Srpski glas 30. maj

Tema nedeqe:

Zajednica:

Intervju nedeqe: REDITEQ ZDRAVKO [OTRA: Na{ pad }e oceniti sre}nici koji pre`ive

Putopis: Patagonija –Kraj sveta ili krajwe nestvarna priroda

Strana 7

Strana 20

Da li je Tesla verovao u Boga

Pored toga {to je bio jedan od najve}ih nau~nika i pronalaza~a ikada, Nikola Tesla je istra`ivao i razli~ite duhovne aspekte `ivota.

Wegov odnos prema religiji bio je intrigantan. Iako je odrastao u srpskoj sve{teni~koj porodici, kao sin pravoslavnog sve{tenika iz Like i odgajan u duhu srpske pravoslavne vere,

eksperimentalnu fiziku, bavio se i duhovno{}u, a Biblija je pozitivno uticala na wega. U skladu sa svojom ~vrstom odbranom nau~nih metoda, bio je skepti~an prema religiji i natprirodnim pojavama, a neki ga smatraju ateistom zbog izjava poput: „Mnogi misle da Bog ima svojstva. Nema ih, ve} samo atribute, a to su na{a sopstvena dela”.

rekao je jednom prilikom. Tesla je verovao da smrt ne postoji i da se qudska energija pretvara u svetlost. Zato mnogi smatraju da je Tesla verovao u vaskrsewe mrtvih.

Prema hri{}anskom u~ewu, telo mora da bude sahraweno celo kako bi do{lo do vaskrsewa. Kremacija nije u skladu s tim u~ewem. Tesla je kremiran, ali nema dokaza da je to bilo dobrovoqno, pa ovo pitawe ostaje otvoreno.

kasnije je izjavqivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj odre|enoj veroispovesti.

Tesla je imao i nekoliko ro|aka koji su bili sve{tenici. Wegov stric i bratanac su bili pravoslavni sve{tenici u selu Tomingaj, u Hrvatskoj.

Nikola Tesla jeste bio vernik, po{tovao je sve religije, ali je imao svoj jedinstven pogled na duhovnost i postojawe.

Smatrao da je molitva kqu~na za filozofiju `ivota. Verovao je da je u molitvi „O~e na{” sazdana celokupna filozofija `ivota

Tesla je izu~avao eter, materiju koja, prema wegovim obja{wewima, postoji kao sredina u kojoj se zbivaju odre|ene prirodne pojave. Wegova vera nije bila ograni~ena samo na

Priznavao je, me|utim, dar mentalne mo}i koji dolazi od „Bo`anskog bi}a”.

Za Teslu, mentalna komponenta bila je povezana sa `eqom za saznawem. Wegova li~na filozofija nagiwala je jedinstvu i celini, ne{to sli~no budisti~kim principima. ^esto je govorio o povezanosti svih pojedinaca, upore|uju}i ih sa zvezdama na nebu.

U skladu sa wegovim ekscentri~nostima, ~inilo se da Tesla odbacuje bilo koju odre|enu religiju, vi{e nagiwu}i op{tim i panteisti~kim tuma~ewima

„Iako nisam vernik u ortodoksnom smislu, cenim religiju, jer svaki pojedinac treba da ima neki ideal - verski, umetni~ki, nau~ni ili humanitarni - da bi dao zna~aj svom `ivotu”,

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Po{to Crkva ne toleri{e kremaciju, ovo je jedan od razloga za{to, iako je postojala inicijativa, urna sa Teslinim pepelom nije preneta u hram Svetog Save na Vra~aru.

„Smrt ne postoji, a samim tim saznawem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: nijedan ~ovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i daqe. Tajna je u tome da se te svetlosne ~estice vrate u prvobitno stawe. Vra}awe u neku od prethodnih energija. Hrist i jo{ neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se o~uva qudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. U du{i ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, ve} radi dobra svih. Verujem da }e moje otkri}e u~initi qudima `ivot lak{im i podno{qivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost”, re~i su Nikole Tesle. Tesla je `iveo u vreme svetskog nasiqa i razarawa, svedo~e}i raspadu svoje domovine nakon Prvog svetskog rata i po~etkom Drugog svetskog rata. Politi~ka situacija podstakla je wegovu opsesiju mirom i qudskim jedinstvom. Verovao je da univerzalno prosvetqewe mo`e dovesti do trajnog mira.

UBIO 77 OSOBA ALI SU WEGOVA PRAVA UGRO@ENA?

Apelacioni

sud dozvolio Brejviku da ponovo tu`i Norve{ku

Brejvik je u januaru tu`io norve{ku dr`avu zbog navodnog kr{ewa wegovih qudskih prava zbog toga {to se u zatvoru nalazi u izolaciji i {to mu je ograni~ena prepiska

Apelacioni sud u Norve{koj dozvolio je Andersu Brejviku, koji je osu|en na 21 godinu zatvora zbog ubistva 77 qudi u dva odvojena napada 2011. godine, da ponovo tu`i dr`avu zbog navodnih kr{ewa wegovih prava tokom izdr`avawa zatvorske kazne, objavio je list "Aftenposten".

Okru`ni sud u Oslu u februaru je odbacio Brejvikovu tu`bu, a Apelacioni sud je sada vratio wegovu tu`bu ni`em sudu da je ponovo razmotri.

Za sada nije poznato kada }e se odr`ati novo su|ewe po Brejvikovoj tu`bi, prenoosi Tawug.

Brejvik (45) je u januaru tu`io norve{ku dr`avu zbog navodnog kr{ewa wegovih qudskih prava zbog toga {to se u zatvoru nalazi u izolaciji i {to mu je ograni~ena prepiska.

Wegovi advokati su tvrdili da Norve{ka kr{i Evropsku konvenciju o qudskim pravima.

Brejvik je 2011. godine prvo detonirao automobil-bombu u blizini premijerove kancelarije u Oslu, kada je poginulo osam qudi, a zatim se odvezao na ostrvo Utoja i tamo ubio 69 osoba u omladinskom kampu Laburisti~ke partije.

On je 2012. godine progla{en krivim za terorizam i osu|en na maksimalnu kaznu u Norve{koj – 21 godinu zatvora, koja se mo`e produ`avati na neodre|eno vreme.

VE[TA^KA INTELIGENCIJA O PRIRODNOJ INTELIGENCIJI:

Za{to Amerika ne mo`e da sustigne kineski IQ

Jaz izme|u dva naroda je nepremostiv, zakqu~uje poznavalac Kine

Poznavalac Kine i autor kwige "Za{to Kina vodi svet: demokratija na dnu, podaci u sredini, talenat na vrhu" Godfri Roberts pitao je ~et bot za{to je jaz izme|u ameri~kog i kineskog koeficijenta inteligencije nemogu}e premostiti.

U objavi na Iksu, Roberts je postavio ~et botu "Grok" slede}e pitawe: Kineski IQ je 105, populacija je 1,4 milijarde i ima 300.000 qudi sa koeficijentom inteligencije (IQ) 160+. Koeficijent inteligencije SAD je 100, a populacija je 345 miliona. Koliko qudi sa IQ 160+ ima Amerika? "Grok" je odgovorio da je pod pretpostavkom normalne distribucije rezultata i kori{}ewem istog udela pojedinaca sa koefi-

cijentom 160+ kao u Kini, mogu}e proceniti broj qudi sa koeficijentom inteligencije iznad 160 u SAD. "Udeo pojedinaca sa koeficijentom inteligencije 160+ u Kini je 300.000 / 1,4 milijarde = 0,0214%. Ako ovu istu proporciju primenimo na populaciju SAD od 345 miliona, dobi}emo: 0,0214% / 345 miliona = 7.373", glasi odgovor.

Dakle, u SAD `ive 7.373 osobe sa koeficijentom inteligencije iznad 160, naveo je ~etbot uz napomenu da je to "gruba procena" i da stvarni brojevi mogu da variraju zbog razli~itih faktora kao {to su razlike u obrazovawu, `ivotnoj sredini i genetici. Fizi~ar Stiv Hsu je velikodu{niji, navodi Roberts. Prema wegovoj proceni u SAD `ivi 10.000 qudi sa visokim koeficijentom inteligencije.

Ali, zakqu~uje ekspert za Kinu, jaz je zaista nepremostiv.

GORE NEGO [TAZI:

Taker Karlson otkriva kako nas prislu{kuju

Pametni telefoni danono}no skupqaju neverovatnu koli~inu li~nih podataka kako bi ih prodali ogla{iva~ima zarad servirawa preciznijih reklama - ali tim podacima mogu lako pristupiti i ameri~ki obave{tajci

Savremeni "pametni" telefoni skupqaju podatke o svojim korisnicima "gore nego [tazi" i {aqu ih mati~nim kompanijama "guglu" i "eplu", koji zatim te podatke prodaju ogla{iva~ima, upozorio je biv{i ameri~ki pripadnik ameri~kih "mornari~kih foka" i osniva~ privatne vojne korporacije "Blekvoter vorldvajd" Erik Prins u intervjuu za Takera Karlsona.

On napomiwe da, nakon skora{weg pro{irewa notornog {pijunskog zakona, tim podacima neometano mogu pristupiti i ameri~ke bezbednosne slu`be. "Identifikacija za ogla{avawe je poput 25-cifrenog alfanumeri~kog koda koji se nalazi na va{em telefonu, koji (prikupqa podatke o tome) gde idete, {ta kupujete, koga zovete i {ta gledate. ^ak radi i sa aplikacijama na va{em telefonu, a koje su tako|e napravqene pomo}u 'guglovog' kompleta za razvoj softvera.

Oni (programerima) pla}aju vi{e da ubace 'gugl' kuke kako bi te aplikacije mogle da ukqu~e mikrofon, kameru, ili GPS na va{em telefonu, tako da va{ telefon zapravo postaje... ure|aj koji prikupqa sve i sva{ta o onome {to radite", ka`e Prins. Kako dodaje, "svaki deo tih podata-

ka se prikupqa, analizira i preprodaje ogla{iva~ima".

"Sproveli smo studiju u kojoj smo pratili telefon sa 'guglovim' uslugama ili 'ajfon'... Oko tri ujutru smo primetili ogromnu koli~inu podataka kako napu{ta telefon. Tada telefon zapravo kontaktira maticu i izvozi sve va{e podatke", isti~e on.

Nakon {to je Senat odobrio ponovno usvajawe Zakona o nadzoru stranih obave{tajnih slu`bi (FISA) koji sadr`i amandman koji je dramati~no pro{irio spisak entiteta koji su u obavezi da sau~estvuju u {pijunskim aktivnostima ameri~kih obave{tajaca, federalni agenti mogu bez sudskog naloga dobiti pristup svim tim podacima koje prikupqaju "Gugl"

i "Epl" zarad reklama, upozorava Prins. "Dakle, nova FISA (predstavqa) veliko pro{irewe. Ona nala`e da svaki federalni agent, iz bilo kog razloga, bez opravdane sumwe ili sudskog naloga, mo`e primorati bilo koju kompaniju koja poseduje te podatke da ih preda", rekao je Takerov sagovornik.

Potvrda da ameri~ki obave{tajci pristupaju ovim podacima se mo`e na}i u novom dokumentu o "okviru politike o komercijalno dostupnim informacijama" Nacionalnih obave{tajnih slu`bi, tela koje nadgleda rad svih 18 ameri~kih obave{tajnih agencija, ukqu~uju}i CIA i FBI, pi{e nezavisni istra`iva~ki novinar Kit Klarenberg.

"Kako se prime}uje u dokumentu Hejnso-

PANDEMIJE KAO TAKTIKA ZA USPOSTAVQAWE TOTALITARNOG SVETSKOG PORETKA

Bilderberg - Tajni sastanak

„svetske vlade u senci”

Jubilarni sedamdeseti sastanak Bilderberg grupe, „svetske vlade u senci”, odr`a}e se od 30. maja do 2. juna 2024. u Madridu.

Od osnivawa 1954. godine, godi{wi sastanci Bilderberg grupe, koja je ime dobila po hotelu u Holandiji gde se prvi put sastala, kada je glavni ciq bio da se spre~i jo{ jedan svetski rat, predstavqaju forum za neformalne diskusije o va`nim pitawima i promovisawe dijaloga izme|u Evrope i Severne Amerike.

Svake godine, oko 130 zvanica iz oblasti politike, vojske, tajnih slu`bi, ekonomije, nauke, medija, akademske zajednice i plemstva iz Evrope i SAD bude pozvano da u~estvuje na sastanku i raspravqa o aktuelnim temama.

Sastanak Bilderberg grupe se, po pravilu, odr`ava na nekom skrovitom, dobro obezbe|enom mestu, ali se ni agenda, kao ni identitet govornika ili drugih u~esnika ne otkrivaju unapred. Upravo zbog toga, ova okupqawa ~esto izazivaju veliko interesovawe i epicentar su pokretawa razli~itih teorija zavere. Zahvaquju}i privatnoj prirodi sastanka, ~lanovi u~estvuju kao pojedinci, a ne u svom slu`benom svojstvu, i zbog toga nisu vezani konvencijama svoje funkcije ili unapred dogovorenim stavovima.

Nema detaqnog dnevnog reda, ne predla`u se rezolucije, ne odr`avaju se glasawa i ne izdaju saop{tewa o politici.

Ovom klubu „vladara sveta” se pripisuju „zasluge” za osnivawe Evropske unije, za izbor Baraka Obame za predsednika SAD, kao i, prema nekim izvorima, za stvarawe zajedni~ke valute EU - evra.

Kao kqu~ne li~nosti u Grupi spomiwu se Dejvid Rokfeler, koji je preminuo pro{le godine i Henri Kisinxer, a ostatak ~lanova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti.

Ovo je tre}i put da je [panija izabrana za zemqu doma}ina: prethodni sastanci odr`ani su u La Toji (Galicija) 1989. i u Sitgesu (Katalonija) 2010. [panska novinarka i autorka bestselera Kristina Martin Himenez, specijalizovala se za Klub Bilderberg i o tome je objavila nekoliko kwiga, a napisala je i doktorsku teza o Bilderbergu, koja je nagra|ena sa po~astima. Kao stru~wak za geopolitiku, ona je analizirala manevre kontrole, manipulacije i propagande, sa istra`iva~kim fokusom na komunikaciju i strukture mo}i, navodi portal Epoha.

Pre ~etrnaest godina, u svojoj obimnoj kwizi „Gospodari sveta vrebaju”, koja je godinama bila cenzurisana u [paniji, identifikovala je „taktiku pandemija, klimatskih promena izazvanih ~ovekom i stvarawa ve{ta~kih

vo|a kao sredstva uspostave totalitarnog svetskog poretka”. Himenez smatra da se „pandemije” i klimatske promene kao posledica qudskog pona{awa progla{avaju da bi se polarizovala dru{tva, kriminalizovao i iskoristio primarni sektor (poqoprivreda, rudarstvo), zbunili mladi i napala poro dica, koja se smatra primarnom strukturom mo}i svih kultura na zemqi.

ve, 'komercijalni subjekti trenutno prikupqaju nevi|ene koli~ine li~nih podataka iz razli~itih izvora'. To ukqu~uje 'mobilne telefone, automobile, ku}ne aparate i druge li~ne ure|aje'. Ove informacije se zatim stavqaju na raspolagawe 'raznolikoj skupini kupaca, ukqu~uju}i profitne i neprofitne subjekte, strane protivnike i doma}e i transnacionalne organizacije'. Ameri~ka 'obave{tajna zajednica', priznaje wen direktor, rutinski koristi priliku da 'pristupi, prikupi i obradi'" te podatke, pi{e Klarenberg.

Ovi podaci mogu biti "intimne" i/ ili "osetqive" prirode, a koji ukqu~uju "li~ne atribute... rasu ili etni~ku pripadnost, politi~ka mi{qewa, veroispovest, seksualnu orijentaciju, rodni identitet, medicinske ili genetske informacije, finansijske podatke ili bilo koje druge podatke" koji imaju "potencijal da izazovu zna~ajnu {tetu, sramotu, neprijatnost ili nepravednost prema osobi ili osobama opisanim u podacima", navodi se u dokumentu.

Daqe, na osnovu tih podataka se "tokom du`eg vremenskog perioda mogu ustanoviti obrasci o `ivotu; otkriti li~ne preference ili identifkatori; olak{ati predvi|awa o budu}em delovawu; omogu}iti aktivnosti ciqawa; otkriti praktikovawe prava pojedinaca", ali se u dokumentu ne pru`a jasan odgovor na to koliko }e ameri~ke obave{tajne agencije biti ograni~ene pri kupovini tih podataka, isti~e Klarenberg.

[panski premijer Pedro San~ez }e biti doma}in aktuelnog Bilderberg sastanka u Madridu 2024. Novinarka Himenez prognozira da }e u fokusu foruma biti geopoliti~ki konteksti, jer }e ovu godinu obele`iti veliki broj izbora {irom sveta.

Za ~lanove Bilderberga od izuzetne va`nosti su ameri~ki izbori, na kojima biv{i predsednik Donald Tramp poku{ava da se kandiduje uprkos svojoj upletenosti u nekoliko sudskih procesa, koji bi mogli da dovedu do wegove diskvalifikacije. Osim toga, sastanak kluba odr`ava se samo ~etiri dana pre izbora za Evropski parlament (6-9. juna). Ovo su jo{ jedni kqu~ni izbori za klub, da bi mogao da nastavi svoj "proces tihe invazije i osvajawa" kroz sprovo|ewe Agende 2030 u svim evropskim zemqama.

Agenda 2030 je globalni sporazum kojim se utvr|uje univerzalni, sveobuhvatni program delovawa zemaqa, ukqu~uju}i i wihove nacionalne politike. Usvojena je na Sastanku na vrhu UN u septembru 2015, nakon trogodi{weg procesa konsultacija, Ambiciozna agenda, poznata i kao „Ciqevi odr`ivog razvoja”, sastoji se od 17 ciqeva za iskorewivawe siroma{tva, za{titu planete i obezbe|ivawe mira i prosperiteta za sve qude do 2030. godine. Himenez o~ekuje da }e u Madridu u~estvovati brojni politi~ari sa celog starog kontinenta, sa posebnim naglaskom na politi~are iz Ukrajine, Poqske, Ma|arske i drugih zemaqa biv{e isto~ne Evrope.

U~esnici sastanka }e navodno govoriti i o izborima u Kataloniji i raspravqati o doga|ajima sa 77. Svetske zdravstvene skup{tine, koja po~iwe 27. maja. Tamo zemqe ~lanice Svetske zdravstvene organizacije odlu~uju o kona~noj verziji globalnog sporazuma o pandemiji i me|unarodnim zdravstvenim propisima.

O~ekuje se da }e Bilderber{ki klub preispitati koliko se napredovalo od Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru, identifikuju}i „dezinformacije” kao najve}i globalni rizik u izbornim procesima, {to je tema o kojoj se ve} govorilo na sastanku Bilderberga u Va{ingtonu 2022, napomiwe portal Epoha.

REZOLUCIJA UN O SREBRENICI: Jo{ jedan poku{aj

`igosawa Srba

[ta pi{e u rezoluciji o Srebrenici

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila je rezoluciju o Srebrenici kojom se 11. jul progla{ava Me|unarodnim danom promi{qawa i se}awa na "genocid" u Srebrenici 1995. i koji bi trebalo da se obele`ava svake godine.

U tekstu, se bez rezerve osu|uje svako poricawe, kako se navodi, genocida u Srebrenici kao istorijskog doga|aja i pozivaju dr`ave ~lanice da ~uvaju utvr|ene ~iwenice, ukqu~uju}i i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijawem odgovaraju}ih programa, tako|e u znak se}awa, u ciqu spre~avawa poricawa i pogre{nog tuma~ewa i pojave genocida u budu}nosti.

Bez rezerve se osu|uju i dela koja veli~aju osobe pred me|unarodnim sudovima osu|ene za ratne zlo~ine, zlo~ine protiv ~ove~nosti i genocid, ukqu~uju}i i one odgovorne za genocid u Srebrenici.

Isti~e se va`nost okon~awa procesa pronala`ewa i identifikacije preostalih `rtava genocida u Srebrenici i obezbe|ivawa dostojanstvene sahrane za wih i poziva na nastavak procesuirawa po~inilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suo~e sa pravdom.

U rezoluciji se pozivaju sve dr`ave da se u potpunosti pridr`avaju svojih obaveza prema Konvenciji o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida, kako je primewivo, i me|unarodnog obi~ajnog prava o spre~avawu i ka`wavawu genocida, uz du`no po{tovawe relevantnih odluka Me|unarodnog suda pravde.

Istovremeno, u tekstu se zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisawa pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujediwene nacije", zapo~iwu}i aktivnosti na pripremama za obele`avawe 30. godi{wice, 2025. godine, i daqe tra`i od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pa`wu svih dr`ava ~lanica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog dru{tva radi odgovaraju}eg po{tovawa; Pozivaju se sve dr`ave ~lanice, organizacije sistema Ujediwenih nacija, druge me|unarodne i regionalne organizacije i civilno dru{tvo, ukqu~uju}i nevladine organizacije, akademske institucije i dru-

ge relevantne zainteresovane strane da obele`avaju Me|unarodni dan, ukqu~uju}i posebne komemoracije i aktivnosti u znak se}awa i u ~ast `rtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovaraju}u edukaciju i aktivnosti podizawa svesti javnosti.

Kako se navodi, Generalna skup{tina je donela rezoluciju vo|ena Poveqom Ujediwenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o qudskim pravima i Konvencijom o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida i pozivaju}i se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica progla{ava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivawu Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavqawu Me|unarodnog rezidualnog mehanizma za krivi~ne sudove.

Dokument je donet uz podse}awe na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadr`e presude za zlo~in genocida nad bosanskim Muslimanima po~iwen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu @albenog ve}a MKSJ od 19. aprila 2004. (Tu`ilac protiv Krsti}a), presudu @albenog ve}a Mehanizma od 8. juna 2021. (Tu`ilac protiv Mladi}a), presudu @albenog ve}a Mehanizma od 20. marta 2019. (Tu`ilac protiv

Karaxi}a), kao i presudu Me|unarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presu|eno da dela po~iwena u Srebrenici predstavqaju dela genocida. U tekstu se navodi i sna`no protivqewe neka`wivosti za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti, ratne zlo~ine, ili druga kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava i me|unarodnog zakona o qudskim pravima i nagla{ava u ovom kontekstu odgovornost dr`ava da okon~aju neka`wivost.

"U tom ciqu, potrebno je da temeqno istra`uju i krivi~no gone, u skladu sa svojim relevantnim me|unarodnim pravnim obavezama i svojim doma}im pravom, lica odgovorna za takva dela, kako bi se izbeglo wihovo ponavqawe i kako bi se do{lo do odr`ivog mira, pravde, istine i pomirewa, za koje je u~e{}e `rtava i pre`ivelih, kao i ~lanova wihovih porodica", navodi se u tekstu.

U tekstu rezolucije se pozdravqa napredak koji su me|unarodni sudovi postigli posledwih godina u borbi protiv neka`wivosti i u obezbe|ivawu odgovornosti za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti, ratne zlo~ine i druge te{ke zlo~ine putem me|unarodnog pravosudnog sistema, prepoznaju}i u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i nagla{avaju}i va`nost da

me|unarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveqom, i od slu~aja do slu~aja da daqe obezbedi odgovarawe za genocid i spre~avawe genocida. Ponavqa se da je prema me|unarodnom pravu, krivi~na odgovornost za zlo~in genocida individualizovana i da se ne mo`e pripisati nijednoj etni~koj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini. Tako|e, dokument se usvaja uzimaju}i u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za za{titu i napomiwu}i va`nost redovnih brifinga o kr{ewima qudskih prava i me|unarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mr`we i podsticawu ranog podizawa svesti o potencijalnom genocidu.

Navodi se i da krivi~no gowewe osoba odgovornih za genocid i druge me|unarodne zlo~ine u nacionalnim pravosudnim sistemima, ukqu~uju}i Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirewa i izgradwe poverewa kao i za obnovu i odr`avawe mira u Bosni i Hercegovini, i daqe prepoznaju}i da je sna`na regionalna saradwa izme|u nacionalnih tu`ila{tava od su{tinskog zna~aja za negovawe mira, pravde, istine i pomirewa me|u zemqama u regionu. Navodi se i nepokolebqiva predanost odr`avawu stabilnosti i ja~awu jedinstva u razli~itostima u Bosni i Hercegovini i isti~e da }e 2025. godine biti obele`ena 30. godi{wica genocida u Srebrenici u kojem je izgubqeno najmawe 8.372 `ivota, hiqade qudi je raseqeno, a porodice i zajednice razorene.

Rezolucija je usvojena sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdr`anih.

Protiv rezolucije glasale su Rusija, Ma|arska, Belorusija, Kina, Komoros, Antigva, Sirija, Kuba, Kongo, Ju`na Koreja Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Nikaragva, Sao Tome i Principe i Srbija.

Me|u uzdr`anim zemqama bile su, izme|u ostalih Gr~ka, Kipar, Kazahstan, Maldivi, Meksiko, UAE, Vijetnam i mnoge druge.

Vi{e od dve tre}ine sveta bilo je na na{oj strani, rekao je predsednik Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je novinarima posle glasawa u Generalnoj skup{tini UN o rezoluciji u Srebrenici da je ponosan na Srbiju. Radili smo skoro dva meseca danono}no. Radili smo naporno, pokazali smo kako se bori za Srbiju, rekao je on.

Prema wegovim re~ima, bar tri zemqe su bile naterane da budu kosponzori, da potpi{u, a na kraju su bili uzdr`ani.

"Neverovatno kakvi su pritisci bili i {ta su im sve radili. Mi smo se borili i verujem da smo svojoj zemqi osvetlali obraz", rekao je predsednik.

li i rekli za{to napu{taju. Izme|u ostalih Azerbejxan i neke druge zemqe. Dakle 107 zemaqa nije `elelo da se saglasi sa wihovim predlogom. A da vam ne pri~am kako je do{lo do ovih 84, od kojih bi realno glasalo 60 wih, mo`da ni toliko. Tako {to su ih pritiskali, pretili, sve ono {to sam rekao. Detaqi }e isplivavati", rekao je Vu~i}. "Ja sam ve~eras ovde zavr{io karijeru. Mnoge mi stvari ne}e oprostiti, ovo je bilo ekser u sanduku. Uradio sam sve zajedno sa ovim qudima koji su se borili za na{u Srbiju. Oni su uradili sve da nas ponize, a mi smo se vinuli u visine. Ja ne mogu da ka`em da smo mi pobedili, jer su takve procedure, ali je svakom jasno kakav je stvarni rezultat. Mi smo na{ narod vinuli u visine", rekao je. Sutra moramo da nastavimo da radimo, da se spremamo za Ekspo. Ja }u razgovarati i sa Bo{wacima u Srbiji - mi imamo jednu zemqu i moramo da je gradimo zajedno, rekao je Vu~i}. Vu~i} iz Wujorka: Dve tre}ine sveta je na na{oj strani

"Ovo je veliko iznena|ewe za mnoge u sali, iako sam im rekao kakve }e podele ovo da izazove, gotovo zaprepa{}ewe za mnoge u sali u UN. Na kraju, 87 onih koji su bili u sali nisu glasali. U svakom nacionalnom parlamentu to ne bi pro{lo. Ponosan sam na Srbiju, ovoliko glasova Amerikanci i Rusi ne mogu da dobiju", rekao je Vu~i}. Prema wegovim re~ima, po broju stanovnika, vi{e od dve tre}ine sveta je bilo na na{oj

strani, koji nisu bili za. "Ako pogledate taj raspored u broju stanovnika, vi{e od dve tre}ine je bilo na na{oj strani - oni koji su uzdr`ani i protiv. Ho}u da se zahvalim i Kini i Ruskoj Federaciji, ali i Emiratima. Nikada ovo Srbija ne}e zaboraviti. Ogromno hvala i na{oj ma|arskoj bra}i. Slovacima, Grcima, Kipranima koji su se usudili da budu uzdr`ani", rekao je on.

Zahvalio se i afri~kim i azijskim dr`avama koje nisu glasale za rezoluciju.

"U Ju`noj Americi koliko sam video svi su bili uzdr`ani, uz Venecuelu kojoj nije dato pravo glasa. Uz nas nisu bili samo Gvajana, Kolumbija i Urugvaj. Ekvador kojem su dali pravo da glasa, neko je uplatio i onda su glasali protiv nas. I ^ile kao kosponzor", naveo je predsednik.

"Na `alost pogre{no su radili oni koji su ovo osmislili. Sve su radili samo da bi podele bile {to ve}e i samo da bi unizili Srbiju. Ja `elim da se zahvalim narodu. Ovako ujediweni, jedinstveni, ovako kada ~inimo sve zajedno mo`emo i ~uda da napravimo. Ja mislim da su qudi u Srbiji bili ponosni. Posebni pozdrav na{em narodu na Kosovu i Metohiji, Srbima u Republici Srpskoj i Crnoj Gori", rekao je Vu~i}.

Predsednik je podsetio da se prvi put dogodilo da rezolucija nije jednoglasno doneta. "Ne samo da nije jednoglasno, nego je uz zna~ajno mawi broj glasova. To nije 84 prema 87, nego 84 prema 107. Jer 20 wih koji su napustili su obrazlaga-

Ve}ina zemaqa ~lanica Ujediwenih nacija

nije podr`ala rezoluciju o Srebrenici

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila je rezoluciju o Srebrenici kojom se 11. jul progla{ava Me|unarodnim danom promi{qawa i se}awa na "genocid" u Srebrenici 1995. i koji bi trebalo da se obele`ava svake godine.

Rezolucija je usvojena sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdr`anih

Rezolucija o Srebrenici usvojena je sa 84 glasa za, od 193 dr`ava ~lanica Ujediwenih nacija, dakle ve}ina zemaqa ~lanica UN nije podr`ala rezoluciju o Srebrenici.

Avganistan nije glasao.

Albanija je bila za.

Al`ir je bio uzdr`an.

Andora za.

Angola uzdr`ana.

Antigva i Barbuda protiv. Argentina uzdr`ana.

Armenia - Jermenija uzdr`ana.

Australija za.

Austrija za.

Azerbejxan nije glasao.

Bahami uzdr`ani.

Bahrein uzdr`an.

Banglade{ za. Barbados uzdr`an.

Belorusija protiv.

Belgija za.

Belize nije glasao.

Benin uzdr`an.

Butan uzdr`an.

Bolivija nije glasala.

Bosna i Hercegovina za.

Bocvana uzdr`ana.

Brazil uzdr`an.

Brunej za.

Bugarska za.

Burkina Faso nije glasala.

Burundi uzdr`an.

Zeleno rtska ostrva za.

Kamboxa uzdr`ana.

Kameroon uzdr`an.

Kanada za.

Centralno-afri~ka Republika nije glasala. ^ad za.

^ile za.

Kina protiv. Kolumbia za.

Komori protiv. Kongo uzdr`an.

Kostarika za.

Obala Slonova~e uzdr`ana.

Hrvatska za.

Kuba protiv.

Kipar uzdr`an.

^e{ka za.

Demokratska Narodna Republika Koreja protiv.

Demokratska Republika Kongo protiv.

Danska za.

Xibuti za.

Dominika protiv.

Dominikanska Republika uzdr`ana.

Ekvador za.

Egipat za.

El Salvador za.

Ekvatorijalna Gvineja uzdr`ana.

Eritreja protiv.

Estonija za. Esvatini protiv.

Etiopija uzdr`ana. Fixi za. Finska za. Francuska za. Gabon uzdr`an. Gambija za. Gruzija uzdr`ana. Nema~ka za. Gana uzdr`ana. Gr~ka uzdr`ana. Grenada protiv. Gvatemala uzdr`ana. Gvineja uzdr`ana.

