nedeqe:
Intervju nedeqe: Novinar Majk Singer o Nikoli Joki}unajboqem ko{arka{u na Planeti
Australija: [ta 26. januar zna~i autohtonom stanovni{tvu Australije?
Riznica: Kako su izledale ulice u Beogradu za vreme Kneza Milo{a
Predsednik Vlade Srbije Milo{ Vu~evi} saop{tio je u vanrednom obra}awu da podnosi ostavku na tu funkciju. Vu~evi} je rekao da je tragedija u Novom Sada prilikom pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici bacila veliku senku na sve rezutlate vlade i da je Srbija od tog trenutka ostala zaglavqena u toj nesre}i. Apelovao je na sve da smire strasti i da se vrate dijalogu.
Predsednik Vlade Srbije Milo{ Vu~evi} izjavio je da podnosi neopozivu ostavku na tu funkciju. On je rekao da je neopozivu odluku o ostavci doneo nakon sino}wih doga|aja u Novom Sadu kada su napadnuti studenti.
Vu~evi} je u obra}awu medijima rekao da je jutros imao dug i sadr`ajan razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i dodao da je Vu~i} prihvatio wegovu odluku i argumente.
''Mislim da time pokazujemo odgovornost onih koji su birani da budu odgovorni'', rekao je Vu~evi} na vanrednoj konferenciji za medije u Vladi Srbije.
Naveo je da politi~ari treba da prihvate odgovornost i da poka`u da su spremni da dovedu do smirivawa tenzija u dru{tvu.
"Ono {to ostavqa duboke posledice po dru{tvo je ozbiqna podela. Apsolutno je smi{qeno iz inostranstva, podlo smi{qeno, udareno na obrazovawe. Nerazumevawe jednih za druge, bezbroj rasprava i sukoba {irom Srbije. Koliko god smo pozivali na smirivawe strasti, uvek se po nekom zlom scenariju ne{to desilo. Kao da je neka nevidqiva ruka stvorila novi incident i stvorila tenzije u dru{tvu", rekao je Milo{ Vu~evi}.
Premijer Srbije je na po~etku obra}awa rekao da je ponosan na sve ono {to je ova vlada uradila za devet meseci, pre svega na poqu ekonomije.
Me|utim, istakao je da je tragedija u Novom Sadu bacila veliku senku na celu pro{lu godinu i rad Vlade.
"Ono {to je bacilo veliku senku pr{le godine i na ovu vladu je pad nad-
stre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu. I od tog trenutka Srbija kao da je ostala zaglavqena. Vlada je i tu pokazala odgovornost, ostavke su podnela dva ministra, direktori javnih preduze}a, i mi kao Vlada trudili smo se na zahtev i studenata i svih drugih da objavimo sve ono {to je bilo va`no", rekao je Vu~evi}.
Ono {to je ostalo su podele i pravqewe atmosfere da smo na ivici sukoba, da se |aci dele na one koji idu i one koji ne idu u {kole, sva|e nastavnika po u~ionicama i roditeqa po vajber grupama.
"Udareno je na ono {to nam je najosetqivije, i sada to mogu da ka`e, smi{qeno je iz inostranstva. I bez obzira
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
na to koliko smo pozivali na smirivawe situacije, desilo bi se uvek neko crnilo. Kao da je neka nevidqiva ruka stvorila novi incident koji je stvorio dodatne tenzije u dru{tvu", naveo je premijer.
Kako je rekao, ju~era{wa konferencija trebalo je da poka`e da }emo prvi pru`iti ruku, da Vlada poziva i dekane i rektore, a pre svega studente, da se razgovara o temama koje su va`ne.
"Ali jutros kada sam se probudio video sam vest iz Novog Sada da je kasno sino} do{lo do fizi~kog obra~una na ulici i da je povre|ena jedna studentkiwa. Opet je neko dolazio na strana~ke prostorije SNS-a da `vrqa, neko je sma-
trao da to treba da odbrani. @elim brzo ozdravqewe Ani i wenoj porodici. Ona je pu{tena po sopstvenom zahtevu na ku}no le~ewe. Ovo je ne{to {to je nedopustivo i za svaku osudu. Po~inioci }e biti uhap{eni i bi}e izvedeni pred lice pravde. Nikada ne mogu da opravdam i da razumem mnoge od ovih protesta, blokade `ivota, puteva, napade na gra|ane koji druga~ije misle, napade na studente koji `ele da studiraju", rekao je Vu~evi}.
Kako ka`e, nikada ne}e prihvatiti vre|awe |aka koji idu u {kolu i wihovih roditeqa.
"Ja mislim da politika kojoj pripadam, stranka koju vodim, koja je pobe|ivala na svim izborima, mora da poka`e najve}i stepen odgovornosti i poka`e nove zakonomernosti, mora da poka`e da je objektivno najodgovornija. Zato nakon ovog doga|aja u Novom Sadu moja je neopoziva odluka da podnesem ostavku. Ja sam jutros dugo razgovarao sa predsednikom, prihvatio je moju odluku, moje argumente", rekao je premijer u vanrednom obra}awu iz zgrade Vlade.
Kako ka`e, veruje da to pre svega pokazuje odgovornost onih koji su birani, i da i na taj na~in poka`u da su spremni da doprinesu smirivawu tenzija.
"Razgovarao sam i sa gradona~elnikom Novog Sada Milanom \uri}em, i on }e podneti ostavku. Kao objektivno odgovorne osobe podnosimo ostavku i neka to bude put za mir i smirivawe tenzija u dru{tvu. Da se smire strasti i da na|emo put ka dijalogu", istakao je Vu~evi}.
Istakao je da Srbiju moramo da sa~uvamo kao dr`avu, ne kao emociju, bez obzira na to za koju partiju glasamo. "@elim uspeh predsedniku Srbije u vo|ewu dr`ave, od ovog trenutka do izbora novog premijera bi}u u tehni~kom mandatu kao i cela Vlada i kabinet premijera. Od ovog trenutka cela Vlada je u ostavci", rekao je Vu~evi}. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, premijer Milo{ Vu~evi} i predsednica Skup{tine Ana Brnabi} ju~e su odr`ali konferenciju za novinare na kojoj su govorili o zahtevima studenata.
Grani~na policija SAD dnevno hapsi oko 1.200 migranata
Imigracione vlasti su uhapsile blizu 1.200 ilegalnih migranata na granici SAD i meksika u samo jednom danu, a skoro polovina pritvorenih nema krivi~ne dosijee, rekao je visoki zvani~nik Trampove administracije.
Podaci pokazuju da je imigraciona i carinska slu`ba uhapsila ukupno 1.179 qudi u nedequ, ali samo 613 od tih hap{ewa, odnosno 52 odsto smatra se "kriminalnim hap{ewima", prenosi En-Bi-Si wuz i dodaje da su ostali pritvoreni uglavnom oni koji nisu po~inili nikakvo krivi~no delo osim ilegalnog prelaska granice.
Me|u uhap{enima je i osam osoba koji se smatraju najgorim kriminalcima.
Ipak, najmawe 566 qudi koji su uhap{eni u nedequ nisu po~inili nijedan zlo~in i privedeni su samo zato {to nisu imali zakonsko ovla{}ewe da ostanu u SAD.
Zvani~nici administracije i predsednik Donald Tramp su vi{e puta izjavqivali da }e dati prioritet pritvarawu i deportaciji imigranata bez dokumenata koji su po~inili ozbiqne zlo~ine.
[ef pograni~ne policije Tom Homan rekao je za NBC Wuz u ne-
dequ da je upoznat sa "barem nekoliko" kolateralnih hap{ewa, odnosno pritvarawa qudi bez krivi~nih presuda koji su bili prisutni tokom racija. "@elimo da uhvatimo {to vi{e kriminalaca. Oni su pretwa za javnu bezbednost", rekao je on.
TRAMPOV SIN POTVRDIO DA GRADI
LUKSUZNI HOTEL U BEOGRADU:
Sin ameri~kog predsednika Donalda Trampa, Erik Tramp je u intervjuu za "Wujork tajms" potvrdio planiranu izgradwu luksuznog hotela u Beogradu i istakao da je Srbija jedna od zemaqa sa najbr`im rastom u Evropi. On je rekao da je velika ~ast da brend "Tramp" bude prisutan u Srbiji.
"Dogovor sa Srbijom dolazi u trenutku kada ta zemqa tra`i podr{ku od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava za pridru`ivawe Evropskoj uniji", objavio je "Wujork tajms".
Kako je navedeno, vi{e od decenije nakon {to je Donald Tramp prvi put izneo ideju o razvoju hotela "Tramp" na lokaciji u vlasni{tvu Vlade Srbije, wegova porodica je sada blizu ostvarewu tog sna u komplikovanom poslu u koji su, tako|e, ukqu~eni magnat za nekretnine iz Abu Dabija i Xared Ku{ner, zet Donalda Trampa. Ku{ner je uspostavio partnerstvo sa Mohamedom Alabarom, graditeqem hotela "Bur` Kalifa" u Dubaiju, najvi{e gra|evine na svetu.
Novi hotel planiraju da izgrade na lokaciji u Beogradu uz zakup imovine od Vlade Srbije koja }e, prema nacrtu ugovora, u~estvovati u dobiti.
Srbija je u maju odobrila plan da se prostor biv{eg Ministarstva odbrane da u zakup kompaniji povezanoj sa Ku{nerom za izgradwu hotela sa 175 soba, maloprodajnog prostora i vi{e od 1.500 stambenih jedinica u tri odvojene kule.
Odobreni plan podrazumeva zakup na 99 godina i memorijalni kompleks povre|enima ili poginulima tokom NATO bombardovawa.
Pored Srbije, hotelski biznis pod brendom "Tramp" }e se razvijati i u Saudijskoj Arabiji, Ujediwenim Arapskim Emiratima i Vijetnamu, dodaje wujor{ki list.
KOLIKO @IVOTA JE POTRO[ILA MA^KA
Gre{kom 24 sata u vazduhu izme|u Novog Zelanda i Australije
Ma~ka Mitens imala je interesantno putovawe na relaciji Krajst~er~ – Melburn. Gre{kom radnika prilikom istovara aviona, kavez sa ma~kom je zaboravqen, pa je ona ponovo poletela ka Novom Zelandu, sa koga je stigla u Australiju, par sati ranije. Porodici koja se zbog novog posla preselila u Melburn u avionu je zalutao kavez sa ma~kom. Na let od Krajst~er~a do Melburna, utovaren je i kavez sa ma~kom. Me|utim, kavez na aerodromu u Melburnu nije istovaren, i istim avionom se vratio na Novi Zeland. Kako je istakla vlasnica ma~ke, na aerodromu u Melburnu ~ekala je da dobije kavez, ali bez uspeha. Posle potrage, saznala je od zemaqskog osobqa da je ma~ka u avionu ka Novom Zelandu. Ma~ka je ponovo pre{la isti put od sedam i po sati izme|u dve dr`ave.
Pilotu Kompanije „Er Novi Zeland“ je napomenuto da u avionu ima neobi~nog putnika, i da bi bilo dobro da u tom delu aviona ukqu~i grejawe.
Vlasnici je kompanija uz izviwewe saop{tila da je kavez sa ma~kom slu~ajno ostao u delu za prtqag jer je bio zaklowen invalidskim kolicima.
„Na{ novi `ivot u Melburnu nije ba{ sjajno po~eo, jer nam je falio na{ ku}ni qubimac, pa nismo bili kompletni“, rekla je vlasnica ma~ke Margo Nes.
Ali saga je imala sre}an kraj. Kompanija za selidbe ku}nih qubimaca koju je Margo anga`ovala, prvim letom iz Krajst~er~a vratila je ma~ku u Melburn, koja je stigla bezbedno. Kompanija „Er Novi Zeland“ }e porodici refundirati sve tro{kove.
„Ubudu}e }emo imati boqu komunikaciju sa na{im operaterima u Melburnu, kako se ovako ne{to ne bi ponovilo“, istakla je portparolka Ali{a Armstrong.
Smatra se da je
u Au{vicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmawe 1,1 milion qudi, od kojih su oko 90 odsto bili Jevreji. Delegaciju Srbije u Poqskoj predvodi Marko \uri}
Me|unarodni dan se}awa na `rtve Holokausta obele`ava se 27. januara u znak se}awa na dan kada su sovjetske trupe, pre osam decenija 1945. godine oslobodile Au{vic, nema~ki koncentracioni logor koji je bio prostor najve}eg masovnog zlo~ina u istoriji. Delegaciju Srbije u Poqskoj predvodi}e ministar spoqnih poslova Marko \uri}.
Me|unarodni dan `rtava Holokausta bi}e obele`en i u Srbiji, a premijer Milo{ Vu~evi}, kao izaslanik predsednika Republike, prisustvova}e obele`avawu i polo`iti venac na Spomenik "Menora u plamenu" na Dunavskom keju.
Smatra se da je u Au{vicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmawe 1,1 milion qudi, od kojih su oko 90 odsto bili Jevreji. Organizacija Ujediwenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlu~eno da }e se 27. januar obele`avati kao Me|unarodni dan se}awa na `rtve Holokausta. Odluka je tada doneta povodom {est decenija oslobo|ewa Au{vica. Bila je to inicijativa Silvana [aloma, tada{weg ministara spoqnih poslova Izraela, ~elnika delegacije te zemqe pri OUN. Rezolucijom 60/7 iz 2005. pozvane su ~lanice OUN na po{tovawe `rtava Holokausta. Rezolucijom je apelovano da se ne dozvoli ma kakvo poricawe tragedije holokausta, kao i {irewe mr`we uop{te, verski ili etni~ki motivisane. Pozvano je isto tako na o~uvawe prostora se}awa, obele`ja, mesta
stradawa, strati{ta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovawe na temu holokausta. Tokom Drugog svetskog rata nema~ki nacisti pobili su {est miliona Jevreja, kao i milione drugih, najvi{e na prostoru Centralne i Isto~ne Evrope. Osim 27. januara kao Me|unarodnog dana se}awa na `rtve Holokausta, u razli~itim zemqama postoje i posebni, nacionalni datumi se}awa na `rtve, kao 22. april u Srbiji.
Od termina holokaust, {to je izvorno starogr~ka re~ u zna~ewu spaqen, sami Jevreji radije koriste hebrejsku re~{oa, u zna~ewu katastrofa, tragi~na nesre}a.
Koncentracioni logor Au{vic, najve}i u sistemu logora nacisti~ke Nema~ke, ustrojen je maja 1940. a prestao je s radom januara 1945. kada su ga sovjetske trupe oslobodile. Au{vic se nalazi pedesetak kilometra zapadno od Krakova. Do Drugog svetskog rata to je bila pograni~na zona Nema~ke i Poqske.
Bio je to zapravo ogroman kompleks, sistem logora. Nema~ko osobqe i trupe povukli su se uglavnom uo~i ulaska sovjetskih jedinica. U jutarwim satima 27. januara 1945. vojnici 100. pe{adijske divizije sovjetske Crvene armije u{le su u logor Au{vic III. Sredinom dana, u rano popodne u Au{vic I i II pristigle su jedinice 60. armije 1. ukrajinskog fronta.
Oslobodioci su na prostoru tri glavna logora i drugim delovima kompleksa prona{li
pribli`no 7.500 `ivih zatvorenika. Nai{li su pritom na preko 830.000 `enskih odevnih predmeta, 370.000 mu{kih odela, 44.000 pari cipela, 7.000 kilograma qudske kose. Po kasnijem svedo~ewu prvih sovjetskih vojnika zate~eni logora{i bili su u prvo vreme sasvim nepoverqivi, otkravili su se tek po{to su uvereni da ih je oslobodila sovjetska vojska. Odmah je organizovan medicinski tretman, po{to je postupak sa sasvim iscrpqenim i izgladnelim zato~enicima zahtevao poseban oprez. Sovjetska vojna medicinska slu`ba i Poqski Crveni krst organizovali su terenske zdrastvene slu`be, improzivovane bolnice, kroz koje je pro{lo oko 4.500 lica. Logora{i su velikim delom bili tuberkulozni, imali su te{ke stoma~ne tegobe, bili su krajwe iscrpqeni. Posle prvog prihvata organizovane su kompletne bolnice u kojima su se pre`iveli oporavqali.
Osloba|awe logora Au{vic nije u prvom trenutku bitno privuklo pa`wu javnosti, medija, po{to je sva pa`wa bila usmerena na daqe ratne aktivnosti, odnosno kona~ni poraz nema~ke ratne ma{inerije. Prvi sovjetski zvani~ni izve{taji govorili su uop{teno o `rtvama fa{izma, bez specifikacija.
Kroz sudske procese pro{lo je potowih godina oko 15 odsto osobqa logora. Tek decenijama kasnije, Au{vic je zbog razmera stradawa u tom logorskom kompleksu postao simbol ~itavog sistema zlo~ina nacisti~ke Nema~ke.
Melanija Tramp pri~ala na srpskom u Los An|elesu
Prva dama SAD Melanija Tramp, ro|ena Slovenka, pridru`ila se suprugu Donaldu Trampu u obilasku terena u Los An|elesu i gra|ana koji su pretrpeli katastrofalne posledice po`ara. Predsednik Sjediwenih
Dr`ava Donald Tramp je uz prvu damu Melaniju Tramp odleteo u ju`nu Kaliforniju, gde je obi{ao o{te}ene objekte od razornog po`ara Palisajds, jednog od dva smrtonosna po`ara u oblasti Los An|elesa ovog meseca.
Sa onima koji su me|u o{te}enima ima i qudi sa prostora
biv{e Jugoslavije, koji su se prvoj dami obratili na srpskom, dok je i ona iskoristila svoje
znawe srpskog jezika, da im uputi re~i utehe, ali i da po koji zagrqaj.
Da li je Srbin „kakav bio takav i ostade“, kao u onoj priglupoj pesmici „Niko nema {ta Srbin imade“? Sam Sveti Sava je uneo toliko novina u srpsku duhovnost, kulturu, identitet, da ni{ta kod Srba nije bilo isto pre i posle wega. I u legendama o wemu, on u~i qude novim stvarima, da oru i kopaju, raznim zanatima. Ja ga nikada nisam do`ivqavao kao nekakvog sladuwavog sveca, koji `ivi miran, dosadwikav `ivot. U vu~ijoj zemqi i vu~ijem vremenu, Sava je pripitomio svoju zakrvqenu bra}u. Ponekad mi izgleda kao Gandalf Sivi, koji mudro{}u i ~arolijom ~uva Svet qudi. I na{ Sava je zapo~eo da stvara srpsku Dru`inu prstena.
Pi{e: Istori~ar Dr Predrag J. Markovi} za RTS-ov portal "OKO"
„Tradicija nije obo`avawe pepela nego preno{ewe vatre.“ Na ovu misao je nedavno podsetio Vladimir Pi{talo. Skoro da nema boqeg povoda da opet promi{qamo tradiciju od Savindana. Stalo mi da u ovo vreme proslave ne samo oca srpske prosvete ve} tvorca srpskog naroda uka`em na ne{to {to, na prvi pogled, deluje otrcano. To da tradicija `ivi samo ako se zanavqa. Tradicija nikako nije okameweni ostatak pro{losti, kao {to re~e mladi etnolog Mladen Staji}. Ona je, mo`da, goru}i znak koji osvetqava sada{wost i pokazuje pravac na horizontu budu}nosti. A mo`e biti da je ne{to jo{ slo`enije, {to }emo videti ako imate strpqewa za ~itawe ovog teksta do kraja. Nacionalna tradicija svakako nije neki zatvoreni sistem. Jedan od najve}ih znalaca za nacionalni identitet, Antoni Smit, ka`e da je kulturno pozajmqivawe od drugih va`no za uspeh i dugo trajawe nekih veoma drevnih etni~kih/nacionalnih/ verskih zajednica kao {to su Jevreji. Kao primer navodi me{awe jevrejske i helenisti~ke kulture, koje je oja~alo prisustvo Jevreja u anti~kom svetu. Mogli bismo da dodamo i trijumfalni susret Jevreja i Moderne, koji im je omogu}io nesrazmerno veliko prisustvo u najboqim poslovima i zanimawima savremenog sveta.
A {ta to zna~i u srpskom slu~aju? Da li je Srbin „kakav bio takav i ostade“, kao u onoj priglupoj pesmici „Niko nema {ta Srbin imade“? Sam Sveti Sava je uneo toliko novina u srpsku duhovnost, kulturu, identitet, da ni{ta kod Srba nije bilo isto pre i posle wega.
I u legendama o wemu, on u~i qude novim stvarima, da oru i kopaju, raznim zanatima. Wegov savremenik iz pitome Italije, Frawo Asi{ki je ukrotio jednog jedinog divqeg vuka. A sveti Sava je, po nekim predawima bio okru`en vukovima, pa su ga nazivali vu~ijim pastirom.
Ja ga nikada nisam do`ivqavao kao nekakvog sladuwavog sveca, koji `ivi miran, dosadwikav `ivot. U vu~ijoj zemqi i vu~ijem vremenu, Sava je pripitomio svoju zakrvqenu bra}u. Ponekad mi izgleda kao Gandalf Sivi, koji mudro{}u i ~arolijom ~uva Svet qudi. I na{ Sava je zapo~eo da stvara srpsku Dru`inu prstena. Sveti Sava je proputovao vi{e sveta, od Aleksandrije do Brindizija, od bilo kog Srbina pre wega. Iskoristio je poznavawe sveta da poboq{a svoje ote~estvo. Wegova dostignu}a u ja~awu srpske posebnosti prevazilaze institucionalne pomake kao {to je autokefalija.
NARODNA KULTURA
Stariji istra`iva~i (Radoslav Gruji}, Dimitrije Bogdanovi}) smatrali su da su Sveti Sava i wegovi sledbenici od slave, ~udnovatog obi~aja poteklog iz drevnih vremena, na~inili jednu od najva`nijih i najlep{ih posebnosti na{e duhovnosti.
Time su stvorili u svetu jedinstveni nacionalni obi~aj oko koga se mo`e graditi nacionalni identitet.
Ne zna se mnogo o tome {ta se slede}ih nekoliko vekova de{avalo sa slavama. Profesor Goran Vasin mi je rekao da se slavske ikone pomiwu u Osmanskom carstvu 17. veka. Dana{wi na~in slavqewa slave je ustanovio mitropolit Mihailo 1862. godine.
Dakle, temeqna tradicija na{eg naroda, slava, razvijala se i zanavqala najmawe {est vekova, u skladu sa novim vremenima.
Jedna druga tradicija iz Sredweg veka je svojevremeno nastala kao ispitivawe novih umetni~kih mogu}nosti. To su manastiri. U najdragocenije doprinose srpske duhovnosti svetskoj kulturi spadaju oni na{i manastiri u kojima su spojeni Istok i Zapad. Kao {to su De~ani.
Posle nekoliko vekova, Vuk je preokrenuo srpsku kulturu i identitet. On je uspeo da napravi neverovatan skok na putu pribli`avawa tada{wim centrima svetske kulture. Prona{ao je „pre~icu“ do samog srca romanti~arske Evrope. Samouki iz Tr{i}a je preuredio srpsku tradiciju na takav na~in da je postala hit kulturne mode u tada{woj Evropi. Romanti~arska epoha je, ina~e, ludovala za „narodnom“ umetno{}u, do te mere ~ak da su ponegde, kao u [kotskoj, izmi{qali narodne pesme. ^uveni osijanski epovi su po svoj prilici konstrukt jednog rodoqubivog {kotskog pesnika. Srbi su, kao retko kada, u tom trenutku u prilici da Evropi ponude ba{ ono za ~im je `udela: nepatvorenu narodnu kulturu. Svi znamo za ushi}enost s kojom su bra}a Grim ili Gete do~ekali srpske narodne pesme. Onda se pak desilo ne{to {to }e postati tipi~no za srpske uspehe i na drugim poqima. Umesto da slede
Vukov put i preoblikuju tradiciju prema duhu vremena, Srbi su nastavili da pevaju u duhu narodnih pesama i onda kada se „moda“ promenila. Pro~itajte {ta pi{e o tome Svetozar Markovi}. Wihova kultura se vratila u balkanski buxak na jedan du`i period. Ali makar su tih nekoliko godina dela slepih „peva~a pri~a“ iz najgore evropske zabiti bila nadahnu}e evropskih filologa, kwi`evnika i muzi~ara.
IZMI[QAWE TRADICIJE
Svaka tradicija je pomalo doma{tana. Op{tepoznata je pri~a o „drevnom“ {kotskom kiltu i wegovim blistavim {arama, koje su tobo`e, oznake klanova. Ovaj „dizajn“ se razvijao tek u 18. i 19. veku, a na kona~nu verziju je presudno uticao jedan pisac, Valter Skot. Sli~na pri~a postoji i za Wego{a i crnogorsku kapu.
Neke „nove“ tradicije, me|utim, smislio je sam narod. Takva nova tradicija bila je {ajka~a. Po~ela je kao deo vojni~ke uniforme, nalik na mnoge sli~ne u Evropi. Du{an Babac, na{ najboqi stru~wak za istoriju uniformi, pi{e kako je srpska {ajka~a u po~etku bila plava, u raznim nijansama. Onda je srpska vojska 1908. godine, me|u prvima u svetu, uvela maskirnu, sivomaslinastu boju.
Posle Prvog svetskog rata {ajka~a je uz bri~ pantalone i korporan uglavnom u toj sivomaslinastoj boji, postala simbol, prvo Srbijanaca, onda Srba uop{te. Da li je u pitawu bila nema{tina, ili ponos na svoju pobedni~ku vojsku? Devedesetih godina su izbegli Kraji{nici radili po gra|evinama u maskirnim uniformama. U svakom slu~aju, jedna modernizacijska tekovina s po~etka 20. veka postala je va`an sastojak srpske tradicije.
Tako je i truba, od vojni~kog instrumenta, postala neodvojivi deo svakog slavqa, mada }e tu tradiciju kona~no kodifikova-
ti Gu~a, Kusturica i Bregovi} tek devedesetih godina 20. veka. Sli~no putovawe su pre{li i }evap~i}i. Wihovo poreklo je od neke vrste fast fuda u mnogim orijentalnim gradovima. Tradicionalna seoska kuhiwa nije raspolagala tolikim mesom. Porast standarda i izum zamrziva~a pove}ali su upotrebu mesa. Za razliku od ostalih levantinskih |akonija, srpski }evapi su ~esto od sviwetine. I eto jo{ jedne nove „tradicije“. Ovo su samo neki primeri „izmi{qawa tradicije“ kako bi to rekli Rejnxer i Hobsbaum. Mogao da ih jo{ nabrajam, ali ciq ovog teksta nije da predstavqa zbirku zanimqivosti. Nameran sam da pokrenem raspravu o tome koji elementi „tradicije“ treba da budu negovani u 21.veku? SRBI U 21. VEKU
Prvo treba da razmislimo ko }e biti Srbi u tom veku. Wih }e biti ne samo mawe nego }e i taj smaweni narod biti druga~ije raspore|en nego danas. U samoj zemqi, ve}ina naroda `ive}e oko ~etiri velika grada (Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Ni{), mo`da i tri, jer }e Beograd i Novi Sad biti jedna razvu~ena urbana aglomeracija. Wihov identitet }e biti pre periferijski, nego „urban“.
Najbogatiji deo naroda `ive}e po belome svetu. Wihova deca mogu da biraju kojim }e se tradicijama prikloniti. Kako u~initi da srpske tradicije privuku pogled tog nara{taja kome se u velikim svetskim gradovima, kao u supermarketu, nudi veliki identitetski izbor? [ta je to {to mladi Danijel i Gabrijela treba da upamte o svojim korenima? ^ime }e se toliko ponositi da }e po`eleti da to zave{tawe predaju svojoj deci? Koliko „tu|ih“ sastojaka mo`e da se prihvati da se ne izgubi tradicionalni „ukus“?
Neki smatraju da je spas u zatvarawu o~iju na promenu. Ili u uvo|ewu prave, nepatvorene „tradicije“. Nedavno je izbila rasprava oko odnosa joge i pravoslavqa. Ima autora koji tvrde da su posebna tehnika disawa i telesni stav kod isihasta, monaha sa Svete gore, nastali pod uticajem isto~wa~kih tehnika. A oni su bili ve}i vernici od mnogih dana{wih pravoslavaca.
Na drugoj strani, neki uticaji se smatraju „prirodnim“. Na primer u nekim crkvama se dr`e pokrivawa `enskih glava i udarawa glavom o pod. Postoje mi{qewa da ovi obi~aji nisu deo srpske tradicije, nego skora{wi uvoz iz Rusije. Kao i ruski izgled kripte Hrama Svetog Save. SKLADI[TE NASLE\A Na po~etku teksta sam pomenuo da Antoni Smit smatra da kulturno pozajmqivawe mo`e da oja~a nacionalni identitet. Drugi deo wegove teze glasi da to treba da bude „selektivno pozajmqivawe i kontrolisani kulturni kontakt“. To zna~i, pozajmqivati najboqe od svakog. Dobar primer za to je Ivakura misija. To je bilo putovawe velike grupe Japanaca po Evropi i Americi po~etkom 1870-ih godina. Gledali su {ta je najboqe u svakoj zemqi koju su posetili. S obzirom na ogromnu ukorewenost i osobenost japanske kulture, oni su mogli da uklope novotarije u `ivot svoje zemqe, a da sa~uvaju wenu posebnost.
[ta ~uvati u slu~aju Srbije i srpskog naroda van we? U tom smislu, Srbi se nisu pokazalo kao naro~ito ~uvarni qudi. ^ak i oko stvari za koje postoji jednoglasnost. Primer za to je }irilica. Svi se sla`u oko wenog ~uvawa, ali malo ko to sprovodi. Na bocama {ampona i u menijima mobilnih telefona postoji makedonska, ali ne i srpska }irilica. Ulice na{ih gradova su zatrpane ne samo na{om latinicom nego i re~ima kao {to su shop, restaurant, food. Od televizija sa nacionalnom frekvencijom
samo javni servisi koriste }irilicu, a neke ~ak u nazivu imaju strane re~i.
Da i ne pomiwemo spornije elemente tradicije. [ta treba da ostane u nacionalnom kwi`evnom, kulturnom i istorijskom kanonu? To zna~i koje pisce ~itati, kojima se umetni~kim delima diviti, koje doga|aje i qude veli~ati? Da li je to neki duhovni prtqag koji treba da se ponese u budu}nost. Skladi{te je boqa metafora. Kofer podrazumeva mali i ograni~eni izbor. Skladi{te je mesto gde mo`emo da odla`emo va`ne delove tradicije, a da ih vadimo odande prema potrebi. Nije tradicija JEDAN „vatreni znak na horizontu budu}nosti“, {to rekoh u uvodu, a sada porekoh. Ako je budu}nost neki istorijski horizont, onda su elementi tradicije kao zvezde za astrologe. Wih je mnogo i ~itaju se u skladu s potrebom trenutka. Ipak, postoji opasnost da }emo do te mere izgubiti dodir sa tradicijom da ne}emo znati da tuma~imo wene znakove. Ili, da }e tradicionalne poruke biti protivre~ne i suprotstavqene jedna drugoj. U tom slu~aju, treba da prepoznamo one prave, korisne tradicije. Da ih malo prilagodimo, kao {to su ~inili na{i stari.
PRENO[EWE VATRE
Zapravo, velika dela moderne su bila najboqa kada su sadr`avala natruhu tradicije. Jer moderna je u na~elu internacionalna. Tradicija je ono {to je ~esto stvarala{tvu davalo tu preko potrebnu jedinstvenost.
Setimo se Momira Korunovi}a, tog „srpskog Gaudija“, koji je kao taj ~uveni barselonski neimar uklopio sredwovekovno nasle|e u savremeni svet. Ili povezivawe najdubqe epske simbolike revolucije u poemi „Stojanka majka Kne`opoqka“ Skendera Kulenovi}a.
Ima li modernijeg pesnika od Vaska Pope? Ima li nekog ko se dubqe spustio u bunar narodne poezije? Ima.
I Branko Miqkovi} je vodio dija-
log s narodnim predawem i mitovima. ^itav ciklus wegovih pesama se zove „Utva zlatokrila“, a pesme su „Sluga Milutun“, „Tamni vilajet“ itd. Plodna me{avina tradicionalnog i modernog vidi se i u masovnoj kulturi. Tu su stripovi „Biber~e“ i „@enidba Du{anova“, ali i modna kolekcija „Simonida“ Aleksandra Joksimovi}a.
