj drugi momak koji ga bez prestanka udara ne~im u glavu. Imao sam utisak da mu uzima ìvot i pucao sam bez razmi{qawa”. Ovo je bio odgovor na optu`nicu kada je u jesen 1993.godine, u Vi{em sudu u Podgorici, po~elo su|ewe tada najve}em glumcu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta @arku Lau{evi}u i wegovom bratu Branimiru. Za wega je ovaj doga|aj postao najteà ìvotna uloga. Ona koja }e ga pratiti celog ìvota. Ogromno interesovawe je pratilo izdavawe ove kwige i wegove ispovesti. Ta 2011. je bila va`na jer ga je tada{wi predsednik Srbije Boris Tadi} pomilovao. Lau{evi} je nastavio sa pisawem, pa je “Drugu kwigu” objavio 2013, a naredna godina je vratila @arka u Srbiju i Crnu Goru. Glumac je po dolasku u Beograd rekao da je glavni razlog wegovog povratka udaja wegove }erke Asje u Crnoj Gori. Nakon povratka iz Amerike odigrao je nekoliko uloga. Veliki povratak na gluma~u scenu napravio je ulogom u filmu "Smrdqiva bajka". Danas ga gledamo u seriji "Kalkanski krugovi", u kojoj je jo{ jednom dokazao svoj talenat. Dve velike qubavi su obeleìle @arkov ìvot, brak sa prvom suprugom Majom, sa kojom ima }erku Asju i sina Du{ana, i brak sa sada{wom suprugom Anitom, sa kojom je dobio }erku Janu. R. N.

LEPA BRENA OTVORILA DU[U:

Raspad Jugoslavije i Stefanova otmica su uticali na moj brak @ivot folk zvezde Lepe Brene prili~no je bio turbulentan, kako poslovno, tako i privatno, me|utim, posledwe dve godine sve re|e moèmo da je vidimo u javnosti, jer se, kako kaè, posvetila iskqu~ivo sebi i porodici. Otkako je zavladala pandemija korona virusa, Brena je proputovala svet sa suprugom Bobom @ivojinovi}em i porodi~nim prijateqima, sastala se sa familijom koju nije vodela vi{e od 10 godina, a uspela je da zavr{i i radove u svojoj ~uvenoj vili karingtonki na Beànijskoj kosi. - Boba i ja smo bili na Puketu na jednoj detoksikaciji, jeli smo samo povr}e za sve obroke. Onda smo oti{li na ~etiri dana na ostrvo Ra~a. Tamo smo proslavili godi{wicu braka. To je za mene bila lepa, emotivna, slatka, mala proslava, jer su na{e prethodne uvek bile sa 150 qudi. Bili smo u jednom malom sve~anom {atoru. Dobili smo cve}e, {ampawac i ve~eru - rekla je Brena i dodala: - Nisam imala bra~nih problema jer sam u brak u{la zrela, sa 30 godina, bila sam upu}ena u to da kada se udam treba da imam dosta razumevawa i tolerancije. Boba i ja smo dva dobra prijateqa, saradnika, supru`nika. Na{i problemi su bili vezani za raspad Jugoslavije, za Stefanovu otmicu… Boba ima razumevawa za moj posao, ideje… On je bio alfa i omega, ~ovek koji mi je organizovao posao. Zahvalna sam mu na tome. Wen stariji sin Stefan povukao se iz javnosti i prona{ao se u drugim poslovima. Peva~ica sa decom ima savr{en odnos i to joj je bitnije od svega. - Stefan je sre}an i zadovoqan. Sre}na sam {to je sebe prona{ao u ne~emu drugom. Radi ne{to {to veoma voli - rekla je peva~ica i istakla odnosi unutar porodice harmoni~ni. - Boba i ja smo sa na{om decom u fantasti~nim odnosima. Postoje ~lanovi na{e porodice koji su medijski eksponirani, kao Aleksandra i ja, a ostali ~lanovi ne vole da se eksponiraju. Stefan dolazi ku}i, vi|amo se, priprema i radi novi posao. Na{i momci su se edukovali, obrazovali i vaspitavali do jednog trenutka, a posle toga roditeqi gube konce - rekla je Brena. S. G.

LITERARNA STRANA

10. decembar 2021. 2020. 23 ^etvrtak 30.

PAULO KOEQO:

Najlep{e gro`|e DU[AN KOVA^EVI]

„Maratonci tr~e po~asni krug“ "MIRKO: Zaveì, deda! Mi moramo osvojiti svetsko trì{te! Mi moramo imati ve}i profit od najve}ih tvornica automobila! Smrt je jedini siguran i ve~iti posao! Sve moè da izumre i da nestane, jedino }e smrt ve~ito biti ìva i besmrtna! Iz godine u godinu, budu}nost smrti je sve perspektivnija! Drugovi i drugarice... AKSENTIJE: Bez drugarica. One su pokojne. MIRKO: Ma nemoj da me prekida{! LAKI: Deda! MILUTIN: Tata, udari}u te. BILI PITON: Dozovlite mu da rekne mudre re~i. AKSENTIJE: Duboko se izviwavam. MIRKO: Vi vidite, niste }oravi, koliko qudi gine u svetu, po raznim rati{tima. Vi vidite koliko qudi umire od raznih bolesti i od gladi! Mi se moramo probiti i sve te qude uzeti pod svoje! Dosta je bilo sitnih poslova u Beogradu! Mi smo prevazi{li ovaj grad i ovu zemqu! Mi smo sposobni da sahranimo ceo svet! Do{ao je pravi trenutak za veliki svetski posao! PRISUTNI: @iveo!!!"

Jednoga jutra, neki seqak zakuca sna`no na kapiju manastira. Kad mu brat vratar otvori, seqak mu dade jedan prekrasan grozd. - Dragi brate, ovo je najlep{e gro`|e iz mog vinograda. Do{ao sam da ti ga predam na dar. - Hvala ti! Odmah }u ga odneti igumanu koji }e se obradovati tvom poklonu. - Ne! Ja sam ga doneo tebi. - Meni? Ali ja ne zasluùjem tako lep dar prirode. - Kad god sam kucao na ova vrata, ti si mi otvarao. Kad mi je bila potrebna pomo}, po{to mi je su{a uni{tila berbu, ti si mi svakoga dana davao komad hleba i ~a{u vina. @elim da ti ovaj grozd donese malo qubavi sunca, lepote ki{a i ~uda Boìjega. Kalu|er vratar uze grozd, stavi ga preda se i celo jutro mu se divqa{e: zaista je bio lep. Zato je odlu~io da ga pokloni igumanu koji ga je uvek bodrio mudrim re~ima. Iguman se silno obradovao gro`|u, ali se setio da jedan kalu|er u manastiru leì bolestan i pomislio: „Da}u wemu ovaj grozd. Ko zna, mo`da }e uneti malo radosti u wegov ìvot“. Ali gro`|e se nije dugo zadràlo ni u }eliji bolesnog brata koji je razmi{qao: „brat kuvar se toliko brine o meni, daje mi da jedem samo najboqe. Siguran sam da bi ga ovo silno obradovalo“. Kad

se brat kuvar pojavio sa gro`|em, bolesnik mu predade gro`|e. - Ovo je za tebe. Po{to si stalno u dodiru sa plodovima koje nam priroda daruje, zna}e{ ve} {ta da radi{ s ovim Boìjim delom. Brat kuvar je bio o~aran lepotom grozda i ukaza svom pomo}niku na wegovo savr{enstvo. Zrna gro`|a su bila toliko savr{ena da niko to ne}e umeti boqe da ceni od brata sakristana, kome je poveren na ~uvawe. Presveti sakrament, i koga su mnogi u manastiru smatrali svecem. Brat sakristan je, pak, sa svoje strane, poklonio gro`|e najmla|em isku{eniku, kako bi ovaj mogao da shvati da se Bo`je delo ogleda i u najsitnijim pojedinostima Stvarawa. Kad ga je isku{enik primio, wegovo se srce ispunilo Slavom Boìjom, jer jo{ nikad nije video tako divan grozd. Istog ~asa, setio se svog dolaska u manastir i osobe koja mu je otvorila vrata; taj ~in mu je omogu}io da danas ìvi u zajednici qudi koji umeju da cene vrednost ~uda. I zato je, pre nego {to je pala no}, odneo grozd bratu vrataru. - Jedi i uìvaj. Ti si ovde gotovo uvek sam i ovo }e ti gro`|e ~initi dobro. Brat vratar je shvatio da je taj dar bio zaista namewen wemu i pojeo je u slast ceo grozd, uìvaju}i u svakom zrnu, a onda je sre}an utonuo u san. Na taj na~in, krug se zatvorio; krug sre}e i radosti, koji se uvek {iri oko onih koji su u dodiru s energijom qubavi.

ANTOAN-SENT EGZIPERI

Ume}e malih koraka

Ne molim te, Gospode, za ~uda i vi|ewa, nego za snagu u svakodnevnom ìvotu. Nau~i me ume}u malih koraka. U~ini me sigurnim u razdvajawu vremena. Obdari me osetqivo{}u da odredim {ta je veoma, a {ta mawe va`no. Molim te za razum da odredim suzdrànost i meru, da kroz ìvot ne klizim, ve} da razu-

mno odre|ujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da na|em vremena za lepotu, umetnost i kulturu. Dozvoli mi da spoznam da snovi o pro{losti i budu}nosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sada{wi trenutak prepoznam kao najva`niji.

Sa~uvaj me naivnog stava da u ìvotu mora sve dobro prote}i. Obdari me treznom spoznajom da su te{ko}e, neuspesi i udarci stalni pratioci ìvota – uz koje rastemo i sazrevamo. Podseti me da srce ~esto zamu}uje razum. U pravom mi trenutku po{aqi prijateqe koji }e mi strpqivo re}i istinu. Uvek }u Tebi i qudima pustiti da mi govore. Istinu ne moèmo re}i sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti zna{ koliko nam treba prijateqstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlep{em, najzahtevnijem i najosetqivijem daru. Daj mi dovoqno ma{te da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketi} dobrote uz popratno pismo ili bez wega. Stvori od mene ~oveka koji }e brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”. Oslobodi me straha da propu{tam ìvot. Ne daj mi ono {to èlim, ve} ono {to mi treba. Nau~i me ume}u malih koraka.

ME[A SELIMOVI]

„Dervi{ i smrt“ "- ôvek nije drvo i vezanost je wegova nesre}a, oduzima mu hrabrost, umawuje sigurnost. Vezuju}i se za jedno mesto, ~ovek prihvata sve uslove, ~ak i nepovoqne i sam sebe pla{i neizvesno{}u koja ga ~eka. Promena mu li~i na napu{tawe, na gubitak uloènog, neko drugi }e zaposesti wegov osvojeni prostor i on }e po~iwati iznova. Ukopavawe je pravi po~etak starewa, jer je ~ovek mlad sve dok se ne boji da zapo~iwe. Ostaju}i, ~ovek trpi ili napada. Odlaze}i, ~uva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se sme{i{, znam da nemamo kud. Ali moèmo ponekad stvaraju}i privid slobode. Toboè odlazimo, toboè mewamo. I opet se vra}amo, smireni, ute{qivo prevareni. - Ako je vra}awe ciq, ~emu onda odlaèwe? - Pa u tome i jeste sve: vra}ati se. S jedne ta~ke na zemqi ~eznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te ta~ke za koju si vezan, ne bi voleo ni wu ni drugi svet, ne bi imao odakle da po|e{, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako ima{ samo wu. Jer tada ne misli{ o woj, ne ~ezne{, ne voli{. A to nije dobro. Treba da misli{, da ~ezne{, da voli{."

