Srpski glas 4. jun

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 4.6.2020. z Year XXIX No.2399 z Price - $4.00 inc.GST

Ve}

Amerika u haosu

Policijski ~as uveden u najmawe 25 gradova, Nacionalna garda raspore|ena u desetak dr`ava

Intervju:

^kaqa Vlahovi}, muzi~ar iz Melburna

Rad uvek pobe|uje

Strana 5

POSADA „ER SRBIJE“ OTKRIVA KAKO JE DOPREMANA MEDICINSKA OPREMA IZ KINE I JU@NE KOREJE

Ponosni smo zbog pomo}i herojima i narodu Srbije!

Plavi an|eo je jedna od najve}ih srpskih svetiwa

Kapetan Jovanovi}: Sedam puta sam leteo u [angaj i Peking po neophodne stvari, a tamo je Strana 21 bilo kao da smo sleteli u film

Rudarska kompanija "Rio Tinto" eksplozijom uni{tila

0 46.00 godina

stare pe}ine Aborixina u Zapadnoj Australiji

Strana 16

Kulturni skandal Strana 13 Svi su ~uli za Belog an|ela iz Mile{eve, ali malo qudi zna za Plavog an|ela. Freska Plavog an|ela se nalazi u crkvi Svetog Ahilija u Ariqu, zadu`bini kraqa Dragutina iz 1276.

Najpoznatija srpska slika 'Kosovka devojka' 15 godina ~ami u podrumu!

Delo Uro{a Predi}a ~uva se u depou Muzeja grada Beograda i qubiteqi umetnosti mogu da je vide samo u kwigama istorije umetnosti ili na fotografijama, ali ne i u`ivo

Strana 26 Strana 18

2

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 4. jun 2020.

Vrh MUP: Dijana i Biqana, Neboj{a - skandal za skandalom O~ekuje se da jedno od najuticajnijih ministarstava u Srbiji, Ministarstvo unutra{wih poslova (MUP), vode qudi bez "mrqa" u karijeri, me|utim dosada{wa praksa u Srbiji, bar od kada se na vrhu nalazi ministar Neboj{a Stefanovi}, pokazuje druga~ije.

Tako smo proteklih godina imali nekoliko afera unutar redova policije, odnosno u samom vrhu, po~ev{i od najbli`ih saradnica ministra MUP, pa sve li~no do Stefanovi}a.

Proteklih dana u Srbiji je glavna tema obra}awe dr`avne sekretarke MUP Srbije, Biqane Popovi} Ivkovi}, tokom jutarweg programa, osniva~u Fondacije “Tijana Juri}”, ina~e ocu stravi~no ubijene 14-godi{we devoj~ice.

Sekretarka se Juri}u u jednom trenutku tokom emisije, u kojoj su tema razgovara bila nestala deca, obratila sa re~ima “gde ste vi bili kada je Tijana ubijena?”, a {to je ubrzo nai{lo na brutalne kritike javnosti upu}ene Popovi} Ivkovi}. Pojedini gra|ani i politi~ari smatraju da bi dr`avna sekretarka trebalo da podnese ostavku na ovu funkciju, kako zbog pomenute izjave, tako i zbog mnogih ranije, koje su, po svemu sude}i, neprimerene za osobu koja obavqa tu funkciju.

Popovi} Ivkovi} je nebrojano puta dosad u medijima imala gafove, pogotovo u obra}awu liderima opozicije u Srbiji, u kojima nije mawkalo uvreda. Ni{ta mawe nije bilo za~u|uju}e ni weno salutirawe pripadnicima Uprave grani~ne policije na aerodromu i obrnuto.

Afera Hrkalovi}: Spona policije i mafije Ipak, ovakvo pona{awe i ne bi trebalo da za~udi srpsku javnost, ukoliko uzmemo u obzir karijerni put wene biv{e koleginice Dijane Hrkalovi}, koja je funkciju dr`avne sekretarke obavqala do maja pro{le godine, rame uz rame sa Popovi} Ivkovi}. Hrka-

Ministar zahvalan, javnost zgro`ena Ina~e, ono {to je srpsku javnost, tako|e, za~udilo jeste i zahvalnost ministra unutra{wih poslova Srbije Neboj{e Stefanovi} koju je izrazio prema Dijani Hrkalovi}, nakon wene ostavke. Kako je Stefanovi} istakao, Hrkalovi}evoj je zahvalan na ogromnoj posve}enosti u radu prethodnih godina, rekav{i da je “pru`ila veliki doprinos reformi MUP-a, {to pokazuju podaci”. Ipak, interesantno je da se tokom wene “vladavine” drasti~no pove}ao broj kriminalnih obra~una u Srbiji, ali i smawio broj re{enih. lovi}eva se na visokim pozicijama u Ministarstvu unutra{wih poslova nalazila punih pet godina, a wen period u MUP-u su, bar po mi{qewu {ire javnosti, obele`ili brojni doga|aji koji su dodatno uru{ili “klimavi” kredibilitet ove institucije.

Hrkalovi} je u policiju do{la iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA), a za pet godina koliko je bila u policiji drasti~no je pove}an broj kriminalnih likvidacija u na{oj zemqi, zatim, otkrivena je spona policije i kriminala, ali su vi{e navrata isticane i wene veze sa kriminalcima i navija~ima.

Protiv biv{e sekretarke MUP-a ~ak su i zaposleni iz redova wene institucije podnosili krivi~ne prijave jer, kako su tvrdili, kr{i zakon.

Kako je ranije pisao portal KRIK, policajac Dejan Tripkovi} prijavio je 2015. godine Hrkalovi}evu da je, kao zamenica {efa kabineta ministra policije, naredila nezakonito policijsko pra}ewe novinara. Ipak, ovu krivi~nu prijavu tu`ila{tvo je odbacilo zbog nedostatka dokaza.

Ubrzo su jo{ dvojica policajca, Mladen Trbovi} i Milan Dumanovi}, podneli krivi~nu prijavu protiv tada{we dr`avne sekretarke zbog slu~aja “Poto~ari”. Oni su protiv nadre|enih podneli prijave jer su anga`ovali policajce u nelegalnim operacijama, poput posete predsednika Aleksandra Vu~i}a, tada premijera, Poto~arima, odnosno komemorativnom skupu u Srebrenici.

Slu`benici MUP-a su tada rekli da su skupu prisustvovali bez legitimacija, iako je u zvani~nim dokumentima pisalo druga~ije, a naveli su i da im je izdata naredba da obavqaju tajno snimawe. I ova prijava je odba~ena, a protiv wih dvojice pokrenut je sudski postupak zbog odavawa slu`benih tajni.

Ipak, ono {to i dan danas intrigira srpsku javnost jeste veza Hrkalovi}eve sa kriminalnim i navija~kim grupama u Srbiji.

Kako su medije ranije pisali, posebno dobre odnose imala je s kontroverznim vo|om navija~a Partizana i osu|enim narko-dilerom Aleksandrom Stankovi}em, zvanim Sale Mutavi,

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

koji je ubijen oktobra 2016. nedaleko od Centralnog zatvora u Beogradu. Spekulisalo se i da je upravo Hrkalovi}eva trebalo da bude ven~ana kuma Stankovi} u. Ime biv{e sekretarke MUP-a naj~e{}e se u javnosti vezivalo za ozlogla{eni “kava~ki klan” iz Kotora, ali i navija~ku grupu “Jawi~ari”.

U Ministarstvo policije do{la je 2014. na mesto zamenika {efa kabineta ministra, a za dr`avnog sekretara izabrana je jula 2017. godine. Ono {to je i danas upitno jeste wena iznenadna ostavka maja 2019., godine i razlozi za istu. Tako|e, dr`avnoj sekretarki se od tada gubi svaki trag i niko ne zna gde se ona danas nalazi, kao i da li je uop{te u Srbiji.

U aferi Kru{ik, opqa~kano dr`avno preduze}e: Zata{kava se svaka pri~a o sumwivom poslovawu

Lik i delo ministra: Afere “Kru{ik”, plagijat disertacije A gde su wegove saradnice, tu je i ministar. Sam po~etak Stefanovi}eve karijeve obele`ila je afera “plagijat”, nakon {to su stru~waci utvrdili da je jedan deo wegove doktorske disertacije sa Megatrenda plagijat.

Ipak, kako to u Srbiji nije bilo dovoqno za smenu jednog ministra, pre dve godine isplivala je na povr{inu jo{ jedna afera sa trgovinom oru`ja, u koju je, ni mawe-ni vi{e nego, ukqu~en otac ministra, Branko Stevanovi}.

Afera “Kru{ik” otkrivena je krajem 2018. godine, kada je istra`iva~ka mre`a BIRN otkrila da je stariji Stefanovi} navodno posredovao u prodaji oru`ja izme|u Kru{ika i kupaca iz Saudijske Arabije. Dokumenta koje je tada BIRN objavio pokazuju da je Stefanovi} navodno bio u posetama Kru{iku kao predstavnik GIM-a maja 2017. godine. Ono {to je dodatnu sumwu na ovo bacilo, jeste i hap{ewe radnika “Kru{ika” Aleksandar Obradovi} zbog odavawa tajnih podataka.

Obradovi} kasnije u medijima tvrdio da je on novinarima slao podatke o ume{anosti Branka Stefanovi}a u trgovinu oru`jem.

ma {ta mi re~e?!

Doktor demantuje samog sebe

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Dijana Hrkalovi}, Neboj{a Stefanovi} i Biqana Popovi} Ivkovi}

Kad psi salutiraju „Pustili su demonstrante da vri{te i dre~e koliko god da su hteli. Velika masa, profesionalno organizovana, ali niko nije pri{ao ogradi.

Da jeste, bili bi pozdravqeni najopasnijim psima i najrazornim oru`jem, koje sam ikad video.

Mnogi agenti Tajne slu`be su samo ~ekali na akciju" (Donald Tramp, predsednik SAD)

„Rekao sam da sam mislio na po~etku epidemije da sam dobio koronavirus. Ali nisam ga imao. Uradio sam brzi test, koji je bio negativan. Dva dana sam imao temperaturu i proliv, i to je pro{lo. Nisam nigde tvrdio da sam prele`ao koronu, ve} da sam, u po~etku javqawa simptoma, pomislio da je u pitawu taj virus. A to je drasti~na razlika ili je u pitawu pogre{no tuma~ewe mojih re~enica" (Dr Branimir Nestorovi}, ~lan kriznog {taba za borbu protiv koronavirusa)

Dovoqno mlad za do`ivotnu vlast „Mogu da budem zahvalan DOS-u {to je sru{io Milo{evi}a, jer sam do{ao na vlast, zbog toga {to su pobegli svi rukovodioci stranke i ostali smo mi mla|i" (Ivica Da~i}, predsednik SPS-a i ministar spoqnih poslova)

Navikavawe na policijski ~as „Treba izvu}i pouku, treba graditi sistem koji na sve situacije ume da reaguje, ne pri~om, nego sistemom. Kad se privremeno suspenduju slobode, po teoriji, svaka vlast `eli da to ostane za stalno i to se de{ava od Trampa do Vu~i}a, na|u se u toj ta~ki da im se ~ini da je to funkcionalno" (Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta u penziji)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 4. jun 2020. 3

4,5 milijardi evra Srbija pla}a Pismo jednog pilota Kinezima samo za kamate!?

Pi{e: Bo`idar Markovi}, penzionisani pilot Ratnog vazduhoplovstva iz Beograda

Aleksandar Vu~i} uzeo je kredit od svog brata Sija \inpinga u iznosu od 7,35 milijardi evra.

Krediti su na 20 godina. Godi{wa kamata 220 miliona. Dakle, samo za kamate plati}emo Kinezima 4,5 milijardi evra! Ukupno skoro 12 milijardi. Taj novac kojim Srbiju Kina kreditira vra}amo u potpunosti Kini kroz sporazume koje smo potpisali za projekte na kojima bez tendera anga`ujemo kineske firme. Na{e firme dobijaju mrvice.

U isto vreme Hrvatska od EU dobija 7,36 milijardi evra bespovratne pomo}i. Retori~ko je pitawe ko je boqe pro{ao: Hrvatska ili Srbija...

Predsednik Srbije je 15. marta izjavio: "Evropska solidarnost ne postoji.

To je bila bajka na papiru. Ja sam danas uputio posebno pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to je Kina…" i poru~io medicinsku opremu iz Kine.

Srbija je tada za samo 20 dana platila 370 miliona evra za medicinsku opremu, a koliko je od toga pla}eno Kini i po kojim cenama, jo{ uvek se ne zna. Javnost i daqe ~eka na davno obe}ani predsednikov izve{taj naciji o tro{kovima nabavke medicinske opreme.

Me|utim, ono {to danas sigurno znamo jeste da predsednikova "bajka na papiru" u slu~aju Hrvatske zna~i pomo} EU od 10 milijardi evra, od ~ega u~ak 7,36 milijardi evra bespovratnih sredstava.

Za razliku od Hrvatske, Srbija je pre samo mesec dana bila jedina zemqa koja je formalno od-

bila finansijsku pomo} EU za Balkan vrednu 750 miliona evra, a neposredno zatim Vu~i} je odbio i zajam MMF-a od 1,2 milijarde evra po povla{}enim uslovima, sa obrazlo`ewem da Srbija ima dovoqno para i planira da ostvari najve}i rast BDP-a u Evropi.

Ra~unica je jednostavna. Dok Hrvatska od EU dobija 7,36 milijardi evra bespovratnih sredstava, Srbija se kod kineskih dr`avnih banaka zadu`uje 7,35 milijardi evra sa prose~nom kamatom od 3%, {to zna~i da }emo Kini u narednih 20 godina svake godine samo na ime kamate pla}ati najmawe 220 miliona evra. Da stvar bude jo{ gora sa tih 7,35 milijardi pla}amo kineske firme kojima smo poslove dali bez tendera, pa su i cene za najmawe tre}inu ve}e od realnih.

Mnogi bi rekli - koliko se isplati saradwa sa EU, a koliko sa Kinom, jasno se vidi. [ta }e povoqnije uticati na rast privrede, zadu`ewe od 7,35 milijardi sa kamatom od 3% ili poklon EU od 7,36 milijardi, jasno je svima osim Vu~i}u. Upu}eniji bi rekli da je i te kako jasno i wemu.

Ali je jasno i da transferi velikih suma novca sa ra~una u Ujediwenim Arapskim Emiratima, gde su pohrawivani prethodnih osam godina, na ra~une u Kini, mnogo ko{ta.

Ali ne one na ~ijim su ra~unima pare, ve} dr`avu Srbiju.

Poni{ten tender za izradu dokumentacije za izgradwu nacionalnog stadiona, jer „Vlada Srbije zbog Kovid-19 krize nije spremna na nove finansijske obaveze“ Tender za izradu dokumentacije za dizajn novog nacionalnog fudbalskog stadiona u Republici Srbiji je poni{ten. Vlada Srbije je obavestila da zbog kovid19 krize u ovom momentu nije u mogu}nosti da preuzima nove finansijske obaveze, usled ~ega je tender poni{ten.

Kancelarija Programa ujediwenih nacija za razvoj (UNDP), za potrebe Vlade Srbije, raspisala je 25. oktobra 2019. godine tender za prikupqawe ponuda za izradu Tehni~ke dokumentacije za izgradwu novog nacionalnog fudbalskog stadiona.

Prethodno je, u junu, Vlada formirala i Radnu grupu za pra}ewe realizacije projekta „Izgradwa nacionalnog fudbalskog stadiona, sa prate}im sadr`ajima”.

Za predsednika je imenovan ministar sporta Vawa Udovi~i}, a za wegovog zamenika ministar finansija Sini{a Mali.

Nijedno od ova dva ministarstva ve} mesecima ne dostavqa informacije o tome da li je ulagawe od 250 miliona evra, {to je svota za koju je Srbija trebalo da se zadu`i za gradwu nacionalnog stadiona, opravdano.

Zvani~nici godinama obe}avaju gradwu nacionalnog stadiona. Tako je taj projekat najavio

jo{ 2013. tada{wi predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi}. Dve godine kasnije, o wegovoj izgradwi govorio je Aleksandar Vu~i} u vreme dok je bio premijer prilikom razgovora

dr`avnog buxeta u naredne tri godine.

U me|uvremenu, cifra je sko~ila na 250 miliona dinara, a da je novac obezbe|en tvrdio je ministar finansija Sini{a Mali

s fudbalskim reprezentativcima Srbije nakon {to su pobedili reprezentaciju Albanije.

Tada se, kako su preneli mediji, zahvalio fudbalerima upitav{i ih da li postoji ne{to {to bi oni `eleli na {ta je fudbaler Nemawa Mati} upitao „kada }e novi stadion?”.

Uz opasku da je ovo „name{teno” pitawe, Vu~i} je tada najavio izdvajawe od 150 miliona iz

krajem 2019. godine. Kako je rekao, u buxetu za 2020. novac je ve} opredeqen. Ispostavilo se, me|utim, da je buxetom predvi|eno zadu`ivawe radi izgradwe stadiona.

Odgovaraju}i na kritike da je nelogi~no uzimawe kredita za izgradwu nacionalnog stadiona Sini{a Mali je ulagawe opravdavao time da ne}e biti gra|en samo stadion ve} ceo kompleks koji }e se zvati „Stadion siti”.

Aleksandre Vu~i}u, {okiran sam tvojim bezobrazlukom da mi posle svega {to si uradio srpskim penzionerima, po{aqe{ jo{ i pismo na ku}nu adresu, naslovqeno na moje ime i prezime.

Kao penzionisani pilot Ratnog vazduhoplovstva, sebe smatram vaspitanim ~ovekom, te }u stoga odvojiti malo vremena da ti odgovorim.

PRVO, ne znam odakle ti moja ku}na adresa, ja ti je sigurno nikada nisam dao, jer ja vodim ra~una da se dru`im iskqu~ivo sa qudima koji vole Srbiju.

Sasvim sam siguran da se ti i ja nikada nismo sreli, pa samim tim nismo imali prilike ni da razmenimo na{e li~ne podatke.

DRUGO, pismo po~iwe{ re~enicom da smo mi temeq i snaga na{eg dru{tva i naroda. Jadno je dru{tvo kome je snaga invalid od 83 godine. Na{ temeq i snaga su qudi poput Aleksandra Obradovi}a, koji su na{oj javnosti predo~ili dokaze o te{kim kra|ama tvog strana~kog kolege i wegovog oca. Na{a snaga trebalo bi da bude nezavisno pravosu|e koje je vinovnike ove afere moralo odavno da procesuira, a ne da goni Aleksandra Obradovi}a. Na{ temeq i snaga su sva deca ove zemqe koja su, na `alost, prinu|ena da masovno odlaze iz Srbije koja je postala neslobodna zemqa.

TRE]E, u pismu nam daqe poru~uje{ da smo mi morali mnogo da se `rtvujemo da bismo se izborili sa koronom. Moja porodica se, kao i mnoge druge porodice, za ono {to si ti na konferenciji za novinare nazvao najsme{nijim virusom u istoriji pripremili kako smo znali i umeli, prepu{teni sebi samima. Mo`da je, kako ti ka`e{, zahvaquju}i nama stopa smrtnosti ni`a nego {to je mogla da bude, ali je zahvaquju}i tebi i tvom {arlatanskom pona{awu najvi{a u regionu. Ovo ti ne ka`em ja, ve} profesor dr Zoran Radovanovi}. ^ETVRTO, ka`e{ da toliko mnogo dugujemo na{im izuzetnim lekarima i medicinskim sestrama koje neguju bolesnike. Eto, u ovom delu sasvim sam saglasan sa tom ocenom. Preminulom doktoru Lazi}u iz Klini~kog centra u Ni{u dugujemo makar toliko da wegovoj porodici objasnimo kako to da je ova vlast imala milione evra koje je spiskala na novogodi{we ukrase i jelku od 96.000 evra, a nije imala para da wemu i wegovim kolegama kupi obi~nu za{titnu masku i rukavice, a da ne govorimo o drugoj za{titnoj opremi. Stopa smrtnosti me|u na{im zdravstvenim radnicima je najvi{a u Evropi, pa dok im se zahvaquje{ nije na odmet da se priseti{ da si i wima oteo plate i penzije primorav{i mnoge od wih da poput mog sina i snaje napuste Srbiju u 55 godina i da sre}u potra`e u Nema~koj.

PETO, hvali{ se najve}im ulagawima u Klini~ke centre i medicinsku opremu. Ne razumem onda kako uz sva ta ulagawa i unapre|ewa u oblasti zdravstva, ja na pregled kod kardio-

loga ~ekam ve} pet meseci, dok nekih specijalista vi{e i nema na VMA. Da ti ne stajem na muku i da te podse}am da su sva ta opremawa klini~kih centara pra}ena te{kim korupciona{kim aferama.

[ESTO, u`asnut sam tvojom najavom onoga {to nas ~eka u budu}nosti. Taj deo pisma po~iwe{ re~enicom da su na{e penzije svetiwa i da }e ostati netaknute. To ka`e{ ti koji si ~etiri godine protivustavno otimao na{e penzije, a onda se bahatio tim novcem nose}i ga ~ak i Bilu Klintonu kako bi pomogao kampawu wegove supruge u izbornoj trci za predsednika Amerike. Zato {to si pametan, kako si objasnio ovaj meni i dan danas nerazuman potez. Onom Bilu Klintonu koji je qude sa kojima sam leteo, poslao u smrt, onom koji je bombardovao na{u zmequ. Znam kada ti kategori~ki tvrdi{ da se ne{to ne}e desiti, desi se sasvim suprotno od onoga {to si obe}ao.

SEDMO, vrhunskim bezobrazlukom smatram obja{wewe da si obezbedio jednokratnu nov~anu pomo} od 100 evra i 4.000 dinara nama kojima si oteo vi{estruko ve}i iznos. Penzionisanim visokim oficirima u rangu genarala ili pukovnika oteo si u proseku oko 4.500 evra.

I to ti nije prvi put da nam zavla~i{ ruku u nov~anik i xep, jer si bio deo vlasti koja je tokom devedesetih godina otela na{u deviznu {tedwu.

OSMO, poru~uje{ mi da ne}e{ dozvoliti pandemiji da zaustavi na{ rast. Ja, na `alost, vidim samo nezaustavqiv rast kriminala na op{tini ^ukarica gde `ivim. Uz rast kriminala vidim jo{ jedino ogroman rast siroma{tva i bede na svakom koraku.

DEVETO, ka`e{ mi da }e{ Srbiju u~initi razvijenom zemqom, sa evropskim `ivotnim standardom. Znam da se hvali{ da si u mladosti `iveo u Londonu, gde si navodno radio u nekoj gvo`|ari. Onda zna{ koliko smo mi pod tvojom vla{}u daleko od evropskog standarda i evropskih vrednosti. Toliko daleko da smo mi piloti Ratnog vazduhoplovstva morali da sakupimo novac i otkupimo rep helikoptera u kom je sa svojim kolegama stradao pilot heroj Omer Mehi} kako ne bi zavr{io na otpadu. Da je ovoj vlasti sa tobom na ~elu stalo do bilo kojih vrednosti, taj ~ovek bi danas imao spomenik u centru Beograda, a ne biste ga progla{avali pijancem, zbog ~ega treba da vas je stid i sramota.

DESETO, ka`e{ da ti i stranka ~iji si predsednik, ne}ete stati. To ti apsolutno verujem.

Vi o~igledno nemate moralnu ko~nicu. Zato morate biti zaustavqeni u svom pohodu na Srbiju od strane wenih gra|ana.

Jer, mo`da vi ovo sve i radite za va{u decu, ali sam ja uveren da se treba boriti za svu decu.

Ostaviti toj deci Srbiju sa vama na ~elu je neoprostiv greh moje generacije.

4

SRPSKA POSLA

^etvrtak 4. jun 2020.

Oni ne znaju za krizu...

@IVETI

Najpla}eniji funkcioneri u Srbiji primaju i do 40 prose~nih plata Dr`avni funkcioneri u Srbiji u proseku primaju platu od oko 1.000 evra, ali pojedini zna~ajno odska~u od tog proseka. Rekorder po zaradama me|u srpskim politi~arima svakako je Du{an Bajatovi}, ~ije mese~na primawa prelaze 20.000 evra, a natprose~ne plate imaju ~lanovi Odbora direktor NIS-a i ~elni qudi Narodne banke Srbije.

Du{an Bajatovi} je godinama unazad napla}eniji srpski politi~ar. Iako na poziciji direktora JP Srbijagas prima “svega” 163.337 dinara, zbog brojnih funkcija koje obavqa na wegov ra~un mese~no legne 2.385.244 dinara. To je ~ak 40 puta od iznosa prose~ne plate u Srbiji.

Najvi{a primawa ima kao ~lan Nadzornog odbora Jugorosgasa, gde zara|uje ~ak 1.601.802 dinara, a na ime naknade za posao predsednika NP Podzemnog skladi{ta Banatski dvor mese~no dobija jo{ 591.419 dinara.

Uprkos milionima koji mu le`u na ra~un, Bajatovi} se nije odrekao ni skup{tinskog pau{ala od 28.686 dinara, koji dobija svaki poslanik.

Uz sve ovo, Bajatovi} je u 2017. i 2018. dobio “godi{we nagrade” od preduze}a Podzemno skladi{te Banatski dvor u iznosu od po 7,1 milion dinara, a pre dve godine Ministarstvo finansija uplatilo mu je 8.546.193 dinara, na ime povra}aja vi{e upla}enih doprinosa za PIO. Danici Dra{kovi} penzija i plata od 6.500 evra Veoma visoka primawa za srpske standarde imaju ~lanovi Odbora direktora NIS-a, koji su

tamo postavqeni kao predstavnici dr`ave.

Taj posao ve} {est godina obavqa Danica Dra{kovi}, supruga lidera SPO-a Vuka Dra{kovi} a, koja je ina~e penzionerka od 1996. godine. Na funkciji ~lanice Odbora direktora NIS-a Dra{kovi}eva mese~no zara|uje 771.000 dinara, a wena penzija iznosi 40.000 dinara.

Ona je prethodno bila i ~lanica UO NIS-a, a kako je objavqeno u wenoj biografiji, radila je na poslovima finansija u banci, na pravno-ekonomskim poslovima u privredi i kao gradski sudija za prekr{aje u Beogradu. Vlasnica je izdava~ke ku}e “Srpska re~”.

Funkcija u NIS-u i Vu~i} evom savetniku U Odbor direktor NIS-a u septembru 2019. udomqen je i Dragutin Matanovi}, koji je u medijima bio predstavqen kao savetnik

Bajatovi} svakog meseca u svoj xep od dr`ave dobije 20.000 evra

U SRBIJI

 Oni koji su nekad skupqali pe~urke i pu`eve, neka do|u da skupqaju potpise za na{u stranku. Trebaju nam qudi koji se ne pla{e ni otrova, ni qigav{tine.  Ustavni sud je cvet na{e demokratije. Slu`i joj za ukras.  Rat izme|u {kaqarskog i kava~kog klana izvezli smo u inostranstvo. To je sada na{ brend!

predsednika Aleksandra Vu~i}a.

U wegovoj imovinskoj karti na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije pi{e da wegova mese~na plata iznosi 6.670 evra, odnosno oko 784.700 dinara.

Matanovi} je kratko za portal Nova.rs naveo da je u Odboru direktora NIS-a postavqen kao predstavnik dr`ave, a na pitawe da li i daqe savetuje Vu~i}a nije odgovorio, ve} je samo prekinuo vezu.

U wegovoj biografiji, objavqenoj na sajtu NIS-a, nije navedeno da je obavqao bilo koju politi~ku funkciju. U woj pi{e da je radio kao elektroni~ar u Odeqewu razvoja u kompaniji “Lola ra~unari”, gde je bio i direktor.

Funkciju ~lana Odbora NIS-a obavqa i Dejan Radenkovi}, ina~e funkcioner SPS-a, i na toj poziciji zara|uje oko 700.000 dinara.

Radenkovi} je i poslanik u Skup{tini Srbije, gde prima pau{al od oko 27.000 dinara, a ~lan je i Odbora za pra}ewe poslova u MTS banci sa nadoknadom od 65.000 dinara.

Tabakovi} sebi smawila platu na 535.000 dinara Veoma visoka primawa od 535.000 dinara ima i guvernerka Narodne banke Srbije, iako je po dolasku na tu funkciju sebi smawila platu, navode}i da je wen prethodnik, koji je zara|ivao oko 658.000 dinara, imao “sramno visoku” zaradu.

Tabakovi}eva je ina~e zaposlena u Telekomu Srbija kao stru~wak za ekonomske poslove, ali joj zbog funkcije koju obavqa radni odnos u toj kompaniji u statusu mirovawa.

R. N.

Na dan izbora na glasa~kom listi}u nacrtao sam ^i~a Gli{u.

Ali posle izbora vidim - i on u{ao u vladaju}u koaliciju!

 Da bi vam leglo u banci, morate da kleknete u stranci!  Nema ni razloga ni smisla da se stidite {to ste ~lanovi na{e stranke. Dobro, ima razloga, ali nema smisla.  A kad Tijana Ajfon postane na{a reprezentativka u veslawu, druga~ije }ete o woj govoriti.  Na{ strana~ki lider se ju~e zalagao za bojkot izbora, a danas se zala`e za izlazak na izbore.

A sutra ko zna, nije on ba{ toliki vizionar!

 Na kojoj televiziji ve~eras de`ura doktor Nestorovi}?

 Neki prime blokadu protiv bolova i odu na operaciju.

Drugi prime blokadu protiv sramote i odu na televiziju...

 On ima dobre odnose i sa vla{}u i sa opozicijom. Jednom re~ju, politi~ki biseksualac.

 Ako vam u tabloidu iza|e ~ituqa, dvaput proverite da li ste umrli.

Vu~i} i Milo, bra}a u belim odelima

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Onaj koji jede punim `elucem, sam sebi kopa grob vlastitim zubima“ „La` ponekad obja{wava boqe nego istina ono {to se doga|a u du{i“ „Tajna ~ovekovog bi}a nije u tome da `ivi, ve} za{to `ivi“ Narodne poslovice

„Svaki iskreni vernik, bilo koje vere, na pravom je putu, sve dok ne po~ne da govori o tome kako su drugi na pogre{nom“ @arko Lau{evi}

„Nije blago, ni srebro ni zlato, ve} je blago {to je srcu drago“

Stevan Sremac

TEMA NEDEQE

Sarajevo gura NATO vojsku uz Drinu, na granicu sa Srbijom

Zemqi{te pored Fo~e je samo jedna od 17 lokacija u RS, koju bi Armija BiH, uz pomo} Ustavnog suda, da ukwi`i na svoje ime, sa idejom da jednoga dana uz Drinu, stacionira i NATO kao stalnu vojnu pretwu Srbiji.

