Srpski glas 30. mart

Dan kada je ubijeno me|unarodno pravo

U organizaciji Ambasade

Republike Srbije u Kanberi i elektronskog magazina

„Be:longing“, 22. marta u rezidenciji ambasadora

R. Srbije u Kanberi odr`ano kwi`evno ve~e pod nazivom „Srpski soare“

INTERVJU NEDEQE

Prof. Dr Danica

Gruji~i}, ministarka zdravqa Republike Srbije Nad Srbima su vr{ili eksperimenteUkrajinci, ne dozvolite osiroma{eni uranijum

KOLUMNA

Pi{e: Sa{a Jankovi}

Glas laburista

Australijski laburisti su pro{le subote na izborima preuzeli jo{ jedan liberalni bastion - najnaseqeniju dr`avu Novi Ju`ni Vels

U Kanberi obele`ena „Nedeqa harmonije“

na kojoj je prikazan film

Isidore Peki}

”Generacije

Borova - 30 godina kasnije”

Srpska re`iserka

daje svoj doprinos

„Nedeqi harmonije“ u Kanberi

Strana

Strana

Sakelaropulu: Stav Gr~ke o Kosovu i Metohiji nepromewiv i stabilan

Predsednica Gr~ke Katerina Sakelaropulu, koja je boravila u zvani~noj poseti Srbiji, izjavila je da stav Gr~ke o Kosovu i Metohiji ostaje nepromewiv i stabilan.

U obra}awu novinarima nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, Sakelaropulu je istakla da Gr~ka podr`ava dijalog Beograda i Pri{tine koji ima za ciq normalizaciju odnosa dve zemqe i iznala`ewa odr`ivog re{ewa koje }e odr`ati stabilnost u podru~ju.

„Podr`avamo nedavne razgovore koji su vezani za pronala`ewe re{ewa i primene plana implementacije i unapre|ewe va{eg polo`aja u Evropi”, rekla je Sakelaropulu.

Govore}i o evrointegracijama Srbije, gr~ka predsednica je naglasila da je Gr~ka uvek mislila da Srbija pripada evropskoj porodici i da je, u razgovoru sa predsednikom Srbije, jo{ jednom iskazala stabilan i ~vrst stav Gr~ke o potrebi prikqu~vawa Srbije EU i podr{ci naporima koje Srbija ula`e u tom pravcu.

„Na{ ciq je ja~awe politi~ke i ekonomske pozicije Srbije”, rekla je Sakelaropulu. Ona je istakla da je dana{wi sastanak potvrdio izuzetne bilateralne odnose Gr~ke i Srbije na svim nivoima koji su stabilni i nenaru{eni ve} 150 godina, i koji, kako je rekla, pokazuju zna~ajne kulturne, politi~ke i istorijske veze, kao i prijateqstvo koje povezuje na{a dva naroda.

„Strate{ki karakter koji su stekli gr~ko-srpski odnosi oslikavaju se u zajedni~koj deklaraciji o strate{kom partnerstvu, posebno u oblastienergetike, kulture, turizma i odbrane. Obostrana `eqa jeste da se ubrza impelementacija te deklaracije u ciqu obostranog blagosatawa na{ih zemaqa i {ireg podru~ja Balkana”, rekla je predsednica Gr~ke.

Vu~i}: Srbija }e implementirati sve {to je dogovoreno, te`imo ~lanstvu u EU

Srbija se nalazi na evropskom putu i `elela bi da postane ~lanica EU, ali Srbija zna da to ne zavisi uvek samo od nas, poru~io je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i naglasio da je ciq Srbije da ubrzava evropski put, ali i da ja~a svoju ekonomiju i unapre|uje demokratiju.

„Srbija se nalazi na evropskom putu i `elela bi da postane ~lan EU, ali Srbija zna da to ne zavisi uvek samo od nas. Da bismo mi ispunili ono {to se od nas i formalno o~ekuje jeste mnogo toga vezano za Pri{tinu i dijalog sa Pri{tinom”, rekao je Vu~i} na zajedni~koj konferenciji sa predsednicom Gr~ke Katerinom Sakelaropulu na konstataciju novinara gr~kog medija da se od sastanka u Solunu 2003, ta~nije posle 20 godina, ni{ta nije promenilo u vezi sa prikqu~ivawem Zapadnog Balkana EU i na pitawe {ta to zemqe Zapadnog Balkana, a posebno Srbija, treba da u~ine kako bi bila konstruktivnija situacija. On je dodao da Srbija ~ini 50 odsto ekonomije Zapadnog Balkana.

„I ta razlika }e biti samo ve}a, ona }e biti i 51 odsto i 52 odsto i 53 posto u godinama pred nama. Tako da kada govorite o Zapadnom Balkanu i kada pri~ate o na{im ekonomijama i na{em doprinosu uvek govorite sa 50 i vi{e procenata o Srbiji”, istakao je Vu~i}.

On je naglasio da Srbija svojim ozbiqnim i odgovornim pristupom regionalnim i evropskim i svetskim pitawima, uz po{tovawe Poveqe UN ~ak i u migracionim procesima, mo`e mnogo da pomogne Evropi.

„Mi smo tu. Mi }emo svoj posao da radimo, ono {to smo rekli da }emo da implementiramo, mi }emo da implementiramo, mi nikog nismo lagali i obmawivali”, rekao je Vu~i}.

On je naglasio da je gr~koj predsednici rekao danas {ta je Srbija spremna da uradi, a {ta ne}e da uradi.

„Mi smo tu bili veoma jasni, ~isti kao suza pred svima u Evropi i svetu. Ni od koga ni{ta nismo krili, nikakve igre nismo igrali. Ja to pred svakim evropskim zvani~nikom ponovim na isti na~in i oni znaju da je re~ Srbije ne{to {to mnogo vi{e zna~i i mnogo va`nije nego ne~ija druga re~ i ne~iji drugi potpisi”, rekao je Vu~i}.

On je naglasio da je „ciq da ubrzavamo svoj evropski put, ali i da sna`imo svoju ekonomiju”.

„Da nastavimo sa strahovito dobrim prilivom stranih direktnih investicija, da smawujemo razliku u ekonomskoj snazi izme|u nas i razvijenih ekonomskih zemaqa, a da u smislu demokratije kao oblika politi~kog re`ima je daqe unapre|ujemo, kao i qudska prava i slobode i verujem da }emo time postati jo{ privla~nija zemqa i kao partner i za dolazak svih onih koji `ele da u na{oj zemqi provedu vi{e vremena nego danas”, rekao je Vu~i}.

On je dodao da nije preterani optimista i da je „mali lider iz jedne male zemqe”.

„Ima mnogo velikih lidera iz mnogo ve}ih zemaqa u Evropi koji se mnogo boqe razumeju od mene”, naveo je Vu~i}.

ma {ta mi re~e?!

MIROSLAV MI [ KOVI ]

CENI QUDE KOJI GUBE?

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100

Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija:

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

PETAR JE MRSNO VE^ERAO

„Mi se gotovo nikad ne osmehujemo kada se vra}amo sa pregovora, ali no}as u avionu, iako je bila pono}… Petar Petkovi} je uvek u postu, ali sam ga naterao da sino} pojede komad gibanice. Bilo je u Ohridu ne{to boqe nego {to smo o~ekivali ” (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

„Ja posebno cenim qude koji ulaze u biznis i gube. Ako nigde ne izgubite – vi ste zihera{. A zihera{i ne mogu ni na kocki da dobiju, a kamoli u biznisu. Biznis je hazarderska igra, i tu morate da rizikujete. E sada, mora{ neko znawe da ima{ da bi rizikovao. Normalno da ni{ta nije sigurno, ali mora da postoji neko znawe da bi se bavio time “

(Miroslav Mi{kovi}, osniva~ jedne od najve}ih doma}ih kompanija, Delta Holding)

OVO JE ZEMQA (I SUVERENITET)

ZA PREGOVARAWE

„Predsednik republike, u punom legitimitetu, izabran od naroda, pregovara o suverenitetu, o svojoj zemqi…"

(Sne`ana Paunovi}, poslanik SPS-a)

KAD

SHVATI[

DA @IVOT NIJE VRTE[KA

„Kad si dete svet ti je cirkus i vrte{ka, a onda u jednom trenutku se suo~avate sa svetom, koji nije cirkus i vrte{ka, i taj prelaz je prelomni momenat, kada shvati{ da svet i `ivot nisu vrte{ka i cirkus. To se de{ava u odrastawu i to je najva`nije za jednog ~oveka"

(Rediteq kultnog ostvarewa „Muwe“ Ra{a Andri})

Predsednik Vu~i}: Ho}ete da vam objasnim za{to sam ja „ludak“?

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} gostovao je skoro dva sata na TV Pinku, a za to vreme nije otkrio mnogo toga novog, ve} se vi{e obra~unavao sa kritikama i napadima politi~kih protivnika. Predsedniku je naro~ito zasmetalo to {to ga je vi{e predstavnika opozicije u prethodnom periodu nazvalo „ludakom”. „Ho}ete da vam objasnim za{to sam ja ludak”, upitao je Vu~i} kameru i ocenio da je to zato {to niko drugi, sem wega, ne bi izdr`ao sve napade i pritiske.

Vu~i} je naglasio da {to bude jasnija razlika u rezultatima oni }e ga nazivati sve ve}im ludakom. „Ovo ne bi izdr`ao niko. Ne postoji niko koga svakodnevno napadaju“, istakao je Vu~i}.

„Wihov problem, problem svih wih, sam ja, ~ovek koji se ne pla{i {ta }e izmisliti 50 Milovana Brki}a. Ja nemam problem sa tim jer svima wima u lice smem sve da ka`em“, ocenio je Vu~i}, iako ve} vi{e od 10 godina nije video nijedno lice nasuprot sebe, jer govori monologe u praznim studijima.

„Ne}u da se pla{im bednika koji misle da treba sve da im se oprosti… Ja nemam pakt ni sa kim, imam pakt sa narodom Srbije i ba{ me briga {ta }ete da pi{ete. [ta vam padne na pamet, radite“, kazao je Vu~i}.

Rekao je i da lider pokreta Srce Zdravko Pomo{ ne mo`e da preboli to {to je dobio milion i po mawe glasova od wega u prvom krugu predsedni~kih izbora, pa mu zato javno preti da }e zavr{iti u zatvoru ili ludnici.

„U tim wihovim medijima najve}u podr{ku imaju oni koji govore da sam izdajnik, da sam sru{io sve nacionalne interese, zato {to oni misle da spuste SNS sa 45 odsto na 35 odsto. I zato pu{taju desni~are, da bi na{i glasovi oti{i kod wih, pa da bi onda svi mogli da nas ucewuju. Time bi Srbija defakto izgubila samostalnost u odlu~ivawu“, rekao je Vu~i}.

Kazao je i da je SNS uspeo da „odbije sve ze napade“ i „spusti te ekstemiste zdesna, kao i ekstremiste sa svih strana“.

Srbija ima vi{e tenkova nego

Nema~ka, i Francuska zaostaje

Mo`da }e na prvu loptu zvu~ati neverovatno, ~ak i neozbiqno, ali Srbija je po broju tenkova ja~a od Nema~ke. Na tom poqu i Francuska je iza nas. Da, dobro ste pro~itali, ali to se navodi u istra`ivawu globalnih vojnih odnosa za pro{lu godinu. Kako se isti~e, Vojska Srbije ima 323 tenka. U odnosu na 226 nema~kih odnos je jasan. Srbija ima vi{e „pancera”.

Iako Francuska ima 406 tenkova, Srbija je i daqe ja~a u toj kategoriji naoru`awa. Naime, Francuska je pribli`no sedam puta ve}a on na{e zemqe i ima oko deset puta vi{e stanovnika. Ako se uporede populacija i broj tenkova, Srbija ima jedan na oko 20.000, a Francuska na 150.000 stanovnika. U odnosu veli~ine zemqe, Francuska bi trebalo da ima 2.842 tenka.

[panija ima 327 tenkova. Portugal 37, [vajcarska 134, Italija 200, a Velika Britanija 227 tenkova. [to se ti~e na{eg okru`ewa, Makedonija ima deset tenkova a Albanija ni jedan. Bugarska ima 410, Rumunija 451 a Ma|arska 176 tenkova. Bosna i Hercegovina na papiru imaju 320, Hrvatska 72 a Slovenija 44 tenka, koja je nasledila od Jugoslovenske narodne armije.

Austrija ima 56 a Slova~ka samo 20 tenkova. ^e{ka ima 116, Holandija 18 a Belgija, ni jedan tenk. Danska ima 44, Norve{ka 36 a [vedska 121 tenk. U odnosu na skandinavske kom{ije, Finska je tenkovska sila sa 200 tenkova. Belorusija ima 601 a Poqska ~ak 863 tenka. Moldavija ima deset, a Ukrajina vi{e od 2500 tenkova. Taj broj se kao i kod Rusije mewa zbog rata. Rusija na raspolagawu ima vi{e od 12.000 tenkova.

„Hajde da analiziramo rezultate. Ti tako pametan, a ja tako lud, koliko si kilometara pruge izgradio? Za 12 godina nula kilometara, obnovili su 28 kilometara pruge Batajnica – Golubinci“, rekao je Vu~i}, osvr~u}i se na izjave predsednika Narodne stranke Vuka Jeremi}a, koji ga je nazvao „ludakom ve}im od Milo{evi}a“.

Najavio je da }e za nekoliko dana biti otvorena brza saobra}ajnica Novi Beograd – Sur~in, koja }e, kako je istakao, biti „nova ekskluzivna zona sa stadionom i novim sajmom“.

Vu~i} je rekao da jo{ uvek prikupqa ideje o Narodnom pokretu za dr`avu, u koji }e, kako je rekao, mo}i da u|u svi pojedinci koji nisu `eleli da budu strana~ki orijentisani.

„Nasmejao sam se kada je neko napisao da vr{im pritisak na SPS da u|e u pokret. Nikakav pritisak ne vr{im, ko ho}e ho}e, ko ne}e ne}e (…) Ne pada mi na pamet da ih molim. Dovedite mi tog na kog sam vr{io pritisak, da sam uop{te pozvao u to. Nema takvog, nego da sebi dignu cenu“, rekao je Vu~i}.

Ocenio je da }e naredne dve godine biti te{ke, i da }e Narodni pokret za dr`avu biti potreban kao jedan „{iri nacionalni konsenzus“.

Du{an Kova~evi}: Nemcima ne bih dao ni pra}ke da nose, ni no`eve dok ru~aju

Strepwa da se rat u Ukrajini pretvori u - ne daj bo`e - tre}i svetski rat je toliko prisutna da svako, ko je iole normalan, ose}a da je na korak od velike katastrofe. Jedna velika i ozbiqna bolest je zahvatila svet, ka`e Du{an Kova~evi}.

Najve}i srpski dramski pisac i akademik ocenio je da nacizam nikada nije iskorewen, i da sada pla}amo danak.

„Moje ose}awe je i u slu~aju rata koji je bio na prostorima biv{e Jugoslavije i u slu~aju ovog sukoba u Ukrajini, da su to nezavr{eni ratovi Drugog svetskog rata. Rana je taj Drugi svetski rat i nacizam, to je stra{na rana na telu sveta, ne samo Evrope. Ne o~istite tu ranu, nego je previjete, kao {to je ura|eno, i onda se ta rana da na zlo. Kasnije mora da se amputira. I ta pri~a o nacizmu nije nikada definisana do kraja. Prvo nije bio zakon o genocidu, pa je naknadno uveden, pa su oni uspeli da se i{~upaju, pa je bila zabrana 100 godina oru`ja, pa su joj to poni{tili“, ka`e Kova~evi}.

On isti~e da je nedopustivo da se Nema~ka danas pita bilo {ta kada je u pitawu rat.

„Sad se ponovo ta pri~a vra}a. Kada ~ujem da se Nema~ka pita da li treba da {aqu oru`je i navijaju, i sad se tu javqaju neki qudi koji su jako bitni i mudri, onda se stalno ~udim ~iwenici kako je wima dozvoqeno da nose oru`je. Ja im ne bih dozvolio da nose pra}ke, a ne oru`je. Oni bi po svim qudskim normama i zakonima morali da budu razoru`ani, da ne ru~aju sa no`em, a ne ne{to drugo. Sada pri~amo o ratu, a mo`emo da pri~amo i o tome da su izglasali da do 18 godine mladi qudi, deca, ne mogu da se opredele da li su mu{ko ili `ensko. Tako da je jedna velika i ozbiqna bolest zahvatila svet“, ka`e akademik.

Pozori{te i Bednici iz uprave Beograda

Samo su Bednici na ~elu Beograda i qudska pohlepa mogli u zavr{nom ~inu da izbace rezultat ravan katastrofi - pozori{te „Bo{ko Buha” ukwi`eno je 2017. godine kao vlasni{tvo nekakvog Peconija. Nije re~ o glumcu, reditequ, ve} o srpskom „biznismenu”. Ni{tarije na ~elu prestonice dozvolile su da ~uvena pozori{na scena pre|e u privatne ruke. I da se tim prostorom trguje kao svakom drugom nekretninom. Sada je, ka`u, vlasnik izvesni Aca Bosanac, koji je verovatno ~uo za Dobricu, ali za Dobri~in prsten te{ko. Pozori{te – to je svetiwa, institucija starija od svake dr`ave. Pozori{te je Kultura. Kultura naj~e{}e nije profitabilna, ali je du{a jednog naroda.

O ustanovama kulture, o vrednostima i wenim poslenicima stara se vlast. Ona im obezbe|uje uslove za rad, finansijsku i drugu pomo}. [to re~e ^er~il dok su na London padale Hitlerove bombe – {ta }emo braniti ako ne branimo kulturu.

Glumci, ba{ kao i slikari, pesnici… nisu poznati po bogatstvu ve} po ume}u, talentu i posve}enosti. Wih materijalno mawe zanima, oni su u drugom sistemu vrednosti.

Nemaju ni politi~ku mo}, nisu ~lanovi mafije i ako ih dr`ava ne za{titi, ko }e? Ali Bednici iz uprave Beograda odrekli su se „Bo{ka Buhe“. Uveli su u posed gospodina Peconija, koji o~igledno nije gadqiv.

U svetu i u Srbiji bogati qudi su ulagali u kulturu, pomagali, me|utim, ovde je re~ o biznismenima novog vremena. Ne znam da li su stimulisali beogradske Bednike, da li je radila sprega, ali razumem viziju – uzmi kvadrat ma gde bio. I ukwi`i ga, dabome. Ako je crkva na prodaju – kupi, ako je zgrada Skup{tine – kupuj, ne pitaj za popove i poslanike.

[ta je briga Peconija {to je kroz „Buhu“ za 70 i kusur godina pro{lo vi{e od pet miliona gledalaca, uglavnom dece. [ta ga je briga za nagrade koje su glumci i predstave osvajali. Ipak, da mu se „Kafe Teatar“ kojim slu~ajem me|io sa zgradom na Andri}evom vencu, sumwam da bi bacio oko na istu. A mawa bi {teta bila.

Promena vlasni{tva u~iwena je odlukom suda. Sudijama je bilo normalno da se biznismen ukwi`i na 229 kvadrata dr`avne zgrade, u kojoj rade glumci. Nije im tu bilo ni{ta neobi~no. Isto bi, vaqda, uradili i sa Narodnom bibliotekom, muzejima, sa Pravnim fakultetom… Mo`da bi te qude iz suda trebalo poslati na kakav test, jer ne rade se takve stvari pri zdravoj pameti. Sa wima testirati i maloumnike iz gradske uprave, koji su, „slu~ajno“ propustili pravo na `albu.

I sve se krilo od gra|ana. Umetnike i javnost su zamajavali pri~om o rekonstrukciji, pa potom o gre{ci u katastru. Bednici su u me|uvremenu stigli do ministarskih foteqa, dok su wihove produ`ene ruke krenule da sele pozori{te u Beograd na vodi. Da ih „zbrinu“, a da prostor ostane kwi`nom vlasniku. Perfidnu igru razotkrile su suze i bunt glumaca.

Pla~i, Srbijo, nema ti spasa sa nama ovakvima. Sve je na prodaju, Xaja prodade du{u |avolu, |avo prodade narod (i teritoriju), a |avolovi {egrti pozori{te. Ose}a se zadah propadawa.

Pi{e: Milenko Vasovi}

Srpski tenkovi T-72 na jednoj od brojnih ve`bi

Cene u Srbiji divqaju, dok u Evropi i Americi inflacija pada

Dvocifrena inflacija u Srbiji, koja je ve}a iz meseca u mesec, uti~e na `ivote svih gra|ana – poskupquju hrana, proizvodi za li~nu higijenu, a i cene energenata su porasle. U Evropi je situacija potpuno druga~ija – inflacija pada i duplo je ni`a nego kod nas. Dok predstavnici vlasti uveravaju gra|ane da je to uvozna inflacija, stru~waci ipak misle potpuno suprotno - za visoke cene krive su Narodna banka i Vlada zbog ka{wewa sa merama, a inflacija je ipak vi{e na{a, nego tu|a, uvozna.

Vest da je crni luk poskupeo vi{e od 200 odsto, te da sada kilogram umesto 60 ili 80, ko{ta 130 ili 200 dinara, pravi je pokazateq da, zahvaquju}i inflaciji, gra|ani Srbije sve gore `ive i sve mawe stvari

„Sistem mora biti pametno i celovito povezan (subvencije, otkupne cene, osigurawe, povoqni poqoprivredni krediti, prelevmani, carine….) da proizvo|a~i poqoprivrednih proizvoda mogu dobro da zarade i imaju stabilnost u poslovawu, a da gra|ani imaju povoqne cene hrane i da doma}a prera|iva~ka industrija ima povqne cene inputa. To podrazumeva i efikasnost intervencija iz doma}ih robnih rezervi i pametnu politiku izvoza koja }e da {titi doma}e tr`i{te. Preterani rast cena poqoprivrednih proizvoda otkriva da svega toga uglavnom nema“, navodi na{ sagovornik.

Problem vidi i u monopolistima na tr`i{tu, ali i neefikasnim i slabim institucijama.

„O~igledno je da je snaga institucija (stru~no, nepristrasno i efikasno odlu~ivawe u interesu dr`ave tj. bez „politi~kog“ uplitawa) nu`na ne samo za br`i privredni razvoj i rast standarda gra|ana, ve} i za svaku ekonomsku politiku ako `elimo da je efikasna, pa i za onu koja je usmerena na obarawe inflacije“, zakqu~uje [o{ki}

Milan ]ulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeqnika NIN rekao je da je, kada su plate i penzije u pitawu, jedino va`no da gra|ani sada mogu da kupe jedan, a pre dve godine su mogli dva xaka luka.

Iako je svima jasno da je inflacija odavno uzela maha, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabakovi} o~ekuje da }e inflacija, koja sada iznosi 16,1 odsto, na kraju godine biti upola mawa. Ipak, ]ulibrk smatra da u to ne veruje ~ak ni predsednik Aleksandar Vu~i}.

@IVETI U SRBIJI

 Mislili smo da smo pobedili bruku i sramotu. A onda su one u{le u koaliciju.

 Kao {to u parkovima postoji ogra|en prostor za ku}ne qubimce, tako bi trebalo da postoji i ogra|en prostor za navija~e. Da imaju gde da se potuku kad su ve} pu{teni s lanca.

 Spomenik palim borcima smo sru{ili da bi tu pro{ao novi auto-put. Na istom mestu u wihovu ~ast podi}i }emo benzinsku pumpu.

 Narodni heroji, izvinite. Nismo mi vi{e taj narod.

mogu sebi da priu{te. Ipak, gra|ani sa malih ekrana i iz prore`imskih medija slu{aju i ~itaju da im nikada nije bilo boqe, da penzije nikada nisu bile ve}e, ba{ kao ni plate.

Profesor Ekonomskog fakulteta i nekada{wi guverner dr Dejan [o{ki} nema dilemu, za rast inflacije u Srbiji postoji nekoliko o~iglednih razloga.

„Monetarna politika je zakasnila u svojoj reakciji najmawe 6 do 9 meseci i ve} nekoliko godina, od pandemije naovamo, vodimo ekspanzivnu fiskalnu politiku (razna davawa iz buxeta gra|anima pred izbore i sl.) koja podi`e tra`wu na tr`i{tu. O~igledno je da nismo imali adekvatnu ni agrarnu politiku jer je i daqe inflacija u domenu hrane vi{a od ukupne inflacije, iako je Srbija oduvek proizvodila vi{e hrane od svojih potreba“, smatra [o{ki}.

On ima i veoma jasne poruke koje bi svi zadu`eni za ekonomsku politiku Srbije morali da ~uju.

“Guvernerka je rekla da je ona uverena da }e na kraju godine inflacija biti upola mawa nego u januaru i februaru jer se situacija lagano smiruje. Mi sve vreme od na{ih zvani~nika ~ujemo da je inflacija uglavnom uvozna, ali kako se niko ne pita – ako smo uvozili inflaciju, kako to da sada ne pada kada u svetu od septembra pada”, obja{wava ]ulibrk.

On isti~e da je u februaru inflacija u Sjediwenim dr`avama pala na {est odsto, u Nema~koj na 8,7, a u Srbiji je ipak porasla na 16,1 procenat.

“Za{to ne uvozimo inflaciju, za{to ne uvozimo kad ona pada, nego samo kad raste? Pa zato {to nije ta~no da samo uvozimo, ne{to i sami pravimo. Odnosno ne mi, mi pla}amo, neko drugi pravi”, ka`e ]ulibrk, dodaju}i da inflaciju prave Vlada i NBS.

Suprotno stawu u Srbiji, inflacije je u drugim dr`avama po~ela da se kre}e nizbrdo. ]ulibrk upravo to isti~e kao jasan pokazateq da se ne{to nije radilo kako treba. Potom, najavquju se nova poskupqewa gasa i struje, {to samo mo`e da “potpali” inflaciju i wen rast.

M. T.

 Gde je narod pitom, kapitalizam je divqi.

 Volite svoju zemqu? Ko vas pla}a?

 Politi~ke pudlice gazdu kad-tad izujedaju...

 Kilogram crnog luka ko{ta 200 dinara, a nadle`ni se prave ludi. Ni luk jeli, ni luk mirisali.

 Ve} devet godina sam na Birou za nezaposlene. Slede}e godine o~ekujem jubilarnu nagradu.

 Ta~no je da je na{ predizborni spot glup, ali na{i bira~i su se odmah identifikovali s wim.

 Mi kad gra|anima ne{to obe}amo oni o~ekuju da to i ispunimo. Dokle vi{e ta nerealna o~ekivawa!

 Na sednici skup{tinskog odbora za kulturu po{tovala se rodna ravnopravnost. ^lanovi su jedni drugima psovali i oca i majku.

 Svi pohap{eni lopovi treba da tu`e policiju jer im uskra}uje ustavom zagarantovano pravo na rad.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Nije lepo ono {to je lepo, ve} je lepo ono {to nam se svi|a"

„Znamo {ta ostavqamo, ali ne znamo {ta }emo ponovo na}i“

„Kad je voqa spremna, noge su lagane“

Narodne poslovice

"I tako shvati{, da nije va`no imati gomilu qudi oko sebe. Va`no je imati one prave"

\or|e Bala{evi}

"Kada se pri~a o snovima ja ne sawam da osvojim Ligu {ampiona ili Skudeto. Moj san je neostvariv. Ja bih da zagrlim mog oca" Sini{a Mihajlovi}

DVADESET ^ETIRI GODINE OD NATO AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU

Dan kada je ubijeno me|unarodno pravo

Napad NATO-a 1999. na Srbiju (SRJ) je paradigma sveobuhvatnog posrnu}a Evrope. Bio je to napad na Stari kontinent, wegov identitet, na evropsku i globalnu arhitekturu bezbednosti. Osta}e zauvek zapisano da je Evropa, pre 24 godine, 24. marta u 19 sati i 41 minut, kada su prvi projektili, koje su ispalile snage NATO, pogodili ciqeve u okolini Pri{tine, ratovala protiv sebe, autonomije u odlu~ivawu i svojih interesa. To je, nesumwivo, dan kada je bombama ubijeno me|unarodno pravo.

Vlade dr`ava, koje su u tome u~estvovale, nisu tra`ile odobrewe SB UN za agresiju, osim u retkim slu~ajevima od nacionalnih parlamenata, gde su nastupale sa iskonstruisanim razlozima, obmawuju}i pre svega sopstvenu javnost. Agresija na SRJ se tada predstavqala kao „mali kosovski rat”, „vazdu{na kampawa”, „bombardovawe”, „humanitarna” ili „preventivna intervencija”, iako SRJ nije bila pretwa ni za jednu dr`avu. Tako je u su{tini pokrenut osvaja~ki rat zasnovan na la`noj propagandi.

