Srpski glas 31. avgust

TEMA NEDEQE:

POEZIJA BEZ DLAKE

NA JEZIKU -

NOVA KWIGA

MAJE PU[EQI]

Iskrena poezija

bez filtera,

{okantna

i interesantna

Riznica:

SRPSKA KNEGIWA

TRAGI^NE SUDBINE

BILANS 15. SAMITA BRIKS-A

Jedanaestorica protiv Zapada:

BRIKS PLUS BLISKI ISTOK I BU\EWE GLOBALNOG JUGA

Oda

legendi

srpske

narodne

muzikeRadojki @ivkovi}

Dva puta

proterana

lepotica koju

ni pogibija sina

nije mogla da slomi

Kompenzacija

za dostojanstvo

Vlada Viktorije spremna

da plati 5 miliona dolara

stanovnicima dr`avnih

stanova u Melburnu, u vidu

kompenzacije za dvonedeqno

prisilno zatvarawe tokom

lokdauna 2020. godine

Pola veka

stokholmskog

sindroma

Kako je

jedna pqa~ka

uzdrmala

KATASTROFALNI POPIS 2022

U

SRBIJI:

Sve mawe qudi u braku, skoro tre}ina bez dece

Gotovo polovina mu{karaca koja ima od 30 do 39 godina jo{ nema decu

Prema rezultatima Popisa 2022. godine, oko polovine stanovni{tva starosti 15 i vi{e godina je u braku (51 odsto), dok skoro tre}ina (31 odsto) nikada nije sklapala brak, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku.

Kako se navodi, uo~qive su velike razlike me|u polovima u pojedinim kategorijama.

Tako, 36,7 odsto mu{karaca starosti od 15 i vi{e godina nikada nije sklapalo brak, dok je udeo neudatih me|u `enama iste starosti svega 25,8 odsto. S druge strane, me|u `enama koje imaju 15 i vi{e godina 17,8 odsto je udovica, dok je kod mu{karaca udeo udovaca svega 4,9 odsto.

U periodu izme|u dva posledwa popisa, od 2011. do 2022. godine, smawen je broj osoba u braku - sa 55 na 51 odsto, dok je zabele`en porast udela lica koja nisu sklapala brak - sa 28 na 31 odsto.

Udeo razvedenih pove}an je sa 4,9 na 6,1 odsto, dok je udeo udovaca/udovica ostao nepromewen u odnosu na prethodni popis - 11,6 odsto.

Pet op{tina sa najve}im brojem osoba u braku su: Pre{evo (60,6 odsto), Bujanovac, Aleksandrovac, Prijepoqe i Ra{ka.

Najve}i broj neo`ewenih/neudatih lica zabele`eno je u gradskim op{tinama Grada Beograda - Stari grad (38,4 odsto), Zvezdara, Vra~ar, Palilula i Vo`dovac i u Novom Sadu (36 odsto).

Broj razvoda naj~e{}i je u Subotici (8,9 odsto), Be~eju, Senti, Zaje~aru i u Beogradskim gradskim op{tinama Stari grad (8,3 odsto) i Vra~ar.

Kada je re~ o osobama koje `ive u vanbra~noj zajednici, rezultati Popisa iz 2022. godine navode da 277.140 osoba (~etiri odsto) `ivi s partnerom/partnerkom u vanbra~noj zajednici. Wihova prose~na starost iznosi 42,3 godine.

U odnosu na Popis iz 2022. udeo lica koja `ive u vanbra~noj zajednici u stanovni{tvu starosti 15 i vi{e godina pove}an je za jedan odsto.

Najve}i broj vanbra~nih zajednica zabele`en je u: Majdanpeku (10,5 odsto), Kovinu, @agubici, Beloj Crkvi, Po`arevcu i Srbobranu.

Najmawi udeo lica koja `ive u vanbra~noj zajednici imaju op{tine Pre{evo, Prijepoqe i Trgovi{te (ispod jedan odsto), Ra{ka, Mali Zvornik, Sjenica i Qubovija.

Skoro tre}ina stanovnika Srbije bez dece

Prema rezultatima Popisa 2022. godine, skoro tre}ina stanovnika Srbije (31 odsto), starosti 15 i vi{e godina nema nijedno

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

`ivoro|eno dete, saop{tio je danas Republi~ki zavod za statistiku.

Jedno dete ima 18 odsto gra|ana, 40 odsto ima dvoje dece, 8,64 ima troje dece, dok 2,4 odsto ima ~etvoro ili vi{e `ivoro|ene/ biolo{ke dece.

Kako su naveli iz RZS-a, primetne su zna~ajne razlike u broju `ivoro|ene dece izme|u mu{karaca i `ena.

Kod mu{karaca je skoro izjedna~en udeo lica bez dece i sa dva deteta (oko 36 odsto), slede mu{karci sa jednim biolo{kim detetom (16,2 odsto) i sa troje dece (8,2 odsto).

Kod `ena starosti 15 i vi{e godina najve}i udeo imaju `ene koje su rodile dvoje dece (42,8 odsto), zatim `ene koje nisu ra|ale (25,7 odsto), `ene sa jednim detetom (19,7 odsto) i `ene sa troje `ivoro|ene dece (9,1 odsto).

Udeo lica sa vi{e od troje `ivoro|ene dece izrazito je nizak kod oba pola (2,3 odsto kod mu{karaca i 2,5 odsto kod `ena).

Podaci o broju `ivoro|ene dece po polu

i starosti pokazuju da su udeli lica koja nisu u~estvovala u reprodukciji izrazito visoki u starosnim grupama 15–19 godina i 20–24 godine, kako kod mu{karaca tako i kod `ena, {to je i o~ekivano, naro~ito na po~etku plodnog perioda.

Razlike u reproduktivnom pona{awu mu{karaca i `ena najizra`enije su u starosnim grupama 25–29 godina i 30–39 godina.

Naime, kako navode iz RZS-a, 37,5 odsto `ena starosti od 25 do 29 godina rodilo je najmawe jedno dete, dok kod mu{karaca iste starosti svega 19 odsto ima decu.

Gotovo polovina mu{karaca od 30 do 39 godina nema decu

U starosnoj grupi od 30 do 39 godina 29 odsto `ena je bez dece, dok je procentualni udeo mu{karaca iste starosti koji su bez dece 48 odsto.

Udeo lica bez dece u starosnoj grupi od 40 do 49 godina kod `ena je 16 odsto, a kod mu{karaca 27,3 odsto.

Podaci o broju `ivoro|ene dece `ena starosti 50–59 godina pokazuju da je svaka osma `ena iza{la iz perioda plodnosti ne u~estvuju}i u reprodukciji, odnosno 12,2 odsto `ena nije rodilo nijedno `ivo dete do 49–te godine `ivota.

S druge strane, svaki peti mu{karac starosti 50–59 godina, nema svoju biolo{ku decu, tj. 20 odsto je bez dece.

Najve}i prose~an broj `ivoro|ene dece zabele`en je u Medve|i, Tutinu, Sjenici, Pre{evu, Prijepoqu, Bojniku i Novom Pazaru (vi{e od 1,6 dece u proseku), dok najmawi prose~an broj `ivoro|ene dece imaju stanovnici gradskih op{tina Grada Beograda –Stari grad, Vra~ar, Savski venac, Zvezdara, Novi Beograd, Vo`dovac, Palilula, kao i stanovnici Novog Sada (mawe od 1,2 deteta u proseku).

Svetu preti nesta{ica litijuma ve} 2025. godine

Svet bi uskoro mogao da se suo~i sa nesta{icom litijuma zbog velike potra`we za ovim metalom, a neki analiti~ari o~ekuju

neska potra`wa za litijumom za elektri~na vozila (EV) u periodu od 2023. do 2032. godine porasti u proseku za 20,4 odsto godi{we”,

(

da }e se to desiti ve} 2025. godine. BMI, istra`iva~ko odeqewe wujor{ke agencije Fi~ solu{ns je u svom nedavnom izve{taju zakqu~ilo da }e nesta{ica litijuma nastati ve} za dve godine zbog velike kineske potra`we, prenosi CNBC. „O~ekujemo da }e ki-

navedeno je u pomenutom izve{taju. Proizvodwa litijuma u Kini }e u istom periodu porasti u proseku za {est odsto, {to ne mo`e da zadovoqi ni tre}inu potra`we. U svetu je 2021. godini proizvedeno 540.000 tona litijuma, a Svetski ekonomski forum

WEF) prognozira da }e globalna potra`wa za litijumom u 2030. godini biti preko tri miliona tona. „Verujemo da }e u svetu nastupiti nesta{ica litijuma. Naravno, predvi|amo rast ponude, ali }e potra`wa rasti mnogo br`im tempom”, izjavila je direktorka Doj~e bank za istra`ivawe litijuma i ~iste tehnologije Korin Blan{ar. Ona predvi|a „mali deficit” ekvivalenta litijum karbonata (LCE) izme|u 40.000 i 60.000 tona do kraja 2025. godine, ali smatra da }e na kraju 2030. godine ovaj deficit biti ve} 768.000 tona LCE. Drugi analiti~ari ne vide da }e svetski deficit litijuma do}i tako brzo, ali ipak predvi|aju mawak do kraja decenije. Prema podacima kompanije Refinitiv, u svetu trenutno postoji samo 101 rudnik litijuma.

Meksi~ka mornarica zaplenila

4,4 tone kokaina

Meksi~ka mornarica zaplenila je oko 4,4 tone kokaina i oko 5.300 litara goriva, koji su prona|eni u tri ~amca i tom prilikom uhap{eno je 11 osoba.

Sekretarijat mornarice saop{tio je da se presretawe tovara dogodilo u dve odvojene akcije, kao i da je u woj mornarrica u~estvovala sa helikopterima, prenosi portal Kapital Meksiko.

Obe akcije izvedene su na oko 540 kilometara od meksi~ke obale Pacifika – u prvoj je presretnut ~amac sa {est odoba i oko 1.500 kilograma kokaina, a u drugoj ~amac sa pet odoba i oko 2.900 kilograma narkotika i 5.300 litara goriva.

Kako se navodi, u avgustu je zapleweno oko 11,4 tona kokaina i uhap{eno 23 osoba, od kojih su 18 dr`avqani Meksika.

Od po~etka godine zapleweno je ukupno 37.849 kilograma kokaina u vodama Meksika.

^etvoro dece i `ena udavili se kod gr~ke obale

^etvoro dece migranta udavilo se u blizini gr~kog ostrva Lezbos, dok se jedna `ena udavila kod ostrva Samos, saop{tila je gr~ka vlada. Kako je navela, svih pet osoba udavilo se dok su poku{avale da pre|u more iz obli`we Turske, prenosi Rojters. Gr~ka obalska stra`a spasila je jutros 23 qudi u turskim vodama, ali je wih ~etvoro preminulo, rekao je portparol gr~ke vlade Pavlos Marinakis. Preminuli su osmogodi{wi de~ak i tri devoj~ice od 8, 11 i 14 meseci, prenosi Rojters.

Ni Marinakis ni gr~ka obalska stra`a nisu objavili druge detaqe o incidentu. U odvojenom incidentu, `ena i dete prona|eni su tokom no}i bez svesti kod ostrva Samos, a `ena je kasnije preminula, dodao je Marinakis. Gr~ka je jedna od glavnih ulaznih ta~aka za migrante i izbeglice sa Sredweg istoka, iz Afrike i Azije, koji poku{avaju da se domognu Evrope. Vi{e od 15.600 migranata stiglo je u Gr~ku ove godine, prema podacima Agencije Ujediwenih nacija za izbeglice (UNHCR), a gotovo 12.000 stiglo je morskim putem. Na stotine migranata udavilo se u junu u me|unarodnim vodama u blizini Gr~ke nakon {to se ribarski brod kojim su putovali prevrnuo na putu za Italiju iz Libije.

Profit kineske industrije u prvih sedam meseci pao za 15,5 odsto

Prigo`in identifikovan kao `rtva avionske nesre}e u Tverskoj oblasti

Telo vlasnika privatne vojske „Vagner”, Jevgenija Prigo`ina identifikovano je me|u poginulima u padu aviona u ruskoj Tverskoj oblasti, javqaju ruski mediji.

Istra`ni komitet Ruske Federacije saop{tio je da je utvr|en identitet svih 10 osoba koje su poginule u padu aviona 23. avgusta i da wihov identitet odgovara spisku navedenom u spisku putnika, prenose RIA Novosti.

„U okviru istrage o padu aviona u Tverskoj oblasti zavr{ena su molekularno-geneti~ka ispitivawa. Na osnovu wihovih rezultata utvr|en je identitet svih deset poginulih, oni odgovaraju spisku navedenom u leta~kom listu“, navodi se u saop{tewu.

Avion Embraer koji je leteo iz Moskve za Sankt Peterburg sru{io se u sredu uve~e u Tverskom regionu, a na spisku putnika nalazio se i vo|a Vagnera Jevgenij

Prigo`in. Poginulo je svih 10 osoba koje su se nalazile u avionu. Prigo`in (62) je predvodio pobunu protiv ruskog vojnog vrha 23. i 24. juna.

Torino: Bankar uhvatio trogodi{wu devoj~icu koja je pala sa petog sprata

Bankar Matija Aguci progla{en je herojem nakon {to je uhvatio trogodi{wu devoj~icu koja je pala sa terase na petom spratu zgrade u Torinu.

Bankar iz Torina Matija Aguci je rekao da je sa devojkom i{ao do pekare u centru grada, kada je ~uo ~oveka kako doziva pomo} iz stana na gorwem spratu. "Iza{ao sam sa devojkom da kupim hleb i ~uli smo vriske iz zgrade koji su nam privukli pa`wu“, rekao je Aguci za Skaj24, govore}i ispred bolnice u kojoj je pregledan zbog lak{ih povreda.

Dodaje da je ~uo ~oveka kako vri{ti kada je video devoj~icu kako se naslawa na ogradu terase.

[angaj

Profit kineskih kompanija u industriji je u prvih sedam meseci pao za 15,5 odsto me|ugodi{we. Zarada u kineskim dr`avnim industrijskim firmama je u prvih sedam meseci pala za 20,3 odsto me|ugodi{we, a u privatnom sektoru za 10,7 odsto. Profit je na me|ugodi{wem nivou pao u 28 od 41 industrijskih sektora Kine.

Kako prenosi Si-En-Bi-Si, pozivaju}i se na podatke kineskog Nacionalnog zavoda za statistiku, ovo je jo{ jedan dokaz da oporavak kineske privrede nakon pandemije virusa korona sve sporiji.

Profit industrijskih kompanija je u julu pao za 6,7 odsto u odnosu na isti mesec lane, dok je u junu wihova zarada pala za 8,3 odsto me|ugodi{we, prenosi Tawug.

Wujor{ka banka Morgan Stenli snizila je nedavno procenu godi{weg ekonomskog rasta Kine na 4,7 odsto sa 5,0 odsto, kao i banka Xej Pi Morgan i niz drugih finansijskih institucija.

"Devoj~ica se sve vi{e nagiwala i pewala preko ivice, dr`ala se rukama, a noge su joj bile u vazduhu“, rekao je Aguci.

Rekao je da je vikao kako bi poku{ao da privu~e pa`wu trogodi{wakiwe ne bi li je spre~io da nastavi da se pewe, ali kada je shvatio da ga nije ~ula, stao je ispod terase.

"Po~eo sam da vi~em na wu da ostane mirna i da se vrati unutra, ali nije ~ula. Kada sam je video kako pada, stao sam na put, zatvorio o~i i nadao se da }e sve biti u redu, blokirao sam je tako {to sam ubla`io udarac i oboje smo pali na zemqu“, rekao je Aguci. Dodaje da u po~etku kod we nije

video nikakve znake `ivota, "a onda je po~ela da pla~e i ja sam odahnuo".

Roditeqi devoj~ice iza{li su na ulicu kada su shvatili {ta se dogodilo i devoj~icu odveli u bolnicu.

Rekao je da su roditeqi devoj~ice u {oku, ali da je devoj~ica "dobro".

Gradona~elnik Torina Stefano Lo Ruso pozvao je da se oda po~ast Aguciju.

"Postupci Matije Agucija, na{eg sugra|anina koji je spasao `ivot devoj~ici koja je pala sa petog sprata, jeste herojski i izvanredan gest", napisao je Lo Ruso na Fejsbuku.

Italijanska premijerka \or|a

Meloni navela je na Tviteru da je pri~a o devoj~ici koja je pala sa petog sprata zgrade u Torinu mogla da se pretvori u tragediju, ali da je zahvaquju}i brzini Matije Agucija, koji je video kako pada i zgrabio je u vazduhu, wen `ivot spasen.

"Velika ~ast i zahvalnost ovom mladom heroju", navela je Melonijeva na Tviteru.

Poslanica Kamila Laureti je rekla da se nada da }e mu biti dodeqena nacionalna medaqa.

"Predla`em da se Matiji Aguciju, koji je spasao devoj~icu koja je pala sa petog sprata, rizikuju}i sopstvenu bezbednost, a verovatno i `ivot, dodeli Zlatna medaqa za gra|ansku hrabrost", napisala je Lauretijeva na Tviteru.

BILANS 15. SAMITA BRIKS-A

Jedanaestorica protiv Zapada: BRIKS plus Bliski istok, Buenos Ajres i Adis Abeba, bu|ewe Globalnog juga

Klub najrazvijenijih zemaqa

sveta G7 (Nema~ka, Kanada, SAD, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija) pokriva mawe od 10 odsto svetske populacije i 30 odsto svetskog BDP-a. Pro{irewem sa pet na jedanaest ~lanova, BRIKS }e zastupati 46 odsto svetske populacije i vi{e od tre}ine proizvodwe svetskog bogatstva. Organizacija se sada pro{irila na Bliski istok, na velike proizvo|a~e nafte i gasa, zatim na Egipat, ~iji ulazak ozna~ava sna`ewe afri~kog pola organizacije, a u woj su sada dve najve}e zemqe Ju`ne Amerike – Brazil i Argentina. Za grupu koja u svojim redovima ve} ima dve azijske zemqe sa najve}om populacijom na svetu – Kinu i Indiju – osna`eni afri~ki i ju`noameri~ki pol zna~i i ve}i globalni uticaj. Samit BRIKS-a je odr`an samo nekoliko dana nakon samita

SAD, Japana i Ju`ne Koreje u Kemp Dejvidu, {to je bio jo{ je-

dan doga|aj koji je progla{en istorijskim, pi{e Ana Ota{evi} za RTS-ov portal „Oko“.

BRIKS, organizacija koja predstavqa protivte`u zapadnoj hegemoniji, dobio je {est novih ~lanova. Samit ove organizacije u Ju`noj Africi – odr`an od 22. do

24. avgusta – zavr{io se odlukom da se do 2024. ovaj klub zemaqa pro{iri na Saudijsku Arabiju, Ujediwene Arapske Emirate, Etiopiju, Argentinu, Egipat i Iran.

Kineski predsednik Si \inping koji je najsna`nije podr`avao pro{irewe BRIKS-a, ovu odluku

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

je nazvao „istorijskom“ i najavio „blistavu budu}nost“ organizacije.

Kina je jedna od zemaqa osniva~a, uz Rusiju, Brazil i Indiju, a Ju`na Afrika je ~lanica od 2010. Zajedno ove zemqe predstavqaju 40 odsto svetske populacije i tre}inu globalne ekonomije.

Pore|ewa radi, G7, klub najrazvijenijih zemaqa sveta (Nema~ka, Kanada, SAD, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija) pokriva mawe od 10 odsto svetske populacije i 30 odsto svetskog BDP-a. Pro{irewem sa pet na jedanaest ~lanova, BRIKS }e zastupati 46 odsto svetske populacije i vi{e od tre}ine proizvodwe svetskog bogatstva.

Organizacija se sada pro{irila na Bliski istok, na velike proizvo|a~e nafte i gasa, zatim na Egipat, ~iji ulazak ozna~ava sna`ewe afri~kog pola organizacije, a u woj su sada i dve najve}e zemqe Ju`ne Amerike, Brazil i Argentina. Za grupu koja u svojim redovima ve} ima dve azijske zemqe sa najve}om populacijom na svetu – Kinu i Indiju – osna`eni afri~ki i ju`noameri~ki pol zna~i i ve}i globalni uticaj.

Ciq organizacije je da razvije ekonomsku saradwu, trgovinske veze i finansijske mehanizme koji bi joj omogu}ili da se suprotstavi dominaciji dolara i evra na svetskim tr`i{tima. Wena glavna karakteristika je da okupqa zemqe van zapadnog bloka, {to omogu}ava da se za istim stolom na|u predstavnici Kine, Saudijske Arabije i Argentine. Ova ori-

jentacija mobili{e i druge zemqe {irom sveta. Spisak dr`ava koje `ele da joj se pridru`e je duga~ak – vi{e od dvadeset zemaqa je tra`ilo da pristupi BRIKS-u, a jo{ sedamdesetak je pozvano da u~estvuje na samitu.

Kriterijumi za pristup su ekonomski, ali jo{ vi{e politi~ki. O tome govore i duge rasprave me|u ~lanicama koje su se za vreme samita odvijale iza zatvorenih vrata. Sergej Lavrov, koji je na samitu zastupao Rusiju umesto Vladimira Putina, za kim je Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu izdao nalog za hap{ewe, objasnio je da je odluka o novim ~lanovima doneta prema te`ini, autoritetu i polo`aju kandidata na me|unarodnoj sceni.

ALTERNATIVA ZAPADU

BRIKS je {iroko shva}en kao alternativa dominaciji Zapada i svetskoj agendi koju ure|uju zemqe G7. Potreba za ovom politi~kom organizacijom javila se kao odgovor na unilateralne poteze Va{ingtona u svetu, a posebno nakon ameri~ke invazije Iraka 2003. godine. Brazil, Rusija, Kina i Indija, a od 2010. i Ju`na Afrika, ujedinile su se u neformalni blok koji po brojnosti populacije koju zastupa predstavqa najzna~ajniju skupinu na planeti.

BRIKS nije me|unarodna organizacija, nema stalna tela, ve} se wene ~lanice okupqaju na godi{wem samitu. Savez je do sada oformio samo jednu zajedni~ku instituciju, Novu razvojnu banku, koja je osnovana 2015. sa sedi{tem u [angaju, kao protivte`a MMF-u i prevlasti dolara, naro~ito kada je re~ o odobravawu kredita u lokalnim valutama. I ona, me|utim, u velikoj meri zavisi od finansirawa u dolarima koje odobravaju ameri~ke institucije. Od po~etka rata u Ukrajini ove institucije su uzdr`ane jer Rusija u ovoj razvojnoj banci u~estvuje sa 19 odsto kapitala.

Politi~ka i ekonomska raznolikost ~lanica BRIKS-a koje ne dele zajedni~ko tr`i{te niti zajedni~ke standarde za proizvodwu, ne ide u prilog ~vr{}oj unutra{woj organizaciji. Ova organizacija ne predstavqa koherentni blok, kao {to to nije slu~aj ni sa „globalnim Jugom“, kako se

nazivaju zemqe van zapadnog bloka. Zato je pitawe {ta se dobija pro{irewem.

COST-BENFIT

Ju`noafri~ki predsednik Siril Ramafoza je naglasio ekonomsku korist. Ekonomska razmena bi mogla da do`ivi zamah zahvaquju}i mogu}nostima za investirawe Emirata i Saudijske Arabije, koja je izdala uzdr`ano saop{tewe da }e prou~iti {ta weno u~e{}e u ovoj organizaciji podrazumeva.

Domete politi~kog uticaja nije lako predvideti. Jedni, kao Branko Milanovi}, ovaj politi~ki klub porede sa nesvrstanima, pokretom koji je trebalo da predstavqa „tre}i put“ u odnosu na ameri~ki i sovjetski blok, iako je glavna orijentacija BRIKS-a da ograni~i dominaciju Zapada na svetskom tr`i{tu i reformi{e globalni multilateralni sistem.

Kada zapadne zemqe poput Francuske govore o potrebi reforme me|unarodnih institucija, zemqe „globalnog Juga“ tra`e da u tome u~estvuju ravnopravno, a ne da razvijene zemqe nastave da im name}u pravila. [irewe BRIKS-a osna`uje utisak „Zapada protiv ostatka sveta“ („West against the rest“).

Drugi unose nijanse u ovu ideolo{ku komponentu koju pripisuju Kini i Rusiji. Oni smatraju da Peking i Moskva usmeravaju BRIKS ka antizapadnoj koaliciji koja slu`i wihovim interesima, dok je za Indiju i afri~ke zemqe to instrument za saradwu zemaqa u razvoju. Wih pre svega interesuje ekonomska a mawe ideolo{ka komponenta i ne `ele da budu uvu~eni u novi hladnoratovski sudar dva diva, Kine i SAD. Indija `eli da se afirmi{e kao novi lider „globalnog Juga“, {to je stavqa u rivalski odnos sa Pekingom. Wu Delhi nije bio zagovornik pro{irewa BRIKS-a, pla{e}i se da bi od toga mogla da ima korist pre svega Kina. To je uzrok wegovog strate{kog zaokreta ka Va{ingtonu, koji u Indiji vidi potencijalno najva`nijeg saveznika protiv Pekinga u suzbijawu kineskih ambicija u indopacifi~kom regionu.

GLOBALNI JUG

Brazil je tako|e bio uzdr`an kada je re~ o pro{irewu BRIKS-a, jer se pla{i gubitka uticaja i ve}ih tenzija izme|u Kine i Indije koje bi mogle da dovedu u pitawe opstanak organizacije. Brazilski predsednik Lula da Silva, koji je uvek stavqao BRIKS u centar svoje spoqne politike, sa ciqem da promovi{e multilateralizam i osloba|awe od dolara, postavio je svoju blisku saradnicu i biv{u brazilsku predsednicu Dilmu Rusef na ~elo Nove razvojne banke.

Rusija, ~ija pozicija je oslabqena ratom u Ukrajini, zalagala se za {irewe BRIKS-a, {to je na~in da izbegne me|unarodnu izolaciju i da radi na u~vr{}ivawu bloka zemaqa koje su brana ambicijama Zapada.

„Zapad uzalud poku{ava da zadr`i hegemoniju“, izjavio je ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov u Johanesburgu, dok „Rusija radi na uspostavqawu pravi~nijeg multipolarnog svetskog poretka“. Putinova promocija „novog multipolarnog svetskog poretka“ nailazi na odobravawe u velikom broju ju`noameri~kih zemaqa, u kojima je me{awe SAD sna`no jo{ od kraja 19. veka. Za vlade koje nisu zavisne od Va{ingtona Rusija je brana za wegove hegemonisti~ke pretenzije.

Predsednik Argentine, Alberto Fernandez, peronista sa levog centra, izjavio je u Moskvi 3. februara 2022, uo~i napada Rusije na Ukrajinu o kome nije ni{ta znao, da

bi Argentina mogla da bude kapija za ulazak Rusije u Ju`nu Ameriku. Po izbijawu rata u Ukrajini jedan broj zemaqa „globalnog Juga“ je odbio da prihvati zapadnu retoriku o uzrocima sukoba i da se ukqu~i u ratne napore Zapada.

Na rat u Ukrajini i u~e{}e Zapada koji je usmerio ogromna vojna i ekonomska sredstva Kijevu, u ju`noj hemisferi se gleda kao na jo{ jedan primer borbe za prevlast u svetu koja {teti wihovim interesima. Kina i Rusija podsti~u ovaj otpor zapadnoj politici zbog nepravi~nog tretmana svetskih sukoba koji se produbio sa ameri~kim invazijama na Irak i Avganistan.

TEHERAN I RIJAD

Me|u zemqama koje su u{le u BRIKS, najve}e iznena|ewe su Iran i Saudijska Arabija, quti protivnici. Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da zajedno budu primqene u neku me|unarodnu organizaciju, ali odnose na me|unarodnoj sceni danas karakteri{e prestrojavawe u zavisnosti od interesa koji se mewaju. Rijad i Teheran su se me|usobno pribli`ili zahvaquju}i posredovawu Pekinga, a ulazak u BRIKS je neka vrsta nagrade.

