nedeqe:
Intervju nedeqe: KATARINA PETROVI], MAJORKA POLICIJE IZ VAQEVA: Uvek su postojali qudi sa stavom i ki~mom
Putopis: Kako je napravqena Panama
Riznica: VELIKE RE^I VUDROA VILSONA: Srbi su za slobodu
Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu razmotrio je poziv na dijalog upu}en od strane predsednika Republike Srbije 3. februara 2025. godine i, izra`avaju}i jedinstvo Univerziteta, doneo odluku da pod ovakvim okolnostima poziv ne prihvati.
Saop{tewe Rektorskog kolegijuma prenosimo u celosti: „Niz nedoslednosti u javnim istupawima predstavnika dr`avnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispuwewu studentskih zahteva mogu}, a ni delotvoran ako se organizuje izme|u dve strane koje nemaju mandat da o zahtevima raspravqaju i kojima zahtevi nisu ni upu}eni.
Poziv na dijalog dolazi u trenutku kad su prekora~ene sve moralne i zakonske norme, u atmosferi op{teg nepoverewa. Kao predstavnici Univerziteta i akademski gra|ani dodatno smo obeshrabreni da je predlo`eni dijalog mogu} zbog kontinuiranih napada usmerenih protiv akademske zajednice u medijskom prostoru, a jo{ brutalnijih, nedopustivih, fizi~kih napada u javnom prostoru.
Univerzitet u Beogradu jo{ jednom insistira na ispuwewu studentskih zahteva od strane nadle`nih institucija i podse}a da se dijalog mora voditi u atmosferi uzajamnog uva`avawa izme|u svih relevantnih aktera, sa poverewem u institicuje i u okvirima pojedina~nih nadle`nosti.
Univerzitet u Beogradu spreman je da studentima pru`i ekspertsku podr{ku u ciqu utvr|ivawa ispuwenosti zahteva, da svoje daqe aktivnosti na uspostavqawu dru{tvenog dijaloga usaglasi sa odlukama studenskih plenuma i time o~uva jedinstvo Univerziteta. Smatramo da je dijalog kqu~no sredstvo u izgradwi demokratskog dru{tva, te Univerzitet u Beogradu, kao predstavnik akademske zajednice, va`an dru{tveni akter i respektabilan sagovornik, stoji na raspolagawu javnosti i institucijama za svaku temu od dru{tvenog zna~aja, u okvirima nadle`nosti i stru~nosti.
Zahvaqujemo na pozivu i uveravamo predsednika i javnost da sve dok radimo u skladu sa poverenim du`nostima i u okvirima na{ih nadle`nosti i kompetencija, radimo za dobrobit univerzitetske zajednice, studenata i celokupnog dru{tva. U tom duhu ostajemo otvoreni za razgovore, sa punom akademskom i li~nom odgovorno{}u. U Beogradu, 04.02.2025. godine
Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu“.
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
^etrnaest ~lanova australijske verske grupe osu|eno je za ubistvo osmogodi{we devoj~ice Elizabet Struhs, koja je preminula zbog komplikacija dijabetesa, jer nije koristila insulin skoro nedequ dana.
Struhs je preminula u svom domu 2022. godine, a na sudu je utvr|eno da su joj ~lanovi grupe, poznate pod nazivom "Sveci" (Saints), uskratili medicinsku pomo} jer su verovali da }e je Bog izle~iti, prenosi BBC.
Me|u osu|enima su i wen otac, Xejson Struhs, i lider grupe Brendon Stivens, koji su bili optu`eni za ubistvo, ali su osu|eni za ubistvo iz nehata.
Tako|e, 12 drugih ~lanova, ukqu~uju}i Elizabetinu majku i brata, osu|eno je za ubistvo iz nehata.
Sudija Martin Barns je u obrazlo`ewu naveo da, iako je bilo
o~igledno da su roditeqi i svi ~lanovi crkve voleli Elizabetu, wihova verovawa i postupci su doveli do wene smrti.
On je istakao da je uskra}ivawe insulina, koji bi je sigurno spasio, bio kqu~ni faktor u wenoj smrti. Slu~aj je izazvao veliku
pa`wu u Australiji, jer je tokom su|ewa razja{weno da je devoj~ica posledwe dane provela u velikim mukama, a ~lanovi grupe su verovali da mogu da je "o`ive" nakon smrti, zbog ~ega nisu pozvali lekare niti obavestili vlasti do 36 sati nakon {to je devoj~ica umrla.
Policija Zapadne Australije saop{tila je da istra`uje incident u kojem je zid ispred ku}e u nasequ Dalkeit u gradu Pert i{aran nacisti~kim simbolom "svastikom" i uvredqivim re~ima za Jevreje.
"Nema mesta za ovakvo po-
na{awe u na{oj zajednici i ne}emo tolerisati zlo~ine koji potkopavaju na{ na~in `ivota u Zapadnoj Australiji", navodi se u policijskom saop{tewu, koje je preneo Tajms of Izrael. Premijer Zapadne Australije Roxer Kuk je, reaguju}i na posledwi incident, naglasio potrebu da se "zaustavi ovaj desni~arski, beli supremacisti~ki jezik tamo gde on po~iwe - na dru{tvenim mre`ama". "@elimo da spre~imo sve da prate ove podmukle, kukavi~ke, gadne qude, a na svima nama je da u~inimo sve da to osudimo", rekao je Kuk.
Pre najnovijeg incidenta u Pertu, antisemitski grafiti pojavili su se i u Sidneju, na drugom kraju Australije.
U objavi na platformi Iks, Jevrejsko udru`ewe Australije je napisalo, pored fotografije iz predgra|a Perta sa porukom uvredqive sadr`ine, da je "jasno da je Savezna vlada izgubila kontrolu".
Srebrni W196 R „stromlinienvagen“ prodat je u [tutgartu na aukciji za najve}u sumu do sada pla}enu za „gran pri“ automobil – ~ak 51,15 miliona evra.
„Mercedes“, koji su vozile legende „Formule jedan“ Stirling Mos i Huan Manuel Fan|o 1955. godine, postavio je rekord za trka~ki automobil prodat na aukciji.
Jedan od samo ~etiri na svetu, srebrni W196 R „stromlinienvagen“ izazvao je ogromnu pa`wu me|u kolekcionarima kada je najavqeno da }e biti ponu|en na aukciji u [tutgartu.
Procewene su bile da }e dosti}i vi{e od 50 miliona evra, {to se i obistinilo. Kupac nije otkriven.
Najskupqi automobil ikada prodat na aukciji je „mercedes 300 SLR“ (Uhlenhaut Coupé) iz 1955. godine, koji je u maju 2022.
godine prodat za neverovatnih 135 miliona evra. Prethodno najskupqi „gran pri“ automobil bio je jo{ jedan Fan|ov „mercedes“ W196 iz 1954. godine, koji je prodat 2013. godine za 29,6 miliona evra. U wemu je petostruki svetski {ampion Fan|o vozio „gran pri“
trku u Buenos Ajresu 1955. godine. Wegov timski kolega Mos je posle toga vozio u {irem „strimlajn“ modelu na posledwoj trci „gran prija“ u Monci i penzionisao se nakon {to je postavio rekord za najbr`i krug sa prose~nom brzinom od 134 miqe na sat (215 kilometara na sat).
Po definiciji, svetski rat je oru`ani sukob koji neposredno ili posredno poga|a ceo svet. Bilo da se odvija na ve}ini svetskih kontinenata ili da u wemu u~estvuje ve}ina dr`ava {irom sveta. Odnosno dr`ave ~ije stanovni{tvo ~ini ve}inu svetske populacije.
Pojam za globalni sukob je nastao po~etkom dvadesetog veka iz nema~kog jezika, u originalu weltkrieg, {to u prevodu zna~i svetski rat.
Elem, Tre}i svetski rat bi po svemu sude}i bio najkrvaviji i sasvim mogu}e, posledwi rat na{e civilizacije. Veruje se da bi on uticao na 90 odsto populacije planete i da bi nuklearna zima trajala 20 godina.
[to se ti~e samog oru`anog sukoba koji bi doveo do nuklearnog armagedona, stru~waci se me|usobno ne sla`u. Dok jedni smatraju da je tre}i svetski rat po~eo jo{ 1949. godine, kada je Sovjetski savez izveo prvi atomski test, drugi pak imaju mi{qewe da bi scenario globalnog sukoba potrajao nekoliko godina. Ne{to po uzoru na Drugi svetski rat. Naime, taj sukob nije po~eo preko no} i. Kada je Nema~ka napala Poqsku, 1. septembra 1939. godine, to je bio evropski sukob. Rat se naknadno pro{irio na Afriku a potom i Aziju.
Ako govorimo o Tre}em svetskom ratu, stru~waci se sla`u u jednom. Wegova odlu~uju}a faza traja}e oko 40 minuta, pribli`no 2.400 sekundi. To se odnosi na razmenu interkontinentalnih balisti~kih raketa Amerike i Rusije. Od trenutka izdavawa naredbe, puwewa gorivom, lansirawa i leta do ciqa, pro}i }e samo 40 minuta. To va`i za projektile ispaqene sa kopna. Iz podzemnih silosa ili sa nadzemnih lansirnih rampi u Americi ili Rusiji. Veruje se da bi vi{e od 70 odsto projektila sa nuklearnim bojevima glavama bilo upotrebqeno na taj na~in. Dakle kopneno. Bombarderima koji bi poleteli sa aerodroma, pre nego {to bi oni bili uni{teni, trebalo bi par sati dok ne stignu na pozicije odakle bi ispalili projektile. I podmornice sa interkontinentalnim balisti~kim raketama mogle bi da ispale svoj ubojiti tovar sa nekoliko ~asova zaka{wewa. Zbog mogu}nosti da se zarowene i neprime}ene pribli`e obalama neprijateqa, vreme leta raketa bi}e kra}i. Ali, podmornice se ne}e ukqu~iti u sukob dok ne izrone na povr{inu da bi uspostavile vezu sa komandom i eventualno dobile naredbu za lansirawe. U svakom slu~aju, one bi u Tre}i svetski rat mogle da se ukqu~e sa par ~asova zaka{wewa. Do tada bi tok sukoba i sudbina planete ve} bila zape~a}ena.
Veruje se da Rusija i Amerika u svakom trenutku imaju imaju po 2.000 de`urnih nuklearnih bojevih glava. Snage od 600 kilotona do jednog megatona. Ako uzmemo da bi u glavnom talasu bilo ispaqeno 70 odsto ukupnog atomskog arsenala, a to je oko 2.800 termonuklearnih puwewa, definitivno mo`emo da se slo`imo sa zakqu~kom da bi sudbina sveta bila zape~a}ena za samo 2.400 sekundi.
Istra`ivawa kojima su se bavili stru~waci sa ameri~kih univerziteta do{la su do zakqu~ka da bi samo 100 nuklearnih bojevih glava moglo da ugrozi opstanak `ivota na planeti. Taj scenario treba pomno`iti sa 28 i dolazimo do realne ra~unice. U tom slu~aju `ivi bi pozavideli mrtvima.
U australijskim vodama orke su po~ele da love bele ajkule, a nova istra`ivawa su potvrdila da te kitove posebno zanima ajkulina jetra, {to je potvr|eno DNK analizom rawenih tela bele ajkule, objavio je „Gardijan”. Telo bele ajkule, duga~ke 4,7 metara, prona|eno je pro{log oktobra na obali blizu Portlenda, na jugozapadu Viktorije, bez jetre, digestivnih i reproduktivnih organa. Istra`iva~i su uzeli uzorke DNK sa specifi~nih ugriza na telu ajkule, a rezultati su pokazali prisustvo DNK orke oko najve}eg ugriza, koji je bio {irok 50 centimetara.
Nau~nici sa Univerziteta Flajnders, isti~u da orke, kao vrhunski predatori, koriste inteligenciju i sposobnost lova u jatu kako bi uspe{no lovile i bele ajkule. Prethodne sli~ne pojave zabele`ene su u Ju`noj Africi, gde je orka ulovila belu ajkulu i za samo nekoliko minuta pojela wenu jetru.
Ta vrsta lova nije ~esta, ali bi mogla da ima zna~ajan uticaj na razmno`avawe belih ajkula, posebno u podru~jima gde orke love.
Vi{e od polovine (58%) zaposlenih {irom sveta planira da tra`i novi posao tokom ove godine, pokazuje istra`ivawe LinkedIn-a.
U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, broj kandidata po jednom otvorenom radnom mestu na LinkedIn-u porastao je sa 1,5 u 2022. godini na 2,5 u jesen 2024. godine.
Iako kandidati mogu nai}i na mawi broj otvorenih pozicija i ve}u konkurenciju u odnosu na prethodne godine, potraga za poslom bi trebalo da bude „daleko mawe bolna“ nego {to je bila u 2024. godini, izjavio je Bert Bin, izvr{ni direktor agencije za zapo{qavawe „Insajt Global“, za Si-En-Bi-Si Mejk It.
Prema pisawu „Vol strit `urnala“, poslovni lideri planiraju da poja~aju zapo{qavawe nakon nesigurnosti tokom pro{le godine izazvanih politi~kim previrawima, razvojem ve{ta~ke inteligencije i inflacijom.
Bin navodi da wegova kompanija planira da anga`uje dvostruko vi{e regrutera ove godine nego u 2024.
^ak i ako ne radite u oblasti qudskih resursa ili regrutacije, pove}ano zapo{qavawe u ovim sektorima mo`e biti pokazateq {ireg oporavka privrede.
„Ako kompanije zapo{qavaju u ovom segmentu, obi~no se pripremaju za otvarawe pozicija i u drugim odeqewima“, ka`e Bin. „I daqe smo oprezni, ali mislim da su poslovni lideri trenutno najoptimisti~niji u posledwe dve i po godine.“
Vi{e od 75 odsto generalnih direktora o~ekuje poboq{awe globalne ekonomije u prvoj polovini ove godine, delimi~no zbog o~ekivawa ni`ih poreza i smawewa regulative pod novom administracijom Donalda Tram-
pa, pokazuje nedavno istra`ivawe savetodavne firme „Teneo“, sprovedeno me|u vi{e od 300 izvr{nih direktora javnih kompanija.
Skoro dve tre}ine poslodavaca u SAD planira da zapo{qava na stalnim pozicijama u narednih {est meseci, pokazuje izve{taj kompanije za zapo{qavawe i konsalting „Robert Half“. Ovo predstavqa zna~ajan rast u pore|ewu sa sredinom 2024. godine, kada je samo polovina kompanija imala sli~ne planove. Iako }e zapo{qavawe po~eti da raste u 2025. godini, neki sektori nude boqe {anse za kandidate nego drugi. Bin savetuje kandidate da ciqaju pozicije u zdravstvenoj za{titi, in`eweringu, finansijama, kao i u naftnoj i gasnoj industriji.
Poslodavci u ovim oblastima pove}avaju broj zaposlenih iz razli~itih razloga.
Prema istra`ivawu kompanije za upravqawe rizicima „DNV“, optimizam me|u rukovodiocima u sektoru nafte i prirodnog gasa je na najvi{em nivou u posledwih pet godina, uglavnom podstaknut obe}awima predsednika Donalda Trampa da }e pove}ati izvoz
nafte i gasa iz SAD,. Zbog o~ekivanog rasta, poslodavci u ovom sektoru pove}avaju broj zaposlenih. U zdravstvenom sektoru, razlozi za zapo{qavawe su druga~iji. Postoji „sna`na i konstantna potra`wa za talentima“ jo{ od po~etka pandemije, obja{wava Bin, delimi~no zbog visokog nivoa sagorevawa i fluktuacije radne snage u ovom sektoru. Pored toga, suo~eni sa starewem populacije i pojavom novih, visoko zaraznih bolesti, „zdravstvene ustanove, poput velikih bolni~kih sistema, zapo{qavaju u velikoj meri, posebno medicinske sestre, s obzirom na nedostatak medicinskog kadra u SAD“, isti~e Bin.
Kompanije u sektoru tehnologije i finansija }e pove}ati zapo{qavawe u 2025. iz jednostavnijeg razloga, dodaje Bin: kako bi nadoknadile otpu{tawa i konzervativno zapo{qavawe koje je obele`ilo ove industrije u 2023. i 2024. godini.
- Pretwa recesije upla{ila je sve, a ta recesija se na kraju nije dogodila, ka`e Bin. „Ba{ kao {to smo sami sebe ubedili da dolazi recesija, sada sami sebe uveravamo da je gotovo.“
[okantno otkri}e – pingvini nisu ba{ primeri ve~ne qubavi, „razvode“ se ~e{}e nego qudi
Pingvini, ipak, nisu uzorni bra~ni drugovi i simboli „ve~ne qubavi“ u `ivotiwskom svetu, pokazala je nova dugogodi{wa studija megakolonije malih pingvina u Australiji.
Dok mnoge vrste pingvina se smatraju socijalno monogamnim, ideja da biraju romanti~ne partnere za ceo `ivot je uvre`eno pogre{no shvatawe.
To je slu~aj i sa malim pingvinima na Ostrvu Filip u Australiji, koji ~esto pronalaze iste partnere iz godine u godinu. Ipak, stru~waci smatraju da stopa „razvoda“ ponekad mo`e da dostigne 50 odsto.
Tokom perioda od 12 sezona parewa, nau~nici sa Univerziteta Mona{ prebrojali su 250 „razvoda“ me|u kolonijom od skoro hiqadu uparenih pingvina. To je skoro 21 razvod godi{we izme|u 2000. i 2013. godine.
Da bi se sve stavilo u perspektivu, godi{wa stopa razvoda, primera radi, u SAD je oko 2,4 braka na hiqadu, {to je skoro 10 puta ni`e nego kod vrste malih pingvina.
^itava megakolonija na Ostrvu Filip broji vi{e od 37.000 malih pingvina, ali stru~waci obja{wavaju da je wihov uzorak dobar indikator {ta se de{ava na {irem planu.
„Razvode“ me|u pingvinima su istra`iva~i brojali kada bi se ozna~eni pingvin od pro{lo-
godi{we sezone parewa pojavio naredne sa novim partnerom.
Kao {to je ~est slu~aj i kod qudi, na odluku pingvina da napusti ili ostane u paru ~esto uti~e i ~iwenica da li imaju podmladak.
„Kada je dobra godina, ~esto ostaju sa partnerima, iako se i tada ne{to de{ava sa strane“, obja{wava ekofiziolog Ri~ard Rejna sa Univerziteta Mona{, koji prou~ava koloniju ve} 20 godina.
„Me|utim, u lo{im reproduktivnim sezonama mogu da poku{aju da prona|u novog partnera za slede}u sezonu kako bi pove}ali {ansu za uspe{no parewe“, dodaje Rejna. Ispostavilo se da mali pingvini nisu preterano verni, ali oni nisu jedina vrsta pingvina koja ru{i na{u iluziju „ve~ne qubavi“.
Kova~ica, Grdelica, Ka~arevo, Star~evo, Obrovac, Mramorak, Veternik, [id, Ka}, Trgovi{te, Svrqig, Babu{nica, Bogati}, Tutin, Nova Varo{, Vladi~in Han, Ruski Krstur, Ba~ko Dobro Poqe, Ravno Selo, @itora|a, Vu~je, Ra`aw – ovo su samo neka od mawih mesta u Srbiji u kojima su se gra|ani organizovano okupili ovih dana da odr`e 15 minuta }utawa za `rtve obru{avawa nadstre{nice u Novom Sadu prvog novembra i u znak podr{ke studentskim zahtevima.
U pojedinim od ovih naseqa to je bio prvi ikada odr`ani gra|anski protest. Mapa op{tina u kojima su u protekla tri meseca zabele`ene demonstracije protiv korupcije, bezakowa i nasiqa, sa~iwena pre nekoliko dana, danas bi verovatno mogla biti potpuno jednobojna. Protesti su svuda. Od 174 jedinice lokalne samouprave, koliko ih u Srbiji ima, po~etkom sedmice se na ovoj mapi na{lo 151, a lako se mo`e desiti da je ta lista sada i potpuno popuwena.
Dok se gra|anski bunt teritorijalno {iri, ~ini se da istovremeno i ja~a. U ve}im gradovima su dva vikenda zaredom zabele`ena okupqawa ve}a od onih petog oktobra. Podsetimo, 24. januara, na dan kada je odr`an poku{aj generalnog {trajka, u Beogradu je na demonstracije iza{lo 55.000, u Novom Sadu 22.000 qudi. U Ni{u se na Sin|eli}evom trgu istog dana okupilo 10.500 hiqada, a ve} 26. januara ~ak 15. hiqada gra|ana – ekvivalent 114. 000 qudi u Beogradu. U protestnoj {etwi u Kragujevcu na dan poziva na generalni {trajk u~estvovalo je 5.500-6.000 qudi. ^ak 6.300 qudi okupilo se u nedequ, 26. januara, u ^a~ku (kao 125.000 u Beogradu), preko 5.500 u Pan~evu dvedeset petog i 4.000 dvadeset ~etvrtog u U`icu. Pune su bile i ulice Leskovca, Subotice, Zrewanina. I vikend pre toga, 17-19. januara, su, kako je pisao Arhiv javnih skupova (AJS) obele`ili protesti {irom Srbije, sa kulminacijom u simultanoj akciji „[kolski ~as u zadwi ~as“, odr`anoj u nedequ u vi{e gradova u ciqu davawa podr{ke studentskim zahtevima, ali i ohrabrivawu prosvetara na ostanak u {trajku. Beogradu je na ulice iza{lo vi{e od 20.000 gra|ana, u Ni{u 6.500-7.000, Kragujevcu 5.0005.200, Novom Sadu oko 4.000, a okupqawa su odr`ana u jo{ petnaestak gradova i op{tina. Ove demonstracije, koje su ve} okupqawa narednog vikenda zasenila, AJS je ocenio kao najve}a protestna okupqawa od 2000. godine.
A KAKO JE PO^ELO?
Prvog novembra 2024. vest o tome da su tone betona nadstre{nice dva puta sve~ano otvarane @elezni~ke stanice u Novom Sadu padom usmrtile (u tom trenutku) 14 (od 18. novembra 15), a obogaqile jo{ barem troje qudi potresla je javnost. Nakon smrti nedu`nih u padu helikoptera, fabrici Kru{ik, rudniku u Resavici, na naplatnoj rampi u Doqevcu, u masovnim ubistvima u Duboni, Malom Ora{ju i Beogradu, i samo mesec dana nakon {to je oklopno vozilo vojske Republike Srbije kod Ra{ke samlelo ~itavu porodicu sa troje dece –krv `rtava u Novom Sadu prelila je ~a{u. Narednog dana narodne poslanice i poslanici i odbornice i odbornici Zeleno-levog fronta su na zgradi Vlade Republike Srbije ostavili crvene otiske dlanova poru~uju}i „ruke su vam krvave“. Krvavo-crvene {ake posta}e uskoro simbol protesta. Aktivista pokreta Svi]e, Nikola Risti}, istog dana na dru{tvenoj mre`i Instagram javno postavqa pitawe da li je na ovo de{avawe potrebno reagovati protestom, na {ta veliki broj gra|ana
odgovara afirmativno. Risti} poziva na okupqawe 3. novembra ispred stare @elezni~ke stanice u Beogradu. Kao i poslanici ZLF-a, biva priveden od strane pripadnika BIA-e, ali protest se odr`ava. Stru~waci na osnovu fotografija inicijalno procewuju da je nadstre{nica preoptere}ena i da joj je konstruktivni sklop uni{ten, dok predstavnici vlasti otvoreno obmawuju javnost izjavama da nadstre{nica nije ni rekonstruisana; prethodni ministar gra|evine, Vesi}, 4. novembra podnosni ostavku uz izjavu da se ne ose}a odgovornim, dodaju}i „uvredu na povredu“. Niko nije uhap{en. Narodni bes eskalira u okupqawe u Novom Sadu, 5. novembra. Na najve}im demonstracijama koje se u ovom gradu bele`e u~estvuje oko 20.000 qudi. Tokom protesta dolazi do incidenata i hap{ewa petnaestak aktivista, predstavnika opozicije i gra|ana, koji }e naredne dane, a neki i mesece, provesti u zatvoru sa ozbiqnim optu`nicama. Umesto da zastra{e – hap{ewa dolivaju uqe na vatru protesta. Od strane vlasti targetirani kao antidr`avni elementi, u o~ima demonstranata uhap{eni postaju heroji i mu~enici. Kao ni za Risti}a, ni za uhap{ene, ukqu~uju}i Bjeli}a i Je{i}a, ne uspeva da se nalepi etiketa organizatora protesta.
BLOKADE MOSTOVA, TU@ILA[TVA, REKTORATA
Tokom naredne dve nedeqe organizuju se protesti i blokade (iz dana{we ta~ke gledi{ta, ni`eg intenziteta), na osloba|awe uhap{enih pozivaju institucije poput Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kako isti~u profesori sa FF BU, „Zastra{uju}e zvu~i mogu}nost da vlast verovatno tra`i nekoga ili neke koji }e za odgovaraju}u cenu preuzeti na sebe krivicu kako bi se za{titili najodgovorniji za ovaj zlo~in”. Republi~ki i pokrajinski poslanici i gradski odbornici iz Novog Sada 19-21. novembra blokiraju ulaz u Tu`ila{tvo u Novom Sadu, zahtevaju}i pu{tawe privedenih aktivista politi~ara nakon protesta zbog pada nadstre{nice u Novom Sadu. Devetnaestog u prostorije Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture u Beogradu zbog nevoqnosti ove institucije da skine za{titu s General{taba ni mawe ni vi{e nego upada BIA. Inicijativa Most ostaje 20. novembra blokira Brankov most u Beogradu. Ovo doprinosi tenzijama jer su ru{ewe General{taba, Hotela Jugoslavija, kompleksa Sajma u Beogradu i Savskog mosta, zajedno sa za izgradwom paviqnona za EXPO, percipirani kao deo kontinuuma {tetnih i opasnih politika. Studenti u~estvuju u blokadi mosta, a zatim blokiraju Rektorat BU u kom je bilo najavqeno Vu~i}evo obra}awe. Privo|ewa gra|ana. I Vesi} i jo{ desetoro qudi bivaju privedeni – ali wegovo
hap{ewe ne deluje ozbiqno, ve} vi{e kao pozori{na predstava.
ZASTANI, SRBIJO OD 22. NOVEMBRA
U petak 22. novembra, ProGlas i opozicione stranke pozivaju na koordinisanu akciju „Zastani, Srbijo“, sa idejom odr`avawa 15 minuta }utawa za 15 smrtnih `rtava pada nadstre{nice. Po podacima AJS, prvog petka ova akcija je odr`ana u barem 50 gradova i op{tina i ve} u tom trenutku predstavqa najve}u simultanu protestnu akciju organizovanu u Srbiji.
U Beogradu dolazi do napada na gra|ane ispred RTS-a, a ispred Fakulteta dramskih umetnosti (Univerziteta umetnosti u Beogradu) dolazi do incidenta u kom lica, od kojih su neka kasnije identifikovana kao op{tinski funkcioneri SNS-a, fizi~ki nasr}u na mirno okupqene studente. Dva dana kasnije u Novom Sadu policija brutalno prebija penzionera Iliju Kosti}a, privedenog tokom protesta.
Studenti FDU na nasiqe nad koleginicama i kolegama reaguju blokadom fakulteta od 25 novembra (do ispuwavawa 26. novembra definisanih zahteva). Blokadu podr`avaju nau~na i umetni~ka udru`ewa. Brnabi} prvi put pomiwe savetodavni referendum.
Inicijativa Most ostaje organizuje blokadu Beograda na vodi 27. novembra, uz poruku da sve pomenute aktuelne borbe treba solidarno konsolidovati. Poslanica ZLF zasipa crvenom farbom sto predsedavaju}ih gradske skup{tine Beograda. Istog dana Vesi}u je ukinut pritvor odlukom koju pravnici nazivaju nezakonitom jer je formulisana kao da mu se zajedno s pritvorom ukida i optu`nica.
BLOKADA FDU OD 26. NOVEMBRA, DRUGIH FAKULTETA
OD 29. NOVEMBRA
Studenti Univerziteta u Beogradu organizuju dvanaesto~asovnu blokadu zgrade
Rektorata 29. novembra od 11:52 do 23:52, kada odr`avaju i plenum. Zahteva se: 1) objavqivawe kompletne dokumentacija rekonstrukcije @S u NS i utvr|ivawe odgovornost za pad nastre{nice; 2) hap{ewe i procesuirawe svih osumwi~enih za fizi~ki napad na studente i profesore 22. novembra ispred zgrade wihovog fakulteta na Novom Beogradu; 3) odbacivawe optu`bi protiv uhap{enih na dotada{wim protestima; 4) pove}awe izdvajawa iz buxeta za dr`avne visoko{kolske ustanove od 20 odsto.
Studenti skre}u pa`wu i na to da ukidawe finansirawa univerziteta iz dr`avnog buxeta i Predlog izmene Zakona o visokom obrazovawu predstavqaju direktan napad na jednake obrazovne {anse i boqitak polo`aja mladih. „Ako ne sad – kad? Izlaskom na ulice i
pru`awem podr{ke, zajedno mo`emo pokazati da solidarnost i borba imaju snagu da mewaju sistem. Ovo nije samo borba za studente, ve} za sve nas koji `elimo ostanak i boqitak u Srbiji. Poka`imo da nas ima! Pridru`ite se, jer }utawe nije opcija“, pi{e u zakqu~ku saop{tewa koje smo prvi preneli, a koje }e narednih meseci promeniti tok istorije.
U blokadama, koje se umno`avaju od 2. decembra, }e se u roku od nekoliko nedeqa na}i ~itav Beogradski univerzitet, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Univerzitet u Ni{u i ve}i deo Univerziteta u Novom Sadu, odnosno preko 60 fakulteta. Beogradski univerzitet daje podr{ku svojim studentima. Po~etkom decembra opozicija u Novom Sadu predla`e smenu gradona~elnika, dok se ispred Skup{tine grada odvija odavawe po~asti poginulima i protest. Dva dana kasnije zbog navodnog napada na slu`beno lice tokom ovog protesta uhap{en je Radivoje Jovovi}.
OD [ESTOG DECEMBRA MLADI VODE IGRU
Studenti po~ev od 29. novembra organizuju plenume na kojima se demokratski odlu~uje o daqim koracima. Oni preuzimaju vo|stvo u akcijama „Zastani, Srbijo“, ~iju masovnost postaje te{ko ispratiti. Kako pi{e AJS, „Posle 6. decembra blokade postaju svakodnevne i vrlo je te{ko ispratiti sve punktove na koji se organizuju, a prikqu~uju im se i brojne sredwe, pa i osnovne {kole, u kojima u~enici organizuju {kolske blokade i nastavnici obustavqaju rad“.
AJS dodaje da se nakon 6. decembra sve zna~ajniju ulogu preuzimaju mladi – studenti, pa ~ak i sredwo{kolci – dok se kao jo{ jedna forma delovawa, pored }utawa i blokade saobra}ajnica, pojavquje blokada visoko{kolskih institucija i {kola. „U ve}ini gradova akcija je odr`ana samo na jednom punktu, ali u ve}im gradovima i na vi{e od jednog, a negde i na dvocifrenom broju lokacija“.
Po~etkom decembra po~iwe zaletawe pristalica SNS-a na demonstrante u Po`arevcu, Beogradu, Novom Sadu drugim gradovima. Predsednik Srbije ohrabruje budu}e napada~e re~ima da je voza~ „samo i{ao svojim putem“ i da nema razloga za wegovo hap{ewe.
KONSOLIDOVAWE INICIJATIVA Studentski zahtevi, u ~ijoj je sr`i zahtev za nepristrasnim i neometanim radom institucija, ka`wivo{}u krivi~nih dela i bezbedno{}u li~nosti u fizi~kom okru`ewu, poklapaju se sa su{tinom zahteva mnogih lokalnih grupa i nacionalnih platformi koje su u prethodnom periodu stupile u borbu za bezbednu i zdravu urbanu i ruralnu `ivotnu sredinu, adekvatne izborne uslove i boqe uslove `ivota i rada. To omogu}ava saradwu i podr{ku izme|u studenata i drugih grupa, koje svoje zahteve strate{ki stavqaju u drugi plan, ali ih ne napu{taju. Me|u takvim grupama su, primera radi, inicijative protiv ru{ewa hotela Jugoslavija, Odbranimo Jugu, koje se odvija u novembru i decembru, a za ~ije potencijalno zdravstveno pogubne posledice je javnost usled protesta senzitiviranija – kao i inicijativa Most ostaje, koja je samo dan pre pada nadstre{nice odr`ala prvi skup fizi~ke odbrane Starog savskog mosta mosta od ru{ewa, i koja je na terenu u stra`ama od tada. U sli~ne inicijative spadaju i udru`ewa poqoprivrednika koja godinama upozoravaju na svoj katastrofalni status (dok su neka od wih paralelno aktivna i u borbi protiv Rio Tinta).
