Srpski glas 5. septembar

Intervju nedeqe: SRPSKI GLUMAC MARKO JANKETI]: ]utali smo kad je bilo vreme da se pri~a

Strana 7

Strana 20

Strana 4

Strana

Strana

"Politika": U kazamatima po

Evropi kaznu u nehumanim uslovima izdr`ava 16 Srba

U evropskim kazamatima nalazi se jo{ 16 osu|enih Srba koji imaju nehuman tretman, a iako su neki od wih odavno izdr`ali dve tre}ine kazne za ratne zlo~ine Rezidualni sudski mehanizam ih ne pu{ta.

Iako je privremena sloboda predvi|ena pravilima ovog suda, on ih ne pu{ta jer se navodno jo{ nisu rehabilitovali. ^etvorica od wih osu|ena su na do`ivotni zatvor i mogu se jo{ samo nadati da }e ih Hag pustiti da ostatak `ivota provedu u nekom zatvoru u svojoj zemqi.

Sowa Karaxi} Jovi~evi} izjavila je da je wen otac Radovan Karaxi}, prvi predsednik Republike Srpske, u zatvoru u Velikoj Britaniji izlo`en fizi~kom i psihi~kom maltretirawu, li{en osnovnih prava i suo~en sa svakodnevnim pretwama za `ivot.

"Wegovi zatvorski uslovi svedeni su na poku{aj da ga uklone", upozorila je Jovi~evi}eva i dodala da wen otac ima pravo na pravnu za{titu kao zatvorenik, ali da mu to Velika Britanija ne dozvoqava, zbog ~ega je tu`io britansku vladu zbog nehumanog tretmana i kr{ewa qudskih prava potra`uju}i 50.000 funti.

Govore}i o tretmanu koji u ha{kom zatvoru ima general Vojske Republike Srpske Ratko Mladi}, wegov sin Darko Mladi} je rekao da ~ak i kada bi u Hagu bili najboqi mogu}i zatvorski uslovi, to ne bi bilo dovoqno da generalu bude pru`ena nega kakvu wegovo zdravstveno stawe zahteva. "Trebalo bi da bude u specijalizovanoj medicinskoj ustanovi, gde se govori srpskim jezikom", rekao je Darko Mladi}. Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} izdr`ava kaznu od 40 godina zatvora na ostrvu Vajt u Velikoj Britaniji, a nekada{wi komandant Glavnog {taba VRS Ratko Mladi} je u zatvoru u Hagu. Biv{i visoki funkcioner MUP-a Srbije Vlastimir \or|evi} i daqe je u zatvoru u Nema~koj iako je dve tre}ine kazne zatvora od 18 godina odavno izdr`ao.

Generali VRS Stanislav Gali} i Vujadin Popovi} izdr`avaju kazne do`ivotnog zatvora u Nema~koj, kao i Dragoqub Kunarac koji je dve tre}ine kazne izdr`ao jo{ 2016. godine, ali sud "ne veruje da se popravio".

Doktor Milomir Staki} kaznu od 40 godina zatvora izdr`ava u Francuskoj.

Do`ivotnu kaznu u Estoniji izdr`ava vo|a "Belih orlova" Milan Luki}, kao i lider Srba Republike Srpske Krajine Milan Marti}, koji je osu|en na 35 godina i general VRS Dragomir Milo{evi} na 29 godina.

General Neboj{a Pavkovi} odavno je izdr`ao dve tre}ine kazne od 22 godine u zatvoru u Finskoj, ali Sudski mehanizam u Hagu "nije siguran da se rahabilitovao".

Nisam optimisti~an povodom pridru`ivawa Srbije EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u~estvovao je na panelu "Pridru`ivawe Zapadnog Balkana EU" gde je poru~io da nije optimisti~an u vezi sa pridru`ivawem Srbije EU.

"Na{i interesi su s vremena na vreme razli~iti od onih u EU. Mo`da }e neko od nas postati ~lan 2030. godine, ali je 2028. previ{e blizu", saop{tio je Vu~i}.

U diskusiji u~estvovao je i predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} koji je poru~io da je wegova dr`ava umorna od tr~awa maratona i da se nadaju da }e biti slede}a ~lanica EU u 2028. Vu~i} je po`eleo sre}u Crnoj Gori, ali poru~io da ne veruje da }e se wihove `eqe ostvariti.

"Imamo razli~ite procene o budu}nosti EU ali svi `elimo da budemo deo EU, ali nismo sigurni kako }e situacija izgledati u zemqama ~lanicama. O~igledno je da Ukrajina i Moldavija dobijaju momentum, a istovremeno postoji jedna javna iscrpqenost unutar EU na temu pro{irewa", dodao je Vu~i}.

On je dodao da Srbija mora da sprovede brojne reforme, ali da }e i EU }e morati da prihvati ~iwenicu da imamo razli~ite poglede na odre|ena pitawa, odre|ene probleme koje treba da re{imo.

"Nisam do{ao nikoga da la`em, hteli ste da ka`em da }emo biti (~lanica EU do 2028), a ne}emo. Ne}e se to dogoditi, ne `elim da la`em svoj narod. Vi ste rekli da Ukrajinci treba da budu pobednici, ja sam rekao u redu, ali vide}emo da li }e tako biti. Ka`em ono {to mislim i na `alost ~ini mi se, da sam u brojnim slu~ajevima bio u pravu", rekao je Vu~i}.

godina ~lanica NATO-a. Predsednik Srbije boravi u Pragu, gde u~estvuje na Globalnom bezbednosnom forumu GLOBSEC 2024. Vu~i} se prethodno sastao sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslavom Laj~akom, kao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Finske Aleksandrom Stubom, a imao je i odvojen sastanak sa Bil~ikom.

Povodom navoda da ima "specijalan odnos sa Vladimirom Putinom" i da ve} drugo "igra na dve opcije", Vu~i} je rekao da sa predsednikom Rusije nije razgovarao ve} dve i po godine.

"Mi imamo tradicionalno dobre odnose sa Rusijom i toga se ne stidim, ali nema dve opcije. Mi smo na evropskom putu", rekao je Vu~i} nagla{avaju}i da je Srbija jedina zemqa u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, ali da je vi{e puta osudila akcije Rusije u Ukrajini.

Vu~i} je izjavioda ne veruje da }e zemqe kandidati iz regiona postati ~lanice EU pre 2030. godina, dodav{i da }e do te godine Ukrajina biti prva slede}a zemqa koja }e se pridru`iti Uniji.

pravu ili ne", rekao je Vu~i} na panelu "Pridru`ivawe Zapadnog Balkana EU" koji je organizovan u okviru Globalnog bezbednosnog foruma "GLOBSEC 2024" u Pragu.

Na konstataciju drugog u~esnika panela, predsednika Crne Gore Jakova Milatovi}a, da Srbija {aqe nejasne poruke gde `eli da bude, Vu~i} je odgovorio da i danas ima vrlo jasnu poruku o evropskom putu, ali i da su mnogi qudi iz regiona, zajedno sa nekim drugima, uvek insistirali na tome da ta poruka nije dovoqno jasna, jer se to uklapalo u wihov narativ.

"Ne biste vi bili toliko dobri da ne postoji nevaqala Srbija", rekao je Vu~i}.

Na opasku moderatora da je predsednik Srbije danas razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Vu~i} je saop{tio da se nisu slo`ili, ali da Fon der Lajenova razume wegovu poziciju.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Milatovi} je, sa druge strane, istakao da su Srbija i Crna Gora dve razli~ite dr`ave, i istakao da se za razliku od Srbije Crna gora u potpunosti usaglasila sa spoqnom politikom EU, da koristi evro i da je ve} dvadeset

"Nakon toga, verujem da }e Srbija, Albanija, Crna Gora i nadamo se, ako Bugari dozvole (Severnoj) Makedoniji da se pridru`i, verujem da }e se i oni pridru`iti, ali nakon {to se Ukrajina pridru`i. To je ono u {to ja verujem, vide}emo da li sam u

"Ne, niko se ne sla`e sa mnom, ali svi razumeju moju poziciju, nikoga ne la`em i govorim svima koja je pozicija Srbije. Imao sam odli~an razgovor sa wom, razgovarali smo o svim pitawima, oko zelenih koridora, na{li smo zajedni~ki imeniteq, iako ne znam ni{ta o klasterima i birokratskim stvarima, mislim da }emo otvoriti klastere do kraja godine", rekao je Vu~i}.

On je istakao da veruje da u Ukrajini mora da se uspostavi mir, i da bi to pre svega i{lo na ruku Ukrajincima, ali da to niko u Evropi ne `eli da ~uje.

SRBIJA I DAQE U BORBI SA SU[OM: Vojska poma`e krajevima bez vode

Radi pru`awa pomo}i u snabdevawu vodom ugro`enih `ivotiwa, Vojska Srbije anga`uje snage i sredstva u ataru Doweg Novog Sela kod

Bujanovca, saop{tilo je Ministarstvo odbrane.

Na ovom zadatku anga`ovani su pripadnici Vojske Srbije sa in`ewerijskom ma{inom za ~i{}ewe i ure|ewe jedinog preostalog pojili{ta za stoku u ovom selu, kao i jedna autocisterna kapaciteta od 10.000 litara za dotur vode.

Kako bi se u op{tinama pogo|enim dugotrajnom su{om ubla`ile posledice nesta{ice vode, Vojska Srbije je nastavila svoje anga`ovawe na zadacima vodosnabdevawa stanovni{tva na teritoriji Vladimiraca, Gorweg Milanovca, Mionice, Sjenice, Topole i Qubovije, a u prethodnom periodu je pomagala sto~arima na Suvoj i Staroj planini u obezbe|ewu vode za ugro`ene `ivotiwe.

Kao i mnogo puta do sada, pripadnici Vojske Srbije su se me|u prvima odazvali na poziv za pomo} u podru~jima pogo|enim nesta{icom vode, potvr|uju}i tako spremnost da se u kratkom roku anga`uju i pru`e neophodnu pomo} gra|anima Srbije, dodaje se u saop{tewu.

MAKRON ZAVR[IO DVODNEVNU POSETU:

Francuska je verni prijateq Srbije

Predsednik Francuske Emanuel Makron zavr{io je dvodnevnu posetu Srbiji. Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em otkrio je plo~u na aerodromu "Nikola Tesla", kojom je simboli~no obele`en zavr{etak radova na rekonstrukciji aerodroma. Prethodno su predsednici Srbije i Francuske prisustvovali Forumu o mladima i ve{ta~koj inteligenciji u Novom Sadu. Makron je tom prilikom naglasio da Srbija ima va`nu ulogu u Svetskom partnerstvu za ve{ta~ku inteligenciju. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je da je sve zasnovano na inovacijama, na nauci, te da }e biti ulo`eno vi{e novca u budu}nosti. Makron i Vu~i} prethodno su obi{li stalnu postavku Galerije Matice srpske u Novom Sadu, a obi{li su i Petrovaradinsku tvr|avu.

PREDSEDNIK VU^I]

ISPRATIO FRANCUSKOG

PREDSEDNIKA MAKRONA

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u objavi na Instagramu zahvalio francuskom predsedniku Emanuelu Makronu na anga`manu francuskih kompanija u Srbiji "Ho}u da zahvalim predsedniku Emanuelu Makronu za anga`man francuskih kompanija u Srbiji, ukqu~uju}i i ozbiqan i odgovoran posao koji je kompanija 'Vensi' uradila na modernizaciji beogradskog aerodroma. Danas je to potpuno druga~iji, moderniji, lep{i i sadr`ajniji aerodrom, a mi to ne bismo mogli da uradimo bez ogromne francuske investicije. Beskrajno im hvala i na tome {to u praksi pokazujemo kako na{a saradwa mo`e mnogo toga da donese Srbiji i na{im gra|anima, a nadam se francuskim kompanijama. Hvala na poverewu i nastavqamo zajedni~ki posao", naveo je Vu~i} u objavi na Instagram profilu "buducnostsrbijeav".

OTKRIVAWEM PLO^E NA AERODROMU "NIKOLA TESLA"

ZAVR[ENA ZVANI^NA POSETA

EMANUELA MAKRONA

Predsednici Srbije i Francuske, Aleksandar Vu~i} i Emanuel Makron, otkrivawem plakete obele`ili su zavr{etak kqu~nih radova u okviru projekta modernizacije i pro{irewa beogradskog aerodroma.

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je na Aerodromu "Nikola Tesla" da je na beogradskom aerodromu posledwi put bio u leto 2019. godine i da je stekao uvid u radove {irokih razmera

koji su obavqeni posledwih godina uprkos kovidu, inflaciji i geopoliti~koj situaciji.

"Odlu~ili ste 2018. godine da uka`ete poverewe Vensiju u okviru javno-privatnog partnerstva. Hvala vam na poverewu. @elim da ~estitam svim ekipama i in`ewerima i tehni~arima, i srpskim i francuskim, svim partnerima koji su doveli do toga da danas aerodrom izgleda ovako kako izgleda", rekao je Makron.

Ocenio je da je aerodrom danas mnogo ve}i i da je dobio me|unarodnu dimenziju.

"Francuska `eli da bude pored vas, da bude uz vas. Veliko mi je zadovoqstvo {to sam danas ovde pored vas i {to sam mogao da vidim sve {to ste uradili. Hvala vam na poverewu koje ste nam ukazali, {to ste nam dali ovaj projekat. Mi smo mogli da vam poka`emo {ta znamo, na{e ve{tine, na{a znawa da vam prenesemo", rekao je Makron.

Francuski predsednik je iskoristio priliku da zahvali predsedniku Vu~i}u na dvodnevnoj poseti Srbiji.

"@elim da vam ka`em da je Francuska prijateq Srbije i ja li~no sam prijateq Srbije. Imamo razgovore na strate{kom nivou u svim sektorima, privrednim i kulturnim. Ja mislim da smo su{tinski unapredili odnose izme|u Francuske i Srbije. Hvala vam velika na ovoj poseti, hvala vam na va{em prijateqstvu. Znajte da je Francuska verni prijateq Srbije", naveo je Makron na kraju svog obra}awa.

VU^I]: BEOGRADSKI AERODROM ZAHVAQUJU]I ULAGAWU FRANCUSKOG VENSIJA MNOGOSTRUKO DRUGA^IJI

Predsednik Francuske Emanuel Makron, zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, prisustvovao je, na kraju dvodnevne posete Srbiji, ceremoniji otkrivawa plo~e povodom zavr{etka radova na modernizaciji Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu.

"Beogradski aerodrom od po~etka godine bele`i rast od 13 odsto, ovaj aerodrom je mnogostruko druga~iji nego {to je bio ranije i to ne bi bilo mogu}e bez investicije Vensija od 730 miliona evra. Za na{e gra|ane je ovo velika vest, ali }emo jo{ puno raditi kako bi dostigli ciq od 15 miliona putnika godi{we", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Predsednik Srbije se jo{ jednom zahvalio predsedniku Francuske na pomo}i i na prijateqstvu i po`eleo mu da {to pre ponovo do|e u Srbiju.

VU^I] I MAKRON NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} priredio je ru~ak u ~ast predsednika Francuske Emanuela Makrona na Petrovaradinskoj tvr|avi u Novom Sadu i tom prilikom poru~io da je sre}an {to je imao priliku da predsedniku Francuske poka`e najboqe {to Srbija ima da ponudi. "Sre}an sam {to sam predsedniku Makronu mogao da poka`em najboqe i najlep{e {to Srbija ima da ponudi, a to su

svakako i ovaj pogled sa Petrovaradinske tvr|ave i vojvo|anski specijaliteti. Francuska je poznata kao zemqa turizma, dobre hrane i vina, a ja sam ube|en da na{a Vojvodina, svojim nepreglednim poqima, bermetom i kulenom, mo`e da stane pored jedne Provanse i da se ne postidi. Jo{ jednom, dobro do{li u na{u lepu Srbiju, predsedni~e Makron. Ose}ajte se kao kod ku}e", napisao je Vu~i} na svojoj Instagram stranici.

MAKRON: FRANCUSKA ]E U FEBRUARU ORGANIZOVATI SAMIT O VE[TA^KOJ INTELIGENCIJI Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je na Forumu o mladima i ve{ta~koj inteligenciji u kompaniji „[najder elektrik“, da }e Francuska u februaru organizovati samit o ovoj temi. Rekao je da Srbija ima va`nu ulogu u Svetskom partnerstvu za ve{ta~ku inteligenciju i da mu je veliko zadovoqstvo {to mo`e o tome da razgovara sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em, sa preduzetnicima, istra`iva~ima i studentima.

"Trebalo bi da govorimo inteligentno i da budemo kredibilni o ne~emu {to, u stvari, ovi qudi u publici znaju boqe od nas. Ja }u onda u nekoliko re~i da vam ka`em koja je na{a vizija. Ako smo mi ovde da razgovaramo zajedno o ve{ta~koj inteligenciji, to je zato {to Srbija ima tu va`nu ulogu u Svetskom partnerstvu za ve{ta~ku inteligenciju i predsedava grupi koju smo postavili u okviru OECD-a. I ta grupa bi trebalo da koordini{e razgovore o ovoj temi", rekao je Makron. Makron je naglasio da su na forum u okviru francuske delegacije do{la poznata preduze}a i starapovi koji rade na razvoju ve{ta~ke inteligencije i digitalne ekonomije.

"Potpisali smo sporazum da bude nosilac jednog ambicioznog projekta. Imamo puno projekata koji su deo na{e saradwe, kao i bilateralne stipendije. U aprilu slede}e godine ima}emo ~etvrti francusko-srpski forum inovacija", naveo je Makron.

Poru~io je da postoje jake veze izme|u dve dr`ave, ali da treba sada da razmislimo {ta }emo raditi u budu}nosti.

"Imamo puno mogu}nosti i AI transformi{e na{u svakodnevnicu, ali mi Evropqani na to gledamo sa distance, dok Kinezi i Amerikanci mnogo vi{e investiraju. Mi Evropqani imamo va`nu ulogu koja nas ~eka, jer imamo za to kapacitete i mogu}nosti da to radimo i mo`emo da osmislimo sopstveni model", rekao je Makron.

Klimatski nau~nici su ve} bili predvideli da }e 2024. godina biti najtoplija ikada, a trenutna merewa to i potvr|uju u ve}em delu isto~ne Azije. Delovi Kine zabele`ili su najtopliji avgust u istoriji, a Japan najtoplije leto u istoriji posle vrela tri meseca obele`ena primerima „ekstremnih vru}ina”. Meteorolozi upozoravaju da }e se neuobi~ajeno visoke temperature nastaviti tokom jeseni.

VEDRO NEBO I JAKA

SUN^EVA SVETLOST

Prose~na temperatura u junu, julu i avgustu u Japanu bila je za 1,76 stepeni vi{a od proseka zabele`enog izme|u 1991. i 2020, saop{tila je japanska meteorolo{ka agencija, prenosi Gardijan. Bilo je to najtoplije leto od kada su uporedivi rekordi prvi

[KOLSKE GODINE

Brutalna vru}ina nije bila ograni~ena samo na Japan. U delovima Kine zabele`en je najtopliji avgust u istoriji. Vru}e

put vo|eni 1898. i izjedna~ili rekord postavqen 2023. Japan je do sada ove godine zabele`io 8.821 slu~aj „ekstremne toplote” – temperature od 35 stepeni ili vi{e, {to je lako nadma{ilo prethodni rekord od 6.692, postavqen 2023. „Topao vazduh je tokom celog leta pokrivao celu zemqu, a od jula do avgusta pacifi~ki sistem visokog pritiska je uglavnom pokrivao zapadni Japan, {to je rezultiralo vedrim nebom i jakom sun~evom svetlo{}u. Kao rezultat toga, prose~na temperatura tokom leta bila je veoma visoka {irom zemqe”, prenosi “Japan Tajms”. Vi{e od 70.000 qudi prevezeno je u bolnicu kolima hitne pomo}i koji su pretrpeli toplotni udar od po~etka jula do kraja avgusta u Japanu, dok je potro{wa porasla na artikle poput klima ure|aja, slatke hrane i pi}a. ODLO@EN PO^ETAK

vreme je dovelo do odlagawa po~etka nove {kolske godine u nekim kineskim gradovima. “^ajna dejli” je saop{tio da su vlasti u ^ongkingu produ`ile {kolske praznike za sve vrti}e, osnovne i sredwe {kole i najmawe desetak kolexa i univerziteta „kako bi osigurale bezbednost i zdravqe nastavnika i u~enika usred ekstremne vru}ine”. U ^ongkingu je poznato da je vru}e leti, ali on i drugi obli`wi regioni, ukqu~uju}i Se~uan, imaju nenormalno visoke temperature posledwih nedeqa. Crveno upozorewe za temperature koje prelaze 40 stepeni Celzijusa – najvi{e od troslojnog kineskog sistema upozorewa –izdato je 12 uzastopnih dana od kraja avgusta do po~etka septembra. Kina je vode}i emiter gasova

staklene ba{te za koje nau~nici ka`u da pokre}u globalne klimatske promene. Peking je obe}ao da }e emisije ugqen-dioksida dovesti do vrhunca do 2030. i do nule do 2060. Godine. Wena meteorolo{ka slu`ba je navela da su prose~ne temperature vazduha za avgust u osam provincija, regiona i gradova „najtoplije u istom periodu” od kada se bele`i. Jo{ pet provincija je ozna~ilo svoj drugi najtopliji avgust, dok je jo{ sedam izdr`alo tre}i najtopliji. Klimatski nau~nici su ve} predvideli da }e 2024. biti najtoplija zabele`ena godina za Zemqu zbog zagrevawa planete. Kopernikova slu`ba za klimatske promene saop{tila je da je jul bio drugi najtopliji u kwigama rekorda iz 1940, samo ne{to hladniji od jula 2023

Privredni rast Srbije od 1866. do 2026, bilansi i projekcije:

Vek i po borbe za boqi `ivot

Dok je period do Drugog svetskog rata epoha sporog ali ubrzavaju}eg rasta, razdobqe nakon zavr{etka tog razornog konflikta donosi prvo eksplozivan rast BDP-a, koji iako znatno usporen ostaje do dan-danas znatno br`i nego {to je bio do sredine 20. veka. Naime, ono {to `ivimo posledwih skoro dve i po decenije je u stvari nastavak „druge“ epohe, kada je nauka ispoqena u pronalaza{tvu i inovacijama uspela, u ve}oj meri nego ikada do sada, da ponudi dru{tvu metode da odr`i pristojno pove}awe boqitka.

Pi{e ugledni ekomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal "OKO"

Srbija je po ostvarenom privrednom rastu u prvoj polovini ove godine bila evropski rekorder, dok bi u celoj 2024. mogla biti me|u tri vode}e dr`ave Starog kontinenta. Pove}awe doma}eg BDP-a je prema{ilo o~ekivawa i Narodne banke Srbije, koja je usled toga pove}ala prognozu za teku}u godinu na 3,8%, a identi~na je projekcija i MMF-a. Optimizam u pogledu ekonomskih performansi na{e zemqe dele i rejting agencije, te je Fi~ pove}ao izglede da Srbija kona~no dobije investicioni rejting.

Posmatraju}i o~ekivane generatore rasta BDP-a u ovoj, ali i u narednim godinama, rast ekonomske aktivnosti }e dominantno biti generisan u uslu`nim delatnostima, ali }e pozitivan doprinos dati i industrija, kao i gra|evina.

Posmatrano sa rashodne strane, porast BDP-a }e biti posledica rasta potro{we doma}instava (usled o~ekivanog nastavka uve}awa realnih zarada i zaposlenosti), kao i odr`avawa povi{enog nivoa investicija (kao privatnih tako i javnih) u BDP-u, {to je povezano i sa dinamizirawem priliva stranih direktnih investicija.

Me|utim, ono {to je najva`nije je da se o~ekuje ubrzawe privredne aktivnosti u narednim godinama, odnosno sredworo~no, i to na oko 4,5% prose~no godi{we. Ako se te projekcije ostvare, Srbija bi nastavila proces konvergencije (pribli`avawa) nivou dohotku per capita i stvarnoj individualnoj potro{wi po stanovniku koje imaju zemqe Evropske unije. Naime, trenutno se po ova dva kriterijuma na{a zemqa nalazi na 46%, odnosno 54% proseka EU, a sa ostvarivawem projektovane stope rasta, ve} 2029. pozicija Srbije bi se unapredila za ne mawe od tri procentna poena (u odnosu na prosek EU).

DUGA DVA VEKA

EKONOMSKE TRANZICIJE

Ostvareni rezultati i projekcije NBS i MMF-a razlog su za optimizam. Ono {to verovatno ve}ina dr`avqana Srbije pri`eqkuje je da se dinamizira privredni rast, te posledi~no, br`e nego do sada, ubrza trend smawivawa gepa (zaostajawa) za zapadom kontinenta kome pripadamo. Pomenute procene su ohrabruju}e. Me|utim, nije zgoreg podsetiti se kako se prakti~no isti proces konvergencije odvijao tokom celog razdobqa na{e novovekovne dr`avnosti.

Name}e se nekoliko pitawa. Da li je „ekonomsko pribli`avawe“ Zapadu bio kontinuiran proces ili isprekidana dvovekovna (sekularna) tranzicija? Da li su ostvareni rezultati zadovoqavaju}i ili je Srbija konstantno bele`ila lo{ije ekonomske performanse od zemaqa uporedivog ekonomskog razvoja, kako se ~esto tvrdi? Da li je put po kome „tabamo“ ve} dva stole}a ispravan, ili su nam potrebna nova eksperimentisawa?

Dosta pouzdane podatke imamo od 1866.

i to zahvaquju}i prakti~no pionirskom radu Mijatovi}a i Zava|ila. U periodu od te godine do 1890. privredni rast bio je za dana{we pojmove spor (1,5% godi{we), i prakti~no je jedva pratio rast stanovni{tva. Me|utim, kao rezultat rasta obradivih povr{ina zemqoradwa po~iwe da raste znatno br`e od stanovni{tva, dok su krupna industrija i dr`avna potro{wa sve ja~i generatori razvoja u periodu nakon 1890, {to uti~e na solidno ubrzawe ekonomskog rasta, koji je u dve decenije izme|u 1890. i 1910. iznosio oko 2% prose~no godi{we (oko 0,5% u per capita izrazu).

U celom razdobqu od 1866-1910, konzervativno procewen rast BDP-a Srbije iznosio je 1,7% prose~no. Naime, pomenuti autori smatraju to kao dowu granicu procene po{to nije uzet u obzir rast produktivnosti u vi{e sektora. Budu}i da je stanovni{tvo raslo veoma brzo (prose~no 1,5% godi{we), pribli`no dana{wem uve}awu subsaharske populacije, jasno je da je ostvarivan veoma skroman rast BDP-a u per capita izrazu (plus 0,2% prose~no godi{we), {to je nalaz konzistentan sa uglavnom stagnantnim realnim zaradama u istom razdobqu.

Iako nemamo iole vaqane procene za ranije godine, sa dosta pouzdanosti mo`emo pretpostaviti da je privredni razvoj izme|u kona~nog oslobo|ewa sa Drugim srpskim ustankom i 1866. godine, mogao u najboqem slu~aju biti kao onaj u slede}e 44 godine.

Postoje dva razloga za spor razvoj Srbije u tom vremenu (koji je za tada{we uslove bio uobi~ajen). Prvi je sna`an populacioni rast, koji je, suprotno op{tem narativu, samo desetinski poticao od imigracije, a dominantno od visoke stope fertiliteta populacije koja je na relativno plodnoj zemqi (veoma razli~itoj od one koju su preci ve}ine dana{weg stanovni{tva koje `ivi zapadno od Kragujevca ostavili u Hercegovini krajem 18. veka) mogla da se bez ve}ih problema udvostru~uje svakih generaciju i po.

Drugi je veoma spora industrijalizacija, posledica i ekonomske dogme liberalizma koja je tada{we dr`avne ~inovnike uglavnom uspe{no odvra}ala od dr`avne podr{ke ekonomskom razvoju (Srbija je u tom pogledu zaostajala za Nema~kom ili drugim dr`avama zapadnog dela kontinentalne Evrope, koje se tada zahvaquju}i i novim teoreti~arima tzv. Istorijske ekonomske {kole, propagatorima dr`avne intervencije radi za{tite industrija u povoju, po~ele naglo da se industrijalizuju).

Ipak, u celom tom dugom periodu koji se mo`e „protegnuti“ do 1815, de{ava se ubrzan dru{tveni razvoj. On je pre svega uzrokovan usponom {kolstva i to }e stvoriti neophodne uslove kako za ubrzanu intelektualnu i socijalnu empancipaciju populacije (ukqu~uju}i i wen `enski deo),

tako i za potowi ekonomski rast, pored ostalog i onaj koji je usledio nakon Drugog svetskog rata. Nakon kataklizme 1914-1918. dolaze godine posleratnog oporavka. U celini, me|uratni period kada po~iwe proaktivniji i vi{e planski pristup privredi od strane dr`ave, posebno tokom vlade Milana Stojadinovi}a 1935-39, je doba ubrzawa privrednog rasta. Procewuje se da je prose~na stopa ekonomskog rasta iznosila 2,3% u razdobqu 1922-1939. ({to bi zna~ilo da se u per capita izrazu prose~ni dohodak uve}avao za ne{to vi{e od 1% u tom periodu).

EKONOMSKO UBRZAWE NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA

U blizu tri decenije koji su usledile posle kraja najrazornijeg rata u istoriji civilizacije do{ao je najsna`niji ekonomski rast koji je svet iskusio, koji je po svom obimu u smislu qudstva koje je obuhvatio prevazi|en samo kineskim privrednim uzletom koji se ne zavr{ava ve} punih ~etiri i po decenije. Tokom pedesetih, {ezdesetih i sedamdesetih, BDP prose~nog stanovnika Srbije se pove}avao po neverovatnoj stopi od ~ak 5,2%, te se tokom jedne generacije dohodak kumulativno uve}ao neverovatnih ~etiri i po puta. Rast BDP-a bio je ne{to br`i budu}i da se u tom periodu uve}avala i populacije Srbije (nismo ukalkulisali Kosmet).

Takva brzina privrednog rasta je ne{to {to se vidi golim okom, za razliku od vekova koji su na{i preci proveli misle}i da se na svetu ni{ta ne mewa. Pri~e o odlascima na porodi~na letovawa za jednu platu su jedan od legata tog „jugoslovenskog sna“, koji je postao stvarnost za dobar deo populacije, iako je onaj ruralni sloj stanovni{tva, posebno brojan u Srbiji, sve do kraja sedamdesetih mawe ose}ao zna~ajne blagodeti napretka dru{tva. Veoma spor rast koji je do{ao sa du`ni~kom krizom u koju je zemqa upala 1980-ih u~inio je da je ostvarena prose~na stopa rasta tokom ~etiri decenije izgradwe „samoupravnog socijalizma“ iznosila 4,5%.

Treba napomenuti da „zlatnih ~etvrt

veka“, period koji se zavr{io naftnim {okovima sedamdesetih, nije bio na{ ili fenomen realnog socijalizma, ve} svetski ra{irena pojava. Naime, zbog ratom indukovanih nagomilavawa komercijalno upotrebqivih inovacija, velikih proizvodnih kapaciteta oslobo|enih za civilne namene, niske baze usled ratnih razarawa i prodora socijal-demokratije (usled na Zapadu percipirane pretwe od Sovjetskog Saveza), skoro sve nezavisne dr`ave u svetu u tom relativno dugom vremenu bele`e prose~ne stope rasta od oko 5%.

Bilo je to zaista zlatno doba, koje na`alost ni teoreti~ari ekonomskog rasta ne o~ekuju da se ponovi u doglednoj budu}nosti. Naime, obiqe mlade radne snage (sa malobrojnom stara~kom populacijom) te sna`an efekat komercijalizacije brojnih otkri}a koja su revolucionizovala svakodnevni `ivot posle 1945, je ne{to {to vode}e svetske ekonomije danas mogu samo da po`ele (indikativan je primer komercijalizacije ve{ ma{ine koja je, po britanskoj nobelovki za kwi`evnost za 2007. Doris Lesing, vi{e u~inila za prava `ena nego svi feministi~kih pokreti zajedno).

Sve u svemu, ~iwenica je da je na{a zemqa, kao i dr`ave tzv. polu-periferije, sporo ekonomski napredovala do sredine 20. stole}a. S druge strane, zemqe Zapada su znatno ranije po~ele intenzivniju industrijalizaciju. Ipak, ~ak je i Britanija kroz ve}i deo 19. veka ostvarila prose~nu stopu rasta od tek 1%, {to ukazuje da je brz rast novi fenomen, posebno ako znamo da je pre 1700. godine ekonomski razvoj bio tako spor da je ve}ini zemaqa tada napredne Zapadne Evrope trebalo po dva stole}a da dupliraju svoj dohodak (ne{to {to je Kina postizala u proseku svakih osam godina po~ev{i od 1980).

Devedesete su godine kada je, izuzev{i dr`ave centralne i isto~ne Evrope, ostvaren dinami~an rast {irom sveta, posebno u Kini. Dok je tzv. tranzicija dovela do pada privredne aktivnosti u prakti~no svim biv{im socijalisti~kim zemqama, malo je wih koje su se suo~ile sa takvim ekonomskim slomom kao Srbija, ~iji se BDP vi{e nego prepolovio. Naravno, razlozi su bili pre svega neekonomski: embargo i bombardovawe zemqe 1999. Nakon 2000. ostvarivali smo solidne stope rasta, koje su u celom tom periodu, zakqu~no sa ovom godinom, prose~no iznosile 3,4% godi{we. Porede}i se sa 20 ekonomija regiona, Srbija stoji relativno dobro, zauzimaju}i 7. poziciju. Naime, prose~na stopa rasta u tom razdobqu je za polovinu procentnog poena vi{a nego (neponderisani) prosek za zemqe isto~ne i centralne Evrope, ali treba imati u vidu i ni`u bazu, odnosno slabiju po~etnu poziciju Srbije usled izolacije i ratova 1990-ih.

NASTAVAK KONVERGENCIJE

Dok je period do Drugog svetskog rata epoha sporog ali ubrzavaju}eg rasta, razdobqe nakon zavr{etka tog razornog kon-

flikta donosi prvo eksplozivan rast BDP-a, koji, iako znatno usporen, ostaje do dan-danas znatno br`i nego {to je bio do sredine 20. veka. Naime, ono {to `ivimo posledwih skoro dve i po decenije je u stvari nastavak „druge“ epohe, kada je nauka ispoqena u pronalaza{tvu i inovacijama uspela, u ve}oj meri nego ikada do sada, da ponudi dru{tvu metode da odr`i pristojno pove}awe boqitka.

Rizici naravno postoje; oni se pre svega odnose na odr`ivost postoje}eg sistema, koji pored potencijalnih ekolo{kih katastrofa podrazumevaju i masovna bankrotstva, pod uslovom da tro{kovi koje stvara ova forma poretka budu ukalkulisani u cene proizvoda i usluga kreiranih od strane skoro iskqu~ivo kratkoro~no profitno motivisanih korporacija.

Izuzimaju}i period tzv. „socijalisti~ke izgradwe“, Srbija se uglavnom dr`ala ekonomskih postulatata kapitalizma (npr. striktna ugovorna za{tita i zakonsko promovisawe privatne svojine). Upravo je neprepoznavawe velikog zna~aja privatnog vlasni{tva bilo fatalno za real-socijalizam. S tim u vezi, epoha od 2000. do danas je svakako doba „ekonomskog normalizovawa“, na sre}u li{ena nekih eksperimentisawa kakvima su bili skloni izgra|iva~i „samoupravqawa“.

I pore|ewe BDP-a po kupovnoj mo}i sa drugim zemqama ukazuje na unapre|ewe relativne pozicije Srbije. Naime, dok je po tom pokazatequ zaostajawe na{e zemqe za zemqama EU po~etkom prve decenije ovog stole}a bilo skoro ~etvorostruko, Srbija je na putu da taj gep za nekoliko godina svede na polovinu.

BDP po kupovnoj mo}i po stanovniku iznosi}e oko 28 hiqada dolara ove godine (u skladu sa

TEMA NEDEQE/PLANETA

aprilskom projekcijom MMF-a, koji je potom toga podigao procene za rast BDP-a Srbije). Po toj metrici smo za oko dva i po puta lo{ije kotirani od Austrijanca i Nemaca i, grubo, dva puta slabiji od Francuza ili Italijana. Ipak, boqe stojimo od BiH, Albanije, Makedonije.

Podaci EUROSTAT-a za prethodnu godinu nude ne{to boqi pokazateq `ivotnog standarda: stvarnu indivudualnu potro{wu (koja ukqu~uje i javne usluge, poput {kolstva i zdravstva, koje ne pla}amo direktno) su ne{to pozitivniji za nas. Naime, po tom indikatoru smo 2023. bili na 54% proseka EU, {to ukazuje da je stvarni `ivotni standard dvostruko ni`i od onog u Francuskoj ili [vedskoj, te na oko 46% proseka standarda u u Austriji, [vajcarskoj ili Nema~koj. Imaju}i u vidu da i Narodna banka Srbije i Me|unarodni monetarni fond projektuju da }e do}i do ubrzawa ekonomskog rasta u Srbiji u ovoj i narednim godinama (na 4% do 5%), svi su izgledi da }e se proces konvergencije nastaviti.

Na kraju, Srbija je toliko blizu „centra“ (~itaj EU) da deo wihovog bogastva mora da „procuri“ i do nas. Modaliteti su relativno jednostavni: stranim investitorima je blizu da zapo~nu biznis ovde, veza sa EU nas ~ini predvidivim privrednim subjektom i delom globalnih lanaca snabdevawa, brojni imigranti {aqu doznake (ili u`ivaju ste~ene ino-penzije u Srbiji).

Uprkos svim problemima, Srbija je u posledwih skoro dve i po decenije postigla zna~ajan ekonomski napredak, grade}i privredu koja postaje sve funkcionalnija. Sada{wica mnogima ne izgleda bog zna {ta, ali je izvesno da u proseku nikada nismo `iveli boqe.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Izrael kqu~a - generalni {trajk posle najve}eg protesta

U Izraelu je odr`an generalni {trajk sa osnovnim zahtevom vladi da prona|e na~in da oslobodi preostale taoce koji su jo{ od oktobra pro{le godine u zato~eni{tvu palestinske ekstremisti~ke grupe Hamas u Pojasu Gaze, javqa Bi-bi-si. Histadrut, jedan od najmo}nijih sindikata u zemqi, najavio je jednodnevni {trajk posle masovnih protesta u Tel Avivu i Jerusalimu kao vid pritiska na vladu Bewamina Netawahua da posle skoro godinu dana „u~ini ne{to” po pitawu talaca. Okida~ za masovne proteste bilo je saop{tewe izraelske vojske da su 31. avgusta prona{li tela {est talaca u podzemnom tunelu u Rafi, u ju`nom delu Gaze. Naime, Izraelci koji protestuju, pre svega ~lanovi porodica otetih, smatraju da bi trebalo posti}i dogovor sa Hamasom ~ime bi wihovi bli`wi bili oslobo|eni. Netawahu i wegovi sledbenici zala`u se za uni{tewe Hamasa i veruju da }e pri tome osloboditi {to je mogu}e vi{e talaca. Pojedini gradovi i op{tine, poput Jerusalima, nisu u~estvovali u generalnom {trajku, ali druge lokalne samouprave jesu. Mnoge javne slu`be su prekinule rad. [kole su radile skra}eno a bolnice ili sa smawenim kapacitetom, banke nisu radile, ali su neka privatna preduze}a bila otvorena.

[trajk je uticao i na rad aerodroma „Ben Gurion” u Tel Avivu gde su ju~e prepodne bili obustavqeni odlazni ali ne i dolazni letovi. Autobuski i `elezni~ki

javni prevoz je prekinut ili redukovan. Peter Lerner, predstavnik pomenutog sindikata Histadrut, smatra da je bilo neophodno preduzeti ne{to: „Potreba za jedinstvom, a ne podelama u na{em dru{tvu i zahtevi da se povrati bezbednost i sigurnost naroda Izraela i interno raseqenih qudi, zahtevaju generalni {trajk”.

Ina~e, na protestu odr`anom u nedequ uve~e u Tel Avivu u~estvovalo je oko 280.000 qudi, {to je najve}i skup u u toj zemqi od po~etka rata u Gazi a procewuje se da je jo{ 200.000 qudi u~estvovalo u protestima u gradovima {irom zemqe. Netawahu je izjavio da je zabrinut' je zbog masovnih antivladinih protesta u zemqi do kojih je do{lo zbog neuspelih pregovora o osloba|awu talaca koje je dr`ao Hamas i o prekidu vatre, preneo je „Tajms

of Izrael” pozivaju}i se na neimenovane zvani~nike.

Na protestu u Tel Avivu do{lo je do sukoba policije i demonstranata, na koje su pripadnici snaga bezbednosti bacili {ok bombe, nakon {to su demonstranti blokirali autoput „Alajon”. Uhap{eno je najmawe 20 demonstranata. [to se ti~e {estoro talaca ~ija su tela prona|ena, oni su, prema raspolo`ivim podacima likvidirani neposredno pre nego {to je izraelska vojska stigla do wih. Trojica od wih, ukqu~uju}i jednog Amerikanca izraelskog porekla, navodno je trebalo da budu oslobo|eni u prvoj fazi predloga o prekidu vatre o kojem se raspravqalo u julu.

Izraelsko ministarstvo zdravqa saop{tilo je da je prilikom obdukcija utvr|eno da su taoci ubijeni hicima iz neposred-

ne blizine i da su umrli u ~etvrtak ili petak, javqa AP. Netawahu je za to okrivio Hamas, rekav{i da „ko god ubija taoce ne `eli dogovor”. Sa druge strane, palestinska organizacija je za wihovu smrt okrivila Izrael i SAD, optu`uju}i ih da odugovla~e pregovore postavqaju}i nove zahteve.

Me|u pogubqenim taocima bio je Amerikanac izraelskog porekla Her{ Goldberg-Polin (23), rodom iz Berklija u Kaliforniji. Hamas je u aprilu objavio snimak na kojem se vidi da je on `iv. Bio je jedan od najpoznatijih talaca, a wegovi roditeqi, koji su vodili zapa`enu kampawu za wegovo osloba|awe, sastali su se sa ameri~kim predsednikom Xozefom Bajdenom, papom Frawom i govorili su na predizbornoj Demokratskoj nacionalnoj konvenciji. Bela ku}a je saop{tila da je Bajden razgovarao sa Her{ovim roditeqima i izrazio sau~e{}e. Podsetimo, Hamas je u oktobru zarobio oko 250 talaca, a Izrael navodi da ih je jo{ oko 100 kod otmi~ara, ukqu~uju}i 35 za koje se smatra da su mrtvi. Vi{e od 100 ih je oslobo|eno tokom primirja u novembru u zamenu za osloba|awe Palestinaca iz ozraelskoh zatvora. Izraelske snage su do sada spasile osam talaca, ali i fatalnom gre{kom ubile trojicu Izraelca koji su pobegli iz zato~eni{tva. U iznenadnom napadu Hamasa 7. oktobra pro{le godine, ~ike je po~eo rat, ubijeno je oko 1.200 Izraelaca a u izraelskom pohodu na Gazu oko 40.000 Palestinaca.

Situacija na frontu katastrofalna, Ukrajinci se spremaju za odbranu na Dwepru

Situacija du` fronta u isto~noj Ukrajini je kriti~na i nastavqa da se pogor{ava, ocewuje nema~ki vojni analiti~ar Julijan Repke, koji dodaje da ukrajinska vojska ima niz problema sa kojima trenutno ne mo`e da se izbori.

"Te{ko je re}i gde je geograf-

ski fokus ruske ofanzive, jer osim u Pokrovsku, Rusi napreduju i du` linije 50 kilometara ju`no od od Ugqedara. Na severu, Toreck je u fokusu ruskih snaga, ali Rusi napadaju i u ^asovom Jaru. Po prvi put za dve godine, napredak je napravqen i u Lugansku i isto~nom Harkovu", isti~e Repke.

Ukrajinski vojnici sa kojima je Repke razgovarao te{ko mogu da objasne "katastrofu" na frontu.

Na frontu je, dodaje, previ{e sve`ih i samim tim neiskusnih vojnika, premalo sposobnog komandnog kadra i "naravno dobro poznata katastrofa: premalo zapadne podr{ke u pogledu oru`ja i municije".

"Neke oblasti padaju tako brzo da sumwaju da se izdaju i nare|ewa za povla~ewe. Opasnim za situaciju na frontu smatraju i rotacije koje su ve} sprovedene i planirane", isti~e Repke, dodaju}i da se ne mo`e govoriti o "moralnom podsticaju" koji je ukrajinskim trupama doneo napad na Kursk.

On, me|utim, dodaje da niko ne razmi{qa o predaji.

"Umesto toga, ve} se psihi~ki pripremaju za odbranu na Dwepru", zakqu~uje Repke.

Dok su svi zagledani u Kursku oblast, ruska vojska nastavqa da napreduje ka Pokrovsku u DNR

Situacija na frontu u isto~noj Evropi nastavqa da eskalira i dok je ukrajinska vojska u stawu da zadr`i svoje teritorijalne dobitke u zapadnom delu Kurske oblasti nedequ dana nakon pokretawa iznenadnog napada, wene snage raspore|ene u Donbasu nastavqaju da gube teritoriju, pi{e "Berliner cajtung".

Kako se navodi, rukovodstvu u Kijevu pod vo|stvom Vladimira Zelenskog preti gubitak grada od logisti~kog zna~aja – Pokrovska. Prema pisawu nema~kog lista, dok politi~ari, novinari i vojni izve{ta~i {irom sveta trenutno posve}uju svu pa`wu de{avawima u Kurskoj oblasti, u isto vreme ruski vojnici napreduju du` linije fronta u Donbasu.

Tako je i General{tab ukrajinske vojske pre nekoliko dana saop{tio da se trenutno vode te{ke borbe na ovom delu fronta, kao i da su kqu~na `ari{ta Grodovka i @eqanoje, koja se nalaze na svega 20 km isto~no od Pokrovska.

ZA[TO JE POKROVSK TOLIKO VA@AN?

Ruske trupe ve} nekoliko meseci sprovode operaciju sa ciqem zauzimawa ovog "grada sredwe veli~ine" u Donbasu. Prema re~ima ukrajinskih vojnih zvani~nika, ruski napadi na ovom pravcu su zna~ajno poja~ani, posebno od po~etka nedeqe.

Do 2020. godine u Pokrovsku je `ivelo ne{to vi{e od 60.000 qudi, a kako navodi "Berliner cajtung" ovaj broj je uporediv sa populacijom Frankfurta na Odri.

Nema~ki list daqe pi{e da

je Pokrovsk administrativni centar okruga nazvanog po wemu u Doweckoj oblasti i va`no transportno ~vori{te na istoku Ukrajine, odakle svoje aktivnosti sprovode i humanitarne organizacije.

Grad se nalazi na glavnom putu koji slu`i kao ruta za snabdevawe drugih mesta u regionu

ukrajinske vojske iz Pokrovska bio bi veliki gubitak za Kijev, ~iji bi rezultat bilo izme{tawe rezervi i izgradwa novih odbrambenih linija. Prema procenama nema~kog lista, Oru`ane snage Ukrajine nalaze se u opasnosti od ciqanog poku{aja proboja ruske vojske do jeseni, kada bi vremenski uslovi mogli

Donbasa pod kontrolom Ukrajine, kao {to su ^asov Jar ili Konstantinovka. Pored toga, grad se nalazi u ravnici, zbog ~ega te{ka vojna tehnika mo`e relativno brzo da pro|e kroz okolno podru~je.

Ako ruske trupe zauzmu Pokrovsk, Moskva bi bila korak bli`e zauzimawu, odnosno osloba|awu ~itave Dowecke oblasti, tj. Dowecke Narodne Republike, {to je jedan od glavnih ciqeva ruske vojske u sukobu na teritoriji Ukrajine. Ruski vojni blogeri pi{u i da bi zauzimawe Pokrovska "otvorilo nove mogu}nosti" za Oru`ane snage RF u pogledu napada u pravcu Pavlograda ili Zaporo`ja. Sa druge strane, povla~ewe

VELIKA TRAGEDIJA U KINI: [kolski autobus uleteo u masu u~enika, najmawe 11 mrtvih

[kolski autobus uleteo je u masu u~enika na ulazu u sredwu {kolu u gradu Taijan u provinciji [andong na istoku Kine i usmrtio najmawe 11 osoba, saop{tile su lokalne vlasti okruga Dongping. Nesre}a se dogodila kada je autobus za prevoz u~enika, udario u ve}u grupu okupqenu pored puta, prenosi agencija Sinhua. Uzrok ove nesre}e jo{ uvek nije poznat, ali bezbednost u preoptere}enim {kolskim autobusima ve} dugo predstavqala problem u Kini, ocewuje AP. U nesre}i koja se dogodila 2017. godine, dvanaest osoba, ukqu~uju}i 11 mali{ana iz vrti}a, poginulo je kada je {kolski autobus sleteo sa puta i zapalio se u gradu Vejhai tako|e u provinciji [andong.

ponovo da dovedu do zastoja na frontu.

Pored poku{aja stabilizacije fronta u Donbasu, ukrajinski vojni vrh se sada suo~ava sa situacijom u Kurskoj oblasti, {to je veoma iscrpquju}a misija za Kijev. Pored vojnog, i politi~ko rukovodstvo u Kijevu se ve} danima posebno bavi nestabilnom situacijom na sopstvenoj teritoriji.

Tako je i sam Zelenski tokom jednog od svojih govora priznao da je ukrajinska vojska "pod ekstremnim pritiskom u regionu".

"U Dowecku je izuzetno te{ko. U Pokrovsku je zabele`eno najvi{e napada ove nedeqe - tamo se de{avaju najintenzivniji neprijateqski napadi", rekao je {ef ukrajinske dr`ave.

U toj nesre}i su poginuli voza~, {estoro kineske dece i petoro dece iz Ju`ne Koreje, ali do danas nije rasvetqeno da li je nesre}a bila namerno izazvana ili se dogodila zbog gre{ke voza~a, preneo je AP.

SAD zaplenile luksuzni avion predsednika Venecuele Madura

Vlada SAD je objavila da je zaplewen luksuzni avion koji je koristio predsednik Venecuele Nikolas Maduro, a za koji ameri~ki zvani~nici tvrde da je ilegalno nabavqen preko jedne fiktivne kompanije i pro{vercovan izvan SAD, uz kr{ewe sankcija i propisa o kontroli izvoza u Venecuelu.

Avion Dasolt falkon 9000 zaplewen je u Dominikanskoj Republici i preba~en ameri~kim vlastima na Floridi, saop{tilo je Ministarstvo pravde SAD. Letelica se tamo prizemqila

oko pono}i po lokalnom vremenu. Ameri~ki zvani~nici ka`u da je lider Venecuele krajem 2022. i po~etkom 2023. godine koristio jednu fiktivnu kompaniju registrovanu u Karibima da bi prikrio kupovinu aviona, procewenog u to vreme na 13 miliona dolara. Prodavac je bila jedna kompanija sa Floride. Letelica je potom izvezena iz SAD u Venecuelu preko Kariba, u aprilu 2023. godine. Transakcijom se i{lo na zaobila`ewe uredbe o zabrani ameri~kih dr`avqana da posluju sa predstavnicima Madurovog re`ima. Avion, registrovan u San Marinu, Maduro je na{iroko koristio za putovawa po inostranstvu.

Putin: Odnosi Rusije i Mongolije razvijaju se u svim pravcima

Odnosi izme|u Ruske Federacije i Mongolije se razvijaju u svim pravcima, naglasio je danas ruski predsednik Vladimir Putin tokom razgovora sa svojim mongolskim kolegom Uhnaginom Hurelsuhom u Ulan Batoru. Razgovori izme|u ruskog i mongolskog lidera odvijali su se u jurti, tradicionalnom mongolskom nomadskom {atoru postavqenom u zgradi Dr`avne palate u mongolskoj prestonici, prenosi agencija RIA Novosti. Predsednik Mongolije je prihvatio Putinov poziv da prisustvuje samitu BRIKS+ u Kazawu u oktobru ove godine.

Ovo je prvo Putinovo putovawe u zemqu potpisnicu statuta Me|unarodnog krivi~nog suda koji je pre 18 meseci izdao nalog za wegovo hap{ewe, na {ta naro~ito ukazuju zapadni mediji. Odgovaraju}i na pitawe novinara da li je bilo pregovora sa mongolskim vlastima o ovom pitawu, portparol Kremqa Dmitrij Peskov je rekao da su svi aspekti putovawa pa`qivo pripremqeni.

]utali smo kad je bilo vreme da se pri~a, ne mo`e „kancer“ da se le~i u ~etvrtoj fazi

Glumac Marko Janketi} dobitnik je nagrade na 37. Filmskom festivalu Herceg Novom. "Imam 41 godinu i Zlatna mimoza mi je prva nagrada za glavnu ulogu u `ivotu. Kad su mi javili ba{ sam bio uzbu|en i sre}an, krenulo je srce da mi lupa. Rekao sam sebi – Janketi}u, nemoj sad da „rikne{“, po|i da primi{ nagradu, pa onda „idi“. [alu na stranu, `elim da se zahvalim na prilici da u~estvujem u filmu „Pontonovo srce“, reditequ Senadu [ahmanovi}u i svim kolegama i saradnicima koji su mi pomogli u ovoj ulozi", izjavio je Marko Janketi} pre tri ve~eri primaju}i priznawe na 37. Filmskom festivalu Herceg Novi.

Nagradu za najboqeg glumca festivala doneo mu je lik automehani~ara Kidija koji dr`i i auto otpad na periferiji grada, osobewaka pomalo asocijalnog pona{awa i specifi~nog stila opho|ewa sa svojim klijentima. Kidi se zaqubquje u mladu glumicu u usponu karijere ~iji auto popravqa, a publika prati sudar svetova dvoje qudi koji nikada ne bi trebalo da se sretnu. n [ta je tebi li~no najuzbudqivije u romanti~noj komediji „Pontonovo srce“, ono {to te je provociralo da prihvati{ ulogu?

- [ekspir je pisao o qubavi pre petsto godina, to su univerzalne teme. Ali mi stalno, bave}i se nekim nazovi velikim temama, zaboravqamo najve}e teme – ima li tog maj~inog sina ili maj~ine {}eri koja se nije zaqubila nesre}no ili sre}no, tako da je qubav ne{to {to je uvek aktuelno. A „Pontonovo srce“ je pri~a o lepotici i zveri, u ovom slu~aju sam ja, razume se, zver, jedan nam}or zatvoren u sebe i te`ak ~ovek. Zapravo, to je duhovita pri~a o nemogu}im qubavima koje publika voli – o prqavom automehani~aru i glumici koja je lepotica. n Da li postoje nemogu}e qubavi?

- Ne, postoje samo mogu}e qubavi, zato je qubav fantasti~na jer je uvek mogu}a, u bilo koje vreme i na bilo kom mestu, izme|u bilo kojih qudi. Ovo zvu~i kao floskula, ali je istina – koliko god je, recimo, prema meni u nekim situacijama neko bio lo{, zao ili grub, kasnije bih shvatio da je bilo potrebno jako malo da ne bude tako. Ali, na taj rizik zbog gordosti na{e i zbog na{e sujete, ose}awa da smo ne{to va`ni, nismo spremni. Qudi vole filmove kao {to je „Pontonovo srce“, koji pri~aju {ta bi moglo da bude samo kad bi imali hrabrosti, i u toj pri~i qubav mi je najuzbudqivija, ne samo zaqubqivawe.

Nije isto biti zaqubqen i voleti, to su razli~ite kategorije. Zaqubqivawe je strast, telesna privla~nost, seks, a voleti je mnogo kompleksnije. To je `rtva, pristajawe na tu|e nedostatke, na razlike, i razumevawe tih razlika. Ovo je pri~a o tome – o razlikama izme|u dvoje qudi koji su se ipak zavoleli.

n Koliko qudi danas imaju hrabrosti da se upuste u avanturu qubavi, da prave neke iskorake izvan svog uobi~ajenog i uhodanog koncepta `ivota?

- Kako ko, i kako gde. U ovim na{im `ivotima koje danas `ivimo, mislim da je nama jedino to i ostalo – da na|emo nekog uz koga }emo da se privijemo, da se ose}amo sigurnim, da se prepoznamo. Ovo je ubrzano vreme, `ivot je u strahovitom ubrzawu, sve je instant, sve je intenzivno i kratko, a qubav zahteva trajawe. Trajawe zahteva neke

kompomise, neke `rtve. Skoro sam ne{to razmi{qao – dvadeset godina sam u pozori{tu, i nema dana da nisam pomislio da odustanem, jer mi je te{ko, ali to ne mogu da uradim jer sam lancima qubavi vezan za ovu profesiju. n Tvoj junak jeste te`ak ~ovek, osobewak od koga zaziru neki qudi, ali je ~estit. I on je metafora u ovom filmu?

- To su ti mali, obi~ni heroji. Mi smo zaboravili na te male, obi~ne qude, a oni su tu – to je neki pekar, neka `ena koja prodaje cigare na trafici, neki tip koji ti to~i benzin na pumpi, neki voza~ atobusa, neki radnik u komunalnom preduze}u… To su qudi koji su neprimetni, a svuda su oko nas. Meni Steva Obradovi} iz Balkanske ulice popravqa auto, a wegov pokojni otac je popravqao auto mom }aletu. ^ovek starog kova, ne}e da ti popravi auto ako se malo ne podru`i{ s wim, a ume da popravi ono {to niko ne ume. Kao Zoki Radmilovi} u „Majstorskoj radionici“. A danas uglavnom do|e{ u servis, sve je digitalizovano, sve prikqu~e na kompjuter, sve provere, i samo ti tresnu cenu, nema nikakve pri~e, dru`ewa. Verujem da ne}e i nas da pretvore u aplikaciju, ~ovek je `ilaviji nego {to mislimo, ali otu|ili smo se, nema bliskosti. Kad sam bio mali, kad u|em u zgradu znao sam da je na prvom spratu bila teta Bela, pored nas je bila Anita Perovi}, gore su bili Krsti}i, na petom spratu moj kum Ra{a Radovanovi}. Ta zgrada je bila na{ zajedni~ki dom, a sada u zgradi u kojoj `ivim ne znam nikoga, tako da sam i ja pokazateq koliko smo se otu|ili. n Da li je i aktuelnost ove nostalgi~ne pri~a o starom automobilu „Pontonu“ u tome da nas podseti na stare vrednosti i navike?

- Nemam auto, prodao sam ga nedavno da bih renovirao stan, a razmi{qao sam da kupim „Jugo“, i da probam da s wim odem na more. Ako mi se pokvari usput da zovem {lep slu`bu, mislim da bi to bila dobra avantura. Mo`da bih u tim de{avawima usput upoznao i neke qude. Ali, to smo mi, glumci, volimo da do`ivimo razne stvari i da sretnemo razne qude, sve je to „materijal“, inspiracija.

n I na hercegnovskom festivalu regionalna produkcija je pokazala da su neki filmovi, poput hrvatske „Prosla-

ve“ ili

„Svemu do|e kraj“, mnogo anga`ovaniji i hrabriji od onih koji se snimaju kod nas, odnosno, da takvi filmovi prolaze na konkursima wihovih filmskih centara, dok je ovde svaka dru{tvena i politi~ka kritika stopirana. Kako do`ivqava{ to {to se cenzura stalno poja~ava, i {to su zabrane u{le i u filmsku produkciju?

- Ne znam, mislim da je osnovni zadatak kada je umetnost u pitawu, pogotovu dramski tekst, scenario, da predstava i film fokusiraju neki dru{tveni problem, ili problem pojedinca u tom dru{tvu. Ali, malo sam digao ruke od toga, zato {to ispada kao da jedino meni nije dobro kad stalno pri~amo o stawu u Srbiji, a ostalima je dobro. Ako je ostalima zaista dobro, onda OK. Naravno, pitawe je, `argonski re~eno, ko }e svoju „buqu“ da stavi u procep, slobodno tako napi{i, a ja sam je stavio, i do`iveo sam mnogo neprijatnosti zbog toga. Mislim da je sada vreme da svi zajedno stavimo „buqu“ u procep, i da pri~amo o tome {ta je problem u na{em dru{tvu, u na{oj zemqi. n Da li se to sada de{ava, puno tvojih kolega i drugih umetnika, kao i desetine hiqada qudi {irom Srbije, u stalnim je protestima protiv Rio Tinta?

- Kasno Marko na Kosovo sti`e! Ja se izviwavam, ali kad je bilo vreme da se pri~a o nekim stvarima stra{nim koje se de{avaju, }utali smo, ili bar velika ve}ina. Ne mo`e kancer da se le~i u ~etvrtoj fazi, le~i se ~im je dijagnostikovan, u prvoj fazi. To {to smo se pravili da smo zdravi, a bolesni smo, to je su{tinsko pitawe. Ja nisam lek, ja sam rendgen, samo mogu da detektujem problem i ni{ta vi{e. n Koliko smo svi generalno odgovorni {to smo dopustili da se kao dru{tvo survamo u crnu rupu ~ije se dno ne vidi?

- Ne volim i ne priznajem umetnost koja daje odgovore, jer je to propaganda. Volim umetnost koja propituje, koja u centar, u fokus, stavqa pitawa nekog problema koji se nas ti~e. I uloge biram po tome koliko se neko pitawe li~no ti~e mene, Marka Janketi}a. Ja dajem moje telo, moj glas, moje o~i, moje emocije, moje iskustvo, i talenat onoliko koliko ga imam. Interpretiraju}i i `ele}i da svedo~im o nekom problemu, nudim pitawe da li je ne{to dobro ili nije dobro, a ne da nudim odgovor. Neko to gleda o ~emu govorim u pred-

stavi ili filmu, upija, svako pojedni~no, i nema istine, samo perspektive, jer ne vidimo ni ti ni ja onu limenku isto. Svi imamo na{ ugao gledawa, moje je da uka`em na neki problem, a na publici je da da sebi odgovor. Ako posle svega, raznoraznih stra{nih stvari koje su nam se desile postoji ono {to je evidentno, {to nije privid, {to je ~iwenica, a ti to ne vidi{ to, nego ja da ti dajem odgovor, e, to ne mogu. Mogu samo da postavim pitawe, pa ti vidi {ta }e{. n [ta je ono {to te najvi{e uznemirava i ~ini nespokojnim?

- Budu}nost moje dece. Ja sam sebi~an ~ovek, do trenutka dok nisam dobio decu uop{te nisam razmi{qao o tome {ta nosi sutra, moj sebi~luk je moja gre{ka, iz moje prespektive. Mislio sam u jednom momentu da mo`da ne}u imati decu, pa me je ba{ bilo briga za mene, bez obzira {to je gluma~ki posao jedna od profesija koje se bore za ~oveka. Ali kad dobije{ svoju decu, govorim o normalnim, zdravim qudima, onda po~ne{ da razmi{qa{ kako }e ona da se sna|u u ovom dru{tvu. To su stvari na koje ne mo`e{ da uti~e{ – ona odlaze u vrti}, pa u {kolu. Moja {kola „Vladislav Ribnikar“ je bila najsigirnije i najdivnije mesto na svetu, to je moja {kola. A onda je do{ao de~ak s pi{toqem i pucao na svoje {kolske drugove i drugarice, uni{tio i wihove `ivote, i `ivote svih tih porodica, i wihovih prijateqa, a i na{e. Jer, ja sada razmi{qam kako da ne brinem sutra o svojoj deci kad krenu u {kolu, kako da ne budem nespokojan i da se ne pla{im. Sad je pitawe {ta radimo i {ta smo spremni da u~inimo da se izborimo za dru{tvo u kome takvih tragedija nema. I opet se vra}am na „buqu“, ko ima hrabrosti da je poturi u procep, i da se `rtvuje za dru{tvo u kome budu}nost dece nije tako rizi~na i neizvesna. To ne mo`e pojedinac, to je pitawe dru{tveno – socijalne svesti svakog od nas. n Da li je primetno da se posle „Ribnikara“ i mnogih drugih stra{nih doga|aja probudila ta na{a dru{tvena svest?

- Ma ne, qudi se bore za egzistenciju, nemaju vremena da se bave nekom {irom perspektivom – u dugovima su, nemaju dovoqno za hranu, iskqu~i}e im struju, do}i }e sudski izvr{iteqi da ih izbace iz ku}a zbog nepla}enih ra~una, nemaju za pelene, lekove… Ne krivim ja wih, u takvim problemima te{ko je baviti se {irom slikom. Naravno, ima onih koji mogu da se bave dru{tvom u kojem `ive, i koji se bore, kao i onih koji mogu, ali se ne bore. Prosto, postoji dobra doza komformizma kod nekih qudi, wima je lepo, mirno `ive svoje udobne `ivote. I opet ka`em – borba za boqe dru{tvo je pitawe socijalne svesti, mora{ da sagledava{ {iru sliku, nije to samo pitawe inteligencije, to je pitawe dalekovidosti.

n Koliko qudi uop{te ose}aju da moraju da budu osve{}eni, da je ne samo „minut do dvanaest“ za neki posledwi voz, nego da nam je dvanaest ve} odavno odzvonilo?

- Od toga „minut do dvanaest“, pro{lo je draga moja dvadeset pet godina, to je ~etvrt veka, taj minut je bio 1999. godine. Ali, ne znam {ta bih rekao, sve vi{e shvatam da uop{te nisam mudar – ja sam samo impulsivan, pravdoqubiv, a onda izvu~em debqi kraj. Tako to ide u mom `ivotu.

U Republici Srpskoj samo simboli

Srpske, svi ostali bi}e skinuti

Gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi} izjavio je da u Republici Srpskoj nijedna zastava, koja nije zastava Srpske, ne}e biti trajno obele`je, bi}e uklowena i ka`weni oni koji je postave.

„Nikakvo obele`je osim Republike Srpske du`e od sat vremena ne mo`e trajati u Srpskoj“, rekao je ]osi} u izjavi za Srnu nakon {to su pripadnici Gorske slu`be spasavawa iz Sarajeva nezakonito postavili zastavu BiH na Ko{uti, jednom od vrhova Jahorine.

On je poru~io da se mora negovati kult zastave Republike Srpske.

„Mi treba da te`imo trajnim obele`jima koja asociraju na ono {to su simboli Republike Srpske. Zastava, grb, grb Nemawi}a, grb Srbije i svi oni spomenici kulture se}awa i pam}ewa koji asociraju na ono {to je dato za Republiku Srpsku“, naveo je ]osi}.

Naglasio je da je to je jedini ispravni put, a da je sve ostalo {to se ovih dana de{ava samo kratkoro~ni populizam.

Dodao je da se upravo zbog toga u gradu Isto~no Sarajevo i bave onim {to se zove kultura se}awa i pam}ewa.

„Trajno postavqamo obele`ja Republike Srpske koja kroz budu}e vekove treba da usmeravaju nove generacije na ono {to

sve~ano otvoren u Republici Srpskoj

U Stanarima, u Republici Srpskoj, sve~ano je otvaren novoizgra|eni Dom zdravqa „Srbija“. Dom zdravqa se nalazi u centru op{tine neposredno uz regionalni put Doboj-Prwavor.

Sve~anom otvarawu prisustvovali su predsednici Srbije i Srpske, Aleksandar Vu~i} i Milorad Dodik, predsednik Vlade Srpske Radovan Vi{kovi}, srpski ~lan Predsedni{tva @eqka Cvijanovi} i predsednik Narodne skup{tine Srpske Nenad Stevandi}. Dodik je na otvarawu poru~io da je ovo istorijski dan za to mesto zato {to do{ao predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

"To je istorija, da do|e predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u Stanare, nama ovo drago mesto", rekao je Dodik.

Po`elev{i dobrodo{licu predsedniku Vu~i}u, Dodik je zahvalio za sve napore koje ~ini za napredak Republike Srpske.

"Predsednik Vu~i} mo`e da se nazove Aleksandrom Ujediniteqem, jer je na specifi~an na~in ujedinio Srbe", rekao je Dodik pozdravqen aplauzom.

Ponovio je da Srbija jednako volii Srpsku koliko i Srpska voli Srbiju.

"Sre}an vam Dom zdravqa i da {to mawe ulazite u wega a da znate da postoji", poru~io je Dodik.

Predsedniku Srbije je u Stanarima uru~ena poveqa po~asnog gra|anina. On je na sve~anom otvarawu rekao je da }e Srbija nastaviti da ula`e u Srpsku.

„Nastavi}e da realizujemo projekte i u drugim lokalnim zajednicama. Ovaj Dom zdravqa slu`i}e gra|anima Stanara“, rekao je Vu~i}.

Naveo je da uvek treba graditi najboqe objekte, istakav{i da voli i Srbiju i Srpsku.

„Moram odati priznawe predsedniku Dodiku i toga se svi dr`imo. Dogovorili smo da Srpska ne}e i}i nikada protiv Srbije, tako isto Srbija ne}e nikada protiv Srpske“, rekao je Vu~i}.

Radovi na izgradwi nove zgrade Doma zdravqa u Stanarima su po~eli pre dve godine, na mestu gde se nekad nalazila stara ambulanta koja je sru{ena.

Objekat Doma zdravqa „Srbija“ je povr{ine oko 1.750 metara kvadratnih, ima prizemqe i dva sprata, obuhvata porodi~nu hitnu, biohemijsku laboratoriju, stomatologiju, a u narednom periodu u planu je {irewe u smislu slu`bi - pedijatrija, ginekologija, radiologija. U Domu zdravqa je zaposleno 59-oro qudi, koji pru`aju zdravstvene usluge za oko 5.400 pacijenata.

Izgradwu doma zdravqa je finansirala Vlada Republike Srbije, a projekat je ko{tao oko 3,7 miliona konvertibilnih maraka. Stanari su nekada bili u sastavu op{tine Doboj, ali su pre 10 godina dobili status op{tine.

jeste Republika Srpska i {ta su wena obele`ja“, kazao je ]osi}.

On je istakao da se ni na koji na~in ne sme pristati na populisti~ku politiku „qudi koji ne vole Republiku Srpsku i koji se takmi~e na na~in kako }e proneti neku ratnu zastavu kroz Srpsku ili oskrnaviti neku tablu“.

„To su stvari na koje mi ne smemo nasedati. Mi moramo da negujemo ono {to se zove kult zastave i da budemo svesni da svakog trenutka kada radimo ne{to da

to traje, ne za na{eg vremena, nego za vremena budu}ih generacija“, poru~io je ]osi}.

PO^ETAK [KOLSKE GODINE U REPUBLICI SRPSKOJ

|aka u klupama

Nova {kolska godina u Republici Srpskoj po~ela je sa vi{e od 117.500 u~enika u osnovnim i sredwim {kolama {irom tog entiteta. Prvi razred osnovne {kole poha|a 8.957 u~enika, dok je u prvi razred sredwih {kola upisano 9.505 u~enika. Ministarka prosvete i kulture Republike Srpske @eqka Stoji~i} ~estitala je svim u~enicima, roditeqima i nastavnom osobqu po~etak nove {kolske godine, izra`avaju}i `equ da ona bude ispuwena zna~ajnim uspesima. Naglasila je da }e Ministarstvo prosvete i kulture nastaviti sa unapre|ewem kvaliteta obrazovawa kroz modernizaciju nastavnog procesa u osnovnim i sredwim {kolama.

„Posebnu pa`wu }emo posvetiti stvarawu bezbednog okru`ewa za sve u~enike, uz sprovo|ewe mera za prevenciju nasiqa u {kolama. @elimo da na{e {kole budu mesta gde vladaju sigurnost, po{tovawe i me|usobno uva`avawe”, izjavila je Stoji~i}eva.

Prvi dan {kole obele`en je {irom RS. Na~elnik op{tine Pale Bo{ko Jugovi} naveo je da se ove godine bele`i ve}i broj |aka prvaka. U osnovnim {kolama „Pale” upisano je 110, „Srbija” 66, te „Mokro” 30. Za 97 prvaka u [amcu, op{tina je darovala po 150 konvertibilnih maraka (75 evra) kako bi pomogla roditeqima za polazak dece u {kolu. Za 119 polaznika prvog razreda na Sokocu uru~eni su ruksaci i {kolski pribor. U novoj {kolskoj godini u osnovnim {kolama na podru~ju Prwavora u prvi razred upisana su 253 u~enika. U osnov-

noj {koli „Sveti Sava” u Gacku krenulo je wih 98, {to je za 31 vi{e u odnosu na pro{lu {kolsku godinu. U Osnovnoj {koli „Aleksa Jak{i}” u Mili}ima, wih 63, do~ekani su priredbom. Gradona~elnik Trebiwa Mirko ]uri} je rekao je u novoj {kolskoj godini upisan ve}i broj najmla|ih osnovaca u odnosu na prethodnu godinu. „Od velikog zna~aja za sve nas u Trebiwu jeste to {to je Osnovna {kola ’Sveti Vasilije Ostro{ki i Tvrdo{ki’ prvi put nakon 13 godina upisala ~etvrto odeqewe prva~i}a”, istakao je gradona~elnik Trebiwa.

Deca u Glamo~u kona~no mogu da u~e srpski jezik

Po~etak ove {kolske godine sa posebnom rado{}u do~ekali su u~enici srpske nacionalnosti u Glamo~u. jer im je, napokon, omogu}eno da mogu da u~e srpski jezik i izu~avaju nacionalnu grupu predmeta po nastavnom planu i programu Republike Srpske. Borba glamo~kih Srba, uglavnom povratnika, za jedno od osnovnih ustavnih prava wihove dece, koje im je zagarantovano i Dejtonskim mirovnim sporazumom, trajala je bezmalo tri decenije. Glamo~, ina~e, pripada Kantonu 10, to jest Livawskom kantonu i to je jedna od ~etiri lokalne zajednice u Federaciji BiH s ve}inskim srpskim stanovni{tvom. Roditeqi srpskih {kolaraca zahvalni su aktuelnoj kantonalnoj vlasti koja je, za razliku od svih prethodnih, ispo{tovala prava Srba i omogu}ila srpskoj deci da u~e materwi jezik i pi{u }irilicu. To je, ka`u, ne{to {to srpske povratnike ohrabruje i budi nadu u boqe sutra. Wihovo razmi{qawe zastupa i delegat u Domu naroda Federacije BiH Goran Bro}eta.

„Istorijski je {to se ti~e izu~avawa srpskog jezika, ali isto tako i opstanka Srba na svojim vekovnim ogwi{tima. Ako nemate sve ono osnovno {to vam po ustavu pripada, kao preduslov da biste mogli egzistirati, vi se jednostavno gubite. Jezik svakog naroda je najdubqi koren bitisawa tog naroda na odre|enom prostoru, pa tako i na{eg naroda u Glamo~u”, rekao je Bro}eta za „Politiku”. Zbog sebi~nih stavova i na~ina razmi{qawa

biv{ih hrvatskih politi~ara u Kantonu 10 srpska deca su ispa{tala. Prilikom upisa u {kolu svako srpsko dete moralo je da se izjasni ho}e li u~iti hrvatski ili bosanski jezik. U ve}inski srpskim op{tinama Drvar i Grahovo, koje kao i Glamo~ pripadaju Kantonu 10, srpska deca se jo{ od 2003. godine obrazuju po nastavnom planu i programu Republike Srpske. To pravo ni dan danas nemaju i srpski {kolarci koji `ive u op{tini Bosanski Petrovac u Unsko-sanskom kantonu. Iz tog razloga ve}ina wih „zaobilazi” {kolu koja im je „pred vratima” i {koluju se u Srpskoj udaqenoj desetak kilometara. Pre rata u Glamo~u je `ivelo 12.500 stanovnika, od kojih je bilo 10.000 Srba. Prema rezultatima popisa 2013. Godine, u toj lokalnoj zajednici evidentirano je 4.200 stanovnika, me|u kojima je bilo 43,5 odsto Srba, uglavnom povratnika.

Glamo~

OZARENA

na Cetiwu

okupilo se vi{e hiqade mali{ana,

Vi{e hiqada mali{ana, polaznika {kola veronauke u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj sabralo se ju~e u porti Cetiwskog manastira, u crnogorskoj prestonici Cetiwu, na De~jem saboru koji ba{tini tradiciju od 1999. godine kada je za`iveo blagoslovom bla`enopo~iv{eg mitropolita Amfilohija.

Te daleke godineo kupilo se oko 120 dece, da bi svake naredne wihov broj bivao sve ve}i i ve}i. A pre par dana je Cetiwem odzvawao de~ji `agor iz svih krajeva Crne Gore, od mora do Durmitora. Pridru`ili su im se dragi gosti, tako|e |aci {kola veronauke iz Nik{i}a, Berana, Bijelog Poqa i Plu`ina. Sve je kiptilo od radosti. Kad se pojavio mitropolit Joanikije de~je ru~ice poletele su uvis, a ozarena de~ja lica i graja prakti~no su ozvani~ili po~etak ovog sabora.

- Ovo je radost nad radostima za koju se pripremamo tokom cele godine i znawe koje dobijamo u {koli dobija pravu vrednost ako ga prate i vrline - dobrota, milosr|e, qubav, ~estitost, iskrenost, istinitost i mnoge druge stvari koje krase na{ zemaqski `ivot - kazao je mitropolit Joanikije.

- Draga deco, vi idete putem na{ih svetih predaka, velikih u~iteqa, veli-

kih primera koji su krenuli od najranijeg detiwstva isto tako kao i vi, u~e}i se raznim znawima, ali u~e}i se veri, dobroti, qubavi i ostalim vrlinama. Govore}i o tome kako je Petar Drugi Lov}enski Tajnovidac Wego{ dostigao takve visine da u|e u najve}e tajne pravoslavne vere, pobo`nosti i duhovnosti, da napi{e "Lu~u mikrokozma" i "Gorski vijenac" i postane genije, veliki svetski pisac, vladika je kazao da ima samo jedan odgovor: wegov prvi u~iteq bio je svetiteq - Sveti Petar Cetiwski. - Kao i vi danas. Otvorene du{e, otvorenoga srca do{li ste kod sveca Bo`jega, da se nadahnete qubavqu od wegovog kivota. I na taj na~in, draga deco, uzrastate i fizi~ki, jer vam Bog daruje zdravqe, ali jo{ vi{e uzrastate duhovno, da se otvore va{e misli, srca, razum, va{a ose}awa - rekao je mitropolit po`elev{i mali{anima da odavde, od }ivota Svetog Petra Cetiwskog ponesu blagoslov u svojim du{ama.

Kao i prethodnih godina, sabor }e obele`iti mno{tvo aktivnosti u vidu sportskih takmi~ewa i kreativnih radionica na kojima }e deca imati priliku da se ogledaju u raznim sportskim disciplinama i kreativnim ve{tinama, ali i da nau~e ne{to novo i istra`e neotkrivene talente.

Milatovi}: Ciq Crne Gore je da do 2028. bude ~lan Evropske unije

Predsednik Crne Gore Jakob Milatovi} izjavio je da je ciq wegove zemqe da do 2028. godine postane 28. ~lanica EU. Govore}i na panelu „Pridru`ivawe Zapadnog Balkana EU” na Globalnom bezbednosnom forumu „GLOBSEC 2024” u Pragu gde u~estvuje zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, Milatovi} je podsetio je da je Crna Gora otpo~ela proces pregovarawa sa EU jo{ 2012. On je istakao, prave}i paralelu sa

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

LAUREATI TRGA OD ]IRILICE: Bogoslovija iz Sremskih

Karlovaca i Blagoje Bakovi}

Olimpijskim igrama, da su mislili da }e pristupawe biti trka na 400 metara, ali ispostavilo se da je maraton sa preprekama koji jo{ traje.

„Mi jesmo na ~elu, ali kada god pri~am sa svojim kolegama iz Evrope ka`em da smo mi umorni od tr~awa i da bi smo voleli da do|emo u zavr{nu fazu, a sada je ciq da postanemo 28. zemqa ~lanica EU. To je ambiciozan ciq, ali ja se nadam da je i realan ciq” rekao je Milatovi}.

On je dodao da misli da bi pristupawe EU od 2028. bila pri~a mnogo ve}a od okvira same Crne Gore, jer bi to bila poruka drugima da je pristupawe `ivo, da je proces pro{ewa `iv.

Predhodna zemqa koja je u{la u EU bila je Hrvatska, a to je bilo pre vi{e od 10 godina.

„Sada je vreme, postoji momentum, nova nada i prilika i od strane Brisela i od strane drugih evropskih prestonica i mislim da bi to trebalo iskoristiti”, poru~io je predsednik Crne Gore,.

Hercegnovski 11. Trg od }irilice, nakon {to su dodeqene nagrade ovogodi{wim laureatima – Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji Svetog Arsenija Sremca iz Sremskih Karlovaca i pesniku Blagoju Bakovi}u, i Svetouspenske akademije zavr{en je 28. avgusta proslavom Uspewa presvete Bogorodice u manastiru Savina.

„Za izuzetan doprinos pravoslavnoj duhovnosti, istinskoj prosveti i sveukupnoj }irili~noj kulturi” poveqom „]irili~nik“ nagra|ena je jedna „od najstarijih obrazovnih ustanova SPC”, Bogoslovija Svetog Arsenija Sremca. @iri u kome su radili kwi`evnici: Novica \uri}, Radomir Uqarevi}, @elidrag Nik~evi}, prof. dr Budimir Aleksi} i Budimir Dubak, odluku je doneo jednoglasno, rukovode}i se sveukupnim zna~ajem koji je Bogoslovija imala, i ima i danas, u svojoj dvestatridesetogodi{woj (230) istoriji.

- Uloga ove slavne srpske {kole pokazala je kroz svoju istoriju da wen ciq i zadatak nije samo bio prosto sticawe znawa nego celosno duhovno, umno i moralno obrazovawe wenih vaspitanika, a preko wih i celog naroda, zbog ~ega je wena uloga bila zna~ajnija, i prosvetna misija plodonosnija, zapazio je Budimir Dubak. On je podsetio i da je veliki broj polaznika i nastavnika ove slavne {kole

bio iz Crne Gore i Boke Kotorske, a svi su dali zna~ajan doprinos razvoju srpske crkvene prosvete i sveukupnoj srpskoj duhovnosti i kulturi. Nagradu je u rektoru Karlova~ke Bogoslovije protojereju–stavroforu Jovanu Milanovi}u uru~io arhijerejski namesnik hercegnovski Obren Jovanovi}a, – Ovaj Trg od }irilice, oko ovog ~udesnog hrama Sv. arhistratiga Mihaila – sa wegovim ~udesnim strelama koje vrhune ka nebu i sve nas opomiwu i pozivaju da ne tra`imo postojanog grada ovdje na zemqi, pa makar ga zidali i od kamena – ~uva ne vi{e oru`je i ne bavi se niskim vrednostima. Ovaj Trg od }irilice, ~uva slova i re~i koje vezuju ne vi{e za bilo kakvog vlastodr{ca, nego vezuju za Svedr`iteqa, rekao je protojerej-stavrofor Jovan Milanovi}. Podsetio je i da dolazi „iz Sremskih Karlovaca, iz grada koji nema ni jedne kule, ali je pravqen tako da bude kula vodiqa, Sion srpski, onima koji veruju da je Re~ postala telo.“

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

U petak 30. avgusta oko 17 sati, kosovska policija sa pripadnicima Rosu i dugim cevima, wih vi{e od 120 u~estvovalo je u akciji zauzimawa, pqa~kawa i zatvrawa srpskih institucija u sve ~etiri op{tine na severu KiM : Zubinom Potoku, Zve~anu, Leposavi}u i severnom delu Kosovske Mitrovice. Nasilna akcija je sporovedena nakon {to su kosovska policija i Rosu u svim op{tinama zauzeli kqu~ne ta~ke na ulazima u op{tine – grad, raskrsnicama a onda krenuli u obijawu ulaza svih srpskih institucija, sedi{ta Privremenih organa Skup{tina op{tina kao i prostorija koje pripadaju Kancelariji za Kosovo i metohiju. Akcija je izvedena nakon {to je zavr{en radni dan. U blizini svih objekata srpskih institucijama bili su pripadnici EULEKS–a i Kfora koji su uglavnom iz vozila pratili obijawe ulaza ovih institucija a onda pqa~kawa i odno{ewa stvari.

Akciju Kosovske policije u sve ~etiri op{tine u objektima privremenih op{tinskih organa na severu Kosova, potvrdio je Zame-

Nasilna akcija Kosovske policije prema Srbima i srpskim insitucijama na severu

Zauzimaju, pqa~kaju i zatvaraju srpske insitucije

nik komandira kosovske policije sever Veton Eq{ani. Kosovska policija je u me|uvremenu izdala saop{tewe na tri jezika „Ciq policijske akcije je uspostavqawe reda i zakonitosti i prekid aktivnosti u pet objekata koji su kori{}eni kao nelegalne op{tine, a koje su u suprotnosti sa ustavnim pravnim poretkom. Policijska akcija je u toku, a o dodatnim informacijama bi}ete obave{teni po zavr{etku akcije“, stoji u saop{tewu.

“Specijalne jedinice kosovske policije upale su u gotovo sve objekte Republike Srbijee na severu Kosova i Metohije”, saop{tio je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici istog dana uve~e, predsednik Srpske liste Zlatan Elek.

I pored svih tenzija, nesigurnosti i jednostranih poteza Pri{tine uporenih protiv Srba, oko 17.000 u~enika osnovnih, sredwih {kola i dece pred{kolskog uzrasta na Kosovu i Metohiji, koji nastavu poha|aju po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, se{}e u klupe u ponedeqak 2. septembra i zapo~eti {kolsku 2024/2025. godinu.

Kako je „Jedinstvo“ saznalo iz dobro obave{tenih izvora, u 70 osnovnih, 30 sredwih i 17 pred{kolskih ustanova na Kosovu

i Metohiji je sve spremno za novu {kolsku godinu. No, i ove, kao i prethodnih godina bi}e problem sa uxbenicima s obzirom da privremene kosovske vlasati ne dozvoqavaju da se kwige za |ake dopreme iz centralne Srbije. Takav atak Pri{tine je nezabele`en u demokratskoj Evropi. Godinama ovaj problem mu~e roditeqe i u~enike, pa tako ogroman broj |aka u nemogu}nosti da do|u do kwiga, duboko zalaze u {kolsku godinu samo sa sveskama i neophodnim priborom.

Nadle`ni iz {kolske uprave

“Specijalci su upali u privremene organe Kosovske Mitrovice, Zubinog Potoka, Zve~ana i Leposavi}a, u sportsku halu u Z.Potoku, u PIO Fond u severnom delu Kosovske Mitrovice, zatim u prostorije Kancelarije za KiM, u prostorije kosovsko-mitrova~kog okruga kao i u prostorije JKP”Zve~an”.

Najgnusniji upad desio se u KBC-u u Kosovskoj Mitrovici, gde

su ponovo pretresane iste prostorije kao i pro{li put, prostorije ve{eraja i kotlarnice, bez ikakve najave i pored sve na{e konstruktivosti da `elimo da sve prostorije otkqu~amo i prika`emo nadle`enim organima. Na`alost za to nismo imali razumevawa, a i ovoga, kao i mnogo puta do sada videli smo da nema pripadnika ni EULEKS-a ni KFOR-a ni kao druge ni kao tre}e linije,

Konkretna akcija me|unarodne

zajednice

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} zatra`io je, u razgovoru sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslavom Laj~akom u Pragu, konkretnu i nedvosmislenu reakciju EU i zemaqa ~lanica ne samo u osudi najnovijeg nasiqa Pri{tine na Kosovu, ve} i u spre~avawu takvih poteza i za{titi Srba.

„Srbija ostaje odgovoran partner EU u procesu normalizacije odnosa sa Pri{tinom, ali }e iskoristiti sva raspolo`iva diplomatska sredstva da ne dozvoli teror nad svojim narodom“, napisao je Vu~i} na Instagramu nakon sastanka sa Laj~akom.

Otvoren i iskren razgovor sa Laja~akom kome sam preneo izuzetnu zabrinutost zbog najnovijeg nasiqa na Kosovu i Metohiji, ponovnog kr{ewa prava i ugro`avawa bezbednosti srpskog stanovni{tva bahatim i nelegalnim potezima Pri{tine. Vu~i} je naveo da je imao „otvoren i iskren razgovor“ s Laj~akom kome je preneo „izuzetnu zabrinutost zbog najnovijeg nasiqa na Kosovu i Metohiji, ponovnog kr{ewa prava i ugro`avawa bezbednosti srpskog stanovni{tva bahatim i nelegalnim potezima Pri{tine“. „Zatra`io sam konkretnu i nedvosmislenu reakciju EU i zemaqa ~lanica – ne samo u osudi ovakvih poteza, ve} i u wihovom spre~avawu i za{titi Srba“, napisao je Vu~i}.

na KiM koji su zadu`eni za nastavu po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, ka`u da }e i ove {kolske godine „besplatne uxbenike dobijati porodice sa troje i vi{e dece, kao i deca koja su evidentirana u socijalnim kartama“, ali i nagla{avaju „da }e se nastavno osobqe, zajedno sa roditeqima potruditi da |aci u optimalnom roku imaju neophodne kwige“. - Poznato je da privremene pri{tinske institucije godinama ne dozvoqavaju da se uxbenici neophodni za |ake osniovnih, sredwih {kola i za decu pred{kolskog uzrasta dopreme preko administativnih prelaza. Iako je Pri{tina zabranila svaki vid ulaska srpske robe iz centralne Srbije, problem sa uxbenicima postoji ve} nekoliko godina, ali se nastavnici, ali i roditeqi nekako snalaze, kako bi deca na vreme dobila neophodne uxbenike - ka`u prosvetni radnici koji rade po {kolskom suistemu Srbije a za{to se u~i iz kwiga razli~itih izdava~a navode:

ve} da je ovo sinhrona akcija sa me|unarodnim faktorima.

- Danas se jasno videlo da Kurti ne `eli Srbe na severu Kosova, ovo je danas jo{ jedan poku{aj etni~kog ~i{}ewa Srba sa teritorije Kosova i Metohije. Moram da naglasim da nije re~ o nikakvim paralelnim institucijama, to su institucije RS, koje su okosnica za formirawe zajednice srpskih op{tina, po briselskom sporazumu iz 2013. i 2015. godine i ni{ta vi{e od toga. Kurti je pokazao da ne `eli ni institucije ni zajednicu srpskih op{tina a uujedno da ne `eli ni Srbe na Kosovu i Metohiji, naro~ito ne Srbe sa severa KiM. Zna~aj tih institucija ogleda se u tome da se preko wih ispla}uju plate i penzije i socijalna davawa za desetine hiqada na{ih sugra|ana. Tu su Srbi, A{kalije, Egip}ani, a me|u wima ima i Albanaca koji primaju penzije i socijalna davawa. “Srbi su ovde nepo`eqni”, sada je postalo kristalno jasno”, rekao je Elek. Nakon zauzimawa prostorija srpskih institucija u petak u vecerwim satima Kfor je u subotu i nedequ pojacao prisustvo na glavnom gradskom mostu na Ibru sa vise oklopnih vozila. Uglavnom na mostu su bili italijanski karabiweri.

Da aktiv {kole, odnosno nastavnici koji predaju odre|eni predmet imaju mogu}nost da se opredele za izdava~a, pa tako u mnogim osnovnim {kolama, deca u~e iz kwiga za koju nastavnik, odnosno profesor smatra da je najedukativnija. Pored kwiga koje }e i ove {kolske godine da mawkaju u {kolskim klupama na celoj teritoriji Kosova i Metohije, na severu Kosmeta je te{ko do}i i do „boqeg“ {kolskog pribora s obzirom da su mnoge kwi`are ~iji su vlasnici bili Srbi, posle jednostrane odluke Pri{tine da zabrani uvoz srpske robe, stavili katanac na radwe koje su decenijama dr`ali.

Tako u Kosovskoj Mitrovici

postoji samo jedna kwi`ara, dok u Leposavi}u, Zve~anu i Zubinom Potoku postoje radwe koje nude {kolski pribor, ali je ponuda slaba.

Tako }e mnogi roditeqi morati da idu u centralnu Srbiju, kako zbog uxbenika, tako i zbog {kolskog pribora, {to }e im dodatno opteretiti buxet, ali i izgubiti vreme, s obzirom da se ovih dana na administrativnim prelazima, i na izlaz i na ulaz na nteritoriju Kosova i Metohije ~eka i vi{e od dva i po sata.

Kao nigde u Evropi nastava na srpskom jeziku po {kolskom planu Republike Srbije i ove godine po~iwe u vanrednim uslovima koje je nametnula jednostranim antidemokratskim potezima Pri{tina.

Karabiweri sa ju`ne strane Mosta na Ibru u nedequ 1. septembra

Kompjutere su odneli iz Kancelarije za KiM

Zajedni~ko

svim na{im qudima je ~e`wa za domovinom

Otac Arsenije, iguman manastira Ribnica, godinama pose}uje srpsku zajednicu {irom sveta i rado se odaziva na pozive da odr`i neko predavawe, besedu, na razne teme...Evo nekih wegovih utisaka o `ivotu na{ih qudi u dijaspori.

Na Va{im putovawima, u rasejawu, susretali ste se sa na{im qudima, pa koji su wihovi naj~e{} i problemi i da li postoji neko ko Vam je rekao da mu je predivno i da je presre}an?

"Ima naravno, i jednog i drugog. Glavno ono {ta svi ka`u, bilo da im je dobro ili lo{e, je ~e`wa za domovinom. To je ono glavno, tu nema govora...Naj~e{}e ka`u - kad se jednog dana vratim...na`alost, mnogi ne do|u, jer do|u deca, unuci, gde }e tada. A na`alost, ti unuci nisu vi{e ni Srbi...kad su tamo nisu postali ba{ Australijanci, nisu ba{ postali Francuzi, ili Nemci, a kad do|u onda ka`u - kad }emo ku}i? Misle da im je Nema~ka ili [vedska ku}a, a kad do|u tamo, vide da nije. Jedina ona koja je pri crkvi je ona koja ide na folklor, u~i }irilicu i srpski jezik, na{u istoriju...to je sve pri crkvama. Posle liturgije nedeqom su te nedeqne {kole, gde se u~i ko je bio Kraqevi} Marko, Knez Lazar, Pupin, Milutin Milankovi}, {ta je }irilica, Morava, Sava...kako je lepo kad ti mali Australijan~i}i ili Engle{}i}i pevaju "Tamo daleko...", pa ti teku suze...on }e jednog dana znati odakle je. Se}am se u Americi, bude srpska slava, u ^ikagu...do|e neki Amerikanac, prijateq na{eg Srbina, pa su ga pozvali na slavu. On nas tako gleda, pa na kraju ka`e: Blago Vama, vi znate ko ste! Kako je to velika stvar, jer ovaj svet ho}e da uni{ti sve razlike, da svi budemo zombirani robovi koji rade za multinacionalne kompanije, da se vi{e ne zna ni ko je ni {ta je...zna~i, jedna melasa evropska...da se ne zna ko je ko... [ta mislite, {ta radi Soro{, ko su ovi migranti, jedno puno poni{tavawe svih evropskih vrednosti, pravih.

Ja sam pri~ao sa ozbiqnim Evropqanima, Francuzima, Englezima, Nemcima koji dr`e do svojih korena, koji su duboko svesni hri{}anske Evrope. Oni kukaju {ta im rade ovde.

Meni jedna ozbiqna Pari`anka, geneti~arka, ka`e: O~e, vi ne mo`ete nigde vi{e da ~ujete Marseqezu, to je zabraweno. Oni nama ubijaju na{ identitet i tako je svuda. Zapadno dru{tvo ho}e da ukine sve razlike, da se ne zna {ta je gore, dole, levo, desno, ni {ta je dobro ni {ta je zlo, ni {ta je mu{ko ni {ta je `ensko, ni ko je dete ni ko je roditeq, {ta je pol...svi su legli na tu rudu, jedino se jo{ pravoslavqe bori i poseduje istinu, i onu ve~nu istinu i tradicionalnu, i to ne odgovara zapadwacima.

Zapadna dru{tva su oduvek i{la iz ekstrema u ekstrem. Kad ti nisi sa Bogom, ti uvek skre}e{ levo i desno. Sveti oci ka`u-sredwi carski put. Kad si ti u veri ti uvek ide{ sredinom.

VELIKO OKUPQAWE SRBA U ^IKAGU:

Na skupu podr{ke Trampu govori}e i Rod Blagojevi}!

Srpsko-ameri~ka zajednica iz ^ikaga pozvala je sve da se pridru`e na specijalnom skupu podr{ke Donaldu Trampu pod nazivom “MAGA SERBS”, a koji }e se odr`ati u subotu 14. septembra u Tramp Kuli u ^ikagu!

“Srda~no ste pozvani na posebno okupqawe zajednice u znak podr{ke biv{em predsedniku Trampu, kandidatu na ovogodi{wim predsedni~kim izborima u SAD. Ovaj jedinstveni doga|aj odr`a}e se u elegantnoj balskoj dvorani Tramp Kule u ^ikagu, 14. septembra 2024. sa po~etkom u 18:00 ~asova, i zavr{etkom u 21:00 sat, poru~ili su organizatori.

“^ast nam je da uputimo ovaj poziv ~lanovima srpsko-ameri~ke zajednice, uva`avaju}i va{ vitalni doprinos i duboko ukorewene veze u na{em raznolikom dru{tvu”, dodali su u svom obra}awu iz Srpsko-ameri~ke zajednice.

“Na ve~eri }e biti re~i uglednih govornika, ukqu~uju}i biv{eg guvernera Ilinoja Roda Blagojevi}a, politi~kog stratega Marka Vargasa i specijalnog gosta – istaknutog gosta iz Trampove kampawe. Molimo vas da nam se pridru`ite dok se okupqamo da proslavimo na{e zajedni~ke vrednosti, oja~amo na{e dru{tvene veze i izrazimo na{u nepokolebqivu podr{ku viziji predsednika Trampa za budu}nost Amerike“, dodaje se u pozivu.

OKUPQAWE

DIJASPORE

U BEOGRADU: Srbi iz svih krajeva sveta do{li u glavni grad Srbije, govorilo se o mnogim va`nim temama za dr`avu i srpski narod!

Predsednik Vlade Milo{ Vu~evi} izjavio je da je Srbiji sada vi{e nego ikad neophodno jedinstvo i snaga kako bi opstali ne u materijalnom nego su{tinskom, odnosno `ivotnom smislu.

Milo{ Vu~evi} je, otvaraju }i centralno godi{we okupqawe dijaspore i Srba iz regiona pod nazivom “Jedinstvo i snaga – Srbija” koje se odr`ava u Domu Narodne skup{tine, rekao da je snaga potrebna ne da bismo se juna~ili ili nekome naudili, ve} da izdr`imo sve izazove sa kojima se suo~avamo. Vu~evi}, koji se obratio skupu u svojstvu izaslanika predsednika Aleksandra Vu~i}a, rekao je da je neverovatno da narod koji nije broj~ano veliki ima potrebu da stalno tra`i neke razlike me|usobno umesto da radi na stvarima koje su daleko bitnije.

Podsetio je na sve {to se danas de{ava na Kosovu i Metohiji i na pritiske sa kojima se suo~ava na{a dr`ava i narod, ne samo na Kosmetu.

“Kada imamo situaciju da je zabrawena }irilica tamo gde `ive Srbi, kada je na{a crkva osporavana, kada smo mi koji smo izgubili najvi{e qudi i koji smo `rtve genocida optu`eni za genocid,

onda razumete da nam je potrebna snaga da bismo sa~uvali dr`avu, a to ne mo`emo ako nismo jedinstveni”, istakao je Vu~evi}.

Na ovom dvodnevnom skupu u~estvuje oko 250 predstavnika udru`ewa i organizacija koje okupqaju srpsku dijasporu {irom sveta, kao i predstavnici Srba iz zemaqa regiona.

Okupqawe dijaspore organizuje kabinet ministra bez portfeqa zadu`enog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom.

Skupu, koji se odr`ava drugu godinu za redom, prisustvuju i predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi}, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, ministar kulture Nikola Selakovi},

ministarka nauke, tehnolo{kog razvoja i inovacija Jelena Begovi}, ministar bez portfeqa zadu`en za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom \or|e Mili}evi}, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i potpredsednik Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilkovi}.

Na susretima se razgovara o temama va`nim za one koji `ive van Srbije, a to su pre svega privredni potencijali i Ekspo 2027, ali i o uloga dijaspore u svemu tome.

Teme skupa su i projekatu BIO4 kampus, kako da se sa~uva kultura, obrazovawe, }irilica, ali i me|unarodni polo`aj Srbije.

Gudrun Kugler postom na

}irilici

~estitala srpskoj deci u Austriji polazak u {kolu

Predsednica poslani~ke grupe prijateqstva Austrija - Srbija u Saveznom parlamentu Republike Austrije, Gudrun Kugler, ~estitala je deci srpskog porekla polazak u {kolu.

„Kao predsednica poslani~ke grupe prijateqstva Austrija-Srbija, `elim i svoj deci srpskog porekla dobar polazak u {kolu! Posebno prvaci, koji }e nau~iti da pi{u na dva pisma. Kad smo kod srpskog pisma – i ovde postoji ne{to {to povezuje Austriju i Srbiju: filolog i najzna~ajniji jezi~ki reformator srpskog pisanog jezika Vuk Karaxi} `iveo je, radio i umro u Be~u! Spomen-plo~a i spomenik postoje u be~kom 3. okrugu u znak se}awa na wega.

„Sre}an polazak u {kolu! Obrazovawe i jezik su neophodni za uspe{nu integraciju, ali je tako|e va`no ne zaboraviti svoje korene."

„@elim da podsetim da je Vuk Karaxi}, jedna od najzna~ajnih li~nosti za srpski jezik i kulturu, najve}i deo svog `ivota proveo u Be~u. On je deo {arolikog Be~a, isto kao i svi vi koji }ete ovih dana nau~iti prva slova azbuke", napisala je Kugler na svom Fejsbuk profilu.

Gudrun Kugler, tokom svog poslani~kog mandata, podr`ava srpsku zajednicu u Be~u i ~est je gost na manifestacijama i doga|ajima. Po~etkom godine, prisustvovala je prijemu povodom

Srpske nove godine koji je organizovala Zajednica srpskih klubova u Be~u. Zatim je sa predsednikom svoje stranke, austrijskim kancelorm Karl Nehamerom, bila gost na Svetosavskom balu u Hofburgu i imala priliku da se susretne sa poznatim srpskim

Svi koji `ele, na predstoje}im parlamentarnim izborima koji se u Austriji odr`avaju 29.septembra, mogu dati svoj glas prednosti Gudrun Kugler u Be~u, a u op{tinama Floridsdorf (Floridsdorf, 21.okrug) i Donau{tat (Donaustadt, 22. okrug),

glumcima koji su bili pristuni na ovom presti`nom doga|aju. Nakon toga je, povodom 8. marta, u Saveznom parlamentu ugostila poslovne uspe{ne Srpkiwe u Austriji. Kugler je prisustvovala i smotrama srpskog folklora dijaspore i organizvala posete srpskih predstavnika Saveznom parlamentu Republike Austrije kako bi se upoznali sa radom ove institucije u zemqi u kojoj `ive.

tako {to }e na svom glasa~kom listi}u zaokru`iti weno ime.

Ina~e, u Austriji `ivi oko 300.000 qudi srpskog porekla od kojih samo oko 200.000 u glavnom gradu Be~u.

Pravo glasa na predstoje}im parlamentarnim izborima u alpskoj republici imaju svi gra|ani sa austrijskim dr`avqanstvom, a glasawe je mogu}e i putem po{te.

Pogre{ili smo {to smo prisiqavali qude da

prime eksperimentalno sredstvo

Australijski lider koji se bavi vakcinacijom napravio je veliki preokret i priznao javnosti da je vlada „pogre{ila“ {to je primorala gra|ane da prime eksperimentalne mRNA vakcine protiv Covida

Dominic Perrottet je biv{i premijer Novog Ju`nog Velsa (NSW).

Sada je u{ao u zapisnik i priznao da su obaveze o vakcinama, koje je pomogao da se sprovedu tokom pandemije, bili pogre{ni.

Ovakve obaveze o vakcinama su gurnute u javnost preko korporativnih medija.

Australia Broadcasting Corporation (ABC), nacionalni emiter, bio je sau~esnik u nastojawu vlade da „vakcini{e“ {iru javnost.

Pero je to priznao tokom svog govora pred odlazak u penziju ovog meseca.

Iako u penziji, politi~ar se tokom govora osvrnuo na kontroverznu temu.

On je napustio svoju dr`avnu ulogu radi posla u privatnom sektoru u Americi.

Postav{i premijer krajem 2021. godine, Pero je zamenio Gledis Berejiklijan nakon wene ostavke usred istrage o korupciji.

Kada je preuzeo kormilo, Pero je nadgledao prelazak dr`ave iz vanrednih ograni~ewa.

Mere i kontrole uvedene tokom pandemije u Australiji izgledale su stro`e i o{trije nego u ve}ini drugih zapadnih zemaqa.

Kako prenosi ABC , Pero je tvrdio da su vlade {irom sveta, u stvari, motivisane dobrim namerama.

Me|utim, te namere su pogre{ile u forsirawu vakcina.

„Ako je uticaj vakcina na preno{ewe u najboqem slu~aju bio ograni~en, kao {to se sada uglavnom prihvata, zakon je trebalo da ostavi vi{e prostora za po{tovawe slobode“, rekao je Pero.

„Vakcine su spasile `ivote, ali na kraju, nemetawe istih je bilo pogre{no.

„Li~ni izbori qudi nisu trebali da ih ko{taju posla.”

Pero je rekao da je uticaj vakcina na preno{ewe CO-

Pedofil zlostavqao decu dok je bio vaspita~ u Brizbejnu, priznao

izvr{ewe ~ak 307 krivi~nih dela!

Biv{i vaspita~ u de~ijem vrti}u E{li Pol Grifit priznao je izvr{ewe 307 seksualnih delikata protiv vi{e desetina dece tokom perioda izme|u 2007. i 2022. godine kada je radio u de~ijim ustanovama u Brizbejnu, preneli su australijski mediji.

U prepunoj sudnici dva sata je trajalo ~itawe svih 307 optu`bi, neki od prisutnih su bili primorani da stoje zbog nedostatka prostora u sali suda, a nekoliko posmatra~a je plakalo tokom ro~i{ta kojim je predsedavao sudija Entoni Rafter.

Grifit je mirnim glasom izjavio da je kriv po svim ta~kama optu`nice, povremeno klimaju}i glavom. On je formalno osu|en za seksualne delikte po~iwene u vrti}ima u kojima je radio izme|u januara 2007. i avgusta 2022. godine. Optu`be ukqu~uju 190 slu~ajeva nezakonitog i nepristojnog postupawa sa detetom mla|im od 12 godina tokom rada u de~ijoj ustanovi, 28 slu~ajeva silovawa, 67 slu~ajeva pravqewa materijala za iskori{}avawe

VID-19 „u najboqem slu~aju ograni~en“.

„Kada sam postao premijer, uklonili smo obaveze za vakcinu ili one koje smo zapravo mogli, ali ovo je trebalo da se desi br`e“, rekao je on u zakonodavnoj skup{tini po~etkom avgusta.

„Ako se pandemija ponovo pojavi, moramo posti}i boqu ravnote`u ohrabruju}i qude da preduzmu akciju dok istovremeno {titimo fundamentalnu slobodu qudi.

dece, ~etiri slu~aja proizvodwe materijala za iskori{}avawe dece i jedan slu~aj distribucije materijala za iskori{}avawe dece.

Kada ga je sudija upitao da li ima ne{to da ka`e, Grifit je kratko odgovorio "ne" i klimnuo glavom.

Grbavi kit oslobo|en iz ribarskih

mre`a u Sidneju, 22 sata bio zapetqan

Jedan grbavi kit je kona~no krenuo na pu~inu posle 22 sata koliko je bio zapetqan u ribarske mre`e i bove u luci Sidneja, u Australiji. Spasila~ke slu`be u najve}em australijskom gradu primile su poziv da je kit zarobqen i radile su neumorno da mu pomognu jer bi mogao da se udavi ako ne mo`e da se domogne povr{ine mora da bi udahnuo vazduh.

Akcija je trajala ~itava 22 sata, kada su spasioci ~amcem otpratili kita po{to su prethodno uspeli da ga oslobode mre`a i u`adi bova.

Xesika Foks iz Organizacije za istra`ivawe i o~uvawe kitova je rekla za AFP da „nije neuobi~ajeno da kit u|e u Sidnejsku luku, oni obi~no samo ‘provire’ i otplivaju, ali izuzetno je retko da se neki uplete“.

Grbavi kit, decenijama lovqen zbog mesa, ko`e i loja, bio je blizu izumirawa do 1965. kada su uvedene me|unarodne mere wegove za{tite. Ra~una se da je nekada u Australiji bilo preostalo samo 1.500 grbavih kitova, a sada ih je vi{e od 4.000, te vi{e nisu na spisku ugro`enih vrsta, mada su i daqe strogo za{ti}eni.

Nakon {to je 2021. godine na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojila zlata na 200 i 400 metara slobodnim stilom, kao i srebro na 800 metara i bronzu u {tafeti 4h200, Arijarne Titmus je i iz Pariza donela pun kofer medaqa. Predstavnica Australije je osvojila zlato na 400 metara i zlato u {tafeti 4h200, a na 200 i 800 metara uzela je srebro. Sve to je impresivno, ali je jo{ impresivnije kada se zna da je neposredno pred Pariz morao da joj bude izva|en tumor iz tela. Kada je odradila snimawe kako bi videla {ta se de{ava sa jednom rutinskom povredom kuka lekari su na jajnicima prona{li izraslinu. Titmusova se uspani~ila, ali ne zbog karijere, sporta ili eventualne borbe sa bole{}u.

"Toliko `elim da jednog dana budem majka, za mene je potencijalni gubitak jajnika

zaista veliki udarac. Ose}am veliku zahvalnost svima koji su me detaqno ispitali, jer bi to i daqe bilo u meni da nisu bili tako pedantni. Kada se sve to desilo `elela sam da se sve uradi kako treba, da bih jednog dana mogla da imam decu. Rekla sam: 'Vadite to!'", prisetila se Titmusova.

Na kraju se ispostavilo da su to benigni tumori, ali ona je priznala da je do kraja februara ove godine ose}ala bolove u abdomenu zbog operacije i zbog uklawawa izraslina. Ali, woj plivawe ni sada nije na prvom mestu, kako sama ka`e. "Kada trenirate za Olimpijske igre vi ste u jednom mehuru. Brinete o stvarima kao {to su povrede ramena i brinete se o telu, a zaboravite na `ivot posle plivawa. Za mene je svrha mog tela da jednog dana imam bebu. Imam ogromnu `equ da budem majka!".

PRE OLIMPIJSKIH IGARA

"@ELIM DA IH DR@IM ZATO^ENE CEO DAN":

Australijski milijarder zabrawuje zaposlenima

~ak i da odu po kafu

Milijarder Kris Elison svojim zaposlenima je ve} zabranio rad od ku}e a sada je rekao da ne `eli ni da osobqe izlazi iz kancelarije po kafu. Generalni direktor kompanije Mineral Risorses rekao je da industrija ne mo`e sebi da priu{ti da nastavi putem fleksibilnog rada i da wegova kompanija ula`e u pogodnosti u sedi{tu firme u gradu Pertu, u Zapadnoj Australiji, kako bi spre~ila qude da napuste zgradu.

- @elim da ih dr`im zato~ene ceo dan. Ne `elim da napuste zgradu. Ne `elim da {etaju po {oqicu kafe. Pre nekoliko godina smo nekako shvatili koliko to ko{ta - rekao je Elison tokom finansijske prezentacije.

Elison, koji je pro{le godine pla}en 3,7 miliona evra, kritikovao je druge kompanije koje su dozvolile svom osobqu da radi od ku}e. Wegova kompanija koja vredi oko 8 milijardi australskih dolara i zapo{qava oko 5.600 qudi, formalno je zabranila tu praksu pro{le godine, uprkos {iroko rasprostrawenom trendu rada na daqinu od po~etka pandemije. - Imam politiku zabrane rada od ku-

}e. Voleo bih da se svi ostali ukqu~e u to – {to pre to boqe. Industrija to ne mo`e sebi da priu{ti - rekao je Elison. Tako|e je sugerisao da je trend ka bla`em radnom vremenu bio pogre{an.

- Sada imamo industriju koja ide ka

- za{to ne bismo napravili ~etvorodnevnu radnu nedequ? navikli smo se na to zbog pandemija. Ne mo`emo da imamo qude koji rade tri dana a primaju platu za pet dana ili ~ak ~etiri dana -dodao je Elison.

Mineral Risorses je instalirao niz pogodnosti u svom sedi{tu.

- Sedi{te je mesto koje mnogi na{i qudi `ele da budu i vole da rade tamo. Tamo imamo restoran, imamo i teretanu, a imamo i druge objekte koji ih dr`e tamorekao je Elison.

Kompanija je tako|e otvorila jaslice, koje ko{taju oko 12 evra dnevno u pore|ewu sa tipi~nih 110 evara koliko napla}uju drugi provajderi ove usluge, pi{e Gardijan.

- Dakle, jo{ jedan razlog da do|u i u`ivaju u poslu: ostave decu u susedstvu. Imamo doktore i medicinske sestre, nahrani}emo ih, ali mama i tata }e raditi u kancelariji - zakqu~io je Elison.

Mu{karac prolio vrelu kafu po bebi, zadobila opekotine po telu, velika potraga

Majka bebe iz Australije, koja je zadobila opekotine po telu i licu u bizarnom napadu, rekla je da ima pani~ne napade dok policija i daqe traga za napada~em iz parka u Brizbejnu.

Beba stara devet meseci imala je drugi krug operacija u petak nakon {to je do`ivela opekotine na licu i telu u nasumi~nom napadu u parku u Brizbejnu.

Roditeqi se nalaze pored bebe u bolnici od incidenta u utorak, dok policija traga za napada~em, pi{e Daily mail

De~ak je prvi put hodao bez pomo}i samo nekoliko sati pre nego {to je oparen na pikniku u parku, rekli su wegovi roditeqi.

"Imala sam pani~ni napad pro{le no}i, pla{im se da }e povrediti jo{ nekog jer je na slobodi. Ako ovo mo`e da uradi nevinoj bebi, mo`e da uradi i ne{to mnogo gore", rekla je majka.

Policija traga za napada~em, ali jo{ uvek ne zna wegov identitet. Nadaju se da }e ga neko prepoznati sa fotografija koje su objavili.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

USRED ZIME 42 STEPENA:

Da i to je mogu}e, a oboren je i rekord

Na ju`noj Zemqinoj polulopti i daqe traje zima, ali po temperaturama moglo bi se re}i da je toplije nego leti. Australiju je prethodnih dana zahvatio vreo vazduh.

stepeni, ali je to u su{ni deo godine, dok leto (decembar-februar) donosi obilne monsunske padavine, ali temperature na severozapadu Australije idu tokom vedrih dana i preko 50 stepeni.

za wim

"Molim vas javite se ako prepoznajete ovog mu{karca", apelovala je majka.

De~ak se nalazi u bolnici, u stabilnom je stawu, ali ima}e jo{ operacija slede}e nedeqe.

Majka se nada da }e zahvaliti medicinskoj sestri koja je pomogla u parku, odvela sina u wen obli`wi stan da ga istu{ira nakon {to su prolaznici polili bebu hladnom vodom.

Mu{karac je u trenutku napada nosio nao~are, ko{uqu, {orts i crni ka~ket. Veruje se da ima oko 30 do 40 godina.

Ve}i deo Australije pod uticajem je anticklona i poqa visokog vazdu{nog pritiska, uz nagla silazna strujawa i vrlo jako zagrevawe vazduha.

Iako zime u Australije nisu hladne kao u Evropi, ova je i vi{e nego topla, ~ak kao da je leto.

Prethodnih dana temperature u zapadnoj i centralnoj Australiji prelazile su i 40°C, a rekorder je gradi} na severozapadu Australije, na obali Indijskog okeana. Temperatura je dostigla skoro 42 stepena (41,6), {to je najvi{a ikada zimska temperatura u Australiji.

Sever i severozapad Australije nema tipi~na godi{wa doba (zima, leto...), ve} se godi{wa doba dele po koli~ini padavina.

Ovih dana temperature umesto da su oko uobi~ajenih 30, one su oko 40 stepeni. Druga~ija situacija je na jugu i jugoistoku Australije, gde su zime ipak hladnije, uz temperature od 10 do 20 stepeni, uz pojavu i mraza.

Zimski deo godine (jun - avgust) donosi temperature ovim predelima oko 30

Pre mesec dana Australiju je zahvatila ledena vazdu{na masa, a temperatura je tropskom delu na severoistoku zemqe opala na ~ak -1 do 0°C, {to je najni`a tempetratura u tom delu Australije ikada.

Suicid u Australiji

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Samoubistvo je vode}i uzrok smrti me|u Australijancima u dobi od 15. do 24. godine, upozorova zvani~na dr`avna statistika (ABS). Udeo svih smrtnih slu~ajeva koji su samoubistvo je posebno visok me|u decom i mladima. Izme|u ostalog to je i zato {to qudi u ovim starosnim grupama nemaju tendenciju da umiru od drugih uzroka. U 2022. godini 304 australijskih mladih qudi, starosti 18–24 godine, oduzeli su sebi `ivot. 77 smrtnih slu~ajeva usled samoubistva do-

fenomen i u uslovqenoj je povezanosti sa smr}u. Prihvataju}i da je nagon za samoodr`awem najja~i, a strah od smrti imanentan qudskom bi}u, pitawe samoubistva dobija vrlo kompleksno zna~ewe.

[ta je u su{tini suicid? Dilema ja ostala, ali je nauka ponudila razli~ite i mnogobrojne odgovore.

Samoubistvo kao izraz hrabrosti ili suprotno, bekstvo od neizdr`ive realnosti. ^in usmeren protiv Boga i obaveza prema dru{tvu, ili najvi{i izraz slobode ~oveka koji odlu~uje o tome ho}e li i kako `iveti. Nekada i kao deo rituala – harakiri i dru{tveno odre|enih pravila da sluga ne mo`e da nad`ivi gospodara, a `ena umrlog mu`a.

Razvoj nauke rasvetqava druge aspekte ovog fenomena. Francuski sociolog Dirkem, osniva~ suicidologije, tuma~i suicid kao nesposobnost pojedinca da se integri{e u socijalnu zajednicu.

brzo okon~ati podizawem ruke na sebe donosi se naglo, pre nego je posledica odluke koja je unapred planirana. Sa niskim samopo{tovawem i depresivnim raspolo`ewem, mi{qewa da nisu prihva}eni od drugih, postaju potencijalni kandidati za suicid. Samoubistvo dakle, nije izolovan ~in. Psiholog Ervin Ringel ka`e da je to kraj drame koja traje godinama. On opisuje fenomene koji signaliziraju samoubistvo i presuicidalni sindrom.

Progresivno opadawe interesovawa, aktivnosti i gubitak motiva.

Kada su biolo{ki i socijalni motivi u padu i gube prevlast nad autodestrukcijom, u jednom trenutku dovode se u istu ravan. To je period kada osoba poku{ava suicid.

Depresivnost se smatra najzna~ajnijim faktorom suicidalnog rizika. U okviru toga endogene depresije su od posebnog zna~aja.

Rizi~an je po~etak i kraj de-

godilo se me|u decom i adolescentima (starosti od 17 i mawe godina), a ve}ina se dogodila u uzrastu od 15 do 17 godina (~ak 83,1%).

Smrtni slu~ajevi od samoubistva predstavqali su 30,9% svih smrtnih slu~ajeva mladih qudi starosti 15–17 godina i 32,4% svih smrtnih slu~ajeva kod onih uzrasta od 18–24 godine. U 2022. smrtni slu~ajevi od samoubistva predstavqali su 0,9% svih smrtnih slu~ajeva kod dece uzrasta od 14 i mawe godina. Od 2001. do 2022. godine stope smrti od samoubistva bile su najve}e me|u mladim odraslim osobama uzrasta od 18 do 24 godine (13,6 na 100.000 stanovnika 2022.) u pore|ewu sa adolescentima uzrasta od 15 do 17 godina (6,9 u 2022.) i decom od 14 godina i mawe (0,3 u 2022.).

@ivot je te{ko objasniti, treba ga `iveti. Konstatacija sa kojom bi se ve}ina slo`ila. Neki bi rekli da je `ivot ve} time {to je po~eo objasnio i opravdao sebe samog. Ve}ini qudi je ipak, u svim vremenima, pitawe su{tine `ivota tra`ilo vi{e od jednog odgovora. @ivot se, me|utim, ne mo`e shvatiti niti sagledati kao izolovani

Na osnovu statisti~kih podataka mu{karci tri puta ~e{}e izvr{avaju samoubistvo od `ena. Poku{aj suicida ~e{}i je kod mla|ih `ena, ali su u realizaciji uspe{niji stariji mu{karci.

U ratu broj samoubistava opada, a u vreme unutra{wih kriza raste.

^e{}e je me|u osobama koje poti~u iz razorenih porodica. Broj samoubistava u gradu je dva puta ~e{}i nego u seoskim podru~jima, a maksimalan broj samoubistava se dogodi u decembru. No}na i jutarwa samoubistva ~e{}a su od dnevnih. Samoubistvo je naj~e{}e udru`eno sa depresijom. Iz svega navedenog na zakqu~ak da samoubica ima jake unutra{we i spoqa{we razloge - genetsku dispoziciju i optere}uju}e realne `ivotne okolnosti: gubitak objekta za koji je bio vezan, lo{a materijalna i profesionalna situacija, razoreni dom, odsustvo obaveza i `ivotnog ciqa, usamqenost. Put od simptoma depresije i samoubistva nije uvek tih i neprimetan, niti svaka depresija zavr{ava suicidom. Zakqu~ak da se patwa mo`e

Australian - West Balkan (AWBHO)

presivne epizode. U samoj bolesti, kada su simptomi izra`eni u punoj snazi, ophrvani crnim mislima, bez energije i voqe za bilo kojim delawem, ~in samoubistva nije o~ekivan. Na po~etku i kraju, me|utim, kada snage ima, a mogu} je i uvid, krizni su trenuci za samoubila~ki akt. Potrebna je maksimalna opreznost okoline zbog izrazite spremnosti kojom depresivni bolesnici te`e samoubistvu. Iz tih razloga suicide u psihijatrijskim ustanovama nije mogu}e izbe}i, mogu se samo mewati brojke kao statisti~ki parametri u~estalosti. Svaki apel, svaki poku{aj samoubistva je stawe koje zahteva bolni~ko le~ewe i adekvatni psihoterapijski pristup. Uprkos ni malo lepoj statistici i predvi|awima navedenim ranije, psihijatrija i farmakologija ostavqaju vi{e prostora i mogu}nosti za le~ewe stawa i bolesti koje prethode suicidu, prema tome i samoj prevenciji samoubistva.

Brisbane Serbian Festival

Sunday 8 September | 10:30AM - 5PM

Dutton Park State School

Brought to you by the Serbian Orthodox CHurch, Woolloongabba

KWIGA GODINE U SRBIJI

ZA MUZIKU ZA 2024. GODINU

Ovo je pri~a o jednoj neuobi~ajenoj kwizi, o kwizi – mjuziklu „Mala princeza harmonike“, koja je bila posve}ena Radojki @ivkovi}, ~uvenoj srpskoj umetnici na harmonici o wenom `ivotu od ro|ewa, pa do 16 godina wenog `ivota, kada je napisala svoju kultnu pesmu „Odakle si sele?“, koja se slu{a ve} vi{e od 85 godina {irom Srbije i sveta u na{oj dijaspori.

Wu naj~e{}e i najboqe peva na{a peva~ka diva Sne`ana \uri{i}, koja ~esto refren prilago|ava sa pomiwawem Srbijanki, a original glasi: „Jelek, anterija i opanci – po tome se znaju Srbijanci“. Ona peva: „Jelek, anterija i opanke – po tome se znaju Srbijanke“. Ja predla`em da to bude: „Jelek, tergal-sukwa uz opanke – po tome se znaju Srbijanke“ ili „Jelek, sukwa – plise uz opanke – po tome se znaju Srbijanke“. (Plisirane sukwe u no{wi su odavni izum na{ih `ena)

Ovo pro{ireno izdawe kwige je objavqeno nekoliko dana pre odr`anih koncerata u Sidneju i Kru{evcu ta~no na dan 100 godina od wenog ro|ewa (24. avgust 1923. godine – 24. avgust 2023. godine). U aprilu ove godine na{a kwiga je progla{ena „kwigom godine u oblasti muzike“. Moja supruga Sne`ana je napisala izuzetno sadr`ajan i zanimqiv libreto, a ja muziku, koja se sastoji, pre svega, od na{ih de~ijih tradicionalnih pesama, od mojih i maminih pesama i posebno wenih kola u duhu narodne muzike. Svi ti sadr`aji se nalaze na prate}em CD-u kao karaoke snimci, na koje deca - u~enici Srpskog jezika u dijaspori mogu da pevaju pesme, ~iji su tekstovi prilo`eni

u kwizi i da igraju kola. Paralelno ovi sadr`aji su dati i u prevodima na Engleski jezik koje je vrlo uspe{no prevela gospo|ica Lenka Bararon. I sve zvu~i prirodno i prijatno i na Engleskom jeziku. Ovaj pristup smo objasnili u uvodnom delu kwige rekav{i:

„Daju}i tekstove i muzi~ke zapise istih i na Engleskom jeziku na{a `eqa je bila da i na{a deca, koja su mo`da i predstavnici i 4. generacije u dijaspori i koja mo`da i ne znaju na{ materwi jezik kroz ove prevedene pesme osete i duh na{e muzike i naroda kome po svom poreklu i pripadaju i da se ose}aju ponosnim zbog toga.

Za osnovu sadr`aja mjuzikla smo izabrali mladala~ki deo `ivota Radojke @ivkovi} „Zoje“, ro|ene Tomi}, jer je zahvaquju}i i tom periodu wenog rada ona u{la u Ginisovu kwi-

gu rekorda sa obrazlo`ewem:

„Najdu`u karijeru profesionalnog harmonika{a od 71 godine ostvarila je Radojka @ivkovi} (Srbija) iz Beograda. Srbija, 6. juna 2002.“ Dodali smo da de~ije pesme iz ovog mjuzikla mogu i da treba da se koriste {to vi{e i individualno u osnovnim i sredwim {kolama, a ne samo kao mjuzikl u celini, {to nije lako ostvariti.

Na po~etku kwige postavqena je himna Svetom Savi oboga}ena strofom u na{oj dijaspori u Americi, kojom se na{a deca obra}aju Svetom Savi:

„I mi tvoji Srp~i}i s ove strane mora, Srpske krvi, imena, srpskoga govora Slavimo te Sveti Savo, srpske {kole mudra glavo, O di~noga slavqa, o~e Svetosavqa!“

Na predwoj korici je stavqena slika male Radojke Tomi}, koja je imala u to vreme 8 ipo godina prilikom audicije i od kada je Ginisova kompanija priznala weno svirawe kao profesionalno na Radio Beogradu i tako dugu karijeru. Wima je bilo jasno da na Radio Beogradu nije mogao nastupiti bilo ko bez izuzetnog kvaliteta svirawa na harmonici, posebno kada se ima u vidu da 1932. godine nije bilo mogu}nosti snimawa izvo|ewa unapred, ve} je sve bilo direktno preno{eno, po{to magnetofoni nisu tada postojali! Na zadwoj korici je prikazana Diploma Radojkinog Ginisovog rekorda. Kwiga ima blagoslov na{eg Vladike Siluana, sada Visokopreosve}enog Mitropolita SPC za Australiju i Novi Zeland. Na tradicionalnoj manifestaciji „Pesni~ka susretawa Poezija SRB“ odr`anoj u Kru{eva~kom pozori{tu 30. aprila 2024. godine pored kwiga godine za poeziju, prozu i humor i satiru, na{a kwiga je progla{ena za Kwigu godine za muziku. Na{a kwiga je nekomercijalna i poklon je na{oj deci i wihovim nastavnicima u dijaspori i samo se ~eka da ih preuzme Direktorat za odnose Vlade Republike Srbije sa dijasporom i da ih preraspodeli na{oj dijaspori na wihovu korist i zadovoqstvo, kao i svih na{ih wudi koji su svesni zna~aja ovakvih sadr`aja koji }e pomo}i u {kolovawu na{ih mladih na planu u~ewa Srpskog jezika i wihovom povezivawu sa na{om domovinom Srbijom...

Profesor Slobodan @ivkovi}

ARHIJEREJSKA

USPEWE PRESVETE

Dana 31. avgusta 2024. godine Gospodwe, u nave~erju Nedeqe desete po Duhovima, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski Siluan posetio je Crkvenu op{tinu Svetog Nikole u Vajkolu, Brizben. Ovom prilikom, nakon molitvenog do~eka Mitropolita od strane paroha protonamesnika \or|a Petrovi}a i protojereja-stavrofora Jovana Cveti}a sa okupqenim vernim narodom, slu`eno je Veliko ve~erwe posle kojeg se arhipastirskom besedom sabranom vernom narodu obratio Vladika Siluan izra`avaju}i radost za priliku da poseti poverenu mu pastvu Kvinslanda. Biranim re~ima u ime parohije Svetog Nikole obratio se wen paroh protonamesnik \or|e Petrovi}, koji je tako|e izrazio u ime zajednice radost i molitvenu blagodarnost za posetu Vladike. Posle slu`be, pre{lo se na trpezu qubavi koje su pripremile vredne sestre KSS.

Sutradan, septembra, mu~enika ta, povodom

Sutradan, u nedequ 01. septembra, na praznik Svetog mu~enika Andreja Stratilapovodom proslave crkve-

ne slave, Mitropolit Siluan je posetio Crkvenu op{tinu Uspewa Presvete Bogorodice na Gold Kost-u. Uz saslu`ewe

protonamesnika Nikole Stefanova, paroha protonamesnika Miroslava Bo{waka i proto|akona Petra Mraki}a, prislu`ivawem mnogobrojnih ipo|akona i ~te~eva, kao i molitvenom prisustvu velikog broja vernog naroda slu`ena je Sveta Arhijerejska Liturgija. Posle pro~itanog Jevan|eqskog za~ala Vladika je besedio o zna~aju vere u hri{}anskom `ivotu, o molitvi i postu kao dva krila du{e sa kojima se pobe|uje, po re~ima Gospodwim, sila vra`ija. Nakon osve}ewa slavskih darova koje su pri-

premili povodom hramovne slave na molitveni dar Gospodu, u slavu i ~ast Presvete Bogorodice, doma}ini za ovogodi{wu slavu - porodice Milosavqevi} i Ostoji}, slavu za idu}u godinu primili su porodice Dimitri} i Pa~avra. Na kraju Svete Liturgije Mitropolit Siluan se obratio besedom sabranom vernom narodu, govore}i o uzvi{enom `ivotu i primeru istinskog sledovawa Hristu koji nam je ostavila Presveta Bogorodica ~ije Uspewe proslavqamo, govore}i o Wenom molitvenom zastupni{tvu za hri{}anski

rod, za Crkvu Bo`iju. Sve~anost se nastavila u parohijskoj sali, nastupom folklornih grupa i sve~anim ru~kom koji su pripremili ovogodi{wi doma}ini sa vrednim sestrama KSS. Re~ima tople dobrodo{lice obratio se Milutin Mitrovi} predsednik Crkvenog odbora. Vladika se na kraju ru~ka ponovo obratio svima prisutnima, ~estitaju}i hramovnu slavu i pohvaquju}i radove oko obnove hrama, uputiv{i blagoslove da se istraje u ovom Bogougodnom delu.

PRAZNIK USPEWE PRESVETE BOGORODICE I SLAVA SKSS SVE^ANO PROSLAVQENA U MANASTIRU SVETOGA SAVE NOVI KALENI]

Na praznik Uspewa Presvete Bogorodice, u sredu, 28. avgusta 2024. godine, u manastiru Novi Kaleni} proslavqena je slava Saveza Kola Srpskih Sestara na{e Mitropolije. Blagosloveni vremenski uslovi doprineli su dnevnoj sve~anosti. Sam praznik zapo~et je Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju je slu`io Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan. Arhijereju su saslu`ivali protojerej-stavrofor Jakov Jovi} i proto|akon Petar Mraki}. Sa molitvenim u~e{}em mona{tva i prislu`ivawem ~te~eva iz Kanbere i Sidneja na Liturgiji je odgovarao delimi~ni sastav hora pri katedri Mitropolije pod dirigentskom palicom protinice Jelene ]e}ez. U sastavu hora je po datom blagoslovu u~estvovao i protojerej Goran ]e}ez, a u drugom delu Liturgije, nakon ranijeg slu`ewa u parohijskom hramu, molitveno se pridru`io i protona-

mesnik Branko Vasili}. Vernici iz vi{e gradova, prete`no Sidneja, Kanbere i Vodonge molitveno su sau~estvovali prisustvom Liturgiji.

Na svom Liturgijskom mestu molitveno su osve}ena slavska znamewa. Doma}ice slave, sestre: Branka Kesi}, Veseqka Mitrovi}, Mirjana Stankovi} i Cvetanka Dimitrijevi}, po Arhijerejskom blagoslovu, a prema tradiciji predale su deo kola~a sestrama: Milici Kozlini i Radi Miqu{ koje su primile narednu slavu. Sve~ana trpeza qubavi svom srda~nom dobrodo{licom i doma}inskom rado{}u upu}enom gostima uprili~ena je od strane vrednih sestara SKSS. U sastavu slavske trpeze prisutnima je predstavqen i prigodan danu, u svetlu vere, kulturno-umetni~ki program sa muzi~kim izvedbama i recitacijama koji je priredio protojerej Goran ]e}ez.

Kako je Oplenac povezao

Adelejd i Topolu

Kulturno - umetni~ko dru{tvo „Oplenac” u Topoli i Folklorna grupa „Oplenac” iz australijskog Adelejda uprili~ili su nedavno koncert za Topolce i brojne goste u sali Kulturnog centra „Topola”.

Zajedni~ki nastup dva dru{tva koje povezuje zavi~ajni toponim Oplenac izazvao je izuzetnu pa`wu me{tana, ali i brojnih turista i gostiju iz Australije. Topolci su izveli igre

imao poseban zna~aj jer nosimo isto ime i s ponosom smo prikazali kako ~uvamo srpsku tradiciju iako smo na drugoj strani sveta. Ovim putovawem `eleli smo da na{i igra~i osete povezanost s maticom, tradicijom, kulturom i istorijom Srbije, kao i da se upoznaju sa svojim vr{wacima koji se bave folklorom. Ovo nam je druga poseta Srbiji, a prva turneja je bila 2018. i obuhvatala je Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku. Koncerti u

i obi~aje iz [umadije, Topli~kog kraja i Bosilegradskog Kraji{ta, a gosti iz Adelejda splet igara s Kosova i iz Vrawskog Poqa s blokovima tradicionalnih srpskih pesama.

„Do saradwe izme|u Folklorne grupe ’Oplenac’ iz Adelejda i KUD ’Oplenac’ iz Topole do{lo je upravo preko mog poznanstva s Milo{em Vulovi}em, koreografom i umetni~kim direktorom u topolskom folklornom dru{tvu, koji je moj dugogodi{wi kolega iz Nacionalnog ansambla ’Kolo’”, rekao je Aleksandar Brankovi}, koreograf i umetni~ki direktor australijskih folklora{a od 2013. godine.

„Nastup u Topoli za nas je

Etnografskom muzeju, Kulturnom centru ’Rakovica’ i Banskom Dvoru Bawaluka zauzeli su posebno mesto u na{im srcima”, objasnila je Ana Nedeqkovi} Brankovi}, etnomuzikolog australijskog ansambla i dodala da od brojnih nastupa {irom Australije, kao najzna~ajnije izdvaja koncerte u Sidnejskoj Operi i Adelejd festival teatru. Folklorna grupa „Oplenac” iz Adelejda osnovana je 1969. godine i bavi se o~uvawem srpske kulture i tradicije. Danas broji 250 ~lanova raspore|enih u osam igra~kih i mu{ku i `ensku peva~ku grupu, koje je svojim dolaskom u ovaj ansambl 2015. godine osnovala etnomuzikolog Ana Ne-

deqkovi} Brankovi}. Na turneji po Srbiji u~estvovalo je 50 folklora{a i 30 ~lanova podr{ke.

Na okupqawe na{eg naroda u Adelejdu, sedamdesetih godina pro{log veka, podsetila je Vera Bogdanovi}, ~lanica `enske peva~ke grupe FG „Oplenac” koja je u Australiju oti{la s roditeqima i dva brata 1968. godine.

„Posle ~etiri godine sam se vratila u zemqu, udala se i od 1973. godine sa svojim mu`em Jovom `ivim u Adelejdu. Imamo }erku, sina i petoro unu~adi i uvek smo bili s na{im narodom. Prvo su osnovani JASK (Jugoslovensko-australijski sportski klub) i Jugoslovenski klub ’Jedinstvo’, u kojima smo igrali folklor i razne sportove. Posle ratova devedesetih narod se podelio i ja sam postala ~lan Kilkeni srpskog kluba, u kojem sam ~ula za Brankovi}e. Svidelo mi se kako oni rade i u po~etku sam i igrala i pevala. Danas samo pevam, ali obo`avam na{e pesme uop{te i da gledam kako deca igraju. Brankovi}i su divni u~iteqi i veoma je va`no da se {iri na{a tradicija i ~uvaju obi~aji”, zakqu~ila je Bogdanovi}eva.

Nedeqko Paj~in je u Australiji od 1995. godine i skoro 30 godina je folklora{ u australijskom dru{tvu.

„Obo`avam pesmu i negujem je u na{em dru{tvu. Tri godine sam bio i predsednik kluba, a od pre pet-{est godina i aktivni ~lan peva~ke grupe. Kraji{ka pesma mi je u srcu, {to je i prirodno, jer sam u Krajini i odrastao. Nadam se da }emo se jo{ sastajati, dru`iti i razmewivati mi{qewa, kako ovde u Srbiji, tako i kod nas u Australiji, {to bi bilo ba{ lepo”, istakao je Paj~in i izrazio zahvalnost za lepu dobrodo{licu.

ZA RUBRIKU VEROVALI ILI NE:

Godinama uzimao socijalnu pomo} kao nezaposleno lice, evo {to je izjavio kad su do{li da mu zaplene nov Lamborgini

Nezaposleni vlasnik Lamborgini Hurikejna i Harli Dejvidsona V-Rod iz Australije na{ao se u velikim problemima kada mu je policija pokucala na vrata. 39-godi{wi vlasnik ova dva vozila bio je nezaposlen od 2019. godine, a primao je naknadu za nezaposlene i nije imao drugih prijavqenih prihoda.

Budu}i da nije mogao da doka`e odakle mu novac za kupovinu Lamba i Harlija, policija Novog Ju`nog Velsa zaplenila mu je oba vozila i par Roleks satova ukupne vrednosti 303.000 evra. Uz to, slu`benici odeqewa za organizovani kriminal Novog Ju`nog Velsa, koji su bili odgovorni za istragu - koja je zavr{ila zaplenom imovine, tvrde da

bi mu{karac mogao imati veze sa organizovanim kriminalom, pi{e Roadandtrack

Istraga o ‘neobja{wivom‘ bogatstvu osumwi~enog i navodnim vezama s mre`ama organizovanog kriminala zapo~ela je u maju ove godine. Dva meseca kasnije, agenti su izvr{ili pretres ku}e vlasnika Lamborginija u Sidneju, gde su prona{li italijanski superautomobil, satove i ve} spomenuti Harli Dejvidson. Prema nekim izvorima, osumwi~eni nije skrivao iznena|ewe i izjavio: "Ovo je gre{ka, sve vam mogu objasniti.“ Sredinom meseca (16. avgusta), vlasnik zaplewenih vozila optu`en je za kazneno delo "nepo{tenog posedovawa imovine“, zbog ~ega }e se 4. oktobra morati pojaviti pred lokalnim sudom u Paramati.

POSLEDWI POZDRAV

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da nas je u svojoj 82. godini `ivota napustila na{a draga

Mila

Mitrovi}

31. 10. 1941. Miloroci, Srbija –26. 08. 2024. Adelejd

Opelo }e biti odr`ano u petak, 6 . septembra u crkvi Sv. Save sa po~etkom u 10.30 ujutru (675 Port Road, Woodville Park SA), a sahrana }e uslediti nakon opela na grobqu „Cheltenham Cemetery“ (Drive D).

Se}awe na tebe ostaje da zauvek `ivi u na{im srcima. Po~ivaj u miru!

O`alo{}eni: Stiv Ardali}, sin Goran, unuk Xered, Aleksandar, Lisa, Dana, Daren, Kler.

U Zapadnoj Australiji se tra`i trajno

oduzimawe mobilnog telefona voza~ima,

koji ga koriste dok voze

Kori{}ewe mobilnog u vo`wi je gotovo nere{iva enigma ve}ine dr`ava s razvijenom drumskom mre`om. Opasnosti su velike, de{avaju se nesre}e, voza~i se ka`wavaju za kori{}ewe mobilnog, ali ~ini se da je sve to – preblago!

Ali jedna dr`ava, ili pokrajina, sada je spremna da raspravqa o radikalnoj meri, navodi Revija HAK. Naime, 9 News javqa da je slede}eg meseca na rasporedu sastanak svih odgovornih institucija za bezbednost na putevima u Zapadnoj Australiji, a tema }e biti i

trajno oduzimawe mobilnog voza~ima koji su uhva}eni u kori{}ewu tog ure|aja za upravqa~em vozila.

Do toga je do{lo nakon {to je broj saobra}ajnih nesre}a u toj dr`avi, od po~etka godine, dostigao najvi{i nivo u posledwih osam godina, pri ~emu je do sada poginulo 118 qudi. Radikalne okolnosti o~igledno zahtevaju i radikalne ideje, a vide}emo da li }e se ovaj predlog konkretizovati u obliku nekog novog zakona. Biv{i predsednik Saveta za bezbednost drumskog saobra}aja Marej Lampard je jedan od onih koji podr`avaju ideju o oduzimawu mobilnog.

– Kad bi se bojali da }e izgubiti mobilni koji im je toliko va`an, mislim da bi dobro razmislili da li }e ga koristiti dok su za upravqa~em.

ZAJEDNICA

Odr`an tradicionalni ”11.

Na crkvenom imawu u Rosmoru kod Liverpula, u nedequ 1. septembra odr`an je “11. Obrova~ko-bukova~ki sabor” povodom manastirske slave ” Velike Gospojine” u manastiru Krupa, u Dalmaciji, kod Obrovca. Ovom tradicionalnom okupqawu Srba iz Krajine, zapo~etom pre 11 godina, u organizaciji zavi~ajnog udru`ewa Obrova~ko-bukova~kog Sabora iz Sidneja, odazvao se veliki broj vernog naroda i gostiju, ne samo iz Krajine, ve} i iz svih krajeva biv{e nam dr`ave, koje je

`ivot odveo {irom sveta, pa i ovde, na peti kontinent.

Sabor je zapo~eo lomqewem slavskog kola~a. ^asni oci su osve{tali slavsko `ito, slavsku trpezu, presekli slavski kola~ i ~estitali slavu doma}inima. Potom je Sabor otvorio sekretar Mi{o Gwatovi} koji se osvrnuo na ulogu i zna~aj na{eg najstarijeg i najzapadnijeg manastira, s one strane Drine, manastira Krupe, kroz wegovu istoriju. Sagra|en je pre ne{to vi{e od 7 vekova ili ta~nije 1317. godine, za vreme blagorod-

ne dinastije Nemawi}a i svetog kraqa Milutina. Drevna Krupa, taj biser pravoslavqa je bio i ostao simbol srpskog trajawa i opstanka Srba na tim nemirnim severnodalmatinskim prostorima i svedok istorije u Dalmaciji, evo ve} vi{e od 7 vekova. U nastavku svog izlagawa sekretar se osvrnuo i na rad na{eg zavi~ajnog udru`ewa koje je osnovano u ~ast i slavu manastira Krupe, a sa ciqem da obnovimo na{u zavi~ajnu tradiciju, na{e obi~aje i duhovnost i da to poku{amo preneti na na{e potomke ovde u rasejawu, kako oni

ne bi zaboravili svoje korene i svoje poreklo i time izgubili svoj nacionalni identitet. Pored zavi~ajnog, udru`ewe ima i humanitarni karakter, jer u~estvuje u mnogobrojnim humanitarnim akcijama i donacijama, kako ovde tako i u otaxbini. Ove godine smo poslali donaciju za na{u najstariju bogoslovsku {kolu “Sv. Tri Jerarha” pri manastiru Krka u Dalmaciji. Tako da su ukupne na{e donacije do sada 77.000 australijskih dolara.

Dolazak na bukova~ki Sabor za nas je ne{to posebno, jer to je mesto gde se gosti do~ekuju bratskom dobrodo{licom, starim bukova~kim obi~ajima - zdravicom, topla srca i {irom otvorenih vrata, a sve to uz bogatu trpezu sa doma}im specijalitetima iz rodnog kraja. Pored tople dobrodo{lice i zdravice, u~esnike je na bini do~ekalo i znamewe iz starog kraja, kojeg su bukov~ani poneli u srcu i du{i. Za dugogodi{wu uspe{nu saradwu, nesebi~nu pomo} i izuzetan doprinos u radu na{eg Udru`ewa, ZAHVALNICE su dobili: Srpsko bu}arsko dru{tvo Liverpul i

Miroslav Babi} - Crni. Doma}ini slave su bili Dragana i Sre}ko Karna iz „Echo Café Liverpul”, a slede}e godine su Dragan i Branka Le`aja. Saborovawe je nastavqeno bogatim kulturno-zabavnim programom uz nastup folklornih grupa: FA “Krug”, KUD” Izvor”, FG “Ravna Gora” , te peva~ke grupe Kraji{nici Sidneja. Na op{te zadovoqstvo svih prisutnih zabavqali su nas na{i estradni muzi~ari Radmila Mi{i} i Slav~e Dini}.

Iz Organizacionog odbora poru~uju da su na radost i zadovoqstvo svih nas neizmjerno zahvalni svima koji su nesebi~no ulo`ili svoj trud i napor da ovo na{e saborovawe protekne uspje{no, kao i svim na{im prijateqima i gostima koji su nam svojim dolaskom ucinili veliku ~ast i zadovoqstvo za pam}ewe. Svima wima Organizacioni odbor se jo{ jednom zahvaquje uz veliki pozdrav “Vidimo se dogodine”! A da je Sabor protekao sve~ano i veselo potvr|uju i prilo`ene fotografije….. Mi{o Gwatovi}

Odbor sabora sa doma}inima slave Draganom i Sre}kom Karna i ocem Aleksandrom

Folklorna grupa Ravna Gora

Kud Izvor

Vo na ra`wu i majstor Lazo

Slavski kola~

FA Krug

Jumping castle

Santorini - ostrvo plavo-belih kontrasta

^uvena crkva simbol je ne samo malog Santorinija, ve} i Gr~ke, uop{te. Turisti je nepogre{ivo odmah prepoznaju, i ispred we se naj~e{}e formira red onih koji `ele da se slikaju

Sto trideset nauti~kih miqa ju`no od Atine nalazi se Santorini, osim malenog Amalfija, najju`nije ostrvo Kikladskog arhipelaga. Ovo ~udesno ostrvo u obliku polumeseca, divqe lepote, prepuno kontrasta i gotovo bez vode karakteri{u slojevi crnih i crvenih vulkanskih stena sa zapadne strane (bli`e grotlu vulkana) i pitomije obale s pla`ama crvenog i crnog peska i {qunka, na istoku. S obzirom na to da du`ina ostrva iznosi oko dvadeset pet kilometara, a {irina izme|u dva i {est, mogu}e je obi}i ga i tokom jednog jedinog dana.

Izreka me{tana Santorinija je „Seismos!” (zemqotres), u prenosnom smislu: „U zemqotresu je spasewe!”. Ona predstavqa nadu u boqe sutra, koje dolazi samo posle velike nevoqe kao {to je zemqotres ili erupcija vulkana. I zaista, da ostrvo nije nastalo kao posledica prirodne katastrofe, te{ko da bi mnogi za wega ~uli. Mi bismo rekli: Posle ki{e izlazi Sunce! U 18. veku, ostrvo su osvojili Mle~ani koji su mu prvi put dali wegov dana{wi, italijanski naziv po Svetoj Ireni (Santa Irini). Na gr~kom, ostrvo nosi naziv Fira.

VELIKI KRUZERI ZAUSTAVQENI

Do Santorinija mo`e se sti}i letovima iz Atine, trajektom iz Pireja, hidrogliserom s Krita ili drugog ve}eg gr~kog ostrva. Brodovi na Santorini pristaju u malu luku Atinio, nekoliko kilometara ju`no od prestonice, Fire. Veliki kruzeri imaju pote{ko}a da se ukotve u luku, ne zbog strmine uz koju pristaju, ve} zbog ~iwenice da s te strane, zbog kaldere –erozije koju je pre oko ~etiri hiqade godina stvorila erupcija vulkana, dubina mora se`e do skoro 400 metara, {to je nedovoqno za du`inu prose~nog lanca sidra. Francuski putopisac koji je u 19. veku nacrtao mapu Santorinija, ozna~io je taj deo kao „more bez dna”.

Kada se pribli`ite Santoriniju i prvi put ugledate vulkansku stenu u slojevima crno-crvenih nijansi, razume}ete zbog ~ega toliki turisti `ele da vide dramati~ni pejza` ostrva ise~enog u sredini. A na vrhu stene, na nekoliko mesta prosute su bele kockice, lavirint mediteranskih ku}ica od kojih je preko dve tre}ine danas u slu`bi turizma. Par~i}i efektnog vulkanskog kamewa na mno{tvo na~ina ubacuju se kao dekoracija u zidove ku}a, bele i plave kupole crkava, restorane i kafi}e. U prodavnicama nakita, crni obluci prodaju se kao privesci na ogrlicama i ~ine tipi~ne suvenire ostrva.

Pre pet hiqada godina, prvi stanovnici Santorinija – Minojci svoje malo ostrvo s dva mawa i jednim velikim grotlom vulkana nazivali su Strongyle, {to zna~i „okruglo”. Me|utim, posle velike erupcije u 15. veku pre nove ere „nestala” je polovina ostrva koje je prvobitno bilo kru`nog oblika. Ostatak Santorinija –„ise~ak” koji posle erupcije nije uronio u more – dobio je oblik polumeseca. Preko puta nalazi se ostatak nekada{weg grotla vulkana, ostrvce Nea Kameni do kojeg se sti`e ~amcem. U poseti grotlu mo`da }ete osetiti neprijatan miris sumpora ili videti vulkansku aktivnost u delovima mora oko vulkana `uto-zelene boje.

Neki nau~nici tvrde da je anti~ka erupcija vulkana bila toliko jaka da se mogla ~uti do severne Evrope i da je stvorila cunami visine 250 metara, brzine oko 350 kilometara na ~as. Zbog neverovatnih pri~a, za Santorini neki i danas smatraju da je ostrvo iz pri~a o ~uvenoj potonuloj Atlantidi. Posledwa velika erupcija dogodila se 1956, kada je nakon zemqotresa gust dim kuqao iz grotla vulkana. Zemqotres je o{tetio ku}e ovog zaboravqenog, siroma{nog ostrva koje je ostalo po strani sve do sedamdesetih godina pro{log veka, kada je do`ivelo planetarnu popularnost.

Arheolo{ko nalazi{te Akrotiri nalazi se na ju`nom delu ostrva i jedan je od najzna~ajnijih gradova minojske civilizacije, jedini na Santoriniju. Vekovima pre dolaska Grka, Minojci su na ovim prostorima gradili dvospratne i trospratne ku}e, pravili maslinovo uqe, sadili p{enicu, brali {afran, gajili ovce i ribarili. Ovaj stari narod s odli~nim smislom za boje dekorisao je zidove svojih ku}a freskama, koje s puno `ivosti opisuju svakodnevni `ivot wenih stanovnika od pre oko 3.500 godina (ribar, skupqa~i {afrana, prole}e, antilopa, bogiwa koja sedi, deca bokseri, flotila).

BELE JEDNOSTAVNE KU]E

Glavni grad Santorinija je Fira, sme{ten na strmini oko 300 metara iznad mora. Re~ poti~e od izraza „pyros” {to zna~i „crveno” ili „plameno”. Osim putem, do wega se od obale mo`e sti}i i `i~arom, ili pewu}i se uz 560 stepenika. Ono po ~emu je ovaj gradi} najpoznatiji jeste nestvarna belina wegovih jednostavnih ku}a i arhitektura crkava – belo-plavih, pravoslavnih ili onih s okerastim detaqima, katoli~kih, koje su podignute u doba mleta~ke vladavine.

ROMANTI^NA IJA

Na severu ostrva, dvanaest kilometara od Fire, nalazi se naj~uveniji i romanti~ni gradi} Ija, prepun tradicionalnih, belih ku}a, skafti, ali i zanimqivih, arhitektonski druga~ijih venecijanskih ku}a, u pastelnim bojama. Na samom rtu nalaze se ostaci stare tvr|ave i tri bele vetrewa~e, danas pretvorene u hotelske sobe.

Ija je elegantna, mondenska verzija Fire, u kojoj se nalazi i ~uvena plavo-bela crkva, simbol ne samo Santorinija, ve} i Gr~ke, uop{te. Turisti je nepogre{ivo odmah prepoznaju, i ispred we se naj~e{}e formira red onih koji `ele da se slikaju. U smiraj dana, veliki broj turista ispuni uli~ice oko zidina tvr|ave u Iji, na mestu odakle se posmatra jedan od najromanti~nijih zalazaka sunca na svetu. NO]NO VINO I BELI PATLIXAN Vulkanska lava koja je prekrila ostrvo u~inila je da zemqi{te na ovom golom ostrvu postane izuzetno plodno, pa su na wemu po~ele da rastu neobi~ne varijacije vo}a i povr}a. Santorini obiluje vinogradima, ~uveno je nihteri (Nychteri) ili „no}no vino”, ali }ete vinovu lozu te{ko prepoznati. Sli~no drugim vinogradima vulkanskog porekla, i ova je u obli~ju omaweg `buna visine oko trideset centimetara. Tu su i zasadi minijaturnog paradajza, krastavaca, belih lubenica (unutra su bele boje) i potpuno belih patlixana. Lokalno jelo pravi se od fave, vrste pasuqa nalik so~ivu.

PREDAKA: Ove mudre srpske poslovice bodu ta~no u metu

Kada se na|emo na nekom raskr{}u ili dilemi, sve {to treba jeste da poslu{amo mudre re~i na{ih predaka, a wih }emo na}i u ovim poslovicama koje zlata vrede

Srbi su jedan od najmudrijih naroda, a dokaz za to su mnogobrojne poslovice koje na{ narod ima na pretek. Ovo su neke od najlep{ih:

\

l \e brat brata ne voli, tu nema sre}e.

l \e dosta ruka pregne, radwa je brzo zavr{ena

l \e je sre}a, tu je i nesre}a.

l \e nije `ene, tu nije ni ku}e.

l \e nije ma~ke, tu mi{evi kolo vode.

l \e }e kru{ka no pod kru{ku.

El Ekser dr`i potkov, potkov kowa, kow junaka, junak grad, a grad zemqu.

l E, xaba ga, vala, bilo!

l Eto mene, eto vas, eto vama rat sa Turcima.

@

l @alost i radost se poznaju ~oveku po licu.

l @eniti se mlad – prerano je, a star – prekasno je.

l @ensko je oru`je jezik.

l @iv bio, sre}an bio, kud god hodio!

l @ivi ko riba na suvom.

l @iv mi i zdrav bio!

l @eni je najsla|i zalogaj –mu{ko srce.

l @enska lepota je weno oru`je.

l @ive ko pas i ma~ka.

Z

l Za zlato r|a ne prijawa.

l Zaklela se zemqa raju da se svake tajne znaju.

"U [KOLU ME VODE, TAMO ]E ME TU]I"!

Roditeqi zgro`eni ~itaju pesmu, a niko nema pojma {ta se krije iza we!

Shodno brigama |aka prvaka, pesnik Branko ]opi}, kako je samo on umeo, opisao je muku prva~i}a, a wegova stara pesma nai{la je na burne reakcije savremenih roditeqa, koji nisu ba{ imali re~i hvale za wegov rad, ali im ne zameramo, jer retko ko od wih je i shvatio da je u pitawu de~ja pesma.

PESMA BRANKA

]OPI]A GLASI:

Zbogom, bako, mili rode, u {kolu me jutros vode, Tamo }e me vazdan tu}i, `iv ti ne}u do}i ku}i. Zbogom jagwe sviloruno, ~oban ti je poginuo.

Zbogom, kravo, mlije~na spravo, odnio je {alu |avo, pozdravi mi drago tele, poginu}u danas, vele, posledwe ti {aqem zbogom, osveti me tvrdim rogom. Zbogom, kowu ritaju}i, nastrada}u ~itaju}i, unaprijed mi du{a zebe, vi{e jahat ne}u tebe, daj pomozi stradalniku, bje`a}emo ~ak u Liku.

- Mnogo je uzburkano... Ne}e deca voleti {kolu.

- Na{ta ovo li~i pobogu qudi. Ali vidno je da to pi{e neko od odraslih. Svaka ~ast doma}ine mnogo si lepo sastavio detetu pesmicu. Samo jo{ da si dodao opelo i bilo bi kompletno. Sramota {ta demonstrira te svojoj deci.

- Ovo je stra{no. Kao da ide u rat i kao da nikada ne}e da se vrati. Sa~uvaj Bo`e, ovako ne{to jo{ pro~itala ni ~ula nisam.

l Zima ujeda bez zuba

l Zlo brzo do|e, a polako pro|e.

l Zlo je ko ne zna a u~iti se ne da.

l Zavadio bi dva oka u glavi.

I

l Ispod Mire sto |avola vire.

l Isteruje mak na konac.

l Istina uvek najvi{e boli.

l Iver ne pada daleko od klade.

l Iz prazne ku}e i mi{evi be`e.

l Inat je zao zanat.

l I zid ima u{i, i plot ima o~i.

J

l Jednog gleda dvojica se nadaju.

l Jeftina roba prazni kasu.

l Jezik kosti nema, ali kosti lomi.

l Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.

l Jezik je vi{e glava poseko nego sabqa.

l Jabuka koja dockan sazri dugo stoji.

K

l Kad mator pas laje, vaqa videti {ta je.

l Kad mi ne mo`e{ pomo}i, nemoj mi odmagati

l Kad najvi{e grmi, najmawe ki{e pada.

l Kad se slo`e i slabi su jaki.

l Kad ~ovek tone i za vrelo gvo`|e se hvata.

l Ko brzo sudi, brzo se i kaje.

l Ko peva, zlo ne misli.

l Ko se ne mu~i u mladosti, kuku mu u starosti.

l Ko ~eka i do~eka.

l Ko la`e za tebe, laga}e i protiv tebe.

l Ko ne ~uva tu|e, ne}e imati ni svoje.

l Ko pita ne skita.

l Ko `eli da peva, uvek }e na}i pesmu.

Upravo ovi stihovi nai{li su na osudu roditeqa koji su vidno uznemireni ostavqali komentare poput:

SARA

- Kako nije Slavice, ovo je ~ista filosofija.Sad se vidi da su nam ovakve {kole isprale mozak a da smo sve normalno `ivotno i prirodno zaboravili. Pesma je divna, pravi manifest i odbrana normalnosti...

- Malo sarkazma i pesni~ke

KOPECKI BAJI]: Djeca od pijeska

Te ve~eri, to~no devet mjeseci prije nego {to je ro|ena, pri~ali smo o smrti.

„Ne znam za{to qudi prave toliku dramu oko spontanih poba~aja“, rekao je dok je prao su|e.

„U`asno su ~esti. ^ini mi se da je skoro svaka `ena bar jednom to pro{la. Nije da poslije toga ne mogu opet zatrudweti.“

„Neke `ene ne mogu“, rekla sam. Stavio je veliki lonac u perilicu, onaj kojeg ja uvijek perem ru~no. Ali nisam ni{ta rekla.

„Svejedno, mora da je puno gore jednom kad se dijete rodi. Nakon {to si ga vidio, dr`ao u rukama ― vi{e nije samo ideja. Mislim da je smrt djeteta ne{to najgore {to ti se mo`e dogoditi“, rekao je. Mogla sam re}i da za `ene to nikad nije samo ideja, jer djeca rastu u na{im tijelima. Osje}amo kada su budna, kada spavaju, kada se raste`u. Udarac laktom u rebra veoma je stvaran.

Ali tada nisam znala ni{ta od toga, pa nisam ni{ta ni rekla, ve} mu pomogla oko su|a. Rodila se to~no na termin. Najgore od svega bilo je {to je izgledala savr{eno, kao bebe iz reklama, kao lutke s kojima sam se neko} igrala: usne

vrcavosti. Preterali ste sa komentarima, kao da ste ba{ svi obo`avali {kolu

Podsetimo, Branko ]opi} je mnogo pisao za decu, a kad izgovorite wegovo ime, svako dete koje je pro~italo makar jednu lektiru, pomisli}e na Nikolicu s prikolicom i druge orlove koji rano lete. Jer, sve i ako ste druge lektire izbegavali, „Orlove” ste sigurno pro~itali. Mo`da niste znali, ali, Branko je bio i u~iteq. [kolu je zavr{io u Bawa Luci, a radni vek proveo u Beogradu.

Danas se se}amo kako je on do`iveo polazak u {kolu, kroz pesmicu, duhovitu kao i sva wegova dela.

su joj bile poput latica cvije}a, a lice uokvireno tamnim kovr~ama. Ali tu je bio kraj wenom skladu. Ne{to unutar wenog srca bilo je slomqeno. Kad su nam to rekli, sjetila sam se pokvarenog sata kojeg sam zadr`ala samo zato jer sam mislila da je lijep.

Smrt nije najgora. Najgore je i{~ekivawe. Ro|ena je sa preokrenutim pje{~anim satom u prsima, i uskoro je weno vrijeme isteklo. Svi satovi zauvijek su se zaustavili.

Odlu~ili smo opet poku{ati. Ali mogli smo imati samo djecu od pijeska, onu ~ija srca iscure prije nego {to ih stignu slomiti.

Jedne ve~eri, u na{oj ku}i buknuo je po`ar. Pahuqice pepela i pra{ine letjele su posvuda, sve dok me nisu potpuno prekrile. „Moja djeca!“, dahnula sam i zagrlila ih dok su plesali po mojoj ko`i. I ja sam postala `ena od pijeska.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Javni servis tek u 20. minutu Dnevnika izvestio

o ekolo{kom skupu

Protest udru`ewa "Eko stra`a" pod nazivom “Sigurnost je u brojevima” odr`an je ispred zgrade RTS-a sa ciqem da se pru`i podr{ka aktivistima, koji su bili privedeni ili maltretirani zbog svog u~e{}a na ekolo{kim protestima. Aktivisti su govorili o represiji koja je nad wima vr{ena prethodnih meseci, a okupqeni su na kraju protesta "osvetlili medijsku sliku Srbije".

RTS IZVESTIO

O PROTESTIMA

Javni servis izvestio je o protestima ispred svog sedi{ta u dvadesetom minutu Dnevnika. GRA\ANI OSVETLILI RTS

Aktivisti i gra|ani upalili su svetla na svojim telefonima nakon {to je RTS ugasio svetla u zgradi.

"Ovako izgleda medijska slika Srbije - mrak. A vi ste svetlo. Preko va{ih dru{tvenih naloga, porodica i prijateqa prene}ete poruku u svet. Mo`emo mi i bez RTS-a, ali ho}emo da do|emo do onih gra|ana kojima su isprali mozak i ubedili ih da smo mi neprijateqi", rekao je Simi{i} i poru~io da "mora da nas bude vi{e".

MATKOVI]: OVAJ GLAS ]E SE ^UTI DALEKO VAN RTS-A

"Pre dve nedeqe su krenule pretwe aktivistima, nau~nicima, gra|anima Srbije, ovo je sve na{a Vlada gledala pasivno. Ovo je Rio Tinto gledao, }utali su kao zaliveni. Da li je to normalno", upitao je Aleksandar Matkovi} sa Instituta ekonomskih nauka.

On je naveo i da vlast poku{ava da uspostavi diktaturu u ime stranog kapitala i korporacija.

"Doma}i izdajnici su upleli u to strane slu`be, policiju, slu`be bezbednosti. Ova va{a dr`ava vama vi{e ne daje bezbednost i vi{e nas ne {titi. Mirno je gledala kako nas batiwaju, hapse, upadaju u domove trudnicama. Beograde, vi ste glas prave Srbije koja je ustala, i ovaj glas }e se ~uti daleko van RTS-a, Evropa }e vas izvestiti", istakao je Matkovi}.

"PREDSEDNI^E, GDE JE

38.000 POTPISA

ZA ZABRANU ISKOPAVAWA"

Aktivista iz Vrawa Dragan Anti} naveo je da ga krivi~ne prijave policije nisu upla{ile, te da su mu na mitingu SNS u Vrawu polomili transparente protiv Rio Tinta, kao i telefon, te da

KRIZA NA KIM:

niko za to nije odgovarao. "U Vrawu sam sakupio 1079 potpisa za zabranu iskopavawa litijuma i bora. Pitam vas predsedni~e, gde su potpisi? Gde je 38.000 potpisa i za{to ste prekr{ili Ustav ne stavqaju}i to na dnevni red u Skup{tini", upitao je Anti}.

"SVAKO ]UTAWE NA OVU

REPRESIJU JE

SAU^ESNI[TVO U WOJ"

Zorana Crnojevi} je rekla da je ovo {to nam se sada de{ava "sasvim novi nivo neskrivewe zloupotrebe dr`avnih mehaniza-

U dogovoru sa Beogradom, Kurti je dobio tablice, brojila, pale su Gazivode, srpske banke, Srbi su napustili institucije pod naredbom Vu~i}a…

Predsednica Evropskog pokreta Srba s KiM Rada Trajkovi} ocenila je da je kosovski premijer Aqbin Kurti od kada je do{ao na vlast radio na suverenitetu Kosova na {tetu Srba i srpske dr`ave, a sada je po~eo da radi na ru{ewu suvereniteta me|unarodne za-

wegovu izjavu da }e raditi na suverenitu Kosova, i on je to i po~eo da radi, tako {to je polako kroz incidente, ali i u dogovoru sa Beogradom, odlazile su tablice, odlazila su brojila, palo je jezero Gazivode, oti{ao je Vala~, sami su Srbi napustili institucije i to je nekako omogu}avalo

Zapomagao je i pretio predsednik Aleksandar Vu~i} "ne dam Gazivode", ~ak je i sopstvenu smenu obe}avao zbog jezera koje se jednom tre}inom nalazi na teritoriji centralne Srbije, a dve tre}ine na severu Kosova i od velikog je zna~aja za energetski sistem. Gazivode i ceo energetski sistem, ipak, predao je Kurtiju...

jednice. Prema wenim re~ima, bezbednost KiM je par ekselans pitawe NATO, a tu je, kako ka`e, najva`nija Amerika.

"On je po~eo da ignori{e i da svoj suverenitet realizuje i u odnosu na Ameriku, u smislu - '{ta imam ja da slu{am va{e predloge ili da se konsultujem s vama o daqim koracima'", navodi Trajkovi}.

„Kurti, kada je do{ao za premijera i wegova partijska organizacija, oni su prihvatili

da on taj suverenitet realizuje na {tetu Srba i srpske dr`ave“, poru~ila je Trajkovi} u Novom danu na TV N1.

Isti~e da se Kosovo nalazi u specifi~noj poziciji, i d aje Kurti rade}i na suverenitetu, koji je podrazumevao osloba|awe od srpskih institucija i ote`avawe `ivota Srbija, „on je fakti~ki radio i na ru{ewu Ahtisarijevog plana, on je u{ao u projekat ru{ewa ustavnog ure|ewa Kosova“. „E, on je sada daleko oti{ao

u fazi ru{ewa Ahtisarijevog plana, a sada agresivno ide u ru{ewe bezbednosnog par ekselans pitawa koje je u vlasni{tvu NATO.

Smatra da me|unarodna zajednica tu ima percepciju da je ovo vrlo ozbiqan problem, „ne bi u ovo vreme do{ao prvi ~ovek CIA“.

„Kurti je direktno u{ao u sukob sa NATO, vodi Kosovo u izolaciju, Amerika je uvela nivo sankcija, i Evropa, Amerika nije uvela sankcije samo u komunikaciji sa Kosovskim bezbednosnim snagama, tu jo{ ima dobru komunikaciju“, navodi Trajkovi}.

Dodaje da se mo`da pripremaju i sankcije za ekstremni deo kosovske vlade, okupqen oko Kurtija i oko ministra policije.

„Preduze}e ne{to da obuzdaju policiju, jer Vlada Kosova koristi policiju u ru{ewu ustavnog poretka Kosova“, isti~e.

Upitana da li }e posle upada u privremene op{tinske organe Srba, policija Kosova upasti i u obrazovne i zdravstvene institucije, ona ocewuje da bi to bila velika dehumanizacija.

Podse}a da trenutno na Kosovu imaju trostruko uve}ane grani~ne kontrole Kfora prema centralnoj Srbiji.

„Imamo ozbiqnu bezbednosnu situaciju, s rizikom da pre|e u regionalni sukob, stoga, smatra, me|unarodna organizacija ne}e dozvoliti da Kurti eskalira situaciju.

ma i resursa za progone neistomi{qenika". "Pod maskom neke objave na dru{tvenim mre`ama, koju koriste kao izgovor, oni vr{e li~ne obra~une i upadaju qudima sa svojih spiskova u ku}e, uznemiravaju ih i oduzimaju li~nu imovinu. Mi nemamo vi{e luksuz sujete, podele, samostalnog delovawa - ovo je pitawe pre`ivqavawa za sve nas. Svako }utawe na ovu represiju je sau~esni{tvo u woj. Voda, vazduh i zemqa je tema koja je ve}a od pojedinca, interesa i ideologija i tema koja je probudila

qude koji nikada ranije nisu bili na protestima, u svim gradovima", navela je Crnojevi} i dodala da su "umesto straha uspeli da nas sve pove`u".

"U POSLEDWA DVA MESECA PRIVEDENO ^AK 60 AKTIVISTA"

Nina Ciganovi} navela je da je represija prema aktivistima sve ve}a i gora.

"Ta~an broj privo|enih aktivista ~ak i ne znamo, procene idu do 60 privedenih aktivista u samo posledwih dva meseca", navela je aktivistkiwa.

Srbija {aqe MiG-ove 29 Ukrajini po dogovoru sa Francuskom,

tvrdi ruska politi~arka

Sporazum Francuske i Srbije o nabavci 12 novih vi{enamenskih borbenih aviona "rafala" za 2.7 milijardi evra sadr`i klauzulu o transferu srpskih lovaca MiG-29 Francuskoj, nakon ~ega }e oni biti poslati u Ukrajinu, tvrdi biv{a zamenica predsednika Dume, doweg doma ruskog parlamenta.

„Lovci }e biti predani Francuzima u decembru. O~igledno je da }e ti avioni potom i}i u Ukrajinu. Navodno je Moskva ve} obave{tena o ovoj ta~ki dogovora“, napisala je na Telegramu Elena Vladimirovna Panina.

Srbija ima 14 lovaca MiG-29 u aktivnoj slu`bi, a Panina tvrdi kako se sprema transfer 36 aviona. Nije poznato koliko neaktivnih aviona MiG-29 Srbija ima u skladi{tima. „Malo je verovatno da Beograd ima dozvolu ruskih vlasti za ovu akciju“, utvrdila je Panina.

„Sertifikat krajweg korisnika u transakcijama oru`ja trebalo bi da bude dopu{ten, a ne temeqen na obave{tewima. Me|utim, praksa pokazuje da nema smisla oslawati se na pravne norme u trgovini oru`jem u Rusiji. Ako Zapadu to treba, odmah }e biti prega`ene“, nastavila je.

„Ovo nije prvi put da je Kijevu isporu~eno srpsko oru`je. Ukrajina je preko posrednika dobila municiju od Srbije u vrednosti od 800 miliona evra. Postavqa se pitawe kome od „bra}e“ Rusija mo`e prodati svoje oru`je bez rizika da }e kasnije pucati na nas“, rekla je ruska politi~arka.

Informacije o mogu}em transferu srpskih aviona Ukrajini dolaze u vreme odr`avawa 19. Bledskog strate{kog foruma u Sloveniji, na kojem u~estvuje i srpski premijer Milo{ Vu~evi}.

„Ukrajinci su slovenska bra}a Srbima, a Beograd je u Ujediwenim nacijama glasao za sve rezolucije na temu ukrajinskog teritorijalnog integriteta i suvereniteta“, rekao je premijer Srbije.

On je na panelu na Bledskom strate{kom forumu branio odluku Beograda da ne uvede sankcije Rusiji iako integracija u Evropsku uniju podrazumeva uskla|ivawe sa spoqnom i sigurnosnom politikom tog saveza. Srbija je jedina zemqa kandidat koja to jo{ nije u~inila. Vu~evi} je rekao da Srbija po{tuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i dodao da Beograd ne krije ni{ta vezano uz odnose s Kinom i Rusijom.

U Srbiji po~ela nova {kolska godina

U vi{e od 1.700 osnovnih i sredwih {kola u Srbiji, je po~ela nova {kolska godina. U {kolske klupe ulazi oko 538.000 osnovaca i oko 240.000 sredwo{kolaca, a prvi put i oko 64.000 prvaka. Ministarka prosvete Slavica \uki} Dejanovi} izjavila je da je sve spremno za po~etak {kolske godine i da je ciq da se u {kolama jo{ vi{e neguju dijalog, razumevawe razli~itosti i empatija.

„Ove godine tako|e sugeri{emo da prvi radni dani po~nu dijalogom izme|u nastavnika i u~enika o tome kako je protekao raspust, a ne ba{ odmah proverom znawa. Da se tek onda krene po programima koje smo usvojili i koje }emo ~itave godine evaluirati“, rekla je \uki} Dejanovi}. Ona je najavila da }e se u ovoj {kolskoj godini kroz novi informacioni sistem Zdravitas pratiti motorne aktivnosti |aka od tre}eg razreda do kraja sredwe {kole, kako bi se na vreme uo~ile i otklawale eventualne, kako je rekla, nepravilnosti kod dece. Ove godine, dodala je, planirano je da se u~enicima podi`e nivo znawa kroz multisektorske pristupe i me|upredmetne aktivnosti iz oblasti mentalnog zdravqa i reproduktivnog zdravqa.

\uki} Dejanovi} je najavila da }e ova {kolska godina pre svega biti obele`ena primenom novih zakonskih i podzakonskih akata koje su mewali pro{le godine, nakon, kako je rekla, „tragedije koju smo imali u Ribnikaru“.

„Prva novina je da }e u~enici prvog razreda biti u mawem broju u odeqewu, bi}e ih 28, {to daje mogu}nost nastavnicima da na jedan individualni na~in pri|u ve}em broju dece“, istakla je \uki} Dejanovi}. Ona je navela da }e druga bitna izmena biti vezana za nove oblike pra}ewa zdravqa i razvoja dece. „Kroz platformu Zdravitas, od tre}eg razreda do zavr{etka sredwe, prati}emo motorni razvoj sa uticajem na kogniciju emocije i ostale komponente li~nosti dece“, objasnila je ona. Ministarka je rekla da }e u~enici i stu-

denti mo}i da dobiju stipendije i kredite zahvaquju}i aplikaciji na platformi koja }e biti instalirana i na ~emu se ve} radi ove godine. Tako|e, u~enici prvih i drugih razreda po prvi put dobi}e nacionalne ~itanke za prvi i drugi razred u kojima }e elementi tradicije na{e kwi`evnosti, istorije, kulture, umetnosti na jedan slikovit na~in biti prikazani deci tog uzrasta u skladu sa programom i po prvi put }e se, kako je rekla, sresti sa kwigom za koju „pretpostavqamo da }e biti wihova omiqena do kraja `ivota“.

„Ono {to je va`no, nastavi}emo saradwu sa Ministarstvom unutra{wih poslova i na{ projekat ‘Zajedno i bezbedno kroz detiwstvo’ produbi}emo“, kazala je ona i dodala da }e ove godine mewati normativu zato {to na inicijativu odre|enih subjekata, pre svega sindikata, udru`ewa za{titnika gra|ana ima potrebe da se i daqe popravqa kvalitet zakona osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. \uki} Dejanovi} je svim u~enicima po`elela da wihovi ciqevi budu takvi da kada se realizuju, da wihovi roditeqi i nastavnici budu ponosni, Navela je da na{a dr`ava bele`i uspehe zbog onoga {to }e wihova postignu}a u budu}nosti biti takva da nam, kako je rekla, budu siguran oslonac za budu}nost. „Najlep{e je |a~ko doba, ali nije ni lako. I moramo priznati da izazovi koje }e imati deca su takvi da iziskuju prosto ogromno razumevawe nastavnika, zbog toga mi u ministarstvu i u vladi Srbije vodimo ra~una o podizawu digniteta i dostojanstva nastavnika zapravo koji su nosioci {kolskog `ivota i obrazovawa“, izjavila je ministarka. Direktorka Pete beogradske gimnazije Borka Popovi} po`elela je svim u~enicima puno uspomena koje}e pamtiti ceo `ivot. „Naravno da }e biti i u~ewa, napredovawa u svakom smislu, ali pre svega `elim svim u~enicima da se lepo dru`e, da se ose}aju sigurno u svim {kolama u na{oj zemqi. I eto, kre}emo u jednu novu avanturu“, istakla je ona.

Film “Heroji Halijarda” }e biti jedini srpski film koji }e se u krajem oktobra ili po~etkom novembra prikazati na centralnoj dr`avnoj kineskoj televiziji gde }e ga u jednom trenutku videti 300 miliona qudi, ekskluzivno je otkrio rediteq i glumac Rado{ Baji} nakon projekcije filma na Filmskim susretima u Ni{u. Ali to nije sve, film o najve}oj akciji spasavawa savezni~kih pilota iza neprijateqskih linija nastavqa da pomera granice i ru{i rekorde pa }e tako mo}i da ga vidi i veliki broj gledalaca na engleskom govornom podru~ju. - Posle 30 godina prvi i jedini srpski film koji }e imati distribuciju u Americi, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu je film “Heroji Halijarda” jer smo pre ~etiri meseca potpisali ekskluzivni ugovor sa ameri~kom distributerskom ku}om sa sedi{tem na Beverli Hilsu. Zna~i to je pre svega jedno ogromno priznawe svakako za na{u kulturu, na{u kinematografiju, za autorski tim, za moje kolege sjajne koji su igrali u “Halijardu”, ali moram re}i da je to jedna najve}a nagrada i za mene koji sam ovom projektu posvetio vi{e od pet godina – rekao je Rado{ Baji}, glumac, producent i scenarista. Baji} je rekao da je to {to }e film imati distribuciju u Americi, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, pre svega zna~ajno u afirmaciji srpske kulture, ali i Srbije kao dr`ave, na{ega naroda, tradicije, istorije, “pogotovo imaju}i u vidu tematiku kojom se bavi Halijard”.

ja moram da ka`em da ja stvarno nisam mogao da o~ekujem da }e se tako ne{to desiti. I vaqda Bog svevi{wi gleda i vidi, kada qudi ulo`e toliko truda i napora, i toliko borbe, i toliko izgarawa. Ja sam pet godina svog `ivota posvetio ovom projektu.

To je ogroman broj glumaca, to je… Vidite, na odjavnoj {pici Halijerda nalazi se 400 imena. To je mnogo, mnogo, mnogo posve}enosti i mnogo rada i svakako rezultat nije izostao – kazao je Baji}.

On je dodao da, kada je u pitawu wegov `ivot kao filmskog dela, sa dana{wim danom i projekcijom u Ni{u, „Halijard“ zatvara „neki krug“.

ras je veoma divan povod na Filmskim susretima i u ovom prelepom zdawu sa ovom izuzetnom publikom koja voli film, da “Halijard” na neki na~in zatvori taj krug – kazao je Rado{ Baji}.

^iwenicu da je Letwa pozornica na kojoj se odr`avaju projekcije na filmskom festivalu u NI{u bila skoro do kraja ispuwena, iako se film ve} dugo prikazivao u bioskopima, Baji} je prokomentarisao re~ima da to svedo~i o tome da qudi prepoznaju koliko je "znoja, truda, muke, inspiracije, nadahnu}a, `rtvovawa i posve}enosti" ulo`eno u ovakav projekt.

bio je u Australiji. Dobili smo nekoliko prvih nagrada, Gran pri na Festivalu ratnog filma u Tuli (Rusija, prim. aut.) – rekao je Baji}. Baji} je rekao i da je filmom `eleo da po{aqe poruku o neophodnosti pomirewa u srpskom narodu.

KINEZA!

a oko wegovog groba se nalaze i sre}u se zava|ena bra}a koje su mo`da dan, dva pre pucali jedan na drugog. I zna~i ja sam `eleo prakti~no da po{aqem jednu sna`nu poruku o neophodnosti pomirewa u srpskom narodu –objasnio je on.

Brojna ekipa filma "Heroji Halijarda", poklonila se publici nakon projekciji na Filmskim susretima u Ni{u.

- Hvala vam na ovim divnim aplauzima. Posle pet godina izgarawa borbe, velikih odricawa i posve}ivawa, vrlo smo sre}ni da smo u priliki da vam ve~eras prika`emo na{ film. Koristim priliku da izrazim veliku radost {to ovogodi{wi festival proti~e u jednoj izvanrednoj atmosferi, koju smo prepoznavali dalekih godina, kada je osnivan i `ivimo u uverewu i nadi da }e slede}i jubilarni 60. festival, koji je slede}e godine, apsolutno biti kruna jedinstvenih sve~anosti u slavu filma i u slavu gluma~ke umetnosti. Tako|e, poslao bih zapravo skrenuo pa`wu na osnovnu poruku na{eg filma, koju ste mogli da prepoznate u wegovom kraju. Srbiji, srpskom narodu, preko je potrebna sloga i jednom zauvek pomirewe. Kada sam pre vi{e od 50 godina prvi put osetio {ta su Filmski susreti u Ni{u, imao sam 14 godina i bio sam u masi obo`avalaca filma koji su se tiskali na trgu ispred "Ambsadora" na ~ijoj terasi, su bili i mahali zadivqenom narodu Ri~ard Barton i Elizabet Tejlor. Hvala vam svima, `elim vam zdravqe, radost i mir. @ivela Srbija! - poru~io je Baji} u kratkom obra}awu publici. Film Rado{a Baji}a o spa{avawu ameri~kih pilota kre}e na svetsku turneju:

- Veoma je veliki rezultat i

- Mi smo i po~eli snimawe avgusta 2021.godine. „Halijard” je pro{ao jedan onako ba{ rekao bih slavodobitni put od beogradske premijere preko distribucije u Srbiji i u zemqama regiona preko Amerike, ameri~kog kongresa, moskovskog filmskog festivala i evo, zna~i ve~e-

Film je prikazan i na brojnim festivalima gde je osvajao priznawa.

- Na{ film je bio na festivalu u Talinu (glavni grad Estonije, prim. aut.), to je festival "A" kategorije. Bio je na Moskovskom me|unarodnom festivalu, bio je na festivalu u ^ikagu,

- Na{ film se bavi jedinstvenom operacijom spa{avawa savezni~kih pilota u katarzi~nim godinama pri kraju Drugog svetskog rata. Ali je na{ film, pre svega, pri~a ne samo o toj akciji, nego i o nama samima. O pogubnim, i rekao bih i, kako da ka`em, tragi~nim srpskim podelama. O jednoj raspolu}enosti srpskog nacionalnog bi}a. I jedna od najva`nijih poruka koju sam kao autor `eleo da istaknem, onoga trenutka kada se na grobu najmla|eg brata, koji treba da produ`i vrstu, koji treba da bude nosilac jednog biolo{kog i civilizacijskog kontinuiteta jednog naroda, kada je on u grobu

Rado{ Baji} i ekipa filma "Heroji Halijarda" na Filmskim susretima u Ni{u

110

SARAJEVSKOG ATENTATA (4)

l Za{to "Mlada Bosna", gotovo ~itav vek, predstavqa jednu od onih istorijskih tema koje izazivaju opre~ne zakqu~ke

l Zbog ~ega evropska istorija XX veka, nestanak Dvojne monarhije, stvarawe i krah Jugoslavije, uti~u na promenu narativa o Sarajevskom atentatu

l Kako je pucaw na prestolonaslednika

Franca Ferdinanda postao mnogo vi{e od onoga {to su atentatori o~ekivali

l Za{to je osnovni politi~ki ciq Austrije bio da predstavi atentatore kao agente Kraqevine Srbije

Preuzeto iz Novosti - Autor: Milo{ Vojnovi}

Antijugoslovensko opredeqewe donosilo je i negativan stav prema Mladoj Bosni. Kada su stvarane Jugoslavije, 1918. i 1945. godine, Mladobosanci su dobili table i spomen obele`ja u Sarajevu. Kada su se Jugoslavije razbijale, tokom Drugog svetskog rata i tokom devedesetih godina XX veka, te iste table i spomenici su uni{tavani.

Bra}a Princip: Jovo, sedi prvi sleva, u sredini je Gavrilo, a pored Nikola Princip

1774. - U Filadelfiji je po~eo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 ameri~kih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, {to je bio uvod u Ameri~ki rat za nezavisnost u aprilu 1775.

1800. - Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvani~no dobila Maltu koja je postala va`na britanska baza na putu prema Indiji.

1899. - Umro je srpski dr`avnik i istori~ar Jovan Risti}, vo|a desnog krila Liberalne stranke, jedan od najzna~ajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspe{no je vodio pregovore s Turcima o osloba|awu srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer.

2014. - U Minsku je, uz posredovawe OEBS-a, potpisan Protokol o prekidu vatre na istoku Ukrajine, koji predvi|a "specijalni status" za regione koje kontroli{u separatisti i izbore u oblastima Dowecka i Luganska, upori{tima proruskih pobuwenika. ISTORIJOGRAFIJA JE

Tokom Drugog svetskog rata u Sarajevu usta{e su ubile Muhameda Mehmedba{i}a, a Nikola Princip, Gavrilov brat, zavr{io je u Jasenovcu, gde je i ubijen. Rodna ku}a Gavrila Principa spaqena je tokom Drugog svetskog rata, a spaqivawe se ponovilo i u posledwoj deceniji XX veka. Razli~ite politi~ke opcije su tako preko obra~unavawa sa Mladom Bosnom, ne vode}i ra~una o tome za {ta su se zapravo mladobosanci zalagali, obra~unavali sa Jugoslavijom. Tokom gra|anskog rata u Jugoslaviji, uz pomo} ~iwenice da je ve}ina ~lanova Mlade Bosne dolazila iz srpskih porodica, Mlada Bosna je obele`ena kao (veliko)srpska organizacija. Istori~arima nije mogu}e zabraniti da imaju simpatije prema istorijskim li~nostima ili zemqama. Jedan Indus, biograf Napoleona Bonaparte, sam je priznao da je Napoleona voleo jo{ od malih nogu jer je u`ivao u pri~ama u kojima je Napoleon pobe|ivao britansku armiju. Imati simpatije je jedno, ali tvrditi da je Austrougarska bila dr`ava koja je u se}awima svojih podanika stvarala sliku „velikih, {irokih, prostranih ulica....koje su se prostirale kao reke reda, koje su obuhvatale zemqe Monarhije sa kao papir belom rukom administracije“ i da je u Austrougarskoj bilo „izuzetno puno me|usobnog po{tovawa i tolerancije me|u etnoreligijskim grupama“ je vi{e od preterivawa. Ako je to zaista bio slu~aj, za{to je Hana

Arent pisala da je antisemitizam kao ideologija u godinama pre Prvog svetskog rata „dostigao najartikulisaniju formu u Austriji“?

Mlada Bosna izaziva opre~ne zakqu~ke razli~itih istra`iva~a. Na stranicama istog ~asopisa gde je Klark istakao da je Mlada Bosna predstavqala ogranak mra~ne ultranacionalisti~ke mre`e, Mark Mazover je istakao da Princip i wegovi prijateqi nisu bili nikakvi pijuni pod ne~ijom kontrolom. Austrougarska nije prikazivana samo kao multietni~ki raj, ve} je oslikavana kao trula i propala, kao zemqa koju je pregazio „istorijski razvoj“, kako se pisalo ~ak i kada je Dvojna monarhija i daqe postojala. I ovakva druga vrsta preterivawa je tako|e bila politi~ka motivisana, {to predstavqa zakqu~ak na koji `elimo da uka`emo. Pisawe Robert Vilijama Sitona Votsona predstavqa dobar primer. Votson, politi~ki anga`ovani novinar, podr`ao je 1918. godine stvarawe nezavisne Jugoslavije i ^ehoslova~ke, samim tim i uni{tavawe Austrougarske. Sli~no Tejloru, Votson je trvdio da je agresivna austrijska diploma-

tija izazvala me|u Srbima mr`wu prema Be~u. Wegov odnos prema izbijawu rata je tako|e veoma sli~an Tejlorovom.

Votson je pru`ao podr{ku nacionalnom principu u Isto~noj Evropi jer je verovao da je to sredstvo za sigurniju budu}nost.

Votsonova podr{ka stvarawu nacionalnih dr`ava i uni{tewu Austrougarske nije bila motivisana altruizmom i zabrinuto{}u za mir u Evropi. On je verovao da je Sredwa Evropa kojom dominira nema~ki element opasnost za balans snaga na kontinentu, tj. za britanske interese i za wega je kreirawe nacionalnih dr`ava na istoku bio najefektivniji na~in da se suprotstavi nema~kim ambicijama. Kako je pisao Votson, Sredwa Evropa je izazov za zapadne demokratije. Votson nije podr`avao raspad Austrougarske od samog starta. Bio je spreman da da {ansu Habzburzima sve dok se be~ka diplomatija nije u potpunosti priklonila spoqnoj politici carske Nema~ke. Mo`emo re}i i da je Votson bio spreman da Austrougarskoj da {ansu za pre`ivqavawe sve dok je postojawe Dvojne monarhije

EMIGRACIJA JEDINI SPAS

Kakav je bio polo`aj mawina u Austrougarskoj, „habzbur{kom raju, ako je polo`aj jedne od wih opisan ovim re~ima: „Jedina nada za Slovake koji su `eleli da izbegnu ma|arizaciju bila je emigracija“? Mo`da i nije potrebno napomenuti da je za Kristofera Klarka, Australijanca, profesora istorije na Univerzitetu Kembrix, Mlada Bosna nije bila ni{ta vi{e nego ogranak mra~ne ultranacionalisti~ke mre`e sa centrom u Beogradu.

imalo smisla iz perspektive britanskih interesa. Kada je Be~ pre{ao „crvenu liniju“ Votson je strastveno podr`avao stvarawe nacionalnih dr`ava na istoku Evrope. Ne iznena|uje da je i grupa okupqena oko Nove Evrope i Toma{a Masarika, sa kojom je Votson sara|ivao, tako|e videla svoje zalagawe kao borbu protiv ideje nema~ke Sredwe Evrope. Sarajevski atentat, izbijawe Prvog svetskog rata, uni{tewe Austrougarske i stvarawe Jugoslavije, predstavqaju doga|aje od izuzetnog istorijskog zna~aja. Pitawe ure|ewa prostora Sredwe Evrope zna~ajno je za geopoliti~are i politi~are. Kulturna pripadnost i identitet ovog prostora nisu od ni{ta maweg zna~aja. Said je zaista bio u pravu kada je napisao da nije isto pisati o [ekspiru i ekonomiji jedne aktuelne super sile. Istorijski zna~aj teme i wena te`ina, ~esto su ostavqali vidqivog traga na pisawe o Mladoj Bosni, atentatu i uzrocima rata. Ideje Kventina Skinera izgledaju kao vredna alatka za analizu istoriografije. Skiner u prvi plan isti~e i pitawe objektivnosti. Ako smo brojne kwige uglednih nau~nih radnika propustili kroz Skinerovo „sito“, kako mo`emo da tvrdimo da je ovaj tekst oslobo|en vremena u kome je nastao? Postavqa se i pitawe kako dokazati sebi, ne samo drugima, da Blokov „virus sada{wosti“ nije u blizini. Kwige o Mladoj Bosni, Sarajevskom atentatu i uzrocima i posledicama Prvog svetskog rata pokazuju da politici nije te{ko da prona|e put u istoriografska dela. Mo`emo re}i da je Fernan Brodel bio u pravu kada je rekao „istorija je dete svog vremena“.

l U slede}em broju: U Bosni i Hercegovini 1914. godine u kmetskom polo`aju 93.336 porodica

1939. - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima "Cash and Carry" (Plati pa nosi) i "Leand-Lesa Act", (Zakon o zajmu i najmu) pomagali oru`jem savezni~ke snage. Amerikanci su u{li u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale ameri~ku pomorsku bazu Perl Harbur.

1972. - Pripadnici palestinske teroristi~ke organizacije "Crni septembar" kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, u~esnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-~asovnoj pucwavi na aerodromu, poginula su i ~etvorica terorista i jedan zapadnonema~ki policajac.

1990. - Premijeri Severne i Ju`ne Koreje susreli su se u Seulu, na prvim zvani~nim razgovorima na visokom nivou izme|u dveju zemaqa podeqenih posle Korejskog rata 1953.

1995. - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifi~kom ostrvu Mururoa, {to je izazvalo osudu {irom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997. - U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je `ivot posvetila siroma{nim i bolesnim. Za svoj humanitarni rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka ro|ena u Skopqu, stupila je 1928. u dru`bu Majke Bo`ije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu dru`bu Sestre misionarke qubavi.

2005. - U padu aviona Boing 737-200 indone`anske aviokompanije Mandela na naseqeno podru~je na severu ostrva Sumatra poginulo je 149 osoba. Pad aviona pre`ivelo je 15 putnika.

2009. - Na Ohridskom jezeru je potonuo brod "Ilinden" na plovidbi do Svetog Nauma pri ~emu je poginulo 15 dr`avqana Bugarske od 57 turista i osobqa koliko se nalazilo na brodu.

Modernizovao je Srbiju - nisu mu to oprostili

Milan Obrenovi} prvi novovekovni kraq Srbije, ro|en je 22. avgusta 1854., pre 170 godina. Ako se za nekog srpskog vladara mo`e re}i da je potomstvo prema wemu bilo nezahvalno to je izvesno kraq Milan Obrenovi}.

Uprkos ~iwenici da je upravo kraq Milan sproveo presudnu modernizaciju, evropeizaciju zemqe, preobra`ajem brojnih dr`avnih institucija po tada najmodernijim standardima, potowa publicistika pa delom i istoriografija prikazivala ga je neretko u nepovoqnom svetlu. Istina, dobri istoriografi kao Slobodan Jovanovi}, vrednovali su wegovu istorijsku ulogu, pa i wega kao li~nost, neuporedivo odgovornije i po{tenije. Ro|en je u Moldaviji, u mestu Mara{e{ti. Bio je unuk Jevrema Obrenovi}a, brata kwaza Milo{a. Majka Elena Marija bila je k}erka moldavskog veleposednika Konstantina Katarxija. Sticajem okolonosti Milanovi roditeqi Milo{ i Elena nisu dugo `iveli zajedno. Milan je bez oca ostao kao {estogodi{wak. Majka je nadaqe vodila mondenski `ivot visoke aristokratije pa je brigu o Milanu preuzeo knez Mihailo Obrenovi}, tada vladar Srbije. On ga je uputio na {kolovawe u Francusku odakle je vra}en posle Top~iderske tragedije, kako se onda govorilo, odnosno pogibije kwaza Mihaila 1868. godine.

Mihailo je ubijen tokom {etwe Ko{utwakom koji je tada bio privatno, ogra|eno, lovi{te Obrenovi}a. Pozadina zavere nije rasvetqena iako su neposredni izvr{ioci brzo pohvatani i osu|eni. Po onda{wim zakonima novog vladara trebalo je da bira Velika narodna Skup{tina. Ispostavilo se me|utim da je beogradski garnizon izvikao Milana, tada ~etrnaestogodi{waka, za novog kwaza. Presudnu ulogu pritom je odigrao Milivoj Blaznavac, tada{wi ministar vojni, za kog se ina~e verovalo da je sin kwaza Milo{a. Skup{tina je zatim potvrdila wegovo pravo na kwa`evski presto 26. juna 1868.

Do ratova s Turskom 1876/1878, Milan se dr`ao rusofilske linije. Jo{ kao maloletan posetio je, oktobra 1871, ruskog cara Aleksandra II, u Livadiji, letwikovcu Romanova na Krimu. U rat 1876, u{ao je na zahtev Rusije, iako nespreman. Po{to

je me|utim Rusija Sanstefanskim mirom marta 1878, Bugarskoj namenila srpske etni~ke i istorijske teritorije, nastupilo je razo~arewe.

Berlinskim kongresom leta 1878, ta nepravda je ispravqena, najvi{e zalagawem slu`benog Be~a a i Londona. Srbiji je tada priznata puna suverenost, uz znatno teritorijalno pro{irewe. Prisajediwen je Ni{, Pirot, Dubo~ica dakle Leskovac, Toplica, Vrawe. Milan se otuda okre}e bli`oj saradwi sa Austrougarskom. Bila je to racionalna odluka koja }e Srbiji doneti decenije stabilnosti i postupnog napretka. Tako je sklopqen i sporazum 1881, poznat kao Tajna konvencija. Srpskim poqoprivrednim proizvodima je wome omogu}en povoqniji plasman na velikom tr`i{tu Dvojne monarhije. Godine 1882. Srbija je progla{ena za kraqevinu. Bio je to doga|aj ogromnog simboli~kog zna~aja. Sam Milan Obrenovi} u sve~anom obra}awu tim povodom, pomenuo je, izme|u ostalog, da je kraqevina jemstvo budu}nosti Srbije. U sklopu manifestacija vezanih za sve~ano progla{ewe kraq je tada posetio @i~u, negda{wu kako je nagla{avano krunidbenu crkvu i prvo sredi{te srpske arhiepiskopije, kao i Studenicu, gde su se nalazile mo{ti Stefana Prvoven~anog, prvog kraqa iz roda Nemawi}a. U @i~i su ina~e obavqana sve~ana miropomazawa srpskih vladara. Miropomazawe je sa duhovnog stanovi{ta va`nije od ~ina krunisawa. Sam Milan miropomazan je prethodno, kao knez, u be-

Popularnost wegovih mo{tiju ne smawuje se jo{ od sredweg veka.

Kako tvrdi zvani~na istorija, mo{ti srpskog kraqa Milutina su pred turskim ru{ila~kim besom, odmah posle Kosovske bitke, sklowene u selo Trep~a, a posle propasti srpske despotovine, zbog epidemije kuge, mitropolit Siluan odneo ih je 1460. u Bugarsku.

Danas su izlo`ene u Crkvi Svete nedeqe u Sofiji, koju niko ne zove tim imenom ve} Kraqeva crkva u Milutinovu ~ast.

- Kult svetog srpskog kraqa Milutina u Bugarskoj je izuzetno jak jo{ od 16. veka. U Kraqevoj crkvi svakodnevno se odr`ava slu`ba wemu posve}ena, a vernici neprestano dolaze da celivaju mo{ti, kojima se pripisuje ogromna mo}, u skladu s wegovom vladarskom veli~inom - ka`e istori~ar prof. dr Vladimir Stankovi}, autor prve savremene biografije kraqa Milutina i dodaje:

- Nejasno je za{to na{a dr`ava i crkva nikada nisu podnele zvani~an zahtev da se one vrate, kao ni mnoge druge relikvije opqa~kane tokom svetskih ratova (npr. za srpsku javnost gotovo nepoznati Minhenski psaltir)". S druge strane, popularnost mo{tiju kraqa Milutina u Bugarskoj ne smawuje se od sredweg veka, a slave ga i drugi slovenski narodi, u prvom redu Rusi.

ogradskoj Sabornoj crkvi, jula 1868. Wegov naslednik Aleksandar, kao i potowi vladari, miropomazan je u @i~i. Za period vladavine Milana Obrenovi} vezana je odlu~na evropeizacija Srbije. Niz u tom smislu neophodnih mera, odnosno zakonskih re{ewa donet je tada, ~esto nasuprot voqi svetine, odnosno opozicije. Tako je recimo izgradwa `eleznice, {to je tako|e bila me|unarodna obaveza Srbije, bila povod za nebrojene proteste i nerazumevawa. Standardizovana je nacionalna moneta, dinar, nasuprot negda{wem haosu na tom poqu kada se u Srbiji koristilo mno{tvo razli~itih nov~anih jedinica. Istovetna je bila situacija sa mernim sistemom. Nametnuto je obavezno osnovno obrazovawe, zdravstvene mere. Posebno je obavezno pelcovawe, vakcinisawe, bilo mestimi~no izvor panike.

S te{kom mukom kraq Milan nametnuo je i novo ustrojstvo vojske, sasvim po uzorima iz sredwe Evrope. Otpor obrazovawu moderne vojske, na demago{ki podsticaj tada{we Narodne radikalne stranke, doveo je do oru`anog otpora poznatog kao Timo~ka buna 1883, {to je ubrzo ugu{eno. Ve}inu osu|enih vladar je docnije pomilovao. Uvek vaqa nanovo naglasiti, upravo vojno ustrojstvo kraqa Milana dalo je sjajne rezultate u ratovima koje je Srbija vodila od 1912. do 1918. Balkanskim i Prvom svetskom.

Rat vo|en protiv Bugarske 1885, koji je Srbija izgubila, iako bez teritorijalnih

Bugarski istori~ari navode da je prvi zahtev za povra}aj mo{tiju kraqa Milutina iz Sofije u obnovqenu Pe}ku patrijar{iju podneo prvi ruski car Ivan Grozni. On je bio duboko vezan za srpsku tradiciju, jer ga je posle smrti roditeqa odgajila baka Ana Jak{i} (posle udaje Glinska) iz ~uvene srpske plemi}ke porodice. Kraq Milutin podigao je vi{e crkava i manastira u Srbiji nego svi Nemawi}i pre wega. Zna se da je podigao i obnovio 42 crkve u Srbiji, ali je gradio i hramove na Svetoj Gori, u Solunu, Carigradu, Sofiji, Jerusalimu. Vladao je od 1282. do 1321. godine. Smrt ga je zadesila u Nerodimqu, na Kosovu, odakle je prenet u manastir Bawska. U Srbiji se kult svetog kraqa Milutina odr`ava od 1324. a jo{ Stefan De~anski ga naziva svetiteqem. Rimokatoli~ka crkva je bila protiv kanonizacije kraqa Milutina.

Me|utim, ni Turci ni helenizovana Ohridska arhie-

gubitaka zahvaquju}i pomo}i Austrougarske, jedan je od razloga wegove nepopularnosti. Istina je me|utim da je kraq Milan tada reagovao zato {to je pripajawem Isto~ne Rumelije Bugarskoj naru{ena ravnote`a snaga kakvu je odredio Berlinski kongres. Kraq Milan osniva~ je i Srpske kraqevske akademije, izvorno Kraqevsko srpske, dana{we SANU. Novo reprezentativno zdawe dvora, dana{wa gradska ku}a, izgra|eno je po projektu arhitekte Bugarskog, po~ev od 1881, a dovr{eno je 1884. U wegovo vreme uobli~ena su nova znamewa Srbije, od Zakona o ordenima, kada je ustanovqen Orden belog orla, kao i Orden Svetog Save, pa do dr`avnog grba, koji je osmislio Stojan Novakovi}. Re~ je o dana{wem grbu Srbije.

Ustavno re{ewe iz 1888, po nepodeqenom mi{qewu, smatra se oli~ewem slobodoumqa. Onda{wi srpski zakoni o {tampi, zborovim i udru`ewima, prevazilazili su slobode uobi~ajene u tada{woj Evropi. Istina, ubrzo po dono{ewu novog ustava, kraq Milan je objavio abdikaciju, 1889. godine. I nadaqe se posve}eno bavio ustrojstvom vojske, pokaza}e se, vrlo upe{no.

Bio je te{ko razo~aran odlukom wegovog sina i naslednika Aleksandra da se o`eni Dragom Ma{in. Draga je istina bila izdanak ugledne obrenovi}evske ku}e Luwevica, bila je dvorska dama wegove majke kraqice Natalije, ali weno dovo|ewe na presto po onda{wim standardima bilo je nedopustivo. Tragi~na sudbina Aleksandra i Drage Obrenovi}, maja/juna 1903, ~ime je uga{ena dinastija Obrenovi}, bila je, pored drugog, pokazateq da je procena kraqa Milana bila vaqana. Ophrvan op{tim prilikama, najvi{e sinovqevim neodgovornim brakom, kraq Milan umire 29. januara/11. februara 1901, u Be~u. Imao je 47 godina. Uprkos op{toj predstavi, i decenijama potom ispredanim pri~ama, za sobom nije ostavio nikakve dugove. Sahrawen je u fru{kogorskom manastiru Kru{edol, pored knegiwe Qubice, dopu{tewem be~kog dvora, na ~ijoj se teritoriji Srem tada nalazio. Ma koliko neomiqen za `ivota kraq Milan Obrenovi} bio je i ostao pojam za vladara instituciju ~ija su brojna dela ostala trajno dobro wegovog naroda.

U katedrali Sveta Nedeqa, sme{tenoj u centru bugarske prestonice Sofije, od 1460.godine do danas ~uvaju se mo{ti Svetog Kraqa Milutina Nemawi}a

piskopija nisu dozvolili da se Milutin ~ak ni mrtav vrati u Srbiju, jer je bio suvi{e sna`an simbol nekada{we dr`avnosti, mo}i i samostalnosti. - Neobja{wiv je srpski zaborav prema vladaru koji je dr`avni~kom mudro{}u i vojnom ve{tinom stvorio od Srbije najve}u silu na Balkanskom poluostrvu. Uprkos neverovatnim stvarima koje je postigao, on je, kao i celo na{e sredwovekovqe gurnut u stranu. Mi se ne bavimo svojom istorijom, a tra`imo od drugih da je po{tuju - ka`e dr Stankovi} i dodaje:

"Arheolo{ka iskopavawa Milutinove monumentalne zadu`bine manastira Bawska traju decenijama, a jo{ nisu objavqeni rezultati! Niko ne zna {ta je na|eno u grobnoj crkvi najve}eg srpskog vladara. Mediji su pre nekoliko godina objavili da je bugarski Sinod odobrio vra}awe dela Milutinovih mo{tiju, a onda se za}utalo bez ikakvog obja{wewa".

Pqeskavica od 5,6 kilograma novi rekord leskova~ke

Ro{tiqijade

Na leskova~koj Ro{tiqijadi oboren je jo{ jedan rekord, napravqena je najve}a pqeskavica iz ruke te{ka ~ak 5,6 kilograma.

Najatraktivniji deo prate}eg programa leskova~ke Ro{tiqijade je priprema najve}ih pqeskavica na svetu. Peto~lana ekipa osmi put oborila je sopstveni rekord. Napravqena je pqeskavica od 86 kilograma i 400 grama ~iji je pre~nik pre pe~ewa bio 225 centimetara, a debqina tri i po centimetra.

U kategoriji pqeskavica iz ruke u~estvovala su dva takmi~ara, jedan takmi~ar iz publike, jedan ro{tiq majstor.Goran Miti}, ro{tiq majstor, ispekao je pqeskavicu od pet kilograma i 600 grama, ~ime je oborio prethodni rekord Ro{tiqijade u Leskovcu. Nenad Sokolovi} iz Leskovca, takmi~ar iz publike, ispekao je pqeskavicu od kilogram i 200 grama. Pro{le godine pobedni~ka pqeskavica te`ila je pet kilograma i 400 grama.

Francuski muzej poziva posetioce

da nagi do|u na izlo`bu o nudizmu

Muzej u Marseju omogu}io je svojim posetiocima da goli razgledaju izlo`bu umetni~kih dela posve}enih naturizmu, ali uz uslov da nose cipele.

Aktovi su glavna karakteristika najnovije postavke u Muzeju evropskih i mediteranskih civilizacija u Marseju, i to ne samo na zidovima, prenosi Gardijan. Muzej slavi svoju desetu godi{wicu izlo`bom koja istra`uje fenomen naturizma kroz vekove, a jedan od najzanimqivijih aspekata je mogu}nost da je posetite goli i to jednom mese~no, ali uz uslov da imate obu}u na sebi, navodi britanski list.

Ova nesvakida{wa praksa, organizovana u saradwi sa nudisti~kim organizacijama, u terminima van redovnog radnog vremena, omogu}ava ovim posetiocima da u potpunosti do`ive duh naturizma, koji se ne vezuje za seksualnost ve} za slobodu i prirodnost, saop{tili su organizatori.

Pod nazivom „Naturisti~ki rajevi“, izlo`ba nudi uvid u istoriju i evoluciju naturizma, posebno u Francuskoj, zemqi koja va`i za globalni centar ove prakse.

U sklopu izlo`be, koja traje do 9. decembra, posetioci imaju priliku da vide vi{e od 600 eksponata – od fotografija i filmova, do skulptura, kwiga i umetni~kih dela iz kolekcija {irom Francuske i [vajcarske.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ne poku{avajte da prona|ete pre~ice. Tako mo`ete da propustite va`ne trenutke kod ku}e i na poslu. Pristupite dodeqenim zadacima i re{ite ~ak i va`ne probleme bez `urbe i gu`ve. Na taj na~in mo`ete da smawite rizik za gre{ke i sa~uvate svoje unutra{we resurse. Pazite na tro{kove. Neko iz pro{losti kuca na va{a vrata, na vama je odluka. Zdravqe je dobro.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Dobro vreme za sprovo|ewe ideja. Zvezde ka`u da }e vam va{a kreativnost pomo}i da napredujete u poslu i inspiri{ete druge. Pametno usmerite svoju energiju i prijavite se za veliki projekat. Fokusirajte na dopunu snage i energije. U qubavi budite jasni i konkretni. Va{a duboka analiza mo`e da se shvati dvosmisleno. Vodite ra~una o ishrani, ~uvajte se prejedawa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Budite na oprezu. Mogu da vas isprovociraju na sukob. Budite mudri i poku{ajte da izgladite odnose. Provedite vreme za dru`ewe sa prijateqima, to }e vam pomo}i da prona|ete inspiraciju za nove pobede. Mo`ete da o~ekujete ozbiqan razgovor sa partnerom ili osobom koja vam se dopada. Da li ste spremni za vi{i korak na qubavnom poqu? Slu{ajte intuiciju. Mogu}a nesanica.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Veliki uspeh u poslu! Sve }ete lako re{iti, ~ak sa upola mawe truda nego ina~e. Odvojite trenutak i obri{ite pra{inu sa pitawa i problema koje ste dugo odlagali. U drugoj polovini nedeqe ima}ete slobodnog vremena, posvetite ga kreativnosti. Mogu}e su nesuglasice sa partnerom, ali shvati}ete da je u pitawu nesporazum. Odli~an je period da po~nete sa fizi~kom aktivno{}u.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Emotivne bure kona~no }e vas napustiti i omogu}iti vam da se odmorite. Ipak, prerano je za opu{tawe: retrogradni Pluton }e se i daqe ose}ati. Mo`e do}i do nesporazuma me|u kolegama ili ~lanovima porodice. Na qubavnom poqu slede zanimqiva de{avawa koja drasti~no mogu da promene va{ odnos sa partnerom ili smer u kom idete. To }e biti lepa promena za vas. Zdravqe je dobro.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

^eka vas odmerena svakodnevica, bez ikakvih skokova i promena. Najboqe je da planirate kreativno porodi~no slobodno vreme. Kada je qubav u pitawu, ne}e biti promena, ali prija vam mir koji imate. Ovo je odli~no vreme da se posvetite sebi, upi{ete neki dodatni kurs ili obuku. Sledi zanimqiva komunikacija sa nekim putem dru{tvenih mre`a. Vi{e spavajte.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ovo ne}e biti laka nedeqa za vas. Mora}ete da re{avate slo`ene probleme. A kada vas je to upla{ilo? Nakon {to re{ite probleme, o~ekuje vas prijatna finansijska nagrada. Savet je da odre|enu sumu novca u{tedite, mogu}i su iznenadni tro{kovi u domu. Shvati}ete da ste doneli najboqu odluku na poqu qubavi. Mawe analizirajte sitnice i prepustite se emocijama. Dobro se ose}ate.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Budite pa`qiviji prema finansijama i odgovorno pristupe kupovini. Tada }e se va{e mogu}nosti pove}ati i mo}i }ete da ostvarite svoj stari san. Vodite ra~una o pravilnom planirawu kako ne biste gubili vreme. Za vas po~iwe te{ka nedeqa u poslu, ima}ete utisak da je sve spalo na vas. Ne odbijajte tu|u pomo}. U qubavi sve ide kako treba. Mogu}i su bolovi u le|ima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Poku{a}ete da zatvorite mnoga pitawa koja dugo ~ekaju re{ewe. I to je dobro, jer tada mo`ete da posvetite vreme obnavqawu resursa. Va`no je da radite na dugoro~nom planirawu: za nedequ, mesec i do kraja 2024. godine. Ne zaboravite da u svoj raspored ukqu~ite organizovawe sopstvenog doga|aja. Sukob sa partnerom mo`e da eskalira. Da li mo`da vi preterujete? Dobro se ose}ate.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Nije sve tako stra{no, samo treba da budete pa`qiviji u tro{ewu, izbegavate sukobe i na|ite vremena za oporavak. Dobra je nedeqa za razmi{qawe o planovima. Kraj nedeqe }e prote}i u radosnoj i prijateqskoj atmosferi. Dobi}ete puno zadovoqstva u komunikaciji sa voqenima. Romanti~an sastanak }e tako|e biti prijatan i dugo }e vam ostati u se}awu. Zdravqe je dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Po~etak zna~ajnih promena u va{em `ivotu. Donesene odluke poslu`i}e kao prvi korak ka budu}em uspehu. Ne propustite dobre prilike, bi}e ih vi{e nego dovoqno. Va{i rezultati }e inspirisati druge i podsta}i ih da slede va{ primer. Nemojte da preuzimate vi{ak optere}ewa. Ne}e vam svaka komunikacija biti korisna. U qubavi nema promena. Ja~ajte imunitet.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ne brinite {ta drugi misle o vama. Gledajte svoja posla, mudro postavite prioritete i ne smatrajte va`nim mi{qewe stranaca. Malo je verovatno da }e vam saveti drugih qudi biti od koristi. Odnosi sa voqenim osobama posta}e topli. Lako mo`ete da prona|ete zajedni~ki jezik. Ne}e biti razloga za polemiku. Ne donosite ishitrene odluke na poqu qubavi. Mogu}a nesanica.

Kina masovno proizvodi humanoidne robote

„Pred nama su zastra{uju}a vremena”, glasio je jedan od prvih komentara ispod vesti da je Kina otpo~ela sa masovnom proizvodwom biomimeti~kih humanoidnih robota. Ovi roboti se u Kini proizvode sa ciqem da zamene qude u odre|enim poslovima.

„Ne razumem za{to moraju da izgledaju kao qudi, kada postoji toliko sjajnih na~ina na koje se mogu napraviti”, bilo je jo{ jedno reagovawe. Roboti su dizajnirani tako da opona{aju qudske pokrete i pona{awe, {to ih ~ini idealnim za razli~ite industrijske i uslu`ne sektore, ka`u proizvo|a~i.

O~ekuje se da }e do 2027. godine ovi roboti postati zna~ajan pokreta~ ekonomskog rasta Kine. Humanoidni roboti imaju potencijal da preuzmu opasne ili monotone poslove, {to bi moglo da poboq{a kvalitet `ivota za mnoge qude. Tako|e, mogu da doprinesu napretku u medicini, obrazovawu

i mnogim drugim oblastima. Zemqa planira da pomogne startapima iz robotike u nastojawu da pomogne razvoju talenata u ovoj oblasti i na kraju „preoblikuje svet“. Kina, koja je vode}i svetski proizvo|a~ elektronike, ima za ciq da u narednim godinama razvije napredak u oblasti detekcije okoline, kontrole pokreta i interakcije izme|u ma{ina i ~oveka, pi{e Blumberg. Uvo|ewe humanoidnih robota mo`e da izazove mnoge dru{tve-

ne i ekonomske promene. Dok neki vide potencijal za pove}awe efikasnosti i smawewe tro{kova, drugi brinu o gubitku radnih mesta i uticaju na qudske odnose. „Humanoidni roboti su veoma uzbudqivo podru~je za investirawe, posebno zbog wihove sposobnosti da rade 24/7 bez fizi~kih ograni~ewa, kao {to su bolovi u le|ima ili vratu”, izjavio je Kristijan Sinding, izvr{ni direktor EQT AB, {vedske globalne investicione kompanije.

Ishrana vo|ena emocijama ne mora da bude lo{a po nas, poru~uju dijetolozi

Ishrana vo|ena emocijama, poznata kao emocionalna ishrana, ~esto je oslikana kao zastra{uju}a, nezdrava i situacija u kojoj osoba nema kontrolu, ali istina je da je to normalna reakcija i mo`e biti deo zdravog odnosa prema hrani, ka`e Xenifer Rolin, osniva~ Centra za poreme}aje u ishrani u Rokvilu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Merilend.

Naravno, postoji granica koja kada se pre|e, emocionalna ishrana mo`e postati nezdrava, ali va`no je da qudi prihvate nijanse kada su u pitawu na~ini ishrane, umesto da primewuju stroga pravila i strategije zasnovane na stidu, navodi Dejzi Miler, dijeteti~ar specijalizovan za poreme}aje ishrane iz Fort Va{ingtona, u Pensilvaniji. Stru~waci poru~uju da je mo`da do{lo vreme da emocionalnu ishranu stavimo u pravu perspektivu i nau~imo kako da se pona{amo kada je uo~imo kako bismo imali zdraviji odnos prema hrani.

[TA JE EMOCIJAMA VO\ENA ISHRANA?

Xenifer Rolin isti~e da je hrana neodvojiva od emocija. O nekoj vrsti hrane, kako isti~e, mo`ete razmi{qati kao o delu

RECEPT

PITA SA JABUKAMA

I ORASIMA

POTREBNO JE:

n 2 kg jabuka

n 2 + 2 ka{ike {e}era

n 2 ka{ike griza n 200 g mlevenih oraha n 1 ka{i~ica cimeta n 1 pakovawe kora za putu n 50 ml uqa

PRIPREMA:

Kore odvojiti po 3 i prekriti krpom da se ne su{e. Jabuke o~istiti i narendati, pa izme{ati sa dve ka{ike {e}era. U drugoj posudi pome{ati griz, {e}er, cimet i mlevene orahe. Uzeti prvu koru, premazati je uqem, preko we druga, opet uqe, pa preko tre}a kora. Po woj rasporediti oce|ene jabuke, pa ih posuti me{avinom oraha. Umotati i re|ati u podmazan pleh.

Postupak ponoviti sa ostalim korama. Nekoliko ka{ika preostalog soka od jabuka izme{ati sa ostatkom uqa, pa premazati rolate u plehu. Pe}i oko 40 minuta na 180 stepeni. Malo ohladiti, pa ise}i i posuti {e}erom u prahu, pa poslu`iti.

kulturne tradicije, koja je prisutna kada stvarate dru{tvene veze ili kada proslavqate neki uspeh. „Ako razmislite o tome, na{i `ivoti su usredsre|eni na hranu. Hrana mo`e biti zaista ute{na, a mnogi od nas grade tradiciju u na{im kulturama oko hrane koja je nostalgi~na i sentimentalna“, istakla je Milerova.

„Qudska tela su tako|e sazdana da u`ivaju u hrani, tako da je logi~no da kada ose}ate jake emocije, posegnete za ne~im {to ima dobar ukus ili pru`a dobar ose}aj“, obja{wava Xenifer Rolin dodaju}i da ne treba da se stidite ako jedete ne{to u ~emu u`ivate u kori{}ewu sredstva iz kompleta va{eg alata za suo~avawe sa stresnim situacijama. Ne stidimo se zbog upotrebe drugih alata koje koristimo pri suo~avawu sa problemima, dodala je Rolinova i naglasila da jesti hranu ponekad iz emocionalnih razloga, nije problem i nije ne{to zbog ~ega treba da osu|ujete ili da zamerate sebi.

„Ne mo`emo nikada re}i da je ovo sasvim dobro ili da je potpuno lo{e, a da ne znamo {iru sliku onoga {to se de{ava u ne~ijem `ivotu“, poru~ila je Dejzi Miler.

KADA TREBA DA SE

ZABRINETE

ZBOG PREJEDAWA

Postoji linija iza koje ishrana dirigovana emocijama postaje problem, a to se ~esto de{ava kada je hrana primarni na~in da se osoba izbori sa stresnim situacijama, ukazala je Milerova. Prema wenoj oceni, va`no je imati na umu koliko ~esto jedete samo da biste se nosili sa te{kim emocijama i da li imate i druge strategije za obradu tih emocija.

KAKO SE VRATITI

U RAVNOTE@U

„Zdrav odnos sa hranom se vrti oko fleksibilnosti i ravnote`e. Mo`ete li sebi dati dozvolu da jedete sve vrste hrane, a da ne ose}ate da ste van kontrole?“, upitala je Natali Mokari. Prvi korak ka zdravijem od-

nosu sa emocionalnom ishranom je promi{qenost, savetuje Xenifer Rolin: „Umesto da ograni~avate ili pose`ete za hranom bez razmi{qawa, postanite svesni kojoj svrsi hrana slu`i i koje potrebe zadovoqava“. Mo`da se nosite sa dosadom ili stresom. Mo`da `elite da se bavite porodi~nim obi~ajem ili obele`ite neku priliku ro|endanskom tortom. Osve{}enost tako|e mo`e biti od pomo}i prilikom procene va{ih vrednosti,

predla`e je Rolinova. Da li vam je va`no da budete poznati kao neko ko mo`e da ode na ro|endan a da ne jede tortu? Ili je va`nije da pravite uspomene sa qudima koje volite? Da li ste neko ko uvek izbegava osnovne probleme? Ili `elite da se nosite sa tim, a istovremeno re{avate ve}e probleme? „Kqu~no je da procewujete svoje vrednosti, svoj pristup i odnos prema hrani sa radoznalo{}u, a ne osu|uju}i“, dodala je Dejzi Miler.

[ta se de{ava ako ne operete noge kako treba?

Mo`da se ne ~ini kao najva`niji deo tela za ribawe pod tu{em, ali lekar upozorava da neadekvatno prawe stopala mo`e imati zna~ajne posledice po zdravqe

Tu{irawe nije sporno, ali koliko se zapravo posvetite prawu nogu? Zapravo, sigurno mislite da je kva{ewe stopala dovoqno dobro da va{a stopala budu ~ista. Me|utim, jedan lekar koji se specijalizovao za zdravqe ko`e sugeri{e da ovaj minimalni napor za ~i{}ewe stopala nije sasvim dovoqan ... i mo`e dovesti do ozbiqnih infekcija ako ne perete noge kako treba.

„Prawe nogu je su{tinski aspekt dobre higijene”, ka`e dr Rosmi Barios, prenosi magazin Helt koji navodi da je va`no da temeqno operete stopala sapunom i toplom vodom, obra}aju}i posebnu pa`wu na podru~ja izme|u prstiju i tabana. Ako ne perete noge redovno, mo`ete

do`iveti niz negativnih efekata. Sre}om, mnogi od ovih negativnih efekata se mogu izbe}i ako se pravilno brinete o stopalima.

A ako je dobra higijena stopala na samom dnu va{e liste prioriteta, dr Barios ka`e da postoji nekoliko efekata na koje biste mo`da `eleli da pripazite.

LO[ MIRIS

Lo{ miris stopala nije fatalan po zdravqe. U stvari, ka`e

Biqka kantarion se koristi za le~ewe mnogih zdravstvenih problema:

1. Za depresiju i du{evni nemir: ekstrakt kantariona poma`e kod neprijatnih stawa koja prate depresiju, a to su uznemirenost, nespokojstvo, lo{e raspolo`ewe, nesanica. Mo`e biti idealna prirodna alternativa za le~ewe depresije, bez uzimawa drugih farmaceutskih proizvoda, kao {to su antidepresivi i sedativi. Budite obazrivi kad koristite kantarion, jer u kombinaciji sa drugim lekovima mo`e izazvati ne`eqena dejstva. Samo osobe koje ne piju nikakve lekove mogu bez straha da uzimaju kantarion.

dr Barios, dok su neki qudi skloni znojewu stopala od drugih, miris stopala tako|e mo`e biti znak nepravilnog prawa stopala. „Stopala su sklona nakupqawu znoja i bakterija, {to mo`e dovesti do neprijatnih mirisa”, ka`e.

GQIVI^NE ILI

BAKTERIJSKE INFEKCIJE Po{to bakterije napreduju na vla`nim, tamnim mestima infekcije su ~este kada en vodite adekvatnu brigu o stopa-

lima. Ove infekcije mogu biti gqivi~ne ili bakterijske, ili u nekim slu~ajevima, ~ak i virusne. Uobi~ajena gqivi~na infekcija je atletsko stopalo, {to je infekcija na ko`i va{ih stopala. Gqivi~ne infekcije noktiju tako|e mogu nastati ako ne {i{ate i ~istite nokte na nogama kako treba, {to dovodi do pucawa i promene boje noktiju. I dok su bakterijske infekcije stopala re|e, neke se mogu javiti zbog lo{e higijene kao {to je ekcem. SUVA, ISPUCALA KO@A Iako suva, ispucala ko`a na stopalima nije znak da ne ~istite stopala, to mo`e ukazivati na to da se nakupila mrtva ko`a i da ne hidrirate ko`u adekvatno. Stopala se lako mogu osu{iti ako su predugo izlo`ena vru}oj vodi, a odgovaraju}a vlaga se ne vrati na ko`u. Va`noj e da posle tu{irawa nanosite neku kremu, losion koji sadr`i 10 do 25 odsto uree.

2. Ubla`ava simptome menopauze: mnoge `ene lak{e podnose simptome menopauze ukoliko piju ~aj od kantariona. Valunzi, promene raspolo`ewa itd, zna~ajno se mogu smawiti upotrebom kantariona.

3. Poma`e kod zarastawa rana: ukoliko tokom 2 nedeqe, 3 puta dnevno, na ranu nanosite mast na bazi kantariona, primeti}ete da rana br`e zarasta. @enama koje su imale carski rez, preporu~uju se masti sa kantarionom, kako bi im rana br`e srasla.

4. Ubla`ava PMS: konzumirawe kantariona poma`e kod ubla`avawa predmenstrualnih tegoba.

5. Za osobe koje `ele da ostave pu{ewe: upotreba kantariona jednom dnevno nedequ dana pre nego {to ostavite pu{ewe, i 3 meseca nakon {to ostavite pu{ewe, poma`e vam da ne do|ete u isku{ewe da ponovo zapalite cigaretu.

6. Za afektivne poreme}aje raspolo`ewa: kantarion ubla`ava simptome ovog poreme}aja.

7. Hemoroidi: kantarionovo uqe poma`e kod upale hemoroida. Pamu~nu vatu ili gazu natopite kantarionovim uqe i stavite na hemoroide. Neka vata (gaza) stoji tokom cele no}i. LE^EWE

VODE IZ BUNARA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

TIVNI HEMIJSKI ELEMENT

ZA^INITI BIBEROM

IME PEVA^ICE SUMAK MESTO KOD BARAJEVA

DAKOVI]A

IMA, VRANI]

TEZA, ET, RAFINAD, ^ITA^I, AMO, AZOT, [AROV, NABIBERITI,

O^ISTITI, IZMESTI, ON, ]EF, PARANA, LOGI^AR, R, DORAT,

AZA, C, \ERAM, O TAVA, RODEN, \S, TIKVANI, ETKA, RAPIR, V,

VODORAVNO: BOKAL, ODAJA, RUMUN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. @estok ~ovek, sangvinik (mn.), 2. Istrajati, izdr`ati - Vrsta za~ina, anason, 3. Raniji obi~aj usmr}ivawa starih qudiMu`jaci doma}e pernate `ivotiwe, 4. Imenica (skr.) - Ukrasna drvenasta biqka cvetnica - Predlog, 5. Trospratne papske krune - Ameri~ki program letova na Mesec, 6. Narkoti~ko sredstvo - Pomagalo za dozirawe, 7. Oznaka za polupre~nik - Ime peva~ice Veletanli} - Igwat odmila, 8. I sli~no (skr.) - Prodirawe - Simbol sumpora, 9. Stari francuski ples - Usamqene, 10. Ime tenisera Zimowi}a - Ise~eni deo, 11. [panski gramati~ki ~lan - Kapa sa {titom - Auto oznaka Subotice, 12. Grani~ni belezi - Ime glumice Kidman, 13. Koralno ostrvo - Krilata bi}a (pesn.), 14. Srpska glumica.

USPRAVNO: 1. Neboderi - A`daja, ala, 2. Nudist, naturist - Kosturi, 3. Narodno oslobodila~ki pokret (skr.) - Visoko listopadno drvo - Dowi deo cipele, 4. Sitni sisari sa sna`nim sekuti}ima - Amina{i, dakavci, 5. Strujawe vazduha - [aqivac, sprdalo - Simbol azota, 6. Item (skr.)Opruge - Qudi u godinama, 7. Niknuti - Mesto kod Vinkovaca - Inicijali glumca [erbexije, 8. Veznik - Unatrag - Senarnik, 9. Odevni predmet za nogu - ^ulo, 10. Ime glumice Sofrenovi} - Brisa~ za noge - Uzvik za vabqewe goveda, 11. Specijalista za bolesti nosa - Slobodni zidari, 12. Srpska kwi`evnica, prva `ena akademik SANU.

NINANE[KOVI]

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SANGVINI^ARI, ODOLETI, ANIS, LAPOT, ]URANI, IM, DAFINA, OD, TIJARE, APOLO, ETAR, DOZATOR, R, BISERA, IGA, ISL, PRODOR, S, KADRIL, SAME, NENAD, ISE^AK, EL, KA^KET, SU, ME\A[I, NIKOL, ATOL, KRILANI,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

„NEKA SE JAVE GORANU BREGOVI]U“: Alen Islamovi} se oglasio povodom zahteva da mu se zabrani ulazak u Hrvatsku

Grupa Bijelo dugme je odr`ala koncert u Splitu, a zbog jedne pesme podigla se velika pra{ina.

Bijelo dugme je, izme|u ostalog, odsviralo i svoj hit „pquni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“, a na ekranima je bila prikazana zastava SFRJ, {to se pojedinima nije dopalo.

Hrvatski veterani, u~esnici ratova devedesetih, prvi su reagovali zbog ovoga i tra`ili da se peva~u Bijelog dugmeta, Alenu Islamovi}u, zabrani ulazak u Hrvatsku.

Sada se oglasio Alen i dao samo kratak komentar.

„Neka se jave Goranu Bregovi}u. Ja sam samo zaposleni Bijelog dugmeta“, napisao je on u poruci za Slobodnu Bosnu.

Podse}amo, ranije se oglasio i menaxer benda i rekao da u ovoj pesmi ne postoji ni{ta sporno.

Uz to, Islamovi} je i dr`avqanin Hrvatske, te mu ne mo`e biti zabrawen ulazak u tu zemqu.

OGLASIO SE MENAXER BIJELOG DUGMETA O ZAHTEVU DA

SE ALENU ISLAMOVI]U ZABRANI ULAZAK U HRVATSKU: „Mo`da nekome smetaju simboli Jugoslavije, a ova

pesma je i nastala u Splitu“

Bijelo dugme nedavno je odr`alo koncert u Splitu, a tom prilikom do{lo je do neprijatnosti.

Alen Islamovi} je na ovom koncertu, izme|u ostalih, otpevao i veliki hit „Pquni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“.

Prilikom izvo|ewa se na ekranu pojavila i zastava SFRJ, a pojedinci su zbog toga negodovali, nakon ~ega je Udru`ewe hrvatskih veterana, u~esnika ratova devedesetih, predalo zahtev da se ovom muzi~aru zabrani ulazak u Hrvatsku.

Sada se ovim povodom oglasio i menaxer Bijelog dugmeta Adis Gojak.

„U pesmi nema ni{ta uvredqivo da bi nekog povredilo. Ceo dizajn koji prati weno izvo|ewe za na{u turneju je radila ku}a iz Zagreba. Mo`da nekom smetaju simboli Jugoslavije. Ta pesma se peva svuda u Hrvatskoj. Izveli smo je pre nekoliko dana u Puli. U Splitu su je svi pevali, bilo je 15.000 qudi. Alenova supruga je iz Hrvatske, a i otac Gorana Bregovi}a, koji je autor ove sporne pesme. Ona je i nastala u Splitu, a Goran ju je napisao u stanu svog oca“, rekao je Gojak za Kurir.

JEDNA OD NAJBOGATIJIH SRPKIWA U@IVA U MONAKU: ]erka Filipa Ceptera pozirala na jahti i pokazala kakvim luksuzom je okru`ena

Ema Cepter, }erka jednog od najbogatijih Srba, Filipa Ceptera, u`iva u luksuzu. Ema Cepter je usvojena }erka Filipa i Madlene, a roditeqi su se potrudili da joj u `ivotu ni{ta ne nedostaje. Ona je veoma popularna na dru{tvenim mre`ama, gde ima veliki broj pratilaca, a sa wima nesebi~no deli pojedinosti iz svog `ivota. Ema je tako otkrila i da ovih dana u`iva u Monaku, i na Instagramu je postavila nekoliko fotografija koje svedo~e o tome u kakvom luksuzu boravi.

Woj dru{tvo pravi i wen de~ko, kog tako|e mo`emo videti na jednoj od fotografija, a izme|u ostalog su boravili i na luksuznoj jahti koja ima i |akuzi.

Ina~e, o Eminom `ivotu se ne zna mnogo, osim da `ivi u Londonu i tamo studira psihologiju.

„Bajaga

i instruktori“ koncertom na U{}u obele`ili 40. ro|endan, uputili poruku podr{ke Bori ^orbi

Rok sastav „Bajaga i instruktori“ odr`ao je koncert na beogradskom U{}u u okviru turneje „Samo nam je qubav potrebna“ kojim su obele`ili ~etiri decenije postojawa.

Koncert je, uz nekoliko desetine hiqada posetilaca, zapo~eo pesmom „Grad“.

„Hvala sto ste do{li na 40. ro|endan na{eg benda. Vi znate koliko mi volimo Beograd“, poru~io je Bajaga koji je do~ekan uz ovacije.

Usledila je pesma „Zmaj od no}aja“, a zatim i „Sa druge strane jastuka“ iz 1985. godine koji su producirali Kornelije Kova~ i Sa{a Habi}.

Program je nastavqen uz pesme: „Berlin“, „Marlena“, „Poqubi me“, „Tekila gerila“ sa albuma „Pozitivna geografija“ sa kojim je Bajaga debitovao 1984. godine i zapo~eo solo karijeru.

Me|u pesmama koje su obele`ile wegovu bogatu diskografiju bile su i: „Godine prolaze“, „Red i mir“, „Jo{ te volim“.. „DRUGU BORI DA POBEDI“ Pesmu „Kada hoda{“ posvetili su frontmenu grupe „Ribqa ~orba“ Bori \or|evi}u koji se nalazi u bolnici u Sloveniji uz re~i: „Drugu Bori da pobedi“. Tu pesmu je napisao Mom~ilo Bajagi} Bajaga. Drugi deo koncerta obele`ile su pesme: „Lepa Jawa ribareva k}i“, „Na vrhovima prstiju“, „@ivot je nekad siv, nekad `ut“, „Kad moje u{i ~uju“... Pesmu „220 u voltima“ Bajaga je izveo uz ~lanove prve postavke benda, Miroslava Cvetkovi}a Cveleta i Vladimira Negovanovi}a Neleta, dok je pesmu „Jaha~i magle“ izveo u duetu sa Dejanom Cuki}em. „Veselu pesmu“ izveo je uz podr{ku Sa{e Loknera.

Usledila su i pesme „Dvadeseti vek“ i „Plavi safir“, dok je publika pesmu „Ti se qubi{ na tako dobar na~in“ do~ekala uz odu{evqewe. Pesmu „Ne verujem“ izveo je u duetu sa Vladimirom Negovanovi}em.

Uz ne`an zvuk pesme „Za`muri“, publika je sa lampama na telefonima ispratila numeru, dok su vatrometi na bini ulep{ali koncert koji se polako zavr{avao.

Kraj koncerta obele`ile su pesme: „Moji su drugovi“, „Darja“, „Ti{ina“, „Od kad tebe volim“, „Voz“, „Tamara“, „442 do Beograda“ i „Samo nam je qubav potrebna“. Kao predgrupe nastupili su bendovi „Dram“, „Artan Lili“ i „Kraq ^a~ka“.

Publika je imala priliku da u`iva u pesmama sa trinaest studijskih albuma koji su obele`ili karijeru benda.

SVI OBO@AVAMO OVE HITOVE, A NE ZNAMO DA IH JE NAPISAO BORA ^ORBA: Od

Cece, do [abana i Tozovca, ovo je wegovo delo

Bora \or|evi}, osim {to je napisao gotovo sve pesme za svoj bend "Ribqa ~orba", stvorio je i neke od najlep{ih narodnih pesama.

Bora \or|evi}, kao frontmen „Ribqe ^orbe“, postao je simbol rokenrol pobune, autenti~nosti i neustra{ivosti. Kroz stihove na maestralan na~in izra`ava svoj stav o svim de{avawima u dru{tvu, ali zna i da ispri~a najlep{u qubavnu pri~u. Za svoj legendarni bend napisao je skoro sve pesme, ali malo qudi zna da upravo on stoji iza nekih prelepih narodnih numera.

Naime, Bora je, osim kao muzi~ar, poznat i kao pesnik. Wegova lirika ~esto sadr`i o{tru kritiku dru{tva, politike i me|uqudskih odnosa, ali i humor, ironiju i sarkazam. Wegova poezija je direktna, ponekad gruba, ali uvek iskrena i emotivna, {to je pomoglo da se mnogi identifikuju sa wegovim pesmama. Kako je istakao, u po~etku mu je bilo „truba da potpisuje narodwake“, ali je posle shvatio da su to zaista kvalitetne pesme koje ve} decenijama traju. – U po~etku nisam hteo da potpisujem svoje narodwake pa sam shvatio da je to iluzorno. U to vreme, potpisivao sam svoju tada{wu `enu, pokojnu, Draganu… Kasnije sam shvatio da ti tekstovi imaju odre|enu vrednost i da to nisu skarabuxeni tekstovi s brda s dola, tako da sada s ponosom mogu da izjavim da su moji tekstovi: ‘Vodeni~areva k}i’ koju peva Predrag @ivkovi} Tozovac, ‘Stani malo kafanski svira~u’ za koju qudi misle da je narodna pesma, a nije, to je moj tekst – objasnio je Bora: – Pa ima jedna za Nadu Top~agi} „Evo moga bekrije“. Ima jedna i za Izvorinku Milo{evi}, nemam pojma kako se zove nisu to bili veliki hitovi – izdvojio je Bora nekoliko numera.

Za peva~icu Svetlanu Ra`natovi} napisao je prelepu baladu koju je objavila 1995. godine na albumu „Qubav fatalna“.

– Za Cecu sam napisao pesmu ‘[ta jo{ mo`e{ da mi da{’ – otkrio je Bora u emisiji „Svoj na svome“. Muziku za ovaj sada ve} velik hit radio je Oliver Mandi}, a aran`man Aleksandar Radulovi}

Futa. Tako|e, autor je i evergrina pokojnog Sre}ka Jovovi}a, prenosi „Kurir Stil„. – Nek me ne zaborave devojke sa Morave’, koju peva pokojni Sre}ko Jovovi} je tako|e moj tekst. Da, napisao sam tekst za Miroslava Ili}a, ali on to nikako da snimi. Dvoumi se, ho}e – ne}e. Mo`da mu nije su|eno, eto… – dodao je Bora \or|evi}. Bora ^orba je stvorio i jedan od najve}ih hitova [abana [auli}a. Radi se o numeri „Prikra{}u se tebi pod prozore“ iz 1985. godine, koja je u narodu postala poznatija kao „Presko~i}u tarabu i jarak“. – Imao sam tu ~ast da [aban otpeva i komponuje moj tekst „Presko~i}u tarabu i jarak“. Tako|e, imali smo i zajedni~ku strast – pecawe. Ba{ u Kr~edinu smo se dru`ili posredstvom na{eg prijateqa Milo{a. Igrali smo i fudbal zajedno za estradnu reprezentaciju protiv Italije. On i Mi{a Mijatovi} su igrali odli~no – izjavio je svojevremeno Bora. Kako je veoma poznat i wegov poseban smisao za humor, krajem devedesetih godina je u pesmi „Gastarbajterska pesma 2“ opevao je neke od ~uvenih folkera, te jedan od stihova glasi: „Peva hiti} Mile Kiti} i naravno Xej“.

- Svi smo i{li napoqe da zaradimo koju kintu, i onda sam samo nabrajao koga sam video na aerodromu. Vrlo lepo raspolo`eni i obu~eni smo odlazili petkom, a vra}ali se izgu`vani nedeqom, a ko je imao sre}e ponedeqkom – otkrio je bora svojevremno odakle mu inspiracija za takvu pesmu.

Sa koncerta u Splitu

NAJVE]A NAGRADA U ISTORIJI TENISA:

Evo koliko Nole mo`e da zaradi ako osvoji “Slem {est kraqeva” u Saudijskoj Arabiji!

Na fudbal su se obru{ili muwevitom brzinom i letos dokazali da para i daqe vrti gde burgija ne}e. Sada je, za bogate Arape, na redu i tenis.

Srpski teniser, Novak \okovi} u Wujorku brani titulu na JuEs openu, ali se Arapi “trude” da mu skrenu pa`wu. Ne samo wemu, ve} i ostalim kandidatima za titulu.

“Slem {est kraqeva” u Rijadu na programu je od 16. do 19. oktobra i na egzibiciji }e pored Novaka \okovi}a u~estvovati i Rafael Nadal, Karlos Alkaraz, Janik Siner, Danil Medvedev i Holger Rune.

Svaki od ovih tenisera za dolazak dobi}e po 1.500.000 dolara, kako saznaje britanski “Telegraf“.

Jo{ neverovatnije zvu~i podatak da }e {ampionu pripasti 6.000.000 dolara, {to je najve}a premija ikada u svetu tenisa. Pore|ewa radi, osvaja~ Ju-Es opena dobija 3,6 miliona.

Kraqevska porodica Saudijske Arabije bi}e u Rijadu i o~ekuje se da }e ispuniti tribine na teniskom spektaklu.

Novak \okovi} }e najverovatnije posle Wujorka putovati samo u [angaj, a ve} je poznato da ne}e u~estvovati u Pekingu. Nole je tokom karijere zaradio 184.265.269 dolara.

PETRU[EV NA MALOM KALEMEGDANU: Navija~i Zvezde se nadaju, menaxer zagonetkom „bacio udicu“

Srpski ko{arka{ Filip Petru{ev trebalo bi da poja~a Crvenu zvezdu, a u danu kada se o tome pi{e u Gr~koj, "udicu je bacio" i menaxer Miodrag Ra`natovi}.

U svom prepoznatqivom maniru, Mi{ko je prelazak igra~a iz jednog u drugi klub najavio kroz zagonetku, iz koje se isprva dalo naslutiti da je re~ o Petru{evu.

Srpski reprezentativac koji je sa nacionalnim timom osvojio bronzu u Parizu na Olimpijskim igrama, u ponedeqak je tema o kojoj pi{u gr~ki mediji u kontekstu povratka u Srbiju.

„Ponekad, tokom leta, igra~i mewaju sve, osim boje“, napisao je Ra`natovi}, dok Olimpijakos i Zvezda dele istu kombinaciju boja, crvene i bele. Me|utim, dele ih i Unikaha i Panatinaikos (zelene), pa je Ra`natovi} kasnije kasnije otkrio da je re~ o prelasku Aleksandera Balcerovskog u [paniju.

Petru{ev bi po pisawu gr~kih medija da do|e na jednogodi{wu pozajmicu i to sezonu nakon {to je ve} bio u Zvezdi.

Otisnuo se posle crveno-bele epizode u Ameriku gde se oprobao u Filadelfiji Seventisikers, Los An|eles Klipersima i Sakramento Kingsima, kratko i bez velikog uspeha.

Grci su javili da }e Petru{ev u Zvezdu po{to u Olimpijakos sti`e Evan Furnije, prekaqeni francuski bek sa godinama NBA iskustva, a Furnijeov dolazak u Evropu potvrdio je i poznati ameri~ki insajder [ems ^aranija.

[ems navodi da Furnije potpisuje dvogodi{wi ugovor vredan ~etiri miliona evra sa gr~kim velikanom koji je pro{le sezone bio potpuno potu~en na svim najve}im frontovima od Panatinaikosa.

Nadal poku{ava da ospori Novakovo zlato na sve na~ine

Ne mo`e Rafael Nadal da "svari" to {to je Novak \okovi} osvojio zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Parizu i ve} neko vreme subliminarnim porukama to i pokazuje svetu.

Novak \okovi} je u finalu u Parizu, u Nadalovoj ku}i, pobedio Karlosa Alkaraza i tako je postao olimpijski {ampion prvi put u karijeri.

Nadal je sada na televizijskom gostovawu pomenuo kako smatra da svi koji igraju na Olimpijskim igrama moraju da budu u Olimpijskom selu.

To nije bio slu~aj sa Novakom ove godine i jasno je {ta Nadal `eli da poru~i ovom izjavom.

“@ivot u Olimpijskom selu je u potpunosti druga~iji u odnosu na ono na {ta smo navikli. Odmor i mir je ne{to bitno i mislim da je taj nivo gori nego bilo koji turnir na kom igramo. Ali, ja ovo ka`em iz srca – ako igra{ na Olimpijskim igrama onda mora{ da bude{ u Olimpijskom selu.

Ako to ne uradi{, onda su Olimpijske igre iste kao bilo koji drugi turnir, a to je takmi~ewe

ANGELINA

koje je jednom u ~etiri godine. Ako ti je jednom u ~etiri godine malo nelagodno… Ponavqam, ako `eli{ da u`iva{ u tome, onda mora{ da bude{ u Olimpijskom selu„, rekao je Nadal. Iako \okovi} nije boravio u Selu, ~esto je dolazio u posetu i radovao se zajedno sa srpskim sportistima.

„Jedan od razloga je jer sam hteo da imam vi{e privatnosti i mira, usresre|enost na svoju rutinu i pripreme za turnir koji je najve}i prioritet. Iskustvo

TOPI] - IZ KOLICA

DO

u~estvovawa na Olimpijskim igrama, a najlep{i deo je selo… Uzbu|ewe tamo raste jer oseti{ energiju, dra` i zna~aj Igara. Preko 10.000 najboqih sportista na svetu, u menzi si kraj wih i kroz socijalni momenat razmeni{ iskustva, do`ivqaje i pristup. Nau~i{ neke stvari. Poseti}u Olimpijsko selo, ali ne}u boraviti. U Tokiju sam bio nekoliko no}i, ali sam odsedao drugde, ose}am da je tako boqe za mene i moje pripreme„, rekao je \okovi} ovog leta.

ZLATA:

Kako je srpsko atletsko ~udo

postalo svetska {ampionka u juniorskoj konkurenciji

Pravo ~udo! Srpska atletska heriona pokazala da osim talenta poseduje i neverovatnu voqu. Posle mawe od mesec dana od te{ke povrede i preloma noge na Olimpijskim igrama, mlada Angelina Topi} "katapultirala" se na krov planete na SP za juniore u Limi. U skoku uvis sa visinom 191 centimetar uspela je da se okiti prvim planetarnim odli~jem u karijeri.

Bio je 2. avgust kada se nesre}no na zagrevawu skoka uvis na Igrama u Parizu povredila 19-godi{wakiwa. Posledweg dana istog meseca, na stadionu u Peruu, ogrnuta zastavom i u suzama slavila je jedan od najve}ih uspeha u karijeri koja je tek u povoju. Na pobedni~kom postoqu zajedno sa wom stajale su srebrna Australijanka Izobel Luison-Roe i bronzana Estonka Karmen Brus, sa presko~enih 189 centimetara.

- Stvarno je ludo, jer ceo svet zna da sam polomila nogu pre samo ~etiri nedeqe na OI, a to mi je slomio i srce. Nisam znala kako }e to uticati ne samo na ovu sezonu, nego i na karijeru. Tako da sam krenula sve iz po~etka. Stala sam na nogu pre samo dve nedeqe, prohodala sam pre desetak dana. Do{li smo u Limu bez pravog treninga u prethodne tri sedmice. Zapravo, tek pre 14 dana sam krenula sa ve`bama. Ludo je - preponosna je Angelina na svoj uspeh.

Kako i ne bi bila kada je iz kolica i za{titne ~izme do{la pravo na tartan stazu. Zato, ni tata i trener Dragutin nije skrivao sre}u zbog uspeha svoje mezimice.

- Nosio te }alac na ramenima. I danas je. Do pobedni~kog postoqa. Ne znam {ta da napi{em, {ta da izgovorim, osim Bogu hvala - napisao je Topi} na drup{tvenim mre`ama.

Aludirao je Dragutin na emotivnu objavu posle peha u Gradu svetlosti kada je ovo dostignu}e bilo u oblaku pra{ine.

Angelina je na nadmetawu ponovo prikazala konstatnost i mirno}u. Bez problema je klizila iznad 180, 184 i 187 centimetara. Kada se lomilo, na 189 iz tre}eg je "pre`ivela", a na 191 iz prvog je stigla do titule prvakwe sveta.

- Kada sam pobedila, imala sam `equ da rezultat bude jo{ boqi. Ipak, bilo je hladno, po~ela je ki{a da pada. Nisam `elela ni{ta da rizikujem. Nije sezona jo{ gotova. Imam takmi~ewa u Dijamantskoj ligi, ali po{to je ovo bilo moje posledwe nadmetawe u juniorskoj konkurenciji, imala sam `equ da se oprostim uz zlato - objasila je Angelina zbog ~ega nije "pojurila" i boqe ostvarewe. Atletska sezona je, prakti~no, u{la u ciqnu ravninu. Od zna~anijih nadmetawa ostao je miting u Cirihu 4. septembra, na kojem Topi}eva jo{ nije potvrdila u~e{}e. Me|utim, izvesno je da }e se 13. septembra u Briselu boriti za "dijamant" i poku{ati da nadogradi uspeh od lane, kada je zavr{ila kao tre}a.

IMPRESIVNA KOLEKCIJA

Sa samo 19 godina Angelina Topi} ve} ima najvrednija odli~ja. Na evropskom nivou bila je prvakiwa Starog kontinenta u Jerusalimu do 18 i 20 godina, 2022. i 2023. Posle bronze iz Kalija 2022, za starije juniorke, sada je stigla i pozlata. Na seniorskom nivou tu je tre}e mesto na EP u Minhenu 2022, i srebro u Rimu u junu ove sezone. Slede}i veliki ciq je planetarni {ampionat u Tokiju naredne godine u najja~oj konkurencijom.

Dan kad je oti{ao Mance, neverica zbog smrti koja se i daqe prepri~ava

Tog dana, 3. septembra 1985. godine u saobra}ajnoj nesre}i `ivot je izgubio sin Ferdinanda i Du{anke, Goranov brat i qubimac navija~a Partizana, 22-godi{wi Zemunac - Dragan Mance. U crno-belom dresu je proveo pet godina, odigrao je 117 utakmica, postigao 42 gola i najavqivao blistavu karijeru.

Pamti se kako je proslavio svaki od tih golova. Klizao je na kolenima sa visoko podignutim rukama.

Poginuo je Mance dok je `urio na trening tog 3. septembra, a danas je istinska legenda. Po wemu danas nosi ime jedna ulica u Beogradu, a ukoliko pro{etate Novim grobqem u istom gradu, pa nai|ete na parcelu 108, na grobnom mestu 398a sa~eka}e vas spomenik ve~nom mladi}u. Cve}e je uvek tu, a skulptura je u prirodnoj veli~ini.

Mance je prikazan onako kako ga svi pamte, na kolenima sa visoko podignutim pesnicama.

Kako ne bi pregazio de~aka koji je pretr~avao auto-put, mladi fudbaler je pri velikoj brzini naglo skrenuo, izgubio kontrolu nad vozilom, udario u ivi~wak a zatim i u betonske konstrukcije.

Nije mu bilo spasa. Wegov novi pe`o 205 bio je potpuno uni{ten. @urio je da ne zakasni na trening i nikada nije stigao. Imao je samo 22 godine… Taman kad je trebalo da po~ne da `ivi, wegov `ivot je uga{en.

^im je ~uo u`asnu vest tada{wi trener crno-belih Nenad Bjekovi} prekinuo je trening i briznuo u pla~, a zajedno sa wim i svi fudbaleri Partizana.

„Momci, malo~as je poginuo na{ Dragan. Trening je zavr{en“, rekao je tog prokletog utorka Bjekovi}.

ZVEZDA @ESTKO POTCEWENA:

Crveno-belima minimalne {anse za prolaz u Ligi {ampiona

Fudbaleri Crvene zvezde igra}e u prvom izdawu novog formata Lige {ampiona, a pojavile su se i prve prognoze kona~nog plasmana.

Crveno-beli }e u liga{kom delu igrati protiv Intera, Barselone, Milana, [tutgarta, PSV Ajndhovena, Monaka, Benfike i Jang Bojsa, a „Football meets data“, platforma koja „najva`niju sporednu stvar na svetu“ gleda kroz matemati~ke brojke i statistiku, izra~unao je {anse Zvezde da pro|e u narednu fazu.

Kada je u pitawu plasman me|u „top 8“, a na osnovu 10.000 simulacija uz pomo} Elo-sistema, Zvezdi ova platofrma daje tek dva procenta {anse da se na|e me|u osam najboqih timova posle osam odigranih me~eva, po ~emu su crveno-beli poravnati sa Jang Bojsom i [ahtjorom, dok je Slovan iz Bratislave zakucan za dno tabele sa 0.2 procenta {anse.

Situacija nije druga~ija preterano kada je u pitawu plasman boqi od 24. mesta, Zvezda je zavr{ila 25 procenata simulacija na mestu boqem od 24. mesta, po ~emu su poravnati sa [ahtjorom iz Dowecka.

Kada su u pitawu timovi koji su, bar prema simulacijama, „zakucani“ u Top 8, Man~ester siti je na 71 procentu simulacija bio me|u osam najboqih, a slede Bajern (50), Real (48), Inter (45), Borusija Dortmund (42), te trojka koja je na po 40 – Barselona, Bajern i Atalanta.

Sa druge strane, kada je u pitaju mesto me|u 24 najboqa tima, Siti bi samo ~udo odvojilo od prolaska daqe (98), slede Bajern (93), Inter (93), Real (92), Arsenal (91), Borusija (90), Barselona (89), Bajer (88), Atalanta (88)…

PARTIZAN POTVRDIO:

Najboqi igra~ crno-belih, Saldawa, pre{ao u novi klub

Brazilski fudbaler, Mateus Saldawa, zvani~no je napustio Partizan i pre{ao u Ferencvaro{, kako su crno-beli potvrdili.

„Mateus Saldawa napustio je redove Partizana i od danas je zvani~no igra~ ma|arskog Ferencvaro{a. Saldawa je u Partizan do{ao u julu 2023. godine i do sada je postigao 18 golova u nacionalnom prvenstvu i 3 u evropskim takmi~ewima. Partizan Saldawi `eli puno sre}e u daqoj karijeri“, poru~io je Partizan.

Saldawa je pro{le sezone bio najboqi strelac Superlige Srbije sa 17 golova. Uz to je imao i ~etiri asistencije. Ove sezone, postigao je jedan gol u doma}em {ampionatu.

VLADAN MILOJEVI]:

Zvezdani trener

Ove jeseni u na{ glavni grad sti`e {panski i evropski velikan. Ovda{wa publika mo}i }e na delu da vidi veliki tim Barselone, sa rastu}om fudbalskom zvezdom Laminom Jamalom, koji je nedavno u Nema~koj zadivio fudbalski svet. U Beograd sti`u i Benfika, PSV, [utgart. Bi}e to jedinstvena prilika da se u`iva u vrhunskom fud balu, koje mo`e samo da ponudi Liga {ampiona. Na{a Crvena zvezda se za to probrano dru{tvo izborila, nemalim trudom. Udeo u ovom trijum fu pripada igra~ima ali i wihovom u~itequ. „Zlatna lopta”, najve}e priznawe koje svake godine dodequje Fudbalski savez Srbije, oti}i }e ove godine gotovo sigurno u prave ruke. Vladan Milojevi} je dete sre}e. Trener Crvene zvezde je ove beri}etne nedeqe po tre}i put uspeo da odvede svoj voqeni klub tamo gde Zvezda i pripada – me|u evropske fudbalske velikane.

Iako nije bio fudbaler najvi{e klase, Milojevi} je uspeo da postane trener visokih standarda. Ove nedeqe je zaslu`eno stao u red najuspe{nijih Zvezdinih trenera svih vremena, rame uz rame sa Miqanom Miqani}em, Qupkom Petrovi}em...

One divne letwe ve~eri, na jedan od najve}ih hri{}anskih praznika Uspewe Prosvete Bogorodice, kada se zavr{io poglavqe sa norve{kim Bode Glimtom, Zvezdinog trenera su kao nikada do sada potpuno obuzele emocije. Dok je kora~ao ka centru u `eqi da sa igra~ima podeli radost, Vladan je u jednom trenutku zastao, klekao na kolena, `ele}i da se zahvali Bogu za ovu nevi|enu radost. Kao pravi vernik, koji snagu i energiju gorovo svake godine tra`i na Hilandaru, najve}em srpskom duhovnom svetili{tu, znao je da se na kraju svaki po{teni rad i trud isplati i da uvek dobije{ onoliko koliko si spreman da pru`i{. Kada je posle pandemije zajedno sa Draganom Okukom oti{ao na Hilandar da se pomoli za sre}u, nije mogao ni da nasluti da }e mu ovo hodo~a{}e na

kraju doneti i fudbalsko blagostawe. Oni koji ga dobro poznaju ka`u da je strpqivo u~io na sopstvenim gre{kama, da u pripremi svake utakmice ide u najsitnije detaqe, i da protiv Bode Glimta nije slu~ajno doktorirao svoje najnovije takti~ko delo. Jasno je da Crvena zvezda ima svog Fergusona, nekoga na koga mo`e da se osloni u punom kapacitetu i narednih deset godina. Vladan Milojevi} va`i za porodi~nog ~oveka, koji, kao ve}ina trenera, ne pati od savremenih trendova. Za wega su odlasci u skupocene restorane – luksuz. Zato ~esto mo`ete da ga sretnete na ulici u trenerci i sa ka~ketom. Sin Nemawa se rodio u Atini. Trenutno brani boje ^ukari~kog. Supruga Danijela, ro|ena Be~ejka, sa kojom se upoznao sa samo 19 godina, najve}a mu je podr{ka. ]erka An|ela obo`ava jahawe, a qubav prema kowima usadila joj majka, nekada{wa omladinska reprezentativka u preponskom sportu. Trenutno u Ora{cu, nedaleko od Aran|elovca, gradi novu porodi~nu ku}u na imawu svog oca. Bi}e to skroman dom gde }e tali~ni trener tra`iti novu fudbalsku inspiraciju. Iako mnogi jo{ uvek nisu shvatili wegovu fudbalsku filozofiju, Miloje je izrastao u trenera velikog kova. Iza sebe ima i bogatu trenersku karijeru u Gr~koj, Saudijskoj Arabiji i na Kipru. Ali ~ini se da se ipak najboqe ose}a kod ku}e.

Tre}a bomba pred pucawem na Marakani!

Crvena zvezda je u punom gasu posledweg dana registracije za Ligu {ampiona. Zavr{ila je dolaske Radeta Kruni}a i Nemawe Radowi}a, ali pravi {lag na tortu trebalo bi da bude poja~awe iz Bundeslige – Silas Katompa Emvumpa.

Nema~ki Skaj plasirao je informaciju da je superbrzo krilo iz Konga propustilo trening u utorak, {to smo podgreva vest da bi mogao put Beograda.

Isti izvor navodi da je plan Zvezde da Silasa dovede na pozajmicu sa opcijom otkupa za ~ak

10 miliona evra, {to bi bio apsolutni rekord srpskog fudbala. Podsetimo, sada{wi dr`i In Bom Hvang za 5,5 miliona prilikom pro{logodi{weg transfera iz Olimpijakosa.

Silas je nezadovoqan u [tutgartu, ove sezone je dobio 25 minuta u Superkupu Nema~ke i trener Sebastijan Henes ga nema u planovima. Zato ga imaju Zvezda i Anderleht, ali posledwe informacije govore da je bli`i dolasku u Srbiju.

Zanimqivo, upravo [vabe gostuju na Marakani 27. novembra u me~u Lige {ampiona. Upravo bi naspram sebe mogli da imaju Silasa, jednog od bitnijih igra~a posledwih sezona. Za razliku od tih, ove je izgubio mesto i to bi trebalo da iskoristi Zvezda.

THURSDAY l ^ETVRTAK 5. 9. 2024.

„Moram da pazim, jer `ele da me naprave alkoholi~arem“

Srbija u ~etvrtak po~iwe novi ciklus Lige nacija, prvi rival }e biti evropski prvak [pa nija na "Marakani" (20.45), a selektor Dragan Stojkovi} osvrnuo se i na odre|ene kritike, kako je naglasio.

Selektor Stojkovi} Piksi obratio se pred nove izazove, prvo je pri~ao op{irno o krahu na Evru, pa o spisku „orlova“, pehovima i svemu {to je zadesilo reprezentaciju i posle EP.

^ak osmoricu igra~a sa Evropskog prvenstva izostavio je sa spiska, da bi potom poziv otkazali najboqi igra~i. Du{an Vlahovi} je iz porodi~nih razloga odlu~io da presko~i ovo okupqawe, a zbog povreda su otkazali i Aleksandar Mitrovi} i Sergej Milinkovi}-Savi}, dok se ne zna status Luke Jovi}a koji se tako|e povredio.

Osvrnuo se i na situaciju oko golmana Vawe Milinkovi}-Savi}a, koga nema ovaj put, a pri~alo se da je do{lo do sukoba u jednoj kafani u Nema~koj tokom boravka na Evropskom prvenstvu.

„Da pomenemo Vawu Milinkovi}a Savi}a, po{to su neki protuma~ili da je to {ok {to nema Vawe. Ja sam dan pred objavqivawe spiska sa wim pri~ao, on mi je rekao da je imao problem sa kukom, kad je pao. On je rekao da }e braniti za Torino, ali je zamolio da presko~i reprezentaciju ovaj put, da je dobar tajming da ovu pauzu iskoristi da se oporavi. Rekao sam: OK, prihvatam i to je to“. Nadovezao se na odre|ene kritike i na svoj ra~un, koje ba{ nisu u vezi sa fudbalom…

„Igra~i moraju da paze na to. Kao {to ja moram da pazim, jer ovde neko `eli da me napravi alkoholi~arem u toj svojoj frustraciji. Niti sam pristalica alkohola, niti ga konzumiram. Nemam ni{ta protiv. Ali, ne treba da mi se ka~e neke karakteristike sa kojima ja nemam nikakve veze“, podvukao je Stojkovi}.

Selektora [panije pitali o Srbiji, on odgovorio u jednoj re~enici

Selektor fudbalera [panije, Luis de la Fuente, govorio je o Srbiji pred utakmicu protiv "orlova" u Beogradu u Ligi nacija.

„Orlovi“ do~ekuju aktuelnog prvaka Evrope u ~etvrtak od 20.45 ~asova u prvom kolu A lige u ~etvrtoj grupi u okviru Lige nacija.

U grupi su jo{ i [vajcarska i Danska.

[panija je postala prvak Evrope na Evropskom prvenstvu u Nema~koj ove godine pobediv{i [paniju sa 2:1 u finalu.

„Jo{ uvek `ivim istim `ivo-

tom kao i pre, iako je sada uticaj medija ogroman“, rekao je De la Fuente za „Radioestadio Nohe“. Istakao je da je wegov tim

BUDU]NOST SRPSKOG FUDBALA

Neka nova fudbalska reprezentacija Srbije ~eka prvaka Evrope. Od trenutka kada su na Prvenstvu Evrope u Nema~koj [panci podigli pehar {ampiona Starog kontinenta, nisu igrali ni jednu utakmicu. Prva }e im biti na stadionu "Rajko Miti}" protiv "orlova", koji u "pretumbanom" sastavu ~ekaju mo}nog rivala. Du{an Tadi} se oprostio od A tima, voqom selektora Dragana Stojkovi}a su precrtana jo{ sedmorica igra~a sa EP, pa zbog otkaza Du{ana Vlahovi}a, Aleksandra Mitrovi}a i Sergeja Milinkovi}-Savi}a, sastav "orlova" }e biti neobi~no druga~iji. Bi}e to prili~an {ok za navija~e koji }e da do|u na stadion "Rajko Miti}". Debitant sti`e iz Anderlehta, ima neobi~no ime i prezime i `eli da se poka`e u najbpoqem svetlu.

Jan Karlo Simi} je bio doskora{wa uzdanica Milana, do{ao je na "San Siro" svojevremeno na li~ni zahtev legendarnog Paola Maldinija, a sada je adut selektora Stojkovi}a.

- Imao sam priliku da upoznam selektora Stojkovi}a

PAVLOVI]

UO^I

ME^A SA [PANIJOM: Ne}e biti nimalo

lako, mi moramo da na|emo na{u igru

Fudbalski reprezentativac Srbije Strahiwa Pavlovi} izjavio je da o~ekuje te`ak me~ protiv [panije i dodao da wegov tim mora da prona|e svoju igru protiv aktuelnog evropskog {ampiona. Fudbaleri Srbije su u ponedeqak u Staroj Pazovi po~eli pripreme za duele u Ligi nacija.

„Ponovo smo zajedno na okupu, imamo jasne ciqeve i jako mi je drago {to sam ponovo sa kolegama, drugarima, saigra~ima iz reprezentacije”, rekao je Pavlovi} za zvani~ni sajt FSS.

Srbija }e 5. septembra na stadionu „Rajko Miti}” do~ekati [paniju u me~u prvog kola grupe A4 LN.

„Pokazali su na Evropskom prvenstvu da su trenutno najja~a reprezentacija i da igraju najlep{i fudbal. Bi}e sigurno zanimqivo igrati protiv najboqih. Posle povratka iz Nema~ke samo sam wih i gledao, jer posle povratka nisam imao previ{e motiva da pratim ostatak turnira. Videlo se od prvog me~a da igraju najlep{i fudbal i da su do{li sa jasnim ciqem da osvoje EP”, rekao je Pavlovi}, javqa Tawug.

On je rekao da navija~i Srbije mogu da o~ekuju dobar me~.

„Ne}e biti nimalo lako, mi moramo da na|emo neku na{u igru, pre svega dobro da se branimo, jer znamo da [panci vole da dr`e loptu, mewaju strane, tra`e prostor. U defanzivnom smislu moramo da budemo perfektni, a imamo kvalitet da mi napravimo {anse i da ih ugrozimo”, dodao je srpski fudbaler. Pavlovi} je rekao da o~ekuje veliku podr{ku navija~a.

spreman za nove izazove.

„To je grupa koja je veoma navikla da pobe|uje i da se takmi~i za va`ne stvari. @elimo da zadr`imo nivo, logi~no je da su ciqevi toliko visoki. Spremni smo za to“, obja{wava on.

Govorio je o rivalima sa kojima }e igrati, me|u kojima je i Srbija.

„To su ekipe koje su bile na Evropskom prvenstvu i koje je bilo veoma te{ko pobediti“, isti~e selektor [panije o svojim narednim rivalima.

Utakmica izme|u Srbije i [panije igra se na stadionu „Rajko Miti}“.

„Zovu prijateqi, rodbina, svi `ele da do|u i podr`e reprezentaciju. Nadam se da }e podr{ka biti velika, znamo da javnost nije bila zadovoqna na{im u~e{}em na EP i tim rezultatskim neuspehom, {to je o~ekivano i opravdano sa wihove strane, ali opet kre}e jedan novi ciklus i dolazi nam prvak Evrope. Mislim da je to motiv za sve, da }e biti jedna lepa utakmica, qudi da do|u i da gledaju”, dodao je Pavlovi}.

Srbija }e 8. septembra gostovati selekciji Danske u Kopenhagenu.

„Mnogo }e nam zna~iti naredni me~evi, nema lake utakmice, igramo utakmice u kojima nismo favoriti, naprotiv. Jedna dobra prilika za nas da vidimo koliko mo`emo, na spisku je dosta novih imena, bi}e prilika za sve nas da se doka`emo i vidimo koliko mo`emo. Novi je format, dve ekipe idu daqe, tre}a u bara`, samo ~etvrti ispada u ni`u diviziju. Prvi ciq nam je da ostanemo u A diviziji”, naveo je fudbaler Milana.

Pavlovi} je u letwem prelaznom roku stigao u Milan iz Salcburga.

„Milan je ogroman klub sa velikom, dugom istorijom. I daqe mi je sve to nerealno, i daqe nisam svestan da sam do{ao na taj nivo, kada pogledam odakle sam krenuo. I koliko sam imao te{kih situacija kada sam napustio Partizan. Presre}an sam kako su me prihvatili i kako se sve do sada odvija”, dodao je Pavlovi}.

u Torinu, jo{ dok sam bio ~lan Milana, kada smo igrali protiv Juventusa. Biti ovde je ostvarewe sna, ne mogu da verujem da sam u dru{tvu ovih momaka, zvezda evropskog fudbala. Veoma sam zahvalan na ukazanom poverewu i spreman sam da dam sve od sebe - pri~a Simi}. Me~evi u Ligi nacija poslu`i}e kao dobar test za ono najva`nije, kvalifikacije za Mundijal 2026. Srbija `eli da ve`e i tre}e uzastopno veliko takmi~ewe. - San svakog igra~a je da igra Svetsko ili Evropsko

prvenstvo, za Nedeqkovi}a i mene bi to bilo prvo. To je ciq saveza, selektora, nas igra~a, verujem da mo`emo to ostvariti. Kosta Nedeqkovi} je adut iz Aston Vile.

- Ose}aj boravka u Pazovi mi je poznat, ovde smo se uvek svi lepo ose}ali, prvo kroz mla|e selekcije, a sada i sa A reprezentacijom. I pored te{ke grupe, ostvarili smo dobar rezultat, izborili nokaut fazu, kasnije polufinale. Bili smo dobri kroz dva kruga kvalifikacija, zatim na samom prvenstvu, ubedqivi u te{kim me~evima. Veliko je to iksustvo bilo za generaciju, ne{to {to }emo da pamtimo ~itav `ivot. Selektor Stojkovi} je bio spreman da ~ak mewa i formaciju u reprezentaciji zbog Nedeqkovi}a.

- Skroman sam, ali mora da vam imponuje kad ~ujete tako ne{to, da selektor zbog vas `eli da mewa formaciju, pogotovo zbog igra~a koji ima 18 godina. Sve to mi daje veliku motivaciju i samopouzdawe da pru`am 300 odsto na terenu. Trudi}u se da dam svoj doprinos.