To su, kako obja{wava analiti~ar iz Bawaluke An|elko Kozomara, jasni planovi Sarajeva i otuda i odluka Ustavnog suda BiH o kwi`ewu na BiH vi{e od 250.000 kvadratnih metara zemqi{ta u op{tini Fo~a, koje je u posedu Republike Srpske.

Kozomara precizira da je Ustavni sud BiH najnovijom odlukom ukinuo presudu Okru`nog suda u Trebiwu jo{ iz januara 2018. godine o vlasni{tvu RS nad tom teritorijom i predmet vratio tom sudu na ponovno odlu~ivawe, naravno uz sugestiju da odlu~i da to zemqi{te bude dodeqeno Ministarstvu odbrane BiH. NATO na granici sa Srbijom „To, osim dizawa politi~kih tenzija, stvarawa novih nesporazuma i optu`bi na ra~un RS, u praksi ne}e proizvesti nikakvio dejstvo, jer to zemqi{te bi, kao i sve odluke te vrste, trebalo da ukwi`i Uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove RS, a ona to ne}e ukwi`iti“, nedvosmilen je Kozomora.

U Dejtonskom sporazumu je, kako podse}a, jasno re~eno da BiH nema nikakve imovine.

Problem je, ka`e, {to Ustavni sud, takav kakav je, iskqu~ivo donosi nezakoni-

^etvrtak 4. jun 2020. 5

TRANSFER NOVCA

OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

DA! NU PO NA SEB APRIL-JUNVažiPO do 30.06.2020.

0

$

-

Na iznose od $3,000 do $10,000

-

TROŠKOVI TRANSFERA TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h

te, antidejtonske presude koje su protiv interesa RS. „U praksi, dakle, to ne bi trebalo da ima bilo kakve posledice, ali }e imati velike politi~ke posledice, nesporazume, optu`be i pretwe raznim intervencijama me|unarodne zajednice, odnosno ambasadora zemaqa kvinte koji sada donose sve odluke i uporavqaju politi~kim rukvodstvom u Bosni i Hercegovini“, ocena je ovog analiti~ara.

Re~ je o velikoj povr{ini na teritoriji Fo~e koja pripada RS i to izme|u Fo~e i Gora`da koje je deo entiteta Federacije BiH . Tu je obja{wava Kozomara, u vreme SFRJ bila vojna kasarna i poligon za obuku.

Plan Sarajeva Na to zemqi{te bi, prema planu Sarajeva, u prvo vreme trebalo da se useli Vojska BiH, ali on napomiwe da se u BiH nadaju da }e jednog dana ona u}i u NATO. „Podse}am da je Fo~a na samoj obali Drine, blizu Srbije i zato je wima toliko stalo da na granici bude NATO vojska, da imaju stalnu vojnu pretwu prema Srbiji. Wih zanima da sutra NATO do|e u BiH da ima rakete prema Srbiji, da

onemogu}i takozvani maligni uticaj Rusije u BiH. To su jasni planovi {ta namervaju da urade“, obja{wava Kozomora.

Na pitawe {ta }e se desiti ako Ustavni sud u kona~noj presudi to zemqi{te dodeli BiH, a RS katastarski to tako ne bude htela da zavede i mo`e li do}i do poku{aja ulaska Vojske BiH na tu teritoriju, Kozomara je mi{qewa da je to nemogu}e bez papira o vlasni{tvu. „To bi bio otvoreni sukob entitetske policije sa Armijom BiH. Do toga, me|utim, gotovo sigurno ne}e do}i. Armija BiH je formirana od tri nacionalne brigade. Srpska je stacionirana u Bawaluci, bo{wa~ka u Tuzli i hrvatska u Mostaru i ta vojska je vi{e igra~ka nego ozbiqna armija“, obja{wava Kozomara za{tio ne o~ekuje takav scenario.

SInce 1994

Otima~ina uz pomo} Ustavnog suda On isti~e da je sada vidqivo koliko je bilo naivno rukovodstvo RS kada je 2003. godine ukinulo Ministarstvo odbrane i Vojsku RS, koja je po Dejtonu pripadala entitetima i to prepustilo u nadle`nost BiH. „Kada je 2003. Vojska RS data u sastav Armije BiH, tada je re~eno da }e sva neperspektivna vojna imovina pripasti lokalnim zajednicama, a sva perspektivna u sastav Armije BiH. Neke komisije su sele i proglasile {ta je perspektivna imovina i sada ima 17 tih perspektivnih lokacija u RS koje treba da pripadnu Armiji BiH“, objasnio je Kozomara.

On napomiwe da je i sporazumom o tome utvr|eno da Armija BiH mo`e samo da koristi te lokacije, ali ne i da bude wihov vlasnik. To je jasno reklo i rukovodstvo RS jo{ 2006. godine, od ~ega ne odstupa, {to je i u skladu sa Dejtonskim sporazumom prema kome BiH nema imovinu, ve} samo entiteti.

U Sarajevu su, kako ka`e Kozomara, }utali nekoliko godina i onda poku{ali da to ukwi`e kao vlasni{tvo i izgubili na svim sudovima i onda su se okrenuli Ustavnom sudu gde sede tri stranca i dva Bo{waka, koji uvek preglsavawem donose odluke mimo Dejtonskog sporazuma, na {tetu RS. Otuda i reakcija srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Milorada Dodika da se tu radi o o~iglednoj pqa~ki i otima~ini koja poku{ava da se legalizuje odlukama Ustavnog suda, koji u kontinuitetu kr{i Ustav i radi protiv Republike Srpske.

Na pitawe kako se Hrvati dr`e u toj pri~i, Kozomara ka`e – mudro }ute.

R. N.

6

^etvrtak 4. jun 2020.

u LI^NOST U @I@I

ZDRAVKO [OTRA

Vi{e od igre Veteran jugoslovenske i srpske filmske i TV re`ije Zdravko [otra po~eo je snimawe svog novog filma i televizijske serije „Kraq“.

Re~ je o prvom jugoslovenskom kraqu Aleksandru Prvom Kara|or|evi}u (1888-1934). Po~etak snimawa planiran za 16. mart, zbog pandemije virusa korona, pomeren je za kraj maja, a premijere filma i serije najavqeni su za jesen.

U produkciji kompanije Junajted medija predlo`ak za [otrine nove filmske i TV radove bi}e istorijski roman Vuka Dra{kovi}a „Aleksandar od Jugoslavije“, koji je od objavqivawa u Laguni krajem 2018. do`iveo pet izdawa. [otra ka`e da je od porodice Dra{kovi} potekla i ideja za filmsku i TV verziju romana, {to za wega „predstavqa veliki izazov“, jer `eli da ispravi istorijsku, politi~ku i ideolo{ku nepravdu prema ovom vladaru – vrhovnom komandantu Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ujedinitequ i prvoj `rtvi fa{izma u svetu.

– Ova pri~a }e otkriti dosta objektivno istinu o kraqu Aleksandru – najavquje [otra, poznat po ekranizaciji istorijskih tema i li~nosti, kao i popularnih dela doma}ih pisaca. [otra je ro|en 1933. u Kozicama kod Stolca u Hercegovini. U Beogradu je zavr{io re`iju na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju.

Na Televiziji Beograd radi gotovo od wenog osnivawa, a popularnost {irom nekada{we SFRJ stekao je {ou-programom „Obraz uz obraz“.

Veteran jugoslovenske i srpske filmske i TV re`ije Zdravko [otra po~eo je snimawe svog novog filma i televizijske serije „Kraq“. Re~ je o prvom jugoslovenskom kraqu Aleksandru Prvom Kara|or|evi}u (1888-1934) Kao rediteq i scenarista autor je serija i filmova koji su po gledanosti obarali doma}e rekorde – „Zona Zamfirova“ je sa vi{e od milion gledalaca progla{ena za najgledanije doma}e filmsko ostvarewe svih vremena, dok serije poput „Vi{e od igre“ imaju kultni status u srpskoj kulturi.

Poznat je po tome {to ne snima „umetni~ke filmove“, vi{e mu le`e jasne pri~e, ukqu~uju}i i prigodne epske teme kakav je bio „Boj na Kosovu“, snimqen 1989. povodom 600. godi{wice najpoznatije srpske bitke.

Iz wegove umetni~ke radionice iza{li su i: „Osvajawe slobode“, „[esta brzina“, „Lajawe na zvezde“, Idemo daqe“, „Igmanski mar{“, „Bra}a po materi“, „Pri~e iz radionice“, serijali po romanima Milice Jakovqevi} – Mir-Jam, „[e{ir profesora Koste Vuji}a“…

Pre tri godine „spario“ je seriju i film o pesniku Lazi Kosti}u, za koje je verovao da su kraj wegove karijere.

Pri~a se da ga producenti vole, uprkos galami na setu, zbog brzog snimawa.

On sam ka`e da „ima u glavi svaki kadar cele serije i odmah mo`e da snima koji god treba“, {to je tajna wegove efikasnosti.

Za sveukupan doprinos TV produkciji 2019. dobio je Nagradu Zlatna antena. Bio je o`ewen Nikicom Marinovi}, prvom i najuspe{nijom mis Jugoslavije koja je u~estvovala u izboru za najlep{u `enu sveta.

Danas `ivi u sre}noj zajednici sa profesorkom teorije i tehnike novinarstva Nedom Todorovi}.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

Srdan Golubovi}, SRPSKI RE@ISER I PROFESOR NA FDU U BEOGRADU

La` i govorewe neistine dovedeni su na nivo normalnog jezika Film “Otac” Srdana Golubovi}a osvojio je dva priznawa na Berlinalu, nagradu publike i nagradu ekumenskog `irija, odmah potom do~ekan je ovacijama na otvarawu beogradskog Festa, a samo {to je po~elo prikazivawe ovog ostvarewa u doma}im bioskopima uvedeno je vanredno stawe. n Kakva je sudbina filma “Otac”?

Kada o~ekujete da }e se ponovo vrati u bioskope, da li }e se uop{te vratiti?

– Film je, na`alost, igrao samo sedam dana u na{im bioskopima i onda je krenulo vanredno stawe. O~ekujem da }e film da se vrati, ali nekako se pla{im da bioskopi, ni ovde ni u svetu, ne}e raditi kao {to su ranije radili sigurno narednih godinu dana, mo`da i malo vi{e. Vrati}e se i qudi }e imati priliku da ga vide, ali to ne}e biti na na~in na koji je to bilo do sada. S druge strane, ono {to je za mene posebno va`no, to je da kre}u festivali u svetu. Vide}emo i kakva }e biti distribucija koja bi trebalo da bude u jedno desetak zemaqa. Za svakog rediteqa stra{no je va`no da, osim {to film prika`e u svojoj zemqi, on bude u bioskopskoj distribuciji i u nekim drugim zemqama. n Sad u vreme pandemije je objavqivan feqton Gorana Markovi}a “Druga smrt doktora Gruji}a”. Radi se o wegovoj pri~i po kojoj je snimio film “Variola vera”. Kao da se de{ava danas, zatvarawe, medijska manipulacija… Vidite li sad takav ambijent?

– @ivimo u vremenu velikog siroma{tva, s druge strane jednoumqa i potrebe obi~nog ~oveka koji se nalazi na nekoj nizbrdici konstantnoj i, koliko god da grebe noktima da se odr`i, od po~etka je jasno da ide samo na dole. To jeste na{a stvarnost. Imao sam prilike da putujem po Srbiji, kada sam obilazio lokacije za filma “Otac”. Bilo mi je stra{no {to sam to video, a bilo mi je drago {to sam upoznao svoju zemqu. Ja sam odrastao na Novom Beogradu, nisam znao mnoge stvari. Stvarnost je mnogo stra{nija nego {to mi mislimo da jeste. Mi smo za{ti}eni ovde u Beogradu, `ivimo u mikrosvetu.

Mislim da, zahvaquju}i opet Jugoslaviji, imamo tu sre}u da je Beograd pravqen kao glavni grad jedne velike zemqe i da je sada “velika glava na malom telu”. Imamo tu privilegiju da `ivimo u gradu, koji je vrlo poseban i druga~iji. Sa svim svojim manama, to je jedan veliki grad.

A sa druge strane, kada govorimo o uticaju filma – “Majstori, majstori”, o “Varioli veri” da i ne govorim – koliko se Markovi} bavio jednom, da ka`emo, politi~kom satirom koja je bila vrlo

jasna i direktna, a uvijena u oblandu humora, u stvari. Danas, u osnovnim {kolama ni tetkica ne mo`e da se zaposli ako nema partijsku kwi`icu, lokalni mo}nici postavqaju svoje poslu{nike.

Zna~i, stvar je potpuno ista, ni{ta se nije promenilo. Ono {to je zanimqivo u velikim filmovima, kao i u velikoj kwi`evnosti, to ostaje, zato {to je blisko istini, onome {to `ivot zaista jeste. A `ivot se ne mewa, samo prolazi kroz razli~ite procese i periode, ali se, na`alost, ~esto vra}a na isto. n [ta vama smeta u na{em dru{tvu?

– Mislim da smo dospeli do toga da je na{ politi~ki `ivot potpuno isti kao rijaliti. Gomila la`i, manipulacija, izmi{qotina, farse, drame, tragedije, komedije, svega pome{anog, da u stvari ima najmawe realnog bavqewa politikom. O istini u bavqewu politikom je glupo i da pri~amo, to ne postoji nigde. Na{a politi~ka scena, i pozicija i opozicija, postala je jedno zaista lo{e pu~ko pozori{te, sa lo{im glumcima, sa puno fal{irawa, sa nepotrebnim preterivawima. Od te gomile gluposti smo ve} otupeli. To je ono {to mene najvi{e mu~i. Manipulacija je u politi~kom smislu svakodnevna i gomila la`i koje se izgovaraju, po onoj teoriji “svaka la` koja se triput izgovori postaje istina”, tako da te{ko vi{e mo`emo da raskr~imo gomilu tih la`i i gluposti da bismo

OSTALO NAS JE DOVOQNO DA SE BORIMO n Da li vidite budu}nost va{eg deteta u ovoj zemqi? U vreme kada smo mi odrastali o tome se nije razmi{qalo, a sad nema roditeqa koji ne misli o tome, koji ne ose}a strah?

– Mislim da danas ne postoji nijedan roditeq koji ne razmi{qa da }e mo`da wegova deca negde da odu. Meni je jako `ao, {to ka`ete, u na{e vreme nije bilo tako. Bila je normalna stvar da ostaje{ ovde. Ne znam, razmi{qam o tome, sin mi je, ipak, jo{ mali da bih o tome intenzivno razmi{qao, a sa druge strane se nadam da }e stvari da budu boqe, da ne mo`e uvek da bude ovako. Bojim se da }e ovo vreme SNS-a da traje jo{, ali nijedno vreme nije ve~no. Nekako verujem da }e, kao {to posle plime dolazi oseka i obrnuto, stvari ipak morati malo da se promene. U ovom trenutku to ne deluje tako, posebno {to veliki broj qudi odlazi, i to veliki broj gra|anski, demokratski nastrojenih qudi napu{ta ovu zemqu, ali mislim da nas ima dovoqno da se borimo, jo{ uvek.

P u N r u

imali jedan objektivan pogled na `ivot, i na politi~ki `ivot, i na stvarnost. To mi najvi{e smeta, {to nas la`u svaki dan, {to su la` i govorewe neistine dovedeni na nivo normalnog jezika. n Imamo situaciju sada da se javni diskurs, ~im su raspisani izbori, sa pandemije vratio u pri~e o izlasku, bojkotu, opcijama… Kako gledate na to?

– Pre godinu dana sam bio apsolutno za bojkot i mislio sam da je to apsolutno jedina mogu}a stvar. Sada nisam siguran.

Veoma mi je `ao {to postoji mogu}nost da se izgube neke op{tine i {to opozicija nije imala strategiju da osvaja grad po grad. Najverovatnije }u da bojkotujem izbore, jer je jedina druga mogu}nost bila da opozicija bude potpuno jedinstvena. U ovom trenutku su oni raspar~ani i to dovoqno govori i o wima i o na{oj situaciji. Voleo bih da svi jedinstveno iza|u, koliko ih ima, i to bi bilo najboqe. Da iza|u na izbore koji su nepravedni, gde uslovi nisu dobri, a medijska situacija je katastrofalna, ali sa druge strane takvi jedinstveni, sa odre|enim brojem poslanika bi mogli da uti~u na to da za ~etiri godine imaju boqe uslove. Ovako se pla{im da }e za ~etiri godine uslovi biti jo{ gori nego sad. I pla{im se mogu}nosti da izgube neke gradove koji su jako va`ni, gde ipak postoji bilo kakva ideja u ovoj zemqi da nije jedna stranka na vlasti. Zamislite da jedna stranka vlada u svim op{tinama. n Da li ovde mogu da se dogode su{tinske promene, da li mi imamo kapacitet za to? Devedesetih je postojalo neko jezgro, da li sad postoji?

– Nisam siguran da postoji ovde energija i da postoji mogu}nost da se stvari potpuno promene, na onaj na~in za koji smo verovali da }e se desiti posle Petog oktobra. Ali s druge strane mislim da su i neke mawe promene jako va`ne.

Na primer, promena odnosa unutar politi~kog `ivota je dosta va`na. Danas `ivimo u dru{tvu u kom ako misli{ druga~ije od vladaju}e stranke, ti si izdajnik, ti si ovakav i onakav. Zna~i, sama promena ka stvarawu demokratske klime je ve} velika stvar. Mislim da stvari mogu da se pomeraju metar po metar.

Ne}e biti vi{e nekog Petog oktobra, ne}e biti vi{e nikakvih mewawa iz korena. Ako se 6. oktobra nije desilo to {to se nije desilo, mislim da se ne}e desiti vi{e nikada. Ne verujem u velike promene, ali verujem da mo`e polako, korak po korak ka stvarawu demokratske klime.

Mislim da je to najva`nija stvar za jedno dru{tvo, da je to osnova da bi moglo bilo {ta drugo da se radi. U jednoj totalitarnoj svesti u kojoj mi danas `ivimo ne mo`e ni{ta drugo.

R. N.

PLANETA

^etvrtak 4. jun 2020. 7

Amerika u haosu Policijski ~as uveden u najmawe 25 gradova, Nacionalna garda raspore|ena u desetak dr`ava [irom Amerike bilo je nereda zbog ubistva Xorxa Flojda. Vatre oko Bele ku}e. Raspad sistema u Filadelfiji. Uhap{ena }erka gradona~elnika Wujorka. Nastavqeni napadi na novinare. Protesti u ukupno 140 gradova u SAD. U najmawe 25 ameri~kih gradova uveden je policijski ~as, a rezervna vojska Nacionalna garda raspore|ena je u desetak saveznih dr`ava dok {irom SAD i daqe bukte nasilni protesti zbog ubistva Afroamerikanca Xorxa Flojda pro{log ponedeqka u Mineapolisu. U subotu je jedna osoba stradala od vatrenog oru`ja na protestu u Indijanapolisu, a jedna dan ranije u Detroitu.

Policija je ispaqivala gumene metke s male udaqenosti, a jedan od najbrutalnijih okr{aja bio je u Mineapolisu. Nezavisna ameri~ka foto-reporterka Linda Tirado po`alila se da je zbog gumenog metka trajno izgubila vid na levom oku.

U tom gradu je gumenim mecima pogo|ena i dvo~lana novinarska ekipa Rojtersa. Kamerman Hulio Cezar ^avez rekao je da je policajac koga je snimao ciqao direktno u wega. Snimqeno je kako mu lekar sanira duboku posekotinu ispod levog oka. Agencija Rojters napomiwe da su novinari i snimateqi imali jasne medijske oznake.

Lo{e je pro{la i televizijska ekipa u Lujvilu, na koju je policajac preksino} ispalio patron suzavca, {to se vidi na objavqenom snimku. Demonstranti su napali i jurili novinara Foks wuza koji je izve{tavao o skupu ispred Bele ku}e. TV novinar u gradu Kolumbija u dr`avi Ju`na Karolina povre|en je nakon {to je na wega ba~en kamen, a fotograf

lokalne televizije u Pitsburgu po`alio se da su ga pretukli demonstranti.

Od Isto~ne do Zapadne obale nema mira nakon ubistva ~etrdeset{estogodi{weg Flojda, kome je beli policajac kle~ao na vratu tokom hap{ewa, ~ak i nakon {to su wegove kolege ustanovile da je preminuo. I u subotu u no}, pa sve do jutarwih sati od Wujorka do Los An|elesa goreli su policijski automobili, bilo je sukoba snaga reda i demonstranata i povrede na obe strane.

U Wujorku je usred Menhetna gorelo policijsko vozilo, u Los An|elesu je zapaqena policijska stanica u tr`nom centru, dok su prodavnice opqa~kane. U Ne{vilu je zapaqena istorijski va`na zgrada suda, nakon ~ega je progla{eno vanredno stawe. Policija je koristila gumene metke u tom i jo{ nekoliko gradova.

Posebne mere na snazi su u Los An|elesu, Denveru, Majamiju, Atlanti, Mineapolisu, Sinsinatiju, Filadelfiji, Sijetlu i drugim gradovima. Pentagon je saop{tio da su vojne jedinice spremne da budu raspore|ene za ~etiri sata, ako to zatra`i guverner Minesote, da bi podr`ale Nacionalnu gardu i policiju.

U Minesoti je mobilisan puni sastav Nacionalne garde, prvi put od Drugog svetskog rata. Policajac Derek ^ouvin priveden

je i optu`en za ubistvo tre}eg stepena i ubistvo iz nehata, a jo{ trojica policajaca su otpu{tena. Vlasti u tom gradu saop{tile su da su uspele da zaustave nasilne proteste u kojima su uni{teni delovi grada.

U prestonicu Va{ingtonu tako|e je upu}ena Nacionalna garda po{to su se stotine demonstranata okupile na nacionalnom molu druge ve~eri protesta. Zapaqena je i zgrada u centru Va{ingtona.

Demonstranti su se okupili ispred Sekretarijata za pravosu|e, a zatim su krenule ka zgra-

di ameri~kog Kongresa, uzvikuju}i „@ivoti crnaca su va`ni” i „Ne mogu da di{em”, re~i koje je Flojd izgovorio pred kraj.

Mnogi su se na kraju okupili ispred Bele ku}e, gde ih je sa~ekala policija s oklopima, a na demonstrante je ispaqen i suzavac.

U~esnici protesta su povremeno gurali bezbednosne barijere.

Predsednik Tramp je pozdravio raspore|ivawe pripadnika Nacionalne garde u Mineapolisu i poru~io da se policiji u Wujorku mora dozvoliti da radi svoj posao. Uprkos tome {to je ameri~ki predsednik Donald Tramp

„Od Biha}a do Petrova sela“: Usred haosa u ^ikagu na policijskoj motoroli - srpska pesma Nepoznata osoba je tokom vikenda ometala radio signal policije u ^ikagu gde se trenutno odvijaju naj`e{}i protesti zbog smrti Xorxa Flojda.

U jednom trenutku na policijskoj motoroli ~uli su se srpski narodwaci, a ispostavilo se da je neko policiji pu{tao pesmu „Od Biha}a do Petrovca sela“, u kojoj se pomiwe ime ha{kog osu|enika Radovana Karaxi}a.

Da stvar bude jo{ zanimqivija, policajci su prepoznali zvuke i konstatovali da je najverovatnije u pitawu srpska pesma.

Srbi su na dru{tvenim mre`ama konstatovali da u ^ikagu `ivi najve}i broj na{ih dr`avqana, pa zato nije ni ~udo {to se ba{ srpska pesma ~ula na motoroli.

poku{ao da po{aqe pomirqive tonove rekav{i da je Flojdova smrt ispunila Amerikance u`asom, besom i `alo{}u, mnogi su osudili wegovo reagovawe i suo~avawe s novonastalom krizom.

Ameri~ki sekretar za pravosu|e Vilijam Bar rekao je da su „radikali i agitatori”, koji nisu iz Minesote, oteli proteste i da zloupotrebqavaju situaciju da bi realizovali „sopstvenu i nasilnu agendu”. Za nemire je tako|e optu`io politi~ku levicu.

U Majamiju, na Floridi, mirni protesti prerasli su u nasiqe, nakon {to su neki demonstranti zapalili policijska vozila. Policajci su ispalili suzavac da bi rasterali okupqene.

U ^ikagu je o{te}eno i zapaqeno nekoliko policijskih vozila. Policija je palicama tukla u~esnika protesta. Vlasti u Filadelfiji saop{tile su da su mirni protesti kasnije prerasli u nasiqe, a da je najmawe 13 policajaca povre|eno i da je bilo vi{e po`ara i pqa~kawa radwi u centru grada.

U Talsi, u Oklahomi, popri{tu masakra Afroamerikanaca 1921. godine, kada je ubijeno i do 300 qudi, demonstranti su blokirali raskrsnice i uzvikivali ime Terensa Kra~era, Afroamerikanca kojeg je ubio policajac 2016. godine. Avgusta 2014. godine u Fergusonu je u sukobu s policijom ubijen osamnaestogodi{wi Afroamerikanac Majkl Braun, {to je izazvalo masovne proteste.

8 ^etvrtak 4. jun jun2020.

2020. ^etvrtak 4.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

Obnova Sabornog hrama u Mostaru u{la u posledwu fazu z Saborni hram Svete Trojice u Mostaru ulazi u posledwu fazu obnove z Zavr{ni grubi radovi privode se kraju z Sledi unutra{we ukra{avawe hrama i ure|ewe partera z Posle Starog mosta, grad na Neretvi uskoro }e vratiti jo{ jedan simbol, po kojem je wegova razglednica bila prepoznatqiva

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

Dvadeset osam godina nakon {to je divqa~ki sru{ena u ratnim sukobima, Saborna crkva Svete Trojice u Mostaru, od kamewa starog gradi zidove novog hrama, ali i novu veru u su`ivot.

- Obnova Saborne crkve je bila jako va`na da se na{ narod i na{a zajednica ovde u punom smislu oseti slobodnom, da osete da su svoji na svome kao {to i jesmo, jer smo mi gradili ovaj grad - ka`e mostarski paroh Radivoje Kruq.

Postavqawem 50 metara visoke kape zvonika zavr{ava se i posledwi deo grubih gra|evinskih radova na mostarskom hramu, u kojem bi ove godine trebalo da po~nu i prva redovna bogoslu`ewa. U gra|eviskom smislu hramu je vra}en izgled iz 1873. godine.

- Po~ela je izrada metalne konstrukcije. Ostaje nam jo{ jedno {est metara konstrukcije da podignemo, i krst i svi grubi radovi bi}e zavr{eni - navodi Slavi{a Terzi}, poslovo|a na gradili{tu.

Obnova nekada najve}e pravoslavne crkve na Balkanu, koja datira s kraja 19. vijeka, po~ela je pre

deset godina. Namera da Crkvi Svete Trojice bude vra}en predratni sjaj ujedinila je qude svih vera i nacija. Uporedo sa obnovom hrama obnavqa se i zajednica mostarskih i Srba iz doline Neretve.

Granatirawe i ru{ewe, po mnogima najlep{e pravoslavne crkve u BiH, 1992. godine i danas je jedan od najtu`nijih doga|aja u novijoj istoriji Mostara. Intenzivniji povratak i obnova `ivota pravoslavnih Srba po~iwe sa idejom za obnovu ovog spomenika kulture i ba{tine.

- Ovaj hram za nas hri{}ane zna~i bukvalno `ivot, mesto molitve i potvrde na{eg hri{}anskog identiteta - nagla{ava Kruq.

A nakon postavqawa zvonika sledi ure|ewe enterijera. U dosada{we radove na ovoj mostarskoj crkvi utro{eno je oko osam miliona KM. Vi{e od osamdeset odsto novca, obezbijedili su Republika Srpska i Srbija. Dan u kojem }e Crkva Svete Trojice u potpunosti zasijati starim sjajem, zavisi}e prije svega od priliva sredstava.

R. N.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

WIHOVA DELA SU SVETIONICI SLOBODE:

U Koprivni kod Modri~e oslikani murali srpskih junaka

Mural treba da bude posve}en ne samo doktoru Lazi}u nego svim doktorima koji su stajali na braniku otaxbine

Dobojski umetnik Deni Bo`i} oslikao je na zidu u Koprivni likove hirurga Miodraga Lazi}a, vojvode Mom~ila \uji}a i slavnog vojskovo|e @ivojina Mi{i}a.

U Koprivni kod Modri~e oslikan je mural posve}en hirurgu Miodragu Lazi}u koji je u pro{lom ratu spasavao `ivote u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini. Mural se nalazi na betonskom zidu koji dr`i novu crkvu Svete Petke u Koprivni. Pored wega prolazi frekventan regionalni put Modri~a - Doboj. Nakon {to je ura|en mural doktora Lazi}a, oslikani su i

murali vojvode Mom~ila \uji}a i slavnog srpskog vojskovo|e @ivojina Mi{i}a. Murale je oslikao dobojski umetnik Deni Bo`i} Jedan od incijatora oslikavawa murala doktora Lazi}a bi je mesni sve{tenik protojerej stavrofor Jadranko Stojanovi}.

- Mural treba da bude posve}en ne samo doktoru Lazi}u nego svim doktorima koji su stajali na braniku otaxbine, spasavalirawenike i dali veliki doprinos za stvarawe Republike Srpske. On je i zahvalnost svim medicinskim radnicima koji su

Premijer Federacije BiH DODIK: Rezolucija priveden zbog afere respiratori nigde ne osu|uje

Predsednik vlade Federacije BiH Fadil Novali}, direktor uprave Civilne za{tite tog entiteta BiH Fahrudin Solak i vlasnik kompanije Srebrena malina" Fikret " Hoxi} privedeni su na ispitivawe u sedi{te Dr`avne agenije za istrage i za{titu (SIPA) u sklopu istrage o sumwivoj kupovini bolni~kih respi-

Sporni respiratori, nabavqeni u Kini za 5,3 miliona evra, pokazali su se neupotrebqivim

ratora.

Dvojica entitetskih zvani~nika, kao i Hoxi}, ranije su ve} davali iskaze istra`iteqima nakon {to je slu~aj preduzelo Tu`ila{tvo BiH. Novali}u su policijski istra`iteqi u sredu oduzeli mobilni telefon kako bi ve{ta~ewem proverili s kim je i kada kontaktirao u vezi s nabavkom respiratora.