Gvineja Bisao za. Gvajana za. Haiti uzdr`an.

Honduras uzdr`an.

Ma|arska protiv. Island za. Indija uzdr`ana. Indonezija za. Iran za. Irak za. Irska za. Izrael nije glasao. Italija za. Jamajka uzdr`ana. Japan za. Jordan za. Kazahstan uzdr`an. Kenija uzdr`ana.

Kiribati uzdr`ani. Kuvajt za.

Kirgistan nije glasao. Laos uzdr`an.

Letonija za. Liban uzdr`an. Lesoto uzdr`an.

Liberija nije glasala. Libija za.

Lihten{tajn za. Litvanija za. Luksemburg za. Madagaskar uzdr`an. Malavi za. Malezija za. Maldivi uzdr`ani.

Mali protiv.

Malta za.

Mar{alska ostrva nisu glasala.

Mauritanija za. Maurisijus nisu glasali.

Meksilo uzdr`an.

Mikronezija za.

Monako nije glasao.

Mongolija uzdr`ana. Crna Gora za. Maroko nije glasao. Mozambik uzdr`an.

Mijanmar za.

Namibija uzdr`ana. Nauru protiv. Nepal uzdr`an.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

Holandija. za

Novi Zeland za.

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

Nikaragva protiv.

Niger za.

Nigerija uzdr`ana.

Severna Makedonija za.

Norv{ka za.

Oman uzdr`an.

Pakistan za.

Palau za.

Panama uzdr`ana.

Papua Nova Gvineja uzdr`ana.

Paragvaj uzdr`an.

Peru uzdr`an.

Filipini udr`ani.

Poqska za.

Portugal za.

Katar za.

Republika Koreja za.

Republika Moldavija za.

Rumunija za.

Ruska Federacija protiv.

Ruanda za.

Sveti Kits i Nevis uzdr`ani.

Sveta Lucija uzdr`ana.

Sveti Vinsent i Grenadini uzdr`ani.

Samoa nije glasala.

San Marino za.

Sao Tome i Principe protiv.

Saudijska Arabija za. Senegal za.

Srbija protiv.

Sej{eli uzdr`ani.

Sijera Leone za. Singapur za. Slova~ka uzdr`ana.

Slovenija za.

Solomonska ostrva uzdr`ana.

Somalija nije glasala.

Ju`na Afrika za.

Ju`ni Sudan uzdr`an.

[panija za. Sri Lanka uzdr`ana. Sudan uzdr`an. Surinam uzdr`an. [vedska za. [vajcarska. Sirija protiv. Taxikistan uzdr`an. Tajland uzdr`an. Timor-Leste nisu glasali. Togo uzdr`an. Tonga nije glasala. Trinidan i Tobako uzdr`an. Tunis za. Turkmenistan nije glasao. Tuvalu uzdr`an. Turska za.

Uganda uzdr`ana. Ukrajina za.

UAE uzdr`ani. UK za.

Ujediwena Republika Tanzanija za. US za.

Urugvaj za.

Uzbekistan nije glasao.

Vanuatu nije glasao. Venecuela nije glasala. Vijetnam uzdr`an. Jemen za.

Zambija za. Zimbabve nije glasao. Rezoluciju UN izglasalo je 43,5 odsto ~lanica.

Za rezoluciju je bilo vi{e uzdr`anih i dr`ava koje su glasale protiv, ukupno, nego {to ih je bilo za, Nemci su ra~unali da }e biti 95 odsto dr`ava glasati za.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

ISTORIJSKA ODLUKA: [panija zvani~no priznala

Palestinu - nije isto {to i Kosovo

[panija je jedna od pet zemaqa Evropske unije – zajedno sa Kiprom, Gr~kom, Slova~kom i Rumunijom – koje ne priznaju nezavisnost Kosova

Ministarstvo spoqnih poslova [panije saop{tilo je da su Kosovo i Palestina razli~iti slu~ajevi zbog ~ega ta zemqa ne mewa stav po pitawu nepriznavawa nezavisnosti Kosova, a istovremeno je odlu~ila da prizna Palestinu.

"Situacija u Palestini je druga~ija. Priznavawe Dr`ave Palestine ne uti~e na teritori jalni integritet Izraela, jer ta teritorija nika da nije bila pravno deo Dr`ave Izrael", rekla je savetnica MSP [panije Elena Aqarila Kortezon. Kortezon je dodala da je odluka [panije da prizna Palestinu u skladu sa me|unarodnim pravom, principima Poveqe Ujediwenih nacija i rezolucijama Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija koje su obavezuju}e.

[panija je jedna od pet zemaqa Evropske unije –zajedno sa Kiprom, Gr~kom, Slova~kom i Rumunijom – koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Podse}amo, {panska vlada je na sastanku zvani~no priznala palestinsku dr`avnost, saop{tio je ministar spoqnih poslova te zemqe Hoze Manuel Albares.

"Na Savetu ministara odlu~ili smo da priznamo dr`avu Palestinu. Mir, solidarnost, posve}enost i vera u ~ove~anstvo su mogu}i", poru~io je {ef {panske diplomatije.

Premijer [panije Pedro San~ez izjavio je prethodno da }e wegova zemqa odobriti priznawe dr`ave Palestine, oceniv{i da je to "istorijska odluka".

"Na sastanku Saveta ministara Vlada [panije }e odobriti zvani~no priznawe dr`ave Palestine", poru~io je San~ez na vratima palate Monkloa. [panski premijer je istakao da taj potez "nije samo pitawe istorijske pravde, uz legitimne

te`we naroda Palestine, ve} i "neizostavna obaveza ako svi `elimo da postignemo mir". "[panija }e se tako pridru`iti vi{e od 140 zemaqa koje ve} priznaju Palestinu kao dr`avu", naglasio je i dodao da ta odluka ima jedan ciq –postizawe mira izme|u Izraelaca i Palestinaca. Prema wegovim re~ima, to pitawe nije samo pitawe istorijske pravde.

"To je jedini na~in da se krene ka re{ewu koje svi prepoznajemo kao jedini mogu}i mir: budu}nost palestinske dr`ave koja koegzistira uz dr`avu Izrael u miru i bezbednosti", precizirao je.

Pro{le nedeqe je irski premijer Sajmon Heris saop{tio da su Norve{ka, Irska i [panija zvani~no priznale dr`avu Palestinu.

Odluka Norve{ke da zvani~no prizna palestinsku dr`avu }e stupiti na snagu 28. maja, saop{tila je norve{ka Vlada. Na ovaj na~in skandinavska zemqa postala je deseta ~lanica EU koja je priznala Palestinu.

Irskoj i Norve{koj se pridru`ila i [panija, koja je objavila zvani~no priznawe palestinske dr`ave, navode}i da }e odluka stupiti na snagu 28. maja, pi{e "Politiko".

Makron i [olc: Evropa

je na prekretnici

U tekstu koji objavquje "Politiko", predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelar Nema~ke Olaf [olc izneli su, kako ka`u, agendu koja }e predstavqati su{tinu slede}eg mandata u Evropskoj uniji.

EU je u posledwih pet godina stajala pred brojnim izazovima, po~ev od pandemije, preko ukrajinskog konflikta, do sve ve}ih geopoliti~kih promena, ali jedno je jasno: Evropa je na prekretnici.

Ne mo`emo uzeti zdravo za gotovo temeqe na kojima smo ranije gradili evropski na~in `ivota i na{u ulogu u svetu, konstatuju Makron i [olc. Evropa je smrtna, a mi moramo odgovoriti na izazove. Ja~awe evropske globalne konkurentnosti, uz istovremeno postizawe uspeha zelenog dogovora i digitalne tranzicije predstavqa pravi odgovor na izazove pred kojim se nalazi EU. Evropa mora da napreduje kao sna`an industrijski i tehnolo{ki svetski lider, kao i da postane prvi klimatski neutralan kontinent. Potencijal zelene i digitalne tranzicije treba da iskoristimo za razvoj tr`i{ta i industrije. ove ambicije, tvrde [olc i Makron, EU je potrebno vi{e inovacija, vi{e jedinstvenog tr`i{ta, vi{e investicija i mawe birokratije. Kako tvrde [olc i Makron, dve zemqe }e se zalagati za ja~awe suvereniteta EU. EU mora omogu}iti uvo|ewe kqu~nih tehnologija sutra{wice, kao {to su ve{ta~ka inteligencija, kvantne tehnologije, svemirske tehnologije, uvo|ewe mre`a 5G i 6G, biotehnologija, "net ziro" tehnologije. Evropqani, dodaju Makron i [olc, moraju u potpunosti iskoristiti postoje}e instrumente EU i moraju da modernizuju pravila konkurencije.

Si-En-En: Izrael je koristio precizno navo|enu municiju za napad na Rafu

Izraelska strana je obavestila administraciju ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena da je navodno koristila precizno navo|enu municiju da pogodi metu u blizini grada Rafa na jugu Pojasa Gaze.

Eksplozija je izazvala zapaqewe rezervoara za gorivo i izbijawe po`ara u kampu za raseqena lica, {to je dovelo do smrti civila.

Palestinska uprava civilne odbrane ranije je saop{tila da je najmawe 40 qudi poginulo, a desetine raweno u izraelskom vazdu{nom napadu na {atorski kamp u Rafi u ju`nom palestinskom Pojasu Gaze, u kojem se nalaze desetine hiqada raseqenih.

Portparol palestinskog predsednika Nabil Abu Rudejna nazvao je napad "namernim masakrom koji prevazilazi sve granice".

KRAJ (PRVOG) SU\EWA TRAMPU:

Dovoqno da samo jedan porotnik bude na strani biv{eg

predsednika SAD

Svedoci na su|ewu nekada{wem predsedniku SAD Donaldu Trampu – koji se tereti da je falsifikovao poslovna dokumenta kada je porno-glumici Stormi Danijels, preko svog advokata, platio 130.000 dolara kako ne bi javno govorila tokom predizborne kampawe 2016. o wihovoj navodnoj aferi – zavr{ili su svoja izlagawa pro{le nedeqe, {to zna~i da se ceo proces privodi kraju. Slede zavr{ne re~i, davawe instrukcija poroti i onda dono{ewe odluke o presudi, pi{e "Glas Amerike".

Izno{ewe zavr{nih re~i po~iwe i trebalo bi da se zavr{i do kraja dana. Tu`ila{tvo i odbrana }e se posledwi put obratiti po-

rotnicima, a ti argumenti se ne ra~unaju u dokaze u slu~aju protiv Trampa, ve} su rekapitulacija svega {to se ~ulo u sudnici.

Biv{i {ef Bele ku}e i republikanski predsedni~ki kandidat je sve optu`be negirao i ocenio ih kao politi~ki motivisane. O~ekuje se da }e Trampov pravni tim poku{ati da na|e propuste u iskazima svedoka tu`ila{tva, poput Stormi Danijels i advokata Majkla Koena koji je umesto Trampa uplatio pomenuti iznos porno-zvezdi. Tako|e se o~ekuje da ponove tvrdwu da Tramp nije krio aferu zbog bira~a nego zbog svoje porodice.

Da Tramp ne bude progla{en krivim, odbrana treba da ubedi samo jednog od 12 porotnika da tu`ila{tvo nije dokazalo krivicu. Dakle, svih 12 porotnika mora da bude na istoj strani – da je Tramp kriv, ili da nije kriv, da bi presuda bila validna, podse}a "Glas Amerike".

Pre nego {to po~ne wihovo ve}awe sudija Huan Mer{an treba da ih uputi u to {ta treba da uzmu u obzir kada budu odlu~ivali o slu~aju. Nije poznato koliko }e dugo porotnici ve}ati, niti za to postoji neki limit. Treba da razmotre 34 ta~ke optu`nice i to bi moglo da potraje, tako da mo`da i ne bude gotovo ove nedeqe.

ZDRAVKO [OTRA, FILMSKI REDITEQ

Na{ pad }e oceniti sre}nici koji pre`ive

Nasiqe je logi~an proizvod dru{tva u kojem `ivimo. Wega karakteri{u nerasvetqena ubistva, kriminalne afere, gde svaka nova prigu{i staru i otvara put nekoj novoj. Sudskog ishoda nema jer su optu`eni, po~ev od dr`avnog uzgajiva~a marihuane, zakqu~no sa ubicama koje peku ro{tiq od qudskog mesa, bili deo snaga vladaju}e stranke. [ta osim nasiqa tu mo`e da cveta

Neumorni rediteq Zdravko [otra nedavno nas je obradovao i kwigom u kojoj se bavi svim onim glumcima koji su krasili nepregledan niz filmova i serija tokom dugih sedam dekada, koliko se predano bavi ovim poslom. Samo pobrojavawem naslova dolazi se do impresivnog broja tako bogate filmografije, a jo{ impresivnije je {to je radio sa stotinama glumaca, ro|enih u tri veka. Kroz pri~e, prise}awa, po{alice i anegdote, [otra nas vodi kroz dugu istoriju kulture na ovim prostorima.

n Gledaju}i samo naslovnu stranu va{e kwige Mojih 500 glumaca, pred nama se otvara duga istorija kinematografije i pozori{ta, ali i kulture i umetnosti ovog prostora…

- Istorija zaista duga, jer moj rad s glumcima traje od diplomske predstave u Narodnom pozori{tu u Ni{u decembra 1956. sve do dana{wih dana, pa mogu biti i svedok tog vremena. Pro`iveo sam prvo ceo Titov re`im. U po~etku je staqinski krut, ali su stvaraoci vremenom osvajali slobodu stvarawa, a samog Tita ste mogli videti i u pozori{tu, i u Areni u Puli me|u 10.000 gledalaca. Wegovim doglavnicima je to bio znak da se sve izda{nije materijalno podr`avaju umetnost i kultura uop{te. Iz tog vremena se pamte imena mnogih umetnika, i mnoga dela iz svih grana umetnosti, dela oki}ena Nobelovom, kanskom i drugim zna~ajnim nagradama i priznawima. Zanimqivo je i to da su projekti nekih disidenata i opozicionara me|u filmaxijama bili finansijski dobro podr`ani. To verovatno iz `eqe da se stekne boqi utisak o politici SKJ, {to ne zna~i da vi{e nije bilo nesloboda u toj oblasti, ali, recimo, poznati intelektualac Borislav Mihajlovi} Mihiz, izrazito nastrojen kao opozicioner, bio je uvek na rukovode}im mestima u kulturi.

n Mo`e li se ve} oceniti na{e vreme? Koliko je veliki pad kako nacije tako i kulture uop{te?

- Mi sad mo`emo samo da zakqu~imo da je u pitawu na{ op{ti pad. Ne zna se koliko je pad veliki, jer on jo{ nije zaustavqen. To }e oceniti sretnici koji pre`ive. n Kako komentari{ete to {to su se ovoj vlasti glumci toliko mnogo zamerili, da su ih najvulgarnije prozivali u Skup{tini?

- Glumci, glumci… Ti potomci starogr~kih tepsidijanaca, od anti~kog doba su promoteri kulture. Oni zato lako dolaze pod udar osoba drugog kova, osoba koje promovi{u estradni (pink) nivo tog pojma. Re~ju, osoba koje ne sre}emo nigde gde se kultura promovi{e. Ono {to im ti glumci govore wih potpuno razgoli}ava, pa im odgovaraju re~ima koje su na pink nivou.

n Zbog ~ega se vlast boji glumaca?

- Opasni su. Glumci, glumci… Oni ne pokazuju nimalo razumevawa za re`im koji

je ozbiqno naumio da bude nepromenqiv. Ve~an. Pa nemojte, glumci, takav naum optere}ivati merilima demokratskog dru{tva, zaboga. Usu|ujete se da dovodite u pitawe ve~nost wegovog trajawa.

n [ta nam vlast poru~uje postavqaju}i na ~elo kulturne scene ~oveka za kojeg ne znamo da li je gledao ijednu pozori{nu predstavu, film, pro~itao kwigu?

- Me|u ministrima kulture najvi{e pamtim De Golovog. Bio je to Andre Malro, pisac, istori~ar umetnosti, politikolog, vrhunski intelektualac, politi~ar, borac pokreta otpora… Naravno da danas ni Francuska vi{e nema za ministra osobu tih kvalifikacija, ali i tamo i svuda za to mesto potra`e osobu boqeg intelektualnog nivoa, nadahnutu duhovno{}u, koja }e ga motivisati da pokrene op{ti kulturni napredak, kao {to je to Malro deset godina radio po ~itavoj Francuskoj. Pariz je sinuo kad je dao da se restauri{u wegovi stari kvartovi, da se srede spomenici, po gradovima u unutra{wosti Francuske otvarao je kulturne centre, ku}e kulture, i sl. To se ne mo`e o~ekivati u zemqi gde u svakoj novoj vladi najve}i broj wih samo mewa resor. Mandatar se pita: „Gde sad ovoga da denem…? Ovoga puta ti budi ministar kulture.“

n Da li wihovo postavqewe na ~elo Ministarstva kulture samo potvr|uje da za ovu vlast kultura predstavqa optere}ewe i da `ele da umetnike i wihovo slobodno mi{qewe svedu na poltronstvo i podanike?

- Dobro ste rekli – kultura ovde predstavqa samo optere}ewe. Ali nije u pitawu samo izbor nekog ministra, problem je {to se ovde dnevno, na sve strane, promovi{e dosta niska duhovnost celog dru{tva. A na tome radi sam vrh dr`ave, koji nam se najradije obra}a s mesta gde se emituju i rijaliti programi, pa je i on sav utonuo u taj nivo. Logi~no da to srozava i op{ti duhovni nivo celog dru{tva, a kad to traje ovako dugo, postaje ne{to pogubno, ne{to {to se u wega duboko ukorewuje. n Usled ~ega je nasiqe u dru{tvu stiglo do ovako visokog stepena?

- Nasiqe je logi~an proizvod dru{tva u kojem `ivimo. Wega karakteri{u nerasvetqena ubistva javnih li~nosti, kriminalne afere, gde svaka nova prigu{i staru i otvara put nekoj novoj. Nijedna od wih jo{ nema sudski ishod – osim paqevine ku}e novinara, posle sedam godina! – jer su optu`eni, po~ev od dr`avnog uzgajiva~a marihuane, zakqu~no sa ubicama koje peku ro{tiq od qudskog mesa, bili deo snaga vladaju}e stranke. [ta osim nasiqa tu mo`e da cveta? Imamo dosad nevi|en

slu~aj te{kog, vi{estrukog ubistva ~ak i me|u osnovcima. [ta jo{ treba da nam se desi pa da na|emo snage da se iskobeqamo iz takvog stawa?

n Razarawe dru{tva je proces koji nezaustavqivo te~e, gde }e nas odvesti ovakva suspenzija zakona?

- Gra|anska svest bi trebalo da bude pokreta~ka snaga. Ona se kod nas po~ela razvijati odlaskom Turaka, ali dugi totalitarni re`imi su je dosta potisnuli. Krajem devedesetih je sna`no buknula i do{lo je do prevrata, i javila se nada za razvoj gra|anskog dru{tva i gra|anske svesti. Ubistvo Zorana \in|i}a, u za~etku demokratskog re`ima, ohrabrilo je snage Milo{evi}a i [e{eqa, i wihov povratak na vlast mnoge je bacio u duboku rezignaciju. Kako ih podi}i iz we?

n Zbog ~ega je jednu vlast sve te`e promeniti, a s druge strane, koliko god da je nezadovoqstvo u narodu, vlast je od izbora do izbora sve ja~a? Mo`e li se sedeti kod ku}e i ~ekati da se vlast promeni?

- Da bi totalitarni re`im suvereno trajao, wegov tvorac zna da se mora dr`ati ve} oprobane {eme. Mora se prvo okru`iti od sebe zavisnim, poslu{nim i odanim qudima. Zatim, da sva sredstva javnog informisawa stavi pod svoju kontrolu i da se sa wih ne skida. Sve zaposlene u javnom sektoru obavezati… I tome sli~no. Da bi u tome uspeo, kao i u svakom poslu, mora{ biti obdaren za to. A mi smo naleteli na jednog kome taj maheraj ba{ le`i. I ni{ta ga ne mrzi. On je kao takav na{ glavni problem. Boqe re}i glavni i jedini problem. Jer iz wega proizlaze svi oni koje smo naveli. Snaga opozicije se tro{i na stotine problema, a svi oni proisti~u iz tog jednog, glavnog. n Kako vam izgleda ova nova verzija patriotizma?

- Izgleda kao ogoqena propaganda. Znamo da je jedan od glavnih stubova svih desni~arskih re`ima frazeologija patriotske propagande. Pa i ovde imamo silne izjave qubavi prema zemqi Srbiji, koje su veoma jake, pa sve ja~e i jo{ ja~e od jakih. A zna se da u iskazivawu qubavi, kako prema otaxbini, tako i prema voqenoj osobi, ne treba re~ima preterivati. Qubav se iskazuje delovawem, a ne nagla{enim verbalizmom. R{umovi} taj pojam sa`ima kako samo pesnik ume i peva: „Domovina se brani lepotom, i lepim vaspitawem…“ n A kako se brani Kosovo?

- U vreme kad su nas Milo{evi} i [e{eq zasipali rafalima patriotskih tirada o Kosovu, na{a dr`ava Srbija pognula je glavu i povukla se sa tog na{eg mitskog prostora. Prolaze decenije, i pa-

MI SMO IPAK EVROPSKI NAROD

^itavo na{e okru`ewe je evropsko. I Dositej je `eleo da Srbe okrene Evropi, a Vuk da Evropa pogleda na Srbe, i prizna ih za Jevropejce. Nepismeni Milo{ slao je mlade u Evropu da se {koluju i vrate, kraq Petar se kao podoficir borio i za Francusku. Aleksandra je te{ko pogodila pogibija ruske carske porodice, i svesrdno je prihvatio emigrante iz Rusije, ali je Francusku smatrao za drugu domovinu, i podigao joj spomenik zahvalnosti. Danas stotine i stotine hiqada na{ih qudi iskqu~ivo naseqavaju zemqe Zapada, i sva privreda, i sav `ivot okrenut nam je Evropi.To nam ne smeta da volimo na{u slovensku bra}u Ruse. Sad otuda prihvatamo nevoqnike koji opet be`e od terora u svojoj zemqi. Na wima mo`emo pokazati svoju qubav prema Rusima, a ne isporu~ivati ih Putinu.

triotske izjave i daqe je~e, a na pritisak velikih sila ~ine se novi ustupci, i Kosovo je sve daqe od nas. Ni na{em patrijarhu ne daju da u|e na Kosovo. Ni na{em dinaru. n Problem Kosova nije od ju~e?

- Naravno, problem je na~et u doba Turaka. Kosovo, s brojnim manastirima i crkvama wima je li~ilo na tvr|avu hri{}anske vere. Da to razvodne, oni su Albance sa Prokletija prevodili u islam, i naseqavali ih na Kosovo i Metohiju. To je trajalo vekovima i dostiglo je opasne razmere. Jedino je kraq Aleksandar uo~io i poku{ao da problem re{i, ali wega ubrzo ubi{e. Kao dete bio sam na Kosovu, i pamtim odu{evqewe kojim su [iptari do~ekali ulazak Nemaca, i klicawe Hitleru. On im je tamo dao svu vlast. I odmah su odatle krenuli prepuni vozovi izgnanika, kojima }e se po oslobo|ewu zakonom zabraniti da se vrate na svoja ogwi{ta. Na{a vojska je sve do 1953. tamo vodila borbe sa balistima, a Tito, koji nije verovao Srbima, na sve na~ine nastoji da [iptare pridobije. I [iptari ubiju Miladina Popovi}a, a Tito svu vlast, i svu daqu sudbinu Kosova, poverava Fadiqu Hoxi. I {ta biva? Stvara se klima zbog koje se Srbi ponovo iseqavaju sa Kosova, a s Pokletija ponovo hrle i naseqavaju ga Albanci. Mi smo decenijama to gledali i }utali. Trideset godina sam uzalud poku{avao da snimim film po istinitoj ispovesti jednog ~oveka, koja sadr`i sve ovo o ~emu sam govorio. Za~udo, nijedna vlast nije pokazala razumevawe za tu pri~u. Kad sam na kraju Kosovaru Tijani}u ponudio tu pri~u, on mi je odgovorio: „Ma koga Kosovo vi{e zanima, to je gotova pri~a.“

n A za{to Evropa i Amerika toliko uporno insistiraju da se okon~a ono {to su zapo~eli Turci, nastavio Hitler, a Tito skoro dokraj~io? Za{to su na{i nekada{wi ratni saveznici za Albance, a protiv nas?

- Zato {to znaju da su [iptari uvek odani vladaju}oj sili, a nama ne veruju jer se zvani~no, kao dr`ava, nismo jasno opredelili za Evropu. A i na{a ose}awa prema bratskom slovenskom narodu i wegovoj kulturi na sve strane se brkaju sa odnosom prema Putinu, zbog koketirawa s wim. n Da li jo{ uvek radite?

- Vi{e puta sam izjavqivao da je sa mojim radom gotovo, ali |avo mi ne da mira. Maja Herman Sekuli} mi ponudi da adaptiram wenu kwigu Devet `ivota Milene Pavlovi} Barili. I {ta sam mogao kad mi je ponu|en vra`je izazovan povod za filmsku adaptaciju. [to je najgore, producent ra~una da bih ja mogao jo{ i da to re`iram. O, sva{ta. Pa nisam ja Klint Istvud! n Ho}ete li drugog juna iza}i na izbore?

- Naravno da ho}u. Ako ve} veliki deo opozicije izlazi na izbore, sve sujete bi trebalo ostaviti na stranu, jer sada neizlazak na izbore zna~i bojkot same opozicije.

Dodik: Rezolucija debakl vi{edecenijske

la`i i podvala

bosanskih muslimana

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da diplomatski uspeh 21. veka, kako je Denis Be}irovi} okarakterisao rezoluciju u Srebrenici, nije ni{ta drugo do debakl vi{edecenijskih la`i i podvala koje su bosanski muslimani plasirali po svetu.

la protivustavno, bez saglasnosti sva tri ~lana Predsedni{tva BiH. Ni pres konferencija o kojoj govorim, ni wegovi istupi u Wujorku nisu bili u ime BiH, iako se on konstantno trudi da stavove

Bo{waka isporu~uje kao stavove BiH, rekao je Dodik za Srnu.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

"Diplomatski uspeh 21. veka, kako je pompezno Be}irovi} nazvao, alatka je u rukama zapadnih zemaqa koje ovog leta i jeseni o~ekuju izbori. Po{to nemaju odgovor na doga|aje u Gazi, svojim bira~ima ponudi}e rezoluciju koja se ti~e muslimana, ali na nekoj drugoj ta~ki sveta", rekao je Dodik.

Dodik je ukazao na to da danas ~ak 109 dr`ava sveta ne podr`ava Be}irovi}evu verziju doga|aja u Srebrenici u julu 1995. godine i prakti~no osporavaju odluke suda koje su osnovale upravo UN. Priznav{i da je rezoluciju o Srebrenici spremao u tajnosti, Dodik ka`e da je Be}irovi} priznao da je radio ne{to neprihvatqivo i kvarno, jer da to nije tako, za{to bi se to radilo u tajnosti. "Priznao je tako|e da ne po{tuje Ustav BiH ni zakone BiH, jer, osim {to je rezolucija ra|ena tajno, u UN je zavr{i-

Prema wegovim re~ima, rezolucija o Srebrenici je i Lagumxijino prawe pred muslimanima zbog Al`irske grupe koju je izru~io u Gvantanamo i poku{aj da kroz podr{ku Islamske verske zajednice sedne na stolicu bo{wa~kog lidera i okon~a vladavinu dinastije Izetbegovi}.

"Sama ~iwenica da se Be}irovi} pravda zbog ove rezolucije, govori da je svestan da je ovo dovelo u pitawe postojawe BiH", ka`e Dodik i napomiwe da rezolucija o Srebrenici ne doprinosi ni miru ni su`ivotu ve} je direktna pretwa srpskom narodu u BiH.

"No Be}irovi} ne zna, jer i ne mo`e da zna, da narod koji je pre`iveo genocid niko ne mo`e zastra{iti", zakqu~io je Dodik.

Be}irovi} je tada izjavio da je aktivnosti u vezi sa rezolucijom pokrenuo na po~etku mandata, a intenzivirao pre 12 meseci, te pojasnio kako "nisu puno pri~ali, ali su puno radili" kao i da je re~ o

jednom od "najkompleksnijih projekata koji je podrazumevao mnoge aktivnosti".

Predsednik Republike Srpske je izjavio da bi Hrvatska posle sponzorisawa rezolucije o Srebrenici trebalo da }uti jer je upravo NDH po~inila je nesporan genocid nad srpskim narodom.

Dodik je rekao Srni da se {ef hrvatske diplomatije Gordan Grli} Radman danas, nakon sponzorisawa rezolucije, poziva na odr`ivost BiH kao zajednice dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda, a nije mu smetalo {to je sporna rezolucija stigla u UN upravo kr{e}i na~ela koja on danas promovi{e.

„Nije mu smetalo ni to {to su za rezoluciju u UN lobirala dva bo{wa~ka ~lana Predsedni{tva. A na~ela jednakosti se setio zbog kwige koja je promovisana u Sa-

Crne prognoze o sve mawem broju stanovnika u Republici Srpskoj demantovale su ro|ene bebepro{le godine postali smo bogatiji za 9.309 mali{ana, {to je znatno pove}awe u odnosu na godinu ranije. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, lani je Srpska postala bogatija za 4.849 de~aka i 4.460 devoj~ica. Statisti~ki podaci ka`u da je u odnosu na 2022. broj ro|enih ve}i za 191. Zanimqiv je podatak da je ve}inu bebica, odnosno oko 78,9 odsto, rodila majka starosti od 25 do 39 godina.

- Prose~na starost majke pri ro|ewu deteta u RS pro{le godine bila je 29,8 godina. U 2023. godini, od ukupnog broja majki koje su ra|ale, 45,2 odsto wih rodile su prvo dete, 34,3 odsto drugo, a 20,6 odsto tre}e i vi{e dece - zvani~ni je podatak Republi~kog zavoda za statistiku. Godinama unazad Srpska ima negativan prirodni prira{taj - broj ro|enih je daleko mawi u odnosu na broj umrlih. Iako jo{ uvek nema podataka o broju umrlih za 2023. godinu, pretpostavqa se da je i daqe daleko ve}i nego broj ro|enih. Ipak, vest da broj ro|enih beba raste, ohrabruje. Unazad pet godina broj ro|enih beba je opadao, a prognoze demografa za naredni period nisu bile optimisti~ne. To je zaista lepa vest i nada da }e nas ubudu}e biti vi{e, ka`e predsednik republi~kog Udru`ewa "^etiri plus" Miladin Gotovac.

rajevu, a koja Srbiju i Hrvatsku tretira kao agresore na BiH“, rekao je Dodik nakon {to je Grli} Radman reagovao zbog kwige koja ukqu~uje i Hrvatsku kao agresora, navode}i da je to neprihvatqivo i da je Hrvatska aktivno u~estvovala u odr`ivoj BiH. Ako regularna vojska Hrvatske nije bila u gra|anskom ratu na teritoriji BiH, Dodik je rekao da bi bilo dobro da Grli} Radman objasni ko je sravnio sa zemqom Mrkowi} Grad.

„Naravno da je Hrvatska aktivno u~estvovala u gra|anskom ratu u BiH, za razliku od Srbije koja nije imala nijednu vojnu jedinicu na teritoriji BiH. O u~e{}u Hrvatske u gra|anskom ratu u BiH izjasnio se i sud kvalifikuju}i to kao udru`eni zlo~ina~ki poduhvat“, napomenuo je Dodik, prenosi RTRS.

