Srpski glas 5. januar

SPEKTAKL U

BEOGRADU:

Vatromet na Kuli Beograd sve ostavio bez daha

Vatromet koji oduzima dah na spektakularnom do~eku Nove godine raspametio je sve Beogra|ane.

Fantasti~ne slike "lude no}i" iz Beograda. Kako je sat "otkucao" pono} tako je spektakularni vatromet obasjao ceo Beograd.

Podsetimo, najvi{e qudi okupilo se i ove godine ispred Beograd na vodi gde je po~eo koncert @eqka Joksimovi}a. Mladi u taktovima pevali su neke od najve}ih hitova kao {to su: "Nisam te zbog lepote voleo", "Qubavi" i ostale..

Pre nego {to je Joksimovi} "zapalio" masu prisutne je uveseqavala Jelena Toma{evi}.

Nekoliko hiqada qudi okupilo se ispred kule Beograd da isprati koncert ~uvenog peva~a. Nije samo muzika bila ta koja je "odu{evila", spektakularno ura|ena bina, kao i ozvu~ewe ulep{ali su ovu ludu i nezaboravnu no} koja }e po svemu sude}i biti za pam}ewe.

NA "FRISTAJLERU" BILO 700 QUDI, A DOZVOQENO 220

Beogradski splav "Fristajler" po~eo je da tone u novogodi{woj no}i nekoliko minuta posle pono}i, a kako saznajemo, u trenutku kada je voda po~ela da "guta" splav, na wemu se nalazilo vi{e od 700 qudi, iako je splav registrovan za 220.

Kompletna dokumentacija je potopqena, a neupotrebqiv je i video-nadzor. Sve je zavr{ilo pod vodom.

U okviru pretkrivi~nog postupka, ve{taci NKTC u saradwi sa inspektorima Petog odeqewa kriminalisti~ke policije, po nalogu Tre}eg OJT u Beogradu, obavi}e ve{ta~ewe kako bi se preliminarno utvrdio uzrok potonu}a splava.

Tu`ila{tvo i policija preduzimaju sve ostale aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu utvr|ivawu svih okolnosti incidenta, u kom sre}om nije bilo stradalih qudi.

Pri{tina: Obezbedili smo glasove u Savetu Evrope, Srbija izgubila bitku

Zamenik ministra spoqnih poslova Kosova Kre{nik Ahmeti izjavio je da je postojalo vi{e "non papira" koje je Srbija po-

slala na adresu Saveta Evrope u Strazburu protiv prijave Kosova za ~lanstvo u Savetu Evrope, ali je, prema wegovim re~ima, "tu bitku izgubila".

Ahmeti je rekao da je Kosovo obezbedilo podr{ku u glasawu, kao i pravno tuma~ewe kojim se konstatuje da za Kosovo nema prepreka u tom pravcu.

„Srbija je uvek bila aktivna u suprotstavqawu Republici Kosovo, bilo na bilateralnom ili multilateralnom planu, u slu~aju Saveta Evrope, protivila se dan pre nego {to smo se prijavili. (Predsednik Srbije Aleksandar) Vu~i} je 11. maja pro{le godine sazvao sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost pre nego {to je Kosovo apliciralo u Savet Evrope“, kazao je Ahmeti.

Dodao je da sa punim uverewem mo`e da ka`e da je „Srbija izgubila bitku u Savetu Evrope“, a da je ~iwenica da „pravno mi{qewe pokazuje da Kosovo mo`e da postane ~lanica Saveta Evrope“ i da ima podr{ku za to.

„Lobirali smo na vi{e nivoa, diplomatskih ili politi~kih, da obezbedimo podr{ku u glasovima i obezbedili smo tu podr{ku, dato je pravno tuma~ewe da nema prepreka i da je to izgubqena bitka za Srbiju“, kazao je Ahmeti.

Zamenik ministra spoqnih poslova Kosova je rekao i da se nada „konstruktivnom pristupu Srbije, ali i EU u briselskom dijalogu“.

„Nadamo se da }emo imati konstruktivniji pristup Beograda u dijalogu, ali i druk~iji pristup Evropske unije i drugih zapadnih zemaqa gde se ne igra na kartu neutralnosti u situacijama kada je jasno ko je kriv, kao {to smo imali situaciju krajem pro{le godine sa barikadama, sa kidna-

povawem i premla}ivawem Srba od strane nelegalnih struktura u Beogradu, sa napadima na novinare, sa napadima vatrenim oru`jem na kosovske policajce, sa napadima na patrole Euleksa, napadima na KFOR. Stvari treba nazvati pravim imenom“, kazao je on.

Ahmeti je rekao da Srbija nije zaustavila takozvanu kampawu za povla~ewe priznawa Kosova, ali da ona „nije postigla nikakve rezultate“.

ma {ta mi re~e?!

LO[I \ACI OKUPIRALI SRBIJU

Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

„Ne zaseda Nastavno ve}e u gimnaziji da vidi {ta }e sa pet najboqih i kako wima da pomogne, ve} da popravi ocene tridesetorici najgorih. I ta bazi~na stvar se prenosi na ~itavo dru{tvo. I ovo je osveta lo{ih |aka. I to tako traje i narod to voli" (Profesor ekonomije Miodrag Zec)

„Moram da podsetim da se to desilo pre 23 godine. To je isto kao da 1968. pri~amo o doga|ajima iz 1945. Meni li~no je mnogo `ao {to se to desilo u na{oj istoriji i nisam sre}an zbog toga. Ali u nekom trenutku qudi moraju da se okrenu budu}nosti, da krenu daqe"

(Kristofer Hil, ambasador SAD u Beogradu, o bombardovawu Srbije 1999. godine)

„Mi `ivimo u eri iskliznu}a… Isklizne vagon sa amonijakom, pa sada sa fosfornom kiselinom. Stalno ne{to isklizava, a nikako da iskliznu nadle`ni…" (Autor emisije “24 minuta”, Zoran Kesi} govori o tome u kakvom svetu danas `ivi Srbija)

„[to sam ja du`na da znam, pa ne samo za wega, pa ima u celoj Srbiiji svako u skladu sa svojim kapacitetima i svojim skladi{tima, laboratorijima, ispitivawima, onime {to ka`e inspekcija"

(Ministarka

@ IVOT U ERI ISKLIZNU ] A

GDE PI [ E DA MINISTARKA MORA DA ZNA BAR NE [ TO IZ SVOG RESORA?

OD NOVOG BOLA STARA JAD ZBOG BOMBARDOVAWA ]E PRO]I

Svim ~itaocima Srpskog glasa `elimo sre}ne i Bogom blagoslovene Bo`i}ne praznike!

Dragi na{i ~itaoci, hvala Vam na poverewu koje ste nam ukazivali i u prethodnoj 2022. godini. U ova te{ka vremena, kada je te{ko zadr`ati i sa~uvati prave vrednosti, a jo{ te`e preneti ih na mla|e generacije, ponosni smo na srpsku zajednicu u Australiji, koja odoleva velikom talasu sekularizacije koji je zahvatio celi svet. [irom Australije, u na{im crkvama, organizacijama, sportskim klubovima ovih dana }e se i stari i mladi pripremati za predstoje}e bo`i}ne praznike. Okupi}e se svi oko pe}ine u kojoj se rodio Bogomladenac, u~i}e oni stariji svoje potomke srpskoj pravoslavnoj veri i tradiciji, podse}aju}i nas sve na istinsku lepotu Badweg dana i Bo`i}a koji su oduvek bili neizostavni deo srpskog identiteta.

I upravo tu lepotu srpske pravoslavne vere, kulture i tradicije Srpski glas ponosno neguje i ~uva preko 30 godina. U vreme kada se ~ak i u Matici Srbiji jako malo ~ita i pi{e }irilicom, mi opstajemo i ostajemo da budemo jedan od ~uvara srpskog identiteta na Petom kontinentu. I ovog Bo`i}a {irom Australije putova}e

na{e novine, da upotpune va{u porodi~nu atmosferu i jo{ jednom nas sve podsete na re~i velikog Wego{a: „Blago onom ko dovijeka `ivi, imao se ra{ta i roditi“! I zaista, imali smo se zbog ~ega i roditi jedino ako nastavimo sa ponosom da ~uvamo svoje nasle|e i svoj identitet i prenosimo ga na mla|e nara{taje.

Neka radost Hristovog ro|ewa obasja i srpsku zajednicu u Australiji i unese toplinu i spokojstvo u va{e domove. Bi}emo tu za vas i ovog Bo`i}a pre-

tradicionalni srpski badwak i na{e pismo {irom Australije pozdravqaju}i sve najradosnijim hri{}anskim praznikom...

MIR BO@IJI!

Nema dana bez o~iweg vida, niti prave slave bez Bo`i}a

U srpskom narodu proslavqawe Bo`i}a predstavqa uskla|en spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih obi~aja, koji svojom raznovrsno{}u daju posebnu lepotu ovim sve~arskim danima. “Hristos se rodi“ je vekovni pozdrav u kome je sadr`ana su{tina hri{}anstva, radost spasewa i uzajamne qubavi, kao i vekovno tkawe srpske tradicije, neraskidivo povezane sa pravoslavnom verom Bo`i} je dan kada se hri{}anski vernici prise}aju ~udesne no}i kada se u jaslama vitlejemske pe}ine, daleko od sjaja i rasko{i, rodio Bogo~ovek, prvi u istoriji koji je qudima doneo spasewe i put u ve~ni `ivot.

Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve u~e svoje vernike da prise}aju}i se dolaska bogo~oveka, prizovu u svoja srca strpqewe, mir i qubav prema svim qudima. Bo`i} je, kako nas u~e sveti starci i bogoslovi na{eg vremena, jedinstveni kosmi~ki trenutak – momenat susreta ovozemaqskog sveta i Ve~nog `ivota. Dolazak na svet Hrista Spasiteqa, ozna~io je i dolazak sasvim nove ere qudske civilizacije. Magi~ne vitlejemske no}i svet se spasao propasti i zakora~io ka sopstvenom izbavqewu.

Veli~ina ovog doga|aja je u tome {to je Bog postao ~ovek, kako bi saop{tio tajnu o spasewu i `ivotu u ve~nosti. Ovaj potez jedinstven je u mno{tvu religija i verskih u~ewa. To je, uz Vaskrsewe, i kqu~ trajawa hri{}anstva, koje nam vi{e od dve hiqade godina saop{tava svoju istinu.

JEDINO SE NA OVAJ NA^IN NOV^I] STAVQA U ^ESNICU

^esnica je okrugli hleb ili kola~, koji je neizostavan deo Bo`i}nog doru~ka u srpskoj tradiciji.

Na Bo`i}, pre izlaska sunca, doma}ica mesi ~esnicu. Od belog bra{na, sa "nena~etom vodom" i ma{}u, bez kvasca, razvla~i testo na tanke listove neparnog broja, stavqa u wega metalni novac i sla`e ga u tepsiju. ^esnica se priprema u ~istoj ode}i, a ponegde i u najsve~anijoj ko{uqi ukra{enoj zlatnim nitima. Predawa ka`u, da je ranije u Vojvodini bio obi~aj, dok bi doma}ica uz plamen sve}e mesila ~esnicu, uku}ani pevali "Ro`destvo tvoje...".

Pripremu prate razna pravila i obredi. Obi~aj je da se u testo za ~esnicu stavi nov~i}, a u zavisnosti od lokalnih obi~aja i neki drugi sitni predmeti.

Para se ubacuje u trenutku kada se testo ve} zamesi, pa onda, nakon ubacivawa jo{ malo "domesi", kako ni doma}ica ne bi znala gde je oti{ao nov~i}.

^esnica se na po~etku bo`i}nog ru~ka okrene tri puta s leva na desno, nakon ~ega je ~lanovi porodice razlome me|u sobom. Veruje se da }e osoba koja na|e nov~i} u svom komadu hleba biti posebno sre}ne ruke u narednoj godini.

^esnica se lomi tako da svako od uku}ana uzme deo, a jedan deo se ostavi za "ku}u". Ukoliko niko od prisutnih ne dobije paru, ve} ona ostane u po-

sledwem par~etu namewenom za "ku}u", zna~i da }e svi u ku}i imati sre}u, zdravqe i blagostawe tokom cele godine.

Zanimqivo je i da se nov~i} mo`e otkupiti - ukoliko neko na|e paru, a `eli da je "proda" nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sre}u, to

Srpski narod voli energiju Bo`i}a. Za razliku od ostalih naroda, glavno obele`je praznika kod nas nije euforija, tro{ewe i spektakl, ve} sasvim suprotno – smirewe, okupqawe i molitveno proslavqawe u znaku zavr{etka posta i primawe Svete tajne pri~esti. Uprkos ostacima paganske tradicije, koje se na{ narod do danas nije sasvim oslobodio, u krajevima u kojima `ive na{i sunarodnici Bo`i} je jedan od simbola pravoslavnog hri{}anstva.

Otud su i re~i velikog srpskog vladike Petra Drugog Petrovi}a Wego{a: „Nema dana bez o~iweg vida, niti prave slave bez Bo`i}a“.

A kako je Isus ro|en u jaslama, me|u ~obanima zaklowenim svodom pe}ine, upravo deli} takve atmosfere na Bo`i} krasi i svaki srpski pravoslavni dom. Srpski narod ovaj dan provodi u porodi~nim okupqawima oko badwaka, u duhu zdravica, sloge i ~estitki. Prazni~nu sliku upotpuwuje u~e{}e u liturgijskoj zajednici, ali i prazni~na trpeza, toplina doma i me|usobna qubav uku}ana.

Doga|aj kojem srpski narod daje po~asno mesto u obele`avawu Badweg dana i Bo`i}a je uno{ewe badwaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u ku}u. Prema verovawu, sa hrastovim grawem na Badwi dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u ku}i stoji sva tri dana praznovawa, podse}a na onu u kojoj je ro|en sin Bo`iji. Veruje se da ona ku}i donosi mir i bo`ji blagoslov.

Badwak se se~e na badwe jutro. Glava ku}e ustaje rano, umije se, pomoli Bogu i popije jednu malu doma}u rakiju, koja simboli{e optimizam i `ivotno okrepqewe. U seoskim sredinama posle toga kre}e se u {umu, a u gradovima se u domove unose badwaci kupqeni na pijacama ili trgovima.

Polaznik ili polo`ajnik je omiqeno dete ili neka druga osoba, naj~e{}e u samoj porodici ili bliskoj familiji. Sa doma}inom se na bo`i}no jutro pozdravqa i qubi izgovaraju}i re~i: „Hristos se rodi!“, a doma}in odgovara: „Vaistinu se rodi!”

Badwak, koji obi~no stoji u prostoriji gde se familija okupqa, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i xaraju}i je izgovara: „Koliko varnica, toliko zdravqa, radosti, veseqa, parica…“ Upu}uje najlep{e `eqe za doma}ina i blagostawe u wegovom domu, pa ga zato doma}ica obavezno daruje.

mo`e da u~ini u zamenu za ne{to oko ~ega se dogovore. Ipak, mnogi se sla`u da je najlep{e zadr`ati nov~i}.

U nekim sredinama se ranije nov~i} lepio za plafon uz pomo} malo testa, kako bi ostao u ku}i i {titio sve uku}ane, me|utim, to je s vremenom prestalo da se praktikuje iz razumqivih razloga.

Danas naj~e{}e oni koji su bili sre}ne ruke, ~uvaju paru u nov~aniku ili negde na sigurnom, kako bi ih uvek pratila sre}a.

Hrastovo drvo oduvek je va`ilo za simbol plodnosti. Ono u sebi ~uva pojedine prethri{}anske elemente. Prema predawu, to je drvo koje su pastiri doneli u Vitlejemsku pe}inu i nalo`ili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badwak predstavqa i samog Hrista, pa se zato ~esto ka`e da ovo mlado, za Srbe sveto drvo, dok razbuktava vatru na ogwi{tu, jarkim plamenom osvetqava ne samo na{ dom, ve} i najmra~nije delove qudske du{e, donosi blagost hri{}anskog mira i qubavi.

Hristos se rodi! Sre}an Bo`i}!

nose}i

HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI!

REDAKCIJA SRPSKOG GLASA

U bira~kom spisku Srbije ima milion qudi vi{ka!?

Prema nedavno objavqenim rezultatima popisa stanovni{ta, u Srbiji `ivi 6.690.887 gra|ana. Podaci iz bira~kog spiska uo~i aprilskih izbora pokazali su da u Srbiji pravo glasa ima 6.501.689 osoba. Na prvi pogled, ne{to ne {tima, ukoliko se uzme u obzir da je oko 18 odsto popisanog stanovni{tva maloletno, pa samim tim nema pravo glasa. Kad se sve sabere i oduzme do{li bismo do toga da u bira~kom spisku ima oko milion qudi vi{e. O{tri kriti~ari bi rekli da je re~ o "nepostoje}im" qudima ili fantomskim glasovima, oni koji se ovim problematikom bave ka`u da je re~ o gra|anima koji su zadr`ali prebivali{te u Srbiji, a odavno tu vi{e ne stanuju.

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatra`ila je od Republi~kog zavoda za statistiku da javnosti pojasni prve rezultate popisa stanovni{tva 2022. godine i pita kako je mogu}e da je broj stanovnika i broj bira~a u Srbiji gotovo isti.

„Zavod je saop{tio da je, prema preliminarnim rezultatima, popis pokazao da u Srbiji `ivi 6.690.887 stanovnika. Ako znamo da je u bira~ki spisak na{e zemqe, pred izbore koji su odr`ani proletos, bilo upisano 6.501.689 bira~a, suo~avamo se sa ozbiqnim sumwama“, navodi se u whovom saop{tewu.

Kako isti~u, poznato je da procene govore da je u Srbiji oko 18 odsto gra|ana maloletno, {to bi bilo oko 1.204.000.

Kad bi se ta brojka oduze-

la od ukupnog broja popisanih gra|ana, do{li bismo do toga da onih s pravom glasa u Srbiji ima 5.486.887.

Dakle, mnogo mawe od 6.501.689 koliko smo imali upisanih u bira~ki spisak u aprilu.

Razli~ite

evidencije

Tim povodom, izvr{ni direktor CeSida Bojan Kla~ar ka`e da su popis stanovni{tva i bira~ki spisak dve razli~ite evidencije.

„Popis je fakti~ko stawe rezidenata, dakle onih qudi koji u ovom trenutku `ive u Srbiji. S druge strane, na bira~kom spisku se nalaze qudi koji imaju srpsko dr`avqanstvo, prebivali{te u Srbiji i radno su sposobni. I tu dolazimo do problema. Mnogi imaju srpsko dr`avqanstvo i prebivali{te u Srbiji, a da zaista tu ne `ive, ve} u inostranstvu. Ti qudi se nalaze u bira~kom spisku, a sada nisu popisani, jednostavno zato {to ne `ive u Srbiji, na prijavqenoj adresi“, obja{wava Kla~ar.

Sli~an problem, kako daqe navodi, imaju gotove sve dr`ave koje imaju veliku dijasporu poput Srbije. Kako su „fantomi“ okupirali bira~ki spisak

[to se samog bira~kog spiska ti~e, to je tek tema za sebe.

Ukoliko vi{e ne `ivite u Srbiji, a imate ovde prijavqeno prebivali{te, iz bira~kog spiska mo`ete biti ispisani samo na li~ni zahtev, {to se gotovo i ne doga|a.

Da je spisak nea`uriran potvr|uju i pri~e o preminulima

koji dobijaju glasa~ke listi}e i fantomskim glasa~ima koji se pojavquju na tu|im adresama, koje imamo za vreme svakih izbora u Srbiji.

Tako je bilo i u aprilu ove godine.

Opozicija je upozoravala da se “fantomski bira~i” pojavquju u svim op{tinama u Beogradu. Stranka slobode i pravde objavila je snimke dovo`ewa bira~a iz Republike Srpske. Neke javne li~nosti su govorile o svojim sli~nim iskustvima. Me|u wima i novinarka Antonela Riha u ~ijoj je zgradi bilo prijavqeno 16 bira~a, za koje niko od stanara nikad nije ~uo. Sli~no iskustvo imao je doktor Dejan @ujovi}, dok je akademik Du{an Teodorovi} fantomskog bira~a imao u sopstvenom stanu.

Jedan od ~lanova Srpske napredne stranke Andreja Marinkovi} neposredno nakon izbora je ekskluzivno otkrio da je bio jedan od oko 3.000 fantomskih bira~a u op{tini Vra~ar.

Kako je tada ispri~ao, wemu je adresa prebivali{ta promewena neposredno pre izbora.

“U posledwih {est meseci na samoj op{tini Vra~ar sigurno je na sli~an na~in prijavqeno oko 3.000 qudi. Na devetom spratu zgrade op{tine se sve to radi. Qudi su se bunili, ima i po{tenih qudi na op{tini, kojima to smeta. Problem nije u celoj SNS, ve} u rukovodstvu na Vra~aru”, ka`e Marinkovi} kojem je u li~nim dokumentima i daqe kao mesto prebivali{ta navedena “la`na” adresa. R. N.

@IVETI U SRBIJI



Za Novu godinu umesto jelke okitim strujomer. Jer kod nas je prvi vesnik nove godine poskupqewe struje...

 Kad vidimo grabe` oko ode}e gostiju sa potonulog splava, jasno nam je da ovde nije samo splav potonuo...

 Statistika ka`e da nas ima pola miliona mawe nego pre deset godina, ali jutro{wi red na delikatesu baca ozbiqnu sumwu na rezultate popisa.

 U novogodi{woj no}i rodila se nesre}na qubav. Jedan plitak xep zaqubio se u jedan dubok dekolte...

 Jedan sin mi je izvr{iteq, a drugi je isto zelena{.

 Ko la`e sam sebe nema poverewa u dr`avne organe. o

 U novogodi{woj no}i uvek se prvo izqubim sa ta{tom. Jer ako mora{ da proguta{ `abu...

 U novogodi{woj no}i za sre}u je potrebno dvoje. Viwak i kisela.

 Neki qudi Novu godinu jedni drugima jo{ ~estitaju putem fiksnih telefona. To su oni {to se vole i po{tuju ve} decenijama i ne vide razlog da se tu bilo {ta mewa.

 Kad se izvrne cisterna s amonijakom svi tra`e ostavku ministra saobra}aja, a kad se izvrne cisterna s pivom niko da ga pohvali.

 - Gde `ivi{? - U vanrednom stawu. - Koji sprat?

 Kod nas niko nikad nije kriv. Ko nam je kriv...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

" Me{a Selimovi}

„Plati {ta duguje{, pa }e{ znati {ta ima{" „^uvaj se onoga koji je dare`qiv iz tu|e kese“

„Oni koji govore lepo ne govore uvek i najboqe“ Narodne poslovice

"Pre nego {to popravite svet, popravite ~esmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo sre}niji i lep{i kad bi svako samo popravio ~esmu ili makar zube"

"Kada ti `ivot stvori hiqadu razloga za plakawe, poka`i mu da ima{ hiqadu razloga za osmeh

Bo`i} - najve}i i najradosniji hri{}anski praznik

hri{}anskih praznika. Proslavqawe Bo`i}a po~iwe od Badweg dana kada se badwak unosi u ku}u, a karakteristi~ni obi~aji na ovaj dan, poput slame, Bo`i}ne ~esnice, pe~enice, polo`ajnika i sve~anog pozdrava “Hristos se rodi - Vaistinu se rodi” su vezani iskqu~ivo za qudsko pouzdawe u Boga.

Nakon ~etrdesetodnevnog posta, za Bo`i} se priprema bogata trpeza, danas malo svedenija nego nekad, i ceo dan je posve}en slavqu zbog ro|ewa Isusa Hrista.

Ceo dan je posve}en porodici i slavqu, a jedini gost na Bo`i} je polo`ajnik koji se daruje simboli~nim poklonima jer je do{ao u ku}u da odr`i zdravicu.

Obi~aji vezani za ovaj dan su nastajali generacijama, ka`e Protojerej Zoran Filipovi}, neki su stariji od Bo`i}a, neki mla|i, ali su ukoreweni duboko u pravoslavnom hri{}anstvu.

Za hri{}anina je najva`nije da na Bo`i} bude sa svojom Crkvom na Svetoj liturgiji, da se pri~esti Telom i Krvqu Hristovom, te da u sjediwewu sa Bogom i bli`wima proslavi radost qubavi Bo`je prema ~oveku. Sve drugo je stvar uslova i mogu}nosti. Bo`i} se slavi kod ku}e. Na{a ku}a postaje vitlejemska pe}ina, u koju ulazi Hristos, prvo badwakom, a onda na{im pri~e{}em i tako postajemo doma}a crkva, crkva u malom. Va`no je da svaka ku}a i porodica do`ive prisustvo Bo`je me|u sobom, kroz qubav, mir i radost praznika, ba bi u istom duhu disala ~itave godine i zauvek. Zato ovu tajnu obnavqamo svakog Bo`i}a, a weno ostvarewe pokazuje se svakodnevno, naro~ito na dan Krsne Slave - ka`e Protojerej Filipovi}.

Bo`i}ni obi~aji su veoma sli~ni u svim krajevima gde Srbi `ive, ka`e Filipovi}, a svaka razlika mo`e biti lokalnog karaktera.

Urbanizacijom su pojedini obi~aji svedeni i pojednostavqeni, a sa poja~awem uticaja medija, do{lo je do zna~ajne homogenizacije. Pored crkvenih slu`bi, posta i pri~e{}a, me|u Srbima se Bo`i} najavquje sa vi{e poro-

di~nih praznika - Detiwci, Materice, Varvarice, Oci, zatim su tu i akcije vezane za Tucidan, kada se porodi~no priprema hrana. Badwi dan sa badwakom i wegovom simbolikom, Bo`i}na ^esnica, Pe~enica, polo`ajnik, sve {aroliko i raznoliko, danas malo svedenije nego nekad, ali i daqe vezano iskqu~ivo za na{e pouzdawe u Boga koji se iz qubavi prema ~oveku ra|a kao ~ovek - ka`e Protojerej Filipovi}.

Prema wegovim re~ima Bo`i} je ustanovqen na temequ ranijeg praznika Mo}nog Sunca, proslavqanog me|u paganima posle najkra}eg dana u godini, kada sunce po~iwe da napreduje i to kao proslavu novog o`ivqavawa prirode koje se nazire ve} tada i koje se o~ekuje.

Hri{}anska vera uputila je vaseqenu na istinsko Sunce Pravde, Gospoda

Isusa Hrista, kojim je sunce stvoreno i na taj na~in preusmerila obo`avawe sa tvari na wenog Tvorca. Izmena proslavqawa nije bio ~in ru{ewa jedne kultue i tradicije, ve} ~in koji je ovaj praznik postavio na istinite temeqe, osve}uju}i i upu}uju}i trud onih koji praznuju prema jednom ispravnom ciquka`e Filipovi}.

Postoje i brojna verovawa o tome {ta se sme, a {ta ne sme na ovaj praznik, kao {to postoje i mnogi narodni obi~aji koji u osnovi nemaju ni~eg zajedni~kog za hri{}anstvom, ali mu opet daju dra` i ne oduzimaju ni{ta od hri{}anske lepote.

Ina~e, osim u Srbiji, 7. januara se Bo`i} slavi jo{ i u Jerusalimu, na Svetoj Gori, Rusiji, Makedoniji i Gruziji. Katolici i jedan deo pravoslavaca ga proslavqaju 25. decembra.

Jedini papa koji je dao ostavku na tu funkciju?

Benedikt XVI, biv{i poglavar Rimokatoli~ke crkve, preminuo je u Rimu u 96. godini `ivota. Na ~elu Rimokatoli~ke crkve bio je od 19. aprila 2005. do 28. februara 2013. godine, kada je uradio ne{to {to niko pre wega nije – podneo je ostavku.

Kako je tada naveo, razlog za to bile su wegove pozne godine i zdravstveni razlozi koji ga spre~avaju da obavqa tu va`nu funkciju.

Privremeno se povukao u Apostolsku palatu u Kastel Gandolfu, a potom definitivno u manastir Mater Ecclesiae u sklopu Vatikanskih vrtova.

Tamo se o wemu brinu lai~ke sestre kongregacije Memores Domini i wegov li~ni sekretar i prefekt Papskog doma, nadbiskup Georg Gansvein, koji je svih ovih godina pru`ao informacije o Benediktovom `ivotu pro`etom molitvom, klasi~nom muzikom, prou~avawem i ~itawem.

Za{to su Srbi

{ampioni svetaotkriva majka heroj koja je i „otac“ mladih genijalaca

Pored toga {to je profesorka Jelena Haxi-Puri} samohrana majka ~etvoro dece, ona je i „otac“ |a~ke reprezentacije Srbije u informatici. Svojim u~enicima, pored znawa i iskustva, prenosi i vrednosti koje ih daqe vode kroz `ivot. Mnogi od wih `ive i rade u inostranstvu, ali svi nepogre{ivo vra}aju „dug“ zajednici iz koje su ponikli.

Iz godine u godinu u~enici Matemati~ke gimnazije, predvo|eni profesorkom Haxi-Puri}, ni`u medaqe na evropskim i svetskim takmi~ewima, ostavqaju}i iza sebe u~esnike iz drugih zemaqa iza kojih gotovo uvek kao pokroviteq stoji neka od velikih informati~kih korporacija.

u vremenu kada se svi bave informatikom weni |aci uspevaju da do|u sa svetskih takmi~ewa sa, ne jednom nego nekoliko medaqa.

Va`io je za papu izuzetno kontroverzne pro{losti, po{to je u mladosti bio ~lan organizacije „Hitlerova omladina“ (Hitlerjund), {to je bila zakonska obaveza za sve mlade Nemce

Nakon toga, Benedikt XVI odabrao je da ga nazivaju titulom „papa emeritus“, koju je nosio do svoje smrti.

Ro|en je u mestu Marktl u Bavarskoj 1927. godine, a svetovno ime bilo mu je Jozef Alojzije Racinger. Va`io je za papu izuzetno kontroverzne pro{losti, po{to je u mladosti bio ~lan organizacije „Hitlerova omladina“ (Hitlerjund), {to je bila zakonska obaveza za sve mlade Nemce.