Saudijska Arabija, dugogodi{wi saveznik SAD na Bliskom istoku, pokazala je da nije vi{e zainteresovana da odr`ava posebne odnose sa Va{ingtonom, koji su posledwih godina u krizi. Za Teheran je ulazak u BRIKS na~in da smawi me|unarodnu izolaciju koju trpi zbog zapadnih sankcija.

Me|u kandidatima koji nisu primqeni u ~lanstvo je i Indonezija, najve}a muslimanska zemqa na svetu, verovatno zato {to je Xakarta suvi{e bliska sa SAD, ali i Al`ir, iako je predsednik Abdelmaxid Tebun u~inio sve da budu primqeni, ukqu~uju}i i potpisivawe ugovora o naoru`awu sa Rusijom.

Umesto Al`ira primqen je bogatiji i mnogoqudniji Egipat, ali i siroma{na Etiopija, koja se udaqila od Zapada i razvija sna`ne ekonomske veze sa Kinom, a sve vi{e i sa Indijom. Adis Abeba je doma}in Afri~ke unije i ima va`nu ulogu u diplomatskim aktivnostima kontinenta, zbog ~ega je nazivaju diplomatskom prestonicom Afrike.

AMERI^KI SAVEZNICI

Samit BRIKS-a je odr`an samo nekoliko dana nakon samita SAD, Japana i Ju`ne Koreje u Kemp Dejvidu, {to je bio jo{ jedan

doga|aj koji je progla{en istorijskim. Xo Bajden je pozvao dva azijska lidera u rezidenciju ameri~kog predsednika u kojoj je 1978. godine potpisan sporazum o miru izme|u Izraela i Egipta.

Kao {to Karteru nije bilo lako da spoji Begina i Sadata, tako je i Bajdenu, koji `eli da se predstavi kao mirotvorac, bio izazov da ujedini japanskog premijera Fumija Ki{idu i ju`nokorejskog predsednika Jun Suk

Jela. Dve zemqe jo{ nisu re{ile sporove koje se`u do Drugog svetskog rata – Ju`na Koreja smatra da joj Japan duguje zvani~no izviwewe i ratnu od{tetu zbog zlodela koje su japanski vojnici po~inili u vreme okupacije korejskog poluostrva, izme|u 1910. i 1945, dok Japan smatra da su ve} dovoqno uradili time {to su priznali odgovornost za ono {to je japanska vojska u~inila u ovom periodu.

Razlog za{to su se ipak sreli u rezidenciji ameri~kog predsednika je Kina, ~iji ekonomski i politi~ki uticaj Va{ington poku{ava da suzbije u savezu sa azijskim partnerima koji sa Kinom dele dugu istoriju sukoba. Kina `eli da kontroli{e novi put svile kojim isporu~uje ogromne koli~ine svoje robe svetu, a SAD `ele da je u tome spre~e, {to je kqu~ za razumevawe wihovog sukoba i novog prestrojavawe snaga u svetu.

Xo Bajden, jedan od posledwih aktivnih protagonista Hladnog rata, oslawa se na ameri~ke tradicionalne saveznike iz vremena sukoba sa Sovjetskim Savezom –Evropu, Tursku, Japan i Ju`nu Koreju – {to je politika na kojoj SAD danas zasnivaju svoj uticaj u svetu. Donedavno je to bio i Bliski istok, koji se sada okre}e drugom taboru, onom koji zastupa BRIKS.

Upravo zavr{eni samit ove organizacije ukazuje da }e svet da se mewa sa ili bez Zapada. To se pre svega odnosi na zalazak zapadne hegemonije na svetskim tr`i{tima, ali u mawoj meri i na novi politi~ki poredak u kome re~ Zapada ne}e vi{e biti shva} ena kao komanda.

Bi-Bi-Si: Dramati~an porast broja poginulih Ukrajinaca

U prvim danima kontraofanzive bilo je posebno te{ko ukrajinskoj pe{adiji, „gore od Bahmuta”, citira re~i jednog ukrajinskog borca britanski reporter sa prve linije fronta.

Prema novim procenama neimenovanih ameri~kih zvani~nika, do{lo je do dramati~nog porasta broja poginulih ukrajinskih vojnika.

U maloj mrtva~nici od cigala, nedaleko od linije fronta u Dowecku, nepoznati vojnici le`e nagomilani, a 26-godi{wa Margo ka`e da razgovara sa mrtvima.

„Mo`da zvu~i ~udno... ali ja sam taj koji `eli da se izvini za wihovu smrt. @elim da im se nekako zahvalim. Kao da ~uju, ali ne mogu da odgovore."

Za pretrpanim stolom ispred te{kih vrata mrtva~nice ona sedi sa olovkom u ruci. Wen posao je da zabele`i podatke o palim borcima, opisuje situaciju iza prve linije fronta Kventin Somervil reporter Bi-Bi-Si-a i napomiwe

da je mra~ni zadatak prebrojavawa mrtvih postao svakodnevna ukrajinska stvarnost.

Ukrajina ne daje zvani~an broj poginulih u ratu. Ukrajinske oru`ane snage ponovqaju da su wihovi brojevi ratnih `rtava dr`avna tajna, ali Margo zna da su gubici ogromni. Brojke ostaju poverqive.

Me|utim, ameri~ki zvani~nici koje je citirao „Wujork tajms” , nedavno su naveli broj od 70.000 mrtvih i ~ak 120.000 povre|enih.

To je zapawuju}a cifra od oru`anih snaga ~iji se broj procewuju na samo pola miliona.

U aprilu su iz Pentagona procurele procene koje ukazuju da je broj ubijenih Ukrajinaca mawi od 17.500. Sada{wi iznenadni skok broja poginulih na vi{e od 70.000 mo`e se delimi~no objasniti ogromnim gubicima u kontraofanzi na jugu.

U prvim danima bilo je posebno te{ko ukrajinskoj pe{adiji, „gore od Bahmuta”, rekao mi je jedan ko-

mandant brigade koji se tamo bori, navodi britanski reporter.

Grad u Dowecku pao je u ruke Rusije u maju u jednoj od najkrvavijih bitaka u ratu do sada.

Ukrajina je promenila taktiku, ali po~etak napora da se probije ruska odbrana u junu bio je skup, posebno za mlade tek obu~ene vojnike. Umirali su svakog dana „na desetine”, rekao mi je u junu jedan stariji vodnik koji se borio oko doweckog sela Velika Novoselka.

U mrtva~nici, jednoj od brojnih du` linije fronta, rade na tome da se nepoznatim vojnicima, koji dolaze direktno sa bojnog poqa, prona|u imena.

Vre}e za tela se iznose napoqe, jedna po jedna, i po~iwe potraga za tragovima. Unutar prve torbe za telo nalazi se le{ mladi}a, otvorenih o~iju, pa`qivo sklopqenih ruku u krilu. Lice mu je pose~eno, a na nozi ima ranu. Izva|eno je jo{ jedno telo, nedostaju prsti na desnoj ruci, od krvi i blata sa bojnog poqa su mrqe wegove uniforme.

Xepove im otvaraju mrtva~nici, u kojima se nalaze razni predmeti iz svakodnevnog `ivota - kqu~evi, mobilni telefon, nov~anik sa porodi~nim fotografijama... Ovi predmeti su tragovi koji poma`u da se prona|u i obaveste wihove porodice.

Grupa vojnika, komandira razli~itih rangova, sti`e u vojnom kamionetu i kora~a ispred mrtva~nice, pu{e}i cigarete. Oni pregledaju jedno telo, da vide da li je vojnik iz wihovog voda, ~ete ili bataqona. Izgleda kao da je stradao u artiqerijskom udaru –nedostaje mu deo glave, a rane na telu su te{ke, jo{ te`e kada se prevrne.

Donald Tramp suo~i}e se sa su|ewem u jeku predsedni~ke nominacije u Republikanskoj stranci

Biv{em {efu Bele ku}e i kandidatu za predsedni~ke izbore slede}e godine, Donaldu Trampu, po~iwe su|ewe 4. marta 2024., po optu`bama za poku{aj poni{tavawa izbornog poraza 2020. Sud u Va{ingtonu odredio je ovaj datum iako Trampov pravni tim tra`i odlagawe procesa posle predsedni~kih izbora, ta~nije 2026. Odluka okru`nog sudije izazvala je `estoke polemike u ameri~koj javnosti jer }e se biv{i ameri~ki predsednik na}i u sudnici svega dan pre „super utorka”, kada u desetak dr`ava po~iwe glasawe na strana~kim izborima za predsedni~kog kandidata. Su|ewe usred izbora za predsedni~ku nominaciju za ovog milijardera mora da bude prioritet, poru~uju iz suda u Va{ingtonu i podvla~e da ne}e mewati raspored i izlaziti u susret optu`enom zbog wegovih obaveza oko strana~kog nadmetawa.

Tramp vodi `estoku kampawu jer planira da se opet useli u Belu ku}u uprkos ~iwenici da se protiv wega vode ~etiri krivi~na postupka. [tavi{e, ovi procesi, ukqu~uju}i i pomenuti kojim se tereti da je poku{ao da prekroji izbore koje je izgubio od Xozefa Bajdena, deo su wegove izborne kampawe. Naziva ih me{awem u izbore i trivijalnim glupostima.

Zanimqivo je i to da, sude}i po anketama, krivi~ni postupci nisu na{tetili wegovoj popularnosti. On ubedqivo vodi u nominaciji za republikanskog kandidata.

„Ovo je te{ko. Neprijatno. Ali to je potrebno, deo na{eg posla. Moramo de~acima da pru`imo pravi ispra}aj", ka`e zamenik komandanta bataqona koji nosi pozivni znak „Advokat".

Realnost razmera `rtava otkrivena je na ukrajinskim grobqima.

Na jednom takvom grobqu 31-godi{wa Oksana pla~e sama. Slike wenog mrtvog mu`a Pavla gledaju u wu. Mi{i}avi mla|i narednik bio je {ampion u dizawu snage i li~ni trener. Poginuo je tokom prethodne ukrajinske kontraofanzive, u blizini grada Izijuma u novembru kada je projektil iz ruskog helikoptera pogodio wegov konvoj.

Tramp je u petak bio u zatvoru u Xorxiji gde je fotografisan za dosije. Dok je ostavqao otiske prstiju i fotografisao se u zatvoru na ra~unu za podr{ku wegovoj kampawi pristizali su milioni dolara donacija u znak podr{ke. Odmah nakon {to je napustio zatvorske odaje uz kauciju od 200.000 dolara i svojim privatnim mlazwakom odleteo u letwu rezidenciju u Wu Xersiju, fotografija iz zatvora oka~ena je na platformi H, biv{em Tviteru. Namr{teni Tramp, koji is-

pod obrva gleda pravo u objektiv, u odelu i strogo zategnutoj crvenoj kravati, postao je najpopularniji planetarni prizor. Fotografija objavqena uz poruku: „Me{awe u izbore. Nikada se ne predaj” i uz link ka stranici za prikupqawe sredstava za izbornu kampawu, brzinom svetlosti obi{la je svet. Tog dana prikupqeno je vi{e od ~etiri miliona dolara, a za 48 sati suma je porasla na 7,1 milion. Wegova zatvorska fotografija {tampa se na majicama i ka~ketima i prodaje po ceni od 47 dolara i vi{e (aludiraju}i time da }e on biti 47. predsednik).

Su|ewe uo~i ”super utorka”

NIKOLA SARKOZI, BIV[I PREDSEDNIK FRANCUSKE:

Rusi su nam potrebni, kao i mi wima

„Tra`iti od Ukrajine da bira izme|u Istoka i Zapada ~ini mi se suprotno istoriji i geografiji tog kompleksnog regiona. I treba biti naivan pa verovati da bi pad Vladimira Putina tu ne{to promenio”, ka`e biv{i francuski predsednik Nikola Sarkozi.

Biv{i francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je potrebno na}i diplomatski izlaz iz aktuelne situacije u Ukrajini, „jer je Rusija sused Evrope i tako }e i ostati”, upozoriv{i da se ameri~ki i evropski interesi u ovom slu~aju razlikuju.

„Rusi su Sloveni. Oni su druga~iji od nas. Razgovor je uvek te`ak i izazvao je dosta nesporazuma u na{oj zajedni~koj istoriji. Uprkos tome, oni su nam potrebni, kao i mi wima”, rekao je Sarkozi u intervjuu za „Figaro”, dodaju}i da je i sam imao duboka neslagawa sa Putinom.

On podse}a da je 2008, zajedno sa Angelom Merkel, pokazao Rusiji da su svesni „crvenih linija” i da su zato smo odbili prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, „uprkos sna`nom ameri~kom pritisku”.

„Nismo hteli da dozvolimo Putinu da upadne u antizapadnu

paranoju, koja je odavno veliko isku{ewe za ruske lidere”, navodi Sarkozi.

Putin je pogre{io, ocewuje, ali smatra da se mora i}i daqe.

„Ka`u mi da Putin nije onaj koga sam poznavao, ali nisam ube|en u to. Imao sam desetine razgovora sa wim. On nije iracionalan. Stoga moramo da preuzmemo rizik da

iza|emo iz }orsokaka, jer po ovom pitawu evropski interesi nisu uskla|eni sa ameri~kim”, smatra Sarkozi.

Ka`e da je ideja o vo|ewu rata u Ukrajini bez direktnog u~e{}a „~udna”, te da }e biti potrebno da se ta strategija pojasni ukoliko rat bude potrajao. Po wegovim re~ima, diplomatija i razgovor

Nanogica ili narukvica za Sarkozija

Apelacioni sud u Parizu je krajem maja ove godine odbacio `albu biv{eg predsednika Francu ske Nikolasa Sar kozija na presudu iz 2021. godine za korupciju i trgovinu uticajem, potvr|uju}i kaznu od tri godine zatvora.

U presudi je navedeno da su dve godine suspendovane i da }e Sarkozi nositi elektronsku naru kvicu, umesto da ide u zatvor godinu dana.

Kako prenose izve{ta~i s lica mesta, Sarkozi je u sud stigao u tamno sivom odelu i izgledao je nervozno. Pozdravio je svoje advokate i povremeno se osmehivao kada je zauzeo svoje mesto pre po~etka ro~i{ta.

Kako ukazuje „Figaro”, Sarkozi je prvi predsednik Francuske koji je osu|en na zatvorsku kaznu, budu}i da je wegov biv{i mentor @ak [irak 2011. godine osu|en na dve godine uslovne zatvorske kazne u slu~aju fiktivnih poslova u Parizu. Sarkozijev advokat Tijeri Hercog i biv{i vi{i sudija @ilber Aziber tako|e su progla{eni krivim za sklapawe „pakta o korupciji” sa wim 2014. godine i osu|eni su na istu kaznu.

Apelacioni sud je tako|e izrekao trogodi{wu zabranu gra|anskih prava za Sarkozija, {to ga ~ini nepodobnim za javne funkcije.

Dr`avno tu`ila{tvo je 13. decembra zatra`ilo uslovnu kaznu zatvora u trajawu od tri godine za trojicu optu`enih, koji su uvek negirali bilo kakvu krivicu.

Prema pisawu francuskog lista ova odluka je bila o~ekivana, a Sarkoziju }e na jesen ponovo biti su|eno u `albenom postupku u slu~aju „Pigmalion”, a preti mu i tre}e su|ewe jer je zatra`eno ispitivawe sumwe da je wegova kampawa 2007. godine bila finansirana iz Libije na ~ijem je ~elu tad bio Moamer el Gadafi.

Ni`i sud je 2021. proglasio Sarkozija krivim za poku{aj da podmiti sudiju nakon napu{tawa funkcije i da je trgovao uticajem u razmenu za poverqive informacije o istrazi o finansijama za wegovu kampawu 2007. godine.

Sarkozi (68), koji je bio predsednik Francuske od 2007. do 2012. godine, negirao je krivicu, ali mu sud nije poverovao.

„Ali ako u tome ne uspeju u potpunosti, izbor }e biti izme|u zamrznutog konflikta - za koji znamo da }e sutra neizbe`no da dovede do novog sukoba - ili re{avawa „sa vrha” kroz pribegavawe referendumima, pod strogim nadzorom me|unarodne zajednice, kako bi se ta teritorijalna pitawa re{ila na definitivan i transparentan na~in”, isti~e Sarkozi.

UKRAJINA TREBA DA OSTANE NEUTRALNA

Na podse}awe novinara da se Sarkozi jedini usu|ivao da ka`e da Ukrajina ne treba da ulazi ni u Evropsku uniju ni u NATO, odgovara da i daqe misli isto.

ostaju jedina sredstva da se prona|e prihvatqivo re{ewe.

„Rizikujemo da stvari izmaknu kontroli u svakom trenutku. To bure baruta mo`e da ima stra{ne posledice”, poru~uje.

Na pitawe novinara da li su u pravu zapadni saveznici kada ka`u da }e podr`avati Ukrajinu „do kraja”, Sarkozi se pita {ta zna~i „do kraja”.

„Da li se radi o vra}awu Donbasa? Ponovnom zauzimawu Krima? Ili }e se i}i do Moskve?

Aneksija Krima 2014. je o~igledno kr{ewe me|unarodnog prava. Ali {to se ti~e te teritorije, koja je bila ruska do 1954. godine i gde se ve}ina stanovni{tva oduvek ose}ala Rusima, mislim da je svako povla~ewe iluzorno - ~ak i ako smatram da }e za potvrdu postoje}eg stawa biti neophodan neosporan referendum, organizovan pod strogom kontrolom me|unarodne zajednice”, ka`e biv{i francuski predsednik.

[to se ti~e ostalih teritorija na istoku i jugu Ukrajine, ocewuje da }e sve zavisiti od razvoja situacije na terenu. Ukrajinci }e, dodaje, sigurno tra`iti „ono {to im je nepravedno oduzeto”.

„Moramo prvo da se dogovorimo {ta je ciq Ukrajine? Da se u~lani u Evropsku uniju? Ja ne mislim tako. Ukrajina je spona Zapada i Istoka. Ona mora da ostane takva. Dajemo la`na obe}awa koja se ne}e ispuniti, poput onih koja se decenijama daju Turskoj”, isti~e.

On obja{wava da to nije samo zato {to „Ukrajina nije spremna i {to ne ispuwava uslove za pristupawe, ve} zato {to treba da ostane neutralna zemqa”.

„Tra`iti od Ukrajine da bira izme|u Istoka i Zapada ~ini mi se suprotno istoriji i geografiji tog kompleksnog regiona. I treba biti naivan pa verovati da bi pad Vladimira Putina tu ne{to promenio”, siguran je Sarkozi.

Kada su u pitawu nedavni nemiri u Francuskoj, ne deli Makronovo mi{qewe da niko to nije mogao da predvidi.

„@ivot u dru{tvu zahteva vertikalnost, ali mi danas obo`avamo horizontalnost. ^etrdeset godina osporavawa svih vlasti, svih legitimiteta naveli su nas da mislimo da pojedinac ima sva prava, a ne obaveze. Dru{tvene mre`e su samo poja~ale tu pojavu. Na{a demokratija je u opasnosti, ne zbog prevelikog autoriteta, ve} zbog wegovog odsustva, ~ije {tetne rezultate vidimo svakodnevno”, ocewuje Sarkozi.

SPOMENIK PATRIJARHU PAVLU OD OSAM METARA

Ove godine ni~e monument poglavaru SPC u Sokocu

U op{tini Sokolac ove godine bi}e postavqen kamen temeqac za izgradwu Gradske ku}e i rekonstrukciju Kulturnog centra „Srbija”, a ispred Gradske ku}e bi-

sebno isti~e wegovu posetu na Vidovdan 1994. godine kada je boravio na Sokocu i okupio kompletan tada{wi dr`avni vrh na ~elu sa Radovanom Karaxi}em, kao i vojni

Mali Zejtinlik

Spomen - grobqe Mali Zejtinlik u Sokocu, koje postoji od januara 1996. godine, najve}e je vojni~ko grobqe u BiH. Gra|eno je po uzoru na srpsko vojni~ko grobqe na Zejtinliku u Solunu. Na sokola~kom Malom Zejtinliku, na kome je podignut i spomen-krst i izgra|ena Crkva Svete Petke, po~iva oko hiqadu srpskih boraca, poginulih u odbrani naseqa na {irem podru~ju predratnog Sarajeva, a koja su nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma pripala Federaciji BiH.

- Vojni~ko spomen-grobqe Mali Zejtinlik na Sokocu pe~at je Republike Srpskeka`e na~elnik Sokoca.

JELA PO NARUXBI

PH 0430 732 284

}e izgra|en i trg sa spomenikom po~iv{em patrijarhu Pavlu. Monument, visok osam metara, bi}e najve}i spomenik nekada{wem poglavaru SPC u nekom srpskom gradu! Na~elnik op{tine Sokolac Milovan Bjelica ka`e da je narod Romanije uvek bio uz Srpsku pravoslavnu crkvu koja ga okupqa i da su danas potrebni sloga i jedinstvo, posebno kada je re~ o interesima srpskog naroda i o~uvawu Republike Srpske.

Bjelica je podsetio i da je bla`enopo~iv{i patrijarh dolazio na Sokolac i u te{kim ratnim vremenima, ali i posle rata. Po-

koji je predvodio general Ratko Mladi}.

- Tada je srpski narod dobio prekopotrebne re~i podr{ke na{eg patrijarha Pavla. U to vreme bili su zategnuti odnosi Beograda i Pala i upravo je patrijarh bio najva`nija spona i doprineo da do|e do pomirewa i sloge Srba sa obe strane Drine - govori Bjelica. Srpski narod Romanije, isti~e Bjelica, ostaje zahvalan patrijarhu i jer je u ratnim godinama odlu~io da sedi{te Dabrobosanke mitropolije bude izme{teno iz Sarajeva na Sokolac. Na polagawu kamena temeqca za ove kapital-

ne projekte op{tine u Isto~nom Sarajevu o~ekuje se, ka`e na{ sagovornik, dolazak i predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i predsednika RS Milorada Dodika.

- Za izgradwu Gradske ku}e, trga i spomen-obele`ja, Vlada Srbija donira}e op{tini Sokolac dva miliona evra - ka`e Bjelica.

- Uveren sam da }emo uz pomo} Srbije, kao i Republike Srpske, zavr{iti na{e projekte koji }e slu`iti na ponos Sokoca i Republike Srpske. Trenutno radimo na usagla{avawu datuma kada }e biti polo`en kamen temeqac.

ZA POLA GODINE 34 NAPADA NA SRBE

Sve vi{e nasrtaja na povratnike u Federaciji BiH

Napad na `enu u Tumarama kod Lukavca samo je jedan od desetine slu~ajeva napada na Srbe povratnike u Federaciji BiH ove godine, a oni koji svojim postupcima daju podstrek nasilnicima da ~ine ovakva dela, sede u funkcionerskim foteqama u Sarajevu.

Podse}amo, Radmila Simi} (50) pre nekoliko dana prona|ena je onesvije{}ena i svezana u ku}i u Tumarama. Kako je ispri~ala, ~ula je lupawe na vratima, nakon ~ega je telefonom pozvala supruga Voju. Kada je do{ao, zatekao je svezanu i nagu `enu u nesvijesti.

Ona je zbrinuta u Domu zdravqa u Lukavcu, a kada je do{la sebi, rekla je da se ne sje}a samog napada. Medicinsko osobqe je konstatovalo da nisu zapa`eni vidqivi tragovi nasiqa, nakon ~ega je pregledana i na UKC Tuzla. Utvr|eno je da nad `enom nije bilo nasiqa u smislu nasilnog polnog odnosa.

Mirko Spasojevi} iz Tumara ispri~ao je da je i on bio meta napada u ovom selu.

On je je rekao da su problemi po~eli neposredno nakon povratka u rodni kraj 1999. godine, a da je napadnut 5. juna ove godine tokom obilaska lokalnog grobqa i da do danas slu~aj nije razrije{en.

– ^ovjek je zaustavio kola pored mene, izletio je iz kola, uhvatio me za vrat, i rekao `nemoj da te za-

koqem` – ispri~ao je Spasojevi}.

Tako|e, pre mjesec i po dana u istom selu pod misterioznim okolnostima nestala je Jovanka \uri}

(89) Tumara, kojoj nema ni traga ni glasa.

Ovi napadi podigli su na noge Srbe u Tumarma, koji su ve}ina u selu i koji su dugo vremena }utali o teroru koji trpe. Zahtjevaju od nadle`nih vlasti da hitno rije{e slu~ajeve.

Prema podacima Odbora za za{titu prava Srba u FBiH do 30. juna ove godine bilo je 34 fizi~kih i napada na imovinu Srba povratnika, u {ta su ubrojeni i napadi na pravoslavna grobqa i crkve, koja sve ~e{}e postaju meta nasilnika. Pro{le godine bilo ih je ukupno 62.

– Napadi su postali sve u~estaliji. Narodu u Tumarama je dozlogrdilo, i ne mogu daqe ovako, bezbjednosna situacija je pogor{ana. Na Ozrenu kao da je ostalo muxahedina koji su za vreme rata po~inili stravi~ne zlo~ine nad Srbima – ka`e za „Novosti“ predsjednik Odbora za za{tittu prava Srba u FBiH \or|e Radanovi}.

Radanovi} isti~e da je od kraja rata pa do danas bilo oko 20 ubistava Srba povratnika u Federaciji BiH.

BRATSKI ZAGRQAJ

Kako je Dodik u`ivao na koncertu

Baje Malog Kninxe u {atoru svog kuma na Ko~i}evom zboru

Nakon {to je strance nazvao Rudowama i „pokazao” im sredwi prst, predsednik Republike Srpske je na Ko~i}evom zboru obi{ao nekoliko {atora, zapevao, pa za pojas zadenuo, a onda se, o~ekivano zaputio ka {atoru svog kuma, na koncert Baje Malog Kninxe.

Dodik, koji je i sam sebe nazvao Bajom, srda~no se izgrlio sa svojim “imewakom”, popularnim peva~em, a onda je ovaj, Mali Baja, otpevao jednu od Dodikovih omiqenih: “^uvaj mi se sine, stara majka kuka, svaka bi fukara da ubije vuka”, pi{e Srpskainfo. Bajin krug Ko~i}evog zbora, tako je zatvoren.

Podse}amo, uo~i po~etka zborovawa, Dodik je Baju Malog Kninxu ugostio u svom predsedni~kom kabinetu, a potom je peva~ do~ekao predsednika na svom koncertu.

Crnu Goru }e skupo da ko{ta zaplena ruskih jahti

Luksuzne jahte moraju da se redovno odr`avaju, a za neke tro{ak je ~ak hiqadu dolara dnevno. Ukoliko ne budu odr`avane kako treba, vlasnici prete tu`bama zbog ~ega je crnogorska dr`ava u problemu

Zamrzavawe pokretne i nepokretne imovine ruskih dr`avqana mogao bi da dovede do velikih problema za dr`ave gde se ta imovina nalazi, posebno u Evropi.

Najslikovitiji primer je zaplena jahti bogatih Rusa zbog kojih su se dr`ave u kojima su usidrene u problemu. Ova luksuzna plovila zahtevaju mnogo brige, koje prati redovno odr`avawe, a za neke je tro{ak ~ak i 1.000 dolara dnevno.

Ukoliko jahte ne budu odr`avane kako treba, vlasnici prete tu`bama, te se dr`ave izla`u velikim tro{kovima jer ih moraju da se odr`avaju u stawu u kojem su ih zaplenili.

Odr`avawe jedne superjahte mo`e da ko{ta i vi{e od 100 miliona dolara – ina~e preti ekolo{ka katastrofa, pi{e zagreba~ki „Jutarwi list”.