Spisak iz Baze podataka za za{titu identiteta (CIPS) na kojem je 87 lica koja su `iva, a upisana me|u `rtve zlo~ina u Srebrenici jula 1995. godine nova je potvrda da je pri~a o navodnom genocidu vilika la`, rekao je predsednik Skup{tine Republi~ke organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Koji}.

Koji} je u izjavi za Srnu naveo da svi koji danas `ive u Srebrenici, ali i oni koji su tu ranije bili, poznaju Jusufa Smajlovi}a, ~ije je ime upisano u Memorijalnom centru Poto~ari iako je `iv.

„Jusuf je radio u op{tini u Srebrenica, kao voza~. Naj~e{}e je vozio na~elnika. Vozio je i mene vi{e puta, kao radnika op{tine”, rekao je Koji}.

On je naveo da Smajlovi}, nakon objavqivawa spiska iz CIPS-a, tvrdi da sa tim nema veze i da je „re~ o drugom ~oveku”.

„Koja je verovatno}a da postoji jo{ jedan ~ovek sa istim imenom i prezimenom, istim imenom oca i istim datumom ro|ewa?! Verovatno da je Smajlovi} ve} dobio instrukcije {ta treba da ka`e. Mo`da mu je i Naser Ori} ili wegovi qudi, sugerisao da se ogradi od toga”, rekao je Koji}, javqa Tawug.

Koji} je naveo da je to samo jedan od dokaza da je Memorijalni centar Poto~ari „ni{ta drugo, nego fabrika la`i”.

Pobeda srpskih partija u Budvi - odgovor

Spaji}u na „genocid“

Na rezultate lokalnih izbora u Budvi veoma je uticala pra{ina koja se digla oko izglasavawa rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, ka`e za Sputwik politi~ki analiti~ar i predsednik Centra realne politike Vojin Gruba~.

Prema rezultatima lokalnih izbora u Budvi, savez „Za budu}nost Budve“ i lista „Budva na{ grad“ ima}e po devet mandata u novom sazivu budvanske skup{tine.

Lider Nove srpske demokratije i predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} saop{tio je da je koalicija „Za budu}nost Budve“ pobedila na izborima i da imaju najvi{e glasova.

„Na{a koalicija je osvojila 25,41 odsto glasova, objavqujem da smo pobedili“, rekao je Mandi}.

Prvi na listi „Budva na{ grad“ Nikola Jovanovi}, izjavio je da }e wegova lista „upravqati Budvom naredne ~etiri godine sa pozicije predsednika Op{tine“. Jovanovi} je dodao da je wegova lista apsolutni pobednik izbora u Budvi sa devet mandata.

REVOLT ZBOG SREBRENICE „SKROJIO“

REZULTATE IZBORA U BUDVI

Afera oko dizawa ruke za Rezoluciju o Srebrenici dogodila se upravo u vreme kad su bili lokalni izbori u Budvi,

pra{ina se jo{ uvek nije bila slegla {to je sigurno uticalo na izborni rezultat, dodaje Gruba~.

„Mi smo imali situaciju da je Vlada Crne Gore Milojka Spaji}a bila pod nevi|enim pritiskom Zapada. Ona je uspela da se na neki na~in ukloni od kosponzorisawa te Rezolucije, ali nikako nije mogla da uradi jednu bitnu stvar, a to je da bude uzdr`ana zato {to je pritisak bio enor man. I rekao bih da je napravqena oz biqna gre{ka jer je terawe Vlade Crne Gore da glasa za tu Rezoluciju izazvalo ogroman revolt naroda. Radi se o nevero vatnom revoltu koji je direktno uticao i na rezultate izbora u Budvi.“

CRNOGORCI SE NA LOKALU

OKRE]U GRUPAMA GRA\ANA

infrastrukturu, ocewuje Gruba~.

Osim toga, u Budvi se pojavila i nova ekipa Nikole Jovanovi}a i ta grupa gra|ana je ostvarila izvanredan rezultat koji je na istom nivou kao i rezultat koalicije devet stranaka na ~elu sa Novom srpskom demokratijom Andrije Mandi}a, dodaje Gruba~.

Te dve liste su pobednici izbora u Budvi dok Pokret „Evropa sad“ premijera Spaji}a nije postigao zadovoqavaju}i rezultat upravo zbog situacije oko izglasavawa Rezolucije o Srebrenici, a mogu}e je i da nije imao dobru partijsku

Ministri Crne Gore i Republike Srpske dogovorili se da Op{tina Nik{i} dobija

600.000 evra od Bile}kog jezera

Ministri energetike i rudarstava Crne Gore i Republike Srpske, Sa{a Mujovi} i Petar \oki}, dogovorili su, zajedno s predstavnicima dve elektroprivrede, da }e Op{tini Nik{i} od ove godine biti ispla}ivana naknada za Bile}ko jezero u godi{wem iznosu od oko 600.000 evra. Mujovi} je nakon sastanka tokom radne posete Trebiwu naveo da je rezultat dana{weg sastanka sporazum o pla}awu naknade za potopqeno zemqi{te od ve{ta~ke akumalacije Bile}ko jezero, koje se nalazi na granici Crne Gore i Republike Srpske, preneo je RTCG. „Op{tina Nik{i} dobija}e taksu retroaktivno, od 1. januara 2024, {to na godi{wem nivou iznosi oko 600.000 evra”, kazao je on. Medij podse}a da je taksa uredno ispla}ivana do 1994. godine, nakon ~ega je obustavqena zbog raspada biv{e dr`ave, a tokom minulih decenija prethodne Vlade bezuspe{no su poku{avale da sporazumno re{e ovo pitawe, zbog ~ega je pomiwana i me|unarodna tu`ba. RTCG navodi da je na sastanku bilo re~i i o mogu}nosti da se voda iz Bile}kog jezera koristi za vodosnabdevawe Op{tine Herceg Novi.

Biv{i predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} i wegova supruga Lidija \ukanovi} `ive od plata, a biv{i {ef dr`ave ima u{te|evinu od vi{e od 35.000 evra.

To stoji u izve{taju o imovini i prihodima koji je \ukanovi} dostavio Agenciji za spre~avawe korupcije (ASK) godinu dana po prestanku funkcije, prenose "Vijesti". Prema tom izve{taju \ukanovi} je primao platu po~asnog predsednika Crne Gore od 1.747 evra, dok je wegova supruga mese~no zara|ivala

„Tre}i faktor koji je uticao na izbore u Budvi je mo} lokalnih interesnih grupa. Postoje dosta jake i dosta mo}ne lokalne interesne grupe u Budvi koje su uticale na rezultat. Rezultati u Budvi su u svakom slu~aju rezultati lokalnih izbora i posledica su `eqa gra|ana koji su vezani konkretno za op{tinu Budva. Oni se na neki na~in mogu odraziti na republi~ke izbore, ali ne sasvim.“

Uspeh Nikole Jovanovi}a u Budvi nastavak je tendencije uspeha lokalnih grupa gra|ana {to se ve} desilo u Tivtu, Herceg Novom i u [avniku, {to pokazuje

da se na lokalu narod okre}e od partija ka lokalnim grupama gra|ana koje dobijaju jako puno glasova, dodaje Gruba~. „PEGLAWE“ SREBRENICE REZOLUCIJOM O JASENOVCU

Kad je re~ o republi~kim izborima u Crnoj Gori, Gruba~ smatra da }e na rezultate uticati, pre svega rad Vlade i ono {to }e se de{avati u narednom periodu.

„Ako Vlada postigne uspeh na ekonomskom planu i ako se stvari oko Rezolucije o Srebrenici 'ispeglaju' dono{ewem rezolucije o Jasenovcu, mislim da bi se na taj na~in moglo promeniti stawe na dr`avnom nivou u smislu da }e se politi~ka scena pacifikovati“, zakqu~io je Gruba~.

Pokret Evropa sad ne}e povu}i iz procedure rezoluciju o Jasenovcu

Poslani~ki klub vladaju}eg Pokreta Evropa sad (PES) u Crnoj Gori je podr`ao rezoluciju o Jasenovcu i ne}e je povla~iti iz skup{tinske procedure, tvrdi generalni sekretar te partije Boris Pejovi}.

"Na ovaj na~in kao {to smo vi{e puta iskazali stav, imamo principijelan odnos prema svim nevino stradalim `rtvama. Kao {to rezolucija o Srebrenici nije usmerena protiv srpskog naroda, tako ni rezolucija o Jasenovcu nije usmerena protiv hrvatskog naroda. Za zlo~ine su odgovorni pojedinci, a nikako narodi. Stoga, takav odnos }e biti temeq za pomirewe kome te`imo, {to }e relaksirati me|uetni~ke odnose u regionu", rekao je Pejovi}. Pejovi} je poru~io i da "zbog tragi~ne pro{losti, za koju nismo odgovorni, ne smemo propustiti {ansu da svi zajedno gradimo lep{u budu}nost", prenosi RTCG.

1.089 evra. \ukanovi}i su prijavili i na desetine hiqada kvadrata zemqi{ta, ali i vi{e nekretnina. Radi se, kako \ukanovi} tvrdi u imovinskom izve{taju, uglavnom o nasledstvu, a biv{i predsednik je neke parcele i kupio. Iste nekretnine prijavio je i u oktobru, u izve{taju koji funkcioneri podnose 30 dana po prestanku funkcije, "Vijesti" su ranije objavile da je \ukanovi} to u~inio 143 dana nakon {to je izgubio na izborima, a Jakov Milatovi} preuzeo rukovo|ewe dr`avom.

Ranije danas, predsedni{tvo Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kne`evi}a je jednoglasno donelo odluku o suspenziji daqe podr{ke Vladi Milojka Spaji}a do ispuwena wihovih zahteva.

Iz DNP-a su saop{tili da je preduslov da uop{te razmatraju opciju daqe podr{ke Vladi usvajawe rezolucije o genocidu u Jasenovcu najkasnije do kraja juna. Oni su danas najo{trije osudili odluku Vlade Crne Gore da u Generalnoj Skup{tini UN glasa za rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Prema podacima Agencije, Milo \ukanovi} je vlasnik stanova od 106 i 73 metra kvadratna, tre}ine stana od 160, 40 i 31, kao i vi{e stambenih prostora koje je dobio u nasledstvo. Suvlasnik je dve firme, a na ime firme koja je osniva~ jednog univerziteta, upisane su desetine hiqada kvadrata zemqi{ta i nekretnina. Na ime Lidije \ukanovi} upisan je stan od 85 kvadrata, porodi~na stambena zgrada od 121 i pomo}na od 12 metara kvadratnih….

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Kosovo je dobilo status pridru`enog ~lana u Parlamentarnoj skup{tini NATO na sastanku Skup{tine u Sofiji u Bugarskoj. Ve}ina zemaqa ~lanica podr`ala je ovu odluku, 14 je bilo uzdr`ano, a protiv je glasala samo Ma|arska. Srbija, koja je tako|e pridru`eni ~lan Parlamentarne skup{tine NATO, protivila se odluci, jer smatra da je to nagrada za nasiqe nad Srbima koje kosovske vlasti sprovode na severu.

Delegacija Skup{tine Srbije u Parlamentarnoj skup{tini NATO saop{tila je da odluka te organizacije predstavqa opasan presedan i da }e time biti dodatno pogor{ani uslovi za `ivot Srba na Kosovu i Metohiji. Dele-

Iz Beograda ka`u – nagrada za nasiqe nad Srbima, za Kurtija „va`an korak“

gaciju Srbije ~inili su narodni poslanici iz redova SNS, Nata{a Jovanovi}, Goran Raki} i Zoran Dragi{i}.

„Delegacija Skup{tine Srbije u PS NATO nije bila konsultovana tokom procesa dono{ewa odluke, a rezultati glasawa pokazuju da nije bilo konsenzusa u okviru Parlamentarne skup{tine NATO, poru~ila je delegacija Srbije u saop{tewu.

To {to nije bilo konsenzusa zapravo zna~i da je ~ak 14 zemaqa ~lanica bilo uzdr`ano, da je Ma|arska glasala protiv, a tanka ve}ina od 17 je bila za.

Igor Novakovi} iz ISAK fonda za N1 ka`e da je dana{wa odluka simboli~na, jer NATO kao organizacija i Parlamentarna skup{tina NATO nisu povezani.

p{tini NATO va`an korak.

Lider stranke Srbija Centar Zdravko Pono{ ka`e da odluka ne treba bilo koga da iznenadi. Na prijem Kosova je pristao sam predsednik Vu~i} kada je prihvatio Briselsko-ohridski sporazum, navodi Pono{. „Wima je va`nije da dobiju {to ~vr{}u vezu sa NATO-om i znaju da je ovo samo jedna od prolaznih stanica. Jo{ uvek to nije ni{ta {to bilo koga obavezuje da ih brani, ali od momenta kad budu tu, onda }e obaveza svih ~lanica biti da ih brane. Sada jo{ nije“, poru~io je Pono{. Srbija je pridru`ena ~lanica Parlamentarne skup{tine NATO od 2007, od kada je i ~lanica Partnerstva za mir. NATO je, za razliku od Evropske unije i mnogih me|unarodnih organizacija, potpuno statusno neutralan i u skladu sa Rezolucijom 1244, kad god u svojim dokumentima ili izjavama pomiwe Kosovo. ULAZAK

„Ona ima u principu jako malo funkcija, ali generalni sektetar NATO je obavezan da odgovara na pitawa i rezolucije te sku-

(Ne)o~ekivani rezultati popisa na KiM:

p{tine i ona ima jednu zna~ajnu ulogu u procesima pristupawa novih dr`ava ~lanica NATO pakta“, ka`e Novakovi}. Kosovski premijer Aqbin Kurti ocenio je da je to {to je Kosovo dobilo status pridru`ene ~lanice u Parlamentarnoj sku-

Sve mawe Albanaca na Zapadnom Balkanu

Albaniju napustila ~ak

tre}ina stanovnika

Na Kosovu i Metohiji `ivi svega 1,6 miliona stanovnika, dakle, znatno mawe od brojke od 2 miliona koja se naj~e{}e pomiwe u javnosti,

pokazuju prvi rezultati popisa koji je zavr{en 24. maja.

Direktor Statisti~ke agencije Kosova Avni Kastrati rekao je da }e prvi rezultati popisa biti objavqeni u julu, ali da se "o~ekuje da }e Kosovo imati 1,6 miliona stanovnika".

Prema posledwim podacima iz 2011, na KiM je `ivelo 1,74 miliona stanovnika, od kojih su vi{e od 93 odsto Albanci. Godinu dana ranije, 2010. na KiM je `ivelo 2,2 miliona stanovnika.

Srbi u ju`noj srpskoj pokrajini nisu u~estvovali na popisu, niti je on organizovan u ~etiri srpske op{tine na KiM, podse}a "Albanijan post".

Rezultati popisa pokazuju da na Balkanu `ivi sve mawe Albanaca, a razlozi pada broja stanovnika mogu se potra`iti u padu stope nataliteta i masovnoj migraciji.

"Fajnen{el tajms" s tim u vezi navodi da je vi{e od milion Albanaca pre{lo u EU i Britaniju tokom proteklih godina, {to je ~ak tre}ina ukupnog broja stanovnika.

Kada je re~ o broju dece, podaci Evropske statisti~ke agencije (Eurostat) pokazuju da u Albaniji `ene u proseku ra|aju 1,21 dete, dok ta brojka u Srbiji iznosi 1,59.

„Kosovo sada, zna~i skup{tina, mo`e da u~estvuje u amandmanima na politike i dokumenta, i da daje preporuke za dokumenta koje usvaja Parlamentarna skup{tina“, ka`e politi~ki komentator Nuredin Ibi{i.

sve~anosti

„Dobrodo{li u svoju ku}u“, naveo je iguman manastira Sveti Arhan|eli kod Prizrena 25. maja Mihailo gde je odr`ana de~ija smotra folklora pod nazivom „U susret Vidovdanu“ kojom su i zapo~ele Vidovdanske sve~anosti 2024. godine.

Komandant KFOR-a, general-major Ozkan Uluta{, odr`ao je 25. maja seriju sastanaka sa najvi{im pri{tinskim zvani~nicima. Povod za susrete bila je, kako je to samo KFOR saop{tio, pro{lonedeqna akcija Kosovske policije na Severu Kosova u kojoj su zatvorene srpske finansijske institucije.

Komadant KFOR-a poru~io je

Kurtiju da treba izbegavati jednostrane akcije koje bi mogle da pogor{aju tenzije, ali mu je i „jasno stavio do znawa“ da je uloga KFOR-a od su{tinske va`nosti za stabilnost. Kosovska policija zatvorila je u ponedeqak, 20. maja, sve po{tanske {tedionice na Severu – ukupno pet, te Upravu za trezor Ministarstva finansija Repu-

blike Srbije, zapleniv{i preko dva miliona evra u razli~itim valutama, uz dokumentaciju i isterivawe radnika.

Iz KFOR-a su naveli da nisu u~estvovali u akciji policije, kao i da su o istoj bili obave{teni neposredno pre wenog po~etka. Akcija je izazvala seriju negativnih reakcija me|unarodnih zvani~nika na ra~un Pri{tine.

“Dobrodo{li u svoju ku}u. Ovo je izvor radosti, qubavi i `ivota”, naglasio je iguman Mihailo.

Na manifestaciji je u~estvovalo oko 700 izvo|a~a, prete`no dece, 20 kulturno-umetni~kih dru{tava i pojedinaca sa Kosova. “Slede}e godine je deset godina kako se okupqamo u Arhangelima. Ovo je va`an trenutak u `ivotu hiqada mladih qudi i potvrda wihovog napredovawa u te{kim uslovima i vremenima”, rekao je \or|e Laku{i} iz Saveza amatera KiM, KUD Kopaonik iz Leposavi}a.

Organizatori su naglasili da je ciq ove manifestacije ~uvawe i negovawe tradicije i narodnih obi~aja, ali i da deca upoznaju svoje vr{wake, istoriju, kulturu i da na ostacima Svetih Arhan|ela grade kulturu se}awa i potrebu da se uni{teno obnavqa. Ovu nesvakida{wu smotru de~ijeg folklora, tradicije, mladosti i lepote koja se po 23. put odr`ava na Kosovu, organizuju Dom kulture Gra~anica, Savez amatera Kosova i Metohije i bratstvo manastira Svetih Arhangela.

„I{ao sam po Vankuveru s re~nikom i sricao na engleskom – treba mi posao“

Peva~ Dragan Markovi} je u 50. godini `ivota dospeo u `i`u srpske javnosti kada se pojavio u muzi~kom takmi~ewu „Nikad nije kasno“. On je tada otkrio detaqe svog privatnog `ivota za koje su mnogi rekli da je filmska pri~a. Naime, Dragan je sa samo 19 godina oti{ao u Toronto, posle dva meseca se preselio u Vankuver i tamo ostao 32 godine.

Bio je vlasnik gra|evinske firme koja se bavila renovirawem stanova, sa suprugom je vodio Kulturno-umetni~ko dru{tvo, a sa prijateqima pokrenuo proizvodwu vina. Me|utim, tokom pandemije korona virusa odlu~io je da proda veliku ku}u i jahtu u Vankuveru, spakuje svoje kofere i sa suprugom se vrati u rodni grad U`ice. n Sa 19 godina ste oti{li u Kanadu, da li ste kasnije tokom godina ose}ali da pripadate ovde s obzirom na to da ste ba{ mladi oti{li?

„Ja sam kao mlad igrao u Kulturno-umetni~kom dru{tvu, pa smo putovali ~esto i imao sam tu `equ da idem negde. Idemo deset dana u Pariz ili u Italiju, pa onda ka`em ‘jao U`ice mi je malo, i{ao bih negde’. Ose}ao sam tu potrebu da odem negde i oti{ao sam. Ujak mi `ivi u Torontu i oti{ao sam na tri meseca, i eto me posle vi{e od 30 godina ponovo u Srbiji.“

n Da li ste u Srbiji `iveli u lo{oj finansijskoj situaciji, pa vas je to nateralo da te`ite ka tim snovima?

„Ne, otac je radio u firmi i vikendima je svirao, imam brata koji je stariji od mene dve godine, tako da smo finansijski jako lepo `iveli, ~ak {ta vi{e u to vreme na zavidnom nivou. Ta moja `eqa nije bila te`wa, nego sam bio mladi}, pa tada je bilo ko ima besan auto on je faca, a i ujak mi je u Kanadi, pa reko ajde da odem na tri meseca.“

n Da li se}ate prvog leta u Kanadu?

„Se}am se, tada su bili direktni letovi, Beograd - Toronto. Kada sam sleteo bio je veliki sneg, automobili nisu mogli da se mrdnu. Radio sam kod ujaka, on je imao radwu za metalopreradu, ali nisam voleo Toronto, jako su velike zime, hladni qudi. Ako ste slu{ali ‘dnevnik jednog bosanca’ to je zaista tako, u februaru su jako veliki snegovi. Nakon dva meseca u Torontu sam oti{ao da vidim Vankuver, bio sam

sedam dana i vratio se za Toronto i pokupio kofere i oti{ao u Vankuver. Ne znam da li je to snala`qivost ili ludost. Nisam znao engleski, a nisam imao ni papire. Imao sam onu `utu kwigu prevodilac na engleski, pa sam i{ao po gra|evinama i ~itao im – treba mi posao. Tamo je problem ako ne zna{ engleski i ako nema{ papire, onda tra`i{ da te plate na ruke, a oni to ne rade. To je bila neka moja tvrdoglavost da uspem.“

n Koliko vam je trebalo vremena da nau~ite engleski?

„Nije puno, ka`u da qudi koji znaju da pevaju lako u~e jezike. Jedan dan je bio preokret kada sam {etao na pla`i i jedan ~ovek me je pitao koliko je sati, a ja nisam znao da mu odgovorim na engleskom, pa sam podigao ruku i pokazao mu sat, on je rekao hvala. Tada sam do{ao u sobu i pobacao sve kwige, krenuo da u~im. Upisao sam tamo {kolu jezika i krenuo da radim samo da pre`ivim.“

n Kako izgleda rad u Kanadi, da li se radi osam sati kao kod nas?

„Razlika izme|u Srbije i Kanade je ta {to se u Srbiji radi da bi se `ivelo, a u Kanadi se `ivi da bi se radilo. Skoro bukvalno jer se sve pretvori da stvara{, pogotovo mi koji do|emo sa strane, nemamo tamo imawe, pa sve kre}emo ispo~etka, forsirani smo da radimo vi{e nego {to bi `eleli. Ima qudi koji putuju u jednom smeru sat i po - dva do posla, pa radi{ od osam do deset sati, pa se vra}a{ dva sata do ku}e. Ako ne radi{ za vikend onda tada ima{ vremena za socijalni `ivot.“

n Posle koliko vremena ste po~eli da pevate u Kanadi?

„Ja sam odavde oti{ao sviraju}i bubweve, otac ima divan glas, pa sam ja bio u senci, a kada sam do{ao u Kanadu posle osam meseci sam kupio harmoniku i po~eo da u~im da sviram. U Kanadu kada do|ete, ako ho}ete da se dru`ite sa na{im qudima idete u Pravoslavnu crkvu, ja sam tamo odlazio. Pavkovi} i Cune Gojkovi} su tada imali koncert u Kanadi, pa su me zvali da sviram bubweve, za mene je to bila ~ast, to je bio po~etak.“

n Jeste u Kanadi nastavili da aktivno pevate?

„Jesam, vikendom su te muzi~ke zabave, socijalni `ivot ne postoji na ve}em nivou, meni i danas prijateqi moji nedostaju, a Kanada kao zemqa ne. Pevao sam tamo i na svadbama, u Kanadi se organizuju srpski dani, kr{tewa i tako daqe.“

n U Srbiji muzi~ari vole da sviraju harmoniku na podu, piju iz cipele –imali toga u Kanadi?

„Nema, u Kanadi je jako malo muzi~ara, te{ko je tamo `iveti kao muzi~ar. Ja sam pevao po Los An|elesu, Arizoni i koje kuda, tamo je malo qudi koji `ive samo od muzike jer je mala zarada, a skup `ivot. Jedino ako niste u ^ikagu, tamo je ve}a populacija, pa se mo`da i mo`e `iveti samo od muzike.“

n ]erka vam je umetnica?

„Ona je zavr{ila glumu u Los An|elesu, po~ela je da dobija neke ponude, ali je krenula korona, pa se vratila u Vankuver. Posle godinu dana smo supruga i ja odlu~ili da do|emo u Srbiju, }erka nam je do{la

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

u posetu i tada je odlu~ila da ostane u Srbiji. Sada `ivi u Beogradu. Radi kao instruktor joge. Zavr{ava {kolu za masirawe i ispravqawe ki~me. Naravno ide i ka glumi. Ro|ena je u Kanadi, ali je sebe prona{la u Srbiji.“

n Prodali ste jahtu u Kanadi kada ste do{li u Srbiju, je li to ta~no?

„Jeste, ja sam imao veliku i lepu ku}u u kojoj smo mi `iveli i imao jahtu. Vankuver je sav okru`en vodom. Zaista je lepo imati jahtu da mo`e{ da isplovi{. Prodao sam sve to i ostavio samo jedan stan u kom je }erka trebala da `ivi.“ n Jeste ulagali u nekretnine ili i u biznise? Bavili ste se i proizvodwom vina.

„Imam dva divna prijateqa i imali smo krug qudi koji je uzimao vino od nas, pravili smo tri do pet tona godi{we, pa se to {irilo. [to se ti~e nekretnina, da, kada kupi{ ku}u, onda ti treba i stan i `eli{ jo{ vi{e. Vankuver je jedan od pet gradova u svetu kada je re~ o skupo}i nekretnina.“ n Jeste li podizali kredite u Kanadi?

„Da, tamo retko ko mo`e da kupi ne{to bez kredita, tamo su male ku}e milion i po evra i to neke koje su pravqewe pre 60 godina. Stan je pola miliona. Jahte idu od 50 hiqada evra do 50 miliona, ja sam imao neku malu.“ n [ta je presudilo da se vratite u Srbiju?

„Na~in `ivota. Pevao sam vikendom, pa mi je to dalo nekog odu{ka, sam sistem nala`e da ku}a od 250 kvadrata postane mala, pa me je to teralo da kupim ku}u od 400 kvadrata, i to nema kraja, sistem te u Kanadi odvla~i da stalno stvara{. Kada je do{la korona prestao je folklor i pevawe, imali smo velike zabrane kretawa, nisam mogao da odem kod brata u ku}u. Ako ima vi{e ~lanova nego {to je prijavqeno onda obojica pla}amo kaznu. Tada sam shvatio da me ispuwava muzika i da je to ono {to ho}u da radim. Igrom slu~aja sam organizovao turneju Aleksandru Sofronijevi}u pred koronu, pa sam sa wima pro`iveo 15 dana od Toronta do Vankuvera. Osetio sam da sa 50 godina `elim da `ivim taj `ivot. Nije bilo lako, tu je bilo nespavawe, pa letovi, koncerti, ali sam shvatio da je to ne{to {to ja `elim jer muzika je najve}a `eqa u mom `ivotu.“

Australijski premijer pozvao na okon~awe krivi~nog gowewa Asan`a

Australijski premijer Entoni Elbanizi pozvao je na okon~awe zatvora i krivi~nog gowewa osniva~a Vikiliksa Xulijana Asan`a, po{to mu je odobrena nova `alba na izru~ewe u SAD.

Visoki sud Velike Britanije dozvolio je Asan`u da ulo`i `albu na wegovo izru~ewe, ~ime su osuje}eni napori Va{ingtona da sudi 52-godi{wem Australijancu optu`enom za odavawe ameri~kih vojnih tajni.

Posle te odluke, australijski premijer je ponovio pozive na okon~awe krivi~nog gowewa Asan`a, rekav{i da se "ni{ta ne mo`e dobiti" od wegovog zatvarawa.

"Radimo na tome", rekao je premijer Australije novinarima.

Britanska vlada odobrila je izru~ewe Asan`a u junu 2022. godine.

Asan` se nalazi u zatvoru u Londonu od aprila 2019, nakon {to je sedam godina proveo u skloni{tu u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Australijski premijer je ranije ove godine rekao da krivi~no gowewe "Asan`a ne mo`e da se nastavqa beskona~no".

Ameri~ke vlasti `ele da sude Asan`u zbog odavawa ameri~kih vojnih tajni u vezi sa ratovima u Iraku i Avganistanu.

Optu`en je da je, po~ev{i od 2010. godine, objavio 700.000 poverqivih dokumenata o ameri~kim vojnim i diplomatskim aktivnostima, posebno u Iraku i Avganistanu, a u SAD mu preti kazna do 175 godina zatvora.

U Australiji je prona|ena retka vrsta kqunara, koja je `ivela pre sto miliona godina.

Nau~nici su otkrili bizarno stvorewe nazvano bodqikavim mravojedom, i veruju da je u preistorijskim vremenima `ivelo u Australiji.

Fosilizovani ostaci vili~ne kosti ove neobi~ne `ivotiwe prona|eni su na severu Novog Ju`nog Velsa, uz dokaze o postojawu jo{ nekoliko drevnih, odavno izumrlih vrsta.

Nova vrsta `ivotiwe echidnapus nazvana je Opalios Splendens, jer je prona|ena u poqu opala i nalikuje kqunarima i bodqikavim mravojedima, koji su jedini sisari na planeti koji le`u jaja.

Tim koji je otkrio ovu vrstu navodi da dokazi ukazuju na to da su bi}a vrste kqunara, izuzetno retkog reda `ivotiwa, bile dominantne u Australiji.

"Ovo je kao da smo otkrili potpuno novu civilizaciju", arekao je profesor Tim Flaneri za "BBC".

Fosilizovani ostaci otkriveni su jo{ pre 25 godina od strane paleontolo{kiwe Elizabet Smit i wene k}erke Kliti. Donirale su uzorke, za koje se procewuje da su stari oko sto miliona godina, Muzeju Australije. Fosilizovani ostaci bili su "zaboravqeni" u radnom stolu, sve do pre dve godine.

Profesor Tim Flaneri rekao je da je slu~ajno nabasao na ostatke ovih `ivotiwa, i odmah shvatio da su u pitawu kqunari. Ali neke od ostataka nije uop{te prepoznao.

"Imali su kombinacije odlika bi}a koja nikada nismo videli, ni me|u `ivim `ivotiwama, ni me|u fosilima", rekao je profesor Kris Helgen, direktor Istra`iva~kog instituta Muzeja.

Vi{e od pola miliona Australijanaca je pretrpelo strah i zabrinutost nakon {to nisu mogli da pristupe svojim UniSuper penzionim ra~unima.

Ovaj incident je trajao ~itavu nedequ, a UniSuper je saop{tio da je do{lo do tehni~ke gre{ke u konfiguraciji Gugl klauda (internetski problemi), a razlog se navodno krije u otkazivawu pretplate. U zajedni~koj izjavi, generalni direktor UniSupera i globalni izvr{ni direktor Google Cloud platforme poku{ali su da objasne korisnicima da wihovi li~ni podaci nisu kompromitovani.

Australijski penzijski fond UniSuper upao je u velike probleme nakon {to vi{e od 500.000 ~lanova nije moglo da pristupi svojim ra~unima i penzijama.

Situacija se dodatno zakomplikovala kada je objavqeno da je Gugl klaud (mesto na internetu za skladi{tewe podataka) slu~ajno izbrisao ra~un fonda, koji je oko 125 milijardi dolara.

Vi{e od pola miliona ~lanova bilo je frustrirano, ali i zabrinuto jer je ova situacija trajala ~itavu nedequ.