Biv{i {ef diplomatije SR Jugoslavije @ivadin Jovanovi} ka`e da su na NATO konferenciji odr`anoj u Bratislavi, od 20. do 30. aprila 2000. godine, dakle, samo nekoliko meseci po okon~awu agresije, predstavnici SAD saveznicima i tada{wim kandidatima za ~lanstvo u NATO, eksplicitno potvrdili tri va`na motiva za „rat protiv Jugoslavije”. Jovanovi} ka`e da je prvi bio da se KiM oduzme od Srbije i proglasi posebnom, nezavisnom dr`avom, drugi da se pretvori u bazu za stalno stacionirawe ameri~kih trupa, a tre}i uspostavqawe prakse presedana za vojne intervencije {irom sveta bez tra`ewa mandata SB UN. „Agresijom 1999. na Jugoslaviju NATO ne samo da nosi neslavni primat {to je prvi vratio rat na tlo Evrope posle Drugog svetskog rata, ve} je istovremeno dao izuzetan podsticaj procesu sveobuhvatne militarizacije Starog kontinenta. Sve zemqe ~lanice su }utke pri{le izvr{avawu naloga o izdvajawu dva odsto svog BDP-a na vojnu potro{wu, pojedine i daleko vi{e, daju}i svojim ve}im naruxbinama novi zamajac ameri~kom vojnoindustrijskom kompleksu. Prihvatile su, tako|e, da prilagode celokupnu civilnu infrastrukturu novim vojnim standardima, da ograni~e prodaju velikih kompanija potencijalnim investitorima samo iz zemaqa koje su ~lanice EU i NATO, da ne uvoze nove tehnologije od ’nepouzdanih dobavqa~a’, da ne kupuju energente od dobavqa~a koji ih, navodno, koriste da potkopaju bezbednost Evrope”, ka`e Jovanovi}. Te 1999. godine, rakete, ukqu~uju}i i one sa osiroma{enim uranijumom i kasetne bombe, padale su na Srbiju i Crnu Goru, ubijaju}i wihove gra|ane i uni{tavaju}i wihove privrede. Od oko 4.000 stradalih i 6.000 rawenih qudi, tri ~etvrtine su bili civili, me|u kojima je bilo i mnogo dece, od onih u bombardovanim porodili{tima i male Milice Raki} iz Batajnice, do gimnazijalke, matemati~kog {ampiona Sawe Milenkovi}, iz Varvarina. Koliko ih je umrlo od posledica te{kog rawavawa, od osiroma{enog

uranijuma, zakasnelih eksplozija kasetnih bombi – te{ko da }e se ikada precizno utvrditi. Srbija nije uspela da se oporavi od ogromnih ekonomskih i dru{tvenih gubitaka. Beograd i drugi ve}i gradovi, ~ak i u samim gradskim jezgrima, i daqe `ive pored avetiwskih ru{evina, ukqu~uju}i i ostatke va`nih vladinih i drugih javnih zdawa koje je razorio NATO.

„Agresija NATO-a na Srbiju i Crnu Goru (SRJ) uni{tila je celokupnu arhitekturu bezbednosti i saradwe Evrope i sveta, poni{tiv{i Teheran, Jaltu, Potsdam, Helsinki i mnoge druge stubove ove arhitekture i saradwe u Evropi i svetu, uspostavqene na rezultatima Drugog svetskog rata. ^emu haos, neizvesnost i pretwe uni{tewem i samouni{tewem? Mo`emo li utvrditi uzroke jadnog stawa u Evropi zaobilaze}i strategiju hegemonizma, pohlepe za tu|im i {irewa na Istok {to je u osnovi agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999. i ucena prema Srbiji 24 godine posle”, pita @ivadin Jovanovi}.

NATO agresija je okon~ana Rezolucijom 1244 SB UN, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije i su{tinsku autonomiju pokrajine Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Me|utim, napad na na{u zemqu je od tada nastavqen drugim sredstvima. Ciq da se Srbiji oduzme KiM sada se sprovodi u novom okviru. @ivadin Jovanovi} podse}a da dok je pokrajina bila pod mandatom UN i upravom Unmika i Kfora, sastavqenim, uglavnom, od trupa NATO-a ovla{}enih da garantuju jednaku bezbednost za sve, oko 250.000 Srba i drugih nealbanaca je etni~ki o~i{}eno, wihove ku}e su spaqene, a zemqi{te i imovina konfiskovana i uzurpirana.

Zemqe NATO-a i EU, sa izuzetkom [panije, Rumunije, Slova~ke, Gr~ke i Kipra, bile su prve koje su priznale jednostrano ilegalno otcepqewe. Od tada se Srbija nalazi pod nevi|enim pritiskom SAD, NATO-a i EU da fakti~ki prizna to otcepqewe, da se ne protivi ~lanstvu tzv. Kosova u me|unarodnim organizacijama, da uspostavi dobrosusedske odnose zasnovane na ravnopravnosti, po{tovawu suvereniteta i teritorijalnog integriteta, da prizna dr`av-

ne i nacionalne simbole i da uspostavi kvazidiplomatske odnose sa svojom pokrajinom. „Da, navodno, u interesu mira, prizna da je legalno ono {to joj je silom oteo!

Povod za vojni udar NATO-a na SRJ bila je propast pregovora u Rambujeu za {ta je okrivqena srpska strana. Taj dokument koji je odbio Beograd, izme|u ostalog, predvi|ao je dolazak 30.000 vojnika NATO-a u ju`nu srpsku pokrajinu i wihovo stavqawe iznad zakona u celoj Srbiji. Ovi uslovi su bila klasi~na provokacija i izgovor za po~etak bombardovawa, konstatovao je kasnije legendarni ameri~ki diplomata i nekada{wi dr`avni sekretar Henri Kisinxer. „Rambuje

nije dokument koji bi bilo koji Srbin prihvatio. To je bio lo{ diplomatski dokument koji nikada nije trebalo da se pojavi u toj formi”, govorio je Kisinxer.

Tada{wi ameri~ki predsednik Bil Klinton odluku o NATO bombardovawu je obelodanio 19. marta 1999. na konferenciji za {tampu sazvanoj posle srpskog nepristajawa na okupaciju Kosova i Metohije, konstatuju}i da nema vi{e ~ekawa. Biv{i premijer Srbije Nikola [ainovi} ka`e da se sla`e sa tim {to je rekao Kisinxer, ali bi jo{ dodao dve bitne ~iwenice iz presude Ha{kog suda, koji nije bio naklowen Srbima. Sudija u wegovoj presudi zakqu~io je da je delegacija Jugoslavije do{la u dobroj veri u Rambuje da sklopi sporazum i da se raspad konferencije dogodio zbog jednostranog sporazuma ameri~ke sekretarke Madlin Olbrajt sa albanskom delegacijom po vitalnom pitawu, a to je suverenitet dr`ave. Navodi da je taj zakqu~ak va`an jer je me|u optu`bama protiv wega bila i ta optu`ba da je on doprineo da propadnu pregovori u Rambujeu.

„Ha{ki sud je presudio da delegacija Jugoslavije nije kriva za propast Rambujea. I isti sud je presudio da su zlo~ini koji su se desili na Kosmetu po~eli 25. marta, a ne pre bombardovawa. Mi smo bili optu`eni za zlo~ine od 1. januara 1999. godine, i da su oni bili opravdawe za NATO intervenciju. Te dve osnovne ~iwenice iz ultimatuma, da smo mi krivi za propast Rambujea i da su navodno neki zlo~ini bili okida~ za NATO intervenciju je odbacio Ha{ki sud”, zakqu~uje [ainovi}. R. N.

 LI^NOST U @I@I

KARIM KAN:

Putinu za petama

Karim Kan je od pro{le nedeqe poznat kao ~ovek koji `eli da na optu`eni~ku klupu izvede Vladimira Putina.

Kao tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda, izdao je nalog za hap{ewe {efa Kremqa zbog ratnih zlo~ina u Ukrajini. Iako ne postoje {anse da }e Putina privesti me|unarodnoj pravdi, ha{ki tu`ilac je privukao pa`wu jer se usudio da potpi{e poternicu za ruskim predsednikom.

Kan je ro|en pre 53 godine u [kotskoj. Zavr{io je Kings kolex u Londonu i na Oksfordu zapo~eo doktorsku disertaciju, ali je nije odbranio. Poti~e iz pakistanske porodice. Jedan od wegove bra}e, Imran Ahmad Kan, bio je poslanik Konzervativne stranke, ali je podneo ostavku i bio izba~en iz partije jer je osu|en zbog seksualnog napada na petnaestogodi{weg de~aka. Imran Ahmad Kan pu{ten je iz zatvora na polovini odslu`ene kazne mesec dana pre nego {to }e wegov brat obelodaniti poternicu za Putinom.

Britanski advokat je postao glavni tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda 2021, zameniv{i na tom mestu gambijsku pravnicu koja se ozbiqno zamerila Amerikancima. Fatu Bensuda je kao tu`iteqska suda u Hagu istra`ivala zlo~ine ameri~kih vojnika u Avganistanu. Va{ington joj je uveo sankcije i zabranio joj ulazak u SAD.

Onda je glavni tu`ilac postao Kan, a Me|unarodni krivi~ni sud prestao je da se interesuje za ameri~ke vojnike. U Hagu su i daqe istra`iva-

Nad Srbima su vr{ili eksperimenteUkrajinci, ne dozvolite osiroma{eni uranijum

Od na{eg regiona je napravqen eksperiment i to ukazuje na nameru da se od qudi, ali i od svega `ivog na ovom prostoru, napravi ogled koji }e se pratiti pet, deset, dvadeset godina, dva, tri veka. Jer poluraspad osiroma{enog uranijuma traje nekih 4,5 milijardi godina – du`e nego {to postoji zemaqska kugla.

Na ovu i druge ~iwenice vezane za kontaminaciju osiroma{enim uranijumom, ba~enog tokom NATO agresije, ukazala nam je ministar zdravqa prof. dr Danica Gruji~i} koja je govorila, pre svega, kao lekar i neko ko je iz prve ruke gledao posledice bombardovawa po ~ovekovo zdravqe.

Danica Gruji~i} se osvrnula na svoju nedavnu izjavu da je protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine vo|en nuklearni i hemijski rat, {to je argumentovano i obrazlo`ila.

Kao tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda, izdao je nalog za hap{ewe {efa Kremqa zbog ratnih zlo~ina u Ukrajini. Iako ne postoje {anse da }e Putina privesti me|unarodnoj pravdi, ha{ki tu`ilac je privukao pa`wu jer se usudio da potpi{e poternicu za ruskim predsednikom

li {ta se dogodilo u Avganistanu, ali je wihova pa`wa preusmerena na nepo~instva talibana i Islamske dr`ave.

Kan je bio aktivno ukqu~en i u rad Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju u Hagu. Postavqen je za branioca nekada{weg komandanta Oslobodila~ke vojske Kosova Fatmira Limaja 2003. Limaj je bio prvi komandant Oslobodila~ke vojske Kosova kom je su|eno u Hagu. Kanov {ti}enik je oslobo|en po svim ta~kama optu`nice, posle ~ega se vratio na Kosovo i bio izabran za poslanika i ministra saobra}aja i komunikacija.

Kan je bio pravni savetnik i Florens Artman, koja je bila glasnogovornica nekada{we glavne tu`iteqke Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju Karle Delponte. Biv{a novinarka „Monda” prva je i jedina koja je radila za Ha{ki tribunal i kasnije bila optu`ena za nepo{tovawe tog suda. Tribunal je 2009. proglasio optu`enu krivom jer je u kwizi i tekstu objavila poverqiv materijal sa su|ewa Slobodanu Milo{evi}u. Florens Artman je tvrdila da je tribunal prikrivao pomenute papire jer su ta dokumenta dokazivala ume{anost Srbije u masakr u Srebrenici. M. T.

n Rezultat agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju bilo je ne samo vi{e hiqada nevino ubijenih, ukqu~uju}i decu, ve} i trovawe budu}ih nara{taja sa 15 tona osiroma{enog uranijuma ba~enog na na{u zemqu. Da li je dr`ava uspela da prikupi ta~ne podatke o razmerama te kontaminacije i wenim posledicama? [ta se dogodilo sa komisijama za ispitivawe posledica bombardovawa?

- Jo{ je 2018. godine postojala je incijativa gde je velika grupa lekara i nau~nika zahtevala fomirawe komisije. Ta komisija jeste zvani~no oformqena, me|utim, ona nikad nije za`ivela. U me|uvremenu je formirana i parlamentarna komisija koju je predvodio predsednik skup{tinskog odbora za zdravqe, doktor Darko Laketi}. Mo`da su oni do{li do nekakvih zakqu~aka, poznato mi je da je doktor Laketi} i{ao u Italiju povodom italijanskih vojnika koji su dobili proces protiv svoje dr`ave.

n [ta konkretno preduzimamo u re{avawu posledica trovawa osiroma{enim uranijumom?

- Mi nismo uspeli ono {to smo `eleli, a to je da nau~no doka`emo {ta se zaista desilo. [ta smo mi videli? Upravo ono {ta se o~ekuje posle jednog nuklearnog incidenta. Posle pet do sedam godina imate porast broja leukemija koje su jedno vreme bile i agresivnije, a to zna~i slabiji uspeh le~ewa i ve}i mortalitet. Me|utim, to je samo jedan deo. Drugi deo su autoimune bolesti koje su u zna~ajnom porastu, tre}i deo su

patolo{ke trudno}e, koeficijent inteligencije dece koja su tada ro|ena, genetski poreme}aji, izgubqene trudno}e, poba~aji. Pored svega toga su i veterinari primetili da se ra|aju neadekvatni plodovi kod doma}ih `ivotiwa.

Kao lekar sam primetila jo{ ne{to. Ne samo {to se broj tumora pove}ao posle 1999. godine, nego {to su tumori po~eli i da mewaju svoju biologiju. Ako ste ranije imali na mozgu tumor koji se nalazi u ~eonom re`wu, u potiqa~nom ili slepoo~nom re`wu, danas su svi re`wi zahva}eni. Masa tumora koji su ranije bili i solidni sada pokazuju znake {irewa u po~etku. Ranije le~ite pacijenta pa se tumor vrati ili ne vrati, ali vi{e nema vra}awa, kad se vrati onda je zahva}en ceo mozak.

n O~igledno da Zapadu nije bilo dovoqno {ta je uradio u Jugoslaviji

– sada iz Britanije ka`u da }e Ukrajini poslati municiju sa osiroma{enim uranijumom. Koliko je, po va{em vi|ewu, to opasno u smislu daqe eskalacije sukoba?

- Kad qudi govore da osiroma{eni uranijum nije opasan, oni su ili jako glupi, ili vrlo bahati, ili zaista ne znaju ni{ta. Sam efekat radijacije postoji u trenutku kada se eksploziv raspr{i i kada projektil sa osioma{enim uranijumom udari o metu. Problem, me|utim, nastaje posle toga, jer se nano~estice tog urana raspr{uju hiqadama kilometara daleko. Poznato je da je alfa zra~ewe, pedeset puta kancerogenije nego i jedno drugo zra~ewe. Prema tome, kada govorimo o posledicama projektila sa osiroma{enim uranijumom, mi govorimo o kancerogenezi – biolo{kim promenama do kojih dovode nano~estice.

Po{to su videli Amerikance, Nemce, Francuze da idu u pojedinim delovima Kosova i Metohije sa skafanderima, dok su oni {etali slobodno i kasnije po~eli da obolevaju od leukemije, italijanski vojnici su shvatili da su bili upravo na podru~ijima koja su bombardovana. Oni su dokazali da ih wihova dr`ava nije za{titila, a da bi celu buku oko toga uti{ali, ispla}ene su velike svote novca i onima koji su oboleleli i porodicama onih koji su umrli u me|uvremenu.

Nije Kosovo bilo jedini primer, tu je bio Irak, tu su bile ostale zemqe. Ko zna koliko su ti veliki bri`nici za zelenu energiju, ti divni ekolozi, posejali otrova po celom svetu. Po ne-

kim procenama, mi smo dobili 15 tona osiroma{enog uranijuma. Kada je svojevremeno nekih 300 grama tog istog osiroma{enog uranijuma gre{kom oti{lo u spoqa{wu sredinu iz jednog od ameri~kih postrojewa za proizvodwu projektila u dr`avi Wujork, oni su zatvorili ~itavo postrojewe. Posle svega toga oni nama pri~aju kako je osiroma{eni uranijum bezopasan.

n Da li je Ukrajina svesna da }e zatrovati sama sebe?

- Oni koji tra`e isporuku osiroma{enog uranijuma verovatno jesu svesni wegovih posledica, ali oni jednog dana ne}e `iveti u Ukrajini. Ja evo apelujem, ako mo`e moj apel uop{te da stigne do Ukrajinaca – nemojte dozvoliti, dragi moji Ukrajinci, da vam zagade zemqu tim |ubretom! Godinama, decenijama, vekovima posle toga }ete stradati!

Zapadna isporuka municije sa osiroma{enim uranijumom je, pre svega, zlo~in prema ukrajinskom narodu. Strada}e i drugi, strada}e i Poqska, tamo je ravnica, tamo se jo{ lak{e prenose ~estice i sva hemija koja se osloba|a prilikom eksplozije projektila. Toksi~nost }e verovatno osetiti i delovi Slova~ke, ^e{ke, Ma|arske. Da, oseti}e je i Rusija, ali Ukrajina to mora da shvati kao objavu nuklearnog rata od strane Velike Britanije prema woj samoj. n Za{to i pored evidentih dokaza da je municija s osiroma{enim uranijumom pogubna za zdravqe qudi wena upotreba nije zabrawena?

- To je ve} pitawe za Ujediwene nacije. Na`alost, Srbija ni tamo nije glasala za zabranu oru`ja sa osiroma{enim uranijumom.

Najve}i deo tog osiroma{enog uranijuma je u stvari gorivo iz wihovih nuklearnih elektrana koje bi moralo negde skladi{titi i ~uvati. Rusi su napravili mogu}nost prerade osiroma{enog uranijuma, {to zna~i da su tehnolo{ki oti{li daqe i sada iznajmquju gorivo za nuklearne elektrane. Verovatno znaju kako da ga naknadno obogate i ponove vrate u nuklearne elektrane, prema tome, nema potrebe za skladi{tewem. Amerikanci i Zapad tu tehnologiju o~ito nemaju i oni taj nuklearni otpad stavqaju u projektle koje seju po celom svetu. Primera radi, plutonijum je prona|en nakon bombardovawa i u Srbiji i u Crnoj Gori. Wega nema u prirodi, dakle on je dokaz da je zaista do{ao iz nuklearnih elektrana. R. N.

Zbog ~ega je Krim va`an

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

I `eqa i izazov i kost u grlu. Poluostrvo Krim, sme{teno u Crnom moru, ima povr{inu kao pola [vajcarske, klimu sli~nu onoj na Azurnoj obali i veoma turbulentnu istoriju. Bio je meta mnogih osvaja~a. Izlaz na Crno more oduvek je bio ciq ruskih careva. Taj ciq ostvarila je Katarina Velika. Krim je 1783. godine postao deo Ruskog carstva.

[ef Komunisti~ke partije SSSR-a Nikita Hru{~ov je 1954. to tada rusko poluostrvo administrativno, dekretom, integrisao u sovjetsku republiku Ukrajinu. Obja{wewe je tada bilo kratko i simboli~no: zbog teritorijalnih i ekonomskih veza... Danas se spekuli{e da je Hru{~ov poreklom bio Ukrajinac, da mu je supruga bila Ukrajinka, da je on u mladosti radio u Ukrajini, bio i {ef komunista...

Posle raspada Sovjetskog saveza 1991. godine, Krim je postao deo nezavisne Ukrajine. Kada su po granicama sovjetskih republi-

ka stvorene dr`ave, Boris Jeqcin nije ni zatra`io da se Krim vrati Rusiji, s obzirom da je na wemu bila velika I va`na pomorska baza. Uskoro su po~ele napetosti, jer su dve tre}ine stanovni{tva toga poluostrva Rusi.

Ruski parlament je 1992. Hru{~ovqevu odluku proglasio neva`e}om. Krim je proglasio nezavisnost od Ukrajine, ali je vlada u Kijevu nekako smirila situaciju, dodeliv{i Krimu status autonomne oblasti. Dve godine kasnije, 1994. konflikt se ponovno zao{trio. Na Krimu je za predsednika izabran Juri Me{kov, koji je otvoreno radio na prikqu~ewu Rusiji. Ali i tada je Kijev uspeo da zadr`i Krim u dr`avnim okvirima Ukrajine. Funkcija predsednika Krima je ukinuta, a Me{kov je pobegao u Rusiju.

Spor Ukrajine s Rusijom oko raspore|ivawa ruske Crnomorske flote na Krimu trajao je sve dok nije potpisan partnerski sporazum 1997. godine. Tada je do-

govoreno da Rusija svoje vojnike 2017. povu~e sa Krima, ali je potom ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~ rok za povla~ewe produ`io do 2042. godine. Rezultati jedne ankete, koju je u junu 2013. sproveo kijevski centar „Rasumkov“, pokazali su da samo 31 odsto stanovnika Krima podr`ava Ukrajinu kao nezavisnu dr`avu, 36 procenata su bili protiv – uglavnom su se tako izjasnili tamo{wi Rusi. Kada je Rusija 2014. anektirala ovo poluostrvo, bio je to te`ak udarac za ekonomiju Ukrajine. Poluostrvo je do tada `ivelo

uglavnom od turizma. Ali to je moglo da se promeni jer su na samom poluostrvu, kao i u Crnom moru, otkrivena velika nalazi{ta gasa. Ukrajinska vlada planirala je 2013. godine da potpi{e sporazum sa me|unarodnim koncernom, predvo|enim ameri~kim energetskim gigantom „Ekson mobil“ o eksploataciji gasa i nafte u Crnom moru. Potpisivawe je naravno zbog aneksije, propalo. Planovi Kijeva su bili da se na Krimu i u Crnom moru od 2017. godine godi{we eksploati{e i do deset milijardi kubnih metara gasa, kako je to tada proce-

nilo ukrajinsko ministarstvo za energiju.

Vra}awe Krima mo`e da izgleda kao malo verovatan ishod, ali Kijev ula`e znatne napore kako bi pokazao tu nameru. A Rusi se trude kako bi utvrdili i odbranili poluostrvo.

Dmitrij Medvedev je upozorio da }e Rusija upotrebiti „apsolutno sve oru`je” ako Ukrajina poku{a da povrati Krim. Kako stvari stoje, nijedna strana nije ni blizu pobede, tako da }e sukob potrajati. Krim je lep, ali su “gas i nafta u izobiqu” jo{ lep{i.

Kina vi{e nema iluzija – sprema se za vojni sudar sa SAD

Dolazak Si \inpinga u Moskvu je potvrda da se Kina oprostila od iluzije da ne}e do}i do konfrontacije sa SAD. Peking se sprema za vojni sudar sa Amerikom ali ni Va{ington ne sedi skr{tenih ruku –otvara devet novih ta~aka za potencijalno delovawe na teritoriji Filipina i uvla~i Japan u svoje kombinacije, ka`e urednik portal “Fakti” \uro Bilbija.

Si \inping i Vladimir Putin ve} sada su pobednici i wihov pobedni~ki nastup postaja}e sve ve}i i vidqiviji u narednim godinama, ka`e Bilbija komentari{u}i sastanak dvojice lidera u Moskvi. Smatra i da je poseta bila jedan od razloga {to je Me|unarodni krivi~ni sud objavio naloga za hap{ewe ruskog predsednika, ali i isti~e da se grdno prera~unao onaj ko misli da mo`e da sudi predsedniku jedne nuklearne zemqe. Svet u kojem je to moglo da bude realizovano vi{e ne postoji, a to znaju i oni, ka`e Bilbija.

„Va{ington post“ je pisao nakon posete Sija Moskvi da Putin mo`e da bude zadovoqan kako se realizuje wegova vizija antiameri~kog svetskog poretka.

„Amerikanci su 2010. nudili Kini da na-

prave bipolarni svet u kome bi SAD bila ve}a i va`nija za glavu ali bi i Kini ne{to pripalo. Peking je to odbio. Bajden je nedavno na samitu G20 ponovio poziv ali ne samo da nije bio ubedqiv, nego je ameri~ki predsednik ~ovek koji je pokazao da te{ko mo`e da sastavi i deset normalnih misli uzastopno i deset normalnih koraka“, prime}uje Bilbija.

KINA NE BI PRE[LA NA STRANU

SAD I PO CENU TAJVANA SAD uskoro {aqu u Kinu ministarku finansija i ministra spoqne trgovine i na tom nivou mo`e da se najavi ne{to avansno. Mo`emo da pretpostavimo, ka`e Bilbija, da }e Amerikanci tra`iti od Sija da se odvoji od Rusije, a da }e zauzvrat ponuditi da

skinu sva ograni~ewa u me|usobnoj trgovini i ukinu zabrane za prodaju kineskih tehnologija. Na{ sagovornik je kategori~an u oceni – Kina se sa tog puta vratiti ne}e, jer Amerikancima vi{e niko ni{ta ne mo`e da veruje. „Stvari zbog kojih Rusija ide sa Kinom su mnogo ve}e nego {to je ukidawe tih ograni~ewa. Kina `eli planetarnu globalizaciju i otvorenost tr`i{ta. Ona ho}e da skloni tu nepredvidqivu silu koja mo`e, kad joj odgovara, da bude sa Kinom protiv Sovjetskog Saveza, a onda da se okrene protiv Kine. Mislim da Kina ne bi pre{la na ameri~ku stranu ~ak i kada bi im sada rekli - sla`emo se da se sutra ujedinite sa Tajvanom. Mislim da je i to malo. Kina ho}e ne{to ve}e – da zajedno sa Rusijom i ostalima demon-

tira ameri~ku svemo}, i to je epohalni ciq“, naglasio je on.

ZAPAD ]E TEK DA OSETI

OKRETAWE RUSIJE ISTOKU

Dana{wa Kina je, dodaje na{ sagovornik, po nivou eksporta prva sila sveta sa 3,6 triliona dolara godi{we, slede SAD sa 2,1 triliona dolara, Nema~ka sa 1,7. Rusija, uprkos tome {to je pod sankcijama u{la u prvih deset. Evropska unija je pro{le godine, nagla{ava Bilbija, imala sa Rusijom rekordnu ekonomsku razmenu. Kineski i ruski predsednik potpisali su nekoliko veoma va`nih sporazuma.

„Jedan od wih je uparivawe navigacionih sistema, ruskog Glonasa i kineskog Beidoua, a to ima i komercijalnu i jo{ bitnije – vojnu vrednost. Te dve zemqe prave ravnopravno partnerstvo koje je do sada nezabele`eno. Ne treba zaboraviti ni start gasovoda „Snaga Sibira“ koji je zamena za „Severni tok 2“, ~ija du`ina }e biti 6700 kilometara. Okretawe Rusije ka Istoku i Jugu Zapad }e tek da oseti, jer su ovu zimu pregurali ali se postavqa pitawe kako }e naredne“, rekao je na{ sagovornik.

Krim: Otkrivena velika nalazi{ta gasa

Dodik: Ameri~ki ambasador radi

protiv srpskog naroda u BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ameri~ki ambasador u BiH Majk Marfi i osobqe ove ambasade rade protiv srpskog naroda u BiH.

Dodik je rekao da Marfi i osobqe ameri~ke Ambasade potvr|uju neprijateqsko raspolo`ewe prema Republici Srpskoj kada tvrde da imovina pripada BiH, dodaju}i da je to udar na teritorijalni i svaki drugi vid suvereniteta Srpske.

„Marfi je to potvrdio i u intervjuu za Nezavisne novine kada je rekao da imovinu treba re{avati u Parlamentarnoj skup{tini BiH, a to zaista nije u skladu sa ustavnim ure|ewem niti je na bilo koji na~in predvi|eno”, rekao je Dodik.

Podsetio je da Srpskoj pripada imovina koja je na prostoru Republike, poru~uju}i da }e to tako i ostati.

„Tako }e i ostati, voleo to ili ne voleo jedan nadobudni ambasador koji poku{ava da ka`e ‚jedno je politi~ka elita, a jedno je narod’, a i ja mogu da ka`em da je u Americi jedno Bajden, a jedno narod”, rekao je Dodik.

Dodao je da po{tuje ameri~ki narod i ameri~ku dr`avu, ali ne i, kako je rekao, me{etare koji 20

godina nastoje Srpskoj da oduzmu imovinu.

„U tome je ~itav problem. Mi to vidimo i upozoravamo da pitawe imovine ne}e biti na dnevnom redu, jer imovina pripada nama”, jasan je Dodik.

Marfi je u intervjuu za bawalu~ke Nezavisne, izme|u ostalog, rekao da }e posledwu re~ o imovini imati Parlamentarna skup{tina i da Republika Srpska u oba doma ima dobar pregovara~ki kapacitet.

Dodik je istakao da ameri~ka Ambasada kontroli{e pravosu|e u BiH, ukqu~uju}i i Ustavni sud koji donosi odluke suprotne Ustavu BiH i na {tetu Republike Srpske.

Podsetio je da u Ustavu ne pi{e da imovina pripada BiH i da s toga pozivawe na odluke Ustavnog suda o ovom pitawu nemaju upori{te. S. G.

Na mestu Stari Brod podignut je spomen-kompleks u znak se}awa na stravi~ni zlo~in i vi{e od 6.000 Srba

BE@ALE OD KAME, STIGLE U VE^NOST:

Na praznik Mladence 326 srpskih

devojaka sko~ilo u Drinu

Jedan od najve}ih zlo~ina nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu po~iwen je na praznik Mladence 1942. godine na levoj obali Drine.

Usta{ke jedinice pod komandom Jure Franceti}a, nekih 15 km nizvodno od Vi{egrada, stigle su srpski zbeg od desetak hiqada du{a u selima Stari Brod i Milo{evi}i i po~inile stravi~an masakr.

Pre`iveli su kasnije svedo~ili da se 326 devojaka uhvatilo za ruke i potom sko~ilo u ledenu Drinu. Pre su izabrale smrt nego da padnu u ruke zverima u qudskom obliku.

Pokoq Srba poznatiji je i kao „Krvavi mladenci”.

Na mestu Stari Brod podignut je spomen-kompleks u znak se}awa na stravi~ni zlo~in i vi{e od

6.000 Srba. - U proqe}e 1942. iz Sarajeva je krenulo deset hiqada usta{a sa namjerom da protjeraju i pobiju srpsko stanovni{tvo. Srpski narod sa podru~ja Sarajeva, Pala, Olova, Kladwa, Han Pijeska, Rogatice, Sokoca i Vi{egrada u zbjegovima krenu niz Drinu da bi spas potra`io u Srbiji. U Vi{egradu italijanska vojska nije dozvolila narodu da pre|e preko

}uprije i zbjeg krenu pored Drine ka selima Milo{evi}i i Starom

Brodu gdje se nalazila skela.

