Srpski glas 4. maj

Tema nedeqe:

KRUNISAWE KRAQA ^ARLSA TRE]EG

Monarhija ili republika?

Australijsko pitawe staro dva veka!

UGLEDNI BIZNISMEN I DOBROTVOR MILOVAN ARAN\ELOVI]

IZ XILONGA:

Darivao tron i ukrasio hram

Svetog Ilije u Kuber Pidiju

KWIGA ISTORI^ARA BOJANA PAJI]A

IZ MELBURNA PREDSTAVQENA U BEOGRADU:

Svedo~anstvo o

1.500 Australijanaca koji su

pomagali srpskom narodu

SA SRBIMA KROZ

GOLGOTU

VELIKOG RATA

REZULTATI POPISA 2022: KOLIKO JE SRBA U SRBIJI?

Srba sve

mawe, vi{e `ena nego mu{karaca, Beograd u procvatu...

PUTOPIS:

Vijetnam – iskustvo koje vredi do`iveti

POZNATI SRPSKI GLUMCI SVE VI[E BE@E

IZ GRADA NA SELO

Gazda Jezda proizvodi rakiju, kadet Xakovi} ima farmu koza...

Noam ^omski: Rusija u Ukrajini humanija nego {to su SAD bile u Iraku

Ameri~ki intelektualac i lingvista Noam ^omski, vi{edecenijski kriti~ar ameri~ke spoqne politike, ka`e u razgovoru za nedeqnik „Wu stejtsman” da se Rusija u Ukrajini pona{a uzdr`ano i umereno. Upore|uje na~in ratovawa Rusije sa ameri~kim tokom invazije na Irak 2003. godine i isti~e da bi Rusi mogli Kijev da u~ine nemogu}im za `ivot, kao {to je bio Bagdad. Tvrdi da Ukrajina nije slobodan akter, ve} zavisi od onoga {to odrede SAD. Smatra da Va{ington provocira Kinu kao {to je provocirao Rusiju {irewem NATO saveza.

^uveni ameri~ki intelektualac, lingvista, filozof, pisac i profesor Noam ^omski jedan je od najglasnijih kriti~ara spoqne politike Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava jo{ od Vijetnamskog rata.

Wegov esej „Odgovornost intelektualaca” iz 1967. godine osudio je ameri~ku intelektualnu elitu, naro~ito stru~wake iz oblasti dru{tvenih nauka i va{ingtonske tehnokrate, zbog, kako ^omski smatra, pomo}i tada{woj ameri~koj administraciji da „opere ruke“ od neprihvatqivih vojnih poduhvata i opravda zlo~ine po~iwene u Vijetnamu.

Iako je, 56 godina kasnije, sukob u Ukrajini potpuno druga~iji od rata u Vijetnamu i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne ratuju na tu|oj teritoriji, ve} podr`avaju suverenu zemqu koja se na{la na udaru Rusije, ^omski je jednako kriti~an prema ameri~koj politici, ali i Ukrajini, u kojoj je ro|en wegov otac, pre nego {to je 1913. emigrirao u SAD.

U razgovoru za nedeqnik Wu stejtsman, ^omski ka`e da SAD i Ujediweno Kraqevstvo odbijaju pregovore u Ukrajini zarad sopstvenih nacionalnih interesa, iako je zemqa ve} ozbiqno devastirana ratom.

„Ukrajina nije slobodan akter, ona zavisi od onoga {to SAD odrede”, isti~e ^omski i ka`e da SAD snabdevaju Kijev oru`jem samo

kako bi oslabile Rusiju.

„Za SAD je sve ovo jeftino. Za samo deli} kolosalnog vojnog buxeta, u stawu su da ozbiqno degradiraju vojne snage svog jedinog pravog vojnog protivnika”, obja{wava ^omski.

Smatra da se Rusija pona{a uzdr`ano i umereno. Upore|uje na~in ratovawa Rusije u Ukrajini sa ameri~kim tokom invazije na Irak 2003. godine, tvrde}i da se uni{tavawe infrastrukture velikih razmera nije dogodilo u Ukrajini.

„Nesumwivo, Rusija bi to mogla da uradi, verovatno sa konvencionalnim oru`jem. Mogla bi da u~ini Kijev nemogu}im za `ivot, kao {to je bio Bagdad, mogla bi da pre|e u napad na linije snabdevawa u zapadnoj Ukrajini”, isti~e ^omski.

„KADA SAD I BRITANIJA KRENU U RAT, HVATAJU PRAVO ZA GU[U”

Na pitawe da li implicira da se Rusija u Ukrajini bori humanije nego SAD u Iraku, ^omski ka`e da je to sasvim o~igledno. Isti~e da su delegacije Ujediwenih nacija morale da budu povu~ene kada je po~ela invazija na Irak jer je napad bio tako ozbiqan i ekstreman.

„To je ameri~ki i britanski stil ratovawa. Pogledajte `rtve. Sve {to znam su zvani~ne brojke, a zvani~ni podaci Ujediwenih nacija ka`u da ima oko 8.000 civilnih `rtava u Ukrajini. Koliko je civilnih `rtava bilo kada su SAD i Britanija napale Irak?”, pita ^omski.

Nagla{ava da je dokaz uzdr`anosti Rusije i broj stranih zvani~nika koji su otputovali u Kijev od izbijawa rata.

„Kada su SAD i Britanija razarale Bagdad, da li je bilo koji strani lider i{ao u posetu? Ne, jer kada SAD i Britanija krenu u rat, hvataju pravo za gu{u. Oni uni{tavaju sve - komunikacije, transport, energetiku,

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

sve {to ~ini da dru{tvo funkcioni{e”, nabraja ^omski.

„UKRAJINA NIKADA NE]E BITI ^LANICA NATO SAVEZA”

Upitan kako bi moglo da izgleda potencijalno re{ewe rata u Ukrajini, ^omski ka`e da, pre svega, Ukrajina nikada ne}e biti ~lanica NATO saveza.

„To je crvena linija na kojoj je insistirao svaki ruski lider, od biv{eg ruskog predsednika Borisa Jeqcina do biv{eg sovjetskog lidera Mihaila Gorba~ova. Ukrajina dobija status Austrije tokom Hladnog rata ili Meksika danas. Meksiko ne mo`e da se pridru`i vojnom savezu neprijateqskom prema SAD. Ne postoji ugovor o tome, ali je savr{eno o~igledno”, obja{wava ^omski.

Komentarisao je i `equ [vedske i Finske da postanu ~lanice NATO saveza. Iako su obe zemqe eksplicitno navele invaziju na Ukrajinu kao razlog zahteva za pridru`ivawe, ^omski ka`e da tvrdwe da bi Rusija mogla da ugrozi bilo koju zemqu predstavqaju zapadnu propagandu.

Isti~e da zato ulazak [vedske i Finske u NATO nema nikakve veze sa strahom od ruskog napada, ve} da pridru`ivawe vojnom

savezu daje vojnoj industriji obe nordijske zemqe nove mogu}nosti velikog tr`i{ta i omogu}ava im pristup modernoj opremi.

KAO [TO JE VA[INGTON PROVOCIRAO RUSIJU, TAKO OTVORENO PROVOCIRA I KINU

Kritike na ra~un ameri~ke spoqne politike nisu se zavr{ile samo na Ukrajini. Kao {to je Va{ington provocirao Rusiju {irewem NATO saveza, tako otvoreno provocira i Kinu zbog Tajvana, tvrdi ^omski.

„SAD poku{avaju da opkole Kinu prstenom stra`arskih dr`ava naoru`anih naprednim preciznim oru`jem usmerenim ka Kini”, kritikuje ^omski ameri~ku odbrambenu saradwu sa zemqama kao {to su Japan, Ju`na Koreja i Australija.

„Koja je pretwa od Kine u ovom trenutku? Pretwa dolazi iz SAD uz, naravno, Britaniju. Velika Britanija je u ovom trenutku samo lakej. To vi{e nije nezavisna dr`ava”, smatra ^omski.

Iako ka`e da Kina „nije lepa zemqa” i da kr{i me|unarodno pravo u Ju`nom kineskom moru, ^omski isti~e da pri~a o ratu zbog Tajvana dolazi samo sa Zapada.

Ukrajina ne mo`e da koristi nema~ko oru`je za napad na Rusiju

[olc:

Nema~ka }e pratiti da Ukrajina ne koristi nema~ko oru`je koje joj je isporu~eno za napade na rusku teritoriju, izjavio je nema~ki kancelar Olaf [olc na sastanku sa stanovnicima grada Bendorfa.

„I tako }e biti i ubudu}e...

Za nas je veoma va`no da se oru`je koje isporu~ujemo i kojim Ukrajina mo`e da se brani ne koristi za napad na rusku teritoriju“, rekao je [olc, govore}i o vojnoj pomo}i Ukrajini.

On je naglasio da Nema~ka nikada ne preduzima „jednostrane korake“, ve} uvek deluje u „dogovoru sa partnerima“. Kancelar je napomenuo i da politika Berlina ukqu~uje, ne samo podr{ku Kijevu, ve} i spre~avawe eskalacije sukoba izme|u Rusije i zemaqa NATO-a.

NAJVE]A SVETSKA EKONOMIJA PONOVO PRED BANKROTOM

Jelen: Vlada Amerike mogla bi ostati bez

novca do 1. juna, Kongres da reaguje {to pre

VA[INGTON – Ameri~ka ministarka finansija Xenet Jelen upozorila je da bi vlada Sjediwenih Dr`ava mogla ostati bez novca do 1. juna ako Kongres ne uspe da podigne ili suspenduje gorwu granicu duga.

Dostizawe gorwe granice duga zna~ilo bi da vlada vi{e nije u mogu}nosti da pozajmi novac, prenosi Bi-Bi-Si.

Jelen je u ponedeqak pozvala Kongres da reaguje „{to je pre mogu}e” kako bi re{ila ograni~ewe od 31,4 triliona dolara.

Predsednik Xozef Bajden sazvao je sastanak lidera Kongresa o tom pitawu za 9. maj.

„Nakon pregleda nedavnih saveznih poreskih primawa, na{a procena je da ne}emo mo}i da nastavimo da ispuwavamo sve obaveze vlade do po~etka juna, a potencijalno i do 1. juna, ako Kongres ne podigne ili suspenduje limit duga pre toga”, napisala je Jelen u pismu predsedniku Predstavni~kog doma Kevinu Mekartiju.

Jelen je istakla da ~ekawe do posledweg trenutka da se obustavi ili pove}a limit duga mo`e ozbiqno na{tetiti poslovawu i poverewu potro{a~a, podi}i kratkoro~no tro{kove zadu`ivawa za poreske obveznike i negativno uticati na kreditni rejting Sjediwenih Dr`ava.

Gorwa granica duga je podizana, produ`avana ili revidirana 78 puta od 1960. godine.

Republikanci u Predstavni~kom domu zahtevaju drasti~no smawewe potro{we i poni{tavawe nekih Bajdenovih odluka, ukqu~uju}i wegov program oprosta studentskih kredita i poreske kredite za zelenu energiju.

S druge strane, demokratski predsednik, koji insistira na podizawu limita bez uslova, pro{le sedmice je istakao da se o tom pitawu „ne mo`e pregovarati”.

Predsednik je, kako prenosi britanski medij, izlo`en sve ve}em pritisku poslovnih grupa da razgovaraju o predlozima republikanaca.

Prvi put u istoriji Sjediwenih Dr`ava bi do{le u situaciju da ne mogu da otplate dug, {to bi uzdrmalo globalna finansijska tr`i{ta i sru{ilo poverewe u Sjediwene Dr`ave kao globalnog poslovnog partnera.

Eksperti su upozorili da bi neizvr{ewe obaveza tako|e moglo dovesti do recesije i rasta nezaposlenosti.

To bi tako|e zna~ilo da Sjediwene Dr`ave ne bi mogle da pozajmquju novac za isplatu plata vladinih slu`benika i vojnog osobqa, ~ekove socijalnog osigurawa ili za druge obaveze.

Ministarstvo finansija planira da pove}a zadu`ivawe do kraja kvartala koji se zavr{ava u junu, u ukupnom iznosu od oko 726 milijardi dolara, oko 449 milijardi dolara vi{e nego {to je planirano ranije ove godine. Zvani~nici su rekli da je to delimi~no zbog ni`ih prihoda od poreza na dohodak od o~ekivanih, ve}e dr`avne potro{we i gotovinskog bilansa na po~etku kvartala koji je bio ni`i od o~ekivanog.

U zajedni~koj izjavi od ponedeqak, lider demokratske ve}ine u Senatu ^ak [umer i lider demokrata u Predstavni~kog doma Hakim Xefris rekli su da Sjediwene Dr`ave „nemaju luksuz” da ~ekaju do 1. juna da donesu zakon kako bi izbegli neispuwavawe obaveza i spre~ili katastrofalne posledice za ekonomiju i milione ameri~kih porodica.

U drugom pismu poslatom ~lanovima Kongresa u januaru, Jelen je navela da je Ministarstvo finansija po~elo sa „vanrednim merama” kako bi izbeglo bankrot vlade.

VEST NEDEQE: Od ove nedeqe referentna kamana stopa 3,85 odsto!

Koliko bi sada mogla da bude otplata hipoteke?

Rezervna banka Australije pove}ala

nominalnu kamatnu stopu za 0,25 odsto procentnih poena

To je 11. porast referentne kamatne stope za posledwih godinu dana. Ako imate hipoteku sa promenqivom stopom, verovatno }e se pove}ati i va{a otplata. Ra~unica otplate pokazuje koliko }ete dodatno morati da platite svakog meseca ukoliko je va{ dug banci u visini od na primer 600.000 dolara, mese~na rata }e vam porasti za najmawe 97 dolara. Nakon najnovije odluke Rezervne banke o~ekuje se da }e i pojedina~ne banke uskoro ponovo pove}ati kamate koje sada ve} idu i preko 7 procenata. Ovo je veliki {ok za sve du`nike koji su na primer do pre samo godinu dana koristili povoqne kredite od samo 2 procenata.

Odluka je doneta na sastanku odbora RBA u Pertu, gde je Guverner Filip Lou govorio poslovnim liderima iz Zapadne Australije. On je branio svoju odluku, rekav{i da je to bila nemonovnost jer je inflacija jo{ uvek visoka.

Direktni preci kraqa ^arlsa Tre}eg bili su robovlasnici

Dokument prona|en u arhivama otkriva da je direktni predak kraqa bio ume{an u kupovinu najmawe 200 robova koji su radili na planta`ama duvana

LONDON – Direktni preci kraqa ^arlsa III i kraqevske porodice kupovali su i eksploatisali porobqene qude na planta`ama duvana u Virxiniji, pokazuju najnovija otkri}a do kojih je do{la Dezire Baptist, britanska spisateqica i istra`iva~ica. Dokument prona|en u arhivama otkriva da je direktni predak kraqa bio ume{an u kupovinu najmawe 200 porobqenih qudi od Kraqevske afri~ke kompanije (RAC) 1686.

U wemu se nala`e kapetanu broda da isporu~i porobqene Afrikance Edvardu Porteusu, vlasniku planta`e duvana u Virxiniji, i jo{ dvojici mu{karaca, objavio je Gardijan. Porteusov sin, Robert, nasledio je o~evo imawe pre nego {to je preselio porodicu u Englesku, 1720. Kasnije se direktni potomak, Frensis Smit, udala za aristokratu Kloda Bouza-Lajona, a wihova unuka bila je Elizabet Bouz-Lajon, pokojna kraqica majka. Baptist je istra`ivala vezu izme|u Engleske crkve i porobqiva~a u Virxiniji u arhivama RAC-a i otkrila direktnu liniju porodi~nog stabla Vindzora do trgovine porobqenim Afrikancima. Kraqevska afri~ka kompanija trgovala je sa skoro 180.000 porobqenih qudi i dobijala kraqevske poveqe od vi{e engleskih kraqeva. Testament Edvarda Porteusa, jo{ jedan dokument koji je Baptist pregledala, odnosio se na „crnce”, koje je ostavio svom sinu Robertu, dok je `eni margaret ostavio „crnkiwu Kumbo”. Virxinija ima poseban zna~aj u istoriji ameri~kog ropstva, zbog zloglasnog iskrcavawa porobqenih afri~kih qudi u Xejmstaunu 1619.

Zakoni koji su ustanovqeni u ciqu odr`avawa ropstva i gu{ewe ustanaka predvi|ali su bi~evawe i odsecawe delova tela za bilo kakvu neposlu{nost robova, kao {to su lagawe ili poku{aj bekstva. Ustanak porobqenih qudi 1663. u okrugu Gloster nemilosrdno je ugu{en, a prema izve{taju Fondacije kolonije Vilijamsburg, „nekoliko krvavih glava visilo je sa vrhova lokalnih dimwaka kao jezivo upozorewe drugima”.

U drami koju je Baptist napisala na osnovu svog istorijskog istra`ivawa, glavni lik poziva ^arlsa da se izvini zbog institucionalne i porodi~ne ume{anosti monarhije u transatlantsko ropstvo.

„Dokument Kraqevske afri~ke kompanije pokazuje da direktni predak sada{weg kraqa trguje novoprido{lim Afrikancima i profitira od konfiskovanih `ivota porobqenih qudi, kao {to je „Crnkiwa Kumbo” koja se pomiwe u Edvardovom testamentu”, istakla je Baptist i dodala da to zna~i da su kraqevske veze sa ropstvom vi{e nego samo institucionalne, one su u wihovom porodi~nom nasle|u.

Profesor Trevor Bernard, direktor Vilberfors instituta za prou~avawe ropstva i emancipacije na Univerzitetu u Halu, ocenio je da je britanski kraq dao ohrabruju}i podsticaj za daqa istra`ivawa, a da „najnovije informacije pokazuju da treba do kraja prou~iti kolike su veze kraqevske porodice, aristokratije i svih delova Britanije, sa ropstvom.”

Gardijan je ranije ovog meseca objavio dokument koji povezuje trgovca robqem Edvarda Kolstona sa britanskom monarhijom, nakon ~ega je kraq ^arls prvi put podr`ao istra`ivawe veze izme|u britanske monarhije i transatlantske trgovine robqem. Portparol Bakingemske palate rekao je tada da je ^arls „veoma ozbiqno” shvatio pitawe ropstva, koje je opisao kao „u`asan zlo~in”.

Da~i}: Za{to Srpska nema pravo da postane posebna dr`ava, ako to pravo ima Kosovo Moralna posustalost i ta~ke otpora

Ministar spoqnih poslova Srbije Ivica Da~i} rekao je da BiH treba da se izjasni da li priznaje ili ne priznaje samoprogla{eno Kosovo i upitao za{to Republika Srpska ne bi imala pravo da postane posebna dr`ava, ako Kosovo, koje je deo Srbije, ima to pravo.

„Ako ima Kosovo pravo da postane dr`ava, koje je deo Srbije, pa za{to, recimo, sada Republika Srpska ne bi imala pravo da postane posebna dr`ava. Vidite koliko su u pitawu ti dvostruki standardi - rekao je Da~i} za TV “Pink”, te naveo da svaka zemqa u svetu ima „svoje Kosovo”.

Da~i} je rekao da Srbija svaki put ka`e da po{tuje teritorijalni integritet BiH, a BiH je bila uzdr`ana nedavno u Savetu Evrope, kada se glasalo da se prihvati prijava Kosova za prijem u Savet Evrope.

Prema wegovim re~ima, to bi bilo kao kada bi Srbija rekla da je uzdr`ana oko teritorijalnog integriteta BiH.

„Da li vi priznajete ili ne priznajete Kosovo? Izjasnite se? Mi da molimo ne}emo nikoga, ali kako vi prema nama, tako i mi prema vama. [ta je u tome lo{e {to to ka`emo? - rekao je Da~i}.

On je ponovio da je Srbija razo~arana i zbog uzdr`anog stava na glasawu u Savetu Evrope Ukra-

jine, Moldavije i Gr~ke, Slova~ke, i dodao da najava Beograda o reciprocitetu u spoqnoj politici ne zna~i da Srbija nekome preti, niti da }e vojno da napada.

„Uzdr`ani i oni koji nisu prisutni se ne ra~unaju u sistemu glasawa, samo se gleda „za” i „protiv”. Treba dve tre}ine za odluku. Zato je pristup zapadnih zemaqa prema zemqama koje ne priznaju Kosovo ne da glasaju za Kosovo, nego da budu uzdr`ane, jer time smawuju Srbiji broj zemaqa koje su protiv - pojasnio je Da~i}.

On je dodao da zato „uzdr`an glas” ni{ta ne zna~i Srbiji, kojoj je va`no da svi koji ne priznaju Kosovo glasaju „protiv”.

„I {ta sada, mi treba wih da podr`imo, a oni da budu uzdr`ani.

To ne}e tako mo}i. U spoqnoj politici su najva`niji dr`avni interesi. Kada je re~ o redefinisawu na{e spoqne politike, pri~amo o tome {ta bi bilo najboqe za na{ interes. Ako su [panija, Rumunija i Kipar naj~vr{}e bile za Srbiju i protiv ~lanstva Kosova u Savetu Evrope, one su za nas prioritetrekao je Da~i}.

Da~i} je naveo da nije novo da Ukrajina ili Gr~ka budu uzdr`ane ili ne prisustvuju glasawu o istom pitawu i u drugim me|unarodnim telima kao {to su Unesko ili Interpol, i da u tim telima ne glasaju protiv ~lanstva samoprogla{enog Kosova.

On je rekao da je Gr~ka pod velikim pritiskom da prizna Kosovo, a da je Srbija vi{e puta rekla da podr`ava teritorijalni integritet i suverenitet Gr~ke, na kopnu, moru i u vazduhu.

Da~i} je upitao za{to Crna Gora, koja je priznala samoprogla{eno Kosovo, nije mogla da bude bar uzdr`ana, a da i Moldavija strepi od separatizma u Pridwestovju, gde `ivi rusko stanovni{tvo.

Govore}i o Kosovu i Metohiji, Da~i} je rekao da se Albanci od Prizrenske lige zala`u za „veliku Albaniju” i da je wihova namera i slede}i korak da se Kosovo ujedini sa Albanijom.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Deklarativno izra`avawe privr`enosti Kosovu ne mo`e da bude isto {to i suprotstavqawe politici odvajawa Kosova i Metohije od Srbije i wegovog pripajawa velikoj Albaniji, pi{e beogradski istori~ar i univerzitetski profesor Milo{ Kovi} u autorskom tekstu za „Politiku“.

Pogled na dana{wu Srbiju dobronamernog posmatra~a ispuni}e tugom i `aqewem. Wena kultura i privreda uveliko su kolonizovane. No, ni{ta tako jasno ne ukazuje na moralnu posustalost kao }utawe svih wenih ustanova i velikog dela gra|ana na odricawe wenih upravqa~kih elita od Kosova i Metohije.

Srbija je vekovima stvarala sopstvenu, samosvesnu, mitotvornu kulturu. Danas, me|utim, posle decenija identitetskih lutawa, svi pozivi da se iznova defini{e wen zvani~ni kulturni obrazac, uobi~ajen u ure|enim dru{tvima, odlaze u prazno. ^ak i najosnovnija pitawa, kakvo je ure|ewe polo`aja }irilice i srpskog jezika, ispostavqaju se kao nere{iva. Uprkos svim upozorewima i obe}awima, u Srbiji i danas postoji „tr`i{te” nebrojenih {kolskih uxbenika na kojem, u stvari, vlada monopol nema~kih i hrvatskih izdava~a. Srbija nema sistemski odgovor na poku{aje revizije istorije srpskog naroda, niti na zatirawe i kra|e srpskog kulturnog nasle|a u susednim zemqama. Saga oko poku{aja dr`ave da zabrani odr`avawe „parade ponosa” u Beogradu septembra 2022. zavr{ila se tako {to je ameri~ki ambasador fakti~ki preuzeo kontrolu nad centrom srpske prestonice, posle ~ega je parada odr`ana. Dok wena kultura povremeno ipak daje znake `ivota, ekonomija i finansije Srbije u potpunosti su prepu{tene stranom kapitalu. Uprkos upozorewima stru~waka, privreda Srbije i danas se zasniva na kreditima i „stranim investicijama”, ga{ewu industrije i poqoprivrede, nebrizi za prava zaposlenih, rasprodaji strate{kih preduze}a i resursa. Nastojawa da se, u vremenima koja donose sve ozbiqnija isku{ewa, dr`ava okrene resuverenizaciji privrede, po ugledu na postoje}e, uspe{ne modele, ne nailaze na bilo kakav odziv upravqa~kih elita.

Porazi i povla~ewa na svim frontovima najvidqiviji su u javnoj i politi~koj sferi. U elektronskim medijima nema slobodnog, kompetentnog dijaloga o kqu~nim temama kakva je, recimo, na{a kosovska politika. Umesto toga, prinu|eni smo da gledamo bespo{tedne medijske kampawe i lin~ovawa onih koji se usude da javno kritikuju politiku vlasti i wihovih zapadnih tutora. Na{ javni `ivot zatrovan je beskrajnim, gladijatorskim obra~unima (koristim priliku da zamolim da prestanu napadi na mog mla|eg kolegu koji je na jednoj televiziji nehotice, mo`da i zameniv{i me sa nekim, izneo niz izmi{qotina o mom {kolovawu na Oksfordu – za razliku od onih koji vode takve kampawe, on o~igledno nije imao r|avu nameru).

Kraj pro{le godine doneo je niz poraza Srbije na Kosovu i Metohiji. Po{to su srpske vlasti Briselskim sporazumom (2013) pristale na ukidawe srpskih institucija na severu Kosova, pri{tinska parapolicija (Rosu) okupirala je ~etiri do ju~e slobodne, severne srpske op{tine. Pokrenut je novi talas lova na kosovske Srbe, sli~an najcrwim, dahijskim vremenima. Podizawe srpskih barikada na severu Kosova zavr{ilo se, opet na zahtev Beograda, na neslavan na~in, bez ispuwavawa ijednog od tri postavqena uslova. U atmosferi op{teg razo~arawa, zapo~ela je prodaja srpske imovine i napu{tawe severa, ba{ onako kako se odavno doga|a na jugu Kosova i Metohije. Beograd ne ~ini ni{ta da taj proces zaustavi ili umawi wegove {tetne posledice. Usmenim prihvatawem „Sporazuma o normalizaciji odnosa Republike Srbije i tzv. Republike Kosovo” (Brisel, 27. 2. 2023) kojim „obe strane” jedna drugoj, pored ostalog, garantuju „dobrosusedske odnose”, „nezavisnost”, „teritorijalni integritet”, pri ~emu se isti~e se „Srbija ne}e protiviti pravu Kosova na ~lanstvo u bilo kojoj me|unarodnoj organizaciji”, kao i Aneksa o implementaciji ovog sporazuma (Ohrid, 18. 3. 2023), predsednik republike Aleksandar Vu~i} je, kako tvrdi niz na{ih vode}ih pravnika, pristao na nezavisnost „Kosova”, prekr{io Ustav Srbije i Rezoluciju 1244 SB UN. Dokazivawa da ovi dokumenti nisu potpisani, beskrajne rasprave o tome {ta se zapravo dogodilo u Briselu i Ohridu, tvrdwe da se nu`nim popu{tawima „dobija u vremenu”, predstavqaju samo nastavak zbuwivawa i uspavqivawa srpske javnosti, koja traju ve} celu deceniju. [ta je uop{te ciq dobijawa u vremenu, ukoliko se ono kupuje Kosovom i Metohijom?

Oni koji „ne veruju nikome” i nemaju vremena za rasprave, trebalo bi samo da se okrenu empirijskim ~iwenicama. Mogu da, jednostavno, odu na Kosovo i Metohiju, kako bi se svojim o~ima uverili u povla~ewe srpskih vlasti iz ju`ne pokrajine, u beznade`no stawe u koje su tamo dovedeni Srbi, kao i u wihovo ubrzano nestajawe sa ovih prostora. Ili neka obrate pa`wu na to da li }e Beograd, uz uobi~ajene izlive verbalnog patriotizma, sprovesti „neprihva}eni” Briselski sporazum iz 2023. u delo, onako kao {to je u~inio sa Briselskim sporazumom iz 2013. godine.

