Kosovo i Metohija: Na Gazimestanu obele`en Vidovdan i 635 godina od Kosovskog boja
Tema nedeqe: Marin Le Pen trijumfovala u prvom krugu izbora u Francuskoj
Australija: @ena postala namesnica Kraqa ^arlsa Tre}eg, druga od 1901.
Putopis: 5 najlep{ih mesta u Srbiji za piknik
Zdravqe: Kako kafa
svakog jutra uti~e
na na{ `eludac?
JUTRO NAKON NEVREMENA KOJE JE PREGAZILO SRBIJU: Prizori kakvi se ne pamte, voza~i potopqeni u automobilima,
Sna`no nevreme pra}eno olujnim vetrom i gradom pogodilo je nekoliko gradova u Srbiji.
Ulice su se zbog velike koli~ine ki{e pretvorile u bujice, automobili su bili poplavqeni do pola vrata, dok je vetar ~upao drve}e iz korena. Nakon udara groma su izbili po`ari u Smederevu i Rumi, a pojedini delovi Beograda su ostali bez struje!
Na dru{tvenim mre`ama su se velikom brzinom delile fotografije razornog nevremena, a jedna od wih je nastala u Mirijevu. Naime, u Ulici Dragoslava Srejovi}a je palo drvo usled jakog olujnog vetra, te je saobra}aj bio u kolapsu. Nakon toga, putnici su ostali zarobqeni u autobusu koji saobra}a na liniji 27. Voza~ autobusa je nakon toga ugasio klimu i postalo je u`asno vru}e, toliko da nije moglo da se di{e, a prozori nisu mogli da se otvore. Nakon vi{eminutne drame, putnici su iza{li iz vozila i krenuli pe{ke po oluji.
U Ulici Patrisa Lumumbe na Karaburmi se odvalio deo asfalta, a oluja je odnela znak za radove na putu, te je jedan automobil upao u rupu i zaglavio se.
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Potpredsednik Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je rekonstrukcija kretawa Milo{a @ujovi}a, koji je ranio pripadnika @andarmerije kod izraelske ambasade, pokazala da je prvo do{ao do sinagoge u Beogradu i da je mogu}e da mu je to bila prva meta, ali je nastavio daqe zbog velikog broja pripadnika policije oko sinagoge.
„Ovaj teroristi~ki akt je sase~en u po~etku... Zato i ka`em da je na{a policija, herojskim ~inom na{eg pripadnika Milo{a Jevremovi}a u startu spre~ila daqe tok ovog teroristi~kog akta”, rekao je Da~i} novinarima, posle obilaska u Urgentnom centru pripadnika @andarmerije Jevremovi}a, koga je @ujovi} ranio samostrelom. Naveo je da je rekonstrukcijom kretawa @ujovi}a, otkada je do{ao autobusom iz Mladenovca na autobusku stanicu u Beogradu, ukazano da prvo je i{ao do sinagoge, ali po{to je tamo bila policija,
nastavio je daqe do izraelske ambasade.
„Dr`ava Srbija je pokazala da mo`e da za{titi, ne samo bezbednost zemqe ve} i diplomatska konzularna predstavni{tva koja se nalaze u na{oj zemqi”, poru~io je Da~i}, prenosi Tanjug. Dodao je da su izvr{eni pretresi na vi{e desetina lokacija u Srbiji, da je istraga pokazala da je supruga @ujovi}a napustila zemqu dva dana pred tero-
risti~kog napada i oti{la je u rodnu Crnu Goru, kao i da je prilikom pretresa ku}e u Mladenovcu policija prona{la ra~un za samostrel koji je @ujovi} kupio u radwi u Zemunu. Da~i} je obi{ao povre|enog pripadnika @andarmerije u Urgentnom centru zajedno sa ambasadorom Izraela u Srbiji Jahelom Vilanom, kome je zahvalio {to je obi{ao rawenog Jevremovi}a.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je u intervjuu za magazin Diplomasi end komerc (Diplomacy & Commerce) da misli da SAD nema zvani~an stav po pitawu Rio Tinta i da je to pitawe za srpski narod - da odredi {ta je u najboqem interesu dr`ave.
Dodao je da je najva`nije pitawe za sve da utvrde da li je to korisno za budu}nost Srbije i mo`e li litijum biti deo moderne ekonomije. - Mo`e li biti deo lanca vrednosti modernih tehnologija? Ina~e, to je samo rudarski projekat. Mislim da postoji veliki napor da se osigura da qudi razumeju da je ovo deo moderne ekonomije, i to je na Srbima da odlu~e, a ne da strane diplomate donose odluke umesto wih - rekao je Hil.
Nema~ka ministarka spoqnih poslova Analena Berbok poku{ala je da opravda tro{ak vi{e od deset hiqada evra mese~no iz buxeta na frizere i {minkere, rekav{i da bi u suprotnom izgledala ''kao grobar''.
Ovi tro{kovi su u 2022. godini iznosili 136.500 evra, a nakon kritika, Berbok je poru~ila da je to neophodno zbog jakih reflektora u studiju, pi{e Doj~e vele. ''Ina~e izgledate kao grobar, jer ste sasvim sivi“, rekla je ona. Kako je daqe navela, na putovawima je ~esto te{ko na}i {minkera zbog ~ega vodi svog, a budu-
}i da su putovawa nema~ke {efice diplomatije brojna, dnevnice su visoke. Mediji su ranije pisali da je vlada kancelara Olafa [olca u 2022. godini izdvojila ~ak 1,5
miliona evra na fotografe, {minkere i frizere, {to je pove}awe od 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je na vlasti bila Angela Merkel. ''Mislimo da qudi u Vladi mogu da ostave dobar utisak i bez skupih viza`ista na ra~un poreskih obveznika“, saop{tio je o tom pitawu Savez poreskih obveznika.
Posle Berbok, na {minku i frizuru najvi{e tro{i [olc, oko 40.000 evra godi{we, a poreski obaveznici i daqe finansiraju izgled Angele Merkel, koja mese~no u te svrhe tro{i 3.000 evra.
Socijalna izolovanost najvi{e poga|a mlade, mu~i vi{e od polovine Evropqana i postaje jedan od najve}ih javno-zdravstvenih problema. Zdravstvenim sistemom najvi{e su zadovoqni Belgijanci, a najmawe gra|ani Velike Britanije. Starewe nas ne pla{i, ali na{i gra|ani najvi{e strahuju od hroni~nih bolesti, iako se ne odri~u najve} ih faktora rizika – to su samo neki od rezultata najnovijeg istra`ivawa u kojem je onlajn u~estvovalo vi{e od 46.000 gra|ana iz 23 zemqe.
Fudbal je najva`nija sporedna stvar na svetu, pa se me~evi gledaju i u zemqama ~ije su reprezentacije zavr{ile takmi~ewe. Koliko je sport dobar za zdravqe, toliko na direktan ili indirektan na~in, nekada i {teti. Zdravqe nam ugro`avaju i mnogi drugi faktori rizika, a za neke smo sami krivi.
„Za{to se najvi{e umiralo u 2022. godini? Gra|ani treba da znaju da je ~ak 47 odsto na{ih gra|ana umrlo zbog kardiovaskularnih bolesti, a skoro 18 odsto od malignih bolesti. Dve tre}ine su umrle od bolesti koje smo mogli da spre~imo. Sve
Grbavi kit koji se zapetqao u 800 kilograma ribarske opreme spa{en je u Australiji kod obale regiona Gipslend, skoro nedequ dana nakon {to je prvi put prime}eno da je u nevoqi.
Kita su primetili iz komercijalnog helikoptera u blizini jezera Loh Sport u centralnom delu Gipslenda 23. juna, ali je potom nestao na nekolko dana, kada je vi|en u blizini jezera Tajers na jugoisto~noj obali, preneo je Gardijan.
Spasila~ka operacija velikih razmera, koju su predvodile specijalizovane ekipe za spa{avawe kitova iz Odeqewa za energiju, `ivotnu sredinu i klimatske akcije, pri Upravi za ribarstvo i parkove australijske dr`ave Viktorija, po~ela je pri~vr{~ivawem traga~a na kita kako ga ne bi ponovo izgubili.
Tim je uspeo da prese~e 800 kilograma zamr{enih u`adi i bova, koje su ozbiqno ograni~ile sposobnost `ivotiwe da pliva. Policija je dizalicom podigla opremu iz vode kako bi se uverila da nije opasna po druga plovila ili divqe `ivotiwe.
Lokalna zvani~nica Elen Dvajer rekla je da su spasioci uklonili oko 185 od ukupno 200 metara u`eta u koje se verovalo da je kit bio upleten. Ona je dodala da je kit bio „dobro raspolo`en”, uprkos tome {to je bio zapetqan u u`ad i bove. abele`eno je da kitovi `ive du`e od 50 godina, ali neki od najve}ih faktora rizika za wihove `ivote su qudske aktivnosti, ukqu~uju}i opremu za pecawe, ~amce i zaga|ewe, kao i prirodne predatore kao {to su orke.
gra|ane od septembra do kraja godine koji imaju 40 i vi{e godina, pregleda}emo da otkrijemo da li postoji sumwa, iako nemaju nikakve tegobe", poru~uje ministar zdrava, dr Zlatibor Lon~ar. Preventivni pregledi sa~uva}e zdravqe mnogih, a mnogima prokr~iti put do lekara. U Srbiji na dijagnosti~ku proceduru ili operaciju ~eka skoro 68.000 gra|ana.
I deseti jubilarni „[tadin“ izve{taj o zdravqu stanovnika u 23 evropske zemqe, pokazuje da je samo 56 odsto Evropqana zadovoqno zdravstvenim sistemom u svojoj zemqi, {to je najni`i procenat ikada.
Najvi{e su zadovoqni u Belgiji, [vajcarskoj i Holandiji, a najmawe u Velikoj Britaniji i Nema~koj. Glavni razlozi su te`ak dolazak do specijaliste, nedostatak termina za zakazivawe pregleda ili potrebne lekarske intervencije.
„Me|u gra|anima Srbije, zadovoqno je 35 odsto ispitanih tokom pro{le godine. Ne mogu da ka`em {ta Vlada Srbije mo`e da uradi, ali je za sistem veoma va`no pravilno iskoristiti kapacitete i buxet koji imate. Svaka Vlada odlu~uje koliko novca mo`e da izdvoji, ali je najva`ni-
je da gra|anima zdravstvena za{tita bude dostupna kada im je neophodna. Nadamo se da }e i ovaj izve{taj pomo}i u tome“, isti~e generalni direktor „[tade“ grupe, Piter Gold{mit.
Zdravstveni izve{taj „[tade“ grupe, u okviru koje posluje i „Hemofarm“, pokazuje i da se vi{e od polovine Evropqana ose}a usamqeno.
„@ivimo u svetu interneta, 24-~asovnih vesti dru{tvenih mre`a i tehnologije koja nam omogu}ava neograni~en kontakt i pru`a ose}aj da smo povezani vi{e nego ikada. Socijalna izolovanost i ose}aj usamqenosti su ipak narastaju}i problemi {irom sveta. U Evropi se na usamqenost najvi{e `ale mladi izme|u 18 i 35 godina, wih 63 odsto. Najusamqeniji su Poqaci, Finci, [ve|ani i Slovaci. Borba protiv usamqenosti i briga za mentalno zdravqe, moraju da budu prioriteti u svim zemqama“, ka`e direktorka Agencije za istra`ivawa javnog mwewa „Hjuman ejt“, Magali Gins. Najva`nije pitawe u istra`ivawu je, zapravo bilo koliko smo sre}ni. „Mnogo“, odgovorili su Holan|ani, Irci i Francuzi, ali i 66 odsto gra|ana Srbije.
Ameri~ka anketa pokazala da je 80 odsto anketiranih u stawu da navede sve osnovne sastojke ~uvenog hamburgera, dok samo 60 odsto zna za jednu od deset zapovesti: ”Ne ubij”
Amerikanci znaju mnogo vi{e o dodacima koji ulaze u sastav Mekdonaldsovog „big meka” nego o biblijskih deset zapovesti, ukazalo je istra`ivawe. Anketa koju je sprovela agencija „Kelton riser~” pokazala je da je 80 odsto od hiqadu anketiranih u stawu da navede sve osnovne sastojke ~uvenog hamburgera. Me|utim, samo 60 odsto ispitanika zna za jednu od deset zapovesti: „Ne ubij”. Wih 45 odsto pamti zapovest „Po{tuj oca i majku”, dok ~ak 62 odsto zna da kiseli krastav~i}i ulaze u sastav „big meka”. Brza hrana je, uostalom, odavno postala sinonim za jela koja imaju previ{e masti i soli. Me|utim, sada se u industriji
brze hrane pojavquje ne{to novo – {to bi moglo da promeni takvu asocijaciju. To, zapravo, pokazuje i izve{taj iz ameri~kog restorana „Posno i zeleno”. Kad se pomene brza hrana, ve}ina qudi pomisli na hamburgere i pr`ene krompiri}e, na hranu bogatu mastima i soqu koja je prihva}ena {irom sveta i koja je poslu`ila i kao inspiracija za film „Deset zapovesti”, na temu o zaqubqenosti Amerikanaca u hamburgere. Alarm se, ipak, ve} oglasio. Uspani~eni zbog naglog porasta broja umrlih od razli~itih vrsta karcinoma, ameri~ki nau~nici su sa~inili listu, neku vrstu „Vodi~a kroz hranu i pi}e”, koji qude upoznaje sa opa-
snostima koje vrebaju. Povod za hitno delovawe je zvani~an podatak ameri~kog Nacionalnog instituta za borbu protiv raka da su lo{a i pogre{na ishrana, ali i fizi~ka neaktivnost uzrok tre}ine smrtnih slu~ajeva od raka, me|utim jo{ nije prona|ena direktna veza izme|u specifi~ne vrste hrane i odre|ene vrste karcinoma.
U isto vreme, jedan restoran u ju`noj Kaliforniji sada pravi mali prodor u veliko tr`i{te brze hrane. Restoran je nazvan „Posno i zeleno” i specijalizovan je za, navodno, zdravu organsku brzu hranu, a wegov osniva~ je Migel Paterson.
„Najve}i razlozi zbog kojih se qudi danas razbolevaju i ne hrane se zdravo jesu komfor i vreme”, tvrdi Paterson. U wegovom restoranu slu`e se salate, proteinski {ejkovi i laka hrana. Sve {to se ovde nudi poti~e iz lokalnih ba{ta i gajeno je bez |ubriva, pesticida i aditiva. Hrana tako|e nema masti i soli.
„Ime je ’Posno i zeleno’. Mi jedemo posno i mislimo zeleno”, tvrdi ovaj ve{ti kulinar. Reklamne poslovne kartice su napravqene od semenki divqeg cve}a. Kutije za hranu su biorazgradive, kao i viqu{ke i ka{ike. „Osamdeset odsto ka{ika, viqu{aka i no`eva napravqeni su od krompirne mase. Mogli biste da ih ispr`ite i pojedete”, obave{tava goste Paterson. Restoran „Posno i zeleno” ve} planira da se {iri. I ko zna, mo`da bi mogao i da promeni na~in na koji mislimo o brzoj hrani.
Ova stranka kojom predsedava @ordan Bardela ne bi imala apsolutnu parlamentarnu ve}inu, ali mogla bi da osvoji najmawe 150 poslani~kih mesta vi{e nego nakon izbora 2022. godine
Prema rezultatima parlamentarnih izbora u Francuskoj, ultradesni~arska stranka Nacionalno okupqawe (RN) veliki je pobednik prvog izbornog kruga sa 33,5 odsto osvojenih glasova, {to zna~i da bi ta partija mogla da obezbedi izme|u 240 i 270 poslanika u novom sazivu Nacionalne skup{tinu, navodi se u analizi agencije Ifop.
Ova stranka kojom predsedava @ordan Bardela ne bi imala apsolutnu parlamentarnu ve}inu, ali mogla bi da osvoji najmawe
ispred Makronove politi~ke koalicije koja je osvojila 22,1 odsto glasova i mogla bi da obezbedi izme|u 60 i 90 poslanika. Republikanci sa osvojenih 9,7 odsto glasova u novom sazivu parlamenta imali bi izme|u 30 i 50 poslanika, a ostale stranke i koalicije me|u kojima su razli~ite levi~arske i desni~arske partije i regionalisti imali bi izme|u 13 i 20 predstavnika u Nacionalnoj slup{tini. "Ove projekcije se moraju posmatrati krajwe oprezno jer su
150 poslani~kih mesta vi{e nego nakon izbora 2022. godine, prenosi Figaro.
Novi narodni front sa osvojenih 28,5 odsto glasova imao bi izme|u 180 i 200 poslanika,
nasumi~ni rezultati rezultat primene prili~no nestabilne metodologije prora~una. Moramo sa~ekati da dobijemo kona~ne rezultate za svaku izbornu jedinicu", upozorava Fransoa Kraus,
direktor odeqewa za politiku i vesti u Ifop. Neki lideri su neposredno nakon {to su saznali rezultate prvog kruga izbora izdali svoje smernice za daqe politi~ko delovawe.
Tako je, @an-Lik Melan{on lider Nepokorene Francuske (LFI) pozvao sve politi~ke aktere da ne dozvole da vi{e ni "jedan glas" ni "jedno mesto" ne pripadne Nacionalnom okupqawu i apelovao na svoje kandidate da se povuku ukoliko bi to pove}alo {anse za boqi plasman stranke ili boqe pozicioniranog kandidata za pobedu nad RN.
Iz tabora Makronove koalicije oglasio se premijer Gabriel Atal koji je tako|e najavio povla~ewe u mnogim izbornim jedinicama u ciqu pobede nad Nacionalnim okupqawem.
"U nekoliko stotina izbornih jedinica, na{i zajedni~ki kandidati }e predstavqati najboqi izbor za pobedu nad RN. U drugima }e na{i kandidati biti pozvani da se povuku. To je ~astan izbor", izjavio je premijer Atal.
Desni~ar Eduar Filip je pozvao svoje kandidate da se "povuku kako bi se izbegla izborna pobeda poslanika RN ili LFI, ~ak i ako to zna~i da }e se glasovi dati komunistima.
Pariski dnevnik ukazuje da }e biti potrebno da se sa~eka utorak 2. jul, kada isti~e rok za kandidature ili povla~ewe kandidata za drugi krug, da bi se dobile pouzdanije projekcije zasnovane na istra`ivawima javnog mwewa.
Prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj za predsednika Emanuela Makrona predstavqao je poni`ewe i on je sada suo~en sa bolnim izborom da li da odbaci sve {to ima kako bi zaustavio krajwu desnicu, ili da poku{a da spase ono {to je ostalo od wegovog nekada dominantnog pokreta pre nego {to se preda, pi{e Politiko.
U analizi briselski portal pi{e da je Makron raspisao vanredne izbore, nakon katastrofalnog poraza koji mu je nanela krajwa desnica na evropskim izborima u junu, sa samo jednim ciqem, a to je kako da zaustavi posrnu}e Francuske do krajwih granica, me|utim, ocewuje se, postigao je upravo suprotno.
Druga po veli~ini evropska ekonomija i jedina nuklearna sila EU sada je bli`a nego ikada ranije uspostavqawu krajwe desni~arske vlade po prvi put, nakon {to je stranka Nacionalno okupqawe (RN) Marin Le Pen dobila dramati~nu prednost u prvom krugu. Ako izbori u drugom krugu 7. jula donesu parlamentarnu ve}inu za wenu stranku, Francuska }e se na}i, ocewuje briselski portal, u nepoznatim vodama.
Iako je stranka Le Penove ubla`ila neke od svojih o{trijih pozicija, i daqe je duboko skepti~na prema zapadnim glavnim politi~kim pozicijama. Pobeda na ovim izborima pru`ila bi sna`an podsticaj wenim {ansama da osvoji francusko predsedni{tvo 2027. godine, javqa Tawug.
Prema analizi instituta za ispitivawe javnog mwewa Ipsos, projektovani rezultati wene stranke stavili su je na domak od dolaska na vlast. Stranka je u prvom krugu dobila 33,2 odsto glaso-
va, {to zna~i da bi krajwa desnica mogla da dobije izme|u 230 i 280 mesta u parlamentu, navodi institut. S obzirom da je prag za dobijawe apsolutne ve}ine u parlamentu 289 mesta, krajwa desnica bi ~ak mogla da bude u poziciji da formira vladu za nedequ dana, sa 28-godi{wim liderom Nacionalnog okupqawa @ordan Bardelom kao premijerom. Sada je pitawe da li bilo {ta, ili bilo ko, to mo`e da zaustavi. Koliko }e se Le Penova pribli`iti apsolutnoj ve}ini zavisi od toga kako }e druge stranke, i Makron, reagovati na wenu veliku pobedu. Ostavqaju li razlike po strani i ujediwuju se da bi pobedili krajwu desnicu?
DRUGI KRUG IZBORA U FRANCUSKOJ MOGAO BI DA PROME[A KARTE:
U prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora Francuzi su najvi{e glasova dali krajwe desnom Nacionalnom okupqawu. Partija predsednika Makrona zavr{ila je na tre}em mestu. Uspeh krajwe desnice jo{ ne zna~i i sigurnu pobedu. Drugi krug, u nedequ 7. jula, mogao bi da prome{a karte. Prvi put u istoriji Francuske, krajwa desnica je na korak od vlasti. Nacionalno okupqawe je u prvom krugu dobilo oko 34 procenata, odnosno 12 miliona glasova, {to ih stavqa u poziciju da u drugom krugu osvoje relativnu, a mo`da i apsolutnu ve}inu.
Novi premijer u tom slu~aju bi}e 28-godi{wi @ordan Bardela, koji je pridobio nove glasa~e za Nacionalno okupqawe, posebno me|u mladima.
“Ne strahujem od gubitka podr{ke u drugom krugu. Verujem da sa saveznicima mo`emo da osvojimo apsolutnu ve}inu. Na osnovu toga nameravam da formiram vladu nacionalnog jedinstva i primenim program koji smo predstavili gra|anima“, poru~io je Bardela.
KRAJWA LEVICA PROTIV KRAJWE DESNICE, GDE JE MAKRON
Drugoplasirana levica, okupqena u Novom narodnom frontu, poru~ila je da }e u drugom krugu podr`ati bilo kog kandidata koji mo`e da pobedi krajwu desnicu.
Iz tabora predsednika Makrona tako|e sti`e poziv da se zaustavi krajwa desnica, ali uz otklon i prema krajwoj levici.
“Nijedan glas vi{e ne sme oti}i krajwoj desnici. Moramo da spre~imo primenu wihovih katastrofalnih planova. To zna~i i da }e se na{i kandidati povu}i svuda gde ve}e {anse imaju kandidati drugih partija, koji dele zajedni~ke republikanske vrednosti“, poru~io je Gabrijel Atal, premijer Francuske.
KQU^NE ODLUKE O POVLA^EWU KANDIDATA
Predsednik Makron je okupio ~lanove vlade danas u Jelisejskoj palati na dogovor o taktici.
Rok za odluku o eventualnom povla~ewu kandidata je do utorka uve~e.
Loran Zeslan iz Euraktiv Francuska navodi da }e u drugom krugu biti veliki broj izbornih jedinica sa tri kandidata - iz Nacionalnog okupqawa, levice i Makronove partije.
“Kqu~no pitawe je da li }e se neki od kandidata povu}i kako bi se stvorio republikanski front levice i koalicije oko Makrona i tako pobedila desnica. To ostaje vrlo neizvesno“, ocenio je Zeslan.
ALI JEDNA STVAR JE SIGURNA
Uo~i drugog kruga izbora mnogo je neizvesnosti, ali jedna stvar je sigurna – francuski predsednik Makron, koalicija oko wega ne}e imati ve}inu u novom sastavu Evropskog parlamenta.
Rizik koji je preuzeo raspisivawem izbora nije se isplatio i to je ozbiqan udarac za wega na doma}em, ali i na evropskom planu gde zna~i gubitak uticaja.
Pre sedam godina predsednik Makron je Francuzima obe}ao da ne}e vi{e morati da biraju tradicionalno izme|u levice i desnice, ali Francuska se ponovo upravo nalazi u poziciji da bira izme|u krajwe levih i krajwe desnih ekstrema, s tim {to je @ordan Bardela, po svemu sude}i, mnogim Francuzima danas mnogo prihvatqivija figura nego {to je to bio @an Mari Le Pen pre dvadesetak godina.
DVE OPCIJE – OBE SU BEZ PRESEDANA
Ako u nedequ 7. jula Nacionalno okupqawe osvoji apsolutnu ve}inu, Francuska ulazi u fazu mogu}e konfliktne kohabitacije Emanuela Makrona i @ordana Bardele. Druga opcija je tako|e bez presedana – parlament bez jasne ve}ine sa mogu}om tehni~kom ili ekspertskom vladom ograni~enog trajawa.
Demokrate imaju
nekoliko opcija za smenu aktuelnog predsedni~kog kandidata, dok Bajden odbija da se povu~e
Nakon katastrofalne debate protiv svog republikanskog izaziva~a Donalda Trampa, sve vi{e demokrata poziva aktuelnog predsednika SAD i pred-
gog kandidata maltene su ravne nuli.
Me|utim, ukoliko bi se Bajden u ovom trenutku povukao iz trke, konvencija bi mogla da se pretvori u obra~un "svi protiv svih", s obzirom da aktuelni predsednik u Demokratskoj partiji u ovom trenutku nema jasnog naslednika. Stru~waci veruju da bi u tom slu~aju Bajden verovatno imao "posledwu re~" u izboru svog naslednika. Prvi izbor bi nesumwivo
sedni~kog kandidata te partije Xozefa Bajdena da se povu~e iz trke i prepusti nominaciju nekom drugom.
Situacija je toliko lo{a da je ~ak i "Wujork tajms", verovatno najuticajniji ameri~ki list, pozvao Bajdena da se povu~e i prepusti {tafetu nekom ko bi imao boqe {anse protiv Trampa.
Me|utim, po{to su predizbori ve} gotovi, a Bajden nema jasnog naslednika, postavqa se pitawe da li bi i kako demokrate mogle da "istisnu" onemo}alog Bajdena i zamene ga sa nekim drugim (i pre svega mla|im) kandidatom?
KAKO SE BIRAJU
PREDSEDNI^KI KANDIDATI
Predsedni~ki kandidat Demokratske partije zvani~no }e biti izabran na wihovoj Nacionalnoj konvenciji, koja }e biti odr`ana od 19. do 22. avgusta u ^ikagu, kada }e delegati – wih oko 4.000 – izabrati kandidate za predsednika i potpredsednika.
S obzirom da je Bajden tokom predizbora prakti~no nije imao izaziva~a, te da je osvojio oko 99 odsto mogu}ih delegata, {anse da bi dovoqan broj wih mogao da se "odmetne" i podr`i nekog dru-
bila potpredsednica Kamala Haris, ali ona se tako|e suo~ava sa problemima.
Aktuelna potpredsednica je, u najmawu ruku, jednako nepopularna kao i Bajden, a ankete pokazuju da bi Tramp osvojio oko {est odsto glasova vi{e od we na predsedni~kim izborima. Primera radi, u okr{aju sa Bajdenom, razlika u korist republikanskog kandidata je svega oko 1,5 odsto. Ostali potencijalni kandidati, poput guvernera Kalifornije Gavina Wusoma, guvernerke Mi~igena Gre~en Vitmer i sekretara za saobra}aj Pita Butixixa, ne bi imali demokratski legitimitet i protivnici bi ih lako predstavili kao "nametnute", {to im ne bi i{lo u korist.
Svaki od ovih scenarija bi zahtevao da se Bajden svojevoqno povu~e iz trke i "preda {tafetu" nekom drugom (i mla|em). Me|utim, na osnovu pisawa ameri~kih medija, predsednik takvu mogu}nost ni ne razmatra.
Prema navodima Si-En-Ena, Bajdenova porodica je podstakla aktuelnog predsednika da ostane u trci, kritikuju}i wegove savetnike za lo{ u~inak u debati.
Bajden je, tako|e, dobio javnu podr{ku nekih od kqu~nih igra~a u Demokratskoj partiji,
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
ukqu~uju}i nekada{weg predsednika Baraka Obame, predvodnika demokrata u Predstavni~kom domu Hakima Xefrisa i uticajnoj kongresmena Xejmsa Klajburna.
LI DEMOKRATE MOGU
DA SMENE BAJDENA?
Te{ko – iako ni ovaj scenario nije potpuno nezamisliv. Nijedna velika ameri~ka stranka nije poku{ala "neprijateqsko preuzimawe" nominacije u novijoj istoriji, a nema dokaza o bilo kakvom ozbiqnom planu da to u~ini sada.
Me|utim, postoje odre|ene "rupe" u pravilima koje bi mogle da dovedu do takvog scenarija. Pravila dozvoqavaju delegatima da "~iste savesti, (glasaju) odra`avaju}i ose}awa onih koji su ih izabrali", {to u teoriji zna~i da mogu da podr`e i nekog drugog kandidata.
Me|utim, to bi dovelo do velikih previrawa unutar partije, koja bi joj skoro sigurno donela vi{e {tete nego koristi. Tako|e, pojedine konzervativne grupe su najavile da }e na sudu osporiti legalnost takve akcije.
"NUKLEARNA OPCIJA": AMANDMAN 25
Potencijalnu "nuklearnu opciju" predstavqalo bi aktivirawe 25. amandmana ameri~kog Ustava, koji propisuje da ako potpredsednik i ve}ina ~lanova kabineta proceni da predsednik "nije u stawu da izvr{ava svoje du`nosti", oni mogu da ga smene – nakon ~ega potpredsednik privremeno preuzima vo|ewe dr`ave.