Usta{e stigo{e ovaj zbjeg i mu~ki ubi{e oko 6.000 srpskih `ena, djece i staraca. Najve}i pokoq nad

Srbima usta{e u~ini{e u Starom

Brodu na pravoslavni praznik

Mladenci 1942. godine - pi{e izme|u ostalog na spomeniku. R. N.

Predsednik Odbora za za{titu prava Srba u Federaciji BiH \or|e Radanovi} izjavio je da skrnavqewe Sabornog hrama Vaznesewa Gospodweg u Stocu predstavqa kontinuiran napad na srpske pravoslavne objekte, a samim tim i na slobodu izra`avawa veroispovesti pravoslavnog stanovni{tva na teritoriji FBiH.

Radanovi} je u izjavi za Srnu naveo da su se, prema evidenciji ovog odbora, u pro{loj godini, zakqu~no sa novembrom, dogodila 62 napada na grobqa i crkvene objekte, ali da dosta toga nije prijavqeno.

On smatra da nije re~ o sporadi~nim napadima, ve} da to ima elemente organizovanih aktivnosti protiv pravoslavnog stanovni{tva i crkve, te da se kr{i Ustavom zagarantovano pravo na slobodu izra`avawa veroispovesti.

Isti~u}i da je pravoslavna crkva simbol mesta gde se slobodno ispoqava vera, Radanovi} je naglasio da se napadima na pravoslavne objekte {aqe poruka veruju}em stanovni{tvu da tu nije sigurno. Podsetio je da je pro{le godine vi{e puta oskrnavqena crkva u blizini migrantskog kampa Lipa pored Biha}a, zatim u Blagaju pored Ilixe, a vi{e puta su nepoznata lica pretila i ulazila u dvo-

ri{te srpske pravoslavne crkve u Bugojnu. „Pro{le godine smo imali stravi~an napad na Srpsku pravoslavnu crkvu u Mostaru kada su uni{teni kablovi za rasvetu i crkveno zvono. Imamo vi{e napada na male pravoslavne kapele koje se nalaze pored grobaqa. Jedan od primera je uni{tavawe pravoslavne kapele pored sela Bosna u op{tini Kakaw”, naveo je Radanovi}. M. T.

Vladika Hrizostom: ^ajni~ko jevan|eqe je pisano srpskom rukom

Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski Hrizostom poru~io je da je ^ajni~ko ~etvorojevan|eqe, koje je pohraweno u Crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u ^ajni~u, pisano srpskom rukom i da je ono dokaz da srpski narod ima korene i istoriju.

Vladika Hrizostom je rekao da, oni koji osporavaju ~iwenicu da jevan|eqe pripada srpskom narodu, nemaju svoju istoriju.

„Ko im je kriv {to su oni tikva bez korena. [to nisu pisali svo-

ju istoriju, ako su imali {ta i da zapi{u”, rekao je mitropolit Hrizostom obra}aja}u se vernicima koji su prisustvovali liturgiji i prezentovawu restaurisanog ^ajni~kog jevan|eqa.

Mitropolit je istakao da je danas poseban dan i za ^ajni~ane i za celi srpski narod.

„Materijalna stvar je podlo`na propadawu i potrebno je raditi na za{titi, kako crkava i manastira, tako i svetiwa koje su pohrawene u wima. U fazi smo i obnove ovog hram, a prvo {to smo

uradili u posleratnom periodu ovde u ^ajni~u bila je obnova i za{tita ikone Bogorodice”, podsetio je vladika Hrizstom. ^ajni~ko jevan|eqe je jedina sredwovekovna rukopisna kwiga iz stare srpske dr`ave Bosne, koja je do danas sa~uvana u BiH. Jevan|eqe je prema osobenostima jezika datirano u rani 15. vek, a nastalo je na tlu isto~ne Bosne. ^uva se u ^ajni~u i vlasni{tvo je Srpske pravoslavne crkve. Restauracija ^ajni~kog jevan|eqa trajala je 18 meseci. S. G.

Rat je zavr{en 1995. - pro{le godine 62 napada na pravoslavna grobqa i crkvene objekte u BiH

Jakov Milatovi}: PRVO ]U

POSETITI BRISEL, PA BEOGRAD

Jakov Milatovi}, kandidat za predsednika Crne Gore govori o svojim politi~kim planovima u slu~aju da 2. aprila, posle 30 godina vladavine Mila \ukanovi}a, postane novi predsednik Crne Gore. Milatovi}, predsednik pokreta „Evropa sad”, ne sumwa u svoju pobedu u drugom krugu izbora. Kako navodi, uz podru{ku ostalih predsedni~kih kandidata i wihovih glasa~a, pobeda je zagarantovana.

Na konstataciju da je \ukanovi} do sada pokazao da zna i da pobe|uje, ali i da bude na vlasti, Milatovi} isti~e da je \ukanovi} pre svega pokazao da ume da manipuli{e.

- On je manipulacijama ~esto dolazio do izbornih pobeda, ali mislim da je u ovom trenutku prostor za te manipulacije mali. Crna Gora se poprili~no promenila u prethodne dve godine. On je iste ve~eri nakon objavqivawa rezultata rekao da ima neke xepove i rezervoare i mi vidimo da se on samo na to oslawa. Ne strahujem od te wegove dijaspore, jer vidimo da ne samo da mu je Crna Gora okrenula le|a, ve} da mu je i crnogorska dijaspora u potpunosti okrenula le|a - ka`e Milatovi}.

PODR[KA DF-A, URE I OSTALIH

Milatovi} o~ekuje podr{ku drugih predsedni~kih kandidata koji nisu pro{li u drugi krug, ali je ponovio da je pobeda nad Milom \ukanovi}em stvar ve}a od bilo kog kandidata i bilo koje partije.

- To je borba koja je trajala generacijama i ne{to {to podr`avaju gra|ani. Svakako je bila dobra poruka. Imali smo i operativne sastanke gde smo razgovarali na koji na~in }e ta podr{ka da do|e i u izvr{nom smislu. Ja sam u kampawi pozvao i predstavnike upravo tih politi~kih subjekata da govore na mojim tribinama, kako bi se dodatno pokazao zajedni{tvo sloga i snaga - ka`e Jakov Milatovi}.

Milatovi} smatra da je poziv podr{ke od Andrije Mandi}a, lidera Demokratskog fronta koji je zauzeo tre}e mesto u prvom krugu sa 19 odsto glasova, bio iskren.

- Taj poziv podr{ke je prirodno do{ao, To je dobro i zajedni~ki }emo poraziti jednog ~oveka koji je simbol svega ru`nog {to je bilo u Crnoj Gori. Mislim da }e svi koji su u prvom krugu iza{li i glasali za DF, u drugom glasati za mene - ka`e Milatovi}.

Kakvi god budu rezultati na parlamentarnim izborima, koji tako|e o~ekuju gra|ane Crne Gore, Milatovi} isti~e da je jasno da pokret „Evropa sad” ne}e ulaziti u vladu sa DPS-om.

- Govorim svojim delima i ve} sam pokazao u kom pravcu treba da se kre}u stvari nakon izbora. Sve zavisi i od rezultata na parlamentarnim izborima i to treba ostaviti razgovoru nakon wih. Mislim da je veoma va`no re}i da pokret „Evropa sad” ne}e ulaziti u vladu sa DPS-om nakon parlamentarnih izbora - ka`e Milatovi}.

PLATE OD 1.000 EVRA

Jakov Milatovi} isti~e da postoji jasan plan ekonomskih reformi kako bi prose~na plata u Crnoj Gori bila 1.000 evra.

- Za one koji su prethodnih 20 godina dr`ali gra|ane na rubu siroma{tva to je verovatno populizam, jer oni ne znaju za boqe. Ali za one koji znaju i koji `ele da se zaista bave politkom da bi unapredili javni interes, onda je to sve pre nego populizam - ka`e Milatovi}.

Kao jedan od najva`nijih politi~kih ciqeva Milatovi} isti~e saradwu Crne Gore i Srbije, ali i saradwu sa ostalim zemqama Zapadnog Balkana.

- Moramo zavr{iti autoput do Srbije kako bismo uspostavili boqu saradwu. Moramo staviti akcenat na evropske integracije. Mi trenutno dobijamo 30 do 40 miliona evra godi{we iz fondova EU, to je jako malo. U trenutku punopravnog ~lanstva to }e se

pove}ati na 200-300 miliona, {to je sasvim dovoqno da jedna mala zemqa poput Crne Gore dodatno dobije ekonomski zamajac - ka`e Milatovi}.

ODNOS SRBIJE I CRNE GORE

Milatovi} je istakao da je Srbija va`an ekonomski partner Crne Gore i da bi, ako postane predsednik, prvo posetio Brisel, a zatim i Beograd.

- Odnosi Srbije i Crne Gore bili su neprimereno lo{i zbog ~udne retorike koja je dolazila iz Podgorice. Me|utim, ti odnosi nikada nisu bili naru{eni izme|u gra|ana Srbije i Crne Gore. Mi smo usmereni jedni na druge. Srbija je veoma va`an ekonomski partner Crne Gore. Mi smo i istorijski povezani i ja se zala`em za najboqe mogu}e odnose sa Srbijom i svim ostalim zemqama zapadnog Balkana - rekao je Milatovi}.

Milatovi} je istakao da je regionalna integracija temeq evropskih integracija i da je uveren da }e podela me|u gra|anima biti mawe ako on bude predsednik.

- Javno sam rekao da }e moja prva javna poseta u funkciji predsednika biti Brisel. Smatram da }emo tako dodatno poslati su{tinski signal da `elimo da budemo deo EU. Nakon Brisela sasvim }e sigurno uslediti i poseta Beogradu, to je prirodno. Nama je Srbija najve}i ekonomski partner - ka`e Milatovi}.

OTVORENI BALKAN

Svaka inicijativa koja ide u unapre|ewu ekonomskih odnosa je dobra, ka`e Milatovi}.

- Sada i sa nekog ekonomskog gledi{ta postoji prostora da se poprave neki mehanizmi kako bi ta inicijativa su{tinski dodatno doprinela, ali mislim da CG mo`e da da zna~aj u svemu tome i da dodatno promovi{e ekonomsku saradwu kao su{tinski deo na{ih evropskih integracija. Treba dobro sve sagledati, ali sam jako pozitivan prema tome - ka`e Milatovi}.

Milo \ukanovi}: Ube|en sam da }u pobediti 2.

aprila

Crnoj Gori potrebni su ozbiqni i odgovorni qudi na wenom ~elu, kazao je predsedni~ki kandidat Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi}, dodaju}i da je ube|en da }e pobediti na izborima 2. aprila.

Kako je saop{teno iz DPS-a, on je na tribini u Sutomoru rekao da su u svakom vremenu dr`avi potrebni ozbiqni qudi na wenom ~elu, a posebno kada nastupe geopoliti~ki poreme}aji.

Prema re~ima \ukanovi}a, ti geopoliti~ki poreme}aji samo su pridodati nasle|enim istorijskim problemima, po~ev od podela crnogorskog dru{tva, pa do zaostajawa u razvoju. On je kazao da nikada nije dijelio nerealni optimizam.

Kako isti~e, referendum je bio prvo politi~ko mimoila`ewe wega i wegovog oca.

- Tada sam kao mlad ~ovek smatrao da Crna Gora ima ve}e {anse da unapredi kvalitet `ivota svojih gra|ana ako po|e tim pravcem. Ali ono {to se nakon toga desilo je da je kompletan dr`avni aparat dodatno privatizovao i da je su{tinski \ukanovi} iskoristio nezavisnost da od Crne Gore napravi privatnu dr`avu - ka`e Milatovi}.

Na pitawe da li smatra da je tada ispravno glasao Jakov Milatovi} ka`e da misli da jeste.

Ako 2. aprila pobedi Mila \ukanovi}a na predsedni~kim izborima, Milatovi} smatra da je najva`nije da se ta pobeda predstavi kao pobeda Crne Gore. S. G.

„Ja sam ube|en da }u pobediti na izborima 2. aprila. Pobeda na predsedni~kim izborima nam potpuno otvara put do pobede na parlamentarnim“, naveo je \ukanovi}.

On je rekao da je kampawa do sada pokazala „da ve}ina od svih wegovih protivkandidata zapravo nastupa za istu reprezentaciju“ i „da su oni samo razne verzije velikosrpske politike u Crnoj Gori“. Kako je kazao, to je sada definitivno i predsedni~ki kandidat Pokreta Evropa sad Jakov Milatovi}. Prema re~ima \ukanovi}a, anga`man iz Beograda, uo~i drugog kruga, ubedqivo to potvr|uje.

„Od preporuke Vojislava [e{eqa, pa do organizacije Crnogoraca u Beogradu, onih istih koje su nam nudili da 21. maja 2006. umesto nas odlu~uju ho}e li Crna Gora biti nezavisna”, naveo je \ukanovi}. \ukanovi} je ocenio da se na ovim izborima odlu~uje, kako je rekao, „ho}emo li da budemo pokrajina Velike Srbije, ili }emo da nastavimo putem kojim smo krenuli, da razvijamo i usavr{avamo Crnu Goru kao ure|enu evropsku dr`avu“. S. G.

„NA REFERENDUMU 2006. GODINE GLASAO SAM ZA NEZAVISNOST CRNE GORE”

 Polo`eni venci na svim spomen obele`jima `rtvama

NATO agresije  Krajni ciq

NATO bombardovawa, da Srbi vi{e ne budu na Kosovu i Metohiji, nije i ne}e biti

ostvaren – kazao zamenik direktora Kancelarije

za Kosovo i Metohiju

Borislav Taji}

U svim ve}im srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji na dan 24- godi{wice po~etka NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine 24. marta, odr`ani su komemorativni skupovi i polo`eni venci na spomen obele`ija `rtvama agresije.

Tako je bilo i u Kosovskoj Mitrovici gde je osve}ewem spomen obele`ja na Trgu bra}e Mili}, polagawem venaca i prigodnim programom, obele`ena 24. godi{wica od NATO agresije.

^in osve}ewa spomen obele`ja bra}i Mili}, koji su jedni od brojnih `rtava 78-dnevne NATO agresije na na{u zemqu, obavilo je sve{tenstvo Hrama Svetog Dimitrija.

Na KiM obele`ena 24-godi{wica po~etka NATO bombardovawa Jugoslavije 24. marta 1999. godine

Nepristajemo na zaborav, gubitak ponosa, dostojanstva i ve~no se}awe na `rtve agresije

U ime Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja je finansiski pomogla podizawe spomen obele`ja Bra}i Mili}, prisutnima se obratio zamenik direktora Kancelarije za KiM Borislav Taji}.

- Danas se navr{ava 24. godine od agresije NATO pakta nad Srbijom, tada{wom SRJ Jugoslavijom. Ona je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora o budu}em statusu pokrajine Kosovo i Metohije. Odluka je doneta prvi put u istoriji bez odobrewa Saveta bezbednosti UN- kazao je Taji}. Taji} je istakao da veliko prisustvo okupqenih potvr|uje da na{i heroji nisu zaboravqeni i da je ovo mesto se}awa za sve postradale u NATO agresiji. Parastosom i polagawem venaca u Zve~anu, Gra~anici, Leposavi}u i svim ve}im srpskim sredinama na KiM je obele`ena 24. godi{wica od po~etka NATO bombardovawe SR Jugoslavije.

SPECIJALNI SUD U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KIM 1998-2000.

“Aqbin Zajednica”

Socijaldemokratska partija Kosova (PSD) odr`ala je, u subotu 25. marta u Pri{tini, na glavnom gradskom trgu – protest protiv dogovora u Ohridu. Tokom protesta postavili su bele zastave ispred zgrade kosovske vlade “u znak predaje”, skinuv{i sa jarbola predhodno zastave Kosova. U pravcu zgrade bacili su i pirotehni~ka sredstva kao i dimne bombe.

Predsednik PSD-a Dardan Moli}aj je pred demonstrantima, izme|u ostalog, naveo da je kosovski premijer Aqbin Kurti promenio svoje prezime, te je sada, kako je rekao, “Aqbin Zajednica”.

Dodao je da su “bacili crni dim” ispred zgrade vlade, jer je sada{wa kosovska vlada “pomra~ila perspektivu Kosova”.

„Verujem da odbijawe sporazuma o redefinisawu granice, etiketirano od strane Bele ku}e, iskqu~ivawe Pre{evske doline i sa druge strane, prihvatawe Zajednice u Titovoj vili, nije slu~ajno, jer kada odbija redefinisawe granica, on automatski odbija ujediwewe, a kada afirmi{e Zajednicu, ne preostaje mu ni{ta drugo nego da afirmi{e svoju nostalgiju za Titom“ – naveo je Moli}aj.

“Zato pozivamo gra|ane da budu na oprezu i da se suprotstave ovom sporazumu… Ovo je pravo lice Aq-

Su|ewe biv{im liderima

OVK po~iwe 3. aprila

U Specijalnom sudu u Hagu 3. aprila po~iwe su|ewe biv{im ~elnicima OVK, potvr|eno je 20. marta nakon odr`ane pripremne konferencije u Specijalizovanim ve}ima Kosova.

Su|ewe po~iwe u ponedeqak 3. aprila u 9 sati uvodnim re~ima, a izvo|ewe dokaza po~iwe nedequ dana kasnije.

Na konferenciji je najavqeno da }e uvodna re~ Specijalnog tu`ila{tva trajati do pet sati.

Jakup Krasni}i i Ha{im Ta~i izjasnili su se 9. novembra 2020. godine da nisu krivi po optu`bama koje im se stavqaju na teret, a Veseqi je isto izjavio u svom pojavqivawu 10. novembra, kao i Rexep Seqimi 11. novembra. Optu`nica protiv biv{ih ~elnika OVK, vezana za optu`be za ratne zlo~ine, potvr|ena je 26. oktobra 2020. godine.

Ta~i (53), Veseqi (54), Seqimi (50) i Krasni}i (70) optu`eni su za zlodela po~iwena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmawe 407 pritvorenika, od kojih je najmawe 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optu`nica Ta~ija, Veseqija, Seqimija i Krasni}ija u 10 ta~aka tereti za: progon na politi~koj i etni~koj osnovi, zatvarawe, nezakonito hap{ewe i pritvarawe, druge nehumane postupke, okrutno postupawe, mu~ewe (dve ta~ke) i ubistva (dve ta~ke).

Ta krivi~na dela kvalifikovana su, u {est ta~aka, kao zlo~ini protiv ~ove~nosti, a u ~etiri ta~ke, kao ratni zlo~ini.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

bina Kurtija“, kazao je. Kosovska policija saop{tila je da je protest protekao bez incidenata.

USTA[AMA U INAT:

Hrvatska poslanica pocepala „srpsko stablo“ i postala heroj dana!

Dragana Jeckov, poslanica u Saboru Hrvatske (Klub SDSS-a) rekla je u u Saboru da je slika na papiru “Serbian family tree”, prona|ena u blizini pravoslavne cr-

kve u Vinkovcima i da predstavqa primer poziva na nasiqe i mr`we zbog etni~ke pripadnosti.

“Slika je {kolski primer poziva na nasiqe i mr`wu usme-

UPRKOS PROTESTIMA SRBA I JEVREJA:

renu prema odre|enoj grupi zbog etni~ke pripadnosti, jasno prema kome, prema Srbima i srpskoj zajednici, prema pravoslavnim vernicima”, kazala je Dragana Jeckov, pokazuju}i crte` stabla na kom vise qudi s natpisom „Serbian family tree” (“srpsko porodi~no stablo”). “Treba se ograditi od mrziteqa i ovakvih poruka i wihovih namera jer su one opasne i pogubne za ure|eno i civilizovano dru{tvo, va`no je re}i „ne“ takvim porukama, „ne“ mr`wi”, poru~ila je poslanica SDSS-a i pocepala sliku. Poru~ila da ona pripada u sme}e.

R. N.

Konferencija o Stepincu odr`ana u Evropskom parlamentu!

U sedi{tu Evropskog parlamenta odr`ana je konferencija o Alojziju Stepincu, koju je organizovala evroposlanica HDZ @eqana Zovko. To je izazvalo burne reakcije zvani~nika iz Beograda koji su poru~ili da je to provokativan potez.

Protestna pisma Evropskom parlamentu poslata su iz Instituta “Diana Budisavqevi}”, ali i od strane NVO i istori~ara iz Italije, Kanade i SAD. Direktor centra Simon Vizental Efraim Zurof je poru~io da je svaki poku{aj “odavawa po~asti ili veli~awa li~nosti koje su podr`avale NDH sramota”.

Uprkos svim protestima i reakcijama, konferencija o Alijziju Stepincu je ipak odr`ana, javqa Euronews. Diplomatska misija Srbije pri Evropskoj uniji uputila je pismo evroparlametarki iz Hrvatske @eqani Zovko. U pismu je izra`eno duboko `aqewe zbog posebnog isticawa lika i dela Stepinca u prostorijama EP, imaju}i u vidu da je re~ o istorijskoj figuri koja u “Srbiji otvara bolna poglavqa iz pro{losti”.

U pismu se navodi da je za sve gra|ane Srbije, ali i za Srpsku pravoslavnu crkvu, Stepinac lii~nost koja je bila sau~esnik u masovnim zlo~inirna nad Srbima,

Jevrejima, Romima i drugim nehrvatskim zajednicama tokom Drugog svetskog rata.

Tako|e, dodaje se da je istorijski potvr|eno da je Stepinac pozdravio osnivawe “Nezavisne drzave Hrvatske”, sara|ivao sa rukovodstvom NDH i imao aktivnu ulogu u nasilnoj konverziji velikog broja Srba u katoli~ku veru. S. G.

SDF opremio u~ionicu za srpski jezik u Krwaku

U Osnovnoj {koli u Krwaku nastava srpskog jezika po C modelu odr`ava se ve} tri godine, ali uprkos tome za tu potrebu nije postojala u~ionica pa su deca srpski u~ila sele}i se po {koli, a ponekad su nastavu slu{ali ~ak i u {kolskom hodniku. Nakon {to je Ministarstvo nauke i obrazovawa nedavno kona~no dalo suglasnost da se jedna u~ionica u Osnovnoj {koli u Krwaku pregradi za potrebe nastave na srpskom jeziku pojavio se problem sa wenim opremawem za koje nije bilo sredstava. Da je Srpski demokratski forum sredstva ulo`io u pravu stvar svedo~e i zadovoqni roditeqi koji da deca u Krwaku u`ivaju da u~e predmete na svom srpskom jeziku i pismu i to toliko da ne `ele da ostanu kod ku}e ~ak ni kada su bolesni jer imaju srpski. S. G.

Navr{ilo se 290 godina od osnivawa prve {kole u Vukovaru

Prva {kola u Vukovaru bila je srpska {kola osnovana 1733. godine {to se u literaturi navodi kao godina osnivawa organizovanog {kolstva u ovom gradu.

Srbi imaju i istorijske pretpostavke kada je organizacija {kolstva na srpskom jeziku i pismu u pitawu, a ako govorimo o Vukovaru onda je ova tema u ovoj godini ne{to {to se treba pomenuti i {to treba celokupno dru{tvo da obele`i. Naime, radi se o osnivawu prve vukovarske {kole i to srpske {kole koja je pokrenuta 1733. godine.

Iako je nekih oblika osnivawa {kole u Vukovaru, pogotovo kada

su Srbi u pitawu, bilo i ranije, u gotovo svoj predratnoj literaturi ova godina se uzima kao godina osnivawa {kolstva u ovom gradu.

– Srpska {kola u Vukovaru pomiwe se 1720. godine, pa se pretpostavqa da je radila i ne{to ranije. M. T.

FEQTON Osam decenija od smrti srpskog genija

Nikole Tesle (2)

QUBIMAC @ENA

Vi{e od pola veka Nikola Tesla je `iveo i radio u SAD, najvi{e u Wujorku. Preminuo je na Bo`i} 1943. godine. U ameri~koj javnosti ostao je upam}en kao medijska li~nost. @ene su ga posebno obo`avale

Pi{e: Marko Lopu{ina

Monografija „Fotografije iz Teslinog albuma“ otkriva da je srpski genije bio svetski popularan. Odlazio je u studio i naru~ivao specijalne slike za ~asopise, prijateqe i obo`avaoce. Tesla je i sam radio na svom popularisawu. Tra`io je usluge fotografskih radwi. Anga`ovao je, na primer, studije „Hajard Koks“, „Bra}a Braun“ i fotografa Diksona Elija. Fotografisao je svoje izume, laboratoriju, ali se slikao i sa prijateqima i slavnim li~nostima.

- Nikola Tesla je vodio ra~una o tome kako nastupa u javnosti, koje fotografije }e da objave ugledni ~asopisi, a koje }e da po{aqe prijateqima. Bio je svestan da }e ti snimci ostati budu}im generacijama, {to ukazuje na to da je vodio pravi li~ni marketing - ka`e kustos Ivana Zori}.

Mnoge fotografije su bile retu{irane i ulep{avane.

Najstarija fotografija u monografiji je portret iz 1879. godine, kada je Tesla imao 23 godine. Tu sliku je Tesla objavio uz svoj nau~ni ~lanak u Wujorku 1919. godine. Posledwi snimak Nikole Tesle je iz 1942. godine, kada se susreo sa kraqem Petrom Drugim Kara|or|evi}em u Wujorku.

- Pre sto godina, kada su masovni mediji bili novine i radio, Nikola Tesla je dobijao hiqade pisama od obo`avalaca, prijateqa i

poznanika - od rodne Like, preko Amerike, do Rusije. Nepoznati qudi su se divili wegovim izumima i wegovoj slavi, ali i tra`ili pomo}, novac ili posao. Dame su mu, uz izlive ne`nosti, slale svoje fotografije - pri~a Ivana Zori}, pomiwu}i slu~aj kwi`evnice Mej Klajn, koja je Tesli pisala punih pet decenija.

Gospo|ica Klajn je, kako se vidi iz wenih pisama, raspravqala je sa Teslom o raznim temama. Tesla je sa~uvao nekoliko wenih fotografija, a me|u wima je i ona na kojoj je, kao bebu, majka dr`i u naru~ju, {to govori o wihovoj bliskosti.

JUNAK I ANTIHEROJ

U monografiju je uvr{teno i pismo Antona Zori}a, koji je Teslu upoznao tokom {kolovawa u Gracu, ali mu je pisao pet decenija kasnije. Podsetio ga je na {kolske dane, i 1926. godine poslao mu fotografije svoje }erke Frederike Zori}.

Iz Zemuna je Tesli pisala Aleksandra Petrovi}, posle wegovog susreta sa wenom majkom u Pe{ti 1892. godine, i poslala mu svoju fotografiju i srda~ne pozdrave.

U albumu je i slika Pole Foti}, }erke ambasadora Konstantina Foti}a, kojoj je Tesla posvetio „Pri~u o detiwstvu“, kao i Klare Entoni, koja se potpisala kao Teslina prijateqica:

„Ako postoji bo`anski arbitar u ovom univerzumu, sigurno je izabrao vas kao jedan od instrumenata kojim razvija svoje mo}i. Nemojte nikad biti nemarni i izgubiti taj veli~anstven zamah u korist ~ove~anstva. Uz ovo pismo, {aqem vam vrlo ozbiqnu fotografiju `ene koju ste jednom po~astvovali time {to ste rekli da vas podse}a na va{u majku. Iskreno va{a Klara R. Entoni 24. avgusta 1897. godine.“

Kada je 1956. proslavqena stogodi{wica Teslinog ro|ewa

predsednik Me|unarodne elektrotehni~ke komisije objavio da je jedinicu magnetne indukcije nazvana po Teslinom imenu. Inicijativa za imenovawe jedinice potekla je od Aleksandra Damjanovi}a i Pavla Miqani}a profesora Tehni~kog fakulteta u Beogradu, jo{ tridesetih godina pro{log veka. Najve}i problem predstavqalo je glasawe, jer su prosovjetske zemqe bile protiv usvajawa predloga.

- Nau~nici su veli~ali Nikolu Teslu do kraja pedesetih godina, a potom su ga potpuno zanemarili.

motor, neonsko osvetqewe, struju za va{u ku}u, daqinski upravqa~, ~ak i be`i~ni internet. Za sve ove izume zaslu`an je samo on i niko drugi. Tesla je genije koji je govorio osam jezika i svoje ideje ~uvao samo u glavi... – objavio je ovaj ameri~ki portal “Oatmil“

Nikola Tesla se posledwih godina `ivota u vi{e navrata pojavio i u stripovima, kako u svetu, tako i u Srbiji. Kao junak, a neretko i kao antiheroj, udru`ivao se sa Markom Tvenom u borbi protiv Tomasa Edisona, radio na tome da

zi~ara, nau~nika drugih profila i istra`iva~a – ka`e Mladen Vujovi}.

I ~uveni list “Volstrit xurnal” je primetio da je i mla|a generacija nau~nika Teslu stavila stepenik iznad qutog rivala Tomasa Edisona, zbog kojeg je Srbin svojevremeno odbio i Nobelovu nagradu.

- Elektronski mediji i mlade generacije nau~nika i {kolovanih qudi su tek skidawem tabua sa Nikole Tesle otkrili wegovu pravu vrednost. U stvari, planeta je verovatno tek sada spremna da prepozna wegovo vizionarsko delo. Sve ono {to je podario ~ove~anstvu, pre svega u domenu onoga {to obele`ava 21. vek, doba telekomunikacije i daqinskog upravqawa, dalo je novi impuls velikoj Teslinoj popularnosti - ocenio je jednom prilikom Vladimir Jelenkovi}, direktor beogradskog muzeja koji ~uva 160.000 dokumenata i 1.500 fotografija Nikole Tesle.

