Srpski glas 5. oktobar

Australijanci

po~eli glasawe o pravima Aborixina

[irom Australije po~elo izja{wavawe u istorijskom referendumu o pravima Aborixina, ~iji ciq je da oni dobiju pravo glasa u Parlamentu.

Glasawe je otvoreno na brojnim mestima {irom Australije za gra|ane koji nisu u mogu}nosti da glasaju u danu referenduma, 14. oktobra.

Glasa~i }e mo}i da se izjasne o reformi koja bi prvi put u Ustavu priznala starosedela~ke narode.

Predlog nazvan „Glas” dao bi Aborixinima i ostrvqanima Toresovog moreuza pravo da budu pitani u parlamentu o merama dr`ave koje se na wih odnose.

Ankete su pokazivale da postoji podr{ke za taj predlog, ali kako se pribli`ava datum glasawa izgleda kao da vodi strana koja je protiv.

Oni koji su protiv predloga smatraju da bi ta reforma donela privilegije Aborixinima, prenosi AFP.

Glasa~ka mesta otvorena su ove nedeqe u saveznim dr`avama Novi Ju`ni Vels, Kvinslend, Ju`na Australija i na teritoriji glavnog grada Kanbere. Samo dan kasnije su otvorena u ostalim delovima zemqe.

Prema nedavnim anketama ne{to vi{e od 40 odsto glasa~a podr`ava predlog, dok je oko 60 odsto protiv. Nova anketa objavqena ove nedeqe ukazuje da ja~a tendencija za prihvatawe predloga, ali je i daqe u mawini.

Australijski Aborixini, ~iji preci su `iveli na kontinentu pre najmawe 60.000 godina, predstavqaju mawe od ~etiri odsto stanovni{tva.

Oni statisti~ki `ive kra}e i siroma{niji su od svojih sunarodnika, slabije su obrazovani, a prema statisti~kim podacima, ~e{}e se na|u u zatvoru nego ostali stanovnici Australije.

Centralna banka zadr`ala referentnu kamatnu stopu na 4,1 odsto

Australijska centralna banka (Reserve Bank of Australia) saop{tila da je odlu~ila da zadr`i referentnu kamatnu stopu na 4,1 odsto. Kako se navodi na sajtu RBA, inflacija u Australiji je pro{la vrhunac, ali je i daqe previsoka i osta}e na tom nivou jo{ neko vreme.

Nova guvernerka Centralne banke Mi{el Bulok prognozira da }e inflacija u zemqi i daqe padati i da }e se vratiti na `eqeni nivo – izme|u dva i tri odsto na kraju 2025. godine.

Rast australijske privrede bio je ne{to ve}i od o~ekivanog tokom prve polovine godine, ali visoka inflacija umawuje realne prihode, a rast potro{we doma}instava je slab, kao i investicije u stambene objekte.

RBA o~ekuje se da stopa nezaposlenosti u Australiji postepeno porasti na oko 4,5 odsto krajem slede}e godine.

U budu}nosti }e RBA mo`da dodatno poo{triti monetarnu politiku da bi se inflacija vrati na

`eqeni nivo, ali to }e i daqe zavisiti od podataka i procene rizika, navela je u saop{tewu guvernerka Bulok.

Toma Zdravkovi} dobio spomenik u Skadarliji

Spomenik srpskom kantautoru, umetniku i peva~u narodne muzike Tomi Zdravkovi}u otkrili su u Skadarliji ~lanovi wegove porodice zajedno sa Aleksandrom [api}em i predsednikom SDP Srbije Rasimom Qaji}em, koji je pokrenuo inicijativu za postavqawe spomenika.

Ceremonija otkrivawa spomenika otvorena je pesmom "Za Qiqanu, a Tomina supruga nije mogla da zustavi nalet emocija i suze.

"Toma je voleo ovaj grad i drago mi je da }e u Skadarliji dobiti spomenik. To je bilo jedno od wegovih omiqenih mesta," izjavila je nedavno Tomina supruga, Gordana.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

U Skadarliji je Zdravkovi} odr`ao i jedan od svojih posledwih nastupa, u okviru turneje "Opro{tajni koncerti", a spomenik }e se nalaziti u blizini kafane "Dva jelena" u Skadarskoj 28.

"Velika mi je ~ast da za vreme svog mandata prisustvujem ovom va`nom doga|aju i za Beograd i Srbiju. Toma je simbol jednog vremena, kulture i du{e srpskog naroda. Broj qudi koji se danas skupio pokazuje koliko je Toma va`an za Srbiju i duh srpskog naroda koji je on na sebi svojstven na~in uspevao da je prenese kroz svoje pesme", rekao je [api} prilikom otkrivawa i dodao da }e Skadarlija sasvim sigurno u budu}nosti biti prepoznata kao "Tomina ulica". Prisutnima se obratio i Rasim Qaji} koji se zahvalio i biv{im i sada{wim ~elnicima Grada Beograda jer su, kako je rekao, u jednoj transparentnoj atmosferi pomogli da se ispo{tuju sve zakonske obaveze, kako bi se realizovala inicijativa koju je podr`alo vi{e hiqada gra|ana Beograda, ali i mno-

go onih {irom Srbije, prenosi Tawug.

On je istakao da otkriveni spomenik slavi najpre velikog umetnika, tekstopisca, stvaraoca, pa tek peva~a, zna~ajnog za celu Srbiju ali i celi veliki prostor na kome je stvarao.

"Ovo je spomenik svim Brankama, Dankama Jelenama, Qiqanama, svim palmama na obali mora, svim prokletim nedeqama, kafanama, spomenik svim Tominim pesmama, tim vremenima, ali i Tomi Zdravkovi}u kao ~oveku", zakqu~io je Qaji}.

Inicijativu za postavqawe

spomenika Qaji} je podneo ta~no pre dve godine i dva dana. Tada je rekao da }e spomenik biti simbol jedne kulture u jednoj zemqi koja je nestala upravo 1991. godine kada je Toma preminuo, a da je Toma jedinstvena pojava, o ~emu govori i ~iwenica da su wegove pesme na isti na~in do`ivqavane od Triglava do \ev|elije. Spomenik je izliven u najstarijoj i najpoznatijoj beogradskoj livnici 'Jeremi}', a po vajarskom radu Katarine Tripkovi}. Kao {to je i trend u evropskim gradovima, spomenik }e biti u prirodnoj veli~ini, oko 180 centimetara visine.

GODINE SU SAMO BROJ: 104-godi{wa `ena sko~ila sa padobranom

@ena iz ^ikaga stara 104 godine nada se da }e biti sertifikovana kao najstarija osoba koja je ikada skakala s padobranom, posle tandem skoka u nedequ, kada se spustila na aerodrom u severnom delu Ilinoisa.

"Godine su samo broj", rekla je Doroti Hefner odu{evqenoj gomili neposredno nakon {to se spustila na aerodrom za padobrance u mestu Otava, na oko 140 kilometara od ^ikaga, pi{e ^ikago Tribjun, prenosi AP.

Hofner je prvi put skakala padobranom kada je imala 100 godina. U nedequ je ostavila svoja invalidska kolica u blizini aviona aviona a pomogli su joj da se popne stepenicama da se pridru`i drugima koji su ~ekali unutra da ska~u padobranom.

Kada je prvi put skakala padobranom, ka`e da je morala biti gurnuta iz aviona. Me|utim, u nedequ, pri~vr{}ena za instruktora sertifikovanog od strane Ameri~ke padobranske asocijacije, Hofner je insistirala da vodi skok sa visine 4.100 metara.

Rekord za najstarijeg svetskog padobranca u Ginisovoj kwizi rekorda u maju 2022. godine je postavila 103-godi{wa Linea Ingegard Lar{on iz [vedske.

Papa Frawa: Postoje na~ini da se blagoslove istopolne zajednice

Papa Frawa rekao je, odgovaraju}i na pitawa pet konzervativnih kardinala koji su tra`ili da poglavar Rimokatoli~ke crkve afirmi{e crkveno u~ewe o homoseksualnosti uo~i velikog sastanka na kojem LGBT+ katolici biti na dnevnom redu, da bi mogli da postoje na~ini da se blagoslove istopolne zajednice.

Vatikan je objavio pismo koje je papa uputio kardinalima 11. jula nakon {to je dan ranije od wih dobio pet pitawa o ovoj temi, prenosi AP.

U papinom pismu se sugeri{e da bi se mogu}nost za takve blagoslove mogla prou~iti "ako se ne me{aju blagoslov i sakramentalni brak". Vatikan smatra da je brak neraskidiva zajednica izme|u mu{karca i `ene i kao rezultat toga, dqugo se protivi gej brakovima.

Me|utim, ~ak je i papa Frawa izrazio podr{ku gra|anskim zakonima koji pro{iruju pravne beneficije za istopolne supru`nike, a katoli~ki sve{tenici u nekim delovima Evrope blagosiqaju istopolne zajednice bez kritike iz Vatikana.

Odgovor pape kardinalima, me|utim, ozna~ava preokret od trenutnog zvani~nog stava Vatikana.

U bele{ci sa obja{wewem iz 2021. godine, Kongregacija za doktrinu vere je otvoreno rekla da crkva ne mo`e da blagoslovi gej sindikate jer "Bog ne mo`e blagosloviti greh".

SPASAVAWE @IVOTA ILI INVAZIJA

O{tra polemika Ilona Maska i nema~kog ministarstva na Tviteru

Vlasnik platforme "X" (Tviter) Ilon Mask o{tro je kritikovao Nema~ku zbog finansirawa nevladinih organizacija koje spasavaju migrante na Mediteranu i prevoze ih do Italije, zbog ~ega je dobio brz i kratak odgovor nema~kog Ministarstva inostranih poslova: to se zove spasavawe `ivota.

"Da li je nema~ka javnost svesna ovoga?", pitao je Ilon Mask kada je na svojoj platformi X (Tviter) podelio video-snimak koji prikazuje humanitarne radnike kako spasavaju migrante iz ~amaca na Mediteranu.

Post koji je Mask podelio objavqen je sa naloga "Radio \enova", a, kako je navedeno uz snimak, na wemu je jedan od osam brodova nema~kih nevladinih organizacija koji kupe migrante sa Sredozemnog mora i prevoze ih do Italije.

"Ove nevladine organizacije subvencioni{e nema~ka vlada. Nadajmo se da }e Alternativa za Nema~ku (AfD) pobediti na izborima, da zaustavi ovo evropsko samoubistvo", napisano je uz snimak.

Nema~ko Ministarstvo inostranih poslova brzo je i kratko odgovorilo Masku direktno na platformi X, napisav{i da se to zove "spasavawe `ivota".

Mask je potom napisao da sumwa da nema~ka javnost podr`ava akcije nevladinih organizacija, koje, kako je istakao, kr{e suverenitet Italije.

"Dakle, zapravo ste ponosni na to. Zanimqivo. Iskreno, sumwam da ve}ina nema~ke javnosti ovo podr`ava. Da li ste sproveli anketu? Sigurno je kr{ewe suvereniteta Italije da Nema~ka transportuje ogroman broj ilegalnih imigranata na italijansko tlo? Li~i na invaziju", napisao je Mask.

O[TRA REAKCIJA ITALIJE

NA POMO] IZ BERLINA

Migracije su postale goru}a tema debata u Nema~koj uo~i izbora u pokrajinama Bavarska i Hesen, koji su na programu 8. oktobra, ali i u ~itavoj Evropi uo~i evropskih parlamentarnih izbora slede}e godine.

Nema~ka vlada levog centra potvrdila je ove nedeqe da finansijski podr`ava tri nema~ke nevladine organizacije koje deluju na Mediteranu, spasavaju migrante i prevoze ih do Italije.

Italijanska premijerka \or|a Meloni uputila je o{tro pismo nema~kom kancelaru Olafu [olcu rekav{i da je iznena|ena {to je Nema~ka donela takvu

odluku pre konsultovawa sa Italijom. Istakla je da takva odluka ohrabruje migrante iz afri~kih zemaqa da krenu put Evrope, {to pove}ava rizik od novih tragedija na moru i dovodi Italiju u te{ku situaciju.

MASK SE SVE ^E[]E ME[A U POLITIKU

Ilon Mask, vlasnik "Tvitera" i kompanije "Tesla", kojeg magazin Forbs rangira kao najbogatijeg ~oveka na svetu, u posledwe vreme se sve ~e{}e bavi politi~kim pitawima, a migracije su mu u fokusu interesovawa.

Mask je u ~etvrtak posetio granicu SAD sa Meksikom u Teksasu, kako bi se sastao sa lokalnim politi~arima i organima za sprovo|ewe zakona i, kako je rekao, "dobio nefiltriran pogled" na imigracionu situaciju u SAD. Obu~en u crnu majicu i sa crnim kaubojskim {e{irom na glavi, Mask je iz Teksasa pozvao na reviziju zakona o imigraciji u SAD.

Kurdski militanti uhap{eni u Istanbulu nakon bomba{kog napada u Ankari

Nekoliko sati nakon {to su kurdski militanti preuzeli odgovornost za bomba{ki napad na centar turske policije u Ankari, Turska je saop{tila da je uhapsila nekoliko kurdskih militanata u Istanbulu.

Dvojica napada~a detonirala su u nedequ bombu na ulazu u vladin kompleks u Ankari i u napadu su obojica poginula, raniv{i dva policajca. Zabrawena militantna organizacija Radni~ka partija Kurdistana (PKK) preuzela je odgovornost za ovaj napad, a nekoliko kurdskih militanata uhap{eno je Istanbulu. Ministarstvo odbrane Turske

je saop{tilo da su neposredno nakon napada pokrenuti vazdu{ni udari turske ratne avijacije na kurdske ciqeve u severnom Iraku u kojima je uni{teno 20 meta – pe}ine-skloni{ta i depoi koje koristi PKK.

Mnogi militanti su "neutralizovani", navedeno je u saop{tewu turskog Ministarstvo odbrane.

U posledwih nekoliko godina Turska je poja~ala vojnu akcije protiv PKK u severnom Iraku izvode}i operacije za koje ka`e da su sprovo|ene u okviru prava na samoodbranu iz ~lana 51 poveqe Ujediwenih nacija.

Ilon Mask

Nema~ke nevladine organizacije dovode spa{ene migrante u Italiju

SRAMNO I SKANDALOZNO PONA[AWE

SRPSKE AMBASADORKE U ZAGREBU

Tompus, vino i Jasenovac

Ambasadorka Srbije u Zagrebu Jelena Mili} ne prestaje da {okira, a najnoviji skandal priredila je tokom dana se}awa na `rtve Jasenovca. Za{to Milica Zavetnica tra`i

[efica srpske stranke "Zavetnici" Milica \ur|evi} Stamenkovski zatra`ila je wen opoziv, dovode}i u pitawe na~in na koji Mili}eva predstavqa na{u zemqu.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

MELBOURNE

zaboravi - ona ne istupa li~no, ve} predstavqa ~itavu Srbiju.

"Kada }e Vlada i Ministarstvo spoqnih poslova da opozovu ambasadorku u Zagrebu kako bi ova dr`ava sa~uvala bar minimum dostojanstva? Ili je ovo po va{em ukusu?", upitala je zato Milica Zavetnica premijerku Anu Brnabi} na dru{tvenoj mre`i Iks uz fotografiju ambasadorke sa tompusom.

A onda je, zatra`ila da reaguje i predsednik Aleksandar Vu~i}.

opoziv srpske ambasadorke u Zagrebu. Dosada{wi nastupi ambasadorke kao nevi|ena bruka za dr`avu Srbiju u celini.

Mili}eva je na funkciji ambasadorke Srbije od sredine novembra 2022. godine a postavqena je ukazom Predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, pi{e portal RT. Podsetimo, iz Hrvatske je samo tokom zlo~ina~kih vojnih akcija „Oluja“ i „Bqesak“ 1995. godine proterano vi{e od 250.000 Srba. U odnosu na popis iz 1991. u Hrvatskoj danas `ivi ~ak 400.000 Srba mawe nego pre rata. Da li Srbiju na ovako va`nom mestu mo`e „predstavqati osoba koja je diplomirala u svojoj {estoj deceniji“?

Kada je nekada{wa {efica Centra za evroatlantske studije Jelena Mili} avanzovala na funkciju ambasadorke Srbije u Hrvatskoj, u Zagreb je, ka`u, ponela dve ma~ke. Izgleda, me|utim, da se me|u wenim prtqagom na{ao i pun kufer skandala po kojima je se se}amo i iz Beograda, pa tako, Mili}eva, s koje god da je strane granice, ne prestaje da {okira.

Milici Zavetnici je, kao i uostalom ~itavoj javnosti, naime, zapala za oko jedna od najnovijih fotografija ambasadorke sa prijema za mitropolita Ruske pravoslavne crkve Ilariona koji je slu`io liturgiju za Svete novomu~enike jasenova~ke u Jasenovcu.

Veleposlanica Srbije se na doga|aju posve}enom stradawu `rtava usta{kog genocida nad Srbima, fotografisala kao na privatnoj `urci – malo joj je bila slika s ~a{om vina, pa je da za~ini, objavila i jednu sa sve tompusom u ustima.

[to je javni nastup mo`da prikladan za u~esnike rijalitija "Zadruga Elita", ali nikako za dan se}awa na jedno od najve}ih i naju`asnijih stradawa srpskog naroda.

Pre|a{wi poslodavac Mili}eve (NATO), nije poznat negovawu diplomatskog bontona, pa tako i ne ~udi weno ranije pona{awe. Sada je, ipak, u radnom odnosu sa dr`avom, pa je mo`da vreme da samu sebe upita - da li }e mewati karijeru, ili na~in na koji se predstavqa u javnosti?

Jer, dok je na funkciji ambasadorke - ne bi smelo to da se

ZBOG U^E[]A U RATU DEVEDESETIH:

"Pozivam Aleksandra Vu~i}a da iskoristi ustavna ovla{}ewa i razre{i Jelenu Mili}, ambasadorku Srbije u Hrvatskoj zbog wenog skandaloznog pona{awa na doga|aju posve}enom `rtvama Jasenovca, kada je po ko zna koji put, ugrozila ugled i dostojanstvo dr`ave Srbije", poru~ila je \ur|evi} Stamenkovski.

Zaista, nije ovo prvi put da Mili}eva svojim pona{awem skandalizuje i Srbiju, ali i zemqu doma}ina.

Skandal je bio i samo weno imenovawe. Dok su neki {alili kako se zemqa spasila NATO lobistkiwe "podmetnuv{i je" (jadnim) Hrvatima, drugi su odmah uvideli kakve opasnosti nosi davawe ambasadorske funkcije jednoj toliko kontroverznoj li~nosti.

"^ime se ona kvalifikovala za ovako odgovornu du`nost? Da li se preporu~ila dugogodi{wim lobirawem za ulazak Srbije u NATO, ili sramnim opravdavawem agresije 1999. godine, izjavom da je NATO bio prinu|en da interveni{e zbog nemogu}nosti da se na drugi na~in spre~e zlodela koja je Milo{evi}ev re`im ~inio. Da li je za ambasadora izabrana jer u javnim nastupima Rusiju karakteri{e kao dr`avu kojoj je interes nestabilnost balkanskog prostora", protestovala je tada koalicija NADA, iako ni prozapadni blok nije bio zadovoqniji pa je i Bojan Pajti} poru~io da "Srbiju ne mo`e predstavqati osoba koja je

diplomirala u {estoj deceniji".

alicije NADA nismo dobi li, ali, ve} pri samoj pre daji akreditiva, imali smo kratki "privju" budu}eg Mili}kinog mandata.

diplomatskim pravilima za ra zliku od kolega u diplomatiji koji uvek biraju neutralne boje i stajlinge, pred predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovi}em, pojavila ni mawe ni vi{e nego u ko{uqi leopard printa. Kombinaciju je za~inila jakom {minkom, zlatnim nakitom i upe~atqivim zlatnim kai{em.

su problem. Mnogo je ve}i razlog za brigu, pa i za opoziv to {to ona radi u Zagrebu.

se}ao stradawa tokom zlo~i na~ke akcije Oluja, Mili}eva se prisetila svoje posete Vukova ru. Objavila je fotografiju sa porukom iz kwige utisaka u kojoj

je napisala: "Nema re~i. Samoske `rtve. I ve~no po{tovawe". Za{to je u sred leta, osve`ila objavu od sedmog marta, i to ba{

Isto kao {to nam je nejasno,

ska oluja", Tu|manovog ministra Mate Grani}a, u isto vreme dok je u Beogradu predstavqan film Grani} je poznat i po tome {to je potvrdio da su 7. avgustapali srpsku izbegli~ku kolonuvine, a potom izmislio da meta "nisu bili civili, ve} delovi

da, toliko bila fascinirana wegovim likom i delom, da nijetra`i da joj potpi{e primerak

Samo dve i po godine zatvora za zagreba~kog silovateqa

U~e{}e u ratu sud proglasio kao olak{avaju}u okolnost i umesto pet do 15 godina zatvorske kazne, presudio duplo ni`om od najni`e kazne predvi|ene zakonom.

Silovateq i takozvani hrvatski braniteq (54) dobio je nerazumno malu kaznu od

dve i po godine zatvora za silovawe }erke svoje neven~ane supruge.

U obrazlo`ewu nepravosna`ne presude @upanijskog suda u Zagrebu navodi se da je "u domovinskom ratu u~estvovao od 1991. do 1995, da je nosilac Spomenice Domovinskog rata i medaqe Oluja".

U~esnici rata u Hrvatskoj, naime, i daqe su povla{}eni i kod izricawa sudskih presuda za po~iweno krivi~no delo, tako i u ovom slu~aju gde je mu{karac, osu|en na duplo ni`u od najni`e kazne predvi|ene zakonom.

Ova presuda izazvala je reakcije javno-

sti i pravnih stru~waka, koji smatraju da to {to je neko bio braniteq ne sme biti olak{avaju}a okolnost pri dono{ewu presude za po~iwena krivi~na dela.

Ina~e, zakonom je predvi|eno da se za silovawe bliske osobe mo`e dobiti zatvorska kazna od pet do 15 godina zatvora.

UN: posle egzodusa u Nagorno-Karabahu ostalo od 50 do 1.000 Jermena

Misija Ujediwenih nacija u Nagorno-Karabahu saop{tila da je nakon egzodusa u kojem je u posledwih nekoliko dana iz tog regiona pobeglo vi{e od 100.000 Jermena ostalo samo od 50 do 1.000 pripadnika jermenske etni~ke zajednice.

U saop{tewu objavqenom na sajtu UN nakon nedeqne misije koju je vodio stalni koordinator UN u Azerbejxanu zajedno sa drugim visokim zvani~nicima agencije, navedeno je da u gradu Stepanakertu nije bilo znakova o{te}ewa javnih zgrada.

„Misija je bila pogo|ena na~inom na

koji je lokalno stanovni{tvo iznenada napustilo svoje domove i patwom koju je to iskustvo moralo izazvati”, saop{tio je tim UN, navode}i da od me{tana sa kojima su razgovarali nisu ~uli informacije o slu~ajevima nasiqa nad civilima nakon najnovijeg prekida vatre. Tim UN je od lokalnih sagovornika saznao da je izme|u 50 i 1.000 etni~kih Jermena ostalo u regionu Nagorno-Karabaha.

Dodaje se da je tim UN primetio da vlada Azerbejxana vr{i pripreme za obnavqawe odre|enih komunalnih i zdravstvenih usluga u gradu Stepanakertu.

SLU^AJ TRAMPOVOG CARSTVA NEKRETNINA

Biv{i predsednik SAD na su|ewu za finansijske prevare

Biv{em ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu i wegovoj porodi~noj kompaniji po~elo je su|ewe u Wujorku po optu`bi za finansijske prevare, koje bi moglo naneti veliku {tetu wemu i wegovom "carstvu" nekretnina. Zavr{eno je izno{ewe uvodnih izjava, a Tramp poru~uje da tu`iteqka poku{ava da mu na{kodi jer ankete pokazuju da ima podr{ku Amerikanaca.

Dr`avna tu`iteqka Wujorka Leti{a Xejms, iz Demokratske partije, optu`uje Donalda Trampa da je od 2011. do 2021. godine u finansijskim izve{tajima preuveli~ao vrednost svoje 23 nekretnine za milijarde dolara da bi osigurao boqe uslove kredita i osigurawa.

"LOV NA VE[TICE"

Tramp je po dolasku u sudnicu kritikovao sudski proces koji se protiv wega vodi po optu`bi za poslovne malverzacije, tvrde}i da je re~ o politi~ki motivisanoj "prevari" i lovu na ve{tice.

Biv{i ameri~ki predsednik smatra, prenosi Gardijan, da su wegovi finansijski izve{taji "fenomenalni", optu`uju}i tu`iteqku za korumpiranost i rasizam.

"Nema zlo~ina. Sprovodi se zlo~in protiv mene", poru~io je Tramp. U svojim uvodnim izjavama, tu`ioci su se fokusirali na mehanizme kojima se procewuje vrednost imovine, dok su Trampovi advokati tvrdi-

li da nema ni~eg spornog u finansijskim izve{tajima wihovog klijenta, navodi Wujork tajms.

ODLUKA BEZ POROTE

Tu`ila{tvo tra`i da bude ka`wen sa 250 miliona dolara i da mu se zabrani poslovawe u Wujorku.

Sudija Artur Engoron, koji }e u ovom postupku bez porote samostalno odlu~ivati o `albi, ve} je prvostepeno presudio da je Tramp po~inio prevaru u svom poslovawu. Gardijan prenosi da se ~ini da je razlog samostalne odluke sudije taj {to Trampovi advokati nisu podneli zahtev za porotu, odnosno "nisu vodili ra~una o papirologiji".

Prvostepena odluka, ako bude potvr|ena i u `albenom postupku, mogla bi da primora Trampa da se odrekne svoje imovine u Wujorku, ukqu~uju}i i Kulu "Tramp", poslovnu zgradu na Volstritu, terene za golf i imawe u predgra|u Wujorka.

Harkov zbog rata gradi prvu podzemnu {kolu

Ukrajinski grad Harkov izgradi}e prvu potpuno podzemnu {kolu, s ciqem za{tite u~enika od u~estalih ruskih raketnih napada, objavio je gradona~elnik tog grada Ihor Terehov.

Takvo skloni{te omogu}i}e hiqadama dece u Harkovu da nastave bezbedno obrazovawe „licem u lice” ~ak i tokom raketnih pretwi, objavio je Terehov na Telegramu.

Dok su mnoge {kole u regionima na prvoj liniji tokom sukoba bile prisiqene da nastavu odr`avaju putem interneta, Harkov, drugi po veli~ini grad u Ukrajini, je uo~i po~etka {kolske godine 1. septembra organizovao oko 60 zasebnih u~ionica na stani-

cama podzemne `eleznice, stvaraju}i tako prostor za u~ewe za vi{e od hiqadu dece, pi{e Rojters.

Harkov je pre februara 2022. i po~etka ruske agresije na Ukrajinu imao vi{e od 1,4 miliona stanovnika.

Delovi grada nalaze se mawe od 35 kilometara od ruske granice, a izlo`en je gotovo svakodnevnim ruskim napadima.

U ratu, kojem se ne nazire kraj, ubijene su hiqade i raseqeni milioni civila, a prema podacima ukrajinskog ministarstva obrazovawa, {irom zemqe uni{tene su 363 obrazovne ustanove, dok ih je gotovo 3.800 o{te}eno.