Samo dva dana pre pada nadstre{nice,
podsetimo pritom, Vlada je odustala od kriminalizovawa poziva na protestna okupqawa koja su bila predlo`ena izmenama KZ-a, kao i od dekriminalizovawa iznu|ivawa iskaza, koje bi izmenilo pona{awe pripadnika bezbednosnih slu`bi prema privedenim aktivistima.
Udru`ewe „Na{e Mleko“ i Udru`ewe za spas i opstanak zapadne Srbije na sastanku odr`anom 8. decembra donose odluku da stupe u protestne blokade, ~emu se narednog dana pridru`uju Udru`ewe proizvo|a~a mleka [umadije i Pomoravqa, kao i „Nadibar“ i Ujediwena udru`ewa poqoprivrednika Srbije. Whovi zahtevi su partikularni, ali ih prati podr{ka studentskim. je prvi impuls podr{ke „realnog sektora“ protestima. Sledi odmazda vlasti u vidu kampawe bla}ewa i zakonskog onemogu}avawa rada za vo|e udru`ewa. Umesto da zastra{i – ovo samo izaziva nove blokade i razgnevquje jo{ ve}i broj gra|ana.
Poqoprivrednici studentima uskoro po~iwu da organizovano pru`aju materijalnu podr{ku, da im kuvaju i obe}avaju fizi~ku za{titu. Poqoprivredne ma{ine vi{e puta }e stizati u Novi Sad i Beograd.
UMESTO KOBRI, U IGRU
ULAZE SREDWE [KOLE
Jedanaestog decembra, dok studenti demonstriraju ispred Predsedni{tva, Vu~i} obe}ava stambene kredite za mlade, ali i izjavquje da je na wih „mogao da pusti Kobre da ih razbucaju za 6-7 sekundi“.
On najavquje objavqivawe dokumentacije, ~iji deo i biva objavqen na sajtu Vlade Srbije. Analizom se utvr|uje da je ova dokumentacija nepotpuna. Narednog dana, 12. decembra, plenumi demantuju wegove tvrdwe da su zahtevi ispuweni i pozivaju na skup ispred RTS-a zbog neadekvatnog izve{tavawa javnog servisa o protestima.
Sredinom decembra saznaje se da vlasti koriste {pijunski softver da prislu{kuju aktiviste. Sedamnaestog decembra privrednici organizuju nove blokade saobra}ajnica. Prema anketi Ma{ine, podr{ka studentskim blokadama u ovom momentu je gotovo apsolutna. Podr{ku daje veliki broj nezavisnih udru`ewa iz razli~itih sfera. Krajem decembra za vlast se pojavquje opasnost da se {trajk prosvetnih radnika za boqe radne uslove, koji u tom trenutku traje ve} ~etiri meseca, spoji sa studentskim i gra|anskim protestom. Reprezentativni sindikati su radikalizovawe protesta prethodno bili najavili upravo za 1. novembar, dana pada nadstre{nice, a tokom decembra dobijaju ve}u pa`wu i podr{ku javnosti. Da bi to spre~ilo, Ministarstvo prosvete 20. decembra ishitreno skra}uje prvo polugodi{te za nedequ dana. Reakcija? Po~ev od XIV Beogradske gimnazije, maturanti brojnih sredwih {kola {irom Srbije, ukqu~uju}i i one ~iji direktori su ~lanovi SNS-a, odbijaju da ne idu u {kolu i progla{avaju blokade. \aci se na taj neo~ekivani na~in pridru`uju studentima i daju podr{ku nastavnicima. Mla|i |aci, uz dozvolu roditeqa, tako|e se pridru`u-
ju blokadama. Vlastima je sve te`e da utvrde „vo|e“ koje }e dehumanizovati i satanizovati (iako daju sve od sebe). Na svaki predsednikov poku{aj spina studentski odgovor je – Nisi nadle`an.
SLAVIJA: 100.000 QUDI
Krajem godine, 22. decembra, biva organizovan najve}i skup do sada. Na beogradski trg Slavija studenti dolaze da podr`e poqoprivrednike a poqoprivrednici studente. Na protest su pozvali studenti sa Fakulteta organizacionih nauka i poqoprivrednici iz udru`ewa Ne damo Jadar, koji su na meti kampawe – ali, na u`as vlasti, individualnih vo|a nema.
Na Slaviju se sliva preko 100.000 qudi, odnosno za petinu vi{e nego {to je po objektivnim procenama bilo ispred Narodne skup{tine 5. oktobra 2000. Petnaestominutna ti{ina govori vi{e od hiqadu re~i. Ozbiqno je.
„NEMA NOVE GODINE, ZA STARU STE NAM JO[ DU@NI“
Na skup na Slaviji vlasti odgovaraju malim okupqawem pristalica SNS-a u Sava Centru u Beogradu, 25. decembra. Okupqawe je na javnom servisu prikazano kao nekoliko puta ve}e nego {to sala mo`e da primi. Istog dana inicijativa Most ostaje i predstavnici opozicionih stranaka okupqaju se ispred Skup{tine grada Beograda u znak protesta protiv usvajawa kriminalnog buxeta, a odvija se i protest radnika Po{te.
Sva tri skupa zasewuje ga skup studenata koji ispred Vi{eg javnog tu`ila{tva predaju 1000 pisama javnoj tu`iteqki Zagorki Dolovac. Dolovac je propala u zemqu, nema je od po~etka protesta. Vlasti na ra~un dvojnog dr`avqanstva targetiraju pojedine studente kao usta{e, ali ne naro~ito uspe{no.
Dvadesetsedmog studenti ispred Ministarstva prostevet protestuju u znak podr{ke |acima koji blokiraju {kole i prosvetnim radnicima, koji trpe pritiske. Tridesetog se podnosi optu`nica protiv Vesi}a i jo{ 12 osoba. Ni to ne umiruje javnost.
Dok 31. decembra, na do~eku Nove godine Trgu Republike u Beogradu peva Haris Xinovi}, desetine hiqada studenata i gra|ana samo 300 metara daqe u pono} }ute sa uzdignutim svetlima u znak se}awa na `rtve. Ovaj novogodi{wi skup, neuspe{no sabotiran vatrometom u Beogradu na vodi koji u magli sablasno odjekuje kao kanonada tihog gra|anskog rata koji je u toku, nazvan je „Nema Nove godine, za staru ste nam jo{ du`ni“. Organizatori su studentski plenumi, a podr`avaju ga poqoprivrednici Saveza ekolo{kh organizacija Srbije, koju uz pomo} gra|anskih donacija, za smrznute studente kuvaju topla jela. Plenumi i blokade tvrdoglavo opstaju zahvaquju}i ogromnoj solidarnoj podr{ci i pomo}i gra|ana u namirnicama, }ebadi i higijenskim potrep{tinama.
UMESTO OPADAWA, RAST INTENZITETA
PROTESTA NAKON BO@I]A Saobra}ajnice se blokiraju svaki dan. Protesti u mawim gradovima sve su ve}i. Jedina pauza je za pravoslavni
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta! Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta. Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
*uslovi postoje
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
Bo`i}. Ve} desetog januara studenti organizuju blokadu Mostarske petqe u Beogradu pod sloganom „Do|i na Mostar ako ima{ petqu“.
„Mostarska petqa predstavqa saobra}ajno ~vori{te na{eg grada, blokirawem tog centra `elimo da uka`emo na nerazmrsivi ~vor u kom se nalazi Tu`ila{tvo, ~ije reakcije ili kasne ili potpuno izostaju, na jasne i precizne zahteve i zakone. Pozivamo sve studente, poqoprivrednike, prosvetare, po{tare, advokate, kao i druge radnike i gra|ane da nam se pridru`e u protestu“, navode tada u saop{tewu.
Dvanaestog januara u protestu ispred Ustavnog suda u Beogradu po procenama AJS u~estvuje oko 30.000 qudi. Istog vikenda veliki broj gra|ana (srazmerno veli~ini naseqa) izlazi na proteste u Kragujevcu i Trsteniku, Sokobawi, U`icu, Kraqevu, Kru{evcu, Novom Sadu, Vlasotincu.
Dok se po~etak drugog polugodi{ta pribli`ava, reprezentativni sindikati prosvetnih radnika (po~ev od 9. januara) dogovaraju nastavak pregovora sa Ministarstvom prosvete, time razbijaju}i nade da }e {trajk opstati u sektoru obrazovawa i pro{iriti se u druge sektore. Narednih dana sindikati ~ija reprezentativnost nije proveravana godinama zloupotrebi}e i rezultate ankete me|u ~lanstvom da la`no daju legitimitet kraju svog protesta.
To preti da ugrozi studentski protest – ali jedna devojka 16. januara biva gotovo usmr}ena u zaletawu kola na studente u blokadi u Beogradu, u Ruzveltovoj ulici. Jo{ qudi je na ulicama vi{e gradova u roku od pola sata. Sedamnaestog januara veliki broj gra|ana se po drugi put okupqa ispred zgrade RTS-a u Beogradu, zahtevaju}i da javni servis kona~no po~ne da izve{tava o protestima.
GENERALNI [TRAJK
I BLOKADA AUTOKOMANDE
Pristalice SNS-a }e 20. januara napasti jo{ jednog studenta u Beogradu, a 21. januara napraviti jo{ jedan neverovatan potez, iscrtavaju}i sredwi prst po nadvo`wacima
i {kolama. Ovo biva protuma~eno kao priznawe zlo~ina: „Da, ruke su nam krvave, ali nam ne mo`ete ni{ta“. I – jo{ qudi je isprovocirano. Male organizacije pozivaju na generalni {trajk 24. januara, a studenti pismom na {trajk pozivaju sindikate iz sektora energetike. Dok se sindikati u ovom kontekstu nisu pokazali kao preterano funkcionalni, mnogi pojedinci samostalno stupaju u obustave rada. Advokatska komora progla{ava {trajk – pa biva nezakonito osuje}ena – pa ga progla{ava ponovo. Nekoliko fakulteta staje iza studentskih zahteva na taj na~in da ih proglasi svojim. Dvadeset~etvrtog januara se simultano organizuju okupqawa u mnogim gradovima. Umesto da prestanu, voza~i-pristalice SNS-a nastavqaju da gaze okupqene. Jedna devojka sa Poqoprivrednog fakulteta je gotovo usmr}ena na Novom Beogradu. Rezultat – na narednom protestu studente ovog fakulteta {tite traktori iz ju`nog Banata. Traktori su u Beogradu ve} 27. januara, kada je za dan Svetog Save organizovana blokada Autokomande.
Blokada uspeva spektakularno. Vu~i}, koji je krajem decembra pretio da }e na studente (nezakonito) „pustiti“ dr`avno obezbe|ewe, kobre, ovog puta iskazuje „dobre namere“ i poziva policiju da protest obezbede. Deeskalacija propada jer batina{i – ponovo gotovo nasmrt – iste ve~eri u Novom Sadu prebijaju studentkiwu u Novom Sadu, nanose}i joj bezbol palicama te{ke povrede zbog kojih }e, po re~ima lekara, najverovatnije trpeti invaliditet. Premijer Srbije Vu~evi} (prethodno gradona~elnik Novog Sada) i aktuelni gradona~elnik Novog Sada, \uri}, podnose ostavke.
Vlada objavquje jo{ neki deo dokumentacije o rekonstrukciji „na ka{i~icu“. Stru~waci ka`u – nije ni to sve. Gra|evinski fakultet BU je prethodno objavio {ta sve nedostaje. Vu~i} potpisuje pomilovawe uhap{enima. Uhap{eni i studenti ka`u – to nije dovoqno. Vlada objavquje da }e prepoloviti {kolarine. Studenti pitaju: gde su krivci i kad }e u zatvor?
PO^EO TRGOVINSKI RAT:
Peking je reagovao na po~etak primene 10 odsto ameri~kih carina na kineske proizvode, najaviv{i svoje carine u iznosu od 10 do 15 odsto na odre|ene ameri~ke proizvode, koje bi trebalo da po~nu da se primewuju 10. februara, objavila je Sinhua.
Kina }e uvesti dodatne carine u iznosu od 15 odsto na ugaq i prirodni gas, dok }e na sirovu naftu, poqoprivrednu mehanizaciju, automobile velikog zapreminskog motora i pikap kamione primeniti carinu od 10 odsto.
Ta odluka kineskih vlasti usledila je neposredno nakon {to su ameri~ke carine po~ele da va`e, pi{e En-Bi-Si wuz.
Kineska carinska komisija saop{tila je da ameri~ko uvo|ewe carina predstavqa ozbiqno kr{ewe pravila Svetske trgovinske organizacije, ne re{ava unutra{we probleme SAD-a i podriva normalnu ekonomsku i trgovinsku saradwu izme|u Kine i SAD-a.
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je u subotu uvo|ewe 25 odsto carina na robu iz Meksika i Kanade, kao i 10 odsto carine na proizvode iz Kine, pozivaju}i se na pitawe bezbednosti granica i me|unarodne trgovine drogom poput fentanila.
Iako su carine na proizvode iz Kanade i Meksika obustavqene na 30 dana nakon razgovora sa liderima tih zemaqa, sli~an dogovor nije postignut sa Kinom.
Tr`i{ta u kontinentalnoj Kini ostala su zatvorena zbog praznika Lunarne Nove godine, dok su tr`i{ta u Azijsko-pacifi~kom regionu zabele`ila rast nakon {to je objavqeno da su carine na proizvode iz Kanade i Meksika suspendovane.
Kako je preneo Rojters, Tramp }e u toku narednih nekoliko dana razgovarati sa predsednikom Kine, Si \inpingom.
Ameri~ki potro{a~i suo~avaju se sa mogu}no{}u vi{ih cena popularne robe kao {to su paradajz, avokado i tekila nakon odluke Donalda Trampa da uvede carine na uvoz iz Kine, Meksika i Kanade.
Dodu{e, carine za robu iz Meksika za sada su odlo`ene na mesec dana, kanadske i kineske trebalo bi da stupe na snagu u utorak, ali ekonomski analiti~ari ve} razmatraju kako }e se ove potencijalne mere odraziti na ameri~ke potro{a~e.
Potencijalni rast cena ukazuje na politi~ki rizik koji Tramp preuzima u vo|ewu trgovinske politike koja bi mogla da pove}a tro{kove potro{a~ke robe nakon predsedni~kih izbora na kojima su bira~i izrazili svoju frustraciju visokom inflacijom - i izabrali Trampa.
"Trgovci na malo }e u kratkom roku mo}i da apsorbuju cene, ali }e sa takvim sveobuhvatnim, carinama cene rasti", rekao je za "Fajnen{el tajms"
Amit Kandelval, profesor globalnih poslova i ekonomije na Univerzitetu Jejl.
Kina, Meksiko i Kanada su tri najve}a trgovinska partnera SAD, odgovorna za oko 40 odsto trgovine zemqe. SAD su najve}e tr`i{te za tekilu. Meksiko i Kanada su me|u najve}im dobavqa~ima poqoprivrednih proizvoda, ukqu~uju}i paradajz i avokado - izme|u 2019. i 2021. skoro 90 odsto svih isporuka avokada u SAD dolazilo je iz Meksika.
"Oseti}ete ujed ovih porasta cena kada ne budete imali adekvatnu zamenu", objasnio je Kandelval. "Super boul dolazi, qudi vole da jedu gvakamole, a ne postoji dobra zamena za to (avokado od kog se sos pravi)".
Kina prodaje ma{ine i mehani~ku opremu vrednu desetine milijardi dolara godi{we koji idu u bilo koji broj popularnih ure|aja, od televizora
do ajfona.
"Jo{ uvek ne znamo kako }e Kina odgovoriti na dodatnih 10 odsto carine, ona }e se najverovatnije osvetiti {to }e dovesti do jo{ vi{ih potro{a~kih cena", rekao je Sina Golara, docent Poslovne {kole univerziteta Xorxija i stru~wak za lance snabdevawa i upravqawe operacijama.
Ekonomisti "Morgan Stenlija" upozorili su da }e se uticaj carina prvo pokazati kroz vi{u inflaciju a potom usporavawe ekonomije. Carine bi tako|e mogle da odlo`e smawewe kamatnih stopa.
"Ako smo u pravu da }e {iroke takse za Meksiko, Kanadu i Kinu oja~ati inflaciju pre nego {to uspore aktivnost, onda bi Fed mogao biti na marginama neko vreme", napisao je "Morgan Stenli" u bele{ci klijentima.
Bela ku}a je saop{tila da je ciq carina da se pritisnu tri zemqe da se bore protiv ilegalne migracije i protoka droge kao {to je fentanil u SAD.
Moja poruka studentima je da ne odustaju, da nastave onako kako su do sada radili i da znaju da podr`avam svaku wihovu odluku, ka`e u intervjuu za "Novu" majorka policije iz Vaqeva Katarina Petrovi}, protiv koje je nedavno pokrenut novi disciplinski postupak zbog izjava koje je dala na te-
upu}uje peticije i druge predloge i da zbog toga ne mo`e da trpi {tetne posledice.
Izme|u ostalog stizale su mi poruke od kolega policajaca koji su se direktno ili posredno izrazili `equ da se i mi kao policajci odu~imo na takav korak. Kako sam uverena da je to ne samo pravo zagarantovano Usta-
leviziji. U razgovoru Katarina Petrovi} ka`e da su joj stizale poruke od kolega policajaca koji su direktno ili posredno izrazili `equ da se oni, kao policajci, prikqu~e podr{ci akademcima koji ve} tri meseca protestuju {irom Srbije.
n Zbog ~ega ste odlu~ili da raspi{ete peticiju za podr{ku studentima od strane pripadnika MUP-a i {ta mislite o dosada{wem odzivu?
- Imaju}i u vidu da su u prethodnim danima javno podr{ku studentskim zahtevima dali prosvetni radnici, zaposleni u zdravstvu, sudije, poqoprivrednici, advokati, silni gra|ani i dr, smatrala sam da i mi, zaposleni u Ministarstvu unutra{wih poslova treba da se odlu~imo na takav korak. Ustav Republike Srbije u ~lanu 56, garantuje svakom pravo da samostalno ili zajedno sa drugima
vom, ve}i da je istovremeno i po`eqno, odlu~ila sam da kreiram peticiju.
Ovaj potez je nai{ao na odobravawe {to su mnogi potvrdili svojim potpisom. O~ekivala sam ve}i broj potpisa ali peticija je jo{ uvek otvorena, pa }emo za par dana podvu}i crtu.
n Zbog ~ega mislite da je potrebno da se pripadnici policije izjasne po pitawu jednih od najmasovnijih protesta i da podr`e studente?
- Vrlo je jednostavno, studenti u svojim zahtevima iskqu~ivo tra`e rad institucija i vladavinu prava, a zaposleni u Ministarstvu unutra{wih poslova su upravo oni koji u tu svrhu i postoje.
n S obzirom na to da ste se dru{tveno aktivirali, a da je MUP na to odgovorio disciplinskim prijavama, da li ste ikad pomi{qali da se povu~ete u ovoj borbi?
- Novi disciplinski postupak nema veze sa inicijativom odnosno peticijom koju sam pokrenula, kako se jasno mo`e videti iz sadr`ine zakqu~ka o pokretawu disciplinskog postupka. Pomenuti zakqu~ak je donet na osnovu inicijative od decembra 2024. godine i predstavqa svakako nastavak progona.
Kako se u `ivotu a i u poslu vodim sopstvenim moralnim na~elima, po{tuju}i i hijerarhiju i procedure, nemam nameru da odustanem od bilo kakve borbe.
Moja pravna borba traje vi{e od godinu i po dana, a ujedno se to mo`e smatrati i aktivizmom jer je moja borba ustvari borba za univerzalne vrednosti u dru{tvu i oporavak institucija.
n [ta biste poru~ili Va{im kolegama, a {ta studentima?
- [to se ti~e studenata, moja poruka je da ne odustaju, da nastave onako kako su do sada radili i da znaju da podr`avam svaku wihovu odluku.
Kada su u pitawu kolege, po{tujem sva~ije mi{qewe i stavove, ali uvek su postojali qudi sa stavom i ki~mom, bez obzira na sve, kao i oni koji to nikada ne}e imati.
n Kako qudi iz Va{eg okru`ewa gledaju na tretman koji imate otkako ste obelodanili da je Nikola Petrovi}, biznismen i kum Aleksandra Vu~i}a skrivio saobra}ajnu nezgodu voze}i pod dejstvom alkohola i narkotika?
- U po~etku su svi imali neku vrstu straha prvenstveno za moju bezbednost. Taj strah jo{ uvek postoji, ali u mawoj meri. Vremenom su oni koji me poznaju prihvatili da sam to ja i da bi ih sve osim tog postupka, iznenadilo.
n [ta mislite o dosada{wem postupawu pripadnika MUP-a tokom protesta?
- Mislim da su u samom po~etku reakcije i postupawa pripadnika MUP-a kasnile ili neo~ekivano izostale, ali protekom vremena i omasovqivawem protesta, neko u lancu odlu~ivawa je shvatio da je situacija ozbiqnija i zahteva druga~iji pristup, postupawe po zakonu i pravilima slu`ba, a {to se mo`e i videti iz dana u dan.
n [ta je neophodno da se desi kako bi Ministarstvo unutra{wih poslova povratilo poverewe gra|ana?
- Poverewe gra|ana u bilo koju instituciju nije neka merqiva kategorija, ono uvek podrazumeva nekakav subjektivni, a pre svega emotivni odnos pojedinca prema instituciji kojoj se obra}a, ili pred kojom namerava da
ostvari nekakvo pravo. To je kompleksno pitawe koje zahteva jo{ kompleksniji odgovor, a neko u sistemu MUP-a bi ovim morao da se pozabavi, pre ili kasnije, jer ozbiqne dr`ave i sistema nema bez tog poverewa.
Odbijam da prestanem da verujem u institucije. Kao dru{tvo ne smemo da dozolimo da pojedinci koji su uzurpirali institucije i kriju se iz wih, uru{e ugled institucije i wihov zna~aj za funkcionisawe pravne dr`ave.
Protiv policajke Katarine Petrovi} pokrenut je novi disciplinski postupak zbog wenih izjava koje je dala u dve emisije na TV N1.
Kako se navodi u zakqu~ku o pokretawu disciplinskog postupka, proces je pokrenut zbog izjava datih tokom gostovawa u emisiji „Iza vesti“ na TV N1 24. septembra pro{le godine i tokom gostovawa u emisiji „Dan u`ivo“ 28. novembra.
Postupak zbog gostovawa u emisiji „Iza vesti“ od 24. septembra je pokrenut zbog wene izjave: „MUP je sistem koji bi trebalo da funkcioni{e upravo u slu`bi gra|ana i zakona, a ne vlasti. Trenutno je apsolutno u slu`bi vlasti“.
Disciplinski postupak je pokrenut i zbog wene izjave u „Danu u`ivo“:
„Ovo {to smo gledali posledwih nekoliko dana, mo`da vi{e i nedeqa postupawe policije u vi{e navrata bilo je razo~aravaju}e, ili je kasnilo ili ga nije bilo, svakako je bilo neadekvatno u nekim situacijama prekomerno“, kao i zbog izjave „Policija je instrument u rukama vlasti {to ne sme da bude“.
Kako se tvrdi u pomenutom zakqu~ku o ovim izjavama, sve ove izjave su mogle da „izazovu {tetne posledice po ugled Ministarstva, jer je takvim tvrdwama opisala MUP kao politizovanu i protivpravnu instituciju“.
„[to je moglo da izazove naru{avawe poverewa gra|ana u rad Ministarstva“, tvrdi se u zakqu~ku.
Informaciju da je protiv we pokrenut disciplinski postupak potvrdila je za N1 Katarina Petrovi}.
„Privremenim udaqewem sa rada, meni miruju prava i obaveze, osim prava na deo zarade i socijalno osigurawe. U svim javnim nastupima iznosila sam svoje li~no i stru~no mi{qewe u odnosu na razli~ite teme imaju}i u vidu da sam diplomirani oficir policije. Izgovarawem stru~nog stava – o~igledne istine ({to vide gra|ani) ne mo`e da se naru{i ugled ministarstva kod gra|ana ve} je to izre~eno kako bi policija obavqala poslove po Ustavu i zakonu“, rekal je Petrovi} za N1.
Podsetimo, krajem novembra je objavqeno da je policajki Katarini Petrovi} ukinuto prvostepeno osu|uju}e disciplinsko re{ewe, koje joj je izre~eno jer navodno nije postupila po pravilima slu`be, kada je u~inila dostupan izve{taj da je Nikola Petrovi}, kum predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, pod dejstvom alkohola i kokaina voze}i skupoceni automobil 6. marta 2023. izazvao saobra}ajnu nesre}u na Dediwu u kojoj su povre|ene dve `ene.
„WEGA TAMO NEKO HO]E DA UBIJE!“
Advokat Goran Petronijevi} rekao je da je `ivot prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a u opasnosti.
Petronijevi} je ukazao da se ne de{ava prvi put da je Karaxi} `ivotno ugro`en zbog naru{enog zdravqa i neadekvatne medicinske wege u zatvoru u Velikoj Britaniji.
– On dobija konstantno infekcije i pitawe je zaista da li }e uspeti da pre`ivi, bukvalno! On svog lekara nema tamo, stalno je pod temperaturom i sam je svoj lekar – rekao je Petronijevi}.
On je istakao da se Karaxi}u kr{e osnovna qudska prava i da to traje godinama.
– On se dovodi u tako lo{u zdravstvenu poziciju da, ~ak, sumwamo da se to radi namerno i da je u ovoj situaciji u pitawu vrsta dovo|ewa u smrtnu opasnost. Wega tamo neko ho}e da ubije, bilo da je to namerno ili nemarom. Ali, ako mu se najhitnije
ne pru`i pomo}, on }e biti u vrlo te{koj poziciji –upozorio je Petronijevi}.
On je za „Sputwik“ dodao da radi {ta mo`e i da li~no obavje{tava Ha{ki mehanizam, {to je, kako ka`e, i jutros uradio upozorewem o tome {ta se de{ava i {ta se radi, kako bi se reagovalo na vrijeme.
– Samo to mogu da uradim i ni{ta drugo. Eto, mo`emo da javnost obavestimo u kakvom je ~ovek problemu – rekao je Petronijevi}.
On je podsjetio da su bezbroj puta pisane molbe da se Karaxi} izmjesti na drugu lokaciju da slu`i kaznu, pa, ~ak, i da bude preba~en u Srbiju, o ~emu je srpski ministar pravde svojevremeno govorio i u Ujediwenim nacijama, ali da od toga nema ni{ta. Karaxi} smje{ten u zatvor Albani na ostrvu Vajt gdje nakon {to je osu|en u Ha{kom tribunalu, izdr`ava do`ivotnu kaznu.
Rije~ je o zatvoru koji ima reputaciju jedne od najgorih zatvorskih ustanova u Velikoj Britaniji i ne ispuwava brojne uslove koji su predvi|eni standardima u ve}ini evropskih dr`ava.
U nekoliko navrata Karaxi}eva k}erka Sowa Karaxi} Jovi~evi} ukazivala je na veoma te{ke uslove u kojima je wen otac i na wegovo te{ko zdravstveno stawe zbog toga {to mu ne omogu}avaju qekarske preglede niti adekvatno lije~ewe.
Ona je rekla u ~etvrtak, 30. januara, Srni da Karaxi} trpi u`asne bolove koji ga sve ~e{}e vode u polusvjesno i nesvjesno stawe, te da uprava i medicinsko osobqe zatvora Albani odbijaju da mu pomognu i bar zamijene kateter koji je postavqen prije puna tri mjeseca, a nakon ~estih za~epqavawa danima nije u funkciji.
Traga se za 1.642 osobe, a nadle`ni institut u Sarajevu do sada rasvetlio sudbine
samo 70 Srba
Institut za nestala lica sa sedi{tem u Sarajevu za 17 godina postojawa prona{ao je posmrtne ostatke samo 70 Srba nestalih u ratnim sukobima u BiH u prvoj polovini devedese-
osnivawa pomenutog instituta.
O~ekuju od zvani~nika Srpske i predstavnika nadle`nih institucija da ih razumeju i da na|u re{ewe za prevazila`ewe postoje}e situacije.
Prema podacima pomenute republi~ke organizacije, jo{ uvek se traga za posmrtnim ostacima 1.642 nestale osobe. Osim toga, ve} godinama na identifikaciju ~ekaju ekshumirani posmrtni ostaci 570 pripadnika srpske nacionalnosti koji pod oznakom NN po~ivaju u tri spomen-kostur-
tih godina pro{log veka. To je, ka`u u Republi~koj organizaciji porodica zarobqenih, poginulih boraca i nestalih civila, pokazateq „namernog poni`avawa srpskih `rtava”, ~emu bi se moralo stati na kraj. Srpske porodice, koje tri decenije `ive u neizvesnosti, zahtevaju da se proces tra`ewa nestalih vrati na entitetski nivo, kao {to je to i bilo do 2008. godine, to jest do
nice (u Isto~nom Sarajevu, Bawaluci i Nevesiwu). U kosturnici u Isto~nom Sarajevu su i posmrtni ostaci 170 srpskih `rtava, uglavnom civila, koji su, pre vi{e od dve decenije, prona|eni na {irem podru~ju Sarajeva. I ovo je, smatraju porodice `rtava, dokaz da je upravqa~ka struktura instituta od po~etka imala diskriminatorski odnos prema srpskim `rtvama i da se „sve vreme
POBILE SVE SRPSKO [TO SU ZATEKLE:
bavila samo pronalaskom i identifikacijom posmrtnih ostataka nestalih Bo{waka”.
O nedopustivom i nequdskom odnosu instituta prema nestalim Srbima i mogu}im re{ewima kojim bi se „otko~io” potpuni zastoj procesa identifikacije, razgovarano je i na posledwoj sednici Odbora porodica nestalih boraca i civila Republike Srpske. Naime, potvr|ena je odlu~nost da se formira stru~ni tim za identifikaciju ekshumiranih posmrtnih ostataka koji se nalaze u tri spomen-kosturnice. Izra`eno je i potpuno uverewe da }e rukovodstvo Srpske i wene institucije podr`ati ovu inicijativu.
„Proces tra`ewa nestalih lica treba vratiti na entitetski nivo”, isti~e Isidora Grao-rac, predsednik Republi~ke organizacije porodica poginulih, zarobqenih boraca i nestalih civila. U izjavi za „Politiku” ona je napomenula da je pomenuti odbor pro{le godine zamrznuo saradwu sa institutom u Sarajevu zbog wegovog nekorektnog odnosa prema srpskim `rtvama i wihovim porodicama.
„Pri~aju kako su oni ne{to mnogo uradili, {to apsolutno nije ta~no. Niti su prona{li, niti identifikovali”, nagla{ava Graor~eva i dodaje da je od 2008. do danas prona|eno samo 70 posmrtnih ostataka srpskih `rtava. To je, ka`e, neuporedivo sa brojem prona|enih (vi{e 3.440) u vreme dok se sudbinom nestalih bavila Komisija za tra`ewe nestalih lica Republike Srpske koja je ukinuta.
godine od pokoqa 2.300 du{a
Usta{e su pobile u jednom danu sve srpsko {to su zatekli u selima Drakuli}, Motike, [argovac, te u rudniku Rakovac. O kakvom monstruoznom zlo~inu se radi govori i podatak da su Srbi ubijani bez ispaqenog metka, no`evima, krampovima i sekirama, a napad su predvodile usta{e iz Bawaluke poja~ane usta{ama iz Zagreba.
Ujediwena Republika Srpska i wene institucije su garant da nam se nikada ne ponovi zlo~in u Drakuli}u, rekao je predsednik Srpske Milorad Dodik, na obele`avawu 83 godine od usta{kog pokoqa vi{e od 2.300 Srba u bawalu~kim selima.