Bio je aktivan i tokom Drugog svetskog rata kada je, prema pisawu svetskih medija, bio regrutovan u protivvazdu{nu jedinicu koja je bila nadle`na za odbranu fabrike BMW avio-motora u Minhenu. Nakon toga poslat je u Ma|arsku gde je bio u antitenkovskoj diviziji. Dezertirao je 1945. godine.

Nakon rata, proveo je dva meseca u ameri~kom zatvoru, a onda se vratio u Nema~ku gde je zavr{io studije na Teolo{kom institutu na Univerzitetu u Minhenu.

Godinama je predavao teologiju na nema~kim univerzitetima, a onda ga je 1977. godine papa Pavle VI imenovao nadbiskupom Mihnena i Frajzinga.

Smatran je desnom rukom svog prethodnika, pape Jovana Pavla II i dok je on bio bolestan, Benedikt je ve} obavqao mnoge poslove poglavara Rimokatoli~ke crkve, ali uprkos tome wegov izbor nije bio tako siguran.

Konklava na kojoj je izabran za papu po~ela je 18. aprila 2005. godine i trajala je kra}e od 24 ~asa. Kada je izabran, odabrao je ime Benedikt XVI

Na ~elu Rimokatoli~ke crkve bio je do 2013. godine. Govorio je deset jezika i svirao klavir. M. T.

Profesorka nam obja{wava kako u kolektivu Matemati~ke gimnazije vlada „posebna sinergija“ i da predavawe svojim |acima do`ivqava kao privilegiju. Pored ve`bi i zadataka, napomiwe da je od izuzetnog zna~aja i odnos koji profesori gimanzije imaju sa svojim |acima.

- Ono {to je za na{e |ake neobi~no jeste da kada napuste {kolu i odu na neki veliki strani univerzitet, uglavnom postaju broj. Mi se u gimnaziji odnosimo sa puno po{tovawa i prema wihovom talentu i prema koli~ini slobodnog vremena koje posvete van{kolskim aktivnostima kao {to su takmi~ewa. Kompjuteri nisu samo za de~ake Napomiwe da je uo~qiva razlika izme|u broja de~aka i broja devoj~ica koji odlu~e da se bave ra~unarstvom, pogotovo u takmi~arskim disciplinama odnosno takmi~arskom programirawu i da mi{qewe o informatici kao o prete`no mu{koj „disciplini“ jo{ preovla|uje.

- Na{ posao je pre svega da u~enicama koje su upisale gimnaziju od 7. razreda, a potom i u~enicama koje upi{u gimnaziju od prvog razreda uka`emo da krenu na vreme da se bave informatikom i ponosna sam {to evo ve} tri godine imamo u~enicu Awu Do`i} koja je donela medaqu sa evropske olimpijade iz informatike. Bilo je tu jo{ tri devoj~ice koje su zablistale na informati~kom nebu, to su Awa Milo{evi}, Sofija ^eba{ek i Jovana Lazi} koje su u prethodnim godinama bile sjajni takmi~ari u mu{koj konkurenciji, rekla je profesorka Haxi-Puri}

Vrata Rusije uvek otvorena

Kada je re~ prijemu mladih informati~ara u inostranstvu postoje zemqe gde „uop{te nije jednostavno biti ~lan srpske reprezentacije“ jer se, po re~ima profesorke Haxi-Puri}, srpski sredwo{kolci susre}u sa mnogobrojnim barijerama.

Upravo zbog ovoga je, kako sama ka`e, izuzetno ponosna {to u takvim uslovima i jakoj me|unarodnoj konkurenciji

Profesorka izdvaja Rusiju kao jednu od retkih zemaqa gde pomenute barijere za srpske u~esnike ne postoje i gde su im vrata uvek otvorena. ^itawe i rad na sebi [to se ti~e wene dece, profesorka i samohrana majka Jelena Haxi-Puri} govori da ih nikad nije forsirala da se okrenu wenoj stru~noj oblasti, ali da su svakako u domenu svojih interesovawa multitalentovni. ]erka je republi~ki {ampion iz teorije muzike i solfe|a, stariji sin redovno ide na kwi`evne olimpijade kao i takmi~ewa iz matematike, geografije, fizike, dok je mla|i sin istaknuti ~lan novinarske sekcije i redovno u~estvuje na takmi~ewima iz istorije. Najmla|e dete je tek po{lo u drugi razred osnovne {kole i, kako napomiwe na{a sagovornica i ponosna mama, uspehom smatra {to, iako tako mali, sam pi{e svoje sastave iz srpskog.

- Najva`nije je decu usmeravati da ~itaju i da rade na svojoj duhovnosti. U tom smislu ja sam wih vodila svuda na svoja slu`bena i duhovna putovawa. Izme|u ostalog, bila sam sedam puta u Svetoj zemqi i oni su i{li sa mnom. Odlazak u Svetu zemqu je samo bio kruna duhovnog vaspitawa koje sam ja samoj sebi priu{tila i duhovnog prevaspitawa koje sam morala da imam s obzirom na to da nisam imala versku nastavu u {koli, a deca su uz svoje verou~iteqe to prihvatila sasvim normalno. Spoj matematike i religije Kada je profesorka Matemati~ke gimnazije ali ujedno i Matemati~kog fakulteta prvi put oti{la da do~eka Blagodatni ogaw, pri{la mu je sa nau~ne strane. Priznaje da je za wu kao fizi~ara to bio, blago re~eno, neobi~an fenomen i da je tada „dobila dobru opomenu“ o zna~ewu Blagodatnog ogwa.

- Na nas silazi vatra koja gori, a ne sagoreva. Na nas silazi vatra koja ima svetlosnu, a nema toplotnu komponentu. To ne mo`emo prou~avati sa nau~ne strane to je ne{to {to nadilazi sve ono {ta smo u~ili u {koli. ^uveni nau~nik Kepler govorio je „ako budete verovali dovoqno duboko, nauka }e vas primorati da spoznate Gospoda. Hri{}anstvo kao aksiom

Kao najmawi zajedni~ki sadr`ilac izme|u matematike i hri{}anstva, smatra profesorka Haxi-Puri}, stoji ~estitost. Ona napomiwe da je to ujedno i osnovna komponenta hri{}anskog verovawa, te da se osnove hri{}anstva i matematike su{tinski ne razilaze.

- Osnova STEM-a, dakle nauke, tehnologije, in`ewerstva i matematike je zaista ~estitost, po{tewe, preispiti-

vawe i mi sve to nalazimo u Svetom pismu. Kada odem na slu`beno putovawe u, recimo, [angaj i posetim mesto gde je na{ Sveti Jovan [angajski izvla~io kinesku decu iz siroti{ta i vaspitavao ih poma`u}i ih u jednom te{kom vremenu za Kinu i kada vidim {ta je sve uradio Sveti Jovan [angajski koji je po{tovan u San Francisku, u [angaju, u Rusiji, u Srbiji, vidim onda da su zapravo putevi matemati~ara, putevi nau~nika i putevi hri{}anskih misionara vrlo trnoviti i da se tu tako|e poklapamo.

Formule, teoreme i Studenica

O tome, ko od koga ima vi{e da nau~i, profesorka je kratka i jasna. Ona tvrdi da su weni |aci ti od kojih se ona trudi da sazna i spozna. Za primer daje manastir Studenicu. Svake godine, |aci profesorke Haxi-Puri} odlaze u zadu`binu Stefana Nemawe gde poma`u monasima u razli~itim poslovima. Wih tamo do~ekuje jedan od profesorkinih najboqih u~enika koji u [paniji poha|a doktorske studije iz oblasti energetike a koji je ujedno i kustos virtuelnog muzeja Studenice.

Na pitawe da li svoja hri{}anska saznawa deli sa |acima u toku nastave, odgovara odri~no.

- Ja se trudim da misionarim ~estitim i po{tenim radom. Nemam diplomu bogoslovskog fakulteta i nemam pravo da propovedam, ali se trudim da u radu sa u~enicima i kolegama primewujem upravo ono {to je rekao apostol Pavle "~a{}u ~inite jedni druge ve}ima od sebe".

Vra}awe duga zajednici

Profesorka ~vrsto veruje da svi profesori Matemati~ke gimnazije ali i ostali sugra|ani mogu biti ponosni na ovakve |ake. Obja{wava da svi oni imaju ose}aj da treba da vrate dug zajednici iz koje su ponikli, ali i da im to ose}awe niko ne name}e.

- Kad kro~ite od nultog stepenika do kraja Matemati~ke gimnazije vidite plo~ice sa posvetom {ta su sve nama poklonili na{i biv{i |aci ali i wihovi roditeqi. To upravo rade i roditeqi jednog od mojih najboqih |aka, pokojnog Mihajla Spori}a, po kome je Univerzitet u Kembrixu nazvao jednu od nagrada iz fizike.

Vo|ewe reprezentacije Srbije, osim {to zahteva pripremu zadataka, zahteva i odre|ene organizacione ve{tine, snala`ewe za avionske karte, za sme{taj, pronalazak novca za sam put. Profesorka isti~e da je vi{e puta „sa {e{irom“ i{la kod svojih biv{ih u~enika i da ni jednom nije bila odbijena. Na ovaj na~in je uglavnom i obezbe|ivan odlazak mladih informati~ara, matemati~ara, fizi~ara na me|unarodna takmi~ewa. R. N.

Vatromet za Ginisa u novogodi{woj no}i

Prve no}i u 2023. godini oboren je Ginisov rekord u vatrometu, i to u Ujediwenim Arapskim Emiratima.

Ukupno 600 dronova oborilo je dve titule Ginisove kwige rekorda: najve}i broj upravqanih dronova sa istovremenim vatrometom i najve}a poruka formirana u vazduhu od dronova.

Beloruska vojska podigla borbenu pripravnost

Situacija na granici Belorusije ne raduje, ali su trupe spremne za svaki razvoj doga|aja, rekao je zamenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO republike pukovnik Anatolij Bulavko.

"Uop{te nema razloga za radovawe. Doga|aji koji se sada odvijaju na na{oj ju`noj granici dodatno iritiraju, mislim de`urne snage PVO. Jasno je da je slu~aj sa raketom neobi~an", rekao je Bulavko.

Na teritoriju Belorusije 29. decembra pala je ukrajinska raketa koja je ispaqena iz PVO sistema S-300. Ministarstvo odbrane Belorusije saop{tilo je da je raketu oborio sistem beloruske protivvazduhoplovne odbrane. U me|uvremenu je portparol komande vazdu{nih snaga Oru`anih snaga Ukrajine Jurij Ignat izjavio da ukrajinske snage ne pori~u da bi raketa koja je pala na teritoriju Belorusije mogla biti ukrajinska. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da je Kijev spreman da sprovede istragu incidenta sa raketom. Na~elnik uprave protivvazdu{nih raketnih snaga Oru`anih snaga Belorusije, pukovnik Kiril Kazancev izjavio je da bi pad ukrajinske rakete na teritoriju Belorusije mogao biti namerna provokacija Kijeva.

OVO SU NAJSRE]NIJE ZEMQE PLANETE Da li znate na kom mestu je Srbija?

Kako bi odredili najsre}niju zemqu na svetu, stru~waci su analizirali sveobuhvatne podatke istra`ivawa iz 149 zemaqa, posebno prate}i u~inak u {est kategorija. Kategorije su bruto doma}i proizvod po glavi stanovnika, socijalna politika i zdrav `ivotni vek. Pored toga, tu su i sloboda dono{ewa sopstvenih `ivotnih izbora, velikodu{nost populacije kao i nivo korupcije.

Od 2002. World Happiness Report koristi statisti~ku analizu za odre|ivawe najsre}nijih zemaqa sveta. Na osnovu posledweg izve{taja, Finska je ponovo najsre}nija zemqa, ~ime je odbranila titulu ~etvrti put zaredom Na listi koju svake godine sastavqa World Happiness Report, Finska je ponovo osvojila prvo mesto kao najsre}nija zemqa na svetu za `ivot. Posebno se isti~e wihova sposobnost da usklade politiku sa op{tim ose}ajem blagostawa.

Kako bi odredili najsre}niju zemqu na svetu, stru~waci su analizirali sveobuhvatne podatke istra`ivawa iz 149 zemaqa, posebno prate}i u~inak u {est

kategorija. Kategorije su bruto doma}i proizvod po glavi stanovnika, socijalna politika i zdrav `ivotni vek. Pored toga, tu su i sloboda dono{ewa sopstvenih `ivotnih izbora, velikodu{nost populacije kao i nivo korupcije.

Kako bi pravilno uporedili podatke svake zemqe, istra`iva~i su stvorili izmi{qenu zemqu Distopiju, punu „najsre}nijih qudi na svetu“. Dostopija je bila uzorak, model na osnovu kog je stvoren jedinstveni kombinovani rezultat za svaku zemqu. Model je morao da bude ocewen u svakoj kategoriji posebno.

Zanimqivo je da su prvih sedam najsre}nijih zemaqa na svetu sve bile zemqe severne Evrope. Finska je uzela prvo mesto, ~etvrtu godinu zaredom, s uku-

pnom ocenom 7.842. Nakon Finske slede Danska sa 7.620, [vajcarska sa 7.571, Island sa 7.554, Holandija sa 7.464, Norve{ka sa 7.392 i [vedska sa 7.363 bodova.

Najmawe sre}na zemqa na svetu za `ivot je Avganistan, koji se nalazi na 149. mestu. Ova pozicija se mo`e pripisati niskoj stopi o~ekivanog `ivotnog veka i niskim stopama bruto doma}eg proizvoda po glavi stanovnika. Me|u posledwih pet zemaqa se nalaze jo{ Zimbabve, Ruanda, Bocvana i Lesoto.

Najboqe plasirana zemqa iz regiona je Slovenija na 29. mestu, Srbija je na 48. mestu, Hrvatska na 59. mestu i Bosna i Hercegovina na 63. mestu. Nakon wih slede Crna Gora i Makedonija na 71. odnosno 92. mestu.

Р Е Ћ Н И Б О Ж И Ћ Н И И Н О В О Г О Д И Ш Њ И П Р А З Н И Ц И !

Zanimqivo je da su prvih sedam najsre}nijih zemaqa na svetu sve bile zemqe severne Evrope

Pirotehni~ki dronovi leteli su na visini 1.100 metara i priredili vatromet u trajawu od 12 minuta, pokrivaju}i povr{inu od 4,7 km od ostrva Al Marjan do mesta Al Hamra u Ras Al Haimah u Ujediwenim Arapskim Emiratima.

Spektakularni koncerti i brojni turisti ulep{ali Trg Krajine

Kraji{ka qepotica Bawaluka je i ove godine zasijala od prazni~ne euforije u najlu|oj no}i, a nije izostala ni spektakularna repriza Nove godine. Brojni

godine uz najpoznatije muzi~ke zvijezde.

Oko 18.000 Bawalu~ana, ali i mnogobrojnih turista, okrenulo je „novi list kalendara“ i do~ekalo

lu~anke, veselo pjevali u glas. Emocije su se mogle osjetiti na svakom koraku.

Pono} je obiqe`io bqe{tavi vatromet i najvrckaviji hitovi Goce Tr`an koja se potrudila da svojim energi~nim nastupom rasple{e publiku i po`eli im sve najqep{e, zajedno sa gradona~elnikom Bawaluke Dra{kom Stanivukovi}em.

posjetioci su uqep{ali trg Krajine, zabavqali su ih Legende, Goca Tr`an i Galija, te su uz najboqi provod uplovili u 2023. godinu.

Grad Bawaluka se potrudio da organizuje vrhunski do~ek 2023.

Novu 2023. godinu uz poznate hitove, zabavu na otvorenom i kuvano vino.

„Legende“ su se pobrinule za romanti~nu uvertiru u subotu ve~e, te su brojni gra|ani, mahom zagrqeni Bawalu~ani i Bawa-

Za pozitivnu atmosferu prvog dana 2023. godine na Trgu Krajine bila je zadu`ena grupa „Galija“. Sve generacije su bile prisutne i pokazale koliko obo`avaju wihove hitove. Uz „Digni ruku“, „Poqubi me sasvim slu~ajno“, „Skadarska“, publika je zaigrala i zapjevala, te gromoglasnim aplauzom pozdravqala poznate Ni{lije.

Raznolikih sadr`aja, zabave za sva~iji ukus i xep, veseqa i slavqa, ove godine nije izostajalo, a Bawaluka je jo{ jednom pokazala svoje {iroko doma}insko srce. S. G.

Poslanici u Narodnoj skup{tini RS razmotrili su Predlog zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisawe vlasti u Srpskoj po hitnom postupku, a kojim se ure|uje svojina od potpisivawa Op{teg okvirnog sporazuma za mir u BiH.

U toku rasprave, u NSRS je poru~eno da imovina koja je na teritoriji RS pripada Srpskoj i da to ne}e promeniti nikakve odluke visokih predstavnika u BiH ili Ustavnog suda.

Predsednik RS Milorad Dodik poru~io je da Srpska ne}e deliti svoju imovinu sa BiH.

- To je pitawe o kojem nema razgovora. Da nam uzmete {ume, zemqu, puteve, hidrocentrale i ostalo, to se ne}e desiti, bar dok ja stojim ovde i ovi qudi koji su na vlasti u Srpskoj - kategori~an je Dodik.

On je dodao da se Srpskoj ne mo`e pretiti Ustavnim sudom, rekav{i da je to "inkvizicijski sud".

- Svi oni koji upadaju u to pitawe moraju sa tim da ra~unaju, jer Srpska ne}e dati svoju imovinu bez obzira na la`i kako je Ustav odredio da ne{to wima pripada - rekao je Dodik.

Dodik je naveo da pitawe imovine nije bilo sporno dvadesetak godina i da je odjednom, putem raznih lobija koji su do{li iz Sarajeva, iz bo{wa~kih krugova, nametnuto da pripada BiH, {to se nikada nije pomiwalo.

On je podsetio da se imovina nije pomiwala ni u Dejtonskom sporazumu, ni u Ustavu BiH, a onda se u to ukqu~ila i me|unarodna zajednica, podsetiv{i da i nekada{wi visoki predstavnik Pedi E{daun, kada je donosio Zakon o raspolagawu imovinom, nije osporio da imovina pripada RS. S. G.

na Sani kako su zvali Qubi{u, je odr`ana komemoracija. Iz Gradske uprave Prijedor su odlu~ili da }e dan sahrane Qubi{e i Andree Aramanda biti Dan `alosti u gradu.

Uzrok pada aviona "citabrija" zasada nije poznat i bi}e utvr|en daqom istragom. Uvi|aju su prisustvovali ~lanovi istra`ne komisije, koju je formiralo Ministarstvo komunikacija i transporta BiH. Obavili su razgovore sa o~evicima, kao i ~lanovima Aero-kluba Prijedor, koji je vlasnik letelice. Avion je pao samo minut nakon poletawa sa aerodroma Urije, a vi{e o~evidaca tvrdi da su prethodno ~uli ~udan zvuk motora. Navode i da je pilot poku{ao da ispravi avion, ali da

u tome nije uspeo. Usledio je kobni pad "na nos" u kojem su Qubi{a i Andrea na mestu ostali mrtvi. Prema nezvani~nim informacijama, Qubi{a je samo sat vremena pre pogibije bio na sahrani najstarijeg planinara iz Prijedora Vladimira Grubqe{i}a (94). U wegovu ~ast Aero-klub Prijedor, odnosno Aramanda, organizovali su da u vreme sahrane grobqe prelete dva mawa aviona. Qubi{a je govorio da je to najmawe {to je mogao da u~ini za ~oveka koji je zadu`io sve qubiteqe planinarewa. Preleti su pro{li bez problema, ali se sat vremena kasnije ba{ jedan od ta dva aviona sru{io.

Nedugo nakon sahrane Qubi{a je u dru{tvu k}erki do{ao na aerodrom Urije. Sa starijom Andreom seo je u avion da bi se provozali. Ve} minut nakon poletawa do{lo je do tragedije, koja je potresla ne samo Prijedor, ve} celu Republiku Srpsku.

Qubi{a je bio instruktor jedrili~arstva i pilot, planinar i predsednik Planinarskog saveza RS. Radio je u Elektrodistribuciji Prijedor, dok se wegova }erka nedavno zaposlila u Op{tini Prijedor. Povodom smrti Qubi{e Aramande telegrame sau~e{}a uputio je ~itav politi~ki vrh RS i mnogobrojni sportski radnici. S. G.

Odluka da Leki} bude mandatar je korak u pogre{nom smeru

Ameri~ka ambasada u Crnoj Gori ocenila je da odluka Skup{tine Crne Gore da Miodraga Leki}a proglasi za mandatara predstavqa korak u pogre{nom smeru.

„Sjediwene Dr`ave vi{e puta su iznele stav da nova vlada ne bi trebalo da bude formirana na osnovu osporavanih izmena Zakona o predsedniku. Doneta posle odluke parlamenta da odbaci savet Venecijanske komisije i usvoji kontroverzne izmene, ta odluka bila je jo{ jedan korak u pogre{nom smeru“, saop{teno je iz ambasade SAD u Podgorici.

Iz ambasade su napomenuli da je Venecijanska komisija navela da su „osporavane izmene Zakona o predsedniku u suprotnosti sa crnogorskim Ustavom, zbog ~ega bi bilo koja vlada formirana na osnovu tih odredbi bila ustavno sporna“.

„Kao rezultat toga, pitamo se da li bi takva vlada zaista bila demokratski formirana i ne vidimo kako bi Sjediwene Dr`ave mogle da sara|uju sa vladom formiranom pod tim uslovima“', re~eno je

iz ambasade SAD u Crnoj Gori.

Podsetimo, predsednica Skup{tine Crne Gore Danijela \urovi} saop{tila je u ~etvrtak da su ispuweni uslovi da Miodrag Leki} bude mandatar za sastav nove vlade Crne Gore.

\urovi}eva je rekla da je, nakon {to je predsednik Milo \ukanovi} odbio da proglasi mandatara, Skup{tina konstatovala da \ukanovi} nije postupio u skladu sa ustavom i zakonom, pa su se stvorili uslovi da se primeni Zakon o predsedniku i Leki} proglasi za mandatara, jer ima podr{ku ve}ine.

Mitropolit Amfilohije dobija spomenik u Kola{inu, obezbe|eno 50.000 evra

Premijer Dritan Abazovi} se dotakao teme zbog koje ga prozivaju a to je dobar i korektan odnos sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em.

Abazovi} je rekao i da neozbiqnim smatra ocene, koje tuma~i kao napade, da predsednik Srbije upravqa bilo ~im u Crnoj Gori, dodaju}i da je wegov odnos sa Aleksandrom Vu~i}em, kao i sa drugim zvani~nicima u regionu, korektan i prijateqski.

„Moj odnos sa Vu~i}em je vrlo korektan, prijateqski. Moj odnos sa drugim qudim u regionu je isto takav. Sa nekim ba{ prijateqski, sa nekima korektan, ali ni sa jednim premijerom ili predsjednikom u regionu ne postoji nikakav zastoj u komunikaciji. Mislim da je obaveza premijera Crne Gore, ko god on bio, da ba{tini dobre odnose sa qudima koji su u regionu. Mi imamo suverenu vlast, po{tujemo druge na isto takav na~in i to je to“, kazao je Abazovi}.

Op{tina Kola{in je u buxetu obezbijedila 50.000 evra za Mitropoliju crnogorsko-primorsku da bi se izgradio spomenik mitropolitu Amfilohiju u tom gradu, saop{tio je predsjednik op{tine Vladimir Martinovi}.

On je istakao da svaka zajednica ima obavezu da weguje kolektivno pam}ewe na znamenite li~nosti svoga kraja, a mitropolit Amfilohije je i istorijska li~nost koja je obiqe`ila svoju epohu.

Kako je naglasio, vlast koja se zatekla u Kola{inu u vrijeme smrti mitropolita Amfilohija nije se udostojila ni da proglasi dan `alosti na dan mitropolitove smrti, iako je Kola{in grad iz kojeg je mitropolit potekao.

„Izdvajawem sredstava za spomenik mitropolitu, Op{tina Kola{in ispravila bi, donekle, tu nepravdu“, naveo je Martinovi}.

Kako je kazao spomenik mitropolitu Amfilohiju nije samo spomenik jednom vjerskom poglavaru, to je i spomenik kulturi, jer je mitropolit bio i pjesnik i ~lan Udru`ewa kwi`evnika Crne Gore.

JE LI JUL, ILI JANUAR?

Miodrag Leki}

ABAZOVI]: "Mene stalno napadaju da Vu~i} ne~im ovde upravqa, takve stvari smatram neozbiqnim i odbacujem ih"

Posle najlu|e no}i koja je u Budvu, Kotor, Tivat, Bar privukla brojne turiste iz regiona i {ire, i divne atmosfere koje su napravile muzi~ke zvezde na gradskim trgovima, 1. januara osvanuo je topao dan. Sunce ne samo da je toplim zracima „skinulo“ {eta~e u kratke rukave, ve} je neke namamilo da u|u u more i u`ivaju u vodi Jadrana. Da zaplivaju kao da je letwa sezona, juli, a ne januar.

Prvi dan nove 2023. godine na Crnogorskom primorju pro{ao uz - kupawe u moru

DO^EK NOVE GODINE U KOSOVSKOJ MITROVICI I NA SEVERU KIM

Bez organizovanog do~eka i slavqa u restoranima

Posle dvadesetodnevne napete situacije sa hap{ewima Srba i barikadama na severu KiM Jariwe i Brwak otvoreni za saobra}aj situacija se smirila

Prelazi Jariwe i Brwak na severu Kosova i Metohije otvoreni su za saobra}aj, u petak 30. decembra oko 14. sati, nakon {to su zatvoreni 10. decembra.

Putevi na severu Kosova blokirani su od 10. decembra, kada su Srbi na vi{e lokacija {irom severa KiM, postavili barikade u znak protesta zbog hap{ewa Miqana Axi}a, Dejana Panti}a i Sla|ana Trajkovi}a.

Srbi na severu KiM su ukolili {est barikada, 29. decembra, uspostavqene na putevima od Kosovske Mitrovice prema prelazima Brwak i Jariwe zbog hap{ewa navedenih Srba i zahteva da se specijalna kosovska policija Rosu povu~e sa severa.

Istog dana ukowena je i barikada kod Merdara na ulazu na KiM iz pravca Kur{umlije i Prokupqa.

Panti}u je 28. decembra, namesto sudskog, odre|en ku}ni pritvor, nakon ~ega su predstavnici Srba sa Kosova razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i doneli odluku da barikade budu uklowene.

Dvojica drugih uhap{enih Srba Axi} i Trajkovi} nisu pu{tena iz pritvora a speci-

jalna jedinica kosovske policije Rosu je ostala i daqe na severu Kosova.

Situacija se donekle smirila ali Srbi na severu KiM i daqe ose}aju strah zbog stal-

U novoj 2023. godini na KiM

situacije nije bilo organizovanog slavqa na ulici i u ugostiteqskim objektima.

Ta~no u pono}, uz jaka pirotehni~ka sredstva ispratili su staru i najavili ulazak u novu godinu.

I u ostale tri op{tine- na severu KiM: u Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku nije bilo do~eka u restoranima, kafanama i kafi}ima, ve} se slavilo u ku}nom ambijentu.

Kosovska Mitrovice je oki-

nih pretresa na putevima od strane Rosu policije gde ne bi trebalo da budu jer nijedan sporazum i dogovor ne predvi|a prisustvo Rosu na severu Kosova.

do

gradskog mosta na Ibru.

Na glavnom mostu na Ibru de`uraju italijanski karabiweri, a u multietni~kim kvartovima grada, u severnom delu Mitrovice, su i daqe jake specijalne jedinice kosovske policije iz redova Albanaca, naoru`ani dugim cevima.

I u srpskim sredinama ju`no od Ibra Srbi su Novu godinu do~ekali u ku}nom ambijentu sa prijateqima.

Prva beba ro|ena u porodili{tu u Pasjanu je de~ak

Prva beba ro|ena u porodili{tu u Pasjanu kod Gwilana u Kosovskom Pomoravqu u 2023. je de~ak koji je na svet do{ao 1. januara, u 11:45 saop{tili su iz ovog porodili{ta. Poro|aj je protekao bez komplikacija, a sre}na majka je Jelena Manasijevi} iz Stani{ora, kraj Gwilana.

U pro{loj, 2022.godini, ovde je obavqeno 144 poro|aja, {to je na na nivou vi{egodi{weg proseka.

Za svako prvo dete ro|eno u Pasjanu, Zdravstve-

ni centrar Gwilane obezbe|uje 10 hiqada

Ministarstvo kulture Srbije je najo{trije osudilo najavu vlasti u Pri{tini da ku}u ozlogla{enog nacisti~kog zlo~inca iz Drugog svetskog rata Xafera Ibrahima Deve u ju`nom delu Kosovske Mitrovice proglasi centrom za kulturu, oceniv{i da se radi o projektu falsifikovawa istorije i promovisawa zlo~ina i nasiqa.

„Projekti revizionizma i slavqewa fa{izma, koji su na upozorewe Ministarstva kulture nai{li na jasnu osudu i od strane me|unarodne zajednice i posebno Evropske unije, predstavqaju pravu sliku o opredeqenosti Pri{tine za daqe podrivawe mogu}nosti su`ivota na Kosovu i Metohiji. U pitawu je istovremeno jo{ jedna od aktivnosti kojima Pri{tina brutalno zloupotrebqava ime kulture za agresivne i bezobzirne projekte koji sa kulturom nemaju nikakve veze. Ne samo da je re~ o poku{aju rehabilitacije fa{isti~kog zlo~inca, ve} istovremeno i jasan dokaz o tome na ~emu Pri{tina poku{ava

da gradi svoju kvazidr`avnost”, navodi se u saop{tewu Ministarstva.

Podse}a se da je Xafer Deva ozlogla{eni nacisti~ki kolaboracionista, koji je bio aktivan u formirawu SS divizije „Skender-beg”, poznat po pripremawu i izvo|ewu zlo~ina nad srpskim i jevrejskim stanovni{tvom.

Navodi se da je Deva za vreme Drugog svet-

skog rata bio gradona~elnik Mitrovice i ministar unutra{wih poslova Albanije, koga je Adolf Hitler odlikovao 1944. godine.