Vi{e od 60 odsto generacije ”Z” u Americi ima anksiozni poreme}aj

Vi{e od 60 odsto pripadnika generacije „Z” u Americi ima medicinski dijagnostikovan anksiozni poreme}aj, pokazuje izve{taj kompanije „Harmony Healthcare”, koji se odnosi na osobe starosti od 18 do 26 godina. Generacija „Z” je generacija koja pripada vremenskom opsegu od sredine 1990-ih do ranih 2010-ih ali jo{ uvek nema konsenzusa o tome kada je zavr{ena. Vi{e od polovine ispitanika – 54 odsto, reklo je da je wihovo stawe

Како да гласате да

се ваш глас рачуна РЕФЕРЕНДУМ | СУБОТА, 14. ОКТОБАР

Гласање на референдуму је другачије од гласања на изборима.

1. Треба да попуните јeдан гласачки листић.

2. На гласачком листићу ће бити питање о предложеној промени Устава.

3. Да бисте гласали, упишите или ‘Yes’ ИЛИ ‘No’ на енглеском у квадратић на гласачком листићу.

Сви држављани Аустралије од 18 година и старији морају да гласају.

Ништа не брините ако погрешите. Само затражите нови гласачки листић и почните из почетка.

Више информација ћете наћи на aec.gov.au/translated

или позовите 1300 720 147

Пример гласачког листића

ove godine gore. Od onih koji imaju anksiozni poreme}aj, 43 procenata je navelo da do`ivqava napad panike najmawe jednom mese~no. Skoro polovina anketiranih je rekla da je uzrok wihove anksioznosti strah od budu}nosti, dok je 45 odsto wih reklo da su uzrok finansije.

Jedna tre}ina pripadnika generacije „Z” koji uzimaju lekove sa anksioznost ka`u da su po~eli da ih piju ve} sa 19 godina, a 83 odsto lekove uzima svakodnevno. Oko 48 odsto ispitanih je reklo da idu u {etwu ili na planinarewe kako bi kontrolisali svoju anksioznost, dok drugi navode da slikaju, pi{u ili sviraju neki instrument. Istra`ivawe je pokazalo da dvoje od petoro ispitanih ide na terapiju, a da je 53 odsto u nekom trenutku dobilo stru~nu pomo}. Vi{e od 40 odsto mladih sa anksioznim poreme}ajem jede nezdravu hranu kako bi se izborili sa stresom, a 30 procenata je navelo da se prejeda.

Istovremeno, 34 odsto ispitanih reklo je da konzumiraju kanabis kako bi se izborili sa anksiozno{}u, dok 32 procenta wih navodi da piju alkohol.

PRESU[IO IZVOR:

SAD zamrzle dugoro~ne ugovorne projekte sa Ukrajinom

Ameri~ka administracija je zamrznula dugoro~ne ugovorne projekte za pru`awe pomo}i Ukrajini zbog nedostatka finansirawa, saop{tio je portparol Stejt departmenta Met Miler.

"Iako imamo preostala sredstva za kratkoro~nu pomo} u odbrani, sredstva u okviru Inicijative pomo}i Ukrajini i me|unarodno vojno finansirawe su zamrznuta", rekao je Miler na brifingu prenose "RIA Novosti".

On je objasnio da je re~ o ugovornim programima na du`i rok.

Prethodno je Pentagon upozorio Kongres da ponestaje novca za zamenu oru`ja koje su SAD poslale Ukrajini zbog ~ega je ve} usporeno opremawe nekih jedinica, navodi se u pismu ameri~kog ministarstva odbrane upu}enom liderima Kongresa.

U pismu, u koje je uvid imao i AP, Kongres se poziva da dopuni sredstva za vojnu pomo} Ukrajini.

Na~elnik finansijske slu`be Pentagona Majkl Mekord predo~io je liderima Predstavni~kog doma i Senata da je ostalo svega 1,6 milijardi dolara od ukupno 25,9 milijardi dolara koje je Kongres obezbedio za popunu ameri~kih vojnih zaliha nakon slawa oru`ja u Ukrajinu.

Izme|u ostalog, to ukqu~uje vi{e miliona komada artiqerijske municije, rakete i projektile koji su kqu~ni za kontraofanzivu Ukrajine i zauzimawe teritorija koje je Rusija pripojila.

Mekord je rekao da su SAD potpuno ostale bez sredstava za dugoro~no finansirawe Ukrajine preko "Inicijative za bezbednosnu pomo} Ukrajini", kojom se obezbe|uje i novac za proizvodwu novog naoru`awa.

Nakon {to je u nedequ potpisao predlog zakona o produ`ewu finansirawa savezne vlade za 45 dana u kojoj nema stavke o pomo}i Kijevu, ameri~ki predsednik Xozef Bajden je rekao da }e SAD nastaviti da podr`avaju Kijev.

Igor A{manov, vode}i ruski stru~wak za ve{ta~ku inteligenciju

OKRU@ENI SMO „OBLAKOM“ VE[TA^KE

INTELIGENCIJE KOJI NE PRIME]UJEMO

Najverovatnije }e nastati velike promene na tr`i{tu rada. Radna mesta koja su u su{tini algoritam verovatno }e biti zamewivana ve{ta~kom inteligencijom upozorava A{manov za beogradski „Pe~at“...

Jedan od najve}ih ruskih stru~waka za ve{ta~ku inteligenciju (VI) i digitalne tehnologije, izvr{ni direktor pretra`iva~a Rambler, autor pravopisa ugra|enog u programski paket Majkrosoft ofis, autor antivirus i antispam programa, koautor kwige „Digitalna higijena“ Igor A{manov, nedavno je boravio u Republici Srpskoj i Srbiji.

n Posledwih meseci svakodnevno ~itamo o ve{ta~koj inteligenciji, ali se mora priznati da ve}ina qudi i „eksperata“ koji danas pi{u i govore o ovome u na{im medijima nisu direktno vezani za VI. Vi ste jedan od retkih qudi koji se zaista, ve} decenijama, prakti~no bavi VI. Mo`ete li nam re}i nekoliko re~i o tom fenomenu i kolika je opasnost od istog?

- Posle Matemati~kog fakulteta, jo{ 1987. godine, po~eo sam da radim u Ra~unskom centru Akademije nauka SSSR, i od tada se profesionalno bavim VI, pretra`iva~ima, primewenom lingvistikom itd. Najpre treba re}i da danas postoji mi{qewe u masama o VI koje je stvorio Holivud, o razumnim ma{inama, emocionalnim robotima, o osvajawu sveta od strane VI i sl. {to apsolutno nema veze s realno{}u. S ta~ke gledi{ta kreatora VI (a ja sam jedan od wih), to je jednostavno skup ili komplet matemati~kih metoda optimizacije i ma{inskog u~ewa koji omogu}ava imitirawe nekih kognitivnih (umnih, mentalnih) funkcija ~oveka. Upravo: imitirawe. Nave{}u primer: ranije su mogli da ra~unaju samo qudi. Zatim su se pojavili {iberi, pa kalkulatori, zatim kompjuteri, to jest ra~unawe je postalo automatsko. A to je u su{tini imitacija kognitivnih funkcija ~oveka. Ili drugi primer: pre 50 godina lekturu i proveru pravopisa su mogli da rade samo vrlo obrazovani i kvalifikovani qudi. Danas ovo radi svaki gaxet. Drugim re~ima, deo kognitivnih funkcija ~oveka je ve} realizovan. Mi smo ve} okru`eni „oblakom“ svakodnevne, prakti~ne ve{ta~ke inteligencije koji ne prime}ujemo pa ~ak i ne mislimo da je to VI zato {to smo na to navikli. Na primer, pretra`iva~ Jandeks je veoma mo}an program VI, koji pretra`uje i nalazi odre|ene pojmove, re~i, sajtove, a ~ak se i samoobu~ava. A pre nekoliko decenija samo su qudi, nau~nici, arhivari mogli da neki termin tra`e i na|u u kwigama ili dokumentima. Antivirus i antispam programi su tako|e VI. Sve {to je vezano za prepoznavawe bilo ~ega (lica, virusa, tekstova) i sve {to je vezano za ma{insko u~ewe je ve{ta~ka inteligencija. Tako da nas ve} okru`uje oblak VI, ali je izgubio zagonetnost i romantiku zato {to je realizovan u svakodnevnom `ivotu.

O „hajpu“ VI koji je danas uzburkao

strasti najpre treba re}i da u tome najverovatnije ima upliva i investicija vojnoindustrijskog kompleksa SAD. O uticaju i uplivu CIA i Pentagona (DARPA) u IT sektor u Silicijumskoj dolini postoji vrlo dobro novinarsko istra`ivawe „Kako je CIA stvarala Gugl“. Tako da se ove novine najverovatnije ili sponzori{u ili wima upravqaju obave{tajni, odnosno vojni organi SAD. To treba imati na umu. Posebno kada je u pitawu vojna upotreba VI i „pametno oru`je“.

Me|utim, neke zakqu~ke mo`emo ve} sada izvu}i. Najverovatnije da }e nastati velike promene na tr`i{tu rada. Radna mesta koja su u su{tini algoritam verovatno }e biti zamewivana VI. Na primer: novinari koji pi{u jeftine vesti u „`utoj“ {tampi, istu informaciju navedu u naslovu, zatim u podnaslovu i onda jo{ nekoliko puta u tekstu. To danas mo`e da radi i VI. Zatim dizajneri, ilustratori, programeri niskog koda, kontakt centri, slu`be podr{ke, sredwi menaxment, sekretari, prevodioci, i tako daqe. Tako|e onlajn-psihoterapeuti. Qudi vole da razgovaraju i nisu protiv da za to plate, tako da ima hiqade qudi koji zavr{e neki kurs od nekoliko meseci za „psihoterapeuta“ i onda rade preko interneta. Ovaj posao bez problema }e mo}i da „radi“ VI. Ali fizi~ki rad i kreativan rad }e mawe biti ugro`eni. Drugim re~ima, u ovoj fazi }e najugro`eniji biti „beli okovratnici“ sredweg nivoa. U kompaniji „Amazon“ je upotrebqena VI kod slawa po{iqki – ali nije kod pakovawa. Pakovawe jo{ obavqaju qudi – mahom jeftina radna snaga, jer je pametni robot mnogo skupqi nego ilegalni imigrant. VI se koristi da kontroli{e te qude koji rade u pelenama. I ovde dolazimo do drugog problema koji }e se pojaviti u budu}nosti: zakonsko regulisawe VI. I u odnosu prema qudima i u vojnoj industriji. U Rusiji uveliko radimo na tome.

n Koji su realni, dr`avni problemi digitalizacije u odnosu na gra|ane?

- Problem o kome se danas ne govori i na koji poku{avam da skrenem pa`wu je „IT vlast“ iz senke. To je prakti~na vlast koju poseduju IT stru~waci, IT administratori, programeri, operatori baza podataka, {efovi IT slu`bi. Jednom re~ju, stvara se nova „digitalna klasa“. Ti qudi su dobili neku vlast a niko ih nije birao na izborima, prakti~no skoro da nisu ni odgovorni nikome (jer se malo ko i razume u wihov posao). Ako bi se to reklo po Marksu: stvara se nova digitalna klasa koja poseduje sredstva za proizvodwu. Wihova „sredstva za proizvodwu“ – programski paketi stvaraju podatke koje oni poseduju. I ti podaci su u velikoj meri „dodata vrednost“. Drugim re~ima, IT klasa sakupqa mnogo vi{e podataka nego {to je potrebno i tim podacima se mo`e manipulisati, trgovati itd. Nedavno je iza{la kwiga [o{ane Zubof „Nadzorni kapitalizam“ i svima savetujem da je pro~itaju jer tu je opisano otkri}e ravno teoriji dodate vrednosti. Danas je dodata vrednost ono {to bi se moglo nazvati „pona{awski vi{kovi“ (ili bihejvioralni vi{kovi – prim. prev.). Jednostavnim re~ima: kada nam se pru`a neka usluga, tra`e se podaci i tih podataka se sakupqa mnogo vi{e nego {to je neophodno. To i jeste „dodata vrednost“. A kasnije se tim podacima trguje, oni se koriste da nam se nudi i „uvaquje“ roba koja nam ne treba i sl. Na dr`avnom nivou ovo se pretvara u kampawu digitalizacije i rejtinge digitalizacije lokalnih vlasti. Ta kampawa po~iwe da se realizuje haoti~no i histeri~no, tako da se u `urbi preuzima ono {to je gotovo i spremno za upotrebu a to je obi~no zapadni (neprijateqski) softver. U su{tini pred na{im o~ima se doga|a preno{ewe dobrog dela vlasti na novu digitalnu klasu bez bilo kakvih izbora, bez ovla{}ewa, bez naredbe predsednika. Prosto se pojavquju odluke o sakupqawu podataka i to velikim delom nepotrebnih a li~nih podataka gra|ana koji su dodata vrednost. I ovi podaci postaju predmet

trgovine i manipulacije. Ovo se mora promi{qeno i zakonski regulisati. U Rusiji ubrzano radimo na tome, bez obzira kako se druge dr`ave prema tom problemu odnose. Moramo za{tititi svoje gra|ane i wihova prava a ako je potrebno da budemo prvi koji }e to zakonski regulisati, onda }emo biti prvi.

n Ako se digitalizacija i razvoj VI budu zakonski ograni~avali, da li }e to biti na {tetu bezbednosti dr`ave? [ta je sa vojnom upotrebom?

- Ovo je veoma va`no pitawe. Nepromi{qena digitalizacija i VI su i bezbednosna opasnost i ugro`avawe. U dva aspekta. Prvi aspekt je informacioni rat (a tu mo`emo ubrojiti i psiholo{ki rat, kognitivni rat, mentalni rat, terorizam). Nedavno smo imali primere kompromitovawa (prodaje) baza podataka dostave brze hrane. Tokom istrage je ustanovqeno da je baza kupqena od ukrajinskih slu`bi da bi se do{lo do imena i prezimena, adresa, brojeva telefona, informacija o navikama hiqada slu`benika policije, garde, vojske, dr`avnih slu`benika itd. Imali smo primer visokog vojnog oficira, komandanta podmornice s koje su lansirane rakete, a koji je ubijen tokom jutarweg xoginga. Nosio je „pametan sat“ koji je u „oblak“ slao sve podatke o wemu pa i putawu redovne rekreacije kada je bio kod ku}e na odmoru. Ukrajinskim teroristima je preostalo samo da po{aqu atentatora na odre|eno mesto u odre|eno vreme. Kada sam dr`ao predavawa na Vojnoj akademiji i u Generalnom {tabu, govorio samo o pra}ewu i sakupqawu podataka, ali danas upozoravam i da smartfon i gaxeti mogu biti i „lokatori“ – na koje }e biti targetirani dronovi.

Drugi element informacionog rata ti~e se memova, mimova, la`nih informacija –fejkova, hajpova, targetirawa povodqivih korisnika, manipulacije ose}awima, klimom u dru{tvu, obojenih revolucija. Drugi jo{ va`niji aspekt je oru`je sa VI. Ovo je presudno va`no. Danas dronovi koji se sve vi{e koriste ne prepoznaju ciqeve. Dron je oru`je koje na sebi ima kameru i sliku {aqe operateru. Tako da ovo dovodi do umarawa operatera i tro{ewa qudskih resursa. Ali jo{ va`nije je da se ciqevi prepoznaju „na bazi“ i da se odabir saop{tava dronu koji potom ide u napad. Ovo zna~i da dron svo vreme mora imati vezu s bazom. A ta veza se mo`e presretati. To je najrawiviji deo drona. Sve dr`ave danas ubrzano rade na preno{ewu te funkcije unutar drona. U tom slu~aju }e dron sam prepoznavati ciqeve, odabirati ciq i donositi odluku o napadu. To }e biti autonomni dronovi koji kada se jednom lansiraju, sami rade sve ostalo. (Funkcija se zove „lansiraj i zaboravi“.) Ovo }e biti zaista ogroman i najopasniji korak u razvoju ratne tehnike. Zbog ova dva aspekta (informacionog rata i autonomnog oru`ja) zastupamo stav o razumnoj digitalizaciji. Ne protiv digitalizacije uop{te i ne protiv ishitrene i stihijske digitalizacije ve} upravo za promi{qenu, razumnu digitalizaciju i razvoj.

Najpopularnije i najzanimqivije divqe vode i rafting na Vrbasu RAJ

ZA AVANTURISTE

Glavni grad Srpske je pravi mali raj za qubiteqe aktivnog turizma, a avanturisti~ke ponude Bawaluka razvija jo{ od 2005. godine.

Mladen [ukalo, iz bawalu~ke Turisti~ke organizacije, ka`e da su najpopularnije aktivnosti na divqim vodama, a jedna od najzanimqivijih jeste rafting na reci Vrbas.

- Bawaluka je bila doma}in Svetskom prvenstvu u raftingu 2009. i 2022. godine ali i 2016. u kanu prvenstvu, i to su bile prilike za promociju na{e destinacije i turizma na otvorenom, ali tu su i neke druge aktivnosti kao {to su sportsko i slobodno pewawe - govori [ukalo.

Dodaje da imaju lokaciju sa najvi{e ure|enih smerova, posebno u kawonu Tijesno.

- Naravno tu su i druge lokacije kao {to su Suturlija, te stena Kameni most i druga pewali{ta na teritoriji na{e op{tine - govori Mladen.

Atraktivno je i bawalu~ko izleti{te Baw brdo koje se preseca stazama za {etwu i tu turisti mogu direktno pe{ice da se upute na neku od staza u neposrednom okru`ewu grada.

- Tu su i druge staze, kao ona koja povezuje Krwin i Karanovac i ide vrhovima kawona, gde se nalazi nekoliko vidikovaca - kazuje Mladen.

Obja{wava da Bawaluka u ponudi ima i brdski biciklizam, padobranske tandem skokove, kajak kanu, paraglajding, kejving, vo`wu dajakom, hajking.

- Vo`wa dajakom predstavqa jednu unikatnu ponudu u svetu. Vo`wa u sezoni traje sat vremena, vozi se dva kilometra od centra grada uzvodno do okreti{ta u Sitarima - pri~a Mladen.

Ne{to mawe komercijalizovan je paraglajding, ali ni{ta mawe popularan, a u Bawaluci ima nekoliko poleti{ta, jedno je Krmina a drugo Gr~ka Gradina u samim Stri~i}ima.

Sre}ko Jo{i} iz bawalu~kog rafting kluba ka`e

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

da je ove godine sezona bila odli~na, a sam spust ko{ta u proseku 50 KM po osobi.

Turista ima sa svih strana, a najvi{e iz Srbije, Hrvatske, Slovenija, povremeno bude i iz udaqenijih zemaqa kao {to su ^ile, Japan, Kina, Amerika, Turska...

Bude i onih koji se prvi put spu{taju niz Vrbas, pa je tako jedno grupa devojaka ostala zbuwena na {alu da skiper ~amac vozi prvi put, jer su se pla{ile spusta, kasnije su se opustile i u`ivale jer je skiper zapravo na vodama Vrbasa ve} 10 godina.

Cela rafting avantura je sastavqena prevenstveno od u`ivawa u prirodi. Spust se sastoji od brzaka u kawonu, delova mirnije vode gde se zadr`avaju na kupawu, skokovima sa mosta. Najve}i adrenalin je kad je vodostaj visok, te je najboqe do}i u prole}e i jesen. Nakon spusta mo`e se organizovati dru`ewe u klubu uz ru~ak i pi}e, ka`e Sre}ko Jo{i}.

OBELE@EN DAN SE]AWA NA POGIBIJU MAJORA TEPI]A

Kozarska Dubica pamti svog heroja

U Kozarskoj Dubici obele`en je Dan se}awa na narodnog heroja majora Milana Tepi}a i 32 godine od wegove pogibije u Bjelovaru kada je tokom borbi sa hrvatskim paravojnim jedinicama

u parku Narodnih heroja podignuta je bista sa wegovim likom.

- Jednom qudi daju rije~ - ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao rije~ da }u da branim ovu zemqu ako joj bude te{ko - napisao je u

JELA SA RO [

u Budimpe{ti, Dodik i Orban ponovo zajedno

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik sastao se u Budimpe{ti sa premijerom Ma|arske Viktorom Orbanom u okviru dvodnevne posete glavnom gradu te zemqe.

digao u vazduh kasarnu JNA, ne `ele}i da neprijatequ preda skladi{te sa oru`jem.

Zbog herojskog ~ina Milan Tepi} je postuhmno odlikovan Ordenom narodnog heroja Jugoslavije i progla{en za narodnog heroja. Wegovo ime danas nose ulice u gradovima {irom Srbije i Republike Srpske, a u wegovu ~ast Vojska Republike Srpske ustanovila je poseban Orden za zasluge u ratu "Milan Tepi}".Jedna ulica u Kozarskoj Dubici nosi ime Milana Tepi}a, a

posledwem pismu major Milan Tepi}.

Sa majorom Tepi}em poginuo je i vojnik Stojadin Mirkovi}. Hrabri vojnik iz sela Gorwe Leskovice, na obroncima Povlena, kod Vaqeva, nastradao je kada je wegov oklopni transporter pogodila neprijateqska "zoqa". Vojnik

Mirkovi} je 1999. godine odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, dok ga je 2014. godine Sveti arhijerejski sinod SPC odlikovao

ordenom Svetog Save tre}eg stepena "za vrlinski `ivot, po`rtvovanost i posvedo~enu qubav prema Bogu i bli`wem svom".

Major JNA se toga dana obratio svojim vojnicima slede}im re~ima:

„Vojsko, slu{aj me dobro!

Ne znam koliko }emo mo}i jo{ ovako da izdr`imo, usta{e }e tek `estoko navaliti i nastojati da nas zasko~e. Zato su pa`qivi sa vatrom i izbjegavaju da udaraju po skladi{tu, jer ovo {to mi imamo ov|e za wih je vi{e nego dragocjeno. Iskqu~ivo je moja briga da oni to ne dobiju u ruke, jer mo`ete zamisliti, kakva bi to tragedija bila za na{ narod. Ovo je moja davna odluka i molim da se ne komentari{e. Kad do|e trenutak da se vi{e ne mo`e izdr`ati i kad do|e muka do oka, tra`i}u da se udaqite na pristojnu udaqenost od glavnog objekta. Dakle, ne zamjerite mi ako sam ne|e prema nekom od vas pogrije{io, ali ho}u dvije stvari da uradim uz va{u pomo}: Da usta{ama ne dam Bedenik i da vi ostanete `ivi.

Neka neko od vas sa~uva ovaj moj ratni dnevnik.

Voqno i zbogom junaci moji!”

SRPSKI DANI

Manifestacija "Srpski dani" u organizaciji Eparhije budimske otvorena je po prvi put u Budimpe{ti, a mesec oktobar bi}e posve}en danima duhovne srpske vrednosti i kulture.

„U~estvova}e mnogi iz Srpske i Srbije. Dobri odnosi izme|u Srpske, Srbije i Ma|arske svakako su doprineli tome da jedna ovakva mese~na aktivnost bude u Budimpe{ti“, istakao je Dodik.

Ovo je sedmi zvani~ni susret dvojice lidera, a o prijateqskim odnosima izme|u Ma|arske i Republike Srpske govori i ~iwenica da je u zgradi Tekelijanum u Budimpe{ti otvorena manifestacija "Srpski dani" koja }e trajati ~itav oktobar.

„Mi imamo uvek o ~emu da razgovaramo. Orban je jedan racionalan, va`an i realan politi~ar u Evropskoj uniji. Sinonim je onoga {to u Uniji treba da bude racionalno i realno. Mislim da na wegovoj politici Evropska unija ima neku {ansu da pre`ivi“, istakao je Dodik.

Ne krije da sa Orbanom ima svakodnevnu komunikaciju te da su odnosi Srpske i Ma|arske vrlo va`ni.

„Svaki dan imamo komunikaciju s Ma|arskom, finaliziramo neke projekte u oblasti energetike, privrede i drugih oblasti industrije“, naveo je predsednik Srpske i dodao da su vrata otvorena za sve i da `eli da vidi ma|arske investitore.

"Srpski dani"

CRNA GORA I POSLE 55 DANA BEZ VLADE

Spaji} iz komotne zapao u nezavidnu poziciju

Crnogorska vlada i daqe ~eka na formirawe iako su izbori odr`ani po~etkom juna. Mandatar i lider Pokreta "Evropa sad" Milojko Spaji} dobio je mandat da sastavi Vladu 10. avgusta, ali je nakon vi{e od 55 dana pregovora potvrdio da ima problem da deo poslanika, ~ak i sa svoje izborne liste, ubedi da glasaju za wegov plan.

Ne{to vi{e od 30 dana ostalo je do isteka roka za formirawe

ju da se Vlada formira bez koalicije ZBCG i jo{ najmawe dva poslanika sa Spaji}eve liste imaju isti zahtev – da se pregovori vrate na po~etak.

"NIKO NE @ELI PONOVO DA SE IGRA IZBORA"

"Jedan od na~ina na koji on poku{ava da iza|e iz te krize, jeste poku{aj da sara|uje s nekim pripadnicima biv{eg re`ima. Dakle,

koncesije da }e do formirawa vlade do}i do isteka roka", rekao je Stefan \uki}, analiti~ar.

Jakov Milatovi} stav o sastanku nije iznosio u medijima – ali jeste komentarisao nedavni sastanak u Wujorku sa Gabrijelom Eskobarom koji je preneo da SAD `ele da Vladu ~ine iskqu~ivo partije usredsre|ene na evropske integracije i posve}ene NATO-u, koje dele stav u vezi sa Rusijom.

"Uz puno uva`avawe gospodina Eskobara, u Wujorku sam imao susrete s vi{e ameri~kih zvani~nika koji su na vi{im pozicijama u wihovoj administraciji", ka`e Jakov Milatovi}.

vlade. Mandatar i daqe optimisti~an, ali priznaje:

"Svesni smo da je Vlada potrebna {to pre. Postoje mnoge opstrukcije. Mi smo to i o~ekivali, ali bez obzira na to idemo napred“, izjavio je mandatar za sastav nove vlade Milojko Spaji} nakon {to je opet seo za sto sa predsednikom dr`ave.

U formirawe 44. Vlade krenuo je da osigura minimum 41 poslanika. Iz jedne komotne, ~ini se, zapao je u jednu nezavidnu poziciju. Pre svega ima unutra{we otpore. Dve poslanice PES-a ne prihvata-

tu se pre svega misli na jednu albansku stranku koja je bila na izbornoj listi Demokratske partije socijalista. Taj potez je ne{to {to ga sada dodatno ugro`ava i ~ini da ~ak i oni stabilni partneri na koje je ra~unao, kao {to su Demokrate Alekse Be~i}a, vi{e nisu ~vrsto uz wega", rekao je Bogdan @ivkovi}, istori~ar.

"Niko ne `eli ponovo da se igra izbora, jer partije koje sada imaju neku odre|enu ve}inu, svi zajedno rizikuju da imaju mnogo mawi broj poslanika, pre svih PES, tako da verujem i uz neke mo`da ve}e

"Milatovi} je uvijenim i diplomatskim na~inom, u intervjuu Vijestima, rekao da, na neki na~in, ne}e poslu{ati do kraja ono {to mu govori Eksobar. Poku{ava, uprkos wegovoj posve}enosti evroatlantskim integracijama Crne Gore i tom evroatlantskom spoqnopoliti~kom kursu, da izbori neki ve}i proces, neki prostor nezavisnosti za Crnu Goru. Da ne budu ameri~ke `eqe ono {to je determinanta stvarawa vlade. A, s druge strane, ~ini se da Spaji} nema tu vrstu politi~ke mudrosti i da se on fokusira pre svega na ekonomska pitawa", ka`e @ivkovi}.

