Srpski glas 5. maj by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 5. 5.2022. z Year XXXI No.2499

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Crkva Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu

SVE[TENIK QUPKO ^UBRILOVI] PREDAO SVETO JEVAN\EQE NOVOM SVE[TENIKU NIKOLI KOVA^EVI]U Strana 15

SLAVA HRI[]ANSKE ZAJEDNICE SV. APOSTOLA TOME PRI CRKVI SV. \OR\A U ST. ALBANSU Strane 16 i 17 uuu Nakon 44 godine slu`be o. Qupko ^ubrilovi} je dobio zaslu`enu penziju. Brigu o parohiji Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu preuzeo o. Nikola Kova~evi}

Kako je "mala Kuba" razbesnela Kanberu Strana 21

Bezbednosni pakt Kine i Solomonskih Ostrva podigao je "geopoliti~ke talase" u ju`nom delu Pacifika koji su se osetili od Australije do SAD

NAU^NICI SU PRE NEKOLIKO GODINA OTVORILI GROBNICU ISUSA HRISTA

Strana 29

Na dan Tomine nedeqe, 1. maja 2022. Hri{}anska Zajednica pri crkvi Sv. \or|a iz St. Albansa proslavila je svoju krsnu slavu Sv. Apostola Tomu. Doma}ini ovogodi{we slave su bili Ogwen, Sawa i Pavle Stevanovi}, a deo slavskog kola~a je primila doma}ica slave za narednu godinu Sawa Drqa~a

Strana 32

OTI[AO JE ZAUVEK LEGENDARNI [VABO ILI [TRAUS SA GRBAVICE

Ivica Osim, ~uveni fudbaler i trener, preminuo je u 81. godini, a ostavio je neizbrisiv trag u svetu fudbala i zauvek }e se pamtiti

Putopis Trst je na{ Bar tre}ina prezimena na interfonima se zavr{ava na I], a {etaju}i Trstom mo`e se desiti da zalutate u via Popovi}, ili u via Ra{kovi}, da posetite izlo`bu u zgradi Gop~evi}a i odete na koncert u hali Tripkovi} Strana 19

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

NEMA^KI PRECIZNA ANALIZA VU^I]EVOG ZAOKRETA:

Za{to Srbija okre}e le|a Rusiji Na Srbiju se tradicionalno gleda kao na najblièg saveznika Rusije u Evropi. Ta mala zemqa ima odli~ne odnose i sa Kinom, koja je uz ogromne kredite omogu}ila mnoge infrastrukturne projekte, poput pro{irewa mreè pruga i puteva, kao i elektrana. Srbija je pritom kandidat za ulazak u Evropsku uniju. Politika „sedewa na dve stolice“ u toj balkanskoj zemqi ima dugu tradiciju. Biv{i predsednik, a sada opozicioni politi~ar Boris Tadi}, vodio je „spoqnu politiku zasnovanu na ~etiri stuba“: pored Rusije, Kine i Evropske unije, za ~etvrtog partnera izabrane su SAD. Ta maksima, ~esto kritikovana kao „politika klackalice“, sada se otvoreno bliì kraju. Srbija o~igledno mora da donese kona~nu odluku na kojoj strani èli da bude. Tabloidni mediji, koji vaè za svojevrsni „megafon vlasti“, do sada su pruàli jasnu sliku: prijateqi su bili Rusija i Kina, zlo je pretilo sa zapada. Ali ti mediji pod kontrolom vlasti pro{le nedeqe napravili su iznena|uju}i zaokret, pi{e Doj~e vele. „Svetska politika preko na{ih le|a“, bio je naslov u listu „Informer“. A „Kurir“ je pisao: „Goli interes. Putin {titi interese Rusije (…) a ne obra}a pa`wu na poziciju Srbije“. „Putin

je zaboravio Srbe i Kosovo zbog svog rata“, bio je naslov u „Blicu“, a „Srpski Telegraf“ je bio jo{ jasniji: „Putin zabija no` u le|a Srbima“. [ta se desilo? Putin je svoje pretenzije na Krim i isto~nu Ukrajinu opravdao rekav{i da je Zapad odvojio Kosovo od srpske dràve i priznao ga po me|unarodnom pravu. Ta~nije re~eno: vi ste odvojili Kosovo od Srbije, mi isto to radimo sa Krimom i isto~nom Ukrajinom. Ili u prevodu: Kosovo je isto toliko nezavisno, koliko i oblasti Ukrajine na koje Rusija polaè pravo. Pokazateqi novog pozicionirawa Srbije Posle nedavne posete Aleksandru Vu~i}u, predsedniku Srbije koji o svemu odlu~uje, ameri~ki senatori izvestili su da on namerava da promeni politiku svoje zemqe u roku od dva meseca. Vu~i} je sa svoje strane najavio da }e se obratiti naciji, ali je to onda odloìo za nedequ dana, odnosno za petak 6. maja. Zvani~no je re~eno da je potrebno malo vi{e vremena za procenu situacije u Srbiji. Posledwih nedeqa poja~an je pritisak na Beograd. Va{ington i Brisel neprestano govore da Srbija, ako èli da pripada EU, mora da sledi i spoqnopoliti~ku liniju Unije. Iz Evropskog parlamenta nedavno su stigle

èstoke kritike na ra~un kineskog naoruàwa za Srbiju: Beogradu uop{te nije potreban taj raketni sistem zemqa-vazduh, jer je geografski okruèna samo zemqama NATO i EU. Ili mo`da postoje neki sasvim drugi planovi, pitali su se. Kona~no, oglasio se i ministar unutra{wih poslova Aleksandar Vulin, koji se proslavio kao portparol predsednika Vu~i}a. On se zaloìo za to da Srbija prekine svako daqe pribliàvawe EU i postane politi~ki neutralna. Tu samouverenu neutralnost, obrnuto proporcionalnu ekonomskoj mo}i zemqe, pothrawuje jugoslovenska istorija sa fokusom na ina~e ne uvek popularnog osniva~a komunisti~ke dràve Josipa Broza Tita i wegov Pokret nesvrstanih. Vu~i} èli da spre~i slabqewe svoje dominantne pozicije O~igledno je da je {ef dràve Vu~i} pod velikim pritiskom. On smatra da je wegov neprikosnoveni poloàj o~igledno ugroèn mogu}im dru{tvenim prevratima u zemqi. Neobi~no je recimo to {to je nedavno javno zaustavio predlog svog ministra finansija Sini{e Malog, koji je, uprkos vi{ednevnim demonstracijama, nameravao da prinudi prodavce na pijacama da po~nu da koriste fiskalne kase.

Stanovni{tvo Srbije mora da se nosi s ogromnim pove}awem cena hrane i goriva. Vu~i} je, istovremeno, jednokratnim dotacijama dràve privukao na svoju stranu pre svega penzionere, koji o~ekuju da im on osigura wihov ina~e veoma skroman ìvotni standard. Krajem pro{le nedeqe, poznati beogradski list „Novosti“, uvek na ~elu kada je potrebno braniti Vu~i}a od Zapada i wegovih navodnih podlih namera, objavio je vaàn ~lanak u kojem se navodi da pritisak Zapada „ozbiqno ugroàva srpsku privredu“. Prema tom horor-scenariju, Brisel bi navodno mogao da obustavi pruàwe finansijske pomo}i, {to bi bio kraj budu}ih, ali i dosada{wih investicija. A moglo bi biti i mnogo gore, procewuje list: kraj bezviznog putovawa u EU, koje je mogu}e od 2009, a moglo bi da do|e i do obustavqawa velike pretpristupne pomo}i EU iz fondova IPA, kao i do ukidawa statusa kandidata za pristupawe Uniji.

Teorija zavere „Novosti“ taj scenario klasifikuju kao deo zavere: Zapad, zajedno sa kom{ijama iz Sarajeva, Podgorice i Zagreba, deluje protiv predsednika Srbije Vu~i}a. I ne samo to: pritisak na Srbiju je nastavak uni{tavawa „svakog oblika dr`ave“ – od Jugoslavije, preko SRJ, do bombardovawa NATO, a kako bi „deo na{e teritorije poklonili Albancima“. ^iwenice su pritom jasne: Srbija je potpuno zavisna od Zapada. Evropska unija je do sada dala ~etiri milijarde evra razvojne pomo}i. Prema podacima Beograda, sa EU je povezano 24.000 srpskih kompanija, u kojima radi gotovo 900.000 qudi. Dve tre}ine izvoza srpskih kompanija otpada na zemqe EU, pi{e Doj~e vele. Kriti~ki orijentisani analiti~ari iz Srbije procewuju da Vu~i} ne}e rizikovati da se te ~vrste veze prekinu, jer bi tako sebe doveo u opasnost. Zato }e okrenuti le|a Rusiji i orijentisati se ka Zapadu jasnije nego ikad.

Milanovi}: Uloì}u veto na ulazak Finske u NATO Hrvatski predsednik Zoran Milanovi} izjavio je da }e na samitu NATO staviti veto na ulazak Finske u Alijansu, dok ne budu re{ena pitawa Hrvata u Bosni i Hercegovini. „Na samitu NATO uloì}u veto na pozivnicu, ako to bude na tom nivou. Kao |avo gre{nu du{u progoni}u svakog poslanika koji bude bio za”, rekao je Milanovi}. Milanovi} je na obeleàvawu Dana Vukovara nazvao hrvatsku vladu „izdajni~kom”, a rekao je

i da je pozdrav „Za dom spremni” {tetan za Hrvatsku. „Imamo izdajni~ku vladu, izdaju Hrvate u BiH, a taj narod tamo tra`i jako malo, samo osnove, dr`avu gde se po{tuju nacionalna prava”, rekao je Milanovi}. On je ocenio da se u BiH o~ekuje da se ignori{e ~iwenica da postoje Hrvati, Srbi i Bo{waci, pa da Bo{waci mogu da preglasaju Hrvate. „Za ovo smo se pripremali, potopi}emo ih intelektualno, mene ne}e slomiti. Igraju na

izdajni~ku vladu. Ja ne `elim biti simpati~an u Briselu, nije me briga, to su tamo bezvezwaci”, rekao je Milanovi}. „Ali onda }u re}i i u Borovu da ~etni~ki spomenik mora da se zaroni u reku. Ali to izdajni~ka

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Medvedeva koji je rekao da }e se Ukrajinci osvetiti Milanovi}u zbog wegovih stavova i izjava o Ukrajini i Rusiji. Naglasio je da nije na strani Rusije, da ne poznaje Medvedeva i dodao da je na strani Hrvatske.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au

vlada ne}e napraviti”, rekao je Milanovi} govore}i o stawu u Vukovaru. Osvrnuo se i na izjave biv{eg ruskog premijera i aktuelnog potpredsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrij

SAMO NEBO ZNA - I JA „Neki koji su mi psovali majku govore da je Zapad ve} odredio ko }e biti mandatar i ministri, a u nekim drugim medijima ~itam da Moskva odre|uje. Samo se pitam da li je realno da tako ne{to pri~aju. Niti me ko {ta pita, niti je ko {ta rekao. Samo ja znam ko }e da bude mandatar" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

KAKO JE KOQA JEDNOM RE^JU OBJASNIO [TA JE QUBAV

KOMEDIJA DEL TVITER

„Jedino {to je vredno je qubav, jedino {to je vredno je to {to proisti~e iz dobrote i iz pa`we. [to ka`e Vladika Atanasije, {ta je qubav? Rekoh, nemam pojma. Pa`wa magar~e, pa`wa. Zna~i ja se brinem jel ti hladno, jel si gladan, jel si dobro… ja te volim, ja se brinem o tebi, to je qubav. Nije qubav strast ili pohota, to nema veze s qubavqu"

„ Ja sam i ranije govorio o nekoliko nastupa Putina, sad ve} vi{e ne ka`em ni „predsednika“, a boqe da ne ka`em kako ga nazivam u tvitovima…"

(Poznati lumac Nikola Pejakovi} Koqa objasnio je u emisiji “[ta sam tebi i ko sam sebi” kako je on saznao {ta je qubav, ali kakve veze pa`wa ima s qubavqu)

CRNA EKONOMIJA „Radim i radi}u na crno! Kada budem mogao da `ivim od svog rada, onda }u da pla}am porez. Ovako ne!" (Bora \or|evi}, vo|a grupe "Ribqa ^orba")

(Dragan [ormaz, poslanik SNS-a i predsednik Evroatlantskog saveta Srbije)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 3

ODR@ANA VOJNA IZLO@BA NA BATAJNI^KOM AERODROMU

Bez ruskih i kineskih zvani~nika Lako}a ubijawa sopstvenog naroda Vojna izlo`ba odràna u subotu na batajni~kom aerodromu donela je dve kqu~ne stvari na na{e vojno-politi~ke terene. Predstavqeni su FK-3, kineski raketni sistem defanzivnih karakteristika i modernizovani Mig-ovi, sa svojim ofanzivnim potencijalom. Srpsko nebo jo{ uvek }e biti u bojama naoruàvawa sa Istoka, a {to se Zapada ti~e, on je kroz o~i vojnih ata{ea pa`qivo pratio u kom pravcu idu remotontovane i modernizovane srpske vojne snage. Vojni analiti~ar Aleksandar Radi} kaè da smo u subotu na aerodromu u Batajnici videli dve kqu~ne stvari: novi kineski raketni sistem FK-3 i modernizovane Migove 29. „Prvi put je u zadwih 40 godina nabavqen sistem protivvazdu{ne odbrane. Zona uni{tewa tog sistema zna~ajno je ve}a nego {to smo do sada imali, zapravo nekih ~etiri puta je ve}a. Pored toga, ipak bih prednost dao ofanzivnom kapacitetu MIG-a 29 SM {to smo mogli da vidimo. Nekako je to pro{lo senci. Uz modifikacije, ovi avioni imaju mogu}nost dejstva sa aviobombama od pola tone“, obja{wava Radi}. On kaè da su na MIG-u prikazane i nove rakete vazduh-vazduh velikog dometa, te da ovakvo naoruàwe moè biti iskqu~ivo ofanzivno. „To je za mene na prvom mestu, iako toga nema u medijima. FK-3 je nov sistem, ali on je defanzivnog tipa. U pitawu je pre svega sredstvo za obra}awe i mala zemqa treba da po{aqe poruku da niko ne sme da je dira. Ali modernizovani Mig-ovi 29 SM su iskqu~ivo ofanzivno naoruàwe“, dodaje vojni analiti~ar. Radi} isti~e da smo mogli da vidimo i tri baterije od 18 samohodki 155mm Nove B52, dometa 50 kilometara. „Pored toga, pokazano je i dosta vozila doma}e proizvodwe i to su novine. Sa druge strane, postoji i kriti~ki deo, a to je uloga Nenada Miloradovi}a iz Ministarstva odbrane, koji je pokazao mnogo sredstava koji nisu u funkciji. Postoji raskorak izme|u nabavki i doma}e proizvodwe, te potpuno haoti~ne slike koju stvara Miloradovi} sa svojim projektima preko Ministarstva odbrane“, obja{wava Radi}. Vojni analiti~ar nagla{ava da je

Pi{e: Milenko Vasovi}

Na prikazu sposobnosti Vojske Srbije "[tit 2022", koji se odr`ao na vojnom aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlovi}" u Batajnici, "glavni glumac" je PVO sistem FK-3 koji je nedavno stigao iz Kine

Srpske kom{ije sad s pravom strahuju, na{i novi MIG-ovi nisu za samoodbranu zbog ovakvog naoruàwa na izlo`bi u Batajnici dominirao "Istok". "Ruski modernizovani MIG 29, u vazduhu su bili ruski MIG-35 M, FK-3 sistem koji je kineski. FK-3 sistem je bio prili~no zanimqiv vojnim ate{eima koji su sada mogli da ga vide, a potvr|eno je da wegov domet 100 km. To je zona unutar koga moète pogoditi ciq", zakqu~io je Radi}. Urednik portala „Tango six“ Petar Vojinovi} napomiwe da je na Batajnici vi|en najve}i skup vojne tehnike u posledwih 30 godina. „Bio je u ve}em obimu nego sajmovi naoruàwa. Videli smo letewe gotovo svih letelica koje su u sastavu ratnog vazduhoplostva, kako bi se predstavilo {ta je sve u sastavu na{ih snaga. Najve}a

premijera je bio kineski raketni sistem FK-3, kome su mediji pri{li blizu kako bi konstatovali od ~ega se sve sastoji jedna baterija tog sistema, iako nije poznato jo{ uvek koliko }e ih biti“, kaè Vojinovi}. On nagla{ava da }e jo{ biti letova iz Kine, te da nije kompletirana oprema sistema FK-3. "Druga bitna stvar su ubojna sredstva za MIG-29, koji su bili izloèni ispred ove letelice. U okviru te modernizacije vi|ene su rakete vazduh-vazduh dometa od 100 km. To celom avionu daje spososbnost koju do sada nije imao", zakqu~uje Vojinovi}. Iako se srpski politi~ki vrh neretko hvalio novim naoruàwem iz Kine, ovoga puta nije bilo visokih kineskih zvanica kako bi uveli~ali skup. Pored toga, uo~qivo je bilo da nije bilo zvanica iz Moskve, koji su do sada uglavnom bile neizostavan deo svih parada. Umesto toga, skupu su prisustovali samo predsednik Srbije Aleksadnar Vu~i}, na~elnik General{taba Vojske Srbije Milan Mojsilovi}, te ministar odbrane Neboj{a Stefanovi}. Od visokih zvanica iz inostranstva jedino je bio srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik. S. G.

\or|e Vukadinovi}: Putinovu izjavu o Kosovu deo vlasti i deo opozicije pogre{no tuma~e i koriste kao alibi za eventualno uvo|ewe sankcija Rusiji. Nema govora o ruskom "priznawu Kosova" “U Srbiji se digla velika medijska uzbuna oko Putinove izjave da su Doweck i Lugansk postale nezavisne republike, po analogiji Me|unarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu. To je izjava koju su on i drugi predstavnici Rusije do sada izrekli najmawe dvadesetak puta, ali je ona dobrodo{la zvani~nicima u Srbiji i delu opozicije kao krunski dokaz Putinove ‘izdaje Kosova’ i kao alibi za eventualno uvo|ewe sankcija Rusiji“, ka`e, izme|u ostalog, \or|e Vukadinovi}, urednik Nove srpske politi~ke misli. Prema wegovim re~ima ta Putinova izjava nije nikakva senzacija, niti novost, nego je trenutak u kome je ona data obele`en pove}anom pa`wom, strastima i emoci-

jama. “Putin i drugi visoki zvani~ici su to pomiwali ~itav niz puta i u vreme prisajediwewa Krima, pa ~ak i ranije u vreme otcepqewa Abhazije i Ju`ne Osetije od Gruzije. I tada i sada ruski zvani~nici Kosovo su spomiwali u kontekstu primene dvostrukih ar{ina i dvostrukih standarda Zapada. Jedni ar{ini za Kosovo, drugi prema biv{im republikama

Sovjetskog saveza. Zapad je podr`ao progla{ewe nezavisnosti Kosova, a osu|ivao sli~ne poteze u biv{im sovjetskim republikama”, obja{wava Vukadinovi}. Prema wegovim re~ima ono {to je u Srbiji izazvalo pometwu i uzbunu u srpskoj javnosti nije neka nova izjava, ve} trenutak u kome je stara izjava samo ponovqena. “U razli~itim krugovima vlasti i u delu opozicije ta

izjava je dobrodo{la kao neka vrsta krunskog dokaza Putinove navodne izdaje Kosova i u tom smislu je iskori{}ena kao alibi za eventualno uvo|ewe sankcija Rusiji. Zato je ta Putinova izjava toliko potencirana i zato je na{la posebno mesto u nekim medijima, iako Putin nije izrekao ni{ta novo“, isti~e Vukadinovi}. On napomiwe da je ono {to se pokazalo kao neistina, a u {ta su nas godinama ube|ivali neki zapadni krugovi, je, kako su tvrdili, da je “Kosovo jedinstven slu~aj”. “Na`alost, Putinova izjava stavqena je u kontekst ‘izdaje Kosova’ i sve pomalo deluje kao priprema trenutka u kome }e Srbija uvesti sankcije Rusiji”, zakqu~uje Vukadinovi}.

Kako je lako `rtvovati tu|e ìvote. To pomislim svakog 23. aprila na dan kada je NATO bombardovao srpsku dràvnu televiziju. U aprilskoj no}i 1999. ubijeno je 16 nedu`nih qudi koji su bili na svojim radnim mestima, a zlo~in je pro{ao neka`weno. Ne mislim samo na NATO agresore, oni su i daqe silni, wima se ne moè suditi, me|unarodno pravo za wih ne postoji. U pitawu su doma}i pomaga~i koji su, bez ikakvog razloga gurnuli u smrt kamermane, montaère, {minkere, radnike obezbe|ewa… To je zajedni~ki zlo~in onih koji su ga|ali i onih koji su podmetnuli tu|e glave pod bombe. Kako godine odmi~u to doma}e ludilo se polako zaboravqa, godi{wice obeleàvawa bombardovawa su sve ti{e, a „zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat“ NATO alijanse i Milo{evi}eve klike polako bledi. Sada kada nam se rat ponovo pribliàva, kada se ukrajinsko-ruska nesre}a uselila u na{e ìvote nije na odmet podsetiti kako se vlast (gotovo svaka) u vreme stradawa pona{a prema podanicima. Kako qude pretvara u brojke, le{eve u bilanse, tu|e suze u sopstveno stradawe. Nije bilo va`nijeg udba{a, Mirinog julovca ili Milo{evi}evog espesovca koji nije znao da }e te no}i biti ga|ana zgrada RTS-a. Samo nisu znali oni koji su bili na nepotrebnom zadatku i ~ija se smrt ~ekala. Okolne ulice ve} su zauzeli vatrogasci, na zgradi preko puta bila je ukqu~ena dràvna kamera da snimi nesre}u. Kao da je re~ o kakvom reklamnom spotu. Dvadeset tri godine porodice nastradalih ìve sa ose}ajem da je za wihove najbliè smrtna presuda ispisana na Dediwu. îwenice su neumoqive: inostrane TV ekipe dobile su instrukcije iz svojih redakcija da ne zalaze vi{e u zgradu u Aberdarevoj ulici, a dopisnik CNN je obavestio direktora RTS {ta se sprema. Vesli Klark, glavnokomanduju}i NATO alijanse poslao je poruku Slobodanu Milo{evi}u, {to naravno ne umawuje krivicu agresora, ali dovoqno govori o monstruoznosti vladaju}e beogradske klike. Niko nije prstom mrdnuo da sa~uva ìvote, uglavnom mladih qudi. Oni su `rtvovani za potrebe satrapa na vlasti. Bra~nom paru Milo{evi} – Markovi} vi{e su trebali brojevi nastradilih nego ìvi. @ivi nisu vredni pa`we, od mrtvih se prave heroji, ispisuju pri~e o juna~kom otporu, o pobedi. O svemu, sem o besmislu rata. Onda{wi ministar informisawa, Aleksandar Vu~i}, u nezvani~nom razgovoru sa izve{ta~em Radio Slobodne Evrope izrekao je re~enicu koja sve obja{wava: „Nikad im dosta mrtvih“. U te ~etiri re~i stao je odgovor na pitawe - Za{to? koje je uklesano na spomeniku stradalima. Pod pritiskom porodica `rtava onda{wi direktor dràvne televizije osu|en je na zatvor. Ideolozi `rtvovawa radnika RTS su u me|uvremenu umrli, jedan od sau~esnika koji je pre bombi do{ao po }erku tako|e je mrtav. Ali spisak onih koji su za bombardovawe znali, a krili od zaposlenih znatno je duì. Neki od sau~esnika u zlo~inu su me|u nama, sre}emo ih u kafani, na pijaci... drè nam lekcije o patriotizmu. Oni koji su vladali 1999. i daqe su na vlasti, a ideja o `rtvovawu tu|ih ìvota jo{ je ìva. Mislite o tome.

SRPSKA POSLA

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

U KRAGUJEVCU - ZA 2 GODINE

Novi elektri~ni Fiat pravi}e se u Srbiji Nakon meseci spekulacija o auto-gigantu koji dolazi u Srbiju, sudbini Fijata i wegovih radnika, proizvodwi novih modela, najave koje su stizale iz Fijatovih sindikata, da }e novi investitor biti Stelantis, su se ispostavile ta~nim. Nakon sastanka odrànog 28. aprila izme|u predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i rukovodstva kompanije Stelantis, potpisan je ugovor o finansirawu proizvodwe elektri~nih automobila u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu. Ugovorom je dogovoreno zajedni~ko investirawe u novi proizvodni pogon, tj. nove ma{ine, u vrednosti od 190 miliona evra, od kojih dràva finansira 48 miliona. Kako je u obra}awu medijima posle sastanka predo~eno, prvo stupa na snagu prelazni period do 2023. godine da bi se uspe{no zamenila mehanizacija, a proizvodwa elektri~nog automobila po~iwe 2024. godine. O konkretnom modelu nije bilo re~i, ali kako su pisali doma}i mediji to }e najverovatnije biti elektri~na Fiat Panda, koncept koji je predstavqen pre 3 godine. Podsetimo, Fijat iz Kragujevca je ve} neko vreme mu~io muku sa poslovawem {to se i oslikalo pro{le godine kada je proizvodwa pala na nivo nezabeleèn od 2012. godine kada je gigant i do{ao u Srbiju.

FABRIKA JE DEO STRATE[KOG PLANA

Izvr{ni direktor Stelantisa, Karlos Tavare{ istakao je tokom sastanka sa na{im pred-

sednikom da }e fabrika u Kragujevcu igrati kqu~nu ulogu u strate{kom planu kompanije nazvanom Dare Forward 2030. – Na{ plan je da proizvodimo ne mawe od 75 modela elektri~nih vozila. Od toga ne mawe od 50 }e se proizvoditi u Evropi. To }e u~initi slobodu kretawa jo{ ~istijom, i mi svi smo posve}eni na{im potomcima. Zato je na{ plan da budemo karbonski neutralni – da smawimo uticaj na `ivotnu sredinu. To je na{e obe}awe unucima i potomcima, rekao je on tokom kasnijeg obra}awa medijima. Tavare{ je dodao i da je neophodno da se {iri mre`a puwa~a za elektri~ne automobila.

NOVI MODEL

Kompanija Stelantis ve} neko vreme najavquje svoj povratak na velika vrata u industriji automobila, i to sa redizajniranim elektri~nim modelom poznate Pande. Kompanija je 2019. predstavio koncept Centoventi, na osnovu kog je Panda redizajnirana, a pre 2 godine su najavili da planiraju da pokrenu proizvodwu Centoventi koncepta. Prema pisawu britanskog sajta Autokar (Autocar.co.uk), proizvodwa ovog modela }e krenuti 2023. godine, {to se podudara sa najavama da }e se u Kragujevcu krenuti sa proizvodwom 2024. godine. Radi se kompaktnom modelu namewenom gradskoj vo`wi, a dizajn koji je uveliko odobren bi}e premijerno prikazan slede}e godine. Bi}e dostupan u

@IVETI

U SRBIJI potpuno elektri~noj i hibridnoj varijanti, a nalazi}e se na CMP platformi Stelantisa. Fabrika u Kragujevcu je do sada proizvodila model Fijata “500L”.

SASTANCI SA SINDIKATIMA

Kako je rekao predsednik sindikata Sa{a \or|evi}, vest je svakako dobra i za radnike i za fabriku ali da oni imaju jo{ pitawa i detaqa koja treba razjasniti. Sekretar sindikata Nezavisnost u Fijatu Igor An|i}, je rekao da proizvodwa elektri~nih automobila sve mewa. – Sve zavisi od tehnologije, koliko }e radnika biti potrebno za ovu fabriku. Sigurno da }e broj radnika koji je radio na motorima sa unutra{wim sagorevawem, i na novim elektri~nim motirima biti razli~it. Mo`da mawi, mo`da ve}i, vide}emo, rekao je An|i}.

SPAS ZA FIJAT

 Mali oglas: Po ku}ama jedem kuvana jaja preostala od Uskrsa. Pozovite odmah!

 Dva sindikalna lidera u{la su u o{tru polemiku. Da li je ro{tiq bio boqi na drva ili na }umur.

 Ne poku{avajte da nam zabijete no` u le|a. Nema vi{e mesta.

 Prvom maju najvi{e se obraduju krpeqi i sindikati. S tim {to se radnici krpeqa nekako i ratosiqaju...  Jedan radnik je danas primio platu. Bi}e za mlade krompiri}e i paradajz, ali }e za jagode morati da ode u dozvoqeni minus.  Vreme je da opet uvedemo sistem par-nepar. Parnim danima da voze trezni, a neparnim pijani.  Na{a stranka nikad ne izdaje svoje koalicione partnere. To mogu da potvrde svi koji pate od Alchajmerove bolesti.

 Ba{ si se promenila, ne mogu da te prepoznam re~e povijest. - Ajd, ne la`i - odgovori istorija.  Kod nas je sloboda najve}a. Imamo najdu`i povodac.  Danas je ~itav svet ratni zarobqenik...  Ako svako zlo ima svoje dobro, nama je mnogo dobro.  Broj mesta u Skup{tini treba pove}ati. Da se psihijatrija rastereti.

Fiat Chrysler automobili Srbija pao je na osmo mesto najve}ih srpskih izvoznika i u prvih deset meseci pro{le godine. U tom periodu prodao je vozila u vrednosti od 255 miliona evra {to je za oko 30 miliona mawe nego u istom periodu 2020. Pro{logodi{wa proizvodwa u Fijatu bila je najmawa jo{ od 2012. kada je italijanski gigant do{ao u Srbiju, te se vest o pokretawu pogona Za 11 meseci pro{le godine Fijat je imao nepunih 60 radnih dana. R. N.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „ôvek koji ne razmi{qa i ne pravi planove moè sresti nevoqu ~im otvori vrata“ „Jo{ ne znamo ni {ta je ìvot a kamoli {ta je smrt“ „ Lepa èna se svi|a na{im o~ima, a dobra èna srcu.Prva je biser, druga riznica“ Narodne poslovice

„Na{e mane i na{e vrline nisu odvojive, kao sila i materija. Ako se razdvoje, ~ovek vi{e ne postoji“ Nikola Tesla

„Prava qubav je jedino kada qubav ne tra`i svoje. Kada voli{ nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hri{}anin“ Patrijarh Pavle

TEMA NEDEQE

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 5

VELIKA ZABRINUTOST U EU:

Evropa u{la u rat s Rusijom NOVO! preko Ukrajine, a ciq ne zna!

TRANSFER NOVCA

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

Evropa je „u{la u rat“ s Rusijom preko Ukrajine, a nije jasno koji su vojni i politi~ki ciqevi tog upadawa u svetski kovitlac dok sve ve}a ruska agresivnost i re{enost ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena da pruì ogromnu finansijski potporu i po{aqe oru`je Kijevu, guraju Evropu da postane popri{te sukoba dve nuklearne velesile. To pi{u komentatori u medijima u Evropskoj uniji, a direktor italijanskog lista „Stampa“ Masimo \anini kaè: „Putin se ne zaustavqa, a i mi zapadwaci smo sad u ratu, pa zato evropske vlade to jasno moraju predo~iti svojim gra|anima i javnosti“. Sli~no pitawe postavqa i francuski dnevnik „Mond“ koji ukazuje na to da je Va{ington sad potpuno „preuzeo konce“ vo|ewa rata u Ukrajini, jer su najnovije odluke o desetinama milijardi dolara finasijske i pomo}i u najsavremenijem naoruàwu Kijevu jasan pokazateq {ta je ameri~ki ciq. [panski dnevnik „Pais“ ukazuje na zabrinutost {to je Evropa „bez sopstvene voqe i smi{qeno“ uvu~ena u „rat velikih sila preko Ukrajine“. Mediji u EU prenose ocene izvora u NATO da }e se rat u Ukrajini zao{triti i produìti zato {to ruska vojska nema izgleda da osetnije preokrene ratnu situaciju u svoju korist, pa otud nema nikakvih izgleda ni da se stvore uslovi za obustavqawe sukoba i ozbiqnije pregovore Kijeva i Moskve.