Sporni respiratori, nabavqeni u Kini za 5,3 miliona evra, pokazali su se neupotrebqivim na bolni~kim odeqewima intenzivne nege, a istraga treba da utvrdi kako je Srebrena malina" dobila " posao za koji nije registrovana s obzirom da je re~ o firmi ~ija je delatnost prerada i uzgoj vo}a i povr}a.

Ova kompanija je posao dobile neposrednom pogodbom, a ugovor o tome potpisao je Solak.

izneli teret borbe protiv korona virusa - rekao je Stojanovi} Ratni hirurg Miodrag Lazi} preminuo je 14. aprila u Ni{u od posledica virusa korona. Pored le~ewa srpskih boraca na svim rati{tima, Lazi} je bio u~esnik najslavnije bitke u posledwem otaxbinsko - odbrambenom ratu, u operaciji Koridor `ivota": " Sve{tenik Stojanovi} ka`e da se planira na ovaj betonski zid oslikati jo{ murali trebavskog sve{tenika Save Bo`i}a, generala Ratka Mladi}a i Novice Simi}a iz posledweg otaxbinskog rata.

S. G.

Milorad Dodik

blajbur{ku misu u Sarajevu Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da u Rezoluciji o po{tovawu `rtava fa{isti~kog re`ima i pokreta, koju je usvojio Predstavni~ki dom Parlamentarne skup{tine BiH, nigde nema osude slu`ewa blajbur{ke mise u Sarajevu.

Tokom rasprave u Narodnoj skup{tini Republike Srpske o ovoj rezoluciji, Dodik je rekao da je neprihvatqivo da se u ovom dokumentu navodi da je Nezavisna Dr`ava Hrvatska takozvana, a ona to nije bila.

On je naveo da se u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH daju samo smernice povodom odr`ane blajbur{ke mise, a izbegavau da op{tinski, kantonalni i entitetski organi reaguju na tako ne{to.

Dodik je rekao da je neprihvatqivo da poslanici opozicije ostra{}eno govore u parlamentu Republike Srpske o tome kako }e se ova rezolucija dostaviti me|unarodnim institucijama.

Ovo ne mo`e biti ve}i udarac za srpsku " nacionalnu istoriju i srpsku nacionalnu dr`avnost", istakao je Dodik.

Dodik je rekao da kao srpski ~lan Predsedni{tva BiH ne}e prihvatiti da ovaj

dokument ide daqe, ali da ne mo`e ni zaustaviti, jer je mawina u Predsedni{tvu BiH. Sramno je {to je kapacitet Republike " Srpske obezbe|en tamo tako {to su dva iz SDSa, dva iz PDP-a i jedan iz SDA iz Republike Srpske glasali i dali kapacitet, a ve}inska voqa srpskog naroda u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH nije po{tovana", istakao je Dodik.

On je rekao da je sve i jedan dokument iz jasenova~ke gra|e koji je oti{ao iz Arhiva Republike Srpske vra}en.

Dodik je predlo`io da se formira posebna komisija parlamenta Republike Srpske da izvr{i uvid u Arhiv Republike Srpske i da vidi da li ti dokumenti ovde postoje, kako bi se jednom skinula la` opozicije o toj arhivi.

OGLAS

^etvrtak 4. jun 2020. 9

Поново можемо да излазимо напоље и на нама је

ДА СЕ ЗАШТИТИМО ОД ВИРУСА КОРОНЕ

ЗАПАМТИТЕ 3 ВАЖНЕ СТВАРИ

ПЕРИТЕ РУКЕ

ДРЖИТЕ СЕ НА ОДСТОЈАЊУ

ПРЕУЗМИТЕ АПЛИКАЦИЈУ

И ако имате симптоме сличне грипу, останите код куће и поразговарајте са вашим лекаром о тесту.

e

ЗАШТИТИТЕ СЕ ОД ВИРУСА За више информација о вирусу короне (COVID-19) посетите health.gov.au

a

Одобрила влада Аустралије, Канбера.

10 ^etvrtak 4. jun jun2020.

2020. ^etvrtak 4.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO ZAVR[AVAJU SE RADOVI NA NAJVE]EM NASEQU NA KiM ZA RASEQENE, SUN^ANA DOLINA’’ IZME\U ZVE^ANA I KOSOVSKE MITROVICE ’’

Moderno naseqe za vi{e od 1200 stanovnika useqivo pre zime stanovnika useqivo pre zime

z Oko 80 odstoUre|uje: radova zavr{eno u nasequ a useqewe }e biti pre zime z U nasequ }e biti de~ji vrti}, zdravstvena Zoran Vla{kovi} ambulanta, tr`ni centar, sportski sadr`aji kao i crkva

Uveliko teku radovi na zavr{etku najve}eg stambenog naseqa za raseqene sa Kosova i Metohije na podru~ju op{tina Zve~ana i Kosovske Mitrovice na severu Kosmeta. Bi}e to moderno naseqe sa svim prate}im sadr`ajima i dobro povezano putnom asfaltnom mre`om.

Sun~ana dolina’’ je dobila odavno konture urbanog na’’ seqa. Ku}e su uglavnom sve pokrivene crepom i omalterisane ali predstoji jo{ poslova oko objekata, finih radova i celokupnog ure|ewa naseqa.

- Izgra|eno je i prakti~no je useqivo 140 stambenih jedinica, jo{ 80 je u zavr{noj fazi, pokrivaju se crepom, a 80 se gradi i bi}e zavr{eno za stotinak dana. Ovo ukupno ~ini planiranih 300 stanova za oko 1.200 stanovnika. U toku su fini, zavr{ni radovi i na prate}im objektima u nasequ, kao {to su obdani{ta, {kole i centar dru{tvenih delatnosti, a po~ela je izgradwa pravoslavnog hrama Svetog Stefana De~anskog, - saop{tila je krajem samog maja Kancelarije za Kosovo i Metohiju. [ira lokacija velikog naseqa obuhvata 24, 5 hek-

Vi{e od polovine radova je zavr{eno na nasequ, useqewe pre zime

tara, dok se samo naseqe prostire na 14,7 hektara. Veliki redovi stepenasto pore|anih ku}a izme|u kojih je prostrana ulica ve} sada pru`aju izgled moderne urbane sredine - Procena u broju ku}a u nasewu Sun~ana dolina ura|ena je na osnovu podataka iz dosada{we selekcije povratnika, jer su prioritet najugro`enije porodice sa vi{e dece, a prose~an stan po tome treba da zauzimaju

U NO]I OD NEDEQE 31. MAJA NOVE MERE PRI[TINE ZA ROBU IZ SRBIJE:

Tra`e „Republika Kosovo“ na robi iz Srbije Prelaz Jariwe, na severu KiM kod Leposavi}a

sada obavezna da u fitosanitarnim i veterinarskim sertifikatima koristi grb i ime „Republika Kosovo“.

Dopuna Kurtijeve ranije odluke o zameni takse od 100% recipro~nim merama, tako|e predvi|a da su privredni subjekti iz Srbije du`ni da pribave „ulaznu dozvolu za svako vozilo koje prevozi robu koja ulazi u Republiku Kosovo“. A dozvolu }e pribavqati od Kancelarije za vezu Kosova u Beogradu.

Mera reciprociteta se ina~e odnosi samo na Srbiju, dok su takse u potpunosti ukinute za robu iz Bosne i Hercegovine.

Kosovskoj vladi izglasano je nepoverewe 25. marta posle mawe od dva meseca trajawa, a ove nedeqe je kosovski Ustavni sud proglasio dekret kosovskog predsednika, Ha{ima Ta~ija, o imenovawu Avdulaha Hotija iz LDK za mandatara nove tzv. kosovske vlade.

Takse od 100% na robu iz Srbije i BiH Protest Srba protiv taksi uvedene su 21. novemu Kosovskoj Mitrovici bra 2018. godine pod tada{wom vladom Ramu{a Haradinaja, za kog se o~ekuje da bi se ponovo mogao na}i u vladi sada.

One su blokirale zvani~ni dijalog Beograda i Pri{tine, jer srpska strana uslovqava nastavak dijaloga ukidawem taksi.

Na elektronskoj sednici vlade u Pri{tini, kasno u subotu 30 maja, Pri{tina je uvela nove mere za robu iz Srbije. Tako, u trgovinskim odnosima sa Srbijom zabraweni su dokumenti za poqoprivredne i industrijske proizvode u kojima se koriste nazivi mesta koji sadr`e i druge elemente suprotne Ustavu Kosova, nazivi mesta, ali bez imena dr`ave - zabraweni su oni koji ne sadr`e Republika Kosovo i sadr`e bilo koji element koji negira nezavisnost i dr`avni suverenitet, - saop{tila je kosovska vlada kasno u no}i 30 - 31. maja na elektronskoj sednici vlade.

Na 37. elektronskom sastanku koji je kasno 30. maja sazvan na zahtev tehni~kog premijera Kurtija, prva odluka koju je Vlada donela bila je „izmena i dopuna odluke o postepenoj primeni reciprociteta kao principa u odnosima sa Srbijom“.

Tako je Agencija za hranu i veterinu od

Pogled sa starog grada Zve~ana na ”Sun~anu dolinu”

roditeqi sa troje potomaka, - ka`u u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

Ukupna kvadratura novoizgra|enih stanova, ku}a i drugih prate}ih sadr`aja dru{tvenog standarda iznosi}e vi{e od 18.000 m2. Kako je predvi|eno u nasequ }e `iveti vi{e od 1200 stanovnika.

Svaka porodica }e, kako je planirano, dobiti i jedno radno mesto u ciqu odr`ivog povratka.

- Ocewujemo da smo do sada realizovali 8090% od predvi|enog plana. O~ekujemo potpuni zavr{etak radova u toku ove godine, pre zime, precizirala je Kancelarija za KiM. Predlog povratka u novo naseqe ponu|en je interno raseqenima koji `ive u kolektivnim centrima ili u neadekvatnim uslovima u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori ali i na Kosovu i Metohiji.

Predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju projekt Sun~ane doline’’ prvi put su predstavili na skupu ’’ OEBS -a u Var{avi 28. septembra 2015.godine.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU MARKO \URI]

Odluka Pri{tine o trgovinskoj blokadi eskalacija rata sa zdravim razumom „Odluka vlade privremenih institucija samouprave u Pri{tini o trgovinskoj blokadi, odnosno novoj potpunoj zabrani za srpsku robu, predstavqa eskalaciju rata sa zdravim razumom koji se mesecima vodi iz Pri{tine. To je istovremeno atak na evropske vrednosti i materijalnu egzistenciju i Albanaca i Srba“ - ka`e Marko \uri} se u saop{tewu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka \uri}a.

Zahtevam hitne me|unarodne sankcije

TZV. USTAVNI SUD KOSOVA:

protiv Pri{tine zbog ovakvog ilegalnog postupka, protivnog svim doma}im i me|unarodnim normama.

Srbija ostaje u potpunosti posve}ena slobodi protoka robe, qudi i kapitala, kako na svojoj teritoriji, ~iji je Kosovo i Metohija nesumwivi deo, tako i u regionu.

Uveren sam da }e politika taksi, blokada i {ovinisti~kih barijera koje poga|aju i obi~ne gra|ane i privredu uskoro postati stvar pro{losti, zakqu~uje se u \uri}evom saop{tewu.

Ukaz predsednika Ta~ija u skladu sa Ustavom Ustavni sud Kosova je, u petak 28. maja, saop{tio da je ukaz tzv. predsednika Kosova Ha{ima Ta~ija o imenovawu Avdulaha Hotija za mandatara vlade Kosova u skladu sa Ustavom.

U saop{tewu tzv. Ustavnog suda Kosova se ka`e da je Sud jednoglasno odlu~io da je zahtev podnosilaca predstavke prihvatqiv.

Ustavni sud je „jednoglasno odlu~io da je osporena Uredba predsednika u skladu s Stavom 2. ^lana 82. Ustava, ~ime se zakqu~uje da uspe{no izglasavawe nepoverewa Vladi u Skup{tini ne dovodi do obaveznog raspu{tawa Skup{tine i omogu}ava formirawe nove Vlade.

U saop{tewu se isti~e da }e kompletna presuda koja sadr`i detaqno obrazlo`ewe, biti objavqena narednih dana.

Odmah po objavqivawu saop{tewa Us-

Skup{tina Kosova

tavnog suda, oglasila se Ambasada SAD u Pri{tini saop{tewem u kojem pi{e da „Sjediwene Dr`ave pozivaju sve institucije i politi~ke stranke da sprovedu odluku i sve odluke Ustavnog suda Kosova“.

Pokret Samoopredeqewe (PS), AQBINA Kurtijaq, je ocenilo da je odluka Ustavnog suda Kosova da je ukaz predsednika Kosova Ha{ima Ta~ija o mandataru za sastav nove Vlade Kosova skandalozna, da predstavqa ukidawe ustavnog poretka Kosova i da prema woj ni izbori ni demokratija nemaju smisla.

Skup{tina Kosova je zakazana za 2. Jun kada }e se raditi na formirawu nove Vlade Kosova.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 4. jun 2020. 11

GOSTI IZ SRBIJE NISU PO@EQNI, IAKO SU GALANTNIJI OD NEMACA

Hrvati ne}e ni Srbe tro{axije Srpski turisti, ~ini se, ove godine, vi{e nego ikad, nisu po`eqni u Crnoj Gori, ali ni u Hrvatskoj. Iza zdravstvenih razloga, ovog puta, izgleda da se kriju lo{i politi~ki odnosi i sve ve}a netrpeqivost. Hrvatima je to pre~e od ekonomije, jer ne treba

dobrodo{li. Ili bi bar bilo dobro, ako mogu letovawe da uplate, ali da na isto i ne do|u.

Ostra{}eni pojedinci u Hrvatskoj ne biraju ko }e da "strada". Uvreda nisu po{te|eni ni mladi, "urbani", i ratom neoptere}eni gra|ani Srbije. Me|u oni-

-

"Dobrodo{lica": Grafit na zadarskoj pla`i

Kom{ije tvrde da im nisu potrebni gosti iz Srbije, iako im je turisti~ka privreda dramati~no ugro`ena. Srbi dnevno tro{e 95, a Nemci 65 evra. Ulazak samo uz rezervaciju

zanemariti ~iwenicu da, prema zvani~nim hrvatskim statistikama, Srbi na odmoru kod wih, u proseku, dnevno tro{e 95 evra.

Vi{e i od Nemaca, koji na dnevnom nivou potro{e oko 65 evra.

I dok je premijer Hrvatske Andrej Plenkovi} nabrojao 10 zemaqa kojima }e ulaz biti dozvoqen i slobodan, gde se Srbija nije na{la, u petak je vode}i hrvatski epidemiolog Krunoslav -Capak istakao da to nije ba{ -tako, ve} }e turistima iz Srbije -biti potrebna potvrda o rezervaciji. Kako god da bude, to ne}e -biti prvi put da turisti iz Srbiije nisu ovde ba{ ni po`eqni, a ni i ,

PLATE@NI

Podaci koji se vrte po hrvatskim medijima je da me|u turistima iz Srbije najvi{e ima onih ~ija su mese~na primawa izme|u 1.500 i 2.000 evra. Wih je skoro tre}ina od ukupnog broja. Oni se najvi{e odmaraju u Istri. Ostatak gostiju koji dolaze da letuju kod kom{ija, ima platu od 1.000 do 1.500 evra.

ma koji su to osetili je i Du{an Kova~evi}, osniva~ i direktor festivala "Egzit". Pre tri godine, wega i wegovu porodicu u

Zagrebu su nepoznati mu{karci verbalno vre|ali na nacionalnoj osnovi.

Javnost u Srbiji brzo je zaboravila napad hrvatskih huligana na vaterpoliste Crvene zvezde, u Splitu, pro{le godine. U javnosti je skandal i te kako zapa`eno, ali uz vrlo malo kritika. Napadani su i turisti iz Srbije u Zadru, bez obzira na to {to su tamo na letovawu bili porodi~no, sa decom. To nije smetalo pojedincima da ih vre|aju. Napadaju se i Srbi koji `ive u Hrvatskoj.

S druge strane, napadi na turiste iz Hrvatske u Srbiji gotovo i da ne postoje. Naro~ito ako se iskqu~e me|usobni navija~ki sukobi, koji ina~e postoje, ali ih nacionalizam samo potpiri.

Zvani~ni podaci govore da je posledwih godina u Srbiji sve ve}i broj turista iz Hrvatske. Naro~ito za vreme novogodi{wih praznika, ali i vikenda, koji gosti iz Zagreba vole da provedu u Beogradu. Niko do wih nije morao da ska~e u Dunav ili Savu, da spase `ivu glavu jer pri~a druga~ije.

Podaci govore i da je u periodu od 2014. do 2019. u Hrvatskoj bilo vi{e od 1.400 verbalnih i fizi~kih napada na gra|ane srpske nacionalnosti. Vre|aju ih, biju, popreko ih gledaju, jasno im se stavqaju do znawa da tu nisu dobrodo{li, ali, i pored toga, na{i turisti ne postustaju. Pla}aju skupo letovawe i ima ih svuda. Od Dubrovnika do Umaga.

Neka statistika pokazuje da u Hrvatskoj gosti iz Srbije ostvare godi{we vi{e od 800.000 no}ewa. I taj broj raste iz godine u godinu. Odlazi se u Zagreb, Roviw, Pulu, Opatiju, Jelsu, Vrsar, Makarsku...

R. N.

“DECA SU BILA SRPSKA”:

Ambasador u Be~u tra`i izmenu natpisa na spomen plo~i Diani Budisavqevi}

i

Zvona Sabornog hrama u Zagrebu ponovo pozivaju vernike Posle vi{e od dva meseca ponovo je slu`ena liturgija u Sabornom hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu.

U toku su zavr{ne pripreme za osposobqavawe Sabornog hrama Preobra`ewa Gospodweg, te{ko o{te}enog u zemqotresu koji je pogodio Zagreb 22. marta 2020. godine, javili su iz Informativne slu`be Eparhije zagreba~ko-qubqanske. Zbog ove prirodne nepogode, kakvu ni najstariji stanovnici glavnog grada Hrvatske ne pamte, bogoslu`beni `ivot zagreba~kih pravoslavnih hri{}ana morao se odvijati na Svetom Duhu, u gimnazijskoj kapeli Svetog Save.

u -

Ambasador Srbije u Austriji Neboj{a Rodi} i episkop austrijsko-{vajcarski Andrej upu-

Budisavqevi}, koja je spasila vi{e od 10.000 dece iz usta{kih logora, doda da su u pitawu “srp-

u a -

a atili su molbu ~lanovima Senata -Insbruka da razmotre sadr`aj -teksta na spomen plo~i koja }e biti postavqena na rodnu ku}u nDiane Budisavqevi}.

U pismu je zatra`eno da se u tekstu o Austrijanki Diani

ska” deca, jer kako su naveli, to odgovara istorijskom i fakti~kom stawu.

Ministar spoqnih poslova Srbije Ivica Da~i} rekao je da za RTS da bi bila obaveza da se ta~no ka`e o ~emu je re~ i da su

`rtve bila srpska deca.

“Uglavnom kada je re~ o zlo~inima koji su se de{avali u Hrvatskoj, poku{ava se uvek praviti neka vrsta relativizacije, odnosno to je postalo moderno da se ne govori ko su `rtve po toj nacionalnoj pripadnosti. Na ovoj spomen-plo~i bi zaista moralo da se napomene ko su bile `rtve, a to su bila srpska deca”, rekao je Da~i}.

Zagrep~anka austrijskog porekla Diana Budisavqevi} za vreme Nezavisne dr`ave Hrvatske spasila je vi{e od 15.000 uglavnom srpske dece iz koncentracionih logora, a oko 12.000 pre`ivelo je rat.

Vodila je detaqnu kartoteku de~ijih sudbina koju joj je nakon rata oduzela komunisti~ka vlast 1945. godine kada je weno germansko i gra|ansko poreklo postalo nepo`eqno, ali je uloga Diane Budisavqevi} rasvetqena zahvaquju}i dnevniku koji je prona{la wena unuka, navodi RTS.

S. G.

Posle vi{e od dva meseca liturgija u Sabornom hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu je slu`ena u nedequ, 31. maja.

Prilikom zemqotresa sa svoda hrama su otpali delovi `ivopisa sa malterom. O{te}en je i crkveni inventar. Sutradan, stati~ari su ustanovili da pored hrama, ni crkvena zgrada u Ilici 7 nije za upotrebu.

Boravak u hramu nije bio bezbedan, jer je postojala opasnost od uru{avawa cigala sa svoda i delova preostalih fresaka. Zgrada Crkvene op{tine dobila je `utu oznaku, kojom se ozna~avaju privremeno neupotrebqivi objekti.

Nakon pada dimwaka, u krovu su ostale brojne rupe, koje su po hitnom postupku sanirane, kako bi bilo spre~eno proki{wavawe. Zbog pretwi da delovi dimwaka i fasade padnu na ulicu i povrede nekog od hiqada qudi koji tuda svakodnevno prolaze, anga`ovani su vatrogasci koji su skinuli {ut sa krova.

12 ^etvrtak 4. jun jun2020.

2020. ^etvrtak 4.

CRNA GORA CRNA

FE\A IZ „BEOGRADSKOG SINDIKATA“:

„Milo me je zabranio, a ho}e moje pare“

„Beogradski sindikat“ na{ao se ponovo u `i`i kada su crnogorske vlasti kadrove sa wihovog koncerta u Nik{i}u 2018. upotrebile u promotivnom spotu DPS-a povodom Dana nezavisnosti. Vo|i sastava je stigao ra~un za porez za ku}u u Boki Ko-

torskoj, u koju ve} mesecima ne mo`e da do|e po{to mu je zabrawen ulazak u Crnu Goru.

- Li~no sam jako pogo|en zbog ovakve situacije, s obzirom da moja porodica ve} 30 godina poseduje ku}u u Boki, gde provodimo svako leto. Potpuna je parodija da mi upravo u ovom trenutku dok odgovaram na va{a pitawa sti`e na mejl poresko re{ewe op{tine Tivat da platim godi{wi porez za nekretninu u kojoj ne mogu da pristupim. Za sve te godine boravka u Crnoj Gori nikada nisam do`iveo nijednu neprijatnost. Nikada nisam pitao da li se neko izja{wava kao Srbin ili Crnogorac, niti je mene neko napao zbog mojih pesama i stavova. Da se

podsetimo, ‘Beogradski sindikat’ je u pesmi ‘Govedina’ otvoreno kritikovao Mila \ukanovi}a, a to je bilo jo{ 2002. godine kada smo bili jedna dr`ava. Zbog toga mi ova trenutna netrpeqivost deluje kao fabrikovana i nametnuta spoqa. Nekome je u interesu da zavadi dva bratska naroda, koja su oduvek jedan drugome ~uvali le|a. Smatram da je ta odluka vlasti u Crnoj Gori da ne otvori granicu prema Srbiji bila brzopleta i nepromi{qena budu}i da je bilo krajwe predvidivo da }e se wome izazvati burna reakcija u Srbiji. Sve je po~elo sa zabranama ulaska u Crnu Goru istori~arima i akademicima, pa muzi~arima, a na kraju je ~itav jedan narod doveden u situaciju da se oseti kao persona non grata. Ova korona je bila idealna za razne politi~ke zloupotrebe, pa smo tako svedoci da su u obe dr`ave odobravani javni skupovi pristalica re`ima, a zabrawivani oni u organizaciji politi~kih neistomi{qenika.“ Fe|a je zabrawen u crnoj Gori jo{ pre korone i vi{e je nego o~igledno da nije dobrodo{ao iz politi~kih razloga.

- Litije koje organizuje Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i u kojoj u~estvuju hiqade gra|ana nisu stvar politi~ke borbe ve} gra|anski protest protiv kr{ewa osnovnih qudskih prava i sloboda, koja su, izme|u ostalog, zagarantovana mnogim ratifikovanim me|unarodnim konvecijama, kao {to je Evropska konvencija o qudskim pravima.

Kao {to ste i sami primetili, Beogradski sindikat nije deo politike, tako da mi nikada ne bismo podr`avali politi~ke skupove, pogotovo ne van granica Srbije.

S. G.

U Crnoj Gori 62 milionera

U Crnoj Gori ima 62 milionera, odnosno gra|ana koji na ra~unima u bankama imaju vi{e od milion evra.

Prema mese~nim podacima koje su banke " dostavile CBCG na 30. april, u Crnoj Gori 62 pojedinca imaju depozit u iznosu milion i vi{e

evra, {to je za ~etiri mawe u odnosu na kraj pro{le godine", saop{teno je iz Centralne banke Crne Gore.

Najve}i depozit gra|anina iznosi 10,6 miliona evra. Kako se navodi, zakon spre~ava da se saop{ti podatak koja osoba ima najdebqi" konto " u banci, ali su iz CBCG kazali da nije u pitawu crnogorski dr`avqanin ve} stranac.

Najvi{e je onih koji na ra~unu imaju od jedan do pet miliona, ta~nije wih 58. Troje ima depozit od pet do deset miliona, a jedno od 10 do 20 miliona.

Na kraju pro{le godine bilo je 66 milionera u Crnoj Gori, a najve}i depozit pojedinca iznosio je 17,9 miliona evra. Ni tada se, me|utim, nije radilo o crnogorskom dr`avqaninu nego strancu.

Crna Gora je, ina~e, na po~etku 2018. godine imala 64 milionera.

S. G.

LICEMERNO PONA[AWE PODGORICE:

VLADIKA JOANIKIJE:

Litije nisu ni pretwa, ni ucena

Episkop budimqansko-nik{i}ki Joanikije izjavio je da litije koje Srpska pravoslavna crkva organizuje zbog Zakona o slobodi veroispovesti nisu ucena ili pretwa, ve} jedini na~in da javno izrazi nezadovoqstvo takvim aktom.

Za nas je taj zakon nepostoje}i jer ga ne priznaju ni narod, ni " Crkva. Me|utim, mi nemamo nikakav drugi na~in da izrazimo nezadovoqstvo i opravdani bunt, osim da iza|emo na ulicu i da javno, na miran i dostojanstven na~in, izrazimo protivqewe zbog takvog zakona", poru~io je vladika za podgori~ki Dan.

On je rekao da ga je u vreme dok je bio u pritvoru najvi{e bolelo to {to je protiv qudi koji su tra`ili wegovo osloba|awe primewena sila i ustvrdio da su prethodno na proteste uba~eni provokatori.

I to je sramno {to se de{ava u Crnoj Gori da se na takav na~in " stvara zavada. To su vrlo odvratne metode, po 100 puta oprobane i u komunisti~ko vreme, a koje se, na`alost, produ`avaju i u na{e vreme. Nikako ne mogu da shvatim, ali ni da oprostim, prebijawe omladine i ubacivawe provokatora. To me je mnogo vi{e zabolelo nego moje pritvarawe", naglasio je Joanikije.

Otvorili sporedne prelaze prema Srbiji, ostaje karantin za na{e gra|ane Zvani~na Podgorica je otvorila sporedne grani~ne prelaze koji vode prema ^emernu, Prijepoqu i Tutinu

Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti donelo je odluku da od 1.juna Crna Gora otvori sve putne grani~ne prelaze prema susedima, koji su bili zatvoreni u okviru mera protiv {irewa virusa korone.

Me|utim, vladino koordinaciono telo ponelo se licemerno prema gra|anima Srbije za koje jedino predvi|en karantin prilikom ulaska u Crnu Goru!

Zvani~na Podgorica je otvorila sporedne grani~ne prelaze koji vode prema ^emernu, Prijepoqe i Tutinu.

- Na ovim putnim grani~nim prelazima sao-

bra}aj putnika i robe odvija}e se u skladu sa va`e}im merama NKT, dakle i sa merom donetom u kojom je propisano da prilikom ulaska u Crnu Goru mera karantina ne propisuje gra|anima Crne Gore i strancima sa stalnim ili privremenim boravkom u Crnoj Gori koji ulaze iz dr`ava stope potvr|enih aktivnih slu~ajeva infekcije koronavirusom mawom od 25 slu~ajeva na 100.000 stanovnika sa liste Instituta za javno zdravqe kao i stranim dr`avqanima koji su rezidenti dr`ava sa liste i ulaze iz dr`ava sa te liste pi{e u saop{tewu.

S. G.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 4. jun 2020. 13

PLAVI AN\EO JE JEDNA OD NAJVE]IH SRPSKIH SVETIWA

Ariqski plavi an|eo predstavqa Arhan|ela Gavrila

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

U samom centru Ariqa ve} vekovima sme{tena je Crkva Svetog Ahilija, koju je davne 1276. godine izgradio kraq Dragutin Nemawi}.

Duhovni je svetionik ovog kraja, a kroz svoju dugu istoriju svedo~i o brojnim borbama koje su Srbi hrabro vodili protiv neprijateqa. Ime je dobila po episkopu iz Larise, jednom od najve}ih boraca za

hri{}anstvo tog doba, a ~ije su mo{ti prenete u Ariqe po~etkom 12. veka.

- Kroz vekove, lokacija na kojoj se nalazi crkva Setog Ahilija oduvek je shvatana i do`ivqavana kao sveta. Poznato je da je na mestu gde se danas uzdi`e velelepno zdawe crkve postojalo svetili{te jo{ u starijem gvozdenom i bronzanom dobu.

Prvi materijalni trag paganskog hrama predstavqa Trajnov nov~i} prona|en u najstarijem delu arheolo{kog lokaliteta , {to dokazuje postojawe aktivne naseobine. Dana{wa crkva podignuta je na temqima male crkve koja je tu postojala - izjavila je etnolog-antropolog Marija Aleksi}.

Svojim specifi~nom arhitekturom i bogatim freskoslikarstvom jedna je od najva`nijih srpskih sredwovekovnih svetiwa, a na wenim zidovima sa~uvane su freske iz trinaestog veka. Prema pojedinim predawima, likovima svetaca ~ak su iskopane i o~i, jer su Turci za vreme svoje vladavine manastir pretvorili u kowu{nicu i nisu trpeli da ih sveci posmatraju, dok su prema drugoj legendi, o~i uklowene kako bi se na taj na~in vratio vid slepima. Na levoj strani nalazi se izuzetno va`na freska, pod nazivom

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Plavi an|eo, ~ija lepota seni posmatra~e vekovima, a pesnik Branko Miqkovi} je o woj napiso ~ak i pesmu.