Ina~e, UniSuper je vode}i australijski penzijski fond koji je odgovoran za penzijsku {tedwu zaposlenih u oblastima visokog obrazovawa i istra`ivawa.

Pojednostavqeno re~eno, pretplata na Google Cloud se, izme|u ostalog, odnosila na geografsku odrednicu.

I pored toga {to im je svrha za{tita od prekida i gubitka podataka, oni su se najverovatnije me{ali u rad UniSupera, zbog ~ega je pretplata prekinuta, navodi portal Business-standard.com Zbog velikog broja ~lanova, UniSuper je ~uvao rezervne kopije kod alternativnog provajdera tako da nije napravqena ve}a {teta.

Tek pro{le godine su odlu~ili da veliki deo poslovawa prenesu na Google Cloud platformu. Nakon takvog incidenta, generalni direktor UniSupera i globalni izvr{ni direktor Google Cloud platforme, Tomas Kurijan, izvinio se i detaqno pojasnio da su li~ni podaci ~lanova ostali bezbedni.

– Frustrirani smo i razo~arani ovim prekidom, rekli su u saop{tewu, pripisuju}i poreme}aj „gre{kama u Google-ovoj usluzi u oblaku“.

Fosili u opalima vrlo su retki, posebno kada je ova vrsta `ivotiwa u pitawu, i pojedini nau~nici ovo otkri}e nazivaju pravom revolucijom.

U Lajtning rixu, koji je u drevnim vremenima bio hladna, vla`na {uma koja je oivi~avala more usred kopna, do sada je otkriveno samo pet kqunarskih vrsta. Drugi, pak, nisu sigurni da li je Australija bila dom tolikom broju kqunara, i smatraju da je potrebno jo{ istra`ivawa i dokaza za takve tvdwe.

Istra`iva~i iz Australije

prona{li

su na~in da iskoriste ovaj otpad

Kori{}ewe materijala nastalog iz taloga kafe ~ini beton 30 odsto ja~im i smawuje koli~inu potrebnog cementa do 10 odsto

Va{a jutarwa kafa bi mogla da pomogne na{oj planeti. To je, bar, "obe}awe" jednog australijskog univerziteta koji

talog kafe pretvara u materijal koji se mo`e dodati u beton da bi bio ja~i i odr`iviji, potencijalno smawuju}i emisije gasova staklene ba{te.

Proizvodwa betona, koja ukqu~uje me{awe peska i {qunka sa cementom i vodom, veliki je proizvo|a~ gasova staklene ba{te, i prema navodima UN, odgovorna je za oko 7 odsto svetskih emisija.

Istra`iva~i sa Univerziteta RMIT u Melburnu zagrijavali su otpad kafe bez kiseonika, u procesu poznatom kao piroliza, kako bi stvorili supstancu nazvanu biou~a| (biochar) koja mo`e da zameni do 15 odsto peska koji se koristi u betonu.

Kori{}ewe biou~a|i ~ini beton 30 odsto ja~im i smawuje koli~inu potrebnog cementa do 10 odsto, rekao je vo|a istra`ivawa Raxiv Roj~and.

Svake godinese iskopa otprilike 50 milijardi metri~kih tona, uglavnom za

UZBUNA U AUSTRALIJI

upotrebu u betonu, stoji u izve{taju UN za 2022. godine. Wegovo va|ewe je ~esto destruktivno za `ivotnu okolinu i sve ga je mawe, navodi se u izve{taju. Proizvodwa cementa, koja ukqu~uje zagrevawe me{avine kre~waka i gline na oko 1.500 stepeni Celzijusa, odgovorna je za ve}inu emisija {tetnih gasova. RMIT je u razgovorima sa nekoliko gra|evinskih kompanija i proizvo|a~a betona kao i sa proizvo|a~ima kafe da preuzme wihov otpad kafe kako bi mogli da osnuju kompaniju za proizvodwu bio~a|i, rekao je Roj~and. Jedna australska infrastrukturna kompanija rekla je da planira da isprob beton i nada se da }e ga koristiti na velikim putnim projektima. Gra|evinski gigant Arup je tako|e podr`ao istra`ivawe, prenosi Rojters.

Milioni tona iskori{tenog taloga kafe se proizvedu na globalnom nivou, a ve}ina ovog otpada se {aqe na deponije gde ispu{taju metan dok se razgra|uju.

Australija godi{we proizvede oko 75.000 tona otpadnog taloga kafe, a bio~a| napravqen od wega mogao bi da zameni do 655.000 tona peska u betonu jer je gu{}i materijal istakao je Roj~and. On je dodao da bi, globalno, bio~a| iz taloga kafe mogao da zameni do 90 miliona tona peska u betonu.

- Predvi|amo da oko 60-70 odsto (organskog otpada) mo`emo da preusmerimo sa deponije u proizvodwu betona - rekao je on.

Drugi me|unarodni univerziteti tako|e istra`uju potencijal bio~a|i i drugog bioin`eweringa u betonu. Roj~and je istakao da je RMIT je bio prvi koji je na ovaj na~in iskoristio talog kafe.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Novi Zeland: Milionima za pero huija ptice oboren svetski rekord

Pero ptice svete za Maore, starosedela~ki narod Novog Zelanda, prodato je za oko 26.000 evra

Pero izumrle novozelandske ptice huija prodato je na aukciji za 45.521 novozelandskih dolara (oko 26.000 evra), ~ime je oboren svetski rekord.

Pti~ji grip je otkriven na `ivinarskoj farmi u blizini Melburna u Australiji, a prvi rezultati testova pokazuju se ne radi o istom soju koji je {iroko rasprostrawen globalno i koji je prisutan kod goveda i u mleku u SAD, saop{tilo je australijsko ministarstvo poqoprivrede.

Izvestan broj `ivine je uginuo na farmi, koja je stavqena u karantin. Australijsko ministarstvo poqoprivrede saop{tilo je da se sprovode testovi kako bi se utvrdilo o kojoj vrsti virusa je re~ i koliko on mo`e biti potencijalno ozbiqan.

- Iz preliminarnih rezultata znamo da ovo nije isti soj kao onaj o kome se izve{tava u inostranstvu, ukqu~uju}i SAD i Antarktik, navodi se u saop{tewu.

Kineske vlasti saop{tile su u subotu da je me|u populacijom divqih ptica na zapadu zemqe potvr|eno prisustvo viru-

sa pti~ijeg gripa, a istovremeno i u SAD raste zabrinutost zbog {irewa ove zarazne bolesti kod stoke.

U Australiji do sada nije bilo prijavqenih slu~ajeva virusa H5N1.

Huija ptica je bila sveta za Maore, starosedela~ki narod Novog Zelanda, gde ih danas ima oko 700.000 na 4.000.000 stanovnika, uz oko 100.000 u Australiji.

U pro{losti, Huija perje je bilo statusni znak Maora, ~ije su ga poglavice nosile.

Ptica je posledwi put zvani~no vi|ena 1907, iako je nepotvr|enih slu~ajeva bilo i tridesetak godina kasnije, podaci su Muzeja Novog Zelanda.

O~ekivalo se da }e biti pero prodato za do 3.000 dolara, ali je prethodni rekord za pero iste vrste oboren za ~itavih 450 odsto, saop{tila je Vebova aukcijska ku}a.

Huija je bila ptica peva~ica, poznata po mogu}-

no{}u skakawa, lepom perju i belom kqunu.

Lia Moris iz Vebove aukcijske ku}e ka`e da je prodato pero bilo u „u divnom stawu".

„I daqe ima izrazit sjaj i nije bilo o{te}ewa od insekata", rekla je ona za BBC. Dodaje da je aukcijska ku}a pero uramila za{titnim staklom i papirom, {to zna~i da }e imati

„stvarno dug `ivotni vek". Pero je registrovano kao taonga tuturu - pojam koji ozna~ava za{ti}en maorski predmet u sistemu Ministarstva kulture i nasle|a Novog Zelanda. Mogli su da ga otkupe samo kolekcionari sa adekvatnom licencom, uz napomenu da pero ne mo`e da napusti zemqu bez dozvole ministarstva. Veliko interesovawe Novozelan|ana pomoglo je da poraste cena, ka`e Moris, dodaju}i da „rekordan broj qudi `eli da u|e u sistem registrovanih kolekcionara".

„Na Novom Zelandu nam je stalo do brige o zemqi, `ivotnoj sredini, flori i fauni.

„Mislim da danas, po{to je ptica sada izumrla, druga~ije gledamo i druge ptice na Novom Zelandu, ne `elimo da se to ikada ponovi."

Ptica je bila redak prizor i pre dolaska Evropqana na Novi Zeland, zbog ~ega je bila veoma tra`ena me|u kolekcionarima i modnim trgovcima, {to je i dovelo do wenog izumirawa, navodi Muzej Novog Zelanda.

Profit na tankom ledu

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Da li }e nove finansijske mere federalne vlade u vidu raznih sni`avawa poreza i ukidawa nameta pove}ati potro{wu te{ko je predvideti. Nakon kovida tro{kovi `ivota u Australiji su toliko porasli da }e vladine mere delovati vi{e kao neki predizborni flert, nego kao ozbiqan poku{aj da se gra|anima zaista pomogne. Prema medijskim izve{tajima veliki broj australijskih kompanija se u ovom trenutku suo~ava sa naglim padom prometa i profita, {to direktno ima veze

na 3,4 odsto u aprilu sa 3,5 odsto u martu, dok se predvi|a da }e nominalna inflacija ipak ostati oko 4 procenta. U ovom trenutku postoje ozbiqna o~ekivawa da }e Centralna banka zadr`ati kamatnu stopu gotovine na 4,35 odsto i to sve do maja 2025.

Ekonomisti „Sitija“ o~ekuju da bi potro{wa doma}instava trebalo da se pove}a u drugoj polovini ove godine. Oni veruju da }e sa smawewem poreza u 3. fazi koja po~iwe u julu, do}i do sna`nog pove}awa minimalne zarade, dok }e mere fiskalnog ubla`avawa od strane dr`ava i savezne vlade, kona~no dovesti do toga da pesimizam potro{a~a nestane.

Drugi najve}i prodavac automobila u zemqi Piter Voren Automotiv okrivio je zategnute finansije doma}instava za nagli pad profita, zbog ~ega je potra`wa kupaca za novim vozilima drasti~no opala.

Akcije kompanije, koja posluje sa 80 lokacija u isto~nim dr`avama i prodaje oko 30 bren-

tr`i{tu te{ki, i da }e obim verovatno biti 5 odsto mawi nego {to se o~ekivalo jer je izgradwa uglavnom stala. Centralno pitawe za ekonomiste je da li }e nadolaze}i porast raspolo`ivog dohotka od smawewa poreza u tre}oj fazi dovesti do porasta potro{we doma}instava, ili }e ga oprezni potro{a~i sa~uvati za „crne dane“.

Savezni blagajnik Xim ^almers najavio je u saveznom buxetu da }e sva doma}instva dobiti po 300 dolara za struju slede}e finansijske godine.

Dr`avne vlade su tako|e najavile gomilu subvencija za doma}instva. Ekonomisti Komonvelt banke o~ekuju da bi smawewe poreza kao i vladine subvencije mogle da donesu vetar u le|a potro{a~ima ve} u drugoj polovini ove godine. Oni podse}aju i da vredi napomenuti da su australijska doma}instva pro{le godine potro{ila 1,3 biliona dolara.

Najslabiji segmenti maloprodaje u protekloj godini bili

sa ogromnim rastom tro{kova `ivota koji tera doma}instva da obuzdaju potro{wu. Ekonomisti ve} odavno upozoravaju da blage mere ne}e imati efekta sve dok ne do|e do ozbiqnog smawewa poreza i dok vladini podsticaji ne udahnu novi `ivot privredi.

Pad potro{we a samim tim i profita objavile su pro{le nedeqe ugledne australijske kompanije kao {to su: „Baby Bunting“, „James Hardie“, „Eagers Automotive“ i „Peter Warren Automotive“, gde je smawewe profita od 20 posto dovelo i do istovremenog pada deonica za ~ak 11 odsto. Nakon skoka tokom pandemije, maloprodaja po osobi pala je u aprilu na najni`i nivo u posledwe dve godine, saop{tio je u utorak Australijski zavod za statistiku (ABS). Iz sli~nih razloga ali i zbog toga {to stanovni{tvo ve} dovoqno pati zbog rasta tro{kova `ivota Rezervna banka Australije (RBA) odlu~ila se za sada protiv daqeg pove}awa kamatnih stopa, uprkos dokazima da je visoka inflacija obuzdana lak{e nego {to se o~ekivalo.

Ekonomisti o~ekuju da }e mese~na inflacija biti smawena

dova, ukqu~uju}i Tojotu, Mercedes-Benc, Folksvagen i Mazdu, pale su za 11 odsto na 1,90 dolara. Time je kompanija do{la na najni`i nivo poslovawa jo{ od aprila 2021. godine.

Godi{wi rast trgovine na malo iznosio je samo 1,3 odsto u 12 meseci do aprila 2024, nakon {to je potro{wa porasla za blagih 0,1 odsto pro{log meseca, saop{tio je Savezni zavod za statistiku. Sa druge strane prilago|eno broju stanovnika, maloprodajna potro{wa opada od kraja 2022. i bila je 1,6 odsto ni`a u godini do aprila. Prilago|eno inflaciji i broju stanovnika, potro{wa je porasla za samo 3 procenta ukupno u protekle ~etiri godine, uprkos porastu tokom pandemije.

Pad potro{we ve} je izazvao upozorewa o profitu u drugim velikim kompanijama na listi najpoznatijih, a najve}a grupa za prodaju automobila u Australiji, Igers Automotiv, upozorila je nedavno da }e profit za polovinu juna biti 15 odsto mawi nego pre godinu dana. Ugledna kompanija za gra|evinske proizvode Xejms Hardi je pro{le nedeqe objavila da su uslovi na australijskom

OGLASIO

SE MAKRONOV KABINET:

Vanredno

bi}e ukinuto

Makronova odluka da ne produ`i vanredno stawe je `eqa Pariza da zapo~ne proces deeskalacije i ponovo uspostavi uslove za dijalog, dodaje se u saop{tewu

Francuski predsednik Emanuel Makron odlu~io je da ukine vanredno stawe na francuskoj pacifi~koj teritoriji Nove Kaledonije u ciqu omogu}avawa politi~kog dijaloga nakon nemira u kojima je poginulo sedam osoba, saop{teno je iz wegovog kabineta.

Iz kabineta predsednika je saop{teno da vanredno stawe ne}e biti produ`eno "za sada" i da }e se zbog toga zavr{iti u ponedeqak u 20 ~asova (po sredwoevropskom vremenu), {to je utorak 5 ~asova ujutru u Novoj Kaledoniji, preneo je AP.

Sedam osoba je ubijeno, stotine uhap{eno, a veliki broj zgrada i automobila uni{teni su u dvonedeqnim nemirima izazvanim spornom izbornom reformom i podstaknutim ekonomskim disparitetima izme|u domoroda~kog stanovni{tva Kanaka i naroda evropskog porekla.

Nemiri su izbili dok je francuski parlament u Parizu raspravqao o izmenama i dopunama francuskog ustava kako bi se unele promene u bira~ke spiskove na Novoj Kaledoniji.

Policija je ubila mu{karca u petak uve~e, dan nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je posetio ostrvo kako bi poku{ao da smiri tenzije.

Dolazak dodatnih 480 pripadnika `andarmerije pove}a}e broj francuskih snaga bezbednosti na pacifi~koj teritoriji na oko 3.500.

su ode}a, gde je potro{wa bila mawa za 2,5 odsto, i proizvodi za doma}instvo poput name{taja i ure|aja, gde je vrednost transakcija smawena za 1,4 odsto. Interesantno da je potro{wa u kafi}ima i restoranima porasla za 2 procenta vi{e u posledwih 12 meseci, {to je jedan od retkih pozitivnih primera. Imaju}i u vidu sve ove podatke kao i blagi optimizam nakon nedavno obelodawenog saveznog buxeta te{ko je o~ekivati da }e ve}ina stanovni{tva zaboraviti trenutne visoke kamatne stope, doju~era{wu inflaciju i odmah krenuti u masovnu potro{wu. O~ekivawa vlade kao i pojedinih ekonomista nisu nerealne, ali nema ni dovoqno osnova da }e ekonomska situacija biti zna~ajno boqa u narednih {est meseci. Inflacija, visoke kamatne stope kao i nagli porast tro{kova `ivota osta}e i daqe glavni neprijateq vlade Entonija Elbanizea u susret federalnim izborima naredne godine.

Makronova odluka da ne produ`i vanredno stawe je `eqa Pariza da zapo~ne proces deeskalacije i ponovo uspostavi uslove za dijalog, dodaje se u saop{tewu.

Glavna politi~ka koalicija koja se zala`e za nezavisnost, FLNKS objavila je u subotu saop{tewe u kojem se navodi da je prioritet ubla`avawe tenzija i da je jedino odr`ivo "politi~ko i nerepresivno re{ewe".

Potez da se ukine vanredno stawe dolazi nakon Makronove posete Novoj Kaledoniji.

U saop{tewu se navodi da }e 480 dodatnih pripadnika `andarmerije sti}i na ostrvo "u narednih nekoliko sati", ~ime je obezbe|eno poja~awe na vi{e od 3.500.

Me|u sedam poginulih u pucwavi su dva pripadnika `andarmerije.

Vanredno stawe Pariz je uveo 15. maja na najmawe 12 dana kako bi se poja~ala ovla{}ewa policije.

ZAJEDNICA

Fudbalski klub ”Sin|eli}” obele`io klupsku slavu

Dana 26.05.2024, sa po~etkom u 12 ~asova, u prostorijama fudbalskog kluba ‘Sin|eli}” odr`ana je klupska slava, Sveti Nikola. Doma}in slave je bio Dragan Mi}ovi}, dugogodi{wi ~lan kluba.

Sa oko 80 prisutnih qudi, me|u kojima su bili i ~lanovi `enskog i mu{kog tima, slava je proslavqena kako i dolikuje.

Doma}in slave je pripremio slavski kola~,

`ito i sve}u. Nakon {to je pop Bora iz crkve Sv. \or|e u St. Albansu o~itao molitvu i po`eleo sre}nu slavu, proslava je mogla da po~ne. Goste je zabavqao bend Aleksandra Bogdanovi}a.

Doma}in slave za 2025. godinu je Daniel Glogovac. Sre}na slava fudbalskom klubu “Sin|eli}” i slavili je na mnogaja leta.

ONLAJN PREDAVAWE O SRBIMA ORGANIZUJE GR^KA ZAJEDNICA MELBURNA Herojsko

U okviru redovnih predavawa koja organizuje Gr~ka Zajednica Melburna, u ~etvrtak 6. juna odr`a}e se i jedno od naro~itog interesa za srpski narod {irom Australije. Tema predavawa bi}e herojsko povla~ewe srpske vojske u Prvom svetskom ratu i zna~ewe Krfa u istoriji Srba.

Prvi svetski rat po~eo je napadom Austro-Ugarske na Srbiju. Nakon herojske odbrane svoje otaxbine koje je trajala vi{e od godinu dana, srpska vojskasuo~ena sa trostrukim napadom od strane Austrougara, Nemaca i Bugara - odlu~ila je da se ne preda neprijatequ ve} da se povu~e iz svoje otaxbine, kroz Crnu Goru i Albaniju, do jadranske obale.

Na tragi~an put, poznatiji srpskom narodu kao „albanska golgota“, krenulo je preko 400 hiqada Srba, vojnika i civila, zajedno sa 23 hiqade austrijskih ratnih zarobqenika.

Dok je srpska vojska stigla do albanske obale, a savezni~ke vojske donele odluku da Srbe evakui{u na Krf u jo{ uvek ne-

utralnoj Gr~koj, ostalo ih je 170 hiqada.

Srpska vojska je previjala rane u prijateqskoj zemqi. Na Krfu je rasla mala Srbija, a istovremeno se sa gr~komi drugim savezni~kim vojskama pripremala za osvetni~ki napad na centralne sile na Solunskom frontu.

Preporo|ena srpska vojska }e sa ostrva na Solunski front biti preba~ena sredinom maja 1916. godine, odakle 15. septembra 1918. kre}e u osloba|awe otaxbine.

Onlajn predavawe o Srbima

i Krfu, koje je dostupno svima, odr`a}e Aleksandar Bilinis, profesor politi~kih nauka sa Klemson Univerziteta u Ju`noj Karolini. Bilinis, koji je magistrirao istoriju, obilno pi{e o temama koje se ti~u gr~ke trgova~ke mornarice, gr~ke dijaspore, Balkana i Vizantije. Redovan je saradnik gr~kih novina Neos Kosmosu Melburnu.

Ro|en u Americi, Bilinis je tokom proteklih godina `ivio i radio u vi{e zemaqa, me|u wima Engleskoj, Bugarskoj, Gr~koj, Ma|arskoj, ^ileu i Srbiji. Predavawe }e se odr`ati onlajn u ~etvrtak, 6. juna u 7 ~asova, a mo`ete ga u`ivo pratiti na YouTube i Facebook stranicama Gr~ke Zajednice Melburna (Greek Community of Melbourne). Snimak predavawa bi}e nakon toga dostupan na wihovom vebsajtu www.greekcommunity. com.au

Za vi{e informacija mo`ete se obratiti gr~koj zajednici na telefon 03 9662 2722 ili putem imejl adrese info@greekcommunity.com.au

GALA VE^ERA NA ELANORI

Crkvena Op{tina Sveti Sava sa Severnih pla`a Sidneja je u subotu 25. maja organizovala gala ve~eru zarad skupqawa sredstava za odlazak najstarije folklorne grupe u otaxbinu.

Zarad odr`awa verskog i nacionalnog identiteta generacije Srba koje se ra|aju i `ive u Australiji, deca }e provesti tri nedeqe u Srbiji obilaze}i sva mesta koja su od verskog i nacionalnog zna~aja. Manastiri, crkve, muzeji, kao i mesta gde su se odigravale va`ne bitke ili dono{ene va`ne odluke }e biti pose}ena. Uz sve to organizovano je i nekoliko nastupa sa drugim folklornim grupama u gradovima poput: Prokupqa, Ni{a, ^a~ka, Beograda, za decu da slu{ali, U prepunoj putuje je su vodili: graf Geri Nade Stanojlovi} fera uz igru, pomogli do izra`aja.

Dan Ravne gore obele`en u Melburnu

Hladnog melburnskog jutra u mestu Kerum Dauns na 15.306 km od majke Srbije, ~etnici iz svih krajeva Australije okupili su se u srpskom nacionalnom centru Dra`a Mihailovi} da obele`e dan kada su Dra`a i wegovih 13 oficira stigli u Ravnu Goru 1941. godine.

Re~i pukovnika Dra`e: „Ja ne priznajem kapitulaciju, tako da ne postoji u srpskom re~niku!" odjekivale su, kroz tada okupiranu Srbiju, kao i srpski duh cara Lazara i kosovskih heroja i Kara|or|e podstakli su borbeni duh na{eg naroda sa uzvikom "Sloboda ili smrt" da oslo-

bode domovinu iz nacisti~ke Nema~ke i hrvatskih fa{ista. Vernici su se okupili u crkvi Svetog Stefana De~enskog gde je bo`ansku liturgiju odr`ao otac Bojan Vlaji} i otac ^edo Vikendi}. Posle toga, vernici su se okupili u holu gde se nacionalna himna Srbije "Bo`e Pravde" i ~etni~ka himna "Sprem’te se, sprem’te ~etnici". Predsednik Organizacije srpskih ~etnika "Ravna Gora" Australije, g. Novak Despi} i predsednik Svetog kraqa Stefana De~anskog, gospodin Milan Kova~evi}, pozdravili su gosta strastvenim govorom podse}aju}i nas

sve na nasle|e koje nosi general Dra`a i wegova kraqevska ~etni~ka armija, koji su dali kona~nu `rtvu za na{u slobodu. Ipak , istina i nasledstvo Dra`e i ^etnika nastavi}e da `ive kao {to su uvek bili na strani alijansi, a mar{irawe na dan ANZAK-a je `ivo nasledstvo na{ih predaka koji su pali sa "Sa verom u Bo`ju slobodu ili smrt."

Program je nastavqen specijalnim nastupima na{e folklorne grupe Ravanica koja je impresionirala sve prisutne. Tako|e smo imali specijalne delegate, goste iz FK Melburn "SRBIJA" i Srpskom Sportskog centra.

Iako smo daleko od Australija je sada dom druge Srba i onih koji su morali da se vrate posle Drugog lepo je videti da su mladi tuzijazam i tako {to }e doga|ajima, nasledstvo i govih ^etnika `ive}e! RAVNA GORA POBEDITI

Sekretar OS^ "Ravna

VE^ERA ELANORI

Beograda, itd. Ovo je jedinstvena prilika da vide mesta o kojima su samo do sada kao i da upoznaju drugu decu svog uzrasta. prepunoj crkvenoj sali folklorna grupa koja odigrala ~etiri spleta igara. Program vodili: u~iteqica Milka Ilija{evi} i koreoGeri Doson, uz pomo} prote Sa{e Radoi~i}a, Stanojlovi} i \ure \umi}a. Prelepa atmosigru, pesmu i na{u tradicionalnu hranu su da srpska sloga i qubav jo{ jednom do|u izra`aja.

Tekst i foto: Radivoj Ma~kovi}

Melburnu

na{e otaxbine Srbije, druge i tre}e generacije morali da pobegnu i ne mogu Drugog svetskog rata. Ipak, mladi Srbi pokazali ense pojaviti na ovakvim i ime ^i~a Dra`e i wePOBEDITI MORA!

"Ravna Gora" Australija Savo Kova~evi}

„Van Gog“ i „Kiki Lesendri} i Piloti“ odu{evili melburnsku

Pi{e: Aleks Aqa Katanovi}

Organizacija "On Tour" na ~elu sa Milicom i Milanom Crn~evi} australijskoj publici je iznova priredila izvanredno iznena|ewe. U tri australijska grada organizacija "On Tour" je publici priu{tila privilegiju da u`iva u nastupima dva ultra urbana kultna beogradska rok benda"Van Gog" i "Kiki Lesendri} i Piloti".

Koncerti su odr`ani u Frimentlu, Sidneju i Melburnu i

publiku

do`iveli su izvanredan uspeh i maksimalnu pose}enost. Punih 5 sati publika je imala ~ast i privilegiju da na jednom prostoru do`ivi dve toliko izvanredne veli~ine koliko to predstavqaju bendovi koji su nam podarili pregr{t nezaboravnih hitova i uspomena vezanih za wih. U Melburnu su tokom prvog dela koncerta Kiki i wegovi Piloti publiku digli do vrhunske atmosfere kroz evergrin hitove poput "Zabo-

ravqeni" i "Leto", a Van Gog je u drugom delu koncerta pr`io sa bine pesmama poput "Neko te ima" i "An|ele moj brate". Te pesme, za mnoge od nas, imaju duplu vrednost, jer ne samo {to su muzi~ki "masterpieces", ve} smo se uz wih smejali i plakali, "muvali" i raskidali. Sve te pesme nose neke svoje bitne pri~e, koje smo mi uvezali sa na{im li~nim pri~ama, pa su nam samim tim duplo dra`e. Tokom celog koncerta dina-

mika izme|u publike i bendova je bila vrhunska, a muzi~ari na ~elu sa \uletom i Kikijem su sipali neograni~ene koli~ine energije sa bine ka publici, koja je to zahvalno, zaneseno i raspevano uzvra}ala.

Posle koncerta su se Kiki i Piloti, i \ule i ~lanovi Van Goga na ne{to vi{e od sat vremena pridru`ili najvernijim fanovima da se slikaju, potpi{u autograme i ispri~aju, i jo{ jednom osvojili srca prisutnih svojom srda~no{}u, duhovito{}u, dru`equbivo{}u i nekom posebnom magijom jednostavnosti koju samo velike zvezde poseduju i primamquju nas da gravitiramo ka wima. ^lanak je malen prostor za veli~inu onoga {to se u Melburnu u subotu 25.05.'24-e odigralo u ^elsi Hajts, prostoru koji je "On Tour" organizacija izabrala iz razloga {to su tu dozvoqeni koncerti koji traju duplo du`e od uobi~ajenog, a publika im je od srca zahvana zbog toga. Imati ~ast da tako neposredno na jednom mestu dobije{ priliku da u jednom koncertu slu{a{ tolike dve veli~ine, takav kvalitet muzike i vrhunsko izvo|ewe je zaista privilegija i retkost.

Li~ni stav

KINESKA PATKA SRBIJI

Srbija je za Kinu postala mala kapija za prisutnost na Starom kontinentu, dok je Ma|arska veliki

politi~ki i privredni partner zvani~nog Pekinga, koji ga vodi u EU

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kineskog predsednika Si \inpinga u Beogradu su pre nekoliko nedeqa do~ekali doma}in Aleksandar Vu~i}, srpska himna, garda, pesma „Cvet jasmina“ hora „^arolija“ i patka sa pa~i}ima, koja se pro{etala preko crvenog tepiha. U tom gegaju}em hodu patke i pa~i}a bilo je simbolike, jer je “kineska patka”, ~uveno jelo iz Pekinga, koje se ne slu`i u Srbiji. Mo`da su zato patka i pa~i}i bili slobodni da na Novom Beogradu hodaju pored palate “Srbija”.

Nazvani~no poseta kinskog predsednika Francuskoj, Srbiji i Ma|arskoj je bio diplomatki potez pribli`avawa EU. To Kina ~ini ve} pola veka. Sedamdesetih godina je Kina poku{avala preko Albanije da do|e na politi~ko tlo i tr`i{te Starog kontinenta. Ona je u vreme jugoslovenske krize to radila preko Srbije. Politi~ki vrh u Beogradu dozvolio je ulaz 30.000 Kineza da nam prodaju ga}e i krpe. Tada su presovani artikli iz Kine, roba tre}e kategorije, brodovima dolazili u Rijeku, a odatle kamionima i vozovima u Srbiju. Bala stisnute garderobe ko{tala je 2000 maraka, pa su na{i trgovci kad bi je raspeglali dobili 360 ko{uqa, majci, dukseva i prodavali za male i velike pare. Nikoga u dr`avi Srbiji nije interesovalo {to su kineski prodavci tekstilnog bofla time gasili srpsku tekstilnu industriju. Kina je izvozom trgovaca re{avala probleme prenaseqenosti, nezaposlenosti i siroma{tva. Gubitnici iz prenaseqene dr`ave Kine dobijali bi 10.000 dolara donacije da odu iz zemqe i otvore posao bilo gde. Neki su pokretali biznis u Austrliji, neki u Srbiji. Obaveza im je bila da posle 10 godina novac u ratama vrate dr`avi, da bi drugi Kinezi mogli da dobiju po 10.000 dolara i krenu u svet. Kad je SFRJ uni{tena, SRJ ekonomski razorena, a Srbija privredno onemo}ala po~etkom 21. veka Kinezi dolaze kao glavni investitori i radnici u na{u zemqu. Srbija nema inicijalni kapital, ni dovoqno radne snage za svoje privredne projekte, a Kina ih ima. Rade}i u privredi Srbije mnogoqudna zemqa duplo zara|uje. Kina vr{i duplu naplatu svojih poslovaregularno preko cene radova i preko kamate na kredite koji nam se daje da radovi po~nu i budu zavr{eni. U stilu kineske patke, koju mi Srbi ne jedemo, a Kinezi nam je stalno nude razvijaju se posledwih godina odnosi izme|u Pekinga i Beograda. Mi gledamo u patku i divimo joj se, a ona se {etka po Srbiji i serucka. Pre deceniju i po Kina nam je nudila pe~enu patku u obliku investicija, koje su dostigle vrednost od 18 milijardi dolara.

