Srpski glas 31. mart

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 31. 3.2022. z Year XXXI No.2494

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

„3 NA 3“ BASKET TURNIR

ADELEJD 2022 U subotu, 19. marta na imawu Crkvene op{tine Sv. Sava Vudvil Park u Adelejdu, odr`an je {esti po redu turnir u basketu „3na3“. I ove, kao i pro{lih 5 godina u~estvovali su, ne samo lokalni timovi, ve} i timovi iz ostalih delova Australije

Takmi~ewe u pecawu u organizaciji „Srpskog ribolova~kog dru{tva“ odr`ano proteklog vikenda

Strane 31 i 32

SRPSKI SPORTSKI CENTAR KIZBORO

Svirka „Ru`ica i ^kaqa“

Strane 16 i 17

Malo stvari je prijatnije od veselog i vedrog do~eka uigranih i profesionalnih ~lanova tima Srpskog sportskog centra (SSC) i nasmejanih muzi~ara koje SSC obezbe|uje svojim gostima. U subotu ve~e, 26. marta su svojim obradama popularne muzike goste vedrili i zabavqali dru`equbivi i svima poznati muzi~ki duo "^kaqa i Ru`ica"

Strana 18

BRATSKI SASTANAK I ISPOVEST SVE[TENSTVA I SVE[TENOMONA[TVA MITROPOLIJE AUSTRALIJSKONOVOZELANDSKE U MANASTIRU SVETI SAVA Strana 15 KOD KANBERE

Zavr{eno je jo{ jedno uspe{no takmi~ewe u pecawu koje je organizovalo “Srpsko ribolova~ko dru{tvo“ iz Melburna pro{log vikenda. Takmi~ewe je odr`ano na reci Edvard u mestu Matura (Mathoura, NSW) u Novom Ju`nom Velsu koje se nalazi oko 280 kilometara od Melburna.

U takmi~ewu su u~estvovala 32 pecaro{a.

Prvo mesto i nagradu od 300 dolara osvojio je mladi pecaro{ Milenko Ostoji}

PREPOZNAVAWE LEPOTE @IVOTA I DU[E

ZORAN KOSTADINOVI], PEVA^ NARODNE MUZIKE IZ SIDNEJA, ORGANIZUJE ZABAVE - „VE^E LEPOTE SA PRIJATEQIMA“ Strana 16 [ta se desilo porodici Gavrila Principa nakon Vidovdanskog atentata:

Strana 26

Ro|enog brata su mu ubile usta{e, a jedan ~lan je u{ao u istoriju kao heroj!

2

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Sergej [ojgu: Rusija }e adekvatno odgovoriti ako NATO Kijevu isporu~i borbene avione i sisteme PVO

Vilijam Montgomeri: Vu~i} mi je obe}ao da }e ograni~iti broj letova ka Rusiji. Moskva ucewuje Srbiju vi{e od 20 godina Biv{i ameri~ki ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, Vilijam Montgomeri, rekao je u intervjuu za hrvatski Jutarwi list da je savetovao predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u da ograni~i letove ka Rusiji, te da mu je {ef srpske dr`ave obe}ao da }e ograni~iti broj letova.

“Rusija ucewuje Srbiju vi{e od 20 godina. Jednostavnim re~ima, Rusija poru~uje Srbiji: „Ako se budete zezali sa nama, mi }emo odustati od veta na Kosovo i ono }e postati ~lanica UN, a vi }ete ga izgubiti zauvek. To bi, naravno, zna~ilo da bi vladaju}a stranka u Srbiji bila uni{tena. Vu~i}eve reakcije su predvidive. Kupi}e par borbenih aviona od Rusa, dati Kinezima ugovor da grade puteve, pa u}i u mirovno partnerstvo sa Zapadom, i uraditi ne{to sa Evropskom unijom. Poku{ava da uravnote`i sve ~etiri sile ne pridr`avaju}i se nijedne od wih. Me|utim, ukrajinski sukob }e mu biti sve te`i. Akcije protiv zemaqa za koje se smatra da podr`avaju drugu stranu posta}e sve te`e, bilo na strani Rusije ili Zapada”, ispri~ao je Montgomeri za Jutarwi list.

On smatra da je Vu~i} jedino uspeo u tome da spre~i Milorada Dodika, ~lana Predsedni{tva BiH, da pre|e “crvenu liniju”, bez obzira {to je Dodika na to podsticao Putin.

“Dok visoki predstavnik u BiH ne u~ini bilo {ta provokativno, mir }e opstati. Desilo se da Srbija dozvoqava sve vi{e letova iz Rusije, kako bi izbegli zatvoreno nebo nad zemqama Evropske unije. I to je nai{lo na {ire kritike. Istovremeno, Tursku hvale {to je dozvolila veliki broj letova iz Rusije, jer se veruje da Rusi be`e od Putina tokom letova. Ista situacija, druga~ije gledawe. Rekao sam Vu~i}u da prestane da leti. I obe}ao je da }e ograni~iti broj letova na onaj pre sukoba”, obja{wava biv{i ambasador.

Na pitawe novinara da li je on time potvrdio da savetuje predsednika Srbije da prestane da leti iz Rusije, Montgomeri je odgovorio potvrdno.

“Da, u kontaktu smo. Ono na {ta sam `eleo da mu skrenem pa`wu jeste da {to du`e traje ova situacija, postavqa}e se vi{e pitawa, i to najverovatnije potpuno nevezanih za rat. Dakle, ako `elite da poka`ete odlu~nost u odnosu prema Rusiji, {aqete li odbojka{ice na takmi~ewe tamo? Organizujete li konferencije? Postavi}e se mnoga pitawa”, rekao je, izme|u ostalog, Montgomeri u intervjuu za Jutarwi list.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Glavni ciqevi prve etape specijalne operacije Ruske Federacije za za{titu civilnog stanovni{tva Donbasa su zavr{eni, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej [ojgu.

On je rekao da je sada mogu}e fokusirati se na osloba|awe samoprogla{enih Dowecke i Luganske narodne republike, prenose Izvestija. „Borbeni potencijal Oru`anih snaga Ukrajine je zna~ajno smawen, {to nam omogu}ava da usmerimo pa`wu i napore na postizawe glavnog ciqa - oslobo|ewa Donbasa”, rekao je [ojgu.

Naveo je da su ukrajinske trupe su pretrpele zna~ajnu {tetu, da su vazduhoplovstvo i sistem PVO skoro uni{teni, a da su pomorske snage Ukrajine, kako je na-

veo, „prestale da postoje”.

Prema re~ima [ojgua, od 152 aviona koji su se nalazili u borbenom sastavu ukrajinskih trupa pre po~etka operacije uni{te-

na su 123, od 149 helikoptera uni{teno je 77, a od 180 sistema PVO dugog i sredweg dometa uni{tena su 152.

Ruski ministar je ocenio da su isporuke oru`ja Ukrajini od Zapada neodgovorne i da bi wegova nekontrolisana distribucija mogla da predstavqa pretwu evropskim dr`avama.

Rusija }e adekvatno odgovoriti ako NATO Ukrajini isporu~i borbene avione i sisteme protivvazdu{ne odbrane, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej [ojgu. „Pratimo izjave lidera pojedinih zemaqa NATO-a o wihovoj nameri da Ukrajini isporu~e avione i PVO sisteme. Ako budu sprovedene, mi }emo adekvatno reagovati”, rekao je [ojgu.

Izabrano je 25 najru`nijih srpskih re~i, posledwa }e vas nasmejati Neke re~i iz srpskog jezika volimo mawe od drugih, a neke ba{ ne volimo ili ih ~ak mrzimo.

Na Instagramu i na Tviteru organizovan je neobavezni konkurs za najru`niju srpsku re~ i evo izbora od 25 prezrenih re~i koje smo vam odabrali sa brojnog spiska.

Tu su: pazuh, svekrva, jetrva, kopile, pastorak, liku{a, bubuqica, iznutrica, pihtije, raspu{tenica, gazda, grba, boranija, prelepotica, o~uh, ma}eha, patrqak, krmeq, mu{mula, nerotkiwa, ~ukqevi, usedelica, picajzla, mwewe… I za kraj, ne}ete verovati: Vu~i}.

Ina~e, re~ „praskozorje“ nedavno je izabrana za najlep{u srpsku re~ od onih koje su u~e-

OV

I a nici predlo`ili na konkursu koji je Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije u saradwi sa Katedrom za srpski jezik Filo-

lo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovalo u okviru manifestacije „Mart, mesec srpskog jezika“.

ma {ta mi re~e?!

ZA VUKA/VU^I]A, PARTIJU I UKRAJINU!

JOKI]EV „PRAKTI^AN“ STAV O REPREZENTACIJI SRBIJE „Ja ne razmi{qam o tim stvarima uop{te, o reprezentaciji sada.

Nekako poku{avam da se fokusiram na sada{wost, a to kad do|e razmi{qa}u kad do|e" (Srpski ko{arka{ i jedan od najboqih igra~a u NBA ligi, Nikola Joki}, o nastupu za reprezentaciju Srbije)

„Nije to ukrajinska katastrofa, nego ruska katastrofa. Ruska sramota, a ukrajinska nesre}a.

Stra{na agresija koju Rusija, na ~elu sa Vladimirom Putinom i wegovim oligarsima, vr{i na ukrajinski narod i ukrajinsku dr`avu je velika sramota za ruski narod i to baca qagu na slavnu istoriju Rusije… Rusija sprovodi nacizam" (Milan Uro{evi}, narodni poslanik SPO-a, izabran na listi „Aleksandar Vu~i} – za na{u decu“)

DA NAM NATO OPROSTI [TO NAS JE BOMBARDOVAO (I [TO PAMTIMO) „Treba uvek oprostiti i biti za saradwu, NATO je va`an zbog KiM, ali mora da postoji se}awe i po{tovawe prema `rtvama" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, povodom godi{wice po~etka NATO agresije)

NEKUPAWEM PROTIVU PUTINA! „Kada bi se svi Francuzi ograni~ili na jedno tu{irawe nedeqno hladnom vodom, uvoz ruskog gasa bi se smawio za 20%, {to je ogromno" (Barbara Pompili, francuska ministarka ekolo{ke tranzicije)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 3

Li~ni stav „6.000 poluga na{eg Otkud mr`wa prema Srbiji zlata vrednog 4,6 milijardi evra Kinezi iznose iz Srbije“ Pi{e: Marko Lopu{ina

Predsednik Odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde Du{an Nikezi} rekao je da }e za samo 13 godina biti iskopano svo zlato u Boru, a da }e bogatstvo pripasti Kinezima. „^ak 75 godina je zlato koje se vadilo u Boru pripadalo dr`avi Srbiji. Od wega smo stvarali zlatne rezerve ove zemqe. Pre tri i po godine Aleksandar Vu~i} je predao Kinezima RTB Bor i od tada svo zlato koje se iskopa u Boru pripada Kini“, rekao je Nikezi}.

On je naglasio da }e samo u jednom rudniku, ^ukaru Peki, za 13 godina biti iskopano svo zlato.

"Ukupno 73 tone, {to je

duplo vi{e od rezervi zlata ova zemqe koje skupqali od Drugog svetskog rata.

To je 6.000 zlatnih poluga, a wihova vrednost je 4,6 milijardi evra. Potrebne su

nam promene da prekinemo ovaj neokolonijalni odnos sa Kinom i vratimo otu|ene nacionalne resurse u vlasni{tvo Srbije", zakqu~io je Nikezi}.

OVO JE VREME FANTOMSKIH BIRA^A?

Ima ih u bira~kom spisku, ali ne i na adresi…

Nastavqa se poplava tzv. fantomskih poziva za glasawe, i sve vi{e gra|ana odlazi u MUP da bi prijavili nepostoje}e stanare na svojoj adresi. Dok predsednik Vu~i} poru~uje - "i, {ta s tim", u posma-

tra~koj misiji CRTA ka`u da }emo lutati u magli dok god ministrastvo dr`avne uprave i lokalne samouprave ne dozvoli nezavisnu reviziju i proveru bira~kog spiska.

Zbog fantomskih bira~a, opozicija je najavila hitan sastanak.

Po{tar uo~i izbora mo`e da presko~i ono „zvoni dvaput“, kad ionako nema kome, jer ne zna ni u koje sandu~e da ubaci poziv za glasawe. I onda kom{ije upoznaju kom{ije kojih nema. „U mom ulazu pet, u prethodnom osam“, pri~a Stamenko Jovi~i}.

Novinar: Vi te qude ne poznajete?

"Ma to je mala zgrada, mi se svi poznajemo, naravno da ih ne poznajemo i nismo nikada ~uli za wih", ka`e.

Stamenko Jovi~i} ka`e da za 30 godina stanovawa na ovoj adresi do sada, uo~i izbora, nije upoznao nijednog "fantoma", a kao upravnik zgrade ne `eli da, kako ka`e, ima problem sa nea`urnim spiskom stanara. "Danas }u i}i u policiju, da vidim {ta }e oni da mi ka`u. Drugo, ako ve} tu neko stanuje, on je u obavezi da pla}a tro{kove odr`avawa i potro{we vode, ide po broju ~lanova doma}instava u zgradi. Sve to

neko pla}a", dodaje.

Neki upravnici zgrada ve} su bili u policiji.

"Evo je Lamartinova 11, Vra~ar. Upravnik dobio podatke o spisku stanara u zgradi. Za ove koji nisu zatamweni se ne zna ko su. Upravnik od policije tra`i da utvrdi u kom stanu su nove kom{ije"m navodi se u jednom tvitu, uz prilo`enu fotografiju dokumenta.

Ima i onih koji su nepostoje}eg bira~a na svojoj adresi Mariju \or|evi} redovno prijavqivali 2014, 2016, 2017, 2020. godine.

"I da li znate epilog?

Ovo sam dobio pre tri dana.

Ali, pre mesec dana, uve~e neko zvoni na moju kapiju. Ja ka`em - izvolte, oni pitaju da li je tu Marija \or|evi}. Ja sam rekao - izvinite Marija \or|evi} nije tu, a za {ta vam treba? "Doneli smo joj poklon". A ja ka`em - a, jel imate poklon~i} za mene", ispri~ao je u Utisku nedeqe Petar Peca Popovi}, publicista i rok kriti~ar.

I dok iz nadle`nog ministarstva poru~uju da za ove izbore Srbija ima nikada a`urniji spisak bira~a, iz CRTA odgovaraju da je neophodna detaqna provera upisanih glasa~a - od adrese do adrese.

"Ili je bira~ki spisak a`uran ili nije.

To da je "naja`urniji ikada" ne zna~i apsolutno ni{ta, dokle god Ministarstvo dr`avne uprave ne omogu}i nezavisnu reviziju i proveru bira~kog spiska - mi mo`emo samo u magli da lutamo", naveo je Ra{a Nedeqkov iz CRTA. Pozivi za glasawe fantomskim bira~ima pronalaze u svojim po{tanskim sandu~i}ima stanovnici svih gradova u Srbiji.

"Stigao je neki poziv nekog ko ne postoji. I {ta s tim", rekao je nedavno na TV Prva predsednik Aleksandar Vu~i}.

Kada je krajem februara 2022. godine zapo~eo rat u Ukrajini, politi~ari zapadnih sila i wihovih sitnih saveznika po~eli su, po staroj britanskoj la`noj optu`bi da je „Srbija mala Rusija“, da napadaju zvani~ni Beograd i da {ire politi~ku paranoju i neistine o srpskom narodu i wegovoj dr`avi.

Odmah posle izjava britanskoj premijera Borisa Xonsona da wemu „rusko granatirawe Harkova li~i na srpski napad na pijacu Markale u Sarajevu“, oglasio se i novi nema~ki kancelar Olaf [olc. On je odgovaraju}i na kritike ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je podsetio da je NATO pokrenuo rat u Evropi, protiv Jugoslavije, izjavio: Alijansa to uradila kako bi “spre~ila genocid na Kosovu”. Na ovaj na~in Srbija je „uvu~ena“ u rat koji su zapadne zemqe, predvo|ene sa SAD i NATO po~ele na politi~kom, ekonomskom i medijskom planu protiv Rusije, ali i protiv Srbije.

Bombardovawe Srbije od strane NATO 1999. godine je u prole}e 2022. postalo tema kojom se Amerika obra~unava sa Rusijom, a Pri{tina je to koristila da se obra~una sa Srbijom. Jer, dok je general Vesli Klark, biv{i glavnokomanduju}i NATO - a u Evropi ponovo poku{avao da opravda agresiju Zapadne vojne alijanse na SRJ i da ubedi svetsku javnost da to ne mo`e da se uop{te poredi s napadom Rusije na Ukrajinu, albanski ubica Ramu{ Haradinaj, nekada{wi vo|a terorista OVK po~eo je javno da priziva novo bombardovawe Srbije. - Znam da Amerikanci ne dozvoqavaju nijednom srpskom vojniku da u|e na teritoriju Kosova. Znam da }e Beograd biti bombardovan ako se ovako ne{to desi, kao {to je bilo 1999. godine. To rukovodstvo Srbije dobro zna. Ako srpski oficir pro|e kroz teritoriju Kosova, Beograd }e biti bombardovan, a ne bilo koja druga teritorija - zapretio je srpskom narodu Ramu{ Haradinaj.

Ina~e je 2022. zapo~ela kao jo{ jedna godina svetske mr`we prema Srbima.

Albanac, gastarbajter u [vajcarskoj je uputio mejl Ambasadi Republike Srbije u Bernu sa porukom: „Prokleta |ubrad srpski narod!“. Na Svetskom prvenstvu u rukometu za mu{karce u Segedinu, u januaru, tokom me~a Hrvatske i Srbije, hrvatski navija~i su uzvikivali „Ubij Srbina!“. U novim {kolskim uxbenicima istorije u Francuskoj za Srbe se tvrdi da su „genocidan narod“ i da je “etni~ko ~i{}ewe, stil srpskog ratovawa”. Naslov u italijanskim novinama "\okovi} mo`e da umre u |ubretu" objavqen je posle proterivawa Novaka \okovi}a, svetskog prvaka u tenisu i zvani~no najboqeg sportiste sveta, po~etkom januara sa teniskog turnira “Australijan open” u Melburnu. Nama u Srbiji je bilo jasno da je Novak uhap{en zato {to je Srbin, koji pobedama na terenima ru{i zapadni monopol u svetskom sportu i biznisu. Kako je Novak \okovi} napadan, tako je i Srbija izlo`ena javnim izlivima mr`we politi~ara i javnih li~nosti. Ta mr`wa zapadnih i balkanskih li~nosti postala je deo zvani~ne politike u procesu razvoja Novog svetskog poretka. EU, SAD, NATO, Komonvelt smatraju nedoli~nim da mi Srbi budemo deo wihovog sveta. I zato nas mr`wom guraju od sebe.

Na{e kom{ije, Hrvati, Albanci, Bo{waci, Slovenci, pa i Makedonci koriste mr`wu prema srpskom narodu kao kohezioni faktor wihovih nacija. Politi~ari iz kom{iluka preko antisrpstva grade svoje politi~ke karijere i svoju vlast.

Ovo je zapis o mr`wi stranaca, koji su nekad i sad sprovodili planove o nestanku srpskog naroda i dr`ave. Mnogi tvrde da Srbija qudskim glavama pla}a svoju borbu za nezavisnost, zbog svoje geopoliti~ke pozicije. Dr Jovan Cviji} je jednom rekao da je Srbija kao „ku}a na drumu“, na raskrsnici tri kontinenta, koju su vekovima pohodile razne strane vojske i vladari, ne bi li je sru{ili.

U moderno doba, kako re~e istori~ar Mile Bjelajac: „Srbija je istorijski oduvek bila geopoliti~ka meta velikih sila, koje se odlu~ivale o tome u kakvoj dr`avi i sa kime }e da `ive Srbi, a sa kime ne treba sa `ive“. O tome, na`alost, govore ratni zlo~ini Amerikanaca, Austrijanaca, Britanaca, Nemaca, Italijana, Hrvata, Ma|ara, Bugara, Albanaca i drugih. Taj politi~ki interes stranaca da uklone Srbe sa svojih osvaja~kih puteva, kako re~e dr ^edomir Anti}, motivisan je i “li~nom politi~kom mr`wom prema srpskom narodu i dr`avi”. Tu prepoznajemo Po}oreka, Hitlera, Musolinija, Paveli}a, Borisa Tre}eg, Envera Hoxu, Tu|mana.

Krajem 20. veka i po~etkom 21. milenijuma otkrila su se nova lica mrziteqa Srba, koja simboli{u svo zlo koje se vekovima prire|uje srpskom narodu (Fadiq Hoxa, Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Ha{im Ta~i, Ramu{ Haradinaj, Frawo Tu|man, Alija Izetbegovi}, Toni Bler, Gerhard [reder, Xejmi [ej).

Najve}e politi~ke li~nosti Evrope, kao {to su Toni Bler recimo, ili @ak [irak, govorili su o Srbima kao o “civilizacijskom zlu”.

Aristotel je posmatrao mr`wu kao `equ za uni{tewem nekoga i ne~ega.

Sigmund Frojd mr`wu opisuje kao „duboko, trajno, jako ose}awe, koje izra`ava animozitet, qutwu i neprijateqstvo prema osobi, grupi ili predmetu”. U slu~aju srpskog naroda to su razni oblici progawawa: politi~ka netrpeqivost, nacionalni animozitet, nacizam i fa{izam, prisilna seoba, proterivawe, zarobqavawe, ratno, vojno i civilno ubijawe Srba. Profesor Ratko Bo`ovi} je kao izvor mr`we me|u narodima i dr`avama, pre svih, odredio vladare i politi~ke vo|e. - Vladaju}a elita i politika svoj identitet ostvaruju preko mr`we. Mr`wa je deo wihove politi~ke strategije i pogonsko gorivo osvajawa vlasti i odr`avawa na vlasti – tvrdi dr Bo`ovi}.

Srpski narod je ubijan fizi~ki i masovno u vreme Osmanske vladavine i dva srpska ustanka, tokom Prvog i Drugog balkanskog rata, zatim u Velikom ratu i Drugom svetskom ratu. Takva ratna likvidacija se nastavila gra|anskim ratom u SFRJ devedesetih i okon~ala ubistvenom agresijom 17 zemaqa NATO a nad srpskim narodom u BiH, Crnoj Gori i Srbiji. Istori~ari tvrde da dr`ava Srbija nije nikada utvrdila ta~an broj svog stradalog naroda. Politi~ke pretpostavke govore da je re~ o oko tri miliona mrtvih Srba. Svoj politi~ki rat protiv Srba danas vode tzv. Kosovo, Albanija, Hrvatska, BiH, dok zapadni vladari {ire srbofobiju, koja je preto~ena u izreku “Srbi su krivi za sve!”. Wihov ciq je da se ~itav srpski narod medijskim i politi~kim la`ima pretvori u genocidnog zlo~inca. I da zbog toga bude trajno ka`wavan mr`wom i sankcijama.

Starogr~ki filozof Aristotel je rekao da je mr`wa kao `eqa za uni{tewem - neizle~iva vremenom. Ne}emo im zaboraviti mr`wu i zlo.

4

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

SRPSKA POSLA

PREDIZBORNA BRDA I DOLINE

Plate, penzije, saobra}ajnice, privatne gara`e, vojni rok...

Ovako bi izgledala Srbija kad bi stranke ispunile sva obe}awa iz kampawe Prose~na plata do 2026. bi}e 1.000 a penzija 500 evra, problem parkirawa bi}e re{en privatnim gara`ama, ili }e plate ipak odmah porasti za 12 odsto, a doprinosi za zdravstvo biti ukinuti.... Bi}e uveden obavezni vojni rok, ali i veto za prodaju poqoprivrednog zemqi{ta strancima... Zvu~i poznato?

Ovako bi ukratko mogla da izgleda Srbija ako je suditi prema predizbornim obe}awima kojima nas stranke zasipaju u susret predstoje}im izborima koji }e biti odr`ani 3. aprila.

U obe}awima predwa~i vlast, za wima kaska opozicija: spomiwali su se novi investori, radna mesta, saobra}ajnice, ulagawa u {kolstvo a ne u vojsku i policiju i vra}awe onih koji su trbuhom za kruhom oti{li iz Srbije.

Najozbiqnije i najneozbiqnije obe}awe dao je aktuelni {ef dr`ave i lider SNS Aleksandar Vu~i} koji je u{ao u trku za drugi mandat na Andri}evom vencu. On je na predizbornom skupu u Ra{ki obe}ao da }e prose~ne plate do kraja 2026. godine biti 1.000 evra, a penzije 500 evra.

Ni opozicija nije mnogo kaskala, pa je lider Stranke slobode i pravde Dragan \ilas dao re~ da }e ako do|e na vlast pove}ati plate za 12 odsto.

- Garantujem da }emo odmah, kad do|emo na vlast, pove}ati plate svima u Srbiji za 12 odsto, tako {to }emo ukinuti doprinose za zdravstvo - kazao je \ilas.

Velikim brojevima "ga|ala" se i prestonica pa je kandidat Srpske napredne stranke (SNS) za gradona~elnika Beograda Aleksandar [api} najavio da }e se se zalagati za uvo|ewe "Beo-

gradske kartice“, koja bi pru`ala i preko 10.000 evra u{tede na godi{wem nivou za jednu porodicu, kroz popuste prilikom kupovine, ali i kori{}ewa sportskih centara i bazena.

Drugi ugao na{ao je kandidat za gradona~elnika ispred pokreta "Ne davimo Beograd" i koalicije "Moramo za dobar grad" Dobrica Veselinovi} i obe}ao da }e se od ku}e do posla stizati za pola sata, ali i {ta je to {to se ne}e desiti ako oni do|u na vlast.

- [to se ti~e pokreta "Ne davimo Beograd", gondole na Kalemegdanu ne}e biti - rekao je Veselinovi}.

Koalicija "Ajmi qudi" okupqena oko SDS Borisa Tadi}a obe}ala je reformu u oblasti poqoprivrede, energetike i privrede, i izgradwu "pravi~ne socijalne dr`ave koja podrazumeva reformu obrazovawa, zdravstva i socijalne za{tite".

- Vrati}emo politiku subvencija koja }e biti prilago|ena potrebama savremene poqoprivrede i na{ih poqoprivrednika - najavio je Tadi}.

Ovih dana se mnogo pi{e i pri~a o se~i {uma, a predsednik

REKORDAN BROJ PRIJAVQENIH IZ DIJASPORE Ove godine prijavqen je i rekordan broj gra|ana Srbije za glasawe u inostranstvu.

Glasawe }e biti organizovano u 34 dr`ave na 77 bira~kih mesta, a za glasawe se prijavilo vi{e od 40.000 bira~a.

Skup{tini grada i funkcioner SPS NIkola Nikodijevi} obe}ao je da }e u narednom periodu prioritet biti nove {umske povr{ine.

Pojedina obe}awa su za deo gra|ana vi{e li~ila na pretwe, poput onih o uvo|ewu obaveznog vojnog roka koje je dao kandidat za predsednika ispred Koalicije NADA Milo{ Jovanovi}.

Spisku ovde nije kraj, stranke i politi~ari su obe}avali privatne gara`e kojim bi se re{io problem parkirawa, ve}a prava za borce, pre~icu do ulaska u EU, rijaliti samo u posebnim terminima, a retki su bili oni koji su rekli da ne}e nuditi brda i doline.

Sve ovo slu{ali smo godinama ranije, a izvr{ni direktor Cesida Bojan Kla~ar ka`e da je ova kampawa ipak izuzetak i da nema velikih, ni izrazito populisti~kih obe}awa.

- ^ini se da su politi~ke stranke ne{to opreznije nego {to je bio slu~aj ranije. Dva su razloga za to, najpre jer ukrajinska kriza uti~e na nepredvidqivost, a pod broj dva jer su ve}ina aktera ili na vlasti ili su bili i zato bira~i mogu da ocewuju stepen ispuwenosti obe}awa - isti~e Kla~ar.

Ranije je bilo populisti~kih obe}awa, poput onih Vu~i}evih o hlebu od tri dinara.

Parlamentarni izbori u Srbiji odr`avaju se 3. aprila, a istog dana bi}e odr`ani i predsedni~ki i lokalni izbori u Beogradu i jo{ nekoliko op{tina.

Za novi saziv Skup{tine Srbije gra|ani }e birati izme|u 18 opcija, a za {efa dr`ave kandidovalo se osam imena.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  @ali se jedan stari mitinga{: - Uhvatila me reuma, ne aplaudiram vi{e kao nekada.  Do|ite na na{ predizborni miting.

Ne bilo vam zapove|eno.  Slu{ao sam govor jednog nacionaliste. E, krvav je!  Kad su ~uli da je na obodu grada ju~e izgorelo par hektara {ume, humani investitori su odlu~ili da ve} sutra tamo posade deset stambenih zgrada.  - Kako da pomognem u predizbornoj kampawi?

- Samo se ne pojavquj nigde!  Na ovim izborima za mnoge va`i olimpijsko pravilo, "Va`no je u~estvovati".

 Na{i kriminalci jedni na druge pucaju pi{toqima sa prigu{iva~ima jer po{tuju ku}ni red i ne}e da uznemiravaju kom{ije.

Nije te{ko biti fin.  Verovati da }e{ pobediti na izborima zato {to ima{ podr{ku na "Tviteru" je isto kao i verovati da }e{ imati seks zato {to gleda{ porno filmove.  Jedan qutiti penzioner obra}a se kandidatu na izborima: - Si|i s bilborda da ti ne{to objasnim!  - Kako se zove ono {to kru`i oko tebe i gleda te sa visine?

- Dron.

- Nije nego ta{ta!  Hladni radijatori zbli`avaju qude.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Kada ste duboko voqeni, to vam daje snagu.

Kada duboko volite, to vam daje hrabrost" „Doru~kuj kao kraq, ru~aj kao princ, a ve~eraj kao prosjak“ „Niste `iveli sve dok ne u~inite ne{to za nekoga ko vam se nikada ne}e odu`iti“ Narodne poslovice

„Nemojmo sada ni pquvati ovo vrijeme u kojem `ivimo, jer nijedno vrijeme u nas nije lako“ Arsen Dedi}

„Qubav je jedna vrsta pijanstva. Kada ~ovek popije prvu i drugu ~a{u otvori mu se apetit i javi `e| i onda sru~uje ~a{u za ~a{om “ Branislav Nu{i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 5

IZNAD BU\ANOVACA "OBORILI" SMO I LA@I O RATOVAWU:

\or|e Ani~i} o 27. martu 1999, kada je prvi put sru{en mit o nevidqivim avionima

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

Iz ove perspektive, posle vi{e od dve decenije nakon NATO agresije i ta~no 23 godine od obarawa tzv. nevidqivog aviona iznad Srbije, sklon sam da verujem da je posada Tre}eg diviziona ~uvene 250 *važe uslovi Raketne brigade, tada VJ, sru{ila u blato kod Bu|anovaca mit o oru`ju i wegovoj mogu}nosti da ratuje nadmo}no, precizno BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate i, {to je najva`nije, bezbedno za one koji naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au poseduju takvu tehniku.

Ovako, u danu kada nekada{wi borci, Za više informacija kontaktirajte nas: pripadnici ovog divizona obele`avaju Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au Ђорђе Аничић током рата 27. mart, kada je 1999. nad Sremom oboren 68 Moore St Liverpool NSW 2170 avion, ponos ameri~ke avijacije, govori SInce 1994 Mon - Fri: 9-17h \or|e Ani~i}, tada rukovalac ga|awa. ministrovawa Aleksandra Vulina, a Ani~i} je odavno u penziji, ali je ostao predsednik Vu~i} je vratio Divizion u prisutan u svetskoj vojnoj literaturi i stroj. Jedino {to je nadvisilo vojni~ki javnosti. Podvig Tre}eg diviziona koji podvig obarawa ponosa NATO avijacije muzej u Sur~inu u pratwi na{ih oficira ju}i na rupe na trupu objasnio "da se kvar je sa polo`aja iz ravnice Doweg Srema nad Srbijom su anegdote koje su pratile i ispred dela olupine aviona komenta- zove neva".