FEQTON

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (5)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

30. decembar

1803. - Biv{a francuska kolonija Luizijana koju je te iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, u{la je u sastav SAD. Time je skoro udvostru~ena tada{wa teritorija SAD.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Andri} slu`bovao u 8 evropskih dr`ava Od stupawa na prvu diplomatsku du`nost u Poslanstvu Kraqevine Jugoslavije pri Svetoj stolici 7. marta 1920. godine, do okon~awa diplomatske karijere, 5. aprila 1941. godine, kada je bio opunomo}eni ministar i izvanredni poslanik jugoslovenskog Kraqevskog poslanstva u Berlinu, Ivo Andri} je slu`bovao u osam evropskih dr`ava i deset gradova. Vatikan (Rim), Bukure{t, Trst, Grac, Marseq, Pariz, Madrid, Brisel, @eneva i Berlin bili su sredi{ta u kojima je on brusio svoje diplomatske ve{tine i sticao ugled u svetu diplomatije zbog ~ega }e francuski list "Imanite", kada je Andri} 1937. postao pomo}nik ministra spoqnih poslova, konstatovati: "Star 45 godina, to je ~ovek retke inteligencije koji je napravio briqantnu diplomatsku karijeru i koji se, u isto vreme, istakao i kao pisac." Ivo Andri} je dve godine, od marta 1931. do marta 1933, slu`bovao i u @enevi, kao ~lan Stalne delegaciji Kraqevine Jugoslavije pri Dru{tvu naroda, u sedi{tu ove svetske organizacije osnovane da bi o~uvala mir u svetu, kolektivnu bezbednost, politi~ku nezavisnost i ravnopravnost svojih ~lanica, ali se pokazalo da su mo}i Dru{tva naroda slaba{ne i da se ne mogu suprotstaviti onom toku doga|aja koji }e dovesti do Drugog svetskog rata. "Musolini, Hitler i Staqin su diktatori, wihovi sistemi su totalitarni i agresivni, zapadne demokrate su kolebqive i neodlu~ne", pisao je tih godina Andri}, potvr|uju}i da precizno i ta~no sagledava dubinske slojeve istorijskog kretawa i ulogu pojedinih li~nosti u istoriji. Okolnosti su htele da, posle pada Stojadinovi}eve vlade, Andri}, 10. aprila 1939. godine, stupi na posledwu diplomatsku du`nost u Berlinu, samo nekoliko meseci pre nego {to je Hitler pokrenuo ma{ineriju Drugog svetskog rata. Bio je to najosetqiviji i

Ivo Andri} kao diplomata u Berlinu najdelikatniji period wegove diplomatske karijere, posebno te{ka misija, godine za koje je sam Andri} rekao da su mu najmu~nije u ìvotu. Tri meseca pre wegovog odlaska u glavni grad Nema~ke, krajem januara, u posetu Kraqevini Jugoslaviji dolazi grof Galeaceo ]ano, Musolinijev ministar inostranih poslova. U susretima sa Milanom Stojadinovi}em vo|eni su zvani~ni i nezvani~ni razgovori u Beogradu i Bequ. Na tapetu su bila mnoga pitawa o odnosu dve zemqe... U Bequ, Stojadinovi} i ]ano }e voditi tajne pregovore, a Musolinijev zet je ponudio podelu Albanije (taj predlog knez Pavle }e docnije odbiti). Visokom italijanskom gostu prire|ena je terevenka sa posebno odabranim damama. Kuriozitet ove lumperajke je da se korpulentni Stojadinovi}, u zanosu dobrog raspoloèwa, popeo na sto, sa namerom da odrì zdravicu. Me|utim, astal se slomio i predsednik kraqevske vlade se na{ao na patosu zatrpan jelima sa trpeze. Da bi se {to boqe pripremio za pregovore sa italijanskim kolegom Sto-

jadinovi} je tra`io da mu se pripremi slu`beni podsetnik o albanskom pitawu za internu upotrebu u Ministarstvu. Na prvoj strani podsetinika pi{e: "Referat g. Andri}a 30. 1. 1939." (Ovaj dokumenat se ~uva u Arhivu Srbije - "Fond Milana Stojadinovi}a", kutija 37) Svoje drugo objavqivawe Andri}eva bele{ka je imala 1988. godine, u "Sveskama", Zadu`bina Ive Andri}a br. 5. U zakqu~ku ovog dokumenta koji se bavi hronologijom istorijskih prilika i odnosa, i ima 20.734 slovna znaka, Andri}, pi{e: "Uzimawe Skadra moglo bi u tom slu~aju biti od velike moralne i ekonomske va`nosti. To bi nam omogu}ilo izvo|ewe velikih hidrotehni~kih radova i dobijawe plodnog zemqi{ta za ishranu Crne Gore. Severna Arbanija u okviru Jugoslavije dopustila bi stvarawe novih saobra}ajnih veza Severne i ju`ne Srbije sa Jadranom. Podelom Arbanije nestalo bi privla~nog centra za arbana{ku mawinu na Kosovu, koja bi se, u novoj situaciji, lak{e asimilovala. Mi bi eventualno dobili jo{ 200.000 - 300.000 Arbanasa,

IZBE]I SUKOB SA ITALIJOM U slu`benom podsetniku, Aide memoire o albanskom pitawu, za internu upotrebu u Ministarstvu inostranih poslova, Ivo Andri}, izme|u ostalog, pi{e: "Pri proceni celog ovoga pitawa (podela Albanije) treba imati u vidu da na svaki na~in moramo gledati da izbegnemo bilo otvoren bilo prikriven sukob sa Italijom. Isto tako treba izbe}i i to da Italija sama okupira celu Albaniju i da nas ugrozi na vrlo osetqivim mestima, prema Boki Kotorskoj i prema Kosovu", pisao je Andri}.

ali su oni ve}inom katolici ~iji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar. Pitawe iseqavawa Arbanasa muslimana u Tursku tako|e bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve ja~e akcije da se to spre~ava." Istovremeno sa objavqivawem Andri}evog spisa u celosti, "Sveske" su donele i polemiku koja je usledila posle Krizmanovog ~lanka. Tada{wi predsednik Upravnog odbora Zadu`bine "Ive Andri}a" Rodoqub ôlakovi} protestovao je kod glavnog urednika "âsopisa za suvremenu povijest" dr Ivana Jeli}a. Polemika ôlakovi}-Jeli}-Krizman ~uva se u zadu`bini Ive Andri}a (Centar za dokumentaciju, inv. br. 1156 - 1159). ôlakovi} prigovara Krizmanu za re~enicu: "Andri} nije bio uspje{an samo na poqu kwièvnosti nego je biqeìo uspjehe i u diplomatskoj karijeri"! Krizman jo{ kaè da je "Andri} ostao na poloàju izvanrednog poslanika i opunomo}enog ministra sve do napada Wema~ke na Jugoslaviju... da bi se vratio u okupirani Beograd gdje je - povu~en i penzioniran, ali spisateqski vrlo aktivan - do~ekao oslobo|ewe". ôlakovi} priznaje da je Andri} u novembru 1941. godine penzionisan, ali podvla~i da Andri} nikada nije primao penziju jer je odbio da je prima. ôlakovi}, tako|e, podse}a Krizmana da je Andri} odbio svaku mogu}nost da se objavquju wegova dela za vreme okupacije. Jedna od posledica polemike bio je zahtev Albanaca sa Kosova i Metohije da se Andri}eva dela bri{u iz programa za nastavu kwièvnosti. Sli~an zahtev uputile su i pristalice Alije Izetbegovi}a u vreme gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini. Wima je smetao Andri}ev odnos, u wegovom kwièvnom delu, prema muslimana... lll U slede}em broju: Vera - upravnica wegovog ìvota i rada

1864. - Ro|en je srpski slikar Marko Murat, jedan od osniva~a umetni~kog dru{tva "Lada" 1904. u Beogradu. Najuspe{nijim wegovim delima smatraju se pejsaì u kojima prikazuje autenti~nu atmosferu Dalmacije ("[ipanska luka", "Prole}e u [ipanu"...). 1865. - U Bombaju je ro|en engleski pisac Radjard Kipling majstor kratkih pri~a u kojima je prikazao ìvot u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwièvnost 1907. ("Kwiga o xungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "Pri~e za decu"...). 1903. - U poàru u ~ika{kom pozori{tu "Irikvoi" poginulo je 588 qudi. 1915. - Nema~ka podmornica je kod Krita u Prvom svetskom ratu torpedovala britanski putni~ki brod "Persija". Poginulo je 330 od 501 putnika i ~lana posade. 1916. - U Petrogradu je ubijen i ba~en u reku Nevu kalu|er mistik Grigorij Jefimovi~ Raspu}in, veoma uticajna li~nost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miqenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvr{ila grupa oficira koji su wegovom smr}u èleli da spasu ugled monarhije. 1922. - Zvani~no je osnovan SSSR (Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika), stvarawem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije. 1968. - Umro je norve{ki dràvnik Trigve Li, prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalisti~ke partije Norve{ke i ministar pravosu|a, a posle nema~ke invazije na Norve{ku 1940. {ef diplomatije u izbegli~koj vladi u Londonu. 1991. - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Dràva (ZND), nastale posle raspada SSSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedni~koj vojsci, pa je svim biv{im sovjetskim republikama prepu{teno da formiraju sopstvene oruàne snage. 1993. - Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateqskih odnosa rimokatoli~ke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o me|usobnom priznavawu i uspostavqawu punih diplomatskih odnosa. 2006. - Biv{i ira~ki predsednik Sadam Husein je obe{en po{to ga je Specijalni ira~ki sud proglasio krivim za zlo~ine protiv ~ove~nosti. 2013. - Umro je Qubomir Tadi}, filozof, profesor Beogradskog univerziteta, jedan od osniva~a Demokratske stranke, osniva~ i predsednik Dru{tva srpsko-jevrejskog prijateqstva, akademik. 2015. - Od po~etka godine u Evropu je brodom stiglo 1.000.573 migranata od ~ega je 844.176 do{lo u Gr~ku, a 152.700 u Italiju. Kopnom u Evropu je do{lo jo{ 34.215 migranata.

RIZNICA

10. decembar 2021. 2020. 25 ^etvrtak 30.

Srbi i nove godine – Deda Mraz jedva stogodi{wak Kod Srba je jedan od najstarijih i najzna~ajnijih pisanih dokumenata sa elementima kalendara rukopisni „Prolog” iz manastira Bogova|e (70 kilometra ju`no od Beograda), koje je napisao jeromonah Joakim u Hilandaru. U kwizi su navedeni slu`beni i narodni nazivi za mesece (osim za novembar, jer je taj list iscepan), a nova godina po crkvenom kalendaru po~iwala je 1. septembra. Narodni kalendar je po~iwao prvog marta, a naziv za taj mesec bio je letnik. Sledili su: biqar, ~er{nar, cvetnik, ètvar, gumnik, grozdober, listopad, studen, koledar, koloèk i se~ko. Kod na{ih predaka nova godina po julijanskom kalendaru (danas popularno nazvana „srpska”) bila je iskqu~ivo porodi~ni praznik koji se provodio kod ku}e i nije se obeleàvao na neki posebno sve~ani na~in. Prvi januar (14. januar) nazivan je i Mali Boì}, a u obnovqenoj srpskoj dràvi pod Kara|or|em ovaj da-

Vasilica, obredni hleb gradska banda svirala je po celoj varo{i. Deset svira~a dobro uvijenih u guweve, cupkalo je i sviralo gde god je bio razgrnut sneg. Krenuli su, kao {to i pristoji, od Gospodske ulice, pa potom na Varo{-kapiju i preko Zereka, gde gazde dr`e svoje radwe, do pijace pred op{tinskom ku}om. Ve} se spustio mrak kad su muzikanti zavr{ili svoj prvi pohod. Banda je ~estitala Beogra|anima nastupaju}e Novo leto, a tamo gde nisu