„Podse}amo da je i visoki predstavnik za spoqnu i bezbednosnu politiku EU @ozep Boreq u odgovoru Ministarstvu kulture povodom upozorewa na ovakva de{avawa, naglasio da Evropska unija sna`no osu|uje antisemitizam i ksenofobiju i sve wene manifestacije, ukqu~uju}i rastu}u netoleranciju i netrpeqivost prema etni~kim mawinama i rawivim zajednicama”, navodi se u saop{tewu Ministarstva.

Istori~ar Holokausta i direktor Instituta „Simon Vizental“ Efraim Zurof je po~etkom 2022. godine o{to reagovao navode}i da je '' Deva ozlogla{eni fanati~ni nacisti~ki kolaboracionista odgovoran za smrt mnogih Jevreja i Srba“.

Protiv renovirawa ku}e Xafera Deve jednoglasno su bili pro{le godine UNMIK, EU, zemqe Kvinte i wihovi ambasadori na KiM....

ME\UNARODNIH

PREDSTAVNIKA

Manastir Visoki De~ani saop{tio je da je na dan kada ve}ina hri{}ana u svetu slavi Bo`i} patrijarh Srpske pravoslavne crkve drsko vra}en sa administrativnog prelaza Merdare i zabrawen mu je ulazak na Kosovo i poseta wegovom istorijskom manastiru. Duboko je razo~aravaju}e i preglasno }utawe me|unarodnih predstavnika na Kosovu tim povodom.

"Na`alost, nijedan kosovski niti me|unarodni predstavnik nije osudio ovakvu odluku kosovskih vlasti".

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Gra|ani Kosovske Mitrovice su Novu 2023. godinu do~ekali u krugu porodice i prijateqa, jer zbog aktuelne bezbednosne

}ena novogodi{wim ukrasima, a samo dan uo~i Nove godine postavqena je jelka na {etali{tu koje vodi od Trga kneza Lazara

glavnog

dinara. Prema ocenama stru~waka i zdravstvenih korisnika, porodli{te u Pasjanu je kadrovski i tehni~ki dobro opremqeno {to omogu}ava visok kvalitet medicinske usluge.

U Vukovaru }irilica i zvani~no ukinuta

Gradsko ve}e Vukovara donelo je odluku o izmenama Statuta Grada o brisawu odredbi o slu`benoj upotrebi srpskog jezika i }irili~nog pisma, ~ime se izvan snage stavqa odluka o ostvarivawu ravnopravne upotrebe jezika i pisma srpske nacionalne mawine na podru~ju Vukovara.

Ovoj odluci prethodila je objava rezultata popisa stanovni{tva 2021. godine, prema kojima u Vukovaru `ivi 29,73 posto Srba, {to je mawe od tre}ine od ukupnog broja stanovnika grada, pa na taj na~in ne ostvaruju pravo na slu`benu upotrebu srpskog jezika i }irili~nog pisma na podru~ju grada Vukovara.

Predsednik Demokratskog saveza Srba Sr|an Milakovi}, biv{i zamenik gradona~elnika Vukovara, rekao je kako je to "poklon" vukovarskim Srbima na kraju godine od politi~ke garniture, na ~elu sa gradona~elnikom Ivanom Penavom.

"Ovim je okon~ano 10-godi{we nasiqe nad }irilicom i srpskim jezikom u kom vremenu je od raznih dr`avnih tela u~iweno sve da do primene ovog prava srpske zajednice nikada ni ne do|e. Popis stanovni{tva 2021. ~ekao se kao spasonosno re{ewe, u nadi da }e Srba u Vukovaru biti mawe", kazao je Milakovi}.

"Iako je isti pokazao proce-

nat zastupqenosti srpske zajednice od gotovo 30 posto, nikome ni na pamet nije palo da se ovo pravo srpske zajednice u Vukovaru zadr`i. Kako je na dana{woj sjednici gradskog ve}a jedan ve}nik rekao: 'Mi ne moramo mewati Statut i ukinuti ovo pravo, ali ho}emo'. Tako to izgleda kada primena prava zavisi od onoga 'ko je na vlasti, a priznaje samo silu'", rekao je Milakovi}.

Navodi kako je, na `alost, jo{ jedna od mnogih poruka srpskoj nacionalnoj mawini od strane politike i institucija u Hrvatskoj da se prava, koja su joj zakonom zagarantovana, primewuju na "ka{i~icu" i od slu~aja do slu~aja, a da pravne za{tite pred in-

stitucijama u Hrvatskoj nema. Milakovi} ka`e da, iako Hrvatska ulazi u sve ja~u integraciju sa Evropskom unijom, ipak u civilizacijskom smislu, u po{tovawu qudskih prava ne pokazuje da tu i pripada.

"Svi znamo da ovo pravo koje je sada ukinuto nikada stvarno nije ni za`ivelo. Ali to je simbolika koja pokazuje odnos institucija prema pripadnicima jedne degradirane, ratom i politikom opusto{ene zajednice i pravima koje ona ima. A taj odnos je takav da sigurno ne}e obnoviti poverewe. [to se srpskog jezika i }irili~nog pisma ti~e, to nam ipak niko ne mo`e oduzeti", zakqu~io je Milakovi}. R. N.

Tokom dve godine podru~je Petriwe se treslo 16.000 puta

Tokom dve godine poja~ane seizmi~ke aktivnosti petriwskog epicentralnog podru~ja zabele`eno je vi{e od 16.000 zemqotresa magnituta mawih od 2 stepena Rihtera, saop{teno je iz Prirodno-matemati~kog fakulteta u Zagrebu.

Onaj najja~i, koji se dogodio 29. decembra bio je magnitude 6.2, intenziteta VIII stepeni EMS-ove skale. Dogodila su se, prema ovim podacima, i 10 jakih potresa od VI do VII stepena EMS-ove skale, 24 prili~no jaka potresa od V do VI stepena, od kojih su se dva dogodila tokom ove godine.

Prema podacima koje je tokom dve godine prikupqao Geofizi~ki odsek PMF-a, dogodilo se i 95 umerenih potresa od IV do V stepena EMS-ove skale, od kojih je 15 bilo u ovoj godini, kao i 1.349 slabih potresa intenziteta od III do IV stepena, od kojih se 90 dogodilo u ovoj godini.

Pre dve godine, 28. decembra 2020. godine, u mestu Stra{nik kod Petriwe zemqotresom magnitu-

de pet stepena zapo~ela je serija potresa, u kojoj je dan kasnije u 12:19 okolinu Petriwe pogodio razoran zemqotres magnitude 6.2 prema Rihteru. U tom zemqotresu je poginulo sedam osoba, a pri~iwena je i zna~ajna materijalna {teta u Petriwi, Sisku, Glini i okolnim mestima. O{te}eni su mnogi stambeni i gospodarski objekti {irom Sisa~ko-moslava~ke, Zagreba~ke i Karlova~ke `upanije. S. G.

Milanovi}: Hrvatsku obnovili Srbi vi{e nego Hrvati

Predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} je odr`ao konferenciju za novinare na Pantov~aku.

„Ose}am da posle dve godine strpqewa i pre}utne ili direktne podr{ke Vladi koju bih dao svima na tom zahtevnom projektu, da ka`em ne{to. I sam sam bio premijer i bavio se takvim problemima, mo`da ne tako velikim, ali poznajem tehniku. Ako postoji voqa, a novca je mnogo vi{e nego ranije, posao se mo`e obaviti. O{te} eno je vi{e od 30.000 objekata, izgra|eno 6 zamenskih ku-

}a", po~eo je Milanovi} na temu rekonstrukcije.

„Ispostavilo se da ovde ni{ta

nije ura|eno. A svega stotinu ku}a. To me malo pla{i. Dobili smo novac od EU i treba ga potro{iti dok ima. Za ovo ne mogu nikog da smatram odgovornim osim vlade. Kako je to mogu}e kada je nakon rata po~ela obnova i onda ku}e nicale kao pe~urke posle ki{e", rekao je on.

On je rekao da }e posle Nove godine oti}i na Baniju, dodaju}i da nije inspektor.

„Boli me {to je Republika Srpska obnovila vi{e ku}a nego hrvatska dr`ava", dodao je on.„ S. G.

Srpska {kola ‘’Vuk Karaxi}’’ iz Sent Albansa raspisuje

KONKURS

za upra`weno radno mesto nastavnika srpskog jezika u kampusu u Xilongu na odre|eno vreme

USLOVI ZA PRIJEM U RADNI ODNOS

Op{ti uslovi koje kandidat treba da ispuwava su:

1. da je dr`avqanin Australije ili da ima dozvolu za rad u Australiji;

2. da ima uverewe da nije osu|ivan ili krivi~no gowen; 3. da poseduje karticu za rad sa decom (WWCC ili VIT); 4. da je kvalifikovan za rad sa decom (zavr{en u~iteqski/ pedago{ki fakultet ili zavr{en drugi fakultet sa polo`enom metodikom nastave i de~ijom psihologijom i pedagogijom);

5. da ima zavr{enu obuku ili je spreman da zavr{i obuku za Standarde za de~ju bezbednost Viktorije (Victorian Child Safety Standards);

6. da ispuwava ostale uslove propisane od strane Ministarstva prosvete Viktorije.

NA^IN PRIJAVE

Zainteresovani kandidati treba da dostave slede}a dokumenta na {kolsku imejl adresu sesvuk@gmail.com do 16.01.2023. godine:

1) prijavu; 2) radnu biografiju; 3) dokumentaciju kojom se dokazuje ispuwenost op{tih uslova Konkursa (kopije dokumenata moraju biti overene); 4) kontakt podatke (adresa i mesto boravka, kontakt telefon i adresu elektronske po{te).

l Konkurs ostaje otvoren 14 dana od dana objavqivawa u nedeqnom listu „Srpski glas “. l Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e biti uzete u razmatrawe.

Preminula Stajka Mar~eta koja je pre`ivela

Jasenovac

Povodom smrti Stajke Mar~ete, ~lana Upravnog odbora Udru`ewa logora{a Drugog svetskog rata i wihovih potomaka, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je wen odlazak veliki gubitak ne samo za wene najbli`e, ve} za sve u Bawaluci i Republici Srpskoj.

Istakao je da je sa `aqewem primio vest o smrti Stajke Mar~ete koja je kao dete pre`ivela strahote usta{ke torture i jasenova~kog logora.

„Odlazak Stajke Mar~ete veliki je gubitak ne samo za wene najbli`e, ve} za sve nas, u Bawaluci i Republici Srpskoj koji saose}amo u boli sa wenom porodicom i prijateqima”, rekao je Dodik.

Dodao je da }e Republika Srpska pamtiti Mar~etu kao jednu od `rtava usta{kog terora koji su uspeli da pre`ive i svedo~e o strahovitim i brutalnim zlo~inima koje su po~inili fa{isti nad nedu`nom decom, `enama i starcima u Jasenovcu.

„Wena svedo~anstva o golgoti koju su prolazili logora{i osta}e duboko urezana u na{em pam}ewu i predstavqa}e zna~ajan doprinos kulturi se}awa za budu}e generacije”, naveo je Dodik u sau~e{}u upu}enom porodici Stajke Mar~ete, prenosi Tawug.

Stajka Mar~eta preminula je u 95. godini u Bawaluci. Mar~eta je kao devoj~ica pro{la u`as usta{kog logora Jasenovac. Wena svedo~anstva predstavqaju zna~ajan doprinos kulturi se}awa.

Ubudu}e bez dvojezi~kih tabli u Vukovaru

NAJBOGATIJE SRPKIWE SVETA

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu One su pametne, mo}ne, lepe i bogate. Vrede najmawe deset milijadri evra. @ive na Zapadu i na Istoku Milica Vidosavqevi}, devojka iz Bora imala je sre}e u `ivotu. Iz rodnog grada preselila se u Ni{ da studira prava i tu izabrana 2010. godine za Lepoticu grada. Kako je dobila primamqive poslovne ponude Milica je napustila studije i Ni{ i preselila se u Emirate. U Dubaiju je prvo radila kao manekenka, a potom kao menaxerka u elitnom klubu „Kavala“. Tu je upoznala poslovnog ~oveka iz Kazahstana i zaqubila se.

Kada je biznismen Mihail Polski zaprosio na{u Milicu, ona je rekla sudbonosno - da. Danas je majka ~etvoro dece - Filipa, Go{u, Lava i Sofiju i milijarderka.

Nije Milica Polskaja jedina Srpkiwa koja pripada eliti najbogatijih na{ih dama u svetu. Moje procene govore da danas u inostranstvu imamo dvadeset milijarderki. Ove Srpkiwe svoje bogatstvo i mo} stekle su, uglavnom, udajom. Me|u wima najvi{e je biv{ih manekenki, glumica i poslovnih `ena. Najbogatije Srpkiwe sveta su pametne, mo}ne, lepe i bogate. Vrede najmawe 10 milijardi evra. @ive na Zapadu i na Istoku.

Biv{a “Modelsica” Aleksandra Nikoli} udala se 2005. godine za jednog od najbogatijih mu{karaca na svetu, ruskog biznismena Andreja Meqni~enka i postala Sandra Maqni~enko. Prema listi magazina "Forbs" bogatstvo biznismena Andreja Meqni~enka procewuje se na 23,7 milijardi dolara i zbog toga zauzima 85. mesto ove presti`ne svetske liste milijardera. Imaju sina i }erku, bogate naslednike.

Wena koleginica, vredna 100 miliona dolara, manekenka Ivana Berendika je udata u SAD za Tomasa Jermoluku, jednog od osniva~a kompanije “Gugl” i milijardera. I Anka Bo`i}, poreklom iz Sremske Mitrovice je bila uspe{na manekenka kada se udala za arapskog princa i milionera Jusufa Al Saraja,

poreklom iz Palestine. Danas se zove princeza Anka Al Saraj. @ive u Kairu i Parizu.

I Jelena Jakovqevi} je arapska princeza i milijarderka, jer je udata za Saida bin Draija sa kojim ima 4. dece. Ona je biv{a manekenka i misica, ali i modna dizajnerka. Zvani~no ime joj je Jelena bin Drai. Vlasnica je nekoliko klinika i bolnica, za le~ewe `ena i dece. Wihovo porodi~no bogatstvo se procewuje na dve milijarde dolara.

Bogati ameri~ki ko{arka{ Pol Xorx bio je zaqubqen u srpsku manekenku i igra~icu Danijelu Raji} iz Wujorka. Upoznali su se u Majamiju, dobili }erkicu i zapo~eli sudski spor oko starateqstva. Zavr{io se ven~awem i drugom }erkicom, tako da je Danijela danas sre}na majka i milijarderka.

I Ivana Bo`ilovi} je Amerikanka, ali beogradskog porekla. Poznata je kao glumica i manekenka, ali i kao `ena Endrua Fajerstona, naslednika porodi~nog biznisa u proizvodwi guma. Endrju je vlasnik vinarije i restorana u San Dijegu, gde `ive sa dvoje dece.

Po`arevqanka Nata{a Stankovi}, manekenka i glumica, svoju filmski karijeru je razvijala u Indiji. Nastupila je u bolivudskom filmu “Satygraha” 2013. godine i zavela najpopularnijeg indijskog igra~a kriketa. Hardik Pan|a je otac wihovog deteta i milion i po dolara, koliko vredi kao igra~ u Indiji.

U Turskoj je jako popularna na{a Ivana Sert, biv{a Mis Beograda. Udata je za Mehmeta Serta, bogatog gra|evinara sa kojim ima sina. Novopazarka \ejla \akovac se u Dubaiju zbli`ila sa Lerijem Vilsom, bodibilderom. Jelena \okovi} je supruga najbogatijeg srpskog tenisera Novaka \okovi}a, koji ima zaradu od 150 miliona evra.

Holivudska glumica Suzana Drobwakovi} je gospo|a Sa{a Ponti, jer je udata za Eduarda Pontija sina slavne Sofije Loren. Novosa|anka, poslovna `ena iz sveta mode Marijana Mateus bila je udata za Lotara Mateusa, nema~kog slavnog fudbalera i trenera, kog gledamo kao navija~a na Mundijalu u Kataru. Iako se razvela od Mateusa, zadr`ala je wegovo prezime i wegove milione.

Estradno “lu~e” Dragana Mirkovi} udala se u Be~u za hrvatskog biznismena Tonija Bijeli}a. Wen suprug je milijarder, jedan je od najuspe{nijih biznismena u Austriji, a sama Dragana je tre}a dama srpske estrade po zaradama. Toni Bijeli} je vlasnik jedne kompanije automobila, gra|evinske firme, televizije

i luksuznih nekretnina. Imaju dvoje dece i `ive u iznajmqenom luksuznom dvorcu "Ebenfurt" u Be~u.

Milijarderka je i Dajana Kosti}, }erka ~uvenog biznismena Koleta iz Novog Sada, koja je udata za Rinata Ahmetova, najbogatijeg Ukrajinca. On se bavi

1958. godine u porodici bawalu~kih Srba. Odrasla je i {kolovala se u Maglaju, Bawa Luci i Rijeci. Sedamdesetih godina odlazi u Milano, gde je radila kao manekenka. Kao model kompanije “Armani” upoznala je 1982. godine na trkama “Formule jedan” u Monci vlasnika Bernija Ekl-

„Just Energy grupe”, kompanije za trgovinu energentima i kapitala vrednog tri milijarde dolara. Veliki je humanista i dobrotvor. Izgradila je hram SPC u Kanadi i pomogla izgradwu stanova za izbeglice u Srbiji.

I Madlena Cepter je dobrotvorka i mecena umetnosti.

proizvodwom i prodajom ~elika, elektri~nom energijom i biznisom u sportu. Wegovo poslovno carstvo se ceni na 16 milijardi dolara.

Ipak, postoje tri Srpkiwe koje su najbogatije na svetu i koje su same zaradile svoje bogatstvo. One su dama sa dva imena i prezimena i zovu se Slavica Radi} Eklston iz Velike Birtanije, ina~e, carica Formule jedan, Ubavka Miti} tj. Rebeka Mekdonalds iz Kanade, kraqica nafte i gasa, i kraqica {erpi Madlena Ili} Cepter.

Slavica Radi} je ro|ena

stona i udala se (1984) za wega. Pre{la je da `ivi u Englesku i postala suvlasnik “Formule 1”, ali i modnih ku}a i trgovinskih centara u Velikoj Britaniji.

Po~etkom 21. veka Slavica Eklston je dogovarala sa tada{wim predsednikom Vojislavom Ko{tunicom da da investicije u Srbiji. Razvela se 2009. godine od supruga Bernija Eklstona, sa kojim ima dve }erke Tamaru i Petru Eklston, i nasledila 740 miliona funti. To je ~ini najuspe{nijom na{om poslovnom `enom i najbogatijom Srpkiwom u Londonu.

I Slavi~ine }erke su milionerke srpskog porekla. Tamara Eklston, (London 1985) je tako|e poslovna `ena. Vlasnica je i autor rijaliti tv programa „Tamarin svet“ u Engleskoj. Jedna od najpoznatijih naslednica i javnih mladih li~nosti u Evropi. Petra Ekslton, (London 1989.) je vlasnica modnog studija u Engleskoj. Jedna od najpoznatijih mladih dama u Evropi. ]erke na{e Srpkiwe `ive u SAD i Velikoj Britaniji.

Ubavka Miti} je poreklom iz Sarajeva, u kome je ro|ena 1953. godine. U Beogradu je studirala medicinu, ali je 1975. jednostavno oti{la u Kanadu. Udala je u Torontu i postala Rebeka Mekdonalds. Danas je vlasnica

Upravo

Madlena Ili} u porodici kroja~a. Diplomirala je na Filolo{kom fakultetu, na Katedri za srpski jezik i kwi`evnost. Od 1980. godine `ivi i radi u Austriji, [vajcarskoj i Monaku. Sa suprugom Filipom stvorila je u Lincu internacionalnu kompaniju “Zepter internacional”. Vrednost kompanije je procewena na 5,5 milijardi evra.

Osobenom filozofijom `ivota Madlena Cepter, sigurno najuspe{nija srpska poslovna `ena i milijarderka, uvrstila se u ~asni red velikih zadu`binara srpskog naroda. Osniva~ je Fonda Madlena Cepter, Muzeja Cepter, Galerije ZCpter, Opere i teatra “Madlenianum”, izdava~ke ku}e “Zepter book world”, aukcijske ku}e “Madlart”, Zadu`bine familije Cepter. Nosilac je visokog priznawa Ukrajinske akademije nauka kao mecena u ekologiji i kulturi. Prvi je dobitnik “Zlatnog venca” visokog priznawa dr`ave Srbije za poseban doprinos razvoju kulture i ogromna materijalna sredstva ulo`ena u zadu`bine, fondacije i umetnost dana{wice. @ivi i radi u Beogradu, Monte Karlu i Parizu.

je u Beogradu otvorila Kulturni centar i muzej „Madlena“. Ro|ena je Beogra|anka (1947.) sa imenom

Dimitrije, Georgije i Nestor su dokaz da `ivot pobe|uje!

Dimitrije, Georgije i Nestor, trojke iz Malog Zvornika, dokaz su da je sve mogu}e, da `ivot pobe|uje i kad sve izgleda crno i kad ovolikoj sre}i prethodi borba s rakom. Ali treba imati vere u boqe sutra i treba se boriti. Pri~a Bojane i Marka Ristanovi}a govori o dizawu iz pepela i sre}i najve}oj, u kojoj u`ivaju ve} pune ~etiri godine. A prethodilo je pet godina te{ke borbe.

Nesta{ni de~aci 9. novembra napunili su ~etiri godine. Niko ne bi rekao da su ro|eni u osmom mesecu, da su se sva trojica gurala u jednom stomaku. Ni{ta nisu ni mawi ni druga~iji od vr{waka. Put do wih bio je prete`ak.

– Ve} deset godina smo u braku, ali prvih pet bila je borba za potomstvo. Najpre, imala sam odranije problem sa {titnom `lezdom, koji je do tada mirovao. Me|utim, kad je nakon rutinskog pregleda Marku dijagnostikovan karcinom, krenuo je pakao. Taj stres bio je okida~ da se moj problem aktivira, pa mi je hitno izva|ena i {titna. Sre}om, bar to nije bilo kancerogeno – pri~a Bojana.

Paralelno s tim i{la je borba za Marka.

– Odmah je operisan i i{ao je na hemioterapiju. Sva{ta mi je prolazilo kroz glavu. Ali uspevali smo da se psihi~ki odr`imo na povr{ini jer smo jedno drugom bili bezrezervna podr{ka. A i mimo svega, uvek me je dr`ao neki optimizam, izbije kad se najmawe nadam – ka`e Bojana.

Uspeli su Ristanovi}i da se izbore i sa rakom – nakon operacije i hemioterapija tragova maligne bolesti nigde nije bilo! Sre}i nije bilo kraja. Kre}e borba za potomstvo. Podrazumevala se vantelesna oplodwa (VTO).

– Trebalo je godinu dana da sve legne, da se povratimo, bili smo psihi~ki istro{eni. Usledio je prvi poku{aj VTO. Zatrudnela sam, jedan plod. Ali nema sr~ane radwe. Jo{ jedan te`ak psihi~ki pad. Ipak, imali smo jedno drugo, suprug je bio ~vrst kao stena. Kad smo se malo stabilizovali, posle nepunih godinu dana, opet smo krenuli u postupak. Tri ploda

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

su mi vra}ena – pri~a Bojana, pa nastavqa:

– Ostala sam trudna, suze su same potekle. Zatim {ok na prvom ultrazvuku: “Imamo tri bebice”, rekla je doktorka, ali i dodala da je wena du`nost da nam ka`e da je trudno}a visokorizi~na i da postoji mogu}nost embrioredukcije, tj. da ostane samo jedan ili dva ploda kako bih je iznela. Odlu~ili smo da ni{ta ne diramo, pa {ta nam bog da. Nek bog odlu~i.

Javili su se strahovi da li }e izneti. Ali je uvek vukao napred taj wen optimizam.

– Imala sam {kolsku trudno}u, iako sam imala 35 godina i tri bebe u stomaku. Ali nisam uspela da je iznesem do kraja. Le`ala sam dugo u bolnici na odr`avawu i izdr`ala 33 nedeqe i ~etiri dana do tog 9. novembra 2018. Prvo se rodio Dimitrije

– veli Bojana i ka`e:

– Doneli su mi Georgija da ga dotaknem, osetim i odneli ga na neonatologiju, gde je bio 21 dan. A sa Dimitrijem i Nestorom sam posle desetak dana oti{la ku}i. De~aci su dobro, bez ikakvih dijagnoza i posledica.

Ristanovi}i sad u`ivaju u svakom danu: – Borimo se s tri zdrava, sre}na i nesta{na de~aka, kojima je najbitnije da ska~u, pewu se, tr~e… Mirni su samo kad im ~itamo kwige. I glavna misao nam je kako da im pru`imo pravo detiwstvo i odgajimo u dobre qude. M. T.

Legendarni peva~ Toma Zdravkovi} preminuo je davne 1991. godine, a legendarne pri~e o wemu i daqe postoje. Jedna od pri~a je i ona gde je Toma do{ao u kafanu i niko nije poverovao da je to on. Sve se de{avalo u selu Desimirovac pored Kragujevca. U Domu koji i dan danas postoji 1971. godine vodio se `ivahan kafanski `ivot. U to vreme jednu od retkih kafana sa muzikom dr`ao je ~uveni kafexija Vlasta Ivanovi}, sa svojim ro|enim bratom A}imom.

Te no}i svirala je muzika, u kafani je

bilo puno sveta. [umadija je imala tek nekoliko takvih mesta. U neko doba no}i u{ao je mladi} od svojih dvadesetak godina, krvave ko{uqe, poderanih pantalona i razbaru{ene kose.

“Ja sam Toma Zdravkovi}. Potrebna mi je pomo}. Bez dinara sam, a moram za Beograd”, rekao je tada navodno Toma. Prisutni su po~eli glasno da negoduju “da ih ne zaj*bava i da se ne}e dobro po wega zavr{iti”. Uporno je ponavqao da je Toma Zdravkovi}.

Kada je ve} do{lo do tu~e, po{to mu

niko nije verovao – sin gazde kafane Slobodan Ivanovi}, u ^ar{iji poznat kao Tikir i sam muzi~ar usko~io je me|u svetinu i izveo momka sa strane. Bio mu je poznat. Iz iste one ko{uqe uzeo je li~nu kartu i tamo je pisalo “Tomislav Zdravkovi}”.

“Qudi bre ovo stvarno Toma”, rekao je Sloba. Nastala je prava euforija. Doneli su mu novo odelo, nosili ga na rukama, fe{ta je trajala do samog jutra… Ujutru ga je taksi odvezao do Beograda. Zamiqivo je da su Tomu kitili nov~anicama, a on upravo vra}ao muzi~arima koji su ga pratili.

Naposletku, kada je polazio ugurali su mu novac u isto ono odelo koje su mu doneli. R. N.

U slede}em broju:

Znam za{to te ne vole ni Srbi ni Hrvati, re~e Moka Aleksandru Petrovi}u

(2.250 grama), pa Georgije (1.650 grama) i na kraju Nestor (2.200 grama). Jedino ~ega se se}am jeste da sam se posle poro|aja probudila, nazvala supruga da ka`em da sam se porodila i da su mi rekli da jedna beba ide na neonatologiju. Potom sam nastavila da spavam

Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

VIDE]E GA POLA SRBIJE: Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Po~etak 2023. godine mo`da ne obe}ava mnogo, ali kao i svaki novi po~etak uvek otvara neke druge i nove perspektive. Iz mog li~nog ugla kakvi god od bili doga|aji koji su nas u me|uvremenu sna{li (u pro{loj godini), prostora za afirmativnost uvek ima i to je najve}a dra` i izazov samog `ivota. Generalno gledano, Australijanci u celini jesu jedno de-fakto pozitivno dru{tvo. Wihov optimizam se pre svega bazira na jednom kontinuitetu dru{tvenih odnosa, koji ih ~ini jednom relativno homogenom i stabilnom nacijom. Na pitawe

PERSPEKTIVE I NADE NA KRILIMA STARE SLAVE

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

mene donosi jedan konstantni dru{tveni optimizam.

Jedan od najve}ih australijskih sinova svih vremena nekada{wi prvi ministar Gof Vitlem (11. jul 1916 – 21. oktobar 2014), se slobodno mo`e okarakterisati kao najzaslu`niji za ra|awe te nove i pozitivne Australije. Vitlem je slu`io kao federalni premijer samo tri godine, a uradio je vi{e za naciju od ve}ine drugih premijera zajedno. Iako sam o Vitlemu, kao wegov veliki po{tovalac ve} pisao ranije, ne mogu da propustim priliku da na po~etku ove nove godine ne pomenem wegov revo-

U Vukovaru:

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

koje nas ~ini ponosnim. Jedna tre}ina Australijanaca i daqe je po najnovijem popisu (2021) ro|ena van Australije i to je ta nit koja trajno povezuje generacije doseqenika na novom kontinentu. Iako jedna nevidqiva i skrivena dru{tvena podela na one koji su prva, druga ili tre}a generacija doseqenika jo{ uvek postoji, ona je sve slabija iz te neke generalne perspektive.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

ju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi

Stotine putnika zadr`ane na kruzeru kod obala Australije zbog gqivica na trupu broda

Stotine putnika ~eka na kruzeru koji je usidren u blizini obale Australije da sa wegovog trupa budu uklowene gqivice, pa da dobije dozvolu da u|e u luku.

dok je usidren van australijskih voda“, dodala je ta slu`ba.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne genera-

Biti Australijanac u pravom i pravnom smislu te re~i, zna~i pre svega prihvatiti ~iwenicu jedne pozitivne i afirmativne simbioze dru{tvenih i multieni~kih odnosa. Iako pripadni-

Brod Viking Orion navodno nije dobio dozvolu da pristane u Adelaidu.

Brod navodno nije dobio dozvolu da pristane ni u Krajst~er~u, Danedinu i Hobartu na Novom Zelandu.

SRBI IZ HRVATSKE

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

– Hrvatske vlasti su se iznenadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukovaru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Zakonu o pravu mawina, svaka nacionalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana na wihovom jeziku – ka`e na{ sagovornik.

Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

Dok su table vi{e simboli~an

kako jedna zemqa sa vi{e od 200 etni~kih grupa mo`e biti stabilna te{ko je odgovoriti, ali ona to u svakodnevnoj praksi zaista i jeste. U pore|ewu sa ~itavom Evropom ili na primer samo Francuskom, Australija je oti{la mnogo daqe u uskla|ivawu me|uetni~kih odnosa i to jeste jedna ~iwenica. Harmonija australijskog dru{tva jeste golim okom vidqiva, i na to svakako svi mi zajedno danas mo`emo biti ponosni. Naravno, svi ve} znamo da nije oduvek bilo tako i da istorija stvarawa jednog multietni~kog i multikulturnog australijskog dru{tva ima svoje uspone i padove, posebno posmatraju}i period u posledwih pola veka. Sve do po~etka sedamdesetih godina pro{log veka, Australija je bila jedna sasvim druga dr`ava, i u pravom smislu te re~i, jedna tipi~na engleska kolonija. Australija danas, i od pre pet decenija se nikako ne mo`e upore|ivati, ali upravo nam to stawe jedne kvalitativne kontinuirane vremenske pro-

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi trebalo da budu zastupqeni u gradskim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema perspektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci.

Odvojene {kole

Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hrvatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra-

lucionarni doprinos Australiji. Na`alost, bio je uklowen sa vlasti od strane tada{weg generalnog guvernera Xona Kera, pod jo{ uvek nerazja{wenim okolnostima. Danas skoro pola veka kasnije potpuno je jasno da je Ker to uradio u dogovoru sa drugim politi~kim faktorima. Naravno i da je pokojna kraqica Elizabeta Druga sve to vrlo dobro znala. Bez obzira na razne politi~ke i me|unarodne okolnosti, u to vreme se smatralo da je Vitlem oti{ao predaleko u svojim unutra{wim dru{tvenim i politi~kim reformama. Sve {to je danas najvrednije u australijskom dru{tvu, po~ev od multikulturalnosti, vra}awa prava tradicionalnim vlasnicima Aborixinima, besplatnog zdravstva i obrazovawa, mo`e se iskqu~ivo zahvaliti premijeru Vitlemu. Danas, sa ove vremenske distance je potpuno jasno i da je Vitlem nedvosmisleni otac moderne i jedne potpuno nove Australije. I upravo je to, ono veoma uspe{no multietni~ko i multikulturno dru{tvo,

agresorima”. Kako smo to mi agresori kada ovde `ivimo stotinama godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske porodice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

Daleko od pogleda prolaznika, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spomen-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

ci Aborixina, kao prve nacije Australije jo{ uvek nisu dobili mesto koje im pripada u na{em dru{tvu, postoje realna o~ekivawa da }e se to uskoro i dogoditi. U tom pogledu pre svega ohrabruju ~este pozitivne izjave aktuelnog federalnog premijera Entonija Elbanizea u vezi sa tim. I upravo je to ta Australija koja neumorno kora~a putem Vitlema i wegovih sledbenika. Tekovine i zaostav{tina wegove kratke ali veli~anstvene vladavine, mogu uvek biti stabilna osnova za sve budu}e federalne premijere. Na krilima te stare slave australijskih laburista, mo`e svakako nastaviti i Elbanize. Nadajmo da }e nam i ova 2023 u tom pogledu biti druga~ija od one prethodne. Mawe dnevne a vi{e vizionarske politike, to je ono {to nam je svima potrebno, danas vi{e nego ikad u na{oj modernoj istoriji.

Australijsko odeqewe za ribarstvo saop{tilo je da su gqivice bioful mo`da {tetne.

Zvani~nici su rekli da brodski trup mora biti o~i{}en pre nego {to u|e u zemqu.

Bioful je skup mikroorganizama, biqaka, algi ili malih `ivotiwa, i mo`e preneti invanzivne vrste u stani{te koje im nije prirodno.

Odeqewe za ribarstvo navelo je da je tretman gqivica bio uobi~ajena praksa za sva me|unarodna plovila i da brod mora biti o~i{}en da bi se izbeglo da {tetni morski organizmi budu uneti u australijske vode.

„Agent brodske linije direktno je ukqu~io profesionalne ronioce da o~iste trup broda

Jedan putnik napisao je na tviteru da je vi{e od 800 qudi ukrcano na brod, i da su mnogi od wih uznemireni i quti zbog nemara kompanije.

^etvrtak 22. jul 2021. 11

Brod koji ima 14 spratova i mo`e da preveze 930 osoba, napravqen 2018, navodno se usidrio oko 27 kilometara od obale, dok traje ~i{}ewe.

U saop{tewu, operator Viking priznao je da „ograni~ene koli~ine“ u odnosu na uobi~ajeni morski rast uklawaju sa trupa broda i dodao da je to uticalo da brod propusti nekoliko pristani{ta na svom planiranom putovawu.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Prema wihovim navodima o~ekuje se da brod otplovi u Melburn, a gostima na brodu obe}ana je kompenzacija zbog doga|aja koji su uticali na wihovo putovawe.

za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqava-

Posle posete selima u okoli-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku

Ranko Pivqanin

Mislima }emo razgovarati sa ma{inama!

Lajkov~anka, dr Branka Vu~eti} (74), profesor Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Sidneju, ~lan Akade mije nauka Australije, ubraja se me|u vode}e svetske nau~nike koji se bave razvojem digitalnih i internet telekomunikacija!

Sara|uje sa najve}im svetskim kompanijama u toj oblasti, objavquje radove u presti`nim nau~nim ~asopisima, dobitnica je brojnih me|unarodnih priznawa za svoj rad, me|u kojima australijske "Eureke", te Nagrade prijateqstva, koju Kina dodequje zna~ajnim stranim dr`avqanima!

Briqantno je osnovnu {kolu za vr{ila u Lajkovcu, Sredwu elektro tehni~ku u Lazarevcu. Posle zavr{enog Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, magistrirala je i doktorirala, a 1985. go dine oti{la u Australiju, u Adelaidu, da bi u~estvovala u me|unarodnom projektu iz satelitskih telekomunikacija. Potom se preselila u Sidnej, gde je odranije `iveo wen otac, kasnije joj se pridru`io suprug Slobodan, koji je nekoliko godina kasnije preminuo. U tom, za porodicu veoma te{kom trenutku, Branka se nalazila na odmoru u Lajkovcu, sa sinom Jovanom i }erkom Ninom. Suprug, ro|eni Beogra|anin, sahrawen je u selu Velika, kod Plava, u Crnoj Gori, iz kog su wegovi roditeqi. - Jo{ u osnovnoj {koli zavolela sam elektrotehniku, a Nikola Tesla je moj veliki uzor, vodiqa kroz bavqewe naukom - ka`e dr Branka. - Tesla je rekao da radio-komunikacije, ako se umre`e, mogu zemaqsku kuglu da pretvore u ogroman mo-

POZIV PREMIJERA KINE

LI KE]IJANGA

- Svojevremeno sam bila u Kini, u pogonu za gradwu pametnih ku}a i tek {to sam se vratila u Sidnej, dobila sam poziv da se ponovo vratim u Peking - prise}a se dr Branka. - Pomalo u {ali, rekla sam da mogu ponovo da do|em samo

da mi je poziv uputio

oti{la sam u tu mnogoqudnu

ske Nove

zak, prepun informacija, a mo}i }emo da mu pristupimo sa bilo kog mesta, uz pomo} malih aparata koji }e da stanu u xep. Srpski genije zapravo je jo{ tada opisao i predskazao pojavu interneta i mobilnih telefona! Inspirisao me i veliki nau~nik Klod [enon, otac digitalnih telekomunikacija, koji je rekao da one, umesto analognih, mogu da prenesu ogroman broj informacija, uz visok kvalitet, ali uz kori{}ewe kodova za spre~avawe smetwi. Bavim se upravo razvojem tih kodova. Srpska nau~nica, sa kolegama u Australiji i {irom sveta, radi na una-

pre|ewu 5G mre`e mobilne telefonije, te razvoju be`i~nog prenosa na velike daqine uz, za dana{we uslove, ogromne brzine, pouzdanost i kvalitet. ^lanica je ekspertskog tima za razvoj mobilne mre`e {este generacije, projekta koji finansira Vlada Australije. - ^itava nau~na zajednica radi na projektovawu 6G mre`e, koja }e u budu}nosti biti primewivana u sistemima svih vrsta industrije, elektroenergetskih postrojewa, saobra}aja, komunikacija, medicine, ali i svakodnevnog `ivota, ku}nih poslova, zabave i slobodnog vremena qudi - obja{wava dr Vu~eti}. - U odnosu na 5G, {esta mre`a bi}e 100 puta br`a i pouzdanija, uz desetostruko mawe ka{wewe podataka. U budu}nosti, postoja}e trilioni raznih senzora koji }e svuda biti raspore|eni, pomo}u kojih }e ure|aji, ma{ine i aparati mo}i da prepoznaju okolinu, koriste tako prikupqene podatke i qudima omogu}e boqi, lak{i i kvalitetniji `ivot.

Tako }e lekari mo}i u realnom vremenu da obavqaju hirur{ke intervencije na daqinu u bilo kojoj bolnici na svetu, uz pomo} odre|enih ure|aja da kontroli{u i imaju stalni uvid u zdravstveno stawe pacijenata, odre|uju terapiju, le~ewe... Dr Branka isti~e da }e roboti, u bliskoj budu}nosti, imati ve{ta~ku inteligenciju ravnu qudskoj u mnogim segmentima `ivota.

- Postoje ure|aji, aparati i sistemi, odnosno aplikacije, koji ne mogu da toleri{u ka{wewe ili gre{ke u prenosu podataka - isti~e na{a sagovornica.Bavim se razvojem kodova koje je opisao nau~nik [enon, koji elimini{u gre{ke i smetwe u prenosu podataka be`i~nim vezama, jer su one fleksibilnije, jednostavnije i jeftinije za instalirawe od opti~kih kablovskih mre`a, naro~ito kada su u pitawu mobilni ure|aji ili roboti. Jedno od mojih nau~nih dostignu}a od pre dve decenije su adaptivni kodovi koji su postali me|unarodni standard u satelitskim komunikacijama, potom i u mobilnoj telefoniji.

SIDNEJSKI UNIVERZITET

9. NA SVETU

Oblast telekomunikacija na Sidnejskom univerzitetu, na ~ijem je ~elu dr Branka Vu~eti}, ove godine rangirana je na deveto mesto na svetu na {angajskoj listi, a prva je u Australiji. [angajska lista, iako neformalna, ubraja se me|u najcewenije i presti` je biti na woj. Sem broja biv{ih studenata, nastavnika i istra`iva~a koji su dobitnici Nobelove nagrade i Fildsove medaqe, kao kriterijum se uzima i koliko je radova zaposlenih bilo citirano u najzna~ajnijim nau~nim ~asopisima sveta.

Sa kolegama je sara|ivala sa brojnim svetskim kompanijama iz oblasti telekomunikacija, interneta i mobilne telefonije. Objavila je oko 400 radova u najzna~ajnijim nau~nim ~asopisma {irom planete, iz kojih su delovi vi{e od 20.000 puta citirani!

- Zamisli Tesle i [enona omogu}ile su sada{wim i budu}im generacijama ogromne blagodeti - ka`e dr Branka. - Jo{ ne znamo koje }e biti kqu~ne aplikacije i primena 5G, a ve} razvijamo {estu generaciju mobilne mre`e. Mo`da }e to, na primer, biti specijalne nao~are umesto sada{wih mobilnih telefona, virtuelna i produ`ena stvarnost, mogu}nost da mislima direktno komuniciramo sa ma{inama, da qudi i roboti razumeju jedni druge... Sve to su pretpostavke, koje deluju nestvarno, kao nau~na fantastika, ali i sve {to sada koristimo svojevremeno su bila samo – ma{tawa. B. P.

ako bi me pozvao predsednik Kine. Usledio je odgovor,

li~no premijer Narodne Republike Kine Li Ke}ijang. Naravno,

uspe{nu zemqu, gde sam prisustvovala proslavi kine-

godine, koju je organizovala wihova vlada...

Kineski premijer Li Ke}ijang pozdravqa Branku

Jedno od priznawa u Australiji

16 ^etvrtak 10. decembar 2020.

DOGA\AJI 2022. ^etvrtak 5. januar 2023.

KOJI SU OBELE@ILI

Godina za nama bila je turbulentna, smewivali su se lepi i mawe lepi doga|aji, ali i oni koji su potpuno promenili mapu sveta, regiona pa i Srbije.

Svet je zaboravio na korona virus, ali je zato novi doga|aj potpuno zaokupio pa`wu - rat u Ukrajini. To se odrazilo i na prlike u Srbiji, a osim toga, popis, izbori, nova Vlada, inflacija i cene stanova, \okovi} proteran iz Ausralije, voz “Soko”... samo su neke od tema koje su obele`ile 2022. godinu.

Predstavqamo vam 20 najzna~ajnijih doga|aja iz 2022. godine.

1. \okovi} proteran iz Australije Po~etak 2022. godine obele`ilo je proterivawe Novaka \okovi}a iz Australije. Srpskom teniskom asu ne samo da nije bilo dozvoqeno da nastupi na Australijan openu, gde je rekorder po broju osvojenih pehara, po{to nije bio vakcinisan na korona virus, nego je desetak dana trajalo wegovo maltretirawe, provla~ewe kroz sudove i opskurne hotele u kojima su boravili migranti. \okovi} je na kraju deportovan 16. januara iz Australije nakon {to je sud odbio wegovu `albu na ukidawe vize i dobio je trogodi{wu zabranu ulaska u zemqu koja je, sre}om, kasnije poni{tena.

2. “Soko“ juri 200 km/H

Sredinom marta otvorena je brza pruga od Beograda do Novog Sada, kojom voz “Soko” sada prevozi putnike od prestonice do srpske Atine za samo 33 minuta, razvijaju}i tokom putovawa brzinu i do 200 kilometara na ~as. Pored ekspresnog voza, koji staje samo na stanici na Novom Beogradu, preko dana saobra}aju i regio ekspres vozovi koji putuju 47-48 minuta i regio polasci kojima je u jednom pravcu potrebno 55 do 57 minuta. “Soko” je na po~etku odmah postao atrakcija, a pune kompozicije devet meseci kasnije pokazuju koliko su Srbiji neophodne brze pruge.

3. Rat u Ukrajini

Kada je Rusija 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu niko nije mogao ni da sawa da }e ovaj oru`ani sukob potrajati (bar) do 2023, ali i da }e postati rat koji je toliko promenio svet. Umesto ruskog blickriga, dobili smo iscrpquju}e borbe. Desetine hiqada qudi je poginulo, vi{e od deset miliona qudi je izbeglo iz Ukrajine, ali i Rusije, a rat je doveo do ekonomskog zemqotresa koji je ponajvi{e pogodio Evropu.

4. Rio Tinto

Po~etkom godine, nakon nekoliko meseci tokom kojih su trajali protesti gra|ana, Vlada Srbije odlu~ila je da stavi ta~ku na slu~aj „Rio Tinto“, odnosno da poni{ti sve dozvole i planove koji su postojali oko iskopavawa i eksploatacije litijuma na teritoriji op{tine Loznica.

- Time smo ispunili sve zahteve ekolo{kih protesta i stavili ta~ku na „Rio Tinto“ u Srbiji. Ovim je, {to se ti~e projekta „Jadar“ i „Rio Tinta“, sve zavr{eno. Gotovo je - rekla je premijerka Brnabi} 20. januara. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u vi{e navrata kasnije istakao da je odluka o stopirawu eksploatacije litijuma wegova velika gre{ka.

5. Maratonski izbori

Na aprilskim izborima mogli bismo da ka`emo ni{ta novo: Aleksandar Vu~i} je trijumfovao u prvom krugu i stigao je do drugog predsedni~kog mandata, SNS je trijumfovala i na parlamentarnim izborima, istina mawe ubedqivo nego ranijih godina, bez apsolutne ve}ine, a uz pomo}

SPS uspela je da zadr`i i tesnu vlast u Beogradu gde je Aleksandar [api} izabran za novog gradona~elnika.

Izbore je obele`ila meksi~ka sapunica na izbornom mestu u Velikom Trnovcu (op{tina Bujanovac), gde se glasalo pet puta, pa smo kona~ne rezultate saznali tek tri meseca nakon odr`anih izbora?!

6. Ga{ewe korone

Po~etkom godine, dolaskom novog soja omikrona, imali smo najja~i udar korone od wenog pojavqivawa u martu 2020, sa preko 19.000 zara`enih na dan. Ipak, to je po svemu sude}i bio po~etak kraja pandemije, po{to je bolest oslabila i sada je sve vi{e nalik obi~nom gripu.

U me|uvremenu ukinute su skoro sve restriktivne mere, osim obavezne izolacije od sedam dana za sve pozitivne na koronu. Kona~no, pre nekoliko dana po~elo je zatvarawe kovid ambulanti, pa sada svi koji imaju simptome prvo moraju kod svog izabranog lekara. Vi{e nema ni Kriznog {taba, pa je dr Predrag Kon mogao da ode u zaslu`enu penziju.

7. Popis

Dugo ~ekani popis stanovni{tva posle 11 godina trajao je tokom celog oktobra, a u nekoliko gradova imao je i desetodnevni produ`etak. Prvi put je popisivawe vr{eno pomo}u tableta, a prvi preliminarni rezultati su pokazali da u Srbiji `ivi oko 6,7 miliona stanovnika, odnosno oko pola miliona mawe nego 2011.

Ipak, ve} na prvom koraku je ba~ena sumwa na rezultate po{to se ispostavilo da je broj popisanih bio mawi za 218.000 qudi, a da su oni dodati na osnovu administrativnih podataka, odnosno da je kori{}en kombinovani model popisa iako to ranije uop{te nije bilo ni spomiwano ni najavqivano. Kona~ni rezultati se o~ekuju tokom 2023. i 2024.

8. Inflacija

Rat u Ukrajini doveo je do velike ekonomske krize, umnogome ~ak i ja~e od one koju je izazvala pandemija korona virusa. Pa ni Srbija nije bila izuzetak.

Inflacija se prema zvani~nim podacima kre}e oko 15 odsto, ali su cene nekih, pre svega prehrambenih namirnica, poskupele mnogo vi{e. Cene mleka i mle~nih proizvoda su pove}ane od 50 do 80 odsto, a sli~no je bilo i sa cenom jaja, mesa, uqa, vo}a, povr}a...

Povrh svega eksplodirao je i euribor, pa su drasti~no pove}ane i rate kredita, posebno onih koji su se zadu`ili zbog kupovine stana.

9. Dolazak Rusa

Po~etak rata u Ukrajini, a posebno kada je sprovedena mobilizacija u Rusiji, doveli su do selidbe velikog broja ruskih i ukrajinskih gra|ana u Srbiju. Prema posledwim podacima, od 24. februara je u na{u zemqu stiglo vi{e od 140.000 Rusa i nekoliko desetina hiqada Ukrajinaca.

Oni su stizali u tri velika talasa. Prvi je bio odmah nakon po~etka ratnih sukoba, drugi tokom letwih meseci, a tre}i nakon {to je progla{ena delimi~na mobilizacija u Rusiji. Ovaj tre}i talas je bio najja~i i najdu`i, ali prema tvrdwama qudi iz agencija koje se bave iznajmqivawem stanova, i on je pri kraju. Ko je hteo i mogao, taj je ve} do{ao u Srbiju.

10.

Cene stanova

Dolazak vi{e od 150.000 Rusa i Ukrajinaca u Srbiju izazvao je pravi zemqotres na tr`i{tu nekretnina u na{oj zemqi, a posebno u Beogradu. Cene stanova i ku}a su drasti~no sko~ile, posebno kada je u

pitawu najam nekretnina u centru prestonice.

Mese~ne rente su u nekim delovima Beograda ~ak i duplirane, pa je skoro nemogu}e na}i stan u {irem centru grada za mawe od 500 evra, a ~ak i na periferiji je potrebno bar 300 evropskih nov~anica.

Zbog ovoga su se mnogi podstanari na{li u velikom problemu, pa su neki qudi iz unutra{wosti zemqe morali da se vra}aju u rodni kraj jer nisu vi{e mogli da pla}aju sme{taj u Beogradu.

11. Tragedija u rudniku

Osmorica rudara, od kojih je najmla|i imao samo 31 godinu, poginuli su u te{koj nesre}i koja se dogodila 1. aprila u rudniku „Soko“ nadomak Sokobawe.

Kako su istakli nadle`ni, nije bilo eksplozije, ve} su se rudari ugu{ili zbog visoke koncentracije metana, odnosno “do{lo je do proboja metana i wegova koncentracija bila je ~ak 95 procenata”. Istraga o odgovornosti nadle`nih u rudniku, koji posluje u okviru “Resavice”, i daqe traje, a sam rudnik “Soko” je zatvoren od dana kada se nesre}a dogodila.

12. Kosovo

Posle relativno mirne prve polovine godine, druga je donela mnogo tenzija na Kosovu i Metohiji. Po~elo je zbog li~nih dokumenata, pa registarskih tablica, lokalnih izbora, na kraju hap{ewa Srba... Ipak jasno je i da je do eskalacije do{lo u trenutku kada se pojavio novi, [olc-Makronov plan za dijalog Beograda i Pri{tine koji je dobio podr{ku zemaqa EU i SAD. Tako 2022. godinu ispra}amo sa upadom kosovskih specijalaca na sever Kosmeta, barikadama, blokadama koje su 20 dana stajale na putevima, izlaskom Srba iz pri{tinskih institucija, zahtevom Srbije upu}enom Kforu za povratak srpske vojske i policije na KiM.

13. Temeqni ugovor

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije i premijer Crne Gore Dritan Abazovi} potpisali su 3. avgusta u Podgorici Temeqni ugovor izme|u SPC i Crne Gore, deset godina nakon prve verzije koju je svojevremeno Mitropolija crnogorsko-primorska uputila Vladi Crne Gore. Potpisivawe ovog dokumenta izazvalo je novi potres na crnogorskoj politi~koj sceni, {to je, izme|u ostalog, kasnije dovelo i do smene vlade Dritana Abazovi}a. Ina~e potpisivawe ugovora obavqeno je bez prethodne najave i bez prisustva medija.

14. Najdu`e ~ekana Vlada Srbije

Nova Vlada Srbije je ve} na prvom koraku oborila neke rekorde. Naime, ona je bila najdu`e ~ekana po{to je od izbora do dana kada su novi ministri polo`ili zakletvu pro{lo ~ak 206 dana. Izbori su odr`ani 3. aprila, a Vlada Srbije je konstituisana tek 26. oktobra. Ana Brnabi} je u{la u istoriju obnovqenog sprskog vi{estrana~ja po{to je po tre}i put postavqena za premijerku, a u wenom novom timu na{la su se neka nova i neka stara imena, a bilo je i onih koji su samo promenili pozicije. Najvi{e pa`we privukao je izostanak Zorane Mihajlovi}, Neboj{e Stefanovi}a, Aleksandra Vulina (posle postavqen za direktora BIA...).

15.

Masakr na Cetiwu

Sredinom avgusta na Cetiwu u Crnoj Gori se dogodio jedan od najve}ih masovnih zlo~ina na tlu nekada{we Jugoslavije. Vuk Borilovi} (35) izvr{io je pravi masakr kada je pobio deset qudi, me|u kojima i decu, te ranio jo{ {est osoba pre nego {to je likvidiran.

Ni dan-danas nije otkriveno {ta je bio “okida~” za ovakav strahovit zlo~in, u kojem su stradali bliski poznanici i prijateqi monstruma Borilovi}a.

16. Su|ewe veka Veqi Nevoqi

Su|ewe veka, kako su mnogi nazvali sudski postupak protiv monstruoznog klana Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a, kona~no je po~elo nakon nekoliko odlagawa, pa i hap{ewa advokata Lazarevi}a. Svedoci saradnici su u dosada{wem toku otkrili da je ova kriminalna grupa, koja je bila surova poput meksi~kih kartela, najverovatnije izvr{ila barem jo{ deset ubistava, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, [paniji, Gr~koj, ali i da se specijalizovala za eliminaciju svih navija~kih vo|a Partizana koji nisu bili “po wihovoj meri”. Su|ewe u Specijalnom sudu bi}e nastavqeno ve} po~etkom 2023. godine.

17

Osu|en Zoran Marjanovi}

Zoran Marjanovi} 22. jula je progla{en krivim za ubistvo supruge i peva~ice Jelene Marjanovi} i osu|en je na 40 godina zatvora! Podsetimo, Jelena je brutalno ubijena 2. aprila 2016. godine na nasipu u nasequ Crvenka u Bor~i, gde je sa suprugom Zoranom i k}erkom Janom do{la kako bi tr~ala.

Za ubicom se tragalo godinu i po dana, a onda je Zoran uhap{en u septembru 2017. godine i od tada je bio jedini osumwi~en za ovaj zlo~in. Ipak, radi se tek o prvostepenoj presudi i ve} po~etkom 2023. o~ekuje se da Marjanovi}evi advokati ulo`e `albu.

18. Mundijal u Kataru Reprezentativci Srbije su prepuni optimizma oti{li na Svetsko fudbalsko prvenstvo, uz poruke “dajte Brazil da se igramo”, “finale, {to da ne”, ali su se iz Katara vratili ekspresno, posle samo tri odigrane utakmice i sa tek jednim osvojenim bodom. Kako su istakli pojedini stru~waci, “igrali smo za utisak, a ne za rezultat”.

Na`alost, umesto o sjajnim pobedama i golovima, tokom Mundijala vi{e se pri~alo o navodnim qubavnim aferama pojedinih fudbalera. Jednostavno, nije bilo strasti kakva je vi|ena kod Argentinaca ili Marokanaca, talenta kakav su demonstrirali Francuzi, odnosno organizovanosti koja je krasila Hrvate. Argentina i Mesi su postali {ampioni.

19. Smrt kraqice Elizabete

Britanska kraqica Elizabeta II (96) preminula je 8. septembra, nakon {to je provela vi{e od sedam decenija na tronu dok se Velika Britanija obnavqala od rata, izgubila carstvo, transformisala svoju ekonomiju, kada je u{la i iza{la iz EU. Ona je postala i drugi najdugove~niji suvereni monarh 13. juna 2022. godine, preuzela je tron 2. juna 1953, posle o~eve smrti, kada je imala 25 godina. Na sahrani je bilo vi{e od 2.000 zvanica.

20. Matej Peri{

Posle potrage koja je trajala ~ak 139 dana, u Dunavu kod Ade Huje prona|eno je telo 27-godi{weg Spli}anina za kojim su policija, ali i ceo Beograd i Srbija, tragali jo{ od kobne no}i izme|u 30. i 31. decembra 2021. Posledwi put vi|en je ispred kluba “Gotik” gde je bio sa dru{tvom iz Splita, odakle je oti{ao iz nepoznatih razloga. Peri{a su nadzorne kamere hvatale narednih desetak minuta, a potom mu se gubi svaki trag. Kako je utvr|eno, nije bilo re~ o nasilnoj smrti. Ova stra{na tragedija spojila je u bolu i tuzi Beogra|ane i Spli}ane, ali i ceo region.

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

PRAZNIK OCI U LIVERPULU

Prvog dana 2023. godine, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici molitveno su obeli`ili praznik Oci ili O~evi, koji se smatra na{im doma}im praznikom jer ga praznuje samo na{a crkva, praznik koji pada uvek u nedequ pred Bo`i}.

Detiwci, Materice i Oci su praznici posve}eni porodici i slu`e da se porodica u danima radosti, kada i{~ekujemo ro|ewe sina Bo`ijeg osna`e i oja~aju porodi~ni odnosi dele}i qubav jedno prema drugom.

Toga dana u crkvi Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul, liturgiju je slu`io i vernike pri~estio, stare{ina hrama prota Aleksandar Milutinovi}.

Apostole je ~itao Milorad Brane`ac a odgovarao crkveni hor.

ujutru sa osve}ewem Badwaka, tako da }e vernici mo}i preko ~itavog dana da osve}ene gran~ice ponesu svojim ku}ama.

Badwe ve~e je od 6 ~asova uve~e, jutarwa slu`ba ta~no u pono}, a u subotu 7. januara na Bo`i}, liturgija po~iwe u 10 ~asova pre podne.

VESELI DO^EK KALENDARSKE NOVE 2023. GODINE U SRPSKOM CENTRU BONIRIG

Vredni ~lanovi uprave Srpskog centra u sidnejskom predgra|u Bonirig, kao i radno osobqe, pripremili su za vi{e stotina gostiju veseqe koje }e svi posetioci dugo pamtiti.

Od ulaza u salu gde su gosti do~ekani {ampawcem, pa do fajronta atmosfera bila je zaista

na nivou kako i dolikuje novogodi{wem slavqu.

Prvoklasni {timung priredili su ~lanovi orkestra Dragana Vujadinovi}a i solisti Zore, Toni, Stojan, Bina i Markus koji su veselili goste do sitnih jutarwih sati.

Ta~no u pono} odvijala se

predivna slika kada je usledilo masovno grqewe, qubqewe, ~estitawe, ispijawe punih ~a{a, ispucavawe tradicionalnih novogodi{wih konfeta, kolo, valcer.

Veseqe je trajalo do sitnih jutarwih sati.

Slede}a dru`ewa u Bonirigu su na Bo`i}nu zabavu, u nedequ 8. januara od 17 ~asova, Srpsku novu godinu u subotu 13. januara uz legendarnog Mitra Miri}a i nedequ 14. januara kada nastupa Katarina Gruji}, mlada estradna zvezda iz otaxbine.

Klub je otvoren svakoga dana gde mo`ete u`ivati u raznim dru{tveno – kulturnim aktivnostima, zatim ovde mo`ete da organizujete svadbena veseqa, kr{tewa, proslave ro|endana. itd, a sve uz pristupa~ne cene i na najve}em profesionalnom nivou.

Posle verskog dela mnogobrojni vernici pre{li su u crkvenom salu, gde su ovda{we

vredne ~lanice Kola sestara po obi~aju pripremile besplatno poslu`ewe.