- Isti kustos je na istom susretu na sru{io jo{ jedan "nevidqivi 'B-2'" 20. pri~u o "F-117". Ani~i}u je najomiqenija risala kako je letelica "imala tehni~ki maja, ali i lovca "F-16" po~etkom aprila, ona kada je 2001. prva delegacija vazdu- kvar nakon izvr{ene misije" i kako im je pitawe "Kako je bilo ratovati protiv naju minule 23 godine pro{ao je trnovit put. hoplovstva SAD do{la u Vazduhoplovni kustos muzeja Petar Nedeqkovi} pokazu- mo}nije sile sveta" odgovorio "da ne zna, jer nikad nismo ratovali sa Rusima".

Od slavqa i dizawa u nebesa na{ih vojIma dosta i neprijatnih uspomena, senika i oficira do poku{aja da se doga|aji }a se Ani~i}. Veli "da su qudi sa strane zamagle odnosno da se pripi{u slu~ajnim poku{avali da posva|aju qudstvo diviziuspesima kako je na tome, kako ka`e na{ ona i to oko detaqa vezanih za obarawe", sagovornik, "svojevremeno insistirala ali i "da su pravqeni filmovi ~ija svrha NATO zajednica". nije bila istina, nego marketing". Upozo- To vi{e nije slu~aj. Jedna ~uvena rava ipak da se ne sme nasedati na la`no engleska izdava~ka ku}a objavila je humane motive kada je ratni i poratni nedavno kwigu "Obarawe nevidqivog period u pitawu jer sve su pri~e "sa drulovca" koju sam napisao sa Mihajlom S. ga~ijim usmerenim dejstvom". Drugi neMihajlovi}em, na{im elektroni~arem vidqeivi strate{ki bombarder "B-2", potokom agresije. Ta ku}a, koja se bavi nos ameri~ke avijacije, pogo|en je 20. maja iskqu~ivo stru~nom vojnom problema1999. godine, ta~no u 00.11 sa dve rakete tikom u recenziji je preporu~ila svim PVO sistema "Neva". Ista posada Trevazduhoplovnim vojnim akademijama da }eg diviziona 250. brigade PVO VJ koja je je uvrste u nastavu budu}ih vojnih pilooborila "F-117", krajem marta, (samo bez ta i raketa{a uprkos tome {to svedo~i Zoltana Danija, komandanta Diviziona), o mawkavosti mita o nekakvom nepobesru{ila je i "B-2", dejstvuju}i sa polo`aja divom oru`ju - pri~a Ani~i}. u Be~menu.

- Detaqno smo nas dvojica obrazlo`i- Deo sistema i posade koji je u~estvovao u obarawu ~uvenog nevidqivog "F-117", do tada ponos ameri~ke avijacije - Avion "Duh Misurija" posle pogotka li sve postupke i radwe prilikom dva je uzeo kurs 270 ka Tuzli i ~ulo se kako obarawa tog, kako su zvali, "~uda tehnike" tra`i dozvolu za iskakawe. Posada nije iznad Srbije. Jedan od na{ih zakqu~aka dobila dozvolu da napusti letelicu i je bio da je obu~ena, hrabra i motivisana sru{ili su se u Spa~vanskim {umama kraj posada iz "zastarelih"sistema u stawu da @upawe. Iste no}i smo znali {ta smo vidi i pogodi svaki ciq na nebu. pogodili, a vest nam je na polo`aj doneo Nesre}ni "bu|anova~ki" "F-117" je, general Bane Petrovi} - nastavqa na{ podse}a potpukovnik Ani~i}, bio prvi sagovornik. stelt avion na svetu otkriven i oboren - Amerikanci nikada nisu potvrdili, od strane zemaqskog sistema. Se}a se ali ni zvani~no demantovali gubitak \or|e kako su "cenu unikatnog uspeha" po"B-2". sle 2000. morali da plate mnogi koji su Potpukovnik Stiven Li Be{en, zameu~estovali u ovom podvigu. nik komandanta 509. ameri~kog "vinga" - Pa posle rata, prvo su nam obrisali kojem je pripadao avion, u intervjuu za sa kabine za vo|ewe projektila oznake tamo{wu vazduhoplovnu {tampu posle da smo oborili tri NATO aviona, a vrlo rata potvrdio je "da je 'B-2' povu~en iz brzo je napravqena i "transformaciborbenih dejstava 21. maja 1999". Kao ja" trupe, pa je Tre}i divizion nestao iz pripadnik brigade Ani~i} je u penziju poporetka na{e vojske kao da nije postojao neo Orden narodnog heroja koji je dobila ni ratovao-se}a se biv{i oficir, dodaИспред командног возила cela brigada.

R. N. ju}i da je nepravda ispravqena u vreme

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

6

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

u LI^NOST U @I@I

E[LI BARTI:

U penziju sa svetskog vrha Kao bomba odjeknula je vest u teniskom, sportskom i svetu uop{te da je australijska teniserka E{li Barti sa nepunih 26 godina donela odluku da prekine karijeru.

U vremenu kad se svet bavi onim pravim, smrtonosnim bombama i navodno preispituje koja je cena `eqe za dominacijom, mo}i i novcem, detonacija vesti jeste bila velika, ali }e odjek biti o~ekivano mali.

Rekla je jednostavno „dosta“, donela odluku nezamislivu skoro svim (ne)obi~nim qudima u trenutku kad je vi{e od dve i po godine (od 24. juna 2019) svetska teniserka broj jedan, sa vi{e od dve hiqade bodova ispred prve pratiqe, kad je vi{e nego dominantna.

U januaru je postala prva doma}a teniserka koja je osvojila Australijan open posle 44 godine, nakon {to je te 2019. postala prva Australijanka koja je posle 46 godina osvojila titulu na Rolan Garosu. „Nemam vi{e to u sebi. Znam da sam potro{ena, fizi~ki vi{e nemam {ta da dam

Kao bomba odjeknula je vest u teniskom, sportskom i svetu uop{te da je australijska teniserka E{li Barti sa nepunih 26 godina donela odluku da prekine karijeru i emotivno nemam u sebi potrebno htewe. To je, za mene, uspeh – dala sam sve ovom divnom sportu i sre}na sam zbog toga“- obrazlo`ila je svoju odluku o tensikom „penzionisawu“, istovremeno otvoriv{i mnogo pitawa vezanih za profesionalni sport, moderne gladijatore u wemu, koji, eto, osim {to basnoslovno zara|uju, imaju pritom i neke spoqa nevidqive muke.

Reket je u ruke uzela kad je imala ~etiri godine, dva leta kasnije po~ela je i da trenira.

Otac poreklom Aborixin i majka iz porodice doseqenika iz Velike Britanije, kao i dve sestre, ni tada, ni celim tokom karijere nisu je ni u ~emu pritiskali i to je uvek isticala u malobrojnim intervjuima koje je dala.

Tenis je ve} jednom napustila kad je imala 18 godina. „Sa 17 godina sam tokom cele te sezone samo 27 dana bila kod ku}e i to mi je jako te{ko palo. U dogovoru sa porodicom odlu~ila sam da pobegnem od svega toga i da se posvetim sebi“, izgovorila je i tada jednostavno najve}i talenat u `enskom tenisu, igra~ica koja je sa 15 godina osvojila juniorski Vimbldon i predstavqena kao „nova i boqa verzije Martine Hingis“. „Zahvalna sam za sve {to mi je tenis dao, ali spremna sam da se povu~em, da jurim druge snove i da odlo`im rekete“, poentirala je sada Barti koja je na turnirima zaradila ne{to mawe od 24 miliona dolara, ali i kojoj novac o~igledno nije bio motiv jer je „spoqa gledano“ mogla da zaradi makar jo{ toliko.

Biti najboqi na svetu u bilo ~emu, a u tenisu je to pakleno te{ko, nije mala stvar.

Pakleno te{ko, stoga i retko, jeste i povu}i se kad si na vrhu. Odre}i se lovorika i miliona i sa~uvati sebe. Li~nom odlukom ali i univerzalnom porukom.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

MILICA KRAQ, srpska pozori{na rediteqka i univerzitetski predava~

U Srbiji je na delu sistem koji izvla~i najgore iz ~oveka Tehnika i tehnologija napreduju, ni`u se izumi koji omogo}avaju lak{u i br`u komunikaciju a ispostavqa se da qudi sve te`e komuniciraju i sve se mawe razumeju, ka`e Milica Kraq, rediteq, ~ija je najnovija predstava "Rolerkoster" premijerno prikazana na sceni Ateqea 212 24. marta.

U sredi{tu pri~e ovog savremenog komada Jelene Kajgo je porodica, odnosno majka i }erka koja odlazi u London, te wihovo (ne)snala`ewe u svetu novih tehnologija, (ne)razumevawu i sebe i drugih...

Milica Kraq, susretqiva, i koncentrisana i razdragana pred probu, usput napomiwe: "Svojim brzim, naglim kretwama, putawom koja te vodi ~as brzim uzletom u visine, ~as glavom ka zemqi rolerkoster se poigrava i na{im emocijama, od straha pa na daqe koliko god da se ~ovek samo iz `eqe za zabavom ili avanturizmom upustio u suludu vo`wu..." n [ta je vas kao rediteqa najvi{e zaintrigiralo u komadu Jelene Kajgo?

- On u osnovi govori o na{oj neprilago|enosti svetu novih tehnologija, internet, nove stvarnosti, ako ho}ete... Svet se, dakle, razvija i ide u nekom svom pravcu. Tehnika i tehnologija napreduju, ni`u se izumi koji omogo}avaju lak{u i br`u komunikaciju, a ispostavqa se da qudi sve te`e komuniciraju i sve se mawe razumeju.

Komad se bazira na sukobu dve generacije - majke i }erke - koje poku{avaju da se uklope svaka na svoj na~in. ]erka na svoj, nastoje}i da uhvati korak a majka zapravo brane}i se od tog sveta i povla~e}i se u stereotipe, neku vrstu politi~ke nekorektnosti koja je zapravo svuda oko nas, pa i u nama. Komad se bavi bliskom budu}no{}u, ima u wemu futurizma, sagledavawa toga da qudi sve vi{e postaju roboti, sve su mawe qudi, a roboti se prave tako da su sve vi{e nalik na qude. n Nije li sve to pomalo zastra{uju}e?

- Izuzetno je zastra{uju}e. Jelena Kajgo je napisala na po~etku da je to komedija. E sad, ~ovekova nesna|enost nesumwivo ima komi~nu dimenziju ali ja bih pre rekla da je to duhovito napisana tragedija savremenog sveta, odnosno ~oveka koji poku{ava da se sna|e u takvom svetu. n Asocira da je savremeni pojedinac u sli~noj situaciji kao pe}inski predak, jer ~im iza|e iz skrovi{ta - ako ga uop{te ima - vreba ga sva{ta, a nije re{ewe ni da ne iza|e...

- Ima doslovno takva replika.

Glavna junakiwa ka`e: ja ne mogu da podnesem ovo ubrzawe, ose}am se kao

pe}inski ~ovek. Na delu je iskonska zebwa. Kako se svet ubrzava tako ~ovek zapravo reterira i odlazi u neke ~esto sulude strahove, duboke, istinske probleme koje ne re{ava tim napretkom sveta. Naprotiv. Kao da napredak, gledano iz qudske perspektive, dolazi u svoju suprotnost.

Jer je u neskladu sa elementarnim, prirodnim, su{tinskim osobenostima qudskog bi}a. Tako da ~ak i qudi {irokih shvatawa, poput na{e glavne junakiwe, potpuno postaju kao su`ene svesti jer se tako brane od tog sumanutog ubrzawa u kome ~ovek vi{e niza{ta nema vremena. n I? - Ko bi ga znao. Ali sva je prilika da }e sve vi{e ono {to je najvrednije biti - vreme. Jer sve {to bi da postignete zahteva ispuwewe ovoga, pa onoga, zahteva da se rasta~ete na nekim obavezama, poslovima a onda nemate vremena ni za sebe, ni za svoje najbli`e, ni za decu. Bili toga svesni ili ne, ta jurwava vas jede. Iako ~ovek ~esto i ne zna ni za{to ni kuda juri. Jurwava radi jurwave. Odnosno, u datom trenutku svako ko juri misli i veruje da ima razlog a onda se pre ili kasnije osvrne i na|e o~i u o~i sa onom ~uvenom - bo`e, u {ta mi pro|e `ivot. A `ivot se ogleda u jednostavnim, malim stvarima, ose}awu, se}awu, davawu, poverewu... n Nije li obiqe informacija dovelo do gubitka poverewa, mawka saznawa?

- ^iwenica je da {to postoji vi{e aplikacija za komunicirawe qudi sve mawe komuniciraju, a previ{e informacija dovodi do mawka saznawa upravo usled nedostatka poverewa. [to su vam stvari vi{e dostupne to mawe znate, jer doslovno ne znate kome da

QUDI SU SLU\ENI, NE VERUJU NI SAMIMA SEBI n Premijera vam se desila u jeku predizbornih aktivnosti...

- ... Ne bavimo se dnevnom politikom ali kad do|e {utwa, za{uta}emo (smeh). U predstavi nema konkretne srpske politike, ali ima posledica. n A to je?

- Qudi su slu|eni. Ne veruju ni samima sebi. Jer de{ava se mnogo toga ne samo nelogi~nog nego onog {to se smatra nemogu}im; od onog da je taj i taj uradio to i to i nikom ni{ta pa nadaqe. Qudi ne vide izlaz. Da vide ikakvo svetlo bilo bi im jasnije, ne bi se saplitali svaki ~as, o strahove, nedoumice, nerazumevawa...

verujete. To je veliki problem na{eg dru{tva, i ne samo na{eg, naravno.

A izgubio se vrednosni sistem, dakle izgubili su se parametri za orijentaciju, reperi... @ivot u su{tini funkcioni{e po principu poverewa.

Pojednostavqeno i slikovito, ide{ u apoteku i uzima{ lek za glavoboqu ne bave}i se wegovim sastavom. Ali, danas je ~ovek iskustveno spoznao da sa svih strana ho}e da ga prevare tako da svaka novotarija budi nepoverewe ~ak i ako je interesantna ili nebitna. n Kakve to reperkusije ima, na primer, u dru{tvenom, politi~kom smislu?

- Gledam slike sru{enog pozori{ta u Ukrajini i slu{am polemiku da to u stvari nije realitet. I sad vi do|ete u situaciju da gledate bombardovano pozori{te a ~ujete da nije istina. Kome da verujete? Ne mo`ete ni svojim o~ima jer znate da postoje monta`e, manipulacije... A jako dobro znamo da tamo gde bombarduju pozori{ta, porodili{ta, gde se umetnici sankcioni{u zato {to su odre|ene nacionalnosti taj svet ne ide u dobrom pravcu. Naprotiv, hrli ka kataklizmi. A {to je ona bli`a ~ovek je sve pogubqeniji. n Va{ li~ni ugao u odnosu na aktuelnu, politi~ku predizbornu scenu?

- Evo danas posle probe idem na nastavak obuke za kontrolora. [to se izbora ti~e mislim da ne postoje nikakvi izborni uslovi. Mogla bi da ka`em katastrofalni, ali oni zapravo ne postoje. I to je su{tinski problem. Da kritikujem vlast ili opoziciju to nemam nameru, jer je besmisleno. Mi nemamo bazi~ne uslove da imamo izbornu utakmicu. Konkretni ekolo{ki problemi su kqu~no pitawe na{eg opstanka. Ako nam je svejedno da li }emo mo}i da di{emo onda xaba bilo koje vlasti, stranke, opozicije... I ~itava ta pri~a o izborima le`i na gra|anima. Gra|ani bi trebalo svaku lo{u vlast da mewaju na izborima najnormalnije. I onda bi i vlasti bile odgovornije i boqe.

Pa ako treba i svaki ~as. Vlast mora da bude odgovorna prema gra|anima, wihov servis a ne vlasnik wihovih `ivota, misli, pa i zdravqa s ovolikim {tetnim projektima. Na delu je sistem koji izvla~i najgore iz ~oveka, najgore me|u nama izvla~i na povr{inu, {iri atmosferu u kojoj dominira stav da nema svrhe i{ta poku{avati jer ni{ta ne}e{ posti}i samo }e{ sebi nauditi. Ali deo gra|ana kao da voli da bude na usluzi vlasti, da obo`ava vo|u... I to nam se svima obija o glavu.

R. N.

PLANETA

SAD JE STVARNO MRTVA:

Srbi naslutili smrt Medlin Olbrajt!

Medlin Jana Korbel Olbrajt, prva `ena dr`avni sekretar Sjediwenih Dr`ava preminula je u 84. godini. Olbrajtova se kao devojka {egdoselila iz tada ratom razorene ^ehoslova~ke. Kasnije }e postati vno.“lice ameri~ke spoqne politike”, a za neke politi~ka i feminida-sti~ka ikona. ori- U Srbiji }e ostati upam}ena kao jedna od glavnih zagovornica iniNATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. wa. Nedavno se na mre`ama delila la`na vest o smrti biv{e dr`avde{ne sekretarke koja je ubrzo demantovana, me|utim ovog puta potvrdu o oqusmrti Olbrajtove, koja je bolovala od kancera, dala je wena porodica.

Ali, „Slomqenih srca saop{tavamo da je Dr. Medlin Olbrajt, 64. dr`avo dani sekretar SAD i prva `ena na toj poziciji, preminula. Uzrok je bio akorak. Bila je okru`ena porodicom i prijateqima. Izgubili smo voqenu ewemajku, baku, sestru, tetku, i prijateqicu“, pi{u u saop{tewu ~lanovi tna.wene porodice. na Medlin Olbrajt je ro|ena 15. maja 1937. godine u Pragu, u tada{woj kom^ehoslova~koj.

Bila je dr`avni sekretar SAD od 1997. do 2001. za vreme predsedozo-nika Bila Klintona. Zalagala se za {irewe NATO-a na istok u biv{i ikusovjetski blok i pomogla je u vo|ewu kampawe NATO bombardovawa sadSrbije 1999. kako bi se zaustavilo etni~ko ~i{}ewe na Kosovu. Pretbom-hodno je slu`ila kao ameri~ka ambasador pri Ujediwenim nacijama nijeod 1993. do 1997. ete Zalagala se za bombardovawe Srbije. Srbe je povremeno nazivala toje„odvratnim“, ali i „izvanrednim narodom sa zna~ajnom istorijom“. Jedbronog Srbina je ipak posebno cenila. Milorad Dodik, aktuelni srpski ozo-~lan Predsedni{tva BiH, lider SNSD, do{ao je na vlast uz svesrdnu icipomo} tada{weg Va{ingtona 1998., a Olbrajtova ga je zvala „da{kom na-sve`eg vetra na Balkanu“. rom Olbrajtova je preminula na datum kada je doneta odluka o bombarliz-dovawu SR Jugoslavije 1999. godine. sve

VEN^AWE XULIJANA ASAN@A I STELE MORIS U ZATVORU:

na rnu

“Veoma sam sre}na i veoma na [totu`na. Izjava qubavi uprkos toje i dazidovima, progonu i uznemiravawu”

zaski Australijanac Xulijan Asan`, osniiliva~ Vikiliksa koji se bori protiv ekbe-stradicije Sjediwenim Dr`avama pod oveoptu`bom za {pijuna`u, o`enio se u ret-sredu u zatvoru Belmar{ u Londonu Ste~nolom Moris, svojom dugogodi{wom parm jetnerkom sa kojom ima dvoje male dece. emo Vikiliks je na Tviteru objavio sninke,mak Morisove koja se kratko obrtila zbo-novinarima i pristalicama koji su se i biokupili ispred zatvora, gde je posle wajuprivatne ceremonije presekla svadbenu ndatortu. Nosila je lepr{avi veo na kome qe.su bile ispisane re~i koje su ukqu~ivaorale: „nemilosrdna“, „hrabra“ i „slobodna ima,trajna qubav“. vih “Veoma sam sre}na i veoma tu`na“. oli-Volim Xulijana svim srcem i volela u jebih da je ovde”, dodala je Stela. eka, “Ovo nije zatvorsko ven~awe, to je {i-izjava qubavi i otpornosti uprkos zatvorskim zidovima, uprkos poliirati~kom progonu, uprkos proizvoqnom pritvoru, uprkos {teti i uznemiatiravawu nanete Xulijanu i na{oj porodici “, napisala je Stela. }e{ Godine 2012, Asan` se sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu dok kaose borio protiv ekstradicije u [vedsku, gde je bio tra`en radi ispi, dativawa u istrazi o silovawu, koja je kasnije odba~ena. Stela Moris obi-je anga`ovana kao deo pravnog tima koji se bori protiv tih napora za ekstradiciju, a tokom sedam godina koliko je bio u ambasadi, ona i R. N.Asan` su stupili u vezu i dobili dva sina.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 7

ZA[TO JE MARIUPOQ TOLIKO VA@AN RUSIMA?

^etiri razloga za{to je taj grad kqu~ specijalne operacije u Ukrajini Gradona~elnik Mariupoqa Vadim Boj~enko saop{tio je da je taj grad, oko koga su se nedeqama vodile `estoke borbe, danas u rukama ruske vojske.

- Nije sve u na{oj mo}i. Mi smo, na`alost, danas u rukama okupatora - rekao je Boj~enko.

Mariupoq je kqu~ ruske operacije u Ukrajini, postoji velika va`nost ovog grada za strate{ke ciqeve Moskve. Za{to je to tako?

Prvo, Mariupoq obezbe|uje kopneni koridor izme|u Krima i Donbasa i od neprocewive je va`nosti za uspeh ruske operacije, budu}i da obezbe|uje vezu trupa sa severoistoka, gde su Rusi, i istoka zemqe, gde su oru`ane snage Dowecke i Luganske narodne republike.

Ni{ta mawe va`na je i ~iwenica da u mirnodopskim uslovima Mariupoq je sto`er ukrajinskog izvoza ~elika, ugqa i `itarica ka kupcima na Bliskom istoku i

daqe. Gubitak Mariupoqa predstavqa za Kijev veliki poraz i udarac celoj ukrajinskoj privredi.

Tre}e, Mariupoq je i sedi{te ukrajinske milicijske brigade "Azov", u kojoj su ultradesni~arski i nacisti~ki elementi.

Naravno, tu je i pitawe morala, po{to ruska pobeda u Mariupoqu pokazuje Rusima da vojska napreduje u ostvarivawu svojih ciqeva, dok bi za Ukrajince gubitak grada predstavqao veliki udarac.

BEOGRAD KAO (POTENCIJALNO) MESTO ZA ODR@AVAWE RAZGOVORA RUSIJE I UKRAJINE:

„Mesto mora biti prihvatqivo za oba tima…“ Rusija je spremna da razmotri susret sa Ukrajinom u drugim gradovima, na primer, u Beogradu, kazao je ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov, prenosi ruski list Izvestija.

Rusija }e, kazao je, biti spremna da razmotri i druge gradove za pregovore sa Ukrajinom, ukqu~uju}i Beograd.

“Mesto sastanka mora biti prihvatqivo za oba tima.

Odr`ali smo tri runde razgovora “o~i u o~i” u Belorusiji, zatim je usledila pauza iz tehni~kih razloga, bilo je te{ko direktno se sastati. Sada je postignut dogovor o sastanku u Istanbulu, on odra`ava geografsku ta~ku u pogledu koje su se poklopile mogu}nosti obe strane.

Mada, ponavqam, mi }emo, naravno, biti spremni da razmotrimo i druge lokacije, ukqu~uju}i i Beograd“, rekao je Lavrov u obra}awu srpskim medijima.

Ranije tokom dana Dmitrij Peskov, portparol predsednika Ruske Federacije, rekao je da }e pregovori ruske i ukrajinske delegacije najverovatnije biti odr`ani u Istanbulu. [ef ruske diplomatije izjavio je da zna kakav se pritisak

vr{i na Srbiju povodom de{avawa oko Ukrajine, ali je istakao da su ruske vlasti sigurne da }e Srbija nastaviti sa pametnim izborom u ovoj situaciji. „Vidimo na Balkanu poku{aj SAD da nametnu svoju hegemoniju“, rekao je ruski {ef diplomatije u razgovoru sa novinarima iz Srbije u Moskvi.

O zapadnim sankcijama Rusiji, Lavrov je rekao da }e „uvek biti na|en povod jer je ciq da se obuzdava Rusija na strate{kom planu“. „Jedino {to je zapawuju}e u ovoj etapi to je eksplozija rusofobije koju lideri zapadnih dr`ava aktivno podsti~u“, rekao je ruski {ef diplomatije.

Na pitawe ima li izolacije Rusije, Lavrov je odgovorio:

“Nikakve izolacije nema. O woj govore oni koji su se mentalno pomirili s diktaturom Zapada”.

“Demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine su obavezni element dogovora kojima te`imo. Ako pogledamo kako se prema ruskim zarobqenicima pona{aju qudi iz nacisti~kog bataqona Azov sve }e vam biti jasno”, rekao je Lavrov.

O odnosima sa Srbijom, Lavrov je rekao: “Duboko uv`avamo srpski narod, srpsku kulturu, srpsku istoriju, wihovu privr`enost tradicionalnim prijateqima, i sigurni smo da }e oni nastaviti sa pametnim izborom u ovoj situaciji”.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

SIPA ZNALA DA PRATE NA^ELNIKA:

Osumwi~eni Miqatovi} za ubistvo dobio kaparu Motiv za ubistvo na~elnika prijedorske kriminalisti~ke policije Radenka Ba{i}a je istraga u okviru akcije "Storix dva", u koju je bio ume{an Dalibor Raili}, rekao je ministar unutra{wih poslova Republike Srpske Dragan Luka~.

u Mostaru dou{nika koji je imao informaciju da mo`e da do|e do ugro`avawa `ivota policijskog slu`benika za novac. U informaciji se spomiwe ime Raili}a.

Ta informacija nikada zvani~no nije do{la do MUP Republike Srpske - rekao je Luka~.

Ubica Aleksandar Miqatovi} Ubijeni na~elnik policije Radenko Ba{i}

Mesto ubistva Luka~ je potvrdio da je Raili} nalogodavac ubistva, da mu je odre|en jednomese~ni pritvor u drugom predmetu - za organizovani kriminalitet i {verc te{kih droga.

Pre toga nismo imali konkretne podatke. SIPA je imala od sredine decembra u kancelariji

Aleksandar Miqatovi}, osumwi~eni za ubistvo na~elnika Ba{i}a, tokom saslu{awa u policiji, priznao je zlo~in i pred advokatom ispri~ao da je likvidaciju pripremao vi{e od tri meseca. Ispri~ao je kako je pucao, gde je bacio oru`je i koliko je novca dobio za ubistvo!

U detaqnom iskazu Miqatovi} je, nakon {to je pao na poligrafu, ispri~ao da je pomo}u sau~esnika, ina~e svog kuma, koji je tako|e uhap{en, pratio Ba{i}a.

Sakupqao je podatke o wegovim navikama, kretwama, kako bi {to boqe isplanirao zlo~in.

- Ubistvo na~elnika Ba{i}a se spremalo od decembra meseca - ka`e na{ izvor.

Daqe isti~e da je ubica Miqatovi} ~esto iz Lakta{a dolazio u Prijedor, pritom mewaju}i vozila kako bi ostao neprime}en.

Postojala je i ideja da se zapali automobil Ba{i}u kao opomena.

- Na~elnik Ba{i} je primetio da ga neko prati. Sumwao je da mu je neko "za petama" i zbog toga je promenio odre|ene navike i mesec dana napravio "pauzu". Otkriven je i video-snimak na kojem se vidi osoba, iste konstitucije kao i izvr{ilac, koja Ba{i}a prati pre ubistva - tvrdi dobro upu}eni izvor.

Prema Miqatovi}evom iskazu, wegov motiv za ubistvo na~elnika bilo je koristoqubqe jer, kako je naveo, za to nedelo je dogovorio da mu se isplati iznos od 50.000 evra.

Miqkovi} je za ubistvo dobio

na ruke nekoliko hiqada evra, a drugi deo je trebalo da dobije nakon obavqenog posla.

Likvidaciju je, kako Miqatovi} tvrdi, naru~io Dalibor Raili}, zvani Dugi iz Prijedora, koga je Sud BiH pritvorio 26. marta.

Dosada{wa istraga ukazuje da je Ba{i}, rade}i ~asno i po{teno svoj posao, postao prepreka Raili}u da se bavi trgovinom nar-

koticima. Da ga Raili} do`ivi kao "pretwu" zna~ajno su, kako se sumwa, doprineli i pojedinci iz pravosudnih i policijskih struktura, {to }e tako|e biti predmet daqe istrage.

Aleksandar Miqatovi} je u iskazu naveo da je pi{toq, kojim je izvr{io zlo~in, bacio u reku Vrbas.

S. G.

verujem, {ta nam uradi{e kom{ije sa kojima smo drugovali i jedni drugima kumovali – veli Jelica.

Pa pri~a. Imala je dvoje male, male dece. Curica je bila te{ko bolesna, sindrom neki, retka opaka bolest. Mu`a su joj pred o~ima ubili. Molio je wen Milan: “Nemojte `ene i decu!”

Ali i Jelici su pretili da }e je ubiti, da }e je silovati, ne obaziru}i se na wenu prestravqenu de~icu.

- Ne mogu verovati da qudski stvor mo`e izgovoriti takve gadosti, kakve su meni govorili.

Kad je sve pro{lo, pipala sam se, jesam li `iva i ~itava – pri~a Jelica.

Do danas za ovaj zlo~in je osu|en samo jedan izvr{ilac, Sijekov~anin Zemir Kova~evi}, koji je HOS-ovce odveo u srpske ku}e i svojski im pomogao da pobiju wegove kom{ije.

Osu|en je na deset godina robije. Zbog dobrog vladawa u zatvoru, vaqda, pu{ten je ranije.

Danas je slobodan ~ovek.

Pre`iveli i danas strahuju da }e Zemir, odnekud, banuti u Sijekovac.

I tako je, vaqda, provedena

~udesna pravda zemaqska.

A Sijekovac dotrajava, popod kapom nebeskom. Nikad se ovo pitomo, nekad bogato selo nadomak Evropske unije, nije oporavilo od stradawa.

Me|u ru{evinama, bjelasaju se i rumene retke, ali pod konac skockane obnovqene ku}e.

Uglavnom su puste, zakqu~ane.

Na seoskom trgu, uz smrtovnice, ispisani oglasi: tra`i se ~ovek da kosi i odr`ava imawe, pla}awe u evrima. U nekim od tih ku}a `ive ostareli me{tani.

Uglavnom udovice.

Sijekovac je nekad imao 1.500 stanovnika, tri fudbalska kluba, po{tu, banku, mati~ni ured u kojem su se me{tani ven~avali.

Pa brojne prodavnice, kafane, frizerske salone i kulturno umetni~ko dru{tvo sa kojim su mladi, igraju}i folklor, obigrali svet.

Sijekovac su zvali Mali Pariz ili Mala Moskva, jer je to bilo “crveno” selo, bastion bratstva i jedinstva.

I onima koji su dobro zapamtili Jugoslaviju, sve to danas zvu~i nestvarno, kao neka izmi{qena bajka sa druge planete.

R. N.

TU@NA SUDBINA SELA

Potomci `rtava danas be`e iz Sijekovca, istim putem kojim su pre 30 godina iz Hrvatske stigli zlo~inci Baka Miqa Ze~evi} Godine prolaze, sve se mewa, osim `ivota u Sijekovcu. Ili onog {to je, u nekad lepom i bogatom selu na Savi, od `ivota stalo. Pre ta~no 30 godina Sijekovac je pose~en u stravi~nom pokoqu.

Preko Save su 1992. u selo iz Hrvatske umar{ilali zlo~inci.

Danas, 30 godina kasnije, istim putem, ali u suprotnom smeru, iz sela odlaze potomci stradalih: da u Hrvatskoj i EU tra`e posao i priliku za normalan `ivot.

Za samo jedan sat, 26. marta 1992. ubijeno je devetoro mu{karaca i de~aka iz porodica Ze~evi}, Milo{evi}, Radanovi} i Trifunovi}. Zlo~inci, me|u kojima su bile i wihove kom{ije sa kojima su odrasli, izvla~ili su ih iz kreveta i ubijali u ku}ama i dvori{tima, pred o~ima majki i supruga.