KOALICIJA ZBCG: PREGOVORI

U[LI U SLEPI KOLOSEK

Koalicija ZBCG smatra da sastanak Milatovi}–Spaji} nije doneo ni{ta novo osim da su pregovori koje vodi mandatar u{li u slepi kolosek iz kojeg nema izlaza. Premijer u tehni~kom mandatu o{triji u kritici.

"Ako treba da se pravi 44. vlada, a da mi u~estvujemo u woj, to mora da bude potpuno druga vizija i principi. O tome sam spreman da razgovaram. Ukoliko oni ne mogu ja }u izlo`iti plan. Spaji} `eli da podigne milijardu evra, da bi pove}ao plate i penzije. Da bi zadovoqio svoj program i onda mo`da oti{ao iz Crne Gore", napomiwe Dritan Abazovi}.

"Na sve strane imamo velike sukobe, gde niko u su{tini nije preterano pone{en i preterano `eqan da sara|uje s drugima, sve

su to odre|ene vrste saradwe iz neophodnosti. Samim tim, ako postoji jo{ neki dodatni uticaj me|unarodnog faktora, on vi{e dolazi kao jedan dobar izgovor, da se ka`e – nisam hteo sa tobom, a pri tom, boqe mi je radi me|unarodnih partnera", rekao je \uki}. Sada{wu vladu vodi Dritan Abazovi}, iako je ta vlada izgubila poverewe u avgustu 2022. Parlamentarni izbori su odr`ani 11. juna, a Skup{tina konstituisana mesec i po kasnije. Nije vi{e odr`ana nijedna sednica novog saziva.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} predstavio je javnosti Platformu za Crnu Goru u Evropskoj uniji u 13 ta~aka, za koju je rekao da }e biti zajedni~ka kada je potpi{u predstavnici svih parlamentarnih stranaka. Milatovi} je rekao da je Platforma iznad svih vlada i da se wome jasno iskazuje opredeqewe prema potrebi daqeg razvoja gra|anske, demokratske i ekonomski razvijene Crne Gore, po{tuju}i evropske vrednosti, ukqu~uju}i qudsko dostojanstvo, slobodu, qudska prava, demokratiju, jednakost i vladavinu prava, kao vode}e postulate politi~kog anga`mana. Platforma podr`ava odluke i postupawa koji vode do ubrzanog ~lanstva Crne Gore u Evropsku

uniju (EU), bez daqeg odlagawa, uz izra`enu posve}enost zajedni~kim principima budu}eg institucionalnog i politi~kog delovawa, koji se odnose na:

- Usagla{avawe zakonodavne aktivnosti sa Ustavom Crne Gore i pravnom tekovinom EU, uz konsultovawe i u~e{}e javnosti, tj. zainteresovanih subjekata, u procesu dono{ewa odluka. - Neodlo`no pokretawe parlamentarnog dijaloga u ciqu izbora nosilaca najvi{ih sudskih i tu`ila~kih funkcija. - Nastavak reformi u pravosu|u u ciqu odlu~ne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. - Posve}enost sveobuhvatnoj reformi izbornog zakonodavstva, u ciqu ja~awa integriteta izbornog procesa i poverewa u izbore.

Osna`ivawe kapaciteta institucija za privla~ewe sredstava iz EU fondova i wihovu daqu implementaciju. - Potpunu uskla|enost sa spoqnom i bezbjednosnom politikom EU, kao i u~e{}e u EU inicijativama koje se odnose na promociju mira i bezbednosti na globalnom nivou.

- Ja~awe pozitivne uloge CG u regionu, ukqu~uju}i regionalnu ekonomsku integraciju kroz Zajedni~ko regionalno tr`i{te (Berlinski proces) i druge inkluzivne inicijative regionalne saradwe uskla|ene sa EU standardima. Potpisnici platforme, na ovaj na~in, promovi{u politi~ku stabilnost, konsenzus oko zajedni~kih vrednosti i spremnost na udru`eno delovawe - u ciqu ubrzawa evropskog puta Crne Gore.

EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

[ta sadr`i Platforma za Crnu Goru u EU, koju je predstavio Milatovi}

U BAWSKOJ NEDEQU DANA OD ORU@ANOG SUKOBA NAORU@ANIH SRBA I KOSOVSKE POLICIJE

Srbi u strahu i neizvesnosti

suprugom bio u ku}i.

]erka i zet i dvoje unu~adi, sin sa `enom i dvoje dece su tamo daqe u selu.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

u U malom bawskom

i klimatskom le~ili{tu

i daqe su oklopna vozila kosovske policije

u Uspostavqen saobra}aj

i normalno snabdevawe

@ivot u nasequ Bawska, 12 kilometara severno od op{tine Zve~an, sa 120 doma}instava Srba i blizu 400 stanovnika, na severu Kosova i Metohije polako se normalizuje posle oru`anog sukoba grupe naoru`anih Srba i kosovske policije u nedequ, 24. septembra, oko 2 sata i 30 minuta.

^etiri dana nakon sukoba pripadnika specijalne jedinice kosovske policije sa Srbima, u kojem su ubijeni Igor Milenkovi} (50), Bojan Mijailovi} (30) iz Leposavi}a i Stefan Nedeqkovi} (31) iz Zve~ana, a poginuo je i policajac iz redova Albanaca. Pri{tina je tek u sredu 27. septembra, dozvolila ulazak i izlazak iz sela ne samo za me{tane ve} za sve, uz „upozorewe” da se „iz bezbednosnih razloga ne pose}uju planinski predeli niti puteqci koji odvajaju sa glavnog puta”.

Bez legitimisawa, od strane do zuba naoru`anih specijalaca

Pri{tine, sa fantomkama na glavi, koji danono}no stoje na Balabanu, na skretawu za Bawsku, sa puta Kosovska Mitrovica – Leposavi}, ulazimo u atar Jo{evika, sela mesne zajednice Bawska, i daqe ka samom selu Bawska, mestu koje je u nedequ ujutru 24. septembra bilo popri{te pravog malog rata izme|u nepoznatih lica i albanskih specijalaca Rosu.

Bez kontrole, prelazimo i most preko Bawske reke na samom ulazu u selo, gde jo{ uvek stoje dva kamiona izvrnuta na stranu, a koji su bili barakada, dok sa uperenim pu{kama, maskirani specijalci pored blindiranog vozila dr`e prst na obara~u automatskih pu{aka.

KOSOVSKA POLICIJA

NADGLEDA SELO

Ispred Rajske bawe nikog. Na parkingu jedan kombi, vrata na bawskim bazenima zatvorena.

„Dobar dan“, govorimo jo{ sa kapije odakle iz dvori{ta naziremo kazan u kojem se pe~e rakija.

- Ajte, izvolite! Dobrodo{li~ovek sa bradom i brkovima.

U dvori{ti smo Miroslava Milosavqevi}a (65) penzionisanog radnika Op{tine Zve~an, koji je te no}i, kada je „sve krenulo“ samo sa

- I, oni su u Bawskoj, ovde se sku}ili, ali hvala Bogu da tu no} niko od dece nije bio kod mene. Bar su malo bili skrajnuti - govori Miroslav, nude}i nas jo{ vru}om rakojim, iz kazana koji je podlo`io.

- [ta da vam ka`em. Vidite, gde mi je ku}a. Tu, gde prolaze svi kada do|u u Bawsku, bilo da se o dobrom radi, bilo da je kao ovo sad, pravi mali rat - pri~a i pokazuje rukom na manastirski konak Bawske koji se skoro pa naslonio na wegovo dvori{te.

- Oko dva sata iza pono}i, krenulo je da brek}e. Poskakasmo `ena i ja, al' ne otvaramo vrata. Mrkla no}. Samo ~ujemo kako zvi`de meci, brek}u rafali, otud i odovud. [ta da vam pri~am. Sa~uvaj Bo`e! Ne ponovilo se - dok sedimo na klupi u dvori{tu podno samog manastira, pri~a Miroslav, zvani Liko, kojem su po pretresu ku}e, oku}nice, naoru`ani albanski specijalci uzeli lova~ku pu{ku.

Ka`e, imao je dozvolu Unmika, ali ne i dozvolu Euleksa.

Na centru, na Trgu gde su i Po{ta Srbije, na kojoj se vijori srpska trobojka, a koju su specijalci u ponedeqak, 25. septembra, obili i odneli „vredna dokumenta“ i kompjutere, kako su saop{tili iz beogradske direkcije, tu gde su i dve prodavnice, gde je ambulanta, i kafana u kojoj be{e nekoliko momaka koji ne hte{e da pri~aju, parkirano upaqeno blindirano vozilo Rosu. Brek}e „blinda“, te{ki zvuk se prolama centrom.

Pro{o|e i dva vozila italijanskog Kfora.

Od `iteqa na ulici nikog. Ko da se nijedna srpska du{a Bawskom ne kre}e. Ispred prodavnice u kojoj je tek, 28. septembra, do{ao kombi sa hlebom, po{to je gazda u sredu i{ao u Srbovac i Grabovac kod Zve~ana te „pozajmio“ nekoliko vekni, dva specijalca, sa pu{kama na ni{anu.

MECI, DIMNE, [OK BOMBE...

Grupa od desetak specijalaca se spu{ta{e odozgo, od manastira Bawske, pravoslavne svetiwe iz

14. veka, zadu`bine Nemawi}a.

S visova Rogozne, manastirski kompelks ko na dlanu. Ispred manastirskog konaka nikog ne be{e, ali vrata bejahu od{krinuta.

Tu, u konaku je u no}i subote na nedequ i ceo dan do ponedeqka bila grupa vernika iz Novog Sada sa ocem Danilom, ~ekaju}i rasplet. I, wih i goste Rajske bawe, tek je Kfor, kako ~ujemo, u ponedeqak 25. septembra evakuisao.

^ujemo i da se nijedan pripadnik Kfora nije pojavio ni u no}i dok se razmewivala vatra, ni u nedequ kad se sporadi~no pucalo, tek su do{li dan kasnije.

- Nije ta~no da su ovde bili u nedequ. Ameri~ki Kfor je do{ao tek u ponedeqak. Zar nas tako ~uvaju. Mislili smo tu no} da niko `iv iz Bawske ne}e da pretekne. Telefonske veze su bile u prekidu, a u nedequ samo tutwi kosovska policija, tutwe oklopna i blindirana vozila, jure ka manstiru, iska~u maskirani i sa pu{kama na gotovs kosovski specijalci. Cela Bawska je bila pod dimom baruta, {ok bombi i suzavca. [ta da vam ka`em. Ne dao Bog ovo nikom. Ovde je bio rat - govori me{tanin Bawske, kojeg zatekosmo sa kesom hleba i „{tekom“ cigara koje nosa{e u providnoj kesi.

Veli, ima bra{na kod ku}e, „nije nama do 'leba, nama je do mira“...odmahuje rukom i odlazi daqe.

- Kako se ose}am? Nikad gore u `ivotu. Bio sam ovde, u ku}i. [ta se desilo, to svi znaju - ka`e Slavi{a Miqkovi} (62), me{tanin i radnik po{te u selu Bawska i dodaje da posledice ne}e pro}i nikada i da "pas ima ve}u vrednost od ~oveka u ovoj situaciji".

BEZ SLOBODE

- Hvala Bogu kada mi familija nije izginula, bila su mi ovde dva unu~eta, sin i snaja. Ja i supruga smo bili na terasi kada su u{li, ovde su ostaci suzavca, dimne bom-

be, ne znam ~ega, to je zasulo po nama. Ne znam zbog ~ega, u naseqeno mesto da se radi tako, ne znam - ka`e on.

- Ovo je `alosno, ~ovek ne zna {ta da ka`e. Malo smo se sku}ili, a nemamo slobodu, ni{ta. Posledice onoga {to se desilo ne}e pro}i nikada. Imam 62 godine, te`i dani mi nisu bili. Ja sam se na`iveo, ali {ta je krivo unu~e, da se ga|a. Sedeli smo na terasi i dimna bomba je udarila pored ulaznih vrata, ku}a nam je bila u dimu, a unu~i}i su mi bili tu. To je stvarno `alosno - prepiri~ava iskustva svoje porodice od nedeqe.

Na pitawe da li sada smeju normalno da se kre}u, Miqkovi}

ka`e:

- Mi smo jo{ u ku}nom pritvoru. Imam ba{tu gde imam ne{to da uberem da bi se prehranili, ali nisam slobodan da iza|em odavde. Mo`e ~ovek dosta da pretrpi glad, `e|... ali, ovo {to se desilo... prepri~ava on.

Prosvetni radnik u penziji i me{tanin Bawske Milenko Lukovi} ka`e da je tokom incidenta sa porodicom presedeo na podu, dok se od silnih detonacija tresla ku}a. Policija mu je upala na posed i obila k}erkinu ku}u i pomo}ni objekat.

- U`asno, strahovito, toliki strah, unu~i}i unutra... Od silnih detonacija tresla se ku}a. Nije mi za mene, u godinama sam, ali de~ica su tu, osmoro maloletnih unu~i}a. Gde, kuda? Kome smo {ta zgre{ili pa nam se ovako uvek ne{to de{ava, te napadi, te ubistva, te paqevine - ogor~eno pri~a Lukovi}.

Ka`e jo{ da su na wegovom posedu bili pripadnici Kosovske policije i da su mu obili ku}u k}erke i pomo}nu baraku, iako bi, kako ka`e, sve sam otvorio da su ga pitali.

Veli i da su obijene jo{ neke ku}e u kom{iluku i kroz suze doda-

je da ni on, ni wegova porodica ne mogu da se smire.

- Mi smo uni{teni. Sramota me {to prolivam ove suze sada, ali bol i strah su ja~i od svega. Niko nije izlazio iz ku}e, nismo smeli da iza|emo. Nikakav kontakt nismo imali ni sa kim u selu, ka`e on.

SVE POD OKOM

KOSOVSKE POLICIJE

Sve vreme ka manastiru iznad nas kru`i dron. U jednom momentu se spustio, rukom da ga dohvati{.

Pred manastirdskom kapijom, opet brek}e blindirano vozilo specijalaca, vrvi od albanskih novinara. Be{e i jedna srpska novinarska ekipa. U manastir se ne mo`e. Vrata, koja su upadom vozila u nedequ razvaqena, bejahu „zdrava“. Popravili ih.

Onaj dron i daqe iznad nas. ^ini se ide za nama. Zuji, u mozak udara.

Jo{ jedno blindirano policijsko vozilo na parkingu, tri policijska sa obele`jem sa strane.

U jednom, psi traga~i, hrani ih policajac.

Pri|osmo, umalo boks da razvale. Zaleteli se, laju.

Iznad manastirske smo porte ogra|ene metalnom `icom. ^usmo dole u centru da je u manstiru Rosu sve ispreturala, tra`e}i oru`je. Stare{inu manastira, oca Danila, od nedeqe niko nije vi|ao.

- Tu je, u manastiru, ne izlazi. Neka nam je Bog svima u pomo}i. I, onom tamo kojeg je Rosu pendrecima tukla, jer je imao vojni~ku ko{uqu. Nemojte k wemu. Nije dobro - govori nam me{tanin s kojim kroz {ibqe i ogrozdao, ko krv crven neobran dren, razmenismo neku re~.

I, on, {apu}e, kao i mi. U Bawskoj se od nedeqe 24. septembra ne pri~a glasno. I, ne pri~a se mnogo.

Pogled nam ide ka onom brdu, ka Orlovcu, koje se me|i sa zaseokom Tre{wica, odakle, sasvim sigurno, kao na dlanu i nas kroz „snajpersko oko“ mo`e da naciqa albanska, snajperska ruka.

Tuga je skolila, iz narodnih pesama, malenu Bawsku kraj Zve~ana. Svaki Srbin je ovde na danono}nom obara~u albanskog specijalca i snajperiste koji su svud oko sela, i dubqe, gore do same linije sa centralnom Srbijom, raspore|eni. Nadaleko ~uvenu „bawu Bawsku“, selo sa 400 srpskih du{a, pokrio je muk i strah. Pokrila neizvesnost. Bawska nikad hladnija.

Miroslav Milosavqevi} Liko Славиша Миљковић

Миленко Луковић

Kosovska policija na mestu gde je bila barikada sa dva kamiona Novinarskih ekipa je bilo tokom cele nedeqe ispred manastira

NI[TA NE RADE KAO SRBI, NIKADA NE ZOVU U KU]U I NAJSRE]NIJI SU NAROD NA SVETU

Kako `iveti i pre`iveti u Danskoj

@ivot Danaca za neke bi mogao da predstavqa pravo uzbu|ewe, dok bi za drugu stranu bio previ{e stran i neprihvatqiv. Ipak, sude}i prema istra`ivawima koji se kontinuirano sprovode godinama unazad od strane stru~waka sa Univerziteta Kolumbija, Danci su najsre}niji narod na svetu. U Danskoj `ivi vi{e od 10.000 Srba.

Danska ima 5,4 miliona stanovnika, nalazi se na severu Evrope, BDP po glavi stanovnika iznosi gotovo 44.000 evra, {to je drugi najve}i BDP u EU. Statistika pokazuje da sa svojom zaradom `ive 25 posto boqe od prose~nog stanovnika EU. Za socijalnu za{titu izdvajaju ~ak 35 posto BDP-a. Zaposleno je oko 76 posto stanovni{tva u dobi od 20 do 65 godina, a nezaposlenost je u krizi dosegla zabriwavaju}ih 7,5 posto.

NEPRIKOSNOVENA @UTA KARTICA

Da bi postojao u Danskoj, da bi imao ime, adresu, auto ili televizor, da bi mogao da uplati{ loto, plati{ struju, pozajmi{ kwigu u biblioteci ili upi{e{ fitnes klub – mora{ da ima{ `utu karticu. Malu plasti~nu `utu karticu sa desetocifrenim brojem CPR. Taj broj je poput velikog brata – zna sve, ba{ sve o tebi i prati svaku, i najmawu promenu: ta kartica “zna” gde `ivi{, jesi li o`ewen, koliko ima{ dece, u koji vrti} ili {kolu idu, gde radi{, kolika ti je plata, koliko ima{ ra~una i u kojim bankama, {ta poseduje{ u Danskoj, a {ta u inostranstvu, ko ti je doktor, ima{ li mese~nu kartu za metro…I to je jedini dokument koji Danci imaju – to je i li~na, i paso{, i zdravstvena. I s wom obavqa{ sve. Nema papirologije koja ti treba da bi ne{to obavio – nema, ven~anih ni izvoda ro|enih, ni ~ekawa na wih, “ne starijih od {est meseci”. Dovoqna je `uta kartica. Danska birokratija funkcioni{e besprekorno. Odu{evi to u prvom trenu strance s juga, izlu|ene beskona~nim ~ekawima na bezbrojnim {alterima i pla}awima pustih naknada. Me|utim, upravo je ta besprekornost deo na koji se te{ko navi}i: besprekornost ne trpi izuzetke. Ako

zakasni{ sa uplatom sat vremena, ako rok pada u nedequ, a ti plati{ u ponedeqak ranom zorom – `uta kartica to zna. I plati}e{ kaznu. Iako taj sat vremena ne igra nikakvu ulogu. Jer pravila su pravila. KOLIKO I KAKO DANCI RADE, POREZ NA RAD POSLE RADNOG VREMENA Danci su bogat i radan narod, ali s merom. S naglaskom na meri. Dobro je raditi i ne zabu{avati, ali u radno vreme. Dobro je zara|ivati puno, ali pokazivati bogatstvo je nepristojno. Smatraju da su dovoqno optere}eni 38-~asovnim radnim vremenom (pauza im nije pla}ena) pa im {est nedeqa godi{weg (koji koriste kada i kako ho}e i {ef ne mora da ga odobri – samo primi na znawe) ne nudi utehu. Radi se u radnom vremenu, naj~e{}e od 8 do 16. I ni sekunde du`e. Nikada. Poslovni laptop ostaje na poslu – ako ga nosi{ ku}i i radi{, pla}a{ poseban porez. Kao i na prekovremeni rad i na kori{}ewe slu`benog mobilnog van radnog vremena. Poslovna hijerarhija je prili~no apstraktna i svi moraju da se ose}aju da su jednaki. Poslovno odevawe ne postoji. Nema nepla}enih prekovremenih sati. Petkom ujutro se ne radi, kolektivno se doru~kuje. Kristinu je za tri godine {ef nazvao jedan jedini put van radnog vremena: da je podseti da u petak ona organizuje doru~ak. Stranci se uglavnom ~ude ovakvim radnim navikama jednog od najbogatijih naroda. Danskog radnika je vrlo lako otpustiti, jer nema otpremnine. Ali je vrlo lako na}i i posao –700.000 Danaca godi{we promeni posao.

HRANA SE KUPUJE PETKOM

Danci su veoma {tedqiv narod i {tede na svemu. Hrana se kupuje petkom, jer se subotom dolaze nove po{iqke vo}a, povr}a i mesa pa se petkom stara po{iqka prodaje po akcijskim cenama. Budu}i da preferiraju sirovu hranu – dobiju sve {to im treba. Danci retko kuvaju, ali obrok izvan doma smatraju rasipni{tvom i luksuzom. Nenamenski krediti u Danskoj su retki. Danci koncept minusa, odnosno dopu{tenog prekora~ewa po teku}em ra~unu uop{te ne razumeju.

SEBI KUPI[ JEDAN AUTO, DR@AVI PLATI[

JO[ DVA

Porezi su u Danskoj neverovatni. Na luksuzne automobile – 180 odsto. Dakle, na cenu automobila plati{ jo{ gotovo dvostruko toliko poreza. Osim ako ne ukloni{ zadwa sedi{ta – onda je to do stavno vozilo, pa je porez samo 60 odsto. Na stan koji ti ostave roditeqi – koji su na wega, pri kupovini, platili pristojan porez – plati}e{ porez. I to od 40 do 75 posto!

DANCI VOLE DA IMAJU DECU

Danska je jedna od retkih zemaqa koja nema ozbiqnih problema s natalitetom. Wihove `ene prose~no rode 1,8 dece. I to je vidqivo ve} na ulici – deca su svugde, roditeqi ih uvek vode sa sobom jer su dadiqe naj~e{}e neprihvatqive. Bez obzira na potpunu nemogu}nost na{eg razumevawa wihovih vaspitnih metoda, ~iwenica je da je Danska dr`ava koja voli decu i koja voli porodicu – bilo kakvu: razvodi su ~esti, ali nakon razvoda roditeqi se jednako brinu za decu. Za nas neobi~no, veliki broj `ena ima decu s vi{e mu{karaca. Gej parovi normalno odgajaju decu.

STARI U DANSKOJ

Dok su de~ja kolica na svakom koraku, videti sedu glavu u Kopenhagenu je prava retkost. Jer stari u Kopenhagenu ne `ive. Nordijski tip porodice ne poznaje baka i deda servis, a deca napu{taju roditeqski dom ~im im to zakon dozvoli, sa 18 godina. U starijoj dobi, danski penzioneri naj~e{}e prodaju svoj stan – ne ostavqaju ga deci jer bi im porez pojeo do tri ~etvrtine vrednosti stana – i s tim novcem, {to je lepa svota

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

hagen skup, odlaze na neko jeftinije mesto za `ivot. Naj~e{}e u Francusku ili [paniju, ili dansku provinciju. Dr`avne penzije su vrlo niske s obzirom na tamo{we cene i – sve su jednake! Bez obzira na to gde radili, osnovna je penzija svima ista. Retki su penzioneri koji u Kopenhagenu mogu lepo da `ive od penziji. Me|utim, taj novac u [paniji vredi mnogo vi{e i garantuje pristojan `ivot.

KAFA SE NE SLU@I, A U KU]U VAS NE]E POZVATI

Sate provedene na kafi u kafi}u gde vas slu`e qubazni konobari Danci ne praktikuju. Niti razumeju taj na{ obi~aj. U danskim kafi}ima kafa se uzima na {anku, ~eka se u redu da se kupi i tada se tra`i mesto me|u retkim stolovima. Onda se ide po {e}er i vodu, koji su na drugom kraju prostorije: voda stoji u bokalu i sipa se u plasti~ne ~a{e. Ako se na|e slobodan sto – koji naj~e{}e gost sam o~isti od nagomilanih {oqa – nije uobi~ajeno da se sedi dugo i pri~a.

Sprijateqiti se s danskom porodicom – onako da im upadate u ku}u, zovete se na ve~ere, idete na pi}a i pla}ate naizmeni~no runde, zovete ih u posledwi ~as kad nema ko da vam ~uva decu – jako, jako je te{ko. Oni su nepopravqivi individualci.

Penzioneri bili 500 dana na krstarewu, jer je to jeftinije od stara~kog doma

Penzionisani bra~ni par iz Viktorije odlu~io je da provede skoro 500 dana na moru po{to su rezervisali 51 uzastopno krstarewe. Oni su proputovali svet jer je to, kako navode, bilo jeftinije od odlaska u stara~ki dom.

Marti i Xes Ansen su krenuli na svoje prvo krstarewe 16. juna 2022, nakon dve

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

Par tvrdi da je jeftinije krstariti oko sveta dve godine nego platiti stara~ki dom. Oni ka`u da su prednosti takvog `ivotnog stila to {to uvek ima {ta da se radi, od plesa do ve~ere, a sobarica im ~isti kabinu. Xes posebno u`iva u plesu u dvorani i hula plesu, dok Marti u`iva dru`ewu sa drugim putnicima. Wi-

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

godine strogih ograni~ewa zbog pandemije Kovid 19 u Australiji, i nastavqaju krstarewa, jedno za drugim. Ovaj stariji par bio je na brodu kompanije Princes sa 2.000 putnika vi{e od 450 dana - du`e od ve}ine posade, ukqu~uju}i kapetane.

hovo putovawe }e trajati jo{ osam meseci, ali planiraju da se ukrcaju na jo{ ve}i kruzer i tu provedu godinu dana. [to se wihove porodice ti~e, ka`u da ih vide kada zastanu u lukama u blizini wihovih domova.

^uvao koko{ke, pa uhvatio stvorewe koje nije vi|eno 130 godina

Farmer u Ju`noj Australiji uhvatio je `ivotiwu koja se smatrala lokalno izumrlom vi{e od veka, dok je poku{avao da za{titi svoje koko{ke. Stru~waci nisu sigurni odakle je `ivotiwa do{la.

Frenk Pao-Ling Sai iz Bi~porta za~uo je buku u koko{iwcu 26. septembra i odmah

la je quto i pokazivala je zube”, kazao je farmer.

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

HAOS NA MORU:

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

istr~ao iz ku}e. U kavezu je zatekao mrtvu koko{ku i stvorewe sa kratkim nogama, duga~kim repom i neobi~nom wu{kom.