‘KRAJ MIRA’ Italijanski geopoliti~ki nedeqnik „Limes“ zakqu~uje da je u Evropi sad „kraj

mira“ i podvla~i da je „stari kontinent popri{te te{kog sukoba i o~evidac ~iwenice da dugo doba dosada{weg mira jasno nestaje“. Komentatori postavqaju i pitawe {ta zna~i i kud vodi re{enost Va{ingtona da preko rata u Ukrajini „uru{i mo} Rusije“ i ka`u da su se tom vi|ewu izgleda prikqu~ile i neke vladaju}e strukture u Evropskoj uniji, dok predsednica Evrop-

ske komisije Ursula fon der Lejen tra`i da i EU u|e u ratni okr{aj u Ukrajini jer je „ruska agresija direktna pretwa na{oj bezbednosti, tako da moramo sve u~initi da to postane strate{ki poraz (Rusije)“. Od toga zavisi i budu}nost me|unarodnog poretka i opstanak svetske ekonomije, poru~ila je predsednica Evropske komisije prilikom posete Indiji ~iji zvani~nici su Ursuli fon fer Lejen preneli da u ukrajinskoj krizi vide i gre{ke Zapada.

‘NIKO NE GOVORI O BRZOJ POBEDI’ Nema~ki portal „Doj~e vele“ prime}uje da „niko ne govori o nekoj brzoj pobedi u

SInce 1994

sukobu s Rusijom, a {tavi{e NATO govori o borbi koja se moè oduìti godinama“. Ali, smatra uvodni~ar nema~kog portala, „ne sme se dozvoliti da Moskva ikada bude jaka kao sad, u stawu da vodi ratove protiv drugih zemaqa“ {to je rekao i Va{ington. „Rusija mora biti prisiqena da plati posleratnu obnovu Ukrajine, mora povu}i trupe iz Gruzije i Moldavije i napustiti Belorusiju“, smatra „Doj~e vele“. „Ekonomski nadmo}niji Zapad je“, podse}a, „1980-ih upotrebio trku u naoruàvawu da Rusiju gurne u bankrot“ i smatra da se „sada istorija ponavqa“, ali je „Rusija i slabija nego tada{wi SSSR, a Zapad je ve}i, vi{e ujediwen i mo}niji nego ikad“. R. N.

RUSKA TV:

Jedna raketa Sarmat i za 202 sekunde Britanija vi{e ne postoji Na ruskom programu Rusija 1, voditeqka emisije 60 minuta Olga Skabejeva i poslanik Dume Aleksej @uravqov govorili su o tome za koliko sekundi interkontinentalna balisti~ka raketa Sarmat mo`e da stigne do prestonica Velike Britanije, Nema~ke i Francuske, zemaqa koje snabdevaju Ukrajinu oru`jem. Sarmat je nova te{ka interkontinentalna balisti~ka raketa, a o~ekuje se da }e Rusija svaku opremiti sa deset ili vi{e nuklearnih glava. Rusija je nedavno uspe{no testirala raketu koja u krugovima NATO-a nosi zloglasni nadimak Satana 2 ili Satanin sin. „JEDAN SARMAT I BRITANSKO OSTRVO NE POSTOJI“ "Jedan Sarmat i to je to - postojala su Britanska ostrva, Britanska ostrva vi{e ne postoje. Ozbiqan sam", rekao je @uravqov, prenosi portal Pravda. Poslanik Dume Jevgenij Popov iz

partije Jedinstvena Rusija upozorio je da i Britanija ima nuklearno oru`je, a u slu~aju da Rusija upotrebi raketu Sarmat „niko ne}e pre`iveti, niko ne}e ostati na planeti“. „Nikad ne reci nikad“, odgovorio je @uravqov. „Po~e}emo ispo~etka“, prokomentarisala je Skabejeva. Ona je navela da je vreme leta Sarmata od Kaliwingrada do Berlina 106 sekundi, od Kaliwingrada

do Pariza 200 sekundi, a do Londona 202 sekunde. "RA^UNAJTE SVAKU SEKUNDU" U etru je prikazana grafika sa natpisom „Vreme leta raketa RS-28 Sarmat do prestonica zemaqa koje Ukrajinu snabdevaju sa najvi{e naoru`awa“. "I wima (zapadnim zemqama) treba pokazati ovu sliku. Ra~unajte svaku sekundu. Za {ta }ete imati vremena? Zdravo, sve je stiglo", rekao je @uravqov.

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

Ne mogu da mi oduzmu qubav prema zemqi, gradu, ali ja sam bankrotirao u svim snovima i ostala je buvqa pijaca da iznesem {ta imam. Nisam zasluìo da umrem u ovakvoj zemqi, kaè Petar Peca Popovi}, novinar, publicista i rokenroler. Ovo je ne{to poput inventara na{ih tuga i radosti – tim re~ima opisala je Sawa Domazet novu zbirku kolumni Petra Pece Popovi}a „ûvar buvqe pijace“. Muzi~ki novinar, publicista i ve~iti rokenroler u ba{ti svoga doma na Top~ideru kre}e da odmotava klupko svojih se}awa, usput nam odgonetaju}i tajnu kako je sebi dodelio novu funkciju – onu „~uvara buvqe pijace“ i {ta sve krije buvqak Pece Popovi}a: - Mene su oduvek fascinirali buvqaci. Na buvqacima se uvek prodaju stvari koje se ne bacaju. I ~oveku koji prodaje na buvqaku na licu vidite da se odvaja od ne~ega {to mu je drago, odvaja se od neke boqe pro{losti. Pogotovo je to vaìlo za na{e buvqake izme|u 1992-1995. godine. Kad to mora da proda, onda je to strahovito te{ko. Kwigu sam tako nazvao, zato {to sam se i ja svakim pisawem odvojio od ne~ega do ~ega mi je stalo. Mislio sam da o nekim stvarima nikada ne treba pisati, ali kako imate biologiju kao najve}eg protivnika, onda sebi kaète - ako sad ne odvojite to ne{to iz svog srca, ko zna da li }ete uop{te imati priliku. Ta nepostoje}a funkcija "~uvar buvqe pijace" je fenomenalna. U ìvotu sam radio sve i sva{ta, i kad pogledam gde sam sve bio, koga sam sve upoznao, {ta sam ~uo, to jeste privilegija. Kad nekome kaète da ste upoznali svih pet Zvezdinih zvezda, da znam ~etiri posledwa patrijarha, ~etiri-pet direktora "Politike", makar tri predsednika SANU, da sam upoznao sve one ~ije sam postere kao klinac lepio po zidu - pa to je jedna ogromna buvqa pijaca ideja i razli~itih vrsta qubavi. I to me kvalifikuje da mogu da budem ~uvar buvqe pijace. n U kwizi konstatujete kako je Beograd najve}a srpska wiva jer neumorno ra|a svakojaka ~udesa. Od kog ste ~uda u posledwe vreme zanemeli? - Najpre, znajte da ko ne voli rodni grad i roditeqe, taj nikada nikoga ne}e mo}i da voli. Hvala Bogu, oko izbora nije bilo nekih ~uda. Ali, sad moèmo da o~ekujemo nova ~udesa. Kad vidim ko je ~uvao nedequ dana xakove sa listi}ima beogradskih izbora, o~ekujem da istoj osobi povere da ~uva Dunav. Za sedam dana Dunav }e presu{iti. A kad vidite ko u ime Beograda bruka grad, to je fascinantno. Iako u Beogradu imamo razne instituicije, sve se svodi na odlu~ivawe {efa, }aleta ili muwevitog. I onda nije ~udo sve ovo {to se de{ava s Beogradom. A Beograd ima obavezu da drì do sebe. To je, ipak, prestonica. London nije najve}i grad u Velikoj Britaniji, ali svi ga doìvqavaju kao najve}i. E, ja tako doìvqavam Beograd, kao nepobe|en grad. Odolevao je, oko wega je {est miliona qudi izginulo, 114 puta je ru{en, ali neko ga je uvek odbranio. U ime onih koji su ga odbranili, ginuli, ~uvali imamo obavezu. Ovo je sveto mesto, svete vode teku ovuda i ne smete da le~ite komplekse u Beogradu. n Pomiwete iracionalno preimenovawe ulica, velike qude koji su hodili ovim gradom, uru{ene kulturne vrednosti, pa eto i va{, nekada elitni kraj, a danas "steci{te kafana, klubova, banaka i osornih bizgova u skupim automobilima"… Koji je va{ odgovor na sopstveno pitawe - {ta je odseklo krila zdravoj pameti? - Mi smo ozbiqno bolestan narod, ali nismo se odjednom razboleli. To je proces na koji smo pristali. Za{to su mnogi pristali na }utawe, a za{to oni koji ne }ute skupo to pla}aju? Treba izle~iti }utawe. Nama je dat jezik i govor, i imamo qudsko pravo da iznosimo mi{qewe. Od ovog grada nikada nisam ni{ta zahtevao,

INTERVJU NEDEQE

PETAR PECA POPOVI], srpski novinar, publicist, muzi~ki kriti~ar i urednik novina

Nisam zasluìo da umrem u ovakvoj zemqi niti dobio, osim nagrada. Nisam dinar kredita, ni kvadrat, ni santimetar dobio, i upravo zato imam pravo da primetim {ta nije dobro u gradu. Ne moè neko u moje ime da mewa naziv ulice Avgusta Cesarca ne razmi{qaju}i kakvu nepravdu nanose jednom velikanu. Razumem da svako ko je na nekoj funkciji èli da ostavi trag, ali postoji i crni trag. Ne smemo da pristanemo na crne tragove ili na to da je promenada na Beogradu na vodi najve}a i najlep{a u Evropi. Glupo je o tome pri~ati, ako je uporedimo s onom u Berlinu, Londonu, Parizu, Firenci, Veneciji… Mnogo qudi iz Srbije nikada nije bilo u inostranstvu, ali naàlost mnogo qudi smo poslali u inostranstvo, i oni su svedoci toga. n "Oni na vlasti su nam dosta toga uradili, samo nas jo{ nisu posrali - a kad }e, ne znam", pi{ete, a pomiwete i onu staru poslovicu: "Samo dupe i politika nemaju kostiju". Za{to smo dozvolili da nam "beski~mewaci" upravqaju ìvotima? - Postoji tu jedan jo{ ozbiqniji problem - dokle }e intelektualna elita da }uti. Biti intelektualac u maloj kulturi, malom dru{tvu je velika odgovornost. Ako pristanete da }utite, vi ste sau~esnik. Brine me kad ti korifeji na{eg javnog ìvota }ute. Evo, pre neki dan sam na ulici video Svetlanu Bojkovi}, i toliko sam se obradovao. Lepo smo se ispri~ali i rekli jedno drugome - nema odustajawa! Kad vidite to "zrno" od ène i giganta od glumice da stane pred kamione pored toliko umnih i va`nih qudi, onda je to tu`no. Pa ko }e da digne glas, ako ne vi! - Odvezati je, pustiti je da iza|e iz nas. U svakom od nas ima jedan mali podanik koji misli - a za{to bih se ja zamerao, napravi}u problem sebi, porodici, kom{iluku. Ma, ja ho}u da napravim problem. Ako sam ne{to krivo uradio, odgovara}u, ali èlim da se i meni odgovara. Kad se donosi va`na odluka, donosi se i u moje ime, u ime moje porodice, ulice. Ne}u da pristanem na to. Ako pristanete prvi put na ne{to {to nije ispravno, pristali ste na igru. I prista}ete pod svakim reìmom, pod izgovorom da ste raskrstili s iluzijama i da treba ìveti. I u Sibiru se ìvelo, i na Golom otoku se ne{to sawalo, i u Zabeli, u Padiwaku…Uvek sawate o slobodi, bez obzira gde ste. Ne kaèm da je boqe drugde. Ali, mene u ovom slu~aju ne zanimaju druge zemqe, jer sam jedini iz svoje porodice ostao ovde. Ho}u da branim svoje par~e zemqe, slobode, svoje elementarno qudsko pravo. Drug me pita - a {to ti na televiziji kaè{ sve {to misli{? Pa, na to me obavezuje moja savest. Govorim i u ime onih koji su umrli, a sigurno bi pametnije i argumentovanije od mene sve to rekli. Ali, desi mi se, kao pre neki dan u gradu, na Trgu republike, da se zaleti mlada èna na mene i zagrli me, jer sam rekao ne{to i u ime onih

koji nemaju priliku da odu na televiziju ili napi{u ne{to, iako nisam politi~ki komentator, niti analiti~ar… n Ali, jeste novinar. I konstatujete u kwizi da nije lako danas biti novinar kada se u tu profesiju ubrajaju svi, a se}aju}i se Milana Vlaj~i}a ukazujete da smo izgubili borca protiv najve}eg greha u novinarstvu - dosadnih i ne~asnih tekstova. - Kad vi{e nemate najve}e u profesiji, onda svako misli da je ovo wegov trenutak. I svoje novinarstvo oblikuje kao {to se oblikuje dràva - na}i one koji su u funkciji onoga {to mora da se zastupa. Ozbiqna dràva se zasniva na ozbiqnim medijima. I najozbiqnije novine u svetu jesu malo naklowene dràvnoj politici, ako postoji. Ali, nemate situaciju da uzmete deset razli~itih novina, i osam }e da pi{u isto, a dve na drugi na~in. Novine kupujete da biste bili obave{teni i saznali istinu, a vi ovde niste obave{teni ni na jedan na~in. Pretpla}en sam na mnoge strane sajtove, i mnogi drè do sebe. Kad ih ~itate, ipak sebi kaète - pa postoji novinarstvo. n Ispuwena je kwiga, ne samo se}awima na muzi~ke, ve} i na atletske, fudbalske, kwièvne, likovne, {ahovske asove, mirise detiwstva, burne doìvqaje… Da parafraziram re~i Danila Nikoli}a na koje podse}ate: "[ta bi ~ovek bez se}awa?" - Ni{ta. Ti qudi su promenili moj svet. Obi~no se umetnost, delo i moral ne poklapaju, ali imao sam sre}u da su mi vi{e zna~ili qudi koji su bili moralni u svojoj umetnosti i svojom blizinom u meni su oslobodili ne{to. Oslobodili su me od stida, }utawa, nedràwa olovke, od nepristajawa na beo papir, oslobodili su me da u|em u svet buke-muzike, da znam {ta zna~i iza}i na scenu. Ako se zapitate kako narod umiriti, pa odgovor je s nekoliko pametnih re~enica, s onim {to imate da ih nau~ite, da im kaète, da ih podsetite... O tom svetu ma{tam. Kad pomiwem sve te qude pri~am o zastupnicima izvrsnosti. Vi se ose}ate kao mikro bi}e uz Du{ka Radovi}a, uz Nikolu Karaklaji}a… Ovde preko puta je stanovao Sergej Luka~, pa kad ga slu{ate vi porastete vi{e od jele. Sve mawe danas imate qudi koji se raduju va{em uspehu. Mene je fasciniralo kad me neki qudi sretnu i kaù mi - nije ti ono bilo lo{e. Onda znate da va{ ìvot ima smisla. Popravqati svoju porodicu, okolinu, dru{tvo i jeste ciq svake umetnosti - izgraditi malo boqi i pravedniji svet. n U jednom od tekstova postavqate silna, naizgled, jednostavna pitawa traè}i odgovore. Jeste li odgonetnuli re{ewa bar ova dva - "Za{to su sve na{e pobede istorijske, a svi porazi nepravedni" i "Za{to nas najvi{e ko{taju stvari koje dobijemo za xabe"? - Nisam, ali interesantna su ta pitawa. Trebalo bi da shvatimo da nije

ovaj svet toliko nepravedan prema nama. Mo`da smo i mi delimi~no razlog za proizvodwu tih nepravdi. Ne moèmo sebe smatrati strate{kim partnerom s Kinom, s Amerikom, s Rusijom, EU… Moèmo poku{ati da na|emo svoje mesto, a pride da sa~uvamo na{ ponos i obraz. Da se ne odreknemo na{ih vrednosti i posebnosti, ali da razumemo i prihvatimo na~in kako funkcioni{e svet. To mo`da nije pravedno, ali ima i mawih naroda od nas koji nisu toliko propatili zato {to su mawi. Mi smo kroz celu istoriju hteli da se kur~imo, {to je mo`da malo grub izraz. Ali, uvek smo podmetali glavu da vidimo {ta nam mogu, i uvek bi nas ne{to debelo lupilo po glavi. I generacije su patile zbog toga. Pa, [vajcarska postoji osamsto i ne{to godina, i kako se u woj ni{ta stra{no nije desilo. Da li su oni boqi od nas? Evo, ovih dana bilo je u medijima da smo od Nove godine izgubili ~itav jedan grad - 28.000 qudi je oti{lo! Kako je toliko oti{lo, a sve vi{e nas ima na glasawu. E, u tom paradoksu ìvimo. Mi nestajemo, i niko nije zabrinut. Zabrinuti smo ko }e biti na vlasti, a ne zbog toga {to nestajemo. [kolujemo qude za tu|e zemqe. Ne postoji nacionalna strategija ni u jednoj oblasti. Kakvu mi onda perspektivu imamo kao zemqa? Ne mogu da mi oduzmu qubav prema zemqi, gradu, ali ja sam bankrotirao u svim snovima i ostala je buvqa pijaca da iznesem {ta imam. Nisam zasluìo da umrem u ovakvoj zemqi. n Koliko ste "bogatiji" sa, kako otkrivate u kwizi, "srebrom u kosi, zlatom u zubima, kamewem u bubrezima, {e}erom u krvi, olovom u nogama, ~elikom u grudnoj kosti, gvo`|em u arterijama, bubicama u glavi i neiscrpnim lagerom prirodnog gasa u crevima"? - (smeh) Mislite da laèm?! Pa, jesam bogatiji. Zamislite onoga ko trenira ~itav ìvot, a lupi ga autobus. Da nisam sve proìveo, ne bih sve to pobrojano imao. Svaku boru, svaku sedu, ovaj tremor i Parkinsonovu bolest i sve moje boqke sam zasluìo. A bilo bi me i stra{no stramota da nisam preleào koronu. Pa, ne bih bio Srbin! Ne postoji ~udo koje me nije pogodilo, ali ponosan sam na to, kao i na sve poraze, gre{ke i postignu}a. Jedino oko ~ega bih razmislio jesu krvni sudovi, jer previ{e su zapu{eni… Kad sam dobio dva posledwa stenta u decembru, shvatio sam da sam Franken{tajn! ûdo sam prirode! Ali, u svim tim ~udima sa~uvati malo smisla za izmotavawe, e toga ne mogu da se odreknem. Samo ne pokleknuti u ìvotu. Znate, retko kad u ìvotu obla~im belu ko{uqu, a kamoli belu zastavu. Mislim da me humor i pozitivan odnos prema mnogim stvarima drì u ìvotu. I obaveza prema onima koji su umrli od mog prvog infarkta. A imao sam ih osam. Imam ceo ìvot i malo sre}e. Nemam pare na {tednoj kwiìci, imam jedino poznanstva i se}awa! J. K.

OGLAS

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 7

Да ли знате како треба да гласате да се ваш глас рачуна? Зелени гласачки листић – упишите број у сваки квадратић редоследом по жељи LY

Number the boxes from 1 to 8 in the order of your choice

На дан одржавања избора ћете морати да попуните два гласачка листића:

•

AL USE

State Electoral Division of Division Name

Важно је да разумете како се правилно гласа.

•

House of Representatives Ballot Paper

OFF

Савезни избори, Субота, 21. мај 2022.

један зелени за Представнички дом један велики бели за Сенат.

На зеленом гласачком листићу гласате за представника вашег локалног подручја или изборног округа у Представничком дому. На белом гласачком листићу гласате за представнике ваше државе или територије у Сенату.

SURNAME, Given Names

INDEPENDENT

PARTY

Не брините ако погрешите. Само затражите други гласачки листић и почните из почетка.

Remember... number every box to make your vote count

Пример гласачког листића

Бели гласачки листић – можете да гласате или изнад или испод линије

Above the line

Below the line By Ornumbering at least 12 of these boxes in the order of your choice (with number 1 your first choice). Byasnumbering at least 12

PARTY

PARTY SURNAME

Given Names

of these boxes in the order of your choice (with number 1 as your first choice).

Given Names

PARTY SURNAME

Given Names

PARTY SURNAME

Given Names

PARTY SURNAME

Given Names

PARTY SURNAME

PARTY

SURNAME Given Names

SURNAME SURNAME Given Names Names Given

SURNAME SURNAME GivenNames Names Given

SURNAME Given Names

SURNAME SURNAME Given Names Names Given

SURNAME Given Names

PARTY PARTY

SURNAME Given Names PARTY

PARTY PARTY

PARTY

PARTY PARTY

SURNAME Given Names

PARTY

SURNAME SURNAME GivenNames Names Given

SURNAME Given Names

PARTY

PARTY PARTY

Given Names INDEPENDENT

SURNAME SURNAME GivenNames Names Given

Гласајте изнад линије Упишите бројеве у најмање 6 квадратића за странке или групе, редоследом по жељи.

UNGROUPED SURNAME

SURNAME SURNAME GivenNames Names Given

PARTY PARTY

SURNAME Given Names

Given Names

PARTY

ИЛИ

UNGROUPED

PARTY

PARTY PARTY

PARTY SURNAME

AL USE

PARTY

Below the line

AL USE

By numbering at least 6 Either of these boxes in the order of your choice (with number 1 your first choice). Byasnumbering at least 6 of these boxes in the order of your choice (with number 1Or as your first choice).

OFF

You may vote in one of two You ways may Eitherin one of vote two ways Above the line

Senate Ballot Paper A B State – Election of 6 Senators

OFF

Senate Ballot Paper State – Election of 6 Senators

SURNAME SURNAME GivenNames Names Given

ИЛИ

INDEPENDENT INDEPENDENT

SURNAME Given Names INDEPENDENT

SURNAME Given Names

PARTY

Гласајте испод линије Упишите бројеве у најмање 12 квадратића за појединачне кандидате, редоследом по жељи.

Пример гласачког листића

Ваш глас ће обликовати Аустралију. Вежбајте гласање на aec.gov.au

За више информација

aec.gov.au 1300 720 147 Одобрио председник Изборне комисије, 10 Mort Street, Canberra Authorised by the Electoral Commissioner, 10 Mort Street, Canberra

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Ruski ambasador razlog nedolaska stranih delegacija Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je pravi razlog nedolaska stranih delegacija na komemorativni skup u Dowu Gradinu dolazak ruskog ambasadora u BiH, te da je takav postupak uvreda, jer jasenova~ke `rtve nisu ubijene pre 24 ~asa nego mnogo decenija ranije. Obele`avawu Dana se}awa na `rtve usta{kog zlo~ina - genocida u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj u koncentracionom logoru Jasenovac danas su u Spomen-podru~ju Dowa Gradina prisustvovali ambasadori Rusije Igor Kalabuhov, Srbije Aleksandar \or|evi} i predstavnici kineske Ambasade. Dodik je rekao da |eluje cini~no i jadno to {to neki strani izaslanici nisu prisustvovali. „Pravi razlog je {to je tu bio ambasador Rusije. Mi smo pozvali sve ambasadore, a kad su dobili pozive onda je po~elo, ne tako direktno, pozivawe na{ih qudi iz protokola i da se ukazuje da bi bilo dobro da tu ne bude ruski ambasador”, rekao je Dodik u Kozarskoj Dubici. Dodik je naveo da su onda oni u~inili taj, pomalo naivan, gotovo nepodno{qivo cini~an gest.

Prema wegovim re~ima, Gradina nije mesto koje se desilo pre 24 ~asa, ve} pre vi{e decenija, a sada po~iwu da nemu{to obja{wavaju {ta se tu izgovara, „kako se osu|uju ovi ili oni, Nemci”. „Nemci su bili ovde, pobili su na{ narod, {ta je tu problem? Niko to nije rekao sada{wim Nemcima, nego se govori o istorijskoj ~iwenici da je to tako. Nismo mi vaqda sami sebe okupirali, pa sami sebe ubijali? Ubijali su nas i pobili na{ narod usta{e, a wihovi {efovi i mentori su bili Nemci”, naveo je Dodik.

To je tako, dodao je, svidelo se to wima ili ne, ne moraju nikada da do|u. Dodik smatra i da su morali da privuku Kristijana [mita, koji se predstavqa kao visoki predstavnik, pa su na inicijativu wema~ke ambasadorke to i prihvatili. „Vide}emo na koji na~in }emo sara|ivati sa wima. Ovo je uvreda bez obzira {to su navodno hteli da se poklone `rtvama. Ovo je dan, institucionalni, kada se to radi, a u svojstvu gra|anina se tamo mo`e do}i svaki dan”, naveo je Dodik. R. N.

U Trebiwu po~elo obele`avawe 30 godina od formirawa VRS DETAQI OPTU@NICE ZA „DOBROVOQA^KU“:

Isplaniran napad na kolonu nedu`nih vojnika, Gani} sve znao Tuìla{tvo BiH objavilo je imena optuènih u slu~aju "Dobrovoqa~ka", kao i ratne zlo~ine za koje se terete. Za zlo~ine nad JNA vojnicima optuèni su Ejup Gani}, Zaim Backovi}, Hamid Bahto, Hasan Efendi}, Fikret Muslimovi}, Jusuf Pu{ina, Bakir Alispahi}, Enes Bezdrob, Ismet Dahi} i Mahir @i{ko. - Optuèni se terete da su u okviru svojih funkcija i ovla{tewa u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa svojim podre|enima, planirali, podstrekavali i izvr{ili napad na kolonu vojnika i civila zaposlenih u biv{oj JNA, pod pratwom mirovnih snaga UN-a, navodi se u optu`nici. Osumwi~eni su da nisu sprije~ili ubistva i rawavawa vojnika i civila, propustili su da kazne ubice i napada~e, mu~ili i ne~ovje~no postupali sa zarobqenim vojnicima. Terete ih da nisu sprije~ili ni kaznili izvr{ioce, kao i da su pomagali po~iniocima nakon izvr{enog zlo~ina, pi{e u optu`nici. – Optu`nica Tuìla{tva BiH odnosi se na doga|aje od 03.05.1992. godine, a prikupqeni su dokazi koji se odnose na stradawe osam ubijenih `rtava sa utvr|enim identitetom, me|u kojima ima i civila i sanitetskog osobqa, rawavawe 24 osobe, zarobqavawe vi{e desetina vojnika i civila koji su mu~eni i zlostavqani, navedeno je u op{tu`nici. Pripadnici „Zelenih beretki“, „Patriotske lige“, MUP-a i Teritorijalne odbrane takozvane Republike BiH napali su kolonu JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. godine. Ubijena su 42 pripadnika JNA, od kojih su 32 bili Srbi, {estorica Hrvati, dvojica Bo{waci i dvojica Albanci. Zarobqeno je 207 pripadnika JNA, 71 je rawen, a dan kasnije devetorica zarobqenih su ubijeni. Ejup Gani}, koji je me|u optuènima, u to vrijeme bio je ratni ~lan Predsjedni{tva BiH. S. G.

Povodom obiqeàvawa 30 godina od formirawa Vojske Republike Srpske i 17 godina postojawa Tre}eg pe{adijskog /Republika Srpska/ puka, u Trebiwu je sluèn pomen poginulim borcima Odbrambeno-otaxbinskog rata i poloèno cve}e na spomen obele`je. Obeleàvawe ovog va`nog dana za Srpsku zapo~elo je u Trebiwu, a planirano je da do centralne manifestacije u Bawaluci 12. maja, obi|u sve gradove u Srpskoj. Pripadnici Tre}eg pe{adijskog /Republika Srpska/ puka, sa ratnim zastavama Vojske Republike Srpske, prodefilovali su trebiwskim ulicama i podsetili sve gra|ane Srpske da ìve u Republici koja srpskom narodu garantuje slobodu. Brojni qudi borili su se za ovo {to danas imamo, dali su ìvote za Srpsku i to moramo da cijenimo, po{tujemo i ~uvamo, istakli su u~esnici Odbrambeno-otaxbinskog rata. Gradona~elnik Trebiwa Mirko ]uri} rekao je da se ovakvim obeleàvawima iskazuje zahvalnost za slobodu i odbranu Republike Srpske.

CRVENE RU@E NA "MALOM ZEJTINLIKU": U~enici tri osnovne {kole na istorijskom ~asu povodom obele`avawa "Dana odbrane Ilixe"

U okviru obeleàvawa "Dana odbrane Ilixe" 300 u~enika osnovnih {kola "Jovan Du~i}", "Aleksa [anti}" i "Petar Petrovi} Wego{" prisustvovali su istorijskom ~asu, a polagawem crvenih ruà na centralni spomenik na vojni~kom grobqu "Mali Zejtinlik" odali su po~ast poginulim srpskim borcima. Na~elnik op{tine Isto~na Ilixa Marinko Boòvi} rekao je da je vojni~ko grobqe simbol golgote i stradawa sarajevskih Srba, ali i sveto mesto sa kojeg treba slati poruku mira i pra{tawa. - Mladi nara{taji moraju da znaju de{avawa izproteklog Odbrambeno-otaxbinskog rata, kako se istorija nikada ne bi ponovila - istakao je Boòvi}. Predsednik Bora~ke organizacije "Ilixanski borac" Goran [ehovac podsetio je da su u egzodusu sarajevski Srbi, napu{taju}i svoja vekovna ogwi{ta, prenosili svoje poginule ~lanove porodice na Sokolac. M. T.

CRNA GORA

Izabrana nova Vlada Crne Gore, Abazovi} premijer Skup{tina je izabrala Vladu Crne Gore na ~ijem ~elu je premijer Dritan Abazovi}. Vlada ima 18 ministarstava, 20 ministara (dva bez portfeqa) i ~etiri potpredsednika i rok joj je ograni~en na godinu dana. O predlogu za program rada i sastav vlade izja{wavalo se 48 poslanika, 45 je bilo za, tri protiv, a uzdr`anih nije bilo. Za izbor nove vlade i ekspoze mandatara glasalo je 45 poslanika nove ve}ine, protiv su bila tri poslanika SD-a. Nakon tri meseca institucionalne blokade ^etvrtakrasprave 30. majposlanici 2019. Skup{tine i vi{e~asovne Crne Gore su, u odsustvu Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore, a uz podr{ku Demokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a na Cetiwu izabrali novu vladu na ~ijem ~elu }e biti premijer Dritan Abazovi}. Nova vlada je predstavqena kao „evropska” i zameni}e dosada{wu izvr{nu vlast koju je predvodio premijer Zdravko Krivokapi}, a u kojoj je Abazovi} bio potpredsednik i koordinator bezbednosnih slu`bi. R. N.

CRNOGORSKO DRU[TVO "WEGO[" iz Melburna proslavqa svoju slavu

SV. VELIKOMU^ENIK GEORGIJE

\UR\EVDAN

Uprava poziva svoje ~lanove i prijateqe na proslavu

U subotu 7. maja 2022. godine sa po~etkom u 13 ~asova. Krivokapi} odbio da preda du`nost Abazovi}u Biv{i crnogorski premijer Zdravko Krivokapi} odbio je da obavi primopredaju du`nosti novom predsedniku Vlade Dritanu Abazovi}u. Krivokapi} je na Tviteru napisao da se „primopredaja du`nosti predsedniku Vlade, kao protokolarni gest, praktikuje u uslovima nespornog legitimiteta”. „Obzirom da imamo kr{ewe ustavnih i poslovni~kih procedura, ne `elim da simulirawem redovnosti, pru`am legitimitet o~iglednom kr{ewu demokratski i pravnih postulata. U kabinetu sam ostavio jasnu poruku o prolaznosti: Pro}i }e”, napisao je Krivokapi}.