Bila je to posledica Tesline izgubqene bitke sa Tomasom Edisonom - tvrdi Ivana Zori}, kustos Muzeja Nikola Tesla.

Pravu istinu o Nikoli Tesli i Tomasu Edisonu kao wegovom plagijatoru {iroj svetskoj populaciji pribli`ilo je portal “Oatmil“, popularna ameri~ka internet stranica koja najrazli~itije doga|aje, pojmove i aktuelnosti komentari{e svojim jedinstvenim crtanim stripovima. Pobijaju}i op{teprihva}ene pri~e o tome da je Teslin tehni~ar Guqelmo Markoni izumeo radio, a Teslin {ef Tomas Edison sijalicu, ovaj sajt navodi i brojne Tesline uspehe.

- Svi ovi izumi se vezuju za jednog genija Nikolu Teslu, a to su: ma{ina za zemqotres, elektri~ni

omogu}i putovawe kroz razli~ite dimenzije stvarnosti ili se proslavqao po izumu ma{ine koju mu je kasnije zabranio Leonardo da Vin~i.

VELIKI POZER

- Uvek se trudio da pozira sa rukom oslowenom na glavu, odnosno na mozak, kako bi pokazao da tu nalazi sva wegova genijalnost i kosmi~ka energija. Kada je 1894. wegov prijateq Tomas Kamerford Martin objavio kwigu pod naslovom „Izumi, istra`ivawa i spisi Nikole Tesle”, ona je izazvala pravi potres u nau~nim i in`ewerskim krugovima. Bila je neku vrstu prekretnice, jer }e se ka Teslinom delu okrenuti nove generacije fi-

U tom drugom `ivotu, dodaje Mladen Vujovi}, Tesla u Americi od polovine 20. veka nije bio popularan kao Tomas Edison, niti je shvatan kao tvorac elektri~ne energije i pronalaza~ kosmi~kih talasa. Nakon wegove smrti mnogi od wegovih izuma i teorije su kori{}eni neprimereno ili sa kontroverzama. Wegova ekstravagantna li~nost i nerealne izjave ujediwene sa neospornim genijem su ga u~inile interesantnim sledbenicima teorija zavere o „skrivenom znawu“. Oni su se pitali da li je Nikola Tesla prevarant ili nau~nik, zemqanin ili ~ovek iz svemira?

- Tesla je i danas jedna od najpopularnijih li~nosti na svetu. Tome svakako doprinose novi proizvodi koji nose wegovo ime, poput „Teslomobila“- ka`e kustos Ivana Zori}.

Tesla sa devojkom na pla`i

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Srpski |aci osetili ~udesa na Hilandaru dok im kod ku}e pune glavu...

Ovde se do`ivi ne{to {to ne mo`e nigde, hteo sam da se u to uverim svojim o~ima i da im pomognem sve {to treba da se radi u vinogradu. Glupo bi bilo da odete iz bolnice neizle~eni, tako je ovde, do|ete u Hilandar i osetite promenu, ka`e Du{an Antonijevi}, jedan od |aka Poqoprivredne {kole iz Po`ege ~ija praksa se odvija na Svetoj Gori.

Kada je Hilandar goreo u po`aru, profesor Poqoprivredne {kole u Po`egi, Milovan Vuksanovi}, zapitao se kako bi mogao da doprinese obnovi Svete srpske carske lavre - onako kako najboqe ume, da pomogne manastiru radom, ali da pomogne i svojim u~enicima.

Poveo je |ake da deo stru~ne prakse obave na Svetoj Gori. Nije morao da ube|uje manastir da ih primi, rado su pristali, kao i |aci, jer iskustvo rada u vinogradima i maslinicima Hilandara za wih je dragoceno.

„Mi u po`e{koj kotlini nemamo

planta`ne vinograde, zbog klime, nepovoqnih klimatskih uslova.

Onda sam, kako ka`u monasi, uz bo`iji blagoslov, tada dobio saglasnost Ministarstva prosvete i {kolske uprave U`ica da mo`emo dovesti grupu u~enika da odrade deo prakse na imawu, tako da ovo sada dobija konotaciju nekakvog kampa“, ka`e ovaj me|u |acima omiqeni profesor.

TO JE NEKA VI[A SILA

Me|utim, iskustvo rada u vinogradu i maslinicima nije jedini motivi koji odvodi u~enike Poqoprivredne {kole u Hilandar. Oni jako dobro znaju na koje mesto idu, kakvu su jedinstvenu priliku dobili.

„Pre svega je va`no zbog srpske istorije, ali to je i najsvetije mesto pravoslavqa, to je mesto koje treba da poseti ne samo svaki Srbin, ve} i svaki pravoslavac. Ja to ne mogu qudima da opi{em, to ustajawe svako jutro, nekad u dva, nekad u tri, ~etiri, to je nebit-

no, a budan si sve do devet uve~e. Stajawe, liturgije traju, to je neka vi{a sila, nije ti te{ko, mo`e{, i drago ti je kad to uradi{. Jede{ dvaput dnevno, ide{ na liturgije, radi{, a opet si odmoran“, ka`e u~enik Du{an Antonijevi}.

VRATILI SE U KORENE

Wegov drug Vuka{in Jovanovi} dodaje da je rad na imawu svetogorskog manastira va`an iz jo{ jednog razloga;

„Prvo u {kolskom sistemu, ali i sa svih strana, trenutno nas „kqukaju” nekom evropeizacijom, da nas stave u neki sistem, da izgubimo ono {to nas ~ini Srbima, ono {to ~ini na{u veru, istoriju. Vidite, odlazak na Svetu Goru je, ne samo do`ivqaj da vidite manastir, crkvu, pomolite se, do`ivqaj je da vidite va{u istoriju, da se vratite u korene“.

Kada je pre ne{to vi{e od decenije zapo~elo podizawe novih nasada vinove loze na posedima Hilandara, ukazala se potreba za

vi{e radne snage. Ovde su tokom sezone orezivawa boravili i radnici iz razli~itih delova Srbije, ali u~enici nisu bili samo radnici, oni su za manastir i mladi qudi kojima je potrebno u~ewe i iz drugih oblasti.

„Prvi put smo imali i verou~iteqa. Kada saberemo dnevne obaveze u~enika, uz jutarwu liturgiju, dnevne obaveze u vinogradu, popodnevni rad u delu manastirskog dvori{ta i ve~erwu slu`bu, oni su bukvalno u celodnevnom u~ewu“, obja{wava profesor Vuksanovi}.

MOJ BUDU]I @IVOT

BI]E DRUGA^IJI

Ima i onih koji na ovo sveto mesto nisu i{li prvi put, u~enik

Danijel Spasi} sa rado{}u je prihvatio drugi poziv profesora Vuksanovi}a da ode u Hilandar.

„Tamo je druga~iji skroz svet, druga~iji su qudi, mnogo su boqi, oseti{ mir, druga~ije je. Glavni utisak ove godine je {to smo obi{li i druge manastire, nove qude sam upoznao, a koga god upozna{ ovde, svi imaju svoju pri~u, neki razlog zbog koga su do{li. Taj mona{ki `ivot koji sam video, jednostavno, ceo moj budu}i `ivot, ostatak `ivota, bi}e druga~iji u odnosu na prethodni“, ka`e Spasi}. Posledweg dana boravka u Hilandaru u~enike je primio iguman Metodije, zahvalio se na pomo}i i svima uru~io poklone. M. T.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Australijski laburisti su pro{le subote na izborima preuzeli jo{ jedan liberalni bastion - najnaseqeniju dr`avu Novi Ju`ni Vels. Tako su liberali do`iveli jo{ jedan pravi izborni fijasko, a nakon Ju`ne Australije, Federacije i Novog Ju`nog Velsa, ostala je jo{ samo Tasmanija u wihovom posedu. Iako do ovog trenutka nije poznato da li }e Kris Mins (43), novi premijer Novog Ju`nog Velsa, imati apsolutnu ve}inu, potpuno je jasno da je u pitawu velika i zaslu`ena iz-

Glas laburista

boravi u zvani~noj poseti Kini, ali ovog puta bez prisustva doma}ih medija. Da li je Endrjus u nekoj specijalnoj misiji ili kao izaslanik federalne vlade sazna}emo uskoro, ali je izvesno da svi australijski zvani~nici intenzivno i o~ajni~ki rade na otopqavawu trgovinskih odnosa sa Kinom.

Ju`na Australija je pro{le nedeqe postala prva australijska dr`ava gde je ustanovqena savetodavna institucija „Glas Aborixina“. Iako je re~ o zvani~nom progla{ewu, o~ekuje se da }e ta instutucija po~eti sa radom tek do kraja godine. Do tada bi trebalo da i na federalnom nivou bude progla{en „Glas“ (Voice), ~ime bi se simboli~no tradicionalnim vlasnicima i prvim stanovnicima Australije vratilo pravo da odlu~uju o sudbini zemqe. Opozicija se protivi ovom predlogu zakona, ali u praksi to ne}e imati mnogo uticaja, s obzirom na wiho-

mejnstrim mediji su od te posete neve{to poku{avali da naprave spektakl ili vest dana. Uprkos tome karte za „Ve~e sa Obamom“, to jest Obamina predavawa u Sidneju i Melburnu, po ceni ve}oj od 200 dolara, ne samo da nisu bile rasprodate kao {to se ranije o~ekivalo, ve} ih je bilo i previ{e. Na kraju, sve se bukvalno svelo na slikawe Obame i federalnog premijera Entonija Elbanizea, ispred australijske ikone „Opere Haus“ po divqem i olujnom vremenu. Bio je to izgleda ovog puta jedini interesantan do~ek za biv{eg dr`avnika i nobelovca za mir, koji je pokrenuo ili obnovio ~ak sedam ratova za vreme svoje osmogodi{we vladavine (2008-16). Za vreme wegovog drugog mandata izvr{en je i ~uveni pu~ na Majdanu, u Kijevu, kada je nelealno svrgnut tada{wi legitimni ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~, i nasilno dovedena na vlast prozapadna i

Australija najavquje istorijski referendum o starosedeocima

Australija }e krajem godine odr`ati istorijski referendum za stvarawe savetodavne grupe u parlamentu koju bi ~inili predstavnici starosedela~kih naroda.

Time bi autohtoni Australijanci prvi put bili priznati u ustavu zemqe.

Australija je napravila korak ka istorijskom referendumu kojim bi Aborixini i Ostrvqani Toresovog moreuza bili priznati u ustavu i dobili glas o pitawima koja uti~u na wihove `ivote, ukazuje Rojters.

Premijer Entoni Albanizi je u emotivnom obra}awu predstavio pitawe koje vlada `eli da postavi na referendumu kasnije ove godine, pozivaju}i Australijance da podr`e, kako je rekao, davno zakasnelo glasawe.

naroda. Aborixini, koji ~ine oko 3,2 odsto od skoro 26 miliona stanovnika Australije, ne pomiwu se u ustavu starom 122 godine, po{to su ih britanski kolonijalni vladari marginalizovali. Pravo glasa nisu imali sve do 1960-ih, a i daqe su po mnogim socioekonomskim merama ispod nacionalnog proseka.

O~ekuje se da }e referendum o ustavnom amandmanu biti odr`an izme|u oktobra i decembra.

Istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da ve}ina Australijanaca podr`ava koncept Glasa starosedela~kih naroda, za koji je Albanizi tokom pobedni~kog govora u izbornoj no}i u maju pro{le godine rekao }e biti glavni prioritet wegove vlade Laburisti~ke partije levog centra.

borna pobeda. Vrlo posve}en porodici, otac troje dece, Mins je sa laburistima od svoje osamnaeste godine, a na ~elo partije do{ao je pre mawe od dve godine. Upravo u tom kratkom periodu, i pored popularnosti biv{eg premijera

Perotea, Mins je uspeo da od laburista napravi pobedni~ku partiju u Novom Ju`nom Velsu, {to se nije dogodilo jo{ od 2011. godine. Poraz liberala nije bio o~ekivan, barem ne na osnovu izbornih prognoza, ali je narod rekao svoje. Ovakav ishod se pre svega mo`e tuma~iti u svetlu generalnog nezadovoqstva stanovni{tva rastu}om inflacijom i tro{kovima `ivota, ali i bahatosti i surovosti prethodne vlasti, posebno za vreme korone i sidnejskog lokdauna. Jedina misterija za sad ostaju izbori u Viktoriji, gde su gra|ani prakti~no nagradili premijera

Danijela Endrjusa za devet meseci nepotrebnog i suludog lokdauna. U ovom trenutku najpopularniji australijski dr`avni premijer

vu realnu snagu u ovom trenutku. „Glas“ se prakti~no mo`e tuma~iti kao veliki korak napred u priznavawu prava Aborixinima, ali je sa druge strane bez promene Ustava to i daqe samo savetodavno telo bez realnog uticaja na politiku i dono{ewe zakona. Zato se u principu i ovi koraci mogu tuma~iti vi{e kao „glasovi laburista“, ~ime se oni `ele prikazati kao za{titnici prava starosedeoca. U realnosti to ne}e imati mnogo efekta sve dok se ne promeni najvi{i pravni akt, koji bi taj dugo o~ekivani „Glas Aborixina“ i zvani~no garantovao.

Izme|u dva vikenda, poseta biv{eg ameri~kog predsednika

Baraka Obame i wegove supruge Mi{el Australiji, delovala je kao prava „selebriti vest“.

I iako je ta poseta ni{ta drugo do iskqu~ivo wegova privatna biznis tura, taj jedinstveni australijski fenomen fascinacije svega {to je ameri~ko, svakako zaslu`uje poseban pomen. Doma}i

proameri~ka vlada. Posledice tog pu~a Ukrajinci i Rusi ose}aju i danas u krvavom ratnom sukobu, koji se rasplamsao pro{le godine. Biv{i dr`avnik, koji je tokom svojih mandata posetio ~ak 58 zemaqa i dva puta Australiju (2011, 2014), na svojim predavawima uglavnom govori o na~inu na koji je vodio svoju politiku, dele}i u isto vreme i savete budu}im, mladim liderima. On je tako|e na predavawima govorio vrlo smelo i o problemu klimatskih promena, iako je u Australiju sleteo svojim privatnim avionom. Bez obzira na slabo interesovawe publike za wegova predavawa, on naravno ne}e ostati praznih xepova, ve} }e za ukupno tri sata predavawa i Melburnu i Sidneju zaraditi najmawe 2 miliona dolara.! Impresivno, nema {ta.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

Australijancima }e na referendumu biti postavqeno pitawe: „Predlo`eni zakon: izmena Ustava da bi se priznali Prvi narodi Australije uspostavqawem Glasa Aborixina i Ostrvqana Toresovog moreuza. Da li odobravate predlo`enu izmenu?”.

Izmenom ustava u parlamentu bi bio stvoren konsultativni odbor Glas Aborixina i Ostrvqana Toresovog moreuza, koji }e davati neobavezuju}e savete o pitawima koja se ti~u pripadnika Prvih

Albanizi je rekao da „po svim merilima, postoji jaz izme|u `ivota Aborixina i naroda sa ostrva Tores moreuza i nacionalnog proseka”, ukazuju}i na razliku od 10 godina u o~ekivanom `ivotnom veku, duplo ve}oj stopi samoubistava, tragi~nim nivoima smrtnosti i bolesti dece, kao i nesrazmernoj zastupqenost u zatvorskoj populaciji.

Ustavni referendumi su Australiji prili~no retki i samo osam od 44 je bilo uspe{no. S. G.

MACA U SUNCEM OKUPANOM KVINSLENDU

Nije tajna da je Kvinslend jedna od najpo`eqnijih turisti~kih destinacija za posetioce {irom sveta u kojoj se krije i jedno od sedam svetskih ~uda veliki koralni greben (Great Barrier Reef), pa stoga nije tajna a ni ~udo, {to ovu bajkovitu destinaciju nije zaobi{ao ni na{ ~uveni glumac, autor i TV voditeq Dragan Marinkovi} Maca.

Svojom `ivahnom pojavom,

vedrim osmehom i blistavim sjajem iz o~iju a iznad svega gluma~kim talentom i ume}em, plenio je pa`wu i odu{evio publiku koja je popunila dvoranu do posledweg mesta ne samo u Kvinslendu, ve} je to bio slu~aj i {irom petog kontinenta.

U nedequ 26. marta je u Kvinslendu odigrao predstavu „Kakva ti je `ena, takav ti je `ivot” pobrao burne aplauze, zasmeja-

Srpska re`iserka daje svoj doprinos „Nedeqi harmonije“ u Kanberi

Po celoj Australiji se tradicionalno obele`ila „Nedeqa harmonije“ (Harmony week) i trajala je od 20 do 26 marta. U Kanberi je ba{ to bio povod za specijalno prikazivawe filma “Generacije

tim godinama pro{log veka raselilo po celom svetu, pa tako i u Australiji. Sredinom devedesetih, qudi iz Jugoslavije su dominirali broj~ano u programima australijske vlade za doseqavawe.

vao publiku do suza.

Za humor se ka`e da je lek za du{u, a tog leka je Macinom performansu bilo na pretek.

Osmesi su ozarili lica odu{evqene publike koja sa velikim nestrpqewem `eqno o~ekuje ponovni susret u bliskoj budu}nosti sa majstorom humora Draganom Marinkovi}em Macom.

Borova - 30 godina kasnije”, re`iserke Isidore Peki}. Film govori o socijalnoj harmoniji koja je postojala u Borovu i nekada{wem Vukovaru, kao i o `ivotu sada, a u wemu nastupaju nekada{wi i sada{wi Borov~ani, jednako predstavnici srpske i hrvatske zajednice. U Vukovaru su film podr`ali Srpsko kulturno dru{tvo ‘Prosvjeta’ i EU dom Vukovar koji je u~estvovao u snimawu filma. O ~emu se radi u filmu? Stotine hiqada qude iz biv{e Jugoslavije se u devedese-

Srpska Australijanka se vra}a u svoj rodni grad u Hrvatskoj trideset godina nakon izbijawa rata. Tim potezom premo{}ava jaz izme|u svog tada{weg `ivota i sada{wice, i suo~ava se sa svojom pro{lo{}u. Isidora Peki} radi kao menaxer u tehni~koj struci za federalnu vladu Austalije, i zavr{ila je studije u pravqewu dokumentarnih filmova na australijskoj {koli za film, televiziju i radio.

Nina Markovi} Kaze

Jelena Nedeqkovi}

Reporterka Srpskog Glasa i Maca u omiqenoj odevnoj kombinaciji Kvinslan|ana

„^uvamo na{u okolinu!“

Izdvojeno odeqewe Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ u nasequ Grinzboro broji 17 u~enika u novoj {kolskoj 2023. godini. Veoma ponosno isti~emo da se ove godine pove}ao broj na{ih „p~elica“ i zahvaqujemo se svim roditeqima i u~enicima koji su prepoznali zna~aj {kole srpskog jezika u obrazovawu i vaspitawu.

Kroz aktivno u~ewe jezika obra|uju se raznovrsne aktuelne teme. Jedna od wih je i tema „Kako sa~uvati na{u okolinu“. U~enici su imali priliku da diskutuju o tome na koji na~in ~ove~anstvo danas, nenamerno ili namerno, uti~e na kvalitet vazduha, `ivotiwa ili same okoline koja nas okru`uje. Zajedni~kim snagama smo predlagali kako mo`emo individualno pomo}i da se ovaj globalni problem re{i ili poboq{a za dobrobit svih nas i budu}ih generacija. Poslu{ali smo staru izreke koje ka`u: „Po~ni prvo od svog praga,“ i „O~isti ispred svog praga.“ Stavili smo rukavice na ruke, pripremili kese i otpo~eli na{u akciju. U~enici su uspeli da o~iste celokupno dvori{te, a neki od komentara su bili: „Umorio sam se“, „Sre}na sam {to sam ~istila“, „Kako je sad lepo i ~isto“ Lepo je kada teoriju pretvorimo u praksu i to sve u istom danu!

Pozivamo sve ostale ~lanove na{e zajednice da slede na{ primer.

Srpski soare

Krajem februara dobili smo pozivnicu koja je po~iwala ovako: „Sa po~etkom jeseni u Kanberi, kada oblaci prekrivaju nebo, pozivamo Vas da zagrejete Va{a srca i nahranite du{u putovawem kroz Srbiju - kroz kwigu crte`a i poeziju!”

U ma{ti su se odmah stvorile slike dragih mesta i dragih qudi u rodnoj zemqi i bez razmi{qawa pozivnica je prihva}ena.

U organizaciji multikulturalnog onlajn magazina „be:longing“, koji je polovinom pro{le godine nagra|en za doprinos multikulturalnosti Prestoni~ke teritorije, a pod pokroviteqstvom ambasadora Srbije u Kanberi, u sredu 22. marta je u rezidenciji ambasadora Republike Srbije u Australiji odr`an „Srpski soare“. Ambasador Srbije je na samom po~etku doga|aja po`eleo dobrodo{licu prisutnima u svoje i ime svoje supruge Natalije.

„Na{a `eqa je bila da ovo ve~e i ovakvi doga|aji postanu jedna uobi~ajena praksa kada je u pitawu Republika Srbija i kada je u pitawu weno prisustvo u Australiji. Ve~eras imam zadovoqstvo da pozdravim i Vesnu i Bobi. Prisustvova}emo jednom miksu poezije i predstavqawa kwige, koja je motivisana motivima Beograda i {ireg regiona, gde je Bobi bila. Nadam se da }ete u`ivati.”

Voditeqka tokom ovog doga|aja bila je urednica magazina „be:longing“, Duwa Ka~marek (Kaczmarek), koja je tako|e pozdravila prisutne:

„Dobro do{li na ovo kulturno ve~e koje smo nazvali srpskim soareom. Ve~era{wi doga|aj }e biti predstavqen i na srpskom i na engleskom, gde nam se to u~inilo mogu}im i prirodnim. Potrudi}emo se da svi mo`ete da u`ivate u ve~eri bez obzira da li govorite srpski ili engleski. Ja sam jedan od glavnih urednika be:longing magazina,koji vam zajedno sa ambasadom i „Bobby Graham Publishers“ predstavqamo ovo ve~e.”

„Ve~eras imam ~ast da vam predstavim dva srpska ili srpsko-australijska ili globalna srpska kulturna stvaraoca, odnosno umetnicu i pesnikiwu i da vas vodim uz wihovu pomo} i uz pomo} jedne divne glumice kroz neka wihova najnovija dela.”

„Veliki deo ove ve~eri je zvani~no objavqivawe i promocija kwige jedne od na{ih umetnica, koja sadr`i crte`e koji su inspirisani odlaskom umetnice u Srbiju i region, pre nekoliko godina. To }emo obogatiti time {to }emo ~uti pesme na{e pesnikiwe koje }e biti recitovane od strane na{e glumice Dijane Jovi~i}.”

Duwa se zahvalila ambasadoru i wegovoj supruzi na pomo}i da se smisli i

organizuje doga|aj i na gostoprimstvu rezidenciji. Promocija kwige Slobodanke siqkovi} Grejem je po~ela stavqawem umetnice, koja Johanesburgu a koja je iz Ju`ne emigrirala u Australiju svoje karijere je radila u oblasti va{tva: u Ju`noj Africi kao direktor u dve velike izdava~ke a u Australiji kao izdava~ki sadr`aja na internetu u biblioteci Australije i kao direktor u Parlamentarnoj Po~ela je da crta ske~eve bletu 2010. a od 2020. predaje Tokom posete Beogradu i po~ela je da crta olovkom

Preponosna u~iteqica Jelena

gostoprimstvu u Slobodanke Vakra}im predkoja je ro|ena u Ju`ne Afrike 1998. Tokom oblasti izdakao izdava~ki izdava~ke ku}e izdava~ki direktor Nacionalnoj kao izdava~ki Parlamentarnoj biblioteci. ske~eve na svom tapredaje crtawe. regionu 2016. olovkom na papiru, i

Kanberi

od tada je ~lan grupe „Urban Sketchers” u Kanberi.

Bobi je imala nekoliko izlo`bi u Kanberi a predstoji jo{ jedna u novembru, a osim kwige „Summer Sketches”, koja je promovisana u sredu, objavila je jo{ tri.

Vesna je pesnikiwa koja je ro|ena u Srbiji 1961. Studirala je pravo a 1990. preselila se u Australiju sa porodicom. Po{to je u Australiji ponovo zavr{ila pravo imala je 30-godi{wu karijeru u javnom sektoru. Posledwih godina Vesna pi{e poeziju, ima svoj blog i vodi radio program koji se zove „Srbija u mom srcu! Pi{e poeziju na srpskom i engleskom. Wena poezija je bila predstavqana u pozori{tima i na festivalima po-

ezije. Poezija joj se objavquje u magazinu „be:longing“ a 2018. wena poema „Uspomene” osvojila je prvu nagradu na Me|unarodnom festivalu poezije u Srbiji. Wena poezija je tako|e bila objavqena u Letopisu Matice srpske septembra 2020., a prva kwiga poezije „Otkrivawe du{e” treba uskoro da bude objavqena u wenom rodnom Somboru. U narednom periodu Vesna planira da objavi jo{ jednu kwigu poezije.

Glumica Dijana Jovi~i} recitovala je poeziju Vesne Cvjeti}anin.

Dijana je glumica koja je u Australiju do{la pre osam godina a tokom svoje karijere u Srbiji glumila je u pozori{tu, na filmu i na televiziji (TV film „Ordinacija”, TV serije „Sti`u dolari”,

„Krv nije voda” i „Selo gori, a baba se ~e{qa”, pozori{na opera Emira Kusturice „Dom za ve{awe”, predstave „]elava peva~ica” „Harold i Mod”, zatim „Anarhija u Bavarskoj”, „@uta”, „Merlin Monro, de~je predstave „[rek”, „Pipi Duga ^arapa”, „Lepotica i zver”, „Ma~ak u ~izmama”)

Otkako se preselila u Sidnej Dijana je napisala monodramu „Predsednikova `ena” koju je predstavila u Sidneju i Melburnu, de~iju predstavu „Mudrijasevi} i krokodilovi}” predstavila je u crkvi Sv.Stefan u Ruti Hilu a tako|e je napisala i izdala kwigu bajki „Krilati kowi” 2017. godine u Sidneju.”

Dijana ima svoj „Youtube“ kanal „Teatar Poezije za decu i odrasle“.

Koncerte Teatra poezije je pokrenula u crkvi Lazarica u Sidneju, i tako|e Duhovno ve~e pod nazivom „^iji si ti mali narode ?”

Tokom ve~eri pro~itano je nekoliko poema Vesne Cvjeti}anin a posledwa kojom je ve~e i zavr{eno zvala se „Duwe moje prabake”. Pesma je napisana specijalno za ovu priliku i posve}ena svima koji su imali sre}e da nekada u detiwstvu provedu praznike kod svoje bake ili prabake.

Na kraju ambasador Srbije g. Rade Stefanovi} se jo{ jednom zahvalio umetnicama i svima koji su bili prisutni i izrazio nadu da }e ovakvih doga|aja biti vi{e u budu}nosti.

Izvor: SBS radio

KR[TEWE PORODICE MEK LIN U BRIZBEJNU

U “Slobodnoj srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv.Nikola” u ju`nom Brizbejnu, episkop Hristifor je obavio ~in svete tajne kr{tewa ~etvoro~lane australijske porodice Mek Lin (Mc Lean). Na kr{tewu porodica Mek Lin je po svetiteqima dobila srpska imena. Tako je Logan postao Vasilije, wegova supruga Saskija - Katarina, sin Karter - Georgije a najmla|i sin Ksavier - Dimitrije.

Ovaj mladi australijski bra~ni par je nedavno doneo ~vrstu odluku da primi pravoslavnu veru. U funkciju kumstva, sa velikim zadovoqstvom i rado{}u stupili su Dr Predrag Bijeli} i pedagog Ivana Mali}. Ovom sve~anom doga|aju prisustvovao je i student Mom~ilo ]erani}, koji je za tu prilku specijalno doputovao iz Toronta. Tekst i foto: Jelena Nedeqkovi}

Kad Hercegovac kr~i kaktuse

Posle jabuka, po~eli su da se su{e limunovi. Lepo su ra|ali, slikao sam ih za Fejs, a supruga ih je cedila za organsku limunadu. Kada su hrastovi po~eli da se su{e, re{io sam da okrenem list. Pozvao sam Hercegovca Ra{u sa motornom testerom

Najboqi vic o mom rodnom kraju svakako je onaj u kome se ka`e da je Bogu dosadilo da slu{a svakodnevne molbe, pa je povikao sa neba: „Kupi ve} jednom taj loz (ako ho}e{ da dobije{ premiju)”.

Svi ti vicevi o nama Piro}ancima su la`. Mada je danas lagawe postalo normalno. Jedina istina je da dolazimo iz siroma{nog kraja i da pazimo na svaki dinar, pogotovu u dana{woj nema{tini. Ali, nisam o tome hteo danas...

Imam jedan problem, koji me mu~i otkada sam zasadio vo}ke u na{em dvori{tu ovde u Melburnu. Drve}e dobro krene a onda - uvene.

Prvo mi se to desilo sa jabukama. Zasadio sam onakve iste kakve sam imao u rodnom selu. Kada su po~ele da ra|aju, radosti nije bilo kraja. Ali su onda nekim ~udom po~ele da venu. Grane su se najpre ogolile a onda se celo drvo osu{ilo. Morao sam da ih pose~em.