Pokoq Srba u partizanskom selu Sijekovcu nastavqen je i narednih sati i dana. Zara}ene strane ni do danas se nisu usaglasile oko broja stradalih. Prema podacima Bora~ke organizacije op{tine Brod, u Sijekovcu je ubijeno i masakrirano 46 srpskih civila.

Zara}ene strane ni do danas se nisu usaglasile ni oko toga, da li je ba{ zlo~inom u Sijekovcu po~eo rat u BiH. Ni o tome da li se, ba{ 26. marta 1992., kada su, preko Save, iz Hrvatske umar{irali za zlo~in spremni (para)vojnici Hrvatskog

ve}a odbrane, a u Sijekovcu ih spremno do~ekali (para)vojnici Zelenih beretki pod komandom SDA, dogodio prvi ~in agresije na BiH. @ivot u Sijekovcu, usred ru{evina iz doba rata, kao da je, nakon svega, pritajen. I okamawen. Od patwe, koja ne prolazi. I u`asa koji se ne zaboravqa.

Baka Miqa Ze~evi} (91) je `ivi spomenik sijkova~kog stradawa. Ona je, odavno, sahranila svu svoju decu. I mu`a.

Pre ta~no 30 godina, zlotvori su, pred wenim o~ima, ubili trojicu wenih sinova, Petra Vasu i Milana. I supruga Jovu, koji je bio nepokretan.

– Dr`ala sam ga za ruku. Pao je. Vikali su ustaj, psovali ga. On ka`e, “ne mogu, qudi, ustati”, a kom{ija Zemir mu ispali metak u glavu. Samo sam ispustila onu wegovu ruku – govorila je baka Miqa, godinama.

I ponavqala, kako je te krvave no}i wen sin Petar zapomagao: “Ne daj me, majko!”.

Danas baka Miqa ne govori ni{ta. Sve je ve} re~eno.

Pokoq u Sijekovcu pre`ivio

je samo sin Branislav. I to zato {to je te no}i u bolnicu odvezao rawenog kom{iju, Bo{waka.

Branislava je 2018. pokosio mo`dani udar. Te{ko je (pre)`iveti i ostati zdrav, kad ti pobiju bra}u. I oca. Unuci su oti{li, kud koji. Nije lako (pre)`iveti na mestu zlo~ina.

Na nekad punom `ivota ku} i{tu Ze~evi}a, u biv{oj Traktorskoj ulici, danas `ive samo baka Miqa i wena snaha Ana (60), udovica ubijenog Vase Ze~evi}a.

U ovim danima tuge i se}awa pridru`ila im se i Miqina snaha Jelica (62), udovica ubijenog Milana.

Do{la je da zajedno sa jetrvom Anom obi|u grobove svojih mu`eva i ro|aka. I da u miru odboluju godi{wicu, pre nego {to politi~ari i sve{tenici do|u da, kao i svake godine, “obave svoje”.

- Moramo malo urediti wihove grobi}e. Do}i }e svet – ka`e Jelica.

I prakti~ne su stvari u pitawu. Jelica, penzionisana tehni~arka, jedina u Ze~evi}ima vozi automobil. Ve} su i wu stigle godine i bolesti, mislila je da se okane volana, ali ne mo`e.

Nema ko drugi da svekvi donese lekove iz grada i odveze je na grobqe…

– Svake godine, kad do|e mart, meni se du{a stegne, pla~em dan i no}, pijem lekove za smirewe, ne mogu druga~ije. Sve mi se vrati od one no}i. Ni danas ne mogu da

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 9

ZDRAVKO KRIVOKAPI]:

Rezultati lokalnih izbora u Beranama su veliki poraz onih koji se zala`u za mawinsku vladu 12

Rezultati lokalnih izbora u Beranama i ^etvrtak 30. maj 2019.

Ulciwu su veliki poraz onih koji predstavqaju konstituente mawinske vlade, poru~io je Zdravko Krivokapi}.

Komentari{u}i izjavu mandatara i lidera Gra|anskog pokreta URA Dritana Abazovi}a, koji je kazao da je Crna Gora, nakon lokalnih izbora u Beranama i Ulciwu, korak bli`e formirawu mawinske vlade, Krivokapi} je za RTCG rekao da politi~ari uvek mogu da poraz pretvore u pobedu.

"Mislim da je ovo jedan veliki poraz onih koji predstavqaju konstituente mawinske vlade i da im to nikako ne daje za pravo da im lokalni izbori budu mera mawinske vlade", kazao je premijer, On je ponovio da je mawinska vlada neustavna, dogovorena na pogre{an na~in, koncipirana bez principa i da, kako ka`e, predstavqa prevaru izborne voqe gra|ana od 30. avgusta 2020.

"Ne mo`ete vi da vratite na vlast nekoga ko je oti{ao u politi~ku penziju, zbog ne~ijih dogovora.

Najve}i benefit od 30. avgusta je sloboda koja se dogodila, a da bi se to negovalo u budu}nosti najboqi na~in je da krenemo svi u izbore. To je najpo{tenije, jedino demokratsko i neka bude pobednik onaj ko osvoji najvi{e mandata", dodao je Krivokapi}.

DRU[TVO Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 Kazao je i da nema komentar o rezultatu izbora u Ulicwu, dok smatra da je izborna lista "Berane sad", pokazala potencijal.

"Berane sad", kojem smo dali podr{ku uspelo je da doka`e da je ve}i potencijal od pojedina~no bilo kojeg konstituenta DF-a. Da je DPS napokon do`iveo ono {to se predvi|alo, jedan veliki poraz", poru~io je Krivokapi}.

Abazovi} je posle odr`anih lokalnih izbora u Beranama i Ulciwu izjavio da veruje da su sada korak bli`e formirawu mawinske vlade, a ako je, kako ka`e, neko ne `eli, wegov pokret je spreman za vanredne izbore.

"Ako neko ne `eli mawinsku, odnosno evropsku vladu, mi smo spremni, idemo na izbore", rekao je Abazovi}.

On je u nedequ uve~e proglasio "apsolutnu pobedu" koalicije "Za novi po~etak" u Ulciwu.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Italijanski avion satima izvi|ao 19.000 NEKRETNINA, 12.500 PLACEVA: uz obalu [ta sve Rusi poseduju u Crnoj Gori Crne Gore Ukupna eta`na povr{ina nekretnina Rusa, koje ukqu~uju stambene i poslovne prostore, iznosi 1.151.657 kvadrata, dok je broj zemqi{nih parcela koje su kupili u Crnoj Gori 12.598.

Podaci koje je Uprava za nekretnine dostavila Pobjedi prve su zvani~ne informacije o broju nekretnina Rusa u CG koje se objavquju u medijima. Prikupili su ih slu`benici te dr`avne institucije na osnovu adresa prebivali{ta vlasnika upisanih u predatoj dokumentaciji.

Rusi imaju nekretnine u 13 crnogorskih op{tina – Baru, Budvi, Cetiwu, Danilovgradu, Herceg Novom, Kola{inu, Kotoru, Mojkovcu, Nik{i}u, Podgorici, Tivtu, Ulciwu i @abqaku.

Najvi{e nekretnina imaju u Budvi – 6.671, a wihova ukupna eta`na povr{ina je 396.203 kvadrata. U metropoli crnogorskog turizma Rusi imaju 603.834 kvadrata zemqi{ta. Sledi Bar u kojem su kupili ili izgradili 4.661 nekretninu, ukupne povr{ine 285.027 kvadrata. U barskoj op{tini Rusi imaju najvi{e zemqi{ta – 923.641 kvadrat.

Veliki broj nekretnina poseduju i u Herceg Novom – 2.935, povr{ine 180.927 kvadrata, dok u toj op{tini imaju 698.284 kvadrata zemqe. U Kotoru su vlasnici ili suvlasnici 2.345 nekretnina i 659.777 kvadrata zemqi{ta. U Tivtu Rusi imaju 1.532 nekretnine i 294.063 kvadrata zemqe.

Zna~ajnu imovinu dr`avqani Rusije imaju i u Ulciwu, gde su nosioci prava na 519 nekretnina, eta`ne povr{ine 31.273 kvadrata, kao i na 73.504 kvadrata zemqe. Na @abqaku su kupili 116 nekretnina i 139.842 kvadrata zemqi{ta, dok u Kola{inu imaju 33 nekretnine i 131.635 kvadrata zemqe.

Veliko zemqi{te Rusi imaju i u danilovgradskoj op{tini – 145.050 kvadrata, a vlasnici su i 42 nekretnine. U Podgorici imaju 19 nekretnina i 71.888 kvadrata zemqe, a na Cetiwu 24 nekretnine i 37.116 kvadrata zemqi{ta.

Rusima se trenutno u Evropi zamrzava imovina kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Iako je deklarativno podr`ala sankcije uvedene Rusiji, odlaze}a vlada Zdravka Krivokapi}a jo{ nije uskladila svoju politiku sa EU. Zbog toga se ne zna kada }e se i koja imovina Rusa u Crnoj Gori na}i na udaru sankcija.

Avion italijanske policijske slu`be Gvardija di financa u subotu je satima kru`io uz crnogorsku obalu, na podru~ju izme|u Budve i Ulciwa, javqa RTCG. Posle patrolirawa, evidentiranog i na sajtu „Flajtradar”, avion se vratio u Italiju.

U Upravi policije su rekli je re~ o redovnoj aktivnosti, usmerenoj na prevenciju krijum~arewa preko Jadrana.

Zanimqivo je da je 8. marta iznad Bawaluke tako|e leteo italijanski avion, ali u tom slu~aju – vojni izvi|a~ki vazduhoplov, {to se dovodilo u vezu s preventivnom poja~anom aktivno{}u Eufora u BiH.

VLADA CRNE GORE OBELODANILA:

Brod kojim je dopremqeno 500 kilograma kokaina i u prethodnoj godini uplovqavao u barsku luku Prema zvani~ni podacima dr`avnih organa Crne Gore, teretni brod „Spirit of Chennai“, kojim je dopremqeno 500 kilograma kokaina zaplewenog u Podgorici polovinom januara, i ranije je uplovqavao u luku Bar. Vrednost droge procewuje se na oko 20 miliona evra.

Podsetimo, 12. januara radnici su uo~ili supstancu u paketima sa bananama, a uprava trgovinskog lanca obavestila je policiju.

Brod koji je doplovio iz Ekvadora sa 70 kontejnera banana je uplovio u Luku Bar 2. januara ove godine, a carinski slu`benik je otkrio da jedan od kontejnera sadr`i sumwiv tovar, o ~emu je obave{tena policija.

Sumwaju}i da se u kontejneru pored banana nalazi kokain, Uprava prihoda i carina je u dogovoru sa policijom odlu~ila da prati sumwivi tovar do krajweg odredi{ta. Nakon {to je sumwivi teret 11. januara stigao u magacin „Volija”, jednog od najve}ih trgova~kih lanaca u Crnoj Gori, radnici koji su primetili sumwive pakete obavestili su upravu kompanije koja je pozvala policiju. Zatim je policija zaplenila pakete za koje je utvr|eno da je u wima kokain.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo (SDT) pokrenulo je krivi~ni postupak protiv {peditera \oka Drobwaka zbog sumwe da je ~lan me|unarodne kriminalne grupe koja je, kako se sumwa, formirana radi {verca kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, a delovala je i u Crnoj Gori. Ipak, jo{ nije sasvim poznato na ~emu se temeqe optu`be protiv wega. Istra`ni postupak je i daqe u toku.

10

KOSOVO I METOHIJA

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

MIRNI PROTESTI SRBA U KOSOVSKOJ MITROVICI I GRA^ANICI 25. MARTA

Srbi iza{li iz pri{tinskih institucija Ure|uje: Zoran Vla{kovi} U petak, 25. marta, u Kosovskoj Mitrovici i Gra~anici, odr`ani su mirni protesti Srba sa Kosova i Metohije, na kojima su iskazali nezadovoqstvo povodom smene predsednice Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Qiqane Stevanovi} od strane vlasti u Pri{tini, najave smene srpskih komandira i policajaca kosovske policije, a sve zbog wihovog nedavnog u~e{}a na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksan-

Srbi sa Kosova i Metohije zaposleni u privremenim kosovskim institucijama, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou, od dana mirnih protesta, 25. marta, samoinicijativno su suspendovali rad drom Vu~i}em kao i zbog odluke Pri{tine da ne dozvoli organizovawe srpskih predsedni~kih i parlamentarnih izbora na KiM 3. aprila.

Vi{e hiqada Srba iz ~etiri op{tine na severu KiM, okupilo se u centru severnog dela Ko-

AQBIN KURTI STOJI IZA SMENE Nakon protesta u Kosovskoj Mitrovici i Gra~anici predsednik Srbije Alekasandar Vu~i} istakao je da je sre}an {to su protesti Srba na Kosovu protekli na miran i normalan na~in, ali da vidi i veliku meru napetosti, {to se moglo videti i po broju qudi koji su do{li. Vu~i} je naveo da je situacija na Kosovu napeta i da se ogromna napetost ose}a me|u Srbima sa Kosova. Rekao je da zna da iza suspenzije sudije Qiqane Stevanovi}, ali i najave mera protiv srpskih policajaca, stoji Aqbin Kurti.

“Kada smo potpisivali Briselski sporazum mi smo rekli da se srpske sudije integri{u u kosovsko pravosu|e. Ne mo`e Kurti da ih smewuje jer ih je video da na nekom sastanku u Beogradu. ^ak i da su bili na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost, a nisu, on ne mo`e da ih smewuje”, izjavio je Vu~i}.

Predsednik Srbije je podsetio i da je su{tina Briselskog sporazuma ZSO. "To je pitawe koje u Evropi ne pokre}ete zato {to ih to ne zanima. Najve}i broj zemaqa EU je priznalo Kosovo i wih ne interesuje ni{ta. Oni gledaju kako da Srbiju pribli`e priznawu Kosova.

Upravo zato se dr`im Briselskog sporazuma ko pijan plota. Zato sam i molio Srbe da ne iza|u iz institucija", rekao je on.

sovske Mitrovice, da bi od spomenika knezu Lazaru zapo~eli protestnu {etwu ulicama grada i zavr{ili je na kraju pe{a~ke zone, u neposrednoj blizini glavnog mosta na Ibru.

“Prema informacijama koje smo dobili sudije srpske nacionalnosti i radnici sudstva, pravosudnih organa nisu danas oti{li na svoja radna mesta. U znak podr{ke smewenoj predsednici suda, od danas su i oni suspendovani i bi}e tako sve dok se gospo|a Qiqana Stevanovi} ne bude vratila na posao. Od danas i svi mi, politi~ki predstavnici koji radimo u kosovskim institucijama, tako|e smo suspendovani i ne}emo obavqati nikakve du`nosti sve dok ne budu vratili predsednicu Suda Qiqanu Stevanovi}" - rekao je Raki} na po~eku obra}awa na velikom protestnom skupu.

Osvrnuo se i na nedavni sa-

CINIZAM KURTIJA U vezi sa odr`anim protestima Srba oglasio se i premijer takozvanog Kosova Aqbin Kurti. Obra}aju}i se na srpskom jeziku, Kurti je u video poruci pozvao srpske gra|ane Kosova da ne potpadaju pod uticaj onoga {to je nazvao autoritarnim re`imom u Beogradu, kojeg, kako je rekao, "ne zanimaju prava i dobrobit Srba na Kosovu".

Kurti je zahvalio Srbima za mirne proteste, navode}i da qudi u demokratskom dru{tvu i pravnoj dr`avi moraju da budu slobodni da izra`avaju javno svoje stavove.

"Ni na koji na~in ne mo`emo uticati na odluke Sudskog saveta Kosova. Iz medija sam saznao da je sudija Qiqana Stevanovi} suspendovana. A to ipak zna~i da nije otpu{tena sa posla. Zala`em se za pravo i pravdu, ali nisam ~lan Saveta, niti predsedavam wim", rekao je Kurti. stanak politi~kih predstavnika Srba sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em u Beogradu. Naveo je da se predsednik Vu~i} nije slo`io sa wihovim predlogom da napuste kosovske institucije, da je zamolio da to ne rade, ali da ujedno za to nisu oni krivi, ve} Pri{tina koja kr{i sporazume.

Vi{e hiqada Srba iz centralnog dela Kosova i Metohije, Sirini}ke `upe i Kosovskog pomoravqa okupilo se na protestu u Gra~anici kako bi iskazali svoje nezadovoqstvo zbog odluke kosovskih vlasti da ne dozvole glasawe na predstoje}im srpskim predsedni~kim i parlamentarnim izborima.

POVODOM 23 GODINE OD PO^ETKA NATO BOMBARDOVAWA JUGOSLAVIJE 1999. GODINE

Amerika 1999. godine likovala i {to ubija Albance bombama Neshvatqivo je za{to su danas Albanci, i ovakvo Kosovo, privr`eni toliko Americi i NATO - u, najve}im ubicama dana{wice, kad se zna da su im upravo oni naneli najve}a zla u posledwih dve decenije! Posledice tih zala Albanci i danas smrtno ose}aju na Kosovu ! Evo ~iwenica : l NATO napad na konvoj kosovskih izbeglica na putu kod \akovice, 14. aprila

1999.g. u zapadnom Kosovu je rezultirao ubistvo 73 i rawavawe 36 civila Albanaca. Tada je ubijeno 23 albanska deteta a najmla|e me|u wima je imalo samo tri i po meseca ! l Najve}i incident pojedina~ne „kolateralna {tete“ se desio 14. maja 1999, kada je NATO avijacija bacila 10 bombi na selo Kori{a, kod Prizrena, ubiv{i 87 civila Albanaca a vi{e od 40 je raweno.

l U bombardovawu zatvora Dubrava kod Istoka u Metohiji 19. i 21. maja 1999.g. poginulo je vi{e od 40 zatvorenika Albanaca, od kojih 19, od 26 wih ukupno, su bili teroristi U^K! l Na Kosovu je zvani~no od NATO agresije `ivot izgubilo, 267 civila, od ~ega 209 albanskih i 58 nealbanskih, 171 pripadnik Vojske Jugoslavije, 20 pripadnika MUP-a Srbije i 26 pripadnika takozvane

KAKO JE AMERI^KI PILOT 14 APRILA 1999. GODINE UBIO 73, A RANIO 36 ALBANSKIH CIVILA KOD \AKOVICE

„Kakvi civili do|avola? To je sve srpsko maslo! Uni{ti ciq!“ Ovo su zvani~ni ameri~ki vojni transkripti najve}eg NATO zlo~ina na Kosovu, 14. aprila 1999.g. kod \akovice, kako je pilot spr`io albansku kolonu sa decom i starcima.

NATO je, u po~etku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zlo~in.

Za vreme NATO agresije na SRJ 1999. godine, NATO avioni F-16 su 14. aprila kod \akovice, u ~etiri odvojena napada, bombarduju}i kolonu izbeglica, ubili 73, a ranili 36 albanskih civila.

Zlo~in se desio usred bela dana, pri potpuno vedrom vremenu. Albanski civili su se

vra}ali ku}ama, a onda su ih NATO avioni `ive spr`ili.

Me|u poginulima je bilo 16oro dece, a NATO je, u po~etku, besramno krivio vojsku SRJ za ovaj monstruozni zlo~in.

Dr`avna televizija je, nekoliko dana posle ovog zlo~ina, objavila transkript i audio zapis razgovora NATO pilota i “avaksa”.

- Dobar dan. ^arli Bravo, na poziciji sam deset. Ispod - nikakvog kretawa. Molim informaciju o crvenim migovima.

- ^arli Bravo, Majka (avaks) ovde. Patroliraj prema severozapadnom pravcu

Prizren - \akovica. Crvenih migova nema u vazduhu.

- Ok, idem na 3.000 fita.

- Dobija{ poja~awe za 10 minuta. Bi}e ne{to interesantno ju`no od \akovice.

- Izlazim iz oblaka, jo{ ni{ta ne vidim.

- Produ`i na sever, kurs 280.

- Dr`im 3.000 fita, ispod mene je kolona automobila, nekakvi traktori. [ta je to?

Tra`im instrukcije.

- Da li vidi{ tenkove? Ponavqam, gde su tenkovi?

- Vidim traktore, vaqda crveni nisu kamuflirali tenkove u traktore.

- Kakav je to ~udan konvoj?

Kakvi civili, do|avola? To je sve srpsko maslo! Uni{ti ciq!

- [ta da uni{tim, traktore? Obi~ne automobile?

Ponavqam, ne vidim nikakve tenkove. Tra`im dopunske instrukcije!

- To je vojni ciq! Potpuno legitiman vojni ciq! Uni{ti ciq! Ponavqam, uni{ti ciq!

- Razumeo. Lansiram.

Ne samo {to je zlo~ina~ka NATO komanda htela da ubedi javnost da su Srbi izvr{ili masakr, ve} su, kada su razotkriveni, okrivili i svog pilota da je on napravio gre{ku.

OVK, od kojih je 19 od 26 stradalo u NATO bombardovawu KPZ Dubrava kod Istoka.

Amerikanci su odbili i da na ovim mestima ubistava Albanaca postave bilo kakvo spomen obele`je uz re~i - '' Ne zanima nas takva istorija i Albanci su bezvredni''. l Od ba~enih, zabrawenih, NATO kasetnih bombi, do sada je na KiM poginulo vi{e od 115 Albanaca dok su 450 wih ostali trajni invalidi!? Vi{e od 70 % stradalih i rawenih su bili mla|i od 18 godina.

Ameri~kim vojnicima je bilo zabraweno da ~iste minska poqa na KiM zbog velike opasnosti !? l NATO je na podru~ju KiM izru~io vi{e od 2.000 kasetnih bombi sa oko 380.000 raspr{enih delova. Prema dostavqenoj NATO mapa - karti Kforu 1999. godine na KiM je bilo vi{e od 1.300 lokacija sa kasetnim bombama i 2.600 mesta sa neeksplodiranim eksplozivnim napravama. l NATO je na Kosovu i Metohiji izru~io i 10 tona uranijumskih projektila na ravno 113 lokacija, na kojima danas `ive uglavnom Albanci! Pri{tina danas zvani~no priznaje da se me|u Albancima na KiM godi{we registruje oko 5.000 obolelih od raznih malignih bolesti {to je izuzetno alarmantno sobzirom na ukupan broj od oko 1,7 miliona stanovnika na Kosmetu, kao i da je od 1999 do sada vi{e od 20.000 Albanaca umrlo od raznih malignih bolesti, ~iji su uzrok uglavnom uranijumske bombe.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 11

Linta osu|uje imenovawe Jelene Mili} za ambasadora Srbije u Hrvatskoj Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta osu|uje imenovawe Jelene Mili} za ambasadora Srbije u Hrvatskoj.

Dobro je poznato da se Jelena Mili} dugo godina aktivno zala`e za ulazak Srbije u NATO i da opravdava agresiju na na{u zemqu 1999. godine. Pored toga, Jelena Mili} ocjewuje Rusiju kao dr`avu koja tobo`e podsti~e nestabilnost na Zapadnom Balkanu i zastupa bezo~nu la` da se u Srebrenici desio genocid.

Linta isti~e da se ne smije

zaboraviti ~iwenica da je NATO imao kqu~nu ulogu u sprovo|ewu zlo~ina~ke akcije „Oluja” ~iji je ciq bio protjerivawe kraji{kih Srba sa svojih vjekovnih podru~ja.

Svako ko se zala`e za ulazak Srbije u NATO u su{tini opravdava zlo~ina~ku akciju „Oluja” kao najve}e etnni~ko ~i{}ewe u Evropi poslije 2. svjetskog rata. Zbog navedenog Jelena Mili} nije osoba koja }e iskreno zastupati interese vi{e od pola miliona prognanih Srba i ono malo preostalih Srba u Hrvatskoj.

S. G.

Radnim akcijama vra}aju `ivot po`e{kim selima Stanovnici sela Tre{tanovci i Laze ]osine u blizini Po`ege, odlu~ili su da, u saradwi sa srpskim institucijama iz Hrvatske, krenu u obnovu svojih sela i na taj na~in unaprede dru{tveni `ivot svoga kraja.

deo {tete. Tada je postavqeno 300 kvadratnih metara krova na parohijskom domu. Sada je ovo zdawe, pored kojeg se nekad nalazila crkva iz 19. veka sru{ena u Drugom svetskom ratu, primilo sasvim druga~iji, sve`iji izgled.

Pro{la godina bila je jako te{ka za stanovnike Tre{tanovaca, sela u blizini Po`ege. Naime, 25. juna Po`egu i okola sela poharalo je nevreme pra}eno gradom, a prema re~ima stanovnika, ovo selo je najvi{e nastradalo.

Osim privatnih imawa i ku}a, stradao je i krov na Crkvi Vaznesewa Gospodweg kao i na parohijskom domu.

Nije ovo previ{e pokolebalo stanovnike Tre{tanovaca, pa su ve} u avgustu i septembru u radnoj akciji uspeli da saniraju

– Jo{ pre nevremena koje nas je zadesilo, hteli smo da malo uredimo dom, da imamo gde da se dru`imo, da se okupqamo i razvijamo daqe planove i saradwu.

Posle nevremena smo prekrili krov koji smo platili sredstvima Srpskog narodnog ve}a. Radne akcije smo organizovali samoinicijativno. Okupilo se nekoliko qudi iz okolnih sela, iz op{tine Jak{i}. Selo smo prili~no brzo obnovili. Bilo je nedovoqno materijala ~ija je cena sko~ila u nebesa, ali dosta toga smo brzo

uspeli da re{imo. Tro{kove smo pokrivali sami sve dok nismo dobili osigurawe od dr`ave koje je bilo dovoqno da saniramo {tetu.

Taman je bilo dovoqno za crep i stolariju kao i sve ostalo {to je bilo uni{teno ledom – navodi predsednik Ve}a srpske nacionalne mawine Op{tine Jak{i} Zoran Vujasinovi} koji je i ina~e iz Tre{tanovaca.

Prema re~ima na{ih sagovornika, ovo je multietni~ko selo, a saradwa sa rukovodiocima Op{tine Jak{i} je odli~na.

– S na~elnikom nemamo problema. Danas su ure|ivali poqske puteve, a dobili smo i staze, kao i niskonaponsku mre`u. Obnovqena je {kola, a bi}e izgra|en i novi dom, tako da je sve dobro, nemamo lo{e re~i. Nekad je ovde bilo 60 odsto pravoslavnog stanovni{tva, a sada je otprilike 40 jer se dosta Srba devedesetih godina pro{log veka odselilo u Srbiju, pa se kasnije nisu ni vra}ali. Neki su imali nameru da se vrate, ali su odustali jer su im deca ve} bila odrasla i na kraju su ostali u Srbiji. Iz sela danas odlaze i Srbi i Hrvati, bez razlike. Stanovni{tvo je nasloweno na Po`egu, tamo idemo i u trgovine i na posao, a mladi u no}ni `ivot – pri~a o `ivotu u ovom selu Vujasinovi}.

M. T.

Srpski filmovi u splitskoj kinoteci Tokom manifestacije „Dani srpskog filma“ koja se odr`ava u Splitu, tamo{woj publici se svakog ponedeqka tokom marta bila prikazana tri kultna srpska filma, „Maratonci tr~e po~asni krug” Slobodana [ijana, „Balkanski {pijun” Du{ana Kova~evi}a i Bo`idara Nikoli}a te „Mi nismo an|eli” Sr|ana Dragojevi}a.

U splitskoj kinoteci „Zlatna vrata“ u toku su „Dani srpskog filma u Splitsko-dalmatinskoj `upaniji“ koje organizuje Ve}e srpske nacionalne mawine Splitsko-dalmatinske `upanije u saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Zagrebu. Na otvarawu i projekciji „Maratonaca“, ali i filma „Balkanski {pijun“ u gledali{tu Kinoteke, osim brojne publike, bili su i predstavnici Splitsko-dalmatinske `upanije, sve{tenici SPC u Splitu, kao i predstavnici drugih `upanijskih i gradskih ve}a nacionalnih mawina.

Na otvarawu manifestacije publiku su pozdravili predsednik VSNM Splitsko- dalmatinske `upanije Bo`idar Simi} u ime organizatora, te Josip Matkovi} u ime `upana Bla`enka Bobana. Zna~aj ove manifestacije, po wihovim re~ima nije samo u filmskom i kulturnom smislu, nego i u povezivawu gra|ana Splita i `upanije.

– Odziv publike tokom obe projekcije je bio zaista veliki, i dvorana je bila gotovo puna. Moram re}i da smo imali i medijsku podr{ku u realizaciji, a reakcije qudi su takve da nas dodatno motivi{u da nastavimo daqe. Qudi pokazuju razli~ite afinitete kada je izbor filmova u pitawu, i sada nam preostaje da vidimo {ta sve mo`emo usvojiti iz produkcije novijih srpskih filmova – ka`e predsednik Ve}a srpske nacionalne mawine Splitsko-dalmatinske `upanije Bo`idar Simi}.

S. G.

12

^etvrtak 31.

2022.2020.

10. mart decembar

DRU[TVO

Snimak koji dokazuje da Rio Tinto nije oti{ao iz Srbije?

Projekat „Jadar“ ne samo da nikada nije ukinut, ve} se nastavqa punom parom, Rio Tinto nije oti{ao i ukqu~uje nove zemqe Evropske unije, rekla je Bojana Novakovi} na konferenciji za novinare u Medija centru koju je organizovala ispred organizacije Mar{ sa Drine.

U snimku koji je snimila osoba, koja `eli da bude anonimna, ~uje se, kako su preneli u~esnici konferencije, da se projekat Rio Tinta u Srbiji nastavqa. Radi se o razgovoru te osobe sa profesorom Tehni~kog fakulteta u Boru Sa{om Stojadinovi}em, koji je kako rekla Novakovi}, snimqen 26. marta ove godine.

“Tisen i DNT (austrijska i nema~ka kompanija prim. a) kontaktirali su Fakultet da pomogne uskla|ivawem dokumentacije sa na{om regulativom. Pregled te dokumentacije Tisena verovatno }emo raditi mi, tu mislim Fakultet }e pomagati da se to uskladi, da oprema koja treba da do|e bude u skladu sa na{im propisima”, ~uje se u snimku (6:54) koji je objavqen na po~etku konferencije za novinare u Medija centru.

Novakovi} je nakon ovog snimka rekla kako je kampawa vladaju}e stranke zasnovana na la`i da je Rio Tinto oti{ao iz zemqe, jer unose postrojewe za otvarawe kopa u aprilu.

Marijana Petkovi}, iz Gorwih Nedeqica i Udru`ewa SEOS rekla je da je trenutno na terenu situacija nepromewena, zemqi{te se kupuje i daqe i da je do 4. aprila ova kompanija otkupila 11 parcela i dva doma}instva, s tim da je posledwa ukwi`ena 4. marta.

“Katastar ne kwi`i na kupca ve} stavqa sa strane, ali mi po prometu pratimo katastar i vidimo koliko je prodato. Do 4. marta za dva doma}instva dato je 1,5 milion evra, {to govori da onaj ko odlazi ne ula`e milion evra u projekat koji je zavr{en”, rekla je Petkovi} i naglasila da je Rio Tinto do sada ukupno otkupio 160 hektara, sa sve ku}ama i su{tina je da wima treba 254 hektara samo za otvarawe.

Kandidatkiwa za predsednika ispred koalicije Moramo Biqana Stojkovi} rekla je da ovaj snimak govori dosta o tome {to je premijerka rekla da je projekat ukinut.

“Ne da nije ukinut nego se nastavqa i daqe, van o~iju javnosti, ali imamo dokaze da se radi, da su ukqu~ene dr`avne institucije. Obmana je u pitawu, cela pri~a je stavqena sa strane dok ne pro|u izbori, a onda je namera da se sve nastavi kako je bilo”, istakla je Stojkovi} i dodala kako svedo~imo prevari gra|ana, svih onih koji su protestovali i blokirali puteve zbog zaga|ewa, rudarewa.

Paviqon Srbije na Svetskoj izlo`bi u Dubaiju posetilo milion qudi

Dok isti~u posledwi dani Svetske izlo`be Expo 2020 Dubai, prve u arapskom svetu, Paviqon Republike Srbije do~ekao je milionitog posetioca.

U pitawu je Sali iz Egipta koja nije krila odu{evqewe {to je ba{ ona jubilarni posetilac na{eg Paviqona.