DRU[TVO

PROGONE KNE@EVI]A, DA SAKRIJU TRAGOVE:

Afera oko okolnosti ustoli~ewa mitropolita, policajca sumwi~e za veze sa kriminalcima Osnovno dràvno tuìla{tvo u Podgorici formiralo je predmet povodom audio-zapisa na kojima se ~uju detaqi policijske akcije izvedene na Cetiwu 4. i 5. septembra, prilikom ustoli~ewa mitropolita Joanikija. Ovi snimci navodno sadrè indicije da je pomo}nik komandanta Specijalne protivteroristi~ke jedinice Uprave policije Petar Kneèvi} izvr{io krivi~no delo. Na spornim zapisima, Kneèvi} navodno govori da je na vezi drào "kriminalce nik{i}ke, barske i novqanske grupe", kao i da su mu oni poru~ivali da su spremni da krenu i "zapale Cetiwe". Audio-zapise tuìla{tvu je dostavio gra|anski aktivista Aleksandar Zekovi}, koji je snimke dobio mejlom od anonimnog po{iqaoca. On postojawu ovog materijala obavestio je Vi{e dràvno tuìla{tvo, ministra unutra{wih poslova Filipa

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 9

Sa ustoli~ewa, u Cetiwu Axi}a i ministra odbrane Ra{ka Kowevi}a. Ministar Axi} kazao je da }e Kneèvi} "snositi zakonske posledice ukoliko se utvrdi da je snimak autenti~an". Na snimku je navodno zabeleèn Kneèvi}ev glas koji obja{wava tok ustoli~ewa mitropolita Joanikija na Cetiwu. Re~ je o ~oveku koji je komandovao jedinicom u napetim trenucima nasilnih demonstracija i pravqewa barikada na ulazu u prestonicu. Uprkos neredima i

poku{aju dràvnog udara, sa uspehom je izveo akciju obezbe|ewa i transporta patrijarha Porfirija i vladike Joanikija. Kneèvi} je, u me|uvremenu, postao meta hajke koju su poveli pojedinci ideolo{ki bliski DPS. Iz ove partije traè da se Kneèvi}u sudi jer je akcija na Cetiwu "nasilno sprovedena uz u~e{}e slu`bi Srbije, ali i kriminalnih elemenata koje je ovaj policajac koordinirao i drào na vezi". - Axi}u, ako ima{ komitsku petqu, prvo uhapsi Mila, Du{ka, Veqovi}a, Ranka, Ra{ka i Dragiwu zbog ru{ewa ustavnog poretka 5. septembra - poru~io je ministru policije jedan od lidera DF Milan Kneèvi}. Pri~a o vezama Kneèvi}a sa kriminalcima samo je dimna zavesa za ozbiqne prestupe reìmskih miqenika iz vrha policije, smatra Vladislav Dajkovi} iz Slobodne Crne Gore. S. G.

Doma}in slave je Petar Pje{ivac sa porodicom.

O~ekuje vas bogat muzi~ki program.

DOBRO NAM DO[LI!

40 GRATTAN STREET, PRAHRAN, VIC 3181 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Patrijarh na obeleàvawu 350-te godi{wice od smrti Svetog Vasilija u Crnoj Gori Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije u~estvova}e na obeleàvawu velikog jubileja - 350-te godi{wice od smrti Svetog Vasilija Ostro{kog (16712021), a 12. maja predvodi}e Svetovasilijevsku litiju u Nik{i}u. Sve~anosti povodom Svetog Vasilija Ostro{kog ûdotvorca bi}e odràne od 9. do 12. maja u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i eparhijama - budimqansko nik{i}koj, hercegova~koj i mile{evskoj, koje su u potpunosti ili delom bile pod wegovom jurisdikcijom, saop{tila je Mitropolija crnogorsko primorska.

Ovaj veliki jubilej, dodaje se, pro{le godine nije mogao da bude proslavqen zbog te{ke pandemijske krize. Kako je saop{teno iz SPC, patrijarh }e zapo~eti u manastiru Mile{evi gde }e mu u ponedeqak, 9. maja predve~e biti prire|en sve~ani do~ek i doksologija. Sutradan, na 425-tu godi{wicu spaqivawa mo{tiju Svetog Save, patrijarh }e slu`iti svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Mile{evi, u kome su mo{ti prvog arhiepiskopa srpskog po~ivale 360 godina. U popodnevnim ~asovima, poglavar SPC }e boraviti u Pqevqima, gde }e mu biti

prire|en do~ek ispred hrama svetog velikomu~enika Georgija na Gukama, a planirano je i osve}ewe crkveno-narodnog doma. U ve~erwim satima, patrijarh }e sti}i u episkopiju zahumsko-hercegova~ku, a sve~ani do~ek i doksologija u wegovu ~ast bi}e odràni u katedralnom hramu Preobraèwa Gospodweg u Trebiwu. U ve~erwim satima, patrijarh }e prisustvovati obeleàavawa 350. godi{wice od smrti svetog Vasilija Ostro{kog (16712021) prazni~noj ve~erwoj slu`bi u manastiru Ostrogu. Nakon toga patrijarh }e se obratiti vernicima. M. T.

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

Istorija i Kosovska Mitrovica no}u Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Prvi pismeni pomen sela Dmitrovica sre}emo u prvom turskom popisu stanovnistva iz 1445. godine. Tada je selo imalo 13 hri{}anskih ku}a. Ime sela istori~ari i hroni~ari vezuju za crkvu Svetog Dimitrija Solunskog koja se nalazila u podno`ju Zve~ana. U raznim istorijskim dokumentima za Mitrovicu su ranije bila vezana imena : Dmitrovica, Mitrix, Mitroviza, Visoki grad Mitrovica, Bazar Mitrovica, Pazarska Mitrovica, [eher Mitrovica, Kosovska Mitrovica, Titova Mitrovica od 1981.g. do 1992. godine i sada Severna Kosovska Mitrovica. Kosovsku Mitrovicu prvi put pomiwe putopisac Arnolg Harf 1499. godine kao “Mitrix”. Za vreme Otomanske imperi-

je, Mitrovica, odnosno rudnik “Trep~a” bili su na va`nom sredwovekovnom putu Dubrovnik - Sarajevo - Solun. Pravi napredak varo{ice pored Ibra, sa 150 ku}a, nastao je posle 1874. godine kada je Mitrovica povezana èlezni~kom prugom sa Skopqem i Solunom. Mitrovica je tada postala me|u najva`nijim varo{icama na Kosovu i Metohiji ali i za okolinu Novog Pazara u privrednom i trgova~kom pogledu. Nakon Prvog Balkanskog rata 1912. godine, Kosovska Mitrovica zajedno sa Kosovom i Metohijom osloba|a se i ulazi u sastav Kraqevine Srbije. U periodu izme|u dva svetska rata Kosovska Mitrovica po~iwe veoma brzo da se razvija. Taj razvoj je vezan za jednu englesku kompaniju koja je po~ela da ulaè u “Trep~u” 1927. godine. Izgradwom èlezni~ke pruge 1931. godine Kosovska Mitrovica

Поглед на цркву Светог Димитрија изнад града

EKSPERT ZA BALKANSKA PITAWA DANIJEL SERVER:

- Kraqevo - Beograd grad na Ibru postaje jedan od najva`nijih industrijskih centara Srbije, a posle Drugog svetskog rata i Jugoslavije. Najte`i period za Kosovsku Mitrovicu nastaje dolaskom me|unarodne vojne i civilne misije (Kfor i UNMIK) na Kosovo i Metohiju polovinom juna 1999. godine. Tada je grad na Ibru bukvalno podeqen rekom, na ju`ni albanski, i severni srpski deo grada. Od grada sa 47 sela, od kojih je u osam bilo Srba, i koji se

Главни градски мост на Ибру у подељеној Косовској Митровици

Техничка школа ''Михајло Петровић Алас''

prostirao na 350 kvadratnih kilometara, Srbi u severno delu sada `ive na nepuna dva kvadratna kilometra (ta~nije 1.750 km2). Iz ju`nog dela Kosovske Mitrovice, koji danas broji 50.000 Albanaca, proterano je pored Фонтана у боји на раскрсници 4.000 Srba i 4.000 Bo{waka, две главне илице у граду - Краља 6.000 Roma, 100 Goranaca i ovo je Петра Првог и Књаза Милоша danas skoro apsolutno ~isto albanska sredina. U severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice, koja je danas jedina multietni~ka gradska sredina na Kosovu i Metohiji, pored 20.000 Srba, `ivi jo{ i 2.000 Albanaca u tri odvojena naseqa, 400 Goranaca, 400 Bo{waka, 80 Turaka, mawi broj Roma i drugih.

Od juna 1999. godine do sada na glavnom gradskom mostu na Ibru je bilo ravno 120 sukoba Albanaca na jednoj i Srba, Kfora i UN - policije na drugoj strani, uglavnom u nasilnim namerama Albanaca da u|u u severni srpski deo grada. U severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice nalazi se Pri{tinski Univerzitet sa privremenim sedi{tem u ovom gradu sa 10.000 studenata a tu su i sve srpske institucije: {kole, bolnica, brojne organizacije i udru`ewa koje rade iskqu~ivo po zakonima dr`ave Srbije. Kosovska Mitrovica, most na Ibru, se nalazi na 508 - 510 metara nadmorske visine.

VELIKA HUMANITARNA AKCIJA U^ENIKA BAWALU^KE TEHNI^KE [KOLE

Va{ington krivi Kurtija U misiji pomo}i za Dnevni centar u Kosovskoj Mitrovici za nedostatak napretka u dijalogu sa Beogradom Ekspert za balkanska pitawa Danijel Server izjavio je da premijer Kosova Aqbin Kurti nije pozvan u zvani~nu posetu Va{ingtonu zbog ~iwenice da nije bilo napretka u dijalogu izme|u Kosova i Srbije, za {ta Bela ku}a okrivquje Kurtija. ”Kurtiju nije dozvoqena zvani~na poseta Va{ingtonu otkako je preuzeo du`nost. To je zato {to ga Va{ington krivi za nedostatak napretka u dijalogu sa Beogradom”, smatra on. Me|utim, Server isti~e da je jedina prepreka postizawu onoga {to se identifikuje kao glavni ciq dijaloga - uzajamno priznawe suverenih i nezavisnih dr`ava - odbijawe Srbije da razmotri predlog“. Server dodaje da su iredentisti~ke ambicije na Balkanu jednako opasne kao i u isto~nim provincijama Ukrajine. “Srbija je ponudila samo jednu mogu}nost eventualnog priznawa: de jure kontrolu Beograda (bilo kroz razmenu teritorije ili preko Zajednice srpskih op{tina sa izvr{nom vla{}u) nad ve}inskim srpskim stanovni{tvom severno od reke Ibar na Kosovu. Ova iredentisti~ka ambicija je jednako opasna na Balkanu kao i ruska uporediva ambicija da kontroli{e ukrajinske pokrajine Lugansk i Doweck. A iredentizam Srbije je mawe utemeqen. Stanovni{tvo najve}e i najva`nije op{tine severno od Ibra pre rata nije bilo sa srpskom ve}inom. Ve}ina Srba na Kosovu i daqe `ivi ju`no od Ibra”, rekao je on.

U~enici bawalu~ke Tehni~ke {kole priredili su, u subotu 30. aprila, u Novom Sadu izuzetno uspe{nu humanitarnu akademiju sa recitacijama i pesmama pod nazivom “Suza Kosova”, a sav novac od akademije bi}e usmeren u opremawe Dnevnog centra “Podrì me - 9. januar” u Kosovskoj Mitrovici. Predsednik bawalu~kog Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov rekao je pre po~etka akademije da veruje da }e opremawe Dnevnog centra biti zavr{eno do kraja ove godine i istakao da su u~enici bawalu~ke Tehni~ke {kole ovim plemenitim gestom pokazali visok stepen humanosti i patriotizma. “Svi do jednog u~enika koji ovde nastupaju izrazili su èqu da svoju matursku ekskurziju provedu na Kosovu i tamo posete srpske manastire i svetiwe. I, zaista im od sveg srca hvala na svemu {to ~ine za na{ Dnevni centar”, rekao je Arlov. On je naveo da je do sada za Centar utro{eno vi{e od 300.000 evra, a kada bude potpuno zavr{en i opremqen wegova ukupna vrednost pre}i }e 450.000 evra. Arlov je naglasio da je najva`nije da Dnevni centar {to pre pod svoje okriqe primi 168 dece i mladih sa pote{ko}ama u razvoju iz kosovskomitrova~kog Udruèwa roditeqa “Podrì me”. Profesor srpskog jezika i kwièvnosti u bawalu~koj Tehni~koj {koli Dejana Vru}ini} rekla je da su weni u~enici sa neizrecivim odu{evqewem prihvatili da svojim nastupom u gradu pobratimu daju doprinos opremawu Dnevnog centra.

Наступ ученика из Бања Луке у Новом Саду

Дневни центар ''Подржи ме'' ускоро ће бити комплетно завршен Nastup u~enika Tehni~ke {kole vi{e puta je dizao na noge publiku u sali novosadske Kulturne stanice “Barka”. Publika nije {tedela dlanove nagra|uju}i iskren i nadahnut nastup mladih Bawalu~ana. Pokroviteq boravka u~enika Tehni~ke {kole u Novom Sadu bio je grad Bawaluka. Ina~e, izgradwu Dnevnog centra ''Podr`i me'' u Kosovskoj Mitrovici pomoglo je 144 donatora i 115 osnovnih i sredwih {kola iz Republike Srpske.

SRBI IZ HRVATSKE

Linta: Srpsko Tuìla{tvo da se ne bavi samo zlo~inima srpskih snaga Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta zatraìo je od Tuìla{tva za ratne zlo~ine u Beogradu da kona~no pokrene istrage i optuì odgovorne za zlo~ine nad Srbima u akciji hrvatskih snaga „Bqesak”, kao i u ostalim akcijama na podru~ju zapadne Slavonije tokom 1991. godine. „Krajwe je vreme da na{e Tuìla{tvo za ratne zlo~ine krene da procesuira brojne zlo~ine koji su po~iweni protiv Srba a ne da se samo bavi zlo~inima koje su po~inili pripadnici srpskih snaga”, naveo je Linta u saop{tewu. Apsolutno je neprihvatqivo i skandalozno, kako ocewuje Linta, da je Tuìla{tvo za ratne zlo~ine u prethodnih 19 godina svog postojawa podiglo samo jednu optu`nicu i to protiv samo jednog pripadnika hrvatskih formacija za ratne zlo~ine protiv Srba tokom gra|anskog rata u Hrvatskoj. Linta traì da Tuìla{tvo „kona~no pokrene istrage i podigne optu`nice protiv naredbodavaca i po~inilaca svirepih i masovnih zlo~ina nad srpskim civilima i ratnim zarobqenicima u zlo~ina~koj akciji „Bqesak” ali i u ostalim zlo~ina~kim akcijama hrvatske vojske i policije na podru~ju zapadne Slavonije tokom 1991. godine”. S. G.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 11

27 GODINA OD ZLO^INA BEZ KAZNE:

U akciji ‘Bqesak’ proterano je 15.000 Srba, ubijani `ene i deca! 1. maja 1995. godine po~ela je vojno-policijska akcija “Bqesak”, kada su hrvatske snage zaposele deo Zapadne Slavonije koji se nalazio u sastavu Republike Srpske Krajine, a bila je teritorija pod za{titom snaga UN. U toj akciji ubijene su 283 osobe srpske nacionalnosti s prostora Zapadne Slavonije, me|u kojima 57 `ena i devetoro dece, a proterano je najmawe 15.000 Srba. Za zlo~ine u akciji “Bqesak” i druge zlo~ine nad Srbima u Zapadnoj Slavoniji niko nije osu|en. Vojno-policijska akcija “Bqesak” odvijala se prete`no 1. i 2. maja, a deo vojnih operacija nastavqen je i 3. i 4. maja. Napad na za{ti}enu zonu UN sektor “Zapad”, od strane hrvatske vojske i policije, zapo~eo je pre 27 godina u ranim jutarnim satima. Napadnuti su ju`ni i centralni deo zapadnoslavonskog dela Republike Srpske Krajine, od strane pripadnika ~etiri profesionalne brigade HV i niza specijalnih formacija. Prema podacima zvani~nog Zagreba, u akciji je u~estvovalo oko 7.200 pripadnika hrvatskih snaga, profesionalnih

pripadnika vojske i policije, protiv oko 4.000 pripadnika 18 korpusa Srpske vojske Krajine, gotovo iskqu~ivo rezervista. Prema hrvatskim podacima, u akciji su poginula 42 pripadnika vojske i policije Hrvatske, a 162 su rawena. Napad je izveden na vi{e pravaca, i to sa zapada od Novske prema Oku~anima i jednim krakom prema Jasenovcu, sa istoka iz pravca Nove Gradi{ke, put Oku~ana i Stare Gradi{ke. Ciq je bio da se teritorija prese~e, da se razbiju snage Srpske Vojske Krajine, odnosno wen 18. korpus, koji je bio polovi~no popuwen rezervistima s pribli`no 4.000 pripadnika.

Posebna pa`wa usmerena je na izbijawe na Savu kod Jasenovca, kako bi bila onemogu}ena eventualna intervencija Vojske Republike Srpske. Osnovni ciq je bilo proterivawe mati~nog srpskog stanovni{tva i reintegracija tog dela Zapadne Slavonije u sastav Hrvatske, {to je i ostvareno. Snage UN, Unprofor, ~iji je zadatak bila i za{tita poverene zone i stanovni{tva, po po~etku napada, o kojem su bile prethodno obave{tene, povukle su se u svoje baze. Zbeg Srba koji se kretao na jug put Republike Srpske, ga|an je i artiqerijom, topovskim projektilima, i avonskim bombama.

Tokom vojne operacije i nakon we, hrvatske snage uhapsile su oko 1.450 Srba, koji su uglavnom odvedeni potom u logore, u Vara`dinu, Bjelovaru, Virovitici, Novoj Gradi{ki, Slavonskoj Poègi. Mnogi su potom osu|eni, velikim delom na osnovu iskonstruisanih optu`nica. Iz Zapadne Slavonije je po~ev od po~etka ratnih operacija 1991. godine, proterano ili izbeglo pribli`no 67.000 Srba. Zbog ratnih zlo~ina tokom operacije “Bqesak” ha{ko tuìla{tvo je pripremalo optu`nicu protiv predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana, koji je umro 1999. godine, pre obelodawivawa optu`nice. Tribunal za biv{u Jugoslaviju u Hagu, aprila 2011. proglasio je krivim i osudio generale HV Antu Gotovinu i Mladena Marka~a, zbog u~e{}a u udrènom zlo~ina~kom podhvatu koji je predvodio Frawo Tu|man, a s ciqem prisilnog i trajnog uklawawa srpskog stanovni{tva tokom i nakon operacija “Bqesak” i “Oluja”. @albeno ve}e Tribunala oslobodilo ih je svih optu`bi 16. novembra 2012. R. N.

Обавештење

Појачајте заштиту од ковида-19 острвљанин Торесовог мореуза од 50 година старости и више.

Како се приближава зима, важно је да нам вакцинални статус против ковида-19 буде ажуриран.

Ако сте након прве бустер дозе добили ковид-19, сачекајте најмање 4 месеца пре него што примите зимску дозу.

Шта то значи за вас, вашу породицу и заједницу? Министарство здравља има одговоре на ваша питања о бустер дози и зимској дози вакцине.

Зашто је важно примити бустер дозу вакцине против ковида-19? Бустер дозе се препоручују да би се одржао имунитет на ковид-19. Бустер дозе не само да повећавају заштиту од озбиљног обољевања код вас, него и доприносе даљој заштити ваших најмилијих и ваше заједнице од ковида-19. Заштита од ковида-19 коју пружају примарне дозе вакцине временом слаби. Међутим, као што је то јасно из глобално прикупљених доказа, ажурирање вакцинације против ковида-19 значи да је: • мање вероватно да ћете добити ковид-19, и • много мање вероватно да ћете се озбиљно разболети ако добијете ковид-19 него невакцинисане особе. Прву бустер дозу вакцине против ковида-19 можете да добијете ако

сте примарне дозе вакцине против ковида-19 примили пре најмање 3 месеца. Разговарајте са вашим лекаром или посетите health.gov.au да бисте сазнали да ли имате право на бустер дозе.

Шта је зимска доза вакцине против ковида-19 и да ли треба да је примим? Другу бустер дозу вакцине против ковида-19 која се назива и зимском дозом треба да примите ако сте прву бустер дозу примили пре 4 месеца и: • имате 65 година старости или више • живите у старачком дому или дому за особе са инвалидитетом • озбиљно сте имунокомпромитовани • пореклом сте Абориџин или

Да ли између вакцине против грипа (Influenza - flu) и бустер дозе вакцине против ковида-19 треба да протекне одређено време? Вакцине против ковида-19 могу да се дају истовремено са вакцином против грипа. Међутим, ако још није време за бустер дозу или зимску дозу, не би требало да одлажете вакцинацију против грипа.

Коју вакцину би требало да примим у бустер дози? За бустер дозе младих особа од 16 до 17 година је одобрена и препоручена вакцина Comirnaty (Pfizer) (Комирнати – Фајзер). За бустер дозе особа од 18 година и старијих, ATAGI препоручује или вакцину Pfizer (Фајзер) или вакцину Spikevax (Moderna) (Спајквекс – Модерна). У бустер дози такође можете да примите и вакцину Vaxzevria (AstraZeneca) (Ваксзеврија

Одобрила Aустралијска влада, Канбера.

-АстраЗенека), али само ако вам је препоручи здравствени радник. Вакцина Nuvaxovid (Novavax) (Нуваксовид – Новавакс) за сада још није одобрена за бустер дозе.

Где могу да примим бустер дозу? Бесплатне бустер дозе и зимске дозе вакцине против ковида-19 могу да се добију у ординацијама лекара, апотекама које учествују у програму вакцинације, друштвеним здравственим службама којима управљају Абориџини и на државним клиникама за вакцинацију. Да бисте заказали термин за вакцинацију, разговарајте са вашим лекаром, посетите проналазач клиника - Vaccine Clinic Finder - на covid-vaccine.healthdirect.gov.au или australia.gov.au или назовите 1800 020 080 и притисните опцију бр. 8 за преводиоца.

DRU[TVO

^etvrtak 5. 2022. 2020. 10.maj decembar

IGRA PRESTOLA: Ko je sad najbli`i tronu Kara|or|evi}a, ko se raduje, kome smeta

Princ Filip

Princ Petar

DU@E OD POLA VEKA ON ÛVA SOLUNSKE RATNIKE Osniva~ dinastije, Kara|or|e Petrovi} Princ Petar Kara|or|evi} odrekao se u ~etvrtak svih prava koje mu pripadaju na osnovu prvorodstva u porodi~noj lozi, za sebe i sve svoje potomke. Ova vest iznedila je kako {iru, tako i onaj deo javnosti koji se pomno bavi prilikama u kraqevskoj porodici. Kako tvrde, nije praksa da se na ovaj na~in napu{ta “presto”, me|utim odluka je kona~na – wegov naslednik bi}e princ Filip, koji ima velike simpatije javnosti u Srbiji. Pomenuta odluka zna~i da }e princ Filip biti naslednik Aleksandra Kara|or|evi}a, koji je istakao da ceo postupak nije sproveden u skladu sa tradicijom kraqevske porodice. Prestolonaslednik je poèleo sre}u najstarijem sinu princu Petru, te naglasio da ceni wegovu iskrenost u vezi sa odlukom koju je doneo. Ipak, wegova izjava da ceo postupak nije sproveden u skladu sa tradicijom i normama kraqevske porodice postala je okida~ za sumwe me|u gra|anina – {ta se to de{ava me|u Kara|or|evi}ima? ^lan Krunskog saveta Dragomir Acovi} kaè da je ovakav postupak princa Petra izuzetak u istoriji kraqevske porodice, ~ime se zainteresovanost javnosti dodatno pove}ava. „Jedan deo komentara ticao se toga da smo mi republika, te da nas ovakve situacije i ne interesuju, me|utim stvarnost je druga~ija. Ovde republika nije do{la legitimnim putem, ve} nasiqem koje je stvorilo ~itav niz problema. Otuda tolika èqa gra|ana da ~uju informacije oko odricawa prava princa Petra. Wegov slu~aj nije izuzetak, ali je ~iwenica da se retko de{ava“, isti~e Acovi}. Ovakav slu~aj postojao je i 1909. godine, kada se prava na presto odrekao princ \or|e u korist brata Aleksandra. „To nisu stvari kojima se radujemo, ali moramo da ih razumemo, prosto to se de{ava i u svetu. Nakon te odluke, po osnovu prvorodstva prava prelaze na slede}eg najstarijeg brata. U ovom slu~aju to je Filip i tu ne postoji nika-

Prestolonaslednik Aleksandar kav problem. Videli ste da je wihov otac izrazio nezadovoqstvo {to to nije ura|eno u Beogradu, a wegovo pravo je da izrazi svoje nezadovoqstvo“, dodaje on. Komentari{u}i izjavu prestolonaslednika Aleksandra, da ceo postupak nije sproveden u skladu sa tradicijom, ~lan Krunskog saveta isti~e: „Sama izjava daje osnov za odre|ene pri~e, ali one su se pojavile i pre samog saop{tewa. Prestolonaslednik nije osporio ~iwenicu da je do{lo do prenosa, ve} je wegov osnovni komentar vezan za ~iwenicu da je toj primopredaji trebalo da prisustvuje i on. Sa druge strane, za{to on nije prisustvovao, u to ve} ne mogu da ulazim“, zakqu~io je Acovi}. Ko je ko u kraqevskoj porodici Prestolonaslednik Aleksandar direktan je potomak Petra II (1923-1970), koji je svoju starost doìveo u Beogradu, iako su komunisti bili na vlasti od 1945. Wegov otac je Aleksandar Ujediwiteq, ~iji je otac Petar I Kara|or|evi}. To je ta „glavna“ grana stabla na koju se nastavqaju princ Petar i Filip. Wihov dvojica, kao i princ Aleksandar (1982) direktni su potomci prestolonaslednika Aleksandra. Princ Petar, koji se u ~etvrtak odrekao svih prava ro|en je 1980. godine u îkagu. [kolovao se u Engleskoj, ali i drugim zemqama Evrope gde se usavr{avao na poqu dizajna i umetnosti. Wegov mla|i brat, princ Filip, ro|en 1982. godine, poznat je {iroj javnosti u Srbiji budu}i da je nedavno podrào borbu protiv istraìvawa bora i litijuma, odnosno veliki broj protesta koji je bio u zemqi. Obrazovao se u Londonu, a veliki je qubiteq surfinga, snoubordinga i fudbala. Interesuju ga slikarstvo, finansijska trì{ta, muzika i meteorologija. Princ Filip sa svojom suprugom i sinom Stefanom (3) ìvi u Srbiji. Tre}i, najmla|i brat, je princ Aleksandar, {kolovao se u inostranstvu, a qubiteq je fotografije, umetnosti i filma. Voli muzeje, kwièvnost, ko{arku i fudbal. R. N.

Deda \or|e napunio 94 godine ûveni \or|e Mihailovi} koji duè od pola veka ~uva srpsko vojni~ko grobqe "Zejtinlik" u Solunu gde je sahraweno 8.000 Srba, napunio je 94 godine. Iako uveliko gazi desetu deceniju ìvota on i daqe do~ekuje i ispra}a potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu, a ovaj starac ostavio je poseban utisak na mnoge posetioce. Jedan od onih koji }e se susreta sa wim dugo se}ati jeste i Ivica An|eli} iz Aran|elovca koji je pre dve godine dedi \or|u uru~io nesvakida{wi poklon - srpsku narodnu no{wu. “Nikad nisam upoznao ~oveka kao {to je deda \or|e, odu{evio me je kao ~ovek i sve ono {to godinama predano radi. On toliko dobro poznaje Srbiju iako nikada nije bio u Srbiji. Osetio sam potrebu da mu se na neki na~in oduìm, da mu odam po~ast za sve ove godine truda i rada koje je posvetio na{im precima. îka \or|e je bio odu{evqen, ~ak je i zaplakao kada je video poklon. Dugo je pri~ao sa nama i fotografisali smo se”, rekao je tada Ivica. Ina~e, svi mu{ki ~lanovi \or|eve porodice bili su ~uvari grobqa. Wegov deda Savo Mihailo-

vi}, solunski dobrovoqac, sakupio je svoje mrtve saborce i sahranio ih na "Zejtinlik", a kasnije je i sam tu sahrawen. Sava su nasledili sin \uro, a zatim i unuk \or|e koji je i posledwi mu{ki potomak iz ove loze. Deda \or|e odikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena, posve}ena mu je pesma "Mar{ira svu no}", a o wemu je i snimqen film "Posledwi ~uvar". M. T.

NOVI PODACI REPUBLI^KOG ZAVODA ZA STATISTIKU

U prva tri meseca Srbija ostala bez grada veli~ine Loznice

U prva tri meseca ove godine u Srbiji je umrlo ~ak 35.736 osoba, a ro|eno svega 14.838 beba, govore najnoviji podaci Republi~kog zavoda za statistiku, koji upozoravaju da je u periodu od januara do aprila u mati~ne kwige umrlih upisana 2.201 osoba vi{e nego u prvom trimestru pro{le godine. Brojke tako|e govore da je samo na osnovu negativnog prirodnog prira{taja, to jest razlike izme|u broja ro|enih i broja umrlih, Srbija ostala bez grada od 20.898 stanovnika, veli~ine jedne Loznice. Najve}i porast broja preminulih beleì se u Regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije, gde je u periodu januar–mart umrlo ~ak 17 odsto qudi vi{e nego u istom intervalu pro{le godine, dok se u regionima Vojvodine i Zapadne Srbije beleì porast broja umrlih od 8,6 procenata. Samo Beogradski region beleì pad broja umrlih od 4,2 odsto. Podse}awa radi, na svaku bebu koja je tokom protekle go-

Pro{le godine u Srbiji je preminulo najvi{e qudi od Drugog svetskog rata dine upisana u mati~nu kwigu ro|enih, dvoje qudi upisano je u mati~nu kwigu umrlih, a kada se saberu svi koje smo ispratili na ve~ni po~inak, dolazi se do sumornog zakqu~ka da je u tom periodu umrlo skoro 21.000 osoba vi{e nego 2020. godine. Ako imamo na umu ~iwenicu da je svakoga dana oko 200 qudi vi{e umiralo nego {to se ra|alo i ako u tu statistiku „ubacimo” i spoqne migrante, dolazi se do zakqu~ka da smo tokom pro{le godine svakoga dana ostajali bez 274 osobe. Vitalna statistika je jo{ poraznija kada se uporedi sa 2019. godinom,

uu jer se dolazi do pora`avaju}eg salda da je lane umrlo ~ak 30.000 qudi vi{e nego u godini koju je obele`io zvani~ni po~etak pandemije virusa korona. I dok demografi upozoravaju da je pro{le godine preminulo najvi{e qudi od Drugog svetskog rata, da bismo razumeli sve razmere korona krize, treba podsetiti da je pre 2020. godine godi{we u proseku umiralo izme|u 100.000 i 106.000 qudi, a ra|alo se izme|u 70.000 i 75.000 beba. U Srbiji je tokom protekle godine preminulo ~ak 135.901 qudi, a ro|eno je svega 61.693 beba. S. G.

LEPA SRBIJA

5. maj 2020. 2022. 13 ^etvrtak^etvrtak 10. decembar

SVETSKO REMEK-DELO

@e`eqev most stajao je rame uz rame sa onima iz Brazila, Engleske, Australije, a ovaj ~ovek je jo{ u vreme gradwe u~inio nezamislivo

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

@e`eqev most u Novom Sadu

@eèqev most, koji je sru{en 1999. godine, bio je me|u ~etiri najve}a dela i jedinstven u svetu po sistemu kojim je gra|en. Originalni most duìne 377 metara je gra|en od 1957. godine do 1966, dok su istra`ni radovi po~eli jo{ 1955. godine. Jedinstven primer gradwe uz kori{}ewe prenapregnutog betona projekat je jugoslovenskog gra|evinskog inèwera Branka @eèqa. O tome kako je tekla gradwa mosta i {ta ga je ~inilo toliko posebnim ispri~ao je Ilija Borjanovi} vi{edecenijski ve{tak iz oblasti gra|evine, koji je i svedok nastajawa mosta. Tada kao |ak Gra|evinsko-tehni~ke {kole kome je i sam Branko @eèq drào nastavu, a kasnije bio mentor firme u kojoj je radio, verovatno je me|u prvim Novosa|anima koji je pre{ao luk. - Nas trojica |aka gra|evinske {kole i{li smo preko luka dok se gradio i to u skeli, odnosno oplati. Takmi~ili smo se ko je smeliji. Tada nam ni{ta nije bilo opasno - po~iwe svoju pri~u Ilija. U vreme kada je gra|en @eèqev most je bio me|u ~etiri najve}a dela kakva su bila u: Brazilu, Australiji i Engleskoj. Ta tri mosta kaè Ilija nisu istog sistema, po{to je novosadski najkomplikovaniji {to ga ~ini jedinstvenim. Radilo se u vremenu kada se oskudevalo sa radnom snagom i mehanizacijom. Re~ je o posleratnom periodu, a sam na~in gradwe i za ovaj period je fascinantan.

