Srpski glas 4. avgust

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 4. 8.2022. z Year XXXI No.2512

Ve}

34. Festival folklora u Bonirigu

34. ANNUAL TH

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Srpkiwa Duwa Ka~marek (ro|ena Cvjeti}anin) osvojila je presti`nu nagradu vlade Australijske prestoni~ke teritorije (ACT) za multikulturalnu umetnost, medije i kulturu

AVGUST 2022.

06.08 I 07.08.

MESTO GDE NAS SPAJA SRPSKA KULTURA I TRADICIJA

Strana 17

Ovog vikenda, 6. i 7. avgusta, u Srpskom sportskom centru u Bonirigu odr`ava se 34. po redu tradicionalni godi{wi Folklorni festival. O~ekuju nas nastupi velikog broja folklornih grupa iz cele Australije, ali i muzika u`ivo, {tandovi sa prodajom srpskih proizvoda, jela i pi}a, kao i bogata lutrija i nagrade za prisutne goste!

Pridru`ite nam se i ove godine u srcu srpske Australije da zajedno sa ponosom proslavimo srpsku kulturu, tradiciju i identitet

Na dana{wi dan po~eo je progon Srba iz Hrvatske, a pri~e o Sini{i, Gojku i Mirku svedo~e o surovosti "Oluje"

Strana 13

Proslavio je Ivo Andri}, a onda je osvojila ~itav svet!

FILMSKI @IVOT POSLEDWEG KRAQA JUGOSLAVIJE

Strana 15

Slava hrama Sv. Proroka Ilije u Kuber Pidiju Strana 11

„MAR[ NA DRINU“ PESMA KOJA GA\A SVAKOG SRBINA U SRCE

U nedequ 31. jula sve~ano je proslavqena hramovna slava i 30. godi{wi jubilej od osnivawa Misionarske parohije Svetog Proroka Ilije u Kuber Pidiju.

Doma}in ovogodi{we slave bio je g. Dane Stefanovi}

O`enio pogre{nu, ludo voleo tu|u `enu, sa porocima oti{ao u smrt ^ini se da ne postoji tragi~nija li~nost iz na{e novije istorije nego {to je kraq Petar II Kara|or|evi}, koji je imao 11 godina kada je postao kraq, a 21 kada je izgubio vlast

Strana 25

2

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Patrijarh Porfirije osve{tao crkvu u Smiqanu u kojoj je kr{ten Nikola Tesla

Poslanici SNS-a zate~eni pojavom opozicije u Skup{tini, prva dva dana obele`ena govorom Vladete Jankovi}a Politi~ki analiti~ar i biv{i narodni poslanik \or|e Vukadinovi} izjavio je da su poslanici Srpske napredne stranke (SNS) i wihovih koalicionih partnera donekle zate~eni pojavom i diskusijama velikog broja opozicionih poslanika u Skup{tini Srbije.

Vukadinovi} je kazao da su prva dva dana konstitutivnog zasedawa Narodne skup{tine obele`ena istorijskim govorom najstarijeg poslanika prof. dr Vladete Jankovi}a.

"Govor profesora Jankovi}a je izazvao {ok u redovima vladaju}ih poslanika. Taj govor }e ostati upam}en kao svetla ta~ka u novijoj istoriji obnovqenog srpskog parlamentarizma. Jankovi} je o~igledno destabilizovao poslanike SNS-a i izbacio ih iz kolote~ine na koju su navikli proteklih godina", ocenio je Vukadinovi}.

Prema wegovim re~ima, konstitutivno zasedawe Narodne skup{tine je pobudilo veliku pa`wu jer posle nekoliko godina gotovo jednopartijskog parlamenta, narod sada ima mogu}nost da vidi i ~uje opozicione poslanike.

Poslanici vladaju}ih stranaka su potpuno zbuweni. Oni ne znaju {ta da rade. Ne znaju da li da ponovo idu |onom na politi~ke neistomi{qenike ili da glume toleranciju i uzdr`anost.

Naglasio je da je ovaj po~etak zasedawa na neki na~in utvr|ivawe gradiva i pozicija opozicionih poslanika koji bira~ima opravdavaju to {to su za wih glasali.

"Ipak, nije realno o~ekivati neki epohalni proboj ili politi~ki efekat opozicije, bez obzira na to {to je vlast zaboravila {ta zna~i imati pluralizam u Skup{tini. Tim pre {to }e se vrlo brzo pokazati koliko su duboke razlike unutar opozicionog korpusa, {to }e verovatno umawiti negativan efekat po vlast", istakao je Vukadinovi}.

Vukadinovi} ka`e da je za opoziciju jedna od najbitnijih stvari to {to se skup{tinska zasedawa direktno prenose na Javnom servisu i {to narod posle du`e vremena mo`e da ih vidi i ~uje.

"Narodna skup{tina, kao tribina nije bezna~ajna. Naprotiv. Ako se ne pojave pukotine i sukobi unutar opozicionog korpusa efekat istupawa opozicije u Skup{tini Srbije bi}e ogroman", zakqu~io je \or|e Vukadinovi}.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Poglavar SPC, patrijarh srpski Porfirije, osve{tao je u utorak u Smiqanu kod Gospi}a, rodnom mestu Nikole Tesle, crkvu iz 17. veka, u kojoj je sve{tenik bio Milutin Tesla, otac Nikole Tesle i gde je slavni nau~nik kr{ten 1856. godine.

Patrijarh je rekao da je danas osve{tan hram svetih apostola Petra i Pavla, na mestu koje su Srbi, od kada su 1600. i neke godine do{li u li~ke krajeve, odredili za „mesto molitve, mira, qubavi i sabirawa, susretawa s Bogom i me|usobno, da bi na{li mir u Hristu, mir u sebi i me|u sobom“.

Porfirije je istakao da su „usta{e htele da elimini{u ovo mesto pa je hram 1941. bio poru{en, pa je 1986. bio obnovqen, pa devedesetih devastiran, pa je sada obnovqen, sazidan na mestu na kojem je u 17. veku bila podignuta prva crkva“.

Podsetio je okupqene da je to crkva u kojoj je kr{ten svetski poznati nau~nik Nikola Tesla, koji je uz svoj dar, ali i ogroman trud i napor, u~inio mnogo toga na ~emu mu je danas zahvalno ~itavo ~ove~anstvo. Dodao je da Tesla pritom nikada nije zaboravio kraj iz kojeg je potekao, kao i da nije zaboravio ni svoju pravoslavnu veru, veru svoje majke, oca i ujaka, koji je bio pravoslavni mitropolit sarajevski i da je tu veru Tesla i svedo~io.

Poruku mira, patrijarh Porfirije je poslao preko dva apostola, Petra i Pavla, koji su se razlikovali po obrazovawu, „ali su imali veru po kojoj nije boqi onaj koji je u~en i bogat i nije boqi siroma{an od bogatog ili onaj koji ima vlast od onoga koji je nema i obrnuto“.

„Ovaj nas hram na to poziva, na veru u Hrista, na qubav prema wemu i da se ugledamo na primer apostola Petra i Pavla, da se okupqamo u miru, u qubavi, u radosti“, kazao je Porfirije, dodav{i da je „Bog otac svih i svi su qudi bra}a“.

U izjavi novinarima, Porfirije je istakao da nije prvi put u Smiqanu i da se raduje {to je slu`io liturgiju, kao i da ga uvek raduje kada osve{tava crkve, jer su to mesta sabirawa.

Na pitawe da li je zadovoqan zajedni{tvom u Hrvatskoj, patrijarh je odgovorio kako „uvek i na svakom mestu mo`e i treba boqe, uvek bi trebalo da se trudimo da

svakog dana ~inimo sve vi{e i sve boqe, bilo gde da smo, u Hrvatskoj ili na nekom drugom mestu“.

Zamenik `upana Li~ko-sewske `upanije Milan Uzelac ocenio je da su u propovedi sve re~i bile mudre, birane pa`qivo, da ne bi ikog uvredile, a on ih je do`iveo kao poruku za mir „za nas sve koji smo ovde i za mir me|u Srbima i Hrvatima“.

Pre odlaska, patrijarh Porfirije se dru`io sa Li~anima i vernicima iz svih krajeva Hrvatske koji su do{li u Smiqan i inicirao je i poslu{ao nekoliko napeva folklora{a iz dalmatinske Bukovice.

ma {ta mi re~e?!

KAKO ON DIVNO VRE\A... „Wegove diskusije, wegove debate u Skup{tini su bile u`ivawe da slu{ate kako ~ovek argumentovano, potkrepqeno, sna`no politi~ki nastupa i kako se bori za onu ideju koju je na srpskoj politi~koj sceni promovisala i SNS i predsednik Vu~i}" (SNS je predlo`ila Vladimira Orli}a za predsednika Skup{tine Srbije, {to je saop{tio ~lan Predsedni{tva SNS Nikola Selakovi} koji je istinski nahvalio Orli}a)

NAROD KOJI JE ZADOVOQAN [TO IMA “LEBA DA JEDE”

KO TE IMA, TAJ TE NEMA...

„Kako mi ovo `ivimo... sa ovakvim penzijama... penzija najmawe treba da bude 45.000 dinara, a od 12. 000 do 15.000 ili 30.000 dinara, to nije penzija, to je socijala, rekla je jedna penzionerka. “Nikada mi nije bilo boqe nego u zadwih pet godina... I sloboda i mir, imamo leba da jedemo i boqe nam ne treba”, rekla je jedna anketirana sugra|anka"

„Tog trenutka kada budem u mogu}nosti da se oslobodim politike, vidim sebe u mnogo relaksiranijem `ivotu od ovog sada, gde }u poku{ati da nadomestim sebi pre svega vi{e mira. @eleo bih vi{e odnosa u porodici, vi{e odnosa sa prijateqima. Volim puno starogradsku muziku, omiqena pesma je: Ko te ima, taj te nema"

(Navr{ila se decenija od kada je SNS do{la na vlast. I dok Vu~i} ka`e da je ponosan na postignute rezultate, gra|ani razli~ito ocewuju vlast SNS)

SECI KRAVATU, KRPI… „@eleo bih da primetite da ne nosim kravatu. To zna~i da svi mo`emo da u{tedimo elektri~nu energiju" (Pedro San~ez, premijer [panije, povodom apela {panskih vlasti da se klima ure|aji {to mawe koriste)

(Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} otkrio je gde vidi sebe u penziji i uz koju pesmu)

IZME\U DVA VIKENDA

KOSOVO NAKON BARIKADA:

Ni`u se reakcije, neizvesno {ta }e biti do 1. septembra Ni`u se reakcije na tenzije na Kosovu zbog odluke o merama za ulazak osoba sa dokumentima i automobilskim tablicama Srbije, ~ije je sprovo|ewe u me|uvremenu odlo`eno na mesec dana.

Gra|ani sa severa Kosova ka`u da odavno nije bilo toliko tenzija. Oglasio se i Peter Stano, portparol Evropske unije. „Visoki predstavnik je uz pomo} Sjediwenih dr`ava tra`io da Kosovo odlo`i dve mere sa kojima je trebalo po~eti u ponedeqak a koje su izazvale tenzije. Vlada je odlu~ila da odlo`i, to naravno povla~i uklawawe svih barikada. Iz na{e perpektive je veoma va`no da svi koji su ukqu~eni u taj problem ostanu mirni i izbegavaju nekoordinisane ili unilateralne akcije koje mogu da ugroze stabilnost“, rekao je Stano.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju ka`e bili smo na korak od ozbiqnih sukoba a krivicu vidi u kosovskom premijeru Aqbinu Kurtiju. Dodaje „dovoqno bilo da

povu~e odluku i da se vratimo normalizaciji i miru“. „Pa nisu barikade same sebi ciq. Nego to je jedini na~in koji na{ narod na Kosovu i Metohiji, da vas podsetim, i od 1999. nemamo ni vojsku ni policiju. To je jedini na~in bio da na{ narod uka`e na teror i probleme sa kojima se suo~ava gotovo svakog dana“, rekao je direktor Kancelarije Petar Petkovi}.

Kap u prepunoj ~a{i je, ka`e, bila Kurtijeva odluka koja se odnosi na tablice i dokumenta.

Srpski zvani~nici ukazuju na izostanak formirawa

ZSO. Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarevi} podse}a da je Srpska lista vi{e puta najavqivala izlazak iz institucija upravo zbog ovog dela Briselskog sporazuma. „Ukoliko bi se zaista desio izlazak Srpske liste sa svih mogu}ih nivoa vlasti.

Dakle na centralnom i lokalnom nivou i ukoliko to ne bi bio igrokaz ve} su{tinska i prava istinita radwa to bi moglo da zna~i po~etnu ta~ku vere gra|ana da }e se i}i u Zajednicu srpskih op{tina“, ka`e Lazarevi}.

Na pitawe novinara da li razmatraju mogu}nost izlaska

iz Vlade Kosova prvi ~ovek Srpske liste odgovara. „Ja jesam u toj vladi, deo te vlade i da}u ostavku kada narod, koji me je birao, bude to tra`io od mene. Dakle ja jesam deo te vlade ali sam opozicija toj vladi. Jer zakonski okvir nala`e da ve}ina parlamentarne mawine koja je osvojila najve}i broj glasova ima pravo da da jednog svoj kandidata za ministra. Tako da mene nije izabrao u vladi gospodin Kurti ve} srpski narod“, ka`e predsednik Srpske liste Goran Raki}.

Petkovi} ka`e vreme je za povratak norimalizaciji, miru i pregovara~kom stolu u Briselu. „Istorija nas u~i da ovakvi incidenti ubrzavaju dijalog.

Ali ako Kosovo ostane pri stavu da ne `eli da se vrati da za pregovara~kim stolom pri~a konkretno o ovom problemu onda }e ipak, verovatno opet do}i do odre|enih problema, verovatno novih sukoba a minimum stagnacije“, ka`e Milica Andri} Raki} iz NVO Nova dru{tvena inicijativa.

[ta pi{u zapadni mediji o rasplamsavawu tenzija izme|u Srbije i Kosova Novo rasplamsavawe tenzija izme|u Kosova i Srbije pove}alo je zabrinutost zbog mogu}nosti nemira na Balkanu u trenutku kada su zapadne zemqe fokusirane na rat u Ukrajini, pi{u vode}i zapadni mediji. „Etni~ki Srbi u op{tinama na severu Kosova koje se grani~e sa Srbijom blokirali su puteve i sukobili se sa policijom uo~i primene zakona koji od wih zahteva da zamene srpske registarske tablice kosovskim“, pi{e ameri~ki Va{ington post. List ukazuje da je ruska invazija na Ukrajinu doprinela ve}im tenzijama na Balkanu i navodi ocene analiti~ara da je ruski „nacionalisti~ki i revizionisti~ki pogled na svet nai{ao na prijem~ivu publiku u toj oblasti, posebno kod predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, lidera bosanskih Srba Milorada Dodika i ma|arskog premijera Viktora Orbana“.

Wujork tajms navodi da je spor Kosova i Srbije oko registarskih tablica doveo do protesta i pucwave u nedequ uve~e i izazvao strahovawa da bi nasiqe moglo da eskalira dok su zapadne zemqe fokusirane na rat u Ukrajini. „Me|u demonstranatima koji su postavqali barikade, nepoznati naoru`ani qudi pucali su na kosovske policajce du` nemirne severne granice sa Srbijom uo~i novog zakona koji etni~kim Srbima koji `ive na Kosovu nala`e da u naredna dva meseca zamene srpske registarske tablice kosovskim“, navodi wujor{ki list i dodaje da mnogi Srbi na Kosovu i daqe koriste srpske tablice, koje vlada u Pri{tini smatra nelegalnim.

Sli~ni protesti zbog registarskih tablica rasplamsali su se i pre godinu dana, ali posmatra~i navode da su tenzije ovog puta ve}e zbog ruske invazije na Ukrajinu, koja je u fokusu SAD, najva`nijeg saveznika Kosova, kao i Evropske unije, pi{e Wujork tajms.

List navodi da je Vu~i} sazvao sa-

stanak visokih bezbednosnih i vojnih zvani~nika Srbije i da je rekao da kosovska vlada poku{ava da ga ocrni, kao predsednika Rusije Vladimira Putina, tako {to za nemire okrivquje bliske odnose Srbije sa Rusijom. Wujork tajms ukazuje i na ju~era{wu izjavu poslanika Vu~i}eve Srpske napredne stranke Vladimira \ukanovi}a da mu se „~ini da }e Srbija biti prinu|ena da zapo~ne denacifikaciju Balkana. List ocewuje da je \ukanovi}eva izjava „zloslutna aluzija na rusko opravdawe invazije na Ukrajinu“.

I Va{ington post i Wujork tajms prenose izjavu portparolke Ministarstva spoqnih poslova Rusije Marije Zaharove, navode}i da je optu`ila Kosovo da koristi nova pravila u vezi sa tablicama i li~nim dokumentima „kao korak ka proterivawu srpskog stanovni{tva“.

Agencija Aso{iejted pres navodi da su kosovske vlasti jutros odlo`ile „kontroverznu naredbu“ o registarskim tablicama i li~nim kartama „kako bi ubla`ile rastu}e etni~ke tenzije u zemqi“. „Kosovska vlada je optu`ila sused-

nu Srbiju da je podstakla nerede kako bi destabilizovala zemqu koja je proglasila nezavisnost 2008. posle intervencije NATO-a kojom je zaustavqen krvavi obra~un Srbije sa albanskim separatistima 1999. godine“, pi{e AP. Vu~i} je optu`io Kosovo da poku{ava da napravi `rtvu od sebe i da „koristi raspolo`ewe u svetu“, i dodao da premijer Kosova Aqbin Kurti „nastoji da bude vi|en na isti na~in kao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski“, navodi ameri~ka agencija. Agencija navodi da je Vu~i} posetio General{tab Vojske Srbije u Beogradu i ocewuje da se to „tuma~i kao slabo prikriveno upozorewe da su na stolu sve opcije, ukqu~uju}i vojnu akciju“.

Na Zapadu postoje strahovi da bi Rusija mogla da iskoristi Srbiju da destabilizuje Balkan i da tako bar malo skrene pa`wu sa wenog rata u Ukrajini, dodaje AP. I Va{ington post i AP i Wujork tajms i briselski portal Politiko ukazuju na saop{tewe misije predvo|ene NATO-om na Kosovu (Kfor) da „pa`qivo prati napetu situaciju na Kosovu“ i da je „spremna da interveni{e ako stabilnost ako stabilnost bude ugro`ena“.

Agencija Rojters ukazuje da su tenzije izme|u Kosova i Srbije i daqe visoke i da krhki mir na Kosovu odr`ava misija Kfor sa 3.770 vojnika na terenu. Oko 50.000 Srba na severu 14 godina po{to je Kosovo proglasilo nezavisnost, jo{ koristi registarske tablice i dokumenta izdata od srpskih vlasti, odbijaju}i da prizna vladu u Pri{tini i wene institucije, navodi Rojters.

Briselski Politiko navodi da su strahovawa od nestabilnosti na Balkanu ju~e porasla, po{to su etni~ki Srbi blokirali puteve i dodaje da su „me|unarodni partneri Kosova“ pozdravili potez Pri{tine da odlo`i primenu novih mera do 1. septembra, {to se ocewuje kao korak usmeren ka smirivawu situacije.

^etvrtak 10. decembar 2020. 3 ^etvrtak 4. avgust 2022.

Poubijajmo se, to }e sve re{iti Pi{e: Ranko Pivqanin Bakir Izetbegovi} je prebrojao lovce i dronove, Vu~i} je pre neko ve~e od 11 do 12 "odratovao" sa Albancima u direktnom TV prenosu, Kurti bi da silom mewa registarske tablice Srbima, javio se i Ante Gotovina da brani Hrvate u Bosni, Vladimir \ukanovi} "vaskrsava" Srpsku Krajinu, jo{ traju odjeci Srebrenice, za koji dan }e obele`avawe Oluje... Idealan predtekst za novo pu{tawe zle krvi i jedan novi balkanski mini-rat, nismo se ovde tukli ve} vi{e od dve decenije, vakat je da se izinventari{u dugovi i opet povade no`evi u svrhu naplate.

Parafrazira}u jednog pametnog ~oveka koji je rat definisao kao stawe u kojem se mladi qudi, koji se me|usobno ne poznaju i ne mrze se, ubijaju na zapovest staraca koji se dobro poznaju, mrze se, ali se ne ubijaju.

Zaista, bilo bi najracionalnije, najprakti~nije i najpravednije da oni to re{e izme|u sebe, a da nas ostale malo ostave na miru kao posmatra~e wihovih megdana, ali to se nikad nije desilo, niti }e se desiti.

Setimo se kako su ona dva komunisti~ka apart~ika, Milo{evi} i Tu|man, sve piju}i rujno vino u salonima Kara|or|eva, crtali karte i delili teritorije, dok su na frontovima krvarile hiqade mladi}a, starci be`ali iz zapaqenih domova, u zbegovima se ra|ali siro~i}i i budu}e topovsko meso nekih novih zlih staraca.

U toj podeli jasna su pravila: oni su tu da seju mr`wu, na{e je da `awemo znoj, krv i suze; oni dr`e zapaqive govore, mi gorimo; oni }e da se juna~e i sva|aju, mi }emo da se bijemo i ginemo; oni }e posle da se dogovaraju oko plena, mi }emo da sastavqamo kraj sa krajem i pitamo se za koga smo to i za {ta dali nogu ili oko; oni }e da se mire po belosvetskim prestonicama, a nama }e ostaviti lopate da kopamo nove rovove; oni nama nisu potrebni, ali ne mo`emo da ih se re{imo, mi wima jesmo...i tako unedogled.

Balkanskim poglavicama ne odgovaraju ni ure|ene dr`ave ni autenti~an mir, stawe povi{ene borbene gotovosti je idealan ambijent za wihovu vladavinu. Oni vladaju zastra{ivawem - {to svog, {to susednih naroda, truju nas, svako sa svoje strane granice, smi{qeno i prora~unato. Ta `gadija i davaoci tu|e krvi decenijama opstaju generi{u}i nestabilnost i surevwivost, wihovi mediji nisu tu da informi{u nego da dr`e povi{enu temperaturu i, po potrebi, dolivaju uqe na vatru.

Wima normalnost i stabilnost zvone na uzbunu, oni su jedni drugima idealni neprijateqi, me|usobno se ispoma`u i nabacuju lopte i ne bi me iznenadilo da sve ove sviwarije zajedni~ki osmi{qavaju kao jedan dobro uigran tim. Nije u wihovom interesu da se Milo{ i Besim ili Zvonko i Hamdija sprijateqe i sara|uju, oni su tu da ih, za slu~aj da ovi pomisle kako i nije lo{e da batale mr`wu i okrenu se realnom `ivotu, podsete i ubede da se "onom" nikako ne sme verovati, kako se Srbin/Hrvat/Albanac/ Bo{wak samo "ukurvio" i da }e nam prvom prilikom zabiti no` u le|a.

Ovde se mr`wa i strah od drugog seju, gaje i odr`avaju kao najneophodniji uslov i garant opstanka na vlasti, na wima galopiraju jaha~i na{e apokalipse i dok je wih ovakvih istinskog mira (i pomirewa) biti ne}e. Zato i oni koje naslednik izetbegovi}ke dinastije prebrojava kao lovce, nisu to. Oni su, kao i ostali u balkanskom rezervatu, lovina i to, ponajpre, onih koji bi da ih prebroje i postroje.

4

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

SRPSKA POSLA

NORA, MILO[ I LAZAR NAJTRA@ENIJI

Svake godine Srbija izveze naoru`awe u vrednosti od oko 500 miliona dolara Kompanije srpske odbrambene industrije u pro{loj godini izvezle su naoru`awe u vrednosti od oko 500 miliona dolara, a najtra`eniji od doma}ih proizvoda na svetskom tr`i{tu su samohodna haubica Nora B-52, borbena vozila Milo{ i Lazar i raketni sistem "Tamnava".

Koliko je odbrambena industrija zna~ajna privredna grana u Srbiji pokazuje i podatak da je u preduze}ima koji se bave proizvodwom naoru`awa i vojne opreme radi oko 22.000 qudi. S tim {to kada se uzmu u obzir kooperanti i porodice zaposlenih mo`e se re}i da od ovog posla `ivi oko 100.000 qudi, nagla{avaju u Ministarstvu odbrane.

- Da ne spomiwemo da je to ujedno novac koji doprinosi BDP-u i ekonomiji ove zemqe.

Vo|ena samo sopstvenim interesima Srbija }e nastaviti da proizvodi savremenu opremu i naoru`awe i da ih izvozi svima koji imaju sve dozvole, a koji predvi|aju doma}e i me|unarodno zakonodavstvo - nagla{avaju u Ministarstvu odbrane.

Lazar vi{e nije samo borbeno vozilo Vojni analiti~ar Vlade Radulovi} otkriva koji su najtra`eniji doma}i sistemi naoru`awa u svetu.

- Nema dileme da je u posledwih nekoliko godina izuzetno velika potra`wa za pomenutom samohodnom top-haubicom NORA B-52 u kalibru 155 mm, kao i za na{im borbenim oklopnim vozilima Milo{ i Lazar.

Naro~ito u posledwem slu~aju jer Lazar sa novim idejnim konceptima u pogledu vatrene mo}i polako izlazi iz kategorije borbenog oklopnog transportera i sve vi{e dobija na borbenoj komponenti. Interesovawa i realizacija planova sa Turkmenistanom najboqe govore u prilog tome - isti~e Radulovi}.

Kako ka`e, izvozni adut na{e odbrambene industrije su i artiqerijske granate i rakete, ali i samohodna vi{ecevna artiqerija, naro~ito projekat Tamnava koji bi uskoro trebalo da poja~a oru`ane snage jo{ jedne zemqe ~lanice EU, ali i NATO.

@IVETI

U SRBIJI - Ne treba zaboraviti ni projekte zajedni~ke saradwe sa drugim zemqama, kao {to je slu~aj sa Ujediwenim Arapskim Emiratima. Ono {to bih posebno istakao jeste izvoz, odnosno transfer znawa i tehnologija pojedinim afri~kim zemqama poput Al`ira ili Egipta. Naro~ito ukoliko do|e do realizacije planova sa Egiptom, {to }e umnogome uticati na kona~nu sumu prihoda za na{u zemqu - apostrofira Radulovi}.

Srbija nasledila tr`i{te naoru`awa SFRJ Na{ sagovornik podse}a da su Srbija i doma}a odbrambena industrija u zna~ajnoj meri nasledili tr`i{ta na kojima je tradicionalno bila prisutna i biv{a SFR Jugoslavija.

- Pre svega govorimo o regionu Bliskog istoka i tr`i{tima Afrike i Azije, ali sa druge strane i zemqe ~lanice NATO i EU kupuju na{e proizvode i projekte. U posledwih ne{to vi{e od deset godina minobaca~e iz na{e zemqe nabavqali Kongo, Kamerun, Nigerija i Saudijska Arabija, samohodne top-haubice NORA B-52 sa borbenim oklopnim vozilima M-16 Milo{ oti{le su put jedne od ~lanica EU - Kipra, a uz podr{ku borbenih oklopnih vozila M-11 i u Banglade{ i Keniju - nagla{ava Radulovi}. ^ak je i u segmentu ratnog vazduhoplovstva bilo odre|enih prodaja.

- Re~ je o prodaji lakih, trena`nih aviona za osnovnu obuku Lasta-95 Iraku, a ~ak je i Sudan za potrebe svog ratnog vazduhoplovstva, istina od ovda{wih aero-klubova, kupio polovne

letelice Utva-75. Dakle spisak je dug, izvozili smo i Zalivskim zemqama vu~ne haubice i vi{ecevne lansere, afri~kim i vu~ne topove D-30, Kamboxi i Pakistanu polovne tenkove T-55 - podvla~i Radulovi}.

Na Zapad odlazi municija razli~itog kalibra S druge strane, Na Zapad odlazi na{a municija razli~itog kalibra po ~emu je nadaleko poznat i priznat u`i~ki "Prvi partizan".

- U Americi se izuzetno visoko kotira sportski i lova~ki program kompanije "Zastava Oru`je". Naravno, ne treba zaboraviti i na izuzetan izvozni potencijal i realizovane ugovore Milana Blagojevi}a iz Lu~ana, pre svega u pogledu baruta i barutnih puwewa, zatim "Prve Iskre" iz Bari~a, vaqevskog "Kru{ika", "Slobode" iz ^a~ka, "Prve petoletke" iz Trstenika ili recimo "Teleoptik @iroskopa" koji ima izuzetnu liniju pre svega savremenih termovizijskih ni{ana i optoelektronike, kao i "Jumko" iz Vrawa sa programom za{titno-balisti~ke opreme - apostrofira Radulovi}.

Najzna~ajniji kupci UAE, Kipar, SAD i Bugarska Najzna~ajniji kupci doma}eg naoru`awa i vojne opreme su Ujediweni Arapski Emirati, Kipar, SAD, Bugarska i Saudijska Arabija.

- Iako ukupni prihodi variraju, onu su u posledwem periodu izme|u 400 i 500 miliona dolara, {to je zna~ajan i vi{estruk rast u odnosu na ranije periode - zakqu~uje Radulovi}.

R. N.

 Kakvo je stawe u Srbiji?

Nikad boqe...  Ne napadajte agresora!  Kod nas je pravda besku}nik.

Stalno je tra`imo na ulici.  Aleksandar Vu~i} je deset godina na vlasti.

Svaki po~etak je te`ak.  Isledniku sam poslao svoju fotografiju jer slika govori vi{e od hiqadu re~i.  Nema ru`nih qudi, samo lo{ih filtera.  Nikako da se izle~imo od pacijenata.  Bavqewe politikom zahteva mnogo odricawa. ^ovek mora da se odrekne istine, ~asti, po{tewa...

 Tu`ilac i odbrana predo~ili su svoje dokaze. ^ekaju se samo zavr{ne re~i astrologa i vidovwaka pa da sud donese presudu.  Na{ parlamentarizam je tako savr{en da mu Skup{tina uop{te ne treba.  Na{ nacionalni simbol treba da bude polumesec.

Mese~nu platu potro{imo za 15 dana...  Cenu junetine gledamo tele}im pogledom...  Ovih dana svi stanovi u Srbiji su topli, {to je dokaz da se na{a vlada odli~no nosi sa svetskom energetskom krizom!  On je devizni penzioner. [pijunirao je za jednu stranu obave{tajnu slu`bu.

@IVOTNI STANDARD

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „[ta vekovima nije uspelo, nu`da obavi za jedan dan" „Mi{qewa drugih qudi mewaju se pa`wom, a ne qutwom“ „Sre}a nije ne{to {to se dobije gotovo.

Ona dolazi iz na{ih akcija“ Narodne poslovice

„@ene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih mu`evi koji su se lo{e o`enili“

„Na{u decu treba da u~imo qudskosti, a ne toleranciji ili ekologiji; jer dobar ~ovek sigurno ne}e zgaziti cvet, dok ekolog ne}e cvet, ali mo`da ho}e ~oveka“

Du{ko Radovi}

Nikola Pejakovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar 2020. 5 ^etvrtak 4. avgust 2022.

Srbija se bori s posledicama su{e

Umesto da plivaju po Dunavu, Novosa|ani se {etaju po delovima reke - Proizvodwa pa i uvoz se kroz go- koja iznosi oko 200 evra po megavat-satu, di{we bilanse planiraju s prose~nom cena megavat-sata proizvedenog u gasnim hidrologijom sa 75 odsto verovatno}e. TE kre}e se oko 400 evra, a na tu cenu u Ukoliko je hidrologija lo{ija od plani- Evropskoj uniji treba dodati i obavezu rane, svakako te nedostaju}e koli~ine pla}awa takse za emisiju ugqen-diokmoraju se nadomestiti, pa ako ne postoji sida, koja sada po megavat-~asu za proidovoqno kapaciteta iz drugih izvora, zvodwu struje iz gasa iznosi oko 40 evra, onda se mora pribe}i uvozu elektri~ne dovodi do cene elektri~ne energije od energije.

440 evra, {to u su{tini i diktira trenutn Da li u ovoj situaciji, kada ina~e ne cene na tr`i{tu. zbog mawkova uvozimo i struju i ugaq, n [ta EPS radi u slu~aju lo{e hizbog su{e moraju dodatno da se aktivi- drologije i odakle dobijamo najvi{e raju i gasne termoelektrane, gde je pro- struje? Iz hidroelektrane HE „\erizvodwa struje duplo skupqa? dap”?

- To sve zavisi od tro{kova. Ukoliko - Kao {to je ve} re~eno, u slu~ajevima raspola`ete gasom i ukoliko su tro{ko- lo{e hidrologije planirana proizvodwa vi proizvodwe iz gasnih TE mawi od tre- iz HE mora se supstituisati proizvodwom nutne cene struje na berzama, onda }e se iz drugih izvora ili uvozom elektri~ne svakako aktivirati gasne TE. Marginalni energije. [to se ti~e proizvodwe HE, hitro{kovi proizvodwe elektri~ne energi- droelektrana „\erdap 1” ~ini oko 37 odje iz gasnih TE za jedan megavat-sat elek- sto instalisanog kapaciteta svih HE, a u tri~ne energije mogu se proceniti kao skladu s tim i najve}a proizvodwa HE je u dvostruka cena koli~ine gasa koja ima ka- HE „\erdap 1”, koja je pro{le godine prolorijsku vrednost jedan megavat-sat. Tre- izvela 46 procenata ukupno proizvedene nutno, ako se gleda cena gasa na berzama, elektri~ne energije u HE. R. N.

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

St George

PRESELILI SMO SE!