Drugim re~ima, to bi zna~ilo "smenu" aktuelnog predsednika, ~ime bi potpredsednica Haris do{la na ~elo SAD i najvero-
vatnije postala predsedni~ki kandidat umesto Bajdena. Predsedavaju}i Predsedni~kog doma SAD, republikanac Majk Xonson, pozvao je ~lanove Bajdenovog kabineta da urade upravo to. "Zamolio bih ~lanove Vlade da pogledaju u svoja srca… Nadamo se da }e oni izvr{iti svoju du`nost, kao {to svi mi nastojimo da izvr{imo svoju du`nost da u~inimo najboqe od ameri~kog naroda. Ovo su sudbonosni trenuci", rekao je Xonson novinarima. Nakon {to su ga oni pitali da li bi trebalo aktivirati 25. amandman, Xonson je je dodao: "Da sam u kabinetu, razgovarao bih o tome sa svojim kolegama na nivou kabineta. Vide}emo {ta }e preduzeti. To je ozbiqna situacija." Takav scenario se nikada ranije nije dogodio, a i danas deluje malo verovatno da }e se demokrate odlu~iti na toliko radikalan potez.
„Bild”: Izrael bi mogao da pokrene ofanzivu na Hezbolah ve} ovog meseca
Izrael bi mogao da pokrene ofanzivu na Hezbolah ve} ovog meseca, javqa Bild.Kako prenosi nema~ki list, zapadne diplomate ukazuju na to da bi Izrael mogao
da pokrene operaciju na jugu Libana, po{to, kako se navodi, "Hezbolah ne prestaje sa napadima na Izrael".
"Izraelska vojska se priprema za ekstremni
scenario, a odre|eno je i vreme mogu}e ofanzive", navodi se u tekstu. Nema~ka je zbog toga, isti~e Bild, nalo`ila svojim dr`avqanima da napuste Liban, prenosi Tawug.
SAD imaju predsednika koji, izgleda, nije svestan onoga {to se de{ava na Bliskom istoku i u Ukrajini
Pogubqenost predsednika Xozefa Bajdena traje ve} mesecima, dok on i wegovi spoqnopoliti~ki saradnici pozivaju na prekid vatre koji se ne}e dogoditi u Gazi, a sa druge strane nastavqaju da snabdevaju oru`jem Izrael, {to ~ini prekid vatre mawe verovatnim.
Sli~an paradoks postoji i u Ukrajini, gde Bajden finansira sukob koji se ne mo`e dobiti i odbija da u~estvuje u pregovorima koji bi mogli da okon~aju pokoq.
Realnost koja stoji iza svega ovoga je da predsednika SAD jednostavno vi{e nema, u smislu razumevawa kontradiktornosti politike koju on i wegovi spoqnopoliti~ki savetnici sprovode, pi{e novinar Simor Her{.
Amerika ne bi trebalo da ima predsednika koji ne zna {ta je potpisao. Qudi na vlasti moraju da budu odgovorni za ono {to rade, a debata sa Donaldom Trampom pokazala je Americi i svetu da imamo predsednika koji o~igledno nije u toj po-
ziciji, navodi Her{. nije samo Bajdenova, ve} i onih oko wega koji ga sve vi{e dr`e u tajnosti. On je zarobqenik, navodi novinar i dodaje da je "izolacija" predsednika delo Toma Donilona, ~iji je mla|i brat Majkl, kqu~ni anketar i savetnik u Bajdenovoj predsedni~koj kampawi i deo tima koji je ve}i deo nedeqe proveo pripremaju}i Bajdena za debatu.
Tom Donilon, koji ima 69 godina, bio je savetnik predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost od 2010. do 2013. godine
VRHOVNI SUD SAD DONEO ODLUKU:
Vrhovni sud SAD doneo je istorijsku presudu u slu~aju Donalda Trampa, koji je od tog suda tra`io da odlu~i da li je, kao biv{i predsednik, imun od krivi~nog gowewa.
Sa {est glasova za i tri protiv, najvi{i sud u Americi odlu~io je da biv{i predsednici imaju apsolutni imunitet od krivi~nog gowewa za dela koja su po~inili dok su na funkciji, dok za dela koja su po~inili van funkcije nemaju imunitet.
Ali, Vrhovni sud nije sam doneo odluku kako to konkretno da se primeni na Trampov slu~aj, ve} su to prepustili ni`em sudu, javqa AP.
Ovakva odluka prakti~no zna~i da }e po~etak sudskog procesa u slu~aju koji se protiv Trampa vodi zbog wegove uloge u neredima 6. januara na Kapitolu - biti dodatno odlo`en, prenosi Glas Amerike.
"U okviru na{e ustavne strukture podele vlasti, predsedni~ka funkcija daje biv{em
predsedniku apsolutni imunitet od krivi~nog gowewa za dela koja je po~inio u okviru svojih ustavnih ovla{}ewa. Predsednik ima pravo na pretpostavqeni imunitet kada je re~ o wegovim zvani~nim potezima. Nema imuniteta za poteze koji su nezvani~ni", navodi se u presudi Vrhovnog suda.
Tramp je tra`io od Vrhovnog suda da se izjasni da li je on kao predsednik imao za{titu od krivi~nog gowewa. Specijalni tu`ilac Xek Smit podigao je optu`nicu protiv Trampa zbog wegove uloge u neredima na Kapitolu 6. januara 2021.
Tramp je odluku Vrhovnog suda okarakterisao kao veliku pobedu za Ustav i demokratiju.
"Velika pobeda za na{ Ustav i demokratiju. Ponosan sam {to sam Amerikanac", napisao je Tramp u objavi na svojoj platformi Truth Social Trampov pravni tim nazvao je odluku suda "velikom pobedom".
"Vrhovni sud je doneo odluku 6:3. Va{ omiqeni predsednik Do-
i bezuspe{no je poku{avao da bude imenovan za Bajdenovog direktora Centralne obave{tajne agencije.
S obzirom na Bajdenov o~igledan pad u posledwih nekoliko meseci, nemogu}e je za autsajdera da razume za{to je Bela ku}a pristala na bilo kakve debate sa Trampom pre izbora, a kamoli da se pristane na najraniju predsedni~ku debatu u modernoj istoriji.
Ideja je, navodi Her{ pozivaju}i se na svoje izvore u Demokratskoj partiji, da }e, ako Bajden bude dobro pro{ao, kao {to
nald Tramp je imun na krivi~no gowewe kada su u pitawu ustavna ovla{}ewa. Ogromna pobeda ne samo za mene ve} i za budu}e predsednike koji moraju imati pun predsedni~ki imunitet", poru~io je Tramp na mre`i Iks. NASTAVAK TRKE ZA REIZBOR
UPRKOS BROJNIM
SUDSKIM POSTUPCIMA
Biv{i predsednik je tvrdio da on ne mo`e biti krivi~no gowen zbog predsedni~kog imuniteta, i tra`io je od sudova da se o tome izjasne. Specijalni tu`ilac Smit je tvrdio da niko ne mo`e biti izvan zakona ako je po~inio krivi~no delo.
Federalni Apelacioni sud je presudio da Tramp mo`e biti krivi~no gowen, pa je biv{i predednik od najvi{eg suda tra`io mi{qewe.
Tramp je prvi predsednik SAD koji je krivi~no gowen, i prvi koji je osu|en za krivi~no delo. Uprkos brojnim sudskim postupcima, Tramp je u trci za reizbor.
je to bio slu~aj u govoru o Stawu nacije u martu, pitawe wegove mentalne sposobnosti biti skloweno u stranu.
Tako|e je postojao pritisak glavnih demokratskih donatora da se u~ini ne{to po pitawu sve o~iglednijeg mentalnog propadawa predsednika. [ta sad? Jedan od va{ingtonskih politi~kih stru~waka ka`e da se Demokratska stranka sada suo~ava sa "krizom nacionalne bezbednosti". Zemqa podr`ava dva razorna sukoba sa predsednikom koji o~igledno tome nije dorastao, rekao je, i mo`da je vreme da se po~ne sa pisawem govora o ostavci koji bi odgovarao ili nadma{io onaj koji je u martu 1968. dao predsednik Lindon Xonson. Drugi politi~ki guru izneo je druga~iji stav. "Ovo je doba dru{tvenih medija - TikTok, Fejsbuk, Instagram i Iks - i politi~ka kampawa mo`e veoma brzo da se promeni".
U svakom slu~aju, zakqu~uje Her{, SAD imaju predsednika koji izgleda nije svestan onoga {to se de{ava na Bliskom istoku i u Ukrajini.
"[ta se desilo sa 25. amandmanom koji ovla{}uje potpredsednika i ve}inu u kabinetu da proglase predsednika nesposobnim za funkciju? [ta se de{ava u Bajdenovoj Beloj ku}i", zapitao je Her{.
Predstoje}i samit [angajske organizacije za saradwu ([OS) }e ujediniti zemqe ~lanice i otvori}e novu stranicu saradwe, ocenio je predsednik Kine Si \inping uo~i posete Kazahstanu gde }e u~estvovati na samitu, objavila je agencija Kazinform.
Si je pozvao na suprotstavqawe hegemoniji i na promovisawe multipolarnosti.
Prema wegovim re~ima, potrebno je ~uvati svetski poredak zasnovan na me|unarodnom pravu i oslawati se na UN, sprovoditi istinski multilateralizam, suprotstavqati se hegemonizmu, politici mo}i i blokovskoj konfrontaciji.
Lider Kine je pozvao na stvarawe ravnopravnog i ure|enog multipolarnog sveta i dostupne ekonomske globalizacije.
"Hajde da zajedno unesemo vi{e pozitivne energije i stabilnosti, da}emo ve}i kinesko-kazahstanski doprinos obezbe|ivawu mira {irom sveta", naveo je predsednik.
"Kinesko Ministarstvo spoqnih poslova je potvrdilo da se Si \inping uputio u dr`avnu posetu u Taxikistan i Kazahstan, kao i da }e u~estvovati na 24. sednici Saveta lidera zemaqa ~lanica [OS koji }e se odr`ati 3. i 4. jula u Astani. Ove dve dr`avne posete kineskog lidera trebalo bi da se zavr{e 6. jula, poru~uje Peking.
O~ekuje se da }e samitu prisustvovati lideri dr`ava ~lanica, budu}i da je zakazan wihov sastanak, ukqu~uju}i i predsednika Rusije Vladimira Putina, ali i generalnog sekretara Ujediwenih nacija Antonija Gutere{a.
[OS za sada ima osam zemaqa ~lanica - Rusija, Indija, Kazahstan, Kina, Kirgistan, Pakistan, Taxikistan, Uzbekistan.
Partneri organizacije u dijalogu su Azerbejxan, Jermenija, Kamboxa, Nepal, Turska i [ri Lanka, a zemqe posmatra~i su Avganistan, Belorusija, Iran i Mongolija.
KWI@EVNOSTI PRAVOSLAVNIH SLOVENA
Sre}an sam {to sam do{ao u moju novu ku}u! Na vrlo dobrom srpskom izgovoru, slavista prof. dr Aleksandar Naumov iz Poqske ovim je re~ima u petak sa govornice Matice srpske u Novom Sadu uzvratio na dobrodo{licu koju mu je Mati~in generalni sekretar Milan M. Mici}, po`eleo povodom wegovog prvog gostovawa u na{em najstarijem hramu kwige, nauke i kulture.
Profesor Naumov slovi za jednog od najboqih poznavalaca kwi`evnosti pravoslavnih Slovena, a s posebnom qubavqu izu~ava dela crkvenoslovenske i stare srpske kwi`evnosti, afirmi{u}i ih u svetu. Matica srpska na svojoj godi{woj Skup{tini, pre pedesetak dana, proglasila ga je svojim po~asnim ~lanom, a on je pohitao da se zahvali predavawem „Tragovi stare srpske kulture u Poqskoj“.
n O stvarnom broju Srba u dana{woj Poqskoj nema pouzdanih podataka,~ini se da je tamo vi{e srpskih tragova, nego srpskih du{a ?
- Ima Srba, ali oni nisu vidqivi u dru{tvenom `ivotu. Pravoslavaca ima ko pola miliona, iz Ukrajine u ove dve i po godine do{lo je i milion Ukrajinaca.
n Koji su najstariji srpski tragovi u Poqskoj?
- Srbi su ostavili veliko kulturno nasle|e. Najstariji trag ostavio je srpski ikonopisac Nektarije 1559. godine u Manastiru Blagovesti Presvete Bogorodice i Svetog Apostola Jovana Bogoslova (ili Supraslska lavra), jednom od pet pravoslavnih mu{kih manastira u Poqskoj. Nalazi se u gradu Suprasl i danas pripada Bjalisto~ko-Gdawskoj eparhiji Poqske pravoslavne crkve. Nemci su u Drugom svetskom ratu o{tetili manastir i freske, ali su one pre izvesnog vremena obnovqene i ponovo ih je oslikao srpski zograf.
n Doneli ste Matici srpskoj vredan dar, prevod Supraslskog zbornika s kraja 10 veka, prevedenog prvi put na poqski. U ~emu se ogleda zna~aj wegovog prevoda na poqski jezik?
- To je najstariji }irili~ni rukopis, a napisan je u severoisto~noj Bugarskoj. Posle 500 godina donesen je u Supraslski
manastir i veoma dugo stajao neprimetan u biblioteci. Pre 200 godina, 23. septembra 1823. godine otac Mihajlo Dobrovski ga je prona{ao i od tada slu`i nauci i izu~avaju ga studenti. Po{to smo ga mi, povodom jubileja, preveli prvi put na jedan savremeni jezik, sada prve prevode rade i Bugari i Belorusi.
n Dobri poznavaoci va{eg istra`ivawa nazivaju vas tuma~em, ali i misionarem }irilo-metodijevskog profila. [ta je od svih tih tragova, nasuprot svemu prolaznom ovoga sveta, ipak ve~no?
- Problem je {to stalno i brzo zaboravqamo. A kada nas
n Kakav je uticaj na Slovenske narode ostavila pojava baroka ?
- Doneo je spoznaju o jedinstvu sa drugim narodima, prvenstveno duhovnu, kulturnu, etni~ku i pre svega versku. Jer ja~a je verska veza od bilo koje druge. Za severne Slovene - pravoslavce, Sveta Petka je Srpkiwa, Qudmila ~e{ka isto tako se zove Srpkiwa. Re~ „srpski“ je zajedni~ki naziv za pravoslavqe na Balkanu. Zato mislim da sredwi vek pokazuje da postoji mogu}nost prekora~ivawa lokalnih razlika. Jer kada se uzdignete na taj duhovni nivo, onda se sa te visine vidi i jedinstvo.
nas. Dakle, i danas je va`no imati o~uvanu spoznaju o tome ko smo. n Jeste li vi li~no uspeli da o~uvate spoznaju o svom poreklu?
- Ja sam poreklom Rus, moji su do{li na zapad u 19. veku. Ne mogu da ka`em evo ovaj grad je moj, nemam taj zavi~aj u pravom
ne{to natera da se osvrnemo na to duhovno nasle|e svako od nas ose}a smirewe. Jedino ako ovako posmatramo pro{lost, mi mo`emo smiriti sve na{e nemire i nastaviti daqe u budu}nost, sa ponosom i zahvalno{}u, prema precima koji su nam to blago ostavili. Ali, ako prestanemo da na taj na~in vrednujemo to blago, a ono je ve~no, postajemo siroma{ni duhom, nezadovoqni...
„DAR RE^I“ O KOSMETU
n Ali to slovensko-pravoslavno jedinstvo na Balkanu, politika nam permanentno naru{ava? Kako se izdi}i i iznad we ? - Pomo}u svesti o tome ko smo, odakle smo, kuda idemo. Ta pitawa su postala izuzetno va`na u 18. veku. Posle je do{ao Napoleon, pa doba raspada raznih imperija i stvarawe novih nacija koje, prakti~no, nije stalo do da-
n Aktivno prezentujete na{e nasle|e na KiM prezentujete i u Poqskoj koja je , istina, priznala nezavisnost tzv Kosova, ali nije podr`ala i ulazak u UNESKO... - Jo{ pre ~etrdesetak godina objavio sam antologiju „Dar re~i“, izbor stare srpske kwi`evnosti na poqskom. To je tada bila prva antologija, osim novosrpskog, na srpskom jeziku.Tu sam ugradio ono najva`nije – ciklus svetosavski, pre svega kosovski i Brankovi}e. Nastojimo da ti istorijski doga|aji u|u i u svest prose~nog poqskog ~oveka.Zato su svi ovi spisi o Kosovu prevedeni i na poqski.
smislu. Sad `ivim u mestu gde je Supraslinski manastir. Nisam se vratio u Krakov, oti{ao sam iz porodi~nih razloga. Prebirawe po korenima dovelo me je do toga da se ose}am dobro svuda gde vidim na{u kulturu. Sve je to moje. Kad ka`em na{ jezik, na{a kultura to mogu da ka`em i ovde u Srbiji jer zaista tako i ose}am. n Pamtimo da je u vreme NATO agresije podr{ka Srbima stizala i od pravoslavaca iz Poqske...
- Kada je po~elo bombardovawe, mi smo sa studentima i prijateqima poslali telegram poqskom predsedniku, a to je bilo neposredno posle stupawa Poqske u NATO. Odgovor se sastojao u tome da su nam iskqu~ili telefone. Lak{e je nama da se dogovorimo sa na{im pravoslavnim qudima jer neguju veliku qubav prema Srbiji. Slali smo i pomo} u kamionima.
Prof dr Aleksandar Naumov (1949), ro|en je u Orneti u Poqskoj, u porodici pravoslavnog sve{tenika. Univerzitetske studije iz oblasti slovenske filologije zavr{io je na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu gde je bio i profesor. Predavao je i na Univerzitetu “Adam Mickjevi~” u Poznawu, radio kao lektor u Beogradu (1974-77) i Pizi (1980-84), bio gostuju}i predava~ na Univerzitetu u \enovi (1984-85), Jejlu (1988), Berkliju (1991, 2000) i Univerzitetu “Ka Foskari” (1996) u Veneciji, gde je potom radio kao redovni profesor (2003- 2019) na predmetima: srpski i hrvatski jezik, kwi`evnost i kultura, slovenska filologija, crkvenoslovenska kwi`evnost, istorija isto~noevropskih crkava. Nosilac vi{e dr`avnih i crkvenih odlikovawa za zasluge u ista`ivawu slovenskih jezika i kultura, ukqu~uju}i i Orden svetog cara Konstantina SPC.
n U~estvuju li Srbi u Poqskoj u religioznom `ivotu ?
- Na{ mitropolit je glava na{e Poqske autokefalne crkve sada slavimo sto godina od autokefalnosti. Imali smo dvojicu episkopa koji su uzeli ime Svetog Save. U okviru Autokefalne crkve imamo hram Svetog Nikolaja Velimirovi}a. Na{a crkva na svakoj slu`bi se moli za Srbiju, Kosvo i Metohiju. De~ji hor peva o caru Lazaru, o Milo{u. Godinama tamo obele`avamo Vidovdan. Vidovdan. Sada ukqu~ujemo i druga dru{tva, dolaze nam i katolici. Puno toga o srpskoj pravoslavnoj crkvi nau~io sam od nekada{weg episkopa ni{kog, a potoweg, bla`enopo~iv{eg patrijarha srpskog gospodina Irineja.
Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi} ~estitao je ~elnim qudima i pripadnicima Tre}eg pe{adijskog Republika Srpska puka predstoje}i Vidovdan – krsnu slavu Vojske ReS, navode}i da je ona najzaslu`nija za odbranu slobode i prava na `ivot srpskog naroda u proteklom Odbrambeno-otaxbinskom ratu, kao i za postavqawe temeqa o~uvawe Srpske.
- U ime Narodne skup{tine i u svoje ime, vama, svim pripadnicima Tre}eg pe{adijskog puka, oficirima i vojnicima, upu}ujem iskrenu i srda~nu ~estitku povodom proslave Vidovdana jer ~uvate tradiciju herojske i slavne VRS - naveo je Stevandi} u ~estitki.
Iz Narodne skup{tine je saop{teno da je Stevandi} istakao da je Vidovdan kao veliki srpski praznik prilika kada se treba setiti herojskog puta VRS.
- Prilika je ovo da se setimo ogromne `rtve, nesebi~nosti i hrabrosti svih na{ih poginulih boraca, junaka koji su dali `ivote za slobodu i postojawe Srpske, te
da odamo i priznawe svim rawenim borcima i onima koji su u toj borbi dali delove svog tela. Hvala im za odbranu slobode u kojoj danas `ivimo - naveo je Stevandi}. On je poru~io da je obaveza svih da nastave da ba{tine tradiciju ponosne i hrabre VRS. - @elim vam da svaki naredni Vidovdan proslavqamo u jo{ boqoj, ja~oj i prosperitetnijoj Republici Srpskoj. Sre}na Vam krsna slava! - istakao je Stevandi}.
Komanda Tre}eg pe{adijskog Republika Srpska puka tradicionalno organizuje proslavu Vidovdana, krsne slave Vojske Republike Srpske i ovog puka.
Skup{tina srpskog naroda u BiH na zasedawu u Bawaluci 12. maja 1992. godine donela je odluku o formirawu Vojske Republike Srpske. Postojala je od 12. maja 1992. do 1. januara 2006. godine, nakon ~ega je u{la u sastav Oru`anih snaga BiH.
Kroz Vojsku Republike Srpske pro{lo je 210.000 boraca, a 23.801 wen pripadnik polo`io je `ivot u Odbrambeno-otaxbinskom ratu za odbranu Srpske.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Dokument o mirnom razdru`ivawu ima}e naziv "Sporazum o potrebi pokretawa procedure regulisawa odnosa Republike Srpske i FBIH u skladu sa Dejtonskim sporazumom i me|unarodnim aktima".
Po~etkom naredne nedeqe materijal }e biti dostupan narodnim poslanicima, a kako nezvani~no „Glas Srpske” saznaje, bi-
koje }e funkcionisati u skladu sa sporazumom. Dokument }e biti upu}en i u Parlament drugog entiteta.
„On upravo obuhvata probleme i protivpravne radwe sa kojima se Republika Srpska suo~ava od dana potpisivawa Dejtonskog sporazuma pa do danas. I vrlo je jasno da ove radwe i poku{aji ne}e stati i krajwi ciq upravo jeste ukidawe Republike Srpske. I stvarawe unitarne BiH“, izjavio je Milo{ Bukejlovi}, ministar pravde Republike Srpske.
}e odr`ana i posebna sednica Narodne skup{tine Republike Srpske.
"Mi smo to veoma studiozno uradili. Dejtonski sporazum predvi|a da je Republika Srpska strana kao {to je i Federacija. Tu se ne}e ukqu~ivati zajedni~ki nivo. On nema ni{ta sa tim, izveden je iz dva entiteta. A sve {to se de{ava u BiH upravo `eli da favorizuje tu pri~u o zajedni~kim, odnosno centralnim, kako to muslimani vole da ka`u, organima“, rekao je Milorad Dodik, predsednik RS. Dokument predvi|a formirawe dve nezavisne politi~ke i teritorijalne celine
Oni koji su radili na izradi Sporazuma neformalno ka`u da }e narodnim poslanicima biti upu}ena informacija o tome kako je godinama naru{avan Dejtonski sporazum. Ka`u i da se ne radi o secesiji, te da su razdru`ivawe odavno zapo~eli u FBiH. U Srpskoj nemaju velika o~ekivawa od politi~kog Sarajeva.
„Ono {to se nalazi u sporazumu, a {to je najva`nije je u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Mi nismo tra`ili ni{ta {to je izvan toga. Republika Srpska je strana potpisnica tog sporazuma. Zna~i, ako ste mogli da ga zakqu~ite kao strana mo`ete da ponudite i ovakav sporazum. Vide}emo kako }e na to reagovati politi~ko Sarajevo. Me|utim, ta politika iz Sarajeva do sada nije pokazala razumevawe ni za {ta, tako da ne treba imati velika o~ekivawa“, istakao je @eqko Budimir, ministar za nau~notehnolo{ki razvoj i visoko obrazovawe Republike Srpske.
@IVI QUDI UPISANI KAO MRTVI: Tu`ila{tvo formiralo predmet u vezi sa Srebrenicom, ho}e li istina iza}i na videlo?
Okru`no javno tu`ila{tvo Bijeqine formiralo je predmet u vezi sa spiskom qudi iz Sistema za{tite identiteta gra|ana (CIPS) za koje se navodi da su `ivi, a upisani su kao `rtve stradale u Srebrenici.
Iz Tu`ila{tva je re~eno da je ovaj predmet formiran 12. juna, prenosi Srna. Predmet je zaveden kao doga|aj, a postupaju}i tu`ilac }e nalo`iti preduzimawe svih mera radi utvr|ivawa ~iwenica i okolnosti predmetnog doga|aja, rekli su u bijeqinskom Tu`ila{tvu. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ranije da su na nadgrobnim plo~ama u Memorijalnom centru u Poto~arima upisana imena qudi koji su `ivi i koji se nalaze u specijalnoj evidenciji CIPS-a u BiH. Dodik je na konferenciji za novinare ranije u Srebrenici pokazao spisak iz CIPS-a na kojem se nalazi 87 lica koja su `iva, a ~ija su imena podvedena pod `rtve zlo~ina u Srebrenici.
Srna je objavila spisak 87 lica ~ija su imena uklesana na spomen-plo~ama u Memorijalnom centru, a evidentirana su u novoj bazi CIPS-a.
ISTORIJSKI KORAK: Konstituisan Parlamentarni forum Srbija –Republika Srpska
U Bawaluci je odr`ana konstitutivna sednica Parlamentarnog foruma Srbija – Republika Srpska. Po oceni dvojice predsedavaju}ih foruma, Igora @uni}a i Du{ana Mari}a, konstituisawe Parlamentarnog foruma istorijski je korak.
^lan Parlamentarnog foruma, poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, Milimir Vujadinovi} napomenuo je da je ta~no 17 godina kako je Parlamentarna skup{tina BiH ratifikovala Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Republike Srbije i Republike Srpske koji predvi|a i ovaj vid saradwe.
Na dana{woj, prvoj sednici usvojen je Poslovnik o radu - forum }e zasedati dva puta godi{we, ~ini ga 11 poslanika iz Srpske i isto toliko iz Srbije.
Re~ je o poslanicima iz vlasti i opozicije, iz Srpske su ukqu~eni i potpredsednici skup{tine iz reda hrvatskog i bo{wa~kog naroda.
Zadatak ovog foruma, izme|u ostalog, bi}e upu}ivawe wegovih akata, zakqu~aka i predloga skup{tinama Srpske i Srbije, a komunicira}e i sa me|unarodnim organizacijama.
Sve inicijative ovog tela, prema re~ima predsedavaju}ih, ne}e biti usmerene ni protiv koga.
^IN:
Rezolucija usvojena u petak u crnogorskom parlamentu je civilizacijski ~in i prva politi~ka de fakto osuda genocida po~iwenog u Nezavisnoj dr`avi Hrvatskoj nad Srbima, Romima i Jevrejima, ka`e politi~ki konsultant Vladimir Dobrosavqevi}.
Skup{tina Crne Gore usvojila je Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima Dahau i Mauthauzenu ~ime je 22. april zvani~no postao dan se}awa na genocid u Jasenovcu koji }e ova dr`ava obele`avati svake godine. Za je glasalo 41 poslanik, dok je jedan bio protiv a ostali poslanici nisu prisustvovali glasawu.
CIVILIZACIJSKI ^IN
Politi~ki konsultanat Vladimir Dobrosavqevi} isti~e da je ovim potezom Crna Gora pre svega povukla civilizacijski ~in.
„Ovo je prva politi~ka deklaracija kojim se de fakto osu|uje genocid po~iwen na prostoru NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima. Naravno, genocid u NDH nikada nije bio skrivan ali je bio marginalizovan u drugoj Jugoslaviji u kojoj je vladala komunisti~ka ideologija, i gde se zbog principa bratstva i jedinstva ta pri~a nije otvarala u punoj meri,“ ka`e za Sputwik Dobrosavqevi}.
Drugim re~ima, konstatuje on sa `aqewem, nije se desilo suo~avawe u punoj meri da je to bio jedan od najmonstruoznijih zlo~ina tokom Drugog svetskog rata zbog na~ina na koji su vr{eni.
„Ovim se osu|uje ono {to se dogodilo na prostoru NDH i Crna Gora je postala prva
dr`ava na svetu koja je jasno osudila taj ~in. Ovo nije stvar kompromisa zbog toga {to je Crna Gora u Ujediwenim nacijama glasala za Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, ve} je ovde re~ o autenti~noj inicijativi jednog srpskog politi~ara u Crnoj Gori, Andrije Mandi}a,“ napomiwe sagovornik Sputwika.
Kako se i o~ekivalo, na usvajawe Rezolucije prva je reagovala Hrvatska koja je Crnoj Gori zapretila povla~ewem ambasadora i progla{ewem persona „non grata“ svakoga ko je glasao za ovu Rezoluciju ali i podsetila Crnu Goru na ulogu Hrvatske na wenom putu ka Evropskoj uniji.
„Ambasadorka Amerike u Podgorici je pohvalila spremnost crnogorskog parlamenta da uka`e na genocid na prostorima NDH-a kao i da je to va`an segment u edukaciji novih generacija kako se tako ne{to ne bi vi{e ponovilo. Hrvatska tu ima pre svega svoje interese, woj ne ide u prilog da
se osvetli {ta se de{avalo i {ta je neko u ime Hrvata u neposrednoj pro{losti radio prema drugim etni~kim zajednicama. Oni to `ele da ostane na marginama i da se tome ne pridaje veliki zna~aj,“ ka`e na{ sagovornik.
JASENOVAC POD ZA[TITOM UNESKO Dobrosavqevi} podse}a da je upravo zbog toga danas pokrenuta i inicijativa prema Unesko da ceo kompleks Jasenovca dobije status za{ti}ene zone, odnosno, zone od zna~aja za Unesko. Upitan zbog ~ega su u Rezoluciju dodati logori Dahau i Mauthauzen, ali ne i Au{vic i da li }e to uticati na odnose sa Nema~kom Dobrosavqevi} ka`e slede}e:
„Zato {to su u oba logora bili na{i sunarodnici {to je vrlo bitna stavka cele pri~e. To su bila dva nacisti~ka logora i wihovim dodavawem u rezoluciju se na-
Spomenik heroju sa Ko{ara potporu~niku Predragu Pe|i Leovcu otkriven je u Pqevqima, a ceremoniji su prisustvovali predsednik Vlade Republike Srbije Milo{ Vu~evi}, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori Neboj{a Rodi}, koji su potom polo`ili vence kraj spomenika.