Zanimqivo, u vreme zdrave ishrane i vegetarijanstva, nismo dovoqno o`iveli tradiciju posnih srpskih jela. Zato je propala ve}ina na{ih restorana na Zapadu, posle zlatnog doba ro{tiqa sedamdesetih i osamdesetih godina. A Turci i Grci su o`iveli svoje posne i vegetarijanske tradicije.
Izuzetno dobro funkcioni{e i folklor, mo`da najboqi primer za spoj starog i novog. Naime, ve}ina „tradicionalnih narodnih igara“ zapravo su dela nadarenih koreografa iz vremena socijalizma. Folklor je jedna od onih retkih stvari koje koliko-toliko provla~e decu, otu|enu po svetu. Naravno, tu je i crkva. Imamo pastira koji dobro poznaje savremenu kulturu. Koliko }e sve{tenstvo mo}i da ga prati na tom putu za opstanak srpske vere u ovom vrlom, novom svetu?
Kako izgledaju nedeqne {kole pri crkvama u rasejawu, ili dopunska nastava srpskog za na{u decu? Ne smem ni da pomislim {ta pomenuti Danijel i Gabrijela gledaju i ~itaju na ekranima. Ipak, da li je ponuda identitetskih sadr`aja dobra?
Sadr`aji koji ~uvaju tradiciju i identitet ne moraju da budu smrtno dosadni. U toj oblasti mnogo je profesionalnih rodoquba-prevaranata i samoprogla{enih ~uvara ba{tine. Ne znamo da li su gori oni koji samo gledaju da uzmu novac, ili oni koji iskreno gu{e svojim zastarelim shvatawima nacionalne kulture. U~inimo identitetske i tradicionalne sadr`aje „cool”. To je zadatak za dr`avu, javne servise, intelektualce, prosvetare…
na sve troškove transakcije! (od 1. decembra 2024. do 31. januara 2025.)
02 8781 1950
www.beoexport.com.au
Vaš partner od poverenja
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
Bez naknada za transfere preko $3000!
Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000
Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona
NAJJEFTINIJE
do Evrope preko Istanbula za samo $1,450* sa kompanijom Turkish Airlines *uslovi postoje
Mogućnost online rezervacije beotravel.com
Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite
info@beotravel.com www.beotravel.com
uslovima
Nudimo usluge Bendigo banke, kao i drugih banaka i finansijskih institucija Konsultujte se s našim specijalistima posebno profilisanim za pružanje usluga samostalnim preduzetnicima (self employed) - Pozovite nas
IZVOR INFORMACIJA iz zajednice, VEZA s otadžbinom i vaš poslovni partner POGODNOSTI za oglašavanje malih preduzeća Pozovite nas za više detalja:
Dobili smo zemqu u kojoj smo vodili mnogo ratova u posledwih 40 godina, ali nismo dobili rat otkako sam ja `iv“, ka`e potpredsednik SAD
Potpredsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xejms Dejvid Vens bio je primoran da glasa u Senatu kako bi obezbedio ve}inu za potvrdu izbora Pita Hegseta za novog ministra odbrane.
Trojica republikanskih senatora glasala protiv Hegsetove nominacije, {to je dovelo do kratkog zastoja u Senatu jer je broj glasova bio izjedna~en 50 : 50. U toj situaciji odlu~uje glas potpredsednika SAD.
Govore}i o tesnom glasawu i izboru novog ministra odbrane Vens je rekao da je „Pit ometa~, a mnogima se ne svi|a to ometawe.“
„Ako razmislite o svim tim dvopartijskim, masovnim glasovima, moramo se zapitati, {ta su nam oni dobili? Dobili smo zemqu u kojoj smo vodili mnogo ratova u posledwih 40 godina, ali nismo dobili rat otkako sam ja `iv“, rekao je Vens.
On je naveo da }e Hegsetov primarni zadatak biti "re{avawe problema u Ministarstvu odbrane", {to ukqu~uje pove}awe broja regrutovanih i popravqawe "neverovatno pokvarenog" procesa nabavke oru`ja.
„Ako pogledate gde smo sa usponom ve{ta~ke inteligencije, sa usponom tehnologije dronova i ratovawa dronovima, moramo zaista, od vrha do dna, da promenimo na~in na koji finansiramo nabavku oru`ja, na~in na koji se naoru`avamo na{e trupe“, rekao je Vens.
Ruski i nezvani~ni ukrajinski izvori potvr|uju da je ruska vojska zauzela Veliku Novosjolku, naseqe u Doweckoj oblasti koje je dugo bilo jedan od kqu~nih odbrambenih ~vorova ukrajinskih oru`anih snaga na Ju`nom frontu.
Glavna opasnost za ukrajinske trupe je da }e Rusi mo}i da razviju ofanzivu od Velike Novosjolke zapadnije u pozadini glavnih odbrambenih linija ukrajinskih oru`anih snaga i ponovi}e se ista situacija kao nakon pada O~eretina u aprilu. 2024. godine, kada su Rusi uspeli da u|u u pozadinu utvr|enih podru~ja ukrajinskih trupa i zaobi|u ih sa zapada, zauzev{i Karlovku, Ukrainsk i Gorwak, gde su se ukrajinske oru`ane snage prethodno spremale da odbiju ruske napade sa istoka.
Od Velike Novosjolke do Zaporo`ja u pravoj liniji je skoro 125 kilometara. A ju`no od ove zami{qene prave linije ostaju Guqajpoqe, Orehov i druga glavna utvr|ena podru~ja ukrajinskih trupa na Ju`nom frontu. Istovremeno, kako navodi vojska, u stepskim oblastima na prostoru od zapadne granice Dowecke oblasti do Dwepra prakti~no nema ozbiqnih utvr|ewa. Iako
vlasti s vremena na vreme objavquju video snimke izgradwe utvr|ewa.
Naravno, da bi razvili daqu ofanzivu na Zapad, Rusima su potrebne, pre svega, zna~ajne rezerve. Drugo, ofanziva mora biti izvedena na {irokom frontu da bi se izbegli napadi sa boka. A takva ofanziva je, zapravo, ve} u toku.
Ina~e, {to se Pokrovska ti~e, glavni napori ruske vojske posledwih meseci ulo`eni su da se ne juri{a na sam grad, ve} da ga zaobi|u sa zapada vektorom kretawa kako ka severu sa ciqem presecawa puta Pokrovsk-Pavlograd, tako i ka granici Dwepropetrovske oblasti. Odnosno, Rusi napu{taju Pokrovsk u pozadini, postepeno mu prekidaju komunikacije i stvaraju odsko~nu
dasku za kretawe na zapad. Naravno, Rusima je jo{ dug put do Dwepra i Zaporo`ja – 140, odnosno 120 kilometara. I nije poznato da li imaju dovoqno rezervi za ovo i koje snage ukrajinske Oru`ane snage imaju da obuzdaju ofanzivu. Zaporo`je i Dwepar su najve}i logisti~ki i industrijski centri i wihov gubitak }e efektivno poremetiti logistiku ukrajinskih oru`anih snaga du` zna~ajnog dela fronta. Istina, postavqa se pitawe: da li }e ruska komanda ovaj pravac smatrati prioritetnim ili }e smawiti pritisak ovde i usmeriti svoje glavne napore i rezerve na zauzimawe severnog dela Dowecke oblasti (Slavjansk, Kramatorsk, Dru`kovka, Konstantinovka, Svjatogorsk i Liman).
Nikola Joki} dominira u NBA ligi, igra se sa svima, nije mu va`no ko je protivnik, on je najboqi. Da li poenima, asistencijama, potezima od kojih zastaje dah. Ume sve i mo`e sve. Trostruki je dobitnik MVP priznawa, osvojio je titulu sa Denverom. O wemu se zna dosta toga, ali ne sve. Da se sazna mnogo vi{e, posebno iz wegovog detiwstva i po~etaka postarao se jedan ~ovek - Majk Singer. Ameri~ki novinar koji je odlu~io da napusti posao i da se posveti pisawu kwige o Joki}u.
Do{ao je u Beograd na promociju svoje kwige "Za{to tako ozbiqno" i to smo iskoristili da ga pozovemo da bude gost redakcije MONDA {to je odmah prihvatio. Kako je izgledao razgovor od 23 minuta sa Joki}em, o ~emu je pri~ao sa Dejanom Milojevi}em, koji to snimak ima koji srpski centar jo{ nije spreman da ~uje i jo{ mnogo toga zanimqivog smo mogli da ~ujemo od wega. Krenuli smo razgovor sa jednim opu{taju}im pitawem, kako mu se dopada srpska hrana? "Probali smo }evape, rakiju smo pili ve} u 11 ujutru. Poku{avam da pre`ivim sa xet-legom, svim intervjuima. Nismo jeli previ{e srpske hrane, rekli su mi da }u probati sarmu u bliskoj budu}nosti i tome se radujem. I ka`u da }u probati i pe~ewe, tako da su to srpski specijaliteti. Nau~io sam na srpskom da ka`em 'dobar dan', 'hvala', '`iveli', a znam jo{ 'Dupla {korpija' i 'Miki Milane'. Nadam se da nisam izgovorio neke psovke, kada ka`em 'hvala' svi mi se nasmeju, nadam se da nije lo{a re~", po~eo je Singer. "NAJBITNIJE MI JE DA SE SVI\A NIKOLI I NATALIJI"
Dolazio je Singer ve} u Srbiju kada je razgovarao sa mnogim qudima iz Joki}evog `ivota. Sada, kada je sve gotovo, ima samo dva glavna kriti~ara, a to su Nikola i wegova supruga Natalija.
"Drugi put, do{ao sam posle osvajawa titule, ~ini mi se da je bilo u julu 2023. godine. Do{ao sam odjednom u Beograd. Nisam ni Marku Qubomirovi}u rekao {ta radim, pozvao sam ga na ve~eru. Bio sam iscrpqen, jer smo pili rakiju sve vreme. Pitao me je {to sam do{ao, rekao sam mu tada da planiram da pi{em kwigu. I{li smo u Novi Sad, tamo smo se sreli sa wegovim trenerima, pa smo oti{li u Sombor. Nikoli sam rekao da radim na projektu, ne ka`em da sam dobio zeleno svetlo od wega ili blagoslov, ali ka`em da je Joki} znao. Naleteo sam na wega u Somboru, imali smo pozitivnu interakciju, to me je ohrabrilo. Nisam hteo da ga ometam, da po{tujem wegovu privatnost. Hteo sam da uradim posao na koji bi on bio ponosan. Rekao sam to vi{e puta, imam samo jednog kriti~ara, ako se Nikoli svi|a to mi je dovoqno, kome god drugo da se svi|a je super. Ustvari i Nataliju bih dodao tu. Rekla mi je da joj se dopala i zahvalila mi se i to mi je ba{ mnogo zna~ilo. Kada je wegov kum Neboj{a rekao da mu se svidelo i da je bio emotivan dok je ~itao, {ta mi drugo treba? I da se proda pet primeraka, to mi je dovoqno." Proveo je dosta vremena u Somboru. "To je mali grad, to {to mo`e{ pe{ke da pro|e{ ceo grad je neverovatno. Svi vide svakoga, svi se znaju. Svi brinu i {tite jedni druge. Na{a konobarica je bila recimo u kafani sa Joki}em no} pre nego {to sam do{ao. Svi ga gledaju kao qudsko bi}e, kao osobu, ne kao ko{arka{a, superstara ili MVP-ja NBA lige. Kada sam to video bilo mi je kristalno jasno za{to je Nikola ta-
kav. Zbog vaspitawa, zbog Sombora, zbog Dekija Milojevi}a, Isidora Rudi}a. Isidor ne dobija dovoqno zasluga za sve {to je uradio, prepoznao je wegov talenat, gurao ga da postane najboqa verzija sebe. Znamo Nikolu sada, znamo da ponekad ne gura sebe koliko mo`e. Sme{no mi je to malo, jer su svi qudi oko wega prepoznali wegov talenat i shvatili da moraju da ga guraju do nivoa da ga izbace iz wegove zone komfora."
Otkrio je i {ta ga je to toliko iznenadilo dok je istra`ivao o Nikoli i dok je slu{ao wihove pri~e.
"Za mene je najneverovatnija anegdota bila ta da su morali da ga ubede da igra ko{arku. Morali su najboqeg ko{arka{a na planeti da ubede da igra ko{arku. Provodio je vreme sa kowima, bio je u {tali, wegov otac Branislav je morao da ide u {kolu da obja{wava u~iteqici za{to se ose}a na taj miris. Kada sam pri~ao sa Nikolom tokom pisawa kwige jedna od prvih stvari koju mi je rekao je bila da miris kowa ostaje uz ko`u, u kosi, da je to miris koji neki vole, neki ne", rekao je Majk.
Na kratko je zastao, pa nastavio.
"Da se vratim na wih, na~in na koji su ga ubedili da igra. Taj tim 'savetnika' Bane otac, Isidor i Vlada koji mu je bio trener kowa. Taj pristup koji su imali kao da su u filmu 'Ou{enovih 11', pri~aju telefonom, pa dogovaraju kad jedan vidi Nikolu da mu javi, da }e drugi da do|e kolima tu kao slu~ajno. Kao da su u filmu. To mi je presme{no, jer pokazuje koliko su morali da rade da bi ga vratili u salu. Rekao mi je, {to pi{e i u kwizi, da nije hteo da odustane, nego da mu je bio potreban odmor, pre svega mentalno. Da nije znao da li `eli da mu to bude karijera, kowi su mu dali to mirno mesto, dali su mu mirno}u. Bez Isidora ili Baneta, ali brat Strahiwa ne dobija dovoqno zasluga. Rekao bih da je savetnik, nazva}u ga tako, mada je vi{e kao buldo`er. Bez svih wih sigurno ne bi Nikola postao ko{arka{, MVP, ne bi bilo ove kwige, ne bi bilo ni mene ovde da vam pevam 'Duplu {korpiju'. Wegov otac je rekao da je bio malo razma`en, da je razlika u godinama izme|u wega i bra}e bila velika, bio je jedino dete u ku}i u tom momentima, razmazili su ga malo. Zato je verovatno razmi{qao toliko dugo da li da se posveti ko{arci."
"DEKI JE MORAO DA 'PRODA' NIKOLU U NBA LIGU"
Jedan od qudi koji je imao mo`da i najve}i uticaj na karijeru Nikole Joki}a je Dejan Milojevi}. Na`alost, on je preminuo pro{le godine, ali je wegova pri~a ispri~ana u kwizi. Ispri~ao nam je Majk kako je izgledao wihov susret. "Bilo je to
pred kraj mog puta, bio sam 11 dana ovde u tom momentu. Nisam znao da li }u se videti sa Milojevi}em, smatrao sam da je boqe da ga vidim u Srbiji, da }e da bude otvoreniji ovde, da }e mo`da da se seti nekih drugih stvari koje ne bi da smo se videli u Americi. To govori mnogo kakav je Deki." Onda je shvatio kako to izgleda u Srbiji... "Rekao mi je da do|em oko 11.30 sati na picu. Poku{ao sam da do|em na vreme, tamo je bilo ve} {estoro qudi, wegova porodica, prijateqi. Deki nije bio ~ovek 'u vakumu', oko wega su najbli`i, prijateqi. Ko god je pri{ao, Deki ga je zvao da sedne, a ja sam samo poku{avao da uradim intervju sa wim. Bilo je nekih trenera, jedan od wegovih prijateqa me je odvezao nazad, ali kada je u Dekijevom dru{tvu, znao sam da je dobar ~ovek. Wegov sin Nikola je bio tu, se}am se da je bilo ba{ glasno, poku{avao sam da mu postavim pitawe, on je ponavqao da je o tome ve} pri~ao. Trudio sam se da mu osve`im pam}ewe. Pri~ali smo telefonom i ranije. Najboqi citat je bio tokom drafta kada mi je rekao da je morao da ube|uje qude iz NBA lige da je Joki} centar, a ne krilni centar. Morao je da ube|uje qude da je najboqi ko{arka{ na planeti neko ko zaslu`uje da bude u NBA ligi. Dekijev posao je bio da ga 'proda' i uspeo je, Nagetsi su bili zainteresovani. Se}am se da je bilo ba{ glasno, qudi su pri~ali na srpskom. Pitao sam ga za ven~awe Nikole i Natalije, rekao mi je da je bilo ba{ emotivno, kako je Joki} bio tu`an {to je ona u Americi, da mu je nedostajala, da nije hteo da trenira, bio je tinejxer, zaqubqen. Dejan ga je gurao. Volim i wegov citat o 'GPS sistemu', kada je rekao da je trener dobar onoliko koliko dobre koordinate ukucate. Video je koliko Nikola mo`e, gurao ga je, da bude boqi.
"NATALIJA MI JE REKLA DA
NIKOLA NIJE SPREMAN
DA ^UJE SNIMAK"
Tokom cele kwige se ne spomiwe da je Dejan preminuo, taj deo namerno sam ostavio za sam kraj kwige. "Posledwi deo je o Dekiju. Tokom kwige nisam pisao da je preminuo, tek na kraju sam to napisao. Taj posledwi citat je bio na kraju, bio je pr-
vobitno napisan na po~etku, nisam hteo da zbunim qude, po{to je previ{e emotivno, ostavio sam za kraj. To je Joki}ev mentor. Dok sam radio na kwizi, Joki} je postao MVP, tada sam ga pitao o Dekiju, postavio sam mu dva pitawa, jer sam znao da imam Milojevi} citat koji je rekao 'Da, on je NBA {ampion, MVP, ali sam najponosniji {to se nije promenio kao osoba'. To je bio idealan na~in da zavr{im kwigu, bilo mi je ba{ emotivno da slu{am taj intervju. Upravo taj deo o kom pri~a Singer ima na audio snimku. Ponudio je to direktno Joki}u. "Rekao sam Nikoli da imam taj snimak, ne znam da li sam mu rekao direktno da mogu da mu dam taj snimak. Rekao sam Nataliji za taj snimak i ona mi je rekla 'Ne znam da li je Nikola spreman da to ~uje'. Kada bude pravo vreme, ponudi}u mu to, pa mogu da odlu~e da li `ele da to ~uju ili ne. To je neka vrsta otre`wewa. @ao mi je {to Dekijeva porodica nije bila na promociji kwige u Beogradu. Nadam se da }e neko da mu poka`e taj snimak, mo`da Mi{ko Ra`natovi}, ko god. Taj standard koji je ostavio na sve kao osoba, to je imalo ogroman zna~aj na Joki}a. Rekao je da ga je Deki nau~io kako da pristupi svakom danu sa osmehom, da bude sre}an, to je Deki." Priznaje i sam da mu mnogo zna~i {to mo`e Nikoli da pru`i ne{to {to on nema. "Da vam ka`em jo{ jednu stvar. Kada sam radio za 'Denver post' uzimao sam stvari od Nikole. U smislu, postavqao sam mu pitawa, dobijao odgovore, poku{avao da pi{em vi{e, da istra`ujem vi{e o wemu. Veoma je retko da ima{ {ansu da da{ ne{to NBA superstaru koji ima vi{e novca nego {to ja mogu da sawam. [to mo`e{ da mu da{ ne{to {to je zna~ajno. Ne znam da li `eli taj snimak ili ne, ali mo`e da ga dobije kada god `eli. Mo`da to bude za nekoliko godina kada god, ali je retko da mogu da mu ponudim ne{to {to on nema." "RAZGOVOR SA JOKI]EM OD 23 MINUTA"
Biografija o Joki}u verovatno bi bila jo{ lak{e napisana da je Nikola imao interesovawe za to. Za celu kwigu je Singer dobio 23 minuta razgovora sa wim. Toliko je `eleo da pri~a, pa je ba{ zbog toga razgovor sa Milojevi}em bio od jo{ ve}eg zna~aja. Objasnio je i {ta je to primetio kao sli~nosti izme|u wih dvojice.
"Zar Deki nije bio autsajder kada je igrao? Nije imao tu visinu za centra, morao je da na|e na~in da se poka`e. Morao je da bude ve}i nego {to jeste, da se trudi na taj na~in. Joki} je imao visinu, ali nije atletski dobar kao neki drugi NBA igra~i, ne ska~e previ{e visoko, Deki je video kod wega kreativnost. I verujem da je video i neku vrstu naivnosti, video je da mo`e da ga pogura, video je dosta radosti i talenta kod Nikole. To {to se nije promenio kao osoba najboqe govori kakav je Joki} i to je na neki na~in zasluga i Milojevi}eva. Imao je uzora, od wega je nau~io kako da se pona{a, kako da bude profesionalac, kako da izvu~e maksimum iz sebe. Mislim da mu je Dejan po tome bio primer."
U organizaciji Saveza logora{a Republike Srpske obele`eno je 29 godina od raspu{tawa zloglasnog logora „Silos” u Tar~inu u op{tini Haxi}i. U Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Pazari}u nadomak Sarajeva, slu`en je pa-
institucija Srpske, Isto~nog Sarajeva, bora~kih organizacija i gra|ani.
Logor „Silos” u kome je pre rata ~uvana p{enica, sve vreme postojawa bio je pod kontrolom tzv. Armije RBiH. U wemu je bilo
rastos za 24 srpska civila koji su tokom zato~eni{tva u „Silosu” zverski mu~eni i ubijeni. Osim pre`ivelih logora{a i potomaka `rtava parastosu su prisustvovali i predstavnici
zato~eno vi{e od 600 Srba, ve}inom civila s podru~ja Tar~ina, Pazari}a i okolnih naseqa. Najmla|i me|u wima bio je ~etrnaestogodi{wi Leo Kapetanovi}, a najstariji 85-ogodi{wi Vaso
[arenac koji je, kao i jo{ 23 zarobqenika preminuo od gladi i svakodnevnog terorisawa. Fizi~ko i psihi~ko maltretirawe trpelo je i 11 zarobqenih `ena, od kojih je jedna bila u {estom mesecu trudno}e.
Mnogi od pre`ivelih logora{a ka`u da je „Silos”, koji je bio jedan od tri najve}a logora pod nadzorom muslimanskih ratnih snaga i koji je pose}ivao Alija Izetbegovi} pa i da je imao sve elemente ozlogla{enog logora ’Au{vic’ iz Drugog svetskog rata”. Vrlo simboli~no, on je zatvoren nakon 44 meseci postojawa – 27. januara 1996. godine na Svetog Savu, dakle na isti veliki pravoslavni praznik na koji je 1945. oslobo|en „Au{vic”.
Pred Sudom BiH do sada je za protivzakonito zatvarawe i ne~ove~no postupawe prema civilima srpske i hrvatske nacionalnosti, zato~enim u „Silosu”, kasarni Krupa u Zoviku i O[ „9. maj” u Pazari}u, osu|eno samo {est Bo{waka na ukupno 42 godine zatvora.
Krwi Ustavni sud BiH doneo je odluku kojom se van snage stavqa deo nastavlnog plana i programa za predmet Istorija za 9. razred osnovnih {kola u Republici Srpskoj.
Ova odluka se odnosi na deo programa koji obra|uje temu "Republika Srpska i Odbrambeno-otaxbinski rat".
Krwi Ustavni sud BiH je na{ao da ova tema nije u skladu sa Ustavom BiH i suprotna je standardima iz Okvirnog zakona o visokom obrazovawu i Zajedni~kog jezgra kao odluka institucija BiH.
Navedeni akti su, saop{teno je, stavqeni van snage i oni prestaju da va`e sa danom wihovog objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike Srpske“ broj 77/24.
Za provo|ewe ove odluke zadu`eni su ministar obrazovawa i kulture Republike Srpske i direktor Republi~kog pedago{kog zavoda Republike Srpske, saop{teno je na internet stranici Ustavnog suda BiH.
Ustavni sud BiH ima devet sudija od kojih su tri stranca i me|u kojima nema sudija predstavnika Republike Srpske.
Narodna skup{tina Republike Srpske je polo-
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da u Republici Srpskoj nema grupe za otcepqewe i da je to izmi{qotina.
"To je izmi{qotina. Dogovorili su se da to napakuju", rekao je Dodik povodom sankcija koje je biv{a ameri~ka administracija uvela zvani~nicima RS zbog navodnog formirawa grupe za otepqewe Republike Sprske.
Dodik je istakao da je za izvorni Dejtonski sporazum i za BiH u kojoj }e svi biti uva`avani. "Me|utim, problem Bo{waka i
OBELE@ENA GODI[WICA SMRTI SR\ANA ALEKSI]A U TREBIWU:
vinom januara pro{le godine usvojila Zakon o neprimewivawu odluka Ustavnog suda BiH dok tamo sede sudije stranci.
"To nije sud ve} inkvizicija prema Republici Srpskoj. Oni mogu da donesu tu svoju odluku kako ho}e, Republika Srpska se opredelila oko toga. Ne}emo primewivati odluke Ustavnog suda BiH dok tamo sede stranci i to je za nas zavr{eno", rekao je tada predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i dodao da nigde u svetu nema da je nesprovo|ewe odluka Ustavnog suda, krivi~no delo.
muslimanske politike u BiH je to {to vi `elite dominaciju da bi druge podredili, a ne da mi bude-
mo ravnopravni u delu koji nam je dodelio Dejton", rekao je Dodik.
On je naveo da je za BiH zasnovanu na Ustavu, a da je politi~ko Sarajevo pristalo da im stranac mewa i suspenduje Ustav.
"Putin ka`e da po{tuje BiH i wen teritorijalni integritet i dejtonsko ure|ewe, te da jednako po{tuje prava svih i da mi mo`emo da sednemo i dogovorimo se ako treba ne{to da promenimo", rekao je Dodik i dodao da politi~ko Sarajevo od Kristijana [mita pravi heroja i nema karakter.
Navr{ene su 32 godine od tragi~ne smrti Sr|ana Aleksi}a, mladi}a iz Trebiwa koji je izgubio `ivot brane}i sugra|anina Alena Glavovi}a. Tim povodom, ~lanovi porodice, prijateqi i predstavnici Gradske uprave Trebiwa polo`ili su cve}e na wegov grob.
Sr|an Aleksi} preminuo je 27. januara 1993. od povreda zadobijenih {est dana ranije, kada je u centru Trebiwa poku{ao da za{titi svog druga Bo{waka od nasiqa. Wegovo delo postalo je trajni podsetnik na va`nost empatije i borbe protiv nepravde.
Otac pokojnog Sr|ana, Rade Aleksi}, istakao je da je biti ~ovek zahtevna, ali plemenita misija.
- Qubav prema ~oveku univerzalna je vrednost koja prevazilazi sve podele. Pozivam sve qude da najpre zavole ~oveka u sebi, a zatim da tu qubav {ire na druge. Verujem u dobrotu i razumevawe - poru~io je Rade Aleksi}.
Zamenik gradona~elnika Trebiwa, Dra`en Bo{kovi}, rekao je da Grad Trebiwe svake godine u~estvuje u obele`avawu godi{wice Sr|anove smrti kako bi se prenela poruka mira i tolerancije.
- Na{a je obaveza da ~uvamo se}awe na Sr|ana i wegovu `rtvu, i da promovi{emo vrednosti koje nas vode ka boqoj budu}nosti. Samo kroz uzajamno po{tovawe i razumevawe mo`emo izbe}i tragedije i podele koje su obele`ile pro{lost - naglasio je Bo{kovi}.
Alen Glavovi} je uspeo da pobegne i on danas sa porodicom `ivi u [vedskoj. Svake godine on pose}uje Sr|anov grob i ostavqa cve}e na wemu.
Sr|anu Aleksi}u posthumno su dodeqene brojne po~asti, ukqu~uju}i Povequ Helsin{kog komiteta za qudska prava u Bosni i Hercegovini. U znak se}awa na wegovu hrabrost, ulice u Sarajevu, Novom Sadu i Beogradu nose wegovo ime. Tako|e, 2010. godine ustanovqena je novinarska nagrada „Sr|an Aleksi}“, koja se danas dodequje u okviru Mre`e za izgradwu mira u Bosni i Hercegovini, promovi{u}i pravdu, istinu i qudska prava.
Pripadnici Vojske Crne Gore koji su uhap{eni ispred manastira Visoki De~ani 24. novembra zbog natpisa "Kosovo je Srbija" na registarskim tablicama automobila, nakon pu{tawa iz pritvora i povratna u Crnu Goru udaqeni su sa du`nosti.
Wima }e plata biti smawena za tre}inu u obra~unu za period proveden u pritvoru na Kosovu i Metohiji, a zbog odlaska u "inostranstvo" bez znawa stare{ina i zloupotrebe bolovawa bi}e pokrenut disciplinski postupak, saop{tilo je crnogorsko Ministarstvo odbrane, a prenose "Vijesti".
"Vojska Crne Gore }e uzeti u obzir sve ~iwenice i okolnosti konkretnog slu~aja i u skladu sa Zakonom o VCG doneti odgovaraju}u odluku. U tom kontekstu, General{tab VCG ukazuje da je navedenim zakonom propisano da se lica u slu`bi u Vojsci udaqavaju od du`nosti za vreme dok se nalaze u pritvoru", saop{tili su "Vijestima".
U toku je procena da li su uhap{eni povredili vojnu disciplinu, nakon ~ega }e biti doneta odluka u skladu sa zakonom.
Trojica Nik{i}ana provela su 55 dana u pritvoru na Kosovu i Metohiji pod optu`bom da su podsticali mr`wu i netrpeqivost, a zbog natpisa "Kosovo je Srbija".
Izvr{ni odbor Unije slobodnih sindikata Crne Gore pozvao je svoje ~lanstvo da se 31. januara pridru`i bojkotu kupovine u trgova~kim lancima, kao izraz gra|anskog revolta zbog enormno visokih cena proizvoda.
Sli~na akcija odvija se u Hrvatskoj.
USSCG je saop{tila da je u prethodnom periodu vi{e puta pozivala Vladu
}emo im poru~iti da naredni bojkot mo`e biti vi{ednevni i usmeren na apstinenciju od kupovine lako kvarqive robe koja ne mo`e da stoji dugo na rafovima i ~eka kupce, {to bi im nanelo mnogo ve}u {tetu”, isti~e se u saop{tewu.
U[CG je navela da koristi priliku da uka`e da problem sa neutemeqeno visokim cenama ne postoji samo u trgovini, ve} i u drugim delatnostima kao {to su ugostiteqstvo i turizam.
da preduzme konkretne mere i za{titi potro{a~e od ugra|ivawa trgovaca kroz neutemeqeno visoke mar`e, koje, prema oceni tog sindikata, nisu formirane na realnim osnovama, ve} su rezultat pove}awa zarada i penzija kroz efekte programa Evropa sad 1 i 2.
„Ukoliko se gra|ani/ke odazovu pozivu na bojkot i ukoliko bojkot uspe, bi}e to sna`na poruka trgovcima da gra|ani/ ke imaju mehanizam kako da se za{tite od daqeg 'divqawa' cena. Svesni smo da jedan dan apstinirawa od kupovine ne}e naneti ve}u {tetu trgovcima, ali
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
JEDNA OD NAJVE]IH TRAGEDIJA U ISTORIJI CRNE GORE:
Nakon {to je crnogorski premijer Milojko Spaji} podr`ao ideju o bojkotu supermarketa i drugih prodavnica prehrambenih proizvoda zbog visokih cena, danas je organizacija Alternativa Crna Gora pozvala sve gra|ane na bojkot, u petak 31. januara.
Spaji} je na platformi Iks podelio anketu korisnika „I{}u}ah” koji je pitao da li bi to trebalo u~initi po uzoru na Hrvatsku.
„Hrvatski supermarketi nakon samo jednog dana bojkota su ~uli poruku i bitno snizili cene. Smatrate li da i mi u Crnoj Gori treba da se organizujemo i, recimo, u slede}i petak bojkotujemo sve supermarkete, kao i ostale prodavnice prehrambenih proizvoda?”, pi{e u anketi.
„Da”, napisao je Spaji} podeliv{i tu anketu.
Alternativa Crna Gora je nakon toga pozvala gra|ane da u petak 31. januara bojkotuju supermarkete i prodavnice u Crnoj Gori.
Do poziva na bojkot trgovina dolazi nakon {to je sli~na akcija u Hrvatskoj u petak bila uspe{na, kada je promet hrvatskih marketa bio upola mawi nego ina~e.
Ministarka saobra}aja Maja Vuki}evi} sa saradnicima u ime Vlade Crne Gore polo`ila je venac na spomenik `rtvama na Bio~u, u znak se}awa na najve}u `elezni~ku nesre}u koja se u tom mestu desila pre devetnaest godina.