- Upisao sam Gra|evinsko-tehni~ku {kolu 1955. godine, a moja qubav su bili betonski mostovi. Branka pamtim kao izuzetno sposobnog inèwera, uverqivog, jezgrovitog, preciznog i odgovornog. Po wemu da bi se ne{to radilo morali ste imati tri motiva: {ta gledam, zbog ~ega i za{to. Upravo s tim u vezi ra|eni su i istra`ni radovi za gradwu mosta koji su po~eli 1955. godine - kaè Ilija. Usledila su geolo{ka i geomehani~ka ispitivawa. U prvim su va|eni uzorci, pa su i utvr|ivana slojevitost, zbog postavqawa levog i desnog temeqa i re~nog stuba. Ispitivano je i tlo posebno kod re~nog stuba. Dubina kopawa temeqa je 15 metara ispod najnièg vodostaja, a radovi su izvo|eni onda kada je bio nizak Dunav. Geomehani~kim ispitivawem je utvr|ivana slojevitost, nosivost zemqi{ta gde }e se ti temeqi raditi, odnosno da li tlo moè podneti ili je potrebna sanacija. Nakon istraìvawa doneta je kaè na{ sagovornik i odluka o tome da }e most imati dva luka. - Napravqen je most kod Titela na Tisi i on je u nekom smislu bio zamor~e za budu}i @eèqev most, a on je posle napravio i ~uveni most u Be{ki - kaè Ilija. Lokacija je bila ta, zbog potrebe da se izmesti drumsko-èlezni~ki saobra}aj iz sfere grada. - Konstrukciju su ~inila dva oporca, levi i desni i re~ni stub. Osnovna konstrukcija su lukovi, spregovi ve{aqke i

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

glavni popre~ni nosa~i. To je sistem konstrukcije. Lukovi su osnova, koja na osnovu ve{aqki nosi popre~ne nosa~e. Ukupna {irina mosta je 20,15 metara. Bile su dve pe{a~ke staze, drumski saobra}aj u dva smera i jendokolose~ni èlezni~ki saobra}aj. I za dana{we pojmove to je remek delo, ne samo inèwera ve} i izvo|a~a radova – kaè Ilija Borjanovi}. Ilija napomiwe da nema ni{ta pametnije od gradwe novih mostova. - Novom Sadu su potrebni novi mostovi i ideja da se stubovi nekada{weg mosta Franca Jozefa iskoriste za pe{a~ki je vrlo pametna ideja. Bi}e to prava atrakcija - zakqu~uje Ilija.

Kada su NATO bombarderi 1999. godine sru{ili most za koji se verovalo da }e ve~no trajati, bio je zgranut. - Kaù da se takav lom ~uo da su qudi mislili da je zemqotres. Takvo remek-delo, svetskih razmera. Meni nije jasno koji je bio motiv da se tako ne{to uradi?! Pa taj most je sluìo za svakog i za prijateqe i neprijateqe. Ako ga zauzmete sluìo bi vama – kaè Ilija. Avijacija NATO sru{ila je 26. aprila drumsko-èlezni~ki @eèqev most ve} o{te}en tokom tri napada prethodnih dana. Time je Novi Sad tada ostao bez posledweg od tri mosta na Dunavu. M. T.

102 uuu KOMIÂN KIKS ÛVENOG GOLMANA PARTIZANA, PETRA BOROTE, KOJI SE I DANAS PREPRIÂVA:

Odbranio penal, pa u{etao u sopstveni gol sa loptom u rukama Nekada{wi as crno-belih Aca Trifunovi} pri~ao je o svom nekada{wem saigra~u Petru Boroti, odli~nom golmanu koji je napravio i nekoliko kikseva koji su mu obele`ili karijeru. Jednom za svagda je otklonio dilemu – da li je Pera u{ao sa loptom u gol! Aco Trifunovi} je `iva legenda Partizana. Za klub iz Humske nastupao je od 1972. do 1983, u crno-belom odigrao 477 me~eva i dao 142 gola. Samo u prvenstvu je nastupio 209 puta za “Parni vaqak”, sa kojim je tri puta bio {ampion i osvaja~ me|unarodnog Mitropa kupa. Tokom svojih 11 godina u Humskoj, igrao

je sa nekoliko generacija, sa nizom asova, ali malo je bilo ìvopisnih karaktera poput ~uvenog golmana Petra Borote (1952-2010). Nekada{wi ~uvar mreè Partizana i êlsija bavio se slikarstvom izlagao svoje radove u Londonu i Beogradu, a time se bavio i u \enovi, gde je i preminuo 2010 godine. Jedan od primqenih golova stvorio je i legendu o Boroti u êlsiju, a mnogi i danas ne znaju da li je to samo anegdota, urbana legenda ili istina. Navodno, na toj utakmici pred golom “plavaca” je odbranio penal, ali je ostao bez ka~keta.

Potom se spustio da uzme kapu, ali je pri tome sa loptom u{ao u gol i sudija je pokazao na centar. Dugo se naga|alo da li je to samo anegdota ili istina, a Aca Trifunovi} je otkrio da se to jeste dogodilo! “Igrom slu~aja, pet puta sam ga pitao za to, tako da znam. On je odbranio taj prvi penal, sudija ga je ponovio, onda je on odbranio i drugi, kapa mu padne u gol i pomislio je da }e sudija i taj da ponovi. Rekao mi je: ‘U|em unutra, uzmem kapu, a sudija poka`e na centar’. Istina je, to nije izmi{qena pri~a, to se dogodilo. Pala mu je kapa i to je napravio! R. N.

lll U slede}em broju: Genijalno obja{wewe Nikite Mihalkova Momi Kaporu o razlici izme|u Rusa i Amerikanaca

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

AUSTRALIJA

Hauard i duhovi pro{losti

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Glavna vest nedeqe je svakako podizawe referentne kamatne stope Rezervne banke Australije za 0,25 indeksnih poena, {to je prvi rast u posledwih 11 godina. \avo je izgleda do{ao po svoje i ovo je jako lo{a vest za ve}inu Australijanaca koji imaju hipotekarna

zaduèwa. Naravno, u po~etku }e to tek neznatno uticati na ku}ni buxet, jer je re~ o za sada malom poskupqewu zaduìvawa, ali je to izgleda tek po~etak rasta koji se o~ekuje u narednim mesecima, godinama, a mo`da i decenijama. Da nesre}a nikad ne dolazi sama govori i podatak o rastu inflacije u prvom tromese~ju, koja iznosi rekordnih 5,1 procenata, {to je naravno jedan od glavnih uzroka podizawa kamatne stope. Ovo je najve}i inflatorni skok jo{ od kraja 2000. godine kada je za vreme harizmati~nog federalnog premijera Xona Hauarda nepopularno uveden takozvani porez na dodatu vrednost (GST). îwenica da ovako veliku inflaciju za doma}e prilike nismo videli u posledwe dve decenije dovoqno govori sama za sebe. Svi ovi podaci nimalo ne idu u prilog aktuelnoj federalnoj vladi Skota Morisona, koja }e se od ovih ~iwenica jako te{ko odbraniti pred svojim glasa~ima. Posebno je za Morisona {okantno ovonedeqno podizawe referentne kamatne stope, jer se to neposredno pred izbore posledwi put dogodilo 2007. godine. Tada je dugogodi{wi liberalni premijer Hauard neo~ekivano izgubio iz-

bore i kormilo prepustio laburisti Kevinu Radu. Opravdano se smatra da je upravo ta odluka Rezervne banke bila jezi~ak na vagi koja je prevagnula da Rad dobije izbore. Ipak u slu~aju da Morison izgubi majske izbore ovaj razlog }e biti tek jedan od brojnih problema koji su pratili wegov trogodi{wi mandat. Setimo se, wegov prvi veliki skandal bilo je ~uveno letovawe na Havajima, dok je pola Australije gorelo u plamenu. Kada se posle nedequ dana ipak odlu~io da prekine odmor do~ekali su ga besni i oja|eni me{tani ugro`enih podru~ja, koji ga umalo nisu lin~ovali. Kada je aktuelna pandemija korona virusa po~ela, samo par meseci kasnije nastupili su novi problemi od nepotrebnog dvogodi{weg zatvarawa Australije, do maltene pretvarawa zemqe

u najtvr|u mogu}u konfederaciju. Morisonovi argumenti da je sve ura|eno kako bi se zemqa sa~uvala od virusa do dolaska „spasonosne“ kovid vakcine, jednostavno ne piju vodu jer je i on sam mnogo puta napadao dràvne lidere zbog dugih lokdauna i zatvarawa unutra{wih granica. Da Morison za glavnog protivnika nema aktuelnog lidera laburista Entonija Albanezea wegov poraz bio bi zagarantovan. Albanezeovi javni ispadi i gafovi su gotovo svakodnevni. Tako se nedavno obrukao javno pred novinarima kada nije znao da odgovori na pitawe koliko iznosi trenutna inflacija u Australiji. Sloì}emo se da je re~ o elementarnom neznawu ekonomskih ~iwenica ~oveka koji pretenduje da vodi dràvu. Zato }e u ovom slu~aju biti jako te{ko predvideti rezultat federalnih izbora. Zanimqivo je da ~ak i mejnstrim mediji priznaju da }e najve}i dobitnici biti tre}e partije koje }e profitirati na osnovu lo{ih kandidata dve glavne stranke. Kriza lidera ve} duè vreme trese australijsku politi~ku scenu. Moè se slobodno re}i da je taj proces zapo~et jo{ od pada Hauarda, koji je bio federalni premijer vi{e od jedanaest

godina. Od tada su i laburisti i liberali promenili po vi{e od tri lidera za mawe od dvanaest godina. Taj podatak najboqe obja{wavu krizu liderstva, gde se za nedostatak programskih ideja uglavnom okrivquju predsednici stranaka, koji bi u demokratskim dru{tvima trebali da budu tek prvi me|u jednakima. Ve{ta~ki stvorena kriza oko bezbednosnog pakta Solomonskih ostrva i Kine na mawe od 1.700 kilometara od australijske kopnene granice, dodatno je pokazala da australijski politi~ki lideri osim harizme nemaju ~ak ni kratkoro~nu politi~ku viziju. Izborna godina, na`alost ne}e nimalo ubla`iti posledice koje }e ve}ina nas osetiti zbog dvogodi{we katastrofalne doma}e politike. Bratoubila~ki rat u Ukrajini, koji je ve} indirek-

tno uticao na enormni rast cena energenata i osnovnih `ivotnih namirnica, }e ostati glavni problem bilo koje budu}e vlade. Ono {to tek sledi su nesta{ice svih proizvoda koji dolaze iz Kine, zbog ve} dvomese~nog zatvarawa najve}e kineske luke u [angaju. Nema sumwe, da se i ovaj potez kineskih vlasti pod pla{tom borbe protiv epidemije mo`e okarakterisati kao jedna vrsta planetarnog udara na svetsku ekonomiju. Nezavisno od toga koja }e partija dobiti vi{e mandata na federalnim izborima za tri nedeqe, aktuelni problemi ne}e nestati. Jedno je sigurno, da }emo novonastale posledice kombinacije lo{e doma}e politike i aktuelne globalne krize svi zajedno jo{ dugo trpeti sa krajwe neizvesnim rezultatom. Zato situacija u Australiji ali i ostatku sveta sveta sve vi{e podse}a na onu pri~u iz ~uvenog trilera Roberta Zemekisa „Duhovi pro{losti“ (2000), sa Mi{el Fajfer i Harisonom Fordom u glavnim ulogama. Jer sve deluje savr{eno dok se ne pojave duhovi pro{losti, koji kad tad dolaze po svoje. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

AUSTRALIJSKI ZATVOR KRIJE MRA^NU TAJNU:

Bio je jedini takav u svetu, godinama primao samo posebne zatvorenike Sme{ten u jednom od najhladnijih i najvetrovitijih gradi}a u Australiji, zatvor Kuma godinama krije mra~nu tajnu. Ovaj zatvor ponovo je otvoren 1957. godine i od tada je imao posebnu svrhu, u wega su sme{tani zatvorenici zbog homoseksualnih prestupa, a navodno se u wemu nalazio i centar u kom su testirani qudi sa namerom da se homoseksualnost iskoreni u dru{tvu. Veruje se da je ovaj zatvor bio jedina poznata kaznena ustanova za homoseksualce na svetu. Do sada, ~ak i pojedini zatvorski ~uvari ka`u da nisu znali pravi razlog za{to su qudi druga~ijeg seksualnog opredeqewa tamo odvo|eni. Les Strzelecki (66) po~eo je da radi u ovom zatvoru 1979. godine ka`e da je verovao da su qudi u ovu ustanovu sme{tani kako bi se sa~uvala wihova bezbednost. - Kuma je bila za{titna institucija. Stavqali smo crveni pe~at homoseksualnim zatvorenicima. Bili su u opasnosti da }e ih fizi~ki zlostavqati u ostalim ve}im kazamatima u zemqi poput Long Beja koji se nalazi u Sidneju. Me|utim, drugi biv{i zaposleni, Klig Wu, tvrdi da je to bilo iz mawe empati~nih razloga. Rekao je da su psiholozi i psihijatri stalno dolazili u ovu ustanovu nakon {to je ponovo otvorena 1957. godine.

- Poku{avali su da ih navedu na pravi put. Verovali su da mogu da ih izle~e. To je i razlog za{to su zatvorenici bili u zasebnim }elijama. Nismo stavqali dvojicu u istu }eliju, to nam je bio najve}i problem, da ih drìmo na oku - rekao je Wu koji sada ima 94 godine. Arhivski dokumenti pokazali si da je tada{wi ministar pravde Novog Ju`nog Velsa Reg Dauning preuzeo zasluge za osnivawe ove specifi~ne ustanove. Navodno je rekao da se ose}a ponosno zbog ovog projekta. - Nigde u Evropi ili Americi nisam na{ao nijedan zatvor u kom su homoseksualci bili odvojeni od drugih zatvorenika - govorio je on tada u izjavi za jedan australijski list. Zatvorenici su u Komu zatvarani zbog toga {to su homoseksualci ili zbog zlo~ina koji su povezani sa wihovom seksualnom pripadno{}u. U Novom Ju`nom Velsu homoseksualnost je dekriminalizovana tek 1984. godine. Strogi zakoni iz 1955. godine uvedeni su kako bi suzbili homoseksualizam. Oni su usledili nakon pritiska dràvnog policijskog komesara, Kolina Dilejnija, koji je, prema tada{wem dràvnom tuìocu, smatrao da su ovakvi zakoni neophodni u "borbi protiv takvog zla". S. G.

S T

ZAJEDNICA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 15

Slava Hri{}anske Zajednice Sv. Apostola Tome pri crkvi Sv. \or|a u St. Albansu

Na dan Tomine nedeqe, 1. maja 2022, Hri{}anska Zajednica pri crkvi Sv. \or|a iz St. Albansa proslavila je svoju krsnu slavu Sv. Apostola Tomu. Doma}ini ovogodi{we slave su bili Ogwen, Sawa i Pavle Stevanovi}, a deo slavskog kola~a je predan doma}ici slave za narednu godinu Sawi Drqa~i. Nakon odslu`ene Sv. Liturgije, na kojoj je prerezan i slavski kola~, sabrani verni narod i sve{tenstvo iz St. Albansa i ostalih parohija iz Melburna nastavili su sa proslavom u sali C[O Sv. \or|a, uz prigodan duhovni i muzi~ki program kao i trpezom qubavi. Proslavu su svojim prisustvom uveli~ali iguman manastira Sv. Save iz Ilajna arhimandrit Teodor i arhimandrit Lazar, kao i mnogobrojno sve{tenstvo iz Melburna. Ove godine Slavskom vesequ su prisustvovali bra}a i sestre na{ih crkvenih zajednica iz Brizbejna i Sidneja. Pro~itana su i pisma podr{ke ^asnom sabrawu od Igumana manastira Tumane, Srpske Pravoslav-

ne Eparhije Dizeldorfa iz Nema~ke, prote Tome @ivanovi}a ispred Hri{}anske Zajednice iz Krweva, prote Dragog Ve{kovca, sekretara Episkopa kru{eva~kog Gospodina Davida, proto|akona Vladimira Rumeni}a ispred Beogradskog mu{kog hora, publiciste Dr Vladimira Dimitrijevi}a i pisca Ne{e ]ur~i}a. U svojim pismima oni su ~estitali i blagodarili Hri{}anskoj Zajednici, na ~elu sa Protojerejem - Stavroforom Borislavom Petrovi}em, na obnovi pokreta Sv. Vladike Nikolaja Velimirovi}a, koji je pozvao Srpski narod da se oboì, sloì i umnoì, upu}uju}i ga tako da se okrene Bogu, slozi i tradicionalnim hri{}anskim i porodi~nim vrednostima. Pomozi Boè da se Srpski narod, oboì, sloì i umnoì! Hristos vaskrse! Ratko Petkovi}

^etvrtak decembar ^etvrtak 10. 5. maj 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

CRKVA SVETOG JOVANA KRSTITEQA U DAPTU

Sve{tenik Qupko ^ubrilov Jevan|eqe novom sve{tenik

Света литургија Епископ Силуан са свештенством и попадијом Дрином

Nakon 44 godine slu`be o. Qupko ûbrilovi} je dobio zasluènu penziju. Brigu o parohiji Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu preuzeo o. Nikola Kova~evi} Svetu liturgiju sluìo je episkop Siluan sa sve{tenstvom. Crkva je bila prepuna vernika koji su do{li da isprate o. Qupka u zasluènu penziju. O Qupko

je predao Sv. Jevan|eqe novom sve{teniku Nikoli Kova~evi}u. Episkop Siluan nam je rekao da na{a vera po~iva na vaskrsewu Hristovom i da mi zato ne

У здравље о. Љупка

Радост дрuжења

О. Љупко са сестром Цвијетом Трубајић и фамилијом

Коло српских сестара Миодраг Милишић са активним члановима парохије Верни народ на ручку

Фамилија Мракић и Јуца Матић

verujemo bajkama nego istinito vaskrslom Bogo~oveku. Na krvqu mu~enika je i rimska imperija postala hri{}anska. Jedino pravoslavqe po~iva na pobedi

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 5. maj 2022.

vi} predao Sveto ku Nikoli Kova~evi}u Верници у цркви Епископ Силуан

Икона Пресвете Богородице за попадију Дрину и крст из Призрена за о. Љупка nad grehom i smr}u. Episkop nam je rekao da u posebnoj radosti proslavqamo Hristovo vaskrsewe i do~ekujemo novog sve{tenika koji se pribrojao na{im redovima a to je Nikola Kova~evi} sa suprugom Nedeqkom i de~icom da produ`i delo propovedi Jevan|eqa. Svi smo bili radosni jer smo prepoznali rad sve{tenika Qupka ^ubrilovi}a koji je 44 godine nosio Jevan|eqe Hristovo i krst u ruci. On je svoje stado predao onome koji dolazi da preuzme odgovornost i da nastavi tamo gde je prota Qupko stao, da brine o

О. Љупко Чубриловић hramu, bogosluèwu i svom narodu. Paroh Nikola je ve} zadobio podr{ku naroda i u slu`bi nikada ne}e biti sam. Episkop Silan je zamolio narod da ga prihvati kao onog koji je do{ao da sluì narodu. Odlaskom u penziju sve{tenik ne prestaje da bude sve{tenik i prota Qupko }e nastaviti da pruà podr{ku bratu Nikoli. Narod se posluìo pi}em i hranom u crvenoj sali. Posle ru~ka narodu se obratio o. Qupko. Zahvalio se episkopu Siluanu za brigu o srpskoj zajednici u ovoj parohiji, o. Nikoli Bili}u na saradwi, o. Branku Bosan~i}u,

О. Бранко Босan~i}

Омладина се сликала са нашим епископом

arhimandritu Petru i ostalim prisutnim sve{tenicima i narodu i po`eleo sretan rad novom sve{teniku Nikoli Kova~evi}u. O. Qupko se zahvalio svim saradnicima i vernom narodu na saradwi i podr{ci i rekao da nigde ne ide ve} da ostaje ovde da bi pomogao kad god zatreba. Na kraju je rekao da je Gospod Bog taj kome najvi{e duguje {to je po-

stao sluga svom narodu. O. Nikola Bili} se poznaje sa o. Qupkom od 1970. godine od kada je tekla wihova saradwa i me|usobna pomo}. Novi sve{tenik Nikola Kova~evi} je pozdravio prisutne i zahvalo se svima koji su wega i familiju toplo do~ekali u parohiji u Daptu. Predsednik C[O Rade \uki} pruìo je podr{ku i poèleo sre}an rad sve{teniku Nikoli. On je rekao da je o. Qupko ovde ugradio svoj ìvot i da mu je zahvalan za svo wegovo zalagawe.Episkop Siluan je poklonio o. Qupku prizrenski krst a popadiji Drini ikonu Presvete Bogorodice. O. Qupko je presekao veliku tortu koja je pripremqena wemu u ~ast. Petar Mraki} je na kraju otpevao nekoliko rodoqubivih srpskih pesama. B. K.

Призренски крст за о. Љупка

О. Никола Ковачевић

О. Никола Билић

О Љупко предаје Јеванђеље о. Ковачевићу

Његово преосвештенстvо владика Силуан са свештенством на ручку

Црквени хор

Парохијани

Раде Ђукић

ZAJEDNICA

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

POVRATNIK IZ AUSTRALIJE:

Kako sam napustio posao u banci i otvorio hostel u Beogradu Dobar standard ìvota ne zna~i ni{ta ako nemate ìvot – ovako Milo{ Boì} (26) na Dor}olu, preko puta wegovih kategorisanih soba koje izdaje turistima, obja{wava razlog svog povratka u Srbiju. U Beogradu je ìveo do sedme godine, a onda se sa roditeqima, bratom i sestrom preselio na Novi Zeland, pa u Australiju, gde je ostao do pro{le godine. – U Australiji, za razliku od Srbije, nisam imao ose}aj da sam ìv. Tamo se radi od osam do pet, posle ~ega svi idu ku}i i ne izlaze do narednog dana, svi gledaju samo sebe. U Srbiji me je odu{evilo {to u bilo koje doba moète videti qude kako se {etaju sa porodicom ili ku}nim qubimcima ili sede u kafi}ima. Zahvalan sam Australiji i Novom Zelandu na tome {to sam nau~io jezik i upoznao razne qude, ali takav sistem nije za mene - kaè Milo{. Umesto da preko okeana obavqa finansijske poslove, za {ta se {kolovao, Milo{ sada u prestonici Srbije do~ekuje goste iz celog sveta, posprema im sobe i kupuje burek za doru~ak, i savetuje {ta prvo da vide u Beogradu. – Volim da se upoznam sa qudima i da ~ujem druga~iji na~in mi{qewa, {to nije mogu}e u kancelarijskom poslu. Jedno su brojevi, a drugo ìva re~ – obja{wava. Pet soba u Bed and breakfast Belgrade kategorisano je jednom i dve zvezdice, a u jednoj od wih,

POSLEDWI POZDRAV

Branko [qivovac

za sada, ìvi i Milo{. Najvi{e je ugostio turista iz Turske, Rusije i Holandije, a nedavno, ~ak i zemqake iz kvarta u kojem je ìveo u Oklandu. – Kad ih pitam zbog ~ega su odabrali Srbiju, oni odgovore da su na televiziji ~uli sva{ta o na{oj zemqi, i da po{to o~ekuju „divqi zapad“, dolaze da provere {ta je istina. Posle tri dana poèle ponovo da do|u, jer, kako mi kaù, nigde u svetu ne doìve takvo gostoprimstvo. @elim da pokaèm qudima da mi Srbi nismo zla nacija kao {to nas doìvqavaju u svetu. I Milo{evi roditeqi planiraju da se vrate u Srbiju, a wegov otac trenutno priprema projekat za izgradwu sme{taja u vazdu{noj bawi na istoku na{e zemqe. – Moja majka je poreklom iz Rume, a otac iz Va{ice. Zahvalan sam ocu koji je, kad smo stigli na Novi Zeland rekao da }emo u ku}i uvek pri~ati na srpskom je-

ziku, osim kad nam neko do|e u goste – pri~a Milo{ i proverava mobilni telefon jer o~ekuje nove goste. – Turistima se najvi{e dopadaju rakija, kulen i no}ni ìvot. Iako je Exit u julu, ja ve} imam rezervisane krevete tokom celog festivala. Nedavno mi je bio elektroinèwer iz Holandije koji, verovali ili ne, nikad nije ~uo za Nikolu Teslu. Pri~ali smo satima o tome – se}a se. Ovaj mladi momak planira da ostane da ìvi u Beogradu, da obi|e zemqe biv{e Jugoslavije i Evropu i da pro{iri svoje sme{tajne kapacitete. – Voleo bih da sve sobe imaju po tri zvezdice i da zaposlim barem nekoliko qudi. Iako to deluje pomalo bezobrazno, glavni razlog mog povratka u Srbiju je da uloìm svoje vreme i novac u ovu zemqu, umesto u ve} razvijenu Australiju – rekao je Milo{ na kraju razgovora. M. T.

U Kru{evcu je u 75. godini ìvota preminuo legendarni frula{ Branko [qivovac koji je dugi niz godina ìveo, radio i u narodu uìvao ogromnu muzi~ku popularnost {irom Australije. Od svog voqenog tate Branka sa velikom tugom u srcu opra{taju se sin Borislav – Bora, }erka Kata, te mnogobrojna familija Gube~ka, kao i prijateqi {irom Australije.

FRULA

Slu{aju te mnogi s qubavqu u srcu, Sa osmehom raja dok im srce gori; To najlep{e blago, ti si meni dala I du{u si moju sjajem obasjala. Kad po~ne{ da veze{ svilasto i lako, Neshvatqiva ~e`wa pojavi se tada, I uz tvoje zvuke kojim ih pronosi{, Zaigraju srca i stara i mlada…

POSLEDWI POZDRAV

Branko [qivovac Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! Iskreno sau~e{}e porodici `eli ekipa Srpskog glasa. Stan u centru Beograda u kojem stanuju turisti, kupio je Milo{ev otac, jo{ kao mladi}

Na recepciji stoji ocena koju su wegovi gosti dali na sajtu booking.com

PUTOPIS

Bar tre}ina prezimena na interfonima se zavr{ava na I], a {etaju}i Trstom moè se desiti da zalutate u via Popovi}, ili u via Ra{kovi}, da posetite izlo`bu u zgradi Gop~evi}a i odete na koncert u hali Tripkovi} Dosta je onih koji su bar jednom u ìvotu ~uli re~enicu „Trst je na{” ali malo wih zna koliko ima istine u tome. Toliko toga je „na{e” u wemu da se ja i danas, posle vi{e od dvadeset i pet godina provedenih ovde, prijatno iznenadim i u tim prilikama osetim neku ~udnu toplinu oko srca. [etaju}i gradom ako obratite pa`wu na plo~ice sa imenima koja se nalaze na ulaznim vratima u stambene zgrade, dve stvari }e vam skrenuti pa`wu. Prva, da se na svakom zvonu nalaze po dva prezimena, a to je zbog toga {to u Italiji ène udajom ne mewaju prezime i druga da se bar tre}ina prezimena zavr{ava na I]. Ve} taj detaq vam daje sigurnost kao strancu, kao turisti, da se odmah ose}ate prijatnije. U toj {etwi moè vam se desiti da zalutate u via Popovi}, u via Ra{kovi} ili da posetite izlo`bu fotografija u zgradi Gop~evi} ako ne, da prisustvujete koncertu u hali Tripkovi}. Mom bratu, kada mi do|e u posetu iz Beograda, dugo vremena trebalo je da shvati koliko je Trst „na{”. Blokiran nepoznavawem stranih jezika u po~etku se nije usu|ivao da ide sam u kupovinu. Sumwao je u moja bezuspe{na insistirawa da u svakoj radwi moè da pri~a srpski jer osnovni uslov za rad u trgovini u Trstu je da vladate srpskohrvatskim jezikom. U tr{}anskim radwama, prodava~ice i sa oskudnim poznavawem na{eg jezika u stawu su da vam prodaju crne cipele i ako ste vi ve} godinu dana sawali braon, naravno ima ona i braon ali ne va{ broj. A ako su vam rukavi na jakni duga~ki, one su spremne da vas ubede da }e vam duìna biti idealna kada se u autobusu budete dràli za gorwu {ipku (to je jedan od doga|aja koji moj mu` vrlo rado prepri~ava, a ja sam bila ta koja je probala jaknu). Svi oni koji barataju engleskim, nema~kim, francuskim imaju slabe {anse da se sporazumeju u Trstu jer Tr{}ani, ali i Italijani uop{te, ne govore strane jezike. Da budem iskrena, puno wih ne govori ni italijanski ve} se sluè samo dijalektom, znam da zvu~i ~udno ali je, na àlost, tako. Nigde kao ovde, izreka „Pri~aj srpski da te ceo svet razume” nije prikladnija. Svoj radni vek ja provodim u dràvnoj bolnici, spisak zaposlenih na mom odeqewu je {arenolik kao i spisak stanara ve}ine tr{}anskih zgrada, me{aju se Krul~i}, Jurki}, Boì} sa Venier, Norbedo, Breceli, ali se ne me{aju samo prezimena, me{aju se i qudi, me{aju se jezici, misli, obi~aji… Na poslu me pozdravqaju na srpskom sa „dobar dan, kako je”. Nikada ne zaborave da mi ~estitaju pravoslavni Boì} ili Uskrs jer decenijama naviknuti na prisustvo „slava iz jugo” Ortodoksni Tr{}ani ne pri~aju italijanski ve} koriste dijalekt koji je na moju veliku radost pun re~i slovenskog porekla, pa tako kada je hladno, kaù „Ke zima”, kada ostanu bez para kaù da su „~isti”, a sve ono {to ne kupe u prodavnici nego naprave kod ku}e je „doma}e” tako da moje prijateqice koje same ispletu xemper, kaù da je „doma}i”. Ali nije samo blizina biv{e Jugoslavije u kojoj sam ja ro|ena, jugoslovenska

trstJe na{

êtvrtakêtvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 19 prezimena, srpskohrvatske re~i koje se ovde upotrebqavaju ono {to mi daje toplinu i ose}aj sigurnosti u ovom gradu ve} su to qudi, velikodu{ni, uvek prijateqski raspoloèni Italijani, koji mi nikada nisu ni re~ima ni pona{awem dozvolili da budem stranac, oni su mi svojom pa`wom pomogli da se ose}am kao kod ku}e i da mogu da kaèm - Trst je moj!

DVORAC MIRAMARE

Палата Спиридона Гопчевића, данас зграда музеја у Трсту

Crkva Svetog Spiridona je srpska pravoslavna crkva u samom centru Trsta, na trgu Ponte Roso

Krevet u dvorcu - svadbeni poklon pape Pija IX Dvorac Miramare

Dvorac ima jednu od najlep{ih pozicija koju sam do sada videla – izdignut je na stenovitoj litici koja se sa tri strane otvara ka moru. Zidan je od belog kamena sa razli~itim arhitektonskim uticajima, ima tu pomalo i renesanse i gotike. Miramare je izgra|en kao rezidencija Habzburgovaca krajem XIX veka u vreme cara Frawe Josifa. Carev mla|i brat Maksimilijan, po tituli austrijski nadvojvoda, izabrao je ovo prelepo mesto da na wemu gradi porodi~no gnezdo za sebe i svoju suprugu [arlotu od Belgije. Maksimilijan je li~no nadgledao radove na novoj rezidenciji sa vi{e od dvadeset soba. Lepoti celog kompleksa posebno doprinosi park od 22 hektara koji se terasasto spu{ta ka moru i u kojem su dom na{le i neke tropske biqke koje je nadvojvoda donosio sa svojih putovawa. Park pruà preko potreban hlad tokom letwih meseci, a skriva i Castelletto, mawu verziju rezidencije, u kojoj je Maksimilijan ìveo dok su trajali radovi na dvorcu. Mladi bra~ni par nije dugo uìvao u svom domu, jer je samo ~etiri godine nakon useqewa Maksimilijan prihvatio titulu cara Meksika i otputovao na drugi kraj sveta kako bi re{avao probleme u zemqi oko koje su se otimale kolonijalne sile. [arlota se protivila ovom odlasku, ali je pod pritiskom supruga ipak pristala. Stvari se u novoj domovini nisu odvijale prema planu, a obe}ana pomo} u naoruàwu se dugo ~ekala iz Evrope. Naàlost, Maksimilijan je nije do~ekao, u svojoj 34. godini ìvota je uhap{en, a zatim i pogubqen daleko od rodne grude. [arlota je jo{ neko vreme provela u dvorcu, ali je psihi~ki obolela i uskoro vra} ena u Belgiju, gde je ìvela do smtri. Miramare je postao simbol wihove tragi~ne qubavi. Nakon [arlotinog povratka u Belgiju, dvorac su koristili Habsburgovci sve do Prvog svetskog rata. Kasnije je mewao vlasnike (u zavisnosti od toga ko je vladao Trstom), da bi nakon Drugog svetskog rata pripao dràvi Italiji kada je pretvoren u muzej, i to je ostao sve do danas. Ve}i deo unutra{wosti je i daqe u svom originalnom obliku, sa name{tajem i umetni~kim delima iz doba kada je Maksimilijan nadgledao wegovo opremawe. Tokom Prvog svetskog rata neki delovi name{taja i umetnine su bili preneseni u Be~, u dvorce [enbrun i Belvedere, da bi kasnije bili vra}eni tamo gde pripadaju i omogu}ili mnogobrojnim turistima da dobiju uvid u nekada{wi sjaj ovog zdawa. M. T.