- Ariqski plavi an|eo predstavqa Arhan|ela Gavrila, koji okrenut nadesno blagosiqa Bogorodicu, lako ispru`enom desnom rukom, a u levoj nosi glasni~ku palicu. Predstavom svetih arhan|ela na prilazima oltaru pripisuje se uloga ~uvara svetili{ta, a slikani su u najsve~anijim carskim ili drugim odorama - otkriva Marija.

Tokom 14. veka, za vreme vladavine cara Du{ana, katedrala Svetog Ahilija uzdignuta je u rang mitropolije. Nakon toga za ovu svetiwu nastupilo je nekoliko te{kih vekova, tokom kojih je bila paqena i uni{tavana. Polovnom 19. veka, 1829. godine po~iwe weno obnavqawe, a ~etiri godine kasnije ponovo su se, nakon dugo vremena, za~ula crkvena zvona. Crkva Svetog Ahilija sada je progla{ena za spomenik od izuzetnog zna~aja u Republici Srbiji.

M. T.

2

uuu SE]AWE NA VELIKOG SRPSKOG GLUMCA PAVLA VUISI]A

"Pavle spava sa name{tenim {ipkom, a mi snimamo scenu" “Paja Vuisi} spava sa name{tenim {ipkom, a mi snimamo scenu.

Budi se u jednom trenutku i pita besan – {to ste me budili ovako rano kad ne}ete da me snimate…”

Kada je snimawe kultne serije “Vi{e od igre” bilo blizu kraja, najve}i je problem bio ubediti Pavla Vuisi}a da neke scene uop{te snimi. ^ovek koji nije `eleo da glumi kako pla~e i koji je znao da sedi u kafani danima i pravo odatle ode na snimawe, svojim je te{kim karakterom i velikim talentom dao te`inu ~itavoj seriji.

Posledwe scene snimaju se u cik zore, a rediteq Zdravko

[otra brine zbog jo{ jedne kafanske no}i legendarnog glumca.

“Pajo, bilo bi dobro da legne{ na vreme…”, rekao mu je [otra.

“Ka`i ti meni {ta treba i kad treba ostalo te se ne ti~e”, odgovorio mu je Paja.

A trebalo je da legne preko kafanskog stola i glumi da je mrtav, sa stegnutim {ipkom, koji ni `iv nema~ki vojnik ne}e mo}i da otvori.

Nije ni svanulo kada su snimili scenu kako taj vojnik ulazi u mesto. [otri su rekli da je Paja spreman, na{minkan, ve} na setu.

“I stvarno, Paja spreman, namestio se kako treba, prebacio ruku preko stola, namestio {ipak i spava. I dok name{tamo svetlo spava. Snimamo nekoliko kadrova, on i daqe spava. Tek kad

[vaba krene da mu otvara {ipak, Paja sko~i”, prise}a se [otra u kwizi “Mnogo vi{e od igre” koju je priredila Dragana Bo{kovi}. “[to si me zvao pre zore i budio me ovako rano ako ne}e{ da me snima{”, vikao je Vuisi}.

“Da si mi ti `iv i zdrav, scena je skoro snimqena…”

Tako je nastala legendarna scena jo{ legendarnije serije. Paja je bio sjajan glumac i kada spava… .

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Sa{a Danilovi} igrao protiv Majkla Xordana

14 ^etvrtak ^etvrtak 4.

4. jun jun2020.

2020.

DRU[TVO

Kaqewe Ane Brnabi}

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

NEDEQA SEDMA PO PASHI -SVETIH OTACA PRVOG VASEQENSKOG SABORA

Uo~i nedeqe sedme po Pashi, u manastiru Svetog Save - Novi Kaleni} kod Kanbere, slu`eno je prazni~no ve~erwe bogoslu`ewe.

Na sam dan praznika, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan, slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju, uz saslu`ivawe arhimandrita Petra, protojereja-stavrofora Jakova Jovi}a i proto|akona Petra Mraki}a uz prislu`ivawe ~te~eva iz Kanbere i prisustva mona{tva i blago~estivog naroda koji rado pose}uje kaleni}ku Svetosavsku svetiwu.

Na Svetoj Liturgiji je odgovarao hor crkve Svetog Save sa Farera, koji vodi matu{ka Jelena ]e}ez.

U svojoj besedi, Episkop je po`elev{i sre}an praznik Vaskrsewa Hristovog, jer svaka nedeqa jeste mala Pasha, mali Vaskrs, ukazao da je dana{wi dan, na{a Sveta Crkva tako|e posvetila i Svetim Ocima I Vaseqenskog sabora, odr`anog u Nikeji 325. godine. Sabor je sazvao car Konstantin kako bi re{io mete` u imperiji i kako bi se re{ila pitawa koja su uznemiravala Crkvu Hristovu. Povod za sazivawe bilo je Arijevo u~ewe, koji je poricao pravo bo`anstvo Isusa Hrista i u~io da je On prvo stvorewe preko koga je sve ostalo stvoreno, i da kao takav nije jednak i ravan po su{tini i bi}u Bogu Ocu. Crkva Hristova sabrana sa svih strana sveta, na saboru je osudila ovo u~ewe i formulisala prvi deo Simvola vere, gde je izre~eno ispravno bogoslovsko u~ewe o Drugom Licu Svete Trojice, Gospodu Isusu Hristu, Sinu Bo`ijem, koji je jednosu{tan sa Ocem. Tu veru Sveto Pravoslavqe do danas ispoveda nepromeweno.

U dana{wem apostolu, apostol Pavle nas upozorava da }e do}i vuci grabqivi koji ne}e {tedeti stado Bo`ije. Od samoga po~etka, vodi se borba protiv programa, protiv istine, protiv re~i Bo`ije i puta Wegovog u ovome svetu, ali i protiv ~oveka koji je karika koja spaja vidqivo sa nevidqivim, jer je takav po svojoj konstituciji. Svet i dana{we la`no hri{}anstvo bi da Hrista modeluju i saobra`avaju prema sebi i kako wima odgovara - Hrista koji }e slu`iti ~oveku - Hrista perspektivnog jevan|eqa, finansijskog jevan|eqa. To su vuci o kojima Sveti apostol Pavle govori.

SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH ^etvrtak 4.4.jun ^etvrtak jun 2020.

2020. 15

maksimalno 40 kilograma

16 ^etvrtak 4. jun jun 2020.

2020.

16 ^etvrtak 4.

Intervju

ZAJEDNICA

^KAQA ^KAQA VLAHOVI], VLAHOVI], MUZI^AR, MUZI^AR, PEVA^, PEVA^, KANTAUTOR KANTAUTOR

Rad uvek pobe|uje

Kad razgovarate sa ^kaqom Vlahovi}em, svestranim muzi~kim zabavqa~em, morate dobro paziti {ta }ete pitati ili uop{te re}i. On sve pamti i ne libi se u o~i vam re}i {ta misli. Ponekad vam se u~ini da je to neka vrsta drskosti ali }ete ubrzo shvatiti da je to neki wegov odbrambeni mehanizam i on jednostavno ne da da mu bilo ko kreira stavove van wegovog sveta i wegove aure. Opet, on je jedan dobrica, spreman za {alu, ali i ono {to je najva`nije, da pomogne kolegama i prijateqima koliko god je to mogu}e. Nedavno je pokrenuo inicijativu da se promovi{u na{i mladi estradni umetnici u Australiji i spreman je da im se stavi na raspolagawe, da im pomogne da na|u svoje mesto pod muzi~kim nebom. Na postavqena pitawa je odgovorio kratko ali jasno. Ka`e da bi sve moglo biti komplikovanije ali da to ne bi pilo vodu, pa se odlu~io na - kratko i jasno! Ne voli da pri~a o privatnom `ivotu jer `eli da to i ostane - privatno!

Evo kakao je tekao na{ razgovor: Kada si do{ao u Australiju i kojim povodom?

- U ovu lepu zemqu sam stigao 28. marta 2008. Iz ekonomskih razloga, u potrazi za boqim `ivotom i uslovima za boqu perspektivu svojoj deci.

Kakvo si stawe na muzi~koj sceni zatekao?

- Blago prezasi}ewe tr`i{ta, koje je vodilo ka bezvoqnim muzi~kim manifestacijama. Da pojasnim, po meni, dosta kvalitetnih muzi~ara koji nisu dovoqno motivisani. Nedostatak posla u muzici vodi ka gubqewu voqe, kao i u svakom drugom poslu.

Kada i na koji na~in si se po~eo ozbiqnije baviti muzikom ovde?

- ^im sam stigao 2008. posle mesec dana. Pevao sam u Dandenongu. Na prvom mestu u ~uvenom kafeu „BAS“ kod mog kolege Rada-basa. ^ovek koji je pratio i Harisa Xinovi}a, Zdravka ^oli}a, Anu Bekutu itd. Posle toga u „Palmi“ kod Ne{e i naravno istovremeno krenula su i privatna veseqa.

Kada si osnovao orkestar Laki Bend i ko su bili wegovi ~lanovi u po~etku?

- Laki bend (Lucky band) je osnovan 2012. godine. Prvi ~lanovi su bili Rajko Simi}, Aleksandar Stevanovi}, Goran Sabli} Versa}e i naravno ja. Vrlo brzo se prikqu~ila i Ru`ica Jondi}. Osnovali smo ga svi zajedno, to bih voleo da naglasim, ali sam ja dao ime, koje je prihva}eno.

Ko su dana{wi stalni ~lanovi?

- Mora}u da te razo~aram ali sebe obradujem, ~lanovi su ostali isti, i svi su tu, sem Rajka Simi}a koji se preselio u Srbiju. Da je ovde naravno da bi imao svoje iskusno mesto.

Koju vrstu muzike izvodite prete`no?

- Sve stilove sviramo, takvo je tr`i{te, mewaju se generacije, a muzika mora da se prilago|ava svima. Ne sme se vezivati za stilove, u tom slu~aju sebi ograni~avate tr`i{te. Nemogu}nost izvo|ewa svih stilova smawuje koli~inu qudi koji vas tra`e.

Kakav je tvoj odnos sa kolegama iz benda kao i onaj sa kolegama iz bran{e?

- Odnos je jednostavan, prema samom sebi sam prestrog, samim tim verujem da wima isto prezentujem. Nadam se da }e moje optere}ivawe sitnicama i detaqima biti isplativo i wima. Ostale kolege ne vi|am ~esto ali naravno sve se svodi na profi odnos kad se sretnemo. Sa nekima se boqe poznajem samim tim i dru`imo se.

Odr`ava{ li kontakt sa starim krajem odnosno sa kolegama sa kojima si ranije sara|ivao?

- Naravno, to je neiscrpan izvor energije. Qudi koji imaju ve}e tr`i{te, vi{e svirki, podrazumeva se da iskustvo predwa~i. Mislim da mi je to jedan od glavnih faktora koji me pokre}e u nedostatku energije. Pore|ewe sa wima mi daje reper gde se ja nalazim u muzici.

Kako bi ukratko opisao trenutnu muzi~ku scenu u Srbiji odnosno u Australiji?

- U Srbiji pa i ovde je uvek bilo perioda uspona i padova samo sa razli~itim kapacitetom. Tamo vi{e ovde mawe. Ho}u re}i kvalitet ostaje i opstaje, sa druge strane nekvalitetni „sezonci“ brzo prestaju da rade jer nemaju {ta da prodaju. Na brzaka pare svako ho}e ali znawe je surovo, samim tim nema konkurenciju. [ta predla`e{ da se podigne na ve}i nivo?

- Bez obzira na uslove uvek i stalno potenciram na radu, sve ostalo su prazne pri~e. Shvatam nedostatak energije da se ve`ba i napreduje zbog mawka tr`i{ta ali rad uvek pobe|uje. Mora da se na|e na~in ako to stvarno voli{. Sve ostalo su samo izgovori.

Kako komentari{e{ sujetu koja se javqa i ispoqava kod dobrog broja tvojih kolega?

- Sujeta je u svim poslovima prisutna kao {to znamo, ali lepo pitawe. Moram da te podsetim da svaki javni posao u kojem si i ti, dobija ve}u ili ti preuveli~anu sliku. Ho}u re}i sve {to je javno je samim tim i preuveli~ano. Tvrdim da svaki posao u istoj meri ima sujete. Verovatno zna{ i kroz svoj

posao da je tako, ali sama ~iwenica da je posao javni dobija drugu dimenziju. Daje druge, pove}ane razmere reakcija kod qudi. Ho}u re}i svaka gre{ka se ka`wava javnim lin~om i reakcijama, tako da nimalo nije prijatno. Javni posao nimalo nije zahvalan, kao {to i sam zna{. Jedina specifi~nost moje bran{e koju bih izdvojio je da sama scena podigne ~oveka na pijedestal koji ne mo`e svako da nosi. Ne bih izdvajao muziku od drugih poslova koji imaju iste probleme kao i mi sami.

Ima li mesta za sve vas na muzi~koj sceni u Australiji ili bi trebalo napraviti nekakvu selekciju?

- Svako ima mesta pod ovim suncem, to nikako nema pravo da se radi. Selekcija je, hteli mi to ili ne, prirodna stvar. Treba raditi na sebi a ne na tu|im nedostacima. Lak{e je da se drugi osu|uju ne bi li lak{e dobili svoj prostor. Jednostavno ne mo`ete samog sebe hvaliti a ne videti svoje nedostatke.

Mislim da svako ko nastavi da napreduje nema vremena za selekciju i tra`ewe mana drugima. Na sebi ima mnogo posla, hteli mi to priznati ili ne.

Kakva je budu}nost na{e muzike na petom kontinentu?

- Budu}nost je u mladima i ona je individualna stvar, koliko ulo`imo toliko dobijemo, mawe vi{e. Itekako postoje talenti, sve ostalo je na wima.

Uslova imaju vi{e nego {to smo mi imali, mislim na tehniku. ^ak se boqe snalaze sa tehnikom nego stariji, {to im daje ogromnu prednost i u radu i u reklami. Zna~i sve je tu samo treba iskoristiti. Na{a muzika }e `iveti koliko mi ulo`imo u na{u muziku i mlade, prirodni sled doga|aja.

Mo`e{ li nam re}i ne{to privatno o sebi?

- Pikantno pitawe, nezahvalno. Prvo i osnovno, volim muziku i upra`wavam je koliko mogu. Ne dozvoqavam sebi mnogo neproverenih stvari, mislim na istra`ivawa u domenu muzike. Volim qude od kojih imam {ta da nau~im. Trudim se, ne znam da li uspevam, da suzbijem emociju pogotovo trenutnu, i da na to mesto stavim profi odnos, a {to je najbitnije ako ne znam da popravim na boqe i ne kritikujem. Da bi ne{to kritikovao, mora{ da zna{ da popravi{. Ve~ito vodim borbu sam sa sobom da svako ose}awe pretvorim u rad i pozitivu.

Ima{ li za kraj neku poruku kolegama odnosno na{im ~itaocima?

Kolegama nemam {ta da dodam, sem da se bore kao {to sebe savetujem. Napredujte u~ite i sve pretvarajte u voqu za rad i napredak. A ~itaocima poru~ujem da slu{aju lepu i kvalitetnu muziku, jer kakvu muziku slu{ate tom `ivotnom stilu pripadate, i tako se ose}ate. Hvala im na podr{ci sve ove godine.

Rade Berak, Svet Australija

O

ZAJEDNICA

^etvrtak 17 ^etvrtak 4.

4. jun jun 2020.

2020. 17

ODLAZAK DOBROG ^OVEKA SVOM DRAGOM VOJINU ZECU OD BU]ARA KANBERE Da l’ ste ~uli bra}o moja mila Na{eg Voju bolest je slomila, Zbog korone nismo se vi|ali Niti bu}e voqene igrali.

Ni{ta ne}e biti kao prije Jer Vojina me|u nama nije, Omiqen je me|u nama bio Pivo pio i nama donosio.

Rakiju je mnogo zavolio ^esto pio i veseo bio, Bu}are je svoje ostavio I u vje~nost on se preselio.

Osta}e nam vje~na uspomena Na Vojina koga vi{e nema, Nek po~iva u vje~nome miru I nek sawa lijepu hladnu pivu.

Pre par nedeqa srpsku zajednicu u Kanberi napustio je jedan od istaknutih ~lanova zajednice Vojin Zec. Korona virus nas je spre~io da ispratimo na{eg Vojina na ve~ni po~inak kako to dolikuje, ali nas korona ne mo`e spre~iti da o wemu napi{emo par re~i. Tu`na vest potresla je kako porodicu Zec tako i ~itavu srpsku zajednicu kako u Kanberi tako i {ire.

Familija Zec se doselila u Kanberu 1971. godine, kao i mnogo na{ih qudi koji su tih godina stigli na ovaj kontinent u potrazi za boqim `ivotom. Dolazak u tu|u zemqu, nepoznavawe jezika, nije bilo ni malo lako ali ipak su uspeli i polako po~eli da se ku}e, da se uve}ava familija da se kr{tavaju, da slave svoju slavu okupqeni oko svoje crkve Sv. \or|a a kasnije i manastira Novog Kaleni}a, koje su i te kako pomagali kako finansijski tako i svojim radom. I ne samo da su pomagali svetiwe, nego su u ratnom vihoru pomagali i srpski narod u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.

Me|u familijom Zec posebno se isticao pok. Vojin koji je bio veseqak po prirodi i uvek pomagao u svakoj prilici. Tako poma`u}i i sa qudima iz Kanbere osnivaju}i bu}arsko dru{tvo pri manastiru Sv. Save, upoznao je veliki broj na{ih qudi {irom Australije i uvek je rado bio vi|en i po{tovan u svakom dru{tvu.

Pre par godina odlaskom u penziju i daqe je nastavio da aktivno radi i poma`e na{u zajednicu i kao {to je normalno da svaki ~ovek kad ode u penziju malo `ivi i u`iva sa svojom familijom, decom i unucima, nedugo potom na{eg Vojina je napala te{ka bolest ali se on nije predavao i radio je skoro do zadweg dana.

Svestan da mu se bli`i kraj izrazio je `equ da bude sahrawen u manastiru Novi Kaleni}, gde po~ivaju wegova majka, brat i supruga. @eqa mu je ispuwena i u wegovu ve~nu ku}u ispratili su ga wegovi najbli`i: otac \uro, sinovi Brane i Bo{ko, k}erka Mira sa porodicama, brat Branko, sinovci. Mnoga familija i prijateqi nisu mogli da ga isprate zbog trenutne situacije.

Zla sudbina iz ove dobre, vredne i po{tene porodice za samo godinu dana uzela je tri ~lana. Na{em dragom deda \uri uzela je dva sina i snaju a wega starog i nemo}nog ostavila je da tuguje za svojim najmilijima. Oti{ao je Vojin da se odmori i da prona|e mir wegovoj napa}enoj du{i. U srpskoj zajednici uvek }e ostati upam}en i upisan kao dobar, vredan, po{ten, human ~ovek i velik prijateq.

Neka po~iva u miru i neka ga Gospod primi u carstvo svoje i u wemu mu podari ve~an spokoj i mir.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Za du{u }u rakiju popiti I dragom se Bogu pomoliti, Hladna zemqa lak{a }e mu biti I bez Voje bu}ari }e piti.

Branko Matijevi} i bu}ari Kanbere

18 ^etvrtak 4. jun jun2020.

2020. ^etvrtak 4.

AUSTRALIJA AUSTRALIJA

U crkve mo`e do 50 vernika!

Apeli verskih poglavara u Australiji su usli{eni i od 1. juna }e na bogoslu`ewima u crkvama mo}i da prisustvuje do 50 vernika. Za sada, ovo ubla`avawe restrikcija odnosi se samo na Novi Ju`ni Vels, ~ija je dr`avna vlada donela odluku da od idu}eg ponedeqka dozvoli okupqawe ve}eg broja qudi u verskim objektima, na svadbama i sahranama.

Dok }e u crkvama i na sahranama mo}i da prisustvuje do 50 osoba, na ven~awima je taj broj mawi i za sada iznosi 20 osoba.

Do sada su verske slu`be i ven~awa mogli da pose}uju samo po 10 qudi, dok je na sprovodima bilo dozvoqeno 20 na zatvorenom i 30 osoba na otvorenom prostoru.

Premijerka NSW Gledis Berexiklijan poru~ila je da }e i daqe morati da se po{tuju upustva zdravstvenih vlasti i da

je osnovni preduslov za popu{tawe restrikcija da se svi pridr`avaju pravila o obavezna ~etiri kvadratna po osobi.

- Mi smo svesni koliko su verske slu`be, svadbe i sahrane va`ne za porodice i pojedince, ali isto tako moramo da vodimo ra~una jedni o drugima u periodu ubla`avawa restrikcija i zato moramo po{tovati propise - rekla je Berexiklijan.

Verski objekti }e uprkos popu{tawu mera morati da se prilagode sada{wim uslovima i da primewuju odre|ena pravila, napomenula je glavna zdravstvena slu`benica NSW Keri ^ent.

- Zatra`i}emo od religijskih ustanova da prona|u alternative za neke obi~aje koji bi mogli da dovedu do {irewa virusa, kao {to je pevawe horova, deqewe verskih kwiga me|u qudima, pa i no{ewe

Liturgijama }e uskoro prisustvovati i vernici tawira za prikupqawe priloga u crkvama, kako bi se smawio rizik od zaraze rekla je ^ent i dodala da }e pojci u crkvama morati da stoje na tri metra udaqenosti jedan od drugog.

Samo dan uo~i dono{ewa odluke o ubla`avawu restrikcija u Novom Ju`nom Velsu, episkop Mitropolije australijsko-novozelandske SPC Siluan obratio se otvorenim pismom saveznom premijeru Skotu Morisonu i premijerima i {efovima ministara australijskih dr`ava i teritorija.

Episkop je tom prilikom pohvalio us-

Australijski nau~nici po~eli testirawe vakcine protiv koronavirusa na qudima

U Australiji je po~elo testirawe mogu}e vakcine protiv koronavirusa na qudima. U Melburnu i Brizbejnu u nau~nim istra`ivawima u~estvuje ukupno 131 osoba - starosti izme|u 18 i 59 godina.

Potencijalnu vakcinu NVX-CoV2373 razvija ameri~ka biotehnni~ka kompanija Novavaks (Novavax). Rad na vakcini po~ela je u januaru, kada je u Kini izbila epidemija Kovida 19. Svrha vakcine je da izazove reakciju imunog sistema ~ovekovog tela i stimuli{e neutralizuju}a antitela.

Ukoliko delotvornost vakcine bude potvr|ena, istra`iva~i se nadaju da }e do u 2020. godini proizvesti sto miliona doza, a do kraja naredne - 1,5 milijardi. „Vakcine su ~udo koje gra|ane {tite od ozbiqnih bolesti“, navode istra`iva~i.

Pol Grifin, stru~wak za zarazne bolesti, deo je tima koji razvija australijsku vakcinu.

Nada se da }e vakcina koja napada virus mo}i da se koristi u roku od nekoliko meseci. „Tra`imo vrstu i broj antitela. Vr{imo laboratorijske eksperimente krvi da bismo na{li na~in da neutralizujemo virus. Zatim kroz te pretrage krvi izvadimo neke stvari kod subjekata i uradimo mnogo laboratorijskih eksperimenata da poka`emo da to neut-

rali{e virus. Farmaceutska kompanija je ve} po~ela proces proizvodwe - tako da se pravi veliki broj doza vakcine. Tako da, ukoliko doka`emo da je bezbedna i efikasna, do kraja godine bismo mogli da imamo zna~ajan broj dostupnih vakcina“, rekao je Grifin.

Australijske vlasti ukazuju da je to istra`ivawe zna~ajan iskorak u globalnoj trci za otkrivawe vakcine protiv koronavirusa. Kod nekih od u~esnika istra`ivawa bi}e primewen placebo efekat - dok }e drugi primiti pravu vakcinu.

Preliminarni rezultati istra`ivawa o~ekuju se u julu, a prvim opipqiivim rezultatima stru~waci - kako ka`u - nadaju se do kraja teku}e godine. Plan je da u drugoj probnoj fazi u~estvuju hiqade dobrovoqaca iz nekoliko zemaqa. I daqe postoji potreba za volonterima, a nau~nici isti~u da se u testirawima ne upotrebqava `ivi koronavirus.

Kompanija Novavaks je od organizacije pod nazivom Koalicija za inovativni odgovor na pandemiju dobila 388 miliona dolara za istra`ivawe vakcine protiv koronavirusa.

Trenutno se u svetu razvija vi{e od 100 potencijalnih vakcina protiv Kovida 19. Desetak istra`iva~kih grupa stiglo je do faze testirawa na qudima.

Oko {est miliona gra|ana preuzelo aplikaciju za pra}ewe Mawe od mesec dana po{to je u Australiji objavqena aplikacija koja nadle`nima treba da pomogne u pronala`ewu zara`enih koronavirusom, taj softver za mobilne ure|aje preuzelo je {est miliona qudi.

Australijski ministar zdravqa Greg Hant izjavio je da aplikacija igra va`nu ulogu u odgovoru wegove zemqe na pandemiju. „Australija ostaje svetski lider u testirawu, pra}ewu i spre~avawu {irewa koronavirusa, i `eleo bih da ohrabrim sve Australijance da doprinesu tom naporu i ve} danas preuzmu aplikaciju“, rekao je Hant u saop{tewu.

pe{no upravqawe zdravstvenom krizom od strane dr`avnih vlasti i pozdravio ubla`avawe mera kad je re~ o restoranima, kafi}ima i klubovima. Me|utim, vladika Siluan je zamolio Morisona i premijere dr`ava da na isti na~in dozvole verskim objektima da otvore vrata za najvi{e 50 qudi, navode}i da je „duhovno i religijsko blagostawe stanovni{tva va`no kao i ekonomsko i dru{tveno“.

Sli~an apel uputio je i sidnejski nadbiskup katoli~ke crkve Entoni Fi{er, kao i drugi verski poglavari u Australiji.

Rudarski div se izvinio zbog uni{tewa drevnih pe}ina Aborixina Britansko-australijski rudarski div Rio Tinto izvinio se {to je eksplozijom uni{tio 46.000 godina stare pe}ine Aborixina u Zapadnoj Australiji koje datiraju iz posledweg ledenog doba. Pe}ine u klisuri Jukan, u regiji Pilbara uni{tene su pro{le nedeqe prilikom radova na pro{irewu rudnika.

Te su pe}ine dragocene za kulturu Aborixina i spadaju me|u najstarija poznata mesta na kojima su otkriveni tragovi aborixinske prisutnosti. „Izviwavamo se zbog nevoqe koju smo uzrokovali“, rekao je Kris Salisberi, izvr{ni direktor kompanije. „Izra`avamo svoje po{tovawe narodu Putu Kunti Kurama i Pinikura (PKKP)“, rekao je. Oni su tradicionalni vlasnici tog mesta. „Nastavi}emo da sara|ujemo sa PKKP-om kako bismo nau~ili iz onoga {to se dogodilo i oja~ali na{e partnerstvo. Hitno preispitujemo planove za sva ostala mesta u podru~ju klisure Jukan“, dodao je.

Eksploziv je aktiviran pro{le nedeqe u blizini pe}ine u skladu s dozvolama dr`avnih vlasti izdanim pre sedam godina, naveo je Rio Tinto u saop{tewu.

Samo godinu dana nakon izdavawa dozvole u arheolo{kim iskopima u jednom od skloni{ta otkriveni su najstariji poznati primeri ko{tanog alata u Australiji, nao{trena kengu-

rova kost stara 28 hiqada godina i pletenica kose stara 4.000 godina, za koju se veruje da se nosila kao pojas.

Testovi DNK prona|ene kose pokazali su genetsku vezu s domorocima koji danas `ive ne tom podru~ju.

Lokalna aborixinska zajednica saop{tila je da su tradicionalni vlasnici tek 15. maja saznali da Rio Tinto planira da detonira eksploziv u blizini pe}ina, nakon {to je kompanija zatra`ila pristup tom mestu.

Poku{aji pregovora s rudarskom kompanijom da odustane od eksplozija nisu uspeli i re~eno je da se eksploziv ne mo`e sigurno ukloniti niti mo`e ostati nedetoniran, izjavili su. „Svesni smo da je Rio Tinto ispunio svoje pravne obaveze ali ozbiqno smo zabrinuti zbog nefleksibilnosti regulatornog sistema“, kazao je predstavnik Aborixina.

Predsednik Zemaqskog odbora PKKP-a Xon E{barton rekao je da to „razoran udarac“ za zajednicu. „Samo je nekoliko poznatih lokaliteta Aborixina u Australiji koji su stari kao Jukan“, rekao je i naglasio da je lokalitet i me|u najstarijima u svetu. „Na{ je narod duboko uznemiren i tu`an zbog uni{tewa pe}ina i duboko `alimo zbog gubitka povezanosti s na{im precima kao i s na{om zemqom“, kazao je.

Na{ narod je duboko uznemiren i tu`an zbog uni{tewa pe}ina, rekli su iz aborixinske zajednice EPA

a j i d n a l o HZemqa koja ima vi{e bicikala nego stanovnika PUTOPIS

^etvrtak 4. jun 2020. 19

Predstavqamo vam dr`avu Holandiju.

Holandija (holandski Nederland), poznata i kao Nizozemska je dr`ava u zapadnoj Evropi i jedna od ~etiri konstitutivne dr`ave Kraqevine Holandije (ostale tri su: Aruba, Kurasao i Sveti Martin).

Povr{ina Holandije je 41.543 kilometara kvadratnih. Dr`ava Holandija se sastoji iz 12 provincija i po povr{ini je 134. dr`ava u svetu. l Kako smo rekli Holandija ima povr{inu 42.000 kilometara kvadratnih i ukupno 17 miliona stanovnika. l Najstarija himna na svetu upravo je holandska, a zove se Vilhelmus. Re~i i muzika nastali su jo{ u 16. veku, a u woj holandski kraq izra`ava vernost {panskoj kruni. l Amsterdam je glavni grad Holandije, ali je Hag sedi{te Vlade. l ^ak 87 odsto gra|ana govori engleski jezik, ~ime je zemqa tre}a na svetu po procentu qudi koji govore engleski kao drugi jezik. Tako|e, 66 odsto stanovnika zna i nema~ki. l Holandija ima skoro 1.000 muzeja, 42 muzeja se nalaze u samom Amsterdamu. l Za{titni cvet Holandije, lala, i daqe je vrlo popularan.

