Srpski Glas 5. decembar

Putopis

Stokholm - grad prelepih ostrva i muzeja

Srbija

ZA ]IRILICU: Inicijativa da se srpsko pismo stavi pod za{titu Uneska

Sprema se stra{an

Strana 20

Strana

Strana

O PADU PLAFONA NA @ELEZNI^KOJ STANICI U ]UPRIJI:

„Pa nije realno da za svaki gips koji padne odgovaramo“

Predsednica Narodne skup{tine Ana Brnabi} rekla je, povodom obru{avawa plafona na nedavno rekonstruisanoj @elezni~koj stanici u ]upriji, da to ne mo`e da se poredi sa tragedijom u Novom Sadu.

„Ceo dan sam po sastancima i ono {to sam videla mi izgleda kao da se odvalio neki gips. Pa nije realno sad za svaki gips koji padne, a to se de{ava ne samo kod nas nego svuda u svetu, da odgovaramo {ta je ovo, a {ta je ono“, rekla je Brnabi}, gostuju}i ve~eras u vestima televizije Prva.

"Luda~ka slu~ajnost" - Pilot pokazao Noletu fotografiju staru 25 godina

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} nedavno je do`iveo jedan neobi~an susret tokom boravka u glavnom gradu Katara kada mu se obratio pilot i pokazao mu fotografiju zlata vrednu.

Na woj, dana{wi pilot i teniser, ali dok su bili tinejxeri - ispostavilo se da su zajedno trenirali u teniskoj akademiji Nikole Pili}a i to pre 25 godina. Teniser je objavio sliku na svom Instagramu i tako otkrio koliko mu zna~i ovaj susret.

"Upoznao sam pilota... Ispostavqa se da smo zajedno igrali tenis kao klinci. Ne}ete verovati kakvu mi je fotografiju pokazao...", napisao je \okovi} u svojim storijima i nastavio: "Nismo se promenili nimalo. Jedan je imao 12, drugi 14 godina na akademiji Nikija Pili} a. Luda~ka slu~ajnost, drago mi je da smo se sreli, prijatequ!", poru~io je \okovi} uz fotografije sa pilotom.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Aleksandar Vu~i} u Briselu sa zvani~nicima EU o reformskoj agendi i situaciji na KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} stigao je u Evropsku slu`bu za spoqne poslove, gde se sastao sa visokom predstavnicom EU za spoqne poslove i bezbednosnu politiku Kajom Kalas. Ovo je wihov prvi zvani~ni susret otkako je Kalasova preuzela du`nost 1. decembra ove godine.

O UBRZAWU EVROPSKOG PUTA SRBIJE

SA MARTOM KOS

Predsednik Srbije razgovarao je sa komesarkom za pro{irewe i susedsku politiku Evropske komisije Martom Kos. "Dobar i srda~an prvi razgovor sa gospo|om Martom Kos, kojoj sam ~estitao na imenovawu za novu komesarku za pro{irewe i susedsku politiku. Razgovarali smo o ubrzawu evropskog puta Srbije, implementaciji evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, a ja sam komesarku Kos upoznao situacijom u Srbiji, na{im reformskim aktivnostima i rezultatima, posebno u oblasti ekonomije. Naglasio sam da Srbija `eli da na najboqi na~in iskoristi novi momentum u procesu pro{irewa i da intenzivno radi na svim reformama neophodnim za br`e evrointegracije na{e zemqe", napisao je predsednik Srbije Aleksandara Vu~i} na Instagram profilu "budu}nostsrbijeav".

SA LAJ^EKOM O SITUACIJI NA KIM Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i} razgovarao je sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslavom Laj~akom o de{avawima na Kosovu i Metohiji i najnovijem ugro`avawu bezbednosti i prava Srba. "Ponovio sam da sprovodimo ozbiqnu istragu i da }emo sara|ivati sa svima u ciqu rasvetqavawa ~iwenica, po~inioca, a na prvom mestu nalogodavaca onoga {to se dogodilo u mestu Varage, a {to je poslu`ilo za hibridni napad na na{u zemqu. Srbija }e u~initi sve i nastaviti da insistira na istini, pravdi i za{titi `ivota Srba na KiM, koji su izlo`eni sve brutalnijim pritiscima i samovoqi re`ima u Pri{tini.

Poja~an anga`man po ovim, nama kqu~nim pitawima, o~ekujemo i od EU kao posrednika i garanta postignutog tokom dijaloga u Briselu", napisao je predsednik Srbije na Instagramu.

O REFORMSKOJ AGENDI I KLASTERU TRI SA JANOM KOPMANOM

O ispuwavawu reformske agende i novim koracima na evropskom putu Srbije predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} razgovarao je sa generalnim direktorom Direktorata za pro{irewe i susedsku politiku Evropske komisije Gertom Janom Kopmanom.

"Ponovio sam da na{a zemqa intenzivno i posve}eno radi na ispuwavawu reformi i uskla|ivawu sa evropskim zakonodavstvom, na prvom mestu zarad boqeg `ivota svojih gra|ana, i da nam je ciq da taj posao zavr{imo u naredne dve godine. Naglasio sam da o~ekujem da }e na{ naporan rad i zna~ajni rezultati biti prepoznati i od strane zemaqa ~lanica koje bi trebalo da daju 'zeleno svetlo' za otvarawe Klastera 3 sa Srbijom, ~ime bi napravili va`an pomak u procesu na{ih evrointegracija i dobili jo{ ja~i zamah u reformskim aktivnostima", napisao je predsednik Vu~i} na Instagramu.

VU^I]: DOBAR I OTVOREN RAZGOVOR SA XEJMSOM O’BRAJANOM O ESKALACIJI SITUACIJE NA KIM

Predsednik Srbije sastao se u Briselu i sa pomo}nikom ameri~kog dr`avnog sekretara za evropska i evroazijska pitawa Xejmsom O’Brajanom.

"Dobar i otvoren razgovor sa Xejmsom O’Brajanom o eskalaciji situacije na Kosovu i Metohiji, aktuelnim de{avawima u svetu i narastaju}im bezbednosnim rizicima.

Ponovio sam dosledan stav Srbije koji promovi{e mir i ~uva stabilnost i zatra`io sna`nu i nedvosmislenu podr{ku ameri~kih partnera u na{im nastojawima", napisao je predsednik Srbije na Instagram profilu "budu}nostsrbijeav".

Visoka predstavnica EU za spoqne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas saop{tila je danas, nakon odvojenih sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i premijerom privremenih pri{tinskih institucija Aqbinom Kurtijem, da je pozdravila spremnost na punu saradwu u otkrivawu po~inilaca, kako je rekla, "teroristi~kog napada“, u kojem je o{te}en kanal Ibar-Lepenac kod Zubinog Potoka.

MUHAMED BIN ZAJED SE UKAZAO NA KULI BEOGRAD:

Beogra|ani {okirano gledali i pitali se {ta se doga|a

Nacionalni dan Ujediwenih arapskih Emirata, 2. decembar, obele`en je i na fasadi Kule Beograd. Kada se na kuli "otelotvorila" glava {eika {okirani Beogra|ani su gledali u ~udu Muhameda bin Zajeda i pitali se - {ta se uop{te doga|a?

Mnoge Beogra|ane zbunio je lik predsednika UAE {eika Muhameda bin Zajeda na medijskoj fasadi najvi{e zgrade u Beogradu. Kako je objavqeno na zvani~noj Instagram stranici Kule Beograd, razlog za to bilo je obele`avawe 53. Nacionalnog dana UAE.

Podsetimo, investitor kontroverznog naseqa Beograd na vodi „Igl hils“ (Eagle Hills) dolazi upravo iz Emirata. Ugovor za ovaj projekat potpisan je u aprilu 2015. godine. U zajedni~koj kompaniji „Beograd na vodi“ dr`ava Srbija ima 33 odsto vlasni{tva, a partner iz UAE 68 odsto.

Ovaj projekat je od samog po~etka nai{ao na o{tre kritike opozicije i stru~na javnost koji smatraju da je poslovni aran`man sa „Igl hilsom“ sa~iwen na {tetu Republike Srbije. Ukazivali su tako|e da se stambeno-poslovni kompleks ne mo`e progla{avati za objekat od na-

cionalnog zna~aja, dok su arhitekte naro~ito zamerali to {to, protivno Generalnom urbanisti~kom planu, za prostor Savskog amfiteatra nije bio raspisan me|unarodni arhitektonski konkurs.

Vi{e od 6600 stru~waka i nau~nika potpisalo apel protiv ru{ewa zgrade General{taba u Ulici kneza Milo{a

Radna grupa za odbranu kompleksa Beogradskog sajma i Genera{taba u Beogradu pozvala je Vladu Srbije da ukine odluku o ukidawu statusa kulturnog dobra kompleksa General{taba i wegovom izuzimawu iz podru~ja za{ti}ene prostorno kulturno-istorijske celine Ulice kneza Milo{a. Otvoreno pismo Vladi Srbije, Ministarstvu kulture i drugim nadle`nim institucijama sa zahtevom za ukidawu odluke o ru{ewu General{taba kao kulturnog dobra Srbije, Radna grupa za odbranu kompleksa Beogradskog sajma i Genera{taba uputila je pozivaju}i se na ~lan 89. Ustava Srbije o du`nosti ~uvawa kulturnog i prirodnog nasle|a kao dobra od op{teg interesa, i posebnu odgovornost institucija vlasti u tom pogledu, te uva`avaju}i stru~no znawe i integritet vi{e od 6.600 stru~waka i nau~nika Srbije iz oblasti arhitekture, gra|evinarstva i drugih tehni~kih i dru{tvenih nauka, kao i vi{e od 40 nau~nih i stru~nih institucija iz Srbije i 15 me|unarodnih institucija iz Slovenije, ^e{ke, Bugarske, Severne Makedonije, Crne Gore i najzna~ajnijih strukovnih organizacija poput Me|unarodnog saveta za spomenike i spomeni~ka mesta (ICOMOS), Me|unarodne unije arhitekata (UIA), Docomomo i Evropa Nostre, te cene}i me|unarodne konvencije, deklaracije i odredbe koje se odnose na za{titu kulturnih dobara i odr`ivog razvoja, koje je Republika Srbija ratifikovala.

I pored toga {to se 6.600 konzervatora, arhitekata, in`ewera i drugih stru~waka, kao i vi{e od 40 nau~nih i stru~nih institucija iz Srbije i Evrope izjasnilo protiv ru{ewa kompleksa General{taba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, i pored ostavki direktorki zavoda za za{titu spomenika kulture Srbije i Beograda, koje su stajale uz struku i zakone, i pored jasnog stava zaposlenih u Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture o neupitnosti statusa kompleksa General{taba kao spomenika kulture i kao dela za{ti}ene prostorno kulturno-istorijske celine „Podru~je uz Ulicu kneza Milo{a“, Vlada je protivno Ustavu Srbije, Zakonu o kulturnom nasle|u i drugim primenqivim propisima, skinula za{titu kompleksa General{taba, koji je izuzet iz podru~ja za{ti}ene prostorno kulturno-istorijske celine Ulice kneza Milo{a.

U~iniv{i to, Vlada Srbije u potpunosti je zanemarila da su se svi zaposleni u Republi~kom i ve}ina u Gradskom zavodu jasno izjasnili da kompleks General{taba u celini i daqe poseduje spomeni~ke vrednosti zbog kojih je upisan u registar kulturnih dobara jo{ 2005. godine, te odbili da na bilo koji na~in u~estvuju u postupku predlagawa i obrazlo`ewa za ukidawe za{tite.

Tako|e, prenebregnuto je to da je pre dono{ewa Odluke o ukidawu statusa za{tite bilo kog kulturnog dobra neophodno da takav predlog argumentovano obrazlo`i Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture i uputi Vladi.

Takav predlog, prema saop{tewu Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture, nikada nije upu}en.

Ministarstvo kulture, kao najvi{i organ u sistemu za{tite kulturnog nasle|a, po Zakonu o kulturnom nasle|u ima obavezu da obezbedi po{tovawe svih zakonskih procedura pre dono{ewa bilo koje odluke koja se odnosi na status kulturnog dobra.

U ovom slu~aju, kako je navedeno, jasno je utvr|eno da Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture nije pripremio akt, niti elaborat za prestanak statusa za{tite kompleksa General{taba.

Ministarstvo kulture je, kao neposredno odgovorno, moralo osigurati da se zakonske procedure po{tuju i da do ovakve odluke Vlade ne do|e bez argumentovanog obrazlo`ewa i stru~ne procene.

Ovakav propust ne samo da ugro`ava integritet kulturnog nasle|a Srbije ve} podriva i institucije nadle`ne za za{titu kulturnog nasle|a, navedeno je u otvorenom pismu, koje je prosledilo Udru`ewe arhitekata Srbije.

Londonska aukcijska ku}a prodaje Albertova i Milevina pisma – {ta }e preduzeti Srbija?

Aukcijska ku}a Kristis (Christie’s) iz Londona zakazala je za 11. decembar 2024. prodaju arhivske gra|e zna~ajne za istoriju Srbije, prepisku Alberta i Mileve Mari} Ajn{tajn. Tom prilikom na dobo{ }e oti}i 43 Albertova i 12 Milevinih pisama, izjava o nov~anoj kazni za Alberta od strane gradskih vlasti u Cirihu iz aprila 1897. jer je boravio u gradu bez vaqanih dokumenata, kao i pozivnica na wihovo ven~awe.

Poznato je da su Mileva i Albert objavili veridbu 17. decembra u Bernu, a 18. decembra u Cirihu. Studentsku qubav su krunisali brakom 6. januara 1903, na pravoslavni Badwi dan u zgradi gradske op{tine. Bilo je to malo ven~awe bez pompe, a kumovi su im bili {vajcarski matemati~ar Konrad Habiht i rumunski filozof i matemati~ar Moris Solovin. Ovaj doga|aj su wih ~etvoro obele`ili ve~erom u gradu. Kako isti~u iz Londona, tokom protekle decenije do{lo je do ozbiqnog rasta i potra`we na tr`i{tu nauke i sakupqawa gra|e, posebno iz oblasti kvantne fizike i teorije relativnosti. Ovo tr`i{te nastavqa da ja~a, a Odeqewe za kwige i rukopise sa ponosom predstavqa izuzetno va`an materijal koji se odnosi na Ajn{tajnove.

Najve}a zbirka qubavnih pisama izme|u Alberta i wegove prve `ene Mileve ~ini polovinu materijala koji se odnosi na Ajn{tajnov rani `ivot. Kada je aukcija objavqena, procewena je na 500.000 do 700.000 britanskih funti, a sada vredi od 700.000 do 1.000.000 funti jer se o~ekuje veliko interesovawe.

Ova pisma su ve} ranije bila prodata 25. novembra 1996. u aukcijskoj ku}i Kristis u Wujorku za 442.500 dolara, i to pre skoro tri decenije. Tada je od{tampana i mawa publikacija.

Mileva Mari} je jedna od najpoznatijih Srpkiwa i prva supruga Alberta Ajn{tajna. Zbirka pisama koja }e biti na prodaji predstavqa najva`niji izvor informacija o Ajn{tajnovom `ivotu i rasvetqava nau~nu saradwu Mileve i Alberta

Mileva Mari} je jedna od najpoznatijih Srpkiwa i prva supruga Alberta Ajn{tajna. Zbirka pisama koja }e biti na prodaji predstavqa najva`niji izvor informacija o Ajn{tajnovom `ivotu i rasvetqava nau~nu saradwu Mileve i Alberta.

Poznato je da je svetska javnost ~ekala vi{e od 30 godina da kwiga "Qubavna pisma" (Love letters) ugleda svetlo dana, i da se objave wihova pisma koja je prona{ao wihov sin Hans davne 1955. godine, nakon {to je Albert preminuo. Ta pisma su otkrila sliku wihovog odnosa kakvu svet nije poznavao!

Ali, kada je Hans poku{ao da objavi ovu prepisku, Albertovi "~uvari zaostav{tine" izdejstvovali su sudsku zabranu publikovawa. Ovo je samo jedan od mnogih poku{aja "~uvara Albertove reputacije" da zata{kaju istinu. Cenzura je bila stravi~na. Bilo je potrebno vi{e od tri decenije pravnih sporova da bi javnost dobila uvid u istinu o zajedni~kom `ivotu i nau~nom radu Mileve Mari} i Alberta

Ajn{tajna.

Ministarstvo kulture Republike Srbije najavilo je obnovu porodi~ne ku}e Mileve Mari} Ajn{tajn u Rumi u susret velikom jubileju (2025. godine) koji se bli`i – 150 godina od ro|ewa srpske nau~nice. Jo{ nije poznato kakav je stav Ministarstva kulture Srbije povodom eventualne kupovine pisama na aukciji u Londonu.

Tim povodom, pismo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vu~i}u uputio je Ivan Efimov, prodavac antikvarnih kwiga, savetnik i specijalista za va`ne i vredne kolekcije.

Efimov, koji je ~lan ILAB-a (International League of Antiquarian Booksellers) za RT Balkan ka`e da se u ~etvrtak, 28. novembra, obratio predsedniku Republike Srbije jer smatra da je du`an da obavesti donosioce odluka o ovoj izvanrednoj arhivi.

O~uvawe i preno{ewe kulturnih vrednosti u prave ruke od velikog zna~aja je, kako navodi, za wegov posao i misiju koju sprovodi.

Starije osobe koje su u vezi a ne `ive zajedno su sre}nije, ka`e studija

Biti u ozbiqnoj vezi, a istovremeno `iveti na razli~itim adresama, dugo je smatrano na~inom `ivota karakteristi~nim za mla|e qude koji tek zapo~iwu `ivot. Ovakav na~in `ivota za koji obi~no ka`emo "`ive odvojeno, ali su zajedno" izgleda da ima veliku korist ali za osobe starije od 60 godina, govori nova studija. Qudi stariji od 60 godina koje se zabavqaju poput dvadesetogodi{waka izgleda da mogu da u`ivaju ne samo u socijalnim, nego i zdravstvenim prednostima. Naime, partneri koji se upoznaju u poznijem `ivotnom dobu i odlu~e da ne `ive zajedno imaju dosta koristi za mentalno zdravqe, govori novo istra`ivawe. Za razliku od onih koji su u braku, wihov `ivot je bez trzavica i obaveza koja podrazumevaju odre|enu negu. Tako|e izbegavaju pravne obaveze i institucionalno vezivawe koje ote`ava izlazak iz nesre}nog braka, navodi se u studiji Univerziteta u Lankasteru i Londonskog univerzitetskog kolexa.

Osporavaju}e je uverewe da stariji qudi vi{e preferiraju konvencionalne aran`mane poput braka i zajedni~kog `ivota - istra`ivawe je pokazalo da je za osobe starije od 60 godina, kada zapo-

~nu novu vezu imaju tenedeciju da budu zajedno, ali da odvojeno `ive. Ispostavilo se da je to najpopularnija opcija i 10 puta verovatnija od braka. "Ako pogledate mla|e qude, oni su u odnosu tipa LAT (living apart, together), zajedno su a `ive odvojeno jer ne mogu da priu{te ku}u, ali za starije qude slika je potpuno druga~ija – to je dugoro~an aran`man, a ne privremeno re{ewe", rekao je profesor. Iako je studija pokazala da brak i wegova pravna za{tita nude ne{to ve}e prednosti za mentalno zdravqe kod starijih od 60 godina, utvr|eno je da je rizik po mentalno zdravqe mawi kod prekida ovakvih veza u odnosu na razvod braka ili prekid zajedni~kog `ivota.

JU@NA KOREJA PROGLASILA VANREDNO STAWE

Vojska na ulicama Seula, Predsednik uveo ratno stawe, parlament izglasao ukidawe

Dekretom koji je objavila Vojna komanda zabrawuju se sve politi~ke aktivnosti, kao i aktivnosti politi~kih stranaka, a mediji se stavqaju pod kontrolu, izvestila je ju`nokorejska agencija Jonhap

Ju`nokorejski predsednik Jun Suk Jeol uveo je ratno stawe u zemqi, optu`uju}i opoziciju da kontroli{e parlament, simpati{e Severnu Koreju i parali{e vladu antidr`avnim aktivnostima.

Parlament Ju`ne Koreje glasao je za ukidawe ratnog stawa, saop{tio je predsednik parlamenta.

Sto devedeset poslanika od 300 glasalo je za poni{tavawe odluke predsednika dr`ave.

Prema ju`nokorejskom zakonu, predsednik je du`an da se pridr`ava glasawa. Ipak, odluka o ratnom stawu ostaje na snazi sve dok je predsednik ne povu~e.

Vode}a stranka ju`nokorejske opozicije pozvala je da predsednik dr`ave bude priveden pravdi zbog kr{ewa ustava.

"Progla{avam vanredno stawe kako bih iskorenio pro-severnokorejske snage i za{titio slobodni ustavni poredak. Obnovi}u i za{tititi slobodnu Republiku Koreju, koja pada u dubine nacionalne propasti", rekao je Jun u obra}awu naciji ranije danas.

U zemqi je uspostavqena vojna komanda, koja je objavila dekret o zabrani svih politi~kih aktivnosti, ukqu~uju}i proteste i aktivnosti politi~kih partija.

Gra|ani su se okupili ispred zgrade parlamenta gde se vojska sukobila sa civilima i poslanicima koji su poku{avali da u|u u skup{tinu.

Specijalci su lomili prozore da bi u{li u zgradu parlamenta, dok su vojni helikopteri nadletali podru~je.

Dekret koji je izdao na~elnik general{taba general Park An-Su stupio je na snagu u 23 sata po lokalnom vremenu.

Uredba tako|e stavqa sve medije i izdava~e pod kontrolu, a lekarima pripravnicima nala`e da se odmah vrate na posao u roku od 48 sati.

Vojska na ulicama

Oni koji kr{e vanredno stawe mogu biti uhap{eni ili pretresani bez naloga, prema uredbi.

Ju`na Koreja proglasila vanredno stawe

Predsednik Ju`ne Koreje proglasio je vanredno stawe u nenajavqenom televizijskom obra}awu, optu`uju}i glavnu opozicionu stranku u zemqi za simpatije prema Severnoj Koreji i za antidr`avne aktivnosti.

Jun Suk Leol nije rekao koje }e mere biti preduzete, prenosi CNN.

On je citirao predlog opozicione Demokratske stranke, koja ima ve}inu u parlamentu, za opoziv najvi{ih tu`ilaca i odbijawe vladinog buxeta.

„@elim da za{titim liberalnu Ju`nu Koreju od pretwi koje predstavqaju severnokorejske komunisti~ke snage i da elimini{em antidr`avne elemente… Ovim progla{avam vanredno stawe“, rekao je Jun u TV obra}awu. Predsednica parlamenta je trenutno na putu u parlament i planira da sazove sednicu, navodi ITN TV.

Novinska agencija Jonhap je javila da je ulaz u parlament blokiran i da poslanici ne mogu da u|u.

Jun je u televizijskom obra}awu dodao da }e ukloniti "antidr`avne snage {to je pre mogu}e i normalizovati stawe u zemqi", pozivaju}i gra|ane da imaju poverewa u wega i zamoliv{i ih da budu strpqivi zbog mogu}ih "neprijatnosti".

Ministar odbrane Ju`ne Koreje sazvao je sastanak kqu~nih vojnih komandanata i pozvao na poja~anu budnost, saop{tilo je ovo ministarstvo.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su u kontaktu sa vladom Ju`ne Koreje i pomno prate situaciju, saop{teno je iz Bele ku}e.

Ovaj potez je odmah izazvao protivqewe politi~ara, ukqu~uju}i lidera wegove sopstvene konzervativne stranke, Han Dong-Huna, koji je odluku nazvao "pogre{nom" i obe}ao da }e je "zaustaviti kod naroda".

Lider opozicije Li Xae Mjung, koji je za dlaku izgubio od Juna na predsedni~kim izborima 2022, nazvao je ovaj potez nezakonitim i neustavnim. "Tenkovi, oklopni transporteri i vojnici sa pu{kama i no`evima vlada}e zemqom. Ekonomija Republike Koreje }e se nepovratno uru{iti.

Sugra|ani, do|ite u Narodnu skup{tinu", rekao je Mjung, lider opozicione Demokratske partije, koja ima ve}inu u parlamentu, u onlajn strimu u`ivo, a prenosi Rojters.

Ruska ambasada u Seulu pozvala je ruske dr`avqane da ostanu mirni, po{tuju preporuke vlasti i uzdr`e se od u~e{}a u masovnim doga|ajima, posebno u onim politi~kim.

"Ambasada prati razvoj situacije, a ukoliko se neko od gra|ana na|e u vanrednoj situaciji, mo`e da nas kontaktira na de`urnoj liniji", navodi se u saop{tewu.

Jun se od preuzimawa du`nosti 2022. godine, bori da progura svoje agende protiv parlamenta koji kontroli{e opozicija, navodi AP.

PLANETA

Na|ite podrum i nadajte se najboqem, savetuje vlada SAD

Ameri~ka Federalna agencija za vanredne situacije (FEMA) objavila je vodi~ za pre`ivqavawe nuklearnog napada usred eskalacije globalnih tenzija.

"Nuklearne eksplozije mogu da izazovu zna~ajnu {tetu i `rtve od eksplozije, toplote i radijacije, ali mo`ete da sa~uvate svoju po-

Zbog toga, navodi se u bro{uri za pre`ivqavawe FEMA, Amerikanci bi trebalo da imaju komplete za hitne slu~ajeve i lociraju najbli`a skloni{ta.

"Ako je osoba uhva}ena napoqu ili na opasnom mestu kada do|e do eksplozije, trebalo bi da prona|e najbli`e, najboqe skloni{te koje mo`e i da legne licem

rodicu ako znate {ta da radite i budete spremni ako do toga do|e", napisala je savezna agencija u vodi~u.

FEMA je u vodi~u naglasila da je "prozor delovawa" svega 15 minuta od nuklearne detonacije, a da su tri "kriti~na koraka" za opstanak: U|i unutra, Ostani unutra i Ostani u toku.

U slu~aju nuklearne eksplozije, pojedinci treba odmah da na|u skloni{te u ~vrstoj, stabilnoj zgradi - idealno u podrumu ili centralnoj prostoriji udaqenoj od prozora i re{e se kontaminirane ode}e i speru kako znaju i umeju pra{inu i radioaktivne ~estice.

Nagla{ava se da bi trebalo ostati u zatvorenom najmawe 24 sata, osim ako vlasti nisu druga~ije nalo`ile i izuzetno je va`no da se izbegne izlazak na otvoreno jer padavine mogu biti visoko radioaktivne i opasne.

FEMA tako|e upozorava da nuklearne eksplozije mogu da izazovu zna~ajna razarawa ne samo od same eksplozije, ve} i od posledica padavina i efekata elektromagnetnog pulsa (EMP).

nadole. Ako su u vozilu – {to se u ve}ini scenarija smatra nebezbednim – pojedinci bi trebalo da se sagnu ispod kontrolne table", navodi FEMA.

Ako se po{tuju ove smernice, tvrdi FEMA, {anse za pre`ivqavawe su "zna~ajno poboq{ane".

Nisu samo Amerikanci ti koji strahuju od nuklearnog sukoba. Evropa se tako|e priprema za tu mogu}nost, aplikacijama i bro{urama kojima savetuje gra|ane da nagomilaju hranu i vodu i toalet papir, izgrade bunkere i nau~e da pre`ive bez struje.

Nema~ka tako razvija aplikaciju koja bi trebalo da pomogne qudima da lociraju najbli`i bunker u slu~aju napada. [vedska distribuira pamflet od 32 stranice pod naslovom "Ako do|e do krize ili rata". Pola miliona Finaca je ve} preuzelo vodi~ za pripravnost u vanrednim situacijama.

"@ivimo u nesigurnim vremenima. U na{em kutku sveta trenutno se vode oru`ani sukobi. Terorizam, sajber-napadi i kampawe {irewa dezinformacija se

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

koriste da potkopaju i uti~u na nas", navodi se u uvodu {vedskog pamfleta.

Kako bi se to izbeglo, savetuju [ve|ani, gra|ani se pozivaju da naprave "pozama{nu" zalihu pija}e vode (i svake godine kontroli{u u kakvom je stawu), da imaju dovoqno tople }ebadi, ode}e za hladno vreme i alternativne na~ine grejawa, da nabave radio na baterije i mnogo energetski jake hrane koja mo`e brzo da se pripremi.

Sli~nu bro{uru objavila je i Norve{ka. Da bi se za{titili u "turbulentnom svetu", Nor-

ve`ani se savetuju da prikupe zalihu hrane za najmawe nedequ dana ukqu~uju}i hleb, konzerve, namaze, suvo vo|e, med, ~okoladu, energetske {tanglice, med, ora{aste plodove i krekere.

Tako|e bi trebalo prikupiti i lekove, na prvom mestu tablete joda u slu~aju nuklearnog incidenta, i ke{.

Finska je objavila onlajn vodi~ pre`ivqavawa kriznih situacija od nesta{ice vode i {umskog po`ara do vojnog sukoba, sa uznemiruju}im naslovom: "Da li biste pre`iveli 72 sata?"

Ciq je, objasnili su autori

"Gardijanu", ja~awe psiholo{ke otpornosti Finaca. U me|uvremenu, nema~ki fokus je na pove}awu broja svojih bunkera i skloni{ta nakon zvani~ne procene da zemqa od 84 miliona qudi ima mawe od 600 javnih skloni{ta, koja zajedno mogu da prime samo 480.000 qudi. Nema~ka doma}instva su pozvana da adaptiraju sopstvene podrume, gara`e ili magaze, ili iskopaju stare bunkere, dok }e graditeqi zgrada biti zakonski obavezni da u nove domove ukqu~e skloni{ta – kao {to je Poqska ve} uradila.

SAD su najavile novi paket vojne pomo}i Ukrajini u vrednosti od 725 miliona dolara, sa oru`jem i municijom koje }e biti obezbe|ene iz zaliha Ministarstva odbrane.

Podse}awa radi, savetnik za nacionalnu bezbednost Xejk Salivan ranije je tvrdio da }e do}i do "masovnog porasta" isporuka Kijevu u posledwim nedeqama trenutne administracije.

Tokom obra}awa za medije u ponedeqak, ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken, predstavio je "jo{ jedan zna~ajan paket hitno potrebnog oru`ja i opreme" za Ukrajinu. Prema dokumentu, vrednost najnovijeg paketa vojnih zaliha

procewena

Pentagon je potvrdio novu turu pomo}i, dodaju}i da je to 71. takav paket koji je Kijevu isporu~ila administracija predsednika Xozefa Bajdena od avgusta 2021. godine.

Me|u naoru`awem i municijom koja }e biti isporu~ena Kijevu su rakete za sistem PVO NASAMS, kao i rakete za laki prenosni raketni sistem "stinger" i municija za sisteme namewene za borbu protiv bespilotnih letelica.

Osim toga, Ukrajina }e dobiti rakete za vi{ecevni raketni sistem HIMARS, artiqerijske granate u kalibru 155 mm i 105 mm, dronove, protivoklopne sisteme TOV i AT-4, lako pe{adijsko naoru`awe i nagazne mine. SAD {aqu novu turu vojne pomo}i Kijevu:

denom predsedni~kom ovla{}ewu za povla~ewe sredstava".

je na 725 miliona dolara i bi}e obezbe|ena "prema prethodno sprove-

Bajden pomilovao svog sina Hantera, Tramp: Jasan primer zloupotrebe

Odlaze}i predsednik SAD, Xozef Bajden potpisao je pomilovawe za svog sina Hantera Bajdena, iako je, od kada je preuzeo du`nost predsednika, rekao da se ne}e me{ati u odluke koje donose sudovi i Ministarstvo pravde

Odlaze}i predsednik SAD, Xozef Bajden, prekr{io je svoje obe}awe i pomilovao svog sina Hantera Bajdena, u sudskim postupcima koji se protiv wega vode zbog poreskih prekr{aja i u vezi sa no{ewem vatrenog oru`ja, a svoju odluku je obrazlo`io tvrdwom da je "wegov sin izvrgnut nepravednom sudskom gowewu".

Bajden je rekao da je u nedequ potpisao pomilovawe za svog sina Hantera, iako je, od kada je preuzeo du`nost predsednika, rekao da se ne}e me{ati u odluke koje donose sudovi i Ministarstvo pravde.

Naveo je da se te odluke dr`ao sve do sada, premda je, kako je naveo, gledao kako wegovog sina "nepravedno gone".

U pomilovawu se navodi da je Bajden odobrio "puno i bezuslovno" pomilovawe za Hantera Bajdena za bilo kakve prestupe u periodu od 1. januara 2014. do 1. decembra ove godine.

Bajden je ocenio da je Hanter bio sudski gowen samo zbog toga {to je wegov sin.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp reagovao je na Bajdenovu odluku, oceniv{i da je to "jasan primer zloupotrebe i kr{ewa pravde".

"Da li pomilovawe dato Xou Hanteru ukqu~uje 'taoce' od 6. januara, koji su bili u zatvoru nekoliko godina? Kakva zloupotreba i kr{ewe pravde!", napisao je Tramp na svojoj dru{tvenoj mre`i "Istina".

Naime, Tramp pod "taocima" misli na one koji su upali na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Novoizabrani predsednik i wegove pristalice ka`u da su neki nepravedno procesuirani i tretirani kao politi~ki zatvorenici.

Podsetimo, Hanter Bajden izjasnio se krivim za poreske prekr{aje, a osu|en je zbog optu`bi u vezi sa no{ewem vatrenog oru`ja nakon {to je dao la`nu izjavu da ne koristi narkotike prilikom dobijawa dozvole za no{ewe pi{toqa.

On se u septembru izjasnio krivim za nepla}awe poreza od 1,4 miliona dolara, a izricawe presude u tom slu~aju bilo je zakazano za 16. decembar.

Bela ku}a je vi{e puta saop{tavala da Bajden ne}e pomilovati niti ubla`iti kazne za svog sina Hantera.

Republikanci su kritikovali Bajdenovu odluku o pomilovawu sina.

Sindikati: u Folksvagenu {trajkovalo

U Folksvagenu je {trajkovalo skoro 100.000 qudi, izjavili su predstavnici mo}nog sindikata IG Metal i najavili daqe proteste ako firma ne bude reagovala na wihove zahteve.

„Ovo je bio prvi, sna`an udar zimskog protesta, Folksvagen bi trebalo da se opameti i kona~no odlo`i svoje u`asne planove, ina~e }e na{e kolege prona}i pravi odgovor”, rekao je glavni pregovara~ sindikata IG Metal Torsten Greger. Prema wegovim re~ima, u ju~era{wem dvo~asovnom {trajku je u~estvovalo 98.650 zaposlenih iz devet nema~kih fabrika Folksvagena.