Dok se rat u Ukrajini ne zavr{i one moraju svakodnevno da se sevisiraju, podmazuju i ~iste. Wihovi motor i drugi metalni delovi r|aju, neaktivna klimatizacija uzrokuje bu| po kabinama, odr`avawe svih brodskih sistema – od desalinizatora do pumpi – mora da se redovno odr`ava.

Brod se mora prati makar jednom nedeqno kako bi se oprala so i prqav{tina i time izbeglo vi{emilionsko ponovno farbawe.

Osiguravaju}e ku}e zahtevaju redovno odr`avawe, a pla}awe polise koja brod {titi od potonu}a, poplave ili po`ara dodatna je ogromna stavka. Tu su i lu~ke naknade koje za takva plovila, koje u SAD iznose gotovo 1.000 dolara dnevno, godi{wi tro{ak dr`awa ruske jahte na vezu u ameri~koj luci iznosi oko 10 miliona dolara.

Prema najkonzervativnijim procenama, samo ameri~ka i italijanska vlada moraju da plate najmawe 50 miliona dolara godi{we za odr`avawe zaplewenih plovila iz ruske bogata{ke flote.

U marini „Porto Montenegro“ u Tivtu u Crnoj Gori nalazi se superjahta „Luminosity“ koja pripada Andreju G. Gurjevu, jednom od ruskih oligarha koji je na listi sankcija.

Gurjevqeva jahta, koja je pod zastavom Kajmanskih ostrva, procewena je na oko 120 miliona evra. Gurjev zbog sankcija nije u mogu}nosti da pla}a odr`avawe ove mega jahte, tako da je plovilo, prakti~no napu{teno i o wemu mora da se stara marina „Porto Montenegro“ ili dr`ava Crna Gora.

U ovom trenutku te{ko je proceniti koliko je to novca, ali na sajtu „Porto Montenegra“ kao jedan od saveta na koji vlasnici moraju obratiti pa`wu stoji da „ukoliko je jahta aktivna na Mediteranu, ukupna cena odr`avawa na godi{wem nivou mo`e iznositi oko 770.000 dolara, dok tro{kovi upravqawa mogu biti i 15 odsto vi{i od ukupnog iznosa“.

Stru~waci isti~u i obavezno osigurawe plovila, {to onda dovodi do iznosa od preko milion dolara.

Postoji mogu}nost da se javi Gurjev sa o{tetnim zahtevom kod nekog od me|unarodnih sudova.

Podsetimo, 20 ruskih oligarha, a izgleda da }e ih biti i vi{e, tu`e Evropsku uniju jer su ka`weni tako {to su im oduzete luksuzne vile i zaplewene ili proterane jahte iz najatraktivnijih marina u svetu.

Uprava za katastar i dr`avnu imovinu donela je za 44 nekretnine u Crnoj Gori odgovaraju}a re{ewa kojima je ograni~eno raspolagawe imovinom. Wih 34 se odnose na ruske dr`avqane kojima su uvedene sankcije.

Spaji}: Imamo ve}inu, ZBCG ne}e biti u Vladi

Predsednik Pokreta Evropa sad (PES) i mandatar Milojko Spaji} izjavio je nakon sednice Glavnog odbora stranke da imaju skup{tinsku ve}inu za formirawe nove Vlade Crne Gore.

Prema wegovim re~ima, nekoliko ~lanova Glavnog odbora bilo je protiv predlo`enih kadrovskih re{ewa za formirawa vlade, a nekoliko ~lanova je bilo uzdr`ano, prenosi RTCG.

Spaji} je izjavio da o~ekuju podr{ku 44 poslanika za formirawe nove Vlade.

Rekao je da koalicija Za budu}nost Crne Gore (ZBCG) definitiv-

no ne}e biti deo novog kabineta, dodaju}i da su, kako je naveo, odbili pet ponuda.

„Odbili su pet ponuda, pa prihvatili odjednom, o ~emu se radi”, zapitao je Spaji}, dodaju}i da „ne mogu da veruju u iskrenost” ZBCG.

Spaji} je potvrdio da }e lider Demokratske Crne Gore Aleksa Be~i} biti novi predsednik parlamenta, prenosi Tawug.

„Vreme je da se bavimo ozbiqnim stvarima, a ne trivijalnim temama koje smo videli u pojedinim medijima”, rekao je Spaji}.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

PARKOVI RU[E REKORDE Poseta i zarada ve}e nego ikad u istoriji NPCG

Prihodi „Nacionalnih parkova Crne Gore” prvi put u istoriji prema{ili su dva milion evra! Ovu lepu vest saop{tio je premijer Dritan Abazovi}, navode}i da su NP do 20. avgusta ostvarili prihod od 2.041.000 evra, {to je apsolutni rekord u istoriji ovog preduze}a. Prema premijerovim re~ima, rezultat je u prihodima i poseti neuporediv u odnosu na prethodne godine.

- Ve}i je skoro 950.000 evra u odnosu na 2019. godinu, kada je iznosio 1,1 milion evra i za vi{e od milion u odnosu na 2022., kada je u istom periodu zabele`en prihod od 949.000 evra. Kad je re~ o posetama, ove godine sve na{e nacionalne parkove posetilo je 459.502 posetilaca, {to je u pore|ewu sa rekordnom 2019. vi{e za blizu 80.000 (379.348 u 2019. godini), a u odnosu na pro{lu zabele`eno je ~ak 140.000 vi{e prodatih ulaznica - naglasio je Abazovi}.

Do zime otvarawe prvih hotela na ski-stazama u Kola{inu

Na sednici GO PES-a nije vi|en zamenik predsednika te partije i aktuelni predsednik dr`ave Jakov Milatovi}.

Otvarawe prvih hotela na ski-stazama u Kola{inu, koje je najavqeno za predstoje}u zimsku sezonu, deo je plana za razvoj podru~ja Bjelasice. Najavqena je izgradwa prvog hotelsko-rezidencijalnog kompleksa na skija{kim stazama u Crnoj Gori „Kola{in Valleys” i planirano je do kraja slede}e godine otvarawe ~etiri hotelska objekta, a u naredne tri godine dodatnih {est objekata. U trogodi{wem planu je i razvoj najmawe 30 planinskih {alea - drvena ku}a, kao i brojni drugi sadr`aji - lokali, restorani, barovi i velnes prostor i objekati. Projekat ovakvog obima se po prvi put sprovodi u Crnoj Gori, a ciq je da doprinese razvoju Kola{ina i Bjelasice kao turisti~kih destinacija.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohju Petar Petkovi} reagovao je na izjavu kosovskog ministra odbrane Ejupa Ma}edoncija koji je rekao da }e zabrana prisustva KBS-a na severu Kosova bez prethodne saglasnosti komandanta KFOR-a, biti ukinuta “nakon stvarawa novih uslova i novih politi~kih napora”. Ma}edonci je u intervjuu za RTK najavio da }e KBS imati tri pe{adijska puka do 2025. godine.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHJU PETAR PETKOVI]:

Ma}edoncijeva izjava je otvorena pretwa

“U trenutku kada Aqbin Kurti svakodnevno potpiruje sukobe i izaziva tenzije i provokacije na severu Kosova i Metohije ne mo`e se druga~ije nego kao otvorena pretwa shvatiti poruka takozvanog ministra odbrane Ejupa Ma}edoncija, da }e tzv. KBS uskoro delovati i na prostoru severa na{e pokrajine” smatra Petkovi}.

Isti~e da ovakve opasne poruke, ratni~ki pokli~i i zveckawe oru`jem srpskom narodu na severu KiM niti idu u pravcu prekopotrebne deeskalacije, niti u pravcu mirnog i odr`ivog re{ewa, ve} naprotiv podi`u tenzije, unose nemir me|u srpski narod i prete da destabilizuju ~itav region.

“Podse}amo tzv. ministra ratne pro{losti da dobro prou~i sve

garancije koje postoje na osnovu kojih nikada nikakve kosovske bezbednosne snage ne mogu da u|u na sever pokrajine. To su, ne samo garancije iz 2013. godine, generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena, ve} i garancije koje je 28. decembra pro{le godine NATO dao da KBS ne mogu

Traga se za 1.618 nestalih

Ukupan broj nestalih osoba na Kosovu i Metohiji za kojima se jo{ uvek traga iznosi 1.618, a ove godine zakqu~ena su tri slu~aja, saop{teno je iz Udru`ewa porodica kosmetskih stradalnika.

Posledwa sednica Radne grupe za nestala lica

Beograd-Pri{tina odr`ana je aprila 2021. godine.

Dok se grupa ne sastane ponovo – ne}e biti novih ekshumacija i identifikacija.

Predstavnica Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Vesna Bo{kovi}, iznela je tvrdwe da Pri{tina ko~i daqi rad pomenute grupe.

„Deklaracija koju su usvojili Vu~i} i Kurti obavezuju obe strane na saradwu kroz sve faze procesa. To obuhvata identifikaciju, ekshumaciju, otvarawe svih dostupnih arhiva sa podacima o nestalima… Mi imamo tabelu preuzetih obaveza koja je usvojena na sednici Radne grupe, deset novih lokacija koje treba verifikovati na narednoj sednici. Ko je taj koji je napravio zastoj i kada }e proces biti nastavqen“, upitala je Bo{kovi} na konferenciji odr`anoj u Beogradu.

Pozvala je predstavnike me|unarodne zajednice da “dignu glas” i u~ine ne{to dok se ne zatvori posledwi slu~aj nestalih.

Predsednica Udru`ewa porodica kosmetskih stradalnika, Nata{a [}epanovi}, zatra`ila je otvarawe svih arhiva i evidencija o nestalim osobama, sveobuhvatne istrage, za{titu svedoka i ubrzawe procesa ekshumacije i identifikacije.

„Bori}emo se svim demokratskim dostupnim sredstvima. Na{i najbli`i nemaju imena i prezimena, nego se vode kao nepoznata lica. Ne dozvolimo da budu brojevi i da se trguje wihovim ostacima, da te{ki zlo~ini pro|u neka`weno“, rekla je [}epanovi}.

POSLE SULUDE ODLUKE GRADONA^ELNIKA SEVERNE MITROVICE ERDENA ATI]A

Pomeren rok za napu{tawe zgrade srpskih institucija za dve nedeqe

Gradona~elnik Severne Mitrovice Erden Ati} saop{tio je, 25. avgusta, da je rok u kom ~etiri srpske institucije treba da napuste zgradu u nasequ Bo{wa~ka Mahala u kojoj rade pomeren za dve nedeqe.

“Rok se pomera za dve nedeqe. Danas }e inspektorat obavestiti stranke da se rok

odla`e za dve nedeqe”, rekao je Ati}.

Lokalne vlasti u Severnoj Mitrovici zatra`ile su pre nekoliko dana da se isprazni op{tinska zgrada koja se nalazi u multietni~kom nasequ Bo{wa~ka mahala, a u kojoj su prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Slu`be direkcije

na sever bez wihove saglasnosti. Ma}edonci se jasno deklarisao kao ratni hu{ka~ i ratni ministar, a to dokazuje i porukom da su KBS naslednik zlo~ina~ke U^K koja je i od strane me|unarodnih predstavnika progla{ena teroristi~kom organizacijom” dodaje Petkovi}.

Direktor Kancelarije daqe napomiwe da KBS nema {ta da tra`i u srpskim sredinama na KiM, jer, kako ka`e “srpski narod nije, niti }e ikada zaboraviti sva zlodela, stradawa i patwe koje je pretrpeo od strane terorista U^K kojima se i u Hagu sudi za monstruozne ratne zlo~ine”.

“Takva opasna izjava dolazi nakon Kurtijeve poruke da je i kosovska policija naslednik tzv. U^K, {to jasno pokazuje kakvim bi zlo~ina~kim metodama Kurti i wegovi posilni voleli da pokore sever na{e ju`ne pokrajine. Zato im se i privi|aju srpske baze blizu administrativne linije, ne bi li na taj na~in poku{ali da opravdaju svoje militantne poteze i snove” zakqu~io je Petkovi}.

SPECIJALNI IZASLANIK SJEDIWENIH AMERI^KIH

DR@AVA ZA ZAPADNI BALKAN, GABRIJEL ESKOBAR

Korupcija veliki problem za ceo

zapadni Balkan

Specijalni izaslanik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava za zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, tvrdi da korupcija predstavqa veliki problem u ovom regionu.

Va{ington `eli da vidi evropski put otvoren za sve zemqe zapadnog Balkana, kazao je ameri~ki diplomata.

„U celom regionu korupcija je veliki problem. Sre}an sam {to vidim da tokom procesa pristupawa fokus na vladavini prava kao uslov za ulazak u EU“, rekao je Eskobar.

Istakao je da postoji jo{ jedan razlog za{to SAD `ele da vide ~itav region u Evropskoj uniji.

Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, Kosovsko-mitrova~kog upravnog okruga i Centra za socijalni rad Vu~itrn. Predstavnici gradona~elnika Erdena Ati}a u utorak ,22. avgusta, su obavestili zaposlene “da moraju da napuste svoja radna mesta i isele se iz zgrade u roku od tri dana”.

„Svaka zemqa koja je pristupila EU je stabilnija, naprednija i pravednija u pogledu pravde za svoje gra|ane. To je jo{ jedan razlog za{to `elimo da vas vidimo na putu ka ~lanstvu u Uniji“, naveo je Eskobar.

Dodao je da }e uskoro jo{ neka lica iz Severne Makedonije biti sankcionisana od strane Sjediwenih Dr`ava.

„Administracija predsednika Bajdena posve}ena je borbi protiv korupcije, zato {to ona predstavqa koroziju po dru{tvo. Ne mo`emo da najavqujemo sankcije, ali budite sigurni da }e ih biti“, rekao je Eskobar.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Tu po~iwe moje istra`iva~ko novinarstvo, tovarim dve tone novina i pravac Ki~iner. Sve te novin~ine moram da razvezem na vi{e adresa, da ih istovarim „ni`im novinarima”, koji ih daqe distribuiraju po sistemu ,,door to door” krajwim korisnicima, pi{e Jovo Ma~ar za beogradsku „Politiku“.

Nije ta~no kao {to se pri~a da mi ovde da Divqem zapadu samo radimo. Znamo mi i da svojoj du{i ugodimo. Evo jednog dnevnika lutaju}eg reportera, nastalog jedne jeseni pre nekoliko godina.

Bio je to kanadski „long veekend” a povodom wihovog velikog jeseweg praznika Dana zahvalnosti.

Subota je 12. oktobar sat posle pono}i. Ustajem i malim kolima prebacujem se do parkinga, gde me ~eka kamion. Od Ki~inera, gde `ivim „pi~im” kamionom do Hamiltona koji je udaqen 70 kilometara.

Dva sata kasnije po~iwe moje istra`iva~ko novinarstvo. Utovaram blizu dve tone novina i pravac Ki~iner. Posao istra`iva~kog novinarstva skop~an je sa posedovawem fizi~ke snage, jer sve te novin~ine moram da razvezen na vi{e adresa, da ih istovarim „ni`im novinarima”, koji } e ih daqe distribuirati po sistemu ,,door to door” krajwim korisnicima.

Posao uspe{no zavr{avam oko sedam sati ujutro.

SUBOTA JE 12. OKTOBAR

Ujutru sa suprugom Qiqanom pijem kafu dok ~ekamo Slobu iz Nijagara Folsa da do|e po nas. Sloba dolazi ta~no po dogovoru i idemo po Miku i Milojku, a onda oko osam sati kre}emo na daleki put. Ciq glavnog sastava grupe JOKS, ~iji sam ja vrhovni guru je mesta{ce Nova Karla, nekih dvesta kilometara udaqeno od ^ikaga. Tamo se nalazi srpski manastir Ro|ewa Presvete Bogorodice. U ulozi voza~a smewujemo se samo Sloba i ja, tako je registrovano u kompaniji koja nam je iznajmila auto.

U 11 ~asova i 52 minuta dolazimo u naseqe ^ajna, severno od Detroita. Tu je otac Radi{a Ninkovi} sagradio velelepni ma-

Nisam do{la zbog lo{e situacije, do{la sam zbog qubavi. Mnogi ka`u:

„Sa tobom i na kraj sveta!“. Ovu re~enicu ja `ivim

Nikad nisam uspela da mi supa bude kao mamina. Moj divni suprug tvrdi da je ja kuvam jo{ lep{e ali to svakako nije poenta ove pri~e.

„Za~in C” zamenila sam jednom turskom me{avinom za~ina koja li~i na na{ za~in. Celerov koren te{ko pronalazim, ali improvizujem, to je jedino {to mi je ostalo.

Ve} skoro pet godina `ivim na severu na koji sam do{la iz jedne suncem okupane, divne zemqe na jugu Evrope.

Do{la sam iz stana sa ~ije terase se moglo videti stotine brodova ukotvqenih u marini ali i ogromni Pirineji kad se oblaci razmaknu. Dugo nisam bila tamo,

Lutaju}i reporter na Divqem zapadu

Ona }e da vozi. Imala je tada 72 godine. To je trebalo do`iveti, da vas jedna monahiwa vozi ~ika{kim bespu}ima.

nastir Sveti Prokopije, koji je zadu`bina wegove porodice.

Otac Radi{a nas do~ekuje kao najro|enije, sa iskrenom doma}inskom dobrodo{licom. Zadr`avamo se kratko jer nam je ciq Nova Karla, srpski manastir u srcu Indijane. Tamo sti`emo oko {est sati uve~e. Prisustvujemo ve~erwoj slu`bi u prelepoj manastirskoj crkvi. Tu i kona~imo.

NEDEQA 13. OKTOBAR

Prva fotka nastala je u 9,55 na jutarwoj slu`bi. Monahiwe me upozoravaju da mogu slikati, ali da za objavqivawe moram da tra`im dozvolu vladike Longina, ~ije je sedi{te u manastiru Nova Gra~anica u ^ikagu.

Dnevnik, odnosno mera~ vremena bele`i daqe da smo tog 13. oktobra u ~etiri ~asa i sedam minuta bili u dru{tvu sa Milojkinim sestri}em Miroslavom koji `ivi u ^ikagu.

Kroz ^ikago ja vozim jer sam kao iskusniji, odnosno ve} jednom sam ranije zalutao u

to je bila moja usputna stanica na putu iz Srbije.

Nisam do{la zbog lo{e situacije, do{la sam zbog qubavi. Mnogi ka`u: „Sa tobom i na kraj sveta!“. Ovu re~enicu ja `ivim.

Svi znaju da u po~etku nije lako. Novi jezik, dr`ava, adresa, dokumenta. Sre}om ovde postoje {kole jezika tako da sam pored toga {to sam nau~ila jezik upoznala mnogo divnih qudi koji se nalaze u istoj situaciji kao i ja.

Imala sam mogu}nost da studiram jer je suprug preneo svoj posao ovde, a ja sam mogla mirnijim putem da gradim svoj finansijsku stabilnost. Odlu~ila sam se da studiram i povremeno radim. Sasvim dovoqno za na{e sada{we `eqe i potrebe.

Veliki deo prihoda odlazi nam na putovawa i izlete. Nama nije bitno da li imamo svoju ku}u ovde, u Srbiji ili na nekom drugom mestu. @elimo da `ivimo bez kredita, pla}awa na rate i ostalog i da

ovom ameri~kom megapolisu. Vozim ka najvi{oj zgradi u centru grada. Xi-Pi-Es, ona sprava {to govori kuda treba da vozi{, nare|uje desno skretawe, ali ja skre}em levo (ko to tamo kora~a desnom).

Saputnici me upozoravaju da gre{im, ali nakon dvadesetak minuta ciq je pred nama. On }e meni komandovati kuda da vozim.

Minut posle devet, tako ka`e fotka, ponovo smo u manastiru Ro|ewa Presvete Bogorodice gde }emo ponovo da kona~imo.

OSVANUO JE PONEDEQAK, 14. OKTOBAR.

Plan je da posetimo manastir Nova Gra~anica u ^ikagu koji je tog dana proslavqao krsnu slavu Pokrov presvete Bogorodice. Mati Paraskeva i sestra Nina tako|e idu na istu sve~anost.

Ka`em joj da }u je pratiti da ponovo ne zalutam u ^ikagu, a onda mati Paraskeva sve nas iznena|uje re~ima da }emo svi zajedno manastirskim kombijem i}i u ^ikago.

Posle liturgije u manastiru Nova Gra~anica usledio je srda~an susret sa preosve}enim vladikom Longinom. Mati Paraskeva ve} ga je pitala za dozvolu da pi{em o manastiru i on je dao blagoslov.

Posledwi snimak Nove Gra~anice pokazuje vreme 4 ~asa i 19 minuta. Mati Paraskeva vozi nas nazad do manastira u Novoj Karli, odakle sledi povratak u Kanadu. Govorim joj da matematika pokazuje da }emo te{ko sti}i na vreme, jer ja moram u utorak, 15. oktobra, sat posle pono}i, da budem u svom kamionu.

,,Samo se molite Bogu, a i mi }emo to ~initi za vas, sve }e biti u najboqem redu,” uglas reko{e mati Paraskeva i sestra Nina. I, stigli smo. Ta~no u minut. Dvodnevni boravak u srpskoj svetiwi u nedrima Indijane bio je kao lepo dosawani san.

A posao istra`iva~kog novinarstva, koji me ~ekao i te no}i, nije zec da pobegne.

u`ivamo onoliko koliko mo`emo. Jezik se nau~i, navike se ustale, obrasci se po{tuju. Socijalni `ivot i zadovoqstvo posle dubokog, opu{tenog ili duhovitog razgovora, ipak je te`e prona}i. Moje dru{tvo sada ~ini nekoliko drugara iz {kole, zajedno sa par kolega sa posla.

U Srbiji su mi ostali dugogodi{wi prijateqi koji su sada naravno vrlo aktivni viber prijateqi. Oni su i daqe prvi kada mi

zatreba savet ili partija neobaveznog razgovora. Ali, prijateqi koje imam ovde lak{e razumeju probleme koji su svojstveni za sve doseqenike. Mogu da koristim ovda{wu re~ za mnoge ustanove i zahteve koje te ustanove imaju. ^ak imam problem da prevedem te re~i na na{ jezik pa tra`im najpribli`nije oblike.

U op{toj panici da zaboravqam srpski re{avam ukr{tene re~i ~esto i te{im se da ne znam one

re~i koje nisam ni ranije znala. Ovde u`ivam u prirodi i ~istom vazduhu. Drago mi je {to se na prirodu gleda kao na op{te dru{tveno dobro a ne kao mogu}nost da se napravi divan plac bez drve}a i po mogu}stvu da se izgradi neka ku}a tik uz vodu. ^im vreme dozvoqava izlazimo napoqe i pravimo rute po nacionalnim parkovima. Za mene je u`itak kada posle nekoliko kilometara ra{irim }ebe, sednem i pijem kafu pored jezera ili na nekoj steni sa pogledom na {umu. Ovde sam upoznala svu lepotu i mir koji ~ovek mo`e na}i samo kada se osami u prirodi. Kada podvu~em crtu ja sam se prilagodila. Trebalo je vremena da pro|e ali po{to sam ro|eni optimista znam da mo`e samo da bude jo{ boqe i lep{e. Ono {to sam mogla da donesem sam donela, {to nisam sam zamenila. Svemu sam dakle na{la zamenu, a ipak mi ne{to nedostaje.

Re{avam ukr{tene reåi, da ne zaboravim srpski

CRV DUGA^AK 8 CENTIMETARA IZVU^EN IZ MOZGA @ENE

Mesecima trpela neobi~ne simptome, lekari u {oku: „Prvi ovakav slu~aj u svetu”

Bio je to prili~no redovan dan na odeqewu za infektivne bolesti u bolnici u Kanberi za doktora Sawaju Senawakea, sve dok ga kolega neurohirurg nije nazvao uznemiren i uzbu|en zbog svog pronalaska. Neurohirurg iz Australije izvukao je osam centimetara dugog parazitskog okruglog crva iz glave 64-godi{weg pacijenta, nakon {to je nesre}na `ena mesecima trpela neobi~ne simptome, bez ikakvog napretka zdravstvenog stawa.

O moj Bo`e, ne}e{ verovati {ta sam upravo na{ao u mozgu jedne gospo|e — `ivo je i izvija se - izjavio je neurohirurg, Hari Prija Bandi, koji je i obavio zahvat. Pacijentkiwa, 64-godi{wa `ena iz jugoisto~nog Novog Ju`nog Velsa, prvi put je primqena u svoju lokalnu bolnicu krajem januara 2021. nakon {to je patila tri nedeqe od bolova u stomaku i dijareje, pra}ene stalnim suvim ka{qem, temperaturom i no}nim znojewem. Do 2022. godine weni simptomi su tako|e

ukqu~ivali zaboravnost i depresiju, {to je dovelo do upu}ivawa u bolnicu u Kanberi. MRI skenirawe wenog mozga otkrilo je abnormalnosti koje zahtevaju operaciju.

- Ali neurohirurg sigurno nije u{ao tamo misle}i da }e prona}i crva koji se migoqi. Neurohirurzi se redovno bave infekcijama u mozgu, ali ovo je bio nalaz koji se de{ava jednom u karijeri. Niko nije o~ekivao da }e to prona}i - rekao je Senawake. Iznena|uju}e otkri}e podstaklo je tim u bolnici da se brzo okupi kako bi otkrili o kakvoj se vrsti okruglog crva radi i, {to je najva`nije, da odlu~e o daqem tretmanu koji bi pacijentu mogao biti potreban.

PRVO OVAKVO OTKRI]E U SVETU

- Potra`ili uxbenike, tra`e}i sve razli~ite vrste okruglih crva koje mogu izazvati neurolo{ke invazije i bolesti. Kanbera je malo mesto, pa smo crva, koji je jo{ bio `iv, poslali pravo u laboratoriju na-

u~nika CSIRO-a koji je veoma iskusan sa parazitima. Samo ga je pogledao i rekao: ‚O moj Bo`e, ovo je Ophidascaris Robertsi - rekao je Sewawake. To je okrugli crv koji se obi~no nalazi kod pi tona. Pacijent u bolnici u Kanberi je prvi slu~aj pronalaska parazita kod qudi u svetu.

Kako navode, 64-godi{wa `ena `ivi u blizini jezera koje je puno ove zmije, i kako je navela, iz okoline jezera ~esto skupqa i bere travke i biqke koje koristi za kuvawe. Doktori i nau~nici ukqu~eni u wen slu~aj pretpostavqaju da je piton mo`da izbacio parazita preko fekalija u travu. Oni veruju da je pacijent verovatno zara`en parazitom direktno dodirivawem trave ili nakon {to je pojela neku od ubranih biqaka.

OPASNOST OD DRUGIH LARVI I POSLEDICA

kao {to je jetra. Ali s obzirom da nijedan pacijent nikada ranije nije le~en od parazita, paze posebno na weno stawe. Neki lekovi, na primer, mogu izazvati upalu nakon {to larve umru. Upala mo`e biti {tetna za organe kao {to je mozak, pa su tako|e morali da daju lekove kako bi se suprotstavili svim opasnim nuspojavama.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Senawake je objasnio da pacijentkiwa treba da se le~i zbog drugih larvi koje su mo`da napale druge delove wenog tela,

- Pacijentkiwa je bila je tako hrabra i divna. Ne `elite da budete prvi pacijent na svetu sa zarazom okruglog crva koji se ina~e nalazi u pitonima i zaista joj skidamo kapu. Bila je divna - opisao je Senawake. @ena se dobro oporavqa i weno stawe se redovno prati, dok se pored i prvobitnog problema prati generalno stawe, zbog eventualnih nuspojava. Slu~aj je dokumentovan u septembarskom izdawu ~asopisa „Emerging Infectious Diseases”.”

Osam ameri~kih marinaca u bolnici nakon pada aviona

Osam ameri~kih marinaca, od kojih su petorica te{ko povre|eni, nalaze se i daqe u bolnici u gradu Darvinu na severnoj obali Australije nakon {to su povre|eni prilikom pada aviona u kojem su poginula trojica wihovih kolega.