„Do{ao sam na Vidovdan da se poklonim senima Predraga Pe|e Leovca neumrlog heroja sa Ko{ara!
Srbija pamti i zna ko je vjera a ko ne vjera! Srbija }e zauvek ~uvati se}awe na svoje sinove i k}eri koji su svoje `ivote prineli radi nas i na{e slobode! Neka ti je ve~na slava i hvala besmrtni vite`e na{!“, poru~io je Vu~evi} u objavi na dru{tvenim mre`ama.
Delegaciju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predvodio je vr{ilac du`nosti sekretara Ministarstva odbrane Neboj{a Nikoli}, a u wenom sastavu bili su na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u brigadni general doc. dr Mihailo Zogovi} i zamenik komandira karaule Ko{are i saborac potporu~nik Sa{a Radojevi}.
Otkrivawu spomenika i polagawu venaca prisustvovali su ~lanovi porodice Leovac, prijateqi, gra|ani, saborci, predstavnici Kulturnog centra „Predrag Pe|a Leovac“ i Op{tine Pqevqa. Episkop mile{evski Atanasije uru~io je porodici Leovac Orden Belog an|ela Srpske pravoslavne crkve.
Milan Milakovi}, u ime Centra za dru{tveno-politi~ka istra`ivawa i kao predstavnik institucija Republike Srpske, tako|e je prisustvovao sve~anom otkrivawu spomenika heroju sa Ko{ara Predragu Pe|i Leovcu i uru~io amblem Republike Srpske wegovom ocu Mili Leovcu kao simbol zahvalnosti, me|usobne podr{ke i povezanosti Crne Gore i Srpske. Potporu~nik Vojske Jugoslavije Predrag (Mila) Leovac ro|en je 20. decembra 1975. godine u Pqevqima u Crnoj Gori. Zavr{io je Vojnu akademiju Kopnene vojske, smer pe{adija. Tokom borbenih dejstava na Kosovu i Metohiji nalazio se na du`nosti komandira voda u 53. grani~nom bataqonu. Poginuo je u borbi protiv albanskih terorista 14. aprila 1999. godine, u rejonu sela Ko{are kod \akovice. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena. Ove godine, na obele`avawu 25 godina od pogibije potporu~nika Leovca, wegovoj porodici uru~ena je Zlatna plaketa Ministarstva odbrane Republike Srbije.
gla{ava da Jasenovac nije izuzetak nego da je to odnos totalitarnog nacisti~kog re`ima pa samim tim i usta{kog u NDH prema Srbima, Romima i Jevrejima,“ obja{wava Dobrosavqevi}.
Ina~e, rasprava o rezoluciji trajala je du`e od ~etiri sata, a najglasniji protivnici su bili opozicioni poslanici, a posebno poslanici DPS-a. Oni su u vi{e navrata isticali da }e rezolucije omesti Podgoricu na putu ka EU ~iji „ulazak u EU zavisi i od Hrvatske“, kao i da je rezolucija predlo`ena kako bi sa~uvala „fotequ Mandi}u“, dok je Dritan Abazovi}, lider URA, zakqu~io da ova rezolucija slu`i za manipulaciju nastalu kao odgovor na rezoluciju o Srebrenici.
"VIDOVDANE, MOJ O^IWI VIDE" Od opozicionih poslanika moglo se ~uti i da Mandi} „radi“ ono {to je je trebalo da uradi Srbija i srpski parlament, a ne crnogorski. U svakom slu~aju, u zavr{noj re~i, pre glasawa predsednik parlamenta Andrija Mandi}, rekao je da }e Crna Gora biti prva dr`ava koja }e usvojiti rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.
On je dodao da Crna Gora danas radi veliku stvar glasaju}i za ovu rezoluciju. Tako|e je naveo da su i pre 1918. godine u Crnoj Gori na Vidovdan dono{ene va`ne odluke.
„Moram re}i "Vidovdane, moj o~iwi vide", ovo je ono {to treba da bude osnova na kojoj }e se zidati boqa i po{tenija Crna Gora, pa kako god ko o tome misli. Ovo je ve}inska Crna Gora. @ivela Crna Gora!“ re~i su kojim je Mandi} zakqu~io ovu istorijsku sednicu.
Luka Bar pretrpela ogromnu {tetu
Tokom nevremena na crnogorskom Jadranu i drugim delovima Crne Gore smrtno su stradale dve osobe - radnik na kranu gradili{ta “^elebi}” u ^awu i jedna osoba od udara groma na Lu{tici, potvr|eno je iz Uprave crnogorske policije. U Luci Bar su pale velike dizalice, tzv. “mostovi”.
Jedno lice je zadobilo lak{e povrede. Iz tog preduze}a potvrdili su da je {teta ogromna.
“Jedna osoba je smrtno stradala od udara groma na golf terenu Lu{tica Beja”, saop{tili su iz OKC-a.
Sna`eno nevreme koje je pogodilo delove Crne Gore poplavilo je podgori~ke ulice, a polomqene grane ote`avaju saobra}aj. Olujni vetar kod Nik{i}a je odneo krovove s ku}a i ~upao drve}e iz korena. Zbog obilnih padavina poplavqene su saobra}ajnice u Budvi, a orkanski vetar u Ulciwu je ~upao palme i lomio masline.
Ulciw je bez struje, a na pojedinim kupali{tima je uni{ten pla`ni mobilijar. Pri~iwena je znatna materijalna {teta na crkvi i starom parohijskom domu. Najve}a {teta je pri~iwena na pravoslavnom grobqu pod Meterizima, gde je padom velikog stabla, o{te}eno 15 grobnica.javqa Tawug.
U gotovo svim gradovima {teta od nevremena je velika i tek }e biti procewena. Od nevremena su stradali mnoge ku}e i automobili. Spasila~ke ekipe Nacionalnog parka spasile su dvoje stranih dr`avqanina iz prevrnutog ~amca na Skadarskom jezeru.
Iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju su saop{tili da se danas o~ekuju uglavnom umerene do obilne padavine, a lokalno su mogu}e i vremenske nepogode.
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
Veliki broj vernika sa Kosova, iz Srbije, ali i zemaqa regiona prisustvovao je tradicionalno parastosu na Vidovdan 28. Juna na Gazimestanu koji su slu`ili episkop ra{ko prizrenski Teodosije, episkop crnogorsko primorski Joanikije, episkop hercegova~ki Dimitrije, budimqansko nik{i}ki Metodije, kao i vikarni episkop Ilarion.
Episkop crnogorsko-primorski Joanikije poru~io je u svojoj besedi na Gazamisetanu da Kosovo ima “silu vasrsewa” i da je to srpski Jerusalim.
“Kosovo i Metohija iako je raspeto ima silu vaskrsewa, ono je na{a sveta zemqa, na{ Jerusalim”, kazao je Joanikije.
On je naglasio da su srpski junaci koji su ginuli za veru i slobodu dopisivali najva`niji sporazum koji je postignut 1389. godine.
“Kada ka`u imamo ovaj ili onaj sporazum, Koliko ih je ve} bio, ali najglavniji sporazum postignut je 1389. godine i potpisao ga je Sveti knez Lazar i Milo{ Obili} i starina Jug Bogdan i wegovih devet sinova i ostli srpski vitezovi, a za wima su ga potpisivali i dopisivali svi junaci koji su ginulii za veru i slobodu i za na{e svetiwe”, poru~io je on.
Treba nam mnogo pameti i mudrosti, poru~io je vladika Joanikije i dodao da je odu{evqen mladim pokoqewem koje Bog sa-
OBELE@EN VIDOVDAN I 635 GODINA OD KOSOVSKOG
bira u srpske svetiwe.
Za razliku od pro{le godine kada na Gazimestanu nije bio organizovana parastos, ove godinu prisustvuju veliki broj vernika, a najvi{e iz Crne Gore.
Na Gazimestanu je bilo primetno poja~ano prisustvo pripadnika Kosovske policije, koji su vr{ili pretres na ulazu. Doga|aju su prisustvovcali i pri-
padnici Kfora i Euleksa. A vladika ra{ko-prizrenski Teodosije poru~io je u manastiru Gra~anici nakon sve~ane liturgije povodom Vidovdana da ovim sabirawem pravoslavni vernici “pola`u `ivotni ispit” i da “ni{ta napismeno” ne mo`e biti ja~e od vere i da se Srbi nikada ne}e odre}i svojih svetiwa i Kosova.
~etvoro i vi{e dece
Ordeni „Majka devet Jugovi}a“ majkama sa Kosova i Metohije sa ~etvoro i vi{e dece tradicionalno su uru~eni nakon liturgije tokom obele`avawa Vidovdana, 28. juna, u manastiru Gra~anica. Ove godine su dodeqena tri zlatna i 43 srebrna ordena.
Medaqe je uru~io vladika ra{ko-prizrenski Teodosije, dok je nov~ane nagrade podelila pomo}nica direktora Kancelarije za KiM Milena Parli}.
U Domu kulture Gra~anica, u okviru Vidovdanskih sve~anosti, odr`an je tradicionalni finalni Izbor za Kosovku devojku 2024. godine. Izme|u 12 finalistkiwa izabrana je Aleksandra Risti} iz Obili}a.
U prepunoj velikoj sali Doma kulture Gra~anica, pred posetiocima iz svih krajeva Kosova, ali i iz centralne Srbije i Makedonije, izabrana je Kosovka devojka za 2024. godinu. O tome koja }e devojka poneti titulu najlep{e odlu~ivao je peto~lani `iri.
“Ovim sabirawem pokazujemo da su na{e svetiwe - `ive svetiwe i na{e sveto Kosovo i Metohija da nama pripadaju. Nikakva deklaracija, rezolucija, ni{ta napismeno ne mo`e biti ja~e od ovoga {to je danas ovde prisutno u porti manastira Gra~anice. Sveta liturgija i mi sabrani u woj, telo Hristovo. Time pokazujemo da ove svetiwe nama pripadaju
i da se ne}emo odre}i ni na{ih svetiwa, ali ni na{eg Kosova i Metohije”, kazao je Teodosije. ^estitaju}i vernicima praznik - Vidovdan, vladika Teodosije je rekao da je to i verski, ali i dr`avni praznik, a da se sabirawem naroda u manastiru Gra~anica, u crkvi - zadu`bini kraqa Milutina “pola`e `ivotni ispit”.
On je dodao da su vlasti u Pri{tini ponovo zabranile patrijarhu srpskom Porfiriju ulazak na Kosovo.
„Velika je ~ast i zadovoqstvo u~estvovati na ovakvim manifestacijama, jer zapravo zahvaquju}i wima, mi koji smo deo wih uspemo da makar na trenutak do`ivimo na{u tradiciju. Zapravo mi nismo predstavqale samo na{u lepotu ve} smo predstavqale lepotu na{e kulture“, rekla je Aleksandra Risti}, ovogodi{wa Kosovka devojka iz Obili}a. Druga pratiqa je bila An|ela Gospi} iz Pqevaqa u Crnoj Gori. A prva pratiqa je bila Elena Milentijevi} iz Leposavi}a na severu KiM. U OKVIRU VIDOVDANSKIH SVE^ANOSTI, ODR@AN JE TRADICIONALNI IZBOR
Srpska dijaspora, Srbi koji `ive i rade u Nema~koj `ele da se aktivnije ukqu~e u prenos znawa i ve{tina i razvoj Srbije, jedan je od zakqu~aka dijaspora susreta u organizaciji globalnog programa „Migracije u kontekstu razvoja“ pod pokroviteqstvom Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
U toku 2023. godine predstavnici dijaspore okupili su se u Hamburgu, Belinu i Diseldorfu kako bi razmenili iskustva, zapa`awa i preporuke o povezivawu sa maticom, a u toku juna ove godine odr`ani su susreti posve}eni unapre|ewu saradwe u oblastima nauke, inovacija i tehnolo{kog razvoja u [tutgartu.
MIGRACIJE U KONTEKSTU RAZVOJA
Na doga|aju su predstavqene kqu~ne inicijative pokrenute u Srbiji u okviru nau~ne i tehnolo{ke zajednice. Vuka{in Grozdi}, dr`avni sekretar i Nenad Paunovi}, savetnik za Bio4 kampus, predstavili su ve} realizovane, ali i planirane aktivnosti Ministarstva nauke, tehnolo{kog razvoja i inovacija Republike Srbije.
Pored ve} pokrenutih inicijativa poput “Programa saradwe srpske nauke sa dijasporom” koji realizuje Fond za nauku, zna~aj saradwe sa dijasporom u ovoj oblasti je prepoznat i kroz Strategiju nau~nog i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine.
Okupqawa, koja organizuje program „Migracije u kontekstu razvoja“ u saradwi sa Eparhijskim centrima {irom Nema~ke i dijaspora udru`ewima poput Centralnog saveta Srba u Nema~koj iz Berlina i udru`ewem „Srpska akademska mre`a Nikola Tesla“ iz [tutgarta, pokazala su inicijativu srpske dijaspore da se u ve}oj meri formalno organizuje.
“Pored osnovnih aktivnosti koje predstavqamo na ovim susretima koristimo priliku da prenesemo informacije o pogodnostima vezanim za razli~ite inicijative koje postoje u Srbiji”, ka`e Sne`a-
Najstarija srpska organizacija u Americi proslavila 110 godina postojawa, SNO poziva mlade da se prikqu~e!
U crkvi Svetog vaskrsewa Hristovog u ^ikagu obele`eno 110 godina postojawa najstarije srpske organizacije u Americi, Srpske Narodne Odbrane, koju je jo{ 1914.godine osnovao na{ slavni nau~nik Mihajlo Pupin. Ovo je ujedno bila prilika da SNO proslavi i svoju slavu, Vidovdan.
Sve je po~elo Vidovdanskom liturgijom u crkvi, koju je slu`io novopostavqeni vladika Serafim, i osve{tavawem slavskog kola~a, kojoj je prisustvovalo rukovodstvo SNO, uz prigodnu besedu.
A onda se doga|aj preselio u sve~anu salu, koju je srpska dsijaspora iz ^ikaga i okoline, ali i iz Indijane, Viskonsina… ispunila do posledweg mesta.
Doma}in slave je bio Neboj{a @ivkovi}, biv{i predsednik SNO u Americi, koji je uz aktuelnog predsednika Dragana Vujo{evi}a po`eleo gostima dobrodo{licu, podse}aju}i na re~i osniva~a organizacije Mihajla Pupina.
Me|u gostima na{li su se i vladika Serafim, koji je blagoslovio doga|aj, zatim konzuli Srbije i Bosne i Hercegovine Damjan Jovi} i Tatjana Teli}. Dvoje diplomata pozdravili su prisutne i podsetili na ugled i zna~aj koji SNO ima u na{oj dijaspori.
Specijalni gost proslave, profesor Milo{ Kovi}, ovom prilikom odr`ao je - vrlo zanimqivo predavawe o Kosovskom zavetu. - Kosovski zavet }e biti izvor obnove, solidarnosti, mo`da i vaskrsewa srpkog naroda, odnosno, ako donesemo druga~iju odluku, sledi nam ono {to nam ne}e doneti ni{ta dobro u budu}nosti, kazao je Kovi}, koji je svoj govor zavr{io pozdravom: “Dogodine u Prizrenu!” – {to je nai{lo na veliko odobravawe prisutnih. Folkolni ansambl “Oko sokolovo” je specijalno za ovu priliku izveo prigodan program sastavqen od tradicionalnih pesama i igara, glumac Milenko [i{arica je odrecitovao stihove “Plave grobnice” Milutina Boji}a, a Marko Stojanovi} je na gitari svirao na{e narodne i duhovne pesme. Srpska Narodna Obnova i wen predsednik Dragan Vujo{evi} najavili su na kraju da }e u budu}nosti fokus okrenuti programima i sktivnostima koje }e privu}i mlade u dijaspori da se ukqu~e u rad organizacije.
na Antonijevi} iz GIZ-a. Me|u wima su pogodnosti prilikom dobijawa stambenih kredita za dijasporu, mogu}nosti pri zapo{qavawu preko udru`ewa „Ta~ka povratka“, kao i druge inicijative poput poreskih olak{ica za povratnike, mogu}nost dobijawa boravi{ne dozvole na osnovu srpskog porekla, poznatije kao „Carta Serbica” Tako|e, postoji i portal „Poslovni Atlas” Privredne komore Srbije koji olak{ava umre`avawe izme|u lokalnih privrednika i privrednika iz dijaspore”, istakla je Antonijevi}.
^E[]I SUSRETI DIJASPORE
Ona je dodala da su u~esnici izrazili zainteresovanost za ~e{}e organizovawe dijaspora susreta. Jedna od inicijativa srpske dijaspore iz Nema~ke jeste i Sava forum.
“Sava Forum ima za ciq da okupi i organizuje dijasporu, da pomogne u toku procesa socijalne i poslovne integracije i da kreira odr`iv integracioni model, koji bi mogao da slu`i i generacijama koje dolaze”; ka`e Dragana Novakovi}, predstavnica Sava foruma. Ona je dodala da }e proces integracije biti podr`an organizovawem mentoring programa iz razli~itih oblasti, a pored toga planirano je i redovno okupqawe dijaspore {irom Nema~ke. Program „Migracije u kontekstu razvoja“ organizuje dijaspora susrete u Minhenu 28. juna, od 18 do 20 ~asova, Crkvena Op{tina Minhen, Hram Svetog Jovana Vladimira, Putzbrunner Str. 49 i u [tutgartu 29. juna od 15 do 17 ~asova, Udru`ewe „Srpska akademska mre`a Nikola Tesla“, Gerokstrasse 15. Okupqawa se organizuju sa fokusom na saradwu sa dijasporom i predstavqaju se mogu}nosti anga`ovawa dijaspore u zemqi porekla. Ova anga`ovawa srpske dijaspore radi prenosa stru~nog znawa mogu trajati najmawe od dve nedeqe do tri meseca. Program tom prilikom pokriva tro{kove puta, osigurawe, sme{taj i ishranu tokom boravka dijaspora stru~waka u matici, dok je sam prenos znawa na volonterskoj bazi.
Korduna{i, Hercegovci, Li~ani se borili za titulu, devojke u no{wama im pevale i nosile vodu i meze!
U ^ikagu, na imawu crkve Svetog Jovana, odr`ana je prva Kosidba, za koju se weni organizatori, Udru`ewe “Hercegovac” i Udru`ewe Kraji{nika “Prelo” nadaju da }e postati tradicionalna. Na premijernoj kosidbi, za koju su alatke dopremqene ~ak iz Hercegovine, u~estvovalo je 11 prijavqenih kosaca, ali se jo{ desetak gostiju oprobalo u tradicionalnoj ve{tini, me|u wima i nekoliko onih koji su ro|eni u Americi i prvi put su imali prilike da uzmu kosu u ruke. Kosidbu 2024. otvorila je konzul Bosne i Hercegovine u ^ikagu Tatjana Teli}, koja je prisutnima po`elela mnogo sre}e i podsetila se kako je kao devoj~ica, odrastaju}i u Kninu, koscima iz svoje familije nosila vodu i hranu. - Meni su to danas drage uspomene, a nadam se da }e i na{a deca biti u prilici da ovo vide, da nau~e ne{to o na{oj tradici-
ji, o tome kako su to radili wihovi stari, a mo`da da se i sami dohvate kosa, zakqu~ila je konzul Teli}. Manifestaciju je blagoslovio otac Savo Bosanac, a voditeq programa Igor Obradovi} je pro~itao zdravicu. Nakon toga su predsednici udru`ewa koja su organizovala doga|aj, Du{an Magazin i Qubinko [pegar, pozvali kosce da
se postroje, da bi im predsednik `irija Bogdan Jak{i} pro~itao pravila.
Iako mnogi od kosaca decenijama nisu kosili, neki jo{ od dolaska u Ameriku, brzo su se podsetili davno nau~enog i razleteli po obli`woj livadi. Uslovi su bili te{ki, ali su i po sparnom vremenu kosiba{e uspevale da od ki{e poleglu travu posla`u u otkose.
Otvoren tematski letwi kamp za mlade iz dijaspore u Zasavici
Ministar zadu`en za odnose sa dijasporom \or|e Mili}evi} otvorio je u Zasavici, kod Sremske Mitrovice, prvi u nizu tematskih letwih kampova za mlade iz dijaspore koji }e se i ovog leta odr`ati u 20 gradova i op{tina {irom Srbije. Kako je saop{tio kabinet ministra bez portfeqa, u kampu u~estvuju deca srpskog porekla iz pet evropskih dr`ava. Obra}aju}i se deci, Mili-
}evi} im je poru~io da oni nisu tu gosti. "Vi ste ovde svoji na svome, u svojoj ku}i. I mi vas ovde uvek ~ekamo ra{irenih ruku. Ali, va`no je da tamo gde trenutno `ivite budete najboqi ambasadori svoje zemqe. Gde god `iveli, zapamtite da ste Srbi. Deco, ~uvajte svoj jezik, svoju kulturu, svoju tradiciju. ^uvajte }irilicu i nikad nemojte da je zaboravite. To su na{i simboli. Ako nema }i-
rilice i srpskog jezika u zemqi u kojoj `ivite, onda tu nema ni na{eg naroda!", poru~io im je Mili}evi}.
"Po{tujte uvek dr`avu u kojoj `ivite. A kada zavr{ite sredwe {kole, kada zavr{ite fakultete, mi vas o~ekujemo u Srbiji. Uvek ste ovde dobrodo{li. Mi `elimo da to znawe i iskustvo koje ste stekli u svetu upotrebite ovde u svojoj matici", rekao je Mili}evi}.
Xulijan Asan`, osniva~ Vikiliksa, je slobodan ~ovek. Ta vest odjeknula je svetskim medijima nakon {to je on sklopio dogovor o priznawu krivice za pribavqawe i objavqivawe vojnih tajnih dokumenata SAD, nakon ~ega mu nije izre~ena nova zatvorska kazna. Re~ je o komplikovanom slu~aju, a analiti~ari ocewuju da je kqu~no bilo dogovarawe australijske vlade i Va{ingtona.
Asan` napustio zatvor sa maksimalnim obezbe|ewem. U pitawu je zatvor Belmar{ u Engleskoj. U wemu je proveo 1901 dan, a kada govorimo o uslovima, bio je u }eliji koja je veli~ine 2 puta 3 metra, tako|e je 23 sata dnevno bio izolovan. Sada je kona~no mogao da se sastane sa suprugom, ali i da vidi svoju decu koja svoga oca poznaju samo iza re{etaka.
Stela Asan`, advokatica i wegova supruga sa kojom se ven~ao u zatvoru, na dru{tvene mre`e je postavila fotografiju sa natpisom "ku}a", a dobrodo{licu mu je po`eleo i australijski premijer.
Ona je istakla da je ovo velika tema u oblasti novinarstva i rekla da se nada da novinari, urednici i izdava~i shvataju opasnost od ameri~kog slu~aja, koji je obezbedio osudu za prikupqawe vesti i objavqivawe istinitih informacija za koje javnost zaslu`uje da zna i da ima informacije o tome, kako je navela.
O ovoj temi su se oglasili i "Reporteri bez granica" koji su postavili fotografiju "Slobodan Asan`" i smatraju da je oslobo|ewe Asan`a nakon 14 godina veoma velika pobeda.
"Ovo je pobeda novinarstva i slobode {tampe za {ta se RSF bori od samog po~etka. Bilo je vreme za oslobo|ewe Asan`a", napisali su oni u objavi. Podse}amo, Vikiliks, medijska organizacija koju je osnovao Asan`, objavila je stotine hiqada poverqivih ameri~kih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku. Brojne tajne dokumente je sadr`ao upravo taj paket koji je imao Vikiliks, {to je najve}i bezbednosni incident i skandal te vrste u Americi.
U brojnim reakcijama na dru{tvenim mre`ama, isti~u se one na dru{tvenoj mre`i "X", na kojoj je jedan od korisnika objavio video snimak koji je bio okida~ za pravni progon Asan`a, a na kojem se navodno vidi ratni zlo~in ameri~kih trupa u Iraku, koje su iz helikoptera pucali po civilima.
Video je nastao 2007. godine u Iraku kada je ameri~ki helikopter pucao na ira~ke civile, ubio ih desetak, me|u wima i dva Rojtersova novinara i upravo taj snimak je 2010. u sklopu tih dokumenata objavqen.
O ovom slu~aju za Euronews Srbija je govorio Milan Igrutinovi} iz Instituta za evropske studije koji je istakao da je kqu~no za oslaba|awe bio dogovor Australije i SAD o uslovima priznawa krivice prema kojima bi nakon potpisanog priznawa Asan` prakti~no bio oslobo|en iz zatvora.
IGRUTINOVI]: KQU^NA STVAR
U OSLOBA\AWU JE DOGOVOR
AUSTRALIJSKE VLADE
I VA[INGTONA
Komplikovani slu~aj je zahtevao anga`man australijske i ameri~ke ambasade kako bi se zavr{ila saga u slu~aju "Asan`", smatra Milan Igrutinovi}.
"^ini se da je kqu~na stvar bila zapravo dogovor australijske vlade i Va{ingtona posledwih meseci oko tog slu~aja. Desilo se da su se sklopile kockice, on je optu`en jo{ u Obamino vreme, hap{en je pod onim optu`bama za silovawe jedne `ene iz [vedske, pa je to bilo povu~eno dok je on bio u ekvadorskoj ambasadi, pa je onda tu`en od strane SAD u vreme Trampovog mandata, prosto politi~ki te dve strane nisu bili zainteresovane za dogovor koji bi rezultovao wegovim pu{tawem ili zatvorom ili nekom minimalnom zatvorskom kaznom koja bi ve} ukalkulisala to {to je on proveo u britanskom zatvoru
dovoqno godina", isti~e Igrutinovi} i smatra da su se ba{ sada okolnosti promenile, {to je dovelo do ovakve odluke. "Sada su se ipak okolnosti promenile i na neki na~in wegovo zato~eni{tvo je bilo su{tinski politi~ka {teta za SAD, za Britaniju, donekle i za Australiju i ~iwenica je da je ve}ina qudi sa strane koja je gledala bila na wegovoj strani, smatraju}i da nije kriv. Prvo, qudi vole da se otkrivaju razne afere, da se otkrivaju razni tajni dokumenti, a to je, ka`em, dragoceno svedo~anstvo za javnost, desilo se da su to ameri~ki dokumenti, nije ih on ukrao, wemu su ti dokumenti bili dostavqeni, oni su samo uradili odre|eni ure|iva~ki postupak, prvo su razotkrili one zlo~ine prema ira~kim civilima, {to jeste stvar koju javnost u su{tini mora da zna, i na upite Vikiliksa i organizacije da prema ameri~kom Stejt departmentu ka`e: 'Pa dobro, koje smo mi to ta~no ameri~ke `ivota ugrozili?', jer je to bilo u stavkama optu`be, nikad nisu dobili prakti~an potpuno odgovor", ukazuje Igrutinovi}. \UROVI]: RE^ JESTE O POLITI^KOM DOGOVORU, ALI NEMA DOKAZA
DA JE U PITAWU POPULISTI^KI POTEZ U PREDIZBORNOJ KAMPAWI O politi~kom aspektu slu~aja "Asan`" i reakcijama koje je oslobo|awe izazvalo u Va{ingtonu je govorila Jovana \urovi}, novinarka Glasa Amerike.
Ona je istakla da nije bilo glasnih reakcija iz Va{ingtona na osloba|awe, ali da je u jednom delu ovakav ishod bio o~ekivan.
"Nije bilo ba{ nekih glasnih reakcija. Jeste bilo neo~ekivano u smislu da se sve odigralo jako brzo, u nekoliko dana, ali ako pogledamo izjave Stele Asan` iz aprila ove godine, ona je ~ini mi se u intervjuu BBC rekla da se nada da }e predsednik Bajden na kraju re{iti slu~aj wenog supruga, Xulijana Asan`a, naravno u wegovu korist, osloba|awem, jer je on negde nagovestio sredinom aprila da }e mo`da ispuniti taj zahtev Australije", rekla je \urovi}eva i nastavila:
"Dakle, kqu~ jeste bio u tom politi~kom dogovoru i mi smo ve} sredinom aprila imali nagove{taje da }e tako ne{to mo}i da se desi, naravno od strane Asan`ove supruge, ne od strane zvani~nih ameri~kih organa. I oni i ovoga puta nisu glasno reagovali, sve se odigralo jako brzo i maltene ono {to smo videli ovde u medijima je bila neka faktografija, a kada je re~ ba{ o pozadini, za{to je ovaj dogovor ovako postignut, nismo ba{ imali mnogo uvida u to", navela je ona.
Da li je na ovakav ishod mo`da uticala predizborna godina i poku{aj jednog od kandidata da pridobije odre|ene glasove bira~a, s obzirom na to da je optu`nica podignuta za vreme mandata wegovog protivkandidata, \urovi}eva isti~e da to ne znamo i ne mo`emo da potvrdimo za{to je ba{ u ovom trenutku doneta ovakva odluka. "To ne znamo, ali na osnovu onoga o ~emu mediji ovde pi{u, opcija A bila bi taj politi~ki dogovor sa Australijom, poku{aj Bajdena da sa australijskim premijerom Albanom odr`i dobre odnose, ~ak se i govori o tome da bi australijski premijer mogao da poseti Ameriku u julu. A druga opcija koju je Va{ington post izneo u analizi govori o tome da je Va{ington ve} imao uvida da }e taj slu~aj da se sru{i, odnosno da }e prosto da se sam zatvori, da je Sekretarijat za pravosu|e reagovao u tom smislu da je tu`ila{tvo, dakle u tom trenutku kada su videli da }e slu~aj svakako da bude okon~an u korist Asan`a, da su onda re{ili da prosto ponude taj dogovor o priznawu krivice, wegovo osloba|ewe, ali zaista nismo mogli da pro~itamo niti ~ujemo ni{ta {to je bilo u vezi sa predizbornom kampawom u kontekstu osloba|awa Asan`a", rekla je Jovana \urovi}, novinarka Glasa Amerike za Euronews Srbija.