Tek kada je odmakao 20. vek nove godine u Srbiji su po~ele da se slave u kafani

Nove godine osamdesetih godina tum bio je prikladan za skup{tinska zasedawa, jer je tada bilo najpogodnije da se prave godi{wi planovi i podnose izve{taji iz protekle godine. Za ovaj datum vezivali su se i brojni narodni obi~aji, poput paqewa vatri na raskr{}ima, me{en je poseban hleb „vasilica” (po svetom Vasiliju, koji se praznuje istog dana), a devojke su gatale da li }e se i za koga udati. Pre svanu}a pele su se na tavan i bacale svoju obu} u kroz vrata, pa na koju se stranu cipela okrene, u tom pravcu }e te godine oti}i. Ni polovinom devetnaestog veka novogodi{wa no} na ovim prostorima nije predstavqala ni{ta spektakularno. Evo kako ju je 1850. godine opisao jedan kolega iz beogradskog lista „Videlo”: „Nova 1850. godina stigla je u Beograd zavejana snegom. Posledwe predve~eri stare godine

dospeli zvani~ni gradski muzikanti, ovaj posao su obavqale wihove kolege iz Ciganske male. ]emane, zurle i go~ odjekivali su po sokacima. A kada je grad sasvim utonuo u mrak, nestalo je sa ulica i svirke i sveta – ostado{e samo varo{ki pozornici, panduri i turski stra`ari. Novu godinu su qudi do~ekivali po ku}ama, a narod se radovao novom danu kada se lomi vasilica ume{ena od proje i paprene masti. Ako se negde i ~ula pesma i svirka, bilo je to u bogatijim i otmenijim ku}ama porodica „iz preka” (Vojvodina). To je ra|eno zarad wihovih frajli i udava~a naro~ito. Oni su jo{ ranije naru~ivali brkate licejce koji su se mogli, u sumrak, videti kako sa flautama ispod mi{ke prte sne`ne nanose i nestaju u avlijama. Devojke su svirale u gitar, a mladi}i flautu. Ako je doma}in

bio iz preka i imao harmonijum, pratio bi omladinu ili bi sam otpevao kakvu starinsku pesmu. Doma}ica je pogledom milovala mlade`, a babe i strine, koje se uvek zateknu u ovakvim zgodama, ~udile su se flauti i ~as hvalile, a ~as kudile doma}icu, naravno kad ona nije tu. I u narednoj deceniji gotovo da se ni{ta nije izmenilo. Jedino je zabeleèno da su za do~ek 1861. na raskr{}ima glavnih beogradskih ulica gorele me{ine sa katranom nabijene na visoke motke. „Zapaqeni katran kapao je kaldrmu na veliku radost i znatièqu okupqenih Beogra|ana”, ostalo je zabeleèno. Godine 1890. u prestonici je po~eo da se ose}a „duh Evrope”, po~eli su prvi organizovani do~eci po kafanama, a u novinama su ostali zabeleèni i ovakvi oglasi: „U kafani ’Kod pozori{ta’ svoje vanredno {aqive predstave za isprat stare, a do~ek nove godine, daje omiqeni {umadinski glumac Mijailo Baki}, Kragujev~anin, uz sudelovawe srpske koncert-peva~ice M. Petkovi}eve, uz pratwu muzike. Ulazak je 50 para po osobi”. Drugi oglas glasi: „Babi}, prvi srpski komi~ar, daje predstave sa najnovijim programom u kafani kod ’Ujediwewa’, ve~eras uo~i nove godine. Ulazak je od osobe 60 para”. Ni ulazak u novi, dvadeseti vek i do~ek 1901. godine nisu ne{to posebno obeleèni, niti su mu ugostiteqi pridavali naro~it zna~aj. U beogradskom listu „Mali ùrnal” pojavio se oglas Tom~i}a – kafexije, u kome on obave{tava „da u nedequ, 31. decembra, prire|uje zabavu sa igrankom u kafani ’Crni ma~ak’ na Vra~aru. Sopstvenik radwe moli svoje prijateqe i poznanike da ga izvole posetiti”. Ipak, novi vek sa sobom je neumitno doneo i praznovawe novogodi{wih no}i. Ve} prvih godina dvadesetog veka po~iwu organizovani do~eci u klubovima, raznoraznim dru{tvima i otmenim restoracijama. [tampa beleì da u „Ukrajini”, „Luksoru”, „Koloseumu”, „Slaviji”, „Unionu” poznati komi~ari zabavqaju posetioce, uz neizbe`nu lutriju. Vlasnik „Maweà”, izvesni Bixa, ogla{ava se ovako: „Prase i }urka na lutriji. Krofna sa Napoleonom. U gorwoj sali lumperaj, u dowoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bixa restorater”. Beogradska {tampa prire|uje tih godina novogodi{we slavqe, na kojem se igralo kolo koje je komponovao kapelnik Frawa Pokorni, a na bari Venecija otvoreno je klizali{te. Kupci prasi}a preko 15 kila bili su oslobo|eni tro{arine, a po radwama su se pojavili prvi automati za slatki{e. Tada{wa mla|arija tvrdila je da je najboqi automat kod bakalina Nikoli}a. „Ubaci{ pet para, iza|e ~okolada”!

U 19. veku su samo muzi~ke bande svirawem po gradu obele`avale dolazak Nove godine

Novogodi{wa ~estitka iz 1901. godine – ni traga od Deda Mraza „Kvart Terazijski je jo{ boqi. Kad ubaci{ kamen kroz prozor, na kapiju iza|e àndar”, replicirala im je starija manguparija. Za razliku od prethodnog stole}a, hroni~ari najlu|e no}i sada su bili ve} proslavqeni pisci, poput Branislava Nu{i}a, koji je u broju „Politike” od 2. januara 1910. godine pisao slede}e: „Boè moj, Boè moj, kako to svaki na svoj na~in do~ekuje Novu godinu. Ta~no u pono} ugledam jednog ~oveka kako juri ulicom bez pantalona, a za wim uvre|enog muà sa toqagom”. Uvo|ewem u slu`benu upotrebu gregorijanskog kalendara, 1919. godine, Kraqevina SHS ustanovila je i za Srbe 1. januar kao prvi dan Nove godine. Od tada se on kod nas praznuje kao dràvni praznik. „Dana 14. januara 1919. godine po starom kalendaru prestaje da vaì stari kalendar, a dana 15. istog meseca, tako|e po starom kalendaru, po~iwe da vaì nov kalendar. Ovaj posledwi dan }e se obeleìti datumom 28. januara 1919. i za wim }e sledovati datirawe dana i meseca po novom kalendaru”, glasi ~lan prvi Zakona o izjedna~ewu starog i novog kalendara, podnet 10. januara Narodnom predsedni{tvu u Beogradu, koji je na snagu stupio 15. januara iste godine. Izme|u dva svetska rata Beograd ve} dobija obrise metropole, {to se vidi i po novogodi{wim no}ima. „Prase}e pe~ewe, pa solo ples g-ce Ravske, zatim jedna mala rolna filma ’Po{tareva k}i’. Izme|u ~inova g. Jurij Mortesi peva ruske narodne pesme, odnad tanak {pricer, pa nova zakuska”, bio je program najlu|e no}i u beogradskom bioskopu „Korzo” 1930. godine. Ostalo je zabeleèno da je do~ek po~eo sa Diznijevim crtanim filmom i „Patom i Pata{onom” (kasnije }emo ih zvati – Stanlio i Olio), da je ve} u sedam sati izme|u stolova bila

velika sr~a i gomila zemi~ki i kostiju kojim je publika obilato ga|ala negativce na filmskom platnu. Glavni zgodici na lutriji bili su: krofne sa zlatnicima, pe~eno prase sa jabukom u ustima, torta sa puno oraha, balon vina i ples sa g-icom Ravskom, ali „na rastojawu”. Par godina kasnije „Politika” reklamira jedan prestoni~ki do~ek u pozori{noj sali „Kleri`” sa slede}im repertoarom: „Smrtonosni trapez, najnoviji raport, dresirani psi, veliki ton film ’Trojka’, akrobatske senzacije, baletski duo, akrobatski trio, apa{ka igra, besplatna lutrija, {aqiva po{ta”. Isti list objavquje i „novogodi{wi popust” kozmeti~kog salona „Kamelija”, a vlasnik „Engleske drogerije” iz Knez Mihajlove „za neodmerene u jelu i pi}u” nudi oprobani eliksir i originalni norve{ki ricinus. Prvu posleratnu novu godinu komunisti~ki pobednici trudili su se da proslave pompezno, uprkos poratnom siroma{tvu. U Beogradu se slavilo u svim salama koje su pretekle posle razarawa okupatora, saveznika i oslobodilaca. Program do~eka 1945. bio je svuda isti: obavezno slu{awe vesti, potom do pono}i kozara~ko kolo, a od pono}i igrao se ~ak i dekadentni predratni tango, „ali na velikom rastojawu”. Socijalisti~ki statisti~ari pedantno su beleìli podatke za najlu|e no}i, tada ve} regularan dràvni praznik (Srbi su se bunili da im je „uvaqen” kako se ne bi slavio Boì}) iz {ezdesetih i sedamdesetih godina, poput onih da je 1967. beogradski gradona~elnik Branko Pe{i} uru~io televizor milicioneru Obradu Manojlovi}u, da je 1.500 gostiju beogradskog „Metropola” dvorilo i sluìlo 1.200 kuvara i konobara, da su prilikom do~eka 1976. ìteqi glavnog grada SFRJ pojeli i popili 1.200 vagona jela i pi}a. M. T.

MOZAIK

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Izvestan je mawi priliv novca koji moète potro{iti na sitna zadovoqstva. Ukoliko ste aktivan u~esnik u saobra}aju, budite oprezni, naro~ito no}u. QUBAV: Ne znate {ta èlite. S jedne strane, volite svoju slobodu, a s druge, prija vam da imate nekoga pored sebe. Nestabilno raspoloèwe moè da vas navede na {tetne postupke. ZDRAVQE: ûvajte plu}a.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Mnogo toga ste zapo~eli, na vi{e strana mawe projekte koji vam se dopadaju. Sva je prilika da ste rasplinuli svoju kreativnu energiju pa vam je neophodan predah. QUBAV: Radi preventive, osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji {ansa da budete otkriveni. Pazite kome se poveravate, jedan od prijateqa mo`e vas, nehotice, izdati. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Vi odli~no znate kojim putem morate i}i ukoliko `elite uspeh. Qudi, kojima ste verovali, ne ispuwavaju va{a o~ekivawa. Te{ko}e shvatite kao lekciju kojom u~ite kako da odvojite bitno od nebitnog. QUBAV: Podr{ka voqene osobe vam je od velike va`nosti. Ne zaboravite da vi niste centar sveta. Energija va{eg partnera je u padu. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Vi pod pritiskom sjajno funkcioni{ete pa }ete, do kraja ovog perioda, bez obzira na ose}aj neshva}enosti, posti}i vrhunske rezultate u poslovima za koje mislite da nisu va`ni. QUBAV: Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite wenih pet minuta. Da biste ispunili svoju ulogu u potpunosti, neophodno je da iza|ete iz ku}e na nekoliko dana. ZDRAVQE: ^uvajte le|a.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Na vama je da donesete va`ne odluke kojima }ete povrediti neke qude. Promene koje su pred vama jesu neprijatne, ali dugoro~no mogu biti veoma isplative. QUBAV: Oslawate se na partnera, umesto da zasu~ete rukave i izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. ZDRAVQE: Nervoza.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Ovo je period tokom koga biste mogli da sklopite novi ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o va`noj poslovnoj saradwi. Sve {to ovih dana radite temeqno i strpqivo dvaput proverite. QUBAV: Pred vama je nedeqa prepuna tenzije. Razgovori koje }ete voditi ovih dana ne}e dati velike rezultate pa zbog toga spustite loptu i odustanite od nadmudrivawa. ZDRAVQE: Bronhitis.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Stiù novosti, ali na va{e veliko iznena|ewe, nepovoqne. Ne zamarajte se dilemom {ta }e biti daqe jer razre{ewe svega, za sada, nije u va{oj mo}i. QUBAV: Niste sigurni kako da se postavite pa vam je najlak{e da svu odgovornost svalite na drugu stranu. Promenqivost raspoloèwa moè trajno poremetiti partnerski odnos. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvni pritisak.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Nikako se ne snalazite u haosu u kome ste se zatekli. Stagnirate u svemu, ali ne gubite nadu. Sve {to se de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: Danima u`ivate u planirawu budu}nosti, ali ~ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. ZDRAVQE: Bolovi u stomaku.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Ne tro{ite vreme na qutwu i strahove ve} razmi{qajte konstruktivno i poslu{ajte intuiciju. Re{ewe nije komplikovano, ali vi se uporno dr`ite stare pri~e, kopawem po doga|ajima iz pro{losti. QUBAV: Jedna faza va{e qubavne veze prolazi pa je krajwe vreme da razmislite o slede}em koraku. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. ZDRAVQE: Nesanica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. Ne prepu{tajte se prvom utisku - zajedno s haosom stiè i pravo re{ewe. QUBAV: Privla~i vas osoba s kojom se sre}ete u svom radnom okruèwu. Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odvaìte na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ZDRAVQE: Gastritis.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Dr`ite se podaqe od ozbiqnih tema jer svaka mo`e da se razvije u ozbiqan sukob. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i strpqivo sa~ekajte boqa vremena. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako ona insistira na ozbiqnim temama. Skloni ste preuveli~avawu emotivnih problema. ZDRAVQE: Alergije.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Nije povoqno vreme za pokretawe novih poslova jer ste izlo`eni prilivu energije koju }ete te{ko kontrolisati. Posledica toga mogu biti brzoplete reakcije. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok tome. Mo`da ste u bili previ{e opu{teni jer ste qubav prihvatili kao ne{to u {ta nije neophodno posebno ulagati. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