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

SRBI U SVETU

Nikada se ti ne}e{ vratiti „Ti si gastarbajter kao i moji roditeqi. Vi se vra}ate ili kada dobijete penziju a naj~e{}e u mrtva~kim sanducima da vam se ispuni posledwa `eqa da budete ovde sahraweni. Pogotovu vi iz Zapadne Evrope koji ste u{u{kani u socijalnu sigurnost tih dr`ava”

Kada sam pre nekoliko godina hteo da se vratim, posle vi{e od dvadeset godina ìvota u Holandiji, posetio sam internet stranicu za povratnike. Imao sam sre}e jer sam prona{ao pri~e qudi sa svih strana sveta koji su se vratili. Iznenadio sam se wihovim brojem, a u se}awu mi je ostao savet jednog od povratnika svima nama koji smo èleli da se vratimo. Savetovao nam je da nikome u Srbiji ne navodimo razloge na{eg povratka i da ne branimo te razloge jer }emo time sru{iti najve}i san qudi u Srbiji. A taj san je - oti}i iz we. Kada nekome sru{ite dugo sawani san, vi mu postajete neprijateq. Podneo sam zahtev za remigraciju koja je podrazumevala da vratim holandsko dràvqanstvo i sva ostvarena prava na penziju. U mom slu~aju do kraja ìvota dobijao bih petsto evra mese~no. Dobio sam odobrewe majke moje {estogodi{we k}erke da i ona moè da se preseli sa mnom. Sticajem raznih okolnosti i dugova koje sam vukao posle bankrota restorana, nisam ostvario to pravo na remigraciju. Danas kada razmi{qam o tome, shvatam da bi sebe spasao epiteta stranca i emigranta ali da bi tim potezom napravio novog. Taj novi mali emigrant bi bila moja k}erka. Tog leta dok sam ~ekao odluku ministarstva za migracije Holandije sedeo sam na terasi restorana „Tra~” na Vra~aru kada su me prijateqi upoznali sa Saletom Nemcem koji je radio u predstavni{tvu „Mercedesa” u Beogradu. ûv{i moju pri~u i namere ispri~ao mi je wegovu ìvotnu pri~u: „Ro|en sam u [vajcarskoj gde su roditeqi kao doktori do{li iz Jugoslavije. Kada sam imao {esnaest godina preselili smo se u Nirnberg u Nema~ku. Tu sam prvi put upoznao veliki broj na{ih iz Bosne, Hrvatske i Srbije koji su pobegli od rata. Nisam znao na{ jezik i svi su me zbog toga zadirkivali. Imao sam {esnaest godina i nisam znao ni jednu re~ na{eg jezika. Zato sam re{io tada da ga nau~im. Posle nekoliko godina do{ao sam na odmor u Beograd i posle mesec dana odlu~io sam da ìvim u wemu. Zamisli, tek ukinute sankcije, zemqa u haosu, nemam stan ni rodbinu u Beogradu a javqam mojima da ostajem ovde. Novca sam imao jer sam se u Nema~koj bavio ugradwom muzi~kih instalaci-

ja u automobile. Majka galami preko telefona i pita me zar su oni do{li tamo da bi ja imao boqi ìvot, a ja sada ho}u da ìvim u Beogradu.” – I evo me petnaest godina ovde i nikada ne}u napustiti Beograd. Ali ti se ne}e{ nikada vratiti, zapamti to! „Ti si gastarbajter kao i moji roditeqi. Vi se vra}ate ili kada dobijete penziju a naj~e{}e u mrtva~kim sanducima da vam se ispuni posledwa èqa da budete ovde sahraweni. Pogotovu vi iz Zapadne Evrope koji ste u{u{kani u socijalnu sigurnost tih dràva. Ili kako bi se to reklo u beogradskom slengu: Nema{ ti m... za to.” Nije mi bilo ba{ pravo ali sam kasnije dosta razmi{qao o tome {ta mi je Sale Nemac rekao. Podelili smo se na ove ovde i one tamo. Rovovi su duboko iskopani pa svaki konstruktivan razgovor se pretvori u neprijatne diskusije. Ovi ovamo nisu ba{ najiskreniji kada odu tamo i {epure se automobilima kupqenim na kredit, olako tro{e}i te{ko zara|eni novac a ovi u Srbiji misle da ovamo raste rajsko vo}e po drve}u. Ne mislim na qude koji su bili prisiqeni da napuste svoju zemqu i ~ije su rodne ku}e i snovi nestali u ratu. A opet, rat je pro{ao i mnogima su ku}e obnovqene. Ne vredi opovrgavati za mene jednu od najglupqih novonastalih izreka a to je da ti je Domovina tamo gde ti je dobro. Ne, nije. Kada bi se vratio u osnovnu {kolu i tema pismenog zadatka bila: [ta je Domovina? Odgovorio bih da je Domovina tamo gde ti deca imaju babu i dedu, tetku i ujnu, gde ti ima{ kuma i {kolskog druga. Gde je tvoja porodi~na ku}a i ulica u kojoj si prvi put nekoga poqubio. Gde tvoje detiwstvo viri iza svakog }o{ka. Gde ti ve} poprili~no ostarela prva qubav {eta sa nekim bezveznim tipom. Gde si punopravan gost na svadbi. Tamo gde si ba{ stvarno Neko. Neko, svoj na svome. Ili kako re~e Bob [urdi koji je do{ao u Nema~ku da postane „neko" u kultnoj seriji Vru} vetar : - Ja kada ho}u da budem neko i ne{to ja otputujem dole. [ta ovde vredi i da bude{ neko ako te ne vide svi na{i.” Ali ve} sam se navikao na odgovore svih mojih zemqaka. Ako kaèm da sam ovde vi{e od deset godina radio dva posla, sedam dana sedmi~no, wihov odgovor je da barem znam zbog ~ega sam radio. Ako kaèm da ovde nemam nikog ro|enog svog oni mi odgovaraju da se i ovde vi|amo svaki dan a i brat sa bratom ne pri~a. Ako im kaèm da mi deca nemaju nikakav ose}aj za rodbinu oni mi odgovaraju da tamo imaju svoju budu}nost. Ne vredi, odustao sam. U }utawu je spas. Sale Nemac izgleda da je bio u pravu. Pro{lo je sedam godina od tog razgovora a ja jo{ sawam o povratku i sve mawe snage imam da prelomim i krenem nazad. ]erka ne}e vi{e sa mnom. Za wu to ne bi bio povratak ve} odlazak. Po~eo sam da dobijam hroni~ne bolesti pa je najizvesnija ona opcija povratka u drvenom sanduku do porodi~ne grobnice od svih preostalih opcija povrataka. Ali jo{ idem i sawam, znam idealizujem moju Domovinu i sve ostavqeno u woj. Ali {ta je ~ovek bez korena i Domovine? Utamni~ena ptica selica? Apatrid! E, jesmo mi emigranti, gastarbajteri ba{ pateti~ni. Kako bi mi rekli ovi moji od tamo: „Ima{ pare, sve ima{…a cmizdri{! Valentin Mati}

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

BU\EWE PRAVOSLAVQA U AMERICI:

Nikad punije crkve za Uskrs, u Wu Xersiju deca ulep{ala praznik

Crveno i deca na radost Vaskrsewa: Crkva Svetog Jovana Krstiteqa u Wu Xersiju Srbi {irom Sjediwenih Ameri~kih Dràva obeleìli su ovih dana najve}i hri{}anski praznik. Uskrs se slavio u bogomoqama i domovima na{ih qudi od Isto~ne do Zapadne obale, a nakon tradicionalnih liturgija usledilo je darivawe i tucawe uskr{wim jajima. Po kazivawu mesnih paroha SPC, crkve i manastiri odavno nisu bili tako puni kao za protekli praznik. Svugde gde postoje srpski hramovi narod se iskupio u velikom broju, a mnogi su krenuli na dalek put da bi Uskrs do~ekali u nekoj od na{ih svetiwa u îkagu, Patersonu (Wu Xersi), Wujorku, Majamiju, [arlotu, Nort Portu, Pisburgu, Ostintaunu, Klivlendu, Los An|elesu, San Francisku, San Dijegu, Viskonsinu, Finiksu, Dalasu, Las Vegasu, Atlanti, Klirvoteru, St. Pitu, Minesoti, Solt Lejk Sitiju… U crkvi Svetog Jovana Krsti-

teqa u Patersonu otac \okan Majstorovi} sluìo je liturgiju pred nikad ve}im brojem parohijana i wihovih gostiju. - Hvala Bogu pa smo do~ekali da se posle dve te{ke godine koje je obeleìla bolest ponovo ìvi i zdravi okupimo i napunimo na{u crkvu. Hristovo vaskrsewe je poseban praznik koji nosi veliku simboliku ponovnog ro|ewa, ovaj put duhovnog, iz ~ega bi svi trebali da izvu~emo pouku. Posebno mi je drago da sam video dosta mladih i dece u na{em hramu posledwih dana, {to budi nadu da se duhovna iskra pravoslavna jo{ dugo, dugo ne}e ugasiti”, kaè otac \okan. Najmla|i parohijani su se potrudili da obraduju prisutne pesmom i nastupom folklorne grupe, a oni stariji su doprineli ponev{i iz svojih domova uskr{wa jaja i prazni~ne ukrase. S. G.

AUSTRALIJA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 21

Kako je "mala Kuba" RENTON FAMILY TRUST razbesnela Kanberu Aged Care Bio je to kineski prst u oko Australiji, zbog ~ega je Kanbera dobila napad besa. Zamenik premijera Barnabi Xojs je zakukao kako Australija ne}e „malu Kubu” u blizini svoje obale, dok je poznati ekonomski analiti~ar Dejvid Levelin Smit izbezumqeno tra`io da se izvr{i preventivna invazija na Solomonska Ostrva. Bezbednosni pakt Kine i tropskog arhipelaga od 1.000 ostrva i atola, rasutih

procurio u javnost, Solomonska Ostrva ima}e mogu}nost da tra`e od kineske policije i vojske da odr`avaju dru{tveni red tokom nemira ili prilikom prirodnih katastrofa. Sporazum se o~ito odnosi na spre~avawe novih nasilnih protesta, situacija sli~nih onoj koja je potresla glavni grad zemqe u jesen pro{le godine. Ono {to, ipak, brine Australiju i SAD jeste to {to ovaj sporazum omogu}ava

Premijeri Kine i Solomonskih Ostrva Li Ke}ijang i Manaseh Sogavare u Pekingu 2019. godine

Bezbednosni pakt Kine i Solomonskih Ostrva podigao je "geopoliti~ke talase" u ju`nom delu Pacifika koji su se osetili od Australije do SAD izme|u Vanuatua i Papue Nove Gvineje, podigao je „geopoliti~ke talase” u ju`nom delu Tihog okeana koji su se osetili od Australije do SAD. Ipak, najve}u cenu bacawa kineskog sidra na 2.000 kilometara od australijske obale mogla bi da plati vlada Skota Morisona na predstoje}im izborima 21. maja. To {to je Peking uhvatio Kanberu na spavawu opozicija je nazvala najgorim neuspehom australijske spoqne politike na Pacifiku od kraja Drugog svetskog rata. Prve glasine o pregovorima Kine i Solomonskih Ostrva zakotrqale su se jo{ pro{log leta, a u martu su na „Tviteru” procureli delovi nacrta bezbednosnog sporazuma. A onda je Peking iznenada obelodanio da je sa Honijarom potpisao pakt u ciqu „promovisawa mira i stabilnosti” koji nije uperen protiv bilo koje tre}e strane. Da ponièwe bude ve}e Kinezi su ovo izjavili u trenutku kada su se SAD spremale da po{aqu izaslanika u ovu malu pacifi~ku dràvu s ciqem da ubedi tamo{wu vladu da odustane od sporazuma s reìmom Si \inpinga. Ovakav gubitak u trci s vremenom, ali i uticajem u odnosu na preduzimqivi Peking, naqutio je Kanberu, uznemirio Tokio i Velington, ali i zatekao Va{ington nespremnim. U strahu da }e Kina dogovor iskoristiti za stvarawe vojnog upori{ta u ovom delu sveta, SAD, Japan, Australija i Novi Zeland su u zajedni~koj izjavi poru~ili da pakt predstavqa „ozbiqne rizike za slobodni i otvoreni Indo-Pacifik”. Brane}i sporazum, premijer Solomonskih Ostrva, Manaseh Sogavare, isti~e da }e pakt oja~ati policijsku slu`bu zemqe kako bi se izborila sa budu}im izazovima, odbacuju}i tuma~ewa kako dogovor predvi|a i mogu}nost da Kina na ostrvima otvori i svoju prvu vojnu bazu na Pacifiku. „Uveravam narod Solomonskih Ostrva da smo u{li u aran`man sa Kinom {irom otvorenih o~iju, vo|eni na{im nacionalnim interesima”, rekao je Sogavare u parlamentu ne otkrivaju}i, ipak, detaqe dogovora, ali ni datum kada ga je potpisao. Prema nacrtu ovog dokumenta koji je

kineskim ratnim brodovima da pristaju u luku ove pacifi~ke dràvice zbog „logisti~kog dopuwavawa”. „Australija i SAD jo{ se nisu probudile kada su u pitawu realnost kineske mo}i i na~ini na koje }emo se nositi s wom. I u Kanberi i u Va{ingtonu misle da nekako moèmo naterati Kinu da nestane”, rekao je Hju Vajt, profesor emeritus strate{kih studija na Australijskom nacionalnom univerzitetu za Si-En-En. Manaseh Sogavare tvrdi da je ovaj bezbednosni sporazum s Kinom u potpunosti usmeren na o~uvawe unutra{we bezbednosti i da dogovor dopuwuje bezbednosni aran`man sa Kanberom iz 2017. prema kojem su australijske policijske mirovne snage bile u Honijari zbog nereda koji su izbili u novembru pro{le godine. Terens Vud, istraìva~ u Centru za razvojnu politiku na Australijskom nacionalnom univerzitetu, smatra da otvarawe kineske vojne baze nije u interesu ni narodu nepopularnog premijera Monaseha Sogavara koji poku{ava da sa~uva vlast, ali ni u interesu Pekinga. Pre svega zato {to su, po wegovom mi{qewu, Solomonska Ostrva prili~no sinofobi~na dràvica u kojoj je me|u lokalnim stanovni{tvom Australija popularnija od Kine. Iako je Kanbera najve}i donator koja izdvaja dva i po puta vi{e sredstava od Pekinga za pomo} ovoj zemqi, kineska preduze}a dominiraju u svim sektorima privrede Solomonskih Ostrva. Rastu}i uticaj Kine u regionu ju`nog Pacifika napokon je probudio SAD {to je dovelo do novog talasa diplomatskog udvarawa ne samo Solomonskim Ostrvima ve} i drugim „zaboravqenim” ostrvskim dràvicama koje se sve teè odupiru primamqivim kineskim ponudama. Da Va{ington kasni za Pekingom u ju`nom Pacifiku pokazuje i ~iwenica da je Stejt department tek nedavno najavio ponovo otvarawe ambasade u Honijari koju su kao „nerentabilnu” zatvorili pre 29 godina. Istovremeno Entoni Blinken je u februaru bio prvi ameri~ki dràvni sekretar koji je posle 40 godina posetio Fixi, koji je s Kinom od 2016. godine ima sporazum o slobodnoj trgovini. S. G.

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Novi Zeland se otvorio za pojedine strane turiste prvi put posle dve godine Novi Zeland se otvorio za turiste iz SAD, Kanade, Britanije, Japana i 50 drugih zemaqa i to je prvi put posle dve godine da je ta kovid restrikcija ukinuta. Novi Zeland je zna~ajno prihodovao od turizma dok nije po~ela pandemija u martu 2020, kada je uveo jedne od najstro`ih kovid mera na svetu. Granice su otvorene tek po{to je vlada dugim merama uspela da smawi {irewe virusa. Na Novom Zelandu vakcinisano je vi{e od 80 odsto od 5 miliona stanovnika. Za turiste iz Australije, Novi Zeland se otvorio pre tri nedeqe. Sada je otvoren za ve}inu evropskih zemaqa, ali turisti iz Indije i Kine i daqe ne mogu da u|u. Turisti koji `ele da do|u moraju biti vakcinisani i imati negativan test, kako pri dolasku, tako i pri odlasku. Otvarawe }e pomo}i da se sektor turizma oporavi pred nadolaze}u sezonu skijawa na Novom Zelandu. Premijerka Xasinda Ardern je rekla da je vi{e od 90.000 qudi rezervisalo letove do Novog Zelanda kada je otvarawe najavqeno. Ona je rekla da se za sada ne planira ukidawe uslova vakcinacije i testova za strane posetioce.

Australijska avio-kompanija najavila najdu`u direktnu avionsku liniju Australijska avio-kompanija Qantas najavila je novu liniju od Sidneja do Londona, koja }e postati najdu`i direktni let i traja}e oko 20 ~asova. Qantas je tako|e istakao kako }e na ovoj relaciji leteti Airbus nove generacije, u kome }e biti mawe mesta nego {to ih imaju wihovi konkurenti, a vi{e prostora za putnike. Za tu potrebu naru~ili su 12 aviona “A350-1000”, koji }e leteti 10.000 kilometara bez dopuwavawa goriva. Najavqena je i linija Sidnej-Wujorka, {to otvara mogu}nost da gradovi Australije budu povezani direktnim letovima sa bilo kojim mestom na svetu. Prvi letovi planirani su za kraj 2025. godine.

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

KRST NA KONSTRAKTINOJ PROBI U TORINU SVIMA PRIVUKAO PA@WU:

\OLETOVO BAGREWE:

Srpska predstavnica odu{evila detaqem koji }e biti deo nastupa

"Ne lomite `ivot, bilo gde, bilo kome"

"Takva pesma morala je kadtad da se napi{e i drago mi je {to sam je ba{ ja napisao prvi", rekao je svojevremeno Bala{evi}, prise}aju}i se kako je nastala kompozicija "Ne lomite mi bagrewe". \or|e Bala{evi} je imao bogatu muzi~ku karijeru, a wegove brojne pesme postale su vanvremenski hitovi. Iz mora kompozicija iza kojih stoji wegovo ime te{ko je odabrati jednu, ali postoji ona koja se, ipak, izdvaja. "Ne lomite mi bagrewe" objavqena je davne 1986. godine. Vaì za jednu od najqubavnijih pesama koju je Panonski mornar ispevao, iako je zbog stihova bio optuìvan da je "velikosrpski ratni hu{ka~". "Ne lomite mi bagrewe, bez wih }e me vetrovi oduvati, pustite ih, moraju mi ~uvati, jednu tajnu zlatnu kao dukati", peva \ole, upu}uju}i na nezavidan poloàj obi~nog naroda, strah i neizvesnu budu}nost. - Odavno sam èleo da pevam o Kosovu. Me|utim, vrlo nerado pevam o stvarima koje ne poznajem, a o~igledno je i da ne èlim da upoznam i prihvatim sve te ru`ne stvari koje se jo{ de{avaju. Gledao sam neke emisije i kao neutralnog posmatra~a to me je veoma pogodilo. @ivim jako daleko i napisao sam tu pesmu bez namera. @eleo sam pesmu koja bi u meni popravila raspoloèwe… - ispri~ao je Bala{evi}, i dodao: - U vojsci sam imao prijateqa sa Kosova. @eleo sam da napi{em pesmu o mom drugu Bekte{iju. @eleo sam da ga negde vidim, da vidim {ta je radio i kako se drào. Iz sela je Lau{a i zanimala me je wegova sudbina. Nisam hteo pesmu koja iritira. Ona je ozbiqna, ali qubavna, govori o zna~ajnim stvarima i meni je vrlo draga. Ona ima svoju teìnu. Takva pesma morala je kad-tad da

SVET POZNATIH

se napi{e i drago mi je {to sam je ba{ ja napisao prvi - naveo je tada autor ~uvene pesme. Pri~u o ovoj numeri dodatno je objasnio dugogodi{wi direktor Kulturnog programa Sava centra Vuk @ugi}. On je naveo da je Bala{evi} u to vreme, kao po obi~aju, bio u Sava centru, gde je dogovarao tradicionalne novogodi{we koncerte. U to vreme, glavna vest je bila da Srbi sa Kosova dolaze vozom u Beograd, sa èqom da ih neko iz rukovodstva Srbije primi, kako bi ukazali na svoje probleme. - I, negde, dok smo mi pri~ali uz dogovore oko novogodi{wih koncerata, u tom rukovodstvu pao je dogovor gde mogu da ih prime zbog broja qudi, da to bude u velikoj dvorani Sava centra. Mi to nismo ni znali, dok neko nije u{ao. I neko kaè, puni se sala qudima koji su do{li sa Kosova, zaista, naj{ireg dijapazona starosti. I \ole je rekao ‘hajde da vidimo, da to posmatramo' - prisetio se @ugi} i dodao: - Zaista je to bilo dirqivo. Jedan veliki ~ovek, Bala{evi} \or|e je to slu{ao ~etiri sata. Mi smo se pozdravili, ugovor je bio potpisan, i on se javio posle nekoliko dana i rekao mi: 'Napisao sam jednu posebnu pesmu'. Ta pesma je bila 'Ne lomite mi bagrewe'. Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradawem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve jednog filozofskog, metafori~nog zna~ewa. Ne lomite mi ìvot, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlep{e {to ose}am prema svojim qubavima, prema svom bagrewu, prema svemu {to su na{i ìvoti - objasnio je @ugi}. Nakon raspada Jugoslavije, pesma "Ne lomite mi bagrewe" pevala se u svim biv{im republikama. Sigurno je da }e ìveti i kroz budu}e generacije: kao podsetnik da se de{avawa iz tog vremena vi{e nikad ne ponove. M. T.

Ana \uri} Konstrakta odr`ala je prvu probu za Evroviziju, koja }e se odr`ati od 10. do 14. maja u Torinu. Konstrakta }e nastupiti u drugoj polufinalnoj ve~eri, 12. maja, a na prvoj probi se upoznala sa scenom ovogodi{we, 66. po redu, Evrovizije. Nakon probe je zvani~ni nalog Evrovizije na Tviteru objavio Konstraktine fotografije uz pohvalni komentar za na{u predstavnicu. - Kao i na prethodnim nastupima, srpska predstavnica Konstrakta ima scenski nastup koji ukqu~uje kvalitetan name{taj, intenzivno prawe ruku i lepu koreografiju s pe{kirima wenih pet prate}ih peva~a - stoji u Tviter objavi. Ono {to je mnogima privuklo pa`wu jeste krst na Konstraktinoj ko{uqi koji upotpuwuje wen stajling sa cve}em. Ina~e, pred odlazak u Italiju je rekla da nema nikakvih tenzija i da je sve spremno za spektakularan nastup. - Sada sam pred odlazak u Torino mirnija, sve je spakova-

no, tako da odlazimo s mirom. Mislim da }u tremu osetiti tek kad u|em u tu arenu, ali vide}emo mo`da i to izbegnemo - kazala je predstavnica Srbije na ovogodi{woj Evroviziji. Konstrakta }e se takmi~iti za prolaz u finale sa Finskom, Izraelom, Azerbejxanom, Gruzijom, Maltom, San Marinom, Australijom, Kiprom, Irskom, Severnom Makedonijom, Estonijom, Rumunijom, Poqskom, Crnom Gorom, Belgijom, [vedskom i ^e{kom Republikom. Tokom prve polufinalne

SVI ZNAJU ZA BREGU A RETKO KO ZNA ZA WEGOVU XENANU:

U braku su skoro 30 godina i ona mu je rodila 3 }erke! Goran Bregovi} i Xenana u braku su skoro 30 godina, me|utim, u javnosti se gotovo nikada ne pojavquju zajedno. Za tri decenije wihov brak nemalo puta bio je na testu zbog glasina koje prate muzi~ara, pa ipak, wih dvoje uspeli su da sa~uvaju skladan odnos i qubav. Supruga Gorana Bregovi}a rodila mu je troje dece - Unu, Lulu i Emu, koja su wihov ìvot u~inili lep{im. A muzi~ar je neretko govorio da su sve tri nasledile lepotu od majke. Lepota supruge Gorana Bregovi}a neosporna je, pa ipak, o tome ona sama Xenana Bregovi} nikada nije volela da pri~a, otkriv{i tako jo{ jednu svoju vrlinu - skromnost. - Ma, kakva lepotica. Ja sam starica. Ali moète da me pitate kako se ose}am kao majka ~ija je }erka umetnica - kazala je Xenana. - Treba se èniti. Morate imati nekoga u ìvotu da napravi ravnoteù, da vam ìvot ne pretegne u jednu stranu. Brak i porodica tome sluè - kazao je Brega jednom prilikom. M. T.

ve~eri, 10. maja, takmi~i}e se Albanija, Litvanija, [vajcarska, Slovenija, Hrvatska, Ukrajina, Bugarska, Moldavija, Portugal, Austrija, Gr~ka, Norve{ka i Jermenija. Veliko finale ovogodi{we Evrovizije bi}e odr`ano u subotu, 14. maja. Pesma Evrovizije 2022. godine bi}e 66. po redu izbor za Pesmu Evrovizije. Odr`a}e se u Torinu, zahvaquju}i pobedi sastava Måneskin na Pesmi Evrovizije 2021. godine u Roterdamu sa pesmom „Zitti e buoni". M. T.

AVANTURE SU GA KO[TALE BRAKA Razvod Jovana Memedovi}a dogodio se 2014. godine, na iznena|ewe op{te javnosti. Za voditeqa i wegovu lepu suprugu Mirjanu, me|utim, to je bila jedina ispravna odluka u tom momentu. Biv{i supru`nici i roditeqi dvoje dece, Ma{e i Uro{a, razi{li su se bez grubih re~i. Zbog prirode posla ~esto je bio odsutan od ku}e, zapravo najve}i deo godine boravio je po xunglama, stepama, planinama snimaju}i neverovatne qude i pojave, a po povratku nije `eleo da se vra}a gradskoj gu`vi, uprkos tome {to je znao da ga kod ku}e ~ekaju supruga i deca. Najve}i deo slobodnog vremena provodio je, {to i danas ~ini, u svojoj vikendici na planini, a sve to zajedno navodno je dovelo do udaqavawa bra~nih partnera. S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 23

Ko je ~ovjeku najve}i du{manin (narodna pripovetka)

Bio je tako jedan car, pa izdao zapovjed da u wegovoj dràvi ne smije niko preìvqeti pedeset godina: ko ne bi do te godine umro, toga da ubiju. A bio je neki ~ovjek i imao jednoga sina. Kad se wemu namiri pedeset godina, re~e on sinu: - Sine, ho}e{ li me ubiti, {ta li }e{ od mene? Sin mu re~e: - Ja te ubiti ne}u, ali ne znam {ta bih od tebe. A otac mu re~e: - Metni me u lajt u podrumu, pa kaì da si me ubio. Ti me hrani, a ja }u te sva~emu u~iti. Sin ga poslu{a pa ga zatvori, i tu ga je hranio devet godina. U to devet godina on se obogati slu{aju}i }a}u, tako da je bio najbogatiji i najmudriji u svemu onome kraju. Kad je to vidio onaj drugi svijet, ispizme se svi na wega, pa stanu divaniti da je premudar, te tako to i car ~uje, pa ga dozove preda se i re~e mu: - Ja sam ~uo da si ti najmudriji od svega svijeta, zato hajde ku}i, pa mi ujutru mora{ do}i ni bos ni obuven, ni go ni obu~en, ni ja{u}i ni pje{ice idu}i, ni putem ni stranputicom, i donijeti mi dar i nedar. Ako mi tako ne do|e{, objesi}u te. Kad on to ~uje, sneveseli se, pa do|e ku}i, a }a}a ga iz lajta pita: - [ta ti je rekao car? - Zlo, - re~e on. - Rekao mi je da moram do}i ujutru k wemu ni bos ni obuven, ni go ni obu~en, ni ja{u}i ni pje{ice idu}i, ni putem ni stranputicom, i donijeti mu dar i nedar. Kad to otac ~uje, re~e mu: - Slu{aj, sinko! Svuci sve sa sebe, pa se zamotaj sav u mreù, i uhvati vrapca, pa ga svega operu{aj osim krila, zatim uzja{i na magarca, pa ga goni izme|u obale od puta i kolnika, i tako }e{ se kroz mreù vidjeti, al ne}e{ biti go; na magarcu }e{ ja{iti, al’ }e ti se noge po zemqi vu}i; izme|u obale i kolnika niti je put ni stranputica; a operu{an vrabac, kad mu ga pruì{ i pusti{ da iz ruke od-

leti, bi}e i dar i nedar. Sin u~ini tako i otide. Kad do|e caru, vidi car da je sve dobro, pa re~e: - A gdje ti je dar i nedar? On izvadi vrapca pa mu ga pru`i, a kad car htjede da ga uzme, on ga pusti i vrabac odleti. - Dobro je, - re~e car - ali sad hajde ku}i, pa mi ujutru mora{ dovesti sve svoje prijateqe i neprijateqe. Ako to ne u~ini{, svejedno }u te objesiti. Kad on to ~uje, sneveseli se opet, pa ode ku}i, a }a}a ga pita: - [to ti je sad car rekao? On mu re~e: - Opet jadno: rekao mi je da mu moram ujutru dovesti sve svoje prijateqe i neprijateqe, jer ako to ne u~inim, da }e me svejedno objesiti. A otac mu re~e:

MILORAD ]OSI]:

Sve}a

Ki{a je padala toga dana `estoko. Ulicama su se polako stvarali poto~i}i. Tmuran dan za ispra}aj poznatog pokojnika. Na grobqu se skupio silan svet da mu

\OR\E BALA[EVI]

Tuga

"S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno mora{ praviti da je ne prime}uje{ pa }e se kad tad okrenuti i oti}i, iako ti se u prvi mah ~ini da }e zauvek cvileti kraj stola... I pazi... Pokloni{ li joj samo mrvicu pa`we, ne}e se smiriti dok ti ne uvali ~itavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravqa lica galantnih mu{terija... I nikad te vise ne}e zaobi}i..."

oda po{tu. Bilo je tu wegovih kolega, po{tovalaca, ali i oponenata koji su ipak cenili wegovo delo. Razgovori me|u prisutnima, bili su, kao i uvek u takvoj prilici, puni pohvala

- Mu~i, ne boj se. Uzmi komadi} kruha, pa povedi kuju i ènu, a kad tamo do|e{ i car te upita jesi li ih doveo, a ti reci: jesam; a on }e te pitati koje su ti prijateqi, a ti pokaì kuju, a kad te upita koje su ti neprijateqi, a ti pokaì na ènu. A kad te car upita kako to, a ti onda o{ini kuju, a kad ona skikne i pobjegne od tebe, ti je vabni i podaj joj kruha, a ona }e se oko tebe lagoditi. Onda o{ini ènu, pa }e ona kazati sve {to god bude znala. Kad sin to ~uje, uzme kuju i ènu pa otide tamo, a kad do|e pred cara, pita ga car: - Jesi li do{ao? - Jesam. - A gdje su ti prijateqi i neprijateqi? - Evo ih, gle, - re~e on. - Koje ti je ko? - pita car daqe. - Ovo su mi prijateqi (pokaè na kuju), a ovo su mi neprijateqi (pa pokaè na ènu). A car mu re~e: - Kako to? - Tako, - odgovori ovaj i o{ine kuju, a ona skikne i pobjegne, a on vabne na kruh, i ona opet do|e pa se stane lagoditi oko wega; potom primjeri pa o{ine ènu {to je ve}ma mogao, a ona drekne pa ga stane psovati i re~e: - Vidi{, care, kako me tu~e, a ni{ta mu kriva nijesam, a zna ve} devet godina }a}u sakrivati u podrumu i u lajtu ga hraniti, a on ga vavijek u~i sva~emu, pa i ovo ga je sve nau~io kako }e tebe prevariti, pa me jo{ ide tu}i. Kad to car ~uje, re~e mu: - Ti si dobro uradio. Sad hajde ku}i, pa se ne boj nikoga vi{e, a }a}u pusti iz lajta. Od danas se niko vi{e ubijati ne}e. I poslije toga vi{e se svijet ne ubija, nego svako sam umre kad ga red do|e.

o wegovoj li~nosti. Dva govornika su se osvrnula na wegov ìvot i delo. Po zavr{enoj ceremoniji povorka je krenula prema ve~noj ku}i. Iako je obi~aj da se ide, u pogrebnoj povorci }utke, na kraju kolone jedan ~ovek zapitao je drugog: - Jeste li Vi iz familije? Ili ste mo`da wegov po{tovalac? - Ne, nisam ni jedno ni drugo. Ja sam penzioner. Kupio sam sve}u da je zapalim na grobu pokojnika u znak po{tovawa. - Pa to je neobi~no lepo. Vi ste neki du{evan ~ovek. U ovim vremenima to je prava retkost. - Dragi gospodine, ja po{tujem sve preminule jer zahvaquju}i wima ja opstajem u ìvotu. - Kako to? Ne razumem. - Pa lepo, kupim jednu sve}u i zapalim je, kako sam ve} rekao, na grobu pokojnika, a posle sahrane idem na ru~ak sa oàlo{}enima.