Haos u Melburnu: ^lanovi posade leteli drogirani, aerodromsko osobqe optu`eno za veze sa krijum~arima droge
U okviru istrage grani~nih snaga koja je ciqala na saradnike kriminalaca u lancima snabdevawa aerodroma, otkriveno je da je 70 zaposlenih na aerodromu u Melburnu prekr{ilo bezbednosne provere u posledwih 12 meseci, a neki su osumwi~eni za kriminalne aktivnosti.
Grani~ne snage saop{tile su da se posada neimenovane avio-kompanije bavila distribucijom droge, dok su ~lanovi posade druge avio-kompanije krijum~arili cigarete i duvanske proizvode u koferima sa duplim dnom, {to su navodno ~inili kako bi izbegli pla}awe carinskih da`bina.
Utvr|eno je da su dva ~lana
Vi{e desetina ~lanova aerodromskog osobqa u Melburnu optu`eno je da radi za organizovane kriminalne grupe koje krijum~are drogu u Australiju
posade me|unarodnog leta bila pod uticajem ilegalnih supstanci na du`nosti, {to je dovelo do otkazivawa najmawe jedne vize za Australiju.
Glavna nadzornica grani~nih snaga Australije Keli-En Peri{ rekla je da su u okviru istrage kori{}eni prenosivi rendgenski aparati kojim su skenirani prostori za skladi{tewe u avionima, skladi{ta na aerodromima, i prostori predvi|eni za avionske posade.
Peri{ je dodala da je istraga i daqe u toku i da ciqa nekoliko qudi u avijaciji sa navodnim vezama sa transnacionalnim organizovanim kriminalnim grupama.
Poslovna `ena i zagovornica rodne ravnopravnosti Sem Mostin polo`ila j zakletvu kao 28. generalni guverner Australije od 1901. godine i postala tek druga `ena na umnogome ceremonijalnog polo`aju Generalnog guvernera - namesnika i zastupnika britanskog Kraqa ^arsa Tre}eg.
Mostin koja je na du`nosti nasledila generala Dejvida Herlija, biv{eg na~elnika australijskih odbrambenih snaga, u govoru je citirala izjavu prve `ene generalne guvernerke Australije Kventin Brajs koja je 2013. godine svoju ulogu opisala kao "balansirawe izme|u po{tovawa tradicije i protokola, i savremenosti".
Kriti~ari imenovawa Mostin ukazuju na wen raniji aktivizam jer je podr`ava-
la progla{ewe Australije za republiku. Ona je Dan Australije kojim se slavi dolazak prvih britanskih kolonista na mesto gde je grad Sidnej osnovan 26. januara 1788. godine, nazivala "Danom invazije" {to ka`u i neki domoroda~ki lideri. Vlada Laburisti~ke partije levog centra premijera Entonija Elbanizija `eli da britanskog monarha kao {efa dr`ave zameni predsednikom Australije, funkcijom koja sada ne postoji.
Albanezeova vlada, izabrana 2022. godine, zalagala se za referendum za osnivawe Republike Australije na ~ijem ~elu bi bio wen dr`avqanin, a ne britanski kraq. Iako Elbanizi jo{ nije najavio kada planira taj referendum, uvedeno je mesto "Pomo}nika ministra za Republiku" da pripremi Australiju za tu promenu.
AUSTRALIJA UVELA "NAJSTRO@I" ZAKON ZA ELEKTRONSKE CIGARETE:
Prodaja "vejpa" mogu}a samo u apotekama uz recept
Australijski parlament ograni~io je prodaju "vejpa" sa nikotinom na apoteke, ~ime je Australija uvela jedan od najstro`ih zakona u vezi sa uslovima prodaje pomenutih elektronskih cigareta. Korisnici }e od danas morati da poka`u lekarski recept farmaceutu prilikom kupovine "vejpa", preneo je CNN.
Zabranom prodaje ovih ure|aja u prodavnicama, Australija u pogledu uvo|ewa zakona u ovoj oblasti predwa~i u svetu, navodi vlada u Kanberi.
Australijske vlasti ka`u da ovaj potez "predstavqa kraj brendirawa zabavnih ukusa" za koje ka`u da su bili "trik da se deca navuku na nikotin".
"Parlament je dobio priliku da uradi ne{to zna~ajno za zdravqe mladih Australijanaca“, rekao je ministar zdravqa Mark Batler, nakon {to je parlament usvojio zakone.
Me|utim, prema politi~kom dogovoru koji je sklopqen kako bi se osiguralo odobrewe zakona, ta ograni~ewa bi}e ubla`ena u oktobru, kada }e samo maloletnicima, mla|im od 18 godina, biti potreban recept, navodi medij.
Odrasli }e mo}i slobodno da kupuju "vejp" u apotekama, ali }e te ure|aje mo`da te{ko da prona|u nakon {to su neki vode}i apotekarski lanci naveli da ih ne}e prodavati.
Daje
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711
Me|unarodni studenti }e u Australiji sada morati da pla}aju duplo skupqe vize
Australija je saop{tila da je vi{e nego udvostru~ila naknade za vize za me|unarodne studente, {to je najnoviji potez vlade da obuzda rekordnu migraciju koja je poja~ala pritisak na ionako sku~eno tr`i{te nekretnina.
Od 1. jula naknada za me|unarodnu studentsku vizu porasla je na 1.600 australijskih dolara (995 evra) sa prvobitnih 710 australijskih dolara, dok je nosiocima turisti~kih viza i studentima s privremenim vizama za diplomske studije zabraweno podno{ewe zahteva za studentsku vizu u zemqi
“Promene koje stupaju na snagu pomo}i }e da se vrati integritet na{em me|unarodnom obrazovnom sistemu i stvoriti migracioni sistem koji je pravedniji, mawi i boqi za Australiju”, rekla je ministarka unutra{wih poslova Klari O’Nil u izjavi.
Slu`beni podaci objavqeni u martu pokazuju da je neto imigracija porasla za 60 posto na rekordnih 548.800 qudi u godini do 30. septembra 2023.
Porast naknada ~ini podno{ewe zahteva za studentsku vizu za Australiju daleko skupqim nego u konkurentskim zemqama poput SAD-a i Kanade, gde ko{taju oko 185 ameri~kih (172 evra) odnosno 150 kanadskih dolara (102 evra).
Vlada je rekla da tako|e uklawa rupe u pravilima o vizama koje su stranim studentima omogu}avale kontinuirano produ`avawe boravka u Australiji, nakon {to je broj studenata na drugoj ili narednoj studentskoj vizi porastao za preko 30 posto na vi{e od 150.000 u razdobqu 2022.–2023. Najnoviji potez usledio je nakon niza radwi
od kraja pro{le godine za poo{travawe pravila o studentskim vizama, jer je ukidawe ograni~ewa za COVID-19 2022. potaknulo godi{wu migraciju na rekordne nivoe.
Zahtevi za engleski jezik poo{treni su u martu, dok je iznos u{te|evine potreban me|unarodnim studentima za dobijawe vize u maju pove}an na 29.710 australijskih dolara (18.487 evra) s 24.505 australijskih dolara, {to je drugo pove}awe u otprilike sedam meseci.
Izvr{ni direktor australijskih univerziteta Luk [ehi rekao je da bi kontinuirani politi~ki pritisak vlade na sektor doveo u pitawe poziciju snage zemqe.
“Ovo nije dobro za na{u ekonomiju ili na{e univerzitete, koji se uveliko oslawaju na {kolarine me|unarodnih studenata”, rekao je [ehi.
Me|unarodno obrazovawe jedna je od najve}ih australijskih izvoznih industrija, a ekonomija je u finansijskoj godini 2022.-2023. imalo vrednost od 36,4 milijarde australijskih dolara.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Samo dan nakon velikog povratka ku}i, Xulijan Asan` je ve} upozoren da Australija ne}e tolerisati curewe strogo poverqivih informacija, po{to je oslobo|eni osniva~ Vikiliksa proveo svoj prvi dan u otaxbini nakon vi{e od 14 godina. Asan`ova supruga Stela i wegovi advokati pridru`ili su se pristalicama parlamentarnih grupa u zgradi parlamenta u ~etvrtak, ali Asan`a nije bilo
pomo} u vezi pla}awa wegovog privatnog aviona nakon {to je australijska vlada potvrdila da ne}e platiti tro{kove prevoza. Stela Asan` je otkrila da je par dobio ukupan ra~un u iznosu od 783.000 dolara da australijskoj vladi pokrije tro{kove ~arter aviona koji ga je vratio u Australiju - po{to komercijalna opcija nije bila mogu}a - i uputila molbu na dru{tvenim mre`ama za pomo}.
Zanimqivo je da je samo jedan donator poslao preko 8 bitkoina u vrednosti od skoro 740.000 dolara u fond za let samo kratko nakon {to je gospo|a Asan` dala bitkoin adresu za donacije.
U me|uvremenu Asan`ovi advokati su rekli da }e oni nastaviti borbu za potpuno pomilovawe kod ameri~kog predsednika nakon {to se osniva~ Vikiliksa vratio u Australiju.
Beri Polak, Asan`ov ameri~ki advokat za krivi~na dela, rekao je novinarima u Kanberi da
Ministar spoqnih poslova u senci liberal Sajmon Birmingem sramno je reagovao na pu{tawe Asan`a iz zatvora. On je izjavio da premijerova topla dobrodo{lica Asan`u nije bila prikladna i da osniva~a Vikiliksa ne treba tretirati kao druge Australijance koji su „nepropisno pritvoreni“. „Ovaj poziv nije ni neophodan ni prikladan“, tvitovao je senator Birmingem. „Xulijan Asan` nije nezakonito pritvoren kao ^eng Lej, [on Turnel ili Kajli Mur-Gilbert. „Asan` je 12 godina birao da izbegava suo~avawe sa pravdom u zemqama sa po{tenim pravosudnim sistemima. On ne zaslu`uje ovaj tretman.”
Premijer Entoni Elbanizi je ranije otkrio da je on bio prva osoba koja je razgovarala sa Asan`om nakon {to je osniva~ Vikiliksa stigao u svoju otaxbinu. „Uradili smo ovo“, rekao je premijer Asan`u nekoliko trenutaka nakon sletawa. Asan` je
tamo. Veruje se da je 52-godi{wak napustio Kanberu i oti{ao u ku}u na pla`i na ju`noj obali Novog Ju`nog Velsa. Federalni premijer Entoni Elbanizi je prvi razgovarao sa Asan`om nakon {to je specijalni avion sleteo u Kanberu u sredu uve~e. Ministarka inostranih poslova Peni Vong rekla je da ne treba me{ati toplu dobrodo{licu premijera sa ~iwenicom da vlada ne toleri{e nikakvo curewe tajnih dokumenata. „U Australiji imamo zakone u vezi sa informacijama o nacionalnoj bezbednosti. O~ekujemo da te zakone po{tuju svi gra|ani i svi subjekti. To je na{ stav“, rekla je senatorka Vong. „[to se ti~e gospodina Asan`a, zauzeli smo stav da je ova stvar trajala predugo, i kao {to je premijer rekao, daqe zatvarawe gospodina Asan`a ne bi bilo ni u ~ijoj koristi.“
Jedinstvena anonimna donacija bitkoina u vrednosti od skoro 740.000 dolara data je timu Xulijana Asan`a nakon molbe wegove supruge za pomo} u novcu, pokrivaju}i skoro sve tro{kove wegovog privatnog aviona, koji je bio jedina opcija za Asan`a zbog specijalnog zahteva ameri~kog suda. Asan`ova supruga Stela uputila je u sredu hitan apel za
}e biti potrebno dosta vremena za wegov oporavak. „Predsednik Sjediwenih Dr`ava ima apsolutnu mo} pomilovawa“, rekao je on. „Predsednik Bajden ili bilo koji slede}i predsednik apsolutno mo`e, i po mom mi{qewu, treba da donese akt o pomilovawu Xulijana Asan`a.
„O~igledno je da se upravo vratio ku}i i znam da }e to potrajati, ali nadam se i o~ekujem da }e se ista sna`na podr{ka Asan`u nastaviti kao i dok je bio u zatvoru.“
Asan`ova supruga Stela otkrila je novinarima divnu reakciju wihova dva maloletna sina, Maksa i Gabrijela, kada su shvatili da im je otac oslobo|en. Ona je rekla da se dva de~aka, od sedam i pet godina, jo{ nisu videla sa ocem nakon osloba|awa, ali da }e se to uskoro dogoditi.
„Deca su spavala kada je Xulijan stigao u Kanberu. Jo{ uvek se to nije dogodilo, ali su bili veoma uzbu|eni kada su saznali da im se tata vra}a ku}i. „Morala sam da im to govorim postepeno, tako da su bili veoma, veoma uzbu|eni. Skakali su po sofi i uspela sam da Xulijanu po{aqem snimak wihove reakcije dok je bio na Sajpenu i on je bio veoma sre}an.”
telefonom rekao premijeru „da mu je on spasao `ivot“. Elbanizi je rekao da je „veoma zadovoqan“ ishodom.
„Bez obzira na va{e stavove o wegovim aktivnostima, a oni }e biti razli~iti, slu~aj gospodina Asan`a se predugo odugovla~io“, rekao je on u objavi na Tviteru, pored svoje fotografije tokom poziva Asan`u.
Gospo|a Asan` je ranije otkrila da je wen mu` proveo svoje prve sate u Australiji u`ivaju}i u „dobrom hlebu sa puno putera“ za doru~ak i gledaju}i izlazak sunca prvi put posle mnogo godina.
„On je prokomentarisao miris sve`e mlevene kafe, spavao je u svom prvom pravom krevetu posle mnogo godina“, dodala je ona u intervjuu za „Skaj wuz“ u ~etvrtak. „Xulijan kona~no dobija prvi ukus slobode“- otkrila je wegova supruga vidno uzbu|ena.
Ovim je Asan`ova 14-godi{wa borba za slobodu okon~ana, ali nadajmo se da }e borba za istinu i slobodu govora biti sada jo{ ja~a i da }e wegov hrabri primer slediti mnogi {irom sveta.
U nedequ 30. juna, posle Svete Liturgije, u prepunom Hramu Svetoga Save Srpskog u Vudvil Parku, deca iz Srpske {kole pri ovoj Crkvenoj op{tini odr`ala su prigodan Vidovdanski Recital.
U nedequ 30. juna u crkvenoj sali Crkvene op{tine Sveti Sava u Kanberi odr`ana je Vidovdanska akademija, koja je po~ela u crkvenom hramu jutarwom slu`bom. Svetu liturgiju slu`io je otac Ilija Dragosavqevi} koji je bio dugogodi{wi paroh hrama Sv. Save na Fareru, pa iako je u penziji uvek na|e vremena kad treba da pomogne i da pritekne u pomo}u. Tako je bilo i ovog puta po{to je otac Branko Vasili} u poseti na{oj otaxbini. Na slu`bi je prisustovao veliki broj na{eg vernog naroda iz Kanbere i Kvimbijena.
Nakon slu`be svi prisutni su pre{li u crkvenu salu gde je otvorena Vidovdanska priredba i gde su na{a deca iz folklornih grupa priredili tako lep i sve~an program zaista za u`ivawe. Tu su bile i na{e vredne doma}ice iz Kola srpskih sestara koje su, kao i uvek pripremile bogat ru~ak, uz veliki asortiman kola~a, koje su napravile i za ovu priliku i donele na{e vredne doma}ice iz Kanbera i Kvimbijena.
Tako|e, na sve~anosti su bili i predstavnici iz ambasade Srbije u Kanberi. Kosovo i Metohija je na{a kolevka i ako to izgubimo izgubi}emo sami sebe. Tamo su na{e svetiwe, krv slivena u bele bo`ure okrvavqene nevino{}u. Ne smemo zaboraviti Obili}a koji je ubio turskog vo|u i uneo nemir u osvaja~e, Jug Bogdana, devet Jugovi}a i zaboravqenu ikonu slavsku, Marka Kraqevi}a, nijednog srpskog vojnika koji je ostavio `ivot i prolio krv na tom poqu a ni onog koji se vratio okrvavqenog srca i bolnog se}awa. Kosovo i Metohiju ne smemo shvatiti olako i kao jednu od bitaka iz pro{losti.Zato, digni se carska nacijo na visinu carstva nebeskog, gde istina, svetlost i lepota prosijavaju. I neka u dubini na{eg }utawa treperi jedna misao: „Pomozi Bo`e da se bra}a Srbi slo`e“!
Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}
Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ decenijama posve}uje zadwi dan prvog polugodi{ta se}awu na Vidovdan. Tako je i ove godine, u subotu 29. juna obele`avawe ovog va`nog dana u srpskoj istoriji, zapo~elo u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu ve~erwom slu`bom i molitvenim se}awem na nastradale vojnike u Kosovskom boju i na one koji su pali bra -
ne}i slobodu srpskog naroda kroz vi{evekovnu istoriju.
Na po~etku Vidovdanske akademije protojerej-stavrofor Borislav Petrovi} je podsetio sve prisutne da Vidovdan ne treba gledati kao pro{lost jer vreme ne postoji, jer je ve~nost tu, pa je tako i bitka na Kosovu poqu ve~na i treba da ostane ve~no u bi}ima srpskog naroda.
Za u~enike je ovo bila prilika da poka`u {ta su nau~ili i koliko je va`no se}ati se dana kada je na{ narod hrabro i svesno stradao brane}i ne samo branike svoje otaxbine ve} {tite}i Evropu od najezde turske vojske. Sve~ani deo programa su vodili maturanti {kole Lana Lugowa i Petar Kova~evi}. U~enici su recitovali odlomke iz narodnih pesama Kosovskog ciklusa i dela
posve}enih Kosovskom boju. Mu zi~ki deo programa obele`ilo izvo|ewe pesama: „Bo`e pravde“, „Hajde Jano“, „Veseli se srpski rode“ i „Oj Kosovo, Kosovo“. Proslava Vidovdana ima ve liki zna~aj za srpsku zajednicu Melburnu jer iz godine u godinu povezuje i osna`uje sve wene ~la nove u borbi za o~uvawe srpskog identiteta. Naime, i ove godine doprinos u organizaciji akademi
je dale su nastavnice {kole koje su osmislile program, u~enici koji su vredno u~ili recitacije i pesme, wihovi roditeqi, uprava i ~lanovi CO Sv. \or|e iz Sent Albansa.
Nada jo{ uvek postoji za srpski narod dok nove generacije ~uvaju od zaborava va`ne doga|aje iz pro{losti.
Tatjana Georgievska
Na dan 28. juna 2024. godine kada na{a Crkva i ceo na{ srpski narod proslavqa Svetog Velikomu~enika Lazara i sve one koji su polo`ili svoje `ivote na braniku otaxbine za Krst ~asni i slobodu zlatnu, kao i sve srpske mu~enike i novomu~enike, Vladika Siluan slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju u istorijskom sabornom hramu Svetog Kneza Lazara u Aleksandriji. Vladici je saslu`ivalo brojno sve{tenstvo sidnejskog namesni{tva kao i visokopre~asni sve{tenoslu`iteqi iz sestrinske Ruske Zagrani~ne
i Makedonske Pravoslavne Crkve.
U punom hramu odmah nakon pro~itanog Jevan|eqa Mitropolit Siluan se obratio vernom narodu sa nadahnutom Arhipastirskom besedom u kojoj je istakao da je dana{wi praznik jedna svojevrsna pobeda naroda srpskog kao naroda Hristovog - pravoslavnog, pobeda koja nadilazi sve qudske forme poimawa i koja se kao takva mo`e meriti jedino nebeskim zakonima i ar{inima. Mitropolit je istakao i to da nas na dana{wi dan Crkva Hristova podse}a na to da }emo kao oni koji nose ime
Hristovo ponavqati u svome `ivotu i `ivot Gospoda Hrista, tj. da }emo nositi krst Hristov koji ne zavr{ava Golgotom nego Vaskrsewem. Posle otpusta Mitropolit je vernom narodu predstavio novog lazari~kog prezvitera Jovana V. Jovi}a i wegovu porodicu po`elev{i im dobrodo{licu i istaknuv{i va`nost i odgovornost sve{teni~kog poziva. Nakon obra}awa Vladike, otac Jovan se obratio re~ima blagodarewa Mitropolitu, sve{tenstvu, Crkvenom Odboru i vernom narodu. Posle Svete Liturgije u sve~anoj sali pa-
rohijskog doma Vladiku i verni narod je srda~nim re~ima dobrodo{lice pozdravio stare{ina Lazari~ke Crkve protojerej-stavrofor Miodrag Peri}. Uprili~ena je i slavska trepeza qubavi koju su pripremile ovogodi{we doma}ice slave na{e uva`ene i po{tovane u~iteqice i parohijanke Kristina Mraki} i Adriana Gu{avac.
SRE]NA SLAVA SVOM SRPSKOM RODU NA MNOGAJA I BLAGAJA QETA!
Izvor: Mitropolija ANZ
Letovawe u Gr~koj koristi oko milion na{ih qudi koji ovoj zemqi godi{we ostave najmawe 500 miliona evra. Za uzvrat dobijaju vi{e cene, zabrane unosa hrane iz Srbije i sitne podvale
Dva dana pre dolaska jula meseca na gr~ke pla`e i morske obale, dve le`aqke sa suncobranom poskupele su sa 15 na 20 evra. U prostoj ra~unici to je poskupqewe vi{e od tre}ine prvobitne cene i donosi Grcima ve{tim trgovcima veliku zaradu. Na pla`i kod Akvarijuma u gradu Rodosu, koja je duga jedna kilometar, gde na le`aqkama odmara dnevno po dve hiqade qudi, za sto dana turisti~ke vrele sezone samo naplata le`awa done}e zaradu od 400.000 evra.
- Do poskupqewa je moralo da do|e jer su nama hoteli, vlasnici pla`a podigli rentu, a mi vama cene le`aqki – pravda mi se gospodin Kostas, koji napla}uje dnevni boravak na pla`i. Kada sam mu rekao da bi u tu cenu mogao da se ukqu}i i besplatan WI-FI na pla`ama, odgovorio je: - Vi Srbi ste razma`eni, ho}ete sve besplatno !
Ove godine veliko turisti~ko osvajawe Gr~ke od strane Srba po~elo je ve} po~etkom juna, kada su na{i qudi krenuli na letovawe i na godi{we odmore, prvo avionima i autobusima turisti~kih organizacija, a potom u julu i svojim automobilima. Istorija kazuje da Srbi osvajaju Gr~ku ve} 13 vekova, od vremena kada sa karpatskih planina sti`u srpska plemena do Soluna. Prostor koji su Sloveni i Srbi pritiskali vizantijskii vladari nazivali su „Sklavinija”. Srpski kraq Milutin je u Solunu 1310. godine podigao tri srpske crkve. Car Stefan Du{an je po zauze}u Sera 1345. potpisao povequ za manatir Svetog Jovana Krstiteqa, kao kraq Srbije i Romanije. A posledwa vizantijska carica Jelena Draga{ je sahrawena u `enskom manastiru 1450. godine u Lutrakiji. Starija }erka \ura|a Brankovi}a, poznata kao Mara bila je sultanija i imala je Marin dvor u Dafni, blizu Svete Gore. Po~etkom 20. veka popis pokazuje 10.000 Srba i Bugara. @iveli su sa ostalim narodom i bavili se zanatima i trgovinom. Dva svetska rata pokrenula su dve seobe, jednu vojnu, a drugu civilnu. Kroz Gr~ku je u ratovima tokom 20. veka pro{lo oko 600.000 srpskih vojnika, oficira, stare{ina i civila. Mnogi od wih su zauvek ostali u Gr~koj, ve}ina mrtvi, a mawina `iva. Dva
naroda `ivela su zajedno u velikom prijateqstvu. Najuverqivije svedo~anstvo o neizbrisivom tragu boravka Srba na Krfu je to da su se u re~niku dana{wih, pogotovo starijih Krfqana zadr`ale srpske re~i: „tata”, „baba”, „glava” i „ku}a”. Devedesetih godina srpski biznismeni osvajaju Gr~ku da bi poslovali mimo embarga me|unarodne zajednice. Danas prema zvani~nim podacima u Gr~koj `ivi 3500 srpskih gastarbajtera, a tokom sezove letovawa i odmora do|e nas jo{ milion. - Srpsko-gr~ka turisti~ka raposdija u plavom masovno se razvija tokom devedesetih godina kda zbog sankcija na{i qudi letuju i odmaraju na kopnu i obalama Egejskog mora. Najve}i broj wih bili su sa juga Srbija, od Ni{a pa na dole, jer im je to najboli`e toplo more u okolini. Letovalo s eprivatno po ku}ama sa paketima hrane iz otaxbine. Ove godine, me|utim, da bi pove}ali zaradu od srpskog turizma Grci su uveli strogu zabaranu unosa krompira, paradajza, mesa iz Srbije. A poo{trene su i kazne za nepropisno parkirawe ili prebzu vo`wu srpskih voza~a automobila. Glavn akazna je skidawe tablica sa vozila sa srpskim registracijama i oduzimawe voza~ke dozvole na deset daa – govorio mi je Dragan Proti}, fotograf sa Rodosa omiqenog grkog letovali{ta za Srbe. Napomenuo je da ovo ostrvo pose}uju najvi{e [ve|ani, pa Englezi i Nemci, a Srbi su tek na {estom mesti kao gosti. I najvi{e diskriminisani, jer se zabrane koje su uvedene ne primewuju za qude iz zemaqa EU. - [ve|anke i Britanke ve} decenijama masovno dolaze na Rodos da ovde gube nevinost, i u tom qubavnim zanosu daju mnogo novca, dok smo mi Srbi {tedqivi pa nas {krtice Grci ne vole. Iako nas ima mnogo ne koriste srpski jezik u restoranima, govore samo engleski – ka`e Proti}, koji na Rodosu boravi ve} dve decenije. Podaci iz anketa govore da od milion srskih turista najve}i broj wih, odnosno 6,10 odsto letovalo je lane u Pefkohoriju i na Halkidikiju. Na tre}em mestu na{la se ~uvena Paralija u kojoj je letovalo 5,48 odsto Srba, a na ~etvrtom Lefkada sa 5,24 odsto. Polihrono se na{lo na petom mestu sa 4,67 odsto, a zatim Neos Marmaras sa 4,38 odsto. Sarti, Olimpik Bi~ i Evija su se na{li na sedmom, osmom i devetom mestu, dok je deseto mesto zauzela Nea Vrasna sa 3,14 odsto.
Na ostrvima Dodekaneza ima sve vi{e na{ih turista, pa su u ovoj grupi ostrva i daqe najzastupqeniji Rodos i Krit. Grci su jako ve{ti trgovci i turisti~ki poslovni qudi, jer su uspeli da od Gr~ke naprave svetsku silu.
- Grci imaju pet velikih ostrva, pet jela nacionalne kuhiwe, pet narodnih pesama
i pet velikana umestnosti i od wih su napravili svetske brendove. Jedno malo selo Lindos sa tvr|avom pretvorili su u istorijski park sa kupawem, zanatskim trgovinama i planinarewem. Ostrvo Simi je bajkovito naseqe poznato po divnim ku}ama i proizvodwu sun|era. Sam Rodos ima najboqe o~uvanu tvr|avu na svetu, i najve}u, koja je pretvorena u buvqak za turiste. Grci zahvaqu}i mitologiji iz anti~kih vremena strancima prodaju i svoje morsko kamewe sa obale kao turisti~ku atrakciju – prime}uje Rade Putnik, stalni gost na Halkidikiju.
A mi Srbi, imamo deset puta lep{u zemqu, jezera i planine, hranu, muziku i velikane umetnosti i ne privla~imo masovno turiste. Ve} odlazimo u Gr~ku, kojoj godi{we dajemo oko 500 miliona evra u ime turistikih poseta i odmora. Srpsko-gr~ka rapsodija u plavom moru i nebu je zapravo veliki gr~ki biznis, sa sitnim podvalama prema Srbima. Prose~an turista iz Srbije letuje u Gr~koj sa porodicom. Putuje naj~e{}e autobusom, sme{taj je rezervisao uz pomo} turisti~ke agencije u predsezoni. Naj~e{}e letuje u istom mestu, na kome je ve} bio. Tre}ina na{ih qudi u Gr~ku putuje automobilom.
- Grci su uveli poskupqewe i turisti~kih taksi. Hoteli su posupeli za 20 odsto. Hrana u retsoranima za 15 odsto. To poskupqewe uzrokovano je po`arima i poplavama od pro{le godine i `eqom Gr~ke da se kroz pove}awe taksi pomogne sredinama pogo|enim prirodnim nepogodama - rekao je Aleksandar Seni~i}, direktor Nacionalne asocijacije turisti~kih agencija Srbije (YUTA).
Na`alost, ve}ina srpskih turista iz Gr~ke donosi u Srbiju tamnu boju ko`e, preplanuli ten i prazne nov~anike. Mnogi, wih tre}ina postaju i du`nici, jer
tro{kove letovawa i odmora u Gr~koj pla}aju kreditom u ratama. Jedna `ena iz Titela je sa odmora u Gr~koj u Srbiju donela pun kofer suvenira od kamewa i {koqi. Letovala je na Krfu i nije ni{ta videla, niti saznala o srpskoj istoriji na ovom ostrvu, gde postoji Srpska ku}a. Gr~ka ima 15 memorijalnih srpskih podru~ja, ali ona nisu pripremqena, niti organizovana za posete Srba tokom letovawu. Najpoznatija su Zejtinlik kosturnica u Solunu, na ostrvu Krfu i ostrvu Vidu. U krfskom mestu Agios Mateas je spomen-~esma podignuta od strane oficira Tre}eg bataqona Petog pe{adijskog puka u znak se}awa na stradale vojnike tog puka, Jedno obele`je podignuto i u znak se}awa na pripadnike proslavqene Drinske divizije, kao i spomenik Janisu Janulisu, koji je dao imawe za srpsko grobqe.