Iz liverpulske svetiwe obave{tewe da na Badwi dan 6. januara liturgija po~iwe u 10 ~asova

srcu pustiwe

Pri~e iz Biblije poznaje ve}ina nas, bilo da smo ~itali kwigu nad kwigama, gledali filmove ili nas o tome u~ili u ku}i i porodici. Pa opet, videti neka od mesta o kojima smo samo slu{ali, potpuno je nestvarno iskustvo. Iako je verski turizam rezervisan za susedni Izrael, Jordan zna da iznenadi one koji ovde uglavnom dolaze zbog Petre. Bilo da ste vernik ili ateista, ~ak iako ste pre toga obi{li Jerusalim – posle ovog putovawa ne}ete biti ravnodu{ni. I ima}ete milion pitawa.

Ono {to je bio glavni utisak nakon obilaska jordanskih svetih mesta jeste da se u muslimanskoj zemqi, pod za{titom Katoli~ke crkve i li~no pape, nalaze svetiwe kraj kojih su – pravoslavne crkve.

Jedno od najva`nijih mesta hri{}anskog hodo~a{}a je Jerdenit, gde se veruje da je Isusa krstio Jovan Krstiteq, na samoj je granici s Izraelom. Nau~nici su zahvaquju}i arheolo{kim dokazima i samoj Bibliji lako uspeli da odrede ovu lokaciju kao „najverovatnije mesto kr{tewa Isusa” (deo je iscrtan i na mapi koja se pomiwe daqe u tekstu), a Unesko je 2015. lokalitet uvrstio na Listu svetske kulturne ba{tine.

Samo mesto kr{tewa je zapravo mali bazen u obliku raspe}a, s drvenim stepenicama, odakle sledi jo{ nekoliko minuta pe{a~ewa kroz pustiwu do same reke. Ve} je ovaj podatak dovoqan pa da bude jasno koliko je reka Jordan presu{ila, a vodi~i navode da se za posledwih 2.000 godina reka zapravo pomerila malo zapadnije. Dok smo od ovog mesta pe{a~ili ka reci, vi{e puta vodi~i su nas upozorili da ne smemo da slikamo vojnike/grani~are koji su nas obilazili xipovima, s dugim cevima nagotovs. Vojska nas je do~ekala i na samoj reci, kao i ponovqeno upozorewe. Wih ne mo`emo da slikamo, sve ostalo mo`emo.

To ostalo je na prvi pogled bilo razo~arewe nekima od nas, naviknutih na {irinu Dunava. Ova, gotovo bara s trskom, nikako nije li~ila na mitsku reku iz filmova. Koliko je to usko par~e isu{ene nekad mo}ne reke jasno kazuje i to {to smo gotovo mogli da se rukujemo s ameri~kim turistima na izraelskoj strani, jer je granica po sredini.

Mahnuli smo kom{ijama preko reke i pipnuli mutnu, zelenu vodu, pa`qivo silaze}i niz nekoliko drvenih stepenika jedan po jedan, pra}eni pogledima vojnika koji su stajali u hladu na nekoliko koraka od nas. U blizini je i gr~ka pravoslavna crkva, Svetog Jovana Krstiteqa, koja je prvo {to se vidi kada se pribli`imo reci. Ko `eli, mo`e da se krsti u Jordanu, a kr{tewe obavqa pravoslavni pop, tako {to se prvo u crkvi plati obred, a potom se presvla~ite u kupa}i kostim, preko kojeg se navla~i bela haqina poput one za koju se veruje da je imao i Isus.

Put nas odatle vodi na planinu Nebo, a taj deo je pod za{titom Svete stolice koja, kako se moglo videti, izda{no finansijski poma`e svetili{te. To je zapravo mesto s kojeg je Mojsije posle 40 godina lutawa ugledao obe}anu zemqu i izdahnuo. Na ovoj planini nalazi se wegov grob, a na sredini lepo ure|enog i jako ~istog svetili{ta je – hri{}anska crkva iz vizantijskog perioda.

Na komentar da je „nebo” srpska re~ i da ozna~ava ono {to se na engleskom ka`e „skaj”, na{ jordanski vodi~ je bio vidno iznena|en, ali se brzo sna{ao i objasnio nam da smo tu re~ verovatno preuzeli od wih, kao i mnoge druge re~i. Koje – nije mo-

gao da se seti, ali je siguran da ne mo`e biti drugog obja{wewa.

Uvereni da smo prona{li dokaz da su Srbi narod najstariji ili bar da u genima nosimo Mojsijev kod, nastavili smo put ka Crvenom moru.

Crveno more, naravno, nije uop{te crveno, veoma je plavo, ali na na{u veliku `alost nismo videli kako se razdvaja da

bi propustilo veran narod, a progutalo vojsku faraona. Ovde je danas mesto za u`ivawe na luksuznim brodovima i ne ba{ ~istim pla`ama.

Nezaobilazno mesto na turisti~koj mapi Jordana je i gradi} Madaba i Crkva Svetog \or|a. U woj je najstarija mapa Svete zemqe u mozaiku koja krasi pod ove crkve. Procene su da je originalna mapa sta-

ra 1.500 godina (~iji delovi su pokradeni tokom vekova) imala 2,3 miliona kamenih i staklenih kocki, koja je prikazivala biblijsku geografiju od Libana do delte Nila i da se prostirala na povr{ini 15,5 puta {est metara. Danas je sa~uvana samo tre}ina mozaika i deo koji prikazuje Jerusalim, Vitlejem i Jerihon, kao i reku Jordan i Mrtvo more. U ovoj crkvi je i jedna od najstarijih ikona na svetu – Bogorodica Trojeru~ica.

Dok smo se pribli`avali Mrtvom moru, zastali smo na jednom od vidikovaca s kojih se pru`ao fantasti~an pogled na vodu i slane sprudove, a izdaleka je izgledalo kao da je obala bukvalno zale|ena. Ovo mesto, me|utim, va`no je i zato {to se veruje da kamena skulptura u blizini prikazuje Lotovu `enu koja se okrenula da vidi kako vatra guta Sodomu i Gomoru, a koju je Bog ba{ na tom mestu okamenio jer nije poslu{ala wegovu zapovest da se ne okre}e.

Ako vas nanese put u Jordan, ne brinite – slobodno se okre}ite, preispitujte, fotografi{ite... Niko vas ne}e okameniti, a ima}ete uspomene za ~itav `ivot.

Iako nije deo biblijskog puta, ne mo`emo a da ne pomenemo Mrtvo more i iskustvo koje ne mo`ete da do`ivite nigde na planeti. To je zapravo najslanije jezero na svetu – salinitet je devet puta ve}i od saliniteta obi~ne morske vode. Obala obiluje blatom kojim se turisti ma`u po ~itavom telu, ukqu~uju}i i lice, jer ima blagotvorno dejstvo, neki ka`u ~ak i da podmla|uje. Ukoliko imate ranicu ili o`iqak, to mesto }e sigurno reagovati peckawem i sitnim osipom, a neki od nas ~ak i nisu znali da imaju problem na ko`i dok se nisu namazali. Posle dvadesetak minuta obavezno je tu{irawe, pa se tek tada ulazi u vodu (tako je najboqi efekat, ka`u). A u vodi – iznena|ewe. Oni koji su poku{ali da zaplivaju, samo {to se nisu udavili. Nikakvo kretawe nije mogu}e, osim plutawa, ne mo`ete ni o~i otvoriti u vodi. Ovde nema biqaka, riba, ~ak ni brodovi ne plove. Voda je gusta, gotovo imate ose}aj da se kupate u uqu, i topla, ide ~ak i do 37 stepeni.

Po{to u vodi ni{ta ne mo`e da se radi, a ni da se potone, omiqena zabava je fotografisawe dok se plutaju}i na povr{ini ~itaju novine.

Recimo i da je ovo najni`a ta~ka na planeti, 430 metara ispod nivoa mora (i daqe opada), a fotografisawe pored table s ovim natpisom je tako|e obavezni deo svake turisti~ke posete. Dok su s druge strane Izraelci napravili neke od najlep{ih hotela i odmarali{ta, Jordanci nisu dobro iskoristili ove pogodnosti zdravstvenog turizma, pa uz nekoliko luksuznih hotela, obalom Mrtvog mora dominiraju solane i industrija kalijuma. U posledwih 50 godina dubina mora godi{we opadne za po jedan metar.

Svetosavski bal 10. februara u presti`noj

Hofburg dvorani u Be~u

Svetosavski bal, tradicionalni bal srpske zajednice u Be~u, odr`a}e se 10. februara, 2023. godine, a po prvi put u presti`noj Hofburg dvorani, me|u 14 najve}ih be~kih balova.

Tradicija koja je zapo~ela pre vi{e od jednog veka, odnosno pre 160 godina, kroz istoriju je prekidana samo silom neprilika, kakva je bila i dvogodi{wa pandemija koja je zadesila svet, ali godine 2023. obnavqa se u duhu kulture i umetnosti.

Be~, kao jedini grad na svetu koji je o~uvao aktivnu balsku sezonu, od novembra do februara, istovremeno je i dom velikoj populaciji srpske zajednice, kao i drugim narodima s

Balkana, koji ga tako|e oboga}uju svojim kulturnim nasle|em.

Upravo ovaj spoj habsbur{ke visoke kulture i bogatog balkanskog duha, mo`e se osetiti na Svetosavskom balu.

Ove godine, u manifestaciji }e u~estvovati preko 200 umetnika, uz prisustvo1500 zvanica i tako zajdno predstaviti najboqe od aktuelne srpske kulturno-umetni~ke scene.

Punih {est sati najkvalitetnijeg scenskog programa (od 21-03 sata) obele`i}e i: Balet Narodnog pozori{ta u Beogradu, simfonijski orkestar i hor Bini~ki, Makao bend, Boris Re`ak, nekada{wa predstavnica Srbije na Evroviziji Bojana Stamenov, operska umet-

nica \ur|ica Gojkovi} i mnogi drugi.

Zahvaquju}i raznovrsnom programu, na Svetosavskom balu se ple{e valcer, ali i igraju na{e stare gradske igre, slu{aju se operske arije i afirmi{e savremena pop muzika.

Zato Svetosavski bal i jeste most izme|u tradicionalnog i modernog, evropskog i balkanskog, formalnog i razigranog.

U udru`ewu Srpski centar (Serbisches Zentrum) u Be~u, koje organizuje bal, obja{wavaju da kao i na svakom balu ode}a jeste propisana i podrazumeva elegantnu pojavu zvanica i to ga ~ini sve~anim, ali je istovremeno va`no naglasiti, da su uz ispo{tovan navedeni "dres kod",

na Svetosavski bal dobrodo{li svi zainteresovani gosti.

Karte za bal se mogu kupiti preko sajta www.savaball.at gde se tako|e nalaze i sve informacije o samom doga|aju.

A sama ~iwenica da se Svetosavski bal ove godine, po

PRIPREME ZA VELIKI JUBILEJ:

prvi put u svojoj dugoj istoriji, odvija u palati carske porodice, presti`nom Hofburgu, i to ~ak u {est sve~anih prostorija, ukqu~uju}i i i ~arobnu ceremonijalnu salu, ~itavom doga|aju dodatno daje na ekskluzivnosti.

Pokrenuta obnova srpske svetiwe u Kaliforniji!

Na imawu srpske parohije u dalekom San Markosu nadomak San Dijega, crkva Svete Petke }e u 2023. godini proslaviti 50 godina postojawa.

Bo`i}ni konvoj iz Francuske pro{ao blokade i stigao u srpske enklave na Kosovu

Tradicionalni bo`i}ni konvoj humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo” stigao je u srpske enklave. Deset volontera ove organizacije, koju je osnovao Arno Gujon, dopremili su 12 tona pomo}i ~ija vrednost prelazi 90.000 evra.

Pored humanitarne robe i poklona za decu, mladi Francuzi }e podeliti 48 koza, 40 ovaca i 5 krava za porodice koje se bave sto~arstvom na Kosovu i Metohiji.

"Ve} osamnaest godina smo prisutni za vreme bo`i}nih i novogodi{wih praznika na Kosovu i Metohiji, uz Srbe koji `ive izolovano i usamqeno u enklavama. Ova godina je ipak druga~ija zbog velike napetosti na terenu. U razgovorima s me{tanima ose}a se velika zabrinutost, pa i strah od novih sukoba. U takvim uslovima je na{a pomo} jo{ potrebnija jer predstavqa moralnu podr{ku i ispru`enu ruku solidarnosti", ka`e Arno Gujon.

Od 2004. godine, kada je u Francuskoj osnovana humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo", ovo je 50. jubilarni konvoj koji je stigao na Kosovo.

Deset i po hiqada kilometara daleko od Beograda, u ju`noj Kaliforniji, u San Markosu, {iroj regiji San Dijega, jednog od najpoznazijih i najlep{ih gradova ne samo u Kaliforniji, nego i u Americi, pa i na svetu nalazi se i velika srpska zajednica koja organizuje svoj godi{wi festival, na imawu crkve Sveta Petka.

Znamo da ima puno Srba u ^ikagu, Pitsburgu, ali ima puno Srba i u San Dijegu, u San Markosu…

“Zajednica u San Dijegu je starija. Bila je jedna mala grupa Srba koji su `iveli u severnom delu San Dijega, koji su 1973. godine izrazili `equ da osnuju svoju malu crkvu, to je u stvari manastir. To je bio manastir Svete Petke jedno kratko vreme. U stvari, trebalo je da bude posve}en Svetom Pajsiju i |akonu Avakumu. Me|utim, do{ao je jedan Srbin koji je tu `iveo i

on je, videv{i koliko se mu~imo da na|emo, poklonio ovo imawe, pod uslovom da je posve} ena Svetoj Petki, a to je wegova krsna slava”, ka`e protojerej stavrofor Milovan Katani} iz hrama Sveta Petka u San Markosu.

[ta nam mo`ete re}i o unutra{wosti crkve?

“To je ciq za 50-godi{wicu hrama, `elimo da se `ivopi{e hram. Da bi se to uradilo, mo-

rali smo da skinemo bakarni krov jer je proki{wavalo, tako da se postavqa novi krov. Bo`e zdravqa, slede}e godine, u maju, negde posle Vaskrsa, po~iwemo sa `ivopisawem hrama. U oktobru, za Svetu Petku, crkvenu slavu, nadamo se da }e biti veliki jubilej – pedesetogodi{wica, bi}e i novi krov, freske u crkvi, uvek ima u crkvi da se radi, da se ulep{ava i dopuwava”, ka`e otac Milovan.

Crkva Svete Petke u San Markosu

Vatromet u Sidneju je doga|aj sam za sebe

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

ALGESTER LODGE

Ovogodi{wi {ou je ukqu~ivao 7.000 efekata sa 184 pozicije na mostu, kao i 2.000 vatrometa lansiranih samo sa Sidnejske opere i drugih raketa pu{tenih sa pontona i ~etiri

Dr`ave Samoa, Kiribati i Novi Zeland prve su u{le u kalendarsku 2023. godinu, a pono} je potom otkucala i u Fixiju i Australiji.

Posmatra~i su u`ivali gledaju}i vatromet i sa brodova, dok su ga mnogi ~ekali na poqani sa koje se pru`a najboqi pogled na spektakl.

Sudarila se dva helikoptera, ~etvoro qudi poginulo

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

MLADI] U AUSTRALIJI PRVI PUT ZAJAHAO BIKA NA RODEU, A ONDA JE USLEDIO HOROR:

Pao je, pa mu je `ivotiwa zabila rog u grudi

stawu.

Petoro od {est putnika drugog helikoptera ima lake povrede.

Policija savezne dr`ave Kvinslend objavila je kako dosada{wa istraga pokazuje da se sudar dogodio pri sletawu jednog i poletawu drugog helikoptera.

Svi poginuli su putnici jednog helikoptera, a jo{ troje putnika je u kriti~nom

Australijski premijer Entoni Albaniz saop{tio je kako je dr`ava {okirana „groznim i tragi~nim incidentom”.

Nesre}a se dogodila oko 14 sati po lokalnom vremenu na Mejn Bi~u, sme{tenom oko 75 kilometara ju`no od Brizbejna.

Australija i Kanada za putnike iz Kine zahtevaju negativne testove na koronu

Australija i Kanada pridru`ile su se rastu}oj listi zemaqa koje od putnika iz Kine zahtevaju da imaju negativne testove na koronu pre nego {to se ukrcaju na let.

Australijske zdravstvene vlasti saop{tile su da }e od 5. januara svi putnici avionom iz kontinentalne Kine, Hong Konga ili Makaa morati da poka`u negativan test na koronu uzet u roku od dva dana od polaska na put.

Australija

Veliku Britaniju, Indiju, Japan i nekoliko evropskih zemaqa u nametawu stro`ih mera prema kineskim putnicima zbog zabrinutosti zbog nedostatka podataka o infekciji koronom u Kini.

U Kini se pove}ao broj obolelih od korone nakon {to je ta zemqa prestala da sprovodi strategiju nulte tolerancije prema korona virusu, ukqu~uju}i ve}inu ograni~ewa za putovawa u inostranstvo.

Tragedija se dogodila tokom novogodi{we no}i kada je mladog kauboja usmrtio razulareni bik pred u`asnutom publikom u Australiji.

Neidentifikovani kauboj, 25-godi{wak iz Novog Ju`nog Velsa, jahao je na le|ima bika na godi{wem doga|aju Vorvik i Rodeo dru{tva u jugoisto~nom Kvinslendu.

Kako se navodi, mladi} je u jednom trenutku pao, nakon ~ega ga je bik zgwe~io. Navodno mu je `ivotiwa zabila rog u grudi.

Hitno je prevezen u obli`wu bolnicu Vorvik, ali mu nije bilo spasa.

Jaha~ je bio nov na takmi~ewu i takmi~io se u kategoriji po~etnika, ka`u lokalni izve{taji.

Stravi~ni snimci objavqeni na dru{tvenim mre`ama prikazuju trenutak kada gomila posmatra kako bolni~ari o~ajni~ki poku{avaju da spasu mladi}a iza belog paravana.

Skrhani organizatori doga|aja ka`u da }e podr`ati o`alo{}enu porodicu kauboja, isti~u}i da }e prikupiti nov~anu pomo} za wih.

Vatromet je trebalo da se odr`i u 20.30 ~asova, ali je otkazan nakon smrti jaha~a.

Odluka je izazvala gnev nekih u~esnika, ali su drugi `alili kako qudi mogu

biti vi{e zabrinuti zbog vatrometa nego zbog smrti mladi}a.

„^iwenica da su qudi vi{e zabrinuti za vreme kada }e vatromet po~eti nego za ne~iji `ivot je zapravo odvratna“, rekla je jedna osoba ispod obave{tewa o otkazivawu.

Pro{le godine, radnik na areni za bikove u [paniji umro je nakon {to ga je qutiti bik ubo.

Mu{karac je poginuo kada je bik sko~io u uli~icu koja okru`uje ring i ubo ga, dok je jo{ jedan mu{karac tako|e povre|en u Fuenlabradi, blizu Madrida, u [paniji.

Stanovnici Sidneja su u{li me|u prvima u 2023. godinu, a da li zbog toga ili zato {to posvete puno vremena, vatromet u australijskom gradu `eqno o~ekuje ceo svet.

gradska krova.

Veliki broj posetilaca u`ivao je u ovom spektakularnom vatrometu.

^etvoro qudi poginulo je u sudaru helikoptera u blizini zabavnog parka Si Vorld (SeaWorld) u Australiji.

STRAVI^NA

Kanadske vlasti su u subotu najavile sli~ne mere koje }e tako|e stupiti na snagu 5. januara.

i Kanada pridru`uju se drugim zemqama, ukqu~uju}i SAD,

"Problem su vam farbane zlatne s*se?"

Peva~ica Lepa Brena nastupila je u unapred snimqenom novogodi{wem programu, a brojni gledaoci komentarisali su wen izbor haqine, koja je gotovo odmah progla{ena za jednu od najru`nijih u 2023. godini.

[ezdesetdvogodi{wa peva~i-

ca pojavila se u crnoj haqini, preko koje je bilo nacrtano nago `ensko telo.

Nakon brojnih kritika koje je dobila zbog haqine, Lepa Brena je odgovorila na takve komentare.

- Za na{e la`ne moraliste,

kojih ima previ{e, sve {to je normalno ne privla~i pa`wu, a smeta im ovo malo provokacije u vidu haqine... Kakav la`ni moral - rekla je ona.

- Dok danas partneri ubijaju `ene, siluju devojke i ne prihvataju prava gej populacije, a da ne govorimo o ratu u 21. veku i {irewu verske i nacionalne mr`we... problem su farbane zlatne sise na haqini! Pa oni su moj mali doprinos svim la`nim moralistima u ovim te{kim vremenima u kojima `ivimo - dodala je ona.

Ka`e da je haqina posve}ena majkama i `enama {irom sveta.

- Bez `ena ~ove~anstvo ne bi postojalo. Haqina je stoga posve}ena simbolu majki i `ena celog sveta, Veneri! Ona je drevni simbol `enske energije, qubavi i lepote. Ova haqina je stoga simbol Venere, samosvesna `ena. Isti stil obla~ewa je prvi kreirao @an Pol Gotije za Bijonse - rekla je ona. M. T.

TOM MALOM 'O]U DA PRI^AM:

Kako je Paja govorio o Kusti

Istaknuti rediteq Emir Kusturica odli~no je pro{ao sa svojim "Sje}a{ li se Doli Bel" na festivalu u Puli, a u wemu je jednu od glavnih uloga igrao i velikan srpskog glumi{ta, Pavle Vuisi}.

Upravo je nakon festivala, Paja u razgovoru sa novinarom izneo svoje mi{qewe o Kusturici.

- Eto vidi{, o wemu, o tom malom Kusturici, ‘o}u da ti pri~am. Ajd’ sad iskoristi pa napi{i ne{to

za novine {ta ja mislim o tom detetu - rekao je on usred intervjua.

- Ja sam ti tog malog Kusturicu video negde kad je imao 14 godina. Kao i svaki klinac, on je blenuo. Na{e vi|ewe je bilo u Sarajevu, a kasnije sam jo{ nekoliko puta bio i obilazio no}ne lokale, koji ~ak i ne postoje, sa wegovim ocem. Jednog dana pozva{e me iz Sutjeska filma, da snimam kod nekog Kusturice. ^u{, Kusturica? Bile su dodu{e dve-tri telefonske intervencije i ja odem u Sarajevo. Pogledam jednog momka, }utqivog, hladnog, zna{, koji mi ka`e: „Je l’ ~ika Pajo, jes’ ti ovo pro~itao?“

- Nisam, sinko!

- Neka i nisi, j*bi ga! Al’, pozdravio te babo. Zna{ ti mog babe? On meni rek’o da }e{ ti igrati u mom filmu. I normalno, ja onda pristanem. I odigram tetka. Wegov babo, moj ahbab i prijateq, brinuo se o tom filmu vi{e nego i sam Emir.

- Al’, taj mali Kusturice je jedan divan, sladak de~ko. Ja, na primer, nikad nisam do`iveo da do|em i odem s nekog snimawa, a da me neko tako do~eka. Taj Kusturica, taj mali fini de~ak, da z*jebemo sve wegove kvalitete (a takav ~ovek mora da ih ima) e, on je uvek na{a’ vremena, pa makar ja odlazio ili dolazio u pono} ili rano jutro, da do|e da me sa~eka i isprati, ne zato {to sam ja prijateq wegovog babe, nego zato {to je to jedan de~ak koji je tako vaspitan, koji zna {ta je red. S. G.

MILOICA (MIKI) ]UR^I]

Pomen za pokoj du{e na{eg dragog Mikija odr`a}e se 10. januara 2023. u 11 ~asova na grobqu „Northern Memorial Park“ (Box Forest Road, Glenroy), a nakon toga }e uslediti ru~ak u sali Crkvene op{tine Sv. Sava u Grinzborou.

Najdra`i na{ Miki, nedostaju nam tvoji }evapi, nedostaje nam da ~ujemo tvoj glas i vidimo osmeh na tvom licu. Nadamo se da tamo gore pazite jedni na druge.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava i hvala! O`alo{}ena porodica.

SAMO LOVA IH ZANIMA!

^ola progovorio o naslednicama

Peva~ Zdravko ^oli} nastupao je na crnogorskom primorju za do~ek, a u emisiji "Premijera - Vikend specijal" osvrnuo se na prethodnu godinu i prisetio se svojih po~etaka.

^ola je otkrio da mu je ova godina bila radna, ali i veoma uspe{na.

- Ova godina je bila radna, posle korone smo napravili dosta koncerata, dosta toga smo nadoknadili, od marta, aprila po~eli smo da sviramo i putujemo po svetu, napravili smo dosta koncerata. Mislim da je u tom smislu, poslovnom, ovo bila jedna od najuspe{nijih godina u mojoj karijeri. Privatno, dobro sam se ose}ao - rekao je peva~.

^ola je priznao i da li mu je te{ko {to i ovu Novu godinu do~ekuje bez porodice.

- Nije, nekad smo zajedno, nekad nismo, zavisno od doga|aja. Obi~no smo na moru 80 odsto do~eka, do~eci su najvi{e pravqeni na moru. Mnogi gradovi u Crnoj Gori rade ovaj do~ek jako ozbiqno i vrlo organizovano, lepo je biti na moru, i temperatura je vi{arekao je on, a potom otkrio {ta }erke o~ekuju od wega i da li imaju `eqe za poklone:

- Imaju, obi~no dobiju, ali wih zanima samo lova - {aqivo je rekao ^ola.

O

Na{ Bo`i}

More, kakav san? Nedeqa evo ima kako se ne spava. Te Bo`i} do{ao do Skopqa, sad je u Pre{evu, pa u Bila~i, i sve bli`e i bli`e k nama. Na verigama osu{eni vrapci ve} se tro{e. Cipele s "kop~ama", mintan od umbasme i {ajka~a od vojni~kih {iwela odavno su gotovi i ~ekaju me. Eno ih gde pore|ani jedno do drugog stoje na sanduku. Naro~ito cipele - one mi nikako ne daju mira. @ute se, cakle, i miri{e im |on na }iri{. ^im ode majka na pazar, zatvaram sobu i obla~im se u novo. [etam po sobi i zagledam se, da vidim kakav }u izgledati na Bo`i}. A Bo`i}? Eh! Nije ovo Bo`i}. Ovo je ne{to {to miri{e na oman i suh bosiqak vi{e ikone! Sada me i majka ve} ne grdi ako {togod slomim, a kamoli da me bije, jer "lo{o" je pred Bo`i}. ^ak me druk~ije nekako i gleda. Ne kao majka, ve} nekako druk~ije, ponizno, kao starijeg od sebe - Idi da "trguje{"! - {aqe me u ~ar{iju da pokupujem sitnice za ku}u. Pa, i ne broje}i, daje mi novaca.

Odem. Vra}am se. Zavalio sam se od zave`qaja i paketa {to mi je du}anxija nare|ao u krilo i po pojasu. Ona me ~eka na kapiji i odmah uzima, da mi

odlak{a. ^ak mi i kusur ne tra`i, ve} mi ga ostavqa da wime zveckam po xepovima i hvalim se drugovima. A ona? Nedequ dana kako ne seda da ru~a ili ve~era. Cela je ku}a na woj. Niko vode da joj donese, a kamoli {to drugo pomogne. Rastrgla se od posla. Kukovi joj izi{li, {alvare se smakle, u~kur otpasao. Svakog ~asa zavezuje bo{~u, koja joj posle odmah pada, jer ili uzice olabave, ili popucaju od wena silna sagibawa. Pogrbavila se od starosti, a ide, radi.

Zasukala rukave, ruke joj umrqane, oko noktiju joj ko`a ispucala od silnog prawa. Nema kad da papu~e ili nanule obuje, ve} onako, u nekim starim, iskrpqenim ~arapama ide i gaca po blatu i mokroti, {to je svuda po ku}i. Na polici se sjaje sahani; uza zid prislowene sofre i tepsije, da se {to pre ocede, `ute se, i od wih cure mlazevi vrele vode, od koje se jo{ di`e para. Polica, vrata, pragovi i }er~iva prozorska, sve je to oribano, vla`no, `uto. Cela ku}a miri{e na ~istinu, vlagu i opranost. Pa i ona sama, majka, otkuda li joj toliko snage? Radi, a kao da ne posluje. Ne ose}a umor. Ve} jednako, istina ne brzo ali polako, dura{no, klate}i se, i sva

unesena u posao, radi od rana jutra do mrkla mraka.

Pa pored toga mora i oko mene da je. Da mi ne da da se omrsim ili od mesa {to pristavqeno krkqa u loncima pri ogwi{tu, ili od kola~a {to, tek izva|eni iz pe}i i pokriveni ~ar{avom, omeknuli, tako lep, primamqiv miris {ire po sobi, gde su skloweni.

- Nemoj, ~edo - odbija me blago, kao boje}i se da me ne uvredi. - Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj! ^ekaj Bo`i}. Sutra }e. Eno, ve} je do{o u Tekiju...

- Kod koga u Tekiju - pitam ja razroga~eno - da idem da ga vidim? - I potr~im.

BRANISLAV NU[I]:

- Ne, ne - zaustavqa me. - Ne mo'{ da ga vidi{. Do}i }e i kod nas...

I zaista, Bo`i} dolazi, ali kako?

Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore. Sa ulice dopire o{tar bat novih cipela. Vi{e moje glave, do jastuka, pore|ane haqine i preobuka, od kojih me zadahwuje miris na ~istotu i novo. Ispod ikone puckara kandilo, miris od tamjana sobu puni. A soba topla, oribana, meko name{tena i ututkana... A ti si u kujni; kroza san te ~ujem kako posluje{, unosi{ korito, bakra~ tople vode. Onda dolazi{ k meni, otkriva{ me, podvija{ tvoje

ko{~ate, sme`urane ruke poda me i, onako goli{ava, ugrejana snom, di`e{ me iz posteqe i uzima{ u krilo, qube}i me me|u o~i:

- 'Ajde, sine, ustani, Bo`i} do{ao... 'Ajde, doma}ine moj...

A pri re~i "doma}ine" osetim kako ti nabrana, topla usta zadrhte, i suza kane na moj vreo obraz.