Google objavio koje pojmove su Srbi najvi{e pretra`ivali u 2021.

30 evra i nove serije glavna tema Srba Kompanija Google objavila je svoju godi{wu listu najpretraìvanijih pojmova u 2021. godini, nude}i jedinstven uvid u najzna~ajnije momente i trendove u Srbiji. Nove mere, prijava za pomo} od 30 evra, Marinko Rokvi}, Crna svadba, Zadruga 5, Squid Game, Novak \okovi}, Milica Mandi}, Kristijan Eriksen, samo su neki od najtraènijih pojmova koje smo guglali tokom 2021. godine. - Kako pro{lu tako i ovu godinu u Srbiji obeleìla je tema COVID-19 pandemije. Gra|ane je najvi{e zanimalo koje su to nove mere Kriznog {taba kao i informacije o prijavi za dobijawe 30 evra, i upravo ova dva pojma su bila najtraènija na Google pretraìva~u. Ove godine su nas napustila i velika imena iz javnog ìvota, pa su se izme|u ostalog na listi najtraènijih pojmova na{la i imena poznatih izvo|a~a sa muzi~ke scene - Marinka Rokvi}a i \or|a Bala{evi}a. Osim toga, gra|ani Srbije su tokom 2021. godine na Gugl pretraìva~u naj~e{}e pretraìvali i aktuelne doga|aje, poznate sportistkiwe i sportiste, kao i televizijske programe. TV programi koji su ove godine privukli najve}u pa`wu gledalaca bili su doma}a serija „Crna svadba“, rijaliti program „Zadruga 5“, planetarno popularna serija „Squid Game“, kao i doma}a ostvarewa

„Kalkanski krugovi“ i „Tajna vinove loze“. - Me|u doga|ajima koji su najvi{e interesovali qude u Srbiji uglavnom dominiraju sportski doga|aji, koji jo{ jednom potvr|uju popularnost sporta u Srbiji, jer su se NBA utakmice, Euro 2020, dinami~an fudbalski me~ Srbija-Portugal i dugoo~ekivane Olimpijske igre na{li me|u najpretraìvanijim sportskim doga|ajima ovde godine. Evrovizija uvek privla~i pa`wu publike, kako u zemqama regiona tako i u Srbiji, pa se ovaj pojam na{ao na drugom mestu najpretraìvanijih doga|aja ove godine, navodi se u saop{tewu. Na vrhu liste najpretraìvanijih sportista i sportistkiwa na{li su se Novak \okovi} i Milica Mandi}.

NAJPRETRA@IVANIJI POJMOVI U SRBIJI:

1. Nove mere 2. Prijava za 30 evra 3. Marinko Rokvi} 4. \or|e Bala{evi} 5. Krizni {tab

NAJPRETRA@IVANIJE TV SERIJE I RIJALITI PROGRAMI 1. Crna svadba 2. Zadruga 5 3. Squid Game 4. Kalkanski krugovi 5. Tajna vinove loze

ZA QUBITEQE MASNIH BRKOVA:

Re{ena misterija neobi~ne skulpture u â~ku! Nisu svi bili tako sigurni ~emu sluì, da li je to umetni~ko delo, dekoracija ili ne{to tre}e, ali ~a~anski majstor u spremawu omiqenog srpskog specijaliteta praseta na ra`wu je to i otkrio. Vladan Jankovi} na parkingu svog objekta napravio je pravu pometwu postaviv{i krajwe neobi~nu skulpturu za ~uvawe bicikli u obliku prase}ih rebara i glavuxice. „Svako ko do|e kod mene u lokal biciklom, mora imati mesto za svoje prevozno sredstvo, kao i oni sa automobilima. Ovo prase u “metalnom izdawu” je nastalo sasvim slu~ajno, tako {to je umetnik bio malo tvr|i u pogodbi prvobitne skulpture labuda, jer nije hteo da spusti cenu, poklonio nam je gratis drà~ za bicikle u obliku praseta, koji smo mi postavili ispred pe~eware”,

izjavio je vlasnik Vladan Jankovi}. I mnogi }e re}i da se u ^a~ku ne zna {ta je boqe, da li vru}e

pe~ewe ili ovaj jedinstveni dekorativni parking sa prase}om glavuxicom. Poznati ~a~anski ugostiteq ima i jedinstvenu poruku za sve qubiteqe prasi}a iz furune. “Pre svega posve}ujem mojim vi{egodi{wim kupcima, koji

oboàvaju rebra i samo rebra, pa sam ja napravio prase koje ima poprili~an broj rebara, tako da moèmo ovde da sloìmo jedno pet, {est bicikli u ovaj prase}i drà~”, doda je Jankovi}. Drago Laban iz Trbu{ana ne vozi skupe automobile, ali

na pe~ewe u ~uvenu pe~ewaru u â~ku dolazi biciklom za koju sada ima obezbe|en neobi~an parking. „Do sada sam svoj bicikl parkirao ispred lipe i na raznim mestima ispred pe~eware, a sada je ovaj parking koji je osvanuo ispred pe~eware dobro do{ao. Glava od praseta je vrlo zanimqiva i to je prvi znak gde moè da se parkira bicikl”, rekao je Drago Laban, koji redovno svra}a na vru}e pe~ewe. Mnogi tvrde da je ovo grad u kome se moè probati najboqe pe~ewe, to dokazuje i veliki broj pe~ewara, po ~emu ga ~esto i nazivaju prase-{tase. Tradicija u spremawu datira jo{ od pre Drugog svetskog rata. Mnogu koji prolaze kroz grad na Moravi ne pro|u a da ne omaste brke, bilo to autom ili biciklom. R. N.

^etvrtak 10.decembar 2020. 27 ^etvrtak30. 30. decembar2021. 2021. 27

ZDRAVQE ZRAVQE Nema tog ~oveka koji ne ume da zaboravi ru`ne trenutke i izbri{e ose}awa izazvana neprijatnim situacijama, posebno ako su mu va`ni oni s kojima je do{ao u sukob. Obi~no se u mislima vra}amo u pro{lost i po ko zna koji put preìvqavamo ono {to nas je povredilo. Ciq ponovnog prolaèwa kroz bolno i traumati~no iskustvo je da prebrodimo stresnu situaciju, da je razumemo i prihvatimo i da krenemo daqe. Da bismo u tome uspeli i izbegli besne no}i ili {krgutawe zubima u snu, moramo svesno i istinski da oprostimo osobi koja nas je povredila. Nau~nici, sve{tenici i psihoterapeuti slaù se u tome da pra{tawe ima gotovo magi~ni uticaj na psiho i fizi~ko zdravwe.

OSLOBODITE SE MR@WE

Glavni razlog je to {to pra{tawe osloba|a onoga koji pra{ta. U suprotnom, teret ogor~enosti koji nosi u sebi vremenom postaje sve teì. Ukoliko èlite zaista da prekinete neki lo{ odnos, to }ete u~initi opra{tawem. Moète se rastati od svog partnera i preseliti stotine kilometara daqe, ali bez pra{tawa, on i se}awe na ono ~ime vas je povredio osta}e u mislima i daqe s vama. Jedino pra{tawem moète napra viti mesta za nova iskustva i pustiti nove osobe u svoj ìvot. Te{ko da sa nekim moèmo da ostva-

DOMA]A KUJNA

Posni recept Posna nes torta POTREBNO JE: 100 g {e}era, 100 g posnog margarina, 100 ml vode, 1 kesica Nes kafe, 300 g bra{na, 1/2 kesice pra{ka za pecivo. ZA FIL: 700 ml vode, 200 g {e}era, 4 kesice Nes kafe, 7 ka{ika gustina, 250 g posnog margarina, 300 g posnog {laga, kisela voda (po potrebi).

Priprema: Priprema: Umutiti 100 g {e}era i 100 g margarina. U 100 ml vode sipati kesicu Nes kafe. Bra{no i pra{ak za pecivo sjediniti. Sve sastojke spojiti i umesiti glatko testo. Testo podeliti na tri dela. Svaki deo razviti na papir za pe~ewe i staviti na prevrnuti pleh. Pe}i na 220° C deset minuta. Fil: Pome{ati 600 ml vode sa 200 g {e}era i 4 kesice Nes kafe, pa staviti da prokqu~a. Umutiti 100 ml vode i 7 ka{ika gustina pa dodati u kqu~alu vodu i skuvati fil. Posebno umutiti margarin i sjediniti ga sa ohla|enim filom. [lag umutiti sa kiselom vodom. Tortu filovati slede}im redosledom: kora, fil, {lag, kora, fil, {lag, kora, fil, {lag. Tortu ukrasiti po `eqi.

Praznici su vreme kada treba ra{~i{}avati ako nau~imo da oprostimo sebi i drugima, bi}emo du{evno i telesno zdraviji, tvrde psiholozi

KRENI DAQE!

Oprostiti, pre svega sebi na gre{kama, preko je potrebno radi uspostavqawa ìvotne ravnoteè. Krug gor~ine i qutwe na samog sebe mora se razbiti prihvatawem ~iwenice da se doga|aji iz pro{losti ne mogu promeniti. Umesto samo-s saàqewa, treba krenuti napred, ali sa sve{}u da se iste gre{ke ne smeju ponoviti. Gre{ke treba shvatiti kao na~in sticawa ìvotnog iskustva.

Pra{tawe le~i rimo zadovoqavaju}i odnos ako u sebi jo{ uvek nosimo gor~inu. Mr`wa je negativna emocija koja nas ~ini besnim, ogor~enim, starim i umornim. Jedno nau~no istra`ivawe pokazalo je da pra{tawe smawuje potro{wu lekova, otklawa brigu i poboq{ava san. Potencirawem mr`we i gor~ine gubi se mnogo energije, {to dovodi do stresa, depresije i opsesivnog pona{awa, a to se odra`ava na odnose i na poslu i u porodici.

OPRO[TAJ NIJE ZABORAV

Psiholozi tvrde da oprostiti ne zna~i i zaboraviti ono {to se dogodilo.