U `elezni~koj nesre}i 23. januara 2006. godine na Bio~u poginulo je 47 putnika, a vi{e od 200 je povre|eno.
Ministarka je kazala je da se navr{ava devetnaest godina od `elezni~ke nesre}e na Bio~u, jedne od najve}ih tragedija u istoriji Crne Gore, u kojoj su izgubqeni mnogi `ivoti, a veliki broj gra|ana povre|en. - Ovaj tu`an datum ostaje duboko urezan u kolektivno se}awe na{eg dru{tva, podse}aju}i nas na bol porodica stradalih i obavezu da se ovakve nesre}e nikada ne ponove. Na`alost, i nakon skoro dve decenije, sve okolnosti ove tragedije nisu do kraja rasvetqene. Ovaj nedostatak pravde i potpune istine dodatno ote`ava bol porodicama `rtava, koje s pravom o~ekuju odgovore - rekla je ministarka Vuki}evi}. Ona je naglasila razumevawe za nezadovoqstvo javnosti i porodica stradalih isti~u}i potrebu za ve}om institucional-
nom transparentno{}u. - Smatram da je krajwe vreme da se to promeni, jer porodice `rtava i oni koji su u nesre}i te{ko povre|eni zaslu`uju odgovore. Kao ministarka saobra}aja, `elim da izrazim li~nu spremnost i spremnost Ministarstva saobra}aja da pru`i podr{ku porodicama stradalih, bilo kroz institucionalnu saradwu, inicirawe dijaloga ili preduzimawe konkretnih koraka u okviru na{ih nadle`nosti kako bi se do kraja rasvetlile okolnosti ove te{ke nesre}e. U dogovoru sa porodicama nastradalih li~no }u pisati predsedniku Skup{tine Crne Gore kako bi se otvorila parlamentarna istraga i kona~no rasvetlile sve okolnosti ove tragi~ne nesre}e.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
Prelaz Jariwe
Kosovo je 2024. godine imalo negativan trgovinski bilans. S Kosova je pro{le, 2024. godine, izvezena roba u vrednosti 889 miliona evra, dok je uvezena bila u vrednosti 6,38 milijardi evra time se zakqu~uje da je uvoz Kosova osam puta ve}i od izvoza.
Tokom pro{le godine najvi{e se sa Kosova izvozila struja, u vrednosti 150 miliona evra a slede vrata i prozori u vrednosti 98 miliona evra.
Kosovo je tokom pro{le godine najvi{e uvezlo nafte i uqa,
~ija je vrednost prema{ila 710 miliona evra. Posle toga, za gotovo 678 miliona evra Kosovo je kupilo vozila i druga prevozna sredstva. Tre}e mesto u uvozu zauzimaju ma{ine, radni alati, autodelovi i druga sli~na roba, vredna 464 miliona evra. Na tre}em mestu su proizvodi od gvo`|a vredni 93 miliona evra, dok se, prema podacima Kosovske carine, na ~etvrtom mestu po izvozu nalaze name{taj, kreveti, madraci u vrednosti od 92 miliona evra.
Dan nakon {to je Pri{tina, 7. oktobra 2024, ukinula svoju usme-
Zamenik komandanta Komande zdru`enih snaga NATO-a u Napuqu general-potpukovnik Piter K. Skot boravio je, u sredu 22. januara, na Kosovu, gde se sastao sa komandantom KFOR-a Enrikom Barduanijem. Oni su posetiili Mitrovicu i glavni most na Ibru, kao i manastir Visoki De~ani.
“Barduani je podvukao napo-
Po ko zna koji put narodna zastave Republike Srbije je vra}ena na tvr|avi Zve~an na 797 metara nadmorske visine. Uglavnom nepoznata lica, prema stavu kosovske policije, uklawaju zastavu na zve~anskoj tvr|avi. No, Srbi vrlo brzo posle uklawawa zastave ponovo postavqaju srpski jarbol.
Do sada niko nije otkriven o uklawawu zastave na tvr|avi Zve~an pa je to razlog {to i niko nije odgovarao za ovaj vandalizam.
nu odluku da zabrani plasman robe iz centralne Srbije na Kosovo, prvi kamion sa finalnim proizvodima stigao je u utorak, 8. oktobra, na prelaz Merdare, odakle je u pratwi policije i carine sproveden do carinskog terminala radi detaqne kontrole.
Vlada Kosova je odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije zamenila poja~anom kontrolom, rekao je 7. oktobra 2924. premijer Kosova Aqbin Kurti.
Tzv. Vlada Kosova donela je usmenu odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije 15. juna 2023. godine.
re KFOR-a na obezbe|ivawu sigurnog i bezbednog okru`ewa za sve qude koji `ive na Kosovu i kao podr{ku dijalogu izme|u Pri{tine i Beograda uz posredovawe EU”, isti~e se u saop{tewu KFOR-a.
Zamenik komandanta Zdru`ene komande NATO-a u Napuqu, general-potpukovnik Piter K. Skot posetio je Manastir Visoki De~ani.
Otac Sava je izrazio zahvalnost generalima na naporima KFOR-a u za{titi Manastira Visoki De~ani tokom posledwih 25 godina i istakao zna~aj wihovog daqeg prisustva u ispuwavawu misije pru`awa bezbednosti svim etni~kim i verskim zajednicama, kao i svetiwama SPC, posebno u svetlu sve ve}ih politi~kih i etni~kih tenzija na Kosovu i Metohiji.
Ispred Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, 24. januara, je prvi put odr`ana akcija „15 minuta ti{ine“ u znak se}awa na 15 `rtava tragedije u Novom Sadu.
Na poziv Mitrov~anina Sr|ana \or|evi}a, blizu 150 gra|ana, me|u kojima su bili studenti, profesori, opozicioni politi~ki
predstavnici, aktivisti, penzioneri, okupili su se kako bi u ti{ini, od 11.52 do 12.07 ~asova, odali po~ast stradalima i izrazili solidarnost sa svima koji se bore za pravdu.
Okupqeni su nosili transparente sa parolama „Podr{ka studentima sa Kosova i Metohije“, „Najte`e je probuditi ~oveka koji se pravi da spava (mislite o tome)“, „Podr{ka nastavniku Mladenu Perovi}u“, kao i transparent na kom je oslikana crvena {aka ili krvava ruka.
„Okupili smo se danas zbog pogibije 15 qudi na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, koja je dovela do masovnih protesta {irom Srbije. Ovo je prvi skup kod nas. Svi znamo da u ovim okolnostima nije lako iskazati svoje mi{qewe, stav, a ni solidarnost, ali uprkos tome, mi smo danas tu“, kazao je organizator skupa Sr|an \or|evi}, nakon }ega je pro~itao imena svih nastradalih 1. novembra u Novom Sadu.
Skup su obezbe|ivali pripadnici Kosovske policije, dok su na licu mesta bili prisutni i pripadnici EULEKS-a.
Diplomata iz Danske
Peter Sorensen, potvr|en je od strane ambasadora Evropske unije (EU),24. januara, za poziciju specijalnog predstavnika bloka za dijalog izme|u Kosova i Srbije.
Sorensen je izabran od strane visoke predstavnice Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, da zameni Miroslava Laj~aka na ovoj poziciji. Ministri spoqnih poslova EU su dali kona~nu saglasnost u ponedeqak,27. januara, kako bi Sorensen mogao zapo~eti svoj mandat po~etkom februara.
Aktuelnom izaslaniku, Laj~aku, mandat isti~e 31. januara. Sorensen iz Danske ima dugogodi{we diplomatsko iskustvo u strukturama EU. Trenutno je vi{i savetnik u Evropskoj slu`bi za spoqne poslove (EEAS) za digitalnu diplomatiju.
Tokom svoje diplomatske karijere u EU, Sorensen je obavqao nekoliko zadataka na Zapadnom Balkanu. Slu`io je kao specijalni predstavnik EU za Bosnu i Hercegovinu i {ef ureda EU u Sarajevu. Tako|e je bio {ef delegacije EU u Skopqu.
Ranije je Sorensen radio kao savetnik u misiji Ujediwenih naroda na Kosovu (UNMIK), a bio je i specijalni predstavnik visokog predstavnika EU u Srbiji.
Na Balkanu je tako|e radio u misiji Organizacije za sigurnost i saradwu u Evropi (OSCE) u Hrvatskoj.
Wegovo iskustvo iz regije navodi se kao jedan od razloga za{to je Kaja Kalas odlu~ila da on bude naslednik Laj~aka.
studentskim protestima
Podr{ka srpskim studentima koji porotestuju danima i koji tra`e odgovornost za pad nadstre{nice u Novom Sadu kada je stradalo 15 osoba sti`e iz celog sveta.
Srpski dr`avqani koji `ive u Kanadi odr`ali su skup podr{ke u Torontu.
Veliki broj qudi okupio se ispred Srpskog konzulata. Nosili su srpske zastave i brojne transparente na kojima je, izme|u ostalog, pisalo: „Vu~i}u amigo, Toronto se digo“.
Predstavnici srpske dijaspore u Vankuveru, na zapadu Kanade, organizovali su u nedequ 26. januara prvi skup u znak podr{ke studentskom protestu i gra|anskim demonstracijama koje se du`e od dva meseca svakodnevno organizuju u Srbiji.
Na skupu ispred Vankuverske umetni~ke galerije, kome je prisustvovalo oko 150 u~esnika, istaknuta je bezuslovna podr{ka svim studentskim zahtevima i solidarnost sa gra|anima Srbije koji tra`e pravdu i pozivaju javne ustanove i nadle`ne organe da savesno rade svoj posao.
Drugi skup dijaspore u ^ikagu okupio vi{e qudi nego prethodni
U ^ikagu je odr`an drugi po redu skup podr{ke studentskim demonstracijama u Srbiji i tra`ewu odgovornosti za 15 nastradalih u padu nadstresnice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu. Preko dru{tvenih mre`a organizovanom doga|aju ispred Generalnog konzulata Republike Srbije, nije bilo govornika. U jednom trenutku blokirana je, uz saradwu sa ~ika{kom policijom, Ohajo ulica u centru ^ikaga, u kojoj se i nalazi Konzulat.
Crvene rukavice i 15 minuta ti{ine ~ak i na Antarktiku!
Studenti ovih dana dobijaju poruke podr{ke iz svih krajeva sveta, a danas je podr{ka stigla i sa Ju`nog pola.
Ksenija Vu~kovi} podelila je sliku sa Antarktika gde je istakla transparent sa natpisom „Protiv huliganskih taktika, na{i se zahtevi ~uju do Antarktika“.
Skupovi podr{ke protestima od Wujorka preko Frankfurta do
U posledwim danima, Srbi iz dijaspore sve glasnije i organizovanije pru`aju podr{ku studentima u Srbiji koji se bore za boqe uslove studirawa i obrazovawa. Protesti koji su se prvobitno pojavili u Srbiji ubrzo su se pro{irili na sve kontinente, a gradovi {irom sveta postali su epicentar solidarnosti sa mladima u rodnoj zemqi.
U gradovima poput Wujorka, Frankfurta, Atine, Qubqane i drugih, Srbi su iza{li na ulice, demon-
striraju}i zajedni{tvo i podr{ku svojim kolegama studentima u borbi za boqe uslove na fakultetima, ve}u finansijsku podr{ku i ve}u slobodu u obrazovnom sistemu.
Me|u najistaknutijim skupovima bio je onaj na Malti, gde `ivi i radi veliki broj Srba i qudi sa Balkana. Skup na Malti privukao je vi{e stotina u~esnika, koji su ponosno istakli transparentne poruke solidarnosti sa studentima u Srbiji.
Podr{ka studentima i protestima stigla
U Hamburgu je odr`an skup u znak podr{ke studentima u Srbiji. Stotinak gra|ana u rasejawu okupilo se danas kako bi izrazili svoj stav po-
vodom teme koja posledwih nekoliko meseci okupira pa`wu javnosti. Okupqeni su podr`ali sve koji se zala`u za dr`avu bez korupcije, dr`avu prava, jednakost i boqe sutra svih gra|ana Srbije. Skup zakazan za 11:30 ispred Gradske ku}e zapo~et je obra}awem jedne od organizatorki. Tamara \ur|evi} Jacobsen obratila se prisutnima re~ima:
„ Hvala vam {to ste do{li u ovolikom broju! Okupili smo se da bismo pru`ili podr{ku na{im studentima, ali i svima onima koji su stali uz wih. Mi `ivimo ovde gde `ivimo, ali to ne zna~i da treba da ostanemo nemi pred onim {to se de{ava u na{oj domovini, jer se ovo ti~e svih nas“. Mi smo deca, unuci, roditeqi, ro|aci, prijateqi qudi koji jo{ uvek `ive u Srbiji. Neki od nas su primorani da potra`e boqi i dostojanstveniji `ivot negde drugde, daleko od svojih ku}a i svojih voqenih, prognani glupo{}u i nepravdom. Na{a du`nost kao takvih i jeste da damo podr{ku onima kojima je ona sada najpotrebnija. Da znaju da smo, iako daleko, mislima i srcem uvek uz wih. Korupcija je u{la u svaku poru dru{tva! Nasiqe i prostakluk su normalizovani, qudi `ive u zabludama medijske propagande jednog ~oveka, u mraku, na margini siroma{tva i bede. Lopovluk i nekompetentnost vlastodr`aca je po~ela i bukvalno da ubija. I da, verujte mi, bilo ko od nas je mogao biti ispod te nadstre{nice.
Na{i hrabri studenti, budu}nost na{e Srbije, su ustali da tra`e pravdu i istinu, kako se vi{e nikada ni jedna nadstre{nica ne bi desila. Divimo se wihovoj snazi i odlu~nosti na put korumpiranoj huqi, jer je krajwe vreme da se trulo dru{tvo mewa iz korena…“
Veli~anstven prizor vi|en je u petak uve~e, (24.01.2025.) u Parizu u sve~anoj i velelepnoj sali op{tine XVI na 21.Svetosavskoj akademiji u organizaciji udru`ewa Kult mondo i Saveza Srba Francuske, u okrivu manifestacije Dani Svetosavqa u Parizu.
U~enici srpskih {kola [kolskog centra Jelena An`ujska, koju vodi Katarina Miji}, {kole Svetog Save pri hramu Svetog Save na Simplonu (u Parizu), ~ije |ake podu~ava Qubica Burgi}, kao i par u~enika Srpske dopunske {kole pariskog regiona izveli su bogat program posve}en prvom srpskom arhiepiskopu.
Deca iz me{ovitih brakova i ve}ina koja su ro|ena ovde i pripadaju tre}oj, pa ~ak i ~etvrtoj generaciji Srba u Francuskoj, dala su sve od sebe da bez gre{aka i sa puno qubavi izvedu ni malo lak program. Za mnoge je to bio i prvi nastup, ali se trema nijednog trenutka nije primetila.
Bilo je tu puno pesama, ske~eva, recitacija… zajedni~ko pevawe pesme Kako ko Petra Gojkovi}a, posve}ene Dragoqubu Savi}u kaplaru, muzi~ki nastup ansambla Izvor iz Pariza, kao i nastup \or|a Peri}a (14) iz Bijeqine, vi{estrukog prvaka sveta na harmonici. Zdravicama je goste pozdravio Milutin Rankovi}, vajar, narator, zdravi~ar i pesnik iz Lajkovca.
Ministar u Vladi Republike Srbije \or|e Mili}evi} danas je u Kumanovu prisustvovao Sve~anoj akademiji organizovanoj povodom Savindana – praznika Svetog Save, najve}eg srpskog svetiteqa i utemeqiva~a na{e duhovnosti i identiteta.
“Izuzetno mi je drago {to sam danas ovde, u Kumanovu, sa na{im sunarodnicima, na sve~anoj akademiji povodom jednog od najve}ih praznika za srpski narod – Savindana. Sveti Sava je najve}i svetiteq u istoriji na{eg naroda, neko ko je utemeqio pravoslavqe me|u Srbima i usmerio nas ka jasnom putu kojim smo se kao narod kretali vekovima. Kao i u wegovo vreme, i danas, u izazovnim vremenima, potreban nam je jasan pravac, usmerenost i, iznad svega, jedinstvo. Samo jedinstveni mo`emo prevazi}i svaki izazov i nastaviti da idemo napred,” poru~io je ministar Mili}evi}.
U Australiji, 26. januar je nacionalni dan - dr`avni praznik, ali taj datum je kontroverzan. Mnogi migranti koji su nedavno do{li u Australiju `ele da slave svoj novi dom, ali va`no je razumeti punu pri~u koja stoji iza tog dana.
26. januara je slu`beno Dan Australije, nacionalni dan zemqe. Ali za pripadnike autohtonih naroda i sve ve}i broj Australijanaca, to nije dan za slavqe.
Boe Spearim, aktivista i podkaster, pripadnik naroda Gamilaraay, Kooma i Murrawari, opisuju emocionalnu te`inu dana.
"Za mene, kad do|e taj datum, ujutro, ose}am se kao da idem na sahranu. Znam da se dogodilo ne{to lo{e. To je vrlo te`ak ose}aj.
ZA[TO JE DAN AUSTRALIJE 26. JANUARA?
26. januara 1788. Britanci su podigli zastavu Union Jack na Sydney Cove, ozna~avaju}i po~etak kolonizacije.
Dan Australije obele`ava se 26. januara od 1935. godine, ali je postao nacionalni praznik tek 1994. godine.
Neki Australijanci slave organizuju}i ro{tiq s prijateqima i porodicom, odlaskom na pla`u ili gledawem vatrometa. Mnoge ceremonije dodele dr`avqanstva odr`avaju se tog dana.
Me|utim, Aborixini i ostrvqani moreuza Tores od 1938. godine svakog 26. januara protestuju ozna~avaju}i taj dan kao "Dan `alosti. Raste broj Australijanaca koji odbijaju da slave taj dan i tra`e da se nacionalni praznik prebaci na neki drugi datum.
ZA[TO JE TO BOLAN DAN ZA AUTOHTONE AUSTRALIJANCE?
Dr. Summer May Finlay, pripadnica naroda Yorta Yorta i vi{a predava~ica na Univerzitetu Wollongong, obja{wava da 26. januar predstavqa po~etak patwe za
Aborixine i narode ostrva moreuza Tores.
„To je po~etak rasizma, to je po~etak diskriminacije, to je po~etak vremena u kojem su na{i qudi iskqu~eni iz zajednice i zemqe na kojoj su na{i preci hodali 65.000 godina.“
Britanska kolonizacija bila je razaraju}a za autohtone Australijance koji su se suo~ili s oduzimawem zemqe, masakrima, uvo|ewem bolesti i prisilnim oduzimawem dece.
Posledice kolonizacije, ukqu~uju}i sistemsku diskriminaciju, lo{e zdravstvene rezultate i prekomernu zastupqenost u pravosudnom sistemu, i daqe su prisutne danas.
Dr. Finlay poziva sve Australijance da nau~e vi{e o istoriji svoje zemqe.
„Mislim da je Australija divna zemqa na mnoge na~ine. Sigurna sam da }e qudi koji dolaze u ovu zemqu i postaju novi dr`avqani to priznati i prepoznati. Ali istovremeno, imamo istoriju u ovoj zemqi koja nije sjajna i koja nije, naro~ito dobropriznata.“
Ali svake godine sve vi{e qudi `eli da promeni datum nacionalnog praznika.
Mnogi autohtoni Australijanci `ele da se datum promeni iako neki daju prioritet priznawu wegove istorije umesto wegove promene. Drugi, poput Boe Spearima, veruju da bi dan trebao biti potpuno ukinut.
„Re~ je o ukidawu kolonijalnog razumevawa da je ova zemqa mirno naseqena ili da ono {to se dogodilo Aborixinima ne bi trebalo biti priznato, dok bi trebalo. I to je samo podsetnik rasistima i {irem dru{tvu da vi{e ne mo`ete da slavite genocid, to nije u redu“, ka`e on.
KAKO S PO[TOVAWEM
OBELE@ITI 26. JANUAR?
Autohtone grupe organizuju mar{eve, skupove, slu`be na svitawu i kulturne doga|aje {irom zemqe 26. januara, naziva-
ju}i taj dan "Danom invazije" ili "Danom pre`ivqavawa".
Dr. Finlay opisuje kako taj dan izgleda i ko mo`e u~estvovati.
„Mar{evi su mirni mar{evi kroz ulice, kao protest. U~estvovala sam u nekoliko mar{eva u Melburnu dok sam tamo `ivela. I to je fantasti~an na~in za porodice da se okupe, bilo da su to autohtone, bilo da su to ne-autohtone porodice.
“Rana Hussain, ~lanica odbora Reconciliation Australia, neprofitne organizacije koja promovi{e pomirewe izme|u autohtonih i ne-autohtonih Australijanaca, ka`e da ova okupqawa pru`aju nadu i zajedni{tvo.
„Dobijete taj ose}aj solidarnosti, i ~esto dobijete ose}aj nade kad ste s zajednicom. Kao saveznici, mislim da je vrlo va`no da stojimo iza Prvih naroda dok se zala`u za promenu datuma ili ve}e priznawe onoga {ta ovaj dan zapravo zna~i za wih.
Nekoliko ve}a vi{e ne odr`ava doga|aje za Dan Australije i ceremonije dr`avqanstva 26. januara. Neka radna mesta dopu{taju zaposlenima da zamene javni praznik za drugi dan. KAKO SE MIGRANTI MOGU ODNOSITI PREMA
AUTOHTONIM AUSTRALIJANCIMA
Gospodin Spearim smatra da migranti, od kojih su mnogi iskusili rat i okupaciju,
Zemqa na kraju sveta, zemqa kengura i koala, Aborixina i evropskih doseqenika. Ime Australija poti~e od naziva “terra australis”, {to zna~i ju`na zemqa. U starom i sredwem veku u Evropi se pretpostavqalo da u ju`nim morima postoji kopno koje su sredwovekovni geografi nazivali Nepoznata ju`na zemqa, na latinskom “Terra australia incognita”, pa otuda i naziv Australija.
U 18. veku britanska kruna gubi svoje kolonije u Severnoj Americi. Prethodno su one bile i kaznene kolonije. Sada je trebalo prona}i novo mesto za zatvorenike. Preuzeta je ideja Xejmsa Kuka: Australija! Nakon dugih i skupih bitaka britanska je kruna 1783. morala prihvatiti nezavisnost svojih biv{ih severnoameri~kih kolonija. Jednim potezom Britansko Carstvo gubi svoju kolonijalnu prisutnost u Severnoj Americi.
[tavi{e, do tada je englesko kraqevstvo izvozilo osu|enike u Severnu Ameriku s dugim zatvorskim kaznama i naknadnim proterivawem iz zemqe. To vi{e nije bilo mogu}e. KA@WENICI NA BRODOVIMA TEMZE Prvo privremeno re{ewe su odba~eni brodovi usidreni na obalama Temze. Neko vreme su slu`ili kao sme{taj za zatvorenike. Ali higijenski uslovi i strah lokalnog stanovni{tva od
epidemija i nemira na brodovima zna~ili su da britanski ministar kolonija potra`i alternative. Jedna ideja do{la je od istra`iva~a i putnika po svetu kapetana Xejms Kuk. Malo pre svoje smrti, kao prikladno mesto naveo je Botani u Australiji. Naime, godine 1768. kapetan Xejms Kuk isplovio je iz Engleske na trogodi{wu ekspediciju. Doplovio je do zaliva Botani na isto~noj obali Australije. Otkrivenu zemqu ozna~io
je na pomorskim kartama i nazvao Novi Ju`ni Vels. Dve dodatne ekspedicije iz 1770-ih god. donele su vi{e vesti o Australiji.
FLOTA PLOVI
PREMA AUSTRALIJI
Takozvana prva flota kre}e 13. januara 1787. godine. Sastojala se od jedanaest brodova sa 756 zatvorenika, 550 ~lanova posade i stra`ara. Prva britanska flota sa osu|enicima, vojnicima i prvim guvernerom kolonije Arturom Filipom pristala je na tlo Australije 26. januara 1788. godine. Nije u zalivu Botani, kako je sugerisao Xejms Kuk, ve} ne{to severnije u zalivu koji se zove Port Xekson. Mesto je dobilo ime u ~ast tada{weg britanskog ministra kolonija: Sidnej. Dolazak prve flote, koju }e slediti mnoge druge u narednim godinama, i danas se slavi kao "Dan Australije".
Posledwa ka`weni~ka kolonija zatvorena je na Tasmaniji skoro ~itav vek kasnije.
mogu saose}ati s borbama autohtonih naroda.
„Neverojatno je da qudi dolaze ovamo i nalaze neki oblik mira. Od 26. januara 1788. godine, mi nismo prona{li pravdu, nismo prona{li mir“, ka`e on. Rana Hussain ka`e da bi pitawe 26. januara trebalo da bude va`no svim Australijancima, a ne samo qudima Prvih naroda.
„Mislim da mnogi qudi misle da ova komplikacija, tuga i `alost pripadaju samo Prvim narodima, ali svako ko razume zna~aj tog dana mo`e ose}ati kompleksnost u vezi s tim. A za mene, kao dete indijskih migranata, imamo vlastitu istoriju kolonizacije i britanske kolonijalne vlasti.“
Kao migrant druge generacije, gospo|a Rana Hussain razume za{to mnogi migranti `ele da proslave svoj novi identitet.
Ali veruje da svi Australijanci moraju imati ozbiqne razgovore o pravoj istoriji na{e zemqe pre nego {to mo`emo da prona|emo inkluzivni na~in da ga proslavimo.
"Mislim da moramo da imamo taj razgovor kao zemqa, a onda mo`emo da razgovaramo o tome koji dan `elimo slaviti svu tu istoriju i prepoznati svu tu istoriju, a zatim se okupiti. Znate, {ta je prikladan dan da se sve objedinimo."
Statua Kapetana Kuka u Sidneju o{te}ena uo~i Dana dr`avnosti Australije
Statua britanskog istra`iva~a Xejmsa Kuka u Sidneju, kapetana prvog zapadnog broda koji je stigao do isto~ne obala Australije, poprskana je crvenom bojom i o{te}ena dva dana pre Dana dr`avnosti Australije, koji se obele`ava 26. januara, saop{tile su vlasti Australije.
To je drugi put da je statua o{te}ena i vandalizovana u posledwih godinu dana, a policija je saop{tila da je po~ela istragu i da je u blizini statue prona|eno nekoliko predmeta kori{}enih za weno o{te}ewe, preneo je Rojters.
Lokalna odbornica Kerolin Martin rekla je da su nepoznati po~inioci verovatno pre{li ogradu oko statue koriste}i merdevine, koje su ostavili na licu mesta. Martin je za radio stanicu 2GB rekla da su nepoznati po~inioci "poprskali farbu", kao i da su uspeli da otkinu ruku, deo lica i nosa po statue.
Za mnoge starosedeoce Australije, koji ~ine oko ~etiri odsto stanovni{tva u zemqi od 27 miliona stanovnika, praznik Dana Australije je poznat kao dan invazije, i oni `ele da Australija odustane od proslave ili da pomeri datum kojim se obele`ava godi{wica dolaska prve britanske flote 1788. godine na taj kontinent.
Izjava Krega Tajlija, prvog ~oveka Australijan opena, da Novak \okovi} zaslu`uje statuu u Melburnu, izazvala je opre~na mi{qewa navija~a! Pogotovo onih doma}ih, koji smatraju da su istu zaslu`ili samo teniseri koji su Austra lijanci!
Tajli je ne{to ranije istakao da bi \okovi} treba lo da se na|e me|u velikim ime nima sporta na Melburn parku i `eli da ga prika`e kroz statuu, pored drugih legendi tenisa, ali ima onih koji nisu podr`ali tu inicijativu.
- To bi bio sna`an simbol na mnogo na~ina. Nema sumwe da zaslu`uje ovako veliko priznawe.
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
- Bez obzira {to je on legenda, statua stranog sportiste u Australiji? Ne – jedan je od komentara na Tajlijevu izjavu, dok je drugi dodao:
- Tajli nije svestan stvarnosti i slep je zbog svog prijateqstva sa Novakom. Svaka statua Novaka u Australiji bi}e stalno uni{tavana.
S druge strane, mnogi su podr`ali ovu inivijativu:
- Apsolutno, \okovi} je legenda tenisa. Pobedio je 10 puta na AO. Veoma malo igra~a }e osvojiti 10 Grend slemova.
- Definitivno. A ja sam veliki navija~ Nadala. \okovi} treba da bude slavan u zalasku svoje karijere!
Me|utim, neki teniski fanovi smatraju da bi \okovi} verovatno odbio statuu zbog tretmana koji je do`iveo u Australiji.
- Da li Australija zaslu`uje statuu Novaka? Mislim da ne.
- Da, ali on to sigurno ne}e `eleti jer je toliko bio nerespektovan od strane australijskih medija, Tenis Australije i vlade. Ne zameram mu.
Videli smo i tokom 2022. godine na sportskim doga|ajima u Australiji usta{ke simbole. Sada je jedan nacrtan preko lica Novaka \okovi}a.
Skandal u Melburnu, po{to se na internetu pojavila jedna fotografija na kojoj se vidi vozilo javnog prevoza sa likom Novaka \okovi}a koje je vandalizovano. Neko je crvenim sprejem preko lica srpskog tenisera napisao veliko latini~no slovo U, simbol usta{kog pokreta!
Na tviteru je jedan nalog pod nazivom "Mlade` hrvatskog oslobodila~kog pokreta" podelila ovu sliku, pa mo`e da se pretpostavi da je ovo wihovo delo. Hrvatski oslobodila~ki pokret je ina~e organizacija koju je u Buenos Ajresu 1956. godine napravio Ante Paveli}, lider fa{isti}ke organizacije Usta{e tokom Drugog svetskog rata.
Sve ovo se de{ava neposredno pred me~ Novaka \okovi}a i Aleksa Zvereva u polufinalu Australijan opena. Kao {to Australija ima veliku srpsku populaciju, ima i mnogo Hrvata, a do sada nije bilo ovakvih nedostojnih napada na Novaka \okovi}a. Do sada se Australijan open nije oglasio povodom ovog skandaloznog poteza.
Na kraju Drugog svetskog rata veliki broj usta{a je ubijen ili uhap{en, ali su mnogi uspeli i da prebegnu iz Jugoslavije. Jedan deo wih na{ao je nakon 1945. godine uto~i{te u Australiji, gde ih je primila tada{wa vlada. Iako je bilo jasno da su ume{ani u brojne zlo~ine nad Srbima, Jevrejima, Romima, ali i hrvatskim antifa{istima u klimi Hladnog rata australijska vlada ih je primila i
dozvolila nekim visokopozicioniranim usta{ama kao {to su Dujo Krpan, Qubomir Vuina, Fabijan Lovokovi} i Sre}ko Rove da se nastane tu. Tokom pedesetih i {ezdesetih bilo je mnogo teroristi~kih akcija koje je usta{ki pokret u emigraciji organizovao, a sve se smirilo nakon 1972. kada se vlada Australije kona~no pozabavila ovom organizacijom.
Ipak, kada je devedesetih izbio gra|anski rat u Jugoslaviji ponovo se aktivirao usta{ki pokret u Australiji, a videli smo na finalu kupa Australije 2022. godine koje je igrao Sidnej junajted 58, ina~e klub Hrvata iz ove zemqe, da je usta{ka terminologija i ideologija i daqe `iva. Videli smo pokli~e "Za dom spremni", usta{ke zastave, fa{isti~ke pozdrave... To je pokrenulo velike kritike, ali kao {to vidimo i daqe postoje sledbenici ove ideologije u Australiji.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711
BRANILA ]ERKU @IVOTOM:
U oluji postavila svoje
telo kao `ivi {tit
Grmqavinske oluje sa gradom mogu da donesu velike koli~ine leda koje padaju s neba, a ovi ledeni komadi mogu da budu toliko veliki da o{tete automobile, ku}e, pa ~ak i ozbiqno povrede qude. U ekstremnim slu~ajevima, oluje mogu da izazovu poplave, o{te}ewa na energetskim mre`ama i saobra}ajnim arterijama, ~ime nastaje velika materijalna {teta. Jedan takav dramati~an trenutak desio se u Australiji, kada je majka, suo~ena sa opasnim vremenskim uslovima, preduzela hrabar korak da za{titi svoju bebu tokom ekstremne grmqavinske oluje sa gradom. Koristila je svoje telo da za{titi bebu, a wena izjava odzvawa dru{tvenim mre`ama. "Po~eo je da pada grad, a zadwi prozor, gde je bila moja }erka, jednostavno je bio otvoren... Nestao je", rekla je mama i dodala da nije bilo vremena za strah. "Bilo je jako stra{no, ali nije bilo vremena da se pla{im... Sve se dogodilo tako brzo". U trenutku kada je grad po~eo da pada u ogromnim koli~inama, majka je brzo shvatila da mora da reaguje. Bez trunke razmi{qawa, sko~ila je u zadwi deo automobila i postavila svoje telo kao `ivi {tit, kako bi za{titila svoju bebu od le-
denih komada. "Pogledala sam i videla da ona pla~e, ali nisam je ni ~ula, toliko je sve bilo glasno", ispri~ala je majka, dodaju}i da je zvuk grada bio toliko sna`an, da je potpuno nadma{io wen glas, dok je poku{avala da smiri dete. Uprkos strahu i panici koja je nastala tokom oluje, ova hrabra `ena nije oklevala da uradi sve {to je bilo u wenoj mo}i da za{titi svoje dete. Nakon {to je oluja pro{la, majka je rekla da ne bi oklevala da ponovo donese istu odluku. Kada su se pojavile fotografije koje prikazuju povrede koje je majka dobila, qudi {irom sveta poslali su podr{ku uz komentar: "Jednostavno, to je majka".