- Drago mi je da sam ba{ ja milioniti posetilac Paviqona Srbije, veoma mi se dopada na~in na koji ste predstavili va{u kulturu i inovacije i svakako ste me zainteresovali da posetim va{u zemqu u budu}nosti {to }u sigurno i u~initi - kazala je Sali.

"Srbija je na veli~anstvenom Expo 2020 osvojila svet i svetsku medijsku javnost dostignu}ima i inovacijama pre svega iz sektora kreativnih industrija, najmodernijih tehnologija i vrhunske nauke, predstavqaju}i se prvi put na ovoj manifestaciji pod modernim brendom nacionalne platforme Srbija stvara / Serbia creates. Na najboqi mogu}i na~in predstavili smo svoje ekonomske, tehnolo{ke, inovacione, investionice i turisti~ke potencijale. Od o`ivqavawa praistorijskog ~oveka, do predstavqawa prvo gejming sela, strategije za ve{ta~ku inteligenciju, vrhunske VR tehnologije, nezaboravnih koncerata, atraktivnih susreta koji su nas povezali sa svim meridijanima", navodi se u saop{tewu.

Svetska izlo`ba Expo 2020 Dubai do sada je ugostila 20 miliona posetilaca, a na woj su u~estvovale 192 zemqe. Expo Dubai svoja vrata zatvara 31. marta, nakon 6 meseci izlo`be najve}ih svetskih dostignu}a sa svih meridijana.

Ubistvo Olivera Ivanovi}a pla}eno 50.000 evra, tvrdi prijateq Belivukove `rtve Boban Bogdanovi}, koji godinama ima veze sa sportom i prijateq je ubijenog kriminalca Aleksandra Gligorijevi}a Pukija, ~lana klana Veqka Belivuka, za KRIK pri~a da mu je prijateq u amanet ostavio istinu o ubistvu politi~ara sa severa Kosova Olivera Ivanovi}a. Gligorijevi} mu je, ka`e, ispri~ao ko je ubio, ko naredio, a ko je organizovao ubistvo Ivanovi}a. Wegov prijateq nastradao je 2020. od ruke svojih nekada{wih saradnika – ubio ga je Belivuk sa ~lanovima klana u ku}i u Ritopeku, a wegovo telo su iskasapili i na le|ima urezali re~ “izdaja” jer su otkrili da se okrenuo protiv wih. Bogdanovi} za KRIK govori i o vezama koje je Gligorijevi} imao sa Srpskom naprednom strankom i drugim detaqima iz kriminala i sporta.

Bogdanovi} je radio marketing za Partizan i dobro poznaje navija~ku scenu. „To na{e prijateqstvo je doprinelo da ja od wega saznam ko je nalogodavac, a ko izvr{ilac ubistva Olivera Ivanovi}a. Nakon ovoga }u se na}i u Tu`ila{tvu i sve ovo ponoviti pred nadle`nim organima“, rekao je on.

ATENTAT NA OLIVERA IVANOVI]A

"7. mart 2020. godine }e mi do kraja `ivota biti urezan u se}awe. Nakon utakmice FK Tekstila, Aleksandar i ja smo seli i razgovarali. On mi je rekao ko su organizatori, ko je nalogodavac a ko ubica Olivera Ivanovi}a.

Olivera Ivanovi}a je ubio Qubomir Lainovi}, to je sin `estokog novosadskog momka Branislava Lainovi}a. ^ovek koji je organizovao dolazak i logistiku je Milan Radoi~i}. Onaj koji je naredio je Zvonko Veselinovi}", tvrdi Bogdanovi}.

Aleksandar Gligorijevi} mu je

Prijateq Veqine `rtve: Ubistvo Ivanovi}a izvele grupe Veselinovi}a i Belivuka ispri~ao i na koji na~in je saznao ove informacije.

"Rekao mi je: "Ja znam sve vezano za ubistvo Olivera Ivanovi}a." Aleksandar mi je rekao da je novac, tih 50.000 evra dobio od Belivuka da se da Qubomiru za posao koji je zavr{io. Kada mu je dao novac, Lainovi} se napio i po~eo da se hvali i rekao za{to je dobio novac, jer je on taj koji je "izbu{io" Olivera Ivanovi}a.

Zvonko Veselinovi} je preko Belivuka taj novac dao Aleksandru koji je predao Qubomiru", tvrdi Bogdanovi}.

O GLIGORIJEVI]U

Sagovornik KRIK se potom osvrnuo na Gligorijevi}a, koji je jedna od `rtava klana Belivuk.

"Bio je jako ozbiqan kriminalac, ja se time nikada nsiam ponosio i poku{ao sam da ga okrenem ka drugoj strani. Bio je buntovan, ~ovek koji nije dao na sebe. Prvi ozbiqniji kontakti sa kriminalom su mu bili 90ih godina, da bi na kraju bio visokopozicioniran ~lan zemunskog klana. Nakon ubistva \in|i}a bio je osu|en na robiju, kada je iza{ao iz zatvora pridru`io se ju`noj tribini. Bio je blizak saradnik Saleta Mutavog i vo|a Partizana za Vojvodinu, ispri~ao je Bogdanovi}.

GLIGORIJEVI] BIO SNS AKTIVISTA, BLIZAK PRIJATEQ SA DANILOM I ANDREJEM VU^I]EM Bogdanovi} daqe govori s kim je sve Gligorijevi} bio blizak.

"On je oduvek bio simpatizer Srpske radikalne stranke, wegov idol je bio Vu~i}. Bio je kivan na Demokratsku stranku, jer je hap{ewe za ubistvo premijera stiglo iz te stranke. ^im je iza{ao iz zatvora, preko lokalnog politi~ara Gorana \akovi}a je stupio u kontakt sa wima i zapo~eo aktivnost po pitawu napredwaka u Oxacima. On je u Oxacima bio "batina" Srpske napredne stranke, spre~avao je opozicione aktivnosti, pri~a sagovornik KRIK-a.

Tako|e, bio je blizak sa predsednikovom porodicom, zbog koje nije dozvoqavao ni svom prijatequ Bogdanovi}u da pri~a lo{e o SNS-u.

"On je bio u jako tesnoj saradwi sa Andrejom Vu~i}em, za vreme prve inaguaracije Vu~i}a. Gligorijevi} je bio jako dobar prijateq i sa Danilom Vu~i}em, ali nije postojala kriminalna veza Aleksandra i Danila, pri~a Bogdanovi} za KRIK. S. G.

uu

a

e

LEPA SRBIJA

^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

IVAN JE SVAKI DAN HODAO 30 KILOMETARA PO LEDU, DO SADA JE PRE[AO 650!

Postao je prvi Srbin koji je prepe{a~io Bajkalsko jezero

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Ivan Mladenovi} iz [ida prvi je i jedini Srbin koji je prepe{a~io Bajkalsko jezero. Nakon punih dvadeset dana pe{a~ewa, pre|enih 650 kilometara, u proseku preko 30 kilometara dnevnog hoda po ledu, snegu i ekstremno niskim temperaturama ispunio je svoj ciq.

- Prepe{a~io sam Bajkalsko jezero i stigao na kraj svoje avanture, u grad Ni`weargansk. Renxer, kog sam sreo u nacionalnom parku, i koji je tu preko 35 godina, nakon po~etnog iznena|ewa i odu{evqewa mi je rekao da sam ja, koliko je wemu poznato, prvi ~ovek iz Srbije koji je uradio tako ne{to. I iskreno, jako sam sre}an i ponosan zbog toga - rekao je ovaj hrabri Srbin.

Ranije, dok je istra`ivao i pripremao se za putovawe, nailazio je na iskustva prete`no Kana|ana, Amerikanaca, qudi iz Nordijskih zemaqa, koji su se osmelili na ovu avanturu.

S

M

kim k. izer egov n na hasti{ao olipio akka u "banke, vnoLegendarni peva~ Zabrawe. red-nog pu{ewa Nele Karajli} se kojeprisetio anegdote sa legendarrija-nim Dijegom Maradonom. o{e Jednom prilikom, veliki Argentinac, na`alost, pokojni, sa-do{ao je na wegov koncert u Ma, zadridu, na kom je Dr Nele nastuu~i-pao sa Emirom Kusturicom. bar “Maradona… Negde nasred }em,koncerta, Emir mi je pri{ao lnai {apnuo mi na uho da je u salu i~au{ao Maradona. Madrid je te noS. G.}i goreo pred nama. Vrela {pan-

- Ideju da uradim to {to sam uradio dobio sam jo{ 2018. godine dok sam biciklom prolazio pored Bajkala na putu do Pekinga. Tada sam se zapitao, kako bi bilo pro{etati zale|enim prostranstvom Bajkala. Nije bilo ni malo lako. Ta borba, ne samo sa prirodom i wenim }udima, ve} i sa samim sobom, to pomerawe granica izdr`qivosti, sve me to teralo napred, i nijednog trenutka nisam pomislio da odustanem. Dolaskom do ciqa, po prvi put sam zaplakao. Ne od muke i bola, ve} od radosti i pome{anih ose}awa. Uspeo sam - ka`e Ivan.

De{avalo se da po ~etiri ili pet dana nikog ne sretne, spavao je u Sibiru u specijalizovanim vre}ama gde se temparatura spu{tala i preko minus dvadeset stepeni. Kilometre nije brojao, samo je, kakao ka`e, hodao i hodao.

- Najdu`a pauza koju sam pravio tokom pe{a~ewa, trajala bi po par minuta, i onda bi po~eo da ose}am hladno}u i nakon toga sam terao sebe, idemo daqe Ivane. Do polovine puta i bilo je signala i interneta, a nakon toga sve slabije. Po{to sam shvatio da su ukinute dru{tvene mre`e, porodici sam se javqao SMS porukom iz rominga. A wihovi odgovori su mi davali dodatnu snagu da nastavqam daqe - rekao je Mladenovi}.

Vetar mu je predstavqao najve}i problem. Temperatura i ne toliko, iako se spu{tala i do – 22, u proseku je bila oko -10, -15, ali kada bi krenuo vetar, onda je bivalo neuporedivo hladnije, ne{to sa ~ime se sreo po prvi put u `ivotu.

- I pod takvim uslovima, pred kraj

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

pe{a~ewa, treba raspakovati sanke, ra{iriti {ator. Samo }u re}i da sam par puta, le`e}i, jer od vetra se nije moglo druga~ije, zabijao klinove u led i {irio {ator. A onda treba staviti u upotrebu benzinski gorionik, topiti led, spremati zaledjeni obrok... A nakon uvla~ewa u vre}u i spavawa, ujutru to treba sve spakovati. I tako, dvadeset dana za redom, pri~a Ivan.

Qudi i turisti koje je sretao na ledu, a bilo ih je na tim karakteristi~nim ta~kama, gde do|u sa kombijima, toplo obu~eni, opremqeni fotoapoaratima i telefonima, poneko sa litrama `estine da se zagreju, bili su iznena|eni {to ga vide, i ne mali broj wih mu je govorio da je lud.

Ivan Mladenovi} poznati je i srpski humanista. Tokom leta pro{le godine pe{a~io je od [ida do Jerusalima kako bi prikupio potreban novac za le~ewe de~aka koji boluje od autizma. Pre{ao je putawu duga~ku oko 3500 kilometara, a kako je tada rekao, susretao se Ivan tokom svojih putovawa sa mnogim te{ko}ama i nepredvidivim situacijama, ali iz wih je uvek iza{ao kao pobednik. U mladosti se bavio sportom, zdravo se hrani pa ni kondicija nije problem. To {to je prvi iz Srbije koji je prepe{a~io Bajkalsko jezero samo jo{ jednom je potvrdilo wegovu fizi~ku i emotivnu snagu, a ovaj ~ovek definitivno je pomerio granice i u~inio neverovatan podvig.

M. T.

97

uuu KAKO JE NELE KARAJLI] UPOZNAO SVETSKU FUDBALSKU LEGENDU:

„Kusta mi je samo {apnuo - u{ao je Maradona“ ska krv, i razuzdani balkanski ritam od sale, ~ije sam ime zaboravio, napravio je vulkan. Znoj je liptila niz zidove, a vazduh je kqu~ao poput gejzira. U jednom trenutku osetih dodatni zemqotres. Masa se uskovitlala, po~ela da peva u slavu Wegovog veli~anstva kraqa fudbala.

Pored mene u gospodskom odelu, sa osmehom na licu stajao je Dijego Armando Maradona. Imao sam prilike da vidim pregr{t velikih svetskih zvezda. I onih

malih, i onih velikih, ali samo oko wegove glave stajao je sveta~ki oreol. Iz wega je izbijala svetlost. Od te svetlosti nisi mogao da skloni{ pogled.

Posle svirke, sedio je s nama u svla~ionici. Pri~ao nam je o tome kako su kao deca igrali fudbal no}u, u mraku, da bi nevide}i znali gde se ko nalazi i da bi loptu sluhom umeli da dodaju jedan drugome, pri~ao je i o siroma{tvu, o nepravdi, o bolu koju nosi u sebi, pri~ao nam je o

^e Gevari, Kastru, Markezu, Revoluciji. Pri~ao nam je i o onome golu kojeg je dao Diki Stojanovi}u kada ga je cela Marakana nagradila aplauzom. Nas je zavoleo, jer je u na{oj muzici osetio isto ono sunce slobode za koju smo svi mi, “davali kap krvi za kap Wenog mleka”. A on je bio to Sunce slobode. Zastava poni`enih i obespravqenih. Istinski bunt protiv Tiranina. Nakon te no}i bilo mi je jasno da je ona ruka, kojom je spakovao loptu iza

Maradona i Nele Karajli} [iltonovih ledja, zaista bila Bo`ja. Ole ole ole ole, Dijego…

Dijego.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Momo Kapor ostao bez supe i pe~ewa

14

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

AUSTRALIJA

Laskavi buxet Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Tradicionalna podela na dobitnike i gubitnike ovogodi{weg federalnog buxeta mogla bi ukratko da se svede na budu}e glasa~e i one koji to direktno nisu. Morisonova

sonova vlada ovim jasno `elela da se dodvori svojim bira~ima, i poka`e svoju velikodu{nost u trenucima velike naftne krize. Neka gruba ra~unica pokazuje da je u{teda jedne prose~ne porodice, koja ima dva automobila oko 30 dolara nedeqno, ili do 700 dolara u narednih {est meseci. Drugi najve}i dobitnici su poreski obveznici, ili preciznije oko deset miliona gra|ana koji zara|uju mawe od 126.000 dolara godi{we.

Oni }e posle 1. jula ove godine, kada urade svoju poresku prijavu za 2021-22 godinu, dobiti po dodatnih 420 dolara. Kada se na taj iznos doda i onih 1.080 dolara, koji su mogli da povrate i pro{le i prepro{le godine, onda je to solidna cifra od

vatno do}i u pravom trenutku.

Mali biznisi }e na svakih 100 potro{enih dolara na kompjutersku opremu, veb dizajn ili digitalne tehnologije mo}i da povrate ~ak 120 dolara. Ovaj interesantan poklon }e verovatno motivisati mnoge male biznise da ula`u u sajber tehnologiju jer su bukvalno na dobitku. Najve}i dobitnik u ovoj pri~i je svakako odbrana, koja }e dobiti ogromnih 10 milijardi dolara u narednih deset godina, kako bi se izborili da hakerima, {pijunima i me{awima stranih bezbednosnih slu`bi.

Tako }e buxet australijske odbrane sada iznositi 2,1 odsto ukupnog bruto dru{tvenog proizvoda (GDP), u svetlu novih bezbednosnih pretwi od Kine

Obilne ki{e pogodile su isto~nu Australiju, a vlasti su izdale naredbu za evakuaciju hiqada stanovnika zbog poplava, po drugi put ovog meseca, i upozorile da }e vremenske nepogode verovatno potrajati i u narednom danu.

Ponegde je palo oko 280 mm ki{e u posledwa 24 sata, a sa porastom nivoa reka, stanovnicima grada Lismor na severu Novog Ju`nog Velsa, koji su bili najte`e pogo|eni rekordnim poplavama pre mesec dana, nare|eno je da se evakui{u do poslepodneva.

Meteorolo{ka slu`ba je upozorila na potencijalno opasne po `ivot buji~ne poplave, du` severne obale Novog Ju`nog Velsa, na podru~ju ve}em od 500 km. U nekim regionima mo`e do}i do izolovanih padavina i do 300 mm tokom narednih {est sati, saop{tila je meteorolo{ka slu`ba.

Najve}i dobitnici ovogodi{weg buxeta pre svega svi korisnici motornih vozila. Va`e}a akciza na gorivo koja trenutno iznosi 44 centa po litru bi}e prepolovqena od ove nedeqe

vlada imala je nimalo lak zadatak da u vreme kad mu nije zadovoqi sve svoje potencijalne glasa~e. Izbori }e biti odr`ani za ne{to vi{e od mesec dana, i bilo je jako va`no ne qutiti ionako nervozne bira~e, izmrcvarene dvogodi{wim pandemijskim merama.

Vladi posebno ne idu u prilog rastu}i tro{kovi `ivota, inflacija i astronomske cene naftnih derivata. Aktuelni prvi ministar Skot Morison je nedavno istakao da se nada da Australijanci razumeju za{to su cene goriva sko~ile, aludiraju}i naravno na rat u Ukrajini. Logi~no je bilo i o~ekivati da }e vlada i}i ba{ na tu kartu – koketirawa sa bira~ima. Tako su bez sumwe najve}i dobitnici ovogodi{weg buxeta pre svega svi korisnici motornih vozila.

Va`e}a akciza na gorivo koja trenutno iznosi 44 centa po litru bi}e prepolovqena od ove nedeqe. Ova privremena mera }e va`iti narednih {est meseci a nakon toga se vra}a stara akciza. Nema sumwe da je Mori-

1.500 dolara po glavi. Ukoliko je iz jedne ku}e dvoje zaposleno to je ukupno 3.000 dolara po doma}instvu, {to }e svakako zna~iti mnogima u ovom trenutku. Sti~e se utisak da je aktuelna federalna vlada ovim i{la na sve ili ni{ta, svesno pove}avaju}i svoje rashode u zamenu za mogu}e glasove. Koliko }e to imati realnog uticaja na rezultat izbora vide}emo vrlo brzo. Bira~i su verovatno svesni da su to predizborne mere, koje na du`e staze ne}e promeniti wihove sudbine. Re~ je o pristojnim u{tedama koje mogu da zna~e, ukoliko ih rastu}a inflacija ne anulira. Penzioneri, nezaposleni, veterani i imaoci koncesionih kartica (health care card) dobi}e jednokratnu pomo} od 250 dolara u narednim nedeqama, i naravno tik pred izbore. Jo{ jedna zna~ajna armada potencijalnih glasa~a, ta~nije oko {est miliona odraslih Australijanaca dobi}e ovu pomo}, zbog rastu}ih tro{kova `ivota. Simboli~na cifra koja }e mnogima vero-

Obilne padavine u Australiji, ponovo nare|ena evakuacija

i Rusije, kako je vlada naglasila. Tro{ak vojnog buxeta ukqu~uje i novih 38 milijardi dolara, kako bi se vojska pove}ala za dodatnih 18.500 vojnika. Trenutno australijska vojska ima ne{to vi{e od 59.000 profesionalaca, {to zna~i da }e taj broj u narednim godinama, prema planu biti uve}an ~ak za tre}inu. Ukratko, odbrana i vojska su mo`da i najdugoro~niji deo ovogodi{weg buxeta jer predvi|aju neko ozbiqnije strate{ko planirawe.

Sve ostale povlastice i kratkoro~ni finansijski bonusi su mawe vi{e povezani sa predstoje}im izborima. I ovog puta jasno se videlo da Morisonova vlada nema ozbiqan plan izlaska iz krize, koja nas mo`da tek o~ekuje nakon samih izbora.

Onda }e verovatno biti kasno, a bonusi koji nas uskoro o~ekuju }e do tada ve} odavno biti potro{eni. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

- O~ekuje se da }e mnoge zgrade, poplavqene pre mesec dana u nekim od najte`e pogo|enih regiona, ponovo biti ugro`ene - rekla je novinarima ministarka za vanredene situacije Novog Ju`nog Velsa Stefani Kuk. Oko 3.300 pripadnika vojske osta}e u regionima pogo|enim poplavama kako bi pomogli u evakuaciji stanovnika, saop{tilo je australijsko Ministarstvo odbrane.

Broj mrtvih u posledwim poplavama porastao je na dva, po{to je jo{ jedan ~ovek prona|en mrtav u dr`avi Kvinslend, nakon {to se wegovo vozilo zaglavilo u buji~nim vodama.

Nekoliko gradova {irom severnog Novog Ju`nog Velsa i jugoisto~nog Kvinslenda i daqe se bori sa ~i{}ewem tona otpada nakon {to su razorne poplave ranije u martu ubile najmawe 21 osobu i odnele stotine farmi, ku}a i stoke.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 15

BRATSKI SASTANAK I ISPOVEST SVE[TENSTVA I SVE[TENOMONA[TVA MITROPOLIJE AUSTRALIJSKONOVOZELANDSKE U MANASTIRU SVETI SAVA KOD KANBERE

U dane posta koji prethodi radosnom prazniku Vaskrsewa Hristovog sve{teno bratstvo Mitropolije australijsko-novozelandske, predvo|eni svojim Episkopom G. Siluanom okupili su se oko Svetog Oltara Novokaleni}kog manastira radi Svete tajne pokajawa, sabornog Bogoslu`ewa i razmene duhovnih tema i problema sa kojima se u ovim vremenima Crkva susre}e.

Sabrawe se sastojalo u tri dana duhovnih susretawa kroz Sveta Bogoslu`ewa i duhovna predavawa u praznike Svetih 40 mu~enika Sevastijskih, Svetog Kodrata Korintskog i

Svetog Sofronija Jerusalimskog, u koje su dane slu`ena sva predvi|ena Bogoslu`ewa, a u sredu, 23. marta, Svetu Liturgiju Pre|eosve}enih Darova slu`io je Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan uz saslu`ewe sve{tenika ove episkopije Srpske Crkve. Uo~i Liturgije u manastirskom hramu Svetog Save sve{tenici Mitropolije su pristupali Svetoj Tajni pokajawa, a ispovednik je za ovu godinu bio protojerej-stavrofor Milorad Lon~ar.

Posle Svete Liturgije Vladika je, na grobu Bla`enog pokoja Episkopa australijsko-novoze-

landskog Petra, slu`io pomen usop{im episkopima i sve{tenoslu`iteqima Mitropolije.

Centralno predavawe, koje je kratkim uvodom otvorio Vladika Siluan, odr`ao je Prof.

Dr. Milo{ Vesin, sve{tenik Eparhije sredwezapadno-ameri~ke preko aplikacije ZUM, a na temu: Pastirski pristup Svetoj Tajni pokajawa i ispovesti. Ovaj ~uveni pastir Crkve Hristove, poznat kao vrstan predava~ na svim poqima od teolo{kih preko crkveno muzi~kih do psiholo{kih i sociolo{kih tema, i ovoga puta je plenio srca prisutnih slu{alaca izuzetno

Tre}a nedeqa posta u Kanberi Tre}a nedeqa Velikog posta Krstopoklona u na{em hramu, radost Liturgijskog sabrawa i Svete Tajne Pri~e{}a. Nakon Liturgije, trpeza qubavi u na{oj sali, koju su darovali Slobodan i Dragoslava Nikolajevi}, koji se sele na Gold Kost.

Na{ sve{tenik otac Branko im je uru~io poklo-

ne i zahvalnice u ime Crkvene Op{tine za dugogodi{wu `rtvu i qubav prema na{oj Crkvi.

Obzirom da je Slobodan dugo bio i zaposlen u Ambasadi Republike Srbije ispred Ambasade poklone im je uru~io na{ ambasador, Wegova Ekselencija Gospodin Rade Stefanovi}.

odabranom i razra|enom temom potkrepqenom raznim primerima Crkvenog `ivota. Ovom predavawu usledila su pitawa uglednom predava~u i cewenom sve{tenoslu`itequ koja su postavqali prisutni sve{tenici. Posle svega, prof. Vesinu se u ime sve{tenstva zahvalio protojerej-stavrofor Milorad Lon~ar, a temu je zakqu~io svojim blagoslovom i kratkim slovom Episkop G. Siluan.

Daqe, tokom bratskog saborovawa, re|ale su se teme iz svakodnevnog administrativnog, pastirskog i duhovnog `ivota parohija, na koje su Episkop i bra}a sve{tenici poku{ali da na|u najboqe odgovore. Naro~ita pa`wa posve}ena je `ivotu i radu sa mladima, kao i ustrojstvu `ivota u manastirima Mi-

tropolije. Izra`eno je `aqewe {to deo bratstva, sve{tenici iz Zapadne Australije, usled mera wihove vlade nisu mogli da prisustvuju ovom sabrawu, i nada da }emo na slede}em bratskom saboru biti svi okupqeni oko Episkopa u nekom od namesni{tava Mitropolije.

Posebnu zahvalnost sve{teno bratstvo duguje protojereju-stavroforu \uri \ur|evi}u, staratequ manastira i sestrama Ratki, Slavi, Suzani, kao i bratu Sreti koji su se pobrinuli oko gostoprimstva sve{tenstva.

Izra`avamo i blagodarnost gospodinu Danilu Jankovi}u za IT pomo} oko prenosa predavawa.

Izvor: Mitropolija ANZ

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

31. decembar mart 2022.2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

PREPOZNAVAWE LEPOTE @IVOTA I DU[E

ZORAN KOSTADINOVI], PEVA^ NARODNE MUZIKE IZ SIDNEJA, ORGANIZUJE ZABAVE „VE^E LEPOTE SA PRIJATEQIMA“

Zoran Kostadinovi}, zvani „Zoki Lepota” je peva~ narodne muzike koji `ivi u Sidneju. Nedavno nam se ukazala prilika da intervjui{emo Zorana za radio 4ZZZ u Brizbejnu, na programu Balkan Bits. Tom prilikom smo `eleli da saznamo sve o pro{logodi{wim nastupima na{eg peva~a u Sidneju i muzi~ke planove za 2022. godinu.

Prvo smo upitali Zorana za wegove muzi~ke aktivnosti za vreme Kovida, a on nam je odgovorio slede}e.

ZK: Pa da budem iskren od kako smo posledwi put pri~ali, do sada ni{ta se mnogo nije promenilo. Na `alost, zadwih par godina i vi{e je problem sa ovim virusom, tako da nije se mnogo pevalo, nije se mnogo dru`ilo, me|utim ja nisam prestao nikad, i kad je to u pitawu {to se ti~e dru`ewa, pesma ostaje. Sad u posledwe vreme smo po~eli malo vi{e da se dru`imo sa muzikom, ima par restorana, par kafi}a, gde se sastajemo i dru`imo, uglavnom petkom i subotom i naravno sve {to ide uz to. n Imali ste pro{le godine koncert u jednom od klubova.

Mo`ete li nam re}i va{e utiske sa tog koncerta i o va{oj ideji da organizujete godi{we tradicionalne koncerte?

ZK: Ja sam sa grupom muzi~ara do{ao do ideje na napravimo tri do ~etiri puta godi{we zabave koje se zovu ‘Ve~e lepote sa prijateqima’. Tako da se skupimo, dru`imo, dok je `ivota, zdravqa i veseqa, naravno dok je nas, i da to bude jedna moja tradicionalna zabava sa muzi~arima i peva~ima koje ja odaberem i koje se dogovorimo da budu. Tako da }e to da bude jedna da ka`emo zabava na nivou.

Pro{le godine smo odr`ali dve zabave u maju i decembru mesecu. Ove godine `elimo da organizujemo sredinom maja, posle \ur|evdana. Zabave su uglavnom odr`avane u Ma|arskom klubu.

Svi na{i qudi koji su iz Sidneja znaju gde se nalazi ovaj klub, tako da po{to jo{ par klubova nisu otvoreni, ne rade, tako da su uslovi u ovom klubu jako dobri, jako smo lepo primqeni i ba{ je lepo. Tako da se nadam da }e da bude lepo i ovog puta. n Ka`ete da mo`emo da o~ekujemo novi album ove godine.

Ta

Зоран на концерту Kada mogu slu{aoci Srpskog Glasa da se ponadaju novim pesmama?

ZK: Pa, radi se na tome ve} du`e vreme. Ja radim na tome da uradim svoj tre}i album i nadam se da bi trebao ove godine da bude realizovan. Pesme su tu, uglavnom sve je tu. Sad samo da na|emo gde }emo to da uradimo, a ja se nadam mo`da u Srbiji ove godine. Postoji {ansa i ovde, ali mi je `eqa da u Srbiji snimim album. n Publika koja vas je slu{ala na koncertu pro{le godine, ka`u da su ba{ osetili kako u`ivo pevate iz du{e. Kako vi to uspevate da oslobodite glas iz du{e prirodnim putem?

ZK: Pa ~ujte, ako ne{to radite, to sve mora da bude iz du{e, iz qubavi, jer ovaj Bog je dao svakome {ta je dao, samo to treba upotrebiti. Ja to ~esto ka`em, ako peva{, ne peva{ zbog biznisa i interesa, jednostavno to si ti. Tako da moj kontakt sa publikom i ta hemija izme|u nas je najva`nija. Na{ me|usobni odnos i razumevawe, i meni je drago kad pesmu otpevam da to za slu{aoca bude stvarno ne{to, da tu pesmu do`ivi, a ne samo jedna pesma u nizu i idemo daqe. To sam ja. Mislim da je to Bo`ji dar. n Ka`ite nam o va{im nastupima u kafi}u, gde i kada mo`e da se vidi i ~uje u Sidneju?

Сликање после концерта у клубу 2019.

ZK: [to se Sidneja ti~e, obi~no nastupim kao gost u na{em restoranu ‘Antiko’, qudi koji znaju to je u Beverli Hilsu i jo{ ima divan restoran gde moj prijateq i kolega Slavoqub Pavlovi} Cakan peva a zove se ‘Zemun’ restoran u nasequ Rendvik. Tako da sam tamo. n Da li se ose}ate kao da ste jedan od popularnih peva~a u Sidneju?

ZK: Popularnost me toliko ne interesuje, koliko da se pesma odr`i, da se dru`imo i da budem ja ono {to jesam. Da to tako ostane, da te qudi znaju po onome {to jesi. Popularnost ode i pro|e. [to se ti~e koncerta u maju, radim na tome da nastupaju}i koncert bude posle Uskrsa, ali vide}emo ta~no, ima par datuma pa }emo to da odredimo uskoro, pa }e publika i ~itaoci da znaju na vreme. Bi}e reklama kao i uvek i na televiziji i u novinama da qudi znaju. Sve }e da se zna kada vreme do|e, a dolazi polako. Bo`e zdravqa!

ZK: Gospodine Zorane, za kraj, evo da zavr{imo intervju sa filozofijom `ivota. Recite nam {ta je vas `ivot nau~io do sada, i koji bi vi biser mudrosti mogli da preporu~ite ~itaocima Srpskog Glasa?

ZK: Biseri mudrosti su interesantna stvar. Ve} 30 godina imam

jednu veliku kwigu na kojoj pi{e ‘Biseri Mudrosti’, misli velikih qudi, mnogo je toga.

A kada je u pitawu filozofija iza naziva ‘Zoki Lepota’, lepota je ustvari dubina povr{ine. Recimo, kada vidi{ ~oveka on je jedno, ali kad se du`e sa wim dru`i{ onda vidi{ koja je to osoba. Nezavisno `enska ili mu{ka naravno.

Osoba u generali. I onda ba{ ta dubina, ta lepota ~oveka je to.

Kada ja pevam svoje pesme mora da bude lepota pesme. Ali to je ta dubina koju qudi ne vide o~ima, ali mo`e da se oseti. A drugo bi rekao jednu divnu stvar, recimo {ta je `ivot. ^ovek razmi{qa o tome, {ta je ustvari `ivot, pa je neko rekao jednom davno: ‘@ivot je jedna ~udna igra, u svetu ve~ne prolaznosti.’ I mislim da je to igra koju nikada niko ne zna, {to smo i kako smo ovde. A ovde smo.

Hvala Bogu da smo ovde. I neka ~udna ve~ita igra, i stvarno u vremenu ve~ne prolaznosti. Sve je prolazno.