Liverpool Plaza

St

Nesvakida{we slike kupa~a na delu Dunava kod Novog Sada, ~ija se {irina u jednom delu skoro prepolovila zbog su{e pa mnogi umesto da plivaju – {etaju ovim delom reke, posledica su ne samo vi{enedeqnih su{a s tek ponekom kapi ki{e ve} i tropskog talasa „Lucifer”, koji je zapqusnuo Srbiju i vazduh proteklih dana zagrejavao i do 43 stepena Celzijusa. To je dodatno pogor{alo ionako te{ku elektroenergetsku situaciju u Srbiji, izazvanu svetskom energetskom krizom, zbog ~ega „Elektroprivreda Srbije” mesecima uvozi i struju i ugaq, pokrivaju}i kako dnevnu potro{wu, tako i pripremaju}i se za prestoje}u te{ku zimu. [ta, me|utim, raditi kada su vodostaji reka najni`i u posledwih 10 godina, a do kraja leta ima jo{ dva meseca? Struja je sve skupqa. Na berzi se prodaje za oko 540 evra po megavat-satu, „a mi u Srbiji struju napla}ujemo 14 puta mawe nego u Evropi”, rekao je Aleksandar Vu~i}, predsednik dr`ave, komentari{u}i najnovije poskupqewe struje od 1. septembra za 6,5 odsto bez PDV-a.

- Imaju}i u vidu da se oko 30 odsto elektri~ne energije proizvodi iz hidroelektrana, jasno je da hidrologija zna~ajno uti~e na proizvodwu i ispuwewe bilansa „Elektroprivrede Srbije”. Svaki mawak kapaciteta u proizvodwi mo`e ugroziti stabilnost elektroenergetskog sistema, naro~ito u situaciji nesta{ice elektri~ne energije, pa tako i u slu~ajevima kada zbog ekstremne su{e imamo zna~ajno smawewe raspolo`ivosti hidrokapaciteta, ka`e @eqko Markovi}, konsultant za energetiku u „Diloitu” i jedan od dugogodi{wih biv{ih direktora „Elektroprivrede Srbije”. n Koliko su{a uti~e na proizvodwu struje, da li mo`e da ugrozi stabilnost elektroenergetskog sistema kao i da li zbog su{e vodostaj mo`e toliko da padne da nema uop{te proizvodwe elektri~ne energije?

- Prose~na proizvodwa struje iz HE se kre}e oko nekih 30 procenata godi{we, a mo`e varirati u skladu sa hidrologijom, pa tako u godinama koje se odlikuju dobrom hidrologijom taj procenat mo`e biti ve}i i obrnuto. Radi ilustracije, od ukupne proizvedene elektri~ne energije u Srbiji u 2021. godini, iz HE je proizvedeno 33,33 odsto elektri~ne energije.

Naravno, kada zbog su{e vodostaj padne, dolazi do smawewa proizvodwe iz HE. Tako ovih dana zbog su{e proizvodwa iz HE ~ini oko dvadeset posto ukupne proizvodwe elektri~ne energije u Srbiji. Tako|e, treba imati u vidu da zbog za{tite `ivotne sredine protoke reka moramo dr`ati iznad biolo{kog minimuma, pa u situacijama ekstremnih su{a i to mo`e uticati na proizvodwu iz HE. n To zna~i da se i zbog mawka voda mora i}i na dodatni uvoz struje?

Macq uarie

u Proizvodwa struje iz hidroelektrana pala na 20 odsto u Ukoliko je hidrologija lo{ija od planirane, svakako }e nedostaju}e koli~ine morati da se nadomeste, pa ako ne postoji dovoqno kapaciteta iz drugih izvora, onda se mora pribe}i uvozu elektri~ne energije, ka`e mr @eqko Markovi}

stara lokacija

Moore

St

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu.

Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine.

Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama.

Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente.

I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

GO

DI NA

6

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

 LI^NOST U @I@I

BLAGICA BETI \OR\EVI]:

„Bela peva~ica crna~kog glasa“ Nagrada za `ivotno delo ovogodi{weg Ni{vila pripala je Blagici Beti \or|evi}, srpskojz xez i soul peva~koj zvezdi.

Karijera duga pet decenija, jasno muzi~ko odre|ewe i adut broj jedan – veliki glas, zbog kojeg je mnogi smatraju srpskom Elom Ficxerald sa biografijom Tine Tarner – to je u jednoj re~enici Beti \or|evi}, kojoj }e nagrada Ni{vila biti uru~ena 10. avgusta, a ve} slede}e ve~e publika }e je slu{ati na otvarawu ovog festivala.

Dosada{wu karijeru Beti \or|evi}, dugu pet decenija, obele`ilo je nekoliko velikih hitova iz zlatnog doba jugoslovenske zabavne muzike tokom sedamdesetih, kad je sara|ivala sa vrhunskim kompozitorima i aran`erima, ali i nepristajawe na kompromise – kategori~no odbijawe da se zarad odr`avawa popularnosti prikloni trendovima sumwivog umetni~kog kvaliteta.

Umesto muzike koju „ne ose}a i li~no ne prihvata“, odabrala je da za probranu publiku u klubovima izvodi xez i soul program, {to joj je i donelo takore}i kultni status kod po{to-

Karijera duga pet decenija, jasno muzi~ko odre|ewe i adut broj jedan – veliki glas, zbog kojeg je mnogi smatraju srpskom Elom Ficxerald sa biografijom Tine Tarner – to je u jednoj re~enici Beti \or|evi} valaca kvalitetne muzike – obrazlo`ili u Ni{vilu svoj izbor umetnika za `ivotnu nagradu ove godine.

Blagica Beti \or|evi} u februaru ove godine koncertom je spojila obele`avawe pet decenija karijere i 76. ro|endan pod jednim sloganom „Neka srce kuca ja~e“. Rodom je iz kraja gde qudi dolaze na svet sa prirodnim darom za pesmu i igru – okoline Kumanova.

Iz detiwstva ratnog siro~eta, koje je odrastalo uz babu, voli da se se}a samo mirisa doma}eg hleba, pita, paradajza i paprike. Sa 15 godina preselila se kod ro|aka u Beograd, gde je poha|ala Muzi~ku {kolu „Stankovi}“, smer violon~elo i klavir.

Po~etak i uspon wene karijere vezani su za gitaristu Slobodana Boba \or|evi}a, za kog se udala sa 17, a rodila mu sina sa 20 godina i od kog se razvela 1978. Sa wegovim bendom pevala je najpre u ameri~kim klubovima u Zapadnoj Nema~koj, a potom u Beogradu u tada presti`nom hotelu „Jugoslavija“, gde je u publici bila i sama Ela Ficxerald, o ~ijim pohvalama i danas rado pri~a.

Za najuspe{nije godine svoje karijere ka`e da su kratko trajale, jer su novi trendovi u posledwim decenijama 20. veka „gurnuli na marginu sve muzi~are koji su dr`ali do proverenih kriterijuma, pravila lepog pona{awa, po{tovawa sebe i publike“.

Nastavila je povremeno da peva u beogradskim klubovima za probranu publiku, a 2012. je objavila svoju jedinu kompilaciju. Kasniji nastupi na TV-u doneli su joj saradwu sa kantautorom Rambom Amadeusom. Zbog specifi~nog glasa i na~ina u`iva status „bele peva~ice crna~kog glasa“.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

BRANKO CVEJI], posledwi intervju velikog srpskog glumca

Napravio sam pun krug Gospodstven, qubazan i osmehnut, Branko Cveji} je bio xentlmen koji je govorio da je stara {kola i koji insistira da plati i va{e pi}e.

Govori povodom druge sezone serije "Junaci na{eg doba" koja je stigla na RTS 1. Nastavak avantura likova iz pera Sini{e Pavi}a, u re`iji Mihaila Vukobratovi}a, pratili smo u nove 24 epizode. Sa poznatim glumcem lako smo se dogovorili da se na|emo u "Posledwoj {ansi" na Ta{majdanu, gde je snimana kultna serija „Grlom u jagode“.

Na zidu kafane nalazi se slika na kojoj su Boca (Bogdan Dikli}), U{ke (Aleksandar Ber~ek), Miki Rubiroza (Miki Manojlovi}) i Bane Bumbar (Branko Cveji}). Kelner nam je ovo blago otkrio tek na izlasku iz kafane. Uz prise}awe gde je ta~no nastala scena zabele`ena pre 45 godina zavr{ili smo razgovor koji je po~eo kwi`evnom i filmskom poslasticom zvanom "Vi{wa na Ta{majdanu".

- Pre vi{e od pedeset godina prvi put sreo sam se sa Pavi}em ba{ ovde gde sad sedimo. Napisao je roman "Vi{wa na Ta{majdanu" kada sam zavr{avao gimnaziju i bio u pozori{tu "Dadov".

Dramatizovali smo wegov roman, koji je bio popularan me|u mladima, i napravili predstavu koju smo igrali u "Dadovu". Posle toga se namestilo da se ~ak "Avala film" zainteresovala i bio je snimwen film koji je prikazan u leto 1968. Sada se ponekad pojavi na televiziji pa mi je zanimqivo da vidim kakav sam bio pre pola veka. Kao da gledam svog sina, ali sad ve} mogu i unuke da vidim – pri~ao je uz osmeh Branko Cveji}. n Igrali ste i u drugim serijama Sini{e Pavi}a, kao {to su "Boqi `ivot", "Porodi~no blago", "Sti`u dolari", "Bela la|a"... [ta vam sa ove distance zna~i sarawa sa wim?

- Sini{a je dosta pisao i sigurno je najplodniji na{ pisac za televiziju. Potrefilo se da sam igrao dosta kod wega u raznim serijama. Moram da ka`em sa velikim zadovoqstvom. Veoma mi je le`alo to {to on izvanredno napi{e dijaloge i {to uvek ima sjajan zaplet.

Trudio sam se uvek da mu vratim to {to je divno napisao i odigram sve kako treba. Po~eo sam kod wega kao tinejxer, a zavr{io kao deda u "Junacima na{eg doba". Moglo bi se re}i da sam napravio pun krug. Mnogo sam voleo "Porodi~no blago", koju smo snimali pre vi{e od dvadeset godina. Lister je verovatno najpozitivnija uloga koju sam igrao kod Pavi}a. Ima uloga koje vam pamte, po kojima ste prepoznatqivi. To se vidi na raznim mestima, recimo na pijaci. ^esto idem na Kaleni}, i ta~no znam da li je serija uspela kada po~nu da me ispituju. Iz "Porodi~nog blaga" je

i danas ostalo pitawe da li je u du{eku bilo para ili nije. n Pavi} uvek skicira na{e dru{tvo i pokazuje nam kakvi smo zapravo. Koje poruke ste otkrili u wegovim slikama?

- Divno je kada neke te{ke teme ka`ete na duhovit na~in, kao {to Pavi} i radi u svojim tekstovima. Siguran sam da "Junaci na{eg doba" nisu samo humoristi~ka serija. Nijedna wegova serija nije. Uvek mi se ~ini da je on sjajno poga|ao na{e naravi. Nikad nije suvi{e zamra~io pri~u, ve} je osvetlo divne karaktere na{eg naroda... Koji su ~esto veoma ru`ni. [ta god da sam igrao, hteo sam da lik bude simpati~an, da ga publika voli.

To nije bilo lako, ali Pavi} tako napi{e. Skoro svi wegovi junaci koje sam tuma~io bili su simpati~ni polukriminalci sa ne{eg podnebqa. Bio sam veoma radoznao u svemu {ta sam radio, i kao glumac i kasnije. Zanima me da istra`im ko smo i {ta smo mi. Sini{a je uvek sjajno istra`ivao, i mogu samo da mu se zahvalim za ono {to je napisao. ^esto pomislim da je ne{to pisao za mene. Verovatno nije, ali se namestilo. n Svojevremeno vam je serija "Grlom u jagode" donela ogromnu slavu.

Da li televizija i daqe ima takvu mo}?

- Ima ogromnu mo}. Sada ima mnogo serija, ne znam da li qudi mogu sve da prate. Nekada je bio jedan kanal, drugi program televizije po~eli smo serijom koju pomiwete. Sve je bilo druga~ije i u ono vreme nije odmah bilo repriza. Tek posle pet godina ponovo su emitovali "Grlom u jagode". Najinteresantnije mi je bilo da ne{to gledam zajedno sa publikom. Televiziju gledate kod ku}e, sami ili sa najbli`ima. A zanimqivo mi je da vidim percepciju qudi kada ih je vi{e, kada je film, recimo. Pre nekoliko godina organizovali su projekciju filma "Jagode u grlu" i razgovor o wemu. Mislio sam da }e do}i samo matorci i da se mladima to ne}e dopasti, ali nije tako. I posle svih ovih godina uvek su ne{to novo nalazili u tome. n [ta nalazite kao posebno zna~ajno na va{em umetni~kom putu?

- Uvek kada se setim ne~ega, ako je ne{to bilo uspe{no, se}am se samo lepih stvari. Ako je neuspe{no, onda mi je sve bilo te{ko. Mislim da sam sa velikim zadovoqstvom lako pro{ao kroz sva ta snimawa, kroz sve te serije. Nikad nisam mogao da razumem kada ka`u da su gluma na filmu i gluma u pozori{tu potpuno razli~ite. Nije ta~no - gluma je gluma. Ako si ti istinit, ako je to istinito, otprilike si pogodio.

Mislim da sam sve radio na intuiciju.

Jedina stvarna razlika u pozori{tu je {to odmah znate da li ne{to funkcioni{e ili ne. Iza|ete na scenu, i tu je

sto, dvesta, petsto qudi, i odmah vidite. Na filmu i seriji je malo druga~ije jer vas neko drugi izmontira, ali ve} i na samom snimawu se vidi da li je to dobro ili nije. n [ta vam daje gluma i da li ne{to oduzima?

- Meni daje veliko zadovoqostvo.

Bio je jedan period u kome svojom odlukom nisam ni{ta igrao - kada sam bio upravnik Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Jedanput sam poku{ao ne{to da igram u drugom pozori{tu, i to je bilo stra{no. Non stop sam bio na telefonu, pa sam prekidao probu jer me jure...

Morate da budete opu{teni, koncentrisani samo na to {to radite. Ba{ u ovoj seriji "Junaci na{eg doba" bio sam slobodan da razmi{qam samo o tome.

A onda kako se namestilo, imam troje unu~adi, prema tome bilo mi je lako da glumim dedu. n Koji ciq jo{ niste ostvarili, a `arko `elite?

- Nikada nisam tako razmi{qao. Nisam bio od glumaca koji ka`u "jao, kada bih igrao Hamleta", jer nisam imao takve `eqe. Zanimalo me je sva{ta, naravno, ali sam ostvario sve {to sam `eleo. Recimo da sam stigao tamo gde sam nameravao. Zadovoqan sam svime {to sam uradio u `ivotu. Bilo je trenutaka kada mislim da sam neku ulogu mogao boqe, ali to pro|e. Ne mo`e ~ovek stalno da radi kako treba. n U ~emu je kqu~ va{e sre}e?

- Otkud znate da sam ja sre}an? Kad pro|em pored nove zgrade JDP, vrlo sam ponosan. Znam da sam ne{to malo ugradio u to. To je isto sre}a, jer mogao sam da ne budem upravnik pozori{ta kada se iznova pravilo. Moja je sre}a da sam u odre|enim trenucima bio na pravom mestu. Ve} posle druge godine u{ao sam u JDP me|u najsjajnije glumce te stare generacije. Nije sre}a samo {to igrate sa wima nego {to sedite sa wima, gledate ih i slu{ate. Bio je to drugi deo mog {kolovawa, i to mo`da zna~ajniji. n [ta `ivot ~ini vrednim?

- Deluje kao op{ta stvar, ali ~iwenica je da sam izuzetno ponosan na svoju decu, {to je naravno najvi{e zasluga moje `ene, ali pomalo je i moja. Ponosan sam na unuke koje gledam kako rastu.

Imam dvoje sjajne dece, i drago mi je {to guraju to {to su smislili da urade. I drago mi je da se ne bave mojim poslom.

Nemam ni{ta protiv toga da deca glumaca budu glumci, to je i logi~no, jer o tome slu{aju. Moj otac je bio operski peva~, to nije isto, ali sam odmalena `iveo u Narodnom pozori{tu. Nedavno sam tamo usko~io u neku ulogu. Shvatio sam da mi je otac u Narodnom pozori{tu pevao 50 godina i da sam do~ekao da i ja igram na toj sceni. Nisam pevao, naravno, da ne pokvarim utisak.

S. G.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar 2020. 7 ^etvrtak 4. avgust 2022.

Amerikanci kupili tre}inu obradivog zemqi{ta Ukrajine MMF zahtevao prodaju poqoprivrednog zemqi{ta za novu tran{u kredita, a sada su tri konzorcijuma s ameri~kim kapitalom vlasnici 28 odsto obradivih povr{ina Otkako je ta~no pre godinu dana u Ukrajini stupio na snagu novi zakon o prodaji poqoprivrednog zemqi{ta, do danas su tri velika multinacionalna konzorcijuma s ameri~kim kapitalom kupila gotovo tre}inu ukrajinske obradive zemqe. „Australijski ne{enel rivju” naveo je da su te tri kompanije kupile 17 od 62 miliona hektara poqoprivrednog zemqi{ta, odnosno 28 odsto ukupnog obradivog zemqi{ta nekada{we Ukrajine. Celokupna povr{ina Ukrajine iznosi 603.500 kvadratnih kilometara (pre specijalne ruske vojne intervencije), a otkupqeno je 170.000 kvadratnih kilometara.

Kupci su „Kargil”, „Dupont” i „Monsanto” (koji je formalno nema~ko-australijska firma, ali s ameri~kim kapitalom). Me|u najva`nijim akcionarima ovih kompanija su „Vangard”, „Blekrok” i „Blekstoun”. Pritom, „Blekrok” je fond koji upravqa imovinom od 10 triliona dolara, „Vangard” sa {est, a „Blekstoun” sa 0,9 triliona dolara.

Ovaj australijski medij pravi paralelu, pa tako navodi da je u celoj Italiji obradivo 16,7 miliona hektara.

Drugim re~ima, „marionetska ukrajinska vlast omogu}ila je da samo tri ameri~ke kompanije poseduju vi{e obradivog zemqi{ta nego {to ima jedna Italija, koja je ~lanica G-7”, pi{e portal i zakqu~uje da ukrajinska zemqa vi{e ne pripada ukrajinskom narodu.

Kad je donet zakon o prodaji poqoprivrednog zemqi{ta i kad je stupio na snagu 1. jula pro{le godine, cena po hektaru je iznosila oko 2.500 dolara, ali je ubrzo dostigla i 10.000 dolara. Do tada je zemqi{te ve}e od dva hektara moglo samo da se iznajmi, a cena je po~ela da raste 2015. godine, kad su se pojavili prvi nagove{taji da }e dvodecenijski moratorijum na prodaju poqoprivrednog zemqi{ta biti ukinut.

U Ukrajini je dugo vo|ena rasprava o tome treba li strancima dozvoliti da kupuju zemqu. Predsednik Volodimir Zelenski govorio je da planira da to pitawe postavi narodu na nacionalnom referendumu. U jeku protesta poqopri-

vrednika ispred vladinih zgrada znao je da ka`e: „Zemqa pripada Ukrajincima. Grozne su pri~e o Kinezima, Arapima ili vanzemaqcima koji }e vagonima izneti na{u zemqu.”

Izve{taj iz aprila 2021. godine Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je jedan od najve}ih stranih kreditora u Ukrajini i koji je ukidawe moratorijuma postavio kao uslov za svoj tada{wi paket kredita, predvi|ao je tada da bi privredna proizvodwa mogla da poraste sa {est odsto na vi{e od 12 procenata tokom slede}e decenije, u zavisnosti od toga kako se reforma sprovodi.

Uprkos sveop{tem protivqewu ukidawu zabrane prodaje zemqi{ta, „opravdawe” je na|eno u tome {to je proteklo toliko vremena, a da parlament nije oformio transparentan mehanizam za kupoprodaju zemqi{ta, {to je bila jedna od odredbi zakona iz 2001. godine. U jednom od istra`ivawa javnog mwewa iz vremena rasprava o ukidawu moratorijuma pokazalo se da je protiv prodaje zemqi{ta strancima 81 odsto ispitanika, dok bi samo 13 odsto podr`alo takvu praksu. ^ak dve tre}ine ispitanika smatrale su da bi odluka od takve va`nosti za dr`avu morala da se donese na referendumu.

Vi{e od polovine (58 odsto) smatralo je da poqoprivredno zemqi{te treba da bude u vlasni{tvu dr`ave, kao {to je slu~aj u Kanadi i Izraelu.

Zvani~na statistika pre rata je ukazivala da oko 30 odsto od 43,6 miliona Ukrajinaca `ivi u ruralnim podru~jima.

Prema podacima Ministarstva trgovine SAD i Svetske banke, poqoprivredna industrija u Ukrajini zapo{qava vi{e od 14 odsto radne snage, a izvoz poqoprivrednih proizvoda je najve}i ukrajinski izvoz.

Makedonija poklonila tenkove Ukrajini Nakon {to su se na dru{tvenim medijima pojavili snimci transporta tenkova, Ministarstvo odbrane Severne Makedonije je potvrdio da su to tenkovi donirani Ukrajini.

Napomenuto je da su u pitawu „tenkovi tre}e generacije” koji bi s obzirom na razvoj tehnologije za nekoliko godina bili nekonkurentni i da su nekompatibilni sa NATO standardima, kao i da bi „u narednom periodu trebalo potro{iti novac na uni{tavawe tih tenkova”. „@elimo da istaknemo da }e na osnovu izvr{enih analiza, preporuka i usvojenih

planova za opremawe Armije Republike Severne Makedonije biti izvr{ena transformacija, odnosno rasformirawe tenkovskog bataqona i pristupi}e se uspostavqawu savremenih protivoklopnih sposobnosti i kapaciteta, ”, navodi Ministarstvo odbrane. Radiotelevizija Srbije (RTS) je objavila da se radi o tenkovima T-72 i da se u arsenalu makedonske vojske nalazi 31 vozilo tog tipa.

Te tenkove je vlastima u Skopqu 2000. godine isporu~ila Rusija tokom pobune Oslobodila~ke nacionalne armije (ONA) Alija Ahmetija, napomiwe javni servis.

DOK UKRAJINA GORI STVARA SE NOVI PAKT: Rusija i Kina dogovorili novi gasovod, prve isporuke 2025.

Kina i Rusija u zavr{noj su fazi izgradwe prvog gasovoda koji }e iz Sibira gasom snabdevati [angaj. Gasovod “Mo} Sibira”, kako se zove deo koji se nalazi u Rusiji, po~eo je da isporu~uje prirodni gas severu Kine jo{ u decembru 2019. godine.

Gasovod na kineskoj strani prolazi isto~nom stranom dr`ave, pokraj Pekinga pa sve dole do [angaja.

Sredwa faza radova zapo~eta je jo{ u decembru 2020. godine, a posledwi, ju`ni deo, krenu}e s isporukom gasa 2025, navode kineski dr`avni mediji.

Energetski giganti u vlasni{tvu dveju dr`ava, ruski Gasprom i China National Petroleum Corporation, gasovod grade ve} osam godina, pi{e CNBC. Indikativno je da zavr{na faza izgradwe dolazi taman u trenutku velikog energetskog rata Rusije i Zapada.

Podse}awa radi, Kina je tra`ila diverzifikaciju svojih izvora energije, a opseg i glomaznost ovog gasovoda najplasti~nije pokazuju na kakvu je diverzifikaciju Peking prvobitno mislio.

Iako je Rusija navodno ulo`ila 55 milijardi dolara u ovaj novi gasni sporazum s Kinezima, Peking je od 2019. godine uvezao gasa u iznosu od samo 3,81 milijardi.

Ali tempo kineskih kupovina eksponencijalno se ubrzao ve} u prvoj polovini ove godine i gotovo utrostru~io.

Prema obimu, Gaspromov izvoz gasa u Kinu porastao je za 63,4 odsto na 7,5 milijardi kubnih metara tokom prve polovine godine, navodi ruska novinska agencija Interfaks. Izvorni ugovor ciqao je na 38 milijardi kubnih metara godi{we isporuke u nadolaze}im decenijama.

U izve{taju Interfaksa tako|e stoji da je Gaspromov ukupni izvoz u zemqe koje nisu bile deo Sovjetskog Saveza pao za 31 odsto, na 68,9 milijardi kubnih metara, u

prvih {est meseci ove godine.

Po~etkom februara Kina i Rusija pro{irile su svoj godi{wi ugovor o kupovini gasa za 10 milijardi kubnih metara – nijedna od zemaqa nije precizirala kada bi ugovor ta~no trebalo da se realizuje, ali su navele da je re~ o “dugogodi{wem ugovoru”. Rojters je, u me|uvremenu, doneo

i svoju procenu koja govori o dodatnih 37,5 milijardi dolara tokom 25 godina.

I Kina i Rusija razgovarale su o izgradwi dodatnih gasovoda, poput onog za koji se o~ekuje da }e i}i iz Sibira kroz Mongoliju. Fajnen{el tajms je ovog meseca ve} pisao da Mongolija o~ekuje po~etak izgradwe novog gasovoda, poznatog kao “Snaga Sibira 2”, u okviru od dve godine.

U me|uvremenu, Kinezi i Rusi nastavqaju da sara|uju i na razvoju nuklearne energije. Podse}awa radi, u maju 2021. kineski predsednik Si \inping i Vladimir Putin inicirali su ono {to se tada u medijima opisivalo kao revolucionarni doga|aj – gradwa dveju zajedni~kih nuklearnih elektrana u Kini. Posledwih meseci Kina kupuje i sve vi{e ruskog ugqa, koji je i daqe neprevladan energent u toj zemqi, a sada iz Rusije sti`e i s posebnim popustom za isto~ne prijateqe.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

PODLE OBMANE IZETBEGOVI]A:

Dodik - Ni muslimani ne zaslu`uju takav teror Srpski ~lan Predsjedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio da je Alija Izetbegovi} `rtvovao mir za muslimansku dr`avu koju nije dobio, jer su Srbi, kao autohton narod na ovim prostorima, uspjeli da odbrane svoje ku}e i imawa.

– Bakir Izetbegovi} podlo i uporno poku{ava da obmane nedavno ro|ene da je Srbija ratovala u BiH, ~ime `eli da poru~i da je BiH muslimanska i svi koji nisu muslimani su odnekud do{li. Mi smo vijekovima svoji na svome, do~ekivali i ispra}ali imperije od kojih su neke, poput Otomanske, u BiH ostavile vidqiv trag – naglasio je Dodik za Srnu upitan da prokomentari{e Izetbegovi}evu izjavu da je „Srbija razarala na Balkanu i da nema gdje nije pravila problem u posqedwih 30 godina“.

Dodik je istakao da je `alosno da Bakir Izetbegovi} nakon svega {to su pro{li narodi u BiH svom narodu pomiwe rat kao opciju.

– Niko nije zaslu`io takav teror od svojih politi~kih predstavnika, pa ni muslimani u BiH – rekao je Dodik.

ZBOG FOTOGRAFIJA 3.267 UBIJENIH SRBA NA PUTU KA SREBRENICI:

Na~elniku Bratunca stigla krivi~na prijava Na putu koji iz Bratunca vodi ka Memorijalnom centru Poto~ari, 9. jula postavqene su fotografije stradalih Srba.

Tu`ila{tvo Republike Srpske zbog toga je podnelo krivi~nu prijavu protiv Sr|ana Ranki}a, na~elnika op{tine Bratunac koji je tada rekao da se radi o fotografijama ubijenih i poginulih srpskih vojnika i civila tokom rata u BiH. – Danas je na moju adresu stigla krivi~na prijava od strane Tu`ila{tva Republike Srpske kao osumwi~enom za po~iweno krivi~no delo “Javno izazivawe i podsticawe nasiqa i mr`we”, a u vezi sa postavqawem fotografija ubijene srpske dece, civila i vojnika to-

kom rata 1992-1995, du` regionalnog puta Bratunac-Poto~ari, naveo je Ranki}.

Podsetio je da je tokom rata u Sredwem Podriwu i Bir~u ubijeno 3.267 Srba te da za te zlo~ine do danas niko nije odgovarao.

– @ele}i da me|unarodnoj javnosti skrenemo pa`wu na srpske `rtve, i da za zlo~ine nad wima jo{ nema adekvatne kazne, pomogao sam porodicama poginulih i nestalih Srba, da du` puta koji vodi od Bratunca ka Srebrenici postave fotografije nastradalih Srba. To je bio jedini na~in da predstavnicima me|unarodne zajednice, koji su prisustvovali komemorativnom skupu u Poto~arima 11. jula, poka`emo lica stradalih Srba, nevine dece i civila od kojih oni ve} 30 godina okre}u glavu, objasnio je.

Ranki} je naveo da ga je posebno uvredilo, to {to je protiv wega optu`nicu podiglo Tu`ila{tvo Republike Srpske.

– Neprestano ~itam ovu optu`nicu i postavqam sebi ista pitawa: Kako je mogu}e da me institucije Republike Srpske optu`uju za ovo? Da li je mogu}e da su na{e srpske `rtve javna uvreda i za koga? Da li su wihovi nevino dati `ivoti ~in mr`we prema nekome? I prema kome?

Nemojte da se ~udite, draga moja bra}o, {to nas Me|unarodni sudovi i Sud BiH osu|uju za sve i sva{ta, kada institucije Republike Srpske ovako postupaju, rekao je on.

Nedugo nakon postavqawa fotografija, policijski slu`benici u Bratuncu su u skladu sa zakonom naredili wihovo uklawawe, nakon ~ega su fotografije preba~ene na ograde privatnih dvori{ta pored puta.

S. G.

KONA^NO VI[E \AKA PRVAKA:

Na teritoriji Republike Srpske najvi{e upisanih u Bawaluci Prema podacima o broju upisanih u~enika u prvi razred osnovne {kole za {kolsku 2022/2023. godinu, nakon vi{e godina, zabele`en je rast broja upisane dece, saop{teno je iz Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske.

U aprilu i maju upisano je 9.074 u~enika, {to je za 125 |aka vi{e u odnosu na proteklu {kolsku godinu. A, imaju}i u vidu da svake godine do septembra bude upisan dodatni broj u~enika, u Ministarstvu i ovog puta o~ekuju da }e i do po~etka nastave biti upisano jo{ u~enika.

I dok brojne {kole {irom RS svake godine otvaraju vrata za dodatni broj u~enika, pojedina podru~na odeqewa ostaju prazna.

- Najmawe u~enika upisano je u O[ "Josif Pan~i}" u Kozicama gde je upisan samo jedan u~enik, zatim u O[ "Petar [kundri}" u Budimli} Japri i O[ "Branko ]opi}" u Dowem Duboviku gde su upisana po dva |aka - kazali su u Ministarstvu.

- Najvi{e upisane dece je u Bawaluci - 1.854 u~enika, sledi Bijeqina sa 896 u~enika, Prijedor sa 494, Doboj - 448 |aka i Gradi{ka sa 350 u~enika - rekli su iz Ministarstva.

MALI SLOBODAN POSTAO SVETAC: U Driwa~i slu`ena liturgija u slavu novomu~enika U Driwa~i, selu izme|u Bratunca i Zvornika, u mjesnom hramu slu`ena je sveta liturgija u slavu sv. novomu~enika Slobodana Stojanovi}a, koji je mu~eni~ki postradao tokom Odbrambeno-otaxbinskog rata.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasijedawu kanonizovao je dje~aka Slobodana.

Dvanaestogodi{wi Slobodan Stojanovi} ubijen je u Kamenici kod Zvornika u julu 1992. godine, kada se u selo vratio po psa. Ubila ga je pripadnik takozvane Armije BiH Elfeta Veseli.

Slobodanovo tijelo prona|eno je u junu 1993. godine u masovnoj grobnici kod Jo{anice, a obdukcijom su konstatovane brojne smrtonosne povrede na glavi i tijelu nanesene prije i nakon ubistva.

Patolog Zoran Stankovi} potvrdio je tada da je dje~aku odsje~eno uvo, da su mu o{trim predmetom nanesene posjekotine po stomaka i da mu je u sqepo~nicu iz blizine ispaqen metak.

R. N.

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar 2020. 9 ^etvrtak 4. avgust 2022.

DVA POLITI^KA SCENARIJA U CRNOJ GORI:

POTREBNA ^ISTA^ICA

[ta }e biti ako DPS krene u ru{ewe Abazovi}evog kabineta Ukoliko DPS i sateliti krenu u ru{ewe kabinata Dritana Abazovi}a, nakon {to Vlada parafira Temeqni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, jasno je da Crnogorce ~ekaju dva realna politi~ka scenarija.

Ili }e imati rekonstrukciju postoje}e Vlade, iz koje ispadaju SDP i Bo{wa~ka stranka, a ulaze DF i Demokrate, ili }e do}i do formirawa tehni~ke Vlade ili Vlade nacionalnog

jedinstva, koja }e imati samo jedan jedini zadatak - da pripremi vanredne parlamentarne izbore.

Jasno je da DPS i sateliti nemaju dovoqno poslanika za obarawe Vlade, neophodno je da imaju najmawe 41 glas u Skup{ti-

ni, ali je to bez pomo}i DF-a i Demokrata nemogu}e, a jasno je da te dve politi~ke grupacije ne}e pomagati DPS-u da ru{i Vladu i to na pitawu potpisivawa Temeqnog ugovora sa SPC.

Iako nemaju ve}ine za ru{ewe Vlade, to je jasan signal da mora do}i do odre|enih resetovawa unutar parlamentarne ve}ine koja je pobedila na izborima 30. avgusta pre dve godine.

Najlogi~nije bi bilo da do|e do rekonstrukcije Vlade, da se oni elementi koji su se protivili potpisivawu Temeqnog ugovora sa SPC po{aqu u opoziciju, a da u Vladu u|u DF i Demokrate i to bez bilo kakvog uslovqavawa onih koji sada ~ine Vladu.

Prioritet je obra~un sa kriminalom i korupcijom i to je zadatak svih zadataka i taj put ne sme biti zaustavqen. Zato premijer Abazovi}, odmah nakon {to DPS sa satelitima podnese inicijativu za smenu Vlade treba da krene u razgovor sa ~elnicima DF-a i Demokrata i da se u {to kra}em roku zavr{i rekonstrukcija Vlade.