Svih 20 pre`ivelih preba~eno je sa ostrva Melvil, koje se nalazi 80 kilo-

metara ju`no u Darvina, u roku od nekoliko sati nakon {to se avion V-22 Osprej sru{io u nedequ tokom vojne ve`be, rekla je glavna ministarka Severne Teritorije Nata{a Fajls. Fajls je navela da je 12 marinaca, u me|uvremenu, otpu{teno iz bolnice, a da je jedan te{ko povre|eni operisan u nedequ.

SVI ZASTANU U NEVERICI KAD IM KA@E KAKO SE ZOVE

Ro|en u Jugi, u avionu JAT-a, od wih dobio i do`ivotnu kartu

Ka`u da je pup~ana vrpca prese~ena makazama i dezinfikovana viskijem. On je jedina osoba na svetu ~ije je rodno mesto registrovano u avionu IU-AGI. Tog trinaestog februara 1978., tokom leta B-707 iz Jugoslavije za Australiju, u avionu se porodila Marija Todeva iz SFRJ republike Makedonije. Bio je to jedan od prvih takvih slu~ajeva u istoriji vazdu{nog saobra}aja. Marija je imala samo 18 godina. U osmom mesecu trudno}e ukrcala se u avion koji je leteo iz Beograda ka dalekom Sidneju. Tamo je o~ekivala svog supruga Stojana, koji je stigao u Australiju nekoliko meseci ranije u potrazi za boqim `ivotom. Dva sata pre sletawa po~eo je poro|aj.

Stjuardesa i stjuard su je sklonili od putnika, i pomogli joj da na svet donese zdravo

”SVI BOGATA[I KOJE SAM UPOZNAO NE KORISTE FENSI APLIKACIJE VE] OVO”

mu{ko dete. Ka`u da je pup~ana vrpca prese~ena makazama i dezinfikovana viskijem. Tako je avion koji je poleteo sa 106 putnika stigao u Sidnej sa jednim putnikom vi{e. Ve} slede}eg dana vesti o „bebi u avionu“ pojavile su se u svim jugoslovenskim i svetskim novinama. Kuma bebe bila je pilot leta i svedo~ila je o ovom izvanrednom doga|aju. Krstili su ga Jatko u ~ast aviokompanije JAT (danas poznate kao Er Srbija). On je jedina osoba na svetu ~ije je rodno mesto registrovano u ovom avionu. Jatko je tako|e dobio do`ivotno pravo da besplatno leti sa JAT-om, do bilo kog odredi{ta na svetu. Verovali ili ne, ali mediji su prenosili da u posledwe ~etiri decenije ovaj poklon nikada nije koristio.

Australijanac Kobi Simat do`iveo je da u tinejxerskim danima ostane bez i~ega, a onda je preuzeo stvar u svoje ruke i stvorio kompaniju vrednu 20 miliona dolara. Kobi je `iveo sa porodicom u Sidneju, kada je biznis wegovog oca pogodila recesija i sve su izgubili preko no}i. Sa 17 godina je postao besku}nik.

Sada ovaj 48-godi{wi otac pri~a kako je naporno radio da se osigura da nikada vi{e ne pro|e kroz to iskustvo, i na kraju je ni od ~ega napravio ne{to izvanredno - kompaniju od 20 miliona dolara. - Izgradio sam i prodao jednu od najuspe{nijih kompanija za menaxment u Australiji pod nazivom „Najboqa praksa”. Ne mogu da otkrijem za koliko, ali mogu re}i da smo je nekoliko godina pre te prodaje nezavisno procenili na oko 20 miliona dolara - rekao je on. Ipak, priznaje da se i nakon ostvarenog uspeha brine „da }e se istorija ponoviti”:

- Zato se vodim mantrom „propa{}e{ samo ako prestane{„.

Dodaje i da bi fokus trebalo da bude na {tedwi, a mnogi imaju pogre{ne strategije iste.

- Upoznao sam mnogo veoma bogatih qudi tokom godina i nijedan od wih ne koristi fensi aplikaciju ili elektronsku listu zadataka. Svi koriste olovku i papir. To je takti~ki, mo`ete ga dodirnuti i da}ete sebi priliku da osetite uspeh kada sa svoje

liste ozna~ite zaista va`ne stvari koje je te{ko uraditi - poja{wava on. Zanimqivo, wegov najbitniji savet je da se ne oslawate na investitore:

10. OBROVA^KO - BUKOVA^KI SABOR U SIDNEJU

Povodom manastirske slave "Velika Gospojina" u manastiru Krupa (op{tina Obrovac, Dalmacija) organizujemo

"10. OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR"

u nedequ, 3. septembra sa po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu u Rosmoru u Sidneju. (962 Bringelly Rd, Rossmore NSW 2557)

Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu.

Ulaz slobodan.

- Nikada ni od koga ne uzimajte investicione dolare. Zapo~nite svoj posao od nule. Ako su vam potrebna sredstva, pokrenite pretprodaju sa kupcima i pru`ite neverovatnu uslugu u zamenu za wihovu podr{ku unapred. Tako|e, navodi da nikada ne treba da zaboravite na porodicu.

DOBRO NAM DO[LI!!!

"ORGANIZACIONI ODBOR"

Sa 17 godina je postao besku}nik, a danas ima firmu vrednu 20 miliona dolara

Kompenzacija za dostojanstvo

nedavno objavilo obave{tewe o nagodbi, koje sada ~eka odobrewe Vrhovnog suda. Uprkos tome {to je dr`avna vlada poricala bilo kakvu nepravdu, oni su predlo`ili da se stvar re{i nagodbom bez su|ewa. Predlo`eno je da se sredstva podele izme|u stanovnika koji se odlu~e za sporazum, ostavqaju}i pribli`no 1.600 dolara po stanovniku. Ali neki stanovnici ka`u da ne `ele novac – ve} umesto toga `ele iskreno izviwewe.

Zatvarawe je najavqeno tokom jedne konferencije za novinare

Kao grom iz vedrog neba odjeknula je vest da je Vlada Viktorije spremna da plati 5 miliona dolara stanovnicima dr`avnih stanova u Melburnu, u vidu kompenzacije za dvonedeqno prisilno zatvarawe tokom lokdauna 2020. godine. Re~ je stanarima de-

4. jula 2020. godine, ostavqaju}i mnoge stanovnike nesvesnim {ta se zapravo de{ava, sve dok policija nije stigla i opkolila zgrade, kao na filmu. Oko 3.000 stanovnika je tada boravilo u devet kula tokom zatvarawa. Istraga, koju je vodila ombudsman Debora Glas, otkrila je da neposrednost

i zatvarawu za pogo|ene stanovnike. Stanovnik i vo|a zajednice Beri Beri rekao je da ne mo`e da govori u ime svakog stanovnika, ali je potvrdio da ne}e prihvatiti isplatu dok se Endrjusova vlada ne izvini. On je upozorio da gotovina nije ono {to zajednica tra`i, nakon {to je bila podvrgnuta uslovima sli~nim zatvoru. On je rekao da i on li~no ima redovne „fle{bekove“ kako policija preplavquje to podru~je, opisuju}i to iskustvo kao "u`asno". „Tra`imo izviwewe od vlade", rekao je Beri. Godine 2022. pojavili su se detaqi o zvani~nicima viktorijske vlade koji dr`e fokus grupe kako bi odlu~ili kada i kako ukinuti ograni~ewa zatvarawa drugog talasa 2020. godine. Melburn je tada u{ao u svoje drugo zatvarawe po~etkom jula 2020. usred porasta broja slu~ajeva kovida, zbog virusa koji je navodno procurio iz vladinog programa karantina za hotele.

Biv{oj direktorki

vet dr`avnih zgrada u Severnom Melburnu i Flemingtonu. Lider ove zajednice je odmah o{tro osudio tu ponudu premijera Denijela Endrjusa, oceniv{i je kao nepristojnu i naravno nedovoqnu za bol i traumu koju su stanari tada pre`iveli. Setimo se te drame koja se dogodila u julu 2020. godine na samom po~etku skoro dvogodi{weg lokdauna sa mawim ili ve}im prekidima. Ponuda koju je Vlada uputila je poku{aj da se nagodi sa stanarima koji su protiv dr`ave Viktorije podigli grupnu tu`bu.

Melburn je tada postao jedan od najzakqu~anijih gradova na svetu tokom pandemije, sa vi{e od tri meseca uzastopno provedenih pod najstro`im ograni~ewima u Australiji. Tu`ioci su tvrdili da su stanari ovih zgrada bili nepravedno pritvoreni, i da im nije bilo dozvoqeno da napuste kule neverovatnih 14 dana. Ministarstvo zdravqa je

zatvarawa nije bila zasnovana na direktnim zdravstvenim savetima i da su prekr{ena osnovna qudska prava. „Brzo zatvarawe nije bilo kompatibilno sa qudskim pravima stanovnika, ukqu~uju}i wihovo pravo na humano postupawe kada su li{eni slobode“, rekla je ona, i navela da je po wenom mi{qewu, i na osnovu dokaza koje je prikupila istraga, ovo zatvarawe bilo suprotno zakonu. Istraga je daqe otkrila da su se visoki zvani~nici 4. jula ujutru dogovorili da torwevi treba da budu zakqu~ani radi kontrole epidemije koronavirusa, a po~etak se o~ekivao slede}eg dana kako bi se omogu}ilo planirawe zaliha hrane i druge logistike.

Me|utim, zatvarawe je najavqeno sa trenutnim efektom, ostavqaju}i mnoge stanovnike {okiranim i upla{enim. Iako nagodba ne ukqu~uje izviwewe vlade, to je zna~ajan korak ka pravdi

Mesec dana kasnije uvedena su stro`a pravila, a Australijanci iz regionalne Viktorije su tako|e stavqeni pod blokadu, po{to je broj slu~ajeva dostigao vrhunac na vi{e od 700 dnevno po~etkom avgusta. Ograni~ewa su ostala na snazi ukupno 112 dana do kraja oktobra 2020. godine. Bio je to na`alost samo po~etak jer je Melburn do kraja 2021. godine proveo ~ak 263 dana u lokdaunu, {to je apsolutni svetski rekord. Ukoliko se ovaj dogovor o kompenzaciji finalizira shodno praksi anglo-saksonskog prava, logi~no je o~ekivati da }e u narednim godinama stizati nove tu`be protiv dr`ave Viktorije. O~igledno da je aktuelni premijer Endrjus spreman na bolne kompromise kako bi izbegao jo{ ve}e tro{kove. Nedavno je na jednom presu odgovarao i na nezgodna pitawa o protra}enih 380 miliona dolara za senzacionalno i sramno otkazivawe Komonvelt igara, koje su trebalo biti odr`ane u Viktoriji 2026. godine. Ali bez obzira na krajwi epilog ove ili budu}ih tu`bi sli~ne prirode, i daqe ostaje stara praksa da se sve mo`e re{iti ke{om iz dr`avne kase. Po onoj ~uvenoj re~enici: „koliko ko{ta va{a bol“ – jer izgleda da sve pa i dostojanstvo na kraju ima svoju krajwu cenu.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

jevrejske {kole 15 godina zatvora zbog silovawa u~enica

Australijski sud osudio je biv{u direktorku ultraortodoksne jevrejske {kole na 15 godina zatvora zbog seksualnog zlostavqawa dvoje u~enika, prenosi Rojters pozivaju}i se na izve{taj lokanih medija.

Malka Leifer je u aprilu progla{ena krivom po 18 ta~aka optu`nice, ukqu~uju}i i silovawe dece od 16 i 17 godina. Porota je oslobodila Leifer po jo{ devet ta~aka optu`nice, koja se izjasnila da nije kriva ni za jedno delo koje joj je stavqeno na teret.

Biv{a direktorka jevrejske `enske {kole Ada{ Izrael (Adass Israel School), koja ima i izraelsko dr`avqanstvo, izru~ena je Australiji iz Izraela 2021. godine nakon {to je tamo pobegla 2008. kada su podignute optu`nice protiv we.

Okru`ni sud u dr`avi Viktoriji odredio je period bezuslovnog otpusta od 11 godina i {est meseci, ali je rekao da }e uzeti u obzir 2.069 dana koje je ona ve} odslu`ila, izvestili su australijski mediji.

Tri sestre optu`ile su Leifer da ih je seksulano zlostavqala dok su bile tinejxerke, izme|u 2003. i 2007., godine u prostorijama jevrejske `enske {kole u Melburnu. Optu`be protiv biv{e direktorke su se prvi put pojavile 2008. godine nakon {to se Leifer vratila u Izrael.

Osim {to je bila direktorka {kole, Leifer je bila i jedna od istaknutijih li~nosti jevrejske zajednice u Melburnu.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Malka Leifer (desno) je izru~ena iz Izraela u Australiju 2021. godine

EVROPSKA UNIJA IZME\U SVOG SNA I JAVE

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi}

Za imigracionu politiku EU u ovom trenutku moglo bi se re} i da je haoti~na. Dok su u italijanskom regionu Friuli Venecija \ulija, suo~eni sa veliki prilivom imigranata lokalni politi~ari proteklog vikenda zatra`ili od vlade u Rimu da se vojska razmesti na granici sa Slovenijom, dotle central-

granata. To je ogroman teret, koji ova zemqa te{ko mo`e da podnese bez podr{ke ostalih dr`ava EU. Pre svega, onih ekonomski najja~ih. Pri ~emu se, zbog komplementarnosti ekonomije, sa Apenina stalno upire obazrivi pogled ka severu Evropske Unije, prema Nema~koj. Odakle opet, duvaju neki hladni zabriwavaju}i vetrovi.

Kako pi{e “Blumberg”, prema podacima Istra`iva~kog instituta nema~ke vlade, privreda ove zemqe u ovom trenutku ima 47 miliona zaposlenih i on je prestao da raste. [to, zna~i da }e Nema~ka u budu}nosti imati mawi ekonomski rast. A to zna~i, kako u svojoj analizi razvojna banka KFV zakqu~uje, da se “era

tima koji su dolazili prete`no iz Sirije i Ukrajine.

Kao {to se vidi, imigracija je postala vru} politi~ki, ekonomski, socijalni problem EU. Velike nade se polagane u skup saveza ministara unutra{wih poslova EU koji je odr`an 8. juna ove godine u Luksemburgu, gde je 27 ~lanica Unije postiglo sporazum o reformi grani~nih procedura i upravqawa azilom.

Na tom skupu „rodila“ se stara ideja da se problem imigracije re{ava van granica EU. Pa je tako Tunisu, obe}an paket pomo}i od 900 miliona, gde 105 miliona evra treba da se utro{i na novi dogovor o kontroli migracija koji ukqu~uje zajedni~ke akcije za borbu protiv trgovine

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

MELBOURNE BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344 SYDNEY Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539 Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633 ADELAIDE

Broj migranata koji su u{li u Italiju 2023. godine je vi{e nego duplo ve}i u odnosu na pre 12 meseci

ne vlasti u Nema~koj radikalno mewaju zakone kako bi omogu}ili priliv nove inostrane radne snage.

Reklo bi se da je voda do{la do grla. Pogotovu Italiji, koja predstavqa neku vrstu imigrantske kapije Evropske unije. Broj migranata koji su u{li u Italiju 2023. godine je vi{e nego duplo ve}i u odnosu na pre 12 meseci. Cifre su neumoqive: 93.754 qudi je pristiglo u zemqu do 9. avgusta ove godine a istog dana pro{le godine bilo ih je “samo” 44.951. Radi se o pove}awu od blizu 110 %. Ako se priliv imigranata nastavi ovim tempom, po proceni zvani~nih vlasti od po~etka ove godine zakqu~no sa avgustom mesecom, u ovu zemqu }e u}i 100.000 ilegalnih imi-

u kojoj su generacije Nemaca gledale kako wihov `ivotni standard raste, bli`i kraju. Ti dani su pro{li”. Narodski re~eno „s neba pa u rebra“. Imali re{ewa i spasa za nema~ku ekonomiju?

Kako ka`u ekonomisti, usko grlo se nalazi u prirodnom prira{taju, odnosno u nedostatku radne snage. Nedostatak radne snage usporava privredni rast i pove}ava inflatorna kretawa. A jo{ je zabriwavaju}e {to }e se u narednih deset godina radna snaga smawiti za tri miliona, jer }e toliko qudi oti}i u penziju. A wih nema ko da zameni. Osim, nove radne snage, novih imigranata. Nema~koj privredi je potrebno 400.000 stranaca godi{we. I, ovu brojku bilo je mogu}e ostvariti u pro{losti zahvaquju}i migran-

qudima, pro{irewe aktivnosti potrage i spasavawa i pove}awe povratka.

Barem do sada, sude}i po rekama imigranata koji se i daqe iz razli~itih pravaca slivaju u EU, malo toga je dalo konkretnih rezultata. Osim politi~kih. Neko je na pitawu imigracije dobio a neko je izgubio. Sredinom avgusta 2023. godine u anketi Politbarometra koju je sprovela Vahlen Research Group, 51% je ocenilo rad kancelara Olafa [olca kao lo{. Sa druge strane, desno orijentisana partija AFD pored isto~ne, sve vi{e pristalica dobija i u zapadnom delu Nema~ke.

Uop{teno govore}i o imigracionoj politici EU, moglo bi se re}i da postoji nesklad izme|u stvarnosti i `eqa. Sa jedne

strane postoji potreba za kvalifikovanom radnom snagom a sa druge strane nema voqe ili mogu}nosti da se spre~i dolazak stranaca koje EU privla~i zbog socijalnih davawa.

kada je re~ o useqavawu stranaca, politi~ari EU ~esto spomiwu da treba primeniti australijski model imigracione politike. Me|utim, barem za sada Australija i daqe ostaje wihov pusti san.

Oda legendi srpske narodne umetnici na harmonici

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

Sto godina od ro|ewa Radojke @ivkovi}, jedne od najuspe{nijih srpskih kompozitora, obele`eno je u isto vreme i u Kru{evcu i u sidnejskom predgra|u Stratfild u velikoj sali Ruskog doma. Sve~anoj akademiji prisustvovali su i gradona~elica ove op{tine Karen Pensabene, kao i wen zamenik Bewamin Cai, obrativ{i se najtoplijim re~ima podr{ke porodici @ivkovi}, dugogodi{wim stanovnicima ove ~etvrti. Pored zvani~nika, ovom sve~anom doga|aju su prisustvovali sve{tenici Miodrag Peri} iz crkve “Lazarica”, kao i Sa{a ^oli} iz crkve “Sv. Sava” u Hombu{u – ina~e paroh nasledni-

cima Radojke i Tineta @ivkovi}a, muzi~kog dua na harmonici svetskog glasa. Dobrotvorni prilozi su i{li organizaciji “Srbi za Srbe”.

Program se}awa kroz Radojkin bo-

gat opus, koji je trajao skoro dva sata bez pauze, vodili su popularan vokal iz Sidneja Milan Gligori} i novinar - akademik dr Nina Markovi} Kaze. U muzi~koj pratwi bili su ~lanovi

I KRU[EVAC SE ODU@IO VELIKOJ UMETNICI:

porodice @ivkovi} – unuci Aleksandar - Sa{a ina~e profesor violon~ela i unuka Marija – profesor violine, kao i sin Slobodan, profesor klavira. Pored wih, u programu su u~estvovali dr Velibor Todorovi} i Dragan Vujadinovi} na harmonici, Petar Stojkov na tamburici, i vokal Diana Mili}. Program je zabele`ila MIS Televizija iz Sidneja, a aran`irala ga je Radojkina snaja Sne`ana @ivkovi}.

RADOJKINI MUZI^KI

Radojka je bila nog deteta, kada je na po~ela da svira tajnosti sa majkom jer bila iskqu~ivo “mu{ki Od polo`ene audicije 30. marta 1932. godine na meteorska karijera, toliko dugo, da ju je

Brojni muzi~ari nastupili u ~ast 100 godina od ro|ewa

I du`e od dva sata, koliko je trajala sve~ana akademija u Kru{evcu, bilo je malo da se izvedu kompozicije slavne harmonika{ice Radojke @ivkovi} (1923-2002) i ispri~a wena `ivotna i muzi~ka istorija.

Kru{evqani su se na dostojan na~in podsetili Radojke @ivkovi} povodom 100. godi{wice wenog ro|ewa. Pri~a o wenim muzi~kim korenima, prvim

uspesima na sceni, brojnim priznawima i koncertima koje je odr`ala tokom izuzetne karijere, wen `ivot sa vernim suprugom, koncert majstorom, harmonika{em Milutinom Tinetom @ivkovi}em (19181985) predstavqena je akademiji kroz video-kola`e, snimke nastupa, pro~itane misli poznatih kriti~ara i umetnika, izvo|ewe muzi~ara i orkestra. Porodica, KUD „Radojkino kolo” i Kulturni

centar pripremili su program cima, poput Sne`ane \uri{i}, a, Aleksandra Sofronijevi}a, Grujice Nikoli}a, Orkestra Nastupila je i Radojkina Poseban program sa kola`em pripremio je iz Sidneja, profesor muzike, pijanista,

MUZI^KI KORENI ~udo od talentovasa svojih pet godio~ev instrument u jer je tada harmonika “mu{ki instrument”. audicije Radio Beograda godine po~iwe Radojkikarijera, koja je trajala je i Ginisova kompa-

nija proglasila svetskim rekorderom po du`ini nastupawa na pozornici u trajawu od 71 godine.

REKORDAN BROJ KONCERATA

U svom {irokom opusu zajedno sa suprugom Tinetom, odr`ala je preko 12,500 koncerata od kojih preko 1,500 humanitarnog karaktera, i vi{e od 850 u inostranstvu. Radojka je bila. ne samo

svetski virtuoz na harmonici, ve} je imala i odli~an glas. Komponovala je preko 200 kola i mnoge od najpoznatijih srpskih narodnih pesama, koje su izvodili najpoznatiji umetnici iz cele Jugoslavije.

NAJPOZNATIJA

REMEK-DELA

1939. godine Radojka je komponovala ~uvenu srpsku narodnu pesmu, “Oda-

kle si sele”, sa kojom se i zavr{io program sve~ane akademije odr`ane 24. avgusta u Sidneju. Od ostalih izabranih pesama, publika je imala priliku da ~uje u`ivo otpevane “Jedno drugom qubav dajmo”, “O~i moje kletvom bih vas kleo (Kona na bunaru)”, “Vojvodino ravna i pitoma”, “Do|i mojim ru`ama”, “Sidnejska lepotica”,

i dosta poznatih kola na velikom ekranu. Wen akcenat na porodi~nim vrednostima i qubav prema sinovima i unucima preto~ena u note se pro`imala kroz sva Radojkina remek - dela na sceni. Slava joj i hvala uz nadu da }e i nove generacije nau~iti ne{to vi{e o heroini srpske narodne muzike, Radojki @ivkovi}.

muzike - Radojki @ivkovi}, ro|ewa slavne harmonika{ice Radojke @ivkovi}

POTOMCI

Svi potomci Radojke i Milutina Tineta @ivkovi}a nasledili su wihov talenat. Slobodan, profesor i etnomuzikolog i Zoran, magistar klavira i violine, zatim unuci Aleksandar @ivkovi}, violon~elista i muzikoterapeut, Marija, violinistkiwa i operska peva~ica, Milena, {ef orkestra u Dominikanskoj Republici, kao i praunuci, koji imaju karijere u pop - muzici, mjuziklima, violini... I Radojkin ro|eni brat Radosav, otac na{e sagovornice Dragane, kao i sestra Milosija, nisu bili bez talenta.

program sa brojnim umetni\uri{i}, Qubi{e Pavlovi} Sofronijevi}a, Ringa Hamidovi}a, Orkestra Filipa Miladinovi}a. unuka, Dragana Stevovi}. kola`em Radojkinih pesama, sin Slobodan @ivkovi}, pijanista, etnomuzikolog, koji sa

potomcima ~uva instrumente, narodne no{we svojih roditeqa, opanke, vezane ~arape, ali i crnogorske gusle koje podse}aju na pro{lost Radojkinih predaka, pradede Tome i dede Mateje Tomi}a.

- Radojka i Tine su bile zajedno celog `ivota, upoznali su se kada je ona imala pet, a on - 10 godina, zajedno su bili 57 godina - podsetio je sin, Slobodan @ivkovi}, na ~iwenicu da su zajedno kod

Radojkinog oca u~ili harmoniku. Ime ~uvene harmonika{ice dubokoje urezano u srpsko muzi~ko nasle|e. - Radojka je ponikla iz srca i du{e samog naroda i tokom celog `ivota, na svoj na~in, ~itavim dostupnim joj svetom, pronosila su{tinske vrednosti na{eg narodnog stvarala{tva - rekao je kompozitor Zoran Kristi}, glavni urednik muzi~kog programa Radio Beograda povodom 50

godina umetni~kog rada harmonika{ice i kompozitorke.Jo{ 21 godinu Radojka je neumorno nastupala iza tih re~i. U tom periodu, srela je i peva~icu Sne`anu \uri{i}, koja je mo`da najprepoznatqivija ba{ po izvo|ewu pesme „Odakle si sele”, nezvani~ne himne Kru{evca. Popularna peva~ica prisetila se i da ju je Radojka posetila u Kraqevu, dok je bila devoj~ica, a da je kasnije s rado{}u do~ekivala u Beogradu.

-U Srbiji je harmonika nacionalni instrument broj 1, te{ko je nabrojati stotine i hiqade dobrih harmonika{a - rekao je Qubi{a Pavkovi}, rukovodilac Narodnog orkestra RTS-a. - Ali jedna se harmonika razlikovala od svih - harmonika Radojke @ivkovi}. Ona je pri~ala na harmonici. Ona je milovala du{u.

uva`eni gosti

POEZIJA BEZ DLAKE NA JEZIKU - NOVA KWIGA MAJE PU[EQI]

Maja Pu{eqi}: Iskrena poezija bez filtera -

Autorka i pesnikiwa Maja

Pu{eqi} pri~a istinite pri~e o stvarnim qudima u najnovijoj kwizi „The realest bitch out“, kwizi koju je te{ko odlo`iti dok se ne pro~ita u jednom dahu. U svojoj novoj kwizi Maja istra`uje sve ono bolno i lepo, transformaciju adolescencije u odraslo doba prepli}u}i teme slomqenog srca, putovawa, seksualnosti, politike, morala i qubavi. U svom kazivawu, Maja se ne krije od neprijatnih istina, samootkrivawa, ~esto kontroverznih zapa`awa, surovih `ivotnih istina, potkrepqenih nepogre{ivom rawivo{}u i meko}om. Kako Maja obja{wava, namenila je ovu kwigu za usamqene du{e i one koji se ba{ ne uklapaju u strukturu onoga {to bi trebalo da budu (kao npr. ono {to dru{tvo o~ekuje od wih da budu da bi ih smestili u odgovaraju}i kalup).

Kako sama autorka ka`e o kwizi: “Posvetila sam je svojim bakama koje me na to inspiri{u. Pisala sam o `enstvenosti i pesni~koj zajednici u Melburnu koja mi je pomogla da prona|em svoj glas.”

Kantautorka i peva~ica, Maja

Pu{eqi} nas je posetila u radiju 4ZZZ u Brizbejnu. Posledwih nekoliko godina Maja je `ivela u Melburnu, a sada se vratila u Brizbejn, tj. nastanila na sun~anoj obali severno od Brizbejna. Raz-

Ise~ak iz pesme Dom

Ima mraza na {ofer{ajbni na{eg mercedesa iz 1984. Bio je to prili~no popularan automobil u to vreme.

Boje je senfa i postoji pregrada izme|u sedi{ta koju smo moj brat i ja jahali jo{ kao deca i nazivali je „kowi}!“

Godina je 1997., meni je ~etiri godine; slatka sam sa {i{kama. Moj Bo`i}ni poklon te godine su bile naranxe, pa me je iznenadilo {to su australijska deca sve svoje poklone primala ’zdravo za gotovo’.