U mestu Edesi postoji obele`je podignuto u spomen na vojnike Timo~ke divizije stradale izme|u 1912. i 1918. godine. U Hrisi je vojni~ko grobqe nastalo kao jedno od brojnih pukovskih grobaqa iz Prvog svetskog rata. Polikastro i prefektura Kilkis imaju dva srpska obele`ja: spomenik podignut u ~ast boraca savezni~kih armija stradalih u borbama na Solunskom frontu i spomenik Nikoli Pa{i}u, predsedniku Vlade Kraqevine Srbije tokom Prvog svetskog rata. U znak pa`we prema Srbima u Atini i u Solunu postoje dve Kara|or|eve ulice.
Gr~ka od juna do oktobra za Srbe predstavqa samo plavo more, plavo nebo i sunce. Na{i qudi, wih milion vra}a se iz Gr~ke – ko `iv, ko ispe~en, a ko osiroma{en, ali zadovoqan jer je bio u prijateqskoj zemqi, gde ga je prijateqski narod fino oslobodio novca.
Marko Lopu{ina
Federalni istra`ni biro je uvek kada bi se ukazala
prilika zapo{qavao na{e qude iz SAD kao operativce na terenu, komjuterske genijalce ili kao analiti~are
FBI danas ima oko 40.000 zaposlenih u 56 terenskih kancelarija u ve}im ameri~kim gradovima i 400 agenata u mawim varo{ima SAD. Istovremeno u ima 15 ispostava u ameri~kim ambasadama i konzulatima {irom sveta, kao i 60 pravnih kancelarija. Godi{wi buxet je oko 10 milijardi dolara. Po svojoj mo}i i uticaju FBI je jedna od deset najve}ih policija i obave{tajnih slu`bi na svetu. Federalni istra`ni biro je, ne tako ~esto, zapo{qavao Srbe. Matija Li~anin, poznatiji kao Met Li~ bio je kapetan u FBI, dr`ava Indijana. On je pratio najopasnijeg ameri~kog kriminalca Xona Dilinxera vi{e od godinu dana. Kada je 1922. godine Dilinxer prvi put opqa~kao banku, Matija je tek bio po~eo da radi u policiji grada Gerija u Indijani. Nakon devet godina slu`be u Geriju zavr{io je na ~elu Odeqewa za poroke. Matija Li~anin iz Indijane ro|en je 1894. godine u Vrgin Mostu u Kordunu. Matijini roditeqi, Vuja i Mile Pankovi} su, posle seobe u Liku, promenili prezime Li~anin.
Li~ov posao je bio hvatawe Xona Dilinxera i wegove bande. Posle nekog vremena, Dilinxer je po~eo da zove Li~a telefonom, da mu se ruga i da mu preti. Poslao mu je i kwigu „Kako postati detektiv“. U novembru 1933. dou{nik je dojavio Li~u da }e Dilinxer posetiti jednog lekara u ^ikagu. Li~ mu je namestio policijsku zasedu, ali ju je Xon osetio i pobegao idu}i u rikverc punom brzinom. Posle pqa~ke banke 1934, kada je Dilinxer upucao policajca Patrika O’Melija, wegova banda se sklonila u Arizonu. Po`ar je, me|utim, zahvatio wihov hotel, banditi su otkriveni, a Dilinxera je uhapsio policajac u Tusonu. Met Li~ je oti{ao u Tuson da ispita zatvorenike. Oni su bili sme{teni u zatvoru Kraun Point, odakle je opasni Xon Dilinxer poku{ao da pobegne. Isklesao je drveni pi{toq, ofarbao ga u crno imalinom, nadja~ao stra`are i pobegao iz zatvora. Ukrao je {erifova kola i oti{ao u mesto Sent Pol u Minesoti, gde je stvorio novu bandu. Kada se na{ao u okru`ewu agenata FBI, opasni mafija{ je iz Sent Pola prebegao u ^ikago, pravo kod kapetana Matije Li~anina. Li~aninova potraga za jednim od najopasnijih gangstera u ameri~koj istoriji okon~ana je godinu dana kasnije, ispred ~ika{kog pozori{ta Biograph theater. Duel pi{toqima izme|u lovca i lovine u {tampi je opisan kao holivudska drama. Li~ – visok, crnokos, bio je slika i prilika detektiva. Xon Dilinxer je imao ofarbanu kosu, zategnuto lice, kiselinom spr`ene vrhove prstiju, kako bi
uni{tio otiske prstiju i nao~are. Taj dvoboj sa Li~om iskusni kriminalac Xon je pre`iveo i pritajio se u ^ikagu. Ipak, Dilinxera je odala devojaka Ana Sejx, sa kojom je i{ao u bioskop. FBI ga je likvidirao ispred bioskopa u ^ikagu. Kapetan policije Met Li~, qut zbog toga, jer ga FBI nije obavestio o akciji napustio je policiju i postao prodavac nekretnina.
[est i po decenija kasnije jo{ jedan Srbin se pokazao kao vredan radnik FBI. Kompjuterski genije Xon Vrane{evi} iz okoline Pitsburga anga`ovan je da se bori protiv opasnog komjuterskog virusa. Naime, usred agresije NATO na SRJ 19. maja 1999. ameri~ka obave{tajna slu`ba FBI po~ela je istragu kako bi prona{la informati~ke pirateautore novog kompjuterskog virusa registrovanog pre deset dana u severnoj Americi. Virus nazvan "Srpski Trojan" ve} do tada je zarazio najmawe 2.000 kompjutera u SAD i Kanadi. Amerikance je uhvatila panika i od virusa i od pomiwana imena Srbi.
U odseku za kompjutersku bezbednost FBI utvrdilo se da ovaj razorni program “Srpskog Trojana” preimenuje sve fajlove na lokalnom hard-drajvu i fajlove sa ekstenzijom.vbs na mre`nom drajvu, ~ime prakti~no paralizuje kompjuterski sistem i mre`u. Srpski virus je samo u SAD tokom prole}a 1999. godine na~inio {tetu od sedam milijardi dolara. “Srpski Trojan” se u}utao i nestao sam od sebe, tako da ga FBI nikada nije otkrio.
ameri~kog Srbina. On je imao 21 godinu. Federalni istra`ni biro ga je imao u svojoj dokumentaciji kao najboqeg lovca na hakere u Americi. Wegova biblioteka je imama dosijee o 7200 hiqada komjuterskih prestupnika, koje je li~no otkrio i uhvatio na internet mre`i. Zato su ga kao lova na hakere koristili i FBI, i CIA, i Pentagon , i CNN. [efovi FBI su u martu 2000. pozvali Xona Vrane{evi}u na sastanak u Virxniju, gde je predstavqen i brojnim zvani~nicima CIA, Nacionalne agencije za bezbednost, Ministarstva odbrane.
Vrane{evi} je otkrio kompjuterskog napada~a na Pentagon i SAD u Izraelu i dokazao da su Srbi nevini u ovom slu~aju „trojanskog virusa“.
vaju kada nas `rtva pozove dok niko nije u blizini. Dok sam bila sa `rtvama na telefonu i uzimala informacije, bilo je tenzije da organizujem weno bekstvo pre nego {to se makro/zlostavqa~ vrati. Svaki put mi je uspelo da pomognem `rtvi da pobegne na vreme, a onda usledi velika sre}a. Posle ovakve operacije jedva sam ~ekala da se vratim na posao slede}i dan i da ~ujem koliko su daqe pomogli `rtvi – svedo~i Jelena Mladenovi}, koja je zakora~ila u ~etvrtu deceniju `ivota.
FBI je onda u pomo} pozvao mladog
Jelena Mladenovi}, vesla~ica i psihologtkiwa, poreklom iz Beograda radila je u FBI na spasavawu `rtava trgovine qudima. Zaposlila se u FBI Los An|elosa sasvim slu~ajno, a onda je ostala u ovom birou 12 godina. Ste~eno iskustvo joj je dramati~no i dragoceno: - Kada sam sara|ivala sa FBI oko slu~ajeva, morala sam da budem veoma brza, ta~na i da dam {to vi{e informacija. Moj protokol je bio da sam uvek na strani `rtve. Ukoliko mi `rtva u poverewu da informaciju koja je va`na da bi se, na primer, do{lo do makroa za kojim je potera i ako me `rtva zamoli da ne ka`em nikome, pa ni FBI, ja }u biti na strani `rtve i informaciju }u zadr`ati za sebe. Neka spasavawa su haoti~na kao na filmu, a neka se odrade u ti{ini i tajnosti. U ta haoti~na je uglavnom samo policija ume{ana, a ova druga se de{a-
Saradnik FBI je i Slobodan Brki}, IT stru~wak, poreklom iz Beograda. Ima 35 godina. Radi u sektoru sajber bezbednosti FBI. Kako govori deset stranih jezika, ~esto radi i kao prevodilac `ivih razgovora.
Maja Kotlaja je jedna je od retkih Srpkiwa koja je jo{ 2013. godine dobila mogu}nost da radi u FBI Kanzes Siti. Sa uspehom je pro{la sve testove, na kojima je bilo hiqadu kandidata. Zaposlena je u sektoru za borbu protiv narko mafije i borbu protiv terorizma. Otkrila je kao agent da je jedan mali restoran u wenom gradu u Mizuriju centar trgovine drogom celog zapadnog podru~ja Amerike: - Ja sam uglavnom radila kao analiti~ar. Kada se re{avaju ve}i slu~ajevi, to li~i pomalo na ono {to gledamo u filmovima, dok kada su u pitawu mawi, ima dosta papirologije, pa se de{avalo da 90 odsto radnog vremena provedem ispred ra~unara - ka`e Maja Kotlaja, koja je doktorirala kriminologiju. (Kraj) Pi{e:
Srbija, sa svojim bogatim kulturnim nasle|em i zadivquju}om prirodom, nudi mno{tvo idealnih lokacija za organizovawe piknika. Bilo da ste qubiteq tihih {umskih predela, mirnih re~nih obala ili panoramskih pogleda sa planinskih vrhova, ovaj balkanski biser nudi raznolike opcije za u`ivawe na otvorenom.
Piknik nije samo prilika za opu{tawe i u`ivawe u hrani na sve`em vazduhu, ve} i savr{en na~in da se pove`ete sa prirodom i svojim dragim qudima. U nastavku teksta, istra`i}emo top 5 lokacija u Srbiji koje su kao stvorene za ovakav vid rekreacije.
FRU[KA GORA – PIKNIK U NACIONALNOM PARKU
Fru{ka Gora, draguq Vojvodine, predstavqa savr{enu me{avinu prirodnih lepota i istorijskog nasle|a. Nacionalni park Fru{ka Gora, poznat po gustim {umama, brojnim ~istim izvorima i preko 16 pravoslavnih manastira, nudi idealno mesto za qubiteqe prirode i kulture. Piknik u ovom podru~ju mo`e se obogatiti posetom nekom od manastira, kao {to su Kru{edol i Hopovo, koji su pravi primeri srpske sredwovekovne arhitekture i umetnosti.
Povr{ine za piknik na Fru{koj Gori su brojne i dobro o~uvane. Postoje posebno dizajnirane zone za ro{tiq, za {ta im je potreban samo pribor za jelo kako bi u`ivali u hrani i odmoru u miru i ti{ini {ume. Za one `eqne aktivnosti, Fru{ka Gora nudi mno{tvo pe{a~kih i biciklisti~kih staza. Jedan od najpopularnijih puteva je staza koja vodi do vrha Iri{ki Venac, sa koje se pru`a predivan pogled na okolne vojvo|anske ravnice.
TARA – PIKNIK
S POGLEDOM NA DRINU
Nacionalni park Tara, sme{ten u zapadnoj Srbiji, pru`a jedinstveno iskustvo piknika s nezaboravnim pogledima. Tara je poznata po svojoj raznolikosti biqnog i `ivotiwskog sveta, ukqu~uju}i Pan~i}evu omoriku, endemsku vrstu drveta. Piknik na Tari mo`e biti posebno uzbudqiv za qubiteqe prirode koji mogu u`ivati u posmatrawu ptica, kao i u {etwama kroz netaknutu prirodu. Jedan od najlep{ih vidikovaca za piknik definitivno je Bawska Stena, sa kojeg se pru`a zadivquju}i pogled na meandre reke Drine. Uz to, jezero Zaovine nudi mirnu i relaksiraju}u atmosferu, savr{enu za vikend piknik uz vodu. Posetioci mogu tako|e u`ivati u {etwama pored jezera ili u laganoj vo`wi ~amcem. Tara je planina koja privla~i posetioce tokom svih godi{wih doba, pru`aju}i razli~ite do`ivqaje u zavisnosti od vremenskih uslova. Bilo da je prekrivena snegom zimi ili obasjana suncem jeseni, Tara pru`a o~aravaju}e pejza`e koji ostavqaju bez daha.
UVAC – PIKNIK
PORED MEANDARA
Rezervat prirode Uvac, poznat po svojim meandrima, predstavqa jednu od najimpresivnijih prirodnih atrakcija u Srbiji. Ovo podru~je je idealno za avanturisti~ki piknik, gde mo`ete u`ivati u pogledu na krivudave re~ne tokove okru`ene strmim liticama. Vidikovac Molitva nudi jedan od najlep{ih pogleda na meandre Uvca, ~ine}i ga idealnim mestom za piknik.
Za qubiteqe divqih `ivotiwa, Uvac je dom beloglavog supa, jedne od najve}ih ptica grabqivica. Pored piknika, po-
setioci mogu istra`iti pe}ine kao {to su Ledena i U{a~ka, ili se ukqu~iti u vo`wu ~amcem po re~nim meandrima, {to pru`a potpuno druga~iju perspektivu ovog ~udesnog prirodnog fenomena.
ADA CIGANLIJA –GRADSKI
Ada Ciganlija, popularno beogradsko izleti{te, predstavqa oazu mira u samom srcu grada. Sa svojim velikim zelenim povr{inama, jezerom i brojnim sadr`ajima, Ada je idealno mesto za gradski piknik. Ovo jezero sa ve{ta~kom pla`om nudi razli~ite aktivnosti kao {to su plivawe, vo`wa ~amca ili vodeno skijawe, dok su {etali{te i biciklisti~ka staza savr{eni za one koji preferiraju aktivnosti na kopnu. Piknik na Adi mo`e biti pravo gastronomsko u`ivawe, s obzirom na brojne kafi}e i restorane koji se nalaze u blizini. Tako|e, postoje specijalno dizajnirane zone za ro{tiq, gde se mo`e pripremati hrana na otvorenom. Uz to, postoji mnogo de~ijih igrali{ta, {to Adi Ciganliji daje status idealnog mesta za porodi~ne piknike.
\AVOQA VARO[ – PIKNIK
U ^UDU PRIRODE
\avoqa Varo{, prirodna atrakcija sme{tena u blizini Kur{umlije, nudi jedinstvenu pozadinu za piknik. Ovo podru~je je poznato po svojim zemqanim piramidama – visokim kamenim stubovima koje krune kameni kapci. Legende i misterija koje okru`uju \avoqu Varo{ dodaju poseban ugo|aj boravku u ovom kraju. Piknik u blizini ovih prirodnih formacija mo`e biti ne samo opu{taju}i, ve} i edukativan. Posetioci mogu saznati vi{e o geolo{koj istoriji i procesima koji su doveli do nastanka ovih jedinstvenih formacija. Pored piknika, postoje i ure|ene staze za {etwe koje vode do vidikovaca sa kojih se pru`a spektakularan pogled na celo podru~je. Srbija, sa svojom raznolikom prirodom i bogatom kulturom, nudi brojne mogu}nosti za organizovawe nezaboravnog piknika. Bez obzira da li tra`ite mir i ti{inu u {umama Fru{ke Gore, spektakularan pogled sa Tare, avanturu u kawonu Uvca, gradski odmor na Adi Ciganliji ili misterioznu lepotu \avoqe Varo{i, svako mo`e prona}i idealno mesto za opu{tawe i u`ivawe u prirodi. Piknik u Srbiji i wenim nacionalnim parkovima je vi{e od obroka na otvorenom, to je prilika za povezivawe s najlep{om prirodom, ~uvenom istorijom i kulturom ove zemqe.
Ernest Hemingvej, pisac i novinar, pripadnik "izgubqene generacije" nosi je porodi~no prokletstvo sa velikom strepwom. Znao je kako }e umreti. Prvo je be`ao od smrti, a potom joj je potr~ao u susret
Ernest Hemingvej se ubio 2. jula 1961. godine u svojoj ku}i, samo par dana nakon {to se vratio iz bolnice. Imao je 62 godine i ta~no je znao kako }e umreti.
Kada ~ujemo vesti o samoubistvu uvek se pitamo isto: "Za{to?" Za{to je neko koga su kriti~ari nazivali najve}im piscem svog veka, ~ovek koji je imao `equ za avanturom, genije i dobitnik i Nobelove i Pulicerove nagrade, vojnik sre}e sa ku}om u planini, stanom u Wujorku, jahtom usidrenom u Golfskim strujama, apartmanima u Parizu i Veneciji, osoba koja je imala ~vrst brak, dobre prijateqe svuda - za{to bi takva osoba prislonila pu{ku na glavu i ubila se? Za{to?
Ali imaju}i u vidu mentalne bolesti koje su kolale wegovom porodicom, mo`emo ponuditi odgovor na to pitawe.
Ono {to sa sigurno{}u znamo je da je Ernest Hemingvej mnogo patio: umno i fizi~ki. Nema bolesti koja ga nije stigla, a on je decenijama uspe{no be`ao od Smrti. Tokom svog `ivota prele`ao je malariju, dizenteriju, rak ko`e, visok krvni pritisak i visok holesterol, a ove bolesti su uzele svoj danak. Pored toga, pretrpeo je {est ozbiqnih, u su{tini nele~enih potresa mozga, zbog kojih je imao glavoboqe, mentalnu maglu, zujawe u u{ima i vrlo ve-
rovatno traumatsku povredu mozga. Nekoliko godina pre samoubistva, umalo je poginuo u dve odvojene avionske nesre}e, za dva dana, pri ~emu su mu napukli jetra, slezina i bubrezi, uganuo nekoliko udova, i{~a{io rame, zgwe~io pr{qen, dobio opekotine prvog stepena na velikom delu tela, i napukla mu je lobawu, zadav{i mu jedan od dva vrlo ozbiqna po-
Seti me staroga bagrema hlad na ruku tvojih dodir ne`an i mek, ja se se}am dana kad je taj bagrem bio zasa|en izdanak slaba{an, mlad, pro|e od toga celi jedan qudski vek.
Ku}icu na{u dragu vremenom pokri polako divqeg vresja i ru`a uporni sna`ni splet i staze zarasto{e u koviqe, smiqe i dra~, o, ja se pitam ta za{to je moralo tako, za{to je nestao taj moj prekrasni detinstva svet, za{to se ponekad u jutro u srcu javqa tuga, seta i pla~?
Narasla je nad domom i na{a stara lipa, kro{wa se wena nadvila nad tro{ni krov, zlatni prah sa resa wenih vetar po zemqi sipa i mesec se tu ugnezdi u svakoj vedroj no}i kad krene sa svitom svojom u kasni pono}ni lov, tu`no je {to ja znam da ti nikad mi ne}e{ do}i, tu`no je {to mi to ka`e svaki dan osvanut, nov.
Ti si za mene bio sve {to je moglo biti najlep{e i najsvetije u celom `ivotu mom, ~uva}u, nikada ne}u ja zaboraviti ni tebe, ni `ivot na{ ni na{ skromni dom.
U se}awu mome ti zauvek `ivi{ onakav kao nekad {to be{e divan, nasmejan, mio i ve~ito mlad i kad lu~e tvog `ivota zauvek sagore{e, ja znam mesto tebe ~uva me i do~ekuje na{ stari dobri bagrem i ruku wegovih hlad.
tresa mozga. Dugo je posle toga imao stalne bolove, koje je re{avao piju}i jo{ ja~e nego ina~e.
Hemingvej je tako|e imao nele~enu hemohromatozu, koja stvara preoptere}ewe gvo`|em u krvi, izazivaju}i bolna o{te}ewa zglobova i organa, cirozu jetre, bolesti srca, dijabetes i depresiju. Pored svog fizi~kog pogor{awa, u
Mlad ~ovek po imenu Gagu se uveliko spremao da vodi vepra u susedno selo. Zara|ivao je na wemu… @ivotiwa je poslu{no u{la u korpu iza traktora. Vlasnik je pre polaska dobro potegao nekoliko rakijica. Prva da se zagreje, druga zbog ohrabrewa… Tre}a se tek sru~ila niz grlo bez razloga.
U takvom stawu popeo se na traktor i krenuo u susedno selo. U glavi su mu se nametale razne misli. Rakija je ve} po~ela da deluje. Omamqivala ga je. Vrpoqio se na sedi{tu traktora ~vrsto dr`e}i volan. [est kilometara je nekako pre{ao. Dodao je gas umesto da ga smawi. Ku}e su se nizale u susednom selu, ve} su mu se ~inile ~udnim. Pomislio je ~ak da je zalutao. U trenu je pove}ao brzinu. Izgubio je kontrolu nad volanom. Za~uo se tresak, a zatim ne~ija ograda pod `estinom udaraca po~ela je da se ru{i.
Prilikom udarca vratanca na korpi iza traktora {irom su se otvorila. Vepar je sko~io iz korpe i dao se u beg asfaltom u pravcu odake su i do{li. ^ovek je jedva si{ao sa traktora. Noge su mu otkazle poslu{nost. Preostali deo ograde koja se nije sru{io po~ela je da mu se quqa pred o~ima. Mu{ki glasovi su dopirali iz daqine. Hteli su ga otrezniti. Ono {to je video bio je gazda i wegov sin. Nekada su pijan~ili zajedno, no}i su im
mesecima pre smrti, Hemingvej je upao u stawe depresije, zablude i paranoje kakve wegovi prijateqi i porodica nikada ranije nisu videli. Otkrio je da vi{e ne mo`e da pi{e, {to ga je dovelo do stra{ne agonije. Dva puta je bio hospitalizovan zbog psiholo{kog le~ewa, ali je osetio da su mu tretmani elektro{okovima dodatno ometali pisawe i samo su pogor{ali depresiju.
Dok je odlazio na drugi boravak u bolnici, Hemingvej je rekao da mora da ode u svoju ku}u da uzme nekoliko stvari. Bio je u pratwi medicinske sestre, doktora i prijateqa, koji su morali da ga stalno nadgledaju kako ne bi povredio sebe. Ali ~im je otvorio vrata, pojurio je do svojih pu{aka, ubacio metak u sa~maricu, i samo ga je prijateq spre~io da se ubije. Pre nego {to je u{ao u avion za poletawe, poku{ao je da u|e u propeler koji se okre}e. Kada je avion bio u letu, dva puta je poku{ao da sko~i iz aviona.
Hemingvej je pucao sebi u glavu dan i po nakon {to se vratio ku}i iz bolnice. Iako nikada ne}emo mo}i ta~no da odredimo za{to se ubio, jasno je da je Hemingvej patio od fizi~kog i mentalnog pogor{awa u godinama i mesecima koji su prethodili wegovoj smrti. S druge strane, u wegovoj porodici istorija samoubistava bila je ogromna: ubio se wegov deda, otac, brat, sestra i unuka.
Kada je ~uo da se wegov otac ubio upucav{i se pi{toqem u glavu, Hemingvej je rekao: "I ja }u zavr{iti isto".
bile spektakularne i vesele… Fla{e i fla{e su se praznile. Nisu znali za re~ dosta. Za ove qude seqani su znali da se nikada ne trezne. – Vepar, gde je moj vepar – vikao je Gagu quqaju}i se na dugim tankim nogama. Umesto da se pokuwi, ~ovek je postao agresivan.
– Kakav vepar – o{te}eni pijani ~ovek je po~eo da vi~e u neverici zabezeknut prizorom koji vidi. Ni samom nije bilo jasno kako je ostao bez dela ograde.
– Moj vepar – insistirao je Gagu i daqe je kolutao o~ima tra`e}i vepra.
– [ta je sa mojom ogradom? –vikao je vlasnik sru{ene ograde koga su noge jedva dr`ale. Nastala je `u~na rasprava pijanih qudi.
Skupile se kom{ije da vide o ~emu `ivo raspravqaju, da poku{aju da smire strasti ovih qudi. Svako je ponavqao ono {to ga je zadesilo. Na jedvite jade su uspeli da ih smire. Dogovor o {teti pretvorio se u pijanku do kasnih sati. Gagu je zaboravio na vepra i razlog zbog ~ega je bio u susednom selu. Ku}i su ga odveli prijateqi koji su bili obave{teni o problemu. Ispred kapije ga je sa~ekao vepar. @ivotiwa je zbuweno stajala pored kapije gledaju}i u gazdu koji se quqao i tra`io kvaku kapije. ^im se otvorila kapija, `ivotiwa je jurnula u dvori{te ne obaziraju}i se na pijanog Gagua. U veprovim o~ima kao da se naziralo ono pitawe na koje qudi ponekad zaboravqaju: Ko je ovde `ivotiwa?
Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}
Teslina nau~na fondacija iz
Filadelfije na ~ijem je ~elu Nikola Lon~ar i predsednica
Op{tine Gra~anice
Qiqana [ubari} pomogli su wenu realizaciju
Bista srpskog i svetskog nau~nika i pronalaza~a Nikole Tesle, posledwe delo vajara i akademika Svetislava Arsi}a Basare, otkrivena je uo~i Vidovdana, 27. juna, na glavnom trgu u Gra~anici.
Ideja da ~uveni srpski nau~nik, pronalaza~ i li~nost ispred svog vremena, Nikola Tesla dobije bistu u Gra~anici potekla je od glavne i odgovorne urednice lista „Jedinstvo“ Rade Komazec, jedine srpske novine na KiM. Teslina nau~na fondacija
iz Filadelfije na ~ijem je ~elu
Nikola Lon~ar i predsednica
Op{tine Gra~anice Qiqana [ubari} pomogli su wenu realizaciju.
„Ni{ta nije slu~ajno i ne de{ava se slu~ajno. Tesla je do{ao ovde, me|u svoje, svoj narod. Ukoliko nas posmatra odozgo verujem da je sre}an {to }e wegova bista biti upravo ovde pored na{e svete Gra~anice. ^ovek natprirodnih sposobnosti je unapredio na{e `ivote i prosvetlio budu}nost vekovima unapred“, kazala je [ubari}eva.
Nikola Lon~ar, predsednik
Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije je rekao da su postavili vi{e od 30 bista ~uvenog srpskog nau~nika i pronalaza~a na raznim mestima po svetu.
„Svaki put je bilo razli~ito ose}awe i uvek sam uspevao da ga objasnim. Ovo ose}awe ne mogu. Mo`e samo da se do`ivi, do`iveli ste ga samnom i mo`da mo`ete boqe da ga objasnite nego ja. Rada Komazec nas je pro{le godine povela da se upoznamo sa akademikom Basarom, cela pri~a oko projekta, poklon Teslinog na-
Zbog Tesle pre{ao u pravoslavqe, a sada je posetio Gazimestan!
Me|u posetiocima koji su u velikom broju pristigli na Gazimestan bio je i Amerikanac Semjuel Mejson. Kao predstavnik Fondacije “Tesla Science“, prevalio je duga~ak put, preko okeana, kako bi osetio atmosferu na Gazimestanu i odao po{tovawe, nau~niku srpskog porekla.
Prethodnog dana Mejson je bio na otkrivawu biste Nikole Teskle u Gra~anici kao predstavnik Fondacije “Tesla Science“.
Za sebe ka`e da je „Srbin u srcu“.
„Nedavno sam se upustio u pravoslavqe, krstio sam se pro{le godine, mnogi se meni sada obra}aju kao Teofanu, sada sam i preduzeo ovo hodo~a{}e, moglo bi se kazati i da bih nau~io ne{to vi{e o srpskoj kulturi i istoriji, koja }e mi poslu`iti kao motivacija i koja je inspirisala Nikolu Teslu u wegovom uzrastawu i mene da, }u, kada budem odneo ove informacije nazad u Ameriku, inspirisati druge, nadam se u tome da zagovaramo svetski mir i kolektivnoj evoluciji kroz tehnolo{ko napredovawe“, rekao je on.
Ka`e da sada mnogo u~i, naro~ito ono {to se na Gazimestanu „prikazuje“:
„I vidim neke od nevoqa i problema sa kojima su se Srbi susretali tokom godina, ukqu~uju}i i samog Teslu. To me je definitivno promenilo“, ka`e Mejson.
Dodaje da se naro~ito posebno u tom svetlu ose}a kada boravi na kqu~nim mestima za Srbe, a Gazimestan je jedno od wih.
Mejson je sa ~lanovima Fondacije Nikola Tesla posetio na Vidovdan i Kosovsku Mitrovicu gde su ga qudi srda~no pozdravqali na ulici i izra`avali `equ da se fotografi{u sa wim, videv{i u toku dana na brojnim medijima i portalima, wegovo prisustvo na Gazimestanu.
„Veoma sam sre}an {to su me za vrlo kratko vreme qudi prepoznali. Bio sam uo~qiv na Gazimestanu ali istovremeno sam osetio qubav Srba prema meni, mom po{tovawu prema Nikoli Tesli kao velikom nau~niku i mom prelasku u pravoslavqe. Radujem se i kad }u slede}i put dolaziti ovde“- kazao je Mejson.
roda, Teslinom narodu na Kosovu i Metohiji ima ogromnu te`inu“, naveo je on.
Koreni Lon~ara poti~u sa Kosova, isti~e da se ne pamti da je neko od wegovih predaka ro|en i umro u istoj ku}i.
„Selili smo se, mo`ete misliti kako se ose}am nakon 500 putovawa moje familije, ponovo na Kosovo“, istakao je Lon~ar.
Bista Nikole Tesla namewena glavnom trgu u Gra~anici posledwe je delo nedavno preminulog vajara, pisca i akademika Svetomira Arsi}a Basare.