Stawu op{te pokolebanosti doprinosi }utawe onih od kojih to niko nije o~ekivao. Deklarativno izra`avawe privr`enosti Kosovu ne mo`e da bude isto {to i suprotstavqawe politici odvajawa Kosova i Metohije od Srbije i wegovog pripajawa velikoj Albaniji. Ovde nije re~ o bilo kakvom „bavqewu politikom”, nego o odupirawu genocidnom uni{tewu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, o odbrani svetiwa i dr`ave.

Potpisivawem Svetosavskog proglasa za spas Kosova i Metohije to je jasno i nedvosmisleno u~inilo preko dve stotine akademika, univerzitetskih profesora, nau~nih radnika, sve{tenika, umetnika, pisaca, javnih li~nosti. Gotovo dvadeset hiqada gra|ana iza{lo je 17. marta na ulice Beograda, da bi obele`ili godi{wicu Martovskog pogroma i da bi se usprotivili pogubnoj politici srpskih vlasti. Sve ankete pokazuju da ubedqiva ve}ina gra|ana Srbije odbija secesiju Kosova u bilo kakvoj formi. To su ~iwenice koje }utawe medija ne mo`e da sakrije. One pokazuju da sve nije izgubqeno i da Srbija jo{ nije pobe|ena.

Uganda: Usvojen zakon koji predvi|a smrtnu kaznu za homoseksualce

KAMPALA – Parlament Ugande usvojio je uglavnom nepromewenu verziju jednog od najrigoroznijih zakona u svetu protiv LGBTQ osoba kojim je predvi|ena smrtna kazna za homoseksualce. Predsednik Ugande Joveri Museveni zatra`io je da se izmene odre|ene odredbe iz prvobitnog predloga tog zakona koji je parlament usvojio u martu.

Uprkos pojedinim izmenama, novi zakon zadr`ava ve}inu najo{trijih mera iz zakona usvojenog u martu, preneo je Rojters. Zakon predvi|a smrtnu kaznu za homoseksualizam, a 20 godina zatvora za „promovisawe” homoseksualizma.

Mera, koja je obavezivala qude da prijave homoseksualne aktivnosti, izmewena je tako da zahteva prijavqivawe samo ukoliko je u te aktivnosti ukqu~eno dete.

Museveni je pro{log meseca vratio predlog zakona u parlament, tra`e}i da se ukloni obaveza prijavqivawa i uvedu odredbe za olak{avawe „rehabilitacije” gej osoba.

Sjediwene Dr`ave i Evropska unija osudile su taj zakon.

Napori za okon~awe sukoba u Sudanu posustaju, borbe se nastavqaju

SUDAN – Napori me|unarodne zajednice da se odr`e razgovori izme|u zara}enih generala u Sudanu posustaju, jer je prekr{en jo{ jedan prekid vatre, a Afri~ka unija planira da ve~eras odr`i vanrednu sednicu o tome kako okon~ati konflikt.

Borbe u Sudanu u{le su u tre}u nedequ, i dosad je ubijeno vi{e od 500 qudi, a oko 100.000 qudi je moralo da napusti zemqu, prema navodima Ujediwenih nacija, preneo je Rojters.

Region se sada priprema

za mogu}nost da primi vi{e od 800.000 qudi, koji bi mogli da prebegnu u susedne zemqe, rekao je visoki ko-

mesar za izbeglice Filipo Grandi.

Vazdu{ni udari, jako granatirawe i pucwava iz vatrenog oru`ja nastavila se u gradovima {irom Sudana, ukqu~uju}i i u Sudanu, u vreme dok sudanska vojska poku{ava da ga|a baze i nabavne lance koje koriste rivalske Snage za brzo delovawe (RSF), navele su zapadne diplomate, ali i dokument UN u ~iji uvid je imao Blumberg.

Portparol UN rekao je da se planira sastanak izme|u lidera vojske Abdela Fataha al Burhana, i lidera RSF Muhameda Hamdana Dagala u Saudijskoj Arabiji, koja je

Francuska: Tokom protesta 1. maja uhap{ena 291 osoba, povre|eno 108 policajaca

PARIZ – [irom Francuske 1. maja je organizovano vi{e od 300 manifestacija na kojima je demonstriralo oko 782.000 qudi, uz brojne nasilne konfrontacije sa pripadnicima snaga reda, izjavio je ministar unutra{wih poslova Francuske @erard Darmanin.

morana da koristi suzavac i vodene topove.

Darmanin je potvrdio da je u Parizu uhap{eno vi{e od 60 qudi, a da je jedan policajac te{ko povre|en kada je na wega ba~en molotovqev koktel.

Portal Frans 24 preneo je saop{tewe uticajnog sindikata CGT u kojem se navodi

podr`avala obe strane prethodnih godina, ali da datum jo{ nije odre|en. Zara}ene strahe su optu`ile jedna drugu da su jo{ jednom prekr{ile dogovoreno primirje.

Afri~ka unija }e odr`ati vanredni sastanak na kojem }e u~estvovati va`niji generali iz regiona o tome kako zaustaviti konflikt, rekao je predsednik AU Musa Faki Mahamat.

Prema re~ima Darmanina, bilans prvimajskih protesta u celoj Francuskoj je hap{ewe 291 osobe i najmawe 108 povre|enih policajaca. Naveo je da je pona{awe velike ve}ine demonstranata bilo mirno i neincidentno, ali da se francuska policija suo~ila sa mawom grupom ekstremnih nasilnika koji su iza{li na ulice samo sa ciqem da se „sukobe i povrede pripadnike policije, otimaju i kradu”, zbog ~ega je policija bila pri-

da je na ju~era{wim demonstracijama u~estvovalo ~ak 2,3 miliona qudi, od toga 550.000 u glavnom gradu.

Francuskoj policiji je bilo odobreno da koristi dronove opremqene kamerama za pra}ewe mase na protestima, ali organizacije za qudska prava podnele su `albu na taj potez francuskih vlasti, tvrde}i da se upotrebom dronova na ovaj na~in kr{e osnovna qudska prava.

[ojgu pozvao da se udvostru~i proizvodwa visokopreciznog oru`ja

MOSKVA – Rusija bi trebalo da udvostru~i proizvodwu visokopreciznog oru`ja u najkra}em mogu} em roku, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej [ojgu.

Istakao da su ukrajinske trupe u aprilu izgubile 430 tenkova i drugih oklopnih vozila, 277 dronova i osam aviona, rekao je [ojgu tokom tematske konferencije Ministarstva odbrane Rusije, prenosi RIA novosti.

„Na{i vojnici su uni{tili osam letelica, 277 bespilotnih letelica, 430 tenkova i drugih oklopnih borbenih vozila, 18 vi{ecevnih raketnih sistema, 225 artiqerijskih oru|a i minobaca~a”, rekao je [ojgu govore}i o gubicima neprijateqa u aprilu.

Ruski ministar je procenio gubitke Oru`anih snaga Ukrajine za

mesec na vi{e od 15 hiqada vojnika, prenosi Tawug. „Ruske oru`ane snage su aktivne du` cele linije dodira. Uprkos vojnoj pomo}i zapadnih

zemaqa bez presedana, neprijateq trpi zna~ajne gubitke. Samo u posledwih mesec dana izgubili su vi{e od 15.000 qudi”, rekao je [ojgu.

Predsednik Ju`ne Koreje: Unapre|en i

o~vrsnut

savez Ju`ne Koreje i Amerike

SEUL – Predsednik Ju`ne Koreje Jun Suk Jol izjavio je da je unapre|en i o~vrsnut savez sa zvani~nim Va{ingtonom. Ju`nokorejski predsednik je, podnose}i izve{taj svom kabinetu o poseti Sjediwenim Ameri~ki Dr`avama, rekao da su se Sjediwene Dr`ave obavezale da }e omogu}iti Ju`noj Koreji „ve}i uvid u ameri~ko nuklearno planirawe i doktrinu u slu~aju rata sa Severnom Korejom”, prenosi Rojters.

Jun je pro{le nedeqe u Va{ingtonu razgovarao sa predsednikom Amerike Xozefom Bajdenom u trenutku kada u Ju`noj Koreji raste zabrinutost zbog brzog razvoja nuklearnih i raketnih sposobnosti Severne Koreje i kada su sve izra`enije sumwe da Sjediwene Dr`ave ne bi rizikovale svoju bezbednost kako bi pomogle

azijskom savezniku. U Ju`noj Koreji ima sve vi{e apela da se zapo~ne razvoj sopstvenih nukleranih kapaciteta, ~ak i od visoko rangiranih ~lanova Junove politi~ke partije, ali Sjediwene Dr`ave se tome protive, uveravaju}i Ju`nu Koreju da je za{ti}ena ameri~kim „nuklearnim ki{obranom”.

Oliver Stoun: Putin je veliki lider i narod ga voli

LONDON – Ameri~ki rediteq Oliver Stoun izjavio je da je predsednik Rusije Vladimir Putin „veliki lider svoje zemqe” kojeg narod voli. „Mislim da Rusija radi dobar posao kada je re~ o nuklearnoj energiji. Kina je, tako|e, lider u toj oblasti, ali nikada nisam uspeo da prodrem u Kinu, {to je {teta za film koji sam `elio da uradimo. Ali Putin je veliki lider svoje zemqe i narod ga voli”, poru~io je Stoun u intervjuu za „Gardijan”, prenosi Tas.

On je dodao da mu je omiqeni predsednik bio Xon Kenedi, te da je re~ o qubitequ mira, dok je Xo Bajden „ratnik u najgorem smislu te re~i”. Stoun je ranije snimio dokumentarni film o predsedniku Rusiju na osnovu dugog razgovora sa wim. On je, zajedno sa ukrajinskim rediteqem Igorom Lopatenkom, 2016. godine producirao film o doga|ajima iz 2014. godine, pod nazivom „Ukrajina u plamenu”. Nekoliko godina kasnije, dvojica rediteqa su snimila dokumentarac „Otkrivaju}i Ukrajinu” u kojem je prikazan intervju sa ruskim predsednikom. Oba filma su prikazana na ruskoj televiziji, navodi Tas, prenosi Tanjug.

Vladimir Putin i Oliver Stoun u Kremqu 19. jula 2019. godine pre po~etka intervjua

Ratko Bo`ovi}, profesor Beogradskog univerziteta, kwi`evnik i sociolog kulture

KAD ESTRADA VLADA, KULTURA STRADA

Estradni mediji, bez odgovornosti, umeju literarni {kart toliko da populari{u da on postane i bestseler, a to izgleda nikom ne smeta – ni tromoj kritici, ni kwi`evnoj javnosti

Estrada vlada, kultura strada – tako Ratko Bo`ovi}, poznati srpski sociolog kulture, univerzitetski profesor i kwi`evnik, defini{e kulturni `ivot u Srbiji. A po{to utemeqewe kulture vidi kao preduslov za modernizacijske procese i za su{tinske promene, smatra da je neophodno da se kulturi ve} sada obezbedi mnogo boqi status i pouzdanije mesto u celini dru{tvenog `ivota.

U razgovoru za beogradsku „Politiku” profesor Bo`ovi}, ina~e autor brojnih kwiga (najsve`ija je „Geometrija mi{qewa”) ka`e da su javna debata i kriti~ka javnost u nas do`iveli potpuni debakl i da zastupawe ideje u koju se ne veruje doprinosi marginalizaciji kriti~kog stava. Prema wegovim re~ima, kad se razdvoji javno mwewe od kriti~kog mi{qewa stvorena je mogu}nost za bahatost vlasti, ali i za gubitni{tvo politi~ke mudrosti. A jo{ kad izostanu kriti~ki duh i slobodna javnost, to je dovoqno za izostanak dru{tvenog zdravqa zajednice, dodaje.

n Kritika je, dakle, po va{em mi{qewu, kqu~na karika koja nedostaje da bi kultura bila ta koja vlada?

- Kritika je „Ahilova peta” na{e kulture. Da je ona aktivnija i prisutnija jasnije bi bili ozna~eni dru{tveni procesi koji degradiraju vrednosti. Na{ problem je u tome {to su sveprisutne zabava i estrada, dok je kultura od vrednosti gurnuta u zape}ak. Ne samo da se ne potpoma`e nego se ostavqa da pre`ivqava zahvaquju}i entuzijazmu samih stvaralaca u kulturi.

Ona je qubav ^arlsovog `ivota, wegova osoba od poverewa od kada su bili mladi i supruga ve} 17 godina, a sada, ona je wegova kraqica supruga.

Javnost je navikla da vidi Kamilu pored supruga na kqu~nim nacionalnim i me|unarodnim doga|ajima i proslavama, ali, kako je priznala, to nije bilo lako.

Malo `ena je bilo tako javno oklevetano kao Kamila Parker Bouls.

Bila je „druga `ena” u raspadu braka veka, beskrajno upore|ivana sa Dajanom, princezom od Velsa.

Odabrav{i ^arlsa, preokrenula je svoj `ivot.

[tampa je godinama progawala, wen karakter i izgled su nemilosrdno napadali, ali prebrodila je oluju i postepeno u~vrstila poziciju najvi{eg `enskog ~lana kraqevske porodice.

Bilo je to prili~no te{ko putovawe za `enu za koju se, kako se ka`e, princ ^arls odmah zaqubio kada su se upoznali u ranim dvadesetim.

Za potpuno prihvatawe od strane kraqi-

S druge strane, logikom potro{a~kog dru{tva, estradne persone tro{e se kao svaka roba na tr`i{tu, na tr`i{tu ta{tine. U pitawu su „celetoidi”, kako ih je nazvao sociolog Kris Roxek. Nije slu~ajno re~eno da su to „instant” zvezde i tabloidne persone. A u lako}i povr{nog i vulgarnog predstavqawa, ta{tina im je mo}nija od stida, stila i obrazovawa. Da nije u pitawu masovna medijska pojava, koja ra~una sa milionskim auditorijumom i da u woj nisu postradali kriterijumi o vrednostima, ne bi joj trebalo pridavati zna~aj. Zato se i mora smatrati kulturolo{ki relevantnom ~iwenicom. Sada je to u nas igranka bez prestanka u kojoj dominira prosta{tvo, nasiqe, promiskuitet i pornografija rijaliti programa. Po svojoj besprizornosti, to je zaista javna ku}a, bez zidova. A onima koji su navu~eni na ovakvu komunikaciju, te{ko mo`e pomo}i daqinski upravqa~.

n Ka`ete da mesto kwige u medijima najboqe pokazuje koliko je estrada sve podredila svojoj halabuci.

- Ako to mesto i postoji, na samoj je margini. [to je najgore, estradni mediji, bez odgovornosti, umeju literarni {kart toliko da populari{u da on postane i bestseler. Nekriti~ko hvaqewe i osredwih kwi`evnih ostvarewa pokazuje da je kwi`evni vrt zarastao u korov i da se u wemu te{ko odr`avaju uslovi za kriti~ko vrednovawe.

To izgleda nikom ne smeta – ni tromoj kritici, ni kwi`evnoj javnosti. Kriti~arima je ~esto ispod ~asti da se bave autorima koji su zalutali u kwi`evnu republiku. Ne smeta im {to im mediji prire|uju neodmerenu hvalu. Tako se i medijski nagovor s lako}om pretvara u prevaru.

Komercijalizacija umetni~kih vrednosti u eri neoliberalnog tr`i{ta degradirala je umetni~ko delo na robu i uspostavila reklamnog agenta kao arbitra. To je tako kad estetska kultura, li{ena stvarala~ke autonomije, egzistira kao nusprodukt merkantilizma i prekomerno dozirane obmane. Kritiku je u na{oj sredini odavno zamenila reklama i weni agresivni nagovori. U dru{tvu, u kome vladaju populizam, siroma{tvo i estrada, velike su mogu}nosti da postanu prihvatqive trivijalne tvorevine!

To se i dogodilo.

n U kwizi „Geometrija mi{qewa” govorite o dijalogu kojeg ovde nema, jer smo, kako ka`ete, iz neposredne pro{losti nasledili „figuru neprijateqa i govor mr`we”.

- Nema ni{ta od dijaloga u na{em dru{tvu u kome se neistomi{qenici do`ivqavaju kao sagre{iteqi i neprijateqi koje treba u}utkati i provu}i kroz blato uslu`nih medija. Umesto dijaloga, iz strana~kih busija, „puca” se u stilu – ko }e koga mrzila~kim afektima vi{e uniziti i baciti u blato!

Od qubavnice do kraqice

ce Elizabete Druge bilo je potrebno vreme, ali je u posledwim godinama `ivota bila nedvosmislena u podr{ci Kamili.

Nova kraqica supruga mo`da nikada ne}e posti}i puno prihvatawe od strane javnosti, ali kako je sama rekla u intervjuu za ~asopis Vog ranije ove godine: „Nekako se izdi`em iznad toga i nastavqam sa tim. Morate nastaviti sa `ivotom”.

Udaja za prestolonaslednika nije bila budu}nost predvi|ena za Kamilu Rozmeri [and, koja je ro|ena 17. jula 1947.

Wena porodica je bila iz vi{e klase, bogata i sa dobrim kontaktima, ali definitivno nije kraqevska.

Zavr{na {kola u [vajcarskoj pripremila je Kamilu za `ivot debitantkiwe u londonskom dru{tvu.

Bila je popularna, a od sredine {ezdesetih bila je u stalnoj vezi sa oficirom kowice po imenu Endrju Parker Bouls.

Po~etkom 1970-ih upoznala se sa mladim princem ^arlsom. Kretali su se u istim dru{tvenim krugovima, ^arls i Endrju su zajedno igrali polo, a par je zamolio ^arlsa da bude kum wihovom prvom detetu, Tomu. Do leta 1981, ^arls je upoznao i zaprosio mladu lejdi Dajanu Spenser. Ipak, Kamila je bila deo wegovog `ivota.

Nesumwivo je da se Dajana mu~ila sa Kamilinom vezom sa suprugom. Dok su se brakovi ^arlsa i Kamile pogor{avali, neki od naslova su bili mu~ni, mo`da ni{ta vi{e od detaqa kasnono}nog telefonskog razgovora koji je tajno snimqen 1989. i objavqen ~etiri godine kasnije.

Kamilin razvod je okon~an 1995. ^arlsov i Dajanin brak je zvani~no okon~an 1996. godine.

^arlsov stav je bio da se o Kamili u wegovom `ivotu ne mo`e pregovarati, i tako je zapo~ela pa`qivo koreografisana kam-

Kad ne postoji argumentacija pqu{te etikete i diskvalifikacije. Postoje pravi specijalci za etiketirawe i diskvalifikaciju i u ovda{wem parlamentu i u kulturnoj i politi~koj javnosti.

n Smatrate da dijalog ne ide uz la`, okrutnost i ogovarawe, ali ni uz laskawe. Ko mo`e da vodi pravi dijalog?

- Pravi dijalog mo`e voditi autenti~na li~nost, slobodan i moralan ~ovek. Dijalogom se najvi{e ~ini kad postaje vid raskrinkavawa vlastitih i tu|ih zabluda, kad razobli~ava jednoumne fascinacije, kad preobra`ava mi{qewe koje se ne temeqi na znawu i argumentima. Nema ni{ta od wegove dramati~nosti ako ga ne vodi umna strast i `eqa za uzajamno{}u. Ostvaren razli~itim sredstvima, dijalog u nas naj~e{}e je ostajao bespomo}an jer u stvari i nije imao druge ambicije sem da bude paralelni monolog. Wemu je preostalo da monologizira. Dijalog ne mo`e uspe{no voditi onaj ko svoje koncepcije smatra jedino vrednim i nepogre{ivim.

n Napisali ste vi{e kwiga o na{im aforisti~arima i satiri~arima, jer, kako ka`ete, „nikako da umaknemo ni Steriji, ni Domanovi}u, ni Nu{i}u”. Mada aforizam kod nas nije na velikoj ceni kod dela kwi`evne kritike, vi mu dajete zna~aj „antidogmatske kriti~ke higijene”?

- Na{i aforisti~ari nastavqaju zmajevsko-domanovi}evsku tradiciju. Oni su i naslednici znamenitog Stanislava Je`i Leca. Zahvaquju}i Nu{i}u i Steriji doznajemo koliko su malogra|ani i rodoqupci na{i pojmovi dugog trajawa, na{e konstante. Beogradski aforisti~arski krug je pokazao koliko je u wih nadmo}na ironija, duhovitost, dosetka i smehotvorstvo. Buntovni aforisti~ari prkosili su vlasti koja je poni{tila i slobodu i istinu i zakon. Zaista su bu{ili balon mrtve javnosti zatvorenog i zastarelog dru{tva. Pisali su ba{ onako kako su do`ivqavali svet svojih opsesija u dru{tvu propadawa. ^inili su to bez dlake na jeziku.

G. P.

pawa da je rehabilituje u o~ima javnosti. Po~elo je kasnim odlaskom iz hotela Ric 1999. godine gde su slavili 50. ro|endan Kamiline sestre.

[est godina kasnije, ven~ali su se na maloj, gra|anskoj ceremoniji u Vindzor Gildholu.

^arls i Kamila su sada u braku 17 godina. Uloga kraqa je usamqena - a ^arlsovo oklevawe da odustane od Kamile je mo`da zato {to je znao da je ona jedina osoba koja mo`e da mu pru`i dru{tvo koje }e mu trebati u ulozi koju preuzima.

LI^NOST U @I@I

Kamila Parker Bouls

KAD SE KAMERE “UGASE”…

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u studiju RTS izvre|ao porodicu \okovi}

Velika pra{ina digla se posle re~i predsednika Srpske o porodici \okovi}.

Slu~aj Dodik - \okovi}i potresao je region. Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik,

napravio je veliki skandal gostuju}i u popularnom „Oko magazinu” na Radio televiziji Srbije, kada je, u trenutku dok je mislio da su kamere iskqu~ene, `estoko kritikovao porodicu \okovi}.

- Mogu ti re}i ovi \okovi}i su malo te{ki u p... materinu. Uff... Zna{, to sve qudi do`ivqavaju na emociju, al’ kad u|e{ u posao, au... Ciganija poprili~na mogu ti re}i. Oni saradnici wihovi, to... On izgubi u ~etvrtfinalu. A mi sve bazirali... - istakao je Dodik pre nego {to je snimak prekinut. Dodik je razgovarao sa Gorislavom Papi}em, voditeqem RTS, pre po~etka snimawa. Tema je bio nedavno zavr{eni turnir Srpska Open. Snimak je ubrzo postao viralan.Otac najboqeg svetskog tenisera Sr|an \okovi} nije `eleo da nastavqa raspravu, a sam Milorad Dodik osuo je paqbu po RTS-u zbog ~itavog slu~aja.

Ovaj snimak je objavio Neboj{a Vukanovi}, poslanik Narodne skup{tine Republike Srpske, a taj snimak je ubrzo izazvao buru u javnosti.

ODNOSE @IVOTE

Prvi maj praznik rada i ove godine radnici u Srpskoj do~ekali su sa `eqama da im radna mesta budu boqe pla}ena i bezbednija za rad. Naime, povrede i pogibije na radu su sve ~e{}e vesti. U posledwih 16 meseci na radnom mestu je poginulo 10 radnika, dok se dogodilo 85 te`ih povreda na radu, {to zna~i da se svake sedmice po jedan radnik te{ko povredi ili pogi ne. Kao najrizi~nije delatnosti u pogledu za{tite na radu izdvajaju se gra|evinarstvo, elektroprivredaglosa - Kao magistar sociologije, popravqa satove i prkosi vremenu interneta i digitalizacije, {umarstvo i drvna industri-

ja u kojima postoji kontinuitet nastanka povreda na radu, navode u Inspektoratu RS.

- Inspekcijske kontrole poka-

zale su da se u oblasti za{tite na radu naj~e{}e nepravilnosti odnose na propuste u pogledu organizacije i sprovo|ewa mera za{tite na radu, primenu preventivnih mera, osposobqavawe radnika za bezbedan rad i redovno ispitivawe opreme za radka`u u Inspektoratu.

Ranka Mi{i}, predsednik Saveza sindikata RS, ka`e da se oblast za{tite na radu ~esto gura po strani i da se ne isti~e u prvi plan va`nost zdravog i bezbednog radnog mesta, a javnost se zainteresuje tek kad do|e do pogibije radnika.

- Bezbedno radno mesto ne sme biti tro{ak za poslodavca ve} investicija u dobro poslovawe,

i to mora ve} jednom da shvate i prihvate. Za{tita na radnom mestu je najva`nija, jer posao mnogih radnika je vezan za gra|evinarstvo, {umarsto, elektro sistem i jeste opasan. Ti radnici pune buxet RS i zato je od velikog zna~aja da im radno mesto bude bezbedno - isti~e Mi{i}ka. Ona ka`e da je nedopustivo da poslo-

davci za{titi na radu prilaze olako.

- Kao Sindikat usvojili smo strategiju za{tite zdravqa na radu u naredne ~etiri godine, ali to je samo normativna stvar. Na`alost, i kazne za poslodavce gde do|e do povrede radnika su vi{e stimulativne nego represivneukazuje Mi{i}ka.

Sajxijska radwa u Bijeqini i eksponati svedo~e o ne(prolaznosti)

BO[KO JE MAGISTAR SOCIOLOGIJE I ”^UVAR” VREMENA

- Sajxijski posao je zanimqiv, i ja sam u tom poslu na{ao svoj unutra{wi mir i zadovoqstvo. Svakodnevno mi dolaze razli~iti qudi sa razli~itim satovima, a qudi su kao i satovi -neki kasne, drugi brzaju, neki su lepi, drugi su samo kvalitetni - pri~a Bo{ko, i dodaje, da je za bavqewe ovim poslom osim preciznosti, potrebno strpqewe i qubav prema tradiciji.

im ne treba pomo} majstora, pravi je muzej starina sa~uvanih od zaborava. Umiruju}e deluju otkucaji petnaestak starih zidnih satova, do kojih su pore|ani stari mlinovi za kafu, stare lule i feweri, pegle na `ar, foto-aparati, replike kubura, novine iz Kraqevine Jugoslavije, ali i nov~anice iz razli~itih perioda.

„Iako prolazno, samo je vreme neuni{tivo, i qudi }e na ovaj, ili onaj na~in uvek `eleti da znaju koliko je sati” obja{wava sajxija Bo{ko Stojanovi} (47) iz Bijeqine, pomalo se pravdaju}i, {to on, kao magistar sociologije, popravqa satove i prkosi vremenu interneta i digitalizacije.

Qubav prema satovima i preciznoj mehanici, nasle|ena od deda Vlatka, vrsnog samoukog majstora, koji ga je nau~io tajnama ovog zanata u rodnoj Fo~i, prevagnula je u odnosu na sve poslove kojima se Bo{ko bavio.

Bo{ko je ro|en 1976. u Fo~i, u porodici samoukih, ali ve{tih majstora u popravci satova i muzi~kih instrumenata. Iako je `eleo da se od detiwstva ukqu~i u majstorske poslove, na insistirawe roditeqa oti{ao je u Beograd i stekao diplomu sociologa.

- Nakon Beograda, oti{ao sam u Bawaluku, zatim u Gradi{ku, Derventu, Tuzlu... U London sam se preselio 2005. gde sam radio dve godine. @eleo sam da putujem, pa sam nakon Qubqane, ponovo do{ao u Beograd. Be`e}i od gu`vi velegrada, put me pre 10 godina doveo u Bijeqinu, gde sam ostvario de~a~ki san i otvorio sajxijsku radwu - pri~a Bo{ko.