Uzgaja se vi{e od 1.500 raznih vrsta, a 80 odsto svetskih lala dolazi iz Holandije. l Amsterdam ima 1.281 most. l Holandija je i prva zemqa na svetu koja je ozakonila istopolne brakove, a u~inila je to jo{ davne 2001. godine. l Ne ra~unaju}i zemqe poput Monaka ili Vatikana, Holandija je najgu{}e naseqena evropska zemqa. Naime, oko 16 miliona qudi se smestilo na 41.000 kvadratnih kilometara. l Tako|e, zemqa je i vrlo sekularna, 40 odsto qudi se deklari{e kao ateisti, 30 odsto kao katolici, 20 odsto protestanti. l Holandija ima najmawe 15.000 kilometara biciklisti~kih staza. Godi{we se proda milion novih bicikala! l Evropi su kafu predstavili upravo Holan|ani, a i danas je mnogo piju, u proseku tri {oqice po osobi. l Holandija je bila jedan od osniva~a Evropske unije. l Holan|ani imaju najmawi broj abortusa na svetu. l Sa samo 0,008% povr{ine sveta, Holandija je u svetu tre}i po veli~ini izvoznik poqoprivrednih proizvoda. l Holan|ani su prvi uveli zakon kojim je dozvoqena eutanazija. l Jedna ~etvrtina Holandije je ispod nivoa mora. l Holandija ima najzdraviju hranu, pokazala su istra`ivawe sprovedena u 125 zemaqa. l Delovi Holandije, poput cele provincije Flevoland, nastali su isu{ivawem delova mora i nazivaju se polderi. l U Alsmeru je najve}a berza cve}a na svetu. Prostire se na milion metara kvadratnih. l Oko petine teritorije Holandije je pod vodom, od ~ega najve}i deo predstavqa jezero Ejselmer. l Jezero Ejselmer je ostatak nekada{weg zaliva Severnog mora koje je 1932. odvojeno nasipom dugim 29 km.

Holandija i daqe ima oko 1.000 funkcionalnih tradicionalnih vetrewa~a

Lale, sada nacionalni cvet Holandije uvezene su iz Turske, i pokazalo se da izuzetno dobro uspevaju

Postoji preko 18 miliona bicikli u upotrebi, vi{e od jedne za svakog gra|anina

Nacionalna boja je naranxasta, uprkos tome {to je nema na dr`avnoj zastavi

l Ukoliko usled globalnog otopqavawa do|e do porasta nivoa mora, Amsterdam }e biti jedan od prvih poplavqenih gradova po{to se nalazi ispod nivoa mora. Najni`a ta~ka Amsterdama le`i na 6.7 m ispod nivoa mora. l Holandija i daqe ima oko 1.000 funkcionalnih tradicionalnih vetrewa~a. l Holan|ani su najvi{i qudi u Evropi sa prose~nom visinom od 1,81 m za mu{karce i 1,68 m za `ene. l Oko 30% svih holandskih beba se rodi kod ku}e. l Holandija je veoma ravna zemqa.

Valserberg je najvi{a ta~ka u Holandiji, visine samo 322,7 metara! l Postoji preko 18 miliona bicikli u upotrebi, vi{e od jedne za svakog gra|anina. l U Holandiji `ivi 180 nacionalnosti - najvi{e na svetu. l "Giethoorn" je selo u Holandiji ali i turisti~ka atrakcija poznata kao "selo bez puteva". Giethoorn je bio poznat kao Venecija Holandije, jer se celokupni saobra}aj obavqao vodenim putem, kanalima. l Lale, sada nacionalni cvet Holandije uvezene su iz Turske, i pokazalo se da izuzetno dobro uspevaju. l Najprodavaniji sir na svetu je holandska gauda. l U Holandiji je jedina farma kamila u Evropi, koja proizvodi kamiqe mleko. l Holandija je svetski lider u hidraulici i vodenom in`eweringu. l Vinsent Van Gog (1853-1890) je bio najpoznatiji slikar u Holandiji i jedan od najpoznatijih u svetu. l Prostitucija u Holandiji je legalna i u Amsterdamu je uglavnom skoncentrisana u Crvenoj zoni. l Lake droge poput marihuane legalizovane su u Holandiji i mogu se prodavati samo u licenciranim kafi}ima. l Nacionalna boja je naranxasta, uprkos tome {to je nema na dr`avnoj zastavi.

Na kraqev ro|endan, 27. aprila, stanovnici slave obu~eni u naranxasto. M. T.

20 ^etvrtak 4. jun jun2020.

2020. ^etvrtak 4.

RIZNICA

TESLA JE PRE 128 GODINA ODR@AO ^UVENI GOVOR U BEOGRADU:

Ostao sam Srbin i preko mora

Veliki srpski i svetski nau~nik Nikola Tesla (18561943) doputovao je 2. juna 1892. godine u Beograd, gde je odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena. Svedo~anstva iz tog doba govore da mu je na `elezni~koj stanici prire|en veli~anstven do~ek.

Sa tada{wim ministrom prosvete Androm Mitrovi}em primqen je kod kraqa Aleksandra Obrenovi}a.

Posetio je i Narodni muzej i Veliku {kolu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizi~arom \or|em Stanojevi}em razgovarao je o zapo~etoj gradwi prve elektri~ne centrale u Beogradu. „Ja sam, kao {to vidite i ~ujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivawima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znawem i radom podi`ete slavu Srpstva u svetu“, rekao je tada Tesla, obra}aju}i se studentima.

Nedaleko od dana{we Mostarske petqe, na Top~iderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, prire|ena je velika manifestacija u wegovu ~ast.

Tom prilikom, Teslu je pozdravio veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanovi} Zmaj, pro~itav{i pesmu dobrodo{lice Tesli. Tesla je, ina~e, bio veliki po{tovalac Zmaja i prevodio ga je na engleski.

Tesla je ro|en 10. jula 1856. u Smiqanu, u Lici, koja je u to vreme bila deo vojne granice u okviru Austrije.

Ro|en je u porodici sve{tenika Srpske pravoslavne crkve (tada Karlova~ka mitropolija). Otac mu je bio pravoslavni sve{tenik, a i majka poti~e iz stare sve{teni~ke porodice Mandi}.

Zapo~eo je {kolovawe u rodnom Smiqanu, nastavio u Gospi}u i Karlovcu, studirao u Gracu i Pragu...

Pre odlaska u SAD radio je u Mariboru, Pe{ti, Stra-

zburu i Parizu. Evropu je napustio 1884. godine, u nadi da }e mu i u Wujorku, tada ~uveni pronalaza~ i industrijalac Tomas Alva Edison, za ~iju firmu je radio jo{ u Parizu, pomo}i da realizuje svoje tehni~ke inovacije.

U Edisonovoj firmi ostao je mawe od godine i ve} 1885. osnovao je sopstvenu kompaniju „Tesla“, kada je i zapo~eo izradu prvih modela predvi|enih za kori{}ewe naizmeni~ne struje - bila je to inovacija koja je preobrazila svet.

Edison je, ina~e, bio veliki protivnik Teslinog izuma. Tih godina je u novosadskom „Braniku“ objavqen i pr-

STRA[NA CENA SLOBODE:

vi tekst, na srpskom jeziku, o Teslinim izumima, autor teksta naziva ga tada „srpski Edison“.

U Evropu iz SAD Tesla je odlazio u dva navrata, 1889. i 1892. godine i oba puta boravio u rodnoj Lici. Aprila 1892. dospeo je u Gospi}, gde je tada `ivela wegova te{ko obolela majka, koja je u wegovom prisustvu i umrla, 16. aprila.

Mesec i po potom, na poziv delegacije op{tine grada Beograda i In`ewerskog udru`ewa, doputovao je u Beograd.

Nikola Tesla, genijalni inovator i opredeqeni potpuni usamqenik, umro je u jeku Drugog svetskog rata u Wujorku, 7. januara 1943. godine. Urna sa wegovim pepelom prenesena je u Beograd i danas se ~uva u Muzeju „Nikole Tesle“ u Beogradu.

Muzej je od kraja 1952. godine sme{ten u Krunskoj ulici u reprezentativnom zdawu sagra|enom 1929. godine, prema projektu Dragi{e Bra{ovana.

Zaostav{tina Nikole Tesle stigla je u Beograd na osnovu odluke ameri~kih sudskih vlasti, po{to je za jedinog Teslinog naslednika progla{en wegov ne}ak Sava Kosanovi}.

Prema Teslinoj `eqi, Kosanovi} je dokumentaciju i li~ne Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.

Muzej poseduje vi{e od 160.000 originalnih dokumenata, vi{e od 2.000 kwiga i ~asopisa, preko 1.200 istorijsko-tehni~kih eksponata. Arhivska gra|a iz Tesline zaostav{tine upisana je 2003. godine u registar Uneska „Pam}ewe sveta“.

Me|unarodni aerodrom u Beogradu nazvan je „Nikola Tesla“. Wegovo ime nose Elektrotehni~ki institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehni~ka {kola, biblioteka Univerziteta u Ni{u, dve termoelektrane u Srbiji...

Spomenici Tesli su postavqeni ispred zgrade tehni~kih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

Datum Teslinog ro|ewa, 10. jul, obele`ava se u Srbiji kao Dan nauke.

Grad Filadelfija u ameri~koj dr`avi Pensilvaniji proglasio je wegov ro|endan za zvani~ni praznik.

M. T.

Turci su posle bitke na ^egru uzidali 952 lobawe poginulih srpskih junaka u kulu na ulazu u Ni{

Stevan Sin|eli}

Juna~ka glava Stevana Sin|eli}a

]ele kula, spoqa

Dan kada su lobawe junaka postale temeq srpske nezavisnosti

Davne 1809. godine, srpski narod se borio za oslobo|ewe od turskih osvaja~a. Prvi srpski ustanak u{ao je u {estu godinu trajawa. Zauzeti Ni{, za ustanike je zna~ilo imati prolaz ka Kosovu i srcu stare Srbije. Tako je jedno brda{ce neobi~nog imena - ^egar, pored ovog grada, postalo epicentar borbe za slobodu.

Na ~elu srpske vojske skupqene „s koca i konopca“ u rovu kod ^egra bio je vojvoda Stevan Sin|eli}. Turska vojska, znatno brojnija i nadmo}nija, napala je 31. maja 1809. godine.

Bitka se vodila celog dana. Turci su juri{ali ~etiri puta, ali su ih Sin|eli}evi borci uporno odbijali. Ipak, osvaja~i su na kraju po~eli da potiskuju srpsku vojsku i sve vi{e ulaze u {anac. Borba pu{kama, pretvorila se borbom kundacima, no`evima, hvatawe

za gu{u i nasrtawe na o~i.

Turcima su stalno dolazile nove snage, a srpska vojska bila je sama. U takvoj situaciji, Stevan Si|eli} je u~inio ne{to {to niko nije o~ekivao…

SVE JE PO^ELO I ZAVR[ILO SE JEDNIM METKOM Videv{i da je bitka, ovako ili onako izgubqena, da je ostao sa malo vojnika, a da Turci nadiru, ispalio je metak u punu barutanu i digao u vazduh sve koji su se u tom trenutku na{li u {ancu i u blizini.

Cena pobede je bila ogromna - Stevan Sin|eli} i svi wegovi ustanici poginuli su tog dana. Na ^egru je le`alo 4.000 Srba.

A ipak… kona~ni bilans je bio na Sin|eli}evoj strani - na svakog stradalog srpskog vojnika, poginula su ~etiri turska. Ukupno, oko 16.000 osvaja~a koji su mislili da }e sa Srbima kod Ni{a tog dana lako iza}i na kraj.

CENA SLOBODE Za obi~an narod, vojvoda Sin|eli} je postao simbol otpora i hrabrosti koja nema cenu. Za Turke, nauk da sa Srbima nikada nije lako.

Kao opomenu budu}im nara{tajima, neprijateqi su sakupili 952 lobawe vojnika poginulih na ^egru i uzidali ih u kulu koju su podigli na ulazu u Ni{. Ovaj morbidi spomenik nazvali su „]ele kula“.

Godinama kasnije, vra}aju}i se iz Carigrada kroz tada }e slobodnu Srbiju, pored ovog jedinstvenog spomenika zastao je i francuski pesnik i akademik Alfon de Lamartin. Tada je zapisao: „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih qudi, ~ije su odse~ene glave postale kamen-temeqac nezavisnosti wihove otaxbine… Neka Srbi ~uvaju ovaj spomenik! On }e wihovu decu u~iti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazuju}i im uz koju cenu su je wihovi o~evi platili.“ R. N.

Spomenik na ^egru, brdu nadomak Ni{a, gde se desila ~uvena bitka

^etvrtak 21 ^etvrtak4.4.jul jun 2020.

2020. 21

DRU[TVO

POSADA „ER SRBIJE“ OTKRIVA KAKO JE DOPREMANA MEDICINSKA OPREMA IZ DALEKIH - KINE I JU@NE KOREJE:

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Ponosni smo zbog pomo}i herojima i narodu Srbije!

U danima straha i panike od pusto{i koju }e ostaviti virus korona, srce gra|ana u karantinu grejale su slike na{ih aviona koji su donosili medicinsku opremu sa dalekih destinacija. Iz Kine, Ju`ne Koreje... Iz svetskih metropola vra}ali su na{e |ake, studente, poslovne qude...

Piloti i stjuardese na{li su se me|u onima koji su na svojim le|ima poneli najve}i teret ove po{asti. Na mnoge destinacije odlazili su prvi put i sletali na piste koje u redovnim okolnostima nisu dostupne ni najve}im svetskim kompanijama.

Iz ispovesti kapetana Aleksandra Jovanovi}a i stjuardese Julijane Patafti, iz „Er Srbije“, jedno je izvesno - ove letove nikada ne}e zaboraviti.

Kapetan Aleksandar Jovanovi} je ~ak sedam puta tokom vanrednog stawa leteo do Kine po humanitarnu pomo}. Me|u slikama koje }e ga podse}ati na to vreme je i pusto{ beogradske vazdu{ne luke, kada su bili jedina posada na Aerodromu „Nikola Tesla“.

z Kapetan Jovanovi}: Sedam puta sam leteo u [angaj i Peking po neophodne stvari, a tamo je bilo kao da smo sleteli u film z Stjuardesa Patafta: Prilikom ovakvih letova nema odmora, u avionu ste i du`e od 30 sati

- A na pisti u [angaju videli smo avione iz celog sveta koji su u ovu zemqu dolazili po pomo}. To je bilo impresivno, kao i wihov do~ek - pri~a Jovanovi}. Prvi utisak na mene je ostavila izuzetna organizacija. Kada smo sleteli, suo~io sam se sa scenama kao iz filmova - do{li su wihovi sanitarni radnici, lekari i osobqe, obu~eni u skafandere s kompletnom za{titnom opremom.

Iza pilota Jovanovi}a je 30 godina letewa, ali tvrdi da su putovawa tokom vanrednog stawa kruna wegove karijere. Naro~ito letovi za Kinu, do koje iz Srbije decenijama ne postoji direktna veza.

- Tehni~ki, to je bilo vrlo slo`eno, jer smo morali da se pripremimo za sletawe na aerodrome na koje idemo prvi put - pri~a nam kapetan Jovanovi}. - Ve}ina pilota nikada do sada nije tamo letela, osim

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

NEZABORAVAN APLAUZ RODITEQA

Leteo sam za Va{ington kada smo i{li po na{e u~enike i studente koji su ostali „zarobqeni“ u Americi - pri~a kapetan Jovanovi}. - Do`iveo sam ne{to {to me je dirnulo. Roditeqi te dece, koji su bili o~ajni {to su ona ostala daleko od wih u tom stawu haosa, ~ekali su nas ispred aerodroma. Kada je posada iza{la, nagradili su nas ogromnim aplauzom, i to }e mi ostati kao velika impresija. Bili su presre}ni {to su im se deca vratila.

PUSTO NEBO

Kapetan Jovanovi} ka`e da }e mu u se}awu ostati i pusto nebo.

- Leteli smo prometnom transsibirskom rutom, koja je u normalnim okolnostima pretrpana, jer spaja kompletan saobra}aj isto~ne Azije i Evrope - obja{wava pilot. - A ta ruta je u tom trenutku bila potpuno prazna! Jedino se mogao videti poneki teretni avion, dok putni~kih aviona nije ni bilo.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Kapetan Aleksandar Jovanovi}

Stjuardesa Julijana Patafti onih koji su bili anga`ovani u stranim kompanijama i na specijalnim letovima, a wihova pomo} nam je bila dragocena.

Osim u [angaj i Peking, sletali smo i na zanimqive aerodrome u mongolskoj stepi, u grad ^eng Du, koji je postojbina pandi, sa

divnim zelenilom. Bili smo i na aerodromu u mestu Hohot, na koji, ina~e, od evropskih kompanija sle}e jedino „Aeroflot“.

- Nisam imao strah za mene li~no, ve} zbog porodice. Imao sam neku rutinu. Nisam unosio ode}u sa leta u ku}u, posle dolaska sam se dezinfikovao i tu{irao, a pazio sam i da smawim kontakte sa porodicom, da im ne prenesem ne{to. Standardno je bilo - nas {estorica pilota, dvojica stjuarda, mehani~ari i loud masteri, koji se bave rasporedom tereta. Ali radi br`eg obrta aviona i povratka za Beograd i posada je pomagala pri utovaru. To su situacije koje se skoro nikad u redovnim okolnostima ne de{avaju.

Jovanovi} isti~e da su piloti samo vrh ledenog brega i da je sve {to je u~iweno tokom vanrednog stawa bio kolektivni napor „Er Srbije“.

- U~estvovale su kolege stjuardi i stujuardese, mehani~ari koji su se brinuli o tome da flota mo`e da leti, na{ operativni centar... - nabraja kapetan.

Me|u stjuardesama koje su se uhvatile uko{tac sa izazovima tokom pandemije bila je i Julijana Patafta. Ona je sa kolegama letela za Ju`nu Koreju, ko-

ja je, posle Kine, bila najve}e `ari{te u Aziji.

- Humanitarni letovi se razlikuju od redovnih prvenstveno po tome {to nakon sletawa na tako udaqene destinacije, do kojih se putuje i vi{e od 10 sati, nema odmora, ve} se posle utovara robe avion vra}a za Beograd, i sam boravak u wemu mo`e da traje i du`e od 30 sati - pri~a Julijana Patafta. - Nepisano pravilo je da se poziv za ovakav let ne odbija. Osim profesionalnog pristupa poslu, taj momenat kad proradi nacionalni ponos u vama i `eqa da se doprinese zajednici je veoma ~est kod svih nas u kriznim situacijama, i verujem jedan od onih koji nas defini{e kao qude. Nikad pre nisam imala priliku da vidim kako to izgleda kad ceo svet doslovno stane.

Piloti i sjuardese ne prihvataju stav da su u te{kom periodu koji smo prebrodili i oni pokazali veliku hrabrost.

- Nismo mi heroji. To su zdravstveni radnici - poru~uje kapetan Jovanovi}. Mi smo im omogu}ili da rade u bezbednijim uslovima, donose}i medicinsku opremu. Daleko od toga da smo mi bili izlo`eni kao lekari. Ponosan sam ako sam wima uspeo na neki na~in da pomognem.

S. G.

VOZIO I POMO] ITALIJI

Kapetan Jovanovi} ka`e da je ponosan na to {to je bio u posadi koja je odnela pomo} Italiji.

- U Rimu sam zavr{io obuku za „erbas 330“, i to mi je ostalo u divnom se}awu - ka`e pilot. - Zato mi je bilo posebno drago {to sam ba{ ja imao ~ast da budem deo tima koji je isporu~io medicinsku opremu toj zemqi u izuzetno te{koj situaciji tokom borbe protiv virusa korona.

22 ^etvrtak ^etvrtak 4.

4.jun jun2020.

2020.

22

SVET POZNATIH ZAJEDNICA

POTVR\ENO ODR@AVAWE I OBJAVQENI TERMINI OVOGODI[WIH "BIR FESTA" I "MJUZIK VIKA"

Muzi~ko - pivska fe{ta }e trajati dan kra}e nego uobi~ajeno

Neizvesnosti je do{ao kraj, i to na na~in na koji su pri`eqkivale hiqade zaqubqenika i dugogodi{wih posetilaca beogradskog Bir festa". Osamnaesto " izdawe festivala bi}e, definitivno, odr`ano ove godine na U{}u, i to od ~etvrtka 20. do nedeqe 23. avgusta. U aktuelnoj, dobro poznatoj situaciji, muzi~ko-pivski festival }e, ovoga puta, trajati dan kra}e nego U{}e }e grmeti ~etiri dana! {to je uobi~ajeno. U sklopu klaud "Bir fest" i "Mjuzik vik" u avgustu platforme, zabava se na istom mestu nastavqa od 28. do 30. avgusta na limita, napravimo dobra i zanimqiva festivalska izdawa, festivalu Mjuzik vik", kao i pro{le godine. kako bi leto u Beogradu ipak imalo vedrije nijanse. " - U vi{e nego vanrednim okolnostima, opet `elimo da Prvo izdawe festivala u sklopu klaud platforme, potvrdimo re{enost da }e sve dimenzije festivala biti pro{le godine - kad su, uz pomenute dve manifestacije, na prilago|ene postkorona periodu, istovremeno se raduju}i U{}u u`ivali i qubiteqi klasike - posetilo je, kako {to desetomese~ni rad ipak ne}e biti uzaludan - navodi se saop{tavaju organizatori, vi{e od 920.000 qudi, koji su u saop{tewu organizacionog tima. - Apsolutno smo spremni u`ivali u vi{e od 140 nastupa stilski raznovrsnih da ispo{tujemo sve preporu~ene mere, jer zdravqe i bezbed- izvo|a~a. nost posetilaca moraju da budu na prvom mestu. Posledice - Pozicionirawe na svetskoj mapi festivala je koje aktuelna pandemija ima na razvoj muzi~ke industrije i strate{ki ciq Beograda i Srbije, jer manifestacioni turmanifestacionog turizma {irom sveta svakako negativno izam, pogotovo sada, mora da bude jedan od najva`nijih segmeuti~u na organizaciju svih festivala u Srbiji. Situacija je nata razvoja turizma. Dr`ave koje to prepoznaju br`e }e daleko od sjajne, ali ~inimo sve da, u okolnostima velikih obnoviti turizam od drugih.

S. G.

UMESTO JARETA I PAJE VOZE @I]A I BAJA:

Pala prva klapa novih Kamionxija" "

Stani} (@i}a). Prve Kamionxije" premijerno su prikazane " 1973, a Tihomir Stani} podse}a da su Miodrag Petrovi} ^kaqa i Pavle Vuisi} izgradili nezaboravne likove.

- Mi ne poku{avamo da budemo kao Paja i Jare, ve} ne{to drugo, ali za mene ima ne{to simboli~no u tome.

Sedamdesetih godina, kao dete, dolazio sam ba{ ovde, u selo Vrelo, kod brata Dragomira, koji je igrao u lokalnom fudbalskom klubu. Ba{ u to vreme su snimane Kamionxije" " i sad, posle toliko godina, do{ao sam da, sa velikom rado{}u, igram. Ta ^kaqina uloga je jedna od onih koja je mene, kao dete, opredelila da postanem glumac - ka`e Stani}.

Vi{e desetina statista ~ekalo da po~ne snimawe.

Svi ~lanovi tima iza kamere, zbog mera za{tite od epidemije virusa korona, nose rukavice i vizire. Za volanom velikog autobusa, koji ulazi u stanicu, sedi Baja, odnosno, Nenad Jezdi}.

- Qudi `arko `ele da znaju koliko ove Kamionxije" " li~e na one originalne. Iako se mi donekle branimo time da je ovo ne{to novo i druga~ije, znamo da su svi koji su radili pre|a{wi serijal odavno postali velikani i vi|eni su kao takvi. Ne `elimo deo ni tog kola~a, ni slave, ni estetike, jer su zaista veliki i nedosti`ni. I tako i treba da bude. Ovaj projekat vi{e do`ivqavam kao oma` i kao fantasti~an povod da neke mlade generacije podsetimo na onaj stari serijal i zaintrigiramo ih sa ovim {to radimo. @i}a i Baja su krvoslednici karaktera Jareta i Paje. Na{i qudi su odavno skloni ortakluku i verzirani u pre`ivqavawu i iznala`ewu na~ina kako da se odr`e, ostanu i opstanu. Tako i Baja i @i}a, uprkos otkazima i U Ubu pala prva klapa nove serije Kamionxije", nema{tini, rade i bore se. @elimo da podelimo sa na{im " a u glavnim ulogama su Nenad Jezdi} i Tihomir Stani}: narodom tu elementarno va`nu stvar, a to je da se svaki Ne poku{avamo da budemo kao Paja i Jare, ovo je ne{to drugo trud na kraju isplati - isti~e Jezdi}.

S. G.

Pre vi{e od pola veka, kamione su vozili ~uveni Paja i Jare, a danas Baja i @i}a. Snimawe dugo o~ekivane igrane serije Kamionxije" (20 epizoda) scenariste @eqka Huba~a, " po~elo je u Ubu, u re`iji Filipa ^olovi}a, koji, otkriva: - Ovo nije ni rimejk starih Kamionxija", a ni nastavak te " serije, ve} ne{to tre}e. Gordan Mihi}, tvorac Kamionxija", " napisao je tekst kao oma` staroj seriji, ali su i likovi i situacije druga~iji. U na{oj seriji pratimo dva potpuno nova lika, wihov me|usobni odnos i odnos prema svetu, wihove qubavi i `ivotne probleme - obja{wava ^olovi}.

Glavne uloge tuma~e Nenad Jezdi} (Baja) i Tihomir

SNE@ANA \URI[I]

Bori se sa kilogramima i ima jedan savet!

Sne`ana \uri{i} otkrila je kako odr`ava liniju, iako je veliki sladokusac i voli da jede kola~e, kao i da ih priprema.

- Ne ba{ redovno, ali recimo, ve`bam kad god mi se uka`e prilika za to. Prosto se boqe ose}am, a i boqe izgledam. Svi smo u tom fazonu, e, od ponedeqka smo na dijeti, svi smo od ponedeqka... Pa, nije te{ko naterati sebe ako znate da }e vam to dobro doneti, ako znate {ta }e se desiti posle toga, onda to jednostavno radite. U mom slu~aju bude te{ko dok se ne po~ne, budem i umorna puno puta, ali nekako se nateram. Znam da to moram da uradim i ne razmi{qam o tome da li mi je te{ko, na kraju kajeva. ^esto iza|em i malo brzi hod, potr~im... uglavnom sama (osmeh) - ispri~ala je ona i nastavila o kuvawu te tome koliko je vodila ra~una o kalorijama u prethodnom periodu, kada se nije mnogo kretala zbog izolacije.

Meni posebno (te{ko), ja sam sladokusac i volim da jedem kola~e. Moram re}i da sam u ovom periodu koji je iza nas ba{ vodila ra~una.

Jednostavno, slabo smo se kretali, slabe su fizi~ke aktivnosti bile i morala sam da povedem ra~una jer sam znala {ta }e se dogoditi ako to ne uradim. Hvala Bogu, dobro je pro{lo. Kqu~ je da ~ovek bude umeren, pa i u hrani - zakqu~ila je peva~ica.

S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 4. jun 2020. 23

^ardak ni na nebu ni na zemqi Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je hranio i ~uvao kao o~i u glavi. Kad devojka odraste, jedno ve~e zamoli oca da joj dopusti da izi|e s bra}om malo pred dvor u {etwu, i otac joj dopusti. Ali tek {to izi|e pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj, {~epa devojku izme|u bra}e i odnese je u oblake. Bra}a otr~e br`e boqe, k ocu i ka`u mu {ta je bilo, i reknu da bi oni radi svoju sestru potra`iti.

Otac im dopusti da idu da je tra`e, i da im svakome po kowa i ostalo {to treba za put, i tako oni otidu.

Po dugome putovawu nai|u na jedan ~ardak, koji niti je na nebu ni na zemqi.

Do{av{i onde, pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti wihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se u w popeli, i posle dugog promi{qavawa i dogovora, dogovore se da jedan od wih svoga kowa zakoqe, i od ko`e kowske da okroje u`e, pa pritvrdiv{i jedan kraj za strelu, da puste odozdo strelu iz luka da se dobro za ~ardak prihvati, kako bi se uz wu peti mogli.

Mla|a dva brata reknu najstarijemu da on svoga kowa zakoqe, ali on ne htede, pa ni sredwi ne htedne, onda najmla|i zakoqe svoga, od ko`e wegove okroji u`e, jedan kraj ve`e za strelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad do|e da se pewe uz u`e, opet najstariji i sredwi ne htednu se peti, nego se popne najmla|i.

Popev{i se gore, stane i}i iz jedne sobe u drugu, i tako nai|e na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru gdje sedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava a ona ga bi{te. Ona, kad vidi brata svojega, upla{i se i po~ne ga tiho moliti da be`i dok se nije zmaj probudio, ali on ne htedne, ve} uzme buzdovan, pa razmahne wime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna ma{i se rukom na ono mesto gdje ga je on udario, pa re~e devojci: “Ba{ ovdje me

ne{to ujede”. Kad on to rekne, a carev ga sin jo{ jednom udari u glavu, a zmaj opet re~e devojci: “Opet me ne{to ovdje ujede.”

Kad on i tre}i put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom poka`e da ga udari u `ivot, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane namestu mrtav, a careva ga k}i baci s krila, pa pritr~i bratu svome, te se s wime poqubi, pa onda, uzev{i ga za ruku, stane ga voditi kroz sve sobe. Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio jedan vran kow za jaslima privezan s cijelijem takumom od ~istoga srebra.

Potom ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima stajao beli kow s takumom od suhoga zlata. Najposle ga odvede i u tre}u sobu gde je za jaslima bio kulatast kow i na wemu takum dragim kamewem iski}en.

Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je devojka jedna sedila za zlatnim |er|efom i zlatnom `icom vezla.

Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga devojka zlatne `ice ispredala. A najposle uvede ga u jednu sobu u kojoj je tre}a devojka biser nizala, i pred wom na zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima biser kqucala.