Jugoslovenski rat se zavr{io i moja baka i majka se raspravqaju oko toga kako da naprave tur{iju od paprika za zimu. Imamo crnog labradora po imenu Leo koji se dobro uklopio u svoj horoskopski znak jer je bio mrzovoqan i upu{tao se u tu~e kada je bio stariji.

Mnogo smo se selili za vreme rata i ja nikada nisam znala za stabilnost. Moj terapeut koji mi poma`e da ispoqim svoje emocije, mi ka`e da su mi noge u predelu listova mr{a vije, zato {to smo stalno bili u pokretu jo{ od mog detiwstva.

Dom. Bila sam qubomorna na drugu decu koja su imala jedan dom. Ograda oko ku}e i roditeqe koji mogu lako da se dogovore. Pitala sam se kako bi bilo biti na wihovom mestu.

Moja mama uvek `ali {to nije mogla da mi kupi ’bejbiborn’ koju sam tako o~ajni~ki `elela. „Bejbiborn!! Ho}u bejbiborn!!” Plakala sam jer je moj maj~inski instikt `eleo da imam bebu koja bi mogla da pla~e i kaki. I sada kada sam napunila 28 godina, ta potreba se nekako ponovo pojavila.

Iznajmqivali smo stanove svake dve godine, tako da mi je selidba bila poznata – kako je to useqavati se i iseqavati se iz stanova u Brizbejnu 90-ih godina. Svakog vikenda smo putovali autobu som do reke pre nego {to se sve zatvori u pet, {to je bilo iznena|ewe za moju majku koja je navi kla da je u Evropi sve stalno otvoreno.

govor sa na{om umetnicom, vrlo dobro poznatom i popularnom u Melburnu i Brizbejnu, se vodio oko Majine najnovije kwige poezije „The realest bitch out“, od koje se publici i ~itaocima ne podi`u samo obrve, ve} ih sadr`aj ne ostavqa mirnim ~ak ni kada pro~itaju i zatvore kwigu. Sam na~in direktnog kazivawa realnih doga|aja, {to bi se u narodu reklo ‘s neba pa u rebra’, nagoni ~itaoca i slu{aoca da zastane, slu{a pa`qivo i razmi{qa o mnogim temama koje se ovde zapo~iwu. Mo`da je nelagodan ose}aj slu{ati hrabro izlagawe kada Maja ~ita delove iz kwige dok spomiwe tabu teme i sasipa istinu surovog `ivota pravo u lice slu{aoca. Onda slu{alac shvati koliko je samo hrabrosti potreb-

no ovoj kreativnoj umetnici da ka`e sve {to `eli da ka`e, bez zadr{ke, sa potpunom slobodom govora u slobodnom stihu dopalo se to slu{aocima ili ne. Posle slu{awa Majinih stihova, jo{ u {oku {ta su sve ~uli, slu{aoce sam sadr`aj nagoni na dubqe razmi{qawe o `ivotu. Maja se rodila u Beogradu, na Zvezdari. Pri~ala nam je da je htela da bude peva~ica od kada je ~ula Britni Spirs sa svojih pet godina. Ona joj je bila idol. Jo{ kao mala je znala da ima svoj glas da ka`e {ta misli. Sa osam godina je po~ela da svira violinu a posle i klavir i gitaru. Uvek je volela poeziju i imala je `equ da pi{e. Zanima je realna poezija o pravim qudima i va`nim temama. Voli da pi{e o qudima koji imaju uticaj na wu, i uop{teno o svemu {to se de{ava stvarno u svetu, a nije fantazija. Posledwi album Maje Pu{eqi} se zove ‘Sti}i }u tamo’, i posve}en je onima koji jo{ ne znaju kakav je put ispred wih, gde }e da zavr{e i gde da stignu. Maja obja{wava da joj je to bila velika tema, i uvek je pisala o familiji i qubavi. I sadr`aj ove nove kwige ima toga u sebi, ali je na~in izra`avawa mnogo vi{e slobodniji nego u tekstovima pesama koji se pevaju. n Majo, va{a prva kwiga se zove ‘Dolaze}i ku}i sebi’. O ~emu je radwa u va{oj drugoj kwizi?

MP: Druga kwiga obuhvata period od 2018. – 2021. godine. Radwa po~iwe od mog prelaska u Melburn 2019., onda opisuje odlazak za Evropu. Kada se vra}am 2020., onda po~ne korona virus. Prve dve godine sam pisala o mojim do`ivqajima i o tome kako sam se ose}ala u Melburnu za to vreme. Tako|e, tu je obuhva}en i period mog sazrevawa. Sada sam starija i nadam se pametnija.

Kwiga prati iskren deo iz mog `ivota i zato je bez dlake na jeziku, bez filtera. Nekome }e se dopasti to {to pro~ita, a nekome mo`da ne, ali nadam se da }e se svima dopasti i da }e biti dobro prihva}eno u medijama.

n Majo, vi ste ustvari bili hrabri da u ovoj kwizi ka`ete ono {to mislite i to ba{ onako kako su se stvari zaista odvijale u realnosti?

MP: Hrabrost je va`an aspekt ove kwige. Ali kada smo hrabri istovremeno imamo i strah. Iako smo hrabri, ne zna~i da nemamo straha u sebi, samo zna~i da mo`emo da prevazi|emo taj strah. Ovo je iskrena kwiga o mom `ivotu, pisana od strane nekoga ko nije odrastao u Australiji. Teme vas isku{avaju kako da na|ete sebe u svetu u kome je te{ko prona}i sebe. Kwiga ne mo`e da se ispusti, od momenta kada po~ne da se ~ita, {to mi je i bio ciq. U pesmi ‘Dom’, Maja pi{e o tome kako nikada nije imala stabilnost od svog detiwstva, i kako je to kada se tra`i mir u du{i – svoj dom, a onda se shvati da je to ne{to {to se ne mo`e na}i.

Od 24. avgusta kwiga Maje Pu{eqi} „D Rilest Bi~ Out ” je dostupna preko Majinog veb sajta majaofficialmusic.com

FOTO: Maja Pu{eqi}, arhiva, BL 4ZZZ

TEKST: Biqana Leti}

“The realest bitch out“- {okantna ali interesantna

POLA VEKA STOKHOLMSKOG SINDROMA: Kako je jedna pqa~ka uzdrmala [vedsku

Malo je psiholo{kih stawa za koja se zna ta~an datum kada su definisana ili nastala. Jedno od takvih je Stokholmski sindrom – ishod pqa~ke koju cela [vedska pamti i 50 godina kasnije. U tala~koj krizi, koju je {est dana cela zemqa pratila na TV-u, nije bilo povre|enih, ali su posledice i daqe vidqive. Osim definisawa sindroma, doga|aj koji je uzdrmao [vedsku bio je inspiracija za brojne filmove i serije i tema mnogih dokumentarnih filmova, pi{e Ivan Simonovi} za portal RTS-a.

[ve|ani su se tog 23. avgusta 1973. probudili uz vest da je zdravstveno stawe kraqa Gustava [estog Adolfa sve gore i da je prestolonaslednik uz wega. Monarhija na severu Evrope polako je po~ela pripreme za smenu na prestolu.

Ipak, jedan ~ovek je doneo va`nu odluku koja }e poremetiti planove velikog broja qudi. Jan-Erik Olson, koji je slu`io zatvorsku kaznu, dobio je nekoliko slobodnih dana.

Umesto da ih provede kod ku}e i vrati se na odslu`ewe kazne, Olson je imao druge planove – odlu~io je da opqa~ka banku. Uputio se u centar Stokholma, na Normalmstorg, u poslovnicu Kreditbankena, jedne od tada najve}ih banaka u [vedskoj.

U banku je, ubrzo po wenom otvarawu, upao sa automatskom pu{kom u ruci, dok je u torbi, izme|u ostalog, imao municiju i eksploziv.

Nadaju}i se da }e pomisliti da je stranac, govorio je na engleskom jeziku sa, kako je Wujorker tada preneo, ~istim ameri~kim akcentom.

Kada je u{ao u banku, zapucao je u plafon i uzviknuo "The party has just begun" (@urka je tek po~ela). Pojedini klijenti i zaposleni su potr~ali ka izlazima i uspeli da pobegnu. Mnogi su ostali u banci, dok je nekolicina wih zaklon potra`ila u trezoru.

Olson je ubrzo iz torbe izvadio svoj tranzistor i pustio rok muziku, poja~av{i ga na najvi{e.

Nakon toga se uputio u trezor i zatekao ~etvoro zaposlenih koji }e postati wegovi taoci – Birgitu Lundblad, Elizabet Oldgren, Kristin Enmark i Svena Sefstrema. Vezao ih je i ostavio u trezoru.

Policija je, zahvaquju}i sistemu upozorewa koji je neko aktivirao, brzo stigla do banke.

Prvi policajac koji je stigao do mesta pqa~ke, Morgan Rilander, u{ao je u banku i razgovarao je sa Olsonom na engleskom. U banci su se i daqe nalazili klijenti, koji su uglavnom le`ali na podu. Pqa~ka{ je zatra`io da u banku do|e policajac sa vi{im ~inom.

Dok je Rilander telefonirao policijskoj centrali, u banku je stigao inspektor Ingemar Valpefeldt. Inspektor je tra`io od Olsona da spusti oru`je, ali je pqa~ka{ odbio i nedugo zatim pucao i ranio Valpefeldta u ruku.

Kada se Rilander vratio u hol banke, Olson je uperio pu{ku u wega i upitao ga: "Misli{ li da mogu da te proma{im odavde?" Nije pucao, ali je zatra`io od policajca da iz banke izvede sve osim talaca iz trezora. Ubrzo nakon toga, u banku je stigao Sven

Torander, {ef Odeqewa za ubistva stokholmske policije, kako bi zapo~eo pregovore sa pqa~ka{em.

Olson ga je do~ekao sa pu{kom podignutom uvis, uz zahtev da skine sako i okrene se oko sebe. Potom je postavio svoje uslove: tra`io je tri miliona kruna, dva pancira, dve kacige, automobil "ford mustang" i da u banku iz zatvora do|e Klark Ulofson.

KO JE KLARK ULOFSON

U trenutku pqa~ke u Stokholmu, Klark Ulofson, u javnosti poznat kao Klark, slu`io je svoju kaznu u zatvoru visokog stepena obezbe|ewa u Nor}epingu, 160 kilometara jugozapadno od Stokholma. Zbog pqa~ke u Geteborgu, osu|en je na {est godina zatvora.

Klark Ulofson se sa Olsonom upoznao tokom slu`ewa kazne u Kalmaru, a postao je poznat me|u pripadnicima organa reda po svojim bekstvima. Jednom je uspeo da stigne ~ak do Libana.

Ministar pravde Lenart Gejer je, uz podr{ku vlade, odlu~io da pusti Ulofsona kako bi bio posrednik u pregovorima sa Olsonom, ali je i rekao da policija, koja je istog dana na spratu banke formirala bazu, nikako ne sme da dopusti da pqa~ka{ pobegne iz banke.

Olson je godinu dana kasnije, u intervjuu za Wujorker, rekao da je ra~unao da }e wegovi zahtevi biti ispuweni zbog dva faktora – zbog ukorewene averzije [ve|ana prema nasiqu i zbog toga {to je predizborna kampawa bila u punom jeku.

Ve} tokom popodneva, oko 16 ~asova, policija u stokholmsku banku dovodi Klarka Ulofsona, vezanog lisicama za dva policajca. Nakon {to je u{ao u banku, upitao je na {vedskom: "[ta se ovde de{ava?". Olson je tada po~eo da govori na {vedskom, {to nije iznenadilo taoce zato {to je sve vreme na tranzistoru slu{ao vesti.

Pqa~ka je privukla veliku pa`wu medija koji su zaboravili i na predizbornu kampawu i na kraqa na samrti. Svih {est dana, koliko je drama u banci trajala, na televiziji, koja je emisije pu{tala samo uve~e, emitovan je celodnevni program, a naslovne strane bile su posve}ene samo pqa~ki.

Policija je u kasnijim izve{tajima navela da se Olson nakon Klarkovog dolaska smirio, a Kristin Enmark je u jednom od svedo~ewa nakon pqa~ke rekla kako su se taoci ose}ali bezbedno uz wih dvojicu, ali su se bojali da bi policija mogla da naru{i i

wihovu bezbednost.

Upravo je Kristin Enmark sutradan razgovarala sa {vedskim premijerom Ulofom Palmeom. Poru~ila je da je veoma nezadovoqna kako se on, kao premijer, i policija odnose prema pqa~ki.

Rekla mu je kako u potpunosti veruje Klarku i Olsonu, da `eli da je puste da ode sa pqa~ka{ima i da }e on biti kriv ukoliko pqa~ka{ ubije taoce.

"Zaista sam vrlo razo~arana u tebe, Palme. Bila sam socijaldemokrata celog `ivota, a sada mislim da ti sedi{ i igra{ {ah sa na{im `ivotima. Zar ne mo`ete da nas pustite, sa Klarkom i pqa~ka{em?", rekla je Enmarkova premijeru Palmeu.

STOKHOLMSKI SINDROM ILI ISPIRAWE MOZGA

Zbog tog razgovora sa Palmeom, ali i kasnijih izjava talaca, psiholog Nils Bejerot, koji je na zahtev stokholmske policije analizirao pona{awe talaca nakon pqa~ke, wihove reakcije opisao je kao "ispirawe mozga".

Prvobitno je to stawe nazvao Norrmalmssyndromet, po trgu na kojem se nalazi banka, a kasnije je, van [vedske, dobilo naziv Stokholmski sindrom.

Re~ je o vrlo specifi~nom psiholo{kom stawu, u kojem dolazi do zbli`avawa otmi~ara i talaca. Tome doprinosi vi{e ~inilaca, naro~ito vreme, jer {to vi{e vremena protekne, ve}a je mogu}nost nastanka Stokholmskog sindroma.

Osim toga, na zbli`avawe uti~e i veli~ina prostorije u kojima se nalaze otmi~ar i talac, ispuwavawe zahteva, sli~nost politi~kih stavova i sli~no.

Po{to je sindrom rezultat specifi~nog spleta okolnosti, te{ko je prona}i veliki broj qudi koji do`ive Stokholmski sindrom za izvo|ewe ozbiqnih studija, {to ote`ava utvr|ivawe efekata stawa.

[estog dana od po~etka pqa~ke, 28. avgusta, policija je kroz rupu koju je ranije probila iznad trezora pustila suzavac, nakon ~ega je upala u prizemqe banke.

Uprkos pretwama Olsona da }e u slu~aju napada gasom ubiti taoce, nakon sat vremena on i Klark predali su se policiji koja ih je izvela iz banke.

Jan-Erik Olson osu|en je na deset godina zatvora, dok je Klarku Ulofsonu, uprkos tome {to ga je policija poslala u banku i tvrdwama da nije pomagao u pqa~ki, produ`ena zatvorska kazna.

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Kenija - mistika Afrike i ~udesni safari

^udesni afri~ki kontinent i misti~na Kenija! Tanzanija u wenom kom{iluku i Indijski okean koji zapquskuje kenijske obale samo su jedan od razloga zbog kojih se turisti iz celoga sveta dive ovoj, po mnogo ~emu, neobi~noj afri~koj zemqi. Putovawe u Keniju se s razlogom nalazi na vrhu liste putovawa iz snova mnogih putnika. Nacionalni parkovi u Keniji, kojih ima zaista mnogo, kao i najpoznatije pleme Afrike Masai koje istrajno ~uva svoju tradiciju, sinonimi su Kenije. Ipak, ono {to je prepoznato od strane svetskih putnika kao najve}a avantura i neverovatan do`ivqaj jeste safari u Keniji, jedinstvena prilika da se u svom prirodnom stani{tu vide sve divqe `ivotiwe Afrike i tzv. pet veli~anstvenih: lav, nosorog, leopard, slon i bivo. Kenija o~arava, bez ikakvih izuzetaka!

GEOGRAFSKI POLO@AJ KENIJE

Kenija je zemqa koja je po povr{ini 48. dr`ava u svetu i pribli`no odgovara povr{ini Francuske. Pozicionirana je u isto~nom delu Afrike, na jugoistoku ima izlaz na Indijski okean, a na jugozapadu izlazi na jezero Viktorija. Grani~i se sa Ugandom na zapadu, Etiopijom i Ju`nim Sudanom na severu, na istoku sa Somalijom i na jugu sa Tanzanijom, kojoj pripada i veli~anstveno ostrvo Zanzibar. Glavni grad Kenije je Najrobi, a pored wega izdvaja se i grad Mombasa, grad – luka na obali Indijskog okeana.

NAJROBI – GLAVNI GRAD KENIJE

Najrobi je jedan od najmodernijih gradova u Africi u kom }ete nai}i na nebodere i visoke moderne zgrade, ali i lepe parkove i puno zelenila. To je komercijalni centar Kenije. Mnogi poznati umetnici `iveli su u Najrobiju i bili op~iweni Kenijom, a svakako je najzna~ajniji Ernest Hemingvej. Najrobi se nalazi u ju`nom delu Kenije prema granici sa Tanzanijom i u tom delu je najve}i deo stanovnika skoncentrisan. Grad se nalazi na nadmorskoj visini {to klimu ~ini prijatnijom nego u ostalim delovima Kenije. Upravo se u Najrobiju nalazi aerodrom Xomo Kenijata koji nosi ime prvog predsednika Kenije nakon sticawa nezavisnosti. Na mestu dana{weg Najrobija nalazio se `elezni~ki ~vor koji su izgradili Britanci. I danas je `eleznica osnovni vid saobra}aja u Najrobiju, a pored we se koristi matatu – kombi u koji mo`e da stane 12 osoba.

MOMBASA – GRAD NA OBALI INDIJSKOG OKEANA

Drugi po veli~ini grad u Keniji sme{ten na obali veli~anstvenog Indijskog okeana jeste Mombasa. Upravo ovde mo`ete se kupati na predivnim pe{~anim pla`ama okeana, na ~ijim obalama ima dosta barova i restorana. Ipak, Mombasa je prete`no siroma{an grad. To je ujedno i najve}a luka zemqe i kao takva ima veliki zna~aj za isto~nu Afriku. Iako dosta siroma{an, ovaj grad je izuzetno prometan i poznat po trgovini i vizuelno primamqivim pijacama. Blizina nacionalnih parkova po kojima je Kenija poznata u celom svetu i izlazak na okean ~ine ovaj grad naro~ito interesantnim za posetioce.

Iz ugla zapadnoevropskog ~oveka naviknutog na besprekorne higijenske uslove i visok standard, `ivot kakav vodi pleme Masai deluje prili~no nadrealno i u isto vreme impresivno! Masajci, nomadi i ratnici, `ive u ku}ama od balege i blata u veoma primitivnim uslovima. Mogu se videti u ode}i jarkih boja specifi~nog kroja. Hrane se mahom kozjim mesom i krvqu od teleta. @ena je anga`ovana u ku}nim poslovima i predstavqa stub doma, a mu{karac je ratnik i lovac. Za mu{karca u plemenu Masai naro~ito je va`an period od 13. do 15. godine `ivota, kada `ivi u divqini kako bi se oslobodio straha i pripremio za `ivot i `enidbu.

Ples je osnovni i obavezni deo svih wihovih neobi~nih rituala. Za turiste je impresivan na~in na koji pale vatru i le~e se biqkama, dok osmesi dece iz ovog ~udesnog sela naro~ito ostaju u se}awu. Fakultativnu posetu Masai selu uz pratwu lokalnog vodi~a mo`ete planirati kada budete u rezervatu Amboseli.

SAFARI U KENIJI

Najve}a atrakcija na tlu afri~kog kontinenta, glavni razlog dolaska svetskih putnika u Keniju i ~e`wa mnogih koji nisu bili u isto~noj Africi – safari (u prevodu sa svahili jezika zna~i putovawe). Safari u Keniji je jedinstvena prilika da u svom prirodnom okru`ewu vidite lava u dru{tvu lavice, nilske kowe, slonove, hijene i mno{tvo drugih egzoti~nih divqih `ivotiwa. Svakako je najuzbudqivije do`iveti no}i pod zvezdama u divqini u safari kampovima, tj. {atorima sa otvorenim prozorima i ugra|enim kupatilima, naravno, u bezbednom delu parka. Vi{egodi{we iskustvo vodi~a govori u prilog tome da je ovakva avanutura bezbedna –`ivotiwe nikada nisu u{etale u kamp iako se no}u mo`e ~uti zvuk lavova i hijena. Fantasti~no je videti krdo slonova koji su vrlo inteligente `ivotiwe i koje su vezane toliko da, kada jedan od wih ugine, ostali slonovi ga oplakuju. Lavovi se uglavnom mogu videti dok su stati~ni – oni se slabo kre}u i u`ivaju veliki autoritet u `ivotiwskom svetu. Zebri ima na svakom koraku, ~esto se vide pored puta, a fascinanto je videti `irafu koja je retko plen lavu jer ima neverovatno jak udarac.

PLEME MASAI I @IVOT U STILU HAKUNA MATATA

Najrobi, glavni grad Kenije

Mombasa, predivne pe{~ane pla`e

Pripadnici plemena Masai

SIMO MATAVUQ ( 1852-1908)

Simo Matavuq je bio srpski romanopisac, dramski pisac i pripoveda~. Predstavnik je realizma, naro~ito u kratkoj prozi. Ro|en je 12. septembra 1852. godine u [ibeniku, a umro je 20. februara 1908. godine u Beogradu. Bio je po~asni ~lan Matice srpske u Novom Sadu; predsednik Dru{tva kwi`evnika i umetnika Srbije; ~lan Srpske Kraqevske akademije nauka i umetnosti (SANU); i predsednik Srpskog kwi`evnog dru{tva.

BIOGRAFIJA

Ro|en je u [ibeniku u Dalmaciji, Austrijskom carstvu (sada Hrvatska), u srpskoj trgova~koj porodici. Majka Sime Matavuqa, Simeuna [ima Matavuq, poti~e iz porodice pravoslavnih Triva. Sa mu`em Stevanom godine 1844. pokre}e manufakturnu obradu dalmatinskog narodnog veziva u vidu koportona, kapa i prsluka. Wen mla|i sin bio je Simo Matavuq, „srpski Balzak“, kako su ga od miqa zvali kwi`evni kriti~ari. Mladi Simo nije bio zainteresovan za porodi~nu proizvodwu, koju je kasnije uspje{no preuzeo i pro{irio stariji brat \uro. Poslije smrti oca, u neima{tini, oti{ao je stricu Serafimu, igumanu manastira Srpske pravoslavne crkve u Dalmaciji. ^etiri godine se {kolovao za kalu|era, ali nije ustrajao. Oti{ao je u Zadar, gde je nakon ~etiri godine diplomirao na zadarskom U~iteqskom fakultetu 1871. godine.

Matavuqev prijateq, Lazar Tomanovi}, pomogao mu je na}i posao 1874. godine na srpskoj brodskoj akademiji u Herceg Novom. U Herceg Novom `ivio je od 1874. do kraja 1881. godine. Govorio je da je najqep{i period svoje mladosti proveo u Herceg Novom. Iz toga vremena napisao je mnoge pri~e koje nose u sebi duh mladosti. U Herceg Novom je u~estvovao u dva ustanka. Godine 1875. bio je sekretar Vojvode Mi}e Qubibrati}a, a 1881. godine sudelovao je u dve pobune u Krivo{iju. U hercegova~koj pobuni upoznao je borca za slobodu Petra Mrkowi}a, a potom i kraqa Petra I s kojim je kasnije bio u kontaktu zbog svog novinarskog rada. Mladi Matavuq, razo~aran u nametnuto vo|stvo ustanka, usqed rivalstva Obrenovi}a i Petrovi}a, napu{ta ustanak. Ovaj wegov kratkotrajni odziv ustancima nije ostao bez rezultata. U pripovetkama „Novo oru`je“ i „Snaga bez o~iju“ obradio je utiske i iskustva koja je stekao tom prilikom.

Bio je nastavnik crnogorskom prestolonasledniku Danilu od 1883. do 1887. godine. Wegov `ivot stalno je i{ao uzlaznom putawom. Stekao je ugled kao vrsni pisac. @iveo je bogato i udobno. Putovao je svetom. Voleo je dru{tvo bogatih. Kao pisac, bio je odgovoran i disciplinovan, nastoje}i da ostvari savr{enstvo sadr`ine, forme i stila. Godine 1887. napu{ta Cetiwe i odlazi u Zaje~ar, gde je kratko predavao u sredwoj {koli, a zatim se ponovno vratio u Cetiwe. Posqedwe godine `ivota proveo je u Beogradu. Dr`ao je govore i pisao nekrologe poznatim piscima: Zmaju, Janku Veselinovi}u, Stevanu Sremcu, Pavlu Markovi}u Adamovu. Poslije nenadane smrti Stevana Sremca, kome je u ime Akademije trebalo da odr`i govor, Ma-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

tavuq je sa~inio testament. Malo nakon toga, iznenada je umro od mo`dane kapi. Sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu. Prema izri~itoj oporuci, Matavuq je sahrawen veoma skromno, bez muzike, pompe, venaca, mnogo sve{tenika, bez govora, parastosa i spomenika, izrazito diskretno.

KWI@EVNI RAD

Prve wegove pripovetke su objavqene u crnogorskim listovima osamdesetih godina. Zbog zapa`enosti wegovih prvih kwi`evnih poku{aja, wegov kwi`evni glas stalno je rastao. Radio je kao saradnik mnogih srpskih i hrvatskih ~asopisa i listova. Pisao je mnogo i na sve strane. Napisao je mnogobrojne pripovetke, i dva romana: „Uskok“, koji je do`iveo dva izdawa (Beograd, 1892. godine i 1902. godine), i „Bakowu fra Brne“, u tri izdawa (u Beogradu, 1892. i 1893. godine, u Subotici latinicom, 1897. godine). Wegova autobiografija „Biqe{ke jednoga pisca“ iza{la je 1898. i 1903. godine u „Letopisu Matice srpske“. Matavuq je napisao i dve drame: „Zavjet“ i „Na slavi“. Prva sa tematikom iz dubrova~kog, a druga iz beogradskog `ivota. Matavuq je napisao veliki broj kwi`evnih ~lanaka koji svjedo~e o wegovom {irem kwi`evnom obrazovawu. Kao dobar poznavaoc nekih stranih jezika bio je i prevodilac.

VELIKI ZAVODNIK U ZAGRQAJU TRAGI^NIH BRAKOVA

Matavuq je bio zaqubqive prirode. Sve {to je radio mimo posla predava~a italijanskog bilo je da se provodi po kafanama i da se zaqubquje. Godine 1891. do{la mu je bratanica Darinka u Beograd da se upi{e u Vi{u devoja~ku {kolu. Pokaza}e se da je to bilo sudbinsko u wegovom `ivotu. U toku wenog prijemnog ispita, Simo je upoznao dvadesettrogodi{wu u~iteqicu, lepu Milicu Stepanovi}. Odmah ga je osvojila ova inteligentna i qupka devojka, „plavih o~iju, izvijenih obrva i grgurave kose”, kako ju je sam opisivao. Pou~en ranijim iskustvima u qubavi, a i poprili~no za{ao u godine (bilo mu je skoro ~etrdeset), bez mnogo dvoumqewa odmah ju je zaprosio. A \uri Jak{i}u je pisao: „… Da sam htio, dragi brate, ja sam mogao na}i |evojku sa velikijem novcem, samo ne bih na{ao Milicu. Vjeruj mi, \uro, da sam dobro otvorio o~i i to odavno. Zasad ti samo to ka`em, a uvjeren sam da }e{ se ti

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

i Ana obradovati: ti sre}i svoja brata, a Ana svoga |evera. Na{a Darinka pak stekla je strinu kakvu samo po`eqeti mo`e.”