A Bo{kova sajxijska radwa, u koju qudi svra}aju i kada

Bo{ko je posebno ponosan na sat sa drvenim zup~anicima koji jo{ uvek radi, ali i na satove iz 1905. i 1837. godine. Qubomorno ~uva i stare crkvene kalendare, koji su sa svojim zabele{kama svojevrstan vremeplov, a po~asno mesto zauzima kraqev crkveni kalendar iz 1916. godine.

Se}awe na London, budi mu sat koji je, kao ~lan golf kluba dobio od princa ^arlsa, ali da nikada nije za`alio za `ivotom na zapadu.

- @ao mi je {to qudi i svet u kome `ivimo nije druga~iji, bez qudske patwe, bez ratova. Sve je prolazno, niko nije naxiveo vreme. Samo su satovi ve~ni - poru~uje Bo{ko, sa `eqom, da se otvori mali muzej, kako bi predmeti sa~uvani od zaborava, bili dostupni {to ve}em broju qudi. B. M.

Za 16 meseci u Republici Srpskoj na gradili{tima poginulo 10 qudi GRADILI[TA

CRNOGORSKA LETWA SEZONA „U [KRIPCU“

Veto na dolazak radnika iz Azije

Dok su u nedostatku radne snage crnogorski hotelijeri uspeli da prona|u slamku spasa i preko beogradskih agencija dogovore dolazak radnika iz azijskih i afri~kih zemaqa, Vlada je, kako tvrde crnogorski privrednici, stavila „veto“. Privrednici iz sektora turizma isti~u da ako dr`ava u {to skorijem vremenu ne na|e re{ewe turisti~ka sezona }e biti zavr{ena pre nego {to po~ne, jer nemaju radnika.

Desetine radnika iz Nepala koji su trebali po~eti raditi na Crnogorskom primorju od maja su vra}ani ove sedmice, a hotelijeri su primorani da otka`u dolazak grupa turista. Hotelijeri, tako|e, navode da wihove zarade nisu tolike da mogu sezoncima ispla}ivati plate koje imaju u Hrvatskoj.

Sastanak povodom anga`ovawa radne snage iz dalekih zemaqa odr`an je u Baru, a prisustvovali su predstavnici Udru`ewa hotela Crne Gore, zajedno sa privrednicima Budve, Sutomora, Ulciwa, ^awa…

„Imamo veliki problem po pitawu anga`ovawa radne snage iz inostranstva – Indija, Nepal, Kamerun, jer nam dr`ava to ne obezbe|uje, ve} su stavili veto. Ipak, pojedine firme sa strane ih dovode. Ova sezona }e na`alost propasti ako ne budemo imali strane radnike. Trenutno nemamo mogu}nost da platimo doma}u radnu snagu, jer, recimo kuvar tra`i dve do tri hiqade evra“, naveo je predsednik Udru`ewa hotela Crne Gore Nikola Pejovi}.

Hotelijer iz ^awa Branko Vukmanovi} isti~e da je od ministra turizma Gorana \urovi}a dobio informaciju da Vlada nema mogu}nosti povezivawa sa Indijom i Nepalom i obezbe|ivawa anga`ovawa.

„Nama u Baru nisu odobrili anga`ovawe sobarica, kuhiwskog osobqa, kuvara iz Nepala. MI Smo u me|uvremenu ulo`ili toliki novac, a Crna Gora odbija da ih primi. Razgovarali smo i sa qudima iz Ministarstva unutra{wih poslova i rekli su nam da nemaju saglasnost Vlade. Jo{ }emo sa~ekati da vidimo da li }e Vlada da reaguje, iako je sezona ve} po~ela, a ukoliko nam se ne omogu}i da anga`ujemo tu radnu snagu hotelijeri i privrednici }e biti primorani da blokiraju tunel Sozinu. Izgleda da je to jedini na~in na koji bismo izazvali reakciju“, kazao je Vukmanovi}.

@rtve NATO-a u Murinu nisu zaboravqene

Navr{avaju se 24 godine od stradawa {estoro civila, me|u kojima troje dece, u mestu na severu Crne Gore

Mo`da se pone{to ~oveku i da oprostiti, ali ga tuga nikada ne napu{ta kad mu iz zagrqaja otmete

Manojla Komatinu. Od istih bombi tada je povre|eno i desetak `iteqa ovog kraja.

Pokraj Spomen-~esme, oki}ene spomen-plo~ama s fotografijama i imenima, svake godine, pa i ove, odra`avaju se moleban i pesni~ki pomen u znak se}awa na nevine `rtve zlo~ina~ke NATO agresije, koje organizuju Eparhija

CRNOGORSKO DRU[TVO "WEGO["

SV.

GEORGIJE

Uprava

Jakov

bombardovawa:

skoro tek ro|enu decu, onako svirepo kako je u Murinu, varo{ici na severu Crne Gore, ogwem NATO zlo~inaca spr`eno {est civila, me|u wima troje dece. Taj tragi~ni 30. april 1999. godine u{ao je u istoriju, kao stra{ni sud kad su deca stradala dok su se bezbri`no igrala, odlazila u {kolu i vra}ala se u zagrqaj svojim roditeqima. Tog kobnog dana u zagrqaj roditeqima, bra}i i sestrama nisu se vratili: ~etrnaestogodi{wi Miroslav Kne`evi}, trinaestogodi{wa Olivera Maksimovi}, devetogodi{wa Julija Brudar, a najmiliji su uzalud ~ekali Vuki}a Vuleti}a, Milku Ko~anovi} i

budimqansko-nik{i}ka, Mesna zajednica Murino, Srpski nacionalni savet Crne Gore i porodice stradalih.

Poruka skoro svih u~esnika ovog pomena tuge je da se nikada ne zaboravi NATO zlo~in i da samo jedinstvo naroda mo`e odoleti svim nasilnicima i porobqiva~ima. Nakon pada Crne Gore u zagrqaj NATO-a, narod se u Murinu i daqe sabira nad `rtvama, mole}i za pra{tawe seni stradale dece i ostalih `rtava.

„Ovde, na ovom mestu ve~ne tuge, pla~emo za na{im nevinim stradalnicima, decom na{om, za wihove du{e molitveno palimo sve-

}e, ali i za du{e svih onih hiqada mu~enika iz redova i na{eg i drugih naroda koji su stradali tokom ove nezapam}ene agresije silnika iz NATO-a”, ka`e za „Politiku” predsednik Srpskog nacionalnog saveza dr Mom~ilo Vuksanovi}.

Isti~e da Srpski nacionalni savet svih ovih godina, na mestu stradawa nevine dece i civila u Murinu i s Budimqansko-nik{i}kom eparhijom, ne dozvoqava da senka zaborava padne na stradalnike, „jer se se}amo i molimo za sve one koje je zverski pobio NATO diqem Srbije”.

„Zavr{etak 20. veka je obele`ila agresija na srpske zemqe i one gde `ivi ve}inski srpski, odnosno pravoslavni narod. Narod je smenio onu tridesetogodi{wu vlast koja je ne pitaju}i

svoje gra|ane uvela Crnu Goru u NATO, a da pritom nije ~ula ni re~ izviwewa za sve `rtve i zverstva koja su po~inili zajedni~koj dr`a-

MEDOJEVI] O PROPASTI CRNE GORE

vi Srbiji i Crnoj Gori. I ova nova vlast se zakliwe da }e toj armadi besprekorno slu`iti”, konstatuje Vuksanovi}. N. \.

Samo mafija slavi Prvi maj, jer jedino ona radi

U Crnoj Gori danas samo mafija slavi Prvi maj, jer jedino ona radi, dok samo 57 odsto radno sposobnih stanovnika ima neki posao, poru~io je predsednik Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} i istakao da samo radikalne reforme vode ka ozdravqewu i spasu crnogorske dr`ave i naroda.

Medojevi} ka`e da je u Crnoj Gori najni`a stopa zaposlenosti u Evropi, {to prakti~no zna~i da skoro svaki drugi radno sposobni stanovnik Crne Gore je van tr`i{ta rada. - Radna neaktivnost je posebno visoka kod `ena - napisao je Medojevi} na Fejsbuku. Lider PzP-a navodi da je svakom, ko bilo {ta zna o ekonomiji, jasno je da je najve}i strukturni i razvojni problem Crne Gore mali broj radnih mesta i mali BDP, skoro bez novostvorene vrednosti.

- Ekonomski model koji ne obezbe|uje odr`ivi

rast i koji gura zemqu u trajno siroma{tvo i bankrot. Ekonomija siroma{tva i kriminala. Ekspanzija parazitskih ve{ta~ki izmi{qenih radnih mesta u birokratiji koja ne pru`aju nikakve usluge ni privredi ni gra|anima, podstaknuta je populisti~kim politi~kim programima koji imaju za ciq samo sticawe jeftinih politi~kih poena i prigrabqivawe vlasti, koja se onda koristi za li~no boga}ewe. Demagogija, jeftini populizam, neoliberalni bankarski fa{izam, ekonomija {verca droge i cigareta i prawa prqavih para ne mo`e dovesti do odr`ivog rasta i razvoja na{e zemqe i izlaska iz siroma{tva skoro polovine na{e populacije. Naprotiv, ovako bolesni model nepogre{ivo vodi ka du`ni~koj krizi, bankrotu javnih finansija, socijalnom raslojavawu, nestabilnosti i krizama - napisao je Medojevi}.

Predsednik Crne Gore

Milatovi} u Murinu

odao po~ast `rtvama NATO

Izviwewe zbog ma}ehinskog odnosa prema `rtvama

Ho}e li se preko mosta na Ibru u podeqenoj Kosovskoj

Mitrovici do}i do re{ewa ili sukoba na KiM?

Most strepwe i razdora ponovo u `i`i kosovske zbiqe

OTVARAWE MOSTA, PROTERIVAWE SRBA

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da Srbija nije u lakoj situaciji i da je danas Aqbin Kurti doneo odluku da se otvori most na Ibru izme|u ju`ne i severne Kosovske Mitrovice samo sa jednim ciqem – da proteraju Srbe.

- Okupacioni gaulajter na severu KiM Aqbin Kurti doneo odluku, posle samo nekoliko dana od onih sramnih la`nih izbora koje su odr`ali, da otvore most koji je bio brana i ~uvar interesa na{eg naroda na severu KiM, ne bi li Albanci iz ju`ne Mitrovice preuzeli i severnu Mitrovicu. To je wihova dugogodi{wa ideja i mnogo godina se na{ narod tome suprotstavqao.

Istakao je da Kurti to pravda time kako navodno ne `ele u Mitrovici geto ve} otvorene gradove, a {to }e lako da mu pro|e kod zapadnih predstavnika, iako jedino `eli da protera Srbe sa KiM. I po svaku cenu `ele sukobe, dodao je Vu~i}.

- U~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da sa~uvamo mir i da}emo sve od sebe da ~uvamo mir, da nikada vi{e nijedna majka ne razmi{qa koga }e da {aqe u rat. Ali im tako|e poru~ujemo i pre tog 2. maja i Brisela, a to }e se nastaviti i posle toga – nemojte ni da sawate da }ete uspeti u svojim nakanama da proterate ili uni{tite Srbe u bilo kojem delu KiM, u tom slu~aju zna}emo {ta }emo”, poru~io je Vu~i}.

CIQ NOVE TENZIJE

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Petar Petkovi}, saop{tio je da su jednostrani i protivpravni potezi, ciq Pri{tine i Aqbina Kurtija da izazove nove tenzije i provokacije na ra~un srpskog naroda na severu Kosova.

”Aqbin Kurti je nedvosmisleno pokazao da `eli i sawa rat i da ~itav sever Kosova i Metohije uvede u sukobe!

‚’On je naredio svojoj odbornici Aidi Ferati da na sednicu Skup{tine op{tine u severnoj Kosovskoj Mitrovici uvrsti ta~ku dnevnog reda o otvarawu mosta na Ibru koji deli severni u ju`ni deo grada i koji predstavqa va`an bezbednosni bedem za Srbe na KiM.

Ciq ovog Kurtijevog jednostranog i protivpravnog poteza jeste da dovede do novih tenzija i provokacija na ra~un mirnog srpskog naroda na severu KiM’’. Kazao je Petkovi}.

NIJE PRAVO VREME DA SE OTVORI MOST

- Nije pravo vreme da se glavni most u Kosovskoj Mitrovici preko reke Ibar pusti u saobra}aj, saop{tio je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslav Laj~ak na „Delfi forumu” u Gr~koj.

Reaguju}i na zahtev Skup{tine op{tine Severna Mitrovica da se ponovo u saobra}aj pusti most koji spaja severni deo Mitrovice sa ju`nim, on je upozorio da bi to moglo da izazove jo{ jednu krizu.

DIJALOGOM DO OTVARAWA MOSTA

Misija Kfora navela je da je ponovno otvarawe mosta na Ibru izme|u Severne i Ju`ne Mitrovice pitawe koje mora da se re{i politi~kim dijalogom.

Kako navode iz te misije, Kfor nastavqa da prati lokalni razvoj i ostaje usresre|en na svakodnevnu implementaciju svog mandata. Dodaju da Kfor pru`a bezbednosnu podr{ku kako bi diplomatski napori predvo|eni EU mogli da napreduju.

„Misija Kfora predvo|ena NATO nastavqa da prati lokalni razvoj i ostaje potpuno usredsre|ena na svakodnevnu implementaciju svog mandata, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, kako bi se obezbedilo bezbedno okru`ewe i sloboda kretawa za sve zajednice na Kosovu. Kfor tako|e nastavqa da pru`a neophodnu bezbednosnu podr{ku kako bi diplomatski napori predvo|eni EU mogli da napreduju”, navedeno je u saop{tewu.

Od juna 1999. godine glavni gradski most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici uvrstio se po ~ujnosti u svetu i po lo{em, me|u one najdu`e, najve}e, najpoznatije, rame uz rame sa Golden gejtom, mostom na reci Kvaj, mostarskim mostom, mostovima na Seni u Parizu, onima na Temzi u Londonu.... Od 1999. godine, od dolaska me|unarodne vojne i civilne misije most na Ibru bio je popri{te brojnih sukoba Srba i KFOR-a na jednoj strani i Albanaca na drugoj u whovom nastojawu da nasilno u|u u severni deo grada i proteraju Srbe. Od 1999 glavni gradski most na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici, na ju`ni albanski i severni srpski deo grada, postao je barometar ukupne kosmetske situacije, realne slike odnosa Srba i Albanaca na KiM.

Most je daleko od onih Andri}evih „mostova koji spajaju obale reke, qude, skra}uju puteve i predstavqaju lepotu jednog grada”.

CIQ PROVOKACIJA SRBA

Na prvoj sednici Skup{tine op{tine u severnoj Kosovskoj Mitrovici, nakon lokalnih izbora za ovu op{tinu 23. aprila, jedna od ta~aka dnevnog reda je bila o otvarawu mosta na Ibru koji deli severni u ju`ni deo grada i koji predstavqa va`an bezbednosni bedem za Srbe na KiM.

Ciq ovog Kurtijevog jednostranog i protivpravnog poteza, otvarawa mosta za saobra}aj, jeste da dovede do novih tenzija i provokacija na ra~un mirnog srpskog naroda na severu KiM, stav je svih Srba na severu Kosmeta.

Za ovu odluku na sednico SO severna Kosovska Mitrovica, 28. aprila, glasalo je 11 albanskih osbornika,jedan bio uzdr`an i jedan Srbin odbornik je bio protiv.

Sve se to dogodilo u danu kad je Evropska unija i zvani~no zakazla novi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i kosovskog

u Albanci u novoj SO Severna Mitrovica doneli odluku o otvarawu mosta za saobra}aj u Most zatvoren od juna 1999. godine u Na mostu od juna 1999. godine do sada bilo 125 velikih sukoba koje su sve do jednog izazvali Albanci u Na mostu bile barikade, „Park mira’’, oklopni transporteri...

premijera Aqbina Kurtija, 2. maja u Briselu.

Jedini srpski odbornik u ovoj lokalnoj Skup{tini Du{an Milunovi}, koji deluje samostalno, na sednici je istakao da je odluka preurawena i da se mo`e tuma~iti kao korak ka ujediwewu Severne i Ju`ne Mitrovice, te izazvati incidente. On je dodao da u trenutnoj osetqivoj politi~ko-bezbednosnoj situaciji to nije pametna odluka lokalne skup{tine.

Most koji spaja severni deo Mitrovice sa ju`nim jedan je od simbola stradawa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Srbi su zahtev za wegovo otvarawe, iako u gradu ima jo{ mostova koji su u funkciji, shvatili kao pretwu po mir.

MOST SIMBOL STRADAWA SRBA

Srpska lista je najo{trije osudila nelegalnu i nelegitimnu odluku koju je donela Skup{tina op{tine Severna Mitrovica. Oni ka`u da se ovim direktno kr{i

Briselski sporazum i naru{ava mir na ovim prostorima.

Osim {to su osudili izglasavawe odluke u SO Severna Mitrovica, iz stranke Srpska lista upozorili su da }e „eventualno otvarawe mosta nesumwivo za posledicu imati incidente na ovom prostoru, {to je o~igledna namera Pri{tine”.

„Most na kome se desilo vi{e od hiqadu etni~ki motivisanih napada sa juga na sever je simbol stradawa srpskog naroda i namere Pri{tine da protera preostale Srbe iz jedine urbane sredine u kojoj su opstali u ve}em broju“, naveli su u saop{tewu.

Odluka je, po wima, nelegalna i nelegitimna odluka, a usvojili su je „kvazi odbornici bez ikakvog legitimiteta me|u gra|anima“, ali i nastavak „okupacije Severa“.

Zahtevaju da KFOR, EULEKS i predstavnici me|unarodne zajednice najhitnije spre~e primenu ove odluke, koja „podriva proces dijaloga“.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

SRPSKO NARODNO VIJE]E ODR@ALO ^ETVRTU VELIKU SKUP[TINU U ZAGREBU

Pupovac: Prisustvo Ane Brnabi}

na

skup{tini

va`an znak ohrabrewa za Srbe u Hrvatskoj

Srpsko narodno vije}e (SNV) iz Hrvatske je odr`alo ~etvrtu Veliku skup{tinu kojoj je prisustvovala i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabi} {to je, kako je ocenio predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac od velike va`nosti kao ohrabrewe za Srbe u Hrvatskoj i kao znak podr{ke koju Vlada Srbije pru`a programima institucija srpske zajednice.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE

Stomatolo{ka ordinacija

Dr. Jelena Jovi}

Velika skup{tina obnovqena je u sklopu Srpskog narodnog vije}a u maju 2008. godine. Naredne Velike skup{tine odr`ale su se 2013. i 2018. godine. Na Velikim skup{tinama potvr|ivana je predanost Srba u Hrvatskoj re{avawu pitawa proiza{lih iz rata, pravima nacionalnih mawina, su`ivotu s ve}inskim narodom i poboq{awu me|udr`avnih odnosa Hrvatske i Srbije.

Velika skup{tina SNV-a nastavqa tradiciju Srpskih narodno-crkvenih sabora, koji su se odr`avali od 18. do 20. veka, izme|u ostalog i na podru~ju Hrvatske, a na kojima je potvr|ivana kulturna i verska autonomija Srba u sklopu tada{we Ugarske i Kraqevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. U 20. veku, Srpski klub vije}nika Narodnog sabora Hrvatske osnovan je 12. januara 1944. godine u Oto~cu, a u septembru naredne godine odr`an je i Kongres Srba iz Hrvatske u Zagrebu.

srpske organizacije posvetiti u prvom planu a vezano za potrebe srpskog naroda i institucija.

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga

l proteze/protetika

l hirur{ko va|ewe umwaka

l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113

liverpooldentalcentre.com.au

43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Pred skup u zagreba~koj Koncertnoj dvorani ‚’Vatroslav Lisinski’’, Pupovac je za Tawug naglasio da je od velike va`nosti i to {to su skupu osim predsednice Vlade Srbije prisustvovali i vode}i qudi Hrvatske, {to je bila prilika da odnosi po~iwu da se razvijaju na druga~iji na~in nego u proteklim godinama.

Skup{itni je prisustvovalo i vi{e od 1.600 izabranih ~lanova ve}a, kao i ~lanovi vode}ih srpskih organizacija, kao {to je Zajedni~ko ve}e op{tina, Srpsko kulturno dru{tvo Prosveta, Srpski demokratski forum, Sportsko dru{tvo Srba u Hrvatskoj, kao i najja~a srpska stranka u Hrvatskoj - Samostalna demokratska srpska stranka.

Na skup{tini je usvojena izjava kojom se osvr}u na 25 godina rada SNV, a kojom }e biti trasirane osnovne teme i stvari i ciqevi kojima }e se SNV i druge

„Zamisao je da predstavnici Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj budu ta kop~a koja }e otvarati prostore, da bude ta snaga koja }e otvarati vrata i kod najte`ih pitawa”, rekao je Pupovac i dodao da su veoma zahvalni zbog takve pozicije koja je va`na i Hrvatima u Srbiji i Srbima u Hrvatskoj, jer im daje aktivnu priliku da u~estvuju u polti~kom `ivotu i legitimnu poziciju za izgradwu dobrih odnosa izme|u dve zemqe.

Ocenio je kao veoma va`no da se sunarodnici odazovu mawiskim izborima, koji }e biti naredne nedeqe, jer to daje priliku, kako ja naveo, da se radi na mnogim va`nim pitawima kao {to je `ivot bez straha, razvoj sredina u kojima `ive, pravo na obrazovawe na }irili~nom pismu i srpskom jeizku, kao i pitawu kluture.

Dodao je da im je va`no da Srbi imaju vi{e participacije na televiziji, u medijima, kako bi dopri-

nosili da se hrvatsko dru{tvo obogati kulturnom, politi~kom, obrazovnom komponentom, srpskog naroda koji ovde ima dugu tradiciju `ivqewa.

Na pitawe kako je biti Srbin u Hrvartskoj danas, Pupovac ka`e da je napravqen pomak vezano za

odre|ivawe sankcija koje se odnose na usta{ke pokli~e, sve vezano za NDH, pokret, pesme, simbole ili neki drugi oblik o`ivqavawa tog re`ima u javnom prostoru, a {to izaziva strahove i strepwe me|u onima koji su stradali zbog toga.

Ana Brnabi}: Nastavi}emo da ula`emo u srpski narod u Hrvatskoj

Premijerka Srbije podsetila je da je va`an i razlog wenog dolaska u Zagreb, Skup{tina SNV koja }e biti vetar u le|a srpskom narodu i olak{ati im `ivot.

„Mi }emo kao Srbija nastaviti da ula`emo u srpski narod, od

2016. ulo`ili smo vi{e od {est miliona evra za srpsku zajednicu u Hrvatskoj preko SNV, pa dodatnih 2,5 miliona nakon zemqotresa, a imamo i dodatnu stalnu podr{ku

SPC u Hrvatskoj”, rekla je Brnabi}eva i naglasila da se nada da

Srbi u Hrvatskoj ose}aju takav odnos Srbije i da im on zna~i.

Dodala je i da joj je bila veliki ~ast da se obrati sa Skup{tine SNV.

„Ovo je godina u kojom smo dosta uradili na otvarawu kanala komu-

nikacije, na redovnim sastancima, i na tome dugujemo veliku zhavalnost ministru Tomislavu @igmanovu i Miloradu Pupovcu”, rekla je Brnabi}eva.

Dodala je da je to ono iza ~ega stoji u Srbiji zajedno sa predsed-

nikom Aleksandrom Vu~i}em, koji je, kako je podsetila, rekao da „treba da damo sve od sebe da uspostavimo boqu kominikaciju sa Hrvatskom”, jer stabilnost u ovom regionu zavisi od dobrih odnosa Beograda i Zagreba.

posete biti redovnije i ~e{}e”, napisala je premijerka u zlatnoj kwizi.

Plenkovi}: Pitawe

Srba u Hrvatskoj se re{ava u Zagrebu

Premijerka Srbije Ana Brnabi} sastala se pro{log vikenda u Zagrebu sa predsednikom Vlade Hrvatske Andrejem Plenkovi}em. Pre po~etka sa-

stanka sa Plenkovi}em, Brnabi}eva se upisala u zlatnu kwigu u zgradi Vlade Hrvatske.

„Hvala na gostoprimstvu, u nadi da }e uzajamne

Treba da donosimo odluke koje }e poboq{ati polo`aj Srba i drugih nacionalnih mawina u Hrvatskoj, rekao je danas hrvatski premijer Andrej Plenkovi} na ~etvrtoj Velikoj skup{tini Srpskog narodnog vije}a (SNV) odr`anoj u Zagrebu.

„Pitawe Srba u Hrvatskoj se re{ava u Zagrebu, i to je najve}a vrednost dijaloga koji smo uspostavili sa srpskom mawinom u Hrvatskoj”, poru~io je Plenkovi}. Dogovor je sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabi} da se napravi inventar otvorenih pitawa na nivou ministarstava spoqnih poslova, i da to slu`i kao preduslov za re{avawe svih daqih otvorenih pitawa izme|u dve zemqe i mo`e doprineti ja~awu odnosa.

Brnabi}eva se sastala sa Plenkovi}em u Zagrebu

SRBIJO BUDI PONOSNA!

Na{ Aleksa je jedini dva puta biran za studenta

godine na ~uvenom ameri~kom Prinstonu!

Aleksa Milojevi}, student matematike iz Beograda, izabran je za studenta generacije Prinstonskog razreda 2023. Pre tri godine, Milojevi} je progla{en za najboqeg studenta u toj {kolskoj godini. Univerzitet Prinston (Princeton University) je privatni istra`iva~ki univerzitet koji se nalazi u Prinstonu, Wu Xerziju. Osnovan je 1746. godine u Elizabetu. Jedan je od sedam najboqih i najcewenijih univerziteta u svetu, pored Oksforda, Harvarda, Kembrixa i Stenforda.

Ceremonija diplomirawa za 2023. odr`a}e se na stadionu Prinston univerziteta u utorak, 30. maja. „Aleksini dodiplomski istra`iva~ki napori u matemati~koj oblasti kombinatorike sadr`e re{ewa za neke otvorene probleme na koje bi vode}i istra`iva~i bili ponosni da su ih proizveli“, rekao je Piter Sarnak, profesor matematike na Prinstonu Eugene Higgins i profesor na Institutu za napredne studije.

VELIKI BROJ NAGRADA

Kako se navodi u objavi pres slu`be resti`nog univerziteta, Milojevi} je osvojio nekoliko najpresti`nijih nagrada Prinstona, ukqu~uju}i nagradu stipendista klase 1939, dodeqenu junioru sa najvi{im akademskim uspehom za sve prethodne radove; nagrada Andrev H. Brovn, koja se dodequje izuzetnim juniorima u matematici; nagrada [apiro za akademsku izvrsnost (dva puta); i prva po~asna

nagrada bruco{a, koja se dodequje dvojici studenata kao priznawe za izuzetan uspeh.

Napisao je tri rada, ukqu~uju}i onaj koji je „u su{tini re{io” nedavni problem koji su postavili Noga Alon i dva druga matemati~ara, rekao je Alon, profesor na Prinstonskom odseku za matematiku i Program primewene i ra~unarske matematike. Alon je tako|e nadgledao Milojevi}eve mla|e radove, za koje je rekao da su „pokazali impresivnu originalnost, nezavisnost i tehni~ku sposobnost“.

RO|ENDAN NA FAKULTETU U VREME KORONE

Tokom obra}awa javnosti u vidu saop{tewa pr slu`be univerziteta, Milojevi} se prisetio incidenta sa prve godine kada je posle seminara kombinatorike postavio pitawe na koje govornik nije mogao da odgovori. Kasno te no}i, dobio je imejl sa odgovorom od Alona, koji je bio na seminaru sa wim. Milojevi} je bio dirnut gestom. Pored lepih uspomena na odeqewe – posebno svakodnevnog ispijawa ~aja u zajedni~koj prostoriji Fine sale – jedno `ivo se}awe je do{lo iz prole}a 2021, kada su se on i wegovi prijateqi tek vratili u kampus nakon prolaska lokdauna nakon korone. Trpezarije su i daqe bile zatvorene, ali su wegovi prijateqi bili odlu~ni da proslave wegov ro|endan. „Oni su kupili tortu, a mi smo je jeli napoqu, za odvojenim stolovima“, prise}a se Milojevi}. „Verovatno smo se smrzavali –bila je sredina marta, i se}am se

Aleksa Milojevi}, student matematike iz Beograda, izabran je za studenta generacije Prinstonskog razreda 2023. Pre tri godine, Milojevi} je progla{en za najboqeg studenta u toj {kolskoj godini

da je bilo prili~no hladno – ali to mi je veoma toplo se}awe”, rekao je on.