RADIVOJE LOLA ]UKI]

Sawarewe "Ako ~ovek po{teno i objektivno porazmisli o ìvqewu, do}i }e do zakqu~ka da su dani samo hodawe kroz sate pune besmislenog i jednolikog posla, da su no}i i spavawe obi~na nesvestica u kojoj i ne postojimo i da je, za svakog ~oveka, jedino pravo i zna~ajno ono vreme pred san, oni trenuci kad sawarimo o sebi i qudima oko nas! Kad legnete, pa u ma{ti po~nete da listate stranice svojih èqa, pa evidenciju ostvarewa, pa da zami{qate kako }ete u~initi ono {to morate u~initi, kako }ete o~arati osobu koja je za o~aravawe, ili pqunuti svog neprijateqa i re}i mu ono {to se niste setili, ili usudili, da mu kaète… Tek u tim ve~erwim sawarewima ~ovek ìvi svoj pravi ìvot. I nikada ne moète zaista upoznati ~oveka, ako ne saznate {ta on prevr}e po glavi dok ne zaspi!“

FEQTON

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

Radoslav Gruji}

^OVEK KOJI JE SPASIO SRPSKE SVETIWE Danas malo ko pamti Radoslava Gruji}a:

(3)

Pi{e: Boris Suba{i}

u Bio spasilac srpske dece i kulture i jedan od najve}ih Srba koje smo imali u Nepravedno optu`en i zaboravqen akademik, profesor Beogradskog univerziteta protojerej i osniva~ muzeja SPC, ~ovek koji je prona{ao zemne ostatke cara Du{ana, sa~uvao i spasao mo{ti cara Lazara, zaslu`an za spa{avawe vi{e hiqada srpske dece iz usta{kih logora i najdragocenijih relikvija fru{kogorskih manastira tokom Drugog svetskog rata

Car Du{an

Car Lazar

Prosvetna misija Gruji}a u Ju`noj Srbiji, spasao je mnoge srpske svetiwe Mlada ju`noslovenska dràva imala je velike i romanti~ne ideje o prosveti u Ju`noj Srbiji, koja je obuhvatala Vardarsku Makedoniju, Kosovo i Metohiju. Iako je 84 odsto stanovni{tva ove oblasti bilo nepismeno 1919. je doneta odluka o osnivawu Filozofskog fakulteta u Skopqu. Za prosvetnu misiju na jugu prijavilo se osam nau~nika entuzijasta, a me|u prvima profesori Tihomir Ostoji}, koji je postavqen za dekana, i Radoslav Gruji} odre|en za wegovog zamenika. On je 1919. pozvan da bude profesor na Bogosloviji u Beogradu, a ve} 1920. je upu}en u Skopqe da bude profesor istorije na Filozofskom fakultetu, za koji dràva nije obezbedila ~ak ni zgradu. To je bila slika posleratnog administrativnog haosa u oblasti kojom su jo{ uvek harale arnautske bande i bugarske komite. Gruji} kre}e u "nemogu}u misiju" i leto 1920. provodi u Skopqu re{avaju}i probleme fakulteta koji je postojao samo na papiru. Do jeseni uspeva da obezbedi prostor za predavawa, name{taj i biblioteku sa 60.000 naslova. Predavawa su po~ela 21. decembra, a uprkos slabom i neredovnom finansirawu fakulteta Gruji} 1921. osniva i Skopsko nau~no dru{tvo s ciqem "nau~nog ispitivawa Ju`ne Srbije u svim pravcima". - Glavni zadatak Dru{tva je da sa najvi{im prosvetnim sredstvima deluje na {to zdraviji i {to brì kulturno nacionalni preporod ovih na{ih starih klasi~nih oblasti - govorio je Gruji}. Da bi to ostvarilo Dru{tvo je moralo da nau~nim metodama u slici i re~i fiksira celokupno stawe materijalne i duhovne kulture u ovim oblastima, da bi na taj na~in i potowim generacijama na{im i celom kulturnom ~ove~anstvu pruìlo mogu}nost da se {to o~iglednije i pouzdanije uvere o kulturnim naporima {to ih mi imamo da uloìmo za preporod ove tako va`ne oblasti na{e. Gruji} je mnogo u~inio kao organizator terenskih istraìvawa anti~kih i sredwovekovnih spomenika na jugu, zabeleìo je akademik Svetozar Radoj~i}, jedan od vode}ih evropskih istori~ara umetnosti: "Te{ko je i nabrojati gde se sve Gruji} bavio ispitivawem sredwovekovnih nalazi{ta i spomenika." Radoj~i} nagla{ava da je Gruji} uvek bio inicijator zna~ajnih planova, da ih je pripremao i ostvarivao, a da su oni lako zaboravqani. - Retko ko spomiwe da je Radoslav Gruji} prvi stvorio zbirku kopija fresaka za nau~ne potrebe i prvi kod nas zapo~eo sistematsko snimawe fresaka. Wegova iskopavawa Svetih arhan|ela kod Prizrena do~ekana zajedqivim kritikama, pokazala su se docnije kao uzorno dokumentovan posao - zapisao je Radoj~i}.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

5. maj

1705. - Umro je rimsko-nema~ki car Leopold I. Uspe{no se borio protiv Turaka, a slavu mu je donela odbrana Be~a 1683. Za vreme wegove vladavine (od 1658) Srbi su se, pod vo|stvom patrijarha Arsenija ^arnojevi}a, doselili u ju`nu Ugarsku i u Srem. 1818. - Ro|en je nema~ki filozof Karl Hajnrih Marks teoreti~ar modernog socijalizma i komunizma. Sa Fridrihom Engelsom napisao je 1848. Komunisti~ki manifest ("Prilog kritici Hegelove filozofije prava", "Teze o Fojerbahu", "Osamnaesti brimer Luja Bonaparte", "Kapital - kritika politi~ke ekonomije"). 1821. - Umro je francuski car Napoleon I Bonaparta jedan od najve}ih vojskovo|a u istoriji, ~iji su osvaja~ki pohodi izmenili Evropu. Umro je na ostrvu Sveta Jelena kao britanski zatvorenik.

Mesto na kojem su Du{anove mo{ti po~ivale vi{e od 600 godina, manastir Svetih Arhangela, kod Prizrena, sve dok one nisu prenete u Patrijar{iju u Beogradu, a potom sahrawene u beogradskoj Crkvi Svetog Marka, gde se i danas nalaze

1860. - Italijanski revolucionar \uzepe Garibaldi sa svojih "hiqadu crvenih ko{uqa" isplovio je iz \enove prema Siciliji, koju je osvojio krajem jula.

Najve}i san i strepwa profesora Gruji}a bilo je otkopavawe manastira Svetih arhan|ela, zadu`bine cara Du{ana. Godinama je uzaludno poku{avao da od dràvnih institucija dobije sredstva za istraìvawe. Gruji} se pribojavao da su Du{anove mo{ti raznesene na sve strane odmah posle propasti wegove zadu`bine. - Vrlo je verovatno da im je tada pripisivana ~udotvorna mo} - razmi{qa Gruji}. - Narod, a naro~ito potomci stare vlastele u doba te{kih nevoqa posle pada pod tursku vlast otimali su se kao o amajlije o kosti velikog cara. Jer su im uspesi wegovi u perspektivi iz kraja 15. i tokom 16. veka nesumwivo izgledali nenadma{ivi, pa su i mo{tima wegovim pripisivali magi~ku mo}. Ru{evine u kawonu Bistrice kod Prizrena opsedale su Gruji}eve misli. Kako je vreme odmicalo, otkopavawe Svetih arhan|ela izgledalo je kao sve nedosti`niji poduhvat. Sve je mawe novca stizalo i za odràvawe redovne nastave na fakultetu. San o obnovi Nemawi}ke Ju`ne Srbije, za koga su hiqade Srba dale ìvote u balkanskim ratovima, rasplinuo se u zajedni~koj ju`noslovenskoj dràvi koju su razdirali unutra{wi sukobi. U Hrvatskoj su vode}e politi~ke stranke {irile srbofobiju, a Staru Srbiju, ~ijoj se obnovi posvetio, potresala je bugara{ka propaganda i gotovo svakodnevni teroristi~ki napadi.

ARHEOLO[KA MRE@A Profesor Gruji} uz pomo} direktora {kola i gimnazija stvara veliku amatersku arheolo{ku mre`u koja sakupqa i donosi starine od kojih nastaju zbirke Muzeja Ju`ne Srbije. Gruji} ne zaboravqa ni dragocenosti koje su bugarski okupatori tokom rata odneli iz srpskih manastira i crkava. Pravi spiskove pokradenog blaga i 1925. u prvoj velikoj kulturno-spasila~koj misiji uspeva da iz sofijskog muzeja povrati opqa~kano blago iz Skopqa, Ohrida i Prizrena.

Bila su to nemirna vremena na prostoru Ju`ne Srbije, teritorije na koju su pretendovali bugarski revizionisti. Ipak, zahvaquju}i podr{ci mitropolita skopqanskog Varnave, budu}eg patrijarha, Gruji} dobija sredstva i pomo} za poduhvat iskopavawa arhan|ela. Uz Varnavu, pomaù mu i druge izuzetne li~nosti, episkop bitoqski Josif i episkop ohridski Nikolaj Velimirovi}. Neumorni prota od 6. juna do 27. avgusta 1927. izvodi istraìvawa u dubokoj klisuri koja proseca brda izme|u Sredske ùpe i Prizrenske kotline. - Ve} u starija istorijska vremena postojala su u klisuri Bistrice tri utvr|ewa - beleì Gruji}. - Wihov je zadatak bio da ~uvaju bogatu Prizrensku kotlinu od prodirawa siroma{nih stanovnika zapadnih {arplaninskih oblasti sa neprijateqskim namerama i drugih pqa~ka{a. Oko sredine klisure, gde Bistrica pravi jednu ve}u okuku sa izdignutim malim poluostravom dizao se stari kameni grad koji je bio odli~no utvr|en. To je poznati sredwovekovni vizantijski i srpski kastel Vi{egrad. Trouglasti komad tla ispod tvr|ave vekovima je bio ciq traga~a za blagom i relikvijama, po kojima je ovaj kraj bio nadaleko poznat. - Na malom poluostrvu koje ~ini Bistrica pod starim kastelom Vi{egradom postojala je jo{ u rana hri{}anska vremena crkvica posve}ena svetim arhan|elima Mihailu i Gavrilu sa renomeom ~udotvorstva - otkrio je Gruji} u sredwovekovnim arhivima Hilandara i Dubrovnika. - Stara crkva Svetih arhan|ela na Bistrici u misti~noj klisuri kod Prizrena mogla je biti jedna od najstarijih i najpo{tovanijih crkava u toj oblasti. Upravo je to mesto Du{an izabrao za podizawe svoje glavne zadu`bine i grobnice u doba wegovih najve}ih napora za pro{irewe granica dràve. lll U slede}em broju: @bunovi divqih ruà od traga~a za blagom krili su grob cara Du{ana

1883. - Ro|en je srpski kompozitor i muzi~ki pisac Petar Kowovi}, rektor Muzi~ke akademije u Beogradu, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Muzikolo{kog instituta ("Knez od Zete", "Vilin veo", "Ko{tana", "Seqaci"). 1930. - Britanske vlasti u Indiji uhapsile su Mahatmu Gandija zbog wegove kampawe gra|anske neposlu{nosti. 1936. - Italijanske trupe pod komandom feldmar{ala Pjetra Badoqa okupirale su Adis Abebu, prestonicu Etiopije. Istog dana 1941. u oslobo|eni grad u{ao je etiopski car Haile Selasije I. 1945. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu u{le u mesto Pinemunde, odakle su Nemci ispaqivali rakete "Fau 1" i "Fau 2". Ameri~ke trupe su oslobodile nema~ki nacisti~ki koncentracioni logor Mathauzen. 2003. - Ruanda je oslobodila vi{e od 22.000 zatvorenika, koji uglavnom bili ume{ani u masakr koji je 1994. po~inila Hutska milicija, kada je ubijeno oko 800.000 etni~kih Tutsija i umerenih Huta. U zatvoru je ostalo oko 80.000 qudi, gde ve}ina ~eka su|ewe. 2004. - U aukcijskoj ku}i "Sotbi" u Wujorku Pikasova slika "De~ak sa lulom" postigla je cenu od 104.168.000 dolara, {to je predstavqalo svestki rekord u aukcijskoj prodaji slika do tada. 2014. - Umro je Timoti Xon Bajford bitanski re`iser, scenarista i glumac koji je ve}i deo svog radnog veka proveo u Srbiji. Iza wega su ostale kultne TV serije za decu: "Neven", "Poletarac", "Babino unu~e", "Metla bez dr{ke", "Nedeqni zabavnik". 2018. - Ameri~ka svemirska agencija NASA lansirala ka Marsu letelicu "Insajt" sa ciqem da istra`i unutra{wost "crvene planete" tako {to }e robot izvoditi geolo{ka iskopavawa do dubine od pet metara i poku{ati da izmeri zemqotrese na ovoj planeti.

RIZNICA Bio sam svestan da mi je aeroplan slabe konstrukcije, ali nisam ose}ao nikakvu bojazan. Naprotiv, bio sam neizmerno sre}an. Nisam osetio kada sam uzleteo, znam samo da sam bio presre}an... Ovako je pri~ao Ivan Sari}, na{ prvi konstruktor i pilot, nakon {to se 1910. godine vinuo u nebo svojeru~no napravqenom letelicom. - Tih godina avijacija je u povoju. Bra}a Rajt lete 1903, a sedam godina kasnije nad Suboticom leti Sari} - uvodi nas u prvu u nizu zanimqivih pri~a o Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu Mirjana Novakovi} Muni{evi}, vi{i kustos muzeja. Dok {etamo muzejom, kroz postavku aviona i li~nih predmeta pilota vra}amo se u pro{lost. - Sari} je bio sportista, bavio se biciklizmom, ma~evawem, rvawem... Kada po~iwe da se bavi automobilizmom, putuje u Francusku gde je prvi put video avion. I re{io da ga napravi, tajno ga je fotografisao i uradio skicu. U podrumu svoje ku}e sklapa prve delove. Neke je uvozio iz inostranstva, a neke je sam pravio od drveta. U muzeju je izloèna replika Sari}eve letelice, napravqena je uz wegovu pomo} 1957. Sadrì originalne delove: elisu koju je napravio 1909, ba{tenska stolica je posluìla kao pilotsko sedi{te, ìce je skidao sa klavira, a to~kove sa bicikla. Tog oktobra 1910. u Subotici se okupilo oko 7.000 qudi. Leteo je 30 metara iznad zemqe i oko 40 km/h. I preìveo. Slede}e godine je napravio avion "Sari} 2". Sa~uvan je alat, kao i delovi drugog aviona. U Prvom svetskom ratu je mobilisan i proveo ga je u austrijskoj fabrici, tad se i zavr{ava pionirski period avijacije - kaè Novakovi} Muni{evi}. Srbija je prve vazduhoplovne korake napravila na samom po~etku 20. veka kada je zapo~eta modernizacija vojske. Najpre je planirano uvo|ewe balona u naoruàwe, zbog ~ega je 1902. godine u Rusiji {kolovan prvi balonista, kapetan Kosta Mileti}. Objava mobilizacije pred po~etak Balkanskog rata 1912. ubrzala je formirawe srpskog vazduhoplovstva. Iste godine na {kolovawe u Francusku upu}ene su dve grupe po {est pilota koji su zavr{ili obuku i dobili dozvole. Prvi letovi se beleè u Balkanskim ratovima, a na uspehe na{e vojske ba~ena je senka kada je poginuo pilot Mihailo Petrovi}, kod Skadra, u martu 1913. Narednik Petrovi} je ujedno i prva `rtva srpskog vojnog vazduhoplovstva. U muzeju su izloèni wegovi li~ni predmeti - xemper koji je nosio kad je poginuo, ka~ket, ru~ni sat koji je stao u vreme kada je avion pao - kaè Mirjana Novakovi} Muni{evi}.

"BRA]A RAJT LETE 1903, A SEDAM GODINA KASNIJE NAD SUBOTICOM LETI SARI]":

Avijacija u Srbiji od aeroplana do supersoni~nih aviona Delovi oborenih NATO letelica, najpoznatiji je F117 - tu su levo krilo, kabina i oprema pilota

bija je dobila uredbu o upotrebi vazdu{nih sprava i pravno uredila okvir avijacije nad svojom teritorijom i tako postala peta dràva u svetu koja je regulisala upotrebu letelica. Veliki rat je iznedrio heroje, vo|e… Od pilota Save Miki}a, ~iju zbirku odlikovawa ba{tinimo, do Branka Vukosavqevi}a i drugih pilota koji su leteli, ali i dali svoje ìvote. Kroz fotografije i sa~uvane predmete moèmo da ilustrujemo svu teìnu rata. Pro~itala sam jednom podatak koji kaè da kada bismo minutom }utawa odali po~ast svim `rtvama Prvog rata, }utali bismo dve godine i 172 dana. I zato, na{a du`nost i obaveza je da se se}amo. U muzeju je izloèna replika aviona "wepor 11", koja je dobijena razmenom sa francuskim kolekcionarom @akom Salisom, sa originalnim delovima, poput motora, elise i mitraqeza - kaè Mirjana Novakovi} Muni{evi}. Za me|uratni period vaàn je

Prvi napravqeni avion "orao J-22"

VELIKI RAT

Na razvoj avijacija kao roda vojske uticali su ratni sukobi jer se tehnika brzo razvijala. U Prvi svetski rat 1914. u{li smo sa {est pilota i deset aviona. Izvi|a~kim letovima avijatika je mnogo doprinela srpskim pobedama na Ceru, Drini i Kolubari. - Godine 1913. Kraqevina Sr-

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 25

Ivan Sari} je napravio prvi srpski avion

razvoj civilnog vazduhoplovstva i vazdu{nog saobra}aja koji postaje veoma zna~ajan. Ulagalo se u infrastrukturu, nabavku letelica i qudske resurse. U razvoju civilne avijacije dràva je odigrala veliku ulogu. - U to vreme bilo je pet velikih fabrika. Ovde je izloèn {kolski avion "fizir FN" koji se proizvodi od 1929. u fabrici "Zmaj", a koristi se kao {kolski avion sve do po~etka Drugog svetskog rata - kaè Mirjana Novakovi} Muni{evi}. Ali ono po ~emu je muzej najpoznatiji u svetskim okvirima jeste kolekcija aviona iz Drugog rata, i to lovaca. - Ovaj muzej je specifi~an jer je spoj istoka i zapada i dok gledate modele pro}i }ete pored nema~kog, britanskog, francuskog, ruskog i ameri~kog aviona, {to ne postoji ni u jednom muzeju na svetu. Kako su se politi~ke okolnosti mewale, tako su se mewale i okolnosti za nabavku aviona. Sa~uvana je kolekcija lovaca od "meser{mita 109", preko "hoker harikena", "spitfajera", do "jakovqeva 3" - kaè Novakovi} Muni{evi}. Muzej ima fond od 200 letelica, deo je pohrawen u depou, tamo se nalazi unikatna letelica "fijat G.50 bis", jedina sa~uvana na svetu. Kada je u zoru 6. aprila 1941. nema~ka avijacija bombardovala Beograd, simbol herojstva i odbrane jedne zemqe postali su piloti Aprilskog rata, sa akcentom na herojsku odbranu 6. lova~kog puka. Kori{}ene su letelice "meser{mit 109" i avion "IK3" doma}e konstrukcije, od kog, naàlost, nijedan nije sa~uvan. - Jedan od heroja Drugog rata je

Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu Milo{ @uwi}, kapetan prve klase, koji je poginuo nad Pan~evom. Ali ba{tinimo i deo koji se odnosio na napad, pa je ovde izlo`en repni deo aviona "{tuka junkers 87B", koji je pripremqen pro{le godine za izlo`bu o Aprilskom ratu - pri~a na{a sagovornica.

NOVO RAZDOBQE

Nakon Drugog rata po~iwe era mlazne avijacije, ulaè se u tehniku. Proizvod svega toga su prvi mlazni avioni. Kod nas su u upotrebi od po~etka pedesetih godina, a u okviru ameri~ke pomo}i stiù prve letelice: "lokid T-33", "F-84 tanderxet" i "F-86 sejbr". Helikopteri "sikorski" S-55 i S-51 su prvi helikopteri koji su stigli u zemqu iz Britanije. - Od Britanaca su kupqena i dva modela aviona "foland net". Jedan je imao udes u Batajnici po dolasku, a drugi je doniran Muzeju vazduhoplovstva jer vlast ubrzo odlu~uje da kupi ~uvenog lovca MiG 21. Ovaj izloèn je verzija F13. To su prvi supersoni~ni avioni kori{}eni u na{oj avijaciji - pri~a Mirjana Novakovi} Muni{evi}. Od doma}ih aviona ovde su i prve eksperimentalne letelice koje su proizvod konstruktorske grupe na ~ijem ~elu je bio major Dragoqub Be{lin i to su projekti Vojnotehni~kog instituta u @arkovu. - Prvi avion je zanimqiv jer pilot u wemu leì na stomaku. Ispitivalo se da li je lak{e pilotu da sedi ili leì. Ispostavilo se da je lak{e da leì, ali nije bilo dobro {to je poloàj glave bio sa isturenom bradom i vrat je trpeo ogroman pritisak. A ovde su i prva dva na{a mlazna aviona - J-451M i J-451MM - str{qen. Ve} su bili proizvedeni kad su nam stigli mlazni avioni iz ameri~ke vojne pomo}i, {to nam govori da smo i{li u korak sa svetom - kaè Mirjana Novakovi} Muni{evi}. U postavci su i avion "utva 66" koji je proizvodila fabrika "Utva", jedna od na{ih najstarijih, zatim "kraguj" - proizveden u

46 primeraka, u fabrici "Soko" iz Mostara, "galeb G-2", {kolsko-borbeni avion, i danas leti kao oldtajmer. "Orao" se proizvodio od 1974. u saradwi sa Rumunijom. U pitawu je mlazni avion i u muzeju je prvi napravqeni, serijske proizvodwe 001. Muzej i napoqu ima izlo`ene letelice i vojnog i civilnog vazduhoplovstva. Najve}i eksponat je "karavela", avion JAT-a i prvi mlazni avion kori{}en kod nas u civilnom vazduhoplovstvu, od 1963. godine.

EKSPONATI KOJI SU PADALI SA NEBA

U muzeju je izlo`ba posve}ena NATO agresiji koja je naslovqena "Eksponati koji su padali sa neba". - To je jedan od najtragi~nijih doga|aja na{e skora{we istorije da je u zoru 21. veka napadnuta jedna suverena dràva. Ovde su delovi oborenih letelica, najpoznatiji je F117 - tu su levo krilo, kabina i oprema pilota. Izloèn je i deo ruskog raketnog sistema "neva" kojim je avion oboren tog 27. marta 1999. i on predstavqa jedini zvani~no oboren avion ovog tipa u svetu. U vitrini su delovi oborenog ameri~kog aviona F16, kao i kabina i deo repa. Orao naslikan na avionu zna~i da je wim pilotirao komandir eskadrile, a slova ozna~avaju bazu Avijano iz koje je poleteo. Na wemu je pilotirao Dejvid Goldfajn, koji }e kasnije postati komandant ameri~kog vazduhoplovstva. Kabina je pala u blizini sela Naku~ani kod [apca, a prona{ao ju je me{tanin i od we napravio ku}icu za psa. Izloène su i dve bespilotne letelice iz NATO agresije - ameri~ki predator i francuski „kreserel“. Na postoqu je tomahavk, navode}i projektil koji leti 450 km/h, ima domet od 1.000 km i nikad ne proma{uje ciq. Ovaj izloèni je pao prvog dana NATO agresije na aerodrom La|evci. Nije eksplodirao, pukao je pri padu - kaè Mirjana Novakovi} Muni{evi}. M. T.

MOZAIK

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Na poslu }e ova nedeqa za vas biti puna izazova, ali svaki od wih uspevate da prevazi|ete. Timski rad je kqu~an i tek sada otkrivate koliko vam je neka osoba sa kojom radite va`na i dragocena. Finansije su vam pod kontrolom, ali biste mogli malo da pripazite na novac. Mogu}a su lepa porodi~na okupqawa. U qubavi, ose}ate malu dosadu, kao da ste zapali u neku rutinu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Nedeqni horoskop vam je u znaku qubavi, romanti~niji ste nego ikada i ~eznete za vi{e fizi~ke bliskosti. U prevodu, ne mo`ete da skinete ruke s partnera, i to vam oboma prija. Nova strast u vezi bila je ba{ ono {to vam je potrebno, i pred vama je sjajan period za u`ivawe. Na poslu imate dovoqno vremena da sve postignete, {to prija va{em samopouzdawu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Ova nedeqa je za vas u znaku nervoze koju izaziva nestrpqewe! Morate da donesete neku odluku, ali previ{e toga zavisi od drugih qudi, a ne od vas, i to vam podi`e tenziju. Kada je qubavni `ivot u pitawu, kritikujete sebe bez potrebe. Odli~na vam je nedeqa za investicije jer su zvezde na va{oj strani po pitawu novca. Najsre}niji dani bi}e vam ponedeqak i petak.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Povedite ra~una {ta jedete ove nedeqe, vrlo su mogu}i problemi sa stomakom. Nikako vam sada ne treba takva komplikacija, pa budite vrlo oprezni. Kada je qubav u pitawu, imate neki problem, ne{to ste zameriili partneru, ali ne znate da li }e se uvrediti ako mu ka`ete. Iskren razgovor je najboqi put ka re{ewu! Budite iskreni prema svima, pa i prema sebi.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Potpuno vladate i situacijom, i emocijama, nakon prethodne nedeqe koja vam je bila turbulentna. Ose}ali ste stres koji je izazivao burne reakcije, ali sada ste smireni i mo`da shvatate da bi nekome trebalo da se izvinite. Blizanci koji nisu trenutno u vezi dobijaju nalet pozitivne energije i `eqe za upoznavawem novih qudi. Zvezde vam ka`u da je odli~an period za novu qubav!

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Nikako vam se ne radi ove nedeqe, va{ avanturisti~ki duh pun kreativnosti je prevladao, i `elite da se istrgnete iz svih okova kako biste radili ono {to vam prija. Pazite se, na poslu uradite sve {to morate. Ispuni}e vas ako se bavite nekom kreativnom aktivno{}u s partnerom, makar to bilo i samo isprobavawe novih recepata u kojima }ete zajedno u`ivati.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Sjajan period za novac, bukvalno vam kapqe sa svih strana! Postoji i prilika da zaradite jo{ vi{e, i to uz pomo} neke osobe koju ste davno poznavali, a nedavno se vratila u va{ `ivot. Planirate i lep provod s prijateqima i ose}ate da sve zavisi od vas, pa potra`ite pomo} pre nego {to se "udavite" u obavezama i organizaciji. Na qubavnom planu sve ide kako treba.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Imate neke obaveze u privatnom `ivotu koje prete da vas "progutaju", i odvla~e vam fokus od va`nih stvari na poslu. Razgrani~ite kada se ~ime bavite, ina~e je mogu}e da napravite gre{ku na oba poqa! U qubavi, neka zanimqiva osoba se raspituje za vas, {to }e vas pomalo iznenaditi. Da li ste spremni da joj pru`ite {ansu? Neka va{e srce odlu~i!

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Neobi~na nedeqa za vas. Zapo~iwete je nekako istro{eni, ni{ta vas ne inspiri{e, i to ose}aju i qudi oko vas. Mogu}i su problemi na poslu jer se ponekad jednostavno pitate, ~emu sve ovo? Ali ne brinite, Lavovi, za samo par dana dobijate novu energiju i bi}ete kao novi! U qubavi, nekada je boqe pre}utati sitnicu nego dozvoliti da ona eksplodira u veliki problem.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Nedeqni horoskop kaè da }e vam jedan telefonski poziv izvrnuti svet naglava~ke! Saznajete ne{to neobi~no i niste sigurni {ta da radite sa tom informacijom. Ona vam ne pravi problem, ne ugroàva vas, ali vas zbuwuje i zbog toga je potrebno da popri~ate s nekim kome verujete. U qubavi, zapeli ste oko neke sitnice i nikako ne moète da se dogovorite s partnerom {ta da radite daqe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Potrebna vam je podr{ka, bilo da je od prijateqa, porodice ili partnera. Znate za {ta ste sve sposobni, ali kada vas obaveze sateraju u }o{ak, kao da je potrebno da vas neko jo{ malo pogura i kaè vam da vi to moète. Ne oklevajte da svoje brige podelite s drugima, samo tako }e vam biti lak{e i nedequ }ete okon~ati uspe{ni i sre}ni! Oduìte se partneru romanti~nom ve~erom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Prole}e je u vama probudilo èqu za promenama, stra{}u i avanturom. Preispitujete se, da li imate dovoqno tih uìvawa u ìvotu? Isplanirajte putovawe s partnerom, dajte sebi malo odu{ka, ina~e }ete biti iscrpqeni od silnih obaveza kojima se ne nazire kraj. Mogu}e su glavoboqe, pa ograni~ite sebi vreme koje provodite pred ekranom. Najboqi dani bi}e vam utorak i nedeqa.

Gde biste zavr{ili kada biste iz Srbije iskopali tunel pravo kroz sredi{te Zemqe? Da li ste se ikada zapitali gde nas vodi put kroz sredi{te Zemqe? Evo odgovora... Vrlo zanimqiva internet stranica www.antipodesmap.com,

omogu}ila je korisnicima da otkriju gde bi se na{li kada bi iz bilo kog mesta na planeti iskopali tunel kroz sredi{te Zemqe. Naime, stranica prikazuje

ta~nu lokaciju koja je dijametralno suprotna va{em stajali{tu, odnosno va{ antipod. Na primer, ukoliko biste rupu po~eli da kopate u Argentini, prokopali bi sebi put do Kine. Da biste zavr{ili na Havajima, polazna ta~ka bi morala da bude Bocvana. A iz bilo kog dela Srbije, put preko sredi{ta Zemqe vodi u beskraj ju`nog Pacifika, hiqadama kilometara isto~no od Novog Zelanda. Koordinate mesta na kom biste zavr{ili, prema ovom interesantnom programu, su: -44.024323, -158.923426 (44° 1' 27.6" S, 158° 55' 24.3" W) "Sami ste u vodi koja je prili~no hladna", upozorava sajt. M. T.