Jer, ako ne{to samo zaboravimo, to zna~i da nismo oprostili, ve} samo potisnuli, {to opet zna~i da nismo razre{ili na pravi na~in. A ono {to je potisnuto, moè se vratiti naoruàno agresivnim nabojem. Povratak postignutog uvek je gori od prvobitnog problema. Tako|e, time {to ne zaboravqamo, ne{to moèmo i da nau~imo, da oja~amo za budu}nost, postanemo mudriji i zreliji.

MEHANIZMI ODBRANE

Pra{tawe govori o veli~ini ne~ije li~nosti i snazi wegovog ega, pre svega, o snazi mehanizma odbrane. Potiskiv-

ZAGRLITE N

Zagrqaji Zagrqaji ja~aju ja~aju imunitet imunitet ii {tite {tite od od stresa! stresa!

ZA ZDRAVO SRCE

EKOGA:

Qudski je gre{iti, a boànski pra{tati, kaè poslovica, a u tome ima mnogo istine. Oni koji ostavqaju qutwu iza sebe, imaju niì krvni pritisak i zdravije srce. U suprotnom, frustracije koje nose qutwu dovode do stresa, povi{enog pritiska i drugih nimalo bezazlenih bolesti kao {to su karcinom, sr~ani i mo`dani udar. awe je tako|e odbrambeni mehanizam, ali primitivan i ~esto nedovoqno dobar. Pri ve}oj frustraciji potisnuto se moè vratiti u svest i dodatno zakomplikovati postoje}u te{ku situaciju. S.G.

[TA UZROKUJE NATE^ENE O^I? Nate~ene o~i nisu retka pojava, ona daqe mogu da prouzokuju vre}ice ispod o~iju koje definitivno ne bismo voleli. Krenimo od toga {ta uzrokuje nate~ene o~i?

Geni

Zagrqaji su dobri za zdravqe, pomaù nam da se odbranimo od infekcija i sniàvaju stres. Maèwe i zagrqaji ublaàvaju simptome prehlade, a {to ~e{}e primewujete ove lekove", efekat je boqi, " pokazalo je istraìvawe sprovedeno na ameri~kom univerzitetu Karnegi Melon. U istraìvawu je u~estvovalo 400 ispitanika, koji su popuwavali upitnike u vezi sa na~inom re{avawa konflikata u ìvotu, a trebalo je da ocene i da li su generalno okruèni qudima koji im pruàju podr{ku. Zatim su ispitanici bili izloèni jednom od uobi~ajenih zimskih virusa i sme{teni u karantinu. Rezultati su pokazali da osobe koje ose}aju da ih porodica i prijateqi generalno podràvaju u ìvotu imaju mawe {anse da zarazi virus, od onih koji se ose}aju kao da su sami na svetu". Kod onih koji " svoju bliskost sa qudima koji su im dragi izraàvaju zagrqajima taj "za{titni" efekat bio je i izraèniji, pa je me|u wima bilo najmawe onih koji su se razboleli, prenosi "Dejli mejl". "Zagrqaj nekoga koga volimo doìvqavamo kao snaàn ~in podr{ke", kaè psiholog dr [eldon Koen, koji je u~estvovao u istraìvawu. Samim tim, ~ovek se boqe nosi sa stresom, pa je mawa {ansa da se razboli, obja{wava on. Osim toga, osobe koje svoju naklonost izraàvaju zagrqajima re|e pate od napada anksioznosti i depresivnih epizoda.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Bosiqak je jedna od najkori{}enijih biqaka na svetu. Moè se koristiti za kuvawe, kao za~in, kao ~aj, a zbog wegovog blagotvornog delovawa na telo i koù, poznata je i wegova upotreba za razli~ite suplemente. Bosiqak se koristi u kulinarstvu, pre svega kao za~in koji osim {to daje prijatnu aromu jelima, pomaè varewu te{ke hrane i {titi je da se ne pokvari. Pri tome se koristi sve` ili kao suvi za~in. Suvi bosiqak je ja~eg ukusa i preporu~uje se za variva, tj. jela od pasuqa i gra{ka, preporu~uje se i kao za~in jelima koja se prave od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidàna, a mediteranci ga koriste u obe varijante prilikom pripreme paste i salate.

Smatra se da ve}ini ovaj problem uzrokuje genetika. Kako ko`a gubi elasti~nost, tako nate~enost postaje uo~qivija.

Nedostatak sna

Nedovoqno spavawe uzrokuje brojne probleme, a jedan od wih je da mo`e negativno da uti~e i na na{u ko`u, ukqu~uju}i izazivawe nate~enih o~iju.

Alkohol

Alkoholna pi}a mogu da pogor{aju nate~enost, jer alkohol dehidrira ko`u i doprinosi upali.

Cigarete

Prema istraìvawima nikotin uti~e na smawewe kolagena. Zbog uticaja nikotina na elastin i vimentin, koà pu{a~a je dosta tawa, a to daqe uti~e na nate~enost o~iju. Postoje li na~ini da popravite nate~ene o~i? Kako le~iti nate~ene o~i zavisi od toga {ta ih je izazvalo. Ako ne spavate dovoqno ili pijete dosta alkohola najboqe re{ewe je da to popravite. Tako|e moète da poku{ate da smawite koli~inu soli u va{oj ishrani i uverite se da unosite dovoqno kalijuma, jer nate~ene o~i mogu da se pogor{aju kada ovi minerali nisu u ravnoteì. Nano{ewe ne~eg hladnog isto }e pomo}i, kada je koà hladna, ona je zategnutija, a to zadràva nate~enost.

Le~ewe biqem Bosiqak U bosiqku se mogu na}i slede}i vitamini: vitamin A, vitamin K, vitamin C i vitamin B6; a od minerala bosiqak sadr`i magnezijum, mangan, kalijum i gvo`|e. Lekovita dejstva bosiqka prepoznata su ~ak i u tradicionalnoj medicini. Bosiqak mo`e da bude jako delotvoran za razli~ite tegobe i delotvoran je za obarawe telesne temperature; za tretirawe razli~itih upala; za smirivawe ka{qa, delotvoran je za smirivawe simptoma prehlade; kod astme i bronhitisa; blagotvorno deluje na srce; na

depresiju i stres; poboq{ava rad bubrega; deluje na infekcije u ustima; odr`ava zdravqe o~iju i zuba; poboq{ava apetit; smiruje mu~ninu i nagon za povra}awem. Bosiqak se u narodnoj medicini koristi od davnina, prvenstveno kod osoba koje imaju problema sa depresijom, ali i kod osoba koje imaju problema sa varewem (podsti~e apetit, poma`e kod raznih upala organa za varewe). Da bi bosiqak uop{te imao lekovito svojstvo, mora se brati u odre|enom periodu, ta~nije tokom leta i to u dva navrata neposredno pre cvetawa jer su tada wegova eteri~na uqa najkoncentrisanija.

28 ^etvrtak 30. decembar decembar2021. 2021. 10. 2020. ^etvrtak 30.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 GLUMAC IZ HRVATSKE, FILIPOVI] KOJI ^INI OD SVOJE STANOVNIK ITAKE VOQE

TEMPESREDSTVO RATURA ZA PRAWE UDARAWE, ZUBA MLA]EWE

^AMAC, BARKA

UJEDIWENE NACIJE (SKR.)

BELGIJA INICIJALI GLUMCA EJDUSA

GRADI] U BARAWI REOMIR

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

AKADEMIJA LEPIH NASEQE UMETNOSTI OD [ATORA (SKR.)

PESMA MIROSLAVA ANTI]A HODNIK ZA ISPITIVAWE AVIONA (ENGL.)

LANTAN PO^ETI DAHTATI PRONALAGR^KI ZAK POLITI^AR, STANOVNIANTONIS CA IRIJANA

RODNO MESTO NIKOLE TESLE PISAC MILUTINOVI] GLAVNI GRAD GVINEJE

BIV[I SRPSKI FUDBALER, SILVESTER

POND STRANO @ENSKO IME

RUGOBE, NAKAZE PISMENA PROVERA ZNAWA

PSE]I LAVE@ NOMINALNA VREDNOST METAR

]ERKIN MU@

^OVEK (TUR.)

Sr Gl pski as

1. I 17. SLOVO AZBUKE

23. SLOVO AZBUKE

PEVA^ICA SA SLIKE OSNIVA^ HRI[]ANSTVA

AMPER

POBEDA U [AHU DESPOTOVAC ODRASTI, STASATI TIP FRANC. AUTOMOBILA

BIV[A MARKA RUSKOG AUTOMOBILA

DUGA^KO MA^EVALA^KI SAVEZ SRBIJE

NEPER SUPROTNI VEZNIK POSUDA ZA \UBRE JEDINICA ELEKTRI^. OTPORA

DEO LICA

PRVI I TRE]I VOKAL

POJAVA NA MORSKOJ VODI KELVIN

BUJANOVAC

POKVARETAJNI NO JAJE POLICAJAC TOPOLA

SRPSKA PEVA^ICA NIKOLI] ENERGIJA

STANOVNICI POLARNIH OBLASTI

NAJRASPROSTRAWENIJE @IVOTIWE

MERE ZA POVR[INU ZEMQE

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VLASNIK KR^ME

ISTOK

DOPADQIVOST, PRIVLA^NOST

ROMAN FJODORA DOSTOJEVSKOG

17. I 21. SLOVO AZBUKE

GR^KI BOG NEMIRNA, AUTO-MOTO SAVEZ VETRA NESTA[NA SRBIJE (MIT.) (SKR.)

LI^NA SIJETI, ZAMENICA SJAJITI

DVORANA

O^ISTITI UNUTRA[WOST NE^EGA

GLAVNI GRAD MOLDAVIJE UPIJAWE TE^NOSTI (HEM.) TOBXIJE

REOMIR

BIV[A KO[ARKA[ICA MANDI] POSEDNIK TIMARA

[ARM, DRA@ (MN.)

ALUMINIJUM KROJA^I (NEM.) UPITNA ZAMENICA RUSKI KONSTR. AVIONA, OLEG

NEOBU^EN PRISTALICE MONIZMA

VRSTA KRUPNOG GLODARA QUDI IZ TIMO^KE KRAJINE DIMITRIJE ODMILA

ASTATIN

VRSTA DRAGOG KAMENA ENGLESKI GLUMAC, ALFRED 14. I 10 SLOVO AZBUKE

GLAVNI GRAD ITALIJE

Sr Gl pski as

FOLK PEVA^, LUKAS

OBIM EVENTUALNO (SKR.)

GRAD U TURSKOJ

BRATOVQEV ILI SESTRIN SIN

PRASTA- 23. SLOVO OBLAST U ODAN, BOSNI PRIVR@EN NOVNICI AZBUKE ITALIJE

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE PO[TEWE

JEDAN TROCIFRENI BROJ

SRPSKI PISAC, DANILO

SKANDIJUM

Sr Gl pski as

LISTI]I SPORTSKE PROGNOZE

1 2 3 4 5 6 7

MESTO U SREMU NI[TA (TUR.)