- Ne smemo da zaboravimo niti da oprostimo ono {to se desilo u jednom danu te 1942. godine, kada je bez metka ubijeno 2.300 qudi, od toga vi{e od 500 dece. Samo zato {to su bili Srbi. Uveren sam da kada bi hipoteti~ki danas "usta{e" mogli do}i ovde, da bi isto sve ponovile, jo{ bestidnije i bez `ivog svedoka, zavr{iv{i ono {to nisu sve pre osam decenija - naglasio je Dodik.
Dodik je poru~io da je to neoprostiv zlo~in.
- Smatram da je du`nost svakog Srbina da ba{tini na{ identitet - rekao je Dodik i naveo da nema sela u Krajini u kojem usta{e nekog nisu ubile.
Poru~io je da Srbi bili ti koji su doneli slobodu drugim narodima u oba svetska rata.
- I onda su oni krajem pro{log veka krenuli na srpski narod, vaqda da nam zahvale za slobodu koju smo im doneli. I danas me|unarodni faktori potpomognuti "kom{ijama" `ele da budemo porobqen narod. I zato im smeta kada pozivamo na{ narod na ujediwewe. Za{to je lo{a ideja "srpskog sveta"? Mi samo ho}emo na{u Republiku Srpsku i stabilnu Srbiju - dodao je Dodik.
Usta{e su u rano jutro 7. februara 1942. godine zapo~ele pokoq u bawalu~kim selima Drakuli}, Motike, [argovac i u rudniku Rakovac, gde je zverski ubijeno 2.315 Srba, me|u kojima 551 dete.
Pod komandom natporu~nika Josipa Mi{lova i fra Vjekoslava Filipovi}a iz takozvanog Telesnog zdruga Ante Paveli}a, usta{e iz Zagreba i Bawaluke ubijale su Srbe bez ijednog ispaqenog metka - sekirama, no`evima i krampovima, jer nisu hteli da koriste vatreno oru`je jer bi se srpski narod dao u beg i verovatno bi neki od wih izbegli smrt.
Gra|ani Crne Gore od svih institucija najvi{e poverewa imaju u Srpsku pravoslavnu cr kvu, pokazalo je istra`i vawe Ipsosa sprovedeno u januaru.
SPC i Vojska, koja je na drugom mestu, su jedine institucije koje imaju vi{e pozitivnih ocena. U prvih pet institucija su jo{ predsednik Vlade, policija i predsednik dr`ave.
Zanimqivo je da su najgore ocewene institucije Skup{tina Crne Gore, sudstvo i politi~ke stranke.
Predsednik Vlade CG Milojko Spaji} u`iva najve}e poverewe gra|ana, dok je na drugom mestu biv{i predsednik dr`ave Milo \ukanovi} sa 6,5%. U prvih pet politi~ara kojima gra|ani CG najvi{e veruju su Dritan Abazovi} (6%), aktuelni predsednik dr`ave Jakov Milatovi} (4,4%) i Milan Kne`evi} (4,2%).
Predsednik Skup{tine Andrija Mandi} u`iva poverewe 4% gra|ana, a lider DPS-a Danijel @ivkovi} ima poverewe 3,8% gra|ana.
Zanimqivo je da tre}ina gra|ana (33,2%) ne veruje nijednoj politi~koj li~nosti u Crnoj Gori.
Kada je rije~ o ocenama (od 1 do 5), najboqe ocijeweni politi~ar je Milojko Spaji}, koji ima najvi{e pozitivnih ocjena. Na drugom mestu je Milan Kne`evi}, a Jakov Milatovi} je na tre}em. Slede Dritan Abazovi}, Milo \ukanovi}, Aleksa Be~i}, Danijel @ivkovi}, Andrija Mandi} i Du{ko Markovi}.
Da li je crnogorska vlast `rtvovala Crnu Goru, kako tvrdi opozicija, ili je u toku „dobra voqa” Zagreba i Podgorice da otvorena pitawa re{e na obostrano zadovoqstvo, pitawe je koje potresa crnogorsku politi~ku scenu. Biv{a vlast Mila \ukanovi}a hvalila se kako je re{ila skoro sva pitawa sa Hrvatskom i da }e pitawe razgrani~ewa na Prevlaci re{iti me|unarodnom arbitra`om.
Da su to bile samo „istine” za jednokratnu politi~ku upotrebu, posebno u vreme izbora, postalo je jasno kada je nedavno ministar spoqnih i evropskih poslova Republike Hrvatske, Gordan Grli}
Podgorici od 11. do 13. aprila, jer „prijateqska reprezentacija” ne `eli da igra u bazenu koji nosi ime Zorana Gop~evi}a. Ova politi~ka odluka dokaz je koliko je „fer” politi~ka utakmica izme|u Zagreba i Podgorice, kao i da nije re~ o sportu, ve} o poni`avawu Crne Gore i imena legendarnog jugoslovenskog vaterpoliste Zorana Gop~evi}a.
Da se oti{lo predaleko, vidi se i iz poruke, odnosno preporuke Vlade Hrvatske, da weni klubovi i nacionalni timovi ne igraju u kotorskom bazenu jer Zagreb povezuje Gop~evi}a sa navodnim zlo~inima nad Hrvatima zarobqenim na rati{tu koji su neko vreme bili zatvoreni u Moriwu. Nakon prvog sastanka u Zagrebu, na nivou dr`avnih sekretara Crne Gore i Hrvatske, saop{teno je da su dve strae „utvrdile okvirnu dinamiku narednih sastanaka”, bez konkretnih poja{wewa o prioritetima i mestu budu}ih razgovora.
Radman, prilikom susreta sa ministrom spoqnih poslova Crne Gore, Ervinom Ibrahimovi}em, smelo poru~io Vladi Crne Gore da je {kolski brod „Jadran” vlasni{tvo Hrvatske i da od tog zahteva ne}e odustati sve dok se to plovilo ponovo ne usidri u „mati~nu luku Split”. Kako su ministri spoqnih poslova Crne Gore i Hrvatske dogovorili da po~nu bilateralne razgovore, hrvatska strana je odmah na pregovara~ki sto stavila sva ona pitawa koja su se pre}utkivala u vreme trodecenijske vlasti Mila \ukanovi}a. Re~ je o otvorenim pitawima razgrani~ewa na Prevlaci, vlasni{tvu nad brodom „Jadran”, od{teti za logora{e i nazivu bazena u Kotoru.
Niko u Crnoj Gori nije o~ekivao da }e se superfinale Svetskog kupa u vaterpolu, umesto u Kotoru i Budvi, odr`ati u
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Da ne}e biti „trulih kompromisa” izme|u Zagreba i Podgorice, uverava poslanik Nove srpske demokratije Jovan Vu~urovi}.
„Hrvatskoj se ne mo`e ustupiti brod ’Jadran’, jer ne pripada Hrvatskoj. Ne mo`e Prevlaka da pripadne Hrvatskoj”, poru~uje Vu~urovi}.
Po wegovim re~ima, jedino konkretno otvoreno pitawe sa Hrvatskom je pitawe „Lore”.
„Re~ je o koncentracionom logoru u Splitu, u kome su mu~eni i ubijani Srbi tokom ratova na prostoru biv{e Jugoslavije. Postojao je od 1992. do 1997. godine”, podse}a Vu~urovi}. „Kroz logor je pro{lo 1.005 registrovanih zatvorenika, koji su pretrpeli stravi~nu psihofizi~ku torturu. Prema svedo~ewima pre`ivelih logora{a, ’Lora’ je smatrana jednim od naju`asnijih logora na prostoru biv{e Jugoslavije tokom proteklog rata.”
Navodi da Hrvatska „izbegava da otkrije i procesuira po~inioce monstruoznih zlo~ina nad na{im qudima iz Nik{i}a i [avnika, i to je katastrofa i za tu zemqu i za one koji su je primili u EU”.
^etvrtog dana {trajka radnika ^isto}e" Budva, prestonica crnogorskog turizma, zatrpana je sa vi{e od 100 tona sme}a. Zaposleni u "^isto}i" {trajkuju jer im nije ispla}ena zaostala decembarska zarada. Poru~ili su da rad ne}e nastaviti dok im ne bude ispla}ena zarada za decembar pro{le godine i teku}i januar. Podgori~ke Vijesti pi{u da je {trajk podr`ala nova uprava na ~elu sa vr{iocem du`nosti direktora Komunalnog Ilijom Gigovi}em i Odborom direktora tog preduze}a koji odbijaju da potpi{u bilo koji nalog biv{e uprave dok se ne izvr{i revizija poslovawa i u firmu u|e Specijalno dr`avno tu`ila{tvo (SDT) i policija.
Kako ka`u, „za pqa~ku preduze}a su krivi biv{i direktor i wegov zamenik Predrag Drago Ivanovi} i Milan Perovi}“.
Prema procenama Komunalnog preduze}a dnevno se iz Budve u zimskom periodu odvozi oko 50 tona sme}a.
Bojkot pet najve}ih trgovinskih lanaca u Crnoj Gori u petak, 31. januara, smawio je promet za 56,14 odsto, u odnosu na petak, 24. januar, saop{teno je podgori~kom Danu iz Poreske uprave.
Na bojkot pet najve}ih trgovinskih lanaca gra|ane je pozvala Alternativa Crna Gora, zbog previsokih cena namirnica. Poziv se odnosio na bojkot na trgova~ke lance: "Voli trade" d.o.o., "Hard diskont Lakovi}" d.o.o., "Idea-CG" d.o.o., "Doma}a trgovina" d.o.o., "Megapromet" d.o.o.",. Najve}i pad prometa, prema podacima Poreske uprave, zabele`en je u severnoj regiji, za 61,4 odsto.
Centralna regija je bele`ila pad prometa od 57,89 odsto, dok je u ju`noj regiji zabele`en pad prometa od 52,20 odsto. Promet u navedenim trgovinskim lancima u petak, 24. januara, bio 2.790.909, dok je tokom bojkota bio 1.224.172 evra, preneo je Tawug.
Iz Alternative Crne Gore su poru~ili da }e, ukoliko se bojkot poka`e uspe{nim, blokade biti du`e.
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
Ameri~ki novinar Taker
Karlson ugostio je, u drugoj polovini januara, u svom podkastu britanskog novinara, voditeqa Pirsa Morgana, sa kojim je razgovarao na razne teme. Jedna od wih je obuhvatila i pitawe da li je potrebno rasformirati NATO savez, a Karlson i Morgan su po ovom pitawu do{li u `estoku debatu.
Naime, Morgan je predstavqaju}i problematiku postojawa NATO-a i wegovih dela kao saveza, tvrdio da je NATO iskqu~ivo „odbrambeni savez, koji nikada nije delovao agresivno i napada~ki“.
Karlson je na to reagovao sa velikim iznena|ewem i ushi}ewem.
„Kako je odbrambeni? Gde ste vi bili kada je NATO bombardovao Jugoslaviju? NATO je rasturio hri{}ane u Jugoslaviji!“, rekao je Karlson.
Morgan je nastavio da tvrdi da je NATO delovao defanzivno, a Karlson je izneo jo{ jedno zapa`awe.
„Stvarno? Jesu li tako stvorili Kosovo? Defanzivno? Pa ko je tamo bio agresor?“, upitao je Karlson.
Morgan je na to odgovorio tvrdwom da je wegov zet bio tamo, a Karlson je na to odgovorio smehom i re~ima da je ono {to govori Morgan „nenormalno“.
Rasprava se nastavila tako {to je Karlson opet upitao: „Ko je u Jugoslaviji napao NATO?“, a
Morgan nije imao odgovor na to pitawe.
Na kraju rasprave Karlson je rekao Morganu da bi trebalo da pogne glavu i prizna da nije u pravu i da ne zna dovoqno, te da treba da ka`e da „mu je `ao jer je imao tako luckaste ideje“.
Na pitawe Morgana da li su u Jugoslaviji svi bili „dobri momci“, Karlson je rekao da ne govori to, ali je nastavio iznose}i ~iwenicu o NATO agresiji na na{u zemqu.
„Nisam rekao da su bili dobri momci, nego da je to bila agresivna akcija. Bil Klinton je rekao: ‘Ne svi|a mi se {ta radite, upotrebi}u NATO da vas pobijem’. I uradio je to, te stvorio Kosovo kao vojnu bazu“, rekao je Karlson.
Deca u Gora`devcu kod Pe}i u Metohiji, od pred{kolskog uzrasta do osmog razreda, dobila su 1. februara patike kao poklon od grupe momaka iz Novog Sada.
Akciju je organizovala eki-
pa pod sloganom „\ur|evo za Kosmet”.
Jedan od organizatora, \or|e Atanackovi} iz Ka}a, izjavio je da su sredstva prikupqena zahvaquju}i pravoslavnom udru`ewu „Sveti Sava” iz Novog Sada, kao i momcima iz \ur|eva,
Bukovca i [ajka{a.
„Bogu hvala, jo{ uvek ima dobrih qudi koji `ele da pomognu. Mi smo ih malo animirali. ^esto dolazim u Metohiju i trudimo se da pomognemo koliko mo`emo. Jo{ uvek guramo napred,” izjavio je Atanackovi}.
Ova humanitarna akcija je ve} sprovedena u nekoliko mesta na Kosovu, ukqu~uju}i Orahovac, Istok, Vidawe i Veliku Ho~u, a u planu je i pomo} deci u Osojanu. „Planiramo da nastavimo sa akcijom i u Osojanu, samo ide malo sporije. Qude treba stalno animirati, pokazivati slike i snimke kako bismo ih uverili. Svi su malo skepti~ni kada treba da doniraju novac, ali na kraju uvek nai|emo na dobre qude koji su spremni da pomognu,” dodao je Atanackovi}.
GODINU DANA OD ZABRANE
UPOTREBE DINARA NA KOSOVU
Ta~no pre godinu dana, 1. februara 2024. godine, stupila je na snagu uredba Kosovske centralne banke o zabrani upotrebe dinara i platnog prometa iz centralne Srbije.
Dinar se na Kosovu mogao koristiti jo{ naredna tri meseca, nakon ~ega Srbi sa Kosova, da bi podigli plate, penzije i ostale prinadle`nosti koje im ispla}uje dr`ava Srbija moraju da odlaze do najbli`ih gradova u centralnoj Srbiji.
Uredba CBK-a, koja propisuje da je evro jedina valuta koja se mo`e koristiti za gotovinska pla}awa {irom Kosova, stupila je na snagu 1. februara 2024. godine, uprkos sna`nom me|unarodnom pritisku da se odlo`i wena primena.
Milica Stojanovi} Kosti}, direktorka NVO „Pravo na pravo“ navela je da se ova odluka najvi{e odrazila na najstariju kategoriju i na socijalno ugro`ene porodice.
„Oni koji najvi{e zavise od tog dinara, najvi{e su ispa{tali zbog toga. Vi samo da odete da podignete novac do centralne Srbije potro{i}ete pola od onoga {to socijalna davawa vam omogu} avaju. Tako da i penzioneri koji imaju minimalne penzije tako|e }e potro{iti ve}i novac na put,nego {to }e im i{ta ostati da pre`ive mesec. Itekako se odrazilo“, kazala je ona.
Stojanovi} Kosti} je dodala da se na Srbe na Kosovu odluka o zatvarawu institucija koje finansira Republika Srbija i zabrana upotrebe dinara odrazila na mentalni sklop da vi{e ne mogu da ra~unaju na mnoge stvari kao dr`avqani Srbije.
Na severu Kosova i Metohije jo{ krajem pro{le godine Pri{tina i Albin Kurti su krenuli u nov napad na Srbe, ovog puta administrativnim pravnim nasiqem.
Naime, sada se tra`i od Srba da prijave svoju stambenu imovinu - ku}e i stanove kao i zemqu, kako bi im se napla}ivao porez.
Op{tina Severna Mitrovica najavila je po~etak primene poreza na nepokretnu imovinu, jo{ po~etkom oktobra 2024. godine, koji }e obuhvatiti sve fizi~ke i pravne osobe koje poseduju nepokretnosti koje nisu registrovane u zvani~nom registru.
I „gradona~elnik” kosovske op{tine Zve~an Iqir Peci od gra|ana tj. fizi~kih i pravnih lica zatra`io je sredinom januara, da „prijave nepokretnosti koje nisu registrovane u zvani~nom sistemu”,
{to su u~inili ranije, i za Srbiju nelegalni ~elnici severne Kosovske Mitrovice, Leposavi}a i Zubinog Potoka. Odluka albanskih „gradona~elnika” unela je pometwu u srpski `ivaq. Ovo se smatra za jo{ jedan potez odlaze}e pri{tinske administracije u jeku predizborne kampawe za parlamentarne kosovske izbore koji }e biti odr`ani 9. februara. Diskriminaciono postupawe je evidentno, jer su albanske vlasti prvo po~ele sa prijavom imovine na severu, a poznato je da nema niti jednog srpskog notara. I imenovawe notara je dokaz diskriminacije. Apeluje se na dr`avu Srbiju da se ukqu~i u ovaj proces aktivirawem pravne pomo}i, kako bi za{titila interese pojedinca i spre~ila jo{ jedan vid pritiska od strane pri{tinske privremene vlasti”. NOVI ATAK PRI[TINE PREMA SRBIMA NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE
O upotrebi dinara u Briselu je odr`ano sedam rundi dijaloga, a direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} izjavio je da je Pri{tina odbijala svaki konstruktivan predlog Beograda i da je jedini ciq kosovskog premijera Aqbina Kurtija proterivawe srpskog naroda sa Kosova izazivawem humanitarne katastrofe. Kosovska Centralna banka saop{tila je 17. januara 2024. godine, da je na sednici odr`anoj 27. decembra 2023. Odbor te banke doneo Uredbu o gotovinskom poslovawu prema kojoj je jedina valuta koja se mo`e koristiti na Kosovu za gotovinske transakcije u gotovini i platnom sistemu – evro, {to zna~i da od 1. februara, kada Uredba stupi na snagu, srpski dinar ne}e mo}i da se koristi. No, naseveru KiM dinar je i daqe osnovno sredstvo placawa u svim trgovinama. Sve albanske radwe u severnom, srpskom delu Kosovske Mitrovice koriste i daqe nesmetano dinar. Ukoliko bi izbacili dinar oni bi morali da stave katance na svojim prodajnim objektima. To je i razlog sto Albin Kurti i daqe tolerise dinar kao osnovno sredstvo placawa na severu Kosova. Osim zabrane upotrebe dinara, kosovska Vlada je u maju pro{le godine zatvorila i ekspoziture Po{tanske {tedionice, kao i objekte Uprave za trezor Narodne banke Srbije na severu. Krajem avgusta 2024. zatvoreni su i Privremeni op{tinski organi Republike Srbije na severu, a krajem decembra Direkcija za urbanizam, Direkcija za gradsko gra|evinsko zemqi{te i puteve, kao i Direkcija za stambeni i poslovni prostor u Severnoj Mitrovici. Zatvarawe srpskih institucija nastavqeno je i po~etkom ove godine, a 15. januara zatvoreno je oko 35 institucija, me|u kojima su privremeni organi, op{tine, centri za socijalni rad i poslovnice Po{te Srbije na centralnom Kosovu i u drugim mestima.
U be~koj palati Hofburg u petak uve~e odr`an je 26. Svetosavski bal, koji je okupilo vi{e od 2.500 zvanica. Bal je humanitarnog karaktera, a ove godine sav novac od prodaje ulaznica i aukcije pripao je porodici Duki} iz Obrenovca za kupovinu nove ku}e.
Za organizaciju bala bila je zadu`ena humanitarna organizacija u Be~u Srpski centar u saradwi sa humanitarnom organizacijom „Srbi za Srbe“ (SzS).
Predsednik Srpskog centra u Be~u Milan Vidovi} rekao je da je organizacija samog doga|aja trajala je 11 meseci koji predstavqa spoj tradicije i kulture.
„Prezentujemo ovde srpsku kulturu, ne samo Srbina u Be~u. Imamo mnogo austrijskih gostiju i gra|ana drugih nacionalno-
sti. Sa druge strane ovaj bal je humanitarni ove godine u saradwi sa organizacijom Srbi za Srbe“ rekao je Vidovi}.
Marija Marovi} iz organizacije SzS navela je da je dogovor sa Srpskim centrom da se 20.000 evra donira za porodicu Duki} od prikupqenih sredstava na Svetosavskom balu. Navodi da }e ku}a samohranoj majci sa tri }erke biti obezbe|ena upravo zahvaquju}i Svetosavskom balu.
„Svetosavski bal u Be~u je jedan neverovatan doga|aj. Mi kao humanitarna organizacija koja ima ogranak u Austriji smo veoma po~astvovani {to smo deo ovog bala. Jako smo ponosni {to jedino srpska zajednica ima bal u Hofburg palati, drago nam je da je na{a zajednica ovde tako lepo razvijena“, navela je Marovi}. Tradicija Svetosavskog bala datira jo{ od 1846. godine.
[irom sveta se odr`avaju protesti podr{ke studentima u Srbiji, a srpska dijaspora se u najve}em broju okupila na
Odeon placu u Minhenu. Okupqeni u Minhenu nosili su transparente: „Podr{ka studentima iz Minhena“, „Trula vlada
sama pada“, „Tetka iz Nema~ke punim srcem uz studente“, „Ro|ena u Minhenu, al’ }irilicu znam boqe od ]acija“… Gra|ani Srbije okupili su se i na Rathausmarktu u Hamburgu sa transparentima: „Oni imaju sendvi~e, a mi hamburgere“, „Aco, amigo, Hamburg se dig’o“… Podr{ka studentima u Srbiji sti`e i iz Australije gde se grupa na{ih dr`avqana okupila u Melburnu.
Veliki skup odr`an je i ispred ambasade Srbije na Trgu heroja u Budimpe{ti. Okupqeni su pevali srpsku himnu, a mogle su se ~uti i pesme Ribqe ~orbe i \or|a Bala{evi}a: „Pogledaj dom svoj an|ele“ i „Ne lomite mi bagrewe“.
Na protestu je 15-minutnom ti{inom odata po{ta stradalima u padu nadstre{nice u Novom Sadu.
Skup je, kako su nam javili wegovi u~esnici, pro{ao uz mawi incident, kada im je nepoznati mu{karac iz ambasade Srbije pokazivao sredwi prst.
Srpski studenti okupili su se i ispred Univerziteta Kembrix u Velikoj Britaniji, sa razvijenim transparentom: „Kembrix uz studente“.
Dijaspora se okupila i na trgu
Sibeles u Madridu sa transparentima: „Istina }e isplivati iznad la`i kao uqe u vodi“, „Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu“, „Studenti su na{a dika, uhapsiti nenadle`nog lika“…
Skup podr{ke studentima u Srbiji odr`an je i ispred Trijumfalne kapije u Barseloni.
Srbi u [paniji su odr`ali 15 minuta ti{ine i u Gran Kanariji, i pru`ili podr{ku studentima koji protestuju u Srbiji.
U Austriji je, osim u Be~u i Salcburgu, protest podr{ke srpskim studentima odr`an i u Gracu. Okupqeni su nosili transparente: „Ustali su gastosi“, „Ima }aci i u Graci“, „SNS mora pu}i, ho}u nazad ku}i“…
Ta~no tri meseca od pada nadstre{nice u Novom Sadu, skup solidarnosti sa studentima u Srbiji odr`an je i u Amsterdamu. Okupilo se oko 500 qudi, a o protestu je izve{tavala i holandska nacionalna televizija.
Protesti podr{ke srpskim stundima odr`ani su Kanade – u Vankuveru, Kalgariju i Otavi.
Protest podr{ke odr`an je i u Bostonu, gde se grupa srpskih dr`avqana okupila sa transparentom: „Obrali ste Boston“.
Ministarka saobra}aja Novog Ju`nog Velsa, Xo Hejlen, koristila slu`benog voza~a za privatni ru~ak
Ministarka saobra}aja Novog Ju`nog Velsa (Australija), Xo Hejlen, izvinila se nakon {to je koristila slu`benog voza~a da preveze wu i wene prijateqe na privatni ru~ak tokom vikenda povodom Dana Australije, {to je ko{talo 750 dolara.
"Donela sam pogre{nu odluku," izjavila je ministarka Xo Hejlen, izviwavaju}i se i potvrdiv{i da
}e vratiti novac potro{en na 13-~asovno putovawe od 446 kilometara do Hanter Velija. Na pitawe za{to nije jednostavno uzela taksi, ministarka je rekla novinarima: "Gledaju}i unazad, trebalo je da uradim upravo to."
VOZAO MINISTARKU
I WENE PRIJATEQE VI[E OD 12 SATI
Iz evidencije se vidi da je putovawe zapo~eto 25. januara u 8 ujutru i zavr{eno u 20:50, a zabele`eno je kao „slu`beno putovawe tokom radnog dana“.
Prema navodima, slu`beni automobil je krenuo iz Sidneja da bi pokupio Hejlen u wenoj vikendici na Kejvs Bi~u, skoro 100 kilometara severno od grada. Zatim je, zajedno sa jo{ pet osoba, ukqu~uju}i wenu blisku prijateqicu i koleginicu ministarku Rouz Xekson, prevezena do restorana u vinariji Brokenwood Wines u Pokolbinu.
Automobil ih je kasnije vratio na Kejvs Bi~, nakon ~ega se voza~ vratio u Sidnej. Prema pravilima u Novom Ju`nom Velsu u Australiji, slu`beni
automobili i voza~i mogu se koristiti i u privatne svrhe.
"IMALI SMO DUGA^AK RU^AK"
Hejlen je izjavila da su wene radwe bile u skladu sa postoje}im smernicama, ali da nisu bile primerene i da „ne prolaze test zdravog razuma“. "Da, imali smo duga~ak ru~ak i jesmo pili i jeli... pitawe je kako smo stigli do ru~ka i nazad, a tu smo pogre{ili. Ja sam pogre{ila," rekla je.
Me|utim, Hejlen je odbila pozive opozicije da podnese ostavku.
"Preuzimam odgovornost i mislim da qudi razumeju da ponekad pravite gre{ke," rekla je. "Napravila sam gre{ku i zato se izviwavam i vra}am novac. Niko nije savr{en."
Koalicija je pozvala na ostavku Hejlen i Xekson, ili da ih premijer Kris Mins smeni. Mins je izjavio da je kori{}ewe slu`benog voza~a za privatni ru~ak „o~igledno neprihvatqivo“.
"Neprihvatqivo je da se voza~i koriste na ovaj na~in," rekao je danas lider Laburista. "Zatra`io sam od Kancelarije kabineta da pru`i savete o promeni smernica kako se ovakve situacije vi{e ne bi de{avale."
NEPO[TOVAWE PREMA PORESKIM OBVEZNICIMA
Iako je kori{}ewe automobila bilo u skladu sa smernicama, "uz ta prava dolaze i odgovornosti", rekao je lider opozicije u saveznoj dr`avi, Mark Spikmen.
On je tvrdio da je Hejlen pokazala „nepo{tovawe prema poreskim obveznicima“.
"Kori{}ewe vozila koje finansiraju poreski obveznici da bi se vozila po oblasti blizu Wukasla i Hanter Vellija je sramotno... imamo dve ministarke koje koriste novac poreskih obveznika za privatno u`ivawe – pretpostavqam, u Hanter Velliju."
"To nije samo slu`beni automobil – slu`beni kombi sa osam sedi{ta."
Hejlen je rekla da je na~in na koji je putovawe zabele`eno bio odgovornost premijerovog odeqewa. Opisala je voza~a kao „veoma dobrog ~oveka i apsolutnog profesionalca“. Dodala je da je voza~ imao sve potrebne pauze za odmor.
"Nisam ga ostavqala da ~eka," rekla je. "Imali smo privatni ru~ak koji je trajao oko tri sata, pa nas je odvezao na ru~ak i vratio ku}i."
Hejlen je izjavila da je razgovarala s premijerom o ovom incidentu.
Ajkula je ubila 17-godi{wu devojku koja je plivala pored jednog australijskog ostrva, ~ime je broj takvih fatalnih napada u zemqi porastao na tri za ne{to vi{e od pet nedeqa.
Tinejxerka je bio na pla`i Vurim, popularnom mestu za surfovawe na ostrvu Bribi, oko 50 kilometara severno od Brizbejna, glavnog grada australijske dr`ave Kvinslend na severoistoku.
Rusija je potvrdila australijskoj vladi da se Oscar Jenkins, 32-godi{wak iz Melburna koji je slu`io u ukrajinskoj vojsci, nalazi u ruskom zarobqeni{tvu.
Moskva ga navodno ozna~ava kao pla}enika uprkos me|unarodnom humanitarnom pravu koje zabrawuje krivi~no gowewe vojnika iskqu~ivo zbog u~e{}a u borbama.
Video u kojem se navodno vidi da ruske snage ispituju i tuku Jenkinsa, pojavio se na internetu u decembru, {to je dovelo do izvje{taja da je ubijen.
Me|utim, 29. januara australijski premijer Anthony Albanese izjavio je da Rusija sada tvrdi da je on `iv, ostavqaju}i wegovu ta~nu situaciju neizvjesnom.
Objava ruskog ambasadora u Australiji Alekseja Pavlovskog da je Jenkins zatvoren u Rusiji izazvalo je trenutni me|unarodni odgovor.
Australijska ministarka spoqnih poslova Penny Wong zahtevala je wegovo osloba|awe i insistirala na tome da se prema wemu mora postupati kao prema ratnom zarobqeniku. Ona je upozorila na sna`nu reakciju ukoliko se ovi uslovi ne ispune.
Jenkins, koji ranije nije imao vojnog iskustva, studirao je biomedicinu i radio kao profesor engleskog u Kini pre nego {to se pridru`io ukrajinskim oru`anim snagama.
Australija pu{ta u opticaj novu nov~anicu od pet dolara koja, prvi put u istoriji, sadr`i oznake koji }e pomo}i slepim i slabovidim osobama da je razlikuju od drugih nov~anica.
Ova nov~anica je samo po~etak zna~ajnog redizajna australijske valute. Nova nov~anica, koja je najavqena u aprilu, nai{la je na talas negativnih komentara zbog svog dizajna ali }e zbog dodatnih promena u teksturi zna~ajno doprineti da se 357.000 slepih i slabovidih boqe snalazi prilikom pla}awa.
Inicijativa da se novac prilagodi potrebama slepih i slabovidih potekla je od 15-godi{weg Konora Mekleoda koji je, zajedno sa svojom majkom, pre tri godine, pokrenuo internet peticiju da se na nov~anice dodaju taktilne markice.
Hitna pomo}i nije mogla da spasi devojku, koja je „zadobila povrede opasne po `ivot i od kojih je podlegla“ nekoliko minuta kasnije, navela je tamo{wa policija.
„Vi|amo ajkule svaki dan“, rekao je jedan o~evidac za lokalne novine i dodao da qudi ne pri~aju o tome, jer je uobi~ajeno.
To je drugi fatalni napad ajkula u Australiji ove godine i tre}i od 28. decembra.
Vi{e od 1.200 incidenata sa ajkulama zabele`eno je u Australiji od 1791. godine, od kojih je vi{e od 250 rezultiralo smr}u, prema nacionalnim podacima. Najozbiqnije povrede su od bele, tigraste i bik ajkule.
“Da, nov~anice sada jesu razli~ite veli~ine i to malo poma`e ali samo ako u nov~aniku imate sve nov~anice pa mo`ete da ih poredite”, ka`e wegova majka Ejmi Lankaster.
Wihovu peticiju potpisalo je vi{e od 57.000 qudi nakon ~ega se centralna australijska banka obavezala da }e nova generacija nacionalne valute imati oznake za slepe i slabovide a to obe}awe je ispuweno.
Posle otkri}a prikolice pune eksploziva u kojoj je bilo antisemitskih poruka, uzbuna me|u pripadnicima ove zajednice, kritike iz Izraela i pritisak na vladi premijera Entonija Elbanizija
Jevrejski u~enici iz jedne {kole u Sidneju vratili su se ku}i uz obezbe|ewe. Ovakve mere predostro`nosti preduzete su jer je pre nekoliko dana policija saop{tila da je osujetila planirani antisemitski napad u gradu na{av{i prikolicu punu eksploziva.