Mi in`eweri volimo da znamo „kako stvari rade”, zavirujemo u crne rupe, skidamo {rafove i uzimamo instrumente koji mere napon, struju i frekvenciju. Ali kod ovog problema nema gde da se zaka~e `ice.

Ovo me dugo mu~ilo, pogotovu kada sam u svom ezoterijskim uzdizawu saznao da je su{ewe drve}a „lo{ znak”.

Ipak, najozbiqnije sam se zabrinuo kada sam saznao da moji kom{ije Aborixini znaju da ubiju ~oveka - re~ima. Odmah sam iz ku}e izbacio bumerang, koji sam kupio u Brizbejnu, gde su nam to ispri~ali wihovi turisti~ki vodi~i.

Zatim sam potra`io mi{qewe od Sretena Vongara, koji je `iveo sa Aborixinima. Na`alost, wegova iskustva su vi{e vezana za stradawe Aborixina tokom nuklearnih proba u pustiwama Australije, te nije bilo velike pomo}i.

Posle jabuka, po~eli su da se su{e limunovi. Razmi{qam jabuke su na{e, a limunovi „wihovi”. Lepo su ra|ali, slikao sam ih za Fejs, a supruga ih je svakodnevno cedila za organsku limunadu.

Scenario je bio isti – prvo ogole grane, prestanu da cvetaju i vi{e nema limunova. Ali samo drvo se nije osu{ilo, {to je ipak, poboq{awe.

Posledwa kap je bio napad na sveto drvohrast. Pisao sam u ovoj rubrici o „Tri crvena hrasta”. Kada su hrastovi po~eli da se su{e, re{io sam da okrenem list. Pozvao sam Hercegovca Ra{u sa motornom testerom.

Princip je jednostavan - ako lo{a elektronska komponenta ne mo`e da se prona|e, onda se mewa cela plo~a. Tako radimo mi in`eweri. Se~emo a onda sve iz po~etka.

Ovog prole}a re{ih da preuredim ba{tu. Posle petnaest godina jasmini su se popeli na krov, vinova loza tako|e. Do|e Hercegovac Ra{o i motorna testera probudi kom{iluk. Najte`e je bilo ise}i one kaktuse sa debelim duga~kim listovima {to se zovu jake.

A onda do|e na rad visoko `bunasto drvo tik uz ku}u.

Prido{lice u Australiju stariji migranti pla{e iglama na pla`i i spajderima. Tako oni zovu otrovne paukove, one sa crvenom ta~kom. Pobio sam ih na na{oj farmi toliko mnogo da sam i zaboravio tu staru pri~u. Tamo su oni doma}e `ivotiwe. Trebalo bi da pomenem i krokodile, aj-

kule, otrovne meduze, ra`e (one {to ubi{e lovca na krokodile Stiva Reja) i jo{ dosta toga. Nedavno su ovda{we televizije o na{em ~oveku koji je ispod svoje ku}e iskopao zemunicu. On je strpqivo iznose}i zemqu u kofama napravio ceo podzemni sprat. Voditeq je uspeo da se ne nasmeje tokom razgovora, ali su zemqakove kom{ije otvoreno rekle da je „strange” (~udak). A ~ovek je stoposto normalan.

Ali da vam kona~no otkrijem tajnu - drve}e je venulo jer je u ba{ti `ivela australijska divqa `ivotiwa koja se zove posum.

Posumi `ive na drve}u, hrane se li{}em a meni li~e na ogromne pacove. U urbanim sredinama umeju da naprave leglo i na tavanu same ku}e. Mirni su, strpqivi i izlaze samo no}u, {to obja{wava kako je uspevao da me zavarava godinama.

Posumi su za{ti}ena vrsta i jedino mogu da se relociraju, dok ih na Novom Zelandu smatraju za {teto~ine i dozvoqen je lov na wih.

I tu je kraj pri~e. Ra{o je odsekao drvo, posum je pobegao, a limun je ponovo po~eo da raste.

A vezano za vic sa po~etka pri~e - ovoga puta nije bio Bog nego posum.

Me|utim karma ili kako mi in`eweri ka`emo „fidbek” tj. povratna veza postoji. Neki mo}ni qudi su to zaboravili, pa zato imamo sve ove probleme.

Xorx Petrovi} - \ole, Melburn

Drezden - Slovensko poreklo grada na Elbi

I danas u Drezdenu postoje predgra|a Bla`evi} i Pilni}, a devet vekova staro mesto poznato je po baroknim zdawima i spomenicima, ali i zelenilu. Centar uni{ten u bombardovawu 1945. godine, sagra|en je ponovo i izgleda kao pre Drugog svetskog rata

Ni tmurno nebo ni jak vetar na izmaku zime ne mogu da umawe lepotu Drezdena, koji je obele`io istoriju Saksonije, jedne od 16 saveznih dr`ava Nema~ke. Samo ime ovog vi{e od devet vekova starog mesta poti~e od staroslovenske re~i „dre`dani” koja je ozna~avala narod iz re~ne {ume, odnosno mo~vare. Wegovo slovensko poreklo sa~uvano je do na{eg doba u pojedinim nazivima delova Drezdena, poput predgra|a Bla`evi} i Pilni}.

Firenca na Elbi, kako nazivaju ovaj grad poznat po zdawima stvaranim najvi{e u baroknom stilu, dom je gotovo 600.000 stanovnika. Svakodnevno iz samo

MILENIJUMSKA POPLAVA

S Brilove terase gleda se pravo na Elbu, oko hiqadu kilometara dugu reku koja proti~e kroz nekoliko dr`ava. Vi{e puta u istoriji Drezden je bio na udaru poplava, a jedna od wih, nazvana milenijumska, zadesila je `iteqe ovog grada 2002. godine. Kolike su bile wene razmere mo`da najboqe ilustruje podatak da je voda stigla do pomenute terase, koja se nalazi devet metara iznad obale reke.

dvadesetak kilometara udaqene ^e{ke, ali i iz svih pravaca Nema~ke, u wega sti`u stotine turista, a po pravilu obilazak po~iwu iz starog jezgra Drezdena. I dok ih vodi~i upoznaju s istorijom grada koji datira iz 12. i 13. veka, mnogi posetioci fascinirano gledaju monumentalne gra|evine sazidane uglavnom od kamena, koje se prostiru du` ju`ne obale Elbe.

S Brilove terase, jedne od znamenitosti i turisti~kih atrakcija ovog mesta, pru`a se prelep pogled na Elbu, kao i severnu obalu reke i Avgustov most, preko kojeg se dolazi do spomenika ovom vladaru iz 18. stole}a.

Na samoj terasi, koja s jedne strane vodi u veliki park, a s druge na plato gde je podignut dvorac, nalaze se muzej i Akademija umetnosti s ogromnom staklenom kupolom na vrhu. Velikim stepeni{tem sti`e se do dela dvorca koji je mosti}em spojen s drezdenskom katedralom. Ona je podignuta u vreme Avgusta Jakog Vetina, po{to je prihvatio katoli~anstvo. U kripti crkve, posebno ~uvano, nalazi se srce ovog vladara, dok je wegovo telo sahraweno u Krakovu.

Predawa ka`u da je mosti} kojim su bili povezani katedrala i dvorac Avgust naj~e{}e koristio prilikom pobuna, kad

ISTORIJSKE ^IWENICE

Za osnivawe i {irewe Drezdena zaslu`na je dinastija Vetin, koja je na vlast do{la 1206. godine. Najve}i prosperitet ovaj grad na Elbi do`iveo je u 17. i 18. veku, a najvi{e koristi dobijao je od trgovine drvetom i vunom. Krajem 19. veka bio je poznat kao istra`iva~ki centar. U drugoj polovini 20. veka bio je tre}i najve}i grad u tada{woj Isto~noj Nema~koj, posle Berlina i Lajpciga, a potpuno je obnovqen posle ujediwewa dve Nema~ke.

knog doba u Nema~koj. Nekada je bila mesto najrazli~itijih de{avawa, od u~ewa~kih skupova do cirkuskih predstava, a u woj su ~uvani i vredni predmeti od porcelana nastali u Majsenu.

Pored palate je Zemper opera, zgrada sagra|ena krajem prve polovine 19. veka za ~iji nastanak je zaslu`an arhitekta Gotfrid Zemper. Prvobitno zdawe opere bilo je kombinacija nekoliko graditeqskih stilova, pre svega baroknog, ali je 1869. godine stradalo u po`aru. Manfred Zemper zatim je prona{ao projekte svog oca i stvorio gotovo istu gra|evinu, koja je otvorena dve godine kasnije i u woj su prvo izvedena dela Vagnera i [trausa.

Posmatraju}i velelepna zdawa u blizini Brilove terase primeti}ete da su fasade na zidovima okrenutim ka reci i prometnim ulicama znatno tamnije od onih s druge strane. Upu}eni ovu pojavu tuma~e vlagom i zaga|ewem, koji uti~u na to da odre|eni delovi gra|evina tamne br`e od drugih. Spletom ulica od Zemper opere sti`e se do trga Nojmarkt, kojim dominira Bogorodi~ina crkva. Monumentalna gra|evina sagra|ena je u 18. veku novcem stanovni{tva Drezdena, koje je u to vreme bilo velikom ve}inom protestantsko. Nastala je nakon {to je Avgust Jaki, uz pomo} bogatstva iz riznice dinastije Vetin, pored dvora podigao katoli~ku crkvu.

Bogorodi~ina crkva, ba{ kao i ve}i deo starog jezgra ovog nema~kog grada, bila je uni{tena u bombardovawu saveznika u februaru 1945. godine. U posleratnom dobu Drezden je kompletno obnovqen, a na mestu gra|evina baroknog stila koje su bile sravwene sa zemqom nikla su identi~na zdawa. Decenijama je, me|utim, protestantska crkva u samom srcu grada bila u ru{evinama, a obnovqena je tek 2005. godine i to po ugledu na zdawe koje je nekada ulep{avalo ovaj trg.

Kada se od starog gradskog jezgra krene ka obodima Drezdena, velika zdawa iz doba baroka i renesanse ustupaju mesta zgradama moderne arhitekture.

Naravno, turiste posebno privla~i pe{a~ka zona, gde su sme{teni tr`ni centri u kojima se tiskaju posetioci iz najrazli~itijih krajeva planete. Ovde su i kiosci brze hrane, restorani u kojima se nude poznate kobasice, jedan od glavnih nema~kih specijaliteta, ali i poslasti~arnice gde mo`ete probati neke od ~uvenih poslastica ove zemqe.

je trg bio preplavqen narodom, da bi bezbedno odlazio u crkvu da se moli.

Na zidu s druge strane dvorca pa`wu posetilaca privla~i vi{e od 10 metara duga~ak mural posve}en vladarima Nema~ke do po~etka pro{log stole}a. Sastavqen je od porcelanskih plo~ica na-

pravqenih u Majsenu, gradi}u udaqenom nekoliko desetina kilometara, poznatom kao prvo mesto u Evropi gde se proizvodio porcelan.

Samo stotinak metara od Brilove terase nalazi se velelepno zdawe palate Cvinger, jedno od glavnih obele`ja baro-

Drezden je, osim po istoriji, {irom Starog kontinenta poznat i po obiqu zelenih povr{ina – ~ak vi{e od 60 odsto grada pokriveno je parkovima i prirodnim oazama. Bio je ~etiri godine na Uneskovoj listi svetske kulturne ba{tine, ali je 2009. godine skinut s we zbog gradwe mosta sa ~etiri trake preko reke. Ipak, to nije umawilo lepotu Firence na Elbi. D. I.

Богородичина

Palata Cvinger je glavni spomenik arhitekture centra u Drezdenu, sagra|ena u prvoj polovini 18. veka

Srpski vojnici po~ivaju na vojnom grobqu u San Mandrijeru

Srpska vojni~ka grobqa se nalaze u ~ak 43 zemqe {irom sveta, na 680 lokaliteta. Neka se odr`avaju, a neka su, na`alost u stawu koje nam ne slu`i na ~ast. Mnogi znaju za Zejtinlik u Solunu, gde po~iva 8000 `rtava, ali najvi{e na{ih predaka stradalo je u Austriji u logoru Mauthauzen, gde je za vreme Prvog svetskog rata tamo ubijeno oko 12.000 Srba, a u drugom ~ak 20.000. Tu su i ^e{ka, Slova~ka, Rumunija, Izrael, Egipat, Norve{ka, Holandija, Francuska, Tunis, Albanija, Severna Makedonija...

U sklopu francusko-italijanskog vojnog grobqa u San Mandrijeru, kraj primorskog gradi}a Tulona u Francuskoj, nalazi se jedno malo srpsko vojni~ko grobqe. Tamo su pred kraj Prvog svetskog rata sahrawena 22 srpska vojnika, koja su svoj ve~ni po~inak na{la na putu ka francuskim bolnicama, vo|eni nadom za izle~ewem i boqim `ivotom u prajateqski nastrojenoj Francuskoj.

Srpska zajednica koja `ivi u ju`noj Francuskoj odr`ava se}awe na na{e pretke koji su, tako mladi, zaustavqeni u vremenu.

„Na samo tridesetak kilometara gde ja danas `ivim, izme|u Marseja i Nice, nedaleko od SenTropea, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe.

Tamo su sahraweni na{i div junaci, wih 22. Na`alost, jako mali broj Srba zna da se tamo nalaze posmrtni ostaci na{ih qudi, na onim humkama mo`emo da vidimo da neki nisu do~ekali ni 20 godina, to su qudi koji su preko albanske golgote dolazili brodovima za Francusku u nameri da se le~e. Neki od wih su na`alost, tu prona{li svoj mir, spokoj...Grobqe se nalazi u sklopu francusko-italijanskog grobqa, tako da samo jedan mawi deo pripada nama i Francuzi vode ra~una o tome. Pored na{eg, nalazi se i gr~ko i rusko. Imali smo priliku da 11. novembra 2022. obele`imo taj dan, zaista je bilo dirqivo sa na{om himnom, do{lo je i na{e udru`ewe koje je osnovano u Nici, polo`en je venac i propra}eno je medijski u Francuskoj”, ka`e Tawa Milosavqevi}, doktor lingvistike i koautorka kwige „Srbi na Korzici” na francuskom jeziku.

Jedno je sigurno, ka`e Tawa Milosavqevi}, dok je nas, bi}e i wih! Dok postoji svest o hrabrim podvizima na{ih predaka, `ive}emo i mi, a oni kroz nas! M. T.

U Be~u i ove godine obele`eno se}awe na 24. mart

Odbor Prosvjete u Austriji, zajedno sa Austrijsko-srpskim odborom solidarnosti, za obele`avawe godi{wica NATO agresije, i ove godine je organizovao dane se}awa na NATO agresiju i `rtve iz 1999. godine.

U petak, 24. marta 2023. u 17 sati, po blagoslovu Wegovog Preosve{tenstva episkopa austrijsko-{vajcarskog gospodina Andreja bili su odr`ani molebani za stradalni narod Kosova i Metohije u svim be~kim crkvama, a od 18.00 na [tefansplacu (Stephansplatz), odr`an je tradicionalni skup povodom 24. godi{wice NATO bombardovawa SRJ. Pomen je po~eo sirenom za uzbunu i minutom }utawa, uz paqewe sve}a.

Me|u vi{e stotina okupqenih bilo je prisutno i sve{tenstvo be~kih crkava, predstavnici diplomatskog kora, brojni gra|ani...

Me|u govoricima istakli su se dr Hanes Hofbauer i Vili Langtaler, a predstavnik be~ke Prosvjete prof. Sr|an Mijalkovi} rekao je da je se}awe najva`nije za ~uvawe indentiteta.

„Va`no je se}awe na `rtve, a va`no je i na{e jedinstvo koje smo prikazali danas ovde”, dodao je Mijalkovi}.

Advokat iz Srbije, Sr|an Aleksi}, koji je podneo brojne tu`be protiv NATO, zbog bombi sa osiroma{enim uranijumom, istakao je da bacawe takvih bombi mora biti ka`weno.

„Znali su za produ`eno dejstvo i da }e to pogoditi civile. Danas u Srbiji zbog tih bombi oboli oko 30.000 gra|ana godi{we. Ko je bacio te bombe i po~inio ekocid mora da odgovara i da sve to po-

~isti”, poru~io je Aleksi}.

U prostorijama hrama Svetog

Save u Be~u u subotu, 25. marta 2023. U 19 ~asova odr`an je poseban program obele`avawa 24. godi{wice od NATO agresije na SRJ i 19. godi{wice od albanskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji „Se}awe je spomenik tvr|i od kamena“.

Gost Prosvjete, advokat dr Sr|an Aleksi}, koji se godinama bori da doka`e krivicu NATO za agresiju i bombardovawe osiroma{enim uranijumom i ~ija kancelarija vodi brojne i velike sporove koji se ti~u NATO zlo~ina tokom kriminalne agresije na Srbiju 1999. Prikazan je film

„Uran 238 - moja pri~a“ o velikom pravnom anga`manu g. Aleksi}a, a onda je u `ivom razgovoru sa brojnim gostima ovaj vredni advokat nadahnuto govorio o svojoj vi{e-

godi{woj pravnoj borbi za `rtve protivpravne i kriminalne NATO agresije, posebno o brojnim `rtvama municije sa osiroma{enim uranom, koju su agresori, protivno `enevskoj kovenciji tada koristili.

Program je pripremio i vodio prof Sr|an Mijalkovi}, potpredsednik SPKD Prosvjeta Austrija. Prosvjetin „Be~ki teatar mladih“ je 24. marta u 20 sati u sali VHS 10 u Be~u odr`ao humanitarnu predstavu „Izbira~ica“, a ve}i deo novca od prihoda }e slede}ih dana biti doniran za pomo} porodicama na Kosovu i Metohiji. Mladi Prosvjetini glumci igrali su sa puno energije i elana, i bili ponosni {to je na ovaj dan se}awa prikupqena pomo} koja }e biti donirana onima kojima je najpotrebnija. Pomo} }e biti uru~ena organizaciji „Solidarnost za Kosovo“.

Zanimqiv prizor.

Jedan navija~ Crvene zvezde i voza~ ofarbao je svoj kamion u boje

svog omiqenog kluba, a ^arls Keter, Amerikanac koji ve} godinama `ivi na relaciji SAD – Srbija i

ima na{ paso{, podelio je interesantne detaqe.

Na vratima kamiona koji je pokazao se nalaze grb i zastava Crvene zvezde kao i natpis na engleskom reziku „Red Star“.

„Srbin, voza~ kamiona u Va{ingtonu. Navija~a Crvene zvezde mo`ete odvesti iz Srbije, ali Crvenu zvezdu iz navija~a nikada“, stoji u opisu.

Me|utim, nema samo Zvezdinih fanova u Americi. Kao odgovor, pojavila se slika crnog kamiona, kojim o~igledno upravqa vatreni navija~ Partizana, na kom pi{e „grobar“.

„Za Srbe koji vi{e vole crno-belo. Ove kamionxije predstavqaju Partizan svojim ma{inama“, dodao je Keter, koji je prethodno naveo da li~no najvi{e bodri Vojvodinu. S. G.

SRPSKO KOLO USRED PARIZA:

Na{ folklor

odu{evio

goste u sedi{tu Uneska!

Veliko odu{evqewe svih prisutnih u sve~anoj sali sedi{ta Uneska u Parizu posle sjajnog performansa Kulturno umetni~kog dru{tva „Izvor“ iz Pariza. Izvora{i su bili sjajni kao i uvek a dobili su i veliki aplauz prisutnih. Povod za ovako ne{to – Me|unarodni dani frankofonije.

Na poziv wene Ekselencije, gospo|e Tamare Rastovac Siama{vili, Izvor Pariz je u~estvovao na Me|unarodnom danu frankofonije gde se na velikoj sceni UNESCO-a predstavio igrama iz Draga~eva. Velika ~ast za popularne „Izvora{e“ koji su svojom izvedbom na najboqi na~in predstavili Srbiju na ovako va`nom i eminentnom doga|aju. S. G.

Crveno-beli kamion sa grbom Zvezde usred Amerike, „deliji“ odmah stigao odgovor od „grobara“

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Vojni savez AUKUS - medijum kroz koji se Australija pot~iwava

Va{ingtonu i Londonu (2)

Biv{i australijski premijer Kiting naglasio je da je sa 368 milijardi dolara koje }e izdvojiti za osam nuklearnih podmornica Australija mogla da kupi 45 do 50 podmornica na konvencionalni pogon, te da bi one, uprkos prednosti koje nuklearne podmornice imaju u pogledu radijusa kretawa i du`ine vremena koje mogu da provedu pod vodom bez izrawawa, bile prikladnije za odbranu Australije jer bi zbog svojih mawih razmera bile te`e za otkriti u plitkim vodama oko tog kontinenta, a zbog brojnosti i te`e za potpunu eliminaciju.

Kiting, koji je stoga nabavku podmornica potpisanu u San Dijegu nazvao „najlo{ijim poslom ikada”, novinarima je otkrio i do sada u javnosti nepoznat detaq da su Francuzi, s kojima je Kanbera 2021. jednostrano raskinula ugovor o kupovini 12 konvencionalnih podmornica po ceni od oko 60 milijardi ameri~kih dolara, nakon toga australijskoj vladi ponudili svoje najmodernije podvodne aparate na nuklearni pogon, ali da ih ona nije udostojila odgovora.

Kiting je sarkasti~no primetio da je Velika Britanija, koja je objavila politiku distancirawa od biv{ih kolonija isto~no od Sueckog kanala i u potpunosti napustila obli`wu Maleziju i Singapur krajem {ezedesetih godina pro{log veka prakti~no ostavila Australiju na cedilu da bi se skoncentrisala na Evropu.

Sada, kada je zbog nerezonskog napu{tawa EU prisiqena da usmeri pogled na druge delove sveta, kroz AUKUS je u Kanberi prona{la naivnog mu{teriju koji je voqan da dopusti da mu London kreira bezbednosnu politiku u Aziji i na wemu ispuwava ambicije Konzervativne partije o obnovi britanske imperije.

Britki odgovori na pitawa novinara

Na pitawe doma}ih novinara kako mo`e tvrditi da Kina nije pretwa za Australiju kada je ona nakon diplomatskog trvewa uvela ekonomske sankcije Australiji u formi visokih carina na uvoz hrane, Kiting je ponovio svoj stav da „pretwa” zna~i „vojnu pretwu” i dodao da, bez obzira na prolazna trgovinska trvewa, Kina nije, niti namerava da vojno preti Australiji.

On je i primetio da pitawe sankcija treba postaviti u kontekst, a po wemu kontekst je to da je do razmirica izme|u dve zemqe do{lo nakon {to je tada{wa australijska ministarka spoqnih poslova

Maris Pejn u aprilu 2020. na televiziji pozvala me|unarodnu zajednicu da u Vuhanu organizuje, kako on ka`e, kontrolu nalik inspekciji naoru`awa, s ciqem da se ispita poreklo novog korona virusa.

Na insistirawe novinara da se pitawe bezbednosti ne odnosi samo na sam australijski kontinent, ve} i na ostrva u Ju`nom kineskom moru, oko kojih se spore Kina i Vijetnam, odnosno Kina i Filipini, Kiting je lakonski rekao da su neka od wih veli~ine parka u Sidneju.

Sli~no pitawe, ovog puta sa akcentom na navodnoj pretwi Kine australijskoj pomorskoj trgovini i potrebi da Kanbera sara|uje s partnerima kao {to je SAD na za{titi brodovqa, Kiting je „po~istio” istakav{i da SAD (koje pravdaju svoje pove}ano vojno prisustvo u zapadnom i jugozapadnom pacifiku za{titom me|unarodnog prava i slobode navigacije) nikada nisu ratifikovale Zakone mora (UNCLOS). Kini nije u interesu sukob sa Australijom,

On je zatim dodao: „Mi imamo rudu koja sadr`i najvi{i procenat gvo`|a, koja Kinezima treba da grade svoje gradove i koju oni ne mogu ni od kuda drugde da nabave. Pa, zar vi mislite da Kinezi ne `ele na{e brodove (koji nose taj teret) u svojim lukama, nego nam trebaju Pentagon i ameri~ka vojska da ih {tite?”

„Moderna Kinu karakteri{e urbanizacija. Gradovi se di`u ~elikom. Za{to bi ona `elela da omete trgovinu s nama?”, upitao se Kiting pred kamerama u nastojawu da ponudi protivtezu kolektivnom strahu koji posledwih godina kultivi{u mnogi australijski mediji.

Na pitawe novinara nije li ubrzano i drasti~no ja~awe kineske mornarice provokacija, Kiting je uzvratio: „Kina je ogromna dr`ava, ~ija je ekonomija najve}a na svetu. SAD tro{e na odbranu vi{e nego narednih devet zemaqa zajedno. Za{to mislite da je provokacija ako velika zemqa poput Kine ho}e da izgradi mornaricu?”

Uprkos povremenim grubim re~ima na ra~un novinara, mo`e se re}i da je dovitqivi Kiting u dugom razgovoru organizovanom samo dan nakon potpisivawa sporazuma u San Dijegu dao va`an doprinos preispitivawu antikineskog diskursa u australijskoj politici i slepog pra}ewa bezbednosnog diktata Va{ingtona.

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

AUSTRALIJA OTVARA VRATA ZA RUSE:

Ruski i beloruski sportisti mo}i }e da u~estvuju na Letwim olimpijskim igrama 2032. u Brizbejnu, uprkos protivqewu australijske vlade, izjavio je Met Kerol, {ef Olimpijskog komiteta te zemqe.

Kerol je stao u za{titu ru skih i beloruskih sportista.

„Sportisti nisu pokreta~i ovoga. Na{ stav se poklapa sa stavom Me|unarodnog olimpijskog komiteta. Se}ate se bojkota mnogih zemaqa Olimpijskih igara 1980. u Moskvi. Mnogo godina kasnije, premijerka Australija je rekla da je zemqa napravila gre{ku podr`avaju}i bojkot“, rekao je Kerol. [ef Olimpijskog komiteta dodao je da bi u~e{}e ruskih i beloruskih sportista na Olimpijskim igrama u Brizbejnu pomoglo ujediwavawu sveta. U februaru 2022. Me|unarodni olimpij-

ski komitet je, zbog situacije u Ukrajini, preporu~io me|unarodnim sportskim federacijama da ne dozvole da se takmi~e sportisti iz Rusije i Belorusije. Skoro godinu dana kasnije, 25. januara 2023. godine, Izvr{ni komitet MOK-a je pozvao na povratak ruskih i beloruskih sportista na me|unarodna takmi~ewa u neutralnom statusu, pri ~emu je predlo`io da se ne dopu{taju sportisti koji su aktivno podr`avali specijalnu operaciju u Ukrajini.

Vlade vi{e od 30 zemaqa, ukqu~uju}i Australiju, Sjediwene Dr`ave, Ujediweno Kraqevstvo, Francusku, Kanadu i Nema~ku, zatra`ile su od MOK-a da pojasni formulaciju „neutralnosti“, a tako|e su se usprotivile u~e{}u Rusa i Belorusa na Olimpijskim igrama 2024. Parizu.

„Mi smo pogre{ili u Moskvi 1980. godine“

@IVOTNA PRI^A SRPKIWE KOJA JE U[LA U GINISOVU KWIGU REKORDA

Na{a harmonika{ica bila je popularnija od svih peva~ica, napisala brojne hitove, a svirala je do posledweg dana

Radojka @ivkovi} bila je poznata srpska harmonika{ica, kompozitor mnogobrojnih kola i solista Radio Beograda.

Ro|ena je 24. avgusta 1923. godine u Globoderu kod Kru{evca, a wen otac Tihomir Tika Tomi} bio je poznati muzi~ar i u~iteq harmonike, ali nije `eleo da i }erka krene wegovim stopama. Ipak, wena `eqa je bila tolika da je Tika na kraju popustio.

Od trenutka kada je uz oca po~ela da u~i da svira harmoniku, pro{lo je devet godina do trenutka kada se pojavila na audiciji Radio Beograda 1932. godine.

Tada je na pomenutom radiju po~ela da svira svake subote po petnaestak minuta, a mediji su je nazivali „harmonika{icom mawom od harmonike“.

Govedarovi}), „Sine, sine moj“, „Nigde nema lep{eg kraja“ (Lepa Luki}), „Do|i do|i qubavi“, Ko to no}as peva na{u pesmu“ (Kvaka), „Ajd’ idemo Rado“, „Oj Moravo zelena dolamo“ (Miroslav Ili}), „Vrati se qubavi moja“ (Dragoslav Beli}), „Do|i mojim ru`ama“ (Du{ica Bilki}), „Svaka majka koja }erku ima“ (Nada Mamula), „Ru{io sam gnezda tu|a“ (Pa{ko Handanovi}), „Do|i, do|i pa ka`i“ (Aca Mati}), „Nek se}awu nema traga“ (Aca Trandafilovi})…

O ovoj izvanrednoj Srpkiwi napisano je na hiqade tekstova i snimqene su brojne televizijske emisije. Uspeh je postigla i van granica na{e zemqe, kada je pobedila na festivalu u Longolenu, u Velikoj Britaniji. U pitawu je festival za muzikalnost i virtuoznost na harmonici koji je odr`an 1954. godine. Dobila je i muzi~ku nagradu „Vlastimir Pavlovi} Carevac“ za komponovawe izvornih kola.

„Ona je bila romantik, imala je senzibilitet muzicirawa koji je bio redak. Ona je pri~ala na harmonici. Ona je milovala du{u. Ona je preto~ila te note u jednu pri~u i ta pri~a je trajala onoliko koliko je i ona `ivela. Bila je zaqubqenik, a to se ne mo`e lako posti}i. To je bo`ji dar. Na snimku sa hiqadu harmonika{a, svako }e s lako}om prepoznati harmoniku Radojke @ivkovi}, a to je u muzici i najte`e. Ona je imala vrhunski stil. Bila je ne{to {to se ra|a u stotinu godina“, govorio je o woj dugogodi{wi umetni~ki rukovodilac Narodnog orkestra RTS Qubi{a Pavkovi}.