Srbija uvozi ekolo{ki {tetne ekonomske projekte iz Kine, koje gu{e i ubijaju Srbiju, gde vlast Srbije javno `rtvuje zdravqe i bezbednu `ivotnu sredinu zarad "ekonomskog rasta" kako bi ostala na vlasti

Kina preko Srbije kroz biznis, investicije i izgradwu, decenijama ulazi na tr`i{e juga Evrope. Danas Kinezi u Crnoj Gori imaju dve velike kompanije, toliko i u Severenoj Makedoniji, u Albaniji ~etiri, BiH devet, a u Srbiji ~ak 11. Najve}i kineski investicioni projekat u Srbiji je rudarsko-metalur{ki kompleks u Boru i Majdanpeku na severoistoku Srbije. Rudnik bakra, koji je najve}i u Evropi, preuzeo je Zi|in majning 2018. godine. Kompanija je zatim trostruko pove}ala proizvodwu.

Kinezi su vlasnici @elezare Smederevo, rudnika ugqa Drmno u Kostolcu i Fabrike guma Linglong u Zrewaninu. Grade puteve, magistrale, mostove, `elezni~ke saobra}ajnice i pripremaju se da grade izlo`bene objekte za EXPO 2027. Prema statistici koja je izneta u javnost, u Srbiji posluje vi{e od 1.500 privrednih dru{tava ~iji su ve}inski vlasnici iz Kine, kao i nekoliko hiqada preduzetnika.

Ovaj kinsko-srpski biznis je patka koja se ne jede, jer Kinezi u Srbiji ne po{tuju Zakon o radu, ne po{tuju prava radnika, ne po{tuju ekolo{ke zakone i pravila, rudare na prqav na~in tako da su Majdanpek pretvorili u mrtav grad. Kao zapadno-balkanska zemqa s najve}im prilivom kapitala iz Kine, Srbija predvodi listu s najve}im brojem krivi~nih prijava i javnih protesta protiv Kineza. Od 2014. godine bilo je 52 pritu`bi ili protesta protiv kineskih firmi i poslodavaca.

Srpske optu`be protiv firme Zi|in rudarstva ukqu~uju zaga|ewe vode, vazdu-

ha, zemqi{ta; ilegalno raseqavawe seqana tokom pro{irewa rudarskih jama; ilegalno ru{ewe planinskog vrha; kr{ewe radni~kih prava; izgradwu objekata bez dozvole za rad ili studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu.

U 2021. ekolozi i novinari iz Zrewanina otkrili su lo{e `ivotne uslove 400 vijetnamskih migranata u starom napu{tenom industrijskom kompleksu izvan grada. Radnici su prona|eni kako se smrzavaju u hladnim barakama bez grejawa, dovoqne hrane i novca. Radnici su rekli da im je poslodavac uzeo paso{e.

Ovaj incident je doveo do dve krivi~ne prijave, rezolucije Evropskog parlamenta, kao i javnog pritiska na Ombudsmana Srbije da se boqe upravqa izdavawem radnih dozvola za migrante. Kineska investicija u fabriku guma Linglong tako|e je generisala krivi~ne prijave povezane s ilegalnom izgradwom proizvodnih objekata i ugro`avawem zdravqa gra|ana.

Po~ev{i od 2021, lokalni ekolo{ki aktivisti organizovali su nekoliko protesta i podneli krivi~ne prijave protiv kineske kompanije HBIS zbog zaga|ewa `ivotne sredine u gradu Smederevu i okolnim selima.

Dr`ava Srbija nije reagovala, da ne bi naru{ila “~eli~no prijateqstvo sa Kinom”, i ni{ta se bitno nije promenilo u pona{awu Kineza. Na{a vlast je, vaqda, o~ekivala nove i mnogo ve}e investicije iz Pekinga. Objavqen je i podatak da su investicije kineskih kompanija u posledwih 10 godina iznosile 5,6 milijardi

Kinsko-srpski biznis je patka koja se ne jede, jer Kinezi u Srbiji ne po{tuju Zakon o radu, ne po{tuju prava radnika, ne po{tuju ekolo{ke zakone i pravila, rudare na prqav na~in tako da su Majdanpek pretvorili u mrtav grad

evra i da je ta zemqa sada najve}i pojedina~ni investitor u Srbiji. Kineske investicije je ka vrhu poguralo nekoliko velikih ulagawa, poput Zi|in majninga koji je, prema podacima Razvojne agencije Srbije ulo`io 1,2 milijarde evra, potom Linglong koji ula`e 800 miliona, Hbis sa gotovo 500 miliona i dr. Mi iz Kine uvozimo beli luk, a svoj ne proizvodimo, uvozimo garderobu i plastiku, a izvozimo vino, {qive i pasuq. Najboqe kotirani Kinez, privatni biznismen kod nas je Ji Liu, trgovac sa ^ukarice, koji je svoj biznis pokrenuo 2019. Ima dva zaposlena i pro{le godine je ostvario prihode od 287,6 miliona dinara (gotovo 2,5 miliona evra). Kinezi su u pro{loj godini u Srbiji ostvarili prihode od gotovo 4,3 milijarde evra. Srbija je naru~ila nove poslove od Kine. Tra`ila je lete}e taksije i fabriku vozova. Za Nacionalni stadion u Sur~inu, koji je po~eo da se gradi uz prisustvo predsednika Srbije i ambasadora Kine bi}e nam potrebno 600 miliona kineskih dolara. Radove koji ukqu~uju linijsku, saobra}ajnu i telekomunikacionu infrastrukturu izvodi}e kompanija “Power Construction Corporation of China”. Ekonomisti tvrde da }e ovaj projekat podi}i “kreditno ropstvo” Srbije na oko 5 milijardi evra. Zapad je kritikovao posetu kineskog predsednika Beogradu, jer su iza we “ostale poruke pohvala o tome kako Srbija vodi “samostalnu” politiku u odnosu na Evropsku uniju i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave”, odnosno odu{evqewe zbog tek narastaju}e, budu}e – politi~ke, ne samo ekonomske veze sa Kinom ve} i sa Rusijom. To se potvrdilo jer su se odmah iza ovog doga|aja, Si i Putin sreli 43. put i to u Kini. Doma}a opozicija u Srbiji protuma~ila je da je preterano prijateqstvo sa Kinom skretawe Srbije sa puta prema EU. ^ak je i ambasador Evropske unije, Emanuel @iofre, rekao posredno da se Srbija sa porukama nakon kineskog predsednika “stavila na put kojim nije jasno da li odustaje od evropskih integracija”. Ambasador je tom prilikom nagla{avao da je EU sa 50 milijardi evra najve}i trgovnski partner sa Srbijom, odnosno da je Kina tek na tre}em mestu. Tako je iza privredne saradwa i 27 sklopqenih sporazuma i memoranduma visoka politika izbila u prvi plan. Za to nije kriva Srbija, niti wen predsednik, ve} sam Kinez. Dolazak kineskog predsednika u Beograd mora da se posmatra u sklopu ~itave wegove evropske turneje, ~iji je glavni ciq su{tinski poku{aj da se preko produbqivawa razlika u Evropskoj uniji uti~e na odnose izme|u Evrope i Amerike.

Na{a zemqa za Kinu nije vi{e velika kapija za ulaz u Stari kontinent. Srbija je postala mala kapija za prisutnost Kine na teritoriji Evrope. Za zvani~ni Peking je danas mnogo va`nija saradwa sa Budimpe{tom, nego li sa Beogradom. Ma|arska je postala veliki politi~ki i privredni partner zvani~nog Pekinga, koji Kinu vodi direktno u EU

Kina je preko svog predsednika Srbiji ponudila 20 miliona evra za nastavak poslovne saradwe i ja~awe “~eli~nog prijateqstva”. Ma|arska je dobila mnogo vi{e. Razlog je jednostavan: tu ulogu Kina je namenila Ma|arskoj iz vrlo pragmati~nog razloga jer je na{ severni sused ~lanica EU i sve {to Kina proizvede u Ma|arskoj ne podle`e eventualnim pretwama uvo|ewa evropskih kaznenih tarifa na kineske proizvode. Upe~atqiv primer su fabrika BYD automobila u Segedinu i fabrika najve}eg svetskog proizvo|a~a litijumskih baterija CATL u Debrecinu. Dobro obave{tene diplomate tvrde da je predsednik Si u Budimpe{tu odneo ponudu koju premijer Orban ne mo`e da odbije. Umesto milijardi dolara Kinezi nude Ma|arima politi~ki ugled i slavuMa|arska je od strane Kineza vi|ena kao mestu budu}ih pregovora o miru izme|u Ukrajine i Rusije. Srbiji preostaje samo da {eta patku i pa~i}e.

Patagonija – kraj sveta ili “krajwe” nestvarna priroda?

Patagonija je prirodno bogatstvo Ju`ne Amerike, koje je 1520. godine otkrio Fernando Magelan, portugalski moreplovac i istra`iva~. Prema retkim izvorima informacija sa~uvanim sa Magelanove ekspedicije, ovu teritoriju su naseqavali korpulentni, izuzetno visoki Indijanci koje je sam Magelan nazvao Patagoni tj. “qudi velikog stopala”. Odatle i ime Patagonija.

Patagonija zahvata povr{inu od oko 800.000 km². Najve}i deo ove regije se nalazi na teritoriji Argentine. U sastav Patagonije ulazi i arhipelag Ogwena zemqa, koji je podeqen izme|u ^ilea i Argentine. Arhipelag se sastoji od ostrva Ogwena zemqa i nekoliko mawih ostrva, ukupne povr{ine 47.992 km². Argentini pripada isto~ni deo ostrva Ogwena zemqa.

PATAGONIJA KLIMA – KAD SE NA\ETE U ZEMQI VETROVA

Patagonija se odlikuje polupustiwskim izgledom i prohladnim vremenom. Klima je suva, surova. Za razliku od Patagonije, klima Ogwene zemqe je umerenookeanska. Leti su temperature vazduha relativno niske. Sredwe januarske temperature na severu iznose 18-20ºC, a na jugu 10-12ºC. Dominantni zapadni i jugozapadni vetrovi donose letwa zahla|ewa, a na jugozapadu i mraz. Mnogo je neprijatnija zima u odnosu na leto.

Iako je ovo oblast velikog prostranstva, netaknutog prirodnog carstva i surove klime, u Patagoniji `ivi svega 1.700.000 stanovnika.

STANOVNI[TVO PATAGONIJE – PRE I NAKON DOLASKA EVROPQANA

Najstariji arheolo{ki podaci koji ukazuju na naseqenost Patagonije odnose se na period 13.000-10.000 p.n.e. Domoroda~ki narodi bili su lovci i sakupqa~i, mada postoje indicije da su se bavili i poqoprivredom. Pre dolaska Evropqana, Patagoniju su naseqavale brojne etni~ke grupe: u severozapadnom delu `iveli su Mapu~e, na krajwem severu Puel~e, a naj{ire rasprostrawena etni~ka grupa bili su Tehuel~e. Ju`ni, ostrvski deo naseqavala su indijanska plemena Ona, Jamana i dr. (oni su posledwi do{li u dodir sa evropskim doseqenicima). [pansku kolonizaciju Argentine, po~ev od XVI veka, karakterisalo je masovno istrebqewe domoroda~kog stanovni{tva. Naro~ito tragi~na sudbina zadesila je u XIX veku Indijance severne Patagonije, koji su bili skoro potpuno istrebqeni za vreme specijalnih vojnih ekspedicija.

PATAGONIJA PUTOVAWE – GDE ZAPO^ETI PUT DO “KRAJA SVETA”? Buenos Ajres je naj~e{}a polazna ta~ka za turisti~ke ture, ali i samostalna putovawa ka Patagoniji. Andski planinski venac je prirodna granica koja deli Patagoniju na argentinski i ~ileanski deo. Vi{egodi{wi spor dve zemqe oko granice u Patagoniji okon~an je 1881. godine sporazumom kojim nijedna od dve zemqe nije zadovoqna. Tim sporazumom ni Argentini ni ^ileu nije omogu}en izlaz na dva okeana. Tzv. Gordijev ~vor diplomate i politi~ari su presekli ma~em odlu~iv{i da Argentini pripadne obala Atlantika, a ^ileu obala Pacifika. Na potpuno isti na~in podeqena je i Ogwena zemqa.

FASCINANTNA IGRA KITOVA U ZALIVU VALDES

Poluostrvo Valdes je najboqe posetiti u septembru i oktobru. U to vreme u vodama oko poluostrva bude oko stotinu `enki kitova sa bebama. One tu ostaju oko {est meseci. Posmatrawe igre kitova je fascinantan doga|aj koji se nalazi na listi do`ivqaja koje bi svaki ~ovek jednom u `ivotu trebalo da iskusi. Odrasle jedin-

ke kitova, ti ne`ni divovi, nemaju zube, blage su naravi, a hrane se ra~i}ima i planktonima. Progla{eni su za za{ti}enu vrstu, a u pro{losti ih je miroqubiva priroda umalo ko{tala opstanka. NEUKRO]ENA PRIRODA PREDELA MONTE LEON

Poluostrvo Valdes - posmatrawe igre kitova je fascinantan doga|aj koji se nalazi na listi do`ivqaja koje bi svaki ~ovek jednom u `ivotu trebalo da iskusi

Kada je u pitawu Patagonija putovawe atlantskom obalom pru`a fascinantne prizore beskrajnih prostranstava i fascinantnih pa{waka. ^iwenica je da `ivot na hacijendama nije mnogo izmewen od dolaska prvih doseqenika. Sasvim je uobi~ajeno ukoliko nai|ete na usamqenog gau~osa, visoko u sedlu, povijenog napred, dok mu je vrat uvu~en duboko u pon~o kako bi se za{titio od naleta vetrova. Neukro}ena, divqa lepota predela vodi do Monte Leona, nacionalnog parka. Zemqi{te je prvo kupio Daglas Tompkins, milijarder i zaqubqenik u prirodu, potom ga je poklonio vladi Argentine koja ga je proglasila rezervatom za qubopitqive alpake, bu~ne “Magelanove pingvine” i trome morske lavove.

OGWENA ZEMQA – KRAJ SVETA Ogwena zemqa, grupa ostrva na kojima vlada surova klima, nalazi se na krajwem jugu kontinenta. Ogwena zemqa je od kontinentalnog dela Ju`ne Amerike odvojena Magelanovim moreuzom.

Na tlo Velikog ostrva dolazi se nakon kratke vo`we trajektom. Na oko 100 km dubqe u unutra{wost ostrva prote`e se visok planinski venac, zarastao u gustu {umu, koja krije brojne vodopade i gorska jezera.

Rio Grande i U{uaja su najve}i gradovi na arhipelagu i oba pripadaju Argentini. U{uaja je najju`nije naseqeno mesto na svetu, a wegove stanovnike odlikuje burna i neuobi~ajena istorija. Ta istorija je dokaz da oni koji su `iveli ovde, bilo da su starosedeoci ili doseqenici, morali imati sna`nu psihi~ku i fizi~ku konstituciju. Stotinak kilometara daqe od U{uaje, ka brdovitom delu ostrva, put navodi na ~ileansku stranu na kojoj je sme{ten nacionalni park Tores del paine – mesto iz snova svakog zaqubqenika u prirodu. Tores del paine je veli~anstveni park, prostire se na oko 181.000 ha, godi{we ga poseti oko 200.000 turista. U parku ima ure|enih hotela i kampova pristupa~nih za sve turiste i putnike. Draguq nacionalnog parka je Grej, gorsko jezero ogrnuto gle~erima. U tirkiznoj vodi Greja, ba{ kao u ogledalu, ogledaju se paperjasti oblaci i nestvarno plavo nebo.

O^ARAVAJU]I “PARK GLE^ERA” Nacionalni park Gle~era nalazi se severno od nacionalnog parka Tores, ali na argentinskoj strani. Prestonica gle~era je El Kalafate – ta~ka polaska za obilazak ~itave oblasti. Oko Kalafate kilometri unaokolo su nenaseqeni. U blizini se nalazi najpoznatiji gle~er Perito Moreno (duga~ak 15 km, visok 60 m, {irok 5 km). Ovaj gle~er je jedan od tri gle~era koji neprestano rastu (ostali svetski gle~eri imaju tendenciju da se povla~e). Povr{ina gle~era je 257 km², a dubinu koju pod vodom dose`e je 160 m.

Gle~er Perito Moreno (duga~ak 15 km, visok 60 m, {irok 5 km). Ovaj gle~er je jedan od tri svetska gle~era koji neprestano rastu

"Mrtve }e ih do~ekati, crni pokrov bi}e wihovi svatovi"

Qubavni `ivot Alekse [anti}a prepun je detaqa obavijenih ~e`wom i patwom.

^uveni pesnik i akademik, Aleksa [anti} ro|en je 27. maja 1868. godine u Mostaru, gde je i proveo ve}i deo svog `ivota.

Otac mu je umro rano, pa je zna~ajan period detiwstva proveo kod strica. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i jednu sestru Persu, dok mu je druga sestra Zorica umrla jo{ kao beba. [anti} je, kao dete iz trgova~ke porodice i sam zavr{io trgova~ku {kolu u Trstu i Qubqani. Po povratku u Mostar posvetio se kwi`evnom i dru{tvenom radu.

Moglo bi se re}i da je najve}u inspiraciju pronalazio u qubavi budu}i da je ~esto bio zaqubqen u `ene sa kojima nije mogao da bude. Jedna od wih je i mostarka lepotica Emina, kojoj je posvetio istoimenu pesmu. Naime, pesma govori o ve~itoj qubavnoj boli ~uvenog pesnika.

Emina je bila imamova }erka koju je [anti} sretao po kom{iluku u kojem je `ivela wegova sestra. Emina Sefi} tek se "zacurila", a pri~e o woj kru`ile su po celoj ~ar{iji. Mladi}i su govorili da Sefi}eva }erka nije `ensko, ve} "xenetska hurija" - lepotica iz raja.

"Po sokacima i mahalama krenu pri~a o hafizovoj {}eri, qepotici. Kako joj bujna kosa spletena u te{ke zlatnosme|e pletenice igra po le|ima; kako su joj o~i od `e`ene kadife, usne – zrele tre{we, alice; dva reda zuba – dvi niske bisera; kako joj je Alah podario lice zarudjele breskve; kako joj pod bijelom ko{uqom zakop~anom sedef – pucetom do pod vrat i pod svilenim, cvjetnim dimijama igra jedro, zdravo tijelo, tanko u struku, mamno u hodu", pri~alo se tad o Emini.

ostao je mu{terija u "magazi" [anti}a, a Mostar nije zamerio na pesmi ispevanoj o "an|elu na zemqi". [ta vi{e, sve glasnije se pevalo sokacima ovog hercegova~kog grada.

Me|utim, uprkos velikoj qubavi, Emina nikada nije bila [anti}eva `ena ve} se udala za drugoga i tako zauvek ostala pesnikova ~e`wa. Udala se sa 16 godina za jednako lepog Avdagu Koludara i rodila mu je ~etrnaestoro dece.

Kako je i sama pri~ala svojoj deci, sa Aleksom [anti}em nikada ni re~ nije razmenila, ali se}ala ga se do kraja `ivota. Wega i wegovih uglancanih cipela i pantalona tako opeglanih da se o wih ~ovek mogao pose}i. Se}ala se `alovitog glasa kojim je pevao u avliji, kao i da mu muslimani Mostara nikad ne}e zaboraviti ~iwenicu da je po{tuju}i wihova verska pravila zazidao prozore svoje nove ku}e jer su u kom{iluku bila `enska deca. Emina nije bila wegova jedina neostvarena qubav. Naime, [anti} je ludo voleo i Anku Tomlinovi}. Po Du~i}evim re~ima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.

Anka je bila }erka vlasnika fotoateqea Stjepana Tomlinovi}a, koja se doselila u Mostar. Aleksa je pratio svaki wen korak, sedeo u du}anu ~ekaju}i da se pojavi kako bi joj se pribli`io. Delovala mu je kao privi|ewe... Tajanstvena, sama, ili u pratwi mla|eg brata, {etala je poplo~anim ulicama Mostara okupiraju}i misli mladog [anti}a.

Tako je te ~arobne no}i 1903. godine nastala jedna od najlep{ih pesama srpske qubavne poezije. Brat Pero naqutio se na Aleksu zbog "Emine". Glava ku}e [anti}a smatrao je da je wegov mla|i brat `estoko zabrqao time {to je "po novinama telalio" o }erki imama Sefi}a. Pla{io se da }e ovaj potez mladog pesnika oterati mu{terije iz radwe i da }e [anti}i morati maltene da be`e iz Mostara. Me|utim, imam Salih Sefi}

Vi|ali su se svakodnevno, i svakog puta bi se slu~ajno videli, porazgovarali i pro{etali. Kasnije mu je kroz smeh priznala da je namerno uvek izlazila u isto vreme, nadaju}i se da }e on shvatiti satnicu i iskoristiti priliku da je vidi. Kada je od drugih saznala da objavquje pesme, tra`ila je od Alekse primerke Goluba i Nevena, koje je redovno ~itala i komentarisala. Pesnik se kasnije prise}ao kako joj je prvi put izjavio qubav. Napisao je pesmu "Ako ho}e{", ba{ woj. Pesma od pet strofa brzo se na{la u Ankinim rukama. Na wegovo iznena|ewe, vratila mu je pesmu bez ikakvog komentara. Potom se pozdravila i krenula niz ulicu, ostavqaju-

}i pesnika za~u|enim. A onda se okrenula, nasmejala i ozbiqno rekla: "A {to se ti~e onog ako ho}e{ – ho}u", i otr~ala niz ulicu. Me|utim, tu su snovi krenuli nizbrdo. Mala mostarska sredina nije umela da prihvati qubav imu}nog Srbina i Hrvatice ~iji je otac samo `eleo veliki miraz i ku}u u kojoj }e biti finansijski zbrinut. Osu|ena na propast, wihova qubav je bila ispuwena sva|ama i raspravkama izme|u Alekse i wegove majke. Sve dok ga jednog dana majka nije dovela ispred ikone Svetog Nikole i zaklela:

"Ako je dovede u ku}u, majka }e ih mrtve do~ekati. Crni pokrov }e biti wihovi svatovi".

Shvativ{i da nema izbora, nesre}ni

Stari orah

Pred ku}om orah stari stoji kao kraq. Rasko{no odeven sa kro{wom kao krunom. Svojim granama nadvio pri~e, za{titio krov. Svakoj daqini je znak.

Vreme je wegov saputnik, svedok svih vetrova i ki{a. I debelog hlada u kome detiwstvo proteklo je bez briga.

Poseci ga, ka`u, nije dobro da je orah ispred ku}e. A na wegovoj kori, stranice kwige mog `ivota. Ispod kro{we tog oraha i ja sam ostarila

dok sam sawala u wegovoj seni gledaju}i oblake kroz kro{wu, kako negde lete.

Od mladog izdanka do krunisanog kraqa, mnogo se vina i rakije popilo, mnogo pri~alo i tkalo.

Qubavi su cvetale, porodice rasle. Wega prvog ugledam kad ku}i dolazim on mi najdu`e ma{e kad odlazim.

Poseci ga, ka`u, nakrivio se, mo`e da se sru{i. A on kao mudri starac, vojni~ki mirno stoji ~uvar tajni, ~uvar uspomena, prekriva vreme i oluje. I dok gazim po li{}u {to prosuo ga je pred mene kao {to se pred kraqa tepih prostire, ono {u{ti, igra se s vetrom, a mene strah pogaziti orahe, ~ini mi se po detiwstvu gazim.

Zato, ne tra`ite da ga se~em. Korewe je duboko u mom srcu. Vreme ga nije pokorilo, ostao je sam u svojoj slavi. Ku}a pred kojom stoji, wegova je danas.

Dok je on u dvori{tu gazda, se}awa svakog prole}a iznova olistaju, svakog leta cvetaju, svake jeseni plodove daju.

Iako ih led zimom okuje, `ive zauvek.

MILORAD ]OSI]:

pesnik nije imao snage da se suprotstavi, unezveren je oti{ao kod Anke da joj tra`i opro{taj, jer je ven~awe nemogu}e. Aleksa je prekinuo burnu vezu sa lepom Hrvaticom, koje se se}ao do kraja `ivota i kojoj je posvetio ve}inu svojih qubavnih pesama. Anka se udala godinu dana kasnije za dosta starijeg ~oveka iz Zagreba i zauvek napustila Mostar.

Svatovi su tog dana pro{li pored [anti}eve ku}e na Brankovcu, dok je on sve~anost posmatrao sa prozora, pla~u}i. Aleksa [anti} preminuo je od tuberkuloze 2. februara 1924. Mostar je toga dana bio zavijen u crno, a stanovnici svih religija skrhani, jer je oti{ao kom{ija koji je sve voleo podjednako. MUSLIMANE JE ZADU@IO,

Usavr{avawe

Velika sala za polagawe ispita na fakultetu jednog univerziteta u Srbiji. Ti{ina, a sala je popuwena do posledweg mesta studentima koji prate polagawe ispita svog kolege. Profesor postavqa razna pitawa kandidatu koji je pokazao zavidno poznavawe materije, o~igledno `ele}i da visokom ocenom nagradi wegov trud. Po zavr{enom ispitivawu zadovoqni profesor ~estitao je studentu, nagradiv{i ga visokom ocenom. A onda mu se obratio:

- Kolega, dobro ste se spremili i pokazali izvanredno znawe, i zaslu`ili ste ovu visoku ocenu. Vidim da vam je ovo i posledwi ispit. Ho}ete li nastaviti daqe usavr{avawe u struci, i ostati u nauci?

- Kako da ne, razmi{qao sam o tome. Kod nas se ceni znawe, to je vidqivo na svim nivoima. Nauka je vrlo cewena i vlast je uva`ava i poma`e.

- Pa {ta ste odlu~ili? Koju ste oblast izabrali? – nastavio je profesor.

- Ovde se ceni podobnost kao vrhunska stru~nost i zato idem u Nema~ku, jer me je primila na posao jedna velika korporacija.

- A u kojoj }ete oblasti raditi, ho}ete se baviti naukom?

- Pe}i }u pili}e u jednoj od wihovih samousluga, odgovorio je student.

VESNA PRUGI] MILEUSNI]

MO]NE RE^I MUFTIJE JUSUFSPAHI]A:

“Ovaj narod nije genocidan, moja Srbija to ne zaslu`uje!”

Beogradski muftija Mustafa Jusufspahi} izjavio je, posle usvajawa Rezolucije o Srebrenici da “ovaj narod nije genocidan” i da wegova Srbija to ne zaslu`uje, navode}i da su kroz istoriju sigurno postojali pojedinci koji su imali takve sulude ideje, “ali one nisu zarazile narod koji se i danas bori protiv takvih ideja bilo gde u svetu”.

“Srbija je moja zemqa, u woj `ivimo i Bogu se molimo u xamijama, crkvama i sinagogama. Na hiqade xamija postoji gde se oko 600.000 muslimana koji ovde `ive mole. Muslimani na teritoriji Srbije koja je pod vla{}u ve}inskog pravoslavnog stanovni{tva `ive i rade u slozi i dele zajedni~ku sudbinu vekovima i ja to kao musliman moje Srbije svedo~im“, napisao je muftija Jusufspahi} na dru{tvenoj mre`i Iks.

“Moja Bosna i Hercegovina je propatila i svaku wenu bol sam pro`ivqavao u svom srcu. Wen `ivot kao i `ivot moje Srbije je od Boga nam dat da jedni sa drugima pod ruku u slozi `ivimo. Budimo pametni i gre{ke iz pro{losti ne ponavqajmo, popravimo ih i budimo boqi qudi. Bog nas pomogao“, zakqu~io je muftija.

MA NIJE VAQDA DA SU PREDSEDNIK I WEGOVI MEDIJI LAGALI?

Iz UN stigao demanti Vu~i}eve pri~e da su mu tra`ili skine zastavu sa sebe

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je pred odlazak na Generalnu skup{tinu Ujediwenih nacija, gde se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici, u tabloidima predstavqen kao superheroj koji ide na „izazovan i te`ak” put. Posle usvajawa rezolucije ogrnuo je srpsku zastavu, a mnogi tabloidi su izve{tavaju}i o tome dodali da je predsednik to uradio uprkos protivqewu predsednika Generalne skup{tine UN i obezbe|ewa, kojem je navodno odbrusio kada je zahtevalo da skine sa sebe zastavu i htelo da mu je oduzme. Iz UN su za Raskrikavawe potvrdili da se to nije desilo, navode}i da je sednica protekla mirno, bez incidenata.

Sednicu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija je, prema tabloidima, obele`ilo i to {to je posle izglasavawa rezolucije, predsednik Vu~i} ogrnuo zastavu Srbije.

„Vu~i} se ogrnuo trobojkom, obezbe|ewe zahtevalo da je skine, on im odbrusio!”, objavio je Alo.

„OBEZBE\EWE TRA@ILO VU^I]U DA SKINE ZASTAVU!

Predsednik uputio mo}ne re~i: Niko na svetu mi ne}e uzeti moju zastavu!”, naslov je portala Srbija danas, dok portal Una svoj tekst naslovqava sa „Niko mi ne}e oduzeti moju zastavu”: Slika koja je obi{la svet – Vu~i} ogrnut trobojkom u GS UN”.

Brojni portali koji su pisali o navodnom incidentu prilikom ogrtawa zastavom opisali su slede}i sled doga|aja: U znak protesta i hrabrosti, Vu~i} se ogrnuo zastavom Srbije uprkos protivqewu predsednika Generalne skup{tine UN. Obezbe|ewe je zatim zatra`ilo da predsednik Srbije skine zastavu, na {ta je Vu~i} odgovorio: „Niko na svetu mi ne}e uzeti moju zastavu”. Ogrtawe zastavom mo`e se videti u prenosu u`ivo General-

SKORO POLOVINA BEOGRADSKIH OSMAKA NE ZNA DA NAPI[E SVIH 30 SLOVA AZBUKE!

Mogao je da unese i 10 zastava, niko ga iz obezbe|ewa UN nije ni pogledao

ne skup{tine UN, ali se ni u jednom trenutku ne mo`e ~uti niti videti negodovawe predsednika Generalne skup{tine UN. Tako|e, u prenosu se nije moglo videti ni ~uti da je obezbe|ewe pri{lo Vu~i}u ili mu reklo bilo {ta u vezi sa zastavom.

Medijski tim Ujediwenih nacija navodi da nije bilo negodovawa zbog Vu~i}evog ogrtawa zastavom.

„Ni{ta od toga nije bilo. Nije bilo problema tokom sesije”, potvrdio je portparol generalnog sekretara Ujediwenih nacija Stefan Du`arik za Raskrikavawe.

To „ni{ta” za mnoge medije bila je va`na vest, pa su pogre{ne informacije u celosti ili u nekom delu preneli brojii portali.

Profesorka srpskog u beogradskoj {koli zadala jednostavan test, rezultati {okantni

Nije novost da |aci brkaju }irilicu i latinicu, me{aju {tampana i pisana slova. Me|utim, gotovo polovna u~enika osmog razreda jedne beogradske osnovne {kole nije znala da napi{e sva slova azbuke {to zaista zvu~i neverovatno. Ipak, ~ini se da to uop{te nije neuobi~ajeno.