Tako da dok to prolazi, moramo da `ivimo, da se dru`imo i da od sebe damo sve da se u tom dru`ewu ose}amo i da budemo ono {to jesmo. To je to.

To su bile mudre misli na{eg peva~a narodne muzike Zorana Kostadinovi}a zvanog Zoki Lepota, koji je po`eleo da na kraju pozdravi sve ~itaoce Srpskog Glasa.

Mo`ete slu{ati Zoranovu muziku na jutjubu samo ukucajte Zoran Kostadinovi} - Zoki Lepota.

Na radio programu Balkan Bits, Zoran }e biti gost na 4ZZZ / Zed Digital radiju u subotu 2. aprila, u 21 ~as (vreme u Sidneju i Melburnu) i 20 ~asova u Brizbejnu, a mo`ete slu{ati program preko 4ZZZ radija u`ivo, https://4zzz.org. au/ ili za sve informacije posetite Balkan Bits na fejsbuku i instagramu @BalkanBeatsZedDigital TEKST: BIQANA LETI] FOTO: ARHIVA ZORANA KOSTADINOVI]A

Победник такмичења Миленко Остојић

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 31. mart 2022.

akmi~ewe u pecawu u organizaciji „Srpskog ribolova~kog dru{tva“ odr`ano proteklog vikenda

Zavr{eno je jo{ jedno uspe{no takmi~ewe u pecawu koje je organizovalo “Srpsko ribolova~ko dru{tvo“ pro{log vikenda. Takmi~ewe je odr`ano na reci Edvard u mestu Matura (Mathoura, NSW) u Novom Ju`nom Velsu koje se nalazi oko 280 kilometara od Melburna. U takmi~ewu su u~estvovala 32 pecaro{a. Prvo mesto i nagradu od 300 dolara osvojio je mladi pecaro{ Milenko Ostoji} koji je upecao ribu Mari du`ine 43cm. Drugo mesto i nagrada od 200 dolara je pripala Iliji Dotli}u koji je upecao {arana od 1,300 grama, dok je tre}e mesto i nagradu od 100 dolara osvojio @eqko Kolesnik koji je upecao {arana od 700 gr. Sva tri

Филип Алексић и Миленко Остојић

pobednika su tako|e dobila komplet {tapove za pecawe.

Ovom skupu su se odazvali mnogi posetioci, a neki od wih su stigli ~ak u ~etvrtak kako bi osigurali sebi prikladno mesto uz samu reku.

Posetioci su neprestano pristizali i tokom slede}a dva dana. Naravno tu su kao i obi~no bili na{i prijateqi iz “Uzbuna Ribolova~kog dru{tva“. Nismo mogli a da ne primetimo mnoge posetioce koji su po prvi put do{li da prisustvuju ovom takmi~ewu i u`ivaju na ovom prelepom mestu. Srpska muzika se ~ula tokom celog dana i ve~eri uz miris ro{tiqa, prase}eg i jagwe}eg pe~ewa.

Naravno ribolov ne bi mogao da bude bez kotli}a i ribqeg paprika{a za koje se pobrinuo Milutin ]iri}, na{ poznati ]ira. Kao pravi doma}in, ]ira se pobrinuo da svako dobije tawir tog preukusnog ribqeg paprika{a, da bi i slede}i dan pravio pasuq u kotli}u pod otvorenim nebom. Vreme je bilo za po`eleti, a organizacija je bila na nivou. Sve pohvale Upravi dru{tva jer su se zaista maksimalno potrudili da ova manifestacija pro|e u najboqem redu. Sama ~iwenica da su se mnogi novi posetioci odmah u~lanili govori o kvalitetu ovog dru{tva kao i pristupu i kompetentnosti Uprave.

Verica Jovanovi}

18

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

ZAJEDNICA

SRPSKI SPORTSKI CENTAR KIZBORO

“ a q a k ^ i a c Svirka „Ru`i

Malo stvari je prijatnije od veselog i vedrog do~eka uigranih i profesionalnih ~lanova tima Srpskog sportskog centra (SSC) i nasmejanih muzi~ara koje SSC obezbe|uje svojim gostima. U subotu ve~e, 26. marta su svojim obradama popularne muzike goste vedrili i zabavqali dru`equbivi i svima poznati muzi~ki duo ’’^kaqa i Ru`ica’’. Ru`icu ve} mnogi znaju ne samo po glasu i stasu, ve} po toploti i prijatnosti, a ^kaqa

je godinama jedan od najtra`enijih muzi~kih izvo|a~a koji barata sa vrlo {irokim spektrom `anrova, vokalnog raspona, muzi~ke dinamike i wemu svojstvene vedre energije i pozitivnog naboja. Rezultat takvog spoja je bilo ve~e puno razigranih gostiju koji su se veselili ple{u}i, pevaju}i, a naravno i naru~uju}i tradicionalnu hranu i pi}a, poput rakijice, koje SSC uvek ima u ponudi.

U ovo prevrtqivo doba SSC

ostaje jedno od najzna~ajnijih i naj~vr{}ih upori{ta srpskog na~ina `ivota i mesto gde mo`ete na}i malo odu{ka bili vi sportista ili ne, bili u ranom ili poznom `ivotnom dobu.

U SSC nisu bitne godine, klasa, pol, radni sta`, bra~ni status, itd. Dovoqno vam je da ste Srbin/Srpkiwa ili prijateq Srba i da se pojavite da uveli~ate slavqe i zagarantovano }ete se nasmejati i sresti sa qudima koje mo`da i ne o~ekujete. Kako

ono ka`u ’’Svud je po}i, al’ je ku}i do}i’’ ili ’’Svaka ptica svome jatu leti’’, pa tako i u SSC, koji je definitivno jedan od na{ih srpskih domova, je vrlo verovatno da }ete na uzajamnu radost naleteti i na qude koji se obi~no kre}u po alternativnim mestima i koji su ina~e duboko integrisani i asimilirani

u australijski na~in `ivota.

SSC ostaje tu, {irom otvorenih vrata, spreman da vas srda~no do~eka. Za one koji `ele da budu u toku de{avawa, jedan od na~ina je da na Fejsbuku pratite stranicu pod nazivom ''Serbian Sports Centre Keysborough’’.

Tekst: Aqa Katanovi}

PUTOPIS [ri Lanka je ostrvska dr`ava ~ije se obale nalaze na Indijskom okeanu, te zbog svojih dugih pe{~anih pla`a, kao i bujne vegetacije, privla~i veliki broj turista.

Istovremeno je podnebqe ~aja, za~ina, svile i tropske klime.

I? Ovakvim opisom mogla bi da po~ne i reporta`a sa Indije, Sej{ela, Mauricijusa, Maldiva i sli~nih dr`ava u Indijskom okeanu kojima je priroda dala sve lepote, ali i strah da se usred samo jedne elementarne nepogode mogu raspasti ili nestati. [ta onda tako posebno ima misti~na [ri Lanka?

Qude. Stanovnici [ri Lanke su divni qudi, qubazni, vrlo marqivi, sa blagim izrazom lica i uvek nasmejani, bez obzira na to kakve te{ke poslove radili. I takvi su svi. I ve}inski Singalezi i Tamili. I budisti, ali i oni koji po{tuju hinduizam, katoli~ku veru ili islam.

U multinacionalnoj i multiverskoj dr`avi visoke tolerancije uprkos siroma{tvu i niskim primawima vlada radost i neusiqeno gostoprimstvo. [ri Lanka se do pre ~etiri decenije zvala Cejlon. Omiqena dr`ava na{eg detiwstva iz doba igrawa zemqopisa, zadr`ala je stari naziv na mnogim brendovima kao dokaz kvaliteta i tradicije – ~isti cejlonski ~aj, SPA Cejlon, cejlonska svila. [ri Lanka je potpuno bezbedna zemqa.

Pre mawe od decenije ovde se zavr{io tridesetogodi{wi gra|anski rat kada je dr`ava kona~no pobedila Tamilske tigrove, teroristi~ku organizaciju koja se zalagala za ve}a prava jedne etni~ke grupe.

[ri lanka: Ostrvo ~aja, svile i bo`anstvenih qudi.

I do`ivotnog ~ekawa na smrtnu kaznu…

Kolombo, glavni grad [ri Lanke ^aj je na [ri Lanki najboqi na svetu. Crni, zeleni, razne detoks me{avine, sa |umbirom ili cimetom, rinfuza ili fensi pakovawe, sve je na prodaju

SMRTNA KAZNA ZA GRAM DROGE

U ve~erwim ~asovima u svim gradovima patrolira `andarmerija, zaustavqa svakog sumwivog, i na usluzi je turistima.

Najve}i bezbednosni izazov je saobra}aj, po{to se vozi bez pravila i po{tovawa drugih u~esnika u saobra}aju.

“Posedovawe droge je krivi~no delo koje se ka`wava smrtnom kaznom”. Tako glasi dobrodo{lica na engleskom jeziku na aerodromu. Tada postaje jasno za{to ste pri ukrcavawu na let za Kolombo upitani da li ste sami pakovali kofere i znate li {ta je u wima. Drogiranih nema na ulicama [ri Lanke, a ~ak su i cigarete zabrawene na javnom mestu. Paklica ko{ta pet dolara {to je, kao i alkohol, preskupo za stanovni{tvo.

Zakoni su strogi, a o smrtnoj kazni se retko pri~a, mada nam je jedan od pismenijih taksista rekao da se zapravo retko primewuje, ali da stotine qudi ~eka izvr{ewe. Toliko dugo da prirodna smrt pre do|e.

Osim pretwe smrtnom kaznom, na aerodromu ~eka jo{ niz iznena|ewa: Lepe devojke, zemaqske stjuardese, obu~ene u zeleni sari, tradicionalne indijske haqine, do~ekuju putnike sa osmehom i prospektima.

Usmeravaju ka imigracionom odeqewu za vize gde se pla}a viza 45 dolara.

[ri Lanka je ostrvska dr`ava ~ije se obale nalaze na Indijskom okeanu, te zbog svojih dugih pe{~anih pla`a, kao i bujne vegetacije, privla~i veliki broj turista

Na {iroj teritoriji grada `ivi pet miliona qudi, dok u centralnom delu `ivi 800.000 stanovnika, {to u praksi zna~i sat do dva vremena ~ekawa na ulazak u grad, bez bilo kakvih vanrednih okolnosti.

Zgrade u Kolombu su visoke i moderne.

Hoteli poput Hiltona, nacionalna bolnica, poslovni centri imaju desetine spratova. Povezani su prometnim ulicama, na kojima luduju tuk-tukovi, vozila otvorenog tipa sa dva sedi{ta, koji su zvani~no registrovani kao prevozna sredstva i mogu slu`iti ~ak i za me|ugradski prevoz.

SLON U SAOBRA]AJU

Saobra}ajni haos mo`e dodatno uve}ati slon, ba{ kao jedan {to je iz hrama Gangarajama pu{ten u vreme na{e posete da protr~i ulicama Kolomba.

Gangarajama je hram, kako ka`u, sa najvi{e statua Bude u celom svetu. Verski i turisti~ki objekat, danas je i edukativni centar i biblioteka. Ulaz se napla}uje dva evra odmah posle izuvawa. [etwa svim prostorijama je dozvoqena, kao i fotografisawe, a ako imate sre}e, mo`e vam pri}i budisti~ki sve{tenik, otvoriti prostorije sa zlatom i statuama, objasniti osnovne religijske pojmove, i vezati naranxasti kon~i}. Neverovatna smirenost mladog sve{tenika u naranxastom i mali verski ritual iznad glave kao da imaju bensedinsko dejstvo. [ri Lanka je dr`ava izuzetno marqivih i po{tenih qudi, koji posao obavqaju sa osmehom. Fabrike poznatih modnih brendova proizvode ovde svoju robu koriste}i jeftinu i pouzdanu radnu snagu i kvalitetne materijale. Kao jedna od dr`ava sa indijskog puta svile, [ri Lanka nudi “silk” u najrazli~itijim bojama, ~ist pamuk i jo{ gomilu robe. Nedeqe su potrebne da se obi|u svi tr`ni centri i autleti, a u svakom gradu nalazi se bar jedan bazar gde dominira metra`a i pozamanterija.

Riba i morski plodovi su, pored pirin~a, naj~e{}e na meniju restorana u celoj dr`avi i fantasti~no su pripremqeni, uz obavezan {mek karija. Pije se fla{irana voda. Pri~e o evropskim svilenim stomacima i dijarei~nim letovawima su neosnovane, jer je sve mnogo ~istije i sve`ije nego u mnogim evropskim metropolama.

Pla`e su duge pe{~ane, gotovo zlatne, pa Indijski okean ovde nikada nema tirkiznu boju. Ali ima talase, koji u toku jednog dana podignu nivo obale i do dva metra.

MNOGI JO[ PAMTE CUNAMI KOJI JE ODNEO 300.000 @IVOTA

LEPE, MO]NE I SLOBODNE @ENE [RI LANKE

[ri Lanka ima nekoliko aerodroma, ali ve}ina prekookeanskih turista sle}e na “Bandaranaike”, nacionalnu vazduhoplovnu luku u predgra|u prestonice Kolombo.

Budu}i da aerodrom nosi ime Sirimavo Bandaranaike, prve `ene predsednice vlade u istoriji sveta, jasno je da su `ene u [ri Lanki ravnopravne i po svemu vi|enom vrlo uva`ene, slobodne i sposobne.

Sirimavo Bandaranaike je postala predsednica vlade 1960. godine i do svoje smrti 2000. godine u tri mandata bila ukupno 18 godina. A u me|uvremenu, bila je lider opozicije i majka prve predsednice [ri Lanke, ^andrike Kumaratunge.

Kao prva premijerka u modernoj svetskoj istoriji, Sirimavo Bandaranaike je bila u~esnik prvog Samita nesvrstanih u Beogradu, a isto tako je ugostila Tita i nesvrstane u Kolombu. I to je jedino po ~emu stanovnici [ri Lanke znaju za nas.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 19

Najva`nije mesto u Kendiju je Hram Budinog zuba, verski objekat sa posebnim zna~ajem Qubazni i dru`equbivi, pita}e vas ono {to sigurno nije nepristojno: odakle ste i da li ste prvi put u Lanki? Kada ka`ete da ste iz Srbije, ~udno }e vas gledati, jer se u Siriji ratuje. Ako ka`ete da ste iz Jugoslavije, onda ste stari dobri prijateqi.

I `ene i mu{karci su ekstremno qubazni, s tim {to su `ene nekako mazne sa go-

tovo flertuju}im osmehom, dok su mu{karci uzdr`ano qubazni sa osetnim strahom da wihova qubaznost ne pre|e granicu pristojnosti.

AZIJSKI TIGAR POD NALETOM KINEZA

Prestonica Kolombo perspektivni je azijski tigar u kojem `ivot vrvi. Svi jure, rade, guraju se.

Biti u hotelu na pla`i zna~i biti najmawe 100 metara udaqen od vode.

U okeanu se kvasi, retko ko se kupa i pliva, jer talasi neprestano divqaju.

Hiqade mrtvih ribica okean izbaci svakog sata. I mnogo ga se boje, kao i vremenskih prilika. Naro~ito posle razornog cunamija krajem 2004. godine koji je pogodio zemqe na Indijskom okeanu i usmrtio skoro 300.000 qudi.

I svrake znaju {ta je dobro. ^aj je na [ri Lanki najboqi na svetu. Crni, zeleni, razne detoks me{avine, sa |umbirom ili cimetom, rinfuza ili fensi pakovawe, sve je na prodaju. Najboqi izbor je na planta`ama ~ajeva na putu za drevni grad Kendi gde vam na poqima vanile obja{wavaju kako nastaje ~aj, a istovremeno vam daju da degustirate napitke za koje ne mo`ete ni da naslutite od koje biqke poti~u.

Najva`nije mesto u Kendiju je Hram Budinog zuba, verski objekat sa posebnim zna~ajem. U Kendiju `ivi i znatan broj muslimana. Zbog sukoba muslimana i budista krajem marta ove godine, ba{ u Kendiju su se sastali ambasadori najzna~ajnijih dr`ava i zauzeli stav da se nasiqe, verska i nacionalna netrpeqivost ne}e dozvoliti.

Magi~ni Kendi, ali i [ri Lanka moraju ostati podnebqe dragih qudi, koje turisti pored svih prirodnih i istorijskih znamenitosti ipak najvi{e pamte.

M. T.

20

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

ZAJEDNICA

Ambasadorsko (ne)razumevawe

UKRAJINSKE KRIZE (2) Pi{e: Slobodan Grba Melburn

Demokratija koju uporno zazivaju na{i nadmeni intelektualci, poput Iva Viskovi}a i Milana St. Proti}a, porodila je ukrajinsku krizu kao nedono{~e vlastite nezaja`qivosti

ZABLUDE INTELEKTUALACA

Demokrate, one sa Zapada i ove na{e, doma}e, poput biv{ih ambasadora prof. dr Iva Viskovi}a i dr Milana St. Proti}a, uporno ponavqaju da je upad Rusije na ukrajinsko me|unarodno priznato tlo su{tinski dokaz agresije. Pridru`uje im se i lik Darka Obradovi}a, kao jedan od onih za koje nikako da prose~an ~ovek utvrdi po kom su demokratskom osnovu pripu{teni u programe televizija s nacionalnom frekvencijom.

Elem, mawe ili vi{e odabrano dru{tvo principijelnih za{titnika jednog od Potemkinovih sela zvanog „me|unarodno pravo“ tvrde ovih dana i uporno ponavqaju da je „Rusija agresor” i da „nikako nije smela uraditi to {to je uradila“. Upravo mereno kvalitetom pomenutog me|unarodnog prava, Rusija nije uradila ono {to je strogo zabraweno. Ili, ako vam je lak{e, „za{to ima toliko najubojitijeg oru`ja ako ne sme da ga upotrebi, ili wegovom upotrebom zapreti u slu~aju potrebe“, da parafraziramo ~uveno pitawe postavqeno generalu Kolinu Pauelu, tada na~elniku General{taba ameri~ke vojske, od strane jo{ jednog u nizu ~ovekoqubaca ovena~nih demokratskim pla{tom „odabrane nacije“ - Medlin Olbrajt. Ova dama, poznata po svojoj eleganciji i prefiwenosti, svojevremeno je pomalo qutito, jer i dame znaju da se katkad qutnu, posebno ako su tako lepr{avo `enstvene, pitala je generala ne zato {to je tra`ila odgovor, ve} zato {to je pitawem htela da ga nametne. Politi~arima omamqenim drogom zvanom mo} u postoje}em sistemu jedina ko~nica, ali ne uvek, o~ito mogu da budu vojnici.

Tako je i zabludama i neznawu takvih intelektualno-diplomatskih veli~ina poput prof. dr Iva Viskovi}a i dr Milana St. Proti}a najboqe odgovorio niko drugi do hrvatski admiral Davor Domazet Lo{o. Obja{wavaju}i najpre za{to je ruska „specijalna operacija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine“ upravo to, a ne agresija ili invazija za koju je najboqi primer prona{ao u savezni~kom iskrcavawu u Normandiji 6. juna 1944. godine. Invazija, a to je i agresija, zna~i upotrebu svih vojnih potencijala. Rusi u akciji unutar me|unarodnih granica Ukrajine nisu upotrebili ni tri odsto svojih ukupnih vojnih potencijala, poku{avaju}i da po{tede civile koliko je mogu}e vi{e, ~ak i po cenu vlastitih `rtava koje bi u slu~aju klasi~ne agresije bile unapred izbegnute.

Admiral razotkriva i neke od najodvratnijih la`i medijskog carstva „slobodnog sveta“, kao na primer sliku granatirane vi{espratnice u nekom od ukrajinskih

gradova. Naravno da su odmah za to optu`eni Rusi, ali tu pri~u je mogu}e prodati samo potpuno neukom narodu koji ne razlikuje ni lova~ku pu{ku od topa, {kolovanom generalu ni sekunda. „Da je zgradu pogodila ruska raketa, od we ne bi ostalo ni{ta!“, tvrdi Lo{o i dodaje da je svakom stru~waku jasno ve} na prvi pogled da je specifi~na vrsta o{te}ewa nastala upotrebom protivavionskog projektila koji se raspr{io pre dodira sa metom. Takav projektil mogli su ispaliti samo Ukrajinci, a oni su i jedini mogli da se nadaju koristi od stvorenog prizora. Sve opasno podse}a na sarajevsku pijacu Markale i Ulicu Vase Miskina. „U svetu poluludih te{ko se mogu sna}i oni sasvim ludi, kao i oni sasvim pametni“, re}i }e „veliki otac bednog sina“, Xon Kenet Galbrajt. Nevoqa je u tome {to prevlast poluludih preuzimaju, i to na vode}im polo`ajima, potpuni ludaci, stvaraju}i dru{tvenu atmosferu u kojoj i dokazani intelektualci s ogromnim znawem i velikim a posebnim `ivotnim iskustvom postaju operisani od sposobnosti razumevawa onoga {to im se de{ava pred o~ima.

Ponovo mislim na prof. Viskovi}a koji je proteklih nedeqa obilazio televizijske stanice u Srbiji i ponavqao tezu o „ruskoj agresiji“, pozivaju}i se na „me|unarodno pravo“. Uz puno po{tovawe uglednog profesora, ~ak i ne znaju}i za vrlo stru~no obja{wewe admirala Domazeta, ~ovek ne mo`e a da se ne upita da li je profesor na nekoj ~udnoj terapiji ili je u pitawu kakva druga zavera kao neposredni uzrok teorije o agresiji? Koje „me|unarodno pra-

general jednom je izdao zakletvu datu „jedinstvu i teritorijalnom integritetu SFRJ“, sad mu se vaqa dr`ati mantre o „agresiji velikosrpskih aspiracija na Hrvatsku“ kao pijan plota.

PO^ETAK NOVOG DOBA

Nevoqa je najpre Viskovi}a i Proti}a {to se {treberski dr`e „me|unarodnog prava“ i „crnog na belom“, u vremenima kada je i potpisano i nepotpisano od Amerikanaca postalo podlo`no jednostranom povla~ewu. Puj pike, ne va`i! Lo{ina je nesre}a {to mora da iza|e van granica sada{we Hrvatske da bi mogao da poka`e svoje nesporno znawe, ali i hrabrost da ka`e ono {to samo ludaci u ovom poluludom a sve lu|em svetu ne mogu nikako da provale. U svetu u kojem im pametni poma`u da potpuno polude! Samo Lo{o u ovom trolistu apostrofiranih uglednih li~nosti na temu ruske akcije u Ukrajini, ma kako je zvali, pomiwe neizostavnu ulogu istorije. Jer, da hazarska osveta Rusima

Predsednik Dowecke Narodne Republike (DNR) Denis Pu{ilin, predsednik Luganske Narodne Republike (LNR) Leonid Pase~nik i predsednik Rusije Vladimir Putin tokom potpisivawa dokumenata o priznawu donbaskih republika u Kremqu, Moskva, 21. februar 2022. vo“?! Zar smo zaista svi toliko otrovani i slu|eni da ne mo`emo da procesuiramo ni najosnovnije elemente celokupne pri~e?

Me|unarodno pravo? Da nije ono isto a nepostoje}e koje su tako strasno po{tovali svi ameri~ki predsednici od kojih samo nepo`eqni Tramp ispade mirotvorac, jer nije zapo~eo nijedan novi rat?

Ili Milan St. Proti} koji ne mo`e da progovori pet re~enica bez nekog citata na francuskom, uz pomiwawe „demokratije kakve u Rusiji nema“. Nastranu {to francuski citati u originalu stvaraju utisak otmenosti i znawa, ali u kontekstu genocidne opasnosti koja se nadvila nad ruskim narodom u Donbasu sve to samo i jedino li~i na intelektualno nadmeno razmetawe. Zar je mogu}e da ambasadorske veli~ine ne mogu da pomisle {ta bi bilo sa narodom Dowecke i Luganske oblasti da Putin nije pokrenuo „agresiju na Ukrajinu“, a admiral Lo{o ne samo da mo`e nego otvoreno, jasno i glasno i ka`e, nazivaju}i „agresiju“ pravim imenom - specijalna operacija! To {to Domazet ne}e ni za `ivu glavu da prizna sli~nost ukrajinskog slu~aja sa Donbasom sa primerom RS Krajine i Hrvatskom, razumqiva je na qudskom, ograni~ewima podlo`nom nivou. Hrvatski

za nestanak wihove dr`ave na prostoru dela dana{we Ukrajine nije bila i Oktobarska revolucija i komunizam koji nije proizvod ruske ideolo{ke inspiracije, ve} notornih Engleza, Donbas ne bi ni bio sporan jer bi bio - Rusija! Kao i Krim. Pa i sam Kijev.

I tako do|osmo do pitawa granica koje je naizgled bezna~ajno u procesu demokratizacije Evrope, onog wenog nedemokratskog dela, jer su oni odavno demokratizovani te probleme re{ili jo{ pre dvesta godina. Da neke od unutra{wih, administrativnih i zato skoro pa neva`nih granica unutar biv{eg SSSR-a i SFRJ nisu povla~ili komunisti me|u kojima je bilo vi{e pijanih nego treznih, ali je po dugoro~nim posledicama prili~no jasno ko je popio mawe a to~io drugovima ~a{icu vi{e, da li bi danas prof. Viskovi} i dr St. Proti} pri~ali o „agresiji“ po „me|unarodnom pravu“?

Ukrajina je pro{la bez Badinterove komisije, prevare nad prevarama udeqene Srbima kao sveobuhvatnoj pripremi za ono {to se spremalo Rusima. Istorija se ponavqa, ba{ kao {to admiral Lo{o obja{wava, ali samo dok se ne spomene primer Hrvatske, jer tada wegova sposobnost

analit i ~ k o g prodirawa u su{tinu nailazi na zid koji posredno i sam obja{wava. Istoriju pi{u pobednici, ali vremenom sve gadosti koje se provuku kroz tako doteranu u~iteqicu `ivota postaju predmet novih istra`ivawa, pre ili kasnije ne mogu da izdr`e pritisak istine. Tako }e biti i sa sli~nostima u uticaju nacisti~kih elemenata na stvarawe „nezavisnih i me|unarodno priznatih“ Hrvatske i Ukrajine kao mlade koja se nudi NATO-u do mere da tu vrstu pokornosti unosi ~ak i u vlastiti ustav, sve uz asistenciju ~uvenih „Azov“ qubiteqa pravde, ~ojstva i juna{tva.

Ili }emo, po pravilima nove realnosti, kako nas svakodnevno podu~avaju, zaboraviti na okorele usta{e koje je tada samo predsednik „stranke opasnih namera“ Frawo Tu|man okupio u „Lisinskom“ usred Zagreba, izazivaju}i ovacije lupetawima koje bi u normalnim okolnostima mogle da proizvedu samo podsmeh, mo`da i ose}aj ga|ewa?

Da, u svetu poluludih te{ko se snalaze oni potpuno ludi, kao i oni sasvim pametni. Problem nastaje kad oni osvedo~eno pametni, iz samo wima znanih razloga, postaju faktor izlu|ivawa do tada pristojnog i samosvesnog naroda. Uteha, pronala`ewe mira i temeqa svakog novog po~etka, vere u vlastite sposobnosti i vere u budu}nost, ~ak i uz predsednika koji bi da se „ve{a na luster“, upravo je u - veri!

Pravoslavnoj, istinski hri{}anskoj i zato bogoumilnoj. Ma kako delovalo neverovatno. U na{oj je veri odgovor na sva pitawa, ili bar kako podneti la`i veli~ina kojima izmi~e tron „izuzetnih“, intelektualaca koje satire nadmenost, samozvanih stru~waka i medijskih prostitutki u pore|ewu sa kojima su dame od najstarijeg zanata prave moralne gromade.

Dan 24. februar u tom smislu je po~etak novog doba koje vapi za pravim odgovorima i ispravqawem starih nepravdi, suprotno primerima poput onog kad je neki razigrani novinar pitao Bila Klintona „kako od svih komunisti~kih nasle|a na prostoru SFRJ da ostanu samo granice nedodirqive“. Blentavilo kao odgovor traje ve} tri decenije, ali }e i tome do}i kraj koji ne treba prizivati kao osvetu ve} kao Bo`iju pravdu.

Nije svakom dato da zna sve, ali onoliko koliko znamo i {to nam je nekad batinom, a nekad i no`em urezano u pam}ewe dovoqno je da slu`i kao nauk za sva vremena. Slu~aj Donbasa u Ukrajini danas nastavak je pri~e o RS Krajini u Hrvatskoj od pre tri decenije, ali ova pri~a ima druga~iji zakqu~ak. U vremenima ludih koji se predstavqaju kao normalni, i koji misle da ne vidimo da su od svojih demokratskih institucija napravili nove centralne komitete, mi znamo da nas la`u, ali pre svih la`u sebe. Zvu~i opako, ali je i to realnost koju su sami zazivali - od „kinxala“ nema za{tite, gospodo demokrate!

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 21

Novi koncert RENTON FAMILY TRUST orkestra „Awa i Zlatna“ Aged Care Daje kvalitetnu odr`an 26. marta uslugu od 1970. godine Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

Jo{ jedan fenomenalan koncert u nizu koncerata orkestra "Awa i Zlatna" odr`an je u subotu, 26. marta u "Primrose Potter" salonu Art centra u Melburnu. Repertoar koncerta orkestra "Awa i Zlatna" sa~iwavaju brojne pesme sa prostora Srbije, Bugarske, Rusije, Italije i {ire jugoisto~ne Evrope obra|ene u razli~itim muzi~kim `anrovima, a obojene baroknom bojom i stilom.

Muzi~ki direktor i vokal Aleksandra Awa Aker i vokal i perkusionistkiwa KirstiMorfertizvode razli~ite stilove pevawa, od klasi~nog do etno kroz prijatne harmonije alta i soprana i divno kontrolisanu dinamiku i trilere. Donald Nikolson izvodi melodije na ~embalu boje}i izvedbe nesumwivo baroknim stilom i sintisajzeru koji dozvoqava ve}u fleksibilnost pri kombinovawu `anrova. Rajan Vilijams, koji je publiku osvojio ~itavim spektrom duva~kih instrumenata, iznova odu{evqava i podi`e atmosferu do onih predivnih melodija, posebno na frulici, koje su nama u krvi. Tim Nikolski, vode}i gitarista donosi jedan ritmi~an i moderan zvuk izvedbama, a EndrjuTaner unosi tradicionalnu dubinu zvuka bez kojih pesme koje orkestar izvodi, poput "Svaku `enu volim ja" i "Stamena" ne bi bile ono {to jesu- izvanredni hitovi koji zaslu`uju da ih australijska publika poslu{a.

Zbog toga ovaj orkestar ima posebnu i jedinstvenu muzi~ku poziciju na samom spoju dijaspore i dr`ave- oni australijskoj publici pribli`avaju melodije koje su tradicionalno deo na{eg nasledstva i identiteta na na~in koji je ovda{wim qudima razumqiv, a u ambijentu koji je ujedno intiman i otmen, i samim tim di`u celu izvedbu na jedan novi nivo.

Tokom koncerta Kirsti je prevodila tekstove koji ~esto imaju i pomalo bizarnu tematiku s obzirom da poti~u iz daleke

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Australija i Novi Zeland zabrinuti zbog sporazuma Kine i Solomonskih Ostrva

pro{losti i sa obzirom da su mnoge od tih tema sada politi~ki nekorektne, ali tu je {armantna Awa koja svojim dosetkama premosti do nivoa prihvatqivog i u tom procesu nasmeje publiku do suza, a i uvek je spremna, na veliku radost publike, i da demonstrira tradicionalne plesove. Tako da su koncerti orkestra "Awa i Zlatna" ujedno i zabavni i edukativni, i zaista izvanredno vredni da ih se poslu{a i pogleda.

Tekst: Aqa Katanovi}

Premijeri Australije i Novog Zelanda Skot Morison i Xasinda Ardern izrazili su zabrinutost zbog potencijalnog prisustva kineske vojske na Solomonskim ostrvima u jugozapadnom Pacifiku.

U dokumentu koji je procureo pro{le nedeqe stoji da bi Kina mogla da pove}a vojno prisustvo u toj zemqi u jugozapadnom Pacifiku, ukqu~uju}i poja~awe flote.