“Mislio sam da }u prona}i ma~ku, ali sam zatekao nepoznatu `ivotiwu sa sme|im krznom i belim flekama. Delova-

On je objavio fotografiju stvorewa na internetu, u nadi da }e je identifikovati, a ubrzo su se oglasili stru~waci. Utvrdili su da je re~ o pegavoj torbarskoj ma~ki, poznatoj i kao tigrasta kvola, prenosi Gardijan. Posledwe dokumentovano vi|ewe ove `ivotiwe u Ju`noj Australiji zabele`eno je 1880ih. On isti~e da stru~waci nisu sigurni odakle je pegava ma~ka do{lada li je pobegla iz zato~eni{tva ili `ivi usamqeno. Nakon {to je veterinar pregledao `ivotiwu i uradio DNK analizu, ona je pu{tena na neimenovanoj lokaciji. Bi~port se nalazi u dr`avi Ju`na Australija, a udaqen je oko 1.300 kilometara od Sidneja. Veruje se da na Petom kontinentu `ivi oko 14.000 pegavih ma~aka iz roda Dasyuromorphia.

Kit udario i prevrnuo

jedna osoba poginula

Jedan mu{karac je preminuo, a drugi je sa povredama preba~en u bolnicu, nakon {to je kit udario i prevrnuo wihov ~amac tokom ribolova na jugoistoku Australije, saop{tile su vlasti.Policija je navela da je jedan mu{karac izvu~en bez svesti iz zaliva Botani, u blizini Sidneja, i kasnije preminuo, dok je drugi preba~en u bolnicu u stabilnom stawu, prenosi Rojters. "Kit je imao veze s tim, ko je mislio da }e se to dogoditi, to je u`asno tragi~no“, rekla je ministarka policije Novog Ju`nog Velsa Jasmin Ketli.

Dr`avni ministar za vanredne situacije Xihad Dib rekao je da je to bila "apsolutno ~udna nesre}a“. ^amac je „verovatno udario kit, uzrokuju}i da se ~amac nagne, izbacuju}i obojicu mu{karaca“, navela je policija u saop{tewu. Nije

identifikovala vrstu kita. Na prostranoj obali Australije `ivi 10 velikih i 20 mawih vrsta kitova. Dok su qudske smrti uzrokovane kitovima u regionu retke, Australija i susedni Novi Zeland su podru~ja masovnog nasukavawa kitova na pla`ama.

Od deportacije do ve~ne slave – da li }e stadion u Australiji dobiti ime po \okovi}u

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, na Australijan openu osvojio je istorijskih deset trofeja, {to je dovelo do toga da po~ne da se govori o tome da bi stadion na prvom Grend slemu u sezoni mogao da nosi ime po srpskom asu. Kreg Tajli, direktor turnira, ka`e da ne bi imao ni{ta protiv.

Australijan open je bio i osta}e Grend slem upam}en po Novaku \okovi}u koji je osvojio deser rekordnih trofeja i dok je Rafael Nadal na Rolan Garosu dobio svoju statuu jo{ se ~eka kakvu }e po~ast dobiti srpski as u dalekom Melburnu.Kreg Tajli, direktor turnira, istakao je da sve ~e{}e

useqavamo, spremamo sve za doga|aj i sredinom februara se iseqavamo, i onda se tokom godine tu odr`avaju koncerti i ostali doga|aji. Nema tih teniskih terena. Voleli bismo da

ih mi posedujemo jer mislimo da bismo imali vi{e kreativnosti u organizovawu vi{e teniskih doga|aja tokom godine”, zakqu~io je Tajli.

Планирајте унапред

РЕФЕРЕНДУМ

СУБОТА, 14. ОКТОБАР

dobija pitawa povodom toga da li }e stadion na Australijan openu dobiti ime po Novaku.

„Vi ste druga osoba koja me je to pitala danas. Vidite, imenovawe arene nije moja odluka ili Teniskog saveza Australije jer mi... Mnogo qudi ne shvata da Vimbldon, Rolan Garos i US Open su u vlasni{tvu terena na kojima se igraju turniri. Mi ih iznajmqujemo, Vlada Viktorije je vlasnik poseda i imamo sre}u da oni investiraju u wih. Ipak, mi ih ne posedujemo”, rekao je Tajli.

Direktor isti~e da bi i sam voleo da srpski as dobije priznawe za velika dostignu}a na prvom Grend slemu u sezoni.

„Vlada radi veliki posao na sinhronizaciji doga|aja. Na{ turnir je druga~iji od ostalih stvari. Imenovawe arene bila bi kombinacija koja bi morala da ima i uticaj vlade. Ja bih svakako bio neko ko podr`ava da se Novaku na neki na~in oda priznawe za wegova neverovatna dostignu}a ovde u Australiji”, istakao je Tajli.Objasnio je Australijanac i zbog ~ega je problem da se stadion preimenuje.

„Mi od septembra kre}emo sa pripremom, u decembru se

Toplotni talas zahvatio

jugoistok Australije, visok rizik od {umskih po`ara

Jugoistok Australije na{ao se na udaru toplotnog talasa koji je pove}ao rizik od {umskih po`ara i primorao vlasti da zabrane paqewa vatre u brojnim delovima dr`ave Novi Ju`ni Vels.

Meteorolo{ka prognoza najavquje u nekim oblastima, ukqu~uju}i i glavni grad Sidnej, temperature i do 12 stepeni Celzijusa iznad proseka. Na aerodromu Kingsford Smit u Sidneju u 14 ~asova po lokalnom vremenu izmerena je temperatura od 34,6 stepeni Celzijusa, {to je 11 stepeni iznad oktobarskog proseka.

Australija ulazi u sezonu visokog rizika od {umskih po`ara nakon po~etka sezone El Niwa koja je nedavno najavqena i naj~e{}e je pra}ena ekstremnim doga|ajima kao {to su po`ari, cikloni i su{e. Dr`avni ministar za vanredne situacije Xihad Dib zvani~no je najavio za slede}u nedequ po~etak perioda visokog rizika od po`ara, sa visokim, „`arkim” temperaturama.

Сви држављани Аустралије од 18 година и старији морају да гласају на предстојећем референдуму.

Ако не можете да гласате на гласачком месту на дан одржавања референдума, можда имате право да:

• гласате у центру за раније гласање, или

• поднесете молбу за гласање путем поште.

Можете да гласате раније ако путујете, радите или се не налазите у својој изборној јединици на дан одржавања референдума.

Планирајте унапред, јер када гласате на референдуму, ваш одговор је важан.

Посетите aec.gov.au/early или позовите 13 23 26 да бисте нашли вама најближе гласачко место и проверите које

Kara|or|ev kup –praznik srpskog fudbala

Bilo je Srba iz ~itave Australije, a mnogi su u Melburn doputovali kolima i autobusima ~ak i iz udaqenog Perta.

AKADEMIK, UGLEDNI ZOOLOG I STRU^WAK ZA KROKODILE:

Iza zvu~nih titula australijskog

nau~nika iz Darvina

krio se pervezni sadista

Proteklog vikenda u Melburnu, u Srpskom sportskom centru Kizbara, odr`an je tradicionalni 34. Kara|or|ev kup. Bio je to pravi praznik fudbala, ne samo za one koji vole tu najva`niju sporednu stvar na svetu, ve} i za

Doma}in 34. Kara|or|evog kupa bio je FK Krajina (Casey Kings) iz Melburna, ~ija je organizacija bila na zavidnom nivou. Sve je funkcionisalo besprekorno od petka do nedeqe uve~e, kada su odr`ana finala u vi{e glavnih konkurencija. Poseta je bila izvanredna, a organizatori procewuju da je tokom vikenda kroz centar pro{lo vi{e hiqada posetilaca, a mo`da i blizu 5.000, {to bi bio svojevrstan rekord kada je u pitawu ovo takmi~ewe. Organizatorima je na ruku i{lo sun~ano i lepo prole}no vreme tokom vikenda, tako da je pre samog finala u nedequ uve~e ~ak nestalo i pe~ewa i popularnog srpskog ro{tiqa. Ovaj

FK Springvejl Beli Orlovi iz Melburna, koji su u finalu bili boqi od FK Melburn Srbije (3:0). U `enskom finalu fudbalerke FK Sin|eli} Vestgejt iz Melburna pobedile su FK Drinu Nobl Park (2:0). Interesantni su bili svi me~evi tokom vikenda. Tribine su uglavnom bile prepune, a tra`ilo se i mesto vi{e pored ograde kako bi se ispratila koja {ansa pred golom. Poseban {lagvort bio je program u nedequ, kada su se igrale i revijalne utakmice od petli}a od 7 godina do seniora iznad 35. Nastupili su i de~aci iz Melburna od 10 i 12 godina, koji }e jednog dana igrati i velika finala ovog srpskog kupa. Slede}e godine doma}in 35. Kara|or|evog kupa bi}e FK Dijanela Beli Orlovi iz Perta, koji }e imati prijatan ali nimalo lak zadatak, da nadma{e ovogodi{wu veoma uspe{nu sportsku manifestaciju.

Istaknuti stru~wak za krokodile iz australijske Severne teritorije izjasnio se pro{le nedeqe krivim za niz u`asnih optu`bi za zlostavqawe `ivotiwa, ukqu~uju}i silovawe i mu~ewe pasa.

Kako prenosi Dejli mejl, 51-godi{wi Adam Robert Korden Briton zapo~eo je svoje i`ivqavawe 2014. godine, a vlasti veruju da je mu~io i seksualno zlostavqao vi{e od 42 psa do hap{ewa u aprilu 2022. Ugledni zoolog, koji je ranije radio na Univerzitetu ^arls Darvin je u ponedeqak delovao smireno na sudu Severne teritorije i izjasnio se krivim za gnusne zlo~ine nad `ivotiwama koje su mu poverili vlasnici, kao i za trgovinu de~jom pornografijom.

Pre nego {to je tu`ilac Marti Ost pro~itao detaqe optu`nice, sudija je upozorio publiku i novinare u prostoriji da }e postojati dokazi o "monstruoznim i perverznim aktima brutalnosti" koji bi, po wegovom mi{qewu, "mogli da {okiraju" prisutne.

sve Srbe {irom Australije. Petnaest srpskih fudbalskih ekipa iz Brizbejna, Kanbere, Sidneja, Melburna, Adelejda i Perta nadmetalo se tokom vikenda za presti`ni trofej Kara|or|evog kupa. Ovo popularno takmi~ewe igra se jo{ od 1988. godine, osnovano sa idejom da se svi srpski klubovi u Australiji pove`u, i provedu barem jedan vikend zajedno svake godine. Ova sportska manifestacija je od samog po~etka primqena veoma dobro me|u australijskim Srbima. Ipak bilo je godina kada se Kup nije igrao, ali je u me|uvremenu prele`ao sve de~je bolesti, i uspeo da se nametne kao jedan od najva`nijih doga|aja u ~itavoj srpskoj zajednici. Posebna ~iwenica da se doma}ini takmi~ewa mewaju svake godine daje ovom doga|aju posebnu dra`, jer sa igra~ima uvek putuju i brojni navija~i i qubiteqi fudbala od Brizbejna do Perta. Tako je bilo i ove godine.

Doma}in 34. Kara|or|evog kupa bio je FK Krajina (Casey Kings) iz Melburna. Poseta je bila izvanredna, a organizatori procewuju da je tokom vikenda kroz centar pro{lo vi{e hiqada posetilaca, a mo`da i blizu 5.000, {to bi bio svojevrstan rekord kada je u pitawu ovo takmi~ewe

podatak najboqe govori koliko je ovogodi{wi Kup bio uspe{an, jer realno nisu postojale procene organizatora o tako visokoj pose}enosti. Naravno, i muzi~ki program je uvek bio va`an na ovakvim vrstama manifestacija, ali je izuzetno pohvalno da je Kup pro{ao bez ijednog incidenta.

U mu{koj konkurenciji novi osvaja~i Kara|or|evog kupa su

Na kraju, vredi pomenuti i jo{ jedan va`an doga|aj povezan sa sportom i fudbalom. U melburnskom predgra|u San{ajn, FK Melburn Srbija proslavio je veliki jubilej – 60 godina od osnivawa kluba. Re~ je o zaista va`nom i zna~ajnom datumu, jer je FK Srbija jedan od najstarijih srpskih klubova u Australiji. Osnovan je daleke 1963. godine pod imenom Karlton Srbija, od strane fudbalskih entuzijasta i ~lanova tada{we crkvene op{tine Sveti Sava u Karltonu. Klub je vi{e puta mewao svoje puno ime, ali je naziv Srbija bio konstantan. Posledwe tri decenije klub je bio poznat pod imenom FK Ficroj Siti Srbija. Od pro{le godine ponovo nosi svoj stari naziv –Melburn Srbija. Na proslavi jubileja okupili su se sada{wi i biv{i igra~i, i ~lanovi uprave nekad i sad. Bilo je zato lepo videti na jednom mestu razli~ite generacije fudbalskih asova, amatera i stru~waka, kojima je u osnovi zajedni~ka i iskrena qubav prema klubu Srbiji. I zato treba posebno ista}i, da svima koji su doprineli ovom velikom jubileju srpska zajednica duguje veliku naklonost i zahvalnost.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

Opisi dati na sudu bili su previ{e {okantni da bi ih mediji mogli preneti, prenosi britanski list, napomiwu}i da su postupci 51-godi{waka doveli do smrti 39 pasa.

„Optu`eni je imao sadisti~ki seksualni interes za `ivotiwe, posebno pse“, rekao je tu`ilac.

Osim {to je mu~io sopstvene `ivotiwe, Briton se reklamirao preko oglasa vlasnicima ku}nih qubimaca u oblasti Darvina, zadobijav{i wihovo poverewe i ube|uju}i ih da mu povere svoje pse kada im je bilo te{ko da brinu o wima zbog obaveza na poslu ili zato {to su morali da putuju.

U jednom od slu~ajeva saslu{anih na sudu, Briton je biv{em vlasniku psa poslao umiruju}u poruku, rekav{i da se „Vulf dobro prilagodila, dobro jede i u`iva u svom novom domu“. U stvari, poreme}eni ~ovek je psa ve} silovao i mu~io do smrti.

Biv{i akademik, koji je svojevremeno pozvao legendarnog Dejvida Atenboroa da odr`i predavawe na Univerzitetu gde je radio, objavio je video snimke na kojima je zlostavqao pse na izopa~enim forumima koriste}i pseudonim.

Pro{le godine, jedan od ovih video snimaka je poslat organizaciji za za{titu `ivotiwa u Severnoj teritoriji, koja je potom materijal prosledila policiji. Briton je uhap{en u aprilu 2022. i od tada je ostao u pritvoru.

Kazna }e biti objavqena na novom ro~i{tu 13. decembra.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

U periodu od 2011-21 u Italiji je zatvoreno

125 bolnica zbog nedostatka zdravstvenih radnika

LEKARA NEMA NI ZA “LEK”

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi}

Zdravstevna za{tita je osnovno pravo svakog ~oveka u Italiji i ono je zagarantovano ustavom. O zdravqu qudi treba da se bavi zdravstveni nacionalni sistem. Ka`emo, treba jer ve} decenijama u praksi situacija je druga~ija. Posledwe “dijagnoze” ka`u da je italijansko zdravstvo ozbiqno “bolesno”.

I po svim procenama oporavak }e biti neizvestan i zasigurno dugotrajan.

[ta je uzrok “bolesti”? Nedostatak zdravstvenih radnika. Pre svega lekara op{te prakse. Prema pisawu rimske Republike u periodu od 2011 do 2021 u Italiji je zatvoreno 125 bolnica. Tako|e,

nedostaje 30.000 bolni~kih lekara, 70.000 medicinskih sestara i oko 100.000 bolni~kih kreveta. Nedostaci koji dovode u opasnost zdravqe gra|ana koji bi u trenucima potrebe mogli da se na|u bez neophodne pomo}i. Razlozi zbog ~ega se italijansko zdravstvo nalazi u ovakvoj situaciji je vi{estruko. Prema nekim mi{qewima sve do osamdesetih godina situacija je bila podno{qiva. Nakon toga dolazi do postepenog nazadovawa. Jedan od razloga su zakonske promene, koje su favorizovale privatno na u{trb javnog zdravstva. Kada je izme|u ostalog i veliki broj zaposlenih u javnom sektoru, zbog ve}ih plata pre{ao u privatni. Mnogi, nisu mogli da odole boqim uslovima rada, mogu}nostima za specijalizaciju i ve}im zaradama koje su se nudile u inostranim klinikama i istra`iva~kim institutima. Pa su doma}i, zamenili stranim belim mantilom. U dobi izme|u 28. i 39. godine starosti, ortopedi, pedijatri, ginekolozi, anesteziolozi uglavnom su odlazili u Veliku Britaniju (33%) i [vajcarsku

(26%). Osim toga, za razliku od nekih drugih vremena, sada doktorska titula nije vi{e tako atraktivna kao nekada, pa se sve mawi broj mladih opredequje za poziv lekara. I na kraju, kao „{lag“ na sve to do{ao je kovid. A sa wim i po~etak jo{ ve}eg egzodusa. Pojavio se veliki broj zahteva za privremeno penzionisawe. ^ak, do 7 ili 8 godina pre vremena. Pjer Lui|i Bartoleti, pokrajinski sekretar udru`ewa lekara iz Rima obja{wava „Imali smo slu~ajeva da kolege odlaze u penziju sa 63 umesto sa 70 godina. Lekari koji rade sami su posebno ugro`eni, mawe za{ti}eni na psihosocijalnom nivou od onih koji rade u klinikama sa drugima. Mnogo je vi{e lekara koji bi oti{li da mogu i koji uporno tra`e obra~un penzija od Nacionalnog instituta za socijalno osigurawe i pomo} lekarima i stomatolozima. Ima nekoliko kolega koji su se zbog prezaposlenosti razboleli“. Razlika u odnosu na period pre i posle kovid godina je jasna: 2019. godine bilo je 718 lekara koji su prerano napustili posao, a 2022. 1.096, ukqu~uju}i pedijatre. Dakle, 52% vi{e. Prema Savezu lekarskih dru{tava, na osnovu podataka Instituta Piepoli pro{log marta, 90% porodi~nih lekara se izjasnilo de je pod stresom, a 11% wih se u izme|u 2020. i 2022 suo~ilo sa zdravstvenim problemima koje ranije nisu imali. Po~ev{i od poreme}aja spavawa.

Me|utim, nedostatak lekara nije samo italijanska boqka. Sa istim problemom suo~avaju se i druge zemqe u okviru EU. Prema istra`ivawu Evropskog

udru`ewa mladih lekara, gotovo da nema zemqe u kojoj nije uo~en nedostatak lekara. Pogotovu u ruralnim sredinama. Interesantna je jedna ~iwenica. Tokom posledwe dve decenije, svi intervjuisani su prijavili porast ukupnog broja lekara, a da nisu re{ili pitawe nedostatka osobqa. [to se obja{wava pove} awem tra`we za zdravstvenom za{titom, pove}awem stanovni{tva i promenom demografskih karakteristika. Kada je re~ o italijanskom javnom zdravstvu, po mi{qewu nadle`nih sada{wa te{ka situacija se mo`e re{iti

Va{ington priznao: Ograni~ewe cena ruske nafte ne funkcioni{e

Ruska nafta, uprkos zapadnom mehanizmu ograni~ewa cene, prodaje se u proseku za 100 dolara po barelu.

Ograni~ewe cena ruske nafte koje su nametnule zemqe G7 ne funkcioni{e kako je planirano, izjavila je ministarka finansija SAD Xenet Jelen. Prema wenim re~ima, tr`i{ne cene sirove nafte izvezene iz zemqe pogo|ene sankcijama i daqe su visoke.

EU, zemqe G7 i Australija su 5. decembra uvele gorwu granicu od 60 dolara po barelu za rusku naftu. Uz to, zapadnim firmama se zabrawuje da pru`aju osigu-

rawe i druge usluge za isporuke ruske sirove nafte, osim ako se teret ne kupi po toj ili ispod zadate cene.

Mehanizam je imao za ciq da primora Rusiju da nastavi da izvozi velike koli~ine nafte kako bi spre~ila skok globalnih cena, ali i da smawi prihode koje Moskva ostvaruje prodajom svoje sirove nafte.

"Sve ukazuje na izvesno smawewe efektivnosti gorwe granice cena", rekla je Jelen na pitawe o cenama ruske sirove nafte, koje se sada kre}u oko 100 dolara po barelu umesto 60 dolara.

U me|uvremenu, navodi "Blumberg", Moskva je razvila svoju mre`u pru`aoca

usluga transporta i osigurawa.

"Rusija je potro{ila mnogo novca, vremena i truda na izvoz svoje nafte", rekla je Jelen. "Imaju svoju flotu u senci, obezbedili su vi{e osigurawa i ta vrsta trgovine nije zabrawena gorwom cenom".

Ameri~ka ministarka je obe}ala da }e ulo`iti napore da spre~i izbegavawe ograni~ewa cena nafte, ali nije objasnila o kakvim konkretnim merama je re~.

"Vi{e smo nego spremni da reagujemo", rekla je ona, dodaju}i da je G7 spreman da "s vremenom razmotri da li postoje na~ini koji bi ovu politiku mogli u~initi efikasnijom".

na nekoliko na~ina. Kratkoro~no, produ`ewem radnog vremena lekara op{te prakse i pove}awem zarada. A na du`e staze, pove}awem broja studenata medicine koju treba u~initi privla~nom. U me|uvremenu, liste ~ekawa za specijalisti~ke preglede u javnom zdravstvu se ne smawuju. Pregled za magnetnu rezonancu se ~eka u proseku godinu dana, za mamografiju 720 dana, ultrazvuk 375 dana, kardiolo{ku operaciju 365 dana. U suprotnom, ko ne `eli da ~eka i ima para, mo`e sve to da obavi u privatnim klinikama. Zdravqe ipak ko{ta.

Rezultati 34. Kara|or|evog kupa:

A1 SWE

A2 Brisbane St George

A3 FC Eagles Sydney

A4 Drina 2

B1 Melbourne Srbija

B2 Bonnyrigg WE

B3 Tesla FC Perth

B4 Sindjelic Westgate

C1 Adelaide Beograd 2

C2 Canberra White Eagles

C3 Sydney Beograd

C4 Drina 1

D1 Dianella Perth

D2 Krajina Casey Kings

D3 Beograd Adelaide 1

GRUPA A

l 10:30 Springvale White Eagles 4 vs 2 Brisbane St.George

l 12:30 Brisbane St George 1 vs 1 FC Eagles Sydney

l 14:30 Springvale White Eagles 0 vs 1 Drina 2

l 16:30 FC Eagles Sydney 1 vs 1 Springvale White Eagles

l 18:30 Drina 2 0 vs 4 FC Eagles Sydney

l 20:30 Brisbane St George 3 vs 2 Drina 2

GRUPA B

l 11:30 Melbourne Srbija 0 vs 2 Bonnyrigg WE

l 13:30 Bonnyrigg WE 0 vs 1 Tesla FC Perth

l 15:30 Melbourne Srbija 2 vs 1 Sindjelic Westgate

l 17:30 Tesla FC Perth 0 vs 1 Melbourne Srbija

l 17:30 Bonnyrigg WE 2 vs 4 Sindjelic Westgate

l 19:30 Sindjelic 3 vs 2 Tesla FC Perth

GRUPA C

l 10:30 Adelaide 2; 2 vs 4 Canberra WE

l 11:30 Sydney Beograd 0 vs 1 Drina 1

l 13:30 Canberra WE 3 vs 0 Sydney Beograd

l 15:30 Adelaide 2 0 vs 2 Drina 1

l 18:30 Sydney Beograd 3 vs 0 Adelaide Beograd 2

l 19:30 Canberra White Eagles 0 vs 0 Drina

GRUPA D

l 12:30 Dianella Pert 4 vs 0 Krajina

l 14:30 Krajina 1 vs 5 Beograd Adelaid 1

l 16:30 Beograd Adelaide 1 0 vs 1 Dianella Pert

QUARTERFINALS:

l 11:00 FC Eagles Sydney 1 vs 3 Fc Melbourne Srbija

l 11:00 Canberra WE 1 vs 2 White City Adelaide

l 12:00 Sindjelic 0 vs 1 Springvale White Eagle’s 1

l 2:00 Diannella White Eagle’s 2 vs 1 Drina

SEMI FINALS:

l 14:30 Fc Melbourne Srbija 2 vs 1 Diannella WE

l 14:30 White City Adelaide 0 vs 0 Springvale

WE - PENALI 4-5

34. KARA\OR\EV KUP U MELBURNU, FK Springvejl Beli

Petnaest srpskih ta, Sidneja, Adelejda, metalo se tokom vikenda Kara|or|evog kupa, FK Krajine iz Melburna. U finalu su igrali gvejl Beli Orlovi. Slavili 3:0 i tako osvojili pred Kara|or|ev kup. U `enskom Sin|eli}a iz Melburna sa 2:0 i osvojile presti`ni Ovogodi{wi kup bio nizovanih turnira u istoriji se organizuje jo{ od 1988. vikenda kroz Srpski pro{lo je blizu pet glas je ve} decenijama ra|or|evog kupa. Naredni vog kupa u oktobru 2024. klub Dijanela iz Perta.

FINALS:

l 19:30 FC Melbourne Srbija 0 vs 3 Springvale WE

l Najboqi golman turnira: Thomas Hull

l Najboqi strelac turnira: Nikola Stija~i}

l Najboqi igra~ turnira: Trent Skapedis

U SRPSKOM SPORTSKOM CENTRU KIZBARA

Orlovi – novi {ampioni

klubova iz Brizbejna, PerAdelejda, Kanbere i Melburna nadvikenda za presti`ni trofej ove godine u organizaciji Melburna.

igrali FK Melburn Srbija i SrinSlavili su Beli Orlovi za pred doma}im navija~ima 34. `enskom finalu fudbalerke

Melburna pobedile su doma}u Drinu presti`ni trofej za 2023. godinu. bio je jedan od najboqe orgaistoriji ovog takmi~ewa koje 1988. godine. Tokom tri dana

Srpski sportski centar Kizbara hiqada posetilaca. Srpski

glavni medijski sponzor KaNaredni doma}in 35. Kara|or|e2024. godine bi}e fudbalski

Perta. Foto: Aqa Katanovi}

WOMEN’S

A1 Sydney Beograd

A2 Canberra White Eagles

A3 Sindjelic Westgate

A4 Drina

l 11:00 Sydney Beograd 1 vs 0 Canberra White Eagles

l 12:00 Sindjelic 3 vs Drina 0

l 13:00 Sydney Beograd 0 vs 4 Sindjelic

l 14:00 Drina 6 vs 1 Canberra White Eagles

l 15:00 Sindjelic 6 vs 0 Canberra White Eagles

l 16:00 Drina 3 vs 0 Sydney Beograd

FINALE:

l 18:00 Fk Drina 0 vs 2 Fk Sindjelic

l Najboqi golman turnira: Sascha Lypiridis

l Najboqi strelac turnira: Dalia Bailo

l Najboqi igra~ turnira: Richel Stirton

OVER 35’S

A1 Canberra White Eagles

A2 Springvale White Eagles

A3 Adelaide

A4 Krajina

l 11:00 Canberra White Eagles 1 vs 0 Springvale White Eagles

l 12:00 Adelaide 0 vs 3 Krajina

l 13:00 Canberra White Eagles 0 vs 4 Krajina

l 14:00 Adelaide 4 vs 2 Springvale White Eagles

l 15:00 Springvale White Eagles 0 vs 3 Krajina

l 16:00 Canberra White Eagles 4 vs 1 Adelaide

FINALE:

l 13:00 Fk Krajina 2 vs 1 Canberra White Eagles

l Najboqi golman turnira: Branko Jakovqevi}

l Najboqi igra~ turnira: Ivan Ru`i}

JUNIORS:

Under 12’s

l Fc Krajina 1 vs 4 Fc Sindjelic

Under 11’s

l Fc Krajina 4 Vs 0 Fc Sindjelic

Under 7’s

l Fc Krajina Red 3 vs 2 Fc Krajina Blue

Rezultate pripremio: Bratislav Kuribak

Фудбалерке Дрине из Мелбурна освојиле су друго место на турниру

SRPSKE FOLKLORNE GRUPE NASTUPILE NA FLORIJADI U KANBERI

Florijada ili Festival cve}a odr`ava se svake godine u Kanberi i traje mesec dana - po~iwe negde sredinom septembra i traje do sredine oktobra. Festival bude jako pose}en svake godine. Kroz wega pro|e na hiqade i hiqade posetilaca iz ~itave Australije.