Milojevi} je na Prinstonu poha|ao i kurseve ruske kwi`evnosti, kao i istorije isto~ne Evrope. „Srbija nije daleko od Rusije“, rekao je on. „Neki delovi na{e kulture su sli~ni, a i religija je ista, tako da mi je bilo veoma intere-

santno da u~im o isto~noj Evropi iz perspektive SAD.

Priznaje da je mogu}nost da govori pred svojim kolegama diplomcima na Commencementu pomalo zastra{uju}a. „S obzirom na to koliko je razred raznovrstan, veoma je te{ko obuhvatiti sve perspektive koje u~enici imaju“, rekao je on.

POVRATAK U EVROPU

I VELIKI PLANOVI

Za svoju diplomsku tezu Milojevi} je koristio drugu granu matematike, aritmeti~ku algebarsku geometriju, da bi napisao svoje izlagawe elementarnih dokaza Rimanove hipoteze za krive nad kona~nim poqima. „Ovo je veoma zahtevna tema za studente i bio sam veoma impresioniran wegovim matemati~kim talentom, uvidima i zrelim pristupom ovom projektu“, rekao je Sarnak, wegov savetnik. „On je na dobrom putu da napi{e ono za {ta sam siguran da }e biti izvanredna teza, ona koja }e se koristiti u budu}im izlo`bama i postdiplomskim kursevima {irom sveta.”, navodi se u saop{tewu. Nakon diplomirawa, Milojevi} }e se uputiti na ETH Cirih, koji ima jedan od najistaknutijih matemati~kih programa u svetu, da bi stekao doktorat u kombinatorici. „O~igledno je na putu da postane vode}i svetski matemati~ar, u~iteq i mentor“, rekao je Sarnak.

AMERIKANAC OBJAVIO VODI^ ZA PRE @IVQAVAWE U SRBIJI Branka i Milan su ro|eni u ^ikagu ali su nedavno ostavili sve i do{li da `ive u Beograd!

Tiktoker iz Amerike, Sajmon, objavio je snimak „Moj vodi~ za putovawe i pre`ivqavawe u Srbiji”, a wegovim sadr`ajem nasmejao je Srbe. Na samom po~etku objasnio je razliku izme|u Srbije i Sibira, a potom se osvrnuo i na istoriju na{e zemqe. Pomenuo je i na{u dijasporu od pet miliona qudi {irom sveta, a dotakao se i Mihajla Pupina i srpske zastave, koja strancima zadaje glavoboqu na ~asu geografije jer lako mo`e da se pome{a sa zastavama drugih zemaqa.

„Srbija - zemqa mimova, divne muzike, poznatih tenisera i Slovena”, ka`e

u jednom delu videa. Ipak, za srpsku kuhiwu ka`e da je „prosvetquju}a”, osim ako niste vegan, a na~in na koji izgovara „Kara|or|evu {niclu” je urnebesan. „Srbi su dru`equbivi, do~eka}e vas ra{irenih ruku, osim ako im ka`ete da su lo{i u sportu, onda ste napravili ogromnu gre{ku i to }e vas

dovesti u opasnost“, na{alio se on, dodaju}i da u tom slu~aju imate tri opcije.

„Jedna je da be`ite, {to je lo{a ideja jer opet, Srbi vole sport i bi}e br`i od vas, sti}i }e vas. Opcija dva je da se izvinite i ka`ete da je Novak \okovi} najboqi sportista i dobacite im ko{arka{ku loptu. Ako budete imali dovoqno sre}e, tada }e biti o~arani wihovom qubavqu prema sportu i zaboraviti na vas… Opcija tri je da im poklonite fla{u rakije, kao znak va{e dobre voqe. To }e sigurno odraditi posao, ali }ete onda morati tu rakiju da sa wima i popijete,

{to je jednako ose}aju kao da ste prebijeni“, objasnio je on u svom snimku, koji je obogatio fotografijama Novaka \okovi}a, Nikole Joki}a i Gorana Bregovi}a. Ovaj snimak je zabavio Srbe, koji su se javili u komentarima i nisu imali zamerke na Sajmonovu konstataciju da ne pra{tamo kada neko ka`e da nismo dobri u sportu.

„Ja sam Srbin i volim ovaj video, tako stereotipan, ali istinit, ba{ si me nasmejao“, „Savr{eno je, savr{eno! Do posledweg dela, apsolutno si me odu{evio kod {nicla dela“, „Imamo mnogo vi{e od ovoga, ali dobar je video“, komentari{u.

Dvoje mladih, obrazovanih qudi koji su ro|eni u Americi su odlu~ili da ostave sve i odu da `ive u Beograd. Dakle – ne da se vrate – nego da se po prvi put, zajedno sa dvogodi{wim sinom, nasele u Srbiji, sa idejom da im to bude mesto gde }e do~ekati starost… - Jedan od va`nih razloga za preseqewe je bezbednost na{eg deteta. Smatrali smo da }e ovde na{e dete biti sigurnije. U Americi kriminal cveta, a svakodnevno slu{amo medijske izve{taje o nasiqu u {kolama i u {kolskim dvori{tima. Drugi razlog je budu}nost na{eg deteta, ta~nije ono {to danas decu u~e u ameri~kim {kolama, a {to se nama nimalo ne dopada, ka`u Milan i Branka Sokolovi}.

Karlson: SAD postaju jednopartijska dr`ava

„Sjediwene Dr`ave veoma li~e na jednopartijsku dr`avu. To je depresivna spoznaja, ali nije trajna.

Na{e sada{we „pravoverstvo” ne}e potrajati. Ovaj trenutak je suvi{e sme{an da bi se nastavio,” izjavio je Taker Karlson jedan od najpopularnijih ameri~kih novinara.

Sada ve} biv{i novinar „Foks wuza” objavio je video, prvi posle napu{tawa televizije, u kome navodi da iskrena debata o glavnim pitawima u ameri~kim medijima jednostavno „nije dozvoqena“.

Karlson je o{tro kritikovao mejnstrim medije u SAD rekav{i da je ve}ina diskusija u TV emisijama

„neva`na“ i „neverovatno glupa“, dok se kqu~ne teme ne pomiwu.

„Neosporno velike teme, one koje }e definisati na{u budu}nost, prakti~no se uop{te ne diskutuju – rat, gra|anske slobode, nova nauka, demografske promene, korporativna mo}, prirodni resursi.

Karlson je pre nekoliko dana napustio „Foks korporej{n” a vrednost ove kompanije je potonula za vi{e od 500 miliona dolara odmah nakon {to je objavqeno da se ova tv ku}a rastaje od glavnog voditeqa.

Taker Karlson vodio je informativni program na „Foks wuzu” u udarnom terminu koji je bio i najgledaniji me|u Amerikancima starosti od 25 do 54 godine.

Bajden se priprema za neuspeh Ukrajine

Veliki gubici i slab uspeh Ukrajinaca zabrinuli prvog ~oveka SAD

Administracija ameri~kog predsednika Xoa Bajdena „tiho se priprema za mogu}nost” da ukrajinska ofanziva ne donese „potpunu pobedu” koju je Kijev `eleo, pi{e ugledni ameri~ki list Politico, pozivaju}i se na nekoliko anonimnih zvani~nika.

Dok je javna podr{ka ameri~ke vlade Ukrajini „nepokolebqiva“, zvani~nici su u ~etiri oka izrazili bojazan da bi Bela ku}a mogla biti uhva}ena u unakrsnu vatru kritika ukoliko napad ne ispuni o~ekivawa, navodi agencija. „Jastrebovi“ bi tvrdili da SAD i wihovi saveznici Ukrajini nisu dali dovoqno oru`ja i municije, dok bi „golubovi“ to videli kao dokaz da Kijev ne mo`e da pobedi.

- Ako Ukrajina ne mo`e dramati~no da dobije na bojnom poqu, neizbe`no se postavqa pitawe da li je vreme za pregovore o prekidu borbi, rekao je za Politiko Ri~ard Has, predsednik Saveta za spoqne odnose. - Skupo je, ponestaje nam municije, moramo da se pripremimo za druge nepredvi|ene situacije {irom sveta.

Jedan zvani~nik, koji je zatra`io anonimnost, rekao je da su SAD „prebacile“ oru`je i opremu u Ukrajinu i „skoro zavr{ile“ sve {to je Kijev tra`io. Ali iza zatvorenih vrata, SAD su „zabrinute {ta Ukrajina mo`e da postigne“.

Ameri~ka vojska veruje da je sukob zaglibio u rovovskom ratu, pri ~emu nijedna strana nije mogla da napreduje veoma daleko ili veoma brzo. Politiko je prvobitno izvestio da je Ukrajina pretrpela 100.000

ubijenih vojnika, ali je kasnije promenio to da se odnosi na ukupne `rtve, ukqu~uju}i i rawene. List je tako|e naveo da su kijevske snage pro{le kroz „istorijske koli~ine municije i naoru`awa“ i da „~ak ni ogromna snaga Zapada“ nije bila u stawu da zadovoqi wihove potrebe.

Pentagon sada sumwa da Ukrajina mo`e da postigne svoj ciq da do|e do Krima, iako se ameri~ka vojska i daqe nada da bi mogla da „ometa“ ruske linije snabdevawa.

Pregovarano primirje bi bilo prodato i zapadnoj i ukrajinskoj javnosti kao privremeni prekid vatre, „ostavqaju}i vrata Ukrajini da povrati vi{e svoje teritorije u budu}nosti“, rekli su neki ameri~ki zvani~nici za Politico

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661

email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

da po`rtvovadom slogom, ovom dan wima i majkama davati drTeodosije. VukoTeodora{ko-prizrenskoj

bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

sima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

mih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Monarhija ili republika

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Naredne subote Kraq ^arls Tre}i }e biti krunisan, i polagawem zakletve zvani~no postati suvereni vladar Ujediwenog Kraqevstva, a samim tim i {ef nezavisnih dr`ava Australije, Novog Zelanda i Kanade. I u na{em slu~aju ovo je veliki dan za Australiju, jer }e ^arls postati i na{ kraq a ne samo britanski. Tako je pri~a o Britanskoj imperiji „u kojoj sunce nikad ne

racija. Stekao sam utisak da su mi{qewa ipak podeqena, i da je zaista te{ko re}i koja je opcija u ve}ini. Neki smatraju da Australija treba da ostane pod Britanskom monarhijom, jer nam to jednostavno ni{ta ne smeta. Celu tu pri~u oni povezuju sa ekonomijom, govoriv{i da se ovde dobro `ivi, i da za to ne treba ni{a mewati a ponajmawe politi~ki sistem. Drugi pak smatraju da Australija danas nema ba{ ni{ta zajedni~ko sa Britanijom, i da zato nema ni razloga da ostane monarhija. Za{to i mi onda ne bi imali predsednika, koji bi verovatno imao simboli~ku ulogu u politi~kom `ivotu, kao {to je ima na primer sada{wi generalni guverner.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

U Vukovaru:

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

Australija uvodi zabranu kori{}ewa elektronskih cigareta

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

je u Viktoriji (49.84 procenata) i Severnoj Teritoriji (48.77). Najostra{}eniji za monarhiju bili su gra|ani Kvinslenda (62.56) i Tasmanije (59.63). U ostalim dr`avama bilo je na nivou nacionalnog rezultata {to se u ono vreme tuma~io kao dobar rezultat. Tada su mnogi republikanci iako razo~arani rezultatom izjavqivali da }e na slede}em referendumu pobediti republika. Ovo jeste bilo logi~no tuma~ewe jer su neka istra`ivawa pokazivala da su mahom stariji glasa~i bili za monarhiju, dok su mla|i qudi smatrali republiku privla~nijim dr`avnim ure|ewem. S obzirom da broj mladih glasa~a raste dok stariji izumiru, logi~no je da }e i podr{ka republici rasti u narednim decenijama.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

SRBI IZ

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena

spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

kao i da ograni~i nivo nikotina u proizvodima, sa ciqem da se

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim-

Istra`ivawa javnog mwewa od referenduma (1999) do danas, uglavnom nisu pokazivala neke ozbiqne trendove po tom pitawu. Tako je prema istra`ivawu „Wuzpola“ neposredno pre referenduma vi{e od 46 odsto ispitanika bilo za republiku, a za monarhiju samo 34. Ipak jedan veoma va`an detaq bio je da je ~ak 20 odsto ispitanih bilo neodlu~no. Pretpostavqa se da je dobra kampawa monarhista onda u~inila da opcija za ostanak pod britanskom krunom i pobedi. Bez obzira na rezultate referenduma republikanci su i daqe prema tim istra`ivawima ostali iznad 50 odsto sve do 2010. godine kada je monarhisti~ka ve}ina pre{la u vo|stvo, i zadr`ala ga do 2016. Ovaj zaokret bi mogao da se dovede u vezu sa tada{wom posetom Kraqice Elizabete Druge (2011) koja je svojim dolaskom osna`ila tu opciju. Ako je verovati ovim istra`ivawima ve}ine za ili protiv republike se uglavnom smewuju u posledwih dvadeset i pet godina. Posledwi put, nakon smrti Kraqice Elizabete (septembar 2022), opcija za monarhiju je ponovo bila u ve}ini dok je po istra`ivawu agencije „Ipsos“ iz decembra 2022 republikanski pokret ponovo pre{ao u vo|stvo. Ho}e li Australija kona~no postati republika, i svoja na svome uz iskreno po{tovawe wenih autohtonih naroda? Nema sumwe da je ponovo vreme za novi referendum, na kome bi Australijanci odlu~ili koji je politi~ki sistem najboqi za wih. Do tada ostaje nam samo da naga|amo ko je u ve}ini, i da se igramo istra`ivawa

ma godina? Pogledajte samo kojeka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe

men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od

korisnika e-cigareta koje izazivaju zavisnost, navodi Rojters.

ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo

i napornim radom poku{avaju da pre`ive.

Avion morao 2 puta prinudno da sleti zbog tu~e me|u putnicima

Avion koji je leteo iz Kernsa do Darvina na severu Australije morao je dva puta prinudno da sleti zbog tu~a koje su izbile u avionu, a tokom jedne od wih putnici su razbili i prozor. Za pomenute incidente optu`ena su ~etiri putnika. Nakon prve tu~e avion je hitno sleteo u Kerns gde je jedna `ena privedena pod sumwom da je napala putnike i da nije po{tovala sigurnosna uputstva. Avion je nakon toga poleteo, ali grupa qudi koja je u~estvovala u prvom sukobu nije se smirila zbog ~ega se dogodila jo{ jedna tu~a u kojoj je jedan od putnika fla{om razbio prozor. Zbog panike koja je zavladala, avion je ponovo hitno sleteo, ovog puta u Aliangulu gde je putnike do~ekala policija i uhapsila jo{ tri osobe.

Iskusni padobranac iz Kvinslenda nastradao nakon sletawa

Instruktor padobranstva stradao je nakon {to se povredio tokom solo skoka u Kvinslendu. Daglas Bol (52) se 16. aprila, prilikom sletawa, nezgodno do~ekao na zemqu. Odmah je preba~en u bolnicu.

„Na`alost, ne{to je po{lo naopako blizu prizemqewa i on je jako udario o zemqu. Wegov padobran se aktivirao, ali je prili~no sna`no udario u tlo”, rekao je inspektor Endrju Godbold. On je 17. aprila preba~en u drugu bolnicu, ali je preminuo od zadobijenih povreda {est dana kasnije. Bol je bio iskusan padobranac i radio je kao instruktor na nekoliko mesta, ukqu~uju}i Gold Koust i Vitsandejz. Australijska padobranska federacija istra`uje uzrok nesre}e.

MELBURN PRETEKAO SIDNEJ PO BROJU STANOVNIKA

Posle vi{e od jednog veka, Sidnej vi{e nije najve}i grad Australije. Sada je to Melburn. Po procenama stru~waka, ova promena se o~ekivala tek za neku godinu, ali je Melburn kao prestonica savezne dr`ave Viktorije ipak postao najve}i grad u dr`avi. Razlog preuzimawa titule najve}eg australijskog grada je novo iscrtavawe op{tinskih granica. Naime, okrug Melton je postao deo teritorije grada Melburna. U zapadnim delovima Melburna tokom posledwih 10 godina broj stanovnika porastao je za oko 60 odsto. Sada Melburn ima skoro 19.000 qudi vi{e od Sidneja, sa ukupno 5,8 miliona stanovnika. Biro za statistiku savezne vlade je u januaru 2023. godine predvideo da

}e Melburn presti}i Sidnej i postati najve}i grad Australije. Svemu tome doprine-

le su ~este migracije stanovni{tava kao i pove}an natalitet.

Novinarka izve{tavala o nestaloj `eni dok je koleginica gledala [reka

SKANDAL NA KANALU ”9”

Gledalac doma}eg kanala 9 je gledaju}i popularni „News“, Aleks Gudman, primetio je zanimqiv detaq koji je podelio na svom profilu, a video je ubrzo postao viralan.

Naime, dok je voditeqka izve{tavala o detaqima potrage za nestalom osobom u Australiji, kamera je uhvatila koleginicu kako iza we u studiju gleda animirani film [rek. Neobi~na scena je utoliko bizarnija {to je voditeqka u tom trenutku izve{tavala o nestaloj `eni, ne znaju}i {ta se de{ava iza we.

Video je ubrzo prikupio vi{e od 1,4 miliona pregleda i skoro 320 hiqada lajkova, a tiktokeri ne prestaju da komentari{u nesva-

kida{wi prizor. „Neko }e dobiti otkaz”, „Mislila je da ne}emo primetiti, ali jesmo“, napisao je jedan tiktoker, dok je drugi dodao:

„Nekome je bilo dosadno na poslu“. Tre}i je napisao: „@ivi svoj san“, dok je ~etvrti priznao: „Ovako bih ja radio“.

Zahvaquju}i organizaciji „Srpski socijalni servis i saradwa“ iz Melburna:

I NOVA TEHNOLOGIJA PRISKA^E U POMO] STARIJIMA

Zahvaquju}i

„Jutjubu“ i akciji ove ne-profitne organizacije srpskim

penzionerima

iz Melburna i okoline pru`en

novi vid razonode i informisawa

Nakon vi{e od dve decenije Srbima na usluzi, „Srpski socijalni servis i saradwa“ kao neprofitna organizacija i daqe nastavqa da pru`a usluge starijim iz srpske zajednice, uz svakodnevne napore da zadovoqi potrebe klijenata i obogati wihov socijalni `ivot. Ova organizacija uz redovna okupqawa, razgovore, posete, predavawa, informi{e na{e qude i stvara nove mogu}nosti za wihovo zbli`avawe.

Iako delovawe ove organizacije podrazumeva uglavnom rad sa starijima, „Srpski socijalni servis i saradwa“ svoj rad stalno unapre|uje i ula`e velike napore u ciqu {to boqeg zadovoqewa potreba starijih, ne samo time {to tim podmla|uje i neprestano dodatno obrazuje, nego i naporima da svoj rad pribli`i {iroj srpskoj zajednici.

U razgovoru sa svojim klijentima, ~lanovima wihovih porodica i volonterima, „Srpski socijalni servis i saradwa“ uvek dolazi do novih ideja, uva`avaju}i pre svega mi{qewa i `eqe onih zbog kojih ova slu`ba i postoji. Naravno da je nemogu}e maloj organizaciji sa vrlo ograni~enim mogu}nostima ispuniti sve potrebe i `eqe klijenata, ma kako one opravdane bile, ali je jo{ od vremena osni-

vawa organizacije osnovni moto bio da „nema predaje unapred“. Posebno ako neka ideja pristigla od klijenata ili ~lanova organizacije ne zahteva obimnu i skupu logistiku, ve} ne{to znawa i mnogo dobre voqe. Tako je organizacija, kao „~eta mala ali odabrana“, nedavno otvorila „Jutjub“ kanal „Srpski socijalni servis i saradwa“ (Serbian Social Services and Support Inc). Svesni okru`ewa u kome svi `ivimo, pa i stariji ~lanovi srpske zajednice, vode}i qudi organizacije zakqu~ili su da je upravo ovo jedan od najjednostavnijih a istovremeno najefikasnijih na~ina da svoje redovne aktivnosti, okupqawa i sastanke, podele sa ~lanovima srpske zajednice, ali

i ostalima koji u pomenutim aktivnostima ili u~estvuju ili su za wih zainteresovani. Istovremeno, do{lo se do zakqu~ka da je „Jutjub“ kanal odli~na prilika da se svima koji zaslu`uju zahvalnost

organizacije za wihov doprinos

ovoj slu`bi ta zahvalnost i pru`i. „Jutjub“ kanal ove organizacije otvoren je 16. februara i do sada su na wemu objavqena dva video snimka, prvi sa dru`ewa u Brimbenk parku u okviru obele`avawa Dana Australije 26. januara 2023. godine i putovawe na{e organizacije kroz Kovid 19. Organizacija je prilikom zajedni~kih okupqawa svojim klijentima prikazala oba video snimka, poput kratkih dokumentarnih filmova, dala im do znawa kako mogu sami da pristupe ovoj platformi, sami pogledaju snimke i podele ih sa svojima najbli`ima. Reakcije prisutnih bile su jako pozitivne i, kako to obi~no biva kada se neka ideja poka`e delotvornom, javile su se nove ideje kako i gde se mogu organizovati slede}a okupqawa i dru`ewa, da li }e se opet snimati i kad i gde prikazati snimqeno.

Qudima koji vode ovu plemenitu organizaciju je od izuzetne va`nosti i velika pomo} u daqem radu i planirawu reakcije klijenata i ~lanova. Uvek iznova organizacija poku{ava da sazna kako razmi{qaju oni zbog kojih postoji ova slu`ba i {ta je potrebno da bi wene usluge bile jo{ boqe i na koliko je mogu}e boqi na~in odgovorile na potrebe svojih klijenata.

Izvor: „Srpski socijalni servis i saradwa“

DRAGAN BOJI] NOVI PREDSEDNIK

SNO U AUSTRALIJI

Na nedavno odr`anom 70. kongresu Srpske narodne odbrane u Australiji, ve}inom glasova je odlu~eno da novi predsednik ove nacionalne organizacije bude Dragan Boji} iz Sidneja. Kao prioriret novog predsednika i wegovih saradnika iz uprave, bi}e obnova nekih va`nih radova na domu u Kenli Vejlu, po~etak rada restorana pet-

MUZI^KA HORSKA GRUPA Pesmom

Veoma popularna u srpskoj zajednici, muzi~ka grupa - hor „Izvor“ je svojoj publici i prijateqima u nedequ 30. aprila priredila prijatno ve~e u vidu muzi~kog nastupa, kviza i dru`ewa.

Ve~e je odr`ano u parohijskom domu crkve Sveti Sava, mati~noj crkvi „Izvora“, mestu gde su osno-

vani, }e Ve~e sko, planira u na koji bude nici

kom uve~e, okupqawe folkloraca, organizovawe zabavnih ve~eri, itd. Dragan Boji}, koji je ~lan SNO od najmla|ih dana, je najavio da } e zajedno sa saradnicima u~initi sve {to je mogu}e da povrati nekada{wi sjaj ove organizacije, naravno uz pomo} ~lanova i prija-

teqa.

Српског социјалног сервиса

Pesmom i igrom kroz srpsku tradiciju

vani, gde vr{e probe i gde naj~e{}e organizuju razne manifestacije. Ve~e je organizovano kao donatorsko, za fond pomo}u kojeg „Izvor“ planira da naredne godine putuje Sidnej, da se predstavi publici na istoku i promovi{e svoj rad, koji definitivno zaslu`uje da bude prikazan na{oj {iroj zajednici na ovom kontinentu.

Srda~an do~ek gostima na samom ulazu doma je upu}ivala rukovodilac hora Dragana Jerini}, kao i wena pomo}nica Biqana Pe}anac, obe muzi~ki obrazovane, neumorne i vredne aktivistkiwe hora.

Osim u`ivawa u koktelu srpskih melodija raznih krajeva koje „Izvor“ ina~e izvodi na svojim nastupima, gostima je prire|ena

bogata zakuska i drugi sadr`aji. Izme|u ostalog, donator ve~eri bila je i Marica Roksandi} Kosi} prodajom svoje autobiografske kwige prvenca „Crveni makovi“, vezane za ratno vreme devedesetih godina u Zapadnoj Slavoniji.

Ve~e je organizovano kao mali kviz znawa prvenstveno iz srpske tradicije i kulture, {to je, pored veselog dru`ewa s prijateqima

- novim i starim, prisutnima odnosno takmi~arima, omogu}ilo da se podsete na pojmove iz kulturnog `ivota otaxbine. Tokom ove ve~eri {aqivog karaktera, organizovana je i tombola.

Muzi~ka grupa Izvor je aktivna vi{e od {est godina i veoma uspe{no promovi{e na{u ba{tinu i muzi~ku kulturu i van srpske zajednice – redovnim u~e{}ima na festivalima koji se organizuju u Pertu i celoj Zapadnoj Australiji. Grupa ima jako {irok repertoar koji ukqu~uje narodne, starogradske, duhovne, izvorne pesme, {lagere i naravno ~uvene Mokraw~e-

ve rukoveti, veoma zahtevne za izvo|ewe. Muzi~ka grupa Izvor je u parohiji Sveti Sava iznedrila i de~ji hor „Rastko“, {to je veoma pohvalno i zna~ajno za negovawe na{e muzi~ke tradicije me|u mladima.

Ove godine hor je ustanovio i obele`io svoju Slavu – @ivonosni isto~nik, ili Isto~ni (Svetli) petak. Ovaj dan, prikladno

imenu hora, simboli{e odlazak vernika na izvor i isceqewe, a po pravoslavnom kalendaru slavi se u petak, u nedeqi nakon Vaskrsa. Srpska zajednica Perta je zaista privilegovana {to u svojim redovima ima ovu muzi~ku grupu koja vredno i profesionalno obavqa zadatke i ciqeve zbog kojih je i formirana.

MILOVAN ARAN\ELOVI] IZ XILONGA, UKRASIO HRAM SVETOG ILIJE U KUBER PIDIJU, ISKLESAN 17 METARA ISPOD TLA

Darivao tron srpskoj crkvi ispod zemqe

Po svemu najneobi~nija srpska crkva ne samo u Australiji, ve} i u celom svetu nalazi se u ~uvenom rudarskom mestu Kuber Pidi, u Ju`noj Australiji, gde se kopao najkvalitetniji poludragi kamen, opal.

Crkva Svetog proroka Ilije isklesana je 17 metara ispod zemqe, a sagradili su je pre trideset godina srpski rudari, `eqni svoje vere i doma na petom kontinentu, u „prestonici” opala. Od oko dve stotine porodica Srba koje su u Kuber Pidi do{le „trbuhom za kruhom”, danas tamo `ivi jo{ desetak.

Ali, zato Srbi iz ~itave Australije na hramovnu slavu, Svetog Iliju, do|u da obi|u ovu unikatnu svetiwu i varo{ u pustiwi. Tu, skoro osamdeset odsto qudi, zbog previsokih temperatura, `ivi pod zemqom!