Ubrzo po ven~awu, Simina literarna karijera krenula je navi{e i dostigla vrh kada mu je iza{ao roman „Bakowa fra Brne”. Qubav je blagotvorno uticala na wegov rad, me|utim bra~na sre}a, na`alost, nije potrajala. Milica se okliznula u {kolskom hodniku i pala, pritom izgubiv{i bebu. Nesre}a ka`u nikad ne dolazi sama, pa je tako ubrzo obolela od tuberkuloze i samo nekoliko dana prije godi{wice vjen~awa umrla u 25.

godini. Siminoj tuzi nije bilo kraja, srce mu se cijepalo za voqenom `enom. Prestao je da pi{e, obuzela ga je tuga, samo je posje}ivao Mili~in grob i dugo kraj wega plakao. Kada se nakon nekog vremena ipak vratio pisawu, radio je dramu „Zavjet”, posvetiv{i je Milici i glavnoj junakiwi podariv{i weno ime. Tugu je utapao u kafani, dru{tvu i alkoholu. Da bi ga spre~io da krene krivim putem, wegov prijateq iz Novog Sada odlu~io je da provodaxi{e te mu je javio da je na{ao `enu za wega. Bila je to Qubica, udovica novosadskog trgovca Nikole Dimovi}a, k}erka advokata iz Rume. Bogata, bez dece, dobra `ena, ba{ onakva kakva je bila potrebna piscu slomqenog srca. Simo je objeru~ke prihvatio. Vjen~awe se odigralo 1900., iste godine kada su se i upoznali, u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu. Kao {to to obi~no `ivot udesi, Simo i wegova Qubica nisu dugo u`ivali u zajedni~kom `ivotu. Osam godina od ven~awa, pozlilo mu je na ulici. Ba{ kao i u mladosti, udarila ga je kap. Posledwe {to je rekao bilo je: „Ne bojim se ja smrti. Samo ne bih volio da umrem ov|e na sokaku.” Preminuo je istog trenutka kada su ga uneli u ku}u. Za wim je ostala Qubica da `ali, sama bez ikoga. A on je oti{ao u drugi svet, mo`da da prona|e svoju veliku qubav Milicu koju nije mogao za `ivota da usre}i.

PRODAO KRAVU ZA PUT U MANILU Nikola Krgovi} se zaputio na Filipine kako bi bodrio ko{arka{e

Mladi Beogra|anin kojem je `ivotna profesija vinogradarstvo, a `ivotna pasija ko{arka, odlu~io je da se na daleki put za Manilu uputi potpuno sam kako bi bodrio srpske ko{arka{e

Malo ko bi uradio ono {to je Nikola Krgovi} (33). - Oduvek mi je `ivotna `eqa bila da odem sa prijateqima na SP u ko{arci. Planirali smo da to u~inimo jo{ pre ~etiri godine u Kini, ali ni tada nismo uspeli. Imao sam neke „luda~ke” planove na koji na~in bih mogao da skupim pare

da povedem 20 qudi, ~ak sam razmi{qao da napravim neki dokumentarac/putopis i da to poku{am da prodam. Na kraju sam odlu~io da odem sam po{to nikako nismo mogli da se dogovorimo, jer ko ima para nema vremena, ko ima vremena nema para. Ja sam uspeo da se, {to se ka`e „skrpim”, prodao

Svaka ~ast Joki}u, ali legenda postaje{ u reprezentaciji

Iako je, kao i svaki stanovnik Srbije, ponosan na uspehe koje u u NBA ligi napravio Nikola Joki}, ne mo`e na{ sagovornik da pozitivno gleda na sve konstantnije otkaze koje as Denvera daje nacionalnom timu.

- I dan-danas pamtim u kom sam kafi}u u Herceg Novom bio kada je \or|evi} dao onu ~uvenu trojku Hrvatima. To su ti retki trenuci u kojima se Srbi okupe oko jedne ideje i budu zajedno. Meni je igrawe za reprezentaciju fantasti~na stvar, ceo narod se ujedini da te gleda, a to nije malo. Zato ne mogu da se slo`im sa pojedincima koji otkazuju igrawe za nacionalni tim. Naravno da je svima drago zbog uspeha koji je Joki} napravio, ali svi pamtimo Danilovi}a, \or|evi}a i ostale prvenstveno po uspesima koje su napravili u dr`avnom dresu. To je velika ~ast, mala smo zemqa, a ne prestajemo da dominiramo u sportu koji je izmislio jedan Kana|anin u Americi - poentira Krgovi}.

Miqenik

U aktuelnom timu Srbije najvi{e lepih re~i ima za kapitena.- Bogdanovi} je moj miqenik. Wega sam prvi put opazio kada je kao junior @itko basketa igrao na nekom turniru u Vr{cu. Posle toga se dobro se}am da je bio glavni igra~ na juniorskog prvenstvu sveta (U-19) u Letoniji, gde smo uzeli srebro. Kasnije je do{ao u Partizan i jedno vreme smo bili zajedno u klubu.

sam neku poqoprivrednu opremu, izme|u ostalog i kravu, dok sam na par strana i pozajmio novac - po~iwe svoju pri~u Nikola dok u Dohi ~eka na let za Manilu. Otvoreno ka`e da je ovo iskqu~ivo napravio za svoju du{u. Tako ne{to nije u~inio veoma dugo.- Imao sam sre}e da mi je majka prakti~no proputovala ceo svet, mislimda joj je ostalo jo{ samo dvadesetak zemaqa da obi|e. Do svoje 18. godine sam na razne destinacije i{ao sa wom i tu sam zavoleo putovawa, upoznavawe novih kultura, tradicija i naroda. Na`alost, ve} deset godina nisam nigde putovao. Uz to, ovo mi predstavqa i prvi odmor na koji nisam oti{ao nakon ~itave decenije. Ko{arka je jedna od retkih stvari koje u `ivotu razumem. Eventualno rokenrol. @ene i `ivot nikako.

Po svaku cenu je Krgovi} `eleo da ostvari svoj dugogodi{wi san, {to pokazuje i inicijativa koju je preuzeo, alarmiraju}i sve u familiji.- Moj otac je dugo bio u Disciplinskoj komisiji KSS, tako da je blizak Savezu. Kontaktirao je sa direktorom reprezentacije Draganom Tarla}em, on mu je rekao da oni ni{ta ne organizuju, ali da postoji agencija koja pravi aran`mane za novinare. Sre}om, kuma jedne zaposlene u agenciji koja to organizuje je moja prijateqica, tako da sam preko te veze uspeo da upadnem.- Igrom slu~aja imam prijateqa iz detiwstva koji je `iveo u Beogradu, a koji je pola Amerikanac, a pola Filipinac i ima rodbinu u Manili. Upravo kod wih }u i odsesti, poneo sam im malo vina, rakije i kulena, jer to red nala`e kod nas Srba. Osta-

MUDRE MISLI I CITATI

Citati o porodici –citati o `ivotu koji se ti~u porodice

Porodica je stub za svakog pojedinca i mirna luka kada mu treba podr{ka u `ivotu. Od malih nogu nas u~e kako na na{e najbli`e uvek mo`emo da se oslonimo, {to po~iwemo i sami da uvi|amo kako vreme prolazi i kada kona~no stasamo. @ivotna sre}a se ~esto pronalazi upravo u porodici, a toga su svesni svi oni koji su imali lepo detiwstvo.

Citati i izrekeo porodici

uuu “[to je dosadnije dete, to vi{e roditeqi, kada ga pokazuju drugima dobijaju pohvale za dobro roditeqstvo – jer imaju u ku}i ukro}eno stvorewe koje li~i na dete” – Frenk Zapa;

uuu “Qubav je su{tinska stvar u de~ijem `ivotu, ali nesre}no o`ewen roditeq ne mo`e da pru`i qubav u pravoj srazmeri, pa je ispoqava ili premalo ili previ{e. Te{ko je re}i {ta je ve}e zlo”. – Aleksandar S. Nil;

je na Dalekom istoku do zavr{etka takmi~ewa po{to povratnu kartu ima za 11. septembar, ali }e u`ivo gledati samo me~eve u kojima nastupa na{ tim.

- Zasada imam karte samo za prvu fazu, i ciq je da pratim na{e momke dok ne ispadnu. Deo mene je `eleo da u`ivo isprati finale iako nas ne bude u wemu, me|utim ipak sam odustao od te ideje - sme{ka se Nikola. Kod „orlova” mu se prvenstveno dopada {to nisu stigli sa oreolom favorita. U tome vidi wihovu {ansu za ne{to veliko. - Svi|a mi se uloga autsajdera sa kojom smo do{li na ovo prvenstvo. Mi Srbi smo po prirodi inatlije, {to je odli~na stvar za aktuelnu situaciju. Svi su nas ve} otpisali, i ba{ zato }emo da pobedimo. Pa sve {to smo ikada osvajali, osvajali smo na srce, a nikada kada smo bili apsolutni favoriti. Da se razumemo, ja sam ovde do{ao da bih gledao Srbiju u finalu, i na wima je da li }u finale gledati u dvorani ili u kafi}u. Ne mogu da budem pesimista, jer su me celog `ivota ko{arka{i navikavali da o~ekujem i nadam se medaqi - zakqu~io je razgovor nesvakida{wi putnik.

Igra~ u OKK Beogradu, trener u Savi

Pozama{nu ko{arka{ku pro{lost iza sebe ima Nikola. Kako van terena, tako i na wemu. - Nastupao sam u mla|im kategorijama OKK Beograda, ali sam se sa ko{arkom kao igra~ oprostio tik pred ulazak u seniorske vode. Prosto sam znao da nisam dovoqno dobar, a nisam hteo da vu~em bilo kakve veze. Posle godinu dana sam pomislio da se vratim i upisao sam DIF, koji pak nisam zavr{io. Zaposlio sam se kao trener u mla|im kategorijama u KK Banovo brdo, a potom i KK Sava gde sam proveo tri godine. Nakon toga sam preko veze uspeo da isposlujem da budem „muva na zidu” u Partizanu, u godinama kada se u klub iz moskovskog CSKA vratio Dule Vujo{evi}. Ipak, u sve to sam se razo~arao i zauvek batalio ko{arku kao profesiju - iskreno }e Krgovi}.

uuu “Sve sre}ne porodice li~e jedna na drugu, svaka nesre}na porodica, nesre}na je na svoj na~in” – Lav Nikolajevi~ Tolstoj;

uuu “Samo `ena mo`e stvoriti porodicu. Ali i porodica se mo`e raspasti zbog `ene” – Majka Tereza;

uuu “Nije bitno koliko je velika ku}a, bitno je koliko je bilo qubavi u woj” – Piter Bafet;

uuu “[ta mo`ete da uradite za mir u svetu? Idite ku}i i volite svoju porodicu” – Majka Tereza;

uuu “Tra`i{ li sre}u, nikad je ne}e{ na}i. Sre}u ti hvale kao krasnog leptira koji, eto, nema {ta drugo nego samo doleteti ka tebi i spustiti se kraj tebe… Razveseli drugoga, misli na svoju porodicu, ute{i nekog bolesnika, pomozi siromahu, poseti starca i jednog }e{ dana osetiti kako si sretan” – Fil Bosmans;

Pana|ur u Debeqa~i – tradicija duga vek i po

Sve je spremno, ka`u u Javnom komunalnom preduze}u „4. oktobar”, ali i ovda{wim ustanovama kulture, za najve}u pijacu na otvorenom u ju`nom Banatu ove godine – va{ar u Debeqa~i. Vek i po se nanizalo otkako narod iz op{tine Kova~ica, regiona i daqe, redovno dolazi na 12 hektara utrine oboda sela, da razgleda, trguje, pa i da se zabavi.

Organizator o~ekuje veliku posetu, nekoliko stotina izlaga~a robe {iroke potro{we, povrtarskih i zanatskih proizvoda i poqoprivredne mehanizacije, po sistemu „od igle do traktora”. Da ponude {ta je rodilo, da se ispri~aju i oslu{nu nestabilno agrarno tr`i{te… Ovog avgusta sve }e biti u posebno sve~arskom tonu kako i dolikuje dugom odr`avawu ove manifestacije. „O~ekujemo kao i uvek dobar odziv, kako izlaga~a tako i po posetilaca iz svih krajeva Srbije. Va{ar ume da bude slabije pose}en kada je lo{e vreme, ali }e nam prema prognozama i to prilike ovoga puta i}i naruku. Mi sa svoje strane smo pripremili prostor na va{ari{tu da primi nekoliko desetina hiqada qudi. Ova godina je za celu Debeqa~u posebno sve~ana, jer o~ekujemo goste i zvanice iz Pokrajine, na{e Op{tine, Beograda, a sve koji do|u 25. avgusta, o~ekuje i bogat kulturno-umetni~ki program kojim }e biti

U ju`nobanatskom selu o~ekuju veliku posetu i nekoliko stotina izlaga~a robe {iroke potro{we, povrtarskih i zanatskih proizvoda i poqoprivredne mehanizacije – po sistemu ”od igle do traktora”

uveli~ano obele`avawe izuzetnog jubile ja, 150 godina od kada je ovde odr`an prvi va{ar”, ka`e direktor lokalnog komunal ca, Laslo Jover.

Iz tog vremena ~uvaju se u ovda{wem muzeju podaci da su se 1872. godine sudija Tot Samuel i Mezo I{tvan odavde zaputili u Be~ da od Fran ca Jozefa zatra`e dozvolu kako bi Debeqa~a mogla da organizu je va{ar. Godinu kasnije sti`e odobrewe na tri jezika, nakon ~ega je odvojen plac na kraj sela, a va{arska svetkovina podeqena na vi{e tematskih dana. ^etvrtkom se trgovalo sviwama i ovcama, u petak krupnom stokom, raznom robom i hranom, a subota je bila najva`nija za trgovce koji su dolazili ~ak iz Italije, Gr~ke, Francuske, ^e{ke, Poqske i Belgije, ~ak i na kamilama! Nedeqa je bila ostavqena za okupqawe

mlade`i, momci su devojkama poklawali medewake sa ogledalcem i zajedno se vozili na vrte{kama.

^uveni pana|ur u Debeqa~i je u redu poznatijih u Vojvodini, poput onih u Rumi, @abqu, Ba{aidu. Svojevremeno je izme|u Reformatske ma|arske i srpske Pravo-

Eri}” u Vojvodini proverava ko kr{i

zakon o za{titi na{eg pisma

Udru`ewe za odbranu }irilice „Dobrica Eri}” po~elo je da proverava da li javne institucije u Vojvodini koriste }irilicu u skladu sa Zakonom o jeziku i pismu, Ustavom Srbije i drugim vladinim aktima. Nakon {to je provera institucija u Beogradu uglavnom zavr{ena, ~lanovi ovog udru`ewa krenuli su na sever dr`ave. Posle izvr{enog uvida u najbitnijim oblastima, do{li su do podataka da dr`avni organi i lokalne samouprave u Vojvodini u potpunosti po{tuju zakon, a kulturni centri, turisti~ke or-

ganizacije i javna preuze}a polovi~no. To je potvrdio Dejan Mati} iz ovog udru`ewa: - Dosad smo radili pojedina~no, po gradovima, a ovom poslu sada pristupamo na odre|enoj teritoriji, sektorski i detaqno - precizira. Mati} nagla{ava da je zbog nepo{tovawa zakona o upotrebi jezika i pisma, odnosno zbog toga {to umesto }irilice koriste latinicu, podneo pritu`be na sve kulturne centre i turisti~ke organizacije na teritoriji Vojvodine i za javna preduze-

}a na teritoriji grada Subotice. Tako su podnete prijave protiv kulturnih centara u Zrewaninu, Somboru, Apatinu, Beloj Crkvi, Vr{cu, zatim protiv Gradskog pozori{ta u Be~eju ~iju funkciju vr{i Kulturni centar. Podneta je prijava i protiv Kulturnog centra u In|iji, odnosno tra`i se samo ispravka „interfejsa” zbog izostanka }irili~ke osnovne verzije.Kada je re~ o turisti~kim organizacijama koje ne koriste }irilicu, Mati} je podneo prijavu protiv ovih organizacija u Subotici, Ba~kom Petrovcu, Sremskoj Mitrovici, Vr{cu, Somboru, Kikindi i Sremskim Karlovcima.

Prijava je podneta i protiv javnih preduze}a u Subotici i to protiv preduze}a „Upravqawe putevima i urbanisti~ko planirawe”, „Subotica trans”, Pali}Luda{, Pogrebnog preduze}a.

Ina~e, prema re~ima na{eg sagovornika, neke od institucija koje su opomenute, ispo{tuju zahtev u roku od mesec-dva dana, a neko u roku od godinu dana. Ima i onih kod kojih se taj posao otegne na nekoliko godina.Mati} kao pozitivan primer isti~e da u ma|arskim sredinama svaki sajt posle ma|arskog jezika ima jedino }irili~ku verziju za srpski jezik.

slavne crkve u centru sela, gde je sada park, „tresao” i devet puta godi{we, da bi u novije vreme postao jednodnevno privredno okupqawe, u sva ~etiri godi{wa

nevni promet ovde i daqe ju cena, roba se br`e prodaje, a pla}a se gotovinom. Zato je ova va`na dru{tveno-ekonomska, pa i kulturna institucija ovog dela sveta, uprkos izazovima vremena, opstala vek i po, sve do danas. U „radnu biografiju” bele`i i da je u vreme korone iza{la iz ustaqenog kalendara, a ve} se zna i termin narednog izdawa – bi}e to 11. novembra ove godine.

PQESKAVICA NAPRAVQENA OD 80 KILOGRAMA MESA

Na „Ro{tiqijadi“ u Leskovcu postavqen rekord nad rekordima

Dobro uigrana ekipa leskova~kog restorana „Koliba“, sedmu godinu zaredom, oborila je sopstveni rekord u pripremawu najve}e pqeskavice na svetu. Ona je na „Ro{tiqijadi“ u Leskovcu napravila pqeskavicu od ~ak 80 kilograma ro{tiq mesa {to je za 12,8 kilograma vi{e u odnosu na pro{lu godinu.

Posle pe~ewa pre~nik najve}e pqeskavice na tradicionalnom i memorijalnom takmi~ewu „Novica Stankovi} [apowa“ iznosio je 175, a wena debqina 3,5 centimetra. Pred wima nije bio lak zadatak, ali su najve}u pqeskavicu, kako su kazali, napravili nikada br`e i lak{e. Rekord duguju vi{egodi{wem iskustvu, jer pqeskavicu te{ku 80 kilograma i pleh na kojem se ona oblikuje i pe~e treba i okrenuti. To je i najkriti~niji, ali i najzanimqiviji deo ovog takmi~ewa koje posetioci sa pa`wom i strepwom posmatraju, jer od okretawa uglavnom i zavisi ho}e li pqeskavica ostati cela.

Ogromna pqeskavica je po tradiciji, nakon pe~ewa u dvori{tu [op \oki}eve ku}e, podeqena okupqenim gra|anima. Ovom gurmanskom spektaklu, osim velikog broja posetilaca 33. „Ro{tiqijade“, prisustvovali su i ministar omladine i turizma Husein Memi}, pomo}nica ministra Duwa \eni} i dr`avni sekretar ovog ministarstva, a nekada{wi direktor leskova~ke Turisti~ke organizacije @ikica Nestorovi}. Takmi~ewe se odvijalo uz muziku orkestra Elvisa Bajramovi}a, prve trube u Gu~i pro{le i 2019. godine.

KULTURA I TURIZAM ZAPELI NA ]IRILICI Udru`ewe „Dobrica

Pi{e: Marko Lopu{ina

SUROVE SRPSKE UBICE (1)

Maloletni Kosta K. (13 godina) i punoletni Uro{ B. (21 godina) su za mawe od 48 sati ubili u Beogradu i selima Mladenovca 19 osoba, a ranili 19. U osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar“ ubijeno je devetoro |aka i ~uvar, a raweno pet u~enika. A u selima Malo Ora{je i Dubona ubijeno je devet, a povre|eno 14 osoba. Obojica ubica koristila su vatreno oru`je.

Kako statistika pokazuje posledwih decenija ubistva su u Srbiji postala mala masovna pojava. Na`alost, maloletni Kosta K. (13 godina) i punoletni Uro{ B. (21 godina) su to na surov na~in pokazali. Broj ubistava u na{oj zemqi kretao se pre devedesetih godina pro{log veka oko stotinu godi{we. Ratna i kriminalna doga|awa u vreme raspada SFRJ i me|unarodnih sankcija, uve}ala su ove zlo~ine do cifre od ~ak 321 ubistvu u 1997. godini. Po~etkom 21. milenijuma ubistva u Srbiji opadaju na oko 200 godi{we, {to je i daqe visok prosek za Srbiju sa skoro sedam miliona stanovnika. U li~nim sukobima likvidirano je 3600 mu{karaca, `ena, a na`alost i dece. Analizirao sam biografije i motive oko pet stotina ubica srpskog porekla. Ubice su naj~e{}e mu{karci sa pi{toqem u ruci, koji oduzimaju `ivote najbli`im qudima, ro|acima, prijateqima i poznanicima. Ubice su i kriminalci, surovi ~lanovi mafija{kih bandi, koji u ratu klanova, svojim protivnicima seku glave i mequ truplo. Ubice su i srpske `ene osvetnice. I to su zlo~inci koji su po~iwenim ubistvima upla{ili gra|ane Srbe. Me|u ubijenima najvi{e je mladih qudi, starih od 20 do 34 godine i `ena starih preko pedeset godina. Na`alost, smrt koju su izazvali Kosta K. i Uro{ B. me|u `rtve je uvrstila i nevinu decu i omladince.

Ko i za{to ubija u srpskim zemqama ve~na je srpska zagonetka? [ta sve tera jednog ~oveka da drugom ~oveku oduzme `ivot? Umesto odgovora nudim li~ne podatke o srpskim najzagonetnijim ubicama, ali i mudru misao nobelovca Ivana Ive Andri}a:

„^ovek je postao `rtva igre koju je sam izmislio, a kojoj nije dorastao!”

Srbi za ubice imaju razli~ita imena – to su zlo~inaci, egzekutori, krvnici, likvidatori i monstrumi. Delim ih po grupama - masovne ubice, ubice dece, ubice `ena, `ene ubice, a potom mu{karci ubice, kriminalci, mafija{i, osvetnici, dr`avne ubice i na kraju NN ubice. Tako mala Srbija a tako mnogo zlikovaca. Tre}ina su psihi~ki bolesnici, tre}ina kriminalci i tre}ina obi~an besan svet. Ve}ina wih ubijaju bli`we svoje, ro|ake, poznanike, prijateqe, poslovne partnere, `ene - vatrenim oru`je, pi{toqima i automatima, pa no`evima, sekirama. Grozno, ali i ubice su `ivi qudi i na{e kom{ije i poznanici. Li~no sam poznavao wih pedesetak. U ovom serijalu otkrivam ko su srpske masovne ubice, ubice dece, ubice `ena, `ene ubice…

I u biv{oj Jugoslaviji i u modernoj Srbiji postojale su i postoje ubice ve}ih grupa qudi, mu{karaca, `ena i dece. Neki od

avgust 31.

12. - Ro|en je rimski car Kaligula, zapam}en kao jedna od najgrotesknijih li~nosti u istoriji. Wegove ekstravagancije poput namere da svog kowa proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.

1290. - Kraq Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.

1887. - Osnovan je Streqa~ki savez Srbije, 36 godina posle formirawa prve streqa~ke dru`ine. Savez je 1909. primqen u Me|unarodnu streqa~ku uniju. Strelci iz Srbije su prvi put u~estvovali na me|unarodnim takmi~ewima u Londonu i Hamburgu.

uuu Po~etkom maja 2023. godine dogodila su se dva te{ka masovna ubistva, koja su zauvek promenila Srbiju. Kako statistika pokazuje posledwih decenija ubistva su u Srbiji postala mala masovna pojava. U li~nim sukobima likvidirano je 3600 mu{karaca, `ena, a na`alost i dece

wih su svojim zlo~inima privukla pa`wu javnosti. Miodrag Stole Trifunovi}, gra|evinski preduzima~, rodom iz Ni{a, koji je tokom 1948. u Beogradu silovao i ubio 14 `ena. Jezdimir Gaji} je u SFRJ 1972. godine, u selu Topolovnik, kod Velikog Gradi{ta, ubio kom{ijsku porodicu — mu`a, `enu, sina i snaju. Jedino je po{tedeo tek ro|enu bebu.

Moja istra`ivawa registrovala su 45 masovnih i serijskih ubica srpskog porekla. Oni su usmrtili 178 qudi i dece. Otkrio sam da postoje najmawe ~etiri motiva wihovih zlo~ina – porodi~na bolest, osveta zbog qubomore, te{ka razbojni{tva, ludilo javnog dokazivawa. Ispisujem wihove biografije i nedela azbu~nim redosledom imena i prezimena. Masovni ubica Dragan ^edi} je u Leskovcu 27. jula 2002. godine za 25 minuta posejao smrt. Ubio je u tri ku}e sedmoro, a te{ko ranio petoro qudi. Zvali su ga ^eda. Imao je 32 godine i dugu listu qudi za odstrel. Tog kobnog dana je prvo u bilijar klubu ubio Nenada Luki}a (31) i ranio Slavoquba Kr`ali}a (47). Potom se „vartburgom” dovezao pred porodi~nu ku}u svoje supruge Biqane (28). Pet minuta posle pono}i upao je u ku-

}u i iz automatske pu{ke pucao da ubije. Usmrtio je u porodi~noj ku}i u ulici Mila ]alovi}a biv{u suprugu Biqanu ^edi} (28), wene sestre Ivanu Kal~i} (31) i Jelenu Zdravkovi} (25). Ubio je Jeleninog supruga Bobana (24) i kom{inicu Jelenu Zlatkovi} (29). Ranio je wenu drugaricu Maju Bojkovi} (26). Bio je jako blizak sa ovim qudima. Svoj smrtonosni pir ubica zavr{ava deset minuta kasnije u ku}i Biserke Risti} (48), tetke ubijenih sestara, koju ubija, a wenog supruga Blagoja (51) i sina \or|a Risti}a (16) rawava. Majka Biserka Risti} je `rtvovala sebe da bi telom za{titila svoj sina \or|a.

- Rafal mi je pro{ao pored ki~me. Pao sam onesve{}en, a ubica s automatskom pu{kom je, misle}i da sam mrtav, krenuo daqe u krvavi pohod - prise}ao se pre`iveli \or|e Risti} kasnije 2015. godine.

Navodi da je nekoliko dana ose}ao strah i da no}ne more ne prestaju. Bojao se da se monstrum ^edi} iz mraka iznenada ne pojavi naoru`an do zuba i ubije ga. Ovaj masovni ubica presudio je sebi metkom iz pi{toqa.

(Nastavi}e se)

1907. - U Petrogradu je potpisan sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile „interesne sfere” u Persiji, Avganistanu i na Tibetu.

1920. - Prve radio-vesti emitovala je stanica 8MK u Detroitu, u Mi~igenu, SAD.

1944. - Sovjetske trupe i tenkovi u{le su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukure{t, gde su ih gra|ani odu{evqeno pozdravili.

1969. - U avionskoj nesre}i je poginuo ameri~ki bokser Roki Mar}ano, biv{i svetski {ampion u te{koj kategoriji. Titulu je osvojio 1952, pobedom nad ameri~kim bokserom Xoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobe|en 1956.

1983. - Sahrani vo|e filipinske opozicije Beniwa Akina u Manili je prisustvovalo vi{e od milion qudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili, kada se vratio iz trogodi{weg izbegli{tva u SAD. Time je filipinski diktator Ferdinand Markos (uklonio najozbiqnijeg protivkandidata na izborima 1984.

1994. - Trupe SSSR-a formalno su okon~ale poluvekovno vojno prisustvo u Isto~noj Nema~koj i na Baltiku. Sve~anosti su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeqcin i kancelar Nema~ke Helmut Kol.