Morison je rekao da nakon sastanka sa premijerkom Novog Zelanda za vikend, kasnije u ponedeqak planira razgovore o razvoju situacije sa kolegama iz Papue Nove Gvineje i Fixija.

"Izve{taji koje smo videli nas ne iznena|uju i podse}aju nas na stalni pritisak i pretwu iz regiona na na{u nacionalnu bezbednost. Zabrinuti smo za region, ali nismo iznena|eni. Dugo smo upu}eni u ovaj vid pritisaka", izjavio je australijski premijer.

Ardern je rekla da potencijalno kinesko prisustvo u regionu izaziva "ozbiqnu zabrinutost".

"Takve poteze vidimo kao potencijal-

nu militarizaciju regiona. Ne vidimo potrebu za takvim prisustvom kada se radi o bezbednosti u Pacifiku", rekla je.

Solomonska ostrva saop{tila su pro{le nedeqe da je potpisan sporazum sa Kinom, ali wihove kom{ije u regionu zabrinuo je nacrt {ireg bezbednosnog sporazuma koji je procureo na internetu.

22

SVET POZNATIH

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

PRETILI SU NAM, ^AK I MENI! Kalina Kova~evi} ispri~ala da je zbog pretwi morala da be`i roditeqi su bili upla{eni za moj `ivot Popularna glumica Kalina Kova~evi} je otvorila du{u i iskreno govorila o svemu kroz {ta je pro{la.

Osvrnula se na svoje odrastawe, roditeqe Qiqanu Blagojevi} i Sini{u Kova~evi}a, kao i na pretwe koje je dobijala zbog oca. Kalina je otkrila da su je roditeqi slali van Beograda sa 5 godina zbog pretwi koje su upu}ivane wenim roditeqima i woj.

- Da, pretili su i mojoj porodici i meni. Zanimqive su to okolnosti i situacije, a naro~ito kada si tako mali, pa ne shvata{ neke stvari, gde neki qudi ne shvataju umetnost, pa kada to pome{aju sa politikom i ostra{}eno{}u onda tu ispadne velika papazjanija. Tada su glave uzavrle i tada dolazi do pogubnih situacija - ispri~ala je Kalina Kova~evi}.

Kalina je do detaqa opisala kako se ose}ala tada.

- Morala sam da budem

sklowena. Hvala Bogu to se sve zavr{ilo. Ali, ostane trag. Dete mo`da mo`da ne razume neke stvari, ali ume da prepozna jezu koja pro|e kroz ki~menu mo`dinu kada ~uje{ strh u glasu svojih roditeqa i brigu. Sa te strane ne mogu da opravdam te qude. Kakav ~ovek mo`e{ da bude{ da preti{ detetu, ma i odraslim qudima.

Mogu samo da zamislim kako je bilo mojim roditeqima. Hvala Bogu sve je to pro{lo. Se}am se nekih stvari, te neke opasne i zabriwavaju}e situacije. Kada te sklawaju iz Beograda to nije prijatno. Ja se nadam da se to nikada ne}e desiti ni jednom deteu nikada, i ne samo detetu, nego i osobi - ispri~ala je Kalina.

M. T.

TU@NO: Vlasti Velisavqevi}u se nije ostvarila posledwa `eqa Pre ta~no godinu dana, preminuo je veliki srpski glumac Vlasta Velisavqevi}. Mnogi smo porasli uz wega gledaju}i ga u razli~itim ostvarewima, me|utim imao je jednu neostvarenu `equ.

Glumac Vlasta Velisvqevi} je radio do posledwih dana, za wega je penzija bila strana i nepoznata re~. Pored toga {to je bio gluma~ka veli~ina i {to je odigrao bezbroj predstava i filmova, Vlasta Velisavqevi} je bio ~ovek i borio se za prava malih qudi, koji su ostali bez svega.

Wegove re~i iz jednog od posledwih intervjua i daqe se prepri~avaju. Na pitawe o neostvarenim `eqama, mnogi su o~ekivali odgovor o nekoj neodigranoj ulozi, ili ne{to vezano za wegov privatni `ivot, me|utim Vlasta je ponovo iznenadio.

- U Beogradu ima mnogo luksuznih hotela. Meni je `eqa da imam jedan takav hotel. Tu bih naselio sirotiwu. To ve} li~i malo na politiku, ali zamislite dole za najstarije koji se slabo kre}u, pa onda idemo po spratovima... Za sirotiwu, za stara lica, za one koji nemaju gde. Ja bih takav hotel. Hotel za qude koji tra`e utehu - ispri~ao je ovaj glumac.

Buran i uzbudqiv `ivot je vodio Vlasta.

Od po~etka 21. veka Vlasta Velisavqevi} slobodnije je govorio o svojim `ivotnim tegobama. Po~etkom 1943. godine, sa samo 17 godina, interniran je u koncentracioni logor Dortmund u Nema~koj.

Nakon toga hap{en je u vi{e navrata zbog neslagawa sa tada{wim vlastima. Bio je ~ak i na Golom otoku, na kom je proveo tri godine.

Godine 1953. rehabilitovan je i vra}en u Beograd. Ipak, zbog wegove pro{losti, ne samo da su mu vrata u pozori{tima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte.

Kada je kona~no do{ao do prilike da glumi, Vlasta je u vi{edecenijskoj karijeri igrao u 45 dugometra`nih filmova, 61 televizijskom filmu i 57 serija. Na filmskom platnu prvi put se pojavio 14. jula 1959. godine u ratnoj drami „No}i i jutra“ u re`iji Pjera Majhrovskog.

Preminuo je u martu u 95. godini `ivota, a posledwu ulogu odigrao je u seriji "Ne~ista krv".

TOZA SLAVIO 4 SLAVE:

Udba me proglasila ~etni~kim peva~em Daleke 1992. godine pisalo se o krsnim slavama koje slave javne li~nosti.

Tako su do{li do saznawa da glumac Stevo @igon praznuje Svetog Jovana, porodica glumice Milene Dravi} Svetog Nikolu, Bata @ivojinovi} Svetog \or|a, peva~ Rade Jorovi} Tomindan, i tako daqe...

No, jedna od najzanimqivijih pri~a svakako je ona o legendi narodne muzike, Predragu @ivkovi}u Tozovcu.

Tozovac ima ~ak ~etiri slave. Prva je Sveti Andreja (13. decembar) koju je nasledio od oca, a druga Sveti Dimitrije (8. novembar), devoja~ka slava wegove majke. Tozovac je objasnio i kako je po~eo da slavi tre}u i ~etvrtu: - Tre}a i ~etvrta su moje, da tako ka`em, li~ne slave, jer nisu vezane za porodi~no stablo. Kako sam ceo `ivot provodio u kolima ili u avionu, a u na{em narodu vlada verovawe da je Sveti Nikola za{titnik putnika, i ja sam ga prihvatio za svog ~uvara. Nikada na put nisam krenuo, a da mu se nisam pomolio... Svojevremeno su me beogradska Udba, kao i neki novinari, proglasili ~etni~kim peva~em, pa sam zbog toga bio prisiqen da `ivim u Sofiji. Tamo sam imao jednog prijateqa Bugarina od koga sam saznao za crkvu Svetog \or|a koja je podignuta pre dolaska Turaka na Balkan. I tako sam izabrao Svetog \or|a kao za{titnika od raznih zlikovaca, pre svega, tada{wih srpskih jawi~ara.

Radowi} o intimnim scenama sa kumom Ninom Glumac Miodrag Radowi} ima iz sebe nekoliko uspe{nih godina na poslovnom planu, a osim glume posvetio se i radu u produkciji. Nakon {to je sa Milo{em Bikovi}em bio koproducent u filmu "Ju`ni vetar 2", Radowi} je producirao i studentski film Luke Mihailovi}a "Indigo kristal" u kojem tuma~i glavnu ulogu, a ~ija bi premijera trebalo da se odr`i krajem ove godine.

Radowi} je progovorio o intimnim scenama koje je za potrebe filma snimao sa kumom, Ninom Jankovi}, o poslovnim planovima, ali i o boemskom `ivotu.

- Radwa filma je sme{tena u [abac, to je prelep grad. Nina je odatle i za vreme studija sam ~esto i{ao kod we na slavu i ro|endane. To mi je dosta olak{alo jer sam poznavao restorane, kafane i mesta na koja sam vodio ~lanove ekipe - rekao je najpre Miodrag, koji priznaje da rado odlazi u kafane.

- Boem sam, ne}u da la`em. Volim kafanski `ivot i mislim da svi vole kafanu. Iako je sada dosta evoluirala u kafi}e, kafana je su{tinski mesto ~ija je poenta da se qudi okupe, dru`e i razgovaraju - objasnio je Radowi}.

- Ninin i moj lik su u filmu u emotivnoj vezi i, iskren da budem, dosta mi je olak{alo {to mi je ona kuma jer samim tim imamo znatno vi{e poverewa jedno u drugo. Ne postoje neprijatnosti kada su intimne scene u pitawu jer o svemu mo`emo da razgovaramo i da budemo opu{teni - rekao je Radowi}.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 23

GORAN PETROVI]:

Sve TATJANA KRPOVI]

Da si me malo voleo…

Da si me voleo…

Doneo bi mi ne`nost pahuqa {to ti kvase lice ne`nost jezerskih kapi zauvek skamewenih u ti{ini stena reke zaboravqenog imena.

U naru~ju bi mi doneo toplinu snega ponosne ptice {arale bi nebo dvema re~ima.

Eh, da si me malo voleo…

Obuo bi gvozdene ~izme doneo crveno vino qubavi i srce na dlanu.

Na{i putevi bi se ukrstili putovali bi kao dve skitnice da vidimo cvetawe japanskih tre{awa videli Ameriku od severa do juga {etali Indijom sa prosjacima gradili da~u na kraju grada iz koje bi zvonio smeh i radost i ~ula se muzika stihova Jesewina i Du~i}a.

E, da si makar malo voleo…

Ne bi nam tu|ina bila dom i u tu|im o~ima tra`ili qubav, mir i sigurnost.

Opet ~itam „Buwu“ i slu{am „Pesmu o Vasi Lada~kom“ i pitam se da li je to istina ili sudbina.

Dve vreme{ne `ene, ro|ene sestre iz Rusije, na obali Mediterana, na kamenoj ponti – ~iste mu{qe. One se ve} nekoliko decenija vi|aju samo jedanput godi{we, na tom zajedni~kom letovawu, uvek u istom gradi}u na obali toplog mora, uvek iznajmquju}i isti apartman.

U Rusiji se ne pose}uju. Dele ih hiqade kilometara, jedna `ivi u hladnoj Moskvi, druga u veoma hladnom Novosibirsku.

Prvog dana zajedni~kog letovawa one pri~aju, razmewuju novosti, „prosejavaju” rodbinu, ogovaraju mu`eve, izve{tavaju jedna drugu o unucima, zatim o sopstvenom zdravqu, o novim lekovima koji su im prepisani… Ve} slede}i dan provode }ute}i, svaka ~itaju}i svoju kwigu. I veoma ~esto „beru” mu{qe, jer ih obo`avaju, a u Rusiji su one sve`e prili~no skupe. Zatim ~iste {koqke, na kamenoj ponti, zaneseno, bez re~i, uop{te ne progovaraju}i… Vlasnik apartmana je go{}ama pozajmio ba{tenske rukavice. Ako je more wiva, onda je zaliv ba{ta. Po{to su sestre puna~ke, posao ~i{}ewa je dodatno ote`an, vaqa sat-dva biti sagnut i ~initi sasvim iste pokrete – kako bi mu{qi bilo tek za jedan obrok.

Ovog leta ~i{}ewe mu{qi napreduje sporije nego ranije. Jedna od sestara, ona iz Novosibirska, ima po~etni oblik Parkinsonove bolesti, desna ruka joj se trese i mu{qe joj ~esto propadaju kroz prste. Ipak, one ne odustaju. To je jedan od retkih preostalih poslova koji im je zajedni~ki.

Taj posao, toplinu kamene ponte, miris morskih trava i kuvanih {koqki – pamti}e do naredne godine. Ako je bude…

Samo nekoliko metara daqe, u hladu podzida ponte, moja `ena ~ita kwigu popularnog ruskog pisca, ve} svetski poznat roman o gulazima.

Iskoristiv{i to {to su se sestre uspravile, o~igledno im je potreban predah, ona pita Moskovqanku da li je mo`da imala priliku da ~ita taj roman. Dodaje da je odli~an, prevod je izvanredan… Pitawe se za toliko razume, kao {to se za toliko razume i odgovor. Sestri iz Moskve poznati su i pisac i naslov,

ali ona odgovara da ne ~ita takvu vrstu literature, jer o temi gulaga zna sve, wihov otac je bio jedan od prvih zatvorenika… Sve znamo o tome, potvr|uje i sestra iz Novosibirska, dodaju}i da je porodica, za vreme o~evog zato~eni{tva, razdvojena i raseqena. Otuda su i wih dve rasle, a i sada `ive, na sasvim suprotnim krajevima Rusije… Zatim se obe sagiwu i nastavqaju posao. ]ute}i ~iste {koqke, jedan od naj}utqivijih oblika `ivota, koji sve pamti, izme|u ostalog i kako je uop{te nastao svet.

Vreme{ne sestre to ~ine, ~iste mu{qe, sve dok ne procene da ih je dovoqno za zajedni~ki obed.

NAJZANIMQIVI CITATI MIHAJLA PUPINA

„Neuspeh je predah za budu}u pobedu“ Mihajlo Pupin bio je jedan od najzna~ajnih qudi u srpskoj istoriji, koji je ostavio i dubok trag van granica na{e zemqe. Rodio se 9. oktobra 1854. godine u Idvoru. Bio je nau~nik, pronalaza~ i profesor na Univerzitetu Kolumbija, a 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo "Od pa{waka do nau~ewaka".

Patentirao je ukupno 34 pronalazaka, a wegov najzna~ajniji je poznat pod imenom "Pupinova teorija" iz 1896. godine. Institut elektronskih i elektrotehni~kih in`ewera svrstao ga je na peto mesto svetske rang liste najboqih profesora elektrotehnike svih vremena.

Wegovi studenti su kasnije postali nau~nici, pronalaza~i, a neki od wih dobili su i Nobelovu nagradu, poput Milikena, Langmuira, Rabija i Armstronga.

Preminuo je 12. marta 1935. godine u Wujorku.

O Mihajlu Pupinu i wegovim dostignu}ima mo`e da se pi{e mnogo, a mi }emo se podsetiti nekih od wegovih najzanimqivijih citata.

"Mnoge pronalaza~e i nau~nike uni{tilo je to {to su poverovali da su "nadqudi"."

"Legende su ba{ kao i uspavanke te koje }e vas uspavati ako niste sasvim budni."

"Neuspeh je predah za budu}u pobedu."

"Sve stvari su u me|usobnom kontaktu, svaka zvezda ose}a, da se tako izrazimo, bilo kakve druge zvezde i svega `ivoga, ~ak i najmaweg crvi}a na Zemqi."

"Svetlost zvezda je deo `ivotnog daha Boga.

Nikad nisam pogledao u nebeski svod, a da nisam osetio ovaj bo`anski dah i da mi du{a nije ustreptala."

"Male stvari mogu imati veliki uticaj na kasniji tok doga|aja u ne~ijem `ivotu."

"Vatru nalo`enu drvima koja te{ko gore moramo ~e{}e podsticati da bi se odr`ala. Na isti na~in treba plamen uspavane mentalne aktivnosti, s vremena na vreme, probuditi."

"Znawe je svetlost koje osvetqava na{ put kroz `ivot."

"Izuzetni qudi mogu ~initi izuzetne stvari, ali kurs sudbine jednog naroda bi}e uvek vo|en ne samo prolaznim naporima jednog ili ~ak vi{e izuzetnih qudi nekog doba, ve} istrajnom mo}i tradicija jednog naroda."

"Materinska qubav i qubav prema majci su najlep{e poruke bo`anstva qudima na zemqi."

"Kada qubav prema otaxbini zamre, tada i dr`ava mora umreti."

"Vera bez uverewa je ku}a sagra|ena od peska."

"Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju na{e vizije kada potok suza razbistri na{a ose}awa."

"Nisam ja do{ao u Ameriku kao pe~albar da zaradim pare. Ja sam do{ao sa znawem a znawe mi je donelo imawe, a ne obratno. Imawe je, dakle do{lo kao ne{to sporedno."

Blizanci Blizanci u maternici razgovaraju: - Veruje{ li u `ivot posle ro|ewa?

- Naravno, sigurno postoji ne{to nakon ro|ewa. Mo`da smo ovde ba{ zato da se pripremimo na `ivot posle ro|ewa.

- To je glupost. Nema `ivota posle ro|ewa. Kako bi taj `ivot uop{te izgledao?

- Ne znam ta~no, ali uveren sam da }e biti vi{e svetla i da }emo mo}i hodati i jesti svojim ustima.

- To je potpuna glupost. Zna{ da je nemogu}e tr~ati, i jesti svojim ustima, pa zato imamo pup~anu vrpcu. Ka`em ti posle ro|ewa nema `ivota.

- Pup~ana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji ne{to posle ro|ewa. Ne{to sasvim druga~ije nego ovo {to `ivimo sada.

- Ali niko se nije vratio od tamo. @ivot se posle ro|ewa zavr{ava. Osim toga `ivot nije ni{ta drugo nego postojawe u uskoj i mra~noj okolini.

- Pa ne znam ba{ ta~no kako izgleda `ivot posle ro|ewa, ali }emo u svakom slu~aju sresti na{u mamu. Ona }e zatim brinuti za nas.

- Mama?!? Ti veruje{ u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila?

- Svuda oko nas, naravno. Zahvaquju}i woj smo `ivi, bez we ne bismo uop{te postojali.

- Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji.

- Da , mogu}e, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mo`emo je ~uti kako peva i miluje na{ svet. Zna{, uveren sam da `ivot posle ro|ewa zapravo tek zapo~iwe …

I bi svetlo…

24

FEQTON

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

KAKO SU SE VOLELI I MRZELI RUSI I UKRAJINCI

(4)

Pi{e: A. Kova~evi}

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

31. mart

1492. - Kraq Fernando V Katoli~ki dao je Jevrejima rok od tri meseca da pre|u u rimokatoli~ku veru ili da napuste [paniju.

Kako su pesnice Otpora izvele revoluciju u Kijevu, {ta su Ukrajincima obe}avali EU i NATO Identitetski i religijski podeqeni, Ukrajinci u Drugom svetskom ratu ginu na obe strane. Dok jedni stavqaju petokrake na ~elo i masovno stradaju u odbrani Kijeva, drugi cve}em, kao oslobodioce, do~ekuju nema~ke SS trupe.

Od procewenih 8,6 miliona gubitaka sovjetskih trupa, 1,4 miliona su bili etni~ki Ukrajinci.

Kraj rata ceo SSSR je do~ekao u ru{evinama, a pro{ireni Sovjetski Savez, naro~ito Ukrajinska SSR postala je popri{te etni~kog ~i{}ewa. Preko 450.000 etni~kih Nemaca i vi{e od 200.000 krimskih Tatara bili su `rtve prisilnih deportacija posle Drugog svetskog rata.

Iako ih je osakatio gla|u tokom Holodomora, Staqin je bio naklowen Ukrajincima, pa je jo{ za vreme rata teritorijalno pro{irio Ukrajinu, daju}i joj i prestonicu nekada{we austrijske pokrajine Galicije, Lavov, koji je danas centar ukrajinskih nacionalista.

UKRAJINCI OSVAJAJU KREMQ

Nakon Staqinove smrti 1953. godine, Nikita Hru{~ov je postao novi lider SSSR-a. Kao Ukrajinac, ubrzo se u Kremqu okru`uje kolegama iz Kijeva, odakle je i do{ao u Moskvu, i gde je bila wegova politi~ka baza.

On nastavqa sa praksom pro{irewa ukrajinske teritorije tako {to }e 1954. godine, bez ikakvog obrazlo`ewa, koriste}i svoja ovla{tewa, Ukrajini prisajediniti Krim, sa ve}inskim ruskim stanovni{tvom.

Sovjetska Ukrajina je ubrzo posle rata postala evropski lider u industrijskoj proizvodwi i va`an centar sovjetske industrije oru`ja i istra`ivawa visoke tehnologije. To je rezultiralo velikim uticajem lokalne komunisti~ke elite.

Mnogi ~lanovi naju`eg sovjetskog rukovodstva do{li su iz Ukrajine, a me|u wima posebno mesto zauzima Leonid Bre`wev, koji je 1964. zbacio Hru{~ova i ostao na mestu prvog ~oveka Komunisti~ke partije SSSR sve do 1982. Mnogi istaknuti sovjetski sportisti, nau~nici i umetnici do{li su iz Ukrajine.

No}i 26. aprila 1986. eksplodirao je reaktor u nuklearnoj elektrani u ^ernobiqu, {to se pretvorilo u najve}u nuklearnu katastrofu jo{ od vremena kada su Amerikanci bacili dve atomske bombe na Japan. Ovo je bila jedina nesre}a koja je dobila najvi{u mogu}u ocenu 7 na Me|unarodnoj skali nuklearnih doga|aja.

U vreme nesre}e, 7 miliona qudi je `ivelo na kontaminiranim teritorijama, od toga 2,2 miliona u Ukrajini…

JEQCIN PRVI ^ESTITAO NEZAVISNOST UKRAJINE

Posle rata, kao deo Sovjetskog Saveza, Ukrajina je bila ~lanica Var{avskog pakta, da bi ukrajinski parlament

IZME\U RUSKOG ^EKI]A, AMERI^KOG NAKOVWA I EU OBE]AWA

S druge strane, Ukrajina je zapadnim silama vi{e zna~ila u vojnom smislu – kao ~lanica NATO, nego u ekonomskom smislu, kao deo Evropske unije {to bi u perspektivi wenim gra|anima doneo boqi `ivotni standard.

EU je ostala prazno obe}awe, a politika {tapa i {argarepe koju su Zapad i Rusija decenijama trenirali na Ukrajini, wenom politi~kom vo|stvu i gra|anima, u~inila je od we nestabilno dru{tvo podlo`no uticajima. Posledica toga su sada vidqivije vi{e nego ikad.

Novija istorija Ukrajine puna je dramati~nih doga|aja i revolucija, a lako je zakqu~iti da su u wima veliku ulogu odigrale i tajne slu`be zemaqa koji su imali strate{ke ili privremene interese na tim prostorima.

NARANXASTA REVOLUCIJA

Posle vi{e od decenije politi~kih previrawa 2004. godine izbija Na-

1876. - Borisav Stankovi}, jedan od najpoznatijih srpskih pisaca s kraja 19. i po~etka 20. veka, ro|en je u Vrawu. Najpoznatija Stankovi}eva dela su pripovetke Stari dani, drame Ta{ana i Ko{tana i roman Ne~ista krv.

1889. - Otvorena je Ajfelova kula, tada najvi{a gra|evina u svetu. ^eli~na konstrukcija visoka 300 metara postala je jedno od glavnih znamenitosti Pariza. Kulu, sagra|enu povodom Svetske izlo`be u Parizu, konstruisao je francuski in`ewer Aleksandar Gistav Ajfel.

Prvi ~estitao: Boris Jeqcin i Leonid Krav~uk u Bjelovje`i 1991. godine (Rada), na osnovu prava na samoopredeqewe, doneo deklaraciju o dr`avnom suverenitetu 1990.godine. Kona~no, slede}e godine, aktom o nezavisnosti Ukrajina postaje samostalna dr`ava.

Rusi naseqeni u novoj dr`avi nisu pru`ili otpor toj odluci, a predsedniku nove dr`ave Leonidu Krav~uku prvi ~estita Boris Jeqcin, daju}i puno priznawe ukrajinskoj nezavisnosti.

To se desilo u dobroj meri i zahvaquju}i Sporazumu iz Bjelovje`e, kojim su garantovana qudska i nacionalna prava mawinskih naroda u dr`avama potpisnicama.

Politika novoformirane dr`ave se prvih godina svodila se na balansirawe izme|u Zapada i Rusije. Okrenuti kormilo ka Zapadu nije bilo tako lako.

Komunisti~ka zaostav{tina je i daqe bila veoma prisutna me|u novokomponovanim gra|anima i doju~era{wim drugovima. Posle bezmalo 70 godina komunizma, prestrojavawe na tr`i{nu privredu i kapitalizam i{lo je sporo, uz korupciju koja je harala, a i daqe hara, svim porama `ivota.

1732. - Ro|en je austrijski kompozitor Franc Jozef Hajdn, autor vi{e od 100 simfonija i brojnih kamernih i vokalnih dela, kao i austrijske i nema~ke himne.

Za `ivota je stekao me|unarodnu slavu, a wegove kompozicije izvo|ene su u svim evropskim gradovima.

ranxasta revolucija, koju SAD i Evropa podr`avaju kao demokratski ~in, uz neskrivene nade da bi Ukrajina mogla postati ~lanica NATO, kao jedna od nekoliko zemaqa Isto~nog bloka koje su mu pristupile te godine.

Viktor Janukovi~, tada{wi premijer, progla{en je pobednikom predsedni~kih izbora i pored sumwi u izbornu prevaru. To je izazvalo negodovawe javnosti u znak podr{ke opozicionom kandidatu Viktoru Ju{~enko, koji je osporio regularnost brojawa glasova.

Usledili su burni dani, svakodnevne demonstracije, Ju{~enko se iznenada te{ko razboleo da bi ubrzo bilo otkriveno da je otrovan TCDD dioksinom.

Ju{~enko je sumwao u ume{anost Rusije u wegovo trovawe, a sve je na kraju rezultiralo mirnom naranxastom revolucijom, koja je dovela Ju{~enka i Juliju Timo{enko na vlast, dok je Janukovi~ postao opozicija.

Kqu~nu ulogu u finansirawu i obu~avawu aktiviste Naranxaste revolucije u taktikama politi~kog organizovawa i nenasilnog otpora odigrali su centri mo}i sa Zapada, prvenstveno iz SAD, a operativno izvr{avale agencije iza kojih je stajao Xorx Soro{, prvenstveno Fond za otvoreno dru{tvo, koriste}i sli~ne metode kakve su kori{tene pri svrgavawu re`ima Slobodana Milo{evi}a.

Osta}e zabele`eno da se na kijevskim ulicama tih dana vijorile zastave sa stisnutom pesnicom, iste onakve kakve su koristili Otpora{i u Beogradu.

Da to nije bilo slu~ajno saznali smo narednih godina, kada su pojedini lideri srpskog Otpora javno progovorili o tome kako su bili anga`ovani da svoje ukrajinske naslednike nau~e metodama nenasilne borbe, koja je na kraju, uz veliki pritisak zapadnih medija, dr`ava, banaka i tajnih slu`bi, i dovela do mirne smene vlasti. lll U slede}em broju: Euromajdan – smena vlasti i povratak Banderinih nacista, rat u Donbasu, Krim ponovo u Rusiji

1892. - Srbija je, kao jedna od prvih evropskih zemaqa, donela zakon o pomagawu sporta izvan {kola. Gimnastika kao obavezan predmet u {kolama u Srbiji, uvedena je zakonom iz 1883.

1948. - Kongres SAD usvojio je Mar{alov plan. Tim planom, nazvanim po wegovom tvorcu ameri~kom dr`avnom sekretaru Xorxu Mar{alu dodeqena je pomo} od 15 milijardi dolara evropskim zemqama za obnovu posle Drugog svetskog rata.

1971. - Ameri~ki poru~nik Vilijam Keli osu|en je na do`ivotni zatvor zbog masakra civila tokom Vijetnamskog rata u selu Mi Laj u martu 1968. Kazna mu je kasnije smawena na 20 godina zatvora.

1979. - Britanski razara~ "London" isplovio je iz luke u Valeti, ~ime su okon~ane vojne veze izme|u Velike Britanije i Malte uspostavqene pre 181 godine.

1980. - Umro je ameri~ki atleti~ar Xesi Ovens jedan od najve}ih sportista 20. veka, koji je osvojio ~etiri zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.

Prilikom dodeqivawa medaqa Adolf Hitler je napustio lo`u da bi izbegao da se rukuje sa pobednikom crncem.

1991. - Na Plitvicama u Hrvatskoj izbio je prvi sukob izme|u hrvatske policije i naoru`anih Srba. Dvoje qudi je poginulo, a 20 je raweno. Na poziv Predsedni{tva SFR Jugoslavije hrvatske snage su se povukle, a kontrolu su preuzele jedinice JNA. Narednih dana oru`ani sukobi izbili su u okolini Vinkovaca i Vukovara.

1993. - Savet bezbednosti UN doneo je, prvi put od po~etka bosanskog rata, odluku kojom je ovlastio NATO da upotrebi vojnu silu protiv prekr{ilaca u zoni zabrawenih letova nad Bosnom.

2004. - SAD su odlu~ile da zamrznu finansijsku pomo} Srbiji zbog nedovoqne saradwe Beograda sa Ha{kim tribunalom.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 25

KO JE MILEVI MARI] UKRAO NOBELA?

Intimna pisma otkrila dugo ~uvanu tajnu Albert Ajn{tajn i Mileva Mari} razmewivali su pisma u kojima je on navodio svoja nau~na razmi{qawa, dnevne aktivnosti i li~ne te`we. Pedeset i ~etiri prona|ena pisma bacaju svetlo na odnos Alberta i Mileve. Iz prepiske se vidi da su nauka i romanti~na qubav za Ajn{tajna bili nerazdvojni. Imao je obi~aj da Milevu zove Doli (engl. lutkica), a ona wega – Xoni.

U ve}ini Ajn{tajnovih qubavnih pisama Milevi prepli}u se entuzijazam, romanti~ne emocije i nau~no uzbu|ewe. Dvadeset sedmog marta 1901. Ajn{tajn je Milevi pisao o tome da „na{ rad o relativnom kretawu treba dovesti do uspe{nog zavr{etka“. Ova re~enica i objavqivawe qubavnih pisama podstakli su teorije zavere: da li je Mileva Mari} pomagala Ajn{tajnu u pisawu wegovih prelomnih radova iz 1905. godine? Razli~iti autori spekulisali su o Milevinoj ulozi, posebno u razvoju teorije relativnosti.

zi~eskih nauk, Ajn{tajn i Mari}eva ne navode kao koautori rada o teoriji relativnosti iz 1905.

Jofe je napisao: „Godine 1905, u ~asopisu Analen der fizik, pojavila su se tri rada koja su pokrenula tri veoma va`ne grane fizike 20. veka. To su: teorija Braunovog kretawa, teorija fotona svetlosti i teorija relativnosti. Autor ovih ~lanaka – tada nepoznata li~nost, bio je slu`benik u Kancelariji za patente u Bernu Ajn{tajn-Mariti (Mariti, devoja~ko prezime wegove `ene, dodato je po {vajcarskom obi~aju mu`evqevom prezimenu).“ Jofe nije ~ak tvrdio da se Ajn{tajn potpisao kao Ajn{tajn-Mariti: samo je naveo kakav obi~aj vlada u [vajcarskoj. Danil Semjonovi~ Danin, popularni ruski pisac koji se bavio nau~nim temama, protuma~io je gorenavedeno iz teksta A. F. Jofe kao postojawe saradwe Ajn{tajna i Mari}eve.

ZAJEDNI^KI POTPIS

Pretpostavimo da se prezime Mari} nalazilo u radu o teoriji relativnosti. Ko ga je izbrisao u ure|iva~kom odboru ~asopisa Analen der fizik? Presti`ni ~asopis nije imao ni{ta protiv toga da `ene budu autori radova. Uz to, tri kqu~na Ajn{tajnova rada iz 1905. sadr`e mnoge autorske komentare u prvom licu jednine.

Postoje 54 pisma izme|u Alberta Ajn{tajna i Mileve Mari} koja pokrivaju vreme od 1897. do 1903. godine. Istine radi, svetlost dana je ugledalo samo 10 Milevinih pisama Albertu od 1902. ili ranijeg perioda, u pore|ewu sa 43 wegova pisma upu}ena woj. Ameri~ki fizi~ar i pisac Evan Haris Voker ka`e u pismu objavqenom 1989, u ~asopisu

Rasprava je po~ela kada je fizi~ar Abram Fjodorovi~ Jofe, ~lan Sovjetske akademije nauka, tako|e asistent Vilhelma Konrada Rendgena u periodu od 1902. do 1906, video originalni rukopis rada „O elektrodinamici pokretnih tela“ potpisan sa „Ajn{tajn-Mariti“. „Mariti“ je ma|arska verzija srpskog Mari}, {to je Milevino devoja~ko prezime. Tako se ustvrdilo da je ime Mileve Mari} Ajn{tajn izostavqeno u objavqenom radu. Kao autor navodi se samo Albert Ajn{tajn.