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Novakov put u Melburnu zavr{en je ove godine kao i pro{le u polufinalu Australijen opena (AO). Svi smo se nadali i o~ekivali da }emo ga nakon briqantne pobede protiv Alkaraza gledati u finalu protiv branioca titule Sinera, ali to se na`alost nije desilo. Razlog je veoma ozbiqna povreda mi{i}a u prethodnom maratonskom me~u protiv [panca, {to je rezultiralo predajom me~a Zverevu nakon izgubqenog prvog seta u tajbrejku. Tako je \okovi}ev pohod na 11. AO trofej ostavqen za slede}u godinu, dok }e se wegova jubilarna 100. ATP titula ve-
ve} ispisao tenisku istoriju i nisu mu potrebni dodatni trofeji. Okej mo`da jo{ jedan da zaokru`i taj magi~ni broj 100, ali sve ostalo je nebitno. Mnogo vi{e zabriwava ~iwenica da australijska publika nema dovoqno po{tovawa za jednu besprekornu tenisku legendu kao {to je Novak \okovi}. Situacija kada je deo publike na Rod Lejver areni izvi`dao \okovi}evu predaju me~a protiv Zvereva je u najmawu ruka sramna. Prose~an normalan gledalac se verovatno pita kako je mogu}e da neko zvi`di vrhunskom sportisti nakon ozbiqne povrede. Neko }e re}i da su mnogi od wih platili 900 dolara za to ve~e da bi gledali me~ od pet setova i da je to razlog. I to se mo`e uzeti u obzir, ali je ipak te{ko razumeti da deo publike sportiste na terenu ne do`ivqava kao qude od krvi i mesa, ve} kao neke moderne gladijatore koji slu`e samo svrsi zabavqawa gladne publike. I dugogodi{wi uspe{ni direktor AO Kreg Tajli na pitawe kako tuma~i pona{awe dela publike nakon povla~ewa Novaka odgovorio je da su neki samo `eleli vi{e tenisa. Naravno, vrlo lepo od direktora Tajlija {to
poredivo boqi.
Za AO se akreditujem kao novinar ve} vi{e od decenije. Imao sam tu privilegiju i ~ast da ispratim mnogo Novakovih me~eva na Rod Lejver areni i 7 finalnih dvoboja. Bez obzira na konstantno prisustvo i dela publike koja voli i podr`ava Novaka publika je u ve}ini skoro uvek okrenuta protiv srpskog tenisera. I rekli bi, naravno, pravo je svakog gledaoca da navija za koga ho}e, ali ta „navijawa“ su vrlo ~esta bila sastavqena od provokacija i poku{aja ometawa Novakove koncentracije i igre. To se svakako u tenisu kao individualnom sportu ne toleri{e i smatra se vrlo nepristojnim, ali kada je u pitawu Novak - sve je dozvoqeno. I da se razumemo, ni{ta boqe se publika ne odnosi prema \okovi}u ni na ostalim grend slemovima, a posebno na Rolan Garosu ili US openu. Apsolutno nije bilo nijednog me~a da Novak tokom igre nije ometan i provociran od strane pojedinaca iz publike. ^esto sam se pitao da li je mogu}e da neko plati petsto i vi{e dolara samo da bi sa tribina dobacivao kao ludak u poku{aju da isprovocira tenisera i ne bi
Realno, malo se ko od nas brine da li }e i kada Novak ostvariti ove ciqeve, jer je on ve} odavno postao apsolutni kraq tenisa. ^ak i da se to nikad ne dogodi, \okovi} je ve} ispisao tenisku istoriju i nisu mu potrebni dodatni trofeji. Okej mo`da jo{ jedan da zaokru`i taj magi~ni broj 100, ali sve ostalo je nebitno. Mnogo vi{e zabriwava ~iwenica da australijska publika nema dovoqno po{tovawa za jednu besprekornu tenisku legendu kao {to je Novak
rovatno dogoditi na nekom mawem turniru tokom ove godine. Mnogo va`nije od toga je eventualno osvajawe 25. grendslema, {to se u najboqem slu~aju mo`e dogoditi ve} do kraja ove godine na nekom od preostala tri grendslema u Evropi ili Americi.
Realno, malo se ko od nas brine da li }e i kada Novak ostvariti ove ciqeve, jer je on ve} odavno postao apsolutni kraq tenisa. ^ak i da se to nikad ne dogodi, \okovi} je
na taj na~in `eli da odbrani Novaka, ali rekao bih iskreno da se ipak vi{e radi o potpuno nerazumnom nepo{tovawu najve}eg tenisera svih vremena.
To na`alost traje jako dugo, i to jo{ od prvog Novakovog grendlem polufinala u Melburnu, kada je 21-godi{wi autsajder iz Srbije deklasirao tada{weg miqenika svetske publike Federera. Od tada Novak nije mogao da dobije naklonost publike, ~ak i kada je od svojih protivnika u polufinalnim i finalnim me~evima bivao neu-
prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!
l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.
Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.
Qiqana: mob/vajber: +381 601915633
Sava: mob/vajber: +61 429876291
li ovaj eventualno pogre{io. Na kraju, mo`da i ni{ta od toga nije toliko dramati~no ako to samo jo{ vi{e motivi{e najboqeg srpskog tenisera da igra sa jo{ ve}im `arom. Jer sramota }e ostati na onom delu publike koji je zvi`dao povre|enom teniseru. To je na sre}u samo mawina dok se ve}ina nas raduje wegovom ponovnom dolasku u Melburn slede}e godine. Raduje i skora{wa izjava direktora Tajlija da Novak kao desetostruki osvaja~ Australijen opena apsolutno zaslu`uje bistu u Melburn parku. Nadamo se da }e tako i biti, i da }e na taj na~in Australija kona~no odati priznawe najve}em svetskom teniseru svih vremena, i izviniti mu se za sve one male i velike nepravde koje su mu ~iwene ovde u posledwih dvadesetak godina.
U ponedeqak 27. januara 2025. godine, na praznik Svetog Save, prvog arhiepiskopa i prosvetiteqa srpskog, u manastiru Svetog Save u Ilajnu, slu`ena je Sveta arhijerejska liturgija i proslavqena je slava manastirskog hrama i manastira i prerezan je slavski kola~ i oko hrama je pro{la sve~ana litija.
Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Arhiepiskop sidnejsko-velingtonski i Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, uz saslu`ewe igumana manastira Svetog save u Ilajnu arhimandrita Teodora Bojovi}a i protojereja-stavrofora Dragoquba Panteli}a i proto|akona Miodraga Tomi}a i proto|akona Petra Mraki}a.
^tecirali su ~te~evi iz melburn{kog namjesni{tva.
Za pjevnicom je odgovarao haxi Aleksandar Vujovi}, profesor Bogoslovije Svetog Petra Cetiwskog i urednik Katihetskog programa Radio Svetigore.
Sabrani vjerni narod pristupio je Svetoj tajni pri~e{}a, a potom je oko manastirskog hrama
pro{la sve~ana litija.
Posle litijskog ophoda osve{tan je i prerezan slavski kola~ i osve{tano slavsko `ito u ~ast Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog.
Mitropolit Siluan se potom obratio sabranim vernicima, arhipastirskom besedom, govore}i o velikom srpskom svetitequ, Svetom Savi, koji sabira i okupqa srpski narod na petom kontinentu. Posle liturgijskog sabrawa, u manastirskoj trpezariji prire|ena je trpeza qubavi. Na slavskoj trpezi qubavi, po
blagoslovu Mitropolita Siluana, besedom se obratio profesor Cetiwske bogoslovije Aleksandar Vujovi}, koji je ~estitao manastirsku slavu, Mitropolitu Siluanu, igumanu arhimandritu Teodoru Bojovi}u i bratstvu i sestrinstvu manastira i prisutnim vernicima.
Svetu Arhijerejsku liturgiju povodom 52. Svetosavskog sabora u Ilajnu Mitropolit g. Siluan slu`io je u nedequ 26. januara 2025. godine, sa sve{tenstvom i sve{tenomona{tvom arhijerejskog namjsni{tva melbur{kog.
Svake godine 26. januara Australijanci slave Dan Australije. Ovim dr`avnim praznikom odbele`ava se prvo evropsko naseqavawe 1788. godine. Za ve}inu Australijanaca to je prilika da se okupe i proslave svoj nacionalni praznik, kulturu, obi~aje. Bilo je i onih koji ovaj datum ne prihvataju kao nacionalni praznik, organizuju}i mawe proteste u delovima grada.
I ove godine u Sidnejsku luku okupilo se stotine hiqada qudi da bi videli trku brodova, prisustvovali `urkama, koncertima, vatrometu. Manifestacije povodom Dana Australije odr`ane su u skoro svim ve}im predgra|ima grada, na kojima je tako|e prisustvovao veliki broj gra|ana. Uprava gradske op{tine u Liverpulu organizovala je u parku kod ovda{we bolnice proslavu koja je okupila stotine i stotine ovda{wih `iteqa, me|u kojima i veliki broj Srba i ~lanova wihovih porodica.
Me|u {tandovima sa kulinarskim specijalitetima raznih naroda, srpski je privukao qubiteqe pqeskavice, }evapa, qutih kobasica, poga~e, ajvara.
Organizatori proslave u liverpulskom parku obezbedili su razne igre za decu i mlade ukqu~uju}i ringi{pile i gumene dvorce, bilo je tu nastupa poznatih australijskih umetnika i bendova, jednom re~ju za svakog po ne{to interesantnog i lepog.
Prilo`ene fotografije sa proslave Dana Australije u Sidneju i Liverpulu }e bar donekle do~arati sve~anu prazni~nu atmosferu.
Joca Gajeskov
Kineska Nova godina u znaku Drvene zmije po~ela je u sredu 29. januara a zavr{ava se 16. februara.
Ona }e sve~ano biti proslavqena u vi{e sidnejskih predgra|a.
Kao i svake godine najve}a okupqawa i slavqa bi}e u sidnejskom Hajmarketu u subotu 1. februara i u Kabramati u subotu 15. februara od 11 ~asova pre podne do 9 ~asova uve~e.
Podsetimo da godina Zmije, po lunarnom kalendaru, dolazi svake 12. godine, a posledwi put se pojavila 1965. godine.
Zmija je vrlo privla~na sa prelepom ko`om i ostavqa prvi utisak mirnog i tihog pona{awa, ali ima veoma o{tar karakter sposoban za brze akcije – uz ubod jezikom ako joj prouzrokujete uvredu. Drugim re~ima, po{tovawe je prioritet u dru{tvu ovog lidera jer on ne razume kompromis.
Prema obi~aju, operite telo celokupno od glave do pete pod tu{em s teku}om vodom na Staru godinu (28. januara) i obucite ne{to novo nakon toga.
Ponovite na Dan Nove godine (29. januara) i naredni dan (30. januara) bez potrebe za novom ode}om na posledwa dva dana.
Ovo ~isti svu lo{u energiju koju `elite da ostavite za sobom i dobra je ideja za svakog da osigura sve` po~etak godine.
U Kabramati i okolini `ivi veliki broj Srba, mnogi od wih svake godine pose}uje i u`iva tokom proslave Lunarne nove godine. Tako }e zasigurno biti i ove 2025. godine. Joca Gajeskov
U subotu 25. januara na imawu manastira Svetog Save proslavqen je 44. Svetosavski Omladinski Festival ili Savindan. Svetu Arhijerejsku liturgiju slu`io je wegovo preosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G.Siluan, uz saslu`ewe sve{tenstva iz ~itave Australije, kao i vladika Anatohijski i sve{tenici iz ruske i gr~ke crkve.
Liturgiji je prisustovao veliki broj na{eg naroda koji su do{li iz ~itave Australije, kao i i wihove Ekselancije ambasadori Republike Srbije G. Rade Stefanovi} i Carske Rusije G. Aleks Pavloski, ina~e on je na{ redovan gost na mnogim proslavama u Kanberi.
Po zavr{etku Svete Arhijerejske liturgije, obred se~ewa slavskog kola~a obavili su Mitropolit Siluan i vladika Anatohijski Vasilis a doma}in za ovu godinu bila je porodica Slobodana i Radmile Zec. Oni su tre}inu kola~a predali porodici Ratka Mili~evi}a.
Posle se~ewa kola~a, Wegovo preosve{tenstvo Mitropolit G.Siluan podelio je zahvalnice i ikone Sv. Save najzaslu`nijim Srbima koji su vredno radili na ure|ewu i ulep{avawu na{eg Svetog manastira Novog Kalini}a. Ikonu Sv.Save dobila je i Na|a Stefanovi} }erka na{eg ambasadora Gosp. Rada Stefanovi}a. Na|a je druga godina na kolexu u Kanberi i |ak je generacije - najboqa. Tako da u sto godina od postojawa ovog kolexa ispisana su razna imena a sada po prvi put i jedno srpsko, sve ~estitke Na|i. Posle zavr{etka dodele zahvalnica i ikona svi prisutni su oti{li u dowi deo manastirskog imawa, gde je Mitropolit G.Siluan otvorio 44. Svetosavski Omladinski Festival istaknuv{i tom prilikom zna~aj i ulogu manastira za duhovno dobro i opstanak na{eg naroda u Australiji i Novom Zelandu. On je jo{ jednom pozvao sve Srbe naro~ito iz Kanbere i okoline da dolaze i dovode svoju decu u na{ Sveti manastir, da im pri~aju, da ih u~e kako veri tako i srpskoj, kulturi a posebno istoriji. Istakao je kao i vi{e puta do sada kako je jako iznena|en i razo~aran po{to je na nekim mestima u Australiji video da deca ne znaju ni{ta o Kosovu i Metohiji, kao su{tinskom mestu srpskog identiteta i srpske dr`avnosti. Nakon wegovog obra}awa zapo~eo je zvani~ni program Svetosavske proslave.
U velikoj manastirskoj sali odr`an je kulturno umetni~ki program, gde su nastupale folklorne grupe iz Kanbere, Boni-
ringa, Blektauna, Liverpula, Ruti Hila, Vulogonga, Aleksandrije, Brizbejna kao i specijalni gosti iz na{e otaxbine KUD "Kraqevska Riznica" iz Kraqeva. Ova folklorna grupa je u gostima u Australiji i hvala im {to su do{li na festival u Kanberu.
Svi su bili fantasti~ni a moram posebno da pomenem Folklornu grupu ‘Kosovski Bo`uri’ iz Brizbejna, oni su bili kod nas i pro{le godine, po 16 sati putuju autobusom u jednom pravcu, to je za svako po{tovawe i veliko
im hvala. Kako mi je rekao wihov koreograf Gosp. Boban Jovanovi} jeste daleko i naporno ali je lepo da se deca upoznaju i dru`e. Na{i ovogodi{wi doma}ini iz Kanbere na ~elu sa sve{tenikom Brankom Vasili}em su pripremili velik asortiman hrane, pi}a kao i muziku u`ivo.
Na samom po~etku kulturno umetni~kog programa, Mitropolit G.Siluan se zahvalio svima koji su do{li da proslavimo ovaj va`an dan zajedno. Svima je po`eleo lepo dru`ewe, jer je on zbog obaveza morao da ode ranije, po{to je u nedequ 26. januara, na{a druga velika svetiwa u Australiji manastir Sv. Save u Ilajnu proslavqao svoju slavu Svetiteqa Savu.
Po zavr{etku kulturno umetni~kog programa, veseqe ja nastavqeno uz muziku u`ivo i trajalo do kasno u no} a sve{tenik Branko Vasili} se zahvalio svim prisutnim koji do{li da proslavimo zajedno i zamolio da ostanu, da se ne razilaze jer se festival nastavqa i naredni dan u nedequ.
Drugi dan je na festivalu bilo je tako|e dosta naroda jer je u ponedeqak praznik i neradni dan pa su qudi do{li da se dru`e i u`ivaju uz hranu, muziku i pi}e. Bilo je zaista prelepo, hvala svima koji su do{li da proslavimo ovaj veliki praznik i veliko hvala na{im doma}inima sve{teniku Branku Vasili}u i wegovom kompletnom timu na organizaciji i gostoprimstvu.
Da smo `ivi i zdravi vidimo se sa Bo`ijom pomo}i idu}e godine.
A vi bra}o Srbi verujte u Boga i slavite uvek Svetog Savu svoga. Da `ivimo svi u miru i slozi Sveti Savo ti pomozi.
Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}
Dvadeset devetog januara stupi}emo u godinu zmije, prema kineskom lunarnom kalendaru.
Poklonici kineskog zodijaka smatraju da }e to biti godina mudrosti i promena u na{im `ivotima. Zmija je simbol mudrosti, snala`qivosti, ali i strategijskog promi{qawa.
Kinezi godinu zmije povezuju i sa prepoznavawem prilika koje ostali ne uo~avaju, pa je ovu godinu mogu}e posmatrati i kao priliku za dono{ewe va`nih, ali pritom promi{qenih odluka.
Godina zmije pretpostavqa ravnote`u izme|u promi{qawa i akcije, sugeri{u}i nam da nagle odluke mogu da donesu zna~ajne probleme.
Za Kineze je simbol zmije povezan i sa duhovnom izgradwom li~nosti, pa }e nova godina biti prilika i da skromno preispitamo vlastite li~nosti i postupke.
KAKO SU KINEZI ISKORISTILI
PROTEKLU GODINU ZMAJA
Predstoje}i kineski novogodi{wi praznici prilika su da sagledamo kako su Kinezi iskoristili staru, godinu zmaja.
Prelistavaju}i kod nas nezabele`ene ili slabo prime}ene vesti, najpre mo`emo konstatovati da su Kinezi lane sustigli SAD po nekoliko zna~ajnih parametara razvoja, na primer po kriterijumu izdvajawa za istra`ivawa i razvoj.
Tokom 2024. godine, Kina je u svrhe vlastitog razvoja ulo`ila 3,6 biliona juana, odnosno oko 500 milijardi dolara, ~ak 8,3 odsto vi{e u odnosu na 2023. godinu.
Tro{kovi istra`ivawa i razvoja ~inili su 2,68 odsto bruto doma}eg proizvoda zemqe, {to je pove}awe od 0,1 procentnih poena u odnosu na 2023. godinu.
U isto vreme, u kineskim gradovima je tokom 2024. godine otvoreno 12,56 miliona novih radnih mesta, {to zna~i da Kina, uprkos ekonomskim izazovima sa kojima se suo~ava, nastavqa vi{edecenijski tempo otvarawa desetak miliona radnih mesta godi{we.
Vredi ista}i i da je lane ukupna vrednost kineske spoqne trgovine iznosila 43,85 biliona juana, odnosno oko 6 biliona dolara, dok je vrednost ameri~ke spoqne trgovine pro{le godine iznosila oko 5,2 biliona dolara.
Kina, sude}i prema najnovijim podacima, korak po korak, susti`e SAD po svim ekonomskim parametrima.
U Kini je lane porastao i broj novoro|en~adi, nakon sedam uzastopnih godina opadawa. Ro|eno 9,54 miliona beba, {to je pove}awe od 520.000 u pore|ewu sa 2023. godinom.
NASTAVQENA ULAGAWA U URBANE ZONE, KINESKI VOZOVI KRETA]E SE 450 KILOMETARA NA ^AS
Kina je, prema podacima koje je objavila Kineska medijska grupa, tokom 2024. godine pokrenula vi{e od 60.000 projekata urbane obnove, u okviru politike koja za ciq ima transformaciju gradova u otpornija i “inteligentnija” podru~ja.
Ovi projekti su, prema istom izvoru, privukli investicije u ukupnoj vrednosti od 2,9 biliona juana (404,4 milijarde ameri~kih dolara) i po~eli su da donose zna~ajne rezultate.
Kineske `eleznice postepeno su, kako se {irila mre`a pruga, pove}avale brzine svojih superbrzih vozova sa 160 i 300 na 350 i lane dostignutih 400, odnosno 450 kilometara na sat, koliko }e se uskoro kretati neki do tamo{wih vozova.
Prototip voza CR450, predvi|en za brzine do 450 kilometara na ~as, predstavqen je lane u Pekingu.
Model voza koji trenutno saobra}a od Pekinga do [angaja, CR400 Fusing, mo`e
da razvije brzinu do 350 kilometara na sat u komercijalnoj upotrebi.
Kina planira da do 2030. godine pro{iri ukupnu du`inu svojih brzih pruga na 60.000 kilometara. Prema podacima podacima kineske `eleznice koji su objavqeni danas, du`ina mre`e brzih pruga u Kini krajem pro{le godine iznosila je 48.000 kilometara.
O~ekuje se da }e ukupna operativna kilometra`a kineske `elezni~ke mre`e do 2030. godine dosti}i du`inu od 180.000, u odnosu na 162.000 kilometara, koliko je iznosila krajem pro{le godine.
Kineska `eleznica je saop{tila da }e u ovoj godini investicije u `elezni~ki sektor dosti}i 590 milijardi juana (oko 82,08 milijardi ameri~kih dolara), a tokom ove godine u saobra}aj bi trebalo da bude pu{teno 2.600 kilometara novih `elezni~kih pruga.
Kineska `eleznica prevezla je rekordnih 4,08 milijardi putnika u 2024. godini, {to je pove}awe od 10,8 odsto u odnosu na 2023. godinu, a o~ekuje se da }e ta brojka nastaviti da raste u 2025. godini, potencijalno dosti`u}i 4,28 milijardi putnika.
^ETIRI I PO MILIONA NOVIH
5G BAZNIH STANICA
Kina ima za ciq da izgradi preko 4,5 miliona 5G baznih stanica u ovoj godini. Sa 4,19 miliona 5G baznih stanica koje su ve} u funkciji, unapre|ewe onoga {to u Kini nazivaju 5G revolucijom i 6G inova-
cijama bi}e jedan od prioriteta kineske vlade u ovoj godini.
Osim toga, Kina ima za ciq da do 2027. godine izgradi 10.000 fabrika u kojima }e biti upotrebqavana 5G tehnologija i najmawe 20 probnih gradova za integrisanu primenu 5G+ industrijskog interneta, sude}i prema planu koji je u ponedeqak objavilo Ministarstvo industrije i informati~kih tehnologija.
Kina u ovom trenutku ima vi{e od 17.000 5G+ industrijskih internetskih projekata koji pokrivaju 41 glavni industrijski sektor. Kina je izgradila vi{e od 4.000 5G fabrika, a 700 je ukqu~eno na MIIT-ovu listu visokog nivoa 5G fabrika, {to pokazuje zna~ajnu primenu u industrijama poput proizvodwe, rudarstva, energetike i luka. KINA UVODI PRAVILA ZA AUTONOMNA VOZILA
Peking je nedavno odobrio nova pravila za autonomna vozila koja }e stupiti na snagu 1. aprila ove godine. Ovo predstavqa zna~ajan napredak u unapre|ewu tehnologija autonomnih vozila u kineskoj prestonici.
Otkako je u septembru 2020. godine pokrenut prvi kineski probni region za visoki nivo autonomne vo`we, grad je uspe{no razvio inteligentnu infrastrukturu na 600 kvadratnih kilometara. U Pekingu je, tako|e, sedi{te vode}ih kompanija u ovoj oblasti, me|u kojima su Bajdu, "Pony.ai" i Neoliks.
Osim toga, Kina ubrzano razvija i probne zone za upotrebu lete}ih elektromobila.
Prema najnovijem akcionom planu Pekinga za razvoj takozvane niskolete}e ekonomije, do 2027. godine u gradu }e biti oko 5.000 preduze}a iz pomenutog sektora. Vrednost ulagawa u sektor niskolete}e ekonomije iznosi}e oko 100 milijardi juana (oko 14,2 milijarde dolara).
Niskolete}e isporuke bi}e promovisane u prigradskim okruzima Jan~ing, Pingu, Mijun i Fang{an.
Grad tako|e planira da uspostavi niskolete}u putni~ku rutu koja }e povezivati Me|unarodni aerodrom "Dasing" i novi okrug Sjungan u provinciji Hebej na severu zemqe, uz istra`ivawe mogu}nosti za uspostavqawe me|ugradskog vazdu{nog saobra}aja sa okolnim gradovima.
Head Office: Unit 4/350 Main Road West
St. Albans VIC 3021
Phone: (03) 9356 4555
Email: serbian_sss@iprimus.com.au Website: www.serbiansss.com.au
Branch Office: Shop 7/249-259 Lonsdale Street
Dandenong VIC 3175
Phone: (03) 9793 2100
Email: ssss_dandenong@iprimus.com.au Website: www.serbiansss.com.au
Primarna svrha radnog mesta je obezbe|ivawe potrebnih usluga na{im klijentima u ciqu zadovoqavawa wihovih potreba (grupna okupqawa, posete u ku}i, pratwa i prevoz klijenata u kupovinu, kod doktora itd.). Radi uspe{nosti aplicirawa, potrebno je da kandidat:
l te~no govori srpski i engleski jezik, l da poseduje iskustvo u radu sa starijim licima srpskog porekla, l da poseduje voza~ku dozvolu i auto koji }e koristiti u poslovne svrhe i mogu}nost da vozi kombi za 12 lica, l dobro poznavawe rada na ra~unaru (rad u Microsoft Office programu)
l poseduje kurs Prve pomo}i (CPR First Aid) i kurs rukovawa sa hranom (Safe food handling practices) l da `ivi u jugoisto~nim predgra|ima Melburna i bude dostupan/na po pozivu radnim danima. Ponu|ena pozicija podrazumeva rad od 5 sati nedeqno u Dandenong kancelariji.
Uz molbu (Cover letter) obavezno prilo`ite biografiju/rezime sa pismenim preporukama dva lica. Molba i ostali materijal moraju biti napisani na engleskom jeziku i dostavqeni na adresu: SERBIAN SOCIAL SERVICES AND SUPPORT INC.-The Selection Committee Unit 4,350 Main Road West, St. Albans VIC 3021
Za vi{e informacija o gore pomenutoj poziciji i opisu posla, molimo kontaktirajte kancelariju SSSS ink.-a na broj telefona 03 9356 4555. Konkurs za ovu poziciju se zatvara 29. marta 2025. godine u 17 ~asova.
Feqton (2)
Pi{e: Marko Lopu{ina
Legenda o @eqku Ra`natovi}u
je toliko sna`na i danas ~etvrt veka od wegovog ubistva u Beogradu da mnogi Srbi misle da Arkan nije mrtav
Pri~a se da je u me|uvremenu otac Veqko Ra`natovi}, pukovnik avijacije nagovorio Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ da “uposli @eqka ne bi li postao ~ovek”. Ta pri~a pomiwe i majora Jovu Popovi}a, koji je radio u Slu`bi dr`avne bezbednosti Jugoslavije. @eqko Ra`natovi} je zaposlen kao policajac federalne policije SSUP-a i tajne slu`be SDB. Od tada je, navodno Arkan postao ~ovek od poverewa svoje otaxbine i jugoslovenske policije. To mu je dalo mo} da opstane i ne boji se konkurencije na evropskim ulicama i u podzemqu. @eqko Ra`natovi} je zbog svojih nedela prvo postao poznat u razvijenim zemqama Evrope, a potom u Beogradu.
U Milanu nije priznavao ~ak ni Dragomira Petrovi}a Drneta, proslavqenog kraqa podzemqa. Drne je osu|en na do`ivotnu robiju, a Arkan je izbegao da odgovara za masakr u milanskom restoranu "Kiko" prvog februara 1974. godine. Tada je rekao:
- Siwore i siwori, ~emu uzbu|ewe! Ovo je samo obi~na pqa~ka. Za poslu{ne nema nikakve bojazni. Zato vas najqubaznije molim da budete tako dobri i dare`qivi i - otkupite svoj `ivot!
@eqko Ra`natovi} je bio glavni vinovnik pqa~ke “Lenor banke” u Kungelvele, a potom 17. oktobra 1974. je uleteo u “Enselid banku” u Stokholmu i odneo 80.000 kruna. Posle pqa~ke zlatare u Frankfurtu od 1981. godine jurila ga i nema~ka policija.
Ra`natovi} je u dosijeu Interpolu bio zaveden i pod imenima @eqko Ra`watovi}, Roberto Betega, Paul Betega, Marsel de Kok, Stefan Kartni, Bob Elis, Gojko D. Peno, Damian Peno, Rodoqub Kali~anin, Marko Markovi}, Miroslav Petrovi}, \or|e Rolovi}, Milko Sarvi}, Mario Valentini, Pol Karsenti, Marko Markoti}, Mario Valentino.
Kada je 22. oktobra 1974. godine {vedski biro Interpola zatra`io od Generalnog sekretarijata Interpola da objavi "crvenu poternicu" za Ra`watovi}em, beogradski biro Interpola obavestio je druge zemqe da je u periodu 1970-1972. godine “ovo lice u Jugoslaviji vi{e puta osu|ivano prvo kao maloletnik, a zatim kao punoletno lice. Presude su izricane zbog kra|a, te{kih kra|a i oru`anih pqa~ki”. [vedske vlasti raspisale su me|unarodnu poternicu zato {to je @eqko Ra`natovi} izme|u 6. aprila i 31. avgusta 1974. godine u nekoliko {vedskih gradova, po~inio 12 provala. I zato {to je 19. aprila 1974. i 17. maja 1974. u Getenburgu, a zatim 6. septembra 1974. u Kungelvu izvr{io tri oru`ane pqa~ke banaka. Ukupna {teta koja je u ovim akcijama pri~iwena, tvrdili su [ve|ani, iznosila je 206.000 {vedskih kruna. Poternica koja je objavqena po zahtevu Interpola [vedske
vodi se pod brojem 784/74, kontrolni broj A-237/1979.
Ra`watovi} je uhap{en u Belgiji 28. decembra 1974. godine, tako da je Interpol [vedske 13. januara 1975. godine obustavio svoju poternicu. Belgijski sud izrekao je Ra`natovi}u kaznu zatvora u trajawu od 15 godina. Ra`natovi} je 4. jula 1979. godine pobegao sa izdr`avawa kazne u belgijskom zatvoru u Vervijeu. Vratio se u [vedsku, gde se smatra da je izvr{io dve nove oru`ane pqa~ke: 5. septembra 1979. godine u Stokholmu i 21. septembra 1979. u Getenburgu. Zbog toga je Interpol Stokholm ponovo raspisao "crvenu poternicu".
NEBROJENO PUTA HAP[EN
PO EVROPI ZBOG PQA^KI
Na osnovu we Ra`natovi} je zajedno sa jo{ dva sau~esnika, uhap{en u Holandiji, nakon jedne oru`ane pqa~ke u Amsterdamu 24. oktobra 1979. godine i pqa~ke 22. oktobra 1979. u Hagu. Sud u Amsterdamu izrekao je 7. maja 1980. godine @eqku Ra`natovi}u kaznu zatvora u trajawu od 7 godina. Ta~no godinu dana kasnije, 8. maja 1981. godine, Ra`natovi} be`i iz zatvora u Amsterdamu. Sada se pri~a da je jedan od saradnika bio gospodin \ovani Di Stefano, veliki @eqkov prijateq.
Novo hap{ewe Ra`natovi}a usledilo je 5. juna 1981. godine u Nema~koj, posle oru`ane pqa~ke koja je izvr{ena u Frankfurtu. Po{to je tokom izvr{ewa pqa~ke rawen, Ra`natovi} je sme{ten u bolnicu. Iz te bolnice je pobegao 9. juna 1981. godine. Nema~ke vlasti su januara 1982. godine za wim raspisale novu me|unarodnu poternicu.
Opet je uhap{en je 15. februara 1983. godine u Bazelu, [vajcarska, prilikom jedne rutinske kontrole. Iz {vajcarskog zatvora u Torbergu pobegao je 27. aprila 1983. godine. Uhap{en je 19. marta 1986. godine u Beogradu, zbog tu~e i nano{ewa telesnih povreda.
U Holandiji i posebno u [vedskoj osamdesetih godina ispredale su se medijske pri~e o “ludom Jugoslovenu koji sebe zove Arkan”. Jednom kad ga je amsterdamski policajac Teo Vals, ekspert za xiu xicu, vi-
Policijske fotografije Arkana posle jedne od pqa~ki u Italiji
deo kako ukradenim biciklom be`i nakon pqa~ke zlatare, zavrnuo mu je ruku, zgrabio ga za vrat i prebacio preko ograde mosta. Arkan mu je rekao: "Ti si veoma hrabar policajac. Mene ne sme niko da uhapsi."
Holandski novinar Frank Vesterman obja{wava da je "Arkan naro~ito voleo [vedsku i Holandiju jer, kako je jednom rekao, "tamo policija mawe bije kad vas hapsi".
Evropske kriminalne akcije Arkan je, po navodima Vestermena izvodio ovako: "U Geteborgu prilikom pqa~ke prebio je momke iz obezbe|ewe banke i odneo 250.000 kruna! A kada je policija jednog Arkanovog prijateqa Italijana uhapsili, Ra`natovi} je uleteo u sudnicu, pucao u vazduh i nestao kroz prozor sa osumwi~enim."
Holandska novinska agencija ANP javila je 8. maja 1981, da je "dvadesetdevetogodi{wi jugo-kriminalac Arkan pobegao iz zatvora Over Amstel, tako {to su mu dva prijateqa prebacila revolver preko zida dok je {etao. Arkan je zapretio stra`arima, i preko qudske kule koju su sa~inili zatvorenici, pobegao u slobodu". Arkana su do kraja 20. veka evropske dr`ave teretile sa jo{ 18 godina zatvora. O tom periodu svog `ivota, dok je bio najpoznatiji “Jugo delinkvent Starog kontinenta”, sam Arkan je beogradskim novinarima uvek iskreno pri~ao:
- Kad ste bili s one strane zakona, vi u tom svetu niste bili poznati kao ~ovek koji puca, ve} kao ~ovek koji razmi{qa. Ja ne mogu vama da pri~am {ta sam sve radio, ja se toga stidim.
BEOGRADSKI LIKVIDATOR
sedamdesetih godina. Ra`natovi} tada imao dvadesetak godina i te qude nije poznavao”.
Pri~alo se {irom SFRJ da je Arkan bio likvidator jugoslovenske tajne policije i da je li~no usmrtio petoricu emigranata. A da je za to nagra|ivan poklon pi{toqima SSUP-a. Neki kobajagi poznanici Arkana posle smerti Ra`natovi}a pri~ali su da je @eqko imao ~ak 17 takvih poklon pi{toqa.
Ime @eqka Ra`natovi}a u vi{e navrata u stranoj i doma}oj {tampi vezivano za aktivnost SDB i SSUP-a i to iz vi{e razloga. Jedan je wegovo posedovawe zvani~ne legitimacije SSUP-a. A drugi wegove svojevremeno bliske veze sa ministrom federalne policije Stanetom Dolancom, zatim sa Draganom ]ulafi}em, na~elnikom Uprave za grani~na pitawa i strance u federalnoj policiji. O kontaktima i dru`ewu Ra`natovi}a sa ]ulafi}em u SSUP-u Jugoslavije postoji poseban dosije “Kasino” koji je otvoren po nare|ewu samog Staneta Dolanca.
I tre}e veze sa generalom Jovom Popovi}em, tada upravnikom Instituta za bezbednost SSUP-a i Stankom ^olakom, na~elnikom Uprave za emigraciju SDB Jugoslasvije. U toj Upravi radila su dvadesetak dr`avnih likvidatora “antijugoslovenske neprijateqske emigracije”. Za ^olaka, Srbina iz Mostara se i pisalo i pri~a da je postao kum porodice Ra`natovi}. U penziji je od 1988. godine. Aktivan je kao mason u dru{tvu slobodnih zidara Beograda.
General Jovo Popovi}, poznatiji kao delegat za bezbednost Fudbalskog saveza Jugoslavije mi je priznao da je ku}ni prijateq sa Ra`natovi}ima, jer je Arkanov otac Veqko bio wegov ratni drug jo{ u Sloveniji, gde je @eqko i ro|en. General Popovi} nije hteo da mi odgovori na pitawe da li je on upoznao Arkana sa Stanetom Dolancom.
Po Beogradu se pri~alo da se Arkan kao kockar uvek `estio kada bi izgubio novac, pa se i tukao sa partnerima ili sa policajcima koji su ga zbog nasiqa privodili u policijsku stanicu. Novine su pisale da je u stanici Ra`natovi} pokazivao svoju policijsku legitimaciju. I da ga je li~no ministar Stane Dolanc vadio iz pritvora.
Iako mi je general Jovo Popovi} dao Dolancov ku}ni broj telefona u Krawskoj gori ga je bilo te{ko na}i. Biv{i major KOS-a i ministar savezne policije Stane Dolanc je, kao penzionisani ~lan Predsedni{tva SFRJ i nesu|eni naslednik do`ivotnog predsednika Josipa Broza Tita pisao svoja se}awa, i pretio Srbima da }e otkriti i istinu o svojim dru`ewima sa @eqkom Ra`natovi}em.
A onda je Dolanc 13. decembra 1999. godine umro u Qubqani, a sa wim i wegova pri~a o Arkanu.
Stane Dolanc, Titova desna ruka, koristio je Arkana kao dr`avnog ubicu
Iz Evrope po~eo je da se vra}a u Jugoslaviju, prvo u Dubrovnik, potom na Sveti Stefan, gde se kockao, a onda i u Beograd, gde se tako|e kockao. I tukao. Po izve{taju sa jednog su|ewa iz 1983. kada je u Ulici 27. marta pucao na dva policajca, u wegovim generalijama upisano da je @eqko Ra`natovi} radnik Saveznog SUP-a. Posle se pri~alo da je wegov otac Veqko Ra`natovic, ina~e pukovnik vazduhoplovstva JNA, tada vikao po sudnici: "Reci, @eqko, reci svima {ta si radio za Jugoslaviju 'napoqu', reci da svi ~uju!"
[ta je "radio napoqu" uglavnom su samo jake pretpostavke. Postoje mi{qewa vrlo kompetentnih qudi iz policije koji tvrde da je Arkan bio ukqu~en u tzv. "crne operacije" jugoslovenske tajne policije. Kako je 1995. godine pisao zagreba~ki “Globus”, pozivaju}i se na nema~ke izvore, @eqko Ra`natovi} je, navodno, bio beogradski likvidator u inostranstvu: “Obavio likvidacija Miodraga Bo{kovi}a u Belgiji, pa i Bore Blagojevi}a u Briselu. I usta{e Stanka Ni`i}a, portira iz [vajcarske, nesu|enog atentatora na Tita prilikom wegove posete Francuskoj
U Beograd se @eqko Ra`natovi} definitivno vratio 1982. godine. O`enio sa Natalijom Martinovi}, diplomcem {panskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na svadbeno putovawe oti{li su u Akapulko. Da bi izdr`avao porodicu @eqko Ra`natovi} se zaposlio kao ~uvar reda u diskoteci "Amadeus". I daqe je tajio da je zapravo savezni policajac. Kada je na kocki zaradio 40.000 maraka dao je kaparu za ku}u kod stadiona “Crvene zvezde”. Onda je kao radnik SSUP-a podigao kredit, otplatio ku}u i renovirao je. U woj je `iveo sa Natalijom i ~etvoro dece. U prizemqu je otvorio poslasti~arnicu da bi u woj okupqao dru{tvo sa beogradskih ulica i jeo kola~e. U Budvi je imao kasino i diskoteku. U leto 1986. vi|en je na Crnogorskom primorju u dru{tvu visokih funkcionera republi~ke Slu`be dr`avne bezbjednosti Crne Gore i par kolega iz SDB Jugoslavije. Posle toga desio se raspad SSUP-a i SDB Jugoslavije. @eqko Ra`natovi} je u saveznoj policijo ostao bez posla. Odlu~io je da postane poslovni ~ovek, vlasnik kasina i diskoteka.
(Nastavqa se)
Mongolija je zemqa drevne istorije, nomadske kulture i {irom otvorenih prostora. To je zemqa koja ~esto prolazi ispod radara kada je u pitawu mejnstrim turizam, ali se mo`e pohvaliti nekim od najintrigantnijih i jedinstvenih karakteristika na svetu. Ove iznena|uju}e ~iwenice o Mongoliji }e vam dati uvid u ono {to ovu zemqu ~ini tako neobi~nom.
DOM DRUGE PO VELI^INI ZEMQE
NA SVETU BEZ IZLAZA NA MORE
Mongolija je druga po veli~ini zemqa na svetu bez izlaza na more, posle Kazahstana. Ova masivna nacija grani~i se sa Rusijom na severu i Kinom na jugu, istoku i zapadu, bez pristupa okeanu. Ogromnost zemqe zna~i da ima veoma nisku gustinu naseqenosti, sa ogromnim podru~jima netaknute prirode. Ova geografska razlika je zna~ajno oblikovala mongolski na~in `ivota kroz istoriju, sa velikim oslawawem na nomadsko sto~arstvo i kulturnim naglaskom na jahawu i prirodi.
Uprkos svojoj veli~ini, stanovni{tvo Mongolije je mawe od 4 miliona, {to je ~ini jednom od najmawe naseqenih nacija na Zemqi. Ova niska gustina naseqenosti, u kombinaciji sa nedostatkom industrijalizacije u ve}em delu zemqe, rezultirala je okru`ewem koje ostaje prete`no netaknuto, sa {iroko otvorenim stepama, pustiwama i planinskim lancima koji dominiraju pejza`om.
ZEMQA XINGIS-KANA
Mongolija je mo`da najpoznatija po tome {to je domovina Xingis Kana, jednog od najstra{nijih osvaja~a u istoriji. Ro|en po~etkom 12. veka, osnovao je Mongolsko carstvo, koje je postalo najve}e kopneno carstvo u istoriji. Xingis-kanovo nasle|e ostaje duboko ukoreweno u mongolskoj kulturi; po{tovan je kao nacionalni heroj i oli~ewe mongolskog duha. Festivali, statue i niz kulturnih referenci odr`avaju se}awe na velikog Kana.
Napori da se ovekove~i se}awe na Xingis Kana su u izobiqu {irom zemqe, kao {to je wegova kolosalna kowi~ka statua koja se nalazi nedaleko od glavnog grada Ulan Batora. Ova konstrukcija od ner|aju}eg ~elika visoka je 40 metara i deo je ve}eg kompleksa koji ima za ciq da edukuje posetioce o mongolskoj istoriji i kulturi, nagla{avaju}i kako se uticaj Xingis-kana prote`e izvan domena istorijskog osvajawa u nacionalni identitet Mongolije.
KLIMA JE EKSTREMNA
Mongolija je ~esto na milosti ekstremno kontinentalne klime, do`ivqava topla leta i neverovatno hladne zime. Ulan Bator ima priznawe da je najhladniji glavni grad na svetu. O{tra klima oblikovala je mnoge aspekte tradicionalnog mongolskog `ivota, ukqu~uju}i dizajn wihovih prenosivih domova, poznatih kao gerovi ili jurte, koji su dobro izolovani i lako zagrevani.
Ekstremno vreme doprinosi prirodnoj lepoti zemqe, sa pejza`ima koji se mogu dramati~no promeniti iz jedne sezone u drugu. U pustiwi Gobi, na primer, temperature mogu da porastu iznad 40 stepeni Celzijusa tokom leta i padaju na ~ak minus 40 stepeni Celzijusa zimi, pokazuju}i neverovatan raspon klime u zemqi. Otpornost mongolskog naroda, `ivotiwa, pa ~ak i biqnog sveta koji se prilago|ava ovim uslovima nije ni{ta drugo do izuzetna. PROSE^NA NADMORSKA VISINA MONGOLIJE JE OKO 1,580 METARA NADMORSKE VISINE
Mongolija je prete`no visoka visoravan, sa prose~nom nadmorskom visinom od oko 1,580 metara nadmorske visine. Ova velika nadmorska visina zna~i da Mongolija ima jedno od najplavijih neba na svetu koje izaziva strahopo{tovawe. Me|utim, to tako|e dovodi do mawe kiseonika u vazduhu, {to zahteva odre|enu aklimatizaciju posetilaca. Mongolsku visoravan
isprekida nekoliko planinskih lanaca, od kojih je najvi{i Altaj planine koji se nalazi na zapadu zemqe, gde najvi{i vrh, vrh Kuiten, dosti`e 4,374 metra. Nadmorska visina pejza`a je pomogla u o~uvawu wegovog tradicionalnog nomadskog na~ina `ivota. Visinske stepe nude odli~nu ispa{u stoke, a kultura sto~arstva i kretawa sa godi{wim dobima opsta-
la je do danas. Nekoliko autohtonih vrsta, kao {to su legendarni mongolski kow i ~vrsta baktrijska kamila, dobro su prilago|ene da pre`ive u uslovima visoravni. ZEMQA NOMADSKE KULTURE
Procewuje se da je 25% do 40% mongolske populacije i daqe nomadsko ili polunomadsko. Ovaj prastari stil `ivota usredsre|en je na ~uvawe stoke i selid-
bu domova, ili gera, sezonski u potrazi za boqim pa{wacima. Nomadska kultura Mongolije odr`ava se hiqadama godina i svedo~i o bliskom odnosu stanovnika sa zemqom i wihovim `ivotiwama. U modernim vremenima, ovo nomadsko postojawe je ugro`eno raznim faktorima, ukqu~uju}i klimatske promene, urbanizaciju i ekonomske pritiske. Me|utim, ula`u se napori da se sa~uva ovaj jedinstveni na~in `ivota, koji je od su{tinskog zna~aja za identitet zemqe. Za mnoge Mongole, nomadska tradicija predstavqa slobodu, samodovoqnost i duboko razumevawe ciklusa prirode.
BOGAT FOSILIMA DINOSAURUSA
Mongolija je `ari{te za paleontologe, nude}i riznicu fosila dinosaurusa. Pustiwa Gobi je, posebno, donela spektakularna otkri}a, ukqu~uju}i prvo otkri}e jaja dinosaurusa, {to je pru`ilo kqu~ne dokaze da su neki dinosaurusi bili jajorodni. Plamte}e litice, ili Bajanzag, jedno je tako poznato mesto gde su otkriveni brojni dobro o~uvani skeleti i jaja dinosaurusa, koji datiraju iz perioda krede.
DUBOKE DUHOVNE TRADICIJE
Duhovnost u Mongoliji je tapiserija {amanisti~kih praksi, koje su bile istorijski dominantne, i tibetanskog budizma, koji je do`iveo zna~ajan rast od 16. veka nadaqe. Uvertire drevnog {amanizma i danas se mogu videti u mongolskoj kulturi, pri ~emu mnogi Mongoli praktikuju me{avinu ova dva sistema verovawa. [amanski rituali se ~esto tra`e za vo|ewe, le~ewe i povezivawe sa duhovnim svetom.
[tavi{e, Mongolija ima istoriju verske tolerancije i sinkretizma. Tokom 20. veka, komunisti~ki re`im je potisnuo verske prakse, ali od 1990-ih do{lo je do o`ivqavawa i budizma i {amanizma. Manastir Gandantegchinlen u Ulan Batoru je zna~ajan centar budisti~kog u~ewa i prakse i igrao je kqu~nu ulogu u ovom preporodu. U manastiru se nalazi ogromna statua Avalokite{vare i slu`i kao mo}an simbol trajne duhovnosti nacije.
EKSPANZIVNA PUSTIWA GOBI
Pustiwa Gobi, koja obuhvata delove ju`ne Mongolije i severne Kine, peta je po veli~ini pustiwa na svetu i najve}a u Aziji. Suprotno tipi~nim pustiwskim stereotipima, ve}i deo Gobija nije peskovit, ve} prekriven golim kamewem. Tako|e je doma}in raznih eko-regiona, od stenovitih dolina do travnatih stepa, i dom je nekoliko jedinstvenih vrsta, ukqu~uju}i kriti~no ugro`enog medveda Gobi, baktrijsku kamilu i sne`nog leoparda. Uprkos te{kim uslovima, pustiwa Gobi je istorijski bila mesto trgovine i interakcije. Kroz ovu ogromnu pustiwu prolazio je dobro poznati Put svile, olak{avaju}i kulturnu i ekonomsku razmenu izme|u Istoka i Zapada. Danas je Gobi tako|e mesto nau~nog istra`ivawa i turizma, koje privla~i avanturiste i istra`iva~e `eqne da iskuse wegove udaqene, vanzemaqske pejza`e i izuzetan biodiverzitet.
Marinko Arsi} Ivkov je 71. laureat Ninove nagrade za roman „NGDL“ bilo je jasno kada je dobitnik u{ao sa ~lanovima `irija i Aleksandrom Timofejevim u Muzi~ku galeriju Kolarca, a posle vi{e od pola sata napetog i{~ekivawa.
Nagra|eni pisac je rekao da je on kriv za ka{wewe jer mu je trebalo vremena da se spremi i stigne kad mu je `iri javio lepu vest, a predstavnici medija brzo su saznali i kako je ko u tom telu glasao.
Za roman „NGDL“ Marinka Arsi}a Ivkova (Ni{ki kulturni centar) glasali su Adrijana
Mar~eti}, Mladen Veskovi} i Aleksandar Jerkov. Tamara Mitrovi} je glasala za roman Borivoja Gerzi}a „Lutam sad mrtav svetom“ (Rende Books), a Vladimir Gvozden je svoj glas dao kwizi „Limeni lijes za Zeimovi} Zejnu“ Muharema Bazduqa (Kosmos). U finalu Ninove nagrade bio je i roman „Du` o{trog no`a leti ptica“ Tawe Stupar Trifunovi} (Laguna).
„Pobedni~ki roman ‘NGDL’ ve} u svom neobi~nom naslovu iza kojeg se krije poruka ‘Ne daj golubu da leti’, tra`i da se promeni perspektiva iz koje se umetni~ki oblikuje istorijska gra|a devedesetih godina pro{log veka.
Na ~asu razrednog stare{ine, razredna je prozvala Jelenu da odgovori na pitawe: „Jelena, {ta je za tebe sloboda?“ Sa svojih nepunih jedanaest godina, polako i ozbiqno po~ela je da nabraja. „Za mene je sloboda kad kona~no budem mogla sama da iza|em iz dvori{ta.“
Nakon kratkog vremena u kom je ka`iprstom desne ruke po~ela da uvija svoju duga~ku, plavu kosu izjavila je slede}e: „Da sama, bez pratwe i bez straha odem i da se vratim iz {kole. Slobodno da tr~im sa kom{ijama po svom mestu.“
Opet kratka pauza, posle koje su joj se o~i naglo zamaglile i postale jo{ tamnije, tiho je izgovorila: „Kad me pitaju kako se zovem, da glasno i ponosno izgovorim svoje ime i prezime.“
Uz blagi osmeh je nastavila: „Umesto bake da idem u pekaru po hleb.“
Skoro besno je izgovorila: „Da u crkvi ne tra`im skloni{te i uto~i{te.“
Zastala je i kao odrasla nastavila: „Ho}u drugove i drugarice da biram srcem, a ne po veri, imenu i prezimenu.“
Duboko se zamislila i sa tugom izjavila: „Ne}u vi{e da mi senka bude najboqi drug. Ho}u da prestanem da `ivim u woj.“
Zagledana kroz prozor, sad ve} pomalo ra{~upana, uz poluosmeh je glasno rekla: „Volela bih da vi{e ne budem qubomorna na kosove {to mogu slobodno da lete po Kosovu i Metohiji.“
Par minuta joj je trebalo da skoro posramqeno nastavi: „Ne bih vi{e da ~uvam svoje tajne i `eqe ispod jastuka kao svilene bombone. Imam veliku `equ da do~ekam ro|endan na koji }u pozvati sve svoje drugove iz razreda.
“Naglo se ispravila i sa prkosom, napuklim glasom koji je podrhtavao, skoro da je viknula: „Dosadilo mi ja da stalno biram izme|u slobode i straha.“
“Volela bih da boqe razumem mamu kad govori, da ho}e da slavimo jednako slobodu kao i qubav. Da joj je najve}a `eqa da joj deca rastu u slobodi i da meni i bratu zauvek izbri{e tugu i strah iz o~iju. Mama je sre}na {to jo{ uvek ima dovoqno snage, da ponekad uradi i ono {to joj se ~inilo nemogu}im. Stalno ponavqa da nam ne treba vi{e heroja.“
Jelena je naglo sela, poku{avaju}i neprimetno da obri{e dve sjajne, neposlu{ne suze, pre nego {to je izgovorila: „Jako se bojim da mi tata u rat ne ode.“
„Dobro je Jeco. Nemoj plakati.“ Sklup~ana poput upla{enog ma~eta slu{ala je umiruju}i glas svoje razredne, koja ju je ne`no milovala po ra{~upanoj kosi. Pekla ju je `eqa da se razrednoj u zagrqaj zagwuri, ali ju je nadolaze}i stid od ostale dece ipak zadr`ao. Uspela je nekako da pokupi oko sebe rasuto dostojanstvo, izme{ano tugom i strahom.
Nije znala da je i razredna naoko mirna, drhtala ponesena nevidqivim besom i gor~inom, duboko svesna da ne postoje tu`nije suze od de~jih. Milovala je Jelenu dok joj nije povratila varqivi ose}aj sigurnosti i podr{ke.
Osnovni poeti~ki ugao ovog romana pripada dugoj tradiciji komi~nog romana, kakvih je ina~e u srpskoj kwi`evnosti bilo malo. Elementima vedrog humora, a ne crnohumorno, kao u nekoliko zapa`enih romana prethodnih godina, sa smislom za cinizam i sarkazam, ponekad urnebesno, groteskno, ovaj roman donosi jo{ jedan va`an aspekt savremene srpske kwi`evnosti“, obrazlo`io je `iri.
Odluku o pobedniku `iri je ina~e doneo nakon du`e rasprave o svim predlo`enim kwigama utvrdiv{i da je re~ o delima ujedna~enih umetni~kih kvaliteta.
^lanica `irija Tamara Mitrovi} ~estitala je finalistima i laueratu i skrenula pa`wu da se za razliku od ostalih roman „Lutam sada mrtav svetom“ kome je ona dala glas ne bavi ratnom tematikom, nego pitawem `ivota i smrti. Ona je dodala da je `iri veoma svestan trenutka u kome dodequje nagradu, pomenuv{i studente i Autokomandu.
„I na{ izbor je osen~en time. Ja dolazim iz Doma kulture Studentski grad. Jutros su odatle krenuli traktori pra}eni studentima, pa je va`no da i vi znate da smo mi toga vrlo svesni“, kazala je Tamara Mitrovi}, nakon ~ega je zapo~eo ali i brzo utihnuo aplauz. Vladimir Gvozden, koji je glasao za roman Muharema Bazduqa, kazao je da je nagra|eni roman „NGDL“ druga~iji, da odudara od o~ekivawa kao {to je spomenuo predsednik `irija, pogotovo po pitawu rata i mra~nih strana na{e egzistencije.
Andrijana Mar~eti} rekla je da je kwiga „NGDL“ veoma zabavna, dobro napisana i da se mo`e ~itati na vi{e razli~itih nivoa, te da }e na}i svoju publiku. Mladen Veskovi} istakao je da je Ninova nagrada oti{la zaslu`eno u ruke Marinka Arsi}a Ivkova i skrenuo pa`wu da je re~ o autoru ~iji je rad ve} decenijama zna~ajan, mo`da ne dovoqno vidqiv u srpskoj kwi`evnosti. Ovom nagradom, kako je istakao, stavqa se u fokus sve ono {to je dosad napisao.
„Prvo da se izvinim {to je ovo ka{wewe bilo zbog mene. Kasno sam obave{ten, a predsednik `irija Aleksandar Jerkov mi je rekao da smo se posledwi put sreli pre 25 godina, tako da se ja
Marinko Arsi} Ivkov je 71. laureat Ninove nagrade za roman „NGDL“
nadam da }emo se on i ja videti slede}ih 25 godina“, rekao je Marinko Arsi} Ivkov, ~ije se obra}awe s najve}im nestrpqewem ~ekalo.
On je kazao da se dana{wa kwi`evna produkcija najvi{e bavi ratovima ali da je to na{a stvarnost.
„To se ne mo`e izbe}i. Gde god se okrenete, kod nas je neka vrsta rata. Mislim da pisac ne mo`e da pobegne ni iz svog vremena ni iz svog prostora, jedino {to sam ja poku{ao je da na|em neki moj ugao, da bude malo i sarkasti~no, da se nasmeje ~italac i to je to,“ objasnio je Arsi} Ivkov.
Prema wegovim re~ima, ako je ove godine objavqeno 180 romana, onda je produkcija na visokom nivou {to se ti~e kvaliteta, ali je to i znak krize kwi`evnosti.
„Jer ja se uvek pitam koliko je od tih 180 pisaca, recimo, dobilo honorare za svoj rad. Kad sam ja bio mlad, a i ranije, kad objavite kwigu kod izdava~a mo`ete da `ivite od honorara bar dve godine, a sada je mo`da najvi{e 10 odsto autora dobilo bilo kakav honorar. Vi svi znate za{to, da vam ne obja{wavam“, konstatovao je Marinko Arsi} Ivkov.
Za razliku od ranijih godina kada su predstavnici medija dobijali nagra|eni roman nakon progla{ewa dobitnika ili dobitnice Ninove nagrade ovaj put to nije bilo mogu}e. Kwiga je bilo veoma malo, zbog toga {to je, kako je obja{weno, re~ o malom izdava~u a kwiga se nije se mogla na}i ni u beogradskim kwi`arama.
Aleksandar Timofejev, glavni i odgovorni urednik NIN-a, izvinio se svima i rekao da }e medijskim redakcijama uskoro biti poslat nagra|eni roman „NGLD“ . Uop{te, atmosfera na progla{ewu dobitnika Ninove nagrade, u prvoj godini ovog nedeqnika pod novim uredni{tvom i s ve}inski novim `irijem, bila je mawevi{e uobi~ajena, imaju}i u vidu da su, podsetimo, ~lanovi kolegijuma i novinari nekada{we redakcije NIN-a dali otkaze novoj vlasnici nedeqnika Jeleni Drakuli} Petrovi}, a svoje anga`ovawe nastavili u nedeqniku Radar u okviru United Media Napetost i nestrpqewe postojali su i sada kao i ranije, novinari su prepri~avali kada je ono be{e bilo najdramati~nije, komentarisali „pobogu, za{to ovoliko kasne“, „mogli smo da stanemo kod stepenica, pa da lepo vidimo ko dolazi“, u zaustavnom vremenu tipovali su dobitnika, „zna~i nije dobitnica, mu{ko je“ i tako daqe. ^ini se da ovaj put ve}ina prisutnih nije pro~itala nijednu ili tek samo jednu kwigu iz finala. Mo`da se malo du`e ~ekalo progla{ewe i mo`da je svako ponaosob mogao da oseti da li je ili nije ne{to druga~ije vazduhu. Recimo, mo`da bi onaj aplauz pri pomiwawu studenata narastao i pretvorio se u staja}e ovacije za akademce, umesto {to je najedanput zamukao, ili je to bilo spontano predomi{qawe i ako jeste za{to, a mo`da to uop{te nije toliko va`no?
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
ADVOKAT IVAN NINI] UKAZUJE NA SR@ PROBLEMA U SLU^AJU PADA NADSTRE[NICE „Kupovina vremena
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u subotu u video poruci zatra`io od Vlade, investitora, izvo|a~a i tu`ila{tva da objave svu dokumentaciju koju je Gra|evinski fakultet naveo da nedostaje, a vezana je za @elezni~ku stanicu Novi Sad. Dan kasnije, Vi{e tu`ila{tvo u Novom Sadu je poslu{alo predsednika i u~inilo ono {to on zahteva, a prema re~ima advokata Ivana Nini}a, ovaj potez otvara pitawe zbog ~ega dosad nisu obelodawena sva dokumenta iako su predstavnici vlasti tvrdili da jesu, te navodi da postoji velika bojazan da je dokumentacija prepravqana.
Sve do subote predstavnici vlasti su tvrdili da je cela dokumentacija vezana za rekonstrukciju @elezni~ke stanice u Novom Sadu objavqena. Ipak, tokom vikenda je usledilo jo{ jedno obra}awe predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, koji je najpre ponovio da su sva dokumenta vezana za pad nadstre{nice objavqene, a potom pozvao Vi{e javno tu`ila{tvu u Novom Sadu da ipak objavi i ono {to je ranije tra`io Gra|evinski fakultet u Beogradu i studenti u blokadi, ~iji je jedan od zahteva upravo objavqivawe cele dokumentacije.
„Po{to je Gra|evinski fakultet u Beogradu zatra`io da budu objavqena i dokumenta koja, bez obzira {to nikakve veze sa izvr{ewem krivi~nog dela nemaju, smatram da je to veoma va`an trenutak i tra`im od Vlade, investitora, izvo|a~a i tu`ila{tva da dostave apsolutno sve {to je tra`eno, makar nikakve veze nemalo sa izvr{ewem krivi~nog dela“, rekao je Vu~i} u video poruci.
Simptomati~no, dan kasnije, Vi{e tu`ila{tvo je objavilo jo{ jedan set dokumentacije. Upravo ovaj postupak otvorio je pitawe zbog ~ega pomenuta dokumentacije nije dosad objavqena. „Ovaj potez Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu je najboqii dokaz da tu`ila{tvo definitivno funkcioni{e samo pod pritiskom, kao {to izvr{na vlast funkcioni{e samo pod pritiskom. Pritisak javnosti je usmeren na vrh dr`ave, a potom vrh dr`ave izdaje instrukcije tu`ila{tvu kako da se pona{a. Tu`ila{tvo, kao deo pravosudne grane vlasti, bi moralo da bude samostalno u odnosu na svaki pritisak predsednika Republike Srbije. Predsednik je po~etkom decembra pro{le godine izjavio, vrlo eksplicitno i to je kompletna javnost mogla da ~uje, da je izdao nalog da se 195 dokumenata, do kojih je on do{ao, objavi na sajtu Vlade. Potom je potvrdio i premijer Milo{ Vu~evi} da }e to biti u~iweno i na sajtu Vlade je obelodaweno toliko dokumenata. U tom trenutku, javnosti je ve} bilo poznato da tu`ila{tvo raspola`e sa najmawe 857 dokumenata, {to zna~i da su predsednik Republike i predssednik Vlade u vreme objavqivawa znali da to nije kompletna dokumentacija“, isti~e za Nova.rs ugledni advokat Ivan Nini}, koji od tragedije pomno prati ceo slu~aj.
Novi set dokumentacije objavqen je tri meseca nakon tragedije i sa razlogom se postavqa pitawe zbog ~ega do sada nije objavqena. „Oni skoro dva meseca zamajavaju javnost, rugaju se studentima i studentskim zahtevima, znaju}i da nije objavqena kompletna dokumentacija o rekonstrukciji @elezni~ke stanice. Kako pritisak javnosti ne jewava, odnosno kako se studenti ne povla~e i ne odustaju, a vlast biva suo~ena sa ~iwenicom da mora da objavi preostalu dokumentaciju, u tom smislu ovaj potez Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu ide u prilog ~iwenici da }e pritisak jedino uroditi plodom i da samo on daje rezultat. Pitawe je da li je ovo sada kompletan set dokumentacije jer ako se ima u vidu kakvi prevaranti, la`ovi i {ibicari upravqaju dr`avom za o~ekivati je da ne{to nije objavqeno“, ukazuje Nini} i dodaje: „Sada treba sa~ekati stav Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, stav stru~waka i sudskih ve{taka koji }e oceniti da li je sva dokumentacija objavqena. Objavqivawe dokumentacije na ovakav na~in, iz tre}eg puta, samo potvr|uje opravdanost studentskih zahteva i protesta i uznemirewe javnosti“.
"U gra|evinskim dnevnicima iz 2023. godine koje trenutno ~itam Predrag Luki} je potpisan kao izvo|a~ ispred firme Starting koja je radila rekonstrukciju @elezni~ke stanice u Novom Sadu. Ja sam svedok da Predrag Luki} tada uop{te nije radio u Startingu, napustio je firmu, a u dnevnicima iz 2023. stoji wegov potpis i pe~at", pri~a in`ewer geologije Zoran \aji} koji je bio anga`ovan na rekonstrukciji te `elezni~ke stanice.
Gostuju}i u emisiji Newsnight na N1, \aji} je na pitawe da li je kona~no objavqena sva dokumentacija u vezi sa projektom rekonstrukcije, izrazio sumwu da je sve „po propisu“.
„Nije mi jasno za{to je nekom trebalo tri meseca da poka`e ono {to sam ja rekao 2. novembra. Rekao sam da je na rekonstrukciji radila firma Starting. Mi smo tek danas saznali da je radila ta firma. Tri meseca niko nije mogao da u|e u tu firmu, ona je tri meseca bila za{ti}ena od bilo kakvih ulaska u podatke. Ja sam u{ao u gra|evinske dnevnike, do{ao sam do onih u kojima je Milorad Mati} gra|evinski in`ewer potpisan kao nadzor, Predrag Luki} je potpisan kao izvo|a~ ispred Startinga, a Zoran Petkovi} neko ko vodi gra|evinski dnevnik“, naveo je \aji}. Me|utim, kako ka`e, 2023. godine Predrag Luki} uop{te nije bio zaposlen u Startingu.
„Za{to nam poturaju takve stvari? Pa nije vaqda on unapred ispe~atirao gomilu gra|evinskih dnevnika koje su oni posle upisivali. Od prvog dana se zna da je Staring radio na projektu, a radili su su mimo projekta. Bilo je predvi|eno da se sa nadstre{nice skinu svi stari slojevi za izolaciju, jako te{ki bitumenozni slojevi, i da se nanese jedan sloj za izolaciju debqine 1,5 mm. Dakle, predvi|eno je da se
nadstre{nica rastereti“ pri~a \ aji}.
Ali je, kako ka`e, odlu~eno da se ona optereti s vi{e od 20 tona.
„To je podatak koji smo pro~itali nakon ve{ta~ewa. Za{to je Starting bila povla{}ena firma da wima ni nadzor ni investitor nije mogao da naredi da rade po projektu, nego kako ho}e. Verovatno je bila za{ti}ena od vlasti, ima poslovne i finansijske veza s vrhom vlasti“, tvrdi \aji}.
Prema wegovim re~ima, Starting je direktno sara|ivao s „vrhom piramide“.
„S vrhom piramide koja uru{ava ovu dr`avu i tu nadstre{nicu, a znamo ko sedi na vrhu te piramide“, dodao je \aji}.
Gost N1 nada se da }e Tu`ila{tvo za organizovani kriminal da preuzme slu~aj.
„Prva i osnovna stvar – sve se zavr{ava s novcem. Ja se iskreno nadam da }e posle svega Tu`ila{tvo za organ kriminal da preuzme slu~aj. Jer je ovo farsa, ovo {to javno tu`ila{tvo vodi ceo proces, pa je Goran Vesi} prvo optu`en, pa oslobo|en, a napisana je optu`nica tako da on vi{e ne moze biti pozvan na odgovornost. Tu`ila{tvo radi po naredbi vrha dr`ave. I znamo {ta se de{ava s tu`iocima koji rade po savesti – oni se sklone u podrume“, izjavio je \aji}.
Dodao je da je jasno da su institucije zarobqene.
„U ovoj dr`avi postoje zarobqene institucije, a vrh vlasti je organizovana kriminalna grupa koja se bavi kra|om novca“, rekao je. \aji} ka`e i da je sam svedok da Predrag Luki} nije bio zaposlen u Startingu 2023. godine. „Luki} je napustio firmu, a u gra|evinskim dnevnicima iz 2023. stoji wegov potpis i pe~at. O~igledno je sve falsifikovano i ura|eno na na~in da se nama zama`u o~i i da niko ne odgovara. Ako su predvi|eni radovi na stanici bili 1,9 miliona evra, a pla}ena su Startingu 5,3 miliona evra, o ~emu mi onda pri~amo“, navodi \aji}.
Studenti nam otvorili o~i Komentari{u}i studentsku blokadu Autokomande u Beogradu, \aji} ka`e da vlast ne zna kako da se pona{a sa vaspitanim qudima.
„Prvi put se pojavilo da imamo grupu jako lepo vaspitanih, mladih, pametnih qudi koji znaju {ta ho}e i kako da do|u do onoga do ~ega im je stalo. A s druge strane, imamo bahatu, neobrazovanu i nevaspitanu grupu qudi koja ~ini ovu vlast i koja se nikad nije srela s takvom energijom i koja ne ume da se pona{a prema toj vaspitanoj grupi qudi. Zato su slali qude u automobilima na te mlade qude. Ali su shvatili da protiv vaspitanih qudi ne mogu ni{ta“, naglasio je \aji}.
Protesti se pro{irili na 151. mesto {irom Srbije
Proteklog vikenda protesti su odr`ani u vi{e mesta {irom Srbije, a odziv gra|ana bio je zna~ajan u mnogim gradovima. Izdvajamo one sa procewenim brojem u~esnika, uz prikaz proporcionalnog odziva u Beogradu. Tokom prethodnog vikenda odr`ani su protesti u brojnim mestima u Srbiji, me|u kojima izdvajamo samo ona gde je procewen broj u~esnika (broj ispred zagrade ozna~ava broj u~esnika protesta u tom mestu, dok broj u zagradi prikazuje ekvivalent odziva u Beogradu, srazmerno broju stanovnika):
24. JANUAR
Beograd 60.000
U`ice: 4.200 (106.000)
Gorwi Milanovac: 2.000 (118.000)
Novi Pazar: 1.500 (29.000)
Kwa`evac: 520 (44.000)
25. JANUAR
Pan~evo: 5.500 (88.000)
Zrewanin: 3.600 (74.000)
Mladenovac: 2.200 (136.000)
Svilajnac: 500 (80.000)
@iti{te: 140 (76.000)
26. JANUAR
Ni{: 15.000 (114.000)
^a~ak: 6.300 (125.000)
Subotica: 4.500 (66.000)
Varvarin: 180-200 (138.000-153.000)
Dimitrovgrad: 160 (43.000)
Kru{~i}: 60 (56.000)
Zakqu~no sa nedeqom, prema evidenciji Arhiva javnih skupova, broj gradova i sela u Srbiji u kojima su protesti posle tragedije od 1. novembra odr`ani bar jednom porastao je na 151.
^etvrtak 30. maj 2019.
Patrijarh: Zgro`en sam saznawem da je jo{ jedna studentkiwa te{ko povre|ena, tra`im odgovornost
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) saop{tio je da je zgro`en saznawem da je tre}a studentkiwa od po~etka studentskih protesta te{ko povre|ena i da tra`i odgovornost za taj slu~aj.
„Zgro`en sam saznawem da je i tre}a studentkiwa te{ko povre|ena, ovoga puta u ve} rawenom Novom Sadu. O~ekujem da krivci za ova i sva druga krivi~na dela budu ka`weni u skladu sa zakonom“, naveo je Porfirije u saop{tewu koje je prosledila SPC.
Naveo da je da nasiqe nikada nikome ni{ta dobro nije donelo i da je protivno svim hri{}anskim na~elima i kao takvo –neprihvatqivo, posebno prema „na{im studentima“.
„Posledwi je trenutak da svako od nas u~ini koliko do wega stoji da se mr`wa i sukobi odmah zaustave. Najve}u odgovornost imaju oni koji imaju najve}u mo}“, rekao je Porfirije.
Patrijarh je pozvao sve da se vrate osnovnim qudskim i hri{}anskim vrednostima, dodaju}i da se moli Bogu „da nam vrati razum, mir i qubav, koji u ovom te{kom trenutku nedostaju“.
Ugledni britanski sajt Gardijan (Guardian) objavio je op{iran tekst o studentskim protestima u Srbiji, koji su privukli ogromnu pa`wu globalne javnosti i postao jedan od naj~itanijih ~lanaka na wihovom sajtu. Protesti, koji su kulminirali blokadom kqu~ne saobra}ajne petqe Autokomanda u Beogradu, izazvali su interesovawe {irom sveta, ukazuju}i na ozbiqnost situacije i poruke koje {aqu demonstranti. PROTESTI POKRENUTI
KORUPCIJOM
I TRAGEDIJOM
Kako Gardijan navodi, protesti su zapo~eli nakon uru{avawa krova `elezni~ke stanice u Novom Sadu 1. novembra, u kojem je stradalo 15 qudi. Tragedija, koja se pripisuje korupciji i propustima tokom renovacije stanice koju je vodio kineski konzorcijum, pokrenula je lavinu nezadovoqstva {irom Srbije. Protesti, koje predvode studenti, pro{irili su se na vi{e od 100 gradova i sela u zemqi (prema ju~era{woj objavi Arhiva javnih skupova, ta~no 151 mesto u Srbiji je u~estvovalo u protestu), ukqu~uju}i podr{ku sudija, nastavnika, privatnih preduze}a i {ire javnosti. Uprkos napadima na demonstrante i ograni~enim ustupcima vlasti, pokret je iz dana u dan rastao, pokazuju}i odlu~nost gra|ana da se bore protiv korupcije i nepravde.
BLOKADA AUTOKOMANDE
KAO SIMBOL OTPORA
Jedan od kqu~nih trenutaka protesta bila je blokada Autokomande, jednog od najva`nijih saobra}ajnih ~vori{ta u Beogradu. Ova blokada okupila je hiqade gra|ana, ukqu~uju}i i poqoprivrednike koji su traktorima formirali barikade kako
bi za{titili demonstrante, posebno nakon {to su se desila dva ozbiqna incidenta gde su automobili namerno ulazili u masu qudi.
Prisustvo poqoprivrednika sa traktorima podsetilo je mnoge na masovne proteste i mar{ na Beograd iz 2000. godine, koji su doprineli padu re`ima Slobodana Milo{evi}a. Me|utim, za razliku od tog perioda, kqu~ni bezbednosni elementi jo{ uvek podr`avaju aktuelnu vlast, {to ~ini trenutnu situaciju druga~ijom.
VU^I]EVE PRETWE
I REAKCIJA JAVNOSTI
Gardijan isti~e da je predsednik Aleksandar Vu~i} poku{ao da umawi zna~aj protesta, prete}i da }e specijalne jedinice „razbacati“ demonstrante u roku od nekoliko sekundi. Ova pretwa nai{la je na {iroko ismevawe na dru{tvenim mre`ama i dodatno motivisala qude da se pridru`e pokretu.
Vlada je poku{ala da smiri situaciju objavqivawem nekih dokumenata vezanih za trage-
BEOGRADSKI STUDENTI U ^ETVRTAK KRE]U PE[KE DO NOVOG SADA: Tamo }e u subotu blokirati
Studenti novosadskog univerziteta koji du`e od dva meseca blokiraju fakultete, najavili su veliki protest pdnosno blokadu tri mosta 1. februara, a u tome }e im pomo}i i kolege iz Beograda, Kragujevca i Ni{a. Beogradski akademci potvrdili su u~estvovawe u ovoj velikoj akciji i najavili da dva dana pre blokade, 30. januara kre}u u protestnu {etwu do Novog Sada.
Studenti Univerziteta u Novom Sadu najavili su veliki protest u ovom gradu u subotu 1. februarai pozvali svoje kolege iz Beograda, Kragujevca i Ni{a da im se pridru`e jer }e blokirati tri mosta
– @e`eqev, Varadinski i Most slobode.
Beogradski akademci potvrdili su u~e{}e u akciji Novosa|ana i putem zvani~nog Instagram profila najavili da }e dva dana ranije odnosno 30. januara krenuti u protestnu {etwu do Novog Sada i prikqu~iti se kolegama.
„Studenti iz Beograda }e u ~etvrtak 30.01. krenuti u veliku protestnu {etwu do Novog Sada gde }e zajedno sa novosadskim kolegama u~estvovati u akciji blokirawa mostova ‘1.2. na 3 mosta’. Zahtevi nisu ispuweni! Vidimo se!“, poru~ili su beogradski studenti.
Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
diju u Novom Sadu i podizawem optu`nica protiv 13 osoba, ukqu~uju}i biv{eg ministra saobra}aja Gorana Vesi}a. Me|utim, lideri protesta poru~uju da to nije dovoqno. Oni zahtevaju kraj progona demonstranata, ka`wavawe odgovornih za napade na proteste i pove}awe ulagawa u obrazovawe. GLOBALNI ZNA^AJ I PORUKA PROTESTA
Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539
U tekstu se navodi i analiza eksperata koji smatraju da protesti u Srbiji {aqu sna`nu poruku ne samo vlastima u zemqi, ve} i svetu. Alida Vra~i}, direktorka think-tanka Populari, isti~e da studenti predvode jedinstven pokret koji se razlikuje od tradicionalnih opozicionih inicijativa. Wihov direktan zahtev za pravdom i odgovorno{}u institucija posebno je odjeknuo u dru{tvu koje je dugo trpelo nepravdu.
„Wihova poruka je jasna: pravda i odgovornost institucija. To je poruka koja je odavno bila potrebna Balkanu“, rekla je Vra~i}.
Edvard Josef, biv{i ame-
ri~ki diplomata, tako|e je komentarisao da su studenti uspeli da probude gra|anski duh u Srbiji, podse}aju}i da qudi, ~ak i u degradiranim demokratijama, i daqe mogu zahtevati odgovornost.
PROTESTI U FOKUSU
SVETSKE JAVNOSTI
Tekst u Gardijanu osvetqava zna~aj studentskih protesta u Srbiji i wihovu ulogu u globalnom diskursu o pravdi, korupciji i gra|anskim pravima. Wihova odlu~nost da istraju u svojim zahtevima skrenula je pa`wu svetskih medija i pokazala da borba za pravdu i odgovornost mo`e mobilisati hiqade qudi, ~ak i u slo`enim politi~kim okolnostima.
Ovaj protest, kako zakqu~uje Gardijan predstavqa ozbiqan izazov za Aleksandra Vu~i}a i wegovu dominaciju na srpskoj politi~koj sceni. Demonstranti {aqu poruku da gra|ani Srbije ne odustaju od zahteva za pravdom i transparentno{}u, dok wihova borba sve vi{e inspiri{e globalnu javnost.
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi} DOGODILO SE NA DANA[WI DAN januar 30.
SAZNAWE DA JE HRVATSKI POGLAVNIK U ARGENTINI:
Bila je godina 1954. Ante Paveli} i Milan Stojadinovi} sastajali su se u Buenos Ajresu da bi uspostavili tajni dogovor o podeli Titove Jugoslavije.
Milan Stojadinovi} bio je premijer Kraqevine Jugoslavije, tri puta ministar finansija i ministar spoqnih poslova. U Argentini bio je vlasnik dnevnog lista "El Ekonomista". Stojadinovi}ev dolazak u Argentinu, nekoliko godina ranije, ispostavio se kao prili~no skandalozan.
Istra`iteqka Beatris Gurevi} ukazuje na ogromnu mo} koju su poverqivi savetnici Imigracione slu`be imali u Argentini posle rata da omogu}e ulazak Milana Stojadinovi}a u zemqu. Ovi savetnici su u`ivali veliku autonomiju i mogli su mewati donete odluke. To je bio slu~aj sa Stojadinovi}em, koji nije dobio dozvolu za besplatno iskrcavawe, potkrepqenu dopisima iz Ambasade Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Me|utim, intervencija Branka Benzona, savetnika koji je bio ministar u NDH i hrvatski ambasador u Tre}em rajhu, omogu}ila je Stojadinovi}u i wegovoj porodici da u|u u Argentinu 22. septembra 1947. godine.
U me|uvremenu, u punom poslovnom razvoju, mladi Blagoje, sa 32 godine, redovno je {etao {etali{tem Mar del Plate sa sunarodnicima i prijateqima, poput Mila Krivokapi}a, u`ivaju}i u prelepom bawskom gradu punom mogu}nosti. Me|utim, prosperitet ga nije pretvorio u neozbiqnog ili depolitizovanog ~oveka. S jedne strane, povremeno je pomagao svojoj porodici, kako bi se izborili sa te{ko}ama posleratnog perioda. S druge strane, razmewivao je pisma sa svojim srpskim prijateqima, koji su `iveli u Buenos Ajresu i Kordobi, gde su prepri~avali svakodnevne izazove i peripetije i bavili se politi~kim pitawima Argentine i wegove domovine. Bila je to mala, ali veoma slo`na zajednica, u kojoj su nekada podr`avali jedni druge u svemu {to su mogli,
Saradnici: Milan Stojadinovi} i Paveli} su delili Jugoslaviju
{to se mo`e pro~itati u mnogim pismima. Susreti su bili stalni i tokom godina su ih zajedno dr`ale razli~ite institucije, poput Prve srpske pravoslavne crkve Svetog Save u Buenos Ajresu, ~iji je bio i suosniva~, i Kulturnog centra „Wego{“, ~iji je Blagoje bio jedan od osniva~a i ~lanova.
Va`no je napomenuti turbulentan politi~ki kontekst u kome je Blagoje Jovovi} dobio informaciju o Paveli}evom prisustvu u Argentini. Godine 1955. i 1956. bile su kqu~ne, jer su ozna~ile po~etak kraja za Paveli}a. Tokom te dve godine on se intenzivno pojavqivao na argentinskoj javnoj sceni, zbog raznih pritu`bi protiv wega i wegovih usta{a i zbog zahteva za istragu argentinskog Podsekretarijata za spoqne poslove o wegovom kretawu, {to je bio proces koji se nakon Peronovog pada ubrzao, usled Oslobodila~ke revolucije 1955.
U danima koji su pratili Oslobodila~ku revoluciju, u septembru 1955, razli~ite novine, kao {to su bili "La Rason", "La Nacion" , "Notisijas Grafikas", "El Argentino", "Voz del Interior" , pisali su ~lanke u kojima bi poricali saradwu Paveli}a i wegovih usta{a sa Peronovom vladom.
U ~etvrtak, 20. oktobra 1955, list "La Rason" objavio je sadr`aj jedne note koju im je dostavio Joso Defran~eski, predsednik Jugoslovenskog kluba iz Buenos Ajresa. Ova novinarska bele{ka, koju je Jovovi} tokom 43 godine ~uvao me|u svojom dokumentacijom je upozoravala na Paveli}evo prisustvo u Argentini. Ovde je bio po~etak kraja diktatora. U novinskom ~lanku pod naslovom „Izve{tava se da je jugoslovenska teroristi~ka organizacija delovala u slu`bi svrgnutog re`ima: weni lideri su sada begunci“, prenosila je da je u danima kada su stanovni{tvu Buenos Ajresa pretile krvave odmazde zbog odlu~nog stava opozicije, na usluzi re`imu bila teroristi~ka organizacija jugoslovenskih izbeglica, koja je imala veliko iskustvo u posledwem svetskom ratu i vojnu disciplinu koja ju je ~inila zastra{uju}om.
Joso Defrane~ski je u toj bele{ci, kao predsednik Jugoslovenskog kluba, govorio i izve{tavao da, zbog onoga {to je objavqivano u {tampi i na nacionalnom i me|unarodnim radio-stanicama, argentinske vlasti tragaju za Antom Paveli}em, {efom hrvatske grupe ekstremista, kojima se pripisivala bliska veza sa Nacionalisti~kim
U listu "Hrvatska" 5. 5. 1954. pi{e: "Hrvati u Argentini, ~im dobiju priliku, i u skladu sa svojim mogu}nostima, podr`avaju mudre i velikodu{ne napore generala Perona, cene}i wegov veliki rad, veliko domoqubqe, ose}awe za socijalnu pravdu i razumevawe za pot~iwene narode. Zahvaquju}i tom razumevawu, sinovi i k}eri Hrvatske, po zavr{etku Drugog svetskog rata prona{li su iskreno i toplo uto~i{te u Argentini generala Perona, kome ne dugujemo samo kruh svagda{wi, ve} i uslove za sveukupni razvoj na{eg kulturnog i nacionalnog `ivota."
oslobodila~kim savezom i aktivno u~e{}e u doga|ajima koji su duboko potresli argentinski narod, a izjavio je i da je Ante Paveli}, kao jugoslovenski narodni poslanik, 1926. tra`io uto~i{te izvan svoje zemqe, osnovao teroristi~ku grupu zvanu usta{e, u ~ije redove je regrutovao hrvatske ekstremiste koji su se bavili izazivawem atentata i teroristi~kih akata, a koje su podr`avali, odr`avali i {titili tada{wi totalitarni re`imi Nema~ke, Italije i Ma|arske. Tokom posledweg rata, kada je Hitler podelio jugoslovensku teritoriju svojim satelitima, usta{ama je dodelio vlast nad teritorijom u ve{ta~ki formiranoj marionetskoj dr`avi Hrvatskoj, gde su oni uspostavili vladavinu terora. Defran~eski je tvrdio da su se Paveli}evi prijateqi bavili istim aktivnostima protiv argentinskih interesa, skrivaju}i se u dru{tvima kao {to je "Hrvatski domobran".
Isticao je da su se usta{ke izbeglice u Argentini ~iji su ideali bili totalitarizam i teror, ose}ale ugodno u redovima Nacionalisti~kog oslobodila~kog saveza, kao i Peronisti~ke stranke za strance, gde su zauzimali visoke pozicije. Paveli} je nestao nakon nedavne pobede revolucionarnih snaga. Kako on, tako i wegovi poslu{nici, imali su veliko iskustvo u `ivotu u prikrivawu, pod la`nim imenima, na nepoznatim adresama, u prelascima granica sa unapred pripremqenim paso{ima, i uvek spremni da izazovu nerede, u svoje ime ili za ra~un onih koji bi im pla}ali usluge. Postoji niz ~lanaka objavqenih u listu "Hrvatska" koji prikazuju podr{ku usta{a Peronovoj vladi, sa posebnim naglaskom da je odlu~uju}u izbornu pobedu predsednik Huan Peron upravo ostvario zahvaquju}i Hrvatskoj zajednici u Argentini .
l U slede}em broju:
Na pla}eni~kom spisku svrgnutog peronisti~kog re`ima bilo je preko 1.600 Hrvata
1882. - Ro|en je Frenklin Delano Ruzvelt, koji je od 1932. do smrti 1945. ~etiri puta biran za predsednika SAD {to je jedinstven slu~aj u ameri~koj istoriji. Politikom "Wu dila" uspeo je da izvu~e SAD iz velike ekonomske krize, uspostavio je diplomatske odnose sa SSSR (1935), a u Drugom svetskom ratu bio je jedna od najzna~ajnijih li~nosti u antihitlerovskoj koaliciji.
1933. - Predsednik Nema~ke feldmar{al Paul fon Hindenburg je imenovao Adolfa Hitlera za kancelara. Istog dana 1937. Hitler je izjavio u Rajhstagu da Nema~ka povla~i svoj potpis sa Versajskog mirovnog ugovora.
1937. - Ro|en je ruski velemajstor Boris Vasiqevi~ Spaski, svetski {ahovski prvak od 1969. Titulu je izgubio u me~u s ameri~kim velemajstorom Bobijem Fi{erom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio rezultatom 12,5:8,5.
1943. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu otpo~elo prvo danono}no bombardovawe Berlina.
1948. - U Wu Delhiju je ubijen Mahatma Gandi, vo|a pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticawa nezavisnosti Indije. Ubio ga je Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila wegovoj politici pomirewa Hindusa i muslimana.
1948. - Umro je ameri~ki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom u avionu koji su sami konstruisali, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
1972. - Britanski vojnici su u Londonderiju, u Severnoj Irskoj ubili 13 qudi, u~esnika zabrawenog mar{a za qudska prava katolika. Taj sukob nazvan je "Bloody Sunday" (Krvava nedeqa).
1972. - Pakistan je napustio Komonvelt u znak protesta zbog odluke Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda da priznaju Banglade{ (biv{i Isto~ni Pakistan).
1992. - Argentina je otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Ju`nu Ameriku.
2000. - Cijanid koji se izlio iz rumunskog rudnika Baja Mare u pritoke reke Tise, Lapo{ i Samo{, a potom u Dunav, izazvao je ekolo{ku katastrofu ogromnih razmera. U re~ni sliv ispu{teno je 120 tona cijanida i 20.000 tona taloga koji sadr`i te{ke metale.
2000. - Povodom Dana holokausta vi{e stotina neonacista demonstriralo je u Berlinu i pro{lo kroz Brandenbur{ku kapiju podse}aju}i na vreme kada su nacisti u Nema~koj bili na vlasti.
2020. - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je globalnu opasnost zbog novog oblika koronavirusa koji se {iri van Kine. Kina je prijavila 170 smrtnih slu~ajeva od novog virusa, a vi{e zemaqa je prijavilo infekcije kod putnika i u~enika koji su bili u Vuhanu, centralnom kineskom gradu u kome se nova vrsta koronavirusa prvi put pojavila u decembru.
Prvo regulisawe i bezbednost saobra}aja u vreme vladavine kneza Milo{a bilo je u nadle`nosti Upraviteqstva varo{i Beograd.
Ono je povremeno izdavalo naredbe, koje su saop{tavane narodu preko dobo{a, ili su isticane na vidno postavqenim tablama po raskrsnicama sokaka. Prva takva naredba, izdata 1838. godine, glasila je:
Budu}i da se ~esto doga|a u nedeqne dane, kad seqaci s kolima nagrnu, da varo{ani sokakom zaustave prvoga s kolima, koji {to nosi ne{to na prodaju, a za istim ~itava povorka kola zastane i ~eka, pa qudi ne mogu da prolaze, to da ne bi vi{e tako bilo i da se time sokaci ste{wavali ne bi, objavquje se i zapoveda se svakome i svima voob{te, da se ne bi niko ubudu}e usudio gde u sokak kola zaustavqati i sokak zakr~ivati, da svet prolaziti ne mo`e, no svaki koji {to kupiti `eli neka na pijacu ide — gde je mesto za prodavawe
opredeqeno. Koji bi se usudio i preko ovoga gde u sokaku kola zaustavqati i pazarivati, onaj }e strogom odgovoru i kazni podle}i morati.
Saobra}aj je dakle i u 19. veku zadavao velike brige beogradskim vlastima. Bujawe trgovine i zanata nametalo je potrebu da se krivudavi i uski sokaci pro{ire i isprave. Kapije kroz koje se ulazilo u varo{ bile su tesne za mnogobrojne karavane {to su donosili espape iz raznih krajeva. Na prostorima izvan {anca, gde se razvijala nova varo{, vaqalo je kaldrmisati trgove i ulice i kaldrmu odr`avati.
Trebalo je omogu}iti pristup, istovar i la|ama na pristani{tu.
A ipak, najte`e je bilo naviknuti qude na osnovne saobra}ajne propise: da kroz varo{ ne ja{u kowe galopom, da se ne utrkuju kolima volovskim i kowskim, da bez nadzora ne ostavqaju sto~ne zaprege po sokacima, pijacama i ispred mehana i da ne pu{taju marvu po varo{i.
Stoga je 1849. godine Upraviteqstvo je pisalo okru`nim na~elstvima u unutra{wosti Srbije da sa ovim normama upoznaju sve one koji dolaze u Beograd. Do 1892. godine, kada je uveden tramvaj (najpre sa kowskom, a zatim sa elektri~nom vu~om), fijaker - bio najva`nije prevozno sredstvo za gra|ane. Roba je prevo`ena volovskim kolima tajiigama, ili kowskim teretnim kolima. Beograd je 1877. godine imao 130 kompletnih fijakera sa po dva kowa. Za fijakersku slu`bu propisana su 1885. godine posebna pravila, po kojima niko nije mogao biti profesionalni ko~ija{, dok prethodno ne polo`i ispit iz ove ve{tine. Pored toga, kandidat je morao biti propisno uniformisan, zdrav, pismen, dobrog vladawa i biti dobar poznavalac ulica, nadle{tava, hotela i kafana u varo{i.
On je, tako|e, morao imati dobre kowe i odgovaraju}i fijaker sa dva fewera i trubom. Zimi, mesto fijakera, upotrebqavane su saonice, sa praporcima na kowskim amovima.
U pravilima vo`we glasilo je: voziti desnom stranom i kasom, a na zavijucima i raskrsnicama – hodom. Svaki fijakerista pripadao je jednoj od slede}ih fijakerskih stanica: na Velikoj pijaci, Zelenom vencu, Terazijama, Savskom pristani{tu, kod Pozori{ta, na @elezni~koj stanici i Slaviji.
Prema publici fijakeristi su morali biti predusretqivi i uqudni. Nikom nisu smeli naplatiti vi{e nego {to je tarifom za prevoz bilo odre|eno. U toku vo`we nisu smeli pu{iti ili izgovarati ru`ne re~i.
U fijakeru se nalazila i kwiga `albi u koju su putnici bele`ili svoje primedbe. Svakih petnaest dana ova kwiga je podno{ena policiji na uvid i overu. Ako bi fijakerista tri puta bio ka`wen zbog prestupa, gubio je za svagda pravo da se bavi ovim poslom.
Vizantijsko carstvo postojalo je vi{e od hiqadu godina, a ova imperija danas se smatra jednom od najuticajnijih u istoriji.
Pro~itajte neke od najinteresantnijih ~iwenica o tome kako je i u kojoj meri Vizantijsko carstvo oblikovalo i uticalo na sredwovekovnu Srbiju.
1. Prema predawu, na mestu dana{weg Istanbula, a nekada{weg Konstantinopoqa, na obali Bosfora, jo{ 657. godine postojao je anti~ki grad Vizantion. Wega su, tako|e prema predawu, osnovali gr~ki kolonisti iz Megara. Grad je obnovio rimski car Konstantin Veliki i proglasio ga prestonicom Rimskog carstva 330. godine kada mu je promenio ime u Konstantinopoq.
2. Padom Rima 476. godine, prestalo je da postoji Zapadno rimsko carstvo, dok je Isto~no nastavilo da traje kao Vizantijsko carstvo.
3. Termin Vizantijsko carstvo je moderan naziv koji je osmislio nema~ki istori~ar i filolog Heonim Volf u 16. veku. Vizantinci su sebe nazivali Romejima a svoje carstvo Romanija ili Vasilia Romeon, {to je prevod latinskog naziva za Rimsko carstvo, Imperium Romanorum, prenosi Nacionalna geografija.
4. Vizantinci su prvi upotrebili ruzmarin kao dodatak pe~enoj jagwetini.
Tako|e, prvi su upotrebqavali i {afran, jedan od najskupqih za~ina na svetu. Do tada, on je kao i ruzmarin imao izuzetno {iroku primenu, ali na sasvim drugim poqima.
5. Slatki{i i deserti bili su veoma
popularni u Isto~nom rimskom carstvu, pa se tako sutlija{, na primer, servirao sa medom i cimetom, a grouta (vrsta poslastice) bila je zasla|ena medom i posuta semenkama roga~a ili suvim gro`|em. Tako|e, me|u prvima su po~eli da koriste limun, naranxe i patlixan, a hleb se jeo u velikim koli~inama, o ~emu pi{e i priru~nik gradske uprave Konstantinopoqa iz 9. veka. Ovaj priru~nik svedo~i o povla{}enom statusu pekara koji nisu bili u obavezi da se odazivaju bilo kojoj javnoj slu`bi koja bi ih omela u pe~ewu hleba.
6. Za vreme vladavine cara Iraklija I od 610. do 641, vojska i administracija u carstvu su restruktuirane, a umesto latinskog za slu`beni jezik izabran je gr~ki.
7. Vladar koji je najdu`e vladao Vizantijom u kontinuitetu bio je Vasilije II Bugaroubica (976-1025).
Najpoznatija pri~a koja se vezuje za wega je ona o oslepqivawu bugarske vojske. Naime, nakon {to je porazio Bugare i ponovo osvojio Gr~ku, oslepeo je 15.000 bugarskih zarobqenika, a svakom stotom vojniku je ostavio po jedno oko. Grupe od po
99 vojnika vezao bi za tog stotog sa jednim okom i tako ih pustio da se vrate ku}i. Nakon {to je ugledao slepu vojsku, bugarski car Samuilo do`iveo je infarkt i umro. 8. Vizantijska carica Irina Atiwanka bila je prva `ena koja je vladala Vizantijom (797-802) i odabrala je da nosi titulu cara, a ne carice.
9. Prvi vizantijski car koji je tron izgubio nasilnom revolucijom bio je Mavrikije. Wegova politika {tedwe i zabrana trupama da se preko zime vrate ku}ama sa granice ko{tala ga je krune, ali i `ivota. Nakon te odluke, vojska koju je predvodio Flavije Foka se pobunila i u dosluhu sa milicijom upala u grad. Foka je zatim zauzeo presto, ali je i on bio jedan od najomra`enijih vizantijskih careva. Zanimqivo je da je on bio taj koji je uveo modu da svaki naredni mu{ki vladar Vizantijskog carstva nosi bradu.
10. Carstvom su vladale dinastije: Komnina (1057 – 1059), Duka (1059 – 1078), Komnina (ponovo) (1081 – 1185), An|ela (1185 – 1204), (Nikejsko carstvo od 1204 – 1261) i Paleologa (obnovqena Vizantija) (1261 – 1453).
11. Posledwi vladar iz ove dinastije bio je Konstantin XI Draga{, sin Manojla II (1391—1425) i srpske princeze Jelene Draga{ ili Dejanovi}.
Dejanovi}i su bili srpska sredwovekovna vlastelinska porodica koja je upravqala prostorom oko trome|e dana{wih republika Srbije, Bugarske i Severne Makedonije.
12. Kona~an pad Carigrada desio se 1453. godine kada je pao pod vlast Osmanlija.
Duge, hladne no}i u [vedskoj mogle bi da vas odvrate od odlaska tamo zimi, osim ako ne tra`ite taj nedosti`ni luksuz 21. veka - dobar san
U doba op{te povezanosti, spavawe je postalo vrhunski luksuz, pa mo`da ne ~udi {to je to uticalo na nastanak novog trenda u domenu putovawa koji se naziva "turizam spavawa" (sleep tourism). Putnici koji su li{eni sna biraju svoj hotel na osnovu jastuka ili prave rezervaciju da budu daleko od svega, sa aktivnostima koja uti~u pozitivno na san.
[vedska ima druga~iji, prirodniji pristup "turizmu spavawa", uzimaju}i u obzir pejza`e i tradicionalniji na~in `ivota. ^esto povezana sa u`urbanim, povezanim gradovima kao {to su Stokholm i Getenberg, kada do|e zima, [vedska prihvata svoju uspavanu stranu i poziva posetioce da u~ine isto.
"Obiqe pristupa~ne prirode i velika podru~ja mirne divqine, u kombinaciji sa mra~nim no}ima, hladnim temperaturama i kulturnim naglaskom na opu{tawu, ~ine [vedsku idealnom lokacijom za 'turizam spavawa'. Studije su pokazale da tehnologija i na~in na koji uti~e na na{e `ivote imaju zna~ajan uticaj na na{ san, a provo|ewe vi{e vremena u prirodi je povezano sa boqim mentalnim zdravqem i mawe neprespavanih no}i", obja{wava Kristijan Benedikt, istra`iva~ sna na {vedskom Univerzitetu Upsala.
Novinar Bi-Bi-Sija na svojoj ko`i je osetio ovo iskustvo. Izabrao je da boravi na jednom ostrvu - nalazi se dva sata vo`we trajektom od Stokholma, leti je popularno odmarali{te, sa gomilom restorana i obiqem prirode u kojoj se mo`e {etati, plivati, voziti kajak. U zimskim mesecima, jedan hotel je jedini sme{taj i wegove udobne {umske kolibe, sme{tene podaqe od glavne zgrade u mirnoj {umovitoj oblasti, nude mir i ti{inu koji mnogi tra`e. Na ostrvu zimi, nema {ta da se radi osim da se {eta, ~ita i posmatra ritam dana.
"^ini se da, za mene, ne`na ve`ba u mirnom okru`ewu sa malo ometawa, pru`a savr{eno cirkadijansko resetovawe", ka`e novinar. Mnogima ovaj mir odgovara, jer su telefoni, notifikacije, brzina gradova - utihnuli: "Interesujemo se za san, posebno za wegov uticaj na na{e zdravqe. Imamo zatamwene sobe koje uti~u na san, kao i velnes mesta u kojima su mobilni telefoni zabraweni. Jer, ako na{i klijenti ne spavaju, na{e poslovawe, kao i wihovo zdravqe, pate", poja{wava Tereza Sederkrojc, glavni komercijalni direktor {vedske Scandic Hotels Group
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Razre{ava se neko va`no pitawe, mo`da vezano za dokumentaciju, ali kona~no mo`ete da odahnete. Na poslu dobro proveravajte svaki detaq, jer je mogu}e da }e vam ne{to proma}i. Ima}ete priliku i da se zapitate da li ste dovoqno ceweni u svom kolektivu. U qubavi, univerzum vam poru~uje {ta ste zaslu`ili, i imate utisak da je to vi{e nego {to trenutno dobijate. Zdravqe je stabilno.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Jurite za uspehom, ali vam on izmi~e, i za to krivite druge qude. Razmislite da li ste bili dovoqno otvoreni i da li ste zaista uradili svoj deo posla, ili samo tra`ite izgovore na drugim "adresama". U qubavi, po~iwete dubqe da istra`ujete odnos koji vam je vrlo va`an, i ~ekate `eqno svaki signal sa druge strane, koji dokazuje da i ta osoba misli isto. Mogu}e su migrene.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
U karijeri se za vas ove nedeqe doga|a prekretnica, neki doga|aj }e vas uveriti da je vreme da budete glasniji i jasniji po pitawu svoje pozicije i odgovornosti. Neko iz va{e okoline je `eqan dru`ewa, ali vi kao da nemate energije za tu osobu zbog neke situacije iz pro{losti. U qubavi odre|ujete sebi ciq, ali brinete da li je partner spreman da zajedno krenete ka wegovom ostvarewu.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Zagledate se u pro{lost, cenite sve {to ste ostvarili, ali ne zaboravite {ta je sve bilo potrebno prevazi}i, da biste danas bili tu gde jeste. Qubavni horoskop najavquje da }e neki doga|aj u~initi da partner i vi shvatite do koje mere ste, zapravo, na istoj "frekvenciji". Budite oprezni sa ve}im tro{kovima, boqe je da sa~ekate slede}u nedequ i boqu ponudu. Vi{e se kre}ite.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Ako niste u vezi, ovog vikenda se spremite da zablistate u nekom izlasku i {armirate sve qude koji vas vide! Mogu}e je da }e se izroditi vrlo zanimqivo novo poznanstvo, koje mo`e da preraste u vi{e od obi~nog flerta kakav trenutno `elite. Zdravstveni horoskop vas savetuje da budete oprezni ako trenirate, da biste izbegli povrede. Ne preska~ite rutinske preglede.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Intuicija je kqu~na re~ za vas ove nedeqe, i nepogre{ivo }e vas voditi kroz izazove u poslu i qubavi. Sa partnerom je odnos stabilan, ali neki razgovori odlaze u pogre{nom smeru i tu je va`no da poslu{ate svoj unutra{wi glas. Posao vam lako ide od ruke samo ako se potpuno skoncentri{ete, i ne dozvolite da vas drugi qudi optere}uju nebitnim stvarima, {to }e vi{e wih poku{avati!
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Preispitajte odnos s partnerom, posebno ako ste tek zapo~eli vezu. Unutra{wi ose}aj vam govori da ovo mo`da nije pravi put za vas, ali je potrebno da sagledate sve ~iwenice i poslu{ate razum, a ne srce - neki }e se neprijatno iznenaditi, ali za ve}inu, sve }e biti u redu. Na poslu vam je preko glave neke osobe koja stalno tra`i izgovore. Budite oprezni sa unosom te{ke hrane ili alkohola.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Za vas su u fokusu promene i transformacije, i poku{ajte da odvojite jedno popodne da zapi{ete {ta su lekcije kojima vas je prethodni period nau~io. Ako osvestite kod sebe {ta niste `eleli, bi}ete spremniji da preduzmete korake da se to ne ponovi. U qubavi vam se pojavquje neka osoba iz pro{losti, puna `eqe da va{ odnos bude kao pre. Mogu}a je uko~enost, radite ve`be istezawa.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Niste spremni na kompromis u qubavi, i jasno to stavqate partneru do znawa. Na poslu je potrebno da postavite granice nekoj osobi koja stalno misli da mo`e da vas kontroli{e, iako joj to nije posao. Prijateqstva su vam centralni odnosi ove nedeqe i razmislite kako mo`ete da usre}ite drage prijateqe. Neko iz porodice ne shvata poruku koju poku{avate da mu po{aqete, pa budite uporniji.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Dajte sebi prostor i slobodu da eksperimenti{ete ove nedeqe, jer vas srce vu~e ka nepoznatom, neistra`enom i novom! Ako niste u vezi, prihvatite poziv za izlazak i upoznajte nekog zanimqivog na dubqi na~in. Posao vam oduzima previ{e vremena, i prona|ite vreme za sebe kada mo`ete da se opustite i u`ivate sa dragim qudima. Zdravqe je u redu, mali vi{ak kilograma.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Duboko udahnite i recite univerzumu da ste spremni da primate, a ne samo da dajete, i odmah }e vam se otvoriti vrata izobiqa! Novac sti`e, veliki dobitak je na va{em putu! I u qubavi bi trebalo da se otvorite, kako biste dobili vi{e od partnera u emotivnom smislu. Na poslu vas neozbiqnost drugih ~ini nervoznim, ali ne dozvolite da uti~u na va{e raspolo`ewe. Proverite krvnu sliku.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Zauzeti odlu~uju sa partnerom vezano za neko veliko `ivotno pitawe, dok slobodni emituju privla~nu energiju i prizivaju nove simpatije i poznanstva. Posao vam zahteva da budete otvoreni prema nekom od kolega, ko odbija da preuzme odgovornost za svoje rezultate. Poka`ite razumevawe i podr{ku, i zajedno }ete napraviti velike stvari! Zdravqe vam je dobro, {etwa kao prevencija.
Donald Tramp vratio famozno crveno dugme u Ovalni kabinet, a wegova namena }e vas iznenaditi
Radnici na odr`avawu Bele ku}e u ponedeqak 20. januara, su imali pune ruke posla: za samo nekoliko sati morali su da potpuno preurede predsedni~ku rezidenciju, a sve Bajdenove stvari zamene Trampovim. Na tom zahtevnom projektu bilo je anga`ovano na stotine qudi, koji su marqivo i sa puno pa`we preme{tali postoje}i name{taj, unosili novi i reorganizovali sve u skladu sa novim zahtevima.
Kao i tokom pro{log mandata, Tramp je zahtevao da se u wegovom Ovalnom kabinetu, u kome se ina~e odr`avaju sastanci sa {efovima stranih dr`ava i liderima Kongresa, kao i dr`e zna~ajni govori, na radnom stolu postavi crveno dugme, koje slu`i za naru~ivawe predsednikovog omiqenog napitka, dijetalne Koka Kole, prenosi Ju-Es-Ej Tudej.
IAKO POTPUNO BEZAZLENO, TRAMPOVO CRVENO DUGME
KOD NEKIH IZAZIVA NELAGODU
Ideja za ovakvu namenu dugmeta Trampu se, jo{ 2017. godine, kada je prvi put do{ao u Belu ku}u, rodila potpuno spon-
tano - kao veliki qubiteq ovog napitka, Tramp je `eleo da mu on uvek bude dostupan na samo jedan klik. Osobqe bi mu, po{to da signal, pi}e donosilo na srebrnom poslu`avniku, a situacija je postajala komi~na kada bi se u kabinetu sa wim na{ao neko ko ne zna ~emu ono slu`i.
Oni koji nikada nisu videli dugme na Trampovom kancelarijskom stolu, niti ~uli za wegovo postojawe, bi gotovo uvek pomislili da je to neki taster za lansirawe nuklearnog oru`ja.
"U ovom kabinetu po~iwu i zavr{avaju se ratovi. Zato su svi jako nervozni kada pritisnem taj taster pred wima", rekao je jednom Tramp, prise}aju}i se sme{nih situacija iz pro{losti.
I OBAMA JE IMAO CRVENO
DUGME, DOK SE BAJDENU
ONO NIJE DOPADALO
Samo crveno dugme postojalo je, istina, i pre Trampovog dolaska u Belu ku}u 2017. godine. Takva identi~na kutija stajala je na stolu i tokom predsedni~kog mandata
Baraka Obame, s tim {to ga je on koristio u skroz drugu svrhu. Obama je, pritiskom
na taj taster, prosto pozivao u Ovalni kabinet poslugu, koja bi daqe postupala po wegovom nare|ewu. Sa druge strane, Xozef Bajden, koji je do{ao na vlast nakon prvog Trampovog mandata, je ovo dugme smatrao potpuno nepotrebnim aksesoarom na radnom stolu. Ipak, bez obzira na svoj li~ni po pitawu crvenog dugmeta, Bajden ga nije potpuno likvidirao, ve} samo nalo`io da se ono skloni sa radnog stola, da ga ne ometa.
IZA CRVENOG DUGMETA I TOGA ZBOG ^EGA GA TRAMP KORISTI
SE KRIJE TU@NA PRI^A Dijetalna Koka Kola je jedno od omiqenih napitaka Donalda Trampa. Ovaj izbor ameri~kog predsednika nije slu~ajan, a iza wega se krije tragi~na porodi~na pri~a o kojoj je on govorio javno. Naime, Donald je imao starijeg brata, Freda Trampa Xuniora, koji se godinama borio sa zavisno{}u od alkohola. Preminuo je 1981. godine usled sr~anog udara. Od tada Donald Tramp izbegava da konzumira alkohol. "Imao sam brata, Freda. Odli~an, zgodan momak, imao je sjajnu li~nost, mnogo boqu od moje", rekao je Donald na jednoj konferenciji za novinare 2018. godine. "Ali, imao je i problem sa alkoholom. On mi je uvek govorio da ne pijem, a po{to je bio stariji od mene, ja sam ga jako po{tovao, kao i wegove savete", dodao je on.
^ak i kada legnemo na vreme i opustimo se, ponekad nam razne nemirne i u`urbane misli ne daju da zaspimo.
Uzroci ovog problema mogu biti razli~iti, ali naj~e{}i su stres i anksioznost, ka`e dr Ramasvami Visvanatan, predsednik Ameri~kog udru`ewa psihijatara.
Anksioznost zbog predstoje}eg dana tako|e mo`e izazvati ovaj problem, a mentalni poreme}aji kao {to su anksioznost i bipolarni poreme}aji ~esto su povezani sa nemirnim mislima.
Misli su posebno aktivne no}u, kada nema drugih aktivnosti koje bi okupirale um, a konzumirawe stimulansa, poput kofeina ili odre|enih lekova pre spavawa, dodatno ote`ava opu{tawe.
KAKO NEMIRNE MISLI OMETAJU SAN?
Nemirne misli izazivaju pove}anu budnost, {to ote`ava opu{tawe i spavawe. ^ak i ako uspete da zaspite, anksiozne misli mogu da ometaju va{ san tokom cele no}i, ote`avaju}i povratak u san i smawuju}i kvalitet va{eg sna.
POSLEDICE
NEDOSTATKA SNA
Lo{ kvalitet ili nedovoqan san ima ozbiqne posledice na
POTREBNO JE: n 2 krompira
n 1 {oqa spana}a (briketi) n 200 g gr~kog jogurta n 100 g sira
n 100 g }ure}a prsa n 5 komada zelenih maslina n 2 jajeta
PRIPREMA:
Skuvajte krompir dok ne omek{a, a zatim ga ogulite. Ostavite spana} da se odmrzne. U blender stavite kuvani krompir, odmrznuti spana} i jaja. Blendajte dok ne dobijete glatku smesu.
Smesu ravnomerno rasporedite na pleh oblo`en papirom za pe~ewe. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 10-15 minuta, dok se rolat ne stegne. Priprema fila.
Pome{ajte gr~ki jogurt, iseckane masline, sir i }ure}a prsa. Fil nanesite na pe~eni rolat, pa ga pa`qivo uvijte. Prijatno!
telo i um, ukqu~uju}i smawenu funkciju mozga, pote{ko}e u dono{ewu odluka, re{avawu problema i regulaciji emocija. Tako|e izazivaju glavoboqu, razdra`qivost i umor.
Dugotrajna deprivacija sna mo`e oslabiti imunski sistem, pove}ati rizik od infekcija, doprineti nezdravim navikama u ishrani i debqawu i pove}ati {anse za hroni~ne bolesti kao {to su bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes i mo`dani udar, upozorava dr Vi{vanatan. Koraci za kontrolu nemirnih misli pre spavawa:
USPOSTAVITE RUTINU
ZA SPAVAWE
Dr Visvanatan nagla{ava da je kqu~ za kvalitetan san redovan raspored spavawa sa doslednim vremenima spavawa i bu|ewa.
PAZITE NA KASNE
OBROKE I PI]A
Izbegavajte pi}a sa kofeinom, alkohol ili te{ku hranu neposredno pre spavawa.
IZBEGAVAJTE URE\AJE PRE SPAVAWA
Prestanite da koristite pametne telefone, televizore i ra~unare najmawe sat vremena pre spavawa. Plavo svetlo sa ovih ure|aja remeti cirkadijalne ritmove, isti~e se.
Umesto toga, preporu~uje se slu{awe lagane muzike, ~itawe kwige ili meditacija.
PROBAJTE TOPLU KUPKU
Topla kupka, oko tri sata pre odlaska u krevet, mo`e pomo}i da se smiri um, ali je ne tre-
ba uzimati neposredno pre spavawa.
STVORITE OKRU@EWE
POGODNO ZA SPAVAWE
Spava}a soba treba da bude tiha, tamna i hladna (oko 20 stepeni Celzijusa), sa udobnom posteqinom, savetuje dr Visvanatan.
ODVOJITE VREME ZA BRIGE
Ako ove tehnike ne uspeju da smawe nemirne misli, stru~wak preporu~uje da zaka`ete „vreme za brigu“. Odredite odre|eni deo svog dana da razmislite o svojim
brigama i prona|ete re{ewa. Ovo poma`e da se spre~i da vas te misli preplave neposredno pre spavawa.
KADA JE VREME DA TRA@ITE POMO]
Ako ove tehnike ne funkcioni{u, razmislite o poseti stru~waka za mentalno zdravqe. Specijalisti mogu da izvr{e procenu kako bi otkrili poreme}aje spavawa i preporu~ili le~ewe, ukqu~uju}i kognitivnu bihejvioralnu terapiju, druge psihoterapije ili lekove.
Najzdravija riba na svetu koja ne ko{ta mnogo
Zahvaquju}i mastima i nezasi}enim masnim kiselinama, veoma je korisna za mozak, ko`u i kosu. Malo ko razmi{qa o prednostima sku{e za organizam, dok ve}ina ceni pre svega wene ukusne osobine. Svaki proizvod ima hemijske karakteristike i na odre|eni na~in uti~e na organizam. U hemijskom sastavu sku{e nalazi se mnogo proteina i masti, kojih ima jo{ vi{e kod ribe ulovqene zimi u severnijim regionima.
Prose~an sadr`aj masti je 13 grama, {to je dovoqno da se riba svrstava u masne vrste. Proteina ima u proseku 18 grama, a oni se apsorbuju tri puta br`e nego proteini iz govedine. Sku{a je riba sa niskim kalorijskim sadr`ajem. Da biste uneli dnevnu koli~inu kalorija, morali biste pojesti otprilike 700 grama
ribe, ali ne treba zaboraviti na masti koje se u woj nalaze. Nezasi}ene masne kiseline u sku{i su prisutne u velikim koli~inama. One su dragocen proizvod i sna`an antioksidans. Poma`u ja~awu }elijskih membrana organizma neutralizacijom slobodnih elektrona. To su radikali koji mogu probiti }elijske zidove i ugroziti wihovu aktivnost. Ovo vodi ka raznim bolestima, ukqu~uju}i i onkolo{ke. Da bi se ovo izbeglo, va`no je unositi odgovaraju}e proizvode.
Nije slu~ajno {to se deci daje ribqe uqe – ono je bogato nezasi}enim masnim kiselinama. Hemijski sastav sku{e povoqno uti~e na harmoni~an rast i razvoj dece, a veoma je koristan i za trudnice i dojiqe. Kako bi se izbegla neravnote`a izme|u rasta i razvoja unutra{wih or-
Borove iglice su odavno poznate po svojim lekovitim svojstvima. Koriste se u ~aju ili sirupu, koji tokom zimskih meseci doprinosi ja~awu imuniteta i ~isti respiratorni trakt, posebno plu}a.
Sadr`e pravo bogatstvo vitamina i korisnih jediwewa, {to ih ~ini izuzetno efikasnom pomo}i prirode.
^AJ OD BOROVIH IGLICA Vrlo je lako napraviti ~aj od borovih iglica. Sve`e ubrane ili osu{ene borove iglice preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoje deset minuta. Procediti, po `eqi zasladiti medom i
gana kod adolescenata, sku{a bi trebalo da bude redovan deo wihove ishrane. Dragoceni sastojci sku{e su i mineralne supstance. Sadr`i kalijum, fosfor, fluor, sumpor, cink, hlor i natrijum. To su mikroelementi od ogromne koristi. U ovoj ribi prisutna je ~itava paleta vitamina B. ^esta ishrana sku{om reguli{e nivo {e}era u krvi, poma`e radu sistema za varewe i ja~a nervni sistem. Tako|e doprinosi stvarawu hemoglobina i zasi}ewu kiseonikom.
Zahvaquju}i mastima i nezasi}enim masnim kiselinama, sku{a je veoma korisna za mozak, ko`u i kosu. Visoka koncentracija fosfora doprinosi izgradwi mnogih enzima koji iniciraju hemijske reakcije u }elijama. Celokupna vitalnost organizma mo`e se osigurati samo jednom vrstom ribe. Fosforne kiseline u sku{i predstavqaju osnovu qudskog skeleta, pa je veoma korisna za decu, kao i za odrasle, kod kojih se s godinama javqaju problemi sa mi{i}no-ko{tanim aparatom.
konzumirati tokom dana. Sirup je ne{to te`e pripremiti, ali mo`ete ga praviti u ve}im koli~inama i du`e ~uvati.
RECEPT ZA SIRUP
OD BOROVIH IGLICA
Sastojci:
– 2 {ake sve`ih borovih iglica (mladi izdanci)
– 1 kg {e}era ili meda,
– 2 do 3 limuna (po `eqi).
Priprema:
Ubrati mlade i sve`e borove iglice, dobro ih oprati i ostaviti da se osu{e. Najboqe ih je su{iti na krpi, na sve`em vazduhu.
Zatim ih stavite u teglu sa {e}erom, tako da na dno stavite jedan sloj iglica, pa pospite slojem {e}era i slo`ite ih naizmeni~no do vrha. Ako `elite da dodate limun ({to nije neophodno), izme|u slojeva iglica i {e}era stavite kri{ku dva limuna. Zatvorite teglu i ostavite na sun~anom mestu 40 dana. Nakon {to se {e}er potpuno rastvori, procediti i sipati u ~iste tegle koje se mogu hermeti~ki zatvoriti. Nakon otvarawa sirupa, ~uvajte ga u fri`ideru. Ne konzumirajte ga uz veoma tople napitke, jer visoke temperature smawuju wegovu efikasnost.
GODI[WACI
AUTO OZNAKA NI[A
ALEKSANDAR ODMILA
UNIVER. CENTAR KWIGA IMOVINE, INVERTAR
SAZVE@\E NA SEVERNOM NEBU LI^NA ZAMENICA ^UVAR KOBILA SIR]E MO], SNAGA PROBNI
[PANIJE VERIFIKATORI SISTEMI ZA TESTAERODINAMIKE
OSTRVO U BALTI^KOM
KOW U NARODNOJ PESMI SKLADI[TA, STOVARI[TA GR^KO OSTRVO
ODVA@AN
JEMAC
SVE^ANA IGRANKA JADIKOVAWE, @AQEWE
DISKUTANTI.
LAGERI, KURA@AN, FB, ONON, RTARI, EDITA, LAF, ALO, ANTENE,
LAVORI, BAL, MEN, MOLITI, ORIGINAL, N, NOKAT, MA[A, AT,
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: DVORI, REDAK, ARENA, GEL, V, ANALI, NI, UC, ACIKA, DEMO, OTKOS, E, OVERIOCI,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Predvi|ati, 2. Likovi pokojnika u se}awu `ivi - Stepenik, 3. Izbor, odabir - Izmi{qotina, pasjaluk, 4. Auto oznak Ni{a - @iteq Azije - Ime glumca Montana, 5. Ime peva~ice Aradino vi} - Sledbenici, pristalice (lat.), 6. Blizanac - Neu{kopqen ovan 7. Vrsta ju`noameri~kog majmuna, kapucin - Mesto na Kosmetu - Ozna ka za metar, 8. Oznaka za tonu - Useci, loze na zavrtwu - Hodati 9. Muslimanski sve{tenik - Pri~a (lat.), 10. Tipografska mera za ve li~inu slova - Pra`iteqi Balkana, 11. Mera za povr{inu - Sitna ro sa - Auto oznaka Kru{evca, 12. Grani~na vrednost - Azotno jediwewe 13. Pustiwa u ^ileu - Resa, rojta, 14. Papir za cigarete.
USPRAVNO: 1. Izmi{qotine, pasjaluci - Onaj koji sti~e, 2. Orezi vawe loze - Posredovati u pomirewu, 3. Li~na zamenica - Onaj koj slavi Ilindan, ilin{tak - Vra~, 4. Wihati, quqati - Uobi~ajeni na ziv za SAD, 5. Simbol azota - Podstrek, podsticaj - Srpski pisac Ne mawa, 6. Avari - Afri~ko tvrdo drvo - Ime starije ameri~ke glumic Vest, 7. Auto oznaka Zaje~ara - Jelo od mesa i luka - Prkos, 8. Izgred - Lirski pesnici - Simbol fosfora, 9. Pukotine - Pojedini komad alata, 10. Prijateq (fr.) - Isturati usne u qutwi - Krkqawe, hropac hrip, 11. Ime peva~ice Tikaram - Pirkati, }arlijati, 12. Ikavski ob lici re~i - Izraelska peva~ica.
BASAMAK, IZABIR, PSINA, NI, AZIJAC, IV, EDITA, ADEPTI, BLIZAN, PRAZ, SAI, OBILI], M, T, NAVOJI, I]I, IMAM, NARATA, CICERO, ILIRI, AR, ROSICA, K[, LIMIT, NITRAT,
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PROGNOZIRATI, SENI,
Melanija Tramp je zvani~no postala prva dama 20. januara, kada je wen suprug Donald Tramp ponovo zvani~no postao predsednik SAD.
Ona je sada objavila i svoj zvani~ni portret kao prva dama, a mnoge je iznenadilo to {to je odabrala da fotografija bude crno-bela, za razliku od svojih prethodnica koje su birale da fotografije budu u boji, a nosile su i efektnu garderobu.
Ipak, Melanija se odlu~ila za svedenu eleganciju i pozirala u pantalonama i sakou ispod kojih je nosila belu ko{uqu.
LEGENDARNA FOTOGRAFIJA SA FEST-A
USKORO PUNI 50 GODINA
Glumac Robert de Niro ostvario je brojne zapa`ene uloge u kultnim ostvarewima, a publika {irom sveta ga obo`ava.
Kao {to je poznato, De Niro je do sada vi{e puta posetio Srbiju. Jednom je dolazio kao student, a potom je dva puta promovisao filmove. Prvo je promovisao „Kum 2“, a potom i hit ostvarewe „Wujork, Wujork“. On je vi{e puta govorio o svojoj prvoj poseti Srbje, kada je putovao auto-stopom.
„Nisam imao para, pa sam zaustavqao kamione na putu. Hteo sam da stignem do Beograda. Jedan kamionxija dovezao me je do glavnog trga u Ni{u i tu me ostavio. Padala je ki{a, smra~ilo se, a ja sam se na{ao sam u nepoznatom gradu, usred no}i. Ipak, `eleo sam da osetim kako pulsira `ivot u Ni{u. Nisam se ose}ao druga~ijim od sveta oko sebe. Farmerke, majica, ranac na le|ima, ne{to para u xepu…“, pri~ao je on.
„Zaustavqao je qude po ulici nadaju}i se da }e ga neko razumeti, ali – slaba vajda sa znawem engleskog jezika u tada{wem Ni{u. Onda je jedan prolaznik odgovorio: ‘O, jes’, i meni je laknulo. Rekao sam mu da tra`im preno}i{te, ali da to nikako ne bude u hotelu. @elim da vidim kako se kod vas `ivi, a u hotelima odsedaju stranci. On je odgovorio: ‘Okej, okej’, i pozvao me da po|em s wim. Odveo me je u neku mawu ulicu, stigli smo u zgradu, u sasvim obi~an stan. Pojavili su se wegova `ena i dvoje dece, pospani, tek ustali iz kreveta. ‘Ovo je moj stan, ovo su moja `ena i deca. Mo`ete preno}iti kod nas, na}i }emo vam ne{to da pojedete’, rekao mi je. Verovatno je na mom licu pro~itao neku kombinaciju iznena|ewa i zadovoqstva“, nastavio je glumac i dodao:
„Bio sam dirnut. Nisam o~ekivao da }e me potpuno nepoznati qudi tako prihvatiti. ^ovek mi je rekao da mogu da se ose}am kao kod svoje ku}e. Od tada je pro{lo 10 godina, a ja se i daqe svega se}am do detaqa“.
De Niro je bio na FEST-u 1976. godine u Beogradu i tada je nastala fotografija na kojoj se vidi kako igra kolo. Kako su mediji prenosili, fotografija je nastala u Domu sindikata, a De Niro je zaigrao „Moravac“ nakon {to ga je ponela atmosfera.
TAWA BO[KOVI] PRU@ILA PODR[KU STUDENTIMA: Mladi qudi imaju pravo da protestuju
Glumica Tawa Bo{kovi} izjavila je da mladi qudi imaju pravo da protestuju ako su nezadovoqni perspektivom koja im se pru`a. „I ja sam bila student i protestovala za {ta god sam mislila da treba. Smatram da naro~ito mladi qudi imaju pravo da protestuju pogotovu ako nisu zadovoqni onim {to im se pru`a kao perspektiva“, kazala je Bo{kovi} . Podsetimo, studenti svih dr`avnih univerziteta u Srbiji blokirali su fakultete i ve} dva meseca zahtevaju od vlasti da objavi svu projektnu i finansijsku dokumentaciju o rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu gde je u padu nadstre{nice glavnog ulaza 1. novembra poginulo 15 qudi, a dvoje je te{ko povre|eno.
FILMSKA QUBAVNA PRI^A SLOBODE I VOJINA:
„Snimali smo seriju zajedno i on se narednog dana o`enio“
Glumci Sloboda Mi}alovi} i Vojin ]etkovi} va`e za jedan od najskladnijih parova na na{oj javnoj sceni.
Oni su se upoznali na snimawu, a pre toga, Vojin je bio u braku sa novinarkom Nata{om Milovanovi}.
„Vojina znam jo{ od svoje 17. godine, kada smo zajedno snimali jedan studentski film. Beskrajno je duhovit i divan ~ovek. Se}am se da smo te 2008. na snimawu serije proveli i wegov posledwi moma~ki dan, jer se narednog dana o`enio. U`ivali smo i sjajno se zabavili“, rekla je Sloboda jednom prilikom.
Iako su prvo bili prijateqi, qubav je ubrzo planula, a Sloboda i Vojin su se ven~ali 12. maja 2008. godine u Crkvi Vasilija Ostro{kog na Be`anijskoj kosi.
Kumovali su im Nikola \uri~ko i Nata{a Ninkovi}, a i Vojin je svojevremeno pri~ao o qubavi sa koleginicom.
„Se}am se prvog trenutka kada sam je ugledao, snimali smo ‘Zonu Zamfirovu’, a ona je bila studentkiwa. Nikada na taj na~in nisam gledao studentkiwe, naro~ito jer su ve}ina wih bile klinke. Pro{lo je nekoliko dana snimawa, pozvao me je snimateq da do|em da pogledam ne{to. Video sam je kao neko ko }e verovatno da snima, nisam je posmatrao kao lepa je ili na neki drugi na~in. Tada sam je prvi put zapazio. Ne mogu da ka`em da je bila prvi put odu{evqena kada me je videla,
DRAGANA MIRKOVI]
OTKAZALA KONCERT U ZREWANINU
„@ivimo u jako nemirnim vremenima“
Dragana Mirkovi} se oglasila saop{tewem na Instagramu. Peva~ica Dragana Mirkovi} saop{tila je da otkazuje koncert u Zrewaninu koji je bio zakazan za 1. februar.
„Dragi moji, sa velikim `aqewem vas obave{tavam da sam otkazala svoj koncert u Zrewaninu 1. februara. Mesecima sam se radovala na{em dru`ewu, a znam da ste i vi jedva ~ekali da pevamo zajedno. @ivimo u jako nemirnim vremenima i molim vas da brinete o sebi, svom zdravqu i bezbednosti“, napisala je Dragana i dodala: „Molim se da nam {to pre do|u mirnija vremena, a onda }emo zajedno pevati, kao i uvek. Voli vas neizmerno i jedva ~eka da se dru`i sa vama va{a Dragana“.
ali se smek{ala“, rekao je Vojin jednom prilikom.
]etkovi} je od svoje supruge stariji 10 godina, a kako ka`u, ta razlika samo im je pomogla da im odnos bude jo{ ~vr{}i.
„Imam tu sre}u da je Vojin stariji deset godina i u odnosu na mene mnogo je mirniji i stalo`eniji. On je taj koji ~esto smiruje neku situaciju. @ivi{ sa cimerkom pa se posva|ate, kamoli sa suprugom u braku. Na{ brak je stabilan, blago je napet i uzbudqiv, a ja to volim. Da je druga~ije, bilo bi mi dosadno“, priznala je Boba.
„Kada je brak sklopqen iz qubavi i Bog vas pogleda da ste jedno za drugo, onda ide mnogo lak{e. Danas nije lako opstati u ovom ludilu dok svi jurimo za najosnovnijom egzistencijom. Veoma je te{ko u sve to udenuti qubav i ne biti umoran za sve te stvari, a u tome je kqu~no razumevawe supru`nika. I u na{em braku bude uspona i padova, ali svaki sukob re{avamo qubavqu“, dodala je
glumica.
U braku su dobili bliznakiwe Veru i Milu koje su postale centar wihovog sveta.
„Nastojim da ih vaspitavam onako kako su Vojina wegovi roditeqi i mene moji. Da li to umem i mogu, druga je stvar, ali jako to `elim. Odrasla sam u maloj sredini, Vojin tako|e, pa je samim tim mnogo toga druga~ije. U malim mestima sve je “u{u{kanije”, dok je u Beogradu daleko surovije, ali one su ovde ro|ene, ovo je wihov grad. Sre}om, one su stamene devoj~ice. Vide}emo {ta im je `ivot pripremio, a ja se nadam se }e biti blag prema wima“, ispri~ala je Sloboda jednom prilikom.
„Qudima je zabavno da posmatraju na{ `ivot. [to{ta im je neshvatqivo, jer retko koji gluma~ki par opstaje, ili uop{te dvoje qudi iz javnog `ivota. Stalno ste pod pritiskom, stalno vas neko posmatra, ocewuje, pri~a o vama…“, zakqu~ila je glumica.
VIKI MIQKOVI] KUPILA JO[ JEDAN STAN U BEOGRADU NA VODI:
Peva~ica Viki Miqkovi} ima dva luksuzna stana u elitnom nasequ u Beogradu, a nedavno je, navodno kupila jo{ jedan stan za pola miliona evra. Naime, Viki je od prodaje ku}e na Be`anijskoj kosi, sa mu`em Ta{ketom investirala u novoizgra|eni kompleks i pazarila nekoliko nekretnina, ali i po~ela da se bavi preprodajom stanova. Ona je sada jedan od stanova koje ima u vlasni{tvu sredila i to za potrebe svoje firme, gra|evinske.
Luskuzni komadi name{taja u potpuno staklenoj zgradi, sa ogromnom terasom, a cena investicije se procewuje na vi{e od pola miliona evra.
Viki Miqkovi} je pre nekoliko godina odlu~ila da zajedno sa svojim suprugom Draganom Ta{kovi}em Ta{ketom investira u stanove u elitnom nasequ Beograd na vodi. Nakon {to je prodala ku}u na Be`anijskoj kosi, Viki Miqkovi} se uselila u stan u jednoj od dve kule u Beogradu na vodi, a svojevremeno je u jednoj emisiji otkriveno i da je na veliku terasu stavila |akuzi.
Pored toga, kupila je jo{ dva stana, koja navodno izdaje. U jedan od stanova popela je i |akuzi na terasu, a kako ka`u u emisiji, oni koji su bili u stanovima ka`u da su izuzetno luksuzno opremqeni, pa se procewuje da investicija nije bila mawa od 1.500.000 evra.
Spremite se za svetski rekordtransfer od 300 miliona evra!
Zvu~i neverovatno, ali... izgleda da stvari tako stoje.
Naime, kako javqa {panski "As", uskoro }e, po svoj prilici, biti oboren svetski rekord po visini novca izdvojenog za transfer fudbalera.
Taj rekord trenutno dr`i prelazak Nejmara iz Barselone u Pari Sen @ermen, koji je "svece" ko{ta 222 miliona evra, ali taj iznos bi u 2025. mogao da padne na drugo mesto "ve~ne liste".
Naime, Vinisijus @unior se nalazi na korak od napu{tawa Real Madrida.
Kako javqa pomenuti list, sve je izglednije da }e oti}i u Saudijsku Arabiju i to u transferu vrednom 300 miliona evra.
Nedavno je Ben Xejkobs, engleski novinar kog na nekada{wem Tviteru, a sada dru{tvenoj mre`i Iks, prati preko 300.000 qudi, rekao da ogromnu sumu sprema Al Ahli, ali su "u igri" i Al Nasr i Al Hilal.
'Kraqevi}i'' su navodno otvoreni za pregovore jer bi Kilijan Mbape mogao da preuzme ulogu Brazilca, a onda bi u Madrid doveli novu "desetku".
Brazilac je ove sezone na 26 utakmica postigao 16 golova i ostvario deset asistencija. U Ligi {ampiona je na {est me~eva sedam puta bio strelac.
VELIKO POJA^AWE ZA TSC:
Milo{ Degenek (30), doskora{wi defanzivac Crvene zvede, postao je novi fudbaler TSC-a iz Ba~ke Topole.
Nedugo po{to je napustio "Marakanu", Degenek je ozvani~io saradwu sa TSC-om i predstavqa}e veliko poja~awe za Topol~ane u nastavku sezone.
Nema sumwe da }e iskustvo australijskog defanzivca biti dragoceno za tim Jovana Damjanovi}a, kojeg uskoro ~eka i dvome~ sa Jagelonijom u okviru plej-ofa Lige konferencije.
Degenek iza sebe ima bogato internacionalno iskustvo, po{to je za reprezentaciju Australije nastupio 45 puta i igrao na Svetskom prvenstvu, a tako|e je u nekoliko navrata igrao i grupnu fazu UEFA takmi~ewa.
Tokom tre}eg mandata u Zvezdi odigrao je svega dve utakmice i bilo je jasno da ove zime sledi rastanak. Iako je na stolu imao ponude ma|arskog Debrecina i pojedinih klubova iz Austrije, na kraju se odli~io da ostane u Srbiji i obu~e dres TSC-a.
@eqko Obradovi}, trener Partizana, pri~ao je posle pobede u ABA ligi nad Cibonom i o ve~itom derbiju koji }e crno-beli igrati protiv Crvene zvezde u petak od 20.30.
Partizan je pobedio Cibonu sa 93:59, a Obradovi} je bio zadovoqan prikazanim.
„Ekipa je motivisano u{la u me~. Imali smo `eqeni nivo agresivnosti, imali smo dobra re{ewa u napadu. Utakmica je i{la `eqenim tokom, pa smo mogli i da odmorimo momke koji su imali veliku minuta`u i ulogu u proteklih nekoliko me~eva“, naglasio je @eqko Obradovi}, pa nastavio:
„Rekao sam igra~ima pre utakmica da pristup rivalu mora da bude izuzetno odgovoran jer se na taj na~in pokazuje po{tovawe. @ao mi je {to derbi protiv Cibone vi{e nije klasik, a iskreno se nadam da }e
Vlade Divac je imao izuzetno dugu i uspe{nu karijeru, ne samo da je bio godinama oslonac reprezentacije koja je dolazila do svetskih, evropskih i olimpijskih medaqa, ve} je {irom otvorio vrata NBA lige ostalim srpskim igra~ima. Ipak, sve je moglo da bude mnogo druga~ije.
Divac je jedan od onih qudi koji sa pravom mogu da ka`u da su ostvarili ameri~ki san. @iveo je u Los An|elesu, bio deo „{outajm Lejkersa“, a u Kaliforniji ga dobro poznaju u svakom kutku. Bio je biser Partizana, a sa reprezentacijom je bele`io vrhunske rezultate, a onda je do{ao i postao saigra~ Mexika Xonsona sa kojim je snimao i urnebesne reklame po~etkom devedesetih.
U ~uvenom „Forumu“ je igrao i finale NBA lige, ispostavi}e se jedino u karijeri (iako je 10 godina kasnije imao sjajnu {ansu i za titulu), protiv Majkla Xordana i ^ikago Bulsa.
Lejkersi su odjednom u leto 1996. godine shvatili da Divac mo`e da bude kapital da se dovede mladi igra~ kome se predvi|ala blistava budu}nost. Nisu imali tako visokog pika, pa su morali da ponude [arlotu igra~a iz aktuelnog tima kako bi dobili tog talenta. Da, wegovo ime je bilo Kobi Brajant.
Ipak, Divcu je ta odluka izuzetno te{ko pala. Po prvi put u karijeri nije imao kontrolu nad onim {to se de{ava, po prvi put su drugi doneli odluku umesto wega i odjednom je osetio da mu ~itav `ivot postaje pravi haos.
„Bilo je to kao da me neko udario sa le|a ~eki}em. Bilo je to prvi put u karijeri da mi se dogodilo ne{to {to nisam planirao. Bio sam razo~aran. Razmi{qao sam do tada samo na na~in – ‘Igram ko{arku iz zaba-
uskoro biti. Hvala navija~ima Cibone na zaista divnom do~eku“.
ve“, ispri~ao je Divac za „Yahoo sports“.
Naravno, morao je da obavi bitan razgovor sa suprugom. Te re~i pamti i dan danas.
„Da me je neko pitao pre toga: ‘Vlade, da li }e{ igrati ko{arku u [arlotu?’, odgovorio bih mu da se to ne}e dogoditi. Pri~ao sam sa suprugom i rekao sam joj: ‘Slu{aj, povu}i }u se’. Bilo bi to tako lo{a stvar i bio bih najomra`eniji ~ovek u Los An|elesu“, poru~io je.
Nije mu se dopao ni na~in na koji je sve sprovedeno jer mu je samo saop{teno na kraju.
„Ni{ta mi nisu govorili, ve} su mi samo jednog dana saop{tili da je sve dogovoreno. Nije mi se to dopalo. Kada Xeri Vest dogovori neki posao, onda znate da se ne{to doga|a. Bio sam siguran da }e taj klinac da ima dobru karijeru i iako mi se isprva nije svidelo, da sam bio u cipelama Xerija Vesta i ja bih u~inio isto, bez razmi{qawa“.
Ipak, odlaza u [arlot ga je po sopstvenom priznawu uozbiqio, pa je postao mnogo, mnogo ozbiqniji nego do tada.
„Sre}an sam zbog toga {to je na kraju ispalo dobro za sve nas. Kobi je imao sjajnu karijeru, Lejkersi su dobili {ta im je bilo potrebno za titule. Ja sam napravio karijeru na na~in na koji mi
se svidelo i bilo je sjajno za sve nas“, rekao je on 2019. za ESPN. Usledile su najboqe godine karijere u dresu Sakramento Kingsa. Sa Predragom Stojakovi}em, Majkom Bibem, Krisom Veberom, Bredom Milerom kao zamenom, Hidom Turkogluom, Dagom Kristijem bio je zreo i da se oven~a titulom. Ipak, Lejkersi su slavili u sedmoj utakmici finala Zapadne konferencije sa 4-3 i to tako {to ih je trojka Roberta Orija u posledwoj sekundi pre toga spasila eliminacije. Ipak, Divac ne `ali nimalo.
„Tih {est godina bile su najboqe u mojoj karijeri. Imao sam sre}u da sam o`ewen. Moja `ena mi je govorila da sam lud i nisam mogao da prestanem da igram“, rekao je uz osmeh Divac.
Sudbina je htela da se krug zatvori na jedan neobi~an na~in. To je otkrio sam Divac koji posledjih godinu dana karijere provodi u Lejkersima.
„Tokom moje posledwe sezone, Kobi je bio moj saigra~. Ili kako bih rekao, ja sam wemu bio saigra~. Bilo je zabavno. Zna{ kako je kada po~ne{ ne{to, napravi{ veliki krug i onda to dovr{i{ i dovede{ do kraja. Bila je to divna pri~a, zavr{io sam karijeru uz Kobija, igra~a zbog kojeg sam bio trejdovan“, iskreno je priznao Vlade Divac.
Imao je lepe re~i i o legendarnom ko{arka{u Da`enu Dalipagi}u koji je nedavno preminuo. „Sada sam upravo igra~ima objasnio ko je bio Dra`en Dalipagi}. Najlak{e bi se to moglo objasniti na osnovu utakmice u kojoj je postigao 70 poena, ali to nije tako. Dra`en Dalipagi} je jedan od najboqih igra~a svih vremena. Svi wegovi uspesi i medaqe su pokazateq lika i dela. Poruke podr{ke i sau~e{}a koje sti`u sa svih strana sveta pokazuje kakav je ~ovek bio Dalipagi}. U svakom klubu je ostavio dubok trag, na `alost, napustio nas je“. Na kraju je bilo re~i i o Zvezdi. „Mnogo smo radili da bi posle lo{eg po~etka sezone i skora 2-8, do{li do situacije da imamo pozitivan skor u Evroligi. Svaki derbi je pri~a za sebe. Nosi posebnu emociju, a favorita nikada nema. Kao i uvek odlu~i}e nijanse, energija, inspiracija pojedinaca“, zavr{io je Obradovi}.
VELIKE RE^I SLAVNE TENISERKE
Srbija je ove godine na Australijan openu dobila Olgu Danilovi} u punom sjaju.
Olga je kona~no posle nekoliko godina stagnacije i problema najavila da mo`e da igra na najvi{em nivou.
Uspela je da stigne do osmine finala i ostvari pobedu karijere kada je u tre}em kolu eliminisala Xesiku Pegulu, pre nego {to je ispala od Paole Badose koja }e se u Melburnu boriti u polufinalu po prvi put u karijeri.
Sjajnim igrama na{e igra~ice bila je odu{evqena i Andrea Petkovi}, legendarna teniserka koja sada radi kao tv lice i intervjui{e igra~e i igra~ice na terenu posle me~eva.
O~ekuje da Olga nastavi sa napretkom i jo{ boqim rezultatima u narednom periodu.
„Mislim da }e za Olgu sada dosta lak{e da bude jer mo`e da u|e u glavni `reb svih velikih turnira. Mislim da je wen glavni problem bio {to je stalno morala da igra mawe turnire i kvalifikacije. Olga ima dobre udarce, ima dobar servis, za wu ne}e biti problema, bilo je va`no da napravi jedan veliki rezultat da se popravi na listi“.
Istakla je i {ta na{a teniserka mora da popravi u svojoj igri.
„Po mom mi{qewu ponekad prerano igra paralelu kada je u defanzivi. To se de{ava ba{ zbog toga {to je toliko agresivna, protiv drugih nije uop{te u defanzivi i tako se spa{ava, ali protiv ovih boqih nekada mora{ da se odbrani{. Ako u takvim situacijama ubaci malo vi{e dijagonale ili udaraca iz odbrane, bi}e top“.
Andrea Petkovi} veruje da Dailovi}eva mo`e i u sma vrh.
„Sto posto. Mora neke stvari da popravi, ali ima sva oru`ja da bude u top 10“.
SRPSKO VE^E PRE JOKI]EVOG ME^A, KOLO I TROBOJKE SVUDA
Kakvo ve~e u NBA ligi. Niko to ne}e zaboraviti ba{, ba{ dugo. Nikola Joki} je bio zvezda ve~eri, a u ^ikagu su se potrudili da to srpsko ve~e bude zaista nezaboravno.
^ikago je savladao Denver sa 129:121 uprkos impresivnoj partiji Nikole Joki}a, ali se po prvi put od Olimpijskih igara Joki} bar delimi~no osetio kao da igra i za Srbiju.
Pre po~etka me~a je na programu bio folklorni nastup, pa se na parketu ~uvene dvorane igralo kolo. „Ve~e srpskog nasle|a“ je tako samo po~elo, a ~ini se da nikada nije bilo vi{e srpskih navija~a na tribina.
Uostalom, to je potvrdio i Kejti Vinx, ameri~ka novinarka koja prati Nagetse godinama.
„Ovo je najve}e ve~e srpskog nasle|a ikada“, napisala je ona odu{evqena uz snimak iz „Junajted centra“.
^ikago je ipak priredio i svoj specijal. Ne samo da je bilo mnogo srpskih trobojki na tribinama ve} je klub poklawao i limitranu seriju ka~keta. U pitawu su ka~keti sa logom Bulsa, ali u bojama srpske zastave.
Milo{ Degenek (30), doskora{wi defanzivac Crvene zvede, postao je novi fudbaler TSC-a iz Ba~ke Topole.
Nedugo po{to je napustio "Marakanu", Degenek je ozvani~io saradwu sa TSC-om i predstavqa}e veliko poja~awe za Topol~ane u nastavku sezone.
Nema sumwe da }e iskustvo australijskog defanzivca biti dragoceno za tim Jovana Damjanovi}a, kojeg uskoro ~eka i dvome~ sa Jagelonijom u okviru plej-ofa Lige konferencije.
Degenek iza sebe ima bogato internacionalno iskustvo, po{to je za reprezentaciju Australije nastupio 45 puta i igrao na Svetskom prvenstvu, a tako|e je u nekoliko navrata igrao i grupnu fazu UEFA takmi~ewa.
^UDESNA
Dra`en Praja Dalipagi} je mo`da i najve}e ime koje je igralo ko{arku na prostorima biv{e Jugoslavije.
Ro|en 27. novembra 1951. godine, Dalipagi} je ko{arkom po~eo da se bavi sa 18 godina, da bi 1971. sa nepunih 19 nastupio na jednom me~u revijalnog karaktera na otvarawu dvorane u Zvorniku.
Sudbina je htela da Dalipagi} u dresu selekcije koja je predstavqala Bosnu i Hercegovinu protiv Srbije bude najboqi, zbog ~ega je ~uveni Ranko @eravica, tada{wi selektor reprezentacije Jugoslavije koji se na{ao na me~u, i novope~eni trener Partizana, Dalipagi}a `eleo da dovede me|u crno-bele.
Ali, tu se dogodila neverovatna igra sudbine. Naime, Dalipagi} je pristao, ali pod uslovom da crno-beli, koji su tada ispali iz dru{tva najboqih, obezbede povratak u Prvu ligu. U me|uvremenu se dogovorio sa Jugoplastikom.
Sistem takmi~ewa je tada bio druga~iji, Druga liga je igrana tokom leta, a Partizan je uspeo da se vrati u elitu, pa je Dalipagi} ispunio re~ datu @eravici.
Usledila je prvo {estomese~na kazna nakon `albe Jugoplastike, potom je ona preina~ena u nekoliko nedeqa, a potom zapo~eo da gradi put ka
legendi. Sa Paritzanom je osvojio dve titule prvaka, dva Kupa Kora}a…
Bio je progla{en za najboqeg sportistu Jugoslavije 1978. godine, dva puta je bio najboli igra~ Evrope (1978. i 1979), potom je 1991. godine uvr{ten me|u 50 najboqih igra~a od strane FIBA.
Tako|e, igrao je i u Italiji, a posebno se istakao u dresu Venecije, gde je jednom prilikom ubacio ~ak 70 poena:
No, posebno je impresivna wegova karijera u dresu reprezentacije Jugoslavije.
Od debija za nacionalni tim 1973. godine, narednih 13 godina Dalipagi} je bio najboqi igra~ selekcije – ubacio je ukupno 3.700 poena, vi{e od bilo kog igra~a u dresu reprezentacije.
A na sve to dodao je jo{ i 13
medaqa – {est zlatnih (Olimpijske igre u Moskvi 1980, Svetsko prvenstvo na Filipinima 1978, Evropsko prvenstvo 1973. u [paniji, 1975. u Jugoslaviji i 1977. u Belgiji, Mediteranske igre u Al`iru 1975. godine), tri srebrne (1976. u Montrealu na OI, 1974. godine na SP u Portoriku, 1981. godine na EP u ^ehoslova~koj), te ~etiri bronze (1984. godine na OI u Los An|elesu, na SP 1982. u Kolumbiji i 1986. godine u [paniji, te na EP 1979. u Italiji).
Po zavr{etku karijere radio je kao trener, ali bez ve}ih uspeha. Dalipagi} je uvr{ten u Ko{arka{ku ku}u slavnih u Springfildu 2004. godine, dok je u FIBA Ku}u slavnih primqen 2007. godine.
Preminuo je u 74. godini.
Nemawa Vidi}, nekada{wi kapiten reprezentacije Srbije, podr`ao je blokadu Autokomande.
Vidi} je na svoj Instagram oka~io ise~ak video-snimka sa Autokomande, uz kratku poruku: „Ponosan sam na srpske studente i budu}nsot na{e zemqe“ i oznaku „studentiublokadi“.
Vidi} je i ranije davao podr{ku studentskim protestima: „Moram da ka`em da definitivno podr`avam na{e studente i visoko {kolovanu mladost koja treba sutra da vodi ovo dru{tvo. Budu}nost i treba da zasnivamo ba{ na takvoj deci. Kakav bih ja to otac bio da ne podr`avam studente“, rekao je Vidi}.
THURSDAY l ^ETVRTAK 30. 1. 2025.
Teniski centar Novak je zatvoren ve} dve godine, ali nikada do kraja nije bilo obja{weno niti kako se \okovi} ose}ao zbog toga, ali ni kako je do{lo do toga da vrati terene gradu Beogradu.
Sada je Katarina Mi{i} Krneta odlu~ila da pojasni {ta je taj centar ~inilo toliko posebnim i kako je Novak do`iveo to zatvarawe i kraj jedne ideje koja je trebalo da predstavqa novi vetar u le|a srpskom tenisu (umesto toga smo pratili uspon i pad jednog veliko projekta).
Bila je trener i u FED reprezentaciji, godinama radi sa talentovanim juniorkama i bila je ~lan Teniskog centra Novak nakon {to je pozvao Boris Bo{wakovi}, Novakov sada{wi analiti~ar i ~ovek od poverewa upravo na ovom projektu. Katarina tvrdi da je trenerski deo bio sjajan.
„Ja sam do{la tamo zbog Novakove vizije, imao je jaku dobru viziju i mene je Boris pozvao i pitao: Da li bi se prikqu~ila timu? To je bilo na samom po~etku. Ja sam to prihvatila jer mi se vizija dopadala, bila je to zdrava vizija {to se ti~e rada sa igra~ima. Sve je krenulo super, trenerski tim je bio fantasti~an, atmosfera me|u nama je bila savr{ena. Tu nije postojala trunka sujete me|u trenerima {to mislim da je jako bitno. Znam puno situacija sa trenerima koji ne mogu da se izbore sa svojim egom i sujetom – {to nije dobro za ovaj posao. To nas je izdvajalo, bilo je sjajno {to se ti~e
rada, ali mislim da Novak nije mogao dovoqno da bude prisutan“, ispri~ala je Mi{i} Krneta u podcastu „Reketirawe“.
Pojasnila je koliko je li~no ovaj projekat \okovi}u bio zna~ajan.
„Kad god je Novak bio tamo bio je ukqu~en u rad, imali smo radionice, bio je stra{no posve}en. Na sastancima trenera je pisao po tabli, bio je neverovatan to je iskustvo za ceo `ivot. Tu je postojao problem, ube|ena sam da je menaxmentski tim nije odradio posao kako treba, da nije bilo reklame kako treba. Ne bih da ulazim u to za{to je to bilo tako jer ne mogu da znam zasigurno, ali definitivno nije bio problem u trenerskom kadru i trenerima i radu. Deca su bila zadovoqna i ve}ina dece je kada se to rasturilo krenulo za svojim trenerom. To je najboqi pokazateq da su oni bili zadovoqni nama. [ta se de{avalo iza kulisa ne mogu da znam, to znaju oni. Nama je jako `ao {to je sve tako ispalo na brzaka se rasturilo, ostaje veliki `al za tim i mislim da smo svi imali sre}e da radimo u takvom okru`ewu u tom timu i da smo mogli da sara|ujemo sa Novakom. Najvi{e bih volela da se tako ne{to ostvari opet, da budem deo toga, radim samostalno, jedina osoba za koju bih opet
POTRES U TENISKOM SVETU:
Senzacionalna vest sti`e iz Italije. Goran Ivani{evi} je jedan od kandidata da postane trener Janika Sinera. Informaciju je objavio ~uveni list „Gazeta delo Sport“ uz obja{wewe da se Hrvat nalazi u u`em iz-
^UDOTVORNA SRPKIWA OPET POMA@E \OKOVI]U?
radila je Novak \okovi}“, nema dilemu ona. Spekulisalo se o tome da \okovi}ev slede}i projekat ne}e biti u Srbiji, pa su [panci pisali da je hteo da kupi klub „Manolo Santana“ (i tu je navodno do{ao u sukob sa Nadalom), ipak, Mi{i} Krneta insistira zbog ~ega je veoma bitno da ovakva ideja na kraju, ipak, za`ivi u Srbiji „On je razo~aran iz nekih svojih razloga, mi ni ne znamo {ta se sve de{avalo sa centrom i za{to je zatvoren… On to boqe zna od nas, sigurno da je ne{to razo~aran. Opet se nadam da }e biti opet u Srbiji jer na{a deca to zaslu`uju. To treba da gleda sa druge strane, da stavi na stranu qutwu i razo~arawe jer na{a deca zaslu`uju da imaju ne{to tako u Srbiji. Ako mogu u [paniji da imaju kod Nadala, u Americi kod Bolitijerija, u Francuskoj kod Muratoglua, na{a deca zaslu`uju ne{to tako ovde. E sad da li }e ra{iriti jo{ negde kao {to je Janko ra{irio svuda, ali on to treba da sagleda sa druge strane i da to uradi zbog na{e dece. To zbog ~ega je on to izjavio, sigurno da ima svoje razloge, da je u ne{to ili nekog razo~aran. Da mogu da pri~am sada sa wim rekla bih mu ovo. Imamo talentovane dece i ona to zaslu`uju“, zavr{ila je Mi{i} Krneta.
Novak \okovi} je na turniru u Adelejdu 2023. godine do`iveo povredu zadwe lo`e, a onda ga je ~udesno spasila Marijana Kova~evi}, ~uvena srpska doktorka koja ima impresivni rezime.
Kako se sve zavr{ilo? \okovi} je igrao me~eve, tokom slobodnih dana nije ni trenirao, a na kraju je podigao 22. grend slem titulu na Australijan openu. Upravo se zbog toga spekuli{e da bi i ovog puta mogao da se okrene tim tretmanima i tako ubrza oporavak.
Pre dve godine je \okovi} osetio bolove tokom polufinalnog me~a protiv Danila Medvedeva, ali je nakon toga odigrao naporan duel sa Sebastijanom Kordom i ni{ta nije nagove{tavalo ozbiqnije probleme.
Kako se turnir bli`io, \okovi} je po~eo da preska~e treninge, a problemi su bili vidqivi ve} tokom prvog kola protiv Roberta Karbaqesa Baene kada je tra`io i medicinske tajm-aute. Imao je problema sa kretawem, a onda se sve ~udesno mewa od osmine finala. Ba{ u trenutku kada je Marijana Kova~evi} hitno stigla u Australiju i po~ela terapiju.
Svojim specifi~nim metodama le~ewa pomogla im je da se mnogo br`e oporave od planiranog i daleko ranije vrate na teren. One je stigla u Melburn sredinom turnira i bila je vi|ena u boksu \okovi}a.
\okovi} je i protiv De Minora i protiv Andreja Rubqova nosio banda`u na levoj butini, ali se sjajno kretao i nije pokazivao nikakve znake bola i problema.
„Da budem iskren, bio sam povezan na ma{ine vi{e nego {to sam bio sa qudima tokom ove nedeqe… bio sam vezan za ma{ine i za krevet… Davao sam sve od sebe, tra`io sam bilo kakav fidbek kroz sve ma{ine na ovoj planeti da bih isprobavao i testirao izdr`qivost svoje noge. O~igledno je to bila dobra odluka. Nedostaje tenis tokom pauze, naravno, ali je va`no biti pametan i mudar kada je stawe tela u pitawu, naro~ito u ovim uslovima. Va`nije je oporaviti se i spremiti se za sve ovo“, rekao je Novak nakon pobede nad Andrejom Rubqovim.
Ko je doktorka Marijana i kako je le~ila slavne fudbalere?
Doktorka Marijana je mahom postala slavna zbog le~ewa fudbalera ~iji je oporavak ubrzala, a mnogi su je smatrali za ~udotvorca i isceliteqa.
Kod we su bila mnoga velika fudbalska imena, poput Ronalda, Dejana Stankovi}a, Aleksisa San~eza, Dijega Ko{te, Robina van Persija, Mladena Krstaji}a, Sa{e Ili}a… ali i teniseri poput Endija Marija, Janka Tipsarevi}a, Nenada Zimowi}a…
Dugo je radila u potpunoj medijskoj ilegali, u javnosti se ba{ retko pojavquje, a jednom prilikom je objasnila svoje metode.
boru uz Andrea Agasija i Andreasa Sepija. Poznato je da Daren Kejhil odlazi u penziju na kraju ove sezone i da ne}e vi{e raditi sa Sinerom, a izgleda da je Italijan re{io da odmah to re{ava. „Goran Ivani{evi} slobodan je na tr`i{tu nakon raskida saradwe s Elenom Ribakinom. Hrvatski osvaja~ Vimbldona mogao bi da pomogne Sineru, posebno unapre|ewem servisa, kao {to je to godinama radio s Novakom \okovi}em. Sa srpskim teniserom Ivani{evi} je napravio sjajan posao i od wegovog servisa stvorio mo}no oru`je“, stajalo je u tekstu.
Kako je bilo sara|ivati sa Novakom i kako su se rastali pri~ao je i za Nova.rs.
Vodio je Elenu Ribakinu na Australijan openu, ali su se rastali nakon kontroverze. Zanimqivo nedavno je pohvalno govorio o mladom Italijanu. Podsetimo, u timu Sinera se ve} nalaze dva ~oveka koji su ranije bili deo Novakovog tima. Ulises Badio, fizioterapeut, i Marko Paniki, kondicioni trener, godinama su sara|ilivali sa srpskim asom.
„Posle mojih tretmana, mi{i} je potpuno nov. Nema traga biv{e povrede. Po{to je mi{i} potpuno nov – nema o`iqaka, senke, fibroze, nema ni mogu}nosti da do|e do recidiva povrede, to je druga stavka revolucionarnog metoda. Po zavr{etku terapije, uradi se snimak da bi se to proverilo. Zna~i, poenta je da do|e do potpune regeneracije mi{i}a“, rekla je Marijana Kova~evi}.
Tretman se izvodi ru~nom masa`om rolerom uz gelove spravqene od razli~itih supstanci, u „poqu koje se stvara prolaskom visokofrekvenivnih struja kroz o{te}eno tkivo“.
Tretman traje od jednog do sedam dana i nakon toga „mi{i}no tkivo pacijenata je u potpunosti regenerisano“.
U biografiji na svom sajtu navodi da su u periodu od 2003. do 2009. godine wene terapije su primewivane u mnogim fudbalskim klubovima {irom sveta: Rusija, Ukrajina, Turska, Azerbejxan, Bugarska, [panija, Nema~ka.
Kako je \okovi} pri~ao o woj?
„Ne mogu da odajem detaqe, ali sam zahvalan {to je do{la. Do{la je pre nekoliko dana, imao sam razne tretmane sa drugim qudima u Melburnu sa qudima koji ovde `ive i rade. Poku{ao sam da do|em do {to vi{e stru~nih lica, dosetili smo se we, pro{la je pola sveta da do|e ovde. Wene terapije su mi puno pomogle“, rekao je Novak nakon polufinala.