Povod za najnoviju polemiku na dru{tvenim mre`ama o pismenosti dece imala je objava na dru{tvenim mre`ama Bojana Qubenovi}a, poznatog aforisti~ara i novinara. On je napisao da je od iz "izvora kome veruje" dobio informaciju da je direktorka jedne beogradske osnovne {kole testirala u~enike osmog razreda tako {to je svako trebalo da napi{e azbuku {tampanim i pisanim slovima. - Iz izvora kome verujem dobio sam informaciju da je direktorka jedne beogradske osnovne {kole testirala u~enike osmog razreda na slede}i na~in: svako je trebalo da napi{e azbuku {tampanim i pisanim slovima. Od 110 testiranih ~ak

DECA DANAS NE UMEJU

DA DR@E OLOVKU

- Razvoj na{eg mi{qewa povezan je sa pismom kojim se slu`imo i wegovom upotrebom kroz olovku ili hemijsku. A deca danas ne umeju da dr`e olovku, ali zato znaju da koriste pametne telefone i tastaturu. Kada smo uveli pametne telefone u {kolu to se promenilo, zbog toga je va`no da deca u osnovnim {kolama uredno ve`baju azbuku, pisawe }irili~nog i latini~nog pisma - govori Ili}.

40 u~enika nije ispunilo zadatak. Nekome je falilo pet slova nekome mawe itd. Da pojasnim, nisu znali da napi{u svih 30 slova azbuke. Osmi razred. ^estitam svima nama kao dru{tvu - napisao je Qubenovi}, koji nije `eleo da otkriva o kojoj {koli je re~.

Pitali smo i profesore srpskog jezika i kwi`evnosti u osnovnim {kolama kakvo je wihovo iskustvo, i da li su se susreli sa ovakvim ili sli~nim slu~ajevima. "BRKAJU ]IRILICU I LATINICU"

- Radila sam sa u~enicima petog razreda osnovnih {kola, i primetila sam da na pismenim i kontrolnim zadacima brkaju neka slova azbuke i alfabeta. "O" pi{u kao "a" i obrnuto, me{aju "u" i "l", {to mi se naravno nije dopalo - ka`e za "Blic" Milica Peri}, profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti.

Ona je rekla da je prilikom pripreme dece za zavr{ne ispite primetila da pogre{no pi{u latini~na slova.

- Ima jedno pitawe u zbirkama testova koje se ti~e latinice gde deca ne umeju da navedu ona latini~na slova koja se ~esto ne koriste, i tako ne prepoznaju "~", "`", "{", "}", i pi{u ih "c", "z", "s" - ka`e za ova profesorka za "Blic".

Ona je ocenila da je situacija u kojoj deca u osnovnim {kolama nedovoqno poznaju materwi jezik, na neki na~in nije iznena|uju}a.

- Jezik je `iv, i mewa se u skladu sa na~inom `ivota, i nekako su i posledice koje imamo sada o~ekivane usled na~ina `ivota danas koji je okrenut ka digitalnom svetu - istakla je ona.

PROBLEM [TO U [KOLSKIM

SVESKAMA PI[U LATINICOM

Sandra, koja je profesorka srpskog jezika iz Beograda, tako|e ka`e da se su-

sretala sa situacijama gde su deci pisana slova veliki problem. - Tu se javqa me{awe }irilice i latinice gde dolazi do pojave }elave latinice gde "~", "`", "{", "}", pi{u kao "c", "z", "s". Tako|e, masovno deca pi{u "dj" umesto "|" - ka`e ona za "Blic".

Kako ka`e ova profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti, razlog ovome nalazi u kori{}ewu pametnih telefona na kojima deca tako pi{u. Ovo je potvrdila i Milica Bijeli}, profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ "Branko ]opi}".

- Mislim da je ve}i problem taj {to deca koja latinicom pi{u u {kolskim sveskama na na pismenim zadacima gre{kom ubace latini~no slovo, obi~no me{aju slova "u" i "l" - rekla je Bijeli} za "Blic". DECA SVE LO[IJE ^ITAJU

- [to se ti~e u~enika od petog do osmog razreda ono {to prime}ujem jeste da mnogo lo{ije ~itaju, a neretko se de{ava da ne razumeju pitawe. Uglavnom tra`e da

~itaju u sebi nego na glas. [to se se ti~e pisawa, primetno je da me{aju }irilicu i latinicu, a uglavnom imam problem jer u~enici pitaju da pi{u {tampanim slovima - ka`e profesorka Sandra iz Beograda. Prema wenim re~ima, ovaj problem }e se tek primetiti kroz koju godinu. - Tada }emo videti koliko je maha uzelo kori{}ewe nestandardne leksike. ^ak i odli~ni u~enici me{aju latinicu i }irilicu, lo{e ~itaju, ne razumeju zadatke. Danas im je sve dostupno, prepri~ane lektire. To je nova normalnost, s obzirom da je ranije bilo normalno da u~iteqi zadaju doma}i deci da na dve, tri strane ispisuju slovo. Danas se roditeqi bune {to deca imaju doma}i uop{te. Na`alost, roditeqi su ti koji imaju dosta negativnog uticaja na obrazovawe dece - zakqu~ila je Sandra za "Blic". ILI]: OVAJ REZULTAT JESTE PORA@AVAJU]I

- Ovaj rezultat jeste pora`avaju}i, i to ne bi smelo da se de{ava. Mogao je biti neki sporadi~ni slu~aj, ali to ne znamo. Zbog toga je va`no da {to vi{e koristimo }irili~no pismo, i to jo{ od pred{kolskog jezika, a sada svi ra~unaju na to da deca ve} u prvom razredu dolaze a da su ovladala pisawem - ka`e za "Blic" Valentina Ili}, predsednica Sindikata obrazovawa Srbije. Ona je pohvalila ovakav vid testirawe u osnovnim {kolama. - Veoma je dobro to {to je ura|eno u beogradskoj osnovnoj {koli. Mislim da je razlog tome da se vidi primena funkcionalnih znawa. Mislim da je da je direktorka te osnovne {kole ovo sjajno uradila podstaknuta lo{im rezultatima PISA testa - ka`e za "Blic" Ili}.

SE]AWE NA MILUTINA MILANKOVI]A:

Neobjavqena fotografija potomaka

slavnog srpskog nau~nika

U Pe{ti se u decembru 1915. rodio Milutinov sin Vasilije (1915-2003), koji je umro u Australiji, a on je imao dvoje dece i unuke

Milutin Milankovi} bio je srpski matemati~ar, astronom, klimatolog, gra|evinski in`ewer, doktor tehni~kih nauka. NASA ga je uvrstila u 15 najve}ih nau~nika koji su se bavili prou~avawem Zemqe. U svetu, ali i kod nas odr`avaju se brojni nau~ni simpozijumi posve}eni Milankovi}u, a globalna promena klime ~ini wegovo delo trajno aktuelnim. Ro|en je u Daqu, u Austrougarskoj monarhiji, na dan 28. maja davne 1879. godine.

U na{oj javnosti, dobro je poznato da je Mihajlo Idvorski Pupin vi{e puta zalo`io sav svoj imetak koji se merio milionima dolara da bi Kraqevina Srbija dobila ratne kredite. Po izra`enom patriotizmu, Pupin i Milankovi} bili su "srodne du{e", ali za Milankovi}eva dobra dela prema Srbiji malo se zna.

Prelomna godina za nau~ni rad Milutina Milankovi}a bila je 1909, nakon {to je Austrija proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine. Kriza dosti`e vrhunac marta 1909, stavqawem austrijske vojske u ratno stawe i pretwama da }e Austrija da napadne Srbiju. "Tada sam potpuno jasno osetio da se nalazim u neprijateqskoj zemqi. I taj ose}aj me vi{e nije ostavqao", rekao je Milankovi}.

Ba{ te godine, on je odbio poziv da radi na Univerzitetu u Zagrebu, poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejawa, no{en dubokim patriotizmom, Milankovi} napu{ta udoban `ivot i finansijski veoma unosan posao gra|evinskog in`ewera u Be~u, te dolazi u Beograd na mesto profesora na Univerzitetu.

MILANKOVI]EV

PATRIOTIZAM

Ali, za razumevawe wegovog patriotizma va`an je jo{ jedan wegov podvig.

Po dolasku u svoju maticu, kako je zvao Srbiju, odri~e se dr`avqanstva crno-`ute monarhije i prima dr`avqanstvo Kraqevine Srbije, pola`e sve~anu zakletvu i biva uvr{ten u srpsku Vojsku kao rezervni oficir. Kao dobrovoqac 1912. u~estvuje u balkanskim ratovima.

I Pupin i Milankovi} napisali su obimne autobiografije "Sa pa{waka do nau~ewaka", Mihajlo Idvorski Pupin i "Uspomene, do`ivqaji i saznawa", Milutin Milankovi}. U Pupinovu ~ast jedan mawi krater na Mesecu nazvan je wegovim imenom. Ali i Milankovi}u je ukazana ista ~ast, pa se krater od 34 km sa wegovim imenom nalazi na Mesecu, po wemu je nazvan i krater na Marsu pre~nika 118 km, kao i asteroid pod nazivom 1605 Milankovi}.

Iako ne postoje podaci da su

Pupin i Milankovi} bili u kontaktu, zanimqivo je da je slavni slikar Paja Jovanovi} uradio wihove portrete; Milankovi}ev portret, wegova porodica koja `ivi u Australiji, poklonila je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Nekako u isto vreme kada je izbila kriza izme|u Austrougarske i Srbije koja }e dovesti do Velikog rata, Milankovi} se `eni 14. juna 1914. sa Hristinom Topuzovi}, rodom iz [apca nakon ~ega odlaze na svadbeno putovawe u wegovo rodno selo Daq. Kako je u to vreme bio dr`avqanin Srbije sa kojom je Austrougarska u ratnom stawu, Milankovi} je uhap{en. Zatvoren je u jednu staru `andarmerijsku kasarnu, a potom preba~en u logor u Ne`ideru na Balatonskom jezeru.

U Pe{ti se u decembru 1915. rodio Milutinov sin Vasilije (1915—2003), koji je umro u Australiji. Vasilije je imao dvoje dece i unuke. Iz Udru`ewa Milutin Milankovi} iz Beograda saznajemo vi{e detaqa o Milankovi}evim potomcima.

Predsednik Udru`ewa mr Slavko Maksimovi} ka`e za RT Balkan: "Potomci Milutina Milankovi}a (unuk Nikola i unuka Marina) `ive u Australiji i sa wima smo u redovnom kontaktu. Vi{e puta su posetili na{e Udru`ewe, kada smo im prezentovali na{ rad i dogovarali zajedni~ke akcije. Napomiwem da su veoma zahvalni za sve {to Udru`ewe radi, a naro~ito za na{e akcije na iznala`ewu dokumentacije u ciqu svestranog sagledavawa `ivota i dela wihovog slavnog dede. U posetu su nam dolazile i tri praunuke Milutina Milankovi}a, k}erke unuka Nikole, sve one su i po~asni ~lanovi na{eg Udru`ewa. Unuk Nikola je sportista i bavi se dizawem tegova, dok unuka Marina radi kao medicinska sestra".

U javnosti je nedovoqno poznat odnos Nikole Tesle i Milutina Milankovi}a. Milankovi} je bio mla|i od Tesle 23 godine, ali su i pored toga imali mnoge "dodirne" ta~ke. Tesla je imao ose}aj za zdrav i spontan humor. Primera radi, kada se iz Budimpe{te preselio u Pariz, on je govorio: "Najte`e mi je posledwih 29 dana u mesecu".

GENIJALAN SMISAO

ZA HUMOR Milankovi} je tako|e imao neobi~an smisao za humor. ^ak je znao i veoma ozbiqne stvari da iskazuje na specifi~an i duhovit na~in, pa ga okru`ewe ~esto nije razumelo.

On je jednom prilikom rekao: "Ne mo`e se u isti mah slu`iti dvama gospodarima i vr{iti dva

toliko razli~ita posla. Imam da biram – ili brak – ili nauka!".

Tesla je u Americi izjavio ne{to sli~no: "Nau~nik bi u braku svu strast poklonio `eni, te ni{ta ne bi ostalo za nauku."

U Teslinoj biblioteci koja je iz Wujorka stigla u Beograd (1951), a nalazi se u Muzeju Nikola Tesla, postoje dve Milankovi}eve kwige: "Kroz vasionu i

vekove" i to sa posvetom "Nikoli Tesli, u znak po{tovawa Milankovi}" i "Matemati~ka nauka o klimi i astronomska teorija klimatskih kolebawa".

Milankovi} je 15. januara 1937. napisao predlog za izbor Tesle za ~lana Srpske kraqevske akademije. Govorio je na proslavi povodom 90-godi{wice i 100-godi{wice Teslinog ro|ewa. Milankovi} je uputio Tesli i ~estitku za ro|endan 1931. koja je u{la u posebnu kwigu koju je priredio i objavio ameri~ki novinar Kenet Svizi.

Ali, za razliku od Tesle i Pupina, svetsku slavu Milankovi} nije stekao u najve}im (svetskim) metropolama, ve} se svojim nau~nim teorijama bavio u sobici u Kapetan Mi{inom zdawu, na Beogradskom univerzitetu, koriste} i papir, olovku, logaritamske tablice… Me|utim, niko od wih, nije zaboravio svoje korene – ikonu i obi~aje. Ma gde da su `iveli, ma koliko slave da su stekli. Pu-

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

pin je slavio Svetog Savu; Tesla – \ur|evdan (slavu) i svoj imendan Svetog Nikolu; a Milankovi} – \ur|evdan. Milankovi} je umro u Beogradu, 12. decembar 1958. gde je i sahrawen. Po vlastitoj `eqi, wegovi posmrtni ostaci preneseni su u Daq, 1966. gde po~iva u svojoj porodi~noj grobnici s roditeqima, sestrom, bra}om i brojnim precima.

Na kraju, iz Udru`ewa Milutin Milankovi} saznajemo wihove daqe planove. Udru`ewe nastavqa svoju misiju, istra`uje do sada mawe poznate detaqe iz `ivota i dela Milankovi}a, organizuje nau~ne skupove poput me|unarodnog nau~nog skupa "Milankovi}eva teorija o klimatskim promenama – Sto godina posle", koji }e se odr`ati po~etkom novembra ove godine.

"I daqe intenzivno poku{avamo da realizujemo inicijativu da se kona~no formira muzej Milutina Milankovi}a, u tom ciqu preduzimamo korake prema dr`avnim organima. Nadamo se da }emo do~ekati taj trenutak odluke, kao i kona~no re{avawe prostorija za rad Udru`ewa. Tako|e, organizujemo sve~ani skup posve}en velikanu na kome }e se 'rezimirati' dosada{wi rad i na kome }e se promovisati himna Milutinu Milankovi}u, koju }e izvesti vokalne umetnice sestre Gobovi} koje su i napisale tekst i komponovale muziku. I daqe, sve u ciqu odu`ivawa duga Milankovi}u, nama na ponos, a wemu na ~ast", navode iz Udru`ewa.

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

VO@D JE BIO VLADAR U RANGU KRAQA BIRAN OD SKUP[TINE:

1498. - Kristofer Kolumbo je isplovio sa {est brodova iz {panske luke Sanlukar na tre}e putovawe u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Ju`ne Amerike).

1640. - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Wegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ("Skidawe sa krsta", "Posledwi sud", "Parisov sud"). Kao uglednom gra|aninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.

Ulaskom Rusije u rat, u prvo vreme su bile izneverene srpske nade da }e to rasteretiti wihove frontove i omogu}iti im ofanzivna dejstva na zapadnim rati{tima preko reke Drine. Rusija je i tada pomagala, ali u smislu da se turske pa{e nisu osmelile na ve}e avanture protiv Srba, koji su ra|e po{tovali `eqe ruskog cara da se pona{aju kao da nisu u ratu sa sultanom. Propale su namere admirala Dmitrija Sewavina da jedan ja~i Kara|or|ev odred uputi prema sredwoj Dalmaciji, kako bi odr`ao ustanak na tom prostoru katolika i pravoslavnih. Bez te srbijanske intervencije sami ustanici nisu bili u stawu da odole francuskoj vojsci. Prema jednom izve{taju iz Zagreba 16. novembra 1806. Kara|or|e je slao poruke vladikama obe hri{}anske vere, ali je delovawe agenata habzbur{kog cara deo fraweva~kih kalu|era upravo tada po~elo da odvra}a od saradwe sa Srbima. Srpsko nezadovoqstvo ruskim mirovawem na Dunavu, imalo je za posledice da jedna jaka grupa u vo|stvu veruje da bi smena Kara|or|a i dovo|ewe jednog predstavnika od strane ruskog cara, dala boqa re{ewa. Iskori{}ena je prilika boravka Filipa O. Paulu~ijau Srbiji da se 28. juna 1807. preko wega uputi molba ruskom caru o uzajamno po{tovanom savezu. Neki istori~ari su ovaj dokument nazivali „Paulu~ijevom konvencijom“, a drugi su ga ocewivali kao srpsku peticiju. U 13 ta~aka se ruski car molio da po{aqe jednog „zemqo - upraviteqa", da se donese ustav i dr`ava zakonski uredi. Da se onemogu}i stvarawe novog srpskog plemstva, da se u zemqi uspostave ruski vojni garnizoni i pristupi vojnoj ofanzivi prema Bosni i Crnoj Gori. Postoji sumwa da je Kara|or|e odobravao ovaj dokumenat, u strahu da bi ruski car na wegovo mesto mogao poslati nekog Grka. Konstantin K. Rodofinikin, ruski izaslanik u Srbiji, je zaista nameravao je da stvara jednu gr~ku legiju od 2.500 vojnika. On to ne radi zato {to je i sam bio Grk, nego po instrukcijama ruskog dvora. Od 1807. Praviteqstvuju{~i sovjet je sedi{te preneo u Beograd, gde je bilo vi{e mogu}nosti da se pretvori u ne{to moderniju vladu. Dono{ewem ustava „Osnovanije praviteqstva serbskago“ od 8. avgusta 1807. smawena je vlast Kara|or|a, a oja~ana Praviteqstvuju{~eg sovjeta. Po okruzima su uspostavqani gubernatori i uvedene titule blagorodstva, po ruskim uzorima. Od ovoga vremena se vi{e upotrebqava za Kara|or|a izraz „vo`d Serbov“, koji pre ustavnih promena 1811. nije uveden za stalno. Mora se sumwati da je tu titulu Kara|or|e dobio ve} 14. februara 1804.

Vojvoda Stojan ^upi} je me|u prvima pre{ao Drinu

Ostaje pitawe {ta je zna~ila ustavna odredba o uvo|ewu ove titule. Jo{ u promenama 1807. Kara|or|a je trebalo nazivati „Svetlej{i“, a on je sam, u prepisci preko izaslanika Plamenca, crnogorskog vladiku nazivao knezom.

Titula „vo`d“ je postojala u sredwovekovnoj srpskoj tradiciji, ali je te{ko verovati da je odatle obnavqana. Verovatno su i Srbi, zbog sukoba ideja o izboru srpskog naslednog vladara, ili wegovog postavqawa od ruskog cara, uzimale titulu „vo`d“. On je bio vladar u rangu kraqa, po nasle|u, ili biran od skup{tine. Narodna skup{tina 14. decembra 1808. Kara|or|u je priznaje titulu „prvog i vrhovnog srpskog predvoditeqa“, a on je priznao Praviteqstvuju{~i sovjet za

PETAR I WEGO[ PRETI PA[I

Do kraja srpske revolucije postojali su veliki planovi prodora u Bosnu, ili podizawa velikog ustanka u woj samoj. To se naro~ito odnosi na godinu 1809. Uz rusku vojnu pasivnost na Dunavu, preduzeli su ofanzive u svim pravcima. Kara|or|e je sam komandovao udarom na jug, oslobodio Sjenicu, do{ao do Prijepoqa i Bijelog Poqa. Kao i u sli~nim poku{ajima 1807. pokazalo se da cetiwski vladika ne mo`e da po{aqe ja~e vojne snage od 800 boraca. On je ipak pomagao Kara|or|ev pohod onemogu}avawem mobilizacije turske vojske u Albaniji. Zapretio je skadarskom pa{i da }e podi}i celu Crnu Goru, ukoliko ne odustane od poku{aja udara na srpske polo`aje, pa je skadarski pa{a demobilisao trupe.

najvi{u sudsku vlast i nije mogao izdavati nikakva nare|ewa bez posredovawa preko wega.

Tada je ure|ena srpska vojska. Stvarane su stalne vojne jedinice „be}ari“, nazivani tako jer su bili pla}enici od prebeglica sa turskog podru~ja. U svakoj nahiji je stvarano po jezgro regularne vojske, obu~avane na na~in evropskih armija. Kara|or|evim nare|ewem od 14. februara 1809. predvi|eno je da svaki nahija ima ~etu redovne vojske od 250 qudi. U Beogradu je podignuta topolivnica, po zemqi vi{e barutana i radionica.

Na zasedawu Narodne skup{tine u Beogradu 8. do 11. januara 1811. uvedeno je novo ustavno ure|ewe. Kara|or|e je postao nasledni „Verhovni Naroda Serbskoga Vo`d“. Morao je donositi odluke sa Praviteqstvuju{~im sovjetom, koga }e jednim ukazom pretvoriti u vladu sa ministarstvima, po ruskom obi~aju zvanim pope~iteqima. U vojsci je uveden i jedan „koza~ki polk“ do 8.000 kowanika, uniformisanih na ruski na~in. Od 1807. jedan je ruski odred bio u Beogradu, ali povu~en brzo po ugovoru o primirju u Sloboziji. Od po~etka 1811. stalni ruski garnizoni su uspostavqeni u Beogradu i [apcu. U aprilu 1812. su oti{li. Kara|or|evom naredbom od 14. aprila 1809. srpske formacije u snazi od 11.900 vojnika su pre{le Drinu. Oko pet hiqada seqaka srpskih je prihvatilo za oru`je i pridru`ilo se. Pod vo|stvom stare{ina Milana Obrenovi}a, Stojana ^upi}a i Luke Lazarevi}a prodori su u~iweni prema Bijeqini i Br~kom. Turci su mobilisali u Bosni 44.520 vojnika i uspeli da potisnu Srbe natrag preko Drine.Ustanak naroda u Bosanskoj Krajini je izbio izme|u reka Une i Bosne. Jovan Jan~i} je uhap{en u Gradi{ci. Bio je pogubqen u no}i 26. septembra 1809.

Rezultat je bio da su turske vlasti poubijale nekoliko stotina zaverenika, a nekoliko hiqada srpskih seqaka prebeglo je u Srbiju. Kara|or|e ih je naselio po oblastima uz reku Drinu, gde se ranije narod uglavnom bavio ribarewem. To nije prva srpska migracija u Srbiju, jer one kao reke teku od po~etka stvarawa slobodnih predela u srpskoj revoluciji. Stalne migracije, nekada i silom turskog nasiqa izazivane, po~ele su da pretvaraju Srbiju od {umovite zemqe u plodna seqa~ka imawa.

l U slede}em broju:

Kada je Napoleon krenuo na Moskvu, Rusija je morala da se povu~e sa Balkana

1848. - SAD i Meksiko su ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u ameri~ko-meksi~kom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD u{le su meksi~ke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.

1909. - Ro|en je ameri~ki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji xez muzi~ar tridesetih godina, nazvan "kraq svinga". Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, naj~e{}e dela Bele Bartoka i Arona Koplenda.

1912. - Umro je ameri~ki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1913. - U Londonu je zakqu~en mirovni ugovor ~lanica Balkanskog saveza (Bugarska, Srbija, Crna Gora i Gr~ka) i Otomanskog carstva, kojim je okon~an Prvi balkanski rat. Otomansko carstvo je tim ugovorom izgubilo sve posede na Balkanu, a na evropskom tlu mu je ostao samo Carigrad sa okolinom.

1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) je u Drugom svetskom ratu sa 1.047 aviona bombardovalo nema~ki grad Keln.

1960. - Umro je ruski pisac Boris Leonidovi~ Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1958. Najve}i uspeh kod publike i kwi`evne kritike doneo mu je roman "Doktor @ivago", objavqen u inostranstvu, a potom je izba~en iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u je "Doktor @ivago" {tampan tek 1988.

1980. - Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.

1994. - Umro je srpski nuklearni fizi~ar i hemi~ar Pavle Savi}, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo je razvijawu procesa nuklearne fisije.

1999. - U NATO-a bombardovawu SR Jugoslavije je pogo|en sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 qudi.

2008. - @upanijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademija optu`bi za ratne zlo~ine protiv civila u vojnoj akciji Meda~ki xep, dok je drugooptu`eni Mirko Norac osu|en na sedam godina zatvora. Postupak protiv wih hrvatsko pravosu|e preuzelo je od Ha{kog suda.

Princeza koju je hitler prezirao, a Gebels najstra{nije vre|ao

Me|u milionima `rtava koji su svoj kraj prona{li u nacisti~kim koncentracionim logorima bila je i ona - princeza Mafalda Savojska, drugo dete italijanskog kraqa Vitorija Emanuela III Savojskog i kraqice Jelene Savojske - crnogorske princeze, }erka kwaza Nikole I Petrovi}a Wego{a. Kako je jedna princeza uop{te zavr{ila u logoru smrti?

Princeza Mafalda Savojska je ro|ena 2. novembra 1902. u Rimu kao drugo od petoro dece italijanskog kraqa Viktora Emanuela III i wegove supruge Jelene od Crne Gore. Wena baka i deda po majci bili su crnogorski kraq Nikola I i wegova supruga Milena Vukoti}. Wen deda i baka po ocu bili su italijanski kraq Umberto I i wegova supruga, princeza Margerita od Savoja. Imala je tri sestre i jednog brata, Umberta II – dve godine mla|eg od we. On }e postati posledwi kraq Italije.

U septembru 1925. Mafalda se udala za princa Filipa od Hesena, grofa od Hesen-Kasela, unuka nema~kog cara Fridriha III. U godinama koje }e uslediti Filip }e postati simpatizer nacista i poznati ~lan Hitlerove nacionalsocijalisti~ke partije.

Upravo tako po~e}e Mafaldina nesre}a…

PRINCEZA KOJOJ

HITLER NE VERUJE

Tokom Prvog svetskog rata, princeza je bila poznata po tome {to je pratila svoju majku u italijanske vojne bolnice i pose}ivala rawenike. Weno iskustvo u Drugom svetskom ratu bi}e sasvim druga~ije... Kako bi se Italija udru`ila sa Nema~kom tokom Drugog svetskog rata, Filip je iskoristio svoju poziciju ~lana nema~ke kraqevske porodice o`ewenog u italijansku kraqevsku porodicu i delovao kao posrednik izme|u dve nacije i, {to je jo{ va`nije - izme|u Hitlera i Musolinija. Po prirodi podozriv prema plemstvu izgleda da Adolf Hitler nikada nije u potpunosti verovao Filipu, ali ga je u prvo vreme tolerisao jer mu je bio od koristi. ^ak je 1935. bio doma}in ve~eri kojoj su prisustvovali i Filip i Mafalda.

Me|utim, dok je nacisti~ki lider jo{ i tolerisao Filipa, Mafaldu nije

mogao da smisli! Iako je wen mu` bio posrednik izme|u nema~ke nacisti~ke partije i italijanskih fa{ista, Hitler je bio ube|en da princeza radi protiv wega. Nazvao ju je “najcrwom strvinom u italijanskoj kraqevskoj kuc}i”, a u toj netrpeqivosti nije bio sam - Gebels je Mafaldu u svom dnevniku opisao kao “najgoru ku**u u celoj italijanskoj kraqevskoj porodici“.

Obojica su verovali da ona radi protiv wih. Za{to? Nikada nije do kraja razja{weno. Mafalda generalno nije bila zainteresovana za politiku i nema dokaza da je bilo {ta u~inila da podrije re`im. Ipak, Hitler ju je proglasio kao jednu od najodgovornijih za Musolinijev pad, a prema Gebelsu bila je ume{ana i u iznenadnu smrt posledweg bugarskog kraqa Borisa III. Zvani~na verzija ka`e da je monarh, ina~e princezin zet, o`ewen wenom ro|enom sestrom, umro od sr~anog udara 1943. Hitler je, tvrdi

Gebels u svom dnevniku, verovao da ga je Mafalda otrovala po nalogu svoje porodice.

HAP[EWE

Mafalda je otputovala u Bugarsku u septembru 1943. da prisustvuje sahrani kraqa Borisa III. Dok je bila tamo, obave{tena je da se Italija predala saveznicima i da je wen mu` u ku}nom pritvoru u Bavarskoj, u Nema~koj. Tako|e joj je re~eno da su wena deca dobila uto~i{te u Vatikanu. Problem je bio {to wu nije imao ko da za{titi. Nakon italijanske predaje, Hitler je naredio weno hap{ewe. Dok je bila u Bugarskoj, primila je poziv od nema~ke Vrhovne komande da odmah do|e u wihovu ambasadu jer imaju va`nu poruku od wenog mu`a. Po dolasku je uhap{ena i poslata u Minhen gde je ispitivana. Nakon toga bic}e poslata u Berlin, a zatim u koncentracioni logor Buhenvald.

Bila je to osveta wenoj porodici koja se okrenula Saveznicima i posledwe odredi{te za princezu.

PRINCEZA U LOGORU SMRTI

U logoru, zavedena je pod imenom Frau von Veber, iako je nekoliko italijanskih zatvorenika u woj prepoznalo princezu Mafaldu. @ivela je u izolovanoj baraki broj 15 pored fabrike municije. U logoru, Mafalda je jedva jela. Ka`u da je pred kraj bila te{ka tek ne{to vi{e od 40 kilograma. Od ro|ewa krhkog zdravqa od hrane koju je dobijala imala je problema sa varewem, pa je ve}inu svog sledovawa davala drugim zatvorenicima. Ironi~no, Mafalda je stradala kao `rtva Saveznika. Oni su bombardovali fabriku municije u logoru 24. avgusta 1944. Princeza je bila u susednoj zgradi. Re~eno je da je bila zatrpana do vrata u ru{evinama od bombardovawa i da je imala te{ke opekotine na ruci.

Autor kwige “Teorija i praksa pakla –Nema~ki koncentracioni logori i sistem iza wih”, Eugen Kogon izneo je podatke po kojima je doktor iz logora, videv{i princezine povrede, izabrao da izvr{i amputaciju povre|ene ruke. Operacija je bila smrtonosna za princezu. Preminula je usled gubitka krvi.

POSLE RATA…

Telo princeze Mafalde poslato je bez ode}e u krematorijum. Sve{tenik Xozef Til ju je prepoznao i prokrijum~ario weno telo. Kov~eg pod brojem 262 je sahrawen u obli`wem Vajmaru, bez imena i ceremonije. Zahvaquju}i ovome, nakon oslobo|ewa 1945. godine, dr Pekorari je prona{ao princezin grob i obele`io ga je. Pramen princezine kose sve{tenik je poslao wenoj porodici.

Potvrda o Mafaldinoj smrti stigla je tek nakon {to su se sile Osovine predale Saveznicima u aprilu 1945. godinama posle rata, 1951. godine Mafaldin grob je otkopan i ona je sahrawena sa porodicom svog mu`a u zamku Kronberg u Hesenu gde i danas po~iva. Mafaldin suprug je pre`iveo rat. Nacisti su ga prebacili u Dahau gde su ga po oslobo|ewu uhapsili ameri~ki vojnici. Osu|en je kao saradnik okupatora. Nakon {to je odslu`io kaznu, postao je dizajner enterijera i pro`iveo svoj `ivot u Rimu do smrti 1980.

Jugonostalgi~ari ga rado pamte. Lice nasmejanog rumenog brkajlije koji nazdravqa svim pivopijama na{iroko je poznato, ali ono {to mawe qudi zna je ~iwenica da deka sa "Jagodinskog piva" nije izmi{qen lik i delo ma{te nekog ilustratora ve} da je zaista postojao, imao svoje ime i prezime i neverovatnu `ivotnu pri~u.