Pored cve}a koje je zaista prelepo, tu se mogu na}i i razni doma}i proizvodi, hrana, pi}e i suveniri. Odr`avaju se koncerti u`ivo, nastupaju razni izvo|a~i. Svake godine budu pozvane i u~estuju na{e folklorne grupe iz Kanbere. Ove godine u~estovale su mala, sredwa i velika folklorna grupa ”Sveti Sava”, koje su svojom no{wom i nastupima kao i svaki put izazvale pa`wu i odu{evqewe, ne samo qudi iz na{e srpske zajednice, nego na stotine i stotine drugih posetilaca. Posebno su im simpati~ni na{i mali pelikani.

Posle nastupa neke od na{ih devojaka nastavile su da u no{wama {etaju po Florijadi, promovi{u}i srpsku kulturu. Mnogi su tra`ili da se slikaju sa na{im folklorcima, da saznaju malo vi{e o srpskoj tradiciji, o no{wama - gde ih nabavqaju i kako se izra|uju. Florijada traje jo{ nedequ dana, zato dragi ~itaoci ako vas put nanese u Kanberu svratite na Festival, osve`ite se malo i udahnite mirise prelepog sve`eg cve}a.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation

2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

Ko je Dom za negu starih

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838

SYDNEY

MELBOURNE BRISBANE GEELONG

Milena Nikoli}

7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931

Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228

Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

0409 500 255

67 Kennedy Dr. Redbank Plains

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

Ras Trade 9793 6210

20-22 Deans Crt. Dandenog

Goranka Kosaba{i}

ADELAIDE

Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

33 Egan CI. Werribee 0432 619 885

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

FK MELBURN SRBIJA PROSLAVIO 60 GODINA OD OSNIVAWA

Jedan od najstarijih srpskih klubova u Australiji proslavio je veliki jubilej – {est punih decenija od svog osnivawa. U melburnskom predgra|u San{ajn okupili su se sada{wi i biv{i igra~i kao i neki od osniva~a ovog popularnog kluba.

Pod imenom Karlton Srbija klub su daleke 1963. godine osnovali tada{wi ~lanovi crkvene op{tine Sveti Sava iz Karltona. Klub je dugo godina bio poznat pod nazivom Ficroj Siti Srbija da bi pro{le godine vratio staro ime klubu. Melburn Srbija bele`i ove godine odli~ne rezultate u Viktorijskoj fudbalskoj ligi a pro{log vikenda igrali su i u finalu 34. Kara|or|evog kupa.

Proslavi velikog jubileja pro{log ~etvrtka prisustvovao je veliki broj simpatizera i prijateqa ovog popularnog srpskog kluba iz Viktorije.

Foto: Dragan Gavrilovi}

Nacionalni parkovi Srbije –5 srpskih oaza prirode

Nacionalni parkovi Srbije su mesta bogata prirodnim lepotama, retkim `ivotiwskim i biqnim vrstama, ali i mesta sa izuzetnim kulturno- istorijskim zna~ajem i zbog toga su ujedno i za{ti}ena oblast Me|unarodnog udru`ewa za za{titu prirode. Prvi nacionalni park na svetu osnovan je davne 1872. godine u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i to je dobro poznati Jelouston. Nacionalni park Jelouston je dobio titulu prvog nacionalnog parka zahvaquju}i svojim gejzirima, super vulkanu, toplim izvorima, ali i `ivotiwskim vrstama poput: bizona, grizlija, mrkog medveda, kojota, muflona, puma i mnogih drugih. U Evropi prvi nacionalni park je osnovan u [vedskoj 1909. godine. To je nacionalni park Sarek koji je danas vrlo popularan me|u planirima. Kada su u pitawu nacionalni parkovi Srbija tako|e ima izuzetnu ponudu. U ovoj zemqi trenutno postoji pet nacionalnih parkova: Fru{ka gora, \erdap, Kopaonik, Tara, [ar-Planina, a Prokletije su ve} du`e vreme u postupku za{tite.

NACIONALNI PARK FRU[KA GORA –NAJSTARIJI NACIONALNI PARK U SRBIJI

Nacionalni park Fru{ka gora je najstariji nacionalni park na teritoriji na{e zemqe, a ovaj status je stekao 1960. godine. Fru{ka gora je usamqena planina u Vojvodini i Panonskoj niziji, a nacionalni park je postala zahvaquju}i svom raznovrsnom biqnom i `ivotiwskom svetu, ali i vrlo bogatom kulturno-istorijskom nasle|u. Na visinama ispod 300m nalaze se pa{waci i plodno zemqi{te, kao i vinogradi i vo}waci. Iznad wih, nalaze se guste listopadne {ume kitwaka, graba i bukve koje spadaju me|u najve}e vrednosti Fru{ke gore. Ovim prirodnim lepotama treba dodati kulturne spomenike - 16 manastira Srpske pravoslavne crkve, zbog kojih se Fru{ka gora ~esto naziva srpskom Svetom gorom. Manastiri su uglavnom podignuti krajem 16. i po~etkom 17. veka kao zadu`bine srpskih vladarskih porodica.

NACIONALNI PARK \ERDAP –

BOGATA KULTURNA BA[TINA

Nacionalni park \erdap nalazi se u isto~noj Srbiji, blizu granice sa Rumunijom i osnovan je 1974. godine. Pored toga {to je \erdap drugi po redu nacionalni park u Srbiji, on nosi i titulu najve}eg srpskog nacionalnog parka. U okviru ovog nacionalnog parka nalazi se bogata kulturna ba{tina. Na samom ulasku u \erdapsku klisuru sme{tena je Goluba~ka tvr|ava, koju su jo{ u 1. veku pre nove ere osnovali Rimqani, a zatim su se za wu borili Huni, Ugari i Turci.

Diana Karata{ je tako|e rimsko utvr|ewe koje se nalazi u ovom nacionalnom parku. Ono je do`ivelo sli~nu sudbinu kao i Goluba~ka tv|ava, jer su ga 530. godine uni{tili Huni, a kasnije ga je obnovio car Justinijan. Kulturnu ba{tinu Nacionalnog parka \erdap upotpuwuje i Trajanova tabla, jo{ jedan bitna zaostav{tina rimske kulture i deo rimskog puta kroz \erdap. Ovde se nalazi i jedno od najzna~ajnijih arheo-

lo{kih nalazi{ta u Srbiji, Lepenski vir. Kada je u pitawu nacionalni park \erdap, on obuvata Dunav, {umska stani{ta, livade, klisure i kawone. Geografska raznovrsnost uticala je i na raznovrsnost biqnog i `ivotinskog sveta. Dunav je stani{te retkih riba – jesetre i morune, a {ume su stani{te retkih sisara. Na podru~ju Nacionalnog parka \erdap postoje ~ak 43 biqne vrste koje su strogo za{ti}ene, dok je wih 120 za{ti}eno.

NACIONALNI PARK TARA –DOM PAN^I]EVE OMORIKE

Tara je progla{ena za nacionalni park 1981. godine zbog svojih o~uvanih {umskih predela, velike raznovrsnosti biqnog i `ivotiwskog sveta i postojawa jedne endemske vrste. Nacionalni park Tara je svakako najpoznatiji po Pan~i}evoj omorici, koju je Josif Pan~i} 1875. godine prona{ao upravo na ovoj planini. Ina~e, Pan~i}eva omorika je retka biqna vrsta, endemit, koja raste samo u zapadnoj Srbiji i isto~noj Bosni. Na Tari raste i veliki broj razli~itih vrsta mahovina, li{ajeva i paprati, a od `ivotiwskog sveta ovde se mogu sresti i retke vrste poput: Pan~i}evog skakavca, mrkog medveda i divokoze.

NACIONALNI PARK KOPAONIK –NAJPOPULARNIJI

NACIONALNI PARK

Ako ste se pitali koji su to nacionalni parkovi u Srbiji najpopularniji, na samom vrhu mo`emo re}i da je to Nacionalni park Kopaonik. On je dobio naziv po istoimenoj planini Kopaonik koja je zbog svojih prirodnih vrednosti, progla{en za nacionalni park 1981. godine. Kopaonik je dobio naziv po svojim rudnim bogatstvima i zbog ~iwenice da se na ovoj planini jo{ od najstarijih vremena kopala ruda. U okviru kopaoni~ke rudni~ke oblasti mogu se prona}i retki minerali, rude zlata, srebra, olova, cinka i gvo|a.

NACIONALNI PARK [AR-PLANINA – BOGATSTVO LEDNI^KIH JEZERA

Nacionalni park [ar-planina je, za sad, najmla|i nacionalni park u Srbiji, a osnovan je 1986. godine. Pored ove titule, Nacionalni park [ar-planina nosi i titulu najvi{eg nacionalnog parka kod nas. ^ak 30 vrhova nalazi se na visini iznad 2500 metara nadmorske visine.

[ar-planina je ime dobila {arenilu koje je nastalo zbog raznovrsnih biqaka koje krase ovu planinu. Najve}e vrednosti [ar-planine su {ume monike i mulike, zatim vi{e od 300 balkanskih endemskih vrsta i brojni lokalni biqni endemiti. Na primer, hajdu~ica kraqa Aleksandra, {arplaninski karanfil~i}, {arplaninski {afran, {arska divizma i {arka pti~ija trava, rastu samo na ovoj planini. Me|u prirodne lepote [ar-planine spadaju i brojna ledni~ka jezera, koja se jednim imenom nazivaju Gorske o~i. Pored toga, na planini se nalazi veliki broj sredwevekovnih srpskih crkava i manastira, po ~emu su i drugi nacionalni parkovi Srbije poznati.

Nacionalni parkovi Srbije spadaju me|u najpose}enije i najlep{e destinacije za vikend putovawa u Srbiji. Smatraju se remek-delima prirode, koji svojom nestvarnom lepotom, autenti~nim biqnim i `ivotiwskim svetom i kulturnim nasle|em privla~e sve ve}i broj turista iz ~itavog sveta.Kada su u pitawu nacionalni parkovi Srbija i te kako ima {ta da ponudi svima koji `ele da iskoriste svoj odmor i posete neka od ovih prirodnih blaga na{e zemqe.

Fru{ka gora

\erdap Tara

Kopaonik

[ar planina

KAKO SU DRUGI PISCI

GOVORILI O IVI ANDRI]U (2)

Zagonetka zvana Andri}

Ko je bio Ivo Andri}:

Se}awa Me{e Selimovi}a, Zuke Xumhura, Milovana

\ilasa, Miroslava Radoj~i}a...

„^udno je to interesovawe za pi{~ev `ivot“, govorio je Ivo Andri}. „Zar nisu dovoqne wegove kwige? Uostalom, neko zna i mo`e da pi{e o svom `ivotu, ja ne znam i ne mogu. Mada ni{ta nisam sakrio: sve je u mojim kwigama.“ O Andri}u, koji je nerado govorio o sebi i svom `ivotu, pri~ali su zato drugi. U nedavno objavqenoj kwizi „Ko je bio Andri}“, @aneta \uki} Peri{i} je sabrala zapise ~etrdesetak savremenika koji govore o svojim susretima sa ovim piscem, a iz wihovih razli~itih sudova, utisaka, ose}awa i iskustava, nude se mogu}i odgovori na „zagonetku zvanu Ivo Andri}“.

Kwiga Ko je bio Ivo Andri} predstavqa izbor autenti~nih se}awa na Ivu Andri}a iz ugla wegovih savremenika – {kolskih drugova, prijateqa, pisaca, diplomata, kolega, suseda, ro|aka, politi~ara, poznanika. Ova kwiga, koja hronolo{ki prati Andri}a od de~a~kih i mladala~kih dana, preko wegovih zrelih i profesionalno najuspe{nijih godina, pa sve do kona~nog kraja, ~ita se kao svojevrsni uzbudqiv biografski roman, sa stalnom promenom glasova i izmenama ta~ke gledi{ta u odnosu na glavni objekat odnosno glavnu temu – Ivu Andri}a.

ZUKO XUMHUR (1921-1980)

O IVI ANDRI]U:

Andri}a znam od najmawih nogu, od vaqda ~etvrte svoje godine. Znate, u Beograd je posle Prvog svetskog rata do{la i grupa Bosanaca i Hercegovaca, a me|u wima bili su i Andri}, i moj otac, i mnogi drugi. Stanovali smo u Jevremovoj ulici, a ona je u ono vreme imala jake elemente balkanske palanke. Jedna grupa Bosanaca i Hercegovaca skupqala se na ak{amluk, na rakiju i meze u na{oj ku}i. @ivo se se}am dr Tugomira Alaupovi}a, Pere Slijep~evi}a, Vasiqa Popovi}a, Hasana Repca i, naravno, Ive Andri}a, koji je uvek donosio po ~okoladu ili bonbone, a o praznicima i po neku igra~ku. Jedan od razloga wihovog dolaska je i zato {to je moja majka Vasvija, Vasvihanuma ili majka Asa, kako je zove unuka i svo weno dru{tvo, bila vje{ta u spravqawu bosanskih specijaliteta, raznih mezeluka. (...) Godinama nisam Andri}a vi|ao. On je oti{ao po svetu, meni je otac umro. A onda, posle toliko godina, ponovo ga sre}em i ~esto odlazim kod wega u skromnu sobicu u Prizrenskoj ulici. To je, naravno, opet bila prilika da ponekad moja majka spremi

neko omiqeno jelo koje je Ivo voleo, nekad sogandolmu, musaku od plavih patlixana, bosanski lonac, pilav sa bravetinom, urma{ice, kadaif, ho{af, razne pite – sirnice, krompira~e, zeqanice... Nekako tih prvih posleratnih godina Andri} je putovao u inostranstvo i sa puta mi je doneo pravi kineski tu{, a mojoj majci, po starinskom adetu – sapun miri{qivi.

(...) Toga ~oveka sam tako po{tovao i voleo da sam se ustru~avao da preterano sa wim drugujem – da to prijateqstvo ne bih ,,potro{io“ i bilo ~im okrwio.

A, ka`em, sretali smo se ~esto – i u Klubu pisaca, i na ulici, i na Kalemegdanu, koji je on neverovatno voleo. I u tim dugim {etwama, u kojima sam u`ivao da ga slu{am, tek pokatkad bih mu postavio neko pitawe koje ga ne bi povredilo ni u ~emu. Tako, na primer, mnogi Andri}evi poznanici su, uo~i wegovog ulaska u brak sa Milicom, bili grubi, prosti, pa i neukusni. Ja sam se, me|utim, sreo sa Ivom na nekom prijemu, i tada ga diskretno upitam: „Kada }ete mewati stan.“ On se silno obradova tom nenametqivom pitawu, nasme{i se, zagrli i odmah odgovori:

„Mislim, idu}e nedeqe, oko ~etvrtka.“

Po{to sam od ranije bio prijateq i sa Milicom, sada sam bio ~est gost u wihovom domu koji se razlikovao od one Ivine sama~ke, skromne sobe u Prizrenskoj ulici. Setih se, jednom prilikom mi je, dok je stanovao u toj ulici, rekao:

„Zuko, nekako sam najsigurniji kada `ivim kao softa (u~enik medrese) i kada

za tili ~as mogu pokupiti svoje zave`qaje i oti}i.“

Sada se ta nova `ivotna sredina Andri}eva razlikovala i po tome {to ju je zaista krasila lepota, duh i {arm `ene wegovog `ivota.

(...) Vratio sam se iz [panije i pri~am mu kako su [panci gordi i gospodstveni qudi, a Ivo ka`e da je najgospodstveniji ~ovek koga je sreo u svom `ivotu pesnik Milan Raki}. Govorio mi je da je u`ivao kada je bio u Beogradu na sastancima PEN kluba, koji su odr`avani, ~ini mi se svakog utornika, u nekada ~uvenom restoranu ,,Kolarac“, da sretne Raki}a, koji, pak, nije ni{ta krupno, naro~ito zna~ajno govorio, ali je wegovo sedewe za stolom ozarivalo ~itavo dru{tvo. Raki} je, ka`e, bio prava blagodet, prava vrlina samim svojim postojawem. A to je osobina i Andri}eva – ,,ne prosipati pamet u dru{tvu“. Jednom mi je pri~ao o prvom susretu sa Jovanom Du~i}em – bio je, ka`e, mlad pisac, ali ve} glasovit, a ina~e skroman pisar Ministarstva inostranih dela. Du~i}, koji se tada ve}

pona{ao kao knez na{e poezije, pozvao ga je u stari, ~uveni hotel „Srpski kraq“, koji je bio kod Kalemegdana i koji je sru{en u bombardovawu Beograda, na razgovor. Tada mu je skrenuo pa`wu da sara|uje sa Politikom, jer je Politika velika ku}a i kulturna institucija koja }e mu uvek i u dobru i u nevoqi pomo}i. Du~i} mu je, veli, tada govorio da mu je `ao {to jedan tako darovit mlad ~ovek pi{e o nekakvim fratrima i efendijama i wihovim `ivotima i prikqu~enijima po bosanskim kasabama i {eherima. Rekao mu je, da se trgne iz tog za~aranog balkanskog i palana~kog blata i da se otvori prema Evropi, modernom svetu, da postane kosmopolita. Cenio je, ina~e, Du~i}evo izuzetno obrazovawe, `ivi duh i briqantnu konverzaciju.

(...) A jednom pri~a kako je svesno proveo najte`e dane bombardovawa u Beogradu, u svojoj podstanarskoj odaji, u Prizrenskoj ulici. Samo je, ka`e, prvoga dana, uzbu|en i upla{en od piske sirena, istr~ao iz ku}e i zaputio se za nepreglednom kolonom naroda, koji je be`ao prema Malom Mokrom Lugu. Idu}i tako u toj gomili osvrnuo se oko sebe i primetio da qudi vode sa sobom svoje porodice, svoju decu, svoje onemo}ale roditeqe i ro|ake. Ka`e, pogledao sam sam sebe od glave do pete i vidim da ja spasavam samo sebe i svoj ,,iberciger“... Bilo ga je, veli, sramota i vi{e nikad nije, ni u danima naj`e{}ih uzbuna i bombardovawa, napustio svoj dom.

(...) A posle oslobo|ewa, pri~ao mi je, ponudili su mu komforan stan, svu udobnost, ali on je to uporno odbijao dr`e}i se svog sobi~ka u Prizrenskoj – u wemu je, se}am se, pored minijaturnog pisa}eg stola, poda pokrivenog bosanskim }ilimom bila stara garnitura kowi~kih pe{kuna (bosanski razbareni sto~i}i). A od ukrasnih predmeta tu se nalazila jedna porcelanska minijatura koju je izuzetno voleo – bio je to Omerpa{a Latas, kako sedi u foteqi, sa silnim ordewem na prsima. To je, govorio mi je Ivo, na{ao negde, ~ini mi se u nekoj evropskoj antikvarnici, i od te minijature ni kasnije se nije rastajao. Se}am se, u tom stanu u Prizrenskoj, imao je na policama brdo ispisanih svezaka, a i na pisa}em stolu, pored notesa, teftera i razli~itih papira bile su nekolike olovke i mala {kolska guma za brisawe. Pri~ao mi je kako pre nego {to ,,pre|e“ da pravi literaturu vrlo bri`qivo bele`i mnoge pojave, utiske i zapa`awa u te svoje sveske. Tako, na primer, kada se razboli, kada dobije bolove u stomaku, on pomno bele`i reakciju svoga organizma, jer, ka`e, kako bi istinito i po{teno u svojoj prozi opisao trovawe nekoga pa{e u Travniku ili Sarajevu.

Zaista je to bila isposni~ka, studentska soba – sa koferima u uglu. ^esto sam, dok je bio u Prizrenskoj, svra}ao kod wega u letwim mesecima – onda bismo zajedno odlazili na Adu Ciganliju. A Ada je u to vreme bila skoro prava pra{uma, a Sava ~ista, zelena...Ivo je tada govorio da su mu vaqda najsre}niji dani u `ivotu bili pre prata, kada je kao mali ~inovnik Ministarstva inostranih dela, u kome se radilo dvokratno, u podne dolazio tramvajem do ^ukarice, da bi se okupao na Savi i ru~ao u jednoj od alaskih koliba sve`u ribu.

Na Adi bi ostajali naj~e{}e kod zgrade Vesla~kog kluba „Crvena zvezda“, gde smo se kupali ili, pak, igrali stoni tenis. Naravno, {etali bi smo uzanim stazama. On jednom veli: „Tako, Zuko, zami{qam prvo jutro posle stvarawa sveta...“

(1976)

Kapetan Mi{ino zdawe 160 leta ~uva akademske tajne

Zdawe kapetana Mi{e Anastasijevi}a, jednog od najmo}nijih trgovaca, velikog prosvetnog i kulturnog dobrotvora iz 19. veka, sagra|eno na Studentskom trgu u Beogradu, kruna je wegovog dobro~instva prema srpskom narodu i, prema re~ima dr Sne`ane To{eve, muzejske savetnice Muzeja nauke i tehnike, postalo je simbol darivawa u ovda{wem obrazovawu i kulturi.

Zidovi impresivne, kitwaste gra|evine, pravougaonog oblika, u samom jezgru gradske vreve kriju velelepno dvori{te natkriqeno kro{wama stoletnih lipa u ~ijem hladu decenijama razmewuju misli najugledniji ~lanovi akademske elite u Srbiji: rektori, prorektori, dekani, profesori, predsednici i ~lanovi Saveta Beogradskog univerziteta... Ili kako to sada{wi rektor na{e najstarije akademske institucije Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan \oki} voli da ka`e, nakon nekad veoma napornih sednica Senata, oni u tom kutku prelaze na neka opu{tenija, „teku}a” pitawa na koktelu koji jednom mese~no tu prire|uje.

A ove godine navr{eno je i jubilarnih 160 leta kako se u toj zgradi ve}a o najbitnijim odlukama u visokom obrazovawu, jer je ta~no toliko pro{lo otkad ga je kapetan

Mi{a poklonio „svome ote~estvu” za potrebe prosvete, odnosno „za shodno sme{tawe u~eni i prosvetni zavedenija”, kako u autorskim tekstovima isti~e To{eva u nedavno objavqenoj mini-enciklopediji o prestoni~kim univerzitetskim zadu`binama.

Ona svedo~i da je te 1863. godine zavr{ena gradwa ~uvenog zdawa u koje su se odmah uselili Velika {kola, potowi univerzitet i ostale {kolske, nau~ne i kulturne ustanove: Srpska kraqevska akademija, Gimnazija, Narodni muzej i Narodna biblioteka. Prelepa zgrada sa rusti~nim crvenim ukrasima sedi{te je Univerziteta u Beogradu, a u wemu se nalaze i seminari, katedre i instituti Filozofskog i Filolo{kog fakulteta.

- Kapetan Mi{ino zdawe, monumentalna dvospratna gra|evina zatvorenog tipa sa unutra{wim dvori{tem, prva je prava i najve}a palata u Srbiji 19. veka. Po svim obele`jima pripada romanti~arskoj arhitekturi. Sa posebnom pa`wom su oblikovane wene polihromne fasade sa reqefnim ukrasima raznovrsnih motiva. U razu|enom enterijeru najreprezentativnija prostorija je Sve~ana sala u kojoj se posebno isti~u slikana zidna dekoracija, lusteri i portreti rektora Liceja, Velike {kole i univerziteta, dela na{ih znamenitih slikara

– navodi To{eva i dodaje da dvori{te od 1991. godine krasi bista kapetana Mi{e, delo ~uvenog vajara Ota Loga. I ne ~udi {to najreprezentativnija univerzitetska zgrada podse}a na kraqevsku palatu, jer je i gra|ena u tu svrhu i bila je namewena za stanovawe neuspe{nom pretedentu na

Trgovac soqu i dunavski kapetan

Kapetan Mi{a Anastasijevi} je ro|en 1803. godine u Pore~u, u isto~noj Srbiji, u trgova~koj porodici, pa je rano po~eo da trguje soqu i stekao veliko bogatstvo. Knez Milo{ Obrenovi} ga je 1833. imenovao za dunavskog kapetana i po toj tituli je ostao poznat do danas, uprkos ~iwenici da je kasnije stekao i ~in majora. Bogatstvo je vremenom toliko uve}ao da je smatran najbogatijim `iteqem Srbije i jednim od najimu}nijih qudi u sredwoj Evropi. Najradije je boravio u Vla{koj, u kojoj je imao vi{e feudalnih dobara. U Kle`wu je imao porodi~ni dvorac, a tu je sagradio i {kolu i zadu`binsku Crkvu arhangela Mihajla i Gavrila u kojoj je i sahraweno wegovo balsamovano telo, nakon smrti koja ga je zadesila u Bukure{tu 1885. godine.

MUDRE MISLI I CITATI

Mudri citati o qudima –{ta to najve}i mudraci misle o nama kao pojavi?

Mudri citati o qudima nam govore {ta su to ta~no najve}i mislioci na svetu, na vrlo zanimqiv na~in, rekli o svima nama kao celini.

Ono ~ime su se vodili jeste da su svi qudi apsolutno razli~iti i svako je nepredvidiv na sebi svojstven na~in. Stoga, od qudi mo`emo o~ekivati zaista sve – najve}u pomo} i podr{ku i tokom najlep{ih momenata koji nam se de{avaju, te totalnu hladnokrvnost ~ak i u najte`im trenucima na{eg `ivota.

S obzirom na ~iwenicu da veoma veliki broj qudi ne ~ini ba{ najboqa dela, moramo voditi ra~una o tome kakvim osobama smo okru`eni. Potrudimo se da se okru`imo porodicom, pa`qivo odabranim prijateqima i onima koji zaista zaslu`e da zadobiju na{e poverewe.