Kupa{ me. Sva se topi{ u puno}i i belini moje snage. A zvona zvone! Ne zvone, nego nekako tiho, izdaleka, kao svom snagom i na sve strane bruje, kolebaju se. Kandilo puckara. Miri{u opajani }ilimi u sobi i slama iz asura. Sa ulice se razabiru ve} glasovi. Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlo{}u sve}e u ~iraku. Obla~i{ me. Ali sve je odelo na meni veliko. Cipele, ~ak{ire. Ja se qutim.

- Nije, nije... Jo{ ti je kratko. Ta ti si mi veliki. Ja, koliki si?!...

I ra{iriv{i ruke, onako kle~e}i, odmi~e{ se da bi me boqe videla koliki sam. I da bih bio ve}i, stariji, opasuje{ mi o~ev svilen mor pojas. Wegov sahat me}e{ mi u nedra, vadi{ lanac i raspore|uje{ ga, da mi lep{e i istaknutije stoji. Na moj mali fes me}e{ kitku, staru, o~evu, od samoga fildi{a, koja mi do ispod u{iju dopire. Opremi{ me. Da{ sve}u, bosiqak, maramicu. ^ak do kapije ispra}a{ me, i jednako, sa sviju strana, zagleda{ me i popravqa{ odelo na meni. ^ak i kad iza|em na ulicu, pome{am se s drugovima, ja vidim tvoju glavu gde viri iz kapije i gleda me, prati...

Ministarsko prase

Zamislite taj maler da i g. ministrovo prase ute~e, da i g. Ministar ostane bez praseta kao i ja; da i ja i g. ministar budemo iste sudbine.

DOBRICA ERI]:

Niko nije porastao, dok nekoga nije zavoleo

Gledao sam je preko strnova i kukuruza kao najdra`u sliku, kao ikonu koja se ukazivala i o`ivqavala u ~etvrtastom okviru prozora samo na zvuk mog sviral~eta, kroz koje sam izgovarao re~i jedino woj razumqive:

“Bo`urka, dobar dan! Ti zna{ kome sam ja prvo rekao onu re~ i sama si mi priznala koliko ona vredi kad se prvi put ka`e. Ti si sad moja devojka, moja nevesta, moja `enica! Ti si moja nedeqa, jer nedeqa ima sedam dana a tvoje ime sedam slova: B ponedeqak, O utorak, @ sreda, U ~etvrtak, R petak, K subota i A nedeqa. Ta slova ja sam ve} ispisao po stablima drve}a i samo nas dvoje znamo {ta ona zna~e. Ja tebe mnogo volim i nisam vi{e mali ~im te toliko volim. Ja sam veliki onoliko koliko tebe volim, a volim te vi{e nego sviral~e u koje sviram, vi{e nego kru{ku na kojoj stojim, vi{e nego ovo sekir~e za pojasom, vi{e nego reku i {umu, vi{e nego sve tice i sva stada u Kalipoqu, vi{e nego celo Kalipoqe, pa ti sad vidi koliki sam! Ve}i sam od svih mojih vr{waka, ve}i sam i od odraslih qudi, ve}i sam, ~ak, i od drve}a! Ako i ti mene bude{ volela kao ja tebe, ili bar pola od toga, onda }u da porastem jo{ ve}i i vole}u te jo{ vi{e. Pora{}u do neba i bi}u najve}i i najja~i u Kalipoqu, i ne}u vi{e biti tvoj mali veliki mu`i}, ve} tvoj pravi veliki mu`! Niko nije porastao, dok nekoga nije zavoleo. Ja sam porastao vi{e za ovih trinaest dana nego za onih trinaest godina... i zato po`uri te namiri posao kod ku}e i do|i ~im grane ve~e, jer - {to god sam ve}i, sve mawe mogu bez tebe!“

Ali g. ministar, razume se, nije kao ja jurio za prasetom. On prosto telefonom javio Upravi varo{i Beograda:

- Alo!

- Alo!

- Uteklo mi prase.

Pa sad zamislite stare{ine kvartova, pa zamislite pisare, i zamislite da se sve to doga|a o Bo`i}u, a da se o Novoj godini pripremaju izvesna unapre|ewa. Mo`ete misliti ve} kako je svaki pisar u sebi pomislio:

- No, ovo mi prase mo`e jo{ klasu izraditi.

I onda, svako je legao na posao. Vidi{ tek, ide pisar iz kvarta varo{kog, a za wim `andarm i nosi prase. Idu pravo ministrovoj ku}i.

- G. ministre, ~as mi je izvestiti vas da sam preduzetom istragom odmah prona{ao prase.

Malo posle, vidi{ uputio se pisar kvarta vra~arskog, a za wim `andarm i nosi drugo prase.

- G. ministre, ~as mi je...

Ne pro|e ni dvadeset minuta, a evo ga tek pisar kvarta savamalskog, i za wim `andarm, nose}i tre}e prase.

- G. ministre, ~as mi je...

Ve} tri praseta grok}u u g. ministrovoj avliji i ve} tri pisara sawaju klasu, a evo ga i ~etvrti - pisar kvarta dor}olskog i za wim `andarm, i nosi prase:

- G. ministre, ~as mi je izvestiti vas da sam taki na{ao izgubqeno prase.

nosi - }urana. Nije na{ao prase, al' svejedno, na{ao je }urana, a ne}e vaqda zbog te sitne okolnosti da izostane iza svojih drugova.

- Ama ja nisam izgubio }urana! - vi~e g. ministar.

- Jeste li vi sigurni, g. ministre, da to nije bio }uran?

Malo zatim, a stigo{e jedna kola. Iz wih izi|e komesar top~iderske policije i za wim `andarm nosi prase.

- Zamislite, g. ministre, uteklo je ~ak u Top~ider, al' odmah sam ga na{ao. Ne mo`e ono meni proma}i.

Najzad sti`e i pisar kvarta palilulskog i za wim `andarm

I tako, dok sam ja ostao bez praseta, u g. ministrovoj sobi grok}e po jedan predstavnik svakoga kvarta, a po jedan pisar u svakom kvartu o~ekuje unapre|ewe o Novoj godini.

Da sam ministar policije, pa da mi ute~e prase, ja bih javio svima okru`nim na~elstvima da je uteklo.

LEGENDA O ^E GEVARI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

JOŠ @IVI (10)

januar

1592. - Ro|en je [ah Xehan poznat i kao princ Haram, mogulski car od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb. Sagradio je ~uveni mauzolej Tax Mahal za caricu Mumtaz Mahal u kojem je i on sahrawen 1666. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi.

1834. - U Kragujevcu su iza{le "Novine serbske", prvi srpski informativni list {tampan u zemqi, slu`beno glasilo kne`evine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidovi}, osniva~ "Novina serbskih" u Be~u (1813-21).

PRESE^ENA

VRPCA ZA ^EOVU POSLEDWU TRKU: ^e je oduvek znao da }e ga astma i wegova plu}a dotu}i

[uma je mirisala na krv. Meci i geleri kidali su palme sa svih strana. Suvi ka{aq parao je ^eova plu}a, a to ga je mu~ilo vi{e nego bataqon renxera koji mu je bio za petama. Disawe mu je bilo ote`ano, sasvim usporeno.

Okru`en {ibqikom, sedeo je sakriven i punio karabin zaplewen u bici kod Taperiqasa, zajedno s jo{ devet pu{aka i {est mauzera. U redeniku vi{e nije bilo metaka, pa je iz ranca izvadio kutiju s municijom.

Dok je punio svoj poluautomat, na dnu ranca, prona{ao je belog zmaja, pritisnutog dnevnikom i burmuticom. Uzeo je svesku, prelistavaju}i je do stranice na kojoj je pisalo:

„Gorka kafa“ i pro~itao: Qubavi, sada }e biti istinsko zbogom; od blata sam ostario pet godina, ostaje samo posledwi skok, onaj kona~ni. Svr{eno je s pesmom sirene i unutra{wim borbama, prese~ena je vrpca za moju posledwu trku. Brzina }e biti tolika da }e sav krik uma}i.

Gotovo je s pro{lo{}u, ja sam budu}nost na putu.

Ako nekad bude{ osetila kako ti se name}e neki pogled, ne okre}i se, nemoj da razbije{ ~aroliju, nastavi da mi kuva{ kafu i pusti me da te zauvek `ivim u beskrajnom trenutku.

Zaklopio je dnevnik vrativ{i ga u ranac, skinuo je ko{uqu i na le|a obmotao zmaja, privezuju}i ga oko stomaka. „Mo`da je ovo stvarno kraj“, pomislio je. Ali metaka je, kao i snage, bilo sve mawe. Astma ga je potpuno uzela pod svoje, pa se jedva kretao kroz pra{umu.

Oduvek je znao da }e ga wegova plu}a dotu}i. Renxeri su opazili da je sve re|e uzvra}ao paqbu dok su se pribli`avali wegovom skloni{tu. Prado je naredio da se obezbedi zona od tri-

sta metara u pre~niku, usko ste`u}i obru~.

Ostalo mu je jo{ nekoliko metaka kad je ~uo glasove vojnika koji su bili ve} sasvim blizu.

Skupio je snagu i iza{ao iz zaklona pucaju}i. Pala su jo{ tri renxera, ali pao je i wegov karabin, zako~en sa dva metka u cevi. Pod naletima astmati~nih napada, sru{io se na zemqu.

Noge su ga potpuno izdale.

Prethodnica je uklowena, ali grupa od trideset vojnika, s kapetanom na ~elu, ubrzala je korak i stigla na stotinak metara od wega. Nisu znali da je ostao bez oru`ja, ~uli su samo suvo krkqawe i {i{tawe, i pustili pse da ga isteraju na ~istinu.

@ivotiwe su zare`ale i kao kerberi krenule na wega. Najednom su stale, re`awe je utihnulo, ~ulo se samo kevtawe iz zaklona. Renxeri su zanemeli od ~uda kad su pri{li i ugledali svoje utrenirane pse koqa~e kako

umiqato sede pored Komandantea, koji je u rukama dr`ao karabin.

„Kapetane, do|ite...“

S pi{toqem u rukama, Prado je si{ao do zaklona i ostao ukopan, {to od ^eovog u`asnog izgleda, {to od pripitomqenih zveri.

„Ti si ^e Gevara?“, upitao je uzbu|eno s prstom na obara~u.

Nije odgovarao, samo je spustio ruku na psa miluju}i ga. Kapetanovo levo oko zaigralo je od besa. Ispalio je dva hica u `ivotiwe, a potom izvadio, ve} sasvim zgu`van i nikakav, ^eov portret iz xepa.

„^uje{ li {ta te pitam?!“, ponovio je pitawe uperiv{i pi{toq u wega.

„Da, ja sam Ernesto ^e Gevara. Pucaj i pokopaj me s wima“, pokazao je glavom na pse.

„Da se ja pitam, ve} bi bio mrtav, kurvin sine!“ Prado to nije izdr`ao... Bang! Metak je pro{ao kroz ^eovu desnu

GDE SE NALAZI BOLIVIJA

I dok su deca `ivahnim prsti}ima i pogledima pretra`ivala stari, drveni globus, Hulija je pogledala kroz prozor. Ugledala je ~oveka nalik skitnici koji je te{ko hodao u pratwi stra`ara. Vodili su ga do stare prizemne barake koja vi{e nije bila u upotrebi.

Dok je stra`ar otkqu~avao vrata, pogledi su im se sreli ili joj se bar tako u~inilo.

„Prva sam na{la!“, viknula je radosno devoj~ica. „Bravo, Soledad. Poka`i mi gde je...“, trgnula se i pri{la deci. Devoj~ica je na globusu pokazala gde se nalazi Bolivija i zaslu`ila peticu. Hulija nije izdr`ala, pogledala je jo{ jednom, ali tamo vi{e nije bilo nikoga.

nogu. Istrpeo je bol bez jauka, ali ubrzo je izgubio svest.

„Vodite pseto!“, uzviknuo je i s jo{ dva pucwa dotukao jadne `ivotiwe.

U povratku u vojni kamp renxeri su razgovarali kako su uhvatili ^ea. Jedni su smatrali da ga je trebalo ubiti na mestu, drugi da je ba{ dobro {to je uhva}en `iv i da je wihova slava sada zagarantovana, a bilo je i onih koji su mislili da ga nikad ne bi uhvatili da ga bolest nije savladala.

Kapetan Prado, me|utim, nije progovorio ni re~. Mislio je samo na generalske epolete koje sijaju na uniformi i na svoju strogu majku kako puca od ponosa. S tom mi{qu u{ao je u {ator, zgrabio slu{alicu i likuju}i rekao Feliksu Ramosu:

„Imamo ga!“

„Ponovite, kapetane“, `eleo je potvrdu ameri~ki obave{tajac, ne veruju}i {ta ~uje.

„Tata je u na{im rukama!“, rekao je i zalupio slu{alicu.

Tog dana Hulija je krenula u Igeru da odr`i ~asove. Ne{to je kqu~alo u woj nakon sino}weg napada, intuicija joj je govorila da predstoje dani koji }e promeniti wen dosada{wi `ivot i ustaqeni tok stvari.

Kako – nije znala. Za{to i na koji na~in – tako|e nije znala.

Avioni su kru`ili i leteli ~as visoko, ~as nisko, kao da nekoga tra`e. Ispred {kole je videla vojni punkt, bolivijsku zastavu na krovu postaje, naoru`ane vojnike u uniformama kako nazdravqaju. U wenim grudima sve se steglo, kad je videla `icu koja je delila glavni put od starog {kolskog dvori{ta.

„Bo`e, molim ti se samo da je on dobro...“

lll U slede}em broju: Smrt je cena za slobodu, ~esto je ne do~ekaju oni koji su je zaslu`ili

1895. - Nema~ki fizi~ar Vilhelm Konrad Rentgen objavio je da je prona{ao x-zrake, kasnije po wemu nazvane "Rentgenovi zraci".

1916. - Pred Medovskim zalivom u Albaniji potonuo je italijanski brod "Brindizi" s ju`noslovenskim iseqenicima, dobrovoqcima iz Kanade i SAD koji su krenuli da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu. Poginulo je 390 osoba, a 102 su spasene.

1919. - Osnovana je Nema~ka radni~ka partija, koja je kasnije nazvana Nacional-socijalisti~ka. Na vlast je do{la 1933, a wen lider Adolf Hitler postao je kancelar Nema~ke.

1938. - Ro|en je {panski kraq Huan Karlos I, koji je posle smrti diktatora Fransiska Franka 1975. imao presudnu ulogu u uspostavqawu demokratskog poretka u [paniji.

1942. - Na osnovu sporazuma s nacisti~kom Nema~kom, Prvi korpus bugarske fa{isti~ke vojske zapo~eo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije.

1949. - Na sastanku u Moskvi vlade SSSR, Bugarske, ^ehoslova~ke, Ma|arske, Poqske i Rumunije donele su odluku o stvarawu Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo} (SEV) radi organizacije i uskla|ivawa dugoro~nog razvoja zemaqa ~lanica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Isto~na Nema~ka. Savet je rasformiran 1991.

1969. - SSSR je lansirao vasionski brod "Veneru 5" u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru 6", koji su do te planete stigli 16, odnosno 17. maja.

1991. - Umro je srpski pisac Vasko Popa, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevo|eniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezi~kim ~udotvorcem i posledwim velikim originalnim pesnikom ("Kora", "Nepo~in-poqe", "Sporedno nebo", "Od zlata jabuka", "Urnebesnik").

1999 .- SAD su produ`ile ekonomske sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene u junu 1998. zbog eskalacije kosovske krize.

2016. - Tokom 2015. godine u poku{ajima da preko Mediterana do|e u Evropu poginuo je 3.771 migrant. U istom periodu u Evropu je morskim putem do{lo vi{e od milion qudi, odnosno pet puta vi{e nego 2014, prema podacima Me|unarodne organizacije za migraciju.

2020. - Kineske vlasti saop{tile su da je 59 osoba obolelo od upale plu}a nepoznatog porekla {to je po~etak pandemije korona virusa koji }e se brzo pro{iriti {irom sveta.

Simbol dvadesetog veka, ^e Gevara

Olovno slovo prona|eno u Srbiji –putokaz i åuvar nacionalnog postojawa

Velika misterija je re{ena - prona|ena je ~uvena {tamparija monaha Mardarija sa po~etka 16. veka, u Pambukovici kod Uba. Wenu autenti~nost potvr|uje krunski arheolo{ki nalaz - olovno slovo. Jedino poznato {tamparsko slovo iz vremena vladavine osmanske imperije na ovom prostoru prona{ao je dr Dejan Buli} iz Istorijskog instituta Beograd.

"Ne znam da li je slovo P ili V. O{te}eno je, izlizano, malo i iskrivqeno, istro{eno, zato se i na{lo na podu. Ostala su verovatno spakovana, odneta, to je bio dragocen predmet, ~uvao se. I presa je bila neverovatno dragocena. Izgleda da su slova koja se potro{e bila pretapana, imamo i jedan nalaz istopqenog olova", ka`e Buli}.

MISTERIJA U MRK[INOJ CRKVI

U vreme sultana Sulejmana porobqeni Srbi imali su osam {tamparija, iako im rad nije bio zabrawen, sve su bile kratkog veka, jer osvaja~u nije odgovaralo {tampawe pravoslavnih crkvenih kwiga. Radile su izme|u 1520. i 1566. godine u Gora`du, manastirima Rujan, Gra~anica, u dva navrata u Mile{evi, Beogradu, Skadru i u Mrk{inoj crkvi, ~ije mesto je bila misterija.

Tu je kwige radio nekada{wi beogradski {tampar jeromonah Mardarije. Wegova {tamparija, za razliku od drugih koje bi jedva spojile i godinu rada pod Turcima, radila je ~ak ~etiri godine. U woj je vrsni majstor Mardarije {tampao i dve kwige koje su sa~uvane, ^etvorojevan|eqe i Triod cvetni.

Dejan Buli}, ~ovek kome se ispunio san svakog arheologa, za Mrk{inom crkvom i Mardarijevom {tamparijom traga odavno, znalo se da je bila u Karadagu, Crnoj Gori (ali, kojoj?), na prostoru Srbije bilo ih je vi{e. Ali, gde?

"Dugo se mislilo da je Mrk{ina crkva u okolini Kosjeri}a, pre svega zato {to se u jednom pogovoru wegove kwige pomiwe Mrk{ina crkva pod okriqem Crne Gore, vaqevske planine se zovu Crna Gora, a ve}i broj istori~ara i putopisaca 19. veka su tu crkvu, manastir, locirali na prostoru dana{weg Kosjeri}a. Bio sam ~lan arheolo{ke ekipe koja je istra`ivala tu lokaciju 2013. godine, a na tom mestu iskopavawa su ra|ena i pre Drugog svetskog rata", ka`e Buli}.

KAKO SE DESILO ^UDO

Da se manastir ipak nalazio kod dana{weg Uba postalo je jasnije kada je osmanista Sr|an Kati} iz Istorijskog instituta preveo turske deftere. Na wegovu inicijativu na{ sagovornik je oti{ao u Pambukovicu i pogledao potencijalne pozicije, jednu crkvinu je eliminisao i fokusirao se na manastir Merk{inac. Kopao je tri godine, gotovo se pomirio sa tim da ne}e na}i ni{ta, a onda se desilo ~udo.

"U jednoj sondi smo prona{li ostatke zida. Odmah mi je bilo jasno da je to - to, jer po poziciji odgovara mestu gde se nalaze konaci u manastiru osmanskog doba. Ve} tog momenta sam bio siguran da je to konak. [tampalo se u tom konaku. Prosto, manastiri iz osmanskog doba po svom graditeqskom obimu ne mogu da se porede sa onima iz nemawi}ke epohe, crkva je naj~e{}e sa jednim objektom u kome su konak i kelije. Kad je prona|en, bilo mi je jasno da je to mesto gde se obavqalo {tampawe".

Re~ je o ozbiqnoj gra|evini za to doba,

dvospratnom reprezentativnom konaku dimenzija 17 puta 8 metara, u ~ijoj se prizemnoj prostoriji {tampalo. Arheolo{ki tragovi pokazuju i kako je izgledao gorwi sprat, jer je na podu konaka prona|en intenzivan sloj gorelog lepa, sa gredama, tragovima pru}a i velikim brojem kovanika sa krovne konstrukcije. Krov je u nekom trenutku izgoreo i uru{io se u objekat.

OTKRI]E OD

NEPROCEWIVOG ZNA^AJA

Sa Buli}em je za {tamparijom tragao kolega Milan Veselinovi} iz Narodnog muzeja u Vaqevu kome teritorijalno nalazi{te pripada. I on je bio svedok najve}em arheolo{kom otkri}u sezone, od neprocewivog nacionalnog zna~aja.

"Svu zemqu koju smo iskopali pratili smo metal detektorima, pregledali, upravo o~ekuju}i da se pojavi neko slovo, mo`da neki deo prese, ako je stradala, ili deo nekog okova za kwige. O~ekivali smo takav nalaz, ali imali smo barem

hiqadu nalaza gvozdenih kovanika sa krova. U jednom trenutku posle tri godine iskopavawa, detektor koji daje jednoli~no pi{tawe na metal, imao je druga~iji zvuk, ispostavilo se da je ne{to drugo - slovo", pri~a nam Buli}.

Bio je zapawen, slovo je izgledalo identi~no kao savremeno {tamparsko slovo od olovne legure. Da li je P ili V, da li je slovo pretopqeno, zna}e kada uradi analizu olova.

"Zna se za jeromonaha Mardarija da je bio vi~an u topqewu slova, on je izvodio ~itav taj {tamparski proces. Ostavio je i zapis o tome", ka`e ovaj arheolog.

On ne uspeva da na|e prave re~i pore|ewa ove visoke tehnologije tog doba sa dana{wom. Ali ga, sa druge strane i ne ~udi, Srbi su imali {tampariju samo 39 godina posle Gutenbergovog pronalaska, na Cetiwu je 1494. {tampana prva kwiga Ju`nih Slovena, }irilicom, u prvoj dr`avnoj {tampariji u svetu, u te{kim prilikama koje su tada vladale u Evropi.

JEDINO POZNATO SLOVO

Za sva daqa istra`ivawa lokaliteta kod Uba nadle`an je Muzej u Vaqevu, svi prona|eni predmeti sada su tamo, ~ekaju analize i konzervaciju.

"Za slovo je potrebno samo odre|eno ~i{}ewe, tu nema preteranih konzervacijskih zahvata, ali treba uraditi druge vrste analiza, pre svega legure, jer to nije ~isto olovo. Tako }emo videti koja je to vrsta metala dodavana u olovo da bi imalo ~vrsto}u. Ono je dragoceno, zato {to je to do sada jedino poznato slovo iz vremena srpskih {tamparija, u tom smislu je va`an podatak o vrsti legure koja je kori{}ena".

Sa regionalnim Zavodom za za{titu spomenika kulture u Vaqevu dogovorena je i izrada projekta konzervacije konaka, odnosno {tamparije. Da li }e do}i do kompletne restauracije objekta, s obzirom da se sada nalazi u okviru dana{weg manastira Merk{inac, pita}e se Srpska pravoslavna crkva.

"Nadam se da }e oni na}i interes da se konak obnovi, kao {to sam rekao, to je reprezentativan objekat, veliki, visina o~uvanosti zidova je dva metra i 60 centimetara na pojedinim mestima", ka`e Buli} i dodaje da jo{ nije imao vremena da razmi{qa o tome ko bi mogao razre{iti novu misteriju, o kom slovu Mardarijeve {tamparije je re~.

NOV^I]I I UKRASI

Na{ sagovornik prona{ao je jo{ nekoliko zanimqivih metalnih artefakata, nov~i}e koji }e otkriti, odnosno potvrditi hronologiju de{avawa na ovom mestu, ali i misteriozne metalne par~i}e koji bi mogli biti ukrasi.

"To su aplikacije koje bi mogle biti nekakvi delovi kwiga, nisam siguran, jer jo{ nisu o~i{}eni, ali nisu klasi~ni okovi za kwige. Mnogo su ne`niji, ali mogli bi biti delovi operme za kwigu, predstoji i wihova analiza". M. T.

@iveli! Napije{ se srpske {qivovice i {tite te UN

Ko se napije ne treba da brine, pod za{titom je Ujediwenih nacija - duhovito su poentirali ^a~ani samo koji dan po{to je nedavno iz sveta stigla vest da je srpska {qivovica stavqena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasle|a.

O najnovijoj dosetki ^a~ana Sputwiku je ispri~ao na{ poznati pisac Vladan Matijevi} i sam `iteq ^a~ka koga je priznawe za na{u {qivovicu obradovalo.

A ^a~ani spadaju u one koji jako dobro znaju {ta je dobra

Bez we se ne mo`e kada se dolazi na ovaj svet, ni kada se sa wega odlazi. Uvek je tu i, kako ka`e, ima taj sociolo{ki momenat.

U rakiji ima vi{e magije nego u poeziji bilo koje vrste, kazao je svojevremeno na{ poznati pisac oven~an mnogim nagradama, isti~u}i kako je posebno ponosan na svoje ume}e pe~ewa rakije.

Ne postoji fakultet za pe~ewe rakije i teoriju pe~ewa rakije, pa tako ni magistri, profesori, doktori pe~ewa rakije.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Ovnovi u`ivaju u prazni~noj atmosferi, poku{avaju da isprate sopstvene planove. Isplanirali ste razne aktivnosti i zadali sebi mnogo privatnih obaveza. POSAO: Nove prilike su pred vama. Usmerite pa`wu na ku}ne obaveze i qude koji su vam dragi. Ne mo`ete da zavr{ite sa va`nim poslovnim projektimai promenite firmu u jednom danu. ZDRAVQE: Izbegavajte alkohol.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Ose}ate se dobro u svojoj ko`i, dugo ste `eleli da budete u balansu. Proslavite li~ne uspehe sa dragim qudima, odmorite se i u`ivajte u prazni~noj atmosferi. Slobodne Bikove o~ekuje zanimqivo poznanstvo. POSAO: Nemojte tro{iti velike koli~ine novca, napravite jasan finansijski plan. Va{a blagonaklona priroda mo`e biti izmanipulisan. ZDRAVQE: Sjajno.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: U`ivate u flertu i privla~ite pa`wu {to mo`e izazvati qubomoru u odnosu sa partnerom i zahladneti va{ qubavni odnos. Nije vreme za smicalice. POSAO: Retrogradni Merkur ote`ava vam poslovnu svakodnevnicu, imate mawe probleme ako radite administrativan posao. Ostanite skoncetrisani, nemojte odlagati poslovne zadatke. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: @elite {to vi{e slobodnog vremena da provedete sa voqenima. Pred vama je pozitivna nedeqa, partner vas podr`ava i razume. Slobodni mogu o~ekivati poziv od partnera iz pro{losti. POSAO: Ukoliko kolegama bude potrebna va{a pomo} budite qubazni, nemojte dozvoliti da vam okrenu le|a. O~ekuje vas finansijski dobitak. ZDRAVQE: Nemojte se prejedati.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

rakija i znaju da je ispeku. Pred eminentne stru~wake na zasedawu Uneska u Maroku iznet je upravo uzorak rakije iz sela Gorwa Trep~a kod ^a~ka.

[QIVOVICA - ^UVAR

NACIONALNE BA[TINE

Peku i neki drugi {qivovicu, ali to nije to. To je bleda kopija na{e. Zato ~ak i u Larusovoj enciklopediji pi{e da {qivovica poti~e iz Srbije.

Stvar, me|utim, nije samo u kvalitetu pi}a, to su dobro razumeli i u Unesku. [qivovica se vekovima pe~e u Srbiji i taj obi~aj koji se prenosi sa generacije na generaciju je postao deo nacionalnog identiteta.

Ne zna se ko je i kada doneo prvi kazan za pe~ewe rakije u Srbiju, ali se zna da je jo{ Du{anov zakonik iz 1354. godine u paragrafu 166, propisivao o{tre kazne za pijan~ewe. Zna se i to da je, prema sa~uvanim turskim zakonima, od 1398. do 1878. na svaki kazan pla}an porez od dvanaest aspri.

SOCIOLO[KI FENOMEN

Za na{eg poznatog pisca iz Ni{a, Dejana Stojiqkovi}a, koji smatra da je dok je pekao rakiju u tome bio uspe{an, ona predstavqa vi{e od pi}a.

„Taj kulturolo{ki momenat je da je rakija prisutna u svim fazama na{eg `ivota. Kada se neko rodi onda se nazdravi, kada se ide u vojsku, ili kada su mladenci, veridbe, svadbe. I kad je kraj, pa se nekome popije za du{u. Svuda je prisutna. I kada do|e gost do~eka se rakijom i isto se isprati rakijom“, ka`e on.

Postoje samo oni koji peku dobru i oni koju peku lo{u rakiju. Da se ovaj princip primeni u doma}oj kwi`evnosti, gde bi nam bio kraj, umeo je da primeti Stojiqkovi} za koga je, kako je umeo da ka`e, pe~ewe rakije ve}a umetnost od pisawa.

Prepe~enica, quta, mu~enica – u wenoj `estini, smatraju mnogi, krije se karakter naroda koji je spravqa. Uz to u {qivovici ima i ne~eg ~isto pravoslavnog, {to je razlikuje od ostalih pi}a na svetu. Kao i u slu~aju ruske votke, onaj ko je ispija pre toga se pobo`no preksrsti.

POSEBAN RITUAL

Ipak poseban ritual predstavqa weno pe~ewe koje tradicionalno oko kazana okupqa porodicu, kom{ije, rodbinu, prijateqe. Sedewe oko ~uvene "vesele ma{ine" bez koje se ne mo`e ra~unati na status dobrog srpskog doma}ina, izrodilo je mnoge pesme iz naroda, iznedrilo poseban stil pripovedawa.

Na pitawe kome }e ovaj svetski uspeh srpske {qivovice najvi{e zna~iti, Stojiqkovi} smatra da ne}e mnogo onima koji sve to ve} dobro znaju i tradicionalno je peku uz dru`ewe oko kazana.

„Mislim da mo`da na{i proizvo|a~i koji dosta proizvode za inostranstvo iskoriste to u marketingu. Naro~ito neki mladi pametni qudi koji plasiraju rakije. [qivovica je koliko znam na karti pi}a svetski ~uvenog lanca hotela Ric i nekih drugih poznatih hotela, tako da to mo`e da se iskoristi“, ka`e Stojiqkovi}.