Ukoliko pak nema voqe da se ide u rekonstrukciju, najpo{tenije je formirati tehni~ku Vladu u koju treba da u|u sve partije, sa samo jednim jedinim ciqem - priprema vanrednih parlamentarnih izbora.

R. N.

Radno vreme: 15 ~asova, ponedeqak i petak Ku}a u Kofildu Neophodan dokaz o vakcinaciji

Pozvati Suzi na 0408359979

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Mitropolija: Nismo za ru{ewe mauzoleja, ve} da gradimo crkvu Mitropolija crnogorsko-primorska se zala`e za obnavqawe crkve na Lov}enu u obliku kakva je sagra|ena u vreme Petra II Petrovi}a Wego{a i nije ni za ru{ewe mauzoleja, niti za wegovo izme{tawe, re~eno je iz sekretarijata Mitropolije.

Iz Mitropolije je istaknuto da su sve medijske manipulacije posledwih dana o navodnom pozivawu na ru{ewe najobi~nije, kako je navedeno, izmi{qotine, sra~unate na izazivawe mr`we i netrpeqivosti prema Crkvi.

Kako se navodi, Mitropolija bi insistirala na tome da obnovqena crkva bude {to je mogu}e vernija replika one koja je izgra|ena u vreme mitropolita Petra Drugog Petrovi}a Wego{a.

Na pitawe na kom se precizno mestu na Lov}enu zala`u da crkva bude podignuta, iz MCP navode da „precizna lokacija ostaje predmet za razmatrawe, s obzirom da gra|ewe na tim visinama i na vrhu planine predstavqa i izuzetan in`ewerski izazov”. „Za nas je va`no da obnovqena Lov}enska kapela ukrasi vrh Lov}ena pribli`no onoj slici koju svi mi pravoslavni imamo u svojoj svesti i u dubini du{e”, dodaje se u odgovoru.

Mitropolija na pitawe da li smatraju da mauzolej treba da ostane na svom mestu citira pismo koje je tada{wem premijeru Igoru Luk{icu uputio sada pokojni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a u kojem zahteva obnovu crkve na Lov}enu i predla`e da crkva bude u neposrednoj blizini mauzoleja.

Na pitawe da li se Mitropolija crnogorsko-primorska zala`e za to da posmrtni ostaci Petra II Petrovi}a Wego{a budu ekshumirani i preba~eni u crkvu, iz MCP su odgovorili potvrdno, navode}i da se na taj na~in ispuwava wegov amanet. „Veliki je i te`ak greh nepo{tovawe posledwe voqe bilo kog ~oveka, a kamoli Wego{evog zaveta Crnogorcima”, dodaju iz Mitropolije.

S. G. Wego{eva kapela na Lov}enu

Patrijarh Porfirije u Herceg Novom povodom 640 godina od osnivawa grada Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije boravi}e u Herceg Novom, 14. i 15. avgusta, povodom 640 godina od osnivawa grada i slave osniva~a grada - Prenosa mo{tiju Svetog arhi|akona Stefana, saop{teno je iz hercegnovske op{tine, prenosi Tawug.

U organizaciji Op{tine i Mitropolije crnogorsko-primorske sve~ani do~ek patrijarhu Porfiriju bi}e uprili~en 14. avgusta od 18 sati, na Trgu Hercega Stefana.

Nakon do~eka }e biti odr`ana Sve~ana akademija na Kanli kuli.

Na dan slave osniva~a grada, 15. avgusta, patrijarh Porfirije slu`i}e Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Savina. „Istog dana, u ve~erwim satima, bi}e uprili~eno otvarawe kulturno-duhovne manifestacije 'Trg od }irilice', u porti sabornog hrama Svetog Spasa na Toploj”, navodi se u saop{tewu.

Po`ar u Igalu, ugro`ene ku}e, Hrvatskoj upu}en poziv za pomo} Po`ar velikih razmera koji preti da ugrozi ku}e {iri se na brdu iznad Wivi~kog puta u Igalu, javqaju lokalni mediji.

Ugro`ene su ku}e, a zatra`ena je pomo} iz vazduha.

Dve ku}e su bile u neposrednoj opasnosti od po`ara, ali su odbrawene zahvaquju}i reakciji vatrogasaca, a izgoreo je jedan napu{teni objekat, navodi portal RTHN. Vr{ilac du`nosti generalnog direktora Direktorata za za{titu i spasavawe Miodrag Be{ovi} kazao je za RTHN da avion te institucije nije ukqu~en u ga{ewe po`ara zbog nepovoqnih vremenskih uslova i dodao da su resursi Crne Gore ograni~eni. „Uputili smo zahtev Hrvatskoj. ^ekamo odgovor od wih, da vidimo imaju li raspolo`ivih kanadera koje bi mogli da nam upute na ispomo}”, naveo je Be{ovi}.

On je rekao da se meteorolo{ki uslovi prate u svakom momentu kako bi avion, ako bude mogu}nosti, bio poslat da gasi po`ar. Helikoper Vojske Crne Gore je trenutno na Durmitoru radi spasavawa jedne `ene. „Vetar je promenqivog smera i okre}e po`ar iz jednog u drugi smer, zbog ~ega je situacija nepredvidiva. Na{a dron ekipa je na terenu i prenosi nam slike sa po`ari{ta”, kazao je Be{ovi}.

10

KOSOVO I METOHIJA

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

PREMA ZVANI^NOM PRIZNAWU PRI[TINE BRITANCI POSLE 95 GODINA OPET TRA@E METALE NA KIM

Dobili dozvolu za iskopavawe zlata Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Kompanija „Vestern Tetjan risorsiz” (VTR), koja je 75 odsto u vlasni{tvu britanske firme „Arijan risorsiz'', dobila je jo{ jednu licencu za tra`ewe zlata na Kosovu i Metohiji, na podru~ju op{tine Podujevo, prenose pri{tinski mediji.

VTR ima jo{ tri licence za tra`ewe zlata u pokrajini, za koje ~eka kona~no odobrewe Nezavisne komisije za rudnike i

u Nova dozvola odnosi se na selo Hrtica, u op{tini Podujevo, i pokriva 58 kvadratnih kilometara u Kompanija "Vestern Tetjan risorsiz" sada ima 297 kvadratnih kilometara zemqi{ta pod licencom na KiM i dodatni 161 kvadratni kilometar na kojem su po~eli radovi minerale, zvani~no je saop{tila Pri{tina.

Nova dozvola odnosi se na selo Hrtica, jugoisto~no od Podujeva i na samo tri kilometara od administrativne linije sa Srbijom, i pokriva 58 kvadratnih kilometara. „Dodavawe visoko perspektivnog projekta u Hrtici u portfolio WTR zna~ajan je korak u razvoju na{eg istra`ivawa na

Aktivni rudnici Crnac i Belo Brdo U nekada{wem gigantu Kombinatu ''Trep~a'', gde se proizvodilo oko 70 odsto mineralnih sirovina u tada{woj Jugoslaviji, radilo je vi{e od 20.000 radnika.

Dolaskom na Kosovo me|unarodnih snaga 1999. ve}i deo Trep~inih pogona i najve}i rudnik Stari Trg ostali su u ju`nom, delu Mitrovice. Sada je u Kombinatu, u Leposavi}u i Zve~anu, radno anga`ovano oko 1.200 radnika, a broj zaposlenih ''Трепча'' у Звечану je oko 2.400. Na severu Kosova i Metohije u okviru ''Trep~e'' aktivno rade rudnici Crnac na Rogozni i Belo Brdo na Kopaoniku.

Ni kilogram olova za Hitlera Da ne bi za Hitlera stigao ni kilogram olova rudari Trep~e su 30. jula 1941 godine ru{ewem stubova `i~are zapalili varnicu oru`anog ustanka na KiM protiv fa{izma. Diverzija je obavqena u no}i 30. na 31. jul 1941. godine u 23 sata i 30 minuta.

Sedam rudara je u~estvovalo u oru`anom ru{ewu stubova `i~are, dva najudaqenija stuba. Sru{en je jedan stub, dva su samo malo o{te}ena. Sru{eni stub broj 17 je brzo obnovqen i samo posle 12 sati Nemci su `i~aru osposobili.

Kosovu”, rekao je direktor „Arijana risorsiz” Kerim Sener.

VTR sada ima 297 kvadratnih kilometara zemqi{ta pod licencom na KiM i dodatni 161 kvadratni kilometar na kojem su po~eli radovi.

Davawe dozvole Britancima za iskopavawe zlata na KiM je u stvari wihov povratak posle 95 godina na Kosovo kada su 1927 godine formirali kompaniju ''Trep~a Mines Limited'' u Starom Trgu kraj Kosovske Mitrovice za iskopavawe olova i cinka i ostalih plemenitih metala.

Posle Prvog svetskog rata, za koncesije vlasni{tvo Radeta Pa{i}a (sina Nikole Pa{i}a), zainteresovala se engleska kompanija Selection Trust Company. Godine 1925. za ocenu prave vrednosti koncesije, englezi su anga`ovali zagreba~kog prof. mineralogije Frawa Tu}ana. Posle pregleda le`i{ta i obavqene analize prof. Tu}an u svom zakqu~ku iznosi: ,,da je Trep~a grandiozno nalazi{te srebronosnih, olovnih, zlatonosnih, cinkovih i bakarnih ruda i da nikakva suma koja se ulo`i u wegovu eksploataciju nije prevelika''.

Ovi prvi pozitivni izve{taji o le`i{tu Trep~a, kompanija Selection Trust Company je po~etkom 1926. godine poslala jednu svoju ekipu stru~waka da istra`i le`i{te. Nakon wenog pozitivnog izve{taja kompanija je otkupila koncesiono pravo od naslednika Nikole Pa{i}a.

Ne{to kasnije otkupqeno je i koncesiono pravo na podru~iju Kopaonika. Za preuzimawe svih

Хртица је на само три километра од административне линије са Србијом

prava, tokom 1927. godine, kompanija Selection Trust Company, osnovala je dve posebne kompanije: Trep~a Mines Limited i Kopaonik Mines Limited.

Posle ~etiri godine istra`nih i priprmnih radova, septembra meseca 1932. godine u Zve~aan `i~arom si|e prva korpa rude iz Starog Trga tj. rudnika Trep~e. @i~ara du`ine 6.350 metara izgra|ena je 1932 godine kao najevtiniji na~in transporta izva|ene rude u Starom Trgu do Topionice u Zve~anu.

Godine 1938. koncesija na Kopaoniku pripojena je koncesiji Trep~a, tako da je pod upravom Trep~a Mines Limited pripao i rudnik Vojtin na Kopaoniku. Pred drugi svetski rat, u Srbiji su svi rudnici ove kompanije bili pod upravom Trep~e.

Posle jedanaest godina eksploatacije rudnika od strane engleskih kapitalista, dolazi godina 1941. – okupacija od strane Nemaca, koji nemilosrdno crpe rudnik, a radnici rade pod najte`im `ivotnim uslovima.

Село Хртица

PONOVO NAPADI NA SRPSKE SVETIWE U PRIZRENU

Razvaqena kapija na ulazu u crkvu Svetog Spasa Pro{le nedeqe nepoznati vandali su razvalili ulaznu kapiju crkve Svetog Spasa podno starog grada u Prizrenu. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je povodom toga saop{tila: - Uprkos upornim apelima zvani~nog Beograda na smirivawe tenzija i zaustavqawe napada na Srbe, wihovu imovinu i objekte Srpske pravoslavne crkve, nastavqaju se anticivilizacjski i antisrpski potezi.

Crkva Svetog Spasa podno starog grada u Prizrenu

Najnoviji u nizu incidenata, otkrila je grupa hodo~asnika koja je oti{la u obilazak crkve Svetog Spasa u Prizrenu, u nasequ Potkaqaja i tamo zatekla razvaqenu gvozdenu kapiju na ulasku u crkveni posed.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju zahteva brzu reakciju policije, kojoj je prijavqen slu~aj i najo{trije sankcije za izvr{ioce ovog zlodela.

Ova crkva je vi{e puta bila na meti vandala, ranije je otkinut krst, a septembra 2013. godine razvaqena su ulazna vrata na crkvi i odneta kapija.

Ina~e, ovaj spomenik kulture od izuzetnog zna~aja albanski ekstremisti su zapalili i te{ko o{tetili tokom martovskih nemira 2004. godine.

Od po~etka godine ovo je 13. napad na objekte Srpske pravoslavne crkve, {to nedvosmisleno pokazuje stepen verske i nacionalne netolerancije Albanaca prema Srbima na Kosovu i Metohiji.

Pritisci na srpski narod i ugro`enost verskih objekata rastu iz dana u dan, a albanski politi~ari dodatno poja~avaju me|uetni~ki raskol poku{ajima da optu`e Beograd za svu svoju nesposobnost da na prostoru KiM obezbede miran su`ivot za qude svih nacionalnosti, stoji u saop{tewu za javnost Kancelarije za Kosovo i Metohiju

Разваљена капија на улазу у цркву Crkva Svetog Spasa (posve}ena Vaznesewu Gospodwem) u Prizrenu je podignuta oko 1330. godine. Sme{tena je na maloj zaravni ispod gradske tvr|ave koja dominira nad gradom, u delu koji je nekada bio srpska ~etvrt. Podigao ju je vlastelin Mladen Vladojevi}, koji ju je 1348. prilo`io zadu`bini cara Du{ana manastiru Svetih arhangela.

Danas posebna jedinica kosovske policije danono}no obezbe|uje 24 srpske svetiwe na KiM me|u kojima je i spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu dok jedino manastir Visoki De~ani obezbe|uje Kfor.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

Na dana{wi dan po~eo je progon Srba iz Hrvatske, a pri~e o Sini{i, Gojku i Mirku svedo~e o surovosti "Oluje" Tog 4. avgusta 1995. po~elo je jedno od najsurovijih etni~kih ~i{}ewa na podru~ju biv{e Jugoslavije. Akcijom “Oluja” proterano je 250.000 kraji{kih Srba, 1.856 je ubijeno, dok se wih 836 vode kao nestali.

Operacija u kojoj je u~estvovalo preko 138.500 hrvatskih vojnika po~ela je ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na frontu duga~kom 700 kilometra, i to na podru~ja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba u bjelovarskom, zagreba~kom, karlova~kom, gospi}kom i splitskom podru~ju. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatske ^etvrta i Sedma brigada su probile srpski front i ubrzo zauzele Knin i ve}i deo Dalmacije.

I dok se hrvatska zastava vijorila nad napu{tenim Kninom, nepregledna kolona izbeglica, na traktorima i prikolicama ulazila je u Srbiju. Tokom “Oluje” spaqeno je preko 20.000 srpskih ku}a, dok su ostale opqa~kane i razorene.

@RTVE "OLUJE" Sini{a Dobri} (12)

Nevenka Dobri} pamti svaki detaq 4. avgusta kao najdubqu, nezaceqivu ranu. @ivela je u selu Crkveni Bok u op{tini Sisak, kako ka`e, dobro i lepo, dok ih rat nije uni{tio. ^etvrtog avgusta ~itavo jutro su padale granate, a kada se oko 12 sati naizgled sve primirilo, Nevenka je planirala da s mla|im sinom Sini{om (12), krene traktorom u neizvesnost. Svekar i svekrva su hteli da ostanu na imawu, dok je stariji sin Sa{a bio s ocem Milom na stra`i, gde su s kom{ijama ~uvali selo od upada hrvatske vojske.

Dok su se pakovali, jedan ro|ak ih je obavestio da ih predsednik mesne zajednice ne pu{ta iz sela iz bezbednosnih razloga.

Tada je svekar oti{ao da interveni{e i po povratku saop{tio da }e ipak krenuti da ih isprati, ali kroz {umu. Sini{a je hteo da se vozi s majkom pozadi u prikolici, ali je deda Petar verovao da }e biti sigurniji s wim u kabini. Nevenka je osetila olak{awe kada su za{li u {umu misle}i da su sigurniji. Tog istog trenutka po~iwe rafalna pucwava.

- Kada je pucwava prestala, ugledala sam auto koji me je ~as ranije mimoi{ao. Stajao je sa

strane, a `ena koja je bila u wemu puzi po asfaltu. Mi traktorom prolazimo kraj we, a ja ne znam da su moji u kabini ve} mrtvi - prise}a se u`asa Nevenka.

Prikolica se prevrnula, te{ko je povrediv{i. Po svedo~ewu prisutnih, hrvatska vojska je odmah blokirala taj deo.

Jedva su pustili Nevenkinog oca da joj pri|e. Poku{ao je da podigne prikolicu, ali nije uspeo.

Oca i onesve{}enu Nevenku hapse hrvatski vojnici i kroz {umu odvode put Siska. Kada bi Nevenka povremeno do{la k svesti i pitala za sina, ostajala je bez odgovora. Tek tada su vojnici, videv{i u kakvom je stawu, naredili woj da se vrati u selo, a oca su sproveli u zatvor, gde je proveo tri nedeqe. Jedva se vratila do traktora smrti - kada je videla sinovqevo telo kako nepomi~no le`i glavom nasloweno na lim, Nevenka je po~ela da jau~e: „Ne mogu ga ostaviti tako“. Jedan me{tanin tada ga je umotao u }ebe i spustio pored puta. Ni sama ne zna kako je nastavila daqe do prvih ku}a. Narednog dana Sini{a je sahrawen.

Porodica traga za wim u nadi da je `iv. Za Jovanku je bila najte`a 2000. godina, kada je izgubila i mu`a, a o sinu i daqe nema traga. Me|utim, kao majka nikada nije gubila nadu. Ukqu~ila se u sve akcije Udru`ewa porodica poginulih i nestalih „Suza“ ne mire}i se s pomi{qu da wenog sina nema. Tako se nakupilo 19 tu`nih godina tragawa i nadawa.

U avgustu 2011. godine saznaje da boluje od kobne bolesti i tada po~iwe Jovankina te{ka borba, strah da }e je smrt spre~iti da sazna istinu o sinu. Na`alost, tako se i dogodilo 31. decembra 2013. godine, kada je weno srce stalo.

Mirko Devetak

Gojko Davidovi}

Jovanka Davidovi} jedna je od mnogih kraji{kih majki koje je smrt spre~ila da saznaju istinu o sudbini svoje dece.

Sa svojom porodicom `ivela je u Dowem Mihoqcu sve do 1993. godine, kada su bili prinu|eni da napuste dom. Sina su ispratili u rat i s velikim strahom i{~ekivali svaki wegov poziv.

Na`alost, 1. avgusta 1995. godine posledwi put im se javio. Od tada mu se gubi trag.

Kada je 2005. godine prikazan film „Istina o stradawu srpskog naroda“, porodica Mirka Devetka mislila je da }e desetogodi{wa neizvesnost koja je obavijala wegovu sudbinu kona~no biti otklowena. Na`alost, to se nije desilo. Ni tada, ni deset godina kasnije.

Mirkova supruga Mira nije bila na premijeri filma. Odmah nakon emitovawa, pozvali su je qudi koji su prepoznali Mirka me|u ~etvoricom srpskih vojnika koje su maltretirali pripadnici ozlogla{enog Petog korpusa Armije Bosne i Hercegovine. Svi strahovi, slutwe i nemiri Mire Devetak dobili su svoju u`asnu filmsku verziju.

A 5. avgust bio je uobi~ajen dan. ^ak i u vreme rata, svi su ~ekali wegov skori kraj da bi se vratili poslu, podizawu porodice, ponovnom stvarawu poru{enog i uni{tenog. Ve}i broj `rtava niko

^etvrtak 10. decembar 2020. 11 ^etvrtak 4. avgust 2022.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

nije o~ekivao, pa ni Mirko, koji je verovao da je rat ve} gotov.

Mirko Devetak je ro|en 11. aprila 1955. godine u Qubini. U Dvoru je podigao ku}u za sebe i porodicu rade}i u drvnoj industriji. K}erka Dragana rodila se 1985. godine, a Mirjana godinu dana kasnije. Kada je Mira po tre}i put ostala u drugom stawu, nije ni slutila u kakvim }e uslovima roditi Svetlanu.

Umesto supruga, kojeg je uo~i progona o~ekivala na vratima ku}e, do{ao je wegov kolega i odvezao ih sve do Batajnice. Nikada nije `eleo da joj ka`e je li ve} tada znao da Mirka vi{e nema.

Svetlana je ro|ena samo 25 dana nakon {to joj je nestao otac, u trenutku kada joj je majka slomqena

od tuge i stresa.

U me|uvremenu je Mirina tetka, saznav{i {ta ju je sve zadesilo, do{la u Beograd i odvela je kod sebe. Tako je po~eo Mirin oporavak. Ali ni 20 godina kasnije, Mira i wene }erke ne mogu da odu na o~ev grob. A Mira se bori, svim snagama, ne propu{ta priliku da potra`i odgovor na samo jedno pitawe - gde je pokopano Mirkovo telo? Tiho ali odlu~no govori: „Ne `elim k}erkama ostaviti taj teret“.

Mira danas `ivi s k}erkama u Novom Sadu. Izvela ih je na dobar put. Dragana je diplomirala na Prirodno-matemati~kom fakultetu, Mirjana je ekonomistkiwa, a najmla|a Svetlana je uspe{na studentkiwa sociologije.

S. G.

NAKON 27 GODINA OD "OLUJE" SE]AWA NE BLEDE Parastos za ubijene Srbe bi}e odr`an 5. avgusta

Operacija Oluja je bila akcija hrvatske vojske u avgustu 1995. godine. Ciq ove operacije je bio zauzimawe najve}eg djela teritorije Republike Srpske Krajine. Operacija je zvani~no trajala 4 dana, zavr{ila se padom Republike Srpske Krajine i uspostavqawem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.

Sa teritorije RSK koju je zauzela hrvatska vojska izbjeglo je preko 200.000 Srba. Me|unarodni sud pravde je februara 2015. godine odbacio me|usobne tu`be Hrvatske i Srbije za genocid, utvrdiv{i da su se tokom i nakon operacije „Oluja“ dogodili zlo~ini koji bi mogli biti elementi genocida, ali da nije dokazana specifi~na genocidna namjera. ^etvrti avgust u Hrvatskoj se slavi kao "Dan pobjede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 5. avgust Dan sje}awa na `rtve genocida.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji ima imena 2.313 poginulih i nestalih Srba u "Oluji". Od toga 1.205 civila, a me|u wima 522 `ene i 12 dece.

Proces tra`ewa nestalih lica ne samo da je usporen, prije se mo`e re}i da stoji. Sve mawe je identifikacija, politika je upetqala svoje prste, a teza da se radi o humanitarnom i prioritetnom pitawu je samo mrtvo slovo na papiru.

Udru`ewe porodica "Suza" i ove godine, tradicionalno, organizuje parastos koji }e slu`iti sve{tenstvo Crkve Svetog Marka u Beogradu 5. avgusta 2022. godine sa po~etkom u 11 ~asova.

12

^etvrtak 4.

2022.2020.

10.avgust decembar

DRU[TVO

Dugi redovi za srpske pqeskavice

Zbog Milana i Stanka Dubai miri{e na srpsku pqeskavicu Dvojici Srba u Dubaiju, nedostajalo je da "posle grada svrate na pqeskavicu u 2, pa su otvorili sopstvenu hamburgernicu. Mimo svih o~ekivawa, potrefili su ukus kosmopolitskog grada, pa im posao "cveta".

Za deset godina koliko `ive u Dubaiju, dvojica Kragujev~ana i kumova, Milan Katani} i Stanko Nikoli}, isprobali su sve svetske kuhiwe, jela sa ro{tiqa i razne gastronomske specijalitete.

Ali, prema sopstvenom priznawu, ni{ta od toga nije imalo ni pribli`an ukus srpskih pqeskavica na kojima su odrastali.

Nostalgija je radila svoje, a u svakom burgeru koji su probali, tra`ili su ,,ono ne{to‘‘, {to bi ih podsetilo na poznati ukus. Mladi i preduzimqivi, nisu mnogo promi{qali, ~as posla su sklopili ,,dil‘‘, dogovor overili rukovawem i pokrenuli biznis sa pqeskavicama. Nije ba{ da im je bilo ,,morawe‘‘, po{to obojica imaju sopstvene poslove i u obavezama su ,,do gu{e‘‘, ali ka`u, `eleli su da probaju, pa {ta bude. Rizikovali su i nisu pogre{ili.

Sada, qudi ~ekaju u redu kako bi kupili wihov "serbian burger".

Svoju malu radwu, otvorili su u Global Vilixu, jednom od najve}ih zabavnih parkova na Bliskom istoku, koji danono}no vrvi od qudi, ali i ponude najrazli~itijih kuhiwa.

Na ideju je do{ao moj prijateq i kum, Milan Katani}, koji ve} ima par projekata na tom mestu. Pokretawe posla je velika investicija i bilo je boqe da se krene udvoje. U po~etku, na{e tradicionalno srpsko kumstvo nije obe}avalo da bismo zajedno dobro radili, ali ispalo je blizu idealnog‘‘, kroz {alu je ispri~ao Stanko i dodao da je kum Milan "malo vi{e kreativan"‘, a on ,,organizovan‘‘, pa dobro funkcioni{u ,,tako pome{ani‘‘.

Milan dodaje da je bilo po~etnog straha, kako }e se srpske pqeskavice kotirati u sredini gde je, kako ka`e, prisutna hrana "od Brazila do Japana". Ali, re{ili su da zagrizu, pa i po cenu "da posao propadne".

Global Vilix je nezaobilazna atrakcija za sve koji se na|u u Du-

Dvojica Kragujev~ana i kumova, Milan Katani} (levo) i Stanko Nikoli} napravili veliki uspeh sa srpskim pqeskavicama u Dubajiu

baiju, a na{i sagovornici opisuju, da kroz taj zabavni park, dnevno pro|e na desetine hiqada turista i lokalnog stanovni{tva. Verovali su u kvalitet pqeskavica, ali im je nedostajalo ime, koje }e se izdvojiti u moru {qa{te}ih reklama, zvu~nih naziva i poznatih brendova.

"Tito" se, ka`u, nekako sam nametnuo. ,,Hteli smo da bude zvu~no, upe~atqivo i prepoznatqivo.

I eto, ,,TITO‘‘ je nekako sve to, a usput budi i neku emociju kod na{ih qudi. Danas, mnogi koji do|u, ~ak i oni koji su samo u prolazu pored na{eg burgera, opale po koju fotku za dru{tvene mre`e i prijateqe. Cela politika i marketing Dubaija se svodi na to, da privu~e turiste i strane investicije, a mi smo izgleda, sa Titom uboli pravu stvar‘‘, otkriva nam Stanko.

Sa ro{tiqskim menijem, nisu `eleli mnogo da eksperimenti{u i "mudruju", pa u ponudi imaju samo dva proizvoda – pqeskavicu i gurmansku pqeskavicu.

Obe idu "kao alva".

"U na{em receptu nema sviwskog mesa, {to je idealno za ovo tr`i{te. A, recept do kog smo mi do{li je od majstora koji je svojevremeno pravio pqeskavice za Tita. Od toga je, na neki na~in i potekla ideja za naziv", ka`e Stanko.

Ovi, sada ve} uspe{ni preduzetnici u multinacionalnom Dubaiju, na samam po~etku nisu toliko strahovali od ogromne i jake konkurencije, koliko od zemqaka, koji, kako ka`u, dobro znaju {ta je pqeskavica.

Kada su polo`ili ,,prijemni‘‘ kod ,,na{ih‘‘, sve ostalo je i{lo glatko, pri~aju ovi vedri mladi}i.

"Mi smo od starta verovali u na{e pqeskavice, ipak smo odrasli na wima, i vidi nas kako smo lepi. Stanko je malo lep{i (desno), jer je on ~esto jeo pqeskavice bez hleba", nasmejao nas je Milan, a potom ozbiqno dodao, da je prezadovoqan timom qudi sa Balkana koji pravi pqeskavice, te da je na {tandu "uvek pozitvna atmosfera".

Stanko ka`e i da ih stranci naj~e{}e pitaju da im objasne razliku izme|u srpske pqeskavice i ameri~kog burgera, dok Milan dodaje da ih u takvim situacijama uvek puste da prvo probaju, pa da tek onda komentari{u.

"Kada probaju, i sami shvate lepotu na{e hrane, zemqe i gostoprimstva. Ko je jednom probao, uvek nam se ponovo vrati", potvr|uje Milan.

"Nismo ni bili svesni koliko na{ih qudi ima u Emiratima. Vidimo da su ponosni kada dovedu nekog novog stranca da proba na{u hranu. Tako|e, prilaze nam i stariji qudi iz nesvrstanih zemaqa, koji su studirali u Beogradu, Ni{u...

Do|u, progovore koju na sprskom i sete se studentskih dana.

Samo pozitivne re~i ~ujemo.

Ukoliko 10 posto qudi, koji su nam rekli da }e posetiti Srbiju stvarno i do|e, ima da nam sko~i BDP", zakqu~ili su ovi na{i zemqaci i svojevrsni promoteri Srbije.

M. T.

Srbija je ostala bez teksta na Bajatovi}eve plate, zara|uje 32.000 evra mese~no!?

Du{an Bajatovi}, ~lan SPS i direktor JP Srbijagas, rekorder je po primawima me|u dr`avnim i partijskim funkcionerima. I ne samo {to mese~no zara|uje blizu 34.000 evra, ve} je tokom pro{le godine dobio dva bonusa i to u ukupnom iznosu od ~ak 102.000 evra.

Du{an Bajatovi} je bez sumwe najpla}eniji srpski politi~ar, koji je godinama unazad gomilao funkcije u brojnim dr`avnim kompanijama. On sada prima ukupno ~etiri plate i pau{al, obavqa sedam funkcija, od kojih su tri direktorske.

Osim ogromnih plata, me|utim, on prima i ogromne bonuse.

Kako je objavqeno na sajtu Agencije za spre~avawe korupcije, wega je pro{le godine u aprilu Podzemno skladi{te gasa Banatski dvor, u kome je predsednik Nadzornog odbora, nagradilo (jednokratno) sa 7.054.177 dinara.

U novembru iste godine od Gastransa, gde je direktor, tako|e je dobio bonus i to u iznosu od 5.123.470 dinara.

To je ukupno 12.177.647 dinara ili 103.200 evra.

Ina~e, sude}i po podacima sa

sajta Agencije za spre~avawe korupcije, Du{anu Bajatovi}u mese~no na ra~un legne 3.997.936 dinara ili 33.880 evra.

Kao direktor JP Srbijagasa zara|uje 202.462 dinara. Najve}a primawa ima kao direktor preduze}a “Gastrans” - 1.703.104 dinara, a potom i kao ~lan Nadzornog odbora Jugorosgasa 1.469.665 dinara. On je i direktor kompanije South Stream Serbia AG, ali tu ne prima ni dinar.

Kao predsednik Nadzornog odbora Podzemnog skladi{ta gasa Banatski dvor Bajatovi} mese~no zaradi 590.000 dina-

ra, a kao poslanik u Skup{tini Srbije prima samo pau{al od 34.805 dinara. Iako je i pred-

sednik NO osiguravaju}e ku}e SOGAZ, za taj posao ne prima nikakvu nadoknadu.

R. N.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 4. avgust 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020. 13

“MAR[ NA DRINU”, PESMA KOJA GA\A SVAKOG SRBINA U SRCE:

Proslavio je Ivo Andri}, a onda je osvojila ~itav svet!

Onom ko ponosno isti~e da je Srbin, ova pesma izaziva mno{to emocija. Podse}a ga {ta je sve na{ narod istrpeo, a nije poklekao.

Pesma “Mar{ na Drinu” je, po mi{qewu mnogih, vi{e od muzi~kog dela. Smatra se ta je ta kompozicija neslu`bena himna srpskog naroda, kroz koju je protkana na{a borbna, vera, sloboda, smelost, prkos i ~ast. Ona je i ma~ i krst, ona je na{a veza sa nebom, ali i sa sobom samima.

U vreme kad nam je bila zabrawena nacionalna istorija, za wu smo se o~ajni~ki hvatali kao za retku preostalu kop~u sa svojom svetlom tradicijom. To veli~anstveno delo nastalo je u slavu jedne hrabre vojske, koja je usiqenim mar{om hitala na Drinu, na granicu svoje zemqe napadnute od vi{estruko ja~eg neprijateqa, vojske koja je `urila da za{titi neja~ Ma~ve, koju je nemilosrdno satirala zlo~ina~ka austrougarska solda~ija, u kojoj se istako{e mnoge na{e kom{ije, pa i sam Josip Broz.

Stanislav Bini~ki je komponovao ovaj mo}ni “Mar{” nadahnut juna{tvom srpskih ratnika u Cerskoj bitki, koji tada izbori{e i prvu pobedu za saveznike u Velikom ratu. Posvetio ga je legendarnom Gvozdenom puku, jednoj od najslavnijih srpskih jedinica, odnosno wenom neustra{ivom komandantu, pukovniku Milivoju Stojanovi}u zvanom Brko, koji je u odsudnom okr{aju na Tekeri{u predvodio svoje ratnike u juri{u do pobede.

Poginuo je herojski tri meseca kasnije na ~elu svog puka komanduju}i: “Za mnom”, u velikoj Kolubarskoj bitki.

U prisustvu vojvode Putnika, te visokih vojnih i dr`avnih li~nosti, ukqu~uju}i Ar~ibalda Rajsa i strane diplomate, “Mar{” je prvi put javno izveden u Kragujevcu 1915. i odmah se trajno naselio u srpska srca. Kasnije tokom rata ~esto je izvo|en me|u srpskim trupama, kod kojih je budio nevi|eno odu{evqewe i borbeni polet. Tokom proboja Solunskog fronta svirali su ga rado i ~esto svi savezni~ki vojni orkestri.