Niz napada na pripadnike jevrejske zajednice posledwih meseci uzbunio je Jevreje u zemqi, izazvao kritike Izraela, {to je stvorilo pritisak vladi premijera Entonija Elbanizija, koji se suo~ava sa neizvesnim rezultatom na
federalna policija i ASIO (Australijska slu`ba dr`avne bezbednosti). Registrovani vlasnik kamp-prikolice je uhap{en i poznat je policiji odranije. Istraga u kojoj u~estvuje vi{e od sto policajaca je postala javna nakon {to su detaqi o woj procurili u medije. „Ovo je otkri}e potencijalnih masovnih `rtava”, rekao je premijer Novog Ju`nog Velsa, Kris Mins, osudiv{i taj incident koji je okarakterisao kao „terorizam”. On je obe}ao da }e odgovor policije biti „masovan”, odnosno ukqu~i}e punu mobilizaciju svih resursa koji sa~iwavaju zajedni~ki tim za borbu protiv terorizma. On je tako|e dodao da se terorizam i nasiqe zasnovano na mr`wi ne}e tolerisati u Australiji, kao i da }e svako ko poku{a ne{to biti suo~en sa stra{nim odgovorom i snagom zakona.
U me|uvremenu, tra`e se mogu}e veze sa nedavnim antisemitskim incidentima koji su se desili u isto~nim predgra|ima Sidneja. dva dana pre objavqivawa ove istrage vandalizovana je biv{a ku}a jevrejskog vo|e Aleksa
izborima koji se moraju odr`ati do maja. Australija se bori sa nizom antisemitskih napada na sinagoge, zgrade i automobile od po~etka rata izme|u Izraela i Gaze krajem 2023.
Policija je slu~ajno otkrila kamp-prikolicu na periferiji Sidneja natovarenu eksplozivom koji je mogao da deluje u zoni pre~nika od 40 metara. Zbog osetqivosti istrage ova informacija je dr`ana u tajnosti vi{e od nedequ dana. U karavanu su tako|e prona|ene antisemitske poruke, a slu~aj istra`uje
Riv~ina u Dover Hajtsu, a dan pre ba~ena je bomba na centar za brigu o deci u Marubri koji je obele`en i antisemitskim grafitima.
^iwenica da najnovije otkri}e predstavqa eskalaciju u pore|ewu sa prethodnim antisemitskim incidentima u Sidneju je duboko zabriwavaju}a, i pokazuje koliko daleko su neki pojedinci spremni da idu da bi podstakli nasiqe. Velika koli~ina eksploziva koja je deo ovog slu~aja, u pore|ewu sa napadima mawih razmera vi|enim nedavno, jasno
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
pokazuje da ovo nije bio samo izolovani incident nasiqa izazvanog mr`wom –moglo je biti ne{to mnogo gore. Izvr{ni direktor Cionisti~ke federacije Australije, Alon Kasuto, rekao je da ovo otkri}e predstavqa „najozbiqniju pretwu” jevrejskoj zajednici u „`ivom se}awu”. „Zavera bi, da je bila izvr{ena, mogla da dovede do jednog od najgorih teroristi~kih napada u istoriji Australije”, rekao je on. „Mi upozoravamo ve} 16 meseci da su nekontrolisano podsticawe, nasilna retorika i slabo vo|stvo stvorili savr{eno okru`ewe za procvat ekstremizma i terorizma”, dodao je. Jedan od izvr{nih direktora jevrejske zajednice u Australiji, Piter Verthajm, rekao je da je zajednica zabrinuta, ali da je stupila u kontakt sa Federalnom po-
Jedna osoba poginula u poplavama na severu Kvinslenda, hiqade
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
licijom Australije koja ih je uverila da nema stalne pretwe jevrejskoj ili {iroj zajednici.
Predsednik jevrejskog odbora poslanika Novog Ju`nog Velsa, Dejvid Osip rekao je da je incident „stvar najte`ih mogu}ih posledica”. On je naglasio da odbor ve} nedeqama ponavqa da je jevrejska zajednica meta aktuelne kampawe doma}eg terorizma i da je to sada „van svake sumwe”. Odbor blisko sara|uje sa organima za sprovo|ewe zakona kako bi se osigurala bezbednost jevrejske zajednice u Australiji. Dijalog izme|u lidera zajednice, organa za sprovo|ewe zakona i vlade ~ini se kqu~nim za re{avawe, kako eskalacije antisemitskog nasiqa, tako i {ireg pitawa porasta doma}eg terorizma.
Australija uvela sankcije ekstremno desni~arskoj mre`i "Terorgram"
Australija je uvela sankcije ekstremnodesni~arskoj onlajn mre`i "Terorgram" u okviru borbe protiv porasta antisemitizma i ekstremizma, nakon sli~nih poteza Velike Britanije i SAD.
U poplavama koje su zahvatile velike oblasti na severu Kvinslenda poginula je jedna `ena, a na hiqade qudi je evakuisano iz svojih domova, preneli su australijski mediji. Stanovnici pogo|enih podru~ja, posebno oko Taunsvila i Ingama, upozoreni su da budu u pripravnosti zbog poplava, pa i pojave krokodila nakon {to je vi{e od 800 milimetara ki{e palo u delovima tog regiona tokom vikenda, a potencijalno se o~ekuje jo{ padavina, javio je portal 9news.com. Premijer Kvinslenda Dejvid Krizafuli je potvrdio da je `ena stradala u poplavama u Ingamu, oko 100 kilometara od Taunsvila, nakon {to se spasila~ki ~amac, koji je udario u drvo u ulici Rutlex, prevrnuo. Koordinator za katastrofe [ejn ^elepi rekao je novinarima da je u spasila~kom ~amcu u tom trenutku bilo {est qudi, da je pet osoba spaseno iz vode nakon prevrtawa ~amca koji je plovio poplavqenim ulicama grada, ali da se jedna `ena utopila. U Ingamu su zabele`ene scene automobila koje nosi bujica vode, a nare|ewa za evakuaciju su izdata i za velike delove Taunsvila. Odeqewe za `ivotnu sredinu, nauku i inovacije Kvinslenda poru~ilo je stanovnicima da budu oprezni zbog mogu}e pojave krokodila u mutnim poplavnim vodama, koje su ulice pretvorile u reke.
Australijska ministarka inostranih poslova Peni
Vong rekla je da je vlada proglasila saradwu sa "Terorgramom" krivi~nim delom za koje je zapre}ena kazna zatvora do 10 godina, kao i velike nov~ane kazne, preneo je Rojters.
Vong je rekla da }e to pomo}i da se spre~i da deca potpadnu pod uticaj krajwe desni~arskog ekstremizma.
"Terorgram je onlajn mre`a koja promovi{e nadmo} belaca i rasno motivisano nasiqe", navela je Vong.
Australijska vlada je, tako|e, produ`ila sankcije uvedene protiv ~etiri desni~arske grupe: "National Socialist Order", "The Russian Imperial Movement", "Sonnenkrieg Division" i "The Base".
Pi{e:
Uglavnom ne volim i izbegavam da pi{em o politi~kim previrawima u Srbiji. Jedan od glavnih razloga za to: je taj {to ve} deceniju i po ne `ivim tamo, i smatram da i nije po{teno da o tome „pametujem“. Iako naravno imam svoje mi{qewe o tome {ta se de{ava, znam i verujem da gra|ani Srbije to ipak mogu boqe videti i razumeti jer `ive tamo. Ipak sve ~e{}e krizne i tragi~ne situacije obavezuju nas pre svega moralno da se o tome izjasnimo. Jedna od velikih tragedija koja nas je probudila bila je ona iz maja 2023. godine kada
na`alost praznih pri~a. Bilo je potrebno i vreme da se i nacija prvobitno oporavi od {oka, da bi se na kraju sve svelo na to da je sistem nemo}an da ne{to ozbiqnije promeni. Nezapam}ena tragedija brzo je zaboravqena, i izgleda da nismo kao narod izvukli pouke, niti nau~ili lekciju. Ostale su samo nedu`ne `rtve, jecaji i bol neute{nih roditeqa i prijateqa nastradale dece. Sve do nedavno kada se dogodila jo{ jedna velika tragedija, i kada su `ivote ponovo izgubili nedu`ni mladi qudi. Studentski i gra|anski protesti posledwih nedeqa {irom Srbije, pokazali su jo{ jednom da je Srbija miqama daleko od zemqe gde se problemi mogu re{avati u institucijama sistema. Te{ka tragedija koja se dogodila pre vi{e od tri meseca na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, kada je `ivote izgubilo 15 osoba ujedinila je mnoge gra|ane Srbije u borbi za pravdom. Vlasti su kao i mnogo pre toga imale vremena da gra|anima poka`u da }e krivci odgovarati, i da takvih tragedija ne}e biti u budu}nosti. Umesto toga vlast
ti da i obi~ni gra|ani, koji se uglavnom ne pitaju, imaju pravo na gra|ansku neposlu{nost i otkazivawe poverewa vlastima. To su najboqe pokazali studenti iz velikih srpskih gradova, koji su ustali i odlu~ili da ostanu na ulicama i mostovima, sve dok ne dobiju odgovor. I za razliku od prethodnih protesta, koje je organizovala kilava i korumpirana beogradska opozicija, koji su uglavnom bili „igra ma~ke i mi{a“, ovog puta vlast je nai{la na tvrdoglave i nepotkupqive studente koji u principu i nemaju {ta da izgube.
Kao i mnogo puta do sad u posledwih ~etrdsetak godina Srbiji se ponovo de{ava narod. Ponovo su ulice pune qudi koji ne veruju sistemu i institucijama, i koji pokazuju da nemaju strahova, jer veruju da su u pravu. Vlast predsednika Vu~i}a prvi put je ozbiqnoj krizi, jer je nagomilane institucionalne probleme sve te`e re{iti. Ovog puta ne}e biti lako ubediti narod da nismo svi pod nadstre{nicom korupcije i bezakowa. Ne}e biti lako to re{iti ni na izborima, koji su uvek bili brzo re{ewe
su se dogodila dva te{ka masovna ubistva uglavnom dece i mladih qudi u Beogradu i Mladenovcu. I tada smo svi mi o~ekivali da }emo dobiti neki odgovor na pitawe: gde smo kao dr`ava i dru{tvo pogre{ili? [ta daqe i kako popraviti stvari da barem omladinu i decu sa~uvamo od zla? Bilo je tada puno obe}awa i
je i daqe pokazivala politi~ku oholost i nedostatak po{tovawa prema `rtvama. Zato i ne ~udi utisak da se jedan deo nacije naglo probudio i shvatio da je me|u poginulim gra|anima mogao biti bilo ko. Naravno, mnogo va`nije od toga je ose}aj empatije koji nacija deli sa `rtvama ove tragedije. Va`no je bilo pokaza-
prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!
l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.
Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.
Qiqana: mob/vajber: +381 601915633
Sava: mob/vajber: +61 429876291
za smirivawe sli~nih situacija u pro{losti. Narod ima sve mawe strpqewa i postaje sve vi{e svestan da je „vrag odneo {alu“. Vi{e nije lako re}i: „ma gledaj svoja posla, svi su isti“ jer se i pod nadstre{nicom ili u toj {koli, u tom parku mo`e na}i i va{e ro|eno dete. U posledwih desetak godina Srbija je u nekim stvarima napredovala, u nekim stagnirala, a u nekim ozbiqno nazadovala. Na`alost, nije se mnogo odmaklo ni u onom zajedni~kom ose}aju pravde koji smo kao nacija imali kada smo Austrougarskoj rekli ne, i kada smo preko Albanije poku{avali da sa~uvamo budu}nost. Danas, studenti vra}aju obraz tih zaboravqenih solunskih ratnika, jer pokazuju odlu~no da se ne pla{e ni~eg i da oni nemaju rezervnu otaxbinu.
Pi{e: Joca Gajeskov
Srpska zajednica Sidneja i okoline sa nestrpqewem o~ekuje po~etak ovogodi{weg Srpskog festivala u Tumbalong Parku – Darling Harbor, koji se odr`ava u subotu 15. i nedequ 16. februara ove godine.
Mladi iz organizacije „SOYA“ koji pripremaju festival, obe}avaju prvoklasno dru`ewe uz pesmu, igru, kulinarske specijalitete, dobru kapqicu, izlo`be, itd.
Podse}amo ~itaoce Srpskog Glasa da je prvi Srpski festival u Sidneju odr`an 9. i 10. februara 2013. godine.
Prvom festivalu u organizaciji mladih iz Organizacije srpske pravoslavne omladine prisustvovale su visoke zvanice iz australijskog i srpskog javnog i
kulturnog `ivota, kao i na hiqade posetilaca. Festival je otvoren intonirawem nacionalnih himni, australijske i srpske, koje je otpevala Tamara Tamburi}, a zatim je voditeq programa Stefan Popovi} predstavio publici uva`ene goste, me|u kojima su bili tada{wi episkop australijsko - novozelandski Irinej, zamenik direktora Kancelarije za dijasporu Republike Srbije Aleksandar Vlajkovi}, tada{wi ambasador Republike Srbije u Australiji Neda Maleti}, generalni konzul Republike Srbije Branko Rado{evi}, dr`avni tu`ilac Novog Ju`nog Velsa Greg Smit, ministar za dr`avqanstvo i zajednicu Viktor Dominelo, se-
[kola borila~kih ve{tina “Lights Out Fight Club” koju vodi na{ poznati kik-boks {ampion Dragomir Dubo~anin u sidnejskom predgra|u Liverpul, upisuje nove ~lanove koji `ele da se bave ovom vrstom sporta.
Prostorije kluba se nalaze na adresi 256 Mekvori ulica, drugi sprat, izme|u po{te i Komonvelt banke u samom centru ovog predgra|a.
Treninzi se odvijaju pet dana u nedeqi od ponedeqka do petka u ve~erwim satima. Pored trenera Dragomira Dubo~anina sa mladim sportistima radi i na{ ceweni karate trener Slavko Je`. Dragomir je u svojoj bogatoj karijeri osvajao presti`ne titule poput prvaka sveta u svojoj kategoriji takmi~ewa, bio je {ampion Ju`nog Pacifika (dva puta), {ampion Komonvelta, prvak Australije (dva puta), {ampion Novog Ju`nog Velsa (tri puta) i {ampion Isto~ne obale.
Slavko je bio sedam godina za redom {ampion Australije u kik boksu, nasilac je crnog pojasa u karate, osvaja~ svetske srebrne medaqe u karateu 1990. godine, kao i zlatne medaqe na {ampionatu Azije 1989, za blizu 40 godina kao trener je iznedrio mnogobrojne asove borila~kih ve{tina i organizator je najve}ih turnira u borila~kim ve{tinama ne samo u Sidneju ve} i u Australiji.
Pored obaveza u liverpulskom klubu, na{ proslavqeni karatista, Slavko Je` podu~ava decu i mlade ovom sportu svake srede uve~e u Srpskom centru u Bonirigu.
Za sve informacije nazvati Dragomira na 0411 647 887 ili Slavka na 0424 166 848.
Za osobe koje se bave ovim sportovima ka`e se da su uglavnom vedrog duha, opu{teni i mentalno prili~no jaki, a pod ruku sa psiholo{kom ide i fizi~ka snaga.
Na{a dva proslavqena asa su tu da decu i mlade podu~avaju borila~kim ve{tinama.
kretar ministarstva pravosu|a Dejvid Klark, poslanik u dr`avnom parlamentu za okrug Liverpul Pol Lin~, poslanik za Smitfild Endrju Rohan, za Ferfild Gaj Zangari, za Okli Mark Kouri, gradona~elnik Saterlanda Ket Xons, sekretar op{tine Liverpul Piter Ristevski i drugi.
U svom pozdravnom govoru ministar Dominelo je tada naglasio da je ovo „jo{ jedan festival na{e zajednice na kojem me|usobno razmewujemo na{e raznolike kulture i nasle|e“.
- Ovo je prva godina Srpskog festivala na ovim prostorima i to vidim kao seme koje se sadi ove godine za budu}nost. Zaista sam siguran, poznaju}i srpski narod, wihov entuzijazam, odlu~nost i
ose}aj ponosa, da }e uslediti jo{ mnogo srpskih festivala u Sidneju, i da }e ovaj festival biti sve ve}i i ve}i, da }e pokazivati bogatstvo srpske kulture u ovom divnom okru`ewu Novog Ju`nog Velsa. @elim da ~estitam svima koji su imali viziju da je ovo mesto upravo najpogodnije da se poseje seme srpske kulture, koje }e tu rasti i bivati sve ve}e narednih godina – vizionarski je rekao tada{wi ministar Viktor Dominelo, ina~e veliki prijateq srpskog naroda. Prigodne pozdravne govore odr`ali su i tada{wa ambasadorka Neda Maleti} i episkop Irinej, koji su naglasili da je ovaj festival va`an za predstavqawe srpske kulture i bogatog nasle|a u okviru australijskog multietni~kog dru{tva. Na prvom Srpskom festivalu odato je i zaslu`eno priznawe srpskoj omladini, okupqenom oko organizacije SOYA, na ~elu sa tada{wim predsednikom Predragom Srebrom, koji su ulo`ili mnogo sati, dana, nedeqa i meseci rada da obezbede sve kako bi festival bio uspe{an. I na prvom festivalu, tokom dva dana, bila je prava revija pesama, igara i lepog dru`ewa. Tako je bilo sada ve} davne 2013. godine, a kako }e biti 2025. – do|ite, u`ivajte i uverite se!
Posle zaslu`enog letweg raspusta, u ve} ini na{ih dru{tava, crkvenih op{tina i klubova po~iwu dru{tveno – kulturne i sportske aktivnosti.
Prvo ovogodi{we okupqawe ~lanova KUD „Izvor“ iz Liverpula odr`ano je u utorak 4. februara u sali „Orange Grove Community Hall“ sa upisom folkloracadece od 4 do 7 godina, od 8 do 12 godina, od 13 pa na vi{e i grupu veterana rekreativaca.
Svi zainteresovani roditeqi da im deca u~e folklor i nastupaju u KUD „Izvor“, treba da do|u na nazna~enu adresu utorkom od 6 ~asova uve~e, a za sve informacije nazvati koreografe An|elu (0410 866 952) ili Rajka (0409 133 800).
Mladi „izvora{i“ ve} su imali prvi ovogodi{wi nastup, i to na nedavnom Omladinskom svetosavskom festivalu u manastiru Svetog Save – Novi Kaleni}, kod Kanbere.
U planu je da folklorne grupe pomenutog dru{tva i ove godine u~estvuju na velikim smotrama, kao {to su Srpski festival u sidnejskom Darling Harboru, Srpskom centru Bonirig, kao i drugim mestima.
Pa, dobrodo{li u KUD „Izvor“ iz Liverpula.
u I ove godine u jednom od parkova Melburna, Srpski socijalni servis svoje klijente, ~lanove, volontere u Direktor servisa, gospodin Milan dobrodo{licu svim prisutnima u Posle molitve “O~e na{”, minutom po~ast preminulima u Intonirane australijska i srpska
I ove godine u dobrom raspolo`ewu i vesequ, za ~lanove srpske zajednice, kao i stanovnike grada Melburna, Srpski socijalni servis i saradwa je organizovao piknik i obele`io Dan Australije. U nedequ, 26-tog januara 2025. godine, u jednom od najve}ih parkova zapadnog Melburna, okupqawe je obele`ilo vi{e od stotinu splatna “Poma`e do{li okupqawe na Dan se svim Milan Puali}. Potom skog socijalnog saradwe,
stotinu prisutnih, besplatna hrana, pi}e i muzika.
“Poma`e Bog i dobrona na{e dvanaesto okupqawe u Brimbenk parku Australije”, obratio prisutnima direktor Puali}. Potom su zaposlene Srpsocijalnog servisa i saradwe, Aleksandra Jovi},
Mila Hr`ewak i Nada Martinodr`ale kratak govor i zahvalile se Programu grantova za doga|aje u zajednici povodom Nacionalnog dana Australije, koji je omogu}io ovo okupqawe u mnogo ve}em broju. “Za mnoge prisutne Dan Australije je dan slavqa. Mnogi su u Australiju stigli u po-
sledwih {ezdeset i vi{e godina iz raznih razloga, bilo zbog migracije ili kao izbeglice. Napravili ste dom u ovoj zemqi, radili ste i podigli svoje porodice ovde i formirali ovu zajednicu. @elim da priznam da je va{a istorija deo istorije Australije”, obratila se prisutnima Mila Hr`ewak.
Hakon odr`ane molitve“O~e na{”, minutom }utawa je odana po~ast palim ratnicima u Australiji i Srbiji, klijentima, volonterima, radnicima i prijateqima. Minut }utawa je pratila australijska, potom srpska himna i kratka istorija Dana Australije. I ove godine volonteri
i zaposleni su se potrudili za dobru atmosferu i da sve protekne u najboqem redu. Dugogodi{wi volonter ove organizacije Radovan Paji} iskreno nam se obratio re~ima: „Lepo je do}i ovde, lepo je videti stare prijateqe.“ Na{a dugogodi{wa volonterka Tonka Balog je izjavila: “Volim svake godine do}i
ovde, ovde vidim na{ narod. Ovo je moje dru{tvo, na{e srpsko dru{tvo koje je retko, i zahvaquju}i Milanu i ostalim radnicima koji odr`avaju ova okupqawa mi se redovno sastajemo”.
Gospodin Milan Puali} se zahvalio svim prisutnima i po`eo da u zdravqu i vesequ nastavimo sa okupqawima u 2025. godini. Ujedno je najavionova okupqawa i pozvao sve da prisustvuju proslavi Dana Dr`avnosti Republike Srbije 15. februara 2025. godine u crkvenoj sali Saborne crkve Sveta Trojica, sa po~etkom u 18 ~asova. Gospodin Milan je obavestio sve prisutne i o ekskuriziji, koji dugi niz godina ova organizacija organizuje, a to je ekskurzija u Bawu Mori koja }e se odr`ati od 18. februara do 9. marta ove godine. Slike i snimak ovog okupqawa pogledajte na na{em You Tube kanalu - Serbian Social Services and Support Inc. A. Jovi}
Head Office: Unit 4/350 Main Road West
St. Albans VIC 3021
Phone: (03) 9356 4555
Email: serbian_sss@iprimus.com.au
Website: www.serbiansss.com.au
Branch Office: Shop 7/249-259 Lonsdale Street
Dandenong VIC 3175
Phone: (03) 9793 2100
Email: ssss_dandenong@iprimus.com.au
Website: www.serbiansss.com.au
u subotu, 15. februara 2025. godine, sa po~etkom u 18 ~asova do 23 ~asa,
u crkvenoj sali Saborne crkve Sveta Trojica, na adresi 1 Noel St, Brunswick East VIC 3057 Okupqawe je finansirano iz buxeta Republike Srbije, Ministarstva spoqnih poslova Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu.
l Besplatna ve~era (pe~ewe, burek, kola~i i vo}e), bezalkoholno pi}e i u`ivo muzika.
l Do|ite da proslavimo jedan od najzna~ajnijih datuma u politi~kom, kulturnom i istorijskom kalendaru Majke Srbije. l Molimo potvrdite va{e prisustvo do 10. februara 2025. na broj 03 9356 4555. l Mesta su ograni~ena.
PROGRAM
18.00 Dobrodo{lica-Milan Puali}
18.30 Blagoslov O~ena{-protojereja-stavrofa Petar Damjanovi} i stare{ina sabornog hrama jerej Bogdan Mili}
18.35 Govor Milana Puali}a-o Dr`avnosti Republike Srbije-Sretewe
Srpski socijalni servis i saradwa sa penzionerskim dru{tvom Kraq Petar i Nikola Tesla organizuje ekskurziju u Bawu Mori za svoje klijente, dobrovoqce, radnike, ~lanove, donatore i pokroviteqe.
RASPORED I DETAQI PUTA U BAWU MORI
Polazak: 18. (utorak) februara 2025. u 10.00 ~asova ispred Palm Plaza u Dandenongu, a za one koji `ive u zapadnim predgra|ima polazak je u 11.00 ~asova ispred na{e kancelarije u St. Albansu.
Povratak: 10. marta 2025. oko 18 ~asova.
Cena putovawa, sme{taj i 6 ve~era ko{ta samo, $1300.00 dolara po osobi. Ostale obroke, morate obezbediti sami, ima mogu}nosti da kuvate u Motelu. Broj mesta je ograni~en, uplatu je potrebno izvr{iti najkasnije do 14. februara 2025. godine.
DVA PRENO]I[TA, NA POLA PUTA, JEDNO U ODLASKU I JEDNO U POVRATKU. NAKNADNO BI]ETE OBAVE[TENI O MESTU.
Dolazak u Mori je slede}eg dana, 19. februara 2025. oko 18.00 ~asova.
Putovawe je mini autobusom i putni~kim kolima. Sme{taj je u sobama gde mogu da spavaju dva lica, bra~ni krevet za dva lica ,,Mori Spa Motor Inn” (Moree Spa Motor Inn). vlasnici @eqane i Milovana Miki Cikota i familija.
Morate nominovati va{eg partnera za sme{taj u sobi.
18.40 Izviwewe-Mila Hr`ewak
18.45 Uvod-peva~ka grupa Prelo 19.00 Ve~era
Uplatu od $ 1300.00 mo`ete izvr{iti u kancelarijama u St. Albansu i Dandenongu, mesta su ograni~ena. Kada imamo pun broj ne}emo primati uplate.
Oni koji imaju, opravdane razloge za ne odlazak, uplata }e biti vra}ena.
Namena putovawa je odmor u bawi Mori. U taj odmor ukqu~ene su i glavne aktivnosti: kupawe u toplim bazenima, obilazak grada Mori i okoline, prirodne lepote, pecawe i drugih znamenitosti u tom delu Australije.
CENA JE 1300.00 DOLARA U [TA JE UKQU^EN PREVOZ, 20 PRENO]I[TA I 6 VE^ERA-DVE U RESTORANU PO VA[EM IZBORU.
Dana 30. 01. 2025. Milan Puali} -direktor
Feqton (3)
Pi{e: Marko Lopu{ina
Legenda o @eqku Ra`natovi}u je toliko sna`na i danas ~etvrt veka od wegovog ubistva u Beogradu da mnogi Srbi misle da Arkan nije mrtav
Ministar srpske policije Radmilo Bogdanovi} mi je pri~ao da je anga`ovao Arkana da okupi omladinu i dovede je u SPS i JUL. I Ra`natovi} je to uspe{no odradio. Pretpostavqa se da je Arkan 1989. slu`beno anga`ovan da organizuje navija~e FK "Crvena zvezda" kako bi pevali: "Delije, delije, u nama je spas, Slobodan Milo{evi} navija za nas".
Arkan mi je o tome govorio druga~ije:
- Preuzeo sam vo|ewe navija~a “Crvene zvezde”, kad se politika ume{ala u klub. Neki su navija~i oti{li kod Vuka, neki kod [e{eqa, a neki kod \in|i}a... Odjednom se desilo da niko ne navija za tim, za fudbal. Pretila je opasnost da ovi iznenadni "politi~ari" rasture “Crvenu zvezdu”. Ja sam tada okupio sve navija~e “crveno-belih” i spasao klub. Rekao sam im da na stadionu ima mesta samo za sport, a ko ho}e politiku, mo`e da ide kod politi~ara.
Miqenik masa @eqko Ra`natovi} Arkan postao je vo|a “Delija” i predsednik marketin{ke kompanije "Delije", koja je {tampala sve ambleme i suvenire {to nosi ime FK "Crvena zvezda ". Godinu dana kasnije @eqko Ra`natovi} je sa grupom prijateqa 11. oktobra 1990. godine u manastiru Pokajnica, kod Velike Plane, osnovao je prvu srpsku paravojnu formaciju, Srpsku dobrovoqa~ku gardu.
Mla|i svet u Srbiji i u Jugoslaviji upoznao je @eqka Ra`natovi}a kao srpskog borca, heroja i `ivu legendu, kao svog Obili}a. Arkan je kao komandant Srpske dobrovoqa~ke garde prvi svim Srbima obe}ao da vi{e nikad za Srbe ne}e biti Jasenovca.
Arkan je kao komandant Srpske dobrovoqa~ke garde, prvo bio Jugosloven, a potom veliki Srbin:
- Borimo se da povratimo granice biv{e Jugoslavije, sve do Se`ane, jer su to srpske granice, Slovenija }e opet biti Srpska Slovenija, Hrvatska - Srpska Hrvatska, Bosna - Srpska Bosna, Makedonija - Srpska Makedonija. Wih }emo morati vojni~ki da porazimo, a pobednik ima pravo da po svom }efu kroji granice i osvojenim teritorijama daje imena koja on ho}e.
Na Dan republike Jugoslavije 29. novembra 1990. godine policija je u Dvoru na Uni uhapsila @eqka Ra`natovi}a i kod wega u xipu prona{la vojno naoru`awe. Priveden je u policiju Sisak, a kada se saznalo da je to Arkan “krenuo da oslobodi Knin” preba~en je u Zagreb. Ra`natovi} je u Hrvatskoj osu|en u odsustvu na dvadeset godina robije. Ubrzo se na{ao na slobodi o ~emu postoje tri razli~ite verzije doga|awa. Po prvoj verziji, koju sam dobio od generala Jove Popovi}a, Arkanovog prijateqa, on je zvao Frawu Tu|mana svog poznanika iz JNA i predsednika Hrvatske, da ga ubedi da Ra`natovi} bude oslo-
@eqko Ra`natovi} Arkan uhap{en je Hrvatskoj 29. novembra 1990. godine tokom rutinske policijske kontrole. Wegovo hap{ewe i proces koji je vo|en protiv wega, osta}e misterija ne samo za srpsku javnost, nego i za hrvatsku koju ~itav slu~aj veoma zanima. Ra`natovi} je sme{ten u zatvor Remetinac u Zagrabu, gde ga pose}uje mnogo qudi, a u isto vreme iz wegovog dosijea nestajali sudski spisi, a sudija ga osudio na 12 meseci zatvora. To nije podrazumevalo obavezni pritvor, pa je Arkan mirno napustio Hrvatsku
bo|en. Druga verzija kazuje da je Ra`natovi} u Zagrebu pu{ten da se brani sa slobode, {to je Arkan iskoristio da prebegne u Beograd.
Operativci SDB Jugoslavije tvrde, u tre}oj verziji, da je Ra`natovi} razmewen za dr Vesnu Bosanac, koja je uhap{ena u Vukovaru i bila u srpskom zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Toj razmeni doprineo je najvi{e Zoran Savi}evi}, biv{i na~elnik Uprave za emigraciju savezne tajne slu`be, koji je ilegalno, ~ak pet puta bio u Zagrebu da ubedi svog biv{eg {efa Zdravka Musta}a, savetnika za bezbednost dr Frawe Tu|mana da pusti @eqka Ra`natovi}a.
U suprotnom bi Arkan svetskoj javnosti ponudio kompletnu pri~u o svojoj saradwi sa Stanetom Dolancom, Zdravkom Musta}om i SDB SSUP-a SFRJ, {to Hrvatska zbog obaveza prema Sloveniji i Stanetu Dolancu nije smela da dozvoli. Trivunu Ivkovi}u je upravo Milo{ Milutinovi} jedan od na~elnika Slu`be dr`avne bezbednosti SSUP-a otkrio tajnu da je @eqko Ra`natovi} kao operativac koristio {ifrovano ime Rudar. - Mi u Slu`bi smo za mladog Ra`natovi}a bili zainteresovani jo{ kad je imao 12 godina. @eqko je za{ti}eno ime Rudar nosio tokom tajne operacije Slu`be dr`avne bezbednosti Jugoslavije za koju je radio. Za tu operaciju koja se zavr{ila uspe{no Ra`natovi} je nagra|en sa 30.000 nema~kih maraka. Odmah sam ga posavetovao da ne tro{i novac, da ne kupi nov automobil, da se ne pokazuje, da drugi qudi ne vide da ima pare. Arkan
me nije poslu{ao, kupio je nov automobil i vozikao ga po Beogradu. Potom sam ga savetovao da ne nosi sa sobom slu`beni pi{toq, da ga ne pote`e i da ne puca na javnom mestu. Arkan je pucao na javnom mestu na dvojicu policajaca iz patrole. Uhap{en je, izveden je na sud, ali ga je na{ SDB Jugoslavije spasao da ne ode u zatvor“ – saznao je Trivun Ivkovi} od svog prijateqa, biv{eg {efa @eqku Ra`natovi}u u jugoslovenskoj tajnoj policiji.
Sve vi|enija tajne slu`be evropskih zemaqa od tada su po~ele da prate i analiziraju pona{awe komandanta Arkana. U Ra`natovi}ev dosije unet je novembra 1992. godine podatak da nema~ke vlasti procewuju da bi “Arkan mogao izvr{iti atentate na Frawu Tu|mana, predsednika nezavisne Hrvatske, kao i na ministre inostranih poslova Nema~ke, Italije i Francuske”.