OBI^AJ U MANASTIRU TRONO[A

Vekovni plamen ratarskih sve}a U manastiru Trono{a se jo{ od prve polovine 19. veka beleì obi~aj jedinstven u svetu – paqewe ratarskih sve}a. Obi~aj je zaìveo na Vavedewe 1843, po zavr{etku izrade ikonostasa hrama. Od tada, svake godine na Veliki ~etvrtak, me{tani okolnih sela od sakupqenog voska manastiru prilaù dve sve}e visoke po dva metra, u pre~niku 20 santimetara i te{ke po 50 kilograma. Jednu sve}u prilaè narod Jadra, a drugu narod Ra|evine. Uz poseban obred, u molitvenom hodu i uz zvuke manastirskih zvona, narod ih na rukama donosi u svoju svetiwu. Ispred ikonostasa, s desne strane Carskih dveri, postavqa se jadarska sve}a, a sa leve strane ra|evska sve}a. Na Veliki ~etvrtak one se zapale i gore do slede}eg Velikog ~etvrtka, kada se zamewuju novim sve}ama. U jadarskom kraju prilog za izlivawe ratarskih sve}a – vosak, daruju me{tani sela: Korenita, Tr{i}, Kostajnik, Kozjak. Za ra|evsku sve}u prilo`nici su Zaja~a, Gorwa Borina, krupawska sela. Na Veliki ~etvrtak, idu}i ka Trono{i povorka na trenutak zastane tik ispred manastira, kod kapele Svetog Pantelejmona i ~esme devet Jugovi}a. Na taj na~in ukazuje se pijetet prema korenima, sopstvenom duhovnom i nacionalnom bi}u, prema opredeqewu ustanovqenom na Kosovu 1389. godine. Da nasle|e srpske pro{losti kroz vekove odoleva i u Jadru svedo~i i predawe da je ~esma devet Jugovi}a podignuta godinu dana pre Kosovske bitke. Manastir Trono{a nekoliko puta je stradao kroz vekove. Posledwi put je do temeqa spaqen u Drugom svetskom ratu, 1941, u naletu nema~ke Kaznene ekspedicije na Podriwe. Natpis uklesan na kamenoj plo~i prona|enoj tokom posleratne obnove kapele Svetog Pantelejmona, potvr|uje da je kosovsko predawe, kao deo nacionalnog zaveta, navek ìvo: „Ova zadu`bina Jugovi}a iz 1388. godine, obnovi se 1721. godine, za vreme anhimandrita Metodija”. Ratarske sve}e se zatim unose u portu, gde ih do~ekuju igumanija,

Sedam vekova trajawa, 2017. godine, zaokru`io je manastir Trono{a

êsma devet Jugovi}a sestrinstvo manastira i arhimandrit. Okupqeni ih uvijaju u belo platno, ukra{avaju cve}em, a potom, u sve~anoj litiji, ratarske sve}e se odnose oko manastirske crkve, zadu`bine kraqa Dragutina Nemawi}a i kraqice Kataline. Kraq Dragutin, naàlost, nije stigao da zavr{i Trono{u. Umro je 1316. godine, a gradwu manastira dovr{ila je wegova supruga, ugarska princeza Katalina. Ra|awe nove podriwske svetiwe oglasila su crkvena zvona na dan Hristovog ro|ewa, na Boì}, 1317. godine. Iako je kitwasta Trono{a u svojoj duhovnoj lepoti opstala samo jedan vek nakon izgradwe (prvi put je poru{ena u napadu Turaka u 15. veku), vera Podriwaca nije uga{ena. Prva obnova manastira usledila je na Boì} 1599, pa svetiwa ubrzo postaje sedi{te crkvene prepisiva~ke delatnosti. Sredinom 18. veka manastir u podno`ju Trono{ke planine postaje kolevka najzna~ajnijeg kwièvnog spomenika toga doba, „Trono{kog rodoslova”, dela nepoznatog autora, ~iji je prepis na~inio 1791. godine, jeromonah Josif Trono{ac, saradnik i pomaga~ arhimandrita Stefana Jovanovi}a. Svedok tradicije prilagawa ratarskih sve}a u Trono{i bio je i Vuk Karaxi}, koji je prva slova nau~io u ovom manastiru. Upravo uz zalagawe arhimandrita Stefana, potowi reformator srpskog jezika svoja prva interesovawa za pismenost i nauku iskazao je upravo u Trono{i. R. N.

ZRAVQE Jetra je ìvotno vaàn organ u na{em telu koji ima brojne va`ne funkcije za organizam poput sinteze proteina i stvarawa molekula koji su va`ni za probavu. Jetra je najve}a `lezda u telu i najvi{e se povezuje sa detoksikacijom ili ~i{}ewem organizma od {tetnih supstanci. S razlogom se naziva centralnom laboratorijom organizma jer se u jetri odvija veliki deo metabolizma ugqenih hidrata, proteina i lipida, kao i proces detoksikacije. Wen posao je da izme|u ostalog, stvara crvena krvna zrnca, podiè krvni pritisak skladi{ti gvo`|e. Kada do|e do bolesti jetre neki od tih mehanizama vi{e ne ispuwavaju svoju funkciju, pa mogu da stvore velike pote{ko}e za ceo organizam. Osim terapije za odre|ene bolesti jetre, mogu}e je koristiti i prirodne lekove za jetru. BOLESTI JETRE I KAKO IH RE[AVATI Bolesti jetre se pri po~etku obi~no pojavquju bez jasnih i intenzivnih simptoma koji se ponekad pripisuju drugim bolestima. Naj~e{}e bolesti jetre su vezane uz metabolizaciju i {tetne supstance. Tako osobe koje preterano konzumiraju kafu, alkohol i cigarete, imaju prekomernu telesnu teìnu, dijabetes ili previ{e koriste neke lekove poput paracetamola i hormonskih kontraceptiva, imaju ve}i ri-

rhiju u }em, taranaaqa qice

nije mro anapruina. iwe na `i}, asta epoakon {ena vera Prva e na brzo epinom o`ju kovnog {kog au791. Trorhia. awa io je lova ravo faskog a za praR. N.

Doma}a kujna

RECEPT

]UFTICE BEZ MESA POTREBNO JE: n 400 g kuvane leblebije n 1 glavica brokolija, 1 jaje n 30 g bra{na n 30 g izrendanog sira n 3 ka{ike maslinovog uqa n 1 ka{i~ica belog luka n 1 ka{i~ica suvog per{una n So i biber po ukusu.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 27

PRIRODNI LEK ZA JETRU:

Hrana, ~ajevi i biqe koje moè pomo}i u detoksikaciji zik od razvoja bolesti. Promene prvenstveno po~iwu da se doga|aju kod stolice i urina, a prikaz bolesti jetre je i ùtica, odnosno, promena boje koè koja postaje ùta. PRIRODNI LEK ZA JETRU Osim lekova za konkretne bolesti, postoje i brojni prirodni lekovi za jetru koji se mogu koristiti ~ak i kada nije utvr|ena bolest jetre. Razlog tome je va`na uloga ovog organa koga bi bilo korisno i pametno odràvati zdravim. Prirodno ~i{}ewe jetre posebno se preporu~uje osobama koje konzumiraju ve}e koli~ine analgetika, alkohola, cigareta i nezdrave i masne hrane. Prvi korak je prvenstveno izbacivawe {tetnih supstanci poput alkohola, prekomerne koli~ine lekova, cigareta i masne hrane. Promena ishrane moè da u~ini veliku razliku kada je u pitawu zdravqe jetre, a pre svega je potrebno izbaciti prènu i masnu hranu, kao i hranu bogatu

aditivima i konzervansima. NAJBOQA HRANA ZA JETRU Postoji nekoliko dobrih namirnica koje mogu da budu prirodan lek za jetru. Beli luk – pomaè telu da izbaci toksine stvaraju}i enzime, ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Citrusi, ananas i |umbir – bogati su vitaminom C i sna`ni su antioksidansi koji omogu}avaju jetri da brè apsorbuje {tetne supstance iz organizma. Cvekla – bogata flavonoidima i pomaè u radu jetre. Lisnato zeleno povr}e - bogato je hlorofilom, prirodnim sastojkom koji je odli~an za izbacivawe toksina iz krvi. To su blitva, zelena salata, keq, spana}, kupus, brokoli i karfiol.

Hladno ce|eno maslinovo uqe – odli~na je zamena za rafinisana uqa u ishrani, uz to ima za{titnu ulogu krvnih sudova i jetre. Osim zdravih namirnica, postoji nekoliko ~ajeva koji su poznati kao dobri "~ista~i" organizma, a koji se mogu konzumirati kao prirodan lek za jetru. Na ovoj listi se nalaze: zeleni ~aj i ~aj od nane, ~aj od maruqe ili macine trave, ~aj od |umbira, ~aj od masla~ka, ~aj od korena ~i~ka. S. G.

Kako se izboriti sa napadima panike uzroci su u na{em na~inu ìvota “Epidemija” panike koju imamo je civilizacijski problem ~iji su uzroci u na{em na~inu ìvota, kaè psihoterapeut Nikola Krsti}. On poredi iskustvo takvog na~ina ìvota sa “àbom koja se polako kuva u vodi”. “Deo re{ewa je identifikacija i artikulacija na{ih doìvqaja, iskustava, svega onoga {to nemamo kome da kaèmo, ili {to nemamo vremena da kaèmo”, rekao je Krsti}. Obja{wava da su napadi panike i cela grupa anksioznih poreme}aja “vrh ledenog brega”, a qudi koji zbog toga do|u na terapiju ~esto imaju “automehani~arski” pristup – pitaju da im se samo “re{e” napadi panike pa da se “vrate napoqe, u tu trku koja je zapravo dovela do panike”. Krsti} kaè da se vi{e od 30 odsto stanovni{tva suo~ava sa napadima panike, a da veliki

procenat qudi koji dolaze na terapiju – mo`da ~ak i polovina – dolazi upravo zbog tog neprijatnog problema. “Kod nas sve ~e{}e qudi tra`e pomo} terapeuta ili psihijatra, mislim da je to dobar trend”, kazao je on. Poja{wava da napetost na po-

slu ili {koli mo`e biti u vezi sa napadima panike, ali da trema ili nervoza nisu isto {to i takav napad. Krsti} ka`e da je pani~ni napad gotovo nemogu}e neprepoznati, i da ve}ina qudi pomisli da su dobili sr~ani udar. “To je stawe vrlo intenzivnog

straha da umiremo ili da }emo poludeti, jer se manifestuje jakim telesnim simptomima”, rekao je on i navodi kao simptome – lupawe srca, znojewe dlanova, ose}aj kao da ne mo`ete da udahnete. Tako|e, napadi panike naj~e{}e se javqaju bez vidnog uzroka, rekao je on: “Napad panike se prosto desi, sna|e nas”. Me|utim, treba imati na umu da je napad panike, mada je neprijatan, potpuno bezopasan, ka`e Krsti} i dodaje da nije lo{e da se u trenutku napada podsetimo da je to jedno stawe koje }e pro}i. “Moj savet je da probate da uspostavite kontakt sa telom. Mu{karci ili devojke da urade nekoliko sklekova ili ~u~weva, ako imate nekog, dobacujte se jastukom… Ne{to {to }e da nas ‘vrati u telo’, da nas vrati u ose}aj”, kazao je on. M. T.

PRIPREMA: Brokoli operite i isitnite. Leblebije ocedite iz konzerve i isperite pod mlazom vode. U kipu}oj vodi kuvajte ih zajedno 2 minuta, pa dobro ocedite. U ~iniju istresti polovinu brokolija i leblebije. Sastojke grubo izgwe~ite viqu{kom, pa dodajte bra{no, umu}eno jaje, sir, beli luk, per{un, so i biber, te ostatak smese. Sve zajedno dobro izme{ajte da se lepo sjedini. Od smese mokrim rukama oblikovati }uftice. U tigawu zagrejte uqe na kome }ete pr`iti }uftice, 3-5 minuta sa svake strane. Nakon {to }uftice porumene, poslu`ite ih s omiqenim prilogom ili prelivom.

Keq se smatra jednom od najzdravijih i najhranqivijih biqnih namirnica koje postoje. Sadrì sve vrste korisnih jediwewa. Keq je ~lan porodice kupusa, a listovi mogu da budu zeleni ili qubi~asti, glatkog ili kovrxavog oblika. Ima ukupo 33 kalorije, 6 grama ugqenih hidrata (od kojih su 2 vlakna) i 3 grama proteina. Keq sadrì vrlo malo masti, ali veliki deo masti u wemu je omega-3 masna kiselina koja se zove alfa linolenska kiselina. KEQ I ANTIOKSIDANTI Keq je prepun mo}nih antioksidanata poput kvercetina i kemferola. To ukqu~uje beta-karoten i vitamin C, kao i razne flavonoide i polifenole. Antioksidanti su supstance koje pomaù u suzbijawu oksidativnog o{te}ewa slobodnih radikala u telu.

Keq VITAMIN C Keq je odli~an je izvor vitamina C. Vaàn antioksidant rastvorqiv u vodi koji sluì mnogim vitalnim funkcijama u }elijama tela. Keq ima mnogo vi{e vitamina C od drugog povr}a, sadrì oko 4,5 puta vi{e od spana}a. HOLESTEROL Keq moè da pomogne u smawewu holesterola. Holesterol ima mnoge va`ne funkcije u telu. Na primer, koristi se za proizvodwu ù~nih kiselina, koje su supstance koje po-

maù telu da vari masti. Jetra pretvara holesterol u ù~ne kiseline, koje se zatim osloba|aju u digestivni sistem kad god pojedete masni obrok. BETA - KAROTEN êsto se tvrdi da je keq bogat vitaminom A, me|utim, on je zapravo bogat beta-karotenom, antioksidansom koji telo moè da pretvori u vitamin A. MR[AVQEWE Keq ima nekoliko svojstava koja ga ~ine hranom pogodnom za mr{avqewe. Ima veoma malo kalorija, ali i daqe pruà zna~ajnu koli~inu koja bi trebalo da vam pomogne da se ose}ate sito.

28 ^etvrtak 5. maj 2022. 2020. ^etvrtak 10. decembar

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 BIV[I POQOPRI[TETNA SUSEDNA MESTO GDE UZDR@A- KUBANSKI DEO VREDNI SO SUMPO- SREDSTVA REKA VATI SE OD SKAKA^ PRE\ENOG KOMBINAT RASTE SLOVA ZA MOZAK, AZBUKE UVIRE U NE^EGA PUTA UVIS, BEOGRAD KISELINE NARKOTICI MORE HAVIJER (SKR.)

SREDSTVO ZA DEZINFEKCIJU

RUSKI RE@ISER, SERGEJ

UJEDIWENE NACIJE (SKR.)

SEOSKA ULICA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

23. SLOVO STANOVNIK AZBUKE POLARNIH OBLASTI

SUMPOR GR^KI BOGATA[I U STAROJ TURSKOJ

PODMI]ENO NADZEMNI DEO DRVETA, DEBLO

RADNI^KI FUDBALSKI KLUB (SKR.) PRI^EST

JUG 25. I 11. SLOVO AZBUKE INDUSTRIJSKABIQKA

ARTIQERIJSKO ORU\E KREMA ZA CIPELE

ZADWA PO[TA (SKR.)

PRVI I TYRE]I VOKAL

ERBIJUM DVORAC, ZAMAK (LAT.)

SUSEDNA SLOVA BIV[I FUDBALER, KARSTEN

BESPLODNOST (GR^.) KOJI JE VELIKIH O^IJU, OKAT

NATRIJUM

VOJVOSPOSOB\ANSKI NOST PESNIK, ^OVEKA DA KAROQ RASU\UJE KOLIBA OD DASAKA TESLA

STAROGR^KI PESNIK

SNI

STARIJI STONOTENISER ENERGIJA HARANGOZO

OREGON I]IVOJE ODMILA PRILI^NO TE[KO RVA^KI KLUB

MERA ZA PAPIR

U TOJ MERI KELVIN

CRNOGORSKI POP PEVA^ SA SLIKE SEVER

TEMPERATURA OSTRVO U JADRANSKOM MORU

POJAS TROPSKE KLIME

KORALNO OSTRVO

STANOVNICI TRSTENIKA BILIJARSKI [TAP, TAK

POKOJNI AMERI^KI GLUMAC HADSON

SLATKA TE^NOST IZ VO]A

POND REOMIR MAJSTORI ZA LIMARIJU

KONOBARI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 GRAM VRSTA FRANRASPASTI CUSKOG SE (O NE^EM U ROMANA (MN.) OKOVIMA)

BIV[A MABIQKA IZ PORODICE FRANKALU\ERI ONO [TO KEDONSKA STANOVNIK @ABQAKA PRILI^NO CUSKI NEODREISKQUVODA SUV ISTRE SLIKAR, ^ENI IZ \ENO KOJI NANESE ENERGIJA RUKOMESRPSKI [AHOVSKI TA[ICA, MORIS MANASTIRA PLAVE]I NOVINAR BJELICA INDIRA

ORGANIZACIJA UDRU@ENOG RADA (SKR.)

KANDIDATI ZA NEKI POLO@AJ (LAT.) OSOBINA ONOG [TO JE STRMO REOMIR

POQSKI PISAC WEMCEVI^

TETKA ODMILA GRAD U FRANCUSKOJ

ME[AVINA TE^NOSTI VR[ITI OBRED KA\EWA MESTO KOD KUMANOVA VARO[ICA PESMA GRUPE „PARNI VAQAK“ IRIDIJUM JEVREJSKI NAZIV ZA BOGA 9. I 4. SLOVO AZBUKE

KOJI IZRA@AVA PREZIR

AUSTRIJA

Sr Gl pski as

GR^KO SLOVO

1 2 3 4 5 6 7

TANTAL VRSTA MORSKE RIBE NATRIJUM

MESTO KOD ZAJE^ARA SEVER

AMERI^KA MANEKENKA HITERTON ARGON STARORIMSKI NOV^I]I ETVE[

OLAKO ZARA\IVAWE

Sr Gl pski as

CRVENO@UT

AMPER

ULICA (SKR.) DVA ISTA VOKALA

BIV[I SRPSKI TENISER SA SLIKE BIV[I NEMA^KI FUDBALER, RIKEN BIV[I SRPSKI FUDBALER, \OR\E VELIKA GRUPA HEMIJSKIH JEDIWEWA

TEKST PREVODA FILMA

IZRASTAWE NISKA PLANINA U BOSNI

STARIJA AMERI^KA GLUMICA, MARLEN

KRDO, ^OPOR (MN.)

ELEKTRON

STARIJI (SKR.)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

GR^KA ENGLESKI NARODNOFIZI^AR, OSLOBOISAK DILA^KA VOJSKA

Skandinavka 1: VODORAVNO ASEPSOL, U[]E, POTKUPQENO, S, STABLO, J, RFK, TOP, FJ, ZP, AI, IMALIN, ER, NM, NA, ATEKNIJA, IJON, DA[^ARA, SVEST, ROK, TRSTENI^ANI, OR, ARAK, OTE[KO, TOLIKO, T, SERGEJ ]ETKOVI], P, IST, KELNERI, LIMARI Skandinavka 2: VODORAVNO G, OUR, NEKI, DORASTAWE, STADA, ASPIRANTI, UL, URSIN, STRMOST, TETA, VIKTOR TROICKI, LENS, LARS, RASTVOR, SOLI, KANAREVO, E, UHVATI RITAM, RI\, ADONAJ, TA, PREZRIV, ERIN, A, RGOTINA, ASI, KSI, [I]AREWE Ukr{tenica: VODORAVNO [KOLSKA NASTAVA, NIKOLA KOPERNIK, ALESANDRO VOLTA, LA, TJA, LEA, KP, INI, DRAGOR, MOE, CINK, IRAN, AKSL, ANDRES INIJESTA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Sistem obuke u {kolama, 2. Poqski astronom (1473-1543), 3. Italijanski fizi~ar (17451827), 4. Simbol lantana - [ta }e{! - Srpska tv-voditeqka Ki{ - Kilopond (skr.), 5. Drugi, ostali - Re~ica koja te~e kroz Bitoq - Izumrle ptice sa Novog Zelanda, 6. Sjajan, beo metal - Dr`ava u Aziji - Figura u umetni~kom klizawu, 7. [panski fudbaler, igra za „Barselonu“. USPRAVNO: 1. Mala {nala, 2. Biv{i predsednik MOK-a, lord Majkl, 3. Stare mere za te`inu - Velika reka u Aziji, 4. Italijanska rok grupa - Simbol kriptona, 5. Fotografija na providnom materijalu - Oznaka za energiju, 6. Gr~ki admiral, Konstantin, 7. Akademsko kulturno dru{tvo (skr.) - Mere za povr{inu zemqe, 8. Narodnooslobodila~ki rat (skr.) - Grad u Belgiji, Gent, 9. Italijanski fudbalski trener, Lui|i, 10. Jedna strana sveta Oznaka za jug, 11. Grad u Francuskoj - Prvi i drugi vokal, 12. „Australian National Line“ (skr.) - Jedan merni sistem, 13. Osobina onog koji je vitak, 14. Horsko pevawe bez instrumenata.

ZANIMQIVOSTI U oktobru 2016. godine tim nau~nika je po prvi put nakon nekoliko vekova sklonio mermernu polo~u za koju se tradicionalno veruje da pokriva grobnicu Isusa Hrista. Preliminarni nalazi su potvrdili da su, nakon vekova o{te}ivawa, uni{tavawa i vi{e rekonstrukcija okolne crkve Groba Gospodweg u jerusalimskom starom gradu, delovi grobnice i danas prisutni. Najpo{tovanije mesto u hri{}anskom svetu - grobnicu - ~ini kre~wa~ko postoqe - mesto na koje je prema Bibliji poloèno Hristovo telo nakon skidawa sa krsta, koje je isklesano od zida pe}ine. Najkasnije 1555. godine, a najverovatnije i vekovima ranije, ovo postoqe je prekriveno mermernom oblogom, da spre~i hodo~asnike da lome delove stene i odnose ih kao suvenire. Kada je u no}i 26. oktobra 2016. godine mermerna obloga uklowena, prvi rezultati ispitivawa tima za konzervaciju pokazali su samo jedan sloj materijala ispod. Istraìva~i su neprekidno radili narednih 60 sati. Tokom rada je otkrivena je jo{ jedna mermerna plo~a koja je na povr{ini imala urezan krst. Do no}i 28. oktobra, samo nekoliko sati pre nego {to je grobnica trebalo da bude ponovo zape~a}ena, otkriveno je da je originalna kre~wa~ka grobnica netaknuta. "Apsolutno sam zadivqen. Kolena mi se malo tresu jer ovo nisam o~ekivao", rekao je tada Fredrik Hibert, arheolog Dru{tva National Geographic. "Ne moèmo da kaèmo 100 odsto, ali vidqivo je da se lokacija grobnice nije mewala tokom vremena", dodao je. Pored toga, istraìva~i su potvrdili postojawe originalnih kre~wa~kih pe}inskih zidova unutar Edikule, svetili{ta koje je izgra|eno u 19. veku iznad grobnice.

DA LI JE OVO ZAISTA BIO HRISTOV GROB?

Iako arheolozi ne mogu da tvrde da je grobnica otkrivena u Crkvi Svetog groba mesto sahrane Jevrejina poznatog kao Isus iz Nazareta, postoje indirektni dokazi koji sugeri{u da su identifikaciju tog mesta izvr{ili

êtvrtakêtvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 29 dio dominaciju rimske dràvne religije na mestu koje po{tuju hri{}ani. Prema Jevseviju, episkopu Cezareje, rimski hram je sravwen sa zemqom, a iskopavawa ispod wega otkrila su grobnicu isklesanu u steni. Vrh pe}ine je odse~en da bi se otkrila unutra{wost, a oko wega je sagra|ena crkva. Crkvu su potpuno uni{tili Fatimidi 1009. godine, a ponovo je obnovqena sredinom XI veka. Iskopavawa unutar crkve Groba Gospodweg tokom XX veka otkrila su ostatke onoga za {ta se veruje da je Hadrijanov hram i zidova prvobitne Konstantinove crkve.

NAU^NICI SU PRE NEKOLIKO GODINA OTVORILI GROBNICU ISUSA HRISTA:

MESECI RESTAURACIJE, DECENIJE STUDIJA

[ta znamo o najsvetijem mestu u hri{}anskom svetu? Da li je to zaista Hristov grob? U potrazi za odgovorom na ovo pitawe, nau~nici su 2016. godine otvorili grobnicu u crkvi Groba Gospodweg. Do kakvih saznawa su tada do{li? predstavnici cara Konstantina, nekih 300 godina od Hristove smrti. Najraniji izve{taji o Isusovoj sahrani poti~u iz Jevan|eqa, prve ~etiri kwige Novog zaveta, za koje se veruje da su sastavqene decenijama nakon Hristovog raspe}a, oko 30. godine nove ere. Izve{taji dosledno opisuju kako je Hrist sahrawen u grobu isklesanom u kamenu, na zemqi{tu koje je pripadalo Josifu iz Arimateje, bogatom Isusovom sledbeniku. Arheolozi su u oblasti oko Jerusalima identifikovali vi{e od hiqadu takvih grobnica isklesanih u stenama, ka`e arheolog Xodi Magnes. Svaka od ovih

Sklawawe mermerne plo~e sa grobnice za koju hri{}ani veruju da je u woj bio sahrawen Isus Hrist porodi~nih grobnica sastojala se od jedne ili vi{e pogrebnih komora sa ni{ama za sme{tawe pojedina~nih tela. "Sve to je u skladu sa onim {to znamo o tome kako su bogati Jevreji sahrawivali svoje mrtve u vreme kada je `iveo Isus", ka`e Magnes. "Ovo, naravno, ne dokazuje da je doga|aj bio istorijski. Ali ono {to nam govori jeste da su izvori za Jevan|eqa bili upoznati sa ovom tradicijom i ovim obi~ajima sahrawivawa."

IZVAN GRADSKIH ZIDINA

Jevrejska tradicija je zabrawivala sahrawivawe unutar

gradskih zidina, a Jevan|eqa preciziraju da je Isus sahrawen van Jerusalima, blizu mesta wegovog raspe}a na Golgoti. Nekoliko godina nakon Hristove smrti i vaskrsewa, zidine Jerusalima su pro{irene, sme{taju}i tako Golgotu i obli`wu grobnicu unutar grada. Kada su Konstantinovi predstavnici stigli u Jerusalim oko 325. godine nove ere da lociraju grobnicu, qudi su im navodno ukazali na hram koji je izgradio rimski car Hadrijan oko 200 godina ranije. Istorijski izvori sugeri{u da je Hadrijan dao da se izgradi hram iznad grobnice kako bi potvr-

Grobnica je nekoliko dana od otvarawa bila ponovo zape~a}ena originalnom mermernom oblogom i ne}e biti ponovo otvarana vekovima ili ~ak milenijumima. "Arhitektonska konzervacija koju sprovodimo treba da traje zauvek", kaè Moropulu. Pre nego {to je ponovo zape~a}ena, napravqena je obimna dokumentacija o povr{ini stene. Arheolog Martin Bidl, koji je objavio studiju o istoriji grobnice 1999. godine, veruje da je jedini na~in da se zaista sazna ili razume za{to qudi veruju da je ba{ ovo grobnica za koju Biblija kaè da je u wu poloèno Isusovo telo, je da se pa`qivo pregledaju podaci prikupqeni prilikom otkrivawa grobnog mesta i zidova pe}ine. "Povr{ine stene moraju se sa najve}om pa`wom, u najmawu ruku, posmatrati kako bi se na{li tragovi grafita", kaè Bidl, navode}i da su druge grobnice od velikog zna~aja u tom podru~ju prekrivene urezanim krstovima i natpisima na povr{inama. Konzervatori su ~istili i dokumentovati svaki pedaq Edikule jo{ najmawe pet meseci nakon otvarawa grobnice, prikupqaju}i vredne podatke koje }e nau~nici prou~avati godinama u poku{aju da boqe razumeju poreklo i istoriju jednog od najsvetijih mesta na svetu. S. G.

Da li su besmrtne meduze zaista besmrtne? Besmrtne meduze koriste poseban mehanizam kojim uspevaju da "prevare" smrt

}i no{ene strujama, zato mnogi nau~nici sumwaju da su razlog rasprostrawenosti ove vrste brodovi. Meduze se pri~vr{}uju za trupove ili ulaze kroz balastnu vodu unutar broda i {ire se po celom svetu.

Na meduze moète nai}i u morima {irom sveta. One su jedne od najstarijih ìvotiwa sa vi{e organa i nastawuje na{u planetu 500 miliona godina. Postoje razli~ite vrste meduza, ali jedna od najzanimqivijih je besmrtna meduza. Turritopsis dohrnii je vrsta bez maksimalnog ìvotnog veka.

DA LI SU ZAISTA BESMRTNE?

KAKO SE HRANE?

^ak i besmrtne vrste moraju da jedu. Wihove regenerativne sposobnosti nemaju mnogo veze sa wihovom ishranom. Meduze imaju samo jedan otvor na telu kroz koji se odvija sva prerada hrane. Po{to meduze nemaju mozak i srce, ~itav proces hrawewa je mnogo pasivniji u pore|ewu sa drugim `ivotiwama. Ishrana besmrtnih meduza sastoji se od plankto-

na, ikre, larvi i drugih si}u{nih morskih stvorewa. One ne traè hranu aktivno, ve} je hvataju pipcima. Ti isti pipci mogu da oslobode smrtonosne koli~ine otrova koji moè da ubije plen pre nego {to ga progutaju. Neke ve}e meduze mogu da love i ìvotiwe poput ra-

kova i ribe, pa ~ak i drugih vrsta meduza.

ODAKLE DOLAZE?

Veruje se da besmrtne meduze dolaze iz Pacifika, ali se sada `ive u toplim tropskim morima i okeanima {irom sveta. Do nekih od ovih mesta nije mogle sti-

Turritopsis dohrnii tehni~ki nisu besmrtne, ali ni ne umiru. Najjednostavnije obja{wewe je regeneracija, vrsta procesa kojije najbliì pojmu besmrtnosti u na{em ìvotiwskom carstvu. Kada besmrtna meduza nai|e na opasnost ili {ta {to joj ugroàva ìvot (glad, promena temperature), ona se vra}a u fazu polipa. To je jedinstveni mehanizam koji se naziva transdiferencijacija i omogu}ava ovoj meduzi da "prevari" smrt i ostane ìva. Novo telo je genetski identi~no prethodnom, ali je i daqe novo. To je ne{to kao kada bi leptir nebrojeno puta mogao ponovo da se vrati u ~auru, pa ponovo iza|e iz we kada pro|e opasnost. R. N.

SPORT

10.maj decembar ^etvrtak 5. 2022. 2020.

Joki}evo nikada du`e leto - odmor, kowi, Srbija i najve}i ugovor u istoriji svetske ko{arke Zavr{io je sezonu ve} u aprilu ispadawem u prvoj rundi plej-ofa od Golden Stejta sa 4-1, a ne}e se vratiti na parket pre 19. oktobra kada je zakazan po~etak nove NBA sezone. Vi{e od pet meseci }e Nikola Joki} imati da se potpuno odmori nakon gotovo nadqudskih napora u posledwe tri godine tokom kojih je odigrao gotovo svaki susret. U plej-ofu ove godine je tokom pet me~eva postizao prose~no 31 poen, 13,2 skokova i upisivao 5,8 asistencija. Bio je najefikasniji igra~ u plej-ofu, ali nije mogao sam da iznese sav teret. I dok ~eka da verovatno bude progla{en za MVP drugu sezonu zaredom, ve} uveliko planira dugo leto, verovatno najdu`e posledwih godina. "@elim da budem uz svoju porodicu, prijateqe i kowe, da se opustim. Nadam se da }u imati leto bez stresa i da }u se vratiti spreman za sezonu", istakao je Joki}. Pojasnio je i da li bi potpisao novi petogodi{wi supermaksimalni ugovor sa Denverom. "Voleo bih, ali ne odlu~ujem o tome. Ako je ta ponuda na stolu, naravno da }u je prihvatiti. Zaista mi se dopadaju i organizacija i qudi koji rade ovde. U dobrim sam odnosima sa svima, imamo ne{to {to gradimo, i dobar mi je ose}aj povodom toga."