„@elim da se zahvalim svima ovde koji su u~estvovali u tome da posledwe delo moga oca. Par dana pre smrti je zavr{io ovu bistu, mogu da ka`em dva do tri dana, bude ovde ba{ u Gra~anici, nedaleko od manastira. Me|u svojm qudima. Onima koji herojski izdr`avaju sve atake i mislim da to mo`emo samo mi i niko drugi. Na{ narod“, kazala je }erka Svetislava Arsi}a Basare, Gordana Arsi} Komqenovi}.
U ime Tesline nau~ne fondacije za doprinos u o~uvawu lika i dela i zaostav{tine Nikole Tesle i Teslinog naroda, Lon~ar je uru~io orden i zahvalnice Eparhiji ra{ko-prizrenskoj, Humanitarnoj organizaciji „Majka devet Jugovi}a“, glavnoj i odgovornoj urednici lista „Jedinstvo“ Radi Komazec i predsednici Op{tine Gra~anica Qiqani [ubari}.
Jedan od najve}ih projekata
Tesline nau~ne fondacije jeste otvarawe Nikola Tesla klubova za decu. Wihov je ciq povezivawa mladih {irom sveta.
„@eleo bih da vidim nekoliko klubova otvorenih, prvi ovde u Gra~anici, pa onda da idemo redom. Priprema mladih za kulturnu diplomatiju, ne mo`e da bude boqa kulturna dipomatija kao na{a deca svojim sugra|anima mogu da objasne na{ doprinos, kosovski zavet i sve {to mi pre`ivqavamo na lep na~in“, kazao je Lon~ar.
“Teslinom narodu od Teslinog naroda” je poruka urezana u spomen bistu.
Nikola Tesla ro|en je u Smiqanu 10. jula 1856. godine. Bio je srpski i ameri~ki pronala-
za~, in`ewer elektrotehnike i ma{instva, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovawu modernog sistema napajawa naizmeni~nom strujom. Preminuo je u 87. godini, siroma{an i zaboravqen. Veliki nau~nik u Gra~anici ima svoju ulicu, u blizini Doma kulture. Ona je i daqe neasfaltirana.
Ovo je druga bista Nikole Tesle na Kosovu i Metohiju. Prvu je Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije na ~ijem je ~elu Nikola Lon~ar, postavqena ispred Tehni~kog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici 28. juna 2016. godine.
Prizrenska duhovna {kola posledwih {est godina svakog leta odr`ava se na Kosovu i Metohiji. Za mlade iz Srbije i regiona to je veliko iskustvo upoznavawa srpske istorije, kulture i vere. Ove godine poziv za prvu Letwu duhovnu {kolu koja }e biti odr`ana od 1. do 7 avgusta objavila je eparhija zahumsko – hercegova~ka.
„U~e{}em u Prizrenskoj duhovnoj {koli mladi su imali priliku da boqe, dubqe upoznaju na{u ju`nu pokrajinu, da boqe upoznaju sopstveni narod, kulturu i duhovnost kojoj pripadaju. Imali su priliku da upoznaju sebe na jedan druga~iji na~in, takva vrsta upoznavawa sa samim sobom nije mogu}a na bilo kom drugom mestu“, ka`e za Sputwik organizator |akon Darko Nikoli}.
On dodaje da se rodila ideja da se Duhovna {kola razvija daqe, da se {iri, omogu}i mladim qudima, studentima da posete i druga za na{ narod va`na mesta. Jedno od wih, izuzetno zna~ajno, svakako je Hercegovina.
Polaznici Prve duhovne {kole u Hercegovini poseti}e najzna~ajnije duhovne centre ovog kraja, manastire Dobri}evo, @itomisli}, Zavalu, Tvrdo{.
MOLITVA U DUBROVNIKU
Nikoli} podse}a da se eparhija zahumsko – hercegova~ka i primorska nalazi na prostoru dve susedne dr`ave, pa }e polaznici {kole imati priliku da iz Republike Srpske odu i u Hrvatsku.
„Rad {kole zami{qen je tako da mladi nisu stacionirani na jednom mestu, ve} iz dana u dan obilaze zna~ajne ta~ke u eparhiji. Tako }e imati priliku da posete crkvu Svetog Blagove{tewa u Dubrovniku. I}i }emo i u Crnu Goru, bi}emo gosti eparhije budimqansko – nik{i}ke, u manastirima Ostrog i @upa Nik{i}ka“.
[KOLA - NOVA PORODICA
Nikoli} dodaje da su u ovu {kolu na Kosovu i Metohiji dolazili studenti sa svih fakulteta, naj~e{}e dobri studenti koji imaju razvijen unutra{wi ose}aj za duhovni `ivot, ali i za na{u nacionalnu kulturu.
“Specifi~nost {kole je ~iwenica da je ~ine studenti svih fakulteta, niko nema ekskluzivno pravo da se prijavi, svi su dobrodo{li u {kolu koja ima radni naslov „Tragawe za Hristom“. Tako se formira velika porodica mladih koji najednom po~iwu da se prepoznaju po u~e{}u u toj {koli. Dolaze sa potpuno razli~itih strana, iz razli~itih sredina, imaju druga~ija interesovawa, studiraju razli~ite fakultete, ali se me|usobno povezuju, dopuwuju, kasnije sara|uju. Posmatrati te nove veze, to je ne{to neprocewivo“, zakqu~uje |akon.
SVI MOGU DA SE
Oni koji `ele da upoznaju svetiwe, ali i umne predava~e Letwe duhovne {kole u Hercegovini mogu da se prijave do 21. juna na imejl adresu qetnaduhovnaskolauhercegovini@gmail.com.
Eparhija zahumsko – hercegova~ka i primorska o~ekuje studente iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske ali i iz cele na{e dijaspore.
Pravo prijave imaju studenti osnovnih, master, specijalisti~kih strukovnih, specijalisti~kih akademskih i doktorskih studija koji nisu stariji od 28 godina.
Prizrenska Duhovna {kola ovog leta bi}e odr`ana od 16. do 22. jula, dok }e od 1. do 7. avgusta studenti koji se prijave na konkurs boraviti u Hercegovini.
Mladi {ampion istr~ao
460 kilometara od Smedereva do Ostroga, Fondacija Mocart
donirala 460.000 dinara za le~ewe
Matije Zotovi}a i An|ele Petrovi}
„Pre 11 godina ostao sam bez levog plu}nog krila, imao sam cistu i odstrawen mi je drugi i tre}i re`aw levog plu}nog krila. Ovo su izuzetno veliki napori za mene, jer di{em sa oko 70 odsto kapaciteta. Ali sve je mogu}e kad je voqa ~eli~na i kada imate disciplinu. Ne smatram to hendikepom, ve} nagradom od Boga.”
Ovim re~ima Boris Gujani~i} po~iwe pri~u o humanom podvigu – ~ak 12 dana zaredom tr~ao je maratone kako bi na Ostrogu ostvario plemeniti ciq i pomogao mladim sugra|anima Matiji Zotovi} i An|eli Petrovi}! [ampion humanosti je 1. maja krenuo iz rodnog Smedereva na put dug 460 kilometara, a na dan Svetog Vasilija Ostro{kog stigao je do manastira. Fondacija Mozzart je za svaki pre|eni kilometar izdvajala 1.000 dinara i donirala 460.000 dinara za le~ewe mali{ana.
Stotine Smederevaca je sa centralnog gradskog trga ispratilo hrabrog maratonca na dvanaestodnevni put. Porodica, prijateqi, saborci u ovom
humanom podvigu ovacijama su pozdravili Gujani~i}a, koji je svoju plemenitu rutu trasirao preko Mladenovca, Aran|elovca, Gorweg Milanovca, Ov~ar bawe, U`ica, Zlatibora, Nove Varo{i, Pqevqa, \ur|evi}a Tare…
„Kada sam krenuo u poduhvat 1. maja, to je bilo veoma emotivno za mene. Nisam o~ekivao da }e biti toliko qudi. Na startu su se ~ula crkvena zvona i pro{la me je jeza. Imao sam dosta te{kih momenata, 20 i ne{to kilometara suvog uspona na putu U`ice – Zlatibor. Jedan dan je bio plan da pre|em 47, a pre{ao sam vi{e od 60 kilometara. I jedna anegdota – upao sam u `ivo blato. Poku{ao sam da skratim put, ali Bog nije dozvolio i zahvalan sam mu na tome. Iako mi je to jako ote`alo trku jer su mi patike bile blatwave i mokre.“
Boris se ~ak u jednom momentu izgubio, ostao bez vode, telefon mu se pokvario, ali je uspeo da se izbori sa svim izazovima i prona|e put do manastira.
„Posledwi dan kao da sam tr~ao po oblacima, kao da uop{te nisam tr~ao iz svog tela. Kada sam stigao do doweg manastira, odluka je bila da do gorweg krenem bos. Taj put i taj bol }u ceo `ivot pamtiti i prepri~avati. Ide{ bos, tr~i{ i ose}a{ da ti se na stopalima prave hematomi. Bukvalno sam plakao i molio sam se da stignem. Zahvalan sam Bogu jer kao {to se zna, uspeo sam. Bog me je vodio tokom celog puta, pogotovo tokom zavr{na tri kilometra.“
@eqa da pomogne trinaestogodi{woj An|eli, koja ima retku bolest izazvanu mutacijom CDKL5 gena, kao i trogodi{wem Matiji, kome su od ro|ewa dijagnostikovane brojne anomalije, gurala ga je do samog ciqa na Ostrogu. „Fondacija Mozzart je otkupila svaki moj kilometar i najvi{e je donirala od svih, obezbedila mi je opremu. Jako mi je zna~ila podr{ka cele ekipe“, zakqu~io je Gujani~i}, koji ve} planira da tr~i i do Hilandara.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик
Vrlo je te{ko ustanoviti osnovnu ~iwenicu u istoriji srpskog naroda, kako se on demografski razvijao i koji su bitni faktori na to uticali.
Nedostatak statistika do 1878. jeste kqu~na te{ko}a, ali nije jedina. U istorijskoj demografiji je isto tako osnovno pitawe do koje mere se sme u srpski narod ra~unati sve ono {to je nekada u wega spadalo, pa zbog procesa religije kao vododelnice nacije od wega otpadalo? To je pitawe definicije nacije, da li je ona lingvisti~ka, ili religiozna pojava. Postoji moralna odgovornost istori~ara da ne ignori{e postojawe pokreta u nacionalnim preporodima da se katolici smatraju Srbima na celom {tokavskom podru~ju.
Moderni popisi stanovni{tva se u pokrajinama u kojima `ivi srpski narod pojavquju kasnije, nego kod drugih evropskih naroda. U Srbiji se to obavqa od 1834, ali prvi po merodavnim svetskim pravilima tek 1890. U Bosni i Hercegovini je prvi popis obavqen 1879. Po~etkom XIX veka se smatralo da Srba ukupno ima oko 5,5 miliona. Zaokru`enost broja je svedo~anstvo do koje je mere to bila proizvoqna ocena. J. G. Vilkinson 1848. je procewivao da Srba ima 5.296.000, od toga 2.594.000 u Habzbur{kom carstvu. Hrvata je brojao samo 800.000 tada, {to pokazuje do koje je mere dr`ao da je srpski jezik bio {tokavski dijalekat stanovni{tva sve tri vere. Francuski nau~nik Ami Bue 1840. je smatrao da su Srbi najbrojniji balkanski narod.
Prema 4,5 miliona Bugara, bilo ih je pet miliona, od ~ega tri miliona pravoslavne vere.
Jedan milion u Ugarskoj, 900.000 u Srbiji i jedan milion u drugim oblastima. Od preostala dva miliona jedan milion su muslimani Bosne, Ra{ke oblasti, Kosova, a jedan milion su katolici Srbi u habzbur{koj dr`avi. Ima dosta drugih sli~nih ra~unawa, ali su svi nepouzdani. Delimi~no je izuzetak zvani~ni popis stanovni{tva u Habzbur{kom carstvu 1857, koji je sistematski ra|en, a rezultate je objavio Karl ^ernig u delu o etnografiji Austrijske monarhije. Po tom popisu Srbi `ive u Slavoniji, Dalmaciji, sem poitalijan~enih gradova, i delu Istre. Ra|en je na osnovu popisa stanovni{tva, sa istim rezultatom kao ranije Jozef Hain. Po jednom popisu u Srbiji 1854. Srba je bilo nepun milion, od toga 38.000 u gradovima. U sredini veka (1850) Srbija je imala 929.603 stanovnika, 1874. se namno`ilo do 1.353.890. du{a. U Crnoj Gori su podaci krajwe nepouzdani. Sma-
Klemens Meternih se pla{io ruskog uticaja na Balakanu
tra se da je 1832. bilo 38.500 stanovnika, 1862. broj je narastao na 130.000, a jedan popis 1878. govori o 160.000 du{a. Najpouzdaniji bi bio popis koji je za potrebe mobilizacije vojske izvr{io valija Xevded-pa{a 1864. Verodostojniji je od drugih, jer nije pisan za javnost. Po tom brojawu Bosna i Hercegovina su imale 1.144.000 stanovnika, od ~ega 472.000 muslimana, katolika 184.000 i pravoslavnih 488.000. Po popisu 1879. u te dve pokrajine je `ivelo ukupno 1.154.164 qudi, od toga pravoslavnih 496.485, ili 42,88%, muslimana 448,613 ili 38,75% i katolika 209.391 ili 18,08%. Ovaj popis u Bosni 1879. je prvi po evropskim nau~nim standardima. Smatra se da je na podru~ju Vojvodine, krajem XVIII veka ve}ina bila srpsko stanovni{tvo. Ali veliko doseqavawe je napravilo promene, pa sredinom veka ih ima 23,82% ukupnog naroda. U celoj Vojnoj granici je Srba bilo 32,43%, a u Hrvatskoj sa Slavonijom 25,64%. Po merodavnom popisu iz 1910. stanovni{tvo Vojvodine je iznosilo 1.525.000 du{a,
Srpsko stanovni{tvo je u Hrvatskoj i Slavoniji u prvoj polovini XIX veka relativno po~elo da zaostaje. U civilnoj Hrvatskoj i Slavoniji je 1805. bilo 762.000 `iteqa, a 1850. se taj broj popeo na 1.017.000. U Vojnoj granici je izme|u te dve godine narod narastao od 474.000 na 618.000. U 1843. godini je od 572.000 qudi, na Srbe otpadalo 246.000, a samo u slavonskom delu se od 162.000 na Srbe izdvajalo 92.000. Za razliku od drugih pokrajina, stanovni{tvo Vojne granice je u pove}anoj meri stradalo u ratovima.
od ~ega 379.000 Ma|ara i 328.000 Nemaca. U Dalmaciji je bilo 17% Srba. Na Kosovskom vilajetu su turske vlasti ra~unale da ima 483.078 stanovnika, ali su ti podaci krajwe nepouzdani, posebno u procenama odnosa muslimanskog i pravoslavnog stanovni{tva. Lekar Jozef Miler 1838. je ra~unao da je u Pe}kom sanxaku bilo 30.000 hri{}ana i 23.000 muslimana. I u Pri{tinskom sanxaku je prete`na ve}ina srpska, dok je u Prizrenskom sanxaku ve}ina bila muslimanska, ali po jeziku je ve}ina govorila srpskim jezikom.
Demografski rast stanovni{tva je uvek uslovqen tehni~kim mogu}nostima dru{tva da obezbedi dovoqnu proizvodwu hrane za odr`avawe, epidemi~nim bolestima i ratovima. U uslovima kada gvozdeni plug do 1878. nije doveo do poboq{awa na~ina obrade poqa, kada kultura krompira i kukuruza jo{ nije do kraja pobedila, dok upotreba |ubriva nije postala sredstvo razvijenije kulture, mora se zakqu~iti da je srpski narod pokazivao izuzetan stepen demografske vitalnosti. To je vitalnost sirotiwe koja vodi bitku za opstanak u najgorim socijalnim uslovima.
Be~ki dvor, a i car li~no u vreme srpske revolucije 1804-1815, visoko su cenili opasnosti koje dolaze od mogu}nosti da se oko Srba stvori jedna samostalna ju`noslovenska dr`ava na Balkanu. Ona bi, bez sumwe, otvorila krizu u kojoj bi se nema~ki narod Austrije morao ujediwavati sa svojom nema~kom maticom, a ne kao katoli~ka svetska sila, koja nema prirodnu podlogu razvijawa i opstanka.
Kancelar Meternih je mo`da precewivao opasnosti izrastawa jedne ju`noslovenske, ili uve}ane srpske dr`ave. Podr`avawe takvih napora je smatrao sredstvom suprotstavqawa opasnosti da na Balkanu Rusija dobije pokroviteqsku ulogu progresa. Podr`avao je ju`noslovensku nacionalnost, „naro~ito tamo gde je ona bila istovetna sa katoli~kom verom“. U vreme vojni~kog sloma srpske revolucije 1813. podr`avao je Tursku „po cenu iskorewewa srpske nacije“. A ~etiri godine posle toga su wegovi policajci odigrali tragi~nu ulogu u ubistvu vo`da Kara|or|a, kad se on spremao da po~ne veliku misiju oslobo|ewa hri{}anskog stanovni{tva Balkana, posebno na gr~kom prostoru.
l U slede}em broju:
Knez Milo{ je vo|ewe dr`ave objasnio re~ima "Ako o}e{ - o}e{, ako ne}e{ - opet o}e{"
1631. - U Parizu je otvorena agencija za zapo{qavawe, prva u svetu.
1776. - Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana je ameri~ka Deklaracija o nezavisnosti. Taj dan slavi se u SAD kao Dan nezavisnosti.
1799. - Ro|en je {vedsko-norve{ki kraq Oskar I, koji je tokom vladavine (1844-59) vodio politiku {vedske neutralnosti i ujediwewa skandinavskih zemaqa.
1807. - Ro|en je italijanski revolucionar \uzepe Garibaldi, vo|a pokreta za nezavisnost i ujediwewe Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoqcima ("hiqadu crvenih ko{uqa") oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno u{ao u Napuq. Izabran je za poslanika Rima 1874.
1848. - Objavqen je "Komunisti~ki manifest" Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
1903. - Pu{ten je u rad prvi pacifi~ki telegrafski kabl, izme|u San Franciska i Manile.
1927. - Ro|ena je italijanska filmska glumica \ina Lolobri|ida, prva zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata ("Fanfan Lala", "Lepotice no}i", "Hleb, qubav i ma{ta", "Provincijalka").
1934. - Umrla je francuska nau~nica poqskog porekla Marija Kiri Sklodovska. Otkrila je radioaktivne elemente radijum i polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku podelila je 1903. sa suprugom Pjerom i Bekerelom, a drugu za hemiju dobila je 1911.
1946. - Filipini su stekli nezavisnost nakon 47 godina vladavine SAD.
1976. - Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putni~kog aviona koji su oteli arapski ekstremisti. Poginuli su ~etiri komandosa, sedam od 10 otmi~ara i oko 20 ugandskih vojnika.
1997. - Ameri~ka vasionska sonda "Patfajnder" spu{tena je na Mars.
2001. - U ciqu okon~awa 18-godi{weg gra|anskog rata, tokom kojeg je `ivote izgubilo blizu dva miliona qudi, sudanska vlada prihvatila je libijsko-egipatsku mirovnu inicijativu. Me|utim ona nije dovela do prekida rata.
2008. - Avion kineske kompanije sleteo je na me|unarodni aerodrom u Taojuanu na severu Tajvana, ~ime je posle skoro {est decenija, uspostavqen avionski saobra}aj izme|u Kine i Tajvana. Politi~ki sukobi Kine i Tajvana traju od 1949. kada su pristalice starog re`ima "otcepile" Tajvan od komunisti~ke Kine.
2011. - Preminuo je Oto fon Habsburg, najstariji sin posledweg austrougarskog cara Karla Prvog. Ro|en 1912. bio je svedok pada svoje porodice, koja je bila primorana da posle Prvog svetskog rata ode u izgnanstvo.
Mnogo je onih koji su u pro{losti zadu`ili Beograd ~esto daruju}i prestonici i wenim gra|anima sve {to su imali. Ipak, kako po veli~ini “poklona”, tako i po stepenu zaboravqenosti, niko nije tako skrajnut kao Persida Milenkovi}.
Zapravo, Persida uop{te nije bila Beogra|anka. Ro|ena je 3. marta 1857. godine u [apcu, u ~inovni~koj porodici Nikodija ]iri}a. Tek nakon {to je otac dobio slu`bu u ministarstvu gra|evina Persida je stigla u Beograd i za ovaj grad ostala sudbinski vezana ~ak i nakon smrti.
MLADA UDOVICA
O mladosti ove `ene ne zna se mnogo. Izvesno je da se udala jako mlada jer je do 25. godine ve} bila udovica. Iz tog prvog braka ostao joj je sin Vojislav, ali na`alost i on je ubrzo preminuo, pa je Persida ostala sama. Po drugi put se udala 1883. godine za beogradskog trgovca, rentijera i dobrotvora Ristu Milenkovi}a. Bilo joj je 26 godina i bila je spremna da ponovo poku{a da potra`i sre}u.
Rista je bio veoma bogat ~ovek. [irom prestonice imao je ku}i i lokale koje je iznajmqivao. On i Persida imali su skladan brak i kraj wega je ona po~ela da se bavi dobrotvornim radom. Pomagala je siroma{ne |ake, darivala {kole, obilazila siroti{ta… Sa suprugom je podigla zgradu osnovne {kole u Ulici Kraqice Natalije u kojoj je danas Matemati~ka gimnazija, kao i zgradu u Zmaj Jovinoj ulici broj 5 koja je poklowena Beogradskom univerzitetu. Beogra|ani su je upamtili kao visoku, uspravnu i ponositu gospo|u koja je ~ak i u poznim godinama uvek bila doterana.
Persida je zaslu`na za podizawe manastira Vavedewe 1935. godine, a koji se nalazi na Sewaku
DAMA KOJA BRINE
O BEOGRADSKOJ
O privatnom `ivotu Perside ]iri} Milenkovi} malo se zna. Mnogo vi{e su poznata wena dobra dela. Ova `ena zaslu`na je za podizawe manastira Vavedewe 1935. godine, a koji se nalazi na Sewaku. Prema legendi, Persida je iz no}i u no} sawala isti san. U wemu, neki glas joj je govorio da treba da podigne crkvu na mestu “gde se Sewak spu{ta u Top~iderski park”.
Osim ovoga, sagradila je i crkvu na Torlaku.
Nakon {to je po drugi put ostala udovica, bez dece i ponovo sama, Persida se potpuno posvetila pomagawu drugima.
i to iskqu~ivo za popravku hrama. Osim ovoga, ~ak i predmete iz svoje ku}e namenila je siroma{nima. Na`alost, ve}ina je stradala u bombardovawu tokom Drugog svetskog rata.
TIHI
Nedaleko od manastira koji je podigla, danas se nalazi ulica Perside Milenkovi}. Osim ovoga, malo je drugih pomena ove znamenite Beogra|anke i velike srpske dobrotvorke. Kao i mnoge druge, pokrio ju je zaborav. SVE JE DALA BEOGRADU, A NIKO JOJ SE NI IMENA NE SE]A
Persida je mnogo u~inila i na poqu `enskog obrazovawa i emancipacije. Podigla je @ensku u~iteqsku {kolu kao i osnovnu {kolu i ve`baonicu. U Tabano-
Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi ve} i ~itav deo centra Beograda. Ipak, malo qudi zna ko je “kumovao” svima wima i gde je bio taj - zeleni venac. Urbano naseqe Zeleni venac, `argonski "Zelewak" nalazi se na teritoriji op{tine Savski venac i mawim delom Stari grad u samom centru glavnog
grada. Povezuje ga Prizrenska ulica sa Terazijama i Brankov most sa Novim Beogradom. ^itav kraj ime je dobio po kafani koja se nalazila na mestu dana{weg restorana Mekdonalds. A i ta kafana je imala neobi~nu pri~u - prvi zakupac je bila jedna Nemica, gospo|a Herman. Ona je sa mu`em {e{irxijom i troje dece do{la u Srbiju u potrazi za boqim `ivotom.
va~koj ulici na Autokomandi, 1939. izgradila je dom za sirotiwu. Ka`u, bila je to zgrada sa 16 higijenskih stanova koje su mogli da koriste najsiroma{niji Beogra|ani. Pored toga, dala je novac da se tu podigne i siroti{te za nezbrinutu decu. Ve} u godinama, Persida je u maju 1937. sa~inila testament kojim se pobrinula da weno veliko bogatstvo ostane onima kojima je najpotrebnije. Osnovala je zadu`binu “Fond Perse R. Milenkovi}", a ve}inu objekata koje je posedovala darovala je humanitarnim organizacijama i obrazovnim institucijama - Crvenom krstu, Kolu srpskih sestara, Beogradskom univerzitetu… Pobrinula se i za manastir Vavedewe ostaviv{i u banci {tednu kwi`icu sa 100.000 dinara, ali uz napomenu da se mo`e koristiti samo kamata
Gospo|a Persida `ivela je u ku}i u Knez Mihailovoj ulici broj 8. Na`alost, ovo zdawe je tokom bombardovawa 6. aprila 1941. potpuno sravweno sa zemqom. Persa Milenkovi} umrla je usred Drugog svetskog rata, 8. februara 1943. u svojoj vili na Top~iderskom brdu u kojoj je `ivela nakon ru{ewa ku}e u centru. Bilo joj je 85 godina. Ispuwena joj je posledwa `eqa da bude sahrawena u svojoj zadu`bini, u crkvi manastira Vavedewe. Poznata jo{ za `ivota kao velika zadu`binarka, ispra}ena je na ve~ni po~inak uz prisustvo crkvenih velikodostojnika, ali i najve}ih dr`avnih zvani~nika okupirane zemqe - ministra prosvete Velibora Joni} i predsednika vlade generala Milana Nedi}a.
Na`alost, mu` joj se usput razboleo i umro. Hrabra i jaka, gospo|a Herman ga je sahranila i nastavila daqe. Kako je od mu`a nau~ila {e{irxijski zanat, poku{ala je da se od toga izdr`ava u Beogradu. Nije joj i{lo, pa je zakupila kafanu od poznatog politi~ara i ustavobraniteqa –Alekse Simi}a. Po prirodi vredna, ova Nemica je od kafane napravila ugledno mesto koje su pose}ivali svi beogradski boemi, ali i mnoge
zna~ajne li~nosti tog vremena. Na spratu je dr`ala sobe za no}ewe. Umesto naziva, ona je istakla limenu tablu sa vencem od zeleno obojenog li{}a. I, tako je “ro|en” - Zeleni venac. O tome za{to je gospo|a Herman izabrala ba{ venac postoji nekoliko legendi, ali jedna od najlogi~nijih ima veze sa grobqem koje se nekada nalazilo blizu we. Vojin Puqevi} pi{e: “Na mestu gde je nekada bilo grobqe, na Zelenom vencu,
ostala samo stara grobqanska kafana, koja je i dobila ime po vencima, kojima su ki}eni grobovi“.
Kada je 1920. pored otvorena jedna od najmodernijih pijaca tog vremena bilo je logi~no da je “krsti” obli`wa kafana, a isto ime poneo je i ~itav kraj. Kafana je pre`ivela oba svetska rata, a sru{ena je tek {ezdesetih godina pro{log veka da bi se tu podigla autobuska okretnica, a kasnije i Mekdonalds.
Pismo na dve stranice koje je napisao Albert Ajn{tajn u kojem upozorava Franklina D. Ruzvelta – tada{weg predsednika SAD – da bi nacisti~ka Nema~ka mogla da iskoristi nuklearna istra`ivawa za pronalazak atomske bombe bi}e na prodaju na aukciji „Kristiza“ u septembru sa procewenom vredno{}u od ~etiri miliona dolara.
Ajn{tajnovo pismo – jedno od dva koje je teorijski fizi~ar sastavio u kolibi na severnoj obali wujor{kog Long Ajlenda sa kolegom nau~nikom Leom Silardom – upozorava da nema~ka vlada aktivno podr`ava nuklearna istra`ivawa i da mo`e da napravi „izuzetno mo}ne bombe” poput one koje su na kraju primenile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
Ajn{tajn poziva ameri~ku vladu da u~ini isto. Ruzvelt je odgovorio tako {to je formirao komitet koji je bio prete~a projekta „Menhetn“ na ~elu sa Robertom Openhajmerom koji je izgradio bombe ba~ene na Hiro{imu i Nagasaki u Japanu, okon~av{i Drugi svetski rat i zapo~ev{i nuklearno doba. Pismo koje je otac op{te teorije relativnosti poslao predsedniku nalazi se u Ruzveltovoj biblioteci i muzeju u Hajd park u Wujorku. Ali drugu verziju – potpisanu i ne{to kra}u – prodaje imawe pokojnog suosniva~a „Majkrosofta“, Pola Alena. Alen, strastveni kolekcionar, sakupio je kolekciju umetni~kih dela koja je nedavno prodata na aukicji u „Kristizu“ za 1,6 milijardi dolara, kao i skoro sve {to se odnosi na Ximija Hendriksa, kupio je pismo od izdava~a i tre}eg predsedni~kog kandidata Malkolma Forbsa 2002. godine za 2,1 miliona dolara. Volstrit xornal navodi da je to prvi istorijski dokument 20. veka koji je pla}en milion dolara. Malkolm Forbs je pismo prethodno stekao iz Silardove kolekcije. Pismo od 2. avgusta 1939, mawe od mesec dana pre nego {to je Nema~ka napala Poqsku, po~iwe re~ima: „Gospodine, Nedavni rad u nuklearnoj fizici u~inio je verovatnim da se uranijum mo`e pretvoriti u novi i va`an izvor energije.“
U pismu koje je poslato Ruzveltu, Ajn{tajn je napisao: „Mo`da je mogu}e uspostaviti nuklearnu lan~anu reakciju u velikoj masi uranijuma... a ovaj novi fenomen bi tako|e doveo do izgradwe bombi.“
Alehandro Otero tra`i od Nase da mu isplati 80.000 dolara zbog {tete koju je malo par~e svemirskog otpada napravilo kada je palo na wegovu ku}u u Floridi.