^uveni nema~ki proizvo|a~ automobila ima probleme zbog pada potra`we za elektri~nim vozilima, ve}ih operativnih tro{kova i rastu}e konkurencije kineskih proizvo|a~a. Menaxment Folksvagena planira da zatvori tri fabrike u Nema~koj i otpusti hiqade radnika da bi smawio izdatke.

STRU^WAK

ZA

BLISKI ISTOK: Za{to xihadisti ne spasavaju i svoju bra}u u Palestini?

U napadu koje su islamisti~ke grupe izvele pro{le nedeqe u Siriji, u~estvuju xihadisti koji rade za vojsku SAD i bore se protiv neprijateqa tamo gde Amerikanci ne `ele direktno da interveni{u, ka`e za RT Kevork Almasijan, stru~wak za Bliski istok

Napadi u Siriji su za sada suzbijeni, ali su veliki delovi zemqe u opasnosti, ka`e u intervju za RT Kevork Almasijan, stru~wak za Bliski istok, povodom pro{lonedeqnog napada islamisti~kih grupa na Alepo. Sagovornik RT-a ka`e da je crvena linija u Hami i da }e se pre ili kasnije odatle povesti ofaniziva protiv ovih militanata. Almasijan ra~una na podr{ku ruskih vazdu{nih snaga, Irana, Iraka i drugih arapskih zemaqa.

"Sada se linije fronta nalaze u severnim predgra|ima Hame, a militanti se ponovo potiskuju sa tih teritorija. Pretpostavqam da }e, nakon masovne podr{ke, kako diplomatske tako i vojne koju je Sirija dobila od svojih saveznika i arapskih zemaqa u regionu, uslediti masovni napadi na Alepo, ali i na Idlib, kako bi se zavr{ilo s ovom krizom", isti~e Kevork Almasijan.

Ono {to je, prema wegovim re~ima, prethodilo islamisti~kim napadima jeste odbijawe Sirije da zatvori granice sa Libanom i tako spre~i bilo kakvu pomo} Hezbolahu.

"Definitivno nije slu~ajno

{to je premijer Izraela Bewamin Netawahu, u video-izjavi nakon prekida vatre zapretio predsedniku Sirije Ba{aru al Asadu, rekav{i 'igrate se s vatrom'. Kada je Asad odbio ovaj ameri~ki zahtev, pro{lo je samo nekoliko sati pre nego {to su teroristi sa svih strana, ukqu~uju}i Ujgure, Albance, Taxikistance, Uzbekistance, izveli napad na Alepo. Sve ove tzv. xihadiste koji dolaze u Siriju da 'oslobode' nas Sirijce, pitao bih s ironijom – za{to ne idu u Palestinu da tamo osloba|aju svoju bra}u? Da li oni ratuju samo protiv neprijateqa SAD? ", isti~e Almasijan, koji je po saznawu za teroristi~ki napad, organizovao evakuaciju svoje porodice.

Dodaje da je sada sasvim jasno da su ovi xihadisti rade za vojsku SAD i da ih koriste protiv svojih neprijateqa tamo gde oni ne `ele direktno da interveni{u

Analiziraju}i puteve kojima su delovali ovi teroristi, poku{aje da opkole polo`aje sirijske vojske i odvoje obalu od ostatka Sirije, Almasijan zakqu~uje da su imali za ciq da stvore pojas oko Libana kako bi okupirali granice i prekinuli lance snabdevawa Hezbolaha.

"Dakle, jasno je da su oni radili po nalogu Izraela i o~igledno sprovodili wihove interese", dodaje.

Za ono {to zapadni mediji

zovu "{ok napadom", sagovornik RT-a okrivquje SAD, Ukrajinu, Tursku i Francusku. I dodaje i to da je plan smi{qan pa`qivo jo{ od kraja septembra.

"Ovaj napad je inicirao Erdogan jer zna da }e, kad Tramp preuzme vlast, biti primoran na odre|ene kompromise. Turska sebe vidi kao mo}nu silu u regionu i pouzdanog saveznika za Trampovu administraciju koja mo`e popuniti vakum ako se Amerikanci povuku iz Sirije. Ovo je definitivno deo strategije – svaka strana poku{ava da obezbedi boqu poziciju pre nego {to Tramp preuzme vlast, kako u Siriji tako i u Ukrajini. Svaka strana poku{ava da za stolom poka`e boqe karte", ka`e Kevork Almasijan. A da su u ovaj napad prste ume{ali i Ukrajinci, sagovornik RT nema dilemu. "Ukrajina nije direktno vidqiv akter, ali ima posrednu ulogu u ovom napadu. Pregledaju}i vesti iz Sirije, nai{li smo na izve{taj koji je sada i potvr|en, da je izveden napad dronom koji je ciqao i ubio brigadnog generala, {efa ogranka bezbednosti u Hami. Ovo je bio precizan napad, a znamo da je Ukrajina obezbedila tehnologiju i obuku militantima za izvo|ewe ovakvih ciqanih napada dronovima protiv sirijske vojske", ka`e Almasijan, koji je ro|en u Alepu i `eli u ovo sirijsko mesto i da se vrati.

Sirijska i ruska avijacija izvele udare na teroriste u Idlibu i Hami

Ministarstvo odbrane Sirije je potvrdilo da su sirijski i ruski borbeni avioni likvidirali desetine terorista

Sirijska avijacija je uz podr{ku Vazdu{no-kosmi~kih snaga Rusije izvr{ila udare na teroristi~ke grupe u provincijama Idlib i Hama, saop{tilo je sirijsko Ministarstvo odbrane.

Sirijski i ruski borbeni avioni likvidirali su desetine terorista, potvr|uju iz vojnog resora Sirije. Naime, grupa Hajat Tahrir el [am je pro{le srede prekr{ila sporazum o deeskalaciji i napala provincije Alepo i Idlib. Militanti su napali naseqena mesta i vojne polo`aje, a 29. novembra su pokrenuli veliku operaciju zahvaquju}i kojoj su ve} slede}eg dana kontrolisali grad Alepo i okolinu, ukqu~uju}i me|unarodni aerodrom i vojni aerodrom Kuvejres. Teroristi su uspeli da u potpunosti zauzmu drugi po veli~ini grad u Siriji prvi put od po~etka krize 2011. godine. Do kraja 2016. godine naoru`ana opozicija je kontrolisala samo isto~ni deo naseqa, ali ju je sirijska vojska odatle isterala uz podr{ku Vazdu{no-kosmi~kih snaga RF. Sirijska vojska je odgovorila na napad, usled ~ega su militanti pretrpeli gubitke u qudstvu i opremi. Prvog decembra wihovo napredovawe u Hami je zaustavqeno i vladine trupe su pokrenule kontraofanzivu, oslobodiv{i neka okupirana naseqa.

Bajden sa sinom

Radijacija ve} pregazila

Evropu i Britaniju

Uznemiruju}e su i fatalne ~iwenice o nuklearnoj zavr{nici ratova u Ukrajini i Palestini

Pred ta~kom odluke o nastavku rata izme|u Rusije i NATO-a, preko Ukrajine, a u trenucima za koje se ~ini da se ~ove~anstvo sprema da zakora~i preko „nuklearne ivice“, pitali smo dr Kristofera Bizbija, britanskog eksperta za opasnost od nuklearnog zra~ewa, {ta bi novi nuklearni kurs rata mogao da zna~i za budu}nost Evrope i sveta. Sagovornik „Pe~ata“ dao je uznemiruju}i odgovor: „‘Nuklearna granica’ za Evropu i zara}ene strane ve} je pre|ena“! Profesor Bizbi ka`e da je nakon eksplozije skladi{ta s municijom od osiroma{enog uranijuma u Hmeqnickom (Ukrajina) sredinom maja pro{le godine oblak radijacije protutwao Starom damom, {to je skriveno od evropske i svetske javnosti.

n Uranijumska pra{ina je obi{la Evropu i Skandinaviju i otkrivena je u Engleskoj u Aldermastonu?

- Koliko znam, a znam, uranijum u vazduhu se ne meri u Evropi, a jedini podaci koji se mogu dobiti su o uranijumu u vazduhu iz uzorkova~a vazduha velike koli~ine (HVAS) u Atomic Veapons Establishmentu (AVE) u Aldermastonu u Berk{iru. Veliki „usisiva~“ uzoraka iz vazduha tamo je postavqen ranih 1990-ih nakon istrage o klasteru de~je leukemije u blizini lokacije gde je fabrika municije i naoru`awa. Ova laboratorija HVAS meri prisustvo uranijuma (plutonijuma i tricijumu) u redovnim intervalima na pozicijama u blizini fabrike, ali i daleko od fabrike oru`ja. Prema wihovim mernim stanicama ~ije sam zvani~ne podatke dobio koriste}i zahtev za slobodu informacija, za tri vawske lokacije od 15. maja do 15. juna 2023., postoji jasan signal za veliko uve}awe zaga|ewa osiroma{enim uranijumom u Britaniji i mesec nakon eksplozije u Ukrajini.

Uranijum u vazduhu u jugoisto~noj Engleskoj porastao za oko 600 ng/kubni metar od ~estica oslobo|enih eksplozijom Hmeqnickog. [ta ovo zna~i? Sredwa veli~ina ~estice uranijuma je ispod 1 mikrona. Pojedinac udahne oko 24 kubna metra dnevno. Dakle, ako su ~estice bile tamo mesec dana, ili 30 dana, prose~an unos u plu}a je 0,432 mg. Ne zvu~i mnogo? Ali on se pretvara u 200 miliona ~estica po osobi u toj oblasti. Sve u svemu nije dobro s obzirom na efekte uranijumske pra{ine koje smo prethodno na{li u Faluxi u Iraku.

n [ta govori studija iz Faluxe?

- Objavqena je 2010. godine, pokazala je da je do{lo do ogromnog porasta raka i uro|enih malformacija kod beba i op{teg zastra{uju}eg signala genetskog o{te}ewa stanovni{tva nakon upotrebe uranijumskog oru`ja u drugom ratu u Iraku 2003. Kasnije smo identifikovali vi{ak uranijuma kod majki dece sa uro|enim defektima koriste}i uzorke kose i masenu spektrometriju, prate}i pove}awe do izlo`enosti iz 2003. se~ewem uzoraka duge kose na delove (52) {to je svojevrsni istorijski na~in ispitivawa pro{losti zdravqa pojedinca. Jasno je iz studija u Iraku da su genetski efekti ~estica uranijuma na zdravqe i rak zna~ajni. Zaista, oni su verovatno glavni uzrok raka kod

`rtava iz Hiro{ime koje su bile izlo`ene ~esticama uranijuma na „crnoj ki{i“. Treba re}i da su posle „hmeqnickog incidenta“ 2023. nivoi zaga|ewa u Poqskoj, Nema~koj i svuda drugde na wegovom putu do Engleske bili daleko ve}i ali nema dostupnih merewa.

n Pre najnovije istrage o tragovima viskooboga}enog plutonijuma u kraterima Gaze i Libana, vratimo se „radioaktivnoj Evropi“ iz maja 2023?

- Eksplozija je potresla grad Hmeqnicki u Ukrajini, oko 200 km od granice s Poqskom. Ruski udar je uni{tio ukrajinsko skladi{te municije u kojem je bio uskladi{ten osiroma{eni uranijum koji je isporu~ila Britanija. Ve} 19. maja, ~etiri dana nakon doga|aja napisao sam ~lanak za Sputwik o eksploziji Hmeqnicki. Ispitao sam podatke o gama zra~ewu sa detektora severozapadno od mesta napada, koji su pokazali pove}awe radijacije sa ta~aka u Poqskoj blizu granice sa Ukrajinom i kroz Nema~ku. Zakqu~io sam da je verovatno pogo|eno skladi{te uranijumskog oru`ja i da je uranijum eksplodirao u ogromnoj vatrenoj kugli, a da su ~estice proizvedene eksplozijom no{ene vetrom u to vreme {irom Evrope. n Evroatlantski „mejnstrim“ fizi~ari nisu reagovali?

- Tvrdim da je detonacija u Hmeqnickom bila eksplozija osiroma{enog uranijuma (OU). Nakon vidqive pe~urke materijal se kretao u pravcu vetra i trebalo bi da se detektuje na mestima nadgledawa niz vetar. Treba da se ka`e da OU ima gama potpis i osloba|a gama zrake. Vlade Velike Britanije i SAD la`u o tome. Oni ukazuju na ~iwenicu da je U-238, koji ostaje nakon {to se fisioni U-235 ukloni u centrifugama (i {aqe se za nuklearno oru`je i reaktore), slab alfa emiter. Ka`u da alfa zra~ewe ne mo`e prodreti u ko`u, pa je sam DU bezopasan. Da ga Gajgerov broja~ ne mo`e otkriti i da alfa ~estice ne mogu pro|u kroz prozor. Postoji, naravno, zdravstveni problem ako se ~estice nakon udara udahnu i pro|u u telo kroz plu}a u limfni sistem ili direktno u sistem za varewe.

n Po~etkom septembra obznanili ste da s timom iz SAD i Libana sprovodite istragu o kori{}ewu mini atomskih bombi u Pojasu Gaze i Libanu.

- Ovu istragu sprovode dve organizacije The American Peace Information Council (APIC) i Green Audit (UK) uz niz volontera iz Libana i Pojasa Gaze. Ve} imamo dovoqno informacija da budemo sigurni da je novo oru`je koje ili koristi U-235 ili ga proizvodi odavno na ratnim popri{tima i da je kori{}eno barem od ratova na va{im prostorima devedesetih. Ostaje pitawe wegove prirode i efekata. Upotreba U-235 je veoma skupa, a koli~ine koje se pojavquju su skromne, tako da je gotovo sigurno da je proizvod neutronske aktivacije U-238. n Govorite li o mini neutronskoj bombi?

- Godine 2021. godine, nau~ni izve{taj u presti`nom ~asopisu Nej~r potvrdio je ono {to sam govorio od 2006. Izrael je od napada na Liban 2006. i onih na Gazu 2008. i 2014. koristio novo nuklearno oru`je, koje ubija bqeskom zra~ewa visoke temperature i sa neutronima. Ovo oru`je, ostavqa trag identifikacije, ali ne i proizvode fisije kao {to je cezijum-137. Skoro da smo sigurni da je ovo misteriozno oru`je kori{}eno od SAD u Faluxi, Irak 2003. godine, a ranije i na Kosovu.

n [ta je analizirao „Nej~r“ u Gazi?

- ^asopis je dao rezultate analiza 65 uzoraka tla, peska, cementa i gra|evinskog materijala iz Gaze. Koriste}i gama spektrometriju autori su identifikovali neke zna~ajno visoke nivoe oboga}enog uranijuma u svim uzorcima, ali uglavnom u uzorcima zemqi{ta. Nivoi oboga}ivawa su postali ve}i od onih koje smo prona{li u na{im ranijim studijama. Prirodni odnos mase izotopa u prirodi (U-238/U-235) je 138. U Libanu smo prona{li 116. U Gazi 108. U radu iz 2021. je prona|eno oko 85. Po{to je ovo bilo pre nedavnog bombardovawa, ova kontaminacija mora da datira od izraelskog bombardovawa 2014. godine. n Kakva bi mogla da bude „struktura“ „tajne mini uranijumske bombe“ i od kada se susre}ete sa ovom „misterijom“ u ratnim zonama?

- U osnovi, bojeva glava je veli~ine teniske loptice, ali te{ka, nekoliko kilograma. Prilikom detonacije u slu~ajevima direktnog izlagawa blesku, delovi tela, ruke, noge, mesta koja se nisu na{la iza zna~ajne za{tite bivaju spaqena do neprepoznatqivosti. Aerosolna pra{ina uranijuma koja se udi{e posle bleska, uni{tava plu}a kroz fibrozu, translocira se u limfni sistem i kasnije izaziva kancere, ne samo limfome i leukemije, ve} skoro svaki kancer kao rezultat lokalizacije ~estice uranijuma u organu. Na primer dojke, ili ako se ~estica proguta, mo`e zavr{iti imobilisana u debelom crevu i tamo izazvati rak. n Govorili ste i o genezi tragawa za tajnim oru`jem koje Zapad upotrebqava ve} ~etvrt veka?

- Zapo~eo sam ovu istragu 2006. godine kada se u libanskim novinama pojavio ~lanak u kojem se izve{tava da je krater izraelske bombe u Kjamu radioaktivan. Dr Ali Khobeisi je uzeo Gajgerov broja~ na krater i prona{ao 20 puta ve}i nivo pozadinskog zra~ewa u krateru u odnosu na obli`wi sli~an krater. Zamolio sam kolegu da ode u Liban i uzme uzorke iz kratera, a tako|e i filter za vazduh za ambulantna kola. Kada su analizirani, kori{}ewem dve odvojene metode, pokazali su prisustvo ne osiroma{enog uranijuma, ve} oboga}enog uranijuma (EU). Sada je to nemogu}e, osim ako oru`je nije napravqeno iz oboga}enog uranijuma ili stvoreno u EU neutronskim zra~ewem U-234 i U-238… Glavno pitawe koje se postavilo je: Da li je oboga}eni uranijum u libanskoj bombi bio pravi nalaz? Da li je to mogla biti laboratorijska gre{ka? Odgovor je ne. Koristili smo dve razli~ite laboratorije i dve razli~ite metode analize uranijuma, ICPMS i alfa spektrometriju. Ono {to smo prona{li pokupio je pokojni reporter Robert Fisk, koji je objavio pri~u u „Independentu“ u oktobru 2006: Misterija „izraelske“ tajne uranijumske bombe. Ja sam o tome pisao ~lanke, ukqu~uju}i i za Ujediwene nacije, svedo~io sam o tome u Kraqevskom dru{tvu. n Spisak va{ih pokojnih prijateqa koji su se interesovali za ovu temu je poduga~ak? Da li su za va{ tim po~eli neo~ekivani problemi?

- Svi o~ekujemo da }e nas ubiti, ali za sada je dobro.

n Kada govorimo o „odustalima“ od teme o mini neutronskoj bombi mo`emo li da ih nabrojimo?

- Godine 2006. godine kontaktirao me je eminentni italijanski nuklearni fizi~ar Emilio Del Gejdisi u Londonu, gde mi je rekao da je izvor neobi~nih zra~ewa oru`je od oboga}enog uranijuma koje koristi vodonik ili te{ki vodonik, deuterijum rastvoren u uranijumu i kada je ova mala bojeva glava ispali na ~vrsti predmet, vodonik pretrpi hladnu fuziju da bi se formirao helijum sa emisijom mo}nog gama zraka koji pretvara U238 u nestabilni U-239 a koji se raspada na U-235 i neutron. Nisam nuklearni fizi~ar, ali sam tada prihvatio da on zna o ~emu govori jer je objasnio izvor boga}ewa. Del Gijdisi je posle sa novinarima italijanske TV (Rai wuz) posetio je oca Hladne fuzije profesora Martina Flaj{mana, (sa kojim sam tako|e ranije radio na Univerzitetu u Kentu 1980) i Flaj{man mu je dodao intrigantnu nau~nu zagonetku, ali nije bio voqan da se ukqu~i sam proces jer se pri~alo da nau~nici koji „posmatraju“ hladnu fuziju umiru pod sumwivim okolnostima. Sam Flaj{man je zatim izgleda bio otrovan ne~im {to je izazvalo rak na vi{e mesta i preminuo je 3. avgusta 2012 kao i wegov kolega sa kojim je “posmatrao” hladnu fuziju. I on je dobio isti rak. Na kraju Del Gijdisi i producent Rai wuza napisali su kwigu „Tajna tri metka“, 2014. Nekoliko meseci pre wegovog objavqivawa, Del Gijdisi je neo~ekivano umro kada je bio sam u svojoj ku}i a koautor kwige Mauricio Torealta, se negde sakrio nakon {to su mu u koverti dostavqena tri prava metka.

n U}utkani su i svi koji su upozoravali na fatalnost upotrebe oru`ja od osirmoa{enogo oru`ja: potpukovnik Dag Rok, Asaf Durakovi}, ameri~ki pukovnik nema~ki profesor Gunter (pokojni) i drugi nau~nici koji su radili u Iraku, Bosni, Siriji?

- Pa, poku{ali su da u}utkaju te qude, ali je to na kraju samo skrenulo pa`wu na problem, koji je u to vreme vi|en kao problem osiroma{enog uranijuma. I ja sam hap{en kao tvorac bombi u Britaniji i policija me je bacila u zatvor. Onda sam do{ao da `ivim u {umama Letonije i mnogo se kre}em…

n Kakve }e biti posledice kori{}ewe ovog stra{nog oru`ja u Gazi?

- Zastra{uju}e. Mislim da ga zato koriste. Oni `ele da uni{te Palestince kao grupu za razmno`avawe.

n Verujete da je mini oru`je sa plotonijumskim tragovima prvi put kori{}eno tokom agresije na SFRJ?

- Iz svega {to sam pro~itao o radijacijskim tragovima na teritoriji va{e zemqe nakon NATO bombardovawa 1999. izgleda da je tako. O~ekujem da }u u najskorije vreme stupiti u kontakt s va{im nau~nicima i da }emo razmeniti informacije. Zasad ~vrsto verujem u ovu pretpostavku.

Vu~evi}: Nastavqamo da radimo na razvoju projekata u Srpskoj

Premijeru Srbije nije

jasno zbog ~ega bi neko blokirao projekat

aerodroma u Trebiwu

Srbija i Republika Srpska }e nastaviti da zajedni~ki rade na razvoju vi{e projekata na teritoriji cele Srpske, izjavio je pre-

On je napomenuo da mu nije jasno zbog ~ega bi neko blokirao projekte, poput aerodroma u Trebiwu i ocenio da, po{tuju}i sve ekolo{ke standarde i me|unarodne propise, uvek mo`e da se na|e put za re{avawe takvih infrastrukturnih poduhvata.

„Aerodrom zaokru`uje ponudu ovog grada i Hercegovine. Verujem da }emo ga realizovati”, kazao je Vu~evi}. [to se ti~e ostalih

mijer Milo{ Vu~evi} u Trebiwu, nakon sastanka sa predsednikom RS Miloradom Dodikom.

„Za razliku od nekih drugih, mi se bavimo izgradwom, povezivawem, re{avawem problema, konstruktivnim pristupom. Mi ne gledamo da na|emo razloge za{to ne{to ne mo`e, ne sme ili ne}e da bude izgra|eno. Kada bi svi sa ovih prostora imali takav pristup, verujte da bi svi narodi Balkana bili zadovoqniji”, rekao je Vu~evi}, koji je zavr{io dvodnevnu posetu Srpskoj.

Obilazak Duhovnog centra u Mrkowi}ima, rodnom selu Svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca

projekata u Trebiwu koje poma`e na{a vlada, premijer je najavio da }e nastavak ure|ewa Starog grada biti zavr{en do po~etka prole}a naredne godine i istakao da }e takvi projekti u~initi ovaj grad turisti~ki jo{ privla~nijim. On se osvrnuo i na Dodikove re~i da je svaka pobeda Srbije i pobeda Srpske, kao i obrnuto i najavio daqe povezivawe na{e zemqe sa RS.

„Sve ovo {to radimo zajedni~ki je na korist svih gra|ana sa ovih prostora. To nije put, ae-

Holandija daje milion evra Memorijalnom centru u Poto~arima

Vlada Holandije isplati}e Memorijalnom centru u Poto~arima milion evra kako bi bio osiguran wegov kontinuirani rad, izjavio je predsednik Op{tinske organizacije porodica poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice Branimir Koji}. To je, smatra on, komentari{u}i najave u holandskim medijima, jo{ jedan dokaz da ova zemqa ponovo staje na stranu onih koje su celi rat pomagali i u naoru`awu.

„Ovo je jo{ jedan dokaz da }e odgovorni za rat u biv{oj Jugoslaviji i wihovi drugari iz zapadnih zemaqa i daqe stajati na strani muslimana i to istih onih koje su celi rat pomagali ~ak i u naoru`awu. Porazna je ~iwenica da se nikada niko od zvani~nika zapadnih zemaqa nije pojavio na bar nekom od parastosa na{im `rtvama, ve} nastavqaju samo da ih poni`avaju”, ka`e Koji} za „Politiku”.

On je ranije naveo da je, prema saznawima kojima raspola`e, nadle`na nezavisna komisija primila 8.136 zahteva porodica stradalih Bo{waka za nadoknadu {tete, od kojih je 2.374 odobreno. Po tom osnovu do sada je porodicama 613 ubijenih ispla}eno 25 miliona evra, {to je precizno navedeno i u izve{tajima holandskih medija.

„O~igledno je da Holandija `eli da na svaki na~in nagradi one koji su ubijali srpske civile u Podriwu i da i tako poka`e kako su na{e `rtve mawe va`ne. Nama nisu potrebne wihove pare, nama je potrebna iskrena re~, pru`ena ruka i dobra voqa da se svetu prezentuje istina, a istina je da je u Podriwu stradao srpski narod. Srpske majke ne prodaju kosti svojih sinova. Novac je ono {to oni `ele, mi `elimo samo istinu i pravdu koju nismo mogli dobiti u Hagu, kao ni u Sudu BiH, jer on sudi samo Srbima, pa ~ak i predsedniku Republike Srpske”, kazao je Koji}.

rodrom, most, trg koji pripadaju samo jednoj naciji ili veri, ve} pripadaju svim qudima dobre voqe”, rekao je Vu~evi}.

On je ocenio da mora br`e da se radi na izgradwi zajedni~kog memorijalnog kompleksa u Dowoj Gradini i Beogradu, planiranog za 80. godi{wicu oslobo|ewa logora Jasenovac. Kako je zakqu~io, svi ovi projekti su su{tina Deklaracije junskog Svesrpskog sabora – a to je povezivawe i stvarawe boqih uslova za `ivot gra|ana sa obe strane Drine. Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je prethodnih godina Srbija ulo`ila 100 miliona evra podr{ke u lokalne zajednice i da je ju~e dogovorena nova faza planirawa te saradwe, te da }e u dogledno vreme vlada RS predstaviti Srbiji integralni plan projekata za koje su zainteresovane lokalne zajednice. On je naveo da je sa Vu~evi}em razgovarao o projektu aerodroma Trebiwe od kojeg, kako je rekao, Srpska ne odustaje.

„Izuzimawe zemqi{ta za izgradwu tog aerodroma te~e svojim tokom. Imamo procedure koje nas obavezuju, vezano za zemqe u dodiru. ^ekamo mi{qewe od Hrvatske, od Crne Gore nemamo zastoja. Do juna isti~u svi rokovi kada Zagreb mora da se izjasni oko toga i da krenemo brzo u pripremu same izgradwe”, rekao je Dodik.

Prvi ~ovek RS je podsetio i da se radi deonica auto-puta od Ra~e do Bijeqine, koja treba da se nastavi na auto-put u Srbiji.

U posledwih 25 godina dr`avqanstva BiH se odreklo vi{e od 100.000 gra|ana

U posledwih 25 godina dr`avqanstva Bosne i Hercegovine (BiH) se odreklo vi{e od 100.000 wenih gra|ana, uglavnom radi sticawa dr`avqanstva neke od zapadnoevropskih dr`ava, najvi{e Nema~ke i Austrije.

„U posledwih 25 godina, odnosno od 1999. godine, iz kwige dr`avqana BiH ispisano je 101.413 gra|ana“, rekli su za bawalu~ke „Nezavisne novine“ iz Ministarstva za civilne poslove BiH.

Naveli su da su se u posledwih desetak godina dr`avqanstva BiH odrekle 37.294 osobe, dok je u istom periodu 6.806 osoba steklo weno dr`avqanstvo.

Taksa za ispis iz dr`avqanstva BiH iznosi 800 KM (oko 400 evra), izuzev za one koji uzimaju dr`avqanstvo neke od dr`ava biv{e SFRJ, koji pla}aju taksu od 200 KM (oko sto evra).

Dodik: [okiran sam zbog otkazivawa Samita u Neumu, nudim da se odr`i u Bawaluci

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je {okiran informacijom o otkazivawu Samita lidera zemaqa Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) u Neumu, zbog neuspelog tendera i ponudio da Samit bude odr`an u Bawaluci.

„S nevericom i {okom primio sam vest o tome da su zajedni~ke institucije BiH uspele da se obrukaju otkazuju}i samit lidera Zapadnog Balkana i EU zbog neorganizovanosti i proceduralnih proma{aja“, napisao je Dodik na Iksu.

Ocenio je da je to „jo{ jedan u nizu dokaza da politi~ko Sarajevo nije doraslo odgovornim zadacima, koji bi trebalo da budu u interesu svih gra|ana BiH“.

„RS nikada sebi ne bi dozvolila ovakvu sramotu. Vi{e puta smo dokazali da smo sposobni da organizujemo vrlo kompleksne, zahtevne i zna~ajne doga|aje na najvi{em nivou, ukqu~uju}i posete dr`avnika i me|unarodnih delegacija“, naveo je Dodik.

On je ponudio da Samit bude organizovan u Bawaluci, dodav{i kako je posve}enost RS odgovornom i profesionalnom radu „prepoznata i kod doma}ih i kod me|unarodnih partnera“.

„Kako bismo spasili obraz BiH i poslali poruku da cela zemqa ne sme biti poistove}ena s nesposobno{}u politi~kog Sarajeva, kao predsednik RS nudim da se Samit odr`i u Bawaluci“, naveo je Dodik.

Republika Srpska, naglasio je, spremna je i sposobna da u najkra}em roku organizuje ovako zna~ajan doga|aj i pru`i svu neophodnu logisti~ku i tehni~ku podr{ku.

Ranije danas potvr|eno je da je Samit u Neumu, koji je trebalo da se odr`i 4. i 5. decembra otkazan zbog „sru{enog“ tendera za organizaciju ovog doga|aja.

Za organizatora Samita izabrana je firma „Mindset“, ali je tender oboren posle ulagawa `albe.

Prema zvani~nim podacima, vlasnica i direktorka ove firme je Emina Memija, k}erka Gordana Memije, koji je u aprilu ove godine hap{en zbog navodne saradwe sa narko bosom Edinom Ga~aninom. Sud BiH je Memiji odredio mere zabrane.

Gordan Memija je kum ministra spoqnih poslova BiH Elmedina Konakovi}a.

Mandi} pozvao na hitno osloba|awe

trojice Nik{i}ana, uhap{enih na KiM

Predsednik Skup{tine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije (NSD) Andrija Mandi} pozvao je privremene pri{tinske vlasti da po hitnom po-

stupku oslobode iz pritvora trojicu Srba iz Nik{i}a, dr`avqana Crne Gore uhap{enih nedavno kod manastira Visoki De~ani.

„Uzimaju}i u obzir sve okolnosti vezane za privo|ewe trojice Srba iz Nik{i}a ispred Manastira Visoki De~ani, sa posebnim akcentom na izuzetno nepostojanim argumentima, govorom mr`we koji je prisutan u pri{tinskim medijima, ali

i me|u funkcionerima tamo{wih vlasti, kao i na netransparentnost koja od samog starta prekriva celi ovaj proces, pozivam tamo{wu administraciju da po hitnom postupku oslobodi dr`avqane i pripadnike Vojske Crne Gore koji su ve} nedequ dana utamni~eni.

Crna Gora, Nik{i}, wihove porodice i svi mi o~ekujemo wihov brz i bezbedan povratak!”, napisao je Mandi} na platformi Iks. Mandi} je ranije danas podr`ao protest ispred zgrade crnogorskog parlamenta i opravdanim zahtevima Pravoslavne omladine „Stazama radosti u zemqama `ivih”. Na protestu su poslate poruke bratstva i solidarnosti sa nevino utamni~enim Srbima iz Nik{i}a kojima je odre|en pritvor od 30 dana na Kosovu i Metohiji, naveo je Mandi}. Trojica dr`avqana Crne Gore iz Nik{i}a uhap{eni su kod manastira Visoki De~ani zbog toga jer su na ramu registarkih tablica imali nalepnicu na kojoj je pisalo „Kosovo je Srbija” koja je bila prelepqena.

Predsednik Milatovi} pozvao Spaji}a na dogovor

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} saop{tio je da }e po povratku iz Brisela pozvati premijera Milojka Spaji}a na dijalog, a skoro filmskom brzinom usledio je pozitivan odgovor od strane predsednika Vlade Crne Gore. „Pozdravqamo najave predsednika Crne Gore da doprinese procesima koji }e voditi ostvarewu ciqa koji je postavila 44. Vlada Crne Gore – da na{a zemqa postane 28. ~lanica Evropske unije do 2028. godine”, saop{teno je iz kabineta premijera Spaji}a. Milatovi} je u poruci Spaji}u istakao da je „okupqawe gra|anskog i evropskog centra, koji }e diktirati tempo dru{tvenih promena do ulaska Crne Gore u EU, ideja koja je ve}a od svakog pojedinca ili partije”.

Premijer Crne Gore Milojko Spaji} i predsednik Jakov Milatovi}

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Vi{e od 44.000

„To podrazumeva zajedni~ki dogovor oko kqu~nih principa dr`avne politike, koji }e se temeqiti na saradwi i sinhronizovanom delovawu u narednom periodu – posebno izme|u predsednika dr`ave i predsednika vlade”, rekao je on.

„Rezultati niza lokalnih izbora pokazuju zabriwavaju}u tendenciju fragmentacije i slabqewa politi~kih subjekata koji pripadaju gra|anskom i evropskom centru. Crna Gora se nalazi pred jednim od najva`nijih izazova u svojoj novijoj istoriji, od ~ijeg uspe{nog savladavawa }e zavisiti budu}nost na{e, ali i svih budu}ih generacija.”

Iz Kabineta Spaji}a dodaju da „posebno ohrabruje ~iwenica da najava predsednika dr`ave dolazi nakon {to je Spaji} predstavio platformu ‘Barometar 26’ –koja se odnosi na preuzimawe zajedni~ke obaveze za zavr{etak pregovora sa EU do kraja 2026. godine”.

gra|ana Crne Gore u

inostranstvu, Srbija prvi izbor

Vi{e od 44.000 stanovnika Crne Gore `ivi, radi ili studira u inostranstvu, a za stanovnike ve}ine crnogorskih op{tina Srbija je prvi izbor, pokazala je analiza Uprave za statistiku - Monstat o tome koliko gra|ana crnogorskih op{tina `ivi u inostranstvu u odnosu na ukupan broj stanovnika.