Brka sa nalepnica “Jagodinskog piva” zaista je postojao i zvao se Milosav Mitrovi} iako je bio mnogo poznatiji pod nadimkom Losa. Ro|en je 1892. i `iveo

je u selu Dragovo u srcu [umadije. Borio se u Prvom svetskom ratu kada je bio te{ko rawen zbog ~ega su mu amputirane obe noge, ali to nije uni{tilo wegovu voqu za `ivotom. Naprotiv! Hroni~ar Dragova, sela rekova~ke op{tine, Miroslav @. Simi}, ispri~ao je da je ~i~a Losa bio jedna od najomiqenijih li~nosti u selu. Imao je ~eze i kowe i ~esto je i{ao u Jagodinu kako bi popio pivo u ~uvenoj “[arenoj kafani”. Tamo je i upoznao neke radnike pivare koji su radili u komercijali. Oni su ga i pitali da

li bi mogli da ga fotografi{u. Losa je pristao i u zakazano vreme se pojavio u kafani, doteran i sre|en, i tako je nastala fotografija koja }e se uskoro na}i na svim fla{ama “Jagodinskog piva” od Vardara do Triglava. Ipak, pro{lo je jo{ neko vreme pre nego {to je Milosav Mitrovi} saznao da je postao poznat. U selu su svi znali da su ga slikali, ali ne i za{to. Tek kada je u prodavnici ugledao nalepnicu sa svojim likom mnogo se obradovao. Pri~ao je da }e na taj na~in `iveti ve~no. Nakon toga, Losa je imao be-

splatno pivo u bilo kojoj kafani ili restoranu gde se to~ilo i prodavalo “Jagodinsko”. Pivopija, kakav je bio do kraja `ivota, i te kako je znao to da ceni. U Dragovu jo{ uvek `ive Losini potomci. Oni i daqe ~uvaju uspomenu da svog slavnog potomka. Ka`u, iako invalid, nikada nije prestao da se bavi poqoprivre-

dom. Puzao je i tako obra|ivao zemqu, a kasnije je dobio i proteze. Umro je 1961. a wegov lik –“Jagodinski ~i~a” po~etkom 21. veka za{ti}en je u me|unarodnoj instituciji za za{titu intelektualne svojine u @enevi. I tako, ba{ kao {to je Milosav i `eleo, i daqe `ivi!

KAKO JAPANCI "TERAJU" TURISTE

Planina Fuxi i ulica gej{i u Kjotu bi}e "skriveni" od turista

Grad Fuxikavagu~iko u Japanu planira da postavi barijeru koja }e blokirati pogled na planinu Fuxi, kako bi se zaustavili turisti koji `ele da snimaju i fotografi{u, naveli su lokalni mediji u Japanu.

Japan je predstavio nove planove za suzbijawe problema sa lo{im pona{awem posetilaca i prekomernim turizmom, ukqu~uju}i zabranu turistima da pose}uju i prolaze odre|enim ulicama u popularnoj ~etvrti gej{i u Kjotu. Planiraju i da ograni~e broj planinara koji mogu da se popnu na planinu Fuxi, najvi{i vrh u zemqi.

Posle pandemije kovida horde stranih turista vratile su se u Zemqu izlaze}eg sunca. Vi{e od 25 miliona qudi posetilo je Japan tokom 2023. godine, a ve} 5,5 miliona qudi je posetilo zemqu izlaze}eg Sunca u prva tri meseca 2024. godine, {to je za sedam odsto vi{e od brojke za isti period 2019.godine. Grad Fuxikavagu~iko doneo je odluku da se podigne ograda koja }e biti visoka 2,5 metara i duga 20 metara, na lokaciji sa koje turisti fotografi{u planinu Fuxi.

I stanovnici i vlasti ovog grada nezadovoqni su turisti~kim posetama, jer su one obimne, a turisti ne po{tuju pravila, prelaze ulicu na crveno svetlo na semaforu, ostavqaju za sobom sme}e… U okrugu Gion u Kjotu, putnici }e i daqe imati pristup popularnim turisti~kim atrakcijama kao {to je 1.300 godina staro sveti{te Jasaka. Japan se trudi da se bori sa posledicama, masovnog turizma. Neki od turista naveli su da razumeju mere za{tite koje }e ovaj grad i dr`ava preduzeti protiv nesavesnih turista, dok neki smatraju da }e se broj posetilaca ipak pove}avati.

Elektri~na ka{ika - novi izum koji nas spre~ava da solimo kad nam nije dovoqno slano

Japanska kompanija za proizvodwu pi}a „Kirin Holdings" predstavila je novi proizvod: elektri~nu ka{iku koja slanu hranu ~ini slanijom – bez dodavawa soli.

„Kirin Holdings" }e ovog meseca staviti u prodaju 200 elektri~nih „slanih ka{ika" po ceni od 19.800 jena (127 ameri~kih dolara) i jedan mawi broj u svojoj prodavnici u Japanu u junu. Nadaju se da }e za pet godina imati milion korisnika {irom sveta i da }e slede}e godine po~eti da ih prodaju na me|unarodnom nivou.

Ka{ika, napravqena od plastike i metala, razvijena je uz pomo} profesora Univerziteta Mejxi Homeji Mija{ita, koji je prethodno realizovao sli~an mehanizam (i daqe na nivou prototipa) – uspeo je da proizvede efekat slatkog uz pomo} {tapi}a za jelo, i to bez {e}era. Kada je re~ o novom proizvodu („slana ka{ika") on funkcioni{e tako {to {aqe blago elektri~no poqe iz ka{ike tako da koncentri{e molekule natrijuma na jeziku, ~ine}i ukus hrane slanijim, nego {to ona to zapravo jeste. Kompanija koja je ina~e poznata po proizvodwi piva, sada se sve vi{e fokusira na zdravstvenu dobrobit korisnika, koriste}i tehnolo{ke inovacije.

Prose~na odrasla osoba u Japanu konzumira oko 10 grama soli dnevno, dvostruko vi{e od koli~ine koju preporu~uje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). „Slana ka{ika" je te{ka 60 grama,i napaja se litijumskom baterijom koja se mo`e puniti.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Aktivno u~estvujete u razli~itim pregovorima, te pokre}ete inicijativu kad god za to postoje dobri uslovi za neku vrstu uspeha ili dobitka. Ne obazirete se mnogo za ne~ije komentare. Qubavni partner na vas deluje vrlo inspirativno i navodi vas na slobodnije izra`avawe. Ponekad na vrlo jednostavan na~in umete da se uskladite sa voqenom osobom, bez posebne pri~e ili ube|ivawa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Neko vam daje korisne informacije i na takav na~in vam poma`e da pravilnije procewujete razli~ite poslovne mogu}nosti koje imate na raspolagawu. Jasno vam je da zajedni~ki dogovori predstavqaju pozitivan pomak u re{avawu va`nih poslovnih ili privatnih interesa. U~inite neki poseban gest pa`we prema svom partneru i u prilog zajedni~koj sre}i koju treba negovati.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Postoje va`ni ciqevi koje mo`ete da ostvarite u raznim fazama ili na neki zaobilazan na~in. Stalo vam je da osmislite dobru poslovnu strategiju na osnovu koje }ete uspe{no realizovati skoro sve {to ste i zamislili. Nastavite da se pona{ate promi{qeno u proceni pravih vrednosti. O~ekuje vas pozitivan obrt u qubavnom `ivotu, partner }e vas iznenaditi na neki poseban i lep na~in.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ula`ete veliki napor da ostvarite pozitivne rezultate u svom profesionalnom izra`avawu, ali postoje izenenadne situacije koje remete va{e planove. Potrebno je da se rasteretite od dodatnih obaveza, nemate dovoqno energije da se anga`ujete na vi{e strana istovremeno. Skloni ste ~estim promenama emotivnog raspolo`ewa, naro~ito u situacijama kada partner deluje odsutno.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Mo`da sve informacije sa kojima raspola`ete ne predstavqaju uvek i pouzdane kriterijume, ali bez velikih izazova nema ni ve}e poslovne afirmacije. Prolazite kroz fazu oscilacija, skloni ste ~estim promenama u pona{awu ili raspolo`ewu. Povremeno vam je te{ko da pravilno uskladite svoj qubavni ritam i afinitete u odnosu sa bliskom osobom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Potrebno je da osmislite dobar plan i da ostanete dosledni u svakoj fazi sprovo|ewa. Nakon du`eg poslovnog ube|ivawa situacija }e se promeniti u va{u korist, ali mora}ete da ostanete uporni i dosledni. Preplavqeni ste razli~itim mislima i emocijama, tako da pa`qivo odmeravate dobru priliku u kojoj mo`ete da izrazite sve svoje ranovrsne `eqe. Partner vas iskreno podr`ava.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Savesno ispuwavate svoj deo obaveza i delujete vrlo a`urno prilikom ispuwavawa raznih dogovora koje imate sa saradnicima. Realno zasnivate sve svoje odluke i nema razloga da neko uti~e na va{u profesionalnu nesigurnost. U odnosu sa partnerom, nema potrebe da uporno ponavqate situacije koje ne donose `eqeni efekat. Va{a li~na sre}a proisti~e iz unutra{we potrebe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Iznenadne promene na poslovnoj sceni, deluju kao dodatni psiholo{ki pritisak i zahtevaju da imate dobru koncentraciju kako biste se na vreme prilago|avali u odnosu na o~ekivawa. Ponekad je te{ko uskladiti razli~ita interesovawa i afinitete koji vas prate, ali u ime zajedni~ke sre}e sve je mogu}e. Sve lepe misli i topla ose}awa uvek delite ili razmewujete sa bliskom osobom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

U zavisnosti od li~nog interesovawa i motivacije koju imate, osmislite neka nova ili modifikovana re{ewa koja }e vam donositi najboqe razultate. Potrebni su vam raznovrsni diplomatski maniri ili kompromisna varijanta, kao uspe{na formula koja donosi korisne i dugoro~nije rezultate. U odnosu sa voqenom osobom sve postaje mogu}e, kada se va{a ose}awa i misli preklapaju.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Imate dobar predose}aj i uspeh vam se nalazi na dohvat ruke. Najvi{e }e vas obradovati finansijsko poboq{awe i boqi materijalni standard. Ne samo da imate dobre poslovne procene ve} dobijate i novi broj pristalica, tako da u ve}ini situacija prolazite lak{e ili boqe od drugih. Ose}ate da se nalazite na emotivnoj prekretnici i rado prihvatate razne izazove.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Prolazite kroz razli~ite faze stvarala~kog raspolo`ewa i stalo vam je da sebi obezbedite optimalne uslove. Obratite pa`wu na reakciju bli`e okoline, jer ponekad ne `elite da prihvatite komentare koje do`ivqavate kao o{tru kritiku. U odnosu sa qubavnim partnerom ~esto preuzimate aktivnu ulogu i spremni ste da promenite neke zajedni~ke navike koje vas sputavaju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Poslovni problemi sa kojima se trenutno suo~avate zahtevaju dodatni napor ili dobru koncentraciju. Nema potrebe da reagujete ishitreno i da precewujete svoje mogu}nosti pred okolinom. Najboqe je da prepustite osobama od poverewa da odlu~uju o nekim zajedni~kim interesima. Dobra qubavna strategija podrazumeva i spremnost da se neprekidno prevazilaze razli~ita ograni~ewa.

„Blu orixin“ poslao turiste do ivice svemira posle dvogodi{we pauze

Turisti~ka raketa kompanije „Blu orixin“ lansirala je putnike na ivicu svemira po prvi put u skoro dve godine, okon~av{i pauzu izazvanu neuspelim probnim letom bez posade.

Raketa i kapsula „Wu {epard“, poleteli su u 9:36 ujutro po lokalnom vremenu iz objekta na privatnom ran~u u zapadnom Teksasu. „NS-25“, sedmi let sa posadom „Blu orixina“ do sada, prevozio je {est osoba u kapsuli: brokera Mejsona An|ela, Silvajin Hirona, osniva~a jedne francuske pivare, in`ewera softvera i preduzetnika Keneta L. Hesa, ra~unovo|u u penziji Kerol [aler, avijati~ara Gopija Totakuru i Eda Dvajta, penzionisanog kapetana ameri~kog vazduhoplovstva.

Dvajt je tako stigao na ivicu svemira sa 90 godina, {to ga

~ini najstarijom osobom koja se upustila u takve visine, rekao je portparol „Blu Orixina“. „Mislio sam da mi to ne treba u `ivotu. Ali lagao sam. Stvarno mi je, zaista, trebalo to. To je iskustvo koje mewa `ivot. Svi bi morali ovo da urade“, izjavio je Dvejt. Na vrhuncu putovawa, putnici su iskusili nekoliko minuta beste`inskog stawa i upe~atqive poglede na Zemqu kroz prozore kabine. Lansirawe je usledilo nakon uspeha nau~ne misije bez

posade u decembru. Tokom intervjua sa Leksom Fridmanom, Xef Bezos, koji poseduje kompaniju „Blu orixin“, rekao je da je sistem kapsulu odbacio na bezbedno, i da je to razlog {to mu je „prijatno da pusti bilo koga da ide na ovakav put“. „Po mom mi{qewu, turisti~ko vozilo mora biti dizajnirano tako da bude onoliko bezbedno koliko neko mo`e da ga napravi. Ne mo`ete ga u~initi savr{eno bezbednim. To je nemogu}e“, dodao je Bezos.

[ta totalna anestezija radi qudskom mozgu

Vi{e od 350 miliona operacija se obavi na godi{wem nivou u svetu. Sve one podrazumevaju neku vrste anestezije, a totalna anestizija je sve ~e{}a praksa i kod ne tako zahtevnih procedura. Iako je to jedna od najsigurnijih medicinskih praksi, jo{ nemamo potpuno razumevawe procesa - kako anesteti~ki lekovi deluju na mozak. U stvari, ona je uglavnom ostala misterija otkako je op{ta anestezija uvedena u medicinu pre vi{e od 180 godina.

Nova studija sugeri{e da lekovi za op{tu anesteziju uti~u samo na odre|ene delove mozga koji su odgovorni za odr`avawe budnosti.

U studiji koja je koristila vo}ne mu{ice, prona|eni su potencijalni na~ini koji omogu}avaju anesteti~kim lekovima da stupe u interakciju sa odre|enim tipovima neurona.

"Mozak ima oko 86 milijardi neurona i nisu svi isti – te razlike omogu}avaju da op{ta anestezija bude efikasna. Znamo za{to je op{ta anestezija ~ini da tako brzo izgubimo svest, zahvaquju}i zna~ajnom otkri}u iz 1994. godine. Uop{teno govore}i, postoje dve glavne kategorije neurona u mozgu. Prvi su ono {to nazivamo „uzbudqivim” neuro-

RECEPT

SVIWSKI VRAT

SA MLADIM

KROMPIRI]IMA

POTREBNO JE:

n 500 g sviwskog vrata n 1 glavica crnog luka n 700 g mladih krompiri}a n po ukusu so n po ukusu suvi biqni za~in n 1/ 2 ka{i~ice korijandera n po ukusu per{un

PRIPREMA:

Na masno}i ispr`iti/ izdinstati komadi}e mesa. Posoliti i za~initi suvim biqnim za~inom pa presipati u neku dubqu ~iniju.

Zatim crni luk izdinstati na masno}i od mesa pa ostaviti sa strane.

Potom ispr`iti i mlade krompiri}e. Mesu dodajte posoqene krompiri}e, luk, korijander i per{un i sve izme{ati.

Prijatno!

nima, generalno odgovornim za to da nas dr`e budnim. Drugi su „inhibitorni” neuroni. Wihov posao je da reguli{u i kontroli{u ekscitatorne. U na{em svakodnevnom `ivotu, ekscitatorni i inhibitorni neuroni neprestano rade i balansiraju jedni druge.

Kada zaspimo, postoje inhibitorni neuroni u mozgu koji „uti{aju” one koji nas pobu|uju dr`e}i nas budnima. To se de{ava postepeno tokom vremena, zbog ~ega se mo`ete ose}ati sve umornije tokom dana", navodi Adam Hinest, a prenosi Science Alert

Op{ti anestetici ubrzavaju ovaj proces direktnim uti{avawem ovih ekscitatornih neurona bez ikakvog delovawa inhibitornih. Zbog toga }e vam va{ anesteziolog re}i da }e vas „uspavati” za proceduru - a to je u su{tini isti proces.

POSEBNA VRSTA SNA

Iako znamo za{to nas anestetici uspavquju, postavqa se pitawe: „Za{to spavamo tokom operacije?”. Do danas, ne postoji sna`an konsenzus o tome za{to op{ta anestezija uzrokuje da qudi ostanu bez svesti tokom operacije. Hinest ka`e da tokom posledwih nekoliko decenija, istra`iva~i su predlo`ili nekoliko potencijalnih obja{wewa, ali izgleda da sva ukazuju na jedan osnovni uzrok. Neuroni prestaju da razgovaraju jedni sa drugima kada su izlo`eni op{toj anesteziji.

"Iako ideja o tome da „}elije razgovaraju jedna sa drugom” mo`e zvu~ati malo ~udno, to je fundamentalni koncept u neuronauci.

Bez ove komunikacije, na{ mozak uop{te ne bi mogao da funkcioni{e", dodatno obja{wava.

[TA SMO OTKRILI?

Nova studija pokazuje da op{ti anestetici zaustavqaju komunikaciju ekscitatornih neurona, ali ne i inhibitornih. Ovaj koncept nije nov, ali je prona|eno nov set dokaza - da bi neuroni komunicirali, proteini moraju da se ukqu~e. Jedan od zadataka ovih proteina je da nateraju neurone da oslobode molekule zvane neurotransmiteri. Ovi hemijski glasnici su ono {to prenosi signale od jednog neurona do drugog: dopamin, adrenalin i serotonin su svi neurotransmiteri, na primer. Na kraju, posledwi rezultati nagove{tavaju da lekovi koji se koriste u op{tim anesteticima izazivaju ogromnu globalnu inhibiciju u mozgu. Uti{avaju}i razdra`qivost na dva na~ina, ovi lekovi nas uspavquju i tako odr`avaju ovo stawe.

Visoki nivoi herbicida prona|eni u vi{e od polovine uzoraka sperme

Herbicid glifosat je prona|en u uzorcima sa francuske klinike za neplodnost, {to ponovo otvara pitawe o uticaju kontroverzne hemikalije na plodnost.

Vi{e od 55 odsto uzoraka sperme iz francuske klinike za neplodnost sadr`alo je visoke nivoe glifosata, naj~e{}eg suzbija~a korova na svetu, {to je postavilo dodatna pitawa o uticaju hemikalije na reproduktivno zdravqe i op{tu bezbednost, pokazala je nova studija. Novo istra`ivawe je tako|e prona{lo dokaze o uticaju herbicida na DNK i korelaciju izme|u nivoa glifosata i oksidativnog stresa na semenu plazmu, {to ukazuje na zna~ajan uticaj na plodnost i reproduktivno zdravqe.

„Uzeti zajedno, na{i rezultati ukazuju na negativan uticaj glifosata na reproduktivno zdravqe qudi i verovatno na potomstvo“, navode autori studije.

Ovaj rad se pojavio u sklopu napora koji nau~nici preduzimaju u potrazi za odgovorom za{to globalne stope fertiliteta opadaju, a mnogi sumwaju da je izlo`enost toksi~nim hemikalijama poput glifosata zna~ajan pokreta~ ovog pada.

Glifosat se koristi na {irokom spektru prehrambenih useva i u naseqenim podru~jima u Sjediwenim Dr`avama. Najpopularniji proizvod na bazi glifosata je „Monsantov“ pesticid za suzbijawe korova, Raundap (Roundup), koji je posledwih godina bio u centru pravnih i

\umbir sna`no deluje na probavni sistem i u dobroj meri ubrzava metabolizam, ka`e nutricionista Jasna Vuji~i}. Od davnina je ~uven po svojim karakteristikama, a i savremena istra`ivawa idu u prilog tradiciji. - \umbir uti~e na smirivawe stomaka i {titi probavni sistem smawivawem kiselosti u `elucu i pove}avawem pH vrednosti `eluda~ne kiseline. Kao rezultat smawuje se u~estanost lu~ewa `eluda~nih sokova i poja~ava dejstvo enzima koji poja~avaju varewe. Zbog toga |umbir ima direktan uticaj na stomak i jetru, ~ime se smawuje mu~nina i povra}awe - navodi nutricionista.

regulatornih bitaka. Istra`ivawe ameri~ke vlade iz 2023. otkrilo je genotoksi~nost kod poqoprivrednika sa visokim nivoom herbicida u krvi, {to ukazuje na povezanost izme|u pesticida i raka. Nivoi koje su francuski istra`iva~i prona{li u spermi bili su ~etiri puta ve}i nego u krvi mu{karaca, {to je, kako su autori napisali, prvi put napravqeno pore|ewe. Nalaz su nazvali „zabriwavaju}im“ i ukazuju da je hemikalija

posebno opasna za reproduktivni sistem.

Kod qudi koji se bave poqoprivredom zabele`eni su najvi{i nivoe glifosata, a 96 odsto poqoprivrednika ukqu~enih u studiju imalo je ovu hemikaliju. Kod ba{tovana je tako|e zabele`en me|u najvi{im nivoima, a pu{a~i su obi~no imali povi{en nivo, mnogo ve}i od onih koji ne pu{e. Konzumirawe organskih proizvoda nije imalo jasan uticaj na ove nivoe.

Mnogi nisu svesni da konzumirawem |umbira mogu i da smr{aju. Kako? Koren |umbira ne ~ini da direktno smr{ate, ali posredno deluje upravo u tom pravcu. \umbir poma`e u sni`avawu nivoa holesterola, a osim toga razre|uje i krv. Tako|e stimuli{e i pretvarawe holesterola u `u~nu kiselinu, a potpoma`e i lu~ewe `u~i. ^im u krvi ima mawe holesterola, lak{e }ete smr{ati. \umbir ubrzava metabolizam. U korenu |umbira se nalaze jediwewa koja stimuli{u `eluda~ne enzime, koji potpoma`u varewe hrane, dakle potpoma`u metaboli~ke proce-

se. [to je va{ metabolizam br`i, vi{e }ete sagoreti kalorija.

\umbir poma`e lu~ewe pquva~ke, koja olak{ava gurawe hrane i igra ulogu u varewu skroba.

\umbir poboq{ava pokretqivost `eluca. Kada probavni sistem funkcioni{e najboqe {to mo`e, hrana se slobodno kre}e kroz telo, {to smawuje nadutost i zatvor. U stvari, istra`ivawa su pokazala da |umbir reguli{e peristaltiku, naizmeni~no kretawe mi{i}a u gastro-intestinalnom traktu koji je potreban da gura hranu i odvodi je kroz probavni sistem.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SVE[TENIK

23. I 7. SLOVO AZBUKE UBICAIZ ZASEDE ENGLESKI FUDBALER POL

@ITEQ KRAJAOKO TIMOKA ONOMATOPEJABLEJAWA

OBLAST U SRBIJI

OZNAKAZA RAZRED SPOQA[WI IZGLED, SPOQA[NOST

TAJA, EKSTERIJER

VUCIREP, CA, IMAM, VASIL, ]E, ASASIN, TIMO^ANIN, BANAT,

RIK[E, ILIR, I, EKONOM, N, LIVADE, ELE, OZI, OPOZIV,

EMIRI, NAN, J, ALIDA, GICAN, ASAD, BOBAK, VT, ITALINA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JASLE, ENTON, LIRAC,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Velika povr{ina, 2. Najbli`e ro|ake - [vajcarski kompozitor i dirigent [ek, 3. Muslimansko `ensko ime - Brawem nakupiti, 4. Simbol radijuma - Sredwa vrednost - Reka u Rusiji, 5. Ime ameri~ke kwi`evnice Xong - Slikarska dela, 6. Oblo uvaqani vaqu{ci od testa - Objava na tviteru, 7. Tawiri} na vagi - No}na posuda - Veznik, 8. Auto oznaka [panije - Vladarski ukazi - Reka u [vajcarskoj, pritoka Rajne, 9. Umetni~ki stil u 18. veku - Hleb duguqastog oblika (mn.), 10. Reka u Rusiji - Sanitarna prostorija, 11. Item (skr.) - Kapela ispod crkve - Reka u Sibiru, 12. Uzimawe u zakup - Udarati nogama, 13. Budalaste `ene, avetnice, avetuqe - Otpadak pri tesawu drveta, 14. Podvr}i latinizaciji.

USPRAVNO: 1. Mre`e za lov morskih pasa - Krajwa stanica u javnom prevozu, 2. @ena redar - [pajz, 3. Osnovni (skr.) - Buba - Crni }ilibar, gagat (nem.), 4. Peteqke na listovima - Nadmudriti, dosko~iti, 5. Auto oznaka Turske - Delatnik - Hajdu~ka trava, 6. Francuski glumac @ak - Katanci - Dvadeset osmo i 10. slovo azbuke, 7. Prvi vokal - Gledi{te - Poja~ana budnost, pa`qivost, 8. Pronalaza~ dinamita Alfred - [iti - Simbol kiseonika, 9. Si}i tr~e}i, str~ati - Apsolutni superlativ, 10. Tama, tmina - Trgova~ke firme - Ime glumice Gardner, 11. Jastu~i}i od vate - Sastavni deo neke dr`ave, 12. Istrqati se (fig.) - Jedinica za radioaktivnost.

TVIT, TAS, NOK[IR, I, E, EDIKTI, TES, ROKOKO, VEKNE, MSTA, TOALET, IT, KRIPTA, IK, NAJAM, RITATI,

OTMAR, ADNA, NABRATI, RA, PROSEK, OB, ERIKA, PLATNA, KNEDLE,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PROSTRANSTVO, SESTRE,

„MAKNI TU KAFU I SAD ]E[ IMATI 20 ODSTO MAWU PLATU ZBOG OVOGA“: Nada Obri} je slu`avku kaznila jer je prekr{ila weno va`no pravilo

Nada Obri} ispri~ala je jednom prilikom anegdotu iz svog doma kada je smawila platu slu`avki iz neobi~nog razloga.

„Primila sam jednu `enu koja radi kod mene i odmah sam joj rekla: ‘Da se ne{to dogovorimo. Osnovno {to mora{ da zapamti{ jeste da ujutru, dok me ne ~uje{ u kupatilu, ne budi{ me, sa~uvaj me Bo`e! Tad kuva{ kafu i, kad ja si|em, mora da me ~eka kafa i med“, izjavila je Nada jednom prilikom za „Pink.rs“.

„Dok pijem tu kafu, ne postoji niko i ni{ta na kugli zemaqskoj zbog ~ega ti mo`e{ ne{to da me pita{. Gluvonema ti, gluvonema ja. Ako vidi{ da je po~ela ku}a da gori, nemoj slu~ajno meni da si rekla, za to vreme ve} mo`e{ da pozove{ vatrogasce. Dakle, ni u tom slu~aju nemoj da me zove{. Sutra ujutru, ja se budim i vidim dve {oqe kafe. Rekla sam joj: ‘[ta smo se ju~e dogovorile? Kome je ova kafa? Izvini, je l’ smo mi postale drugarice, aman, `enska glavo?! Makni tu kafu i sad }e{ imati 20 odsto mawu platu zbog ovoga'“, ispri~ala je Obri}eva, koja je ipak navodno smawila zaradu svojoj pomo}nici za 10 odsto, a ostalih deset joj je oprostila zbog toga {to ju je slu`avka ba{ dobro imitirala i tada nasmejala do suza peva~icu.

Nada Obri} decenijama je prisutna na sceni, a poznata je po pesmama „Dugo te dugo o~ekujem“, „Bolna ti le`im“ i „Jo{ me boli jedna stara rana“.

PRVI PUT POSLE 4 GODINE DU[KO TO[I] OBJAVQUJE

SVOJU STRANU PRI^E SKANDALOZNOG BRAKA S PEVA^ICOM

„Daj Bo`e da se kona~no razvedemo“

O razvodu Jelene Karleu{e i Du{ka To{i}a ~esto se spekulisalo u javnosti, a sportista je sada progovorio o tome, prete}i da }e posle 4 godine kona~no podeliti "svoju stranu pri~e", te da se nada da }e wegovom braku s Karleu{om zvani~no do}i kraj.

On je na svom Instagramu objavio dva storija posve}ena svojoj supruzi Karleu{i.

„Daj Bo`e da je kona~no odlu~ila da se razvedemo sporazumno“, napisao je To{i}.

„Po{to vidim mnogo la`i s druge strane, nisam se ogla{avao 4 godine povodom svog privatnog `ivota, zbog toga {to smatram da sam iznad svake situacije, ali sve ima svoje granice, moja tolerancija se polako pribli`ava kraju, tao da }u uskoro dati detaqno svoju verziju , ali pla{im se da }e mediji morati dadenih dve godine da se bave time“, rekao je To{i}.

To{i} je ranije u razgovoru za Kurir otkrio detaqe odnosa sa peva~icom.

„Preko advokata poku{avamo da se dogovorimo oko sporazumnog razvoda braka. Na tu temu odr`ali smo nekoliko sastanaka, koji su se, na`alost, zavr{ili neuspe{no“, rekao je on i dodao:

„I daqe poku{avam da izbegnem razvod po tu`bi, jer bi to bilo traumati~no iskustvo za sve nas, naro~ito za na{u decu. Nadam se da }emo se u narednom periodu sporazumno dogovoriti oko razvoda braka, {to je u interesu svih“, otkrio je sportista.

„Kad bih zbog nekih stvari

da pla~em, nikad ne bih prestala“

Glumica Anita Man~i} se pro{le godine razvela od supruga Bojana sa kojim je 22 godine bila u braku. Anita i Bojan 10 godina su vodili bitku za potomstvo, o ~emu je glumica otvoreno govorila.

„Deset godina vodila sam te{ku borbu da postanem majka. Na`alost, bezuspe{no. To je veliki atak na organizam. Telo je po~elo da se buni, zato sam odustala od te borbe. Razmi{qala sam i da usvojim dete“, istakla je ona svojevremeno za „Blic `enu“ i dodala:

„Prebolite mnogo toga u `ivotu, pa i to. Na|ete zadovoqstvo u drugim stvarima jer shvatite da je to jednostavno tako. Qudi se rode hendikepirani i `ive s tim. Postoje qudi koji ostavqaju svoju decu i `ive s tim, {to je stra{no… Postoje oni koji ne ostavqaju svoju decu, ali ih zlostavqaju ili deca maltretiraju roditeqe.. I to je stra{no, ali to je `ivot. I ovo je `ivot i mo`e da bude lep. Kad me stigne tuga, u}utim se da je pre`ivim. Kad bih zbog nekih stvari po~ela da pla~em, nikad ne bih prestala. Zato ne po~iwem“.

Ona je istakla i da je svoju pri~u delila javno

jer smatra da vantelesna oplodwa ne treba da bude tabu tema. „Nemam problem da govorim o intimi ukoliko to ima smisla. Recimo, ja sam govorila o ve{ta~kim oplodwama kad je to bio tabu, iz potrebe da podelim taj problem sa `enama koje su u istoj situaciji kao i ja, a nemaju dovoqno informacija o tome. Ima li ve}e intime? Pre 10 godina otvoreno sam govorila da je normalno da `ena i mu{karac ne mogu da imaju decu i da je normalno da se na tome radi, da je medicina napredovala i da ima re{ewa za to –ispri~ala je Anita.

VERICA RAKO^EVI] OSTALA BEZ IMOVINE:

Sudsko poravnawe ju je zdrobilo, godinama vra}ala dugove

Modna kreatorka Verica Rako~evi} u`iva u braku sa 35 godina mla|im Veqkom Kuzman~evi}em. Wih dvoje `ive u ku}i na Avali, a kreatorka je nakon razvoda od supruga Zorana Rako~evi}a morala da proda ste~enu imovinu.