Problem sa otpadom iz svemira je sve u~estaliji sa ve}im brojem letelica i satelita koji orbitiraju oko Zemqe, a Nasin odgovor i odluka suda postavi}e presedan za budu}e slu~ajeve. Na Oterovu ku}u u martu pao je predmet od samo 700 grama, ali je napravio poprili~nu {tetu. Oterov sin bio je u ku}i u trenutku udara, ali sre}om nije povre|en.
Nasa je kasnije potvrdila da se radi o delu teretne palete kori{}enih baterija koja je izba~ena iz Me|unarodne svemirske stanice 2021. godine. Umesto da potpuno sagori tokom pada na Zemqu, deo palete je ostao ~itav po ulasku u atmosferu.
„Moji klijenti tra`e adekvatnu kompenzaciju za {tetu i stres koji je ovaj incident izazvao. Moglo je da do|e do ozbiqnih povreda ili smrti“, naveo je advokat, dodaju}i da Nasa ima {est meseci da reaguje.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Dolazi do postepenog poboq{awa u privatnom `ivotu prvih dana sedmice. Qudi }e ponovo postati otvoreniji prema vama, a i vi prema wima. Mnogi }e svoju vezu obnoviti odlaskom na neko lepo mesto. Samci }e puno izlaziti i zabavqati se. I na poslu }e biti {areno. Jedva ~ekate da se izrazite i poka`ete {ta umete, ali bi}e mudrije da pre}utite neke teme. Pratite svoju intuiciju.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Bi}ete izuzetno raspolo`eni za qubav, ali partner }e se dr`ati na distanci. Potrebno je vi{e truda da mu se pribli`ite. Ali istrajte. Mla|i i sami lak{e }e se povezati. Pred vama su nove poslovne prilike. Sve vas usmerava na rad u kome neki va{i mali talenti i znawe mogu do}i do izra`aja. @eqni ste novih znawa i u~ewa. Probajte da zaka`ete pregled i analizu krvi.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Slede vam lepi qubavni dani u kojima }e biti mnogo prilika za zbli`avawe. Va{ dru{tveni `ivot postaje bogatiji, a vi sre}niji. Ne sedite kod ku}e, izlazite me|u qude i u`ivajte. Niste svesni svojih mogu}nosti. Od vas se o~ekuje vi{e i boqe jer ste sposobni. Poku{ajte da uradite ono {to morate, a zatim se posvetite onome {to `elite. Razmislite o odlasku na tretman lica, kose ili ko`e.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Ovih dana }ete se fokusirati na na to da budete {to vi{e s partnerom. Bi}e }e vam dovoqno da ostanete kod ku}e ili da odete negde gde }ete biti sami. Va{i poslovi se dugoro~no dobro razvijaju. To saznawe }e vas ispuniti mirom i zadovoqstvom i bi}ete spremni za saradwu. A lako }ete se odre}i i predrasuda. Vrati}ete se omiqenoj rekreaciji. Povedite ra~una o zdravqu.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Mo`da ste mogli vi{e, ali nema razloga za nezadovoqstvo. Sada }ete napore usmeriti na privatni `ivot. Iza|ite s partnerom na zanimqivo mesto, uz vi{e intimnosti sve }e vam i}i u prilog. Popravi}e se i atmosfera na radnom mestu. Mogu}e je da su provokatori na godi{wem, pa }e svima biti lak{e. Nedostatak prave akcije }e u vama izazvati monotoniju. Treba}e vam vi{e sna i odmora.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Narednih dana }e vam se otvarati vrata qubavi. Primeti}ete da se ponovo sve ~e{}e smejete. Ne}e to biti bajka, ali bi}e vam veoma lepo. Samo nemojte reagovati na sitne provokacije. Bi}ete spremni da animirate sve oko sebe. To }e razjasniti i neke stvari u operativnom nivou rada, pa }ete lak{e po~eti da radite i zna}ete {ta je ~iji zadatak. Bi}e dobro da sportski budete aktivni.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
^ini se da polako dolazite na svoje. Kako ste to {to vam se de{ava ~ekali neko vreme, pokaza}ete da ste veoma radosni. Idete na zabave i ose}ate se veoma prijatno. Ne sedite kod ku}e ve} idite me|u qude. Ne{to dugo o~ekivano izlazi na videlo, a to }e izazvati nove poteze koje je malo ko o~ekivao. Svi }e se prilagoditi. Bi}ete osoba koja uliva nadu svima. Mogli biste da popravite kondiciju.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Sada mo`ete lak{e da analizirate neke sumwe iz qubavne pro{losti. Partner }e vas saslu{ati, ali isto o~ekuje od vas. Imajte to na umu kada po~nete da se poveravate. Va{ opu{teni stil }e biti dobro prihva}en. Kada dobijete potrebne informacije, u akciju }ete krenuti spremni. Po~iwete da ostvarujete sve o ~emu ste sawali. Ne}ete zaboraviti nijednu sitnicu. Pazite da ne pregorite.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
U va{im li~nim odnosima vlada}e opu{tenost i prijatna atmosfera. Bi}ete zadovoqni {to se mir vratio u va{u vezu. Slobodni }e biti sre}ni da izlaze sa prijateqima preko kojih bi mogli da upoznaju novu qubav. Ve}ina stvari dolazi na svoje mesto, a vi po~iwete da radite mirnije. Posebno }e se dobro razvijati poslovi vezani za komunikacije ili putovawa. ^uvajte svoje kosti.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Oja~a}e poverewe u va{oj vezi. Razume}ete svoju voqenu osobu vi{e nego ina~e, ali i ona vas. Radi}ete ne{to {to dugo niste. Slobodni bi mogli bi da prona|u qubav na putovawu ili u nekoj intelektualnoj instituciji. Iako ve}i deo glavnih poteza zavisi od drugih, neke poslove polako preuzimate u svoje ruke i dolazi do poboq{awa na radnom mestu. Zanemarite ne{to {to vas frustrira.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Kako nedeqa bude odmicala, primeti}ete da va{i li~ni odnosi po~iwu da se poboq{avaju. To }e vas ohrabriti da budete otvoreniji i hrabriji u pristupu osobama suprotnog pola. Vodolije u vezi bi}e jo{ bli`e partneru. Uspostavili ste nova pravila igre i sada se pona{ate po wima. Prihvatite nove izazove na poslu i nosite se sa wima uz boqu organizaciju. Vi{e spavajte i odmarajte se.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Va{i li~ni odnosi ove nedeqe }e procvetati. Voqena osoba }e ponovo biti otvorena za vas. Organizujte romanti~ni vikend ili putovawe, bi}e vam prelepo. Mnogo je toga pred vama, a malo vremena za odmor. Neki }e ~ak raditi prekovremeno. Ali po{to ste ovaj posao dugo `eleli, da}ete sve od sebe da uspete. Trebalo bi da se s vremena na vreme zaustavite i opustite.
[panci na putu ka vrhu liste
najdugove~nijih naroda Evrope
Institut za zdravstvo Univerziteta u Va{ingtonu nedavno je objavio rezultate istra`ivawa o dugove~nosti po zemqama do 2050. Me|u 20 dr`ava gde stanovnici do`ive duboku starost su [vajcarska, Japan, Danska, Ju`na Koreja. Najstarija osoba na svetu je [pankiwa Marija Brenijas Morea, koja ima 117 godina. Prose~an `ivotni vek u [paniji }e, prema novim istra`ivawima, do 2050. godine biti 85,5 godina, {to je vi{e od prose~nog `ivotnog veka u Danskoj, koji iznosi 83,5 godina. Ve}ina istra`iva~a misli da je razlog u na~inu ishrane, koja je mediteranska i bazirana na ribi, `itaricama, vo}u, povr}u. Kako se navodi u istra`ivawima, mnogi qudi pose}uju restorane koji nude masnu hranu, pr`enu, za~iwenu, a sve to zalivaju alkoholnim pi}em. Ovaj podatak upu}uje na ~iwenicu da su se i mediteranske navike u ishrani promenile. Stanovnici [panije strastveni su pu{a~i, konzumiraju i alkoholna pi}a i droge i u tome predwa~e u Evropi. U svetu postoje Plave zone, u kojima `ive stogodi{waci po svojim receptima i pravilima. Taj pojam se odnosi na geografske regije u kojima `ive najstarijih qudi na svetu. To su Ikarija u Gr~koj, Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, Nicouu u Kostariki, Loma Linda u Kaliforniji...
Preci ovih naroda su se mnogo kretali, a istra`ivawem iz 2017. godine utvr|eno je da [panci predwa~e u pe{a~ewu i da im je prosek 5.936 koraka na dan. Gradovi [panije su skoro prenaseqeni, pa [panci ve}inu svojih dnevnih obaveza zavr{avaju pe{ke. Kako se navodi u istra`ivawima koja su radile ameri~ke kompanije „Galup“ i „Meta“, oko 76 odsto [panaca ose}a dru{tvenu podr{ku.
Brojna istra`ivawa su pokazala da je {oqica kafe svakog jutra dobra za creva
Jutarwa {oqica kafe budi nas za ceo dan i tako|e daje podsticaj milijardama „prijateqskih“ mikroba koji `ive u sistemu za varewe. Prema sve ve}em broju istra`ivawa, postoje dokazi da jutarwa kafa mo`e imati pozitivan efekat na crevne bakterije {to dovodi do boqeg op{teg zdravqa, pi{e The Telegraph
„Mikrobiomi se sastoje od niza „dobrih“ bakterija koje rade zajedno i pojedina~no na poboq{awu na{eg zdravqa“, ka`e nutricionista Nikola [ubruk.
„Smatra se da ovi mikrobi sve vi{e doprinose na{em metaboli~kom zdravqu, kontroli te`ine i mentalnom zdravqu“, nastavqa [ubruk.
crevima {to pove}ava raznolikost u na{em sistemu za varewe. Kafa tako|e sadr`i biqna jediwewa koja se zovu polifenoli, koja se nalaze u biqnoj hrani, kao {to su vo}e, povr}e, biqe, za~ini, ~aj, crna ~okolada i vino.
„Polifenoli deluju kao antiinflamatorni antioksidans“, prime}uje [ubruk. „Oni mogu pomo}i u smawewu rizika od raka neutralizacijom {tetnih slobodnih radikala, hemikalija koje o{te}uju }elije“, dodaje on.
SMAWEWE RIZIKA OD DIJABETESA
kiselinom smawili su rizik od dijabetesa tipa 2 i nealkoholne masne bolesti jetre. Nau~nici su zakqu~ili da je to verovatno povezano sa pove}awem crevnih bifidobakterija.
da odu na nu`du 30 minuta nakon {to su je popili.
KOJI JE PREPORU^ENI
DNEVNI UNOS KAFE?
se~na {oqica kafe
220 ml, dve do tri su najboqa koli~ina, dok je pet gorwa granica“, isti~e mikrobiolog Julija Kop~iwska. Kop~inska napomiwe da, iako je kafa korisna, treba da vodimo ra~una o koli~ini kofeina koju konzumiramo. „Maksimalna preporu~ena koli~ina kofeina je 400 mg dnevno. Sve iznad 600 mg povezano je sa nesanicom i visokim krvnim pritiskom“, zakqu~uje on. PIJETE
KORISNA JEDIWEWA U KAFI
„Kafa sadr`i nekoliko jediwewa koja deluju kao prebiotici, {to zna~i da hrane probiotske korisne bakterije snabdevaju}i ih hranqivim materijama koje su im potrebne za rast i funkcionisawe“, isti~e on.
Kofein koji se nalazi u kafi deluje kao stimulans, pove}avaju}i broj korisnih bakterija u
POTREBNO JE:
n 2 kom (oko 650 g) zamrznutog osli}a bez glave n maslinovo uqe, malo soli n oko 100 g o{trog bra{na n 1 ka{i~ica mlevene crvene paprike n ka{i~ica qute paprike n biber i beli luk n mediteranske me{avine za~ina
PRIPREMA:
Ribu odlediti, oprati, o~istiti od iznutrica te ise}i na polovine. Malo uqa staviti na dno tepsije u kojem }e te pe}i ribu.
Na uqe poslagati drvene {tapi}e da se riba prilikom pe~ewa ne bi lepila i da ne bi upijala uqe.
U dubokom tawiru pome{ati bra{no, mlevenu crvenu papriku, papriku i mediteransku me{avinu za~ina. Ribu posoliti te uvaqati u me{avinu bra{na sa za~inima pa pore|ati u vatrostalni sud na drvene {tapi}e. Svaki komad ribe preliti sa malo maslinovog uqa. Staviti pe}i u zagrejanu rernu na 200 stepeni 20 minuta.
Izvaditi tepsiju iz rerne, okrenute ribu na drugu stranu i pecite jo{ oko 20 minuta. Ribu servirati sa za~iwenim kuvanim krompirom.
Polifenol koji u kafi ima u izobiqu je hlorogenska kiselina. Prema studiji iz 2020. godine, pacijenti koji su konzumirali kafu bogatu hlorogenskom
Utvr|ene studije su tako|e pokazale da je kofein dobar za va{a creva, stimuli{e debelo crevo i dovodi do redovnog pra`wewa creva. Jedno istra`ivawe iz 1990. godine pokazalo je da su qudi koji piju kafu morali
Nedavno istra`ivawe stogodi{waka koji `ive u evropskim plavim zonama „dugog `ivota“ na Sardiniji i Ikariji u Gr~koj pokazalo je da skoro svi piju dve do tri {oqice crne kafe dnevno.
„Ako pretpostavimo da je pro-
Postoje mnoge prednosti koje qudi mogu iskusiti kao rezultat redovnog ve`bawa.
Kako je objavqeno u jednoj studiji iz 2018, do`ivotno ve`bawe je povezano sa dugove~no{}u i ka{wewem u nastanku ~ak 40 hroni~nih stawa, od kojih neka ukqu~uju dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti, pi{e Danas.
Iako ve`bu najvi{e povezujemo sa zdravom te`inom i boqim zdravqem srca, postoje i druge prednosti o kojima mo`da ne razmi{qamo, kao {to je zdravqe plu}a. Mo`da ne razmi{qamo redovno o zdravqu plu}a, ali treba da mu damo prioritet kao i drugim aspektima zdravqa. Na sre}u, postoji jedan oblik ve`bawa koji mo`e poboq{ati zdravqe plu}a vi{e od bilo koje druge vrste ve`bi. Tako|e, nije toliko dugotrajan ili intenzivan kao {to mo`da mislimo.
Kqu~no je da se kre}ete najmawe 150 minuta nedeqno.
„Redovno hodawe je va`no za zdravqe plu}a. Poma`e u poboq{awu kapaciteta plu}a, kao i u odr`avawu kapaciteta za ve`bawe“, ka`e za Parade pulmolog dr Pol S. Han, prenosi Danas. Dakle, ako `elimo da se dr`imo re`ima hodawa koji poboq{ava zdravqe plu}a, dr Han ka`e da mo`emo jednostavno usvojiti ovu smernicu tako {to }emo imati najmawe 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeqno, preneo je ovaj medij.
Sirov paradajz je izvor likopena antioksidanasa, ali i vitamina C, kalijuma i folata.
Srpski travar, Neboj{a Stamenovi} objasnio je kako je najboqe i najzdravije konzumirati ovu namirnicu.
– Paradajz jedem iz svoje ba{te, a paradajz salatu za~inim tako|e za~inima iz svoje ba{te. So neutrali{e kalijum u paradajzu, pa ja paradajz nikada ne solim – rekao je Neboj{a. Popularno crveno povr}e sadr`i kalcijum i kalijum koji poma`u u ja~awu ko{tanog sistema. Osteokalcin, ko{tani protein, sin-
Umerena aerobna aktivnost ukqu~uje aktivnosti koje pove}avaju broj otkucaja srca i disawe, ali nam omogu}avaju da odr`imo razgovor bez previ{e napora. Primeri ukqu~uju brzo hodawe, lagano tr~awe, vo`wu bicikla, plivawe i ples. Dakle, hodawe se tako|e ra~una pri snimawu ovih minuta.
teti{e vitamin K, kojeg ima puno u paradajzu. Osteokalcin ve`e molekule kalcijuma, oja~avaju}i tako ko{tano tkivo. Druga va`na komponenta koja slu`i ja ja~awe kostiju je likopen. To je crveni pigment koji je prisutan ne samo u paradajzu, ve} i u drugom crvenom povr}u. On blagotvorno deluje na ko{tani sistem i poma`e u borbi protiv osteoporoze – no}ne more svake `ene. Upravo zato se `enama starijim od 40 godina savetuje da u svoju ishranu ukqu~e vi{e paradajza.
I jo{ jednom o delovawu likopena na na{ organizam. Pitate se {ta jo{ korisno mo`e
taj likopen da u~ini za na{e zdravqe. Videli smo da mo`e puno toga, ali treba napomenuti jo{ jednu va`nu korist – sni`avawe krvnog pritiska. Nedostatak kalijuma u na{oj ishrani uzrokuje visok krvni pritisak. Tako|e, na to mogu uticati i vi{ak natrijuma, jer kalijum izbacuje natrijum iz tela. Paradajz pru`a dovoqno kalijuma i sni`ava krvni pritisak. Jo{ jedna od bitnih zdravstvenih koristi paradajza jeste to da on poma`e u regulisawu nivoa {e}era u krvi. Odli~an je izvor hroma i vlakana koji odr`avaju normalan nivo {e}era u krvi.
(MN.)
REKA, PRITOKA SAVE
SRAMOTA, BRUKA, REZILUK
PRVACI, [AMPIONI
OZNAKA ZAGRAM GOSTIONICA, KR^MA(PERS.) NEM. FUDBALER [UP
PRIJATEQ (FR.) AUTO OZNAKA [PANIJE KRWATAK, [KRBINA
SPIRINE POMIJE ZASTOKU
NABORI NAODE]I
KU]ASA OKU]NICOM (ARAP.)
AUTO OZNAKA RUME MALA ORANICA SEVERNOAMERI^KA DR@AVA
IZJAVE, SAOP[TEWA
SIMBOL AZOTA NAKAZA (TUR.) JAJNIK (ANATOM.)
SVIRALA AUTO OZNAKA PAN^EVA QUBAVNI PESNIK JU@NO VO]E, MOGRAW SVRAB (MED.)
SPORTSKI CENTAR U NOVOM SADU PODSTICAJ
BABA 23. I SLOVO10, AZBUKE PORODICA, FAMILIJA POGODBENI VEZNIK
SrpskiGlas
VARO[ U BANATU LI^NA ZAMENICA
TAJAC KUJICA OZNAKAZA POLUPRE^NIK
AMORALNOST, NEMORAL
PRAVO VREME (LAT.) KOJI EVOCIRAJU USPOMENE
KERICA, IMORALITET
ISKAZI, ORA, N, AKARET, B, KON, ZAVICI, OVAKO, OKEJ, VADIVEK, DE, IRAC, PASUS, ]I, OBITEQ, JA[ATOMI], MUK,
VODORAVNO: DRINA, REZIL, ASOVI, G, HAN, AMI, E, NAPOJ, MRSKE, AKAR, SPENS, RU, WIVARAK,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
RE[EWE SKANDINAVKE:
VODORAVNO: 1. Dati savet, 2. Zamotati - Nemoral, 3. @ivotiwa koja se hrani biqem - Preko dana, 4. Oznaka za Lesoto - Ukrasi - Imenica (skr.), 5. Indijci - Pre}utati, o}utati, 6. Vrsta dragog kamena - Koji nije kriv, nedu`an, 7. Bilo ko - Moliteqka - Prvi vokal, 8. Simbol sumpora - Palmov gaj - Mo~vara, 9. Lekovito biqe - Jedanaesterac (fudb.), 10. Skida~ laka - Peva~ica Rexepova, 11. Sportski klub (skr.) - Mona{ki pravilnici - Eventualno (skr.), 12. Automobilsko takmi~ewe - Okamenotina, fosil, 13. Vrsta alkohola, {piritus - Sobno ogwi{te, 14. U~vrstiti betonom.
USPRAVNO: 1. Novinar, `urnalist - Okrug, kotar, 2. Zavisan ~ovek, zavisnik - Kosmi~ka pogonska letelica, 3. Biqka iz porodice {titarki, siqevina, - Mu`jak dropqe - Reka na Kosmetu, 4. Malaksao ~ovekZli duhovi, 5. Vrsta deteline - Jelo od jaja (mn.) - Osnovna tarifa (skr.), 6. Auto oznaka [panije - Dobar doma}in - Vrsta vina, 7. Srpski glumac Quba - Manastir kod Bosanske Krupe - Simbol azota, 8. Jedinica elektri~nog otpora - Starorimske haqine - Mu{ko ime odmila, 9. Doma}in TV emisije - Zidar, gra|evinar, 10. Vrsta papagaja - Srpska glumica i spisateqica - Ime peva~ice Sumak, 11. Stawivati - Ruda titana, 12. Prosve}en ~ovek (lat.) - Posuda sa tu~kom, stupa (mn.)
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POSAVETOVATI, UVITI, AMORAL, BIQOJED, DAWU, LS, NAKITI, IM, INDI, O]UTETI, CIRKON, NEVIN, IKO, MOLIQA, A, S, PALMIK, RIT, TRAVE, PENAL, ACETON, ESMA, SK, TIPICI, EV, RELI, OKAMINA, ETANOL, KAMIN, ZABETONIRATI
Glumica Jelisaveta Ora{anin i ko{arka{ Milo{ Teodosi} prevazi{li su pri~e da se razvode, te su nastavili da `ive daleko od o~iju javnosti. Par se ne eksponira u javnosti, a sada su kri{om i krstili sina Bogdana i }erku Petru, a slavqe su organizovali u jednoj luksuznoj vili. Proslava je bila pa`qivo planirana i realizovana uz prisustvo bliskih prijateqa i porodice.
Za Petra je kumstvo preuzeo Teov dugogodi{wi prijateq, Sr|an, dok je wihovu }erku krstila Tawa Krsti}, supruga proslavqenog ko{arka{a Nenada Krsti}a.
Oni su se potrudili da ovaj va`an trenutak pro|e u miru i harmoniji, bez prisustva paparaca i ne`eqenih komentara.
„Jelisaveta i Teo planirali su da krste decu jo{ tokom korone, ali je pandemija spre~ila organizaciju slavqa. Ovoga puta, re{ili su da to zavr{e u krugu najbli`ih i sve sa~uvaju od javnosti. I dok je wihovog sina Bogdana krstio Teov najboqi drug Sr|an, malenu Petru krstila je supruga proslavqenog ko{arka{a Nenada Krsti}a, Tatjana“, ka`e izvor za „Alo“.
„Goste je uveseqavao poznati beogradski bend, ali i Stevan An|elkovi} koji je jedan od Jelisavetinih omiqenih peva~a. Od dekoracije, benda, muzike i hrane sve je bilo na zavidnom nivou, ali nisu `alili para s obzirom da im je godinama bilo jako va`no da krste svoju decu“, dodao je pomenuti izvor.
Nada Top~agi}: „Obla~im se kod pijace u Bajinoj Ba{ti – to je [anel original, ali zaplewena roba“
Peva~ica Nada Top~agi} ponovo je bila tema broj jedan na dru{tvenim mre`ama. Naime, peva~icu Nadu Top~agi} su pitali gde se obla~i, a ona je odgovorila potpuno iskreno. „Kod pijace u Bajinoj Ba{ti, ja se tamo obla~im. Iskreno vam ka`em, mene kom{ije ovde pitaju gde se obla~im niko ne veruje. Ovo je [anel original, ali to je zaplewena roba“, rekla je peva~ica,
Jedan detaq iz biografije
Tihomira Stani}a je iznenadio sve
Tihomir Stani} je jedan od najuspe{nijih i najpopularnijih doma}ih glumaca. Tihomir je glumio u brojnim serijskim i filmskim ostvarewima koje publika u zemqi i regionu obo`ava.
Glumac ~uva svoj privatni `ivot daleko od o~iju javnosti, pa malo ko zna detaqe o wegovom `ivotu i odrastawu.
Stani} je oduvaek vole da ~ita, a velikog zna~aja za wegov li~ni razvoj imali su Milo{ Crwanski i Ivo Andri}. Govore}i o qubavi prema kwigama, glumac je otkrio i da se rodio na jako neobi~nom mestu.
„Po{to sam se rodio u {koli, jedan hodnik je delio moju spava}u sobu od {kolske biblioteke i bile su mi dostupne sve te kwige iz wenog fonda, a imao sam i strast za ~itawem. Veliku, ogromnu strast i ~ak sam be`ao sa ~asova fizi~kog da bih ~itao. Uz sve {to sam ~itao, mo`da ponekad i u nevreme, Andri}eva proza i poezija Crwanskog bile su mi najpitkije i najboqe sam ih razumeo, ~ini mi se, u svim periodima `ivota. Mo`da sam tako i nau~io slova, ali sigurno sam na Andri}evim delima odrastao i sve {to sam ~itao kasnije sam merio time. To je bila neka vrsta etalona u mojoj mladosti i odrastawu“, rekao je Tihomir Stani}.
MIRKA VASIQEVI] OTKRILA ZBOG ^EGA SE VUJADIN SAVI]
^ESTO [ALI NA WEN RA^UN
Glumica i fudbaler ve} godinama imaju posebnu organizaciju kako bi postigli brojne obaveze oko ~etvoro naslednika.
Mirka Vasiqevi} ve} godinama `ivi u zajednici sa fudbalerom Vujadinom Savi}em sa kojim ima ~etvoro dece, a mnogi se pitaju kako pored brojnih obaveza uspeva da postigne i da bude posve}ena mama i supruga, ali i da radi.
„I kod mene se de{ava da ide, ide, pa stane… Nije uvek sve sjajno i perfektno, de{ava mi se da mislim da nema izlaza, kako }u sve sti}i, kako }u se organizovati… Ali ako sedite skr{tenih ruku, ni{ta ne}e mo}i da se sredi. Nema ~ekawa, mora istog trenutka da se krene“, isti~e Vasiqevi}eva.
Ne mo`e da se ne primeti da i pored ~etiri trudno}e odr`ava vitku liniju, ali Mirka priznaje da ~esto ume da se „po~asti“ ne-
HIT OBJA[WEWE
EKSTRA NENE O TOME
KAKO JOJ JE PROPAO BRAK
„Nisam htela da zauzimam mesto nekoj drugoj, pa sam se razvela“
Peva~ica je o razvodu, koji je usledio nakon samo godinu dana braka, govorila za Nova.rs u maju ove godine.
„Brak je dvosmerna ulica, onda se lepo i kulturno dogovori{ ako mo`e, ako ne onda ima{ advokata. Ja nisam prose~na srpska `ena koja trpi 24 godine, izrodi decu, pa se razvede. Ovde qudi primitivno razmi{qaju. @ene radije trpe nego da se razvedu i imaju svoj `ivot“, rekla je ona u emisiji „Ispovesti“.
„Ja kada sam se udala svi su me zvali kao da sam sagradaili Ajfelov toraw, a ja sam se samo udala, a pre toga sam osvojila 24 nagrade na muzi~kim festivalima. ^ovek nije bio iz javnog sveta, ali nema veze, ja sam bila sre}na, ja savetujem devojke da se udaju, to je posebna ~ar i deo `ivota ali kada sam videla da na{a razmi{qawa idu u suprotnom pravcu, da zauzimate mesto nekome ko }e biti sre}an“, ispri~ala je Nena u emisiji Ispovest.
kim slatki{em. „Trudim se da jedem ono {to mi prija da bih se dobro ose}ala, ali nekad i volim da „zaprqam“ svoj organizam i onim {to ne vaqa, kada ve} kao robot `ivim od svoje 19. godine, funkcioni{i da wegova karijera ne trpi, da sam posve}ena deci i nekada mi stvarno treba da po~astim svoj
organizam. I po{to ne izlazim iz kuhiwe, ja sve to radim stoje}i i naravno da je {ala uvek na moj ra~un, pa je to da se ja krijem, da uzmem kutla~u… Pa ako treba od wih da se krjiem… Desilo se mo`da par puta da su me uhvatili da to radim, pa malo i dodaju sve. Ali neka, meni je sve to simpati~no“, ka`e mlada glumica
Milena Dravi} i Dragan Nikoli} godinama su letovali u mestu Rose u blizini Kotora, gde su osim wih, ku}e imali i wihove kolege, poput Dragana Gagija Jovanovi}a, Bojane Maqevi} i wihove kume Jelisavete Seke Sabli}.
Re~ je o malom i mirnom mestu na poluostrvu Lu{tice u blizini Bokokotorskog zaliva, gde su leta provodili u`ivaju}i daleko od o~iju radoznale javnosti, ali ih se stanovnici Rosa i danas dobro se}aju.
„Dragan je bacao mre`u da peca ribu. Voleo je mnogo Rose. Posle pecawa obavezno je jeo pr{ut i pio doma}e vino tu u jednom restoranu odmah do vode. Sedeo je tako s me{tanima, a mi deca smo tr~ali oko wega. [etao je sam dugo pored mora, pa se zagleda u talase. Milena je bila povu~enija. Imala je svoje dru{tvo. Nije mnogo komunicirala s me{tanima“, rekao je jedan me{tanin za Kurir. Poznato je i da je gluma~ki par bio blizak sa mnogim kolegama, te su ~esto i odmore provodili zajedno.
„Recimo, Seka Sabli}, Milena i Dragan su se svi zajedno dru`ili. To da ste videli – ovde kraj mora kako je bilo lepo videti gluma~ke legende kad zasednu. Provodili su vreme zajedno. Dolazili su im i drugi glumci, ali ne se}am im se sada imena. Bokokotorski zaliv je Dragan jako voleo jer je zavu~en i imao je mir ovde. Dragan je prodao davno ku}u, a i Gagi je prodao svoj deo, pa sad tu `ive drugi qudi“, dodao je on. Nakon 20 godina, Milena i Dragan su odlu~ili da prodaju ovu ku}u i kupe drugu, tako|e u Crnoj Gori, ta~nije u Bao{i}ima. Me|utim, tu su se kratko zadr`ali i ubrzo kupili novu u mestu Strp, selu koje ima oko 45 stanovnika.
Novak \okovi} uspe{no je prebrodio prvu prepreku na ovogodi{nwem Vimbldonu nakon {to je u tri seta rezultatom 6:1, 6:2, 6:2 savladao anonimnog Vita Koprivu koji je debitovao u glavnom `rebu nekog grend slema.
Me~ koji je o~ekivan sa veliki nestrpqewem zbog situacije sa Novakovom povredom, bio je na kraju rutinski odra|en posao najboqeg igra~a svih vremena.
Nijednog trenutka \okovi} nije ostavio sumwu da mu operisano koleno zbog povrede meniskusa pravi bilo kakavu smetwu u samoj igri.
Krenuo je Novak od starta kao ma{ina i ve} u prvom servis gemu ubita~nim servisima postavio ton ovog me~a.
Maksimalno fokusiran je skenirao rivala svakim udarcem i tra`io mu rupe kojih je kako je me~ odmicao bilo sve vi{e. Mikosvao je servis, terao rivala da tr~i, sjajno tempirao udarce i trenutak kako da ih plasira.
Mu~io je Koprivu slajsevima, posle kojeg bi usledio prelazak u vi{u brzinu i napad koji protivnik nedorastao za ovaj nivo takmi~ewa nije mogao da prati.
Samo u prva dva gema je imao odre|enih problema da is~ita servis rivalu, ali je uprkos tome uspeo da uzme jedan brejk i do kraja seta protutwa kao brzi voz.
To je bio scenario koji smo gledali i tokom drugog i tre}eg seta. Rival bi pokazao
otpor samo u prva dva ili tri gema posle ~ega bi me~ postajao jednosmerna ulica.
Kada je \okovi} u pitawu, nekoliko stvari posebno mo`e da raduje. Iako nije igrao u najvi{oj brzini, Novak je delovao kao ~ovek koji nema ni trunku problema sa povredom.
Ono {to se dalo naslutiti tokom serije treninga uo~i starta turnira, bilo je vidqivo i na me~u. \okovi} nijednog momenta nije pokazao znake ustezawa zbog skore povrede, kretao se u svom stilu, ~ak ni jedno neplanirano proklizavawe nije izazvalo neku nelagodu na wegovom licu.
Sjajno je delovao i u trenucima kada treba da igra udarce iz trka, pa je u prvom setu maestralno pogodio i forhend i bekend viner. Oba je smestio u uglove terena u punoj brzini i to uradio sa velikom lako}om.
Ono {to je posebno imponovalo bile su wegove skra}ene lopte koje je ~esto znao da besomu~no forsira i gre{i, ali su ovde bile mo~}no oru`je za promenu tempa ili ~ak i direktnih i vrlo atraktrivnih poena.
Nismo ga videli pod ve}im pritiskom u smislu defanzive jer rival nije bio
sposoban za to u nedostatku kvaliteta, ali je lako re{avao i najmawe naznaku problema.
Servis je funkcionisao odli~no na ovom nivou i deluje da bi mogao da bude ubita~no oru`je do kraja turnira koje bi trebalo da mu olak{a i skrati poene i smawi duge razmene.
Odserivrao je deset as udaraca i ubacio solidnih 67 odsto prvog servira posle ~ega bi dobijao 90 odsto poena. Pravio je sjajnu selekciju i nije odzovoqavao protivniku da pomisli da mo`e da mu riternira. Novak je sa druge strane sjajno ~itao servis rivala protiv kojeg nikda nije igrao i vratio je 87 posto loptic au poqe posle kojih je zapo~iwao poene.
Jo{ jedna va`na stvar je da je na mre`i bio skoro perfektan i d aje svaki izlazak bio odli~no tempiran, a svaka situacija u kojoj je bio pozvan gotovo savr{eno re{ena. Dobio je 17 poena od 21 izlaska na mre`u, a odigroa je i devet puta servisvolej i sedam puta bio uspe{an. Ako je ovaj me~ bio prvi test wegove spremnosti da ide do kraja, onda je polo`en sa desetkom.
Bez obzira na nedoraslog rivala, Novakov fokus, raznovrsnost u igri i ~iwenica da se na koleno nije obazirao najboqe su mogu}e vesti.
Ostaje da vidimo kako }e izgledati kada se intenzitet igre pove}a, ali razloga za optimizam ima itekako.
Aleksa Avramovi} je u dresu reprezentacije Srbije pru`ao najboqe partije u karijeri i jedva ~eka da "orlovi" opet poka`u sve {to mogu u borbi za olimpijsku medaqu.
Energi~ni plejmejker bio je me|u najzaslu`nijima za ogroman uspeh i osvajawe srebrne medaqe pro{log leta na Mundobasketu u Manili. Umeo je da „zakqu~a“ najboqe protivni~ke igra~e i sa takvim renomeom, posle jo{ jedne sezone u Partizanu, u{ao je u jo{ jedno reprezentativno leto.
A, ovi momci zaista imaju ne{to posebno… I selektor Svetislav Pe{i} je potencirao gra|ewe hemije kao jedan od prioriteta, to je isticao i kapiten Bogdan Bogdanovi}, a Aleksa Avramovi} sigurno doprinosi tome na karakteristi~an na~in.
Upravo to zajedni{tvo ih je krasilo na Svetskom prvenstvu i vrlo mogu}e bilo tas na vagi da se sa Filipina vrate sa odli~jem oko vrata pored svih neda}a. Sada kre}e neka nova pri~a i pohod na olimpijsku medaqu u Parizu, poja~ani NBA imenima poput Nikole Joki}a, Vasilija Mici}a i Alekseja Poku{evskog.
i glavom pokazuje u pravcu Joki}a.
„Imamo dosta prednosti. Svako }e raditi svoj posao, na{a prednost je {to smo napravili neku bazu i na toj osnovi sada radimo, na osnovu tog zajedni{stva, te hemije od pro{le godine. Ako to sve bude funkcionisalo kako treba, ni{ta nam ne}e biti te{ko. Svako ima neku karakteristiku koja ga izdvaja i zbog ~ega je tu, svako }e znati gde mu je mesto na terenu i za to }e biti potrebno mnogo treninga, rada i truda“, poru~io je Avramovi} na okupqawu „orlova“ na po~etku priprema.
Borbeni bek poznat je kao neko ko ne zna za umor, bez obzira koliko je utakmica i napora iza wega.
Svako ima poseban motiv ko je ovde sa reprezentacijom. Ho}emo da donesemo sre}u na{em narodu opet, nema ve}eg motiva od toga“.
Sigurno da }e protivnici sada na wega druga~ije gledati, jer je u Manili energijom, odbranom, ali i bravurama u napadu privukao posebnu pa`wu.
„Ne obazirem se na to, na sebe kao individualnca, niti se iko od nas obazire na to. Ovde smo zbog Srbije i sve ostalo je nebitno. Samo }emo da radimo {ta nam trener bude rekao i tra`io od nas“.
Poznato je koliko se reprezentativci dru`e i koliko u`ivaju kada se okupe, i van parketa.
go lepo“.
Srbija }e ovog leta biti ja~a za Nikolu Joki}a, trostrukog MVP-ja NBA lige, i nema sumwe da }e igra sa wim dobiti potpuno novu dimenziju.
„Pro{li put sam bio povre|en pa nismo igrali zajedno, ovo }e mi biti prvi put i ono {to svi znamo sa TV, vidite i vi sve. Niko nije ovde slu~ajno, on je najboqi igra~ dana{wice ubedqivo, van konkurencije, bi}e nam lepo“, uveren je Avramovi} i obja{wava da li zami{qa sebe sa medaqom u Parizu: „@elimo to i bori}emo se za to“.
Kada tim Srbije ima duh, kada je zajedni{tvo na prvom mestu, onda ne brinemo za uspeh – jer i da ga ne bude, ovo je primer kako jedna reprezentacija treba da se pona{a i izgleda.
Nastavqa se osipawe Partizana, klub potvrdio odlazak jednog od najiskusnijih
Doskora{wi ko{arka{ Partizana Danilo
An|u{i} napu{ta taj klub, objavili su iz Humske. Ono {to je menaxer Mi{ko Ra`natovi} najavio istog dana, samo je potvr|eno iz Partizana u popodnevnim satima kad se klub zahvalio dosada{wem beku.
„Danilo, hvala! Posle dve sezone, Danilo An|u{i} }e karijeru nastaviti u drugom klubu! ^ak u tri navrata, Danilo je nosio dres Partizana i sa ponosom branio crno-bele boje kako u sre}nim, tako i u te{kim vremenima! Zauvek deo crno-bele porodice“, poru~ili su iz tabora crno-belih. Ra`natovi} je najavio da An|u{i} odlazi u Dubai, te da je wegova epizoda u Humskoj zavr{ena. An|u{i} je samo jedan od onih koji su napustili klub u potpunoj rekonstrukciji posle neuspe{ne sezone, nakon koje su oti{li Kevin Panter, Zek Ledej, Mateu{ Ponitka, Frenk Kaminski, Alen Smailagi}, Pi Xej Dou`er. Klub pro{le sezone nije uspeo da osvoji nijedan trofej, pa shodno tome ni da odbrani pehar u ABA ligi, osvojen 2023. godine.
U Evroligi je bio 11. pa se nije domogao pozicije koja vodi u plej-in, ili plej-of, dok je lani Partizan bio na pobedu od Fajnal-fora.
„Hemija je vrlo realna stvar. A na{a prednost – eno ga“, ka`e Aleksa Avramovi}
Srbija }e prve provere imati protiv Holandije i Turske 5. i 7. jula, ali iza zatvorenih vrata. Prvi zvani~ni prijateqski me~ ima}e protiv Francuske u Lionu 12. jula, a onda sledi put u Abu Dabi i dueli sa Australijom i Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama 16. i 17. jula. Posledwu proveru pred put u Francusku, reprezentacija Srbije ima}e 21. jula u Beogradskoj areni protiv Japana. ALEKSA O REPREZENTACIJI, DRU@EWU, JOKI]U:
„Ne, nisam, maksimalno sam motivisan kao i svi momci, jedva ~ekamo da krene sve.
„Gradimo atmosferu. Lepo nam je uvek kad se okupimo, imali smo sad svadbe, kr{tewe, stvarno nam je mno-
Zato je bilo o~ekivano da bude promena, a An|u{i} je kao jedan od najiskusnijih nastavio daqe. Danilo je imao 5,8 poena, 1,1 skok i 0,8 asistencija u Evroligi, dok je u ABA ligi ubacivao 9,3 poena, 1,3 skoka i jednu asistenciju po me~u.
SENZACIJA NAD SENZACIJAMA:
Pehar Vimbldona ne}e opet u iste ruke kao pro{le sezone!
Vimbldon 2024. je za polovinu u~esnika po~eo u ponedeqak, a kada je na red do{la druga polovina - desila se i istinska senzacija.
Druga~ije i ne mo`e da se opi{e kada ve} u prvom kolu ispadne osoba koja brani titulu.
[ampionka iz 2023, ^ehiwa Marketa Vondrou{ova, ne samo da nije uspela da ponovi pro{logodi{wi podvig, ve} je zaustavqena u uvodnoj rundi.
A ispala je od autsajderke.
Xesika Buzas Maneiro, 21-godi{wa teniserka iz [panije, tek 83. na VTA listi, do{la je na Vimbldon posle u~e{}a na dva ~elenxera. Zapravo, od aprila nema pobedu na nekom od ve}ih turnira, a i tu jednu je ostvarila na doma}em turniru, u Rimu.
Od tada je gubila i na startu kvalifikacija u Rimu, i u prvom kolu Rolan Garosa, a samo na ~elenxerima uspevala da pobedama ostane u kakvoj-takvoj formi.
A onda - debi na centralnom stadionu Vimbldona, protiv {ampionke.
I to na podlozi na kojoj nikada nikog nije pobedila, a samo pet me~eva na travi je dosad igrala.
Ali ba{ ona, Xesika Buzas Maneiro, pobedila je Marketu Vondrou{ovu, i to u dva seta - kona~an rezultat je glasio 6:4, 6:2 za autsajderku, koja se nadmetala sa {estom teniserkom sveta.
ODBROJAVAWE - JO[ 22 DANA DO OLIMPIJSKIH IGARA: Srpska ulica Simplon
Srpska ku}a u parku Vilet na severoistoku francuske prestonice, Kulturni centar Srbije u centru Grada svetlosti prekoputa ~uvenog nacionalnog centra za umetnost i kulturu "@or` Pompidu", rezidencija ambasadora u zapadnim delovima grada u neposrednoj blizini Ajfelove kule, ambasada i konzulat na Trgu Viktor Igo – neke su od neizostavnih adresa sa sve na{e gra|ane koji budu do{li u Pariz na Olimpijadu od 26. jula do 11. avgusta i na Paraolimpijske igre od 28. avgusta do 8. septembra.
Tu }e se zaista ose}ati kao kod svoje ku}e, mo}i da zavr{e administrativne formalnosti, za ne daj bo`e zatra`e i pomo}, ali i da se informi{u, dobiju savete, zadovoqe kulturne potrebe, mada im ovo posledwe Pariz pru`a na svakom koraku. Ipak, dobro je znati gde, daleko od ku}e, ~ovek mo`e da se ose}a kao svoj na svome. Jedna od neizostavnih adresa bi}e, tako|e, i ~uvena "srpska" ulica Simplon na severu prestonice u kojoj se na{ jezik govori podjednako s francuskim.
U ovoj ulici, nedaleko od Monmartra, skoncentrisano je nekoliko prodavnica sa srpskim i eks-ju proizvodima, vi{e na{ih restorana, a tu je i srpska pravoslavna crkva Sveti Sava sa sedi{tem Zapadnoevropske eparhije SPC. Ovde }e, dakle, mo}i da se snabdeju svi oni koji se, za tri nedeqe boravka u Parizu, u`ele nekih od doma}ih |akonija i pored izobiqa francuske kuhiwe, a tu }e mo}i i da zadovoqe duhovne potrebe.
SRBOFOBIJA NA ZAPADNI NA^IN! Nemci utamni~ili Ivana samo zato {to je Srbin
EURO 2024. je pokazao dobar fudbal, zanimqive utakmice, lo{u reprezentaciju Srbije, ali i jo{ ne{to {to se mo`e nazvati skandaloznim.
Dozvoqeno je vre|awe Srba, pozivawe na ubijawe istih, Albanci i Hrvati nisu dobijali nikakve ili su dobijali blage kazne, a na drugoj strani na{i navija~i su se proveli kao bosi po trwu. Naime, uo~i me~a izme|u reprezentacija Srbije i Danske u Minhenu, koji je zavr{en nere{enim rezultatom, dogodio se stra{an incident. Nema~ka policija je, bez ikakvog povoda, nasrnula na srpske navija~e, {to je rezultiralo hap{ewem nekoliko na{ih sunarodnika, pi{e "24 sedam.rs:"
Mediji u Nema~koj su sve vreme }utali o ovim incidentima, uporno krive}i Srbe, iako se na snimcima jasno vidi da navija~i srpske reprezentacije nikada nisu prvi izazivali sukobe. Jedan od navija~a koji je nepravedno uhap{en je Ivan M., ro|en 1999. godine. Kako pi{e "24 sedam.rs" Ivan je sa svojim dru{tvom i{ao na utakmicu u Gelzenkirhenu, gde su ih napali navija~i iz Engleske i Albanije. Svi dostupni video-snimci jasno pokazuju da je Ivan bio napadnut, ali ga nema~ka policija i daqe dr`i u pritvoru, optu`uju}i ga da je kai{em tukao Engleza.
Milo{ Degenek je `eleo da igra za Srbiju, ali nije mogao da dobije paso{ kad je bilo va`no.
Prvotimac Crvene zvezde Milo{ Degenek ve} godinama je reprezentativac Australije, a uop{te nije moralo tako da bude. ^ekali su se dugo Milo{ i dres Srbije, Degenek ga je osam puta obukao u mla|im kategorijama, ali kada je do{lo do seniorskog fudbala vratio se reprezentaciji u kojoj je wegova porodica na{la mir nakon izbegli{tva u "Oluji".
Gostuju}i u podkastu "Alesto" novinara Aleksandra Stojanovi}a iskusni fudbaler koji se trenutno oporavqa od te{ke povrede prisetio se delova svoje karijere koji su najbli`e vezani za reprezentaciju. Bio je svojevremeno saigra~ i sa Aleksandrom Mitrovi}em, a kasnije su im se putevi razi{li i to iz veoma banalnog razloga! "Pre tri-~etiri dana sam bio sa Aleksandrom Mitrovi}em, radili smo oporavak i ja mu ka`em 'Coa, se}a{ se kad smo zajedno igrali u reprezentaciji kod Drulovi}a?'. Ka`e on 'Kako ne', a bili smo i cimeri. Ja sam igrao za reprezentaciju Srbije. Ne ka`em ja sad da bih ja imao kvalitet da igram za Srbiju, koja ima jako dobre fudbalere. I meni nekad bude malo, u neku ruku, ono {ta bi bilo kad bi bilo. Kad okrenem na drugu ruku ka`em da mi je deset puta boqe ovako", po~eo je pri~u
Milo{ Degenek i dodao: "Ne zato {to ja ne volim Srbiju ili zato {to ja volim Australiju vi{e. Nekako je ta Australija dala mojim roditeqima drugu {ansu u `ivotu. Dala je meni kao fudbaleru {ansu, ja sam oti{ao na dva Svetska prvenstva, Azijski kup, 44-45 utakmica u reprezentaciji imam. Malo mi utakmica fali do 50, {to nimalo nije mali broj."
Milo{ Degenek je pre dolaska
u Evropu nastupao za reprezentacije Australije do 16 i 17 godina, a zatim je odlu~io da promeni nacionalni tim. Odigrao je osam me~eva za reprezentaciju Srbije do 19 godina, pre nego {to je napravio jo{ jednu promenu u `ivotu. "@elim da odem na jo{ jedno Svetsko prvenstvo. I veoma sam zahvalan Australiji na tome. Ostalo mi je `ao {to pre 12 godina kad sam igrao za Srbiju navodno nije bilo mogu}e da se zavr{i paso{, pa da igram za reprezentaciju", rekao je Degenek, uz slegawe ramenima i dodao: "Nema veze." Srbija je tada izgubila Degeneka, a Australija ga dobila na potpuno neverovatan na~in. Sada{wi trener Totenhema Ange Postekoglu bio je selektor tih godina, a Degenek je jedan od igra~a koji su mu zapali za oko. Iako je Milo{ igrao za Minhen 1860 u drugom rangu nema~kog fudbala, stigao je poziv. "Postekoglu je selektor reprezentacije, dok sam ja u drugoj ligi Nema~ke. On me je pozvao, imali smo prijateqsku protiv Engleske u Sanderlendu - mi nismo imali nikakve obaveze, oni su se pripremali za Evropsko prvenstvo. Rekao mi je da do|em na sedam dana u Englesku, na trening sa reprezentacijom, da osetim taj do`ivqaj prvi put. Tu si, sedam dana trenira{, gleda{ utakmicu i vra}a{ se na odmor. Pa te mi pratimo...", prise}a se Degenek. Pri~a je dobila potpuno neo-
~ekivani zaokret kada je neo~ekivano u{ao u igru umesto malo poznatog Xo{a Risdona! "Oti{ao sam, trenirao, prihvatili me momci fenomenalno. Desnog beka je igrao jedan momak koji je igrao u Australiji u to vreme. Meni Postekoglu ka`e dan pred utakmicu da ne}u gledati nego da }e me staviti na klupu. Posle 60 i ne{to minuta vidim da desni bek ne mo`e vi{e da tr~i. Gubimo 1:0, pa gubimo 2:0 i Postekoglu mi ka`e da idem da se zagrevam. Dva-tri minuta se ja zagrevam, za wih se zagreva Ros Barkli. Ja vidim ~oveku noge, mislim '[ta je bre ovo, jak je ko stena'. Ja u {oku, nisam znao {ta se de{ava kad me je ubacio u igru. Igrao sam desnog beka i bukvalno tre}i ili ~etvrti dodir sa loptom, daje mi Aron Moj loptu, ja centriram i Erik Dajer lo{e krenuo da je izbije, daje autogol."
Bila je to jedna od najboqih no}i u Milo{evoj karijeri, pa je Ange odmah morao da reaguje i "produ`i" mu boravak u nacionalnom timu. "Delirijum, ~etvrti kontakt sa loptom namestim gol. Meni lep ose}aj, igrali dobro, ja nisam bio lo{. Posle utakmice smo na ve~eri, ja treba sutra da idem ku}i. Ve~eram i dolazi Postekoglu, ka`e 'Kakvi su ti planovi?'. Putuje{ s nama ujutru u Australiju, imamo dve utakmice protiv Gr~ke, ho}u da te vidim kako 90 minuta igra{ {topera", ispri~ao je Degenek. SRBIJA
THURSDAY l ^ETVRTAK 4. 7. 2024.
EVROPSKO PRVENSTVO U FUDBALU, NEMA^KA - OD 14. JUNA DO 14. JULA 2024. GODINE
I tako dok mi ~ekamo odluku "odozgo" {ta }e biti sa Draganom Stojkovi}em Piksijem, selektorom Srbije, drugi igraju fudbal i u`ivaju na Evru 2024.
Svi se nekako bore, trude se, daju sve od sebe, ali se to i vidi za razliku od srpskog „davawe svega od sebe“.
Na{ tim je „dao sve od sebe“ i postigao je najmawe golova na Evropskom prvenstvu od 24 reprezentacije, samo jedan, „dao je sve od sebe“ i bio je jedina ekipa od 24 koja u Nema~koj nije povela u porazu ili je pobedila na kraju. Svi su ulo`ili bar neki napor da ne{to u~ine, napravili su neki trzaj, mo`da su poveli i slu~ajno, mo`da su i pobedili slu~ajno, ali Srbija nije mogla ni to.
Evo posledwih primera, Gruzija je u osmini finala vodila protiv [panije, Slovaci su vodili protiv Engleza. Da se vratimo i ranije u grupe… Albanci su vodili protiv Italije, [koti pro-
tiv [vajcaraca, Hrvati protiv Italije, ^esi protiv Portugala, Poqska protiv Holandije. Pi{emo o ekipama koje su napustile Evro.
Pa, Ivan [ranc, reprezentataivac Slova~ke dao je sam tri puta vi{e golova od Srbije. Ali da se prisetimo i izjava Dragana Stojkovi}a i ~ime je ta~no ponosan posle fijaska Srbije na Evru 2024.
„Nismo se obrukali, niko nas nije pobedio sa 5:0, da nam se smeju i vre|aju“, „idemo daqe, glavu gore, momci zaslu`uju ~estitke za borbenost, zalagawe, tr~awe“, „sigurno je da imate razo~arawa, ali nije smak sveta, pokazali smo dobro lice, nismo se obrukali“, „ovo je veliki uspeh za srpski fudbal da smo do{li ovde i bili deo Evropskog prvenstva posle mnogo godina“, „to je to, `ao mi je {to nismo napravili taj mali korak, ali nismo bili vre}a za udarawe ako mogu tako da ka`em, da bi me qudi boqe razumeli“… Dragane Stojkovi}u ni{ta te,
ipak, nismo razumeli.
Da, u pravu si, niste bili kanta ili vre}a ili {ta god, ali to nisu bili ni Gruzini koju su „nalupani“ od [panije (4:1). I onda su posle „kantawa“ stali pred svoje navija~e i zapevali zajedno. I, zamisli, niko ih nije ga|ao fla{ama. Niko im nije zvi`dao. Nije ni Slovacima. Videli smo svojim o~ima. Ali, dobro, ne}emo sad vi{e o selektoru Stojkovi}u.
Ostavi}emo ga na miru da ~eka „sudwi dan“ i „milost bo`ju“, i da mo`da ipak razmisli da prihvati onu ponudu od 10 miliona evra koju ima na stolu.
Znamo da je wemu Srbija va`nija od novca, ali ipak…
I da, ne treba Piksi da se quti {to mi „ne razumemo“ uspehe koje je on postigao sa reprezentacijom Srbije. Po{tujemo ih, ali nismo mi, nego on, obe}avali ~uda i podvige i u Kataru na Svetskom prvenstvu i u Nema~koj na Evropskom.
E, tu nas ve} jesi slagao!
Piksi ne}e da podnese ostavku, razloge neuspeha obja{wava Xaji}u i Vu~i}u
Dragan Stojkovi} Piksi je preuzeo odgovornost za lo{e rezultate, ali to ne zna~i da `eli da se povu~e sa pozicije selektora fudbalera Srbije.
Srpski selektor smatra da se „orlovi“ nisu obrukali i da su odigrali u skladu sa trenutnim mogu}nostima u grupi C sa Engleskom, Danskom i Slovenijom.
Selektor }e razgovarati sa Draganom Xaji}em, predsednikom FSS, i Aleksandrom Vu~i}em, predsednikom Srbije, na kom }e obja{wavati razloge neuspeha, preneo je „Sportski `urnal„. Kako }e se razviti razgovor ostaje pitawe jer u slu~aju rastanka FSS mora da isplati Piksiju 10 plata po 100.000 evra – ukupno miliona evra. Uz to je pitawe ko bi mogao da ga nasledi na poziciji selektora zbog „oseke stru~waka“, naveo je ovaj list.
Na Evropskom prvenstvu u Nema~koj dobili smo jednu pri~u koja je va`nija i od fudbala, i od svega drugog. Reprezentativac Slovenije, Josip Ili~i}, zaigrao je na najve}oj sceni, u osmini finala protiv Portugala, nakon {to se borio sa depresijom i suo~avao sa brojnim `ivotnim problemima. @ivotna pri~a ovog trideset{estogodi{weg veziste jedna je od najpotresnijih u svetu fudbala. Re~ je o jednom od najboqih slovena~kih fudbalera ikada, a sigurno da je mogao jo{ vi{e da postigne. Josip Ili~i} se suo~avao sa te{kim `ivotnim izazovima tokom karijere. Wegov otac je ubijen kada je sada slavni fudbaler imao svega dve godine, nakon ~ega je sa majkom i bratom napustio Prijedor, u kom je ro|en. Iz Bosne i Hercegovine, Ili~i} i wegova porodica pre{li su da `ive u Sloveniju. Ta odluka oblikovala je `ivotni i razvojni put.
Karijeru je po~eo u lokalnom klubu Bonifika, gde je igrao od 2007. do 2008. godine. Potom je nastupao za Interblok od 2008. do 2010, zatim Maribor (2010), pa Palermo (2010-2013) u koji je pre{ao za 2,3 miliona evra. Onda je usledio transfer u Fjorentinu 2013. i u dresu „qubi~astih“ je do`iveo jednu od najve}ih trauma. Tragedija ga je zadesila kada je izgubio prijateqa i saigra~a, Davidea Astorija, ~ija je neo~ekivana smrt 2017. godine ostavila bolan trag na mnoge.
„Ono {to se desilo sa Astorijom odzvawalo mi je danima u glavi. Nisam mogao da spavam, jer sam stalno razmi{qao o tome. A kada sam se letos razboleo, zaista sam mislio da bi i meni moglo da se desi isto. Pla{io sam se da legnem u krevet, zatvorim o~i i zaspim“, izjavio je pre nekoliko godina Ili~i}.
Ubrzo je usledila pandemija koronavirusa, a posebno je bila pogo|ena Italija, konkretno Bergamo, gde je Ili~i} brani boje Atalante, u koju je stigao iz Firence 2017. I sam Ili~i} je bio zara`en koronavirusom.
Slovenac nije mogao da gleda ogroman broj mrtvih i slike kako sanduci prolaze ulicama grada, slike koje su potresle celo ~ove~anstvo. Mesecima se borio sa tim, a onda je odlu~io da od kluba tra`i slobodno kako bi se u potpunosti posvetio radu na sebi. Trener \anpjero Gasperini i saigra~i su poku{ali da mu pomognu, ali Ili~i} nije reagovao. Bio je povu~en u sebe i sve vi{e se zatvarao do trenutka kada je morao jednostavno da ode. Psihi~ki ga je dotuklo to kada je dobio koronu.
@ivot mu se dodatno sru{io kada je saznao da ga vara Tina Polovina, supruga sa kojom ima dvoje dece. Tada je usledila borba sa depresijom sa kojom se du`e od dve godine borio. Bio je nadomak odluke da zavr{i karijeru, ali je ipak nastavio da igra fudbal, i vratio se u Maribor 2022. godine. I dan danas je ~lan slovena~kog kluba.
Vratio se i na reprezentativnu scenu. Selektor Matja` Kek pozvao ga je na Evropsko prvenstvo u Nema~koj, i na prve dve utakmice, protiv Danske i Srbije u grupnoj fazi nije nastupio, ve} je bio na klupi. Protiv Engleske je zaigrao svega 15 minuta. Dobio je {ansu i protiv Portugala u osmini finala, na me~u na kojem nije bilo golova posle 120 minuta.
Ili~i} je u igru u{ao u prvom minutu drugog produ`etka, zamenio je Timija Maksa El{nika. Wegov ulazak se desio neposredno nakon {to je Kristijano Ronaldo proma{io jedanaesterac.
Selektor Kek smatrao je da je Ili~i} jedan od onih koji treba da {utiraju jedanaesterac, ako do|e do penal serije. I do{lo je do we. Kao jedan od najiskusnijih na terenu preuzeo je odgovornost i prvi {utirao sa bele ta~ke. Me|utim, Diogo Ko{ta mu je pro~itao udarac i uhvatio skoro „`ivu“ loptu.
Potom su penale proma{ili i wegovi saigra~i Jure Balkovec i Bewamin Verbi~. S druge strane, za Portugal su sva tri izvo|a~a bila precizna i to najpre Ronaldo, pa Bruno Fernande{, i na kraju Bernardo Silva.
Portugal je oti{ao u ~etvrtfinale Evra, hrabri Slovenci su se borili kako se bori u dresu reprezentacije do posledwe sekunde, a sam Ili~i} je pokazao za{to je veliki igra~ i izborio se sa onim sa ~im bi malo ko na wegovom mestu uspeo.
A, penal? Pokazao je sjajni fudbaler da postoje daleko va`nije bitke da se dobiju.