NEPOBITNE ^IWENICE RENIJUM

VRSTA PAPAGAJA

AMERI^KA GLUMICA, VUD 17. SLOVO AZBUKE

MI[I] OBRTA^ (MN.) KELVIN

Skandinavka 1: VODORAVNO T, B, PLAVI ^UPERAK, AEROTUNEL, LA, SMIQAN, IZUM, TAKA^, SIMA, P, AW, NAKARADE, ZET, NOMINALA, A, EMINA JAHOVI], MAT, ZIS, NARASTI, N, DUGO, USTA, KANTA ZA SME]E, BU, MORSKI TALAS, ANA, ESKIMI, ARI, INSEKTI

IVI^NI KAMEN

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

GRAD U SRBIJI

Skandinavka 2: VODORAVNO KI[WEV, AMSS, R, ADSORPCIJA, ÂRI, LARA, AL, MRMOT, GO, [TA, AT, TIMOÂNI, RIM, MOLINA, O, QIQANA STJEPANOVI], ÊTIRISTO DVADESET, ARA, ISTINE, LA]ARAK, SC, ROTATORI, NATALI, TIKETI, IVI^WAK, NI[

R istr rod Muz obja nov ven na| F "Kup pad rec I u~no je t tan od 9 P mni dic 6,5 25 d je b duga li{ rep bra P ken wa~ rek

Ukr{tenica: VODORAVNO OBRT, SA, PRTQAG, SR, UMESTAN, IME, V, TRAKTOR, UGAO, REVOLTIRATI, DL, TE, BIOLOZI, VEO, I, ^ABROVI, SLUZ, GENUINITET, SI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Nagla promena, preokret - Jedan predlog - Stvari koje se nose na putovawe, 2. Simbol stroncijuma - Koji odgovara potrebi - Naziv, 3. Oznaka za volumen - Vrsta poqoprivredne ma{ine - \o{ak, 4. Izazvati revolt kod nekoga - Decilitar, 5. Simbol telura - Stru~waci u biologiji - Tanka prozirna tkanina, 6. Sastavni veznik - Drvene posude za vodu - Gusta te~nost koju lu~e `lezde, 7. Ta~nost, istinitost (lat.) - Simbol silicijuma. USPRAVNO: 1. Okret i pogled unazad (mn.), 2. Broj (skr.) - Dva ista vokala - Oznaka za gram, 3. Oznaka za reomir - Televizija (skr.) - Argentinski revolucionar, Ernesto Gevara (1928-1967), 4. Neveseo, namr{ten, 5. Grad kod Los An|elesa, 6. Podru~ja delatnosti, 7. Gra|evina bez stubova (gr~.), 8. Obori za stoku, 9. Nametnik, 10. Ra~un (skr.) - Hemijski znak za titan - Oznaka za energiju, 11. Oznaka za tonu - Peti i tre}i vokal - Stariji (skr.), 12. Mesto i reka u Srbiji u [umadiji - Vlasnik (skr.), 13. Jedno od imena Mocarta, 14. Stru~waci u geologiji.

ZANIMQIVOSTI

10. decembar 2021. 2020. 29 ^etvrtak 30.

I Platon je bio rob Malo qudi zna da je slavni gr~ki filozof Platon, ina~e aristokrata po ro|ewu, po zapovesti Dionizija starijeg, tiranina iz Sirakuze, bio prodat u robqe. Iz ropstva se spasao sasvim slu~ajno, na pijaci gde su se prodavali robovi prepoznao ga je jedan stari poznanik i otkupio ga

Platon je starogr~ki filozof, besednik, pisac i jedna od najuticajnijih li~nosti zapadne civilizacije koja je postavila osnove filozofije i nauke. Bio je Sokratov u~enik i Aristotelov u~iteq, a wegovo u~ewe se do danas odràlo kroz sa~uvane spise i dela koja su uglavnom pisana u obliku dijaloga. Teoretisao je o temama kao {to su ideje, etika, estetika, politi~ka filozofija, teologija… Kao godina wegovog ro|ewa uzima se 427. godina pre nove ere, a prema podacima sa kojima se danas raspolaè smatra se da je ìveo 80 godina i da je preminuo 347. godine p.n.e. Podatke o Platonovom ro|ewu, detiwstvu, porodici i ìvotu u mladosti istori~ari su dobili iz wegovih dela i dela wegovih u~enika, s obzirom da nema preciznih pisanih podataka iz tog perioda. Platon je ro|en u Atini u imu}noj

porodici i to u drugoj polovini meseca maja na isti dan kada se slavilo ro|ewe Apolona, pa su ga zbog toga nazivali i Apolonovim glasnikom. Po ocu, Aristonu, vodi poreklo od kraqa Kodra koji je prema legendi bio posledwi kraq Atine, a po majci, Periktioni, od Solona, atinskog zakonodavca i pesnika. Imao je dvojicu bra}e, Adeimentusa i Glaukoma, sestru Potonu i polubrata Antifona iz maj~inog drugog braka. Na ro|ewu je dobio ime Aristokle koje su mu roditeqi dali u ~ast wegovog dede. Platon, ime po kome }e ostati poznat u istoriji, zapravo je nadimak koji je dobio od u~iteqa gimnastike, Aristona iz Arga. Ovaj nadimak izveden je iz gr~ke re~i za pojam {irok. Istori~ari veruju da je nadimak dobio ili na osnovu toga {to je bio ple}at ili zbog svog {irokog ~ela i {irine pameti. Aristokratsko poreklo omogu-

Atinska {kola: Platon i Aristotel, detaq sa Rafaelove slike

}ilo mu je da dobije najboqe {kolovawe, posebno u filozofiji, kwi`evnosti, muzici i gimnastici. Kao dvadesetogodi{wi mladi} upoznao je Sokrata, koji je bio prijateq porodice. Ostao mu je veran u~enik sve do Sokratovog pogubqewa 399. godine p.n.e. Nakon Sokratove smrti Platon kre}e na putovawe koje }e trajati gotovo deceniju i tokom koga }e obi}i Egipat, Kirenu, Siciliju, Apeninsko poluostrvo i sticati nova saznawa na poqima matematike, geometrije, geologije, astronomije, religije… U Egiptu je posetio Heliopolis i Memfis gde je posebno u~io o astronomiji, dok su egipatska kultura i nauka na wega ostavile veliki uticaj {to se posebno vidi u delu „Dr`ava“. Posle Egipta putuje u Kirenu, koja je bila sme{tena na teritoriji dana{we Libije, gde je vreme provodio sa matemati~arem Teodorom

kojeg je upoznao jo{ u Atini. Putovawe nastavqa u gradovima ju`ne Italije koja se u to vreme nazivala i Velikom Heladom zbog jakog uticaja helenskih kolonija. Oti{ao je i na dvor Dionizija starijeg, tiranina Sirakuze, gde je poku{ao da brutalnog vladara nau~i vrlini i humanom poretku. Platon ne samo da nije uspeo u tom naumu, ve} je Dionizije ~ak i dao nalog kapetanu broda na koji se Platon ukrcao da ga ubije ili proda u robqe. Naravno kapetan je postupio mudro, za{to bi ga ubio, ako ve} mo`e ne{to i da zaradi. Tako filozof aristokrata zavr{ava kao rob prodat na ostrvu Egina. Ipak, sre}a se poigrala sa Platonom, pa ga je na pijaci robova prepoznao Anikerid, bogata{ iz Kirene, kojeg je upoznao dok je boravio u Africi. On ga je otkupio od trgovaca robqem i omogu}io mu da se vrati u rodnu Atinu. S. G.

GRA\EVINA KOJA POSTAVQA BROJNE REKORDE:

5 fascinantnih ~iwenica o palati parlamenta u Bukure{tu Nakon 1977. godine tokom koje je Bukure{t zadesio veliki zemqotres, Nikolae âu{esku, rumunski komunisti~ki lider, odlu~io je da arhitekturu Bukure{ta preuredi i stavi u "harmoniju" sa tada{wim reìmom. âu{eskuova inspiracija bila je prestonica Sevrene Koreje - Pjongjang. Izgradwa rumunskog parlamneta je zapo~eta 1983, kada je kult li~nosti i daqe igrao va`nu ulogu u propagandi svake komunisti~ke zemqe. "Ku}a republike", kako je prvobitno nazvana zgrada rumunskog parlamenta, je

trebalo da poka`e mo} rumunskog komunisti~kog vo|e koji, zbog svog pogubqewa izavanog revolucijom, nije do~ekao kraj izgradwe. Zgrada rumunskog parlamenta je po mnogo ~emu jedinstvena gra|evina koja postavqa brojne rekorde. Ovo su neki od wih:

1. DRUGA NAJVE]A ZGRADA NA SVETU

Zgrada rumunskog parlamenta, nakon "Pentagona" predstavqa drugu najve}u zgradu ovog tipa na svetu. Prostire se na 360.000 kvadratnih metara i u sebi sadr`i

Izgra|ena tokom perioda komunizma u Rumuniji, zgrada parlamenta u Bukure{tu ostavqa va`ne svetske rekorde rumunski parlament, kancelariju rumunskog predsednika, rumunski senat, Muzej savremene umetnosti i Muzej totalitarizma. Zgrada je duga 240 metara, 270 metara {iroka, 86 metara visoka i 92 metara duboka. Interesantna ~iwenica je da je ~ak 30 procenata zgrade i daqe neiskori{}eno.

2. NAJTE@A ZGRADA NA SVETU

U svojoj konstrukciji, zgrada sadr`i 700.000 metri~kih tona ~elika i bronze, 1.000.000 kubnih metara transilvanijskog mermera, 3.500 metri~kih tona kristala. Tako|e, za izgradwu zgrade utro{eno je 900.000 kubnih metara drveta.

3. ENTERIJER JE PODJEDNAKO IMPRESIVAN

Enterijer zgrade rumunskog parlamenta je tako|e impresivan. U wemu se nalazi ~ak 200.000 kvadratnih metara tepiha. Poda-

ci govore da su za izradu tih tepiha ma{ine za tkawe morale biti donesene u zgradu. Unutar zgrade nalazi se 480 kristalnih lustera. Prozori su ukra{eni zavesama koje su ru~no tkane. Svaka zavesa te`i neverovatnih 250 kilograma.

4. @RTVE IZGRADWE SU VELIKE

Kako bi sagrado ovu masivnu gra|evinu, ^au{esku je sru{io ve}inu starog gradskog jezgra. To je zna~ilo uni{tewe 19 pravoslavnih crkava, {est sinagoga, tri protestantske crkve i 30.000

domova. U izgradwi parlamenta u~estvovalo je oko 70.000 qudi koji su radili u tri smene. Wih su ~inili vojnici ali i obi~no stanovni{tvo koje je bilo pod prinudom. Procewuje se da je 3.000 qudi izgubilo `ivote tokom gradwe. Gradwa, u koju je utro{eno 3 milijardi evra, je zavr{ena 1989. godine.

5. PODZEMNI DEO

U podzemnom delu zgrade nalazi se mreà tunela koji su dovoqno duga~ki i {iroki da se u wima mogu odràvati trke automobila. Podzemni deo rumunskog parlamenta moè primiti 20 000 automobila. S. G.

10. decembar 2021. 2020. ^etvrtak 30.