Kako se navodi, ~ak 16 od ukupno 25 crnogorskih op{tina imaju najve}i broj stanovnika u Srbiji u odnosu na ukupan broj onih koji su na radu, {kolovawu ili boravku van Crne Gore. Prema podacima Monstata, koje je objavio crnogorski portal Bankar, van Podgorice `ivi 6.384 stanovnika, od ~ega wih 1.252 u Srbiji. Tako|e, u Srbiji `ivi skoro svaki drugi stanovnik Herceg Novog, Pqevaqa, @abqaka, Andrijevice, Plu`ina i [avnika koji radi ili `ivi van svoje op{tine, a Srbija je naj~e{}i izbor i za stanovnika Budve, Bara, Kotora, Danilovgrada, Kola{ina, Nik{i}a, Tivta, Mojkovca, Zete.

Vi{e od 10.000 stanovnika Crne Gore

je u Nema~koj, odnosno svaki ~etvrti, a me|u wima je najvi{e stanovnika Bijelog Poqa i Ro`aja.

Prema podacima Monstata, u Nema~koj je 2.717 Bijelopoqaca, odnosno svaki drugi od ukupnog broja koji `ivi van svog mesta ro|ewa, kao i 2.697 Ro`ajaca, {to zna~i da stanovnici te dve op{tine u Nema~koj ~ine polovinu ukupnog broja dr`avqana Crne Gore koji `ive ili rade u toj zemqi. Analiza Monstata je pokazala da op{tina Petwica ima vi{e stanovnika u inostranstvu nego u tom gradu, odnosno da od 5.552 stanovnika Petwice, koliko je popisano pro{le godine, 3.271 `ivi, radi ili studira van svoje op{tine.

Pripadnik Vojske Crne Gore pokazivao „dvoglavog orla“ u

Mla|i vodnik Vojske Crne Gore (VCG) i u~esnik NATO misije u Bugarskoj David Gorvokovi} slavio je sa kolegama iz Oru`anih snaga Albanije Dan nacionalne zastave i tom prilikom pokazao albanski nacionalni simbol, tzv. „dvoglavog orla“. Ministar odbrane Dragan Krapovi} potvrdio je da su ti navodi ta~ni i dodao da }e „sve biti utvr|eno u vezi sa tim pri-

padnikom VCG“, prenose Vijesti. Kako je dodao, Gorvokovi} je u nadle`nosti na~elnika general{taba VCG Zorana Lazarevi}a. Dan albanske zastave proslavqa se 28. novembra. Tog datuma 1912. godine Albanija je proglasila nezavisnost od Otomanskog carstva.

Beograd

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

u Uhap{eni Srbi vrlo brzo pu{teni jer nisu imali nikakve veze sa diverzijom u No} posle o{te}ewa kanala

stotinu kosovskih policajaca pod punom ratnom opremom zaposlo i ~etiri srpske op{tine na severu Kosova

U selu Varage u op{tini Zubin Potok u no}i, 29. novembra ne{to posle 19 sati uve~e, u sna`noj eksplozji o{te}en glavni kanal "Ibar - Lepenac ", nakon ~ega je prekinuto vodosnabdevawe u pojedinim delovima Kosova, a ugro`en je bio i rad termoelektrana "Kosovo A" i "Kosovo B" u Obili}u ~ije se turbine hlade vodom iz ovog kanala.

Kanal Ibar – Lepenac po~iwe od male brane Pridvorice, kilometar uz Ibar od Zubinog Potoka i kilometar nizvodno od velike brane Gazivode na Ibru.

O{te}ewe kanala se dogodilo na tri kilometra nizvodno od wegovog po~etka na maloj brani Pridvorice u selu Varage.

Kosovska policija saop{tila je da je oko 19 ~asova na severu Kosova, u selu Varage, Zubin Potok, napadnuta i o{te}ena kriti~na infrastruktura vodotoka „Ibar Lepenac".

LA@NA ZASTAVA

"Nadle`ne policijske jedinice su odmah iza{le na mesto incidenta i obavestile sve nadle`ne institucije o slu~aju, Hitnu pomo}, Vodovod, Ibar Lepenac i KEK", navodi se u saop{tewu. Dodaju da su Kosovska policija i nadle`ne institucije preduzele neophodne mere bezbednosti da se zaustavi dotok vode i sanira vodotok.

"Istovremeno, Kosovska policija, jedinica za postupawe sa eksplozivnim materijalom, vr{i intenzivne uvi|aje i uvi|aje na licu mesta, iz kojih je utvr|eno da je eksplozija, detonacija namerni napad, teroristi~ko krivi~no delo koje je izvr{ilo jedno ili vi{e lica", navodi se.

No, Srbi na severu Kosova i Metohije, u op{tinama gde su Srbi apsolutna ve}ina: Zubin Potok, Severna Kosovska Mitrovica, Zve~an i Leposavi} su ube|eni da se radi o operaciji pod la`nom zastavom: (false flag), koju su re`irali Pri{tina i Kosovska policija.

Uz tu tvrdwu se navodi da na severu KiM Kosovska policija ima ~ak 26 uspostavqenih sta-

Kurtiju sabota`a izgovor za oru`anu okupaciju severa KiM

lih punktova, nadzorne kamere na svakom mestu i policijsko patrolirawe 24 sata dnevno.

Zbog o{te}ewa kanala Ibar – Lepenac usled eksplozije u Zubinom Potoku je prekinuto snabdevawe vodom za pi}e, saop{tilo je regionalno preduze}e za vodosnabdevawe u Mitrovici. Iz vodovoda tako|e apeluju na gra|ane da obezbede rezerve vode.

Misija KFOR-a pod vo|stvom NATO-a o{tro je osudila napad na cevovod za vodu u op{tini Zubin Potok, koji je ozbiqno uticao na snabdevawe vodom i elektri~nom energijom na severu Kosova.

NEOPHODNA PUNA ISTRAGA

„Va`no je da se utvrde ~iwenice i da odgovorni budu privedeni pravdi i pozvani na odgovornost“, naveli se u saop{tewu.

Ne{to posle tri sata iza pono}i, u subotu 30. novembra na mesto o{te}ewa kanala postavqene su ~etiri cevi kojima je premo{}eno o{te}ewe, i voda je opet potekla kanalom.

Kosovski ministar unutra{wih poslova Xeqaq Sve~qa u dru{tvu direktora Kosovske policije Gazmenda Hoxe, saop{tio je novinarima 30. novembra posle podne, da je osam osoba uhap{eno nakon {to je Kosovska policija sprovela racije na severu Kosova. [estoro wih je pu{teno odmah dok su pritvor od 30 dana dobili Dragi{a Vi}entijevi} iz Leposavi}a i Du{an Milanovi} iz Zubinog Potoka.

U Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici je u me|uvremenu nastalo prakti~no opsadno stawe, uz ve}i broj KFOR-ovih trupa, a pre svega Kosovske policije, koji su, osim mesta diverzije, pokrili i gazivodsku branu, puteve, te sam grad Severnu Mitrovicu.

ATAK KOJI UGRO@AVA

@IVOTNE POTREBE

SRPSKOG NARODA

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} izjavio je da je uni{tewe dela kanala Ibar-Lapenac, koji se dogodilo u selu Varage, nedopustiv i neprihvatqiv atak koji najdirektnije ugro`ava osnovne `ivotne potrebe srpskog naroda, koji i onako `ivi u ote`anim uslovima, posebno na severu Kosova. “Ovakva nedopustiva {teta zapravo daje alibi Kurtiju da nastavi da progoni Srbe i napada Beograd. Bilo je pitawe trenutka kada }e Kurti posegnuti

za novom propagandom kako bi oja~ao svoje delovawe u predizbornoj kampawi. Da bi nastavio daqu okupaciju severa, Kurtiju je bilo neophodno da prona|e na~in kako bi poslao nove odrede albanskih policajaca na sever i kako bi nastavio sa daqom militarizacijom i fortifikacijom severa KiM“, navodi Petkovi} u saop{tewu.

VU^I] NEGIRA

SVAKU UME[ANOST I SVOJU I SRBIJE

Aleksandar Vu~i} negira svaku ume{anost i svoju i Srbije, a izjave iz Pri{tine ocewuje kao „brzoplete“ i duboko zabriwavaju}e.

„I precizno objasniti kome je i za{to bio potreban ovaj incident u op{tini Zubin Potok, za{to su Kurti i Sve~qa morali mnogo i nervozno da la`u a postavi}u i brojna pitawa predstavnicima me|unarodne zajednice i zahtevati konkretne odgovore“, naveo je u najavi doga|aja.

Aleksandar Vu~i} izjavio je, u obra}awu javnosti povodom incidenta u Zubinom Potoku i aktuelne situacije na Kosovu, da se u petak dogodio poku{aj velikog i `estokog hibridnog napada na Srbiju. Prvobitno su kosovske vlasti optu`ile Beograd da stoji iza incidentaa, dok Vu~i} ka`e da ni Beograd ni Srbija nemaju veze sa tim. On je rekao da }e pokazati daqa istraga, kao i da mo`da u ovom trenutku mo`e da se predpostavi ko je to u~inio.

Vu~i} je rekao dana, da ono {to se sa sigurno{}u zna jeste da de{avawa povodom incidenta u vodokanalu Ibar – Lepenac na Kosovu, sa Beogradom nemaju nikave veze, ali da Beograd `eli da se stvari ispitaju.

On je u obra}awu javnosti rekao da Srbi veruju da su incident

izre`irali Albanci.

Ka`e da je Kurti odmah nakon eksplozije zatra`io od KFOR-a da se omogu}i KBS-u da ode na Sever, ali da je KFOR to odbio.

SUD U PRI[TINI ODREDIO MESEC DANA PRITVORA DRAGI[I VI]ENTIJEVI}U ZBOG SUMWE DA JE „O[TETIO KANAL IBAR-LEPENAC“

Posle eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac i pretresa srpskih ku}a u nekoliko sela op{tine Zubin Potok, na severu Kosova i Metohije poja~ano je prisustvo takozvane kosovske policije. Dragi{i Vi}entijevi}u iz sela Prevlak odre|en pritvor od mesec dana. Novinar Du{an Milanovi} ~eka odluku suda.

ADVOKAT DELEVI]: DOKAZA]EMO NEVINOST VI}ENTIJEVI}A, BILO JE MNOGO SVEDOKA

Branilac Milo{ Delevi} rekao je da je Dragi{a Vi}entijevi} osumwi~en da je o{tetio kanal Ibar-Lepenac, {to je on negirao, tvrde}i da je bio na drugom mestu u to vreme i da za to postoje svedoci.

"To {to su nekom prona|ene mokre i prqave ~izme u ku}i i oru`je, ne mo`e biti dovoqan dokaz da potkrepi osnovnu sumwu za ova te{ka krivi~na dela. On je bio na potpuno drugom mestu u to vreme, na tom mestu je bilo puno svedoka, ja verujem da }emo jo{ u istrazi dokazati wegovu nevinost", rekao je Delevi} i najavio da }e podneti `albu u zakonskom roku.

STEJT DEPARTMENT

OSUDIO NAPAD

NA KANAL IBAR-LEPENAC

Ameri~ki Stejt department osudio je napad na kanal Ibar-Le-

penac, zatra`iv{i da se prona|u i kazne odgovorni. Portparol Stejt departmenta Metju Miler je u objavi na mre`i Iks poru~io da Stejt department podr`ava napore da se prona|u i kazne odgovorni, kao i da ceni svaku podr{ku naporima da se slu~aj rasvetli. Miler je zahvalio pripadnicima sektora za vanredne situacije i drugima, ukqu~uju}i Kfor, kako bi se normalizovala situacija.

DRAGI[A VI}ENTIJEVI]

U SUDU U PRI[TINI

Policija je dovela u Osnovni sud u Pri{tini jednog od uhap{enih Srba, Dragi{u Vi}entijevi}a iz sela Prevlak kod Zubinog Potoka. Mediji na albanskom, koji su objavili fotografiju wegovog dovo|ewa u sud sa lisicama na rukama, pi{u da se o~ekuje da mu bude odre|ena mera bezbednosti. Policija je nakon eksplozije i o{te}ewa kanala Ibar-Lepenac, uhapsila osam osumwi~enih, od kojih je ve}inu oslobodila, ali im je oduzela mobilne telefone. Dvojica su zadr`ana u pritvoru.

AMBASADOR SAD NA TZV. KOSOVU XEFRI HOVENIJER: U OVOM TRENUTKU SAD NE MOGU DA KA@U KO STOJI IZA EKSPLOZIJE KOD ZUBINOG POTOKA

Ambasador SAD na tzv. Kosovu Xefri Hovenijer izjavio je da SAD u ovom trenutku ne mogu da ka`u ko stoji iza eksplozije prilikom koje je o{te}en kanal Ibar-Lepenac kod Zubinog Potoka. Hovenijer je na konferenciji za novinare odr`anoj nakon sastanka ambasadora Kvinte sa premijerom privremenih pri{tinskih institucija Aqbinom Kurtijem rekao da je jo{ rano govoriti ko je odgovoran za napad, te da ovo pitawe zahteva pa`qivu istragu, prenosi "Koha".

"U ovom trenutku, Sjediwene Dr`ave ne mogu da ka`u ko stoji iza napada. Jo{ je rano za to i ove stvari zahtevaju pa`qivu istragu. Ono {to mogu da ka`em je da institucije Kosova imaju na{u podr{ku. Tako|e nisam u mogu}nosti da iskqu~im nijednu grupu, dr`avu ili bilo {ta drugo. Jo{ je rano, jo{ ne znamo", rekao je on.

Letonski vojnici, deo mirovnih snaga KFOR-a predvo|enih NATO-om, patroliraju u blizini brane na jezeru iznad o{te}enog kanala u Zubinom Potoku, na Kosovu, 1. decembra, 2024.

Eksplozivom o{te}en kanal

Voda iz kanala je skrenuta eksplozivom

Mlada zvezda odr`ala najve}i koncert u dijaspori

ikada,

u publici pevali svi narodi Balkana

Nekada je najve}a zvezda srpske i jugoslovenske estrade bila Lepa Brena. Danas je to wena snajka, Aleksandra Prijovi}, koja je posle onih 6 zagreba~kih i 5 beogradskih Arena, taj status jo{ jednom dokazala u ^ikagu.

I to ubedqivo, pred oko 6.000 qudi koji su se u Now Areni skupili bukvalno iz cele Amerike, {to je najve}a poseta jednom koncertu u na{oj dijaspori, ne samo u Americi, nego i na celoj planeti! Ikada! Prija je tako u{la u istoriju, nadma{ila i ^olu i Bregu i ro|enu svekrvu i sve ostale velikane doma}e muzike, a weni ameri~ki fanovi su do~ekali svojih pet minuta, koji su se odu`ili na dva sata. Dva sata odli~nog provoda i ni{ta mawe sjajnog scenskog do`ivqaja, za {ta pored Prije i wenog vrhunski usviranog benda zasluge nose i organizatori iz Pure Live Music.

A Va{em reporteru, ~oveku u godinama koji jedva da sri~e poneki stih Prijine pesme, odmah je upalo u o~i to {to je na jednom mestu video tri, a mo`da i ~etiri generacije balkanskih imigranata, bukvalno svih nacija sa prostora biv{e Jugoslavije.

Ovde u Americi te qude o~igledno

vi{e spaja muzika Aleksandre Prijovi} nego {to ih razdvaja sve drugo u mati~nim dr`avama. I to je prvo dobro delo Prijino…

Drugo je to {to, verovali ili ne, ova muzika ~uva na{ materwi jezik, kako god ga na Balkanu zvali ovi ili oni.

Naime, u publici je bilo mnogo mladih koji ne govore ili zamuckuju jezik svojih o~eva i baka, ali zato naizust znaju sve Prijovi}kine pesme.

I mo`da bi, s tim u vezi, trebalo razmisliti o tome da se u ovda{wim crkvama i {kolama Prijini stihovi uvedu kao obavezno nastavno {tivo. Ako je suditi po ve~era{wem koncertu, to bi sigurno iza-

zvalo veliko odjek i interesovawe me|u na{om decom ro|enom daleko od otaxbine.

Svako je imao bar po jednu omiqenu pesmu, a neki su bogami znali i ceo repertoar. Prija je prijala svima, pa ~ak i ameri~kim policajcima, koji su se raspitivali gde mogu da vide slede}i koncert, kad ne budu na du`nosti. Kad se sve sabere, prisustvovali smo istorijskom koncertu, na kome je ro|ena nova zvezda, bar kada je re~ o ameri~koj dijaspori. Aleksandra Prijovi} je svakako taj oreol estradne kraqice ve} ma{ala zacementirala u Srbiji i na Balkanu. Aleksandra Prijovi} je bila skromna kada smo joj saop{tili da nikada niko od peva~a sa prostora biv{e Jugoslavije nije okupio toliko qudi na jednom mestu u ^ikagu, ili bilo kom drugom gradu… - Ne znam da li je to ta~no, ali ako jeste onda mi je zaista velika ~ast i zadovoqstvo {to }e se moje ime pomiwati uz imena svih tih velikih zvezda. Nisam znala {ta da o~ekujem u ^ikagu ali ovo ve~eras je zaista nadma{ilo sva moja o~ekivawa. Ovoliko qudi, divna atmosfera, publika koja je sa mnom pevala pesme od po~etka do kraja. Vra}am se ku}i sa puno lepih uspomena i nadam se da }emo se uskoro ponovo videti, kazala je Prija za Serbian Times.

MASOVNI OTKAZI U NEKADA NAJJA^OJ EVROPSKOJ EKONOMIJI:

Kakva je sudbina Srba koji rade u Nema~koj

Osim {to zaposleni u nema~kim kompanijama u Srbiji strahuju od zatvarawa pogona i oni koji su na privremenom radu u Nema~koj brinu za opstanak na svojim radnim mestima

Nema~ka privreda je ve} mesecima u krizi, dok proizvodwa "{lajfuje". Kompanije u auto-industriji su prve priznale da je "voda do{la do u{iju" i da }e morati da dele otkaze. Ni u drugim sektorima, poput gra|evine, gde se bele`i pad poruxbina i mawak projekata, ne cvetaju ru`e. Osim {to zaposleni u nema~kim kompanijama u Srbiji strahuju od zatvarawa pogona i oni koji su na privremenom radu u Nema~koj brinu za opstanak na svojim radnim mestima.

Prema podacima Ministarstva spoqnih poslova Srbije, u Nema~koj `ivi oko 232.000 srpskih dr`avqana, a ako u obzir uzmemo i drugu i tre}u generaciju srpskih iseqenika u Nema~koj `ivi izme|u 500.000 i 700.000 stanovnika srpskog porekla.

Ekonomista Mahmud Bu{atlija smatra da }e se kriza u Nema~koj tek preliti na tr`i{te rada i da se mo`e o~ekivati talas masovnih otkaza, koji ne}e mimoi}i ni gra|ane Srbije koji rade u ovoj zemqi.

"Kao re{ewe problema u auto-industriji postoji ideja da dr`ava neko vreme subvencioni{e kompanije, a ako to bude

radila, to }e onda zna~iti da }e te firme morati da anga`uju nema~ke radnike, a ne strance. Tako da }e na{e radnike vratiti, a fabrike i pogone u Srbiji }e pozatvarati. Osim ovih koji rade po bolnicama i stara~kim centrima, oni su relativno sigurni i mogu ostati tamo, svima ostalima, iz drugih sektora ekonomije, posao visi o koncu", ka`e Bu{atlija za RT Balkan. On smatra da je ovaj scenario bio o~ekivan, jer je Nema~ka ve} krajem 2019. bila u dubokoj recesiji.

"Oni su to uspeli da 'zakamufliraju' 2020. zbog lokdauna, koji im je bio izgovor za pad proizvodwe, pa su se nadovezali rat u Ukrajini i energetska kriza. Oni su godinama non-stop u recesiji. Sada ona poga|a sve qude i indu-

striju, mora da se {tedi, tako da onda nema novca za investicije. A kada toga nema, nema posla ni za gra|evinare i trpe svi sektori", napomiwe Bu{atlija.

GRA\EVINA POSUSTAJE Nema~ka se, ina~e, posledwih godina izdvojila kao jedna od zemaqa u koju odlazi najvi{e zidara, tesara i ostalih majstora iz na{e zemqe, a u izve{taju Instituta za ekonomska istra`ivawa IFO iz Minhena koji je objavqen pre nekoliko dana se navodi da se nastavqa i kriza u nema~koj stanogradwi. Rukovodilac istra`ivawa IFO Klaus Volrabe je rekao da se kompanije i daqe bore sa visokim kamatama, nedostatkom poruxbina i otkazivawem ranije dogovorenih poslova.

Prognoze nema~kih firmi za naredni period su i daqe pesimisti~ne. U septembru je 11,2 odsto nema~kih kompanija u stanogradwi prijavilo otkazivawe poruxbina, a u oktobru je ovaj udeo porastao na 11,8 odsto. Ukupna vrednost radova koju su izvo|a~i iz Srbije izveli u inostranstvu u 2023. godini iznosila je oko 22 milijarde dinara, odnosno oko 187 miliona evra. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku (RZS) najve}a gra|evinska aktivnost zabele`ena je u Nema~koj sa 31,2 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, dok je Ruska Federacija sa 26,1 odsto na drugom mestu, potom Uganda sa 10,5 odsto i Crna Gora sa 8,7 odsto.

Skoro svaki drugi gra|evinac, od wih 1.613 koji su pro{le godine radili u inostranstvu, bio je anga`ovan u Nema~koj. Svi oni, kako tvrdi direktor GP "Planum" Ratomir Todorovi}, rade preko agencija za zapo{qavawe, jer prakti~no vi{e nijedna doma}a firma ne radi van granica na{e zemqe.

"To je samo iznajmqivawe radne snage preko agencije, oni ne odlaze preko na{ih gra|evinskih firmi. Nekad smo mi bili velesila, radili smo po svetu, ali politika dr`ave je takva da su doveli strane firme ovde da rade, a doma}e firme koje su bile poznate me|unarodno su se polako gasile. Ostao je 'Energoprojekt' koji radi u Ugandi i ne{to u Rusiji, dok mi radimo u Angoli i Rusiji, ali tamo smo registrovali kao lokalne firme, a ne preduze}a iz Srbije", ka`e Todorovi} za RT Balkan. On ukazuje da se "srpsko gra|evinarstvo ugasilo", jer

dr`ave koje Srbiji daju kredite postavqaju uslove koje na{e kompanije ne mogu da ispune i zato ne konkuri{u i ostaju bez posla i u zemqi i u inostranstvu. Bojan Tanaskovi}, generalni direktor licencirane agencije za posredovawe u zapo{qavawu Novotek, radna snaga ka`e da je najve}a kriza u Nema~koj u automobilskoj industriji, ali da oni rade na tome da, kada gube posao, da se radnicima nalazi prekfalifikacija na druga radna mesta.

"Potra`wa za poslom nije stala, a qudi koji su sposobni za prekfalifikaciju, prelaze iz jedne industrije u drugu. Stru~an kadar je i daqe tra`en u Nema~koj", ka`e Bojan Tanaskovi}.

On podse}a da je Nema~ka pojednostavila sistem vizirawa radnika iz Srbije, od 1. juna, od kada gra|ani Srbije lak{e dobijaju radne i boravi{ne dozvole. "Naro~ito se ovo odnosi na nekvalifikovane radnike. Nemci imaju potrebe za nekvalifikovanom radnom snagom na najprostijim pozicijama, koji rade na pakovawu, ili slagawu. Singl osobe ne mogu da `ive od te jedne plate, ali ako su bra~ni par, da mogu da plate stan, koji je skup, onda im se isplati. Za one koji dolaze na privremeni rad, na godinu ili dve, uglavnom kompanije organizuju sme{taj, jer znaju da qudi nemaju motiv da rade i da celu platu ostave za stanarinu", ka`e Bojan Tanaskovi}.

Za sada se, kako tvrdi sagovornik RT Balkan, na{i qudi jo{ ne vra}aju u Srbiju, bar ne u nekom zna~ajnom broju, ali mnogi i daqe tra`e i pronalaze poslove u Nema~koj.

AUSTRALIJA

Australija

Australijski parlament usvojio je prvi u svetu zakon o zabrani dru{tvenih medija za decu mla|u od 16 godina, obave{tavaju}i tehnolo{ke kompanije da poo{tre bezbednost pre roka koji tek treba da bude odre|en.

Australijski Senat je kasno u ~etvrtak, posledweg dana zasedawa u godini, odobrio zabranu dru{tvenih mre`a, nakon vi{emese~ne intenzivne javne debate i u`urbanog parlamentarnog procesa u kojem je predlog zakona predstavqen, raspravqen i usvojen u roku od nedequ dana, navodi CNN

Prema novom zakonu, tehnolo{ke kompanije moraju preduzeti „razumne korake“ kako bi spre~ile maloletne korisnike da pristupe uslugama dru{tvenih mre`a ili }e se suo~iti sa kaznama od skoro 50 miliona australijskih dolara (32 miliona dolara).

To je do sada najte`i odgovor na problem koji je doveo do toga da druge zemqe uvode ograni~ewa, ali ne pozivaju kompanije na odgovornost za kr{ewe zabrane.

O~ekuje se da }e se zabrana odnositi na Snep ~et, Tik Tok, Fejsbuk, Instagram, Redit i X, ali bi se ta lista mogla pro{iriti.

Premijer Entoni Elbaniz rekao je zakonodavcima da se „svaka ozbiqna vlada“ bori sa uticajem dru{tvenih mre`a na mlade qude, a lideri sa kojima je razgovarao pozdravili su inicijativu Australije.

„Znamo da mre`e mogu biti sredstvo za nasilnike i prevarante, mesto gde mladi

Zabrana

trpe pritisak svojih vr{waka, mogu biti okida~ razli~itih anksioznosti. I {to je najgore – alatka za onlajn predatore“, rekao je on u parlamentu.

Brane}i starosnu granicu od 16 godina, on je rekao da deca u tom uzrastu boqe uo~avaju „la`i i opasnost“.

Predlog zakona podr`ala je ve}ina ~lanova glavne opozicione stranke u Australiji, Liberalne partije, a liberalna senatorka Marija Kova~i} opisala ga je kao „kqu~ni trenutak u toj zemqi“.

„Ogromna mo} velike tehnologije vi{e ne mo`e ostati nekontrolisana u Australiji“, rekla je ona u ~etvrtak pre glasawa.

Ali nai{ao je na `estoko protivqewe nekih nezavisnih i mawih partija, ukqu~uju}i senatorku Zelenih Saru Hanson-Jang, koja je optu`ila glavne stranke da poku{avaju da „prevare“ australijske roditeqe.

„Ovo je katastrofa koja se odvija pred na{im o~ima. Premijer ka`e da je zabrinut za dru{tvene mre`e. Lider opozicije ka`e: ‘Hajde da to zabranimo.’ Sve {to }e na kraju da se desi jeste da }ete gurnuti mlade u jo{ ve}u usamqenost, a od platforma se ne}e zahtevati dru{tvena odgovornost. Moramo u~initi dru{tvene mre`e bezbednijim za sve“, kazala je ona.

U@URBANI PROCES

Vlada se suo~ila sa zna~ajnim kritikama zbog brzine usvajawa zakona.

Prijave senatskom odboru za istragu o zakonu bile su otvorene samo 24 sata pre tro~asovnog saslu{awa u ponedeqak. Izve{taj o istrazi objavqen je u utorak, a zakon je u sredu pro{ao Dowi dom – 102 glasa za i 13 protiv – pre nego {to je napredovao u Senat.

Podneseno je vi{e od 100 podnesaka i

„skoro svi podnosioci i svedoci izrazili su ozbiqnu zabrinutost da nije odvojeno dovoqno vremena za ovakvu raspravu“. Tehnolo{ke kompanije navele su probleme sa zakonom.

Snap Inc, ~ija je aplikacija za razmenu poruka Snep~et popularna me|u decom, rekla je da je „verifikacija starosti na nivou ure|aja“ „najboqa dostupna opcija“. X je rekao da platformu „ne koriste mnogi maloletnici“, ali je izrazio zabrinutost zbog uticaja zakona na slobodu izra`avawa.

Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, rekao je da je stalno ulagao u alate kako bi platformu u~inio bezbednijom, i preporu~io vladi da sa~eka rezultate ispitivawa za utvr|ivawe starosti, koja se o~ekuju slede}e godine.

U Metinom podnesku se navodi da je izuzimawe Jutjuba i onlajn igara iz zabrane bilo „fatalno“ po sam zakon, jer oni nude „sli~ne prednosti i rizike“ kao i platforme koje jesu zabrawene. Uprkos tim primedbama, istra`ivawa pokazuju da Australijanci podr`avaju zakon. Anketa koju je YouGov sproveo ovog meseca pokazala je da 77 odsto Australijanaca podr`ava zabranu mla|ih od 16 godina. Istra`ivawe je sprovedeno u drugoj polovini ovog meseca i tra`ilo je mi{qewe 1.515 qudi sa marginom gre{ke od 3,2 odsto.

Roditeqi i deca ne}e biti ka`weni zbog nepo{tovawa zabrane, ali kompanije }e morati da poka`u da su preduzele razumne korake da spre~e maloletne korisnike da im pristupe.

Sredwo{kolci u Melburnu s nevericom gledaju u telefone , 28. novembra 2024.

Australijanci su u petak reagovali me{avinom besa i olak{awa na vladinu odluku da zabrani upotrebu dru{tvenih mre`a deci mla|oj od 16 godina. Dok vlada isti~e prednosti zabrane, koja je prva te vrste na svetu, tehnolo{ki giganti kao {to je Tik Tok tvrde da bi odluka mogla da mlade gurne u "mra~ne }o{kove interneta."

Australija je usvojila zabranu dru{tvenih mre`a za decu u ~etvrtak kasno uve~e, posle emotivne debate koja je zaokupila celu zemqu, i postavila smernice za sudove {irom sveta, jednom od najstro`ijih regulativa koje se odnose na velike tehnolo{ke kompanije.

Zakonom se giganti kao je Meta Platforms, vlasnik Instagrama i Fejsbuka, prisiqavaju da spre~e maloletnike da otvaraju naloge i koriste te mre`e, a ako to ne urade, prete im kazne u iznosu do ~ak 32 miliona dolara. U januaru po~iwe proba metoda sprovo|ewa zabrane, koja }e stupiti na snagu za godinu dana.

"Platforme sada imaju dru{tvenu odgovornost da se postaraju da im bezbednost na{e dece bude prioritet", izjavio je australijski premijer Entoni Elbaniz u petak.

Govore}i o detaqima zabrane ranije ovog meseca, Elbaniz je pomiwao rizike koji prete fizi~kom i mentalnom zdravqu dece zbog prekomerne upotrebe dru{tvenih medija, a posebno rizik za devoj~ice zbog {tetnih opisa tela i fizi~kog izgleda, kao i mizoginih sadr`aja namewenih de~acima.

U Sidneju u petak, reakcije na zabranu su bile pome{ane.

"Mislim da je to sjajna ideja, jer sam primetila da dru{tvene mre`e za decu zapravo nisu odgovaraju}e za wihove godine, ponekad gledaju ne{to {to ne bi trebalo da gledaju", ka`e stanovnica Sidneja Fran~eska Sambas. Drugi su o{triji.

"Veoma sam besna. Imam ose}aj da je ova vlada uzela demokratiju i bacila je kroz prozor", ka`e 58-godi{wa [on Klous.

"Kako su uop{te mogli da izmisle ta pravila i nametnu ih qudima?"

Deca, za to vreme, ka`u da }e poku{ati da na|u na~ine da zaobi|u zabranu.

"Mislim da }u ih i daqe koristiti, samo - tajno", ka`e 11-godi{wa Ema Vejkfild.

PRVI U SVETU

Zemqe me|u kojima su Francuska i neke ameri~ke dr`ave uvele su zakone da se maloletnicima ograni~i pristup mre`ama bez pristanka roditeqa, ali australijska zabrana je apsolutna. Puna zabrana pristupa dru{tvenim mre`ama deci mla|oj od 14 godina na Floridi je osporena pred sudom na osnovu argumenata o slobodi govora i slu~aj se jo{ razmatra.

Elbanizova Laburisti~ka partija dobila je kqu~nu podr{ku od opozicionih konzervativaca za zakon koji je brzo usvojen u parlamentu u okviru zakonskog paketa od 31 predloga, koji su svi "progurani" haoti~nog posledweg dana zasedawa australijske skup{tine ove godine.

Vlada smatra da je dala dovoqno vremena za raspravu po{to je zabranu prvi put najavila posle parlamentarne istrage ranije ove godine, kada su poslanci ~uli svedo~ewa roditeqa dece koja su nanela sebi povrede nakon {to su bila maltretirana preko interneta.

Me|utim, zakon su kritikovale kompanije za dru{tvene medije i neki poslanici koji smatraju da predlog zakona nije dovoqno detaqno razmotren.

Portparol Tik Toka, platforme koja je izuzetno popularna me|u tinejxerima, rekao je u petak da je proces bio suvi{e brz i da rizikuje da deca budu izlo`ena jo{ ve}im opasnostima.

"Razo~arani smo {to je australijska vlada ignorisala savete mnogih stru~waka za mentalno zdravqe, bezbednost interenta, i aktiviste za mlade koji su se sna`no protivili zabrani".

Elbaniz je u petak rekao da je usvajawe zabran pre nego {to je obavqena proba verifikacije godi{ta korisnika dru{tvenih mre`a - ispravan pristup.

"Na{a poruka roditeqima Australi-

je je da smo tu i da vam ~uvamo le|a", rekao je premijer.

"Ne tvrdimo da }e implementacija biti savr{ena, ba{ kao {to zabrana alkohola mla|ima od 18 ne zna~i da neko mla|i od 18 nikada nema pristup alkoholu, ali znamo da je to ispravna stvar."

Zabrana bi mogla da uti~e na odnose Auustralije sa kqu~nim saveznikom, Sjediwenim Dr`avama, gde je vlasnik Eksa Ilon Mask, centralna figura u administraciji novoizabranog predsednika Donalda Trampa, u jednoj objavi ovog meseca napisao da se ~ini da je ta zabrana "zaobilazni na~in da se kontroli{e pristup svih Australijanaca internetu". Tako|e, zabranom se poja~ava atmosfera antagonizma koja trenutno postoji izme|u Australije i tehnolo{kih giganata koji su uglavnom ameri~ke kompanije. Australija je bila prva zemqa koja je obavezala platforme za dru{tvene mre`e da plate tantijeme medijima za deqewe wihovih sadr`aja a sada planira da ih kazni ako ne uspeju da spre~e razli~ite prevare.