QUBAV: Fokusirani ste na sebe, `elite da odmorite i ugodite sebi. Nemojte iskqu~iti partnera iz svih aktivnosti, potrudite se da napravite kompromis. POSAO: Retrogradni Merkur odla`e realizaciju va{ih planova {to vas frustrira. Druga polovina januara bi}e mnogo produktivnija. Nedequ pred vama iskoristite za odmor i regeneraciju tela. ZDRAVQE: Nema ve}ih promena.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Nervoza koju ose}ate i problemi u komunikaciji nagla{eni su zbog uticaja Retro Merkura. Poku{ajte da se smirite uz fizi~ku aktivnost. Ponekad jednostavno ne ide onako kako ste planirali. POSAO: Poslovna situacija je dobra, ne o~ekuju vas promene. Budite fokusirani na svakodnevnicu, ne}ete dopustiti da vam se obaveze gomilaju. ZDRAVQE: Akcenat je na mentalnom zdravqu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Sigurni ste u sebe, zadovoqni postignutim li~nim uspesima. Va{a pozitivna energija ose}a se u vazduhu, privla~ite qude poput magneta. Nemojte ulaziti u vezu tokom delovawa Retro Merkura. POSAO: Nema ve}ih promena na poslovnom planu, mo`ete da se opustite i posvetite vreme sebi. Razmislite o odlasku u spa centar ili bazen. ZDRAVQE: Mogu}i bolovi u dowem delu le|a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: U`ivajte u prazni~noj atmosferi, pred vama je pozitivna nedeqa u kojoj nema velikih promena. @elite da posvetite partneru {to vi{e pa`we i pomognete oko ku}nih poslova. Slobodni, u`ivajte u neobaveznom flertu. POSAO: Ose}ate da ste izgradili svoju poslovnu poziciju i da niko ne mo`e da vas poremeti. Qudima oko vas predstavqate autoritet. ZDRAVQE: Sjajno.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Strel~evi ma{taju o dalekim putovawima, u`ivate u svojim pozitivnim mislima. Ostanite u realnosti i poka`ite partneru da ste mu podr{ka. Slobodne Strel~eve o~ekuje komunikacija sa osobom iz pro{losti. POSAO: Ukoliko morate zavr{ite sa va`nim administrativnim delom posla, nemojte ga odlagati. O~ekuje vas finansijski dobitak. ZDRAVQE: Fizi~ka aktivnost.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Pred vama je intenzivna nedeqa, `elite da posvetite pa`wu prijateqima, porodici, partneru. Ukoliko se dobro ne organizujete mo`ete se izmoriti tako da drugi deo nedeqe provedete u krevetu. POSAO: Odli~na sedmica da razmislite o prethodnoj godini o postignutim uspesima i postavite nove ciqeve. Sti`u pozitivne vesti. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Nemojte ulaziti u konflikt sa partnerom, imajte na umu da je komunikacija ote`ana do sredine januara zbog uticaja Marsa i Merkura koji su retrogradni. Slobodne Vodolije o~ekuje za nijansu opu{tenija nedeqa. POSAO: Ne o~ekuju vas velike promene na samom po~etku godine. Mo`ete da odmorite i posvetite vreme sebi i svojim hobijima. ZDRAVQE: Osetqivi su vam bubrezi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Slobodnima se sme{i sre}a u qubavi, imate priliku da upoznate zanimqivu osobu. Opustite se i u`ivajte u praznicima! Zauzete pripadnike znaka o~ekuju pozitivni trenuci, obele`eni okupqawem ro|aka i bliskih prijateqa. POSAO: Neka va{a gre{ka iz pro{losti iza}i }e na videlo, poka`ite entuzijazam i re{ite probleme zajedno sa kolegama. ZDRAVQE: Odmarajte se.

Film Borisa Malagurskog o Republici Srpskoj nagra|en u Kanu

Film "Republika Srpska: Borba za slobodu" osvojio je nagradu 'Najboqi istorijski dokumentarac' na Silk Road Film Awards u Kanu, saop{tio je re`iser i producent Boris Malagurski.

Malagurski je rekao da trenutno rade na koordinaciji nastavka zapadnoevropske turneje filma, kao i turneje u SAD i Kanadi.

Kako dodaje do tada gra|ani Srbije i Republike Srpske kona~no imaju priliku da gledaju film koji je uzburkao Evropu i bio meta bo{wa~kih i albanskih ekstremista izme|u ostalog i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Ni{u, Kragujevcu.

Film }e u januaru biti premijerno prikazan u Han Pijesku, Bawaluci, Modri~i, Kozarskoj Dubici i Bijeqini.

"Republika Srpska: Borba za

slobodu" je dugometra`ni dokumentarni film srpsko-kanadskog rediteqa Borisa Malagurskog, koji predstavqa uzbudqivu pri~u o vi{evekovnoj borbi srpskog naroda da bude svoj na svome, uz intervju sa re`iserom Emirom Kusturicom. Od zanimqivih istorijskih

pri~a do javnosti nepoznatih anegdota, film slikovito do~arava duh naroda sa zapadne strane Drine, wegov mentalitet, doma}inski odnos, hranu i muziku, kao i posebnosti razli~itih dijelova Srpske i {ire kroz zanimqive pri~e iz tih krajeva.

Navike koje bi trebalo izbegavati ako imate vi{e od 60 godina

Da li }ete u`ivati u svojim godinama zavisi i od na~ina na koji brinete o zdravqu. Ako se fokusirate na zdrave navike i izbegavate one koje vam mogu naneti {tetu, u rukama imate kqu~ dugove~nosti. Najvi{e vam odgovara da sednete u fotequ

Ako mislite da si upravo sada smete da dozvolite izle`avawe ispred ekrana ceo dan, gre{ite. Ta navika je izuzetno {tetna za vas, a neki stru~waci je uspore|uju sa pu{ewem.

Ne zna~i da morate odmah da se pripremite za maraton, nego ako promenite naviku od toga da ni{ta ne radite u to da kratko pro{etate taj dan, mnogo ste napravili.

Znamo da `ene koje se nedo-

Doma}a kujna

voqno kre}u imaju kra}e telomere od onih koje su aktivne 30 minuta u toku dana. Aktivnost bi trebalo da bude deo svakodnevnice jo{ u mladosti i bude prisutna i u starosti.

Gledate kako se kilogrami nakupqaju

Mo`da niste toga svesni, ali podaci otkrivaju da je u tim godinama te`e gubiti kilograme i da u proseku u jednoj godini „zaradimo“ otprilike pola kilograma, {to se mo`da ne ~ini kao puno, ali vremenom se mogu nakupiti i ~ak dovesti do gojaznosti.

[to mo`ete u~initi?

Isprobajte ve`be snage, jedite vi{e proteina i ostanite aktivni kako biste dali podr{ku kostima i mi{i}ima.

Zaboravqate na zdravu ishranu

Zdrava ishrana je neophodna za zdravo starewe, a studije pokazuju da osobe koje prate mediteransku ishranu imaju mawe {anse da }e do`iveti promene

koje vode do Alzhajmerove bolesti, za razliku od onih koji je izbegavaju.

Potrebna su dodatna istra`ivawa kako bi se utvrdilo koji deo ishrane ima veliki uticaj na funkcionirawe mozga. Ipak, za sada se zna da su omega 3 masne kiseline koje se nalaze u maslinovom uqu neophodne za pravilno funkcionirawe }elija, a tako se sni`ava rizik od razvoja koronarne bolesti srca i usporava se propadawe kognitivnih funkcija.

Ne obra}ate pa`wu na kognitivne funkcije

Kada napune 60 godina, mnogi razmi{qaju o penziji i o tome kako da uspore, {to naravno mo`e da bude pozitivno za va{e zdravqe, ali nikako nemojte dopustiti da va{ mozak pati u tom periodu.

Studije pokazuju kako penzija mo`e mozak da pretvori u „ka{u“, a prema nekim rezultatima istra`ivawa, kratkotrajna

smawuje 40 odsto br`e nakon odlaska u penziju.

Istra`ivawa su pokazala da obavqawe novih zadataka ukqu~uje aktivnost ve}ih delova mozga dok oni rutinski zadaci rezultiraju smawenim delovawem mozga. Zbog toga je bitno tokom dana uvesti nove redoslede ili na~ine delovawa.

Jutarwe pospremawe ku}e ostavite za vreme posle doru~ka ili dok pijete kafu, ili samo rutu kojom ina~e {etate zameni-

gom.

Izolovani ste od porodice i prijateqa

Odr`avawe zdravih odnosa s prijateqima i porodicom je va`na navika kada starimo i za zdravqe i za sre}u. Za mentalno i fizi~ko zdravqe va`no je biti u interakciji s drugima.

Pozitivni odnosi mogu jednako da budu va`ni kao i hrana i fizi~ka aktivnost, odr`avawe zdravih odnosa i dru{tvene „mre`e“ doprinosi dugove~nosti i zdravqu. S. G.

Odgovori na naj~e{}a pitawa o antidepresivima

Depresija se smatra bole{}u novog doba, me|utim, kad je re~ o antidepresivima mnogi su i daqe vrlo oprezni i imaju mnogo pitawa. Stru~waci su dali odgovore na naj~e{}a.

POSNI RECEPT

Postoje li drugi tretmani koji su efikasni u le~ewu depresije?

Antidepresivi su samo jedan od brojnih tretmana koji poma`u kod depresije. Za blage oblike depresije, mogu pomo}i i neke promene na~ina `ivota kao {to su redovno ve`bawe, opu{tawe i san. Za umerenu depresiju efikasne su razli~ite psihoterapije. Dok lekovi deluju br`e, psihoterapija mo`e imati trajniju korist, a mnogi odlu~uju da koriste i terapiju i antidepresive.

POSNO JELO OD PASUQA I KISELOG KUPUSA

POTREBNO JE: n 500 g belog pasuqa, n 3 glavice crnog luka, n 12 ka{ika uqa, n 2 mawe glavice kiselog kupusa, n aleva paprika, so, biber.

PRIPREMA:

1. [est sati pre pripreme jela potopite pasuq u vodu i ostavite da stoji.

2. Potom kratko prokuvajte, iscedite, nalijte novom vodom, pa dodajte dve iseckane glavice crnog luka i 5 ka{ika uqa i kuvajte dok se pasuq ne raskuva.

3. U drugoj {erpi izdinstajte sitno seckani kiseli kupus sa malo uqa (ili masti).

4. U posebnoj {erpi zagrejte ostatak uqa i ispr`ite preostalu iseckanu glavicu crnog luka.

5. Dodajte ka{iku aleve paprike, pr`ite jo{ oko 60 sekundi, pa ume{ajte isce|en kuvani pasuq i dinstani kupus.

6. Posolite i pobiberite po `eqi, prome{ajte i zapecite u rerni.

Koje su prednosti antidepresiva?

Istra`ivawa pokazuju da qudi koji uzimaju antidepresive do`ivqavaju suptilno, ali zna~ajno poboq{awe kvaliteta `ivota. Oni navode da boqe reaguju na te{ke `ivotne doga|aje, imaju mawe negativnih opsesivnih misli i mogu da zastanu i razmotre svoja ose}awa i postupke na uravnote`eniji na~in. Tako|e, ka`u da se lak{e osloba|aju negativnih i ose}aju mawe progawanim

`ivotnim traumama iz pro{losti. Mnogi na antidepresivima imaju vi{e energije, boqe spavaju i boqe se koncentri{u. Antidepresivi su tako|e efikasni za smawewe napada panike, op{te brige i anksioznosti.

Koji su ne`eqeni efekti antidepresiva?

Svi koji po~iwu terapiju antidepresivima mogu iskusiti nekoliko vrsta ne`eqenih efekata. Porast suicidalnih misli javqa se kod do 18 procenata qudi koji po~nu da

uzimaju antidepresive i verovatnije je kod qudi mla|ih od 25 godina. Obi~no traje samo nekoliko dana, a na kraju se poboq{a u 91 odsto slu~ajeva. Svakako je preporuka konsultacija sa lekarom.

Fizi~ki nemir, ose}aj nemogu}nosti da se mirno sedi i potreba da se kre}ete, tako|e je ~est i mo`e da bude znak da je potrebna promena terapije. Ne`eqeni efekti na seksualnom planu, ukqu~uju}i smawen libido ili odlo`eni ili mawe intenzivan orgazam, javqaju se u 56 procenata slu~ajeva sa vrstom antidepresiva koji se nazivaju inhibitori ponovnog preuzimawa serotonina.

Kad antidepresivi po~iwu da deluju?

Dejstvo antidepresiva oseti se tek nakon ~etiri do {est nedeqa.

Koliko dugo treba da uzimam antidepresive?

Klini~ari obi~no preporu~uju pacijentima da uzimaju antidepresive oko {est meseci nakon {to po~nu da se ose}aju boqe. Iako deluje primamqivo da prestanete da uzimate lek ~im po~nete da se ose}ate boqe, nagli prestanak bi mogao da bude problemati~an.

Orasi - na listi najzdravijih namirnica

Orasi zaista imaju puno nutritivnih prednosti i opravdano se nalaze na spisku 30 najzdravijih namirnica koje b trebalo jesti svaki dan, kao i na spisku najboqih namirnica za srce, kako prenosi Real Simple.

Imunolo{ka podr{ka: Porcija oraha od 25 grama prepuna je va`nih hrawivih sastojaka, ukqu~uju}i proteine, vlakna i magnezijum, koji su va`ni za podr{ku celokupnog zdravqa. Orasi su tako|e dobar izvor vitamina B6 i izvrstan izvor bakra, koji doprinose normalnom funkcionisawu imunolo{kog sistema.

Zdrave masti: Orasi su jedinstveni me|u ora{astim plodovima jer sadr`e skoro pot-

puno zdrave, polinezasi}ene masti. Zapravo, orasi su jedini ora{asti plod sa visokom koli~inom alfa-linoleinske kiseline, {to je povezano sa blagodatima za zdravqe srca, zdravqe mozga i borbu sa upalama.

Antioksidanti: Me|u ora{astim plodovima, orasi imaju najve}u koli~inu polife-

nola. To su biqni antioksidanti koji mogu da imaju korisnu ulogu u odr`avawu zdravqa na razne na~ine, ukqu~uju}i zdravqe srca, kognitivno zdravqe i upale.

Zdravqe creva: Orasi mogu da budu dobar izbor zbog svojih probioti~kih svojstava, koja podr`avaju zdravqe creva i pospe{uju rast korisnih bakterija.

Kognitivno zdravqe: Orasi nude va`ne hrawive sastojke koji podr`avaju zdravqe mozga, a nau~ni dokazi ukazuju na to da ukqu~ivawe oraha u ishranu mo`e da ima ulogu u odr`avawu i poboq{awu kognitivnog zdravqa tokom procesa starewa.

Dnevno se preporu~uje oko 40 grama oraha, {to odgovara mawoj {aci. Ako ih jedete svaki dan, nakon nekog vremena bi}e dovoqne i mawe koli~ine.

Skandinavka 1: VODORAVNO R, OPORAVAK, \OKA, BORIVOJE VUKOV, UJAM, DAN ORAWA, ^, DEZEN, JASAN, EMAJL, [N, NRT, NE, KAKO-TAKO, U, RU, TRDINA, KRIVAJA, @EQKO OBRADOVI], NUR, AD, POTONUTI, SEKTA[, ROB, KAREKA, STVARNI, VELIKI RADI], OSEIN

Skandinavka 2: VODORAVNO

D, SREM, DUPQA, NBS, P, KAP, GA, LORI, OM, KALORIMETAR, ME^, SARA\IVATI, ELEKTROLIT, IG, X, XENAN LON^AREVI], U, IVAN GORAN KOVA^I], NANARI, PAKISTAN, E, GLORIJA, KACA, GROB, LEVA, AKT, I, BRAILA, ANISI, KOTRQANI, MED

Ukr{tenica: VODORAVNO HIPERINFLACIJA, UKORI, ARAN@MAN, LOLE, SKITI, OSE, AN, BRUNDATI, TM, HAG, ADAMS, MERI, ORAN@ADA, ARNEJ, PISMENA NAREDBA

UKR[TENICA

VODORAVNO:

Veoma velika inflacija,

Blage kazne - Obrada, ude{avawe (muz.),

Bekrije - Jedan nomadski narod - Vrsta insekata, zoqe,

Akademija nauka (skr.) - Mumlati, mrmqati - Simbol tulijuma, 5. Glavni grad Holandije - Kanadski peva~, Brajan - Starija hrvatska pop peva~ica Cetini}, 6. Pi}e od pomoranxe - Prosjak iz „Odiseje“, 7. Naredba data pismenim putem.

USPRAVNO: 1. Vrsta `enskih ~arapa, 2. Prodavci ikona, 3. Ameri~ki glumac Wumen - Plin, 4. Gr~ki bog mraka (mit.) - Susedna slova azbuke, 5. Japanska kopnena miqa - Vrsta morske ribe (mn.), 6. Sastavni veznik - Dr`ava u Africi, 7. Nadoknada, 8. Ameri~ki ekonomist, Milton, 9. Turski vojskovo|a, Omer pa{a - Oznaka za amper, 10. Jedan od Sokratovih tu`ilaca - Simbol argona, 11. Dvadesetsedmo i osmo slovo azbuke - Ma|arski pisac nobelovac Kertes, 12. Industrija motora i opreme (skr.) - Mesto u Bavarskoj, 13. Vrsta ptice grabqivice, 14. Malokrvnost (med.).

RASTVOR KOJI PROVODI ELEKTRICITET DIVOVI, KOLOSI NA[A GLUMICA

VRSTAPOLUMAJMUNA

VRSTA LEKOVITE BIQKE BUG. GIMNAST. SILVIJA

ELEKTROLIT, LON^AREVI], UKORI, SKITI,

[ta znamo o najsvetijem mestu u hri{}anskom svetu?

U oktobru 2016. godine tim nau~nika je po prvi put nakon nekoliko vekova sklonio mermernu polo~u za koju se tradicionalno veruje da pokriva grobnicu Isusa Hrista. Preliminarni nalazi su potvrdili da su, nakon vekova o{te}ivawa, uni{tavawa i vi{e rekonstrukcija okolne crkve Groba Gospodweg u jerusalimskom starom gradu, delovi grobnice i danas prisutni.

Najpo{tovanije mesto u hri{}anskom svetu - grobnicu - ~ini kre~wa~ko postoqe - mesto na koje je prema Bibliji polo`eno Hristovo telo nakon skidawa sa krsta, koje je isklesano od zida pe}ine. Najkasnije 1555. godine, a najverovatnije i vekovima ranije, ovo postoqe je prekriveno mermernom oblogom, navodno da spre~i hodo~asnike da lome delove stene i odnose ih kao suvenire.

Kada je u no}i 26. oktobra 2016. godine mermerna obloga uklowena, prvi rezultati ispitivawa tima za konzervaciju pokazali su samo jedan sloj materijala ispod. Istra`iva~i su neprekidno radili narednih 60 sati. Tokom rada je otkrivena je jo{ jedna mermerna plo~a koja je na povr{ini imala urezan krst. Do no}i 28. oktobra, samo nekoliko sati pre nego {to je grobnica trebalo da bude ponovo zape~a}ena, otkriveno je da je originalna kre~wa~ka grobnica netaknuta.

"Apsolutno sam zadivqen. Kolena mi se malo tresu jer ovo nisam o~ekivao", rekao je tada Fredrik Hibert, arheolog. Ne mo`emo da ka`emo 100 odsto, ali vidqivo je da se lokacija grobnice nije mewala tokom vremena", dodao je.

Pored toga, istra`iva~i su potvrdili postojawe original-

nih kre~wa~kih pe}inskih zidova unutar Edikule, svetili{ta koje je izgra|eno u 19. veku iznad grobnice.

Da li je ovo zaista bio Hristov grob?

Iako arheolozi ne mogu da tvrde da je grobnica otkrivena u Crkvi Svetog groba mesto sahrane Jevrejina poznatog kao Isus iz Nazareta, postoje indirektni dokazi koji sugeri{u da su identifikaciju tog mesta izvr{ili predstavnici cara Konstantina, nekih 300 godina od Hristove smrti.

Najraniji izve{taji o Isusovoj sahrani poti~u iz Jevan|eqa, prve ~etiri kwige Novog zaveta, za koje se veruje da su sastavqene decenijama nakon Hristovog raspe}a, oko 30. godine nove ere. Iako postoje varijacije u detaqima, izve{taji dosledno opisuju kako je Hrist sahrawen u grobu isklesanom u kamenu, na zemqi{tu koje je pripadalo Josifu iz Arimateje, bogatom Isusovom sledbeniku.

Arheolozi su u oblasti oko Jerusalima identifikovali vi{e od hiqadu takvih grobnica

isklesanih u stenama, ka`e arheolog Xodi Magnes. Svaka od ovih porodi~nih grobnica sastojala se od jedne ili vi{e pogrebnih komora sa ni{ama za sme{tawe pojedina~nih tela.

"Sve to je u skladu sa onim {to znamo o tome kako su bogati Jevreji sahrawivali svoje mrtve u vreme kada je `iveo Isus", ka`e Magnes. "Ovo, naravno, ne dokazuje da je doga|aj bio istorijski. Ali ono {to nam govori jeste da su izvori za Jevan|eqa bili upoznati sa ovom tradicijom i ovim obi~ajima sahrawivawa."

Izvan gradskih zidina

Jevrejska tradicija je zabrawivala sahrawivawe unutar gradskih zidina, a Jevan|eqa preciziraju da je Isus sahrawen van Jerusalima, blizu mesta wegovog raspe}a na Golgoti. Nekoliko godina nakon Hristove smrti i vaskrsewa, zidine Jerusalima su pro{irene, sme{taju}i tako Golgotu i obli`wu grobnicu unutar grada.

Kada su Konstantinovi predstavnici stigli u Jerusalim oko 325. godine nove ere da lociraju grobnicu, qudi su im navodno

ukazali na hram koji je izgradio rimski car Hadrijan oko 200 godina ranije. Istorijski izvori sugeri{u da je Hadrijan dao da se izgradi hram iznad grobnice kako bi potvrdio dominaciju rimske dr`avne religije na mestu koje po{tuju hri{}ani.

Prema Jevseviju, episkopu Cezareje, rimski hram je sravwen sa zemqom, a iskopavawa ispod wega otkrila su grobnicu isklesanu u steni. Vrh pe}ine je odse~en da bi se otkrila unutra{wost, a oko wega je sagra|ena crkva. Crkvu su potpuno uni{tili Fatimidi 1009. godine, a ponovo je obnovqena sredinom XI veka.

Iskopavawa unutar crkve Groba Gospodweg tokom XX veka otkrila su ostatke onoga za {ta se veruje da je Hadrijanov hram i zidova prvobitne Konstantinove crkve.

Prisustvo drugih grobnica tog perioda je va`an arheolo{ki dokaz, prema Magnesu. "Govore nam da je ovo podru~je u stvari bilo jevrejsko grobqe izvan zidina Jerusalima u vreme Isusa Hrista."

"Mo`da nismo potpuno sigur-

ni da je mesto crkve Svetog groba mesto gde je Hrist sahrawen, ali nemamo nijedno drugo mesto za koje postoji tako ozbiqna tvrdwa, i zaista nemamo razlog da odbacimo autenti~nost mesta", rekao je Dan Bahat, biv{i gradski arheolog Jerusalima. Meseci restauracije, decenije studija

Grobnica je nekoliko dana od otvarawa bila ponovo zape~a}ena originalnom mermernom oblogom i ne}e biti ponovo otvarana vekovima ili ~ak milenijumima. "Arhitektonska konzervacija koju sprovodimo treba da traje zauvek", ka`e Moropulu. Pre nego {to je ponovo zape~a}en, napravqena je obimna dokumentacija o povr{ini stene.

Arheolog Martin Bidl, koji je objavio studiju o istoriji grobnice 1999. godine, veruje da je jedini na~in da se zaista sazna ili razume za{to qudi veruju da je ba{ ovo grobnica za koju Biblija ka`e da je u wu polo`eno Isusovo telo, je da se pa`qivo pregledaju podaci prikupqeni prilikom otkrivawa grobnog mesta i zidova pe}ine.

"Povr{ine stene moraju se sa najve}om pa`wom, u najmawu ruku, posmatrati kako bi se na{li tragovi grafita", ka`e Bidl, navode}i da su druge grobnice od velikog zna~aja u tom podru~ju prekrivene urezanim krstovima i natpisima na povr{inama.

"Pitawe grafita je apsolutno kqu~no", ka`e Bidl. "Znamo da postoj i druge grobnice isklesane u kamenu ispod razli~itih delova crkve. Za{to je onda episkop Jevsevije identifikovao ovu grobnicu kao Hristov grob? On ne ka`e, a mi ne znamo. Mislim da Jevsevije nije pogre{io — bio je veoma dobar nau~nik — tako da verovatno postoje dokazi - samo ako se dobro tra`e."

Konzervatori su ~istiti i dokumentovati svaki pedaq Edikule jo{ najmawe pet meseci nakon otvarawa grobnice, prikupqaju}i vredne podatke koje }e nau~nici prou~avati godinama u poku{aju da boqe razumeju poreklo i istoriju jednog od najsvetijih mesta na svetu.

S. G.

Gde `ivi junak Nove godine - Deda Mraz?

Selo prekriveno snegom

i osvetqeno hiqadama lampica, mesto je u kom `ivi

Blage nonauka Glavni hrvatProProdavci bog kopnena Drekonomist, amargona, pisac (skr.) Ma-

Deda Mraz

Deca {irom sveta u novogodi{woj no}i decenijama i{~ekuju dobro}udnog dekicu duge sede brade, da im donese poklone. Brojne legende o Deda Mrazu po~ivaju na drevnoj hri{}anskoj tradiciji prema kojoj deci poklone deli Sveti Nikola pred Bo`i}. Savremeno sekularno shvatawe Deda Mraza razvilo se u drugoj polovini XIX veka kada se lik starca sa belom bradom i crvenim ogrta~em pojavio na karikaturi slavnog ameri~kog umetnika Tomasa Nasta.

Nastovog Deda Mraza je is1931. godine koristila jedna poznata kompanija za svoju reklamu, a posle te reklame, Deda Mrazkakvog danas poznajemo - postao je globalni fenomen.

Veliki broj ma{tovitih pri~a okru`uje popularnog Deku, a mnoge od wih ti~u se

Iako sve nordijske zemqe imaju mesto za koje tvrde da ba{ u wemu `ivi junak Nove godine, tradicionalno se veruje da je wegovo selo sme{teno u Laponiji, na severu Finske, svega 2.000 km od Severnog pola.

Rovanijemi, glavni grad Laplanda, kako Finci zovu ovaj okrug, najbli`i je grad Deda Marazovog sela, na samoj polar-

noj granici, na rubu Arkti~kog kruga. Finci ga jo{ zovu i "Vrata Laponije".

Zahvaquju}i ovoj poziciji, klimatski uslovi koji u wemu vladaju su veoma neobi~ni. Sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi. Polarna no} traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do po~etka januara, dok leti Sunce ne zalazi od sredine juna do po~etka jula.

Deda Marzovo selo zapravo je zabavni park prekriven snegom i osvetqen hiqadama lampica, koji turisti mogu da posete, ~ak i da u|u u kancelariju u kojoj sedi pravi Deda Mraz i ~ita pisma pristigla sa svih strana sveta. Uvek je i raspolo`en da

mu na uvo {apnete `equ. Osim Deda Mraza i wegovih pomo}nika u selu `ivi i Baka Mraz. U selu Deda Mraza se jo{ nalaze i crkva koja mo`e da primi do 1.000 qudi, fabrika igra~aka, istorijski muzej i Bo`i}na ku}a u kojoj se mogu videti razli~iti obi~aji iz svih delova sveta. M. T.

wegovog rodnog grada. Odakle Deda Marz dolazi?

Sklawawe mermerne plo~e sa grobnice za koju hri{}ani veruju da je u woj bio sahrawen Isus Hrist

10. decembar 2020. 5. januar 2023.

Srpski fudbaler Aleksandar Mitrovi} otvoreno je govorio o aktuelnim de{avawima u FSS, kao i onom {to se doga|alo tokom Svetskog prvenstva u Kataru.

Osvrnuo se na optu`be koje su krenule sa istupawem ~lana IO saveza Novice Ton~eva koji

biju zbog novca. Li~no, sramota me i da pri~am na temu premija. Igramo u odli~nim klubovima, zara|ujemo i vi{e nego dovoqno, reprezentacija tra`i ~istu glavu i srce. Novac nije bitan! Ne ulazim ko je koliko dobio, niti me tu|i novac interesuje. Znam da su

Mitrovi} smatra da je bilo onih koji su likovali zbog toga.

"Konkretno, hijene oko Fudbalskog saveza Srbije. Sakrivene u kojekakvim rupama, }utale su dok je Srbija gazila sve pred sobom. Pitawe vremena je bilo kad }e osuti paqbu po nama. Ve} vi|en scenario, samo {to su pojedinci direktno dodatno ni{anili i ka selektoru Draganu Stojkovi}u. A, kad smo sa Piksijem briqirali, nigde istih stru~waka, nije bilo“, jasan je napada~ Fulama.

Negirao je da izme|u Du{ana Vlahovi}a i wega selektor mora da bira, te da dobro sara|uju na terenu. Upitan je i za aferu u sredi{tu koje se na{ao centarfor Juventusa.

[OKANTNO OTKRI]E GORDANA PETRI]A:

Zbog opake bolesti zavr{io karijeru

je govorio o premijama u~esnika "orlova". U me|uvremenu su se pojavili navodi da nisu svi zadovoqni kako je novac podeqen.

"Odmah }u vam re}i – jo{ jedna la`! Niko od nas ne igra za Sr-

ispo{tovani svi qudi u sistemu Fudbalskog saveza Srbije, naju`e jezgro „A“ selekcije tako|e. Svi do jednog“, rekao je Mitrovi}. Srpska reprezentacija se nije proslavila na samom turniru, a

"Ru`no. Podlo, prizemno, govorimo o udarima na qudske `ivote. Nema {ale sa tim stvarima, nije pri~a u stilu „psi laju, karavani prolaze“. Mnogo ozbiqnije posledice mogla je da ostavi. Qudi su zavisni, qubomorni, svesno su plasirane zle ideje, pogotovo u situaciji o~iglednih problema", zakqu~io je Mitrovi}.