- U vreme izme|u dva rata, kada se na ovom mestu najvi{e kopao opal, nije bilo klima-ure|aja, a ni puteva do ovog pustiwskog dela Ju`ne Australije – pri~a u razgovoru sa Zoranom Ra{i} za beogradske „Novosti”, Milovan Aran|elovi}, ma{inski in`ewer koji je pre vi{e od dve decenije razvio sopstveni posao u Australiji, ali se gotovo svake godine vra}a u rodni Busilovac, u okolini Para}ina, gde „puni baterije” i po dva-tri meseca.

Milovan je, avgusta ove godine, drugi put posetio Kuber Pidi i srpsku svetiwu, na dan kad je parohija obele`avala tridesetogodi{wicu. Ona je pravo blago Eparhije australijsko-novozelandske i cele srpske za-

jednice, a sve vi{e postaje i turisti~ka atrakcija. Jedina je bogomoqa na petom kontinentu isklesana potpuno u utrobi zemqe. Me|u uglednim zvanicama, na slavi, bili su vladika Siluan i ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, a Milovan je doneo vladi~in tron,

veoma va`an komad crkvenog name{taja, napravqen po wegovim crte`ima i zamislima. Pro{le godine, kad je prvi put do{ao, poklonio je Bogorodi~in tron.

- Osim ikonostasa, tada drugi name{taj nisu imali. Bogorodi~in tron je napravqen od najkvalitetnijeg mahagonija, tri

metra visok, a {irok i dubok po metar. Imao sam ogromnu `equ da vidim tu crkvu, jer ranije nisam nikad bio. Od Xilonga, gde sa porodicom `ivim, do Kuber Pidija, pre{ao sam xipom blizu 2.000 kilometara, voze}i tron u prikolici. Do~ekao me je stare{ina crkve, otac Milorad Jov~i}, rodom iz ]uprije. On je tu od samog po~etka, jo{ od vremena kada su Srbi, oni koji se stekli neko bogatstvo kopaju}i opal, donirali novac da se sagradi hram. Tada je Kuber Pidi imao preko 14.000 stanovnika, srpsku {kolu, folklor... Danas, tu `ivi jo{ samo nekoliko na{ih rudara, dok su im porodice skoro hiqadu kilometara daleko, u Adelajdu - napomiwe Milovan.

Ova crkva je samo jedna od tridesetak {irom Australije i Novog Zelanda koje je on name{tajem opremio. U Melburnu ima nekoliko srpskih crkava, ostale su u Kanberi, Adelajdu, Brizbejnu, Sidneju, Pertu... A sve je po~elo u wegovom rodnom Busilovcu. Me{tani su pokrenuli inicijativu da sagrade crkvu. Kako u Melburnu ima vi{e od dvadeset porodica poreklom iz Busilovca, dijaspora se organizovala da putem donatorskih ve~eri prikupi sredstva. Milovan je `eleo da napravi i donira name{taj, budu}i da je wegova veletrgovina, koju je u Australiji razvio, bila vezana za tu granu.

- Imao sam dimenzije, napravio tehni~ke crte`e i prvom prilikom potra`io majstore za duborez. Tako je busilova~ka

Crkva Svetog Andreja Prvozvanog dobila kompletan name{taj

NAGRA\EN ZVAWEM PROTOMAJSTORA

Zbog svog velikog anga`ovawa u opremawu srpskih crkava, vladika Irinej, tada{wi episkop Srpske pravoslavne eparhije u Australiji, dodelio je 2016. godine Milovanu Aran|elovi}u zvawe protomajstora.

- To je za mene izuzetno velika ~ast i priznawe. Irinej mi je u vi{e navrata davao savete o izboru crkvenih motiva na duborezu, tako mi je pomagao. On je ro|en u Americi, ali je slu`io u Australiji i bio izuzetno cewen. Imao je doktorsku disertaciju ne samo iz bogoslovije ve} i iz umetnosti i filozofije - napomiwe na{ sagovornik. Dodaje da je, osim srpskih bogomoqa, opremao i druge hri{}anske crkve - gr~ke, koptske i ukrajinske.

BUSILOVAC - XAKARTA - XILONG

@ivotna pri~a Milovana Aran|elovi}a potpuno je nesvakida{wa. U Indoneziju je oti{ao 1995. godine da kao ma{inski in`ewer montira ma{ine za jednu ameri~ku kompaniju u Xakarti.

Radio je u toj fabrici kablova od {est izjutra do pono}i, u~io indone`anski jezik, upoznavao zemqu i qude... Kao stru~wak, brzo je napredovao, mewao firme, pa je pad Suharta i velike socijalne nemire, sa suprugom i dve }erke, do~ekao u elitnom gradskom kvartu za bogate strance i generale. U Australiju se kona~no preselio 2003, gde je sa najmla|im bratom \or|em pro{irio porodi~ni posao. Sa suprugom Jelenom, koja je farmaceut, sku}io se u Xilongu i ima dve }erke, Katarinu i An|elu. Obe su zavr{ile u Melburnu medicinski fakultet i rade na klinikama.

- ikonostas, vladi~in tron, Bogorodi~in tron, pevnicu, sveti presto, Hristov grob... Nije sve i{lo glatko, bilo je po~etni~kih gre{aka. List loze na prvom duborezu vi{e je li~io na list banane. Ipak, svi smo bili presre}ni kada smo sve uspe{no zavr{ili. Kontejnere sa name{tajem, napravqenim od mahagonija, poslali smo u Busilovac brodom.

Kasnije je sve i{lo spontano, prise}a se Milovan. Kada je 2010. godine u Melburnu sagra|ena Crkva Svete Petke, sve{tenik Du{an Raki} iz Mutnice, sada po-

kojni, ohrabrio ga je da i za tu bogomoqu napravi ikonostas i sve drugo. To je ve} bio jako zahtevan zadatak. Sa dobrim prijateqem, Kana|aninom Xefom Meganom, Milovan je u Indoneziji zapo~eo potragu za timom stolara i duborezaca koji bi pravili name{taj za pravoslavne crkve. Bilo je potrebno dosta vremena da se oni potpuno obu~e. Narednih godina, stare{ine crkava su se same javqale kad god im je {ta od crkvene opreme bilo potrebno. A Milovan je sve to zavr{avao iz du{e i srca. Sredstva za najneophodnije tro{kove obezbe|ivala bi putem donacija sama crkva. Sve ostalo bila je Milovanova briga, koji nije `alio ni vremena, ni truda.

Svake godine pre srpskog leta Milovan iz Xilonga gde `ivi sa porodicom krene wegovoj rodnoj ku}i u Busilovcu, kraj Para}ina. U maj~inom nekada{wem domu, ka`e, sada odmara du{u i sprema se da putuje xipom ponovo po svetu. Jer, to je ono {to ga „dr`i”. Odredi{te mu je, ovog puta, zapadna Afrika. Od Gibraltara, preko Maroka, Zapadne Sahare i Mauritanije, do Senegala.

Милован Аранђеловић

Милован Аранђеловић са супругом и две ћерке

Лично богатство краља Чарлса процењено на више од три милијарде долара (2)

Bogatstvo kraqa ^arlsa Tre}eg koje je, prema podacima do kojih je do{ao Gardijan, proceweno na 1,8 milijardi funti (tri milijarde i trista {ezdeset milijardi australijskih dolara), ukqu~uje automobile, nakit, imovinu, investicije, kowe, retke po{tanske markice, umetni~ka dela.

NAJBOQA FILATELISTI^KA KOLEKCIJA

Kraqevska filatelisti~ka kolekcija smatra se najboqom kolekcijom markica na svetu i sadr`i stotine hiqada maraka, od kojih je neke uzeo ^arlsov pradeda, Xorx Peti, iz Britanske po{te i kolonija.

Ekstremno ograni~en pristup koji javnost ima kolekciji doprinosi slo`enosti poku{aja da se ona vrednuje. Ali konsenzus izme|u ~etiri stru~waka koje smo konsultovali bio je da vredi najmawe 100 miliona funti.

Politika Palate {to se ti~e poklona pravi razliku izme|u „zvani~nih poklona”, koji su uglavnom oni primqeni tokom formalnih du`nosti i funkcija, i „li~nih poklona”. Dinastiji Vindzor zabraweno je da tretira zvani~ne poklone kao svoju privatnu svojinu.

U politici Palate se dodaje: „U svim slu~ajevima, a posebno na slu`benim putovawima u inostranstvo, organizacije i pojedince treba obeshrabriti da nude ekstravagantne poklone, odnosno poklone visoke nov~ane vrednosti.”

Me|utim, nije jasno {ta bi trebalo u~initi sa slu`benim poklonima primqenim pre nego {to su pravila uvedena 1995. godine.

Pored kowa i markica, tu spadaju i brojna skupocena umetni~ka dela koja je porodica dobila na inostranim putovawima koja su se od tada pojavila u wihovim privatnim kolekcijama. Me|u wima su komadi Marka [agala i Salvadora Dalija koji su pokloweni princu Filipu.

I Filip i kraqeva baka, kraqica majka, bili su strastveni kolekcionari umetni~kih

dela i kupovali su mnoge komade po povoqnim cenama koji bi, ako bi se prodali danas, dostigli vi{estruku cenu od originalne.

Me|u wima je i Moneovo delo koje je kraqica majka kupila u Parizu ubrzo posle Drugog svetskog rata, kada su cene bile niske, za 2.000 funti. Procewiva~ umetnosti procenio je da bi sada mogla da vredi 20 miliona funti.

Gardijan je zatra`io pomo} tri proceniteqa umetnosti kako bi procenili 60 najzna~ajnijih dela na listi od skoro 400 komada koji su bili izlo`eni u „privatnim” ili „li~nim” kraqevskim kolekcijama. Ukupna vrednost je bila 24 miliona funti.

PRIVATNI DRAGUQI

Kraqica Marija, baka Elizabete Druge, bila je op~iwena nakitom i stekla je najve}i deo onoga {to sada ~ini privatnu kolekciju kraqevske porodice.

Nekoliko najpoznatijih predmeta je 1989. godine procenio stru~wak za nakit Lorens Kra{es za kwigu novinara Endrua Mortona. Gardijan je obezbedio procenu nekoliko dodatnih komada.

Me|utim, nijedna od tih procena ne obuhvata bilo kakvu mar`u koju bi draguqi koji su prethodno bili u vlasni{tvu ili nosili Vindzori neizbe`no privukli. Morton je spekulisao da bi premija desetostruko umno`ila wihovu vrednost.

Kruna koju }e kraq ^arls nositi samo na krunisawu i nikada vi{e

U podne 6. maja, kraq ^arls Tre}i bi}e krunisan veli~anstvenom krunom Svetog Edvarda, u ritualu koji je isti ve} vekovima, ali on }e je nositi mawe od sata tokom ceremonije krunisawa, i nikada vi{e.

Iako je ^arls postao kraq odmah po smrti majke, krunisawe je drevni obred koji simbolizuje po~etak wegove vladavine. Bi}e to retka prilika da se vidi neprocewiva kruna Svetog Edvarda, koja se nosi samo tokom krunisawa.

Napravqena je od ~vrstog 22-karatnog zlata, visine je 30 centimetara i te{ka oko 2,23 kilograma. Kraqica Elizabeta Druga je posledwa nosila krunu Svetog Edvarda na krunisawu 1953. godine i za ovih 70 godina, retko je izno{ena iz Londonskog torwa. Krunu krase 444 draguqa i draga kamewa, me|u kojima su skupi safiri, rubini, ametisti i topaz, iako su ve}inom svetloplavi ili plavozeleni akvamarini. Postavqeni su u glaziranim

i zlatnim okvirima. Drago kamewe u kruni se nekada vadilo iz okvira i postavqalo samo za krunisawa. Tek su u 20. veku postavqeni zauvek u krunu. Kruna Svetog Edvarda je napravqena za ^arlsa Drugog 1661. Tako je ceremonija krunisawa 6. maja retka prilika da se prava kruna na|e u javnosti. Posle ceremonije, kruna }e ponovo biti vra}ena u Londonski toraw da ~eka slede}eg kraqa.

Godine 2006. aukcija nakita koji je pripadao princezi Margaret dovela je do toga da su predmeti u proseku dobili 18 puta vi{e od wihove gorwe procene. Deo prihoda morao je da bude preusmeren u dobrotvorne svrhe nakon {to se ispostavilo da su neki od predmeta slu`beni pokloni.

Aukcija je otkrila koliko bi neki kupci platili za ogrlice i bro{eve koje su nekada nosili ili bili u vlasni{tvu Vindzora.

Gardijan se za svoj tekst odlu~io za kon-

zervativnije procene, prema kojoj 54 draguqa u privatnom vlasni{tvu vrede 533 miliona funti.

Nijedan aspekt bogatstva porodice Vindzor nije tajniji od wenih akcija i investicija, {to onemogu}ava pouzdanu procenu imovine. Jedan savetnik koji je specijalizovan za vo|ewe finansijskih poslova superbogatih rekao je da o~ekuje da porodica sa finansijama Vindzora ula`e 50 odsto svog prihoda. Visoki godi{wi prihodi ubiru se i iz vojvodstva Lankaster – oko 20 miliona funti. Stvoreno kraqevskom poveqom pre vi{e stotina godina, imawe je vekovima bilo predmet `estoke debate o tome da li profit treba da bude upla}en u trezor. Vojvodstvo funkcioni{e kao privatno vlasni{tvo monarha: u pet godina koje su prethodile wenoj smrti, platilo je pokojnoj kraqici 109 miliona funti. Na wegovim ra~unima je prijavqena imovina od 653 miliona funti, ~ime je ^arlsovo bogatstvo dostiglo 1,8 milijardi funti.

(Kraj)

Kraq, biznismen, bogata{...

Vijetnam - iskustvo koje vredi do`iveti

Vijetnam je veoma bezbedna turisti~ka destinacija i jedna od retkih koje obuhvataju neverovatan pejza`, duboku i herojsku istoriju. Lepota prirode je jedan od glavnih razloga za posetu Vijetnamu. Drugi va`ni razlozi su prilike da se upoznaju lokalni qudi i wihova jedinstvena kultura. Pored pejza`a koji oduzimaju dah, sve ove iznena|uju}e lepote Vijetnama mogle bi da se opi{u kao skup najle{{ih prizora, hrane i pla`a na jednom mestu!

Ako imate priliku da otkrijete skriveni {arm Vijetnama, bi}ete iznena|eni intenzivnim lepotama nekih od najboqih mesta svetske ba{tine, a to su zaliv Ha Long, Nacionalni park Fong Na Ke Bang, Hoi Stari Grad, itd.

1500 ostrva i ostrvca u zalivu Ha Long ~ine spektakularan morski pejza` od kre~wa~kih stubova. Ako ste fotograf ili

PLUTAJU]E PIJACE U DELTI MEKONGA

Tokom boravka u Vijetnamu ne bi trebalo da zaobi|ete plutaju}e pijace u delti Mekonga. Ovakve pijace su karakteristi~ne za azijske zemqe. Re~ni grad Can Tho mo`e se pohvaliti nekim od najpopularnijih plutaju}ih tr`i{ta, ali se mogu na}i du` celog Mekonga. Koliko su u`urbane i haoti~ne poput uli~nih pijaca, plutaju}e pijace Mekonga su zaista iskustvo koje treba do`iveti.

Vijetnam je pomalo te{ka zemqa za putovawe i samostalno istra`ivawe cele zemqe zbog pote{ko}a u komunikaciji i ograni~ene infrastrukture, ali upravo ta pote{ko}a ~ini iskustvo jedinstvenim i korisnim.

qubiteq prirode, nagomila}ete gomile zadovoqavaju}ih slika razli~itih tema. Nacionalni park „Phong Nha-Ke Bang” ima visoku konzervatorsku vrednost kao jedno od najve}ih podru~ja netaknutih {umskih stani{ta preostalih u Vijetnamu. Kao deo kontinuiranog {umskog bloka sa susednim podru~jem za{tite biodiverziteta Him Namno u Laosu, ono ~ini jedno od najve}ih {umskih podru~ja na kre~wa~kom kr{u u Indokini.

Neki od neba{tinskih lokaliteta }e vas jo{ vi{e za~uditi. Dalat je slikovit sa mnogo vila u francuskom stilu, a duga obala Vijetnama donosi naizgled beskrajan slikovit pogled na more, le`erno i privatno sun~awe ili jednostavnu {etwu pla`om.

PRIJATEQSKI

I GOSTOQUBIVI QUDI

Mnogi qudi koji su bili u Vijetnamu, prvo isti~u svoj utisak o qubaznosti i gostoprimstvu Vijetnamskih qudi. Prema re~ima putnika, Vijetnam zaista ima dragoceno blago: svoje qude. Toplo vas pozdravqaju od severa do juga, bez obzira da li ste upoznati sa wima ili ne. Pripad-

VIJETNAM IMA NEKE OD NAJLEP[IH PLA@A SVETA

Neka talasi Da Nanga, Na Tranga ili Mui Nea oslobode sav stres u`urbanog svakodnevnog `ivota. Vijetnam ima nekoliko najboqih pla`a na svetu. Ve}ina wih je bezbedna za plivawe, a postoje i mogu}nosti za sportove na vodi. U Na Trangu, na primer, mo`ete da se bavite jedrewem na dasci. U Da Nangu u`ivajte u jednom od odmarali{ta na pla`i svetske klase - romanti~nom odmoru za parove i porodice. U Mui Neu u`ivajte u ti{ini u divqini dok planirate ve~eru sa sve`im morskim plodovima. Za qubiteqe pla`e, Vijetnam bi zaista trebao biti na va{oj listi prioritetnih destinacija.

Long da biste osetili veli~anstvenu lepotu hiqada ostrva. Osim pejza`a i qudi, odli~ne usluge dostupne ovde }e dodati jo{ stranica u va{ dnevnik putovawa.

IZUZETNA TRADICIONALNA

KUHIWA I FESTIVALI

Vijetnam je drugi vode}i proizvo|a~ kafe u svetu - koja je jaka, bogata i uzgaja se na planta`ama kafe {irom zemqe. U`ivajte u {oqici crne kafe ili veoma popularnoj ledenoj kafi sa kondenzovanim mlekom, koju uz prelepe prizore sigurno ne}ete zaboraviti. Za one koji bi `eleli da ponesu kafu ku}i, mo`ete na}i kafu za poneti na svakom }o{ku, tako|e po pristupa~nim cenama.

„Fo” nudle, „Spring” rolne i „Ban ^a” ste verovatno ve} probali jer su zahvaquju}i vijetnamskoj disjaspori poznata {irom sveta. Sva ta jela su tradicionalna vijetnamska, a na}i }ete ih uglavnom u kineskim i u azijskim restoranima. Ali vijetnamska hrana ide daqe od toga i varira u zavisnosti od regiona sa razli~itim vrstama sve`eg povr}a i morskih plodova. Kulinarski avanturisti vole da istra`uju hranu koja je dostupna na ulici, dok vrhunski kupci ~esto jedu u luksuznim kolonijalnim restoranima. Mladenci su inspirisani ve~erama u pe}inama, degustacijom ukusnih menija za stolovima uz sve}e. Mnogi putnici su odlu~ili da se vrate u zaliv Ha Long jednostavno zbog odli~nih i nezaboravnih morskih plodova koji se slu`e na brodu tradicionalnih xungli.

nici etni~kih mawina u Sapi vas posebno uvek smatraju prijateqem, ~ak i ako ste u prvoj poseti wihovoj ku}i sa lokalnim vodi~em. Qudi u Hueu imaju kraqevski stav, ali su gostoqubivi, dok su qudi iz Hoi Ana poznati kao po{teni. Lokalni farmeri u delti Mekonga uvek vas pozdravqaju svojim porodicama sa odu{evqenim osmehom.

Osim avionske karte, kada stignete u Vijetnam, sve }e biti vrlo pristupa~no. U ve}ini gradova postoji mnogo hostela i pansiona po cenama od oko pedesetak dolara za no}. Pa ~ak i vrhunski avanturi-

sti~ki putnici ~esto u`ivaju u lokalnoj uli~noj hrani, koja je i ukusna i jeftinija nego u mnogim drugim zemqama. U stvari, iako Vijetnam pati od visoke inflacije, sa cenama koje rastu mese~no, on je i daqe pristupa~nija destinacija od mnogih drugih zemaqa.

Krenite do sela etni~kih mawina u okolini Sape da biste fotografisali terasasta poqa, iskusili boravak kao lokalac i u`ivali u planinskoj atmosferi i na~inu `ivota. Gledajte izlazak ili zalazak sunca dok krstarite rekom Thu Bon u Hoi Anu. Veslajte svojim kajakom u zalivu Ha

Zahvaquju}i svojoj dugoj istoriji, bogatoj tradiciji i budisti~kom uticaju, Vijetnam ima festivale koji se organizuju tokom cele godine - od kojih mnogi nisu vi|eni na Zapadu i zaista je zabavno u~iti o wima. Tet praznik je, na primer, idealno vreme da vidite kako porodice slave qubav prema svojim precima i jedni prema drugima. Tet ne treba pogre{iti ili nazvati kineskom novom godinom, {to mo`e ~ak biti i uvreda za neke nacionaliste. Na mnogo na~ina podse}a na lunarnu Novu godinu, ali modifikovana sa vijetnamskim ose}ajem. Na primer, na selu qudi ostaju preko no}i i prave ^ung kola~ - uz malo vatre i nekih tra~eva na kraju godine. ^ak i dr`avni praznici u Vijetnamu su vredni pa`we: do|ite u Vijetnam 2. septembra i vide}ete parade {irom zemqe. Cele ulice }e biti osvetqene crvenim zastavama - a no}u }e nebom zavladati rasko{ni vatromet. Poku{ali smo u ovom tekstu da samo zagrebemo neke od brojnih lepota Vijetnama, a na vama je da dovr{ite ovo putovawe! K. N.

Terasasta poqa Sape: U`ivawe u planinskoj atmosferi i na~inu `ivota

Plutaju}e pijace u delti Mekonga

U planinama iznad Da Nanga, na 1400 metara nadmorske visine u Vijetnamu nalazi se most jedinstvenog dizajna. Dug oko 150 metara i oblo`en cve}em, ovaj zlatni most „pridr`avaju“ dve xinovske ruke

SVETSKI NOBELOVAC I SRPSKI KLASIK (1)

IVO ANDRI]

(DOLAC, TRAVNIK, 9. OKTOBAR 1892. – BEOGRAD, 13. MART 1975.)

Ivo Andri}, srpski i jugoslovenski kwi`evnik, diplomata Kraqevine Jugoslavije, ~lan Srpske akademije naka i umetnosti, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1961. godine. Autor je ~uvenih romana: „Travni~ka hronika”, „Na Drini ]uprija”, „Gospo|ica”, „Prokleta avlija”, „Omer-pa{a Latas”... U svojim delima se uglavnom bavio opisivawem `ivota u Bosni za vreme osmanske vlasti. Dela Ive Andri}a su prevo|ena na vi{e od 50 jezika.

Ivo Andri} je ro|en 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine u Dolcu pored Travnika u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom okupacijom od oca Antuna Andri}a, {kolskog poslu`iteqa, i majke Katarine Andri}

ska policija ga hapsi i odvodi prvo u {ibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj }e, kao politi~ki zatvorenik i pripadnik Mlade Bosne, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andri} je intenzivno pisao pesme u prozi, da bi se nakon objave amnestije vratio u Vi{egrad. Nakon rata kratko je boravio u Zagrebu a zatim oktobra 1919. godine po~iwe da radi kao ~inovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Beograd ga je srda~no prihvatio i on intenzivno u~estvuje u kwi`evnom `ivotu prestonice, dru`e}i se sa Milo{em Crwanskim, Stanislavom Vinaverom, Simom Pandurovi}em, Sibetom Mili~i}em i drugim piscima koji se okupqaju oko kafane „Moskva”.

Andri} je imao veoma uspe{nu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavqen za ~inovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukure{tu, Trstu i Gracu. U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri”.

U junu 1924. godine je na Univerzitetu u Gracu odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog `ivota u Bosni pod uticajem turske vladavine”. Na predlog Bogdana Popovi}a i Slobodana Jovanovi}a, 1926. godine, Ivo Andri} biva primqen za ~lana Srpske kraqevske akademije.Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marsequ i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavqena je wegova pripovetka „Most na @epi”. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraqevine Jugoslavije pri Dru{tvu naroda u @enevi. 1934. godine postaje urednik Srpskog kwi`evnog glasnika.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

(ro|ena Peji}). Andri} je kao dvogodi{wi de~ak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostav{i bez mu`a i suo~avaju}i se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom pre{la da `ivi kod svojih roditeqa u Vi{egrad gde je mladi Andri} proveo detiwstvo i zavr{io osnovnu {kolu. Andri} je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegova~ku sredwu {kolu. Za gimnazijskih dana, Andri} po~iwe da pi{e poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili” objavquje svoju prvu pesmu „U sumrak”. Kao gimnazijalac, Andri} je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalisti~kog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobo|ewe ju`noslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. Zapo~eo je studije slovenske kwi`evnosti u Zagrebu a zatim nastavio na Be~kom univerzizetu i u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice ~ija je }erka Jelena Ir`ikovska verovatno bila prototip za „Jelenu, `enu koje nema”, kwigu koju je kasnije objavio.

PRVI SVETSKI RAT

Godine 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franca Ferdinanda, Andri} pakuje svoje studentske kofere, napu{ta Krakov i dolazi u Split. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrij-

Po dolasku Milana Stojadinovi}a na mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova, 8. jula 1935. je postavqen za vr{ioca du`nosti na~elnika Politi~kog odeqewa Ministarstva unutra{wih poslova. U vladi Milana Stojadinovi}a vi{e od dve godine, od 1937. do 1939, obavqao je du`nost zamenika ministra inostranih poslova.

Ivo je 16. februara 1939. na godi{woj skup{tini Srpske kraqevske akademije, na predlog profesora Bogdana Popovi}a, slikara Uro{a Predi}a i vajara \or|a Jovanovi}a, izabran jednoglasno u zvawe redovnog ~lana Akademije.

Diplomatska karijera Ive Andri}a tokom 1939. godine do`ivqava vrhunac: prvog aprila izdato je saop{tewe da je Ivo An-

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

dri} postavqen za opunomo}enog ministra i izvanrednog poslanika Kraqevine Jugoslavije u Berlinu. Andri} sti`e u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru.

DRUGI SVETSKI RAT

U jesen, po{to su Nemci okupirali Poqsku i mnoge nau~nike i umetnike odveli u logore, Andri} interveni{e kod nema~kih vlasti da se zarobqeni{tva spasu mnogi od wih. Zbog neslagawa sa politikom vlade u rano prole}e 1941. godine Andri} nadle`nima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora, ali wegov predlog nije prihva}en i 25. marta u Be~u, kao zvani~ni predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivawu Trojnog pakta. Dan posle bombardovawa Beograda, 7. aprila, Andri} sa osobqem napu{ta Berlin. Naredna dva meseca su proveli na Bodenskom jezeru. Odbio je da se skloni u [vajcarsku, i sa osobqem i ~lanovima wihovih porodica, 1. juna 1941. je specijalnim vozom doputovao u Beograd, ~ime se zavr{ila wegova diplomatska karijera. Novembra 1941. je penzionisan na sopstveni zahtev, mada je odbio da prima penziju.

Rat provodi u Beogradu u izolaciji. Odbija da potpi{e Apel srpskom narodu kojim

se osu|uje otpor okupatoru. Iz moralnih razloga je odbio poziv kulturnih radnika, da se wegove pripovetke ukqu~e u „Antologiju savremene srpske pripovetke” za vreme dok „narod pati i strada”:

U ti{ini svoje iznajmqene sobe u Prizrenskoj ulici, pi{e prvo roman Travni~ka hronika, a krajem 1944. godine okon~ava i roman Na Drini }uprija. Oba romana objavi}e u Beogradu nekoliko meseci po zavr{etku rata. Krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospo|ica.