„[EST MESECI SAM LE@AO NA LE\IMA, NISAM MOGAO DA STOJIM“:

Stefan Milenkovi} pro{ao kroz pakao gre{kom lekara

Stefan Milenkovi} suo~io se sa ozbiqnim zdravstvenim problemom kada je bio mla|i.

„Sa trideset godina imao sam ogroman problem sa ki~mom. Proveo sam {est meseci le`e}i na le|ima. Nisam mogao da stojim, otkazao sam sve koncerte, razvio se stra{an stres, anksioznost, prvi put sam osetio depresiju, kao da vas prekrije }ebe“, izjavio je Stefan.

Zatim je do{lo do komplikacija, s obzirom na gre{ku lekara.

„To se desilo po~etkom jula 2006. I trajalo je godinu dana. Oti{ao sam u bolnicu gde su zeznuli ceo proces i napravili medicinsku gre{ku. Osigurawe nije htelo da to pokrije. Taj oporavak i vra}awe u `ivot posle operacije bili su te{ki. Od nekoga ko je fizi~ki bio veoma aktivan stigao sam u stawe u kome sam se jedva kretao“, ispri~ao je Milenkovi}.

KEBA SE PRISETIO PO^ETKA SVOJE KARIJERE:

„Pevao sam u kafani kada sam imao 17 godina“

Dragan Koji} Keba ve} decenijama je deo na{e muzi~ke scene. Popularni peva~ je u svojoj dugoj karijeri snimio veliki broj hitova.

„Ne pevam ba{ tako ~esto u Beogradu, ali voleo bih. Drago mi je {to su ovakve prilike po~ele da se doga|aju u Beogradu. Kafana je mesto gde sam po~eo kada sam imao 17 ili 18 godina.

To je ne{to {to budi moja najlep{a se}awa od moje Loznice. Drago mi je {to su se probudile kafane u Beogradu, jer su one posebna magija.

To je dra` koja se pretvara u re~. Ve} sam na putu da komponujem jednu pesmu, ne}e se zvati kafana, ali }e biti ta pri~a“, rekao je Keba.

BIKOVI] OTKRIO DETAQE RADA NA PRVOM FILMU

SNIMANOM U KOSMOSU:

Glumac bio u avionu koji je padao sa 9.000 metara visine

Sa 12 godina Radojka osvaja prvo mesto na takmi~ewu harmonika{a Jugoslavije u Kragujevcu, a zanimqivo je da je na istom takmi~ewu drugo mesto zauzeo Milutin Tine @ivkovi} – ~ovek koji }e kasnije postati Radojkin suprug.

Tako je nastao duo koji je kasnije svuda i{ao zajedno, a Tine je ~esto ostajao u Radojkinoj senci. Wih dvoje postali su nezamislivi jedno bez drugog, a kasnije im se pridru`io i legendarni frula{ Sava Jeremi}. Kasnije se grupi pridru`uju i gitarista Dragan Bendekovi}, ~elista Re{ad Jahja i mnogi drugi.

Svoju nadarenost za muziku Radojka je iskazala i komponovawem brojnih pesama i kola. Neke od wih su: „Ne vjeruj joj jarane“, „Hvalila se `uta duwa“, „Bosno moja“ (Safet Isovi}), „Sme|e su joj kose po ple}ima pale“, „Kujinxija besedio“, „Sretan i bez we“, „Voqeni grade moj“, „Srdo moja“, Kolika je Jahorina planina“, „Put putuje Latif aga“, „Kad ja po|oh na Bemba{u“, „S one strane Plive“, „^udila se aman ja i jo{ tridesetak pesama za Nexada Salkovi}a, „Kr~ma u planini“, „Ja mlad pijem no}i“, „Stani sudbino, stani“, „Tawa“, „Oj devojko pod brdom“, „Lijepi li su mostarski du}ani“, „Ne pitaj me stara majko“, „Ima l’ jada ko kad ak{am pada“, „Krdem ti se u ve~eri“, „Jel ti `ao {to se rastajemo“ (Nedeqko Bilki}), „Ne ~ekaj me niti sawaj“ (Zaim Imamovi}), „Samo jednom srce ludi“ (Cune), „Dobro jutro [umadijo“, „Te sam no}i prevarila sebe“, „Nazdravimo prijateqi“, „Qubi zlato moje“, „Zapevajte svati“ (Goca Stoji}evi}), „Ide lola iz In|ije“, „Imam lu~e kod ku}e“, „Ajte amo momci cure“, „Soj~ice devoj~ice“, „Vino piju age Sarajlije“, „^im rujna zora zarudi“ (Vera Ivkovi}), „@uti {e}er uz oraje“ (An|elka

Tokom karijere je odr`ala preko 11.500 koncerata, od kojih 700 u inostranstvu. Nudili su joj da ode u Australiju, ali je ona to odbila zbog qubavi prema rodnoj zemqi.

„Odbila je, jer je vi{e volela Srbiju. Samo je rekla: ‘Ku}a mi je prazna bez vas, ali sada vidim da niste pogre{ili {to ste do{li u Australiju’, i vratila se ku}i“, rekao je wen sin, profesor klavira Slobodan @ivkovi}.

„Srbin Srbinu uspeh nikada ne pra{ta. Moje roditeqe su neki qudi sa estrade i novinari smatrali trulim bogata{ima, a nas potomke razma`enom decom“, dodao je on.

U 71. godini Radojka je u{la u Ginisovu kwigu rekorda kao profesionalni harmonika{ sa najdu`im sta`om na muzi~koj sceni na svetu.

^esto je govorila ono {to su o woj napisali: „A kada umrem, pla~i tiho. @ali za mnom, `ali ti! Tvoju tugu samo `elim, harmoniko qubavi!“

Radojka @ivkovi} preminula je u Beogradu 14. avgusta 2002. godine nakon mo`danog udara, a u Globoderu se u znak se}awa na wu i Tineta odr`avaju tradicionalni Dani Radojke i Tineta @ivkovi}a. Godine 2019. Savez estradno-muzi~kih umetnika Srbije je posthumno Radojki dodelio priznawe „Nacionalni estradno-muzi~ki umetnik Srbije“.

Svirala je do posledweg dana, o ~emu je jednom prilikom govorila i wena unuka Dragana Stevovi}.

„Kada sam odlazila kod we, ona me pita: ‘Jel ho}e{ da mi doda{ harmoniku?’. Ve} je bila stara i te{ko se kretala. Stalno se `alila da je bole ramena, jer je harmonika prete{ka. Morate da dr`ite na sebi 13 kilograma satima i satima sviraju}i. ^im bi me videla, znala je da }e tu da padne pesma. To je bio neki wen lek. Drago mi je {to sam joj dru{tvom ulep{ala starost“, istakla je ona. S. G.

Glumac Milo{ Bikovi} je govorio o novom filmu „Izazov“ koji ga je uveo u istoriju, budu}i da je prvi film koji se zaista snimao u svemiru.

Milo{ je imao zahtevne zadatke na setu za koje nije anga`ovan dubler. Veoma je ponosan na ~iwenicu da je akter projekta koji }e u}i u istoriju svetske kinematografije.

Premijera }e kod nas biti 19. aprila, dok }e u Rusiji biti ne{to ranije, ta~nije 17. aprila.

S obzirom na to da glumi hirurga koji operi{e u kosmosu, glumac je rekao da smatra da je podjednako te{ko biti kosmonaut i biti hirurg, te da su oba posla veoma zahtevna.

Ipak, Milo{ nije zaista bio u svemiru.

„Ja sam bio u tim centrima za pripremu kosmonauta. Nisam bio u svemiru, ali rediteq i glavna glumica su bili. Moram da ka`em da mi je `ao {to nisam i ja bio“, priznao je on sa osmehom.

Koliko je snimawe bilo zahtevno, svedo~i ~iwenica da je Bikovi} snimao u avionu koji je bio u slobodnom padu sa visine od 9.000 metara.

„Nije bila opcija da i ja idem u svemir jer su mogli da idu samo wih dvoje i bio je jo{ jedan astronaut koji je zapravo bio wihov kapetan, bili su tamo dve nedeqe. Za mene sada nije bilo mesta, ali mo`da ako budu snimali drugi deo“, ka`e glumac.

„To gde sam ja bio je veliki, transportni avion koji pada 23 sekunde i onda se vi ‘odlepite’ od zemqe i imate beste`insko stawe“, objasnio je Milo{.

„Kad su me zvali za film, sve sam podredio tome jer sam znao da }e to biti dobar projekat“, isti~e Bikovi} i ka`e da je Tom Kruz `eleo da bude prvi koji }e snimiti film u kosmosu.

„Da, on je to `eleo kada se ovaj film rodio kao ideja, ali nije stigao“, ispri~ao je Milo{.

Sinov~e, nisam ja ranije bio ovako pri~qiv. Ovde mi je govor omilio, ovde, u zatvoru. Ranije - poslovi, brige, ne daju glavu podi}i pa zaboravqa{ {ta je ju~e bilo, a sad, ceo `ivot ko na dlanu. Se}am se svega.

Obu~em nove ~ak{ire, suknene, a `ao mi. Posledwe su - dvoje sam u pro{lim ratovima pocepao. Guw ne}u da obla~im, nov je, i jedini - crkveni, staja}i, za{to da ga satirem o rovovima. A `ena ko `ena, ne `ali ga, ka`e: Milutine, mo`e se desiti, ne daj bo`e, da pogine{, pa neka se vidi da si bio doma}in ~ovek...

Al woj ne vredi govoriti, naumila se pa ne da. Obla~i me ko da }u u narodnu pesmaricu - sve novo i najlep{e rpa na me. Nemoj, `eno, preterivati - ka`em jojsamo dvoje ga}e i dvoje vunene ~arape stavi u torbu, to je ~oveku ratniku dovoqno. Ako nema sre}e, ne mogu mi ni ko`ne ~ak{ire pomo}i.

Nisu sve [vabe opasne, sinko - re}i }e ona baba - opasan je [vaba koji govori na{ki.

Gledaj, Vasilije, preda se, ne osvr}i se, lak{e }e ti biti; ne gledaj okolo, vrdaj malo pogledom, nije bog ~oveku dao o~i da gleda sve {to se mo`e videti - ne znam {ta bi drugo da mu ka`em, nije meni lak{e nego wemu, al ra~unam: ako gledam preda se, mawe }u nesre}e na{e videti.

E ba{ dobro {to smo opet stradali za neku slovensku bra}u - mislim se, al }utim. Stalno nas s nekim bratime, pa na se prtimo {to nismo kadri poneti. Zar smo mi neka sila, mi treba jednom da pogledamo sami sebe i da se izmerimo pa da znamo

DANKO POPOVI]:

Kwiga o Milutinu

ti misli{da ja pametujem, a ja ti ba{ govorim ono {to me pe~e i {to mi je sudbinu odredilo. Ne znam, sinov~e, je l’ tako i u drugi naroda prema seqacima? I ne znam ~ime smo to mi srpski seqaci zaslu`ili. Ne znam da l’ su drugde seqaci podneli i u~inili za svoj narod ne{to vi{e nego mi. Pa zar nam najve}i qudi nisu bili seqaci? Ko nam je ustanke i bune dizo i vodio, ko je dr`avu stvaro, ~uvo i spasavo, ajde, ruku na srce.

A Mladen meni opet: Ne vidi{, Milutine, preko planine. O}e re}i: ne vidi{ ti daqe od ko{are, tora i obora, ne vidi{ daqe od praga i ogwi{ta. A ne pomi{qa da je to mawe opasno, nego kad se zablene{ preko planine i gleda{ u nebesa, ne vidi{ svoga praga i {qemena i ne vidi{ da ti oxak ne dimi i da su ti se u vatri{tu zmije zalegle.

E pa, u redu - ka`em ja Mladenu - ako ja ne vidim, neka vide oni koji treba i mora da vide; pre}i }e se i preko planine pa}e se videti ko je dokle mogo da vidi.

Mi ovaj rat ne smemo da izgubimo, to tebi, Milutine, ne mo`e biti jasno, to su neka vi{a znawa.

VLADIMIR PEJOVI]:

Podr{ka

koliki smo. I ~udi me da smo tako veliku slavu - ako je verovati da ona o Srbima kru`i po svetu - olako utopili u beslovesnu vodurinu. Zar kruna i vlada nisu znale kaku vojsku imaju? [to su se stidele pred saveznicima, zar nisu mogle re}i da je win narod suvozeman i da ne ume da pliva?!

Mu~i to, sinov~e. Pita{ se ko si i {ta si ti toj tvojoj dr`avi, ko su joj i {ta su joj noliki qudi sto izgibo{e i u beslovesnoj vodurini se podavi{e.

Samo, po{teno da ka`em, krivo mi. Primetio sam ja da nas seqake na{i {kolovani qudi mnogo potcewuju. I to ovi na{i, seqa~ki sinovi, oni {to su ju~e opanke izuli.Bogami, ka`em ti - oni sve ko da mi seqaci grok}emo ili ri~emo, ko da zdrave pameti ne mo`emo imati ni kad se o na{oj ko`i radi. Eto i ti, sinov~e, stalno se ne{to mr{ti{, krivo ti {to ja ovako govorim. I ti zami{qa{ da bi ja mogo samo o orawu, kopawu i o stoci da ti kazujem. A ja, eto, o tome ne govorim. I

Vladika Nikolaj Velimirovi} bio je jedan od najmudrijih Srba, a u svojim delima, kojih je bilo na pretek, govorio je i o na{em narodu. Tim povodom, priseti}emo se nekih wegovih misli.

„To je ono {to Srbiji treba: jedna prosve}ena kulturna misija.

Kako, bre, ne smemo da izgubimo rat a smemo da izgubimo narod! - mislim se. Pa je l’ tako, sinov~e? [ta ti zna~i da dobije{ rat a da satre{ narod?

Posle sam vido tu ra~unicu, al dockan. Do|e vreme, trebaju ti qudi, treba ti pamet, Srbi su ti potrebni vi{e nego ikad, al de su, nema wi, ostali u sne`nim vejavicama. Pojela i’ Albanija. Pa je l’ tako? Ne ni~u qudi ko pe~urke. La`u oni koji ka`u da je narod ko i trava - kosi{ ga, a on se podmla|uje.

E pa ti vidi da l’ sam ja u pravu, il nisam...

Al dobro, idemo daqe.

Te pedesete pro{log veka imale su ~udan prizvuk. Oskudno posleratno vreme puno zamki i izazova. Al’ odlu~ih. Na fakultet. Poqoprivreda, a {ta drugo. Hrane uvek treba.

Od ranog detiwstva iskusio sam nema{tinu. Nisu roditeqi krivi. Trudili su se koliko su znali i umeli. Evo i danas. Na maj~ina le|a svalilo se imawe dok otac kopaju}i tunel `iv dinar lovi. A do wega moram. Ne ide bez razgovora. On je glava porodice. Mati }e me podr`ati, ali bi}e kako on ka`e.

Imam pola dana hoda do kopa. Smisli}u kako da mu sve predo~im, te „pune“ glave stigoh do kopa. Vreva radnika me ne zbuni. Ugledao sam oca u trenu. Potr~ah ka wemu i padosmo jedno drugom u zagrqaj. Nisam okoli{ao. Odmah je usledilo:

„O~e, odlu~io sam i}i u Bar na studije.“

„Odlu~io? Neka te“‚ re~e i zagleda se u nebo. Vidim mu u oku skrivenu suzu, ali brk ga izdaje. Sme{i se gor{tak. @ivot ga nije mazio, a on, daje mi krila. Pa mi ne`no re~e: „Hajde sa nama na po~inak. Vaqa se odmoriti. Sutra }e{ do Makice. Nek ti mater robu spremi i {to mogne…“

I tako i bi. „Neka te“ bi sr` razgovora. Znao sam koliko oni ne mogu materijalno pomo}i, ali svakako dobih najve}u pomo}bezuslovnu podr{ku oca.

Ali, jedna kulturna misija odnegovana na narodnoj veri i nadi, kulturna misija, kojoj je ciq da duh prosveti, no neizostavno i istovremeno, i du{u da oplemeni i uzdigne.”

„Srbiji trebaju uop{te, na svim poqima, ube|eni radnici, jer samo su takvu qudi od nesumwive vrednosti i nesumwive koristi za napredak narodni.”

„Svaka srpska seqanka znade

po deset zanata. Zna i da kuva jela, i mesi hleb, i siri mleko, i tka, i veze, i plete i gaji `ivinu, i neguje cve}e, i pravi sapun, i sprema zimnicu i Bog zna koliko jo{ poslova koji su u Evropi strogo razdeqeni i preduzeti svaki na po se od stru~waka. Srpska `ena je carica doma, doma}instva i dece.”

„Dobar si Srbin ako ima{ slatku du{u kraqa Vladimira, izdr`qivost Nemawinu, hristoqubqe Savino, revnovawe Milutinovo, krotost De~anskoga, smernost Uro{evu, po`rtvovawe Lazarevo, vite{tvo Strahiwino, pravdoqubqe Markovo, srce Jugovi}a majke, pouzdawe Mili~ino, blagost Jevrosiminu, milost Kosovke devojke, trpeqivost porobqenog robqa, vidovidost slepih guslara, mudrost srpskih popova i kalu|era, stidqivost narodnih devojaka, nadahnu}e narodnih peva~a, darovitost narodnih zanatlija, otmenost narodnih tkaqa i veziqa, jasnost narodnih poslovi~ara, umerenost i odmerenost srpskih seqaka, sjaj krsne slave svih kr{tenih Srba.”

„Ne mo`e niko biti dobar Srbin, a da pre svega nije dobar ~ovek.”

Dom sivilo

@eleo sam deci svojoj Novu ku}u da sagradim. Oti{‚o sam u svet beli Za wih novac da zaradim.

Mnogo para zaradio. Dvorce za wih sagradio

Al mi du{a osta’ prazna `ivot bez wih kap kazna.. osta’ `eqan zavi~aja

I wihovog zagrqaja.

Sad imaju mnogo vi{e Ku}e, vile i bazene

Ali kod wih mesta nema ni kod jednoga za mene.

U svetu mi sada telo

A du{a mi kraj wih osta, I stara~ki dom sivilo , Moja nova ku}a posta..

Mirjan Novakovi}

”Ne mo`e niko biti dobar Srbin, a da pre svega nije dobar ~ovek”

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (10)

EVROPA SE PRIKQU^UJE NACISTIMA

 [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“

 Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini

 Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini

 Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine

 Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo

 Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps

 Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

ZAPAD POKRE]E PLAN B, „NARANXASTU REVOLUCIJU”:

Viktor Janukovi~ na izborima odr`anim 2010 ubedqivo je pobedio i u prvom i drugom krugu izbora. U drugom krugu pobedio je Juliju Tim{enko (jer se prethodni predsednik, qubimac EU, SAD i NATO, Viktor Ju{~enko, nije ni plasirao u drugi krug jer je dobio svega 5,45% glasova i zavr{io na petom mestu).

Ina~e, pred same izbore, u anketi, ~ak 89% bira~a izjavilo je da ne podr`ava Viktora Ju{~enka, {to se smatra najgorim rezultatima u istoriji za jednog kandidata za predsednika u wegovom drugom mandatu.

Naravno, ovde treba posebno napomenuti, i zapamtiti, da su pobedu Janukovi~a priznali i svi evropski posmatra~i. Dakle, Viktor Janukovi~ postao je legitimni predsednik Ukrajine, bez ikakvih senki sumwe na wegove izborne rezultate, ukqu~uju}i ceo Zapad.

Nikako ne treba da izgubimo iz vida da su se u Ukrajini u me|uvremenu odr`ali i parlamentarni izbori, 28. oktobra 2012. godine, ~ije rezultate niko nikada, ~ak ni na Zapadu (SAD, EU) nije dovodio u pitawe, kao ni razni evropski posmatra~i. Dakle, Ukrajina ima potpuno legitimno izabranog predsednika Viktora Janukovi~a, i legitimno izabran ukrajinski parlament, odnosno Vrhovnu radu, na izborima u oktobru 2012. godine.

Naravno, sve poslove na organizaciji

za~e}a (vantelesne oplodwe), pra}ewa celokupnog toka razvoja ploda, kao i sam ~in ra|awa i negovawa novoro|en~eta, radili su najboqi eksperti Evropske unije za proevropsku i antirusku politiku, gde se wihovo znawe i iskustvo prenosi sa „oca na sina“ ve} skoro 200 godina, od Napoleonovog rata, preko Prvog svetskog, Drugog svetskog rata i, u posledwe vreme, sankcija Rusiji.

Svi se se}ate televizijskih prenosa uli~nih doga|awa u Kijevu, se}ate se dima od zapaqenih guma, maskiranih demonstranata sa {lemovima i gas-maskama na glavi, ~esto i u maskirnoj uni-

U no}i izme|u 01. i 02. 12. 2014, demonstranti montiraju vojne {atore, a opozicioni lideri ih obilaze i bodre da ostanu, kao i muzi~ari sa pozornice. Ve} tih dana, demonstranti su vrlo nasilni, tuku se sa policijom, a uniformisani deo opozicije sa oznakama partija Sloboda i Otaxbina (Batkov{~ina) zauzimaju zgradu Doma sindikata i progla{avaju je za „[tab revolucije“. Dakle, od prvih dana demonstracija ciq je „smena legitimnih organa vlasti Ukrajine – predsednika i vlade“. „Nasilnim uniformisanim nacistima“, koji su ve}inski do{li iz zapadne Ukrajine u Kijev, prikqu~uju se „evropske diplomate, potpredsednik Evropskog parlamenta Jacek Protasevi~, biv{i predsednik Evropskog parlamenta Jer`i Buzek, nekada{wi poqski premijer i lider poqske partije Pravo i pravda Jaroslav Ka~inski, itd“! Bravo, Evropo! A oni su i danas glavni podr`avaoci Ukrajine i snabdeva~i oru`jem, a i pretendenti da „uzmu zapadno par~e Ukrajine i pripoje ga Poqskoj!“.

formi, va|ewa te{kih kamenih kocki sa trga Majdan i wihovo bacawe na policiju, juri{awe maskiranih demonstranata na policiju, naoru`anih metalnim cevima, lancima i sli~nim hladnim oru`jem, odjeka pucweva iz vatrenog oru`ja, bacawe Molotovqevih koktela na policiju i wihovi krici i vaqawe po zemqi dok `ivi gore, i sve to uz jezive monotone i sna`ne zvuke udarawa palica ili metalnih {ipki u bubweve, {titove i limove!

Oni koji su po svom izgledu, predstavqali oli~ewe samog zla, jer su napadali organe reda jedne dr`ave, za EU, SAD i Zapad bili su „simpati~ni, nevini i slatki novoro|eni borci za demokratiju“, koje je trebalo podr`ati da do|u na vlast, bez obzira na to {to je Ukrajina u tom trenutku, ve} nekoliko godina, imala neupitno legitimnu vlast na svim dr`avnim nivoima! A ti „nasilnici sa Majdana“ predstavqali su ba{ one prave „orke“, onu novostvorenu armiju zla iz Tolkinovog romana „Gospodar prstenova“, ba{ kako danas naslednici tih istih „orki“ poku{avaju da nazovu rusku vojsku koja je do{la da ih iskoreni , i to ba{ tu, u wihovoj zemqi „Mordor“ gde su pod okriqem mraka i zlo~ina i nastali i, uz pomo} Zapada, na vlast do{li! Takvim zlikovcima donosi kola~i}e i zamenik dr`avnog sekretara SAD, Viktorija Nuland, i podr`ava ih u wihovoj „pravednoj borbi“ za „boqu i svetlu evropsku budu}nost Ukrajine“. Zamislite samo da se sve ovo de{ava u SAD, Francuskoj ili Nema~koj! I zamislite umesto Viktorije Nuland, kako Sergej Lavrov dolazi kod demonstranata-pobuwenika na ulici, i deli im kola~i}e dok oni spaquju svoje sopstvene policajce (bilo ameri~ke, francuske ili nema~ke) jer im se ne svi|a neka odluka wihove vlade ili predsednika!?

 U slede}em broju:

U vreme Majdana gruzijski snajperisti su do{li u Kijev kako bi ubijali

1814. - Britanci i wihovi saveznici u ratu protiv Napoleona Bonaparte trijumfalno su u{li u Pariz.

1842. - Ameri~ki lekar Kraford Long prvi put je upotrebio etar kao anestetik prilikom hirur{ke intervencije u bolnici u gradu Xeferson u Virxiniji.

1853. - Ro|en je holandski slikar Vinsent van Gog. Jedan od najve}ih umetnika 20. veka ~ije je delo presudno uticalo na stvarawe novog likovnog izraza u evropskom slikarstvu, slavu je stekao posthumno. Neshva}en i nepriznat za `ivota, u dubokoj depresiji izvr{io je samoubistvo 29. jula 1890.

1856. - U Parizu je mirovnim ugovorom okon~an Krimski rat vo|en od 1853. izme|u Rusije i Otomanskog carstva.

1867. - Senatu SAD podnesen je ugovor o kupovini Aqaske od Rusije. Teritorija od milion i po kvadratnih kilometara kupqena je potom za 7,2 miliona dolara, oko dva centa po jutru zemqe. Aqaska je 1912. godine zvani~no progla{ena za teritoriju SAD, a 1959. godine postala je 49. ameri~ka dr`ava.

1894. - Ro|en je ruski konstruktor aviona Sergej Iqu{in, koji je tokom tri decenije konstruisao vi{e od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom juri{nom avionu „Il-2” za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1912. - Ugovorom koji su u Fesu zakqu~ili Francuska i marokanski sultan, Maroko je kao protektorat prikqu~en francuskim kolonijalnim posedima.

1967. - NATO je zatvorio vojne {tabove u Francuskoj, nakon {to je predsednik [arl de Gol odlu~io da povu~e zemqu iz tog zapadnog vojnog saveza.

1973. - Povla~ewem posledwih ameri~kih trupa i osloba|awem zarobqenika formalno je zavr{eno vojno anga`ovawe SAD u Vijetnamu.

1981. - U Va{ingtonu je izvr{en neuspeo atentat na predsednika SAD Ronalda Regana.

2003. - U ameri~koj dr`avi Wujork zabraweno je pu{ewe u restoranima i barovima.

2010. - Internet domen .yu prestao je da postoji brisawem sa servera Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Domen .yu uveden je 1989. godine za SFR Jugoslaviju, a posle wenog raspada za SR Jugoslaviju i na kraju za Srbiju i Crnu Goru. Na srpskim stranicama .yu domen je zamenio domen .rs, a na crnogorskim domen .me.

U Ukrajini se primewuje ista strategija kao u Srbiji i Gruziji

Zla kob: Neonacisti u Kijevu februara 2014. godine

NO] KADA JE SRBIJA OBORILA ”NEVIDQIVOG”: Ispovest deåaka sa krila F -177A

åija je slika obi{la svet: I dan danas åuvam taj deo!

27. marta 1999. godine, Vojska Srbije u~inila je ono za {ta se do tada smatralo da je – nemogu}e.

Samo tri dana od po~etka bombardovawa SR Jugoslavije pukovnik Zoltan Dani je sa svojom jedinicom oborio ponos ameri~ke avijacije i ratnog-vojnog vazduhoplovstva – nevidqivi avion stelt

F-177 A. “No}ni jastreb” pao je u atar sremskog sela Bu|anovci, {to predstavqa prvi i jedini potvr|eni gubitak aviona NATO alijanske izra|enog u stelt tehnologiji.

Me{tani sela Bu|anovcu su to jutro imali {ta i da vide… Slika trogodi{weg Zorana Jovanovi}a iz Bu|anovaca kako igra na krilu oborenog “nevidqivog” ameri~kog aviona F-117A obi{la je ceo svet, a on je postao jedan od simbola borbe, prkosa i hrabrosti srpskog naroda.

Jedan je od me{tana Bu|anovaca koji su slede}eg jutra slavili pobedu srpske vojske i igrali na krhotinama aviona.

Danas je on odrastao ~ovek, ima 27 godina i svoju decu, a rekao je da taj dan nikad ne}e zaboraviti.

– Neobi~no je {to je moja slika obi{la sve svetske medije. ^im se odviknem i to zaboravim, novinari me podsete! Danas `ivim u Rumi, i kom{ije i moje kolege, kao i svi znaju da sam ja de~ak sa krila aviona. Iako me je taj doga|aj obele`io, nikad nisam ose}ao teret, ve} samo ponos i na sebe i na moj narod koji se hrabro suprotstavio nadmo}nijem neprijatequ – rekao je kroz smeh. Iako je tada imao samo tri godine, Zoran se i daqe se}a detaqa no}i kada je pao “no}ni jastreb”.

– Bombardovawe je bilo kata-

strofa. Tata mi je mobilisan, a ja sam bio s majkom i dve sestre prvo u na{oj ku}i, pa smo posle pre{li u ku}u kod kom{ija. No} kada je pao

Heroj Srbije: Pukovnik Zoltan Dani

Samouki monah

Teodosije uz sve}u ispisao istoriju u inat Turcima!

F-117 bio sam kod wih s majkom i jednom sestrom, a druga sestra bila je kod drugarice. Kom{ije pri~aju da sam, kada se to desilo, legao na krevet, zagrlio medu i zaspao – prise}a se i nastavqa:

– Sutradan, kao i svi me{tani, oti{li smo da vidimo {ta se desilo i tada je nastala ta ~uvena slika mene na krilu aviona –ka`e on.