Sve ovo obi{av{i i videv{i, vrati se natrag u onu sobu gdje je zmaj mrtav le`ao, pa ga izvu~e napoqe i baci na zemqu, a bra}a, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati. Potom najmla|i brat spusti najpre sestru svoju bra}i, pa onda sve tri devojke svaku s wezinijem radom, jednu za drugom; spu{taju}i devojke bra}i, svaku je namjewivao ~ija }e koja biti, a kad spusti tre}u, i to onu s kvo~kom i pili}ima, on wu za sebe nameni. Bra}a wegova, zavide}i mu {to je on bio junak te je sestru na{ao i izbavio, preseku u`e da on ne bi mogao si}i, pa onda na|u u poqu jedno

NARODNA BAJKA

~oban~e kod ovaca, i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i devojkama o{tro zaprete da nikome ne kazuju {ta su oni u~inili.

Posle nekoga vremena dozna najmla|i brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono ~oban~e, onim devojkama `ene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat ven~avao, on uzja{e na vranca, pa, ba{ kada su svatovi iz crkve izlazili, doleti me|u wih, te svoga brata, mlado`ewu, udari malo buzdovanom u le|a, da se odmah s kowa premetnuo, pa onda odleti opet natrag u ~ardak. Kad dozna da mu se sredwi brat `eni, a on, u ono isto vreme kad su svatovi iz crkve i{li, doleti na |ogatu, te i sredwega brata onako udari, da se odmah s kowa premetnuo, pa izme|u svatova opet odleti. Naposlet-

KO JE BILA SLAVNA EMINA, MOSTARSKA LEPOTICA?

Iza ~uvene [anti}eve pesme krije se dirqiva pri~a o netaknutoj qubavi Malo je onih koji se ne dive stihovima velikana srpske lirike Alekse [anti} a. Jo{ je mawe onih koji ne znaju za jednu od najlep{ih qubavnih pesama, ali da li znate kome je posve}ena slavna "Emina"?

Aleksa [anti} ro|en je 27. maja 1868. godine u Mostaru i tu, u srcu Hercegovine, proveo je ve}i deo svog `ivota. Otac Risto rano je preminuo, pa se nad Aleksom starao stric Miho, poznatiji kao Axa. Aleksa [anti} imao je i dva brata, Peru i Jakova, i sestru Radojku koja se udala za Aleksinog prijateqa, pesnika Svetozara ]orovi}a. Trgova~ka porodica u kojoj je rastao nije imala razumevawa za poetski talenat mladog [anti}a, pa je zavr{io trgova~ke {kole u Trstu i Qubqani i potom se vratio u Mostar.

Slavni mostarski pesnik poznat je po rodoqubivoj, ali i po qubavnoj poeziji koju je pisao pod velikim uticajem bosanskih sevdalinki. Najpoznatija takva jeste “Emina”, pesma koja govori o ve~itoj qubavnoj boli srpskog pesnika.

Ko je bila Emina, slavna mostarska lepotica Naime, blizu ku}e imama Sefi}a `iveli su [anti}eva sestra i zet. Aleksa je neobi~no voleo svoju sestru kojoj se ispovedao i ~esto je pose}ivao wen dom.

Tako je jednog dana u kom{iluku sreo imamovu k}er. Emina Sefi} tek se “zacurila”, a pri~e o woj kru`ile su po celoj ~ar{iji. Mladi}i su govorili da Sefi}eva k}er nije `ensko, ve} “xenetska hurija” – lepotica iz raja.

ku, doznav{i da se ~oban~e wegovom devojkom `eni, uzja{e na kula{a, i doleti u svatove ba{ kad su iz crkve izlazili, te mlado`ewu buzdovanom udari u glavu, da je namestu mrtav pao, a svatovi onda |ipe da ga uhvate, ali on ne htedne ni be`ati, nego ostane me|u wima, pa se poka`e da je on najmla|i carev sin a ne ono ~oban~e, i da su ga bra}a iz zavisti ostavila na onome ~ardaku u kome je on sestru na{ao i zmaja ubio, a to sve zasvedo~i i sestra i one devojke.

Kad car to ~uje, on se naquti na svoja dva starija sina i otera ih odmah od sebe, a wega o`eni devojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakon sebe da caruje.

(Narodne pripovjetke, prikupio Vuk Karaxi} i objavio 1853. u Be~u)

АЛЕКСА ШАНТИЋ

Еmina Sino}, kad se vratih iz topla hamama, Pro|oh pokraj ba{te staroga imama; Kad tamo, u ba{ti, u hladu jasmina, S' ibrikom u ruci staja{e Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana!

Pa jo{ kada {e}e i ple}ima kre}e... Ni hoxin mi zapis vi{e pomo} ne}e!

Ja joj nazvah selam al' moga mi dina Ne {}e ni da ~uje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po ba{ti |ule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz ple}i puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi!

Brat se naqutio na Aleksu, ali ga je Emina doveka pamtila Tako je te ~arobne no}i 1903. godine nastala jedna od najlep{ih pesama srpske qubavne poezije. Brat Pero naqutio se na Aleksu zbog “Emine”.

Glava ku}e [anti}a smatrao je da je wegov mla|i brat zabrqao time {to je “po novinama telalio” o }erki imama Sefi}a.

Pla{io se da }e ovaj potez mladog pesnika oterati mu{terije iz radwe i da }e [anti}i morati maltene da be`e iz Mostara.

Me|utim, imam Salih Sefi} ostao je mu{terija u “magazi” [anti}a, a Mostar nije zamerio na pesmi ispevanoj o “an|elu na zemqi”. [ta vi{e, sve glasnije se pevalo sokacima ovog hercegova~kog grada.

Mlada Emina doveka je ostala [anti}eva ~e`wa.

Udala se sa 16 godina za jednako lepog Avdagu Koludara i rodila mu je ~etrnaestoro dece. Kako je i sama pri~ala svojoj deci, sa Aleksom [anti}em nikada ni re~ nije razmenila, ali se}ala ga se do kraja `ivota.

Wega i wegovih uglancanih cipela i pantalona tako opeglanih da se o wih ~ovek mogao pose}i. Se}ala se `alovitog glasa kojim je pevao u avliji, kao i da mu muslimani Mostara nikad ne}e zaboraviti ~iwenicu da je po{tuju}i wihova verska pravila zazidao prozore svoje nove ku}e jer su u kom{iluku bila `enska deca.

Nastanak sevdalinke Emina je preminula je 1967. godine. Po predawu, kada je poznati bosanski peva~ sevdalinki Himzo Polovina ~uo da je Emina preminula oti{ao je kod Sevde Katice

Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne do|e lijepa Emina.

Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, al~ak, {to za wom crko'! iz Dowe mahale, koja je bila poznata po usmenom kazivawu narodnih pesama. Tako i tada nastala je posledwa strofa sevdalinke o Emini.

UMRO STARI PJESNIK, UMRLA EMINA, OSTALA JE PUSTA BA[^A OD JASMINA, SALOMQEN JE IBRIK, UVELO JE CVIJE]E, PJESMA O EMINI NIKAD UMRIJET NE]E…

Praunuka lepe Emine je ni{ta mawe lepa Alma Ferovi}-Fazli}, magistar londonske Kraqevske muzi~ke akademije, koja je nastupala i sa Eltonom Xonom. Pre pet godina snimila je “Eminu”, pesmu posve}enu wenoj prabaki.

M. T.

24

FEQTON

^etvrtak 4. jun 2020.

SVE TAJNE SVETE GORE (8)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

Boris Suba{i}

Grb Svete Gore

Bogorodi~in vrt, kako se druga~ije naziva Sveta Gora, zauzima posebno mesto u srcima svih pravoslavnih hri{}ana.

Zbog velike koli~ine drevnih manastira, od kojih su neki stariji i vi{e od 1000 godina Sveta Gora je mesto hodo~a{}a vernika iz celog sveta

Brojni agenti vekovima su tragali i krali srpske kwige iz Hilandara, iz mnogo razloga Dana{wa hilandarska biblioteka nalazi se u konaku kraj Savinog pirga, za{ti}ena je, ure|ena i klimatizovana.

Wen najvredniji deo, rukopisni, ~uva se u specijalnim sefovima i retko pokazuje zbog vekovnih lo{ih iskustava s kradqivcima.

Upravo su pqa~ka{i kulturnog blaga smislili pri~u da su srpski kalu|eri bili prosti qudi koji nisu marili za kwige, ve} su ih nemarno bacali u buxake odakle su ih "spasioci" nosili u Be~, London, Minhen, Moskvu...

Stvari su stajale potpuno druga~ije. Hilandarci su i te kako poznavali vrednost svojih kwiga, ne samo duhovnu ve} i prakti~nu. Kad god su i{li u Rusiju da od cara tra`e dozvolu za sakupqawe priloga za manastir, oni su mu nosili kwige koje su primane kao izuzetan dar. Najvi{e ih je cenio Ivan Grozni, koji je bio ponosan na srpsko poreklo po maj~inoj liniji i davao najve}u pomo}.

Srpski vernici rasejani od Dalmacije do Kijeva bili su vode}i darodavci svetogorskih manastira sve do velikog Be~kog rata 1683, koji je hri{}anska Sveta liga povela za oslobo|ewe Evrope od Osmanlija. Srbi su se ukqu~ili masovno u ratna dejstva, {to im Turci nisu oprostili.

Osmanske vlasti po~ele su da ste`u obru~ oko Hilandara, jer su srpski kalu|eri sa Atosa, ~uvari jezika, pisma i tradicije, bili i nosioci i podstreka~i slobodarskih ideja. Turci su zato otvoreno podsticali ambicije Grka, a zatim i Bugara da preuzmu srpsku carsku lavru.

Manastir su preopteretili nametima i nisu dozvoqavali srpskim hodo~asnicima da ga pose}uju, da bi spre~ili da doture nov~anu pomo}. Nisu dozvoqavali ni dolazak novih kalu|era. Ciq je bio da Hilandar zapadne u dugove i da se broj srpskih monaha smawi ispod osam, ~ime bi, po

Srpska rukopisna kwiga sa Svete Gore svetogorskim zakonima, automatski pre{ao u gr~ke ruke.

Turci su u manastir doveli veliki broj privilegovanih gr~kih i bugarskih monaha da bi isterali siroma{ne srpske kalu|ere, ali ni to nije uspevalo. Hilandarci su svoje bitke bili sami, jer ni oni, ni srpski narod nisu interesovali velike hri{}anske sile, kojima je Balkan bio van fokusa politike. Situacija je po~ela da se mewa od 1804, kada je podignut Prvi srpski ustanak. Evropa je sa zaprepa{}ewem pratila ratne uspehe jednog malog zaboravqenog naroda koji se niotkuda vratio na istorijsku pozornicu. Uspeh Drugog srpskog ustanka i po~etak formalne obnove dr`avnosti

Srbije probudio je ogromno interesovawe i ambicije velikih sila za {irewe uticaja na Balkan.

- Politi~ki motivi po~etkom 19. veka pokre}u lovce na starine svih sila zainteresovanih za Balkan - ka`e istori~ar prof. dr Veqko \uri} Mi{ina. - Srpske kwige su bile najstariji i nepobitan dokaz o civilizovanoj dr`avi, prosve}enosti i pismenosti srpske elite u sredwem veku. To nisu samo bogoslu`bene kwige, ve} i dokumenti i hronike pisane za prakti~nu dr`avnu upotrebu tada{we srpske elite. Sli~nih rukopisa na Balkanu nije bilo.

Srpske starine su kori{}ene u nau~ne svrhe, ali i u politi~ke, ugra|ivane su u

Miroslavqevo jevan|eqe, sre}om, izbeglo kra|u Vode}i ruski "sakupqa~" kulturnog blaga, arhimandrit Porfirije Uspenski, posle misije na Atosu 1846, u Rusiju je odneo i Marijinsko jevan|eqe, najstariju poznatu srpsku kwigu, pisanu krajem 10. veka. Uspenski je "pozajmio" i Vukanovo jevan|eqe iz 12. veka iz Karejske }elije Svetog Save.

Iz Manastira Svetog Pavla, ~iji su ktitori Brankovi}i, ukrao je 12 listova bogato ilustrovanog Radoslavqevog jevan|eqa. Uspenski je 1846. izneverio poverewe hilandarskih monaha i iscepio list Miroslavqevog jevan|eqa.

Kalu|eri su u letopisima ostavili zanimqivu zabele{ku iz 1896, kada je kraq Aleksandar Obrenovi} posetio Hilandar. Tada je dobio na poklon Miroslavqevo jevan|eqe, u znak zahvalnosti {to je isplatio dugove Srpske carske lavre, spasavaju}i je tako od opasnosti da padne u tu|inske ruke. Dva dana kasnije, u manastir je stigao neimenovani posetilac iz Sankt Peterburga tra`e}i da otkupi dragoceno jevan|eqe, ne pitaju}i za cenu.

ba{tinu drugih nacija, ~esto su skrivane i uni{tavane.

Kra|a srpskih kwiga sa Svete Gore ponekad je imala i dobre strane, jer ih je bar sa~uvala od nestanka. Naime, mnogo rukopisa uni{tili su gr~ki fanarioti, a bugarski kalu|eri su ih krali da bi ih predstavili kao svoju ba{tinu. Jernej Kopitar, ~lan be~ke dvorske biblioteke i cenzor slovenskih kwiga, anga`ovao je Otenfelda, austrijskog diplomatu u Carigradu, da potplati turske vlasti i gr~ku crkvu kako bi mu dozvolile da uzme srpske rukopise.

Otenfeld iz Hilandara i Zografa odnosi 12 dragocenih rukopisa, a austrijski konzul Mihanovi}, Hrvat, vara svetogorske monahe i krade {est vre}a kwiga. Rusija, tako|e, {aqe agente na Atos, a prvi me|u wima Viktor Gligorovi~ ostavio je svedo~anstvo o bratstvu ~uvara biblioteke Hilandara. Posle u~estalih kra|a oni su dragocene kwige i dokumente po~eli da skrivaju u najneuglednijim prostorijama manastira.

Gligorovi~u su oprezni hilandarci na jedvite jade jedne ve~eri pokazali hrisovuqe skrivene me|u savremenim {tampanim kwigama.

Zatim su ga odveli u vrlo mra~nu sobu, kod trpezarije, gde su skrivali 150 starih rukopisnih kwiga. U Savinom pirgu su mu pokazali manuskripte me|u kojima je bilo 20 rukopisa, starijeg porekla od svih koje je video u Hilandaru. Ve} sutradan nije mogao da prona|e ovo kwi`no blago na mestu gde mu je pokazano, jer su ga tokom no}i srpski kalu|eri sakrili u druge prostorije.

- Ruski agenti tragali su za srpskim kwigama, jer su one najstariji spomenici slovenske kwi`evnosti. Ni carska Rusija, Tre}i Rim, nije imala tako stare rukopise, neprocewive kulturne i politi~ke vrednosti. @eqa Rusije da bude centar pravoslavnog i slovenskog sveta zahtevala je i posedovawe najvrednijih starina - obja{wava istori~ar prof. dr Veqko \uri} Mi{ina. lll U slede}em broju: Nemawa i Sava su za samo dve godine izgradili manastir Hilandar

1798. - Umro je italijanski avanturista \ovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog `ivota bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemi~ar, violinista, {pijun, bibliotekar, a u istoriju je u{ao kao - neumorni qubavnik.

4. jun

1831. - Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1916. - Kod Qvova, u Prvom svetskom ratu po~ela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je znatno olak{ala polo`aj saveznika na zapadnom frontu i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio 400.000 vojnika.

1920. - U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s Ma|arskom oduzev{i joj teritoriju u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Ma|ara ostalo je izvan zemqe, najvi{e u Rumuniji.

1941. - U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II, pruski kraq i nema~ki car (18881918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nema~ke preko Balkana na Bliski i Sredwi istok i u~vr{}ivawa kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942. - Po~ela je ~etvorodnevna bitka za pacifi~ka ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi veliki poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1944. - Savezni~ke trupe u{le su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1989. - Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekin{kom trgu Tjenanmen na kojima je tra`ena demokratizacija zemqe. Po zvani~nim podacima poginulo je 300 qudi, a 7.000 je povre|eno, a po izve{tajima ve}ine svetskih medija, poginulo je vi{e hiqada qudi.

1989. - Na prvim vi{epartijskim izborima u Poqskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmo}no su pobedili vladaju}e komuniste, {to je ozna~ilo kraj socijalisti~kog ure|ewa i sovjetske prevlasti u Poqskoj. Vo|a "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poqske.

1991. - Komunisti~ka vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku posle 20-dnevnog generalnog {trajka.

1993. - Savet bezbednosti UN odobrio je slawe naoru`anih trupa u Bosnu radi za{tite {est "zona bezbednosti" (Sarajevo, Tuzla, @epa, Srebrenica, Gora`de i Biha}) sa ovla{}ewem da upotrebe oru`je, a u slu~aju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. - Evropska raketa "Arijana 5" eksplodirala je 40 sekundi posle lansirawa.

2003. - Hrvatska vlada je na {est meseci suspendovala vizni re`im za gra|ane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi 12 godina.

2017. - Sedam qudi je poginulo i 48 povre|eno u teroristi~kom napadu u centru Londona, za koji je odgovornost preuzela Islamska dr`ava.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

"EVO [AQEM VAM PISMO NATRAG DA GA NA SRPSKI PREVEDETE":

Taj dan ima ogromnu va`nost za srpski jezik Bila je to ogromna pobeda kneza Milo{a Obrenovi}a.

Na dan 28. maja 1834. godine, srpski jezik je zvani~no uveden kao slu`beni u prepisci s turskim vlastima, koja je

^etvrtak 4. jun 2020. 25

LINGVISTI O ATAKU BUGARA NA SRPSKI JEZIK:

Politi~ar danas po`eli da wegova nacija ima svoj jezik i, eto, proglase nov jezik - Na{em narodu te stvari nisu poznate, to nije tema kod nas. Mi ne gledamo tako druge narode i druge jezike, nikada tako ne{to nismo radili.

To je stvar samosvesti, mi je imamo za razliku od nekih iz okru`ewa. Mi se nismo formirali u 19 veku ve} stole}ima unazad. Treba ~itati Svetog Savu i druge kwi`evnike pa }e se videti kako se oblikuje na{ identitet - rekao je doktor Viktor Savi} sa katedre za srpski jezik na Filozofskom fakultetu.

Povod wegovog gostovawa bio je potez Bugarske akademije nauka koja je izdala kwigu u kojoj se govori o bugarskom korenu govora u krajevima od Dunava do \ev|elije i od Kopaonika do Timoka, P~iwa i Ohrida, {to predstavqa direktnu pretenziju na srpski jezi~ki prostor.

Na pitawe odakle poti~e srpski jezik, Savi} je rekao da je wegovo poreklo isto kao i poreklo svih ostalih slovenskih jezika, odnosno da poti~e od praslovenskog koji je postojao davno i raspao se u 10, 11 veku.

- Kad su do{li na Balkan govorili su praslovenskim jezikom, a u vreme kada se formirao srpski jezik Bugari nisu bili Sloveni. Oni su do{li kasnije na Balkan, pripadali

su turskoj grupi naroda kao i neki drugi nomadi. Dugo su se formirali, a imali su dugo i jaku dr`avu – istakao je on.

Savi} je pojasnio da je formirawe srpskog i bugarskog identiteta druga~ije.

- Oni su imali jaku dr`avu i carevinu, kao i politi~ki identitet. Ako postoji sna`na i velika dr`ava svi se identifikuju sa wom.

Sloveni, koji su ~inili asolutnu ve}inu u toj tada{woj dr`avi, slili su se u Bugarsku i u procesu asimilacije slili se u Bugare. Na{ identitet se druga~ije formirao, iskqu~ivo kao srpski. Bugari su gradili politi~ki idnetitet, kao {to danas ima slu~ajeva, na primer svi koji `ive u Francuskoj su Francuzi – objasnio je Savi}.

Na pitawe za{to se ovo sada pojavquje Savi} je rekao da „nisu mogli da nas izbegnu ako su hteli da ostanu dosledni sami sebi“.

- Oni su `eleli da ucene Makedonce na isti na~in na koji su Makedonci imali problem sa Gr~kom pa su i Bugari sad hteli da naplate. To je na ozbiqnoj platformi koju negu-

ju, a tu se nalazimo i mi. Jedan deo srpskog govora zovemo prizrensko-timo~kim govorima, u sredwem veku se formirali na teritoriji dana{we Metohije. Migracijama su se razvukli na sever i severoistok, zahvatili i deo Bugarske, do{li do Sofije, a ima ih i na severu Makedonije. Bugari smatraju da ti govori li~e na bugarski jezik, a to {to je geneza vezana za kosovsko-resavski dijalekt , wih to ne zanima – rekao je Savi}.

On je rekao da je bitno da se razlikuje narodni govor i narodni jezik od kwi`evnih i standardnih jezika.

- Narodni jezici su realni jezici, na terenu stvoreni.

Kada odete u neko selo u za-

padnoj Srbiji ~u}ete pravi narodni govor. Iz te perspektive srpski je ra{ireniji nego {to bi to danas izgledalo. Tamo gde ima {tokavskog mo`emo govoriti o srpskom jeziku. Na celom tom prostoru nije standardni samo srpski jezik nego i drugi, na terenu srpskog narodnog jezika su iznikli negde i hrvatski, negde bo{wa~ki... – zakqu~io je on.

Savi} je dodao i da ne{to nije u redu ako se za neki jezik zna ta~an datum wegovog postanka.

- Politi~ar danas po`eli da wegova nacija ima svoj jezik i eto proglase nov jezik, kao i na primer crnogorski. Srpskom jeziku se ne znaju ni dan ni godina ro|ewa, kao ni bugarskom – objasnio je Savi}.

R. N.

NARODI IZ REGIONA KRADU SRPSKU BA[TINU: Danas veoma mlade nacije, a zloupotrebile srpski jezik da bi skovale svoj

Milo{ Obrenovi} dotad vo|ena iskqu~ivo na turskom jeziku. Bila je to ogromna pobeda kneza Milo{a Obrenovi}a, koji je jedan od najuspe{nijih srpskih politi~ara svih vremena.

Knez Milo{ Obrenovi} vratio je tada jedno pismo turskog vezira s porukom: - Evo vam {aqem pismo natrag i preporu~ujem da ga otvorite i na srpski prevedete, pa da mi onda ovamo po{aqete. Posle toga prepiska s turskim vlastima obavqana je na srpskom.

Uvo|ewe srpskog jezika zna~ilo je ogromnu diplomatsku pobedu i novi korak napred ka osloba|awu od turskog ropstva, koje je delimi~no ukinuto 1878. godine na Berlinskom kongresu, kad je Srbija dobila nezavisnost, da bi potpuno osloba|awe usledili po~etkom 20. veka, tokom Balkanskih ratova, kad su Turci proterani sa Kosova i Metohije i iz Makedonije.

M. T.

Srpski kwi`evni govor oteli oni koji su posle raspada SFRJ hteli “svoje granice“. Crnogorci, Bo{waci i Hrvati stalno prisvajaju na{u ba{tinu Srpski jezik prisvojili su svi u regionu kojima je bilo potrebno da postanu "svoji".

To {to se desilo sa srpskim kwi`evnim jezikom raritet je u planetarnim okvirima.

Na prostoru izme|u Bugarske i Makedonije, na istoku, i Slovenije, na zapadu, danas imamo jedan "lingvisti~ki" i vi{e "politi~kih" jezika.

Lingvisti~ki je srpski, a politi~ki su crnogorski, bosanski i hrvatski jezik.

Poznati srpski lingvisti ovako odgovaraju na pitawe koje je staro koliko i politi~ka trvewa na ovim prostorima - ko sve, i za{to, poku{ava da o~erupa na{ jezik i preko wega se domogne "svog" kwi`evnog jezika?

- "Otimawe" o srpski je-

zik mo`e se posmatrati na dvema ravnima. Prvo, srpski

kwi`evni jezik svojataju i prema svojim potrebama ime-

nuju oni koji su posle raspada SFR Jugoslavije osnovali nacionalne dr`ave, a koji su se u ovoj zemqi slu`ili standardnim jezikom zasnovanim na srpskim novo{tokavskim govorima ekavskog i ijekavskog izgovora, ~iju je kodifikaciju izvr{io Vuk Stefanovi} Karaxi} polovinom 19. veka. Dr`avno zajedni{tvo u 20. veku pratio je i naziv jezika srpskohrvatski. Poznato je da je ovaj jezik imao ulogu standardnog jezika u ~etiri republike: Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori - poja{wava dr Marina Spasojevi}, nau~ni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, koja se bavi prou~avawem savremenog srpskog jezika.

Kao drugo, navodi dr Marina Spasojevi}, srpske narodne govore prisvajaju i prikqu~uju sopstvenoj dijalekatskoj karti susedi, {to su pre vi{e od pola veka ~inili Hrvati, i ove mla|e nacije, a sada ~itamo da to ~ine ponovo i Bugari.

Razlozi su uvek isti, politi~ke prirode.

S. G.

26

MOZAIK

^etvrtak 4. jun 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Novac vam dolazi, ali uz muku i trud.

Ne igrajte na kartu sre}e, oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti. Mogu}e je poboq{awe raspolo`ewa, iako }e neki problemi potrajati jo{ neko vreme. QUBAV: Partner vas pritiska, pa va{e nezadovoqstvo mo`e da eskalira na potpuno pogre{an na~in. Koliko god da ste izazvani, odlo`ite reakciju i pre}utite. ZDRAVQE: Alergije.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Samopouzdawe opada, predugo ~ekate na rezultate svega onoga {to ste u proteklom periodu radili. Ako ste se trudili do sada, nije mudro da se pred samom zavr{nicom povu~ete i odustanete.

QUBAV: Svoju napetost ne prenosite na partnera.

Ukoliko se odva`ite na iskren razgovor, vrati}ete optimizam, iako realni problemi mogu i daqe da ostanu nera{~i{}eni. ZDRAVQE: Prehlada.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ne krivite druge {to je sve na vama, sami ste sve preuzeli na sebe, pa je sad vreme da u tome i istrajete. Usporite malo i ne prihvatajte sve {to se nudi, jer niste svemogu}i. QUBAV: Preokupirani ste porodi~nim odnosima, bilo da se radi o va{oj ili o partnerovoj porodici. Po`rtvovanost je ne{to {to se od vas o~ekuje, ali niste sigurni da li je va{ anga`man neophodan. ZDRAVQE: Migrena.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Okru`uju vas qudi koji vam uporno govore {ta i kako treba da radite. Ne li~i na vas da mislite tu|om glavom, na vreme se distancirajte.

QUBAV: Kada nai|ete na prvi otpor, vi stvari proglasite neva`nim kako biste prikrili nesigurnost.

Preispitajte se {ta vam je va`nije, sopstvena gordost i sujeta ili krajwi ciq od koga ste po~eli da be`ite. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Preterani optimizam preti da iskrivi realnu sliku o mogu}nostima koje su pred vama.

Sve {to ovih dana zapo~nete mo`e da se zavr{i povoqno, ali pod uslovom da savladate neo~ekivane prepreke. QUBAV: Privla~e vas platonski odnosi sa suprotnim polom. Suzdr`ite se, nije povoqan period za bilo kakve zakulisne radwe, bi}ete razotkriveni. ZDRAVQE: Sklonost infekcijama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Budite pa`qivi ovih dana, naro~ito ako vam je poverena uloga od koje svi be`e, a to je da podvu~ete crtu i odlu~ite ko }e {ta i da li }e, u narednom periodu, raditi. QUBAV: Optere}eni ste qubavnim `ivotom. Voqena osoba ne uspeva da isprati haoti~an tempo u koji ste, u posledwe vreme, upali. Zbog nedostatka komunikacije mogu}i su nesporazumi. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Va{a posve}enost odre|enoj temi mo`e ovih dana mnogo da vas ko{ta ukoliko dozvolite da vam promaknu va`ni detaqi vezani za posao koji svakodnevno obavqate. QUBAV: Vreme je da se preispitate kojim putem je najboqe da krenete. Voqena osoba pokazuje znakove da se sprema promena. Promene ne moraju biti neprijatne ukoliko im spremno krenete u susret. ZDRAVQE: Problemi sa o~ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Previ{e ste uspavani. Nedeqa je savr{ena da sebi date malo odu{ka, pobegnete s posla i provedete u dru{tvu prijateqa koji vas ni sa ~im ne optere}uju. QUBAV: Paralelno sa neizvesnim profesionalnim `ivotom, emotivni odnosi postaju sve problemati~niji. Voqena osoba je pod tenzijom, a mogu}a je i neprijatnost ukoliko po~nete da se pravdate. ZDRAVQE: Proverite krvnu sliku.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Izbegavate kontakte sa osobama koje vas iscrpquju. Ipak, profesionalnost ne priznaje takvo pona{awe, pa }ete biti primorani da odslu{ate neke qude. Na kraju ne}ete za`aliti zbog tog posebnog truda. QUBAV: Odli~no funkcioni{ete kada ste pod pritiskom, ali onog ~asa kada stvari dovedete do kraja, sledi vam osetan pad raspolo`ewa. ZDRAVQE: Nesanica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ne produbqujte neprijateqstva sa qudima od kojih zavisite. Nije vreme za re{avawe bilo kakvih zavrzlama. Va{a iskrenost ne}e osigurati pobedu, bez obzira na to koliko ste u pravu.

QUBAV: Te`ite ka slobodi, me|utim, boqe je da se suzdr`ite, jer nije povoqan period za promene. Dobronamerno pristupite partneru, izbegnite neprijatnosti. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Pote{ko}e sa pretpostavqenim licima manifestova}e se prvenstveno kroz pritisak da posao mora biti zavr{en pre roka. QUBAV: Pa`wa je usmerena na situaciju koja se odvija u krugu va{e porodice. Mogu}e su i neke prisilne promene na koje }ete morati da reagujete. Skloni ste preuveli~avawu problema. Zato promislite pre nego {to ne{to odlu~ite.ZDRAVQE: Problemi sa probavom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Do vas dolaze naizgled pozitivne vesti vezane za posao. Informacija sti`e od osobe s kojom ste poslovno povezani. Svoja o~ekivawa svedite na minimum kako se ne biste razo~arali.

QUBAV: Pogre{no tuma~ite qubaznost jedne osobe koja vam blagonaklonim pona{awem {aqe signal da vas po{tuje, a vi verujete da su u pitawu qubavni signali. ZDRAVQE: Problemi sa probavom.

Impresivna biografija Uro{a Predi}a, Pupin kupovao wegove slike Uro{ Predi} ro|en je u Orlovatu 7. decembra 1857. kao najmla|i sin sve{tenika Petra Predi}a i Marije, ro|ene Ilijevi} iz Crepaje. U Orlovatu je poha|ao osnovnu {kolu, a potom nema~ku {kolu u Crepaji. Od 1869. poha|ao je sedmorazrednu gimnaziju u Pan~evu (pan~eva~ka realka, koja je kasnije dobila ime po wemu).