Salonac koji je izgubila tokom sudskog poravnawa sa drugim suprugom Zoranom Rako~evi}em nikada ne mo`e da pre`ali.

Nekretnina se nalazila na posledwem spratu zgrade u kojoj i dan-danas ona ima butik.

Na`alost, skupocena nekretnina, u koju je ulo`ila dosta

vremena i novca, stavqena je na prodaju, a dok je deo novca navodno ona dala suprugu, ostatak je iskoristila da plati nagomilana potra`ivawa i ulo`i u ono {to najvi{e voli da radi, kreira unikatne modele.

„Svoja tri stana sam sama zaradila i prodala zbog ulagawa u posao. U pitawu su tri zaista velika stana. S ove distance, ako me pitate da li bih to ponovo uradila, ne bih. Jednostavno ne bih. To mi je donelo samo, kad mi je najte`e, da se setim koliko mi je u tom trenutku bilo lepo“, izjavila je Verica svojevremeno.

Da podsetimo, ven~awe modne kreatorke Verice Rako~evi} i Veqka Kuzman~evi}a, te 2013. godine ni po ~emu nije bilo standardno. Mediji su tada danima brujali samo o wima, a imaju}i u vidu da je razlika u godinama izme|u wih 35 godina, mnogi su im predvi|ali brodolom, koji su oni demantovali na najboqi mogu}i na~in, tako {to su ostali zajedno i dan danas se jednako vole i kao i tada.

„Veqko mi je poslao poruku na Fejsbuk, uz pitawe da li bismo mogli da sara|ujemo. Pomislila sam da ho}e da bude maneken i odgovorila mu da ne pravim garderobu za mu{karce. Objasnio mi je da je muzi~ar, da mu se dopada to {to radim, a po{to svaka revija ima muzi~ku podlogu predlo`io saradwu. Rekla sam mu {ta je tema revije koju pripremam, on mi je poslao svoju ideju i tako je sve krenulo“, otkrila je, Verica svojevremeno u emisiji „Ven~awe od A do Da“ malo poznat podatak kako je zapo~ela wena romansa.

Verica i Veqko

\okovi}: Malo me je sramota da ka`em...

Sve osim titule za mene nije zadovoqavaju}e, tako je oduvek bilo. Zvu~a}e arogantno, ali imam karijeru koja tome govori u prilog

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} izjavio je da se nada da }e imati sjajan turnir na predstoje}em Rolan Garosu. \okovi} brani titulu u Parizu, po{to je pro{le sezone u finalu pobedio Norve`a nina Kaspera Ruda 7:6 (7:1), 6:3, 7:5.

Nikola Joki} trenutno nema najve}i ugovor u NBA ligi, po{to wegova plata u bruto vrednosti iznosi 272 miliona dolara. Ipak, za nekoliko godina ta situacija mo`e da se promeni.

Prema proceni ameri~kih medija, Joki} }e za slede}i ugovor koji treba da potpi{e 2026. godine dobiti 404 miliona za pet sezona.

Ipak, ta cifra mo`e se jo{ dodatno pove}ati po{to NBA planira da pove}a buxete klubova za plate, jer }e u narednom periodu potpisati ugovore sa medijskim ku}ama vredne preko sedam milijardi dolara.

Ipak, pre Joki}a supermaks ugovore trebalo bi da potpi{u 2024. godine Janis Adetokunbo i Xejson Tejtum, a 2025. Luka Don~i} i Xoel Embid, ali }e oni dobiti mawe novca nego Nikola Joki}.

Tejtum bi inkasirao 334 miliona, kao i Adetokumbo, dok }e Embid i Don~i} zaraditi 367 miliona za pet godina.

Novinar iz ameri~kog „NBC-a“ Kurt Helin otkrio je kako bi Srbin mogao da stigne do te cifre.

„Nikola Joki} je verovatno najboqi igra~ koji trenutno hoda zemqom i najboqi peva~ sa skinutom majicom. Potpisao je produ`etak ugovora vredan 272 miliona dolara pre po~etka pro{le sezone. Me|utim, zahvaquju}i svojoj igra~koj opciji na kraju, do leta 2026. mogao bi da potpi{e prvi NBA ugovor od 400 miliona dolara kao produ`etak svog sada{weg ugovora, ta~nije pet godina na 404 miliona dolara. Joki} bi mogao da dobije taj novac bilo da osvoji jo{ jedan MVP trofej ili titulu ili ni{ta, jer }e imati 10 godina radnog sta`a i biti kvalifikovan bez obzira na to“, objasnio je Helin.

Partizan majstoricu protiv Mege prvi put ove sezone igra u Pioniru

Ko{arka{ki klub Partizan igra}e majstoricu polufinala KLS-a protiv Mege u ~etvrtak od 18 ~asova u Pioniru, umesto u beogradskoj Areni.

^itave sezone Partizan je u Areni bio doma}in velikanima evropske ko{arke, ali je zbog zauzetog termina morao da se preseli u Pionir.

Bi}e to jo{ jedna u nizu promena u redovima crno-belih koji su u ponedeqak izgubili od Mege u drugom me~u sa 92:88.

Partizan je imao dvocifrenu prednost ve} u prvoj deonici, pa i u drugoj u nekoliko navrata, ali je Mega u tre}oj ~etvrtini do{la do preokreta i onda u posledwoj kontrolisala situaciju na terenu.

Pobednik majstorice igra}e u finalu protiv Crvene zvezde koja je bila boqa od FMP-a sa 2:0 u polufinalnoj seriji.

Ovo }e biti prvi put da }e ove sezone crno-beli biti doma}in u Pioniru.

- Znam za {ta sam sposoban, posebno na gren slemovima. Obi~no igram najboqi tenis na wima. U ve}em delu karijere sam to radio, to je ciq. Ve} neko vreme pri~am da na {qaci `elim da budem najboqi u Parizu. Pro{la godina bila je odli~na, posebno na Rolan Garosu. Nadam se da }u imati sjajan turnir - rekao je \okovi} na konferenciji u Parizu. \okovi} nije osvojio nijedan turnir ove sezone.

- Zato imam pristup koji je fokusiran na stvarima dan po dan, kako bih dogurao {to daqe na turniru. Uvek sam se radovao slede}em izazovu i onome {to je potrebno da bih bio boqi nego nedequ dana pre toga. Tako razmi{qam oduvek, ne}e stati dok ne prestanem da se bavim tenisom. To je jedini na~in na koji znam kako da se pona{am kao teniser i da se takmi~im na najvi{em nivou. Znam svoje kvalitete, znam za {ta sam sposoban i ako se budem ose}ao na pravi na~in, fizi~ki, mentalno, na me~u, ponekad je potrebno malo sre}e. Sve to zajedno donosi titulu na gren slemu, osetio sam to 24 puta u karijeri do sada. \okovi} je potom govorio o svojim o~ekivawima na predstoje}em Rolan Garosu. - Te{ko je da pri~am kakva su o~ekivawa. Malo

"Zvezda

me je sramota da ka`em {ta su moja o~ekivawa. Sve osim titule za mene nije zadovoqavaju}e, tako je oduvek bilo. Zvu~a}e arogantno, ali imam karijeru koja tome govori u prilog. Kada igram na najvi{em nivou i sada, to je glavni razlog {to `elim da nastavim da pi{em istoriju, da osvajam titule. Pariz je jedna od tih titula, zato su moje `eqe i ciqevi uvek isti. Sada moram da snizim o~ekivawa. Kada to ka`em, mislim na to da ne razmi{qam o turniru previ{e, da ne idem daleko, nego da idem me~ po me~. On je ponovio da `eli da osvaja titule, posebno na gren slem turnirima.

- Turniri koje sam igrao uo~i Pariza bili su u svrsi pripreme za Rolan Garos i Olimpijske igre. U tom kontekstu se to ne mewa. O~ekivawa, scenarije, predvi|awa, moram da spustim. Ve}ina nas razmi{qa unapred, na to sam mislio kada sam mislio da su o~ekivawa ni`a. Usredsre|ujem se samo na naredni dan, trening ili me~... Nivo igre nije jo{ na tom zadovoqavaju}em nivou po kom sam prepoznatqiv. Radi}u da odr`im kontinuitet igre i ose}aja na terenu i van terena. Da izgradim tvr|avu koja }e mi doneti pobedu.

}e sigurno igrati Evroligu!"

Direktor ABA lige Milija Vojinovi} izjavio je da }e Crvena zvezda sigurno igrati Evroligu naredne sezone, iako to i daqe nije potvr|eno.

Direktor Evrolige Paulius Motiejunas rekao je da Crvena zvezda nema sigurno mesto u Evroligi, uprkos tome {to je osvojila ABA ligu.

Paulius Motiejunas govorio je o narednoj sezoni Evrolige i na op{te iznena|ewe, izneo je poruku da Crvena zvezda nema sigurno mesto u Evroligi, iako je osvojila ABA ligu.

Crveno-beli su u finalu ABA lige pobedili Partizan rezultatom 3:0 i tako do{li do titule regionalnog {ampiona, ali im to ne garantuje mesto u Evroligi.

Nema vi{e {ampiona. Nije da pobedi{ i u|e{. To nije situacija. Mesto (u doma}im ligama) vi{e nije va`no. Svako ima {ansu, a razgovaramo sa svakim. Klubovi }e odlu~iti. Moj zadatak je da predstavim kriterijume ocewivawa kako bi klubovi to mogli videti i razumeti.

Ta izjava je potresla navija~e Crvene zvezde, pa se spekuli{e da li }e naredne sezone biti u elitnom takmi~ewu.

Sada se oglasio Milija Vojinovi}, biv{i sudija i direktor ABA lige, koji je govorio za "MeridianSport".

Kao {to ste rekli, mi na po~etku smo imali tri predstavnika, a evo sada se pojavile neke informacije da je ABA liga mo`da upit-

na i za to jedno mesto. Ipak bih pod navodnike stavio re~ upitno. Mojim boravkom u Berlinu tokom Final fora sam neke stvari razjasnio sa rukovodiocima Evrolige. Mislim da ta informacija nije bila precizno prene{ena. Siguran sam da }e ABA liga imati svog predstavnika u Evroligi slede}e godine i da }e to biti prvak Crvena zvezda! Objasnio je svoju izjavu. Ne zadovoqavamo samo sa jednim mestom, nadamo se da }e i Partizan Partizan naredne sezone igrati Evroligu. ABA liga je puno dala evropskoj i svetskoj ko{arci. Da ne idem puno u nazad, ali podsetimo se ove godine kad su Republika Srbije i Beograd iza{li u susret, pa je Makabi igrao u na{oj zemqi zbog poznate situacije. Ne tako davno, kad je Berlin otkazao Fajnal for, Beograd se na{ao se na usluzi Evroligi i organizovao turnir koji je,

po mom mi{qewu i mi{qewu ve}ine qudi s kojima sam razgovarao, mnogo boqe organizovan nego {to je bio ovaj u Berlinu ili prethodni u Kaunasu. Zato nemam zebwu ili nedoumicu da }e se i slede}e godine Evroliga igrati u Beogradu. Minimum jedan klub, ali siguran sam i dva. Da li }e se vratiti procedura da {ampion ABA lige ima sigurno mesto u Evroligi?

Postoji mogu}nost da {ampion ne bude ekipa koja mo}e da ispuni uslove organizacije evroliga{ke utakmice, tako da ta odrednica {ampion nije mo`da ni najsre}nija za Evrolige, niti za ABA ligu, nego da jednostavno imamo kao {to je sada da imamo jednog predstavnika. Ako to budu klubovi koji su i do sada igrali Evroligu mislim da ne}e biti nikakvih problema, mada ima i klubova koji }e potencijalno mo}i da ispune te uslove.

KO POSLEDWI ODE, NEK UGASI SVETLO:

U Partizanu ni{ta

ne sluti na dobro

FK Partizan ve} godinama unazad mu~i se sa raznoraznim problemima, trofeja nema, uprava ne}e da ode, a igra~ki kadar nije dovoqno dobar bio ~ak ni za Ligu konferencija ove sezone. Sedam sezona zaredom Crvena zvezda je prvak Srbije, dok Partizan jedva spaja kraj s krajem i nekako (uz pomo} dr`ave) uspeva da obezbedi licencu za Evropu. Navija~ima se ve} odavno smu~ila aktuelna uprava, bojkot doma}ih utakmica traje cele sezone, a ve} po~etkom iste do`ivqen je debakl u kvalifikacijama za Ligu konferencija, kada je Nordsjeland bio boqi u dvome~u sa 6:0.

Crno-beli su na iznena|ewe mnogih bili prvi nakon jeseweg dela sezone u Superligi Srbije, pobedili su ~ak i Crvenu zvezdu sa 2:1 u Humskoj, ali je onda usledio strmoglav pad na prole}e i ogroman zaostatak za Zvezdom. U pitawe je dovedeno ~ak i drugo mesto na tabeli Superligi, Igoru Duqaju uru~en je otkaz pred kraj sezone, bilo je i serije od {est utakmica bez pobede, ali su Albert Na|, novi trener, i wegovi izabranici ostali na mestu koje vodi u kvalifikacije za Ligu {ampiona.

U ovom trenutku, sude}i prema igri i trenutnom stawu u klubu, bilo bi veliko ~udo da Partizan pro|e ijedno kolo kvalifikacija za elitno takmi~ewe, a pitawe je da li }e biti kvaliteta i za nastup u Ligi Evrope ili Ligi konferencija.

Ve} sada je jasno da }e Partizan ostati bez trojice stranaca –Denila Kastiqa, kome je istekla pozajmica iz [ahtjor Dowecka, Frenka Kanutea i Nejtana de Medine, koji se nije dobro pokazao u Beogradu.

Glavno pitawe na leto bi}e status Mateu{a Saldawe, najboqeg strelca Superlige Srbije ove sezone i jedne od retkih svetlih ta~aka u Partizanu. Za Brazilca se intenzivno interesuju razni evropski klubovi, a crno-beli su navodno odbili ponudu od osam miliona evra za wegov transfer.

Ukoliko Saldawa ode, Partizan }e morati da potra`i novog prvog napada~a, {to uop{te ne}e biti lak posao.

Izvesno je da }e i Samed Ba`dar, talentovani srpski fudbaler, napustiti Humsku ove godine, pa je jasno da je Partizan ve} sada u ozbiqnom problemu sa napada~ima.

Tokom sezone tim su napustitli Mihajlo Ili} (Bolowa) i Kristijan Beli} (AZ Alkmar), {to se i te kako odrazilo na rezultate. Prihod od wihovih transfera je osam i po miliona evra, ali je pitawe da li je taj novac ve} oti{ao po ne~ijim xepovima, mo`da je pla}en i neki dug ili }e biti ulo`en u nadogra|ivawe sastava za narednu sezonu.

U ovom trenutku deluje da je Aleksandar Jovanovi} kao golman ujedno i najboqa i najpouzdanija opcija u timu. Dogurao je Jovanovi} i do reprezentacije, pa crno-beli mogu i te kako da se uzdaju u wega. Me|utim, ve} u liniji ispred wega ima mnogo problema. Vi{e puta tokom sezone pokazalo se da odbrana Partizana nije na visokom nivou, pogotovo za Evropu, pa je vi{e nego jasno da }e tu biti potrebna poja~awa.

Ni vezni red nije blistav, mada je na primer Gajas Zahid svetla ta~ka i mogao bi da bude veoma va`an naredne sezone. Me|utim, jo{ uvek su nejasne situacije sa Ksanderom Severinom, Alduom Kaluluom i Jung-Xun Gohom, koji uglavnom deluju po krilima, pa bi i tu moralo da se prona|e neko boqe re{ewe ukoliko se namerava da se u Evropi napravi ne{to zna~ajno ili makar da se u|e u grupnu fazu nekog od tri takmi~ewa.

Ukupna slika govori slede}e – osim od prodaje Saldawe i Ba`dara, Partizan prakti~no nema od ~ega vi{e da zaradi, mnogo je igra~a koji se nisu ba{ najboqe pokazali, a pitawe je da li je klub u stawu da dovede boqe zamene i kvalitetna poja~awa, pogotovo za evropski nivo. Uz to, veliko je pitawe i ko iz omladinske {kole ima kvalitet za prvi tim i da li mo`e da napravi razliku makar u doma}em prvenstvu.

Na sve to, crno-beli vi{e nemaju ni Igora Duqaja, koji je nekoliko igra~a doveo iskqu~ivo zbog veza sa Darijom Srnom i [ahtjorom, pa se sada Partizan nalazi u jo{ nepovoqnijem polo`aju, dok qudi iz uprave sede kao da se ni{ta ne de{ava i u`ivaju u propasti slavnog kluba.

ZVEZDA

Ko treba da ostane, a ko da se dovede?

Fudbaleri Crvene zvezde po sedmi put uzastopno postali su {ampioni u Superligi Srbije, osvojili su i duplu krunu, ali se jo{ uvek pamti da su u Ligi {ampiona imali svega bod.

Odmah po zavr{etku pro{le sezone, Zvezda je odlu~ila da se baci na remont tima, doveden je trener Barak Bahar, koji je prvo napravio „~istku“, a onda dovodio igra~e koje je `eleo, od kojih su posledwi stigli In-Beom Hvang i [erif Endiaje.

Odmah je bilo jasno da Zvezda nije dobila laku grupu u elitnom takmi~ewu, jer su sa wom upali Man~ester siti, Lajpcig i Jang Bojs. Realna o~ekivawa su bila da se crveno-beli dobro „pobiju“ za tre}e mesto sa Jang Bojsom, samim tim realan domet bio je Liga Evrope, a neki su smatrali da ~ak ni Lajpcig nije nedosti`an.

Me|utim, na kraju je Zvezda imala samo jedan remi, u Beogradu protiv Jang Bojsa, uz pet poraza i gol razliku 7:15. Iako se Zvezda veoma dobro pokazala u nekim utakmicama, ~ak je vodila i protiv Sitija u Man~esteru, jednostavno odbrana nije bila na vrhunskom nivou, napad to nije mogao da nadoknadi, a {kripalo je na vi{e pozicija u timu.

Da Zvezda nije tim kakav se zami{qalo da }e biti potvrdila je i pozicija broj dva u Superligi Srbije na kraju jeseweg dela sezone, pa je Bahar dobio otkaz i na wegovo mesto stigao je Vladan Milojevi}. Uspeo je Zvezdin „Klark Kent“ da „na|e `icu“ nekim igra~ima kao {to je na primer Endiaje, uspeo je boqe da poslo`i kockice i stvori boqu atmosferu, {to je rezultiralo novim trofejima.

Ipak, sada je vreme i za evropski iskorak. Jasno je koliko je Zvezda dominantna na tlu Srbije, ali treba da poka`e i van okvira na{e zemqe koliko je ozbiqan tim. Milojevi} }e dobiti odre{ene ruke da kroji tim po svojim merama, a promena }e i te kako biti, zapravo one su ve} po~ele.

Veliki izazovi za Zvezdinu upravu bi}e da se zadr`e golman Omri Glazer i vezni fudbaler Hvang. Glazer je bio jedan od najboqih golmana u grupnoj fazi Lige {ampiona, dok Hvang neko vreme nije uspeo da prona|e pravi ritam, ali je onda po~eo da ple{e po terenu i to se odrazilo na wegov u~inak, pre svega kroz doprinos u napadu. [to se odbrane ti~e, nedavno je stigla potvrda da su kapiten Aleksandar Dragovi} i Nemawa Milunovi} zavr{ili svoje epizode na Marakani. Kako sada stvari stoje, deluje da }e Zvezda morati da potra`i makar po jednog igra~a na pozicijama levog i desnog beka, ali i centralnog defanzivca.

Zasad se jo{ ne naziru imena bekova, dok se na mestu {topera pomiwe Sr|an Babi}, koji je ve} bio u Zvezdi, ali trenutno je ~lan Spartaka iz Moskve. U svakom slu~aju, crveno-beli su ove sezone u Ligi {ampiona dobili potvrdu da bez ~vrste odbrane ne mogu da se nadaju velikim uspesima kao {to je na primer prolazak u nokaut fazu, makar u Ligi Evrope. [to se ti~e veznog reda, kqu~no }e upravo biti to da li Hvang ostaje ili ne. Gelor Kanga se mnogo puta do sada pokazao kao odli~an za doma}e prvenstvo, ali u Evropi to nije i{lo ba{ najboqe, a i ve} je u poznim igra~kim godinama. Pored wega osta}e i Marko Stameni}, koji je imao us-

pona i padova tokom sezone, kao i Sr|an Mijailovi}, koji je ve}i deo godine proveo na neprirodnoj poziciji – desnom beku. Dakle, Zvezda treba da potra`i i nekog kvalitetnog igra~a u veznom redu, mo`da i dva ako Hvang ode.

Izvesno je da }e tim Vladana Milojevi}a na leto napustiti Osman Bukari, koji }e krenuti put MLS lige i nosi}e dres Ostina iz Teksasa. Zvezda bi na ime tog transfera trebalo da zaradi sedam miliona evra, ali taj novac treba da ulo`i u dovo|ewe igra~a sli~nih kvaliteta. Sa druge strane terena, po krilu, Milojevi} bi mogao da se uzda u Pitera Olajinku, tu je i talentovani Vladimir Lu~i} kada se oporavi, dok je Mirko Ivani} u napada~koj liniji ve} godinama unazad jedan od, ako ne i najboqi i najpouzdaniji igra~ Zvezde. Neizvestan je i status Endiajea, koga veliki broj navija~a nije mogao dugo da smisli, ali se onda razigrao pod Milojevi}evim vo|stvom, pa bi mogao da dobije poverewe i kao prvi napada~ u Ligi {ampiona, dok ~ekamo razvoj Uro{a Srem~evi}a.

U ovom trenutku deluje da }e Zvezda morati da dovede minimum pet ozbiqnih opcija za Ligu {ampiona (dva beka, {toper, krilo, vezni), a ne bi ~udilo da krene u potragu za jo{ nekim igra~ima u zavisnosti od toga ko }e napustiti Marakanu ovog leta.

THURSDAY l ^ETVRTAK 30. 5. 2024.

Niko nije imao poverewe Srbije kao Piksi

Fudbalska reprezentacija

Srbije nikada nije imala selektora koji je na toj poziciji, u jednom mandatu, ostao du`e od tri godine, sve do dolaska Dragana Stojkovi}a Piksija, koji je upravo to i uradio.

Selektor „orlova“ ve} je proveo rekordno vreme na toj poziciji, a pred Evropsko prvenstvo u Nema~koj (14. jun – 14. jul), Fudbalski savez Srbije je potvrdio da je produ`en ugovor sa selektorom.

„Dragan Stojkovi} Piksi ostaje selektor Srbije do 2026. godine, potvr|eno je posle Izvr{nog odbora i tre}e redovne sednice Skup{tine Fudbalskog saveza Srbije“, saop{tio je nedavno FSS.

Stojkovi} je jednoglasno izabran kao jedan od retkih koji su odveli reprezentaciju i na Svetsko i na Evropsko prvenstvo.

Srbija na predstoje}i Evro u Nema~koj ide prvi put kao nezavisna zemqa i prvi put od 2000. godine. Piksi je vodio „orlove“ i do prve divizije u Ligi nacija.

Pre toga se sa prvog mesta u kvalifikacionoj grupi plasirao na Mundijal u Kataru, ali je od tada do{lo do stagnacije u kvalitetu igre nacionalnog tima.

Od osamostaqewa Srbije, FSS nije imao toliko poverewa u jednog ~oveka. Po~elo je sve od stranca – Havijera Klementea, koji je do{ao umesto smewenog Ilije Petkovi}a (do`iveo debakl na Mundijalu

Svi selektori Srbije od osamostaqewa dr`ave

Havijer Klemente 2006 – 2007

Miroslav \uki} 2007 – 2008

Radomir Anti} 2008 – 2010

Vladimir Petrovi} 2010 – 2011

Sini{a Mihajlovi} 2012 – 2013

Qubinko Drulovi} 2014

Dik Advokat 2014

Radovan ]ur~i} 2010 – 2012, 2014 – 2016

Slavoqub Muslin 2016 – 2017

Mladen Krstaji} 2017 – 2019

Qubi{a Tumbakovi} 2019 – 2020

Dragan Stojkovi} 2021 – ?

u Nema~koj 2006. godine).

„Mali Napoleon“, kako je nadimak Klementea, nije se dugo zadr`ao na tom poslu, jer je bio neuspe{an u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. u [vajcarskoj i Austriji.

Umesto [panca, na klupu Srbije do{ao je biv{i trener Partizana i nekada{wi reprezentativac Miroslav \uki}. Ni on se nije dugo zadr`ao na selektorskoj poziciji, tek godinu dana (20072008).

Posle \uki}a do{ao je Radomir Anti}. Kvalifikacije za Mundijal u Ju`noj Africi bile su vi{e nego uspe{ne, a potvrda plasmana do{la je protiv Rumunije (5:1 u Beogradu) i op{teg odu{evqewa nacije i prave euforije. Anti}evi „orlovi“ nisu ba{ potpuno podbacili na Mundijalu (porazi od Gane 0:1 i Australije 1:2), ostaje upam}ena pobeda

nad Nema~kom (1:0), ali da su mogli boqe – mogli su. Anti} je ipak te 2010. napustio mesto selektora, a za naslednika je imenovan Vladimir Petrovi} Pi`on. Nakon wegovog kraha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, na mesto selektora dolazi Radovan ]ur~i} (prvi mandat), da bi wega 2012. godine zamenio Sini{a Mihajlovi}.

Kada je Srbija razvalila Vels 6:1 u Novom Sadu, rodila se nova nada, ali je crni niz od tri poraza (Belgija u Beogradu 0:3, Makedonija u Skopqu 0:1 i Hrvatska u Zagrebu 0:2), doveo do toga da Srbija propusti jo{ jedno veliko takmi~ewe – Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine.

Mihajlovi} je sa kormila oti{ao 19. novembra 2013. godine, a ulogu selektora u kratkom periodu obavqali su Qubinko Drulovi} i Dik Advokat, da bi drugi mandat u 2014. godini dobio ]ur~i}.

Wemu se FSS po drugi put zahvalio u aprilu 2016, a izbor je pao na Slavoquba Muslina. Reprezentaciju Srbije preuzeo je u maju, u kvalifikacionoj grupi, u kojoj je bilo i troje u~esnika Evropskog prvenstva 2016. godine, zauzeo je prvo mesto i obezbedio direktan plasman na Svetsko prvenstvo.

Ali, 30. oktobra 2017. godine, fudbalska vlada Srbije ga je smenila, a „orlove“ je preuzeo Mladen Krstaji} i neslavno ih vodio na Mundijalu u Rusiji. Nakon wegovog odlaska do-

Evo kako je Piksi izabrao, jedan veliki {ok

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Dragan Stojkovi} Piksi, saop{tio je kona~an spisak od 26 fudbalera za Evropsko prvenstvo u Nema~koj (14. jun - 14. jul).

Piksi je imao rok da do najkasnije 7. juna precrta devet fudbalera, ali je to uradio ve} krajem maja {to pokazuje koliko je siguran u svoje odluke.

Evo kojih 26 reprezentativaca }e se boriti za Srbiju u grupi C zajedno sa Danskom, Engleskom i Slovenijom.

Na spisku se ne nalazi Nemawa Radowi}, te je to svakako veliki {ok za „orlove“.

Sa {ireg spiska pored Radowi}a otpali su jo{ i Aleksandar Jovanovi}, Strahiwa Erakovi}, Jan Karlo-Simi}, Sa{a Zdjelar, Samed Ba`dar, Aleksandar ]irkovi}, Matija Glu{~evi} i Mihailo Ivanovi}.

Piksi je otkrio da }e pripreme za Evro po~eti ve} u utorak, dok }e do po~etka prvenstva odigrati dve prijateqske utakmice.

Prvo }e 4. juna od 20.45 Srbija igrati protiv Austrije, dok }e se 8. juna boriti sa [vedskom od 18 ~asova. To }e ujedno biti i opro{tajna utakmica Zlatana Ibrahimovi}a.

Evro }e otvoriti Srbija 16. juna protiv Engleske od 21.00, potom }e ~etiri dana kasnije igrati sa Slovenijom (15.00), a posledwi me~ grupne faze u Minhenu igra}e 25. juna protiv Danske od 21.00.

GOLMANI

Vawa Milinkovi}-Savi} (Torino)

Predrag Rajkovi} (Majorka)

\or|e Petrovi} (^elsi)

ODBRANA

Nikola Milenkovi} (Fjorentina)

Strahiwa Pavlovi} (Salcburg)

Milo{ Veqkovi} (Verder Bremen)

Sr|an Babi} (Spartak Moskva)

Uro{ Spaji} (Crvena zvezda)

Nemawa Stoji} (TSC)

SREDINA

Du{an Tadi} (Fenerbah~e)

Andrija @ivkovi} (PAOK)

Sergej Milinkovi}-Savi} (Al Hilal)

Filip Kosti} (Juventus)

Sa{a Luki} (Fulam)

Filip Mladenovi} (Panatinaikos)

Ivan Ili} (Torino)

Sr|an Mijailovi} (Crvena zvezda)

Nemawa Maksimovi} (Hetafe)

Mijat Ga}inovi} (AEK)

Lazar Samarxi} (Udineze)

Nemawa Gudeq (Seviqa)

Veqko Birman~evi} (Sparta Prag)

NAPAD

Aleksandar Mitrovi} (Al Hilal)

Du{an Vlahovi} (Juventus)

Petar Ratkov (Salcburg)

Luka Jovi} (Milan)

lazi Qubi{a Tumbakovi}, da bi 2021. Dragan Stojkovi} preuzeo kormilo.

Piksi je u kratkom vremenu uspeo da obezbedi plasman na Svetsko, ali i Evropsko prvenstvo i

zaslu`io je poverewe FSS-a. Srbija }e na Evru u Nema~koj igrati u grupi C sa Engleskom, Dansokm i Slovenijom, te }e posle lo{e igre na Mundijalu, Piksi imati {ansu za popravni.

Euforija pred Evropsko prvenstvo zvani~no mo`e da krene. Selektor reprezentacije, Dragan Stojkovi} Piksi, saop{tio je kona~an spisak putnika za Nema~ku, dok je i Fudbalski savez Srbije otkrio planove reprezentacije do po~etka Evra.

Ima}e vremena Piksi da uigra startnu postavu sve do 14. juna kada }e Evropsko prvenstvo otvoriti Nema~ka i [kotska. FSS je otkrio planove nacionalne selekcije u pripremnom

periodu, a evo kako }e one izgledati:

„Grupa od 16 reprezentativaca u Sportski centar FSS sti`e danas (utorak) i ima}e prvi trening od 17 ~asova. Ostali igra~i pridru`i}e se do 2. juna, dan kasnije nacionalni tim odlazi u Be~ gde }e 4. juna igrati prijateqsku utakmicu protiv Austrije. Reprezentacija Srbije boravi}e u Be~u do 7. juna, zatim odlazi u Stokholm gde je 8. juna

o~ekuje drugi prijateqski me~ pred odlazak u Nema~ku, protiv [vedske. Odmah posle utakmice predvi|en je povratak u Beograd. Odlazak u Augzbug je 11. juna u 17 ~asova iz Beograda“, saop{tio je Fudbalski savez Srbije. Srbija }e Evro otvoriti 16. juna protiv Engleske u grupi C od 21.00, potom }e ~etiri dana kasnije igrati sa Slovenijom (15.00), a posledwi me~ grupne faze u Minhenu igra}e 25. juna protiv Danske od 21.00.