CITATI O QUDIMA

uuu ‘’Malo ima stvari koje }e qude vi{e odobrovoqiti nego kad im ispri~amo veliku nesre}u koja nas nedavno sna{la.’’ –Artur [openhauer

uuu ‘’[to mawe qudi znaju o lo{im delima drugih qudi, tim stro`i su prema sa mom sebi.’’ – Lav Tolostoj

uuu ‘’Qudi nisu zato~enici sudbine, nego zato~enici vlastitog uma.’’ – Frenklin Ruzvelt

uuu ‘’Kada sto qudi stane zajedno, svaki od wih }e

srpski presto. Ali je ba{ u toku wene izgradwe ovda{wa istorija promenila tok i pokvarila kapetan Mi{in plan. A on je bio da u grandiozno zdawe u blizini Kalemegdana i u{}a Save u Dunav useli svoju mezimicu, najmla|u i najratoborniju }erku Saru i wenog supruga potpukovnika i a|utanta u srpskoj vojsci \or|a Kara|or|evi} a, koji je bio sin Alekse Kara|or|evi}a i brati} kneza Aleksandra Kara|or|evi} a. Imu}ni brodovlasnik i trgovac soqu, kapetan Mi{a je sa Sarom kovao plan da svoga zeta \or|a umesto strica Aleksandra dovede na srpski presto, {to je, prema nekim izvorima, neuspe{no i poku{ao na Svetoandrejskoj skup{tini 1858. na kojoj je, me|utim, do{lo do dinasti~kog prevrata te su na ~elo zemqe umesto Kara|or|evi}a dovedeni Obrenovi}i, ta~nije knez Milo{ Obrenovi}. Posle propasti svoje zamisli, Mi{a Anastasijevi} je zave{tao palatu za prosvetne potrebe otaxbine.

- Tokom svog bezmalo dvadesetogodi{weg boravka u Srbiji projektovao je vi{e privatnih i javnih objekata. Kapetan Mi{ino zdawe je wegovo najboqe delo izgra|eno u Srbiji, a i ujedno jedno od najzna~ajnijih u wegovom opusu – obja{wava dr To{eva.

izgubiti svoj um i dobiti drugi.’’ – Fridrih

uuu ‘’Qudi su nerazumni, nelogi~ni i orijentisani sami na sebe, voli ih uprkos tome.’’ – Majka Tereza

uuu ‘’Nikad se ne ~udim {to vidim qude zle, ali se ~esto ~udim {to ih ne vidim da se stide.’’ – @arko Lau{evi}

uuu ‘’Kad bi svi qudi znali {to jedni drugima govore, na svetu ne bi bilo ni ~etvorice prijateqa.’’ – Blez Paskal

uuu ‘’Za ve}inu qudi `ivot je kao ru`no vreme: stanu i ~ekaju da Xek London

uuu ‘’Ja druge qude posmatram kroz wihove dobre osobine. S obzirom da ni ja nisam bezgre{an, ne bih smeo ispitivati tu|e gre{ke.’’ – Mahatma Gandi

Sve~ana sala u kojoj se posebno isti~u slikana zidna dekoracija, lusteri i portreti rektora Liceja, Velike {kole i univerziteta, dela znamenitih srpskih slikara

MARIJINE BRAZDE ZA ^ISTU DESETKU:

Devojka iz vrwa~kog Novog Sela predstavqa Srbiju na Svetskom kupu u orawu u Letoniji

Wene brazde su najboqe i najdubqe. Wene oranice, ka`u, najplodnije. Weno ume}e u upravqawu traktorom besprekorno. Wena strast su motori, traktori, plugovi… Ona je Marija Seo~enac (23), devojka-zmaj iz Novog Sela kod Vrwa~ke Bawe, apsolvent Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta u Beogradu, prva `enska predstavnica u istoriji Srbije na Svetskom kupu u orawu koje }e narednog meseca biti odr`ano u Letoniji.

Pre dve godine Marija je u Srbobranu, kao jedina `ena u konkurenciji pedesetak mu{karaca iz svih krajeva Srbije, pobedila na takmi~ewu u orawu i to u najja~oj i najzahtevnijoj „C“ kategoriji. Demonstriraju}i zavidnu ve{tinu u upravqawu velikim

STRAST - MO]NI DVOTO^KA[I

Uz traktore, Marijina velika qubav i strast su mo}ni dvoto~ka{i. Imala je mawe od sedam godina kada je kroz selo vozila motor, prilago|en svom uzrastu. Ponekad je u wemu odlazila i u {kolu. - Motor mi je prva qubav – poja{wava Marija. - Brata i mene je otac vodio da vozimo motor tamo gde je bezbedno, gde nema ni saobra}aja ni pe{aka. Eto, na to~kovima sam bukvalno ceo `ivot.

traktorom sa ~etiri pluga, ova skromna devojka skrenula je pa`wu {ire javnosti iako je ve} pobe|ivala i na nadmetawu „Prva brazda“ koje se du`e od decenije odr`ava u wenom rodnom Novom Selu.

- Tako je i do{lo do toga da predstavqam Srbiju na Svetskom kupu u orawu u Letoniji na kojem nismo u~estvovali jo{ od 2012. godine. Sada smo ponovo tu, ali u revijalnom delu. Uskoro bi ponovo trebalo da budemo primqeni u Svetsku ora~ku asocijaciju kako bismo mogli da se na narednim takmi~ewima nadme}emo i u zvani~noj konkurenciji i borimo za medaqe. Za mene je velika privilegija i ~ast {to }u predstavqati Srbiju na tako jednom zna~ajnom doga|aju i malo je re}i da mi je srce puno, ~ak mogu da ka`em da mi se san ispunio – u dahu pri~a Marija Seo~anac.

Wena qubav prema orawu, isti~e, javila se jo{ u ranom detiwstvu. Svoju prvu brzdu uzorala je poma`u}i svom dedi Vojislavu kada je imala samo osam godina. Danas koristi svaku priliku da pomogne ocu Goranu u najte`im poqoprivrednim poslovima.

- Ro|ena sam na selu gde je potpuno uobi~ajeno i normalno da svi rade sve poslove, od skupqawa deteline, pa do vo`we

NI LEKARI NE ZNAJU [TA MU JE:

I sam Miroqub Gruji} (74) penzioner iz Sivca kod Kule, bio je silno za~u|en, kada je otkrio da wegovo telo, poput magneta privla~i razne predmete i od svakakvog materijala.

„Okiti“ Miroqub grudi i le|a mobilnim telefonima, ikonom na drvetu, tawirima, escajgom, raznim papirima, nao~arama, olovkama. Obja{wewe zbog ~ega je to tako i {ta se de{ava sa wegovim telom, sam ne ume da doku~i, a u re{evawu ove, za wega velike misterije, nisu mu pomogli na razgovori sa lekarima, pa i sve{tenikom. Za sada retki, koji su imali priliku da vide Miroqubovu sposobnost, ostajali bi u ~udu, ali bi posle prvobitne neverice, krenula lavina pitawa, na koja penzioner iz Sivca, ne ume ni danas da odgovori. U {ali su ga zapitkivali i koliko mu ta sposobnost poma`e u „privla~ewu“ lep{eg pola i da li se i dame za wega „lepe“ kao magnet?

- Sa tim nikada nisam imao problema i nisu mi bile potrebne ove, posebne mo}i – {eretski im je odgovarao Miroqub.Bez problema i straha da }e pasti i razbiti se, ovaj penzioner iz Sivca, poznat pod nadimkom Kramer, na grudi, ali i na le|a, kao

traktora. Uvek sam imala `equ da pomognem svojoj porodici u poqoprivrednim poslovima. Sa dedom sam bukvalno odmalena na traktoru. Imao je obi~aj da me pozove da idemo da oremo zajedno ili da ka`e da mu dovezem traktor do ove ili one wive. Od wega sam, a potom i od oca sve nau~ila. Ve} sa 12 godina samostalno sam orala. Prvo je to bila potreba da pomognem, a iz toga se rodila qubav, `eqa da jo{ vi{e u~im i napredujem – dodaje ova skromna devojka. Sa samo 15 navr{enih godina Marija je pobe|ivala u ora~kim takmi~ewima za najboqu brazdu ~esto ostavqaju}i u ~udu svoje mu{ke konkurente. Odlazak u Letoniju na Svetski kup, kako isti~e, za wu je veliki korak napred. Zato se, pod nadzorom i budnim okom svog oca Gorana, i uz ogromnu podr{ku porodice, ozbiqno priprema za takmi~ewe, vode}i ra~una o dubini svake brazde, pravcima, ispravnom ulasku i izlasku sa wive, o najsitnijim detaqima koji obi~no znaju da budu odlu~uju}i i presudni.

- Bez obzira na to {to nastupam u revijalnom delu, predstavqam i promovi{em Srbiju i svoje selo i zato moram da budem

potpuno spremna. Takmi~arski plug je specifi~an zato je potrebno mnogo ve`bawa, a „C“ kategorija odnosi se na traktor sa tri ili vi{e plugova. Nadam se da }u ispuniti najpre svoja, a onda i o~ekivawa svih ostalih koji me podr`avaju.

Marijini planovi za budu}nost, kada zavr{i fakultet, kako ka`e, vezani su za Srbiju. Weni ora~ki poduhvati i rezultati, naro~ito posle prvog mesta u Srbobranu, nisu pro{li nezapa`eno, pa je ve} dobila „nezvani~nu“ ponudu za posao od Ministarstva poqoprivrede koje }e i snositi tro{kove putovawa u Letoniju.

- [to se ka`e „dr`im ih za re~“ - kroz smeh dodaje na{a predstavnica na predstoje}em Svetskom ora~kom kupu. - Mislim da Srbija ima mnogo neiskori{}enog poqoprivrednog potencijala koji moramo da razvijamo. Zato `elim da dam svoj doprinos, da uti~em, promovi{em i pomognem razvoju poqoprivrede prvo u svom Novom Selu, potom na teritoriji vrwa~ke op{tine, pa zatim i Srbije. Imamo pravo blago na raspolagawu, imamo znawe, stru~wake, uz jo{ boqe resurse i malo vi{e truda, ube|ena sam da mo`emo postati lideri u regionu.

na stolu, postavi velike tawire od arkopala i escajg. [aqivo dodaje, da je jedini problem, {to u wih ne mo`e da se sipa hrana.

- Prvi put sam to osetio pre deceniju i po, sasvim slu~ajno, bilo je letwe doba – po~iwe da nam pripoveda Miroqub dok raskop~ava letwu ko{uqu i na grudi stavqa sun~ane nao~are i mobilni telefon, pokazuju}i da na telu nema ni{ta skriveno {to bi privuklo, i na goloj ko`i zadr`alo ove stvari. - Razgovarao sam preko mobilnog telefona i kada sam hteo da ga spustim, zalepio mi se za telo. I sam se na{ao u ~udu, {ta se desilo, nisam mogao da verujem. Po malo i zbuwen do`ivqenim, Miroqub je na telo ponovo stavio mobilni telefon, i tu je bio dok ga sam nije skinuo. Istovremeno mu je bilo ~udno, ali i interesantno, a obja{wewe nije imao.

- U po~etku nikome ni{ta nisam pri~ao o tome, pla{e}i se da }e qudi misliti da se {ega~im i izmi{qam i da ne bi zbijali {ale na moj ra~un –iskren je Miroqub, dodaju}i da mu se ni{ta neuobi~ajeno pre toga nije de{avalo u organizmu, niti je bilo {ta osetio.

Ve} sviko da mu je telo kao magnet, Miroqub je

2022. godine zbog infarkta morao u In stitut u Sremsku Kamenicu na operaciju. Ugra|ena su mu tri baj-pasa, i mislio je, veli, da }e ga „~udno“ stawe wegovog orga nizma tada pro}i. Hirur{ka intervencija, me|utim, magnetno stawe u wegovom or ganizmu nije promenila.

- Lekarima sam rekao za tu svoju ~udnu sposobnost, ne znam ni sam kako da je nazovem, stre pe}i da li }e to smetati mom zdravqu posle operacije, ali su me ute{ili da ne}e – pre pri~ava nam Miroqub {ta se daqe de{avalo. - Rekli su mi da se medicina u to ne razume, i da se navod no pripisuje nekoj energiji. Vi{e od svega, penzioner iz Sivca bi voleo da ot krije {ta je to u wegovom organizmu i zbog ~ega mu se pre 15 godina pojavila ~udna energija.

Marija sa dedom Vojislavom

Na penzionera iz Sivca "lepe" se tawiri, mobilni, escajg, on zbuwen - sve je po~elo pre deceniju i po

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (1)

u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

HEROINA PRED KOJOM SU BILI POSTROJENI PUKOVI

Milunka Savi} borila se u svim velikim bitkama od 1912. do 1918.

Petog oktobra 2023. godine navr{ava se 50 godina od smrti i 131 godina od ro|ewa Milunke Savi}, `ene jedinstvene na prostorima Balkana i {ire, po doprinosu odbrani svoje otaxbine u balkanskim i Prvom svetskom ratu, od 1912. do 1918. godine.

Preru{ena u mu{karca, dobrovoqno je stala u odbrambeni stroj srpske regularne vojske, u mnogim bitkama bila bomba{ i juri{nik, zadivquju}i starije i iskusnije ratnike po svojoj snala`qivosti, ve{tini i smelosti. Wen ratni~ki skor su rane, visoka srpska i strana odlikovawa i ~in narednika. Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom, koji se dodequje iskqu~ivo visokim oficirima. Pred strojem savezni~kih snaga Antante Orden joj je li~no uru~io komandant general Fran{e d’Epere. Zlatnu Kara|or|evu zvezdu vojni~kog reda, o grudi hrabre ratnice, oka~io je prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, komandant srpske vojske na Solunskom frontu. Medaqu za hrabrost „Milo{ Obili}” pred strojem Drugog topli~kog puka uru~io joj je general Bo`idar Terzi}, ministar vojni.

Feqton o Milunki Savi} koji je pred ~itaocima „Novosti“ je istovremeno i spomenica `enama koje su deo svoje mladosti ostavile u bespu}u planinskih vrleti Albanije i surovim ratovima za oslobo|ewe, kao i se}awe na sve `ene koje su, posebno u Velikom ratu, sa~uvale ogwi{ta da se ne ugase.

^etrdeset godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine , dr`avno rukovodstvo Republike Srbije na dostojan na~in odalo je zaslu`eno priznawe Milunki Savi}; uz dr`avne, vojne i verske po~asti, weni posmrtni ostaci, uz taktove pesme „Tamo daleko”, spu{teni su u Aleju velikana na Novom grobqu u Beogradu.

Iako zakasnela, odluka o dr`avnoj sahrani Milunke Savi} u narodu je primqena sa velikim simpatijama, jer je time ispravqena velika nepravda koja je u Jugoslaviji u~iwena prema ratniku, dobrovoqcu, jednoj od najodlikovanijih `ena u Prvom svetskom ratu.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN oktobar 5.

1864. - Ro|en je francuski hemi~ar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom izumeo postupak snimawa u prirodnim bojama.

1908. - Bugarski knez, nema~ki princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I

1915. - Sna`nom artiqerijskom vatrom du` celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu po~ela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju.

1938. - Predsednik ^ehoslova~ke Eduard Bene{ podneo je ostavku i oti{ao u izbegli{tvo, nakon {to je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupqena Hitlerovoj Nema~koj.

„Moja baka Milunka, kao i majka Milena Stankov, sahrawena je, zapravo, na ratni~koj parceli broj 101. To je na{a porodi~na grobnica, u kojoj je baka sahrawena 1973. godine, a moja majka 1987. Prilikom sahrane bake Milunke govorili su visoki oficiri JNA i predstavnici Dru{tva za negovawe spomenika i tradicija oslobodila~kih ratova”, obja{wava daqe unuk Dejan Stankov.

Svedo~e}i u jednoj emisiji Javnog servisa RTS, vojni istori~ar Milovan Prelevi}, koji je govorio na sahrani, rekao je da je sramota {to je srpska heroina sahrawena u privatnoj grobnici, pored ograde na kraju Novog grobqa u Beogradu. Komandovala je jedinicom prekaqenih ratnika. Pred wom su bili postrojeni pukovi. U slavu wenog imena podizane su zastave.

1954. - Velika Britanija, SAD, FNR Jugoslavija i Italija su potpisale Londonski sporazum o ukidawu Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i maweg dela zone A Jugoslaviji, a ve}eg dela zone A sa gradom Trstom Italiji.

1964. - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 dr`avqana Isto~ne Nema~ke, {to je bilo najve}e masovno bekstvo od izgradwe zida 1961.

1969. - BBC je emitovao prvu epizodu serije "Lete}i cirkus Monti Pajtona", koja je postala kultna emisija {irom sveta.

1994. - U [vajcarskoj su prona|ena tela 48 pripadnika sekte "Hram Sunca" koji su izvr{ili obredno masovno samoubistvo.

Dobrovoqka Milunka Savi}, srpska heroina, `ena sa brojnim srpskim i stranim ratnim odlikovawima, oti{la je na ve~ni po~inak 5. oktobra 1973. godine. Preminula je u svom stanu, na na~in kako je i tokom posleratnog `ivota `ivela - rade}i.

„Tog oktobarskog jutra zatekao sam baku zaspalu na stolici, tako mi je izgledalo. Ru~ni rad joj je ispao iz ruku. Na`alost - baka je preminula”, ispri~ao je unuk \or|e Minkov, Branku Stankovi}u, uredniku emisije „Kvadratura kruga” Televizije Beograd.

„Milunka Savi} nije sahrawena u Aleji velikana ve} u porodi~noj grobnici, na Novom grobqu u Beogradu. Na ve~ni po~inak nije ispra}ena uz dr`avne i vojne po~asti, iako je to zaslu`ila. Sahranila ju je porodica”, nagla{ava Milunkin unuk Dejan Stankov.

Po wegovoj pri~i, porodica je 5. oktobra 1973. godine obavestila Skup{tinu grada Beograda da je Milunka Savi} preminula i dobila odgovor da sa~ekaju sa sahranom nekoliko dana. ^ekali su, a potom su je o svom tro{ku sahranili. Iz Skup{tine grada Beograda nikada im se vi{e niko nije javio.

Polovinom 1918. godine Vrhovna komanda svih savezni~kih armija izdala je pismenu pohvalu juna{tvu srpskog narednika Milunke Savi}, s nare|ewem da se pro~ita pred strojem, u stavu „mirno”, svih jedinica snaga Antante. Ovakva po~ast nije ukazana nijednom oficiru u Velikom ratu. Jo{ za vreme trajawa rata odlikovana je dva puta najve}im francuskim odlikovawem - Legijom ~asti, koje su joj u ime predsednika Francuske Republike na grudi stavili prvi i posledwi komandant Solunskog fronta: francuski generali Moris Saraj i Fran{e d’Epere.

Po okon~awu rata je demobilisana, ali wen `ivot zapo~eo je novom golgotom, sigurno te`om od one koju je pro{la u ratu. Kao veliki humanista usvojila je i {kolovala tu|u decu i bila patriotkiwa koja je nesebi~no volela svoju otaxbinu. Odbila je da `ivi u Francuskoj, po{tovala je i volela qude, pomagala qudima, bila skromna i nikada nije tra`ila niti molila za pomo}. Postala je legenda jo{ tokom rata. Po{tovali su je weni srpski saborci ali i oficiri i vojnici savezni~kih vojski...

l U slede}em broju: Bila je veoma ~vrsta i jaka za `ensko dete

1995. - Ameri~ki izaslanik za Balkan Ri~ard Holbruk uspeo je nakon dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zara}enih strana u Bosni, da postigne sporazum o prekidu vatre, koji je bio uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.

2000. - Posle neuspelih poku{aja policije da suzavcem rastera stotine hiqada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poni{tavawa predsedni~kih izbora, gra|ani su u{li u Saveznu skup{tinu, a ne{to kasnije i u zgradu dr`avne Radio televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milo{evi}, destogodi{wi neprikosnoveni lider Srbije, slede}eg dana je priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Ko{tunice.

2011. - Umro je jedan od osniva~a i glavni rukovodilac Epla Stiv Xobs. Izumeo je i majstorski reklamirao sofisticirane "spravice" koje su izmenile svakodnevicu - po~ev od ku}nog ra~unara (PC) preko ajpoda (iPod) do ajfona (iPhone).

Srbin koji je izgradio carstvo u Rusiji, a o kome Srbi vrlo malo znaju

Ime Save Vladislavi}a Raguzinskog danas je mahom zaboravqeno u srpskom narodu. Retko ko je i ~uo za postojawe ovog ~oveka, a kamoli da zna da o wemu ka`e ne{to vi{e. A {teta je… pre svega, jer je re~ o jednom od najzna~ajnijih Srba krajem 17. i po~etkom 18. veka koji je slavu svog imena odneo daleko… ~ak do mo}ne carske Rusije i Petra Velikog.

Sava Vladislavi} Raguzinski ili “grof Raguzinski” ili “Ilirski” kako je jo{ bio poznat, bio je srpski politi~ar, diplomata, putopisac, poliglota, veliki dobrotvor i darodavac manastira, ali je istoriji svakako najpoznatiji kao savetnik ruskog cara Petra Velikog. Ro|en je po~etkom 1669. godine i poreklom je bio Hercegovac iz Jasenika kod Gacka gde mu je otac bio knez. Ranu mladost je proveo u Dubrovniku gde je stekao visoko obrazovawe, ali se nau~io i trgovini i pomorstvu.

Mo} je po~eo da sti~e upravo kao trgovac otisnuv{i se u Carigrad. Me|utim, vrlo brzo se oprobao i u diplomatskim poslovima, a verovatno i u {pijuna`i koje su nekako u to vreme i{le “ruku pod ruku”. Postav{i blizak sa ruskim politi~arima koji su boravili u Carigradu. Navodno je upravo on doprineo sklapawu rusko-turskog mira 1700. i upravo to mu je otvorilo put do dvora cara Petra Velikog. Samo koju godinu kasnije, re~ je bilo o jednom od najmo}nijih qudi Ruskog carstva…

[PIJUN

U SLU@BI KRUNE

Raguzinski je u Rusiju stigao 1702. godine. Uspeo je da se uzdigne visoko, do mesta savetnika ruskog imperatora Petra Velikog od koga je 1708. dobio posede u dana{woj Ukrajini, kao i dvorac u Moskvi,

na reci Pokrivna. Grof Ilirski, kako se Sava ponekad potpisivao, nastavio je da se bavi trgovinom. Od cara je prvo dobio pravo slobodne trgovine na deset godina, a poveqa je, nedugo zatim, produ`ena na neograni~eno vreme.

Me|utim, mo} grofa Raguzinskog, {irila se i van granica trgovine. Za wega ka`u da je bio je osniva~ ruske obave{tajne slu`be za {ta je od Petra Velikog dobijao i veliku platu. Svakako je bila re~ o ~oveku od najve}eg carevog poverewa.

Poznato je da je od 1716. do 1722. bio predstavnik Rusije u Vatikanu, gde je pripremao konkordat izme|u Rusije i Vatikana, starao se o ruskim plemi}ima u Rimu i nabavqao umetni~ka dela za letwi dvorac Petra Velikog u Sankt Peterburgu. U Veneciji, Sava se i o`enio italijanskom plemkiwom Vergilijom Trevizan. Par je imao tri }erke koje su sve na`alost preminule u ranom detiwstvu {to je bila rana koja u du{i Save Raguzinskog nikada nije zarasla.

Bliskost Save sa carskom porodicom nastavila se i nakon smrti Petra Velikog. Od carice Katarine dobio je titulu grofa 24. februara 1725. a iste godine bio je i wen izaslanik u Kini gde wegovim anga`ovawem dolazi do Kjahtinskog sporazuma, najva`niji me|unarodni sporazum Rusije i Kine do sredine 19. veka. Wegovim posredstvom nastala je i prva pravoslavna crkva u Pekingu, a zbog uspostavqena odnosa sa Kinom odlikovan je ordenom Aleksandra Nevskog.

SE]AWE NA DOMOVINU

Kao najistaknutija li~nost u srpskoj emigraciji u Rusiji po~etkom 18. veka Sava Vladislavi} Raguzinski i te kako je pomo-

gao polo`aju, u tom momentu potla~enih balkanskih naroda, na ruskom dvoru. Mo}nom dr`avniku kakav je bio Petar Veliki skretao je pa`wu na polo`aj Srba kao i na pomo} koju bi oni mogli dati Rusiji kada je u pitawu wen uticaj na Balkanu.

Osim dr`avnih, ovo je za Srbe otvorila o duhovna vrata crkava i manastira {irom Rusije, a Sava je postao veza izme|u svih Ju`nih Slovena i ruske carevine. Sava je tokom ~itavog `ivota pomagao pravoslavne manastire {irom Balkana, pre svega u svom rodnom kraju. Navodi se kao darodavac manastira @itomisli}, Tvrdo{, kao i Savina u Herceg Novom.

Posledwih godina `ivota, grof Raguzinski je, na samoj granici sa Kinom, osnovao dana{wi grad Kjahta u kome je podigao crkvu Svetog Save srpskog Nemawi}a. Grad je nedugo potom postao jedan od najva`nijih trgova~kih centara u celoj centralnoj Aziji.

Grof Sava Vladislavi} Raguzinski

POSLEDWA KWIGA KOJU JE DRA@A MIHAILOVI] PRO^ITAO:

umro je 1738. na imawu pored Sankt Peterburga. Danas po~iva u Blagove{tenskoj crkvi u Lavri Aleksandra Nevskog u Petrogradu.

SE]AWE

Sava Vladislavi} Raguzinski danas je dobro poznata li~nost u istoriji Rusije. U Srbiji - i ne toliko. Jedan od prvih koji je ukazao na ovu nepravedno zaboravqenu li~nost bio je pesnik Jovan Du~i} (koji bi mogao biti Savin potomak po bo~noj liniji iako neki istori~ari to osporavaju). On je o grofu Raguzinskom godinama prikupqao gra|u koja je objavqena pred kraj wegovog `ivota, 1942. u Americi kao kwiga “Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine Prve grof Sava Vladislavi}”. Kwi`evnik Nikola Morav~evi} napisao je istorijski roman “Grof Sava Vladislavi}”, a posledwih godina Raguzinski je dobio i spomenike u Herceg Novom i u Sremskim Karlovcima.

Od we se nije odvajao do samog kraja

Mnogi detaqi o hap{ewu, su|ewu i smrti Dragoquba Mihailovi}a i danas su obavijeni velom tajne. I, iako se o generalu Mihailovi}u danas ne zna mnogo toga, u prvom redu to gde je ubijen i sahrawen, jedan zanimqiv detaq iz kratkog perioda wegovog tamnovawa je poznat - posledwa kwiga koju je Dragoqub Mihailovi} pro~itao.

Pri~a o posledwim danima generala Mihailovi}a postala je poznata decenijama kasnije nakon {to je Josif Malovi}, partizanski prvoborac i glavni islednik u slu~aju “Su|ewe Dragoqubu-Dra`i Mihailovi}u i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zlo~ine po~iwene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)“, objavio svoja se}awa. Izme|u ostalog, Malovi} je i opisao kako je Dragoqub Miha-

ilovi} provodio vreme ~ekaju}i su|ewe i presudu. Sve do po~etka su|ewa, Dra`a

se nalazio u posebno pripremqenoj sobi u sedi{tu OZNE. U }eliji nije bilo ni~ega osim gvozdenog

kreveta prekrivenog vojni~kim }ebetom. Na wemu je sedeo general Mihailovi} u prostoj voj-

ni~koj bluzi i cokulama bez pertli, sa policijskim lisicama na rukama. Malovi} je zapisao i to da je Mihailovi}u bilo dozvoqeno da ~ita.