SPORT

Vazura: Favoriti smo za titulu, ne}e biti puno promena! Fudbaleri Partizana jesewi deo Superlige zavr{ili su sa 59 bodova, pet vi{e od Crvene zvezde, a izborili su i prole}e u Evropi, po{to su se plasirali u {esnaestinu finala Lige konferencija

Generalni direktor FK Partizan Milo{ Vazura rekao je da su svi u klubu zadovoqni polusezonom i da su crno-beli favoriti za osvajawe titule. Fudbaleri Partizana jesewi deo Superlige zavr{ili su sa 59 bodova, pet vi{e od Crvene zvezde, a izborili su i prole}e u Evropi, po{to su se plasirali u {esnaestinu finala Lige konferencija. „Nadam se da su svi navija~i Partizana zadovoqni ovom polusezonom. Zavr{ili smo kao

prvi sa plus pet, prezimeli u Evropi, igramo Kup… Sve ciqeve koje smo postavili na po~etku ove sezone su ostvareni u ovoj godini. Favoriti smo za titulu, na prvom smo mestu. Sve je u na{im rukama i sada se okre}emo prelaznom roku“, rekao je Vazura novinarima na promociji klupskog kalendara za 2022. godinu u hotelu Cepter. „Ako ste prvi na tabeli imate plus pet, mislim da treba da se kaè da je sve u na{im rukama. Svako ko kaè ne{to druga~ije, ili mu namere nisu dobre ili favorizuje drugi klub. Naàlost, sedam godina nismo bili jesewi pravaci, a to se desilo i videli ste kolika je bila radost navija~a na utakmici. Navija~i su èqni titule. Da smo drugi, ne bismo rekli da smo favoriti. Prvi smo i imamo lepu bodovnu razliku. Mislim da su moje re~i ispravne“, obajsnio je Vazura. Generalni direktor Partizana na svemu ura|enom do sada

~estitao je treneru Aleksandru Stanojevi}u i wegovom saradnicima. „Ne treba da se sakrivamo iza uspeha. Sve ~estitke stru~nom {tabu na ~elu sa Stanojevi}em. Wihov rad je neverovatan, pogotovo {efa Stanojevi}a. Veoma smo zadovoqni,mislim da je svaki navija~ Partizana zadovojan. Vidi se wegova ruka na terenu. Mislim da je ekipa zadovoqna. Uspeli smo da igra~ima primawa budu redovna, mislim da su svi zadovoqni i to se vidi na terenu. Vidi se zajedni{tvo i jedna dobra atmosfera“, poru~io je Vazura. On je istakao da ne}e biti mnogo promene u timu u zimskom prelaznom roku. „Bi}e odre|enih promena u zavisnosti od toga ko }e da ode, a ko ne}e. Ne}e biti mnogo pro-

mena, u medijma se spomiwu neki igra~i i sve {to je pisano su neistine. Ve}ina tih igra~a koji su spomiwani nisu dolazili kao opcije za FK Partizan“, rekao je Vazura i dodao je klub imao ponude za svoje prvotimce. „S obzirom da se borimo za titulu, ne}e biti velikih promena.

Verovatno }emo neke od ponuda i odbiti da bi kostur ekipe ostao na okupu. To je i `eqa trenera. U dogovoru s stru~nim {tabom i sportskim sektorom, bi}e odlazaka i odlazaka. Ni{ta mimo zajedni~kog dogovora“, zakqu~io je Vazura. S. G.

"Da mogu ponovo da biram, ne bih pre{ao u Partizan. [to se @oca ti~e, svaki igra~ da mu uplati pola plate"

"IGRAO SAM FUDBAL ZA ZVEZDU POD LA@NIM PREZIMENOM!"

Kako je muftija Jusufspahi} delio svla~ionicu sa Piksijem Ovu pri~u je retko ko znao. Poznato je da je kroz beogradsku Marakanu pro{lo mnogo momaka koji su na sve na~ine `eleli da postanu fudbaleri i tako je ve} decenijama unazad. Upravo takvu jednu pri~u ispri~ao je muftija beogradski Mustafa Jusufspahi} koji je u intervjuu za "Kurir" otkrio da je svojevremeno zaigrao fudbal za Zvezdu pod la`nim prezimenom. - Trenirao sam kao klinac. U Beogradu nije bilo sredwe teolo{ke {kole, islamske, pa sam nastavio {kolovawe u Sarajevu. Nastavio sam da treniram u FK Sarajevo, dobro smo napredovali, bilo smo na kraju prvenstva Jugoslavije za juniore u finalu sa Zvezdom. Cvetkovi}, tada{wi sekretar, rekao je tada mom ocu (Hamdija Jusufspahi}, bio je po~asni reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije i dugogodi{wi beogradski muftija, prim. nov.) i meni da, kao beogradsko dete, treba do|em u Zvezdu, da me ~eka dres.. - po~eo je svoju pri~u muftija beogradski Mustafa Jusufspahi} i nastavio: - Na narednom raspustu sam trenirao s wima, misle}i da }u to sa svojom generacijom, me|utim, u svla~ionicu ulaze Dragi{a Bini}, Piksi... Mislio sam da sam pogre{io svla~ionicu. Onda su me poveli u Zrewanin na utakmicu protiv Proletera, ali nisam smeo da igram zvani~no za Zvezdu, jer sam bio registrovan u klubu u Sarajevu. Tako sam, da bih igrao i da bi videli kakav sam na terenu, dobio dres s prezimenom Jankovi}. Iza|emo na teren, ali jedan poslasti~ar, koji je poznavao mog oca i mene, kad me je video, po~eo je da vi~e: "Mustafa, Mustafa..." Tako da su me sklonili iako mi je trener rekao da sam dobro igrao poluvreme - naveo je on. N. R.

Proslavqeni ko{arka{ Dejan Toma{evi} prisetio se Evropskog prvenstva 2005, wegovom posledwem nastupu za reprezentaciju. Kako kaè, obe}ao je svojoj èni da }e tog leta odmoriti. "Krenuli smo na more u Gr~ku i u toku putovawa me je pozvao tada{wi selektor @eqko Obradovi}. Jo{ ranije sam mu rekao da ne mogu da se odazovem reprezentaciji i tada mi je rekao da me razume. Ali ovoga puta mi je rekao da sam neophodan wemu i reprezentaciji. Predomislio sam se i okrenuo se nazad. Jednostavno, ne moète da odbijete @eqka Obradovi}a. Svaki igra~ kojeg dovede @eqko Obradovi} u svoj klub treba odmah da ga pita za broj ìro ra~una i da mu upla}uje 50 odsto svoje plate jer }e toliko napredovati kod wega", rekao je Toma{evi} za {panski "esRadio". Govorio je i o prelasku iz Zvezde u Partizan, prema wegovom mi{qewu najva`nijem u karijeri. "Kada sam pre{ao iz Crvene zvezde u Partizan bilo je to ~udno samo po sebi, ali danas je to mnogo teè za igra~e. U dana{woj situaciji i sa svime {to znam, ne bih to opet uradio. Igrao sam fudbal nekoliko meseci u Partizanu i onda proveo pet godina u Zvezdi za koju mi je navijala cela familija. Verovatno sam jedini koji je igrao fudbal i ko{arku u Crvenoj zvezdi i Partizanu", izjavio je nekada{wi MVP Evrolige.

Toma{evi} je senoirsku karijeru zapo~eo u Borcu iz ^a~ka, rodnom mestu @eqka Obradovi}a, da bi ga put daqe vodio preko Zvezde i Partizana u Budu}nost. Posle epizode u Podgorici, proveo je ~etiri godine u [paniji u ekipama Baskonije i Valensije, da bi naredne ~etiri branio boje gr~kih Panatinaikosa i PAOK-a. Tokom karijere je dva puta biran u idealnu postavu Evrolige koju je osvojio, kao i ULEB kup jednom. Dva puta je bio {ampion sveta, tri puta prvak Evrope i ima olimpijsko srebro sa reprezentacijom.

ôvi} jo{ pet godina predsednik Zvezde, Vladimir Cvetkovi} po~asni predsednik Posle predstavqawa izve{taja o prethodnom 10-godi{wem periodu, sa posebnim osvrtom na prethodni petogodi{wi mandat, ôvi} je jednoglasno izabran za predsednika kluba, saop{tila je Zvezda. Izabrano je novo predsedni{tvo kluba u sastavu Neboj{a ôvi}, \or|e Vu~ini}, Marko Ke{eq, Neboj{a Mitrovi}, To-

mislav [uwka, a novina je izbor dva potpredsednika, jedan }e biti zadu`en za ekonomska pitawa, a drugi za sportska pitawa. U novom sazivu Skup{tine ko{arka{kog kluba Crvena zvezda nalazi se ~ak 57 ~lanova, u odnosu na prethodni saziv od 35. Me|u ~lanovima tog tela kluba prvi put se nalaze i aktivni

igra~i prvog tima, Branko Lazi} i Marko Simonovi}, kao i generacije zvezda{a iz svih sfera javnog `ivota. Jednoglasno je usvojen i predlog da legenda crveno-belih i nekada{wi generalni sekretar fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladimir Cvetkovi} bude po~asni predsednik ko{arka{kog kluba. S. G.

SPORT

10. decembar 2021. 2020. 31 ^etvrtak 30.

VREDNO PRIZNAWE ZA SRPSKOG TENISERA

\okovi} najboqi sportista Evrope za 2021. godinu Na Marakani veruju u ostanak kapitena Milana Borjana Rekao je Milan Borjan {ta je hteo kroz obra}awe na Instagramu, stigao je odgovor generalnog direktora Zvezdana Terzi}a i posle svega u upravi {ampiona Srbije ~vrsto veruju da }e kapiten sa velikom èqom da pri|e prole}nom delu sezone i predvodi tim. Ta~no je da ima ozbiqne ponude iz MLS lige, ali sa druge strane tu je i ugovor do leta 2023. godine i jasan stav rukovodstva. U trenucima „zemqotresa“ u klubu ~iji epilog jo{ definitivno nije poznat, pri~alo se da }e Crvena zvezda krenuti u operaciju angaòvawa Mileta Svilara kojem narednog leta isti~e ugovor sa Benfikom. Na Marakani, me|utim, ne razmi{qaju o drugim ~uvarima mreè, veruju u ~oveka koji je klubu i navija~ima doneo mnogo radosti i predstavqa jednog od simbola uspe{nog perioda. âk i kad bi se dogodio definitivan odlazak Borjana, stru~ni {tab bi birao izme|u Zorana Popovi}a i Milo{a Gordi}a. Neizvesnost }e sigurno potrajati jo{ neko vreme, dok se definitivno ne ra{~isti situacija oko kapitena. Ukoliko se situacija definitivno smiri i Borjan ostane i na prole}e u klubu, ima}e priliku da osvoji petu titulu u nizu i krene ka rekordu po broju zvani~nih utakmica me|u golmanima. Trenutno je ispred wega samo Ratomir Dujkovi}.

Osvojio je u kalendarskoj godini tri grend slema, zavr{io je kao najboqi teniser sveta, na ATP listi, i shodno tome ne ~udi {to je Novak \okovi} progla{en za najboqeg evropskog sportistu u 2021. Novak \okovi}, prvi reket sveta, izabran je za najboqeg sportistu Evrope za 2021. godinu u 64. izboru novinskih agencija. U izboru koji tradicionalno organizuje Poqska nacionalna agencija (PAP), u~estvovalo je ukupno 26 agencija, a Srbiju je, kao i prethodnih godina. \okovi}, osvaja~ tri grend slema ove godine, pobedio je sa 172 poena i ~etvrti put u karijeri osvojio ovo priznawe, nakon 2011, 2015. i 2018. godine. Drugo mesto osvojio je pro{logodi{wi pobednik fudbaler Bajerna Poqak Robert Levandovski (133 poena), a tre}e novi svetski {ampion u Formuli 1 Holan|anin

Maks Ferstapen (125 poena). U Top 10 jo{ su norve{ki atleti~ar Karsten Varholm (112), holandska atleti~arka Sifan Hasan (94), slovena~ki biciklista Tadej Poga~ar (79), gr~ki

ko{arka{ Janis Anetokumpo (55), italijanski sprinter Marsel Lamont Xejkobs (51), {vedski atleti~ar Armand Duplantis (29) i nordijska skija{ica Norve`anka Tereza Johaug (28). S. G.

NAJGORI SCENARIO PO \OKOVI]A:

Ako odustane od Australijan opena, mogao bi da izgubi prvo Zvezdin niz nepobedivosti mesto posle ravno dve godine kod ku}e traje 55 meseci!