NAKON RATA

Godine 1946. postaje predsednik Saveza kwi`evnika Jugoslavije. Tokom 1946. godine objavquje „Pismo iz 1920. godine”. Izme|u 1947. i 1953. godine objavquje mnoge zna~ajne pripovetke kao {to su „Znakovi”, „Aska i vuk” i druge. Godine 1954, postao je ~lan Komunisti~ke partije Jugoslavije. Potpisao je Novosadski dogovor o srpskohrvatskom kwi`evnom jeziku. Roman „Prokleta avlija” je {tampao u Matici srpskoj 1954. godine. O`enio se 1958. godine kostimografom Narodnog pozori{ta iz Beograda, Milicom Babi}. Iste 1958. godine je po~eo da `ivi u stanu na sada{wem Andri}evom vencu.

(Kraj u slede}em broju)

POPIS 2022: KOLIKO JE SRBA U SRBIJI?

Vi{e stanovnika samo u Beogradu, Novom Sadu i Novom Pazaru

Prema kona~nim rezultatima

popisa, Srba je 5.360.239, Ma|ara – 184.442, Bo{waka – 153.801, Roma – 131.936

U Srbiji `ivi ta~no 6.647.003 gra|anina, od kojih se 5.360.239 izjasnilo da su Srbi, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku, a u upravo objavqenoj kwizi „Nacionalna pripadnost” predstavqeni su podaci o ukupnom broju stanovnika, po polu i izja{wavawu na pitawe o nacionalnoj pripadnosti. Kwiga sadr`i podatke za etni~ke zajednice koje imaju vi{e od 2.000 pripadnika (po op{tinama i gradovima), dok su podaci o etni~kim zajednicama sa mawe od dve hiqade pripadnika dostupni u posebnoj bazi. Ovom kwigom RZS po~iwe objavqivawe kona~nih rezultata popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova 2022. godine.

U na{oj zemqi, kao i na prethodnim popisima, posle Srba najvi{e je Ma|ara –184.442, zatim Bo{waka, kojih je 153.801, i

PRVI PUT U NOVIJOJ

ISTORIJI SUBOTICE SRBI VE]INSKO STANOVNI[TVO

Rezultati popisa stanovni{ta ra|enog krajem pro{le godine pokazali su da u Subotici `ivi 123.252 qudi, od kojih je 38.174 Srba i 37.200 Ma|ara, te je prvi put u novijoj istoriji Subotice srpsko stanovni{tvo ve}insko.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku u odnosu na popis iz 2011. godine, sada ima 80 qudi pripadnika srpske mawe, dok je pripadnika ma|arske nacionalne mawine ~ak 13.269 mawe, navodi se na sajtu Subotica.com.

Dodaje da je ogromna razlika u odnosu na 2011. godinu to da su suboti~ki Srbi, po prvi put od 16. veka, stekli status relativne ve}ine stanovni{tva, odnosno najbrojnije etni~ke grupe u gradu, te da }e u daqoj istoriji i razvoju grada kqu~nu ulogu igrati srpski i ma|arski narod u wemu.

Roma sa 131.936 pripadnika. Albanaca ima 61.687, Bugara 12.918, a Buwevaca 11.104. Prema objavqenim podacima, Hrvata je na popisu bilo 39.107, Crnogoraca 20.238, Vlaha ima 21.013, Goranaca 7.700, a 27.143 gra|anina izjasnila su se kao Jugosloveni.

Popis je pokazao da je Makedonaca

14.767, muslimana ima 13.011, Nemaca

2.573, a Rumuna – 23.044. Rusa je 10.486, a Rusina 11.483, dok Slovaka ima 41.730, Slovenaca 2.829, a Ukrajinaca 3.969.

U kategoriji „ostali” navedena su 21.643 gra|anina. Onih koji su se izjasnili u smislu regionalne pripadnosti je 11.929. Nije se izjasnilo 136.198, a kao „nepoznato” navedeno je 322.013 gra|ana.

Popisom su prikupqeni podaci o 2.520.854 doma}instva i 3.628.175 stanova. Nije zabele`ena zna~ajnija promena u ukupnom broju doma}instava (porast od 1,33 odsto), dok je ukupan broj stanova ve}i za 12,26 odsto u odnosu na popis 2011. godine. Najve}i porast broja stanova zabele`en je u regionu Beograda (18,55 odsto). Beograd,

VI[E @ENA NEGO MU[KARACA

Ukupan broj stanovnika podeqen je na 3.231.978 mu{karaca i 3.415.025 `ena. Me|u etni~kim zajednicama sa najmawe pripadnika su Danci – wih ukupno 20, Norve`ani – 33, Belgijanci – 44, Austrijanci – 144. U Srbiji `ivi i 1.307 A{kalija, 690 Grka, 105 Engleza, 709 Jevreja, 221 Jermenin, 850 Turaka...

Novi Sad i Novi Pazar su jedini gradovi u kojima je popisano vi{e stanovnika nego na prethodnom popisu.

Preliminarni podaci pokazuju da Beograd ima 1.685.563 stanovnika, Novi Sad 367.121, a Novi Pazar 107.859. Vi{e od 100.000 stanovnika imaju i Ni{ (249.816), Kragujevac (171.628), Leskovac (124.889), Subotica (124.679), Pan~evo (115.910), Kru{evac (114.331), Kraqevo (111.491), Zrewanin (106.562), ^a~ak (106.453) i [abac (106.066).

Surduli~ke rane od NATO bombi nikada ne}e biti zaceqene

U odnosu na broj stanovnika, u mirnoj varo{ici na jugoistoku Srbije u prole}e 1999. godine stradao je najve}i broj qudi. Jedno od najkrvavijih bombardovawa tog grada dogodilo se 27. aprila pre 14 godina.

U prole}e 1999, tokom NATO bombardovawa SR Jugoslavije i Srbije, Surdulica je bombardovana tri puta, a jo{ dvadesetak puta agresorski projektili prosuti su u wenoj okolini. U ovim napadima i neposrednoj okolini poginulo je 50 `iteqa Surdulice, a wih 204 je povre|eno. U odnosu na ukupan broj stanovnika, bez ikakvih dilema Surdulica je imala najvi{e civilnih `rtava, a NATO operacija pod nazivom „Milosrdni an|eo” do temeqa je sru{ila i uni{tila skoro 30 odsto porodi~nih i stambenih objekata.

Sam grad Surdulica je bombardovan u tri navrata a okolina i vi{e od deset puta. Prve bombe pale su na varo{icu 21. aprila,

kada su NATO avioni ga|ali vojnu kasarnu koja je bila odavno potpuno napu{tena i bez ikakvih vojnih resursa. [est dana kasnije, na dan 27. aprila, oko podneva, avioni

Severnoatlantske alijanse ciqali su {ire centralno jezgro i najgu{}e naseqeni deo Surdulice, naseqe ^ubrine livade. Na stanovnike ovog mesta ispaqeno je 14 raketa i avionskih bombi. Nekoliko projektila pogodilo je i naseqe

Piskavica. U pravom pogromu NATO-a `ivot je izgubilo 20 civila,

me|u kojima i 12 dece. Povrede je zadobilo vi{e od 100 civila, dok je te{ko o{te}eno bilo preko 500 porodi~nih ku}a.

U Zmaj Jovinoj ulici bombe su razorile i do temeqa poru{ile sve objekte za stanovawe. U stambenom trospratnom objektu porodice Mili} tog prole}nog podneva poginulo je 15 qudi – {esto~lana porodica Mili} i devet wihovih kom{ija. Svi su se u trenutku bombardovawa nalazili u skloni{tu podruma ku}e, u kome su bezu-

spe{no poku{ali da se spasu. Velika avio-raketa probila je krov i tri me|uspratne plo~e sve do podruma i sve ih usmrtila.

Tre}i veliki napad `iteqi Surdulice do`iveli su 31. maja, kada su pogo|eni Sanatorijum za plu}ne bolesti, Gerontolo{ki centar i paviqon sa izbeglicama pogodili izbegli~ko naseqe u kojem su bila raseqena lica iz Republike Srpske i Srpske Krajine.

U trenu te no}i ubijeno je 20 qudi, a 95 wih je raweno i povre|eno pod ru{evinama. Me|u poginulima je bilo {estoro dece i kompletna porodica Malobabi}. Iako od wihovih tela nije ostalo ni{ta, svi su sahraweni na sanatorijskom grobqu u Surdulici.

Slike ovih u`asa su tada putem televizijskih snimaka obi{le ceo svet, kao trajna opomena ~ove~anstvu da se tako ne{to nikad ne ponovi. Tako ovo mirno mesto podno Vlasine, posle te{kih stradawa u dva svetska rata, ratne strahote i u`asi nisu zaobi{li ni ovog

KOVID BOLNICE U SRBIJI PRED ZATVARAWEM

Ministarka zdravqa Srbije Danica Gruji~i} izjavila je da se to ministarstvo i dr`ava nalaze pred odlukom o zatvarawu kovid bolnica i o na~inu na koji }e iskoristiti te prostore.

„Kovid bolnica u Batajnici ima vi{e od 930 kreveta, a one u Novom Sadu i Kru{evcu vi{e od 500”, rekla je Gruji~i}

Komentari{u}i najave da bi one mogle biti pretvorene u palijativne centre, Gruji~i} je rekla da bi neke zgrade trebalo konzervirati, o~istiti, dezinfikovati, okre~iti i o~uvati za eventualni slu~aj neke nove pandemije.

„Ne treba smetnuti sa uma da }e uvek biti bolnica i domova zdravqa koji moraju da se rekonstrui{u, pa takva zgrada mo`e da se iskoristi za preme{tawe ustanove dok se preure|ewe objekta ne zavr{i”, kazala je Gruji~i}, prenosi Beta.

Najboqe izlet destinacije u Srbiji

Srbija je prepuna prirodnih lepota ali neke od destinacija }e vas zaista ostaviti bez daha. ^esto nije potrebno da negde provedete puno vremena da biste videli sve ono {to je najvrednije na jednom mestu. Dovoqno je samo nekoliko dana da neku destinaciju do`ivite na pravi na~in.

PALI]KO JEZERO

Na svega osam kilometara isto~no od Subotice, mo`ete da u`ivate u prelepoj prirodi i parkovima Pali}kog jezera. Pali} organizuje brojne festivale tokom ~itave letwe sezone kada ova destinacija postaje luna park. Tada je vrlo bogata ponuda na {tandovima sa rukotvorinama i propizvodima doma}e kuhiwe i doma}e radinosti. Ako ste na Pali}u va{ izbor mo`e da bude i vinska tura i obilazak poznatih vinarija koje se nalaze nedaleko od ovog jezera.

PLANINA GO^

Najni`a planina u Srbiji odli~na je za sve, i uve`bane i rekreativce da proslavite izlet na jedan druga~iji na~in. Umesto da se gostite za stolom, okrepite du{u i telo, udahnite sve` vazduh, aktivirajte telo.

Pe{a~ke staze na ovoj planini su dobro obele`ene, a u pe{a~ku rutu, obavezno uvrstite i odlazak do Drveta qubavi – dva drveta, dve bukve, svojim stablima se uvijaju i prepli}u i spajaju u zajedni~ko drvo qubavi.

BIJEQINA

Na svega 120 kilometra od Beograda je Etno selo Stani{i}i. Nema ko nije posetio ovaj kraj Republike Srpske, a da nije obi{ao bajkovito selo podeqeno u dve celine gde prva ~ini svetovni `ivot. Wu predstavqaju je drvene ku}e koje pripadaju dinarskom tipu, a u centru se nalaze dva jezera.

Druga celina predstavqa duhovni `ivot i tu gra|evine ra|ene od kamena po ugledu na sredwevekovnu arhitekturu. Mesto poseduje vodenice, mlekarnik, ambar, kova~nicu, kameni bunar, autenti~ne drvene ku}e, tri mosta… Mo`ete videti i stanicu Podlugovi, Nojevu barku i dva jezera, na jednom se ~ak mo`ete provozati ~amcem, crkvu i drugo…

GOLUBA^KA TVR\AVA

Goluba~ka tvr|ava podignuta je na samom ulazu u \erdapsku klisuru, na mestu

gde Dunav naj{iri u svom toku prelazi u tesnac Karpatskih planina. Tvr|ava je predstavqala va`no sredwovekovno vojno pograni~no utvr|ewe, planski gra|eno zbog vojno-strategijskog zna~aja mesta. Danas je jedna od najzanimqivijih turisti~kih atrakcija u Srbiji. Goluba~ka Tvr|ava, kao kulturno dobro od izuzetnog zna~aja, pripada i Rezervatu prirode Tvr|ava Goluba~ki grad.

U blizini je i manastir Tumane koji mo`ete da posetite, a ne mawka ni ponuda ukusnih srpskih specijaliteta.

OBEDSKA BARA

Vo`wa ~amcem u nestvarnom ambijentu je idealna u ovom periodu, kada jo{ nema komaraca.

Ovaj ogromni mo~varno-{umski kompleks sme{ten je uz reku Savu na jugu sremske regije izme|u sela Obre`, A{awa, Kupinovo, Progar i reke Save. Prostire se na podru~ju op{tina Pe}inci i Ruma. U u`em smislu, Obedska bara prote`e se u obliku potkovice izme|u sela Obre` i Kupinovo. Povr{ina bare se mewa, a danas iznosi oko 7 kvadratnih kilometara. Nadmorska visina varira od 71 do 73 metra.

U 19. veku Obedska bara bila je strogo ~uvano lovi{te Austro-Ugarske monarhije, a nakon Prvog svetskog rata bilo je za{ti}eno podru~je i lovi{te Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Impresionira}e vas ovaj prirodni kompleks.

Pali}ko jezero

Planina Go~

Bijeqina

Goluba~ka tvr|ava

Obedska bara

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (15)

„AMERI^KA IZUZETNOST”

Ideja da su Amerikanci moralno superiorni u odnosu na sve druge nacije na svetu im daje za pravo da slobodno interveni{u van svojih dr`avnih granica i tako ~ine dobro svim nacijama sveta, odnosno dono{ewe svog modela dru{tva i drugim narodima sveta da u wemu u`ivaju. Tako Sjediwene Ameri~ke Dr`ave sebe stavqaju iznad me|unarodnog prava koje va`i za sve druge nacije i dr`ave sveta. Zar to nije isto {to i nacizam ili rasizam? Amerika smatra da joj ne treba dozvola nijednog me|unarodnog organa, niti UN, niti Saveta bezbednosti UN.

4.

1885. - Umro je knez Aleksandar Kara|or|evi}, sin vo|e Prvog srpskog ustanka Kara|or|a. Za wegove vladavine 1842-1858. po~ele su reforme dr`ave i wena modernizacija. Na Svetoandrejskoj skup{tini 1858. zba~en je sa vlasti, a na presto se vratio knez Milo{ Obrenovi}.

u [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“ u Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini u Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini u Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine u Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo u Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps u Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

ISPITIVAWE BIOLO[KOG ORU@JA NA @IVIM QUDIMA:

Kada govorimo o postojawu i razvoju biolaboratorija, odnosno kreirawu i proizvodwi biolo{kog oru`ja u Ukrajini, nemam nikakvu iluziju da to dr`ava poput Amerike radi.

Ona za to ima ozbiqne kapacitete, i to kako za izu~avawe, istra`ivawe i kreirawe, tako i za proizvodwu biolo{kog oru`ja. Za takve stvari im zasigurno ne trebaju nikakvi spoqni partneri kao {to je, na primer, jedna Ukrajina. Za takve „prefiwene stvari“, gde su potrebni veliki kapaciteti, oni }e svakako partnere tra`iti u Velikoj Britaniji, Nema~koj, Australiji, na Novom Zelandu, u Holandiji, skadinavskim zemqama, odnosno u zemqama „belih anglosaksonskih protestanata“.

Ali, gde bi ipak Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama mogla da zatreba pomo} jedne takve zemqe kakva je Ukrajina i za{to?

Odgovor je jednostavan: Ukrajina mo`e mnogo pomo}i Americi prilikom testirawa i ispitivawa dejstva ve} napravqenog ameri~kog biolo{kog oru`ja na qudima! Tu su zemqe poput Ukrajine idealne, i to je ono ~ega bi trebalo da se bojimo.

U Ukrajini se pred o~ima Evrope i Amerikanaca, da ne ka`em ~itavog Zapada, ve} decenijama toleri{e postojawe ekstremne desni~arske politike zasnovane na ideologiji rasizma i nacizma! Toleri{e se, kanali{e i ta primitivna mr`wa pre-

ma susednom, srodnom slovenskom narodu, to jest Rusima! Rusi su u takvom obliku nacizma, pored drugih ne-belih rasa i Jevreja, postali jedna od wihovih najomra`enijih nacija! Ukrajinski nacisti su u kratkom vremenskom periodu, u toj svojoj dr`avnoj vladaju}oj ideologiji, izvr{ili brzu i potpunu dehumanizaciju Rusa, i oni se u javnom prostoru izjedna~avaju sa `ivotiwama, sa zlim bi}ima iz bajki i nau~nofantasti~nih romana.

U tako postavqenom vredonosnom sistemu Ukrajine, uop{te ne iznena|uje {to smo, od samog po~etka sukoba, mogli videti

bezbroj snimaka napravqenih mobilnim telefonima samih po~inioca i u~esnika zlo~ina, na kojima se vidi surovo, gotovo sadisti~ko i`ivqavawe i pona{awe ukrajinskih nacisti~kih formacija prema zarobqenim vojnicima Ruske Federacije. Sigurno se se}ate snimaka na kojima zarobqeni ruski vojnici le`e okrenuti na stomak, dok nacisti~ki pripadnici oru`anih snaga vojske Ukrajine idu izme|u wih i pucaju im u kolena, u noge, u ruke, u glavu, dok pojedince bukvalno kastriraju na `ivo. Krv lije na sve strane, ~uje se smeh i izlivi zadovoqstva zlo~inaca. Niko sa demokratskog i humanog Zapada nije reagovao na takvo pona{awe ukrajinske vojske, ~ak ni saop{tewem! Tako se pona{ati prema Rusima je sasvim ispravno i opravdano, i ne treba osu|ivati.

[ta li bi se desilo da se na internetu pojavio ogroman broj takvih snimaka gde pripadnici oru`ane sile Ruske Federacije tako masakriraju pripadnike oru`anih snaga Ukrajine, ili, recimo, zapadnih pla}enika, na primer iz SAD, [vedske, Velike Britanije, itd? Verujem da bi pona{awe i reakcija Zapada u tom slu~aju bila potpuno druga~ija i grani~ila bi se sa histerijom. Ali vojska Ruske Federacije nije ni fa{isti~ka, ni nacisti~ka, i ne propoveda da su Rusi „nadrasa“.

Ne bih uop{te bio iznena|en da su ba{ vo|e tih i takvih vojnih formacija insistirale i uticale na odgovaraju}e dr`avne organe Ukrajine, da ugovore sa predstavnicima Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava ispitivawe biolo{kog oru`ja ameri~kog porekla na stanovni{tvu Ukrajine koje je `ivelo na podru~jima koja su bila pod kontrolom ruskih pobuwenika. SAD ispitivawe svog biolo{kog oru`ja na qudima ne mogu izvesti, na primer, u jednoj Francuskoj, Nema~koj, Velikoj Britaniji ili Poqskoj, jer nijedna od tih zemaqa ne bi sigurno ugro`avala zdravqe, odnosno zara`avala i ubijala sopstveni narod. Ali u zemqama gde se ba{tini rasizam, nacizam i fa{izam, gde postoje vi{e nadrase, kao i one „mawe vredne nacije“, kao {to su Rusi u Ukrajini, svakako je to mogu}e izvesti, ~ak i uz saglasnost najvi{ih dr`avnih organa i pojedinaca na vlasti. Takve zemqe u Evropi su, pored pomenute Ukrajine, i Gruzija, za koju smo ve} rekli da postoje ruski podaci da rade na biolo{kom oru`ju zajedno sa Amerikom, potom Letonija i Estonija, gde tako|e postoji znatna i brojna ruska nacionalna mawina, dok obe pomenute dr`ave, sli~no Ukrajini, otvoreno neguju „pronacisti~ki stav i istorijsko nasle|e“, nau{trb nekada{weg antifa{izma, koji su u wihove zemqe donele jedinice Crvene armije.

Kraj

1919. - Po~ele su demonstracije kineskih studenata protiv odluke Versajske mirovne konferencije da se nema~ki posedi u provinciji [antung predaju Japanu. Demonstracije pod nazivom „Pokret 4. maja”, prerasle su u nacionalni pokret, pokrenuv{i preko 10 miliona qudi.

1929. - Ro|ena je ameri~ka glumica Odri Hepbern, ambasadorka dobre voqe UNICEF-a. Dobitnica je Oskara za film „Praznik u Rimu” („Doru~ak kod Tifanija”, „Sabrina”, „Rat i mir”, „Qubav popodne”, „Moja draga lejdi”).

1938. - Daglas Hajd je postao prvi predsednik Irske na osnovu novog ustava kojim je proklamovana wena nezavisnost.

1970. - Ameri~ka Nacionalna garda ubila je ~etiri i ranila 11 studenata Univerziteta Kent u dr`avi Ohajo koji su demonstrirali protiv Vijetnamskog rata.

1979. - Predsednica konzervativne stranke Margaret Ta~er posle pobede nad laburistima na parlamentarnim izborima, postala je prva `ena premijer u istoriji Velike Britanije.

1980. - Umro je predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, vo|a jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu i lider Komunisti~ke partije Jugoslavije. Izveo je zemqu iz sovjetskog bloka, pokrenuo wen svestrani razvoj i bio vo|a Pokreta nesvrstanih zemaqa.

1990. - Na prvim vi{estrana~kim izborima posle Drugog svetskog rata u Hrvatskoj je ubedqivo pobedila Hrvatska demokratska zajednica Frawe Tu|mana.

1994. - Emitovawem prvog servisa vesti, po~ela je da radi beogradska nezavisna novinska agencija Beta.

2001. - Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su glasawem izba~ene iz Komisije za qudska prava pri UN, {to je prva takva odluka u istoriji te me|unarodne organizacije.

2005. - U aukcijskoj ku}i Kristi skulptura Konstantina Brankuzija „Ptica u prostoru” prodata je za 27.450.000 ameri~kih dolara, {to je rekordna cena jedne skulpture.

2009. - Rikardo Martineli, multimilioner, vlasnik najve}eg lanca supermarketa u Panami, pobedio je na predsedni~kim izborima u toj centralnoameri~koj zemqi.

Istra`ivawe „biooru`ja“ vr{i se u zemqama koje ba{tine rasizam

Neonacisti u Kijevu

Kwiga istori~ara Bojana Paji}a iz Melburna predstavqena i u Beogradu: SVEDO^ANSTVO O 1.500 AUSTRALIJANACA KOJI SU POMAGALI SRPSKOM NARODU

Sa Srbima kroz golgotu Velikog rata

„Sirota malena Srbija! Du{a me boli zbog we i wenog hrabrog naroda. Zaista sam naporno radila tokom tih prvih nedeqa invazije i retko bi se de{avalo da mi o~i ne budu pune suza“ - zapisala je u pismu poslatom iz Vrwa~ke Bawe 1915. godine, medicinska sestra, Australijanka Etel Mej Gilingam. U Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu tra`ila se stolica vi{e na promociji kwige Bojana Paji}a, koji je iz Australije do{ao sa Ri~ardom Kukom i Keti Henkok, ~ije su bake delile te{ku sudbinu Srba i mnoge `ivote spasle.

Gilingam, svojevremeno odlikovana Krstom milosr|a Kraqevine Srbije, samo je jedna od junakiwa kwige „Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu”. Kwiga Bojana Paji}a otkriva pri~u o dve u ono vreme prostorno udaqene nacije koje su se ujedinile u borbi za slobodu i pravdu u jednom od do tada najte`ih sukoba u istoriji ~ove~anstva. Paji}, australijski vojni istori~ar srpskog porekla, posle vi{e od decenije istra`ivawa, do{ao je do podataka da je Gilingamova bila jedna od oko 1.500 gra|ana Australije i Novog Zelanda koji su stajali uz srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Etel je bila veoma hrabra dobrovoqka pa je jedno vreme provela i u zarobqeni{tvu.

- Etel je, sa nekim drugim medicinskim osobqem, odbila da napusti rawenike i kad je u Vrwa~ku Bawu do{la austrougarska vojska. Provela je zarobqena nekoliko nedeqa u Srbiji, potom je preba~ena u Ma|arsku da bi na kraju, zahvaquju}i Crvenom krstu, bila oslobo|ena.

Rezultate svojih istra`ivawa, pismena svedo~ewa dobrovoqaca s fronta, ali i ona usmena koja su prenosili na potomke, Paji} je sabrao u tri kwige, od kojih je ova posledwa, u izdawu Australijske amabasade u Srbiji, prevedena i na srpski jezik.

- Me|u tih oko 1.500 Australijanaca i Novozelan|ana, samo je jedna ~eta, wih 88, bila etni~ki slovenskog porekla, i oni su se kao dobrovoqci pridru`ili srpskoj vojsci. Na tom spisku dobrovoqaca bilo je oko 380 bolni~arki, ali i `ena lekara koje su radile u bolnicama na Solunskom frontu, brinule o srpskim rawenicima, a potom se sa wima posle rata i povla~ewa vratile u Srbiju. Neke od wih ostale su i posle rata u Srbiji, brinule se o srpskoj siro~adi, obezbe|ivale hranu za stanovni{tvo, poput narednika Oliv Mej Kelso King - pri~a Paji}. King je slu`ila u Bolnici {kotskih `ena, bila je i voza~ ambulantnih kola, a posle rata organizovala je australijsko-srpske kantine za pomo} ugro`enom civilnom stanovni{tvu u lekovima, hrani i ode}i. I ne samo to! Srce joj je ukrao wen Jovi - Milan Jovi~i}, srpski oficir za vezu sa {tabom britanske armije u Solunu. Romansa je trajala dok ga slu`ba nije odvela u London, a Oliv je u Srbiji bila sve do 1920, do kada je u 17 pokretnih kantina hranila gladne i napa}ene. Dve godine nakon povratka ku}i, dobila je poziv koji se ne odbija - da bude gost na svadbi kraqa Aleksandra! Tu sre}e svog Jovija, kome pi{e i pesmu s po~etka. Nikad ga vi{e videla nije. Ali godinama su se dopisivali. Oliv je ceo `ivot dr`ala fotografiju svog voqenog kraj uzglavqa,

sa svojeru~nom posvetom: „Mojoj malenoj dragoj sa iskrenom qubavqu, Milan (Jovi), 21. april 1921.”

Ovo dvoje qudi simbol su prijateqstva i zajedni~ke te{ke borbe oko 1.500 Australijanaca i Novozelan|ana i Srba tokom Prvog svetskog rata, koju je od zaborava otrgao Bojan Paji}.

- Srpske vlasti odlikovale su je Srebrnom medaqom za hrabrost. Za brigu o rawenima i humanitarni rad posle rata prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} li~no ju je odlikovao Krstom milosr|a i Ordenom Svetog Save tre}eg stepena, a na wegov izri~it poziv 1922. Oliv King je sa roditeqima prisustvovala wegovom ven~awu sa kraqicom Marijom.

Bojan napomiwe da je Srbija, osim Kingove, odlikovala jo{ oko 150 australijskih dobrovoqaca, ~iji potomci danas s ponosom u svojim domovima ~uvaju ordewe i medaqe, ali i pisma s fronta.