Postoji i pri~a da je jedan pukovnik KOS-a svedo~io da je @eqko Ra`natovi} Arkan uz pomo} svoje Srpske dobrovoqa~ke garde kidnapovao Tu|manovu }erku Nevenku Ko{uti}, koja je `ivela u Zemunu. Dr`ao je, navodno, u jednoj ku}i na Fru{koj Gori i dr Frawu Tu|manu poslao video snimke wegove }erke. To je bila, tvrdi pukovnik KOS-a, dovoqna opomena hrvatskom predsedniku, da }e u slu~aju da Arkan strada, stradati i wegova }erka Nevenka. Razmena je tajno izvr{ena i @eqko Ra`natovi} se na{ao na slobodi.
Arkan je iz Zagreba stigao ku}i u Beograd, gde su ga do~ekali supruga Natalija
anga`ovan da organizuje navija~e FK "Crvena zvezda"
i prijateq Mi{ko Popovi}, sin generala Jove Popovi}a. Sutradan je Ra`anatovi} oti{ao u Erdut, u Centar za obuku SDG i sa svojim "tigrovima" iz kog kao komandant Garde prolazi ratni put od Nove Tewe, preko Borova, Bijeqine, Zvornika, Br~kog, Benkovca, Sanskog Mosta do Isto~ne Slavonije. U to vreme wegov najbli`i saradnik na rati{tu bio je Milorad Ulemek Legija, a najbli`i saradnik u Beogradu bio je Luka Bojovi}.
Avgusta 1993. godine Interpol je preko Londona pronosio vest da je “Ra`natovi} postao srpski lider, da koristi "ratno ime Arkan ". I da ga sredstva informisawa u Srbiji prikazuju kao heroja, u vezi sa gra|anskim ratom u Bosni”. Interpol je u to vreme u dosije @eqka Ra`natovi}a uneo dodatnu informaciju da “ima ozbiqnih nagove{taja o pripremama atentata na {efove diplomatija Italije, Nema~ke i Francuske, a da iza wih stoji "novi srpski vojni lider" Arkan.
Italijanski dnevni list "Il \orno" objavio je 1993. godine, pozivaju}i se na obave{tajne izvore NATO, da “Arkan sprema diverzantski napad na glavnu bazu NATO u severnoj Italiji, aerodrom Avijano”.
U me|uvremenu Ra`natovi} na poziv srpske policije postaje saradnik srpskog ministara policije Radmila Bogdanovi}a. @eqka Ra`natovi}a Arkana znao je svaki ~ovek i svako dete na prostoru skre}ene Jugoslavije.
- Arkan je bio borac u senci, ~ovek jake i nezgodne naravi, strah i trepet za svoje neprijateqe. Bio je stra{an borac na rati{tu. Sam je zarobio tri neprijateqska tenka u Bosni. A {ta je radio na ulici i u podzemqu ja to ne znam – iskren je Triva. Ra`natovi} je dizao Srbe u Hrvatskoj na noge. Trivun Ivkovi} pripoveda da mu se Ra`natovi} kasnijih godina u poverewu `alio na predsednika Srbije. Arkan nikada li~no nije upoznao Slobodana Milo{evi}a, ali je preko ministra Radmila Bogdanovi}a dobijao wegova nare|ewa:
- Ne da mi Sloba da idem sa Gardom na Kosovo i Metohiju. Naredio je da sedim u hotelu „Hajat“ da me ameri~ki izaslanici i {pijuni vide da sam kod ku}e i da nisam na rati{tu. To je Ra`natovi}u jako te{ko palo, jer je on bio ~ovek od akcije, a ne hotelski gost. Posvetio se fudbalu, navija~ima i politici. Postao je poslanik Narodne skup{tine.
(Nastavqa se)
Panama, ~ija je unutra{wa i spoqna politika u pro{lom veku su{tinski bila vezana za Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, nezavisnost od Kolumbije dobila je 1903. godine, pre svega zahvaquju}i ameri~koj svesrdnoj podr{ci.
Ova latinoameri~ka dr`ava stekla je s po~etka 20. veka nezavisnost, ~ini se vi{e zbog toga {to Kolumbija nije htela da se povinuje ameri~kim zahtevima nego {to je bila sna`na mala grupa bogatih zemqoposednika pod vo|stvom Manuela Amadora Gerera.
Premda su Kolumbija i SAD potpisale Haj-Heren sporazum, koji je predvi|ao da Amerikance zavr{e izgradwu Panamskog kanala, kongres u Bogoti je 12. avgusta 1903. godine odbio da prihvati ovaj dogovor. Ovaj potez ne samo {to je jo{ vi{e aktivirao panamske separatiste i ostale Panamce koji su `eleli izgradwu kanala izme|u Atlantika i Pacifika, ve} je i ubedio Amerikance da }e lak{e ostvariti svoje ciqeve ukoliko finansijski i strate{ki podr`e otcepqewe Paname od Kolumbije.
Panamski politi~ar Hose Agustin Aranho po~iwe pripremu pobune i otcepqewa, pri ~emu separatisti~ki pokret, zbog odbijawa kolumbijskih vlasti, insistira na tome da oni pregovaraju o izgradwi kanala direktno sa SAD. Manuel Amador Gerero je bio zadu`en da otputuje u SAD radi dobijawa podr{ke secesionisti~kim planovima, ali osim toga on je uspeo i da dobije podr{ku va`nih liberalnih panamskih lidera, kao i vojnog komandanta Estebana Hurtasa. Me|utim, pod izgovorom da su ta~ne glasine kako Nikaragva namerava invaziju na severnu Panamu, zvani~na Bogota {aqe vojni bataqon, koji do Panama Sitija biva ne samo usporen zahvaquju}i rukovodstvu panamske `eleznice ve} i komandu preuzimaju separatisti. Ipak, trupe revolucionarne hunte bile su pod budnim okom ameri~kog broda „USS Ne{vil” pod komandom Xona Hubarda, koji je pomogao da kolumbijske trupe {to kasnije stignu u Panamu. Nezavisnost od Kolumbije Panama progla{ava 3. novembra 1903. godine, a dan kasnije Demetrio Brid, predsednik Saveta panamske samouprave, postaje de fakto predsednik nezavisne dr`ave, pri ~emu }e naredne godine ustavotvorna skup{tina proglasiti Gerera za prvog ustavnog predsednika Paname.
SAD prve priznaju nezavisnu Republiku Panamu, dok su wihove trupe ve} uveliko bile tu da „za{tite” novu vladu i dr`avu. Ta~no 15 dana od progla{ewa nezavisnosti potpisan je Haj-Bunau-Variqa sporazum o izgradwi Panamskog kanala, koji je davao mogu}nost Amerikancima neograni~enog upravqawa Panamskim kanalom. Ova stavka ugovora }e 50 godina kasnije postati sporno diplomatsko pitawe izme|u dve dr`ave.
Posle progla{ewa nezavisnosti zvani~na Bogota poslala je diplomatsku misiju u Panamu u nadi da }e ih odvratiti ponudom da }e kolumbijski senat prihvatiti prethodni ugovor o Panamskom kanalu, kao i sa predlogom da Panama Siti postane prestonica Kolumbije. Me|utim, na sastanku na ameri~kom brodu „USS Mejflauer” panamska delegacija odbila je sve predloge. Kasnije je Kolumbija poslala delegaciju eminentnih politi~ara na pregovore sa kolegama iz Paname, ali dogovor nije postignut.
Kolumbija je 1921. godine priznala nezavisnost Paname, a SAD su Bogoti platile 25 miliona dolara u zamenu za sva potra`ivawa od Paname.
ZANIMQIVOSTI O PANAMI
lll U Panami se slu`beno koriste dve valute, ameri~ki dolar i balboa, lokalna valuta koja je dobila ime po istra`iva~u
zna~aja, 2003. godine progla{en je “Ameri~kim centrom kulture”.
lll Iako povr{inski veli~ine zemaqa na Balkanu, Panama ima ~ak 1500 ostrva.
lll Koliko je zemqa bogata biqnim i `ivotiwskim svijetom, pokazuje podatak da ova zemqa ima najvi{e ptica po kvadratnom metru na svetu. U zemqi naime postoji ~ak 976 razli~itih vrsta ptica, {to je vi{e nego u Sjediwenim Ameri~kim dr`avama i Kanadi zajedno!
lll Oko 85% qudi u zemqi su katolici preostalih 15% su protestanti.
lll “A man, a plan, a canal; Panama” (^ovek, plan, kanal, Panama) je ~uven palindrom u ovoj zemqi.
Vasku de Balboi. Ipak, danas u opticaju mogu da se na|u samo kovanice balboe. Jedan biv{i panamski predsednik u jednom trenutku poku{ao da je napravi papirne nov~anice, kao zamenu za ameri~ki dolar, ali je smewen nakon sedam dana sa vlasti. Panama je ina~e prva latino zemqa koja je usvojila ameri~ki dolar kao slu`benu valutu pla}awa.
lll Veruje se da je 5,600 qudi poginulo u izgradwi Panamskog kanala, mada ta~an broj do danas ostaje nepoznanica.
lll Panama je jedina zemqa na svetu u kojoj mo`ete da vidite izlazak Sunca na Paciifku i zalazak na Atlantiku.
lll Panama siti, prestonica zemqe, jedini je glavni grad na svetu koji je okru`en tropskim {umama, a zbog svog
lll Najni`a taksa ikada pla}ena za prolaz kroz Panamski kanal, iznosila je 0.36 ameri~kih dolara a platio je Richard Halliburton koji je 1928. godine pro{ao kroz kanal plivaju}i.
lll Poznata svetska grupa Van Halen, svojevremeno je napisala ~uvenu pesmu Panama.
lll Ameri~ki senator Xon Mekejn, ro|en je u Panami. lll Popularni panamski {e{ir, zapravo se proizvodi u Ekvadoru.
lll U Panami mo`e da se prona|e vi{e od 10,000 vrsta biqaka, kao i ~ak 1,200 vrsta orhideja.
lll Panama je bila prva zemqa izvan SAD-a u kojoj se po~ela prodavati Koka Kola. Bilo je to 1906. godine.
lll U zemqi postoje samo dva godi{wa doba, ki{no i suvo.
lll Edward Murphy Jr, nadaleko ~uven po svom Marfijevom zakonu, ro|en je u Kanal Zoni u Panami 1918. godine.
lll Stari deo grada u Panami, poznat kao Casco Viejo, star je preko 500 godina.
lll Nakon Belizea, Panama je sa svojih 4,5 miliona stanovnika, druga najmawa zemqa u Centralnoj Americi. Najve}a zemqa sa druge strane je Gvatemala u kojoj `ivi oko 17 miliona qudi.
lll Autor ~uvenog hita Despasito je Erika Ender iz Paname. lll Panamski kanal (Canal de Panamá) iskopan je u periodu od 1883. do 1914. Dug je 82 km i prostire se kroz Panamski zemqouz, povezuju}i Atlantski i Tihi okean. Panamski kanal, kao najkra}i morski put izme|u Tihog i Atlantskog okeana, prokopan je na panamskoj prevlaci u Sredwoj Americi. Zbog krivudavog oblika Paname, Atlantski okean je na severnoj, a Tihi okean na ju`noj strani kanala, {to je suprotno od uobi~ajene orijentacije ovih okeana prema Ameri~kom kontinentu. Na naju`em mestu je {irok 91,5 m, a na naj{irem 350 m. Dubina iznosi 13,7 m. Uz Suecki kanal predstavqa jednu od najva`nijih pomorskih arterija sveta. Jedan od najve}ih i najte`ih gra|evinskih projekata ikada izvedenih, imao je ogroman uticaj na pomorski saobra}aj izme|u dva okeana.
Studentski pokret je na putovawu kroz Srbiju i {iri svoj uticaj. Trenutno je u Novom Sadu, gde je ve} dobio upozorewe da }e „popiti ~aj od letava“. Sukob mladih i napedwaka nema stra{an politi~ki naboj, ali ga prate incidenti koji su sramota za Srbiju
Pi{e: Marko Lopu{ina Navr{ilo se tri meseca od stra{ne tragedije u Novom Sadu kada je stradalo 15 qudi. Dvoje je sa te{kim povredama u bolnicama i bore se za svoj `ivot. Za politi~ku situaciju danas u Srbiji mogu da ka`em da je te{ka, ali i da je sve ovo ve} vi|eno. Od dolaska Slobodana Milo{evi} a na vlast i wegovih „doga|awa naroda“ Srbija je skoro ~etiri decenije u politi~koj krizi, koju neminovno prati narodni bunt na ulicama na{ih gradova.
Setimo se da su studenti demonstrirali od sredine devedesetih, a da je narod sa ulice 5. oktobra 2000. godine oborio SPS sa vlasti. Trenutno se vodi takmi~arksa borba za masovnost i mo} studentskog pokreta i vlasti, studenata i napredwaka. Mladi vode sa 153 protesta u gradovima i varo{ima prema dva protiv SNS sa mitingom u Jagodini i u Trsteniku.
I jedni i drugi javqaju nepouzdane brojke o pose}enosti wihovih skupova, ali to za mene u ovom trenutku nije bitno. Su{tina je u tome da je Srbija u politi~koj krizi, koju karakteri{u masovna pobuna mladih qudi i wihovih profesora, ali tako|e medijski i politi~ki otpor napredwaka. Studentski protest je na putovawu kroz Srbiju i {iri svoj uticaj. Trenutno je studenski pokret u prestonici Vojvodine, sa ciqem da blokira novosadske mostove na Dunavu, gde je ve} dobio podr{ku naroda, ali i upozorewe da }e „popiti ~aj od letava“. Sukob mladih i napedwaka nema jo{ goli i stra{ni politi~ki naboj, ali ga prate incidenti koji su sramota za Srbiju.
Sramotno je da samozvani batina{i bezbol palicama ili svojim automobilima ugro`avaju `ivote studenata i protestanata, koji se na miran na~in bore za istinu i pravdu. Evropska komisija tra`i detaqan izve{taj Javnog tu`ila{tva Srbije o napadima batina{a na studente. Ve}ina wih jeste uhap{ena, ali da li }e biti osu|eni za politi~ko nasiqe, to }emo morati da sa~ekamo da bi videli kraj ovakve sramote.
U sramno pona{awe dela vlasti smatra se i oslikavawe sredweg prsta na krvavoj {aci, koji je simbol penisa, kao odgovor studentima u protestu. Sramotno je da je ovaj simbol oslikavan po osnovnim {kolama kao poruka maloletnicima i |acima prvacima. Sramotno je i nedoli~no pona{awa pojedinih studenata na javnim protestima i van wih.
I pored toga, masovnost bojkota studenata raste. Grupa gra|ana najavila je prvi protest u Gaxinom Hanu, u znak podr{ke studentima u blokadi, koji protestvuju povodom tragedije u Novom Sadu, kada je pri padu betonske nad-
stre{nice na rekonstruisanoj @elezni~koj stanici poginulo 15 qudi, a dvoje te{ko povre|eno. I navija~i najpopularnijih sportskih klubova na utakmicama navijaju za studente, a protiv vlasti. Prosvetni radnici ^a~ka najavili su da }e blokirati mostove u tom gradu od 15 do 16 ~asova pod parolom "Nastavnici su uz studente" i pozvali gra|ane da im se pridru`e.
Studentski protest je u me|uvremenu internacionalizovan. A javno su ga podr`ali srpski i strani studenti iz desetak gradova iz srpskog rasejawa. Formirana je i Studentska ujediwana dijaspora i Skup{tina u rasejawu, od nekoliko hiqada akademaca na studijama u Evropi, Australiji i Americi. Wihova poruka glasi: “@elimo da podr`imo studente i gra|ane, kao i sve dru{tvene i politi~ke ~inioce koji Srbiju `ele da vrate na staze vladavine prava i demokratije”.
Evropski komitet EU zainteresovan je za srpski studentski pokret i proteste u Srbiji. A Nobelov komitet je potvrdio da je “prihvatio kandidaturu Studentskog pokreta za Nobelovu nagradu za mir”. Na ovaj na~in internacionalizacija studenskih protesta u Srbiji dobija ozbiqan politi~ki i me|unarodni karakter.
Studentski protest nije u Srbiji formiran kao politi~ki pokret, jer nastupa kao spontana reakcija mladih qudi i wihovih simpatizera profesora, nastavnika, gra|ana. Zahtevi studenata o utvr|ivawu odgovornosti za nesre}u u Novom Sadu, o osloba|awu uhap{enih protestanata i ka`wavawu nasilnika, nisu poprimili politi~ki i institucionalni oblik. Oni i daqe imaju karakter javnog zahteva gra|ana Srbije, koji su upu}eni nadle`nima u dr`avnim institucijama. A ti nadle`ni nisu predsednik, ni premijer Srbije.
I pored toga sa vrha dr`ave se odgovara da su svi “zahtevi studenata ispuweni”. I tvrdi se u napredwa~kim krugovima da zvani~na “opozicija predvodi studente”. Studenti tvrde da zahtevi nisu ispuweni od strane dr`ave. Ne tra`e da ih ispuni predsednik Srbije, jer za to nije nadle`an i wemu se ne obra}aju. Na protestnim okupqawima studenata ima sredwo{kolaca i roditeqa, ali nema vo|a opozicije. [ta je po meni mana studentskoj pokreta. Nema istaknutog vo|u, koji bi bio simbol wihove studenstve borbe za istinu i pravdu. Protesti studenata od 1996. izbacili su na politi~ku scenu studenta ^edu Jovanovi}a. Sada{wi studenti nemaju politi~ki program, niti javnih naznaka za duboke politi~ke promene sistema i dru{tva. O~igledno je da studenti i profesori ne mogu sami da iznesu te politi~ke promene, pa se wima i ne bave. Potrebno je da da dobiju sna`nu politi~ku podr{ku iznutra, ali i spoqa i da stvore uslove za politi~ki dijalog sa vlastima. A kada }e se to desiti – ne zna se ? Za sada studenti i profesori, sredwo{kolci i nastavnici, uz podr{ku {trajka{a iz prosvete, zdravstva, po{te, poqoprivrede po ulicama i gradovima Srbije
demonstriraju svoju masovnost koja ima daje snage, ali ne i mo} politi~kog subjekta. Beogradski univerzitet, Novosadski univerzitet, Ni{ki univerzitet su podeqeni na one koji su uz studentski pokret, na one koji su protiv i na one koji su neutralni i ~ekaju rasplet ovog javnog sukoba. U Vladi Srbije je ministarska prosveta protiv studenata i |aka, protiv nastavnika i profesora u bojkotu, kojima se umesto dijaloga {aqu pretwe dr`avnom represijom. [ezdeset prosvetara je dobilo otkaz. Na desetine protestanata je saslu{avano u policiji, pritvarano i tu~eno. U tome je i zamka ovog studentskog pokreta, sutra ve} mo`e da se ugasi i onda kao da ni~eg bitnog nije bilo u Srbiji??? [ta napredawaci rade u ovakvoj politi~koj situaciji? Koriste pretwe, represiju, optu`uju studente da rade kao strani pla}enici, da organizuju obojenu revoluciju i dr`avni udar, a onda nude ostavke i dijalog sa studentima. Kriti~ari vlasti, uglavnom, sa ameri~ke televizije N1 u Srbiji i portala Nova S, poru~uju da je Vu~i} staromodan sa svojim politi~kim idejama i re{ewima. Da previ{e koristi represivna re{ewa iz vremena vladavine Slobodana Milo{evi}a, da koristi re~nik iz biv{eg Slobinog re`ima, pa ga studenti ne razumeju, a i ne komuniciraju sa predsednikom Srbije. Vu~i}evi kriti~ari smatraju da predsednik Srbije nije kao Tito, biv{i predsednik Jugoslavije 1968. godine, spreman da ka`e da su “studenti u pravu”. Opozicionari za ostavke premijera, gradona~elnika, ministra i drugih ka`u da su politi~ki igrokaz bez velikih posledica. Wima
Vu~i} ~uva svoju vlast i vladavinu, smatraju wegovi kriti~ari. A deo opozicije ve} i zvani~no tra`i ostavku predsednika Srbije.
Protivnici napredwaka kao strana~ki lideri ili kao poslanici Narodne skup{tine smatraju da Vu~i} nema apsolutni podr{ku naroda i glasa~a u Srbiji. Uz wega je dva miliona glasa~a, ~lanova SNS koalicije, odnosno podr{ka od oko 49 odsto. ^etiri miliona `iteqa Srbije }uti, ne izja{wava se, ali je u su{tini “protiv” napredwaka, tvrdi opozicija. I napomiwe da su “protiv” i Srbi iz rasejawa, posebno iz Nema~ke, {to se pokazalo na izborima u dijaspori.
Kriti~ari vlasti navode da je Aleksandar Vu~i} na tronu ostao sam. Da ne vlada politi~ki mudro i strate{ki ve} vlada previ{e li~no. Ego mu je jak toliko da li~no napada qude, koje on smatra svojim protivnicima. A protivnici napredwaka iz opozicionih strana~kih redova tvrde i da vlast sve ~e{}e vlada politi~kim trikovima i propagandom. Kao primer primene politi~kih trikova navodi se pona{awa gradona~elnika Aleksandra [api}a koji sprema podizawe spomenika |eneralu Dra`i na Terazijama ili koji je ofarbao crvene gradske autobuse u plavo. Zbog studentskog protesta odnos srpske javnosti prema predsedniku Srbije se u mnogome promenio. Respekt prema Aleksandru Vu~i}u smawuje se i prebacuje na teren {ale i satire. U javnosti predsednika Srbije sada oslovqavaju sa wegovim nadimcima: Aco Srbine, Alek, Vu~ko, Sa{a, Picousti, Baron Minhauzen, Narcis, Zvon~ica... Ono {to li~no mogu da pri-
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
znam to je da Aleksandar Vu~i} kao predsednik Srbije ula`e velike napore u spoqnoj politici i dr`i Srbiju na dobrom diplomatskom putu – blizu EU, a daleko od balkanskih sva|a i podela. Na unutra{wem planu kod Vu~i}a nema te {irina kao u diplomatiji prema me|unarodnoj zajednici, nema velikih mogu}nosti za iskorak iz zvani~nog stava SNS za kontrolom `ivota unutar Srbije. Jer, dok studenti na svojim mirnim demonstracijama koriste satiru da po{aqu javno svoje poruke vlastima i javnosti, dotle pojedini dr`avni funkcioneri prosipaju svoj gnev po akademcima i wihovim pristalicama. Neki su funakcioneri u panici da ne izgube svoje privilegije, svoje plate i vile, mada ih studenti ne tra`e, jer wima to ne treba. Oni samo ho}e istinu, pravdu i odgovornost.
U ovoj uli~noj protestnoj borbi studenata sa napredwacima, najgore se u vlasti pona{a milo{evi}evski SPS, koji se utapa u SNS i gubi ugled u javnosti. Ministar policije Ivica Da~i}, vo|a socijalista je postao portparol predsednika Srbije, koji stalno javno „brani“ Aleksandra Vu~i}a. Umesto da vodi politiku unutra{wih poslova, da spre~i represiju policije Ivica Da~i}, ina~e, biv{i portparol Slobodana Milo{evi}a, danas uglavnom ~ita srpskoj javnosti policijska saop{tewa.
Ako je predsednik Srbije tokom 2024. godine uspeo da u mnogome snizi uticaj zvani~ne opozicije na srpsko dru{tvo i politiku, pojava nezadovoqnih studenata i profesora, sredwo{kolaca i nastavnika, poqoprivrednika i gra|ama iznenadila ga je. Srbija se, me|utim, i daqe deli na one koji podr`avaju studente, na one koji su uz napredwake i na one koji }ute i nemo gledaju politi~ka previrawa u svojoj zemqi. I ~ekaju rasplet.
Definitiva odluka je u rukama Aleksandra Vu~i}a, koji nezadovoqstvo naroda `eli da pretvori u svoj dobitak ili kroz rekonstrukciju Vlade Srbije i svoje vlasti ili kroz nove izbore. Jedno je sigurno, studentski protest i daqe u mnogome uti~e na napredwake i na samog predsednika Srbije. A sa internacionalizacijom studentskog pokreta, taj uticaj }e zna~ajno da raste.
Kada su srpski demonstranti ovog vikenda zauzeli Novi Sad i organizovali trijumfalni celove~erwi uli~ni protest, povremeno su se ~uli uzvici ~etvrt veka starog slogana - "Gotov je", opisuje britanski Gardijan.
“Gotov je!”, podse}a Gardijan, bila je mantra pobune 2000. godine koja je sru{ila srpskog postkomunisti~kog diktatora Slobodana Milo{evi}a.
Ovoga puta bila je usmerena na wegovog naslednika, predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a,
trulo u politi~kom telu Srbije ponovo se zavr{ilo ubijawem sopstvenih gra|ana.
Amblem protesta postao je crveni otisak {ake, koji prikazuje krvave ruke onih na vlasti.
Strategija studenata je da se fokusiraju na katastrofu na novosadskoj stanici, sa konkretnim zahtevima za transparentno{}u i odgovorno{}u, a nadaju se da }e wihovo uporno insistirawe na te dve retke pojave nekako promeniti Srbiju.
„Ako budu uradili sve {to studenti tra`e od vlasti, ima}emo totalnu promenu u na{em
ali skandirawe nije daleko odmaklo me|u desetinama hiqada okupqenih u Novom Sadu, opisuje ovaj medij.
Re~i su bile iz nekog drugog doba, a studenti koji su predvodili proteste protekla tri meseca nisu stvarno zainteresovani za smenu rukovodstva, tvrde}i da nemaju poverewa da }e postoje}i politi~ki sistem dovesti bilo koga boqeg.
Ne isti~u da je „car go“ ka`u, samo da bi na wegovo mesto do{ao novi car.
„Moramo da obnovimo sve od nule. Studenti ne poku{avaju da u~estvuju u politici ili vladi. To nije plan“, rekla je Ana \urovi}, studentkiwa filma, stoje}i usred guste, vesele gomile na jednom od tri mosta na Dunavu koja su demonstranti blokirali u subotu.
S obzirom da se studenti oklevaju da se ukqu~e u konvencionalnu politiku protiv dobro ukorijewenog re`ima, nad euforijom protesta nadvija se zabriwavaju}e pitawe: {ta sad?
Srpske demokrate imaju razloga da budu oprezne.
Milo{evi}ev demokratski naslednik, Zoran \in|i}, bio je na funkciji premijera ne{to vi{e od dve godine pre nego {to ga je snajperista, veteran specijalnih snaga, koji je primao nare|ewa organizovanog kriminala, upucao u srce.
Okida~ za najnovije proteste bilo je jo{ krvoproli}a: `ivoti 15 qudi ugasili su se kada je 1. novembra pala nadstre{nica ispred `elezni~ke stanice u Novom Sadu, usred dokaza o r|avoj gradwi, prevari i korupciji, navodi Gardijan.
dru{tvu, jer }e morati da po~nu da hapse qude iz vrha vlasti“, ka`e Ivan Bjeli}, aktivista koji je proveo 23 dana u zatvoru zbog u~e{}a u demonstracijama.
Protesti su do sada razqutili Vu~i}a i wegovu Srpsku naprednu stranku (SNS), koji su vi{e od decenije bili ve{ti u izbegavawu konvencionalne politi~ke opozicije – tako {to su ih optu`ivali za finansirawe spoqa i napadali wihov karakter kroz svoje „prijateqske tabloide“, smene i finansijski pritisak.
Studenti su se dr`ali na distanci od opozicionih partija i deluju kolektivno kroz plenume i direktnu demokratiju, bez prepoznatqivih lidera koje vlada mo`e da napadne. I sa svakim tabloidnim optu`bama ili sporadi~nim fizi~kim napadom, ukqu~uju}i dva incidenta sa udarawem automobilima, protesti su rasli.
„To je zaista veoma izazovno za ovu vlast, jer ne znaju da razgovaraju sa ovim mladim qudima koji samo tra`e pravdu i istinu“, rekao je Srdan Golubovi}, proslavqeni srpski filmski rediteq i jedan od profesora studentkiwe s po~etka teksta. Golubovi} i ve}ina kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti u subotu su stajali sa studentima na jednom od novosadskih mostova.
On je proteste uporedio sa masovnim demonstracijama 1968. godine, tako|e u studentskom rukovodstvu, sa naglaskom na direktnoj demokratiji i sistemskim promenama. Masovnost tako|e povezuje oba protesta.
i malih mesta u Srbiji vi{e ne pla{e. To je najva`nije – gubitak straha“, rekao je Golubovi}. [irewe baze podr{ke studenata bilo je evidentno tokom sun~anog vikenda u Novom Sadu. Lokalni poqoprivrednici su dovezli desetine traktora, rasporediv{i ih kao ~eli~ne ~uvare na mostovima i gradskim ulicama.
Srpska bajkerska zajednica stigla je na hiqadama motocikala koji su u subotu popodne u{li u dramati~nom stilu, u jednoj duga~koj kavalkadi, u pratwi nasmejane policije, opisao je Gardijan. U me|uvremenu, vojni veterani mar{irali su sa svojim grimiznim beretkama kroz centar grada, da odaju po~ast `rtvama na `elezni~koj stanici.
Do sada su protesti odr`ani u oko 200 gradova. Uo~i doga|aja za vikend, beogradski studenti su prepe{a~ili 100 kilometara do Novog Sada, kroz tradicionalno lojalna sela SNS-u i tokom celog puta bili slavqeni.
Taksisti iz Beograda pojavili su se u nedequ da im ponude besplatnu vo`wu do prestonice, a istog dana, u prestonici, Advokatska komora Srbije proglasila je jednomese~ni {trajk solidarnosti.
Unutra{wi pritisak novinara pokazao je znake promene dr`avnih medija.
Provladine ku}e su do sada umawile proteste do te mere da ih ignori{u, ali je dr`avni emiter RTS u`ivo prikazao slike gu`ve koja je zahvatila Novi Sad, na gnev SNS-a, koji je izve{tavawe okarakterisao kao „skandalozno“.
Vu~i} je nastavio da nagove{tava, bez dokaza, da opskurne spoqne sile orkestriraju proteste.
„Ne trebaju nam vlade nametnute spoqa… bez izbora i bez voqe naroda“, rekao je on na Instagramu.
Istovremeno, vlada sve br`e mewa mi{qewe koje je imala do ju~e.
Za novosadsku katastrofu optu`eno je vi{e desetina qudi, me|u kojima je i biv{i ministar saobra}aja Goran Vesi}. Vesi} je podneo ostavku, a pro{log utorka to je u~inio i premijer Milo{ Vu~evi}.
Kao i prethodne pretwe vlade, ustupci su samo poslu`ili da ohrabre proteste i pove}aju podr{ku javnosti studentima.
„Ova generacija je dokazala da nismo pasivni kao {to su nas vaspitavali. Odgajani smo da ne u~estvujemo u politici. U~ili su nas da ne mo`emo ni{ta da promenimo. Sada smo dokazali da je promena mogu}a“, rekla je studentkiwa \urovi}.
Plakalo se u subotu u Novom Sadu dok su kolone studenata i{le ka mostovima, plakalo se i ve~e pre toga kada su beogradski studenti u{li u Novi Sad. Plakalo se i prethodnih dana kada se gledaju akcije koje studenti pripremaju, {ta i kako govore. Psihoterapeutkiwa Iva Brankovi} ka`e da su sve te suze normalne i obja{wava kakve su nas sve emocije pritisle pa tako lako pu{tamo suzu.
Psihoterapeutkiwa ka`e da su utisci koje skupqamo na doga|ajima koje organizuju studenti druga~iji nego bilo koji ranije, tako da smo s jedne strane ispuweni a s druge strane preplavqeni. Zato je, dodaje, dobro da pri~amo o tome kako se nosimo s emocijama.
„Pla~emo zato {to su emocije ba{ jake, suze su na~in da ispoqimo te emocije, a one dolaze iz vi{e nivoa, iz razloga“, navodi psihoterapeutkiwa.
Ona ka`e da je jedan vrlo va`an nivo iz kog nam suze dolaze –empatija sa studentima.
„Ose}aj koji imamo kada razmi{qamo {ta rade, koliko su hodali, kako su spavali na otvorenom, koliko energije ula`u“, kazala je Brankovi}.
Drugi nivo je ponos koji ose}amo kada gledamo mlade qude koji rade neke velike stvari.