Kao vrlo darovit, dobio je stipendiju Matice srpske i 1876. godine oti{ao na be~ku slikarsku akademiju. Osim portreta, naslikao je vi{e ikonostasa, zbog kojih se ocewuje da je posledwi zna~ajan srpski ikonopisac. Od `anr scena poznata dela su „Vesela bra}a“ i „Siro~e na maj~inom grobu“, kao i istorijska dela „Hercegova~ki begunci“ i „Na studencu“. Najpoznatija wegova slika je „Kosovka devojka“. Mihajlo Pupin otkupio

je 1889. godine na izlo`bi u Parizu wegove slike „Hercegova~ki begunci“ i „Siro~e na maj~inom grobu“ i poklonio ih Narodnom muzeju u Beogradu, gde se i danas nalaze. I u dubokoj starosti bio je pun radne energije i vedrine.

Nekoliko meseci pre smrti popeo se na stolicu da re|a neke slike u svom ateqeu, pao je i tom prilikom se povredio. Ubrzo je umro 1953. godine u Beogradu, u 96. godini, kao najstariji srpski slikar.

Prema wegovoj `eqi, sahrawen je u Orlovatu.

Leposava bila inspiracija za „Kosovku Devojku“ Skica za delo „Kosovka devojka“ nastala je 1914. i bila namewena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe.

Predi}a je verovatno inspirisa-

Uro{ Predi}, autor najpoznatije srpske slike, Kosovka devojka la ba{ Kosovka devojka, jer je u woj video prvu bolni~arku iz srpskog nacionalnog mita. Me|utim, dogodio se Prvi svetski rat i slikar je delo zavr{io tek 1919. Za lik Kosovke Devojke Predi} uzeo stvarnu osobu - Beogra|anku Leposavu Stankovi}. Ro|ena je 1899, {to zna~i da je, kada je „Kosovka devojka“ nastala, bila dvadesetogodi{wakiwa. Zna se i da se Leposava udala i da se nakon toga prezivala Lulik. Preminula je u dubokoj starosti, u 96. godini.

KULTURNI SKANDAL:

Najpoznatija srpska slika Kosovka devojka 15 godina ~ami u podrumu!

Delo Uro{a Predi}a ~uva se u depou Muzeja grada Beograda i qubiteqi umetnosti mogu da je vide samo u kwigama istorije umetnosti ili na fotografijama, ali ne i u`ivo.

Nova direktorka ove ustanove Jelena Medakovi} ka`e da za weno izlagawe nema uslova, a

skom junaku Orlovi} Pavlu, poje}i ga vodom iz zlatnog putira.

Na wihovim licima se vide ozbiqnost, patwa, bol, ali i nada u isto vreme. Devojka je odevena u narodnu srpsku sredwovekovnu ode}u koja je bogato ukra{ena vezom. Zlatni putir iz koga napaja junaka ima neobi~an oblik, dok je

^uveno delo nastalo je 1919. godine

da nije ta~no da je slika u lo{em stawu i da se ~uva u podrumu. Muzej od 1906. godina nema svoju stalnu postavku, {to bi se o~ekivalo od ustanove koja ima 170.000 artefakata, koji su fakti~ki kulturna dobra. Mi imamo 13 lokacija na kojima izla`emo pojedine legate ili delove zbirki.

[TO JE FRANCUZIMA „MONA LIZA“, SRBIMA JE „KOSOVKA DEVOJKA“ Sama slika Uro{a Predi}a u kulturnoj svesti srpskog naroda je nacionalna i ikonografska. [to je Francuzima „Mona Liza“, Srbima je „Kosovka devojka“ ka`e Jelena Medakovi} i dodaje: - Ona nema adekvatno mesto za izlagawe. O~ekujemo da }emo u naredne tri godine mo}i da je izlo`imo u novim prostorijama u Resavskoj ulici. Nije istina {to i ja povremeno pro~itam na Tviteru da je sme{tena u podrumu. Slika je u dobrom stawu, adekvatno je za{ti}ena i jedva ~ekamo da je vidi i publika. Jedino {to sam mogla da uradim otkad sam postala direktor Muzeja grada Beograda jeste da slika putuje po Srbiji, pa smo je izlo`ili u ^a~ku. ^iwenica je da ne mo`emo da je izlo`imo gde qudi `ele da je vide zbog na~ina na koji mora da se transportuje i ~uva. „Kosovka devojka“ je depo napustila pre dve godine i vi|ena je u Beogradu na izlo`bi u Galeriji SANU. Ovo ikoni~ko delo nastalo je 1919. godine po naruxbini Kola srpskih sestara.

Kao predlo`ak za sliku inspirisanu ~uvenom narodnom epskom pesmom, Predi}u je poslu`ilo istoimeno delo hrvatskog slikara francuskog porekla Freda Kikereca (1845-1893).

Uro{ Predi} je na slici „Kosovka devojka“ prikazao boji{te neposredno posle Kosovske bitke 1389. Istorijska kompozicija je sme{tena u letwi pejza`, u zoru, kada se na nebu ra|a dan, a priroda budi procvetalim makovima.

U prvom planu slike je devojka koja pru`a pomo} rawenom srp-

drugi zlatni putir sa pe{kirom na kojem se vide obrisi krvi, postavqen iza wenih le|a.

PROMENIO 10 ADRESA Slika je puna simbolike i detaqa, koji se mogu razli~ito tuma~iti i analizirati. Raweni junak Orlovi} Pavle bio je rudni~ki vojvoda i jedan od najpouzdanijih qudi cara Lazara.

Prema predawu, on je bio sin vojvode Vuka i potomak ~uvenog vojvode Grgura Orlovi}a, a wegovo ime se vezuje za pripadnost vite{kom redu zmaja. Kroz wegov naslikani lik prikazani su svi junaci Kosovskog boja. Bezimena devojka iz naroda simboli{e sa~uvanu ~ast otaxbine i produ`etak `ivota.

Slika „Kosovka devojka“ nije samo prikaz jedne istorijske scene ve} je rezultat `eqe slikara Uro{a Predi}a da na platnu ostavi svoje vi|ewe de{avawa na Kosovu poqu posle boja. Wome se posmatra~u prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj iz 1389. godine ve} i za kosovski fenomen. Muzej grada Beograda je dosad promenio desetak adresa.

Pored slike „Kosovka devojka“ u wemu se ~uva vredna arheolo{ka zbirka, ali i legati Branislava Nu{i}a, Paje Jovanovi}a, Jovana Cviji}a, Ive Andri}a, Petra Kowovi}a, Tome Rosandi}a.

Nove prostorije dobili su u Resavskoj 40b, ali se trenutno ~eka wena rekonstrukcija, {to zna~i da najmawe tri godine ne}emo jo{ mo}i da u`ivamo u lepoti „Kosovke devojke“.

LEPE VESTI, SLIKA NA JESEN U KONAKU Muzej grada Beograda do{ao je na ideju da mesec april posveti Uro{u Predi}u, ali je sve otkazano zbog korone. - Imali smo ideju da slika „Kosovka devojka“ tokom aprila sama bude izlo`ena Konaku knegiwe Qubice. Leto nije dobar period za tako ne{to, pa }emo to ostaviti za jesen ka`e Jelena Medakovi}.

R. N.

^etvrtak ^etvrtak4.4.jun jun2020.

2020. 27 27

ZDRAVQE

FIBROMIJALGIJA

TIWAJU]I BOL U CELOM TELU

U mno{tvu bolesti malo qudi zna za fibromijalgiju, zbog ~ega ~esto lutaju, ne znaju}i, iako imaju tegobe, kome da se obrate. S obzirom na to da fibromijalgija predstavqa sindrom, odnosno skup vi{e bolesti sa sli~nim simptomima, lekari bi sa posebnom pa`wom trebalo da oslu{kuju obolelog kako bi postavili pravu dijagnozu. U protivnom, put izle~ewa mo`e da postane daleko komplikovaniji i te`i.

Kako se fibromijalgija ispoqava, obja{wava specijalista reumatologije dr Goran Radunovi} iz Instituta za reumatologiju: - Fibromijalgija predstavqa oboqewe koje napada ve}e povr{ine tela, odnosno vanzglobne strukture. Bolovi se naj~e{}e ispoqavaju oko osovinskog skeleta, odnosno ki~me. Ima ih izme|u dva i tri odsto populacije, i to pre svega `ene. Iako se javqa u razli~itim `ivotnim dobima, najve}i broj `ena oboleva u vreme menopauze, {to se vezuje za hormonske promene. U stvari, svaki {esti, odnosno sedmi pacijent, koji do|e u reumatolo{ku ambulantu ima fibromijalgiju. Bolest se manifestuje brojnim simptomima, a naj~e{}e slabo definisanim bolovima oko ki~me, kolena, kukova, i to u dubini tkiva. Otuda pacijenti uglavnom i dolaze kod nas, mada ih, nikada ne le~i samo reumatolog.

Dopunskim ispitivawem ni{ta posebno ne mo`e da se otkrije, a nema ni bilo

Doma}a kujna

RECEPT

DOMA]A KUJNA LAGANA ^ORBA POTREBNO JE: n 3 krompira, n 1 {argarepa, n 200 g boranije, n malo gra{ka, n 1 crni luk, n 2 ~ena belog luka, n 3 supene ka{ike uqa, n malo origana, n soli po ukusu, n ka{i~ica aleve paprike

Recept

Gra{ak sa june}im mesom PRIPREMA: Potrebno je:

Oqu{tite i iseckajte krompir, 400 g junetine {argarepu i borani ju.500 gra{ka Na gugr 1 ve}a {argarepa 1 glavica crnog luka 2 ka{i~ice biqnog za~ina 1 ~en belog luka malo bibera 3 lista lovora 1 ka{i~ica slatke mlevene paprike 1-2 ka{ike bra{na 20 g putera, malo uqa

Priprema: Priprema: U {erpi na me{avini uqa i maslaca izdinstati sitno iseckan luk i {argarepu iseckanu na kockice, dodati meso i prodinstati nekoliko minuta.

Doliti vodu, zatim dodati gra{ak i rendani beli luk, nastaviti dinstawe dok i gra{ak ne bude mekan. Dodati za~ine.

Na kraju razmutiti bra{no, slatku mlevenu papriku sa malo hladne vode i i zapr`iti gra{ak. Kuvati jo{ dva, tri muinuta i slu`iti toplo.

kakvog vidqivog o{te}ewa. To je zato {to bolest primarno poga|a odre|ene delove mozga, gde nije dobro regulisana sekrecija neurotransmitera, odnosno prenosnika spoqa{wih senzacija (nadra`aja).

Zbog takve situacije, prag bola kod ovih pacijenata je veoma nizak.

Me|utim, ipak treba biti oprezan u postavqawu dijagnoze, jer i neke druge bolesti, koje se ~esto javqaju uporedo sa fibromijalgijom imaju nizak prag bola. Takve su, primera radi, kolike, odnosno gr~evi, glavoboqe, bolne menstruacije...

Na pitawe, {ta jo{ karakteri{e fibromijalgiju, doktor ka`e: - Poreme}aj spavawa ~esto mo`e biti kqu~ problema. Zapravo, oboleli ne uspevaju da utonu u dubok san, pa ujutru ustaju bez ose}aja odmora i sve`ine. Naprotiv, imaju ose}aj ote~enosti {aka i podbulosti lica, iako se to objektivno ne registruje.

Uz to, lo{ san je ~esto kombinovan sa sindromom apneje, odnosno prekidom disawa tokom spavawa, koje je karakteristi~no za hrka~e. I naravno, oboleli od fibromijalgije ~esto i hr~u. Zbog svega {to pre`ivqavaju tokom spavawa, oni su ujutru umorni, malaksali i bezvoqni. Jo{ ako ose}aju i bolove u odre|enim karakteristi~nim ta~kama, vi{e je nego sigurno da imaju fibromijalgiju.

z Pacijenti sa sindromom fibromijalgije te{ko sti`u do prave dijagnoze. z Bolest karakteri{e preterana osetqivost 18 ta~aka uglavnom du` ki~menog stuba

Ima 18 ta~aka karakteristi~nih za fibromijalgiju. A da bi se ovaj znak smatrao pozitivnim, najmawe 11 ta~aka, treba da bude osetqivo na osredwi pritisak prilikom pregleda. Najve}i broj ovih ta~aka raspore|en je du` ki~menog stuba, a ostale oko kolena, laktova, kukova i grudne kosti.

Da bi se dijagnoza potvrdila mora da postoji difuzni bol, {iroko rasprostrawen, odnosno da se {iri ispod i iznad pojasa, da bude prisutan i u levoj i

DEPRESIJA KAO PRATILAC Pacijenti sa fibromijalgijom ~esto imaju razli~ite psihijatrijske bolesti.

Naj~e{}e se radi o depresiji na neurotskom ili ~ak psihoti~nom nivou. U takvoj situaciji bolest se le~i antidepresivima ili anksioliticima, sa ciqem da se savlada strah i popravi spavawe. A da bi se bolest u potpunosti kontrolisala, neophodno je sprovesti odre|ene vidove psihoterapije, kao i fizikalnu terapiju.

u desnoj polovini tela. Tako|e, i du` osovinskog skeleta, odnosno u vratu, izme|u lopatica, u slabinskom regionu...

Osim toga, difuzni bol treba da traje vi{e meseci u kontinuitetu, naj~e{}e razli~itog intenziteta.

- Do fibromijalgije mogu da dovedu i mnoge druge bolesti, a onda je re~ o takozvanim sekundarnim fibromijalgijama - ka`e dr Radunovi}. - Simptomi ovakvih fibromijalgija javqaju se tokom sistemskih bolesti vezivnog tkiva, virusnih i bakterijskih infekcija, degenerativnih reumatskih bolesti...

Ovo je va`no da se zna jer oboleli ~esto nekriti~no uzimaju lekove da bi ubla`ili bolove, ne znaju}i, da na du`i rok oni postaju kontraproduktivni.

Primera radi, nesteroidni inflamatorni lekovi (brufen, diklofenak), posle vi{e godina uzimawa ~esto izazivaju o{te}ewe organa za varewe, otoke nogu, pove}awe krvnog pritiska, kao i te{ke glavoboqe, koje nestaju sa prekidom wihovog uzimawa.

Ipak, posle dve godine neophodnog udru`enog le~ewa reumatologa, psihijatra i fizijatra, ~etvrtina bolesnica se izle~i, polovina se boqe ose}a, dok preostala ~etvrtina terapiju napu{ta kao da se ni{ta nije ni preduzelo.

S. G.

Kakav je uticaj klime na zdravqe Nagle smene otopqewa i zahla|ewa kojima smo izlo`eni najvi{e smetaju osobama koje pate od hipertenzije, jer ni lekovima, usled promenqivih vremenskih prilika, ne mogu da dovedu pritisak u granice normale.

Vla`an vazduh i ~estu ki{u najte`e podnose astmati~ari i oni koji boluju od hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a, dok vetar izaziva tegobe onima koji pate od migrene.

Posledwih godina popularno da se vremenske (ne)prilike posmatraju kao faktor rizika za pojavu i razvoj bolesti, ali to nije istina ka`u doktori.

Ta~no je samo da promenqivi klimatski uslovi doprinose pogor{awu neke postoje}e bolesti. Dakle, samo u mawoj ili ve}oj meri mogu da ote`aju kon-

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Beli luk je od davnina poznat kao vrlo mo}an prirodni lek. Na{a narodna medicina tako|e, veoma ceni ovu biqku tako da se ~esto nalazi u sastavu mnogih melema i prirodnih lekova na biqnoj bazi.

Na prvom mestu beli luk sni`ava krvni pritisak kao i nivo holesterola u krvi.

Odmah iza toga, ova biqka je dokazan antibiotik, pa se veoma ~esto upotrebqava za suzbijawe prehlade i gripa, a koristan je i kao preventiva protiv ovih bolesti.

Redovnim konzumirawem belog luka umawuje se rizik od pojave raka, pove}ava imunitet i proizvodwa antitela u organizmu. Potvr|eno je da deluje protiv }elija tumora pa je korisno pomo}no prirodno sredstvo za le~ewe raka. [titi krvne sudove i smawuje rizik od sr~anog i mo`danog udara. Beli luk ~ak otk-

trolu pritiska ka`u doktori.

Ose}aj gu{ewa je naj~e{}i simptom koji se de{ava kada je vreme sparno.

Vla`no vreme ne pogoduje pacijentima koji boluju od astme ili drugih bolesti plu}a, ali ako oboleli ide na redovne pulmolo{ke kontrole i nau~i, da prilagodi dozu leka novonastalim uslovima, ni vla`no i hladno vreme ne bi trebalo da prave ve}e probleme.

Za vreme vetrovitog vremena ne{to ve}i broj poziva Hitnoj pomo}i od pacijenata koji imaju migrenu i druge glavoboqe: Za glavoboqe postoji vi{e okida~a, tako da ne mo`emo sa sigurno{}u

re}i da je samo vetar jedini krivac. Zato su va`ni preventivni lekarski pregledi, neminimalizovawe simptoma, znawe prve pomo}i, edukacija o faktorima rizika.

Sve to uti~e na to da na vreme prepoznamo da se u na{em organizmu ne{to de{ava i da se na vreme obratimo lekaru.

U vreme nestabilnih vremenskih prilika, potrebno je da se organizam ne optere}uje previ{e i da se ne vuku te{ke kese sa pijace ili prodavnice. Jer, organizam mora da se izbori da odr`ava homeostazu i da se prilagodi, pa mu to ne bi trebalo ote`avati. Ovo je naro~ito va`no za one koji pate od visokog i niskog krvnog pritiska. Za jedne je rizik da do|e do sr~anog i mo`danog udara, dok hipotoni~arima preti nesvestica.

S. G.

Le~ewe biqem Diwa - puna Beli luk (Allium sativum) vitamina i osve`ava

lawa umor, napetost, uznemirenost i popravqa raspolozewe, zahvaquju}i mineralu selenu koji se nalazi u ovoj biqci. Beli luk deluje protiv crevnih parazita, tako da osobe koje redovno konzumiraju ovu namirnicu te{ko da mogu da obole od parazita u crevima. Lambrija (parazitarna bolest creva), uspe{no se le~i uz pomo}

sve`eg belog luka i to svega za nekoliko dana. On je tako|e, veoma mo}an borac protiv gqivi~nih infekcija.

Beli luk upotrebqen u malim koli~inama, kao dodatak jelima koja izazivaju gasove (pasuq, gra{ak…), umawuje nadimawe stomaka. Ina~e ova biqka je odli~an antioksidans, usporava proces starewa i efikasno {titi od mnogih hroni~nih oboqewa, katarakte, bronhitisa, Parkinsonove bolesti.

Ova biqka efikasno ubija bakterije, viruse i gqivice.

Ukoliko do bolesti do|e, opet }e pomo}i beli luk jer je sna`an antibiotik, olak{ava iska{qavawe i izbacivawe sluzi.

28 ^etvrtak 4. jun jun2020.

2020. ^etvrtak 4.

ENIGMATIKA ENIGMATIKA SKANDINAVKA 2

FUDBALSKI STALE@, VRSTA KLUB IZ BEOGRADA, ZANATLIJA KLASA QUDI NA SLICI

KOTVE, LENGERI

STAVITI SAMAR NA KOWA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

SIMBOL U@ASA I STRAVE

HAQINA MUSLIMANKI

ISPLATA UNAPRED

KOW KOJI U TRCI NAPADA

RISTANA U TV SERIJI SRE]NI QUDI

STUBAC TEKSTA

PLEMENSKI ZNAK ANTE TOPI]

POPIS IMENA, IMENAR

PRIMENA AMERI^KA BEDNIK, ORGANSKO RATKO MATEMATIGLUMICA, SIROMAH JEDIWEWE DOBITNIODMILA KE U EKO- CA (TUR.) NOMIJI NAOSKARA, SLICI

TABAK

OSLOBODILA^KI FRONT OSNOVNA TARIFA

TRINAESTO SLOVO GR^KE AZBUKE

JAPANSKA MERA ZA DU@INU NASEQE KOD [APCA

BIV[I RASTAVNI INDIJSKI VEZNIK HOKEJA[ NA TRAVI

SIMBOL AZOTA

FILM ZDRAVKA [OTRE

BRAZILSKI FUDBALER MARIJA DEO \AKOVA

SIMBOL IRIDIJUMA MRAK, TAMA

Sr Gl pski as

SLIVNIK NA ULICI

RAZORNI EKSPLOZIV STRUGAR PEVA^ICA MINA@ MESTO U FRANC.

OZNAKA ZA STEPEN KELVINA

OTAXBINA PAN^EVO

PASTA ZA OBU]U ONI KOJI PRODAJU KOKICE PRITOKA SANE

LONG PLEJ SIMBOL FOSFORA

^OHANA ROBA MERA ZA ZEMQU

Sr Gl pski as

MIRI[QAVE MATERIJE NASEQENE OBLASTI KRIVI NO@EVI ZA OREZIVAWE LOZE

ASIRSKA KRAQICA

DREVNA CIVILIZACIJA EMILIJA ODMILA

QUBOMIR OBRADOVI] TRSTENIK

TRI (ITAL.)

PRASTANOVNIK ITALIJE KOW

OBLIK IMENA ANTE KELVIN

OSNOVNA, GLAVNA MISAO ENGLESKA GLUMICA, ONDRA AUSTRIJA

OBLIK PLODA @ITARICE

^ASLAV NIKITOVI] DIVQA RU@A

SRPSKA GLUMICA, DOBRA

TKANINA SLI^NA GAZI

OZNAKA ZA OBIM EKSER, ^AVAO IZUZEV, OSIM PEVA^ PEJOVI]

GR^KO SLOVO VREMENSKA SVEZA GRAD U ITALIJI PRVAK, [AMPION INDIJSKI GLUMAC, BEDI AZOT

DANI VESEQA

VODORAVNO: 1. @iteqka Uzdina, 7. Kod Feni~ana bogiwa qubavi, 13. Slu`iteq, momak, kowu{ar (tur.), 14. Organi kao izvr{ioci dr`avne uprave, 16. Stih, 17. ^voruga, guka, 19. Sitan turski novac u srebru, 21.

Jednogodi{wa industrijska biqka, 22. Sto~na hrana, 24. Ukupna imovina, 27. Reka na severoistoku [panije, 28. Nastojnik nad lova~kim psima, 29. Bukove da{~ice za pokrivawe krova, 31. U~esnik u ratu, borac, 34. Ranije, 35. Sidro, kotva, 37. Torijumova emanacija, izotop radona, 39. Grad na krajwem istoku Hrvatske, 41. Ime kompozitora Odaka, 43. Atletski baca~-

2

3

4

5

13 18 22 26 29

44

7 15

19 23

27

28

30

31

34 39

6

14

17

35 40

ROBNA KU]A TANTALOVA ]ERKA

HEMI^AR LAVOAZIJE ORGANSKO JEDIWEWE

UKR[TENICA

1

VUNENA LI^NA TKANINA POMO]NI ZA ODELA SVE[TENIK ZAMENICA

MESTO U [VAJCARSKOJ UZVIK

MAKAR KOJE, IJEDNO IVAN MA@URANI] NA ISTI NA^IN (LAT.)

AMERI^KA GLUMICA SIMBOL SUMPORA

SIMBOL TALIJUMA NA OVU STRANU

KOW (PESN.)

VRSTA ZANATLIJE, BA^VAR SIMBOL KISEONIKA

AMERI^KI OREPINA FILOZOF

KRVNA VEZA IZME\U MAJKE I DECE

ISTOK @ITEQI IKARIJE URANIJUM CRNA [UMSKA KREDA

DELOKRUG RADA TELEVIZIJSKA SERIJA

36 41 45

ki rekvizit, 44. Bicikl koji se ko~i okretawem pedala u kontra smeru, 45. Savez, vojni sporazum izme|u dr`ava USPRAVNO: 1. Tesno, uzano, 2. Zevawe, otvarawe usta, 3. Ime engleskog glumca Bogarda, 4. Povreda javnog reda, ispad, 5. Auto oznaka za Kraqevo, 6. Pro`drqivo, 7. Dolina u podno`ju Pirineja, 8. Pasija, 9. Onomatopeja pse}eg lave`a, 10. Nere{en rezultat u kakvom takmi~ewu, 11. Najrasprostrawenija biqka, 12. Ov~ica iz pri~e Ive Andri}a, 15. Ve`be u ma~evawu, 18. Mirisna smolasta materija, }ilibar, 20. Mediteranska biqka, 8 9 10 11 12 23. @ena iz Irana, 25. Elektronska cev sa tri 16 elektrode, 26.

Italijanski fudbalski re20 21 prezentativac, Andrea, 28. Vr24 25 sta `enske kape, 29. Planinski vrh na Julijskim Alpima, 30. Hemijski element iz grupe pleme32 33 U nitih gasova, 31.

Ukras, ures, 32.

37 38 Qiqan, 33. Kanadski peva~, Pol, 36. Nered, 42 43 lom, 38. Bojno kopqe starih Germana, 40. Kilotona (skr.), 42.

Li~na zamenica

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

Skandinavka 1: PAKAO, AVANS, RISKA, TOTEM, MIMARA, ZE, IR, ULI^NI [AHT, I, ILA, DINAMIT, PINTER, NIKI, O, DOMOVINA, LP, KOKI^ARI, PIA ZADORA, IM, S, DRAPERIJA, TRE, QO, ITAL, ANTEQA, ENI, KLAS, ETAMIN Skandinavka 2: FEREXA, ATAKER, KOLONA, IMENIK, RI, OF, DOMEN, MATERINSTVO, AT, TL, ORVIN, K, AROMATIKA, SEMIRAMIDA, IKOJE, ^N, RK, MU, ANTOAN, O, EMA, SEM, IKS, TEMA, ASKOLI, ANICA, KABIR, RADOSNI DANI Ukr{tenica: UZDINKA, ASTARTA, SEIZ, VLAST, VERS, KVRGA, ASPRA, MAK, KRMIVO, AKTIVA, EBRO, PSAR, [INDRA, RATNIK, PRE, ANKER, TORON, ILOK, KRSTO, DISK, KONTRA[, ANTANTA

SPORT

^etvrtak 4. jun 2020. 29

In memoriam: ^eda ]irkovi} ]ira (1934-2020)

Odlazak velikog trenera i ~oveka

DOMINIK TIM PRVI PUT U SRBIJI:

Novak je sjajan tip i evo prilike da se boqe upoznamo Neobi~no je da nisam dolazio ranije i to je dodatni razlog za{to sam lako odlu~io da u~estvujem na "Adria turu", ka`e tre}i reket sveta Beogradska publika na "Adrija turu" u`iva}e u igrama jednog od najboqih tenisera na svetu - Dominika Tima. Austrijanac koji je osvojio 16 ATP titula u singlu i koji je stigao do tri grend slem finala trenutno je tre}i na rang-listi. Qubiteqi "belog sporta" dali su mu nadimak Dominato, zbog sna`nog stila. Odlikuje ga agresivna igra sa osnovne linije, a koristi i jednoru~ni bekhend.

Dominik }e doputovati u Srbiju na beogradsko izdawe turnira, u petak 12. juna, dan pred po~etak me~eva, a javnost jedva ~eka da ga vidi na terenu uz Novaka \okovi}a, Aleksandera Zvereva, Grigora Dimitrova, Viktora Troickog...

PRVI PUT U SRBIJI Bi}e ovo prvi put da Tim dolazi u Srbiju.

- Neverovatno, ali nikada do sada nisam bio u Srbiji. Ne znam za{to je to tako, jer kod vas postoji mnogo juniorskih turnira, a ~uo sam i dosta sjajnih komentara o dr`avi. Samim tim, neobi~no je {to nisam dolazio ranije, ali eto, i to je dodatni razlog za{to sam veoma lako doneo odluku da u~estvujem na ovom doga|aju. Radujem se dolasku u Srbiju, u Beograd, i `elim da saznam {to vi{e o va{oj zemqi.

- Veoma sam zadovoqan {to }u da igram na "Adrija turu". Imam i veliku sre}u, jer verujem da sam jedini teniser na turniru koji je ve} imao neke takmi~arske me~eve. Bio sam u prilici da igram u PRO seriji u Austriji, pa }u, po svoj prilici, biti najpripremqeniji teniser u Beogradu - ka`e Tim. Igra~i su doneli odluku da sav zara|eni novac od nagradnog fonda doniraju u humanitarne svrhe. Dok se Novak \okovi} opredelio da pomogne u programima ranog razvoja dece u okviru wegove fondacije, Tim `eli da prosledi sredstva ka jednom projektu u wegovoj domovini.

- Mislim da je veoma va`na i dobra ideja to {to je "Adrija tur" doga|aj humanitarnog karaktera. Postoje mnogi qudi, ali i organizacije, kojima je potrebna pomo}, posebno u te{kim vremenima poput ovog. [to se mene ti~e, u~estvujem u jednom bitnom projektu u Austriji, i nadam se da }emo prikupiti {to vi{e novca, kako bih nastavio da ih podr`avam i da im poma`em. \okovi}, doma}in turnira, igrao je protiv Tima 11 puta na ATP turu, a u svakom od tih duela publika je imala u ~emu da u`iva. Svi o~ekuju da sli~an takmi~arski tenis dvojica asova poka`u i u Beogradu, ukoliko se desi da ukrste rekete.

- Jasno je da je Novak ne samo jedan od najboqih tenisera sveta svih vremena, ve} je i jedan od najboqih sportista planete. Imamo veoma dobar odnos na terenu i van wega. \okovi} je jedan od momaka sa kojima se naj~e{}e sastajem na ATP turu. Igrali smo neke velike me~eve, kao {to su grend slem finala, mastersi 1000, ATP zavr{ni mastersi, i uvek je izuzetno iskustvo kada se sastajem sa wim. Privatno, Novak je sjajan tip, ali ne poznajem ga dovoqno dobro. Zato se nadam da }emo tokom "Adrija tura" biti u prilici da se boqe upoznamo.

S. G.

Proteklog vikenda u Melburnu je u 86. godini preminuo ^eda ]irkovi} ]ira, poznati fudbalski stru~wak i istaknuta li~nost u srpskoj zajednici Viktorije. ]irkovi} je ro|en u Olovu (Bosna i Hercegovina) 1934. godine i fudbalom se bavio od malih nogu. Neko vreme je proveo u omladinskoj {koli Crvene zvezde, a u Australiju, ta~nije u Melburn, je stigao 1965. godine, sa suprugom Dragicom i k}erkom Tawom.