Brixit (110) otkrila tajnu svoje dugove~nosti, svaki dan pije isto pi}e

Brixit Grok iz Perta, Australije nedavno je proslavila 110. ro|endan, kada je iskoristila priliku da otkrije tajnu svoje dugove~nosti.

Brixit je ro|ena 18. novembra 1914. godine. Bila je jedno od sedmoro dece u

Otkrila je da je, pored ve`bawa i zdrave ishrane, wena tajna dugog `ivota pivo.

Naime, posledwih 60 godina svakodnevno pije isto pi}e, pivo Emu Ekport, koje sadr`i 4,2 odsto alkohola i jedno je od najpopularnijih piva u Australiji.

porodici, a zbog o~evog posla ma{inovo|e ~esto su se selili. Kada je Brixit ro|ena, po~eo je Prvi svetski rat, a wena majka je jednom rukom brinula o porodici jer je drugu izgubila u nesre}i.

I pored te{kog odrastawa usred ratnih zbivawa, Brixit je uspela da izgradi sebi dobar `ivot, i ~ak do`ivi 110. ro|endan.

„Da je ispred mene gomila piva i neko pita koje mi je najdra`e, uvek bih izdvojila Emu“, rekla je ova qupka baka, prenosi LADbible.

Tvrdi da svako jutro popije limenku ovog piva, ali veruje da je za wenu dugove~nost zaslu`no i ne{to drugo: „Mislim da ako si dobar prema qudima, qudi }e biti dobri prema tebi“.

Wena }erka Xen Robertson je rekla da je wena majka imala odli~an smisao za humor i pozitivan pristup `ivotu, i da joj je to tako|e pomoglo da ostane mlada u srcu uprkos godinama.

Iako ima 110 godina, ona nije najstarija Australijanka na svetu. Pet meseci starija od we je Lorna Henstrix iz Bordertauna, koja je rekla da mo`e da zahvali ve`bawu i dobrim genima za svoju starost. Najstarija osoba na Zemqi je Tomiko Itoka, koja ima 116 godina i `ivi u stara~kom domu u Japanu,

Policajac koji je tejzerom "{okirao" staricu progla{en krivim - baka ubrzo preminula

Policajac koji je elektri~nim pi{toqem {okirao Kler Novland (95) u jednom stara~kom domu Australiji progla{en je krivim za ubistvo iz nehata, odlu~la je porota posle trodnevnog ve}awa.

Prabaka sa simptomima demencije, prona|ena je kako luta po stara~kom domu sa malim kuhiwskim no`em ujutru 17. maja 2023. godine.

Zaposleni su alarmirali policiju i ubrzo je na lice mesta stigla patrola u kojoj je bio policajac Kristian Vajt (34). Nakon {to je {okirana, starica je udarila glavom o pod i preba~ena je hitno u bolnicu gde je od posledica zadobijenih povreda preminula nedequ dana kasnije. Ovaj slu~aj je privukao veliku pa`wu javnosti. Optu`eni policajac je na su|ewu tvrdio da je wegova upotreba sile bila razumna i srazmerna pretwa.

Me|utim, tu`ilac je naveo da je gospo|a Novland, koja se kretala pomo}u hodalice i koja je te{ka svega 48 kilograma nije predstavqala neposrednu opasnost i da je policajac zanemario svoju du`nost da brine o gra|anima.

Tragi~an incident se dogodio u jednom gradu oko 115 kilometara ju`no od Kambere. Na su|ewu u Vrhovnom sudu Novog Ju`nog Velsa je saslu{ano da je gospo|a Novland, iako nije zvani~no dijagnostikovana da boluje od demencije, pokazivala znake kognitivnog pada u mesecima koji su prethodili wenoj smrti i ponekad se pona{ala agresivno prema zdravstvenim radnicima.

Porodica starice je zahvalila tu`ila{tvu i poroti na osu|uju}oj presudi. Izricawe kazne policajcu Vajtu bi}e naknadno izvr{eno, a Karen Veb, komesarka policije Novog Ju`nog Velsa je potvrdila da je on i daqe pod suspenzijom.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

I zvani~no - Australija je najpo`eqnija zemqa na svetu

Kada su u pitawu putovawa, svi volimo da pro~itamo i vidimo odre|ene klasifikacije - koja je zemqa najboqa za `ivot, u kojoj dr`avi je `ivotni standard veoma visok, u kom gradu je najboqi provod. Sada je do{ao red da saznamo koja je to dr`ava koja sa ponosom mo`e da ponese zlato u kategoriji one najpo`eqnije.

Naime, magazin Wanderlust je pozvao 168.000 putnika da u~estvuju u progla{ewu Reader Travel Awards i vi{e od 3 miliona glasova je dato za ukupno 22 razli~ite kategorije. Svakako da

je veliku pa`wu izazvao progla{ewe zemqe koja se smatra izrazito privla~nom, a titula je pripala zemqi kengura i impresivnih pla`a - Australiji. NAGLI PORAST KULTURNIH TURA NAJVEROVATNIJE UTICAO NA OVAKAV IZBOR Mnogi potvr|uju da je ova ogromna zemqa fantasti~no mjesto za putovawa, a Wanderlust sada naveo da je iznenadni porast interesovawa mo`da povezan sa "naglim pove}awem dostupnosti kulturnih tura i iskustava koje organizuju Aborixini i stanovnici naseqeni oko Toresovog moreuza". Ove ture su omo-

gu}ile nove na~ine da se istra`i zemqa, od upoznavawa sa domoroda~kim korijenima legendarnih gradova kao {to je Sidnej do istra`ivawa pustiwe i wene drevne kulture, prenosi Tajm Aut. Na drugom mestu je Kanada, na tre}em Japan, a evo kompletne liste najpo`eqnijih zemaqa na svetu:

Australija

Kanada

Japan

Kler Novland (95)

Policajac Kristian Vajt (34)

Masovna potro{wa umesto recesije

Nema dokaza o recesiji jer dr`avna potro{wa prikriva slabu ekonomiju, pi{u doma}i mediji.

Jaka javna potro{wa nadokna|uje sveukupno slabu ekonomiju, otkrivaju novi podaci ABS-a (ABS), uo~i objavqivawa najnovijih podataka o rastu.

O~ekuje se da }e australijska ekonomija pokazati anemi~an

do septembra.

O~ekuje se da }e skok potro{we od 5,7 milijardi dolara doprineti privrednom rastu od 0,7 procentnih poena u septembarskom kvartalu, nadma{iv{i o~ekivawa ekonomista od 0,5 procentnih poena.

Velike revizije u prethodnom kvartalu ~ine pore|ewe sa konsenzusnom procenom od 10,9 milijardi dolara besmislenim.

Nezavisni ekonomista Saul Eslejk rekao je da deficit teku}eg ra~una nije znak slabosti, niti bi suficit na teku}em ra~unu bio znak ekonomske snage.

„U svim ostalim jednakim slu~ajevima, ako imate buxetski deficit, ve}a je verovatno}a da }ete imati i deficit teku}eg ra~una osim ako nemate izuzetno visoke stope {tedwe“, rekao je on. To je uglavnom bilo iza savezne i dr`avne mo}i rabati ra~una, jeftine cene karata javnog prevoza u Kvinslendu i

preduje bez dokaza o recesiji. Znali smo da je potro{wa doma}instava slaba i da se poslovna potro{wa dr`i u redu“, rekao je Eslejk.

„Jedini uvid koji zaista imamo je u javnoj potro{wi koja je transparentna.

Dr Oliver je rekao da je s jedne strane javna potro{wa odr`ala privredu, ali je do sada moglo da se o~ekuje smawewe stope ako potro{wa nije bila tako jaka.

„To je olak{alo teret i smawilo izmerenu inflaciju indeksa potro{a~kih cena na 2,1 odsto, ali druga strana je {to je pritisak spu{ten sa doma}instava kako bi mogli da tro{e vi{e, {to je ote`alo posao Rezervne banke jer `ele da qudi tro{e mawe.

Upravqaju}i o~ekivawima uo~i podataka o nacionalnim ra~unima sredinom nedeqe, koji }e pokazati mali rast australijskog BDP-a, blagajnik je rekao da

rast kada sredinom nedeqe budu objavqeni podaci o BDP-u (GDP), u skladu sa upozorewem blagajnika Xima ^almersa.

Dva va`na ekonomska pokazateqa iza{la su u utorak, pokazuju}i neznatna poboq{awa u odnosu na niski nivo za australijski bruto doma}i proizvod.

Deficit teku}eg ra~una Australije se pove}ao u septembarskom kvartalu nakon {to se wen trgovinski suficit smawio na najmawi nivo od 2018. godine zbog pada cena roba i maweg broja me|unarodnih studenata koji sada dolaze.

„Deficit teku}eg ra~una {tampan je na 14,1 milijardi dolara u K3 24. Me|utim, K2 24 je zna~ajno revidiran i sada iznosi 16,4 milijarde dolara (prvobitno {tampan na 10,7 milijardi dolara)“, ka`e vi{i ekonomista Komonvelt banke Belinda Alen.

ABS je tako|e objavio ukupnu javnu potra`wu – koja predstavqa zamenu za potro{wu dr`avne i savezne vlade – koja je porasla 3 procenta u tri meseca

sna`an rast plata u javnom sektoru.

Sve u svemu, savezna i sve dr`avne vlade potro{ile su 195,8 milijardi dolara samo u septembarskom kvartalu.

Glavni ekonomista AMP-a [ejn Oliver ka`e da je marginalnih 0,1 procentni poen u trgovini u Australiji, u pore|ewu sa tr`i{nim o~ekivawima od 0,3 procentna poena, nadokna|en sna`nom javnom potro{wom.

„Podaci o trgovini koji su mek{i od o~ekivanih nadokna|eni su ja~om javnom tra`wom od o~ekivane, tako da su ekonomisti svoje brojke BDP-a ostavili nepromewenim.

Oliver je rekao da tr`i{te u sredu o~ekuje blagi rast od 0,4 do 0,5 odsto.

Ekonomista je rekao da bi Australija mogla da iza|e iz recesije po glavi stanovnika, po prvi put u {est kvartala, ako brojke budu ve}e od 0,6 odsto. Eslejk napomiwe da se privreda dr`i, iako sporo raste.

„Znali smo da ekonomija na-

se o~ekuje da }e se ovakvi trendovi nastaviti u bliskoj budu}nosti.

Me|utim, ^almers uverava da je Australija i daqe „na pravom putu“ za meko sletawe zbog restriktivne visoke inflacije.

„Znamo da ve}e kamatne stope, globalna ekonomska neizvesnost i pritisci tro{kova `ivota optere}uju doma}instva i privredu, i o~ekujemo da }emo to videti u ovonedeqnim podacima nacionalnih ra~una“. „Rast bi bio jo{ slabiji bez doprinosa javne tra`we“, ka`e ^almers.

I kao i prethodnih decenija javna potro{wa, ~esto masovna a pomalo i nekontrolisana stvara utisak „lepog `ivota“. Bilo bi lepo da je samo tako ali ono {to je sigurno to je onaj konstantni rast javnog duga bez koga ni masovna javna potro{wa ne bi bila mogu}a.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Gnusne radwe snimao, policija prizor opisala kao "najgori slu~aj zlostavqawa dece"

Biv{i radnik u de~jem vrti}u, opisan kao "jedan od najgorih pedofila u istoriji Australije", E{li Pol Grifit (47), osu|en je na do`ivotnu kaznu zatvora zbog stotina u`asnih seksualnih zlo~ina po~iwenih tokom skoro dve decenije.

Grifit je priznao krivicu za 307 seksualnih zlo~ina, ukqu~uju}i 28 slu~ajeva silovawa, po~iwenih izme|u 2003. i 2022. godine nad 73 `rtve, koje su uglavnom bile devoj~ice uzrasta od jedne do sedam godina, dok je najmla|a imala samo 12 meseci.

Zlo~ine je uglavnom po~inio u vrti}ima u Kvinslendu u Australiji, ali i u Novom Ju`nom Velsu, kao i u Pizi u Italiji, gde su identifikovane ~etiri `rtve. Tokom istrage, prona|ene su hiqade fotografija i video-snimaka koje je Grifit snimio, a mnogi od wih su postavqeni na takozvanu mra~nu mre`u,

GODINAMA ^UVAO KAMEN NADAJU]I SE DA JE ZLATO: Ispalo je jo{ vrednije

Godine 2015. Dejvid Houl pretra`ivao je regionalni park Meriboro u blizini Melburna, a tom prilikom nai{ao je na kamen za koji je mislio da je zlato, dok se nije ispostavilo da je ne{to mnogo vrednije.

Naoru`an detektorom metala, prona{ao je ne{to izvanredno: vrlo te`ak, crvenkast kamen u `utoj glini.

Odneo je kamen ku}i i poku{ao da ga razbije, suguran da se unutra nalazi grumen zlata, uostalom, Meriboro je u regionu Goldfilds, gde je australijska zlatna groznica bila na vrhuncu u 19. veku.

Da bi otvorio kamen, Houl je poku{ao sa testerom za kamen, brusilicom, bu{ilicom, a ~ak je o potopio kamen u kiselinu. Me|utim, ni te{ki kovani ~eki} nije mogao da napravi nikakvu naprslinu. Razlog je to {to je, kako je saznao godinama kasnije, poku{avao da razbije meteorit.

Iako nije mogao da razbije "kamen", Houl je bio radoznao i odneo ga je u muzej radi identifikacije. Henri je video mnogo kamewa za koje su qudi mislili da se radi o meteoritima. Zapravo, posle 37 godina rada u muzeju i ispitivawa vi{e hiqada kamena, Henri ka`e da se ispostavilo da su samo dva od donesenih bili pravi meteoriti. Ovaj je bio jedan od ta dva.

"Da ugledate takav zemaqski kamen i podignete ga, ne bi trebalo da je toliko te`ak", dodaje geolog Bil Bir~. Istra`iva~i su objavili rad o 4,6 milijardi godina starom meteoritu, nazvanom "Meriboro" po gradi}u u ~ijoj blizini je prona|en.

Te`ak je ~ak 17 kilograma, a nakon {to je dijamantskom testerom odse~en mali komad – istra`iva~i su okrili da u sastavu ima veliku koli~inu gvo`|a, {to ga ~ini obi~nim hondritom H5. Meteoriti obezbe|uju najjeftiniji oblik istra`ivawa svemira. Transportuju nas unazad kroz vreme, obezbe|uju}i svedo~anstva o starosti, formirawu i hemiji solarnog sistema, ukqu~uju}i Zemqu, ka`e Henri.

Neki omogu}avaju pogled na duboku unutra{wost na{e planete. U nekim meteoritima se nalazi "zvezdana pra{ina" starija od na{eg solarnog sistema, {to nam pokazuje kako se zvezde formiraju i evoluiraju stvaraju}i elemente periodnog sistema. Drugi retki meteoriti sadr`e organske molekule kao {to su animokiseline, gradivni blokovi `ivota.

Istra`iva~i ka`u da je "Meriboro" mnogo re|a pojava od zlata, zbog ~ega je mnogo zna~ajniji za nauku. To je jedan od samo 17 meteorita registrovanih u australijskoj dr`avi Viktorija i druga najve}a hondritska masa, iza ogromnog primerka od 55 kilograma otkrivenog 2003.

gde je imao status "VIP korisnika", prenosi "Dejli Mejl".

@RTVE SE DANAS BORE

SA MENTALNIM PROBLEMIMA Australijska federalna policija uhapsila ga je u avgustu 2022. godine nakon pa`qive analize gnusnog sadr`aja koji je stvorio. Nadle`ni organi su uspeli da ga identifikuju zahvaquju}i karakteristi~nom dezenu posteqine koja je prodavana vrti}ima u Kvinslendu. Kasnije su opisali da da je ovo bio jedan od "najstra{niji slu~ajeva zlostavqawa dece koje je policija videla". Na su|ewu, porodice `rtava su delile potresna svedo~ewa o posledicama zlo~ina na wihove `ivote. Jedna majka je izjavila da }e zauvek `aliti {to je svoje dete poverila Grifitu, dok su drugi roditeqi govorili o gubitku poverewa u vrti}e i o strahu za sigurnost svoje dece. Neke `rtve su opisivale borbu sa men-

talnim poreme}ajima i dugoro~nim traumama izazvanim wegovim delima.

SUDIJA GA OPISAO KAO

IZOPA^ENOG I MONSTRUOZNOG

Sudija Pol Smit osudio je Grifita na do`ivotnu zatvorsku kaznu, istakav{i wegovu "izopa~enost i monstruoznost" i nazvav{i wegovu zloupotrebu polo`aja "zna~ajnim naru{avawem poverewa". Grifit }e mo}i da podnese zahtev za uslovnu slobodu 2049. godine, ali je jasno da }e posledice wegovih dela trajati mnogo du`e. Pored individualnih zlo~ina, ovaj slu~aj je pokrenuo brojna pitawa o sistemskim propustima u vezi sa vo|ewem pred{kolskih ustanova u Australiji, s obzirom na to da je Grifit pro{ao sve neophodne provere pre nego {to je dobio posao u vrti}ima.

Porodice `rtava zahtevaju temeqnu istragu kako bi bili sigurni da se ovakvi slu~ajevi vi{e ne}e ponoviti.

Presretnuta podmornica puna kokaina na putu ka Australiji

Kolumbijska mornarica presrela je podmornicu napuwenu kokainom u Tihom okeanu koja je bila na putu ka Australiji, prenosi BBC.

Krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Australiju je nova ruta {verca i posebno je unosna, jer kilogram droge tamo ko{ta i do 240.000 dolara (227.000 evra) - {est puta vi{e nego u SAD. Australijanci su najve}i korisnici kokaina po glavi stanovnika na svetu, a slede ih Britanci.

Zvani~nici su rekli da je podmornica tre}e takvo plovilo koji su zaplenili u tom delu Tihog okeana, {to zna~i da su narko-karteli uspostavili novi direktni pomorski put do Australije.

Najnovija narko-podmornica presretnuta je 1.900 klometara jugozapadno od ostrva Kliperton, nenaseqenog francuskog koralnog atola u Tihom okeanu. Smatra se da je podmornica koja je napravqena od drveta i staklenih vlakana isplovila iz

kolumbijske luke Tumako, prevaliv{i hiqade kilometara pre nego {to je zaustavqena.

Na~elnik {taba kolumbijske mornarice, viceadmiral Orlando Enrike Grisales, rekao je da su sve tri podmornice koje su zaustavili sposobne da plove od Kolumbije do Australije bez potrebe za dopunom goriva na moru.

Podmornice su presretnute u okviru multinacionalne pomorske operacije Orion tokom koje

su snage bezbednosti iz desetina zemaqa zaplenile ukupno 225 tona kokaina tokom {est nedeqa.

Orion je tako|e doveo do hap{ewa vi{e od 400 qudi u nekoliko zemaqa.

Grisales je rekao da je Orion otkrio bliske veze izme|u kartela za trgovinu drogom u Ju`noj Americi i Okeaniji.

- To su mre`e organizovanog kriminala koje su sada udru`ene - rekao je on.

Rekordna zaplena kokaina u Australiji – policija prona{la drogu kada se brod pokvario

Australijska policija saop{tila je da je zaplenila rekordne 2,3 tone kokaina i uhapsila 13 osoba po{to se brod kojim je krijum~arena droga pokvario kod obale Kvinslenda.

Policija navodi da su svi uhap{eni dr`avqani Australije, a da su dvojica od wih mla|i od 18 godina, kao i da im, kao maksimalna kazna, preti do`ivotna robija.

Prodajna vrednost zaplewenog kokaina procewuje se na 760 miliona dolara.

Istra`iteqi su saop{tili da je droga prevezena iz Ju`ne Amerike, a da je robu sa ribarskog

~amca trebalo da preuzme grupa qudi na obalama Kvinslenda. Jedan od osumwi~enih je i predsednik lokalnog motociklisti~kog kluba iz Brizbejna. Hap{ewa u subotu i nedequ usledila su posle jednomese~ne istrage koja je usledila po dojavi da jedna kriminalna banda planira operaciju {verca vi{e tona kokaina, saop{tila je policija. Policija je pratila brod od trenutka kada je isplovio iz Brizbejna i na oko 460 kilometara od obale susreo se sa ve}om jahtom sa koje je preuzeo pakete kokaina.

E{li Pol Grifit (47), osu|en je na do`ivotnu kaznu zatvora

HIQADE QUDI STAJALO U REDU: Milijarder poklawao novac

Hiqade qudi stajalo je na vru}ini u zapadnom dijelu Sidneja kako bi dobili besplatne namirnice, a sve zahvaquju}i milijarderu iz Melburna Adrijanu Porteliju.

Ovaj 35-godi{wak milijarder - ina~e poznat kao "Lambo Guy"

- najavio je nagradnu igru na Instagramu, rekav{i da }e u utorak biti u dva "Coles" supermarketa.

„Sjajno je vidjeti lica qudi koji tek dobijaju 200 i 100 dolara –kakvu promjenu to ~ini u `ivotima qudi“, rekao je Porteli.

Porteli je poklawao besplatne vau~ere za supermarkete u Penritu i Ferfild Vestu.

Iako je bila ogromno vru}ina, od hiqade qudi koji su bili u redu, nije bilo pritu`bi.

„Dobila sam 100 dolara — osje}am se veoma blagosloveno, posebno u ovo doba godine kada je sve tako skupo“, rekla je jedna `ena.

„Ja sam samohrani roditeq tako da mi mnogo zna~i“, rekla je druga `ena.

„Moja djeca mnogo jedu, tako da }e ovo u stvari mnogo pomo}i u nabavci namirnica, posebno pred Bo`i}“, rekao ~ovjek koji je ~ekao.

Porteli je navodno podijelo oko 150.000 dolara, a otkrio je i da gradi bolnicu u Penritu.

Ovo nije prvi put da je milijarder izveo sli~an trik, nakon {to je nedavno podijelio poklon vau~ere vrijedne desetine hiqada dolara kupcima "Coles" u Ju`noj Australiji.

150.000 dolara koje je Porteli poklonio u utorak za wega je samo kap u moru, jer se procjewuje da vrijedi milijardu dolara. Me|utim, rekao je da novac ne vrijedi ni{ta ako ne mo`e da ga upotrebi da pomogne drugima.

„SA^UVAJMO

Australijski neuronau~nik

da smo na korak od besmrtnosti

Besmrtnost je qudski san bar od nastanka prvih civilizacija - to pokazuje jo{ Ep o Gilgame{u, napisan pre oko 4.000 godina. Ideje o tome kako pobediti smrt su se mewale – od misteriozne biqke iz najstarijeg poznatog epa, preko metoda dr Viktora Franken{tajna do digitalne reinkarnacije moderne nau~ne-fantastikeali su uvek prisutne. Australijski neuronau~nik sa Univerziteta Mona{ dr Arijel Zeleznikov-Xonston smatra da je vreme da se smrt pobedi, a veruje da tehnologija za to ve} postoji. Kao i da proces ko{ta koliko i polovan automobil sredwe klase.

Wegova kwiga „Budu}nost te voli: Kako i za{to treba da ukinemo smrt“, pi{e Gardijan, je svojevrsni manifest ili putokaz kako da se danas terminalne bolesti pobede pauzom, da se zaustavi wihov biolo{ki sat dok nauka i medicina ne napreduju dovoqno.

- Oduvek sam zainteresovan za neuronauku. To je slivawe biologije – vla`ne mehanike – }elija i neurona, filozofskog pitawa identiteta i zabavne kognitivne meganike mo`danih funkcija. Znate ose}aj kada je re~ na vrh jezika, ali ne mo`ete da je se setite? Moj posao je da odgovorim na to – rekao je Zeleznikov-Xonston za Gardijan. Ipak, zainteresovan je za istoriju medicinskog progresa i ono {to nas ~eka u budu}nosti, zato se bavi i takvim temama.

- Logi~no je gde }e tehnologija biti za 10, 20 ili 100 godina. Zato sam po~eo da razmi{qam o o~uvawu: kako mo`emo da budemo tu u decenijama ili vekovima pred nama. Sa napretkom u o~uvawu mozga, mislim da niko vi{e ne}e morati da umre – rekao je on. Kako se navodi, mislioci poput Bernarda Vilijamsa i Viktora Frankla smatrali su da smrt daje smisao `ivotu, ali Zeleznikov-Xonston odbacuje takva verovawa.

- Mawe je tu re~ o ja~ini argumenata da je smrt dobra. To lozofijom: smrt imamo ubedqive bra, pa ih stvaramo. go novca na zdravqe vawa. Moderna medicina da se smrt dr`i

SVETSKI POZNATI LEKAR UPOZORAVA:

Vakcine protiv Covid-a „nisu

Svetski poznati lekar pojavio se na nacionalnoj televiziji u Australiji i dao upozorewe o mRNA „vakcinama“ protiv Covid-a.

Profesor Angus Delgli{ pojavio se u 10-minutnom segmentu na Sky News Australia kako bi upozorio javnost da iwekcije mRNA protiv Covid-a „nisu vakcine“.

On je nastavio upozoravaju}i da su vakcine protiv Covid-a „prouzrokovale neverovatne probleme i {tetu qudima“.

Delglei{ je profesor onkologije na St George’s Univerzitetu u Londonu.

Ugledni medicinski stru~wak je mo`da najpoznatiji po svom revolucionarnom doprinosu istra`ivawu HIV/ AIDS-a.

Delgli{ovo upozorewe na Sky News Australia je iznena|uju}e s obzirom na napore korporativnih medija da ubede javnost da su eksperimentalne iwekcije „bezbedne i efikasne“.

Vode}i stru~waci i bezbrojne studije upozoravaju da su mRNA vakcine protiv Covid-a odgovorne za globalni porast iznenadnih smrti i smrtonosnih bolesti od po~etka 2021.

Me|utim, korporativni mediji, isti oni koji su pomogli u promovisawu „vakcina“, umawili su zabrinutost kao „teorije zavere“ i „dezinformacije“.

Sky News Australia je australijska sestrinska mre`a Foks wuza i u vlasni{tvu je News Corp-a Ruperta Mardoka. Delgli{, poznati onkolog i direktor Instituta za vakcine protiv raka i

vakcine“,

imunoterapiju, rekao je narodu Australije da su ih wihova vlada i mediji lagali o pandemiji i takozvanim „vakcinama“.

Profesor je izneo nekoliko o{trih otkri}a o pandemiji i wenom rukovawu.

Profesor

On je ukazao na kriti~ne korake koje su napravile vlade sveta, od zatvarawa do maskirawa loga za vakcinaciju.

Delgli{ je primetio je [vedska bila jedini izuzetak

neuronau~nik veruje besmrtnosti

To ja zovem palijatavnom fije neminovna, pa `elimo da ubedqive razloge za{to je smrt dostvaramo. U stvari, tro{imo mnozdravqe i medicinska istra`imedicina je u stvari poku{aj podaqe – rekao je on.

Nau~nik tvrdi da trenutno „nemamo jasnu ideju {ta je to smrt“. U svojoj kwizi navodi da su do sredine 20. veka prestanak rada srca i prestanak disawa bili znak smrti. - Daqe intervencije nisu bile mogu}e. Od tada je tehnologija promenila stvari. Razvili smo mehani~ke ventilatore za disawe, ma{ine za cirkulisawe krvi kada srce stane. Ovaj napredak nas je gurnuo ka tome da je smrt povezana sa mo`danom aktivno{}u. Mo`dana smrt uvedena je u klini~ku praksu 1968. godine: nepovratan prestanak mo`danih funkcija. Me|utim, sad vidimo da delovi mo`danih funkcija, poput regulacije temperature ili hormona, mogu da funkcioni{u i nakon progla{ewa smrti. Medicinske inovacije mogle bi u budu}nosti da dovedu da neke funkcije budu ve{ta~ki obnovqene. Protetika vra}a kontrolu pacijentima sa povredom ki~me. Implanti poma`u qudima posle {loga. To je sve jo{ primitivno, ali poboq{a}e se – rekao je on. Mo`da je sada definicija smrti gubitak ne~ijeg identiteta, dodaje. A ako je to slu~aj, potrebno je samo sa~uvati taj identitet, nagla{ava Zeleznikov-Xonston. On veruje da sa trenutnom tehnologijom to ve} mo`emo i da je tajna u zamrzavawu, ali ne u klasi~noj kriogenim metodama koje su predlagane u ranijim decenijama, ve} krioprezervacijom stabilizovanim aldehidom. U laboratorijama se ovaj proces ve} sprovodi na `ivotiwama, dodaje. Tako|e, predla`e i prebacivawe qudi u digitalnu formu. A kona~ni proces ponovnog o`ivqavawa zasad ostavqa budu}im nau~nicima.

SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“

SERBIAN SCHOOL “VUK KARADZIC” INC KONKURS

Srpska {kola ‘’Vuk Karaxi}’’ iz Sent Albansa raspisuje konkurs za nastavnika srpskog jezika i kwi`evnosti za kampus u Xilongu.

USLOVI ZA PRIJEM U RADNI ODNOS

Op{ti uslovi koje kandidat treba da ispuwava su:

1. da je dr`avqanin Australije ili da ima dozvolu za rad u Australiji; 2. da ima uverewe da nije osu|ivan ili krivi~no gowen; 3. da poseduje karticu za rad sa decom (WWCC ili VIT); 4. da je kvalifikovan za rad sa decom (zavr{en u~iteqski/pedago{ki fakultet, zavr{en drugi fakultet sa polo`enom metodikom nastave, de~ijom psihologijom i pedagogijom ili da poseduje relevantno radno iskustvo u prosveti);

5. da ima zavr{enu obuku ili je spreman da zavr{i obuku za Standarde za de~ju bezbednost Viktorije (Victorian Child Safety Standards);

6. da ispuwava ostale uslove propisane od strane Ministarstva prosvete Viktorije.

NA^IN PRIJAVE

Zainteresovani kandidati treba da dostave slede}a dokumenta na {kolsku imejl adresu: sesvuk@gmail.com do 20.12.2024. godine:

1. prijavu; 2. radnu biografiju;

3. dokumentaciju kojom se dokazuje ispuwenost op{tih uslova Konkursa (kopije dokumenata moraju biti overene);

4. kontakt podatke (adresa i mesto boravka, kontakt telefon i adresu elektronske po{te).

l Konkurs ostaje otvoren 14 dana od dana objavqivawa u nedeqnom listu „Srpski glas “. l Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e biti uzete u razmatrawe.

vakcine“, „nanele su neverovatnu {tetu

kriti~ne pogre{ne vlade {irom maskirawa i na-

primetio da izuzetak nakon

{to je nacija ~vrsto bila pod vo|stvom visokog zdravstvenog zvani~nika Andersa Tegnela i odbila da naredi zatvarawe, naloge za vakcinaciju ili bilo koja druga ograni~ewa. Delgli{ je nastavio kritikuju}i is-

hitrenu primenu i {iroku upotrebu eksperimentalnih mRNA „vakcina“ kompanija Pfizer i Moderna.

Izrazio je ozbiqnu zabrinutost zbog ovih takozvanih „vakcina“.

„Ove ‘vakcine’ nisu bile vakcine, posebno one koje su zavr{ile kao AstraZeneka sa svim ugru{cima i one su ukinute“, upozorio je Delgli{.

„Ali mesinxer RNK vakcine kompanije Pfizer i Moderna izazvale su neverovatne probleme i {tetu qudima, i mislim da nikada ne}emo mo}i da to prebrodimo!“

Ovaj komentar odra`ava tihu zabrinutost koju su mnogi gajili u vezi sa ovim vakcinama, {to dovodi u sumwu wihovu bezbednost i efikasnost.

Prema Delgli{u, prvobitni odgovor je bio pogre{an od samog po~etka.

„Ovaj virus je pobegao iz laboratorije“, rekao je on.

On je naglasio da genetska jedinstvenost virusa dokazuje da je on rezultat manipulacije.

Delgli{ je kritikovao kolege i vladine lidere zbog toga {to su ranija upozorewa zanemarili.

Ta cenzurisana rana upozorewa ukqu~ivala su predvi|awe ne`eqenih efekata zbog sli~nosti izme|u mRNA vakcina i qudskih proteina.

Tako|e se pozabavio ogromnim pitawem kontrole kvaliteta.

Vrhunski doktor je otkrio da se izme|u ispitivawa i javnog uvo|ewa „mehanizam proizvodwe” promenio.

Rekao je da je to dovelo do vakcine „pune zaga|iva~a DNK“.

Delgli{ tvrdi da su „vakcine“ mRNA

protiv Covid-a uzrok vrtoglavog porasta vi{ka smrtnih slu~ajeva zabele`enih {irom sveta od po~etka 2021.

On tako|e tvrdi da su iwekcije povezane sa porastom broja obolelih od raka, koje je opisao kao „turbo karcinome“.

qudima“

Ovaj fenomen je vi|en globalno. Visoko vakcinisane zemqe, poput Sjediwenih Dr`ava, Japana, Velike Britanije, Australije i Singapura, tako|e su zabele`ile smrtne slu~ajeve i smrtonosne bolesti koje su dostigle nivo bez presedana.

Mesec dana od nesre}e u Novom Sadu emocije i

daqe jake – velika tuga i bes me|u gra|anima

Pre mesec dana, 1. novembra do{lo je do obru{avawa nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, kada je na licu mesta stradalo 14 qudi, dok je jedna osoba kasnije pod-

izvr{ilo uvi|aj, preduzimalo je neke radwe. Sad i ja, kao i gra|ani, ne znamo koje su radwe preduzimali i mislim da je u tome problem. Trebalo bi da znamo u ovakvim situacijama. Mislim da je mnogo

Novi Sad, mesec dana od tragedije, odgovornosti jo{ uvek nema

legla povredama, a dve se jo{ uvek bore za `ivot. Sagovornici N1 saglasni su da su emocije i daqe vrlo jake i da je me|u gra|anima prisutna velika tuga i bes {to je tako ne{to moglo da se dogodi.

Tu`ilac Radovan Lazi} je mi{qewa da je ono {to je obele`ilo ovih mesec dana veliko nepoverewe gra|ana u rad pravosudnih organa i jedna i jedna prili~no lo{a komunikacija izme|u tu`ila{tva i javnosti.