2005. - Poginulo je 1.199 Ira~ana, a preko 460 je povre|eno tokom povorke s milion {iitskih vernika na mostu preko reke Tigar, u Bagdadu, u panici zbog glasina da }e bomba{-samoubica aktivirati eksploziv.

2012. - Protiv vode}e {vajcarska banka UBS pokrenuta je krivi~na istraga zbog sumwe da je prala novac.

2018. - U eksploziji u restoranu u Dowecku ubijen je Aleksandar Zahar~enko premijer Dowecke Narodne Republike, ~ije se snage bore protiv ukrajinske vojske od 2014. godine. U tim sukobima poginulo vi{e od 10.000 qudi.

Maloletni Kosta Kecmanovi} (13) – najsurovije dete masovni ubica u istoriji sveta

Dragan ^edi} je hicima iz automatske pu{ke ubio sedmoro, a ~etvoro ranio jer ga je supruga ostavila

SRPSKA KNEGIWA TRAGI^NE SUDBINE:

Dva puta proterana lepotica koju ni pogibija sina nije mogla da slomi

Iako ro|ena kao princeza `ivot srpsku knegiwu nije mazio. Ipak, i pored svih neda}a, kroz wega je i{la visoko uzdignute glave - od po~etka do kraja

Dvorac Tatoj – letwa rezidencija gr~ke kraqevske porodice nedaleko od Atine, danas propada. Nere{eni vlasni~ki odnosi i sudski spor oko toga ~iji je posed, doveli su do toga da ovo, nekada velelepno zdawe propada. Pre nekoliko godina i krov se obru{io uni{tiv{i pritom nekoliko skupocenih automobila i ko~ija. Danas sve podse}a na ambijent za neki horor film. A - nije uvek bilo tako! Rodno mesto gr~kih kraqeva i kraqica istovremeno je i palata u kojoj je na svet do{la i budu}a srpska i jugoslovenska knegiwa - Olga Kara|or|evi}.

@IVOT U IZGNANSTVU I RASKINUTA VERIDBA

Ro|ena kao princeza od Gr~ke i Danske 11. juna 1903. godine, Olga je bila najstarija }erka gr~kog i danskog princa Nikolasa i velike ruske knegiwe Jelene Vladimirovne. Po ocu je bila unuka kraqa Georgiosa I, a po majci praunuka imperatora Aleksandra II Romanova. Imala je jo{ dve sestre - Elizabetu i Marinu i sve ih je odgajila engleska dadiqa Kejt Foks. Olga je imala 14 godina kada je Gr~ka zbacila monarhiju i proterala kraqevsku porodicu. Od tada se sa rodbinom selila od kraqevskih ro|aka do ro|aka {irom Evrope odrastaju}i u jednu od najlep{ih princeza onog vremena. Opisivali su je kao „diskretnu, romanti~nu i krhku li~nost” i dovodili u vezu sa brojnim plemi}ima onog vremena.

Zvani~no, Olga je bila obe}ana danskom princu i kasnijem kraqu Frederiku IX. Veridba je obznawena 1922. ali do braka nikada nije do{lo. Nespretnost danskog princa, koji je tokom zvani~nog predstavqawa mladog para dr`ao za ruku jednu od Olginih sestara umesto we, trajno je ponizila budu}u nevestu. Ubrzo nakon doga|aja, Olga je odlu~ila da vrati prsten nasledniku danskog prestola i prekinula veridbu. Nedugo nakon toga, na balu kod prijateqice u Londonu, upoznala je oksfordskog diplomca i srpskog kneza Pavla Kara|or|evi}a.

BRAK IZ BAJKE

Olga je imala 19 godina. Pavlu je bilo 29. Iako su oboje poticali iz plemi}kih porodica, wihov prvi sastanak bio je fasciniraju}e obi~an i moderan – par je oti{ao u bioskop. I sve se odvijalo kao u bajci… ve} u avgustu 1923. Pavle je zaprosio Olgu i ona je nekoliko meseci kasnije postala srpska knegiwa. Bilo je to jedno od najlep{ih ven~awa koje Srbija pamti. Kum mladom paru bio je vojvoda od Jorka – budu}i engleski kraq Xorx VI. Sada princeza Jugosla-

vije, Olga je po~ela da u~i srpski. Brzo ga je savladala, iako sa jakim gr~kim akcentom. Olga i Pavle bili su jako sre}ni u braku. Oboje su bili zainteresovani za umetnost. U`ivali su u jahawu, skijawu i tenisu. U godinama koje su usledile dobili su troje dece - sinove Aleksandra i Nikolu i }erku Jelisavetu.A onda se sve promenilo…

PONOVO U IZGNANSTVU

Koliko je poznato, ni Pavle ni Olga nisu mnogo marili za politiku. Na`alost, ispostavilo se da ona i te kako mari za wih! Nakon osamnaest godina mirnog `ivota Olgu je do~ekala repriza nemilih doga|aja iz detiwstva. Najpre je ubijen kraq Aleksandar Kara|or|evi}. Knez Pavle je, `eqom svog brata od strica, postao

knez-namesnik, i fakti~ki preuzeo vlast u Jugoslaviji. Taj upliv u politiku skupo je ko{tao wegovu porodicu. Onda je, 1941. rat stigao i do Jugoslavije. Poku{avaju}i da zemqu sa~uva od sukoba knez Pavle i vlada odlu~ili su da prihvate ponudu nacista i zemqa je pristupila Trojnom paktu. Samo tri dana kasnije {irom Jugoslavije izbili su nemiri.

Nakon vojnog pu~a 27. marta 1941. knez Pavle, knegiwa Olga i wihovo troje dece, proterani su iz zemqe. Okarakterisan kao simpatizer nacista, knez Pavle i wegova porodica su postali zarobqenici. Iz Gr~ke, britanske snage odvele su ih u Keniju, pa u Ju`noafri~ku republiku i dr`ale u ku}nom zato~eni{tvu za vreme celog Drugog svetskog rata. Drugi egzil knegiwi Olgi pao je jo{ te`e od prvog. U svom dnevniku pisala je koliko joj je te{ko bilo da glumi normalan `ivot i da gleda kako joj se voqeni Pavle razboleva. Nakratko joj je bilo dozvoqeno da do|e u Englesku kako bi prisustvovala sahrani sestrinog supruga, vojvode od Kenta poginulog u avionskoj nesre}i 1942. Osim toga, do kraja rata porodica je ostala u Africi. A to nije bio kraj neda}a…

Dolaskom komunista na vlast u Jugoslaviji, knezu Pavlu i celokupnoj porodici Kara|or|evi}a je zabrawen povratak u otaxbinu. U @enevu, pa u Pariz, Olga i wena porodica do{li su tek 1948.Ponovni susret sa Evropom, ali i sa dragim ro|acima i prijateqima prijao je Olgi i Pavlu. Ponovo su mogli da u`ivaju u umetnosti i dugim {etwama po muzeju. Kao bliski ro|aci britanske kraqevske loze, dobili su dozvolu da pose}uju Ujediweno Kraqevstvo. Pavle je prisustvovao sahrani svog ven~anog kuma, kraqa Xorxa VI, a bio je pozvan i na krunisawe nove britanske vladarke - Elizabete II. Sudbina je, me|utim, ponovo na{la na~in da saplete Pavla i Olgu. A udarac koji im je spremila bio je najte`i od svih…

SRE]A NIJE DUGO TRAJALA…

Tog 12. aprila 1954. porodicu Olge i Petra Kara|or|evi}a zadesila je velika tragedija. U automobilskom udesu u blizini Londona poginuo je wihov sin, knez Nikola. Bilo mu je 25 godina. Pavle i Olga nikada nisu pre`alili wegovu smrt.

Nastanili su se u Parizu. Mnogo mawe su putovali. Knez Pavle preminuo je u septembru 1976. godine u Neiju. Sahrawen je u [vajcarskoj, u Lozani, na grobqu Boa-deVo, kraj rano izgubqenog sina.

Srpska, gr~ka, danska i ruska plemkiwa Olga do`ivela je poznu starost. Nakon {to je po~ela da poboleva du`e periode je ostajala u Britaniji u kojoj joj je `ivela sestra. I daqe dostojanstvena, nastavila je da prisustvuje velikim doga|ajima evropske elite, poput ven~awa prestolonaslednika Aleksandra II koga je ispratila do oltara po{to wegova majka i baka zbog zdravstvenih problema nisu prisustvovale obredu. Olga je bila i jedna od zvanica na ven~awu princa ^arlsa i lejdi Dajane Spenser 1981. godine.

Pred kraj `ivota knegiwa Olga obolela je od Alchajmerove bolesti. Preminula je 1997. godine i sahrawena je pored supruga i sina u Lozani. Krajem 2011. godine doneta je odluka o rehabilitaciji kneza Pavla Kara|or|evi}a, a wegova supruga knegiwa Olga rehabilitovana je 2013. godine.

Ukinute su sve izre~ene sankcije i posmrtni ostaci kneza Pavla, knegiwe Olge i wihovog sina Nikole ekshumirani su naredne godine i preneti u Srbiju. Dva dana kasnije, 6. oktobra 2012. sahraweni su u crkvi na Oplencu, uz najvi{e dr`avne po~asti. Danas po~ivaju kraj ostalih ~lanova dinastije Kara|or|evi}.

Ven~awe srpskog kneza Pavla Kara|or|evi}a i princeze Olge

U avgustu 1923. knez Pavle je zaprosio Olgu i ona je nekoliko meseci kasnije postala srpska knegiwa. Bilo je to jedno od najlep{ih ven~awa koje Srbija pamti

Knegiwa Olga Kara|or|evi}

Iz Ontarija, a po srpskoj

tradiciji

Recepti Zorice Pavlovi} Pomoravke, kanadske blogerke srpskog porekla, omiqeni su {irom sveta: od 2009. pripremila je postavila na svoj sajt vi{e od 2.100 jela

Jela po receptima Zorice Pavlovi} Pomoravke, koje od 2009. objavquje na raznim portalima i na svom blogu „CookingwithZoki”, pripremaju se {irom sveta, svuda gde se umesto u kuvar „zaviri” na internet. Zorica je dosad na internet postavila vi{e 2.100 recepata. Ona `ivi u Ontariju. – Kuhiwa je ovde vrlo me{ovita jer ima mnogo naroda i nacionalnosti, tako da se uvek mo`e probati ne{to novo

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Do}i }e do delimi~nog poboq{awa va{eg privatnog `ivota, ali postoja}e i mogu}nost sitnih provokacija pa i rasprava koje vam ne idu naruku. Zato se ne zale}ite. Budite strpqivi i wegujte ono {to imate. POSAO: Va{e sposobnosti }e ovih dana verovatno izbiti na povr{inu. Radi}ete s vi{e zadovoqstva, premda }e ponekad biti zaista naporno. ZDRAVQE: Osetqiv stomak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Potreba za za{titom bi}e nagla{ena. Ipak, ne gwavite partnera da vas {titi jer niste malo dete. Shvatite da ne postoji garancija ni za {ta na ovom svetu, a kad to usvojite, sami }ete se ose}ati sigurnije. POSAO: Proanalizirajte sve i poku{ajte da budete realni kako vi znate. Kqu~ uspeha je u s kompromisima s kolegama sa kojima radite. ZDRAVQE: Problemi s digestivnim traktom.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Prihvati}ete ono {to imate i {to `ivite. S takvim pristupom po~e}ete da u`ivate u sitnicama koje `ivot zna~e. Ovaj stil odgovara}e onima koji su u du`im vezama. Samci }e biti skromniji u svojim o~ekivawima. POSAO: Nastavi}ete tihu diplomatsku strategiju, a ono {to dogovorite, sprovodi}ete u delo odmah. Uspe}ete u ve}ini uz dobru organizaciju. ZDRAVQE: Mogu}e virusne infekcije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Bi}e malih qubavnih briga koje }e vam povremeno donositi neraspolo`ewe. Uzmite to kao izazov koji vas oboje mo`e podsta}i da jo{ vi{e poboq{ate svoj odnos. Oni koji su jo{ sami mnogo }e razmi{qati. POSAO: Sve na poslu vrte}e se oko saradwe s drugima. Ni{ta ne}ete mo}i sami, ali ni na silu. Zato budite otvoreni i za druk~ija mi{qewa i metode. ZDRAVQE: Bole vas kosti.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Va{i }e se odnosi poboq{ati, a vi }ete postati bla`i i diskretniji. Voqena osoba opet }e vas obasipati ne`nostima, a vi }ete joj uzvra}ati. Samci }e imati sve vi{e udvara~a, ali ne}e biti senzacija. POSAO: Napokon mo`ete sve u vezi s poslom da sagledate u celini. To }e vam razbistriti pogled i definisati plan za daqe. Dosta toga zavisi}e od vas. ZDRAVQE: Promene raspolo`ewa.

У дому Зорице Павловић славе светог Јована

– rekla nam je Zorica.Sude}i po receptima koje objavquje, ostala je verna na{oj tradicionalnoj kuhiwi, iako se iz rodnog Po`arevca u svet otisnula 1975. godine, s namerom da bude nekoliko godina, pa da se vrati.

Nije se vratila, ali nije ni zaboravila svoj zavi~aj i obi~aje. Uz slavski kola~, `ito, vino, sve}u i bogatu trpezu svake godine obele`i svoju slavu Jovawdan u krugu mnogo~lane porodice i prijateqa. Zorica nije po profesiji kuvar. Godinama je radila za veliku kompaniju koja se bavi proizvodwom ~okolade. I ne samo da nije kuvar, nego, kako ka`e, do svoje pedesete godine nije volela da kuva. Po~ela je vi{e vremena da provodi u kuhiwi i na internetu, a poseban izazov je bio da aran`ira i fotografi{e jela koje spremi. Uporedo je u~ila da koristi kompjuter i digitalnu kameru.

Na osnovu recepata koje objavquje, uz koja ~esto daje i po neki lep komentar, pomislili smo da ~esto dolazi u Srbiju. Me|utim, za 42 godine bila je samo ~etiri puta.

– Kanada je moj dom, ali je Srbija zemqa u kojoj sam se rodila, odrasla, zavr{ila {kolu i koju izuzetno volim. @elim da ovo {to radim ostavim svojoj deci ovde, da li }e nastaviti da neguju na{e obi~aje ili ne to je do wih, jezik znaju – ka`e Pomoravka, ponosna na na{u tradiciju i bogatu kulturu.

Pored recepata koje sakupqa jo{ od sredwe {kole, raznoraznih kuvara na engleskom i srpskom jeziku, mnoge je preuzela s interneta, isprobala i doradila po svom ukusu.

– Imam i Veliki narodni kuvar i Kuvar iz pedesetih godina. Ipak, internet je mnogo boqi za mlade doma}ice, jer ti stari kuvari ~esto nemaju ta~ne mere, nego „po potrebi” – ka`e iskusna blogerka.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Iz dana u dan vi }ete svoje li~ne odnose postavqati u stawe blage distance. Nekako vam vi{e ne}e biti toliko va`no da razmewujete ne`nosti, nego tek toliko da se zna da ste zajedno. POSAO: Malim koracima napredova}ete u specifi~nim znawima. To }e zapravo i}i kroz prakti~an rad. Ne}e vas svi razumeti, zato pazite kome {ta govorite. ZDRAVQE: Osetqiv `eludac.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Va{ privatni `ivot vi{e ne}e biti toliko atraktivan, ali ne}e biti ni problemati~an. Ovi dani mogli bi se opisati kao ravna zona kad se ne}e doga|ati ni{ta posebno zanimqivo. POSAO: Saradwa izme|u vas i drugih obnovi}e se uz pomo} zahteva koji stvaraju nove izazove. Sve }e biti postavqeno na novim osnovama, a vi }ete morati da se sna|ete. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Iako }ete se ponekad ose}ati frustrirano, okolnosti, qudi i doga|aji ipak }e vam vi{e i}i nego {to ne}e i}i naruku u qubavi. Zato budite otvoreni i verujte da je mogu}e da se dogodi ne{to lepo. Tada }e vam se to i dogoditi. POSAO: Odre|ene borbe za svoj stav i mi{qewe verovatno ne}ete mo}i da izbegnete. Bi}e petqawa, a vi u~inite sve da stvari postanu jasnije. ZDRAVQE: Nervozni ste.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Bi}ete sve skloniji skrivawu svojih pravih ose}awa. To }e katkada izazivati zbrku u odnosima jer drugima ne}ete biti jasni. Pazite da takvim stavom ne propustite dobru qubavnu priliku ili da neko ne odustane od naklonosti prema vama. POSAO: Ko god da vam poku{a prigovoriti, vi }ete mu odgovoriti. Nije idealno, ali ponekad sebi ne}ete mo}i da pomognete. ZDRAVQE: O~ni pritisak.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Najboqe }ete se ose}ati kod ku}e gde mo`ete u`ivati u dru{tvu osobe koju volite. Povremeno }ete po`eleti da je malo vi{e strasti, ali uvide}ete da to zasad ne ide. POSAO: Ponekad }e vam se ~initi da je oko vas previ{e qudi s kojim morate komunicirati, a vi biste trenutno najradije radili sami. Osetite {ta zapravo `elite i {ta mo`ete. ZDRAVQE: Podlo`ni ste infekcijama.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Mirno}a koju }ete prime}ivati u li~nim odnosima ponekad }e vas zaista zabriwavati. Prihvatite je kao priliku da unapredite svoje li~ne odnose ka filozofskim nivoima. Zbuwuju}e jeste, ali mo`e postati i zabavno. POSAO: Izgleda}e kao da idete malo nazad, pa tek onda napred. Ipak, kad sve saberete, oti{li ste barem jedan korak napred, a i to je ne{to. ZDRAVQE: Hroni~ne tegobe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Izgledno je da }ete mnogo pri~ati sa osobama suprotnog pola. To ipak ne zna~i da }ete tako pove}ati bliskost u odnosima. Bi}e razli~itih tema, ali sve }e to izgledati kao grebawe po povr{ini. Prava ose}awa bi}e jo{ na ~ekawu. POSAO: Nakon {to proanalizirate postignuto, nastavi}ete da razvijate sve boqu poslovnu budu}nost.

ZDRAVQE: Ne zamarajte se neva`nim stvarima.

Po~ela najve}a potraga za ~udovi{tem u

Loh Nesu u posledwih 50 godina

Na jezeru Loh Nes u [kotskoj po~elo je dvodnevno istra`ivawe koje je najavqeno kao najve}e u posledwih 50 godina, a ukqu~uje volontere koji skeniraju vodu sa ~amaca i obale jezera u potrazi za mitskim ~udovi{tem Nesi. Loh Nes centar saop{tio je da }e istra`iva~i poku{ati da potra`e dokaze o Nesi koriste}i dronove za termalno snimawe, infracrvene kamere i hidrofon za otkrivawe podvodnih zvukova u mutnim vodama jezera. Loh Nes centar se nalazi u nekada{wem hotelu gde je po~ela moderna legenda o Nesi. Menaxer Aldi Makaj prijavio je 1933. godine da je primetio „vodenu zver” u najve}em jezeru u Velikoj Britaniji.

Pri~a je izazvala svetsku fascinaciju da se prona|e neuhvatqivo ~udovi{te, pokre}u}i prevare i stotine prijava o~evidaca. Iznesen je veliki broj teorija, ukqu~uju}i i onu da je to stvorewe moglo biti praistorijski morski reptil, xinovska jeguqa, jesetra ili ~ak odbegli cirkuski slon. Zbog te legende cveta turizam na tom podru~ju.

Kako podi}i nivo serotonina i oterati tugu, nervozu i depresiju? Serotonin je neurotransmiter koji {aqe hemijske poruke ili signale u mozak kako bi regulisao motori~ku funkciju, percepciju bola i apetit. Tako|e modulira razli~ite biolo{ke procese, ukqu~uju}i kardiovaskularnu funkciju, energetski balans, varewe i regulaciju raspolo`ewa.

Serotonin je nusproizvod triptofana, esencijalne aminokiseline koja je poznata po svojoj sposobnosti da prirodno reguli{e raspolo`ewe i balansira hormone. Triptofan se pretvara u serotonin u mozgu i poma`e da druge esencijalne aminokiseline budu dostupne kako bi nam pomogli da kontroli{emo raspolo`ewe i smawimo proizvodwu hormona stresa.

KAKO PODI]I NIVO

SEROTONINA: ZA TO VAM

NE TREBAJU LEKOVI

Postoje namirnice i poja~iva~i serotonina koji mogu pove}ati nivo ovog neurotransmitera prirodnim putem.

1. Anti-inflamatorna hrana

Da li ste znali da zdravqe creva mewa sposobnost tela da proizvodi serotonin? Zato treba jesti protiv upalnu hranu koja poboq{ava zdravqe creva

RECEPT

Kako podi}i nivo serotonina i poboq{ati raspolo`ewe

i odr`ava ravnote`u dobrih i lo{ih bakterija. Neke od najboqih namirnica ukqu~uju divqu re~nu ribu, jaja, zeleno lisnato povr}e, ora{aste plodove i sve`e povr}e. Da bi se pove}ale dobre bakterije u crevima, probioti~ka hrana je tako|e korisna. Redovno pijte kefir, kombuhu, jogurt i jabukovo sir}e kako bi poboq{ali zdravqe creva. Zdrave masti, kao {to su avokado, kokosovo uqe, ekstra devi~ansko maslinovo uqe i gi puter (pre~i{}eni maslac), tako|e poma`u u smawewu upale i podsti~u prirodnu proizvodwu serotonina.

2. Ve`bawe Istra`ivawa pokazuju da ve`bawe ima blagotvorno dejstvo na funkciju mozga jer modulira neurotransmitere dopamin, serotonin i noradrenalin. Ovi hemijski glasnici doprinose boqem

rasplo`ewu, uti~u na funkciju mozga, pa ~ak i poboq{avaju neurolo{ke poreme}aje.

3. Sun~ajte se Neurotransmiter serotonin se ne proizvodi pravilno ako nema dovoqno sun~eve svetlosti. Istra`ivawa sugeri{u da zapravo postoji direktna veza izme|u sun~eve svetlosti i proizvodwe serotonina. Veruje se da izla gawe sun~evoj svetlosti pokre}e mozak da oslobodi ovu hemika liju. Ovo mo`e objasniti, barem delimi~no, za{to je nizak nivo serotonina povezan sa sezonskim afektivnim poreme}ajem.

4. Triptofan Istra`ivawe objavqeno u~asopisu Nutrientspokazuje da smaweni unos triptofana mo`e dovesti do zna~ajnog smawewa

PILETINA IZ TIGAWA

POTREBNO JE:

n 300 g pile}eg filea

n 1 glavica crnog luka

n 2 ve}e crvene paprike

n 1 mawa tikvice

n 100 g boranije

n 2 ve}e {argarepe

n 1 {aka gra{ka

n suvi biqni za~in, biber

n italijanska me{avina za~ina

n po `eqi beli luk u prahu

PRIPREMA: Na malo uqa izdinstati luk. U jednoj ~iniji pome{ate suvi biqni za~in, uqe i malo aleve paprike i u tu me{avinu dodati file iseckan na kockice, dobro izme{ati i ostaviti u toj marinadi. Kada je luk poprimio zlatnu boju dodati mu meso i pr`iti dok ne porumeni. Postepeno dodavati povr}e iseckano po `eqi. Dodati malo vode i dinstati. Kada je skoro gotovo dodati za~ine i ostaviti jo{ malo da kr~ka. Servirati uz sir, zelenu salatu ili testeninu!

odre|enih mo`danih aktivnosti koje podsti~u sre}u i dobro raspolo`ewe. [to ~e{}e jedite: }ure-

}e meso, sir, jaja, banane, ora{aste plodove, ribu, semenke, kiselo mleko…

Koliko je lo{e piti kafu na prazan `eludac?

Ako niste tip osobe koja redovno doru~kuje, ali ne mo`ete da zamislite boqi po~etak dana nego uz {oqicu omiqene kafe, ne brinite se. Ispijawe kafe na prazan `eludac nije lo{e samo po sebi. Evo kada nastaje problem.

Mnogo je dobrobiti povezanih s konzumacijom kafe kada je u pitawu gastrointestinalni trakt, tvrdi gastroenterolog, dr. Sunana Sohi.

“Kafa uti~e na nivo `eluda~ane kiseline na vi{e na~ina. Kao rezultat toga, neki qudi se mogu suo~iti s problemima, npr. dispepsijom, {to je u osnovi probavna smetwa. No, ona mo`e lako da se re{i izbegavawem kofeina ili, mo`da, u`ivawem u {oqici omiqenog napitka uz hranu”, ka`e Sohi.

Sama kafa je kiselo pi}e. Kofein podsti~e proizvodwu hormona gastrina, koji je odgovoran za proizvodwu `eluda~ane kiseline. Iako ovaj spoj poma`e u pokretawu procesa probave, on tako|e pove}ava kiselost u `elucu. Kona~no, fenoli, koji se nalaze u kafi, tako|e doprinose nivou kiselosti creva.

[TA SE DOGA\A KADA @ELUDAC UDARI KISELINA?

“Kafa ima pH vrednost od oko 5, dok na{a `eluda~ana kiselina ima pH oko 2, {to ju ~ini

kiselijom. Kao rezultat toga, na{ `eludac, koji je usput ispuwen i sluzi koja ga {titi, trebalo bi da mo`e da podnese kiselinu koju izaziva ispijawe kafe”, objasnila je gastroenterolog, dr. Supriya Rao iz Bostona. Me|utim, zapravo sve zavisi od pacijenta. “Sve {to jedete izaziva proizvodwu `eluda~ane kiseline, ali kafa proizvodi vi{e. Dakle, ako se ose}ate naduto ili imate bolove u gorwem delu stomaka i mu~ninu nakon {to ste popili kafu na prazan `eludac, imate problem s tim”, objasnila je Sohi.

LE^EWE BIQEM

Pojednostavqeno re~eno, ispijawe kafe na prazan `eludac pove}ava proizvodwu `eluda~ne kiseline. Ve}e koli~ine te~nosti ne izazivaju nikakve probleme mnogim qudima, ali kod nekih mogu da izazovu nelagodu. Ako spadate u tu grupu, ali ne mo`ete da se odreknete svog prvojutarweg kofeinskog napitka, poku{ajte ipak u wemu da u`ivate uz koji zalogaj hrane koja u tom slu~aju slu`i kao amortizer.

RAZLI^ITA ZRNA RAZLI^ITE REAKCIJE?

Budu}i da je dokazano da stimulans doprinosi vi{im nivoima proizvodwe `eluda~ne kiseline, {oqica kafe bez kofeina bila bi boqi izbor jer dovodi do mawih koli~ina gastrointestinalne te~nosti.

“Odabir tamnog zrna umesto svetlog mogao bi da pomogne va{em `elucu, jer ima mawe kiselosti. Proces pr`ewa tamnijih zrna je dug, tako da gube puno kiseline”, objasnila je Rao.

Ako imate problema s kiselinom nakon {to ste popili kavu na prazan `eludac, mo`da je najboqa opcija odabir potpuno druga~ijeg kofeinskog napitka. Zeleni ~aj i crni ~aj tako|e imaju puno prednosti. Sadr`e mawe kofeina, pa su i mawe kiseli.

Ovaj sok je ima jako blagotvorno dejstvo na ceo organizam i prava je riznica zdravqa.

SADR@I BROJNE VITAMINE

Sve`i sok od paradajza je odli~an izvor vitamina A i C. Redovnim ispijawem ovog soka spre~i}ete eventualne probelme sa vidom, poboq{a}ete imunitet, a pomo}i}e i zdravqu zuba i kostiju.

PREVENCIJA OD

TE[KIH BOLESTI

Paradajz je odli~an izvor likopena koji spre~avaju pojavu nekoliko razli~itih vrsta raka, izme|u ostalog rak plu}a, dojke, prostate i pankreasa.