Otkrio je da mu je li~no pukovnik Zoltan Dani, koji je i oborio “nevidqivog”, jednog dana doneo upakovan poklon~i}.

– Sve delove aviona je pokupila i odnela vojska. Me|utim, kada je gospodin Zoltan jednom prilikom dolazio da me vidi, doneo mi je zapakovan deli} sru{enog F-177. U pitawu je bilo ba{ to krilo na kome sam stajao. ^uvam ga od tada i ~uva}u ga zauvek! – rekao je.

Ina~e, on ima i pisanu potvrdu da je to deo “nevidqivog”.

R. N.

U vreme modernih tehnologija i brzog pisawa, slawa i {tampawa poruka na mno{tvu aplikacija te{ko je i zamisliti koliko je nekada davno bilo te{ko bilo {ta napisati, a tek od{tampati. Malo je onih koji znaju da je prva kwiga u Srbiji od{tampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak U`ica i to zahvaquju}i upornosti i po`rtvovanosti samoukog monaha Teodosija koji je `eleo da Bo`ije re~i ostanu zabele`ene i opstanu vekovima. ^uveno Rujansko ^etvorojevan|eqe je zapravo prva kwiga {tampana u Srbiji.

Monah Teodosije je tada improvizovanom tehnikom u duborezu na 250 plo~a od drveta uz pomo} sve}e vo{tanice uspeo da izrezbari slova za “Rujansko ~etvorojevan|eqe”, koju je sam u uvodnom delu nazvao “bo`anskom kwigom”. Tu se tako|e navodi da je ona pisana pod okriqem planine Ponikve, u selu Vrutci i pri hramu posve}enom Svetom Georgiju.

Manastir Rujan u 16. veku bio je mesto u kom su qudi dolazili na bogoslu`ewa, po nadu i utehu kada su Turci ru{ili sve pred sobom. Me|utim, vrlo brzo su neprijateqi saznali za postojawe improvizovane {tamparije u selu Vrutci i u svom novom pohodu su je spalili i uni{tili. Za monahe koji su tada tu `iveli i radili veruje se da su izbegli u manastir Ra~u kod Bajine Ba{te i da su tu nastavili svoju delatnost.

Rujansko ^etvorojevan|eqeje tako|e je do`ivelo dramati~nu sudbinu. Usled brojnih seoba jedini potpuni sa~uvan primerak danas se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Pragu u sastavu [afarikove zbirke i ima ukupno 300 listova. Drugi, delimi~no o{te}en sa 296 listova se ~uva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu,.

U Srbiji se ~uvao samo jedan primerak koji je uni{ten tokom bombardovawa Beograda u Drugom svetskom ratu, a danas se samo jedan odlomak od 92 lista nalazi u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti. S. G.

POTRESNA SUDBINA MAJKE I SINA: Poginuli su na mostu usred NATO bombardovawa!

Majka i sin, Ru`ica (55) i Ratobor (38) Simonovi}, iz Doweg Katuna kod Varvarina, `rtve su NATO bombardovawa mosta na Velikoj Moravi. Ru`i~ino telo na|eno je odmah. Ratoborovo je isplivalo tek posle pet dana.

Ru`ica je bila udovica. Wen suprug, Radosav, nastradao je davne 1966, ba{ ispred tog mosta koji je 33 godine kasnije ugasio wegovo ogwi{te. Radosavova ro|ena sestra Danica Obradovi}, neute{na je od tog 30. maja 1999.

Javili su {ta se dogodilo, doletela sam odmah ~ini mi se do tog mosta – ka`e nam Danica, koja `ivi sa suprugom i }erkom u Boru. – Prvo smo sahranili snaju, a onda

i bratanca. Svake godine odlazim na grobqe. Tu mi po~ivaju brat, snaja, bratanac… Veliki su moji tuga i bol.

Iako dolazi u Varvarin, kada joj to zdravqe dozvoli, do mosta ne ide. Za porodicu wenog brata, ka`e, to je kobno mesto: Moj brat Radosav, u nesre}i je poginuo ba{ ispred tog mosta. Izdahnuo mi je na rukama. Onda se sve ponovilo 1999. Izgubila sam bratanca i snaju… Ostala je prazna porodi~na ku}a u selu i kada odemo tamo, da prisredimo oko ba{te i svega {to treba, nekada me kom{ije vide kako {etam od kapije do ku} e, pa od ku}e do kapije, u neverici

da vi{e nikoga tu nema-nastavqa Danica. – Brat je poginuo, poginula snaja, sin.

Tu`na je porodi~na ku}a Simonovi}, ali ni Varvarin nije zacelio 24 godine nakon bombardovawa. I kako bi? Ru`ica i Ratobor nisu bili jedine `rtve.

To je mesto stradawa. ^lanovi porodica se nikada nisu oporavile od pogibije voqenih. Svih 10 `rtava bombardovawa mosta bili su civili. Ne~ija deca, roditeqi, supru`nici, prijateqi, kom{ije. Zvali su se Sawa Milenkovi} (16), Milan Savi} (24), Vojkan Stankovi} (31), Zoran Marinkovi} (33), Milivoje ]iri} (66), Stojan Risti} (56), Tola Apostolovi} (74) i Dra-

goslav Terzi} (68). Neko je krenuo put porte Crkve Uspewa Presvete Bogorodice, slavila se Sveta Trojica. Neko, opet, do pijace, jer je nedeqa pija~ni dan u varo{i. Veruje se da je u vreme vazdu{nog napada samo kod crkve bilo vi{e od 1.000 qudi. Nebo je

bilo bez oblaka i te{ko se mo`e poverovati u to da piloti nisu mogli da zapaze okupqen narod. Blizu mosta nije bilo vojnih ciqeva, ve} samo pijaca, crkva i ku}e. Nedaleko je i ku}a Ru`ice i Ratobora. Ponekada u woj zasija svetlost. Kad gori kandilo. M. T.

NA OVOM SVETOM MESTU [TAMPANA JE PRVA KWIGA U SRBIJI:

Uspomena: Zoran ~uva svoju fotografiju objavqenu u novinama

Poklon od ~ika Zoltana: Deo ”nevidqivog” sa sertifikatom

Ratobor Simonovi}: Ubijen od NATO bombi zajedno sa majkom

MOZAIK

JAPANKA OBNAVQA SRPSKE MANASTIRE: Nedostaje mi

liturgija i sve moje mame iz Srbije

@ivela sam kao monahiwa, a posle dva meseca sam mogla i da pevam na liturgiji, ka`e istori~arka umetnosti iz Japana Sa}i [imada i dodaje da joj nedostaju sve wene mame iz Srbije. Ona je zaslu`na za o`ivqavawe fresaka u manastiru \ur|evi Stupovi kod Novog Pazara, u kapeli kraqa Dragutina, delu svetske kulturne ba{tine pod za{titom Uneska.

To nije jedina crkva koju je obnovila,uz pomo} svog profesora i mentora Mi~itaka Suzukija koji je na Hilandaru dobio i ime Sava.

„Najvi{e mi se dopada Loza Nemawi}a u manastiru De~ani, sada istra`ujem brodarsku kompoziciju u manastiru \ur|evi Stupovi, i tamo postoji brodarski portret, vrsta vladarske kompozicije.

Istra`ujem kako izgleda srpska brada, kako izgleda, odnosno {ta nosi kraq, car, sve mi je to jako interesantno”, ka`e [imada.

Od svog mentora profesora

Suzukija dobila je sjajno predzawe o srpskoj sredwovekovnoj umetnosti, ali je susret sa molitvom u pravoslavnom hramu za wu bilo

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Optere}uju vas strahovi. Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi, naro~ito na mestima gde se o vama odlu~uje. QUBAV: Puna dinamika u odnosu s bli`wima, ali istovremeno i prisustvo te{ko re{ivih problema. Nekima }e ovaj period doneti ozbiqne komplikacije u emotivnim odnosima koji trajno mewaju na~in funkcionisawa partnerske veze. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Iz nekog razloga mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izlo`eni ste prevarama, zakulisnim radwama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: U krugu porodice, sve {to ka`ete, okre}e se protiv vas. Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Bez obzira na sve {to se de{ava oko vas, vi ste tokom ovog perioda puni energije i vitalnosti. Imate jako samopouzdawe pa lako uti~ete na okolinu. QUBAV: U ku}i vas mu~i nezadovoqstvo, ne{to nije kako treba. Sumwe navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi pa utehu mo`da potra`ite u tajnim dopisivawima sa osobom s kojom je veza nemogu}a. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Istori~arka umetnosti iz Japana Sa}i [imada: ”Posle dva meseca sam mogla i da pevam na liturgiji”

Zahvaquju}i ovom profesoru na magistarskim studijama Univerziteta Okajama prvi put je do{la u Srbiju 2002. godine, od Srbije je dobila stipendiju. Tri godine `ivela je u Beogradu, prou~avaju}i istoriju umetnosti sredweg veka.

Obilazila je manastire, bila u svim svetiwama na Kosovu i Metohiji, ispratila obnovu fresaka u manastiru Prohor P~iwski, ali boravak, `ivot u \ur|evim Stupovima bio je, ka`e, potpuno druga~iji.

„^im otvorim o~i, i{la sam u crkvu, `ivela sam kao monahiwa, ujutro sam prisustvovala liturgiji, posle dva meseca sam mogla i da pevam. Kuvala sam kafu gostima, ~istila konak, hranila psa ~uvala, veoma sam u`ivala. Tokom dana sam posmatrala rad konzervatora i restauratora, fotografisala, pisala osvrte”, pri~a nam ova istori~arka umetnosti.

U tom dnevniku na jednoj dru{tvenoj mre`i ostavila je svoje utiske o Srbima, umetnosti, zidovima crkve, samim freskama. Obja{wava i kako su hidrauli~nim kre~om popuwavane {umpqine u zidovima, a zatim same freske osve`avane bojom.

FRESKE PUT

DO SVETE LITURGIJE

Kao istori~aru umetnosti, ne mo`e da joj promakne ni{ta {to je lepo i posebno, a upitana da li ima omiqenu, najlep{u sliku srpskog crkvenog slikarstva ka`e;

novo iskustvo. @elela je sve da nau~i o tome.

„Posle liturgije sve{tenicima postavqam mnogo pitawa, objasnili su mi, nisam mogla da razumem sve, ali malo, po malo sam shvatila. Kada sam bila u \ur|evim Stupovima imala sam svaki dan i privatno predavawe, tako da sada jo{ boqe razumem pravoslavnu molitvu”.

PRIBLI@ILA SRBIJU JAPANCIMA

[imada ka`e da pravoslavna crkva u Japanu ima svega 30 hiqada vernika, trenutno `ivi u Jokohami, pa joj je zajedni~ka molitva i sada dostupna, ide u crkvu koja nije daleko, ~ita pravoslavnu literaturu, `eqa joj je da sve {to zna pribli`i svojim sunarodnicima na dalekom istoku.

„Ve}ina ne zna ni{ta o tome, zato sam u Japanu u posledwih godinu dana odr`ala pet predavawa, `elim da qudi saznaju vi{e o Srbiji. ^ula sam da }e neki koji su me slu{ali otputovati u manastire po Srbiji. Predivno, volela bih da vi{e Japanaca putuje u Srbiju. Stari Ras je najva`nije mesto, to Japanac te{ko razume, zato {to oni putuju samo u Beograd i okolinu, a Ras je daleko”.

Me|utim stru~na javnost u wenoj zemqi jako je zainteresovana za ono {to je radi u Srbiji, posebno Japanski vizantolo{ki institut.

„Za dva dana im dr`im pre-

POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, bilo da se radi o li~nom presabirawu ili preraspodeli obaveza. Odli~an period za krupne poteze kojima }ete obezbediti boqu budu}nost. QUBAV: Celokupna situacija u {irem okru`ewu jako uti~e na atmosferu unutar va{eg doma. Osetqivi ste na tu|e lo{e raspolo`ewe pa to mo`e proizvesti prolaznu napetost. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Neophodno je da budete pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije koja mo`e da se pojavi u va{em okru`ewu. Tenzija dolazi iz va{ih strahova koje sve te`e savladavate. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija pa s lako}om prelazite preko isku{ewa koje ste ranije te{ko prevazilazili. Mala renesansa donosi zna~ajno puwewe baterija. ZDRAVQE: Nervozu umirite dobrom kwigom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Vama nikada nije dosta dokazivawa. U komunikaciji ste brzi i vispreni, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju. QUBAV: U potpunosti ste usmereni na prakti~ne probleme pa se to odra`ava na emotivni status. Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i. ZDRAVQE: Izbegavajte alkohol.

davawe, vide}u {ta oni ose}aju, o~ekujem da }e biti dobro”, ka`e [imada.

Nekoliko predavawa odr`ala je i u Srbiji. Pred velikim auditorijumom u ^a~ku u gradskoj biblioteci, a u Beogradu na Akademiji za umetnost i konzervaciju Srpske pravoslavne crkve. Bila je, ka`e, jako, jako nervozna, zato {to je prvi put govorila pred toliko Srba, na wihovom jeziku.

VRATILA SE U JAPAN, @IVI U SRBIJI

Iako se Sa}i [imada vratila u Japan, sude}i prema wenim objavama na dru{tvenim mre`ama, jo{ uvek `ivi u Srbiji, pi{e na srp-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Mogu}e malo priznawe ali i prilika da uradite ne{to zbog ~ega }ete biti ponosni. Ipak, ukoliko brzopleto postupite mo`ete napraviti pogre{an izbor i time propustiti sve {to vam se nudi. QUBAV: Atmosfera u ku}i je takva da je svako usmeren na svoje potrebe. Prija vam blizina porodice jer ste svesni da ste, ovih dana, jedni drugima najboqi prijateqi. ZDRAVQE: Oprezno s lekovima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Finansije vas brinu, ali ne vi{e nego {to je to za vas uobi~ajeno. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti, ona vam prenosi informacije koje }e vam biti bitne u budu}nosti. QUBAV: Intenzivirawe porodi~nih odnosa za vas predstavqa otvarawe bojnog poqa na kome bitka neprekidno traje. Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova. ZDRAVQE: Izbegavajte brzu hranu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Aktivni ste, jako vas interesuju nove ideje koje biste odmah sproveli u delo. Novi na~in poslovawa za vas podrazumeva dodatni pritisak s kojim se, za sada, uspe{no nosite. QUBAV: Zadovoqni ste sobom, iz vas sija energija romantike, kao da ste iza{li iz neke bajke. Neki od vas su zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Imate utisak da ste prepu{teni sami sebi i da vas niko ne podr`ava. Mo`da zvu~i neverovatno, ali za vas }e se, iz svega, izroditi nove prilike. QUBAV: U izgledu je sukob oko zajedni~kih finansija. Mogu}i su nesporazumi oko prioriteta jer za vas je svaka kupovina nepotrebno tro{karewe. Istovremeno, va{ dru{tveni `ivot je u uzlaznoj putawi. ZDRAVQE: Ne mewajte dan za no}.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Imate zadatak da re{ite situaciju s kakvom se, do sada, niste susretali. Qutwom ometate ono {to s lako}om mo`ete obaviti, ne uvi|ate da vam se otvara prilika usled koje, uz mali trud, mo`ete trajno zasijati. QUBAV: Kako god se postavite, komunikacija ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. Mogu}a je sva|a koju }ete te{ko izbe}i. ZDRAVQE: Smawite unos slatki{a.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Radni ambijent se poboq{ava jer pronalazite na~in da se organizujete. Istovremeno, neke zakulisne radwe izlaze na svetlost dana. Da biste izbegli komplikacije vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Imate potrebu da se povu~ete i du`e vremenske periode provodete u samo}i. Ako imate partnera, na sre}u, on }e imati razumevawe za va{e }utawe. ZDRAVQE: Unosite vi{e te~nosti.

skom, sve wene objave vezane su za na{u zemqu. Planira da do|e ponovo, ali da obi|e i manastire u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini.

„Srbi ne `ive samo u Srbiji, kad Srbin ka`e, ajde do|i kod nas, to nije samo u Srbiji, pozvali su me prijateqi koji `ive u Bawaluci. Ho}u da vidim kakve su tamo freske, crkve, {ta tamo ima. Ho}u da znam. Tako|e, planiram da slikam sa monahiwama u manastiru Kon~uq, japanskim akvarel bojama. Pri~ala sam im o tome, japanske boje su ne{to posebno, one ho}e da vide, tako da, imam puno planova”.

Upitana {ta joj najvi{e nedo-

staje iz Srbije odgovara - liturgija i zagrqaj wenih srpskh mama.

„Liturgija u manastiru \ur|evi Stupovi koja se odr`ava skoro svako jutro, zvuk crkvenih zvona, kandila i miris tamjana, sve{teni~ka molitva za pevnicom i sjaj jutarweg sunca, veoma su lepi. Mewaju se svakog dana, pa je svako jutro susret koji se de{ava jednom u `ivotu. Sve je bilo prelepo i sve sam to ponela sa sobom. Imam srpske mame, svuda u Srbiji, pa mi mnogo nedostaju wihovi zagrqaji. Qubav srpskih mama je {iroka, tiha, duboka, ona je kao Tihi okean, a to je meni jako va`no”.

Kako nastaje tromboza, koji su simptomi i kako se le~i?

Tromboza predstavqa stawe kod kojeg dolazi do formirawa krvnih ugru{aka u krvnim sudovima. Razlikujemo trombozu u arterijskom i venskom krvnom sudu.

Arterijska tromboza nastaje kod qudi koji imaju aterosklerozu, ili se javqa zbog sr~ane aritmije ili povrede krvnih sudova.

Tromboza naj~e{}e nastaje u venskom sistemu, obja{wava dr Dragan Vasi}, specijalista

Doma}a kujna

interne medicine i angiologije Klini~kog centra Srbije?

“Ukoliko imamo poreme}aj jednog od tri faktora zastoja krvi, o{te}ewe krvnog suda, hiperkoagubilnost ili ”pregusta” krv, proces tromboze je mogu}. U 80% slu~ajeva tromboza dubokih vena po~iwe u mi{i}nim venama potkolenice“, ka`e dr Vasi}.

Dodaje da ukoliko dolazi do {irewa, formiraju se ugru{ci u venama zatkolene jame i natkolenice. Ako se tromb ”otkine“ i krvna struja odnese u plu}a, dolazi do plu}ne embolije.

UZROCI NASTANKA TROMBA

Dr Vasi} navodi da faktori rizika nastanka tromboze su nasledne bolesti zgru{avawa krvi, trombofilije, duga putovawa. Zatim povrede, gipsana i druga imobilizacija, mirovawe nakon velikih hirur{kih intervencija, trudno}a,

POSNI RECEPT

POSNI HRSKAVI KROKETI

POTREBNO JE: n 500g krompira, n oko 100g palente / kukuruznog griza, n 50g posnog ka~kavaqa, n so, n biber, n za~ini po ukusu.

PRIPREMA:

Posni hrskavi kroketi se pripremaju na slede}i na~in:

1. Krompir skuvajte u posoqenog vodi.

2. Kada se prohladi, ispasirajte ga, dodajte za~ine i posni ka~kavaq.

3. Potom dadajte palentu, dok ne dobijete meko testo koje se ne lepi previ{e.

4. Oblikujte ga i seckajte zalogaj~i}e.

5. Nakon {to ih uvaqate u palentu, pecite na tigawu i umerenoj temperaturi dok ne porumene obe strane.

period u prvih {est nedeqa nakon poro|aja, starija `ivotna dob, kontraceptivni lekovi.

DIJAGNOSTIKA

„Osim klini~kog pregleda imamo i druge dijagnosti~ke procedure. Naj~e{}e se koristi ultrazvu~ni pregled zbog visoke pouzdanosti, komfornosti za pacijenta i mogu}nosti da se pregled ponovi ve}i broj puta“, obja{wava na{ sagovornik.

On dodaje da u krvnoj slici mo`emo imati povi{ene vredno-

sti leukocita, trombocita, i pre svega pove}ane vrednosti D-dimera.

LE^EWE

Prema re~ima dr Vasi}a, ciq terapije jeste da se spre~i {irewe i ”otkidawe“ tromba, pojavu ponovnih tromboza.

„U po~etnoj fazi le~ewa, prve dve nedeqe, primewuju se antikoagulantni lekovi, heparinski preparati u vidu iwekcija koje se dva puta dnevno ubrizgavaju u nabor ko`e ili lekovi koji se uzi-

maju u vidu tableta. Daqe trajawe le~ewa zavisi od lokalizacije trombnih masa i dodatnih faktora rizika, od 3 do12 meseci ili du`e, nekada i do`ivotno.Tako|e, primewuju su elasti~ni zavoj ili ~arape, lokalno hladne obloge ili gel“, ka`e doktor.

PREVENCIJA OD FORMIRAWA

KRVNIH

UGRU[AKA

Dr Vasi} dodaje da je najva`nije delovati na faktore koji dovode do pojave bolesti.

„Ukoliko je mogu}e potrebno je korigovati telesnu te`inu, izbegavati du`e stajawe u mestu ili sedewe sa prekr{teim nogama, kad god je mogu}e potrebno je podi}i noge iznad nivoa srca. Tako|e, potrebno je le~iti sve prate}e bolesti i stawa koja pogoduju nastanku tromboze. Od velike pomo}i je elasti~na banda`a nogu, kao davawe lekova za spre~avawe zgru{avawa krvi“, savetuje dr Dragan Vasi}, specijalista interne medicine i angiologije Klini~kog centra Srbije.

Efikasan na~in za sagorevawe kalorija, a ni{ta ne ko{ta

Kada vam neko ka`e da hodawe nije trening, nemojte da ga slu{ate. Svaka aktivnost je dobra aktivnost. Isto va`i i za hodawe koje mo`e da vam pomogne da postignete ciqeve koji se odnose na sticawe kondicije i gubitka kilograma.

Ve}ini qudi hodawe }e odgovarati vi{e nego tr~awe, jer mnogo du`e mo`ete da hodate nego da tr~ite, a suprotno ~estom mi{qewu, hodawe je veoma efikasan na~in za sagorevawa masno}a.

Istra`ivawe koje je prou~avalo efekte hodawa na gojanim `enama tokom perioda od 12 nedeqa, pokazalo se da je naro~ito efikasno u smawewu viscelarne masti, odnosno masno}e u predelu trbuha, koja pove}ava rizik od dijabetesa i sr~anih bolesti.

Za sve `eqne aktivnosti napravqen je predlog rutine hodawa koja }e biti i odli~na za sagorevawe kalorija. Radi se o rutini koja traje 60 minuta, a ~ine je tri dela.

ZAGREVAWE (12 MINUTA)

Jedan minut hodajte br`e od uobi~ajenog tempa, a nakon toga 30 sekundi tr~ite u mestu

tako {to }ete kolena podizati {to je vi{e mogu}e. Ponovite ove dve ve`be naizmeni~no sam puta.

HODAWE RAZLI^ITIM TEMPOM (40 MINUTA)

Tri minuta hodajte br`im tempom, a zatim dva minuta lagano. Ponovite osam puta.

„HLA\EWE“ (OSAM MINUTA)

Hodajte ujedna~enim, laganim tempom osam minuta.

Ovo je aktivnost koja je idealna za sve vremenske uslove, a ne smetaju ~ak ni ni`e temperature. Samo se boqe obucite i u`ivajte u {etwi, svakako }ete se ose}ati boqe.

Laneno seme poma`e u mr{avqewu sni`ava holesterol...

Dodavawe jedne ka{ike lanenog semena va{oj svakodnevnoj ishrani, mo`e imati dosta pozitivnih efekata na organizam.

Laneno seme je bogat izvor zdravih masti i drugih korisnih hranqivih materija, a starijim osobama se preporu~uje da jedu ~etiri do pet porcija ora{astih plodova i semenki nedeqno.

Laneno seme je bogato omega-3

masnim kiselinama, koje su neophodne za zdravo starewe.

Omega-3 su korisne za zdravqe srca i imaju antiinflamatorni efekat, {to je neophodno za zdravo starewe.

Povrh svega, lignani u lanenom semenu su povezani sa sni`avawem holesterola i krvnog pritiska, prema Ameri~kom udru`ewu za srce.

Protein je kqu~na hranqiva materija za borbu protiv prirodnog gubitka mi{i}a koji se javqa tokom vremena. Starijim odraslim osobama je potrebno vi{e proteina u ishrani da bi sa~uvali i pove}ali mi{i}nu masu.

Laneno seme se sastoji od do 30 procenata proteina. Dve ka{ike mlevenog lanenog semena sadr`e 2,6 grama proteina.

Ove semenke najpoznatije su kao dodatak ishrani svakome ko `eli brzo i na zdrav na~in da se re{i vi{ka kilograma. Budu}i da sadr`e ogromnu koli~inu vlakana, one poma`u da se produ`i ose}aj sitosti, odnosno efikasno smawuju apetit.

M. T.

ZAMENAZA NEKI PROIZVOD GRAD U FRANCUSKOJ ERBIJUM

TOVAR U NARU^JU @ELEZNICA(SKR.)

ENIGMATIKA

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

ZAPAD ISTO^NO EVROPSKI JEVREJIN GIGATONA (SKR.) ENGLESKI PISAC, XORX METALNI DEO PLUGA KERU[A ANTI^KI ASTRONOMSKI INSTRUMENT

@ENSKO IME, ZAGA

AUSTRIJSKI KOMPOZITOR, JOHAN TV NOVINARKA IZ NI[A

DOM KULTURE (SKR.)

ONAJ KOJI PRAVI REMENE

INDIGO BIQKE

PETROLEJ ZAOSVETQEWE

ARAPSKO MU[KO IME

NEUTRON MESTO KOD KIKINDE

^E[KI SKI SKAKA^, JANDA STRIC ODMILA

GLUMAC, XON FILM METJUA KASOVICA

OHAJO ONO [TO SE OBUVA

ENGLESKA PEVA^ICA, [ERIL POSVA\ATI

BARIJUM FRANCUSKANAU^NICA, MARIJA

SRPSKA

GLUMICAI PEVA^ICA SASLIKE

UJEDIWENAARAPSKA REPUBLIKA(SKR.)

RAFINERIJANAFTE (SKR.)

NEMA^KI SLIKAR MILER

GAUS VRSTA KITA CIGARETE

^UVENI MAKEDONSKI BOKSER, RUSEVSKI

TIHOMIR ODMILA, TIKA

SrpskiGlas

TE^NOST KOJAIZAZIVARASTVARAWE TESLA

LU^KI GRAD U GANI OPRQITI

POBUDE, POVODI (FR.) LITAR

OKAMEWENI KORALI KUGLEBACA^KOLA[INAC

TATARSKI (SKR.)

LI^NA ZAMENICA HELENSKI BOG

ATOMSKA BOMBA (SKR.)

VAQEVO VRSTA EKSPLOZIVA

AMPER AVIONSKA ELEKTRONIKA

SRPSKI PLIVA^, SILA\I

JEDNINA (GRAM.)

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: ZAGORKA, [TRAUS, DK, VOJT, REMENAR, ANILI, O, GAS, KOL, AZIZ, BA, N, N, JAKUB, SNE@ANASAVI], UAR, RASTVARA^, RN, TAKORADI, A, OTO, MOTIVI, AB, G, PLAVI KIT, VA, ACE, KORALITI, TI]A, ONO, ROD, GISTAV, NKONO, KA, MARSO, ATIM, ARHITEKTONIKA, PETR, SINGULAR.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: PUSTOLOV, ETNONIMI, PRAVI KIT, SIGA, ALO, ILARH, IR, NOTIRATI, OTAVIO, MARINA, ABISINCI, HO, ESTAR, ADM, LUKA, TRIMARAN, MIQEVINA, ATAMANAC.

SUDOKU

KU]EPAZITEQ

VODORAVNO: 1. Avanturista, 2. Imena naroda (gr~.), 3. Vrsta kita, 4. Pe}inski ukras (lat.) - Srpski dnevni list, 5. Zapovednik jedne „ile u staroj Gr~koj - Simbol iridijuma, 6. Zabele`iti, zapisati, 7. Italijanski modni kreator Misoni, 8. Srpska pop peva~ica Tadi}, 9. Stari naziv za Etiopqane, 10. Simbol holmijuma - Jediwewe kiseline alkohola, 11. Administrativni (skr.) - Pristani{te za brodove, 12. Jedrilica sa tri spojena trupa, 13. Mesto u Republici Srpskoj, kod Fo~e, 14. Vojnik iz pratwe atamana.

USPRAVNO: 1. Ferment u `eluda~nom soku - Jedan od osniva~a savremene indijske dr`ave, Gandi, 2. Francuski slikar, Moris - Pripadnik slovenskog plemena, 3. Veoma jaki qudi - Engleska mera za du`inu, 4. Stavqati na sebe teret - Slovo jevrejskog pisma, 5. Li~na zamenicaSrpsko `ensko ime, 6. Oblast u Hrvatskoj - Vrsta kremena s komadi}ima liskuna, 7. U~initi da neko zavoli ne{to - Folk peva~ica Dragica Radosavqevi}, 8. Italijanski re`iser de Sika - Pripadnik iranskog naroda.

OBJAVQENO KQU^NO OTKRI]E NA ASTEROIDU

@ivot na Zemqu do{ao iz svemira?

Dva organska jediwewa, neophodna `ivim organizmima, prona|ena su u uzorcima sa asteroida Rujgu, {to potkrepquje teoriju da su neki sastojci kqu~ni za pojavu `ivota stigli na Zemqu na stenama iz svemira pre vi{e milijardi godina.

Nau~nici su saop{tili da su otkrili uracil i niacin u stenama koje je sonda Hauabusa Japanske svemirske agencije uzela 2019. sa dve lokacije na Rujgu.