„Po{teno govore}i, ni pre ove stra{ne tragedije poverewe javnosti u rad pravosu|a, nije bilo veliko. Pravosu|e se ba{ nije moglo pohvaliti s tim, ali mislim, u prvom redu ne toliko u rad ili nerad pravosudnih organa, u konkretnom slu~aju da su pravosudni organi radili svoj posao, nego je jedan izbor lo{eg na~ina komunikacije putem saop{tewa, {to svakako nije moglo zadovoqiti potrebe javnosti u ovom periodu. Tu`ila{tvo je

boqi na~in bio da se organizuju konferencije za {tampu. Da, glavni tu`ilac i postupaju}e tu`ila{tvo odgovore na pitawe javnosti, obavesti javnost koje radwe }e preduzeti, {ta tu`ila{tvo planira da uradi u istrazi, zbog ~ega u nekom trenutku, zna~i ne mo`e da vr{i hap{ewa…“, obja{wava on.

Psihoterapeutkiwa Iva Brankovi} ka`e da ima utisak da je stvorena ozbiqna konfuzija i da je ono {to je zabriwavaju}e da je to mo`da dovelo qude do toga da odustanu od tra`ewa informacija.

„Mi smo dovedeni u jednu situaciju gde nemamo poverewa u institucije i u sistem. Onda poku{avamo sami da utvrdimo i da na|emo neki odgovor na to pitawe za{to se ovo de{avalo i kako je mogu}e da se to desilo. Kqu~na stvar kada se de{avaju ovakve tragedije jeste to pitawe kako se ovo desilo i kod svakog pojedinca se javqa, to nije sebi~no, opravdani strah kako da preveniraju da

[IRI SE POBUNA STUDENATA:

Studenti nekoliko fakulteta beogradskog univerziteta danima su u blokadi. Oni tra`e preuzimawe odgovornosti zbog tragi~no nastradalih prilikom pada nadstre{nice u Novom Sadu, ali i zbog napada na studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti prilikom odavawa po{te stradalima. Ubrzo su se studentima FDU pridru`ili i studenti Filozofskog, Filolo{kog, PMF-a i Filozofskog u Novom Sadu, a od danas je u blokadi i Fakultet politi~kih nauka.

"STUDENTI ZA STUDENTE", "SVI U BLOKADE"

Studenti u ti{ini stoje na ulazu u zgradu fakulteta dr`e} i u rukama transparente sa iscrtanim krvavim rukama, potom parole "Studenti za studente", "Blokada", "Ho}emo da se ose}amo bezbedno", "Filozofski uz FPN", "Svi u blokadu", "Ne}emo novogo-

Dana 4. 12. 2024. godine, navr{ilo se deset tu`nih godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga supruga, majka, }erka, baba, tetka, ujna, snajka, strina, kuma

Mirjana Pucarevi} Paunovi}

Ose}amo ponos {to smo `iveli zajedno i tugu jer }emo te vi|ati samo u se}awima.

Pamti}emo sve lepe trenutke provedene sa tobom.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Tvoji najmiliji:

Suprug Slobo, sin Aco, }erka Maja, majka Jela, unuke Talija i Lilijana, brat Gojko, zet Dino, bratanica Jelena sa familijom, ro|aci, kumovi i prijateqi iz Australije i Srbije.

se ovo ne desi wima. Kod qudi su stra{no jake emocije, a ovo nije ne{to {to mo`emo sami da preveniramo i onda poku{avamo da razumemo, pa kad do|emo do ta~ke da ne mo`emo da razumemo, a ne zato {to smo neobrazovani ili zato {to smo lewi, nego zato {to zaista `ivimo u sistemu koji je takav da ~ak i onda kada bi trebalo da postoje jasna pravila i procedure, mi nemamo poverewe da }e ta pravila i procedure biti ispo{tovana. I onda ostajemo u tom stawu besa. Tuga je svakako tu, ali mislim da sad ve} tuga vi{e nije toliko tema“, ka`e ona.

di{wu rasvetu, ho}emo pravdu!".

Podr{ku su im pru`ili i studenti Filozofskog fakulteta.

ISPRED FPN

15 MINUTA ]UTAWA

Ispred zgrade FPN u toku je 15 minuta }utawa kao po~ast poginulima u Novom Sadu.

SKUPQAJU SE STUDENTI

ISPRED FPN

Vi{e desetina studenata okupilo se ispred zgrade FPN-a, gde }e u 11:52 odr`ati po~eti 15 minuta }utawa za poginule u Novom Sadu.

ZAHTEVI STUDENATA

FILOZOFSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

Zahtevi blokade studenata Filozofskog fakulteta su slede}i:

1. Objava sve dokumentacije koja se ti~e rekonstrukcije @eleznicke stanice u Novom Sadu koja je trenutno skrivena.

2. Odbacivawe optu`bi protiv uhap{enih i privedenih na protestima.

3. Podno{ewe krivi~ne prijave od strane MUP-a nadle`nom

Psihoterapeutkiwa dodaje i da se nada da }e se, kada se dese ovakve stra{ne stvari, ne{to iza toga otkriti i promeniti. „To je pozitivan aspekt velikih nesre}a i tragedija {to imamo priliku da ispravimo. Ali mi i kroz istoriju znamo da nismo ba{ uvek iskoristili te prilike. Sad je u stvari pitawe {ta }e se desiti. Ja mislim da zato postoji tako velika tenzija u dru{tvu, jer pored besa, pored tuge, pored o~aja rezigniranosti, ose}a se nekako u vazduhu to da se ne{to o~ekuje“, ka`e Brankovi}.

javnom tu`ilastvu u Beogradu protiv lica koja su fizi~ki napala studente i profesore, a koja su, kako ka`u, javnosti poznata po navodima medija kao: Milija Kolxi}, Aleksandar Joki}, Du{an Kosti}, Milena Aleksi} i Ivan Stani{i}.

4. Studenti zahtevaju momentalnu potvrdu identiteta ovih lica i wihovo daqe procesuirawe. Ukoliko se utvrdi da se neka od ovih lica nalaze na javnim funkcijama, studenti tra`e wihovo razre{ewe.

5. Pove}awe izdvojenih sredstava za dr`avne fakultete za 20%.

STUDENTI FILOLO[KOG PROVELI NO] NA FAKULTETU Nastava na Filolo{kom fakultetu je prekinuta. Zgrada je blokirana, a ulaz je bio dozvoqen samo studentima uz indeks. Nekoliko studenata izjavilo

je da }e verovatno no} provesti u zgradi ovog fakulteta. Mnogi su zato doneli hranu i pi}e. U zgradu su ulazili sa picom, grickalicama, pecivima, vodom, sokovima. PODR[KA PROFESORA Nastavnici i saradnici na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu podr`ali su studentsku blokadu tog fakulteta. Ocenili su da je ona izraz op{te solidarnosti akademske zajednice sa dru{tvom koje ve} nedeqama tra`i odgovornost za smrt 15 qudi u padu nadstre{nice na novosadskoj @elezni~koj stanici. Naveli su i da, solidari{u}i se sa studentima, obustavqaju celokupnu nastavu i pozivaju upravu Filozofskog fakulteta da povu~e odluku o odr`avawu onlajn nastave.

U saop{tewu su naveli da pru`aju sna`nu podr{ku wihovim studentima i studentkiwama, kao i svim studentima {irom Srbije.

Li~ni stav NOVE SRPSKE BULE

Pi{e: Marko Lopu{ina

Sve vi{e je Srpkiwa koje

`ive i rade u arapskom i turskom svetu i zasnivaju porodice sa islamistima. Razlozi za to su qubav, politika i novac

Kada je nedavno Svetlana Ra`natovi} gostovala u Dubaiju na wen koncert do{lo je nekoliko desetina na{ih qudi koji `ive i rade u Emiratima. Me|u wima bile su i Srpkiwe udate za Arape, koje su zbog qubavi postale supruge mo}nih {eika i islamista.

Najpoznatija me|u wima je Jelena Jakovqevi}, biv{a na{a manekenka (Beograd 1984.) i lepotica Jugoslavije. Udala se za emiratskog {eika, dobila wegovo ime i prezime Bin Drai Jelena i rodila mu troje dece. Podrazumevalo se da je Jelena primila sa ven~anim prstenom i islamsku veru, a u {ali ka`e da `ivi u haremu.

- Jelena Bin Drai je moderna mlada `ena, vlasnica modne ku}e “Da~es baj Jelena” i direktorka Klinike za plasti~nu hirurgiju u Dubaiju. Nije zaboravila Beograd i Srbiju i rado u svojoj klinici zapo{qava hirurge, lekare i medicinsko osobqe iz Srbije – otkrio mi je doktor Bo{ko \or|evi} iz Beograda.

Bin Drai Jelena `ivi i radi u Dubaiju i Londonu, dok druga poznata Srpkiwa iz islamskog sveta Devi Mohan `ivi u Dubaiju i Wu Delhiju. Pojavom i stilom odevawa Mohanova podse}a na likove iz isto~wa~kih bajki, a energijom i smireno{}u na isto~wa~kog duhovnika.

- Devi Mohan je ro|ena kao srpska devoj~ica Biqana Radoni} u Hrvatskoj. Tokom raspada SFRJ preselila sa sa porodicom u Srbiju, a potom oti{la na {kolovawe u Italiju i SAD. Posle magistarture u Indijani odlazi na Daleki istok i upoznaje Mohana Mohan|ija i postaje Devi Mohan – otkrili su reporteri RTS-a. Kada se Biqana udala za ovog religioznog Indusa i daqe je radila za Ujediwene nacije. Bila je prva `ena sa Balkana koja je 2018. govorila na Parlamentu svetskih religija u Torontu. Danas je joga u~iteqica, predsednica humanitarne organizacije "Ammucare charitable trust", koja postoji u vi{e od trideset zemaqa sveta. Devi je majka, ali i globalni ambasador Mohan|i fondacije.

- Dr`im seminare, radionice i inspirativne govore na me|unarodnim forumima i festivalima. Bili smo i u Srbiji i u Beogradu. Volonteri u Srbiji, kojih ima oko 150, na razli~ite na~ine poma`u socijalno ugro`ene porodice i organizacije me|u kojima su Prihvatili{te za odrasla i stara lica, Svrati{te za decu, urdu`ewa "Plava ptica", "Sunce"... - izjavila je Devi Mohan, koja je poprimila sve karakteristike Indijke, jer `ivi u ovoj ogromnoj zemqi.

Pored Biqane Devi Mohan u Indiji su poznate i srpske dame Marija Jak{i}, glumica i Nata{a Stankovi}, udata Pan|a, manekenka. Sve tri `ive u qubavi, induskoj veri i luksuznom `ivotu.

Qubav je odvela i manekenku i lepoticu Ivanu Smiqkovi} (Zaje~ar 1979.) u Tursku, gde je postala jedna od najuspe{nijih `ena sa srpskih prostora. Izbor za mis sveta odveo je 2002. godine u Istanbul, gde je upoznala supruga Jurdala Serta, sina poznatog biznismena.

- U po~etku mi se nije svi|ao. Dolazio je sa mnom u Beograd. Godinu dana se trudio i na kraju me je osvojio svojom dobrotom – izjavila je Ivana Sert beogradskim novinarima.

Nakon dve godine, ozvani~ili su 2004. qubav brakom i dobili sina Kajona. Afirimisala se kao gospo|a Sert u turskom kulturnom `ivotu, u turskoj verziji {oua programa "Ples sa zvezdama", u tv seriji "La`qivi svet" i kao voditeqka emisije "Show TV". Bavi se i modnim dizajnom. Objavila je kwigu "Bizimlesin" sa savetima o modi i lepoti.

Posledwih godina sve vi{e je Srpkiwa koje `ive i rade u arapskom i turskom svetu i zasnivaju porodice sa islamistima. Razlozi za to da mlade Srpkiwe postanu nove srpske bule su qubav, politika i novac.

Prva srpska bula, kako je zapisano u istoriji, bila je Olivera Lazarevi}, najmla|a }erka kneza Lazara Hrebeqanovi}a. Ro|ena je oko 1373. godine u Kur{evcu. Ova srpska princeza je `rtvovanoj za spas srpske dr`ave. Bila je zalog mira izme|u carstva porodice Lazarevi}a i Osmanskog carstva. Provela je dvanaest godina (1390–1402) u haremu osmanskog sultana Bajazita.

Olivera je postala sultanija, odnosno jedna od ~etiri sultanove zakonite `ene. Vremenom se izme|u Olivere i Bajazita rodila qubav i dobili su tri }erke. Svoju poziciju u haremu i prisan odnos sa sultanom, Olivera je ~esto koristila da pomogne svom narodu i dr`avi. U starosti vratila se i `ivela u Kru{evcu.

Druga sultanija srpskog porekla bila je Mara Brankovi} (Vu~itrn 1401 – 1487. Je`evo), k}erka srpskog despota \ur|a Brankovi}a. I Mara je bila u haremu jedna od `ena osmanskog sultana Murata Drugog. U`ivala je veliko po{tovawe i imala je znatan uticaj kako na svog mu`a, i na wego-

vog naslednika, Mehmeda Drugog Osvaja~a. Uticaj je koristila da bi pomogla i za{titila hri{}ane u Osmanskom carstvu. Nakon Muratove smrti, vratila se u Srbiju. Optere}eni nacionalizmima i verskom netrpeqivo{}u na{i qudu nerado su decenijama gledali na me{ovite brakove i islamsku veru u krugu svoje porodice. Anica Savi} Rebac nije mogla to da izdr`i i izvr{ila je samoubistvo. Bila je Novosa|anka i }erka pisca Milana Savi}a. Na univerzitetu u Be~u Anica studira klasi~nu filologiju, a u prole}e 1921. Anica se udaje za Hasana Repca, Srbina muslimanske veroispovesti iz Mostara, koji je diplomirao na Sorboni orijentalne jezike. Pre toga bio je komita, dobrovoqac u balkanskim ratovima i sa srpskom vojskom pre{ao je Albaniju.

U jesen 1930. Hasan Rebac biva preme{ten u Skopqe. On je, u stvari, bio degradiran, smewen sa polo`aja na~elnika Ministarstva vera u Beogradu i postavqen za upravnika muslimanskih vakufskih imawa. Anica je dobila profesorsko mesto u skopskoj @enskoj realnoj gimnaziji, na Velikoj medresi kraqa Aleksandra radila je kao profesor latinskog, gr~kog, nema~kog i francuskog jezika. Na skopskom Filozofskom fakultetu je predavala gr~ki i latinski honorarno.

U leto 1941. Hasan i Anica postaju izbeglice, vra}aju se u Srbiju. Slu`beno ih preme{taju u Sarajevo, pa vra}aju u Beograd. Oktobra 1946. Anica je postavqena za vanrednog profesora Univerziteta u Beogradu za predmet Istorija rimske kwi`evnosti i latinski jezik. Hasan Rebac postaje poslanik u Saveznoj skup{tini. Dobijaju stan. Me|utim, na Beogradskom univerzitetu Anica Savi} Rebac nije do~ekana ra{irenih ruku.

- Na wihovom zajedni~kom komplikovanom putu presretale su Hasana i Anicu razli~ite istorijske, nacionalne, politi~ke, verske prilike i okolnosti. U Hasanovom `ivotu ukrstile su se mnoge balkanske protvre~nosti i nepomirqivosti. Anica je uvek bila uz wega na tom putu, a malogra|ani im nikada nisu oprostili –woj {to se udala za muslimana, a wemu

{to se o`enio, kako se govorilo, inovericom – pisala je wihova prijateqica Qiqana Vuleti}.

Po~etkom pedesetih Hasan Rebac je te{ko oboleo. Priprema se za rastanak sa Anicom, u opro{tajnom pismu poru~uje da se jo{ jednom rodi, samo bi wu voleo… Kad je Hasan Rebac umro od bolesti, Anica Rebac se ubila zbog qubavi. Sahraweni su na Novom grobqu u Beogradu. Rat u Bosni tokom devedesetih godina pokazao je da je me|u komunistima, Srbima i nekada{wim Jugoslovenima bilo mnogo vi{e muslimana i muslimanki nego {to se to mislili ili priznavalo. Najve}e sarajevsko grobqe Bare puno je srpskih imena supruga srpskog porekla koje su se udale za muslimane i sa wima rodile decu. Velika verovatno}a je da je ve}ina wih pre{la u islam kako bi o~uvala jedinstvo porodice. Otuda je i velika verovatno}a da danas mnogi Bo{waci javno govore ili tajno pre}utkuju da su wihove majke Srpkiwe. Sre}om do{la su vremena kada je verska tolerancija postala uobi~ajena pojava u svim dru{tvima, a posebno u pravoslavnom i islamskom. Na dru{tevnim mre`ama na{ao sam jedna pametan komentar, koji je potpisao Seqak iz Blaca, u kome iskreno ka`e:

- Te Srpkiwe {to su pre{le u islam su ostale Srpkiwe (dr`avqanke Srbije; tu su ro|ene, i vole svoju zemqu, pretpostavqam); iako su promenile veru. Vole svoje ro|ake hr{}ane, odr`avaju kontakte sa wima (pretpostavqam).

Beogra|anka Ana Rikalo ^elebi udala se 2023. za svog partnera iz Turske, ali je pre toga tokom trogodi{we veze savladala razne predrasude koje su pratile wihovu vezu.

- Upoznali smo se u maju 2021. godine. Dogovorili smo se da probamo vezu na daqinu. Kad smo bili zajedno bili smo najsre}niji, onda smo se rastajali te{kog srca. Da se vi{e nikad ne bismo rastali, ven~ali smo se - napisala je Ana na svojoj dru{tvenoj mre`i.

Razli~ita vera, razli~iti jezik, veza na daqinu, razli~ita kultura, razlika u godinama, bili su sve izazovi koji su morali da savladaju. Gospo|a Ana i gospodin ^elebi su sada u sre}nom braku i `ive u Istanbulu.

Ne zna se da li je i na{a peva~ica Ivona Negovanovi} Cuca postala Turkiwa nakon ven~awa u Turskoj sa uspe{nim biznismenom u godinama. Aleksandra Beli} iz ^a~ka je pre{la u islam zbog jednog Jasmina u kog se zaqubila i za kog se udala. I Du{ica Trnini} iz Beograda je kada se udala za Mirsada, brata peva~ice Emine Jahovi} 2016. godine zarad qubavi i braka iz pravoslavqa pre{la u islam. Ven~ali u Istanbulu i Novom Pazaru, a u me|uvremnu dobili dete.

Pre desetak godina Sne`anu Nikoli} iz Smederevske Palanke je postala Hurija. Srpkiwe Mijana Popovi} iz Prijedora i Ivana Kosti} iz Sarajeva spoznale su islam u Bosni i Hercegovini. I iz korena promenile svoje `ivote.

- Nisam tra`ila islam, ali sam tra`ila istinu. Susret s islamom bio je trenutak prosvetqewa. Nakon mene i moj mu` je prihvatio islam – otkrila je Popovi}. Jelena Lovri} iz Sjenice, unuka Jezdimira Lovri}a, narodnog heroja koji je izgubio `ivot u Drugom svetskom ratu, pre nekoliko godina je odlu~ila da pravoslavnu veru zameni islamskom. Odlu~ila je da obu~e hixab i preseli se u Jordan, jer je poverovala da }e biti sre}nija. Ajla Etemovi}, manekenka iz Novog Pazara udala se za @ota Peleteiro, biv{eg fudbalera “Reala”. Vena~we je bilo tajno u Saudijskoj Arabiji. Ajla mu je rodila sina kojem su dali arapsko ime. I Srpkiwa [ejla \akovac koja je rodom iz Novog Pazara u emotivnoj je vezi sa najja~im ~ovekom na svetu Leri Vilsom. Na{a lepotica i svetski bodibilder su se upoznali u Dubaiju, gde trenutno `ive. Danas Dubaji, najbr`e rastu}i grad u Emiratima, koji ima oko 10.000 Srba i srpskiwa, lagano postaje prestonica na{ih islamista i novih srpskih bula.

Jelena Bin Drai

Devi Mohan je ro|ena kao srpska devoj~ica Biqana Radoni} - sa porodicom

Stokholm - grad prelepih ostrva i muzeja

Stokholm je glavni i najve}i grad Kraqevine [vedske. Grad je politi~ki, ekonomski i administrativni centar zemqe. Stokholm je tako|e glavni grad istoimenog okruga gde ~ini jednu od op{tina. Urbani deo grada ima oko 2 miliona stavnovnika, {to je oko 22% od ukupnog stanovni{ta [vedske.

Grad je politi~ko, privredno i upravno sredi{te zemqe, i isto tako, jedan od gradova svetskog i evropskog zna~aja, a drugi po veli~ini grad Skandinavije, odmah nakon Kopenhagena.

Stokholm idealan grad za pe{a~ewe i pe{a~ke ture. U ovom gradu oseti}ete se sigurno i prihva}eno, a kao posetioca sigurno }e vas iznenaditi da je to grad sa najve}im brojem muzeja na svetu

Temperature uglavnom ne prelaze 22ºC, a letwi vrmeneski period je idealan da u {vedskom glavnom gradu provedete odmor.

GAMLA STAN - STARI GRAD

Stari grad datira iz 1200. godine pro{log veka i prepun je zabavnih znamenitosti, atrakcija, kafi}a, autenti~nih restorana i radwi. Za ovaj kraj ka`u da je pravi muzej na otvorenom. Za mnoge, ovo je prva stanica na wihovom putu istra`ivawa Stokholma. Svakako da ne postoji boqi na~in da se odmah apsorbuje ose}aj grada i da se uhvati u ko{tac sa wegovom kulturom. Ako Gamla Stan posetite zimi, svakako posetite predivnu Julmarknad (Bo`i}nu pijacu), obe}avamo da }ete se osetite kao bajci. U ovom delu nalaze se jo{ i Nobelov muzej i Kraqevska palata. Ako posetite Kraqevsku palatu, svakako ispanirajte da to bude u vreme promene stra`e jer to va`i za jednu od atrakcija.

MUZEJ VASA

Muzej Vasa je pomorski muzej koji se nalazi na ostrvu Jurgorden. Unutar muzeja nalazi se gotovo u celini o~uvan brod "Vasa" iz 17. veka. Jedini je takav sa~uvani brod na svetu iz toga vremena. Potonuo je na svom prvom putovawu 1628. godine. Muzej je otvoren 1990. godine i najpose}eniji je muzej u Skandinaviji. Zajedno s nekoliko drugih muzeja deo je [vedskog nacionalnog pomorskog muzeja. Vi{e od milion qudi godi{we do|e ovde da u`iva u razli~itim izlo`bama i gleda film o istoriji broda,a prema podacima od 1961. godine do danas posetilo ga je vi{e od 30 miliona qudi. Ulaz je besplatan ako ste mla|i od 18 godina.

OSTRVO DJURGÅRDEN

Mirna oaza u srcu grada, ostrvo Djurgarden privla~i kako turiste, tako i lokalno stanovni{tvo, pogotovo tokom letwih meseci. Park je deo Kraqevskog nacionalnog gradskog parka, i idealno je mesto za {etwu i izlet, kao i za boravak u nekoliko najboqih muzeja i drugih atrakcija u Stokholmu. Pored popularnog muzeja Vasa, ovde se nalazi i muzej Abba, muzej na otvorenom Skansen i zabavni park Grona Lund. Najboqi na~in da stignete do ostrva je trajektom iz starog grada (Gamla Stan). Alternativno, do parka mo`ete do}i i tramvajem iz Norrmalmstorga, ili jednostavno pro{etajte od centra grada (15 minuta).

SKANSEN - MUZEJ NA OTVORENOM

Najstariji muzej na otvorenom na svetu, Skansen, na ostrvu Djurgarden, je divna atrakcija za porodice, posebno one sa malom decom. Ne samo da }ete biti impresionirani autenti~nim izgledom [vedske kao {to je nekad bila, ve} i prekrasnim Skansen akvarijumom i de~jim zoolo{kim vrtom. Vi{e od 150 razli~itih zgrada i ku}a prikupqeno je iz cele zemqe i ponovo sastavqeno. Izlo`eni su razli~iti gradski okruzi, ukqu~uju}i dvorce, pekaru, predivnu crkvu u Seglori i keramiku, a posebnu atomosferu daju qudi u autenti~nim kostimima. U zoolo{kom vrtu su losovi, medvedi, risovi, vukovi i foke.

ne UNESCO-a Drottningholm (kraqi~ina ostrva), na oko 45 minuta vo`we trajektom od Stokholma. Bogat ukus nekada mo}nog {vedskog kraqevstva, ~ini ovu palatu jednom od najve}ih u Evropi i ima preko 600 soba i nekoliko muzeja. Datira iz 18. veka, a sagra|ena u baroknom stilu. Ovde mo`ete videti i srebrni tron kraqice Kristine i posetiti Muzej antikviteta, oru`arnicu, muzej Tre Kronor (tri kurne) i trezor. Nikako ne propustite svakodnevnu promenu stra`e.

FOTOGRAFISKAMUZEJ FOTOGRAFIJE

Fotografiska je muzej savremene fotografije u Stokholmu. Kompleks obuhvata kafe bar, restoran, prodavnicu i galeriju, a sa gorweg sprata mo`ete u`ivati u jednom od najzanimqivijih pogleda na grad. Posledwih godina, muzej je do`iveo ogroman porast broja posetilaca i sada je priznat kao jedan od vode}ih svetskih mesta fotografije. U restoranu mo`ete probati organska jela, a va`i za jedan od najzanimqivijih restorana u gradu (vikend brunch je posebno popularan me|u lokalnim stanovni{tvom). Galerija tako|e ugo{}uje najsavremeniju `ivu i klupsku muziku tokom cele godine.

GRADSKA KU]A (STADSHUSET )

Sme{tena tik uz vodu i ukra{ena sa tri zlatne krune na vrhu, Gradska ku}a je jedna od najzanimqivijih zgrada i prava zvezda Stokholma na bezbrojnim slikama i razglednicama grada. Datira iz 1923. godine, a u woj se nalaze prostorije za okupqawe, kancelarije, umetni~ka dela i mehanizmi gra|anske demokratije. Ovde se odr`avaju presti`ni godi{wi Nobelovi banketi. Uva`ene zvanice tokom ovih banketa najpre obeduju u Bla Hallenu (Plava dvorana), a zatim prelaze na formalni bal u Gillene salen (Zlatna dvorana), koji na zidovima ukra{ava najmawe 18 miliona mozaika. Posebna poslastica za turiste je ragledawe grada sa ~uvene kule.

PUTOVAWE BRODOM

More te~e kroz arterije Stokholma, a tokom letwih meseci grad je bukvalno preplavqen ~amcima svih oblika i veli~ina. Mnogi gra|ani poseduju letwikovce na ostrvima Skargarden (arhipelaga) i provode tamo dosta vremena. Imaju}i sve to na uvidu, iskustvo Stokholma iz vode sigurno je obavezno za svakog posetioca. Krenite na putovawe ispod mostova Stokholma ili jedno~asovni Royal Canal Tour

SKY VIEW

KRAQVSKA PALATA

Poseta kraqevskoj palati mogla bi vam oduzme ~itav dan. Ova impozantna palata nalazi se tik uz more na periferiji starog grada - Gamla Stana, a slu`i kao slu`bena rezidencija {vedskog kraqa. Interesantno je da se kraqevska rezidencija nalazi na prelepom ostrvu i mestu Svetske ba{ti-

Sme{ten u ju`nom delu Stokholma, Sky View vas vodi na vrh najve}e sferne zgrade na svetu, Ericsson Globe, jednu od najve}ih modernih znamenitosti Stokholma. Na 130 metara visine, do~eka}e vas nezaboravan pogled na celi grad. Obilasci u gondolama traju oko 30 minuta, a posetioci mogu u`ivati i u restoranu i suvenirnici.

Stari grad

Muzej Vasa

Kraqevska palata

View vas vodi na vrh najve}e sferne zgrade na svetu

MOJ IZBOR:

Stihovi

"Sawam jednu dobrotu bez granica kojom bih hteo da nekog obaspem. kojom bih hteo da me neko obaspe. Sawam, a sam sam."

“Ne ru{i sve mostove, mo`da }e{ se vratiti. Ostavi bar jedan most izmedju srca I mene. U samo}i je lak{e neshva}eno shvatiti, mogle bi te nazad nagnati uspomene.”

Ivo Andri}

Ivo Andri}

“Sawam jednu dobrotu bez granica kojom bih hteo da nekog obaspem, kojom bih hteo da me neko obaspe. Sawam, a sam sam.”

"...^ujem u dnu du{e glas nekakav setno, ko glas u dubini no}i. To je samo jedna mutna `eqa pro{la neosetno, ko bi znao za ~im, ko bi znao kamo..."

Oki}enu lozom i cve}em od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva. Na pu~ini magla providna i laka, vru}ome `itu prepelica peva.

Visoko u grawu mirno gore zvezde, I {iroka pesma mora u ti{ini ^uje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u srebrnoj tmini.

„Budim je, zbog sunca koje obja{wava sebe biqkama, zbog neba razapetog izme|u prstiju. Budim je zbog re~i koje peku grlo...”

"Pono} je.

Le`im,

a sve mislim na te.

U tvojoj ba{ti ja te videh ju~e, Gdje bere{ krupne, raspukle granate."

MARIJANA JOVANOVI]:

Ku}no vaspitawe

^ekaonica na onkologiji u Sremskoj Kamenici je kao i uvek prepuna. U duga~kom hodniku sve klupe i sve stolice popuwene. Me|u pacijentima je i mladi} oko trideset godina. Sedi ispravqenih le|a, glave naslowene na zid. Ispru`io je duga~ke noge do pola hodnika. Pogledom uporno podupire plafon, kao da }e se sru{iti ukoliko samo na kratko spusti pogled. ]uti, a mislima je ko zna gde. Da nije ba{ u ovoj ~ekaonici, ~ovek bi pomislio da je kao i ve}ina mladi}a wegovih godina obuhva}en bezbri`nom ravnodu{no{}u koju samo mladost ima. Uskoro u ~ekaonicu sti`e i jedna baka koja zabrinutim pogledom tra`i slobodno mesto. Polako se niz hodnikom kre}e, tiho poput senke koja lagano pada na mladi}evo lice. Momak kao otrgnut iz sna, spu{ta pogled na baku i po~iwe polako da se di`e da joj ustupi mesto. Ustajawe je ba{ potrajalo. Utkano ku}no vaspitawe mu nije dalo da sedi dok ona stoji.

Jedva se ispravio onako visok, od meseca ble|i. Landaraju mu farmerice i teksas ko{uqa, dok pogledom tra`i par~e slobodnog zida da se nasloni. Baka mu se tiho zahvali i seda zabijaju}i pogled u patos hodnika. I ona }uti. Deluje kao da se stidi.

Ivo Andri}

Jovan Du~i}

Jovan Du~i}

Jovan Du~i}

Branko Miqkovi}

Stariji mu{karac, jedan od pacijenata, stoje}ki naslowen na zid sve to posmatra sa strane. Razmi{qa kako se svaki ~ovek bez obzira na godine nada da jo{ uvek nije toliko star i bolestan da ne mo`e da po`ivi jo{ koji dan, mesec ili godinu. Mada je sa godinama koje ima, spoznao da je mawe va`no koliko jo{ vremena u `ivotu ima, a da je mnogo bitnije koliko `ivota u tom preostalom vremenu ima. Duboko je svestan da se mladost hrani nadom, a starost uglavnom uspomenama i iskustvom. Ovaj mladi} bi trebalo da ima pred sobom duga~ku budu}nost. Na`alost tra`i je u ovom hodniku.

Tuga mu je ovog puta zarobila du{u kao najve}em neprijatequ. Ste`e ga ~eli~nim stiskom ostavqaju}i ga bez daha. Toliko bi `eleo da ovom mladi-

}u pru`i sve`u nadu, popravi zdravqe, doda snagu, da mu vrati osmeh na licu, a izbije gustu, tamnu tugu iz o~iju. Da punim plu}ima `ivi `ivot, da leti, a ne da ga poput mi{a upla{eno gricka. Pora`en i slomqen, pogrbqeno, brzo koliko mu bolest dozvoqava be`i iz ~ekaonice i seda na prvu klupu u dvori{tu. Mart je sun~an, ali mrazom popra{en. Podrhtava od hladno}e i jecaja koji mu grubo kidaju ionako pokidanu du{u i telo. Niko ga ne vidi, a i da ga vidi ne stidi se, svejedno mu je. Ostaje mu samo `eqa i vera u Boga da }e i Bog najvi{e pomo}i mladi}u. Bri{u}i obraze razmi{qa kako ni to nije malo. Ukrasna {qiva pored klupe se poput kokica, ali u ti{ini, na wegove o~i rascvetava. Prvi dan prole}a je…

QIQANA MILOSAVQEVI]:

O velikom i malom

Odlazak na buvqak mi je pre{ao u naviku. Verujem, kao i mnogim `enama. U po~etku me je pritiskalo sva{ta od vi|enog. @ao mi je bilo i sveta koji prodaje i nas koji kupujemo. Nikada nisam umela da se cewkam, i da prevr}em po izlo`enim stvarima. Gledam tako u prolazu, pa {ta mi za oko zapne. Obi~no krenem da potra`im jedno a kupim drugo, ~esto i {to mi ne treba. Ka`u to je uobi~ajeno. Sve {to na sebi nosim je sa buvqaka. A tek koliko imam svojih stvari iz mladosti, ~a{a, servisa, stolwaka, mogla bih kafanu da otvorim. Ne treba nikome. Pro{la moda svemu {to imam, pa i meni.

Kad je sun~an dan i piri vetri}, ba{ imam lep ose}aj {irine. Zaboravim na sve. A sretnem mnoge prijateqe i poznanike, koje retko imam prilike da sretnem na drugim mestima. Ju~e de~ko moli majku da mu kupi pehar, poveliki. Majka mu obja{wava da to treba da se zaslu`i, ali dete ho}e ba{ taj {to se na suncu presijava.

Zagledam naslove mnogih kwiga, podse}am se {ta sam sve pro~itala. Ni sama ne verujem. I uglav-

nom kupim po neku. A ~uvam svoje lektire jo{ iz osnovne {kole, kad je to bilo?! Ne treba ni to nikome. Sve se promenilo. Nove kwige u modi. Pogled mi pade na kwigu poezije Du~i}a. Imam kod ku}e, ali ovakih korica nemam. A nova. Neki ka`u kako uzima{ kwigu sa buvqaka, ko zna koliko je ruku pro{la. Iz Biblioteke su isto pro{le kroz mnoge ruke, pa {ta? – Koliko ko{ta? – pitam. – Male pedeset dinara, velike sto – re~e ~ovek. Pru`ih mu nov~anicu cene dnevnog lista, uz komentar, va`no je {ta u wima pi{e. Briga wega i tako je neko, sve to bacio u |ubre.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Aleksa [anti}

[ta KBS (Kosovske

bezbednosne

snage)

`ele da zauzmu na severu KiM: "Xavelini" i oklopna sredstva

na dva manevarska pravca

U Pri{tini su mislili da iskoriste ovaj momenat da na sever rasporede ne samo pe{adijske snage nego i deo snaga za vatrenu podr{ku, deo oklopnih i protivoklopnih sistema, sredstva za opto-elektronsko izvi|awe, ka`e general Mitar Kova~

Zvani~ni zahtev Pri{tine komandi Kfora, samo devet minuta posle eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac, da rasporedi tzv. Kosovske bezbednosne snage na severu Kosova i Metohije, "u pogo|enom podru~ju", novi je opasan presedan i novi strahovit pritisak na Srbe na severu, sla`u se sagovornici RT Balkan.