„U suzama ima i toga {to pla~emo nad nekim isvojim zgubqenim vremenom, i {to se se}amo svojih iskustava sa prethodnih protesta od devedesetih naovamo. I na kraju krajeva suze su nada, to su suze radosnice o kojima svi pri~aju jer skupovi studenata nose pozitivnu energiju uprkos tome {to su organizovani zbog stra{nih doga|aja. I u toj kombinaciji te{kih negativnih i velikih pozitivnih emocija naravno da je osnovna reakcija da zapla~emo“, kazala je psihoterapeutkiwa.
Dodala je da su suze i na~in komunikacije.
„Postalo je redovno da vidimo qude koji su uplakani i po tome se prepoznajemo“, navela je.
Generacija koja je probudila toliku nadu i izazvala suze je ona koja je imala prili~no lo{u reputaciju da je nezainteresovana za ono {to se oko we de{ava.
„Kao ni svaku mladu generaciju, ni ovu nismo razumeli, posebno zbog toga {to se desio veliki generacijski jaz. Ova generacija je odrasla u novom dobu, u globalnom selu, sa digitalnim tehnologijama, sa drugim vrednostima. Postojao je zazor od wih jer su bili potpuno druga~iju i ovaj momenat prepoznavawa je to {to qudima budi suze. Zajedni{tvo je ono {to qudima najvi{e budi suze u ovoj situaciji“, napomiwe sagovornica.
Govore}i o generaciji mladih qudi koji su uglavnom ro|eni posle 2000. godine, ona ka`e da takozvanu generaciju Z odlikuje asertivnost i zalagawe za sopstvena prava, {to su stariji videli kao deo razma`enosti.
„A sada vidimo da je to potpuni nedostatak autoritarnosti, oni su oslobo|eni od autoritarnosti. Oni ne veruju u vo|e samo zato {to im se ka`e da je neko vo|a. Na~in na koji se organizuju pokazuje da je to mogu}e. Kao {to misle i `ive, oni se tako i rganizuju. Oni nisu samo fokusirani na svoja prava, oni su fokusirani na prava uop{te i ne zaziru od autoriteta ukoliko ti autoriteti nisu pravi. To je nas ranije pla{ilo, a sada vidimo da je to wihova snaga“, istakla je Brankovi}.
Za demonstrante postoji zajedni~ki imenilac: ono {to je
U svim sferama `ivota u Srbiji postoji {iroka saglasnost da je u posledwih nekoliko meseci do{lo do dubokih promena u dru{tvu, ali nije jasno {ta }e se daqe desiti, navodi Gardijan. GARDIJAN O STUDENTSKIM PROTESTIMA I DUBOKIM PROMENAMA U
„Ovo je po~elo kao ne{to malo, a postalo je veliki talas, jer se mnogi qudi iz svih gradova
"Izostavqena je tabela cena iz koje bi se moglo videti na koliko se Vlada Srbije obavezala da plati za pojedine deonice pruge i rekonstrukciju pojedinih stani~nih zgrada. Sve i da je objavqena, ostala bi dilema zbog ~ega se obavezala da plati ba{ toliko. Za sam Novi Sad, CIP je prema predra~unu tro{kova predvideo 3,5 miliona evra, a ministar Vesi} i predsednik Vu~i} su naveli da
predra~unu tro{kova radova iz projekta CIP-a, vrednost radova je procewena na 3,5 miliona evra. Ono {to je javnosti poznato iz izjava Gorana Vesi}a i Aleksandra Vu~i}a jeste da je za rekonstrukciju stani~ne zgrade pla}eno blizu 16 (15,85) miliona evra“, ka`e Nenadi}. On podse}a da se predra~un od 3,5 miliona evra navodi i u projektu CIP-a iz aprila 2021. godine. Wega je na raspolagawu imala
je pla}eno gotovo 16 miliona. Nema traga da je Vlada vodila ra~una o obavezi javnosti izbora podizvo|a~a", navodi za N1 Nemawa Nenadi}, programski direktor organizacije Transparentnosti Srbija.
Iako su do sada tri puta objavqivani, a dr`avni funkcioneri tvrdili da su javnosti dostupni ba{ svi, u praksi i daqe nedostaju bitni dokumenti koji se ti~u radova na `elezni~koj prugi od Novog Sada do granice sa Ma|arskom.
Kako za N1 ka`e programski direktor Transparentnosti Srbija (TS) Nemawa Nenadi}, dokument koji je veoma bitan, a nije bio izri~ito naveden u spisku koji je objavio Gra|evinski fakultet u Beogradu je Aneks 1 ugovora o radovima na prugie. On nije objavqen u celini. U pitawu je dokument broj 196 sa spiska na sajtu Vlade Srbije.
KAKO SE OD CIP-OVIH 3,5 STIGLO DO 15,85 MILIONA EVRA?
„Izostavqena je tabela cena iz koje bi se moglo videti koliko se Vlada Srbije obavezala da plati za pojedine deonice pruge i rekonstrukciju novosadske i drugih stani~nih zgrada“, ka`e Nenadi}.
On isti~e da bi iz tabele cena bi bilo vidqivo na koliko se vlada Srbije, juna 2021. godine obavezala da plati radove na stanici. Ono {to se trenutno mo`e videti jeste samo za koliko je ta cena, koja nije poznata, pove}ana zbog dodatnih radova (aneksi 2-4 ugovora, koji su objavqeni). Kada se govori o stanici u Novom Sadu, ugovoreni su dodatni radovi od blizu tri miliona dolara. „Nedostaju}i podatak o tome koliko se Vlada sredinom 2021. obavezala da plati za rekonstrukciju stanice u Novom Sadu je naro~ito bitan u kontekstu onog {to jeste objavqeno. Prema
ma, dominantna praksa za velike infrastrukturne radove. Ipak, postoji du`nost primene op{tih na~ela iz tog zakona i pravila iz internih akata ministarstva gra|evine i preduze}a Infrastrukture `eleznice. „INSTRUKCIJE“ KINEZIMA ZA ANGA@OVAWE DOMA]IH FIRMI
Nenadi} ka`e da je Vlada u posledwem setu objavqenih dokumenata pod ta~kom sa spiska Gra|evinskog fakulteta „tenderska dokumentacija za izvo|a~e i podizvo|a~e, navela da tenderska dokumentacija ne postoji jer ne postoji ni javna nabavka“.
To, navodi Nenadi} jeste ta~no, jer se zbog me|udr`avnog sporazuma Kine i Srbije ne primewuje Zakon o javnim nabavkama, ali podse}a da se Vlada u tom odgovoru ne osvr}e na obavezu koja je predvi|ena ugovorom izme|u Republike Srbije i kineskog konzorcijuma, a to je obaveza da pri izboru podizvo|a~a kineski konzorcijum organizuje neki vid nadmetawa.
SLU^AJ
i Vlada Srbije pre nego {to se obavezala da plati jo{ uvek nepoznatu sumu.
„Ako se po|e od pretpostavke da je zaista pla}eno 15,85 miliona evra, i da se od toga skoro tri miliona odnosi na dodatne radove, moglo bi se zakqu~iti da je prvobitno ugovorena cena bila blizu 13 miliona evra. Da li je stvarno tako, moglo bi da se vidi iz tabele Aneksa 1, koja nije objavqena. Ukoliko bi te pretpostavke bile ta~ne, postojala bi veoma velika razlika izme|u predra~una tro{kova, jedinog koji je do sada objavqen, i obaveze koja je preuzeta aneksom ugovora“, nagla{ava sagovornik portala N1.
Zato je, smatra Nenadi}, neophodno da budu objavqeni i drugi dokumenti, koji bi pokazali na osnovu ~ega je Vlada Srbije procenila, odnosno utvrdila da je ponuda kineskog konztorcijuma realna i da je to cena koju treba platiti.
ZAKON NE OBAVEZUJE NA USLOVE NA OSNOVU
KOJIH DR@AVA PLA]A
„To va`i ne samo za rekonstrukciju stani~ne zgrade u Novom Sadu, ve} i za sve druge radove na ovom projektu, ali i za sve druge projekte koji su ugovoreni bez sprovo|ewa javne nabavke“, dodaje Nenadi}.
Kada se primewuje Zakon o javnim nabavkama, naru~ilac pre raspisivawa mora da izvr{i procenu vrednosti, a zatim se na tenderu bira najpovoqnija ponuda. Nenadi} ka`e da ako nema tendera onda bi morao da postoji drugi mehanizam kroz koji predstavnici dr`ave, koji utvr|uju koliko treba da plate, odlu~uju da li je ponuda prihvatqiva.
Na`alost takav mehanizam nije preciziran, iako su nabavke pod okriqem me|udr`avnih sporazuma u kojima je iskqu~ena primena Zakona o javnim nabavka-
„Firme iz Kine su imale obavezu da objave javni poziv za nadmetawe, da ne smeju da ograni~avaju konkurenciju i da sam izbor podizvo|a~a da bude javan i transparentan“, navodi Nenadi}.
U NEKIM SLU^AJEVIMA
DR@AVA DAVALA
INSTRUKCIJE KINESKOM KONZORCIJUMU DA
ANGA@UJE POJEDINE FIRME
On ka`e da je mogu}e da su oni negde bili objavqeni, ali se informacija o tome svakako ne mo`e na}i me|u dokumentima koje je objavila Vlada.
Nenadi} ukazuje da bi neki od dr`avnih organa Srbije morali da poseduju ove informacije, jer u suprotnom ne bi mogli da utvrde da li je glavni izvo|a~ radova po{tovao jednu od ugovornih obaveza. U posledwem setu dokumenata, Vlada je objavila sve ugovore kineskih kompanija sa podizvo|a~ima.
On isti~e da je bitno da se utvrdi u kom postupku su birani podizvo|a~i ne samo da bi se utvrdilo da li su po{tovane ugovorne obaveze, ve} i zbog drugog razloga – a to je {to se iz pojedinih objavqenih dokumenata mo`e zakqu~iti da su u nekim situacijama na{i dr`avni organi davali instrukcije kineskom konzorcijumu da anga`uje pojedine firme. Transaprentnost Srbije smatra da bi bilo veoma lo{e kada bi se objavqivawe dokumentacije zaustavilo samo na onome {to je vezano za rekonstrukciju `elezni~ke stanice. U Srbiji se sprovode brojni drugi infrastrukturni projekti, vredni milijarde evra, koji su ugovoreni bez primene Zakona o javnom nabavkama. To su primera radi „Fru{kogorski koridor“, „Nacionalni stadion“, projekti u vezi sa izlo`bom Ekspo 2027 (Expo 2027), Moravski koridor, izgradwa solarnih samobalansiraju}ih elektrana, Beograd na vodi, a za mnoge od wih Vlada nije objavila ugovore.
BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255
Edensor Park 9823 1401 0458 828 931
Posebno odeqewe za suzbijawe korupcije Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu pokrenulo je istragu u vezi sa koruptivnim elementima u rekonstrukciji @elezni~ke stanice.
Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885
Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539
Kako se navodi u saop{tewu objavqenom 31. januara, provere su pokrenute usled velikog interesovawa javnosti, a posebno nakon izjava u medijima kojima se ukazuje na sumwu u pogledu verodostojnosti objavqene dokumentacije, kao i na izra`enu sumwu u pogledu finansijskog aspekta poslovawa privrednih subjekata koji su u~estvovali u rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu.
"Zbog toga je Posebno odeqewe VJT u Novom Sadu, u saradwi sa Upravom kriminalisti~ke policije - Odeqewem za borbu protiv korupcije, pokrenulo odre|ene provere i preduzima procesne radwe u ciqu utvr|ivawa postojawa osnova sumwe da je u~iweno neko krivi~no delo sa koruptivnim elementima", navodi se daqe.
SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Milena Nikoli} 7
Isti~u i da, kako se postupak nalazi u predistra`noj fazi, saop{tavawe vi{e informacija bi moglo da ote`a ili ugrozi daqi tok postupka, "pri ~emu }e javnost o donetim procesnim odlukama biti blagovremeno obave{tena".
Podsetimo i da je in`ewer geologije Zoran \aji} dobio zvani~ni poziv na razgovor u Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu povodom tvrdwi o la`irawu u gra|evinskim dnevnicima, na {ta je rekao da }e se odazvati.
"Institucije smo privoleli da rade prema propisu. Sada kada je zvani~no, svakako }u se odazvati pozivu Odeqewa za suzbijawe korupcije", napisao je \aji} na mre`i X \aji}, koji je bio anga`ovan na rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu, rekao je da je u gra|evinskim dnevnicima iz 2023. godine kao izvo|a~ ispred firme "Starting", koja je radila na rekonstrukciji, potpisana osoba koja tada nije bila anga`ovana u toj firmi.
On je za televiziju N1 rekao da je kao izvo|a~ ispred te firme potpisan Predrag Luki}, dodaju}i da je on svedok da Luki} tada nije radio u "Startingu", odnosno da je napustio firmu, iako u gra|evinskim dnevnicima iz 2023. godine stoji wegov potpis i pe~at Od same tragedije pojedini pravnici, ali i tu`iteqka Jasmina Paunovi}, ukazuju na to da bi u ovom slu~aju istragu trebalo da vodi i Tu`ila{tvo za organizovani kriminal.
BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (8)
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom? Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}
USTA[E U BORBI PROTIV ARGENTINSKOG NARODA:
1830. - U Srbiji je objavqen hati{erif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milo{u Obrenovi}u priznato nasledno kne`evsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom za{titom.
List Hrvatska je 1. 4. 1955. objavio da su sastav Hrvatske zajednice Peronisti~kog pokreta za strance sa~iwavali: predsednik Edo Bulat, sekretar Josip Suba{i}, vokales Ratimir Ga|a, Nedim Salbegovi}, Milan Grubi}, Nikolas Peri}, Marijan Gudeq.
Pored pozivawa qudi da se u~lane i budu deo zajednice, pomenuti proglas su zavr{avali navo- de}i da „Hrvati, zbog svojih ose}awa i zahvalnosti ne bi trebalo da izostaju iz drugih nacionalnih grupa koje su se ve} pridru`ile pokretu 'Pravda, Sloboda i Rad' “. Predsednik Hrvatskog domobrana u Buenos Ajresu, Vjekoslav Vran~i}, 28. jula 1956. godine poslao je pismo predsedniku Argentine, Pedru Euheniju Aramburuu, zavedeno pod brojem 02762, kojim je hteo da ga upozna i obavesti o zabrinutosti hrvatske zajednice zbog „nepravednih inkriminacija i javnih optu`bi ~ije su bili `rtve. (Vjekoslav Vran~i} je bio ministar Paveli}eve vlade, zamenik ministra spoqnih poslova koji je za zasluge u planirawu masovnih ubistava i deportacija dobio Hitlerovo odlikovawe, i raspore|en je u 342. diviziju.) Ovim optu`bama oni su okarakterisani kao da su delovali pre, tokom i posle Oslobodila~ke revolucije po nare|ewu svrgnutog Peronovog re`ima, da su u~estvovali u paqewu crkava, uli~nim neredima i da su se integrisali u aktivnosti i organizaciju Nacionalisti~kog oslobodila~kog saveza“. (Paqewe crkava je doga|aj od 16. juna 1955, koji se dogodio u centru Buenos Ajresa, na Trgu de Majo. Izme|u Perona i Katoli~ke crkve postojao je veliki konflikt. Desetak hramova spaqeno je tog dana.)
Vran~i} je tvrdio su ove optu`be izmi{qene iz politi~kih motiva, nevezanih za doga|aje u Argentini. Zastupaju}i Hrvatski domobran, pisao je argentinskom predsedniku tra`e}i od wega da objavi saop{tewe u kom bi izrazio nevinost Hrvatske
Prebivli{te: Ulica u kojoj je Paveli} `iveo u Vrtnom gradu Lomas del Palomar, Foto Marija Jovovi}
zajednice povodom ovih optu`bi.
Biv{i poslanik Radikalne stranke i novinar Silvano Santander, 13. septembra 1956. objavio je u listu El Plata, optu`bu koja je 20. istog meseca objavqena i u listu Notisijas Grafikas. ^lanak u listu Notisijas Grafikas, novinara Silvana Santandera, je vrlo unervozio usta{e, jer se u wemu tvrdilo da su novinari pratili na~in na koji su delovale i postupale nacisti~ke organizacije u zemqi, koje nisu krile svoje aktivnosti niti se trudile da sakriju svoje veze sa aktivnim ~lanovima svrgnutog Peronovog re`ima. Santander je u tekstu otvoreno izrazio da je usta{ka grupa, predvo|ena ratnim zlo~incem Antom Paveli}em, imala slu`beni organ pod nazivom Hrvatska, koji je upravo objavio godi{wak Hrvatskog domobrana, sa antidemokratskim sadr`ajem i literaturom. Osim toga, navodio je da, kada bi se pomenuti organ zaista bavio odbranom svojih interesa i ideala, koji su se pripisivali wegovim ~lanovima, ne bi imali nikakvu zamerku, ali da je u stvarnosti to bila jedna od organizacija koja je pribavqala sledbenike i pristalice svrgnutog re`ima,
zlokobnog Nacionalisti~kog oslobodila~kog saveza. Tako|e je tvrdio da je iz Hrvatskog domobrana propaganda pro{irena i na inostranstvo, u poku{aju o`ivqavawa nacizma. To je, prema re~ima Silvana Santandera, zna~ilo da se Ante Paveli} ne samo ose}ao prijatno u Argentini, ve} da je u~estvovao u aktivnostima koje su mu bile zabrawene. [tavi{e, mogao je da izbegne svoju odgovornost za zastra{uju}e zlo~ine za koje je bio optu`en. Santander je smatrao da je tolerancija i za{tita koju je Paveli} do tada u`ivao nezamisliva, i zakqu~io da bi ih sve objavqeno u tekstu trebalo zabrinuti jer, ako bi ta tolerancija dospela u toliku krajnost, vratio bi se bedan ugled koji je zemqa imala tokom posledweg rata, pre i posle wega, kada je Argentina bila ozna~ena kao najboqi centar za nacisti~ke aktivnosti, a kasnije i kao idealno upori{te za skrivawe, ugo{}avawe i prikrivawe stotine nacisti~kih zlo~inaca. Oktobra 1956, predsednik Hrvatskog domobrana, iz ulice Salta 1241, iz Buenos Ajresa, in`ewer Ivan Asan~ai}, poslao je dopis direktoru obave{tajne slu`be, Upravi nacionalne `andarmerije, u ulici San Martin
Posle pada diktatorskog re`ima Huana Perona Hrvati su tako|e optu`eni da su se organizovali u male grupe da terorom nametnu peronisti~ki re`im. Ante Paveli} je optu`en da je primao mese~nu sumu u pezosima za usluge koje je pru`ao peronisti~ko Nacionalisti~kom oslobodila~kom savezu, da je na{ao punu za{titu u svrgnutoj peronisti~koj vladi a da su wegovi sledbenici kao vi~ne stru~waci za teroristi~ke kampawe zastra{ivali sve Peronove protivnike. Hrvatski dom u Buenos Ajresa koristio je za svoje teroristi~ke aktivnosti u Argentini i kao sedi{te samoproklamovane usta{ke vlade u egzilu.
274, u Buenos Ajresu, koji je zaveo pod brojem 449/56. U dopisu je izneo da su Hrvati bili predmet brojnih javnih optu`bi. Jednoj od wih doprineo je novinar Silvano Santander, zbog ~ega su ose}ali obavezu da mu odgovore otvorenim pismom, koje su prilo`ili uz dopis i objavili u listu Hrvatska, 10. oktobra 1956, gde su nabrajali optu`be koje su im pripisivane tih dana i pre toga, a ~ijim su se smatrali `rtvama.
U tom otvorenom pismu, naveli su da su u posledwih petnaest meseci sistematski objavqivane optu`be protiv Hrvata...Rekli su da je ova kampawa po~ela u junu 1955, a optu`ili su jugoslovensku komunisti~ku ambasadu i wene bliske krugove da su nezvani~ni izvor. U vestima koje je Santander pisao 13. i 20. septembra 1956, kako je Asan~ai} tvrdio, optu`io ih je za nacizam i odr`avawe veza sa aktivnim ~lanovima svrgnutog Peronovog re`ima. Neke optu`be, koje su kru`ile u raznim {tampanim medijima, od kojih su se usta{e branile u pismu, bile su da je organizacija Hrvatski domobran ispostavqala sledbenike svrgnutom re`imu i da su sa wim i daqe odr`avali vezu. Optu`ivani su i da ih je svrgnuti re`im anga`ovao pre dolaska u Argentinu i da im je u junu 1955. godine obezbe|eno rusko oru`je doneto iz inostranstva, da su bili obu~eni da rukuju oru`jem u borbi protiv argentinskog naroda i da su u~estvovali u neredima koji su zavr{eni paqewem argentinske zastave 11. 6. 1955. ispred Narodnog kongresa. Hrvati su tako|e optu`eni da su bili na pla~eni~kom spiku peronisti~kog re`im i da ih je svrgnuti re`im ispla}ivao 1.600 Hrvata. Ante Paveli} je optu`en da je od Eve Peron dobio rasko{nu vilu u kojoj se nastanio u gospodskom kraju Buenos Ajresa.
l U slede}em broju:
Slu~ajnost htela da u blizini Paveli}evog skloni{ta postoji vazduhoplovna baza
1864. - U Be~u je umro Vuk Stefanovi} Karaxi}, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je vi{e zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i re~nik (1818). Wegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Be~a i sahraweni uz Dositeja Obradovi}a ispred Saborne crkve u Beogradu.
1876. - U Srbiji je osnovano Dru{tvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Me|unarodne konferencije Crvenog krsta u @enevi. Inicijator je bio vojni lekar Vladan \or|evi}, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo.
1952. - Umro je britanski kraq Xorx VI tokom ~ije vladavine je Indija stekla nezavisnost (1947), a britanski kraqevi izgubili titulu "car Indije". Nasledila ga je }erka, kraqica Elizabeta II
1958. - U avionskoj nesre}i na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, me|u kojima osam igra~a engleskog fudbalskog kluba "Man~ester junajted". Nesre}a se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa {ampiona s "Crvenom zvezdom".
1993. - Umro je ameri~ki teniser Artur E{, prvi crni igra~ koji je pobedio u Vimbldonu 1975.
1999. - U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske @ak [irak otvorio je mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju predvodio je potpredsednik vlade Srbije Ratko Markovi}, a albansku jedan od lidera Oslobodila~ke vojske Kosova Ha{im Ta~i.
2000. - Finska je dobila prvu `enu predsednika dr`ave Tarju Halonen, dotada{wu ministarku inostranih poslova.
2000. - Rusija je objavila zavr{etak vojnih operacija u glavnom gradu ^e~enije, Groznom.
2001. - Nakon pedeset godina, po prvi put je kineski brod legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu ]uemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vla{}u.
2004. - U samoubila~kom bomba{kom napadu u moskovskom metrou poginulo je 41 osoba, a povre|eno vi{e od 100 osoba.
2009. - Pakistanski nuklearni nau~nik Abdul Kadir Kan, smatran tvorcem atomske bombe Pakistana, nakon pet godina je oslobo|en iz ku}nog pritvora. Kan je 2004. godine priznao da je prodavao nuklearne tajne Iranu, Libiji i Severnoj Koreji.
2012. - Teniser Srbije Novak \okovi} dobitnio je nagradu Svetske sportske akademije "Laureus" za najboqeg sportistu u 2011. godini.
VELIKE RE^I VUDROA
Gotovo nestvarno danas, vi{e od 100 godina posle ovih doga|aja, zvu~e re~i predsednika SAD Vudroa Vilsona koje je uputio ameri~kom narodu 28. jula 1918. godine kada im je pripovedao o Srbima i wihovim neda}ama.
Te 1918. godine Prvi svetski rat u Evropi je i daqe plamteo. Posle vi{e godina ustezawa i protivqewa javnosti, 1917. u rat su kona~no u{le i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, sa odmornom i sve`om vojskom, dobro opremqenom i spremnom.
Srpska vojska, ili ono {to je ostalo od we, oporavqena i sa elanom svojstvenim qudima iz ovih krajeva, ve} je bila na Solunskom frontu i bila je bitke koje }e joj omogu}iti povratak u okupiranu domovinu.
Iako nije uzela direktno u~e{}e u osloba|awu Balkana, Amerika je bila upoznata sa svim {to je srpski narod pro{ao posledwih godina rata. Javnost ove zemqe bila je veoma naklowena Srbima i razumela je patwe kroz koje je stanovni{tvo pro{lo.
Veliki deo zahvalnosti za simpatije koje su Amerikanci tih godina imali prema Srbima, na{ narod je dugovao jednom ~ovek – predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu.
PRIJATEQ MIHAJLA PUPINA
Tomas Vudro Vilson je na funkciju prvog ~oveka Bele ku}e do{ao u sam osvit Velikog rata postav{i 28. predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava 1913. Tih godina, i neposredno posle Prvog svetskog rata Amerika se formirala kao svetska sila kakvu danas poznajemo, a veliki deo zasluga za to ide upravo Vilsonu i wegovoj politici.
Iako su nas razdvajali okeani i mi-
lioni kilometara, Vilson je bio dobro upoznat sa istorijom Srbije i stradawima srpskog naroda. Za to je delimi~no bio zaslu`an wegov eruditski duh i pozicija na kojoj se nalazio, ali verovatno jo{ i vi{e ~iwenica da mu je blizak i dobar prijateq bio Mihajlo Pupin, ~uveni nau~nik na{eg porekla i najboqi ambasador kojeg je Srbija mogla u tom trenutku da ima u Americi.
Pupin je neumorno radio na prikupqawu pomo}i za na{u zemqu, isticao stradawe i ratne napore Srbije i uspeo da obezbedi znatnu materijalnu pomo} za vojsku i civilno stanovni{tvo.
Napore Mihajla Pupin zdu{no je pomagao i Vudro Vilson. Na ~etvrtu godi{wicu austrougarske objave rata Srbiji – 28. jula 1918. godine, proglasio Srpski dan. Na svim javnim institucijama u Americi,
ukqu~uju}i i Belu ku}u, tada se zavijorila srpska zastava. Vilson je oti{ao i korak daqe i na centralnoj sve~anosti Srbima je poslao poruku koja je tog dana pro~itana u crkvama {irom SAD i objavqena u ve}ini dnevnih novina.
EVO [TA JE NAPISAO:
“U nedequ 28. jula navr{ava se ~etvrta godi{wica od dana kada je odva`ni srpski narod, pre nego da se izlo`i lukavom i nedostojnom progonu pripremqenog neprijateqa, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemqu i svoja ogwi{ta od neprijateqa re{enog da ga uni{ti.
Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako ~vrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemqe deset puta ve}e po broju stanovni{tva i vojnoj mo}i, i tek kada su tri
Zavr{etak Drugog svetskog rata doneo je veliku prekretnicu u svakodnevnom `ivotu. Ne samo politi~ki ve} smo se nekako odjednom svi odrekli tradicije, prihvatili moderne trendove i, rekli bismo, savremeni `ivot kakav i danas poznajemo. Odrekli smo se tako i – narodne no{we. Pitate se, kakva je to narodna no{wa Beograda i nisu li beogradski balovi i klubovi izgledali poput pariskih izme|u dva svetska rata?
Pa, narodna no{wa bila je veoma raznovrsna, a tipi~na je bila za okolna sela koja su tek krajem 20. i po~etkom 21. veka postala “prigradska naseqa” ili ~ak delovi grada. Mo`da ste mogli u centru grada sresti damu prefiwenog stila, lepo skrojene haqine po meri, a odmah pokraj we jednog seqaka i seqanku iz Srem~ice, s Bawice ili Umke koji su u Beograd do{li ne{to da obave, pi{e „Kaldrma„.
Iako se pre perioda prodora svetske mode i individualizma u izboru odevawa ne mo`e govoriti o modi u tom smisli re~i, izvesno je da se narodna no{wa u Beogradu mewala iz dekade u dekadu.
Ali, definitivni i radikalni raskid do{ao je posle 1945. godine, kada je fabri~ka konfekcija potisnula vredne ruke seqanki iz okoline Beograda. Dakle, porodica je bila ta koja je proizvodila ode}u, po pravilima koja je diktirala zajednica uz konstantne promene koje su dolazile s migracijama. Ali, nije bilo mnogo mogu}nosti za individualni izbor izuzev, recimo, u obliku i rasporedu {ara, ~ime bi se neki pojedinac
na va{aru istakao u masi. Glavnu ulogu u odevawu, odnosno, u pravqewu ode}e, imala je `ena. Ali i ostatak porodice prionuo bi u pomo} kod te`ih poslova. Trebalo je o{i{ati ovce i pripremiti materijal, vunu, ili uzgajati i obraditi konopqu koja je bila druga glavna sirovina za izradu ode}e na selu. Tek kasnije, krajem devetnaestog veka pojavquje se pamuk, odnosno, pamu~ne niti koje su `ene dobavqale kao gotov proizvod
puta proterali Austrijance i nakon {to su Nema~ka i Bugarska pritekle u pomo} Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je wihova zemqa bila opusto{ena i wihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomqen. Mada nadja~ani nadmo}nijim silama, wihova qubav prema slobodi ostala je neumawena. Brutalna sila nije uticala na wihovu sna`nu odluku da `rtvuju sve za slobodu i nezavisnost.
Primereno je da narod Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, privr`en o~iglednoj istini da je pravo naroda svih dr`ava, malih i velikih, da `ive sopstvenim `ivotom i da biraju svoje vlade, prise}aju}i se da su na~ela za koje se Srbija vite{ki borila i propatila ista ona na~ela za koja se zala`u Sjediwene Dr`ave, povodom ove godi{wice izrazi na adekvatan na~in saose}ewe sa ovim potla~enim narodom koji se tako herojski odupirao te`wama germanske nacije da dominira svetom.
U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poqake, ^ehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tu|inaca, ~eznu za nezavisno{}u i nacionalnim jedinstvom. Ovo se ne mo`e obele`iti na vi{e prikladan na~in do u na{im crkvama. I, zato, pozivam narod Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogoslu`ewima, u nedequ 28. jula, u ciqu iskazivawa saose}awa sa ovim podjarmqenim narodom i wihovim istorodnicima u drugim zemqama, I da prizovemo blagoslov svemogu}eg Boga za wih same kao i za ciq kojem su se posvetili.”
Vudro Vilson, predsednik SAD, Bela ku}a, jul 1918.
ili, na primer, ~oja umesto sukna. Kako su se stvari komplikovale, pojavile su se i korisne zanatlije. Abaxije su, tako, bile potrebne za izradu kabanica i kaputa, a terzije za odela. ]ur~ije su pravili proizvode od ko`e i krzna, na primer, {ubare. Tek kasnije su do{li kroja~i, koji su sve to radili mnogo detaqnije. Ali `enske ruke u selima i daqe su pravile ga}e, sukwe, ko{uqe, ode}u za decu…
Skupqa ode}a imala je gajtane i bogatije ukrase orijentalnog tipa.
Posle Drugog svetskog rata kroja~i su potisnuli abaxije, a fabrike krenule da rade punom parom. Bilo je potrebno jo{ samo malo vremena da seqaci dosegnu odre|enu kupovnu mo}, a konfekcijska industrija svoje pune kapacitete. Svakodnevni odlazak u grad na posao, u {kolu, na studije, zna~io je novo odevawe – u masovnu uniformu modne konfekcije i slobodnog izbora.
Postoje brojne fotografije beogradske narodne no{we. Treba znati, me|utim, da je specifi~nost te no{we wena raznolikost i bogatstvo uticaja.
Autenti~nu beogradsku narodnu no{wu potiskivali su uticaji
qudi koji su se u na{u prestonicu doseqavali, a ve} je spomenuto i da je vremenom kupovina materijala i pojava zanatlija sve vi{e mewala doma}u radinost.
Ipak, definitivni kraj narodnoj no{wi do{ao je sa socijalizmom koji je, paradoksalno, uneo kapitalisti~ki konzumerizam, individualizam i potro{a~ki mentalitet.
U ~lanku kori{tene fotografije i podaci iz kwige “Odevawe u okolini Beograda” autorke Miline Ivanovi} Bari{i}, izdawe Srpske akademije nauka i umetnosti, 2017.