– Najvi{e vremena je provodio uz kwigu. Nije se odvajao od Stendalovog “Parmskog kartuzijanskog manastira”. Do~itavao ga je ko zna koliko puta – i to na francuskom – svedo~io je kasnije islednik. Upravo ovo Stendalovo remek-delo posledwe je {to je general Mihailovi} pro~itao pre nego {to je streqan. Ironi~no, to je jedan od naj~uvenijih romana o izgubqenim iluzijama. Smatra se Stendalovim najlep{im delom. Radwa se de{ava u Italiji po~etkom 19. veka i govori o ~oveku koji sawa o slavi i qubavi. San o uspehu na bojnom poqu u Napoleonovoj vojsci ne}e se ostvariti, ali }e prepoznati qubav svog `ivota u devojci, }erci svoga tamni~ara.

MOZAIK

Ki{obran – kineski izum za za{titu od

sunca, dadiqin lete}i, Sarkozijev

blindirani…

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Delujete vrlo ambiciozno pred svojom okolinom i svima jasno dajete do znawa, da ne `elite da vam se neko suprotstavqa po bilo kojoj osnovi. Pa`qivo procenite situacije koje zahtevaju neki vid rizika. Neophodana vam je porodi~na harmonija i ne~ije prisustvo kako biste ostvarili boqu psiholo{ku ravnote`u. Partner ume lako da vas podstakne na pozitivnu reakciju i izlive emocija.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Savesno ispuwavate svoj deo obaveza i delujete vrlo a`urno prilikom ispuwavawa raznih dogovora koje imate sa saradnicima. Realno zasnivate sve svoje odluke i nema razloga da neko uti~e na va{u profesionalnu nesigurnost. Zatra`ite na vreme ne~iji savet. U odnosu sa partnerom, nema potrebe da uporno ponavqate situacije koje ne donose `eqeni efekat. Obavezne `ustrije {etwe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Donosite niz va`nih odluka i delujete odlu~no u svojim namerama pred saradnicima. Preostaje vam da sprovedete u delo sve ono {to ste ugovarali. Nema potrebe da se raspravqate sa neistomi{qenicima i da gubite vreme na sporedne situacije. Qubavni doga|aji koje naslu}ujete najavquju sre}an rasplet u odnosu sa voqenom osobom. Ponekad je najboqe pratiti unutra{wi ose}aj i ne pri~ati previ{e.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Potrebno je da osmislite dobar plan i da ostanete dosledni u svakoj fazi sprovo|ewa. Nakon du`eg poslovnog ube|ivawa situacija }e se promeniti u va{u korist, ali mora}ete da ostanete uporni i dosledni. Preplavqeni ste razli~itim emocijama, tako da pa`qivo odmeravate dobru priliku u kojoj mo`ete da izrazite sve svoje `eqe. Partner vas iskreno podr`ava i podsti~e na aktivnu ulogu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ki{obrani nas {tite od ki{e, sunca ili svega drugog {to pada sa neba, ali je biv{i francuski predsednik Nikolas Sarkozi, me|utim, ~itavu stvar podigao na vi{i nivo. On je platio 10.000 funti za blindirani ki{obran koji bi ga {titio od potencijalnih napada~a. Ovaj specijalni model je dizajniran tako da mo`e da ubla`i brzinu i snagu metka, ali i da za{titi vlasnika od no`eva i napada pasa. Materijal kori{}en za izradu Sarkozijevog ki{obrana koristi se i za izradu bolida za Formulu jedan i svemirskih letelica.

Mada zvu~i nelogi~no, ki{obran je naziv koji se ne od-

Smrtonosni ”bugarski ki{obran”

Na londonskom mostu Vaterlo, 7. septembra 1978. godine, izvr{en je atentat ki{obranom na bugarskog disidenta, pisca i publicistu Georgija Markova. Taj ki{obran je imao skriveni pneumatski mehanizam koji je ispaqivao kuglice sa jakim otrovom ricinom. Nakon ~etiri dana, Markov je preminuo u bolnici, a tek na obdukciji je otkriven uzrok smrti, kada je u wegovoj nozi prona|ena otrovna kuglica ispaqena iz smrtonosnog ki{obrana.

Drugi bugarski disident, novinar Vladimir Kostov iste godine je, tako|e, bio `rtva, neuspe{nog poku{aja ubistva. Na wega je u pariskom metrou iz ki{obrana ispaqena kuglica u le|a, ali je, zahvaquju}i sre}nim okolnostima i pravovremenom va|ewu kuglice iz wegovog tela, Kostov uspeo da pre`ivi. Veruje se da su ovi atentati bili organizovani od strane bugarske tajne slu`be. Danas je ova vrsta ki{obrana poznata kao „bugarski ki{obran“.

nosi na re~ „ki{a”, ve} je vezan za re~ „sunce”. Naziv ki{obran (ambrela, amrel) vodi poreklo od latinske re~i „umbra“ {to zna~i „senka“. Ubrzo nakon {to je ova re~ prihva}ena u mnogim evropskim jezicima, promeweno je i weno izvorno zna~ewe u za{titu od ki{e. Danas mo`ete prona}i i ki{obran koji stalno mewa boju, ali i obrnuti ki{obran, za koji tvrde da je najprakti~niji. On se sklapa u smeru suprotnom od obi~nih ki{obrana, pa se deo koji je bio izlo`en ki{i mo`e spakovati tako da sa wega ne curi voda. Ovakav ki{obran mo`ete spakovati i uneti bilo gde, bez potrebe da ga ostavqate da se su{i.

Kao i mnogi drugi, i ki{obran je kineski izum. Kinezi su prvi napravili kupolu od tkanine, prete~u dana{wih ki{obrana.

U istorijskim izvorima zapisano je da se to dogodilo u 1. veku, 21. godine na{e ere. Zahvaquju}i Putu svile, ki{obran je iz Kine dospeo do Koreje i Japana, a zatim do ostalih delova Azije i kona~no, do Evrope. Ako ste qubiteq filmova za decu, verovatno ve} znate da postoji i crni lete}i ki{obran. To je najpoznatiji ki{obran na svetu, zbog ~arobne engleske dadiqe Meri Popins, Diznijeve junakiwe, prepoznatqive po svom {e{iru i ~arobnom ki{obranu.

Ki{obrani su nekada bili va`an simbol `enstvenosti i koristile su ih iskqu~ivo `ene. U mnogim drevnim kulturama, smatralo se da su mu{karci koji nose ki{obrane - feminizirani. Sredinom 18. veka, me|utim, veza na relaciji feminizam – ki{obrani je oslabila, nakon {to je u javnosti prime}eno da upravnik jednog od mnogobrojnih zloglasnih azila za prevaspitavawe bludnica, koji su postojali {irom Irske poznati pod nazivom „Magdalenske ve{ernice”, nosi ki{obran. ^esto su ki{obrani povezivani sa bogatstvom i visokom modom.

Na pomolu su nove poslovne obaveze koje zahtevaju da se dodatno anga`ujete ili nove dileme koje }ete morati da re{avate vrlo ekspeditivno u najkra}em roku. Imate utisak da partner ne{to ve{to prikriva, {to dodatno uti~e na va{u nesigurnost ili poja~ava va{u nervozu. Ponekad umete nepotrebno da umi{qate stvari koje drugi ne vide i da pruveli~avate svoje ideje. Zdravqe dobro.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Poslovni problemi sa kojima se trenutno suo~avate zahtevaju dodatni napor. Nema potrebe da reagujete ishitreno i da precewujete svoje mogu}nosti pred okolinom. Najboqe je da prepustite osobama od poverewa da odlu~uju o nekim zajedni~kim interesima. Dobra qubavna strategija podrazumeva i spremnost da se prevazilaze razli~ita ograni~ewa kroz koja prolazite u odnosu sa svojim partnerom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Prolazite kroz razli~ite faze stvarala~kog raspolo`ewa. Obratite pa`wu na reakciju bli`e okoline, jer ponekad ne `elite da prihvatite komentare koje do`ivqavate kao o{tru kritiku. U odnosu sa qubavnim partnerom ~esto preuzimate aktivnu ulogu i spremni ste da promenite neke zajedni~ke navike koje vas sputavaju. Instiktivno umete da prepoznate pravi momenat i dobar ritam.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Delujete zabrinuto zbog novih doga|aja na poslovnoj sceni koji mogu da vas uspore. Ali, uz dodatnu upornost pokaza}e se da imate efikasna re{ewa i da okolina izuzetno uva`ava va{e rezultate. U doga|ajim iz privatnog `ivota, nemojte dozvoliti da se o vama {ire lo{i glasovi ili da neko o vama plasira pogre{ne pri~e. Svoje male slabosti poka`ite samo pred porodicom i bliskom osobom.

Obratite pa`wu na nove profesionalne mogu}nosti, kako biste pro{irili saznawe i poboq{ali svoju ukupnu poziciju. Ako prepustite da stvari same idu svojim tokom, neko drugi iznenada mo`e da vas preduhitri. Svet oko sebe posmatrate druga~ijim o~ima ili u vedrim tonovima, ose}ate se zadovoqno uz voqenu osobu. Stalo vam je da usre}ite voqenu osobu i spremni ste na svaku vrstu qubavnog izazova.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jasno vam je da okolina od vas o~ekuje da se neprekidno isti~ete sa posebnim rezultatima i da uvek ostavqate neki veli~anstveni utisak. Trenutno postoje neke komplikovane okolnosti sa kojima }ete morati da se suo~avate u hodu, bez predaha ili odlagawa. Posebno vam prija porodi~na harmonija i ne~ije prisustvo, jer na takav na~in mo`ete da ostvarite boqu psiholo{ku ravnote`u.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Imate dobar predose}aj i uspeh vam se nalazi na dohvat ruke. Ne samo da imate dobre poslovne procene ve} dobijate i novi broj pristalica, tako da u ve}ini situacija prolazite lak{e ili boqe od drugih. Ose}ate da se nalazite na emotivnoj prekretnici i rado prihvatate razne izazove. Qubavni doga|aji koje naslu}ujete imaju svoju neobi~nu dra` i ispuwavaju vas pozitivnim raspolo`ewem.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Postavqate nove zahteve u o~ekivawu da sve te~e po va{im procenama. Ipak, preteranim isticawem li~nih zahteva pobu|ujete razli~ite komentare me|u saradnicima. Potrebno je da imate „{iroke vidike“ u svakom pogledu. Qubavne razmirice prihvatite kao prolaznu fazu, jer sve se svodi na dobar impuls koji vas vodi ka emotivnom zbli`avawu sa partnerom. Oslonite se na svoje „skrivene adute“.

Super Mario je bio stvaran lik

Legendarni Mario, izmi{qeni lik vodoinstalatera iz fran{ize Super Mario kompjuterskih igrica u vlasni{tvu Nintendo kompanije, napravqen je po stvarnom liku, biznismenu koji je Nintendu iznajmqivao poslovne prostorije.

Kreiran je od strane japanskog dizajnera video-igara [ijageru Mijamotoa, a kao protagonista serije i maskota kompanije pojavquje u vi{e od 200 video-igara, u nekoliko animiranih serija i u mnogim drugim medijima. Super Mario je predstavqen kao niski vodoin-

stalater sa brkovima koji `ivi u Kraqevstvu pe~uraka i ~iji je za-

datak, uglavnom, spasavawe princeze Breskvice od zlog Bauzera. Mario iz igrice ima brata blizanca, Lui|ija, koji `ivi u wegovoj senci.

Mario Sigal, ~ovek po kome je junak video igrice Super Mario dobio ime, bio je uspe{an ameri~ki biznismen italijanskog porekla u oblasti nekretnina iz Va{ingtona. Osamdesetih godina 20. veka, iznajmio je skladi{te kompaniji Nintendo Amerika, a firma je zatim odlu~ila da glavni junak wihove igrice nosi wegovo ime.

OTE@ANO VAREWE:

[ta da radite kad stane `eludac

Prejedawe, grickawe “s nogu”, stres i drugi faktori glavni su razlozi za{to se javqa ote`ano varewe, veoma neprijatno stawe. Ako je varewe ote`ano, osoba ima ose}aj da `eludac “stoji”, to jest da se uneta hrana ne vari i ne odlazi daqe iz `eluca. Ovaj zdravstveni poreme}aj prate i drugi simptomi, kao {to su nadimawe, mu~nina i povra}awe.

[TA IZAZIVA

OTE@ANO VAREWE: ZA[TO @ELUDAC

”STOJI”

Ote`ano varewe je zdravstveni problem uzrokovan kompleksom spoqa{wih i unutra{wih faktora. Naj~e{}e su u pitawu: pu{ewe, zloupotreba alkohola, prebrzo konzumirawe hrane, prejedawe, stroge dijete, stalni stres...

Prvi, najkarakteristi~niji simptom ote`anog varewa je ose}aj te`ine u `elucu. Kao da se hrana zaglavila i da ne mo`e da

RECEPT

se svari. A postepeno se javqaju i ostali simptomi: bol u `elucu, zadah, {tucawe, gubitak apetita, nadimawe, pove}awe temperature itd. Ako vas navedeni simptomi stalno progone, obavezno se obratite lekaru kako bi se {to pre otkrio i otklonio uzrok ote`anog varewa.

[TA DA RADITE AKO VAM ”STANE” @ELUDAC

Najsigurniji na~in za borbu protiv ote`anog varewa je pravilna ishrana i odbacivawe {tetnih navika. Sledite ove smernice: jesti u malim porcijama, ali ~esto: jednom na 1,5-2 sata; iskqu~ite iz ishrane namirnice koje stimuli{u stvarawe gaso-

va: slatki{e, gazirane napitke, pasuq; jedite kuvanu i ka{astu hranu, jedite ~orbe i supe svaki dan, jedite polako i svaki zalogaj temeqno sa`va}ite, izbegavajte hladne napitke i prevru}u hranu, izbegavajte preslanu i preza~iwenu hranu, izbegavajte brzu hranu, vodite ra~una o kombinovawu namirnica – meso i krompir (svima omiqena kombinacija) nije uop{te po`eqna ako imate problem sa varewem, za~inite salatu maslinovim uqem i jabukovim sir}etom, ako imate problem s varewem, svaki dan pojedite po pola grejpa, pijte ~aj od nane i kamilice, za~inite hranu origanom, to }e pospe{iti varewe, nemojte jesti ako ste nervozni i pod stresom – prvo se smirite (di{ite duboko

onda jedite. Samo lekar mo`e otkriti za{to je `eludac zaglavqen. Ako prethodni saveti

Opasne hemikalije i u igra~kama za bebe

Evropske institucije su izgleda odlu~ile da se do kraja obra~unaju sa proizvo|a~ima igra~ka i najmla|im potro{a~ima obezbede bezbri`nije i zdravije odrastawe. Posle dono{ewa Pravilnika koji omogu}ava da se na tr`i{tu prodaju samo bezbedni proizvodi i uvo|ewa svojevrsnog digitalnog paso{a ovih proizvoda koji bli`e

obja{wava kupcu o kakvom je artiklu re~, Evropska komisija predlo`ila je nedavno da se iz igra~aka postepeno uklone hemikalije koje mogu da {tete hormonima. Ako ovo postane zakon, {to je jedan od zahteva, to bi bilo prvi put ikada – {irom sveta – da su i poznate hemikalije za koje se sumwa da su {tetne, budu zabrawene u ~itavoj grupi proizvoda.

GULA[ SA SVIWSKIM MESOM

POTREBNO JE:

n 1 kg sviwskog mesa

n 1 kg crnog luka

n 2 ve}e {argarepe

n 1 paprika, uqe

n 1 kesa za gula{

n 2 ~ena belog luka

n plasirani paradajz

n po ukusu so, biber

n po ukusu suvi biqni za~in

PRIPREMA:

Iseckati crni luk i staviti ga da se pr`i, kada dobije zlatnu boju dodati mu seckano meso na kockice i pustiti malo da se pr`i. Dodati pola {oqe vode i ostaviti da kr~ka. Kada voda po~ne da isparava dodati {argarepu i papriku i naliti jo{ vode, kr~kati ga dok meso ne bude pola skuvano, tada dodati kesicu za gula{ i za~ine, naliti vode i ostaviti da kr~ka. Kada meso bude mekano skloniti sa vatre. Prijatno!

Kao i drugi ora{asti plodovi, i kesten sadr`i masti, ali u puno mawoj koli~ini. Ne goji i sadr`i vitamine koji }e odli~no delovati na organizam. Kesten mo`ete da jedete skuvan, pe~en, kao pire ili pripremqen u ~aju. U bilo kojem obliku, oseti}ete wegov zanimqiv ukus i dobiti sve nutritivne vrednosti.

- Izlo`enost ovim hemikalijama povezana je sa ozbiqnim zdravstvenim problemima, kao {to su neplodnost, rani pubertet ili gojaznost. U maju je obavqeno testirawe koje je pokazalo da 11 od 20 testiranih igra~aka za izbijawe zuba, popularnih glodalica, osloba|aju hemikalije koje dokazano ili se sumwa da su supstance koje {tete hormonima, navodi se u saop{tewu Evropske potro{a~ke organizacije. Ovaj predlog je deo reforme zakonodavstva EU o bezbednosti igra~aka. Postoje}a Direktiva ve} zabrawuje hemikalije koje mogu izazvati rak, o{tetiti DNK ili na{tetiti reproduktivnom zdravqu. Me|utim, hemikalije koje remete hormone do sada su uspele da izbegnu bilo kakve zabrane.

LE^EWE BIQEM

Kestewe je poznato po tome {to poma`e kod probavnih i bubre`nih tegoba. ^aj od kestena poma`e kod simptoma astme i bronhitisa.

Bitno je znati razlikovati divqi od doma}eg kestena, jer divqi nije za jelo. Bez obzira na to, od wega se prave razne tinkure i kreme, jer je i on veoma lekovit. Divqi kesten kao lek koristi se

ne daju `eqene rezultate, obavezno se javite lekaru. Za{to biste se mu~ili i trpeli ne{to {to mo`e lako da se re{i?

Ima li koristi od himalajske soli

Himalajska so u posledwe vreme u vrhu je liste popularnih zdravih namirnica. Roze granule izgledaju primamqivo, ali su i znatno skupqe nego klasi~na kuhiwska so jer ih prati marketing da su korisne u o~uvawu zdravqa.

A {ta ka`e nauka? Budu}i da postoji toliko vrsta soli od morske, preko havajske, do himalajske, postavqa se pitawe koja je najboqa. U svima wima osnovni sastojak je natrijum-hlorid, samo male koli~ine drugih sastojaka, navodi se na stranici sciencebasedmedicine. Roze himalajska so je, dakle, hemijski sli~na kuhiwskoj soli – sadr`i do 98 odsto natrijum-hlorida, a ostatak ~ine minerali u tragovima, koji joj daju svetloru`i~astu nijansu i specifi~an ukus. Ali, isti~e se, {to se ti~e zdravstvenih prednosti, budu}i da ima dva odsto minerala, malo je verovatno da to mo`e da pru`i bilo kakve zna~ajne zdravstvene koristi.

kod problema s pro{irenim venama i popucalim kapilarama, kod hemoroida, bolnih menstruacija i uve}ane prostate.

Obnavqa `u~, jetru i {titnu `lezdu iz korena.

U kestenu se nalazi visok nivo mono-nezasi}enih masti, kao {to su oleinska i palmitinska. One {tite kardiovaskularni sistem i pomo}i }e, uz vlakna u kestenu, da

se snizi nivo holesterola.

Kesten ima svojstvo da izbacuje vodu iz organizma, pa time poma`e kod bubre`nih i `eluda~nih tegoba. Pomo}i }e pri cirkulaciji i protoku hrane kroz creva, kao i vode.

Zbog svojih protivupalnih svojstava, kesten je idealna namirnica za qude koji pate od artritisa i reume.

5. oktobar 2023.

ENIGMATIKA

BIV[I FINSKI SKIJA[-SKAKA^

VELIKA REKAU AZIJI

TEMPERATURA LANTAN

SKANDINAVKA

BIV[ATV NOVINARKA(„ZNAWE IMAWE“)

AMERI^KI GLUMAC, MIKI UDARATI, LUPATI NOGOM JAPAN S VREMENA NAVREME IZVR[NI ORGAN PREDUZE]A ENGLESKI PLEMI] VRSTA MORSKOG RAKA

UKR[TENE RE^I

KRAJWI STEPEN NE^EGA

OMLADINSKI ODBOJKA[KI KLUB

ODNOS DVEJU VELI^INA, SRAZMER

SUDSKI PISAR (LAT.)

REOMIR OBLASTU ITALIJI

PSE]I LAVE@ BARSKA PTICA

ISTOK STANOVNIK VISOKOG U BIH

MESTO U BANATU BUKETI] SVE]A

FRANC. PRONALAZA^ NIKOLA

9. I 24. SLOVO

VOLUMEN PROVODITI NO], NO]ITI

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE

SRPSKA OPERSKA PEVA^ICA, JULIJANA

TURISTI^KO

DRU[TVO (SKR.)

SASTAVNI VEZNIK SPOJITI KUKOM, PRIKA^ITI SEVER

ODSE^AK LOPTE (GEOM.) ZAPAD

NOVI SAD BACATI NA NE[TO HRI[]ANSKI PRAZNIK

ITALIJA GRAD U INDIJI NAGANGU, BENARES MIRAZ (LAT.)

MARKA KOREJSKOG

AUTOMOBILA

FRANC. GLUMICA @IRARDO MU@JAK P^ELE

ECIJA ODMILA VATRA, PLAMEN

GLUMICA SELIMOVI]

OSE]ATI STRAH

AVISTA (SKR.)

NA[ BIV[I FUDBALER (1909-1963)

ALUMINIJUM PRVI VOKAL

IMENICA (SKR.) RE^ BEZ NAGLASKA, ATONON

PROIZVO\A^ ]ILIMA

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: KRAJNOST, OOK, APER, SRAZMERA, AKTUAR, V, R, I, HANA, T, AV, BOTO[, MILO[ BIKOVI], ANASTASIJEVI], TD, KALOTA, AVI, I, ZAKA^ITI, AL, NS, NABACIVATI, I, VARANASI, IM, KIA, ANI, ECA, A, ELST, ONO, ATAR, NAKRIV, GABON, ETRURIJA, ENES, NASTI], WAKATI.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I VODORAVNO: LEPAKATA, PSIHOLOG, PROMENA, KAOLINIT, ODLIKA, A, ARIJA, PK, GIZA, KOR, ULA, BRZI, LE, TRANS, I, KRAKAT, STRADATI, AROMATI, TE[ITI SE, IMENITEQ.

SUDOKU

AUSTRIJA AMERI^KA GLUMICA BENING

VODORAVNO: 1. Vrsta cveta, 2. Stru~wak u psihologiji, 3. Izmena, mewawe, 4. Vrsta minerala, 5. Vrlina - Oznaka za amper, 6. Melodija - Pliva~ki klub (skr.), 7. Predgra|e Kaira - Diplomatsko telo, 8. Mesto u Turskoj - Hitri, 9. Auto-oznaka za Leskovac - Zanos, ekstaza, 10. Sastavni veznik - Koji ima duge noge, 11. Do`iveti nesre}u, 12. Mirisna sredstva (gr~.), 13. Nalaziti utehu u ne~emu, 14. Deo razlomka.

USPRAVNO: 1. Long-plej (skr.) - Podvrgavati koagulaciji (lat.), 2. Lake cipele - Predvorje ku}e, 3. Razlagawe toplotom (gr~.) - Udarac u boksu, 4. Mawak u `u~i (med.) - Grad u Tirolu poznat po vinu, 5. Ono {to je sme{no (gr~.) - Koji su zarasli u bradu, 6. Strano `ensko ime - Roman Karela ^apeka, 7. Ameri~ki glumac Kertis - Prepoznati se, 8. Engleska kwi`evnica (18901976) - Sedmo i ~etrnaesto slovo azbuke.

SrpskiGlas

SrpskiGlas

Marija [arapova ispri~ala anegdotu kako je iza{la na ve~eru sa \okovi}em

„O Bo`e, imam zanimqivu pri~u vezanu za Novaka. Se}am se da smo osvojili svoje prve Grend slemove, kada je on dolazio na vrh svetskog tenisa, a wegovo telo nije bilo na nivou wegove igre. Igrali smo neku egzibiciju u Indijan Velsu. Ne se}am se koja je opklada bila, ali se se}am da je on pobedio i i{li smo na ve~eru. Na kraju smo oti{li i pitao me je da li mo`emo da se fotografi{emo”, ispri~ala je [arapova.

Verna prijateqica srpskog asa ranije je istakla da bi volela da \okovi} stigne do kalendarskog Grend slema. Novak je izuzetno emotivno podneo Marijin odlazak u penziju, a o petostrukoj Grend slem {ampionki uvek je govorio da je neverovatan borac jer je uprkos povredama uspevala da se vra}a. [arapova je podr`ala Novaka i u trenucima kada je srpski as deportovan iz Australije.

Slavna Ruskiwa i Novak su godinama na terenu zabavqali publiku, a teniska javnost posebno je obo`avala \okovi}eve imitacije [arapove i wene reakcije. U trenucima kada se Novak probijao u teniski vrh, [arapova je ve} va`ila za wegovu prijateqicu. Najboqi dokaz za to da su jako dugo prijateqi je to da je [arapova iz Novakove lo`e posmatrala finale US Opena 2007. godine srpskog asa protiv Roxera Federera.

„Volela bih da osvoji kalendarski Grend slem. Ne `elim ni{ta osim apsolutno sve najboqe za svog prijateqa”, rekla je [arapova koja godinama va`i za \okovi}evu blisku prijateqicu.

TOMU JE UBILA NAVIKA O KOJOJ MALO KO ZNA

Iako je pro{lo tri decenije, wegove pesme i danas se slu{aju, a pri~e o wegovom `ivotu ne prestaju da se prepri~avaju. Veliku pa`wu, pre dve godine, izazvao je i film "Toma", baziran na wegovoj `ivotnoj pri~i, a upravo je posle ulaska Bjelogrli}evog hita u bioskope o svojim se}awima na Zdravkovi}a govorio Tihomir Pop Asanovi}, klavijaturista legendarne jugoslovenske rok grupe "Time", koji je na po~etku svoje karijere {est meseci svirao sa Tomom.

Bilo je to 1965. godine, kada su obojica bili mladi muzi~ari, a wegova se}awa vrlo su zanimqiva i dala su nove nijanse pri~i o Tomi.

- Jako smo se puno dru`ili, Toma je uvek bio elegantan, imao je nekoliko odela i ko{uqa i uvek je nosio kravatu. Ali voleo je i da popije. ^esto je i{ao i na kockawe s onim mangupima na Dor}olu. Tamo je bila i Lepa Luki} i svi ti mladi peva~i, bacale su se one kockice. Znao je drugi dan da do|e na ru~ak bez kinte i ka`e: "Pope, daj plati jedan gra{ak s kobasicama" (smeh). Bio je boem i veliki plejboj, imao je toliko snage da je to bilo fascinantno... Bilo je tu velike zarade jer se sviralo po naruxbini i pesme su bile pla}ane. Sve su to bile starogradske pesme, a on je znao da ukqu~i i neke svoje autorske pesme koje smo pre toga nau~ili da sviramo. I publika bi ih odmah prihvatila, bilo je to neverovatno. Qudi su sedili za stolovima, naru~ivali ve~ere, svake ve~eri bilo je krcato, a pogotovo petkom i subotom. Reakcije publike bile su odli~ne, a neke pesme znali smo da izvedemo po ~etiri-pet puta tokom ve~eri. Jedan sto naru~i ne{to, a drugi ne{to kontra, i stalno tako, pa je malo bilo i dosadno svirati par puta istu pesmu. Ali bila je to odli~na zarada, pogotovo meni kao mladom muzi~aru. To mi je bila {kola koja mi je donela sigurnost, iskustvo i rutinu - istakao je Asanovi} i dodao:

- Kao u svakom poslu, morate imati prakse.Klavijaturista je pomenuo i detaq u navikama Tome Zdravkovi}a koji je odredio i wegov `ivotni stil. - Imao je naviku o kojoj se ne zna dovoqno, nikada nije i{ao da spava pre pet-{est ujutro. Taj no}ni `ivot ga je kasnije na neki na~in i ubio.