Me|utim, u komunisti~koj Jugoslaviji na “Mar{” se gledalo sa velikim podozrewem, pa su ga razne ideolo{ke komisije progla{avale za vid velikosrpskog

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

delovawa. Kakve usta{e, balisti, kakvi bakra~i – “srpski nacionalizam je najopasniji po dr`avu i poredak”, bila je smi{qeno i podlo nametnuta formula.

Pa, i kad od wega nema ni pomena, treba ga izmisliti u vidu sumwivih pesama poput onih o vojvodi Sin|eli}u i “Mar{a na Drinu”, ali i kroz sve drugo {to bi moglo poslu`iti da se Srbima “utera vera u ~uturu”. A onda se, po wima, desio jedan skoro pa incident.

Naime, kada je Ivo Andri} 1961. po{ao u Stokholm da primi Nobelovu nagradu i u|e u klub besmrtnika, sa sobom je poneo jednu predratnu gramofonsku plo~u kako bi “Mar{ na Drinu” tom prilikom bio izveden. Autenti~ni taktovi ove kompozicije silno su odu{evili prisutnu publiku na gala priredbi dodele nagrade srpskom kwi`evniku.

Nekoliko prisutnih velikodostojnika [vedske akademije odmah je zatra`ilo da im Andri} pokloni ovu plo~u. On je u~tivo odbio, obe}av{i da }e im je poslati naknadno, {to je uskoro i u~inio.

Potom je 1964. na 50. godi{wicu Cerske bitke na Pulskom festivalu premijerno prikazan film @ike Mitrovi}a “Mar{ na Drinu” sa istoimenom muzi~kom temom.

Iako se “objektivna” kritika obru{ila na film tobo` iz umetni~kih razloga, on je do`ivio ogromnu popularnost i gledanost, a pravo je ~udo kako je pro{ao ispod radara tada{we cenzure.

Dobar deo srpskog naroda, koji se ose-} ao poni`enim i nacionalno poga`enim, svi oni koji nisu fanati~no klicali Titu i partiji, film su do`iveli kao melem na rawenu du{u.

Pomenuti doga|aji bili su od presudne va`nosti da se od{krinu vrata povratku “Mar{a” u javni `ivot, ali daleko od toga da su vlastodr{ci cupkali uz wegove

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

taktove. Iste 1964. kompozicija je dobila i tekst iz pera novinara i publiciste Miloja Popovi}a Kavaje.

Tih godina kre}e novi `ivot “Mar{a” i to ne jedan, ve} dva, pri ~emu je onaj u inostranstvu potpuno neo~ekivano dobio svetske razmere, mada je to za na{u javnost bilo skoro nepoznato. Naime, odmah posle Andri}evog gesta u Stokholmu ta muzi~ka tema je postala neverovatno popularna u celoj Skandinaviji.

Prvo }e je objaviti jedan {vedski gitarista, a potom i [vedska kraqevska garda, uvrstiv{i je u svoj redovni program. A onda je to nezadr`ivo krenulo da se {iri i odjednom je “Mar{” postao svetski hit sa brojnim obradama koje su visoko kotirale

na top-listama. Snimqeno je vi{e od 25 plo~a u raznim adaptacijama.

Sve te kompozicije pod nazivom “Drina Mar{” ili samo “Drina” izvodili su neki od najpoznatijih svetskih solista, muzi~kih sastava i orkestara tog vremena, kao {to su britanski “[edousi”, “Xokersi” iz Belgije, {vedski “Spotniks”, Jirgen Ingman, te Xejms Last. Potom ga snima megazvezda Klif Ri~ards i ^et Etkins, pa Frank Sicilijano i ~uvena Meri Lafort.

Muzi~ka ikona SAD Peti Pejx s wim je napravila ogroman uspeh.

Te prepoznatqive note su “sveti gral” srpske patriotske muzike, ona je naprosto postala sastavni dio na{eg bi}a, skoro pa genetska stvar.

R. N.

115 uuu KAKO JE NEBOJ[A GLOGOVAC PRONA[AO @ENU U PORODILI[TU:

Silazim niz stepenice a `enu mi kona~no izvode iz lifta Se}awe na legandrnog glumca Neboj{u Glogovca koji je preminuo 9. februara 2018. godine ne bledi ni dan danas. Bio je glumac neverovatnog dara, sa talentom koji se nije mogao sakriti.

U jednom intervjuu je ispri~ao deli} iz svog privatnog `ivota -nakon ro|ewa sina Gavrila.

"Kad se Gavrilo rodio to je bilo veselo. Igrao sam to ve~e predstavu. U 10 i 20 je bio naklon publici, u 10 i 20 se on rodio. Iza{ao na aplauz. Onda sam oti{ao u bolnicu blago pijan.

Pa sam mislio od jedne `ene da je moja `ena, a nije bila", po~eo je pri~u Glogovac. Ista silueta, ista frizura kao Mina. I ja je vidim i krenem: - Mina qubavi, sina smo dobili.

"Derem se ne{to, ali na izliv moje ne`nosti ona se ne pomera.

Probam jo{ jednom, ali se `ena ne pomera. I tad shvatim da to nije ona", ispri~ao je on.

Uvedu ga unutra i povedu ga da vidi dete.

Poka`u mi bebu, vidim ja Ga-

vrilo ima gorwu usnu ko ja. Ho}ete da vidite suprugu? Da. Vode me kroz neki polumrak, ulazimo u sobu. Tamo nekih 6-7 kreveta.

I ona uzima onu tablu i ka`e – va{a supruga Mina Mitrovi}.

Ona je ina~e na poro|aj bila prijavqena pod tim prezimenom jer nismo papire stigli da sredimo.

- Ovo nije moja `ena.

- Jao pa nemojte tako, `ena se porodila. Nemojte te {ale.

- Nije {ala bre, nije moja `ena. [ta }emo mi ovde?

A ova `ena na laktu ka`e – ja

ho}u ceo dan da vam ka`em – ja sam Tina Mitrovi}, nisam Mina Mitrovi}", ispri~ao je on.

I onda nastaje haos, panika.

- Pa jel onda ono moje dete?

Kre}u provere rokovnika, onih narukvica.

- Jeste jeste sigurno, dete je va{e.

Silazim niz stepenice a `enu mi izvode iz lifta. Reko dobro smo se na{li. Posle smo oti{li u Zvezdaru i uni{tili pola onog kluba, ispri~ao je tada Glogovac.

R. N.

lll U slede}em broju: Kako je Lepa Brena polomila ruku Bobi @ivojinovi}u

14

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

AUSTRALIJA

Krah tr`i{ta ili korekcija Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Vest nedeqe nam svakako ponovo dolazi iz sedi{ta Centralne banke Australije (Reserve Bank of Australia), koja je po ~etvrti uzastopni put za samo ~etiri meseca podigla nominalnu kamatnu stopu (1.85 odsto).

Bez obzira na ogroman zna~aj te odluke, ona je na`alost bila potpuno o~ekivana, i vlasnici kreditnih zajmova su s pravom sve vi{e upla{eni i uznemireni. I ova kao i prethodne odluke RBA }e drasti~no uticati na standard i svakodnevni `ivot mnogih Australijanaca. Ta ~iwenica }e se tek osetiti u nared-

kolaps tr`i{ta. Pravovremena reakcija RBA mo`e itekako stabilizovati tr`i{te nekretnina, {to bi za krajwi rezultat moglo da ima samo korekciju cena.

Ovakav ishod bi svakako i{ao u prilog pre svega budu}im kupcima prvih nekretnina, ali ne i brojnim investitorima.

Australijanci vole nekretnine, i ve}ina qudi ima `equ da poseduje svoju nekretninu, i radije otpla}uje banci kredit umesto da iznajmquju istu. U ovom trenutku u ~itavoj zemqi postoji oko 10 miliona i trista hiqada nekretnina od kojih su ~ak vi{e od 6 miliona pod hipotekom. Nedavne odluke RBA iako minimalne, zna~i}e da }e na primer prose~no pove}awe rate za otplatu kredita na godi{wem nivou biti vi{e od 10.000 dolara. U kombinaciji sa inflacijom,

}e godine, za ve}inu vlasnika kredita situacija }e postati izuzetno dramati~na i u nekom trenuku verovatno neodr`iva.

Lakovernost kupaca nekretnina u Australiji se pre svega odnosi na ~iwenicu da je ovda{we tr`i{te u odnosu na Ameriku i ostatak sveta, bilo skoro netaknuto 2008. godine. Zaboravqa se da se za to mo`e zahvaliti pre svega Kini, i wenoj tada{woj enormnoj potrebi i gladi za sirovinama, {to je Australiji pomoglo da se odr`i na povr{ini u trenucima kada je svet tonuo. Danas nakon 14 godina stvari su se drasti~no promenile, i Kina kupuje neuporedivo mawe sirovina {to zna~i da nema upumpavawa sve`eg novca kao nekad. Zato }e i sama eventualna reakcija tr`i{ta nekretnina, ovog puta biti potpuno druga~ija u odnosu

Zajedni~ke vojne ve`be Australije, Japana, Indonezije i SAD Japanske odbrambene snage u~estvova}e slede}eg meseca po prvi put na vojnim ve`bama u Indoneziji zajedno sa SAD i Australijom, izjavio je danas japanski premijer Fumio Ki{ida posle razgovora sa indone`anskim predsednikom Xokom Vidodom.

Dvojica lidera su tako|e, postigla dogovor da dve zemqe bli`e sara|uju u oblasti energetike, a Ki{ida je izjavio da je Indonezija "kqu~ni strate{ki partner Japana".

Zajedni~ke vojne ve`be nose naziv Garuda {tit, a odr`a}e se u Indoneziji, dodao je Ki{ida.

Va{ington je saop{tio da }e

uuu Australijanci vole nekretnine, i ve}ina qudi ima `equ da poseduje svoju nekretninu, i radije otpla}uje banci kredit umesto da iznajmquju istu.

U ovom trenutku u ~itavoj zemqi postoji oko 10 miliona i trista hiqada nekretnina od kojih su ~ak vi{e od 6 miliona pod hipotekom. Nedavne odluke RBA iako minimalne, zna~i}e da }e na primer prose~no pove}awe rate za otplatu kredita na godi{wem nivou biti vi{e od 10.000 dolara nim mesecima i godinama, jer se opravdano veruje da }e se ova nepopularna mera i trend rasta kamatnih stopa nastaviti i u doglednoj budu}nosti. Za sada RBA ne mora da brine da }e za veliki broj porodica to postati neodr`ivo jer je re~ o jo{ uvek malim pove}awima kamata. Ipak stvari }e po~eti drasti~no da se mewaju onog trenutka kada }e za brojne investitore ta ra~unica vra}awa kredita postati previ{e komplikovana. Tada }e jedan deo wih, posebno oni koji imaju vi{e od jedne nekretnine, po~eti da razmi{qaju o prodaji, {to u prekomernoj ponudi mo`e izazvati i potpuni krah tr`i{ta u celoj zemqi. Naravno, i ovde }e kqu~nu re~ ponovo imati RBA, koja mo`e reagovati u pravom trenutku i spre~iti mogu}i

rastom cena osnovnih `ivotnih namirnica kao i energenata, ovo mo`e biti veoma te`ak udar na prose~nu australijsku porodicu.

Posebno }e udar biti `estok na one vlasnike nekretnina, koji su to postali u posledwih par godina, kada su cene ve{ta~ki divqale bez nekog realnog osnova. Setimo se da su cene nekretnina uglavnom rasle za vreme korona restrikcija, lokdauna i da je na`alost ve}ina potecijalnih kupaca verovala da je re~ o nekom realnom rastu. Pokazalo se da je ve}ina tih kupaca koji su uzimali kredite u posledwih par godina, sada upala u zamku bez objektivne {anse da se iz we izvuku. U su{tini, ukoliko se rast nominalne a samim tim i realne kamatne stope nastavi do kraja ove i u toku slede-

na pro{lu finansijsku krizu.

Inflacija u Americi, najve}oj i najva`nijoj ekonomiji sveta, je u ovom trenutku na istorijskom maksimumu jo{ od kraja osamdesetih godina pro{log veka. [to se ti~e Australije posledwi ovogodi{wi kvartal pokazuje da je inflacija u uzlaznom trendu (6,1 odsto), i da }e nastaviti da raste i do kraja godine. Eventualno obuzdavawe inflacije u ovoj globalnoj situaciji nije apsolutno realno, jer vlada jednostavno ne mo`e da uti~e na cene energenata i osnovnih namirnica na svetskom tr`i{tu. Ipak, svaka kriza bez obzira na negativna o~ekivawa, mo`e doneti i neke pozitivne novine. U ovom slu~aju, moglo bi do}i do korekcije cena nekretnina, {to bi ih onog trenutka kada kamate prestanu da rastu, za ve}inu budu}ih kupaca u~inilo znatno pristupa~nijim.

Australijsko tr`i{te nekretninina je posledwe dve decenije postalo jedno od najskupqih u svetu. Zato bi eventualna korekcija cena vratila nadu mnogim budu}im prvim vlasnicima nekretnina, koji su oduvek bili motor svake zdrave ekonomije.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

te ve`be, u kojima obi~no u~estvuju samo Indonezija i SAD, biti zna~ajno ve}eg obima nego prethodnih godina.

Dogovoreno je i da Japan odobri zajam Indoneziji u iznosu od 318 miliona dolara za infrastrukturne projekte i prevenciju katastrofa, istakao je Ki{ida.

Planirano je da se Vidodo u toku dana{weg dana sastane i sa japanskim carem Naruhitom.

Prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda, vrednost japanskog izvoza u Indoneziju u 2020. godini iznosila je 9,2 milijarde dolara, a indone`anskog u Japan 14,5 milijardi.

NA PRODAJU

DVA GROBNA MESTA (PARCELE) Prodajem dve srpske grobne parcele na Rukvud grobqu u Sidneju Rookwood Cemetery, Sydney NSW Zone: H Section: Serbian Lawn 1 Allotments 266 & 267

Dva grobna mesta jedno pored drugog {to je jako te{ko na}i!

Cena: 12 000 dolara po mestu Informacije: Viki 0438291393

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 15 ^etvrtak 4. avgust 2022.

Домаћин славе Дане Стефановић

Србин Драго Стојковић тражи опале у Кубер Пидију

Slava hrama Sv. Proroka Ilije u Kuber Pidiju U nedequ 7. po Duhovima, sve~ano je proslavqena hramovna slava i 30. godi{wi jubilej od osnivawa Misionarske parohije Svetog Proroka Ilije u Kuber Pidiju. Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski g. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe arhimandrita Petra (Radulovi}a) - arhijerejskog za-

menika, protojereja Samuila (iz RPC - MoskovskePatrijar{ije), protojerej-stavrofora Milorada Jov~i}a - administratora Misionarske parohije, proto|akona Miodraga Tomi}a i |akona Jovana Jov~i}a.

Na kraju Liturgije Episkop je osvetio nove tronove i ikone, a zatim, osve{tao slavske darove prinesene u ~ast Svetog Proro-

ka Ilije. Doma}in slave bio je g.

Dane Stefanovi}.

Pored brojnih vernika, proslavi su prisustvovali i Wegova Ekselencija ambasador Republike Srbije u Australiji g. Rade Stefanovi} i ^lan Skup{tine Ju`ne Australije sedi{ta Gajls, g. Edvard Hjuz.

Izvor: Mitropolija ANZ

KONCERT: Pravoslavqe u Australiji Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski g. Siluan prisustvovao je 22. jula 2022. godine koncertu pravoslavnih horova u Sidnejskom muzi~kom konzervatorijumu pod nazivom Pravoslavqe u Australiji.

Koncertu, koji je organizovao Ruski pravoslavni mu{ki hor Australije, prisustvovali su i Mitropolit Antiohijske pravoslavne arhidijeceze g. Vasilije, ugledne zvanice i verni narod iz raznih pravoslavnih jurisdikcija.

Srpsku Pravoslavnu Crkvu predstavqao je hor pri hramu Svetog kneza Lazara u Aleksandri-

ji pod dirigentskom palicom g|e Dragane Milovanovi}. Nastupili su i Ruski mu{ki hor Australije, Australijski vizantijski hor i Antiohijski pravoslavni hor.

Izvor: Mitropolija australijsko-novozelandska

16

^etvrtak decembar 2020. ^etvrtak 10.

4. avgust 2022.

Republika Srpska Krajina

Republika Srpska Krajina je postojala i jo{ uvek postoji, makar kod nas koji }emo je uvek ~uvati u srcu. Dakle RSK je nastala kao plod naroda kome je Tu|manova Hrvatska nasilno otela pravo konstitutivnog naroda. Time je Tu|man krenuo u nasilno otcepqewe od tada{we SFRJ, to Srbi nisu `eleli, ba{ zato {to su bili konstitutivni narod a ukidawem konstitutivnosti oteto im je pravo na samoopredeqewe.

Svesni da je Tu|manova Hrvatska krenula u stvarawe moderne NDH, koja i danas egzistira, a po{to rane iz Drugog svetskog nisu ni malo zarasle, Srbima je bilo jasno {ta im se sprema , pa su kao odgovor na ustavno i svako drugo nasiqe stvorili svoju SAO Krajinu, koja je kasnije preimenovana u Republika Srpska Krajina.

RSK je imala svoju skup{tinu, vladu, predsednika, vojsku, policiju i svoju valutu. Bila je dr`ava koja je fizi~ki nestala, kada je dana{wa NDH uz pomo} Amerike izvr{ila genocidnu akciju ”Oluja” i etni~ki o~istila prostore dana{we avnojske Hrvatske na kojima su vekovima `iveli Srbi.

RSK pravno nikad nije nestala i zato se ba{tini wen kontinuitet. Nikad se ne}u pomiriti sa tim da je teritorija dana{we okupirane RSK, Hrvatska i do}i }e dan kada }e se taj istorijski zlo~in ispraviti.

Ne stidim se da svuda i na svakom mestu ka`em da su Knin, Drni{, Obrovac, Benkovac, Gra~ac, Srb, Dowi Lapac, Udbina, Vrhovine, Babin Potok, Korenica, Vojni}, Petrova Gora, Petriwa, Glina, Kostajnica i Dvor na Uni srpska mesta i da su ~inili jednu kompaktnu teritoriju RSK. Znaju to i svi u Hrvatskoj - da je to srpsko! Kao {to znaju da su gradovi: Drvar, Jajce, Glamo~, Kupres, Bosanski Petrovac i Kqu~ isto ~iste srpske teritorije a koje su oni okupirali.

Mi se moramo {to vi{e potruditi da u~imo svoju decu o tome da im ostavqamo u amanet, da im pri~amo koliko su Kraji{ki Srbi stradalni narod i da nikad ne smemo da zaboravimo {ta su nam usta{e u~inile u dvadesetom veku.

Za vreme Tita i wegov la`nog bratstva i jedinstva, moralo se }utati o usta{kim zlo~inima prema Srbima u Drugom svetskom ratu, neko je `eleo da se o tome i daqe }uti. Sve pod pla{tom da se ne zamerimo Hrvatskoj, ali zahvaquju}i predsedniku Vu~i}u, stvari su se mnogo promenile i on o tome vi{e ne `eli da }uti.

Nisam mogla razumeti {ta zna~i da se ne zamerimo. Nema zamerawa ako si iskren. Nemam nikakvu `equ da sa usta{kom Hrvatskom gajim neke preterano dobre odnose iako sam tamo ro|ena, osim one slu`bene a to je da vrate otetu imovinu prognanim Srbima, da ne diraju SPC, da ne maltretiraju qude koji tamo `ive i koji tamo odlaze ili se vra}aju. Nikad ne}u uplatiti aran`man za letovawe i tako puniti wihov buxet.

Jo{ postoje neki razlozi zbog kojih }u nekad oti}i tamo a to su: grobqa, roditeqa i mnogih predaka, manastiri Krupa, Krka i Dragovi} i Jasenovac, da zapalim sve}u. Za mene jednostavno Hrvatska u dana{wem obliku ne postoji. To je moderna NDH, u kojoj se lupaju }irili~ne table, slave najokorelije usta{e, veli~a NDH, ulice nose nazive po usta{kim krvolocima, na Tompsonovim koncertima {irom Hrvatske svi gromoglasno uzvikuju ”Za dom spremni” slavi se Jasenovac, falsifikuje istorija, slavi se genocidna akcija ”Oluja”. Dr`ava i narod koji od svoje istorije jedino ~ime imaju da se ”pohvale” je da su klali Srbe i da su imali Jasenovac. Dr`avu su na zlo~inu napravili i zato verujem da to zlo mora kad tad da se ugasi.

RSK `ivi i `ive}e!

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

SRBIJA DO FIXIJA

Ambasador Republike Srbije pri Australi i Novom Zelandu predao nerezidencijaln akreditaciju Republici Fixi

Pi{e: Nina Markovi} Kaze Predsednik Fixija Ratu Vilijam Maivalili Katonivere, sve~ano je do~ekao u utorak 19. jula karijernog

diplomatu i Ambasadora Republike Srbije Radeta Stefanovi}a na Fixiju koji je zaslu`no predstavio lice Srbije zajedno sa svojom porodicom. Beograd i Suva }e 2026. godine obele`iti 50 godina diplomatskih odnosa. Bilateralni odnosi imaju dosta potencijala za unapre|ivawe, a lokacija srpskog ambasadora u Kanberi predstavqa idealnu priliku za taj podvig.

Vlada Republike Fixi je ispratila ovaj poseban doga|aj u bilateralnim odnosima sa Srbijom na svim zvani~nim kanalima dru{tvene komunikacije, pa tako i preko li~nih naloga predsednika Republike Fixi koji je posebno pozdravio predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i po`eleo Srbi-

ji puno uspeha u daqem raz parada od 30 vojnika i ben Fixija, ina~e jedne od najak mirovnim misijama Ujediwe ja iz pacifi~kog regiona, je pozdravila prisustvo Am Stefanovi}a na formalan li~an na~in usled podizaw Republike Srbije ispred Be Slike govore vi{e od hiq pa i u ovom slu~aju. Ako bi teqstvo izme|u dve zemqe miqama, deset hiqada miq Srbije i Fixija bi se moglo sa bli`om bilateralnom r domenu elektronskih usluga ve i studirawa preko intern da }e Fixi postati odsko~n

Srpkiwa Duwa Ka~marek (ro|ena presti`ne nagrade vlade Australi (ACT) za multikulturalnu umetnost

Dugogodi{wi projekat iz Kanbere, advokata Duwe (ro|ene Cvjeti}anin) osvo jula 2022. ovogodi{wu nagr Australijske Prestoni~ke t (ACT) za multikulturalnu medije i kulturu.

Virtuelni portal “be:lo po~ele su Duwa i Jasmin, ne studentkiwe na Australijs

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 4. avgust 2022.

A:

iji nu

zvoju. Vojna nda vojske ktivnijih u enih Nacie zvani~no mbasadora n i simbowa zastave ele palate. qadu re~i, i se prijae merilo u qa izme|u o smawiti razmenom u a, e - upraneta. Mo`na daska za

SUBOTA De~iji karneval od 16 ~asova [tandovi sa hranom (pica i burek) Izlo`ba automobila i motora od 16 – 18 ~asova DJ u`ivo BWE home game Kafansko ve~e od 19 ~asova pa do kasno u no} Tradicionalni srpski ro{tiq i pe~ewe Muzika u`ivo Bonno Beats za mla|e od 18 godina 19.30 – 00.00.

Bonno Live 18+ 20.00 – do kasnih sati

srpsku diplomatiju na pacifi~kim ostrvima. Po reakciji fixijanskog vrha u susretu sa porodicom Ambasa-

dora Stefanovi}a, novo poglavqe u bilateralnim odnosima zvu~i obe}avaju}e.

Cvjeti}anin) pobednica ijske prestoni~ke teritorije t, medije i kulturu

Srpkiwe Ka~marek ojio je 19. radu vlade teritorije umetnost,

onging” otekada{we skom naci-

onalnom univerzitetu, kao projekat za izra`avawe i prikazivawe identiteta australijskih migranata kroz li~ne bele{ke, kratke pri~e, poeziju i fotografije i druge vidove umetnosti. Duwa i Jasmin su kroz “be:longing” bile ove godine pokroviteqi multi jezi~ne ve~eri poezije, a objavquju i radove pripadnika srpske imigracije u Australiji.

Duwa se zahvalila u ime projekta i kolega vladi Australijske prestoni~ke teritorije, kao i partnerima poput “Akademije jezika” iz Kanbere i “Regionalnom forumu jezika” iz Kanbere. Duwa i Jasmin se nadaju da }e dodatna energija koju je ova nagrada donela podsta}i wihov tim da investiraju u svoju zajednicu jo{ dugi niz godina. ^estitamo Duwi i wenim saradnicima i `elimo im puno uspeha u budu}nosti u svim “be:longing” projektima.

Nina Markovi} Kaze

NEDEQA 34. Folklorni festival Zvani~na ceremonija povodom otvarawa festivala Va{ar i {tandovi sa hranom i pi}em Muzika u`ivo Kapije se otvaraju u 9 ~asova ujutru Lucky Door Prize Vatromet u 20 ~asova Besplatan parking - Fairfield Showgrounds Besplatan prevoz autobusom sa parkinga od 9 ujutru do 21 uve~e

18

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

FEQTON

Srbi u Rusiji (3)

Srpska crkva sv Petra i Pavla u Moskvi

Srpski sveci u Moskvi Srbi se useqavaju u Rusku Federaciju od 14. veka. Danas ih sa stalnim boravkom ima 20.000. Najzna~ajniji Srbin u istoriju Rusije bio je car Ivan ^etvrti Vasiqevi~, koji je uveo svetosavqe Pi{e: Marko Lopu{ina

Sam car Ivan ^etvrti je nadahnuo svoje istorijske naslednike, vladare carske Rusije da u najzna~ajnijoj ruskoj crkvi svih vremena Arhangelskom saboru u Kremqu, u kome bogoslu`i i ruski patrijarh Kiril, uz najve}e

Ikona Svetog Save u Arhangelskom saboru

ruske svece postave i tu danas stoje Sveti Sava, Sveti Simeon Miroto~ivi i Sveti car Lazar.

- Arhangelski sabor u Kremqu, koji mnogi smatraju za glavnu rusku crkvu, dnevno poseti i do 10.000 vernika, posetilaca i turista. Samo najve}ima mesto je ovde u Arhangelskom saboru u Kremqu – rekao mi je tokom obilaska Goran Radmanovac - Na{a vera je jedna, ujediniteqska i bratska. Sasvim je prirodno da Rusija na ovakav na~in poka`e

svoju privr`enost srpskom narodu.

U{li smo tiho i bogomole}ivo u saborni hram, sa visokim stubovima oslikanim ikonama i kamenim grobnicama ruskih vladara.

Na severoisto~noj strani Arhangelskog sabora ukazale su nam se svete ikone Svetoga Save, Svetog Simeona i Svetog cara Lazara.

Gledali su nas kao svoju duhovnu decu. Bio sam presre}an zbog takvog ose}awa koje me pro`imalo celim bi}em.

Pred grandioznim freskama Svetoga Save, Svetog Simeona i Svetog cara Lazara veliki ruski knezovi molili se za duhovnu snagu i pobedu uo~i svake bitke Ikone Svetog Save i wegovog oca Simeonom, ra|ene su od 1652. do 1666. godine u vreme vladavine cara Alekseja Prvog iz dinastije Romanovih. Sveti Sava i Simeon, sabirateqi srpskih zemaqa, naslikani su u puno}i svoje bo`anske misije. Pred grandioznim freskama veliki ruski knezovi molili se za duhovnu snagu i pobedu uo~i svake bitke.

Zbog fresaka izuzetne umetni~ke vrednosti, me|u kojima su i tri srpskih prosvetiteqa i ~udotvoraca, Arhangelski sabor je ruski spomenik nacionalne kulture – pojasnila nam je gotovo {apatom zbog crkvene ti{ine i dostojanstva na{a profesorka istorije i vodi~.

Ikone svetih Srba se nalaze u delu koji se odnosi na vladarske prethodnike cara Ivana Groznog, jer su oni duhovno bili povezani sa Srbima. Naime, Te-

Patrijarh Pavle u Moskvi

odosijevo “@itije Svetog Save” bilo je dobro poznato u ruskim crkvenim i dr`avnim krugovima.

I nije neskromno re}i, da je na{ sveroditeq i wegovo veli~anstveno delo, to jest da je “Sveta Srbija” Nemawi}a kao Savin duhovni porod – bila uzor i ideal onoga {to danas zovemo “Svetom Rusijom”. Nije preterivawe re}i da je uzor vladara - monaha ~ije su najveli~anstvenije ovaplo}ewe upravo bili Nemawa i wegov sin, bili i ideal cara Ivana IV Groznog.

Jo{ je wegov deda car Ivan Grozni u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. Posebno su zanimqivi odnosi wegovog naslednika cara Ivana Groznog ^etvrtog sa hilandarskim bratstvom. Prvi carev susret sa svetogorskim monasima dogodio se 1550. godine.

Tada su u Moskvu stigli iguman hilandarski Pajsije i jo{ trojica monaha. Oni su molili cara Ivana da ih uzme u za{titu od Turaka i zaustavi otimawe manastirske imovine – pi{e u ruskim crkvenim kwigama.

Hilandar i Podvorje Ivan Grozni je odmah posle ove posete, zbog Hilandara i ruskog manastira Sv. Pantelejmona, uputio pismo Sulejmanu Veli~anstvenom, u kojem je od turskog sultana tra`io da uzme u za{titu ova dva manastira. To je bio prvi diplomatski kontakt dve sile na ovom nivou. [est godina kasnije hilandarsko bratstvo zatra`ilo je novu pomo} od cara Ivana Groznog.

Wihovi izaslanici, koji su do{li u Moskvu, bili su bogato darivani crkvenim ode`dama, ikonama, kwigama i novcem. Car je poklonio Hilandaru 300 rubaqa, a carev brat knez Jurij Vasiqevi~ 50 rubaqa. I narednih godina, sve do pred Ivanovu smrt, Hilandar }e redovno dobijati pomo} od cara Ivana Groznog – zapisano je u pravoslavnoj istoriji.

Car Ivan je u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. U Moskvi je od vremena cara Ivana Groznog, pa do po~etka 19. veka, postojalo

Podvorje manastira Hilandara.

Zatim, od 1874. godine do Oktobarske revolucije delovalo je Srpsko podvorje uz blagoslov mitropolita Mihaila. Hram Podvorja svetog Kira i Jovana i Svetog Save, arhiepiskopa srpskog, sa samom zgradom Podvorja darovao je Srbima sam car.

Sinod Ruske pravoslavne crkve je 28. decembra 1999. godine doneo odluku da se u Moskvi, pri hramu Svetih apostola Petra i Pavla, kod Jauzkih vrata, obnovi Podvorje Srpske pravoslavne crkve pri Patrijar{iji moskovskoj i sve Rusije. Ovom odlukom krunisani su vi{edecenijski napori dveju crkava da se u~vrste veze izme|u jednovernih i bratskih naroda.

Po~etkom 2000. godine, hram je bio predat Srpskoj patrijar{iji, u kome je 21. avgusta 2000. liturgiju slu`io srpski patrijarh Pavle.

Nastojateq Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi, arhimandrit Antonije (Panteli}), izabran je za vikara patrijarhu srpskom sa titulom episkopa moravi~kog, s tim da i daqe obavqa du`nost nastojateqa moskovskog podvorja.

Upravu Podvorja otac Antonije primio je u jesen 2002. godine, jer je u to vreme predavao u bogosloviji u Srbiwu.

Potom je ura|ena hidroizolacija hrama, poplo~an je prostor ispred i oko hrama trotoarnim kamenom, promeweni su sve prozori, ura|ena je fasada, kompletna rastauracija oltara i ikonostasa. Izra|ene su nove riznice i obavqeni mnogi drugi radovi na enterijeru i eksterijeru hrama.

Potpuno su obnovqena tri doma.

Izgra|ena je ~etvrta zgrada i kapela Svetog Save, krstionica, muzej i riznica.

Ovaj hram pose}ivao je i patrijarh srpski Irinej. Doma}in mu je bio prvi put predsednik Vladimir Putin. A drugi put, krajem 2016. godine na proslavu sedamdesetog ro|endana patrijarha ruskog Kirila, verskog poglavara moskovskog i sve Rusije.

(Kraj)

PUTOPIS

Ble{tavobeli zidovi malog hotela u starom delu Bodruma, jednostavna mediteranska arhitektura uz dodatak drvenih doksata, a unutar fasade utisnute „staklenoplave o~i” protiv uroka (na turskom: „nazar bonxuk”). U unutra{wem dvori{tu hotela, u delu gde se izjutra postavqaju stolovi za doru~ak, hladovinu pravi ba{ta s narom, limunom, palmama i cvetnim bugenvilijama. Ugla|eni, stariji gospodin, recepcioner hotela, zastao je tokom doru~ka u ba{ti pokraj stola tri mla|e `ene i s wima popri~ao na, ~ini se, te~nom gr~kom jeziku.

Tri Grkiwe na letovawu u Turskoj i recepcioner Tur~in koji govori gr~ki?

Nije gre{ka. Od Bodruma ka severu, na primorju, naro~ito u regiji Izmira, na magistrali smo ~esto videli gr~ke registracije. Ovaj deo turske obale ne samo da je relativno blizu gr~kom kopnu, ve} i mnoga gr~ka ostrva svojom blizinom „zaklawaju” vidik turske obale ka pu~ini.

IME DUGUJE PODRUMU Iako ime Bodruma, gradi}a od oko 120.000 stanovnika, u prevodu s turskog zna~i „podrum”, {to i ne zvu~i ba{ kao preporuka za turisti~ku posetu, gradi} va`i za jedno od najlep{ih mesta na turskoj obali.

Gledaju}i s uzvi{ice – s magistrale, ~itav grad izgleda kao da je po prete`no golim bre`uqcima uz more neko prosuo bezbroj kockica {e}era koje su se zbile uz obalu. Zahvaquju}i pametnoj odluci vlasti, u centralnom zalivu gradi}a, nalik onim na egejskim ostrvima Gr~ke, ku}e od najvi{e dva sprata s drvenim doksatima i danas su jedini dozvoqeni vid gradwe.

Mnoge od wih nisu starije od nekoliko decenija i du` obale pretvorene su u veoma prijatne restorane i kafeterije.

Za razliku od drugih mesta na turskoj obali, Bodrum su prvo „otkrili” doma}i turisti, kada je u gradi}u koji je imao reputaciju boemskog osnovana slikarska kolonija. Nakon umetnika, stigli su i prvi doma}i turisti, a onda i stranci, mnogi jahtama.

Nekada davno, Bodrum – nekada{wi anti~ki Halikarnas bio je centar kraqevine Karije. Dr`avica koju su pohodili Persijanci i Grci bila je najpoznatija po kraqu Mauzolu, ~oveku koji je sagradio prvu megalomansku grobnicu na svetu. I danas, svaka monumentalna grobnica na planeti po wemu nosi naziv – mauzolej. U Halikarnasu je ro|en i „otac istorije” – Grk Herodot.

Centar Bodruma smestio se u {irokom zalivu, s rtom i velikom, krsta{kom Tvr|avom Svetog Petra u sredi{tu. U zapadnom delu zaliva nalazi se luka, marina za jahte i lepo ure|eno {etali{te, s klupama, zelenilom i de~jim igrali{tima. Du` {etali{ta ukotvqeni su ~uveni turski jedrewaci – guleti, koji svakodnevno krstare obalama, voze}i turiste na jednodnevne izlete u zalive oko Bodruma.

Gradi} je i jedna od polaznih stanica ~uvenih „Plavih krstarewa” (na turskom: Mavi Yolculuk) guletima koji plove ka jugoistoku – Marmarisu i daqe, du` obala prirodom najlep{eg Likijskog poluostrva. Isto~ni deo bodrumskog zaliva po~iwe iza krsta{ke tvr|ave i pretvara se u gradsku pla`u. U ve~erwim ~asovima, le`aqke i suncobrani nestanu, a umesto wih pla`u ispune jednostavni drveni stolovi i stolice s belim stolwacima za romanti~nu ve~eru.

Bodrumska tvr|ava je veoma prijatno mesto s unutra{wim dvori{tima u zelenilu i kulama u kojima su sme{teni zanimqivi sadr`aji. Posle decenije i po renovirawa, 1978. tvr|ava je pretvorena u Muzej podvodne arheologije, s predmetima prona|enim na egejskoj obali Turske, koji poti~u jo{ iz bronzanog doba. Na otvorenom prostoru velikog dvori{ta mogu da se vide razli~ite vrste amfora i na~in na koji su skladi{tene na brodovima. Tu su i prikazi starih presa za masline, pe}i u

BODRUM

Mesto koje i Grci biraju za letovawe

Izgled nekada{we grobnice kraqa Mauzola, po kome su sve kasnije ogromne grobnice nazivane - mauzoleji

Engleska kula

^etvrtak 10. decembar 2020. 19 ^etvrtak 4. avgust 2022. kojima su pe~ene amfore od gline i crte`i kerami~kih cevi anti~kog bunara.

U Muzeju podvodne arheologije, izme|u ostalog, mogu da se vide tovar rimskog broda prona|enog na obalama Turske i ostaci olupine „Tekta{ Burnu”, najstarije o~uvane olupine iz perioda klasi~ne Gr~ke. Jedan deo postavke ~ini i slikoviti presek egipatskog broda, koji je prenosio amfore i bakarne plo~e s ostrva Kipra. Ipak, najva`niju od svih olupina s ovih obala ~ini „Uluburun batigi”, do sada najstarija olupina broda ikada prona|ena na svetu (14. vek pre nove ere), koju je 1982. u moru kod obala Likijskog poluostrva, zajedno s Turcima, prona{ao tim ameri~kih arheologa.

Ne{to daqe, u jednoj od kula sme{tena je veoma dekorativna anti~ka grobnica karijske princeze Ade, s ostacima nakita i delovima zida starim 2.500 godina.

PRESTONICA KRAQA MAUZOLA U 4. veku pre nove ere Bodrum je bio prestonica anti~ke dr`ave Karije na ~elu s kraqem Mauzolom i wegovom sestrom (i ujedno suprugom) Artemizijom. Me|u mnogim interesantnim crticama iz wihovog `ivota zabele`eno je i kako je kraq osmislio da od podanika sakupi dovoqno novca za podizawe monumentalne grobnice napla}ivawem poreza za no{ewe duge kose, koja je u to vreme, i za oba pola, bila uobi~ajena.

Podizawe kraqevske grobnice bio je najva`niji i najpoznatiji poduhvat – prvi te vrste na svetu, jer je svojom monumentalno{}u i koli~inom rasko{i zasenila sve prethodne i postala uzor za gradwu sli~nih, do dana dana{weg. Grobnica Mauzola nazvana je po wemu mauzolej – naziv koji se danas koristi za sve velelepne grobnice i jedno je od sedam svetskih ~uda antike. Od nekada{we rasko{i u mermeru, danas su ostali samo temeqi i poneki stub, ali i podzemni tuneli u kojima su bili sme{teni pogrebni kov~ezi. Pre oko stotinu godina, jedan deo prona|enog materijala zavr{io je u Britanskom muzeju, u Londonu.

NEKAD SELA, DANAS MARINE Na duga~kom, bodrumskom poluostrvu nalaze se i mnoga mawa mesta, nekada sela koja su vremenom izrasla u hotelske komplekse i marine za jahte. Iznad centralne bodrumske ulice, magistrale koja povezuje stari deo grada s Gumbetom, nalaze se ostaci velikog rimskog amfiteatra. Tokom letweg perioda, u teatru u ve~erwim ~asovima gostuju poznate turske estradne zvezde i glumci.

No}ni `ivot Bodrumu jedan je od ~uvenijih. Mnogi Turci tvrde da je posle istanbulskog, naj`ivqi u ~itavoj Turskoj.

ENGLESKA KULA Jedna od najve}ih i najo~uvanijih krsta{kih tvr|ava uop{te – Tvr|ava Svetog Petra nalazi se u samom srcu Bodruma. Sazidana je u 15. veku, u periodu kada su posledwi zapadnoevropski vitezovi i{li u pohode ovim podru~jima i daqe bezuspe{no poku{avaju}i da „Svetu zemqu” oslobode od „nevernika”. U jugoisto~nom delu zidina jo{ uvek stoji „Engleska kula”, ure|ena u stilu nekada{wih stanara, krsta{a.

Grbovi i drveni sto, oklopi i panciri, krsta{ke, ali i osmanlijske zastave upotpuwuju scenografiju ovog dela sredwovekovnog zamka.

VETREWA^E U SUMRAK Izgradwom velikog broja turisti~kih sadr`aja, i susedni zaliv Gumbet postao je deo grada, u kojem su sme{teni hoteli, restorani, suvenirnice, diskoteke i kafi}i. Izme|u centralnog bodrumskog i zaliva Gumbet nalazi se brdovito, „troprsto” poluostrvo, na ~ijem su vrhu pore|ane stare vetrewa~e. Ni`e vetrewa~a, u kasno popodne na parkingu zaustavqaju se automobili s onima koji na ovo mesto dolaze kako bi posmatrali zalazak sunca. I zaista, pogled na ~itav bodrumski zaliv – pregr{t belih kockica u ru`i~astom sumraku – zaista je inspirativan.

M. T.

20

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

SRBI U SVETU

Lu`i~ki Srbi u stvarnosti i predawu Putopisna ~itanka Mi}e Cvijeti}a o kulturi brojno najmaweg slovenskog naroda i vezama sa bra}om na Balkanu

U kwi`arskim izlozima pojavila se nova kwiga kwi`evnog istori~ara i pesnika dr Mi}e Cvijeti}a „Od Lajpciga do Lu`ice”, ~iji sadr`aj preciznije odre|uje podnaslov: „Lu`i~ki Srbi u stvarnosti i predawu” (izdava~ je „Svet kwige”, Beograd 2022). Iako `anrovski odre|ena kao putopis, kwiga vi{e predstavqa presek kulturne i politi~ke istorije Lu`i~kih Srba nego zbir utisaka o geografskim i drugim lepotama krajeva koje naseqava ovaj slovenski narod, dobrano prore|en u velikom nema~kom moru.

Lu`i~ki Srbi su najmawe brojan slovenski narod. Jedini su pre`iveli ostatak svojih davnih predaka Polapskih Slovena.

Smatra se da su iz Zakavkazja, zajedno s velikom zapadnoslovenskom skupinom, na teren isto~nih delova dana{we Nema~ke dospeli izme|u ~etvrtog i {estog veka. U pisanim izvorima prvi put se pomiwu u prvoj polovini sedmog stole}a – najpre pod imenom Surbi, a potom kao Sorabi, Serbi, Sorbi ili Vendi.

U svojoj dugoj i mu~noj istoriji imali su razne inostrane gospodare. U Bizmarkovoj Nema~koj i u Vajmarskoj republici polo`aj im je bio ne{to povoqniji, te su lak{e o~uvali svoju slovensku posebnost. Najsurovije im je bilo pod Hitlerom, kad su im sva prava bila ukinuta, i sve nacionalne institucije zabrawene, ~ak i srpsko ime. Posle Drugog svetskog rata ostali su da `ive u Isto~noj Nema~koj. Uzalud su sawali svoju dr`avnost, pa i posebnu administrativnu jedinicu. Danas u Lu`ici `ivi oko 60 hiqada slovenskih du{a, ~uvaju}i jezik i kulturu kao naj~vr{}i nacionalni bedem.

Svoj zanimqiv putopis, u kome se ve{to prepli}u faktografski i fikcionalni elementi, Cvijeti} s razlogom po~iwe u Lajpcigu koji su, kako pi{e, osnovale lu`i~kosrpske ruke. U frana~kim hronikama ovaj grad se prvi put pomiwe 1015. godine pod slovenskim imenom Lipsk, Lipovo, grad lipa Lipovgrad. Slovensko ime ove naseobine utisnuto je i na kwige koje su o woj pisali ili izdavali mnogi srpski stvaraoci, ponajpre Dositej, Vuk i Sima

Detaq sa naslovne strane kwige

Milutinovi} Sarajlija. Ovaj posledwi stigao je u Lajpcig 1825. i zadr`ao se u wemu godinu i po dana; prvo je tamo objavio spev „Serbijanka”, a onda mu je tvrdo hajdu~ko srce (bio je Kara|or|ev ustanik) zaigralo u susretu sa Terezom Albertinom fon Jakob, ~uvenom Talfijom, k}erkom univerzitetskog profesora iz Halea i Vukovom saradnicom.

Ona je Geteu, ~ija je qubimica bila, preporu~ivala Simine pesme, ali i bisere srpskog narodnog stvarala{tva.

Iz Cvijeti}eve kwige vidi se kako su Lu`i~ki Srbi kroz istoriju ~esto pogled usmeravali prema bra}i sa istog rodoslovnog stabla naseqenoj na Balkanu. Divili su se herojstvu balkanskih Srba u oslobodila~kim ratovima, posebno onim protiv Turaka. Mnogi su se dobrovoqno prikqu~ivali Srbima u borbama za oslobo|ewe; najpoznatiji me|u wima je Pavle Juri{i} Sturm, oven~an ratnom slavom u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Ovaj legendarni

vojskovo|a, rodom iz Dowe Lu`ice, bio je, u ~inu pukovnika, prvi a|utant kraqa Petra Prvog, a kasnije je dobio ~in generala.

Ova korisna putopisno-istorijska ~itanka sadr`i i detaqnije storije o vezama srpskih i lu`i~kosrpskih kulturnih i nacionalnih ustanova kroz vekove i danas, kad se kwi`evna i nau~na dela dvaju naroda uzajamno neguju i prevode, nalaze}i u toj saradwi snagu za opstanak na vetrometini istorije, uprkos svim isku{ewima.

M. T.

Piro}anac velikog srca poma`e srpske svetiwe Tri veka crkve Svetog \or|a u Pomazu, u Ma|arskoj Srpska pravoslavna crkva Svetog \or|a u Pomazu ove godine obele`ava tri veka postojawa. Ovaj zna~ajni jubilej, svedo~i i o istoriji srpske zajednice u ovoj varo{ici nadomak Budimpe{te.

Doseqavawe Srba na prostore severno od Budimpe{te zapo~elo je jo{ pre Velike seobe 1690. godine. U ovaj ~aroban predeo u{u{kanih bre`uqaka koji se ni`u du` desne obale Dunava sve do Sentandreje, polako ali sigurno nastanili su se torwevi brojnih srpskih crkava, a jedna od najstarijih sagra|ena je u Pomazu.

Posve}ena je Svetom \or|u i svedo~i o vi{evekovnom boravku Srba na ovom podru~ju.

"Srbi u Pomazu su neprekidno prisutni od 1660. pa se smatra da je zajednica jo{ pre velike seobe imala svoju crkvu koja je stajala na dana{wem mestu. Po najranijem popisu Srba i wihovih hramova u Ugarskoj, to je ve} kameno zdawe. Poma{ko predawe, me|utim ka`e, da prva crkva brvnara koja je izgorela nije stajala na mestu dana{wem, nego na pijaci, dana{wem Trgu slobode", ka`e istori~arka umetnosti dr Ksenija Golub.

"Ova crkva je, dokazano, gra|ena na temequ jedne sredwovekovne crkve i ve} prva generacija, doseqena Velikom seobom je 1719. po~ela da je gradi i 1722. godine je ovu crkvu osve{tao tada{wi episkop Mihajlo Milo{evi}".

"O crkvenom name{taju postoje podaci iz 1780.-tih godina...Oslikavawe pevnica i episkopskog trona 1789. poverena je dvojici ikonopisaca. Jedan od wih se pomiwe samo po imenu, Georgije, a drugi je poznati slikar Arsenije Teodorovi}, koji je tada poha|ao prvu godinu slikarske akademije u Be~u", ka`e dr Golub.

Devedesetdvogodi{wi Piro}anac Dragoqub Dragi \or|evi}, koji vi{e od 50 godina `ivi u Kanadi, ve} decenijama poma`e obnovu i izgradwu pravoslavnih svetiwa {irom sveta.

U Kanadi, gradu Kelovna izgradio je pravoslavni hram, a u rodnom Pirotu poma`e obnovu ikonostasa u Pazarskoj crkvi, jednog od najlep{ih u Srbiji.

Iako hoda uz pomo} dva {tapa, \or|evi} je ovih dana iz Kanade do{ao u Pirot kako bi dao donaciju za ikonostas.

Kako je rekao \or|evi}, put Kanade uputio se pre vi{e od 50 godina, a u Torontu je radio kao fotograf i dr`ao fotografsku radwu.

"Tu sam upoznao i svoju `enu, Vel{anku Mildred koja je, kada smo se uzeli, pre{la u pravoslavqe i promenila svoje ime u srpsko ime Mila", ka`e on.

Navodi, da je kada se preselio u kanadski grad Kelovna, koji ga je neodoqivo podse}ao na rodni Pirot, u~estvovao u izgradwi pravoslavnog hrama u tom gradu.

"Kupili smo plac, sakupili novac, najvi{e smo donirali Voja Bogdanovi} i ja. Napravili smo crkvu gde smo se okupqali i okupqamo i danas. U po~etku nismo imali sve{tenika nego je sve{tenik dolazio iz Vankuvera. Ima tamo oko 50 na{ih familija koje redovno dolaze u crkvu", rekao je on. \or|evi} ve} decenijama poma`e obnovu svetiwa i u rodnom gradu i Srbiji, poma`e i ratnim veteranima i drugim qudima u nevoqi, a najve}i je pojedina~ni donator za obnovu ikonostasa u Pazarskoj crkvi, jednog od najlep{ih u Srbiji, koji je delo ~uvene Samokovske {kole.

"U ovoj crkvi sam kr{ten, moji su se ovde ven~ali. Kada sam ~uo da se obnavqa ikonostas odmah sam odlu~io da pomognem koliko mogu i pomaga}u.

Rado poma`em i Manastir Presvete Bogorodice u selu Sukovo, gde je moj brat bo`jim ~udom prohodao iako tri godine pre toga nije mogao da hoda.

Prespavali smo u manastiru, pomolili se Presvetoj Bogorodici, ujutru je brat prohodao", pri~a on. \or|evi} je nedavno, kako ka`e, imao ~udan san u kome ga je starac u beloj ode`di, odveo na mesto, na ulazu u sredwovekovnu tvr|avu na Kaleu, pokazao na mesto gde se pre nekoliko vekova nalazila

Dragoqub Dragi \or|evi} crkvica i dao mu zadatak da pomogne obnovu tog hrama.

Kasnije je saznao od prijateqa da postoji predawe da je tu zaista nekada postojala crkvica u kojoj su se vojnici pre polaska u boj pri~e{}ivali.

Stare{ina Pazarske crkve, jerej Miqan Pani} kazao je da je ikonostas, za koga je zna~ajan novac donirao Dragoqub \or|evi}, jedan od najlep{ih u zemqi i da }e wegova restauracija trajati ~etiri godine jer je re~ o veoma zahtevnom i skupom poslu.

"Na ovaj na~in je Dragi \or|evi} poslao poruku i drugim qudima koji su u mogu}nosti da pomognu, da nastavimo sa restauracijom i da svi u~estvuju, da se probudi ta qubav i po`rtvovanost na{ih predaka koji su ostavili nam takvu jednu lepotu na ~uvawe i ne{to {to }e ostati za vekove. Za jednu malu ikonu potrebno je od mesec dana do tri meseca, planirano je da posao traje ~etiri godine. Nadamo se da }emo 2024. godine, kada budemo slavili 190 godina od izgradwe hrama, mo`da i zavr{iti restauraciju ikonostasa. Restauraciju je inicirala Gradska uprava koja izdvaja zna~ajna sredstva za ovaj posao koji sigurno ne bi bio mogu} bez te pomo}i", ka`e Pani}.

M. T.

^etvrtak 10. decembar 2020. 21 ^etvrtak 4. avgust 2022.

AUSTRALIJA

Inflacija u Australiji RENTON FAMILY TRUST dostigla najvi{i nivo Aged Care u posledwih 20 godina Daje kvalitetnu Stopa inflacije u Australiji je u tri meseca zakqu~no s junom dostigla najvi{i nivo u posledwih 20 godina. Rastu}i tro{kovi za gorivo, nekretnine i namirnice podsti~u cene.

Na 6,1 odsto, godi{wa stopa inflacije nalazi se na najvi{em nivou od kada je vlada Xona Hauarda (John Howard) uvela novi porez na robu i usluge 2001. godine.

Kvartalno pove}awe iznosi 1,8 odsto i, iako ga ekonomisti smatraju “prili~no velikim”, i daqe je ni`e od 2,1 odsto koliko je zabele`eno u martu.

Stopa inflacije je neznatno ispod o~ekivawa i ni`a od one koju bele`e druge zemqe, ukqu~uju}i Novi Zeland (7,3 odsto) i Veliku Britaniju (9,4 odsto).

Ipak, rastu}a inflacija i daqe pritiska Banku za nov~ane rezerve Australije, koja jo{ uvek okleva kada je u pitawu novo pove}awe kamatne stope.

Osnovna inflacija je porasla za 1,5 u odnosu na prethodni kvartal i 4,9 odsto me|ugodi{we, {to je australijski Biro za statistiku okarakterisao kao najve}i

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo

inflatorni rast od 1987. godine.

Osim toga, inflaciju je podstakao i rast cena povr}a, koje je u posledwem kvartalu poskupelo za 7,3 odsto, dok su nesta{ice gra|evinskog materijala doprinele pove}awu tro{kova gradwe od 5,6 odsto. Cena goriva za automobile je porasla za 4,2 odsto.

Australija: Istra`iteq tvrdi da je re{io misteriju "Mu{karca sa pla`e Somerton" dugu vi{e od 70 godina Vi{e od 70 godina slu~aj ~oveka koji je prona|en mrtav na australijskoj pla`i zbuwuje vlasti. Telo lepo obu~enog mu{karca prona|eno je 1948. godine be`ivotno na australijskoj pla`i. Bio je pognut, na kragni mu se zadr`ala napola popu{ena cigareta, a u xepu je bio stih persijske pesme, a istra`iteqi nisu imali pojma ko je on.

Bilo je mnogo teorija, a jedna od wih je da taj mu{karac, nazvan Somerton Man (Mu{karac sa pla`e Somerton), bio {pijun. Ali posle vi{e od 70 godina, istra`iteq ka`e da je re{io misteriju bio je to Karl Veb. I nije bio ruski agent, ve} elektroin`ewer ro|en u Melburnu.

MISTERIJA Prolaznici su prona{li telo prisloweno uz zid na pla`i Somerton u Adelaidi 1. decembra 1948. Mu{karac je imao odelo i kravatu, i procewivalo se da je u 40-im ili 50-im godinama. U xepu su mu bile karte za autobus i voz, `vake, {ibice, dva ~e{qa i paklica cigareta.

Nije imao nov~anik, gotovinu i li~nu kartu. Etikete na wegovom odelu su bile odse~ene.

Drugi nalazi zbunili su vlasti.

Prona|eni su kofer, vi{e odevnih predmeta sa uklowenim etiketama i nekoherentni napisi za koje se verovalo da su {ifra. U odelu je imao pocepani komad papira na kome su bile od{tampane re~i na persijskom (farsi) jeziku Tamam [ud - {to zna~i „gotovo je".

Otisci prstiju Mu{karca iz Somertona su poslati {irom sveta, ali niko nije mogao da ga identifikuje.

I tako je 1949. sahrawen na grobqu u Adelaidi sa nadgrobnom plo~om: „Ovde le`i nepoznati ~ovek koji je prona|en na pla`i Somerton".

Policija je pro{le godine ekshumi-

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

NAJMASOVNIJE UBISTVO U ISTORIJI AUSTRALIJE PRENESENO NA FILMSKO PLATNO:

Usmrtio 35 i ranio 23 qudi Gipsani model lica Mu{karca sa pla`e Somerton rala ostatke misterioznog mu{karca u poku{aju da re{i slu~aj. Profesor na Univerzitetu u Adelaidi je bio odlu~an da re{i slu~aj. Derek Abot je uspeo da analizira DNK mu{karca koriste}i vlasi sa~uvane kada su vlasti napravile gipsani model wegovog lica.

Rade}i u paru sa poznatom ameri~kom forenzi~kom stru~wakiwom Kolin Ficpatrik, napravio je veliko porodi~no stablo koriste}i DNK. I od 4.000 imena, nalaze su sveli na jedno - Karl Veb. Zatim su u{li u trag wegovim ro|acima, koriste}i wihov DNK kako bi potvrdili wegov identitet.

Opisao je i kakve su mu emocije zbog ovog otkri}a. „Ose}aj mi je kao da se popnete na Mont Everest i imate me{avinu: ushi}ewe jer ste na vrhu, ali ste i umorni i iscrpqeni".

Ko je Karl Veb? Prema profesoru Abotu, Veb je ro|en 1905. godine u predgra|u Melburna.

Bio je najmla|i od {estoro bra}e i sestara i o`enio se Doroti Robertson, poznatom kao Dof Veb. To ga je najverovatnije i dovelo u Adelaidu, rekao je profesor. „Imamo dokaze da se razi{ao od supruge i da se ona preselila u Ju`nu Australiju. Dakle, verovatno je do{ao da je prona|e," rekao je za ABC. Ficpatrik sada `eli da pomogne u re{avawu misterije wegove smrti.

Film "Nitram" u re`iji Xastina Kurcela, zasnovan na masakru u Australiji u Port Arturu 1996. godine koji je po~inio Martin Brajant usmrtiv{i 35 qudi i raniv{i jo{ 23 qudi, prenesen je na filmsko platno, a izglasan je i kao najboqi film 50. FEST-a.

Naime, u ovom filmu fokus je na doga|ajima i de{avawima koja su prethodila masakru.

Na po~etku filma, ve} u prvim minutima mo`e se zakqu~iti ~udan i neprijatan profil glavnog glumca, kao i bizaran odnos sa roditeqima.

Morbidnost se ve} uo~ava kad ga majka opomiwe da se mora presvu}i pre nego {to sedne sa wima za sto da jede, nakon ~ega on odlazi i vra}a se samo u dowem ve{u.

Sklonost i divqewe pokazuje prema pirotehni~kim sredstvima, obo`ava petarde i vatromet, ali je ~esto za iste opomiwan od strane roditeqa gde se ve} mo`e primetiti wegovo nezrelo pona{awe ali i averzija i nepodno{qivost usmerena ka roditeqima.

Iako, reklo bi se, majka

i otac prime}uju da je wegovo pona{awe neartikulisano i da ~esto biva na margini fizi~kog nasiqa, oni po pitawu toga ne rade ni{ta.

Tokom filma mo`e se ustanoviti i neprihva}enost i podsmeh okoline prema wemu.

Kada na|e prijateqicu Helen, kod koje prvo po~iwe da radi (kosi dvori{te) on nailazi na razumevawe i nekog kome je do wega stalo.

Ona mu poklawa pa`wu, brine se o wemu, kupuje mu garderobu i automobil.

Zbog izuzetnog bogatstva koje poseduje, ona mu je omogu}ila da ima sve {to

po`eli.

Jedan dan, vra}aju}i se iz kupovine, Helen i Nitram do`ivqavaju saobra}ajnu nesre}u gde Helen gubi `ivot, a on zarv{ava u bolini~kom krevetu bez svesti. Po saznawu da je ostao bez Helen, Nitramov `ivot gubi smisao.

Osetna neprijatnost i bojaz da }e se dogoditi ne{to lo{e evidentna je pri kupovini arsenala oru`ja za koje Nitram daje ~itavo bogatstvo koje mu je ostavila Helen.

Naoru`ava se "do zuba" i vra{ki odva`an da sa wim na~ini zlo on u tome i uspeva.

Film se zavr{ava scenom kada Nitram ulazi u kafi} iz kog se ~uju pucwi.

Podse}amo, 28. aprila 1996. godine za samo 15 sekundi pobio 12 qudi u kafi}u u Port Arturu. Uspeo je nekako da pobegne i u obli`wem hotelu nastavio je ubila~ki pohod, a uhap{en je posle nekoliko sati nakon {to je zapalio jednu ku}u. Broj `rtava na kraju ubila~kog pohoda bio je zastara{ju}, 35 bilo je ubijeno, a 23 raweno. Martin Brajant je osu|en na ~ak 35 do`ivotnih kazni.

22

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

Branka Kati} o bolesti svoje majke:

SVET POZNATIH

MIRJANA JOKOVI]:

IMALA SAM OSE]AJ DA Amerika mi je donela slobodu, ali ja sam Srpkiwa!

NISAM DOVOQNO DOBRA! Volim na{u kulturu, prijateqe i moj Beograd Glumica Branka Kati} govorila je na temu depresije na jednoj tribini, i tom prilikom otkrila nepoznate detaqe iz `ivota. Ona je tom prilikom govorila o svojoj porodici, bolesti svoje majke, ali i o tome da se i sama nosi sa tugom.

- Moja mama je prvi put pala u depresiju kada sam ja imala 10 godina, prestala je da jede, da pri~a, da se kupa, nije htela da ide kod doktora, to je bio potpuni {ok jer nismo znali {ta se de{ava. Kada smo uspeli da odemo kod doktora, a ni to nije htela jer je mislila da je to sramota, da zna~i da je ona luda, ako ide kod psihijatra to je jo{ jedna od stvari za koju se nadam da je sada malo boqe. U to vreme malo ko je i{ao na psihoterapije, makar iz tog kruga qudi koje smo znali - rekla je glumica, dodaju}i su za vrstu depresije od koje je bolovala wena majka bili potrebni lekovi i dodala: - Ja sam bila mala, ali se se}am da sam, ~ini mi se, jedina razumela da mo`e{ da bude{ jako tu`an i da svet nekako nije savr{en. Nekako sam nekom `icom svog bi}a umela da se ne qutim na mamu, imala sam neke svoje trikove. Sve ono {to je tipi~no za wenu vrstu depresije je u stvari hemijski disbalans i da su woj lekovi zapravo neophodni i onda smo imali razne faze, da je bila dobro, pa da je opet bila u depresiji ili da je bila u plusu, {to je opet jako naporno za porodicu. Moj tata nikada nije priznao da mama ima depresiju, on je rekao ‘ma to je ona sve izmislila, to je woj u glavi’. Ja ka`em pa dobro, tata, mo`da i jeste, taj disbalans je u glavi. Moja sestra na koju je celo doma}instvo nekako palo jer je starija odjednom nam je bila mama.

Branka ka`e da je neke stvari shvatila tek mnogo kasnije, kada je i sama krenula na psihoterapiju.

- Ja sam mislila da sam dobro pro{la, ali sam onda shvatila kasnije kada sam i{la na psihoterapije da sam zbog tog gubitka koji nije potpun i tako stra{an, da sam imala ose}aj da me neko napustio, da nisam dovoqno dobra i da i dan danas volim da brinem o svima - nije krila svoju istinu.

Ona je istakla i da voli da ide na psihoterapije, te da joj je to mnogo pomoglo.

- Ja volim da idem na psihoterapije, prvi put kada sam oti{la meni su ponu|eni lekovi, ja sam rekla da ne `elim lekove, ve} da razumem za{to se ose}am ovako kako se ose}am. Ja sam mogla da funkcioni{em, samo sam ose}ala neku jaku tugu i nisam bila sre}na. Ono {to sam nau~ila je da razlikujem {ta je tuga, a {ta ozbiqna bespomo}nost. I ono {to sam na maminom primeru nau~ila je da ta depresija mo`e potpuno da promeni li~nost, da jedna `ena koja sve ume, kuva divno, ume sa qudima, voli decu, ona se odjednom pla{i svega, ona se pla{i da presvu~e moje dete, a to je radila milion puta. To je ba{ potpuna promena li~nosti.

Glumica je pojasnila i kako se ona bori sa tugom.

- Ono {to sam otkrila kada me hvata ta tuga, ako se pustim da sam tu`na, ako dotaknem neko dno te tuge, ako se ne borim s tim nego pustim da me preplavi, onda kada nema vi{e gde da bude gore i ja~e, onda polako, kao kada ide{ ka povr{ini vode, `ivot u meni po`eli malo vazduha. Mislim da je va`no kada qudi ose}aju da ih hvata depresija da se ne zatvaraju, da se nateraju koliko mogu da pri~aju sa nekim. Mislim da je u delawu spas, ako znamo {ta nam prija, od koje hrane nam je dobro, od koje hrane smo nekako te{ki i umorni, ako se samo pove`emo sami sa sobom, da se potrudimo ako je mogu}e da pomognemo sebi samima.

M. T.

Nekoliko nedeqa u Beogradu traje snimawe serije "Poziv", a u glavnoj ulozi na}i }e se ~uvena srpska glumica Mirjana Jokovi}, koja posle {est godina ponovo snima u Srbiji.

Autori ovaj projekat najavquju kao dinami~an i uzbudqiv triler pun neo~ekivanih obrta, ali i realisti~nu pri~u koja se bavi svakodnevnim problemima. Mirjana Jokovi} tuma~i}e ulogu biv{e policijske inspektorke Anice Reqi}, koja radi u kol-centru mobilnog operatera. Jedne no}i jedan poziv promeni}e sve...

Posle dugogodi{we medijske ilegale ~uvena glumica govori o `ivotu u Americi, zanimawu profesora, ali i o tome kako joj danas izgledaju na{a umetni~ka scena, Beograd i Srbija. n [ta je bilo presudno da prihvatite ulogu u seriji "Poziv"?

- Dopao mi se tekst i pri~a koju su napisali Marko Popovi} i Iva Mitrovi}. Poslali su mi ceo scenario i tako je sve po~elo. n Kakva je `ena Anica Reqi}?

- Vide}ete u seriji. Ne volim da pri~am o svojim ulogama. Anica je bila inspektor, a `ivot joj je dao drugu {ansu i ona poku{ava da napravi neke promene u svom `ivotu. n Je li te{ko biti originalan i napraviti ne{to {to bi bilo autenti~no na{e?

- I jeste i nije. Mi imamo neku svoju intenzivnost, emotivni smo i komplikovani i mnoge se dajemo.

Qudi su uvek isti, ali je druga~iji na~in na koji se predstavqamo. Kultura ima dosta veze s tim da li neko ima neke ko~nice ili da li dobro prevodi ta previrawa. Mi Sloveni imamo specifi~nu ostra{}enost i emotivnost. Ne znam ho}emo li uspeti u seriji da to prika`emo, ali imamo autenti~nost koja nas razlikuje od drugih. n Snimate s Uliksom Fehmiuom i Sne`anom Bogdanovi}, ali i Milo{em Timotijevi}em, Anom Frani} i Isidorom Mini}. [ta ka`ete na ove mlade snage?

- Divno je biti u wihovom dru{tvu. Godinama nisam ovde, ali pratim wihov rad. Odu{evqena sam celom ekipom. I svi oni s mawim ulogama veoma su va`ni za na{u pri~u. n Publici deluje da vam svaki `anr ide od ruke. U kojem se vi ose}ate najudobnije?

- Ne znam da li mi svaki `anr ide od ruke, to zavisi od pri~e i karaktera. Glumica sam koja se ne pla{i emocija. Va`no je znati kako `iveti s wima i kontrolisati ih. Isto tako volim smeh i radost.

Nisam sigurna da mogu da izdvojim samo jedan `anr.

Ili mi je ne{to autenti~no, ili nije. n Jeste li nostalgi~ni i poredite li popularnost koju ste stekli devedesetih kao glumica i vreme danas, kada ste ugledni profesor u Americi?

- Ne. Donela sam tu odluku. Nisam odbacila glumu, nego sam probala da `ivim na drugi na~in. Nisam mislila da su slava i popularnost najva`niji u `ivotu.

To je klopka zbog koje qudi mogu da stagniraju.

n [ta vam je odlazak u Ameriku doneo?

- Doneo mi je vrstu slobode da je mogu da budem ja, bilo gde i bilo kad. Doneo mi je jednu vrstu apetita da nau~im o drugim kulturama i razumem druge pri~e za koje nikad ne bih ~ula, ali i da vidim svet izo{trenijim o~ima, iz srca i du{e. Nau~ila sam nove stvari. Nikad nisam zaboravila {ta imam ovde, ja sam Srpkiwa i volim na{u kulturu, prijateqe i svoj grad. Me|utim, volim i svet i druge narode. U Americi sam vi{e od pola `ivota. Definitivno imam dva doma - u Srbiji i Americi. n Kako vam danas izgleda Beograd?

- Jako mi je lep Beograd. Prijateqi mi ka`u da idealizujem svoj grad jer dolazim u wega jednom godi{we. Mo`da tu ima istine. Meni je lepo i radujem se {to }u tu da sretnem svoje prijateqe, ali i da upoznam neke nove qude. n Va{im odlaskom s ovih prostora izgubili smo glumicu rasko{nog dara...

- Imamo mi sjajne glumice - Nadu [argin, Hanu Selimovi}, Tihanu Lazovi}... n Radite kao profesor u Los An|elesu, a va{i studenti su bili Jelena i Stiven Mur. Da li na{i qudi ~esto dolaze kod vas?

- Jelenu sam ja primila na klasu. Bilo je nekoliko devojaka iz Srbije, a sada imam i jednu polaznicu iz Hrvatske. Mi smo specifi~na {kola. Radimo vi{e na glumi u pozori{tu. Kod nas glumci pi{u, re`iraju i produciraju. Pored glume, imaju hrabrosti da probaju i ne{to drugo. n Da li vi pi{ete?

- Samo za sebe i svoju du{u. n Razmi{qate li da objavite kwigu kao Mira Furlan? Da li ste pro~itali wenu autobiografiju?

- Nisam stigla. Ne verujem da }u objavqivati svoje memoare. Nisam sigurna ni da li }u nekom da poverim da to uradi umesto mene.

S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 4. avgust 2022.

GORAN MLADENOVI]:

Kontrolni pregled

QIQANA PREDI] JOKSI]

No{en Olujom Bio sam odoj~e Moja Mati, uzalud Cedila je usahle dojke Nad mojim bolnim `drelom.

Strah i haos s neba i zemqe, Spr`eno biqe u oporom dimu Zaustavili su izvor {to je spajao Slatkim gutqajima NAS DVOJE. Jo{ ~ujem Grcaj otkinut sa strune belog grla Dok drhtave ruke me pola`u A suva pra{ina sa {kripom sipi Na moje telo – Moja posmrtna ode}a.

Kao krajputa{ ostadoh uz drum U traktorskoj brazdi Koja me primi ko zasad Umesto ra`i i `ita Mesto budu}e izostale setve {to je poranila Te avgustovske prerane jeseni.

Du{a, nezrela jabuka Vinuta s povr{ine zala ko zlatna igla Kroz slojeve plamena sletela Na skute Bogorodice, svih nas prerano uzbranih Majke.

Stigoh na okup malenih Uz Weno krilo {to iznova okupqa Nas okupane novim sjajem Pristigle s tegobna puta…

S dna kra{kih jamovina Like, s Korduna, Banije, od Stare Gradi{ke, Od Jasenovca zbrane…

Svih Majka na{e suzice: sa staza Krajine Sa stopa izbegli~ke kolone Od Siska do Gline, maglinom daqe…

Kao lekar i pacijent, nas dvojica smo danas proveli dosta vremena u ordinaciji. Du`e no pri uobi~ajenom kontrolnom pregledu.

Na `alost, i daqe tapkamo u mestu.

Napet sam; ose}am rastu}u nelagodnost. ^ovek preko puta mene to svakako prime}uje.

Rekao sam sve {to sam imao, otvorio du{u kao ni pred kim do sad, izvrnuo je naopa~ke, poput rukavice na postavu. Pustio sam na svetlost dana i posledwu avet, zato~enu u lagumima podsvesti.

Odelo mi je tesno, kao da sam obukao ne{to tu|e, dva broja mawe. ^ini mi se da u prostoriji biva sve toplije. Pitam se da li do sagovornika dopire miris mog znoja? ^eznem za otvarawem prozora, ali, kako on ne pokazuje da mu smeta temperatura, suzdr`avam se od predloga.

Sa uramqenih fotografija na zidovima motre me i analiziraju biv{i lekari ove ustanove, nekada{wi doajeni psihijatrije. Izvor sam podsmeha, predmet prezira, meta prekora. Ta nema porota svakako ne}e presuditi u moju korist.

Napoqu je izvitoperena stvarnost, satkana od pretwi i zamki. Xungla iznikla na ru{evinama nekad pitomog, skladno ure|enog sveta. U u{ima mi jo{ odzvawaju urlici mutiranih zveri, krici plena u strahu i agoniji. Umoran sam od probijawa kroz korov i puzavice, nervozan od ujeda parazita i krvopija.

Odavno se nisam ose}ao ovako bespomo}nim. Moj

problem ~ini se nere{ivim.

Drugog mu{karca to kao da se ne doti~e. Opu{teno je zavaqen u stolici, nadmo}an iza bedema od prekr{tenih ruku i nogu. Lice mu je mirna, bezizra`ajna pu~ina. Pred wegovim hladnim, ispitiva~kim pogledom nemam kud da pobegnem, niti {ta mogu da prikrijem.

Ne vredi. Ne mogu vi{e da podnesem wegovo }utawe.

Kao odba~en oprugom, upu}ujem se ka vratima. [kripa {arki nalikuje cerekawu.

Pozivam medicinskog tehni~ara da, do sobe u kojoj je sme{ten, otprati mog pacijenta.

Li~ni predmeti Iva Andri}a vra}eni u wegovu ku}u nakon 50 godina Nakon vi{e od pet decenija od kada je Andri} posledwi put boravio u Herceg Novom, u dom nobelovca u tom gradu vra}eni su wegovi li~ni predmeti koji su od sada deo stalne postavke "Andri}eve novske staze, lica i predeli".

Dopuwenu postavku otvorio je potpredsednik Op{tine Herceg Novi, Mirko Mustur, isti~u}i zadovoqstvo {to su u revitalizovano zdawe stigle „dragocenosti koje predstavqaju svedo~ewe o intimnom `ivotu nobelovca i wegove voqene supruge Milice, wihovom boravku u Herceg Novom i licima koja su ih dozvala u ovaj grad“.

U ciqu daqe afirmacije Andri}eve ku}e, ozvani~ena je saradwa Javne ustanove kulture Herceg-fest i Zadu`bine

Ive Andri}a, protokolom koji su potpisale direktorka Tatjana Ateqevi} i upravnica dr Maja Radoni}.

Otvarawe dopuwene postavke i potpisivawe protokola uprili~eni su u okviru manifestacije „Ivo Andri} – na{ savremenik“, a povodom 130 godina od ro|ewa velikog pisca.

- Stalna postavka Andri}evog doma sada je dopuwena originalnim name{tajem, fotografijama, lulama i pi{~evim intimnim pismima, a prvi put u ovom zdawu imamo i dela Milice Babi}, wene kostimografske nacrte. U Ku}i se sada jasnije prepoznaje duh dvoje umetnika i senka sre}nog Andri}a koja postoji u samo jednom gradu, u Herceg Novom - istakao je Mustur.

Eksponati kojima je

dopuwena postavka su Andri}eve li~ne stvari, Mili~ini nacrti za kostime za pozori{nu predstavu "Ohridska legenda", umetni~ke slike, pisma, porodi~ne fotografije i deo name{taja koji se nalazio u ku}i za vreme Ivovog i Mili~inog zajedni~kog `ivota u Novom.

Ovi predmeti, sa~uvani u porodici Milice Babi}, nedavno su, nakon

ERNESTO SABATO:

Vrtoglava brzina Srce mi se ste`e kada vidim qudska stvorewa u ovom vozu kojim se kre}emo vrtoglavom brzinom, isprepadana i nesvesna kuda idu, nesvesna pod kojom zastavom se bije ova bitka za koju se, uostalom, nisu ni opredeqivali. ^ovek ne mo`e da sa~uva qudskost pri ovakvoj brzini; ako `ivi poput automata bi}e dokraj~en.

Na putu smo, ali ne kora~amo; nalazimo se u nekom prevoznom sredstvu kojim se kre}emo bez zastoja, kao da smo na nekakvom

ogromnom splavu, ili u nekom vasionskom gradu, kakvih ka`u da }e biti jednoga dana.

Vi{e se ni{ta ne kre}e brzinom ~ove~jeg hoda; da li iko od nas vi{e kora~a polagano?

Ali vrtoglava brzina nije samo izvan nas, ona se prenela i na na{ um, koji ne prestaje da emituje slike, te radi kao kada ~ovek daqinskim upravqa~em mewa televizijske kanale i kao da ska~e sa jednog kanala na drugi; a mo`da je ubrzawe zahvatilo i na{e srce, koje ve} bije ritmom

`urbe, ne bi li sve brzo pro{lo i nestalo.

Pri vrtoglavoj brzini sve deluje zastra{uju}e i qudi vi{e ne razgovaraju. Ono {to jedni

drugima kazujemo vi{e su {ifre nego re~i, vi{e je informacija nego novost.

I{~eznu}e razgovora ru{i dogovor me|u qudima, a time i

provere i niza dogovora, otkupqeni i reparirani, a danas su deo stalne postavke.

Ka`u da stvari koje koristimo upijaju na{u energiju, da umeju da pri~aju. Eksponati koji su od danas deo stalne postavke u Andri}evoj ku}i pri~aju o jednoj epohi, stilu `ivqewa, o zajedni~kom `ivotu dva umetnika, Milici i Ivu, o wihovoj qubavi.

M. T.

mogu}nost da sopstveni strah pretvore u pokreta~ku snagu koja }e ga pobediti i pru`iti im vi{e slobode. Ali ozbiqan problem je {to u ovoj bolesnoj civilizaciji ne samo da postoje eksploatacija i siroma{tvo, nego i jedna uzro~no-posledi~na duhovna beda.

Strah je simptom na{eg doba.

On je toliki da bismo, ukoliko malo zagrebemo po povr{ini, mogli da uo~imo panikom zahva}ene qude koji `ive rukovode}i se zahtevno{}u rada u velikim gradovima.

Zahtevnost je tolika da ~ovek `ivi po automatizmu, baca se na posao a da prethodno nije imao mogu}nost da izgovori ni jedno ho}u niti ijedno ne}u.

24

FEQTON

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

4. avgust

1704. - U ratu za {pansko nasle|e, englesko-holandske snage su zauzele {panski grad Gibraltar.

1875. - Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen.

Mada prvi kwi`evni uspeh duguje romanu "Improvizator" (1835), svetsku slavu stekao je kao autor oko 200 kratkih pripovedaka, koje se smatraju najlep{im bajkama za decu.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(9)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

1914. - Nema~ke trupe napale su Belgiju, Velika Britanija je objavila rat Nema~koj, a SAD su proglasile neutralnost.

SRBI NADMUDRUJU LATINSKOG CARA:

Sava je osmislio manevar kako da Srbija dobije krunu Sredinom druge decenije XIII veka i Stefanu Nemawi II i igumanu i arhimandritu Savi je postalo sasvim jasno da su u to vreme najve}a svetovna opasnost daqem napretku Srbije bile obli`we katoli~ke zemqe Ugarska i Latinsko Carstvo.

U prole}e 1216. godine ugarskom kraqu Andra{u sti`e poziv od latinskog cara Henrika Flandrijskog da do|e sa vojskom u Ni{ na pregovore na koje je pozvan i srpski veliki `upan Stefan Nemawa II. Po{to je i srpski `upan dobio od latinskog cara takav poziv i Stefanu Nemawi II a i arhimandritu Savi je ovo neo~ekivano latinsko insistirawe na susretu tri vladara odmah izgledalo veoma sumwivo. Znaju}i da su latinski car i ugarski kraq u bliskom srodstvu preko Andra{evog braka sa Henrikovom ro|enom sestrom, Nemawi}a bra}a su se posle du`eg razgovora o tome {ta mo`e da bude skriveno iza tog poziva, na kraju slo`ili da je najverovatniji pravi ciq iza ovog sastanka uspostavqawe novog latinsko-ugarskog saveza kojim bi se rasturila srpska dr`ava.

A da bi se to osujetilo, Sava sugerira bratu da on odmah predlo`i ugarskom kraqu Andra{u da se wih dvojica pre tog sastanka sretnu u mestu Ravnom blizu Ni{a (dana{wa ]uprija) da bi se boqe upoznali i uspostavili prisniji odnos. Sujetni Andra{ prihvata taj predlog i u prole}e 1216. godine se wih dvojica sastaju u Ravnom gde prequbazni Stefan Nemawa II punih dvanaest dana {armira, ~asti i gosti time veoma polaskanog ugarskog kraqa, sve dok od wega najzad ne dobije obe}awe da ovom prilikom ne}e i}i protiv Srbije jer jo{ uvek ima dosta unutra{wih razmirica u svojoj zemqi.

Sa tim sporazumom oba vladara zajedno do~ekuju u Ni{u latinskog cara

1944. - Gestapo je u skrovi{tu u Amsterdamu uhapsio porodicu Frank i jo{ ~etvoro Jevreja i deportovao ih u koncentracioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik 14-godi{we Ane Frank, koji predstavqa jedan od najpotresnijih dokumenata o stradawu Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1983. - Betino Kraksi je, kao prvi socijalista, preuzeo du`nost premijera Italije, postigav{i rekord u du`ini opstanka jedne vlade Italije posle Drugog svetskog rata.

1993. - Japanske vlasti zvani~no su se izvinile `enama koje su tokom Drugog svetskog rata bile seksualne robiwe japanskih vojnika.

1994. - Po{to je Skup{tina Republike Srpske odbila mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu, SR Jugoslavija je prekinula politi~ke i ekonomske odnose sa bosanskim Srbima i zatvorila granicu na reci Drini.

Sveti Sava miri zava|enu bra}u Henrika, koji je smesta razjaren da ih zati~e tako slo`ne, jer se to, naravno, kosi sa svim wegovim tada{wim politi~kim planovima. A da bi bar ne{to dobio od Srba da mu se ne bi po evropskim dvorovima smejali da je u Ni{u potpuno nadmudren, on od srpskog `upana tra`i ustupak tek nekog maweg dela srpske teritorije, {to uvre|eni Stefan Nemawa II kategori~ki odbija i da uzme u obzir, nare|uju}i da se blokiraju klanci kroz koje je Henrikova vojska trebalo da se povu~e iz Ni{a.

Na nagovor ugarskog kraqa Andra{a, ipak pu{ta cara Henrika da se sa svojom vojskom nesmetano povu~e iz Srbije.

To je u potpunosti sru{ilo {emu cara Henrika o latinsko-ugarskom rasturawu srpske dr`ave.

To da je u ovoj ni{koj aferi srpski `upan ipak uspeo da spretno odstrani veliku pretwu opstanku Srbije je i Stefanu Nemawi II i Savi pokazalo da je krajwe vreme da Srbija napravi novi i krupan zaokret u svojoj dr`avnoj politici, jer tradicionalni oslonci na okolne pravoslavne zemqe nisu vi{e bili mogu}i.

I uskoro posle toga i najverovatnije sa punim Savinim razumevawem Stefan Nemawa II ~ilo otpo~iwe svoje

SPASAVAWE PRAVOSLAVQA Posle `upanove `enidbe bra}a su se slo`no dogovorila da Stefan Nemawa II nastavi da koristi zna~ajan uticaj Venecije u Rimu da bi mu papa Honorije III poslao krunu, a da potom nasu{ne pregovore za dobijawe nezavisnosti srpske pravoslavne crkve on ostavi Savi.

Arhimandrit Sava je znao da }e za tu krunu wegov brat morati da papi bar obe}a postepeni prelazak srpske crkve pod okriqe Rima, ali je pomno ra~unao da od takvog iznu|enog obe}awa do aktivnog sprovo|ewa tog ogromnog i wemu neprihvatqivog duhovnog preokreta treba da pro|e dosta vremena. I bio je ube|en da }e mu to dati {ansu da on u me|uvremenu svetovnom diplomatijom kod Grka spase srpsko pravoslavqe ako mu po|e za rukom da spretno iskoristi ve} op{tepoznatu netrpeqivost izme|u Epirskog despotata i Nikejskog carstva.

pribli`avawe Zapadu ponudom braka unuci mleta~kog du`da Enrika Dandola, Ani, u ~emu mu je od znatne pomo}i dubrova~ki knez \ovani Dandolo, koji je ro|ak du`devske porodice.

Ana je bila k}erka Ranijera Dandola, vicedu`da Venecije i prokuratora crkve Svetog Marka. @enidbeni pregovori su brzo zavr{eni i kako Milo{ Crwanski to pomiwe, uskoro potom ’’lepa iako ne vi{e mlada Venecijanka, zasuta biserima po zlatnoj kosi, sa velikom pratwom, plovila je, uskoro, na rasko{noj galiji, u suro stewe zetskih obala.’’

Poznato je i da je Ana, o~arav{i svoga mu`a, nagovarala ga da se odrekne pravoslavqa, koje je smatrala {izmom i da se okrene katolicizmu. I mogu}e je da je Stefan Nemawa II bar ne{to od toga i prihvatao, jer postoji wegovo pismo papi iz marta 1220. godine u kome ga on uverava o svojoj vernosti ’’kao sin rimske crkve.’’

Ali na duge staze, i za Stefana Nemawu II kao i za wegovog brata Savu, sem davawa zlatnih kruna Rim nije imao bog zna {ta drugo od duhovne vrednosti da ponudi, i zato je morao misliti da je ~iwenica da u skadarskom i barskom primorju ve} postoji katoli~ka crkvena hijerarhija, koju ni on ni Sava ne nameravaju da gu{e, dovoqna kompenzacija za tu krunu. A u tome mu je u razgovorima sa Savom verovatno pomagalo i znawe da je jo{ u pre|a{woj deceniji i bugarski samozvani car Kalojan uspeo da dobije od Rima ne samo kraqevsku krunu, nego i papsku potvrdu autokefalnosti bugarske crkve. lll U slede}em broju: Stefan Nemawa II je krunisan i po katoli~kom i po pravoslavnom obredu

1995. - Hrvatska vojska je, u operaciji "Oluja", u{la u srpsku enklavu (Republika Srpska Krajina), zonu pod za{titom UN. Oko 250.000 Srba napustilo je svoje domove i krenulo, u najve}em izbegli~kom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata, prema Bosni i SR Jugoslaviji.

1997. - U Arlu je umrla najstarija osoba na svetu, Francuskiwa @an Kalman. @ivela je 122 godine i 164 dana.

2000. - Britanska kraqica majka Elizabeta proslavila je u Londonu stoti ro|endan, kao prva li~nost iz kraqevske porodice koja je pro`ivela ceo jedan vek. Ona je s balkona Bakingemske palate pozdravila gra|ane.

2003. - Sud u Ruandi osudio je 100 qudi, od kojih 11 na smrtnu kaznu, zbog zlo~ina u toj zemqi 1994. Od po~etka sudskih procesa za genocid u Ruandi do tada je osu|eno na smrt vi{e od 400 qudi.

2008. - Po~elo je raspore|ivawe vi{e od 3.000 vojnika u gradovima Italije kao mera u okviru borbe protiv kriminala i ilegalne imigracije. Ovaj potez predsednika vlade Berluskonija izazvao je negodovawe zbog neuobi~ajene prakse da se oru`ane snage koriste za poslove koji su u nadle`nosti policije.

2010. - Posledice izlivawa nafte u Meksi~kom zalivu po wegov `ivi svet ose}a}e se decenijama. Ukupno 780 miliona litara nafte isteklo je iz o{te}ene bu{otine u Meksi~kom zalivu posle eksplozije na platformi kompanije Briti{ petroleum krajem aprila, a do po~etka avgusta je sakupqeno oko 127 miliona litara nafte.

N A

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 25 ^etvrtak 4. avgust 2022.

FILMSKI @IVOT POSLEDWEG KRAQA JUGOSLAVIJE:

O`enio pogre{nu, ludo voleo tu|u `enu, s porocima oti{ao u smrt! (1) ^ini se da ne postoji tragi~nija li~nost iz novije na{e istorije nego {to je kraq Petar II Kara|or|evi}, koji je imao 11 godina kada je postao kraq, a 21 kada je izgubio vlast

Kraq Petar II Kara|or|evi} je bio najstariji sin kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a i kraqice Marije, ro|en 1923. {estog septembra. Kumovi su bili kraq Xorx VI od Ujediwenog Kraqevstva i wegova supruga Elizabeta. Titula kraqa mu je pripala po naslednoj liniji, po{to mu je otac ubijen u Marseju 1934. Osnovno obrazovawe je stekao na Belom dvoru, a poha|ao je i {kolu u Velikoj Britaniji. Iz Britanije se vratio posle o~evog ubistva i poneo je titulu “kraq Jugoslavije“.

Po{to je bio maloletan, kraqevska vlast je preneta na Namesni{tvo koje je u testamentu odredio kraq Aleksandar I. Na ~elu Namesni{tva bili su knez Pavle Kara|or|evi}, a ~lanovi su bili i Ivo Perovi} i Radenko Stankovi}. Kraq Petar II je zvani~no na vlast do{ao posle protesta 27. marta 1941. godine.

MALOLETNI KRAQ

Pristupawe Trojnom paktu dovelo je do velikih protesta u zemqi, koji su kulminirali 27. marta 1941. Kraq Petar II je ukazom progla{en punoletnim, iako to formalno nije bio, i odmah je preuzeo vlast od Namesni{tva. Vladao je samo 19 dana. Onda je Kraqevina Jugoslavija bombardovana 6. aprila 1941. Kraq Petar II je 14. aprila, na predlog predsednika vlade, armijskog generala Du{ana Simovi}a, odveden u izbegli{tvo. Prvo je bio u Gr~koj, a zatim u Jerusalimu i Egiptu. U junu 1941. godine stigao je u Englesku.

U proglasu od 16. aprila 1941. kraq je rekao: “Primoran da pred nadmo}nijim neprijateqem napustim nacionalno zemqi{te, Ja ne mislim prekidati borbu. ^ast zastave spasena je, ali nacionalna

su se vratili ka granici. Objavqen je kraj uzbune i mi smo se vratali u krevet.

Slede}e ~ega se se}am je vrisak koji para u{i i potmuli tutaw bombi koje eksplodiraju. Isko~io sam iz kreveta i dok sam obla~io kaput zaslepquju}e je bqesnulo i vreo vazduh je pojurio kroz otvorene prozore, baciv{i me na pod. Drugi prozor koji je bio zatvoren prsnuo je u sobu. Rat je po~eo“.

NEISKUSTVO UZIMA DANAK I PRI @ENIDBI

Kraq Petar II Kara|or|evi} sa suprugom Aleksandrom sloboda je u opasnosti. Ja pozivam Moj dragi narod da ne klone pod udarima sudbine i da sa~uva veru u budu}nost… Uveren da }e Bog braniti na{u pravedu stvar, Ja kli~em: @ivela Jugoslavija i wena sloboda!“. To samo zna~i da kraq i vlada nisu ni pomi{qali na kapitulaciju, niti je o tome bilo govora.

DA LI JE KRAQEVINA JUGOSLAVIJA KAPITULIRALA I KO JE TU BIO OTPOR?

I danas se ~esto ~uje fraza: ”Posle kapitulacije Jugoslavije 17. aprila 1941. godine…”. Ta fraza i daqe stoji u uxbenicima istorije, i predstavqa nespornu ~iwenicu. Iz we je proistekla teorija ”dva pokreta otpora”. Jer, po{to je zemqa zglajznula, svako je mogao da organizuje ”otpor“.

Ako se uzme da Kraqevina Jugoslavija nije kapitulirala, ve} je tokom Drugog svetskog rata imala kraqa, vladu i vojsku, onda nema ni pri~e o dva pokreta otpora.

Onda stvari stoje ovako – postojala je jedna regularna jugoslovenska vojska, a sve druge su bile ili okupatorske ili bandit-

ske. Ako se Ravnogorski pokret izjedna~i sa Narodnooslobodila~kim pokretom, oba su bila vrlo legalna i legitimna, stoji u “Albumu \enerala Dra`e“, Miroslava Samarxi}a.

Kraq Petar II je u svojim memoarima koje je napisao 1955. godine i koji su prvi put objavqeni na francuskom jeziku, a ~lan Krunskog ve}a mr Du{an Babac priredio na srpskom, ovako je opisao po~etak rata: “Oko ~etiri sata ujutro probudila me je sirena sa krova dvora. Poku{ao sam da upalim svetlo, ali ono nije radilo. Uzeo sam xepnu lampu, obukao ku}ni ogrta~, ogrnuo kaput preko ramena i `urno si{ao u hol, kad je iznenada do{lo svetlo, po{to je na{a elektri~na centrala pu{tena u rad. Ugasio sam svetla jer je iznad hola bio zastakqen krov u obliku kupole. Svi smo iz Belog dvora si{li u skloni{te. Telefonirao sam komandi vazduhoplovstva da pitam za novosti, a oni su me obavestili da je pedeset neidentifikovanih dvomotornih aviona pre{lo granicu u pravcu grada. Posle tri ili ~etiri sata ~ekawa telefon je ponovo zazvonio i rekli su mi da su bombarderi kru`ili nad gradom i da

KADA JE U SRBIJI PRVI PUT POPISANO STANOVNI[TVO?

Jedan okrug je bio duplo brojniji od beogradskog Podaci koji se mogu na}i u publikaciji "Popisi stanovni{tva u Kne`evini Srbiji 1815-1882" nam pru`aju zanimqivu demografsku sliku stanovni{tva u periodu nakon Drugog srpskog ustanka i dinamiku koja opisuje promene koje su se de{avale u datom periodu.

Kne`evina Srbija je nastala kao direktna posledica borbe za nezavisnost potla~enog srpskog naroda nad Turcima, i postojala je sve do 1882. godine kada je progla{ena Kraqevinom Srbijom. Ipak, deo Osmanskog carstva formalno ostaje sve do 1878. godine, kada posle Berlinskog kongresa dobija nezavisnost.

Navedeni period su obele`ile i smene dve dinastije, Kara|or|evi}a i Obrenovi}a. Me|utim, ovo nije spre~ilo napredak

u ekonomiji, kulturi i umetnosti, ali kako }e se ispostaviti i demografskim rastom.

Tokom svoje prve vladavine knez Milo{ Obrenovi} je naredio popis 1815. godine, kada je zahtevao da se popi{u svi o`eweni mu{karci koji trebaju da pla}aju porez, kao i de~aci stariji od sedam godina za pla}awe hara~a.

Malo detaqnije podatake pru`a popis iz 1818. godine, na osnovu kog se zna da je 12 nahija bilo sa~iweno od 1.395 naseqa u kojima se nalazlilo 51.344 domova sa 115.000 glava koje su dugovale hara~.

Nakon sticawa samostalnosti Srbije unutar Osmanskog carstva i ukidawa feudalizma, stru~waci sugeri{u da dolazi do popisivawa qudstva 1834. godine. Tada su popisane sve porodice, a do-

stupne su i informacije da li poseduju ku}e. Svako mu{ko lice je uneto u spiskove, a od potrebnih informacija su navedene godine starosti, bra~no stawe i srodstvo, dok su zanimqawa podeqena u {est grupa.

Brojke ukazuju da je najbrojniji stanovni{tvom bio Po`areva~ki okrug sa 73.239 qudi, dok su Vaqevski, U`i~ki, Kragujeva~ki i [aba~ki okrug imali pribli`ano isto stanovnika oko 50.000. Vi{e od 40.000 su imali Krajinski, Jagodinski i ^a~anski okrug.

Interesantan podatak je da Beogradski okrug broji 38.057 stanovnika, ali da je sama varo{ imala 7.033 qudi {to je i daqe bilo dovoqno da ponese titulu najmnogoqudnije u tada{woj Srbiji. Tako|e, wime je obuhva}eno i `ensko stanovni{tvo, jo{ je jedna

Oktroisani ustav iz 1931, je stavio mladog i neiskusnog kraqa u centar politi~kih afera. Mladi kraq nije bio dorastao ozbiqnosti situacije i lako je potpadao pod uticaj ~lanova vlade i Britanaca.

Liga majora je imala veliki uticaj na mladog kraqa Petra II i bili su siva eminencija, koja je stajala iza vlade starog vuka Slobodana Jovanovi}a.

Za vreme svog izbegli{tva, kraq Petar II je dovr{io {kolovawe u Kembrixu. Pridru`io se snagama britanskog Kraqevskog ratnog vazduhoplovstva. Kraq Petar II je jedini jugoslovenski lider koji je dobio priliku da govori u ameri~kom kongresu 25. juna 1942. godine.

Kada je kraq Petar II odlu~io da se o`eni gr~kom princezom Aleksandrom za vreme dok je buktio rat, do{lo je do krize u wegovim odnosima sa ministrima i sa Vinstonom ^er~ilom. Predsednci izbegli~ke vlade Slobodan Jovanovi}, Milo{ Trifunovi} i drugi srpski politi~ari su smatrali da je neprikladno ven~avati se u ratno vreme. Protiv svadbe je bila i wegova majka, kraqica Marija i to je dovelo do kona~nog prekida wihovih odnosa.

Aleksandra Kara|or|evi} bila je posledwa jugoslovenska kraqica, supruga kraqa Petra II Kara|or|evi}a. Kao potomak gr~kih i danskih monarha, pre braka je nosila titule princeze od Gr~ke i Danske.

Bila je prva gr~ka princeza koja je me|u bli`im precima imala Grke, i to sa maj~ine strane; wen otac je bio nema~ke krvi, kao uostalom i ve}ina evropskih vladara.

(Kraj u slede}em broju)

Prvi detaqan popis stanovni{tva u Kne`evini Srbiji je onaj iz 1834. godine, prema kome je u woj tada `ivelo preko 650.000 qudi

od zanimqivosti je da je ovo jedini popis koji je skupqao podatke o tome ko je sposoban za vojsku, a ko nije.

Slede}i popis je naredio knez Mihajlo 1841. godine ali se smatra nepotpunim, jer nije obuhvatao Beograd. Ipak, iako nepotpun uo~qive su zna~ajne promene u demografskom sastavu, jer je zvani~an broj stanovnika 1841. godine iznosio 828.895. Za ne{to mawe od decenije broj stanovnika u Po`areva~kom okrugu je porastao na 98.927.

Druga~iji podaci se mogu na}i u radu Jovana Gavrilovi}a "Re~niku geografijsko - statisti~nom

Srbije", gde on navodi da je u Srbiji tokom sredine 19. veka `ivelo ukupno 849.286 du{a. A da je najve}a varo{ bila Beograd, sa 18.610 stanovnika i 2.420 ku}a. Ipak, broj stanovnika je u Srbiji pre{ao milion 1859. godine, kada je prema zvani~nim podacima iz popisa `ivelo 1.078.281 qudi, od ~ega 556.785 mu{karaca i 521.496 `ena.

Kada se uporede podaci navedeni prema popisu koji je sproveden prvi put i onih nakon 40 godina, dolazi se do zakqu~ka da se populacija u Srbiji za taj vremenski period udvostru~ila i da je iznosila 1,3 miliona.

M. T.

26

MOZAIK

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Za vas nema dileme, ako se sve uradi po pravilu, rezultati ne mogu da izostanu. Finansije vas brinu, ali ne vi{e nego {to je to za vas, u ovom periodu, uobi~ajeno. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u sva|u.

Povucite se na vreme jer nije trenutak za isterivawe pravde. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Prihvatate da zavr{ite ne{to {to do sada niste radili. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih, ali vi to do`ivqavate kao pritisak. QUBAV: U centru va{e pa`we su prakti~ni problemi pa se to odra`ava na emotivni status.

Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u misti~ne radwe, a me|u wima i osoba koja vas potajno privla~i. ZDRAVQE: Savetuje se umerena ishrana.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: U izgledu je neko re{ewe ili odluka pretpostavqenih lica. Ako ovih dana morate da donesete va`nu odluku, poku{ajte to da odlo`ite kako biste pro{li {to bezbolnije. QUBAV: Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova, kao ni uku}ani. Ukoliko ne prona|ete na~in da razre{ite tenziju, svaka naredna rasprava vodi}e u ozbiqna zahla|ewa. ZDRAVQE: Mawe slatki{a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Pored neo~ekivanih tro{kova, izvesni su i prilivi novca pa nema razloga za brigu.

Novi na~in poslovawa za vas podrazumeva dodatni pritisak s kojim se uspe{no nosite. QUBAV: Ako imate partnera, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe kontakta s osobom koja je na neki na~in interesantna.

ZDRAVQE: Ne preterujte s lekovima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Neophodno je da budete pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije koja mo`e da se pojavi u va{em okru`ewu. Osim toga, ~uvajte se povreda. QUBAV: Osetqivi ste na tu|e lo{e raspolo`ewe pa to mo`e proizvesti prolaznu mrzovoqu. Neka vas ne brine energetska nestabilnost, harmonija se uspostavqa i vi }ete se privi}i na sve. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Snala`qivi ste, bez obzira na veli~inu prepreke na koju nailazite. U komunikaciji ste brzi, sve funkcioni{e kako treba, ali niste zadovoqni rezultatima. QUBAV: U ku}i je svako usmeren na svoje potrebe. Vama prija blizina porodice jer ste svesni da ste jedni drugima najboqi prijateqi. Nervozni ste, otkazani su doga|aji koje ste dugo i{~ekivali. ZDRAVQE: Nervoza.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Ovo je va{e vreme u godini. Vi se odli~no snalazite, puni ste energije i vitalnosti.

Va`na osoba mo`e poku{ati da uti~e na vas, ali vi postajete svesni lo{e namere. QUBAV: Aspekti koji opisuju va{ porodi~ni `ivot nagove{tavaju punu dinamiku u odnosu s bli`wima. Nekima }e ovaj period doneti ozbiqne komplikacije u emotivnim odnosima. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Period je nepovoqan za bilo kakve odnose s javno{}u. Sve {to uradite, na pogre{an na~in }ete sebe predstaviti. Budete pa`qivi u komunikaciji - mogu}i su nesporazumi, naro~ito na mestima gde se o vama odlu~uje. QUBAV: Kako god se postavite, komunikacija ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. Mogu}a je neprijatna diskusija. ZDRAVQE: Nesanica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Radni ambijent se poboq{ava jer pronalazite na~in da se organizujete. Neke zakulisne radwe izlaze na svetlost dana. Vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Zadali ste sebi ciqeve pa s lako}om prelazite preko isku{ewa koje ste ranije te{ko prevazilazili. Sistem pona{awa u odnosima s bli`wima neobi~no je va`an. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, ~ime biste deo svog tereta prebacili na saradnike. Za vas je period odli~an za krupne poteze kojima }ete sebi obezbediti boqu budu}nost.

QUBAV: Mogu}i su nesporazumi oko prioriteta jer za vas je svaka kupovina nepotrebno tro{karewe u situaciji koju smatrate zabriwavaju}om, a to je naporno za okolinu. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ovih dana ni{ta ne ide bez dodatnih komplikacija, a dobra vest je da vi ipak mo`ete ostvariti uspeh, ukoliko ste dovoqno strpqivi i mudri. QUBAV: Lo{e se ose}ate u krugu bli`wih, ne{to nije kako treba. Sumwe navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi, pa utehu mo`da potra`ite u tajnim dopisivawima s osobom s kojom je veza nemogu}a. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Mogu}e su neprijatnosti tokom ovog perioda, ali ne brinite se - iz svega }ete iza}i bez posledica. Mo`da zvu~i neverovatno, ali za vas }e se izroditi nove prilike. QUBAV: Zadovoqni ste sobom, prepustili ste se romantici. Neki od vas su u ovom periodu zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog doga|aja. ZDRAVQE: Umereno u hrani.

Grci o~ekuju vi{e od milion turista iz Srbije ove godine Turisti~ka sezona u Gr~koj proti~e u najboqem redu, a o~ekuje se tu zemqu, koja va`i za jednu od najomiqenijih destinacija srpskih turista, poseti izme|u 800.000 i 1,1 milion turista iz Srbije, ka`e predsednik Udru`ewa Grci Srbije Vasilis Provelegios.

Provelegios navodi da Gr~ka ove godine o~ekuje rekordan broj turisti~kih poseta, zbog ~ega, od epidemiolo{kih mera za turiste, va`i samo obavezno no{ewe maski u zatvorenom prostoru. „Turisti u Gr~koj se ove godine ose}aju krajwe slobodno, {to ne va`i za Grke koji `ive tamo”, ukazao je Provelegios.

Srbi u Gr~koj, ka`e, uglavnom letuju na Peloponezu i brojnim ostrvima. „Prethodnih godina nisu svi letovali, pa ove godine koriste priliku da budu na moru u Gr~koj”, konstatuje Provelegios, koji je i predsednik Gra|anske stranke Grka Srbije.

Veruje da }e tokom leta Gr~ku posetiti oko 24 miliona turista.

Kada je re~ o situaciji sa po`arima, koji zbog visokih temperatura, bukte u Gr~koj, Provelegios

Туристи на Акропољу prenosi da su na Kritu raseqena neka sela, ali da je za sada sve pod kontrolom.

On je podsetio da je izbio i po`ar na brdu iznad Atine. „Vru}ine su velike i ima mnogo onih koji se neodgovorno pona{aju tamo gde je lako da do|e do po`ara, pa se nesre}e de{avaju. Nije se desilo do sada da postoji ve}a pretwa za dr`avu, jer ono {to se zapali, za sada se dr`i pod kontrolom”, rekao je Provelegios.

Ispod Ta{majdana se nalazi pe}ina sa brojnim tunelima i neistra`enim prolazima

U CENTRU BEOGRADA PE]INA STARA 13 MILIONA GODINA:

Koristili je Rimqani, a Kara|or|e je iz we krenuo u pohod na Turke Pod Beogradom je desetine kilometara laguma, pe} ina i hodnika. Uz zemunske lagume, misterija se krije i ispod Ta{majdana. Ispod dana{weg parka nalaze se tuneli koji su nekada bili kamenolom, skloni{te od neprijateqa, {tab Vermahta, ledara…

Ispod parka u samom centru Beograda je pe}ina stara 13 miliona godina.

U doba Rimqana odatle je va|en kamen za gradwu ku}a, palata, sarkofaga, grobnica, hramova, vodovoda…

U vreme Turaka bila je poznatija kao “{alitrena pe}ina”. Ta{majdanska {alitra od koje se pravio barut bila je jedna od kvalitetnijih u Evropi.

Tokom 19. veka pe}ina je ~esto skloni{te od turskih i austrougarskih topova.

Za vreme opsade Beograda 1806. godine, u pe}ini je logorovao Kara|or|e. Odatle je sa kowanicima krenuo u napad na Turke.

NACISTI^KO SKLONI[TE

“Lerova pe}ina” bila je skloni{te nekada{weg generala Vermahta i inicijatora {estoaprilskog bombardovawa Jugoslavije, Aleksandra fon Lera. Projektovao ju je ratni zarobqenik, ~e{ki arhitekta Jakov Bezlaj, koji je sa porodicom `iveo u Jugoslaviji.

– Nemci kad su okupirali Beograd 1941. godine po~eli su sa gradwom rezervnog komandnog mesta tj. wihovog skloni{ta, wihovog rezervnog {taba. I to je, ~itav taj prostor ima negde oko hiqadu kvadrata, gde su bile kompletne prostorije za rad komandnog oficirskog kadra i jedno mawe obezbe|ewe. Zna~i, da je ovaj objekat imao agregat, imao struju, imao telefonske parice, grejawe, sve ono {to treba j savremenom objektu da bi se u wemu moglo `iveti – navodi Vidoje Golubovi}, hroni~ar Beograda.

FABRIKA LEDA

Ovde je moglo da boravi hiqadu qudi, a bilo je hrane i vode za {est meseci. Posle Drugog svetskog rata, pe}ina je po-

stala fabrika leda.

Tre}i deo kompleksa je neure|eni prirodni deo pe}ine i prostire se ispod restorana “Posledwa {ansa”. Spomiwe je putopisac Feliks Kanic, koji je u Srbiji boravio izme|u 1860. i 1864. godine.

Prostorije ovog zamr{enog kompleksa raspore|ene su nasumi~no ispod samog bazena i Ta{majdanskog parka, a tamo je zabrawen ulaz. Neki od hodnika su posle Drugog svetskog rata zazidani jer se strahovalo da su minirani. Od maja 2016. godine, kqu~evi pe}ine su povereni Beogradskoj tvr|avi.

POSETA TOKOM MANIFESTACIJA

– Ovaj prostor iziskuje ogromnu koli~inu finansijskih sredstava koja se mora ulo`iti za osvetqewe, ra{~i{}avawe, tako i za ventilaciju. Tako|e, neophodno je adekvatno obezbediti prostor i instalaciju kako bi ostvarili potpuni turisti~ki potencijal ovog prostora – nagla{ava Simona Stankovi}, piar JP “Beogradska tvr|ava”.

Pe}ine su otvorene za posetioce u vreme manifestacije Dani evropske ba{tine i tokom prole}a, u okviru programa Dani Beograda.

M. T.

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak 4. avgust 2022.

Koliko ve`bawa je potrebno svakome od nas?

Ne sti`ete da budete aktivni od ponedeqka do petka, ali zato vikend provodite ve`baju}i? Ne morate da se ose}ate krivim zbog toga. Naime, nova istra`ivawa pokazuju da je podjednako zdravo redovno ve`bati tokom radne nedeqe, ali i sve to nadoknaditi tokom vikenda.

Studija nije prona{la nikakvu razliku u stopi smrtnosti „vikend ve`ba~a“ i qudi koji su redovno aktivni tokom nedeqe.

Ovo je bilo pod uslovom da dobiju 150 minuta umerene ve`be, kao {to su brzo hodawe, plivawe ili vo`wa bicikla, ili 75 minuta sna`ne fizi~ke aktivnosti svake nedeqe. Ovo pokazuje da je koli~ina aktivnih minuta va`nija od vremena kada se ve`ba izvodi. Istra`iva~i su otkrili da je ovo otkri}e va`no za qude koji nemaju vremena za ve`bawe svaki dan.

ZANIMQIVI REZULTATI

Do rezultata je do{ao tim kineskih stru~waka koji je pra-

Doma}a kujna

RECEPT

TESTENINA I PATLIXAN U PIVU POTREBNO JE: n 80 ml maslinovog uqa n 1 ve}i patlixan n so, biber n 180 g kuvane {unke n 200 ml piva n 1 ka{i~ica ruzmarina n 120 g mladog gra{ka n 300 g testenine n 40 g rendanog parmezana

tio 350.978 odraslih osoba prose~ne starosti od 41 godine.

U~esnici su anketirani o nivou fizi~ke aktivnosti izme|u 1997. i 2013. godine. Zatim su podeqeni prema tome da li su ve`bali 150 minuta nedeqno jedan do dva dana, tri ili vi{e dana ili uop{te nisu bili aktivni. Istra`iva~i su zatim pratili koliko je u~esnika umrlo u narednoj deceniji. Na kraju studije umrlo je 21.898 u~esnika – 6.035 od kardiovaskularnih problema kao {to je sr~ana insuficijencija, a 4.130 od raka.

Me|utim, istra`iva~i nisu prona{li zna~ajnu razliku u mortalitetu izme|u onih koji ve`baju vikendom i redovnih ve`ba~a.

– Ova velika studija sugeri{e da nije va`no kada ve`bate. Najva`nije je da ste fizi~ki aktivni – rekla je Xoan Vitmor, vi{a kardiolo{ka sestra u Britanskoj fondaciji za srce.

Ona je dodala da ve`bawe mo`e da poboq{a zdravqe i da

smawi rizik od oboqewa srca i cirkulatornog sistema. To mogu biti aktivnosti poput brzog hodawa, vo`we bicikla ili plivawa.

Kineska studija nije otkrila razliku u stopi smrtnosti izme|u ‘vikend ve`ba~a’ i qudi koji su redovno aktivni tokom nedeqe

KOLIKO VE@BAWA VAM JE POTREBNO?

Da bi ostali zdravi, odrasli od 19 do 64 godine treba da poku{aju da budu aktivni svaki dan i da imaju najmawe 150 minuta umerene aerobne aktivnosti, poput vo`we bicikla ili brzog hodawa, svake nedeqe. Pored toga, potrebno je raditi ve`be snage dva ili vi{e dana u nedeqi, a one treba da budu usmerene na glavne mi{i}e (noge, kukovi, le|a, stomak, grudni ko{, ramena i ruke).

Ako vi{e volite intenzivniju ve`bu, mo`ete da radite 75 minuta nedeqno energi~ne aerobne aktivnosti, kao {to su tr~awe ili plivawe, plus trening snage dva ili vi{e dana u nedeqi.

Tako|e mo`ete izabrati

kombinaciju umerenih i sna`nih aerobnih aktivnosti svake nedeqe. Na primer, dve trke od 30 minuta, zatim 30 minuta brzog hodawa i trening snage 2 ili vi{e dana u nedeqi. Ovo je ekvivalentno 150 minuta umerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta intenzivnog ve`bawa.

Dobro pravilo je da jedan mi-

nut sna`ne aktivnosti pru`a iste zdravstvene koristi kao dva minuta umerene aktivnosti. Jedan od na~ina da se postigne preporu~enih 150 minuta fizi~ke aktivnosti je ve`bawe 30 minuta 5 dana u nedeqi.

Isto tako, sve odrasle osobe treba da prekinu duge periode sedewa uz laganu aktivnost. S. G.

Glavni simptom opasno visokog holesterola Visok holesterol sve je ve}a briga odraslih qudi {irom sveta. Ako se ne le~i, mo`e da prouzrokuje velike zdravstvene komplikacije, zbog toga su prepoznavawe znakova i redovno kontrola kqu~ni za op{tu dobrobit. Dr Laura Purdi, ponudila je savete o tome na koji va`an simptom visokog holesterola treba obratiti pa`wu.

[TO JE HOLESTEROL I ZA[TO JE VA@AN? Dr Purdi ka`e da je „holesterol vrsta masnih molekula koji cirkuli{u u krvotoku“.

Obi~no dolazi od razgradwe masnih molekula u procesu probave, ali neki qudi mogu da imaju genetska ili neka druga stawa koja dovode do toga da im telo unutar krvnih sudova zadr`ava ve}e koli~ine holesterola od prose~ne.

Daqe je objasnila da postoji nekoliko razli~itih vrsta holesterola, a ~esto se o wima govori u terminima dobrog holesterola ili lo{eg holesterola. „Dobar holesterol je jo{ jedan izraz za HDL, {to je skra}enica za lipoprotein visoke gustine. Ova posebna vrsta holesterola poma`e u uklawawu drugih {tetnih vrsta holesterola iz tela. LDL je skra}enica za lipoprotein niske gustine, je vrsta lo{eg

holesterola koju bi trebalo kontrolisati kako bi se spre~io rizik od kardiovaskularnih bolesti“, obja{wava doktorka.

Ova vrsta holesterola mo`e da doprinese nastanku plaka u arterijama unutar na{eg tela, a koji mo`e da prouzrokuje sr~ani i mo`dani udar. Zato je va`no da razumemo razlike izme|u ta dva tipa holesterola, posebno kada je re~ o dugoro~nom zdravqu.

HOLESTEROLSKI TUMORI KO@E „Neki qudi koji imaju visok holesterol }e razviti ksantome, naslage ili male tumore holesterola koji mogu biti vidqivi na odre|enim delovima tela“, ka`e dr Purdi.

Ona dodaje da oni „Izgledaju poput malih, vo{tanih, `u}kastih izbo~ina i vrlo se ~esto vide ispod o~iju, ali se ne pojavquju svuda po telu. Ksantomi su fizi~ka manifestacija visokog holesterola i qudi koji imaju ove vrste malih tumora ko`e trebalio bi da urade analizu krvi“.

GOJAZNOST Dr Purdi ka`e da je „gojaznost vrlo stresna za telo i prouzrokuje nekoliko medicinskih stawa ukqu~uju}i visok holesterol. „Postoji mnogo ve}i postotak povi{enog holesterola kod qudi koji imaju prekomernu telesnu te`inu ili su gojazni nego kod qudi koji nisu. To je ~ak i slu~aj i sa decom i sa adolescentima, ne samo sa odraslima.

Iz tog razloga, preporu~uje se da odrasli, tinejxeri i deca sa prekomernom telesnom te`inom ili previsokim BMI urade krvne analize u sklopu godi{weg sistematskog pregleda kako bi ustanovili nivo holesterol“, dodaje ona.

S. G.

PRIPREMA: Patlixan oqu{tite i isecite na kocke, pa propr`ite na zagrejanom uqu uz me{awe, dok ne omek{a.

Zatim posolite i pobiberite, pa ume{ajte {unku, ise~enu na trakice, i kratko propr`ite.

Dodajte pivo, ruzmarin i pustite da prokqu~a.

Zatim dodajte gra{ak, smawite temperaturu, poklopite i kuvajte jo{ 10 minuta.

Ume{ajte kuvanu testeninu i sve zajedno kratko zagrejte.

Pripremqenu testeninu pospite rendanim parmezanom i poslu`ite.

Aloe vera ja najboqa prevencija najte`im bolestima materice Nijedan drugi prirodni proizvod ne sadr`i toliko sastojaka blagotvornih za zdravqe. Biqka aloe vera smatra se eliksirom `ivota jer wen list sadr`i vi{e od 240 hranqivih i lekovitih sastojaka, ukqu~uju}i vitamine, minerale, enzime, {e}ere, lignin, saponine, sterole, aminokiseline, itd. Ranije su lekovita svojstva aloe vere smatrali tajnom, a ona se kroz decenije pokazala kao lekovita i kod najte`ih oboqewa, kakvi su kancer i oboqewa krvnih sudova.

Aloe vera ~udesno deluje na ko`u poma`e kod opekotina, uboda insekata, alergijskog osipa, akni, ranica, ekcema. Ova izuzetna biqka spre~ava rast bakterija i gqivica i ubrzava regeneraciju }elija. Upravo zbog

toga aloe tako uspe{no spre~ava ko`ne probleme i ubrzava proces zarastawa rana.

Aloeverajejednood"otkri}a" moderne medicine. U zadwih nekoliko godina nauka je potvrdila, ~ak i pro{irila mnoge tvrdwe o lekovitosti ove biqke.

Lek protiv kancera materice Pripremiti 300 grama sve`e aloje, koja nije mla|a od jedne godine ni starija od pet godina. Pre upotrebe 5 dana biqka se ne zaliva. Ta koli~ina listova sameqe se na ma{ini za meso. Tome se doda 250 grama cikorije, 400 grama prole}nog bagremevog meda sa sa}em, 700 grama pravog crnog vina i 500

grama ~istog alkohola.

Sve ovo pome{ati i ~vrsto zatvoriti u tamnoj boci, ostaviti da stoji 5 dana na mra~nom i hladnom mestu. Prvih 5 dana uzima se 3 puta na dan pre jela po ka{i~icu, nakon toga 3 puta na dan po ka{iku jedan sat pre jela.

Nakon 5 dana stajawa ocedi se toliko te~nosti koliko je potrebno za nedequ dana, a ostalo se ostavi u tamnoj boci da stoji na mra~nom i hladnom mestu. Tako se ponavqa svake nedeqe, a jedna kura le~ewa traje najvi{e 2 meseca u godini.

28 ^etvrtak 4. avgust avgust 2022.

10. decembar 2020. ^etvrtak 4.

2022.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 OMLADINNAPRAVA ^ETVRTI SKA RADNA POLO@AJ ZA ZATMESEC U TELA, STAV AKCIJA VARAWE GODINI (SKR.) ^EGA

AUTOMATSKA OBRADA PODATAKA (SKR.)

JEDNO GODI[WE DOBA

REKA U FRANCUSKOJ

LIST ZABAVNOG KARAKTERA RADIO IZVE[TAJ O NAJSAVRTELEVIZI- POSLATOJ [ENIJE JA (SKR.) ROBI (MN.) BI]E

28. SLOVO AZBUKE VRAWE

POZNAVAOCI TEORIJE

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

JEDAN BORILA^KI SPORT

OSOBINA PROFITERA FR. KARIKATURIST, RENE BIV[I FUDBALER ILIJA

MUDRO, PAMETNO

VOJNI SAVEZ JUGOISTO^NE AZIJE

TEMPERATURA

RASTOPITI SE REKA U KONGU

DRVENO KORITO ZA ME[EWE HLEBA

EMILI KRA]E NOSILAC NASLEDNIH OSOBINA HIQADU KILOGRAMA

SRPSKI GLUMAC STAMBENE PROSTORIJE, SOBE

FUDBALSKI TRENER, SLOBODAN

BOLEST KOSTIJU I MI[I]A

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE ILINIJUM

PRESTATI @IVETI, PREMINUTI

BIV[I FOLK PEVA^ ZDRAVKOVI] NI[

VRSTA BRESKVE POND

VOLUMEN KALIJUM

ULI^NI PRODAVCI NOVINA (FRANC.)

LI^NA ZAMENICA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

JAUK (POKR.)

9. I 17. SLOVO AZBUKE ^OVEK KO JI SLU@I BEGA

FUDBALER ODBRANE GRA\ANSKA SUDSKA TELA

KELVIN VELIKI GRAD U MAROKU

DVA ISTA SLOVA NA JAVNI TRG OTOCI POTKO@- HRI[]AU STAROM NOM NIN TKIVU RIMU (ARAP.) (MED.)

DETEKTIV IZ STRIPA KIRBI ^UVAR LIVADE

A@DAJA, NEMAN ODANO, ISKRENO

ISTOK

ACA ODMILA

QBAVNA ^E@WA (TUR.)

ODNEKLE

KIRI

Sr Gl pski as

PRE^I[]EN PAMUK

VR[EWE AL@IRSKI IZBORA RT U SRE- JAPANSKA VIDRE DOZEMNOM KOPNENA MIQA KOJE @IVE MORU U MORU

BELGIJA MAST LUKSEM- SLU@BENI DOKUDOBIJENA VRSTA BURG MENTI OD SVIWE KARTA[KE IGRE

GLUMAC STOJIQKOVI] TRSTENIK

TALOG OD KAFE

O[TE]EWA DR@AVA U JU@NOJ AMERICI

MLADA POP PEVA^ICA ARADINOVI] STRU^WACI ZA STATIKU OKRUGLI HLEP^I]I

3. I 16.

SLOVO AZBUKE

PREVALITI KAKVO RASTOJAWE MA\ARSKI PESNIK JANO[ NESRE]E, PROPASTI

SNI@EN TON „D“

17. I 21. SLOVO AZBUKE @ENA KOJA VAJA GRAM VRSTA KUPUSA KOJI SE NE GLAVI^I

JERMENSKI PESNIK AKOPJAN

POND MERE ZA POVR[INU ZEMQE

MU@EVQEV OTAC KOJI LI^I NA NEKOG U@I^ANI OSNOVNA TARIFA (SKR.)

HUMORISTI^KA PRI^ICA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2

UREZANO MESTO, USEK NA^IN PISAWA

SRPSKI TENISER SA SLIKE MAWA MUZI^KA GRUPA (ENGL.) BOR

PODESITI [TIMOVAWEM REKA ([PAN.)

BOSANSKA PEVA^ICA DERVOZ TEKSTILNA BIQKA

ERIST, POLEMI^AR

NI[

Sr Gl pski as

PETI TON MUZI^KE SKALE (ITAL.)

1 2 3 4 5 6 7

NAZIV STANOVNI- MU@EVQEVE[TINA, DEO NASEUMEWE RE^ENICE KA QENOG VA SESTRA MESTA

DECILITAR OBIM

KOJE JE U TE^NOM STAWU 11. I 4. SLOVO AZBUKE

JUNAK IZ PRVOG SRPSKOG USTANKA METAR

FRANCUSKI PEVA^ MONTAN SEVER DEO VELIKE BRITANIJE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO ^, AOP, ZATVARA^, PROFITERSTVO, RAZUMNO, OVIV, I, ALA, RIP, ZE, LL, K, LEVI BEK, OTOPITI SE, FE\A STOJANOVI], GEN, ODAJE, SANTRA^, TOMA, REUMA, OLGA ODANOVI], UMRETI, NEKTARINA, V, MI, KOLPRTERI, ACKE Skandinavka 2: VODORAVNO B, SOC, VLASTIMIR, EDITA, KVAROVI, VN, STATI^ARI, DES, ARAW, WS, P, AKOP, G, SVEKAR, HUMORESKA, ERE, DU[AN LAJOVI], UREZ, B, NA[TIMATI, ISMETA, ERISTI^AR, DL, TE^NO, NI, TANASKO RAJI], IV, DOMINANTA, ENGLESKA Ukr{tenica: VODORAVNO GP, BRIGADIR, ET, ORAH, VINE, AKNE, LER, FELINI, ROL, UPIS, REST, TOMA, BOJANA STAMENOV, ONERASPOLO@ITI, VALENTIN IVANOV

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Grafi~ko preduze}e (skr.) - Komandant brigade - Auto-oznaka za Egipat, 2. Ko{tuwavo drvo - [vedska kwi`evnica, Marija (1912-2003) - Bubuqice, 3. Prazan hod motora - Italijanski re`iser, Federiko (1920-1993) - Gradi} u [vajcarskoj, 4. Ubele`avawe, ukwi`ewe - Ostatak - Pokojni folk peva~ Zdravkovi}, 5. Srpska peva~ica zabavne muzike, 6. Pokvariti nekom raspolo`ewe, 7. ^uveni ruski fudbaler (1934-2011).

USPRAVNO: 1. Ruski fudbaler, Dmitrij, 2. Zapreka, prepreka, 3. Jedan Uranov mesec (astr.), 4. Drugo i dvadeset{esto slovo azbuke - Deo ~izme (mn.), 5. Oznaka za reomir - Simbol fluora - Engleski {ahist, Xon, 6. Koji je od iverja, 7. Ameri~ki truba~, Dizi, 8. Ameri~ka glumica, Xenifer, 9. Zubni glasovi (gram.), 10. Sastavni veznik - Tre}i vokal - Model objekti i veze (skr.), 11. Simbol radijuma - Privla~na sila zemqe, gravitacija, 12. Engleski pisac, Ar~ibald, 13. Japanski samuraj i admiral Takeaki (1836-1908), 14. Grad u Izraelu.

I,

B,

I,

ZANIMQIVOSTI Grad, ~ije ime zna~i "Vrata Bogova" (babili, na akadskom), osnovao je u XXIV veku pre n.e. akadski vladar Sargon na obalama reke Eufrat, podigav{i po jednu polovinu na obe obale.

Oko 1700. godine pre n.e. bio je verovatno najve}i grad tada{weg sveta. ^uvene Vise}e vrtove Vavilona Grci su uvrstili u sedam svetskih ~uda Starog veka, a u Kwizi postawa pomiwe se i toraw, visine 90 m kao Vavilonska kula. U Starom zavetu ova te`wa da se dosegne nebo smatrana je vrhuncem qudske ta{tine. Ali ta te`wa ima svoje opravdawe, jer je Vavilon bio samo pulsiraju}e srce carstva koje se prostiralo od Egipta, na zapadu, do Elamskog starog kraqevstva na istoku (jugozapadni Iran).

Danas, na oko 137 km od Bagdada u Iraku, poqe ru{evina, takozvani tel, pokriven izlomqenim opekama, zauzima prostor od tridesetak kvadratnih kilometara i to je sve {to je ostalo od nekada velelepnog grada.

Do XX veka, sva saznawa o ovom gradu, dao nam je Herodot (484. – 425.g. pre n.e.) i biblijski prekori. Naime, vavilonska misterijska religija prikazana je simboli~ki u Novom zavetu kao: "@ena obu~ena u purpur i skarlet i naki}ena zlatom, dragim kamewem i biserima. U ruci je imala zlatnu ~a{u punu gadosti i prqav{tine svoga bluda, a na ~elu joj je napisano ime: Tajna, Veliki Vavilon, majka bluda i gnusnih dela…"

Herodot, me|utim, daje drugu sliku. Ovaj veliki putnik, po{ao je iz Gr~ke, preko sirijskih planina i pustiwa, sve do reke Eufrat. Tamo je ostao zadivqen prestonicom na obali. Xinovski bedemi bili su dovoqno {iroki za kowsku zapregu od ~ak ~etiri kowa. Zapaweni Herodot pri~ao je o kru`nim zidinama od 83 kilometara, koje behu pro{arane sa 100 bronzanih kapija. Pisao je: "Vavilon, svojom veli~anstveno{}u nadma{uje svaki poznati grad na svetu."

Pisao je i o gradskim obi~ajima, pa tako saznajemo kako je svaka `ena u Vavilonu du`na, jednom u svom `ivotu "Da prebiva

^etvrtak 10. decembar 2020. 29 ^etvrtak 4. avgust 2022.

DREVNA VRATA BOGOVA NA EUFRATU:

"Vavilon, svojom veli~anstveno{}u nadma{uje svaki poznati grad na svetu" u Afroditinom svetili{tu i ima sno{aj sa strancem…" kako su svake godine bile odr`avane licitacije `ena, gde bi najbogatiji kupovali najlep{e, a siromasi su odvodili one skromnijeg izgleda.

Ali Herodot je imao vrlo oskudno znawe o istoriji Vavilona. Do XX veka u svetu istori~ara bilo je te{ko razdvojiti ~iwenice od ma{tarija.

ISKOPAVAWE VAVILONA

Prvo arheolo{ko iskopavawe Vavilona otpo~eli su 1899. godine nema~ki arheolozi pod vo|stvom arhitekte Roberta Koldeveja i iskopavawa su trajala sve do 1917. godine. Bio je to vrlo te`ak posao, jer su ku}e, palate i hramovi u dolini Tigra i Eufrata gra|eni od cigala su{enih na suncu, koje su se lako mrvile i te{ko je bilo razlikovati ih od okolnog zemqi{ta.

Uprkos pote{ko}ama, oni su uspeli da otkopaju visoke vavi-

lonske zidove. Neki od wih bili su oblo`eni glaziranim ciglama.

Vaskrsnuo je duh grada i polako se odmotalo klupko wegove istorije pred o~ima arheologa.

Tokom iskopavawa, stru~waci za asirsku istoriju de{ifrovali su hiqade otkrivenih tekstova. Dvehiqadite godine pre.n.e. Amiti, nomadski narod iz Sirijske pustiwe, osvojili su najve}i deo Mesopotamije i osnovali ~itav niz kraqevstava u A{uru, Mari, a daqe ka jugu su pot~inili stare sumerske gradove, zajedno sa Vavilonom.

Ovde su, po~etkom XIX veka pre n.e. osnovali prvu carsku dinastiju. ^uveni Hamurabi je bio peti car ove vavilonske dinastije, a wegova vladavina od 1792. do 1750. godine pre n.e. bila je zaista veli~anstvena. Lomio je sve neprijateqe pred sobom, od kojih su ve}ina bili Amoriti, kao i on sam, da bi kona~no oformio sna`no carstvo koje je obuhvata-

lo ~itavu ju`nu Mesopotamiju, na severu do Asirije, na jugu do Persijskog zaliva, na zapadu do Sredozemnog mora. Taj wegov dar za objediwavawe iskazan je i u wegovom zborniku zakona, {to je prikazano i na steli koja je otkrivena u Suzi 1901. godine.

HAOS POSLE PORETKA, NOVI PO^ETAK

U samom Vavilonu, iz vremena Hamurab, nije sa~uvano nikakvo blago. Sve wegove dragocenosti razbacane su u haosu koji su napravili ratni~ki narodi koji su se borili za Mesopotamiju, a pomiwu se i u Starom zavetu.

Kasiti, sa Zagorskih planina zapadnog Irana, osvojili su i dr`ali pod svojom vla{}u Vavilon ~itava ~etiri i po veka.

Nakon toga su Elamci, upadaju}i u Vavilon, sve gradske dragocenosti bahato i besramno krali i odnosili u svoju prestonicu,

Suzu. Takva sudbina je zadesila i ~uvenu stelu sa Hamurabijem i bogom pravde, [ama{em, koji vladaru predaje zakonik. Vavilonija je u XIII veku pre n.e. stradala pod snagom Asiraca po prvi put, da bi od IX veka pre n.e. pa nadaqe bila vazalna dr`ava Asirije.

Vavilonci su jako te{ko podnosili podjarmqenost. Dizali su nekoliko pobuna, a Asirci su tokom VII veka pre n.e. ~ak dva puta razorili grad. Kona~no, namesnik Nabopalasar je 625. g. pre n.e. proglasio Vavilon nezavisnim, sebe carem, pa sklopiv{i savez sa Me|anima iz Irana, 612. g. pre n.e. porazio Asirce i razorio wihovu tada{wu prestonicu Ninivu. Kada je 605. g. pre n.e. na presto seo wegov sin, Nabukodonosor II, ~itava oblast nazvana - Plodonosan polumesec, a koja se prostirala od Jerusalima do Persijskog zaliva, bila je pod wegovom vla{}u.

Pod Nabukodonosorom, Vavilon je izgra|en na obe strane Eufrata i ponovo je postao centar civilizovanog sveta. Carska palata i Mardukov hram

^UVENI VISE]I VRTOVI

Vavilonci su bili ba{tovani. Nau~ili su kako da savladaju plavqewe mo}nih reka na ~ijim obalama im se prostirao grad i ve{to ih koristili za navodwavawe. Iako nijedan onovremeni Vavilonski tekst ne pomiwe postojawe vise}ih vrtova, istori~ari, kao {to je i Diodor iz Sicilije, svrstavali su ih u jedno od svetskih ~uda.

Prema gr~kom istori~aru Strabonu, ~ija je Geografija ugledala svetlost dana 7. godine pre n.e., vrtovi su bili ~etvorougaonog oblika, a sastojali su se od lu~nih svodova postavqenih jedan iznad drugog i pokrivenih ru`i~astim i belim plo~icama. Od jednog do drugog bi se uspiwalo stepenicama, a uz stepenice su se nalazili `lebovi koji su (pomo}u sistema poluga i pumpi) dovodili vodu direktno iz Eufrata. Vrtovi su bili ispuweni raznovrsnim biqkama, ve{ta~kim potocima i vodopadima.

S. G.

BIO JE SILA KOJA UDARA, RAZBIJA I BACA GROMOVE, A ZAMENIO GA JE SVETI ILIJA:

Jedan od najmo}nijih bogova Starih Slovena

Wegov kult je pre nekoliko vekova bio veoma rasprostrawen, toliko, da su ga hri{}anski spisi ~esto spomiwali i satanizovali.

Bog gromova i olujnog neba, Perun je smatran jednim od najmo}nijih kod Staan-rih Slovena. Dok je Svarog predstavqao dr-boga "vi{eg" dela neba na kom borave mrbu-tvi, Perunu su pripisivane mo}i kojima Fe-je upravqao atmosferskim prilikama na `a-"ni`im" delovima neba. ra- U mitologiji i narodnim predawima je va-predstavqan kao zreo ~ovek duge brade, lerkoji se u ko~ijama vozi po nebeskom svodu i rukama nosi ogweni kamen, stele i muwe. ka,Za wegovom ko~ijom "grmeli su to~kovi". va- Na sa~uvanim figuralnim predstavaa zama obu~en je u ratni~ku ode}u, dok je na Ko-nekim od wih predstavqan i sa maqem u ~karuci. Maqem je, prema narodnom verovawu, av-ga|ao i pretvarao sve {to dotakne u kamen. r.), Lingvisti danas smatraju da wegovo ta-ime vu~e koren od sufiksa -un ili -uw, {to mu-ozna~ava vr{ioca neke radwe. Kao i re~i lu. "per" ili u prevodu udariti, razbiti.

Drugim re~ima, bog Perun ozna~ava silu koja udara, razbija i baca gromove, ali i boga uni{titeqa koji je povezivan sa prirodnim nepogodama.

RASPROSTRAWEN KULT KOJI SE PO[TOVAO U HRAMOVIMA I ISPOD HRASTOVA Pored upravqawa atmosferskim prilikama i elementarnim nepogodama, dodeqena mu je i uloga sudije. Povezivan je sa nebeskim dverima, koje je zatvarao svima koji su r|avi i neposlu{ni. Krivokletnike je ka`wavao jo{ za `ivota bacaju}i na wih muwe.

Mnogi istra`iva~i danas spomiwu kako su se u spisima i nekim mirovnim sporazumima iz ranog sredweg veka slovenski preci zakliwali bogu Perunu da }e po{tovati ugovor. Me|u hri{}anskim spisima on se satanizuje.

Razlog za ovo najverovatnije le`i u ~iwenici da je wegov kult bio veoma rasprostrawen kod Slovena. Koliko je bio po{tovan najboqe govore toponimi i nazivi biqaka koji nose ime upravo po

wemu. Pa se tako u Rusiji mogu na}i Perunov vrh i Perunova obala, u Sloveniji Peruwa ves, dok planina u Bugarskoj nosi ime Perin.

Me|u mnogobrojnim dokazima su i kletve koje sadr`e wegovo ime, a koje su i danas upotrebqavaju. Pa tako kada Slovaci `ele nekoga da oteraju "Do |avola", oni izgovaraju "Do Paroma" tj. Peruna.

PERUNA SIMBOLI[U HRAST I "VATERINI" PETAO Perunova `ivotiwa je vatreni petao koji je, prema mitologiji, simbolizovao neku vrstu feniksa, ali i zmaj. Mnogi rituali koji su povezivani sa ovim bo`anstvom su ukqu~ivali vatru, koja nije smela da bude uga{ena.

Biqka koja mu je pripisivana je hrast, a interesantno je da se kod Srba jedna vrsta naziva i grm - {to prema mi{qewu lingvista poti~e od re~i grmeti.

O~igledno je da je drvo bilo povezano sa bogom gromova, kao i perunika - ~iji naziv je izveden iz imena bo`anstva, `alfija, kopriva, jabuka i ~uvarku}a.

Istorijski izvori navode da su Stari Sloveni imali hramove posve}en bogu Perunu, ali u slu~ajevima kada u blizini nema nijednog, koristili su {ume.

Kada je hri{}anstvo postala jedna od dominantnih religija, Perunovu ulogu preuzima Sveti Ilija. Mnogobrojni obi~aji, tradicije i pri~e koje su mu pripisivane, polako preuzima hri{}anski svetiteq, pa tako danas ukoliko 2. avgusta grmi, veruje se da Ilija Gromovnik |avola ga|a muwom.

M. T.

30

SPORT

10.avgust decembar ^etvrtak 4.

2022.2020.

Lendl: Razo~aran sam zbog Novaka i Rafe, `alim {to se u tenis ume{ala politika Ivan Lendl, proslavqeni ~e{ki teniser, sprema se da u Puli nastupi na teniskom turniru veterana, a prilikom jednog intervjua dotakao se i teme ko je najboqi teniser svih vremena.

On }e imati ulogu kapitena i trenera svog tima, a pored wega na turniru }e u~estvovati i Pet Ke{ i nekada{wi teniseri starosti izme|u 33 i 45 godina.

Ipak, Lendla ni u Hrvatskoj

\OKOVI]U SU UKRALI 10.000 BODOVA: Preti mu ispadawe iz top 10, a to nije sve...

Novak \okovi} iza sebe ima sezonu za zaborav, po svemu sude}i, uskrati}e mu u~e{}e na jo{ jednom grend slem turniru, a to nije najgore, zbog svojih stavova o vakcinaciji uskra}eno mu je da se bori za 10.000 bodova, {to je nezapam}eno u svetu tenisa.

Novak \okovi} vredno trenira i nada se da }e u Americi preovladati zdrav razum i da }e mu biti dozvoqeno u~e{}e na Ju-Es openu, ali je malo verovatno da }e odluka biti promewena pre 29. avgusta. \okovi} u Wujorku brani pro{logodi{we finale, te ukoliko ne u~estvuje, o~ekuje ga jo{ dramati~niji pad na ATP listi. Nole je trenutno {esti na planeti, a bez bodova sa Ju-Es opena mogao bi da ispadne iz top 10.

Jedna Novakova navija~ica je na Tviteru izra~unala da je Novaku \okovi}u uskra}eno da se bori za ~ak 10.000 bodova. \okovi} ne mo`e da u|e nevakcinisan na tlo Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kanade, gde bi, osim u~estvovawa na Ju-Es openu, mogao da igra jo{ Sinsinati, Indijan Vels i Majami, te bez tih turnira gubi pravo da se bori za 5.000 bodova.

Tu je i turnir u Montrealu, pa Australija gde je branio 2.000 bodova, a nije mu dozvoqen ulazak u zemqu, i na sve to ostao je bez 2.000 bodova na Vimbldonu, koji je ove godine bio revijalnog karaktera.

Trenutno, \okovi} ima 4.770 bodova iz samo 11 turnira, dok je recimo ispred wega Stefanos Cicipas kome se boduje u~e{}e na ~ak 22 turnira.

nije moglo da zaobi|e pitawe o Novaku \okovi}u, Rafaelu Nadalu i Roxeru Federeru, koji su bez ikakve sumwe ispisali nove stranice teniske istorije.

Lendl je najpre bio upitan da prokomentari{e GOAT trku, s obzirom da Nadal trenutno ima 22 osvojena grend slema, Novak jedan mawe, a Federer dva.

"Ta pri~a jo{ nije zavr{ena.

Bi}e zavr{ena tek kada se sva trojica penzioni{u. Fascinantno je to pratiti, ne samo za qude iz sveta tenisa, nego i za sve ostale navija~e. Jedino zbog ~ega pomalo `alim jeste ~iwenica da se ume{ala politika zbog pitawa vakcinacije. Nadam se samo da za 20 godina ne}emo na to gledati kroz tu prizmu, da ne budemo sigurni ko je najve}i zbog politike", rekao je Lendl.

Novak je ove sezone ostao bez mogu}nosti da se bori na Australijan openu, a veliko je pitawe da li }e mo}i da u|e u Ameriku i zaigra na US Openu.

"Razo~aran sam. Razo~aran sam zbog Novaka. Razo~aran sam i zbog Rafe. Trenutno se ~ini da je Roxer jedini izvan toga jer dugo nije igrao, a i najstariji je.

Ako Novak osvoji najvi{e grend

slemova uprkos tome, mislim da }emo imati odgovor. Ako Rafa na kraju zavr{i sa jednim vi{e, mislim da }e morati da odgovara na pitawa o vakcinaciji i zbog ~ega Novak nije igrao. A, mislim da to nije po{teno. Voleo bih da vidim nekoga sa dva, tri ili ~etiri grend slem trofeja vi{e. Nebitno mi je ko }e to biti, nemam favorita, samo zbog dobrobita odgovora na to pitawe, da sve bude jasno. A ne da se govori 'da je ovaj ~ovek mogao da igra, bilo bi druga~ije, tvoj rekord nije dovoqno dobar'. To nije po{teno", poru~io je Lendl.

Dotakao se i svoje profesionalne igra~ke karijere, a nije krio da je velikih problema

imao sa Goranom Ivani{evi}em, sada{wim trenerom Novaka \okovi}a.

"Uvek sam imao problema sa levorukima, jer sam sam odrastao, u na{em klubu u ^ehoslova~koj nije bilo takvih igra~a.

Tako da svaki put sam sam se susreo s forhendom ili servisom levorukog igra~a, imao sam problema", objasnio je i dodao: "Ko god sna`no servira uvek je te`ak protivnik. Bilo je mentalno vrlo zahtevno igrati protiv Gorana ili bilo koga sa tako sna`nim servisom. Mislim da je imao fantasti~nu karijeru, osvojio je Vimbldon i nekoliko puta bio u finalu, dugo vremena u Top 10. Svaka mu ~ast", podvukao je Lendl. S. G.

Nema~ki selektor Flik deset puta pla}eniji od Stojkovi}a Fajnans fudbal objavio je godi{wa primawa selektora koji }e predvoditi reprezentacije na Mondijalu u Kataru Portal „Fajnans fudbal” objavio je godi{wa primawa selektora koji }e predvoditi reprezentacije na Mondijalu u Kataru. Portal se u velikom istra`ivawu ogradio time da neke sume nisu slu`beno potrvr|ene, a mi bismo dodali ve}ina.

Zanimqivo je da najpla}eniji Hansi Flik zara|uje ~ak 43 puta vi{e od selektora Tunisa ~ija je plata 130.000 evra. Selektor Nema~ke je nadma{io Engleza Sautgejta za 700.000 hiqada, a tre}eg na listi De{ampa bezmalo za tri miliona evra.

Zanimqivo je da je na{ selektor u grupi slabije pla}enih. Dragan Stojkovi} i wegov imewak Sko~i} na klupi Irana prema navdima Fajnans fudbala imaju godi{wi ugovor 650.000 evra. Zanimqivo je da je Vahid Halihoxi} tre}i stru~wak sa na{ih prostora u Maroku pla}eniji od wih za 270 hiqada evra.

GODI[WA PRIMAWA SELEKTORA REPREZENTACIJA U^ESNIKA SP Hansi Flik (Nema~ka) 6.500.000 Geret Sautgejt (Engleska) 5.800.000 Didije De{amp (Francuska) 3.800.000 Tite (Brazil) 3.600.000 Luj van Gal (Holandija) 2.900.000 \erardo Martino (Meksiko) 2.900.000 Lionel Skaloni (Argentina) 2.600.000 Feliks Sanchez Bas (Katar) 2.400.000 Fernando Santos (Portugalija) 2.250.000 Murat Jakın ([vajcarska) 1.600.000

Nikad ne biste pogodili koje su tri najgledanije fudbalske utakmice ove godine Paulo Bento (Ju`na Koreja) 1.300.000 Grejem Arnold (Australija) 1.300.000 Greg Beralter (SAD) 1.250.000 Roberto Martinez (Belgija) 1.200.000 Kasper Hjulmand (Danska) 1.150.000 Luis Enrike ([panija) 1.150.000 Erv Renard (Saudijska Arabija) 1.100.000 Haime Morijasu (Japan) 1.050.000 Vahid Halilhoxi} (Maroko) 920.000 Dijego Alonso (Urugvaj) 860.000 Gustavo J. Alfaro (Ekvador) 770.000 Dragan Stojkovi} (Srbija) 650.000 Dragan Sko~i} (Iran) 650.000 Zlatko Dali} (Hrvatska) 550.000 ^eslav Mihnievi~ (Poqska) 500.000 Xon Herdman (Kanada) 480.000 Kris Hjuton (Gana) 400.000 Rob Pejx (Vels) 380.000 Luis Suarez (Kostarika) 350.000 Rigobert Song (Kamerun) 340.000 Aliju Sise (Senegal) 310.000 Xalel Kadri (Tunis) 130.000

Zaista neverovatan podatak o broju gledanosti ove godine.

Evropski fudbal dao nam je mno{tvo interesatnih i gledanih me~eva ove sezone.

Ipak, iznena|uju} podatak je da su tri najgledanije evropske utakmice ove godine igrale `ene!

Naime, na prvom mestu nalazi se susret Barselone i Volfsburga, koji je odigran 22. aprila na ~uvenom Nou Kampu, a na wemu je prisustvovalo ~ak 91.648 qudi..

Katalonski gigant doneo je i drugi najgledaniji me~ ove sezone, ali u pitawu je bio `enski "El Klasiko", koji je odigran 30. marta.

Na wemu je bilo tek ne{to mawe nego na prvom duelu, 91.553.

Tre}i me~ nije odigran u Barseloni, ali je bio mo`da i najzna~ajniji. Me~ izme|u Engleske i Nema~ke je na tribinama Vemblija privukao ~ak 87.192 qudi.

Evropsko prvenstvo za `ene je okon~ano tako {to je titulu osvojila doma}a selekcija - Engleska! Ona je u finalu nadigrala suparnice iz Nema~ke rezultatom 2:1!

Ono {to je posebno interesantno u vezi sa ovom utakmicom je podatak da je oborila rekord jednog UEFA evropskog fudbalskog takmi~ewa, nezavisno od pola, po broju gledalaca!

S obzirom da se igrao na slavnom "Vembliju" i zbog velikog interesovawa publike, tribine je ispunilo ~ak 87.192 qudi!

SPORT

Umro legendarni ko{arka{ Boston Seltiksa Bil Rasel Rasel je bio kqu~ni deo dinastije Seltiksa, sa kojima je osvojio osam uzastopnih titula, ukupno 11 u 13 sezona Legendarni ko{arka{ Boston Seltiksa Bil Rasel umro je u 88. godini, saop{tila je danas wegova porodica.

Rasel je bio kqu~ni deo dinastije Seltiksa, sa kojima je osvojio osam uzastopnih titula, ukupno 11 u 13 sezona.

Tokom 15-godi{we karijere po~ev{i od Univerziteta u San Francisku, Rasel je imao uspe{nu karijeru, osvojio je dva uzastopne titule u NKAA i predvodio ekipu do 55 uzastopnih pobeda. Tako|e, osvojio je olimpijsko zlato na Igrama 1956. godine.

Igrao je za Boston od 1956. do 1969. godine i predvodio ga je do 12 velikih finala lige. Jednu sezonu u kojoj ekipa nije bila {ampion Rasel je bio povre|en i hospitalizovan, 1958. godine u seriji protiv Sent Luis Hoksa. Povredio se na 2:2 u seriji, a wegova ekipa izgubila je naredne dve utakmice sa ukupno tri poena razlike.

Rasel je petostruki MVP, a 12 puta bio u~esnik ol-star utakmica, uspe{an bloker i skaka~. Karijeru je zavr{io sa 21.620 skokova, u proseku 22,5 po utakmici. U jednom me~u imao je ~ak 51 skok. Prose~no je postizao 15,1 poen uz 4,3 asistencije po utakmici.

Sve dok Majkl Xordan nije po~eo svoju vladavinu devedesetih godina pro{log veka, Rasel je smatran najboqim igra~em u istoriji NBA lige.

Bio je ~lan Ku}e slavnih, 2011. godine tada{wi predsednik SAD Barak Obama uru~io je Raselu medaqu slobode, a pet godina kasnije NBA liga mu je dodelila nagradu za `ivotno delo.

^etvrtak 10. decembar 2020. 31 ^etvrtak 4. avgust 2022.

PE[I]EVA SRBIJA PRIPREME KRENULA NA NEOBI^NOJ LOKACIJI:

"Orlovi" pale motore pred kvalifikacije i Evrobasket Mu{ka seniorska reprezentacija Srbije zapo~ela je 1. avgusta, pripreme za kvalifikacione utakmice za odlazak na Svetsko prvenstvo u avgustu, odnosno Evrobasket u septembru.

Prvotimci su odradili brze testove, nakon ~ega su se uputili u Staru Pazovu, gde se u sportskom centru FSS-a spremaju za ono najbitnije.

Podsetimo, selektor Srbije, Svetislav Kari Pe{i}, odredio je kandidate za predstoje}e kvalfikacione prozore u avgustu i kasnije za Evropsko prvenstvo koje se odr`ava u septembru.

Na dugo ~ekanom spisku nalaze 22 igra~a, koje predvodi najboqi igra~ Srbije i dvostruki uzastopni MVP NBA lige Nikola Joki}.

Kandidati su: Aleksa Avramovi}, Nemawa Bjelica, Dejan Davidovac, Ogwen Dobri}, Marko Guduri}, Marko Jagodi}-Kurixa, Ogwen Jaramaz, Nikola Joki}, Nikola Jovi}, Nikola Kalini}, Bal{a Koprivica, Vladimir Lu~i}, Vawa Marinkovi}, Vasilije Mici}, Nikola Milutinov, Nemawa Nedovi}, Aleksej Poku{evski, Filip Petru{ev, Du{an Risti}, Bori{a Simani}, Alen Smailagi} Milo{ Teodosi}.

Kako je navedeno na sajtu KSS-a mu{ka „A” reprezentacija Srbije pred sobom ima nove va`ne izazove u avgustu i septembru, a prve zvani~ne utakmice srpski nacionalni tim }e odigrati 25. avgusta protiv Gr~ke na doma}em terenu, odnosno 28. avgusta protiv Turske u Istanbulu.

Te pomenute utakmice predstavqaju po~etak druge faze kvalifikacija za odlazak na Svetsko prvenstvo 2023. U novoformiranoj grupi, Letonija (3-1),

Belgija (2-2) i Srbija (1-3) su se pridru`ile Turskoj (2-2), Velikoj Britaniji (1-3) i Gr~koj (3-1) u borbi za jedno od tri mesta na planetarnom {ampionatu.

Nakon toga, srpski nacionalni tim }e se takmi~iti na Evropskom prvenstvu. „Orlovi” }e {ampionat zapo~eti u D grupi, ~ije }e se utakmice igrati u Pragu. Rivali tima Srbije }e biti Holandija (2. septembar u 21.00), te Izrael, Finska, Poqska i doma}in ^e{ka.

N. R.

SLOVENIJA PRVA, SRBIJA NI U TOP 3: FIBA objavila listu, da se EP ovako zavr{i - "orlovi" ne bi osvojili ni bronzu Do po~etka Evropskog prvenstva ostalo je jo{ mesec dana.

Ukupno 24 reprezentacije koje su obezbedile u~e{}e na ovogodi{wem takmi~ewu snage }e odmeriti u Nema~koj koja je ovodi{wi doma}in, a prve utakmice zakazane su za 1. septembar, dok }e finale biti na programu 18. dana istog meseca.

Ve}ina selekcija objavila je preliminarne spiskove igra~a koje }emo imati priliku da gledamo na terenu, pa qubiteqi ko{arke, ali i vrsni poznavaoci iste ve} imaju uvid u to kako bi takmi~ewe moglo da izgleda.

Tim povodom FIBA je objavila EuroBasket Power rang listu i najavila veliku borbu za medaqe.

#1 SLOVENIJA

Prvo mesto na listi zauzela je reprezentacija Slovenije.

Da li }e aktuelni {ampion Evrope uspeti da odbrani titulu?

Glavni igra~ Slovenaca definitivno je NBA zvezda Luka Don~i}. Jedan od najboqih ko{arka{a sveta predvodi}e svoj tim u pohodu na novo zlato.

- Uvek pri~am, ukoliko nisam povre|en ili ne{to sli~no, igra}u za reprezentaciju - rekao je Don~i} krajem maja.

Pod znakom pitawa se nalazi MVP Evropskog prvenstva 2017. godine Goran Dragi} koji se nedavno vratio iz penzije. Jedno je sigurno, wegov nastup na predstoje}em takmi~ewu mogao bi da bude posledwi na me|unarodnoj sceni.

vesti svoju zemqu do pobedni~kog postoqa.

Posledwu medaqu na Evropskom prvenstvu Grci su osvojili 2009. godine pobediv{i selekciju Poqske u borbi za tre}e mesto, dok su se zlatnim odli~je okitili dva puta - 1987. i 2005. godine.

FIBA je saop{tila da je upravo Gr~ka favorit za prvo mesto u Grupi C, a sa kim }e ih `reb spojiti ako pro|u prvu fazu ostaje nam da vidimo.

#4 SRBIJA

Na spisku od 15 igra~a, ~ak {est wih igra ili je igralo za srpske timove.

Partizanov dres nosili su Aleksej Nikoli} i Edo Muri}, dok je Gregor Glas i daqe u taboru crno-belih.

Jaka Bla`i} je u periodu od 2013. do 2015. godine nosio dres ekipe sa Malog Kalemegdana, a upravo je neke od najboqih partija karijere zabele`io igraju}i za Zvezdu.

I Mega mo`e da se pohvali, s obzirom da su dvojica ko{arka{a iz rostera Slovenije branila boje ovog kluba. Jurij Macura i Vlatko ^an~ar neke od svojih prvih ko{arka{kih koraka napravili su upravo u ovom timu.

#2 FRANCUSKA

Reprezentacija Francuske nalazi se na drugom mestu.

Evropsko prvenstvo je savr{eno mesto za prvi korak ka

pravqewu dinastije o kojoj se dosta pri~alo u posledwe vreme.

Ove godine ne}emo imati priliku da gledamo neke od glavnih imena francuskog tima, ali jedno je sigurno, "trikolori" mogu da se pohvale veoma talentovanim igra~ima.

Teret }e spasti na iskusnog Rudija Gobera i wegovog bliskog prijateqa Evana Furnijea, ali to se i o~ekivalo.

Posedwe zlatno odli~je Francuzi su podigli 2013. godine, a sada }e poku{ati da ponove taj uspeh.

#3 GR^KA

Tre}e mesto zauzima selekcija Gr~ke.

Adetokumbo. Prezime koje se se pojavilo 4 puta na spisku igra~a koji }e nositi dres Gr~ke.

Jedan od ~etvorice bra}e poznat je po nadimku Greek Freak, a upravo se od wih o~ekuje da }e od-

Na{a reprezentacija zauzela je ~etvrto mesto na EuroBasket Power rang listi.

Svedoci smo u`asnih partija na{e selekcije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2023. godine.

Srbija u drugi krug nosi samo ~etiri boda i to od jedne pobede protiv Letonije u Beogradu, pa }e u grupi sa Gr~kom, Turskom i Velikom Britanijom imati {est te{kih me~eva. Prve zvani~ne utakmice srpski nacionalni tim }e odigrati 25. avgusta protiv Gr~ke na doma}em terenu, odnosno 28. avgusta protiv Turske u Istanbulu.

Nije tim Srbije za bacawe.

Ko{arka{ koji se najvi{e isti~e na spisku jeste svakako Nikola Joki}. Dvostruki uzastopni MVP NBA lige definitivno }e biti okosnica ovogodi{weg tima Srbije.

Pored wega selektor Pe{i} mo}i }e da ra~una i na dvostrukog uzasupnog MVP-a Evorlige, Vasi-

lija Mici}a, koji je predvodio Efes do titule.

Tu su i iskusni Nemawa Bjelica, kao i talentovani Aleksej Poku{evski.

Veliki peh za srpski tim predstavqa povreda Bogdana Bogdanovi}a. Ovo }e biti prvi put od 2013. godine da }e Bogdan propustiti kompletne reprezentativne obaveze.

Na spisku igra~a koji bi ove godine mogli da brane boje Srbije nalaze se i: Aleksa Avramovi}, Dejan Davidovac, Ogwen Dobri}, Marko Guduri}, Marko Jagodi}-Kurixa, Ogwen Jaramaz, Nikola Jovi}, Nikola Kalini}, Bal{a Koprivica, Vladimir Lu~i}, Vawa Marinkovi}, Nikola Milutinov, Nemawa Nedovi}, Filip Petru{ev, Du{an Risti}, Bori{a Simani}, Alen Smailagi} Milo{ Teodosi}.

#5 LITVANIJA

Peto mesto rezervisano je za Litvaniju.

Posle velikog razo~arewa zbog propu{tawa Olimpijskih igrama po prvi put pro{log leta, bi}e zanimqivo videti kako }e Litvanija odgovoriti na velikom turniru.

Kombinacija Jonasa Valan~iunasa i Domantasa Sabonisa je uvek fascinantan tandem jer su oni verovatno najdominantniji duo u predwem poqu na takmi~ewima ovog tipa. Novo poja~awe litvanskog tima jeste Ignas Brazdejkis, talentovani igra~ @algirisa.

N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 4. 8. 2022.

ISTORIJSKI NIZ:

Zvezda vi{e od pet godina nije pala na Marakani u Crveno-beli u Superligi vezali 97 utakmica i pet godina bez poraza kod ku}e u Srpski prvak kao kaznena ekspedija gazi sve pred sobom na po~etku nove sezone i spremno do~ekuje kvalifikacije za Ligu {ampiona

Pobeda u 4. kolu Superlige protiv Radnika od ~ak 6:0, koji ih je zadu`io pro{le sezone kada je u dva me~a ostao nepora`en, pokazala je kolika je razlika izme|u Crvene zvezde i ostatka lige.

Gotovo rutinski, bez mnogo truda, izabranici Dejana Stankovi}a razbijaju rivale na po~etku nove sezone i udaraju temeqe za napad na Ligu {ampiona koja je

izmicala prethodne dve godine. [ampionski tim do`iveo je neophodnu nadogradwu, a poja~awa su se u ovih nekoliko me~eva pokazala kao pun pogodak i deo slagalice koji je nedostajao Stankovi}u.

Prva prepreka ka eliti bi}e Pjunik iz Jerevana, jednako pa`qivo }e se voditi ra~una i o `rebu za plej-of nakon kojeg }e biti poznata i posledwa prepreka.

Scena za veliku evropsku jesen uveliko je postavqena, a crveno-beli u senci glavnog ciqa ove sezone jure i neke istorijske uspehe {to na me|unarodnom, {to na doma}em planu.

Pobedom protiv Radnika, Zvezda je nastavila nestvaran niz i zabele`ila 97. utakmicu bez poraza na svom terenu u doma}em prvenstvu.

Gotovo neverovatno zvu~i da su crveno-beli krenuli u ovu seriju pre vi{e od pet godina kada su 30. aprila 2017. godine

pobedili Vojvodinu sa 2:0. Od tada je ostvareno 89 pobeda i osam remija uz gol razliku 317:44.

Posledwi put je ceo plen sa Marakane odneo Partizan u aprilu te 2017. kada je na krilima Leonarda i Tavambe pobedom preuzeo prvo mesto i osvojio svoju posledwu titulu.

Od tada, Zvezdina serija se neprekidno nastavqa i preti da nadma{i i najve}i niz u istoriji fudbala koji ima Real Madrid.

Kraqevski kub je u periodu od 1957. do 1965. godine ostvario 121 me~ bez poraza na svom terenu, a crveno-belima }e biti potrebno da do kraja sezone ostanu nepora`eni i tokom naredne probaju da obore i taj rekord.

Dvojac Milan Pavkov i Aleksandar Katai blista golgeterski od starta sezone, po{to su postigli osam od 17 golova peto-

AGONIJI NEMA KRAJA:

Uprava Partizana treba da ode, nije problem Stolica Katastrofalan po~etak sezone kluba iz Humske, ~ini se da agoniji crno-belih nema kraja.

No}na mora koja se odvija iz dana u dan postaje sve ve}a, a u ovom trenutku nema ni naznake bu|ewa. Najlo{ije rangirani tim

sportski sektor. Jasno je da je u pitawu samo lo{e izre`irana drama koja za ciq ima da poka`e da se u klubu ne{to de{ava.

A jasno je i vrapcima na grani da je verovatno najgore rukovodstvo u istoriji Partizana sate-

u Superligi, Novi Pazar, o~itao je lekciju Partizanu (1:0) u 4. kolu i samo jo{ jednom ogolio sve probleme u redovima crno-belih. Nije uspeo Ilija Stolica da prodrma ekipu i da posle dva kiksa izvu~e Partizan iz blata, pa su sve glasnije pri~e o wegovoj smeni.

Posle uvodne pobede i dva remija, na red je do{ao i poraz, a iako je Stolica sam rekao da ne namerava da podnese ostavku, jer bi to bio kukavi~ki ~in, wegovi poslodavci sa kukavi~lukom o~igledno nemaju nikavih problema.

U javnosti provejava pri~a da je prvi ~ovek kluba Milorad Vu~eli} i daqe kqu~an u ostanku Stolice na klupi Partizana, odakle poku{ava da ga otera

rano u }o{ak i da nema pojma {ta daqe da rade.

Pet godina bez titule i gomila katastrofalnih poteza, nasle|e su aktuelne uprave koju je nedavno napustio sportski direktor Ivica Iliev i to ne kako bi preuzeo odgovornost, ve} iz "privatnih razloga".

Ta i takva uprava je i daqe u poziciji da donosi krucijalne odluke koje direktno odre|uju budu}nost kluba.

Nakon sezone u koj su stvorili la`nu sliku da je Partizanu titula oduzeta pqa~kom van terena, odlazak Aleksandra Stanojevi}a i izbor novog trenera je pokazao sav besmisao Milorada Vu~eli}a i Milo{a Vazure, predsednika i generalnog direktora na ~elu kluba.

Brojna zvu~na imena sa kojima se pregovaralo nisu ni pomi{qala da preuzmu ekipu koja je najavqena kao ozbiqan kandidat za titulu i mesto u Ligi {ampiona za sezonu 2023/2024.

Umesto toga, kada su svi redom odbili poziv, izbor je pao na Iliju Stolicu koji je do{ao u minut do 12 da vadi kestewe iz vatre, a na kraju }e da poslu`i kao `rtva i novi izgovor za neuspehe.

Nije pitawe da li je Stolica dobar trener ili ne, on je tu do{ao jer niko drugi nije hteo u trenutku op{teg rasula i postao jo{ jedan alibi u nizu.

Ako izuzmemo ostavku Ilieva koji poput nekog jo-joa odlazi i vra}a se u klub, i slu`i da bi se prikrili neuspesi, nijednom do sada nismo videli ni naznaku da }e dvojac Vu~eli}-Vazura preuzeti odgovornost za to {to su Partizan sveli na nedostojan nivo.

Umesto toga, poku{a}e jo{ jednom da izvedu trik i sa~uvaju foteqe, i potro{e jo{ neko veliko ime crno-belih, po{to se pomiwu dolasci Alberta Na|a ili Igora Duqaja na klupu umesto Ilije Stolice.

Problem je {to su te trikove odavno svi prozreli, kao u onim sme{nim klipovima {to kru`e dru{tvenim mre`ama, a kqu~ni me~evi u Evropi tek slede.

Ve} u ~etvrtak Partizan gostuje AEK u Larnaki, u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, sa Stolicom ili novim trenerom, ali sigurno predvo|en starom upravom.

S. G.

strukog uzastopnog {ampiona.

Oni su ujedno krenuli u poteru za najboqim strelcem u istoriji Superlige.

Prema zvani~nim podacima, na prvom mestu je Milan Bojovi} sa 89 pogodaka, a iza wega su Pavkov sa 75 i Katai sa 74 gola, koliko ima i Andrija Kalu|erovi}.

Pavkov je sa pet golova i prvi strelac lige ove sezone, a ovim tempom bi do polusezone mogao da postane novi rekorder ukoliko ne promeni sredinu do kraja avgusta.

Zvezda je protiv Radnika proslavila jo{ dva jubileja. Milan Rodi} je odigrao 200 utakmica za crveno-bele, dok je Mirko Ivani} postigao svoj 50. gol.

Mnogo je razloga sa slavqe i zadovoqstvo na Marakani, a ukoliko se u septembru za~uje i himna Lige {ampiona, bi}e ovo jedan od najboqih startova sezone u novijoj istoriji kluba.

N. R.

Katai o plasmanu u L[, +7 u odnosu na crno-bele, Mitrovi}u...

Karijera Aleksandra Kataija dobila je najlep{i sadr`aj u Crvenoj zvezdi. Postigao je mnogo, majstorijama dobio mesto u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba, ali dosta ciqeva je ispred wega. Bila bi {teta da igra~ prefiwenog driblinga i ose}aja za gol nikada ne zaigra u grupnoj fazi Lige {ampiona, a sada je odli~na prilika da se to ispravi na Marakani se na|u u dru{tvu Reala, Bajerna, Liverpula…

Iza Kataija i Crvene zvezde su dva bolna kvalifikaciona iskustva za Ligu {ampiona, ispadali su od Omonije i [erifa. Mo`da tre}a bude sre}a i sa trenerom Dejanom Stankovi}em crveno-beli do|u do elitnog takmi~ewa.

- Doza sre}e je uvek neophodna, {ta god radili i ~ime se bavili u `ivotu. Ne bih rekao da smo imali bolna iskustva jer smo napravili odli~an uspeh u Ligi Evrope. @elimo, naravno u Ligu {ampiona. Imamo jak tim, slo`ni smo u svla~ionici. Svi preduslovi su ispuweni da ispi{emo nove stranice istorije.

Zvezda je izuzetno po~ela sezonu. Posle ~etiri kola {ampionata Srbije ima maksimalnih 12 bodova, uz gol razliku 17:1. Boqe nije moglo.

- Sjajan start prvenstva za nas, to nam je i bio ciq koji smo uspe{no ispunili. Znali smo da Super liga po~iwe ranije nego pre, odradili smo zahtevne i naporne pripreme. Sada ubiramo plodove. Igrali smo tri utakmice na na{oj Marakani, to nam je bio dodatan podstrek da igramo odli~an fudbal.

Koliko vam je drago da ste upravo vi bili asistent za prvenac Stefanu Mitrovi}u koji se kao de~ak slikao sa vama u Americi?

- Naravno, drago mi je. Mitrovi} je odli~an igra~, brz je i sjajno se kre}e na terenu. Podjednako dobro igra sa obe noge. Samo neka nastavi da naporno radi i bi}e jo{ mnogo golova, kao i asistencija na wegovom kontu.

Ve} sedam bodova prednosti ste u odnosu na Partizan, koliko je komotnije igrati najbitniji nacionalni {ampionat u posledwe tri decenije u takvoj situaciji?

- U ovom trenutku ne razmi{qamo o tome. Prvenstvo je tek po~elo i ima jo{ mnogo utakmica do kraja. Na nama je da radimo i pobe|ujemo.

Me~evi }e biti na svaka tri ili ~etiri dana, a kad igra{ za Crvenu zvezdu imperativ su pobede. Prednost na tabeli godi, ali se ne opu{tamo.

N. R.