Jedinice KBS, mawe formacije, prethodnih godina nekoliko puta su, po nepotvr|enim podacima, vi|ene na severu KiM. Godinama traju i pritisci Pri{tine da se formacija koja po me|unarodnom pravu ne bi smela ni da postoji, rasporedi i na severu ju`ne srpske pokrajine.

Ovo je, me|utim, koliko je poznato, po prvi put da je Kforu takav zahtev i zvani~no upu}en i da je to od me|unarodnih snaga potvr|eno.

General An|elo Mikele Ristu}a, tada{wi komandant Kfora, krajem decembra 2022. godine potvrdio je da dok je on bio komandant me|unarodnih snaga na KiM, takvih zahteva nije bilo.

"Ovo je, koliko se se}am, prvi takav zahtev, ali su pripadnici KBS-a bili na Severu u nekim prethodnim operacijama, mawe jedinice, kada su zaposedali neka podru~ja, a zatim se zbog nezakonitog osnova boravka ili povla~ili, ili deo snaga prevodili, presvla~ili u uniforme Rosu", komentari{e najnoviju situaciju na KiM general u penziji Mitar Kova~.

Po wegovom mi{qewu sada{wi zvani~ni zahtev Pri{tine usmeren je da iskoriste trenutnu situaciju i formalno prebace KBS na sever.

"Te snage, po projektu NATO i nameri Pri{tine, trebalo bi da prerastu u vojsku, oru`ane snage Kosova. To bi se davno i desilo nego se i{~ekuje potpisivawe tzv. sporazuma o normalizaciji odnosa izme|u, kako oni ka`u Republike Kosovo i Srbije. Po agendi NATO-a, verovatno se ~eka taj

momenat da bi se dozvolilo {iptarskim vlastima da proglase tzv. vojsku. Ovo se vreme koristi da se po wihovoj strategiji 'ovlada' ~itavim severom KiM kako bi se u perspektivi i 'granica' prema Srbiji stavila pod kontrolu tih wihovih oru`anih snaga", ka`e general Kova~. Koje bi u tom slu~aju ta~ke na Severu tzv. Kosovske bezbednosne snage najpre zauzele i stavile pod kontrolu?

"Te{ko je precizno nabrojati sve ta~ke koje bi bile wihova meta. Sigurno je da }e koristiti postoje}e infrastrukturne punktove prilago|ene za wihove potrebe i one koje su ve} izgradili kao policijske baze a to bi, verujem, onda bile zajedni~ke vojno-policijske baze. Sve je, naravno, upereno ka kontroli komunikacija i kontroli administrativne linije prema unutra{wosti Srbije", odgovara general Kova~. Prvenstveni ciq albanskih vlasti u Pri{tini jeste, precizira na{ sagovornik, izolovawe severa KiM i presecawe svih komunikacija koje ne idu ka takozvanim zvani~nim prelazima nego da se oni zabarikadiraju, urede prepreke, kontroli{u preko osmatra~nica i da se ne dozvoli bilo kakav prolazak.

"Ciq je i da se komunikacije koje idu na postoje}e administrativne prelaze kontroli{u sa okolnih visova, kao i na punktovima na samim komunikacijama. I naravno, da se iz tih baza mo`e intervenisati prema ve}im naseqenim mestima severa Kosova", ka`e Kova~. Pri{tina svoje baze, naravno, nastavqa sagovornik, ne bi dr`ala uz samu liniju prema Srbiji ali bi dr`ali timove, jedinice spremne da reaguju kada sa NATO-om dogovore da tzv. KBS preduzme obezbe|ewe same "granice".

"Kurtiju je to ciq, zato je pre nekih mesec dana tra`eno sa wihove strane da se snage vojske, `andarmerije, policije Srbije izmeste iz pojasa Kopnene zone bezbednosti, a to je i deo strategijskog plana da se pripremi wihov ulazak u 'pograni~ni pojas'. Ne verujem da }e se to desti pre nego {to ih NATO promovi{e u zvani~ne oru`ane snage", re~i su generala Kova~a.

Kada je 25. septembra 2022. godine grupa pripadnika tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, tridesetak qudi sa dugim cevima, ukqu~uju}i ~etiri mitraqeza, u pet "lend rovera" i tri "micubi{i pajera" iz pravca Istoka u{la na planinu Mokra Gora, op{tina Zubin Potok, stigla do repetitora na vrhu Uvor, a zatim mar{om nastavila ka dubini teritorije Zubinog Potoka, Pri{tina je to br`e boqe demantovala.

Pro{le godine, pripadnici KBS

mar{irali su ulicama Ju`ne Mitrovice, na samo nekoliko stotina metara od glavnog mosta na Ibru i severnog, srpskog dela grada. Tzv. kosovski premijer Aqbin Kurti prekju~e je obi{ao pripadnike KBS stacionirane u Vu~itrnu, nedaleko od Severne Mitrovice. Na snimku se vide vojnici u uniformama sa dugim cevima raspore|eni oko kanala Ibar – Lepenac. Svako pojavqivawe pripadnika KBS-a na severu izazivalo je veliko uznemirewe i strah u srpskoj zajednici na Severu.

"Uz brojne specijalce, duge cevi, {lemove, pancire, sa eventualnim raspore|ivawem KBS-a na Sever, wihove borbene tehnike, `ivot za nas Srbe ovde bi postao nepodno{qiv. Podse}am da ta struktura na svim zvani~nim doga|ajima promovi{e teroristu Adema Ja{arija, da otvoreno ka`u da nastavqaju tradicije U^K. Kad sve to imamo u vidu onda je jasno {ta bi nas sve ~ekalo", ka`e za RT Balkan sagovornik, Srbin iz Severne Mitrovice.

Dolazak KBS na Sever zna~io bi i dodatnu militarizaciju tog podru~ja, raspore|ivawe borbenih sistema sa kojima Pri{tina raspola`e.

"Mislili su da iskoriste ovaj momenat da na Sever rasporede ne samo pe{adijske snage nego i deo snaga za podr{ku. Tu pre svega mislim na deo oklopnih sredstava, sredstava za vatrenu podr{ku, recimo, samohodne minobaca~e koje su dobili od Turske, jedinice za opto-elektronsko izvi|awe kako bi izvi|ali pojas prema Srbiji a u mogu}nosti i u dubinu Srbije. Bajraktare koje ve} imaju svakako ne bi raspore|ivali na Sever, oni dejstvuju iz dubine wihove teritorije, ali bi rasporedili bespilotne letelice maweg dometa", ka`e Kova~.

Dodaje da bi te`i{te bilo i na raspore|ivawu protivoklopnih sistema, ukqu~uju}i i ameri~ke "xaveline", na dva kqu~na manevarska pravca koji ulaze na

prostor Severa a kojih ve} imaju u znatnim koli~inama i koje su dobili od SAD i Nema~ke.

Po mi{qewu generala Kova~a, raspore|ivawe tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na Sever, {to se ti~e wihove organizacije, vatrene mo}i, ne bi za Vojsku Srbije predstavqalo neku ve}i opasnost.

"Mnogo je ve}a opasnost po narod koji `ivi na Severu i koji je ve} izlo`en policijskoj torturi. Ovo bi bilo usmereno na dodatnu militarizaciju Severa KiM i narod bi se ose}ao kao u nekom logoru. To i jeste ciq Kurtijeve administracije, da se qudi, u takvom nepodno{qivom miqeu, opredequju {to vi{e za iseqavawe. To bi zna~ilo samo poja~avawe terora, okupacije na{eg naroda", zakqu~uje Kova~. Ina~e, prema postoje}im me|unarodnim sporazumima, raspore|ivawe snaga tzv. KBS na severu KiM zahteva prethodnu saglasnost Kfora.

Po~etkom 2020, Aqbin Kurti optu`io je Ha{ima Ta~ija da je 2013. godine stavio potpis na sporazum koji KBS-u zabrawuje aktivnosti na severu Kosova. Kurti je tada tra`io pokretawe procedure za smenu Ta~ija, posredno potvr|uju}i postojawe paralelnog dokumenta Briselskom sporazumu kojim je i od strane Pri{tine potvr|eno da KBS nemaju pravo da budu na severu KiM. Me|unarodnim sporazumima precizirano je i da su me|unarodne snage, odnosno Kfor, jedine vojne oru`ane formacije koju mogu postojati i delovati na teritoriji Kosova i Metohije. Marta pro{le godine, tzv. Vlada Kosova obavezala se u "Strategiji odbrane" na jedinstveni lanac komandovawa bezbednosnim snagama koje deluju na celoj teritoriji Kosova, ukqu~uju}i i sever. I pored takvog dokumenta, zvani~nici NATO tada su za pri{tinske medije rekli da zabrana raspore|ivawa KBS-a na severu KiM i daqe va`i.

Ponovo pomeren rok za izgradwu metroa u Beogradu – prva linija ne}e pre kraja 2030.

Rok za zavr{etak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, ka`u iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju. Do kraja 2030. godine }e, prema posledwim zvani~nim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” ka`u, prva faza obuhvata rutu od po~etne stanice @eleznik do krajweg terminusa – stanice Pan~eva~ki most.

ju iz ovog javnog preduze}a, biti kqu~na kada je u pitawu sam po~etak radova. Kako ka`u iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. po~iwe se sa pripremnim radovima u okviru izgradwe prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izme{tawe podzemnih instalacija ra{~i{} avawe i kompletnu pripremu terena. Do kraja 2025. trebalo bi da po~iwu gra|evinski radovi na izgradwi samih stanica, ~emu }e prethoditi potpisivawe ugovora

sa izvo|a~ima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom. Kako ka`u iz „Metroa“, kredit od Doj~e banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbedi}e sredstva za po~etak kqu~nih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Maki{u i zna~ajno ubrzati radovi u okviru izgradwe prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Maki{, ina~e, upravqa}e se celokupnim sistemom metroa.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima ve} dve linije

metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine. Naredna godina }e, najavqu-

BORBA

ZA ]IRILICU: Inicijativa da se srpsko pismo stavi pod za{titu Uneska

Uz veliku zahvalnost svim relevantnim institucijama nau~nog karaktera koje se bave za{titom }irilice, potrebno je da ova inicijativa za`ivi i da ima podr{ku u mnogo {irem okviru nego {to je to sada

Inicijativu da se }irili~no pismo stavi pod za{titu Uneska, po ugledu na ono {to je uradila Gruzija, pokrenula je profesorka srpskog jezika u pan~eva~koj Gimnaziji "Uro{ Predi}" Aleksandra Mihajlovi}.

Ona je izjavila da je nedavno posetila Tbilisi, gde se uverila da Gruzijci svuda koriste svoje pismo koje je, kako je uporedila profesorka, nalik glagoqici.

"Po{to ih je mnogo mawe od nas, oni su podneli svoju nau~nu dokumentaciju Unesku da bi je za{titili", rekla je Mihajlovi}eva i postavila pitawe za{to to ne bismo i mi uradili.

DVA PISMA

Ona isti~e da je retka blagodet Srbije to {to ima dva pisma – }irilicu i latinicu.

"Udru`ewe kwi`evnika Srbije napravilo je saradwu s Udru`ewem kwi`evnika Gruzije. Tada sam pitala koliko toga i ~ega treba da se podnese da bi se na{e pismo za{titilo. To jeste ozbiqna nau~na dokumentacija, ali mi imamo sjajne nau~nike koje se bave tim temama i sigurna sam da oni ve} bez konkurisawa imaju radove na tu temu", istakla je Mihajlovi}eva.

Sreto Tanasi}, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU za RT Balkan ka`e da je saglasan sa inicijativom, ali da bi pre nego {to se obratimo Unesku, trebalo da se sami kao dru{tvo pozabavimo za{titom i negovawem nacionalnog pisma.

"Srbija treba sebi da podnesi zahtev da brine o svom pismu kao nacionalnom.

Prijateqstvo

Mi imamo svoje zakonodavstvo, {to je pored onog {to vi{evekovna praksa – da je u slu`benoj upotrebi srpski jezik i }irilica. Sve {to imamo napisano u 1.000 godina dugoj istoriji pisane kulture. Na primer, na spomenicima kulture gotovo sve je napisano na }irilici. To jeste ba{tina, koja zaslu`uje i po{tovawe u svetu, ali prvo da mi uradimo da je za{titimo od nas samih, da se ne odnosimo nemarno prema svom kulturnom dobru. Potrebno je da brinemo o za{titi svoga jezika i pisma i da im vratimo ono mesto koje treba da im pripada", ka`e on.

Jezik je na razli~ite na~ine poni`avan, a pismo se jednostavno ne koristi, isti~e Tanasi}.

"Ne vidim da nam neko sa strane, nasilnim aktima, tra`e da se odreknemo svoga pisma. To bi bio izuzetak u svetu", ka`e on.

LATINICA NIJE U ZVANI^NOJ

UPOTREBI U SRBIJI

Tanasi} podse}a da mnogi, {to zbog razli~itih navika, {to zbog slu`ewa tu|im politikama, jo{ uvek ne znaju da u Srbiji vi{e nije u zvani~noj upotrebi latinica, jer je srpsko-hrvatsko kwi`evno jezi~ko pismo raskinuto.

Sa wim se sla`e i Slavko Petakovi}, zamenik direktora Dru{tva za srpski jezik i kwi`evnost Srbije i profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu.

"Prvo da se mi nedvosmisleno odredimo da {titimo }irilicu, {to je ~esto samo deklarativno, a zatim izostane u praksi. Uz veliku zahvalnost svim relevantnim institucijama nau~nog karaktera koje se bave za{titom }irilice, potrebno je da ova inicijativa za`ivi i da ima podr{ku u mnogo {irem okviru nego {to je to sada", objasnio je profesor.

Da }irilicu ne treba forsirati, ve} odr`avati, negovati i za{titi "jer je toliko retka", saglasna je i profesorka Mihajlovi}.

Ona smatra da je na{e pismo izgubqeno bahatim pona{awem prema primarnim humanisti~kim vrednostima. Konstatuje da je sve mawe studenata na fakultetima humanisti~kih nauka jer, prema wenim re~ima, ne negujemo kwi`evnost i srpski jezik.

Wen predlog je o~uvati pravopis, ali i naterati gra|ane da ~itaju i konzumiraju kulturu.

"Op{ta nepismenost koja vlada kod nas mora nekako da se reguli{e na drugi na~in. Obrazovawem, kulturom, sa vi{e ulagawa. Na primer, kad bi qudi vi{e ~itali, gledali predstave i filmove i kad bi se na svim televizijama otvorila ozbiqna satnica za kulturni program. Neka gimnazijalci iza|u i nek dele letke u bankama, na ulicama qudima i popri~aju sa wima o tome kako se pi{u imenice,

i poverewe utkani u {est i po decenija braka

Ilija (89) i Divna (88)

Pa`in ka`u da dogovor ku}u gradi i oni su prvih dana zajedni~kog `ivota utvrdili pravilo koje i danas po{tuju – ako se oko nekog va`nog pitawa ne usaglase ono se bri{e sa ku}nog „repertoara”

Imaju sinove Gorana i Predraga i troje unu~adi, najlep{e godine mladosti proveli su u Makedoniji, `iveli su u Parizu, Atini i mnogim svetskim metropolama. Samo su {est meseci za sve ove godine bili razdvojeni, dok se Ilija usavr{avao u Holandiji, a Divna u Rusiji. Tada su shvatili da ne mogu jedno bez drugog

– Iz qubavne hemije va`no je da se razviju prijateqstvo i poverewe. To su ~vrsti temeqi

bra~ne zajednice u kojoj supru`nici prihvataju svoje uloge – tvrde Ilija i Divna Pa`in, koji su 30. novembra proslavili 65 godina braka. Spomenar bogat uspomenama otvorili su u jednom prestoni~kom restoranu, gde su sa ~lanovima porodice i prijateqima presekli slavqeni~ku tortu ukra{enu sve}icama.

– Pesma i ples su na{ lek za dugove~nost, pa smo goste podigli na noge – ka`e Ilija, koji s ponosom isti~e da ima 89 godina i da je sa godinu dana mla|om saputnicom uvek spreman da pou~i mlade kako se kr~e staze i ostvaruju planovi. Tome svedo~i Ilijina hrabrost da iz rodnog Beograda u kome je prvo upisao medicinu i stomatologiju, a potom hemiju, studije nastavi u Skopqu. – Pokreta~ mi je bio inat kojim sam razuverio roditeqe da sam razma`en i dokazao da sam sposoban da se samostalno {kolujem. Hemiju sam zavoleo kao |ak [este mu{ke gimnazije i posle odlaska sa Univerzite-

ta u Beogradu, brzo sam uhvatio radni ritam na Prirodno-matemati~kom fakultetu u makedonskoj prestonici, gde sam dobio stipendiju i mesto asistenta. Sudbina je namestila da u Skopqu upoznam qubav svog `ivota. Divnu, koja je studirala Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti zapazio sam na zabavi, i dok je prolazila trgom odlu~io sam da je pratim. Ispostavilo se da iznajmqujemo stan u istoj zgradi. Gazdarica je navijala za nas, pa mi je i pripomogla, jer moje formule za osvajawe Divninog srca nisu bile delotvorne. Zahvaquju}i gazdarici, saznao sam da je moja simpatija iz Kumanova, pa sam nepozvan oti{ao na slavu i od wenog oca zatra`io blagoslov da je zaprosim. Studentsku qubav posle dve godine krunisali smo ven~awem – prise}a se Ilija.

U braku su dobili sinove Gorana i Predraga i troje unu~adi. Najlep{e godine mladosti proveli su u Makedoniji. Divna je bila ~lan Ansambla Narod-

brojevi, glagoli. Ja mislim da bi to nama dalo na zna~aju i da bi se qudi zamislili", istakla je Mihajlovi}eva. Mihajlovi}eva je rekla da u eri modernih tehnologija i pametnih telefona nacionalno pismo mo`e da se o~uva tako {to }e se o wemu pri~ati, na}i argumente za{to ga treba o~uvati i probuditi kod qudi nacionalnu svest. "Ja mislim da je boqe da se mi pla{imo, staramo i nadvijemo nad tom }irilicom i udru`imo na{u energiju i snagu da bismo pomerili bregove koji do sada nisu pomerani", zakqu~ila je ona.

PRIMER GRUZIJE

Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasle|a 2016. godine na{la su se tri sistema pisawa gruzijskog alfabeta –Jevan|eqe iz 9. veka, primer kaligrafije gruzijskog pisma "Asomtavruli". Od 9. veka nastalo je "Nuskhursko" (crkveno) pismo, koje se odlikovalo ve}om ekonomi~no{}u i ugaonim, kosim stilom. Od 11. veka razvija se "Mkhedruli", ili gra|ansko pismo – razli~itih vertikalnih veli~ina i zaobqenih oblika. "Nuskhuri" i "Mkedruli" su koegzistirali mnogo vekova, pri ~emu se prvi koristio u crkvenoj literaturi, a drugi u gra|anskoj praksi. U 17. veku, "Nuskhuri" je iza{ao iz {iroke upotrebe, a oblici slova su se standardizovali. [TA JE SVE SRPSKO ZA[TI]ENO

Ina~e, na istoj listi kada je Srbija u pitawu, nalaze se Slava (2014), Kolo (2017), Pevawe uz gusle (2018) i Zlakuska lon~arija (2020).

Na listi Uneskove svetske ba{tine kao kulturna dobra od izuzetnog zna~aja za ~ove~anstvo nalazi se osam sredwevekovnih srpskih crkava i manastira i nekoliko lokaliteta.

Na Uneskovoj listi, od 1979. godine, nalaze se sredwovekovni grad Stari Ras i manastir Sopo}ani, dok su nalazi{te Gamzigrad-Romulijana i manastir Studenica na Uneskovoj listi od 1986. Unesko je 2006. za{titio sredwovekovne spomenike na Kosmetu – Pe}ku patrijar{iju, manastire De~ani i Gra~anica i crkvu Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu.

nog pozori{ta u Skopqu, ali je shvatila da gluma i porodica ne mogu da se uklope, pa je karijeru nastavila sa diplomom Filozofskog fakulteta. U Parizu su `iveli ~etiri godine, jer je Divna tamo dobila posao u Kulturnom centru, a zatim su boravili u Atini i mnogim svetskim metropolama. Samo su {est meseci bili razdvojeni, dok se Ilija usavr{avao u Holandiji, a Divna u Rusiji. Tada su shvatili da ne mogu jedno bez drugog i da je najva`nija porodica. Zbog zavi~ajne nostalgije Ilija je privoleo `enu i decu da se vrate u Beograd.

Dogovor, ka`e ovaj bra~ni par, ku}u gradi, jer su jo{ prvih dana zajedni~kog `ivota utvrdili pravilo koje i danas po{tuju, a to je, da ako se oko nekog va`nog pitawa ne usaglase, to se bri{e sa „repertoara”. Imali su ponudu da se presele u Australiju, ali kako su im se mi{qewa razmimoi{la, odustali su i nisu se pokajali, jer u Beogradu ose}aju toplinu porodi~nog gnezda u koje su uneli sve {to su stekli svojim radom i zajedni~kim trudom tokom {est i po decenija. Uspomene u domu Ilije i Divne Pa`in se ~uvaju, a qubav bri`qivo neguje.

110

SARAJEVSKOG ATENTATA (17)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali

l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

FRANC FERDINAND JE BIO SIMBOL DR@AVE HABZBURGA:

Mladobosanci su verovali da vlast u Bosni i Hercegovini ugro`ava wihova prirodna prava, zbog toga tekstovi o pravednoj vladavini i o suverenitetu zauzimaju va`no mesto u omladinskim ~asopisima.

Prvi broj lista „Zora“ objavio je prevod „Dekleracije o pravima ~oveka i gra|anina“. Taj ~in predstavqa izuzetno sna`an simbol koji pokazuje u kom pravcu se ideolo{ki orjentisala Mlada Bosna. Tekstove o pravednoj vladavini obavazno su pratili i tekstovi koji su poku{avali da daju odgovor na pitawe: {ta u~initi u slu~aju da vlast nije pravedna? Mlada Bosna nije prihvatila nasiqe kao sredstvo politi~ke borbe na samom startu. Ali nakon `estoke reakcije sarajevske policije tokom demonstracija u prole}e 1912. godine i nakon brojnih hap{ewa omladinaca, vi{e nije bilo dileme u kom se pravcu treba kretati i koji je jedini preostali pravac delovawa. Mitrinovi} je isticao da parlamentarna borba u neparlamentarnoj dr`avi nema nikakvog smisla. Omladinci su se polako okretali ka nasiqu. Sa pribli`avawem leta 1914. godine, broj prevedenih tekstova ruskih anarhista srazmerno je rastao.

Najratoborniji |aci poku{avali su da svoju borbenost prenesu i na {ire mase, me|utim, nisu uspeli. Sa rezignacijom su pogrdnim imenima nazivali svoje sunarodnike koji nisu bili spremni da pose}uju tajne no}ne sastanke i koji nisu bili radi da rade na uni{tavawu Monarhije.

Mlada Bosna nikada nije uspela da postane masovni pokret. Spremnost da se `ivot `rtvuje u borbi protiv Habzburga bila je karakteristi~na samo za jedan deo omladine.

Snaga Me{trovi}eve skulpture, elan Bergsona i snaga Ni~ea, bili su tu da daju vetar u le|a, da povuku i ponesu u borbu omladince koji su bili suo~eni sa autoritarnom

Trifka Grabe`a, Nedeqka ^abrinovi}a, Danila Ili}a (sa {e{irima) i Gavrila Principa vode na su|ewe

dr`avom, sa te`inom `ivota u Bosni i Hercegovini ali i sa odsustvom svakog razumevawa sa sopstvenim o~evima. Franc Ferdinand nikada nije postao meta zbog svoje politike i stavova, o kojima omladinci gotovo da i ni{ta nisu znali. On je postao meta kao simbol dr`ave Habzburga. Atentat je imao za ciq da raspali mase. Verovali su da }e nakon atentata spontano do}i do pobune naroda {irom Monarhije. Izuzetna `eqa za ujediwewem, spremnost na saradwu sa drugim ju`noslovenskim narodima i posve}enost demokratiji kao politi~kom principu koji stoji iznad svih ostalih, pribli`ava Mladu Bosnu op{tem toku srpske istorije na po~etku XX veka. Sa druge strane, Mlada Bosna je ipak posebna i druga~ija.

Gavrilo Princip i wegovi saborci ~inili su novu generaciju, koja je odrastala u autoritarnoj feudalnoj zemqi i ~ije je `ivotno iskustvo od najranije mladosti bila ispuweno turbulentnim politi~kim doga|ajima.

Istorijski, politi~ki i kulturni zna~aj Sarajevskog atentata nije i{~ezao kada su, polako, jedan po jedan, glavni zaverenici, Gavrilo Princip, Trifko Grabe` i

SOPSTVENA POLITIKA

Nedeqko ^abrinovi} umirali i kada su tajno sahrawivani kako im se grobno mesto ne bi znalo. Zna~aj „Vidovdana ~etrnaeste“ nije nestao ni kada su topovi utihnuli krajem 1918. godine. Iako se zemqa koju je Princip `eleo da uni{ti i ona koju je `eleo da stvori, Austrougarska i Jugoslavija, ve} dugo ne nalaze u geografskim atlasima, ve} samo u istorijskim, nije pogre{no re}i da se posledice Sarajevskog atentata ose}aju i na po~etku XXI veka. Andri} se nakon 1934. godine vi{e puta vra}ao „~etrnaestoj“. U svom najpoznatijem romanu napisao je: „Leto 1914. godine osta}e u se}awu onih koji su ga ovde pre`iveli kao najsvetlije i najlep{e leto koje se pamti, jer u wihovoj svesti ono sja i plamti na ~itavom jednom xinovskom i mra~nom horizontu stradawa i nesre}e, koji se prote`e do u nedogled“.

Mladi Andri} je tokom Prvog svetskog rata bio svedok svog stradawa stanovni{tva, hap{ewa, {uckora, zatvora i internirawa, koji su se dogodili nakon atentata i izbijawa rata. Me|utim, uprkos svemu tome, Andri} ipak govori o „najsvetlijem i najlep{em“ letu.

Stasala je prva generacija dece iz naroda koja se dokopala evropskih gradova i univerziteta, odakle su u Bosnu i Hercegovinu po~eli da {aqu kwige. Postepeno, okolnosti i ideolo{ki uzori okretali su mladobosance ka politi~kom nasiqu. Principova generacija, puna mr`we prema Austrougarskoj, nespremna da slu{a savete starijih koji su govorili da treba biti strpqiv, stvorila je sopstvenu politiku. Zato je Gavrilo ubio Ferdinanda.

On ni ne pomi{qa da Principov ~in nazove skupom gre{kom. Andri}eve re~i postaju u potpunosti jasne tek ukoliko se wihov ~italac priseti da su napisane u okupiranom Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Mo`da je upravo Andri} gledaju}i sa svog prozora nema~ke vojnike kako patroliraju centrom Beograda mogao da razume Gavrila Principa boqe nego {to je u stawu ~ovek s po~etka XXI veka.

Mlada Bosna, neformalna skupina mladih idealista, si{la je sa istorijske pozornice ubrzo nakon Sarajevskog atentata. Se}awa pre`ivelih poma`u da se rekonstrui{u sudbine zaverenika nakon hap{ewa. Za sarajevske atentatore nije bilo milosti.

Atentatori su su|ewe do~ekali sa dobrim moralom, jer upravo tih dana ~uli su se srpski topovi, koji su u ofanzivi vojske Kraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore u septembru 1914. godine stigli do Romanije, odnosno do Pala. Poput svojih ruskih uzora, na su|ewu su se dr`ali vedro. Smejali su se na~inu na koji su hodali. U pritvoru su nosili te{ke bukagije koje su im prvi put skinute na su|ewu. Navikli na te`ak teret na jednoj nozi, u sudnici su tu nogu nesrazmerno podizali od patosa. Bilo je te{ko privi}i se na hod bez okova. Tu`ilac je tvrdio da je atentat bio ~in velikosrpske propagande i tra`io je da sud „ukloni iz dru{tva ove nesretnike kao {to se ~ir iz tela uklawa“. Svesni da su bez ikakve {anse za fer i po{teno su|ewe, atentatori su ~itavom procesu pristupili rastere}eno. Advokat Nedeqka ^abrinovi}a, umesto da ga brani, pridru`io se napadima tu`ioca, na {ta je ^abrinovi} poru~io: „posle ovakve odbrane nije ostalo ni{ta za optu`bu“. l Kraj u slede}em broju: Nakon ratova 1990-ih godina slika o Mladoj Bosni je u znatnoj meri promewena

1791. - Umro je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, centralna li~nost be~ke klasike i jedan od najplodinijih muzi~ara. Napisao je oko 600 dela, me|u kojima su opere, simfonije, koncerti za klavir, violinu i druge instrumente, kantate, mise ("Figarova `enidba", "^arobna frula", "Rekvijem", "Mala no}na muzika"...).

1870. - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima, proslavqeni autor romana s motivima iz francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Hrista", "Kraqica Margo") Smatra se za~etnikom feqtonisti~kog romana.

1901. - Ro|en je ameri~ki re`iser i producent Volter Ilajas Dizni, poznat kao Volt Dizni, tvorac crtanog filma. Karijeru, tokom koje je dobio 29 Oskara, zapo~eo je 1921, a svetsku slavu stekao je 1928, kada je prikazao prvi film sa Miki Mausom.

1917. - Delegacije Sovjetske Rusije i sila Osovine potpisale su primirje u mestu Brest - Litovsk u Belorusiji. Mirovni ugovor, kojim je Rusija bila prisiqena da se povu~e iz Finske, Letonije, Estonije, Litve, Poqske i nekih podru~ja Turske i da Nema~koj plati ratnu od{tetu od {est milijardi zlatnih maraka, potpisan je 3. marta 1918.

1926. - Umro je francuski slikar Klod Oskar Mone, najzna~ajniji predstavnik i jedan od osniva~a impresionizma. Prema wegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izlo`enoj 1874. u Parizu, naziv je dobio ceo slikarski pravac.

1945. - Tokom ve`bi pet ameri~kih bombardera poletelo je iz vazdu{ne baze u Floridi i nikada se nisu vratili. Pretpostavqa se da je "Izgubqena eskadrila", kako su nazvani, nestala u "Bermudskom trouglu".

1977. - Egipat je prekinuo odnose sa Sirijom, Libijom, Al`irom, Irakom i Ju`nim Jemenom, arapskim zemqama koje su se usprotivile zapo~etom mirovnom procesu izme|u Egipta i Izraela.

1995. - ^lanice NATO-a odobrile su upu}ivawe 60.000 vojnika u Bosnu radi o~uvawa mira postignutog Dejtonskim sporazumom. Najve}a operacija Atlantskog saveza od wegovog osnivawa 1949. sprovedena je pod nazivom "Zajedni~ki poduhvat".

2001. - Legendu jedrili~arstva i kapetana novozelandskog tima koji je dva puta uzastopno osvojio presti`ni kup Amerike, Pitera Blejka, ubili su pirati kada su naleteli na wegovu jedrilicu u reci Amazon.

2012. - Umro je ~uveni brazilski i jedan od najve}ih imena svetske arhitekture Oskar Nimajer, koji je pre 50 godina osmislio sada{wi izgled Brazilije, glavnog grada Brazila izgra|enog u amazonskoj xungli. Dobitnik je najpresti`nije nagrade u oblasti arhitekture - Prickerove nagrade.

2013. - Umro je biv{i predsednik Ju`noafri~ke Republike Nelson Mandela, legendarni borac protiv represije i politike aparthejda, koji je u zatvoru proveo 27 godina. Nobelovu nagradu za mir dobio je 1993. godine. Bio je prvi crni predsednik Ju`ne Afrike.

SLAVNA GODI[WICA:

Velika narodna skup{tina srpskog naroda

izglasala ujediwewe Crne Gore i Srbije!

Na dan 26. novembra 1918. godine, Velika narodna skup{tina srpskog naroda u Crnoj Gori, poznatija kao Podgori~ka skup{tina, izglasala je istorijsku i slavnu odluku o ujediwewe Crne Gore i Srbije. Odluku o ujediwewu izglasalo je 160 poslanika Podgori~ke skup{tine, a taj dokument je predvi|ao da se Crna Gora ujedini sa Srbijom u jednu dr`avu pod dinastijom Kara|or|evi}.

Prema odluci Podgori~ke skup{tine, crnogorski suveren kraq Nikola, koji je ranije pobegao iz zemqe, zba~en je sa prestola.

Odluka Podgori~ke skup{tine od 26. novembra o ujediwewu Crne Gore sa Srbijom bila je uvod u progla{ewe zajedni~ke dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra u Beogradu.

Podgori~ka Skup{tina je zasijedala od 24. do 29. novembra, a najva`nija sjednica odr`ana je 26. novembra kada je donijeta istorijska odluka o ujediwewu Kraqevine Crne Gore i Kraqevine Srbije, kao i odluka o detronizaciji dinastije Petrovi}a.

PRIZNAWE ME\UNARODNE

ZAJEDNICE

Me|unarodna posmatra~ka komisija, sastavqena od vi{e ~lanova iz razli~itih dr`ava,

saop{tila je da su odluke Podgori~ke skup{tine odra`avale ve}insku voqu stanovni{tva tada{we Crne Gore. Portal IN4S integralno prenosi ta~ke izvje{taja koji je sa~inila me|unarodna posmatra~ka komisija sastavqena iz vi{e ~lanova iz razli~itih zemaqa, povodom izbora za Podgori~ku skup{tinu i generalnog stawa u Crnoj Gori: Trupe koje su se nalazile u Crnoj Gori su bile jugoslovenske, a ne srbijanske. Wihov broj u celoj zemqi ne prelazi 500 qudi. One nesu bile upletene u izbore i zbivawa oko Bo`i}ne pobune.

Izbori su bili slobodni po{to 500 jugoslovenskih oficira i vojnika nisu mogli desetinama hiqada Crnogoraca da nametnu svoju voqu.