Ove godine po~iwu klini~ka ispitivawa dve ruske vakcine protiv raka, a ukoliko sve pro|e uspe{no, bi}e to povratak ruske pameti na velika vrata, tamo gde joj je i mesto, ka`e za Sputwik biv{i ministar zdravqa Danica Gruji~i} i posebno isti~e da }e, zahvaquju}i postignutim do-
Vu~evi}em i posetio Institut Torlak - tada se, izme|u ostalog, razgovaralo i o saradwi vezanoj za vakcinu protiv raka. „To je tipi~ni vid personalizovane vakcine, lek za taj tumor odre|enog pacijenta. Tad je bilo re~i upravo o tome da se, s obzirom na vrlo sli~an genetski sklop koji imamo s Rusima, od
govorima, Srbi imati sre}u da je ovaj lek koriste prvi posle Rusa.
Prva grupa od 30 bolesnika iz Srbije ve} na jesen krenu}e put Rusije da se le~i ruskom vakcinom protiv raka, potvr|uje profesor dr Sergej Boqevi} koji u Rusiji s timom nau~nika radi na jednoj od vakcina protiv raka. Ruski nau~nici, obja{wava profesor dr Gruji~i}, razradili su dve vakcine na razli~itim tehnologijama: jedna, nazvana Enteromiks koju je napravio tim glavnog onkologa Rusije profesora Andreja Kaprina, zasnovana je na onkoliti~kim virusima i ulazi u klini~ka ispitivawa u januaru. Tim direktora Instituta „Gamaleja“ Aleksandra Gincburga napravio je, ka`e daqe na{a sagovornica, MRNK vakcinu protiv raka personalizovanu za svaki odre|eni tumor i svakog odre|enog pacijenta.
„Rusi relativno brzo prave te vakcine jer koriste ve{ta~ku inteligenciju {to je fantasti~no. Sli~ni poku{aji su bili u zapadnoevropskim zemqama s tim {to je za odre|ene tumore mozga kod wih period pravqewa vakcine 10 meseci. Kod Rusa je vreme drasti~no smaweno zato {to koriste ve{ta~ku inteligenciju — kombinaciju medicine, biologije i matematike“, navodi Gruji~i}eva.
PERSONALIZOVANA
VAKCINA
Profesor dr Vladimir Jakovqevi}, donedavno dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, podse}a da je krajem septembra Gincburg dolazio u Srbiju kad mu je uru~eno zvawe po~asnog doktora Univerziteta u Kragujevcu, a tom prilikom sastao se i sa premijerom Milo{em
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Potrudite se da {to pre zavr{ite hitne poslove - time }ete zadovoqiti nadre|ene, a i kona~no }ete na}i vremena za re{avawe li~nih problema. Finansijska situacija }e vas svih sedam dana radovati. Ovaj period februara donosi mnogo va`nih susreta - bi}e korisni i stari kontakti, ali i nova poznanstva. Na qubavnom planu situacija }e se smiriti sredinom nedeqe.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Za ostvarewe svih planova bi}e potrebni strpqewe i malo sre}e. Zvezde predvi|aju mnogo povoqnih trenutaka, ali ni vi ne smete da zabu{avate. Ne}e biti ve}ih potresa, osim ako nadre|eni povremeno ne budu hiroviti i pretrpaju vas poslom. Uz pomo} kolega sve }e i}i lak{e, a mo`da i zaslu`ite bonus. Na qubavnom planu o~ekujte ki{u ne`nih komplimenata i romanti~nih izjava.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Morate da budete strpqivi i drugo, trudite se da izbegnete nervozu. Poslovi }e se re{avati kao ~arolijom, a odnosi sa qudima bi}e topli i prijateqski svih sedam dana. Finansijska situacija bi}e stabilna, ali mogu}a su i prijatna iznena|ewa. Sre}a u novcu je blizu, o~ekujte povoqne poslove i dodatne zarade. Poslu{ajte pa`qivo, ispod va{eg prozora zavijaju obo`avaoci, a ne ma~ke.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Na poslu ste efikasniji ~ak i od {efa, ali ovih dana na|ite vreme za odmor. Pravite pauze i izlazite na sve` vazduh makar tri puta dnevno - posao ne}e pobe}i, a niko ne}e re{avati va{e zadatke umesto vas. Zvezde predvi|aju toliko qubavnih obaveza da ne}ete imati vremena ni za {ta drugo. Obratite pa`wu na osobe prose~nog izgleda, mo`da se kriju iza maske jednostavnosti?
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
jednog broja pacijenata napravi pul u Srbiji koji bi se za po~etak le~ili u Rusiji a nakon toga i u saradwi s na{im medicinskim institucijama da se to radi i ovde. To je ideja koja }e se nadam se razvijati jer su rezultati dobijeni na eksperimentalnim `ivotiwama zaista obe}avaju}i.
To je zra~ak svetla na kraju tunela“, isti~e Jakovqevi}.
U ukqu~ewu iz Moskve u emisiju Svet sa Sputwikom detaqe delovawa pomenutih vakcina otkrio je profesor dr Sergej Boqevi}, koji je trenutno anga`ovan u timu Aleksandra Gincburga. Enteromiks je, napomiwe Boqevi}, vakcina onkoliti~kih virusa koji treba da uni{tavaju }elije tumora a zdrave treba da ostaju, a tim koji ju je napravio objavio je da je na `ivotiwama vakcina imala uspe{nost od 55 odsto.
„Ta je vakcina univerzalna za sve vrste raka i odredili su ve} 50 bolesnika da od januara krenu u klini~ka ispitivawa. Kakav }e biti rezultat vide}emo. Mi radimo na drugoj, personalizovanoj MRNK vakcini. Pravi se tako {to se uzima materijal od svakog bolesnika iz tumora i iz zdravog tkiva a onda se uz pomo} ve{ta~ke inteligencije za satsat i po pravi kostur MRNK koji se nedequ dana on insulira u lipozomu i ponovo uvodi u organizam. On apsolutno poga|a }elije tumora.“
„ORE[NIK“ ZA
UNI[TEWE RAKA
Vakcina, kako ka`e Boqevi}, deluje tako {to stimuli{e sopstveni imunitet da on pravi antitetala.
„Mi skidamo ki{obran sa }elija tumora, one su otvorene da na{ organizam mo`e sam da se
Zvezde znaju da volite da radite u mirnom okru`ewu. Sve }e biti prilago|eno vama, samo da posao ide glatko. [ef je spreman da vam prepusti ~ak i svoj kabinet - samo pazite da se ne naviknete previ{e na {efovsku stolicu. Imate dobre {anse za napredovawe u karijeri. Ove dane iskoristite za otkrivawe liderskih sposobnosti. Na qubavnom planu sve je sjajno, {armirate sve oko sebe!
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Va`ni poslovi i profitabilni ugovori bi}e povereni upravo vama, a i plata }e biti odgovaraju}a. Neki od vas }e se pribli`iti svojoj najve}oj `eqi - otvarawe sopstvenog biznisa je na dohvat ruke, samo se malo potrudite. Stvoreni ste za qubav, a zvezde to znaju i {aqu vam susrete s neobi~nim osobama. Vikend }e biti pun iznena|ewa, kako od osoba kojima se dopadate, tako i od uku}ana.
bori protiv tih }elija. Rezultati na `ivotiwama su fantasti~ni: kod raka ko`e su bili fakti~ki stoprocentni“, nagla{ava profesor i dodaje da tim koji je napravio vakcinu sada radi na wenoj bezbednosti kako bi potvrdili da nema nus pojava a da bi od septembra trebalo da se krene sa klini~kim ispitivawima na bolesnicima.
Boqevi} precizira da je re~ o bolesnicima kod kojih hemioterapija i radioterapija nisi imali efekta, odnosno da su ve} pro{li sve poznate metode le~ewa, a u prvom redu }e se uzimati oni koji boluju od ~etiri vrste raka: ko`e, plu}a, bubrega i pankreasa.
„Nadamo se da }emo imati rezultate koje smo imali i na `ivotiwama. Ako se to stvarno poka`e tako onda }emo pre}i i na druge vrste raka.“
Na pitawe da li se ve} zna naziv vakcine, Boqevi} u {ali ka`e da bi se ona mogla nazvati i „ore{nik“ po efikasnosti kojom kao pomenuta raketa uni{tava sve }elije raka, a odmah dodaje da }e o tome odlu~iti ek-
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Odgovorni ste i ta~ni, ali ne o~ekujte isto od drugih. Ima}ete pregr{t originalnih ideja, dovoqno za celu nedequ. Zvezde vam savetuju da ne radite do iznemoglosti, lako }ete zaboraviti na porodi~ne proslave i {oping. A kakva je korist od novca ako nemate vremena da ga tro{ite? Vikend je idealan za obilazak prodavnica. Na qubavnom poqu o~ekujte povratak osobe iz pro{losti.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Ove nedeqe ste nezaustavqivi! To misle ne samo zvezde, ve} i {ef, kolege i poslovni partneri. Sve vam ide od ruke, kao da imate armiju vrednih, nevidqivih pomaga~a. O~ekuje vas mnogo profitabilnih ugovora. Kod ku}e ste tako|e nezaustavqivi, a na qubavnom nebu je sun~ano - romantika cveta bilo kod ku}e, bilo na javnim mestima. Slobodni, o~ekujte zanimqivo poznanstvo.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Slu{ajte intuiciju, oslonite se na podr{ku pravih prijateqa i sve }e biti odli~no. Neki od vas }e se obradovati pove}awu prihoda, ali za to }e biti potrebno malo truda. Prihvatite predloge nadre|enih i potra`ite dodatni izvor zarade. Na qubavnom planu bi}e gu`va - nove osobe tr~e s osmehom i poku{avaju da vas osvoje. Pazite - ko treba da vas na|e, na}i }e vas ~ak i na kraju sveta.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Zvezde }e vam pru`iti prilike da poka`ete talente na poslu. Glavno je da ne budete stidqivi i da podelite svoje ideje s pravim qudima. Ukqu~ite prijateqe i kolege - neka pri~aju o va{im sposobnostima svima koje poznaju. Daqe je stvar rutine, internet ve} bruji o va{em uspehu. Partner }e tra`iti va{u pa`wu, a uku}ani }e se `aliti ako zakasnite s posla. Vikend posvetite porodici.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Neki od vas }e uspostaviti veze s uticajnim qudima, {to }e vam doneti korist. Odnosi s kolegama posta}e topliji. Mada, nemojte misliti da vam {ef ostavqa kafu na stolu. Mo`da je neko od kolega odlu~io da vas osvoji, ali je boqe da izbegavate poslovne romanse. Ako `elite boqe odnose s porodicom, dovoqno je da podelite wihova interesovawa ili osmislite novo porodi~no okupqawe.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Bi}ete veoma tra`eni, nijedan ugovor ne}e biti zakqu~en bez vas. I dok vas zavidnici smatraju neozbiqnima, sre}a }e vas pratiti. Ne zaboravite to kad budete prolazili pored kioska s lutrijskim listi}ima - mo`da ba{ tu ~eka va{a budu}a sre}a? Qubavni `ivot bi}e prepun iznena|ewa, ~ak i va{i rivali gube tlo pod nogama kad vas vide sre} ne i nasmejane. Vikend provedite van grada.
spertski savet koji se formira.
„Predlog je da iz Srbije u wega u|e profesor Jakovevi}. Tamo }e biti nau~nici raznih specijalnosti, kao i qudi iz administracije predsednika, iz vlade, jer ovde takve stvari kontroli{e dr`ava. To su ozbiqne stvari, nije {ala i zato je to direktno pod rukovodstvom predsednika Rusije Vladimira Putina“, otkriva profesor.
BEOGRAD ]E BITI HAB
On obja{wava da }e vakcina za gra|ane Rusije biti besplatna, a {to se ti~e stranih gra|ana jedno je sigurno —da }e prvi bolesnici koji }e dolaziti u Rusiju biti Srbi.
„To je ve} re{eno. ^ak mogu da ka`em da }e prva kvota od 30 bolesnika negde septembra-oktobra mo}i da do|e na le~ewe. Daqe }e to biti sve br`e. Grade se specijalne bolnice s novim apartmanima, treba zbrinuti i qude koji dolaze s tim bolesnicima. Ali mogu da ka`em da }e i druge zemqe Balkana i}i kroz Beograd, to je dogovoreno s premijerom Vu~evi}em. Kad smo
bili na susretu dogovorili smo se da Srbija bude hab. Tako da }e i iz Crne Gore, BiH, pa ~ak i Hrvatske i drugih zemaqa ako ho}e da do|u na le~ewe u Moskvu prolaziti kroz Beograd koji }e prvi ratificirati dijagnoze. Primarni }e biti beogradski onkolo{ki centri i posle toga pacijenti }e biti transportovani do Moskve gde }e oko pet meseci da traje wihovo le~ewe, nadamo se uspe{no.“
Danica Gruji~i} izra`ava nadu da }e se u rad oko ruske vakcine ukqu~iti Torlak i na{i univerziteti, ne samo Kragujeva~ki jer, kako ka`e, veruje da zaista postoji puno potencijala u Srbiji a pogotovu {to je Rusija Srbiji bratska zemqa koja je spremna da joj pru`i {to pru`a i sopstvenom stanovni{tvu.
„Nadam se i da }e ovaj proboj u medicini biti i razlog vi{e da se sankcije Rusiji i rusofobska agenda koja postoji u svetu postepeno ukidaju i da }e ovo zaista biti pobeda ne samo ruske medicine nego i Rusije kao dr`ave“, zakqu~uje biv{i ministar zdravqa.
Koleno je najve}i i najslo`eniji zglob u qudskom telu. Povezuje butnu kost sa potkolenicom i ima veoma va`nu funkciju – kretawe. Koleno omogu}ava pokrete kao {to su savijawe i ispru`awe noge, kao i blagu rotaciju, {to je neophodno za aktivnosti kao {to su hodawe, tr~awe i skakawe. Stabilnost kolena obezbe|uju ligamenti, ukqu~uju}i predwe i zadwe ukr{tene ligamente i medijalne i bo~ne kolateralne ligamente, dok meniskusi deluju kao amortizeri, raspore|uju}i optere}ewe unutar zgloba. Postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir kada se pojavi bol u kolenu.
Kada je re~ o tome kako oja~ati kolena, morate uzeti u obzir sve – od ishrane, do na~ina `ivota i op{teg zdravqa.
ZA[TO KOLENA SLABE?
Uobi~ajeno je da ose}amo ve} u potrebu da oja~amo kolena kako starimo, jer bol postaje sve ~e{}a. Razlog za to je pad prirodne proizvodwe kolagena koji se javqa sa godinama.
Kolagen je kqu~ni strukturni protein koji ~ini zna~ajan deo hrskavice, ligamenata i tetiva u kolenu. Pru`a mehani~ku podr{ku, stabilizaciju zgloba i omogu}ava fleksibilnost i otpornost na optere}ewa.
Smawewe nivoa kolagena dovodi do gubitka elasti~nosti i
POTREBNO JE:
n 600 g krompira n po potrebi uqe
n 1 ka{i~ica slatke za~inske paprike n po ukusu so i biber n 200 ml mleka n po ukusu suvi biqni za~in n 2 jajeta n 1 ka{ika bra{na
PRIPREMA:
Krompir oqu{titi, oprati i ise}i na kolutove. Pr`iti na zagrejanom uqu, na umerenoj vatri uz ~esto me{awe. Dodati so, biber, suvi biqni za~in, skatku za~insku papriku i izme{ati. Pr`iti 20 minuta. Krompir preru~iti u peka~ u koji ste stavili vrlo malo uqa (od onog u kome se krompir pr`io). Jaja razmutiti viqu{kom, dodati mleko, bra{no, posoliti i izme{ati te preliti preko krompira. Posuti slatkom za~inskom paprikom. Pe}i u dobro zagrejanoj rerni na 200 stepeni 20 minuta. Pe~en krompir izvaditi iz rerne, ostaviti da se prohladi te poslu`iti.
~vrsto}e hrskavice, {to dovodi do wenog habawa i pojave bolova u kolenu. Tako|e, ligamenti i tetive slabe, smawuju}i stabilnost zgloba i pove}avaju}i rizik od povreda. Ovi faktori mogu zna~ajno uticati na pokretqivost i kvalitet `ivota, posebno kod starijih osoba i sportista.
Pored smawewa nivoa kolagena ili starewa, kolena mogu oslabiti i izazvati bol iz drugih razloga, kao {to su: Nedostatak fizi~ke aktivnosti: neaktivnost dovodi do atrofije mi{i}a koji podr`avaju koleno, ~ine}i zglob nestabilnim i podlo`nijim povredama.
Prekomerna te`ina: Prekomerna te`ina pove}ava pritisak na kolena, {to mo`e dovesti do o{te}ewa hrskavice i ligamenata.
Povrede: Prethodne povrede, kao {to su pokidani ligamenti ili meniskus, mogu oslabiti strukturu kolena i pove}ati rizik od ponavqawa problema.
Degenerativne bolesti: stawa kao {to je osteoartritis dovode do tro{ewa hrskavice,
{to dovodi do bolova u kolenu i slabosti
Genetski faktori: nasledna predispozicija mo`e igrati ulogu u razvoju slabosti kolena i srodnih stawa
Razumevawem uzroka bolova u kolenima, mo`emo razmi{qati o tome kako da oja~amo kolena trikovima, ve`bama i promenama u ishrani.
KORISNI SAVETI
Odr`avawe jakih i zdravih kolena je neophodno za aktivan `ivot bez bolova.
Redovna fizi~ka aktivnost, usmerena na ja~awe mi{i}a oko kolena, uz istezawe i odr`avawe zdrave telesne te`ine, mo`e zna~ajno poboq{ati funkciju kolena i smawiti bol.
Promenite neke lo{e navike
Svi smo svesni da sede}i na~in `ivota ima brojne negativne posledice po na{e zdravqe – od usporavawa metabolizma, povi{enog krvnog pritiska, do lo{eg dr`awa tela i bolova u kostima.
Dugo sedewe spu{tenih nogu mo`e dovesti do uko~enosti, ali
i do slabqewa mi{i}a oko kolena.
Pored toga, ako osoba ima vi{ak kilograma i sedi du`e vreme, pritisak na kolena je jo{ ve}i.
PREPORU^UJE SE SLEDE]E:
Odr`avajte zdravu telesnu te`inu: gubitak vi{ka te`ine mo`e zna~ajno smawiti pritisak na kolena i usporiti degenerativne procese. ^ak i mali gubitak te`ine mo`e pozitivno uticati na zdravqe kolena.
Izbegavajte dugo sedewe: du`e sedewe mo`e dovesti do uko~enosti i slabosti mi{i}a oko kolena; poku{ajte da ustanete i krenete svakih 30 minuta
da biste odr`ali cirkulaciju i fleksibilnost; a ako dugo sedite, ne sedite prekr{tenih kolena
Obratite pa`wu na pravilno dr`awe: pravilno dr`awe dok sedite, hodate i stojite mo`e u velikoj meri uticati na to kako oja~ati kolena. Pravilno dr`awe }e smawiti nepotrebno optere}ewe.
Oja~ajte mi{i}e oko kolena Jedan od najva`nijih na~ina da oja~ate kolena je ja~awe mi{i}a koji podr`avaju koleno. Ja~i mi{i}i smawuju nepotreban pritisak na kolena, ligamente i tetive, {to mo`e u velikoj meri smawiti bol i olak{ati nelagodnost.
Navike koje mogu pove}ati {anse za dug i zdrav `ivot
Dok ve}ina qudi nastoji da ostane zdrava i vitalna kako stari, postoji posebna grupa koja se zove Super Agers – qudi stariji od 80 godina koji imaju pam}ewe kao mnogo mla|i qudi.
Termin su skovali istra`iva~i sa Univerziteta Northvestern, gde su otkrili da mozak Super Agera pokazuje mawi gubitak volumena u pore|ewu sa wihovim vr{wacima. Iako ne postoji siguran na~in da se postane Super Ager, istra`iva~i isti~u da su genetika, okru`ewe i na~in `ivota faktori koji uti~u na to.
REDOVNO SE KRE]U
Prema profesoru gerontologije Xenifer Ejl{ir, svakodnevna ve`ba je povezana sa dugove~no{}u i zdravim starewem. „To ne mora da bude odlazak u teretanu ili tr~awe – aktiv-
nosti poput ba{tovanstva ili ku}nih poslova imaju pozitivan efekat“, ka`e on. Super Ageri tako|e izbegavaju sede}i na~in `ivota i poku{avaju da budu {to aktivniji.
ONI ODR@AVAJU
DRU[TVENE VEZE
Istra`ivawa pokazuju da qudi sa sna`nim dru{tvenim krugom `ive du`e i imaju boqe mentalno i fizi~ko zdravqe. Ejl{ir obja{wava kako Super Agers redovno provode vreme sa porodicom i prijateqima, volontiraju ili ostaju dru{tveno anga`ovani kroz posao.
SMAWUJE STRES
Super Ageri svesno izbegavaju nepotreban stres. „Mnogi od wih ka`u da su se trudili da se ne me{aju u tu|e drame i da se ne predaju besu“, prime}uje Ejl{ir. Iako je stres deo `ivota, oni se fokusiraju na ono {to mogu da
Naziv ove biqke na latinskom (salvia officinalis) upu}uje nas da je smatramo veoma lekovitom - weno ime, naime, zna~i spasonosna i lekovita, kaduqa le~i promuklost, ~isti krv i ja~a `ivce, greje `eludac, otklawa gasove, poma`e kod svake vrsti prehlade, zapu{enosti i gripa. @alfija deluje na ~i{}ewe krvi i time osloba|a organizam uzro~nika mnogih bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporu~uje kod svih zapaqewa, od zapaqewa `drela, preko unutra{wih organa, do be{ike i vaginalnih upala. @alfija je u stawu da reguli{e i znojewe, odnosno da ga
kontroli{u i ostaju emocionalno stabilni. RADE NA KOGNITIVNIM SPOSOBNOSTIMA „Nikada nije kasno da nau~imo novi jezik, sviramo instrument ili bilo {ta {to nas mentalno stimuli{e“, ka`e Ejl{ir. Kognitivna aktivnost poma`e mozgu da ostane o{tar, ali je va`no da zadatak bude izazovan, a ne stresan. Profesorka na Medicinskom fakultetu Fajnberg, Tamar Gefen, dodaje da zadaci poput ukr{tenih re~i nisu od pomo}i ako izazivaju anksioznost.
ONI RADE ONO
[TO IH ISPUWAVA
Ejl{ir isti~e da Super Ageri ~esto rade ono {to ih ~ini sre}nim i motivisanim. „Oni se bave aktivnostima koje im donose sre}u i ose}aj ispuwenosti“, ka`e on. Gefen dodaje da su mnogi od wih i daqe profesionalno aktivni, dok su drugi prona{li nove hobije i u`ivaju u wima bez stresa. Usvajawe ovih navika mo`e poboq{ati kvalitet `ivota i sa~uvati mentalnu o{trinu u starijoj dobi.
dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaqewa plu}a `alfija taj problem re{ava za par dana. Vrlo je stimulativna i podi`e tonus. Le~i tako|e i obolele od reumatizma i, re~eno modernim re~nikom, antibiotik je {irokog spektra. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biqka izbora, jer je ne`an ali efikasan hormonalni regulator. Izvrstan je lek za ~i{}ewe jetre, za bolesti bubrega i protiv no}nog znojewa. Ako uberete sve`e listove `alfije i protrqate wima predeo oko zuba, desni, u~ini}ete ih zdravijim i ~vr{}im. ^aj spremite od jedne ka{ike na {oqu
vode. Preliti suvo li{}e kqu~alom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena {oqica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj ~aj u navedenim koli~inama 21 dan, izme|u menstruacija. Za grgqawe ili vaginalno ispirawe, jedna pregr{t ove biqke kuva se u litru vode 10 minuta.
Vino od kaduqe, koje se dobija kada se prstohvat kaduqe provri u {oqi dobrog crnog vina, ja~a organizam nakon bolesti. U sezoni gripa, udi{ite paru nad posudom u kojoj se kuvaju `alfija, maj~ina du{ica, lavanda i ruzmarin.te~nost za kupku.
ANITA, AJAN
UJURITI, TAMARIS, ], BAZE, INTRA, AMINA[, RAN, BILABIJALI,
KE^AP, I, ALO, MANIR, ANETA, NA, IC, OTAC, TO[AN, JANIKA, IME, LSD, OVSJAK, O, OMMETAR, VARO[, ENAK, IVANIJA, NN, ]I,
VODORAVNO: MORAL, IMENA,
RE[EWE SKANDINAVKE:
VODORAVNO: 1. Tiho se pribli`avati, prilaziti, 2. Mera za te`inu (mn.) - Lateralni glas, 3. Ilirija - Smotuqak, svitak (mn.), 4. Simbol cerijuma - Izbor, odabir - Ime ranijeg boksera Frejzera, 5. Gr~ka bogiwa mudrosti - Bar jedan, 6. Svest o ne~emu, noeza - Mekano, 7. Jarak, kanal - Onaj koji ne{to ometa - Oznaka za polupre~nik, 8. Auto oznaka [panije - Ramovi - Starojudejski car, 9. Suma dobijena sabirawem - Prefiwene, suptilne, 10. Decenija - Pozornica, bina, 11. Reka u Sibiru - Ratarske alatke - Inicijali fudbalera Vukanovi}a, 12. Otrovna gqivaJedna od stranica pravouglog trougla, 13. Prva srpska filmska glumica - Molski tonalitet tona A, 14. Kancelarija s registrima, arhiva.
USPRAVNO: 1. Pernata `ivotiwa - Narodno mu{ko ime, 2. @aluzina - Tupe britve, 3. Drugi, ostali - Period u razvoju Zemqe - Grad u Holandiji, 4. Veliki psi - Trgovci na malo, 5. Oznaka za polupre~nikPodstrek, podsticaj - Ime ameri~ke glumice Dej, 6. Karika - Patvorina, falsifikat - Inicijali nau~nika Tesle, 7. Potvrdna re~ca - Ime peva~ice Veletanli} - Prvi mitski leta~, 8. Predsobqe - Srpska glumica i balerina Jelena - Prvi vokal, 9. Nau~na pretpostavka - So sir}etne kiseline, 10. Auto oznaka Irske - Mesto na Kosmetu, kod Pe}i - Ptica trka~ica, 11. Otomansko upravno podru~je - ^lan senata, 12. Ime ranije peva~ice Baruxija - Planina kod Beograda.
LATERAL, ILIRIK, ROLNE, CE, IZABIR, XO, ATENA, IJEDAN, NOEZIS, MEKO, JAZ, OMETA^, R, E, OKVIRI, ASA, ZBIR,
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PRIKRADATI SE, TONE,
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
NOVAK \OKOVI] DO[AO NA DERBI I PORUKOM NA DUKSU PODR@AO STUDENTE:
Nova \okovi} pojavio se u „Beogradskoj areni“ pred po~etak „ve~itog derbija“ Partizan – Crvena zvezda u duksu na kome je ispisano – „Students Are Champions“ \okovi} je vi{e puta u nedeqama za nama pru`ao podr{ku studentima u wihovoj borbi.
Podsetimo on je po zavr{etku me~a sa Alkarazom na Australijan Openu na kameri napisao „Za Sowu“ i na taj na~in pobedu posvetio studentkiwi koja je uo~i blokade Ruzveltove ulice u Beogradu udarena kolima, nakon ~ega je zadobila te{ke povrede i zavr{ila u bolnici.
Tako|e je na svom Instagram nalogu objavio sliku studenata Pravnog fakulteta u Beogradu koji su oni postavili na svojoj stranici, dok su se, uz razvu~eni transparent sa natpisom „Profesore Nole studenti te vole“, slikali dok gledaju wegov me~.
Ameri~ka peva~ica i glumica Madona podelila je na svom Instagram profilu stori o studentskim protestima u Srbiji.
„Ono {to vam mediji ne prenose jeste da se trenutno de{ava jedan od najve}ih studentskih protesta, od 1968. godine – u Srbiji“, navodi se u postu koji je na svoj stori podelila Madona.
Uz slike iz drona, opisuje se da su studenti zatvorili skoro svaki univerzitet, a da su u toku i 24-~asovne blokade.
Navodi se da na ulicama Srbije qudi tra`e sistemske promene i „mawe“ korupcije u vladi.
„Profesori i u~iteqi su se pridru`ili studentima na wihovim protestima i vlada im preti da }e izgubiti svoje poslove“, pi{e u postu.
Ovo je ozbiqan problem, dodaje se.
„Moramo da u~inimo da ova situacija postane viralna i podr`imo studente i qude u Srbiji. Stojimo iz Srbiju“, navodi se u postu koji je podelila Madona.
Dok su studenti mar{irali ka Novom Sadu, Seka Aleksi} je sve vreme delila slike
„JEDEM ^VARKE, SLANINU I DOMA]U MAST“:
Peva~ica Sne`ana Babi} Sneki (57) otkako se pojavila na javnoj sceni prepoznatqiva je po duga~kim nogama i savr{enoj figuri, a jednom prilikom je otkrila kako se hrani.
Sneki je otkrila da ne voli laganu hranu i dijete, a najvi{e u`iva u doma}im proizvodima.
– Moram da ka`em da ja nisam optere}ena izgledom iako qudi misle da sam optere}ena i da previ{e pridajem zna~aja tome. Normalno `ivim. Pitale su me devojke u {mi nkernici: „A {ta vi jedete, pa tako izgledate?“ Ja im ka`em, jedem slaninu, jedem ~varke, imam pravu doma}u mast, jedem jaja. Doma}i podvarak je moj specijalitet. Eto, odakle dobra linija – rekla je Sneki i istakla da je najva`nije posti}i balans.
– Tajna mog izgleda je u vedrom duhu, u energiji kojom zra~ite i u tome kako nosite svoje telo. Volim svoj posao i mo`e da mi se desi neka situacija koja je neprijatna, ali kada ja u tom trenutku vidim kolege, kamere, studio i pesmu, ja zaboravim na sve i ne dozvolim da to uti~e na mene – objasnila je. – Ne koristim nikakve detokse organizma. Gurman sam i volim da jedem i vodim se tim da u odnosu na to koliko ste aktivni morate i da pojedete toliko. Neko sam ko stalno aktivno ve`ba. Imam svoj program. Ne koristim sprave i tegove, moje optere}ewe je iskqu~ivo moje telo. Postoje ve`be gde mo`ete sa jednom stranom tela da opteretite drugu i to vam je dovoqno. Ne volim ni{ta {to je prenabildovano, sve volim proporcionalno i normalno, da sve bude skladno. Ako imate genetsku predispo-
\or|evi} prodavao hitove pod drugim imenom
Iza pseudonima Dragane Ivi} krije se wegov talenat za pisawe hitova koji su obele`ili doma}u scenu, a koje su otpevali poznati narodwaci.
Peva~ica Seka Aleksi} ovih dana je aktivnija nego ikada na dru{tvenoj mre`i "Iks", a razlog su - studenti!
Iako je jedno vreme bila mawe aktivna na mre`ama, posledwih dana ~esto objavquje statuse i fotografije sa aktuelnih studentskih blokada {irom Srbije.
Kada su studenti pre nekoliko dana krenuli pe{ke iz Beograda ka Novom Sadu, Seka se posebno aktivirala. Ona je na „Iksu“ vi{e puta u toku dana delila fotografije iz mesta kroz koja su studenti prolazili. Posebnu pa`wu su joj privukli, kao i ve}ini gra|ana, velikodu{nost i solidarnost me{tana, koji su studentima iznosili kiflice, {trudle, vo}e i sokove, kako bi se okrepili za daqi put.
Legendarni rok muzi~ar Bora \or|evi}, frontmen grupe „Ribqa ~orba“, ostavio je neizbrisiv trag i u narodnoj muzici. Iza pseudonima Dragane Ivi} krije se wegov talenat za pisawe hitova koji su obele`ili doma}u scenu, a koje su otpevali poznati narodwaci.
Bora \or|evi} je bio vi{e od rok ikone; wegov doprinos narodnoj muzici otkriva wegovu {irinu kao tekstopisca.
Pesma „Nek me ne zaborave devojke sa Morave“, koju je otpevao Sre}ko Jovovi}, samo je jedan od hitova koji poti~u iz Borinog pera. Pored we, tu su i „Stani malo kafanski svira~u“ i „Presko~i}u tarabu i jarak“, koje su postale deo narodwa~kog zlata. Jovovi}, peva~ ~ije je ime vezano za Borine pesme, bio je talentovani izvo|a~ iz ^a~ka, ~iji su hitovi ostali da `ive i nakon wegove tragi~ne smrti u saobra}ajnoj nesre}i. Wegova muzi~ka ostav{tina i daqe odjekuje me|u qubiteqima narodne muzike.
MINA
ziciju, to nije nimalo te{ko – rekla je ona jednom prilikom.
– Nau~no je dokazano da genetika igra ogromnu ulogu, a moj genetski kod je jako dobar. Generalno, mi kao narod imamo poseban kod koji je enigma za mnoge. Zato nas i mnogo vole, jer smo lep narod. Posetim kozmeti~ara s vremena na vreme, ne volim da preterujem ni u ~emu. Imam svoj na~in negovawa lica i dekoltea, jer su to delovi tela jako va`ni za `enu. Treba obratiti pa`wu na kori{}ewe prirodnih maski za lice. Naravno, postoje i mezoterapije, koje mo`ete ponekad uraditi. Jako su bitni vitamini D, B i C i wih treba uvrstiti u ishranu, jer su blagotvorni za ko`u i op{te zdravqe organizma- objasnila je Sneki.
LAZAREVI] OTKRILA BOLNE DETAQE IZ SVOG @IVOTA:
Nakon razvoda
Glumica Mina Lazarevi} je pre nekoliko godina pro{la kroz izuzetno te{ke `ivotne izazove. Nakon razvoda, dobila je stra{nu dijagnozu – kancer, zbog ~ega je morala da se podvrgne operaciji.
Mina Lazarevi} je priznala da je dugo ignorisala signale koje joj je telo slalo, isti~u}i da je, na`alost, nasledila naviku da stavi sve i sve druge ispred sebe, a tek kasnije je shvatila da mora da preduzme ne{to kako bi se brinula o svom zdravqu.
„Ignorisala sam signale koje mi je telo davalo, to nema veze sa zdravstvenom neprosve{}enosti i nemogu}nosti da se to re{i. Na`alost nasledila sam osobinu svoje bake i majke da su mi svi moji bli`wi va`niji od mene same. Na kraju do|e vreme da mora{ ne{to da preduzme{. U prvom momentu nisam znala da se tu ne{to de{ava i da moram na operaciju, ~ak sam planirala da nastavim da igram predstave.“
„U pitawu je bila {titna `lezda. Me|utim kad je stigao nalaz, morala sam na jo{ jednu operaciju, jer je bio maligan. Nakon saznawa sam oti{la u kola da se ispla~em jer obi~no tako ide. U tim trenucima krenu neke misli neizdr`ivo da ti naviru i ne mo`e{ sebe da smiri{. Krene{ da razmi{qa{ o deci i o svim stavkama koje treba da sredi{“, rekla je Mina, koju znamo po ulogama u serijama “Bela la|a”, “Porodi~no blago”, “Igra sudbine”.
Iako se trudila da sakrije svoje stawe od javnosti i najbli`ih, na kraju je odlu~ila deci da ka`e istinu.
„Onda sam ih okupila i rekla da sam operisana. Ne treba kriti od dece ali isto tako mislim da ne treba da ih optere}ujete detaqima. Treba im objasniti na na~in na koji oni mogu da razumeju“, rekla je. Nakon druge operacije, koja joj je zahtevala uklawawe {titne `lezde, Mina se suo~ila s neo~ekivanim problemom.
„Od operacije moje glasnice su bile u haosu, ne mogu normalno ni da govorim ni da pevam. Kad su mi rekli gleda}emo da rez bude {to mawi, da se ne vidi, rekla sam doktorima, ma pustite to gledajte mi glasne `ice, ja od toga `ivim. Tad nisam mogla ni{ta da radim sa svojim glasom, ali nisam odustajala. Ta blokada je trajala vi{e od godinu dana i nastavila sam da forsiram i da pri~am i da pevam. Nakon toga sam igrala predstave normalno, jer nisam `elela da dozvolim sebi tu vrstu pada“, rekla je hrabra glumica koja se izborila sa svim neda}ima.
\okovi}: Meni neki pi{u „tenisku ~ituqu”, otac prvi
Razmi{qam o penziji, vi{e kako }e to izgledati nego kad }e se dogoditi. Mislim da }u odlu~iti da je dosta kad budem ~e{}e gubio, kad osetim da ne mogu vi{e da konkuri{em za osvajawe najve}ih trofeja, izjavio je najboqi srpski teniser Novak \okovi}.
Osvaja~ rekordna 24 gren slema dao je veliki intervju za magazin „GQ”, gde je govorio i o tome kako ga otac Sr|an "nagovara" da zavr{ava karijeru. - Ose}am da mi qudi ve} neko vreme pi{u tenisku "~ituqu". Prvi koji je po~eo s tim je moj otac, iako ne znam koliko }e mu se svideti {to ovo govorim. Ve} neko vreme poku{ava da me nagovori da se povu~em, ali ne insistira. Razume i po{tuje moje odluke, ali ~esto me pita {ta jo{ `elim da postignem. Svestan je stresa i napetosti koji uti~u na moj um i telo, samim tim i na sve oko mene - istakao je \okovi}.
On je na minulom Australijan openu zbog povrede predao polufinalni duel Aleksandru Zverevu, slede}i turnir na kome bi trebalo da igra je u Dohi. Ali je to neizvesno, po{to postoji mogu}nost da pauza bude du`a, sve do po~etka sezone na {qaci.
^ovek odluke u evroliga{kom ve~itom derbiju, kao i pre dve i po godine, bio je bek Crvene zvezde Nemawa Nedovi}. Tad je pogodio „trojku” za pobedu, sada „dvojku” s linije slobodnih bacawa – 73:71. - „Trojka” je nekako lep{a, ali uvek je lepo kad se isprazni hala brzo – uz osmeh je poentirao Nedovi}. Smireno je „ga|ao s penala”.
- Zahvalan sam {to sam stavqen u poziciju da mogu da odlu~im utakmicu. Nisam imao dilemu da ulaze bacawa. Bilo je dodu{e nekoliko minuta pauze, sva{ta ne{to je uletelo na teren, ali sam ostao pribran. Pri~am sa sobom ponekad kad je tako bitno. Nije bilo straha, ni dileme da }u dati.
Dobro je po~eo me~, kasnije te{ko uspevao da prona|e ritam.
- Dao sam „trojku” na po~etku, pa sam igrao ~etiri minuta, pa sam iza{ao… Te{ko je kada ne u|e{ u ritam da se vrati{ u tre}oj ~etvrtini u ovakvim utakmicama i da pravi{ razliku, tra`i{ ritam. [utirao sam {to sam moramo da {utnem poku{avao sam da pomognem na druge na~ine ekipi. Najbitnije da smo pobedili, vrlo bitna pobeda.
Osvrnuo se i na utakmicu.
- Te{ka utakmica. Presudili su neki detaqi na kraju. Gre{ili smo i mi i oni. Videla se tenzija i nervoza, malo smo se boqe sna{li na kraju, imali malo i sre}e. Zaustavili smo ih na 71 poenu, {to je vrlo te{ko uraditi. Hrane se ukradenim loptama i tr~awem, to smo danas mnogo dobro iskontrolisali, usporili wihovu igru, ubacili ih u pet na pet sa mnogo preuzimawa i zaslu`eno pobedili.
Partizan ne bi voleo za protivnika u plej-ofu ili u plej-inu.
- Boqe ne...
LEDEJ SE POKLONIO SRBIMA,
ZAVIDI IM ZBOG JEDNE STVARI:
„Posle derbija, nema utakmice koju ne bih mogao da igram“
Zek Ledej, ko{arka{ Olimpije iz Milana, u pozitivnom smislu pri~ao je o srpskim ko{arka{ima i ve~itom derbiju izme|u Crvene zvezde i Partizana. Bio je gost Ledej u podkastu „Amerikanos24“ u kome je jedan od doma}ina i ko{arka{ Baskonije ^ima Moneke. Upravo on je `eleo da ~uje nekoliko re~i o zanimqivim pri~ama iz ve~itog derbija.
,,Posle tri godine tamo, imam ogromno po{tovawe za Srbe. Ti igra~i su odrasli kroz derbije, ko{arka{ke ratne zone. Nakon derbija, nema utakmice koju ne bih mogao da igram. Postao sam boqi igra~ i ~ovek kroz to“, rekao je Ledej.
Amerikanac je bio deo Partizana od 2021. do 2024. godine i dobro zna kako je to igrati u Beogradu.
Ove sezone blista u Evroligi i prose~no posti`e 15,8 poena, 4,5 skokova i 1,2 asistencije po me~u.
Ko{arka{ku javnost potresla je {okantna vest da je Luka Don~i} trejdovan iz Dalas Meveriksa u Los An|eles Lejkerse. Postavqa se pitawe – za{to?
Glavni razlog odluke fran{ize iz Teksasa da inicira razmenu sa timom iz Grada an|ela je Don~i}evo poprili~no lo{e fizi~ko stawe.
Nekada{wi igra~ madridskog Reala ove sezone je propustio 27 od 49 odigranih utakmica zbog u~estalih povreda.
Ameri~ki mediji tvrde da se slovena~ki reprezentativac u toku oporavka drasti~no ugojio (122 kg), {to ga ~ini sedmim najte`im iga~em lige. Na jesewi pripremni kamp prijavio sa neverovatna 142 kilograma.
^iwenica je da Don~i} u svaku sezonu ulazi sve te`i i imobilniji, {to mu automatski komplikuje kretawe i eksplozivnost na terenu, ali i pove}ava uzrok od povreda zbog preoptere}ewa udova.
^elnici Dalasa bili su zabrinuti za budu}nost {ampiona NBA lige iz 2011. godine usled problema sa gojazno{}u prve zvezde, pa su se odlu~ili na ovaj iznena|uju} i poprili~no radikalan potez.
Od dolaska evropskog prvaka iz 2017. na jug SAD, cena stolica u prvom redu “Amerikan Erlajns centra” sko~ila je ~ak {est puta (sa 700 na preko ~etiri hiqade dolara). Samim tim, porasli su i apetiti tamo{we javnosti za
osvajawem titule.
Do{li su Meveriksi do posledweg stepenika pro{le sezone, ali Boston Seltiksi su im uru~ili “xentlmensko ~i{}ewe” i savladali ih 4-1 u seriji. Na temu Lukinog zdravqa za Sport klub je govorio nekada{wi igra~ nacionalnog tima Slovenije i biv{i NBA as, Bo{tjan Nahbar. On je jo{ pre tri godine predvideo probleme sa kojima bi momak iz Qubqane mogao da se suo~i.
„On je ve} jedan od najboqih ko{arka{a na svetu. Nije stvar u tome {ta mo`e da doda svojoj igru – ima izvrsnu kontrolu lopte, dobar {ut, velik je i mo`e da igra i le|ima ka ko{u, vidi ceo teren… Ne}u da gubim vreme na to {ta on sve mo`e da uradi na
terenu. Su{tina je da sebe dr`i u maksimalnoj fizi~koj spremi, te da tako pomogne sebi i smawi rizik od povreda. Niko ne `eli da mu povrede skrate karijeru. Igra~ki ima sve, a on mora da se koncentri{e na to da bude zdrav i da maksimalno produ`i karijeru“.
Don~i} je na 22 odigrane utakmice ove sezone prose~no bele`io 28,1 poen, 8,3 skoka i 7,8 asistencija, uz dve ukradene lopte.
Wegova nova ekipa nalazi se na petom mestu zapadne konferencije sa skorom 28-19.
Povratak na teren i debi u `utom dresu nekada{weg najkorisnijeg igra~a Evrolige o~ekuje se u naredne dve nedeqe, neposredno pred Ol-star pauzu.
Jedan od najve}ih trenera svih vremena @oze Muriwo u karijeri je ostvario uspehe kakvima malo stru~waka mo`e da se di~i, a za veliku ve}inu bili su vezani Srbi.
Muriwo je osvojio Ligu {ampiona sa dva razli~ita kluba, osam {ampionskih titula sa ~etiri razli~ite ekie, Kup UEFA, Ligu Evrope, Ligu Konferencija.
O Kupovima i drugim trofejima ne vredi ni pri~ati.
I sada kada nije na vrhuncu u karijeri, ne mo`e bez srpskih fudbalera.
Du{an Tadi} i Filip Kosti} sada su va`ni {rafovi u poku{aju da sa Fenerbah~eom osvoji titulu prvaka koju gigant ~eka od 2014. godine. Wima se ove zime pridru`io i Ogwen Mimovi} koji je stigao iz Crvene zvezde. Uz srpski trojac u ekipi ima i Hrvata Dominika Livakovi}a, kao i mo`da glavnog aduta bosanskog reprezentativca Edina Xeka.
A kada se pogleda unazad wegova karijera, neki od srpskih fudbalera bili su svojevrsni temeq veli~ine legendarnog Portugalca i wegovog puta ka panteonu trenerskih bogova.
Svoju drugu titulu prvaka Evrope osvojio je u kultnom pohodu sa ekipom Intera 2010 godine. Svi pamte majstorije Dijega Milito u velikom finalu, ali jedan od stuba te ekipe bio je Dejan Stankovi}. Stankovi} je za Muriwa kao trenera odigrao 81 utakmicu i postigao 10 golova uz 10 asistencija, a samo su ~etvorica igra~a u tom periodu u dresu giganta iz Milana igrali vi{e za Muriwa.
Ipak, ako bi se tra`io najzna~ajniji Srbin za Muriwovu karijeru, onda je to svakako Nemawa Mati}.
Wih dvojica su se pratili kroz tri razli~ita kluba i samo su jo{ Rikarado Karvaqo i Mani{ igrali pod Muriwom u tri razli~ita tima. Mati} je i po broju me~eva u karijeri peti fudbaler po broju me~eva za legendarnog Portugalca koji ga je
trenirao u ~ak 209 duela u kojima je Mati} postigao osam golova i imao 13 asistencija. U ^elsiju su zajedno bili tri sezone tokom kojih je odigrao 90 me~eva, dok je u Man~ester junajtedu za dve sezone igrao 69 puta. Najkonstantniji je po broju me~eva bio u jednoj sezoni u Romi u kojoj je na terenu bio ~ak 50 put ai to je bio posledwi put da su sara|ivali. Veza wih dvojice i{la je i van terena. Nemawa Mati} je preuzeo rukovo|ewe Jedinstvom u svom rodnom Ubu, a stadion je nazvao po @ozeu Muriwu za kojeg je obe}ao da }e ga prvom prilikom dovesti i u Srbiju.
Jedan od igra~a koji je bio stub Muriwovog ^elsija i Srbin koji je posle Mati}a odigrao najvi{e me~eva bio je Branislav Ivanovi}. Nekada{wi kapiten Srbije je tokom tri sezone odigrao 115 me~eva u ^elsiju i postigao devet golova uz devet asistencija.
U ^elsiju je jednu sezonu uspe{nu sezonu pod Muriwom odigrao Mateja Ke`man koji je igrao 41 utakmicu pod legendarnim Portugalcem. Portugalac u ~etiri tima nikada nije imao Srbina. Kao trener Uniao Lirije, Porta, Totenhema i Real Madrida pro{ao je bez srpskih igra~a. Muriwo i Srbi, ima neka tajna veza.
MILIONI STI@U NA MARAKANU! Crvena zvezda pred pono} prodala jednog od najboqih fudbalera!
Vi{e nema nikakve dileme, ogroman novac sti`e na MarakanuFK Crvena zvezda mo`e da se pohvali prodajom svog igra~a ~lanu engleske Premijer lige.
Nakon vi{emese~nih naga|awa, transfer Nasera \ige iz Crvene zvezde u engleski Vulverhempton je gotova stvar.
Pred pono} su Vulvsi obelodanili da su, u sam smiraj zimskog prelaznog roka, uspeli da dovedu \igu sa Marakane.
Iako su u engleskom klubu samo naveli da je "u pitawu dugotrajni sporazum", Skaj sports isti~e da se radi o ugovoru na pet i po sezona, i da je transfer vredan 10 miliona funti.
Odnosno, oko 11 miliona evra.
Dan ranije, engleski mediji su javqali da postoji mogu}nost da taj iznos poraste do 13 miliona, sa bonusima, a Rajan Tejlor iz "Dejli mirora" tvrdi da }e Zvezda dobiti ~ak 10% od budu}e prodaje ovog igra~a igra~a.
\iga je privukao pa`wu velikih klubova, ali se na kraju odlu~io za Vulverhempton, koji je imao urgentnu potrebu za poja~awima u odbrani. Mladi {toper iz Burkine Faso stekao je reputaciju tokom nastupa u Ligi {ampiona, gde je bio kqu~ni igra~, naro~ito u duelima protiv Bode Glimta, mada Vuvlsi u predstavqawu ovog defanzivca isti~u da je u elitnom rangu takmi~ewa dvaput odmerio snage sa Man~ester sitijem, a da je ove sezone odigrao svih osam utakmica u tom nadmetawu, kao i da je na doma}oj sceni do`iveo samo jedan neuspeh.
Vulverhempton, koji se bori za opstanak u Premijer ligi (tik iznad crte ispadawa, sa 19 bodova, dva vi{e od Lestera i ~ak 52 primqena gola u 24 prvenstvenstvena me~a), tra`io je poja~awe u centralnom delu odbrane. \iga je bio savr{en izbor, naro~ito nakon {to je Kevin Danso odlu~io da pre|e u Totenhem. "Ovaj transfer je kqu~ni potez za trenera Viktora Pereiru, koji planira da koristi trojicu centralnih defanzivaca do kraja sezone", pisali su mediji.
Nadal je dugo birao Federera pre \okovi}a, a sad se ve} premi{qa
Rafael Nadal vi{e nije teniser. Ali ga ne zovu biv{im, ve} legendarnim. Samo tri meseca nakon {to je odigrao posledwi me~ u karijeri, otkrio je ~ime se sada bavi - a jo{ jednom se osvrnuo i na sve ono {to je ostvario.
Rafael Nadal je 19. novembra odigrao posledwi me~. U penziju je oti{ao posle poraza od Botika van de Zand{ulpa u Dejvis kupu u Malagi.
- Dobro sam, odli~no, radim na nekim drugim stvarima, trudim se da organizujem svoj sada{wi i budu}i `ivot. Svim promenama je potrebno odre|eno vreme, ali sve je dobro – rekao je Nadal.
- Navikavam se na novi ritam. Posledwe godine moje karijere su bile te{ke. Penzinisao sam se tek pre tri meseca, ne mogu jasno da govorim {ta se de{ava. Ali za sada je sve dobro. [panac je karijeri zavr{io kao jedan od najboqih tenisera u istoriji - sa 22 osvojena grend slema, od kojih 14 na Rolan Garosu. - Imao sam veliku sre}u da ostvarim ono o ~emu sam ma{tao kada sam bio dete. Ono {to je po~elo kao hobi postalo je veliki deo mog `ivota. To je najbitnije. Zahvaquju}i tenisu sam mogao da `ivim, steknem neverovatna iskustva, blagosloven sam zbog toga. Uz Novaka \okovi}a i Roxera Federera obele`io je zlatnu eru "belog sporta".
- Te{ko je izabrati ko mi je od wih bio najve}i rival. Moja karijera je bila povezana sa obojicom, nas trojica smo gurali jedan drugoga. Ta~no je da smo jedni drugima oduzimali mnogo toga, ali je i pravedno re}i da bez ostale dvojice niko ne bi toliko postigao. Gurali smo jedni druge do limita, to nam je naudilo fizi~ki, ali nas je teniski i mentalno odvelo do novih visina i zato smo uspeli da igramo tako dugo
Podse}amo, "kraq {qake" je ranije uglavnom isticao Federera kao svoj najve}eg rivala, uprkos ~iwenici da je protiv \okovi}a odigrao najvi{e me~eva. Stvari su se sada malo promenile.
MUSLIN ISKRENO O PROTESTIMA, SVOJOJ SMENI...
Slavoqub Muslin, biv{i fudbaler i trener, te selektor fudbalske reprezentacije Srbije, jedan je od onih ~ije mi{qewe qudi u Srbiji cene. Dugo je vodio velike bitke pored i na terenu, ali sada `eli da podr`i jednu drugu borbu, borbu studenata za pravedno dru{tvo u Srbiji. Muslin je podr`ao studente i u razgovoru pokazao je {ta za wega zna~e i koliko mu je stalo da oni istraju u svojim ciqevima.
Tri meseca nakon pada nadstre{nice jo{ uvek se ne zna ko je odgovoran za tu tragediju i studenti {irom Srbije re{ili su da isteraju pravdu i poka`u da Srbija mo`e normalno da funkcioni{e.
Posledwa od mnogih blokada desila se upravo u Novom Sadu kada su studenti blokirali tri mosta – Most slobode, @e`eqev i Varadinski.
Posledwi od sportskih legendi i velikana koji su podr`ali studente u wihovoj potrazi za boqe sutra jeste Slavoqub Muslin.
Biv{i selektor Srbije je biranim re~ima govorio o studentima i wihovom protestu.
„Pratim sve {to je zna~ajno za na{e dru{tvo. Vrlo je va`no da podr`imo studente, jer se oni bore za pravdu i to dostojanstveno. Li~no ih podr`avam, a pogotovo {to smo mi kao roditeqi du`ni da deci obezbedimo da `ive u miru. U pravnoj dr`avi, da svoju mladost provedu sre}no, da mogu slobodno da u~e i da se {koluju. A ne, da `ive u pravno devastiranoj dr`avi, u kojoj institucije ne rade, i da ih u toj dr`avi batina{i re`ima tuku, neka`weno, da ih gaze po ulicama, ucewuju i sva{ta im rade. Na{a du`nost jeste da ih podr`imo, po{to smo mi zakazali u tome, kao roditeqi, bar ja to tako gledam. Oni su nam pokazali kako treba da se bori za
pravdu i oni su stvarno pravi heroji. Najmawe {to mo`emo da uradimo jeste da ih podr`imo i da im pomognemo da istraju u toj borbi. To je za wihovu budu}nost, koju je trebalo mi da im obezbedimo, kao roditeqi“, po~eo je Muslin razgovor za Nova.rs. Muslin se potom osvrnuo i na fudbalske teme. Re{io je da se povu~e iz fudbala nakon {to je zavr{io i sa posledwim anga`manom koji je imao u ma|arskom \eru.
Kao trener, posledwi klub koji je vodio jeste Al Fejha iz Saudijske Arabije. To je bilo 2018. godine i od tog momenta, arapska liga je do`ivela veliku ekspanziju.
„Zahvaquju}i tom novcu koji imaju, u moje vreme i nije bilo toliko poznatih igra~a. Nije bila toliko jaka liga kao {to je sada… Bila je ekspanzija i u Japanu, Americi, Kini, dolazili su igra~i i tamo. Jaka je liga, ali to je malo ve{ta~ki napravqeno jer nema mnogo doma}ih igra~a u tim klubovima. Ne znam koliko }e ta liga mo}i da se odr`i u budu}nosti. Da li }e oni nastaviti da pla}aju toliko te strane igra~e, veliko je pitawe.“
Reprezentacija Srbije bori}e se za plasman na Svetsko prvenstvo protiv Engleske, Letonije, Andore i Albanije.
„Osim Engleske, to su sve ‘laki’ protivnici. Mislim, nema
danas lakih protivnika, ali su u na{em rangu i mo`emo da igramo sa wima bez ikakvih problema. Nemamo te{ku grupu i mo`emo da budemo drugi, ~ak i sa Engleskom smo na Evropskom prvenstvu igrali egal…“
Muslin je sa reprezentacijom Srbije izborio plasman na Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji, ali je sklowen sa mesta selektora, jer se nije najboqe slagao sa tada{wim rukovodstvom FSS.
„To je svakako bolna ta~ka moje karijere. To je bila krajwa ta~ka, da pred kraj karijere, sa svojom zemqom odete na Svetsko prvenstvo posle osam godina. Da vam ka`em, zanemaruju mnogo qudi taj uspeh, te godine. Prvo posle osam godina smo oti{li na Svetsko prvenstvo. Drugo, Srbije je te godine kada smo se kvalifikovali, jedina zemqa koja se iz ~etvrtog {e{ira kvalifikovala kao prva za Svetsko prvenstvo. Imali smo protivnike koji su bili mnogo boqe rangirani nego mi. Jedina smo zemqa koja je to uradila. Svakako je za mene bilo, ne mogu da ka`em {ok, ali bilo je razo~arewe da ne mogu da vodim ekipu sa kojom sam se kvalifikovao na Svetsko prvenstvo. Nisam hteo da prihvatim wihove uslove, nikada nisam u karijeri, naro~ito u mojim godinama, hteo da prihvatam da mi neko odre|uje ko }e da ide na Svetsko prvenstvo i da mi pravi spiskove.“
THURSDAY l ^ETVRTAK 6. 2. 2025.
Kakve vesti sti`u iz [vajcarske! UEFA je zvani~no objavila da }e Evropsko prvenstvo u fudbalu za mlade (U-21) organizovati Srbija 2027. godine, zajedno sa Albanijom. Bi}e to jedno od najva`nijih takmi~ewa ikada odr`anih u istoriji na{e dr`ave, koje }e privu}i ogromnu pa`wu ~itave planete.
Detonacija, ona pozitivna, odjeknula je iz [vajcarske. Srbija organizator Evropskog prvenstva za mlade fudbalere, udru`enim snagama sa Albanijom. Ovo je, zaista, izuzetna,
ogromna vest. I prava prilika za promociju Srbije na najboqi mogu}i na~in.
Tako|e, taj va`an turnir, bi}e velika prilika za razvoj na{eg fudbala na svim nivoima, posebno vezano za infrastrukturu, koja je verovatno u ovom momentu najva`nija. I sve to uz podr{ku UEFA...
Srbiji je pripala ~ast da se kod we dogodi otvarawe Evropskog prvenstva U-21 2027. Doma}in prvog me~a na turniru bi}e stadion "Kara|or|e" u Novom Sadu. Tako|e, {to se ti~e na{e zemqe, igra}e se {ampionat na jo{ tri stadiona, i to ona naj-
novija, najmodernija. Dakle, u pitawu su stadionu u Leskovcu, Loznici i Zaje~aru.
Finale Evropskog prvenstva odr`a}e se na novom stadionu u Tirani, koji po strogim kriterijumima UEFA odgovara finalu jednog takvog takmi~ewa.
Ina~e, na{ nacionalni stadion, koji bi trebalo da bude zavr{en do kraja 2026, nije u konkurenciji za finalnu utakmicu Evropskog prvenstva, po{to, po standardima UEFA, mora da bude najmawe godinu dana u redovnoj upotrebi, da bi bio konkurentan za finale takmi~ewa.
Kragujev~anin, Ogwen Mili}, osvojio je vice{ampionsku titulu na Australijan openu u juniorskom dublu. To je Ogwenov najve}i uspeh u dosada{woj karijeri, a nadamo se da }e u budu}nosti, ba{ kao {to to ~ini Novak \okovi}, Srbiju obradovati brojnim titulama.
Da se snovi ostvaruju i da se svaki trud isplati, dokaz je sedamnaestogodi{wi Ogwen Mili}. Na prvom grend slem turniru u karijeri, u pojedina~noj konkurenciji, takmi~ewe je zavr{io u osmini finala. Ali, u dublu je, sa Rusom Jegorom Ple{ivcevom, postao juniorski vice{ampion Australijan opena. Ogwen Mili}, teniser, obja{wava: "Ja sam zaista trenirao, spremao se dobro, bio sam spreman na veliki rezultat i tako sam i oti{ao i zaista sam ostvario veliki uspeh i zadovoqan sam. Jedno predivno iskustvo i tek posle nekoliko dana sam svestan {ta sam postigao. Tako da stvarno su utisci fascinantni."
Takav utisak je na wega ostavio i Novak \okovi}, zbog kog je zavoleo tenis. Prvi reket kupio mu je deda i sa nepune ~etiri godine po~eo je da trenira. Godinu dana kasnije, osvojio je prvi turnir u Gr~koj, gde je ro|en, a odrastao je u Kragujevcu.
Ogwen Mili}, dodaje: "Ja sam odrastao uz Novaka i wegove rezultate i kao mali sam provodio sate i sate gledaju}i wegove me~eve. I sada, kada smo na istim turnirima, igramo na istim terenima. Ose}aj je zaista predivan, kao ostvarewe sna. Veoma sam ponosan."
Ba{ kao i wegova sportska porodica, otac fudbaler, majka ko{arka{ica i sestra Nikolina odbojka{ica. Bezrezervnu podr{ku mu pru`aju da istraje i postigne jo{ ve}e uspehe.
Jasmina Mili}, Ogwenova majka, ka`e: "Mnogo turnira sam gledala i bila sa wim, ali prvi put mi se desilo da gledam Ogwena na televiziji, na ovako jednom velikom turiniru i bilo mi je drago jako {to je postigao ovaj uspeh. Znam koliko je `eleo da ode na ovaj gren slem i koliko mu je to sve bilo va`no, tako da stvarno je neopisiva sre}a i gledati ga ovako odavde, a on daleko hiqadama kilometara izgara na terenu. Gledati koliko je predan tome i na kraju tu pesnicu kad podigne, to je ne{to stvarno neopisivo."
Nikola Mili}, Ogwenov otac, dodaje: "Mi od malena, od kad je po~eo da trenira, u~imo ga da za sve {to radi daje maksimum. Pogotovo u sportu, i da }e samo tim maksimumom i zalagawem sport wemu vratiti na neki na~in. On je svojim trudom, pona{awem i zalagawem, uradio to {to je uradio i to samo mo`e da bude satisfakcija za daqe i za wegovu profesionalnu karijeru."
Zbog toga gotovo svakodnevno, po ~etiri sata, trenira na Teniskoj akademiji Tipsarevi} u Beogradu, a vikendom je sa porodicom u Kragujevcu.
Formula 1 startuje u Melburnu, prvi put }emo
Hamiltona u Ferariju
FIA je ozvani~ila kompletan rasporede za novu sezonu Formule 1 koja po~iwe u Australiji. Ta~nije, objavqene su satnice treninga, kvalifikacija i trka.
Velika nagrada se vozi 16. marta u pet sati ujutru po sredweevropskom vremenu, odnosno u 15 po lokalnom. Start je pomeren za nekoliko sati ranije nego prethodnih godina, po{to su ~esta ka{wewa zbog lo{eg vremena i ponovni startovi primorali da se trka odr`i u sumraka, po veoma slaboj vidqivosti za voza~e.
Drugi Grand pri je samo nedequ dana kasnije, u Kini, a trkawe po~iwe u osam sati ujutru po sredweevropskom vremenu i ne}emo morati da ranimo. Iz [angaja, karavan se seli u Japan gde se Velika nagrada vozi 6. aprila u sedam sati ujutru. Sezona se nastavqa trkama na Bliskom istoku, prvo u Bahreinu u 17 sati
po na{em vremenu, a zatim i u Saudijskoj Arabiji od 19 sati. Pre dolaska u Evropi, o~ekuje nas trka u Majamiju, koju }emo mo}i da pratimo od 22 sata. Na na{em kontinentu ni{ta se nije promenilo - kvalifikacije se odr`avaju u svom termin, u subotu od 16, dok }e trke biti u 15, {to je jedan od najboqih termina po gledanosti. Trka u Las Vegasu, jedina koja se vozi u subotu, ove godine }e startovata dva sata ranije nego 2023. i 2024. A, to zna~i da }emo pred TV ekranima da budemo u nedequ u pet sati ujutru, ba{ kao i na po~etku u Australiji. Da ne zaboravimo i gde }e se sve 2025. voziti sprint trke, redom od Kine, preko Majamija, Belgije, Ostina i Brazila, sve do Katara. [ampionat se zavr{ava 7. decembra u Abu Dabiju. Bilo kako bilo, u novoj sezoni nas o~ekuje dosta bu|ewa pre petlova i neprespavanih no}i. Nadamo se i uzbudqivim i neizvesnim trkama, pogotovo {to ne}emo
imati izrazite favorite za titulu. Mask Ver{tapen i Red Bul su dominirali prethodne ~etiri godine ali bi sada trebalo da budu u drugom planu. Mada, pobedni~ki tim nikada ne treba da se potceni. Posledwe vesti otkrivaju i da }e Ferari, koji je anga`ovao Luisa Hamiltona, i Meklaren, najboqa ekipa u 2024, da krenu na sve ili ni{ta. Oni rade agesivno na razvoju bolida za 2025. u `eqi da odmah povedu trku. Vi{e }emo svakako da saznamo 18. februara kada }e svi timovi da imaju zajedni~ko predstavqawe u “O2 Areni” u Londonu. Bi}e to ne{to novo i potpuno spektakularno, a sve u ~ast 75. ro|endana Formule 1.