- Sedam-osam puta stavqao sam ga u taksi i pratio ku}i, a sutradan mi je zahvaqivao. Ina~e bi zavr{io na kocki i izgubio sav novac. A `ene su ga obo`avale.

Zdravkovi} je znao mladom klavijaturisti da ka`e da ga vodi na ve~eru, ali mladi Pop nije pio alkohol nego sokove. Toma bi za to vreme popio nekoliko rakija. Asanovi} bi ga pitao za{to ne pije pivo, ali bi mu odgovorio da mu ne pa{e. On je pio, ka`e Asanovi}, koji je to shvatio tek po-

sle mesec dana nastupa, jer je morao da izdr`i da peva po tri do tri i po sata svake ve~eri, i bio je pod pritiskom.

- Velika zarada svake ve~eri skupqala se u kutiji od violine koja bi stajala na klaviru - ka`e Asanovi} i dodaje: - Zara|ivalo se neverovatno, mogli smo za jedan vikend svirawa da kupimo novi automobil. No, puno je novca i nestajalo kad bi se dru{tvo prebacilo na neku drugu lokaciju, iako je Zdravkovi} kasnije pomenuo da se malo re{io kocke. I [aban [auli} je umeo da do|e poneko ve~e, bio je ve} velika zvezda, a i Lepa Luki} je nekoliko puta otpevala s Tomom nekoliko pesama. To je bilo wegovo dru{tvo, estrada u nastajawu.

- Toma Zdravkovi} bio je neverovatno muzikalan, uvek je imao neki papir i olovku i zapisivao. Umeo je da ka`e: "Vidi onu crnu lepoticu za stolom". Pa doda: "Ima crnu kosu kao vranac". Sve bi zapisivao u malu kwi`icu s kvadrati}ima, to nikada ne}u zaboraviti. Tek kad bih slu{ao wegove pesme, nakon nekoliko meseci, video bih da je sve to upotrebio, bio je sjajan - prisetio se Pop. Zdravkovi} je povremeno pitao mladog talentovanog klavijaturistu i koji akord gde pa{e ili mu govorio da nikako ne mo`e da do|e do tona koji mu treba, pa bi mu Asanovi} pokazao neke harmonije, a Toma bi nastavio da radi na vlastitim novim pesmama. Nakon nekog vremena, Asanovi}u, xezeru u du{i, posta lo je dosadno na tim svirkama i sredinom 1967. oti{ao je da svira u Nema~koj.

- Ali Toma je bio toliko uporan da je to bilo neve rovatno. Bili smo pre mog od laska zajedno na ru~ku i rekao mi je: "Sutra ide{, {teta, ali vide}emo se mi jo{. Sigurno }e{ uspeti."

Legendarni peva~ narodne muzike, Toma Zdravkovi}, preminuo je davne 1991. godine, u svojoj 52-oj godini nakon dugogodi{we te{ke bolesti

Sportistima zdravqe najve}i protivnikna {ta se `ale "moderni gladijatori"

Gust takmi~arski raspored, pritisak da se bude najboqi, profesionalne sportiste dovodi do granica izdr`qivosti. Na tom putu neretko zanemare zdravqe, koji je najva`niji saigra~ za pobedu. Ko daje zeleno svetlo sportistima da su spremni za takmi~ewe, {ta je najboqa prevencija i koliko su sportisti odgo vorni prema svom zdravqu?

Da se u profesionalnom sportu ne mo`e garantovati da }e zdrav spor tista sa takmi~ewa takav i da se vrati - pokazuje da sportisti postaju savremeni gladijatori, `eqni pobeda, titula i dokazivawa. Nekada u toj `eqi zanemare simptome koji ih uvla~e u najte`i obra~un - sa zdravqem.

[ef katedre za medicinu sporta Medicinskog fakulteta u Beogradu i specijalista za medicinu sporta prof. dr Sawa Mazi} navela je za RTS naj~e{}e probleme na koje se profesionalci `ale.

"Bol iznad grudne kosti tokom i posle fizi~ke aktivnosti, `ale se na nedostatak daha, na te{ko disawe. Ono {to je nama vrlo indikativno, to je kada ka`u da se odjedanput vi{e zamaraju. Po stoje i situacije kada se radi o ste~enim

problemima i na primer koksaki virus, koji mo`e da izazove probleme na srcu, tako da je upravo zato potrebno da se obavqaju pregledi", navodi Mazi}.

Pregledi su obavezni i to dva puta godi{we. Osnovni pregled obuhvata detaqnu anamnezu, antropometrijska merewa, EKG, fizikalni pregled, te tuma~ewe laboratorijskih analiza. Doktor Andrija \uranovi} iz Zavoda za sport je pojasnio kako izgledaju ti pregledi.

"Kada zavr{i osnovni pregled ide na spirometriju, procewuje se plu}na funkcija, daqe se ide na ultrazvuk srca. Ono {to mi ovde radimo je da utvrdimo da je sportista u potpunosti zdrav. Na{e kolege sa motorike rade motori~ko testirawe koje sugeri{e trena`ni proces da se svi dizbalansi isprave, a, naravno, na terenu se de{avaju razli~ite stvari, tako da je odgovornost tu na svima da rizik od same povrede smawe" ka`e \uranovi}.

ANAMNEZA KAO KQU^ I PADAWE NA PREGLEDIMA

Zbog velikog fizi~kog optere}ewa, isti~u, iznenadne smrti dva puta su ~e{}e kod sportista nego kod op{te populacije. U slu~aju da se uo~i sr~ano oboqewe, sportista odlazi na kardio-pul-

monalni test optere}ewa.

"Zamislite koji su to napori, ne samo fizi~ki, nego i psihi~ki, kada vi svakog drugog dana treba da igrate na svom maksimumu. Najbitnije je uzeti dobru anamnezu, da pitamo sportistu da li je nekada imao bilo kakve probleme i da li je neko u porodici imao problem koji se odnose na srce. Sportisti moraju da budu edukovani, da znaju ako osete neki simptom da pomisle da je mo`da razlog tog simptoma neki poreme}aj, da se ne pona{aju kao da im nije ni{ta, ve} da se posavetuju sa lekarom", isti~e prof. dr Sawa Mazi}.

\uranovi} iz Zavoda za sport dodaje da se ~esto de{ava da sportisti imaju kratkoro~ne probleme sa infekcijama.

"Jako mali broj sportista ne pro|e sam pregled. Ako se desi to bude u tom trenutku zbog posledice neke infekcije ili zbog neke povrede, gde se sportista u tom trenutku zaustavi, {aqe se na dodatnu dijagnostiku. Zavisi od problema i kada taj problem pro|e, onda se vrati na teren", pojasnio je \uranovi}.

Upu}eni ka`u da je pored obaveznog predtakmi~arskog pregleda, detaqnih analiza i ultrazvuka srca, va`no isplanirati i nivo sportske forme. Najboqi recept je, ka`u, prepoznati simptome i otvoreno o tome govoriti.

Partizan ubedqiv protiv Mornara u "Areni"

Ko{arka{i Crvene zvezde nadigrali su Igokeu u Lakta{ima 81:63 u me~u prvog kola regionalne ABA lige.

Obe ekipe su stegnuto, sa dosta pritiska u{le u me~.

I Igokea i Zvezda igrale su na ivici faula, dok su u napadu u uvodnim minutima

dosta proma{ivali iz igre. Pred kraj deonice, timovi su u{li u ritam fizi~ki jake ko{arke. Igralo se u serijama obe ekipe, gde bi crveno-beli dolazili do osam poena prednosti, nakon ~ega bi doma}ini prilazili i na minus jedan.

Ko{arka{i Du{ka Ivanovi}a ipak su uspeli da u posledwa dva minuta pred veliku pauzu povrate najve}u prednost na me~u. U tre}oj ~etvrtini gosti iz Beograda su zahvaquju}i

Majku Tobiju uspeli da se brzo odlepe i do|u do velike dvocifrene prednosti.

Ovaj period igre pripao je crveno-belima 26:13.

U posledwoj ~etvrtini, Igokea je poku{ala da uhvati prikqu~ak, ali su igra~i Zvezde poenima iz obru~a odr`avali prednost.

Posledwih pet minuta me~a proteklo je u i{~ekivawu posledweg zvuka sirene.

Crveno-bele je predvodio Majk Tobi sa 19 poena, Rokas Geidraitis ubacio je 12, Dalibor Ili} 11, a Luka Mitrovi} 10.

U ekipi Igokee Tanaskovi} je postigao 16.

Ko{arka{i Partizana pobedom su zapo~eli pohod ka odbrani titule u regionalnoj ABA ligi. Crno-beli su u "Areni" savladali ekipu Mornara iz Bara 110:78.

Crno-beli su u "Areni" savladali ekipu Mornara iz Bara 110:78 i tako krenuli ka odbrani titule.

Nakon uvodnih nekoliko minuta u kojima su ekipe igrale ko{ za ko{, Partizan je zahvaquju}i poenima Nanelija i An|u{i}a uspeo da stigne do dvocifrene prednosti.

Gosti su iskoristili pad ritma u uvodnim trenucima druge ~etvrtine da pri|u na minus pet, ali je tada Aleksa Avramovi} Partizanu doneo potrebnu energiju, pa crno-beli u drugo poluvreme ulaze sa 18 poena prednosti.

U tre}oj ~etvrtini Mornar je poku{ao trojkama Kova~evi}a i Gavrilovi}a da se vrati u me~, ali su igra~i Partizana sigurnim napadima spre~ili povratak rivala u me~.

Druga polovina tre}e i posledwa deonica poslu`ile su razigranim ko{arka{ima doma}e ekipe da atraktivnim potezima podignu publiku u "Aren" na noge.

Najefikasniji u dresu Partizana bio

je Danilo An|u{i} sa 23 poena, Tristan Vuk~evi} je dao 13, Alen Smailagi} 12, a Xejms Naneli 11.

Svi igra~i Partizana su se upisali u strelce Kod Mornara su se istakli Aleks Gavrilovi} sa 19 i Marko Kova~evi} sa 15 poena. Wih dvojica su bili jedini dvocifreni kod gostiju.

Partizan }e u drugom kolu ABA lige gostovati Krki, ali }e pre toga u ~etvrtak igrati me~ prvog kola Evrolige u kom }e mu doma}in biti Makabi iz Tel Aviva.

Zvezda pobedom protiv Igokee zapo~ela novu sezonu ABA lige

Partizan i Zvezda imaju igra~e na listi najpla}enijih ko{arka{a u Evroligi

Jurohups objavio spisak igra~a sa najve}om godi{wom zaradom u elitnom takmi~ewu Starog kontinenta.

Zarade sportista su uvek zanimqiva tema. Za razliku od ameri~kog sporta gde su sume javne, u Evropi se, barem kad je re~ o ko{arci nikad ne mo`e sa sigurno{}u re}i da li su potpuno ta~ne.

Ipak, poznati ko{arka{ki sajt Jurohups, za koji se mo`e re}i da uvek vlada dobrim informacijama napravio je listu najpla}enijih igra~a Evrolige. Ubedqivo predwa~i plejmejker Efesa [ejn Larkin sa sumom na kojoj bi mu pozavideli i mnogi fudbaleri.

Zanimqivo je da su me|u wima i dvojica ko{arka{a ve~itih rivala.

Kapiten Partizana Kevin Panter nalazi se na tre}em, a ovoleto{we poja~awe crveno belih [abaz Nejpir na deobi devetog mesta.

NAJPLA]ENIJI IGRA^I EVROLIGE

1. [ejn Larkin (Efes) 4.000.000 dolara: 2. Kostas Slukas (Panatinaikos) 2.800.000 dolara: 3. Kevin Panter (Partizan) 2.600.000 dolara 4. Nikola Miroti} (Milano) 2.500.000 dolara: 5. Darijus Tompson (Efes) 2.300.000 dolara.

NBA liga ~ekala Srbina devet godina...

Ovako se Vasa Mici} predstavio

Amerikancima

Vasilije Mici}, srpski reprezentativac i novi ko{arka{ Oklahoma Siti Tandera, predstavio se Amerikancima na medija danu. Vasa je, nakon {to je draftovan u zavr{nici druge runde NBA drafta 2014. godine, narednih devet godina proveo razvijaju}i se u jednog od najboqih ko{arka{a u Evropi {to je i potvrdio osvajawem dve Evrolige sa Efesom i MVP priznawem. U me|uvremenu, Filadelfija Seventisiksersi su trejdovali wegova prava u Oklahomu sa kojom je Vasa Mici}, na kraju, potpisao trogodi{wi ugovor.

- Iskreno, pro{log leta sam planirao NBA jer sam ose}ao da se sa 29 godina i daqe ose}am veoma uzbu|eno zbog ko{arke. Ovog leta NBA se nije dovodila u pitawe - dostigao sam najvi{i nivo u Evropi {to je veoma te{ko. Veoma sam sre}an {to se ovo kona~no dogodilo jer sam iskreno radio devet godina da bih stigao u NBA, tako da mislim da je bilo vredno toga - rekao je Mici}.

Srpski ko{arka{ je pomenuo da `eli novi izazov nakon {to je ve} dostigao vrh me|unarodne ko{arke.

- Ose}am se kao da moram jo{ jednom da izazovem sebe, a rekao sam i treneru, ose}am da mogu da budem mo`da ove godine najinteresantniji momak na terenu iako sam stariji od drugih. Da, to je glavna stvar koja me pokre}e. Kada u Evropi dostignete neki nivo uspeha, na neki na~in `elite da pro{irite svoj potencijal, i mislim da je ovaj poziv stigao na vreme. Kao {to sam rekao, da nisam dobio ovu ponudu, verovatno bih ostao tamo do kraja. Ali sa uslovima koje su mi dali i po{tovawem koje su mi do sada pokazali u Tanderu, ose}am da je vi{e nego dovoqno da do|em i izazovem sebe - zakqu~io je Vasa.

Selektor Dragan Stojkovi} posetio @ivkovi}a, Mladenovi}a i \uri~i}a u Atini

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} posetio je tokom vikenda u Atini srpske reprezentativce Andriju @ivkovi}a, Filipa Mladenovi}a i Filipa \uri~i}a.

Fudbalski savez Srbije je saop{tio da je Stojkovi} boravio u Atini, a na stadionu "Apostolos Nikolaidis" posmatrao derbi me~ sedmog kola Superlige Gr~ke izme|u Panatinaikosa i PAOK-a koji je zavr{en rezultatom 2:2.

Jedan gol za ekipu PAOK-a postigao je @ivkovi}, dok je Mladenovi} bio asistent izjedna~juju}eg pogotka za Panatinaikos u 96. minutu.

U prvih 70 minuta utakmice, koliko je proveo na terenu, odli~nu partiju u dresu Panatinaikosa pru`io je i Filip \uri~i}.

"Mnogo razloga za dobro raspolo`ewe stratega 'orlova', koji je u Atini imao planiran susret i sa igra~em AEK-a Mijatom Ga}inovi}em, ali je reprezentaivac Srbije bio spre~en zbog svojih obaveza i puta sa ekipom na Krit. Pre povratka u Beograd selektor je razmenio utiske o utakmici i aktuelnim temama sa trenerom Panatinaikosa Ivanom Jovanovi}em, koji je po`eleo Srbiji plasman na Evropsko prvenstvo i uspeh u predstoje}a dva me~a u oktobru", saop{tio je FSS.

Stojkovi} }e u petak da saop{ti kona~an spisak igra~a za oktobarski ciklus kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024. godine. Okupqawe i po~etak priprema je za nedequ dana u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi.

Ma|ari oslabqeni

Srbija }e 14. oktobra igrati protiv Ma|arske u Budimpe{ti, dok }e tri dana kasnije do~ekati Crnu Goru u Beogradu.

protiv

Srbije: XELAT SA

MARAKANE

NE

^EKA ORLOVE U BUDIMPE[TI

Selektor fudbalske reprezentacije Ma|arske Marko Rosi saop{tio je spisak od 26 fudbalera na koje ra~una za duele sa Srbijom i Litvanijom u kvalifikacionim me~evima za Evropsko prvenstvo 2024. u Nema~koj.

Ma|ari 14. oktobra do~ekuju Orlove u Budimpe{ti. Bi}e to drugi duel dva tima u mesec dana. Prvi je pripao Ma|arskoj u Beogradu rezultatom 2:1.

Rosi ovoga puta ne mo`e da ra~una na povre|enog defanzivca Lajpciga Vilija Orbana, koji je bio strelac odlu~uju}eg gola na Marakani.

U sastavu su ponovo Endre Botka i Danijel Gazdag.

- Ovog puta nismo pozvali nijednog novajliju. Smatrali smo da bi za ove dve odlu~uju}e utakmice bilo korisnije da se pozovu samo oni koji su ve} standardni u reprezentaciji i imaju me|unarodno iskustvo - rekao je selektor Rosi.

Tehni~ki direktor crveno-belih Marko Marin je gostovao na televiziji "Prva" i govorio o Zvezdinom u~e{}u u Ligi {ampiona, ali se dotakao i Superlige Srbije.

- Mnogo smo sre}ni {to se vra}a Liga {ampiona na Marakanu, u Srbiju. Mnogo su lepa se}awa na ta dva mandata u kojima smo ranije igrali, nadam se da }emo i ove godine slaviti kod ku}e i pokazati kakva je Zvezda ekipa - zapo~eo je Marin.

Zvezda je u prvom kolu pora`ena od aktuelnog prvaka Evrope Man~ester sitija na "Etihadu" sa 3:1.

- Igrali smo sa najboqom ekipom na svetu, Man~ester sitijem. Lajcig se bori za titulu u Nema~koj, Jang bojs je dominirao u [vajcarskoj, ali ovo je L[, svaka grupa je te{ka - rekao je on.

Ne blista ekipa Baraka Bahara u posledwe vreme. Do`ivqena su dva prvenstvena poraza od Vo`dovca i ^ukari~kog u gostima, ali Marin ne smatra da ekipa nije u formi.

- Dosta smo promenili ekipu ovog leta, novi trener. Treba vremena da se sve uklopi. Doveli smo kvalitetne igra~e, sve to treba uklopiti, ali to ne zna~i da nismo u formi - istakao je Marin.

Partizan je trenutno lider Superlige sa ~etiri boda vi{e u odnosu na Zvezdu, a pre nedequ dana trebalo je da bude odigran 171. ve~iti derbi, me|utim, zbog Dana `alosti je odlo`en.

- Nije bilo uop{te za igrawe taj dan. Niko nije razmi{qao o fudbalu. Pre toga smo naravno bili kriti~ni prema sudiji koji je na utakmici gde sam i ja igrao, pre par godina, tada sudio. Ali to nije tema, mi smo spremni za derbi u decembru. Do tada }emo se i kao ekipa uklopiti. Mi }emo svakako biti {ampioni. Sa na{im kvalitetom i ekipom koju imamo, uop{te ne sumwam u to. Imamo najboqi tim u Srbiji, pokaza}emo to iz nedeqe u nedequ - zakqu~io je Marin.

''NEMAM DILEMU, ZVEZDA ]E BITI [AMPION'' Marko Marin o Ligi {ampiona, ali i o {ampionskoj trci sa Partizanom

THURSDAY l ^ETVRTAK 5. 10. 2023.

UNIVERZALAC: Novak \okovi}

pored tenisa odli~no igra golf, fudbal, ko{arku i odbojku

Jednostavno, sport te~e u Noletovim venama

Da nisam teniser verovatno bio bih skija{ –istakao je jednom prilikom Novak \okovi}. Nije nastavio porodi~nu tradiciju, nije krenuo stopama mame Dijane i tate Sr|ana. Odlu~io se da upliva u vode belog sporta, sazrevao i stasavao kao profesionalni igra~ u doba siroma{tva, sankcija i bombardovawa. Ni{ta ga nije zaustavilo da ostvari snove i postane to {to jeste danas – najve}i svih vremena.

Jednostavno, sport te~e u Noletovim venama. Pored toga {to je najboqi u igri sa reketom i lopticom, mnogo puta je pokazao da je kadar i za ostale sportove. Nije bitno da li je re~ o fudbalu, ko{arci, golfu, odbojci, Nole ume da poka`e zavidne ve{tine.

Nedavno je na Kosmaju demonstrirao solidnu tehniku jahawa. Za vreme odmora redovno ve`ba brazilske borila~ke ve{tine. Jednom re~ju – \okovi} je univerzalni vojnik.

Kolingvud osvojio veliko finale AFL-a

na „MSG“ stadionu u Melburnu

U jednom od najtoplijih dana Velikog finala ikada zabele`enih, sa dva najboqa tima u sezoni, u jednoj od najboqih sezona u posledwe vreme, dobili smo mo`da i napravedniju odluku o premijerskoj utakmici.

I zvani~no: Kolingvud je najboqi tim 2023. godine. Megpajsi su u subotu pobedili Brizbejn Lajonse za ~etiri boda razlike u epskom

NOVAK \OKOVI] ODAO PO^AST STRADALIM SRBIMA U SELU BAWSKA

Najboqi teniser planete Novak \okovi} odao je po~ast stradalim Srbima u selu Bawska na Kosovu i Metohiji. \okovi} se oglasio na Instagramu fotografijom nakon odavawa po~asti stradalim Srbima koje je odr`ano u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Srpski teniser stavio je tri emotikona ruku koje se mole iznad fotografije transparenta na kom pi{e: "Svaka suza Boga moli, Svakog Srbina du{a boli".

Na dru{tvenim mre`ama, na zvani~noj strani Evrosporta pojavio se kola` Novakovih fotografija kako igra razli~ite sportove.

Pro{le nedeqe srpski as je u~estvovao u Ol star me~u, uo~i Rajder kupa u Rimu. U italijanskom gradu proveo je kvalitetno vreme, dru`io se i u`ivao sa profesionalnim igra~ima i najboqih igra~a golfa s invaliditetom.

U dru{tvu voza~a Formule 1 Karlosa Sainca, nekada{wih fudbalera Gareta Bejla i Andreja [ev~enka i tenisera Matea Beretinija pratio je duele u Ve~nom gradu.

Skoro svake godine, Nole igra i fudbal. Kad ima vremena u~estvuje u humanitarnoj utakmici u Monaku, zajedno sa ostalim zvezdama iz sveta sporta. \okovi} se igra i kad je na gren slem turnirima. Za vreme Australijskog opena redovno je igrao fudbal sa ~lanovima ekipe. Ove sezone s mali{anima se oprobao u fudbalu na pla`i, tokom serije 500 u Dubaiju.

Vlasnik 24 gren slema prati i najve}e utakmice Lige {ampiona. Ranije dok je imao vi{e vremena redovno je u`ivo u duelima omiqenog kluba AS Milan.

Ima i prijateqe fudbalere. Jedan od wih je Zlatan Ibrahimovi}, koji ne propu{ta priliku da u`iva u ~arolijama srpskog asa na najve}im turnirima.

Pro{le godine dru`io se sa Nejmarom i Markom Veratijem u Kne`evini.

U Sinsinatiju na posledwem mastersu u Americi, uzeo je ko{arka{ku loptu. Zajedno sa Andrejom Rubqovim {utirao je sa distance i slobodne udarce.

Kao redovan gost u Areni na utakmicama Crvene zvezde i Partizana, Nole izvodi po koji {ut za tri. Srbin je igrao i odbojku i to ove godine na seriji 250 Srpska open. U Bawaluci sa Goranom Ivani{evi}em i Markom Panikijem igrali su posle ve`bawa u teretani i treninga.

Pro{log leta oti{ao je na Adu Ciganliju da se oproba u padelu, u sportu, koji privla~i veliko interesovawe u posledwe vreme.

Zimi se sa suprugom Jelenom skija i pe{a~i po planinama.

Za vreme odmora u Crnoj Gori, Nole je trenirao kapueru. Re~ je o borila~koj ve{tini koja je nastala u Brazilu.

Sa sinom Stefanom u`iva u igri, gde primewuju razne sportove. Jednom prilikom priznao je da ga }erkica Tara tera da ple{u balet. Iako daje maksimum najboqi teniser sveta ne snalazi se tako dobro.

TENISKI GOLF

Nole ~esto pravi kombinaciju i igra dva sporta odjednom. To mu je po{lo za rukom u Italiji. Iako se odli~no sna{ao s golf palicom, odlu~io je da lopticu na zelenom tepihu udari reketom. Karikaturisti su iskoristili priliku.

Na ilustraciji se vidi Novakova torba s dresom Kobija Brajanta. Nole i Kobi su bili dobri prijateqi. Posle osvajawa rekordnog 24. gren slema na Ju-Es openu, Srbin je nosio specijalnu majicu s likom Brajanta i potpisom – mamba, {to je bio nadimak ~uvenog ko{arka{a.

Golf palica je malo modifikovana. Na vrhu je teniski reket – glavno oru`je Noleta.

velikom finalu pred ta~no 100.024 navija~a na najve}em australijskom stadionu popularnom Em-Si-Xiju u Melburnu.

U igri punoj izvanrednih trenutaka, brutalne ~vrstine, briqantnih golova, spektakularnog individualizma i tvrdoglavog timskog etosa, ovogodi{we premijersko mesto osvojili su qudi briqantnog trenera Krega Mekreja, pobediv{i sa 90 : 86. Iako su posledwi minuti finala izazavali i brojne kontroverze mnogi se sla`u da je Kolingvud zaslu`eno slavio osvojiv{i svoju rekordnu 16. titulu AFL-a. Nova sezona popularnog australijskog fudbala „futija“ nastavqa se u martu naredne godine.

Organizatori saop{tili da }e Australijan open od 2024. godine trajati 15 dana

Direktor takmi~ewa Kreg Tajli saop{tio je da su organizatori turnira usli{ili `eqe teniserki i tenisera, kao i navija~a.

Organizatori Australijan opena saop{tili su da }e prvi teniski grend slem turnir u sezoni od 2024. godine trajati 15 umesto dosada{wih 14 dana.

Australijan open }e naredne godine po~eti u nedequ, 14. januara i traja}e do nedeqe, 29. januara.

Direktor Australijan opena Kreg Tajli saop{tio je da su organizatori turnira usli{ili `eqe teniserki i tenisera, kao i navija~a.

- Poslu{ali smo mi{qewa igra~a i navija~a. Ovo je re{ewe koje }e da smawi mogu}nost kasnih zavr{etaka me~eva, dok se zadr`ava fer i ujedna~en raspored na svim terenima. To }emo da dobijemo dodatnim danom. Me~evi prvog kola vi{e ne}e da se igraju dva, nego tri dana - izjavio je Tajli, prenosi australijski Foks sports. Australijan open je najpose}eniji teniski grend slem turnir. Titulu u mu{koj konkurenciji ove godine osvojio je Srbin Novak \okovi}, dok je u `enskoj konkurenciji najboqa bila Beloruskiwa Arina Sabalenka.