Izbori su bili vi{e demokratski nego oni praktikovani za vreme vladavine biv{eg kraqa Nikole. Svi Crnogorci su bili za ujediwewe sa Srbijom i ne `ele povratak raskraqa Nikole, kog dr`e za izdajnika zemqe.

Pobuna je prouzrokovana od strane nekoliko agenata biv{eg kraqa, a koji su potpomognuti agentima italijanskim. Mogli su obmanuti neke neobave{tene

“NAROD” VARAO GOVORNICE:

Za sve {to je bilo javno u nekada{woj dr`avi, “Jugi” kako smo joj tepali ponekad, vezivale su se neverovatne pri~e kroz koje ste mogli da skenirate duh neposlu{nog, nevaspitanog, domi{qatog i katkad tvrdoglavog i pomalo zlobnog pripadnika radnog naroda., kako su tad funkcioneri nazivali gra|ane.

Jedna od ve~itih muka Beograda u dekadama {ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih bile su – telefonske govornice. U dana{wici, kad svako nosi telefon u xepu, samo oni koji su `iveli u tom vremenu mogi da se prisete teskobe kada bi im hitno zatrebao poziv. Zamislite sebe, naprimer, nekog hladnog, zimskog dana, kada su stale trole, a vi treba da javite ku}i da ne sti`ete kad vas o~ekuju. To je bio pravi poduhvat. Morali ste kod sebe da imate 20 dinara u metalu i da prona|ete obli`wu javnu govornicu. A onda ste mogli samo da se nadate da je dovoqno ~ista i da radi. I da ispred ne ~eka jo{ wih sedmoro na svoj red za poziv. Nevoqama tu nije bio kraj: ako govornica i radi, postojala je opasnost da }e da vam “proguta” novac, a onda, ako ste tome vi~ni, morali biste da je udarate sa svih strana da zaglavqena kovanica ipak nekako pro|e i da se veza uspostavi, pa makar posle va{eg “boks me~a” aparat morao na remont.

O tome kako je izgledala “borba” pojedinih stanovnika Beograda sa telefonskim govornicama, svedo~ili su mehani~ari zadu`eni za sakupqawe i brojawe novca te 1962. godine.

Oni su otkrili jedno zanimqivo mesto – sobu u kojoj se novac zbraja, ali i gde

stranu saveznika, da bi 1916. godine bila okupirana od Austrougarske. Kraq Nikola i Vlada Crne Gore emigrirali su tada iz zemqe, a 1918. godine u Crnu Goru dolaze savezni~ke i srpske trupe koje je osloba|aju od austrougarske okupacije. Crna Gora nije u~estvovala na Mirovnoj konferenciji u Versaju posle Prvog svetskog rata.

Kraq Nikola poslao je Pariskoj konferenciji zahtev da se povrati nezavisnost Crne Gore, ali je wegova molba odbijena.

li~nosti; U zemqi je vladao mir, krivci }e biti osu|eni od strane redovnih sudova. Zahteva se da odbegli pobuwenici kod Italijana u San \ovani di Medui i Kotoru budu predati francuskom generalnu Venelu i da odgovaraju za ru{ewe telefonskih `ica i pqa~ku vojni~kih namirnica. Broj zatvorenih li~nosti se pewe otprilike na jednu stotinu. Svi seqaci su pu{teni na slobodu.

POBUNU FINANSIRALA

ITALIJA

Crna Gora je na po~etku Prvog svetskog rata stala na

se otkrivaju nesta{luci i malverzacije gra|ana. Zbog sumwivih kanapa slu`benici su zvali ~ak i policiju u pomo}.

“I posledwi od osam mehani~ara za kontrolu beogradskih javnih telefonskih govornica izru~i sadr`inu svoje torbe na sto odeqewa za brojawe novca koje se nalazi u po{ti 7 u Kati}evoj ulici broj 18. Svakog dana oni po jednom ili dva puta, u pratwi inspektora, pokupe novac

iz aparata svih 175 javnih telefonskih govornica i donesu ga ovde na sto prekriven limom.

Zatim se okupe oko stola, gledaju ko je {ta doneo i smeju se, ~ude ili qute na pojedine gra|ane {to ba{ sva{ta ubacuju u telefonske aparate javnih govornica, pisale su novine.

A {ta mo`e da se na|e? Pre svega bezvredne kovanice i par~i}i koje bi aparat detektovao kao da su jugoslovenskih 20 dinara! Libanski i turski nov~i}i, stari francuski franak jo{ iz 1923. godine, italijanska lira iz ratne 1941. godine i stari srpski dinari kovani jo{ pre prve Jugoslavije.

Domi{qatost Beogra|ana prelazila je svake granice. Varawe i potkradawe na govornicama bilo je rasprostrawenije nego {to je iko `eleo da prizna. Sami telefoni u govornicama su neretko izgledali kao prava korpa za otpatke.

Nakon odluke Podgori~ke skup{tine o ujediwewu, u Crnoj Gori je izbila takozvana Bo`i}na pobuna pristalica svrgnutog kraqa Nikole i konfederalnog jugoslovenskog ujediwewa, a finansirala ju je Italija. Tu pobunu, uz pomo} saveznika, ugu{ile su pristalice ujediwewa, a oru`ane borbe crnogorskih komita nastavqaju da traju sve do 1924. godine kada oni prihvataju amnestiju kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Crna Gora i Srbija bile su u raznim oblicima zajedni~ke dr`ave 88 godina, odnosno sve do pokradenog referenduma 21. maja 2006. godina, na kojem je obmanom „izglasana“ crnogorska nezavisnost.

Sve {to bi moglo da se gurne kroz otvor za kovanicu moglo je da se na|e i u aparatu: se~eni metal, `ileti, se~ene kutije od krema, ekseri, zihernadle, kazaqke sa satova, {ibice, opu{ci. Neko je iz samo wemu znanog razloga prosuo unutra jogurt ili napunio otvor blatom. ^esto se u aparatima pronalazila i probu{ena dvadesetdinarka vezana koncem ili tankom `icom. Neko je poku{ao wome da obavi telefonski razgovor pa da je izvu~e, ali se i ona zaglavila. U zbirci falsifikata bilo je i mno{tvo obi~nog metala ise~enog u obliku dvadesetica. Za proizvo|a~ima tog “novca” tragala je policija.

Jednu prevaru u tada{wem PTT-u nazivali su “xek pot“.

“U posledwe vreme telefonske govornice postale su mesta odakle deca kradu novac. Kroz dowi otvor aparata uguraju hartiju i zapu{e kanal kroz koji se novac vra}a ako se razgovor ne obavi. Nekad bi se u tako zapu{enom aparatu nakupilo i po vi{e hiqada dinara. Uve~e bi lopovi do{li i duga~kom `icom izvukli hartiju, a novac bi ispao iz aparata. Monteri su dosko~ili ovim kradqivcima: blizu otvora aparata postavili su metalne plo~ice koje spre~avaju da se u kanale ugura hartija

Da je neko ba{ voleo da krade, pa i da se i`ivqava nad ovim, svima potrebnim aparatima, svedo~i i ~iwenica da je mese~no nestajalo po pet slu{alica, a dnevno desetak telefonskih imenika. Kako vam ova ~itava pri~a oko telefonskih govornica i muka izgleda u vreme kada bez mobilnog telefona svakom pojedincu gotovo da staje `ivot?

Izgled telefona u javnim govornicama

Red ispred javne govornice na kraju Knez Mihailove ulice

FRANCUZ OLIVIER NAKON 10 GODINA @IVOTA U SRBIJI

OTKRIO [TA JE ONO [TO GA JE NAJVI[E IZNENADILO KOD NAS:

"To nikada nisam video u Francuskoj"

Francuz Olivier, koji je pre deset godina sa porodicom do{ao u Srbiju, otkrio je {ta ga je najvi{e privuklo u na{oj zemqi

Iako u Beogradu vodi dve sirare, za `ivot je odabrao selo u Vojvodini, gde smatra da se ~uva prava srpska tradicija.

Nakon {to je primetio da se ne{to fundamentalno promenilo u wegovoj domovini, Francuz Olivier je pre 10 godina odlu~io da napusti Francusku i svoj `ivot nastavi u Srbiji, gde danas `ivi sa suprugom i decom.

Svoj `ivot odlu~io je da, zajedno sa porodicom, provede na selu, dok u Beogradu vodi dve sirare. Kako otkriva, iako su mnogi verovali da ga je privukla rakija i pe~ewe, Olivierova qubav prema Srbiji temeqi se na dubokom po{tovawu tradicije i `ivotnom stilu koji je ovde prona{ao, a {to je uo~io odmah nakon dolaska.

"Tradicija. Po{tovawe tradicije, kako porodice `ive zajedno, mene je to {okiralo kao Francuza, jer sam iz ku}e iza{ao kada sam imao 16, 17 godina. Mi u Francuskoj iz ku}e izlazimo veoma rano, napu{tamo dom jako rano. U Francuskoj na{i stari qudi idu u dom, u bolnici zavr{avaju svoj `ivot, a ovde u Srbiji ~esto vidi{ dve, tri generacije u istoj ku}i. To je meni super, jako lepo, da se dr`imo zajedno, poma`emo, da imamo lak{i po~etak `ivota. Posle 10 godina `ivota ovde, svakim danom sam sve sre}niji", rekao je Olivier. SELO KAO ODRAZ TRADICIONALNE SRBIJE

Objasnio je i da je odlu~io da `ivi na selu jer je smatrao da je to pravi odraz tradicionalne Srbije. Iako voli Beograd i sve {to grad nudi, on isti~e da grad nije prava Srbija.

"Beograd je dr`ava u dr`avi, kao {to je u ostalim dr`avama. Moskva i ostatak Rusije, to je dan i no}. Pariz i ostatak Francuska isto, razlika je velika. To su totalno razli~ite stvari. Radim ovde, volim Beograd, volim ovu xunglu, ali, {to se mene ti~e, ovde nije tradicionalna Srbija, nego u selu. A ja volim ba{ te tradicije. Prva stvar, kada sam do{ao ovde, koja me je 'udarila', jeste tradicija", odgovorio je on pa dodao da za wega srpska tradicija nije samo rakija i pe~ewe, ve} da je to qubav, porodica i me|usobna pomo}.

NEMA SLI^NOSTI IZME\U FRANCUSKE I SRBIJE Olivier je tako|e istakao da je stara Francuska, pre 30 godina, bila sli~na Srbiji, ali da danas me|u ove dve zemqe ne postoji nikakva sli~nost.

"Danas nema ni{ta sli~no. Apsolutno ni{ta. Tamo je individualizam, gledamo samo sebe... postoji ta sebi~nost. Komunikacija nije iskrena, kao {to je ovde. Tamo je komunikacija mawe direktna. Oni ti ka`u 'zdravo, kako si?', ali niko te ne slu{a. O~ekuje{ odgovor 'dobro sam', 'nisam dobro', ali ne! Tamo se samo ka`e 'dobar dan', ali se ne slu{a odgovor", objasnio je on.

NAJBOQA STVAR U SRBIJI - LEPE @ENE I SIGURNOST

Na pitawe {ta mu je najboqa stvar u Srbiji, Olivier je kao iz topa rekao da su to lepe `ene, a onda je dodao da je na prvom mestu ipak sigurnost.

"Ovde jesu najlep{e `ene na svetu, to je sigurno, ali sigurnost je na prvom mestu. Ose}am se sigurno, ne pla{im se, nemam strah. Drugo, ta qubaznost, koliko ima tog zajedni{tva u dr`avi. Opu{tenost, mawak stresa, pogotovo u selu gde ja `ivim. U Beogradu ima stresa, ali u ostatku Srbije nije ba{ tako. @ivot u Parizu i Moskvi je izuzetno skup, ne mo`emo da pre`ivimo ako ne udarimo po tempu. Ovde mo`e polako, nije toliko skup `ivot, prostiji je", priznao je Olivier. U sklopu onoga {to mu nedostaje iz Francuske, Olivier je odmah pomenuo sastojke za hranu. Istakao je da mu nedostaju zdravi i organski sastojci, koji nisu lako dostupni u Srbiji. Tako|e, ukazao je na problem sa industrijskim proizvodima koji se konzumiraju u Srbiji, {to mu predstavqa zna~ajan izazov.

SRPSKI JEZIK BRZO NAU^IO

Kada je u pitawu jezik, Oliver je otkrio da mu je mnogo pomoglo to {to je do{ao u Vojvodinu, jer se tamo, kako ka`e, govori naj~istijim i najsporijim jezikom. Veruje da mu je taj sporiji i jasniji na~in govora olak{ao u~ewe srpskog, dok je u Beogradu, prema wegovim re~ima, mnogo te`e razumeti zbog br`eg tempa govora. Na pitawe koja mu je omiqena re~ ili re~enica na srpskom jeziku, Oliver je odgovorio: "Mimoilaziti. Tu re~ sam nau~io kada sam polagao za voza~ku dozvolu u Srbiji. Bila je velika muka za mene, u~io sam puno novih re~i tada, ali 'mimoilaziti' mi je bila posebno interesantna."

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Smawi}ete svoje izlaske i vi{e se usredsrediti na zajedni~ki boravak kod ku}e. Ne}e vam vi{e biti potrebne dru{tvene atrakcije. Bi}e dovoqno da ostanete kod ku}e s voqenom osobom. POSAO: Ne}e biti mnogo vremena za raspravqawe i analizirawe. Bi}e potrebno da reagujete u trenutku. Vi ste po prirodi spretni, pa }ete se i ovaj put dobro sna}i. ZDRAVQE: Pad imuniteta.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Bi}ete privla~ni i poslu`iti se erotikom i seksom za potpuno zavo|ewe. To }e vam zapravo najboqe i}i od ruke u privatnom `ivotu. Ako poku{ate malo vi{e da razgovarate s drugom stranom, nai}i }ete na nerazumevawe. POSAO: Postavili ste stvari na wihovo mesto i sad }ete raditi mirnije. Vama sada tako i odgovara. Dosta vam je buke. ZDRAVQE: Pomozite nekom detetu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Va{ privatni `ivot vi{e ne}e biti toliko atraktivan, ali ne}e biti ni prazan. Ovi dani mogli bi se opisati kao pomalo monotono razdobqe kad se ne}e doga|ati ni{ta posebno. POSAO: Ve}ina poteza zavisi}e od drugih, ali vi polako deo preuzimate u svoje ruke. Sre}a da je tako, budu}i da imate potrebu da realizujete svoje ideje u praksi. ZDRAVQE: Zanemarite poneku brigu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Oni koji su u du`im vezama ima}e ja~u potrebu za intimno{}u pa }e se povu}i u mir svog doma gde }e u`ivati udvoje. Oni koji jo{ tra`e srodnu du{u mogli bi da upadaju u isku{ewe tajne qubavne veze. POSAO: Pogledajte malo boqe oko sebe i na}i }ete mnogo qudi koji bi `eleli da sara|uju s vama. Potrebno je boqe se povezati. ZDRAVQE: Mogu} je prekid jednog prijateqstva.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Blago nesnala`ewe bi}e povezano s va{om potrebom za sigurno{}u. Brzo }ete se probuditi. Ima}ete ose}aj da ste povezani sa celim svetom, a to }e na vas delovati podsticajno. POSAO: Dobi}ete o~ekivane odgovore. Sad mo`ete nastaviti da radite mirnije, a i planirawe se mo`e nastaviti sa svim potrebnim informacijama. Budite ono {to jeste. ZDRAVQE: Pro{etajte na vazduhu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: U dru{tvu svoje najdra`e osobe vi }ete verovatno nalaziti utehu i mir nakon burnih radnih sati. Oni koji su jo{ sami te{ko da }e nakon posla na}i dodatnu energiju za qubavna osvajawa. POSAO: Poku{ava}ete da obnovite neke stare kontakte koji obe}avaju. To }e zapravo biti najboqi deo radne nedeqe. Sve ostalo bi}e vam pomalo dosadno. ZDRAVQE: Na|ite vreme samo za sebe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Primeti}ete da sve boqe komunicirate se osobama suprotnog pola. Bi}ete vrlo atraktivni i preduzimqivi. U takvim okolnostima mo`ete zavesti mnoge. POSAO: Napokon }ete dobiti informacije na osnovu kojih mogu proceniti va{e zasluge. Neki }e dobiti lepe pohvale, a na vidiku bi moglo biti i unapre|ewe. Sada mo`ete raditi jo{ boqe. ZDRAVQE: Ne preterujte u u`icima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Mnogi }e osetiti privla~nost prema osobi koja je mlada ili koja }e im uneti sve`inu u `ivot. Oni u du`im vezama bi}e vrlo kreativni i odlazi}e zajedno na vrlo zanimqiva mesta. POSAO: Sve {to je povezano s kreativno{}u, mladima, sportom i pozornicom }e se kod vas aktivirati. Ko radi u pomenutim profesijama, ima}e sve vi{e posla. ZDRAVQE: Humorom nadilazite brige.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Va{ {arm i sposobnost prilago|avawa u~ini}e da vas mnogi po`ele u svom dru{tvu. Neki }e se pokazati koliko mogu biti zabavni. Izlazaka vam ne}e nedostajati. POSAO: Volite uspeh vi{e nego prose~nost, ali ipak }ete se morati odraditi i neke dosadnije poslove. Oni su temeq za ne{to vi{e, pa ne filozofirajte oko toga. Budite vredni. ZDRAVQE: Jednaka merila vrede za sve.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Ve}inu ove nedeqe vlada}e opu{tenost izme|u vas i voqene osobe. Ni{ta vi{e ne}e biti isforsirano, a dani }e vam spontano donositi prilike za qubav. POSAO: Koliko ste dugo planirali neke poslovne poteze, toliko sad imate prilike da poka`ete svoje poslovno ume}e ili znawe. Verovatno }e se pove}ati va{ uticaj na druge. ZDRAVQE: Tro{i}ete na lepe stvari.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Ve}inu narednih dana vi }ete se dobro zabavqati i biti bez pritiska da se ne{to mora posti}i. Otuda }ete zaista u`ivati s partnerom. Samci }e uspe{no zavoditi druge. POSAO: Verovatno }e se meriti va{a postignu}a u radu. Budite spremni na to. Neki }e gledati da vam izvuku neku staru gre{ku koja je zaboravqena. Nemojte tome pridavati zna~aj. ZDRAVQE: Budite ono {to jeste.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Bi}ete zanimqivi ve}ini qudi s kojim dolazite u kontakt. U takvim okolnostima mo`ete lak{e osvojiti ne~ije srce. Ako ste jo{ sami, doterajte se i izlazite napoqe. POSAO: Verovatno }ete odli~no prosperirati u finansijskom smislu. Neki }e dose}i re{ewa koja su dugo bila nemogu}a. Svet avantura i daqe }e vam biti izazov. ZDRAVQE: Idite za svojom intuicijom.

Zbog sve toplije klime, ~ak i u

domovini Deda Mraza nedostaje snega

Ostalo ne{to mawe od mesec dana do Nove godine i Deda Mraz je zauzet pripremama, ali ga ipak brine klima i nedostatak snega u wegovom rodnom gradu na Arktiku. U ovo doba godine, grad Rovanijemi u Laponiji u Finskoj, koji turisti~ki zvani~nici reklamiraju jo{ od osamdesetih godina kao pravi dom Deda Mraza, trebalo bi da bude beo od snega. Ali, to se nije dogodilo i qudi koji su nedavno posetili dom Deda Maraza primetili su da umesto snega pada ki{a i da je temperatura bila iznad nule - termometar je pokazivao dva stepena. Turisti hrle u Rovanijemi iz celog sveta da vide wegove o~aravaju}e sne`ne pejza`e i iskuse arkti~ku hladno}u.

Sa samo nekoliko sati dnevnog svetla u ovo doba godine, mnogi se tako|e nadaju da }e videti spektakularne boje severnog svetla koje se provla~e po tamnom nebu. Pro{le godine, grad je zabele`io vi{e od milion no}ewa. Posetioci koji `ele da vide Deda Mraza mogu da ga sretnu na razli~itim lokacijama, ukqu~uju}i podzemni tematski park Deda Mraza i obli`we selo Deda Mraza. Po{ta u selu Deda Mraza ima puno posla, dok vilewaci s crvenim kapuqa~ama u`urbano pe~atiraju kartice i sortiraju gomile pisama.

"U decembru bude oko 30.000 pisama svakog dana", ka`e po{tanski vilewak Hajdi Mustonen. Ve}ina pisama su liste `eqa, ali i deca i odrasli su tako|e pisali Deda Mrazu o svojim li~nim brigama, strahovima, `eqama i radostima, a mnoge koverte su sadr`ale crte`e i male poklone. "Ove godine mnogi qudi `ele mir", rekla je Hajdi, pi{e Afp. Arktik se zagreva br`e od drugih delova sveta zbog klimatskih promena - skoro ~etiri puta br`e.

„^EKAM

KOJOJ SE RADUJEM“:

Borba od 11 godina i `ivot na dijalizi

Svetlana Kne`evi} iz Beograda imala je 35 godina kada je shvatila da joj otkazuju bubrezi kao posledica dijabetesa koji je dobila u detiwstvu. Od tada, pro{lo je 11 godina, a Ceca, kako je zovu, i daqe ~eka najva`niji poziv u `ivotu – poziv za transplantaciju bubrega.

Period kada je saznala da ima problem sa bubrezima opisuje kao pesimisti~an i stresan.

„Te{ko sam to podnela. Dug period sam provela u bolnici kako bi se formirao pristup za dijalizu. Ose}ala sam se o~ajno. Mislila sam, kraj je sa mojim `ivotom“, ka`e Ceca.

Kako navodi, dugo bolni~ko le~ewe, na ~oveka uti~e i psihi~ki.

„U bolnici ste okru`eni raznim situacijama qudi kojima je lo{e. Neki umiru, a vi tada shvatate da ste i vi jedan od wih. Pitate se da li ste slede}i, {ta }e biti, kako }e `ivot izgledati“, isti~e.

Kada ste u bolnici, ka`e, dani su bez kraja.

„Terapija od ~etiri sata svaki drugi dan. Sve je kao da `ivite tu| `ivot, a va{ je. Nema drugog, jedini koji imate, va{. Psiha – telo, telo – psiha. Tada nema drugih stvari. To je jedino na {ta

POSNI RECEPT

POSNI PODVARAK S PIRIN^EM

POTREBNO JE: n ve}a glavica kiselog kupusa, n 3 glavice crnog luka, n 2 ka{ike pirin~a, n ka{i~ica mlevene paprike, n 2-3 lista lorbera, n 250 ml uqa, n ~en belog luka, n biber, so.

PRIPREMA:

Kupus operite u hladnoj vodi, ocedite i iseckajte {to sitnije.

Crni luk o~istite, usitnite i kratko propr`ite na zagrejanom uqu.

Dodajte kupus, sipajte malo tople vode i dinstajte na sredwoj temperaturi, uz stalno me{awe.

Za~inite mlevenom paprikom, dodajte seckan beli luk, lorber, opran i oce|en pirina~, biber u zrnu i posolite po ukusu.

Tepsiju ili vatrostalnu ~iniju nauqite, sipajte podvarak, nalijte jo{ malo tople vode i zapecite u rerni da se uhvati rumena korica.

sam mislila – da oja~am psihu i da telo izdr`i i oporavi se koliko je mogu}e. Iako je dijaliza te{ka terapija, samo zahvaquju}i woj jo{ sam `iva“, navodi. @ivot je nastavila, a kako ka`e, borba da se vrati u normalne tokove, nije bila laka. Ali, uspela je.

„Radim puno radno vreme, kao da sam zdrava osoba. Idem na posao svaki dan. Danima kada imam dijalizu, a koji su radni, radim i onda pravo s posla idem na dija-

lizu“, pri~a.

Dane kada ide na dijalizu Ceca opisuje kao one u kojima je po ceo dan van ku}e.

„U tim danima ni{ta drugo ne planiram jer nije mogu}e. Samo posao i dijaliza. Kada imam ‘slobodne dane’ od dijalize, poku{avam da postignem sve ostalo. Vrlo je stresan nekada taj mawak slobodnog vremena“, obja{wava.

„Najte`e je bilo na po~etku.

S vremenom, ~ovek na|e svoj put. Prihvati bolest, situaciju i

bori se najboqe {to ume“, navodi na{a sagovornica.

Najva`nije je, isti~e, da se donirawe organa zakonski podigne na vi{i nivo.

„Da se konstantno pri~a o tome, da se di`e svest qudi –{ta zna~i ~ekati organ, ~ekati `ivot kad vam prestane funkcija nekog organa”, navodi.

Potrebno je pri~ati o donorstvu, a qude koji ~ekaju transplantaciju ne stigmatizovati.

„Tako|e, podizati svest o tome

Koliko dugo se sme piti jabukovo sir}e

Jabukovo sir}e se ~esto naziva eliksirom `ivota zbog svojih brojnih zdravstvenih benefita, ali va`no je da znamo i kako ga pravilno konzumirati i koliko dugo je bezbedno wegovo kori{}ewe.

PRAVILNO DOZIRAWE

Prema re~ima gastroenterologa, optimalna dnevna doza jabukovog sir}eta iznosi izme|u trideset i ~etrdeset mililitara. Me|utim, va`no je napomenuti da ova koli~ina ne bi trebalo da se uzima nerazbla`ena. Preporu~uje se razbla`ivawe u ~a{i vode, uz mogu} dodatak male koli~ine meda koji ne slu`i samo za poboq{awe ukusa, ve} i zbog svojih antiupalnih svojstava.

DUGORO^NA UPOTREBA

Kada je re~ o vremenskom periodu konzumacije jabukovog sir}eta, stru~waci preporu~uju cikluse od dva meseca redovne

Kesteni su oduvek bili simbol topline i prijatnih trenutaka tokom hladnijih meseci, a wihov blagi, ora{asti ukus osvaja nepca {irom sveta. Nekada su se koristile kao osnovna hrana, a danas ih ~esto vidimo kao poslasticu. Me|utim, osim {to nas privla~e ukusom, kesten je izuzetno koristan i za zdravqe, budu}i da ima niz nutritivnih prednosti.

Kesteni su specifi~ni po tome {to sadr`e vi{e ugqenih

upotrebe, nakon ~ega je po`eqno napraviti pauzu. Ovaj pristup omogu}ava organizmu da maksimalno iskoristi blagodeti sir}eta, a istovremeno spre~ava potencijalne ne`eqene efekte dugotrajne upotrebe.

ZDRAVSTVENE PREDNOSTI Jabukovo sir}e sadr`i preko devedeset aktivnih hemijskih supstanci koje pozitivno uti~u na organizam. Me|u najva`ni-

jim benefitima su poboq{awe rada digestivnog sistema, ja~awe imuniteta i regulacija metabolizma. Sir}etna kiselina u jabukovom sir}etu poma`e u odr`avawu prirodne kiseline u `elucu, {to olak{ava varewe i spre~ava pojavu refluksa.

VREME KONZUMACIJE

Optimalno vreme za konzumaciju jabukovog sir}eta je trideset minuta pre glavnog obro-

BIQEM Kesten, bogat mineralima i nema gluten

da }e vam pre trebati organ, nego {to }ete ga dati“, navodi. Najva`niji dan u `ivotu qudi koji ~ekaju na transplantaciju –upravo je dan kada dobiju poziv. Poziv za koji ka`u, `ivot zna~i. „Kada bi poziv stigao danas, ne znam {ta bih rekla. Verovatno bih bila uzbu|ena. Za 11 godina koliko ~ekam, samo je bio jedan poziv pre par godina. To je i veliki stres i sre}a – ~ekate preglede, mi{qewa lekara, da li }ete biti podobni ili ne za transplantaciju tako da je to jedan proces koji je prili~no stresan pored sve radosti koja se desi kada vas pozovu. Naravno, bila bih sre}na da me pozovu i dala sve od sebe da odr`avam svoje stawe dobrim da bih mogla da budem dobar kandidat za transplantaciju“, obja{wava. Ceca zna kako bi wen `ivot izgledao nakon transplantacije. „Razmi{qala sam kako bi izgledao – izgledao bi slobodno, mnogo slobodnije nego sada i toj slobodi bih se radovala“, zakqu~uje.

ka. Ovo omogu}ava sir}etu da pripremi digestivni sistem za varewe i maksimizuje wegove pozitivne efekte na metabolizam. Za ve~erwu upotrebu, preporu~uje se konzumacija najmawe dva sata pre spavawa.

MERE OPREZA

Iako je jabukovo sir}e generalno bezbedno za upotrebu, va`no je biti oprezan sa dozirawem. Preterana konzumacija mo`e dovesti do iritacije `eluca i jedwaka. Tako|e, zbog svoje kiselosti, nerazbla`eno sir}e mo`e o{tetiti zubnu gle|, zato je va`no uvek ga razbla`iti vodom i nakon konzumacije isprati usta.

INDIVIDUALNI PRISTUP

Svaka osoba razli~ito reaguje na jabukovo sir}e, zato je va`no slu{ati svoje telo i prilagoditi upotrebu individualnim potrebama. Neki qudi mogu osetiti benefite ve} nakon nekoliko dana kori{}ewa, dok drugima mo`e biti potrebno nekoliko nedeqa da primete pozitivne efekte.

hidrata od ve}ine drugih ora{astih plodova, {to ih ~ini izvorom energije, posebno tokom hladnih dana. U pore|ewu sa drugim ora{astim plodovima, kesten ima mawi sadr`aj masti, {to ga ~ini lak{im za varewe i pogodnim za uravnote`enu ishranu. Kesten je bogat vlaknima koja su povoqna za probavni sistem, poboq{avaju rad creva i smawuju rizik od zatvora.

Jedna od glavnih prednosti kestena jeste wihov visok sa-

dr`aj vitamina C, {to je neuobi~ajeno za ora{aste plodove. Vitamin C je neophodan za ja~awe imunolo{kog sistema, poma`e u borbi protiv infekcija i poboq{ava apsorpciju gvo`|a iz hrane. Osim toga, kesten sadr`i vitamin B6, va`an za zdravqe mozga i nervnog sistema, i folne kiseline koje su izuzetno va`ne za trudnice, jer poma`u u pravilnom razvoju fetusa. Tako|e, kestewe su izvor minerala kao {to su kalijum, fos-

for, magnezijum i bakar, a oni su dobri za kosti i funkcionisawecelog organizma. Kestewe nema gluten, pa je idealan za osobe koje nisu tolerantne na gluten. Mogu}e ih je konzumirati na razli~ite na~ine. Tradicionalno se peku, {to im daje bogat, sladak ukus i meku teksturu. Osim pe~enog kestewa, mo`e se kuvati, koristiti u supama, pireima ili kao dodatak raznim jelima. Kesten je idealan za pripremu zdravijih poslastica.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SRPSKI POLITI^AR LAZAR MESTO U [UMADIJI NAPRI^ATI SE PLANINA U TURSKOJ SMOTUQAK GAZE POZNANICE NAJPOSLE, NAPOKON

ZAVOLT KA]I-

^ELIK, NADO FRANC. SLIKAR ANRI OZNAKAZA METAR NAMU^ITI SE NOSE]I NE[TO

MATIS, NACIMATI SE,

RICINUS, V, BOLE^, TEZA, A[O, AZIJAT, LIVORI, API, OCAL,

ARA, OTAN, RU^AK, V, NAMIGU[A, IVANIJA, AZ, ]A, IMENICI,

NONET, AMARA, DS, EQ, OKATI, KIRAS, ASI, TAMPON, NAJZAD,

VODORAVNO: NAROD, ETAPE,

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Obmane ~ula vida, vizije, prividi, 2. NalepnicePrqav{tina, ulepak, 3. ^ast, po{tewe - Ugostiteqski objekti, 4. Reka u Austriji - Dokumenti o osigurawu - Predlog, 5. Rasa malih pasa (mn.) - Lekovito biqe, 6. Dokument, spis, akt (zast.) - Skra}enica od po~etnih slova, 7. Oznaka za polupre~nik - Huqa, podlac - Peva~ Rahimovski, 8. I tako daqe (skr.) - Brz protivudarac u ma~evawu - Simbol kiseonika, 9. Da{~ice za bele`ewe reckama - Vrsta fine tkanine, 10. Jelo od komadi}a mesa i povr}a - Sramotno, ru`no, 11. Prvo i 23. slovo azbuke - Bezobzirni karijerist - Ove godine (skr.), 12. Bilo kako - Koji nisu mladi, 13. Imawe slobodnih seqaka u feudalizmu - Atak, napad, 14. Naseqe kod Bora.

USPRAVNO: 1. Stru~waci u hemiji - Insekti {teto~ine, 2. Malaksao ~ovek - Naklapalo, zanovetalo, 3. Kraq iz [ekspirove tragedije - Divqak, ru{ilac - Doma}a `ivotiwa, 4. Usuti nekoliko kapi - Setna pesma, 5. Poqubac - Izdatak - Auto oznaka Belgije, 6. Item (skr.) - Srpska TV voditeqka - Kom{inice, 7. @ensko ime odmila, Nela - Izra|iva~ kopijaIme glumca Pa}ina, 8. Prvi vokal - Deo kopna u moru - Vrsta plesa, 9. Italijanski peva~ Adelmo Forna~ari - Prodavac raznih sitnica, 10. Re~ni muq, ilo (pokr.) - Stru~wak za gra|u qudskog tela - Re~na ostrva, 11. Jelova {uma - Eskimska bluza, 12. Grana medicine koja izu~ava epidemije.

DOWABELAREKA

AKRONIM, R, NITKOV, AKI, ITD, RIPOST, O, RABO[I, VOAL, GULA[, SRAMNO, A], LAKTA[, OG, MAKAKO, STARI, ALOD, NAPADAJ,

VODORAVNO: HALUCINACIJE, ETIKETE, ULEP, MORAL, LOKALI, IN, POLISE, OD, ^IVAVE, TRAVE, AKAT,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

NA[ MUZI^AR OTVORENO O KONCERTIMA I NOVCU:

„Sava Centar ko{ta izme|u 35 – 40.000 evra, a Beogradska arena 80- 90.000 evra“:

Zoran Da{i} Da{a nedavno je odr`ao svoj 60. koncert u Sava Centru, a tim povodom je pri~ao o svim detaqima svoje dugogodi{we karijere.

„60 koncerata u Sava Centru, u na{im godinama je to maltretirawe, a tu zarade nema, to je samo {minka. I ovi {to prave Arene oni podele karte da napune taj prostor ali onda podignu cenu nastupa, i to je fora“, ka`e Da{a i otkriva koliko ko{ta zakup velikih koncertnih prostora.