Imala je Crvena zvezda dva kiksa na doma}oj sceni na Marakani ove sezone (remiji sa Vojvodinom i Radnikom), ali zavr{ila je ~etvrtu uzastopnu kalendarsku godinu kao nepobediva na svom stadionu u prvenstvenim me~evima. Niz traje 55 meseci, do{ao je do 85 me~eva i na svetskoj listi po tom kriterijumu deli se deveto mesto sa Panatinaikosom. Crvena zvezda je posledwi prvenstveni poraz na Marakani imala u ve~itom derbiju, Partizan je slavio 18. aprila 2017. sa 3:1. Od tada najtrofejniji srpski klub u prvenstvu kao doma}in ima 78 pobeda i sedam remija. Apsolutni svetski rekord po broju utakmica bez poraza u {ampionatima na doma}em terenu drì Real Madrid, istorijski niz kraqevski klub je formirao od februara 1957. do marta 1965. godine. Na drugom mestu je jedna od ranijih generacija Crvene zvezde. Niz od 96 me~eva u prvenstvu bez izgubqene utakmice na Marakani, Zvezda je imala od 29. avgusta 1998. do 7. avgusta 2004. U predve~erje sudara sa PSV-om u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, ekipa trenera Qupka Petrovi}a bila je poraèna od ~a~anskog Borca. I aktuelna generacija Crvene zvezde, probila se u top 10 svetske liste po nizu nepobedivosti u prvenstvu. Ove sezone presko~en je niz Portoa od 2008. do 2014, a izjedna~eno dostignu}e Panatinaikosa od 1973. do 1978. Ukoliko ne izgubi od ûkari~kog i Partizana, Crvena zvezda }e presko~iti na listi êlzi koji je nare|ao 86 me~eva bez poraza u Premijer ligi Engleske od 2004. do 2008. Ako se dogodi da zakqu~i sezonu bez poraza na doma}em terenu, Crvena zvezda }e do}i do 94 me~a i onda bi se isti klub pozicionirao i na drugo i tre}e mesto, iza Reala. Serija Reala od 1957. do 1965. toliko je jaka da Zvezda ne bi mogla da je nadma{i ~ak i kad bi ostatak ove i kompletnu narednu sezonu zavr{ila bez poraza na doma}em terenu prvenstvu. N. R.

Eventualno odustajawe Novaka \okovi}a od nastupa na Australijan openu moglo bi da donese promene u vrhu ATP liste. Nakon saznawa da je \okovi} otkazao nastup na ATP kupu u Sidneju (od 1. do 9. januara), svet je sumwi~aviji nego ikad i povodom wegovog u~e{}e na prvom grend sledmu u sezoni, u Melburnu ( od 17. do 30. januara). Najboqi teniser sveta ~vrsto dr`i svoj stav da ne otkriva u javnosti svoj vakcinalni status, kao i organizatori Ozi opena oko pravila o obaveznoj iminizaciji svih takmi~ara, koji `ele da uzmu u~e{}e na ovom turniru. Dakle, jo{ je neizvesno ho}e li Novak \okovi} ve} u januaru napasti rekordnu 21. Grend slem titulu ili }e taj poku{aj ostaviti za neki drugi put, me|utim, jasno je da bi srpskog tenisera odustajawe od turnira u Melburnu moglo da ko{ta silaska sa teniskog trona. Naime, Novak u Australiji brani veliki broj bodova i wegovo odustajawe od nastupa na ATP kupu, ko{talo bi ga minusa od 140 poena na ATP listi. Na{ najboqi teniser je pro{le godine u grupnoj fazi ovog takmi~ewa pobedio Nemca Aleksandera Zvereva i Denisa [apovalova, {to mu je doneo 65 bodova za prvi, odnosno 75 za drugi trijumf. Tako }e wegov bodovni saldo sa 11.540 pasti na 11.400 bodova, 2.780 vi{e od Danila Medvedeva. Naravno, mnogo ve}u {tetu napravilo bi \okovi}evo otkazivawe nastupa na Australijan openu, gde srpski as brani titulu i 2.000 bodova, koji bi mu automatski bili oduzeti usled odustajawa. To bi zna~ilo i otvoren put Danilu Medvedevu ili Aleksandru Zverevu kad prvom mestu ATP liste. Medvedev bi u slu~aju osvajawa Melburna, uz odbranu bodova na ATP kupu u Sidneju mogao da pretekne Novaka. Razlog je {to bi samo tako zaostatak

nad \okovi}em pred Australijan open bio 780 bodova, a Rusu bi ostalo 800 bodova "na talonu" (brani 1.200 zbog finala 2021). Sa druge strane, Zverev (7.840 bodova) u Melburnu brani "samo" ~etvrtfinale i 360 bodova, {to mu daje dosta prostora za napredak. Eventovano osvajawe Australijan opena donelo bi mu novih 1.640 bodova, ~ime bi Nemac stigao do 9.480 bodova, {to bi bilo 80 bodova vi{e od Novaka, pod pretpostavkom da na{ teniser ne zaigra na prvom grend slemu u godini. Zverev nema taj pritisak da mora da brani bodove sa ATP kupa (svega 65 bodova). Nije zanemarqiv ni nov~ani deo turnira. Australijan open je za 4.5 odsto podigao nagradni fond u odnosu na pro{lu godinu. On sada iznosi 75 miliona dolara. Pobednik }e dobiti 4.400.000 dolara, finalista 2.200.000 dolara, polufinalista 1.100.000 dolara, a ~etvrtfinalista 600.000 dolara. Samo u~e{}e na AO donosi teniserima 90.000 dolara. N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 30. 12. 2021.

Najboqi sportista Srbije Filip Filipovi}, prva ZLATNE LOPTE URU^ENE NAJBOQIMA: zvezda svetskog vaterpola Piksi i Tadi} Konkurencija u kojoj je jedan od kandidata Novak \okovi} je nemilosrdna, a tako je bilo i ove godine kad je u pitawu izbor najuspe{nijeg sportiste

U naju`em izboru na{lo se, na osnovu ostvarenih rezultata, ~ak osam takmi~ara. Me|u wima izabran je vaterpolista Filip Filipovi}. Postao je po drugi put olimpijski {ampion i time zavr{io karijeru u reprezentaciji u velikom stilu. Posle Brazila, Filip Filipovi} se okitio zlatnom olimpijskom medaqom i u Japanu. Izabran je za MVP igra~a u Tokiju, ba{ kao i pre pet godina u Rio de @aneiru. Nokaut fazu na 32. Letwim Olimpijskim igrama Srbija je odigrala fantasti~no, a sudbinu [panaca u polufinalu zape~atio je Filip sjajnim golom u samoj zavr{nici. U finalu je postigao dva pogotka i zajedno s generacijom za ponos, dr`avni tim doveo do odbrane titule.

obele`ili godinu

Na mestu kapitena nalazio se od 2017. godine. Odigrao je 381 utakmicu, postigao 677 golova i osvojio 34 medaqe me|u kojima su i dve bronze na Olimpijskim igrama u Pekingu i Londonu. Osvajao je odli~ja na svetskim i evropskim prvenstvima, u Svetskoj ligi, Svetskom kupu i na Mediteranskim igrama. Vi{e puta je poneo titulu najboqeg vaterpoliste sveta. I ove sezone Svetska federacija vodenih sportova FINA proglasila ga je igra~em godine.

Olimpijski komitet Srbije izabrao je Filipa Filipovi}a za najuspe{nijeg sportistu na{e zemqe i 2016. godine. Za ovu titulu konkurisali su i strelci Damir Mikec i Milenko Sebi}, rva~ Zurabi Datuna{vili, vaterpolista Branislav Mitrovi}, bokser Vladimir Miron~ikov, teniser Novak \okovi} i xudista Aleksandar Kukoq. Trofej Olimpijskog komiteta Srbije uru~io je predsednik Bo`idar Maqkovi}. N. R.

U prestoni~kom hotelu Hajat odràna je dodela Zlatne lopte Fudbalskog saveza Srbije za 2021. godinu. Posle neverovatnog uspeha fudbalske reprezentacije Srbije i plasmana na Svetsko prvenstvo u Kataru, Orlovi su godinu zavr{ili sa zasluènim nagradama. Zlatnu loptu Fudbalskog saveza Srbije za najboqeg trenera dobio je selektor nacionalnog tima Dragan Stojkovi} Piksi koji je predvodio reprezentaciju do plasmana na Mundijal. Nakon uru~enog priznawa Piksi je dao kratak komentar kojim je stavio do znawa da }e reprezentacija tek praviti uspehe. „Ovo nije ni{ta, tek }emo da uradimo, samo ne smem da pri~am“, rekao je selektor Stojkovi}. Priznawe za najboqeg igra~a dobio je Du{an Tadi}, fudbaler Ajaksa i kapiten reprezentacije Srbije. „Stvarno lepa godina za mene na klupskom i reprezentativnom planu. Titula sa Ajaksom, igrawe u Ligi {ampiona i ono {to je za nas najbitnije, plasman na Svetsko prvenstvo. Najve}e zasluge za to idu selektoru Stojkovi}u, koji je pokazao {ta se desi kada kreativni i pametni qudi uzmu stvari u svoje ruke. Naravno, hvala i mojim saigra~ima bez kojih ni~eg od ovoga ne bi bilo. Pokazali smo slogu i zajedni{tvo i da kada god je tako niko nam ne moè ni{ta, uvek }emo ostvariti rezultat“, poru~io je Tadi}. Od ove godine uvedena je i nagrada Zlatni gol koja je pripala Aleksandru Mitrovi}u, strelcu pobedni~kog gola protiv Portugalije. Mitrovi} je ove godine postao je najboqi strelac u istoriji nacionalnog dresa Srbije. Fudbalski savez nagradu za najboqu fudbalerku dodelio je Jeleni ânkovi}.

Najboqa sportistkiwa Srbije Srbija zadr`ala Jovana Prekovi}, zlatna 23. mesto na devojka iz Aran|elovca rang-listi FIFA U 2021. godini karatistkiwa Jovana Prekovi} nije izgubila ni jednu zvani~nu borbu, a postala je olimpijska {ampionka, prvakiwa sveta i najboqa u Evropi Put koji su Jovana Prekovi} i wen trener Roksanda Atanasov pre{li bio je duga~ak i zahtevan.

skom programu. Vizu za Japan osvajalo je samo 10 u~esnika po kategoriji. Iako nije imala pravo na gre{ku, pune ~etiri godine Jovana je bila me|u ~etiri najboqe karatistkiwe na svetskoj rang listi.

Karate je debitovao na Olimpijskim igrama u Tokiju, ve} u Parizu ovaj sport ne}e biti u takmi~ar-

Samo ove sezone osvojila je zlatne medaqe na turnirima Premijer lige u Istanbulu i Li-

sabonu, potom je postala {ampionka Evrope u Pore~u i kona~no se kvalifikovala za Japan. U Tokiju je savladala u grupi Marokanku Sadini, Peruanku Grande, Ukrajinku Seroginu i Egip}anku Lotfi. U polufinalu je pobedila Merve ^oban iz Turske, a u borbi za zlato – Kineskiwu Sajaojan Jin. Postala je olimpijska {ampionka u kategoriji do 61 kilogram. Nekoliko meseci posle istorijskog uspeha Prekovi}eva je osvojila i titulu prvakiwe sveta u Dubaiju. U 2021. godini ostvarila je 27 pobeda. U konkurenciju za najuspe{niju sportistkiwu 2021. godine bile su i tekvondistkiwe Milica Mandi} i Tijana Bogdanovi}, odbojka{ica Tijana Bo{kovi}, atleti~arka Ivana Vuleta, xudistkiwa Awa Obradovi}, ko{arka{ica Sowa Vasi}, karatistkiwa Jovana Prekovi} i Sta{a Gejo u sportskom pewawu.

Jedina promena me|u prvih 20 ekipa je skok selekcije SAD sa 12. na 11. mesto Fudbalska reprezentacija Srbije zadr`ala je 23. mesto na objavqenoj rang-listi Me|unarodne fudbalske federacije (Fifa). Srbija ima 1.547,38 bodova i zavr{i}e godinu kao 23. selekcija sveta. Me|u prvih 10 nije bilo promena, pa }e Belgija ~etvrti put uzastopno godinu zavr{iti kao najboqa selekcija. Belgija ima 1.828,45, ispred Brazila, Francuske, Engleske i Argentine. Prvak Evrope Italija zadr`ala je {esto mesto, a slede [panija, Portugal, Danska i Holandija. Jedina promena me|u prvih 20 ekipa je skok selekcije SAD sa 12. na 11. mesto.