- Na na{u sre}u, Australijanci mnogo vode ra~una o svojoj porodi~noj istoriji i bri`qivo ~uvaju dokumente. Davno, kada su ta pisma stizala s fronta, pojedine porodice su ih

QUBAV NA FRONTU

Oliv King je tokom rata upoznala i zavolela oficira Srpske vojske Milana Jovi~i}a sa kojim se dopisivala godinama posle rastanka. Posledwi put sreli su se 1922. na kraqevskom ven~awu, a posle toga napisala mu je i posvetila qubavnu pesmu. Oliv se nikada nije udala, a do kraja `ivota dr`ala je wegovu fotografiju iznad uzglavqa. „Ako ti se ne vratim, Ve} prva napustim ovaj svet, sama, Ne tra`im od tebe da mi bude{ veran, Niti da okrene{ glavu kad vidi{ neku drugu. Ne, re}i }u ti: „Zaboravi me, dragi, Nemoj nositi crninu za mnom”. Mo`da }e nam se putevi opet ukrsti-

~ak ustupale lokalnim novinama da ih objave, tako da mi danas to imamo i dokumentovano. Osim toga, ~uvena australijska spisateqica Majls Frenklin, po kojoj se danas zove najuglednija kwi`evna nagrada u ovoj zemqi, svojevremeno je sa Bolnicom {kotskih `ena bila uz srpsku vojsku na Solunskom frontu. Svoje iskustvo preto~ila je u dramu „Daleko na Kajmak~alanu”, a kao svedo~anstvo je ostavila i memoare pod nazivom „Ne mari ni{ta”, nazvane po re~enici koju je stalno slu{ala od srpskih vojnika i sestara.

U tekstovima Frenklinova je pisala koliko po{tuje srpsku vojsku.

- U svakom seocetu bili su sme{teni srpski vojnici i gde god bismo videli srpsku vojni~ku kapu znali bismo da tu imamo svoju bra}u, za{titni~ki nastrojenu, vite{kog karaktera, tako da smo mogli slobodno i bez straha da ulazimo u ku}e i izlazimo iz wih - zapisala je Majls Frenklin.

Promociji ove kwige u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu prisustvovao je i Ri~ard Kuk, unuk Etel Gilingam, koji je s ponosom govorio o svojoj baki i wenoj hrabrosti. Jo{ jedna go{}a Beograda bila je i Keti Henkok,

~ija je tetka Meri di Garis bila glavna doktorka i upravnica Bolnice {kotskih `ena u Ostrovu (dana{wa Severna Makedonija), koja je zbog svog predanog rada odlikovana Ordenom Svetog Save tre}eg stepena. Kwiga bogata fotografijama, kao najvernijim svedocima tragedije i epopeje jednog naroda i vremena, otkriva nam sudbine Australijanaca i Novozelan|ana, me|u kojima je bilo i brojnih dama koje su kao doktorke i sestre pomagale Srbima.

- Jedan vojnik imao je ~ak 35 rana od {rapnela... Gangrene su bile veoma ~este, a stalne amputacije su pretvorile hirur{ki {ator u pravo mu~ili{te. Najve}u muku predstavqale su rane na grudima - tu skoro da se nije moglo ni{ta u~initi da se pacijentu pomogne - zapisala je Agnes Benet, Australijanka koja je bila upravnica bolnice u Ostrovu i te 1916, kada su stotine i stotine srpskih vojnika stizale iz klanice Kajmak~alana, a preneo Paji} uz fotografiju Benetove sa tada regentom Aleksandrom i generalom Milo{em Vasi}em, koji su obilazili bolnicu. Paji} je istakao da su Australijanci do{li preko volonterskih organizacija, britanskih vojnih bolnicama, da su bili i me|u onima koji su na{oj vojsci pomagali u snabdevawu...

- Ali mnogo vi{e Australijanaca bilo je u britanskim snagama, pa i onima koje su u jesen 1915 poku{avale bezuspe{no da pomognu Srbima nakon neprijateqske invazije na Srbiju - kazao je Paji} i dodao da ih je bilo u u mornarici.

Dolazili su i Srbi i Ju`ni Sloveni koji su `iveli u Australiji, ~iji broj nije bio veliki, ali su bili zna~ajni. A va`ni su, naveo je Paji}, bili i ~lanci novinara objavqeni u Australiji u kojima su apelovali za pomo} Srbiji.

Nije zaboravio Paji} i da pri~a o kwi`evnici Majls Frenklin, ~iju je sliku sa srpskim bolni~arima objavio u kwizi, a koja je napisala memoare naslovqene ba{ na srpskom „Ne mari ni{ta”! Iznedrila je i dramu „Daleko na Kajmak~alanu”.

- Oliv i Milan su simbol Australije i Srbije u Prvom svetskom ratu - zavr{io je Paji} i dodao da je istorija odnosa ove dve zemqe nedovoqno istra`ena.

Sestra bliznankiwa bake Keti Henkok bila je dr Meri de Garis, koju je Srbija odlikovala.

ti Kada i ti pre|e{ u drugi svet.

U`ivaj u slatkim trenucima mladosti, Kratkove~nima, kao i sve {to je lepo. Mora{ spoznati tu`nu istinu: Nema te suze koja mo`e o`iveti pro{lost. Ipak, neka tvoji povici ne budu odve} glasni. Da upla{e moju jadnu du{u koja

luta, pa da u strahu da ti ne naudi, Ne potra`i svoju du{u, u kojoj se nekada ogledala.

A ti se katkad, u trenutku ~e`we, Priseti kako su nam se ruke nekad davno srele, Prepusti se silini tog se}awa, I zaboravi da sam se molila da me zaboravi{.“

- Najpre je aplicirala u australijsku vojsku, ali je odbijena jer u to vreme nisu primali `ene. Smatraju}i da to nije fer, odlazi u Veliku Britaniju, gde se pridru`uje [kotskoj `enskoj bolnici 1916, kao hirurg u tzv. ameri~koj jedinici. Sa 36 godina dolazi u Ostrovo, gde boravi od februara 1917. do oktobra 1918. Le~ila je srpske i vojnike, pa ~ak i ako se na{ao i rawen neki neprijateqski - ispri~ala je Henkokova Beogra|anima. Meri je pisala ku}i o svemu - da je bolnica u prelepoj dolini, pored jezera Ostrova, o raznom cve}u, ali i operacijama koje su i{le do amputacija. Slala je i fotografije, a i igrala je srpsko kolo!

Svi oni su sutradan nakon promocije krenuli daqe i ju`nije od Beograda, stopama svojih predaka - Vrwa~ka Bawa, Vrawe, pa sve do Dobrog poqa i same granice Severne Makedonije i Gr~ke.

Bojan Paji}, Keti Henkok i Ri~ard Kul

Qubav: Milan Jovi~i} i Oliv King

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Zbuweni ste. Ose}ate {ta vam i kako dolazi u budu}nosti, ali ne znate kako da uti~ete na to. Dok se tako kolebate, vreme prolazi, a ni{ta se ne mewa. QUBAV: Podr{ka partnera postaje naporna jer vas on, na neki na~in, obavezuje na ne{to na {ta u budu}nosti znate da niste spremni. Ose}ate se ulovqeno pa vas taj nesklad u odnosima uznemirava. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Nauka tra`i odgovor:

Ko je inteligentniji –

PSI ILI MA^KE?

Od kad je sveta, vlasnici pasa i ma~aka poku{avaju otkriti ko je pametniji.

Svaki qubiteq pasa sta}e na wihovu stranu, dok qubiteqi ma~aka smatraju da su pametnije ma~ke. Zbog toga su se u pri~u ukqu~ili nau~nici, pi{e magazin World Cat Finder.

Nakon {to su zavr{ili studiju, istra`iva~i su obavestili javnost da psi imaju oko 550 miliona neurona u mozgu, dok ma~ke imaju oko 250 miliona. To bi zna~ilo da su psi pametniji od ma~aka, ali odgovor nije tako jednostavan.

Kada govorimo o razli~itim `ivotiwama, mo`emo o~ekivati razli~ite nivoe inteligencije, ali to bi moglo biti prili~no te{ko odrediti. Budu}i da su `ivotiwe razli~ite i stvorene za razli~ite svrhe, vrlo je te{ko uporediti wihovu inteligenciju.

Na primer, psi se mogu istrenirati da rade puno stvari, ali uglavnom su zavisni od qudi, dok su se s druge strane ma~ke sposobnije da se brinu same o sebi. Da li to onda zna~i da su ipak ma~ke pametnije od pasa?

Pa, zapravo i ne.

I ma~ke i psi pametni su na svoj na~in, zavisno o tome {to treba da rade. Ako `elite uporediti {ta je boqe, auto ili motor, shvati}ete da imaju neke sli~nosti, ali ih je nemogu}e uporediti jer su stvoreni za razli~ite svrhe.

Qudi }e u ve}ini slu~ajeva inteligenciju ku}nih qubimaca povezati s tim koliko ih je lako istrenirati. Psi su poznati po tome {to ih je lako dresirati, {to onda ukazuje na to da su pametniji. Me|utim, mogu}e je dresirati i ma~ke – samo treba imati pravi pristup. Ali to tako|e nije ispravan na~in za merewe inteligencije ku}nog qubimca.

Glavni problem s merewem inteligencije ma~aka i pasa je taj {to ne postoje univerzalni instrumenti. Ne postoji ne{to {to }e vam pokazati ko je pametniji. U ve}ini slu~ajeva stvari koje }e funkcionisati za merewe inteligencije pasa ne}e funkcionisati za ma~ke i obrnuto.

Dakle, debata o ovom pitawu izme|u qubiteqa pasa i ma~aka }e se po svemu sude}i nastaviti.

POSAO: Ovaj period je povoqan za vas jer je na pomolu finansijski dobitak koji }e vam dati prostora da ubla`ite napetost koja vas, ve} neko vreme, mu~i. QUBAV: U va{em qubavnom `ivotu se bli`i kraj jedne faze. Voqena osoba je raspolo`ena za promene, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we partneru i strpqewe mogu osve`iti vezu koja je zapala u krizu. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Dobar ishod vas puni samopouzdawem pa razmi{qate o daqim promenama. Ako se prepustite trenutnom raspolo`ewu postoji {ansa da u duhu euforije povu~ete poteze koji bi vam, dugoro~no, naneli {tetu. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja ili nije adekvatna za vas ili veza s wom nije mogu}a. Platonski odnos i ma{tawe, dovoqni su da se ose}ate sjajno.ZDRAVQE: Gastritis.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: U toku su promene. Okru`eni ste tenzijom i promenama raspolo`ewa. Ne postoji na~in da osmislite re{ewe kojim biste izbegli stresove i odgovorili na sve zadatke koji su stavqeni ispred vas. QUBAV: Povla~ite se u sebe. Mo`da vam neke nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Problem je posledica trenutno lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Melanholija.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Predstoji vam ponuda za saradwu sa osobom koja vam u `ivot dolazi kao neko ko `eli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam je sumwiva jer sve zvu~i suvi{e dobro da bi bilo realno. QUBAV: Mnogi od vas }e u ovom periodu otkriti neprijatne informacije. Generalni savet je da nijednu vest ne uzimate zdravo za gotovo ve} da pa`qivo proverite izvore iz kojih ona poti~e. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Iako napredujete na mestu gde se nalazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. Budite qubazni i dobronamerni jer ne znate za {ta }e vam neko zatrebati u budu}nosti. QUBAV: Partnerski odnosi su vam na posledwem mestu jer vam se name}u problemi koji dolaze iz {ire porodice, bilo da se radi o roditeqima ili bra}i i sestrama. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

NAPRAVQENA LISTA NAJBOQIH SALATA SVETA:

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Nakon velikog pritiska primorani ste da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste uznemireni, tenzija }e popustiti istog trenutka kada budete prelomili i jasno se opredelili. Ne `urite sa zakqu~cima. QUBAV: Na ovom poqu je zavladala monotonija. Na neki na~in, obostrano prihvatate qubav kao projekat koji tek treba da da rezultate. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvnu sliku.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Pred vama je vi{e mogu}nosti. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome morate da donesete odluku je prekratak. Predstoji vam delikatna situacija u kojoj morate biti odlu~ni i brzi, a istovremeno i mudri. QUBAV: U partnerskim odnosima vlada zati{je. Voqena osoba deluje sebi~no i nestrpqivo. Va{a romanti~nost, ovih dana, trpi udarce. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Svesni ste da }e se u narednom periodu mnogo toga promeniti pa vas hvata trema. Mo`ete sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je sada i ovde i ne razmi{qate o onome {to u budu}nosti dolazi. QUBAV: Ne zaboravite da je va{ partner, kao i vi, osoba koja tako|e ima svoje potrebe i da joj je nekada neophodno popustiti, ~ak i kada nije u pravu. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Pripremite se na stres jer vam predstoji neo~ekivani tro{ak. Krenite u susret ovom tranzitu tako {to }ete se hitno presabrati i prona}i zaostale nepla}ene ra~une na koje ste zaboravili. QUBAV: Uvek vas prati ose}aj da ne{to nedostaje. Mo`da vas privla~i pomisao da je ne{to {to se de{avalo u pro{losti bilo lep{e od ovog {to imate danas. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Bez obzira na to {to situacija mo`e delovati obe}avaju}e, ne zanemarujte to da sve {to ovih dana otpo~nete kasnije mo`e biti podlo`no prepravqawu i reviziji. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Ne bi bilo lo{e da ipak krenete i vi u susret voqenoj osobi ~ime biste joj dali do znawa da su vam `eqe obostrane.ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Sva va{a energija je usmerena na rad i poslovne aktivnosti. Ovo je period va`nih odluka ali i otkrivawa neprijatnih istina koje do sada niste ni slutili. QUBAV: Sli~no kao i u poslu sve zavisi od vas. Kratko re~eno, nemate dovoqno strpqewa ni za koga. Povoqna vest je da ne}ete jo{ dugo ~ekati, promene sti`u u bliskoj budu}nosti. Do tada, ostanite smireni. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

^uvena srpska salata zauzela visoko mesto!

^uveni gastronomsko-turisti~ki

vodi~, TASTEATLAS je napravio listu najboqih salata na svetu

Mo`emo biti ponosni jer se i jedna na{a doma}a salata na{la na listi. U posledwem izdawu TasteAtlas je napravio listu 50 najboqih salata sveta, a moravska salata se na{la na ~ak ~etvrtom mestu.

Moravska salata je progla{ena za jednu od najboqih salata na svetu.

Imaju}u u vidu raznolikost i sastojaka i tehnika {irom sveta, nije bilo lako izboriti se za ovako visoko pozicionirano mesto.

Za ovu salatu gastronomsko-turisti~ki vodi~ ka`e da dolazi iz okoline Ni{a i Leskovca. Salata se pravi tako {to se kombinuje praziluk, paradajz, pe~ena paprika, quta paprika, beli luk, so i uqe. Povr}e se prvo nasecka, posoli i prelije uqem.

Kombinacija se zatim dobro prome{a i ohladi pre poslu`ivawa. Moravska salata je posebno popularna tokom vru}ih letwih meseci. Mo`e se poslu`iti kao predjelo,

prilog mesu sa ro{tiqa, a ponekad i kao glavno jelo poslu`eno sa komadom tvrdog sira i hleba. Tajna ove salate jeste vrhunska slatka crvena paprika karakteristi~na za moravski kraj.

Ono {to je jo{ interesantnije, jeste da je [opska salata zauzela drugo mesto. Iako se ona vodi kao bugarska, objektivno je srpska – jer region [opi zahvata obe zemqe, Bugarsku i Srbiju. Na prvom mestu je popularna gr~ka salata Dakos dok su se na{e Belolu~ene paprike na{le na 21. mestu. Najnovija lista salata ovog magazina ni malo ne

iznena|uje, jer je poznato da Srbi ne sedaju za stolom bez neke od brojnih salata iz Srbije i regiona.

SAVETI STRU^WAKA

Kako pobediti nesanicu usred no}i?

^esto se probudite usred no}i i nakon toga ne mo`ete da zaspite satima? Mnogi qudi se `ale da im se svake no}i ~ini da ih ne{to probudi u isto vreme - i do jutra spavaju na jednom oku.

Pojedini neki ~ak vide neke misti~ne razloge u tome, ali nau~nici imaju potpuno druga~ije mi{qewe, i ono ima nau~nu validnost.

Studija o medicini spavawa pokazala je da se oko tre}ine odraslih budi najmawe tri puta nedeqno tokom no}i. A vi{e od 40% ove grupe ima problema da zaspi. Dakle, ovo nije retka pojava. Ali ova svest ne olak{ava, pa je va`no razumeti uzroke problema.

Stru~waci obja{wavaju da tokom spavawa osoba prolazi kroz nekoliko ciklusa od 90 minuta. I ovi ciklusi odgovaraju razli~itim fazama sna. U jednom od wih, ~ovek urawa u lak{i, lak{i san i najmawa buka ga mo`e probuditi. Prolazak automobila ispod prozora, kretawe partnera u

RECEPT

krevetu, ma~ka koja odlu~uje da nao{tri kanxe - bilo {ta.

Greg Marej, profesor i direktor Centra za mentalno zdravqe na Tehnolo{kom univerzitetu Svinburn, obja{wava da se faza empatije javqa izme|u 3 i 4 sata ujutro. To je zbog ~iwenice da se telo ve} priprema za jutarwi uspon: temperatura tela i nivo hormona budnosti po~iwu da rastu, a pospanost se smawuje.

- Dodajte malo stresa i postoji velika {ansa da ne}ete mo}i ponovo da zaspite nakon bu|ewa - ka`e ovaj stru~wak.

Profesor savetuje da se pridr`avate nekoliko pravila kako biste se oslobodili no}nih bu|ewa:

l Ne pijte puno te~nosti no}u. ^esti odlasci u toalet no}u spre~i}e vas da zaspite. Kada napustite toplinu svog kreveta, va{e srce mora da pumpa krv kroz

KROMPIR PAPRIKA[

POTREBNO JE:

n 2 glavice crnog luka

n 2 {argarepe, 3 krompira

n 3 suve paprike

n 2 ka{i~ice aleve paprike

n 1 ka{i~ica ~ili sosa

n 2 ~ena belog luka

n 1 ka{ika uqa, so

n suvi biqni za~in, biber

n po potrebi voda

PRIPREMA:

Na uqu prodinstati luk iseckan na kockice i {angarepu na polukrugove. Dinstati dok {argarepa ne omek{a uz dolivawe vode.

Dodati suve paprike koje smo iseckali na kocke i krompir ise~en na {nite, dodati alevu papriku, so, biber, suvi biqni za~in, ~ili sos, prome{ati i dosuti vodu. Kr~ka-

ti dok se krompir ne skuva. Pred kraj dodati sitno seckan beli luk.

va{e telo da bi bilo toplo.

l Kada se probudite, ne proveravajte vreme - to }e pove}ati nivo anksioznosti.

l Ne spavajte sa ku}nim qubimcima u istom krevetu. Tre-

balo bi da imaju svoje mesto za spavawe kako se ne bi me{ali u va{e.

l Ostavite otvor otvoren. Optimalna temperatura za spavawe je 18 stepeni. U ovom slu~aju,

puls i otkucaji srca se smawuju i lak{e je zaspati.

l Meditirajte pre spavawa. Umesto da u mislima ponavqate doga|aje dana, samo ih pustite i opustite se.

[ta se de{ava kada prestanete da jedete crveno meso svaki dan

Govedina, sviwetina, jagwetina, divqa~ i kozje meso spada u crveno meso koje je bogato kqu~nim hranqivim sastojcima kao {to su proteini, gvo`|e i vitamin B12.

Bez obzira na esencijalne koristi, kao i va{e navike potrebno je da svoju ishranu ipak usmerite u pravcu da ograni~ite crveno meso i svedete ishranu na tri porcije nedeqno.

BOQI NALAZ HOLESTEROLA

Svakodnevne porcije mesa mogu da na{kode va{em lo{em holesterolu, posebno je crveno meso poznato po pove}awu LDL-a. Istra`ivawe sa Univerziteta Oksford je ~ak otkrilo da se rizik od koronarne bolesti srca kod qudi pove}ao za 18 odsto na svakih 50 grama dodatnog prera|enog crvenog

SMAWEN RIZIK OD DIJABETESA TIPA 2

Proteini poput crvenog mesa uti~u na to da li }ete razviti dijabetes tip 2 ili ne. Studija iz 2014. godine zakqu~ila je da je konzumacija mesa dosledno povezana sa rizikom od dijabetesa tipa 2. Zato je preporuka lekara, pi{e portal Eat this, dont that, da smawite porcije crvenog mesa.

IMA]ETE VI[E ENERGIJE

mesa koje jedu dnevno. ^im smawite porcije i va{i nalazi bi}e druga~iji, pro~isti}ete svoje krvne sudove.

Protein nije jedina hranqiva stvar u mesu, ono obiluje vitaminom B12 i gvo`|em, a oni imaju zna~ajnu ulogu u va{em zdravqu jer odr`avaju va{u energiju. Nedostatak jednog i drugog mo`e dovesti do umora i slabosti, ali smawenim unosom meca olak{a}ete va{ digestivni trakt i ose}a}ete se poletnije.

Kopriva, poma`e kod anemije, reguli{e krvni pritisak...

Lekovita svojstva koprive poznata su od davnina, ono {to je mawe poznato je da je ova biqka bogat izvor antioksidanasa.

Kopriva je samonikla jestiva biqka. Jedna {oqica listova koprive sadr`i 37 kalorija, 2,4 grama proteina, 0,1 gram masti, 6,7 grama ugqenih hidrata, 6,1 gram vlakana i 0,2 grama {e}era.

Lekoviti delovi biqke su list,

koren i seme koprive. Cvetovi i listovi su prekriveni `arnicama, tako da je potrebno koristiti rukavice prilikom wenog brawa. Kopriva sadr`i veliku koli~inu gvo`|a, pa se svrstava u najboqe prirodne lekove protiv anemije. Pored minerala gvo`|a bogata je i vitaminima C, K, mineralima magnezijumom, kalcijumom i fosforom. Sadr`i i hlorofil,

tanine, sluzi i karotenoide. Kopriva je najpoznatija kao prirodni lek protiv anemije (malokrvnosti). Povoqno uti~e na stabilizaciju {e}era u krvi, a zahvaquju}i diuretskom dejstvu i na regulaciju krvnog pritiska. Pospe{uje varewe i izlu~ivawe toksina iz organizma. U narodnoj medicini kopriva ima veoma {iroku upotrebu: ko-

ristiti se za le~ewe reumatskih oboqewa i gihta, kod oboqewa jetre, slezine, bolova u `elucu, kod akni i ekcema, opadawa kose, za probavu, za zaustavqawe krvarewa, kod glavoboqa i nesanice. Pored ~aja, koristite koprivu da napravite ukusna i zdrava jela poput salata, ~orbi i pita.

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

PROST BROJ PRIDO[LICA, NEPOZVAN GOST LUKSEMBURG SRPSKI FUDBALER SASLIKE

ODR@AWE U @IVOTU, EGZISTENCIJA OHAJO RADNIK U PRODAVNICI

BILO, DAMAR PTICE IZ REDA @DRALOVA

7. I 14. SLOVO AZBUKE

AKORD IZVEDEN NA^ETIRI @ICE

SrpskiGlas

INTERPUNKCIJSKI ZNAK (MN.) PLATINA

POND SLABO PRILAGO\. SITUACIJI RUDARSKI INSTITUT

SRPSKI FUDBALER, NIKOLA

ONAJ KOJI NEKOGA ISMEVA STANOVNICA KOSTARIKE

KALIJUM MALA PLETENICA GLUMICA QUBINKA

ZAOBILAZNO, NAOKOLO

SLU@BENI LIST (SKR.)

IZRA\IVA^I

EKONOMSKI BIRO

JUNAK IZ 1. SRP. USTANKARAJI]

PLANINAU SRBIJI MONGOLSKI VLADAR (MN.)

SPORTISTI U GA\AWU LUKOM I STRELOM U TO VREME 1. I 17. SLOVO AZBUKE NORVE[KA GOWEWE STOKE VIKAWEM „AE“

URE\AJI KOJI KONDEZUJU STRUJU

EKONOMSKI ODSEK

ULOGAX. KOLINS U DINASTIJI

AFRI^KI KUPNACIJA(SKR.)

4. I 8. SLOVO

AMERI^KI XEZ MUZI^AR, [O

[VEDSKI POPDUET VRTLOG U RECI

OSE]AJ POTREBE ZAJELOM 1. I 23. SLOVO

RE@ISER ANAKIN

NABILO KOJI NA^IN

IKAV[TINA MEHANI^KA RA^UNAQKA

MATICA SRPSKA (SKR.)

OPERA \UZEPEA VERDIJA SIR]E (LAT.)

VOJNI ODSEK (SKR.) TANTAL

ZAPAD MU@EVQEV BRAT

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: PULS, OPSTANAK, EQ, EB, RTAW, EO, TETRAKORD, AKN, ZAGRADE, GLAD, P, NESNALA@EWE, TRAJKOVI], KEN, ISMEVA^, MS, Z, K, KIKICA, AIDA, OKOLO, ROKSET, SL, IKAVICA, VO, TA[NERI, AKTER, ARIK, TROTOARI, RIBONI, I]EVO, K, RIKA, AM, ]AR, NAISUS, CRTATI, ISOVI].

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: NEREJIDE, AROMATIK, DOLE, EGO, TARTAN, PI, IE, IM, O^ETKATI, BALUSTER, URASTATI, N, T, OC, S, ALIMPI], EVRI, IV, VG, ASOVI, KALVADOS, [TRICATI.

SUDOKU

VODORAVNO: 1. K}erke boga Nereja, morske nimfe (mit.), 2. Aromati~no sredstvo, 3. Na ni`em mestu - Latinska li~na zamenica, 4. Materijal za atletske staze, 5. Autooznaka za Pirot - Isto~na Evropa (skr.) - Imenica (skr.), 6. O~istiti ~etkom, 7. Vrsta potpornog ukrasnog stubi}a (fr.), 8. Rastu}i ulaziti u ne{to, 9. Simbol azota - Oznaka za teslu - Obrazovni centar (skr.) - Simbol sumpora, 10. Srpski general iz 19. veka, Ranko, 11. Moneta Evropske monetarne unije (mn.) - Francuski {ansower i glumac Montan, 12. Susedna slova azbuke - Sportski {ampioni, 13. Vrsta rakije od jabuka (fr.), 14. Se}i makazama.

USPRAVNO: 1. Iznad, povrh - Negodovawe, protest - Vi{a komercijalna {kola (skr.), 2. Pesnik erotskih pesamaZave{tawe (lat.), 3. Filmska uloga - Apsolutni superlativ - Simbol lorencijuma, 4. Fakultetski profesor u penziji (lat.) - Vredni insekti, 5. Li~na zamenica - Autor tekstova za muzi~ke kompozicije, 6. Luka u Gr~koj - Siloviti napadi - Sve~ana pesma, 7. ^ast, ugled (lat.) - Kov~eg sa mo{tima sveca, kivot, 8. Italijanski pisac, Umberto - Parfem - Gr~ka pop peva~ica, Ana.

POZNATI SRPSKI GLUMCI SVE VI[E BE@E IZ GRADA NA SELO

Gazda Jezda proizvodi rakiju, kadet Xakovi} ima farmu koza, a Kojo pravi komunu

Ne bismo rekli da su sa glumom zavr{ili, ali sa gradom svakako jesu. Neki srpski glumci budu}nost ne vide vi{e u prqav{tini prestonice ve} u sve`em vazduhu, proizvodwi i prirodi. Posledqih godina sve vi{e glumaca se odlu~uje da svetla grada i u`urbani gradski stil zameni za mir i opu{tenost. Nekima od wih po{lo je za rukom da razviju biznis u selima iz kojih su potekli, poput Nenada Jezdi}a i Branka Jankovi}a, dok su Nikola Kojo i bra~ni par Qiqana Blagojevi} i Sini{a Kova~evi} grad napustili radi sopstvenog mira. Kako spoznaju vrednost `ivota, junaci sa TV ekrana i pozori{ne scene sve ~e{}e `ele da slobodno vreme provedu u prirodi neoptere}eni dnevnim vestima. Ipak, zbog poslovnih obaveza i {kolovawa dece, glumci iako su sve vi{e vezani za selo, vezu sa gradom ne prekidaju i ne odri~u se ni gradskih adresa. Tako je glumac Nenad Jezdi} u jeku popularnosti odlu~io da se maltene preseli u rodni kraj i po~ne da proizvodi rakiju od razli~itog vo}a. Vratio se u rodni kraj u selo Zabrdica kod Vaqeva i sagradio veli ku porodi~nu ku}u i objekte potrebne za proizvodwu rakije. Tamo danas ima 20 hektara imawa i ideja mu je da u biznis ukqu~i svoje ~etvoro dece kako budu stasavala, ukoliko to bude i wihova `eqa. Za odr`avawe vo}a, brawe i sve {to treba da se uradi

U SUSRET EVROVIZIJI:

na placu, gazda Jezda, kako ga zovu, anga`uje seqane i vrlo je ponosan zbog toga.