Najpre je bio igra~ u poznatom fudbalskom klubu Futskrej Xast (Jugoslav United Soccer Team ili skra}eno JUST), a kasnije je u ovom klubu radio i kao trener.

Vodio je Xast u Nacionalnoj ligi Australije, a bio je trener jo{ nekoliko klubova u Viktoriji.

Ina~e, FK Xast je najve}i uspeh ostvario 1986. godine, kada je

trener kluba bio legendarni Dragoslav [ekularac.

^eda ]irkovi} ]ira

^eda ]irkovi} ]ira

1934-2020

1934-2020

Posledwi pozdrav Bata ^edi, velikom treneru, sportskom radniku i ~oveku.

Neka ti je laka zemqa

Posledwi pozdrav velikom treneru i ~oveku Redakcija Srpskog Glasa

Aca Blagojevi}

^eda ]irkovi} ]ira

^eda ]irkovi} ]ira

1934-2020

1934-2020

Posledwi pozdrav velikom prijatequ i dugogodi{wem igra~u i treneru Xasta.

Neka ti je laka zemqa.

Simo Turudija

Nije mogao bez svoje supruge koja je preminula pre 5 meseci. Bili su dugo u braku i vezani jedno za drugo, to je veliki gubitak za porodicu, ro|ake i prijateqe. Bili su dobri qudi, plemeniti. ]ira je bio boemski tip, bavio se fudbalom i voleo da se dru`i sa prijateqima.

Puno }e nam nedostajati, neka mu je ve~na slava!

Ceca i Goran

30

^etvrtak 4. jun 2020.

BUGARI TVRDE:

Stvara se nova regionalna ko{arka{ka liga - igraju klubovi iz Srbije, nema Hrvata i Crnogoraca

SPORT

SAVO MILO[EVI] POSLAO JASNU PORUKU:

Ne idem iz Humske!

Savo Milo{evi} ne ide iz Partizana. Trener crno-belih je jo{ jednom demantovao tvrdwe pojedinih srpskih tabloida da }e na kraju sezone napustiti Humsku 1 i ~ak mo`da preuzeti englesku Aston Vilu, u kojoj je svojevremeno igrao.

- Ne bih dozvolio to zadovoqstvo onima koji bi da destabilizuju Partizan. Ima onih koji `ele slab Partizan. Ali ja za takva spletkarewa nemam vremena, jer ne mogu da se bavim time. Poru~io sam svim tim qudima da se bave sobom, jer ne mogu da uti~u na mene i rad u Partizanu. Sami }e se prepoznati - rekao je Milo{evi}.

Osvrnuo se zatim Milo{evi} i na kraj fudbalske sezone u Srbiji.

- Iskoristio bih priliku da ~estitam titulu Crvenoj zvezdi, a mi }emo se potruditi da drugi trofej zavr{i kod nas. Ne}e biti lako, svi `ele da osvajawem Kupa obezbede u~e{}e u Evropi. Ne samo kod nas, ve} svuda, u kupu su mogu}a iznena|ewa i druga~ije su utakmice nego u prvenstvu - dodao je Milo{evi}.

Predsednik ko{arka{kog saveza Bugarske Georgi Glu{kov saop{tio je da postoji ideja o formirawu novog regionalnog takmi~ewa u kome bi u~esnici bili klubovi iz Srbije, Makedonije, Gr~ke i Bugarske.

Pre izvesnog vremena pokrenuta je ideja o ligi Bugraske i Makedonije, a kako prenose mediji, postoji mogu}nost da se u to takmi~ewe ukqu~e i ekipe iz Srbije i Gr~ke.

Glu{kov je naveo da je }e 15. jula biti poznato da li }e do}i do ogranizacije ovog takmi~ewa.

FORBS:

Federer prvi put na vrhu liste sportista sa najve}om zaradom [vajcarski teniser Roxer Federer (38) je, ove godine, na vrhu liste najpla}enijih sportista na svetu, objavio je Forbs. Wegova zarada je 106,3 miliona dolara i malo je ve}a od drugoplasiranog fudbalera Kristijana Ronalda koji je stekao 105.000.000.

Rekorder po broju osvojenih grend slemova (20) je od 1. juna 2019. do 1. juna 2020. imao zagarantovanih 100 miliona na osnovu markentin{kih ugovora i privatnih partnerstava, dok je ostatak od 6,3 miliona dolara zaradio od ATP tura.

Federer je drugi aktivni sportista, posle golfera Tajger Vudasa, koji je za godinu dana probio prag prihoda od reklama u iznosu od 100 miliona dolara. Ovo je prvi put da je [vajcarac na vrhu liste, posebno zahvaquju}i nedavnoj saradwi sa japanskim brendom "Uniklo", koja mu je garantovala 300 miliona dolara za 10 godina. Roxer je pro{le godine na ovoj listi bio peti Za razliku od tenisera Kristijanu Ronaldu je glavni izvor prihoda plata iz Juventusa, koja na godi{wem nivou iznosi 60 miliona dolara, dok je Portugalac razliku od 45 miliona zaradio od reklama i promocija.

Tre}i na Forbsovoj listi najpla}enijih sportista je napada~ Barselone Lionel Mesi. Argentinac je zaradio 104 miliona dolara, od ~ega je 72 plata u [paniji.

Samo su Federer, Ronaldo i Mesi protekle godine stekli vi{e od 100 miliona. ^etvrtoplasirani na listi je fudbaler PS@ Nejmar sa 95.000.000 dolara. Peti je NBA igra~ Lebron Xejms (88,2), slede ga Stefon Kari i Kevin Durant sa znatno mawom godi{wom zaradom (63,9), dok je nekada vladalac ove liste Tajger Vuds iza svih wih na osmoj poziciji sa 62,3 miliona dolara zara|enih u prethodnih 12 meseci.

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} je na 23 mestu ove liste sa zaradom od 44,6 miliona dolara, dok je Rafael Nadal ~etiri pozicije iza wega (40)

"KADA SU VADILI, KRV JE BILA CRVENA! A KAD SU VRA]ALI - PROZIRNA!"

Majk Tajson otkrio tajnu svoje nove mladosti

^eli~ni Majk je u pedesetima u vrhunskoj formi, ali nije bio takav pre nekoliko godina. Otkrio je da je zahvaquju}i novom re`imu prehrane izgubio vi{e od 60 kilograma.

- Qudi su ono {to jedu. Ne jedem hleb, krompir, nikakve ugqene hidrate, ni{ta {to ima kalorije. Jedem stvari s najmawe kalorija poput borovnica ili ribe. U posledwe vreme prehrana mi je na biqnoj bazi, iako svaki mesec ili dva pojedem malo ribe ili piletine. I naporno ve`bam, rekao je nedavno Tajson.

Za novu mladost ne mo`e zahvaliti samo prehrani i treninzima. [panski "As" pi{e da se podvrgnuo tretmanu mati~nim }elijama, koji se bazira na krvi iz pup~ane vrpce novoro|en~eta, ko{tane sr`i ili telesne masti.

- Imao sam visoki krvni pritisak, prakti~ki sam umirao i imao artritis. Kad su mi izvadili krv, bila je potpuno crvena, a kad su je vratili, bila je prozirna, skoro se moglo videti kroz wu, rekao je Tajson.

"As" pi{e kako takav tretman ko{ta izme|u 5.000 i 25.000 evra te da su mu se podvrgavale i druge sportske legende poput Rafaela Nadala i Kristijana Ronalda.

SA[A ILI] PONOVO U HUMSKOJ: Biv{i kapiten Partizana iz lo`e pratio me~ nekada{wih saigra~a Partizan se ne odri~e svojih legendi. Sa{a Ili} (42) je pro{le godine postao neprikosnoveni rekorder po broju nastupa u crno-belom dresu i od tada skoro da nije vi|en u Humskoj 1. U subotu po podne je iz sve~ane lo`e gledao u`ivo duel svog kluba protiv Mladosti iz Lu~ana i to je odmah probudilo emocije, ali i spekulacije da mu se sprema nova funkcija u Partizanu.

Ili} je za svoj klub igrao na ukupno 876 me~eva, posledwi nastup, u nadoknadi vremena, imao je 23. maja pro{le godine na finalu Kupa koje je Partizan dobio (1:0) protiv Zvezde na wenom stadionu, a od tada biv{i kapiten, koji je sada selektor 15-godi{we reprezentacije Srbije, nije prakti~no ni svra}ao u svoju biv{u ku}u.

Deo doma}ih medija je odmah

posle Ili}evog subotweg dolaska po~eo sa spekulacijama da }e on postati potpredsednik Partizana, me|utim gotovo je izvesno da on ne}e dobiti ba{

tu funkciju. Mnogo je izvesnije da }e Ili} uskoro imati zvani~nu ulogu u sportskom sektoru uprave kluba.

S. G.

Obele`ena 35. godi{wica tragedije na Hejselu U Briselu je obele`ena 35. godi{wica tragedije na stadionu Hejsel u kojoj je poginulo 39 osoba u nasiqu na tribinama na finalnoj utakmici Kupa {ampiona izme|u Juventusa i Liverpula.

Cve}e i venci polo`eni su ispred stadiona Kraj Boduen, koji je renoviran i preimenovan posle tragedije.

Kratka ceremonija, usled pandemije korona virusa, odr`ana u prisustvu gradona~elnika Brisela i ambasadora Velike Britanije i Italije.

- Va`no je ne zaboraviti ove `rtve. Ovaj tragi~ni doga|aj iskorenio je huliganstvo na stadionima - rekao je gradona~elnik Filip Kloz.

Pre 35 godina na stadionu Hejsel, sat vremena pre po~etka finalne utakmice Kupa {ampiona izme|u Juventusa i Liverpula, grupa navija~a engleskog tima presko~ila je ogradu i pre{la na tribinu gde su sme{teni navija~i italijanskog kluba.

Navija~i Juventusa su u panici po~eli da be`e, pregazili su one koji su sedeli, a onda se pod wihovom te`inom sru{ila tribina i veliki broj qudi ostao je zatrpan.

Utakmica je ipak odigrana, a Juventus je pobedio sa 1:0.

T

B

SPORT

^etvrtak 4. jun 2020. 31

QUPKO KONA^NO OTKRIO TAKTIKU IZ BARIJA:

Finale Kupa {ampiona ne igra se za lepotu ve} pobedu Qubu Petrovi}u prebrzo proletele bezmalo tri decenije od finala KE[ u Bariju Mati, da mu je „budna”, kao u ~uvenoj Bala{evi}evoj pesmi „Svirajte mi...” brzo bi se prekrstila i rekla: pro{lo je k'o za~as.

Istovetno prozbori i on, prvak u trenerskoj lo`i srpskoj... 29. maja i toliko godina od fabuloznog trijumfa nad Olimpikom u barijskom finalu Kupa {ampiona.

Zato je Qupko jedinac ovda{weg fudbala, stru~wak i ~ovek kome ne treba vlastita imena i prezimena. Zato, {to vi{e zalazi u `ivot wegova neponovqiva trenerska reqefnost lakira i, kako izgleda, konzervira za vek i vekove mitsku dimenziju. [to nije retkost u Srba – i, mnogima smeta!

Potowe je hrabro, utisak je, jedva od}utao: nije vreme; na insistirawe oportuno odgovorio – o tom, potom!

Zatim, autoritativnim basom iz golemog meha grudi sro~io setno: - Pro{lo je... kao 29 dana! n Ali, dugo traju?

- Ho}e najmawe jo{ toliko, na`alost. n [ta identi~no ne biste uradili, u Bariju?

- Ni{ta ne bih mewao, sigurno. Isti tim bi igrao, sistem i na~in igre... n Skratili biste sedmodnevni boravak u hotelu „IL Melograno”, mo`da?

- Ne bih, verujte. Finalna utakmica Kupa {ampiona nije prvenstvena, figurativno ka`em: igra se jednom u `ivotu. n Umalo raniji odlazak u Monopoli nije naru{io dotad familijarnu atmosferu unutar tima, poremetio pripremu za duel s Olimpikom?

- Nije tako bilo, ba{... n Zar se igra~i nisu malo vi{e opustili, poprili~no nagruvali kilograme?

- Nema blage veze... Kako su mogli da se udebqaju, kad su dobro trenirali? n Pojedini pri~aju, tako?

- Igra~i uvek na|u razlog da opravdaju sebe, ako im ne{to smeta.

n ^ime su Dragi{a Bini} i Miodrag Belodedi} zaslu`ili da budu „vra}eni” u Beograd?

- Najglasniji su bili da TV program gledaju i posle pono}i. Nismo dozvolili, igra~i se primirili i zavr{ilo se na tome. n Dogovorena frka, ili..?

- Ma, kakvi... desila se spontano. n Kako su reagovali?

- Malo su negodovali, potom u}utali.

Najavom vra}awa Bini}a i Belodedi}a ku}i bili {okirani, ova dvojica zbuweni ha, ha... Uigravao sam tim bez wih, {to posebno Bini}u nije prijalo. Posle treninga je krenuo uporedo sa mnom, pita: treneru... da li je mogu}e da ne}emo igrati. Ka`em nedovoqno ubedqivo: ho}ete, naravno. Poruku su razumeli, kao i ostali. n Shodno jakim karakterima, moglo je i vama da se obije o glavu?

- Situacija i vreme nisu bili takvi da bi otkazali poslu{nost. Niko pametan ne bi spakovao kofere, propustio utakmicu `ivota! Je li tako? n Jeste... nego, kad je bezmalo sve bilo bajno i sjajno, ~udi ve} decenijama kritikovana ultradefanzivna taktika na „Svetom Nikoli”?

- Nije moglo druk~ije, barem meni. Finale Kupa {ampiona, {to je svojevremeno rekao Johan Krojf, ne igra se za lepotu ve} pobedu. Tako, da smo umirali u lepoti fudbala, tvrdim: ne bismo dobili Olimpik. Sve as do asa, reprezentacija Francuske u malom. I, preiskusan trener

Da je Piksi po~eo... n Zvezda bi druk~ije igrala da je Piksi bio starter, ili...?

- Ni{ta specijalno... Jugovi} ne bi kao dotad bio korektor veznog reda ve} stajao blizu i u stopu pratio Piksija, kvario wegovu igru i sputavao da se sebi svojstveno razmahne. n Dobro {to je kro~io na teren tek u 111. minutu, odbio da izvede penal?

- Kako nije ha, ha...

Rajmon Gutals.

Vodl, recimo, bio je najboqi igra~ Engleske, Pele Afrike... Papen najbr`i i najboqi centarfor u Evropi, zato smo i ~uvali prostor. Spartaku iz Moskve je u polufinalu dao tri gola, iz polukontre i kontre.

Istovetno re{io i finale Kupa Francuske... ^udo! n Oni vetrovitog Papena, a mi Bini}a?

- Da... Bina je jedini i stvorio {ansu, u prvom poluvremenu. Ali, vi{e igrao na krilu i bivao malo odse~en. Papen u centrali i kad god bi pobegao – gol! n Kome ste odluku o taktici prvo saop{tili – Cvetkovi}u i Xaji}u ili igra~ima?

- Momcima mnogo ranije, Cveletu i Xaji tek u Bariju. Obojica su podr`ala strategiju, a igra~i kao veliki igra~i verovali u sebe i nisu je prihvatili iz prve i na radost. n Mihajlovi} je o tome imao duhovitu dosetku – {efe, {ta }emo kad budemo oduzeli loptu?

- Tako je bilo, nema {ta. Fazu odbrane smo uve`bavali, stalno. I, kad je upitao, rekao sam: ako ne zna{ {ta }e{ s loptom, predaj je protivniku i opet u odbranu ha, ha... Druk~ije nije moglo, ta~nije re~eno: moja ko`a, moja odgovornost! n Otkud preveliko verovawe u ishod bez golova, u osvajawe najvrednijeg

evropskog trofeja?

- Znao sam da je tim bio spreman i za produ`etke, {to sam i rekao na pres konferenciji uo~i odlaska u Bari. Dakle... vidovit nisam bio, sigurno ha, ha... n Da jeste, „videli” biste sebe u prikladnijem klubu od Espawola?

- Prokleti rat je buknuo, Juga se raspadala, Zvezda igra~ki slabila – utu~eno nabraja razloge naprasnog odlaska. - Napravio sam gre{ku... bilo i pro{lo. n Niste rado, poznato je, oti{li u Barselonu. Izdalo vas je strpqewe ili, kako ovde naj~e{}e biva – qudi?

- Ekskluzive nema, zbiqa, rat je svemu kriv - i Zvezdi i meni. Roditeqska bri`nost u~inila da sklonim suprugu i decu, za{titim od raznoraznih stresova. n@alite i danas, znano je, {to niste vodili ekipu u Tokiju?

- Zna~ajan detaq u karijeri, na moju `alost - ispu{ten. n Da nije, ne biste obilazili kontinente ve} s klupe predvodili zapadno-evropske klubove?

- ^ovek da zna gde }e pasti, seo bi ranije... zar ne? Tako je moralo da bude, kao {to jeste u Bariju. Mogao sam i da ne do|em u Zvezdu, ne osvojim 14 trofeja u trenerskoj karijeri. Svak dakle ima svoj put, svoju karmu. Sudbina... {ta bi drugo.

N. R.

TU@NA GODI[WICA WENA SMRT SLOMILA JE NOVAKA:

Bila je plod zabrawene qubavi, potomak slavnih Srba i \okovi}eva teniska majka!

Navr{ilo se sedam godina od smrti Jelene Gen~i}, reprezentativke u rukometu i tenisu i najcewenijeg teniskog trenera svih vremena u Srbiji.

Jelena Gen~i} je preminula 1. juna u 77. godini u Beogradu. Trenirala je Moniku Sele{, Ivu Majoli, Mimu Jau{ovec, Gorana Ivani{evi}a i Novaka \okovi}a, {to je smatrala za svoj najve}i trenerski uspeh.

Jelena je Novaka zapazila na Kopaoniku, kada se kao ~etvorogodi{wak popeo na `i~anu ogradu i posmatrao {ta rade mladi teniseri koje je uvodila u tajne “belog sporta”.

Tog 9. oktobra 1936. godine u Beogradu rodilo se sedmo dete u porodici Gen~i}.

Srbin Jovan i Austrijanka Hermina dobili su }erku Jelenu. Od malena je odrastala svesna toga da poti~e iz poznate porodice, ali je u~ena da po ~asti, moralu i radu mora da bude “obi~na” kao i wene kom{ije.

Porodica Jelene Gen~i} je tako|e ispisala stranice srpske istorije, Jelenin deda, Lazar Gen~i} je bio be~ki student me-

dicine koji je postao prvi hirurg u Srbiji, dok je wegova supruga bila praunuka Tome Vu~i}a-Peri{i}a!

- Moj deda Lazar Gen~i} studirao je medicinu u Be~u, posle ~ega se vratio u domovinu i postao prvi srpski hirurg. Iz strahota Prvog svetskog rata iza{ao je kao priznati general Srpske vojske. Nikada nije razumeo ni prihvatio odluku wegovog sina, a mog oca Jovana da se 1920. godine u

Be~u o`eni strankiwom Herminom. Po{to je diplomirao na muzi~kom konzervatorijumu u Be~u, on je pre{ao u katoli~ku veru i o`enio se s mojom mamom Herminom. Tada{wi ministar unutra{wih poslova \or|e Gen~i}, ina~e ro|eni brat dede Lazara, nije hteo da prihvati toliku bruku u familiji, pa je nekoliko puta dopisima opstruirao trajni boravak mojih roditeqa u Beogradu. Policija mamu sprovede do Be~a, a tata sedne u prvi voz i odmah za wom. Oni nisu hteli da se razdvajaju, pa su se na neko vreme skrasili u uxerici u Zemunu - rekla je jednom prilikom Jelena Gen~i}.

Brat Lazara Gen~i}a, \or|e, je bio ministar unutra{wih poslova u vladi Nikole Pa{i}a i politi~ki vo|a zavere protiv kraqa Aleksandra Obrenovi}a, a u wegovoj ku}i se danas nalazi Muzej Nikole Tesle u Beogradu.

Uz ~etiri brata i dve sestre i mnogo de~aka u dediwskom kom{iluku, Jelena je odrastala na ulici – igraju}i fudbal.

Malo je poznato da je Jeca, kako su je zva-

li prijateqi, vi{e od 20 puta bila je prvakiwa Jugoslavije u tenisu, a ujedno je bila i kapiten i teniske i rukometne reprezentacije SFRJ. Jelena Gen~i} je zavr{ila istoriju umetnosti, bavila se fotografijom i radila u {kolskom i kulturnom programu Radio-televizije Beograd, kao urednik i re`iser programa. Radila je sa najve}im imenima koje jugoslovenske kamere pamte – sa Lolom \uki}em, Slavom Ravasijem, Savom Mrmkom, Zdravkom [otrom...

Jelena je vodila veoma ispuwen `ivot, iako nije imala svoje dece, za wu se mo`e re}i da je “teniska majka” najboqeg tenisera sveta: - Nikada se nisam udavala iako sam nekoliko puta u `ivotu jako volela. Prosto nikada nisam imala potrebe da se ve`em za nekog jer mi je familija brojna. Moja bra}a i sestre imaju mnogo dece i unu~i}a i jako smo sre}ni - rekla je Jelena, koja je sahrawena u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu.

N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 4. 6. 2020.

KAPITEN I GOLMAN CRVENE ZVEZDE OD DOLASKA U KLUB ZNA SAMO ZA USPEHE U TRKAMA ZA TITULE

Borjan: Daj Bo`e da osvojim jo{ tri krune Ni{ta novo u srpskom fudbalu – Zvezdina dominacija je nastavqena! Vodili su momci sa Marakane trku od starta, imali ubedqivu prednost i odavno se nije postavqalo pitawe ho}e li da osvoje tre}u uzastopnu titulu. Udaren je pe~at na takvo dostignu}e, trijumfom od 5:0 nad Radom. Tri kola pre kraja sve je re{eno i u Qutice Bogdana se okre}u kup takmi~ewu i evropskim kvalifikacijama.

Nova era fudbala na Marakani po~ela je u leto 2017. godine, kad je uz trenera Vladana Milojevi}a do{lo nekoliko kvalitetnih povratnika iz inostranstva. Predvodnik je sada{wi kapiten Milan Borjan, jedan od {estorice koji su potpisali tre}u uzastopnu titulu. Osim wega, to zadovoqstvo imaju Marko Gobeqi}, Sr|an Babi}, Milan Rodi}, Branko Jovi~i}, Mohamed Ben i Ri~mond Boa}i.

Borjanova zvezda{ka li~na karta za ponos najlep{im slovima je pisana na evropskoj sceni, fantasti~nim odbranama uvodio je klub u Ligu Evrope i dva puta u Ligu {ampiona, ali specijalno zadovoqstvo predstavqaju i trofeji. Od kako je harizmati~ni golman tu, {ampionski trofej ne izmi~e.

Zvezda sad u dru{tvu Liverpula, Juventusa, Man~ester junajteda...

Sa 61 peharom u takmi~ewima najvi{e kategorije, klub sa Marakane je me|u 20 najuspe{nijih u Evropi! Trenutno stawe pozicionira ga na 16. mesto, gde }e sigurno da ostane i u slu~aju osvajawa Kupa Srbije.

Broj pehara oslikava veli~inu Crvene zvezde, svrstava je u dru{tvo zvu~nih evropskih klubova.

Trenutno je trofejni bilans nadomak Liverula, koji }e se sigurno popeti za stepenicu vi{e ~im se nastavi Premijer liga Engleske.

Crveno-beli iz Beograda ima}e priliku da do|u do 62. kroz kup takmi~ewe, a do ciqa su ostale tri prepreke. Prva je sutra u In|iji.

Sa bilansom izme|u 60 i 70 trofeja u Zvezdinom i Liverpulovom dru{tvu su jo{ trenutno boqe plasirani Ferencvaro{, Anderleht, Juventus i Man~ester junajted.

Ferencvaro{ je pred 65. trofejem, dok je Anderleht ostao na 64. \avoli i Stara dama ne mogu da se zadovoqe trenutnim stawem sa 66, a pogotovo se to odnosi na Man~ester junajted.

I nadam se da ne}e ni ubudu}e! – uz osmeh posle no}i slavqa komentari{e Milan Borjan.

Nenad Milija{ je rekorder po broju titula sa Crvenom zvezdom od raspada SFRJ, ima ih pet. Ukoliko Borjan ostane do kraja ugovora, a klub nastavi trofejni niz, mogao bi da postane i po tom kriterijumu jedinstven, kao {to jeste golman sa najvi{e evropskih utakmica u istoriji uspe{nog kolektiva iz Qutice Bogdana.

- Milija{ je i sada sa nama, ne prestaje da osvaja titule, bez obzira na ulogu. Ja sam osvojio tri, daj Bo`e da ih bude bar jo{ tri. Tu sam, imam ugovor jo{ tri i po godine. Da li ostajem pitaju se direktori Terzi} i Mrkela.

Stabilnost projekta Crvene zvezde vezivala se i prethodnih godina za Borjanov ostanak, tako je i sada. Nalazi se u najboqim golmanskim godinama, apsolutni je lider tima i autoritet. Prakti~no nema dileme da }e sa wim na ~elu prvak Srbije da u|e u nove kvalifikacije za Ligu {ampiona.

- Potpuno sam ponosan na sve {to smo uradili i u prethodnim i ovim sezonama, svaka ~ast saigra~ima, ovom i prethodnom stru~nom {tabu, svim zaposlenima u klubu. Mi smo tim, a na kraju je najbitnije da postanemo {ampioni. Uspeli smo ponovo. I idemo daqe. Naravno, voleli bismo ponovo da se na|emo u elitnom evropskom takmi~ewu, bori}emo se za to, ali prvo da zavr{imo posao na doma}oj sceni u ovoj sezoni.

Jasno je da Milan Borjan misli na osvajawe duple krune. Crvena zvezda je dugo ~eka, pro{le sezone propu{tena je {ansa u finalu.

- Silno `elimo da osvojimo duplu krunu, tako razmi{qa svako u klubu. Vreme je da to i ostvarimo, mnogo bi nam zna~ilo da sezonu zavr{imo na najlep{i mogu}i na~in. ^ekaju nas tri koraka, sada mo`emo da razmi{qamo o prvom i gostovawu u In|iji. Proslavili smo malo titulu, sada po~iwemo pripreme za taj me~. Maksimalno oprezni i motivisani prilazimo me~u u utorak.

Crvena zvezda je do titule do{la u ~udnom ambijentu, ali dolaze lep{i dani za fudbal i `ivot.

- Jedva ~ekam da podignem pehar, posebno mi je drago da }e to da bude pred navija~ima. Mnogo mi je `ao da nisu mogli da budu na Bawici, ali neki su uspeli da nas do~ekaju na na{em stadionu. Sre}ni smo i zbog wih, ovo je i wihova titula – zakqu~io je Milan Borjan.

N. R.

FUDBAL SE VRA]A NA "MARAKANU" Zvezda do~ekuje Radnik pred navija~ima, kapacitet stadiona prepolovqen

Posle skoro tri meseca, ponovo }e se zakotrqati lopta na srpskom najve}em stadionu.

Posledwa zvani~na utakmica odigrana je 14. marta, a me~ Crvene zvezde sa Radnikom }e biti prilika pristalicama kluba iz Qutice Bogdana da se sa tribina pru`e podr{ka izabranicima Dejana Stankovi}a.

Naravno, utakmica }e biti organizovana uz po{tovawe svih propisa od strane Vlade Srbije.

- Me~ sa Radnikom iz Surdulice bi}e odigran uz prisustvo publike, ali uva`avaju}i sve mere i propise, kako bi se spre~ilo {irewe korona virusa. U skladu sa odlukom o po{tovawu razmaka od jednog mesta izme|u gledalaca, polovina kapaciteta na{eg stadiona bi}e pu{tena u prodaju, {to zna~i 24.500 karata. Marakana je dovoqno velika da i uz takvo ograni~ewe mo`e da se napravi fenomenalna atmosfera na tribinama, navodi se na sajtu Crvene zvezde.

Crvena zvezda je na me~ 28. kola sa Radnikom, u subotu, 6. juna, na stadion "Rajko Miti}" pozvala 24.500 qudi, {to je prakti~no polovina kapaciteta.

Humanitarna akcija koju je Crvena zvezda pokrenula pre pandemije korona virusa i koja je bila planirana za me~ protiv Napretka da prihod od prodaje ulaznica, koje }e i sada ko{tati 75 dinara za sve tribine, ide Univerzitetskoj de~joj klinici u Tir{ovoj i manastiru Cerenska reka na Kosovu i Metohiji, bi}e sprovedena sada. Sve karte koje su kupqene za me~ protiv Napretka (ukupno 2920), va`i}e i za susret sa Radnikom.

- Crvena zvezda i ovom prilikom moli publiku da po{tuje sve mere i propise Vlade Srbije. Proslava 31. titule, kao i 75. ro|endana kluba }e biti u posledwem kolu na me~u protiv Proletera, kada se nadamo da }e biti dozvoqeno da Marakana bude punija od onog {to nas o~ekuje u me~u protiv Radnika. Do|ite da pozdravite Dejana Stankovi}a i crveno-bele {ampione, poru~uju crveno-beli.

Ispisao istoriju: Stankovi} deo odabranog dru{tva Fudbaleri Crvene zvezde su u petak pobedom protiv Rada na Bawici obezbedili novu titulu {ampiona Srbije, ukupno 31.

Osvajawem {ampionske titule s fudbalerima Crvene zvezde, Dejan Stankovi} postao je 10. ~ovek u istoriji beogradskog kluba koji je i kao igra~ i kao trener podizao {ampionski pehar.

Osvajawem prve trenerske titule sa crveno-belima, Stankovi} je ispisao novu stranicu istorije u Crvenoj zvezdi i prikqu~io se ve} na po~etku trenerske karijere velikanima Miqanu Miqani}u, Slavoqubu Muslinu, Milovanu ]iri}u, Branku Stankovi}u, Dragoslavu [ekularcu, Vladici Popovi}u, Veliboru Vasovi}u, Bo{ku \urovskom i svom nekada{wem saigra~u Miodragu Grofu Bo`ovi}u, koji su i kao fudbaleri i kao treneri osvajali {ampionske pehare.

Samo su Vasovi} i Stankovi} u svojim prvim sezonama i kao igra~i i kao treneri postajali ovekove~eni slavom.