S. G.

Crveno-beli boqi od

PS@-a, Bajerna, Reala...

Crvena zvezda je ve} godinama neprikosnovena u doma}em {ampionatu, a to je slu~aj i ove sezone.

Fudbaleri Crvene zvezde jo{ uvek ne znaju za poraz u Superligi Srbije od po~etka sezone, a osim toga, samo dve ekipe su uspele da ostanu nepora`ene protiv {ampiona Srbije. U pitawu su TSC i Partizan. Obe utakmice izme|u Crvene zvezde i ova dva rivala zavr{ile su se rezultatom 1:1.

Ovo je veliko dostignu}e za ekipu Milo{a Milojevi}a, po{to se sada srpski klub nalazi u dru{tvu Panatinaikosa i Napolija koji su jedini jo{ uvek nepora`eni u svojim ligama. I jedni i drugi su lideri svojih {ampionata, a Panatinaikos se u posledwem kolu pred Novu godinu izvukao u 98. minutu protiv Krita.

PS@ je porazom od Lansa

rezultatom ispao iz ekipe nepobedivih. Klubovi poput Bajerna, Real Madrida, Barselone, Man~ester sitija tako|e nisu uspeli da pre`ive do Nove godine bez poraza.

Fudbaleri Crvene zvezde }e nakon bo`i}nih praznika otputovati na pripreme u Tursku, a tamo }e odigrati nekoliko pripremnih

utakmica pred nastavak sezone. Ekipe sa kojima }e se Zvezda sastati su Lehija Gdawsk, Nef~i Baku, Kopar, Dinamo Tbilisi, Ludogorac i Austrija Lustenau.

Prvi me~ u doma}em {ampionatu izabranici Milo{a Milojevi}a odigra}e ~etvrtog februara protiv Vojvodine na stadionu "Rajko Miti}". N. R.

LO[E VESTI ZA CRVENO-BELE IZ EVROLIGE, SPOR JO[ UVEK NIJE RE[EN Zvezda i protiv Valensije bez Kampaca?

Trener Partizana Gordan Petri} otkrio je da je igra~ku karijeru morao da zavr{i pre vremena zbog raka ko`e

Nekada{wi defanzivac je branio boje OFK Beograda, Partizana, Dandi Junajteda, Renxersa, Kristal Palasa, AEK i Hartsa. U periodu nastupa za Harts (1999-2001) dijagnostikovan mu je melanom zbog ~ega je bio primoran da ode u prevremenu penziju.

- U 31. godini sam u [kotskoj saznao da imam melanom. Bio sam podvrgnut terapijama interferona. Taj lek se tada pojavio. Doktori su mi rekli da mogu da nastavim da igram, ali da }u stalno ose}ati umor. Znao sam da me ~eka jo{ mo`da najvi{e pet godina karijere, a ve} sam imao porodicu. Presekao sam i ubrzo se povukao - rekao je Petri}.

Takav epilog mu nije lako pao.

- Naravno, nisam to o~ekivao. Treba vremena da se psihi~ki sabere{ i organizuje{ za ono {to te ~eka. Doneo sam odluku da prekinem, da se ne stresiram, radi svog zdravqa i svojih najbli`ih. Imao sam preglede svakih {est meseci i po{to se posle pet godina melanom nije vrato, to je zna~ilo da je gotovo sa wim. Dok sam se le~io, zvao me je @arko Ze~evi} da do|em u Partizan i postanem generalni sekeretar, ali nisam prihvatio, jer mi je mir bio potreban. Mnogo sam {etao, bio u prirodi, u`ivao na placu, slu{ao pti~ice... - konstatovao je 53-godi{wi Beogra|anin.

Petri} je trener Partizana postao pro{log avgusta, kada je na klupi nasledio Iliju Stolicu.

SAUDIJSKA ARABIJA SPREMA SPEKTAKL:

Kristijano Ronaldo ima}e nestvarno

predstavqawe

Novi fudbaler Al Nasra Portugalac Kristijano Ronaldo bi}e zvani~no predstavqen kao novo poja~awe kluba iz Saudijske Arabije, prenose lokalni mediji.

Ronaldo je 30. decembra potpisao ugovor sa Al Nasrom do juna 2025. godine po kome }e godi{we zara|ivati 200 miliona evra.

Lokalni mediji navode da se u Rijadu vr{e posledwe pripreme za predstavqawe Ronalda. Portugalac }e biti zvani~no predstavqen na stadionu "Mrsol park" u Rijadu, a o~ekuje se oko 30.000 navija~a. Cena ulaznica za ovaj doga|aj iznosi oko ~etiri dolara.

Ronaldo bi za novi klub trebalo da debituje petog januara na me~u protiv Al Taea.

Al Nasr se trenutno nalazi na prvom mestu na tabeli sa 26 bodova. Argentinski plejmejker jo{ uvek ne}e mo}i da zaigra za novi klub.

Na internetu se pojavila informacija da je Crvena zvezda re{ila spor sa Evroligom, te da }e uskoro biti ponovo omogu}eno da registruje nove igra~e.

Ipak, to nije slu~aj, po{to ih je organizacija Evrolige kontaktirala i iznela slede}e podatke:

- Pitawe nije re{eno, pa je i daqe na snazi mera koju je Crvenoj zvezdi izreklo nezavisno ve-

}e za finansije i koja zabrawuje klubu da registruje igra~e i trenere. O~ekujemo daqe vesti najkasnije po~etkom slede}e nedeqe.

To zna~i da je veoma te{ko da }e crveno-beli spor re{iti

do ~etvrtka, kada je na programu jo{ jedan u nizu izuzetno bitnih me~eva u Evroligi, a ovoga puta }e protivnik biti Valensija, i to na gostuju}em terenu.

Stoga, nije za o~ekivati da Fakundo Kampaco zabele`i debi u elitnom evropskom takmi~ewu na tom susretu, ve} je izvesno da }e se za to morati sa~ekati jo{ neko vreme.

Ipak, {anse i vreme jo{ uvek postoje, te treba sa~ekati kona~ni razvoj situacije u narednim danima. S. G.

Mitrovi} i Piksi

IMPRESIVNA STATISTIKA ZVEZDE, SAMO DVA KLUBA U EVROPI MOGU DA JOJ PARIJAJU:

Gde \okovi} mo`e najvi{e da profitira i kada mo`e opet na vrh sveta?

Nadamo se da posle jedne od najburnijih teniskih godina u istoriji sledi jedna u kojoj ne}emo gledati restrikcije pogotovo kada je srpski as u pitawu Novak \okovi} pro`iveo je veoma burnu 2022. u kojoj mu je onemogu}eno da igra na turnirima {irom Australije i Amerike, ali je uprkos tome osvojio pet trofeja, te pokazao koliko je mentalno jak za sve izazove koji dolaze.

Godina pred nama mogla bi da

bude jedna od najva`nijih u istoriji tenisa, po{to sa Rafaelom Nadalom i daqe vodi bitku za najboqeg svih vremena. Obojica, iako u poznim igra~kim godinama, i daqe imaju najvi{e ciqeve, a spremni su da za wih „poginu“ na terenu.

Iako su daleko iznad toga da samo `ele da igraju i osvajaju najve}e turnire i da se me|usobno bore za GOAT zvawe, jasno je i da su Srbin i [panac jo{ uvek

gladni pobeda, `eqni da poka`u mladima za{to su tu gde jesu i koliko jo{ mogu da traju.

Vi{e se debatuje o tome ko je bli`i prvom mestu, ko }e imati vi{e grend slem trofeja, ko }e osvojiti vi{e titula i oboriti vi{e rekorda, nego o penziji.

Novak je posledwi put na prvom mestu ATP liste bio u januaru pro{le godine, kada je deportovan iz Australije, a odmah tada je postalo jasno da }e izgubiti 2.000 ATP poena zbog prvog grend slema u sezoni.

Sada je situacija druga~ija, ve} je u Australiji, a odluka da po~ne sezone u Adelejdu daje mu mogu}nost da se za mesec dana vrati u Srbiju kao prvi reket sveta. Me|utim, to ne}e zavisiti samo od wega.

Na turniru u Adelejdu ima priliku za 250 ATP poena, ali mu posao ne}e biti nimalo lak, s obzirom da na istom mestu nastupaju teniseri ppoput Danila Medvedeva, Feliksa O`e-Alijasima, Andreja Rubqova, Holgera Runea, Janika Sinera…

~etvrtfi nale na grend slemu. Postoje jo{ neke varijante, recimo da Srbin ne trijumfuje u Adelejdu, a da [panac jo{ lo{ije pro|e u Melburnu, ali bi onda Rudu sko~ile {anse.

SRPSKI NAVIJA^I U AUSTRALIJI NAPRAVILI SPEKTAKL, NOVAK IM UZVRATIO: "Pregazio"

je rivala na startu Adelejda!

Novak \okovi} trijumfalno je po~eo napad na titulu Adelejda u singlu.

Posle nastupa u dublu, u kom je pora`en sa Vasekom Pospi{ilom ve} u prvoj rundi, Novak je pokazao za{to je zapravo do{ao u Australiju. Imao je uvodni dubl me~ ~ak i karnevalski karakter, Novak i Vasek su se dobro zabavili na terenu, osetili energiju publike i sve je izgledalo idealno i povratni~ki za Novaka.

Tribine su bile male za sve navija~e koji su `eleli da ga pozdrave, a podrazumeva se da je predwa~ila srpska dijaspora. Tako su Srbi zauzeli pozicije i za singl protiv Konstana Lestjena, koji je pao sa 6:3, 6:2.

Novak je samo sat i 16 minuta utro{io na 65. igra~a sveta, bilo je atraktivnih poteza i prilike da poka`e kako je spreman da podigne formu za svoju omiqenu podlogu i omiqeni turnir.

Ve} danima dosta Australijanaca, ali i na{ih qudi koji `ive tamo, dolazi na Novakove treninge, kako bi ga videli, slikali se sa wim, uzeli potpis. Iako je izgubio u dublu zajedno sa Vasekom Pospi{ilom, \okovi}a je posle me~a sa~ekala velika grupa navija~a i tako mu stavili do znawa da su uz wega i da im je nedostajao. Prema nekim nezvani~nim informacijama, oboren je rekord po poseti na terenu broj 1, a navija~i su na svaki na~in poku{avali da u|u na stadion. Mnogi su sa zastavama do{li da bodre srpskog asa uz brojna druga obele`ja i poruke da je najve}i svih vremena, ali nisu svi mogli da u|u na teren. Navija~i su za lokalne medije objasnili koliko su uzbu|eni i da su tu da podr`e Novake jer je wegov povratak u Australiju fenomenalna stvar za tenis.

Svi oni su i pro{le sezone umeli da naprave probleme Novaku, da mu nanose poraze, ali je uprkos svemu prvi favorit i nosilac na turniru.

Aktuelni raspored na ATP listi ovako izgleda: 1. Karlos Alkaraz 6.820 poena (brani 90), 2. Rafael Nadal 6.020 (2.250), 3. Kasper Rud 5.820 (125), 4. Stefanos Cicipas 5.550 (780), 5. Novak \okovi} 4.820 (0), 6. Feliks O`e-Alijasim 4.195 (750), 7. Danil Medvedev 4.065 (1.495)…

Ono {to je glavna Novakova prednost jeste {to u januaru ne brani nijedan poen, za razliku od Nadala (2.000) i Alkaraza, koji je u Australiji ispao u tre}em kolu, ali je nakon toga osvojio Rio u februaru. Rud mo`e biti velika pretwa, jer ne brani iz Australije, dok }e motive za boqu sezonu nego u 2022. imati Medvedev i Cicipas.

Lako je izra~unati bez ~ega Novak ne mo`e na prvo mesto na kraju januara. Dakle, ako osvoji obe titule u Australiji, uslov }e biti i da aktuelni broj 1 ne u|e u

Nadal nema nikakve {anse za prvu poziciju u narednom peridou, po{to brani 2.000 u Melburnu, a eventualnim pobedama u Junajted kupu mo`e da do|e do 500 ATP poena. Nadal brani i pehar sa serije 250 u Melburnu, tako da iz januara mo`e da iza|e sa tek 250 novih poena.

Australija i potencijalna 22. grend slem titula, Novaku bi mogla da bude dodatni vetar u le|a za nastavak sezone.

Ono {to je tako|e neizvesno kada je srpski teniser u pitawu jeste wegov sttaus u Americi, po{to mu ni tamo nije bilo dovzoqeno da se takmi~i u 2022. zbog statusa oko vakcine. Za razliku od Australije, u Americi i daqe va`e posebna pravila za nevakcinisane strance, pa Novak i daqe ne mo`e da kro~i na tlo Amerike, {to stvarno jeste bizarno.

Svi se nadamo da }e se odluke brzo doneti, situacija promeniti, jer je i koronavirus ve} pro{lost, pa bi bilo fer i po{teno dozvoliti Novaku da se takmi~i i Americi.

To }e biti posebno va`no za mart i april kada su na programu mastersi u Indijan Velsu i Majamiju. Novak bi tamo imao priliku

da osvoji 2.000 poena, dok bi wegovi glavni rivali bili pod ve}im pritiskom, jer brane mnogo poena. Od statusa u Americi zavisi i da li }e mo}i da igra u Sinsinatiju i na US Openu u drugom delu sezone, {to bi moglo da mu donese 3.000 novih poena.

Tako|e, Srbin ozbiqno mo`e da profitira i na Vimbldonu, gde bi kona~no trebalo da se ra~unaju bodovi, s obzirom na to da pro{le godine nisu, jer ruski takmi~ari nisu bili ni u jednoj od konkurencija. Novak je osvojio titulu na Vimbldonu 2022. i sada je na samo jednu daleko od Roxera Federera, koji je osam puta dizao pehar na grend slemu u Londonu.

\okovi}ev raspored u 2022. bio je veoma prore|en, a sada mu to mo`e biti kqu~an adut u pohodu na povratak na svetski tron. Ni u jednom periodu sezone nema posebno gust raspored ili seriju turnira na kojima brani preveliki broj poena, dok su mu tri mastersa u Americi i sve grend slemovi {ansa za nove bodove.

Primaran ciq mu nije prvo mesto, ali svakako da i o tome razmi{qa, jer `eli da obori i rekord [tefi Graf po broju nedeqa na prvom mestu – Novak je trenutno na 373, Graf bila na 377.

Prakti~no svaki mesec u novoj godini bi}e prilika da se \okovi} vrati na vrh, a svi znamo da on takve prilike ne propu{ta. Pa, neka se tradicija ne mewa ni ovog puta. N. R.

koji su sa nama mogu da o~ekuju ne{to.“

Adriana Vilago{ }e do kraja `ivota pamtiti 2022. godinu, a u slede}oj `eqa joj je da dodatno pomeri granice.

Dobila je sijaset priznawa i u svetu i u Srbiji, pa je nedavno progla{ena za „Mladu zvezdu u usponu 2022“, u konkurenciji do 20 godina, a Olimpijski komitet Srbije ju je proglasio za najboqu mladu sportistkiwu.

Vilago{ je ove godine odbranila zlato na Svetskom prvenstvu za juniore u Kaliju, dok je na Evropskom prvenstvu za seniore osvojila srebrnu medaqu i to maestralnim hicem u posledwoj seriji. Pokazala je da zna da ostane mirna do posledweg trenutka.

Devojka iz Malog I|o{a je tako nastavila da pomera granice, a upravo je o tome govorila.

„Jako sam sre}na, ba{ mi je ~ast {to sam izabrana drugi put kao najboqa sportistkiwa Srbije, ovo }e mi biti vetar u le|a da slede}e godine imam jo{ vi{e motivacije i da postignem dobre rezultate“, iskreno je poru~ila Vilago{.

Ona je sada predvodnik nove generacije srpske atletike sa Angelinom Topi}, skaka~icom uvis.

„Meni je to vi{e ~ast nego obaveza. Poku{avam da ne do`ivqavam to kao pritisak, pa svaki put pru`imo obe maksimum. Treniramo zato {to ovo volimo i samo oni

Pojasnila je da ne gleda uvek, ali da je dobro zapamtila snimak iz Minhena kada je zavr{ila kao druga. Tada je komentator RTS Radoslav Simi} odu{evio sve, pa i Vilago{.

„Gledala sam snimak iz Minhena (smeh). Kada sam pri~ala sa qudima koji su mi prepri~avali utiske kako su gledali, drago mi je {to sam i druge qude u~inila sre}nim, a ne samo sebe.“

Pojasnila i koje `eqe ima za Novu godinu i jo{ jednom je odu{evila sve.

„Uglavnom `elim ono {to ~ovek ne mo`e da da.“

U novoj sezoni ima jasan ciq da prebaci magi~nu granicu.

„Ciq mi je da prebacim 64 metra“, zavr{ila je Vilago{ kojoj je do sada najboqi rezultat 63,52 metra koji je postavila 2. avgusta 2022. u Kaliju. S. G.

Odlazak fudbalskog kraqa

Umro je Pele. Kraq najve}eg kraqevstva na svetu - onog fudbalskog. Jedini kraq koji tron nije nasledio nego dobio ume}em sa fudbalskom loptom, neuhvatqivim driblinzima, ta~nim dodavawima i golovima o kojima se pri~alo i pri~a}e se.

U vesti koja je, brzinom komete, obletela planetu, stoji da se Edson Arantes do Nasimento, sa nadimkom Pele, najslavniji Brazilac u istoriji, u legendu preselio posle izgubqene bitke sa te{kom, najte`om bole{}u, sa kojom se dugo borio, bodren molitvama i `eqama za oporavak miliona qudi sa svih meridijana. Vest o Peleovoj smrti bacila je u zasenak sve druge doga|ajeod politike do sporta. Milioni qudi ga `ale i oplakuju. Od onih koji su imali ~ast da igraju s wim do mla|ih generacija koje su samo slu{ale zavodqive bajke o Peleovom igra~kom majstorstvu.

IZLAZAK NA VELIKU SCENU

Crnoputi Pele bqesnuo je na Svetskom prvenstvu 1958. godine u [vedskoj, gde je sa reprezentacijom Brazila doputovao kao golobradi sedamnaestogodi{wak, za kog se u zemqi kafe i fudbala tek sporadi~no pisalo da je „de~ko koji obe}ava". Niko se, me|utim, nije nadao da }e on tu, pod nordijskim nebom, to obe}awe preto~iti u magiju posle koje je usledilo wegovo krunisawe. Prvo zato {to nije bio predvi|en za startnu postavu „karioka", a onda i zbog toga {to su na „velesajam fudbala" u [vedskoj, na {esto svetsko prvenstvo, stigli najve}i asovi iz 16 zemaqa - dvanaest iz Evrope i ~etiri iz Amerike.

Brazilcima nije krenulo ba{ sjajno. Zato su stariji igra~i tra`ili od trenera Feole da „prvih 11" malo podmladi. Ubacivawem Pelea, i ne{to starijeg Garin~e, formirana je atomska navala Brazilaca, „kqu~" wihovog uspeha na tom mundijalu: Garin~a, Didi, Vava, Pele i Zagalo. Vredno je podsetiti na podatak da Brazil sa Peleom i Garin~om nikada nije bio pora`en.

Pele je ukazanu {ansu odmah iskoristio, za wegovu „desetku" na le|ima „lepili" su se pogledi sa prepunih tribina. U ~etvrtfinalu protiv Velsa postigao je jedini gol, „najdra`i u karijeri", a onda je usledila wegova fudbalska rapsodija.

U polufinalu je „sahranio" Francuze Rajmonda Kope i @ista Fontena, najboqeg stralca SP u [vedskoj sa 13 pogodaka: Brazil je pobedio sa 5:2. Pele je postigao het-trik.

U finalu je ponovqen rezultat iz polufinala, a nova `rtva „karioka" bila je doma}in [vedska, koja se radovala samo na po-

~etku utakmice, kada je povela sa 1:0.

Po{to je to bio prvi mundijal preno{en na televiziji (za [vedsku direktno, za inostranstvo odlo`eno) svet je imao zadovoqstvo da u`iva u ~arolijama Brazilaca od kojih je najupe~atqivija bilo Peleovo prebacivawe lopte preko doma}eg centarhalfa i weno slawe u mre`u. Bio je to jedan od dva wegova gola na blistavom zavr{nom „balu" {ampionata, na kom je progla{en za najboqeg igra~a.

Engleski „World sports" je pisao da su gledaoci trqali o~i i pitali se da li to protiv nejakih [veda igraju vanzemaqci.

Mla|ani Pele, najmla|i u~esnik finala svetskih {ampionata, najmla|i strelac u finalu i najmla|i osvaja~ „zlatne bogiwe" svoju ogromnu radost za~inio je suzama. Plakao je na ramenima saigra~a. Plakao kao dete, {to je on u [vedskoj u stvari i bio. Imao je 17 godina i 289 dana. Putovawe na SP bilo mu je prvi izlazak iz Brazila.

„Posle finala proveo sam besanu no}, misle}i na svoje kod ku}e", pri~ao je kasnije. Drugi su, {irom sveta, pri~ali i pisali o siroma{nom crncu koji se vinuo me|u zvezde. O kraqu kog je izabrao fudbalski narod.

Slava ga je stigla iznenada, ali ga nije opila, niti ga je tron odvojio od navija~a. Ni tada, ni mnogo kasnije, ~ime je odr`avao svoju harizmu. Stalni osmeh postao je wegov za{titni znak.

Ne treba zaboraviti da je jednom i rat zaustavio: Nigerija i Bijafra su sklopile primirje da bi narod u Lagosu gledao kako igra kraq fudbala wihove boje ko`e.

O^EVE SUZE

Pele je ro|en 23. oktobra 1940 godine. U sirotiwskoj ku}i na periferiji grada Tre{ Karasios (Tri srca) u ju`noj brazilskoj dr`avi Minas @erais, podjednako udaqenom od Rija i Sao Paula. Ime Edson je dobio po ameri~kom nau~niku Tomasu Edisonu ~ime

je wegova porodica izrazila zahvalnost za dobijawe struje, godinu dana ranije.

Wegov otac @oas Ramos do Nasimento Dondiwo igrao je fudbal. Poluprofesionalno i ne mnogo zapa`eno. Ali je bio strastven zaqubqenik u najpopularniju igru, {to je preneo i na sina. Poraz Brazila od Urugvaja, u finalu SP 1950, na Marakani, do~ekao je slomqen i uplakan.

„Tata, ne pla~i. Ja }u, jednoga dana, osvojiti svetsko prvenstvo za tebe", te{io ga je devetogodi{wi Edson. De~ak je obe}awe ispunio na mundijalu u [vedskoj, a onda i jo{ dva puta. Kao nijedan igra~ ni pre ni posle wega.

To, me|utim, nije bilo sve. Za 21 godinu profesionalne karijere prigrabio je ukupno 29 razli~itih trofeja. Bio je nacionalni i svetski {ampion i u klupskom fudbalu, a stru~waci su ga proglasili za najboqeg fudbalera 20. veka.

Gotovo ~itavu karijeru proveo je u Santosu u koji je stigao sa 15 godina, zahvaquju}i prvenstveno biv{em reprezentativcu Valdemiru Britu: iskusni as je, treniraju}i ga, prepoznao redak draguq. Spisak klubova koji su mu, posle Svetskog prvenstva u [vedskoj, nudili „kule i gradove" da pre|e kod wih bio je podu`i: Inter, Barselona, Real, Man~ester junajted... Vlasnik Juventusa i „Fijata" \ani Aweli obe}avao mu je udeo u vlasni{tvu svoje fabrike, ako do|e u Torino.

U strahu da ga ne „izgube", Brazilci su 1961. izglasali zakon po kom je Pele progla{en nacionalnim blagom. To je zna~ilo da u inostranstvo mo`e samo uz dozvolu vlade. A svaka vlada, naravno, dobro je znala da bi joj, izda li takav sertifikat, brzo odzvonilo. I da bi se svi weni ~lanovi suo~ili sa nepredvidivim sankcijama temperamentnih fudbalofila.

KRAQ FUDBALA

^etiri godine posle [vedske, Brazil je ponovo bio prvak sveta. Zahvaquju}i, pre svega, briqantnim partijama vihornog Garin~e. Pele nije mnogo igrao zbog povrede i nasrtaja grubijana kakvi }e ga pratiti do kraja karijere.

Na mundijalu u Engleskoj pro{ao je jo{ gore, jer rivali nisu hteli da toleri{u wegovu genijalnost: tukli su ga kao u istra`nom zatvoru. Prvo Bugari, pa Portugalci koji su do trijumfa nad Brazilcima stigli „osakativ{i Pelea".

Kraq je tada, deprimiran koli~inom prekomerne upotrebe sile, kojom se ubija lepota fudbala, izjavio da vi{e ne}e igrati na svetskim prvenstvima. Toj izjavi su, pisano je, doprinele i prve „packe" koje je, ne{to ranije, dobio kod ku}e. Zamerali su mu {to nije digao glas protiv brazilske diktature. „Ne razumem se u politiku, `elim samo da igram fudbal, jer tu najvi{e ~inim za svoju zemqu", branio se.

Ipak je oti{ao na mundijal u Meksiku, svoj posledwi, i Brazilcima doneo prvo mesto. U nizu sjajnih partija, najsjajnija mu je bila ona u finalu protiv Italije, za pobedu od 4:1. Dao je jedan gol glavom, a potez utakmice bilo je wegovo dodavawe „na nevi|eno" Karlosu Albertu koji je, sa ivice {esnasterca, „pocepao" mre`u „Azura".

Italijanski half Burgni~ ovako je opisao jedan vazdu{ni duel sa Peleom: „Na loptu smo sko~ili zajedno, kad sam se ja prizemqio on je jo{ bio u vazduhu".

Kraqev opro{taj od mundijala bio je kraqevski - progla{en je za najboqeg igra~a turnira.

HIQADITI GOL

Prema zvani~noj statistici, Pele je na 1.366 utakmica postigao 1.282 gola. Vi{e nego bilo koji drugi fudbaler bilo gde u svetu. Mre`e je tresao obema nogama, ali ~esto i glavom, iako je bio visok svega 174 centimetra.

Wegov hiqaditi pogodak opisan je i prikazan na televiziji „milion puta", i to iz vi{e razloga. Dao ga je iz penala na me~u svog Santosa protiv Vasko da Game 19. novembra 1969. Ne}kao se da bude izvo|a~, ali ga je na to nateralo sto hiqada gledalaca

na Marakani, koji su klicali wegovo ime. Podr{ku su mu davali i protivni~ki igra~i.

Kad je pogodio mre`u, utr~ao je u gol, zgrabio loptu i - rasplakao se. Ubrzo je bio okru`en navija~ima, fotoreporterima i novinarima, pa je me~ prekinut na pola sata. Pauzu je iskoristio da publici uputi apel da poma`u deci, bolesnima i bespomo}nima, {to je ~inio i kasnije, kao zapa`eni humanitarac. Posle utakmice, priznao je, da je kod tog penala „prvi put u karijeri ose}ao nervozu".

Za klub Vasko da Gamu vezan je i nastanak wegovog nadimka Pele. To se, navodno, dogodilo zato {to je mali Edson pogre{no izgovarao ime golmana tog kluba koji se zvao Bibe, zovu}i ga Pele. Zanimqivo je i da „pele" na hebrejskom zna~i „~udo". A brazilski Pele je stvarno bio ~udo. I to u smislu nedostignutosti po fudbalskom ume}u, iako je nakon wegovog „penzionisawa" bilo tvrdwi da su ga nadma{ili neki mla|i, prvo Krojf, pa Maradona.

U novije vreme s wim su po~eli da mere Ronalda i Mesija. Kad je Maradona jednom izjavio da je on najboqi „svih vremena", Pele je reagovao „`aokom": „Zanima me samo koliko je Dijego postigao golova desnom nogom i glavom".

OPRO[TAJNI ME^ SA JUGOSLAVIJOM

Zvani~nu opro{tajnu utakmicu odigrao je 1971. godine, mada je i igrao i posle. Sam je izabrao da wegova labudova pesma bude prijateqski me~ Brazila i Jugoslavije, koju je smatrao „evropskim Brazilom". Pre svega zbog [ekija i Xaje, ~ije je kvalitete izuzetno cenio, i sa kojima je bio prijateq.

Na Marakani u Riju bilo je vi{e od 160 hiqada koji su mu klicali i plakali zbog rastanka. Na{ reprezentativac Miroslav Pavlovi}, kome je povereno „~uvawe" Pelea, posle je ~esto pri~ao o tom izazovu: „Selektor Bo{kov nam je 'iscrtao' sve wegove majstorije, ukqu~uju}i i na~in proturawa lopte kroz noge, ali koristi nije bilo. Prosto zato {to je on sve radio takvom brzinom i nepredvidivo{}u da je, naj~e{}e, bivao nezaustavqiv".

Ipak, rezultat je bio ~astan za na{e tada{we „Plave" - 2:2.

Nakon „glavnog" dela karijere, Pele se obreo u wujor{kom „Kosmosu", zajedno sa Bekenbauerom, Italijanom Kinaqom i na{im Vladislavom Bogi}evi}em. „Ciq je bio promocija fudbala u SAD, pa sam rado prihvatio taj izazov", objasnio je novinarima pre nego {to je igrom po~eo da „zalu|uje" Amerikance.

Po{to je i tu uspeo da do|e do {ampionske titule, odlu~io je da definitivno ka`e zbogom fudbalskoj lopti koja mu je donosila ogromnu radost, novac i slavu, pretvoriv{i ga u bo`anstvo. Na wegovom novom opro{taju, u Wu Xersiju, igrali su Kosmos i Santos.

Posle toga, bio je aktivan na vi{e nefudbalskih terena. Postao je ministar sporta Brazila, globalni ambasador FIFA, dobitnik Me|unarodne nagrade za mir za rad sa UNICEF-om, ambasador Ujediwenih nacija za ekologiju i `ivotnu sredinu...

Za wega nema zaborava. Jo{ za `ivota, na ~uvenoj Marakani mu je podignut spomenik.

EDSON ARANTES DO NASIMENTO, SA NADIMKOM PELE, NAJBOQI SVIH VREMENA: