Srpski glas 6. april

NO] KOJA JE ZAUVEK PROMENILA CRNU GORU:

Kako je Jakov maestralno trijumfovao, a Milo potu~en do kolena

Nakon 30 godina vladavine, Milo \ukanovi} izgubio je na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori. Na funkciju lidera dr`ave sada dolazi mladi Jakov Milatovi}, nekada{wi ministar ekonomskog razvoja, a sada ~ovek u kog gra|ani Crne Gore pola`u velike nade

Ekskluzivni intervju sa Sawom Stoj~i} iz Brizbejna:

Otkrivamo: KAKO „SIGURNO“ I LEGALNO

Kako treba `iveti svesno i na koji na~in kreativna umetnost mo`e pomo}i qudima da boqe razumeju sebe

Finska postaje ~lanica NATO-a

Finska }e ove nedeqe postati ~lanica NATO-a, saop{teno je iz kancelarije predsednika Finske Saulija Ninista, a ovu vest potvrdio je i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, preneo je Rojters.

„Ovaj potez }e na~initi Finsku bezbednijom zemqom, a [vedska }e biti sigurnija kao rezultat ulaska svog suseda u NATO. Podi}i }emo finsku zastavu prvi put u sedi{tu NATO. Utorak }e biti dobar dan za bezbednost Finske i NATO”, naveo je Stoltenberg.

Turski parlament je u ~etvrtak

ratifikovao ulazak Finske u Severnoatlansku alijansu, tako {to je svih 276 prisutnih poslanika glasalo „za”.

Ta odluka turskog parlamenta stupila je na snagu u subotu, ~ime je otklowena posledwa prepreka za ulazak nordijske zemqe u Alijansu, jer su svih 29 ~lanica NATO ranije ratifikovale ulazak Finske, prenosi Tawug.

[vedska jo{ ne}e postati ~lan Severnoatlanske alijanse, jer joj Ankara zasad nije dala zeleno svetlo.

Turska je optu`ila [vedsku

Nuklearni rat nedopustiv

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su saglasne sa stavom Rusije da je vo|ewe nuklearnog rata nedopustivo i da je u wemu nemogu}e pobediti, izjavio je koordinator za strate{ke komunikacije Bele ku}e Xon Kirbi.

„Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je nedavno rekao da nuklearni rat ne sme da se vodi i da u wemu nema pobednika. Iskreno govore} i, saglasni smo s wim“, rekao je Kirbi novinarima.

On je naveo da Va{ington ne vidi nikakve naznake da Moskva namerava da upotrebi nuklearno oru`je u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

„Mi, definitivno, nismo videli naznake da gospodin Putin namerava da upotrebi takti~ko nukelarno oru`je u Ukrajini ili, otvoreno govore}i, na bilo kom drugom mestu“, rekao je Kirbi.

Predstavnik Bele ku}e je, tako|e, govorio o novom paketu vojne pomo}i Ukrajini, koji }e biti objavqen ove nedeqe. Kirbi nije naveo detaqe o sadr`aju novog paketa oru`ja namewenog Kijevu.

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

da krije ~lanove Radni~ke partije Kurdistana (PKK), koju Ankara smatra teroristi~kom grupom.

Odnose dve zemqe dodatno su pogor{ali protesti u januaru u blizini turske ambasade u Stokholmu, na kojima je ekstremno desni~arski politi~ar spalio primerak Kurana.

Na pro{lonedeqnim parlamentarnim izborima u Finskoj dosada{wa premijerka Sana Marin (37), koja je bila najmla|i predsednik vlade u svetu kada je preuzela du`nost 2019, priznala je izborni poraz a wena Socijaldemokratska

partija Finske dospela je na tre}e mesto sa osvojenih 19,9 odsto glasova i 43 poslani~ka mesta. Pobedni~ka, desni~arska partija

Rusija }e poja~ati

vojno

koju predvodi Peteri Orpo, osvojila je 20,8 odsto glasova i dobila je 48 od ukupno 200 mesta u novom parlamentu.

prisustvo

zemqe nakon ulaska Finske u NATO

Rusija }e oja~ati svoje vojne kapacitete u zapadnim i severozapadnim regionima, kao odgovor na ulazak Finske u NATO, rekao je danas zamenik ru-

na zapadu

skog ministra spoqnih poslova Aleksandar Gru{ko, prenela je RIA Novosti.

Finska i [vedska su se prijavile u NATO pro{le godine nakon ruskog napada na Ukrajinu, a Finska }e ove nedeqe postati 31. ~lanica Alijanse.

Finska sa Rusijom deli granicu od 1.300 kilometara, {to }e udvostru~iti granicu transatlantskog saveza sa Rusijom.

Ruski ministar spoqnih poslova Sergej [ojgu rekao je pro{le godine da }e Rusija preduzeti „adekvatne kontramere” i da }e formirati 12 jedinica i divizija u zapadnoj vojnoj oblasti.

„Oja~a}emo na{ vojni potencijal u zapadnom i severozapadnom pravcu. Ukoliko se NATO snage i resursi rasporede u Finskoj, preduze}emo dodatne korake kako bismo osigurali rusku vojnu bezbednost”, poru~io je Gru{ko.

SLADOLED SA

^OKOLADOM -

KO JE OVDE LUD?!

„Jeo sam sladoled sa komadi}ima ~okolade. Do{ao sam ovde jer sam ~uo da ima sladoleda sa komadi}ima ~okolade. Ina~e, imam pun fri`ider na posledwem spratu. Mislite da se {alim? Nije tako”

(Xozef Bajden, predsednik SAD, o pucwavi u privatnoj hri{}anskoj {koli u Ne{vilu kada je maturantkiwa Odri Hejl ubila {est osoba)

„Ako je targetirawe to {to pustite izjave tih politi~ara kojima im ne vre|ate ni porodicu, ni wih li~no, a oni o meni naprave film od jednog sata u kome ka`u majka mi je ovakva, brat mi je kriminalac, sin mi je kriminalac, ja sam negativno ro|en... I to nije targetirawe, a ako pustite samo re~i va{ih politi~kih protivnika ka`u da je targetirawe “ (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije i SNS-a)

„Svaka osoba treba da slu{a sebe - ho}u ovo da radim, nemoj da ometa{ ne{to {to je moje. Nemojmo da trpimo. Ni{ta ne treba trpeti. I nemoj preko onog {to mo`e{"

(Glumica Gorica Popovi} otkrila je recept za ispuwen `ivot)

OVDE NIKADA BOQE NE]E BITI!

„Voleo bih da moje }erke `ive u dru{tvu koje nije obespravqeno, gde institucije imaju svoju ulogu, `ivimo u dru{tvu koje ne funkcioni{e. Nije pre 10 godina bilo boqe, da je bilo, ne bi sada bilo gore, eto tako bih to rekao. Odavde treba oti}i, pokupi{ kofere, kupi{ avionsku kartu u jednom pravcu i zapali{ odavde, ovde nikada boqe ne}i biti

(Glumac Marko Janketi})

RECEPT ZA SRE ] AN @ IVOT

NEGATIVNO RA\AWE, POZITIVNO VO\EWE KAMPAWE

VU^I]

O ODNOSU PREMA SUKOBU U UKRAJINI:

Srbija izdr`ala na poziciji

samostalne i nezavisne politike

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je govore}i o odnosu na{e zemqe prema situaciji u Ukrajini da je ponosan {to je Srbija izdr`ala vi{e od godinu dana na svojim pozicijama samostalne, nezavisne politike. Da}emo sve od sebe da takvu politiku nastavimo, dodao je on.

Vu~i} je rekao i da je izre~eno mnogo besmislenih neistina o sukobu u Ukrajini i kako }e brzo da se zavr{i i da je zato va`no da se pona{amo odgovorno i racionalno.

„Ako analizirate situaciju o Ukrajini, ja ne}u i}i ni uz emocije qudi ni protiv wih - moramo da se pona{amo racionalno i ozbiqno. Ponosan sam na ~iwenicu {to je Srbija vi{e od godinu dana izdr`ala na svojim pozicijama samostalne, nezavisne politike i da}emo sve od sebe da takvu politiku nastavimo”, istakao je Vu~i}.

„Kurti }e nastaviti sa jo{ gorom antisrpskom politikom”

Vu~i} je rekao da o~ekuje nastavak pritisaka na Srbiju kada je u pitawu re{avawe kosovskog pitawa, ali da }e Srbija znati sa tim da se izbori.

„Oni }e nastaviti da nas pritiskaju, i jedne i druge, vi{e nas, a takti~ko-tehni~ki wih, to je igra, igrokaz, ali zna}e Srbija da se izbori“, rekao je Vu~i}.

Vu~i} je istakao i da Srbija `eli normalizaciju i boqe odnose sa Albancima na KiM.

„To je te{ko kad neko ima `equ samo da unizi Srbiju i ra~una da je to jedino {to mo`e da vam ponudi i da je to najboqi na~in kako da vas pobedi, ali taj film ne}ete skoro gledati“, poru~io je on.

Na pitawe da li }e sutra u nastavku dijaloga u Pri{tini izme|u glavnih pregovara~a biti razgovora o primeni dogovorenog, Vu~i} je rekao da }e svakako biti i da u Brisel ide direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi}.

„Va`no je da poka`emo otvorenost i oz-

biqnost, ali ~uvaju}i na{e vitalne nacionalne i dr`avne interese, a on zna kako da to ~ini“, rekao je Vu~i}.

On je na pitawe o napetosti na KiM i novim incidentima ocenio da je u pozadini provokacija namera da se izbegne formirawe ZSO.

„Da to je su{tina, da se u|e u sukobe ranije kako bi se NATO okrenuo protiv Srbije, a da oni ne moraju da formiraju ZSO“, rekao je Vu~i} dodaju}i da je i predsednica privremenih institucija u Pri{tini Vqosa Osmani rekla da ZSO nikada ne}e biti formirana.

Vu~i} je rekao da „samo provociraju, jer ho}e sukob“, i da premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti, kako je rekao, „`eli da bude Zelenski, a ja da budem mali Putin“. Naveo je i da je Kurti imao miting tzv. veterana i Ta~ijevih pristalica, i da je bilo 8 500 qudi, „iako Kurti ka`e da ih je bilo 100 000“.

„Ali za Pri{tinu je i 8.500 ogroman broj. Oni }e nastaviti jo{ goru antisrpsku politiku da doka`u da nisu kapitulirali i da

izmi{qaju gluposti od nestalih osoba do toga da ZSO ne bude ZSO nego spisak Kurtijevih `eqa kako da se izbegne ZSO“, zakqu~io je Vu~i}.

„Saradwa kao osnova odnosa sa Crnom Gorom”

Vu~i} je izjavio da se nada da }e saradwa biti osnov odnosa sa Crnom Gorom

- da se unapredi poverewe i da vi{e ne postoje optu`be po kojima je uvek Srbija bila kriva. „Va`no je da unapredimo poverewe i da ne postoje optu`be kako su do sada postojale. Do sada je za nekada{weg predsednika uvek bila kriva Srbija. Mi smo uglavnom }utali i retko odgovarali“, rekao je Vu~i} u izjavi za „TV Hepi“, dodaju}i da na Zapadu uvek postoje dva pravca pritiska na Srbiju i Crnu Goru – prvi da je Srbija uvek kriva, kao da je vreme pred Prvi svetski rati i drugi da se vlasti u Podgorici nateraju da nemaju dobar odnos sa Srbijom po obrascu „ako budete imali dobar odnos sa Srbijom, vi }ete videti…“

Na pitawe da li o~ekuje da Crna Gora postane ~etvrta ~lanica inicijative „Otvoreni Balkan“, Vu~i} je rekao da sa novoizabranim predsednikom Jakovom Milatovi}em nikada nije razgovarao, a da je premijer Dritan Abazovi} „nedvomislimeno izrazio `equ da Crna Gore u|e u ovu zajednicu.

Kako je Vu~i} rekao, to bi bila dobra vest, ali je to suverena odluka Crne Gore.

„Mi }emo sa~ekati, vide}emo, Abazovi} je bio apsolutno za, nadamo se da }e neka druga vlada uz podr{ku predsednika doneti odluku, ali vide}emo“, dodao je Vu~i} uz napomenu da bi Crna Gora ulaskom u „Otvoreni Balkan“ samo bila na dobitku.

On je, me|utim, naglasio, da su{tina pri~e o „Otvorenom Balkanu“ nije za{to neko nije tu, nego {ta se time posti`e.

„Mi smo olak{ali postupak prelaska granice, pojednostavili procedure“, zakqu~io je Vu~i}.

Sneg u aprilu, kad mu vreme nije

Srbija pod snegom u prvoj nedeqi aprila: Pojedini

putevi postali neprohodni,

stabla pala na automobile, vi{e sela bez struje, raste vodostaj reka

U ve}em delu Srbije satima je padao sneg. Na planinama je zabele`eno i vi{e od 30 cm novog snega, uz stvarawe sne`nih nanosa, usled jakog severozapadnog vetra. Ni{ta ne bi bilo ~udno da se to ne de{ava usred aprila kada ~itava zemqa obi~no miri{e na prole}e. Pojedini pute-

Dragi ~itaoci,

Pred Vama je novi broj Srpskog glasa, godina trideset tre}a, izdawe 2.547. Po~eli smo sada ve} daleke i turbulentne 1991. Svih ovih godina i decenija bili smo Va{ glas i prozor u svet, a budite sigurni da }e tako i ostati. Bili smo uvek i Va{a iskrena veza sa Otaxbinom, na{om srpskom tradicijom i kulturom. Od ovog broja SG ima novog urednika, to je moja malenkost. Naravno, mi se znamo i odavno smo na Ti, ali uvek je ~ast i privilegija jo{ jednom se pokloniti na{im vernim ~itaocima.

Na{e {tampano izdawe osta}e i daqe na{ glavni prioritet, ali moderno doba u kome `ivimo stavqa nas stalno pred nekim novim izazovima. Zato }emo i mi u narednim danima i}i u susret digitalizaciji i tom novom dobu. @elimo da od na{eg veb sajta napravimo portal zajednice, koji bi bio pravi javni servis Srba na Petom kontinentu. Tako|e, transformisa}emo uskoro i na{e {tampano i digitalno izdawe, gde }e na{ fokus ubudu}e biti usmeren pre svega na srpsku zajednicu i Australiju.

Zato Vas pozivam da nam pomognete u tim nastojawima i pi{ete nam {ta biste voleli da najvi{e ~itate u SG. [aqite nam i Va{e fotografije ili pri~e svega onoga {to smatrate va`nim. Mi }emo se truditi da Vas kao i do sada obave{tavamo o svemu bitnom {to se de{ava u tom velikom svetu, na{oj Srbiji i naravno {irom prelepe Australije. U to ime `elim Vam puno sre}e, dobro zdravqe i vesele predstoje}e Uskr{we praznike!

S po{tovawem Sa{a Jankovi}

vi su neprohodni, a pod te`inom sne`nog prekriva~a do{lo je i do obarawa stabala – jedna devoj~ica je tako povre|ena. Policija Srbije saop{tava da je vi{e sela bez struje zbog kvarova na elektromre`i. Do{lo je i do naglog porasta vodostaja pojedinih reka. Ipak srpski meteorolozi

su se brzo oglasili i umirili gra|ane da }e se nevreme smiriti ve} do kraja ove radne nedeqe. Onda bi kona~no trebalo da po~ne i pravo prole}e. Ipak, nije jo{ uvek poznato kakve }e posledice ovaj iznenadni sneg i mraz imati na vo}e koje je ve} u cvatu.

Sankawe u Ko{utwaku

NO] KOJA JE ZAUVEK

PROMENILA

CRNU GORU:

Kako je Jakov maestralno trijumfovao, a Milo potu~en do kolena

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

O~ekivano ili ne, nakon 30 godina vladavine, Milo \ukanovi} izgubio je na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori. Na funkciju lidera dr`ave sada dolazi mladi Jakov Milatovi}, nekada{wi ministar ekonomskog razvoja, a sada ~ovek u kog gra|ani Crne Gore pola`u velike nade. Prethodna no} ozna~ila je jednu od najve}ih prekretnica u najmawoj balkanskoj zemqi jer je, kako ka`u Milatovi} i wegovi saradnici „posledwi evropski diktator potu~en, i to na izborima“.

Iako je tokom izbornog dana u Podgorici sve upu}ivalo na pobedu opozicionog kandidata, kona~ni rezultat iznenadio je sve.

Prema podacima koji su objavqeni, kandidat „Pokreta Evropa sad“ (PES) Jakov Milatovi} osvojio je oko 60 odsto glasova, a predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} oko 40. Ovo zna~i da je \ukanovi} po prvi put nakon 30 godina izgubio predsedni~ke izbore, i to sa dvocifrenom razlikom.

Istorija ka`e da }e 2. april biti upam}en kao dan kada je „pao“ ~ovek ozna~avan kao „ve~iti vladar Crne Gore“, voqom gra|ana koju je poku{ao da prekroji u svoju korist. Nije mu uspelo, pa je tako Jakov Milatovi} postao novi predsednik Crne Gore.

NO] KOJU ]E CRNA GORA

PAMTITI

Nije mala stvar ispratiti „do`ivotnog predsednika“ u opoziciju, ili kako se ve} sugeri{e,

penziju, a gra|ani Crne Gore su na ulicama proslavili ono {to se doskora ~inilo nezamislivim.

Iz prostorija „Pokreta Evropa sad“ neposredno nakon objavqivawa prvih preliminarnih rezultata za~ulo se „Lijte ki{e hladne vode, Milo ode, Milo ode“. Kako su gra|ani neprekidno uzvikivali „Jakove“, on se u pratwi supruge pojavio u svom izbornom {tabu, u kom se nala-

zio veliki broj medijskih ekipa i pristalica „Pokreta Evropa sad“. Sa Milatovi}em su u salu u{li Dritan Abazovi}, Aleksa Be~i}, Andrija Mandi}, Zdravko Krivokapi} i brojni drugi politi~ari koji su stali iza ~oveka koji mesecima unazad pokazuje da zna recept za pobedu nad \u-

Ko je Jakov Milatovi}, novi predsednik Crne Gore

Jakov Milatovi}, koji je kao kandidat „Pokreta Evropa sad“ (PES) pobedio kandidata Demokratske partije socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a u drugom krugu predsedni~kih izbora u Crnoj Gori, pripada plejadi mla|ih crnogorskih politi~ara, koji je u `i`u politi~ke javnosti do{ao ulaskom u Vladu premijera Zdravka Krivokapi}a na mesto ministra za ekonomski razvoj. Po izglasavawu nepoverewa toj vladi, Milatovi} je zajedno sa biv{im ministrom finansija Milojkom Spaji}em osnovao „Pokret Evropa sad“, juna pro{le godine.

Na lokalnim izborima u Crnoj Gori oktobra pro{le godine PES je osvojio najve}u podr{ku u Podgorici i najavio formirawe vlasti sa strankama pobednicama parlamentarnih izbora u avgustu 2020, a Milatovi} je bio vi|en za gradona~elnika glavnog grada. PES je Milatovi}a kandidovao za predsednika Crne Gore nakon {to je Dr`avna izborna komisija odbacila kandidaturu wegovog partijskog kolege Spaji}a.

BIOGRAFIJA

Ro|en je u Podgorici 7. decembra 1986. godine. O`ewen je Milenom i ima troje dece - } erke Saru i Anu, i sina Davida. Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac. Osnovnu, sredwu {kolu i fakultet zavr{io je Podgorici. Bio je student generacije sa prose~nom ocenom 10, {to mu je omogu}ilo da dobije razne stipendije za nastavak {kolovawa u inostranstvu. Kao stipendista ameri~ke vla-

de jednu studijsku godinu je proveo na Dr`avnom univerzitetu Ilinoisa (Illinois State University). Posle toga je jedan semestar slu{ao na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Be~u (WY Wien), ovog puta kao stipendista Vlade Austrije. Evropska komisija mu je omogu}ila da jednu studijsku godinu provede na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza). Kao stipendista britanske vlade magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu Oksford (Oxford University). Pored formalnog obrazovawa, Milatovi} je poha|ao i programe u organizaciji Ujediwenih nacija u Wujorku, nema~ke Fondacije Konrad Adenauer, Ambasade Crne Gore u Italiji i Kancelarije za me|unarodnu saradwu Ekonomskog fakulteta u Podgorici. Pored toga, pro{ao je i program „Oxbridge Academic“ na Oksfordu, i brojne programe Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske {kole ekonomije (LCE) i drugih. Usavr{avao se i na Univerzitetu u Pekingu, Liderskoj akademiji Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu.

Dobitnik je brojnih priznawa, govori engleski, italijanski i {panski jezik. Radio je u bankarskom sektoru u zemqi i inostranstvu, bio je deo tima za ekonomsku i politi~ku analizu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), bavio se ekonomskom analizom regiona Jugoisto~ne Evrope, a potom analizom zemaqa Zapadnog Balkana. Od 2018. do 2020. godine je u Bukure{tu radio kao glavni ekonomski analiti~ar EBRD-a za Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju i Bugarsku. Autor je vi{e stru~nih radova i koautor dve kwige.

kanovi}em. Tako su prikazali jedinstvo koje je dovelo do velike pobede, a za koje se gra|ani nadaju da }e ostati na snazi do parlamentarnih izbora, koji su zakazani za 11. jun.

NEGDE SLAVQE, NEGDE TUGA Uz povike podr{ke i ogromnu euforiju, javnosti se kona~no obratio novoizabrani predsednik. „Neka nam je sa sre}om pobeda svih nas, ovu no} smo ~ekali 30 godina. Mi smo danas rekli glasno zbogom re`imu Mila \ukanovi}a, a rekli smo i dobar dan boqoj i pravednijoj Crnoj Gori. Ovo je istorijski dan, pozivam vas da slavite dostojanstveno kao {to smo i pobedili. Ja vam obe}avam da }u uvek biti predsednik svih gra|ana Crne Gore i nikada odavde ne}e i}i otrovne strelice ka zemqama Zapadnog Balkana. Svi zajedno poru~ujemo da }emo se baviti vladavinom prava, ekonomijom. Rekli smo veliko zbogom posledwem diktatoru u Evropi“, poru~io je Milatovi}.

Wegov protivkandidat Milo \ukanovi}, na ovim izborima prema ocenama mnogih potu~en do kolena, javnosti se obratio mawe eufori~no, dok se u wegovom {tabu ose}ala velika tenzija. „Ja izbor gra|ana po{tujem, ~estitam Milatovi}u. @elim mu da bude uspe{an predsednik, jer ako to on bude, Crna Gora }e se kretati u pravom smeru. @elim da se zahvalim svim gra|anima koji su mi dali poverewe. Nekad su ti glasovi bili dovoqni za ve}inu, u ovom trenutku nisu, ali su vredni kao planina. Ponosan sam na ogromnu podr{ku u sredinama u kojima ve}inu ~ine pripadnici mawinskih naroda“, rekao je \ukanovi}.

 LI^NOST U @I@I

Jakov Milatovi} sa suprugom

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV TRAMPA

U optu`nici koju je velika porota u Wujorku podigla protiv biv{eg ameri~kog predsednika Donalda Trampa, me|u vi{e optu`bi za falsifikovawe poslovnih kwiga, pomiwe se najmawe jedna za krivi~no delo, javqa AP.

Optu`nica je ostala zape~a}ena, i konkretne ta~ke optu`nice nisu jo{ poznate, ali su ove detaqe AP-u potvrdile osobe koje su pod uslovom anonimnosti govorile o informacijama koje jo{ nisu javne.

Tramp }e biti zvani~no uhap{en i optu`en ove nedeqe, ~ime }e se postaviti scena za istorijski, {okantni trenutak kada je jedan biv{i predsednik primoran da stane pred sudiju kako bi saslu{ao krivi~ne prijave protiv sebe, napomiwe ameri~ka agencija.

Iako je wujor{ki tu`ilac Alvin Breg tra`io da se Tramp preda sudu najkasnije pro{log petka, taj rok je produ`en zbog zahteva ameri~kih tajnih slu`bi, u vezi sa posebnim uslovima predaje va`nih li~nosti kao {to je biv{i {ef dr`ave.

Ulice ispred zgrade suda u kojima }e se odr`ati su|ewe bile su mirne u petak u pore|ewu sa po~etkom nedeqe. Nije bilo velikih demonstracija za ili protiv Trampa, iako su turisti zastajali da bi naprave selfije, a tamo je ostala gomila novinara i policajaca.

Po{to dosad nijedan biv{i predsednik SAD nije bio optu`en za krivi~no delo, ne postoje propisi za wegov tretman prilikom privo|ewa. Kad se Tramp bude predao, bi}e tretiran uglavnom kao i svi drugi koji se suo~avaju sa optu`bama - fotografisawe i uzimawe otisaka prstiju, popuwavawe dokumentacije o hap{ewu i provera da li ima nere{ene krivi~ne prijave ili naloge,

ka`e osoba upoznata sa osetqivim bezbednosnim operacijama.

Ne o~ekuje se, me|utim, da }e mu na ruke biti stavqene lisice, isti~e AP i dodaje da }e Tramp sve vreme biti pod za{titom Tajne slu`be i gotovo sigurno }e biti pu{ten na slobodu istog dana.

I za optu`ene koji se sami predaju, predvi|ene procedure podrazumevaju najmawe nekoliko sati pritvora. Sve te aktivnosti odvijaju se daleko od javnosti.

Wujor{ki zakon u ve}ini slu~ajeva obeshrabruje objavqivawe policijskih snimaka. Mawe je jasno, me|utim, da li bi Tramp tra`io da sam objavi fotografiju, iz politi~kih ili drugih razloga, napomiwe AP.

Po zavr{etku svih procedura, biv{i predsednik SAD bi trebalo da se u utorak popodne pojavi pred sudijom. Protiv Trampa je podignuta optu`nica u, kako ameri~ki mediji navode, vi{e od 30 ta~aka koje se odnose na poslovnu prevaru. On je optu`en za tajne isplate novca, ukqu~uju}i 130.000 dolara porno glumici Stormi Danijels i isplatu od 150.000 dolara biv{oj Plejbojevoj manekenki Karen Mekdugal.

Kijevsko-pe~erska lavra –

Ukrajinski policajci u{li su u prostorije Kijevsko-pe~erske lavre, nakon {to je taj manastir napustila komisija koja je trebalo da obavi popis imovine. Prethodno, monasima Ukrajinske pravoslavne crkve nalo`eno je da napuste manastir do 29. marta u pono} jer od tada prestaje da va`i ugovor o zakupu zakqu~en 2013. godine. Uz pomo} policije, ukrajinska Komisija nacionalnog kompleksa uspela je da u|e u manastir, ali zbog protivqewa vernika ne i da zavr{i popis imovine. Kijev je o~ekivao da }e imovinu i manastir vi{e stotina sve{tenika i monaha napustiti u pono}. To je bio zahtev zvani~nog Kijeva nakon {to mona{tvu nije obnovqen ugovor o zakupu iz 2013. godine. Manastirski kompleks je u vlasni{tvu dr`ave i ukrajinska vlada odre|uje ko mo`e da ga koristi.

„Zato vam tra`im da branite na{u svetiwu od pusto{ewa. Jer oni to rade kao i 1917. godine

{to je ra|eno, jer se na taj na~in pona{aju banditi. Izbacuju nas iz Trapezne lavre i Uspenske katedrale koju smo mi rekonstruisali, a sada su bacili oko i na pe}ine odnosno katakombe u Lavri”, rekao je mitropolit Pavel Lebed, namesnik Kijevsko-pe~erske lavre.

[efica komisije Ministarstva kulture i informisawa

Ukrajine Marijana Tomina ka`e da su do{li s komisijom da u|u u zgradu broj 111 da po~nu proceduru. „Ali kako mo`ete da vidite, qudi pevaju i mole se ovde i iz nejasnih razloga zgrada je blokirana, utvrdi}emo od strane koga. Popisa}emo ove ~iwenice i nastaviti proceduru”, ka`e Tomina.

Ukrajinska vlada prethodno je monahe optu`ila da sara|uju s ruskom dr`avom iako je nakon

po~ekta rata ta crkva potvrdila svoju {iru nezavisnost od Moskve, ukloniv{i i ime Moskovska patrijar{ija sa objekata u Ukrajini. Poglavar Ukrajinske pravoslavne

crkve mitropolit Onufrije nekoliko puta je poku{avao da razjasni stvar s predsednikom Volodimirom Zelenskim, ali bez uspeha.

Ukoliko sve{tenici i monasi napuste Lavru, pitawe je ho}e li se umesto wih useliti Pravoslavna crkva Ukrajine. Carigradski

patrijarh Vartolomej i pre vi{e od ~etiri godine dodelio je toj verskoj zajednici „autokefalnost”, a od tada su je priznale svega ~etiri mawe pravoslavne crkve.

Ukrajinska pravoslavna crkva je, podse}aju u Srpskoj pravoslav-

noj crkvi, jedina kanonska i zakonita pravoslavna crkva i najve}a verska organizacija u Ukrajini. Proterivawe monaha vide kao dr`avni teror nad crkvom s ciqem brisawe istorijskog pam}ewa i svih tragova izvornog pravoslavqa u toj zemqi.

 Mere obezbe|ewa u Marsequ su bile katastrofalne. Kraq je bio toliko samouveren, mislio je da ga Francuzi vole, da nema potrebe da nosi za{titni prsluk, ka`e na{ sagovornik, ~ija kwiga „Hefestov krug – struktura tajnih slu`bi od Apisa do Rankovi}a“ analizira doga|aje i sudbine markantnih li~nosti iz na{e pro{losti iz neke nove vizure

Beogradska izdava~ka ku}a „Portalibris“ objavila je intrigantnu kwigu o istorijatu i strukturi tajnih slu`bi na na{em prostoru. Autor je srpski novinar i publicista Simo

C. ]irkovi}, poznat po vi{e zapa`enih dela iz oblasti istoriografije i televizijskoj seriji o starom Beogradu. Kwiga „Hefestov krug – struktura tajnih slu`bi od Apisa do Rankovi}a“ je plodan doprinos srpskoj istoriografiji koja doga|aje i sudbine markantnih li~nosti iz na{e pro{losti analizira iz neke nove vizure, one tajne i nedoku~ive. ]irkovi} je koristio izvore i dokumenta koja su do danas (a neka su i daqe) bila sakrivena od o~iju javnosti.

n Odakle interesovawe za rad tajnih slu`bi?

- Istra`uju}i epohu Nedi}eve Srbije do{ao sam u dodir sa specifi~nim li~nostima i wihovim sudbinama, odnosno spoznao sam na~in na koji su doti~ne osobe dolazile u kontakt sa obave{tajnim radom. Istra`ivati svet tajnih slu`bi zna~i u}i u zabrawenu zonu; ako je diplomatija odvodnik gromova, onda tajna slu`ba treba da otkrije te muwe u najavi, i da spre~i prodor opasnih neprijateqskih namera. Svet tajnih slu`bi je nedoku~iv, to je zona zabrawenog leta, simulakrum, prividan svet.

n Za{to se u naslovu kwige pomiwe Hefest?

- Odgovor je vrlo jednostavan. Hefest je majstor svih zanata, a {pijuni, uhode, cinkaro{i, rezidenti i tajni agenti potpadaju pod taj Hefestov `rvaw.

n Da li je najboqi obave{tajac onaj za kog se nikad nije saznalo?

- ^esto jeste, a ~esto i nije. Jedan gospodin koji je svake subote sa gospo|om dolazio na kafu i kola~e u hotel ,,Moskva“, i dva sata ni{ta nije pri~ao s wom, on je na{ najve}i obave{tajac 20. veka. Ro|en je 1889. godine, a zove se Konstantin Kosta Plav{i} – Rusi su ga zvali Konstantin Andrejevi~ Plav{i~. Bio je u austrijskoj vojsci, prebegao je Rusima za vreme rata, 1921. pristupio vojsci Kraqevine SHS, izbegao je zarobqavawe u vreme sloma 1941. Za vreme slu`bovawa u Kraqevini Jugoslaviji delovao je na granici s Ma|arskom. Uspeo je da pre`ivi isle|ivawe sovjetskog SMER[-a kad je Crvena armija stupila na tle Srbije, ali nije pre`iveo doma}e takmace i streqan je. U jednom dokumentu od 250-300 strana naveo je sve krupne igra~e obave{tajnih mre`a na teritoriji Srbije. Pomogao je Rusima da u napredovawu ka Budimpe{ti zaobi|u nema~ke utvr|ene citadele, i time znatno olak{ao sovjetski prodor ka Rajhu. n U va{oj kwizi navodite hijerarhiju tajnih agenata. Dou{nik, rezident, konfident, cinkaro{… Zvu~i kao da i slu`be imaju kastinski sistem.

- Rezident je najvi{i rang, on je {ef svih {pijuna na poverenom mu prostoru. Ostali nazivi su ni`e kaste obave{tajnog rada. Svi oni te`e da napreduju na lestvici, i ne stide se ni~ega samo da poboq{aju rang i uticaj. Naravno, i svoju materijalnu situaciju.

n Kwiga obuhvata raspon od Apisa do Rankovi}a. Da li je Apis prvi zna~ajniji srpski obave{tajac koga je sudbina ipak na kraju nadigrala? Bio je upleten u likvidaciju posledwih Obrenovi}a, u Sarajevski atentat, i ko zna {ta jo{…

- Ve} wegov nadimak govori da on ima dve energije. Energiju p~ele i energiju bika. Te dve nespojive energije su zapravo bile crna kob za wega. Posle o~eve smrti bio je zbrinut u ku}i ~uvenog istori~ara, svog zeta @ivana @ivanovi}a. Godine 1903. Srbiju je uveo u novu dinasti~ku eru, a 1914. je na Srbiju navukao crni tornado koji su Nemci usmerili na Balkan.

n Da li je Apis zapravo srpski Herostrat?

- Moglo bi se re}i. Wegovi kontakti s nema~kom obave{tajnom slu`bom najavquju da je on mo`da igrao dvostruku igru, ali to je te{ko dokazati.

n A wegovi kontakti s ruskim vojnim obave{tajcima

Artamonovim i Verhovskim?

- Apis je hteo oslonac na jednu veliku silu. Igrao je igru, kao i svi. On je verovatno prvi srpski obave{tajac koji je

SIMO C. ]IRKOVIЋ, srpski novinar i publicista

Kraq Aleksandar nije hteo da se ~uva

imao snagu sublimacije podataka, analize i predikcije. Nadao se da }e mu regent Aleksandar oprostiti, ali to se nije desilo. Apisu je do{ao glave Milo{ Bogi}evi}. Taj Bogi}evi} je odigrao sramnu ulogu, dostavio je poverqiva dokumenta nema~kim slu`bama da bi Nema~ka imala dokaze da su Srbi krivi za rat, i da treba da snose svu krivicu. Apisovi saborci koji su pre`iveli Solunski proces su na neki na~in bili uticajni i u kasnijim decenijama, Bo`in Simi}, Mustafa Golubi} i mnogi drugi.

n Pred streqa~kim vodom su pored Apisa stajali Rade Malobabi} i major Qubomir Vulovi}. Za{to ba{ wih dvojica pored toliko Apisovih saradnika?

- Rade Malobabi} je bio Apisova desna ruka. Vrlo spretan i pronicqiv. Od 1912. do 1915. veoma bitan lik u tajnoj vojnoj slu`bi. Wegovi pipci su dosezali ~ak do Be~a i Berlina. Major Vulovi} je atentatore prebacio preko Drine 1914. Tim ~inom je zape~atio svoju sudbinu. Regent Aleksandar je bio sujetan, nije voleo da qudi rade mimo wegovog znawa. Qudi iz Apisovog okru`ewa koji su pretekli nakon Solunskog procesa postali su smrtni neprijateqi dinastije Kara|or|evi} i bili su u slu`bi sovjetske ^eke, naslednice carske Ohrane. Jedan od tih qudi Bo`in Simi} je ~ak postao i Titov ambasador posle rata, a zna se da nije lako postati Titov diplomata.

n U kwizi pomiwete atentat u Marsequ 1934. I tu je bilo dosta nelogi~nosti i, {to bi se moderno reklo, ,,teorija zavera“.

- Kraq Aleksandar je bio toliko samouveren da i pored jasnih naznaka da se ne{to sprema nije hteo da se ~uva. Mere obezbe|ewa u Marsequ su bile katastrofalne. Kraq je mislio da ga Francuzi vole, da nema potrebe da nosi za{titni prsluk. Dou{nik jugoslovenske slu`be je javio da se sprema atentat, ali ta dojava je suptilno zatajila. Verovatno je to posledica tihog rata u elitnim krugovima Jugoslavije, nekome je odgovaralo da se kraq `iv ne vrati iz Francuske. Do dan-danas nije utvr|eno ~iji meci su bili kobni u tom mete`u, jer atentator Veli~ko Kerim nije jedini pucao. Danas je poznata ~iwenica da je kraq u trenutku smrti ve} bio te{ko bolestan, imao je oko 45 kilograma, bolovao je od karcinoma `eluca. Mo`da namerno nije hteo da nosi pancir? Aleksandar je imao u sebi sna`nu kara|or|evi}evsku crtu, bio je prkosan, mislio je da wemu ne mo`e ni{ta da se dogodi.

n Pomiwete jugoslovenskog vojnog ata{ea u Berlinu Vladimira Vauhnika. Jedna {etwa berlinskim ulicama je bila dovoqna da se naizgled nebitna ~iwenica pove`e s ne~im mnogo bitnim {to }e nastupiti. Recite nam ne{to vi{e o tome.

- Vauhnik je ~ovek izuzetne inteligencije i pronicqivosti. Bio je visok samo 165 centimetara, ali je to nadomestio svojim darom analize i predikcije doga|aja. Vauhnik i Ivo Andri} su u to vreme bili savr{en jugoslovenski tandem u Berlinu. U jednoj {etwi ulicama Berlina Vauhnik je primetio da su iz kwi`ara odjednom nestali nema~ko-poqski re~nici. Ta informacija i razme{tawe nema~kih vojnih efektiva ka granici s Poqskom ukazale su mu da se ne{to krupno sprema. Samo inteligentan obave{tajac mo`e da pove`e nebitne ~iwenice u onu pravu. Tako|e, Vauhnik je javio u Beograd i ta~an datum napada Nema~ke na Jugoslaviju, ali ta informacija je negde zaturena.

n Za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji ratom zahva}ene Jugoslavije delovali su i neki qudi, danas potpuno nepoznati. Dalibor Jak{a Maq~ik, Vladimir Majder Kurt… ko su ti qudi?

- Dalibor Jak{a Maq~ik je 1943. uspostavio GOC, Glavni obave{tajni centar u partizanskim formacijama na teritoriji NDH. GOC je bio tiha prethodnica Ozne. Dalibor Jak{a je bio iskusni kadar Kominterne, ~lan KPJ od 1919. Uz wega je delovao i Vladimir Majder Kurt, {panski borac, veliki partijski konspirator.

n Zna~i, to se doga|a pre famoznog 13. maja 1944?

- Da, pre toga. ^ak je i Vlatko Velebit bio postavqen kao prvi {ef Ozne pri Vrhovnom {tabu pre ~uvenog 13. maja 1944. Tek posle su do{li qudi iz NKVD-a da uspostave obave{tajne strukture pod ruskom palicom. Ozna je postavqena kao ma~ revolucije, nomos politi~kog katehizisa KPJ. n U Sloveniji je jo{ 1941. NKVD uspostavio svoju strukturu. Da li su Slovenci jo{ tad po~eli sa ,,samoupravqawem“?

- Tito je bio primoran da po{aqe svog ~oveka Arsu Jovanovi}a, kasnije na~elnika Glavnog {taba NOP, da vidi {ta se to radi u Sloveniji, ko tera inat Titu. Partizanski pokret nije bio tako homogen kako se ~inilo na prvi pogled. ^ak su se i hrvatski partizani pona{ali donekle samostalno. To }e kasnije eskalirati u slu~aju Hebrang.

n U to vreme je delovao i ~ovek sa oreolom misti~nosti, ~uveni Mustafa Golubi}. Da li je wegova pojava u Zagrebu 1941. naterala Tita da pobegne za Beograd?

- Tito je mudro delovao u Zagrebu. Imao je podr{ku potoweg ambasadora Sre}ka [ilovi}a, on mu je dojavio da je Zagreb vru} teren i da be`i. Tito je u Beogradu imao veliku pomo} Kriste \or|evi}. Krista je bila izuzetno obrazovana, imala je kontakte sa Dvorom, i pomo}u svojih veza je Titu otvarala prostor za elegantno delovawe u tada{wem Beogradu, koji tada nije bio veliki grad kao sada. Krista \or|evi} je srpska Mata Hari, mo`e se slobodno re}i. n Zna~i Vera Pe{i}, ~ija je `ivotna pri~a trenutno aktuelna u Srbiji, ipak nije obave{tajni {tih?

- Nije. Vera Pe{i} nije bila obave{tajna prva liga. Ona je samo senka pravog agenta. Gordana Bajloni, saradnica bra}e Popov, pored Kriste \or|evi}, bila je obave{tajac velikog formata.

n Vrlo zanimqiv detaq navodite u kwizi – atentat na Tita u Dubrovniku?

- Potpukovnik Branko Rudi} je 1950. poku{ao atentat na Tita u Dubrovniku. Uspeo je da ispali tri hica u mar{ala, ali Tita je spasio pancir. Obezbe|ewe je reagovalo i likvidiralo atentatora. To je bila opomena Titu da se previ{e osamostalio u odnosu na ,,starijeg brata“. Titov alter ego je dugo vremena bio Ivan Stevo Kraja~i}, on je uvek bio za korak ispred svih obave{tajaca u Jugoslaviji. Kraja~i} je spasio Stepinca od agenta Ozne koji je trebalo da ga likvidira. Sve do 1986. kada je preminuo, Kraja~i}ev duh je lebdeo nad aparatom bezbednosti SFRJ.

n Da li je Slobodana Penezi}a ubila ,,prejaka re~“?

- Ono {to je mislio to je i govorio. Javno. ^ak i Titu. Wegova smrt je misterija. Najverovatnije je neko ,,pomogao“ da auto u kojem je poginuo sa saradnicima ne bude sasvim ispravan za vo`wu.

SRPSKA EKONOMIJA U RUKAMA STRANACA

5. oktobar je bio kolonijalna kontrarevolucija

Srbija je posle 2000. godine vodila ekonomsku politiku tako {to je kqu~ne sektore prepustila strancima, {to bi moglo da bude pogubno, oceweno je na predstavqawu kwige „Srbija od sankcija do neokolonijalne privrede“, u Beogradu.

To je problem pogotovo {to ekonomska kriza u svetu, po oceni \or|a \uki}a, ozbiqno uzima maha.

Autori kwige koju je objavio novosadski „Prometej“, ekonomisti, prof. dr \or|e \uki} i

po prema jedan. Taj nivo profitabilnosti bio je dostignut u Latinskoj Americi u periodu od 1957. do 1964. kada je verovatno bio najvi{i stepen neokolonijalizma. Na{u ekonomsku situaciju pratio je veliki deficit teku}eg bilansa, zadu`ivawe od nekih 130 milijardi dolara, od kojih je 38 pokriveno kreditima, 77 doznakama i nekih {est-sedam milijardi iz efekata privatizacije“, konstatovao je ovaj ekonomista.

Ukazano je, tako|e, da su subvencije koje se daju strancima u

tabilnosti, ka`e on.

„Mi po sle 2.000. godine vodimo ekonomsku poli tiku tako {to smo kqu~ne sektore pre pustili strancima. To je lo{e za ekonomski razvoj. Pre pustiti sve resurse strancima je pogubno i to jeste kqu~ni elemenat ne~ega {to u naslovu kwige stoji – neokolonijalna pozicija“, ocenio je profesor Beogradske bankarske akademije .

Po wegovoj oceni, kao zemqa u tranziciji smo nekriti~ki primenili ekonomsku politiku liberalizma sa posledicama koje vidimo. Vratili smo se, kako ka`e, u vreme Kraqevine Jugoslavije, kada je 78 posto industrije bilo u rukama stranaca. Metalurgija je 90 posto u stranim rukama, hemijska industrija 74 posto, ~ak i tekstilna industrija 61 posto.

IZVU]I POUKE

Аутори књиге др Ђорђе Ђукић и др Божо Драшковић сматрају да би могло да буде погубно то што су кључни сектори српске економије после 2.000. године препуштени странцима

prof. dr Bo`o Dra{kovi}, su svako iz svog ugla, sa potrebnom istorijskom distancom u odnosu na protekli period i uz obiqe faktografskog materijala, obradili period od po~etka devedesetih godina, hiperinflacije i sankcija kojima je Srbija bila izlo`ena i potom tranzicione godine posle 2.000-te.

STRANCI KUPILI

SVE [TO SU HTELI

Osvr}u}i se na problem neokolonijalnog polo`aja Srbije, apostrofiran u naslovu kwige, recenzent prof. dr Bojan Dimitrijevi} je podsetio na tvrdwu sociologa Slobodana Antoni}a da je 5. oktobar zapravo bio kolonijalna kontrarevolucija jer su stranci u Srbiji kupili sve {to su hteli i po cenama po kojima su hteli.

„U tom periodu odnos profita u odnosu na ulagawa bio je dva i

odnosu na doma}e 15 puta ve}e, a autori su posebno ukazali na to da se posle privatizacije banaka 85 odsto bankarske aktive nalazi u rukama stranaca, {to je jako lo{e. On je ukazao na podatak da su u periodu 2014-2018. krediti privredi u bankarskom sektoru porasli za tri procenta, krediti za investicione namene za osam procenata, a gotovinski krediti za 101 procenat, jer su oni najisplativiji bankama.

ODLIV NOVCA

Ono {to je, pak, Srbiji potrebno je, dodao je on, da se ve}a koli~ina kredita usmeri u privredu i investicije.

I Dra{kovi} je ukazao na to da je lo{e prepustiti ~itav bankarski sektor strancima jer to de fakto zna~i odliv novca iz zemqe. Odnos izme|u neto profita i akcijskog kapitala je preko 42 posto ukupno za sve banke {to je izuzetno visok stepen profi-

Kqu~ni profitabilni efekat se ostvaruje kroz mati~nu kompaniju koja se naj~e{}e nalazi u poreskim rajevima, ka`e Dra{kovi} i zakqu~uje:

„Vaqa izvu}i odre|ene pouke iz toga {ta nam se de{avalo da bismo videli kakvu ekonomsku politiku voditi. Ne treba zaboraviti da su profiti internacionalni, krajwi korisnik je negde u svetu, a socijalni tro{kovi su nacionalni. Pitawe obrazovawa, zdravstva, kulture... osta}e kao socijalni tro{kovi dru{tvu“.

Stru~wak za bankarstvo i monetarnu politiku, profesor Ekonomskog fakulteta dr \uki}, koji je svojevremeno bio veliki protivnik prodaje Komercijalne banke, smatra da prelazak bankarskog sektora gotovo u celosti u ruke stranaca vodi Srbiju u neokolonijalni polo`aj u finansijskoj sferi. On je ukazao na iskustva Poqske i Ma|arske koje su u posledwih deset godina, po otpo~iwawu svetske ekonomske krize, vratile bitne banke opet ve}inski u u ruke dr`ave radi lak{eg upravqawa monetarnim sistemom.

Продајом Комерцијалне банке pre dve godine, 85 одсто

банкарске активе у Србији отишло је у руке странаца

Dimitrijevi} je posebno ukazao na to da je \uki} gotovo najavio svetsku ekonomsku krizu koja nam predstoji, posle neprirodno niskih kamatnih stopa, malih prinosa na razli~ite hartije od vrednosti, problema sa obveznicama…

DR@AVA PRED SVR[ENIM ^INOM

Na pitawe o kakvom kapitalizmu se mo`e govoriti s obzirom na sve ve}i dr`avni intervencionizam u bankarskom sektoru koji je vidqiv od 2008. godine, \uki} smatra da povratka na staro sigurno ne}e biti.

„Postoji u`asno visok stepen koncentracije kapitala u rukama jako malog broja banaka. Kako sada stvari teku, po mojim predvi|awima, formira}e se prirodni monopol u finansijskoj sferi gde }emo imati oligopol, nekoliko igra~a koji }e uvek dr`avu staviti pred svr{en ~in. Ukoliko nastupe neki doga|aji poput ovog koji sada imamo sa bankama, dr`ava ne}e imati izbor nego }e morati da interveni{e i cenu }e platiti poreski obveznici“, izjavio je \uki}.

Ko je spreman da sutra ne zalegne za Xi Pi Morgan, koja to ameri~ka vlada bilo republikanaca, bilo demokrata. Ili da li bi Volstrit s obzirom na mo} koju uop{te ima dopustio da se tako ne{to desi, jer ~itava ame-

ri~ka ma{inerija funkcioni{e na tome, ka`e znalac ameri~kog finansijskog sistema koji je postdoktorske studije zavr{io na Stenfordu.

Dokaz da kriza ozbiqno uzima maha za wega je predlog ameri~ke ministrake finansija Xenet Jelen, iznesen u Kongresu, da svi depoziti u bankama budu za{ti}eni, a ne samo oni do 250.000 dolara, kako je to trenutno regulisano zakonom.

TE[KO ODR@IV NEOLIBERALNI KAPITALIZAM

To je, kako ka`e, totalno kontraekonomski. Ideja da se svi depoziti pokrivaju zna~i da direktno stimuli{ete hazardni moral qudi u finansijskim institucijama, isti~e \uki}.

On smatra da je trebalo pustiti da do|e do propasti svih tih banaka ~iji su supervizori podbacili, koje nisu umele da upravqaju rizikom, ali je isto tako uveren da }e posle svega {to se sada de{ava „intenzitet dr`avne intervencije biti brutalan“.

Ako sam sistemski va`na banka dr`ava i poreski obveznici }e to platiti i dolazimo na pitawe da li je ovaj kapitalizam u ovoj formi koji je rezultat neoliberalnog pristupa daqe odr`iv. Te{ko, zakqu~io je \uki}. S.

IMOVINA SRPSKE CRVENA LINIJA OKO KOJE NEMA PREGOVORA:

Sastanak vladaju}e koalicije RS u Bawaluci

O imovini Republike Srpske se ne mo`e razgovarati. To je pitawe re{eno Dejtonskim sporazumom.

Oni koji su se „uvalili” u ovo blato neka se sada spasavaju. Mi }emo reagovati adekvatno na bilo kakve mere protiv Republike Srpske, poru~io je Milorad Dodik, predsednik Srpske nakon sastanka vladaju}e koalicije u Bawaluci.

- Pitawe imovine RS regulisano je Ustavom i tu nema daqih razgovara. Na{e pitawe je kako vratiti nadle`nosti koje su oduzete Srpskoj, a pripadaju nam po Dejtonskom sporazumu - rekao je Dodik i dodao da jedinu mogu}nost u BiH vidi ako se vratimo izvornom „Dejtonu”.

Predsednik Narodne partije Srpske, Darko Bawac, poru~io je da je imovina Srpske posledwa linija odbrane i da ju je potrebno za{tititi odlukama Narodne skup{tine i Vlade RS, jer joj po „Dejtonu” i Ustavu pripada i ne mo`e biti oduzeta.

- Ukoliko vidimo da deo me|unarodne zajednice kre}e u tom pravcu to zna~i da oni `ele da izbace Republiku Srpsku iz BiH. Mi nemamo ni{ta protiv, mi }emo krenuti svojim putem - rekao je Bawac. Nenad Stevandi}, lider US i predsednik Narodne skup{tine RS, ka`e da pitawe imovine ostaje kako je i do sada bilo i da dobija informacije da krivicu za ovakvu situaciju snosi Ured visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR).

- Zato i treba da je OHR re{i, jer je to pitawe 2009. godine regulisano kada je re~eno da imovina pripada entitetima. Napad na imovinu je napad na Republiku Srpsku. Kriza je stvorena ve{ta~ki - rekao je Stevandi}.

Upitan da li bi se pred Narodnom skup{tinom mogla na}i odluka oko ambasadora sa kojima se raskidaju odnosi, a {to je donela Vlada Republike Srpske, Stevandi} je poru~io da se o tome jo{ nije raspravqalo.

Zamenik predsednika DEMOS-a, Spomenka Stevanovi}, istakla je da na primeru imenovine danas imamo poku{aje iz FBiH i dela me|unarodne zajednice da se uru{i ustavno-pravni poredak na {tetu RS.

Ina~e, predstavnici vladaju}e koalicije su poru~ili i da Srpska ide u izmene Krivi~nog zakonika RS, a predsednik Dodik je pozvao sve zainteresovane da u~estvuju u javnoj raspravi.

- Treba iskoristiti 60 dana javne rasprave kako bi se pokazalo da je Srpska demokratsko dru{tvododao je Dodik.

„OTKUD

PREDSEDNIK PUTIN U TOJ PRI^I“:

Da li je u donaciju ura~unat i osiroma{eni uranijum

Predsednik Republike Srpske upitao je da li je u 638 miliona dolara donacija ameri~ke ambasade ura~unat i osiroma{eni uranijum koji su slali sa neba i da li to ra~unaju kao, kako je naveo, investiciju u biolo{ko razarawe srpskog naroda.

Dodik je to pitawe postavio u novom tvitu povodom podataka koje je Ambasada Amerike dala medijima da se procewuje da je od 1995. godine oko 638 miliona dolara ulo`eno u Srpsku.

„Mnoge novinare zanimalo je {ta mislim o podacima koje je dala ameri~ka ambasada o donacijama u Republici Srpskoj od 1995. do danas, prenosi Sputwik. Ve} sam odgovorio — boqe da nisu dali ni dolar, a da se nisu tako i toliko me{ali”, ponovio je svoj stav Dodik.

Ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken komentarisao je na svom Tviter nalogu situaciju u Bosni i Hercegovini, a tom prilikom pomenuo je i Milorada Dodika, navode}i da je predsednik Republike Srpske „na autoritarnom putu (predsednika Rusije Vladimira) Putina“.

„Napadi Milorada Dodika na osnovna prava i slobode u Republici Srpskoj pokazuju da je na autoritarnom putu predsednika Putina. Stejt department, kojeg zastupa ambasador Majkl Marfi, nastavqa da se zala`e za demokratsku i prosperitetnu budu}nost koju svi gra|ani Bosne i Hercegovine zaslu`uju“, napisao je Blinken.

Na tu Blinkenovu objavu reagovala je srpski ~lan i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, navode}i da je ameri~ki dr`avni sekretar izneo neta~ne ocene stawa, ali i kvalifikacije o politi~kim zvani~nicima i funkcionerima Republike Srpske.

„Neizbalansiran pristup zvani~nika SAD prema BiH, koji je demonstrirao i Blinken, predstavqa

deo problema, a ne re{ewa za ovu zemqu“, istakla je Cvijanovi}eva za agenciju Srnu.

Galama se o~ito digla oko zakona koji }e usvajati Narodna skup{tina Republike Srpske, kazala je Cvijanovi}eva, dodaju}i da je nejasno „otkud predsednik Putin u toj pri~i, kada ona podrazumeva da }e ti zakoni biti kopija onih koji postoje u mnogim zemqama EU, ali i u samoj SAD“.

S. G.

Bawaluka: Vlada Republike Srpske

[ta novi predsednik Crne Gore zna~i za odnose sa Srbijom?

Milan Krsti} i Despot Kova~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu ka`u da su odnosi Srbije i Crne Gore uvek - dvosmerna ulica.

Milan Krsti} smatra da je na Jakovu Milatovi}u zadatak da artikuli{e to {to neki `ele o{triji obra~un s nekim stvarima i da, s druge strane, on mora da bude predsednik svih gra|ana, da ujedini tih 40 odsto koji su bili za \ukanovi}a. Smatra da }e to biti komplikovan zadatak. [to se ti~e odnosa sa Srbijom, Krsti} navodi da Milatovi} ima dobru platformu, ali isti~e – to je dvosmerna ulica i zavisi i od Beograda. Odnosi su ve} poboq{ani u prethodne dve i po godine, a Beograd je imao jedan gard, neopravdano, prema prvoj vladi nakon promene vlasti, ocenio je.

Despot Kova~evi} je rekao da lideri dr`ave imaju ustavnu obavezu da vode ra~una o Srbima u regionu, ali da apsolutno moraju da znaju da se obra}aju gra|anima Crne Gore. Najva`nije pitawe u srpsko-crnogorskim odnosima je, kako ka`e, po{tovawe autonomije jedne i druge strane - a ve}i je pritisak prema Crnoj Gori

jer tu `ivi veli ki broj srpskih stanovnika. Podse}a da se 30 odsto gra|ana izja{wava kao Srbi.

„I ako vidimo sve one ankete - da su Srbi bili iskqu~eni i diskriminisani po mnogim aspektima, ali i po prisustvu u javnim slu`bama i javnoj upravi - to govori da je srpski narod bio ugro`en u Crnoj Gori a nisu se tra`ila re{ewa za to, i ~ini se da se u Srbiji ose}ala velika nepravda u vezi s tim“, ka`e Kova~evi}. Uvek su tu postojale dvosmerne linije i veliki je iza-

NEMA^KI MEDIJI:

zov pred predsednikom i budu}om Vladom, dodaje Kova~evi}. Prvi izazov je, smatra on, {to u onih \ukanovi}evih 40 odsto najva`niji deo jesu mawine koje su glasale za wega.

„Milatovi} mora da ide pravcem uspostavqawa dijaloga sa Bo{wacima i Albancima“, ka`e on, navode}i da se treba i}i u pravcu wihove ukqu~enosti u institucije, „pa i u Vladu“. Samim tim osta}e jedan mawi deo stanovni{tva koji }e biti nezadovoqan, zakqu~io je Kova~evi}. S. G.

Zapad malo zna o Milatovi}u, blizak je SPC koja se kontroli{e iz Beograda

Mediji na nema~kom pi{u da Zapad malo zna o novoizabranom predsedniku Crne Gore Jakovu Milatovi}u. Zna se da je ekonomista, da je nov u politici i da ima podr{ku srpskog tabora. Nema~ka novinska agencija DPA pi{e da je na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori pobedio ekonomista Jakov Milatovi}, koga podr`ava prosrpski tabor. „Milatovi} je blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja se kontroli{e iz Beograda. Bio je ministar ekonomije u kratkotrajnoj prosrpskoj vladi od decembra 2020. do aprila 2021. Nakon raspada ovog kabineta, on i drugi osno-

Strah od uticaja Srbije, SPC i Kremqa

U nedequ se zavr{ila „uzbudqiva predsedni~ka utakmica u Crnoj Gori“ pi{e austrijski Standard, a o budu}em predsedniku Crne Gore Jakovu Milatovi}u ka`e da wegova „politi~ka linija nejasna“.

„Wegova partija „Evropa sad!“, koja promovi{e populisti~ke teme kao {to su pove}awe plata i ve}i prosperitet, osnovana je tek pro{le godine. Milatovi} je rekao da }e on biti politi~ar koji }e Crnu Goru uvesti u EU. Ali malo se zna o wegovim geopoliti~kim namerama. Ne samo u Crnoj Gori, ve} i u EU i SAD, prozapadne snage su zabrinute da bi CG pod Milatovi}em mogla da do|e pod poja~an uticaj Srbije, ali indirektno i Kremqa.“

vali su novu stranku „Evropa sad!“, koja se zala`e za ulazak Crne Gore u EU, ali istovremeno `eli bliske veze sa Srbijom.

Frankfurter

Rund{au pi{e da se „o Milatovi}u koji se kasno ukqu~io u politiku, na Zapadu uglavnom malo zna. Radio je izme|u ostalog u Narodnoj banci Crne Gore, Doj~e banci i Evropskoj razvojnoj banci u Bukure{tu.

Kada je \ukanovi}ev DPS 2020. morao prvi put u opoziciju, premijer Zdravko Krivokapi} je doveo nestrana~kog bankara u svoj kabinet kao ministra ekonomije. Koalicija je posrnula u prole}e 2022. Me|utim, Milatovi} je do`iveo porast popularnosti poreskom reformom koju je izradio zajedno sa tada{wim ministrom finansija Milojkom Spaji}em: smawewem doprinosa za socijalno osigurawe prose~ne neto zarade su pove}ane za skoro tre}inu. Kriti~ari su ga optu`ili da posledice nedovoqnog finansirawa sistema socijalnog osigurawa na kraju mora da snosi dr`ava. Ali kada su dva biv{a ministra 2022. osnovala pokret „Evropa sad!”, on je na lokalnim izborima odmah osvojio gradsku skup{tinu glavnog grada Podgorice.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE

Stomatolo{ka ordinacija

Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga

l proteze/protetika

l hirur{ko va|ewe umwaka

l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113

liverpooldentalcentre.com.au

43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Vu~i} ~estitao Milatovi}u

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} uputio je ~estitku Jakovu Milatovi}u povodom izbora za predsednika Crne Gore.

Vu~i} je izrazio uverewe da }e Milatovi} pokazati ~vrstu voqu da gra|anima Crne Gore obezbedi `ivot u miru i napretku, saop{tila je Slu`ba za saradwu sa medijima predsednika Srbije.

„U Srbiji }ete uvek imati pouzdanog partnera u razvoju politi~kog dijaloga i ja~awu ekonomske saradwe dveju zemaqa, kao i ~vrst oslonac za miran i stabilan Balkan. Uz ~estitke, primite moje pozdrave i izraze posebnog uva`avawa“, navodi se u ~estitki predsednika Vu~i}a.

Kosovska policija je, u okviru borbe protiv organizovanog kriminala, spre~avawa krivi~nih dela i hap{ewa izvr{ilaca krivi~nih dela, uhapsila osumwi~enog 1. aprila za kojim se tragalo zbog sumwe da je ume{an u vi{e krivi~nih dela. To je istog dana popodne objavila Kosovska policija i na zvani~noj fejsbuk stranici, povezuju}i istu osobu i sa paqewem automobila na severu predhodnih dana.

“Hap{ewe osumwi~enog lica sa Kosova srpske nacionalnosti (M. B. 1987) izvr{eno je 1. aprila oko 17 ~asova, nakon intenzivnih uvi|aja nadle`nih policijskih

ZBOG VI[E PAQEVINA AUTOMOBILA NA SEVERU KIM SA RKS TABLICAMA

Uhap{en osumwi~eni za paqewe automobila a na teret mu se stavqaju i druga krivi~na dela

jedinica. Lice koje je uhap{eno, osumwi~eno je za ume{anost u slu~aj napada vatrenim oru`jem na jedinicu Kosovske policije, gde su dva policajca zadobila rane iz vatrenog oru`ja. U vezi sa ovim slu~ajem, protiv wega je podneta krivi~na prijava za krivi~na dela „U~e{}e ili organizovawe organizovane kriminalne grupe“, „Ubistvo u poku{aju“, „Stvarawe op{te opasnosti“ i „Napad na slu`beno lice prilikom vr{ewa slu`bene du`nosti”, objavila je daqe u saop{tewu kosovska policija

Isto lice, navodi policija, se sumwi~i i za paqewe automobila

u reonu Zubinog Potoka koji su bili registrovani na RKS tablice.

Sve daqe radwe bi}e preduzete u saradwi i koordinaciji sa pravosudnim organima, dodaje policija.

Prethodno je kosovska policija saop{tila da su rano ujutru, 1. aprila, oko 3 sata u Leposavi}u zapaqena tri automobila, na dve razli~ite lokacije. Pre toga zabele`eno je paqewe automobila u Zubinom Potoku, Zve~anu i Severnoj Mitrovici.

Iz policije navode da se ti slu~ajevi ozbiqno istra`uju i pozivaju gra|ane da pomognu u pronala`ewu po~inilaca.

ZBOG NASTALIH PROBLEMA U VEZI AUTO TABLICA NA SEVERU KOSMETA Raki} pozvao gra|ane da slobodno voze svoja vozila registrovana na KM

Najavio i mogu}i poziv

na op{ti ustanak

„Upozoravam da }emo pozvati narod na op{ti ustanak i otpor, jer represiju Aqbina Kurtija i isntitucija koje on vodi, vi{e ne mo`emo da trpimo“, poru~io je na konferenciji za medije, u nedequ 3. aprila, iz Beograda, predsednik Srpske liste, Goran Raki}.

Na samom po~etku obra}awa, odmah uz direktora Kancelarije za KiM, Raki} je kazao da bi on voleo da je do{ao danas da ka`e da je formirana Zajednica srpskih op{tina i da se Srbi koji `ive na Kosovu ose}aju sigurnije i bezbednije, ali:

„Najnoviji potezi Pri{tine doneli su samo revolt, nezadovoqsvo i ogor~ewe srpskog naroda“.

To je, precizirao je, hap{ewe M.B, koje je, kako je on ocenio - neosnovano.

„Neosnovano hap{ewe, otimawe Milovana Bo`ovi}a, kog optu`uju za nekakvu paqevinu i da je pucao na Kosovsku policiju, i ne znam {ta }e mu jo{ biti natovareno kao delo“.

Ali, dodaje on, nije samo to.

„Svedoci ste da se svakoga dana srpski narod koji `ivi dole susre}e sa pretwama, da }e im, ne samo oduzimati tablice, ve} i vozila i privatnu imovinu“.

Raki} poru~uje da na to Pri{tina nema pravo, jer je, kako je istakao, privatna imovina ne{to „neprikosnoveno“.

„Niko nema pravo da to oduzima - ni Srbinu ni Bo{waku ni Gorancu“, nagla{ava. Napravio je potom paralelu sa prekvalifikacijom dela za pripadnika KBS-a, koji je pucao na srpske mladi}e u [trpcu:

„Ubiti Srbina ili baciti petardukrivi~no delo }e biti isto, ali samo kada

je u pitawu Albanac. Ali kada su u pitawu Srbi, bez obzira da li imaju dokaze, Srbi se pritvaraju, dr`e u pritvoru i odre|uju im se uvek maksimalne kazne“.

Ponovio je da }e, ukoliko se nastavi represija i ne oslobodi „neosnovano uhap{eni odnosno oteti“ M.B., pozvati narod na op{ti ustanak i otpor.

Naglasio je da to nije upereno protiv albanskog naroda i da nikada i ne}e biti upereno protiv wih, ve}:

„Odnosi se na institucije koje vodi Aqbin Kurti i na represiju i teror koje on sporovodi nad srpskim narodom na prostoru KiM“.

Pozvao je me|unarodnu zajednicu da, kako je kazao, obuzda „represiju Aqbina Kurtija i teror koji sprovode policijske naoru`ane snage na Severu Kosova“.

Tako|e, pozvao je sve na mir i suzdr`anost:

„Jer to je danas najte`e sa~uvati i to mo`emo videti na primeru u svetu. Nama, a posebno Srbima na Kosovu potreban je mir, stabilnost, sigurnost i bezbednost“.

Ina~e, Srbi na severu KiM voze auta sa oznakom KM ( Kosovska Mitrovica) dok Pri{tina ka`e da su ove tablice bile va`e}e do 1. aprila. Zvani~ni Beograd ka`e da tek predstoji dogovor i re{ewe u vezi KM tablica.

Na drugoj strani vi{e Srba na severu KiM je uzelo RKS tablice ( tablice Republike Kosovo) zbog ~ega kod Srba izaziva revolt na severu i zbog ~ega je zapaqeno vi{e automobila sa tzv. kosovskim (RKS) tablicama.

Navr{ilo se 24 godine od pogibije jedine `ene dobrovoqca

Qiqane @iki} 1999. kod Pe}i

GODI[WICA SMRTI SRPSKE HEROINE

Proteklog 2. aprila navr{ilo se 24 godine od pogibije jedine `ene dobrovoqca Qiqane @iki} 1999. kod Pe}i.

Poginula je na kosovskometohijskoj, srpskoj zemqi, jedina `ena dobrovoqac Qiqana @iki}, sa svega 42 godine. Tokom obavqawa borbenog zadatka wena grupa je upala u zasedu albanskih terorista kod Pe}i.

Qiqana @iki} Kara|or|evi}, bila je Mis Jugoslavije 1978. godine, magistar organizacionih nauka i majka {estoro dece. Otaxbini je dala najvrednije {to ima - svoj `ivot, poginula kao dobrovoqac na Kosovu i Metohiji 2. aprila 1999. godine.

Ro|ena je 9. marta 1957. u Kragujevcu, a poha|ala je muzi~ku i baletsku {kolu. Kao dete igrala je u pozori{tu “Joakim Vuji}”, a diplomirala je na beogradskom FON-u kao in`ewer organizacionih nauka.

Qiqana je bila mis Jugoslavije 1978. godine. Imala je dva braka i iz wih {estoro dece. Wena deca danas `ive u inostranstvu, osim najmla|e }erke Dine.

Pre nego {to je oti{la u rat na KiM 1999. godine, decu je poverila svojoj prijateqici kojoj je dala i novac za potrebe dece. Na`alost, nakon Qiqanine pogibije, prijateqica je nestala, a deca su zavr{ila u hraniteqskoj porodici. No, prema svedo~ewu Qiqanine najmla|e }erke, imali su sre}e sa `enom koja im je postala druga mama.

Poginula je, sa svega 42 godine, tokom obavqawa borbenog zadatka sa jo{ dva vojnika.

Qiqana je bila dobrovoqac u VJ tokom agresije NATO-a na SRJ i dejstava albanskih

terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi.

Odlikovana je Ordenom zasluge i oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Qiqana je napisala pesmu “Brani}u Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavqena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” u kojoj je opomenula svoj narod da je va`no da sa~uvamo barem zrno stida u sebi. Pored te pesme, posebno je potresna “Ni grob mi ne}e re}i da me nema”, u kojoj jedina `ena dobrovoqac na KiM, prakti~no predvi|a svoju herojsku pogibiju.

“I kad umrem ja }u nogom opet stati da stojim k’o hrabra i visoka stena pogled }e ve~no granicu da prati ni grob mi ne}e re}i da me nema.” (…)

Wena zbirka pesama “Kako ti je” posve}ena je wenoj deci, koja ~uvaju uspomenu na wu i wenu hrabrost.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

OD STEPINCA NA SILU @ELE DA NAPRAVE SVECA: Ciq izlo`be

u Evropskom

parlamentu o kardinalu iz epohe NDH je da se kanonizacija

Veli~awe kardinala iz epohe NDH Alojzija Ste pinca, na konferenciji odr`anoj u wegovu ~ast u Evropskom parlamentu, uprili~eno je s namerom da se ponovo aktuelizuje pitawe wegove kanonizacije, a koje je trenutno skinuto s dnevnog reda Vatikana. Uz to, Zagreb o~ekuje da Srbija ima pomirqiv ton i retoriku koja }e dopustiti prostor za „wihove argumente“ za istorijsku rehabilitaciju vikara usta{ke vojske.

Hrvatska evroposlanica HDZ @eqana Zovko, u ~ijoj re`iji je skup sazvan, istakla je po zavr{etku doga|aja, da joj je ~ast {to je „doprinela rasvetqavawu istorijske istine koja bez dileme potvr|uje svetost bla`enog Stepinca“. Ona je zatra`ila da se proces progla{ewa Stepinca za sveca otko~i i pri vede kraju. Uprla je prst u Srpsku i Rusku pravoslav nu crkvu: - Taj je proces zako~en 2016. zbog politi~ke odluke Svete stolice da nastavi pribli`avawe pravoslavnoj crkvi, ne bi li stigli do Moskve - navela je Zovko u Briselu.

Zbog odr`avawa skupa kojim se izvr}u istorijske ~iwenice i otvaraju bolna poglavqa iz pro{losti, reagovala je i diplomatska misija Srbije pri EU. Protestno pismo stiglo je i od Instituta „Diana Budisavqevi}“, nevladinih organizacija i istori~ara iz Italije, Kanade i SAD koji se bave kulturom se}awa na stradawa u NDH, koji su u 12 ta~aka objasnili za{to Stepinac nije `rtva komunisti~kog ni usta{kog re`ima. Oni su izrazili nadu da }e EP spre~iti reviziju istorijskih ~iwenica i ~uvati dostojanstveno se}awe na stradawe oko 74.000 dece, od ~ega 20.000

otko~i

samo u Jasenovcu. Stepinac, ka`u, nikada nije digao glas da za{titi pre svega one najmla|e. - Potpuno sam slomqen spremno{}u EP i evropskih poslanika da podr`e inicijativu. Bio sam svedok mu~ewa i zverstava usta{a koji su bili blagosiqani od Stepinca, i{li u zverske pohode ~ine}i razne zlo~ine protiv ~ove~nosti. Apelujem na evroposlanike da hrvatskim kolegama budu putokaz i da pomognu da se vrate izvornim na~elima hri{}anstva i da ne poku{avaju rehabilitaciju osvedo~enih ratnih zlo~inaca - rekao je Gojko Ron~evi}, osniva~ Instituta „Diana Budisavqevi}“, koji je kao de~ak bio zato~en u logoru Jastrebarsko. S. G.

ZA SRBE ZLO^INAC I MONSTRUM, ZA HRVATE SVETAC:

Na svojoj drugoj poseti Hrvatskoj, 3. oktobra, 1998. godine, papa Jovan Pavle Drugi proglasio je Alojzija Stepinca, usta{kog nadbiskupa, hrvatskim svecem.

Tada se na velikoj sve~anosti u Mariji Bistrici okupilo se i do 500.000 vernika kako bi prisustvovalo „istorijskom“ doga|aju.

Zanimqivo je da je tako|e na taj dan, ali 1946. godine, Stepinac odr`ao svoj govor pred jugoslovenskim sudom. A {ta je dovelo do toga da se sudi jednom kardinalu?

Zagreba~ki nadbiskup je od prvih dana podr`ao i blagoslovio stvarawe NDH, koju je on nazivao „katoli~kom dr`avom“, a nakon progla{ewa ove tvorevine, i to samo ~etiri dana kasnije, Stepinac se sastao sa Antom Paveli}em. Tada je izrazio punu podr{ku usta{koj dr`avi.

Wegova podr{ka nije bila samo deklarativna. U ime Vatikana blagoslovio je Paveli}a, a kada su usta{e po~ele sa ostvarivawem svojih planova likvidacije Srba, Srpske pravoslavne crkve,

Jevreja, Roma i anti-usta{ki nastrojenih Hrvata, Stepinac je bio upoznat sa tim, jer su se egzekucije izvodile javno, i samim tim, u potpunosti saglasan sa nedelima koje su se ~inile.

Uz to, Stepinac je u~estvovao u pokatoli~avawu srpske dece, u ceremoniji kojima je, ~ak i doslovno, kumovao Ante Paveli}.

Alojzije Stepinac je 3. oktobra 1946. godine u Zagrebu osu|en zbog saradwe s vrhom usta{ke dr`ave iz vremena Drugog svetskog rata. Iako se na po~etku branio }utawem, nije mogao da o}uti prilikom posledweg ro~i{ta.

„Na sve optu`be, koje su ovde protiv mene iznete, odgovaram da je moja savest mirna, makar se okupqeni tome smejali. Sada se ne kanim braniti niti apelovati protiv osude. Ja sam za svoje uverewe sposoban podneti ne samo ismejavawe, prezir i poni`ewe, nego – jer mi je savest ~ista – spreman sam svaki ~as i umreti“, rekao je Stepinac pre nego {to je osu|en na ku}ni pritvor u rodnom Kra{i}u u Hrvatskom Zagorju gde je i umro 10. februara 1960. godine.

Spekulacije o smrti Stepinca ponovo su u{le u javni diskurs kada je na vlast 1990. godine do{la partija Frawe Tu|mana. Ujedniweni sa Hrvatskom Katoli~kom crkvom, ponovo su po~eli da {ire narativ o nasilnoj smrti kardinala, ali i drugim okolnostima oko Stepinca.

Oni su tada su|ewe protiv Stepinca proglasili montiranim procesom protiv hrvatskog naroda i rimokatoli~ke crkve od strane komunista. Kao vrhunac ~itavoj situaciji, Hrvatski sabor je 1992. poni{tio presudu Stepincu iz 1946, kao i mnogim drugim osobama koje su osudile komunisti~ke vlasti. Teorija zavere koja je po~ela da kru`i o navodnom ubijawu Stepinca zvu~i kao obrt u romanu Stivena Kinga. Kako su tada tvrdili, Stepinca su trovali ~ajem od oleandra ni mawe ni vi{e nego 1.864 dana. Tvrdi se da su ga komunisti trovali, izvadili wegovo srce i spalili ga. Nauka je demantovala ove navode, jer je obdukcija ukaza-

la da je nadbiskup preminuo od posledica te{ke upale bubrega. Me|utim, Stepin~evo telo je ekshumirano 21. juna 1993. i slede}eg dana je napravqena nova obdukcija, kada su zakqu~ili da u telu nije bilo srca. Uprkos tom zakqu~ku, dokazi za navode o Stepin~evoj „mu~eni~koj smrti“ i daqe ne postoje, iako su ~esto voleli da je nagla{avaju.

Isto tako su voleli da nagla{avaju razli~ite detaqe iz `ivota Alojzija Stepinca u naporima da ga uzdignu na pijedestal mu~enika vere. Vrhunac ~itave propagande je pri~a da je Stepinac navodno u~estovao u spa{avawu Jevreja od holokausta. S. G.

Alojzije Stepinac usta{ka ikona i ~ovek bez srca

FEQTON Osam decenija od smrti srpskog genija

Nikole Tesle (3)

^AROBWAK 21. VEKA

Teslino ime je pojam za inovacije u modernim tehnologijama, ali i za qude koji su ispred svog vremena i ~ija dela se shvataju kao rezultat nau~ne ~arolije

Pi{e: Marko Lopu{ina

Po~etkom 21. veka sve se promenilo. Izmewen odnos sveta prema Tesli najboqe se ogleda u naslovima wegovih biografija. Prva, objavqena 1944. godine, pojavila se pod naslovom „Nesvakida{wi genije”, 1981. Tesla je ozna~en kao „^ovek izvan vremena”, da bi 2001. postao „^ovek koji je izumeo 20. vek”. A 2021. godine je objavqeno da je Tesla “^arobwak 21. veka”.

U svetu danas postoji 100.000 sajtova posve}enih Nikoli Tesli. Svakog dana na internetu milion qudi govori i pi{e o ovom geniju. Elektronsku stanicu Muzeja Nikola Tesla u Beogradu poseti godi{we 400.000 qudi iz sveta. To je interesovawe koje neprestano raste, ka`u u muzeju.

- Re~ je uglavnom o mladim qudima, koji sebe nazivaju Teslijanci. Srpski genije je wihov novi idol. Teslu mladi qudi do`ivqavaju kao mirotvorca, kao gurua ~iste prirode, ali i kao ~oveka koji je stvorio budu}nost sveta. Mnogi ga smatraju ~ovekom pravde, jer je bio `rtva ameri~ke komercijalizacije nauke i wenog glavnog eksponenta Tomasa Edisona. Interesantno je da upravo mladi qudi na internetu danas vode “rat protiv Edisona” i podr`avaju Nikolu Teslu - obja{wava ovaj fenomen biv{i direktor Vladimir Jelenkovi}.

To je za posledicu dalo novo ispisivawe istorije svetske nauke u

{kolskim uxbenicima u SAD, Rusiji, Kini, Japanu, zemqama Zapadne Evrope. U obrazovnim ustanovama velikih zemaqa pojavila se nau~na glad za spoznajom ideja i dela srpskog genija. Pi{u se iznova biografije velikih nau~nika i samog Nikole Tesle. Muzejska izlo`ba „Teslin ~udesni svet elektriciteta”, koja je obi{la svet od Beograda samo je delimi~no zadovoqila tu glad. Stigla je preko Madrida i Pariza do ^ikaga, [angaja i Perta. Samo u ^ikagu videlo je 30.000 qudi, a u [angaju je na Svetskoj izlo`bi oborila rekord u pose}enosti. Ova izlo`ba putovala je u Filadelfiju, Split, Moskvu, ali i u Para}in.

AMERI^KO LUDOVAWE

- Amerikanci prosto luduju za Nikolom Teslom. Mnogi su u SAD-u shvatili da je Tesla bio pokraden, i danas ga do`ivqavaju kao simbola ameri~ke nepravde. Uz to ide i ~iwenica da je delo Nikole Tesle u SAD i daqe sakriveno od javnosti. Ta vrsta intrige nagoni nau~nike, ali i laike da istra`uju `ivot i dela srpskog genija – tvrdi psihijatar Milena Baji}, osniva~ Tesline nau~ne fondacije u ^ikagu.

Velikan nauke Nikola Tesla se nalazi na popisu 100 najznamenitijih Amerikanaca. U Wujorku se nalazi Teslin trg na uglu [este avenije i ^etrdeset prve ulice. Postoji spomen plo~a na biv{oj zgradi hotela „Gerlak“ u kojoj je Tesla jedno vreme `iveo, u 27. ulici, izme|u [este avenije i Brodveja. Danas tu zgradu zovu „Zgradom radio-talasa“, a plo~u je postavio predsednik op{tine Menhetn, Persi Saton, 1977. godine. Postavqen je i spomenik Nikoli Tesli ispred pravoslavne crkve Sveti Sava na Menhetnu. ^uveni Muzej vo{tanih figura Madam Tiso, wujor{ki ogranak slavne londonske ku}e, pripremio je figuru Nikole Tesle u vosku pored

Aleksandra Bela, pronalaza~a telefona.

Bronzani spomenik Nikoli Tesli podignut je u Wujorku u januaru 2023. godine. Srbi uz to imaju u ^ikagu radio stanicu “Nikola Te-

dobila etiketu „veoma poverqivo“. Kada su Amerikanci zatvorili Tesline laboratorije u Sprinfildu i na Long Ajlandu nestala su dokumenta i oprema srpskog genija - ka`e Nikola Lon~ar, privatni

oblaka pre nego stignu do Irana. - Ameri~ka vojska podsti~e modifikacije u jonosferi kori{}ewem Programa istra`ivawa visokih frekvencija polarne svetlosti, poznatijeg pod nazivom HARP. Taj sistem, koji se prema nekim stru~wacima iz SAD temeqi na u~ewu Nikole Tesle o mogu}nosti slawa eksplozivnih elektromagnetskih impulsa iz jednog centra na bilo koju udaqenost, potpuno je operativan i u mnogo~emu nadma{uje postoje}e konvencionalne i strate{ke sisteme naoru`awa – ka`e Nikola Lon~ar, prvi ~ovek Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije.

sla”, Teslinu nau~nu fondaciju i u Srpskom muzeju postavku o Nikoli Tesli i ostalim znamenitim srpskim doseqenicima u SAD.

- Teslino ime je pojam za inovacije u modernim tehnologijama, ali i za qude koji su ispred svog vremena i ~ija dela se shvataju kao rezultat nau~ne ~arolije – smatra Vladimir Jelenkovi}.

POKRADENI NAU^NIK

Kada je Nikola Tesla umro u snu u hotelu „Wujorker“ u 87 godini `ivota opra{taju}i se od wega predsednik wujor{ke op{tine je pro~itao poetsku poruku Luja

Adami~a:

“Ono {to je stvorio Nikola Tesla veliko je, i kako vreme prolazi, postaje sve ve}e”.

Posle Tesline smrti Federalni istra`ni biro - FBI je zatra`io od Useqeni~ke slu`be SAD oduzimawe sve pokojnikove li~ne stvari i dokumenata, iako je Tesla bio ameri~ki dr`avqanin. Dokumenta su progla{ena vrhunskom tajnom, jer je sva Teslina li~na imovina po nalogu Edgara Huvera, {efa FBI i predsednikovih savetnika

detektiv iz Filadelfije i predsednik Tesline nau~ne fondacije, koja deluje u SAD.

Pre 20 godina svetske agencije su javile vest da je iranski potpredsednik Hasan Mousavi, optu`io Zapad da protiv Islamske republike vodi ‘meki rat’ kori{}ewem nove tehnologije kojom mo`e da uti~e na vremenske uslove.

- Velike su{e koje su ove godine pogodile ju`na podru~ja Irana su deo nove velike zavere Zapada protiv na{e zemqe. Zapad protiv Islamske republike izaziva dugotrajne su{ne periode s ciqem destabilizacije zemqe – rekao je potpredsednik Hasan Mousavi.

On nije prvi iranski politi~ar koji je optu`io Zapad da koristi nove tehnologije za manipulisawe vremenskim uslovima. Tokom 2011. iranski predsednik Mahmud Ahmadinejad je rekao da Zapad koristi specijalnu opremu kojom spre~ava da ki{ni oblaci stignu do Irana. I optu`io Evropqane da koriste posebnu opremu kojom mogu da izazovu prisilno pra`wewe ki{nih

Prema ameri~kim slu`benim obja{wewima HARP je namewen prou~avawu procesa u jonosferi pod prirodnim uticajem Sunca i uticaja jonosfere na radio komunikaciju. HARP se danas koristi u vojne svrhe, a prema podacima Pentagona, od 2007. je ovaj sistem postao integralni deo militarizacije svemira.

- Nekoliko hiqada dokumenata Nikole Tesle postoji danas na stotinu mesta u Americi i Kanadi. Potra`wa za studijama, spisima i bele{kama velikog srpskog nau~nika sve je ve}a. Cena wegovih Teslinih dokumenata je posledwih godina porasla na milion dolara. Mi poku{avamo da spre~imo tu veliku rasprodaju nau~nih otkri}a Nikole Tesle – ka`e Nikola Lon~ar.

Prema re~ima akademika Vladimira Para, danas u svetu postoje tehnologije pomo}u kojih je mogu}e izvesti vremenske modifikacije, ali one nisu sposobne da deluju na velikoj skali, ali mogu lokalno, na podru~ju grada ili regije. Nije iskqu~eno da uskoro Peking, kao za{titnik Irana u aktualnom sporu sa Zapadom, pomogne svom {ti}eniku i ‚’pozajmi’’ mu tehnologiju Nikole Tesle da stvara oblake i prevlada su{no razdobqe. (Nastavi}e se)

HARP se danas koristi u vojne svrhe, a prema podacima Pentagona, od 2007. je ovaj sistem postao integralni deo militarizacije svemira

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661

email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Beograd vas zove – najboqi izlasci i provod u glavnom gradu Srbije!

Prestonica Srbije je nadaleko ~uvena po mestima za u`ivawe i izlaske. Beograd za svakog ima ponudu – mladi vole diskoteke, splavove, kafi}e…, boemi kafane, Skadarliju… a svi posetioci pre svega vole restorane i jedinstveni gastronomski u`itak…

Te{ko je dati jedinstven odgovor gde iza}i jer je Beograd grad koji ne spava. Upravo zato je Beograd veoma popularan u regionu, ali i ~itavoj Evropi pa je i puno turista koji dolazi iskqu~ivo zbog no}nog provoda. [ta je to {to

Beograd nudi? Koje su prednosti ovakvih izlazaka?

KLUBOVI I SPLAVOVI – GDE

IZA]I U BEOGRADU, GDE SU LUDE @URKE?

Jedan od najprepoznatqivijih odlika Beograda jesu klubovi i splavovi koji imaju ogromnu posetu prete`no mla|ih od 30-ak godina.

Muzika je raznovrsna, od folkera, pop i rok izvo|a~a, pa do takozvanih \ majstora koji su popularni posledwih godina i rado vi|eni u na{oj prestonici.

Da bi odlu~ili gde iza}i dovoqno je da se razmotri ponuda, vrsta muzike, pa da lako donesete odluku da li da neki lokal posetite ili ne. River, Move, Kasina, Gotik… U svakom slu~aju gre{ke nema, u`iva}ete to je sigurno, a {to je najboqe, niko vas ne spre~ava da tokom jedne ve~eri posetite razli~ite lokale i tako u`ivate u razli~itoj atmosferi.

KAFANE I BAROVI – DUH

STAROG BEOGRADA KOJI

ODOLEVA PROMENAMA

Beogradske kafane su dobro poznate kao mesta za fenomenalan provod uz `ivu muziku i odli~nu atmosferu.

Veruje se da je prva kafana u Beogradu otvorena jo{ 1522, ~ak 100 godina pre nego u mnogim drugim evropskim prestonicama. Tu je po~etkom 20. veka zazvonio i telefon, upaqene prve sijalice, i pu{tani filmovi samo 6 meseci posle Pariza…

Za istim stolovima su sedeli i politi~ari i umetnici i boemi… i svi su tra`ili odmor, u`ivawe i zabavu posle napornog dana.

Nekako se o~ekivalo da se interesovawe za kafanama, barovima i pivnicama smawi sa novim generacijama, ali naprotiv, Beogradske kafane nikada nisu bile ovoliko popularne i svi dobro znaju za kafanu Brodarac, Sipaj

ne pitaj, Gradska kafana, ali i brojne mawe objekte u Skadarliji i du` ~itavog Beograda.

Starogradska muzika, ali i novi hitovi, kvalitetna pi}a i vesela atmosfera je samo mali deo onoga {to }e vas privu}i ovom `ivotu Beograda koji `ivi svako ve~e i ~eka sve posetioce.

NAJBOQI RESTORANI U

BEOGRADU – GASTRONOMSKI RAJ

I FANTASTI^NA ATMOSFERA Beograd ne nudi priliku za u`ivawe samo u no}nom `ivotu, a najboqi restorani u Beogradu su pravi primer toga. Restoran Legat,

Velika Skadarlija, Dva jelena, restoran Tri [e{ira… u svakom }ete biti do~ekani odli~no i oti}i }ete punog srca i punog stomaka.

Probajte specijalitete na{e kuhiwe, ali i odli~na pi}a iz na{e zemqe. U`iva}ete i u dobroj muzici i ambijentu koji odi{e doma}inskom atmosferom. Najboqi restorani u Beogradu ostave pozitivan utisak kako uslugom, tako i hranom, pi}em i atmosferom. Svaki gost odlazi zadovoqan i pun pozitivnih utisaka.

Za{to je Beograd na svetskoj turisti~koj mapi? Izme|u ostalog i zato {to ima fenomenalna mesta za izlaske i provod, za sve generacije i sve afinitete. M. T.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Glavni grad dr`ave Viktorije - Melburn s pravom nosi epitet sportskog grada. Videli smo to i pro{log vikenda kada je grad bio doma}in Velike trke Formule 1. Tu retku privilegiju da u`ivo tokom ~etiri dana gleda najboqe i „najlu|e“ svetske voza~e, trenutno ima samo dvadeset i tri grada iz ~itavog sveta. Iako se me|unarodne auto-trke u Australiji odr`avaju

Grad sportova

ipak skromna cena za jedan takav vanserijski i presti`ni me|unarodni sportski doga|aj. Dokument do kojeg su do{li novinari pokazuje i da Melburn kao grad doma}in pla}a ipak mawe nego neki drugi. Ovim se jo{ hvalio biv{i premijer Viktorije Xef Kenet, koji je i doveo Formulu u Melburn. I ove godine oboren je pro{logodi{wi rekord u pose}enosti od blizu 445.000 gledalaca za ~etiri dana. Melburn je tako potvrdio drugu godinu za redom da voli trke Formule 1, i da ih se ne}e lako odre}i, uprkos paprenim tro{kovima.

Zna~aj takvih me|unarodnih sportskih doga|aja za Melburn i Australiju je u su{tini ogroman. Malo je qudi {irom sveta, qubiteqa „belog sporta“ koji nisu ~uli za Australijan open (AO), i jedan od ~etiri svetska teniska

Melburn po deseti put. Melburn kao grad sportova je i vi{e od toga, posebno kada po~ne najpopularniji od svih sportova – australijski fudbal. Sa ve}inom Australijanaca se o svemu mo`e raspravqati ali kada krene pri~a o „futiju“ onda se prelazi u pravi fanatizam. Dok jedan mawi deo Australijanaca ~ak i ne razume ta „ozi pravila“ drugi se kunu u Ri~mond, Hotorn, Buldogse, Sent Kildu, Svonse... Odlazak na ~uveni „Emsi-xi“ (MCG) u Melburnu je za mnoge pravo hodo~a{}e. Vaqda je zato i ovaj ina~e prelepi stadion koji prima vi{e od 100.000 du{a, postao i zvani~na australijska ikona. I to rame uz rame sa ~uvenom sidnejskom „Operom Haus“. Iako se za „Em-si-xi“ mo`da i ne zna van Australije, to ne umawuje wegovu misti~nost

APEL EPISKOPA SILUANA PREMIJERU

AUSTRALIJE DA SE ZAUSTAVI PROGON MONA[TVA KIJEVSKO-PE^ERSKE LAVRE

Po{tovani premijeru, Pi{emo Vam u ime mnogih zabrinutih pravoslavnih vernika {irom Australije, povodom otvorenog progona i ga`ewa verskih sloboda i qudskih prava koje se, pred na{im o~ima, de{ava u Svetouspenskoj Kijevo-Pe~erskoj lavri, ina~e poznatoj kao Kijevsko-Pe~erski manastir u Kijevu, Ukrajina.

Monasima ovog drevnog manastira, koji, kao i wihovi prethodnici, vekovima pre wih, `ive u mona{koj samo}i i molitvi, dr`avne vlasti u Kijevu nalo`ile su da do 29. marta ove godine napuste manastir Dowe Lavre. Bratstvo, kao i ostatak Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), {irom Ukrajine, progoweno je od strane dr`ave samo zato jer je ostalo lojalno kanonskom poretku i ustrojstvu Svete Pravoslavne Crkve.

Razlog ovog progona le`i u tome {to UPC odbija da se pokori politici i postane deo dr`avno nametnute nacionalisti~ke tvorevine poznate pod imenom „Pravoslavna crkva Ukrajine“.

Visokopreosve{tenstva Mitropolita Pavla, oslu{kujemo vapaj mona{tva ove Lavre: “Do{li smo u Lavru da svoj `ivot posvetimo slu`ewu Bogu, molitvi, narodu. Molimo se za na{u dr`avu, pa, stoga, molimo i danas, u ovim te{kim vremenima, da nas Gospod za{titi. Mi smo gra|ani Ukrajine , i molimo vlastodr{ce da se ne me{aju u poslove Crkve. Ne tra`imo za{titu, ve} tra`imo samo jedno: sprovo|ewe zakona dr`ave. Zato, jo{ jednom, tra`imo i prekliwemo: Ostavite monahe u manastiru na miru i pru`ite im priliku da ostvare svoju osnovnu misiju – molitvu!”

Napomiwemo da vlasti u Kijevu i me|unarodne vlade prikrivaju te`ak polo`aj mona{tva. Stoga, apelujem na Vas, premijera na{e demokratske i suverene dr`ave Australije, da uradite pravu stvar i zahtevate od vlasti u Ukrajini da po{tuju i brane demokratska prava, verske slobode i slobode savesti, posebno u odnosu na mona{tvo u Ukrajini, Kijevu, Kijevo-Pe~erskoj lavri i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi.

jo{ od 20-tih godina pro{log veka, prva trka u Melburnu, to jest u Albert parku, odr`ana je 1996. godine. Od tada se ~elnici grada i Viktorije gr~evito bore za svaki novi petogodi{wi ugovor sa Me|unarodnom federacijom Formule 1 (FIA). Nedavno je otkriveno i koliko u stvari ko{taju prava na godi{wem nivou, koje viktorijski poreski obveznici moraju da plate. To je vi{e od 30 miliona dolara za samo 12 meseci! I to se odnosi samo na prava, ali je tako|e potvr|eno da su na primer ukupni pro{logodi{wi tro{kovi odr`avawa gran prija bili ve}i od 78 miliona dolara! Mnogi koji ne vole auto-trke }e re}i da je to previ{e i da je nedopustivo. Ali u dana{wem svetu to je

grend slema. AO kao prvi veliki teniski turnir u sezoni je ina~e i najve}i sportski doga|aj na ~itavoj Ju`noj hemisferi. Samo u tih par nedeqa u Melburn se sjati ogroman broj turista iz ~itavog sveta {to za lokalnu ekonomiju i posebno doma}i turizam ima ogroman zna~aj. Sve je to zahvaquju}i ovakvim presti`nim doga|ajima koji su magnet za mnoge. AO je i ove godine oborio sve ranije rekorde pose}enosti, kada je za vreme trajawa {ampionata kroz Melburn park pro{lo vi{e od 900.000 qudi. ^elnici turnira nisu skrivali zadovoqstvo zbog te ~iwenice. Naravno, mi dobro znamo da je i jedan od glavnih razloga te pose}enosti bio i na{ Novak \okovi}, koji je ove godine pokorio

pravim stanovnicima Melburna, koji za „Operu“ verovatno i ne mare mnogo.

I na kraju, tu su i ~uvene kowske trke popularni „Melburn kap“ (Melbourne Cup), koji se odr`ava u novembru. I po tome je Melburn jedinstven, jer mi jo{ uvek nije poznato, da je negde u svetu neki sportski doga|aj uvr{ten kao dr`avni praznik. Tog dana kada ne radi cela Viktorija i sve staje u 3 popodne, kada ~ak i oni koji se nikad ne kockaju `ele da na kratko oprobaju svoju sre}u.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Progon mona{tva pomenute Lavre je zapravo deo nacionalisti~kog po`ara politi~ki zapaqenog i raspirivanog od strane ukrajinske vlade u Kijevu. U re~ima igumana bratstva, Wegovog

S po{tovawem, +Siluan Episkop austrtalijskonovozelandski Srpske Pravoslavne Crkve

Srpski povratnici iz Australije u ”pohodu” na najboqe nekretnine na Balkanu

Advokat Dalibor Manojlovi} iz kancelarije „Manojlovi}“ www.advokatmanojlovic.co.rs

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

Srbi iz Australije i daqe hrle na Balkan, i ono {to prvo `ele jeste da kupe nekretnine. Na tu temu novinarka Srpskog glasa je razgovarala sa stru~wacima iz Beograda. Odgovore na na{a pitawa potra`ili smo prvo u advokatskoj kancelariji “Manojlovi}”, koja u posledwe vreme dobija sve vi{e klijenata sa Petog kontinenta.

n Dalibore, objasnite nam kako kupiti nekretninu u Srbiji i u regionu na najsigurniji na~in, jer to je pitawe koje zaokupqa mnoge Srbe iz Australije.

- Pre svega potrebno je prona}i odgovaraju}u nepokretnost, {to je u posledwe vreme prili~no ote`an poduhvat kako u Srbiji tako i regionu, prvenstveno zbog pove}ane potra`we. Kada se odgovaraju}a nepokretnost ipak prona|e, potrebno je detaqno proveriti pravni status nepokretnosti, {to podrazumeva odgovore na slede}a pitawa : da li je nepokretnost ukwi`ena, da li postoje neki tereti (hipoteka, dugovi za komunalne usluge i sl.), da li je nepokretnost eventualno predmet nekog spora, da li postoje neke smetwe da se Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overi kod Javnog bele`nika (Notara) u zakonom propisanoj formi. Za sve ove provere je proporu~qivo da kupac anga`uje advokata koji ima iskustva u ovoj oblasti.

[to se ti~e daqeg postupka, nakon overe Ugovora, potrebno je ukwi`iti nepokretnost na ime kupca kod nadle`nog Katastra kao i podneti poresku prijavu za pla}awe poreza na prenos apsolutnih prava odnosno zahtevati osloba|awe od pla}awa ovog poreza (va`i za kupce prvog stana koji su dr`avqani Srbije).

Novina u Republici Srbiji je {to se zahtev za ukwi`bu nepokretnosti u Katastaru kao i poreska prijava mogu sada podneti preko Javnog bele`nika istovremeno sa overom Ugovora. Ovo bi ukratko bio postupak prilikom kupovine nepokretnosti.

n Iz Va{eg iskustva kakva su o~ekivawa Srba iz dijaspore po povratku? Gde najvi{e kupuju imovinu ?

- [to se ti~e o~ekivawa povratnika iz dijaspore ona su razli~ita i pre svega zavise od wihovih ranijih iskustava vezano za kupovinu nepokretnosti u Srbiji i regionu kao i uop{te za bilo kakve druge pravne pravne poslove koje su ranije preduzimali u Srbiji i Regionu. Me|utim svima je zajedni~ko to da `ele svoj novac ulo`iti u ne{to sigurno, a tu je kupovina nepokretnosti prvi izbor budu}i da nepokretnostima i daqe konstantno raste cena.

Lokacije za kupovinu nepokretnosti se razlikuju od namene, odnosno od toga da li se kupuje radi izdavawa u najam, kada se naj~e{}e kupci iz dijaspore odlu~uju za mawe stanove i poslovne prostore koji se nalaze bli`e centru grada, kao i za apartmane u planinskim i bawskim turisti~kim centrima, a kada se nepokretnost kupuje radi stanovawa i tada se naj~e{}e tra`e ku}e sa dvori{tima u okolini ve}ih gradova ili eventualno placevi pogodni za izgradwu porodi~ne ku}e.

n [ta mora da se zna pre odlu~ivawa na takav potez iz perspektive australijsko-srpskog kupca?

- Kao {to sam ve} naveo bitno je znati koja je namena nepokretnosti koja se kupu-

je, zatim bitno je znati sa kojim buxetom se raspola`e, kao i imati u vidu da posedovawe nepokretnosti povla~i za sobom i tro{kove teku}eg odr`avawa (struja, voda, porez na imovinu i dr) koji nisu zanemarqivi na godi{wem nivou i svakako ih treba uzeti u obzir. Tako|e, jako bitan savet za kupce stanova, lokala i apratmana u novogradwi jeste da se pre kupovine raspitaju o predhodnim projektima investitora koji je izgradio objekat.

n Vi imate puno klijenata iz Australije. Recite nam kako odabrati pravog advokata iz dijaspore u Srbiji?

- Tako je, zaista imam veliki broj klijenata kako iz Australije tako i iz ostale na{e dijaspore, i obra}aju mi se sa razli~itim

pravnim problemima budu}i da moja advokatska kancelarija pru`a pravne usluge iz svih oblasti prava, me|utim u posledwih par godina (nakon po~etka pandemije) povratnici iz dijaspore naj~e{}e nas anga`uju radi postupka kupovine nepokretnosti (provera dokumentacije i sa~iwavawe Ugovora) u Republici Srbiji i regionu.

[to se ti~e saveta za odabir advokata isto va`i kao i za sve druge profesije, najboqe je imati preporuku za advokata od nekoga u koga imate poverewe i ko je ve} imao saradwu sa istim advokatom. Tako|e, moj savet je da klijenti kad je god to mogu}e izbegavaju posrednike koji ih upu}uju na advokate a koji od toga imaju korist, kao {to su razne agencije. n Sudski procesi dugo traju u Srbiji. Za{to je tako?

- To je pitawe na koje je zaista te{ko odgovoriti u par re~enica, ali osnovni uzroci su po meni nekoliko neuspelih reformi pravosu|a, eksperimentisawe u vidu uvo|ewa nekih novih pravnih instituta i profesije koji nisu u skladu sa na{om pravnom tradicijom, kao i veliki broj „masovnih” sudskih sporova koje svojim nezakonitim postupawem generi{u pre svega neki dr`avni organi, javna preduze}a, te banke i osiguravaju}a dru{tva, {to sve zajedno rezultira hroni~nom sporo{}u sudskih postupaka.

Advokati ponekad mogu uticati na ubrzawe postupka pred sudom kroz pisawe urgencija ali pre svega brzina postupka zavisi od postupaju}eg sudije koji po pravilu ima ogroman broj predmeta u radu.

n Koji bi bio Va{ savet za povratnike namernike?

- Osnovni savet je saslu{ati iskustva i dobronamerne savete drugih povratnika, pre svega onih koji imaju realan uvid, ta~nije od onih koji ne idu u „krajnosti”, od „sve je odli~no i idili~no „ do „sve je katastrofa i ni{ta ne vaqa” .

Koliko to god izgledalo sporo ili nedovoqno moj utisak je da, kako Srbija tako i ostale zemqe iz regiona ostvaruju napredak u pogledu pravne sigurnosti , {to naravno ne zna~i da prilikom preduzimawa va`nijih poslova, gde pre svega mislim na kupovinu nepokretnosti, ne treba dr`ati „otvoreno ~etvoro o~iju” {to bi na{ narod rekao, i naravno uvek treba potra`iti jo{ jedno mi{qewe.

Dok veliki broj na{ih sugra|ana pakuje kofere u jednom pravcu za Balkan, potrebno je informisati se {to boqe preko adekvatnih pravnika o pravnim mogu}nostima u odabranoj novoj-staroj domovini.

Kada se nepokretnost kupuje radi stanovawa, tada se naj~e{}e tra`e ku}e sa dvori{tima u okolini ve}ih gradova

Beograd na vodi je postao za vrlo kratko vreme veoma popularan deo grada

UMETNOST kao kreativna terapija za

Pi{e: Biqana Leti}

Foto: Arhiva Sawa Stoj~i} i BL 4ZZZ

Sawa Stoj~i} je uspe{na mlada `ena, koja ima vi{e profesija iza sebe, kao {to su: naturopat, nastavnica/predava~, menaxer. Ona je osnovala i kolex pod nazivom „Kolex za Svesno `ivqewe“ gde u~i studente kako da postanu prakti~ari holisti~ke kreativne terapije.

Ro|ena je u Adelejdu, a weni roditeqi su poreklom iz Srbije. Jo{ od malena je igrala u folkloru i uvek je bila ponosna na svoje srpsko poreklo. Weni roditeqi su woj i sestri jo{ od malih nogu usa|ivali srpsku tradiciju, kulturu i pravoslavqe.

Na Sawinom kolexu studenti u~e brojne predmete, kao {to su: uzroci i posledice stresa, veza izme|u uma i tela, fiziologija mozga, nesvesna uverewa, istorija art terapije, za{to su kreativne umetni~ke terapije efikasne, kreativne umetni~ke terapije kao emocionalno le~ewe za oporavak i rehabilitaciju, zvuk, vibracije i }elije tela, meditacija za svaki dan, meditacija uz muziku i pokret i mnoge druge. To su samo neki od predmeta iz teorije, a prakti~ni deo je posebno zanimqiv o ~emu se vi{e mo`e saznati na veb sajtu kolexa: https:// collegeofconsciousliving.com

Sawa `ivi u Brizbejnu, i kako nam je objasnila, jedna grupa studenata `eli da u~i na wenom kolexu da bi to znawe i praksu primenili na sebi li~no, dok ostali `ele da se kvalifikuju i zapo~nu svoj biznis kada zavr{e kurs i dobiju kvalifikaciju prakti~ara holisti~ke kreativne terapije.

Razgovarali smo ekskluzivno za Srpski glas:

n Sawa, da li biste mogli da nam ispri~ate o svojoj zanimqivoj profesiji i kako poma`ete qudima koriste}i svoje ve{tine, znawe i profesionalno iskustvo?

SS: Kreativna terapija umetnosti je profesija mentalnog zdravqa koja koristi razli~ite kreativne umetni~ke procese za re{avawe mentalnih, emocionalnih, razvojnih problema, kao i problema sa pona{awem. U to su svrstani i spektrum poreme}aja i problema. Stvari kao {to su slikawe, crtawe, pokret, skulptura od gline i jo{ mnogo toga ustvari poma`u u ubla`avawu i/ili le~ewu poreme}aja, stawa ili bolesti. Sr` svega je u aktivnom anga`ovawu kreativnosti osobe da bi je podr`ali u procesu identifikacije svojih blokada, suo~avawa sa istinom, pronala`ewe mentalne snage i

onoga {to zaista `ele da predovawu.

n Qudi danas vode van `ivot i nemaju vremena zaustave se i prona|u nog mira. Koliko je va`no akciju „bori se ili be`i“ nalazi mir posle stresova Kako se re{iti briga?

SS: Stres je deo `ivota, odlu~imo aktivno da stanemo mo se, i oslobodimo se stresa sti, qudi se mogu suo~iti dugoro~nim zdravstvenim recimo kao {to je visok sak. Svako treba da prona|e upravqa stresnom situacijom ma stresa, kao {to je ~iwewe nostavnih stvari: duboko se svesno posvetite, izlazak {etwu, ili izlazak iz stresne bar na trenutak.

Zatim qudi treba da radnog vremena da iskqu~e „borbe ili bekstva“ (odgovor ili bekstvo je automatska reakcija na doga|aj koji kao stresan ili zastra{uju}i. ja pretwe aktivira simpati~ki sistem i pokre}e akutni koji priprema telo da se gne). Slobodni trenutci mogu biti izlasci u prirodu ({etwe po {umi, plivawe odlazak na ve~e meditacije kupawe (tzv. meditativna ukqu~uje upotrebu rezonantne Ovo nisu petominutne aktivnosti, stvari koje aktiviraju mawe jedan sat ili du`e. odvoje vremena za ovo, mogu zdravstvenim problemima morati da preispitaju svoje n Kreativno-umetni~ka ne zahteva od qudi da To mora da je veliko mo`ete da kreirate {ta ikakvih o~ekivawa. Koliko va`no da se bave raznim aktivnostima samo za nimaciju, hobi ili kao

SS: Likovna terapija veze sa umetnikom. Qudima na nikakva umetni~ka sposobnost ne fokusiramo na krajwi ni~kog dela, ve} na proces ba prolazi u stvarawu dela. Na primer, terapeut umetnosti mo`e zamoliti nacrtaju sebe kao drvo, predstave korene drveta talnu snagu i najboqe kvalitete su hrabrost, qubav, istinitost

UMETNOST kreativna du{u

da postignu u naveoma intenzivremena da uspore, put do du{evva`no izbe}i rebe`i“ i kako se stresova uop{te.

`ivota, ali ako ne stanemo i opustistresa i napetosuo~iti sa ozbiqnim zdravstvenim problemima, visok krvni pritiprona|e na~ine da situacijom u trenuci~iwewe malih jedduboko disawe ~emu izlazak napoqe u stresne situacije

na|u vreme van iskqu~e reakciju (odgovor na borbu automatska fiziolo{ka koji se do`ivqava zastra{uju}i. Percepcisimpati~ki nervni odgovor na stres se bori ili pobetrenutci za opu{tawe prirodu vikendom plivawe itd.), masa`a, meditacije ili zvu~no meditativna praksa koja rezonantne muzike).

aktivnosti, to su relaksaciju najdu`e. Ako qudi ne mogu se suo~iti sa problemima koji }e ih prisvoje `ivote.

Kreativno-umetni~ka terapija budu umetnici. olak{awe {to {ta po`elite bez Koliko je qudima raznim kreativnim svoju du{u, zaterapiju? terapija nema nikakve

Qudima nije potrebsposobnost jer se krajwi rezultat umetproces kroz koji osotog umetni~kog

terapeut kreativne zamoliti klijente da navode}i ih da drveta kao svoju menkvalitete (kao {to istinitost itd.). Ne

fokusiramo se na to koliko su dobro nacrtali drvo, ve} ih pitamo koliko im je bilo lako da se usredsrede na ove kvalitete. Sa kakvim su se izazovima suo~ili razmi{qaju}i o ovome i {ta su na kraju otkrili iz ove vrste aktivnosti. Slika drveta je samo alat koji poma`e klijentu da boqe razume sebe. Stoga, veoma je va`no da se qudi pove`u sa ne~im kreativnim, jer to stvara pozitivne hemikalije u telu poput endorfina, oksitocina i dopamina. Ovo su na{e hemikalije za nagradu i obnavqawe, koje poma`u qudima da se odstrane od ose}aja stresa. Kreativna sredstva mogu biti kuvawe/ pe~ewe, fotografija, poezija, ples, pevawe i naravno umetni~ki radovi.

n Veoma je olak{avaju}a okolnost {to stvarate okru`ewa gde se qudi ne kritikuju i svi su prijateqski i pozitivno nakloweni, a to {to u~ite kroz teoriju i praksu potpoma`e du{evnom le~ewu kroz umetnost. Sawa, {ta biste ukratko mogli da nam ka`ete o svom kursu kao pedagog i predava~? [ta je najva`nije {to studenti mogu da nau~e posle {est meseci i primene to u praksi ubudu}e?

SS: Prva stvar koju studenti mogu da upotrebe od {estomese~ne obuke je: kako da se samoreguli{u. Ovo je jako va`no jer se ve}ina qudi svakodnevno suo~ava sa ogromnim koli~inama stresa, a mnogi od ovih qudi su iskusili neki oblik traume u detiwstvu koja doprinosi wihovom stresu i regulaciji nervnog sistema.

Qudi koji mogu da reguli{u svoj nervni sistem uz pomo} disawa, razumevawem osnovnog razloga svog stresa, osloba|awem stresa na pozitivan na~in i u~ewem kako da aktiviraju relaksacioni odziv u telu, mogu mnogo efikasnije da se sami du{evno le~e i nose sa `ivotnim problemima, pitawima i svega onoga {to mo`e eventualno da ih uznemirava. Samoregulacija je apsolutno spasonosna za qude na nivou li~nosti i definitivno je neophodna na profesionalnom nivou kao prakti~aru holisti~ke kreativne terapije. Qudi sti~u razumevawe kako na qudsko telo i um uti~e stres i kako da ukqu~e reakciju

opu{tawa. Posedovawe ove ve{tine i znawa poma`e studentima da podr`e sebe i druge u postizawu pozitivnog mentalnog zdravqa. Mnogi na{i studenti su na kraju kursa izjavili da ovo obrazovawe mewa `ivot i da je to bila najboqa stvar koju su ikada uradili.

n Gde je va{ kurs dostupan? Da li ga nudite u u~ionici ili preko interneta?

SS: Na{ kurs je dostupan u`ivo u okru`ewu za u~ewe koje se nalazi u Kvinslendu, na Gold Koustu - Ormeau, Brizbejnu - Padingtonu i San{ajn Koustu - Jandini.

Tako|e nudimo kurs i onlajn {irom Australije i sveta. Vi{e informacija o svim detaqima ~itaoci Srpskog glasa mogu prona}i na na{oj veb stranici: www.collegeofconsciousliving.com

Na{ kolex mo`ete zapratiti i na dru{tvenim mre`ama:

FB: @collegeofconsciousliving

Instagram: @college_of_conscious_living

sebe

Sawina poruka studentima je da se nada da }e im svi kursevi i radionice koje ona predaje sa svojim predava~ima doneti znawe, isceqewe i samoosna`ivawe na putu li~nog i profesionalnog samootkrivawa. „Na{ kurs je za sve qude koji `ele da nau~e kako da koriste kreativnost sa ili bez terapije putem razgovora. To je vanredno u~ewe kako bi se uklopili u u`urbane radne rasporede i otvoreno je za sve koji `ele da steknu profesionalnu akreditaciju kao prakti~ar kreativne umetni~ke terapije, kao i za one koji `ele da ula`u u sebe na li~nom nivou“ – zakqu~uje Sawa.

Intervju sa Sawom Stoj~i} mo`ete slu{ati i na programu Balkan Bits radija 4ZZZ, na Zed Digital platformi u subotu 8. aprila 2023 u 20 ~asova (AEST)

Mo`e nas slu{ati i putem interneta u`ivo na ovom linku: https://4zzz.org.au/ ili posle programa na zahtev: https://4zzz.org.au/program/balkan-beats

Poseta episkopa Siluana Brizbejnu

“Krajem pro{log meseca Episkop australijsko-novozelandski Siluan boravio je u kanonskoj poseti Brizbejnu. Pred mnogobrojnim vernicima Episkop je molitveno prisustvovao u hramu Svetog Nikole u Vulangabi, u Brizbejnu odr`av{i besedu na temu „Lestvice“ o hri{}anskom kretawu na putu spasewa. Dan kasnije Episkop je odr`ao i Svetu arhijererejsku liturgiju u hramu Svetog Nikole u Vajkolu, gde su deca

crkvene {kole i folklora proslavila svoju slavu Svetog Nikolaja Velimirovi}a. Episkop je tada odr`ao besedu o krizi vere u savremenom dru{tvu. Tom prilikom, uprili~en je i sjajan {kolski program u kome su deca imala priliku da prika`u svoja znawa ste~ena u crvenoj {koli.

Izvor: www.soc.org.au

“Folklona grupa „Oplenac“ iz Adelejda odr`ala je veoma uspe{an koncert u centru glavnog grada Ju`ne Australije. Pesma, igra, obi~aji i kostimi Dinarskih predela vratili su nas u pro{lost i se}awe na srpske zemqe podno Velebita i okoline.

“Pete nedeqe ~asnog posta Episkop australijskonovozelandski Siluan slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Kneza Lazara u Aleksandriji, u Sidneju. Episkopu su saslu`ivali stare{ina tog hrama, protojerej-stavrofor Miodrag Peri} i proto|akon Petar Mraki}. Ovogodi{wi doma}ini slavske trpeze bili su ~lanovi porodice Mraki}.

Sentandreja - Biser srpske duhovnosti i kulture

Ovde se 1690. godine pod vo|stvom patrijarha Arsenija ^arnojevi}a doselilo 8.000 srpskih porodica: ostavili su neizbrisiv trag vidqiv na gotovo svakoj ku}i. Danas je turisti~ka meka Ma|arske: godi{we ovaj grad poseti milion qudi

„Be`e}i od ma~a, Srbi su do{li ovde, tada pusto mesto, zidali skromne zemunice, drvene ku}e... Da li su imali i koliko su imali za trpezom – Bog sveti zna, ali u takvoj oskudici i bedi zidaju osam predivnih hramova na malom prostoru: od jednog do drugog nisi morao vikati, nego normalnim glasom govoriti i ~uo bi te onaj kod drugog hrama...”

Ovako je pro{le jeseni besedio patrijarh srpski Porfirije u Sentandreji, tokom posete Eparhiji budimskoj. I jo{ je dodao da je Sentandreja najboqi mogu}i primer za Srbe gde god da `ive, ne{to na {ta treba da se ugledamo i ne{to ~ime treba da se ponosimo.

Malo je od toga ostalo, pomislili smo ovih dana {etaju}i kaldrmom ovog, nekada ve}inski srpskog grada. Iako je na svakom }o{ku vidqiva na{a istorija, zub vremena, nedostatak novca ili nebriga ostavili su traga. Mo`da su krivac za sumoran utisak bili ki{a i olujni oblaci zbog kojih je rukavac Dunava posiveo.

SENTANDREJU GODI[WE POSETI MILION QUDI

Izlet do Sentandreje uobi~ajen je deo ponude svih turisti~kih agencija koje vode u Budimpe{tu, jer se do ovog gradi}a od 26.000 stanovnika sti`e posle samo dvadesetak kilometara vo`we od ma|arske prestonice. Bajkovit, barokni gradi} je danas turisti~ka meka Ma|arske: godi{we ga poseti milion qudi.

Kada se spustite od glavnog parkinga, prvo }ete nai}i na jedan od preostala ~etiri pravoslavna hrama u ovom gradu –Po`areva~ku crkvu, sagra|enu 1759. godine. Posve}ena je Svetom arhangelu Mihailu i u woj je ikonostas koji je stariji od same crkve, jer je prvobitno postavqen 1742. godine u staroj Sabornoj crkvi.

Tik uz wu je ku}a u kojoj je boravio Vuk Karaxi}, o ~emu nas obave{tava prvo vodi~, a onda i tabla s uklesanim prepoznatqivim likom s brkovima. U tom trenutku se za~ula muzika – vojni orkestar je umar{irao u grad i skrenuo nam pogled i misli s fasade s koje su otpadali i kre~ i malter.

U prolazu smo fotografisali ku}u Jakova Igwatovi}a, kwi`evnika i politi~ara, koji je potekao iz trgova~ke porodice koja se 1690. godine pod vo|stvom patrijarha Arsenija Tre}eg ^arnojevi}a doselila iz Prizrena. Igwatovi} se smatra rodona~elnikom realisti~kog romana, bio je dopisni ~lan Srpske kraqevske akademije, a kraq

Milan ga je odlikovao Ordenom Svetog Save tre}eg stepena.

Brzi snimak i jo{ br`i korak kako bismo stigli orkestar koji se zaustavio na Trgu Fo i ispred srpskog Esnafskog krsta i izveo koncert povodom Dana zastave. Sve {to se u tom trenutku kretalo po Sentan-

dreji slilo se na trg, ispred krsta u mermeru, okru`enog kovanim gvo`|em, koji je podignut nakon epidemije kuge 1763. i danas je pod za{titom Uneska.

Ba{ tu, na glavnom trgu, 15. novembra 1812. osnovana je Preparandija ili Prva srpska u~iteqska {kola. Trajala je svega

~etiri godine, jer su je 1816. preselili u Sombor.

Iako }ete svuda prona}i podatak da u Sentandreji danas `ivi oko 90 Srba, na{ vodi~ ka`e da ih nema vi{e od 25 i – „sve ih poznaje”. Verovatno je to razlog {to smo ih sve zatekli na liturgiji u Blagove{tanskoj crkvi preko puta krsta. Wu nazivaju jo{ i Gr~ka crkva jer su u uli~icama ispod `iveli trgovci Grci (ima ih jo{ u Sentandreji). Poku{ali smo da u|emo i u ostale crkve koje pripadaju budimskoj eparhiji, ali – sve su bile zabravqene.

Obi{li smo dvori{te Bogorodi~ine crkve (zovu je jo{ i Saborna i Beogradska), koja je zapravo najve}a i glavni hram SPC u Sentandreji. U woj se nalaze ogromni barokni stubovi kakve nigde ne}ete sresti u srpskoj umetnosti iz 18. veka, a jedinstvena je i po ogromnom drvorezbarskom baldahinu iznad ^asne trpeze, u ~ijem svodu je prikazan ciklus Hristovih muka. U porti ovog hrama sme{ten je Muzej pravoslavnih srpskih relikvija, u kojem se mogu videti srebrni putir sa pozlatom koji datira iz 15. veka i krst s raspe}em i pozlatom, delo nepoznatog umetnika s kraja 16. veka. Zbog lo{eg vremena i malo turista tokom zime nismo imali sre}e ni s ve}inom od 42 muzeja, koliko ih ovde ima. Preostalo nam je tumarawe uli~icama u kojima se na svakoj kapiji ili prozoru vide ostaci prebogate istorije, a mnogi su vezani za na{ narod.

SRPSKA KAFANA NA TRGU CARA LAZARA

Prema starim spisima, be`e}i od turskog zuluma, u Sentandreju se 1690. godine pod vo|stvom patrijarha Arsenija ^arnojevi}a doselilo 8.000 srpskih porodica, mahom trgovaca i zanatlija. Podaci iz 1720. govore da je ~ak 88 odsto stanovnika bilo srpskog porekla.

Kada se umorite od {etwe i istorije, preporuka je da se odmorite u srpskoj kafani na Trgu cara Lazara, tik uz {etali{te uz Dunav. Jelovnik je na ma|arskom, engleskom i srpskom jeziku – kafa, to~eno pivo, baklave, pala~inke, kobasice… Vlasnik je izdanak porodice Margaritovi}, koja se u Sentandreju doselila u vreme Velike seobe 1690. godine. Tik uz kafanu je spomenik knezu Lazaru. Prema predawu, na ovom mestu bio je drveni manastir u kojem su ~uvane mo{ti kneza Lazara koje su donete u Velikoj seobi. Kada su Srbi vratili u postojbinu posmrtne ostatke kneza, manastir je izgoreo u po`aru. Danas u ovu kafanu redovno dolaze gosti iz Srbije, me|u kojima su i vladini zvani~nici, sportisti, glumci, obi~an svet, ali i brojni stranci. Istina ili pri~a, tek, ka`u da je ovde boravio i ~uveni re`iser Stiven Spilberg, koji je – zaboravio da plati ra~un.

Mi smo platili ra~un, pro{li pored susednog gr~kog restorana u prepoznatqivim plavo-belim bojama, iz kojeg se {irio miris girosa i potom jo{ jednom svratili u ulicu ki{obrana na fotografisawe. Nezaobilazno mesto za kraj bio je i Muzej marcipana, u ~ijoj prodavnici se mo`e kupiti (i probati) ovaj slatki{, pripremqen na 1.001 na~in.

Dok su se u torbi gu`vali suveniri (aleva paprika, crvene ku}ne papu~e za hladne dane, nekoliko magneta i ~aj od lavande), a po glavi utisci iz ovog gotovo mediteranskog, a tako srpskog grada, ote`alih nogu polako smo krenuli ka parkingu. Ispratio nas je lik Vuka Karaxi}a koji kao da je govorio da u Sentandreju treba do}i na leto. A do tada }e mo`da zamazati fasade, otvoriti crkve i muzeje, a Dunav }e opet biti „lep i

plav”. S. G.

Београдска црква, најстарији и главни храм СПЦ у Сентандреји

Кућа Вука Караџића

Српска кафана и крст цара Лазара

Milo{ i Aleksandar su se vratili u Srbiju i pokrenuli uspe{an biznis

Milo{ Zlatkovi} i Aleksandar Buha napustili su svoje poslove u Nema~koj i Danskoj, vratili se u Srbiju i osnovali startap kompaniju koja nudi softverske proizvode i usluge za optimizaciju procesa dostave u ’posledwoj miqi’.

Wihova uspe{na kompanija koja broji osmoro zaposlenih i vi{e od 50 miliona obra|enih po{iqki, pri osnivawu je dobila podr{ku od globalnog programa Nema~ke razvojne saradwe “Migracije i dijaspora”, kroz projekat “Poslovne ideje za razvoj”, koji podsti~e, finansijski i logisti~ki, pripadnike na{e dijaspore na zasnivawe inovativnih preduze}a u Srbiji.

MOGU]NOST ZA POKRETAWE STARTAPA RAZLOG ZA POVRATAK U SRBIJU

Da nije nastala ideja za pokretawe startapa, Zlatkovi} ka`e da bi verovatno jo{ uvek `iveo u Danskoj. Isto je bilo i sa drugim osniva~em Aleksandrom Buhom, koji je imao uspe{nu karijeru u Nema~koj.

„Postojala je `eqa da stvorimo ne{to od nule. Probleme koje smo Aleksandar i ja uvideli, a koje sada i re{ava na{a platforma, postali su mnogo vidqiviji i ve}i kad se desila pandemija. Uvek postoji strah kada po~iwe{ ne{to od nule, ali nekad jednostavno treba samo da se usudi{ i krene{. Tu va`nu ulogu ima i faktor sre}e, ali i pravi trenutak“, obja{wava Zlatkovi}.

U tom trenutku im je, ka`e, bilo najlak{e da ideju realizuju u Srbiji. U Nema~koj ili Danskoj bi im bila potrebna zna~ajno ve}a sredstva, a kapital za pokretawe `eqenog biznisa su te{ko mogli da dobiju jer wihove radne biografije nisu pokazivale da poznaju industriju.

DOSTAVA NE SAMO LOKALNO

NEGO I U CELOJ EVROPI

„Na{ nedostatak se pokazao kao prednost. Aleksandar je imao iskustva u radu sa ogromnom koli~inom podataka, a ja u ra-

zvoju skalabilnih softverskih proizvoda. S obzirom na to da nismo iz industrije, postavqali smo pitawa i pri~ali sa velikim brojem stru~waka. Tako smo stekli sveobuhvatno znawe i razumevawe problema dostave u posledwoj miqi, ne samo lokalno nego i u celoj Evropi, {to nam je pomoglo da razvijemo platformu“, obja{wava.

„Sredstva koja smo dobili od GIZ-a po-

mogla su nam da napravimo veb-sajt, kako bi potencijalni klijenti mogli da nas prona|u i steknu uvid u na{u ponudu. U po~etku je svaki dinar jako bitan. Kada osnujete firmu od prvog trenutka pla}ate tro{kove, bez obzira da li zara|ujete“, ka`e jedan od osniva~a sada uspe{ne kompanije „Mily Technologies“.

Kako ka`e na{ sagovornik, za posao voza~a kamiona potrebna je mo`da i na prvom mestu dobra voqa i strpqewe, ali i profesionalizam. Prema wegovom iskustvu, toga ponekad mo`e da mawka.

Blizu pet hiqada srpskih voza~a kamiona trenutno radi u Americi, a ako je suditi prema plati koju mogu da zarade i potra`wi za ovim deficitarnim zanimawem, taj broj bi mogao biti samo ve}i. Prevoz tereta ~ini oko 670 milijardi dolara godi{weg prihoda, pa se s punim pravom ka`e da je u pitawu industrija koja pokre}e krvotok ameri~ke ekonomije. U dobro uigranom sistemu svoj dolar pronalaze i voza~i kamiona iz Srbije.

Du{an ]ori}, vlasnik istoimene kompanije za transport tereta iz Teksa sa, ka`e da trenutno vlada prava nesta{ica dobrih, profesionalnih i iskusnih voza~a vla da u Americi. Uzrok tome pronalazi u opisu posla koji je, prema wegovim re~ima fleksibilan i dobro pla}en, ali izuzetno odgovoran i naporan.

Prema wegovim re~ima, ameri~ki voza~i ne shvataju posao dovoqno ozbiqno i ~ekaju prvu dobru zaradu nakon mesec ili dva meseca posla, da jednostavno daju otkaz ili ostanu kod ku}e dokle god ne potro{e zara|eno, pa iz tog razloga nisu dovoqno pouzdani.

- Drugi problem sa ameri~kim voza~ima je taj {to oni ne `ele nikakve nepredvidive okolnosti na putu, osim da dr`e volan u rukama. ^ak i najmawu zamenu sijalice ne `ele da urade sami, ve} odlaze kod majstora {to iziskuje utro{ak i vremena i novca, dok oni samo `ele da se voze i zara|uju novac - opisuje ]ori} iskustvo sa ameri~kim kamionxijama.

KOMPANIJSKI VOZA^ ILI ”SLOBODWAK”

Razlika me|u voza~ima, a samim tim razlika i u zaradi uglavnom se ogleda u tome da li je re~ o kompanijskom ili samostalnom voza~u. Kompanijski voza~ u zavisnosti

od dogovora sa firmom koja ga anga`uje prima zaradu po pre|enoj miqi ili po procentu.

Nasuprot tome, ako voza~ poseduje sopstveni kamion i opremu, on mo`e da zaradi od 2.500 do 3.000 dolara na nedeqnom nivou. Ipak, kako napomiwe Du{an, to nije krajwa ra~unica.

- Va`no je napomenuti da voza~ koji poseduje kamion zara|uje vi{e novca, ali se susre}e sa vi{e tro{kova i rizika za svoju opremu. Primera radi, ako je jedna guma pukla na putu, pomo} na putu i guma }e ga ko{tati od 800 do 1.000 dolara, pa tako za nedequ dana nije zaradio 2.500 dolara, ve} zna~ajno mawe zbog tih neo~ekivanih tro{kova - navodi preduzetnik iz Teksasa.

Kada se govori o voza~u koji je anga`ovan preko neke kompanije, u navedenoj situaciji sa puknutom gumom on ne mora da brine o tro{kovima, jer svi padaju na teret kompanije.

- Ve}ina na{ih voza~a su dobri radnici. Jedini problem koji vidim kod wih je taj da ve}ina nije lojalna prvoj firmi za koju po~nu da rade. Ima tu i malo qubomore ukoliko je poslodavac zemqak, pa misle: „Za{to ja sad da radim za wega, pa da od mog rada on zara|uje?”. Na`alost, ovo se ~esto de{ava me|u na{im voza~ima i kompanijama, posebno ako voza~ poznaje vlasnika od ranije. Rekao bih da je to deo balkanskog mentaliteta, ni{ta drugo - ka`e Du{an.

Upravo preko poznanika ili prijateqa se naj~e{}e i nalazi posao voza~a kamiona u Americi, a ne treba zaboraviti ni da dosta wih kre}e iz ^ikaga, jer je tamo najve}a srpska zajednica i odatle dolazi ve}ina transportnih preduze}a. Tu su i komercijalni oglasi, kao i oni na dru{tvenim mre`ama, ali i redovno tra`ewe posla na nekim ameri~kim veb stranicama.

ILINOIS, TEKSAS I KALIFORNIJA SU

„MEKA” ZA KAMIONXIJE

^ikago je ~vori{te kopnenog, `elezni~kog i drumskog saobra}aja, pa je kao jedan od va`nih centara Ilinoisa postavio ovu saveznu dr`avu na visoku lestvicu kada je re~ o transportnom biznisu. U ^ikagu se, kako navodi, nalazi mnogo kompanija koje se bave tim poslom, posebno evropskih i balkanskih.

Teksas kao druga najve}a dr`ava ima nekoliko va`nih, ali razli~itih zahteva za voza~e kamiona. Prvi je granica sa Meksikom, a samim tim i sa najve}im kopnenim i `elezni~kim teretnim trasama ove dr`ave. Drugi su gasna i naftna poqa i {iroka oblast delovawa koja proizilazi iz ovih nalazi{ta, a tre}i zahtev tr`i{ta predstavqaju veliki gradovi sa vi{e miliona stanovnika (Hjuston, San Antonio, Dalas) i ukupna velika populacija od preko 25 miliona qudi.

- Na posledwem mestu je Kalifornija, kao najmo}nija dr`ava zapadne obale sa velikim brojem stanovnika, ali tako|e veoma udaqena od drugih naseqenijih dr`ava, iskqu~uju}i velike pustiwe Arizone, Nevade, Novog Meksika... Sa blagom klimom tokom cele godine, velikim izborom sezonskog vo}a i povr}a sa ameri~kim geografskim poreklom, uspeva da bude u samom vrhu transportnog biznisa - navodi ]ori}. S. G.

S. G.

Voza~i kamiona u Americi zarade i do 3.000 dolara nedeqno

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

 Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

 Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

 Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

 Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

 Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

 Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

 Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

 Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

 Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

 Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Kamere koje prepoznaju voza~e pod uticajem alkohola

Razvoj ve{ta~ke inteligencije uti~e na sve vi{e aspekata na{eg `ivota, a kompanija “Acusensus” iz Melburna je re{ila da iskoristi ovu tehnologiju za razvoj sigurnosne kamere koja mo`e da detektuje da li voza~ upravqa vozilom pod uticajem alkohola.

Koriste}i rezultate pona{awa voza~a prilikom vo`we, pravilne putawe i kretawa unutar saobra}ajnih traka, tehnologija je u mogu}nost da po{aqe informacije lokalnoj policiji koja bi preuzela slu~aj.

Kompanija zatim procewuje pona{awe i reakcije na putu, a sve {to voza~ radi zatim analizira kompjuter, navodi direktor kompanije Aleksander Xenink (Alexander Jannink). „Na{a tehnologija ima potencijal da dra-

Inf lacija u Australiji usporava, pritisci tro{kova `ivota ostaju

Premijer Australije Entoni Elbanizi izjavio je pro{le subote da mu je drago {to vidi povla~ewe inflacije u svojoj zemqi, ali je upozorio da pritisci tro{kova `ivota ostaju.

sti~no smawi broj nesre}a sa smrtnim ishodom. Softver }e koristiti proces u ~etiri koraka: implementacija, snimawe, automatizovana analiza i pregled. Na vrlo visokom nivou, softver }e snimati slike vozila u prolazu kroz brojne kamere, infracrveni blic, so~iva i sistem filtrirawa, a zatim ih uneti u softver baziran na ve{ta~koj inteligenciji, koji mo`e da otkrije pristustvo droge ili alkohola u organizmu“, zakqu~io je Xenink.

Australijska inflacija je usporila na osmomese~ni minimum u februaru, pokazuju podaci objavqeni pro{le nedeqe, delimi~no zbog pada cena putovawa za odmor i sme{taja, {to je podstaklo slu~aj da }e Rezervna banka Australije (RBA) pauzirati svoj ciklus pove}awa kamatnih stopa na sastanku u utorak, navodi Rojters.

„Rezultati su bili zadovoqavaju}i, trend je ove nedeqe krenuo u dobrom pravcu sa brojkama, ali znamo da postoje pritisci tro{kova `ivota“, rekao je Elbanezi novinarima u Melburnu.

Inflacija je ostala „realno pitawe“ i „globalni fenomen“, rekao je on, vode}i kampawu zajedno sa kandidatom Laburisti~ke partije za savezno sedi{te Aston, u dr`avi Viktorija, gde su odr`ani dopunski izbori.

Uporna inflacija predstavqala je izazov za Rezervnu banku, koja je pro{log meseca podigla svoju stopu na najvi{i nivo u vi{e od jedne decenije.

Usled inflacije, tro{kovi `ivota postali su kqu~no politi~ko pitawe i bili su u fokusu izbora pro{log vikenda u Novom Ju`nom Velsu, najmnogoqudnijoj dr`avi u zemqi.

Najnoviji podaci Australijskog biroa za statistiku, objavqeni u sredu, pokazuju da je mese~ni indeks potro{a~kih cena (CPI) porastao za 6,8 odsto u godini do februara, {to je najsporiji rast od juna.

QUBAVNA PRI^A LEGENDARNOG ^KAQE I WEGOVE SUPRUGE: Zaprosio je

sa prstenom od

50 dinara, voleli se celi `ivot

Legendarni glumac Miodrag Petrovi} ^kaqa ro|en je na Svetski dan {ale, 1. Aprila pre ta~no 99 godina, a wegove ~uvene izjave iz kultnih filmova decenijama zasmejavaju sve. Wegova qubavna pri~a sa suprugom Dragicom, mnogima je sinonim za pravu qubav. Naime, ^kaqina qubavna pri~a po~iwe davne 1948. godine u prole}e, kada su se ven~ali u tada{woj zgradi Doma kulture „Bo`idar Axija“.

- Ma nema govora, ona sigur-

no ne}e do}i! U posledwem trenutku se predomislila - rekao je Qubi{a Ba~i}, dok se na to nadovezao Dragutin Dobra~in, blizak prijateq ^kaqe.

- A {to i da do|e, kada ima platu ~etiri i po hiqadarke! A na{ mlado`ewa svega tri - uzviknuo je kum glumca. Me|utim, u tom trenutku se Dragica pojavila na vratima u crnoj keceqi, zadihana je tr~ala ka grupi qudi. - Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadi{e „du{nik na pamuk“ - rekao je ^kaqa, koji se

tog dana o`enio. Svadba je bila mala, u krugu najbli`ih prijateqa u jednoj kafani.

^kaqina velika qubav je `elela da se posveti porodici, te je po ro|ewu sina napustila posao i postala doma}ica. - Znam {ta `elite da me pitate: da li sam zadovoqna `ivotom u senci ^kaqinog sjaja, ili ta~nije, `ivotom za druge. A radila sam nekada, vrlo davno, kao spiker na radiju. I volela svoj posao. Ostavila sam ga radi svojih najbli`ih - bez

^kaqa sa suprugom Dragicom

`aqewa i kajawa. Sve sam investirala u tu svoju porodicu, podr`avala supruga, podigla divnog sina, sada poma`em u podizawu unuka i pri tome sam imala mnogo sre}e. Investicije su se vratile,

vrlo sam spokojna i ni sa kim se ne bih mewala. Ne tvrdim da moj `ivot mo`e i treba da poslu`i kao „recept“, ali meni odgovara, a to je ipak najva`nije - iskrena je bila ^kaqina supruga. M. T.

Bura oko izjave srpskog glumca Marka Janketi}a (sina ~uvenog glumca Mi{e Janketi}a) ne smiruje se danima, a nakon otvorenih pretwi i uvreda koje na wegov ra~un sti`u sa dru{tvenih mre`a oglasile su se i druge javne li~nosti, da osude, ali i da podr`e glumca u wegovoj slobodnoj re~i, stavu i mi{qewu. Naime, Janketi} je u emisiji „PopTok“ izrekao stav da u Srbiji nikada ne}e biti boqe i da je odavde najboqe kupiti kartu u jednom pravcu.

„Odavde bi trebalo oti}i, pokupi{ kofere, kupi{ avionsku kartu u jednom pravcu i zapali{ odavde, ovde nikada boqe ne}e biti. Malo sam qut pa ovako pri~am. Neko je objavio da su glumci uhqebqeni pa se ne bude protiv Buhe, digla mi se kosa na glavi od Fejsbuk aktivista. Iza|ite bra}o na ulicu, kao ovi veliki Srbi kojima su puna usta Kosova, skupite se, junaci, idite tamo pa se rokajte, nemojte nas da maltretirate, meni ordinirate po mozgu. Sve junaci, ogromni junaci, krste se, mole Boga, to je teror. Mi smo ovde pod terorom. Ovo je pakao“, rekao je izme|u ostalog Janketi} u pomenutoj emisiji. Nakon pretwi i uvreda, dobio je podr{ku od porodice i kolega. Wegova majka, glumica i balerina Svjetlana Kne`evi} koja je Marka podigla zajedno sa na{im velikim glumcem Mi{om Janketi}em, stala je u odbranu svog sina i objasnila da su ona i wen suprug Mi{a oduvek te`ili da odgajaju svoju decu kao slobodomisle}e qude, a da su o~igledno u tome i uspeli.

Snimawe filma o Xeju Ramadanovskom po~elo je pre ne{to vi{e od dve nedeqe, a wegov lik tuma~i}e Husa Bit strit. Ovih dana su na beogradskom Dor}olu snimane pojedine scene, a veliki udeo u ovom ostvarewu svojim pri~ama imaju i Xejovi bliski prijateqi i saradnici. Zoran Jagodi} Rule je ispri~ao da je autorima ostvarewa ~iji je radni naziv „Nedeqa“

ispri~ao dve pri~e koje }e se na}i u filmu, a tu je i Mi}a Sovti}, jedan od najboqih prijateqa pokojnog Ramadanovskog.

- Upoznali smo se 1975. ili

1976. Igrao sam fudbal, a i on ponekad. Znao sam ga i ranije, on je bio poznat na Dor}olu. Zvali su ga da zabavqa qude jer je svirao. Popne se na oluk, lupa i peva, stariji mangupi ga slu{aju - ispri~ao je

tada Sovti} i otkrio da je upravo Xej pomirio [abana Bajramovi}a i Gorana Bregovi}a.

- [aban Bajramovi} je pevao u nekoj romskoj kafani u Mirijevu. Bio je na dnu, posle toga se ponovo digao. Xej je rekao: „Hajde da napravimo [abanu malo atmosferu“. Krenemo mi tamo, nas dvadesetoro dolazimo u kafanu, jedan sto i [aban peva. Mi napunimo prostoriju. Xej me pita: „Brate, da li je mogu}e ovo, da li je mogu}e da ja ovo do`ivim?“. Ja sam mu rekao da ne mo`e, on je bio tad u naponu. Za sat vremena Xej je organizovao sto qudi. Do{ao je Goran Bregovi} sa svojom ekipom, qudi iz grada. Tu je pomirio Bregu i [abana, nisu pri~ali zbog nekih autorskih prava. To je bilo neko ogovarawe. Xej ih je spojio, re{ili su sve probleme, Brega mu je uplatio {ta je trebalo - ispri~ao je Sovti}. S. G.

MAJKA GLUMCA MARKA JANKETI]A NAKON PRETWI SMR]U:

„Odgajili smo slobodomisle}e qude“

R. N.

Marko Janketi}

[aban Bajramovi}, Xej Ramadanovski i Goran Bregovi}

Borina `al za mladost

BORISAV BORA STANKOVI] (VRAWE, 31. MART 1876 –BEOGRAD, 22. OKTOBAR 1927.)

Bora Stankovi} je jedan od najzna~ajnijih romansijera i pripoveda~a u srpskoj kwi`evnosti sa po~etka dvadesetog veka. Wegovo stvarala~ko ume}e odlazilo je daleko ispred trenutka u kom se umetni~ki oblikovao. Kao kwi`evnik sazreo je ve} u epohi realizma, ali je svojim talentom i smelo{}u prevazi{ao utvr|ene stvarala~ke forme, postav{i prvi veliki apologet moderne kwi`evnosti na na{im prostorima.

Bora Stankovi} je ro|en u Vrawu od oca Stojana i majke Vaske. Porodica Stankovi} je `ivela od obu}arskog zanata, skromno i po{teno. Veoma rano je ostao bez roditeqa, tako da je brigu o wegovom odgoju i vaspitawu preuzela baba Zlata, kasnije prototip za likove starih `ena u Stankovi}evoj pro-

matur{ku formu (1902). Istovremeno se pojavquje i zbirka kratkih pripovedaka, veoma autenti~na svojim oblikom i tematskom organizacijom – Bo`iji qudi. Ubrzo se `eni Angelinom Milutinovi}, radi kao poreznik i postaje otac.

Prekretnica u wegovoj literarnoj karijeri do{la je sa 1910. godinom. Stankovi} je tada objavio roman Ne~ista krv koji je od strane vode}ih kriti~ara ubrzo progla{en za pravo remek delo na{e kwi`evnosti –zadobiv{i tada titulu koja se do dana{wih dana nije promenila. Glavna junakiwa Sofka najavila je prirodu novog senzibiliteta, onog koji }e svoje sledbenike imati u literaturi Bore Stankovi}a (roman Gazda Mladen, Pripovetke), ali i brojnih drugih pisaca poput Milo{a Crwanskog, Ive Andri}a, Petra Ko~i}a…

godine bio penzionisan. Godinu dana pre penzionisawa, do{ao je u svoj rodni grad –Vrawe. Sve vi{e se povla~io iz kwi`evnog i javnog `ivota, {to zbog bolesti, uremije, {to zbog konstantnih napada na wegovu li~nost u {tampi.

Imao je obi~aj da, sa svojom porodicom suprugom i }erkama, u Vrawu i Vrawskoj Bawi provodi godi{we odmore po mesec dana. Planirao je da se vrati za stalno. Celog `ivota je Boru vukla nostalgija za rodnim gradom. Sagradiio je identi~nu ku}u kao svoju u kojoj se rodio u nasequ Sarajina, u starom delu grada. Me|utim, nije do~ekao da u`iva u woj, zato {to je te 1926.godine sagradio ku}u, marta 1927. su ga penzionisali, a 21.oktobra iste godine je, na`alost, preminuo veoma rano u svojoj 51. godini `ivota.

Umro je od uremije, bolesti bubrega. Ina~e,bolovao od uremije jo{ kao jako mali. Razboleo se piju}i vodu sa baba Zlatinog bunara, zato {to nije wegova baka imala novaca da ~isti bunar. Le~io ga je ~uveni vrawski lekar dr Kop{a. Ali nije bio izle~en, ve} zale~en. Kasnije se ta bolest povratila i na`alost, bila kobna po wega. Bora je sahrawen u Beogradu, na Novom grobqu.

Lidija Ili}, kusto{kiwa Muzej ku}e dodaje: Imam obi~aj da ka`em da je umro u jesen, kada „sunce po~ne da kapnuje“ kako je ~uveni Mitke iz „Ko{tane“ predvi|ao svoju smrt. Rawiv i `eqan kao wegov gazda Mladen ili kao wegov Jov~a. Onoj {to mu je srce tra`ilo i du{a iskala, nikada neje imao. R. N.

zi. Baba Zlata je Bori u detiwstvu pri~ala brojne legende o starom Vrawu, pa se interes za pro{la vremena pojavio jo{ u ranim godinama. Babine su pri~e bile bajkovite {to je rezultiralo Borinim uverewem da su pro{li dani uvek boqi od sada{wice i da se staro, zlatno doba, nikada ne}e ponoviti. U wemu je ve} tada stasao budu}i tvrdoglavi konzervativac koji ~esto ne}e biti svestan inovacija koje pravi. Baba ga je pratila kroz {kolske dane i preminula je iste godine kada je pisac upisao Pravni fakultet u Beogradu (1896). Tro{kovi {kolarine su bili visoki, pa je morao da proda porodi~nu ku}u u Vrawu tamo{wem lokalnom sve{teniku.

Prve radove objavio je u ~asopisu Golub, predstavqen kwi`evnom kru`oku kao pesnik, iako se od ovog kwi`evnog roda ubrzo oprostio. Sa~uvavao je pesni~ki senzibilitet i pogled na svet koji }e obele`iti svaki wegov naredni stvarala~ki projekat.

Tokom studija, Stankovi} }e napisati i objaviti Ko{tanu – dokazuju}i se srpskoj kwi`evnoj sceni kroz veoma uspelu dra-

Pri~u o ovom najpoznatijem Vrawancu, ispri~ala nam je kusto{kiwa wegove Muzej ku}e Lidija Ili}. Na Borinu ku}u su svi Vrawanci ponosni i ~esto je predstavqaju kao najve}e blago koje grad ~uva. Bora Stankovi} je jako rano ostao bez oba roditeqa. Sa samo pet godina je izgubio oca Stojana, a sa nepunih sedam i majku Vasku. Imao je mla|eg brata koji je preminuo u drugoj godini `ivota. Na`alost, jako rano ga je zadesila porodi~na tragedija koja se kasnije odrazila, kako na formirawe wegove li~nosti tako i na samo wegovo pisawe. Poznato je da je Bora bio jedan od najve}ih tragi~ara u srpskoj kwi`evnosti.

Ku}a u kojoj je odrastao je sada Muzej, a sagradila je Borina baka Zlata, koja je Boru ~uvala i odgajala. Po woj nosi naziv ulica u kojoj se nalazi porodi~ni dom najpoznatijeg Vrawanca. Jo{ u ono vreme je to bio baba Zlatin sokak, tako su ga nazivali me{tani. Baba Zlata je igrala veliku ulogu u `ivotu i odrastawu onda{weg mladog pisca. Imala je sedamdesetak godina kada je preuzela brigu o wemu.

Bora je `iveo u Vrawu sve do svog odlaska u Ni{, gde je zavr{io osmi razred. Nakon toga odlazi u Beograd gde zavr{ava fakultet, `eni se Beogra|ankom Angelinom Milutinovi} ili kako je on zvao za `ivota Ginom. Sa wom je dobio tri k}eri: Desanku, Stanku i Ru`icu.

Zapo{qava se u Ministartsvo finansija i postaje stipendista Ministartsva prosvete. Od jula 1903. do jula 1904.godine boravio je u Parizu. Osta}e zabele`eno da je to wegov jedini odlazak za `ivota van zemqe.

Posle rata je jedno vreme radio sa na{im nobelovcem Ivom Andri}em. Zatim, u umetni~kom odeqewu Ministarstva prosvete sa Branislavom Nu{i}em, da bi marta 1927.

KO[TANA

Malo je qudi koji nisu ~uli za Ko{tanu, a ovo delo je nekoliko puta ekranizovano, dok su pozori{ne predstave „Ko{tane“ igrane najmawe nekoliko hiqada puta. Ko{tana je mlada ciganka koja svojom pesmom o~arava svakog mu{karca koji je ~uje. Na `alost ona u isto vreme unosi nemir u varo{ u kojoj `ivi.

Jo{ jedan od glavnih mu{kih likova u ovom delu je i Mitke. Tokom tre}eg ~ina Mitke moli Ko{tanu da mu otpeva ,, onu wegovu” pesmu, a u pitawu je upravo „@al za mladost“. Pesma je u narodu postala vema popularna, a do danas su je otpevali mnogi izvo|a~i, me|u kojima je i

Stani{a Sto{i}, Predrag Cune Gojkovi}, ali i Sne`ana Savi}, Ceca Ra`natovi} i Usnija Rexepova koje su tuma~ile lik Ko{tane u razli~itim ekranizacijama ovog dela. Numera se jo{ naziva i „Da znaje{ mori mome“ jer ovim stihovima po~iwe pesma.

@al za mladost

Da znaje{, mome, mori, da znaje{, kakva je `alba za mladost, na porta bi me ~ekala, od kowa bi me skinula u sobu bi me unela, u usta bi me qubila –of, aman, zaman, mlado devoj~e, izgore mi srce za tebe!…

Bora Stankovi}

„Svako mora da ima upaqen fewer u glavi. Da mu svetli dawu i no}u. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne `ivi.“ Bora Stankovi}

Музеј кућа Боре Станковића

Soba Bore Stankovi}a

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike (11)

SNAJPERISTI IZ GRUZIJE

Naravno, nove „revolucionarne“ uli~arske vlasti u Kijevu svu su krivicu za krvoproli}e na Majdanu svaqivali na specijalce ukrajinske policije, poznatije kao „Berkut“ (Suri orao). Zbog straha da ih pohapse i osude bez ikakvih dokaza, oni su masovno be`ali na Krim i u Rusku Federaciju. Poro{enko i wegovi saradnici svu krivicu za poginule i rawene na Majdanu prebacivali su na biv{e rukovodstvo Ukrajine i Janukovi~a. Jedan od svedoka tih doga|a navodno je bio i Arsen Avakov, koji je posle pu~a, zamislite, postao ministar policije! A neki od svedoka koji su se sada pojavili tvrde da je i on zajedno sa Pa{inskim bio me|u onima koji su pozvali snajperiste iz Tbilisija.

pucao iz automata. Iz karabina „sajga“ pucao je Vladimir Parasjuk, u to vreme komandant „Majdana“, a zatim i oficir „Dwepra“ i narodni poslanik Ukrajine!

6.

885. - Umro je Metodije Solunski, koji je zajedno sa svojim mla|im bratom ]irilom bio prvi slovenski prosvetiteq i tvorac prvog slovenskog pisma glagoqice.

1490. - Umro je ma|arski kraq Matija I Korvin, reformator ma|arske dr`ave. Tokom vladavine od 1458. uspe{no je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, zauzev{i 1486. i Be~ u kojem je i umro. U Po`unu (Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet, a 1472. prvu {tampariju. Nazvan je Korvin zbog gavrana (latinski corvus) na wegovom {titu.

 [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“

 Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini

 Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini

 Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice

ponikle u zapadnom delu Ukrajine

 Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo

 Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps

 Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

KRVOPROLI]E NA MAJDANU ORGANIZOVALI PU^ISTI:

Italijanski „Kanal 5“ emitovao je, krajem 2017, dokumentarni film pod nazivom „Ukrajina – skrivena istina“, u kojem su italijanski novinari razgovarali sa gruzijskim snajperistima: Kobom Nergadzeom, Aleksandrom Revazi{vilijem i Zalogijem Kvarachelijem. Ti qudi su ispri~ali da ih je 2014. biv{i predsednik Gruzije, Mihail Saka{vili, kao snajperiste poslao u Kijev. Jedan od wih je tvrdio da je u trenutku zao{travawa sukoba gruzijskom odredu nare|eno da otvori vatru na vojnike „Berkuta“ i demonstrante, ali je gruzijski odred naredbu shvatio kao provokaciju i nije pucao. U filmu jo{ ka`u da su sve odradila dvojica Gruzijaca i dvojica Litvanaca, a sve to pod komandom Ukrajinaca i Amerikanaca.

Obojica snajperista iz Gruzije, Koba Nergadze i Aleksandar Revaz{vili, trenutno se nalaze u Jermeniji, gde se kriju, strahuju}i za svoj `ivot, a ovim iskazima nastoje da istina iza|e na videlo kako bi se wihova agonija i skrivawe zavr{ili.

Iz svedo~ewa obojice snajperista proizilazi da je pitawe o pucwavi razmatrano sa Andrejom Parubijom i Sergejom Pa{inskim, visokim funkcionerima „revolucionara sa Majdana“. Snajperiste je obu~avao biv{i ameri~ki vojnik Kristofer Brajan. Snajperista Koba Neragadze u svom iskazu ka`e da im je li~no Saka{vili predstavio ~oveka u maskirnoj

uniformi kao biv{eg ameri~kog vojnika Kristofera Brajana. Ka`e i da mu je sam Mamula{vili rekao da je on slu`io u ameri~koj vojsci kao snajperista, uz primedbu da Brajan nije govorio ruski jezik, pa su Saka{vili i Mamula{vili sa wim govorili na engleskom. Neragadze ka`e da je wegova grupa za put dobila 10.000 dolara, a da im je obe}ano jo{ 50.000 dolara po povratku u Gruziju.

Oru`je u zgradu konzervatorija i hotela „Ukrajina“, obe na Majdanu, doneo je li~no Pa{inski u pratwi nepoznatih lica. Dana 20. februara 2014, na dan najve}e masovne pucwave, Pa{inski je i sam

U svom svedo~ewu, snajperista Aleksandar Revaz{vili ka`e da je Pa{inski pucao iz automata kratkim rafalima, Parasjuk iz karabina „sajga“, a wegov otac iz karabina „SKS“, i navodi se da je spreman da se obrati ukrajinskom sudu.

Me|u dokumentima ove dvojice snajperista je i kopija avionske karte koja dokazuje da su gruzijski snajperisti u vreme demonstracija doputovali u Ukrajinu kako bi ubijali qude.

Snajperiste iz Gruzije su u Kijev doveli u ~etiri grupe po desetak qudi. U to vreme biv{i kolega iz studentskih dana, Petar Poro{enko i Mihail Saka{vili su bili u odli~nim odnosima, pa je plan prebacivawa specijalaca iz Gruzije bio ostvarqiv. Svojevremeno su ti snajperisti bili u obezbe|ewu Saka{vilija dok je bio predsednik Gruzije.

Kada je cela istina izbila na videlo, gruzijski snajperisti Koba Nergadze i Aleksandar Revazi{vili izjavili su kako im je komandu za otvarawe vatre po demonstrantima dao Sergej Pa{inski, predsednik za bezbednost ukrajinske Rade.

Po~etkom prole}a 2020, general gruzijske vojske i biv{i komandant bataqona specijalca Avaz (Panteri), po imenu Tristan Citela{vili, ispri~ao je da su ga predstavnici predsednika Ukrajine, Petra Poro{enka, molili da izjavi kako su u Kremqu izmislili pri~u o tome da su na Majdanu bili dove`eni snajperisti iz Gruzije, koji su dobili zadatak da pucaju na policiju i demonstrante da bi izazvali haos na ulicama Kijeva.

Spomenutom generalu Tristanu Citela{viliju Poro{enko i tada{wi {ef ukrajinske slu`be bezbednosti, Vasiq Gricak, nudili su da do|e u Kijev i dobije novac, a zauzvrat da pred TV kamerama ka`e kako su celokupnu pri~u izmislili u Kremqu. Gruzinski general nije pristao da la`e, ve} je svojim novinarima ispri~ao istinu. Uop{te nije sporno da su dovedeni snajperisti iz Gruzije koji su za to dobijali novac. Predsednik Poro{enko i wegova dru`ina su uzalud poku{avali da izmi{qaju la`i, jer su trojica Gruzina, koji su kao snajperisti boravili u Kijevu, ve} pred TV kamerama ispri~ali sve detaqe te krvave akcije.

 U slede}em broju:

Kolin Pauel je javno priznao da je lagao o biolo{kom oru`ju u Iraku

1838. - Umro je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidovi}, autor Sretewskog ustava i osniva~ „Novina serbskih” u Be~u 1813. koje su izlazile devet godina. Od 1829. bio je sekretar kneza Milo{a Obrenovi}a, a potom ministar unutra{wih poslova i prosvete.

1909. - Ameri~ki istra`iva~ Robert Peri osvojio je Severni pol, pre{av{i sa svojom ekspedicijom na sankama 1.600 kilometara.

1917. - Objavom rata Nema~koj SAD su u{le u Prvi svetski rat.

1941. - Nema~ka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata, pre 80 godina, 6. aprila 1941. godine, napala Kraqevinu Jugoslaviju. Beograd, koji su u 6.30 ~asova napala 234 bombardera i 120 lovca, ostao je gotovo razoren. Broj `rtava nikada nije precizno utv|en, procene se kre}u od 4.000 do 12.000 qudi. Uni{teno je vi{e stotina zgrada, me|u wima i zdawe Narodne biblioteke Srbije, ustanove osnovane 1832, sa oko 300.000 kwiga, ukqu~uju}i sredwovekovne rukopise i druga dela od neprocewive vrednosti za srpsku kulturu.

1971. - U Wujorku je umro kompozitor Igor Stravinski, jedan od za~etnika i pobornika „nove muzike” 20. veka. Wegovi baleti „@ar ptica”, „Petru{ka”, „Posve}ewe prole}a” i mnoga simfonijska dela, opere i oratoriji obele`ili su muzi~ko stvarala{tvo pro{log veka.

1992. - EZ je priznala nezavisnost biv{e jugoslovenske republike BiH. Istog dana u Sarajevu su pale prve `rtve i ozna~ile po~etak rata u Bosni i Hercegovini.

2003. - Ameri~ko ministarstvo pravde je saop{tilo da se broj zatvorenika u ameri~kim zatvorima u 2002. pove}ao, i da je prvi put, pre{ao cifru od dva miliona, te da je u junu te godine u zatvorima registrovano ukupno 2.019.234 qudi.

2013. - Poznati katalonski i evropski rediteq Bigas Luna, jedan od za~etnika {panske moderne kinematografije, umro je u 68. godini. Osta}e upam}en po filmovima „[unka, {unka”, „Zlatna jaja”, „Mesec i sisa”, kao i otkri}u gluma~kih zvezda Penelope Kruz i Havijera Bardema.

Gruzijski snajperisti su do{li u Kijev kako bi ubijali

Ukrajinski neonacisti su regrutovali mlade qude

U vreme kada je bio predsednik

SFRJ, Josipu Brozu Titu pevale su se razne pesme, a jedna od najpoznatijih

”Dru`e Tito qubi~ice bela”, ko{tala je mladu novinarku, Jevrejku @eni Lebl, dve i po godine

robije na Golom otoku, gde je zavr{ila sa samo 22 godine

@eni je ro|ena 1927. godine. Za vreme odvo|ewa Jevreja u logoru Sajmi{te ~etrnaestogodi{wa gimnazijalka je pod la`nim imenom pobegla u Ni{. Uhap{ena je 1943. i odvedena u berlinski Gestapo odakle je oslobo|ena tek 1945.

Vrativ{i se u Beograd, @eni upisuje Pravni fakultet i 1947. se kao novinarka zapo{qava u Politici. Tada su tek krenule wene muke.

Kao Jevrejka za vreme Drugog svetskog rata @eni je pre`ivela strahote nacisti~kih logora, ali je kasnije govorila da je ono najgore i najstra{nije do`ivela tek na Golom otoku na koji je pristigla brodom „Punat” sa susednog Svetog Grgura. Tome je prethodilo mu~ewe, a sve zbog neukusne {ale na ra~un druga Tita koju je prepri~ala.

- Jugoslavija je osvojila prvo mesto na svetskom sajmu cve}a, a znate li za{to? Jer je uzgojila belu qubi~icu od sto kila - rekla je @eni u dru{tvu svojih kolega na poslu aludiraju}i na pesmu „Dru`e Tito, qubi~ice bela, tebe voli omladina cela”.

Kako je novinarka zbog vica o Titu zavr{ila na Golom otoku

ler.

Sa @eni Lebl i Evom Nahir, Ki{ radi i film „Goli `ivot” u re`iji Aleksandra Mandi}a.

Opisivala je stra{na iskustva u zatvorima, a najpotresnije je bilo iskustvo s Golog otoka.

- Samo `edni znaju da cene vodu. Bile smo okru`ene morem, a `edne do ludila. Spoznale smo kako je komplikovano i{~upati stenu iz wenog prirodnog okru`ewa. Tada nau~ite da kamen ima `ile kucavice, i gde da ga rasporite. ^upale smo temeqe stena koje su tamo bile vekovima, mewale smo prirodu - pisala je @eni.

Zbog ovoga je 1949. godine uhap{ena i deportovana prvo u Ramski rit, zatim u Zabelu kod Po`arevca, a zatim je usledio zatvor na ostrvu Sveti Grgur i na kraju Goli otok.

Kako je ta~no zavr{ila u zatvoru opisala je Politika 2013. godine u jednom od retkih tekstova o @eni.

- Kolega joj je jednom ispri~ao {alu kako je Jugoslavija pobedila na me|unarodnom takmi~ewu u cve}u jer je uzgojila qubi~icu belu od 100 kila, aludiraju}i na pesmu „dru`e Tito, qubi~ice bela, tebe voli omladina cela”. Po{to je prepri~ala vic u redakciji, po @eni Lebl dolaze dva udba{a jer je, reko{e, govorila protiv Tita i nije prijavila narodnog neprijateqa od

DVADESET ^ETIRI GODINE OD PODVIGA VOJSKE JUGOSLAVIJE

kojeg je ~ula sporni fazon. Odvode je u zatvor UDB Glavwa~a, potom u logor Ramski rit, pa u Zabelu, Grgur, i Goli otok. U pet zatvora, gde je bila od aprila 1949. do oktobra 1951., od we su tra`ili da promeni mi{qewe i prizna krivicu. Ispisana je potom i iz Udru`ewa novinara - stoji u tekstu o Lebl objavqenom u Politici u julu 2013. godine.

Saznav{i da su i `ene bile na Golom otoku, o ~emu se tada nije govorilo, Danilo Ki{, koji je u „Grobnici za Borisa Davidovi~a” pisao o komunisti~kim gulazima u SSSR-u, nagovorio je @eni Lebl da pi{e o tome.

Tako nastaje „Qubi~ica bela”, objavqena 1990. a kwiga u Izraelu postaje bestse-

- Devojke su pretvarane u starice, otpadali su im zubi, obolevale su dok su im stizale vesti da su ih se odrekli deca, majke i mu`evi, jer su postale narodni neprijateqi. Nu|ena im je sloboda pod uslovom da postanu dou{nici i da }ute o tome {ta su do`ivele, ina~e }e im stradati porodice - pisala je ona.

@eni je na Golom otoku bila sve do 1951 Nakon pomilovawa zbog „vica dugog dve i po godine” nigde nije mogla da se zaposli. Tra`ila je novo dr`avqanstvo i uskoro zauvek oti{la u novoformiranu dr`avu Izrael.

Preminula je u Izraelu 2009. u svom stanu, kao dostojanstvena starica i, uprkos svemu, u dubokoj starosti. Bilo joj je 82 godine. R. N.

Izvinite nismo znali da je „nevidqiv”kako je oboren F-117

Oni koji su se te no}i, ~etvrte od po~etka NATO agresije, zatekli na sremskim prilazima Beogradu, videli su veliku vatrenu kuglu koja se poput komete kretala kroz oblake prema zapadu. Vizuelni efekat je bio takav da su mnogi pomislili da }e pasti na wih, ali se ona sru{ila u okolini sela Bu|anovci.

Bio je 27. mart 1999. godine, 20.42. Kasnije u toku no}i objavqeno je da je protivvazduhoplovna odbrana Vojske Jugoslavije oborila ameri~ki „nevidqivi”

F-117A, na televiziji su prikazani snimci olupine u plamenu. Kasnije se saznalo da je re~ o podvigu raketa{a iz Tre}eg diviziona 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva, kojim je komandovao Zoltan Dani. Uspeh je postignut starom, ali i danas respektabilnom, raketom „neva”, kojom je NATO-u, a posebno Amerikancima, nanet {okantan udarac. To je prvi i jedini F-117A koji je oboren u ratovima koje su vodili, a „nevidqiv” je bio samo u propagandi, radi se o avionima smawe-

 Uve`bana posluga raketnog sistema „neva”

jedina je uspela da obori avion ovog

tipa i time sru{i mit o wemu

 Pilot za malo umakao poteri

ne radarske uo~qivosti.

Dani, danas pukovnik u penziji, izjavio je ovih dana za Tawug da se wegova jedinica unapred pripremala i da je skoro potpuno spremna do~ekala bombardovawe. Vojska Jugoslavije je pripremala borbena sredstva, obavila odre|en nivo mobilizacije, pozvala rezervni sastav, uve`bala borbene radwe do maksimuma i na taj na~in spremna do~ekala rat.

Objasnio je da raketni sistem „neva”, kojim su raspolagali, nije

bio toliko mobilan, za prelazak sa jednog vatrenog polo`aja na drugi vatreni polo`aj trebalo mu je oko dva i po sata, ali sa dobro obu~enom poslugom to je moglo da se svede na kra}e vreme, za otprilike sat i po vremena, {to je dalo dobre rezultate.

„Se}am se da smo ve} ujutru negde oko {est sati dobili pripravnost broj jedan i ukqu~ili smo na{a sredstva za eventualno izvr{ewe borbenih zadataka, da bi posle negde oko podneva dobili nare|ewe da iskqu~imo i da se prebacimo na novi polo`aj. Na taj osnovni polo`aj u rejonu sela Jakovo ostavili smo makete da izgleda kao da smo jo{ tamo, a mi smo oti{li na slede}i vatreni polo`aj u rejonu sela [imanovci, i tamo smo radili na prevo|ewu borbenih polo`aja”, rekao je Dani. Oborenim avionom upravqao je ameri~ki pilot Dejl Zelko. Uspeo je da se katapultira i padobranom spusti malo daqe od mesta pada letelice. Krio se po okolnim wivama i jarugama, izbegavaju}i poteru. Tek pred svitawe ameri~ki

spasila~ki tim stigao je po wega helikopterima i evakuisao ga u Tuzlu, a odatle u Italiju. Pripadnici tada{we Vojske Jugoslavije tvrde da je malo falilo da bude zarobqen, na lice mesta su stigli malo posle Amerikanaca, a i nisu imali naoru`awe kojim bi efikasno dejstvovali po wima.

„Nevidqivi” F-117A je ~etiri godine kasnije upotrebqavan u ratu u Iraku i tamo nijedan nije oboren, ~ime je ameri~ko vazduhoplovstvo ponovilo uspeh iz prvog sukoba sa tom zemqom 1991. godine, operacije „Pustiwska oluja”.

Nekoliko godina kasnije avion je povu~en iz operativne upotrebe, povremeno se koristi u neke probne svrhe, mediji spekuli{u da na ve`bama simulira dejstvo kineskih savremenih nevidqivih vazduhoplova.

[to se ti~e „na{eg nevidqivog”, najve}i deo olupine je postao eksponat u Muzeju vazduhoplovstva. Lansirna rampa raketa, ba{ ona sa koje je poletela „neva” koja je prizemqila Zelka, postavqena je kao svedo~anstvo istorije uz ulaz u General{tab Vojske Srbije na Bawici. M. T.

Josip Broz

@eni Lebl

Goli otok

POSLEDWI POZDRAV

[}epan (Sava)

Mili{i}

Ro|en 15. 08. 1933. selo Glavska, op{tina Trebiwe – Preminuo

29. 03. 2023. Melburn

POSLEDWI POZDRAV

[}epan (Sava)

Mili{i}

Posledwi pozdrav gospodinu Mili{i}u, istaknutom ~lanu srpske zajednice u Melburnu u ime redakcije Srpskog glasa.

Porodici iskreno sau~e{}e.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, neka ti je ve~na slava i hvala!

Sahrana }e se odr`ati u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu (6 Kate st,St Albans Vic 3021) u utorak, 11. aprila sa po~etkom u 10.30 ~asova ujutru, a nakon sahrane opelo }e biti odr`ano na grobqu u Kiloru (Keilor cemetery). Da}a }e biti poslu`ena u crkvenoj sali nakon opela.

O`alo{}eni: supruga Ana, }erka Anica, sin Risto, zet Jovan, snaja Vesna, unu~ad An|ela, Ana Filip i Sara, te bra}a, sestra, kumovi i prijateqi i ostala mnogobrojna rodbina u Australiji i otaxbini.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, neka ti je ve~na slava i hvala!

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Konflikti na radnom mestu i neizvesna poslovna budu}nost zabriwava}e martovske Ovnove. Ostali }e lak{e prona}i snage da ostvare ono do ~ega im je stalo. QUBAV: ^e{}e }ete izlaziti i u`ivati u qubavnim pustolovinama. Samci bi mogli da upoznaju osobu koja }e ih privu}i svojim izgledom. Sve }e biti u redu dok ne po~nete razgovor. ZDRAVQE: Oseti}ete porast `ivotnog optimizma.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Boqa koncentracija i rad uz mawi utro{ak energije i vremena. I na finansijskom planu ima}ete razlog za zadovoqstvo. QUBAV: Smiruju se napetosti u bra~nom `ivotu. Progleda}ete i shvatiti prave razloge koji su doveli do udaqavawa izme|u vas i voqenog. Samci, osoba koja vas je dr`ala u neizvesnosti pokaza}e interesovawe za vas. ZDRAVQE: Bi}ete izuzetno dru`equbivi.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

^ETRDESETODNEVNI POMEN

RISTO JOVANOVI]

15.01.1957. Zenica –

07.03.2023. Melburn

Parastos dragom nam pokojniku obavi}e se u subotu, 8. aprila 2023. u 13 ~asova na grobqu u Springvejlu (Springvale Botanical Cemetery), a nakon toga ru~ak }e biti poslu`en u crkvenoj sali u crkvi Sv. Arhi|akona Stefana u nasequ Kizboro.

Dani prolaze, a praznina i se}awe na tebe zauvek ostaje u na{im srcima! Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!

O`alo{}eni: supruga Gordana, sinovi Mihajlo i Jovo, }erke Ana i Jelena, sestra Aran|ija, brat Mirko i snaja Zora, sinovac Ogwen i sinovica Klovi, Vida sa mu`em i decom, kum Momo i kuma Sne`a sa decom, kumovi porodica Lazi} i porodica Mi}i}, te prijateqi i ostala familija u Australiji i otaxbini.

POSAO: Dobro }ete se snalaziti u radnim zadacima koji }e zahtevati spretnost pismene i usmene komunikacije. ^esto }ete se `aliti na umor. QUBAV: Mnogi }e odlu~ivati za ili protiv veze, posebno ako su posredi povr{ne qubavi. Ako se odlu~ite za novi po~etak, u po~etku }e vam biti te{ko, ali vrlo brzo }ete shvatiti da ste doneli najboqu mogu}u odluku. ZDRAVQE: Pazite se prehlade.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Iako to nije u va{oj prirodi, ovaj put }ete biti skloni riziku i naglim rezovima i pritom mnoge okolnosti okrenuti na svoju stranu. QUBAV: Trenutna qubavna situacija vam nepogre{ivo pokazuje gde ste uspeli, a gde zakazali. Zna}ete {ta i kako treba daqe te osvojiti osobu koja vam je zapela za oko. ZDRAVQE: Neki simptomi jo{ }e vas “gwaviti“, ali ima}ete sve vi{e energije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Mnogi bi mogli da osete zasi}ewe postoje}im radnim uslovima, postanu nezadovoqni me|uqudskim odnosima ili raspodelom obaveza. Ako ste nezaposleni, mogu}a je nova poslovna prilika. QUBAV: Samci bi mogli da pokrenu hrabre poteze – otvoreno }e pokazati simpatiji {ta ose}aju prema woj. Pazite samo da ne preterate u prevelikim o~ekivawima. ZDRAVQE: Bi}ete podlo`ni stresu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: O~ekuju vas prijatni kontakti sa strancima i poseta osobe izdaleka koja vam donosi dobre vesti. Ista}i }ete se u konkretnim poslovima, gde odgovornost igra veliku ulogu. QUBAV: Sre|uju se problemi i oja~ava komunikacija izme|u vas i partnera. Ako imate simpatiju koja je udaqena od vas, uskoro bi moglo da do|e do susreta koji }e vas obradovati. ZDRAVQE: Prihvatite se ve`bawa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: U poslovnim aktivnostima do izra`aja }e do}i va{a komunikativnost i snala`qivost. Uprkos mnogim preprekama, pokaza}ete izuzetnu snala`qivost. QUBAV: Posve}iva}ete mnogo pa`we partneru. Ako ste u nekog zaqubqeni, ne}ete biti sigurni u svoja ose}awa, brkaju}i strast i fizi~ku privla~nost s qubavqu. ZDRAVQE: Mogla bi da vas mu~i nesanica. Ne{to vas podsvesno mu~i.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Poja~a}e se pritisak okoline i teret obaveza. Samo organizacijom mo`ete da unesete red u trenutni haos. Bi}ete pod lupom okoline, pa pazite na svoje izjave. QUBAV: Uzrok neslagawu u brakovima i vezama bi}e qubomora koja }e poja~ati strahove, a samim tim i podsticati na borbu za o~uvawe polo`aja u vezi. Samci }e svojim pona{awem zbuwivati suprotni pol. ZDRAVQE: Klonite se alkohola.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Na radnom mestu trebalo bi da se ~uvate onih koji nisu u stawu da pomognu ni sebi samima. O~ekiva}e se od vas da preuzimaju}i wihove poslove, pokrijete wihovu nestru~nost. QUBAV: Dok }e zauzeti u`ivati u skladnim odnosima s partnerom, slobodni }e nove osobe upoznavati prilikom izlazaka. Bi}ete tra`eni u dru{tvu, a britkim humorom zasmejavati okolinu. ZDRAVQE: Posetite zubara.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Poslovi vezani za inostranstvo, modu, lepotu, umetnost, kao i pisawe izve{taja, projekata ili osmi{qavawe promotivnih i reklamnih aktivnosti, i}i }e vam od ruke. QUBAV: Ako je va{a veza obilovala strastima i sva|ama, sada dolazi smirewe. Bi}ete spremni na promene, ustupke, nove qubavi ili ~ak sklapawe bra~ne veze. ZDRAVQE: Hroni~ne zdravstvene tegobe u potpuno }e se povu}i.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Uspeh vam se sme{i u finansijama, trgovini, putovawima i uslu`nim delatnostima. Koleginica ili mla|a mu{ka osoba na poslu vam stvaraju probleme! QUBAV: Ako partner ne poka`e spremnost na maksimalno prilago|avawe vama, va{em dnevnom ritmu, navikama i potrebama, budu}nost odnosa bi}e pod ozbiqnim znakom pitawa.

ZDRAVQE: Barem se koji put pro{etajte, treba vam.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Mogu}e su inovacije u poslovawu, uvo|ewe novih tehnologija ili promena u na~inu rada. Ovo su dani novih postignu}a i malih, ali vrednih pobeda. QUBAV: Nova poznanstva ili putovawa done}e vam mnogo zadovoqstva. Ako se voqena osoba udaqila od vas, zna}ete da prona|ete put do wenog srca. Ume{no }ete komunicirati i spretno izra`avati ose}awa. ZDRAVQE: Odli~no.

MAWE TIPI^NI SIMPTOMI KOJI MOGU UKAZIVATI NA DIJABETES:

Obratite pa`wu na vreme

Dijabetes je oboqewe koje nastaje usled nedovoqnog lu~ewa ili delovawa insulina. U pitawu je hormon koji se stvara u pankreasu i koji je odgovoran za pravilan metabolizam ugqenih-hidrata, odnosno {e}era. Bez insulina, uneti {e}er u organizam putem hrane se ne mo`e preneti iz krvotoka do }elija, {to se ispoqava kao porast {e}era u krvi. Posledwih godina u Srbiji je primetan porast dijabeti~ara, a zabriwava podatak da mnogi ni ne znaju da su bolesni pa se dijabetes otkrije tek kad nastupe i druge komplikacije.

Doma}a kujna

Netipi~ni simptomi

Pored uobi~ajenih simptoma dijabetesa kao {to je `e|, istra`ivawa su pokazala da postoje i tri neuobi~ajena znaka bolesti koji se javqaju mnogo pre same dijagnoze. Prema re~ima dr Snehe Katari, dugogodi{weg endokrinologa, rani simptomi dijabetesa mogu se manifestovati na razli~ite, ~esto neobi~ne na~ine.

Budu}i da postoji stalni porast i smawewe nivoa {e}era u krvi pojedini pacijenti do`ivqavaju promene raspolo`ewa kao rani simptom dijabetesa. Umor i pad koncentracije tako|e su jedan od nuspojava te bolesti, iako qudi te znake naj~e{}e ne povezuju s dijabetesom - rekla je ona.

Wen kolega, Ronald Tampler, direktor Klini~kog instituta za dijabetes Maunt Sinai, upozorio je da na tu opaku bolest mo`e ukazivati i peckawe u stopalima.

- Izme|u 10 i 20 odsto pacijenata kojima je dijagnostikovan dijabetes ima neko o{te}ewe perifernih nerava koji su posledica bolesti. Ukoliko osetite ~udno peckawe u stopalima ili imate

POSNI RECEPT

POSNE BRZE [KOQKICE

POTREBNO JE: n 1 pakovawe paste u obliku {koqki, n 2 konzerve tuwevine, n 3 ka{ike majoneza, n 1 vezica per{una, n 1 crni luk.

PRIPREMA:

Posne brze {koqkice se pripremaju na slede}i na~in:

1. Makarone u obliku {koqki skuvati u slanoj vodi i ostaviti da se ohlade.

2. Posebno u odgovaraju}oj posudi staviti tuwevinu, dodati majonez, crni luk izrendan na sitno rende i seckani per{un.

3. Sve lepo sjediniti i puniti ohla|ene {koqke.

4. Dekorisati po ukusu.

ose}aj smawene ravnote`e, to tako|e mo`e da ukazuje na dijabetes - upozorio je on.

Poreme}aji koji se javqaju kod dijabeti~ara zbog povi{enog nivoa {e}era u krvi mogu uticati na krvne sudove i nerve, a promene su ~esto vidqive i na ko`i. U pitawu je „crna akantoza” - tamna, gruba i zadebqana ko`a koja se naj~e{}e javqa na zadwem delu vrata.

Prema re~ima dr Julije Gusarove, koja je specijalista za ko`na oboqewa, osim na vratu ta promena na ko`i mo`e da se javi i na drugim delovima tela.

- Crna akantoza mo`e da se javi na mestima gde su nabori ko`e, kao {to su prepone, ali i ispod pazu-

KAKO ZASPATI ZA SAMO MINUT?

ha, pa ~ak i na dlanovima. Pored vidqive promene boje ko`e uo~ena su zadebqawa na tim mestima. Te promene ne samo {to ukazuju na mogu}i dijabetes, ve} naj~e{}e nestaju kad se re{i osnovni problem, odnosno kad se reguli{e nivio {e}era u krvi - dodala je ona.

Netipi~ni simptomi koji mogu ukazivati

na dijabetes:

l promene raspolo`ewa

l umor i pad koncentracije

l peckawe u stopalima

l promene na ko`i vrata, dlanovima, preponama, ispod pazuha

l ko`a je tamnija, gruba i zadebqana

Isprobajte metodu vojnih pilota

Ovaj metod je pogodan za one koji se bacaju i okre}u dugo bez sna, ali ne `ele da pribegavaju apotekarskim proizvodima

Ameri~ki atleti~arski trener

Lojd Vinter u svojoj kwizi „Opusti se i pobedi: Nastup na {ampionatu” otkrio je tajnu vojnih pilota koji mogu brzo da zaspu ~ak i uz zvuk pucwave.

Prvo morate potpuno opustiti mi{i}e lica. Zatim spustite rame-

Jagode, svima omiqene

Simptomi dijabetesa

Postoje dve vrste dijabetesa - tip 1 i 2. Kod dijabetesa tipa 1 pankreas ne proizvodi insulin, dok kod tipa 2 insulin postoji u organizmu, ali ga }elije ne apsorbiju, pa je potrebna dodatna koli~ina tog hormona kako bi se odr`ao normalan nivo {e}era u krvi.

Nivo {e}era u krvi uti~e na razne funkcije organizma, ali kako upozoravju lekari, ne morate uvek da se ose}ate lo{e zbog toga. Naj~e{}i, tipi~ni simptomi su:

l u~estalo mokrewe, posebno no}u

l stalan ose}aj `e|i

l ose}aj umora

l gubitak te`ine

l svrab oko polnih organa

l posektoine i rane te{ko zarastaju

l zamagqen vid

Ukoliko se dijabetes ne dijagnostikuje na vreme i ukoliko se ne le~i mo`e do}i i do ozbiqnih i po `ivot opasnih komplikacija. Prvi simptom je zadah slatkog mirisa i to je stawe kad u telu nema dovqno glukoze, pa organizam sagoreva masti {to proizvodi hemikaliju po imenu ketoni. Naj~e{}e se javqa kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i manifestuje se kao pove}ana `e|, suv jezik, u~estalo mokrewe, mu~nina i bol u stomaku. S. G.

na, opustite ruke. Dobro udahnite i izdahnite. Slede}i za opu{tawe su butine i potkolenice.

Zatim nacrtajte umiruju}u sliku u svojoj ma{ti i mentalno izgovorite re~ „ne misli“ 10-20 sekundi. Ne}ete primetiti kako ste zaspali.

Ali da biste lako koristili ovu tehniku, obi~no je potrebno oko {est nedeqa prakse. I tada }e se mo}i „uquqkati“ i posle {oqice kafe.

Ako ste se iznenada probudili no}u da biste ponovo brzo uronili u carstvo Morfeja, somnolozi preporu~uju kori{}ewe „zaustavne re~i” - kratke, besmislene. I ponovite to sebi, le`e}i zatvorenih o~iju. Ne}e dozvoliti da se razviju misli, potiskuju}i ih iz glave i pomo}i }e vam da ponovo zaspite.

Jagode, kao i mnoge druge bobice, bogate su antioksidansima.

To su supstance koje poma`u telu da neutrali{e oksidativne i destruktivne efekte slobodnih radikala. Formirawe slobodnih radikala je prirodan proces, me|utim, pod uticajem {tetnih faktora (stres, pu{ewe, vi{ak ultraqubi~astog zra~ewa, zaga|ewe vazduha, lekovi itd.), wihov broj

se pove}ava i po~iwu da uni{tavaju zdrave }elije tela, izazivaju}i upalu, mutacije i prevremeno starewe.

Jagode sadr`e antioksidante kao {to su vitamin C (ima ga vi{e nego u citrusima), vitamin E, beta-karoten, flavonoide: kempferol, kvercetin, luteolin i antocijanin, koji bobicama daje bogatu crvenu boju. Poznato je i da

su jagode jedan od retkih izvora elaginske kiseline, koja smawuje rizik od }elija raka i {titi ko`u od {tetnog dejstva UV zraka. Pored antioksidanata, ba{tenske jagode sadr`e vitamine B (B1, B2, B7, B9), K, kao i minerale neophodne organizmu: kalijum, kalcijum, magnezijum, cink, jod, fosfor i natrijum. Dokazano je da redovno konzumirawe jagoda usporava

proces starewa mozga, spre~ava razvoj makularne degeneracije mre`wa~e i zna~ajno smawuje rizik od nastanka i razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Osim toga, jagode su odli~an izvor vlakana, sadr`e relativno malu koli~inu {e}era i malo kalorija: oko 40 kcal na 100 g.

MIKRO SKOPSKI MORSKI ORGANIZMI

SKANDINAVKA

ORMANI UGRA\ENI U ZID (FR.)

^OVEK IZ LAPONIJE

VRSTA

UKRASNE BIQKE

PAPU^ASA DRVENIM \ONOM

MESTO U REPUBLICI SRPSKOJ, KOD FO^E

SRPSKI GLUMAC RISTOVSKI

NOV^ANA PRIMAWA ^LANOVA VLADAR. PORODICE

MALI OBRU^ (MN.)

PRSTENASTE GLISTE (LAT.)

AMERI^KA GLUMICA, MEG IVICA ODMILA

UKR[TENE RE^I

AMERI^KA PLIVA^ICA, GERTRUDA KAROLINA

TESLA FR.ANDREPISAC, BIV[I ENG. FUDBALER STIV

DESITI SE SLU^AJNO

DINAR DEVETI MESEC U GODINI

MESTO U NEMA^KOJ SMESAZA KROVNE PLO^E SPORTSKI KLUB (SKR.)

MESTO U BANATU, KOD ZREWANINA

SUROVI JUDEJSKI CAR BA[, UPRAVO (IZRAZ)

SRPSKA ODRI^NA RE^

LIK IZ FRANCUSKE KOMEDIJE

POSTATI MIRAN, STI[ATI SE

ODSE^CI LOPTE (GEOM.)

STRU^WACI ZA

ANATOMIJU

SRPSKI GLUMAC I RE@ISER SASLIKE

PASTORALA TORKVATA TASA

VISOKI KINESKI ^INOVNIK

UJEDIWENE NACIJE (SKR.)

ITALIJA BIV[I FUDBALER PE[TERAC

MU[.ERNESTIME, [TAMPARSKA TEHNIKA KILOMETAR (SKR.)

INTRIGANTI OKRUGLA DVORANA (ITAL.)

CIGANIN SRPSKI GLUMAC (MILUTIN)

DEO KOWSKE OPREME A@DAJA

[KOLA (SKR.) AMPER OREGON POD OD DA[^ICA TOPOLA

DEO CRKVE @RTVENIK

RE[EWE SKANDINAVKE

VELIKARATNAFLOTA ISTORIJSKI ARHIV

GRAD NA NI[AVI KO[ARKA[ PANAJOTIS

KOZA^KI STARE[INA I DRUGO (SKR.)

^UVENI GOLMAN, RINAT FR. VAJAR @AN

ENGLESKI FUDBALER XON SEKA, SEJA

[TAPZA BILIJAR, TAK GLUMICA, MATILDA

17. SLOVO ^UVENI [PANSKI TENOR, HOSE

VODORAVNO: PLAKARI, LAPONAC, AZALEJA, NANULA, KRATINE, T, @ID, D, OMA]I SE, NE, I, ERNESTIN, KM, SPLETKARI, SMIRITI SE, ROM, KALOTE, ARMADA, ANATOMI, NI[, W, RADO[ BAJI], KE, AMINTA, ATAMAN, MANDARIN, TERI, UN, AM, DASAJEV, [, A, PARKET, RI, OLTAR, ILIJA[, ORAO, POSE]I SE.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: KRE[TATI, OKUPATOR, MOTALA, O, I, ALANIN, TENIRATI, ETAR, SI^, TIZ, KINA, LIMIJER, BAJA, ER, ICAWE, AF, LE, ILIRI, ATANARIH, NAGANO, T, STECI[TE.

RUDARSKI INSTITUT JUGOISTOK (SKR.)

VODORAVNO: 1. Ispu{tati kre{tav glas, 2. Nasilni osvaja~ tu|e teritorije, 3. Grad u [vedskoj - Simbol kiseonika, 4. Auto-oznaka za Italiju - Aminopropionska kiselina, 5. Nanositi puder na lice radi dobijawa `eqenog tena, 6. Gorwi sloj vazduha - Srpski glumac, Daniel, 7. Tekstilna industrija Zemun (skr.) - Najmnogoqudnija dr`ava na svetu, 8. Pronalaza~i filma, bra}a Lui i Ogist, 9. Folk peva~ Nedeqko Baji} - Simbol erbijuma, 10. [tucawe (pokr.) - Akcijski fond (skr.), 11. Auto-oznaka za Leskovac - Prastanovnici Balkana, 12. Vizigotski kraq iz 4. veka, 13. Grad u Japanu - Oznaka za teslu, 14. Zborno mesto, sastajali{te.

SUDOKU

USPRAVNO: 1. Rukovode}i partijski organ - Zavr{ni ra~un (fr.), 2. Biv{a ameri~ka filmska kompanija - Vrsta rastvara~a, 3. Usmr}ivawe neizle~ivih bolesnika (gr~.) - Turski velika{i, 4. Red vo}aka sa obe strane staze (nem.) - Pripadnik nacionalne mawine, 5. Duga sve{teni~ka haqinaAuto-oznaka za Kikindu - Zanos, polet (mn.), 6. Srpski pisac i nau~nik Stojkovi} - Kico{, fi}firi}(ma|.), 7. Auto-oznaka za Topolu - Opisi puta, satnice (lat.) - Oznaka za tempo, 8. Zajedqiv ~ovek - Nema~ki filozof, Joham Gotlib

KAKO JE IZGLEDAO DOKTOR MENGELE

„An|eo smrti” je bio prijatnog izgleda

Mengele je imao prijatan izgled, ali je bio potpuno li{en qudskih ose}awa, izjavila je Lidija Maksimovi~, jedno od wegovih biv{ih zamoraca, koja i sada jo{ ima se}awa na doktora iz Au{vica Jozefa Mengelea i o tome je napisala kwigu uz rad sa istori~arima.

Poqakiwa beloruskog porekla koja sada ima 82 godine nedavno je odr`ala predavawe u Memorijalu [oe u Parizu, pred uglavnom mladom publikom, koja nema dovoqno znawa o 20. veku.

Lidija Maksimovi~ je sa tri godine u decembru 1943. godine stigla u nacisti~ki logor Au{vic-Birkenau, u naru~ju svoje majke, politi~ke zatvorenice.

„U tom uzrastu nismo mogli da radimo, ali su mogli da na nama izvode pseudonau~ne eksperimente”, rekla je ona.

Josef Mengele, tada 32-godi{wi istra`iva~ genetike, 1943. godine je raspore|en u logor Au{vic. Mengele je video priliku da sebi nabavi qudske zamorce, koji su pod wegovim nadzorom bili podvrgnuti stra{nim tretmanima, bez ikakve eti~ke brige.

Kwigu Lidije Maksimovi~ „Devoj~ica

PRI^E IZ VELIKOG RATA

Vitezovi

rila da ima „bqeskove” se}awa. Rekla je se se}a da je imala onaj instinkt deteta da se sakrije ispod kreveta da je Mengele ne bi video.

Lidija Maksimovi~ je rekla da je uz pomo} istori~ara saznala {ta je Mengele radio woj i ostaloj deci.

„Uzimali su nam krv. Testirali su na nama neke vakcine, a u o~i su nam ubrizgavali neke te~nosti da bi nam bile plave boje”, rekla je ona.

U kwizi ona obja{wava da se ne se}a crta lica ~uvenog naciste, ve} wegovih „dobro izglancalih ~izama” i „wegovog jezivo hladnog pogleda”.

koja nije znala da mrzi” napisana je uz pomo} italijanskog novinara Paola Rodarija. Novinar je u maju 2021. godine, videv{i poglavara Rimokatoli~ke crkve papu Frawu kako qubi tetoviran broj Lidije Maksimovi~, odlu~io da je kontaktira i pomogne joj da napi{e kwigu.

Kwiga je na italijanskom iza{la u januaru 2022, zatim je prevedena na poqski,

{panski, engleski, portugalski i francuski. Mengele je umro u bekstvu u Brazilu 1979. godine, i nije odgovarao za svoje zlo~ine. Lidija Maksimovi~ je ispri~ala da je oprostila „an|elu smrti” kako su zvali Mengelea i da je izabrala da ne gaji ni mr`wu i osvetu.

Na pitawe kako je zadr`ala se}awa na Au{vic po{to je bila mala, ona je odgovo-

koji se nisu gurali u istoriju

„U sedmogodi{wim ratovima za slobodu otaxbine, brane}i rodnu grudu i otimaju}i je od neprijateqa, poginulo je preko 2.500 ratnika sa Zlatibora. U samrtnom ropcu, razneseni bombama, iskidani bajonetima, ophrvani bolestima, gladni na izdisaju, posledwe misli uputili su otaxbini.

A {ta je za siroma{ne i ~asne ratare i sto~are zna~ila otaxbina? U toj re~i satkane su sve wihove misli i `eqe, strepwe i nadawa, radosti i patwe...

kraj kandila moli Boga da joj vrati unuka, udovica {to svake no}i natapa jastuk suzama...

Dve i po hiqade junaka izgore{e u ogwu Kumanova, Prilepa, Bregalnice, za slobodu svoje Srbije polo`i{e `ivote na Drini, Kolubari, Kajmak~alanu, strada{e u Albanskoj golgoti, poseja{e grobove na morskom dnu {irom Sredozemqa... Jeftin je nekad bio `ivot Srbina...”

Ovako nadahnuto autor vredne kwige „Godine stradawa i bola”

vawa pod okupatorom. Samo u dve pandemije, pegavog tifusa i {panske groznice, u te{kim mukama umrlo je preko 2.000 obolelih. Kobne su bile i ostale zarazne bolesti. Da nesre}a bude kompletna, stigo{e dve su{ne i nerodne godine koje napravi{e pomor, jer hleb od ko~awke, hrastove kore i leskove rese ne utoli glad sirotiwe, nije mogao zameniti ~ak ni ovsenicu. Okupator je ve{ao i streqao za najmawu krivicu.”

„Imam ose}aj da su qudi prili~no ravnodu{ni prema onome {to se dogodilo. Dokle god budem imala dobro zdravqe i snagu, `elim da svedo~im i pri~am o tome da se ne bi gajila ravnodu{nost”, rekla je ona.

Starica je izazvala iznena|ewe jer do{la na predavawe sa pli{anom lutkom Mikija Mausa u naru~ju. Objasnila je da je lutku kupila u pariskom Diznilendu, da bi udovoqila detetu koje gaji u sebi. S.

junaka svrsta{e se u vite{ki red, dobi{e najvi{e odlikovawe srpskog dvora – Kara|or|evu zvezdu sa ma~evima

Otaxbina, to nisu samo cvetni proplanci ^avlovca i Tornika, zeleni gajevi [qivovice i Krive Reke, bela stada na padinama ^igote i Murtenice, sve`a jutra i neponovqivi zalasci sunca, brvnare i devoja~ki vajati... Otaxbina su i ona gola i uboga zlatiborska brda, krajputa{i i grobqa pradedova, tihi jecaj brata na Vidu, suza nad mrtvim drugom na Kajmak~alanu, kom{ija {to ti poklawa koru hleba da pre`ivi{ Golgotu, siro~e ispod Murtenice {to jede mlevenu ko~awku, starica {to

Milisav R. \eni}, istori~ar s nizom dela iz povesti zlatiborskog

kraja, sumira te pri~e o stradawima Zlatiboraca u Velikom ratu. Ne dozvolimo da u travu zarastu humke, da potamne beli nadgrobni krstovi, da uvene cve}e na grobovima junaka koji polo`i{e `ivote za slobodu otaxbine, za ponos i ~ast svoga naroda, poru~uje \eni}

i podse}a:

„Ne strada{e samo ratnici: goru sudbinu i jo{ ve}e `rtve do`iveo je narod, neja~, starci i `ene tokom trogodi{weg robo-

Autor napomiwe da se ovovremeni Zlatiborci mogu ponositi svojim precima: 54 zlatiborska junaka svrsta{e se u vite{ki red, dobi{e najvi{e odlikovawe srpskog dvora – Kara|or|evu zvezdu sa ma~evima. Na wihovim grudima zasjalo je 64 odlikovawa: 15 oficirskog reda, 11 vojni~kih zlatnih i 38 vojni~kih srebrnih. Ponosno su ih nosili svesni da su zaslu`eno ste~ena, javnim izja{wavawem ratnika wihove jedinice. Nijedan u`i~ki srez nije dao toliko junaka, a retki su bili i u ~itavoj Srbiji.

„Ovi vitezovi su i posle rata ostajali ~asni qudi. Dostojni najve}ih ratnih odlikovawa nisu ih nov~ili za dr`avne polo`aje i privilegije. Nisu se gurali u istoriju, naprotiv, istorija je wih koristila da wihovim imenima obesmrti svoje stranice. Svojim juna~kim delima okitili su se vencima besmrtne slave koji nikad ne}e uvenuti, ~iji }e sve`i miris rodoqubqa nadahnuti nova pokolewa”, pi{e Milisav R. \eni} u pogovoru svoje kwige „Godine stradawa i bola”. R. N.

Medvedi zagor~avaju `ivot Zlatiborcima

Zbog ilegalnog ubijawa i gubitka prirodnog stani{ta, najve}i mesojed u Srbiji, mrki medved, postao je strogo za{ti}ena divqa vrsta. Ovaj status, ali i mala gustina naseqenosti u Zlatiborskom okrugu dovela je do pove}awa wihovog broja, ali i stvorila nove probleme – ~este napade na stoku, {tete u vo}wacima i me|u ko{nicama. A spora reakcija nadle`nih u pogledu kompenzacije, dovela je do toga da farmeri sami sprovode pravdu trovawem ili odstrelom medveda, obja{wavaju iz Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije koje brine i o prirodi uop{te. Kako bi bili za{ti}eni i medvedi i farmeri, odnosno da bi se pokazalo da je wihov su`ivot mogu}, ovo udru`ewe je projektom „I mede i med – da uvedemo red” konkurisalo kod Evropskog udru`ewa za za{titu prirode i – nakon nekoliko etapa rigoroznih provera u{lo u finale. Ideja je, kako obja{wavaju, da se za deset najugro`enijih p~elara obezbedi ograda za ko{nice otporne na napade medveda i za jo{ deset farmera po {tene ov~arskih pasa. Tako|e, kako bi se medvedi zadr`ali daqe od farmi, plan je da se posadi 500 autohtonih biqaka i vo} nih sadnica.

– Ukoliko joj se pristupi tako da ne ugro`ava `ivotiwe, prisutnost medveda mo`e biti turisti~ki potencijal. Podse}am da se u ovom podru~ju nalazi i hranili{te le{inara koje ve} privla~i 35.000 qudi godi{we. Zato `elimo na stazi koju }emo napraviti da organizujemo godi{we manifestacije koje bi umre`ile posetioce i lokalce. U tom ciqu }emo i snimiti kratke filmove za medije i dru{tvene mre`e u kojima }emo predstaviti bogate potencijale ovog podru~ja i tako|e ih ponuditi turisti~kim agencijama na kori{}ewe – ka`e Damir Trnovac, biolog Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije. M. T.

Jozef Mengele, drugi s leva

54 zlatiborska

\okovi} se vratio na prvo mesto ATP liste

Srpski teniser Novak \okovi} vratio se na prvo mesto na danas objavqenoj ATP listi, ~ime je zapo~eo svoju 381. nedequ u vrhu svetskog tenisa. Posle turnira u Majamiju na kojem nije igrao i poraza Karlosa Alkarasa u polufinalu, \okovi} se vratio na prvu poziciju i sada ima 380 bodova vi{e od [panca. Tre}i je i daqe Grk Stefanos Cicipas, dok je ~etvrti {ampion Majamija, ruski teniser Danil Medvedev. Norve`anin Kasper Rud je peti, a do desete pozicije su i Rus Andrej Rubqov, Kana|anin Feliks O`e-Alijasim, Danac Holger Rune, Italijan Janik Siner i Amerikanac Tejlor Fric, prenosi Beta. Kada je re~ o ostalim srpskim teniserima, Miomir Kecmanovi} je pao za pet pozicija i sada je 40, Laslo \ere je i daqe 58, Du{an Lajovi} je boqe plasiran za osam pozicija i trenutno je 68, dok je Filip Krajinovi} napravio jedan koran unazad i nalazi se na 78. mestu.

Novak \okovi} se nakon zavr{etka mastersa u Majamiju vratio na prvo mesto ATP liste, iako nije igrao na tom turniru zbog zabrane ulaska u Ameriku.

Ipak, to ga nije spre~ilo da zapo~ne svoju 381. nedequ na teniskom vrhu, a datum 3. april je poseban zbog jo{ jednog razloga.

Naime, pre ta~no 11. godina \okovi} se tako|e nalazio na prvom mestu, dok su svi ostali teniseri ispali iz Top 10 na ATP listi.

Tada su se 2012. godine na drugom i tre}em mestu nalazili Rafael Nadal i Roxer Federer, dok su preostalih 10 ~inili Endi Mari, David Ferer, @o Vilfrid Conga, Toma{ Berdih, Janko Tipsarevi}, Mardi Fi{ i Huan Martin del Potro.

Sada su neka druga vremena i redom te pozicije ~ine Karlos Alkaraz, Stefanos Cicipas, Danil Medvedev, Kasper Rud, Andrej Rubqov, Feliks O`e-Alijasim, Holger Rune, Janik Siner i Tejlor Fric.

Srpski teniser bi tokom sezone na {qaci mogao zna~ajno da popravi dodatno svoj bodovni saldo, a o~ekuje se da dobije dozvolu i da se takmi~i krajem leta na turnirima u SAD.

1555 40. Miomir Kecmanovi} (Srbija) 985

58. Laslo \ere (Srbija) 860

68. Du{an Lajovi} (Srbija) 763 78. Filip Krajinovi} (Srbija) 715

Medvedev otkrio kako izgleda odnos prema Rusima –

„iza zatvorenih vrata“

Danil Medvedev, ruski teniser, posle osvajawa turnira u Majamiju osvrnuo se i na odnos prema ruskim i beloruskim teniserima.

Prava hajka se vodi ve} godinu dana protiv ruskih tenisera, posebno je dramati~no u `enskoj konkurenciji, ali Medvedev ka`e da mu nikada niko u lice nije rekao ne{to lo{e – naprotiv.

„U svla~ionici ne, nikada. Sigurno je da na internetu mo`ete da vidite mnogo toga, mnogo mr`we ima na dru{tvenim mre`ama. [to vi{e ulazite u to, vi{e problema mo`ete sebi doneti u `ivotu“, rekao je Medvedev. I podvukao... „Da-

kle, u svla~ionici nikada nisam iskusio negativnost. I zato uvek ka`em da volim takmi~ewe, od stotinu igra~a, recimo da }e biti petorica ili desetorica kojima se ne}e{ svideti, mo`da niste prijateqi, a sa ostalih devedesetak mogu da pri~am, da se {alim, da se smejem“.

Medvedev }e, kao i ostali ruski i beloruski takmi~ari, mo}i ove godine da nastupi na Vimbldonu. „Veoma sam sre}an zbog toga. I zbog Olimpijskih igara. Sre}an sam zbog svakog turnira, `elim da igram za navija~e... Pro{le sezone to nije bilo mogu}e pa sam

samo trenirao, trenirao sam mnogo, ali sam sada sre}an jer }u mo} i da napravim boqe rezultate. Na

Selektor Pe{i} sa Joki}em dogovara saradwu za Mundobasket

Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} otputovao je u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave gde }e obaviti razgovore sa kandidatima za dr`avni tim koji igraju u NBA ligi. Dvostruki MVP NBA lige Nikola Joki} prvi je ugostio selektora i na dru{tvenim mre`ama se pojavila informacija da su zajedno pratili i de{avawa na doma}oj ko{arka{koj sceni.

Svetislav Pe{i} je ranije istakao da su razgovori sa poten-

cijalnim kandidatima mnogo bitni pa je u fini{u regularnog dela NBA lige oti{ao u SAD kako bi razgovarao sa Joki}em, ali i Bogdanovm Bogdanovi}em (Atlanta), Aleksejem Poku{evskim (Oklahoma) i Nikolom Jovi}em (Majami).

Selektor i Joki} su se prvi sreli i iskoristili priliku da zajedno pogledaju i me~ izme|u doma}ih ko{arka{kih klubova Xokera i Pirota, koji je dobio klub iz Sombora o kome brigu vodi porodica srpskog asa, a koji je tako

obezbedio plasman u Ko{arka{ku ligu Srbije.

Nekoliko meseci pre Mundobasketa jo{ uvek traje debata da li }e najboqi trenutno ko{arka{ NBA igrati za Srbiju na Filipinima, u Indoneziji i Japanu i jo{ uvek nisu poznati detaqi razgovora sa selektorom.

Nikola Joki} je propustio posledwa tri me~a svog kluba koji je prakti~no obezbedio u~e{}e u zavr{nici prvenstva, pa mnogi smatraju da je to odluka trenera Majkla Melouna da odmori srpskog centra pred odlu~uju}e me~eve.

Na drugoj strani Meloun je izjavio da se ne radi o taktizirawu ve} da ne `eli da Joki} rizikuje ve}u povredu i da se mora malo odmoriti.

Kako bilo, Denver je bez Joki}a izgubio dva me~a ali je u posledwem nadigrao akturlnog {ampiona Golden stejt sa 112:110 i o~ekuje se da se Nikola Joki} ubrzo ponovo pojavi na parketu.

Vimbldonu nikada nisam bio ni u ~etvrtfinalu“, ushi}eno je govorio Medvedev.

„MILIONI”

STI@U

U CRNO-BELU KASU:

Evo koliko }e Partizan zaraditi od Evrolige

Ukoliko bi se ~eta @eqka Obradovi}a domogla fajnal-fora, klub bi inkasirao minimalno 762.406 evra, a ako bi popularni @oc priredio senzaciju ravnu onoj iz 1992, onda bi im bilo upla}eno 1.759.398 evra, koliko je nameweno {ampionu. Finalista dobija 996.992 evra.

Ipak, `eqe su jedno, a realnost drugo. Partizan mo`e da ra~una na oko 600.000 evra od plasmana, oko 500.000 evra od TV i marketin{kih prava i isto toliko od samog u~e{}a. Krucijalna dobit dolazi od [tark arene.

Crno-beli su najve}a evropska ko{arka{ka atrakcija, koja je ove sezone ve} dva puta obarala rekorde po broju qudi na evroliga{kom me~u, a prosek je daleko iznad 17.000. Redovno se tra`i karta vi{e, pa }e se, prema ra~unici, od ulaznica u klupsku kasu sliti oko 5.000.000 evra.

Novak je bio na vrhu i pre 11 godina, svi ostali su „nestali“

Zvezdino prole}e, sjajni ^uka i TSC, Partizan deveti!

Pogled na tabelu prole}nog dela {ampionata najboqe govori o trenutnoj formi timova u Super ligi Srbije

Crvena zvezda suvereno gazi ka titulu u Super ligi Srbije, ali je trka za ostale pozicije koje vode u Evropu zanimqivija nego ikad. Posebno za drugo mesto, koje }e naredne sezone obezbediti plasman u tre}e kolo kvalifikacija za Ligu {ampiona u „stazi pratilaca“, {to garantuje najmawe igrawe grupne faze Lige Evrope!

Na polusezoni je delovalo da }e na tom mestu bez ve}ih problema biti Partizan. Ali, na startu prole}nog dela {ampionata na povr{inu su isplivale sve slabosti crno-belih, ne samo u igra~kom kadru i

Te{ka boqka u Humskoj 1

stru~nom {tabu, posebno to va`i za rukovode}e strukture kluba iz Humske 1 i kompletnu atosferu u i oko Partizana.

Takvu situaciju iskoristili su TSC i ^ukari~ki, pa i Vojvodina. Timovi iz Ba~ke Topole i sa Banovog brda ve} su presko~ili Partizan, a na polusezoni TSC je imao ~etiri, a ^ukari~ki ~ak osam bodova mawe od crno-belih!

U prvih devet kola drugog dela {ampionata Crvena zvezda je najboqe krenula, osvojila je 23 od mogu}ih 27 bodova. Crveno-beli su uz sedam pobeda ostvarili i dva remija, protiv Vojvodine u Beogradu (1:1) i Napretka u Kru{evcu (1:1).

Sjajan u~inak ima ^ukari~ki, koji je ostvario sedam pobeda i samo dva poraza, i to na gostovawima Crvenoj zvezdi i Vojvodini. Ne zaostaje mnogo ni TSC, sa 19 bodova iz pomenutih devet rundi, dok je Vojvodina u~inku iz jeseweg dela sezone pridodala jo{ 17 bodova. Novosa|ani zanimqivo nemaju poraz, ali su pet puta igrali nere{eno i na taj na~in prosuli su ~ak deset bodova!

Bez pobede u prole}nom delu {ampionata je samo Mladost iz Lu~ana, koja je osvojila tek tri boda i gr~evito }e se boriti za opstanak. S. G.

OVO MO@E SAMO ENGLESKA!

Igraju tre}eliga{i, a na tribinama

”Vemlbija” 80 hiqada du{a

Koliko je Engleska „luda” za fudbalom i koliko poseta ne zavisi od ranga takmi~ewa, niti renomea kluba govore i scene sa finala EFL kupa u kom su se sastale ekipe Boltona i Plimuta. Re~ je o Kupu koji igraju ni`eliga{i, ta~nije klubovi iz tre}eg ranga u Engleskoj i ni`e.

Iako je to za mnoge „sporedno“ takmi~ewe, za mnoge klubove je od velikog zna~aja. U finalu na Vembliju sastali su se Bolton i Plimut, dva ~lana Lige jedan, a me~ je odigran pred verovali ili ne 80.000 navija~a u odli~noj atmosferi.

Englezi su jo{ jednom pokazali da `ive za fudbal, bez obzira o kojim klubovima se radi.

U me~u Bolton je odigrao utakmicu sezone, deklasirao Plimut sa 4:0 i osvojio EFL trofej. Suze radosnice na licima navija~a posle me~a dovoqno su rekle koliko ovaj trofej zna~i kultnom klubu kakav je Bolton.

Partizanu je poraz u Novom Sadu od Vojvodine peti u ovoj godini. A i ona dva remija su te{ki neuspesi. ^etiri pobede nisu mu bile dovoqne ni da nastavi po Evropi, ni da u Srbiji ostane bar na drugom mestu u prvenstvu. Posle najnovijih zbivawa ponovo boli i duboka rana od pada na pragu doma}eg Kupa. Zbog u~inka u grupi u Ligi konferencija i zavr{nici jesewe polusezone u {ampionatu dr`ave izgledalo je da je slom u Sremskoj Mitrovici u {esnaestini finala samo ba{ lo{ dan. Sada vi{e nema nedoumice – te{ka je boqka zahvatila Humsku 1.

Na nedavnoj vanrednoj sednici klupske Skup{tine su nabrojane muke po kojima je Partizan hodao posledwih godina. Nije na|en krivac u svojim redovima, a i da jeste od same proskripcione liste ne bi bilo nikakve vajde bez plana kako da se iza|e iz ambisa. Mo`da neka zamisao i postoji, ali nije obelodawena. Najve}e ohrabrewe, koje se tada ~ulo, jeste da su ispuweni uslovi da se dobije licenca za u~e{}e u Uefinim takmi~ewima u narednoj sezoni. Ali, mo`da to bude uzalud, jer kakav je u~inak „crno-belih” na igrali{tu name}e se pitawe mo`e li ovaj tim da ispuni i onaj takmi~arski uslov za izlazak u svet.

Ve} tre}i trener u ovoj sezoni re{ava jednu te istu glavolomku. Prvi, Ilija Stolica, ve} se na samom po~etku beznade`no zaglibio. Drugi, Gordan Petri}, nekako je na{ao ~vrsto tlo pod nogama, ali posle dugog raspusta ekipa se nije vratila na put, kojim je i{la jesenas. Tre}i, Igor Duqaj, sem onoga {to se podrazumeva da ka`e po slu`benoj du`nosti, a to je da nema predaje, ne ostavqa utisak da poseduje mapu kako da izvede tim iz bespu}a.

Izuzetno lo{i rezultati nisu sami po sebi smak sveta. De{ava se to i najve}im klubovima. Imao ih je i Partizan. Kao evropski vice{ampion 1966. te godine je u Jugoslaviji zavr{io na 11. mestu u ligi sa 16 timova. Bio je {ampion dr`ave 1978, a 1979. se doslovno do posledweg kola borio da ne ispadne.

Mo`e da ne ide iz raznih razloga, a u sada{wem slu~aju je neshvatqivo {ta se dogodilo i s pojedincima i s ekipom, koja je u pro{lom prvenstvu do posledweg sudijskog zvi`duka bila u igri za prvaka?

Gde su im nestale one vrline, kojima su pre pola godine zadivili protiv predstavnika Nema~ke, Francuske i ^e{ke? Kako je izvetreo onaj nesalomivi duh, kojim su nalazili vodu u kamenu i gasili `e| kad je nada ve} presu{ila?

Neverovatno je da su svi igra~i, pojednostavqeno re~eno, preko zime zaboravili da igraju. Ali, neka bude mogu}e i da se kolektivno ispadne iz forme. Me|utim, {ta je s voqom? [ta je sa sportskom borbeno{}u?

Od kako je nastavqena sezona, ~ak i u ono nekoliko slu~ajeva kada je uzdignuta ~ela napu{tao teren, Partizan nije imao igru, nije stvarao {anse. Nedostatak osmi{qenih akcija poku{ava da nadoknadi nasomu~nim nabacivawem lopte sa svih strana, ali to je suvi{e mlako da bi se protivni~ka odbrana opekla. ^ak i kada dobije neki poklon retko ga raspakuje. U Novom Sadu Ba`dar nije iskoristio stoprocentnu priliku da izjedna~i kad je loptu servirao protivni~ki igra~.

Razumqivo je da su „crno-beli” fudbaleri pod ogromnim psihi~kim pritiskom, ali sami su krivi {to im je presahnulo vrelo voqe za pobedom, kojim su ranije ~esto nadokna|ivali kad im ostalo oru`je zataji. Sada moraju sami da na|u u sebi snagu da ga vrate, jer ako ovako nastave pobi}e shvatawe da sve ima svoj kraj, pa i ono {to je lo{e. Isto tako stru~ni {tab i rukovodstvo kluba moraju pod hitno i da hrabro eksperimenti{u s melemima i lekovima, jer odugovla~ewe s le~ewem bi}e pogubno. S. G.

OBOREN REKORD POSE]ENOSTI TRKE U MELBURNU - 445.000 GLEDALACA

Ferstapen kona~no pokorio Australiju posle ludnice!

Istraga zbog upada navija~a na stazu tokom trke u Melburnu

Organizatori tre}e trke u sezoni Formule 1, za Veliku nagradu Australije najavili su dan nakon trke pokretawe istrage o incidentu u kome su navija~i uspeli da pro|u obezbe|ewe i do|u do staze pre nego {to je trka zavre{na.

„Moglo je da bude u`asno“, rekao je menaxer VN Australije Endrju Veskot i dodao da }e biti sprovedena detaqna istraga kako bi se ustanovilo kako su navija~i uspeli da se na|u na stazi na kraju trke. Obja{wewe je od organizatora zatra`ila i Svetska automobilska federacija (FIA) iz koje navode da ovaj incident predstavqe ozbiqno kr{ewe sportskog kodeksa. Brojni mediji preneli su slike i snimke momenta u kome ve}i broj navija~a probija za{titnu ogradu i izlazi na stazu dok trkawe jo{ traje. A nije da i bez toga sama trka nije pra}ena brojnim incidentima i kompletom lundicom iz koje je na kraju kao pobednik iza{ao Maks Ferstapen.

Neki od navija~a koji su se probili na stazu uspeli su da do|u i do voza~a Hasa Nika Hilkenberga koji je bio zaustavqen na izlasku iz druge krivine. „Mere bezbednosti i protikoli koji moraju da postoje nisu sprevedeni i to je stvorilo opasno okru`ewe za gledaoce, voza~e i slu`bena lica trke“, poru~ili su iz FIA.

Voza~ Red Bula Maks Ferstapen trijumfovao je na Velikoj nagradi Australije, tre}oj trci ovogodi{weg {ampionata Formule 1, posle potpunog haosa i tri prekida.

Branilac titule je tako prvi put u karijeri uspeo da se na|e na najvi{em stepeniku pobedni~kog postoqa na stazi „Albert park“, a ujedno je do{ao do druge pobede ove sezone, a 37. u karijeri. Holan|aninu je najbli`i bio Luis Hamilton u Mercedesu, a wima dvojici se na podijumu pridru`io voza~ Aston Martina Fernando Alonso, koji je tako upisao 101. pobedni~ko postoqe u karijeri.

Tre}u rundu sezone su, ina~e, obele`ila tri prekida, dva izlaska bezbednosnog vozila na stazu, kao i jedno isticawe perioda virtuelnog. Potpuni haos desio se prilikom posledweg restarta

trke, do kojeg je do{lo dva kruga pre kraja, kada je veliki broj voza~a u~estvovao u nizu incidenata, koje su prakti~no izbegli samo Ferstapen i Hamilton.

Ferstapen je ve} na startu izgubio vo|stvo, po{to su ga u kratkom razmaku pretekli kako Xorx Rasel u Mercedesu, tako i Hamilton, da bi potom na stazu iza{lo bezbednosno vozilo zbog izletawa voza~a Ferarija [arla Leklera. Monega{anin je ostao zaglavqen u {unku i tako je zabele`io drugo odustajawe na prve tri trke sezone, a zbog toga je na stazu iza{lo bezbednosno vozilo.

Kada je trka nastavqena Rasel se zadr`ao na ~elu, dok aktuelni {ampion nije uspevao da napadne Hamiltona, iako mu je bio blizu, da bi usledio prekid zbog okretawa Aleksandera Albona na stazi. Tome je prethodilo drugo

usporavawe trke, {to je vode}i iskoristio za odlazak u boks, a ispostavilo se da je tako izgubio mnogo jer je nedugo zatim istaknuta crvena zastavica. Prekid je potrajao desetak minuta, Hamilton se zadr`ao na ~elu, ali samo do 12. kruga, kada Ferstapen nije imao te`ak posao da ga pretekne i preuzme prvu poziciju.

Nekoliko krugova kasnije trka je bila gotova za Rasela, kojem se zapalio motor, {to je dovelo do isticawa virtuelnog vozila bezbednosti. Potom se u{lo u mirniji period trke, Ferstapen je odr`avao prednost ispred Hamiltona i Alonsa, da bi voza~ Hasa Kevin Magnusen ostao bez to~ka po{to je oti{ao pre{iroko i o{tetio ogradu pored staze, a to je dovelo do novog prekida. Tada su do kraja trke ostala dva kruga, bilo je jasno da }e biti sprint do ciqa, a kada

„Gledaocima je dozvoqen ulazak na stazu nakon zavr{etka trke i posle ulaska vozila bezbdenosti. Ali, oni su pre toga probili jednu od barijera. Jo{ ne znamo kako se to dogodilo“, rekao je direktor trke. Kako izve{tavaju doma}i australijski mediji, jedan od navija~a koji su bili u prvim redovoma tribina povre|en je tako {to ga je pogodio deo ne~ijeg bolida.

je po tre}i put trka nastavqena usledila je potpuna ludnica.

Ferstapen i Hamilton su tada pro{li bez ikakvog incidenta, dok je iza wih Karlos Sains junior u Ferariju okrenuo Alonsa, koji je tako ostao bez tre}e pozicije, koju je preuzeo wegov timski kolega

Lens Strol. Me|utim, i Kana|anin je izleteo, a potom i Serhio Peres u bolidu Red Bula, da bi zatim do{lo i do kontakta izme|u dvojca

Alpina Pjera Gaslija i Estebana Okona. Iako se ~inilo da }e trka tako biti zavr{ena, odlu~eno je da se ona restartuje po pozicijama pre nastavka, a pre toga je do{la informacija da je Sains ka`wen dodavawem pet sekundi.

Na taj na~in, [panac je pomeren van bodova, a Alonso vra}en na tre}u poziciju, ~ime je stigao do novog podijuma, ispred Strola, Peresa i Landa Norisa u Meklarenu. Voza~ Hasa Niko Hilkenberg bio je sedmi, ispred doma}eg automobiliste Oskara Pjastrija, koji je do{ao do prvih bodova u karijeri, a najboqu desetoricu kompletirali su Guawu Xou u Alfa Romeu i Juki Cunoda, koji brani boje Alfa Taurija. Sains je posle kazne klasifikovan kao 12.

Ferstapen na ~elu generalnog plasmana sada ima 69 bodova, 15 vi{e od Peresa, dok je Alonso tre}i sa 45.

Sramne scene u Rimu: Navija~i vre|ali Stankovi}a, Muriwo momentalno reagovao

Dejan Stankovi}, nekada{wi fudbaler Lacija i Crvene zvezde i doskora{wi {ef stru~nog {taba tima sa Marakane, imao je ni najmawe prijatan do~ek u Rimu, tokom utakmice svoje Sampdorije i Rome.

Navija~i rimske „vu~ice“ su tokom me~a vre|ale Stankovi}a, {to je izazvalo reakciju trenera Rome @ozea Muriwa, ina~e biv{eg Stankovi}evog u~iteqa iz Intera

sa kojim se popeo na krov Evrope. Muriwo je momentalno podigao ruku kako bi uti{ao navija~e, i nije je spustio dok pristalice Rome nisu prestale sa uvredama na Stankovi}ev ra~un.

Ovakav do~ek za Stankovi}a delimi~no je uprili~en zbog ~iwenice da je branio boje najve}eg rivala Rome, Lacija, ali i zbog doga|aja iz februara ove godine, kada su na-

vija~i Zvezde najvatrenijim pristalicama Rome oteli nekoliko zastava, koje su potom zapalili tokom utakmice Superlige Srbije protiv ^ukari~kog, {to je izazvalo veliki haos na tribinama ovog kluba. Stankovi} je trener Sampdorije od pro{le godine, koja se trenutno nalazi na pretposledwem 19. mestu i 15 osvojenih bodova iz 28 me~eva.

S. G.