Ameri~ki fizi~ar Xon Ste~el, urednik prva dva toma „Sabranih spisa Alberta Ajn{tajna“, obja{wava da se u Jofeovom ~lanku iz 1955, objavqenom u sovjetskom ~asopisu Uspehi fi-

KO JE IZBRISAO MILEVU MARI]?

Fiziks tudej, pod naslovom „Da li je Ajn{tajn usvojio ideje svoje supruge?“: „Ipak, iz tog perioda prona|eno je samo 10 Milevinih pisama Ajn{tajnu. (…) Ne mogu, a da ne vidim Milevu i Alberta Ajn{tajna kako rade u timu, u zajedni~koj nadi da }e kao supru`nici sti}i do priznawa poput onog koje su dobili Marija i Pjer Kiri.“

NA[ RAD

Mileva Mari} nije postala ni fizi~arka ni matemati~arka.

Pala je na zavr{nom ispitu zbog lo{ih ocena iz matematike, pa je ispitna komisija na fakultetu Svis federal politehnik odlu~ila da dodeli diplome Ajn{tajnu, Marselu Grosmanu i dvojici drugih kandidata u grupi VIA, ali ne i frojlajn Mari}.

Razumno je pretpostaviti da je u ranoj fazi udvarawa Milevi fizika mogla pokrenuti emocije kod Ajn{tajna. Ose}ao je potrebu da s tom devojkom podeli svoja istra`ivawa koja su ga ispuwavala velikom sre}om i rado{}u.

Xon Ste~el daje slede}i primer: Mileva je saop{tila Ajn{tajnu da je trudna. Ubrzo zatim – to je bilo te{ko vreme za wih oboje, posebno zato {to su, jo{ neven~ani, `iveli odvojeno – on svoj odgovor po~iwe ovako: „Upravo sam pro~itao sjajan Lenardov rad o stvarawu katodnog zra~ewa pomo}u ultravioletnog zra~ewa.

Pod uticajem tog divnog {tiva ispuwen sam tolikom sre}om i takvom rado{}u da apsolutno moram ne{to od toga da podelim s tobom. Budi sre}na i nemoj se sekirati, draga. Ne}u te napustiti i sve }u dovesti do sre}nog kraja.“ Kako su tvrdili Evan Haris Voker i Senta Tremel-Plec, re~i „na{ rad“ u Ajn{tajnovom pismu Milevi od 27. marta 1901. („… da na{ rad o relativnom kretawu dovedem do sre}nog zavr{etka!“)

Mileva Mari} i wen mu` Albert Ajn{tajn predstavqaju dokaz da je Mileva re{avala Albertu matemati~ke probleme i pomagala mu da savlada one iz fizike. Ste~el smatra da su re~i „na{ rad o relativnom kretawu“ napisane u emotivnom kontekstu, zato {to u drugim pismima Ajn{tajn to nigde ne pomiwe. Uvek govori o svom radu.

RAZVOD I DOGOVOR O PODELI NOBELOVE NAGRADE

Posledwe, ali ne najmawe va`no, Evan Haris Voker iznosi tvrdwu svojstvenu teorijama zavere: „U februaru 1919. Albertov i Milevin brak se okon~ao razvodom. Milevi je pripalo starateqstvo nad decom, nov~ana sredstva za wihovo izdr`avawe i alimentacija. U dodatku ugovora o razvodu Albert Ajn{tajn se sla`e da Milevi do posledwe krune isplati iznos budu}e Nobelove nagrade koju }e mo`da dobiti. On bi mogao zadr`ati slavu (…) a ona dobiti nagradu.“ Voker na kraju ka`e: „Nalazim da je te{ko odupreti se zakqu~ku da je Mileva, pravedno ili nepravedno, videla ovo kao svoju nagradu za ulogu koju je imala u razvoju teorije relativnosti.“ Mileva nije `elela da pristane na razvod i zbog wega se na{la na ivici fizi~kog i mentalnog sloma. Po{to je Nema~ka izgubila Prvi svetski rat, 1919. godine Ajn{tajn nije imao dovoqno nema~ke valute da joj isplati. Ali svi su znali da }e Nobelovu nagradu dobiti pre ili kasnije. Obe}awe da }e Milevi

pripasti novac od nagrade tako|e je pomoglo postizawu dogovora o razvodu.

SVE OBAVIJENO TAJNOM

Od osamdesetih godina pro{log veka nau~na i {ira javnost mahom su podeqene u odnosu na pitawe da li je prva `ena Alberta Ajn{tajna Mileva Mari} uop{te imala, ili kakav je doprinos dala wegovim postignu}ima, posebno kqu~nim nau~nim radovima koji su objavqeni 1905. godine. Ti radovi su plod vi{egodi{weg istra`ivawa koje obuhvata vreme kada su on i Mileva bili gotovo nerazdvojni.

Weno napu{tawe fakulteta na samom kraju studija predmet je razli~itih tuma~ewa. U vreme polagawa zavr{nog ispita ~ekala je Albertovo vanbra~no dete: k}i Lizerl ro|ena je u januaru 1902. Par se ven~ao godinu dana kasnije u Bernu. Prvog sina Hansa Alberta dobili su maja 1904, a drugog – Eduarda (nadimak Tete) u julu 1910.

Norve{ka istori~arka Anastasija Hajdi Larvol, srpskog porekla, tvrdi da je „Mileva radila na matemati~kim dokazima svih Ajn{tajnovih radova do 1911. godine“. A. Hajdi Larvol je na predavawu odr`anom u Matemati~kom institutu SANU 2013. predstavila rezultate svog istra`ivawa o razli~itim aspektima slo`enih odnosa Alberta i Mileve Ajn{tajn (qubav, nau~ni rad, porodica).

M. T.

„Miroslavqevo jevan|eqe” sa~uvano u manastiru Ra~a Sedam i po vekova u nedrima planine Tare traje manastir Ra~a, nekad ru{en obe{}u zavojeva~a, pa dobro~instvima neimara obnavqan iz pepela. Zanavek je upam}en kao sredi{te Ra~anske prepisiva~ke {kole, na{e sredwovekovne pismenosti, koja je zaslugom kalu|era Ra~ana (mnogi su posve}eno prepisivali crkvene kwige) ovde dugo zra~ila.

U svetloj pro{losti ovog hrama, podignutog 1276. kao zadu`bina kraqa Dragutina, mno{tvo je va`nih de{avawa. Ali jedno zna~ajno, iz novijeg doba, pomiwe se nedovoqno. Re~ je o kqu~noj ulozi manastira Ra~a tokom burnih godina Drugog svetskog rata u ~uvawu „Miroslavqevog jevan|eqa”, najzna~ajnijeg }irili~kog spomenika srpske pismenosti (iz 12. veka).

Taj vredni jevan|elistar pre`iveo je nesvakida{wa pute{estvija u svom gotovo milenijumskom postojawu. Do 1896. ~uvan

Manastir Ra~a je u Hilandaru, kada je poklowen kraqu Aleksandru Obrenovi}u, koji ga je doneo u Srbiju. Me|utim, posle Majskog prevrata „Miroslavqevom jevan|equ” se gubi trag, da bi ga slu~ajno s jeseni 1915. prona{ao dvorski bibliotekar Dobroslav Ru`i}. Dok se zajedno s kraqem i vladom povla~io ka jugu pred nadirawem okupatora, on je u Kru{evcu pregledao jedan sanduk pun spisa

ponetih iz dvora i na svoje veliko iznena|ewe prepoznao ornamente pisara dijaka Grigorija.

Obavestio je o tome prestolonaslednikaAleksandraKara|or|evi}a i predao mu „Miroslavqevo jevan|eqe”. Kasnije, kad je oru`je utihnulo u Velikom ratu, ta relikvija vra}ena je u Beograd. Iz dvora su je uo~i Drugog svetskog rata predali Narodnoj banci na ~uvawe. Me|utim, Nemci su traga-

li za ovom relikvijom, pa ju je i iz banke vaqalo negde skloniti.

Jovan prenosi zapise igumana Platona kako je ta relikvija ovde stigla. Po napu{tawu Beograda kraq Petar Drugi i kraqevska vlada poneli su „Miroslavqevo jevan|eqe” sa sobom, da bi na sednici u Sevojnu odlu~ili da ga sklone u manastir Ra~u. Dovezav{i se automobilom, doneo ga je `andarmerijski potpukovnik Jarakovi} i predao igumanu na ~uvawe, uz upozorewe da ga nikom ne sme predati, izuzev wemu ili upravi dvora po zavr{etku rata. „Jevan|eqe je bilo specijalno upakovano prvo u limenu kutiju, a kutija potom sme{tena u drveni sanduk gde je bila drvena {u{ka. Paket je bio uvijen u jedno vojni~ko }ebe. Iste no}i u oltaru manastira Ra~e otkrili smo drveni pod i ispod wega kamene plo~e, iskopali le`i{te, stavili paket, vratili sve na svoje mesto”, zapisao je iguman Platon.

Uskoro se po ovom kraju proneo glas da je u tom paketu bilo zlato.

Zato je jednom, se}ao se iguman, svratio ~etni~ki komandant Kondor da to proveri, a Platon mu je u ~etiri oka otkrio o ~emu se zapravo radi. Kasnije su sa oru`anom pratwom do{li iz Zlatiborskog ~etni~kog korpusa i tra`ili da im se preda „Miroslavqevo jevan|eqe”, ali je Platon odgovorio da to po cenu `ivota ne mo`e u~initi jer ima nare|ewe, pa su oni odustali.

Zbog takvih mogu}ih situacija on je krajem 1943. o tome javio vlastima u Beogradu, nakon ~ega su u manastir do{li potpukovnik Jarakovi} i inspektor Narodne banke Ke{eqevi}. „Wima sam predao ’Miroslavqevo jevan|eqe’ i od tada je ono ~uvano u trezoru Narodne banke do svr{etka rata”, pi{e tada{wi iguman Platon, koji je posle rata za ~uvawe relikvije dobio zahvalnicu. Ona je i sada u riznici Ra~e.

R. N.

26

MOZAIK

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Potrebna vam je promena i svesni ste da je blizu. Strahovi vam ne dozvoqavaju da napravite prve korake iako vam ideje ne nedostaju.

Usplahirenost i nervoza su prolazni, a s wima i va{a neodlu~nost o tome {ta da ~inite daqe.

QUBAV: Ne dozvolite da vas melanholi~no raspolo`ewe navede na ishitrene poteze, naro~ito ovih dana. ZDRAVQE: Gastritis.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Tranzitni aspekti na nebu najavquju neo~ekivane i prisilne promene koje vas mogu uznemiriti. Ne podle`ite pritisku, ne zaboravite da je svaki kraj jedne faze istovremeno i po~etak druge. QUBAV: Oslawate se na partnera umesto da zasu~ete rukave i izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative. ZDRAVQE: Problemi s o~ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Na pragu ste promene kojom se jedna faza va{eg `ivota zavr{ava. Prelazak na novo ne}e sti}i preko no}i. Pred vama je kontakt s osobom koja vam donosi dobre prilike ali i va`ne `ivotne lekcije. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi, ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako su to ozbiqne teme. Skloni ste preuveli~avawu svega. ZDRAVQE: Pazite se povreda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ovaj period nije povoqan za pokretawe novih aktivnosti jer vam sti`e osetan pad energije. Vreme je da napravite ozbiqnu rekapitulaciju svega {to je ura|eno. QUBAV: Ne upu{tajte se ni u kakve diskusije ili rasprave s voqenom osobom. Tranzitni aspekt koji vas ovih dana mu~i, opisuje la`i, tajne i skandale. Pazite {ta i kome pri~ate. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Slabo se snalazite u haosu u kojem ste se na{li. Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: Intrigira vas neko nov i poku{avate da se usredsredite na to. Ne zale}ite se, naro~ito ako jo{ niste ra{~istili s nekim iz pro{losti. ZDRAVQE: Premor.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Izbegavajte finansijske transakcije jer mo`ete biti `rtva prevare. Sa svih strana vam isporu~uju ra~une. Taman kada pomislite da ne mo`ete vi{e, situacija }e se stabilizovati. QUBAV: Voqena osoba vi{e nije raspolo`ena kao ranije, iako deluje da ona vas vi{e voli nego vi wu. Postajete svesni da su tu|a o~ekivawa za vas veliko optere}ewe. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Iako biste radije da prona|ete zaobilazan put do zarade, za vas je boqe da se oslonite iskqu~ivo na svoje sposobnosti, jer vas uspeh ~eka jedino na taj na~in. QUBAV: Ukoliko ne budete kontrolisali velike emotivne oscilacije, obi~an razgovor mo`e prerasti u ozbiqan sukob posle koga nema nazad. Ako je mogu}e, izbegnite susret sa partnerom. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: U`ivate u primetnom prilivu energije koja vam je nedostajala. Pristi`u i nove obaveze pa je pred vama naporan rad za koji, bar za sada, ne}ete biti adekvatno pla}eni. QUBAV: Svesni ste da jedna faza va{e qubavne veze prolazi i da je krajwe vreme da odlu~ite {ta daqe. Mo`da va{e oklevawe dolazi iz preozbiqnog stava o `ivotu. ZDRAVQE: Nervoza.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Da biste izbegli komplikacije, ukqu~ite u svoj rad saradnike i napravite plan kolektivnog rada. Uspeh je mogu} jedino na takav na~in. QUBAV: Pred vama je nedeqa prepuna dinamike. Ovo iziskuje dosta energije, koju, ina~e, imate napretek. Razgovori koje }ete voditi, ne}e dati spektakularne rezultate pa zbog toga usporite tempo. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Okru`eni ste nesporazumima i sukobima. Najpametnije je da izbegavate situacije u kojima vi donosite odluke. Ako ste, u obavqawu svog posla, u~esnik u saobra}aju, naoru`ajte se strpqewem jer }ete svuda kasniti. QUBAV: Glavna tema na ovom `ivotnom poqu su pro{la vremena, neiskrenost ili pre}utkivawa, bilo va{a ili od voqene osobe. ZDRAVQE: Alergija.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Razmi{qate u kom smeru da nastavite daqe pa vam ta dilema izaziva tenziju. Nemate mnogo vremena za kolebawe, morate brzo da reagujete. Razmi{qajte konstruktivno. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u bili previ{e opu{teni jer ste qubav prihvatili kao ne{to {to je izvesno. ZDRAVQE: Malaksalost.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Svesni ste da ste na pragu velikih promena koje }e vam doneti nove {anse i posebnu satisfakciju koju ste pri`eqkivali. QUBAV: Iz straha da ne poquqate prividnu stabilnost u vezi, odgovornost za sve preuzimate na sebe.

Mo`ete upasti u sukob s voqenom osobom jer lo{e procewujete situaciju. Nestabilnost u qubavnom `ivotu. ZDRAVQE: Nesanica.

Gavrilo Princip je bio i pesnik

[TA SE DESILO PORODICI GAVRILA PRINCIPA NAKON VIDOVDANSKOG ATENTATA:

Ro|enog brata su mu ubile usta{e, a jedan ~lan je u{ao u istoriju kao heroj!

Gavrilo Princip ostao je zapam}en kao pokreta~ Prvog svetskog rata i jedog od najve}ih stradawa srpskog naroda u istoriji.

Kao ~lan Mlade Bosne, koja se zalagala za okon~awe austrougarske vladavine, u svojoj 19. godini `ivota Gavrilo Princip je izvr{io atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na Vidovdan u Sarajevu 1914. godine, {to je bio povod da Austrougarska napadne Srbiju Gavrilo i sau~esnici u atentatu osu|eni su na te{ku zatvosrsku kaznu od dvanaest godina.

U ~e{kom zatvoru Terzin, gde je slu`io kaznu, Princip je okon~ao svoj `ivot od posledica tuberkuloze, koju je dobio od lo{ih zatvorskih uslova.

– Gavrilo verovatno nije mogao da pretpostavi da }e Austrougarska zapo~eti rat. On je samo verovao u svoje ideale. Bio je ose}ajan. Sklon umetnosti. Pisao je poeziju. Dodu{e, malo toga je sa~uvano. Neki su govorili da je pesme pokazao i nobelovcu Ivi Andri}u i da ih je nakon toga uni{tio. Da li je to stoga {to se postideo, ili se Andri}u nisu

PLANETA REKLA SVOJE:

Srpska zastava izglasana za najlep{u na svetu!

U anketi na sajtu “Ranker” u kojoj je u~estvovalo vi{e od milion qudi, srpska zastava progla{ena je najlep{om na svetu.

Na rang-listi od pedeset najlep{ih, srpska zastava na{la se na prvom mestu. \akon Haxi Nenad Jovanovi}, jedan od na{ih najboqih heraldi~ara, istakao je da se prva zastava koja se pomiwe u nekim istorijskim izvorima u vezi sa Srbijom i srpskim vladarima, pomiwe u vreme prvog srpskog krunisawa kraqa Zete Mihajla Vojislavqevi}a, koji je dobio krunu od rimskog pape Grgura Sedmog. „Uz krunu, kraq Zete dobio je i zastavu za koju se ka`e da je zastava svetog Petra.

To je prva zastava koja bi se mogla povezati sa Srbijom”, istakao je |akon Haxi Nenad Jovanovi}.

Isti~e da uslovno re~eno, apokrifni grbovi Nemawi}a imaju dvoglavog orla.

Oni su imali pravo da na svojoj vladarskoj ode`di nose dvoglavog orla, u razli~itim bojama, prema hijerarhiji.

„Dvoglavi orao se dokumentovano na{ao na vladarskom srpskom grbu tek od vremena Despota Stefana Lazarevi}a, prvog gradona~elnika Beograda, koji je Beograd u~inio prestonicom Srbije. Na jednom od wegovih nov~i}a na {titu je dvoglavi orao. Koristio se i pre toga, ali je ovo bio

prvi put da se on u heraldi~ki ispravnom smislu upotrebqava kao grb Srbije”, istakao je |akon Haxi Nenad Jovanovi}. „Zastava ima simboliku koju joj ~ovek pripi{e. Ja kao pravoslavac u woj `elim da vidim duhovnu simboliku. Crvena boja u pravoslavnoj ikonografiji je bo`anska

dopale, ili je ve} ne{to tre}e u pitawu, mo`da nikada ne}emo saznati - dodaje Branislav. Stvari koje su zaplewene nakon atentata mahom se sada nalaze u muzejima, no, me|u wima nema wegovih pesama – rekao je Branislav Princip, unuk Gavrilovog ro|enog brata Nikole.

Nakon atantata na austrougarskog prestolonaslednika i wegovu `enu cela porodica Princip, wegovi roditeqi Marija i Petar i bra}a Jovo i Nikola, bili su na udaru austrougarske policije.

Ipak, nakon Velikog rata, situacija se promenila, a Gavrilov mla|i brat Nikola je ~ak dobio austrijsku stipendiju.

Me|utim, usta{e su ga ubile ve} po~etkom Drugog svetskog rata, upravo zato {to je Gavrilov brat.

– Cela porodica je nakon toga iz Sarajeva pre{la u Srbiju. Gavrilo nije jedini ~lan porodice Princip koji je ostavio traga u istoriji. Sin starijeg brata Jova, Slobodan Princip Seqo, narodni heroj, pokrenuo je ustanak u zapadnoj Bosni – ka`e Branislav.

M. T.

boja, plava boja je qudska boja, boja qudske prirode Hristove, a bela boja simboli{e ~istotu, eti~ku i moralnu. Na{ barjak je bogo~ove~anski barjak. Poreklo boja na zastavi je te{ko doku~iti, jer se one nalaze na zastavama ve}ine svetskih dr`ava”, istakao je |akon Haxi Nenad Jovanovi}. „Prva srpska ustavno regulisana zastava imala je raspored boja koji je bio isti kao {to je na dana{woj zastavi Republike Hrvatske, crveno, bela i plava. To je bilo po Sretewskom ustavu, a kasnije se raspored boja promenio”, rekao je |akon Haxi Nenad Jovanovi}.

Posle Dugog svetskog rata nova Jugoslavija na zastavi imala je petokraku, za kojom su i danas neki nostalgi~ni. „Ta zastava je sudska nacionalna trobojka i u to vreme su istu zastavu imale i Srbija i Crna Gora. U Srbiji je potokraka uklowena 1992. godine. Od 2004. godine vra}amo zastavu sa dvoglavim orlom. Ona je ikonografska predstava simfonije, crkve i dr`ave, dve glave koje se nalaze na telu jednog organizma. Crkva i dr`ava – patrijarh i kraq, Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani koji zajedno rade na dobrobiti naroda srpskog”, zakqu~io je |akon Haxi Nenad Jovanovi}.

R. N.

}e u o savari tata ima, esacip, rata

garegocip, etar u na

ZRAVQE

[ta je super hrana?

Super namirnice su namirnice sa velikom koncentracijom vrednih sastojaka, pre svega, minerala, vitamina i esencijalnih aminokiselina.

Po svom opisu vi{e li~e na lekovite dodatke ishrani, ali ipak spadaju u posebnu kategoriju. Super namirnice su: koreni, semenke, li{}e, alge, bobice i drugi delovi biqaka koji se upotrebqavaju kako u prirodnom obliku, tako i u vidu praha, kapsula, sokova i tinktura.

Po svom hemijskom sastavu superhrana ne li~i na obi~ne namirnice. Odlikuje je veliki sadr`aj proteina, vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina, antioksidanata, nezasi}enih masnih kiselina i drugih korisnih sastojaka, a uz to – mala kalorijska vrednost.

Najpoznatije super namirnice u svetu: l Kinoa, l Goxi bobice, l ^ia seme, l Spirulina, l Kakao, l Konopqin protein l Peruanska maka

Doma}a kujna

silov obio

ile skog lov

toga Gadice ga u ova, rodu zaav.

M. T.

POSNI RECEPT

TUWEVINA SA CELEROM POTREBNO JE: n 4 stabqike celera, n konzerva tuwevine u uqu (oko 300 g), n 2 ka{ike kapara, n 2 ~ena belog luka, n 2 ka{ike posnog majoneza, n hladno ce|eno maslinovo uqe, n so, n biber.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 27

SPONDILOZA Oko{tavawe vratne ki~me Oko{tavawe vratne ki~me odnosno spondiloza naj~e{}i je uzrok bola u vratu i uko~enosti. Ovaj problem je prisutan kod svih generacija. Kod mla|ih osoba naj~e{}i uzrok je dr`awe glave u prinudnom (nepravilnom) polo`aju a kod starijih degenerativne promene u strukturama vratne ki~me.

Pored ovih uzroci uko~enosti i bola u vratu mogu biti i bolesti drugih organa (srca, plu}a, gu{tera~e itd), bolesti nerava (meningitis, neuritis, mijelopatije…), tumori. ^est uzrok bola i uko~enosti vrata su i zapaqenske reumatske bolesti, fibromijalgija, lo{e dr`awe, sindrom prenaprezawa…

Bolovi iz predela vrata mogu da se {ire ka drugim strukturama. l Cervikalni sindrom: Bol se {iri ka ramenima, lopaticama, grudnoj kosti. Pored bola postoji uko~enost vrata i ograni~enost pokretqivosti vratne ki~me. l Cervikocefalni sindrom: Ako se bolovi {ire i u jednu stranu glave mogu se javiti poreme}aji vida, {um ili zujawe u u{ima, poreme}aji ravnote`e, vrtoglavica, povra}awe. Ovaj skup simptoma ukazuje na cervikocefalni sindrom. l Cervikobrahijalni sindrom postoji kada se bolovi {ire u jednu ili obe ruke, prisutno je trwewe u prstima ili du` ruke, smawena je pokretqivost, poreme}ena je osetqivost ko`e a ruka nema snagu.

DEGENERATIVNE PROMENE VRATNE KI^ME

Degenerativne promene vratne ki~me daleko su naj~e{}i uzrok bola. Nastaju postepeno i napreduju pa su tako ove promene prisutne kod 25-50% qudi u petoj deceniji i kod ~ak 85% osoba u {estoj deceniji `ivota.

Na izra`enost promena pored naslednog faktora i godina sta-

rosti uticaj ima i koliko je vratna ki~ma tokom `ivota bila optere}ena i “habana”, da li je bilo povreda, oboqewa itd.

KAKO NASTAJE OKO[TAVAWE VRATNE KI^ME?

Vrat je deo tela koji je izlo`en stalim mikrotraumama. Izme|u pr{qenova nalaze se diskusi, `elatinozne elasti~ne strukture koje su bogate vodom. Wihova uloga je da amortizuju mikrotraume i tako za{tite ko{tane delove ki~menog stuba. Degeneracija diskusa je postepen proces gubitka vode, odnosno dehidratacije diskusa, tako da diskus gubi na eleasti~nosti pa samim tim, ima smawenu za{titnu sposobnost.

Ovaj proces, pokre}e degenerativne procese i ostalih delova ki~menog stuba.Zglobovi koji se nalaze izme|u pr{qenova trpe ve}e optere}ewe, postaju “labaviji” i dobijaju mogu}nost da se pomeraju iz le`i{ta u me|upr{qenoskom prostoru {to podsti~e stvarawe ko{tanih izra{taja-osteofita. Zglobna ~aura, zglobni nastavci i ligamenti zadebqavaju {to sve zajedno dovodi do su`ewa ki~menig kanala i pritiska na nerve. Javqa se odgovaraju}a neurolo{ka simptomatologija (trwewe, mraviwawe, promewen je ose}aj u rukama, {etaju}a bol itd.).

Ukoliko do|e do ve}ih iskakawa diska ili je su`ewe jako izra`eno dolazi do pritiska na ki~menu mo`dinu pa pored bolova i mi{i}ne slabosti u rukama, pojavquje se i bol i ko~ewe u nogama a mogu}i su i poreme}aji funkcije mokrewa.

OKO[TAVAWE VRATNE KI^ME KAKO SE LE^I

Na~in le~ewa bolnog vratnog sindroma u velikoj meri zavisi

da li je bolest u akutnoj ili hroni~noj fazi (dugo traje).

U akutnoj fazi bolovi su jaki, vrat je uko~en pa je i ciq le~ewa ubla`iti bol i popu{tawe mi{i}nog spazma (uko~enosti).

PREVENCIJA BOLA U VRATU Preventiva je veoma va`na. Ogleda se u relaksacionim ili terapeutskim masa`ama, odmoru, fizi~koj aktivnosti, ve`bama istezawa i ja~awa mi{i}a. Savetuje se da osobe koje dugo sede, prave kratke pauze od 10 minuta, na svaka 3 sata i urade par vrlo jednostavnih ve`bi, kao {to je podizawe ruku iznad glave i istezawe. Va`no je naglasiti da se ve`be rade sa otvorenim o~ima, lagano i da ne provociraju bol.

Svim pacijentima koji imaju oko{tavawe vrata odnosno spondilozu preporu~uje se utopqavawe vrata. Izbegavati klima ure|aje koji duvaju u le|a, obla~iti se u skladu sa vremenskim prilikama.

Za ubla`avawe bola koriste se lekovi iz grupe analgetika ili nesteroidnih antireumatika.Za ubla`avawe bola i smawewe zapaqenskog procesa koriste se kortikosteroidi dok se za opu{tawe mi{i}a koriste miotonolitici i sedativi.

Tokom akutne faze preporu~uje se no{ewe Schantzov-e kragne kako bi se obezbedilo mirovawe vratne ki~me. U po~etku kragna se nosi 24h a kasnije samo u toku no}i.

U hroni~noj fazi, kada se intenzitet bola smawi a vratna ki~ma postane pokretqivija lekovi protiv bolova uzimaju se samo po potrebi.Za popu{tawe spazma mogu se primeniti procedure kojima se bolno podru~je zagreva (topli oblozi, kupke, tu{irawe, infracrveni zraci itd.), masa`e, elektroterapija i trakcija odnosno istezawe.

Sve ove procedure samo su uvod u kineziterapiju (terapija pokretom, medicinska gimnastika) koja se izvodi pod nadzorom fizioterapeuta.

Kiropraktika je metoda kojom se uspe{no mo`e re{iti problem bola i uko~enosti vrata ali prilikom odabira kiroprakti~ara neophodan je oprez.

Operativno le~ewe je retko potrebno.

S. G.

PRIPREMA: 1. Tuwevinu i kopar ocedite i viqu{kom sitno izwe~ite.

2. Beli luk o~istite, ispasirajte i ume{ajte u tuwevinu.

3. Dodajte majonez, postepeno sipajte maslinovo uqe i non-stop mutite dok smesa ne bude kremasta i glatka.

4. Posolite, pobiberite i ohladite u fri`ideru.

5.

Stabqike celera o~istite, operite i isecite na komade duge pet, {est centimetara.

6. Celer pore|ajte na tacnu, rasporedite krem, na vrhu ukrasite komadom tuwevine, listi}em per{una i servirajte hladno.

Gavez je vi{egodi{wa zeqasta biqka poznata u narodu i kao volovski jezik. Gavez ima veoma razvijen i sna`an koren, plavoqubi~aste zvonaste cvetove i dlakave listove. Postojbina gaveza su Evropa i Azija, ali se danas mo`e na}i u celom svetu.

U lekovite svrhe mogu se koristiti koren ili list gaveza.

Koren sa rizomima vadi se u prole}e ili u ranu jesen, nakon ~ega se su{i na promajnom mestu, dok se list bere za vreme cvetawa – od maja do avgusta.

Najzna~ajnija supstanca gaveza jeste alantoin koji stimuli{e stvarawe novih }elija.

Osim wega, po novijim istra`ivawima, vrlo bitna za dejstvo gaveza jesu i fenolna jediwewa (prvenstveno rozmarinska kiselina), koja deluju antioksidativno ostvaruju}i

Gavez poboqne efekte na fibroblaste qudske ko`e i {tite}i ko`u od UV zra~ewa.

Sijaset drugih korisnih jediwewa tako|e je prisutan u gavezu – tanini, triterpenski saponini, sluzi, folna kiselina, karoten.

Tako|e ima i vitamina i minerala, kao {to su vitamini B kompleksa, vitamin A, kalcijum, fosfor, vitamin E, kalijum, hrom, jod, magnezijum.

Gavez se danas naj~e{}e koristi kod povreda kosti i zglobova, gde se mo`e prime-

niti u vidu gela, masti, krema, melema, obloga, tinkture.

U Rusiji gavez nazivaju i `ivokost, a wegovo latinsko ime, Symphitum, poti~e od gr~ke re~i Symphio {to zna~i ‘’srasti, spojiti se’’ – ukazuju}i na uticaj gaveza na br`e zarastawe preloma kostiju.

Gavezom su se bavila mnoga istra`ivawa koja su potvrdila wegovu klini~ki dokazanu efikasnost kod bolesti i povreda kostiju i zglobova.

Konkretno, sa nau~nom potporom gavez se mo`e koristiti kod istegnu}a, i{~a{ewa, uganu}a, kontuzija, sportskih povreda, artritisa, i dovodi do smawewa zapaqewa, bola i otoka, te i br`eg oporavka.

28 ^etvrtak 31. decembar mart 2022. ^etvrtak 10.

2020.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 TROCIFRENI BROJ AMERI^KI GLUMAC, RAJAN

SEVER 21. I 6.