Uracil je jedan od gradivnih elemanata koji ~ine RNK, molekula koje nose uputstva za nastanak i funkcionisawe `ivih organizama.

Nikotinska kiselina, poznata i kao vitamin B3 ili niacin, va`an je kofaktor za metabolizam u `ivim organizmima, a tako|e je otkrivena u istim uzorcima.

Uzorci sa Rujgua preba~eni su 250 miliona kilometara nazad na Zemqu u zatvorenoj kapsuli koja je sletela 2020. na australijsko tlo, zbog daqih analiza u Japanu.

Nau~nici ve} dugo razmi{qaju o uslovima koji su bili neophodni za nastanak `ivota nakon formirawa Zemqe pre oko 4,5 milijardi godina.

Nova otkri}a dobro se uklapaju u hipotezu da su gradivne molekule `ivog sveta na Zemqu do{le putem kometa ili asteroida.

Kada je zemqa bila u „mladim danima”, svake godine „bombardovana” je kometama metorima i asterodima koji su donosili gomilu materijala bogatog jediwewima koja su pomogla da se otvori put za prve `ive organizme

„Na{e kqu~no otkri}e je da su uracil i

ZANIMQIVE ^IWENICE O 7 SVETSKIH ^UDA NOVOG SVETA:

Na{ svet je ispuwen mno{tvom prirodnih lepota, ali i remek-delima arhitekture koja je napravio ~ovek. Jo{ od drevnih vremena pravqeni su spiskovi, poput sedam svetskih ~uda starog sveta koja slave najmonumentalnije i lep{e gra|evine antike. Vremenom su sastavqane nove liste, a svakako najpoznatija jeste ona progla{ena 07.07. 2007. godine u Lisabonu po imenu: Sedam svetskih ~uda novog sveta.

Ukoliko se pitate za{to ba{ sedam i za to postoji jedno zanimqivo obja{wewe, naime u anti~ko vreme je pored Sunca i Meseca, qudskom rodu bilo poznato jo{ samo pet planeta i zato je ovaj broj za Grke bio savr{en.

1.

KINESKI ZID

Osnovna svrha izgradwe ovog zida bila je odbrana od neprijateqa i kontrola aktivnosti na granicama. Gradwa je zapo~eta u 7. veku p.n.e. i trajala je narednih nekoliko vekova - iako je ve}i deo izgra|en tokom dinastije Ming.

Wegova du`ina iznosi 8851 km, a napravqen je od kombinacije materijala poput drveta, kamena, blata i cigle. Ipak, ono {to malo qudi zna je da je prema nekim procenama tokom wegove gradwe poginulo preko 1.000.000 radnika.

2. PETRA

Sme{tena u Jordanu, Petra je predstavqa dom hiqadama qudi. Ipak, on je u jednom trenutku napu{ten i zaboravqen. Tek sa {vajcarskim istra`iva~em po imenu Xon Luis koji je `iveo i radio tokom 19. veka, zapadni svet saznaje za wegovo postojawe. Ubrzo dobija ime „Izgubqeni grad”, a zanimqivo je da je posedovao sistem navodwavawa koji je bio prili~no napredan za to vreme, kao i da je do sada istra`eno samo 15 posto ovog lokaliteta.

3. HRISTOS SPASITEQ

Najpoznatija statua Rio de @aneira, sme{tena je na planini Korkovado. Sa wenom izgradwom je zapo~eto 1922. godine i ona danas predstavqa rezultat devetogodi{we saradwe izme|u Brazila i Francuske. Bez postoqa je visoka oko 30 m, dok raspon Isusovih ruku iznosi oko 28m. Kako u wu ~esto udaraju gromovi i prave {tetu, zvani~ne vlasti imaju pune ruke posla oko popravke.

4. MA^U PIK^U

Jo{ jedno svetsko ~udo novog sveta jeste Ma~u Pik~u, grad Inka u Peruu. Sagra|en je u tehnici suhozida tokom 14. veka, pre {panskih osvajawa. Kako se nalazio na skrivenoj lokaciji, za wega se nije znalo sve do 1911. godine kada ga je otkrio Amerikanac Hajram Bingam. Danas, veliki broj turista i zemqostresi prete da uni{ti ovaj grad koji polako tone i nestaje.

niacin, od kojih su oba od biolo{kog zna~aja, zaista prisutni u vanzemaqskim sredinama i mo`da su dostavqeni ranoj Zemqi kao komponenta asteroida i meteorita. Verujemo da su imali ulogu u evoluciji pre-

biotika na Zemqi i verovatno u nastanku prvog `ivota“, rekao je astrohemi~ar Jasuhiro Oba sa Univerziteta Hokaido u Japanu, vode}i autor istra`ivawa objavqenog u ~asopisu „Nej~er komjunikej{n”. S. G.

Ovaj drevni grad, sme{ten u Meksiku je star najmawe 1.500 godina. Centralnim delom, dominira stepenasta piramida po imenu Kukulkan, koja predstavqa pravo remek-delo arhitekture. A mnogi turisti je pose}uju tokom prole}a, jer u to vreme sun~eva svetlost stvara senke na stepeni{tu sa severne strane i opti~ku iluziju zmije koja se spu{ta niz piramidu. Pored toga, svi oni koji se na|u u wenoj blizini kada pqesnu rukama stvaraju zvuk koji podse}a na cvrkut ptice kvecal.

6.

2.000 godina star amfiteatar u srcu Rima je od po~etka izgradwe do danas pre`iveo nekoilko po`ara i razornih zemqotresa. Po{to je konstruisan za vreme careva iz Flavijevske dinastije, ~esto je nazivan i Flavijev amfiteatar. U wemu su se odvijale borbe gladijatora, `ivotiwa, vr{ene su egzekucije ali i predstave bitaka koje su obele`ile anti~ku istoriju. Procene su da je u wemu stradalo izme|u 400.000 i 1.000.000 divqih `ivotiwa i qudi.

7. TAX MAHAL

Arhitektonski draguq Agre i mogulske arhitekture u Indiji je u stvari mauzolej supruge {aha Xahana, po imenu Mumtaz Mahal. Naime, nakon wene smrti 1631. godine tokom poro|aja sa 14. detetom on je naredio izgradwu wenog kona~nog prebivali{ta. U naredne tri godine je potro{eno ogromno bogatstvo kako bi se zavr{ila ova gra|evina, a tom prilikom je u wega ugra|eno preko 40 razli~itih vrsta dragog i poludragog kamewa. Malo poznata ~iwenica je da on tokom dana mewa boje od `ute u zoru do pono}no plave nakon zalaska Sunca.

VELIKI

5. ^IN^EN ICA

KOLOSEUM

zid

Spasiteq

LEGENDARNI VILANDER O NOVAKOVOJ AMBICIJI

DA POSTANE NAJBOQI SVIH VREMENA

“Uzima}e grend slemove dok god bude zdrav”

Legendarni {vedski teniser Mats Vilander, smatra de }e Novak \okovi} osvajati najve}e trofeje dok god bude u stawu da igra.

Najboqi srpski teniser trentuno odmara od teniskih obaveza, budu}i da mu zbog vakcinalnog statusa nije dozvoqen ulazak u Ameriku i u~e{}e na mastersima u Indijan Velsu i Majamiju.

Me|utim to Novaku omogu}ava da sa~uva sve`inu pred sezonu na {qaci, gde je prioritet osvajawe Rolan Garosa i prestizawe Rafaela Nadala po broju osvojenih grend slemova. Trenunto ih obojica imaju po 22, a Mats Vilander je jedan od onih koji veruju da }e na kraju, kada se bude podvla~ila crta, \okovi} biti taj koji }e imati najvi{e velikih trofeja u istoriji tenisa.

Vilander smatra da }e Srbin pre nego {to zavr{i karijeru osvojiti i do pet titula na grend slemovima.

- \okovi} igra igru procenata. U smislu, {to zna da }e mu dugove~nost omogu}iti da osvoji jo{ dva do pet grend slem trofeja. Brojke to govore: od wegovog prvog osvojenog Australijan opena do danas, godi{we osvaja izme|u 1,3 i 1,4 grend slem pehara. Tako da, ako ostane zdrav i spreman, ima}e velije {anse da uzme jo{ nekoliko velikih trofeja u narednom periodu“, izra~unao je Vilander.

On smatra da Novak mo`e do titule na sva ~etiri velika turnira.

- Da li }e to biti na Vimbldonu, Rolan Garosu ili US openu, svejedno je, \okovi} zna da ima {anse samo da ostane zdrav. A, dugove~nost zna~i da {aqe poruku rivalima: „Hej momci, nisam star, ose}am se mlado“. On izgleda mladoliko i osvaja}e najve}e turnire dok god bude zdrav. Uzima}e bar po jedan grend slem trofej godi{we dok bude igrao. Mislim da je ba{ to i poruka koju nam {aqe – isti~e legandarni [ve|anin. S. G.

OGLASIO SE JOKI] O EMBIDU!

MVP pokazao klasu zvezdi koja ho}e na silu da postane MVP

To je trebalo da bude sudar dvojice glavnih pretendenata na MVP titulu ove sezone Nikole Joki}a i Xoela Embida, u okr{aju wihovih timova Denver Nagetsa i Filadelfija 76ersa, me|utim, do wega nije do{lo.

Nagetsi su imali lak{i posao, jer Filadelfija nije mogla da ra~una na Embida i Hardena i to su iskoristili te su slavili sa 116:111.

Ova utakmica je i{~ekivana sa posebnim nestrpqewem jer je to bila prilika da centri odmere snage i da se vidi ko od wih dvojice vi{e zaslu`uje da na kraju sezone ponese titulu najboqeg.

Od toga ipak nije bilo ni{ta, jer se Embid po`alio na zatezawe u listu desne noge zbog kog je propustio me~.

To je bio dovoqan povod navija~ima Denvera da ga „pecnu”, pa su napravili „potragu za nestalom osobom”, aludiraju}i na Xoela Embida. Opisali su ga kao ~oveka koji je visok i koji nema MVP nagradu i nikada nije uvr{ten u najboqi tim lige.

Srpski centar, sa druge strane, nije oklevao. Bio je najboqi pojedinac na terenu, po{to je za ne{to vi{e od 30 minuta ostvario novi tripl-dabl - 25 poena, 17 skokova i 12 asistencija. Filadelfija nije imala nikakvo re{ewe za na{eg reprezentativca bez Embida.

Osim na terenu, Joki} je klasu pokazao i posle van wega, kada je govorio o rivalu, koji se uporno name}e na pogre{an na~in u MVP trci.

- ^ovek je zver - rekao je Joki} koji je pohvalio dominaciju Embida na obe strane terena: - Osta}e upam}en kao jedan od najdominantnijih igra~a u ligi.

PARTIZANOV “PROBLEM”:

Borba za drugo mesto ko~i {ansu mladima

Igor Duqaj protiv CSKA

1948 ukazao {ansu petorici bisera, me|utim, te{ko da }e do minuta u zavr{nici sezone

^esto uz pomen Partizanove {kole stoji epitet – najboqa u Evropi.

Prve fudbalske korake u „Zemunelu” napravili su Aleksandar Mitrovi}, Du{an Vlahovi}, Sa{a Luki}, Nikola Milenkovi} i Strahiwa Pavlovi}, trenutno glavni aduti reprezentacije Srbije, me|utim, utisak je da je majstorska radionica u Mostarskoj 12 trenutno u krizi.

Parni vaqak je odavno ispao iz {ampionske trke sa Crvenom zvezdom i mnogima se u~inilo da je zavr{nica sezone idealan trenutak da se afirmi{u neki novi klinci, ali...

Druga pozicija u Super ligi nikada nije bila vrednija - vodi u kvalifikacije za Ligu {ampiona, prema tome, utisak je da nije pravi trenutak da Igor Duqaj podeli minuta`u mladim fudbalerima, s obzirom na to je klub iz Humske trenutno tre}i iza TSC-a, dok za

mu za vratom di{e ^ukari~ki.

U teku}oj sezoni Samed Ba`dar se afirmisao u seniorskoj konkurenciji, od svih Partizanovih klinaca odigrao je najvi{e utakmica – 29. Napada~ Parnog vaqka ma hom je ulazio sa klupe i jesenas je imao sasvim zadovoqavaju}i u~inak u crno-belom dresu shodno minuta`i~etiri puta pogodio je metu.

Da je Partizanova {kola, ipak, u krizi, govori ~iwenica da je najvi{e utakmica kao bonus po~eo Kristijan Beli}. \ak Vest Hema isticao se po`rtvovanom igrom do posledweg atoma snage, me|utim, prevelika `eqa ~esto je prelazila granice dozvoqenog i neretko su arbitri vezisti pokazivali kartone (13 `utih i jedan crveni).

Nemawa Jovi} ima ulogu xokera i zna da bqesne na momente, ali ne uspeva da igra dobro u kontinuitetu. Dolaskom Duqaja debitovao je Janko Jevremovi}, dok je ve-

}u minuta`u dobio Mihajlo Ili}. Talentovani {toper odigrao je sjajnu utakmicu u Tiraspoqu u pobedi nad [erifom, kao i u remiju sa Kolubarom kad je jedini dobio aplauze od navija~a.

Crno-beli su pre tri dana odigrali prijateqski me~ sa CSKA 1948 (0:2). Priliku da prvi put kro~e na teren imala su deca Parnog vaqka: Nemawa Trifunovi}, Mihajlo Isailovi}, Stefan Nikoli}, Dimitrije A}imovi} i Stefan Aleksi}. Mo`da }e upravo oni da izvuku Partizan iz sivila u godinama koje predstoje. S. G.

Zvezda nije velika, ona je, uvek, najve}a

Fudbalski klub Crvena zvezda je pokazao jo{ jednom po{tovawe prema Republici Srpskoj, svojim vernim i brojnim navija~ima preko Drine, ali i svim qubiteqima fudbala, koji su sa raznih strana u subotu stigli u Modri~u.

Beogra|ani su, na dostojanstven na~in, uveli~ali jubilej – 100. ro|endan Fudbalskog kluba Modri~a Alfa, prvoliga{a Republike Srpske. Do{li su, ~estitali vek postojawa, doneli prigodne poklone, odigrali prijateqsku utakmicu i sa osmesima se dru`ili sa svojim doma}inima i prijateqima. Jo{ jednom je Zvezda, svojom ~udnovatom, mo}nom energijom i svetlo{}u, obasjala Republiku Srpsku.

Sva ta de~a~ka graja i radost, zaskakivawe fudbalskih idola i tra`ewe dresova, rukavica, {orceva, trenerki u „crveno-belim” bojama dali su poseban {mek jednom lepom subotwem poslepodnevu u gradu pod Majnom, ba{ kao i najvatrenije pristalice, popularne „Delije”. Ni jednim ni drugima lo{e vreme, prole}ni pqusak i dosadna ki{a, nisu pokvarili ugo|aj. Celokupan ambijent bio je za ~istu desetku!

Fudbalsko zdawe koje nosi ime po vizionaru doktoru Milanu Jeli}u jo{ jednom je svedo~ilo istinskom fudbalskom prazniku, a sam predsednik, sigurni smo u to, zadovoqno se smejao sa ki{nog oblaka, ponosno iz svemira, gledaju}i svoju Modri~u, grad i klub, koji su pobedili sve izazove ovog sveta i kako uprkos mnogim problemima i mukama `ivota i daqe ponosno traju!

Milanov naslednik sin Petar i unuk koji je po wemu dobio ime, kao i supruga Milica, trebaju i moraju da budu ponosni na svog oca, dedu, supruga. Iako nas je premlad napustio, u 51. godini, doktor Milan Jeli} je iza sebe ostavio neizbrisiv trag koji se, poput Kineskog zida, vidi i sa meseca! To

su mogli samo veliki qudi… Na jednom mestu okupila su se mnoga poznata fudbalska imena sa dve strane reke Drine, a iskrene prijateqske re~i Svetozara Toze Mijailovi}a, predsednika FK Crvena zvezda i Zorana Avramovi}a, generalnog sekretara SD Crvena zvezda, upu}ene slavqeniku, jo{ odjekuju ulicama grada pod Majnom. Svako mo`e da se slo`i, ali i ne mora. ^iwenica je neoboriva. Crvena zvezda je jo{ jednom, ovaj put u Modri~i, pokazala da nije velika – ve} je, uvek, najve}a. Zato su u Modri~i jako dobro znali, kada su planirali proslavu ro|endana, koga }e da zovu u goste, da im uveli~a jubilej – vek postojawa i rada!

Do slede}e prilike i dolaska Zvezde u Republiku Srpsku, prepri~ava}e se subotwi do`ivqaji i doga|aji iz Modri~e.

Slavqeniku ~estitamo 100. ro|endan, a Crvenoj zvezdi hvala na po{tovawu fudbalske Republike Srpske. S. G.

KONFERENCIJA ZA PREPRI^AVAWE

DRAGANA STOJKOVI]A PIKSIJA:

Napadaju nas jer igramo lepo, a ne na rezultat

Fudbaleri Srbije pobedili su Crnu Goru u Podgorici rezultatom 2:0, a selektor Orlova Dragan Stojkovi} Piksi bio je zadovoqan predstavom svojih izabranika.

- Mislim da je bila fantasti~na utakmica sa obe strane. Puno agresivnosti, jakog tema. Vrlo sadr`ajna utakmica, prava takmi~arska. Mi ovu reprezentaciju po{tujemo. Ono {to je wa`nije je rezultat. Osvojili smo tri boda i presre}ni smo po{to smo sa tom ambicijom do{li u Podgoricu. Mislim da smo na{ ciq ostvarili.

Izmene koje je Stojkovi} napravio na poluvremenu u velikoj meri su uticali na to da se igr Orlova poboq{a u nastavku.

- Mi smo morali da mewamo ne{to u nastavku. Bili smo u deficitu na sredini terena, a u napadu nismo bilo dovoqno ubojiti. Dupla izmena je bila u pravom momentu, iako sam neko ko ne voli da mewa u poluvremenu. Drugo poluvreme je po meni bilo izuzetno. Bili smo strpqivi i znali smo da }e do}i do {anse i egzekucije.

Crna Gora je nanela odre|ene probleme Srbiji tokom utakmice, a to je, prema re~ima selektora Srbije ne{to {to se i o~ekivalo.

- I protivnik ho}e da igra fudbal i da da gol. Morate da ra~unate i na tu vrstu problema. Ali, koliko vidim nismo primili gol. Crna Gora je bila jako agresivna i iskoristila je na{u pasivniju igru i gre{ke na sredini terena. Ovo je takmi~arska utakmica i svaki protivnik je u stawu da vam napravi problem.

Vlahovi} je dobio samo 45 minuta na ovoj utakmici, ali je to bilo dovoqno da sa dva gola postane heroj.

- Mi znamo kvalitete Vlahovi}a. Predvideli smo da }e Crna gora igrati sa tri {topera i zato smo iza{li samo sa Mitrovi}em. Vrlo je va`no za centarfora da daje golove. On mnogo radi za ekipu, ali je na kraju krajeva uvek fokusiran na gol. Boqe je bilo u ovoj utakmici imati ga 45 minuta, nego svih 90.

Nije Stojkovi} propustio priliku ni da pohvali crnogorske fudbalere koji su odigrali sjajan me~.

- Fudbaleri Crne Gore su svi do jednog odigrali fenomenalno. Borili su se i mislim da sa ovakvom igrom i energijom uop{te nisu daleko od Nema~ke. Podgorica je jako te{ka za igru i to }e osetiti i Ma|ari i Bugari i Litvanci.

Stigao je da se na{ali selektor na{e reprezentacije u svom stilu kada je „iskritikvao” UEFA.

- Ne mislim o Ma|arima, mislim o Srbiji. Idemo svojim putem korak po korak. Imamo {est bodova, ne mo`emo vi{e. Ovi iz UEFA ne daju. Srbija je pokazala da zna da igra takmi~arski i da zna da osvaja bodove. ^ak i kada situacija nije dobra na terenu, mi ostajemo mirni i strpqivi i ~ekamo {ansu.

Na kraju je pohvalio i atmosferu koja je bila na veoma visokom nivou.

- Nivo energije je bio veliki. Prava fudbalska utakmica. Da nismo protivnici na terenu... Znate i sami da smo prijateqi. ^estititam im na pona{awu i navijawu i mislim da je ovo bio lep praznik fudbala u Podgorici. Lepa fudbalska predstava u svim sferama, od terena do tribina.

DVA KOLA, A VE] JE SVE JASNO:

Srbija i Ma|arska jednom

nogom na Evropskom prvenstvu

Istina je. Srbija je do{la do tri boda na gostovawu Crnoj Gori, ali je partijom koju je prikazala u~inila da se svi pomalo upla{imo plasmana na Evropsko prvensto i onoga {to nas tamo ~eka.

Posle utakmice reprezentacije Ma|arske koja je sa 3:0 samlela Bugarsku ostalo nam je da se zapitamo samo jednu stvar. Da li je Srbija glavni favorit da ovaj kvalifikacioni ciklus zavr{i na liderskoj poziciji? Ne bismo bili sigurni.

Svi su olako svatili Ma|are, a oni su u posledwih nekoliko godina na tu temu podelili dvocifren broj lekcija i kvalitetnijim reprezentacijama nego {to je Srbija.

U Ligi Nacija su dva puta pobedili Englesku, od toga jednom 4:0 na „Moliwu graundu”, slavili su i protiv Nema~ke, a za „pancere” su tvrd orah bili i na Evropskom prvenstvu, kada su dva puta vodili i imali u {aci plasman u nokaut fazu iz grupe sa jo{ Portugalom i Francuskom, gde su okarakterisani kao apsolutni autsajderi.

Me|utim, tada im je nedostajalo malo sre}e i iskustva igrawa na velikim takmi~ewima. Fudbalskog iskustva i talenta im ne mawka. U odbrani pucaju od iskustva, dok konce u napadu vu~e Dominik Soboslaj, mladi fudbaler koji svojim potezima, kako u reprezentaciji, tako i u Bundesligi u dresu Lajpciga odu{evqava qubiteqe fudbala {irom sveta

i pomalo stidqivo nosi etiketu jednog od najboqih mladih fudbalera u Evropi. Svoje ume}e i majstorstvo pokazao je i protiv Bugarske kada je sa 30-ak metara poslao projektil iz slobodnog udarca direktno u „ra{qe” i naterao celu „Pu{ka{ Arenu” da u neverici ustane na noge i prospe salvu aplauza.

Srbija jeste kvalitetnija reprezetacija, ali deluje da je Ma|arska vi{e tim i to ne samo od Srbije, ve} i od onih najve}ih i da je to zapravo wihova najve}a vrlina kojom uspevaju da nadomeste neke mane, kojih sigurno ima i to u prili~no velikoj meri.

Treba napomenuti da je Srbija savladala Ma|arsku u prijateqskoj utakmici koju su ove dve

reprezentacije odigrale pre ta~no godinu dana rezultatom 1:0, ali taj me~ nikako ne mo`e biti dovoqan uzorak.

Orlovi }e prvi me~ protiv Ma|ara u ovim kvalifikacijama odigrati tek sedmog septembra, kada }e selekcija Dragana Stojkovi}a Piksija biti doma}in na stadionu „Rajko Miti}”.

Sve pohvale Crnoj Gori koja je u dosada{we dve utakmice pokazala da je napredovala i da mo`e da se pobije i sa ja~ima od sebe, bez obzira {to to Bugarska definitivno nije, sve miri{e na to da }e ovo biti trka u dvoje za lidersku poziciju, a da se ve} sada mo`e naslutiti da }e Srbija i Ma|arska iz grupe G otputovati u Nema~ku na Evropsko prvenstvo. N. R.

Aplauzi za himnu Srbije ”Bo`e pravde” u Podgorici

Navija~i Crne Gore u Podgorici aplauzima su pozdravili himnu Srbije „Bo`e pravde” uo~i utakmice dve fudbalske selekcije u kvalifikacijama za EURO 2024.

Na isti na~in himna Srbije pozdravqena je i pre pet godina, kada su se dve selekcije sastale u Ligi nacija, prvi put posle „razlaza” dve zemqe.

Sedam dana, ~etiri utakmice, 80.000 navija~a - to je Partizan

Sa 20.003 navija~a na utakmici protiv Olimpijakosa, Partizan je postavio rekord ove sezone u Evroligi.

Nije nemogu}e da ga i obori. I nije tako samo ove sezone. Osam najgledanijih utakmica u Evroligi ikada, upravo su Partizanove. Po~ev{i od one iz 2009, na

kojoj je i on u~estvovao – tada kao trener Panatinaikosa - kada je sa 22.567 navija~a postavqen rekord takmi~ewa.

- To je pokazateq koliko su navija~i bitni i koliko veruju klubu, koliko vole klub i koliko su mu odani. Jo{ jednom, velika zahvalnost za to. Znamo da }e i protiv Barselone, pa i Reala, dvorana biti ispuwena. I to je ne{to {to }e ostati zabele`eno.

Tu je Obradovi} zastao, pa dodao…

- Nek neko izra~una koliko }e qudi biti ovde u sedam dana. Ra~unaju}i i ovu utakmicu sa Olimpijom.

Na odgovor da }e biti oko 80.000, trener crno-belih je uz osmeh dodao:

- Malo vi{e! Po{to neke brojke se ne podudaraju. Ali, {ta da radimo.

U svakom slu~aju…

- Ponosni smo svi koji smo sa Partizanom u srcu.

Ko{arka{ki turnir u Adelejdu

Proteklog vikenda na imawu Crkvene op{tine Sv. Sava Vudvil Park u Adelejdu je odr`an sedmi po redu „3na3“ turnir u basketu. I ove godine, kao i proteklih {est, organizatori turnira su bili mladi momci iz ko{arka{kih

klubova, [mekeri i Beograd, uz podr{ku Crkvene Op{tine i velikodu{nih sponzora.

Ove godine je u~estvovalo 10 lokalnih ekipa, uz par igra~a iz Sidneja i Melburna, pa ~ak i iz dalekog Bogati}a, koji su se pri-

dru`ili registrovanim timovima.

TIMOVI: [mekeri, Donbas, Masa je mama, Kum Don~i}, Hrakini Zmajevi, Briklejers, Bruco{i, Novi Sad, Balkan Ekspres i Mladi Talenti.

Zlatno odli~je ove godine pripalo je momcima iz debitantske ekipe NOVI SAD, koji su u finalnom me~u u uzbudqivoj zavr{nici nadigrali ekipu KUM DON^I]. Tre}e mjesto pripalo je ekipi HRAKINI ZMAJEVI. Epitet najboqeg igra~a turnira prisvojio je Xejkob Mos (Jacob Moss), iz pobjedni~ke ekipe Novi Sad. Uz pehar dobio je i poklon vau~er restorana Hilton.

U sklopu turnira kao i svake godine, obavqa se i takmi~ewe u {utirawu trojki, pod nazivom TROJKA IZ BLOKA. U pitawu je humanitarni sportski doga|aj u organizaciji Humanitarne Organizacije SRBI ZA SRBE, koji je za`iveo na internacionalnom ni-

vou i odr`ava se u velikom broju gradova {irom planete. Ovogodi{wi pobjednik ovog takmi~ewa je ALEN TRAVICA sa 9 pogo|enih trojki od 15 poku{aja.

Uz pobjedonosni pehar prisvojio je i poklon korpu proizvoda iz otaxbine, jednog od stalnih sponzora MINI MART.

Drugoplasirani takmi~ar u {utirawu trojki je gost iz Melburna, Tome Jovanovski, koji je uspeo da ubaci 8 puta.

Ove godine posjetioci turnira su imali priliku i da u~estvuju u nagradnoj licitaciji. U pitawu je bio poklon na{eg mladog fudbalera, prvotimca Adelejd Junajteda LUKE JOVANOVI]A, koji je zablistao u samo par odigranih utakmica. Lukin dres i fudbalska lopta sa autogramima svih

fudbalera Adelejd Junajteda dodatno je pove}ao kona~nu cifru skupqenog novca, koja je ove godine prevazi{la sva o~ekivawa. Prikupqeno je ~ak 5.600 australijskih dolara !!!

Veliku zahvalnost kao i svake godine dugujemo na{im stalnim i vjernim sponzorima: Restoran BALKAN EKSPRES, „AUSBIA ELECTRICAL“, „DELTA CRASH REPAIRS“, Mediteranski Restoran AGAPI, Prodavnica MINI MART.

Posebnu zahvalnost du`ni smo da odamo Kolu srpskih sestara koje su na dan turnira svojim posnim krofnama odu{evile kako mlade tako i starije posjetioce. I tom prilikom sav prihod od prodaje ($500) krofni donirale Humanitarnoj Organizaciji SRBI ZA SRBE.

Tako|e bi posebnu zahvalnost odali MILIVOJU ILI]U, VESKU PETROVI]U I MILIVOJU VI[I]U, koji su bili zadu`eni za kuhiwu, i svojim kulinarskim specijalitetima opravdali o~ekivawa svih posjetilaca. Sav prihod od 860 dolara su tako|e proslijedili Humanitarnoj Organizaciji SRBI ZA SRBE.

Sav prihod od 5.600 dolara bi}e upla}en na ra~un Humanitarne organizacije SRBI ZA SRBE, koja je od pro{le godine registrovala svoj ogranak i u Australiji.

Jo{ jednom VELIKO HVALA svim sponzorima, u~esnicima, posjetiocima i svim qudima dobre voqe koji su svojim u~e{}em pomogli organizaciji ovog doga|aja, koji nesumwivo iz godine u godinu postaje sve posje}eniji.

Do slede}eg dru`ewa ... @arko Pilipovi}

Отац Страхиња Јањић поздравља учеснике

Кум Дончић и Хракини змајеви