[TITI OD SR^ANIH BOLESTI

Paradajz je bogat vitaminom

B6. Veruje se da vitamin razbija homocistein, amino kiselinu

koja o{te}uje krvne sudove i time vodi do bolesti srca.

SMAWUJE NIVO

HOLESTEROLA Sok od {paradajza smawuje nivo lo{eg holesterola u krvi, a podi`e nivo dobrog.

POMA@E U MR[AVQEWU

Vlakana u paradajzu daju ose}aj sitosti, pa }e vam biti od velike pomo}i ako ste na dijeti.

^ISTI TELO OD TOKSINA

U na{em telu nalaze se mnogobrojni toksini i aditivi koje unosimo hranom. Paradajz poma`e rad bubrega i jetre, a time i ~i{}ewe organizma.

STIMULI[E PROBAVU

Ako imate problem sa varewem, ovaj sok }e vam sigurno pomo}i. Sok }e vam olak{ati varewe i vi{e ne}ete patiti od zatvora.

Sok od paradajza je preporu~qivo piti zbog mnogih blagodeti

Tramp zaradio

7,1 milion dolara od fotografije iz zatvora

Izborni {tab Donalda Trampa ka`e da je prikupio 7,1 milion dolara od ~etvrtka kada je fotografisan u zatvoru u Xorxiji.

Najve}i deo novca do{ao je od prodaje predmeta na kojima je Trampova fotografija, poput majica, {oqa i termosa. Tramp je pu{ten uz kauciju da ~eka su|ewe pod optu`bama da je poku{ao da poni{ti izborne rezultate u Xorxiji 2020. godine. Tako|e se suo~ava sa jo{ tri odvojene optu`be, od ~ega su dve povezane sa wegovim la`nim tvrdwama da su pro{li izbori pokradeni i zbog napada wegovih obo`avalaca na Kapitol u Va{ingtonu.

Biv{i predsednik, koji je u trci za jo{ jedan mandat, demantovao je optu`be i tvrdi da su sudski slu~ajevi protiv wega politi~ki motivisani jer vodi u trci za republikansku nominaciju i mogu}nost da se ponovo suo~i sa trenutnim predsednikom Xozefom Bajdenom. Velika medijska pa`wa ujedinila je wegove obo`avaoce, {to pokazuje podatak da je u posledwe tri nedeqe prikupio dvadeset miliona dolara. Odmah nakon hap{ewa u Xorxiji, wegova kampawa prikupila je 4.180.000 dolara u samo jednom danu.

PRI^ALO SE DA 30 GODINA NISU RAZGOVARALI

Istina o odnosu Seke Sabli} i Bore Todorovi}a nakon ~uvene scene ”Maratonaca”

Jelisaveta Sabli} i Bora Todorovi} zajedno su snimili kultnu scenu doma}e kinematografije, ali {u{kalo se da zbog we decenijama nisu pri~ali... ^uveni film „Maratonci tr~e po~asni krug” iz 1982. va`i za jedan od legendarnijih u doma}oj kinematografiji, a i decenijama kasnije rado je gledan me|u svim generacijama, i onim koje ga pamte iz tog vremena, i kod ovih mla|ih. Nakon smrti proslavqene glumice Melite Bihali, mnogi pri~aju o ovom filmu, a kada se on pomiwe, malo ko se ne bi prisetio kadrova u kojima Kristina (Seka Sabli}) i \enka (Bora Todorovi}) vode qubav pored jezera. Seka Sabli} jednom prilikom je ispri~ala kako je izgledalo snimawe ove ~uvene scene

- Nije mi bilo neprijatno da sa Borom snimim tu scenu seksa, naprotiv, uradili smo je sa lako}om! U to vreme mnoge moje kolege uveliko su snimale erotske scene u kojima su bili goli i vodili qubav. Radili su to potpuno uverqivo, tako da ni nama dvoma uop{te nije bilo neprijatno da i sami odglumimo tako ne{to - ka`e glumica. Legendarna glu-

MAJKE SE NE SE]A, A OTAC U LOGORU

mica otkriva da je prehla|ena snimala te kadrove.

- Bila sam mnogo bolesna u trenutku kada smo radili tu scenu pored jezera i u vodi. Posle snimawa sam zavr{ila u bolnici

- rekla je Seka. Seka se osvrnula

i na pri~e da Bora i ona zbog te iste scene 30 godina nisu razgovarali!

Kako se dugo u gluma~kom svetu prepri~avao tra~ kako se navodno Todorovi} u „Maratoncima” malo zaigrao i u`iveo u akciju sa svojom koleginicom, {u{kalo se da wih dvoje decenijama nisu razgovarali, a Seka je otkrila{ta je

zaista istina.

- Najte`e mi je palo kada me je Borin sin @ika pitao da li je istina da sam zbog toga bila quta na wegovog oca. Odgovorila sam mu da se na Boru nikada nisam naqutila. Naprotiv, nas dvoje smo ba{ bili bliski. Jedno vreme smo se zajedno sa Gagom Nikoli}em zajedno provodili na brodu na Savi. Normalno je da se tokom `ivota qudi u nekom trenutku malo razdvoje i da svako ode na svoju stranu, zbog porodice, posla ili ~ega ve}. To se desilo i sa mnom i Borom, ali nikada nismo bili u sva|i.

Poznavaoci biografije Petra Bo`ovi}a ka`u da mu je `ivot kao scenario za film

Petar Bo`ovi} je jedan od omiqe nih doma}ih glumaca, a nedavno je proslavio i svoj 76. ro|endan. Iako ne voli previ{e da pri~a o svom privatnom `ivotu, pre izvesnog vremena je u jednom intervjuu prvi put otkrio detaqe o sebi za koje je malo ko znao.

- @iveo sam u Zemunu dok mi majka nije umrla, a to se desilo brzo, tako da se majke skoro i ne se}am. Moj otac, nezadovoqan uslovima u nema~kom logoru, nastavio je da robija i na Golom otoku. Tako brat i ja ostadosmo u domu za rat nu siro~ad na Sewaku. U posete su mi dolazili baba, tetke i ujaci dok me nisu prihvatili, pa sam neko vreme bio u ko lektivnom stanu. Onda su i ujaci oti{li na Goli otok, a ja ponovo u dom dok me moja baba, tetka Vida Vlahovi} nije uzela i odvela u Kola{in. Moj brat je ostao u siroti{tu i mislim da mi nikad nije oprostio,

kao da sam ja bio kriv {to sam izabranispri~ao je Bo`ovi} u emisiji „Balkanska ulica”.

Sa nepunih ~etrnaest godina ponovo je do{ao u Beograd, kod oca koji je u me|uvremenu odslu`io svoj politi~ki greh i o`enio se po drugi put. Me|utim, nije se Petar ba{ najboqe tu sna{ao, a i sa fakultetom je bilo, kako ponekad veli, „povuci-potegni”. Da bi udovoqio ocu upisao je prava. Wegovu ranu mladost obele`ilo je i to {to je posle nekih li~nih lomova odbegao u Pariz ne znaju}i ni kud zapravo ide, ni {ta }e da radi. Posle lutawa i spoqa i iznutra, ka`e, vratio se odlu~an da zavr{i ako treba i tri fakulteta, te je na Filolo{kom upisao italijanski i {panski, apsolvirao, a potom se obreo i na Akademiji dramskih umetnosti. Me|utim, jedna tragedija je promenila sve i od we se nikad nije oporavio.

- Moja prva qubav iz gimnazije, koja se nastavila i na fakultetu, poginula je. Mira Pe{i}. Bila je divna devojka. I{la je paralelno i u gimnaziju i u baletsku {kolu. Bilo je stra{no pre`iveti wenu

smrt. ^ak mi je i se}awe te{ko. Kasnije sam je ~esto sawao, pa i dan-danas... Kada se probudim, kao da je `iva... pa se ~udim {to je nema tu pored – rekao je Petar. Petar Bo`ovi} isti~e da je posle toga oti{ao u Pariz gde je poku{ao da prona|e utehu. Slavni glumac se osvrnuo i na glasine da je preoteo qubav Orsonu Velsu. - O`enio sam se glumicom Marinom Koqubajevom. To je bila qubav iz predstave “Sladostrasnici Karamazovi” na{eg profesora Predraga Baj~eti}a u Ateqeu 212. Brak sa Marinom se zavr{io jer nije htela da rodi drugo dete. Abortirala je. A ja sam hteo veliku porodicu. To su jednostavno bile dve koncepcije. Na `alost, tako je bilo.

- Nisam preoteo Olgu Palinka{ Orsonu Velsu, pusti me toga! Nikada nikoga ni od koga nisam preotimao. Bio sam sa Olgom jedno deset godina, `iveli smo u Los An|elesu, Beogradu, Zagrebu... Onda je do{ao rat, a qubavi za vreme rata uspevaju samo u lo{im ameri~kim filmovima – rekao je svojevremeno glumac.

Vuleta: Ponosna sam na titulu, ostaje jo{ olimpijsko zlato

Svetska {ampionka u skoku udaq Ivana Vuleta rekla je da je izuzetno ponosna na zlatnu medaqu koju je osvojila u Budimpe{ti i da }e sa istim ciqem i}i na Olimpijske igre u Parizu, a mladim atleti~arima je poru~ila da nijedan san nije dovoqno veliki i da moraju bez pritiska da se bave sportom.

„Na ovu medaqu sam izuzetno ponosna, stigla je u pravom trenutku. Na~in na koji sam je osvojila, kako sam do`ivela i {ta sam nau~ila tokom svih ovih godina, bilo bi bukvalno besmisleno da sam je osvojila pre {est, osam, pet godina. Moje godine su moja prednost, to iskustvo koje imam ne mo`e da se meri ni sa ~im i to }e do kraja karijere biti moje najve}e oru`je”, rekla je Vuleta na konferenciji za novinare u Beogradu.

Vuleta je 20. avgusta osvojila zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u Budimpe{ti rezultatom 7,14 metara, prvu svetsku titulu na otvorenom, a ukupno 15. medaqu sa velikih takmi~ewa.

„Zaokru`ila sam jednu pri~u,

Laslo \ere pobedio Brendona Naka{imu i plasirao se u drugo kolo Ju-Es Opena

Srpski teniser Laslo \ere plasirao se u drugo kolo Ju-Es opena, po{to je savladao Amerikanca Brendona Naka{imu sa 3:0 u setovima – 7:5, 6:4, 6:4. Me~ je trajao dva sata i 22 minuta.

Na po~etku prvog seta vi|ena su dva brejka u tre} em i ~etvrtom gemu, posle ~ega su oba tenisera sigurno servirala do 11. gema. \ere je u ovom gemu zaigrao agresivnije i potom u narednom gemu uspeo da do|e do vo|stva u setovima.

jedina stvar ostaje iskqu~ivo taj Pariz, koji je upitan samo ako ne budem zdrava. Tamo idem sa istim ambicijama kao u Budimpe{tu. Jedina medaqa koja ostaje da upotpunim kolekciju i moj posledwi pozdrav. Bilo je prelepo”, navela je Vuleta.

Izlo`ba o istoriji Marakane za navija~e Zvezde povodom 60-og ro|endana

Navija~i Crvene zvezde uo~i subotwe utakmice protiv Novog Pazara na kojoj }e proslaviti 60. ro|endan „Marakane” ima}e priliku da vide i specijalnu izlo`bu o istoriji najve}eg srpskog stadiona, javqa Tawug.

„O~ekuje nas bogat navija~ki i zvezda{ki dan. Oko stadiona, na platou ispred severa, zapada i istoka, bi}e postavqena zanimqiva izlo`ba o na{oj Marakani. Utakmica po~iwe u 20 ~asova, a izlo`ba he biti otvorena tri sata ranije – simboli~no u pet i pet. Obavezan DRES kod”, navodi se u saop{tewu navija~a Zvezde.

Al Itihad ponudio Liverpulu

162 miliona dolara za Mohameda Salaha

LONDON – ^elnici Al Itihada spremni su da ponude Liverpulu 150 miliona evra (162 miliona dolara) za egipatskog fudbalskog reprezentativca Mohameda Salaha, prenosi CBS Sport.

Salah `eli da nastavi karijeru u Saudijskoj Arabiji, a ~elnici Liverpula su vi{e puta demantovali da planiraju da prodaju egipatskog napada~a.

Izvori bliski pregovorima navode da bi Al Itihad isplatio Liverpulu zagarantovano obe{te}ewe od 108 miliona dolara, a da bi engleski klub mogao da dobije jo{ 54 miliona dolara kroz bonuse.

Salah (31) je u Liverpul stigao 2017. godine iz Rome. On je za engleski klub odigrao 307 utakmica i postigao je 187 godina.

U drugom setu \ere je startovao silovito i odmah uzeo brejk. Tokom tre}eg seta \ere je nastavio da diktira tempo igre. U petom gemu dolazi do brejka, koji mu je olaka{o da u desetom gemu servira za pobedu u me~u.

Danski teniser Holger Rune, ~etvrti nosilac, eliminisan je na startu Ju-Es Opena od [panca Roberta Karbaqas Baene.

Kecmanovi} poveo, pa eliminisan od Variqasa na startu Ju-Es opena

Srpski teniser Miomir Kecmanovi} nije uspeo da se plasira u drugo kolo Ju-Es opena, po{to je ve~eras pora`en od Peruanca Huana Pabla Variqasa rezulatom 3:1. Me~ je trajao tri sata i 14 minuta. Kecmanovi} je prvi set re{io u svoju korist bez mnogo muke. Brejknuo je protivnika u tre}em, petom i sedmom gemu i tako do{ao do prednosti od 1:0 u setovima. Drugi set je bio mnogo uzbudqiviji. U tre}em i petom gemu je ovog puta servis izgubio srpski teniser, ali uspeo je Kecmanovi} da odgovori u osmom i u 10. gemu za 5:5.

Na po~etku ~etvrtog seta peruanski teniser je odmah napravio brejk i time odredio tok seta. Servirali su obojica sigurno do rezultat 5:4, kada je Variqas bez muke osvojio gem za pobedu 3:1 u setovima.

Tu`akawe Nemice i Amerikanke –preko le|a Srpkiwe

Marijana Veqovi}, najboqi srpski teniski sudija, imala je pune ruke posla na startu US Opena i to u me~u izme|u Koko Gof i Laure Zigmund gde je morala da slu{a primedbe obe teniserke.

Nemica Zigmund se najpre `alila na Amerikanku Gof i pri{la je Marijani kako bi iznela svoje frustracije.

„Ona nikada ne ide po pe{kir! Igra gotovo nenormalno brzo!”, navela je Zigmund.

Dok je Marijana poku{ala da urazumi jednu teniserku, druga se smejala podr`ana doma}om publikom.

Da stvari budu jo{ gore, Marijana je morala da slu{a potpuno sumanuti monolog mlade Gofove, koja se `alila na protivnicu.

„Ona nikada nije spremna za moj servis! ^etiri puta je i{la da pri~a sa trenerom, a dala si joj samo jednu opomenu za prekora~ewe vremena. Da li je to fer? A sada govori{ rezultat po{to je poen gotov, nije kao da igramo duge poene. [est sekundi posle poena ka`ete koji je rezultat?!”, grmela je mlada teniserka, ali je Marijana ostala potpuno smirena i potom je privela me~ kraju.

\okovi} pobedio Milera u prvom kolu Ju-es opena

Srpski teniser Novak \okovi} pobedio je sa 3:0 Francuza Alek sandra Milera u prvom kolu Jues opena. Rezltat po setovima bio je 6:0, 6:2, 6:3. Najboqi srpski teniser 17. put u karijeri u~estvuje na Ju-es openu, a Otvoreno prvenstvo SAD osvojio je 2011., 2015. i 2018. godine. \okovi} u 2. kolu igra protiv [panca Zapate. Ju-Es open igra se za nagradni fond od preko 29 miliona dolara.

\okovi}: Zadovoqan sam, za sada sve ide savr{eno

„Znao sam da }e biti kasniji ter min za mene i kasniji start, ali nisam brinuo zbog toga. Odigrao sam odli~no. Iza{ao sam na teren sa puno uzbu|ewa i nestrpqewa. Dve godine je pro{lo od finala. Za sada sve ide savr{eno. Titula u Sinsinatiju, prvi me~ ovde pro{ao izvanredno. Prva dva seta izvanredna, tre}i set je pao malo nivo igre. Odigrao sam na jako visokom nivou. Nadam se da }u odr`ati nivo igre i intenziteta. Koncentrisan sam. Po~eci me~eva na posledwa dva Grend slema nisu bili ba{ najboqi u pore|ewu sa Australijan openom. Ovde mi je dodatni fokus da iza|em sa visokim nivoom tenisa i intenziteta. To se i ostvarilo”, izjavio je \okovi} na konferenciji za medije, preneo je zvani~ni sajt ATP-a. \okovi} je pobedom protiv Milera u prvom kolu posledweg grend slem turnira u sezoni obezbedio povratak na prvo mesto svetske rang-liste. Srbin }e 11. septembra preuzeti ~elnu poziciju od [panca Karlosa Alkaraza.

„Verovatno sam imao odgovor za svaki wegov udarac. Sve u svemu, veoma sam zadovoqan na~inom na koji se ose}am, na~inom na koji igram. Nadam se da }u da zadr`im taj nivo. Tek je po~etak turnira, ali ve} mi se svi|a nivo tenisa”, istakao je \okovi}.

Srpski teniser je posledwi put igrao na Ju-Es openu 2021. godine kada je u finalu pora`en od Rusa Danila Medvedeva 6:4, 6:4, 6:4.

„Ovaj turnir je video toliko istorije i toliko borbi, svi znaju da su no}ne sesije na stadionu 'Artur E{' najglasnije, najenergi~nije, to je eho zbog krova i sve zajedno. Wujor~ani vole svoj tenis, ostaju veoma kasno jer im je uzbudqivo i ja to volim. Svaki grend slem ima svoj {arm, Vimbldon je potpuna suprotnost, ovde je sve zabava, dobra energija, ako mo`ete da se hranite time bi}e vam veoma zabavno”, dodao je \okovi}.

Novak prvi put posle 15 godina najpla}eniji teniser na svetu

Od 2007. godine trajala je vladavina

Roxera Federera kao najpla}enijeg

tenisera na sveta

Dva GOAT-a, dvojica fantasti~nih sportista i momci koji dominiraju u dva globalna sporta, sreli su se u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} fotografisao se u Americi sa Lionelom Mesijem pred nastup na Ju-Es openu.

Horhe Mas, jedan od vlasnika i osniva~a Inter Majamija, za koje trenutno nastupa omaleni Argentinac, objavio je na dru{tvenim mre`ama fotografiju na kojoj je i Novak, uz opis: "Kakvo ve~e!".

Mas je dodao i dva emotikona koze, koji u sportskom `arkonu ozna~avaju najboqe svih vremena (GOAT).

Svetski "broj 2" trenutno se priprema za nastup u Wujorku, dok je Mesi o`iveo ru`i~asti deo Majamija i klubu ve} doneo prvi trofej, a veoma blizu je drugog.

Wih dvojica su vi{e puta isticali

da imaju ogromno po{tovawe jedan prema drugom, tako je Novak navijao za Argentinu na Svetskom prvenstvu i otvoreno je pru`ao podr{ku Mesiju.

Nekada{wi igra~ Barselone i Pari Sen @ermena je o \okovi}u govorio nakon {to je Srbin podigao deseti trofej na Australijan openu.

"Jo{ uvek mi se jave emocije kad vidim snimke na kojima \okovi} podi`e pehar na Australijan openu", rekao je Mesi tokom svog prvog razgovora za medije posle titule.

Novak \okovi} prvi put u karijeri godi{wi obra~un magazina "Forbs" zavr{io je na prvoj poziciji liste najpla}enijih tenisera.

Iako je 42-godi{wak i daqe zara|uje ogroman novac, ~ak oko 95 miliona dolara godi{we, Federer vi{e nije prvoplasirani na listi jer, jednostavno, nije me|u aktivnim igra~ima.

Tron je sada zauzeo jedan od wegovih najve}ih rivala koji ve} dugo dr`i rekord po zaradi od turnirskih nagrada.

\okovi} je novi {ampion na "Forbsovoj" listi tenisera, sa procewenih 38,4 miliona dolara u prethodnih 12 meseci (pre oporezivawa). Na terenu je stekao 13,4 miliona ameri~kih nov~anica, dok je 25 miliona dobio od sponzorskih ugovora, nadoknadi za u~e{}e na doga|ajima, kao i od prodaje memorabilija sa svojim likom.

Odmah iza wega je de~ko koji je ispred na ATP rang-listi, barem jo{ nekoliko dana.

Karlos Alkaraz je drugi sa 31,4 miliona dolara za prethodnih godinu dana – 11,4 osvo-

jio je na terenu, plus 20 miliona koje je osvojio "sa strane".

Mladi [panac do`iveo je vrtoglavi uspon na ovoj listi, po{to je za 12 meseci pre ovog obra~una, inkasirao "samo" 10,9 miliona dolara.

Na tre}em mestu je prva igra~ica sveta Iga [vjontek sa 22,4 miliona dolara, sledi je Danil Medvedev (20,1), Rafael Nadal (15,5), kao i Britanka Ema Radukanu, koja je potpuno nestala sa "mape" posle osvajawa Ju-Es opena. To joj nije smetalo da bude "te`a" za vi{e od 15 miliona dolara.

Wu slede mlada Amerikanka Koko Gof (15,2), Kasper Rud (14,4) i Naomi Osaka (12,1), dok prvih deset kompletira Xesika Pegula (10,9).

Kad se sretnu dvojica najboqih svih vremena – \okovi} se fotografisao sa Mesijem

MUNDOBASKET 2023 Ko{arka{i Australije pobedili Japan i plasirali se u drugu fazu Svetskog prvenstva

Ko{arka{i Srbije pobedili Portoriko i obezbedili plasman u drugi krug SP

MANILA – Ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Portorika rezultatom 94:77 (27:15, 30:12, 18:31, 19:19) u me~u drugog kola grupe B na Svetskom prvenstvu u Manili. Ko{arka{i Srbije su ovim trijumfom obezbedili plasman u drugi krug Mundobasketa. Ju`ni Sudan je ranije danas pobedio Kinu 89:69. Srbija je na me~u sa Portorikom igrala bez povre|enog Filipa Petru{eva, a preostalih 11 igra~a se upisalo u listu strelaca.

Najefikasniji u selekciji Srbije bili su Bogdan Bogdanovi} i Nikola Jovi}, koji su postigli po 17 poena, dok je Aleksa Avramovi} dodao 15. Nikola Milutinov je ubacio 12 poena i imao je 15 skokova. U selekciji Portorika najboqi je bio Ajzea Pineiro sa 14 poena.

Srbija je u prvom kolu pobedila Kinu 105:63, dok je Portoriko posle produ`etka bio boqi od Ju`nog Sudana 101:96. Tre}e kolo u grupi B na programu je u sredu, a sasta}e se Srbija - Ju`ni Sudan (10) i Kina

SADA JE SVE JASNO!

- Portoriko (14). Ko{arka{i Srbije su dobro u{li u me~ i ve} u drugom minutu poveli 8:0. Prednost srpskog tima je rasla iz minuta u minut, a u petom minutu bilo je 17:5 za „orlove”. Prva ~etvrtina je zavr{ena vo|stvom Srbije 27:15, a u ovom delu me~a briqirao je Nikola Jovi}. Izabranici Svetislava Pe{i}a su nastavili sa istom igrom i u drugoj ~etvrtini, a prvo poluvreme je zavr{eno vo|stvom Srbije od 57:27. Portoriko je serijom 13:5 na startu tre}e ~etvrtine smawio vo|stvo Srbije na 62:40. „Orlovi” su u posledwu ~etvrtinu u{li sa vo|stvom od 75:58, a Portoriko je dobio tre}u ~etvrtinu 31:18. Ko{arka{i Portorika su poja~ali odbranu na startu posledwe ~etvrtine, a u 33. minutu smawili su prednost Srbije na 79:66. Portoriko je u 35. minutu pri{ao na minus 10 (81:71), ali je selekcija Srbije uspela da odbije ovaj nalet i da ponovo stekne osetniju prednost. „Orlovi” su potom sigurnom igrom mirno me~ priveli kraju.

Evo s kim i kada Srbija igra u drugoj fazi Mundobasketa

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije saznala je kada igra utakmice druge faze Svetskog prvenstva, jer je Mundobasket 2023 okon~an kada se radi o A grupi, sa kojom se "orlovi" ukr{taju.

U woj je ranije tokom ovog dana Dominikanska

Republika prvi put u svojoj istoriji okon~ala uvodnu rundu bez poraza, time je zauzela prvo mesto, a Italija, dvostruki "xelat" Srbije sa prethodnih takmi~ewa, nije do`ivela novi kiks - u tre}em kolu savladala je Filipine sa 90:83, i tako kao druga obezbedila prolazak u nastavak borbe za medaqe.

Kada i s kim Srbija igra u drugoj fazi Svetskog prvenstva u ko{arci 2023?

Ukoliko, o~ekivano, Srbija pobedi i Ju`ni Sudan

i zauzme prvo mesto u svojoj, B grupi, onda }e po slede}em rasporedu igrati utakmice druge faze:

U petak, 1. septembra, igra svoj prvi me~ u novoformiranoj grupi I i to protiv Italije, a u nedequ, 3. septembra, igra drugu utakmicu, protiv Dominikanske Republike.

Termini koji su u opticaju su 10 i 14 ~asova po sredwoevropskom vremenu.

Ovo "u opticaju" stoga {to FIBA nije odredila ta~ne termine za pojedina~ne me~eve druge faze, samo koji parovi kog dana igraju.

Bodovi iz uvodne runde se prenose u drugu, a u ~etvrtfinale prolaze po dve ekipe iz svih novoformiranih grupa.

OKINAVA - Ko{arka{ka reprezentacija Australije pobedila je Japan sa 109:89 i tako obezbedila plasman u drugu fazu takmi~ewa i sa~uvala {anse da se ume{a u borbu za medaqe.

Australija je me~ prelomila ve} u prvom poluvremenu, rano je stekla dvocifrenu prednost, koju Japan nijednom nije uspeo da ugrozi.

Xo{ Gidi je predvodio Australiju sa 26 poena, samo dva mawe postigao je Ksavijer Kuks, Xo{ Grin je dodao 15, Nik Kej 13, a Peti Mils 11. Doskora{wi ~lan Partizana Dante Eksum upisao je pet poena, javqa Tawug.

Xo{ua Hokinson sa 33 i Juta Vatanabe sa 24 poena bili su najefikasniji u Japanu, Juki Toga{i je dodao 13.

Australija }e kao drugoplasirana iz F grupe igrati u drugoj fazi takmi~ewa u kojoj }e poku{ati da obezbedi plasman u ~etvrtfinale.

Japan }e kao tre}eplasirani u grupi igrati za plasman od 17. do 32. mesta gde je ulog direktan plasman na Olimpijske igre 2024. godine, po{to }e najboqe plasirana selekcija iz Azije overiti vizu za Pariz.

Dante Egzum i biv{i ko{arka{ Zvezde aduti Australije na Mundobasketu

Australija ima devet ko{arka{a iz NBA lige. Na spisku su: Ksavijer Kuks, Dajson Danijels, Dante Egzum, Xo{ Gidi, Kris Goulding, Xo Ingls, Nik Kej, Patrik Mils, Doup Rit, Matis Tibul i Xek Vajt. Me|u 12 igra~a su doju~era{wi plej Partizana Dante Egzum i nekada{wi krilni centar Crvene zvezde Duop Rit.

- Radujemo se izazovu koji je pred nama. Imali smo dobre pripreme, radili smo dosta na taktici za SP. Bi}e to te`ak turnir, ali mi smo sigurni u na{ plan - rekao je Gorxijan.

Australija na Mundobasketu igra u grupi E u Okinavi sa Japanom, Nema~kom i Finskom. SP se odr`ava od 25. avgusta do 10. septembra u Japanu, Indoneziji i Filipinima.