„Sava Centar ko{ta izme|u 35 – 40.000 evra, a Beogradska arena ko{ta izme|u 80 i 90.000 evra, pa ti sada vidi da li }e to da se vrati kroz karte ili ne}e. Koliki je to rizik?“

Podsetimo, Zoran Da{i} Da{a je u na{oj emisiji govorio i o svojoj penziji koju prima ve} pet godina.

„U penziji sam ve} pet godina, vreme brzo leti. Meni je penzija 65 hiqada dinara, nemam nacionalnu penziju iako imam sve uslove, ali nisam konkurisao jer me sramota dokle god mi sviramo kao Legende. Meni jedna svirka donese isto kao i jedna mese~na penzija, a ako ima dve tri svirke mese~no, super. Nikada mi muzika nije bila primarma. Ja imam solidan `ivot. Nemam avione, kamione, vikendice, `ivim u `eninom stanu, udao sam se jo{ pre 42 godine. Imam dovoqno, imam auto, tu sam u gradu.“

Svi pri~aju o vezi Lazara Ristovskog sa 39 godina mla|om devojkom, a ovako na to gleda wena majka

Veza Lazara Ristovskog i 39 godina mla|e Anice Lazi} intrigira javnost ve} mesecima, a sada je poznato kako na ovu qubav reaguje Anicina majka. Uprkos brojnim komentarima koje svakodnevno izazivaju, Anica prkosi svima i konstantno objavquje slike sa svojim dragim.

Tako je nedavno podelila fotku povodom Lazarevog 71. ro|endana, a koju je komentarisala i wena majka.

„Sre}an ro|endan, vitezu hrabrosti“, napisala je Ankica, a wena }erka joj je brzo odgovorila sa: „Hvala, mamita! Volim te!“

Podsetimo, glumica je jednom prilikom govorila o vezi sa Ristovskim i kako podnosi sve te negativne komentare.

„Da priznam da mi je prva dva ili tri dana bio izazov da podnesem toliku koli~inu pritiska. Sada ve} i ne gledam, da budem iskrena, jer se previpe pi{e o razlici u godinama, a Lazar i ja to i ne ose}amo. Ima jedan momenat kada se oseti razlika u godinama, a to je kada jedemo pala~inke, ja jedem sa kremom, a on za xemom i orasima. Tada osetimo, i to je to. O~igledno je to ne{to {to je tako i meni je `ao {to se `ene danas kad napune ~etrdeset godina ve} nazivaju babama i kao da je starewe i imati neke odre|ene godine danas sramota.“

„PORED PREDUGOVORA DRUGOME JE PRODAO…“ Sergej ]etkovi} prevaren pri kupovini nekretnine

Sergej ]etkovi} va`i za jednog od najpopularnijih peva~a u regionu, a wegovu dve decenije dugu karijeru nikada nisu pratili skandali.

Uvek nasmejan, raspolo`en peva~ nedavno je otkrio pozadinu svog hita „Pusti probleme“. Pesmu je sam napisao nakon skandala sa jednim ~ovekom od koga je trebao da kupi nekretninu.

„Rekli smo da ne}emo pred kamerama o tome… Evo prvi put pred kamerama da ispri~am kako je nastala pesma „Pusti probleme“. Ina~e, kad pravim svoju muziku uvek krenem od svojih qubavnih emotivnih pri~a i na kraju to zavr{i u ko zna kojem smeru, a pesma „Pusti probleme“ se desila u trenutku kada smo prilikom poku{aja kupovine nekretnine bili izigrani, namagr~eni. ^ovek je prodao, pored predugovora, prodao je drugome za vi{e novca, ali naravno nije bitno… I sad ja onako ve} nervozan, ne mogu da reagujem jer javne li~nosti ne mogu da reaguju kao obi~an narod, odmah sam oti{ao u studio i tako sam napravio stra{nu baladu. Kristina do|e i ka`e mi ne}u vi{e balade da pla~em, napi{i neku veselu pesmu i ja {ta da pi{em, pusti probleme, i ona ka`e to pi{i…“, rekao je on.

RADA

MANOJLOVI] PROGOVORILA O NASTUPIMA I BAK[I[U"

„Tra`e mi da se pewem po stolovima“

Peva~ica je iza sebe ima radni vikend, a sada se osvrnula na to {ta sve publika i gosti tra`e od we.

Rada Manojlovi} godinama va`i za jednu od najanga`ovanijih doma}ih peva~ica, a ne krije da je na slavqima gosti ~aste i pozama{nim bak{i{om.

„Meni je ludilo i kad radim i kad ne radim. Napravim sebi neprospavane no}i i ludu `urku. Zabavqam se sama sa sobom. ^ovek koji mi je davao bak{i{ mi je na kraju dao sve, to je samo postalno viralno, ho}e me {ta da radim. Pogodim ih pesmom“, rekla je peva~ica za Blic.

Rada je vrlo zadovoqna svojom karijerom, a smatra da nema ciqnu publiku, ve} da je podjednako svi vole.

„I kad ne spavam danima, ja sam raspolo`ena. Malopre se slikalo pola aviona sa mnom. Kako da ne budem zadovoqna. Mene slu{aju i ratari iz Vojvodine, vole me qudi od 7 do 77, od biznismena do poqoprivrednika i dece. Kad voli{ to {to radi{, ni{ta ti nije te{ko“, pri~a Rada.

Posledwih godina, Rada se `alila na svoju finansijsku situaciju, ali sada se pohvalila da se stawe popravilo.

„Ide sve na boqe {to se ti~e finansija. Dve godine sam kukala zbog para, sad je sve odli~no. Stana nema jo{ uvek, snimam pesme. Ne znam kako bih to sve najavila, {alim se naravno. Za javnost plasiram pri~u jednu, ali boqe je za mene da }utim. Ne treba sve da se zna. Nije javnost navikla da ja }utim, ali sada moram.“

Peva~ica na nastupima di`e atmosferu do usijawa, pa joj nije strano ni da se popne na sto.

„Svi tra`e da se pewem po stolovima, ne pada mi to te{ko, ali izbegavam. To je svakako trenu-

tak. Ne do|e meni da se namerno pewem, ve} samo me sve ponese“, rekla je peva~ica, pa se osvrnula na solisti~ki koncert wene koleginice Tawe Savi}.

„Mnogo je lepo napuniti arenu, ali to nije tako jednostavno i ne mo`e preko no}i. Mora{ najmawe tri meseca da bude{ posve}en tome. Tawa Savi} je napravila svetski koncert, super je. Muka mi je kad vidim koreografije, ja mrzim i spotove da snimam. Ne mo`e{ samo u arenu da do|e{ i samo da stoji{ i peva{. Ja bih u areni morala da imam sto na koji bih se popela i to je to. Ne bih bila tako mirna kao Tawa.“

MARIJA [ERIFOVI] OTKRILA KOJE USLOVE JE MORALA DA ISPUNI

SUROGAT MAJKA WENOG DETETA ZA NADOKNADU OD 50.000 DOLARA:

Nije smela da farba kosu, ali to je samo deo

Marija [erifovi} je pre godinu dana dobila sina Maria pomo}u surogat majke, a ceo proces dr`ala je u strogoj tajnosti.

Marijin naslednik ro|en je na klinici u Los An|elesu, gde je peva~ica u toku pro{le godine ~esto putovala. Iako je kri-

majkom wenog sina potpisala ugovor o tajnosti. Neki od zahteva u ugovoru bili su i da nikada nije koristila narkotike, alkohol i cigarete, tokom trudno}e joj je bilo zabraweno da se farba, ide u saunu i ima seksualne odnose u naredne tri nedeqe nakon oplodwe.

la da tamo odlazi kako bi bila uz surogat majku wenog sina, na dru{tvenim mre`ama je delila druge detaqe putovawa.

„ Kako prenosi Kurir, Marija je pred ovaj proces sa surogat

Osim toga, postoje i klauzule po kojima je Marija bila ukqu~ena u ceo proces oplodwe i potom trudno}e. Tako|e, ugovorom je ure|ena mogu}nost kontakta surogat majke sa naslednikom,

po{to mnoge od wih ~esto tra`e da bar povremeno vide dete. Po ameri~kim standardima, surogat majka mora da ima izme|u 21 i 42 godine i da bude fizi~ki i psihi~ki zdrava. Tako|e, neophodno je da prethodno imala bar jedan poro|aj i trudno}u bez komplikacija, kao i da nije imala vi{e od dva carska reza. One dobijaju oko 50.000 dolara, uz mogu}nost jo{ dve nadoknade od po 10.000 dolara. Mogu da tra`e da im se obezbedi i ode}a i druge nadoknade za privatne potrebe, prenosi pomenuti medij.

„To je `ena koja je pomogla da se ispuni moja najve}a `ivotna `eqa. Imale smo najbli`i mogu}i odnos, ~ule se svakodnevno, zajedno prolazile kroz sve izazove trudno}e, zajedno i{le na preglede…“, rekla je Marija. Tako|e, peva~ica ne sme da obelodani identitet oca svog deteta.

JOKI] OTKRIO ZA[TO VI[E NE NOSI BURMU U TOKU ME^A:

Supruga je dva puta morala da vadi situaciju, a onda…

Nikola Joki} igra ko{arku `ivota i iz me~a u me~ ne prestaje da bele`i fantasti~ne brojke. Ipak, povremeno ubele`i i ne{to {to nema niko drugi u NBA ligi.

Srpski centar predvodi ligu po mnogim statisti~kim parametrima, ali i po jednom koji se ne nalazi u statistici.

Joki} verovatno ima najvi{e izgubqenih burmi po me~u u NBA ligi. Da, nije izgubio jednu, ve} dve burme do sada srpski as.

Jedno vreme je nosio burmu zavezanu za pertlu patike, a to nikako nije sigurno mesto pogotovo {to na terenu radi bukvalno sve. Tako je ostao bez jednog prstena. U me|uvremenu je proizvo|a~ patika sa kojim ima ugovor napravio seriju wegovih patika sa posebnim xepom za burme. Ipak, ni to nije pomoglo.

Iako se Joki} sada smeje, sigurno da niko nije gledao blagonaklono na ~iwenicu da je ve} izgubio dve burme.

„Spadao mi je sa ruke, i onda sam ga imao na patikama. Sme{na pri~a, izgubio sam svoj prsten, pa mi je `ena dala drugi“, pojasnio je Joki}.

Odmahnuo je glavom i postalo je jasno da tu nije kraj.

Presekao je da vi{e ne}e nositi burmu nakon {to je izgubio i drugi prsten.

„Izgubio sam i drugi. Mislim da to vi{e ne}u koristiti, tu`an sam, ali izgubio sam ih“, rekao je Joki}.

OGROMNO PRIZNAWE:

Zvezdin as "pojeo" [tutgart, pa se na{ao u timu kola

Lige {ampiona!

Fudbaleri Crvene zvezde ostvarili su prvu pobedu ove sezone u Ligi {ampiona, po{to su na svom terenu savladali [tutgart sa ubedqivih 5:1. Najboqi pojedinac me~a bio je Rade Kruni}, koji je fenomenalnom partijom dobio jo{ jedno ogromno priznawe.

Osim {to je progla{en za igra~a utakmice, reprezentativac Bosne i Hercegovine na{ao se i u timu petog kola elitnog takmi~ewa!

Na taj na~in, Kruni} se na{ao u odabranom dru{tvu, a ovo je kompletan najboqi tim kola: Keleher (Liverpul) - Timber (Arsenal), Kubarsi (Barselona), Kim (Bajern), Bensebaini (Dortmund) - Kruni} (Crvena zvezda), Mek Alister (Liverpul), Tilman (PSV), Virc (Leverkuzen) - Retegi (Atalanta), Alvarez (Atletiko).

Ferstapen

potvrdio

pobedom

na trci u Kataru

novu titulu u Formuli 1

Holan|anin Maks Ferstapen iz Red Bula pobedom na trci za Veliku nagradu Katara na stazi "Lusail" u Dohi potvrdio je osvajawe nove {ampionske titule u Formuli 1, ~etvrte uzastopne. Ferstapen je titulu obezbedio pre sedam dana u Las Vegasu, a u Kataru je upisao deveti trijumf u sezoni, 63. u karijeri.

Drugo mesto osvojio je [arl Lekler iz Ferarija, a tre}e Oskar Pjastri iz Meklarena. Tragi~ar trke bio je Lando Noris, koji je napravio gre{ku prilikom izlaska "bezbednosnog vozila" na stazu, ka`wen je i sa drugog mesta je pao na 10. poziciju.

Zbog toga }e odluka o tituli u konkurenciji konstruktora izme|u Mercedesa i Ferarija biti odlu~ena u posledwoj trci sezone za sedam dana u Abu Dabiju.

Sprema se stra{an spektakl pred start Australijan opena, Novak \okovi} u centru pa`we

Sigurno da ne postoji mesto gde se Novak \okovi} boqe ose}a nego u Melburnu, pa cela Srbija i navija~i najboqeg tenisera sa nestrpqewem ~ekaju da krene prvi grend slem u sezoni.

Od 12. januara do 26. kada se zavr{ava Australijan open, dobi}emo kompletnu sliku da li jo{ `eli i koliko mo`e \okovi}. Deset trofeja Melburna ima u svojim vitrinama, a da Novak i na narednom ima velike ambicije govori i podatak da }e prve dane nove 2025. godine Srbin do~ekati ba{ u Australiji. Naime, \okovi} }e pre vremena na omiqeno odredi{te. A i organizatori Australijan opena ka`u da }e pre samog turnira odr`ati i nekoliko me~eva koji }e imati humanitarni karakter, a koji }e se igrati od sedmog do 10. januara, {to je dva dana pre

po~etka turnira. Na wima }e u~estvovati i Novak \okovi}, koji je potvrdio svoj dolazak. Osim wega, tu }e biti i Karlos Alkaraz, Janik Siner, ]inven Xeng, ali i Aleks de Minor i Aleksej Popirin. - ^etiri spektakularne ve~eri humanitarnih me~eva na Rod

Lejver areni predstavi}e neverovatnu postavu me|unarodnih zvezda, ukqu~uju}i na{eg desetostrukog {ampiona Novaka \okovi}a, {ampiona iz 2024. i svetskog broja 1 Janika Sinera, {pansku superzvezdu Karlosa Alkaraza i ]inven Xeng - istakao je Kreg Tajli.

NOVAK IZNEO PLAN: Igra}u vi{e turnira, ose}am da mogu da budem na najvi{em nivou

Iza Novaka \okovi}a je poprili~no specifi~na godina.

Jedan od najve}ih uspeha u karijeri je ostvario igraju}i za Srbiju, kojoj je doneo zlato na Olimpijskim igrama u Parizu.

Sa druge strane, propustio je veliki broj turnira i pao na sedmo mesto na ATP listi.

Novak se u intervjuu za "Gazeta delo Sport" osvrnuo na minulu sezonu, usput najavquju}i novu, koju }e krenuti sa novim trenerom – Endijem Marijem.

"Nisam mnogo igrao 2024. i, osim olimpijskog zlata i finala Vimbldona, to je bila mo`da najneprofitabilnija sezona u posledwih 10 godina, sa mnogo

uspona i padova, pitawa koje treba re{avati ~ak i na privatnom planu", zapo~eo je \okovi}. Srbin je istakao da zna ko su glavni favoriti za osvajawe titula naredne sezone. "Ose}am da i daqe mogu da igram na visokom nivou. Siner i Alkaras su se etablirali kao dva najboqa igra~a na svetu, ne zaboravqaju}i ni Zvereva. Svi oni }e biti glavni kandidati za osvajawe Grend slemova i drugih titula."

\okovi} je otkrio svoje planove, rekav{i da }e igrati na vi{e turnira. "Slede}e godine }u igrati vi{e turnira, poseban prioritet }e mi biti Slemovi. Da}u sve od sebe da osvojim, naravno ako mi telo to dozvoli. Dobro sam, jo{ uvek imam vremena za odmor i analizu, {ta mogu da poboq{am da bih imao boqu sezonu od prethodne", zakqu~io je \okovi}.

NI[TA OD BEOGRADA: Poznato je gde }e biti odigran Fajnal-for

Odlu~eno je da Abu Dabi bude doma}in Fajnal-fora Evrolige za 2025. godinu.

Ovu informaciju je preneo „Basket News“. Spekulisalo se da bi mogao da bude odr`an u Beogradu i ove godine, ali je odlu~eno da se igra u Ujediwenim Arapskim Emiratima.

Fajnal-for }e biti odr`an od 23. do 25. maja. Polufinala su na programu prvog dana, dok je finale u nedequ.

Bi}e to prvi put da se ova faza Evrolige igra van Evrope.

Jo{ uvek nije potvr|ena dvorana, ali se pretpostavqa da }e biti „Etihad Arena“ koja prima 18.000 navija~a.

U

ovoj dvorani je Nikola Joki} sa Denverom igrao protiv Bostona utakmice NBA predsezone. U istoj hali su me~eve odigrali Srbija i Australija, te Srbija i SAD u pripremi za Olimpijske igre.

I POSLE

33 GODINE JO[ SE PAMTI: Navija~i zovu na proslavu titule prvaka sveta!

Tog 8. decembra 1991. godine ~uvena generacija Crvene zvezde, koja ja leta iste godine pokorila Evropu, osvojila je titulu prvaka sveta u Tokiju. Tada je Kolo Kolo palo posle 3:0, a 33. godine kasnije navija~i su odlu~ili da pozovu sve na Marakanu. Na`alost, Zvezda ne}e igrati ba{ 8. decembra, ve} dan ranije i to na Marakani protiv Tekstilca, a navija~i su odlu~ili da pozovu sve ve} sada i to na me~u protiv [tutgarta u Ligi {ampiona i protiv Bajerna u Evroligi.

Veliki transparent sa natpisom "7.12. do|i na sever - ponesi {al" bio je istaknut u Areni u utakmici protiv Bajerna.

KAKO SE ZVEZDA POPELA NA KROV SVETA

Bio je 8. decembar 1991. godine kada su crveno-beli savladali Kolo Kolo rezultatom 3:0 i popeli se na „krov sveta“, osvojiv{i Interkontinentalni kup. Osvajawem Kupa {ampiona {est meseci ranije, Crvena zvezda je stekla mogu}nost da se za planetarnu krunu bori protiv ~ileanskog predstavnika, osvaja~a Kopa Libertadores. Pred 60 hiqada gledalaca na Nacionalnom stadionu u Tokiju savladala je Kolo Kolo sa 3:0.

Crvena zvezda je nastupila u slede}em sastavu: Milojevi}, Radinovi}, Vasilijevi}, Jugovi}, Belodedi}, Najdoski, Sto{i}, Ratkovi}, Pan~ev, Savi}evi}, Mihajlovi}.

Junak tima koji je sa klupe predvodio Vladica Popovi}, u toj utakmici bio je najmla|i u timu - Vladimir Jugovi}. Tada 22-godi{wi fudbaler je golovima u 19. i 58. minutu najavio veliko slavqe crveno-belih, a ta~ku na me~ postavio je Darko Pan~ev golom u 72. minutu.

Crvena zvezda je drugo poluvreme igrala sa igra~em mawe zbog iskqu~ewa Savi}evi}a, a od osvajawa evropske do osvajawe svetske titule, suo~ila se sa brojim promenama u kadru. Qupka Petrovi}a zamenio je na trenerskoj klupi Vladica Popovi}, a klub su u me|uvremenu napustili Robert Prosine~ki, Stevan Stojanovi}, Slobodan Marovi}, Refik [abanaxovi} i Dragi{a Bini}.

MALI HULIGAN:

[estogodi{wem de~aku

zabrawen ulazak na stadion

Nije da mi ovde nismo ~uli da neki klub, na primer Partizan, bude ka`wen igrawem pred prazinim tribinama za ne{to {to se desilo na me~u na kome je imao zabranu prodaje karata pa su tako na tribinama bila samo deca do 14 godina. Ali, pri~u kakva sti`e iz Francuske do sad nismo ~uli. Kako pi{e L’Ekip, Avr je izrekao zabranu dolaska na stadion {estogodi{wem de~aku. Dobro ste pro~itali – {estogodi{wem de~aku.

De~ak je ka`wen zato {to je na teren ubacivao papirne ~a{e i zgu`van papir. Zabrana mu je izre~ena na period do kraja ove i po~etka slede}e godine.

Mladi huligan ubacivao je papirne ~a{e na teren sredinom drugog poluvremena me~a izme|u Avra i Remsa po~etkom novembra.

De~ak je „projektile“ bacao kako bi ih dobacio do prijateqa na tribinama, ali su pali tik uz teren – izme|u reklamnih panoa i terena. I nisu pogodili nikoga.

„Zaista je stresna situacija, ali u obavezi smo da preduzmemo akciju zbog nedozvoqenog pona{awa. Moramo da podignemo svest kod qudi, kod onih koji nas prate i podr`avaju, i da poka`emo da stadion treba da bude mesto proslave a ne nasiqa i besa“, rekao je za L’Ekip izvor iz kluba.

„Sva~iji pomo}nik“ bez licence koji je preuzeo crno-bele

Marko Jovanovi} je neo~ekivano i pravo niotkuda dobio {ansu karijere. U samo jednoj kalendarskoj godini je bio pomo}nik ~etvorici trenera. Sada je dobio priliku da i on vodi Partizan.

U utorak ujutru je objavqeno da }e Marko Jovanovi} voditi tim na slede}e dve utakmice (iako nema potrebnu UEFA Pro licencu, pa }e na papiru neko drugi biti {ef stru~nog {taba), pa se upravo on obratio javnosti.

Najpre se dotakao ~iwenice da je samo u ovoj kalendarskoj godini bio pomo}nik redom Igoru Duqaju, Albertu Na|u, Aleksandru Stanojevi}u i Savu Milo{evi}u. Bio je pomo}nik i Branku Vuka{inovi}u koji je vodio Partizan u pobedi od 3:1 protiv Mladosti iz Lu~ana (10. kolo Superlige Srbije).

„Promenio sam ~etiri trenera kao pomo}nik, dugo sam u Partizanu, to je neka pozitivna stvar. Dobro je {to sve te igra~e znam i imam dobar odnos sa wima, sami znaju kako treba da se pona{aju i u skladu sa tim }u se koncentrisati da na utakmicu iza|emo kako navija~i o~ekuju. Sa mnogo energije i borbe, to je najve}a poruka za navija~e“, rekao je Jovanovi} na predstavqawu nakon {to je Savo Milo{evi} podneo ostavku zbog neslagawa sa Upravom. Poru~io je da je ve} obavio razgovore sa igra~ima i da od wih o~ekuje da budu profesionalci.

Jovanovi} je ro|en u Ariqu 26. marta 1988. godine, i daje se nalazi na po~etku trenerske karijere jer je do sada bio samo pomo}nik. Sa Partizanom je ~etiri puta bio {ampion Srbije i ~etiri puta je podigao trofej Kupa, dok je sa Borcem iz Bawaluke bio najboqi u Bosni i Hercegovini. Bio je svojevremeno i kapiten Partizana, a od 12. godine je u klubu. Po~eo je u Teleoptiku, a onda stigao do Partizana. U dva navrata je nosio dres crno-belih. Svojevremeno je skupio i nastupe za olimpijsku fudbalsku selekciju Srbije. Igrao je na sva tri me~a grupne faze u Pekingu kada je selektor te selekcije bio Miroslav \uki}. Igra~ku karijeru je zavr{io tokom zimske pauze u sezoni 2023/2024 u @elezni~aru iz Pan~eva, a ubrzo je postao pomo}nik. Sudbina je htela da ve} posle godinu dana postane i prvi trener.

Nikad niko kao Milojevi}!

[ef stru~nog {taba Crvene zvezde Vladan Milojevi} je na utakmici protiv [tutgarta 51. put po redu predvodio crveno-bele sa trenerske pozicije. Time je iskusni strateg postao trener sa najvi{e evropskih utakmica na klupi najtrofejnijeg srpskog kluba.

Kakav su samo poklon crveno-beli priredili

renomiranom stru~waku pred sjajnom Zvezdinom publikom. Plesala je Crvena zvezda pod trenerskom palicom Vladana Milojevi}a i izvojevala veliku pobedu u Ligi {ampiona nad vice{ampionom Bundeslige [tutgartom (5:1).

Milojevi} je 51. put predvodio Zvezdu na me|unarodnoj sceni, pa je tako pored brojnih uspeha na klupskom nivou upisao i individualni rekord. U maltene 80 godina dugoj istoriji iskusni trener je najvi{e puta predvodio klub iz Qutice Bogdana u Evropi, a rezultati i statistika govore da je to radio na izuzetan na~in.

Upisao je {ef stru~nog {taba 18 pobeda, isto toliko puta je ostao pora`en, uz 15 remija. Ako uzmemo u obzir da je najvi{e puta predvodio tim u kvalifikacijama i grupnoj fazi Lige {ampiona dolazimo do ~iwenice da Milojevi}u nema ravnog. Osta}e trijumf nad [tutgartom zapisan zlatnim slovima, a u se}awu navija~a su ostali urezani dueli protiv Salcburga, Jang Bojsa, Kopenhagena, Olimpijakosa, Liverpula, Kelna, Bodo Glimta i brojni drugi nezaboravni momenti pod vo|stvom Vladana Milojevi}a, koji je ispisao nove stranice Zvezdine istorije u 21. veku.

Poziv navija~ima da do|u na proslavu

THURSDAY l ^ETVRTAK 5. 12. 2024.

SRBIJA MO@E I NA HRVATSKU I CRNU GORU:

Ko su najlak{i, a ko najte`i potencijalni rivali „orlova“ u borbi za Mundijal 2026.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. godine po~e}e krajem marta 2025. i traja}e oko godinu dana, a najboqih 48 selekcija }e igrati na Mundijalu.

[to se ti~e Evrope, u kvalifikacijama }e biti 54 ekipe, od kojih }e 12 direktno pro}i na Svetsko prvenstvo, dok }e ~etiri svoje mesto obezbediti kroz bara`.

Grupna faza evropskih kvalifikacija za Mundijal 2026. sastoja}e se iz 12 grupa, od kojih }e {est sadr`ati po ~etiri tima,

kada bi imao priliku za osvetu. Sa [panijom smo odmerili snage u Ligi nacija, jesmo izvukli remi u Beogradu, ali je „crvena furija“ u drugom me~u dominirala i slavila sa ubedqivih 3:0, {to negde i jeste realna razlika u kvalitetu.

Prema novom formatu `reba, izbe}i }emo sve rivale iz {e{ira 2, ali bi sa nekim selekcijama iz tre}eg mogli da imamo problema.

Susret sa Albanijom bio bi me~ visokog rizika, [kotska nas je ve} izbacila u bara`u 2021,

a {est po pet ekipa. Prvoplasirani iz svake grupe prolazi direktno na Mundijal, dok }e se drugoplasirane reprezentacije boriti za jo{ ~etiri mesta. Wima }e se u bara`u pridru`iti jo{ ~etiri selekcije u zavisnosti od finalne rang liste u Ligi nacija. @reb za grupnu fazu kvalifikacija bi}e odr`an 13. decembra 2024. godine u Cirihu, a Srbija }e poku{ati da se nakon Rusije i Katara domogne nastupa i u Kanadi, Meksiku i Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

POTENCIJALNE

„GRUPE SMRTI“

Jasno je da }e Srbiji biti izuzetno te{ko, da ~ak i uz dozu sre}e pro|e direktno na Svetsko prvenstvo.

Verujem da bi mnogi navija~i u Srbiji voleli da se ponovi onaj Portugal i Lisabon (1:2) iz 2021. godine, ali ko bi smeo da se kladi da }e „orlovi“ sada opet napraviti takav uspeh, pogotovo nakon razo~arawa u Kataru i kasnije na Evropskom prvenstvu u Nema~koj. Me|utim, nada uvek postoji, a mnogo toga zavisi}e i od rivala koji Srbiji budu odre|eni na `rebu.

Jasno je da su u ovom trenutku najgore opcije reprezentacije Francuske, Nema~ke, [panije, Engleske, pa ~ak i Portugala, koji bi sigurno bio posebno motivisan

a Izrael je ove sezone igrao u A diviziji Lige nacija, pa se i on mo`e osloviti kao tim za izbe}i.

U ~etvrtom {e{iru je tzv. Kosovo, s kojim ne}emo igrati, dok ostale reprezentacije ne bi trebalo da predstavqaju veliki problem Srbiji. Mada, vaqalo bi izbe}i Bugarsku, koja nas umalo nije ko{tala plasmana na Evro 2024.

Ukoliko Srbija zapadne u grupu sa pet timova, to ne bi bilo ba{ najboqe, zbog vi{ka me~eva, mada bi bilo ravno ~udu da bilo koja od reprezentacija iz tog dela `reba napravi bilo kakav uspeh, pa ~ak i osvoji bod u kvalifikacijama za Mundijal.

^EMU SE NADA SRBIJA?

Posebna pa`wa bi}e usmerena na to ko nam dolazi iz prvog {e{ira. To bi mogla da bude ~ak i Hrvatska, s kojom verujem da bi mnogi voleli da se susretnemo i kona~no odmerimo snage. Iako bi i to bio me~ visokog rizika, bilo bi zanimqivo videti gde su „orlovi“ u odnosu na vice{ampiona sveta iz 2018. godine i bronzanu ekipu iz Katara. Reprezentacije koje deluju kao ubedqivo najboqi izbor iz prvog {e{ira su [vajcarska, Danska i Austrija, {to nam je jasno pokazala i Liga nacija. To su rivali po meri Srbije i sa wima bi „orlovi“ mogli da se nose i nadaju direk-

PIKSI JE BOQI OD ANTARE, MUSLINA I MIHE: Ubedqivo

tnom plasmanu na Mundijal. Holandija se u ovom trenutku ~ini kao rival kog bi bilo dobro izbe}i, a nisu po`eqni ba{ ni Italija i Belgija, iako ne spadaju u najboqe reprezentacije sveta u ovom trenutku. Iz tre}eg {e{ira ne bi bilo lo{e da se izbegne Slovenija, koju nismo pobedili ni na Evropskom prvenstvu, kao i Gruzija, koja je na tom istom takmi~ewu pro{la grupnu fazu i pokazala koliko ozbiqna mo`e biti.

Kao daleko povoqniji protivnici za Srbiju isti~u se Republika Irska, Severna Makedonija, Finska, Island, Severna Irska, pa i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Dakle, sasvim je realno da u nekoj od grupa vidimo zajedno Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru/BiH, {to bi zaista bio spektakl.

Iz {e{ira broj ~etiri, zaista je te{ko re}i ko bi bio najlak{i rival, mo`da Farska Ostrva, Letonija i Litvanija, bar ako je verovati trenutnoj FIFA rang listi.

Svetsko prvenstvo igra se od 11. juna do 19. jula 2026. godine u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi i Meksiku. Bi}e ovo prvo planetarno takmi~ewe sa 48 reprezentacija, od ~ega }e Evropa imati 16 predstavnika.

[to se ti~e {e{ira za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, oni izgledaju ovako:

PRVI [E[IR:

Francuska, [panija, Engleska, Portugal, Holandija, Belgija, Italija, Nema~ka, Hrvatska, [vajcarska, Danska i Austrija.

DRUGI [E[IR:

Ukrajina, [vedska, Turska, Vels, Ma|arska, Srbija, Poqska, Rumunija, Gr~ka, Slova~ka, ^e{ka i Norve{ka.

TRE]I [E[IR:

[kotska, Slovenija, Republika Irska, Albanija, Severna Makedonija, Gruzija, Finska, Island, Severna Irska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Izrael.

^ETVRTI [E[IR: Bugarska, Luksemburg, Belorusija, Kosovo, Jermenija, Kazahstan, Azerbejxan, Estonija, Kipar, Farska ostrva, Letonija i Litvanija.

PETI [E[IR:

Moldavija, Malta, Andora, Gibraltar, Lihten{tajn i San Marino.

je najdugove~niji selektor Srbije, evo koliko dana vodi reprezentaciju

Dragan Stojkovi} Piksi, uprkos raznim poluglasinama i poluinformacijama proteklih dana, nastavqa sa svojim poslom selektora srpske fudbalske reprezentacije. I to kao trener sa najdu`im sta`om selektora, od 2006. godine, kada se Srbija razi{la sa Crnom Gorom.

Prethodnih dana bili smo svedoci raznih glasina, da }e Piksi napustiti kromilo Orlova zbog ponuda iz Ju`ne Koreje i Australije, te da mu FSS odmah sprema zamenu u vidu poznatog italijanskog trenera Mauricija Sarija. Kome su bile potrebne takve informacije, ko }e ga znati...

Sigurno je da se nisu proslavili ni Piksi, ali ni FSS, jer o~igledno tamo i daqe ima raznih struja koje vode svoje ratove. Pravu ujdurmu autoritetom je presekao generalni direktor Saveza Branko Radujkom saop{tewem da Dragan Stojkovi} ostaje selektor.

A, sam Piksi ima ~ime da se pohvali, kada je u pitawu selektorski sta` na klupi fudbalske reprezentacije Srbije. Dragan Stojkovi} Piksi zvani~no je postao selektor 3. marta 2021. godine. To zna~i da je do danas, 1. decembra 2024. godine proveo ukupno 1.378 dana! Period o kojem je pre wega svaki srpski selektor mogao samo da sawa.

Dragan Stojkovi} uvek je isticao da je za postizawe rezultata potrebno vreme i kontinuitet rada. Ostvario je ciqeve koje je postavio pred sebe, a to su plasmani Srbije na Mundijal u Kataru i EURO 2024 u Nema~koj. Doveo je i Srbiju do A divizije Lige nacija, gde }e na prole}e protiv Austrije 20. i 23. marta, igrati bara` za ostanak u elitnog rangu.

Iako je bio mnogo osporavan i kritikovan u javnosti, Dragan Stojkovi} uspeo je ono {to pre wega nisu Radomir Anti}, Slavoqub Muslin, Sini{a Mihajlovi}, Havijer Klemente, Vladimir Petrovi} Pi`on, Dik Advokat, Radovan ]ur~i}...

Dragan Stojkovi} ima ugovor sa FS Srbije do 2026. godine, odnosno Mundijala u Americi, Kanadi i Meksiku. Selektor je taj ugovor dobio od Saveza pred po~etak EP u Nema~koj. Srpsku fudbalsku reprezentaciju Piksi je vodio na 48 utakmica, upisao je 23 pobede, 13 poraza i 12 remija, {to ga ~ini vi{e nego uspe{nim selektorom.

SVI SELEKTORI SRBIJE

Mitrovi} slavi gol protiv Portugala