Novi ugovor o kom }e se pregovarati i koji }e biti potpisan tek u toku jula, kada NBA propisi to i dozvoqavaju, done}e Joki}u ~ak 254 miliona za pet godina i bi}e to najve}i ugovor u istoriji ko{arke. O~ekuje se da kao i pro{le godine Joki} iskoristi vreme da se odmori, verovatno putuju}i po Crnoj Gori, Italiji i Srbiji, gde je pratio svoje kowe iz ergele "Dream catcher". Uostalom wegovo grlo "Amy del duomo" slavilo je 24. aprila na beogradskom hipodromu u trci pod nazivom "Udru`ewe vinogradara i vinara Sveti Trifun - Dolovo". O~ekuje se da Joki} prati kowe na mnogim hipodromima {irom Srbije kao {to je to bilo i pro{le godine, kada su mnogi iskoristili priliku da se slikaju sa jednim od najpoznatijih Somboraca. Srpski ko{arka{ }e verovatno leto provesti u Somboru, a sada }e imati i dovoqno vremena da se posveti porodici. Ipak, ~itava Srbija }e sa nestrpqewem ~ekati odluku da li }e igrati za reprezentaciju Srbije na predstoje}em Evropskom prvenstvu od 1. do 18. septembra. Joki} je propustio prethodnu reprezentativnu akciju (kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre) kada je za ne{to vi{e od godinu dana odigrao ~ak 110 me~eva. Ipak, ovog puta se o~ekuje da bi

faktor Svetislav Pe{i} mogao da prevagne, ba{ kao {to je to bio slu~aj u Indijanapolisu 2002. godine kada je ubedio Vlada Divca da zaigra za Jugoslaviju koja je kasnije postala prvak sveta. Podsetimo, pro{le godine je 16. juna Joki} odlu~io da napi{e slede}u poruku. „Na moju veliku àlost, ovo je trenutak kada moram da saop{tim da i pored ogromne èqe, nisam u mogu}nosti da nastupam za reprezentaciju. Jednostavno, stawe mog tela iziskuje duè odsustvo sa terena radi oporavka. To je stav i sugestija kluba i jedna neminovnost koju moram da prihvatim. Ube|en sam da momci i bez mene imaju kvalitet da naprave rezultat koji }e nam svima doneti mnogo radosti“, izjavio je Nikola Joki} za Tawug. Ovog puta je situacija znatno druga~ija, jer je i razmak izme|u dve sezone znatno ve}i. Dragan Tarla}, direktor ko{arka{ke reprezentacije, podelio je ne{to vi{e detaqa. "Posetom na{im igra~ima u SAD na-

VELIKA TUGA: PREMINUO ^UVENI KO[ARKA[ JUGOPLASTIKE, ZVEZDE I PARTIZANA

Tu`an dan za srpsku i balkansku ko{arku Jedan od najtrofejnijih ko{arka{a biv{e Jugoslavije Zoran Sretenovi} preminuo je, javqaju beogradski mediji. Sretenovi} je ro|en 5. avgusta 1964. u Beogradu, a obele`io je ~itavu jednu eru ovda{we ko{arke i bio jedan od najzaslu`nijih za klupske uspehe Jugoplastike, kada je osvajala evropske trofeje, kao i za uspehe reprezentacije Jugoslavije. Igrao je kao plejmejker za Crvneu zvezdu, Jugoplastiku, Bamberg, Olimpik Atnibi, Partizan, Borovicu, Radni~ki i Stal Ostrov. Posle igra~ke karijere kao trener je vodio Budu}nost, @elezni~ar, Igokeu, Vojvodinu, @elezni~ar iz In|ije, Starograd Gdanski, Kosalin i i Stal Ostrov. Klupski {ampion Evrope bio je tri puta, sa Jugoplastikom od 1989. do 1991, ~etiri puta je osvojio prvenstvo Jugoslavije, dvaput kup SFRJ, jednom Kup Nema~ke, jednom Kup SR Jugoslavije, a sa reprezentacijom na{e zemqe je dvaput bio prvak Evrope, 1991. u Italiji, te 1995. u Gr~koj.

Zoran Sretenovi}, iz doba kada je harao terenima goplastike i ^ikago Bulsa, ka`e da su za ~etiri meseca preminula dva sjajna ~oveka. U ~etvrtak je umro Zoran Sretenovi}, ~uveni igra~ Crvene zvezde, Jugoplastike i Partizana, a nakon Dina Ra|e, wegova smrt je pogodila i Kuko~a. "Pa {ta je ovo, odlaze samo dobri qudi. Pre ~etiri meseca Goran Sobin, a sad Zoran Sretenovi}. To je bio ~ovek kojeg nije bilo te{ko voleti. Super osoba, super saigra~, razumeli smo se od prvog dana. Wega je grad Split voleo kao da je ro|en u wemu. Kao igra~, uvek je bio po-

Kuko~a pogodila smrt srpskog asa: Split ga je voleo kao da je tu ro|en ^uveni hrvatski ko{arka{ te{ko je podneo smrt nekada{weg saigra~a iz Jugoplastike. Toni Kuko~, nekada vedeta Ju- Toni Kuko~

Dino Ra|a

dre|en ekipi. Kada bi timu dobro i{lo on ne bi ni {utirao, a pogodio je toliko va`nih {uteva. Bio je duhovit tip, beogradski mangup krcat zezatorskim trikovima", rekao je Kuko~. Kuko~ je bio deo Jugoplastike od 1985. do 1991. Godinu kasnije mu se u Splitu prikqu~io popularni Sreta. Iste godine 1985. stigao je i Dino Ra|a, koji je oti{ao 1990. i kao i Kuko~, bio je prijateq sa Sretenovi}em. "Posledwih {est meseci su postali takvi da me je strah da se javim na telefon. Koliko dobrih qudi i prijateqa je oti{lo. Sreto mi je bio kao brat. U ono doba smo bili cimeri i provodili smo najvi{e vremena zajedno. U prvom redu je bio ~ovek. Zaje*ant od glave do pete. Taj ni sekunde nije bio ozbiqan osim kad je igrao. A kad je igrao, kompjuter u glavi. Taj je znao sve {ta treba u svakom trenutku. Bio je pravi plej koji je drào uzde jedne mo}ne ekipe i svi su ga oboàvali. Mu*a kao diwe, odbrana za primer, a i kad bi dao dva ko{a, igrao je odli~nu utakmicu. Kakva je to glava bila. Druè moj, neka ti je laka zemqa", napisao je Ra|a. Sretenovi} je u ~etvrtak preminuo od posledica sr~anog udara, a od wega se oprostio i Ko{arka{ki savez Srbije, koji je izrazio sau~e{}e porodici. N. R.

stavqamo kontakte i razgovore sa kandidatima za reprezentaciju. Ovaj boravak u Americi je deo na{ih redovnih aktivnosti koje }e se u danima pred nama nastaviti sa igra~ima, kako u zemqi tako i u inostranstvu. Posetili smo prvo mladog Alekseja Poku{evskog u Oklahomi, bili gosti familije Joki} i proveli nekoliko dana u Denveru, zatim smo se u Atlanti dru`ili sa Bogdanovi}em i Bjelicom, da bismo boravak u SAD zavr{ili u Dalasu sa Bobanom Marjanovi}em. Ostvarili smo tako|e veoma zna~ajne kontakte sa wihovim trenerima i generalnim menaxerima koji }e nam biti od velike pomo}i za sve izazove koji nas o~ekuju u budu}nosti", naveo je Tarla}. Ovo }e leto potencijalno zauvek izmeniti sliku o Joki}u, koji mo`e jo{ jednom da bude heroj. Ili ne. N. R.

Mitrovi}eva proslava nakon rekorda izazvala haos na tribinama Do{ao, oborio rekord i izazvao "zemqotres". Aleksandar Mitrovi} je 2. maja 2022. godine u{ao u istoriju i svetskog fudbala, oborio jedan od najteìh rekorda, a nakon {to je u drugom minutu sudijske nadoknade po drugi put loptu ubacio u gol Lutona za ukupnih 7:0 usledili su momenti za ve~nost. Naime, Mitrovi} je svojim 43. golom na najlep{i mogu}i na~in stavio ta~ku na jedno od najlep{ih ve~eri u istoriji Fulama – sedam golova u mreì Lutona, potvrda titule {ampiona êmpion{ipa, i na koncu oboren rekord od 42 gola iz sezone 1992/1993. Otuda i ne iznena|uje prava eksplozija radosti na tribinama nakon {to je Mitrovi} po drugi put na me~u naterao golmana gostiju da vadi loptu iz mreè, a atmosferu je dodatno "zapalio" sam Mitrovi} skidawem dresa i dolaskom ispred tribine sa navija~ima kluba sa Krejven kotixa.

Najlep{e vesti iz Italije, Sini{a Mihajlovi} iza{ao iz bolnice Ovo su svi ~ekali. Trener Bolowe Sini{a Mihajlovi} iza{ao je iz bolnice „Sant Orsola“, u kojoj je bio hospitalizovan 29. marta zbog borbe sa leukemijom. Analize su pokazale odli~ne rezultate i Sini{a sada mo`e da se vrati svakodnevnim obavezama. Kako prenose italijanski mediji, Mihajlovi} je na putu za Rim kako bi proveo nekoliko dana sa porodicom. Nakon toga vrati}e se u Bolowu, gde }e nastaviti sa trenerskim poslom. Podsetimo, Mihajlovi} je krajem marta po drugi put hospitalizovan zbog bitke sa leukemijom i po drugi put izlazi kao pobednik. Tokom perioda u bolnici podr{ka mu je stizala sa svih strana sveta, a igra~i Bolowe su svaki uspeh posve}ivali treneru, sa kojim su konstantno bili u kontaktu. Posledwi od mnogobrojnih gestova bio je kada su se fudbaleri okupili ispred bolnice i zapevali pesmu za Mihajlovi}a.

SPORT

VAJDA NIJE DUGO ÊKAO, NAKON NOVAKA ZAPOÊO NEOÊKIVANU SARADWU

Slovak ima novi posao Marjan Vajda, dugogodi{wi trener Novaka \okovi}a i jedan od najzaslu`nijih za uspon najboqeg tenisera sveta, vratio se „belom sportu“. On je, naime, „pod svoje kute“ uzeo 47. tenisera sveta, Aleksa Mol~ana. Wega su kamere snimile kako sa 24-godi{wim Slovakom trenira u Bratislavi. Podse}amo, Vajda je sa \okovi}em radio od 2006. godine do 2017, nakon ~ega je usledila jednogodi{wa pauza pre nego {to je 2018. ponovo stao uz \okovi}a i pomogao mu da do|e do tri grend slem turnira. Iako saradwa jo{ uvek nije zvani~no potvr|ena ni sa jedne od dve strane, jasno je da Vajda nema nameru da se povu~e i da jo{ uvek nije rekao posledwu re~ kada je tenis u pitawu. S. G.

NAJMRA^NIJI TRENUTAK U ISTORIJI TENISA:

Godi{wica napada na Moniku Sele{ Najstra{nija scena na teniskim terenima vi|ena je pre ta~no 29 godina – 30. aprila 1993. u Hamburgu jugoslovenska teniserka Monika Sele{ ubodena je kuhiwskim no`em tokom me~a ~etvrtfinala WTA turnira. Po~inilac zlo~ina bio je Ginter Parhe, opsednuti navija~ [tefi Graf, kako je policija kasnije utvrdila. On je odmah li{en slobode, a u pauzi izme|u gemova dotr~ao je do terena i zatim ranio 19-godi{wu teniserku. Sele{, koja je u tom trenutku igrala protiv Bugarke Magdale-

je neverovatnih devet grend slem titula. Posle divqa~kog napada nema~kog navija~a osvojila je jo{ jedan GS – Rolan Garos 1996. godine. Posle napada mere bezbednosti na teniskim me~evima su povi{ene, a na narednom Vimbldonu igra~i su sedeli le|ima okrenuti ka sudijama tokom pauza izme|u gemova, kada je Monika i napadnuta. Sele{ je potom izjaviqivala da su te mere bezbednosti bile „kozmeti~ke“ i da su{tinski nisu doprinele vi{em nivou sigurno-

ne Malejeve, zadobila je ranu duboku ~etiri centimetra i odmah je prevezena u bolnicu. Fizi~ki se Sele{ ose}ala dobro posle nekoliko nedeqa, ali su psiholo{ke posledice neverovatnog {oka trajale do kraja karijere. Nema~ka policija je posle istrage utvrdila da je napada~ bio psihi~ki neuravnote`en i da je motiv za wegov napad bila `eqa da se [tefi Graf vrati na prvo mesto liste najboqih teniserki sveta. Parhe je u i{~ekivawu su|ewa proveo {est meseci u pritvoru, a potom je tokom su|ewa utvr|eno da je psiholo{ki nesposoban i osu|en je na dve godine uslovne kazne uz obavezno le~ewe. Dotad, Monika Sele{ se etablirala kao „~udo od deteta“ i pre svog 20. ro|endana osvojila

sti igra~ica. Nikada vi{e nije nastupala na turnirima u Nema~koj, a zbog te odluke je, izme|u ostalog, propustila i zavr{ni masters 2001. godine. [tefi Graf je posetila Moniku dok je bila u bolnici. WTA je predloìo da Sele{ bude na prvom mestu WTA liste tokom oporavka zbog napada, ali ta odluka nikada nije usvojena. Monika Sele{ u svojoj autobiografiji pi{e da se druge teniserke nisu sloìle sa tim, uz izuzetak Gabrijele Sabatini, koja ju je podràvala. Ostalih 16 teniserki koje su glasale, bile su protiv. Graf nije bila prisutna tokom glasawa. Posle napada Sele{ nije igrala dve godine, a tokom oporavka razvila je probleme sa depresijom i poreme}aj ishrane. N. R.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 5. maj 2020. 2022. 31

„Velika zagonetka Novak \okovi}“ Povodom biografije „Novak \okovi} – Ceo ìvot u ratu“ autora Danijela Mik{a, nema~ka {tampa o srpskoj teniskoj zvezdi pi{e da je on velika zagonetka te da kwiga nudi malo odgovora te postavqa jo{ vi{e pitawa. „U prvoj sveobuhvatnoj biografiji superzvezde Novaka \okovi}a na nema~kom jeziku, autor Danijel Mik{ opisuje nezaustavqivi sportski uspon ~oveka koji je polarizovao kao niko drugi wegovog faha – i to ne samo od odbijawa da se vakcini{e protiv korona virusa. Nijedan teniser nije duè na prvom mestu na svetskoj rang listi od Srbina ro|enog 1987. Samo [panac Rafael Nadal je sa 21 titulom osvojio vi{e grend slemova od \okovi}a. Srbin vodi ve}inu ostalih statistika. A ipak je Novak \okovi} narodni heroj samo u Srbiji. Izvan svoje domovine retko osvaja srca navija~a. Ova kwiga govori i o stalnoj borbi autsajdera \okovi}a protiv establi{menta kantri kluba, koju oli~avaju wegovi veliki protivnici Roxer Federer i Rafael Nadal“ pi{e na portalu izdava~ke ku}e. Autor Danijel Mik{ (1980.) je biv{i reprezentativac Nema~kog teniskog saveza, radi kao novinar, diplomirao je sport i zavr{io {kolu novinarstva, a u svojoj kwizi prati \okovi}a od detiwstva u Jugoslaviji razorenoj gra|anskim ratom do trijumfa na terenima Melburna, Pariza, Vimbldona i Wujorka. Uvod u ovu biografiju (238 stranica) po~iwe 16. januara 2022. u Melburnu doga|ajem koji je poznat celom svetu i koji autor naziva „najspektakularnijom porazom \okovi}a“. I pita se: Ko je taj ~ovek koji polarizuje ne samo teniski svet 2022? Mik{ navodi da „skoro svaka li~nost koja se pojavquje u ovoj kwizi isti~e izuzetne sposobnosti \okovi}a: nije to ose}aj za lopticu, niti je to tehnika. To je wegov stav. To je disciplina. To je wegova mentalna snaga. To je to {to wegove protivnike baca na kolena. I to su oru`ja s kojima \okovi} kre}e na turnire u svom sasvim li~nom ratnom pohodu.“ Pa tako i prolog pod naslovom Maj 2016. Kopanik po~iwe citatom Xorxa Orvela: „Sport je kao rat, samo bez oru`ja“. Kwiga „Novak \okovi} – Ceo ìvot u ratu“ iza{la je iz {tampe 22. marta, ali recenzije jo{ uvek stiù. Povod za najnoviju recenziju koju je sada objavio Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) je verovatno i to {to je Boris Beker, nema~ka teniska ikona i biv{i trener \okovi}a u petak u Londonu osu|en na dve ipo godine zatvora, od kojih najmawe polovinu mora da provede iza re{etaka – ali i po~etak Masters turnira u Madridu na kojem u~estvuje i prvi na svetskoj rang listi. „To mi je slomilo srce. On je dugogodi{wi prijateq, bio mi je

trener tri godine, on mi je blizak i neko ko je mnogo doprineo mom uspehu. Kao prijateq, veoma sam tuàn. Nadam se da }e Beker preìveti to vreme i da }e, kada iza|e iz zatvora, mo}i da ìvi svoj ìvot“, rekao je \okovi} u nedequ u Madridu, a prenose mnogi nema~ki mediji. On je tako|e izrazio nadu da je 54-godi{wak „dobro u pogledu svog mentalnog zdravqa jer }e to biti najteì deo“. Pod naslovom – Zagontena teniska zvezda: Ko je Novak \okovi} – FAZ pi{e: „[ta je sa Novakom \okovi}em? Svet tenisa ~esto

Mik{ opisuje \okovi}ev teniski `ivot veoma efektno, ali ne ba{ duboko, smatra FAZ i nastavqa: „Trebalo je analiti~ki razjasniti slede}a pitawa: Da li je nesklonost mnogih navija~a prema \okovi}u razumqiva? Mo`da to nije samo zbog wegovog nastupa, ve} i zbog na~ina igre? Kako se mo`e objasniti da Srbin pridaje veliki zna~aj po{tenim i prijateqskim gestovima, a onda ipak vre|a i quti mnoge druge?“. Magazin Fokus je svojom ~itaocima ~ak ponudio deo kwige i to onaj koji se bavi \okovi}evim zdravqem

sebi postavqa ovo pitawe. Prvo na po~etku wegove profesionalne karijere, kada se Srbin stalno àlio na sitne bolove u te{kim situacijama i pravio medicinske pauze, da bi odmah potom nastavio da igra kao mladi teniski bog. Ili u trenutnoj fazi, u kojoj \okovi} uporno odbija da se vakcini{e protiv korone i radije ne u~estvuje na velikim turnirima kao nedavno u SAD.“ Autor ~lanka Tomas Klem pi{e da je „svetski broj jedan nedavno svet tenisa stavio pred novu zagonetku. U polufinalu turnira u Beogradu, 34-godi{wak je izgubio odlu~uju}i tre}i set od Andreja Rubqova, sa neverovatnih 0:6. \okovi} je rekao da je wegov umor verovatno povezan sa bole{}u koju je preboleo prethodnih nedeqa. [ta bi to moglo biti?“ „To nas dovodi do kwige koja poku{ava da u|e u trag \okovi}evoj karijeri od srpskog klinca, koji je 1999. u pauzi izme|u NATO vazdu{nih napada dobijao lekcije tenisa, do rekordnog svetskog broja jedan sa svim usponima i padovima“, pi{e FAZ. „Svako ko malo zna o \okovi}u nau~i}e mnogo o wegovoj nezadrìvoj motivaciji, ìvotu i raznim za wega bitnim osobama. O tome da se Srbin bavi svojom profesijom sa ratni~kim mentalitetom pisalo se tako ~esto da je to postalo fraza.“ Ina~e, biografija pruà malo toga {to prevazilazi dosada{we znawe.

i isti~e da je poznanstvo sa srpskim lekarom bilo prelomno za karijeru tenske zvezde. „Novak \okovi} na po~etku karijere vaì za izuzetno talentovanog tenisera, ali i igra~a koji brzo odustaje. Pogotovo kada je poraz neminovan. Srbin je ovaj problem zaista stavio pod kontrolu tek 2010. Te godine uz wega se pojavio alternativni lekar sa Kipra srpskog porekla – dr. Igor êtojevi}. Mnogi qubiteqi Noleta verovatno znaju za tu pri~u, i scenu kada je lekar sa svojom ènom na Kipru gledao prenos me~a u kojom je \okovi} odjednom izgubio energiju, a komentator konstatovao da ima astmu. êtojevi} koji poznaje i kinesku tradicionalnu medicinu, kvantnu medicinu i biofidbek, odmah je pretpostavio da se radi o ne~eum drugom – organima za varewe. @eleo da sretne sa \okovi}em i to je uspelo 2010. u Splitu. Usledilo je nekoliko jednostavnih testova i êtojevi} je konstatovao da Novak ne podnosi pre svega gluten i mleko. „Za mnoge teze dokotora êtojevi}a nedostaje {iroka nau~na osnova i zato treba biti oprezan. Kod \okovi}a je to uspelo. Pre svega zato {to je êtojevi} u uspeo ne samo da dopre do tela Srbina, nego i do wegovog duha. A duh Novaka \okovi}a ne pomera samo planine, nego ~itave planinske vence“ zavr{ava magazin Fokus. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 5. 5. 2022.

MILO[ NINKOVI] KAO NEMAWA VIDI], SAMO MU JE ZVEZDA U MISLIMA:

Objasnio Australijancima koliko su crveno-beli veliki klub Nekada{wi as kluba sa Marakane prisetio se {ampionskih dana iz Qutice Bogdana i emocija prema voqenom kolektivu. Milo{ Ninkovi} ìva je fudbalska institucija ~ijim se ve{tinama i ume}u sa loptom posledwih godina dive navija~i u Australiji. Sa svojim Sidnejom osvajao je titule, igrao u Azijskoj Ligi {ampiona, a nedavno je australijskoj javnosti pri~ao o Crvenoj zvezdi i Srbiji. Poku{avaju}i da Australijancima objasni veli~inu, istoriju i tradiciju Crvene zvezde podsetio je na Nemawu Vidi}a i wegovu legendarnu izjavu - Nisam kao klinac sawao dres Man~estera ili Reala ve} dres Zvezde, kapitensku traku na ruci i gol Partizanu... - Kad sam bio de~ak, nikada nisam sawao da zaigram Barselonu ili Real, sawao sam samo da igram za Crvenu zvezdu i reprezentaciju Srbije. Velike zasluge za moju qubav prema Zvezdi pripadaju mom ocu. Tata je veliki zvezda{ i kao mali sam s wim gledao sve Zvezdine utakmice u Kupu {ampiona 1991. godine, kada smo osvojili titulu prvaka Evrope - otkrio je Milo{ Ninkovi} (37) gostuju}i u podkastu "My Football Passport". Jo{ kao fudbaler ûkari~kog imao je ponudu iz Qutice Bogdana, me|utim tada{wi gazda kluba sa Banovog Brda Aleksandar Mihajlovi} imao je druga~ije planove. - Dok sam kao tinejxer igrao za ûkari~ki, hteli su me i Zvezda i Partizan, ali u tom trenutku nisu mogli da plate obe{te}ewe od 1.000.000 dolara koliko je ûkari~ki traìo. Tada se javio Dinamo iz Kijeva... Imao sam samo 18 godina i mama je rekla da se ne slaè da idem tako daleko od ku}e. Posle {est meseci pozvali su me da do|em na pola godine, da vidim kako je, pa da odlu~im. îm sam do{ao, odu{evio sam se uslovima koje sam zatekao i rekao - to je to. Svoj san, igrawa za Crvenu zvezdu Milo{ Ninkovi} ostvario je nekoliko godina kasnije. I to u vreme velike besparice i turbulencija u klubu, kada je pod komandom trenera Slavi{e Stojanovi}a i igra~a poput Nenada Milija{a, Darka Lazovi}a, Dragana Mr|e, Nejca Pe~nika, Nikole Mijailovi}a, Dejana Kelhara, Save Pavi}evi}a, Abiole Daude, Marka Petkovi}a vratio titulu 2014. godine.

- Uvek sam sawao da igram za Zvezdu. Ali klub je u tim godinama bio u te{koj situaciji… Ba{ te{koj… Nije bilo sjajno ni kad sam do{ao, bio je to moj hrabar potez... Svi moji prijateqi u Beogradu su zvezda{i i govorili su mi da sam lud i da }u zavr{iti karijeru ako do|em u Zvezdu u tom trenutku. Ali, ja sam re{io u tom trenutku. Rekao sam dolazim da odigram jednu sezonu, da osvojimo prvenstvo i to je to. Uspeli smo, osvojili smo titulu posle {est godina i ostvario sam veliki san. Ba{ je bilo emocija tada, 50.000 qudi na stadionu je slavilo s nama. Prisetio se Milo{ Ninkovi} i igrawa za Srbiju na SP u Ju`noj Africi, odnosa sa selektorom Radomirom Anti}em, saigra~ima Nemawom Vidi}em i Dejanom Stankovi}em. - Posle 37 godina smo pobedili Nema~ku. To je bio neverovatan momenat u karijeri za mene. Ali, prethodni me~ protiv Gana sam bio na klupi. Izgubili smo 1:0. A po{to su mediji u Srbiji veoma o{tri kad se izgubi, odmah su svi pisali kako smo lo{i, kako }emo primiti ~etiri-pet komada od Nema~ke. Dva dana pred utakmicu, pri{ao mi je selektor Radomir Anti} i rekao: "Po~iwe{ protiv Nemaca". Uh… Pomislio sam u sebi: "Bo`e, jel ovo mogu}e? A, {ta ako stvarno izgubimo 5:0, a mene publika u Srbiji ne poznaje tako dobro kao druge igra~e, jer sam do tada karijeru proveo u Ukrajini? Ko zna kako }e tek da se oobru{e ako izgubimo... Dejan Stankovi} i Nemawa Vidi} su mnogo pomogli tada da se oslobodim tog pritiska. Na kraju, odigrao sam dobro tih 70 minuta... Pobedili smo i slavilo se u celoj Srbiji te ve~eri i dan posle utakmice - prisetio se Milo{ Ninkovi}. S. G.

KO JE BIO IVICA OSIM: [vabo, {ampion i velika legenda koju svet pamti Oti{ao je zauvek legendarni [vabo ili [traus sa Grbavice... Ivica Osim, ~uveni fudbaler i trener, preminuo je u 81. godini, a ostavio je neizbrisiv trag u svetu fudbala i zauvek }e se pamtiti. Tuàn dan za svetski fudbal… Oti{ao je zauvek legendarni [vabo ili [traus sa Grbavice, preminuo je u Gracu gde je i ìveo posledwih godina. Ivica Osim je ro|en u Sarajevu 6. maja 1941. godine, prakti~no je odrastao na Grbavici, gde je i po~eo sa igrawem fudbala u omladinskim kategorijama @eqezni~ara. Za prvi tim je 1959. godine na utakmici protiv Proletera iz Osijeka. U @eqi je proveo ~ak 11 godina, odigrao je 250 utakmica i postigao 95 golova. Tokom igra~ke karijere nastupao je jo{ za holandski Cvole, te francuske klubove Strazbur, Sedan i Valensijen. Nadimak [traus dobio je zbog plave kose. Za to vreme bio je nekarakteristi~no visok igra~, ali karakteristi~nog dugog koraka. Plenio je neverovatnom tehnikom i lako}om kojom je prelazio protivnike. Nastupao je i za reprezentaciju Jugoslavije, u dresu nacionalnog tima je upisao 16 me~eva uz osam pogodaka, ima osvojeno drugo mesto na Evropskom prvenstvu 1968. godine. U~estvovao je i na Olimpijskim igrama 1964. godine u Tokiju, kada je u pet odigranih utakmica postigao ~etiri gola. Igra~ku karijeru je zavr{io 1978. godine, posle ~ega je oti{ao u trenerske vode. Vodio je @eqezni~ar na po~etku trenerske karijere, osam godina je proveo na Grbavici, a bio je i selektor repreznetacije Jugoslavije. Sedeo je potom i na klupi Partizana, Panatinaikosa, [turma, Xef junajteda, da bi posledwi posao imao kao selektor Japana. Kao trener je veliki trag ostavio u Austriji, bio je dva puta zaredom prvak sa [turmom iz Graca (1998. i 1999), sa kojim je 1999. osvojio i Kup, a Superkup Austrije i te godine i 1998. Kup biv{e Jugoslavije osvojio je sa Partizanom 1992, trofej Kupa uzeo je i sa Panatinaikosom slede}e sezone, a Superkup Gr~ke 1993. Ipak, pored brojnih trofeja, pamti}e se trag koji je ostavio u fudbalu. Wegova, ~esto filozofska shvatawa fudbala, ali i ìvota su dragocena, jer su iskrena i uvek bila usmerena ka napretku. Popularni [vabo je 22. decembra 2016. godine progla{en za po~asnog predsednika Fudbalskog saveza BiH. Dobitnik je brojnih nagrada i priznawa, me|u kojima je i nagrada za ìvotno delo u Izboru najboqeg sportiste BiH u tradicionalnoj organizaciji "Nezavisnih novina" i Radio-televizije BiH. S. G.

Zvezdin niz od 5 godina bez poraza, napada Realov apsolutni rekord Fudbaleri Crvene zvezde nisu izgubili 92 utakmice kod ku}e u Superligi. Srpski prvak ne zna za poraz u Superligi na svom stadionu „Rajko Miti}“ pet godina. U impresivnom nizu vezali su ~ak 92 utakmice, od kojih su iz 84 duela iza{li kao pobednici, uz jo{ osam remija i uz impresivnu gol razliku 253:36. Fudbaleri Zvezde na ~ak 57 me~eva nisu primili pogodak, a niko od protivnika nije uspeo da vi{e od dva puta zatrese mre`u u jednom me~u na Marakani. ^eta Dejana Stankovi}a do kraja ove sezone, u pohodu na petu uzastopnu titulu, pred svojim navija~ima igra}e jo{ protiv ni{kog Radni~kog i Vo`dovca.

Zanimqivo i da trenutni u~inak crveno-belih nije klupski rekord, ve} im je potrebno da ne izgube na jo{ pet uzastopnih utakmica kako bi ga oborili.

Pored predstoje}a dva me~a protiv Ni{lija i "zmajeva", Zvezdi treba da ne izgubi na prva tri susreta kod ku}e na startu slede}e sezone kako bi nadma{ila klupski rekord od

96 utakmica bez poraza na Marakani u doma}em prvenstvu. Taj niz napravqen je u periodu od od 1998. do 2004. godine. Skoro 20 godina kasnije bi fudbaleri koji sada nose crveno-beli dres mogli da ispi{u novu stranicu klupske istorije. Sada{wi niz nepobedivosti na Marakani zapo~et je jo{ 30. aprila 2017. godine kada je savladana Vojvodina rezultatom 2:0. Sve je po~elo golom Gelora Kange, a u strelce se na tom me~u upisao jo{ i Sr|an Plav{i}. Od tada su u Qutice Bogdana stigle ~etiri {ampionske titule, vrlo je mogu}e da }e i peta zaredom. Zvezda je igrala pet grupnih faza evropskih takmi~ewa uz tri prolaska grupa,

igrala se i Liga {ampiona na Marakani, osvojena je dupla kruna posle decenije i po ~ekawa, sru{eni su brojni rekordi... Apsolutni rekord bez poraza na doma}em terenu u prvenstvenim utakmica je u vlasni{tvu Real Madrida, koji nije izgubio na 121 utakmici zaredom u {panskoj La Ligi. Da bi crveno-beli sru{ili i taj rekord, bi}e im potrebno vi{e od naredne sezone, pod uslovom da nastave ~udesnu seriju. U predstoje}oj sezoni (2022/2023) ne mogu da nadma{e "kraqevi}e", jer }e maksimalno odigrati 19 me~eva na svom terenu, 15 u liga{kom delu Superlige, plus jo{ najvi{e ~etiri u plej-ofu. N. R.