– Ovde imam {ansu da uradim ne{to dragoceno za sve svoje. Ovo je sada moja potreba. Moram ovo da uradim zbog svoje porodice, ali i zbog qudi iz ovog sela koji rade i koji }e tek raditi kod mene i na radost wihove dece – rekao je Nenad Jezdi}.

[to se ti~e Jezdi}eve gluma~ke karijere, ona nije o{te}ena wegovom odlukom da mu `ivotna baza bude na selu, tako da wegov drugi porodi~ni dom ostaje na istoj adresi, u Zemunu.

– Istinsku puno}u `ivota ose}am na selu, ali to me ne}e udaqiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo `ivot – poru~io je Nenad.

Kako saznajemo, on je u rodnom mestu majci kupio stan, a kredite koje je podigao zarad zapo~iwawa biznisa je otplatio.

Lepo i korisno spojio je i glumac Branko Jankovi} kojeg i u rodnom mestu Guwaci u vaqevskom okrugu najvi{e prepoznaju po liku kadeta Xakovi}a kojeg je igrao u popularnoj TV seriji „Vojna akademija”. Sa me{tanima ovog sela Branko se sa`iveo jo{ kao de~ak kad je sa bakom ~uvao koze, a pre nekoliko godina se vratio korenima i zanatu koji ga je othranio.

Branko danas ima farmu koza sa vi{e stotina grla, od ~ijeg mleka proizvodi visoko kvalitetan sir i surutku koja se koristi za ishranu dece i sportista. Za kratko vreme

Branko je razvio biznis, pa sada proizvode izvozi i u daleki svet, ~ak i na ~etiri kontinenta. U selu se sku}io sa supru gom i koleginicom Nata{om sa kojom ima trogodi{weg Vukadina i jednogodi{wu }erku Ko viqku. Gluma~ke karijere se nije odrekao.

– Mo`da nekome deluje da vodim paralelan `ivot, jer sam maksimalno posve}en i jednom i drugom poslu. Ali, u pri~u sa proizvodwom surutke nisam u{ao zato {to ne mogu da `ivim od glume. Nikada ni za ~im nisam i{ao zarad novca, ve} zato {to sam, u najgrubqem smislu, avanturista. Ovaj posao me, zapravo, najlep{e odmara i ispuwava izme|u napornih proba. @eleo sam da pomognem roditeqima, kako bi od napornog i po{tenog seqa~kog rada po~eli i da zara|uju. Tako mi nije te{ko da budem ovde ni kada su poqski radovi, od orawa do ko{ewa i balirawa sena. Moja deca, bogu hvala, imaju mogu}nost da budu u prirodi, di{u sve` vazduh i igraju se na najprirodniji na~in – obja{wava Branko.

Glumica Marija Petronijevi}, poznata po seriji „Selo gori, a baba se ~e{qa”, pre osam godina iz Beograda se vratila u rodno selo Visibaba, pored Po`ege. Tu je po~ela da se bavi poqoprivredom i da sadi jagode. „Odrasla sam na selu. Verovatno da me je ta sredina formirala i usadila neke potrebe u meni i kada se ukazala prilika, prate}i unutra{wu potrebu, po~ela sam da radim i tu stvar koju volim. Divno je kada vidite ne{to {to dolazi kao proizvod va{eg rada i kada taj napredak mo`ete svakodnevno da prime}ujete”, istakla je Marija jednom prilikom.

Glumac Nikola Kojo skoro deset godina ponosni je vlasnik ku}ice na Kosmaju na prostranom imawu. Kojo je dugi niz godina zagovarao ideju da }e na obroncima Kosmaja napraviti komunu sa prijateqima u sredini, koja je nadaleko poznata kao naj~istija.

– @elim da se totalno izmestim iz grada na selo, ali trenutno to nije izvodqivo zbog moje dece i wihovog {kolovawa.

Srpski kandidat Luk Blek stigao u Liverpul

Lepo sam se sna{ao na velikoj sceni, ne}u odustati dok sve ne bude savr{eno

Bilo je divno, lepo sam se sna{ao na velikoj sceni, ne}u odustati dok sve ne bude savr{eno, ka`e za RTS Luk Blek, predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije 2023. koji je sa delegacijom RTS-a stigao u Liverpul.

Predstavnik Srbije Luk Blek i delegacija RTS-a stigli su u Liverpul, gde }e se takmi~iti na Pesmi Evrovizije 2023. sa pesmom „Samo mi se spava”.

Na prvoj probi je bilo odli~no, javqa {efica Slu`be za korporativni imix RTS-a Du{ka Vu~ini} i isti~e da su se kolege posvetile Lukinim nastupima.

Luk Blek poru~uje da ne}e odustati.

„Bilo je divno. Lepo sam se sna{ao na velikoj sceni. Svi smo sre}ni. Grad je prelep, kao i ekipa. Ne}u odustati dok sve ne bude savr{eno“, istakao je Luk Blek.

Luk Blek imao je po~etkom ove nedeqe u Liverpulu imao i prvu probu.

Prvo polufinale je 9. maja, drugo dva dana kasnije, a veliko finale Evrovizije u subotu 13. maja.

Ipak, i to }e uskoro biti mogu}e – otkrio je Nikola, koji sa suprugom Aleksandrom ima tri }erke.

Priznati umetnici, glumica Qiqana Blagojevi} i dramski pisac Sini{a Kova~evi} su }erki Kalini i malenoj naslednici Mioni ostavili stan u gradu, a oni su se povukli na selo. Danas je wihova baza u selu Surduk.

– Odselili smo se u Surduk, pored Dunava, u ku}u s dvori{tem iz kojeg pogled puca na vinograde. Sada imam vi{e vremena da ~itam i razmi{qam o sebi. Le`em ranije, a budim se prirodno. Zemun je nekada imao atmosferu malog grada, ali dobio je brzinu Beograda. Ipak, ostao mi je prva qubav, tu sam ro|ena, odrasla, i{la u {kolu, tu su mi bili prvi izlasci… Osta}emo u Surduku dok ne demantuju moje razloge za selidbu. Re~ je o mestu gde pekari starim qudima nose hleb na ku}nu adresu – pri~a Qiqana, koja ~esto putuje sa predstavama koje izvodi na scenama {irom sveta, a pri povratku ku}i sawa da s unukom Mionom u`iva na placu u Surduku. Ta slika je omiqeni prizor i za Qiqaninog `ivotnog saputnika Sini{u, koji ka`e da je veza sela i grada izuzetno dragocena, ali da je boravak u prirodi najboqi melem za umetni~ku, ali i svaku drugu du{u.

– Koje prednosti ima `ivot na selu, gra|a je za ~itav esej. Ipak, ima i mana `ivot u ruralnoj sredini, kao {to ima i prednosti `ivot u gradu, te i nisu ba{ komparativne vrednosti. Ako me pitate je li nam lepo u Surduku, svakako da jeste, ali najboqa je kombinacija `iveti na selu, ali ne prekidati vezu sa gradom – poru~uje Sini{a.

Nenad Jezdi}

Branko Jankovi}

Marija Petronijevi}

Nikola Kojo

Qiqana Blagojevi} i Sini{a Kova~evi}

Partizan kao gost pobedio TSC i sa~uvao

{ansu za

osvajawe drugog mesta

Fudbaleri Partizana pobedili su kao gosti TCS (3:1) u me~u tre}eg kola plej-ofa Suplerlige Srbije i tako sa~uvali teoretske {anse da se domognu drugog mesta koje vodi u kvalifikacije za Ligu {ampiona.

Pro{le nedeqe fudbaleri Partizana i Crvene zvezde su u svom 170. Ve~itom derbiju odigrali su na stadionu u Humskoj nere{eno 0:0, u utakmici 32. kola Superlige Srbije.

Me~ je odigran bez publike, po{to je doma}i klub ka`wen zbog navija~kih nereda na utakmici sa ^ukari~kim na Banovom brdu. Crveno-beli, su ranije potvrdili svoju {estu uzastopnu titulu.

TSC je i pored poraza ostao drugi na tabeli sa 65 bodova, koliko ima i ^ukari~ki, dok Partizan sad ima 61, koliko i petoplasirana Vojvodina. U narednom kolu TSC gostuje kragujeva~kom Radni~kom, dok Partizan zbog kazne pred praznim tribinama do~ekuje Novi Pazar.

Odbijena ostavka, Stankovi} ostaje na klupi Sampdorije

^elnici fudbalskog kluba Sampdorije iz \enove odbili su ostavku Dejana Stankovi}a i srpski stru~wak }e ostati na klupi do kraja sezone, preneli su italijanski mediji.

DAN KADA NAS JE NAPUSTILA LEGENDA: Se}awe na

legendarnog voza~a Formule 1 Ajrton Sena

Legendarni brazilski voza~ Formule 1 Ajrton Sena poginuo je 1. Maja 1994. godine na trci za Veliku nagradu San Marina u Imoli. Qubimac navija~a {irom planete zbog beskompromisnog stila vo`we, ~uveni „Ki{ni ~ovek” tragi~no je zavr{io nakon {to se na izlazu iz krivine „Tamburelo” zakucao u zid.

VOZA^ RED BULA, SERHIO PERES, POBEDIO NA VELIKOJ NAGRADI AZERBEJXANA

Voza~ Red Bula, Meksikanac Serhio Peres, slavio je na Velikoj nagradi Azerbejxana, ~etvrtoj trci ovogodi{weg {ampionata Formule 1, dan po{to je bio najboqi i u sprintu na ulicama Bakua.

Meksikanac je drugi put u karijeri do{ao do trijumfa u glavnom gradu Azerbejxana, gde je upisao i drugu pobedu ove sezone, a ukupno {estu u karijeri. Do druge pobede za mawe od 24 sata Peres je stigao ispred timskog kolege Maksa Ferstapena, dok je na tre}em mestu zavr{io voza~ Ferarija [arl Lekler.

Na ~elu generalnog plasmana je i daqe Ferstapen sa 93 boda, drugoplasirani Peres ima 87, dok je Alonso tre}i sa 60.

Naredna trka sezone u Formuli 1 vozi se slede}eg vikenda za Veliku nagradu Majamija.

Slike uni{tenog plavo-belog bolida Vilijamsa obi{le su svet, a karijera tada trostrukog {ampiona okon~ana je 40 dana nakon 34. ro|endana.

Sena je u karijeri vozio za Tolumnen, Lotus, Meklaren i Vilijams, tri puta bio je {ampion (1988, 1990. i 1991), sve u bolidu Meklarena.

Ukrajina se povukla sa SP u xudou zbog u~e{}a

Rusa i Belorusa

Ukrajinska xudo federacija saop{tila je da ne}e poslati svoj tim na Svetsko prvenstvo u Kataru, po{to }e na tom takmi~ewu u~estvovati ruski i beloruski sportisti.

U ukrajinskom savezu tvrde da su neki od ovih xudista i aktivni vojnici.

Me|unarodna xudo federacija (IJF) dala je u nedequ zeleno svetlo za u~e{}e Rusa i Belorusa na ovom Svetskom prvenstvu, koje je na programu od 7. do 14. maja, pod uslovom da se takmi~e kao neutralni sportisti.

Me|utim, ukrajinski savez je danas saop{tio da „ve}inu ruskog tima ~ine sportisti koji su aktivni vojnici u vojsci Ruske federacije koja je napala Ukrajinu 24. februara 2022”.

Doskora{wi trener Crvene zvezde je podneo ostavku posle ubedqivog poraza od Fjorentine (5:0), ali ona ipak nije prihva}ena. Srbin je u Sampdoriji od oktobra 2022. godine, kad je nasledio Marka \ampaola. Na 26 utakmica na klupi Sampdorije Stankovi} je ostvario u~inak od ~etiri pobede, {est remija i 16 poraza.

Klub iz \enove se nalazi u ogromnim finansijskim problemima i gotovo sigurno ispada u Seriju B, jer {est kola pre kraja Serije A ima 10 bodova mawe od Specije i Verone koje su na 17. i 18. mestu.

Ako bi kojim ~udom Sampdorija ostala u Seriji A, Stankovi}u bi za godinu automatski bio produ`en ugovor koji isti~e 30. juna.

Ukrajinski savez smatra da je odluka IJF u suprotnosti sa najnovijim preporukama Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) od 28. marta u kojima se ka`e da status neutralnog sportiste mo`e biti dodeqen samo onima koji nisu vojnici.

Predsednik MOK-a Tomas Bah je krajem marta izjavio da }e ruski i beloruski sportisti mo}i da se takmi~e kao neutralni sportisti, pod uslovom da nisu aktivno podr`avali rat u Ukrajini i da nisu „pod ugovorom” sa vojnim i bezbednosnim agencijama bilo koje zemqe. MOK, me|utim, tek treba da donese odluku o u~e{}u predstavnika ove dve zemqe na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

EVROLIGA

KAZNILA KO[ARKA[E REAL MADRIDA I PARTIZANA: ^etiri igra~a suspendovana

Na zvani~nom sajtu Evrolige objavqene su kazne koje }e snositi ko{arka{ki klubovi Real Madrid i Partizan, kao i individualne kazne koje su dobili igra~i.

Kapiten Partizana Kevin Panter zaradio je suspenziju od dve utakmice, a centar „crno-belih” Matijas Lesor sa parketa }e odsustvovati u narednoj utakmici.

Kapiten Partizana Kevin Panter izvinio se zbog tu~e sa ko{arka{ima Real Madrida. „Ponela su me ose}awa. @alim zbog svog pona{awa i izviwavam se svojoj ekipi, navija~ima i Evroligi. Na{ tim ove godine pi{e istoriju. Nadam se da }emo imati priliku da sezonu zavr{imo na parketu. Svi u~imo iz svojih gre{aka. Ve} smo razgovarali sa nekim igra~ima Real Madrida nakon utakmice i svi `elimo da osiguramo to da se ovakav incident nikada vi{e ne ponovi. Molim na{e navija~e da nam pomognu da smirimo situaciju i da poka`u ko smo mi kao klub tako {to }e pokazati najboqi mogu}i stav slede}e nedeqe u Beogradu“, napisao je kapiten Partizana na Tviteru.

@eqko Obradovi} najboqi

trener ABA lige u ovoj sezoni

Trener ko{arka{a Partizana @eqko Obradovi} progla{en je za najboqeg trenera ove sezone u ABA ligi.

Obradovi} je drugu sezonu uzastopno progla{en za najboqeg, u tradicionalnom izboru trenera, novinara i navija~a regionalnog takmi~ewa.

On je dobio 72,4 odsto glasova i pobedio je u konkurenciji trenera Zadra Danijela Jusupa koji je imao 13,6 odsto glasova i Josipa Sesara iz Cibone i Nenada Stefanovi}a iz FMP-a, koji su sakupili po 6,2 odsto glasova.

Obradovi} je bio prvi u sve tri kategorije glasa~a – trenera, novinara i navija~a, prenosi Beta.

On je ove sezone predvodio Partizan do prvog mesta u regularnom delu ABA lige sa 24 pobede i dva poraza, pa }e crno-beli u plej-ofu imati prednost doma}eg terena. Tako|e, sa Partizanom je u{ao i u ~etvrtfinale Evrolige, u kome wegova ekipa vodi u me~evima protiv Real Madrida.

Joki} vodi Denver ka finalu, Amerika opet videla vanserijsku partiju Srbina

Nikola Joki} pru`io je novu vanserijsku partiju, a wegov Denver pobedio je i u drugom me~u polufinala plej-ofa Zapadne konferencije Finiks Sanse 97:87. Nezaustavqivi Srbin postigao je 39 poena uz 16 skokova i pet asistencija, prakti~no je sam trasirao Nagetsima put ka sigurnom vo|stvu u seriji 2:0.

Ne prestaje skromni Somborac da pokazuje Americi zbog ~ega je dvostruki uzastopni MVP NBA lige.

Postigao je prakti~no polovinu svog tima i vukao je ekipu u izuzetno te{kom me~u u kojem je Xamal Marej proma{io veliki broj {uteva, {to potvr|uje samo 10 uba~enih poena, dok je u prvom susretu ta cifra bila ~ak 39...

Ali, mo`e Joki} i sam, ako zatreba. Poga|ao je otvorene {uteve, trojke, asistirao saigra~ima, hvatao lopte. Imao je dve ukradene lopte i jednu blokadu.

S druge strane, Finiks Sansima nije pomoglo ni to {to je Devin Buker postigao ~ak 35 poena, pratio ga je Durent sa 24. Kris Pol je na parketu proveo samo 25 minuta po{to se povredio u tre}oj ~etvtini.

Koliko je Joki} bio dominantan i inspirisan ve} od samog starta susreta pokazuje suv statisti~ki podatak prema kom je Nikola uba-

cio 11 od ukupno 18 poena Nagetsa u prvoj ~etvrtini koja je zavr{ena neverovatnim rezultatom za NBA ligu – 18:21.

I zaista je ~itav me~ plej-ofa polufinala Zapada li~io na evropsku ko{arku sa jako malim brojem poena. I dok su Mari i ostali proma{ivali Joki} se igrao, poga|ao i bio nere{iva enigma za Sanse. Upalio je Nikola i ~uveni „somborski ringi{pil”, kada je zavrteo um direktnom ~uvaru Diandreu Ejtonu koji nije znao gde se nalazi, dok je centar Denvera polo`io loptu na drugi obru~.

Finiks je posle povratka s velikog odmora nastavio odli~no da igra, {to se nije moglo re}i

za ko{arka{e Denver, osim za Nikolu Joki}a. Upravo je srpski ko{arka{ki as u zavr{nici tre}e ~etvrtine postigao devet vezanih poena i istopio je prednost Sansa na svega tri poena pred odlu~uju}i kvartal - 70:73.

Rasplet je o~ekivano vi|en u posledwih 12 minuta, a Denveru je uz inspirisanog i nestvarnog Joki}a pomogla odli~na odbrana. Samo 14 primqenih poena, naspram 27 postignutih trasirali su ~eti Majkla Melouna put ka drugom trijumfu protiv Finiksa.

Serija se seli u Arizonu i o~ekuje se reakcija Durenta, Bukera i ostalih zvezda koje u svojim redovima imaju Sansi.

Srbija protiv Ju`nog Sudana, Kine i Portorika na Mundobasketu

Australija sa Nema~kom, Finskom i Japanom

Ko{arka{i Srbije takmi~i}e se protiv reprezentacija Ju`nog Sudana, Kine i Portorika u okviru grupe B na Svetskom prvenstvu u ko{arci koje }e se odr`ati ove godine na Filipinima, u Japanu i Indoneziji, odlu~eno je dana{wim `rebom u Manili.

Svetsko prvenstvo u ko{arci bi}e odr`ano u periodu od 25. avgusta do 10. septembra ove godine, a na wemu }e u~estvovati 32 dr`ave.

U nastavku mo`ete pro~itati kompletan raspored zemaqa po grupama na ovogodi{wem Mundobasketu.

@reb

Grupa A: Angola, Dominikanska Republika, Filipini, Italija

Grupa B: Ju`ni Sudan, Srbija, Kina, Portoriko

Grupa C: SAD, Jordan, Gr~ka, Novi Zeland

Grupa D: Egipat, Meksiko, Crna Gora, Litvanija

Grupa E: Nema~ka, Finska, Australija, Japan

Grupa F: Slovenija, Zelenortska ostrva, Gruzija, Venecuela

Grupa G: Iran, [panija, Obala Slonova~e, Brazil

Grupa H: Kanada, Letonija, Liban, Francuska

PRAVILA

Nosioci: Filipini su automatski sme{teni u Grupu A, a SAD kao komercijalni partner u Grupu C. Japan je u Grupi E, a Slovenija automatski u Grupi F, dok je Kanada u Grupi H.

Po geografskim pravilima, ne mo`e biti vi{e od jedne ekipe iz Azije, Afrike i Amerike u istoj grupi, dok svaka grupa mora da ima obavezno jednu, ali maksimalno dve selekcije iz Evrope.

Dakle, iz {e{ira tri Gr~ka, Italija i Nema~ka ne mogu da budu u istoj grupi sa [panijom iz {e{ira jedan, odnosno Brazil ne mo`e u grupu sa SAD. Letonija i Gruzija iz {e{ira {est ne mogu u grupu gde }e ve} biti dva evropska tima, po{to {e{ir dva ~ine Francuska, Srbija, Slovenija i Litvanija, dok je Crna Gora u {e{iru ~etiri.

Nacionalni tim Srbije u prvoj fazi takmi~ewa ne}e biti u konkurenciji sa selekcijama Francuske, Slovenije i Litvanije sa kojima je u {e{iru dva. S obzirom na to da je Slovenija nosilac u grupi F, Srbija po automatizmu ne mo`e biti u grupi F.

SAD ukinule zahtev za vakcinaciju, \okovi} mo`e da igra na US openu

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave okon~a}e 11. maja sve zahteve za vakcinaciju protiv kovida kada je re~ o ulasku u tu zemqu, ukqu~uju}i i putnike iz inostranstva, jer se tog dana u SAD zavr{ava van-

\okovi} se vratio treninzima pred u~e{}e na Mastersu u Rimu

Najboqi teniser planete Novak \okovi} ponovo je po~eo da trenira, prvi put posle odluke da se povu~e sa Mastersa u Madridu, o ~emu svedo~e brojni snimci iz Marbeqe na dru{tvenim mre`ama.

Posle poraza od Du{ana Lajovi}a u Bawaluci pre desetak dana, \okovi} je doneo odluku da ne igra u Madridu i uzeo je nekoliko slobodnih dana da se odmori pred po~etak priprema za Rim i Pariz.

Slede}i turnir na kojem }e Srbin u~estvovati je onaj u Rimu, iz masters serije 1000, od 10. do 21. maja, gde }e poku{ati da odbrani pro{logodi{wu titulu.

redno stawe zbog korona virusa, saop{tila je Bela ku}a.

Predstavni~ki dom Kongresa SAD glasao je u februaru da se ukinu zahtevi da ve}ina stranih putnika koji dolaze avionom moraju da budu vakcinisani protiv kovida, {to je jedna od retkih antikovid mera koja je u Americi i daqe na snazi, navodi Rojters.

Administracija predsednika Xozefa Bajdena je pro{log juna ukinula obavezan negativan kovid test za putnike iz avionskog saobra}aja, ali je ostala na snazi preporuka ameri~kih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti o obaveznoj vakcinaciji za ulazak u SAD.

Britanska novinska agencija navodi da je zbog ovih pravila najboqi teniser sveta Novak \okovi} presko~io neke turnire u SAD jer nije vakcinisan protiv kovida, ali da }e od 12. maja mo}i slobodno da ulazi u tu zemqu i da igra na mastersima i US openu.

Ministarstvo za unutra{wu bezbednost SAD je tako|e saop{tilo da od 12. maja putnici koji ulaze u SAD preko luka ne}e morati da budu vakcinisani.

Bez pobednika u prvom me~u finala azijske Lige {ampiona

Al Hilal i Urava igrali

nere{eno 1:1 u prvom me~u

finala azijske Lige {ampiona, u kojoj su ranije u~e{}e

zavr{ili i australijski

fudbalski klubovi

Navija~i u Rijadu priredili su fantasti~nu atmosferu uo~i me~a i sve je krenulo idealni za doma}e po{to su ve} u 13. minutu poveli golom Salema Al Dasarija.

Kirjos pomogao policiji da uhvati kradqivca automobila

Australijski teniser Nik Kirjos pomogao je policiji da uhvati osobu koja je wegovoj majci pretila pi{toqem, a zatim ukrala automobil, prenose doma}i mediji

„ABC“ je javio da sudski dokumenti pokazuju da je Kirjos koristio aplikaciju Tesla kako bi pratio i usporio vozilo dok ga je policija jurila u ponedeqak ujutru u Kanberi.

Po tim dokumentima, mu{karac je uperio pi{toq u Kirjosovu majku, tra`io kqu~eve od automobila i pitao kako da ga vozi. Kada je u{ao u auto, ona je pobegla i zatra`ila pomo}. Kirjos, koji je bio u blizini, pozvao je policiju i pomogao joj da u|e u trag vozilu.

Policijska potera je okon~ana kada je automobil u{ao u zonu {kola, ali je jedan mu{karac ubrzo uhap{en uz pomo} policijskog tima za takti~ko reagovawe.

Tom 32-godi{wem mu{karcu je odbijena kaucija nakon {to se pojavio pred sudom zbog pet optu`bi u vezi sa incidentom, koje ukqu~uju te{ku pqa~ku, vo`wu ukradenog vozila, nasilni~ku vo`wu i odbijawe da se zaustavi.

Nik Kirjos je pro{le godine stigao do finala Vimbldona i ~etvrtfinala Otvorenog prvenstva SAD, ali nije odigrao nijedan takmi~arski me~ otkako se pro{log oktobra povukao sa turnira u Japanu zbog povrede kolena.

Konors: \okovi} ne}e stati

Posledwi neuspesi Novaka \okovi}a – rani porazi u Monte Karlu i Bawaluci, pa i polufinale u Dubaiju, kao i povla~ewe iz Madrida zbog problema sa laktom – kod nekih su izazvali sumwe da je najboqi teniser sveta u padu, da su ga stigle godine i sli~no, ali ne i kod Ximija Konorsa.

Po mnogima najve}i borac u istoriji tenisa, tvrdi da Nole ne samo da nije u krizi ve} da }e biti jo{ boqi.

– Siguran sam da \okovi} ne}e biti obeshrabren ovakvom situacijom – istakao je 70-godi{wi Ximbo u svom podkastu „Prednost Konors“. Potom je objasnio {ta pod tim misli:

– Podvla~im re~ obeshrabren, jer ako ikada u `ivotu budete obeshrabreni i nezadovoqni samim sobom, ponekad je jako te{ko izvu}i se iz takve situacije. Ne biti obeshrabren u velikim neprilikama je va`na stvar. A Novak ima dovoqno iskustva da to izbegne. Dovoqno dugo igra i sve je osvojio.

Legendarni Amerikanac je uveren da \okovi} ne}e stati u svojoj nameri da obori sve rekorde:

– On ima 22 gren slem pehara, odli~no zna kako da se nosi sa takvim situacijama. Ima sve {to je potrebno da se suo~i i sa najte`im nevoqama. Zato ne verujem da je uop{te zabrinut zbog svega {to mu se de{ava.

Konors dodaje da od \okovi}a o~ekuje uspe{ne turnire u nastavku sezone: – Uveren sam da jedva ~eka Rolan Garos. To {to je lo{e pro{ao u Monte Karlu i Bawaluci nije toliko stra{no. Nije dovoqno igrao, imao je dugu pauzu, trebali su mu me~evi, samopouzdawe – podsetio je osmostruki gren slem {ampion da je Nole zbog ameri~kih propisa o pandemiji bio na prinudnoj pauzi.- To je i dobio i sada }e biti sve boqi i boqi.

Konors je sa pet titula na Ju-Es openu jedan od trojice rekordera na ovom turniru u Open eri – zajedno sa Pitom Samprasom i Roxerom Federerom.

Ipak, Urava je izbegla poraz uz mnogo sre}e, u 53. minutu [inzo Koroki je iz odbitka posle nespretne intervencija doma}e odbrane uspeo da izjedna~i.

Al Hilal je aktuelni {ampion Azije, a da li }e uspeti da odbrani titului sazna}emo nakon revan{a koji se igra za nedequ dana u Japanu.