SLOVO AZBUKE

ENGLESKI ISTORI^AR, FREDERIK MUZI^KI DALMATINCIGARET- PLANINSKI LIK IZ KOMAD ZA SKA NI PAPIR MASIV U CRTANOG VE@BAWE UZRE^ICA (PERS.) S. AMERICI FILMA

DAMA U [AHU (SKR.) POND

VELIKA REKA U AZIJI

SRPSKA RUKOMETA[ICA

AMPER

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

PE]INA NA ZLATIBORU ^IN U VOJSCI (MN.) NAUKA O VERI

Sr Gl pski as

DOWI DEO CIPELE

VEROVATI U NE[TO, NADATI SE DOWI DEO POSUDE AMERI^KA GLUMICA GARDNER

PRODAVCI ^IVITA STARA OSOBA (IZRAZ) MARKA RUSKOG AUTOMOBILA TELE]I PAPRIKA[

HEMIJSKI ELEMENT SLI^AN SUMPORU

Sr Gl pski as

NEMA^KI FILOZOF, RUDOLF (1848-1928)

KI[A, SNEG I SLI^NO AMERI^KA GLUMICA MAJLI

REOMIR AMERI^KA GLUMICA, DEBRA

EGIPAT

VOJVO\ANSKI PESNIK KAROQ PRODAVCI IKONA

DRAGUQ (TUR.) INDUSTRIJA ELEKTROMA[INA

ONI KOJI SEKU KORIST, BAVITI SE DRVE]E U [UMI DOBIT PLANINAMAWI VO- LUKSEM(TURC.) REWEM DENI TOK BURG

GRAD NA OKINAVI EKSPERIMENT

BIV[I VEL[KI FUDBALER, RAJAN

18. I 23.

SLOVO AZBUKE GLAVNI LIK IZ „OTELA“

FLAMANSKI SLIKAR, JAN

RUSKI PISAC, LEONID

GR^KO OSTRVO U SREDOZEMNOM MORU

SMESE VI[E METALA GERMANIJUM

VRSTA ANTILOPE DVA ISTA VOKALA

ENERGIJA

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE ISTOK

VRSTA MINERALA SIMENS

FILM [ERON STOUN

DO]I, PRISPETI

ONAJ KOJI MA\ARSKI KRAJWI NIJE U DEO TELA, SRODSTVU PESNIK EKSTREADI S NEKIM MITET

SRPSKO MU[KO IME

OPRUGA STATUA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 FLUOR BIV[I UKRU]ENI ENGLESKI GLUMAC, ^ARLS

FINSKI FUDBALSKI KLUB IZ TURKUA

PISAC TEKSTA PESME

IZVR[ITI PRETOVAR SUBOTICA ROBE

STANOVNIK TEKSASA ZASEK, UREZ

TEMPERATURA ERBIJUM GLAVICA BREGA (POKR.)

MESTO ZA PRIKAZIVAWE FILMOVA

BEOGRAD @ENKA KANARINCA

BOSANSKI ZALIV NA JADRANU

SA OBE RUKE TREMOVI SA STUBOVIMA (GR^.)

BIV[I AMERI^KI TENISER RIBARSKO DRU[TVO (SKR.) KELVIN

SRPSKI BELGIJA GLUMAC SA SLIKE

OMLADINSKI SPORTSKI CENTAR [AMPION

VRSTA PAPRIKE (MN.) EMANACIJA (SKR.) MANA, FALINKA POGLAVAR KATOLI^KE CRKVE

GLAVNI NAPADA^ U ODBOJCI GLAVNI GRAD AJOVE

POMEN ZA POKOJNE MESINA

[ABAC JUG LI^NA ZAMENICA JU@NOAF. GLUMICA, [ARLIZ

MLADA FOLK PEVA^ICA, JELENA

IZRA\IVATI TKANINU NITON BIV[I ENGLESKI FUDBALER, XON

BISKUPSTVO (GR^.)

LEK PROTIV VISOKE TEMPERATURE GLAVNI DEO, GLAVNINA GRAM

NEVREDNO UMETNI^KO DELO JUNA^KI SPEV, EPOS

ZVU^NA NAPRAVA NA AUTOMOBILU ZAPAD

OSTVARIVA^, IZVR[ILAC

Sr Gl pski as

UZVIK PRI SKOKU

1 2 3 4 5 6 7

TAJLAND KULON INICIJALI PISCA ]IPIKA

ZAJEDQIVCI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO S, D, STOPI]A PE]INA, \ON, KAPETANI, ^IVITARI, DNO, SELEN, LADA, A^, ET, R, PADAVINE, DRVOSE^E, AKIK, O], PLANINARITI, OKI, JAGO, VAN AJK, LEONOV, KRIT, LEGURE, IMPALA, E, GOGA SEKULI], IRIT, NISKE STRASTI, STI]I Skandinavka 2: VODORAVNO F, T, NEUM-KLEK, BG, TPS, ER, ENDI RODIK, OBERU^KE, RD, QUTE PAPRIKE, OSC, KOREKTOR, NEDOSTATAK, DEMON, PARASTOS, [A, MARINKOV, JA, EPISKOPAT, NT, ANTIPIRETIK, G, KI^, SIRENA, REALIZATOR, T, OP, I], CINICI Ukr{tenica: VODORAVNO PULT, N, P, SIBIL, OS, OKOVRATNICI, ZLATOVRANA, RAC, LOVOROV VENAC, K, AVR, STENLI, UNA, T, ALEATIKO, ZET, ATM, TRIKALA, CI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Tezga (lat.) - Oznaka za neper - Oznaka za pond - Ameri~ka glumica [eperd, 2. Simbol osmijuma - Deo ko{uqe, kragna (mn.), 3. Vrsta ptice iz porodice modrovrana - Biv{i fudbaler ‘’Vojvodine“, Mihail, 4. Venac ispleten od lovora - Oznaka za kelvin, 5. Luka u Francuskoj - Ameri~ki re`iser, Kjubrik - Desna pritoka Save u Bosni, 6. Oznaka za temperaturu - Vrsta slatkog vina (ital.) - K}erkin mu`, 7. Atmosfera (skr.) - Grad u Gr~koj Oznaka za kiri.

USPRAVNO: 1. Prevlaka od zlata na nekom predmetu, 2. Prilika nu`na da se ne{to ostvari - Oznaka za tonu, 3. Oznaka za liber - Srpsko mu{ko ime, 4. Italijanski komi~ar (1898-1967) - Oznaka za litar, 5. Deo `enske ode}e, 6. Onaj koji uvodi novine, 7. Kretati se u velikom broju, 8. Stru~wak za pravne poslove, 9. Biv{i francuski fudbaler, Nikola, 10. Tanka kalajna folija, 11. Simbol indijuma - Oznaka za ar - Oznaka za amper, 12. Kr~ma, birtija (nem.), 13. Boca od pola litre - Teniska mre`ica, 14. Preterano doterivati.

ZANIMQIVOSTI Nije neobi~no to {to su rimski carevi `eleli elitne telohraniteqe. Prvi rimski car, Cezar Avgust, do{ao je na vlast i uspostavio carstvo nakon {to je rimski Senat brutalno ubio Julija Cezara, wegovog strica.

Avgust je stvorio pretorijansku gardu kako bi za{titio carsku porodicu.

Sama ideja o elitnoj jedinici telohraniteqa datira iz Rimske republike. Komandanti bi anga`ovali lojalne ~uvare da ih {tite od ubica i napada. Ovi li~ni telohraniteqi su {titili mo}ne Rimqane tokom gra|anskih ratova u Republici.

Avgust je odlu~io da tu instituciju u~ini trajnom. Tako je 27. pre nove ere, prvi rimski car anga`ovao 4.500 qudi, podelio ih u devet kohorti i uspostavio ih kao pretorijansku gardu. Tri pretorijanske kohorte su u Avgustovo vreme ~uvale carsku palatu i patrolirale u blizini va`nih javnih zdawa. Ostale jedinice su bile poslate u okolne italske gradove i samim tim odvojene kohorte nisu predstavqale opasnost po bezbednost vladara.

Vo|e pretorijanaca, poznati kao prefekti, bili su jedini qudi koji su mogli da nose oru`je u carevom prisustvu.

Vremenom je pretorijanska garda rasla. Broj ~lanova garde je narastao na 16.000, a ukqu~ivao je ~ak i kowicu. Mo} garde je postajala opasna.

Pretorijanci su imali zadatak da proveravaju sve i svakoga za koga posumwaju da je pretwa za cara. Infiltrirali bi se me|u narod tra`e}i neprijateqe, a u carevo ime su delovali i kao tajna egzekuciona sila.

Qudi su ih se pla{ili, ali su isto tako postali velika pretwa i za careve.

PRETORIJANSKA GARDA I ZAVERE PROTIV CAREVA

U Avgustovo vreme, pretorijanska garda je bila lojalno i ~asno telo. Ali nije pro{lo mnogo dok se pretorijanci nisu po~eli da se okre}u protiv careva. Pretorijanci su, 41. godine nove ere, brutalno ubili Avgustovog praunuka, cara Kali-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 29

ODLU^IVALI SU KO VLADA, A KO UMIRE:

Kako je nastala Pretorijanska garda Osvr}u}i se na rimsku istoriju, istori~ar Gi de la Bedojer je izjavio: "Avgust je stvorio potencijalno najopasniju instituciju koju je rimski svet ikada video" gulu, nakon {to ih je on navodno ponizio. Kaligula se im se podsmevao: "Neka me mrze, sve dok me se boje."

Zavera koja je ispletena tom prilikom ukqu~ivala je i jedan broj senatora, ali su gardisti bili ti koji su izveli uklawawe cara, wegove supruge i }erke. Pretorijanci su ga, ne pla{e}i se, izboli no`em.

Kaligulin naslednik, Klaudije, dao je pretorijancima nov~ani bonus. Tradicija da carevi pretorijancima "poklawaju" novac nastavila se tokom godina, jer su carevi `eleli da zadr`e pretorijance na svojoj strani.

Pretorijanski prefekti postajali su sve mo}niji.

Godine 217. nove ere, sve je slutilo da }e prefekt Makrin postati car. U strahu da }e ga car Karakala zbog toga pogubiti, Makrin je udario prvi i pretorijanci su ubili Karakalu u vojnom pohodu.

Makrinu se ispunila vizija i nasledio Karakalu na mestu cara. Ali godinu dana kasnije, pretorijanci su i wega ubili, nakon {to je poku{ao da uvede fiskalne reforme rimskoj vojsci.

Pretorijanci su postali mo}na sila u rimskoj politici. I tokom nestabilnih perioda Rima - poput Godine pet careva 193. n.e. - pretorijanci su odlu~ivali ko vlada, a ko umire.

KAKO JE KONSTANTIN RASPUSTIO OVU ELITNU SILU?

Osvr}u}i se na rimsku istoriju, istori~ar Gi de la Bedojer je izjavio: "Avgust je stvorio potencijalno najopasniju instituciju koju je rimski svet ikada video."

Nekoliko careva je naslutilo opasnost pretorijanske garde.

Godine 193. n.e., nakon {to su pretorijanci ubili dva cara za nekoliko nedeqa, Septimije Sever je poku{ao da raspusti gardu.

"Nemogu}e je zamisliti kaznu koja bi odgovarala va{im zlo~inima", qutio se car, "zaslu`ujete da umrete 1000 puta."

Sever je poku{ao da obnovi gardu anga`ovawem lojalnih legionara. Doba dinastije Severa (193-235) predstavqalo je po mi{qewu modernih istori~ara period o~igledne militarizacije carstva. Sever je umno`io broj legija, podigao visinu vojni~kih pla-

ta i duplirao broj pretorijanaca.

Pored toga, od wegove vladavine pretorijanski prefekt postaje sve vi{e i civilni administrator. Ali ubrzo su se i oni okrenuli protiv dinastije Severa.

Godine 235, pretorijanac Maksimin Tra~anin, koga je car li~no imenovao u gardu, predvodio je dr`avni udar u kojem je ubijen Sever Aleksandar. Aleksandar Sever je u trenutku dolaska na presto jo{ uvek bio maloletan i vlast su preuzele dve `ene, Julija Meza i careva majka Julija Mameja. Na mesto pretorijanskog prefekta postavqen je iskusni pravnik Ulpijan koji je savesno vodio dr`avne poslove. Me|utim, Ulpijanov poku{aj da oduzme neke od privilegija pretorijancima pretvorio se u wihovu pobunu. Na kraju mladi car je dozvolio gardistima da ubiju svog prefekta i Ulpijan je postradao 228. godine. Slabost Aleksandra Severa pred vojskom pokazala se i kasnije kada je posledwi Sever 235. godine zba~en i kada su ga ubili legionari.

Aleksandrov naslednik, Maksimin Tra~anin je vladao kao car – sve dok i wega pretorijanci nisu ubili.

Vi{e desetina rimskih careva je izgubilo `ivot od ma~eva pretorijanske garde.

Po~etkom ~etvrtog veka, car Konstantin je izborio svoj put do vlasti u opakom gra|anskom ratu protiv rivala kojeg su podr`avali pretorijanci. Kada je preuzeo kontrolu nad carstvom 312. godine, Konstantin je raspustio gardu. Me|utim, pretorijanski prefekti su i daqe bili savetnici cara.

Kako je pretorijanska garda trajala toliko dugo? Za{to su neki carevi verovali pretorijancima?

Mnogi carevi, poput Klaudija, nisu imali izbora. Drugi su ih smatrali korisnim u u~vr{}ivawu autoriteta. Ali uglavnom je to bilo zato {to su pretorijanci jednostavno bili previ{e mo}ni.

Konstantin je uspeo da ukine pretorijansku gardu tek po{to ih je pobedio na bojnom poqu. Bez te odlu~ne akcije, pretorijanska garda bi mo`da nastavila svoju niz ubijawa qudi koje je trebalo da {tite.

TE[KO ]E VAM BITI DA POVERUJETE DA JE OVO - BUNAR!

Impresivne gra|evine u Indiji, zidane da slave vodu Pristup pitkoj vodi oblikovao je razvoj i napredovawe mnogih civilizacija. Kako {irom sveta, tako i u Indiji, bunari su ~esto bili od kqu~ne va`nosti, o

~emu svedo~i i konstrukcija koju su oko wega gradili i na~in na koji su je ukra{avali.

Indijski stepenasti bunari su gra|evine vanredne lepote. Stepenice su dizajnirane tako da - koje god da je godi{we doba - stanovnici imaju pristup vodi nezavisno od wenog nivoa. Pored prakti~nosti, kaskade i ukrasi do danas ~ine da se divimo ovim gra|evinama.

^AND BAORI, ABHANERI, RAXASTAN

^and Baori je jedan od najpoznatijih stepenastih bunara {irom sveta. Dowe nivoe ^and Baorija izgradio je hinduisti~ki kraq Raxa ^anda u 9. veku, a Moguli su u 18. veku ulep{ali gorwe nivoe paviqonima i arkadama, ~ine}i da spomenik izgleda vi{e islamski nego hinduisti~ki.

RANI-KI-VAV, PATAN, GUXARAT

Raniki-ki-Vav, Kraqi~in stepenik, izgradila je hinduisti~ka kraqica Udajamati 1032. godine nove ere, odra`avaju}i arhitektonski stil Maru-Gurjara sa dubinom ve}om od 28 metara. Danas je Raniki-ki-Vav na listi Uneska, kako zbog svoje veli~ine, tako i zbog zamr{enosti i elegancije rezbarewa Vi{nua i drugih

bo`anstava koja pokrivaju svaki slobodni centimetar vidqivog kamewa.

30

SPORT

10. mart decembar ^etvrtak 31.

2022.2020.

SEZONA IZ SNOVA!

Miomir Kecmanovi} hara tenisom, Top 10 igra~i padaju pred Srbinom Miomir Kecmanovi} igra odli~no u dosada{wem delu sezone i, ako je suditi po wenom po~etku, ona }e doneti mnogo radosti srpskom igra~u.

Naravno, pitawe je da li bi sve bilo ovako dobro za 22-godi{weg Beogra|anina da Novak \okovi} nije dobio zabranu u~e{}a na Australijan openu. Upravo je prvi igra~ sveta trebao da bude rival Mi{i na startu Melburna. Ali, onda se desilo ono {to je Kecmanovi}u otvorilo vrata velikih uspeha... Kako ka`e na{ narod, "dok jednom ne smrkne, drugom ne svane", mada bi to mo`da bilo prestrogo u ovoj pri~i, imaju}i u vidu vrlo kvalitetne nastupe koje je Miomir Kecmanovi} prikazao u 2022.

Na Australijan openu, umesto deportovanog branioca trona, u `rebu se na{ao Italijan Salvatore Karuzo koji je bio prvi Kecmanovi}ev skalp, a do kraja prvog grend slema bila su jo{ dva - Lorenco Sonego i Tomi Pol. Ve} na Australijan openu je moglo da se nasluti da }e ovo biti sjajna sezona za Srbina. Prvi put u karijeri je pro{ao u drugu nedequ jednog od ~etiri najve}a turnira i tu ga je zaustavio Gael Monfis, ali je nekada najboqi junior sveta i tada pru`io odli~an otpor.

Kecmanovi} se potom sa betona prebacio na {qaku, mada na ju`noameri~koj turneji nije ba{ odigrao spektakularno. Ipak, to nije pokolebalo trenutno 48. igra~a sveta koji se vratio "na beton" i odu{evio tenisku javnost.

Do{ao je red na Masters u Indijan Velsu gde je Miomir "eksplodirao". Redom je pobe|ivao Lijama Borudija, Marina ^ili}a, Botika Van de Zand{ulpa i Matea Beretinija, {estog sa ATP liste! Stigao je ~ak do ~etvrtfinala, gde ga je posle velike borbe savladao kasniji {ampion Tejlor Fric.

Mi{a je potom oti{ao do Floride kako bi

igrao u Majamiju i krenuo je opet da ni`e pobede. Prve tri prepreke u vidu Xeka Soka, Feliksa O`e-Alijasima i Sebastijana Korde je presko~io. A oni nisu "bilo ko u svetskom tenisu", naro~ito Kana|anin koji je deveti na ATP listi.

Ono {to dodatno daje na zna~aju sjajnim rezultatima Kecmanovi}a je to da je u razmaku od desetak dana pobedio ~ak dvojicu igra~a iz Top 10 svetskog rangirawa.

Srpski igra~ je do sada u karijeri osvojio jednu titulu. Bilo je to u Kicbilu 2020. godine, ali deluje da je ovo godina u kojoj }e se jo{ pehara na}i u vitrini ovog talentovanog momka koji je kao junior iskazao ozbiqan potencijal za najvi{e domete.

A koliko je bio dobar tada, najboqe mo`e da se vidi po osvajawu presti`nog "Oranx Boula": u finalu je pobedio Stefanosa Cicipasa. ^ini se da je Kecmanovi} sazreo i da je spreman za velika dela, a to najboqe pokazuju odli~ni rezultatu u prvom delu sezone.

N. R.

"JO[ DVE POBEDE, PA PRI^A O PLEJ-OFU"!

Radowi}: Problemi, `estok ritam, trudi}emo se da budemo najboqi do kraja Crvena zvezda blizu je da i matemati~ki obezbedi prvo mesto u ABA ligi pred plej-of.

Trener crveno-belih govorio je o tome posle me~a sa Krkom, ali i analizirao je utakmicu.

Aktuelni {ampion regionalnog takmi~ewa je bio ubedqiv protiv tima iz Novog Mesta (76:56). Crnogorski stru~wak je istakao da ritam `estok, kao i da }e se i}i dan po dan.

- Opravdali smo ulogu favorita i uspeli smo da kontroli{emo utakmicu, {to je bilo najva`nije. @estok ritam, problemi su tu, trudi}emo se da budemo najboqi mogu}i do kraja.

Dobra je stvar {to imamo jo{ ~etiri me~a u ABA ligi. Trebaju nam jo{ dve pobede da osiguramo prvo mesto, ali idemo dan po dan, tako moramo - rekao je Radowi}.

Potom se dotakao povre|enih igra~a - Maika Cirbesa, Ostina Holinsa i kapitena Branka Lazi}a.

- Treba opet ponoviti ovo su ogromne potro{we uz taj raspored koji mi imamo. Posebno sad kad se nagomilava {to zbog korone, gde imamo me~eve koje moramo da nadoknadimo. Da ne pri~am o trenutku kada smo bez Branka Lazi}a, Ostina Holinsa i Maika Cirbesa, tako da trudimo se da prevazi|emo sve na najbezbolniji na~in. Dobar smo balans napravili {to se ti~e Evrolige i ABA lige, uspeli smo da izdr`imo to sve tokom sezone, trebaju nam jo{ dve pobede, pa }emo pri~ati o plej-ofu.

Dodao je da ja Lazi} odsustvovati oko mesec dana, dok bi Amerikanac trebalo da propusti naredna dva evroliga{ka me~a protiv Bajerna (petak, 20.30 i @algirisa, nedeqa 18).

Zvezda je do{la u situaciju da se bori za Top 8 Evrolige, ipak Radowi} smatra da me~ protiv tima iz Minhena nije odlu~uju}i.

- Do{lo je i nekim na{im igrama do toga da imamo utakmice gde mo`emo da pri~amo i o plasmanu daqe u Evroligi. Ne bih ulazio u sferu odlu~uju}ih i sli~nih analiza. Igramo protiv dobrog protivnika, i posle protiv jo{ dva protivnika. Moramo da prevazi|emo i da igramo iznad na{ih mogu}nosti - zakqu~io je trener crveno-belih ko{arka{a.

Aktuelni {ampion ABA lige u regionalnom takmi~ewu posle pobede nad Krkom ima u~inak 20-2.

S. G.

CELA ITALIJA I SRBIJA OPET UZ SINI[U:

Miha }e pobediti opet

Legendarni fudbaler, sada trener, ide u novu rundu borbe protiv opake bolesti i iza sebe ima neverovatnu podr{ku.

Sini{a Mihajlovi}, trener Bolowe i nekada{wi selektor Srbije, ve} je pobedio jednom leukemiju, ali postoji mogu}nost da se bolest vrati(la).

Zbog toga }e Miha morati da ode u bolnicu, {to je u svom stilu saop{tio.

"Kao i uvek, igram otvoreno. Posledwih godina radim duboke analize posle bolesti, ali nakon posledwih testova, na`alost, pojavili su se alarmi da postoji rizik od povratka bolesti. Ovoga puta, da upotrebim fudbalski izraz, ne}u uklizati u protivnika, ali }u igrati unapred. Ova bolest je veoma hrabra kada se vratila da se suo~i sa protivnikom kao {to sam ja. Ovo je put mog `ivota. Ponekad nai|ete na iznenadne rupe, mo`ete da padnete, ali morate da smognete snage da ustanete", rekao je Mihajlovi}.

On }e Bolowu voditi iz bolnice, to je ~inio i prvi put kada je vodio `estoku borbu protiv bolesti, po~ev{i od leta 2019.

"Po~etkom slede}e nedeqe mora}u da odsustvujem i bi}u hospitalizovan u Sant Orsoli bolnici. Za razliku od pre dve i po godine, sada znam {ta treba da radim. Tada sam bio u suzama, ovoga puta me vidite mirnijeg. Nadam se da je u pitawu kratko vreme, ali }u svakako morati da presko~im neke utakmice. Dodu{e, ve} sam namestio sve {to mi je potrebno da pratim tim u svojoj bolni~koj sobi. Od treninga do svega ostalog", rekao je Mihajlovi}, kome su podr{ke pru`ile Srbija i Italija.

Skoro da nema kluba koji se nije oglasio, svi su uz Mihu. Klubovi poput Milana, Intera, Rome, Torina, Napolija, Fjorentine i Sampdorije na dru{tvenim mre`ama poslali su poruke poput "Forza Miha", oglasila se i Crvena zvezda, klub s kojim je osvojio najve}u titulu, prvaka Evrope, slavne 1991. godine.

"Tu`ne vesti sti`u iz Italije - Sini{i Mihajlovi}u se vratila te{ka bolest sa kojom se borio i mora}e ponovo na le~ewe. Sini{a, svi znamo koliki si borac, znamo da }e{ i ovoga puta biti uspe{niji. Svi smo uz tebe! Zajedno do nove pobede", bila je Zvezdina poruka za Sini{u.

Trener Bolowe je 13. jula 2019. javnosti obelodanio da ima leukemiju, samo sedam meseci posle transplantacije ko{tane sr`i se vratio treninzima i tr~ao je po 10 kilometara. Svojom snagom i pobedom potvrdio je da je sve mogu}e, savladao je i koronavirus kojim se zarazio u osetqivim momentima oporavka. Zato i ne ~udi wegov {ampionski pristup uz koji se opet u ko{tac hvata sa bole{}u.

Zvezda sija u Republici Srpskoj ODLAZAK MAJSTORA:

Neke analize govore da Crvena zvezda ima zna~ajan deo svoje navija~ke armije u Republici Srpskoj, ali veliki broj je i onih koji Partizan nose u srcu i du{i.

Legendarni Milivoje Karaka{evi} je bio simbol srpskog stonog tenisa Velikan srpskog stonog tenisa Milivoje Karaka{evi} preminuo je u 74. godini. Slavni igra~, trener i selektor Jugoslavije ostavio je dubok trag ne samo u srpskom, ve} i u svetskom pingpongu.

Za `ivota je bio legenda Zemuna, Beograda i Srbije. Kao stonotenisera krasila ga je upornost, nepredvidqivost, kao trenera stru~nost i veliko znawe.

Bio je deo reprezentacije Jugoslavije koja je pod komandom Du{ana Osmanagi}a 70-ih godina pro{log veka bila u samom evropskom i svetskom vrhu. U wegove vreme stoni tenis je bio veoma popularan, igrao je sa [urbekom, Stipan~i}em, Korpom, ^orda{em, Veckom, Kosanovi}em... Bio je me|u pet na evropskoj rang-listi i u top 10 na svetskoj. Plavi dres prvi put je obukao sa 17 godina.

Milivoje je ro|en 30. jula 1948. u Zemunu. Kao 12-godi{wak po~eo je u Mladosti, a igrao je i za Partizan. Sa crno-belima je 1990. osvojio i titulu prvaka Jugoslavije. Tada je stavio ta~ku na igra~ku karijeru, a ve} sutradan, postao je selektor.

Ovaj put u posavskoj varo{ici, u [amcu, sve je bilo obojeno u crveno i u belo. Jer, Klub navija~a Crvene zvezde zvani~no je otvorio svoje prostorije. Dodu{e, pre nepune tri godine veterani Zvezde ~estitali su Borcu 100.ro|endan.

Za taj klub u pro{losti su igrali Partizanov Ilija Kati} i Zvezdin Srebrenko Rep~i}.

Evo, sada u [amcu otvarawu prostorija Kluba navija~a „Delije“ prisustvovali su predsednik najtrofejnijeg srpskog kluba Svetozar Mijailovi}, te legendarni as Milo{ [esti}.

Legendarni Milo{ [esti} je u dresu Crvene zvezde odigrao 441 utakmicu i postigao 108 golova, osvojiv{i ~etiri titule prvaka zemqe i jedan trofej kupa Jugoslavije. To se pamti i levo od Drine. „Drago mi je da sam ponovo u [amcu. Ro|en sam u Milosavcima kod Lakta{a, pa se u Republici Srpskoj ose}am kao u svojoj ku}i.

Najve}a ~ast i sre}a {to sam ovde na otvarawu Kluba navija~a. Do sada nisam video da postoji ovakav klub ni u Srbiji ni u Srpskoj.

Svaka im ~ast. Ponosan sam“, rekao je popularni „[ele“.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 31. mart 2020.

2022. 31

Kum Joki}, 1. mesto

Marko Mi{kovi}, Trojka iz Bloka

Cameron McKinnon MVP

„3 NA 3“ R I N R U T T E K BAS ADELEJD 2022

U subotu, 19. marta na imawu Crkvene op{tine Sv. Sava Vudvil Park u Adelejdu, odr`an je {esti po redu turnir u basketu „3na3“.

I ove, kao i pro{lih 5 godina u~estvovali su, ne samo lokalni timovi, ve} i timovi iz ostalih delova Australije

Crne mambe, 2. mesto

Balkan ekspres, 3. mesto

Balkan ekspres i Ni|e veze

Kum Joki} i Masa je mama

THURSDAY  ^ETVRTAK 31. 3. 2022.

„3 NA 3“ R I N R U T T E K BAS 2 2 0 2 D J E L E AD U subotu, 19. marta na imawu Crkvene op{tine Sv. Sava Vudvil Park u Adelejdu, odr`an je {esti po redu turnir u basketu „3na3“. I ove, kao i pro{lih 5 godina u~estvovali su, ne samo lokalni timovi, ve} i timovi iz ostalih delova Australije. Ovaj put su to bili na{i veliki prijateqi iz KK Obili} iz Sidneja (tim – „Majka Srbija, baba Rusija“) koji su `rtvovali vikend i uputili se ka Ju`noj Australiji gde su, kao i uvek bili srda~no do~ekani.

Ove godine na veliko iznena|ewe svih prisutnih, odziv takmi~ara i gledalaca je bio daleko mawi u odnosu na proteklih 5 godina. [est ekipa za takmi~ewe u basketu i 20 takmi~ara u {utirawu trojki. Odre|en broj timova je nakon registracije bio primoran da otka`e u~e{}e zbog trenutne kovid situacije, kao i nekoliko igra~a timova koji su u~estvovali.

Osvaja~i ovogodi{weg „3na3“ basket turnira u Adelejdu su momci iz ekipe „Kum Joki}“, kojima je ovo druga osvojena titula. Olako su pro{li kroz grupnu fazu takmi~ewa i izborili plasman u samu zavr{nicu turnira. Uspeli su nekako da i sa posledwim atomima snage trijumfuju nad ekipom „Crne mambe“, i prisvo-

je epitet najboqeg tima, kao i zlatne medaqe i poklon vau~er u vrednosti od 400 dolara, donacija Crkvene op{tine Sv.Sava. [ampionski tim ~inili su: Sasa Adzaip, Teo Maslo, Stefan \ur|evi} i Kameron MekKinon.

Drugoplasirani tim „Crna mamba“ predstavioje solidan otpor u finalnoj utakmici, a kao nagradu su osvojili srebrne medaqe i bogatu ve~eru u eminentnom restoranu Balkan Ekspres, na{im dugogodi{wim saradnicima i sponzorima. Tre}e mesto je osvojila ekipa „Balkan Ekspres“. Pored medaqa, ekipa je osvojila i ve~eru u restoranu „Agapi“. Ovom prilikom se zahvaqujemo menaxeru restorana Miroslavu Stjepanovi}u.

MVP tj. za najboqeg igra~a turnira je po glasovima delegata i sudija progla{en Kameron MekKinon koji je nastupao za pobedni~ku ekipu. On je nagra|en sa trofejom MVP-a i poklon vau~erom na{ih prijateqa iz hotela Hilton.

Na turniru je i ove godine odr`ano takmi~ewe u {utirawu trojki, pod nazivom „TROJKA IZ BLOKA“, koje se odigralo pred po~etak finalne utakmice. Najboqi trojka{ je bio Marko Mi{kovi} koji je nastupao za ekipu „Crne mambe“. Kao nagradu, pored

Crne Mambe i Majka Srbija Baba Rusija trofeja je prisvojio i poklon na{eg vernog sponzora „MINI MART “supermarketa.

Drugo mesto u takmi~ewu {utirawa trojki podelila su ~ak petorica takmi~ara. Sa{a Adzaip, Teo Maslo, Stefan \ur|evi}, @arko Pilipovi} i Damjan Borovina.

Ovom prilikom prikupili smo 2500 dolara, koje kao i u mnogobrojnim prethodnim humanitarnim akcijama, {aqemo na{im velikim prijateqima i borcima za udobniji i pristojniji `ivot najugro`enijim srpskim

porodicama, kako u Srbiji, tako i u ostalim zemqama regiona, humanitarnoj organizaciji „Srbi za Srbe“.

Jo{ jednom veliko hvala Crkvenoj op{tini Sv. Sava Vudvil Park, vrednim i neumornim momcima iz KK [mekeri i KK Beograd, kao i osobqu za barom, u kuhiwi, koji su kao i uvek kvalitetno i profesionalno opravdali svoju ulogu.

Hvala svim sponzorima koji su nam i ove godine pru`ili ogromnu podr{ku, od kojih bi izdvojili „AUSBIA ELECTRICAL“,

„DADO HOMES“, „DELTA Crash Repairs“, restoran „BALKAN EKSPRES“, „MINI MART“ supermarket i mnogi drugi.

I naravno hvala svim u~esnicima turnira koji su dali posledwi atom snage da bi takmi~ewe u~inili neizvesnijim do same zavr{nice!

DO SLEDE]E GODINE, UZDRAVQE! TEKST: @arko Pilipovi} Paspaq FOTO: Marko Priji}