Srpski glas 6. januar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 6. 1.2022. z Year XXX No.2482

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

SRE]AN BO@I]! Strane 16 i 17

Bo`i}ni intervju

Mir Bo`ji, Hristos se rodi!

U susret najradosnijem prazniku Hristovog ro|ewa, „Srpski glas” je imao izuzetnu ~ast da obavi razgovor sa Wegovim Preosve{tenstvom Episkopom Mitropolije australijsko novozelandske gospodinom Siluanom, prvim Episkopom na{e Mitropolije koji je ro|en i odrastao u Australiji a koji je sada duhovni pastir Srba Australije i Novog Zelanda. Prenosimo u celosti duhovnu poruku koju je uputio na{im ~itaocima za bo`i}ne i novogodi{we praznike

Do~ek na 40 stepeni! I pored rekordnog broja zara`enih omikronom i nesnosne vru}ine na glavnim trgovima Sidneja, Melburna, Brizbejna i Perta, mnogi su ipak u`ivali u vatrometima Strana 18

OVO SMO SVI ^EKALI

Novak igra u Australiji!

SRPSKI PETAO POSTAJE SIMBOL HITLEROVOG RODNOG MESTA: Strana 25

Iznena|uju}e otkri}e: Strana 20 „NA VIDOVDAN OTKRIVAMO BISTU!“

Sa Wegovim Preosve{tenstvom Episkopom Mitropolije australijsko - novozelandske gospodinom Siluanom

Srbi kovali novac dva veka ranije nego {to se mislilo

Prvi reket sveta objavio je da ide na Australijan open i da }e braniti trofej na prvom grendslemu nove sezone, koji se odr`ava od 17. do 30. januara. Srpski teniser je dobio medicinsko izuze}e od organizatora, a o putovawu u Melburn javnost je obavestio objavom na Instagramu

Strana 32

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Vladika Grigorije: Qudi koji su iza{li na proteste rade bogougodnu stvar i podr`ava}u ih ~itavim svojim bi}em Atlas zlo~ina nad Srbima spre~i}e manipulacije Sarajeva:

Spisak srpskih `rtava u BiH na 1000 strana Republi~ki centar za istraìvawe rata, ratnih zlo~ina i traèwe nestalih lica radi na projektu aùrirawa popisa srpskih `rtava tokom rata u BiH. U okviru tog procesa centar }e objaviti Atlas zlo~ina nad Srbima u BiH. Prvi tom }e se pojaviti ve} ove godine na oko 1.000 strana i obuhvati}e stradawe srpskog naroda u BiH u 1992. godini. Predsednik Organizacije porodica zarobqenih, poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske Veqko Lazi} izjavio je da je ideja o objavqivawu Atlasa zlo~ina nad Srbima sa dokazima o obimu stradawa i podacima gde su po~iweni zlo~ini u BiH odli~na, imaju}i u vidu da Bo{waci ve} ~etvrt veka mewaju identitet rata u BiH i srpski narod tretiraju kao agresora. Lazi} je istakao da o minimizirawu srpskih `rtava iz rata u BiH najboqe govori rad Instituta za traèwe nestalih u BiH. "Republika Srpska traga jo{ za 1.652 srpske `rtve. Institut. ako nastavi sa dosada{wim tempom rada, prona}i }e nestale Srbe za 100 godina, jer su za 12 godina prona{li samo 265 tela ubijenih Srba", rekao je Lazi}. Glavni inspektor u MUP-u Republike Srpske za istrage krivi~nog dela ratnog zlo~ina Simo Tu{evqak ukazao je da je pravosu|e BiH ve} od zavr{etka rata po~elo da radi prema sistemu da su samo Bo{waci `rtve u ratu, a Srbi zlo~inci te da su i dono{ene takve presude. "Dok su Srbi dobijali maksimalne kazne, Bo{waci su osloba|ani za zlo~ine nad srpskim narodom. Iako postoje jasni dokazi o planskom ubijawu na hiqade Srba koji su prosle|eni Tuìla{tvu BiH, stotine predmeta su i daqe po fiokama", rekao je on. Predsednik Srpskog kluba u parlamentu BiH Nenad Stevandi} izjavio je da istina o ratu u BiH ne}e biti potpuna dok bo{wa~ka politika ne shvati da je civilizacijski ~in o svim `rtvama govoriti sa istim po{tovawem. "U BiH su sada jedino poniène srpske `rtve. Mawe su vredne suze srpskih majki, a opet najve}e kazne za zlo~ine dobijaju upravo Srbi. Sve dok Bo{waci ne èle da grade BiH na po{tovawu svih `rtava, dotad je te{ko govoriti o suìvotu", smatra Stevandi}. Republi~ki centar za istraìvawe ratnih zlo~ina radi na projektu popisa srpskih `rtava tokom proteklog rata u BiH u okviru koga }e objaviti Atlas zlo~ina nad Srbima. U planu je da prvih 1.000 strana Atlasa sa imenima `rtava iz 1992. godine bude objavqeno ove godine. Baza za Atlas }e, prema re~ima direktora Republi~kog centra za istraìvawe rata Milorada Koji}a, biti popis srpskih `rtava, koji je objavqen pro{le godine i sadrì 35.042 imena i prezimena i okolnosti stradawa.

Vladika diseldorfski Grigorije govorio je o koronavirusu, kako se u pandemiji sna{la crkva, o vakcinaciji, eksploataciji litijuma, kao i o ekolo{kim protestima za koje je rekao da ih je podrào jer su opravdani. "Imao sam prilike da sa nekim od tih qudi razgovaram, video sam wihovu ogromnu dobronamernost. Duboko sam uveren da kao hri{}anin znam i verujem da nam je ovaj svet poveren i da sa wim ìvimo i jako je va`no da pazimo na to {to nam je darovano i da budemo ba{tinici, a ne da eksploati{emo. Ja sam ro|en u rudarskom gradu, ìvot u tim mestima se zavr{ava alkoholizmom, gubqewem te zemqe i stra{nim o~ajem. Qudi koji su iza{li na proteste rade dobru stvar, ima ih raznih ideologija, ali rade bogoudognu stvar i podràva}u ih ~itavim svojim bi}em", rekao je on. Vladika kaè da od po~etka koronavirusa nismo imali jasnu svest koliko }e on uticati na na{ svakodnevni ìvot. „Pokazalo se da ima i svoje najstra{nije efekte – smrt i bolest. Sa druge strane se pokazalo da smo mi imali devijacije, a da nam virus pomaè da ih uvidimo – preterivawe u slavqewima, neprestano putovawe, nemawe mere. Uvek moèmo da izvu~emo i dobre pouke, jedna od ozbiqnijih, mislim da je neko ve} rekao – po~eli smo da slavimo slave malo primerenije zahvaquju}i ovom virusu“, rekao je. Kaè da crkva nije izdvojena od drugih i da je jednako snalaèwe ili nesnalaèwe naroda i dru{tva kao i crkve. "Pokazateq odgovornosti u toku pandemije je kako se ko pona{ao i kako je ko shvatio zadatak da se u okviru problema {to odgovornije pona{amo. Nije jednako u Diseldorfu, Berlinu, Minhenu, qudi su nosioci odgovornosti. Gledali smo da ispo{tujemo mere, bilo je oscilacija, odmah se qudi opuste, ali kad brojevi krenu da rastu, onda pazimo. Trebalo je kao hri{}ani da budemo primer tako {to }emo paziti na druge. Jedan moj prijateq je rekao - vi{e volim da se vakcini{em i pazim na druge po cenu da od te vakcine neku {tetu doìvim, {to je mala verovatno}a, nego da neko od mene dobije bolest i, ne daj Boè, umre ili ostane sa posledicama", rekao je vladika. Nije imao dileme da li da se vakcini{e, jer ima poverewe u ono {to kaù ozbiqni lekari. "Razlog za{to sam se vakcinisao, ne samo da ne budem bolestan ve} i da se neko od mene ne razboli.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

S B

ma {ta mi re~e?! Koliko je ta~no `ivota bilo planirano za uni{tavawe?

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Postoje qudi koji su protiv toga, ali nisam ~uo nijedan ozbiqan argument osim teorija zavera. Ta teorija ne podrazumeva odgovornost. Lak{e je izabrati tu teoriju, bilo da imamo ili nemamo argumente. Ogromna je wihova neodgovornost, rekao bih jo{ ne{to ogroman je wihov strah od vakcine, kao da su suvi{e hrabri pa ne}e, a u stvari pokazuju strah, objasnio je vladika diseldorfski. Ka`e da je wegova ideja da okupi {to vi{e mladih qudi koji su spremni da se `rtvuju za Srbiju kako bi napravili sistem u kome ni{ta ne}e zavisiti od jednog ~oveka izazvala neverovatne reakcije. "Ideja je bila da trebaju qudi koji }e napraviti sistemsku promenu, {to ne}e biti 'sja{e Kurta da uzja{e Murta'. Potrebno je promeniti sisitem, pojavilo se 3.000 qudi, na{a ideja nije da se pona{amo i pravimo ideju od izbora do izbora i da se adaptiramo nego da idemo ka tome da se napravi ozbiqan sistem. Postoji mnogo qudi, odu{evqen sam kakvih qudi ima u svetu i u Srbiji. Postoji ne{to biblijsko, to~ak koji je pokrenut, i pozicija i opozicija moraju jo{ da se samequ da bi do{li qudi koji razmi{qaju na sistemski na~in, a ne jedan ~ovek super-pametan, a drugi ga gledaju sa strahom, to nije mogu}e. Sreo sam qude od 70-80 godina koji se nude da pomognu, imaju iskustvo i pamet. Ima qudi koji imaju 30-35 godina pa se pona{aju kao kukavice. Imamo ogroman potencijal, imamo {anse, imamo qude vani koji su super klasa, potrebno je da na smiren na~in da do|u do svoje prilike, a to }e biti strahota za one koji vladaju, to je neminovnost, sti`e kao kada ose}ate da dolazi oluja ili nevreme - ne vidite to, ali ose}ate i znate da }e biti", rekao je.

Diskretni {arm vi{evekovnog ropstva „Mi Srbi na taj period pod turskom vladavinom iskqu~ivo posmatramo negativno. Treba imati na umu da je u vreme Turskog carstva muslimansko stanovni{tvo, vladaju}a klasa, `ivela gospodski" (Rado{ Qu{i}, univerzitetski profesor istorije, „]irilica“ na TV Hepi)

„Nemamo pravo da uni{tavamo `ivote ve}eg broja qudi nego {to je to bilo predvi|eno prvobitnim planovima" (Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u obra}awu javnosti povodom povla~ewa Zakona o eksproprijaciji i izmenama Zakona o referendumu, govorio je i o Rio Tintu i izgovorio neverovatnu re~enicu)

Do pre 12 godina cela Srbija je gazila po blatu, a danas.... „Opozicija danas ne bi imala {ta da blokira, da te puteve, auto-puteve i ulice neko nije napravio u posledwih nekoliko godina. U wihovo vreme niste imali {ta da blokirate" (Darko Gli{i} predsednik IO SNS, jedan od vode}ih poltrona predsednika Srbije)

Kupi{ diplomu i postane{ kapetan la|e „Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitawu i jeste neka vrsta bure, ali nije uragan, pre`iveli smo i te`e. Na{ brod nije {upaq, a ovaj kapetan (pokazuje na sebe) sa svojom ekipom je dokazao da ume da vodi ovaj brod" (Jorgovanka Tabakovi}, guvernerka NBS)

MIR BO@JI, HRISTOS SE RODI!

^etvrtak 10. decembar 2020. 3 ^etvrtak 6. januar 2022.

Svim ~itaocima Srpskog glasa èlimo sre}ne i Bogom blagoslovene Boì}ne praznike! Dragi na{i ~itaoci, I ovog Boì}a okupi}ete svoje najmilije oko tople boì}ne trpeze. Poku{a}ete svojoj deci, unucima i najmla|ima da objasnite radost boì}nih praznika. Re}i }ete im za{to Srbi pale badwak i mese ~esnicu, a deca }e se potajno nadati da je ba{ u wihovom par~etu onaj „mali zlatnik“ koji }e u~initi da im do slede}eg Boì}a sve bude sre}no i radosno. I upravo na taj dan, shvati}ete da nema takvog trenutka u celoj jednoj godini, kada sve dobija smisao i kada nikome ne treba obja{wavati zna~aj Boì}a u srpskom domu. Shvati}ete jo{ jednom, da nema lep{e radosti od porodice na okupu, i da nema radosnijeg dana nego praznika Ro|ewa na{eg Gospoda Isusa Hrista. Upravo tu radost i lepotu srpske tradicije se mi trudimo da sa~uvamo proteklih 30 godina trajawa Srpskog glasa. U ova te{ka vremena pandemije, kada su isku{ewa svuda oko nas, bori}emo se da

na svakodnevna degradacija porodi~nih vrednosti, upravo onih koje mi ponosno promovi{emo ukazuju}i dru{tvu u kojem ìvimo na lepotu srpske vere, jezika, tradicije i kulture. Zato, upoznajte va{e potomke ali i prijateqe i rodbinu drugih vera i nacionalnosti sa divnim srpskim obi~ajima do~ekivawa pravoslavnog Boì}a. A mi }emo se potruditi da Vam pomognemo u Va{oj nameri jer }e i ovog Boì}a hiqade i hiqade Srpskih glasova putovati {irom Australije, ponosno nose}i najradosniji hri{}anski pozdrav do svog odredi{ta, a to ste vi, dragi na{i… Neka Vas uvek vodi ona zvezda koja je vodila mudrace do Spasiteqa, i neka radost Ro|ewa Gospoda na{ega Isusa Hrista obasja Va{e domove, uz najradosniji hri{}anski praznik: i ove godine }irilica traje i ìvi u srpskim ku}ama, da Vas podsetimo na na{e obi~aje, kulturu i tradiciju koju treba ponosno da nosimo, ma gde da se nala-

zimo. Podr`avaju}i nas u na{em radu i ~itaju}i redovno Srpski glas, poma`ete nam u na{oj nameri da prkosimo izazovima sekularnog dru{tva gde je prisut-

MIR BO@IJI! HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI! VA[A REDAKCIJA SRPSKOG GLASA

Svemu sve{tenstvu, sve{tenomona{tvu i blagovernom narodu Bogomspasavane Mitropolije australijsko-novozelandske Draga mi duhovna deco u Bogomladencu Hristu, Sabrani u na{im svetim hramovima {irom bogospasavane nam Svetosavske Mitropolije do~ekuju}i veliko, svesudbonosno i svespasonosno ra|awe Sunca Pravde - Bogomladenca Hrista, pozdravimo jedni druge i narode oko sebe sa pozdravom mira, nade i utehe Boìje – Mir Bo`ji Hristos se rodi! Da! bra}o i sestre, Spasewe nam se rodi! Svetlost nas obasja razgone}i duhovni mrak koji je zahvatio svet i du{e qudske! Plamen vitlejemske blagodatne toplote nam zagreja srca a tuga i beznade`nost ustupi mestu radosti, veri i nadi! Izolovanost, podeqenost, podozrewa i strah ustupi mesto qubavi i sabornosti, poverewu i smelosti! Ako je Bog sa nama, kako himnografija Crkve peva ove Badwe ve~eri, ko }e protiv nas?! Ko moè da upla{i ili da poquqa Hri{}anina! Boì} je najopipqivije uverewe da smo sazdani za ve~nost i neprolaznost. Nebo se snizi da zemqu uzvisi, Bog postade ~ovek da bi nas pale i zalutale u~inio bogovima po blagodati, da bi nas vaspostavio u zvawe dostojanstva koje nam pripada. Velika je to tajna u koju i an|eli èle zaviriti, tajna sastradalne qubavi Boìje prema ~oveku i svetu. Kakva radost na nebu dana{weg dana, an|eli zapeva{e - pastire uveri{e (Lk. 2, 14), da se Nebo savilo ka zemqi, da je Bespo~etni i Ve~ni Bog sebe u~inio siroma{nim da bi nas obogatio, sebe smawio da bi nas uzvisio, sebe ograni~io da bi nas u~inio bezgrani~nim Svojom blagoda}u! Niko na zemqi, ni jedna vlast, ni jedna svetska organizacija nije u stawu da ~ove~anstvu podari takvu utehu, takvu radost, slobodu i pobedu koju Bog daruje ~ove~anstvu u prazniku Boì}a. Ta radost i uteha, ta sloboda i pobeda se zadobija, doìvqava i ìvi u Crkvi Hristovoj. Ona nije apstraktna, umi{qena, ve} opitna i imanentna. Zato veliki David bogonadahnuto peva u svojim psalmima, „okusite i vidite da je dobar Gospod!“ (Ps. 33,8). Ko poseduje Hristovu radost, Wegovu istinu, on je najslobodniji, bez obzira na sve restrikcije, na sve lance, pritiske i ucene koje juri{aju na wega. Imaju}i sve ovo u vidu pozivam sve vas, svoju dragu duhovnu decu, da se ovoga Boì}a uzdignemo umom i srcem svojim iznad ovozemaqskih briga i isku{ewa, da usmerimo svoj pogled u pravcu Vitlejema, i tamo ugledamo na{u zvezdu vodiqu - Bogomladenca Hrista koji }e obasjati sve na{e puteve, i povesti nas jedinim istinskim putem koji vodi u @ivot. Nemojmo traìti spasewe i spasiteqe van Hrista. Nikakvi ogoqeni qudski napori, nikakvi qudski recepti sami po sebi ne}e nam doneti utehu i spasewe. Iskustvo Crkve nas u~i da svaka kriza ima svoju duhovnu pozadinu, svoju duhovnu osnovu. Zato }e i izlaz iz ove krize prvenstveno zavisiti od duhovnog stawa, duhovne atmosfere koja vlada u nama i svetu koji nas okruùje. Imaju}i ovu duhovnu zakonitost pred sobom, treba da se posebno potrudimo ovoga Boì}a da se izmirimo sa

Bogom i svojim bli`wima. Da se pokajemo za svoje grehe, da izmenimo svoj ìvot, da se vratimo Hristu i na taj na~in proslavimo Boì} u duhovnom miru, radosti i vesequ. To je najpresudniji korak ka izlasku ne samo iz ove, nego svake krize. Apelujemo ovoga Boì}a na sve drage roditeqe da ~uvamo svoju decu koja su nam poverena od svega onoga {to im moè na{koditi du{i i telu. Veìmo svoju decu za Gospoda Hrista da bi im na taj na~in dali dubinski smisao i pravac u wihovom ìvotu. Ni jedna karijera, nikakvo materijalno bogatstvo, kao ni status ne}e im ni{ta vrediti ukoliko budu bez Hrista u svome ìvotu. Setimo se i ovoga Boì}a na{eg Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji ìve pod te{kim pritiskom pretwi progona i istrebqewa. Pored materijalne pomo}i koju treba da im pruàmo, na{ najve}i dar raspetom Kosovu bi}e u o~uvawu Kosovskog Zaveta u na{im srcima i u srcima na{e dece na petom kontinentu. Taj zavet je ìla kucavica Srpskog naroda i wegove Crkve ma gde se na{ narod nalazio i ìveo. Budimo slo`ni i u me|usobnoj qubavi jedni sa drugima. Nemojmo da dozvolimo sebi da nas bilo ko pode-

li. Molimo se Bogu za dobro i spasewe svojih bli`wih. Za one koji su u nevoqi i bolesti, kao i za one koji se `rtvuju radi dobra drugih. Kao Pravoslavni Hri{}ani ne smemo dozvoliti sebi da unesemo duh podele koji je zahvatio svet u bi}e Crkve. Strah i panika raslabqava veru i oduzima nadu, a ra|a sumwu. Zato treba da se umijemo i progledamo verom i nadom koja nam se daju u Boì}u. Neka se razvedri duhovno nebo u nama, neka zasija svetlost Bogomladenca Hrista u srcima na{im da bi mogli da istrajemo na putu Boìjem, da bi mogli da budemo uteha i potpora svetu koji nas okruùje. Pali svet traga za spasewem u ~oveku, a Pravoslavqe - u Bogo~oveku! Neka nas Bogomladenac Hristos sve preobrazi Svojom qubavqu i dobrotom, daruju}i nam istrajnost u podvigu no{ewa krsta na{eg me|u svetom i u kontekstu koji nam je Wegova mudrost dodelila. êstitam Vam sveradosni praznik Hristovog Ro`destva! Mir Bo`ji – Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! +SILUAN Episkop australijsko-novozelandski

SRPSKA POSLA

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

STEFAN JE HEROJ GODINE

VI[E RADOSTI

R s S

U grotlu po`ara bio je bezbroj puta, a iz jednog je izneo bebu u naru~ju

@IVETI

U SRBIJI  Pro{la godina je bila lo{a.  Kad bi postojao sigurnosni pojas koji ide preko usta mnogi A ova }e biti jo{ boqa! `ivoti bili bi spaseni...  U novogodi{woj no}i boqe  Pustiwa je na{ je pome{ati pi}e nego `ene. nacionalni park. Ujutru glava mawe boli.

Da bude vatrogasac sawao je jo{ kao de~ak, a u tome je uspeo uz trud i bezrezervnu podr{ku porodice i prijateqa Ime vatrogasca Stefana î~e nema ko nije ~uo u prethodnoj godini, naro~ito kada je punilo novinske stupce kada ga je javnost proglasila herojem godine nakon {to je u naru~ju izneo bebu iz poàra na Novom Beogradu. Ovaj mladi} je tek napunio 25 godina, a ve} moè da se pohvali velikim brojem spasenih ìvota. U borbu protiv vatrene stihije prvi put je u{ao pre sedam godina, kada je radio kao dobrovoqac u vatrogasnom dru{tvu "Matica Zemun", a profesionalac je ve} 12 meseci. Da bude vatrogasac sawao je jo{ kao de~ak, a u tome je uspeo uz trud i bezrezervnu podr{ku porodice i prijateqa. - Naravno da mojoj porodici i prijateqima nije svejedno kada odem na neki poàr, ali morate prihvatiti da je ovo veoma rizi~an posao. Kad ne{to volite, to je ja~e od vas i sve moète - navodi î~a. Na{ sagovornik kaè da on i wegove kolege od gra|ana dobijaju odre|enu dozu po{tovawa, kao i da ih mali{ani naro~ito vole. - Dolaze nam u vatrogasnu stanicu svaki dan. Se}am se da sam i ja ba{ tako, kao i oni, uìvao gledaju}i te crvene kamione i plava svetla, i slu{aju}i sirene - navodi on.

SPASIO GA IZ PO@ARA, PA GA KRSTIO

Kada buktiwa uzme maha i kada su vatrogasci pod pritiskom zbog vremena, î~a obja{wava da je neophodno da se dobro razmisli o svakom narednom koraku. - Svaka situacija je posebna za sebe. Potrebno je da ste svesni rizika u koji ulazite, ali i posledica od kojih strepite - nagla{ava on. Govore}i o 2021, hrabri vatrogasac kaè da se vi{e puta na{ao u grotlu poàra koji su buktali u Beogradu. Ipak, kako dodaje, jedan }e mu posebno ostati u pam}ewu. - Nikada ne}u zaboraviti poàr u zgradi u Uli-

 Onaj ko je u novogodi{woj no}i vozio pod uticajem alkohola cele godine vozi}e pod uticajem supruge. ci Milutina Milankovi}a, kada su gorele elektroinstalacije. Tada sam, zajedno sa kolegom Danilom Bubawom, spasao bebu iz vi{espratnice, u naru~ju sam je izneo ispred zgrade. Mali{an je bio upla{en, a ubrzo posle toga smo ga predali majci, koja je tako|e evakuisana - pri~a ovaj hrabri vatrogasac. Nekoliko dana posle toga, usledio je jedan va`an poziv. - Dobio sam poziv od roditeqa mali{ana da do|em kod wih na ve~eru i tada su me pitali da krstim Vuka. Rado sam to prihvatio i kumovao mali{anu. Sre}an sam, ponosan i srce mi je puno - isti~e ^i~a.

O KINESKOM TR@NOM CENTRU

 Jedni kriju godine, drugi kriju glupost. Ali kad im pri|e{ dovoqno blizu, primeti se...  Sinovi su se potukli oko o~evine, qubi ih majka!

 Svi na{i vode}i kriminalci slu`e kazne u ku}nom pritvoru jer je sud ocenio da su to pre svega doma}ini i ku}evni qudi.  Novinari su nekad radili na pisa}im ma{inama. Onda su pisa}e ma{ine oti{le u pro{lost, a uskoro }e i novinari.

 Ka`u da neki umeju da predvide budu}nost Srbije. Ja ne verujem da to postoji.

 Sva istra`ivawa javnog mwewa koja se ne poklapaju sa na{om iluzijom o sebi nisu ta~na!

 Upala mu sekira u - dr`avno preduze}e...

 Kad su ka{ike prazne, qudi se hvataju za no`eve...

Prise}aju}i se poàra koji je progutao Kineski tr`ni centar u Bloku 70, î~a kaè da vatrena stihija bila i vi{e nego opasna. - To je bila jedna velika intervencija. Pri samoj dojavi da gori objekat tog tipa bili smo spremni na sve, jer smo znali {ta se sve unutra nalazi i koliko je to opasno. Odmorimo se minut-dva, popijemo vode i opet se vratimo da gasimo vatru. [irila se neverovatnom brzinom, ali mi smo timski to sve izneli i uspeli da je lokalizujemo - objasnio je on. Da je lak{e biti hrabar udvoje, vatrogasac î~a kaè da je to ~iwenica. - Svi smo mi heroji! To je zasluga svih nas, jer ja poàr ne mogu da gasim sam. Sre}an sam jako. Godina 2021. }e definitivno ostati zabeleèna u mojoj karijeri. Ovo je jedan timski rad, jer ni{ta ne moèmo sami, ve} zajedno - zakqu~io je na{ sagovornik. M. T.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Po{tujte starije qude, oni su ve} pro{li ono {to vas tek ~eka" „Jutro je majka poslova, a no} majka misli“ „Znamo {ta ostavqamo, ali ne znamo {ta }emo ponovo na}i“ Narodne poslovice

„Sre}a je uvek i svugde prisutna. Treba samo biti tu“ Matija Be}kovi}

„Nisam ja toliko glup da bih ma{tao. Znam da je ma{ta ne{to {to nas zavodi u stranu isto kao istina. Mi istinu govorimo samo kada nemamo ma{te“ Du{ko Trifunovi}

MIR BO@JI, HRISTOS SE RODI!

Kako je najradosniji hri{}anski praznik slavio patrijarh Pavle Problemi ostavqeni na stranu uz veru da }e se Gospod pobrinuti za nas, da }e nam Boì} doneti boqe dane. Na stolu u ìtu izraslom, zelenom i ravno o{i{anom, zapaqena sve}a. Pored, kola~ ki}ena{ na ~etiri crvene jabuke, naki}en svim onim ukrasima koji se stavqaju na slavski kola~, a simboli{u dobro i napredak: sunce, klas ìta, gro`|e, burence, ptice, nov~anica, kwiga i sve ~ega se dosetimo da bi moglo zna~iti budu}u dobrobit. Badwak ispod stola, po podu slama i zrna p{enice. Sve to kao slika stoji od Badwe ve~eri. U kuhiwi zna~ajna koli~ina danima pripremanih najboqih jela koja ~ekaju da budu donesena na sto kad se svi okupimo. Ovako je pri~u o najradosnijem hri{}anskom prazniku – Boì}u zapo~ela Sneàna Milkovi}, unuka pokojnog srpskog patrijarha Pavla, istinskog ~uvara trona svetog Save, koji je ìveo po Jevan|equ, smatraju}i sebe obi~nim ~ovekom, koji ni po ~emu nije va`niji od drugih, i koga je narod jo{ za ìvota nazivao svecem koji hoda. Kako je Sneàna ispri~ala, Bo`ja je voqa bila da se rodi u ku}i bake Agice u koju je deda Popa, kako ga je od malena oslovqavala, ~esto dolazio. Tako je imala priliku da odrasta i ìvi u blizini velikog duhovnika. “Bio je monah, episkop ra{ko-prizrenski, pa patrijarh srpski, a istovremeno brat, stric, deda i pradeda. Sve ove uloge bile su potpuno u skladu i saglasju. Kad bi do{ao kod nas u ku}u, odloìo bi {tap i kamilavku i postao deda Popa kako smo ga mi, deca, zvali. Nikad nije zaboravqao ko je i odakle je, pa se tako uvek vra}ao svojim bli`wima.” Tako je i bilo i u veme velikog srpskog praznika, Boì}a. Prise}a se da je u wihov dom patrijarh Pavle, odnosno deda Popa, dolazio pravo s liturgije, oko 11 sati, do kada je sve moralo da bude spremno. Pome{ani mirisi pe~ewa, salata, kola~a i vanil {e}era, dopirali bi iz kuhiwe. Me|utim, za deda Popu spremala se posebna hrana bez mesa: ~orba od povr}a ili ribqa, gibanica, riba, pe~urke, povr}e, raso ili sok od paradajza. Krastavce nije jeo za Boì} jer je govorio da im tada nije vreme. Meso je jeo samo jednom godi{we, ritualno, jedan zalogaj i to o Vaskrsu, da bi se razlikovao od jeretika. Wegovo omiqeno pi}e bila je boza koju su naj~e{}e kupovali, kada on dolazi, u lokalnoj poslasti~arnici. “Kad do|e, svi ustajemo da ga pozdravimo. Sa wim ulazi i miris zime. Pozdravqa nas radosno:” Hristos se rodi!”, dok mi svi u glas otpozdravqamo:”Vaistinu se rodi”. Nakon toga bi odloìo {tap i kamilavku, skinuo prili~no tanku pelerinu i sam je oka~io na ~iviluk. Nikada, kako se prise}a Sneàna, nije dozvoqavao da to uradi neko od uku}ana.

Govorio bi: “To bi zna~ilo-ja sam glavni, svi treba da tr~karaju oko mene”. Kada bi odloìo stvari svi bi stali oko stola i pevali Ro`destvo, nakon ~ega bi deda Popa blagoslovio jelo i pi}e. “Seli bismo, svako na svoje mesto, i po~iwao je ru~ak. Nikada nije insistirao na apsolutnoj ti{ini za vreme jela. Vodila bi se laka konverzacija, naj~e{}e u vezi sa hranom”. Patrijarh Pavle je po~iwao i zavr{avao ru~ak koricom hleba. Tawir, pa i onaj od kola~a, vrlo pa`qivo bi obrisao hlebom, a onda uredno pokupio mrvice oko tawira, do posledwe, jer govorio je da princip nebacawa hrane mora da se po{tuje, kao i ostali usvojeni principi, do kraja. Iako je sto uvek bio prepun najfinijih razli~itih jela, Sneàna kaè, da je deda Pavle od svega probao vrlo malo, nakon ~ega bi rekao: “Hvala doma}ici na ovako bogatoj trpezi”. “Radovao se izobiqu hrane, ali je govorio da ne treba dati “ni telu vi{e, ni du{i mawe nego {to je potrebno”, jer kaè: “Ja jedem da ìvim, a ne ìvim da bih jeo”. Prise}a se i kako je ih je na Boì}nom

^etvrtak 10. decembar 2020. 5 ^etvrtak 6. januar 2022.

novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu

TRANSFER NOVCA

slanja novca na sve troškove 15/01/2022 od 01/12/2021 do

SPECIAL!

LL US Na iznose od $3,000 do $10,000 - CA AND GET Troškovi transfera $0* THE BEST RATE! Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *važe uslovi

SEND MONEY ONLINE

02 8781

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h tije, nije bilo tabua. Ka`e da je patrijarh Pavle izuzetno poznavao filozofiju, ali nikada nije zapo~iwao razgovore o filozofskim temama. Nije imao potrebu da se razme}e komplikovanim tuma~ewima, ve}

Unuka patrijarha Pavla, Sneàna Milkovi}, kaè da svog dedu ne}e zaboraviti i da se ~esto pita {ta bi rekao na neku wenu dilemu ili odluku, a neretko se de{ava da joj se javi i u snu ru~ku tada pitao da li znaju da se od jedne banane moè ìveti 13 dana. “Sve {to ~inimo treba da ~inimo u slavu Bo`ju, pa tako i da jedemo.” “Kada bih se poàlila da se prejela, jer te{ko je bilo odoleti bogatoj prazni~noj trpezi, govorio bi mi: “Sneàna, to ba{ i nije u slavu Bo`ju!”. Rekoh da sam ve~ito na dijetama i da se mu~im i malo jedem, a nikako da smr{am. Na to bi mi rekao: “Jedi jo{ mawe”! A nije bilo lako ne{to presko~iti s prazni~ne trpeze, jer bilo je svega, “ba{ kao na Boì}”. Kada bi ru~ak pro{ao sedeli bi opu{teno i razgovarali, a hrana je ostajala na stolu. Teme su bivale najrazli~i-

se trudio da uprosti i ilustruje ono {to èli i kaè tako da ga svi razumeju. “Za Boì} je najduè ostajao. Bez ùrbe, sve do 16 ~asova, a onda bi povremeno bacio pogled na sat na lan~i}u koji je vadio iz xepa vode}i ra~una da ne zakasni na ve~erwu. Rekao bi: “êmu vakat i vrijeme?… da se pomolimo pa da po|em”. Bili smo sre}ni ako bi prihvatao da ga odvezemo i tada bi se atmosfera prijatnog }askawa nastavqala u kolima.” Kaè da bi, kada bi u{ao u auto i video natpis “VE@I SE” koji je bio zalepqen na komandnu tablu, vezao pojas uz komenatar: “Ja znam psihologiju milicionera. Kad vide ovu sedu bradu re}i }e – hajde ovom da naplatimo kaznu dok jo{ ima vremena.”

YEARS •

DI NA

Mada, patrijarh je retko i{ao bilo kuda kolima. I kada bi se qudi koji su ga sretali na ulici nudili da ga povezu, govorio bi:”ûvam dobru voqu za drugi put” ili “Lak{e mi je autobusom, ne moram da se sagiwem kada ulazim”. Kada mu se jednom prilikom poàlila da ne zna {to je jedna bliska osoba mrzi, a ni{ta od we ne traì, rekao je: “Ama, morska glavo (tako ju je ~esto zvao), mnogo traì{! ûvaj se samo da ti ne mrzi{”. Dakle, sadràj ne~ijih misli problem je wihovog vlasnika. Ovaj stav ~ini se krajwe razumnim kada o tome govorimo. Ipak, ~esto se da{ava da odreagujemo brzo i ne razmi{qaju}i, a posle u monologu sre|ujemo stvari u glavi i sami se sebi ~udimo i pitamo {ta nam bi.” Sneàna kaè da bi joj deda Popa, za vreme Boì}nog ru~ka, do detaqa prepri~avao anegdote i {aqive pri~e koje je negde ~uo. Slede}u je nekoliko puta ispri~ao, s istim entuzijazmom, kao da je i sam prvi put ~uje. “Na nekom slavskom ru~ku iznese doma}ica na sto vru}u supu. Jedan od gostiju, nestrpqiv, sipa u tawir i odmah srkne, ali se tako ope~e da mu po|o{e suze. Ovaj koji je do wega sedeo to primeti i upita ga za{to pla~e. “Rastuìo sam se kad sam se setio koliko onih koji su bili pro{le godine nije sada sa nama.” Ovaj drugi u~ini istu stvar, srkne i ope~e se i po|u mu suze. “A {to ti pla~e{?”, upita sad onaj prvi. A ovaj }e da kaè: “Rastuìo sam se kad sam pomislio koliko nas tek ne}e biti ovde slede}e godine”. Smejao se slatko, ali nije tuma~io ni poja{wavao poruke koju neka pri~a nosi. To je, kaè, ostavqao, sagovorniku. Sneàna se tada smejala zajedno s wim, ne pomi{qaju}i ono {to }e joj kasnije pro}i kroz misli. “Da li je mo`da naslutio da je to bio na{ posledwi zajedni~ki Boì}ni ru~ak”. S. G.

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

u LI^NOST U @I@I

MIROSLAV BOGI]EVI]

Tihi partner dr`ave Dnevni list Politika, koji ve} vi{e od 120 godina svakog jutra {aqe najva`nije vesti u Srbiji u kioske, prodavnice, kafane i ku}e {irom Srbije, dobio je novog vlasnika, nepoznatu bra}u Raji}, iz sela Vu~ak, blizu Smedereva, gazde Coka holdinga, kupce Ve~erwih novosti, i prema re~ima Marinike Tepi}, paravan za predsednika Aleksandra Vu~i}a. Ili se tako bar pri~a. Jer do 29. decembra, vest o tome da su svoj potpis na ugovor o prodaji „najstarijeg lista na Balkanu“ stavili Boban Raji} i Miroslav Bogi}evi}, aktuelni vlasnik polovine ovog lista, nisu objavile nijedne novine, pa ~ak ni Politika. Saznawe da }e 100 godina posle bra}e Ribnikar Politikom upravqati bra}a Raji}, pod svetlo medijskih reflektora ponovo je vratilo Bogi}evi}a, biznismena najpoznatijeg po Farmakomu, {aba~kom konglomeratu koji se uspeo do veli~anstvenih poslovnih visina samo da bi s wih potom jo{ veli~anstvenije qosnuo. Da je ba{ Bogi}evi} vlasnik onih 50 odsto Politike koji su prethodno pripadali nema~kom VAC-u, davne 2012. nam je otkrio tada novope~eni potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i}.

Dnevni list Politika, koji ve} vi{e od 120 godina svakog jutra {aqe najva`nije vesti u Srbiji u kioske, prodavnice, kafane i ku}e {irom Srbije, dobio je novog vlasnika, nepoznatu bra}u Raji}, iz sela Vu~ak, blizu Smedereva, gazde Coka holdinga, kupce Ve~erwih novosti, i prema re~ima Marinike Tepi}, paravan za predsednika Aleksandra Vu~i}a „Farmakom je primoran da u~estvuje u toj kupoprodaji. Wega taj biznis nije interesovao, to je bila usluga najve}oj stranci u pro{loj vladi. Prona}i }emo na~in da za{titimo dr`avu i da joj bude vra}eno ono {to je weno, a da pri tome ne vodimo hajku protiv te firme („Farmakoma“), jer zapo{qava 3.500 qudi i ima 5.000 kooperanata“, rekao je tada Vu~i}. Tada rekao, a malo kasnije Bogi}evi}a uhapsio. Bila je to filmska scena, gde je policija ~ekala trenutak da vlasnik Farmakoma stigne na beogradski aerodrom da bi ga ba{ tu privela, „dok je poku{avao da privatnim avionom pobegne u [vajcarsku“, umesto da ga uhapsi na nekoj mawe uzbudqivoj lokaciji, recimo u ku}i ili kancelariji u [apcu. U stvarnosti je ovaj biznismen trebalo da ode na sastanak sa Trafigurom, svetskim xinom u trgovini metalima, kojoj je nameravao da proda ~itav rudarski kompleks Farmakoma. Ili se, opet, bar tako pri~a, jer od toga posle nije bilo ni{ta. Farmakom je ubrzo propao i sa sobom u provaliju povukao Privrednu banku Beograd i onih 3.500 radnika i 5.000 kooperanata koje niko vi{e ne pomiwe. Kolika je krivica ovog biznismena, ~iji su nekad bili i [aba~ka mlekara i Fabrika akumulatora Sombor („Black Horse“, se}ate se) trebalo bi da utvrdi sud koji protiv wega ve} skoro deceniju vodi postupak zbog kredita uzetih od PBB-a, ali odgovora za sada nema. Umesto toga, Bogi}evi} je sve ovo vreme ostao kao tihi partner dr`ave u Politici, vlasnik polovine novine u koju nikad nije u{ao, u kojoj se ni za {ta nije pitao i koju je kupio za ra~un Tadi}a, a prodao za ra~un Vu~i}a. R. N.

INTERVJU NEDEQE

DU[AN TADI], najboqi fudbaler Srbije za 2021. godinu

Godina iz snova, a Srbija kao pe~at – desila se magija! Du{an Tadi}, najboqi fudbaler Srbije za 2021. godinu, kapitenski je poru~io da je kucnuo ~as da Orlovi kona~no pro|u grupu na Svetskom prvenstvu {to je do sada bila samo misaona imenica. Lider Srbije i Ajaksa koji je ispisao istoriju holandskog fudbala po broju asistencija u Erediziviji, pri~ao je i koliko je te{ko, ujedno lepo i obavezuju}e nositi desetku nacionalnog tima i amsterdamskog kluba. Nije imao dovoqno ruku Du{an Tadi} da ponese sve pehare koje je osvojio u 2021. godini od kojih je posledwi u nizu bila Zlatna lota Fudbalskog saveza Srbije. Titula sa Ajaksom, nagrada za najboqeg igra~a, priznawe za najboqeg asistenta u istoriji Eredivizije, izboren plasman sa Srbijom na Svetsko prvenstvo, kao i osmina finala Lige {ampiona sa „kopqanicima“ i to na dominantan na~in {est od {est u grupnoj fazi. Godina iz snova za momka ro|enog u Ba~koj Topoli pre 33 godine. Te{ko da je mogao lep{u da zamisli i da poveruje da }e mu na terenu, sve ko od {ale polaziti za nogom. Koliki god da ste majstor nemogu}e je uvek ostvariti zacrtani ciq, jer gomila spoqnih faktora uti~e na to, ali u slu~aju Du{ana Tadi}a godina na izmaku bila je savr{ena na poslovnom planu. n Koliko je te{ko nositi sve te silne pehare, a koliko je zapravo obavezuju}e? - Velika obaveza i podstrek za daqi rad. Ne{to {to me dodatno motivi{e da teìm da pruìm vi{e, da idem daqe jo{ boqe i ja~e, priznao je Tadi} na startu razgovora posle sve~ane dodele Zlatne lopte. n Ispisali ste istoriju holandskog fudbala sa najvi{e asistencija, ujedno ste oborili i svetski rekord koji je bio u vlasni{tvu Lionela Mesija sa 36 uspe{nih dodavawa, vi ste imali jedno vi{e. Kruna je stigla u vidu het-trika Zlatnih lopti FSS posle plasmana na Mundijal. Posebna godina za vas... - Jeste, godina iz snova zaista. Kako na individualnom, tako i na timskom planu. Re|ali su se uspesi sa reprezentacijom i klubom. Liga {ampiona i nokaut faza, dok je plasman na Mundijal sa mojom voqenom Srbijom pe~at na sve dobro i lepo. Stvarno sve {to se izde{avalo ima neko posebno mesto u mom srcu i definitivno moram da se sloìm s konstatacijom da je godina iz snova. n Po~nimo od odlaska na Svetsko prvenstvo iz pakla Lisabona. Va{ gol za izjedna~ewe, pa ona asistencija Mitrovi}u u 90. minutu za muk

na stadionu. Nije mogla boqa reìja da ispadne... - Uf, {ta bih rekao {to ve} nisam. Neverovatni momenti, stra{an scenario i naravno ostvaren ciq svih ciqeva – plasman na Svetsko prvenstvo. n Dolazak Dragana Stojkovi}a Piksija, prema mi{qewu mnogih, najboqe desetke u istoriji jugoslovenskog fudbala, poklopio sa renesansom u Va{oj igri i igri Srbije. Koliko zna~e wegovi saveti i sloboda u igri koju vam pruà? - Mnogo! Zato {to se kreativni i inteligentni qudi savr{eno razumeju. Eto, otkako je do{ao Piksi do{la je sre}a, magija, desila se radost, radost nacije. Svi uìvaju da gledaju reprezentaciju, a mi igra~i uìvamo da igramo za nacionalni tim. Smejemo se, rezultati ne izostaju, a to je najve}a zasluga selektora. Svima nam je lepo, ugodno se ose}amo i jedva ~ekamo naredno okupqawe. Slo`ni smo kao gru-

Da li znate {ta Du{an Tadi} radi u Amsterdamu kad ne igra fudbal? I pored obaveza u klubu, Du{an Tadi} ima dovoqno vremena da se posveti hobiju, koji je bar do pre nekoliko dana bio nepoznat za srpsku javnost. Tajnu su otkrili prijateqi srpskog asa, sudija Milo{ Simovi} i Zoran Mladenovi}: - Du}a je strastveni pecaro{. ^ak i kada je u Amsterdamu, peca na obli`wim kanalima. Gepek mu je pun vrhunske opreme za pecawe, idemo i mi ~esto sa wim, ali nismo tako dobri kao on...

Du{an Tadi}: Vlahovi} i ja imamo silno ime Uz Vlahovi}a ste u potpunosti obele`ili 2021. godinu! Oborili ste rekord Lea Mesija od 37 asistencija u jednoj godini, dok je Vlahovi} postigao 33 pogotka i na taj na~in izjedna~io rekord Kristijana Ronalda u Seriji A. Kakav je ose}aj kada dva Du{ana zasene Lea i Kristijana? – Ose}aj kada se zasene Mesi i Ronaldo je odli~an, Vlahovi} i ja imamo tako lepo i silno ime i veoma mi je drago zbog toga!

pa, drìmo se zajedno i to je isto jako bitno. Ponosan sam na sve, samo tako treba da nastavimo. n Postoji li improvizacija na terenu, kada prekr{ite neki od dogovora sa selektorom iz svla~ionice? - Naravno, on nam to i dozvoqava – da jednostavno uìvamo na terenu. Ne govori nam selektor: 'uradi ovo ovako, ono onako'. Ne, naprotiv. Pusti nas da uradimo kako mi to vidimo, a prethodno nam usadi u glavu da on i svi ostali veruju u nas. Da imamo kvalitet, daje nam korisne savete, ali nas pre svega pusti da uìvamo na terenu. Onda se mi prepustimo i sve ide kao po loju. n Koliko Srbija moè na Mundijalu? Piksi je davao prili~no optimisti~ne izjave tokom kvalifikacija i nigde nije pogre{io. Sada je rekao da ne sme da otkriva koji nam je domet u Kataru, znate li na {ta je ta~no mislio? Da li je vreme da pro|emo grupu? - Ja se nadam. Mi moramo i ho}emo da postavimo takve ciqeve. Ne}emo da se zadovoqavamo malim stvarima, ho}emo da pucamo na visoko. Jer, to zasluùjemo i evo dobro nam ide kada je tako. Tako i treba da razmi{qamo, da budemo ambiciozni. Kona~no je do{ao ~ovek koji tako razmi{qa, usadio je nama igra~ima da verujemo i nacija je povratila veru. Ne interesuje selektora ko je na drugoj strani, mi se pitamo, mi ho}emo da pobe|ujemo, bez obzira na to ko je protivnik. n Postoje li uop{te limiti ove Piksijeve Srbije? - Vide}emo {ta su nam limiti, mislim da ne postoje. Bitno je da verujemo, idemo daqe, ho}emo jo{, ho}emo vi{e. Samo treba da se prepustimo i da uìvamo, da nastavi da nas krasi sloga, zajedni{tvo, ostalo }e do}i samo po sebi. n Apostrofirali ste da Srbi kada se ujedine, ne moè im niko ni{ta. Tako|e ste nedavno istakli da su vas NATO bombe iz 1999. godine oja~ale... Koliko vas je to izgradilo kao ~oveka i olak{alo da budete danas to {to jeste? - Jeste, sigurno da me je izgradilo kao li~nost. Stvarno sam sre}an na svoje detiwstvo i ponosan sam {to dolazim iz malog mesta kao {to je Ba~ka Topola. Malo, ali toplo mesto. Naravno i porodica nosi velike zasluge u tome, kako su me odgajali. Ponosan sam {to sam odrastao u Srbiji i mislim da mi je to mnogo pomoglo. U Holandiji sam ta~no osetio koliko mi je zna~ilo sve to {to sam pro{ao u Srbiji, o~vrsnulo me je i oja~alo. S. G.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar 2020. 7 ^etvrtak 6. januar 2022.

[est doga|aja koji su obele`ili svet u 2021. Ulazimo u tre}u godinu "diktature" koronavirusa, sa svim wegovim slugama mutacijama. Me|utim, nekoliko doga|aja je pro{le godine uspelo da ~ak i ovu po{ast gurne u drugi plan. Podse}amo vas na one najva`nije.

INAUGURACIJA XOZEFA BAJDENA Dvadesetog januara 2021, u podne, Xozef Bajden je poloìo zakletvu na Kapitol hilu kao 46. predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Vreme{ni demokrata, najstariji predsednik u ameri~koj istoriji, na ~elo dràve stupio je sa punih 78 godina. Ako je suditi po brojnim lapsusima koji su pratili wegovu prvu godinu mandata, godine, ipak, nisu samo broj. Osim datuma, vremena, mesta i samog ~ina polaakogawa zakletve, ni{ta na toj inauguraciji nije bilo akouobi~ajeno. Nije bilo tradicionalne pompe, raznih zvanica niti gra|ana koji bi aplaudirali i uvete-li~ali sve~anost. Umesto wih, na Kapitolu je bilo ogo-raspore|eno ~ak 200.000 ameri~kih zastava. ce? Bajdenov prethodnik Donald Tramp se, u svom avastilu, potrudio da ceremoniju u~ini jo{ mawe traenu.dicionalnom, i to tako {to se nije pojavio. Tako ovone{to dogodilo se prvi put posle 152 godine – poPu-sledwi put Endrju Xonson nije do{ao na inauguraidi-ciju svog naslednika 1869. Qut zbog rezultata izu dabora 2020, koje i daqe smatra pokradenim, Tramp amonije do{ao da Bajdenu kurtoazno poèli sre}u ve} ete,je poslao tada{weg potpredsednika Majka Pensa. amoBLOKADA SUECKOG KANALA mo i Jedan brod i vetar bili su dovoqni da celu svetsku trgovinu zahvate panindi-ka i strah. Iznenadni udar vetra pti-poremetio je kurs teretnog ika-broda "Ever given", duìa jene 400 metara i {irinamne 59 metara. Ostao {taje zaglavqen ukoso dau Sueckom kanalu, ìli kucavici emotransporta i logiemostike. krave, ima, Ovce, prirodni i te~ni zaa jenaftni gas, Ikein , daname{taj, delovi za {aokompjutere "Lenovo" o jei ogromna koli~ina a jerobe u hiqadama kontejlek-nera bili su zarobqeni ita-na brodu. Sedmodnevna blobzi-kada Sueckog kanala donela je ogromnu {tetu za sve trgovce koji su ovezavisili od robe na "Ever givenu", a jo{ ve}u, milijardama dolara ve}u, za gotovo 400 brodova mi-koji u kanal nisu ni mogli da u|u sve dok je brod tu eru-bio "usidren". emo Alternativa za brodski transport izme|u Evroimope i Azije je oko afri~kog Rta dobre nade, {to je kra-nedequ dana duì put, ali i opasniji zbog brojnih o}ipirata. Svet je odahnuo posle sedam dana, najvi{e Egipat koji od tranzita brodova ubira milione dorbilara prihoda. ikoJEDANAEST DANA SUKOBA kliIZRAELACA I PALESTINACA ine Najkrvaviji sukob izme|u dve strane posle rata ilo2014. godine. Sukobi su po~eli ujutro 10. maja na da-Hramovnoj gori, svetom mestu i za Izraelce i za Palestince, gde se nalazi xamija Al Aksa. Izraelska ilopolicija upala je u to podru~je, gde se tokom no}i naokupilo na hiqade Palestinaca. do- @estoki vazdu{ni okr{aji izraelske vojske i ~kaHamasovih militanata po~eli su u no}i izme|u 10. rav-i 11. maja i nesmawenom èstinom trajali punih 11 ge udana. Hiqade raketa palo je na podru~je Izraela, samkoji je u udarima na Pojas Gaze sru{io i zgradu agenm dacije Aso{ijeted pres i televizije Al Xazira, brojne sambolnice i druge objekte od javnog zna~aja. sve Uz posredovawe Egipta, do{lo je do prekida ulovatre i primirja, posle neprekidnog raketirawa Pojasa Gaze i Hamasovih napada na Izrael. Sukob S. G.je za sobom ostavio vi{e stotina mrtvih i nekoli-

ko hiqada rawenih, uni{tene domove, zgrade – najvi{e u Pojasu Gaze i samom gradu Gazi. OLIMPIJSKE IGRE U TOKIJU Najve}i sportski doga|aj odràn 2021. godine, umesto prethodne 2020, kada je bio odloèn zbog pandemije koronavirusa. Uz mnogo pritisaka, vlasti Japana odlu~ile su da se Igre ipak odrè, ali ih je kovid, ipak, oblikovao po svom. Bez strane publike i sa maskama na pobedni~kom postoqu, odràne su u posve tu`noj atmosferi koja ni izdaleka nije podse}ala na sportsku. Puste tribine, stroga zakqu~avawa i ograni~eno kretawe za sportiste, ali i novinare, bili su svakodnevni prizor sa borili{ta i terena u glavnom gradu Zemqe izlaze}eg sunca. Od otvarawa do zatvarawa, ove Olimpijske igre bile su kao nijedne druge do sada, pa se mnogi pitaju da li bi raspodela medaqa bila druga~ija da su sportiste sa tribina mogli da bodre navija~i iz wihovih dràva. I u takvim okolnostima, olimpijski tim Srbije je na Igrama u Tokiju oborio rekord po broju osvojenih medaqa. Srpski takmi~ari su pokupili devet odli~ja i tako nadma{ili u~inak iz Rio de @aneira pre pet godina. Naredne Olimpijske igre po~iwu za tri godine, 26. jula 2024, kada }e doma}in biti Pariz. POVLAÊWE AMERIKANACA IZ AVGANISTANA I DOLAZAK TALIBANA NA VLAST Najduì i najskupqi Ameri~ki rat okon~an je posle 20 godina furioznim, neki bi rekli i poniàvaju}im, povla~ewem iz Avganistana. Za mnoge neprimetno, za znalce o~ekivano, talibani su pedaq po pedaq stavqali zemqu pod svoju kontrolu i, kona~no, zauzeli Kabul 16. avgusta. Sjediwene Dràve su sa svojim saveznicima krenule u pani~nu misiju evakuacije hiqada Avganistanaca koji su im pomagali tokom dvadeset godina boravka na tlu ove zemqe, strate{ki veoma va`ne za taj deo sveta. Svetom su kruìle dramati~ne fotografije i snimci mnogih koji poku{avaju da probiju talibanske barikade i do~epaju se mesta u avionu koji bi ih prevezao u drugi ìvot, za koji su strahovali da ga ne}e biti po uspostavqawu druge talibanske vladavine. Evakuisano je vi{e od 120.000 civila, me|u kojima je bilo i dràvqana Srbije, ali mnogi u tome nisu uspeli. Kako je nedavno otkrio jedan britanski uzbuwiva~, Avganistanci su ostavqeni na milost i nemilost talibanima zbog previrawa i konfuzije u britanskom Ministarstvu spoqnih poslova. KRAJ ERE ANGELE MERKEL Put od {esnaest godina vlasti i ~etiri puna mandata kancelarke Angela Merkel, popularna "Muti", zavr{ila je 26. septembra, kada su odràni parlamentarni izbori u Nema~koj. Kraj jedne ere Nema~ke, cele Evrope, ali i sveta, koji je svojom pojavom i delima obeleìla ova nau~nica, doktor fizi~ke hemije, rodom iz Isto~ne Nema~ke (DDR). Uz Merkelovu, jednu od najmo}nijih èna sveta, Nemci su navikli na stabilnost i re{avawe problema. Zato su je i prozvali "Muti". Iako joj mnogi zameraju {irokogrudo primawe nekoliko miliona izbeglica tokom krize 2015. godine, politi~ki pragmatizam Angele Merkel oja~ao je poziciju Nema~ke na svim poqima, spoqa i unutra, ekonomski i politi~ki. Sve~ani opro{taj i odlazak u penziju, za koju kaè da }e provoditi ~itaju}i i kuvaju}i, uprili~io joj je Bundesver 2. decembra, najve}om vojnom po~asti. Na mestu kancelara nasledio ju je socijaldemokrata Olaf [olc, daleko mawe harizmati~an od "velike majke".

DVADESET GODINA EVROPSKE VALUTE:

Kratka istorija i budu}nost u redizajnu Evro, prva nova valuta koja je u 21. veku uvedena u opticaj, mada je kreirana u XX veku, proslavila je dvadeseti ro|endan otkako je u fizi~kom obliku pu{tena u promet. Nov~anice evra prvi put su se 1. januara 2002. godine na{le u fizi~kom obliku u xepovima oko 300 miliona `iteqa zemaqa evropskog monetarnog bloka, koji je tada ~inilo 12 dr`ava. Tog dana, u istoriju su oti{le nacionalne valute 12 ~lanica evrozone - nema~ka marka, francuski franak, italijanska lira, austrijski {iling, {panska pezeta, gr~ka drahma i druge.

DVE DECENIJE EVRA

Tokom godina broj ~lanica evropskog monetarnog bloka se pro{irio na sada{wih 19, pa su se tako i Estonci oprostili od doma}e nov~ane jedinice estonske krune, Litvanci od litasa, Slovenci od tolara... Ime evro je zvani~no prihva}eno 16. decembra 1995. u Madridu. Evro je uveden u svetsko finansijsko tr`i{te kao ra~unovodstvena valuta 1. januara 1999, zameniv{i dotada{wu Evropsku obra~unsku jedinicu, a tri godine kasnije su fizi~ke nov~anice i kovanice evra postale stvarni novac u nov~anicima Evropqana. Mnogi finansijski analiti~ari i ekonomisti su na uvo|ewe evra gledali s podozrewem, jer ne postoji dr`ava "Evrolend" kao garant nove valute, koja je pretendovala da se suprotstavi dominaciji ameri~kog dolara.

DR@AVA "EVROLEND" NE POSTOJI

Evropqani su novu nov~anu jedinicu prihvatili sa puno optimizma. Me|utim, kriza dr`avnog duga evrozone iz 2011. dovela je u pitawe opstanak evra, pri ~emu su se hex fondovi ~ak otvoreno kladili na kolaps jedinstvene valute. Uprkos du`ni~koj krizi, koja je u nekim zemqama evrozone trajala sve do 2018. godine, evropska valuta je opstala, a spremnost vode}ih evropskih ekonomija, pre svega Nema~ke i Francuske, da se sna`nije krene putem ve}e finansijske integracije monetarnog bloka, ukqu~uju}i zajedni~ko zadu`ivawe, zna~i da je evro dostigao zrelost i da ima sigurnu budu}nost. Pored stanovnika evrozone, jo{ nekoliko stotina miliona qudi {irom sveta koristi valute vezane za evro, a Crna Gora i takozvano Kosovo su jednostranim odlukama uvele u opticaj jedinstvenu valutu.

HRVATI I BUGARI USKORO PRELAZE NA EVRO

Dve zemqe u na{em susedstvu, Hrvatska i Bugarska, pripremaju se da uvedu evro i zvani~no postanu ~lanice evrozone 2023, odnosno 2024. godine respektivno, {to bi bilo prvo pro{irewe monetarnog bloka posle 2015. godine, kada je u ~lanstvo primqena Litvanija. Povodom 20. godi{wice od uvo|ewa evra, Francuska }e pustiti u opticaj novu kovanicu od dva evra, a predsednica Evropske centralne banka (ECB), Kristin Lagard, najavila je po~etkom decembra da }e nov~anice evra do 2024. godine dobiti potpuno nov izgled, odnosno da }e biti redizajnirane. ''Posle 20 godina, vreme je da preispitamo izgled na{ih nov~anica kako bi one nalikovale Evropqanima svih uzrasta i porekla'', rekla je Lagardova tada, dodaju}i da }e me|u evropskim gra|anima biti sprovedena anketa o mogu}im lajtmotivima na budu}im evro banknotama i kovanicama.

REPUBLIKA SRPSKA

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

Dodik: Dan Republike Srpske bi}e proslavqen veoma mo}no Dan Republike Srpske bi}e proslavqen veoma mo}no, poru~io je srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. „Va`no mi je da qudi ovde osete da Republika Srpska postoji, da ima snagu i da nije samoposluga u koju dolaze stranci i uzimaju {ta ho}e. Mislim da sam u tome uspeo i prekinuo prenos nadle`nosti na nivo BiH“, rekao je Dodik. Povodom 9. januara bi}e odr`ana sve~ana akademija, naveo je Dodik, isti~u}i da }e biti pokazano da je Srpska i posle 30 godina postala svesna sebe i svojih ustavnih ovla{}ewa. Kako je najavio, Republika Srpska }e ve} u januaru formirati svoj Visoki sudski i tu`ila~ki savet. Dodik je naglasio da, nakon {to je prekinut prenos nadle`nosti na nivo BiH, po~iwe nova faza u kojoj }e Republika Srpska pokazati sposobnost da ovlada pravima koja joj daje Ustav BiH.

Za svojih 30 godina Srpska je pokazala dostojanstvo, a na putu razvoja osta}e i daqe, s ciqem stvarawa povoqnog ambijenta ne samo za Srbe, ve} za sve gra|ane, naveo je Dodik. „Svojim nastojawem da vrati otete nadle`nosti, Republika Srpska ni{ta ne uzima BiH ni Federaciji. Ono {to je po~iweno nasiqem visokih predstavnika bi}e preispitano jer nije bilo u legitimnim i legalnim okolnostima“. Dodik je naveo da se Republika Srpska pridr`ava onoga {to je zapisano u Ustavu, a da nikada na koncept unitarne BiH ne}e pristati. Ukazao je i da formirawe tre}eg entiteta nije dodvoravawe Hrvatima, ve} ocena da BiH bez takvog „trono{ca“ ne mo`e da funkcioni{e. Sav nered su, kako je istakao, stvorili stranci, pa tako ni vra}awa u zajedni~ke institucije nema sve dok ne bude ukinut sporni zakon koji je nametnuo biv{i visoki predstavnik Valentin Incko. R. N.

[irom Republike Srpske Mediji: Dokumenti otkrili da je Amerika razmi{qala i o otcepqewu Republike Srpske do~ekana Nova godina Amerika je ozbiqno razmi{qala da dozvoli Republici Srpskoj referendum o otcepqewu dve do tri godine nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma i ponudi stvarawa konfederacije Srpske sa tada{wom Jugoslavijom kako bi obezbedila zavr{etak rata u BiH pre 1996. i ameri~kih izbora. Ovo je navedeno u dokumentu od 20. jula 1995. godine koji je Sendi Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost tada{weg predsednika SAD Bila Klintona, poslao dr`avnom sekretaru Medlin Olbrajt i ostalim najvi{im zvani~nicima Klintonove administracije o predlozima kako okon~ati konflikt. U dokumentu pod nazivom "Izlazna strategija za BiH", a koji je pre dva dana pomenuo srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik, navedena su dva mogu}a scenarija za zavr{etak

rata. Prvi scenario se odnosi na brzi zavr{etak konflikta i mirovni sporazum do kraja 1995. godine, a drugi predvi|a mogu}nost nastavka rata u 1996. godini, ukoliko sukobqene strane ne pristanu na dogovor u 1995. Berger je jasno upozorio da je za Ameriku boqe rat zavr{iti u 1995. godini, ali da je svestan da srpskoj strani to ne odgovara jer je jo{ bila vojno ja~a od bo{wa~ko-hrvatskih snaga, pa je

u devet ta~aka predlo`io kako da administracija Srbima ponudi ozbiqne ustupke. Ukoliko Srbi ne bi pristali na podelu 49:51 odsto, Berger je predvidio mogu}nost da Bo{waci prihvate mawe od 51 odsto u zamenu za ne{to kvalitetniju teritoriju. U ~etvrtoj ta~ki je ponuda Srbima za veliku autonomiju srpskih podru~ja i obimne specijalne i paralelne veze sa Srbijom. "Ako bude neophodno, treba da pritisnemo Bo{wake da dozvole Srbima sprovo|ewe referenduma nakon dve do tri godine, kao {to smo se slo`ili u paketu iz 1993. godine. Na{a argumentacija bi bila da, ako Bo{waci ne mogu da ubede srpsku populaciju da je wihova budu}nost u reintegraciji, nema svrhe blokirati mirno razdvajawe po uzoru na ~ehoslova~ki model", navodi se u dokumentu.

Nemci proglasili grad u Republici Srpskoj za najboqe svetsko mesto za ìvot u penziji Nema~ki magazin „Fokus“ proglasio je Trebiwe za najboqe mesto na svetu za ìvot posle odlaska u penziju. „Fokus" je rang listu napravio pore|ewem 575 gradova na svetu, a kao kriterijume je, izme|u ostalog, uzeo bezbednosnu situaciju i kvalitet zdravstvene za{tite po mi{qewu stranaca koji ìve u tim mestima. Osim ovoga, prilikom izbora za najboqe mesto za ìvot posle penzionisawa uzeti su u obzir i prose~na kirija i tro{kovi ìvota u pore|ewu sa Berlinom, zatim dobra klima, kvalitet vazduha, kao i koliko brzo i bez stresa moè da se pro|e kroz grad automobilom ili javnim prevozom. Od ukupno 100, Trebiwe je osvojilo 81,9 bodova. Prilikom ocewivawa najvi{e bodova

je ostvareno na ime stanarina, tro{kova `ivota i zdravstvene za{tite. Svaka zemqa se na listi pojavquje samo jednom sa svojim najboqim gradom. Trebiwe je najvi{e bodova dobilo u tri kategorije, prijatan transportni sistem, niska stopa kriminala i indeks zaga|enosti, koji pokriva ~isto}u i kvalitet vazduha.

Klima je mediteranska, mese~ni tro{kovi su oko 70 odsto mawi nego u Berlinu. Ne{to lo{ije ocene Trebiwe je imalo samo u zdravstvenom sistemu koji je ispod proseka u globalnom pore|ewu. Nema~ki magazin pi{e da se Trebiwe nalazi na najju`nijem delu BiH i blizu mora, te da je najmawe mesto koje se na{lo na ovoj listi. M. T.

[irom Republike Srpske gra|ani su na gradskim trgovima, u ugostiteqskim objektima i domovima do~ekali Novu 2022. godinu. Slavqe na otvorenom organizovano je u Bawaluci, Doboju, Bijeqini, Trebiwu i Br~kom. Do~ek Nove godine je organizovan i na Jahorini i Ravnoj planini. U {est gradskih op{tina Isto~nog Sarajeva nije bilo organizovanog do~eka Nove godine, pa su gra|ani 1. januar do~ekali uglavnom u krugu porodice.

TRAGEDIJA U BRATUNCU:

Poàr odneo dva ìvota u novogodi{woj no}i Policijskoj stanici Bratunac je oko 02,10 ~asova prijavqen poàr u petospratnoj stambenoj zgradi u Bratuncu u kojoj je stradalo dvoje qudi, a sedam je povre|eno. Policajci PS Bratunac, pripadnici Teritorijalne vatrogasne jedinice Bratunac i Javne zdravstvene ustanove Dom zdravqa Bratunac su iza{li na mesta mesto doga|aja. - Poàr je lokalizovan oko 03,15 ~asova. U poàru koji je zahvatio vi{e stanova, dve osobe su smrtno stradale, a sedam je iz JZU Dom zdravqa Bratunac upu}eno u Javnu zdravstvenu ustanovu Bolnica Zvornik - kaù u policiji. - Lice mesta, do stvarawa uslova za ra|ewe uvi|aja, obezbe|uju policijski slu`benici PS Bratunac i pripadnici Teritorijalne vatrogasne jedinice Bratunac. O doga|aju je obae{ten deùrni tuìlac Okru`nog javnog tuìla{tva Bijeqina, koji je naloìo preduzimawe svih mera i radwi u skladu sa zakonom. Do poàra je verovatno do{lo, kako saznajemo, zbog kvara na instalacijama zgrade ura|ene pre pola veka. Sve porodice su evakusane. @ivot je izgubio @arko ]., kao i jedan mu{karac koji je kod wega bio u gostima.

CRNA GORA

DR@AVA SPREMA PREBROJAVAWE:

Vlada Crne Gore usvojila predlog zakona o popisu Vlada Crne Gore na posledwoj sednici u 2021. godini utvrdila je predlog zakona o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova, ~ime je obezbe|en osnovni preduslov za najavqeno prebrojavawe gra|ana. Kako je saop{teno, dono{ewem ovog zakona omogu}i}e se priprema, organizacija i sprovo|ewe popisa, "u ciqu dobijawa sveobuhvatnih podataka o stanovni{tvu, doma}instvima i stanovima u Crnoj Gori". - Predlo`enim odredbama pravno se reguli{u nadle`nosti, prava i obaveze Uprave za statistiku, ministarstava, jedinica lokalne samouprave i drugih organa i organizacija oko priprema i sprovo|ewa popisa stanovni{tva. Ure|uju se prava i obaveze lica koja se obuhvataju popisom i onih koja neposredno obavqaju poslove popisa, prikupqawe podataka, kao i obradu i objavqivawe rezultata popisa - navedeno je u saop{tewu Vlade Crne Gore. Predlo`enim zakonom predvi|eno je da }e referentni momenat prebrojavawa i ta~an datum popisa utvrditi Vlada.

^etvrtak 10. decembar 2020. 9 ^etvrtak 6. januar 2022.

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

Popis je bio zakazan za prole}e ove godine, ali je odloèn zato {to Vlada nije pred poslanike Skup{tine iza{la sa predloènim aktom. Odlagawe prebrojavawa stanovni{tva dodatno je podiglo politi~ke i nacionalne tenzije u Crnoj Gori, a posebno su bili ogor~eni gra|ani srpske nacionalnosti, ~iji je broj posledwih godina, kako se procewuje, u porastu. Stranke biv{eg reìma i pojedine nevladine organizacije bile su za to da se ovog puta iz popisa izbri{u stavke vezane za naciju, religiju i jezik, ali ovaj zahtev Vlada je odbila. S. G.

DONIRAO BUBREG SUGRA\ANKI:

Prijem za poznatog boksera Dra{kovi}a u op{tini Nik{i} Predsjednik op{tine Nik{i} Marko Kova~evi} uprili~io je prijem za proslavqenog boksera Ratka Dra{kovi}a, koji je donirao bubreg sugra|anki Radmili Rai~evi}. Tom prilikom predsjednik je istakao da mu je veliko zadovoqstvo {to se sastao sa Dra{kovi}em, koji je pokazao veliku qudskost, solidarnost ali i hrabrost doniraju}i bubreg sugra|anki. „Tvojim primjerom qudskosti treba svi da se vode. Velika je ~ast {to si dio na{eg dru{tva. Tvoja humanost nikog ne mo`e ostaviti ravnodu{nim. Ti si ~ovjek velikog srca, koji je to dokazao i brojnim sli~nim akcijama. Ti si ponos Nik{i}a ali i cijele Crne Gore“, zakqu~io je Kova~evi}. Predsjednik Kova~evi} je proslavqenom bokseru poklonio ikonu Svetog arhan|ela Mihaila, za{titnika porodice Dra{kovi}. Dra{kovi} je zahvalio Kova~evi}u na prijemu, a posebno na, kako je kazao, izuzetnom poklonu. Dra{kovi} je, tako|e, istakao da mu je drago {to nova lokalna uprava brine o svim problemima sa kojima se M. T. suo~avaju gra|ani Nik{i}a.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Usvojeno:

Dan ro|ewa Wego{a dr`avni praznik u Crnoj Gori

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Poslanici Skup{tine Crne Gore izglasali su da dan ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a, 13. novembar, bude dràvni praznik. Skup{tina je, naime, usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dràvnim i drugim praznicima. Glasala su 72 poslanika — 69 su bila za, tri poslanika Bo{wa~ke stranke su bila protiv, a uzdrànih nije bilo. Da dràvni praznik bude dan Wego{evog ro|ewa inicijativa je Demokratske Crne Gore, na ~ijem je ~elu Aleksa Be~i}. Kako su navele Demokrate u Predlogu, taj dan bi se obeleìo odràvawem kulturnih manifestacija posve}enim liku i delu Wego{a.

Korona u Crnoj Gori: Porast od 450 odsto u protekle dve nedeqe U svim gradovima Crne Gore beleì se porast broja novozaraènih virusom korona za oko 450 odsto u odnosu na dve sedmice ranije. U Institutu za javno zdravqe isti~u da ovi podaci pokazuju da se omikron soj {iri brè od ostalih sojeva i da

postaje dominantan u dr`avi, prenosi RTCG. U IJZ napomiwu da pomenute brojke zahtevaju poseban oprez. „U posledwih sedam dana imamo 10.890 novoobolelih i najve}i procenat je registrovan u starosnim grupama od

20 do 40 godina. Trenutno najve}e stope incidencije su u op{tinama: Cetiwe, Kotor, Podgorica, Tivat i Budva. U posledwe dve sedmice u padu je i broj preminulih za oko 11 odsto, kao i broj hospitalizovanih pacijenata u kovid centrima za oko 14 odsto“, navodi se u saop{tewu IJZ-a.

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

KOSOVO I METOHIJA

U KOSOVSKOM POMORAVQU U PASJANU U OP[TINI GWILANE

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} I u toku 2021. godine, nastavqen je pozitivan trend ra|awa Srp~adi u Pasjanu u op{tini Gwilane u Kosovskom Pomoravqu od kada je 2015 otvoreno porodili{te. - U 2021. godini ro|ene su 163 bebe, {to je rekord od kada je porodili{te osnovano u Pasjanu. Pore|ewa radi, 2020. godine, ovde se rodila 141 beba, - kaè direktor Zdravstvenog centra Gwilane doktor Zoran Peri}. Najvi{e beba ro|eno je 3. avgusta 2021, kada je u jednom danu obavqeno ~ak osam poro|aja. U porodili{tu u Pasjanu 2021. godine je ro|eno 25 beba vi{e nego 2020. godine U porodili{tu u Pasjanu, u sredu 22. decembra, prirodnim putem rodila se Simonida, a 2020. godine svet je na istom mestu prvi put ugledala wena sestra Evgenija. Mama Qiqana Ili}, ina~e lekar op{te prakse u ambulanti u selu Gorwe Kusce, kaè da je svaki poro|aj teàk na svoj na~in, ali da je znala da je kod kolega u Pasjanu u sigurnim rukama, sve je pro{lo odli~no. - Naravno da sam htela ovde da se porodim, zato {to sam sa prvom bebom bila prezadovoqna tretmanom, na{im osobqem, sa uslovima u bolnici, ~isto}om, sa svime, Odli~no je sve, sa drugom bebom nije mi padalo na pamet da odem u neku drugu bolnicu“, kaè presre}na mama. U Kosovskom Pomoravqu Srbi ìve u ~etiri op{tine; Kosovska Kamenica, Kosovska Vitina, Novo Brdo i Gwilane kojima pripada selo Pasjane, jedino selo u ovom

Padaju rekordi po broju ro|enih beba

3. августа 2021. је у једном дану обављено чак осам порођаја

Болница са породилиштем у Пасјану

Мама Љиљана Илић се породила 22. децембра у Пасјану

delu koje ima porodili{te. Dok nije otvoreno 2015. godine, trudnice iz ovog kraja morale su da putuju da se porode u Gra~anicu, Kosovsku Mitrovicu, Ni{ ili Vrawe. Prelazak administrativne granice, traìo je strpqewe, ali nosio i odre|eni rizik, jer je bebi koja „krene“ nemogu}e objasniti zadràvawe na granici. Odlazak na poro|aj u drugi grad je i ko{tao. Direktor Zdravstvenog centra „Gwilane“ dr Zoran Peri} kaè da je otvarawe porodili{ta u ovom selu sa oko tri i po hiqade stanovnika ohrabrilo porodice da imaju vi{e dece. Od otvarawa porodili{ta u Pasjanu ro|eno je 789 beba. Dr Zoran Peri} je siguran da je otvarawe porodili{ta ohrabri-

lo porodice da imaju vi{e dece. - Zahvalni smo na{oj dràvi, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu zdravqa, Kancelariji za KiM koji nam u svakodnevnom ìvotu pomaù, zapravo nam olak{avaju ìvot i rad na ovom prostoru“, kaè Peri}. On dodaje da op{ta bolnica na ~ijem je ~elu ima i odeqewe interne medicine, de~je odeqewe i sve druge prate}e slu`be, laboratoriju, slu`bu transfuzije krvi. Sva odeqewa su savremeno opremqena, a u samom porodili{tu, kaè, radi pet vrsnih ginekologa, anesteziolog je u bolnici 24 sata dnevno. U porodili{tu u Pasjanu ne ra|aju se samo deca srpske nacionalnosti, iako u okruèwu ìvi najvi{e Srba. Doktor Peri} isti~e da su vrata porodili{ta otvorena i za trudnice i porodiqe romske i albanske nacionalnosti. Porodili{te u Pasjanu otvoreno je 14. januara 2015. godine prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a. Opremawe odeqewa, nabavka potrebnih sredstava i adaptirawe prostorija zavr{eni su do 19. avgusta 2015, a ve} sutradan 20. avgusta u Pasjanu je ro|ena i prva beba.

AMERIKANCI BACALI BOMBE 1999 SADA IH DEMONTIRAJU

KFOR i KBS uklonili bombu od 907 kilograma kod Merdara

Пре уништења бомбе амерички војници су се сликали испред ње U zajedni~koj akciji pripadnika takozvanih Kosovskih Bezbednosnih Snaga i ameri~kog Kfora 31. decembra 2021. je kod Merdara, sa kosmetske strane, deaktivirana i uklowena bomba "mk-84" te{ka 907 kilograma.

Амерички војници односе бомбу „Uni{tavawe je izvr{eno u kontrolisanom okru`ewu, prema najvi{im uslovima i bezbednosnim standardima, i sada bomba ne predstavqa opasnost po gra|ane Kosova“. navedeno je u saop{tewu Kfora. Bomba "mk-84" uvr{tena je u naoru`awe ameri~ke vojske tokom rata u Vijetnamu, a kori{}ena je i tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.

Пасјане

U 2021. u Kosovskoj Mitrovici ro|eno 427 beba U 2021. godini, na porodili{tu Klini~ko – bolni~kog centra Kosovska Mitrovica ro|eno je 427 beba. U toku 2020 godine bilo ih je 520, pa je ovaj bilans ne{to niì u odnosu na vi{egodi{wi prosek. “To je mawe nego 2020 godine, ali opet, imamo razloga da budemo zadovoqni” kaè na~elnik Odeqewa ginekologije i aku{erstva dr Sa{a Zaki}. Zdravstveni centar iz Gwilana koji je po~eo sa radom januara 2015. godine na novoj lokaciji, u selu Pasjane, prerastao je u funkcionalnu op{tu bolnicu koja opsluùje oko 35.000 Srba iz Kosovskog pomoravqa. Po re~ima doktora Zorana Peri}a, direktora ove zdravstvene ustanove koja upo{qava oko 300 radnika, a koju su danas posetili Marko \uri}, direktor Kancearije za Kosovo i Meothiju kao i predstavnici Srpske liste, u ovoj zdrvastvenoj

ustanovi od po~etka godine zbrinuto je oko 7000 pacijenata Pasjane je srpsko selo kod Gwilana, desetak kilometara na lokalnom putu od Gwilana prema Pre{evu, koje ima oko 700 doma} instava. Od 2008. godine deo je op{tine Parte{, koju ~ine sela - Parte{, Pasjane i Dowa Budriga. Kroz teritoriju op{tine Parte{ prolaze dva regionalna puta Gwilane-Uro{evac i regionalini put Gwilane-Pre{evo.

Nakon sporazuma izme|u Kosova i Srbije od 4. septembra 2020. godine u Va{ingtonu i uz posredovawe SAD

Izrael imenovao ambasadora na Kosovu Ministarstvo spoqnih poslova Izraela saop{tilo je 29. decembra 2021. godine da je imenovalo sedam novih ambasadora, me|u kojima i ambasadora na Kosovu. Jerusalem post javqa da je Tamara @iv imenovana za ambasadora na Kosovu. Pored Kosova, novi ambasadori imenovani su i u Ujediwenim Arapskim Emiratima, Belgiji, Norve{koj, Ma|arskoj, Kolumbiji i Vijetnamu. Izrael i Kosovo uspostavili su diplomatske odnose pre nekoliko meseci zahvaquju}i sporazumu izme|u Kosova i Srbije od 4. septembra u Va{ingtonu i uz posredovawe SAD. Uslov Izraela za priznavawe nezavisnosti Kosova i za diplomatske odnose bio je otvarawe ambasade u Jerusalimu.

SRBI IZ HRVATSKE

ME[TANI MAJSKIH POQANA:

Bog nas je sa~uvao, Zagreb zaboravio Poslovica “Drvo se na drvo naslawa, a ~ovjek na ~ovjeka” najboqe opisuje `ivot mje{tana u Majskim Poqanama, u Glini, koji }e i ovu zimu prezimiti u limenim kontejnerima. U razornom zemqotresu prije godinu dana ostali su pod vedrim nebom, ali nevoqa nije u wima ubila qubav, vjeru i nadu. Naprotiv, probudila je humanost i prkos da ostanu i opstanu na svojim ogwi{tima sve dok kap banijske krvi te~e wihovim venama. Kada se na 6,3 stepena po Rihteru krajem decembra 2020.

prebrodio, jer ìva glava sagradi}e novi dom, da nekoliko dana prije na{eg dolaska nije izgubio ìvotnu saputnicu, svoju Mariju. Opaka bolest bila je ja~a. Dok mu suze kvase naboralo lice, pokazuje smrtovnicu. - Umrla je. Ostali smo nas trojica, sin, unuk i ja. @ivimo od poqoprivrede - kazao je \uro. Zahvalan je narodu cijele Hrvatske koji je u nevoqi prisko~io u pomo}, ali zamjenici gradona~elnika Gline Branki Bak{i} Miti} najvi{e. Ona, kaè, donosi nadu u svako doma-

godine zaquqalo tlo u Petriwi, tresla se cijela Hrvatska, ali i region. Majske Poqane, selo najqep{eg imena, nazvano po rje~ici Maji, pritoci znamenite Gline, toga dana brojalo je najvi{e `rtava. @ivot je izgubilo pet mje{tana. Godinu kasnije u Glini, koja je prije rata imala vi{e zaposlenih nego danas stanovnika, ru{evine na sve strane, kao da je zemqotres bio ju~e. Obnovqeno je samo onoliko koliko su dali humani qudi sa svih strana. Hrvatska dràva nije u~inila ni{ta. Malobrojni Srbi koji su se vratili na prijeratna ogwi{ta dijele istu sudbinu kao i wihove kom{ije Hrvati, jer priroda ne pita za ime i prezime, vjeru ni naciju. Doma}instva su uni{tena i jednima i drugima, a pomo} stiè izvan granica wihove zemqe. Na adresi Majske Poqane broj 24 nekada je bila porodi~na ku}a Baki}a. Na tome mjestu godinu nakon zemqotresa popucali zidovi, cigla, blato. Na temeqima nekada{we ku}e koju je sru{io zemqotres ni~e nova, zahvaquju}i Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine. Dok ~ekaju topli dom, trojica Baki}a preìvqavaju u kontejneru. Glava porodice \uro Baki} pri~a da su mu u zemqotresu nastradali svi objekti. I dok pokazuje na ku}u i oku}nicu, o~i mu se ispuni{e suzama. Sve bi on to nekako

}instvo. Ona je, saglasni su i drugi mje{tani, oko i uvo svih wih. Problemi nisu zaobi{li ni porodicu Majki}. Nasmijana doma}ica Branka do~ekuje nas u dvori{tu kao da smo joj najro|eniji i ponosno kazuje da joj je suprug iz Podgrme~a. Drago joj jer su do{li novinari ba{ iz Bawaluke, i wene su k}erke tamo. - Suprug i ja `ivimo od 1.200 kuna penzije. Bili smo u ku}i kad

POMO] Da se prijateqi poznaju u muci i ovoga puta pokazao je grad Beograd, koji }e u Glini i Majskim Poqanama obnoviti 34 ku}e poru{ene u zemqotresu. To je dogovoreno na sastanku zamjenika gradona~elnika Beograda i Gline, Zorana Vesi}a i Branke Bak{i} Miti}. Nekima } e podi}i nove ku}e, nekima popraviti krovove, u zavisnosti od o{te}ewa. Beograd je odmah nakon zemqotresa uplatio 100.000 evra Srpskoj pravoslavnoj crkvi, od tog novca kupovani su kontejneri, a potom je posredstvom kompanija osigurano dodatnih 100.000 evra. U pomo} su pritekle i vlade Republike Srpske, Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine.

je zadrmalo. Potrpalo nas je, greda koja je pala razbila mi je glavu, ali ìvi smo i to je najva`nije - pri~a Majki}eva, pokazuju}i na ku}u ~iji zidovi svakog ~asa mogu da se sru{e. Ku}a je dobila crvenu naqepnicu i treba da bude sru{ena kako bi popravili temeqe i zahvaquju}i donaciji iz Srbije dobili novu, ali ni godinu nakon potresa nadle`na slu`ba u Hrvatskoj svoj dio posla nije uradila. Dok ~ekaju, ona i wen suprug ìve u kontejneru bez sanitarnog ~vora. Kako im je, samo oni znaju. S jedne strane kontejnera je “toi toi” toalet, izlaze i po ki{i i kada se ìva spusti ispod nule, izbora nemaju. Na drugoj strani ve{-ma{ina. I dok pokazuje vodu pored ma{ine koja se zaledila na minusu kakav je bio no} prije, slijeè ramenima jer ni sama ne zna vi{e {ta da kaè. Ono osnovno za ìvot nemaju. - Uz svu voqu i zalagawe na{e Branke, ni{ta se nije promijenilo. Jo{ jednu zimu i praznike ~ekamo u hladnom kontejneru. Nemogu}e je zagrijati. Ako ukqu~im dvije grijalice, iska~u osigura~i - pri~a Majki}eva. Ve} pet puta podnosili su zahtjev za uklawawe ru{evine i da firma iz Hrvatske do|e napraviti temeqe, ali uzalud. Uprkos ispucalim zidovima, uni{tenom namje{taju i nevoqama koje jedna drugu sustiù, nasmijana je, jer to je jedino {to joj je ostalo, da kroz ìvot ide hrabro. Na rastanku nam je poèqela sre}an put i kazala da joj pozdravimo Bawaluku. Voze}i se daqe kroz Majske Poqane na svakom kraku ulice identi~an prizor, uni{tene ku}e i pomo}ni objekti, dvori{ta zatrpana raznoraznim materijalom i kontejneri koji su zamijenili tople domove mje{tanima ovog kraja. Dok se parkiramo pred jednom drvenom ku}icom, sre}emo baku Dragiwu Bjelajac (81), koju u ovom kraju svi zovu “mala baba”, zato {to je mala, ali sa osmijehom na licu i sun~anim nao~arama. Iako umorna od borbe za opstanak, raspoloèna je da svoju pri~u podijeli s nama. - Stara sam i pam}ewe me slabo sluì. U zemqotresu sam sve izgubila. Ujutro ustajem u ~etiri sata da naloìm vatru. Dok gori, vru}e je u toj limenoj kutiji, ~im se zagasi, studen u kosti ulazi kazuje “mala baba”, koja ìvi od porodi~ne penzije. Zemqotres ju je prije godinu zatekao u ku}i. Kaè, sve se zaquqalo, zid od {pajza je po~eo da se ru{i, su|e da pada na sve strane i tada je uspjela nekako da iza|e napoqe. - [tala je ve} bila poru{ena. Danas samo koko{i imam - kazala je starica i nastavila daqe ka svom domu. Takav je kakav je, drugi nema. S. G.

10. decembar 2020. 11 ^etvrtak 6. januar 2022. Australian - West Balkan^etvrtak (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU SIDNEJ MELBOURNE SYDNEY BRISBANE BALKAN EXPRESS Nikoli} Bo`ica Savi} Name{ten stan Milena $130 sedmi~no (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 plusST ALBANS tri radionice koje Edensor Parkmo`ete 0424 112 228 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. koristiti besplatno. 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

l Jedna radionica je za rad sa hranom,

Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE a 20-22 dve radionice raznim metalima. Deans Crt. za rad 32 sa Maryfield DandenognajboqeDrive Blair razne Athols ma{ine, Europe}i Zona za -Zaga l Pravimo kazane, pe~ewa. NSW 2560 0413 929 416 Goranka l Ovo jeKosaba{i} {ansa da nau~ite razne poslove. 0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee l Mo`ete raditi za sebe ili zajedno sa mnom! 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL - BiH POZVATI 0412 417 502 9534ZA 4866VI[E INFORMACIJA Srbija maksimalno 40 kilograma 9366 9299

[kola srpskog jezika u Benkovcu Blagoslovom wegovog preosve{tenstva episkopa dalmatinskog Nikodima, a na inicijativu parohije benkova~ke, u Benkovcu je zapo~ela sa radom {kola srpskog jezika „U~imo }irilicu - Benkovac“. Nastava, koja je predvi|ena za svu decu {kolskog uzrasta, odvija se u prostorijama crkvene op{tine, ta~nije u novoobnovqenoj crkvenoj sali pored hrama posve}enom ro|ewu Svetog Jovana Krstiteqa u Benkovcu. Nakon du`eg ~ekawa, delom zbog radova na adaptaciji prostora ali i restriktivnih mera uzrokovanih pandemijom, benkova~ki mali{ani kona~no su, protekle subote, imali priliku da u ve}em broju otpo~nu sa [kolom srpskog jezika u svom gradu. Samo ure|ewe prostora iziskivalo je dosta vremena i finansijskih sredstava, kako bi se deci obezbedili svi neophodni uslovi da, poput wihovih vr{waka iz drugih delova Hrvatske, i oni imaju svoje mesto za okupqawe, dru`ewe, ali i u~ewe o jeziku, veri i kulturi svog naroda.

^etvrtak 6. 2022.2020. 10.januar decembar

DRU[TVO

Veselo na do~eku Nove 2022. godine {irom Srbije, spoj modernog i tradicionalnog

Do~ek u organizaciji grada Beograda ispratilo je oko pet hilajda gra|ana ispred Skup{tine Srbije, a prisutni su imali priliku da vide nastupe peva~ica Sare Jo, Marije [erifovi} i Jelena Karleu{e. Jelena Karleu{a je iza{la na binu ispred Skup{tine Srbije, a u publici su i wene obe }erke. Peva~ica se beogradskoj publici ovog puta predstavila u prili~no "razgoli}enom" izdawu, s obzirom na to da je u glavnom gradu temperatura visoka za ovo doba godine. rva pesma koju je otpevala je wen hit iz 2005. godine - "Upravo ostavqena". Jelena je promenila vi{e kostima, a prvi koji je odabrala je u stilu "sne`ne kraqice". Malo kasnije se presvukla u vatreno crveni kostim i u dru{tvu igra~a obu~enih u kostime Deda Mraza opet pozdravila publiku. Do~eku je prisustvovao i predsednik Skup{tine Srbije, Ivica Da~i}. Ivica se ispred Skup{tine pojavio nekoliko minuta pre nego {to je po~eo Jelenin nastup, a dru{tvo mu je pravila „drugarica“ Jovana Jeremi}. Wih dvoje su se zajedno provodili uz Karleu{ine hitove. Da~i} je izgleda Jeci oprostio sve {aqive komentare koje je posledwih godina javno uputila na wegov ra~un, te se provodio

ba{ uz wene hitove. Nakon wihovih nastupa Beogra|ani su imali priliku da prisustvuju i vatrometu. Nova 2022. u „Beogradu na vodi“ i „laserski spektakl“ Beogra|ani su imali priliku da do~ekaju Novu godinu na vi{e lokacija u glavnom gradu, a u „Beogradu na vodi“ organizovan je i vatromet. Do~ek na Savi promenadi je protekao uz nastupe Gorana Bregovi}a, Angeline, Cobija i Sa{e Kova~evi}a. Nakon wihovih nastupa organizovan je i vi{eminutni vatromet i, kako je ranije najavqeno, „laserski spektakl“ sa „Kule Beograd“. Novi Sad: Vi{e od 100 reflektora du` mosta Duga i vi{e od 30 lasera na Beogradskoj kapiji, premijerno izveden deo predstave „Tesla izumetnik“ Na Do~eku u Novom Sadu, u okviru Tesline svetlosne galerije, prvi put su u Srbiji predstavqene neke od evropskih svetlosnih instalacija. Umetni~ke radove uz vi{e od 100 rasvetnih ure|aja postavqenih konceptualno du` mosta Duga i vi{e od 30 lasera na Beogradskoj kapiji, video je veliki broj Novosa|ana i onih koji su Novi Sad posetili u novogodi{woj no}i.

Najpre je kod mosta Duga, simboli~no u 20.22 sati, premijerno izveden deo predstave „Tesla izumetnik“, u re`iji Neboj{e Bradi}a i izvo|ewu ansambla Srpskog narodnog pozori{ta. Publika je bila ukqu~ena i u povorci je pre{la na drugu stranu mosta vo|ena Teslom, kojeg glumi Marko Markovi}. Kroz dizajn svetla i videa multimedijalnog umetnika dr Petka Tan~eva iz Bugarske, muzi~ku kompoziciju Miroslava Novakova i scenski pokret, ~ija je autorka Sta{a Kuki}, sve~ano otvarawe Tesline svetlosne galerije prikazalo je razli~ite aspekte `ivota velikog nau~nika, wegovog odnosa prema svetu, ali i na~ina na koji je taj svet on nepovratno promenio. Zajedno sa evropskim umetnicima, na vizuelnom identitetu Tesline svetlosne galerije, radila je dr Milica Stoj{i} uz studente Scenskog dizajna sa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, povezuju}i tako lokalnu i evropsku scenu, uz jedinstveno iskustvo za mlade, novosadske umetnike koji imaju priliku da budu deo jednog od najve}ih doga|aja u gradu. U nastavku Do~eka nastupili su doma}i i evropski muzi~ari, koji su zahvaquju}i svetlosnim instalacijama bili jo{ boqi. Nipplepeople, \or|e Miqeno-

Spektakularan vatromet u srpskoj prestonici vi}, Kanda Koxa i Neboj{a, kao i zna~ajna imena elektro scene iz Austrije - Kruder i Dorfmajster i Elektro Gu`i, potom Minilinija, Noise Destruction i drugi, poveli su Novosa|ane i wihove goste u novu, 2022. godinu. Zlatibor: Oko 50.000 qudi do~ekalo Novu godinu uz koncert Vesne Zmijanac, Aleksandra Islamovi}a i truba~e Tesan je Kraqev trg na Zlatiboru, gde se ne pamti ve}i broj

posetilaca tokom novogodi{we no}i. Procena je da je na Zlatiboru no}as boravilo oko 50.000 posetilaca. Najve}i broj Novu godinu je do~ekao na Kraqevom trgu uz koncert Vesne Zmijanac, Aleksandra Islamovi}a i truba~e. Hiqade qudi odbrojavalo je posledne sekunde stare godine. Uz zvuke trube i vatromet stigla je 2022. S. G.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 6. januar 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020. 13

NADOMAK CIQA:

Da svako srpsko dete na Kosovu i Metohiji dobije paketi}

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

^itava planina paketi}a spremna da obraduje srpske mali{ane na Kosovu i Metohiji U Osnovnoj {koli „Ivan Gunduli}“ na Novom Beogradu vredni volonteri Humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“ ve} ~etvrti dan spremaju novogodi{we paketi}e za srpsku decu sa Kosova i Metohije. HO „Svi za Kosmet“, zajedno sa Humanitarnom organizacijom „Srbi za Srbe“, Humanitarnim omladinskim klubom „Mladi za Kosmet“ iz Podgorice i Fondacijom „Delije“, kao i nizom drugih udru`ewa i organizacija, sprovodi tradicionalnu, sedmu po redu, akciju pravqewa paketi}a za srpsku decu sa Kosova i Metohije. Prikupqeni slatki{i, slani{i i igra~ke dopremqeni su u Osnovnu {kolu „Ivan Gunduli}“ na Novom Beogradu gde volonteri organizacije prave paketi}e koji }e deci iz vrti}a i osnovnih {kola biti podeqeni za Srpsku novu godinu i Savindan. Prema re~ima Aleksandre Keki},

Александра Кекић, волонтерка Хуманитарне организације „Сви за Космет“

volonterke HO „Svi za Kosmet“, akcija prikupqawa paketi}a raste iz godine u godinu. Godine 2015, kada je prvi put organizovana, pripremqeno je oko 200 paketi}a, pro{le godine deci je podeqeno 13.890 paketi}a, a ove godine }e biti spremqeno vi{e od 15.000 paketi}a za mali{ane i osnovce sa Kosova i Metohije. „Za ovih sedam godina skupili smo i podelili vi{e od 50.000 novogodi{wih paketi}a za decu sa Kosmeta“, kaè Keki}eva. Ona isti~e da je ciq akcije da svako srpsko dete sa Kosova i Metohije dobije paketi}, {to }e i ove godine najverovatnije biti ostvareno. „@elimo da stignemo do svakog mesta u kojem ima makar jedno dete, koje nema sa kim da se druì, osim sa roditeqima i mo`da kom{ijama, kako bi i ono dobilo svoj paketi} i osetilo radost novogodi{wih i boì}nih praznika. To je jedan od razloga zbog kojih sve ovo radimo“, obja{wava Aleksandra Keki}. Prema wenim re~ima, ostvarewe ciqa – da svako srpsko dete sa Kosmeta dobije svoj novogodi{wi paketi} jako je blizu, ali za to je ostalo malo vremena. „Imamo jo{ ta~no ne-

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

dequ dana da prikupimo potrebna sredstva kako bi svako srpsko dete sa Kosova i Metohije dobilo svoj paketi}, pa zato koristim ovu priliku da pozovem qude da se ukqu~e u ovu akciju i pomognu u skladu u sa svojim mogu}nostima, donacijom sredstava, slatki{a, slani{a, igra~aka“, nagla{ava Keki}eva. Mladi Ukoliko ove godine bude volonteri spremqeno vi{e paketi}a iz Beograda nego {to je potrebno za ma- dan i no} li{ane i osnovce sa celog pakuju Kosmeta, paketi}e }e dobiti i paketi}e

srpska deca iz Crne Gore, Severne Makedonije, Krajine… M. T.

85 uuu GLUMICA NINA JANKOVI] OTKRILA DETAQ IZ PRO[LOSTI O KOME NIJE GOVORILA:

"Nas 12 smo spavali u jednoj sobi, na podu, bilo je prehladno" Glumica Nina Jankovi} nerazdvojna je sa kolegama sa klase, a sada je ispri~ala jednu anegdotu koja se dogodila dok su studirali. Nina je zavr{ila glumu u klasi profesora Dragana Petrovi}a Peleta, a kako ka`e sve wene kolege sa klase dolazile su svake godine kod we na slavu u rodni [abac. - Mi smo svi dolazili kod mene na slavu, nas 12 i svi smo spavali kod mene u dnevnoj sobi. Moji roditeqi su rasklonili sve i po podu pore|ali 12 du{eka. Jedino je Mi}ko (Miodrag Radowi},

prim. aut.) imao svoj krevet. I kada je moja mama htela da uklqu~i grejawe, Mi}ko, koji je imao 120 kila, je insistrao da se ne ukqu~ije grejawe. I mi koji smo spavali na podu smo se smrzli. Bilo je prehladno, tako da smo se na kraju svi ponabijali jedan uz drugog i zagrlili se da se ugrejemo - ispri~ala je glumica. - Bili smo kao {tenci u{u{kani - dodao je wen kolega Ivan Mihailovi}. R. N. lll U slede}em broju: Kako je Zoran Radmilovi} izblamirao svoju koleginicu Miru Bawac

Nina Jankovi} s porodicom

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

AUSTRALIJA

Kovid haos Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Posledwih nekoliko pandemijskih nedeqa u ve}em delu Australije bile su posebno dramati~ne. U samo jednom danu Viktorija je zabeleìla vi{e kovid pozitivnih (8.577) nego u celoj 2020. godini. Za sada to je ipak samo blaà forma kovid haosa u odnosu na Novi Ju`ni Vels (22.577), koji je za mawe od mesec dana sa oko 200 dnevnih slu~ajeva uve}ao taj broj za vi{e od 110 puta! Sve se to de{ava kada procenat vakcinisanih u Novom Ju`nom Velsu i Viktoriji dostiè neverovatnih 95 odsto populacije starije od 12 godina. U isto vreme stara pri~a da slu~ajevi rastu ali je broj hospitalizovanih stabilan vi{e „ne pije vodu“, jer je po~etkom ove nedeqe i taj broj postao alarmantan, sa vi{e od 1.200 popuwenih bolni~kih kreveta u sidnejskim bolnicama. êtvorocifrenom broju zaraènih pridruìle su se ubrzo i popularne „kovid tvr|ave“ Kvinslend (4.249) i Ju`na Australija (2.552). Pro{le nedeqe su zdravstvene vlasti u Kvinslendu skandalozno poru~ile blaìm kovid pacijentima da se drè daqe bolnica, jer za wih nema mesta i da zovu samo ako im je ìvot ozbiqno ugroèn. Ubrzo nakon toga, u svom domu u Kvinslendu iznenada je preminuo jedan tridesetogodi{wak koji je bio pozitivan i sa vrlo blagim simptomima. Preminuli nije imao nikakvih drugih pridruènih bolesti, niti raniju medicinsku istoriju i bio je kompletno vakcinisan. Ovih dana u Sidneju i Melburnu qudi sa kovid simtomima ~ekaju i po {est sati u redovima da bi se testirali a zatim na rezultate ~ak i do pet dana. Mnoge laboratorije se privremeno zatvaraju jer jednostavno ne mogu vi{e da izdrè pritisak koji traje ve} nedeqama unazad. Potpuno je jasno da je kompletan sistem za{tite od kovida doìveo potpuni kolaps i da sve mere na koje su australijske vlasti potro{ile milijarde dolara vi{e nemaju nikakvog smisla. Jedna

Novi Ju`ni Vels (22.577 zaraènih) je za mawe od mesec dana sa oko 200 dnevnih slu~ajeva uve}ao taj broj za vi{e od 110 puta od wih je takozvani „kju-ar kod“ (QR code) sistem koji jednostavno vi{e ne funkcioni{e i koji je postao jedna velika „{arena laà“ u celoj Australiji. Sada australijski zvani~nici nakon skoro dve godine praznih pri~a, pretwi, zatvarawa, restrikcija i gubqewa dragocenog vremena najavquju da }e uskoro po~eti formirawe specijanih kovid bolnica. Dobro jutro, gospodo! Eto, kona~no vidimo da su australijske vlasti shvatile da je sve bilo uzaludno i da se virus ne moè pobediti platnenim maskama za lice i prinudnim zatvarawem zdravih qudi. Skoro godinu i po dana na ovim stranicama podse}am da je samo pitawe vremena kada }e do}i taj dan bolnog suo~avawa sa stvarno{}u. Nema sumwe da je taj dan ve} stigao i da se virusu kona~no mora „pogledati u o~i“ i da se od toga ne moè pobe}i. Ne o~ekujem da }e to vlasti javno priznati, ali pre ili kasnije Australija }e do}i na poziciju [vedske iz marta 2020. godine. Ispostavilo se da je to jedini ispravni put u ovoj pandemiji i da je poku{aj stvarawa kolektivnog imuniteta bila jedina realna opcija od samog po~etka. Jedina gre{ka koju su {vedske vlasti napravile na po~etku bila je ta {to nisu odmah za{titile rawivu i svoju stariju populaciju. To ih je na samom startu ko{talo ve}ine smrtnih slu~ajeva povezanih sa kovidom, {to su {vedske vlasti kasnije i priznale. [vedska je jedna od retkih zemaqa u svetu koja za sve ovo vreme nije imala nijedan „lokdaun“, niti je ikad uvodila obavezno no{ewe maski u zatvorenom i otvorenom prostoru. Pritom broj smrtnih slu~ajeva

u ovoj skandinavskoj dr`avi je daleko mawi nego u svim zemqama koje su imale veoma stroge mere i dugotrajna zatvarawa. Vra}amo se tako na po~etak pri~e iz marta 2020. godine da takozvani epidemiolo{ki karantini mogu slu`iti samo za kratkotrajnu kupovinu

vremena, kako bi se zdravstvene vlasti i bolnice pripremile za neminovni dolazak kovid pacijenata. Neke dr`ave poput Kine i Srbije su to vreme iskoristile za brzu gradwu posebnih kovid bolnica ili dodavawe ve} postoje}ih bolnica u takozvani kovid

sistem. Skoro dve godine kasnije, nakon uzaludno potro{enih milijardi na zatvarawa, testirawa i raznih drugih nepotrebnih mera Australija poku{ava da uhvati korak sa svetom i kona~no se suo~i sa virusom. Upozoravao sam na ovim stranicama da }e Australijanci koji uglavnom nisu bili izloèni virusu od po~etka pandemije, kao {to su bili Evropqani ili Amerikanci, doìveti surovo otre`wewe. Medijska pri~a da }e ih masovno vakcinisawe i takozvane kovid propusnice izuzeti od tog {oka, postala je iluzorna ve} danas kada vidimo da broj novih slu~ajeva progresivno raste uporedo sa brojem hospitalizovanih. Kraj pandemije se ve} nazire ali }e haos u kom se sada Australija nalazi potrajati jo{ najmawe nekoliko dugih meseci. Ovda{we vlasti jednostavno tu ne mogu ni{ta da urade, ve} samo mogu da prihvate ìvot sa virusom kakav god da je, i da sa~ekaju da ~elnici Svetske zdravstvene organizacije (WHO) proglase kraj ovog haosa. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

SRE]NI BO@I]NI I NOVOGODI[WI PRAZNICI!!! Srpski centar Bonirig ~estita nastupaju}e praznike svim ~lanovima, Crkvenim op{tinama, kulturnim, nacionalnim i sportskim organizacijama u Australiji, kao i svim ostalim qudima dobre voqe {irom dijaspore i Srbije, tradicionalnim srpskim pozdravom

MIR BO@JI! HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI!

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 15 ^etvrtak 6. januar 2022.

Slava Crkvene op{tine Sv. Nikola u Xilongu Srpska pravoslavna crkvena op{tina Sveti otac Nikola u Xilongu proslavila je 26. decembra svoju hramovnu slavu. Svetu liturgiju su sluìli protojereji Mili} Raki} i Petar Boì}, jerej Bojan Vlaji}, |akoni Miodrag Tomi} i Nenad Vujasinovi}. Po zavr{etku Svete liturgije, trokratnog vhoda i rezawa slavskog kola~a prisutnima se obratio stare{ina hrama protojerej Petar Boì}: „Draga bra}o i sestre, prenosim vam molitvene pozdrave od Preosve}enog Episkopa Siluana koji nam ~estita hramovnu slavu sa iskrenom èqom da se u {to skorije vreme ponovo okupimo, da bi uzneli molitve @ivom Bogu i na{em za{titniku i patronu Svetom Ocu Nikoli“. Na poziv doma}ina i kola~ara g. Aleksandra Vuk{e i novoizabranog kola~ara za slede}u godinu g. Dragana Jovanovi}a pre{lo se u crkvenu salu na slavski ru~ak koji su pripremile na{e vredne sestre iz Kola srpskih sestara. Uprava hrama

SRE]NI BO@I]NI I NOVOGODI[WI PRAZNICI!!! Pripadnicima srpske zajednice u okviru na{eg Zapadnog gradskog bira~kog tela upu}ujemo najiskrenije ~estitke sa èqom da boì}ne i novogodi{we praznike provedu sa najbliìma u miru, qubavi i blagostawu.

NATALIE HUTCHINS

State Labor Member for Western Metropolitan Region

PO Box 2217, Taylors Lakes Vic 3038 P: 9449 1511 E: natalie.hutchins@parliament.vic.gov.au www.nataliehutchins.com.au

PO Box 3246, Caroline Springs Vic 3023 P: 8363 0288 E: cesar.melhem@parliament.vic.gov.au www.cesarmelhem.com.au

Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! n 3D CRAFTED signs n digital printing n banners n shop fronts n light boxes n A-boards n cars-vans n magnetic signs

n architectural signs n directory boards n illuminated signs n window frosting n vinyl lettering n logos & graphics n promotional n and much more

"Business with no Sign is a sign of no Business"

0415 424 764 / 0401 463 005

CESAR MELHEM

State Labor Member for Sydenham

Sre}no, zdravo i blagodatno novo leto Gospodwe 2022. Slobodan i Qiqana Joksi} Absolute IN SIGNS signsb3@gmail.com

Sydney/NSW

^etvrtak decembar 2020. ^etvrtak 10. 6. januar 2022.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

BO@I]NI INTERVJU SA WEGOVIM PREOSVE[TENSTVOM EPISKOPOM

U ovoj krizi koja strahom raster qubav - zajedni~arewe, radost i Boì}a nam iznova obnavqa sna U susret najradosnijem prazniku Hristovog ro|ewa, „Srpski glas” je imao izuzetnu ~ast da obavi razgovor sa Wegovim Preosve{tenstvom Episkopom Mitropolije australijsko - novozelandske gospodinom Siluanom, prvim episkopom na{e Mitropolije koji je ro|en i odrastao u Australiji a koji je sada duhovni pastir Srba Australije i Novog Zelanda. Prenosimo u celosti duhovnu poruku koju je uputio na{im ~itaocima za boì}ne i novogodi{we praznike n Va{e Preosve{tenstvo, veliko je zadovoqstvo {to se ukazala prilika da se obratite ~itaocima “Srpskog glasa”. Za po~etak, da li bi mogli da se osvrnemo na godinu koja je iza nas, a koja je, kao i prethodna, obeleèna borbom protiv korona virusa? Kako se na{ narod {irom Mitropolije australijsko-novozelandske izborio sa ovom te{kom situacijom i koliko je podr{ka na{e crkve pomogla narodu u ovom te{kom vremenu? - Blagodaran sam tako|e na prilici da obavim ovaj intervju sa Vama, uz molitvenu èqu da ovaj razgovor bude od duhovne koristi za va{e ~itaoce. Godina koja polako isti~e, sli~no godini koja joj je prethodila, protekla je u znaku velikih promena, novih izazova i iskustava za ~ove~anstvo i dru{tvo, a isto tako, za ìvot i rad Crkve na petom kontinentu. U stvari 2021. godina je po mnogo ~emu nadma{ila svojim izazovima i isku{ewima 2020. godinu. Pored zatvarawa dveju najve}ih metropola Australije - Sidneja i Melburna, unutar kojih se (barem {to se ti~e Sidneja) odvijala i posebna segregacija delova grada gde prete`no ìve porodice radne emigrantske klase, vr{ena je kampawa nevi|enog ucewivawa i prisile na vakcinaciju tzv. kovid vakcinama. âk je iznedrena kovanica od strane vlasti koja je slala jasnu poruku gra|anima – „bez uboda nema posla!“ U prevodu, ako se ne vakcini{ete - ne}ete mo}i staviti hleb na sto svojoj deci, pla}ati poreze i vra}ati kredite. Nije potrebna velika mudrost da ~ovek zakqu~i kakve su alternative date onome koji se ne povinuje mandatu. Statistika ne laè, broj samoubistava se nekoliko puta pove}ao od kako kovid kriza traje, kao i broj obolelih od anksioznosti i drugih psihi~kih bolesti. Na ve} postoje}u depresiju i anksioznost koju je prouzrokovao teàk lokdaun, po~ela je kampawa sejawa straha i kreirawa masovne psihoze od strane australijskih medija da bi se prisilili qudi na vakcinaciju. Ono od ~ega smo strepili sve ovo vreme (i daqe strepimo), jeste da se borba protiv virusa ne pretvori u borbu protiv ~oveka. Na{a briga kao Episkopa bila je i ostala da Crkva ostane na svome jevan|elskom kursu u Australiji i Novom Zelandu i pored toga {to razni vetrovi, ponekad veoma jaki, duvaju da wen kurs promene. Crkva je Telo Hristovo, bogo~ove~anska radionica ili la|a spasewa. Ona nije neki folklor, muzejski eksponat ili opijum za narod, a isto tako nije, i ne moè biti, pacifikovani instrument dràve za sprovo|ewe wenih ciqeva koji su ponekad ne samo metodolo{ki, ve} i principijelno nesaglasni sa prirodom i u~ewem Crkve. Postoje oni koji mo`da smatraju, pre svega verujem iz neznawa, da Episkop kao lider u zajednici treba da slepo sledi i ispuwava sve ono {to se od dràve nalaè bez prethodne provere da li je saglasno sa jevan|elskim na~elima. Naravno da ima dosta dobrih dràvnih projekata u kojima smo sara|ivali kao verski lideri, kao {to je borba protiv

nasiqa u porodici i tome sli~no, ali da se traì da episkop bude bezglasan pred represijom, pred ucenama, psihozom, pred oduzimawem slobode i prava!? To je apsolutno nepoznavawe slu`be i poziva Episkopa. Nije Episkop bogoslu`beni dekor Crkve, Episkop je pre svega prizvan da bude proro~ki glas, glas savesti u duhovnoj pustiwi paloga sveta koji opomiwe i ukazuje na put Jevan|elski, to jest, na Put Bo`ji u ovome svetu. Smatramo da onoga momenta kada jerarhija Crkve postane pasivan sprovodnik svetovnih naloga vlasti ili ideja bez prethodnog proveravawa istih Jevan|eqem, ona po~iwe da stranstvuje. Imaju}i sve ovo gore u vidu, na{ blagoslov sve{tenstvu je bio da budu „svima sve“, po re~ima Svetoga apostola Pavla (1 Kor. 9, 22). Da bodre narod, da izna|u na~ina kako da pruè podr{ku, da prime svaku napa}enu du{u, da ispovede i pri~este... Negde su oci imali vi{e uspeha, negde mo`da malo mawe, ali su se verujem trudili prema svojim snagama i mogu}nostima. Na kraju, smatram da se na{ narod generalno dobro izborio. Ostale su rane, ali ih sada treba vidati. n Otvarawe prvog srpskog kolexa “Sveti Sava” u Sidneju ima ogroman zna~aj za na{ narod u Australiji, pogotovo za najmla|e generacije. Moète li nam re}i ne{to vi{e o ovom izuzetnom poduhvatu i da li u budu}nosti moèmo o~ekivati ne{to sli~no i u drugim gradovima gde je prisutna brojna srpska zajednica? - Kolex Sveti Sava je mnogo vi{e od privatne dnevne {kole Srpske Crkve na Petom kontinentu. Kolex Svetoga Save je zami{qen kao novo poglavqe u radu i ìvotu na{e zajednice na ovim prostorima. Zna~ajan je pre svega zato {to u sredi{tu svome ima kao ìlu kucavicu sveti hram, {to {kolski dan zapo~iwe molitvom, mirisom tamjana, celivawem ikone i blagoslovom sve{tenika. Kolex je zatim vaàn i bitan zato {to deca koja ga poha|aju ne}e biti izloèna raznim izopa~enim u~ewima koja su, naàlost, prodrla u u~ionice mnogih {kola, i avaj, {to je najtragi~nije, u mnoga ~ista i neiskvarena srca dece. Tako|e je vaàn jer }e se deca uporedo sa akademskim znawem vaspitavati i uzrastati u svetotajinskom i svetovrlinskom ìvotu, {to }e hoditi putem koji vodi u ìvot. Bitna je ova {kola jer }e postati rasadnik Svetosavaca, budu}ih intelektualaca koji }e imati Pravoslavqe kao svoju vrhovnu vrednost. Bitna je i zbog velikog doprinosa u o~uvawu na{eg jezika i kulture. Isto tako je zna~ajna ova {kola jer je otvorena za sve koji èle da se vaspitavaju na pravoslavnim na~elima. Smatramo da Kolex Sveti Sava ima potencijala da postane na{ najve}i doprinos {irem australijskom dru{tvu. [to se ti~e otvarawa ovakvih {kola i u drugim gradovima, osobito onim gde ìvi ve}i broj na{eg naroda kao {to je Melburn, to je svakako u planu. Me|utim, postoje potencijalni izazovi sa kojim }emo se suo~avati kao {to su dràvni za-

koni na lokalnom nivou, kao {to se trenutno nazire u dràvi Viktoriji, koji mogu pod izgovorom borbe za jednaka prava ili antidiskriminacije da zapravo ugroze prava i potencijal slobodnog rada Hri{}anskih {kola. Prati}emo kako se budu stvari razvijale, ali svakako imamo u planu u narednoj dekadi da jo{ {kola otvorimo, kako Bog da, a i na{e realne snage i mogu}nosti u okviru ovih izazova sa kojima se sve suo~avamo. n Kako ocewujete odnos crkve i dràve u Australiji uop{te i da li dràva daje dovoqnu podr{ku crkvenim i etni~kim zajednicama, konkretno u ovom slu~aju, srpskoj crkvi i zajednici? - Odnos crkve i dràve prema Ustavu Australije jasno se defini{e kao odvojenost ili razdvojenost crkve i dràve. Me|utim, dràva i daqe u javnoj sferi odràva dobre odnose sa verskim zajednicama, pre svega putem saradwe na poqu raznih projekata, a i finansirawa religioznih {kola koje se ostvaruje preko Federalne vlade. Tako da i na{e crkvene, to jest, jezi~ke {kole, kao i na{ prvi Srpski Kolex Sveti Sava - imaju mogu}nosti da apliciraju za grantove koje dràva daje u okviru obrazovawa. Postoje tako|e odre|eni grantovi koji se isto mogu dobiti za odre|ene

dru{tvene doga|aje u ok ti~e odnosa dr`ave prem zajednici, najboqe govor na{ega Kolexa bio Premi kao i drugi visoki zvani~ nog `ivota Australije.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 6. januar 2022.

MITROPOLIJE AUSTRALIJSKO - NOVOZELANDSKE GOSPODINOM SILUANOM

ruje nadu, veru i i mir, praznik agu duha

kviru zajednice. [to se ma srpskoj crkvi i na{oj ri to da je na otvarawu mijer Novog Ju`nog Velsa, ~nici iz politi~kog i jav-

n Australija je izuzetno sekularna dràva. Proces integracije u novu sredinu je veoma poèqan, me|utim, etni~ke zajednice se nalaze pod velikim uticajem asimilacije. Kako o~uvati duhovni i verski ìvot srpskog naroda?Kako, u isto vreme, ostati dobar Srbin Svetosavac i postati dobar Australijanac? - Za nas kao Pravoslavne Srbe, ma gde se nalazili ili ìveli, na{a vera treba da bude sredi{te na{eg bi}a, da zauzima centralno mesto u na{em ìvotu da bi sve ostalo bilo na svome mestu, kako Svjatjej{i Patrijarh Porfirije ~esto pou~ava. Kada nam je duhovni ìvot na prvom mestu onda sav na{ ìvot zadobija svoj pravi smisao i pravac. Na petom kontinentu primarna briga na{ih emigranata bila je da se ne otu|imo od svojih korena, svoga jezika i kulture, naravno i vere, mada ako }emo biti do kraja iskreno samokriti~ni, u ve}ini slu~ajeva odnos prema veri je vi{e obi~ajan nego su{tinski. Me|utim, zajednica se mewa, dolaze nove generacije rastere}ene bremena nekih istorijskih podela. Oni nemaju toliko jako izraèn nacionalni naboj, ali su u potrazi za smislom u svome ìvotu. Ponosni su {to su Srbi, ali nisu su{tinski doìveli svu lepotu svoga srpskog bi}a, jer se ta lepota otkriva i zadobija samo u veri. Ukoliko na{u decu ne budemo upoznali sa Pravoslavqem - na{im Svetosavqem, oni }e se brzo asimilirati, brzo otu|iti ne samo od svojih srpskih korena, ve} i od svoje vere, a onda kako praksa pokazuje (u ve}ini slu~ajeva) zapasti u plen raznim sektama, stranputicama i la`nim u~ewima. Zbog ovoga je preko potrebno da pored budnog sve{tenstva koje treba da bude na visini

duhovnog zadatka, roditeqi aktivno rade na duhovnoj formaciji svoje dece, jer roditeqi su prvi u~iteqi, prvi sve{tenici u domu svome, jer dom hri{}anski je mala crkva. Oni treba da svojim primerom u~ine wivu srca svoje dece pogodnu da primi re~ Hristovu. Na zadwi deo va{ega pitawa odgovorio bih, da dràva Australija ne traì od nas da se asimiliramo, ve} integri{emo. Postoje ~itavi fondovi i projekti za o~uvawe multikulturalnog pejzaà Australije. Smatram da je opet tajna u veri, ako je ~ovek u veri otkrio lepotu svoga Srpstva, on nema kompleks inferiornosti, ne moè da bude ugroèn. Wegova perspektiva ima {irinu, visinu i dubinu, a to zna~i da }e qubiti i nebo pod kojim ìvi, radi i formira se, to jest zemqu - u ovom slu~aju Australiju. Biti dobar Australijanac treba da bude sinonim za - biti dobar ~ovek. Mi treba da volimo ovu zemqu jer Gospodwa je zemqa i sve {to je na woj (Ps. 24, 1) kako nas u~i psalmopojac David. n Va{e Preosve{tenstvo, moète li nam re}i ne{to vi{e o planovima Mitropolije australijsko-novozelandske u novom Letu Gospodwem? - Na{i planovi za nastupaju}e novo Leto Gospodwe }e mnogo zavisiti od situacije na terenu, imamo u vidu trenutnu krizu. U planu je pored redovnih doga|aja i aktivnosti, poseta Svjatjej{eg Patrijarha na{eg G.G. Porfirija krajem godine. U planu je poseta i igumana Hilandarskog povodom obeleàvawa velikog jubileja, dakle, 50. godina od osnivawa na{eg najstarijeg manastira u Australiji – Svetoga Save u Ilajnu koji treba da se sve~ano obeleì ove godine. Tokom ove posete planiran je veliki doga|aj i u manastiru Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere, a to je uno{ewe u Tron kopije Svete Bogorodice Trojeru~ice Hilandarske koju }e sa sobom Iguman Metodije poneti, a koju je darivao za zdravqe i spasewe svoje porodice veliki dobrotvor Manastira Svetoga Save Novi Kaleni} gospodin Ratko Mili}evi}. Ima jo{ aktivnosti planiranih, kao {to je poseta gospodina Arna Giona, ali sve }e zavisiti od prilika i stawa na terenu. n Va{e Preosve{tenstvo, u susret na{ih velikih praznika da li biste mogli da nam kaète ne{to vi{e o zna~aju Boì}a u dana{wem svetu? - Zna~aj Boì}a, wegove poruke je mo`da vi{e nego ikada vaàn za nas danas, za ~ove~anstvo obremeweno, raweno i razjediweno. U ovoj krizi koja strahom rasteruje nadu, veru i qubav - zajed-

ni~arewe, radost i mir, praznik Boì}a nam iznova obnavqa snagu duha, povra}a nas u ìvot i ukazuje nam na na{ su{tinski put, a i na izlaz iz svake krize. Biti bez Boga je ve} kriza, jer ~ovek ili dru{tvo koje poku{ava da sebe organizuje ili usavr{i, ne samo bez Boìjeg udela, ve} u otvorenom bogoborstvu, posebno kroz zakone koje sprovodi, neminovno podriva sebi tlo pod nogama. To nam pokazuju plodovi ove krize. Po na{em skromnom mi{qewu, pandemija je skinula duhovnu masku sa lica ovoga dru{tva i sveta u kome ìvimo, ukazala na rawivost svega, ni{tavnost i prolaznost materijalnih vrednosti. Naravno da je sa druge strane pandemija projavila i najboqe kod mnogih qudi, a druge pokrenula na duboku analizu i preispitivawe svega onoga {to su do tada smatrali ciqem ili vredno{}u ìvota. U pogledu svega re~enog, smatramo da je praznik Boì}a prilika koja nam se iznova daje da podignemo na{ pogled prema Nebu, a i da zavirimo u odaje na{eg srca. Gledaju}i u ikonu Boì}a treba da ugledamo Boga koji nas qubi i miluje, koji nije ostao ravnodu{an i bezose}ajan prema na{em palom stawu, prema na{em stradawu i muci, ve} je zakora~io u taj na{ svet i postao deo na{eg stradawa, postao je rana da bi na{e rane izle~io. Ime takvog Boga jeste Qubav. Taj isti Bog i sada posmatra sve nas u ovoj krizi, posmatra veru na{u, nadu na{u, qubav na{u - a na nama je da se obratimo Bogu sa pokajnim ali nade`nim pla~em: „verujem Gospode, pomozi mome neverju!“ (Mk 9, 24). Boì} je tako|e prilika da zavirimo u na{a srca, da ih postom i molitvom umijemo i o~istimo da bi ona, kao nekada jasle u vitlejemskoj pe}ini mogla da prime Bogomladenca Hrista, da razveje svu tamu i hladno}u koja preti da srca na{a pretvori u bezose}ajne i studene pe}ine. Na ovaj na~in Boì} nam se daje kao prilika da iznova kroz lik Bogomladenca Hrista ugledamo sebe i qude oko nas kao Ikone Boìje – ne kao neprijateqe ili zarazu, ve} kao najro|eniju bra}u i sestre, kao na{e bli`we. n Va{e Preosve{tenstvo, zahvaqujemo Vam na poukama i o~inskoj qubavi. @elimo da u miru i zdravqu proslavite Ro`destvo Hristovo. Blagoslovite. - Amin. Blagodarim i Vama na mogu}nosti da se obratim na{im vernicima i svim qudima dobre voqe. @elim i Vama da u radosti i zdravqu do~ekate praznik Boì}a. Jelica Bjelovi} Bujas

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

ZAJEDNICA

Do~ek na ~etrdeset stepeni Preuzeto iz „Politike” Nova godina u Australiji pada usred leta, pa je zbog toga ovde savim normalno videti Deda Mraza obu~enog u kupa}i kostim kako se sun~a na plaàma pored okeana. Mnogi su iza{li na plaù i tamo do~ekali pono}. U svim ve}im gradovima Australije organizovani su vatrometi, a najspektakularniji je bio kod ~uvenog mosta u Sidneju. Australija, ina~e, me|u prvima na planeti ulazi u Novu godinu, pa tako najve}i deo Australije, ukqu~uju}i isto~nu, jugoisto~nu obalu i Tasmaniju, gde se nalaze Sidnej, Melburn, Kanbera i Hobart, proslavili su Novu godinu ~ak 10 sati pre Srbije. Po{to Australija ima nekoliko vremenskih zona, Adelajd u Ju`noj Australiji u{ao je u Novu godinu posle pola sata, a Kvinslend posle sat vremena. Darvin je sat i po kasnije bio u Novoj godini,a Pert u Zapadnoj Australiji ~ak tri sata kasnije. Najranije, ipak, u Novu godinu u{lo je ostrvo Norfolk u Tihom okeanu, ~ak 11 sati pre Srbije, a najkasnije Kokosova ostrva u Indijskom okeanu, samo pet i po sati pre Srbije. Oba ova ostrva nalaze se u sastavu Australije. Pi{e: Dr Marko Lopu{ina Kraj ove 2021. godine bio je uzbudqiv u Matici srpskoj u Novom Sadu. U petak 24. decembra u Sve~anoj sali Matice srpske odràna je sve~anost Dan dobrotvora, na kojoj su uru~ene zahvalnice dobrotvorima i dobro~initeqima za 2020. i 2021. godinu. Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stani} je tom prilikom pokrajinskoj sekretarki za kulturu, informisawe i odnose sa verskim zajednicama gospo|i Dragani Milo{evi} uru~io Spomenicu Matice srpske, u znak dobre saradwe i sna`ne podr{ke, koju Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat pruàju najstarijoj srpskoj kwièvnoj, kulturnoj i nau~noj instituciji. Uz prigodan program u kome su u~estvovali Maksim Mudrini}, gajda{ i dr Isidora Popovi}, dobrotvorima i darodavcima, me|u kojima su bili i akademik Matija Be}kovi} i Eparhija ba~ka, su se zahvalili i zahvalnice uru~ili predsednik prof. dr Dragan Stani} i msr Jelena Veselinov, upravnik poslova Matice srpske. Povodom 60 godina od osnivawa Rukopisnog odeqewa Matice srpske (1961–2021) u foajeu ovog zdawa, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stani} otvorio je izlo`bu „Od Srbsko-narodne sbirke do danas“ autorke msr Aleksandre Jovanovi}, stru~nog saradnika Rukopisnog odeqewa Matice srpske. O postavci su govorile upravnik Rukopisnog odeqewa Matice srpske prof. dr Zorica Haxi} i autorka. U ~etvrtak, 23. decembra 2021. godine, Maticu srpsku posetila je delegacija Tesline na-

I pored rekordnog broja zaraènih omikronom i nesnosne vru}ine na glavnim trgovima Sidneja, Melburna, Brizbejna i Perta, mnogi su ipak uìvali u vatrometima Ove godine, uostalom kao i pro{le, proslave Boì}a i Nove godine bile su u senci pandemije virusa korona. Iako se moè re}i da su qudi postali oprezniji i da se nije ni kupovalo tako grozni~avo kao pro{le godine, euforija zbog dolaska Nove godine svakako nije izostala. I pored rekordnog broja zaraènih omikron varijantom u Sidneju i nesnosne vru}ine koja se bliìla ~etrdesetom podeoku u Melburnu, na glavnim trgovima velikih gradova Sidneja, Melburna, Brizbejna i Perta, gde su organizovani vatrometi, ipak je bilo mnogo sveta. Najverovatnije da su se qudi posle silnih zatvarawa i izolacija uèleli ose}aja slobode koji im daje boravak na velikim otvorenim prostorima. Posetioci na trgovima su svakako morali da se pridràvaju preporu~enih pandemijskih mera. Ve}ina stanovni{tva je ipak odlu~ila da spektakular-

ne vatromete proprati sa malih ekrana iz udobnosti svojih domova. Veliki broj Australijanaca se okupio u ku}ama i parkovima ili na plaì. Oni najsre}niji uspeli su da rezervi{u nekoliko no}i u hotelima, odmarali{tima, privatnom sme{taju ili pak da provedu nekoliko opu{taju}ih dana u vikendicama u prelepim letovali{tima du` obala Australije. Australijanci obi~no po~iwu odmore za praznike nekoliko dana pre Boì}a, kada nastaje velika trka povodom kupovine poklona za Boì} i Novu godinu. Nisu ne{to preterano religiozni, (ovo se ne odnosi na etni~ke zajednice migranata poput Grka, Italijana, Srba ili hri{}ana sa Bliskog Istoka koje slave Boì} po starom ili novom kalendaru), ali oni koji jesu obavezno na Boì} idu na slu`bu u crkvu, a nakon toga rodbina i prijateqi se okupe na ru~ku, koji po dogovoru svake godine naizmeni~no organizuje neka od porodica. Ru~ak obi~no ukqu~uje ro{tiq, pivo i tradicionalnu „Pavlovu tortu”, koja je ponela ime ~uvene ruske balerine Ane Pavlove, povodom wene turneje u Australiji i Novom Zelandu dvadesetih godina pro{log veka. Drugog dana Boì}a je tako-

Proslava Nove godine na pla`i, 10 sati pre Srbije zvani „boksing dej”, kada se u tr`nim centrima, robnim ku}ama, i prodavnicama svih vrsta mogu kupiti proizvodi po veoma niskim cenama. Ogla{avawe ovih ponuda kre}e ve} po~etkom decembra, kako bi privukli {to ve}i broj kupaca. Mnogi Australijanci ~ekaju ba{ ovaj dan kako bi pazarili ne{to {to im je neophodno, a {to bi ih u drugim prilikama ko{talo papreno. Tog dana su me|utim nesnosne gu`ve, a mnogi ipak znaju da se radi o marketin{kom triku, jer te popuste obi~no produ`e za vreme novogodi{wih ppaznika, ~ak do prve ili druge nedeqe januara, kada se ve}ina Australijanaca vra}a na posao. Iako su mnogi izgubili svoje najmilije u protekloj godini,

Odlikovan dr Dragan Stani}

Marko Lopu{ina i dr Dragan Stani}

u Predsednik Matice srpske odlikovan je Ordenom Nikole Tesle. Dodelila mu ga je Teslina nau~na fondacija iz SAD za wegov patriotski doprinos o~uvawu i razvoju nacionalnog identiteta srpskog naroda u~ne fondacije iz Filadelfije: Zoran Bulovi}, predsednik TNF za Srbiju, i Marko Lopu{ina, po~asni direktor TNF. Tom prilikom profesoru Stani}u za vi{egodi{wi patriotski rad uru~en je orden Nikole Tesle, Zahvalnica i Zlatna zna~ka. Profesor doktor Dragan Stani} je ~etvrt veka stru~wak ove srpske ku}e pameti i predsednik Matice srpske ve} 12 godina. Za to vreme doktor Stani} je kao patriota i kao stru~wak dao ogroman doprinos o~uvawu i razvoju nacionalnog identiteta srpskog naroda. Poseban doprinos je dao ja~awu saradwe izme|u matice Srbije i Srba u rasejawu. Ovaj orden dodequjemo mu u ime svih Srba sveta, odnosno u ime Teslinog naroda

– rekao je Zoran Bulovi}, predsednik TNF Srbija. Predsednik Dragan Stani} se zahvalio i podsetio da je Matica srpska ro|ena u srpskom rasejawu 1826. godine u Pe{ti. Bilo je to vreme osloba|awa Srbije od vi{evekovne turske vlasti i ja~awa svesti o potrebi da se srpski narod u punoj meri ukqu~i u savremene evropske tokove, uz o~uvawe nacionalnog i kulturnog identiteta. - Weno delovawe je od samog po~etka bilo usmereno na predstavqawe srpske kulture u Evropi, a sa druge strane na prosve}ivawe naroda. U tom ciqu razvijena je bogata izdava~ka delatnost. Osnovu je ~inio ~uveni Letopis, pokrenut 1824. godine. Kasnije su nastale brojne edi-

cije, a me|u wima i jedna sa nagla{enom prosvetiteqskom ulogom koja je nosila naziv "Kwige za narod". Od ~etrdesetih godina XIX veka stvarani su uslovi za bavqewe naukom. Tada je formirana biblioteka sa kwi`nim fondovima iz razli~itih nau~nih oblasti i zbirka rukopisa – rekao je izme|u ostalog dr Dragan Stani}. On sam je ro|en u Srbiji, 1956. godine u Trsteniku. Osnovnu {kolu zavr{io je 1970. u Sirigu kod Novog Sada, a gimnaziju 1974. u Novom Sadu. Posle zavr{etka studija kwièvnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1979, vi{e godina ìveo kao profesionalni pisac. Magistrirao je 1991. i doktorirao 2003. godine na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Ali je ìveo i radio u dijaspori, jer je {kolsku 1984/85. proveo kao lektor za srpski jezik na Mi~igenskom univerzitetu u En Arboru (SAD). Radio je kao dramaturg u Dramskom programu Radio Novog Sada (1986–1988), kao asistent na Filozofskom fakultetu u Ni{u (1988–1995) i Novom Sadu (1997–2004). Bio je sekretar Matice srpske (1995–2004), glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (2005–2012), a sad je predsednik Ure|iva~kog odbora Srpske enciklopedije (od 2008) i predsednik Matice srpske (od 2012). @ivi u Novom Sadu i kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu predaje teoriju kwièvnosti i kreativno pisawe poezije (od 2004). Priredio je dvadesetak kwiga, izme|u ostalih izabrane

qudi su generalno zadovoqni jer su pregurali prethodnu godinu ìvi i zdravi i nadaju se samo da }e ova godina biti boqa, da su sve doìvqene muke i neprijatnosti ve} sada neka davna i ru`na pro{lost. A da li je prethodna godina promenila Australijance? Bez ikakve sumwe, jeste. [ta se sprema u novoj godini - jo{ se ne zna. Svi se nadaju da }e biti boqa od prethodne i da }e Australijanci sa~uvati svoj jedinstveni smisao za humor, imati priliku da se vi{e druè, da uìvaju u sportu, prirodi i putovawima, odnosno da }e mo}i da rade sve ono po po ~emu se prepoznaje australijski duh i {to ih ~ini Australijancima. Jelica Bjelovi} Bujas pesme Jovana Du~i}a Pet krugova (1993, 2001) i Lirski krugovi (1998), roman Dobrice ]osi}a Koreni (2004), zbornik radova o recepciji Pavi}evog kwièvnog dela u svetu Milorad Pavi}: Stanovnik svetske kwièvnosti (2018) i Srpska kwièvnost muslimanskog kulturnog koda (2020). U oblasti nauke o kwièvnosti wegova istraìvawa su usmerena ka teorijskim i kwièvno - istorijskim aspektima srpske kwièvnosti XX veka, ali i ka kulturolo{kim aspektima srpske kwièvnosti daqe pro{losti, a najvi{e XIX veka. Izuzetno aktivan u oblasti kwièvno - kriti~ke delatnosti jo{ od 1979. godine, on je sve do dana{wih dana pratio najvi{e pesni~ku, ali i pripoveda~ku i romanesknu produkciju. Najzna~ajniji wegovi istraìva~ki rezultati su: izu~avawe pesni{tva srpske moderne, a posebno opusa Jovana Du~i}a (uz to i Disa, Pandurovi}a i dr); specifi~nosti srpske kulture kao celine, a posebno kriza kulturnog i nacionalnog identiteta koja se pojavquje kod Crnogoraca (Wego{, M. Be}kovi}, M. \ilas, D. Brajkovi}, S. Radulovi} i dr.). Posve}en negovawu istorije srpske dijaspore i wenih odnosa sa maticom Srbijom, doktor Dragan Stani} je iskazao èqu da na prole}e 2022. godine Matica srpska zajedno sa Teslinom nau~nom fondacijom i Upravom za dijasporu i Srbe u regionu odrì Konferenciju o matici i dijaspori, kako bismo poboq{ali saradwu svih Srba sveta i ujedinili ga u jedan snaàn Teslin narod – rekao nam je na kraju ovog susreta Zoran Bulovi}, predsednik TNF u Srbiji.

PUTOPIS Iako je granica Vatika duga oko tri kilometara i mogu}e je obi}i za sat vremena, u ovoj najmawoj dràvi ìvi oko 1000 qudi (popis 2015.), a pismenost je stopostotna, tu nije kraj, Vatikan krije i brojne kulturno-istorijske znamenitosti Gde se nalazi Vatikan? Ime grada dràve Vatikana poti~e od latinskog izraza Mons Vaticanus koji je ozna~avao Vatikanski breùqak. Vatikan je sme{ten u zapadnom delu centra Rima, svega nekoliko stotina metara od reke Tiber. Granice Vatikana koje su duge oko 3,2 kilometata i oko kojih je mogu}e pro{etati za mawe od sat vremena, u potpunosti slede gradske zidine koje su izgra|ene da bi za{titile Papu. One prestaju pratiti zidine na Trgu svetog Petra gde granica sledi Berninijeve kolonade. [ta je Vatikan? Vatikan je, osim {to je najmawa grad dràva na svetu, izborna monarhija kojoj je na ~elu biskup Rima – Papa, te je sedi{te Katoli~ke crkve. Vatikan je dràva, a pod ovim nazivom je poznata tek od nedavno, 1929. godine kada je ustanovqena Lateranskim ugovorom, kao naslednik nekada{we Papske Dràve (postojala od 756. do 1870. godine). Papa je poglavar Vatikana, a ujedno je biskup rimske biskupije i vrhovni poglavar Katoli~ke Crkve. Papa je apsolutisti~ki monarh, to jest ima legitimnu, izvr{nu i sudsku vlast i jedini je apsolutisti~ki monarh u Evropi. Sada{wi papa je Papa Frawa. Povr{ina Vatikana Povr{ina dràve je oko 40 hektara, ali je od toga izdvojeno 22 za ìvot biqaka, ìvotiwa i ptica tako da su Vatikanski vrtovi me|u najlep{im u svetu. O cve}u i rastiwu ba{ta svakodnevno brine 20 ba{tovana, a uz prijatno zelenilo i ti{inu, moè se uìvati i uz {um vode mnogobrojnih fontana. Galeon je najpoznatija fontana i poti~e iz 17. veka. Iako Vatikan mogu}e prepe{a~iti za mawe od nekoliko minuta, mora se znati da ve}i deo teritorije dràve nije dostupan turisti~kim posetama. Stanovni{tvo Populacij Vatikana je oko 1.000 qudi, od kojih su preko 450 vatikanski dràvqani, dok ostali imaju dozvolu za boravak, privremeno ili trajno, bez dobijawa dràvqanstva. Oko polovine gra|ana Vatikana ne ìve unutar Vatikana. Zbog svog zanimawa (uglavnom kao diplomatsko osobqe), oni ìve u razli~itim zemqama {irom sveta. Dràvqanstvo Vatikana se ne naselu|uje niti sti~e ro|ewem. Samo oni koji vredno i odano sluè Svetoj stolici mogu postati dràvqani ove dràve i u mogu}nosti su da dobiju diplomatski paso{. Svi ostali stanovnici su dràvqani Italije. Vatikan ima najmawu i najstariju vojsku na svetu – [vajcarsku gardu. Osnovao ju je papa Julije II daleke 1506. godine. Pontifikalna himna i mar{ je nacionalna himna Vatikana. Svake godine Vatikan pose}uje nekoliko miliona turista koji èle da svojim o~ima vide spomenike istorije i arhitekture: trg Svetog Petra sa istoimenom bazilikom, papsku palatu i Sikstinsku kapelu, Rafaelovu sobu, Vatikanski biblioteku. Vatikanski muzeji Vatikanski muzeji se nalaze u Vatikanskoj palati koje zajedno sa 1.400 soba ~ine izuzetno vaàn muzejski sklop, kako zbog koli~ine i vrednosti remek dela koje su pape skupqali vekovima, tako i zbog rasko{nih prostorija u kojima su sme{tena. Vatikanske palate su impresivan zbir zgrada s mnogobrojnim sobama, dvoranama, muzejima, galerijama, bibliotekama, kapelama, hodnicima, dvori{tima i vrtovima, bogate raznim umetni~kim blagom. Procewuje se da bi bile potrebne ~ak 4 godine kako bi se pogledala svaka slika (na jedan minut) koja se nalazi u muzeju.

VATIKAN Najmawa dr`ava sveta

^etvrtak 10. decembar 2020. 19 ^etvrtak 6. januar 2022.

Zanimqivosti o Vatikanu l U Vatikanu postoji telekomunikacioni sistem, astronomski opservatorijum, radio stanica, po{ta i banka, a sve nabrojano je u vlasni{tvu dràve l U Vatikanu postoji ukupno {est ulaza, ali gra|ani i turisti mogu koristiti samo tri ulaza l Stanovnici Rima vi{e preferiraju vatikansku po{tu od italijanske, jer je puno brà i sigurnija l Papa, Kardinali i ~lanovi [vajcarske vojske poseduju Vatikanski paso{ l Vatikan se nalazi pod UNESCO-ovom za{titom, i time je jedina dràva koja je to u potpunosti l Pismenost stanovni{tva u Vatikanu je 100 posto l Na bankomatima {irom Vatikana moète podi}i gotovinu sa bankomata na kojem je celo uputstvo napisano na latinskom jeziku l U Vatikanu postoji heliodrom l Linija vatikanske èleznice duga je 300 metara l U Vatikanu postoji zatvor sa dve }elije l Radio Vatikan pokriva ceo svet na 32 jezika l Dnevne vatikanske novine L’ Osservatore Romano prodaju se u celoj Italiji l Slu`bena valuta u Vatikanu je evro (do 2002. bila je vatikanska lira) l Vatikanski vrtovi imaju oko 1900 vodoskoka i fontana koje natapa vodovod dug oko 120 km

Vrtovi Vatikana

U unutra{wosti crkve Svetog Petra, sahrawen je Sveti apostol Petar, prvi papa i jedan od dvanaest apostola

Rafaelove sobe

Trg Svetog Petra i Bazilka Trg Svetog Petra je prostor unutar Vatikana, ispred Bazilike Svetog Petra koja je glavna zgrada Vatikana i najva`nije religiozno zdawe katolicizma, u kojoj se odr`avaju najva`nije ceremonijalne liturgije. U unutra{wosti crkve sahrawen je Sveti apostol Petar, prvi papa i jedan od dvanaest apostola Rafaelove sobe Rafaelove sobe su prostorije u kojima se ~ekao prijem kod pape, a zovu se Rafaelove, jer su ukra{ene wegovim slikama. Sikstinska kapela Sikstinska kapela je zvani~na rezidencija pape i najpoznatija je kapela u Apostolskoj palati. Ono {to je ~ini ~uvenom jeste wena arhitektura i fresko dekoracije koje su radili Mikelan|elo, Rafael Santi, Bernini i Boti~eli, najve~i majstori renesanse. Tavanica kapele smatra se najzna~ajnijim Mikelan|elovim slikarskim dostignu}em. Vatikanska biblioteka Vatikanska biblioteka jedna je od najstarijih na svetu koja ~uva jednu od najzna~ajnijih kolekcija istorijskih tekstova. Slu`beno je uspostavqena 1475. godine. U woj se trenutno nalazi 75.000 rukopisa, preko 1.100.000 {tampanih kwiga i oko 8.500 inkunabula (najstarije {tampane kwige). Najpoznatije delo je Codex Vaticanus, najstariji poznati, skoro celi rukopis Biblije. S. G.

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

SRBI U SVETU

SRPSKI PETAO POSTAJE SIMBOL HITLEROVOG RODNOG MESTA: "Na Vidovdan otkrivamo bistu!"

KAKO @IVE SRBI U DUBAIJU?

U ovaj luksuz idu samo "odabrani": Gorivo pla}aju 51 dinar, bagatela je i taksi, ali wihove pri~e otkrivaju pravu istinu U Dubaiju smo sreli nekoliko na{ih porodica, neke su bile iz Beograda, neke iz Vaqeva, Ni{a... Svi su u ovaj grad, koji broji vi{e od tri miliona stanovnika, i u kome zbog velikih vru}ina ìvot treba izdràti, oti{li "trbuhom za kruhom", a ono {to smo mogli da zakqu~imo jeste da svi oni tamo zara|uju mnogo mawe nego u Evropi, kao i da u Dubaiju mogu opstati samo Srbi koji rade poslove za koje je potrebno dobro obrazovawe i struka. Istina jeste da kada kaète Dubaji, odmah pomislite na luksuz, turizam, skupo}u, pesak, more, pare... Zvani~na statistika pokazuje i da je prose~na plata u ovoj zemqi 2.600 evra. Kada se, me|utim, na|ete tamo, istina dobija i mnogo vi{e "dodataka".

U DUBAIJU JE SKUPO [KOLOVAWE

U najkra}em mnogo toga je jefinije nego u Srbiji, ne{to je i skupqe, a {to se ti~e plata, slika nije kao {to ve}ina misli i kao {to na "prvu" pokazuje prosek. U Dubaiju su pla}eni visoko obrazovani qudi, in`eweri, programeri, stru~waci u oblastima finansija, majstori, oni koji rade u dr`avnoj bezbednosti, ali ne i "obi~ni" radnici, ugostiteqi, trgovci... U Dubaiju je skupo i {kolovawe, a Srbi koji se odlu~e da tamo zara|uju - ili su samci, ili porodice bez maloletne dece ili oni koji idu da rade po projektu na nekoliko meseci, a porodice ostavqaju u Srbiji. No, krenimo redom... Litar goriva u Dubaiju ko{ta 51 dinar (ne{to mawe od pola evra). U stvari, to je cena za litar benzina jer se u UAE dizel gotovo i ne koristi. Stoga je i taksi i vi{e nego povoqan. Start je pet dirhama, {to je oko 140 dinara, a vo`wa od recimo 15 kilometara koja traje do dvadesetak minuta, ne ko{ta vi{e od 6 evra. Proizvodwa nafte deceni-

jama unazad, ina~e, ~ini temeq privrede Emirata. UAE je dugo me|u top tri proizvo|a~a nafte na Bliskom i Sredwem istoku, iza Saudijske Arabije i Irana. Najve}im rezervama raspola`e Abu Dabi, dok su rezerve Dubaija prili~no istawene.

JEFTINA I HRANA

Iako se ne bi reklo, ali u Dubaiju je jeftina i hrana. Cene, ako nisu sli~ne onima u Srbiji, onda jesu niè, a stanovni{tvo se najvi{e snadbeva u marketima francuskog trgova~kog lanca Carrefour. - Kad kupujete imate ose}aj kao da ste u Srbiji. Ni{ta nije mnogo skupqe, mo`da je ~ak i jeftinije. Ako se hranite po restoranima, na mnogim mestima moète vrlo pristojno ru~ati i za mawe 15 evra. Cene pi}a i kafe u restoranima jesu ve}e nego u Srbiji. Kafa recimo u proseku ko{ta oko 4 evra, sok isto toliko, ali ostale cene su nam vrlo sli~ne - kaè nam M. Nikoli} iz Vaqeva, inèwer elektronike koji u Dubaiju radi na projektu za tamo{wu carinu. Kako kaè, mesec dana radi u Dubaiju, pa se vrati porodici u Srbiju i tako ponovo. Zara|uje oko 4.000 dolara mese~no, {to je kaè, i duplo mawe nego {to se wegov posao pla}a po Evropi, konkretno u Nema~koj. Sme{taj mu obezbe|uje kompanija, tako da kaè ima ra~unicu za{to, kako kaè, ìvi ipak teàk ìvot.

KLIMA, OZBIQAN PROBLEM

- Ovde je klima dobar deo godine ozbiqan problem. Pre samo 20 dana niste mogli napoqu da budete 10 minuta maksimalno. Spoj vru}ine i visoke vla`nosti ovde jednostavno "ubija" svakoga, a posebno one koji nisu navikli na takvu klimu. Hla|ewe kre}e u novembru, a zagrevawe ponovo u martu - ka`e nam Nikoli} koji ne krije i druge probleme. "Ovde radite sa qudima iz Indije, Banglade{a, Pakistana. Oni zara|uju tek po 250 dolara,

maksimalno 300 i to kao pomo}ni radnici na raznim poslovima od onih u gra|evinarstu do ugostiteqsta. Ne znaju engleski, nisu zainteresovani ni da ga u~e, i sve to zajedno te{ko pada onima koji zavise od wihovog rada". U Dubaiju smo sreli i bra~ni par iz Beograda. Suprug radi na poslovima obezbe|ewa pri dràvi, deca su im u Beogradu, supruga u poseti. Plata, kaè nije lo{a, oko 3.000 dolara, i to je kako kaè, za Dubaji, dobara zarada. Namera je, kaè da deca u Srbiji zavr{e {kole, pa mo`de se svi zajedno i odlu~e za preseqewe u UAE.

KOLA JEFTINIJA NEGO U SRBIJI

- Stan je skup. Oko 800 dolara. Pla}a se godi{we, struja nije veliki tro{ak oko 50 evra, ali dobar internet ko{ta i do 150 evra mese~no. Kola tako|e nisu problem, mnogo su jeftinija nego u Srbiji i dobar auto star nekoliko godina moète imati ve} za oko 5.000 evra - navodi na{ sagovornik. Govore}i o zaradama, kaè, nisu u globalu velike. Najvi{e je u Dubaiju jeftine radne snage koja zara|uje i po nekoliko staotina dolara na brojnim poslovima - od gra|evinastva, preko trgovine i ugostiteqstva. Da, potvr|uje - 200 do 300 dolara mese~no. Na{i Srbi na takvim poslovima mogu da zarade vi{e jer znaju jezik, ali i to vi{e je najvi{e do 1.200 dolara. Obi~no dolaze kao samci, wih nekoliko iznajmi jedan stan i tako jedino mogu da izdrè. Malo je istovremeno Srba sa porodicama i decom koju {koluju. - Ovde je {kola jako skupa, do 600 dolara mese~no, To su privatne {kole jer ne moète dete poslati u dràvne. One su jako lo{e, primaju decu sa svih strana i bukvalno ih ovde prihvataju kao nu`du - kaè nam sagovornik. S. G.

îwenica da, iz foteqe gradskog sekretara, kulturnu politiku u jednom gradi}u u Austriji vodi Srbin, sama je po sebi veoma neobi~na. Kada se, me|utim, uz to uzme u obzir da je re~ o Braunauu, rodnom mestu Adolfa Hitlera, pri~a o kulturnom poslaniku Zoranu [ijakovi}u, dobija dimenzije senzacije! Tim pre {to se nad tim gradi}em na reci In, tik uz Bavarsku, dakle na samoj granici sa Nema~kom, i daqe vije usud tamne pro{losti. - Braunau je stigmatizovan na temu Hitlera koji je tu ro|en. Braunau se trudi da iza|e iz tog negativnog imixa - kaè [ijakovi}, koji svojim dugogodi{wim delovawem na {irewu srpske tradicije, preina~enim zapravo u kulturnu misiju, umnogome doprinosi tome. Zanimqivo je da je, na [ijakovi}evu inicijativu, Gradski odbor za kulturu odlu~io, a grad Braunau prihvatio, da se podigne spomenik srpskom petlu. - To }e biti turisti~ka atrakcija. Pri~a je s kraja Prvog svetskog rata, kada je jedan nema~ki vojnik, povla~e}i se ku}i, sa sobom poveo i petla s kojim se u Srbiji sprijateqio i zavoleo ga. Me|utim, kada je iz Braunaua sa petlom u naru~ju krenuo da mostom preko reke In pre|e u Bavarsku, nema~ki carinici su ga zaustavili i na sred mosta petlu odrubili glavu. Ta je pri~a 29. juna 1918. godine iza{la na naslovnoj strani tada{wih novina. U ~ast tom srpskom petlu mi podièmo bronzani spomenik. To je moja inicijativa i ove godine na Vidovdan }e biti otkrivena bista petla. Grad Braunau je doneo zvani~nu odluku o tome, tako da }e u Hitlerovom rodnom gradu biti podignut spomenik srpskom petlu - zakqu~io je [ijakovi}. Ro|eni Novosa|anin je ve} vi{e od ~etvrt veka u Austriji. Po struci istori~ar umetnosti, po opredeqewu izvo|a~ i graditeq mostova koji spajaju stvaraoce sa svih meridijana. Ambasador je integracija Austrije i majstor umetnosti Gilde, dobitnik Ordena za zasluge regije Salcburg, osniva~ KUD "Danica", nagra|enim Go-

HUMKE 16 SRBA NA VOJNI^KOM GROBQU - Na vojni~kom grobqu u Braunauu je sahraweno 16 Srba iz vremena Prvog svetskog rata. Tamo se vijori srpska zastava i to je jedino mesto koje cele godine predo~ava slike pro{losti. Naravno, svake godine na Vidovdan idemo na grobqe i palimo sve}e. Gordana Ili} Markovi}, profesorka koja predaje na slavistici u Be~u, do{la je do kwige umrlih gde smo identifikovali 16 imena. Tome smo posvetili izlo`bu koja je u Braunauu bila 2016. godine, i ocewena kao najuspe{nija izlo`ba ikada. di{wom poveqom Matice iseqenika i Srba u regionu, Priznawem kulturno-prosvetne zajednice Srbije... Autor je mnogobrojnih programa i projekata na kojima je sara|ivao sa renomiranim umetnicima iz Srbije i sveta. U bogatoj umetni~koj biografiji i{ao je na turneje sa Mirom Bawac, Cunetom Gojkovi}em, Narakordom, negovao srpske arije sa Izvorinkom Milo{evi}... - Sve je po~elo na mojoj rodnoj Podbari - kaè [ijakovi}. - Kao dete, pravio sam tambure od lego kockica, a otac mi je kupio harmoniku, koju sam u~io u muzi~koj {koli "Isidor Baji}". Svakodnevno sam prolazio pored prostorija KUD "Svetozar Markovi}", jer sam stanovao u blizini. Kada bi tambura{i imali probu, stajao sam i netremice ih slu{ao, sawaju}i da }u jednog dana i ja svirati tamburicu. Nedugo zatim, [ijakovi} se, na nagovor drugara, obreo u slova~kom KUD "Pavel Jozef [afarik" koji je delovao tako|e u wegovom kom{iluku. - Privla~ile su me i ma|arska i slova~ka kultura. Drugari su znali za to, poveli me "da vidim". U "[afariku" sam se u~io ne samo kulturi, nego i toleranciji i qubavi i sve {to radim sadrì te tri komponente. Tamo su mi bili prvi koraci, veza sa tradicijom i umetno{}u, kao folklora{ nau~io sam narodne igre, sva kola, bio solista i umetni~ki rukovodilac, do odlaska u vojsku. Po povratku sam postao ~lan Srpskog narodnog pozori{ta, kao honorarni saradnik. To je bilo pre 30 godina i otvorio se dijapazon. Zatim je usledio poziv iz Austrije, da budem voditeq igrawa, po ugovoru na dve godine. Mislio sam, to je kratko, ali produìlo se, evo, i dan danas. Radim i ìvim sa porodicom, sinom Stevanom i suprugom Slavicom. M. T.

^etvrtak 10. decembar 2020. 21 ^etvrtak 6. januar 2022.

ZAJEDNICA

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Mona{ewe u manastiru Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere Velika duhovna radost milo{}u Bo`ijom dogodila se u manastiru Svetoga Save kod Kanbere u ~etvrtak 30. decembra 2021. g. kada na{a Sveta Srpska Pravoslavna Crkva molitveno proslavqa uspomenu na svetog

la mona{ko ime Evgenija. Sam ~in mona{ewa izvr{io je Episkop Siluan nakon ~itawa âsova, a u nastavku je sluèna Sveta Arhijerejska Liturgija kojom je na~alstvovao Episkop Siluan uz sasluèwe sve{tenika

slavne Crkve i na taj na~in jo{ jednom se projavilo jedinstvo pravoslavnih naroda na Petom kontinentu, te mo`emo re}i da je ovaj sveti ~in izvr{en na op{tu radost Pravoslavne Crkve na Ju`noj Hemisferi.

Orden kraqa Milutina uru~en Qubomiru Novkovi}u

Proroka Danila, sveta tri mladi}a i svete prepodobnomu~enike |akona Avakuma i Igumana Pajsija kada je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske Gospodin Siluan postrizao u rasoforni mona{ki ~in dosada{wu isku{enicu pri manastiru Svetoga Save - Nikolinu Peura}u, dodeliv{i joj mona{ko ime Gavrila po uzoru na nebeskog Arhangela Gavrila, kao i isku{enicu Angelinu iz manastira Vavedewa Presvete Bogorodice iz sestrinske Ruske Pravoslavne Crkve koja je dobi-

sidnejskog namesni{tva protojerej-stavrofor Jakova Jovi}a i protonamesnika Branka Vasili}a, Nemawe Mr|enovi}a i Veselina Svorcana, uz prislu`ewe brojnih ipo|akona i ~te~eva, kao i molitvenog prisustva oca Gorana ]e}eza, Igumanije Ane i sestara manastira Vavedewa Presvete Bogorodice Ruske Pravoslavne Crkve koje su svojim an|elskim glasovima odgovarali na Svetoj Liturgiji. Na ovom molitvenom i duhovnom skupu okupio se veliki broj vernika Srpske i Ruske Pravo-

Nakon pro~itanog Jevan|eqa Episkop Siluan je besedio na jevan|elsku temu uz osvrt na ìtije ovih svetiteqa i mu~enika koji su proslavqeni. U veoma nadahnutoj besedi Episkop se obratio najpre novopostriènim monahiwama re~ima pouke i ohrabrewa da istraju na putu koji nije lak ali je spasonosan, te se zahvalio Bogu {to je na{a Crkva iznedrila nove vojnike Hristove i istakao va`nost mona{tva za jednu Eparhiju, kao i Crkvu uop{te, jer monasi su neumorni molitvenici pred Gospodom i duhovni straàri, sa

U Nedequ Otaca, na Praznik Svetog Igwatija Bogonosca, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Kneza Lazara u Aleksandriji. Ovom prilikom Episkop je uru~io G. Qubomiru Novkovi}u - ~lanu Crkvene op{tine Svetog Kneza Lazara u Aleksandriji, visoko odlikovawe SPC - Orden Svetog Kraqa Milutina za wegov dugogodi{wi trud i rad u sferi gra|evinskih delatnosti unutar Mitropolije ANZ. Izvor: Mitropolija ANZ èqom da se mona{tvo u na{oj Crkvi i na ovim geografski najudaqenijim prostorima od Matice obnovi i umnoì. Gospod svoje verne priziva re~ima: „Hodite k meni svi koji se trudite i natovareni ste, i ja }u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i nau~ite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i na}i }ete pokoj du{ama svojim“ (Mt. 11, 28-29). Upravo slede}i ovim re~ima Hristovim, kroz krotost i smirewe srca, ~eznu monasi, koji

se po slu`ewu Bogu, upore|uju sa an|elima, jer kao {to an|eli neprestano slave Boga na nebesima, istu tu slavu Bogu monasi uznose sa zemqe. Zato se mona{ki ~in i naziva angelskim. Nakon Svete Liturgije u manastirskoj sali poslu`ena je trpeza qubavi gde su u manastirskom miru nastavqeni Bogougodni duhovni razgovori na veliko odu{evqewe vernog naroda. Izvor: Mitropolija ANZ

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

ZAJEDNICA

OPRO[TAJNO SLOVO EPISKOPA ANZ SILUANA POVODOM UPOKOJEWA RABA BO@IJEG MILA PAVI]A 03.01.2022 Visokoprepodobni, visokopre~asni i ~asni oci, bra}o i sestre, draga nam mnogocewena oàlo{}ena porodice Pavi}, draga rodbino u Bogo~oveku Hristu – sestro Dragice, brate Stefane i Grigorije, sestre Bojana i Valentina i mala Ksenijo. Kaèm porodice, jer {ta drugo mogu biti oni koji su u Hristu do rod najro|eniji budu}i udi Jednog i nedeqivog Tela Crkve – Bogo~oveka Hrista. Kao va{ Arhipastir i duhovni otac, saose}aju}i va{em bolu i tuzi, spre~en da budem danas fizi~ki sa vama da molitveno ispratim na{eg dragog brata Mileta, èlim ovim putem da vam izrazim svoje najdubqe sau~e{}e, da vas podrìm i koliko je mogu}e - Hristovski ute{im. Na{a Svetosavska Crkva na petom kontinentu danas ispra}a jednog od wenih najvernijih sinova u Nebeski svet. @ivotni put brata na{eg Mile blagoslovom Bo`jim je zapo~eo u mestu Vrba{ka kod Bosanske Gradi{ke gde je ro|en 30. aprila 1951. godine od roditeqa oca Marka – oprobanog ratnika solunca, i ~estite majke Savke. Jedan od petoro dece, brat Mile je kr{ten u crkvi Svete Trojice u Vrba{kom. Vo|en promislom Bo`jim – sudbinom mnogih na{ih iseqenika, brat Mile je doputovao u Melburn 1971. godine, gde je upoznao svoju vernu suprugu i ìvotnu saputnicu Dragicu sa kojom }e se ven~ati 1978. godine i izroditi dva ~estita sina Stevana i Grigorija – Gojka. Kr{ten u hramu Svete Trojice u rodnoj Vrba{ki, brat Mile }e spustiti svoje duhovno sidro, vezuju}i sebe i brod svoje porodice, za Saborni hram Svete Trojice u Melburnu. ^lan Svete Trojice od 1991. godine, prepoznat po svojoj crkvenoqubivosti, brat Mile }e 1993. godine postati i ~lan Crkvenog odbora izborom na mesto tutora, na kojoj du`nosti }e provesti nemalo tri decenije, verno sluè}i Bogu i rodu, obavqaju}i svoju du`nost savesno i vredno, opravdavaju}i poverewe koje mu je dato od svoje Crkve. U mandatu od 2018. – 2019. godine bio je i predsednik Crkvene op{tine. U ~etvrtak 23. decembra 2021. godine, negde iza pono}i, u nedequ posve}enu Crkvom deci - Detincima, Gospod je pozvao sebi onoga koji je svojom bezazleno{}u i nezlobivo{}u, qubavqu i pra{tawem, bio najsli~niji onoj jevan|elskoj deci kojima je Hristos rekao da pripada Wegovo Carstvo Nebesko. Prestalo je da kuca nezlobivo srce na{eg dragog i milog brata Mileta.

Oti{ao je svome Gospodu kome je iskreno celoga svoga ìvota sluìo. Oti{ao je verujemo, jer ga je Gospod pozvao sebi onda kada je bio najspremniji za susret sa Wim. To su tajne u koje ne moèmo do kraja da zavirimo. Na{ pla~, na{a àlost koju osetimo danas, posebno porodica, je prirodni refleks du{e zbog rastanka sa voqenim i dragim suprugom, roditeqem, dedom, bratom i prijateqem. Ne gre{imo {to pla~emo bra}o i sestre, jer kaè Sveto Pismo da se i Hristos zaplakao nad pokojnim prijateqem svojim Lazarom i potresao se duhom. Gle i Majka Sveta zapla~e pod Krstom za svojim qubqenim Sinom i Gospodom; pla~imo zato i mi bra}o i sestre ali

pla~imo Hri{}anski! - imaju}i pred sobom uvek nadu i utehu koja nam se daje u pobedi Vaskrsewa! [ta bi jo{ mogli re}i o na{em dragom bratu Milu koji je svojim ìvotom ispisao bogatu kwigu bogoqubqa i ~ovekoquba. On je bio istinski sledbenik Jevan|elskog puta Hristovog po meri svojih snaga i mogu}nosti, ali {to je najva`nije uvek do kraja iskreno i verno. On je zajedno sa svojom dragom i vernom suprugom Dragicom bio biser sakriven od o~iju mnogih qudi, ali Bogu i duhovno budnima, veoma poznat i prepoznatqiv. Draga mi sestro Dragice ostanite u veri jakoj kao i do sada. Znam da vam nije nimalo lako. Znam da nosite sada teret na srcu i bol u du{i, ali imate isto tako i veliku utehu u tome da je va{ suprug imao „ra{ta se roditi“ na zemqi kako veliki Wego{ blagovesti, jer je upoznao za ìvota Gospoda Hrista, sluìo Mu po meri sila i darova svojih, ali {to je najva`nije - do kraja verno. Mi smo svi sa vama u molitvi i mislima, imate qubav i podr{ku na{u. Draga bratijo Stefane i Gojko, budite ponosni {to ste takvoga oca imali, oca koji je svojim likom plenio mnoga srca i krotkim duhom ukazivao na put i ìvot istinskog Hri{}anina. Trudite se da wegov primer sledite. ûvajte svoju majku i jedni druge kao {to ste to do sada ~inili, sa vama smo u molitvama i mislima. Drage snajke Bojana i Valentina nastavite da budete svojim primerom ukras na{e Crkve i zajednice. Neka i va{a srca Gospod ute{i i bol ukloni. Draga nam Ksenijo, deda }e te odozgo gledati, grliti molitvom i qubavqu kojom Bog zapquskuje sve svoje verne. Neka se i tvoje maleno srce blagoda}u Boìjom ute{i. Draga bra}o i sestre, dom na{ih dra-

gih Pavi}a je uistinu u svemu ostvario Jevan|elski ideal doma}e crkve. On je ispuwen mirisom tamjana, oki}en ikonama i kandilima koja stalno gore, osve{tan molitvom i hri{}anskim kodeksom pona{awa. Koliko je samo duhovnika pro{lo kroz wihov dom, od brojnih arhijereja, sve{tenosluìteqa i monaha, do Svetog Starca na{ega Nikanora. To nam mnogo govori o blagoslovenosti i blagorodnosti brata kojega danas ispra}amo u Nebeski Svet. Prilikom svoje zadwe posete Melburnu, imao sam tu radost i ~ast da boravim u doma}oj crkvi porodice Pavi}, da se malo duè zadrìm u razgovoru sa bratom Miletom, ne slute}i da }emo se tada oprostiti. Svi }emo jednog dana kroz tu istu kapiju pro}i, taj isti prag pre}i, ali je va`no da budemo pripravni za taj put, zato trebamo da mudro koristimo vreme koje nam je Bog dao na zemqi da ga pretvorimo u ve~nost. Brat Mile je sebe ispunio klicama Vaskrsewa, klicama ìvota ve~nog time {to je ovde na zemqi svoje srce vezao za Boga, za sveti hram, za druge svetiwe, kao {to je bio manastir Svetoga Save u Ilajnu, koji je pomagao i redovno pose}ivao sa svojom suprugom i porodicom. Neka Presveta Bogorodica Ilajnska zajedno sa Svetim Savom i svima svetima budu saputnici na{em pokojnom bratu Miletu na wegovom putu ka nepristrasnom sudiji i Bogu na{em. Na kaju èlim da izrazim svoju blagodarnost kao Episkop u ime svoga sve{tenstva i vernog naroda pokojnom bratu Miletu za sve {to je u~inio za dobro i napredak kako hrama Svete Trojice u Bransviku, tako i za na{u Svetosavsku Crkvu na ovim prostorima. Blagodarim dragi brate Mile na svemu, na va{em osmehu, na blagoj re~i, utesi i podr{ci, kao i na srda~noj qubavi i gostoprimstvu. U svojim skromnim molitvama }u vas se uvek se}ati. Pra{tajte i pomenite! Pomolimo se dragi oci, bra}o i sestre za brata na{ega Mileta, da mu Gospod, koji je jedini Srceznalac, podari Svoja rajska naseqa, a vama oàlo{}enoj porodici, kao i svima nama wegovim prijateqima, utehu Vaskrsewa. Bog da mu podari Carstvo Nebesko! Ve~naja pamjat! S Bo`jim blagoslovom i molitvenim saose}awem, EPISKOP AUSTRALIJSKONOVOZELANDSKI +Siluan

LITERARNA STRANA Esej „Pismo ja~em“ neprevazi|enog srpskog glumca Zorana Radmilovi}a objavio je kultni beogradski nedeqnik „Nin“ davne 1985. godine Glumci su uvek bili pla{eni, zapla{ivani, prepadani. Vekovima. Sobom i drugima. Sistematski. Glumci su, od kada postoje, bili nià bi}a. U glumce se beàlo od ku}e, glumce u ku}e nisu primali. Glumci su sahrawivani van grobqanskih zidina. âk i veliki Molijer. Glumcu se nije davala hrana u ruke da se dodirom sa wim ne bi bio okuèn. Glumce su devojke volele, ali su se za wih te{ko udavale sem po cenu roditeqskog prokletstva. Glumice su po pravilu progla{avane za kurve, ~ak i posle wihovih pedesetih godina. Onoga trenutka kad je stari ~ika Eshil izmislio prvog glumca, po~elo je to hiqadugodi{we beàwe. Beàwe od qudi ka qudima. Kaù da je jedan od prvih bio neki Tespis, ali te{ko da bi ostao zapam}en da nije bilo wegovih ~uvenih Histrionskih kola, kojima je beào, sklawao se. Sve u suludoj nadi da }e nai}i na pravog ~oveka. Gledalaca je uvek bilo i bi}e ih, ali on je, eto, traìo onoga me|u wima koji bi mu omogu}io da dostojno proìvi taj svoj sme{no blesavi ìvot. Nije to na{ao. Do danas. Znam da }e se sada odmah na}i neki mudroser, koji }e me obavestiti da „do danas“ – ne stoji! Poku{a}u da ga ubedim da je to

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 6. januar 2022.

ZORAN RADMILOVI]:

Pismo ja~em tako. Ba{ tako! Dana{wem glumcu, dodu{e, daju da jede iz ruke, u glumce se ne beì, ~ak roditeqi u {a{avoj nadi da se tu dobro zaradi, guraju svoja ~eda u taj posao. Glumci se ~ak i ène pristojnim devojkama, mada ipak radije glumicama. Glumice su kurve eventualno do svoje tridesete godine, posle ih ionako tretiraju samo kao „umetnice“. Dosta se, dakle, izmenilo za ovih dve hiqade godina. Sem straha koji je iskonski. Ostao je taj pusti, sada ve} te{ko obja{wivi strah, strepwa koja glumce ~ini niìm bi}ima. A ho}e glumac, ho}e! Ho}e da bude i hrabar i dostojanstven, i superioran kad – kad, ho}e i èli to vi{e ~ak i od svog umetni~kog uspeha (ili mu se tako ~ini?), poku{ava da se ose}a ravnopravnim, zna~ajnim. Ho}e i da podvikne, da raspravqa, da odlu~i pone{to. Ali, sve je to ono wegovo ne-

BRANISLAV NU[I]:

[iwel

Na Plo~i, vi{e Moralije, taman nas stegao mraz, koji htede da nam dosadi vi{e nego pu{ka neprijateqska. Onda sam razumeo, za{to na{i kaù, da ho}e koji put i du{a da zamrzne od studi. Grudi se te{ko diù; kapci na o~ima oteàli; zglavci po telu sko~aweni; ruku ili nogu jedva kre}e{, a prst, izgleda, prebi}e se, ako ga savije{. Onaj vazduh, {to ga di{e{, kao da guta{ kri{ke leda. A Plo~a pusta i gola. [to bilo trwa i suvarka, po~upali smo i pobrali za jedan dan. Muka golema, dok se do|e do malo drva. Svako jutro kola snose u Ni{, u bolnicu, po nekoliko promrzlih. Nema dana da stoka ne lip{e. Toliko dana nismo videli sunca ni svetla dana, kao da nam je Bog odrekao milost. A moj drug Aleksa nije imao ni {iwela. Kad do|e ve~e, on se jadnik, nudi ~as jednom ~as drugom pod }ebe, ali, rekoh, gde i du{a po~ne da mrzne, tu nema ni milosti ni prijateqstva. Ko bi onda na Plo~i i svome ro|enom ustupio pola }ebeta? Niko. Jedne je no}i nudio i pare jednom, da ga pusti, a onaj nije hteo ni da o{krine }ebe, u koje se zavio, ve} onako strese jednom nogom i doviknu mu: „Makni!” Komesar, koji je svaki dan slazio u Ni{ za hranu, donese jednog dana jedan iskvaren, stari {iwel. Umro u bolnici neki rawenik, a bolni~ar mu prodao {iwel za dvanaest gro{a, onako ispod ruke. Komesar se setio jadnog Alekse, kupio za wega i, Boga mi, Aleksa mu se kao dete zaradovao. Dobro mu do{lo, da se zagreje i on jedanput, ako se na Plo~i moè pod {iwelom da zagreje kogod. [iwel jo{ dobro zdrav, po krajevima malo iskrzan a pod pazuhom, blizu kuka, oprqeno mesto i rupa, koju je, vaqda, pro{lo tane, od kojega je umro u bolnici onaj {to ga je pre Alekse nosio. Obukao ga Aleksa, pa se i raduje i ponosi kao dete o Velik-danu. Name{ta ga, ude{ava, ~isti, pipa se po xepovima, pa tek, u onom xepu iznutra, na grudima na|e i jedno pismo. - Daj ga, - rekoh, - iz wega bar moèmo videti, ~iji je {iwel bio. Pro~itali smo na glas.

svesno ja. Onaj ja~i, glavni deo wegove li~nosti – GLUMA, iliti pokazivawe onakvim kakav nisi, a hteo bi, o kako bi hteo! U osnovi, u temequ, u krovu i okolo te tro{ne ku}e leì pusti strah! Strah od ju~e za koje nisi siguran da li je bilo dobro, strah od danas koga nisi svestan, strah od sutra, koje mimo ostalih, normalnih qudi ~eka{ sa zebwom ho}e{ li biti u stawu da ono ju~e ponovi{? Strah od neuspeha, strah od uspeha, uàs od nesposobnosti da odvoji{ jedno od drugoga. A ko nas to pla{i? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom „ostale strukture“, da upotrebim tu neuhvatqivu re~ mladih politi~ara. Strukture koje odlu~uju, drè snagu i mo}. Snagu na{e nevelike pameti, i mo} na{eg straha. A stvar je vrlo jednostavna! Na dohvat ruke, takore}i. Treba samo re}i – NE]U VI[E TAKO! Svega tri re~i, neizgovorene ili zatu-

rene negde za ovih 2000 godina. I mo`da jo{ dve – MAR[ TAMO! Zna~i, sve zajedno pet re~i. Koliko i kako treba stisnuti dupe za tako ne{to zna samo onaj koji je tako ne{to ikada pomislio da ka`e. Bio na ivici, na vrhu jezika mu bilo, samo {to nije lanuo, da ga ne{to va`no i neminovno nije spre~ilo, sasuo bi itd… itd… Normalno, to nije u~inio, ali bar zna kako mu je bilo! Strukture to znaju i osmehuju se (~ak bez zluradosti!), tu i tamo i sa simpatijama. Ko bi se ozbiqno i dugo qutio na decu? Strukture su stabilne i ve~ite, mi smo prolazni, jednodnevni. Kao takav, EFEMERAN (izraz pozori{nih kriti~ara!) nastavqam, eto, ovo moje nevoqno razmi{qawe. Poku{avam, naime, ove no}i s kraja ’80. godine, da prestanem da se pla{im. Naravno, koliko mi to moj strah dozvoli. Da u|em u Novu godinu miropomazan. ODLU^IO SAM DA SE NE BO-

JIM VI[E QUDI, VE] SAMO BOGA, ZA SVAKI SLUÂJ. I ETO, JA OD OVOG ÂSA VI[E NE STREPIM. NE PLA[IM SE SVOJIH PRETPOSTAVQENIH, SVOJIH REDITEQA, SVOJIH SIZ-OVA, SVOJIH NAÊLNIKA, DIREKTORA, SVOJIH KRITIÂRA, SVOJIH SUDIJA, SVOJIH OCEWIVAÂ, PODCEWIVAÂ, PRECEWIVAÂ. JEDNOSTAVNO, NIJE MI VI[E STALO! TREBA MI VEROVATI NA RE^, KAD VE] JA SAM SEBI NE VERUJEM. Zato neka se nose strukture, neka se nose pretpostavqeni: mnogo puta sam ih uhvatio u laì (a da nisu ni trepnuli!), neka se nose SIZ-ovi, wima je boqe bez nas, neka se nose kriti~ari, ocewiva~i i drugi, oni ionako mrze to {to rade, oni ionako nemaju dovoqno vremena, obave{tenosti i stru~nosti za taj moj sme{ni posli} koji se zove pozori{te, taj skrajnuti fenomen, koji sebi skromno prisvaja naziv jedne od najstarijih kulturnih disciplina tokom milenijuma. Neka se nose telefoni (mnoga predstava je skinuta putem telefona) i neka se nosi TV (skupa mi pretplata i gubi mi se boja) i radio (jo{ uvek ne verujem da nema malih qudi unutra!) i novine, jer me pla{e i kao umetnika i kao ~oveka… Neka se nose… no, moje vreme hrabrosti je ve} isteklo, kao {to sam i o~ekivao. Pa bih da prekinem i da se izvinim, ako je nekako mogu}e! [ta mi je to trebalo!? Ne znam {ta drugo da kaèm! Ne na|ite se uvre|eni, {alio sam se, majke mi… Va{ uvek i do kraja, Zoran Radmilovi}

Branislav Nu{i} (prvi zdesna) u {iwelu iz rata u kome je bio kaplar i wegov sin jedinac Strahiwa Ban Nu{i} (u sredini), koji je poginuo u Kolubarskoj bici kao jedan od 1.300 kaplara

Dragi sine! Mesec dana ve} nemamo od tebe nikakva glasa. Raspitivao sam se, pa ~ujem, da ste na Pirotu. Javi nam se, bolan, gde ste i naro~ito, kako si sa zdravqem. Ovde je velika zima, a tamo mora da je jo{ gore. ûjemo, da ne}e vi{e biti rata, da je ve} primirje. Blagodarim Gospodu Bogu, samo kad si izneo ~itavu glavu! Da zna{, kako tvoja majka jednako misli na tebe; svaku no} te sawa i svako jutro mi pri~a svoj san, te ne znam ovo, te ne znam ono, a, hvala Bogu, sve na dobro sawa. Jo{te i sada majka radi, kao {to sam ti ono pre pisao: deli s tobom svaki zalogaj; name{ta kraj stola i tre}e mesto, za tebe; vadi jelo i tebi u tawir; sve, kao da si i ti ovde za stolom. Kad joj zaigra oko ili zabridi obraz ili ma {ta tako, ona kaè: to ti misli{ na wu. Zna{ je, vaqda, ènska posla! Moli se svaki dan za tebe i svaki dan pali kandilo, i ja se, sinko, molim svaki dan Bogu. Zna{, {ta je radila majka pre neki dan. Gotovo ti zaprosila devojku. Bili kod nas posle ve~ere gosti, gospodin u~iteq i gospa u~iteqka, Steva bakalin sa ènom i Jova tufegxija sa ènom i sa svastikom. Svi me ba{ molili, kad pi{em, da te pozdravim. Pa tako to ve~e, kako sam ti kazao, bili oni svi kod nas po ve~eri. Pa tvoja majka uze odmah razgovor o tebi, kako smo ono jesenas bili na berbi kod

Isajla, pa tek re~e svastici Jovinoj: „Kaì mi pravo, An|o, je li da si ti onda, o berbi, mnogo obletala oko moga sina?” An|a sirota pobeè iz sobe, a tvoja se majka okrete Jovi: „Neka da Bog, samo da mi se ìv i zdrav vrati, pa, Boga mi, kom{ija, ho}u da ti do|em jednog dana, i kad me ne ~eka{!” A Jova kaè: „Pa neka da Bog samo ìvot i zdravqe svima nama i na{im i ovima na domu i onima na putu, pa sve }e biti!” I tako ti popismo i jednu ~a{u u tvoje zdravqe. Teàk sam malo na peru, a imam jo{ mnogo, mnogo da ti pi{em. Kad sednem, da ti pi{em, a majka sedi kraj mene, pa mi sve ne da da svr{im, nego bi htela sve i sva u jedno pismo. Kaè tvoja majka, da zna{, da te ovde ~ekamo sa devojkom, i kad nam pi{e{, a ti u pismu da pozdravi{ An|u. Majka te tvoja qubi u oba obraza i u ~elo i u usta i grli te i svi te pozdravqaju, a tvoj otac najvi{e i moli te, da mu odmah na ovo pismo odgovori{. S pozdravom tvoj otac \or|e Kad sam do~itao pismo, pogledasmo se ja i Aleksa ispod o~aju. Nismo ni re~i progovorili, samo Aleksa uze ono pismo, savi ga lepo i ponova metnu u xep. - [ta }e{ s wim? - Ho}u da ga ~uvam, - re~e.

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

FEQTON

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (6)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

6. januar

1322. - U manastiru @i~a krunisan je srpski kraq Stefan De~anski Nemawi}, sin kraqa Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbu`da (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Du{an. Umro je pod nerazja{wenim okolnostima u zato~eni{tvu u Zve~anu. Podigao je manastir Visoki De~ani.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Vera - upravnica wegovog ìvota i rada Kao {to mu je tetka Ana bila emocionalna majka, tako mu je Vera Stoji}, tre}a najva`nija èna u wegovom ìvotu, bila prakti~na pomajka, brinu}i se prvo o wegovim rukopisima i honorarima, a potom o pi{~evoj starosti i bolesti i na kraju o ìvotu wegovog dela i imena dugo posle wegovog ìvota. Sve ostale ène u ìvotu Ive Andri}a, izuzev majke, Milice i Vere Stoji}, su mu bile dekor za razne upotrebe. Vera Stoji} je tre}a, posebna èna u Andri}evom ìvotu. Provela je uz wega, dok je bio ìv, oko pola veka godina, sluè}i ga sa odano{}u sredwovekovne opatice. Bila mu je sve {to mu je bilo potrebno: prevodilac, li~ni sekretar, doma}ica, negovateqica, finansijski konsultant, zastupnik pred izdava~ima... prijateq do groba a i posle groba, na kraju i izvr{ilac wegovog testamenta... Andri}evi prijateqi su je zvali upravnicom wegovog ìvota i rada. Vera Stoji} je ro|ena u Budimpe{ti, zavr{ila je Trgova~ku akademiju, finansije i poslovi sa novcem su joj bili uà specijalnost, ali je pored ostalog govorila, prevodila i pisala na nekoliko jezika, prekucavala i lektorisala (~ak) razne Andri}eve tekstove. Ona je bila idealna osoba koja je wemu bila potrebna: znala je i oko para i oko re~i, znala je da }uti i nije traìla nikakvu korist za sebe. Sve Andri}eve javne i poznate heroine wegovih qubavnih veza su redom strankiwe i katolkiwe. To pravilo kr{i jedino Srpkiwa iz Bosne Milica Babi}. Evo koje su jo{ ène strankiwe ulazile u Andri}ev ìvot i proèle wegovu li~nost. Tu listu predvodi mlada zagreba~ka tinejxerka Evgenija Gojmerac, koju je upoznao kao mladi lirik na studijama u Zagrebu oko 1910. godine. Iz bogate porodice, u salonu wenog doma u Gorwem gradu okupqali su umetnici juniori tog vremena: Pjer Kriàni}, Vladimir êrina, Miroslav Krleà... Na tom mestu su se Andri} i Krleà

Vera Stoji}

prvi put sreli i upoznali i tu je i po~elo veliko rivalstvo me|u wima. Kao retko kada ili kao nikada od tada, mladi Andri} se prema Evgeniji, ustreptaloj na wegovu pojavu, predstavio u najgorem svetlu. Bio je cini~an u gotovo svakom pismu upu}enom osetqivoj i ve} leukemijom napadnutoj Evgeniji, a u jednom je napisao re~enicu za koju mnogi i danas veruju da jednostavno Andri} tako ne{to nije mogao prevaliti preko srca i pera. Obra}aju}i se ve} ozbiqno bolesnoj, Evgeniji, koja }e domalo u 20. godini i umreti, on je napisao i ovo: "...A ti ne}e{ vaqda po~initi nespretnost i umrijeti. U svakom slu~aju javi se, tj. ako umre{ bi}e malo pote{ko, ali ti ipak gledaj da se javi{. I sjeti me se u testamentu..." Eto, i to je bio Andri}, istina mlad i ohol, ali ove re~i su ostale ve~no "zalepqene" uz wegovo ime. Potpuno druga~iji odnos Andri} je imao sa jednom drugom Zagrep~ankom, dr Zdenkom Markovi}, profe-

soricom polonistike, pesnikiwom i prevodiocem. Bila je desetak godina starija od wega. Upoznali su se u jesen 1917, nakon wegovog izlaska iz zatvora. Zdenki je uputio 120 pisama, vi{e nego svim ostalim prijateqicama zajedno: a ona wemu i vi{e od 200. Sva wena pisma on je spalio, sva wegova woj ona je sa~uvala. U jednom pismu Zdenka je Andri}a opisala, takore}i dorekla, jednom jedinom re~enicom: "Vi ste, ionako, tako malo Vi"! Kod Zdenke je otkrio maj~insku brigu pa je wu najvi{e koristio za kontakte s majkom Katom, da joj prosle|uje wegova pisma, {aqe novac. Nije hteo da joj napi{e prikaz zbirke pesama koju je objavila 1920. g. u Zagrebu, uz lakonsko i pomalo cini~no obrazlo`ewe da "dobri prijateqi nisu dobri kriti~ari"! Andri} je patio zbog pojedinih `ena, najvi{e zbog Jelene iz Krakova, dok je tamo kao student boravio 1914, a koja je u wemu opet otvorila izuzetnu pripoveda~ku in-

PISMA IZ [VEDSKE Gun Bergman, [ve|anka, slavistkiwa, prevodilac wegovih kwiga na {vedski jezik, koju je upoznao 1960. godine je na neki na~in tre}a èna po zna~aju u wegovom ìvotu: odmah iza Milice i Vere. Bila je jednako bliska i sa Milicom i Ivom, kome se iskreno divila, sve do svoje tragi~ne smrti 1971. godine. Razmenila je sa na{im piscem oko stotinu pisama, od kojih ono od 1. 11. 1961. po~iwe sa: "Dragi g. Andri}u, ne smem da vam kaèm koliko sam sre}na zbog vas. Ako iko zasluùje Nobelovu nagradu, onda ste to vi". Ona je do~ekala Ivu i Milicu u Stokholmu, savetovala kako da se obuku za sve~anost dodele Nobelove nagrade, te{ila ga i tugovala s wim kad je Milica umrla. Gun je bila retka osoba, i jedina èna, ~ijim se pismima i susretima Andri} radovao nakon Mili~ine smrti, kada je ve} bio izgubio svaku potrebu za drugim bi}em.

spiraciju za poznatu pri~u "Jelena, èna koje nema". Ta èna i ta neuzvra}ena qubav se kasnije na razne na~ine protegla kroz mnoga Andri}eva dela. Taj emocionalni salto mortale u Andri}evoj du{i i poetici porodio je kasnije velika dela iza{la ispod wegovog pera. Mnogo, mnogo godina kasnije do~ekao je gorku satisfakciju svojoj krakovskoj emotivnoj patwi: kada je dobio Nobelovu nagradu, stiglo je pismo iz Krakova: "Dragi Ivo, ne znam da li se se}ate Krakova i familije Irzukovskeih, ja sam Jelena (puca) sada stara udova Latakovska, moram vam poslati srda~ne gratulacije za Va{ega 'Nobla'...~itala sam sve va{e kwige na poqskom...~ekam na odgovor." Eto, javila mu se nakon 54 godine èna o kojoj je u jednom zapisu naveo: "Nasrtao sam uzalud na vrata jedne ène, i poslije dugo sjedio krvavih ruku na kamenu." Sagu o Jelenama iz svojih pripovedaka zakqu~io je jednom briqantnom refleksijom: "Velike qubavi ni~u neo~ekivano i gase se sporo i àlosno!" Kroz ìvot Ive Andri}a pro{le su mnoge ène ili on kroz wihova srca: lepa Maja Nièti}, revolucionarka iz Splita, èna jugoslovenskog integraliste i tragi~nog pesnika Vladimira êrine, supruga Andri}evog kuma Gustava Krkleca, Poqakiwa Persida (Si|u{ka) Krasnijevi}, pala mu je u zagrqaj i postequ. Gustav ih zati~e, po nenadanom povratku s puta, u grehu "in flagranti", Ivo situaciju obja{wava kao trenutak nekontrolisane strasti i stilskom figurom da se sve desilo iznenada kao "plahi pqusak". Krklec opra{ta kumu ali ne èni, razvodi se od Si|u{ke. To je bilo vreme kada su pisci ìveli u vinu i dimu kafane, puno se pilo, dangubilo, tro{ilo zdravqe i posledwa para... pucala i obnavqala prijateqstva kroz gusti zaborav koji tako lako donese kafansko pi}e. lll U slede}em broju: Razvojni put jednog nobelovca

1492. - Kraq Ferdinand i kraqica Izabela pobedonosno su u{li u Granadu, nakon {to je wihova vojska porazila Boabdila, posledweg emira Granade. Time je okon~ana rekonkvista ponovno osvajawe Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vla{}u. 1810. - Mirom u Konstantinopoqu Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban. 1822. - Ro|en je nema~ki arheolog Hajnrih [liman, koji je celokupno bogatstvo ste~eno u mladosti trgovinom, potro{io na arheolo{ka istraìvawa. Otkrio je 1868. Troju, koriste}i se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku. 1916. - Po~ela je Mojkova~ka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci pod komandom serdara Janka Vukoti}a odbili ofanzivu znatno ja~ih austrougarskih snaga i time omogu}ili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu. 1919. - Umro je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD (1901-09), ~ija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionisti~ke Amerike. Du`nost {efa dràve preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradwu Panamskog kanala, a za posredovawe u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir. 1929. - Jugoslovenski kraq Aleksandar I Kara|or|evi} ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skup{tinu i zaveo li~nu vlast u dràvi. 1963. - Iranski {ah Reza Pahlavi po~eo je "belu revoluciju" uvo|ewem agrarne reforme i prava glasa za ène. 1993. - Umro je ameri~ki truba~, peva~ i kompozitor Xon Birks "Dizi" Gilespi, jedan od najboqih truba~a i improvizatora u istoriji xeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvarawu bi-bap muzike. 1993. - Umro je ruski baletski igra~ Rudolf Hametovi~ Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najve}ih igra~a 20. veka zatraìo je politi~ki azil u Parizu 1961, posle ~ega je po~ela wegova svetska karijera. 2005. - Mu{ka beba ro|ena u Kini u prvim minutima 2005. godine progla{ena je 1,3 milijarditim stanovnikom te dràve. 2016. - Severna Koreja je izvela probu hidrogenske bombe, brojne dràve me|u kojima SAD, Rusija, Kina i Japan osudile su ovakve probe, a Savet bezbednosti UN je odrào hitnu sednicu. Severna Koreja sprovela je tri atomske probe koje koriste nuklearnu fisiju, 2006, 2009. i 2013. godine zbog ~ega su toj zemqi uvedene me|unarodne sankcije.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 25 ^etvrtak 6. januar 2022.

IZNENA\UJU]E OTKRI]E:

Srbi kovali novac dva veka ranije nego {to se mislilo Prvi srpski vladar koji je kovao novac bio je kraq Stefan Radoslav (1288-1233), sin kraqa Stefana Prvoven~anog i unuk ùpana Stefana Nemawe. Me|utim, novo otkri}e arheologa iz Srbije moglo bi da pokaè da su Srbi kovali novac dva veka pre toga. Prvi srpski kovani novac mo`da poti~e iz 11. veka, pokazalo je istraìvawe objavqeno u nau~nom radu arheologa-numizmati~ara Ra{ka Ramadanskog iz Gradskog muzeja u Be~eju. Do otkri}a ovog bakarnog sredwovekovnog novca, koji bi mogao da baci potpuno novo svetlo na istoriju izdavawa novca u Srbiji, do{lo je na aukciji londonske ku}e Roma Numismatics Ltd. Radi se o kovanici koja ima vizantijske stilske karakteristike sa istaknutim natpisom na latinskom. Autor nau~nog rada je iz natpisa saznao da je ime emitenta ovog novca Vladimir, pi{e portal Sve o arheologiji. Kovani nov~i} je od bakra ili legure bakra, otkovan na ravnoj plo~i ili rondeli. Wegov pre~nik iznosi 2 centimetra, a

Ikona Svetog Jovana Vladimira

teìna mu je 2,59 grama. Na aversu se nalazi poprsje vladara okruwenog i u odori, koji drì {ar i èzlo. Na reversu se nalazi motiv upisanog jednokrakog ili gr~kog krsta oko kojeg je kru`ni natpis BLADIMIRVS, kao latinski oblik slovenskog li~nog imena Vladimir. Ramadanski daqe u svom radu isti~e da istorija poznaje jo{ dva slovenska Vladimira. Jedan je bugarski, a drugi ruski. Me|u-

Nau~nici koji su ve} pet godina okupqeni oko „Srpskog DNK projekta“ traè odgovor o poreklu. Vi{e od polovine Srba nosi gene svojstvene slovenskim narodima. Petina ima gene sa nesumwivim tragom predslovenskih stanovnika Balkana, dok genetski zapis ostalih pripadnika na{eg naroda ukazuje na „prisustvo“ razli~itih osvaja~a – Kelta, Gota i Normana. Fama o geneti~koj bliskosti Srba i Turaka, zbog petovekovnog ropstva pod Osmanskom imperijom, potpuno je oborena geneti~kim rezultatima. Naime, genealogiju karakteristi~nu za Turke, Srbi gotovo i da nemaju! [tavi{e, utvr|eno je da su Turci mnogo bliì „ro|aci“ Italijanima. Ovo su rezultati petogodi{weg istraìvawa nau~nika „Srpskog DNK projekta“, osnovanog da se pomo}u rezultata geneti~kih ispitivawa pojedinaca do|e do odgovora o praporeklu Srba, ali i ostalih naroda koji nas okruùju. Po re~ima Jovice Krtini}a, jednog od pokreta~a ovog projekta, istraìvawe se radi sistemati~no i vrlo pouzdano – testirawem Y DNK hromozoma, koji se, nepromewen, prenosi sa oca na sina. „Tragom tog hromozoma moè se oti}i stotinama, pa i hiqadama godina unazad, a rezultati se, potom, upore|uju sa rezultatima drugih testiranih“, obja{wava Krtini}. „Preko takvih analiza saznaje se blisko srodstvo pojedinca, kao i kom rodu ili plemenu pripada. Dovoqno je da do|e mu{ki potomak porodice, uzme mu se DNK uzorak i {aqe na analize. Potrebno je i da kaè koju slavu slavi, kao i imena mu{kih predaka.“ Svi rezultati Srpskog DNK projekta sabiraju se na jednom mestu. Trenutno je, kako kaè Krtini}, objavqeno vi{e od 1.700 rezultata i jo{ oko 2.000 rezultata koji su prikupqeni za potrebe nau~nih radova i oni }e biti objavqeni u posebnim studijama. Va`no je, kaè, ista}i da je naj~e{}a haplogrupa kod Srba I2a stara oko 2.300 godina i da su starije grane, iz kojih ona

tim, obojica su koristili }irili~ni opis na svojim kovanicama sa kraqevskim referencama, a bugarski vladar je bio protiv hri{}anstva. Onda ostaje da se ova kovanica pripi{e srpskom vladaru. Knez ili kraq Jovan Vladimir bio bi taj srpski vladar, vladar Dukqe iz ranog 11. veka (1000-1016). Ovaj srpski knez ili arhont (u pojedinim izvorima kraq), na presto je stupio mlad,

kao naslednik oca Petrislava. Jovan Vladimir je potencijalno kovao prve srpske nov~i}e i prvi je Srbin koji je postao svetac u katoli~koj crkvi i prvi svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Upravqao je kne`evinom Dukqom, koja je zauzimala prostor oko Skadarskog jezera, doline reke Zete i morskog zale|a od Bojane do Boke Kotorske, sa sedi{tem najverovatnijeg kod

Sva~a. Wegova zna~ajna zadu`bina je trobrodna bazilika posve}ena Sv. Trojici ili Sv. Bogorodici u Elbasanu. S obzirom da se za po~etak srpskog, ali i bugarskog nov~arstva do sada sme{ta u prve decenije 13. veka, onda je jasno za{to je zna~ajan ovaj novac. Ramadanski u svom radu zakqu~uje: „Kona~no, potkrepi li se ova interpretacija novim, dodatnim nalazima, to }e ujedno predstavqati i pravu prekretnicu – prvi novac nekog srpskog i ju`no-slovenskog vladara uop{te“. M. T.

GENETSKI ZAPIS SRBA:

U na{em narodu „ìve“ Sloveni, Kelti, Goti i Normani ishodi, prisutne na trome|i Ukrajine, Belorusije i Poqske. „Istraìvawa su nam otkrila mnogobrojne zanimqivosti o dinastijama Kara|or|evi} i Obrenovi}, kao i o mnogobrojnim srpskim nau~nicima, umetnicima i politi~arima“, pri~a Krtini}. „Tako, Kara|or|evi}i i Obrenovi}i nesumwivo pripadaju naj~e{}oj haplogrupi kod Srba I2a, kojoj pripada oko 35 odsto svih dosad testiranih, a svojstvena je slovenskim narodima. To je zakqu~eno testirawem mu{kih potomaka ovih porodica u okolini Smederevske Palanke i â~ka, koje su nesumwivo povezane sa ove dve na{e dinastije.“ Nemawi}e, kaè, jo{ istraùju iako wihovo geneti~ko poreklo jo{ nije poznato. Ipak, o~ekuju da i to uskoro utvrde. Nesumwivo je, kako nagla{ava, da u dana{wim evropskim kraqevskim porodicama ima onih koji nose i gene Nemawi}a, ali i da geneti~ki vrlo bliskih ovoj na{oj vladarskoj porodici ima i me|u na{im gra|anima. „Otkrili smo i povezanost pesnika Milutina Boji}a i Milana Raki}a“, nastavqa Krtini}. „Taj rezultat dobijen je testirawem Boji}evog sinovca. Iznenadilo nas je kad smo ustanovili da se Boji}i najbliè poklapaju sa Te{i}ima iz Mionice, a iz porodice Te{i} poti~e i Milan Raki}, potomak kneza Rake Te{i}a. Osim {to imaju vrlo blisku genetiku, Boji}i i Te{i}i-Raki}i slave Svetog Jovana. U porodici Boji}, ina~e, nisu znali da su na bilo koji na~in povezani sa Te{i}ima-Raki}ima. Test, me|utim, ukazuje na to da im je zajedni~ki predak ìveo pre oko 300 go-

Praporeklo: Sloveni su na Balkan do{li sa trome|e Poqske, Belorusije i Ukrajine

Nevgen najboqi u svetu „Geneti~ka genealogija ne koristi termine engleska, nema~ka, srpska, turska… genetika, jer nijedna nacija geneti~ki nije homogena“, obja{wava Krtini}. „Umesto toga, koristi se izraz haplogrupa. Ina~e, uz podr{ku „Srpskog DNK projekta“, januara 2016. pokrenut je trenutno najboqi svetski Y-DNK predvi|a~ haplogrupa – Nevgen. Wegovi tvorci su Vuksan Pejovi} i Milo{ ]etkovi}, a primewuje se u vode}im svetskim nau~nim institucijama, koje se bave geneti~kim istra`ivawima.“ dina. Najboqi srpski sportista Novak \okovi} ima genetiku naj~e{}u me|u Srbima i pripada plemenu Ozrini}i.“ Saznalo se, pri~a Krtini}, i da je ista genetika na{eg naroda na istoku Srbije i kod Srba u Dalmaciji, Lici, Baniji. „Testirawem jednog Tesle iz li~kog sela Radu~, bliskog ro|aka Nikole Tesle, ustanovili smo da pripadaju haplogrupi

R1a, drugoj naj~e{}oj kod Srba“, kaè Krtini}. „Ona je svojstvena isto~noslovenskim narodima, a u Lici su im bliske srpske porodice – @akula, Ple}a{ i Kalaw. Uskoro }emo objaviti i geneti~ko poreklo najboqih ko{arka{a sa na{ih prostora budu}i da privodimo kraju testirawe Srba iz Hercegovine. Tako }emo javnost upoznati sa geneti~kim poreklom Dejana Bodiroge, Draèna Petrovi}a, Milana Gurovi}a, Predraga Danilovi}a, Milenka Savovi}a i drugih ko{arka{a ~ije smo bliske srodnike testirali tokom ovog istraìvawa.“ Krtini} kaè i da „Srpski DNK projekat“ upravo radi na istraìvawu geneti~kog porekla Srba starosedelaca Kosova i Metohije. Osim Srba, prvi put }e biti testirani i Goranci. Zato, za testirawe, pozivaju predstavnike rodova ~iji je spisak objavqen na sajtu poreklo. rs, i nagla{avaju da je ovo testirawe besplatno. S. G.

MOZAIK

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) QUBAV: Nova poznanstva }e vam biti izvor nevoqa. Odlu~ni ste, blistate svojim sposobnostima. Ako ste singl, nestrpqivi ste da zapo~nete novi qubavni odnos. POSAO: Prona|ite najkra}i na~in da poboq{ate svoj materijalni status. @elite da ostvarite svoje ciqeve, ali }ete se stalno susretati sa tvrdoglavo{}u qudi oko vas. ZDRAVQE: Mogu}e glavoboqe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) QUBAV: Odlo`ite dono{ewe va`nih odluka jer ste zbuweni i nestrpqivi. Mogu}e je da komplikujete odnos sa partnerom zbog nepa`we. Nemojte kretati na zajedni~ko putovawe dok ne re{ite probleme koje pre}utkujete. POSAO: Trenutne planetarne energije daju vam ose}aj stabilnosti i sigurnosti {to se ti~e va{ih najnovijih poslovnih planova. ZDRAVQE: U punoj ste snazi i formi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) QUBAV: Saslu{ajte predloge svojih najbli`ih i slo`ite se sa wima jer vam to ide u prilog. Postoji neko, pored partnera, ko vam izaziva razne vrste ose}awa. POSAO: Ponovo razmislite o svojim planovima za nove aktivnosti ako ih smatrate profitabilnim za vas. Potrudite se da vas ne uzbu|ujete oko nepredvi|enih i rizi~nih poslovnih putovawa. ZDRAVQE: Potreban vam je odmor.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) QUBAV: Prestanite da gledate kako su stvari bile ranije, i analizirajte koliko imate sada, a zatim razmislite {ta `elite da uradite sa svojom budu}no{}u. POSAO: Zvezde vas upozoravaju da je boqe biti strpqiv da biste se spasili od neuspeha. Nemojte biti u isku{ewu da potpi{ete finansijske i bankarske dokumente. ZDRAVQE: Kolebawa sr~anog pritiska. Posetite lekara.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) QUBAV: Potpuno ste podlo`ni svojim ose}awima koja izazivaju unutra{wu tenziju. Mala analiza emocija donosi fascinantne uvide. Sve pote{ko}e je lako prevazi}i ako ne brinete previ{e. POSAO: Mora}ete vi{e da se prilagodite svojoj intuitivnoj strani da biste po`weli uspeh koji tra`ite. Pripremite se da izvr{ite prolongirane planove. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) QUBAV: Spoznaja i prosperitet su zagarantovani ako pogledate {ta se de{ava oko vas. Razgovarajte sa partnerom. Bavite se starim porodi~nim problemima koji ne podleù novom odlagawu. Izbegavajte manifestacije agresije. POSAO: Promena planova moè vas dovesti do toga da se opteretite obavezama koje uop{te ne o~ekujete. ZDRAVQE: Budite umereni i suzdràni.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) QUBAV: Radite ono {to najboqe radite – re{avajte stvari korak po korak i budite strpqivi. Razgovarajte s partnerom o budu}im zajedni~kim planovima. POSAO: Svi va{i poduhvati }e biti uspe{ni ako budete imali hrabrosti da ih realizujete. Pozabavite se novim zadacima kada ste opu{teni, zadovoqni prethodno postignutim rezultatima. ZDRAVQE: Nesanica.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) QUBAV: Promena je u vazduhu, a vi moète iskoristiti prilike da promenite na~in na koji doìvqavate stvarnost. Poku{ajte da procenite sopstvene postupke iz ne tako daleke pro{losti, a ako treba – izvinite se. POSAO: Imate sposobnost da samostalno budete uspe{ni, pa se usmerite na to. ê{}e pokazujte insistirawe i vodite inicijativu. ZDRAVQE: Pazite {ta jedete.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) QUBAV: Zapamtite da va{ {arm mo`e stvoriti ~uda, ali nemojte se oslawati samo na wega da biste postigli svoje ciqeve. Razmislite vi{e o svojim postupcima kako biste izbegli razo~arawe. POSAO: Ovo }e biti period mogu}ih finansijskih gubitaka, pa budite pa`qivi. Uskoro }ete dobiti novu poslovnu ponudu koja ukqu~uje ne{to novo i druga~ije. ZDRAVQE: Ose}ate se pomalo usporeno.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Okupacija sopstvenim egom moè dovesti do neuspeha u li~nim odnosima sa najbliìma oko vas. Zavr{ite ono {to je odavno trebalo i ispunite svoja obe}awa. POSAO: Umesto da radite na tome da stavite novac u tu|i xep, pravo je vreme da preduzmete korake da stavite novac u svoj xep. Usudite se da razmotrite sve mogu}e opcije koje su se otvorile. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) QUBAV: Ovo je vreme kada su ose}awa veoma jaka i mo`da }ete biti iznena|eni koliko duboko se`u. Nemojte biti u isku{ewu da se upustite u nepromi{qene qubavne avanture. POSAO: Mo`da }e va{im poslovnim planovima biti potrebno restrukturirawe. Kona~no je do{lo vreme da osmislite nove poduhvate koji }e vam doneti odli~an prihod. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) QUBAV: Nau~i}ete mnogo kada budete strpqivi jer }e vam to omogu}iti da vi{e pa`we posvetite partneru. Promene koje vam uskoro mogu koristiti otkri}e nove mogu}nosti za divne poduhvate. POSAO: Oseti}ete zavist koju izaziva va{ uspeh, koji je uobi~ajen i ne bi trebalo da vam smeta. Poku{ajte da izbegnete radwe koje vam ne}e doneti `eqeni uspeh. ZDRAVQE: Posetite zubara.

Deda Mraz ìvi u Mramorku U Mramorak ba{ morate da se zaputite. Do ovog ju`nobanatskog sela od oko 3.000 du{a ne moè se onako usput, a {teta je jer bilo bi tu kaù me{tani {ta da se vidi, ako ni{ta drugo, da se uìva u ravnici, okretawu krila gvozdenih vetrewa~a i ti{ini. Zimi ima i bonus ponude. Nalazi se u Ulici @arka Zrewanina na broju 100, ali adresa i ne treba za novogodi{we i boì}ne praznike, jer se zalutati ne moè. Svi znaju diku sela, najlep{e oki}enu ku}u. I dok su prestoni~ke fensi varijante novija moda, Rasim Halilovi}, doma}in ove, tim poslom se zanima duè od dve decnije. Kako to biva, po~eo je skromno od ku}e, pre{ao na pan~i}evu omoriku u dvori{tu, a onda je stvar uzela maha, pa sada potro{i preko 300 sati, hiqade i hiqade lampica i lampiona, stotinak metara svetle}ih creva, pone{to ìvaca, pa i fizi~ke snage da rasko{no osvetli svoje imawe. „Putovao sam u Nema~ku i dok smo ~ekali da pre|emo granicu, vidim usred zimske idile, fantasti~no ukra{enu ku}u koja tako bqe{ti da sam poèleo da i ja svoju tako okitim. Kreaciju ne smi{qam unapred, nikad to nije ista kombinacija. Svake godine dokupi se i poneki ukras, stiù i iz Italije i Nema~ke, a mnoge sam napravio i sam”, kaè

PREPE^ENICA MORA DA SKLIZNE, A NE DA PE^E: Prvi srpski i svetski doktor za {qivovicu obja{wava kako prepoznati dobru rakiju

Kroz wegove ruke pro{li su galoni rakije, viskija, kowaka, armawaka. Omirisao je najboqe travarice, duweva~e, viqamovke, okusio pi}a kojima se svet ponosi i klawa. Doma}u prepe~enicu od poèga~e i crvene ranke, ipak, smatra vrhunskim pi}em, kapqicom savr{enog uìtka, rame uz rame sa najpresti`nijim alkoholnim napicima na planeti. A pravo da sudi i ceni, kao na{ i svetski prvi doktor za {qivovicu, profesor Ninoslav Niki}evi} i te kako ima. Posle radnog veka posve}enog jakim alkoholnim pi}ima na Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu, odnedavno je u penziji. Za pravu {qivovicu tvrdi da je na{a èstina za svetsku trku - i pobedu. Doma}i brend i neiksori{}ena {ansa za milionsku zaradu. To {to se u narodu ~ini kao jednostavan zanat, koji se praktikuje {irom Srbije, zapravo je ozbiqna nauka, sa bezbroj hemijskih formula, procesa i komplikovanih jediwewa. - Postoje na~ela, a pre svega za dobru kapqicu, vaàn je zdrav plod, ispravna alkoholna fermentacija i destilacija, kao i da bure u kom prepe~enica odmara bude od hrasta koji je minumum 80 godina star - kaè nam profesor poletno, kao da ovo nije predavo bezbroj puta. Doma}a takmi~ewa i festivali "èstokih" pi}a gotovo su nezamisliva bez suda profeso-

PRVI DO CARA

Halilovi} i hvali se da je ove godine aran`man oboga}en UV lampama pastelnih boja, koje se lepo utapaju u ostale, a i mawe su naporne za o~i. Velik je to posao, prava nauka da se sve poveè u {est stubova ograde, jer sve mora da se uklopi, ali i prilagodi arhitekturi i prostoru. Oteàvaju}a okolnost ~itave operacije jeste to {to ve}i deo posla mora da se odradi po mraku. Onda Rasim stavi lampu na glavu i sledi korektura, u ~emu pomaè supruga. Kur{lusa do sada imao nije, jer naro~ito vodi ra~una o bezbednosti, a najve}i neprijateq je ki{a koja ume da izazive pregorevawe lampica i upravqa~kih kutija mramora~ke ~arolije. M. T.

Kowak je car svih jakih pi}a, a tik uz wega je {qivova prepe~enica sa Balkana - smatra na{ sagovornik. - Na tre}em mestu najboqih alkoholnih kapqica na svetu je {kotski malt viski, proizveden iskqu~ivo od je~ma. Meka rakija pije se ohla|ena na 8 do 12 stepeni, a prepe~enica na sobnoj temperaturi. Moè da bude bezbojna, blago obojena, ùta kao dukat ili }ilibar mrka, a najre|e i izuzetno kvalitetne su zelenkaste. U dva-tri gutqaja pred ru~ak piju se aperitivne rakije ili uz {trudle, pite, kola~e, torte malo dièstivnih, starih, koje pomaù varewe.

ra doktora Niki}evi}a. êst je ocewiva~ i ~lan komisija i na me|unarodnm manifestacijama. Mnogi bi se "kafanski doktori" verovatno rado mewali sa wim, ali za svoj posao kaè da nimalo nije lak. - Potrebno je mnogo znawa i iskustva, nao{trena ~ula i strpqewe - pri~a dr Niki}evi}. - Tokom ocewivawa proba se na stotine razli~itih rakija. Zato su ispred mene uvek tri ~a{e - prva je sa mineralnom vodom da sperem prethodni uzorak, druga je sa mlekom, do 1,5 odsto mle~ne masti koja neutrali{e nervne papile za gorko, slano, kiselo i slatko, i tre}a sa obi~nom vodom, da pripremi receptore za novu ~a{icu. U cugu se moè probati 30 uzorka, posle toga obavezna je pauza. Profesor je veliki protivnik opijawa, pa zvu~i kao zagonetka kako uspe da gucne toliko "te{ke artiqerije", a da ostane trezan. - Pi}a ne gutam, ve} pquckam otkriva nam tajnu. - Pravo je zadovoqstvo probati vrhunsku {qivovicu, a za uìtak je dovoqan i jedan gutqaj. U wemu "pi{e" ~itava istorija - koliko je rakija "odleàla", u kakvom buretu starila, vu~e li i aromu vanile od stare hrastovine. "ûje" se i da li je plod sa Kopaonika, Suve planine, Go~a pa nosi i prefiwene mirise ~etinara, ili je obran u ravnici. Pre nego sklizne niz grlo, nepca "~itaju" ako je crvena ranka obrana u najlep{oj zrelosti, ili je bila zelena, prezrela, mo`da pleswiva ili pala na vla`nu zemqu. U tih nekoliko sekundi, znamo i kako je tekla proizvodwa, u kakvom kazanu ra|en prepek... Ali, smatra da naàlost nismo na vreme reagovali, za{titili geografsko poreklo i celokupan tehnolo{ki proces. - Dok je kowak ro|en 1619. a armawak jo{ 1400. mi najstarije podatke imamo iz druge polovine 19. veka, kada je Milo{ Obrenovi} naredio da se popi{u sve vo}ke i kazani u Srbiji - pri~a u dahu doktor. - Nemamo ni muzej {qivovice, poput muzeja kowaka, tekile... Sami sebe ne cenimo, pa {qivovicu mogu da svojataju i Nemci, êsi, Poqaci, da je u sedam zemaqa sveta proizvode pod svojim imenom. Jo{ ima i vremena i znawa da se {qivovica digne na pijedestal koji zasluùje. R. N.

ZDRAVQE ZRAVQE Posle novogodi{wih praznika, pi}a i mamurluka, potrebno je pridr`avati se oprobanih recepata i saveta

Mamurluk Mamurluk

Mnogi se pla{e mamurluka, ali bilo da ste iskusni ili po~etnik u pi}u, re{ewe postoji. Mamurluk se obi~no javqa posle bu|ewa, glava nam je te{ka, glavoboqa jaka. Saveti da ga se re{ite su jednostavni. Hidratacija je najva`nija, telo je dehidrirano od alkohola koji ste uneli u svoj organizam. Fale mu vitamini i hranqive materije. Jedan od najpoznatijih lekova za mamurluk je da u ~a{u vode dodate sok od isce|enog limuna, bez {e}era. Dobro je popiti vodu pre spavawa. A poèqna je i fla{a vode pored kreveta. Nekada mogu da pomognu i vo}ni sokovi koji vra}aju energiju. Banana je poznata kao vo}e za le~ewe mamurluka. Mada, iskustva kaù da pomaù i kivi, smokve, sok od paradajza, jer sadrè kalijum.

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Bo`i}na ~esnica POTREBNO JE:

2 jaja, kockica kvasca, 500 ml mleka, 1 kg bra{na, malo soli i predmeti koje }ete staviti unutra

SVI SIMPTOMI PRETERANE POSPANOSTI:

NARKOLEPSIJA Simptomi narkolepsije se, izme|u ostalog, manifestuju kroz gubitak tonusa mi{i}a, napade pospanosti i halucinacije i kao takvi, ne smeju se zanemarivati Narkolepsija se karakteri{e kao hroni~no stawe povezano sa spavawem, i iako nije tako ~est kao drugi poreme}aji spavawa, ozbiqno moè poremetiti ne~iji ìvot. Prema Nacionalnom institutu za neurolo{ke poreme}aje i mo`dani udar (NINDS), ovo je poreme}aj u kojem qudi doìve te{ku i trajnu pospanost tokom dana. Na primer, ako se ikad zateknete u situaciji da vas umor savlada, ili zaspite bez upozorewa, mogu}e je da imate problema s narkolepsijom. Simptomi narkolepsije mogu se pojaviti u bilo kom trenutku u ìvotu osobe, a ~e{}e se pojavquju u detiwstvu, adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi. Najboqe se moè opisati kao hroni~ni neurolo{ki poreme}aj koji uti~e na sposobnost mozga da kontroli{e cikluse spavawa i bu|ewa, pa se tako moète ose}ati odmorno nakon bu|ewa, ali vrlo pospano tokom ve}eg dijela dana, a karakteristi~no je i ~esto bu|ewe tokom no}i,

kako isti~e NINDS. Narkolepsija moè uticati na dnevne aktivnosti, a mogu}e je ~ak i da zaspite usred nekih obavqawa aktivnosti kao {to su vo`wa, jelo ili razgovor. Javqa se iznenadna slabost mi{i}a u budnom stawu zbog kojih osoba postaje nesposobna za kretawe, ~ak doìvi i halucinacije nalik snu te potpunu paralizu neposredno pre spavawa ili neposredno nakon bu|ewa. Narkolepsiji kao hroni~nom stawu skloni su i mu{karci i ène, a simptomi se po~iwu pojavqivati u detiwstvu, adolescenciji ili mladoj odrasloj dobi (od sedam do 25 godina), ali se isto tako mogu pojaviti u bilo kom trenutku u ìvotu. U normalnom ciklusu spavawa, osoba ulazi u REM fazu spavawa nakon 60 do 90 minuta, a osobe s ovim stawem ~esto ulaze u REM san brzo, unutar 15 minuta nakon {to zaspu. Tako|e, slabost mi{i}a javqa se tokom budnosti ili moè ~ak izostati tokom spavawa. Ako se ne le~i ili ne dijagnostifikuje, narkolepsija moè ometati

SIMPTOMI NARKOLEPSIJE Broj i teìna simptoma koje osoba moè doìveti varira. Postoji vrlo {irok spektar simptoma - od same pospanosti do svih konkretnih koji ukqu~uju gubitak tonusa mi{i}a, napade spavawa, halucinacije… Narkolepsija je doìvotni problem koji se obi~no ne pogor{ava kako osoba stari, simptomi se s vremenom mogu delomi~no poboq{ati, ali nikad ne}e nestati. Simptomi koji se naj~e{}e pojavquju jesu prekomerna dnevna pospanost, katapleksija, paraliza sna i halucinacije. Prekomerna dnevna pospanost javqa se kod svih osoba s ovim problemom, a to je i najo~igledniji simptom. Dakle, bez obzira na to koliko spavate no}u, ulove vas napadai sna i javqa se ose}aj pospanosti, dok izme|u tih napada imate normalan nivo budnosti, posebno ako radite aktivnosti koje zadràvaju va{u pa`wu.

Priprema: Priprema: U malo mlakog mleka rastopiti kvasac. Dodati umu}eno jaje. Posoliti i me{ati uz postepeno dodavawe bra{na i dolivawe preostalog mlakog mleka da bi se dobilo glatko testo. Nakon {to se testo dobro izmesi, pokrijte ga krpom i ostavite da naraste. Kad po~ne da narasta, izru~ite ga na dasku za me{ewe i blago premesite. Testo za ~esnicu ne treba da naraste potpuno. Oblikujte je kao poga~u i ubacite nov~i}. Pecite ~esnicu u podmazanom plehu. Mo`ete je i{arati ubodima male gran~ice ili samo premazati razmu}enim jajetom pre pe~ewa. Ako ste qubiteq tradicije, va{u ~esnicu ukrasite simbolima poput hristograma, zvezde, ili otiska kqu~eva i ~e{qa.

êtvrtak êtvrtak 10. 6. decembar 2020. 27 êtvrtak 6.januar januar2022. 2022. 27

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com @itarica je~am nije toliko popularna kao ovas, p{enica, ili trenutno veoma aktulena kinoa, ali ima brojne zdravtsvene beneficije, koje su impresivne. Je~am mo`ete prona}i u zdravoj hrani ili na pijaci, a i u boqe opremqenim prodavnicama. Postoji oqu{teni i neoqu{teni je~am. Prvi je mnogo lak{e skuvati i ima neutralniji ukus, dok neoqu{tenom treba mnogo vremena da se skuva, a quska ima blago gorak ukus. Oqu{teni je~am se ~e{}e mo`e na}i u prodaji, jer je za wim ve}a tra`wa. Je~am ima veliki broj zdravstvenih benefita za ~oveka. U wemu se nalazi veliki broj vitamina i minerala, s neki od wih su: B vitamini, fosfor, selen, magnezijum i mnogi drugi. U pore|ewu sa ostalim semenima koje konzumiramo u celom zrnu, je~am ima

dru{tvene, psiholo{ke i kognitivne funkcije, kao i radne i dru{tvene aktivnosti. Katapleksija je iznenadan gubitak mi{i}nog tonusa koji, dok je osoba budna, dovodi do slabosti i gubitka dobrovoqne kontrole mi{i}a. Kod nekih osoba javqa se retko, a drugi mogu doìveti i do par napada dnevno. Kako navodi Nacionalni institut za neurolo{ke poreme}aje i mo`dani udar (NINDS), napadaji mogu biti blagi i ukqu~ivati samo trenutni ose}aj male slabosti, kao {to je spu{tawe kapaka, a najteì napadi mogu ukqu~ivati potpuni kolaps tela tokom kojeg se pojedinci ne mogu kretati, govoriti ili dràti o~i otvorene. Ali, ipak ostaju svesni svega, po ~emu se razlikuje od nesvestice. Moè se javiti i paraliza sna koja zna~i privremenu nemogu}nost kretawa ili govora tokom spavawa ili bu|ewa, koja obi~no traje nekoliko sekundi ili minuta. Nakon zavr{etka, osoba se odmah opo" ravi" i nastavqa normalan kapacitet kretawa i govora. Dodatni simptomi mogu ukqu~ivati pote{ko}e sa spavawem no}u koje moè biti popra}eno nesanicom, ìvotopisnim sawarewem, apnejom u snu… Osobe s narkolepsijom mogu doìveti privremene epizode spavawa koje mogu biti vrlo kratke i ne traju vi{e od nekoliko sekundi. Dakle, osoba ako zaspi tokom neke aktivnosti, na primer jela, automatski nastavqa aktivnost gde je stala, a iz toga se probudi sveà jer su umor i pospanost nestali. Svakako se posavetuje s lekarom ako imate epizode prekomerne dnevne pospanosti, naro~ito ukoliko simptomi narkolepsije remete va{ svakodnevni ìvot. S. G.

Le~ewe biqem Je~am najmawe masti i kalorija. Jedna {oqa skuvanog je~ma ima mawe kalorija, ali vi{e vlakana nego ista koli~ina kinoe ili integralnog pirin~a. Nekuvani oqu{teni je~am }e da smawi nivo antrinutrijenata u organizmu, {to je~am ~ini namirnicom koja je veoma korisna i laka za varewe. Lekovita svojstva koje je~am ima: Reguli{e krvni pritisak; Zdravqe kostiju - kosti su veoma va`an deo na{eg organizma i veoma je va`no da ih odr`avamo na omptialnom nivou, kako ne bismo imali problema u starosti. Gvo`|e,

fosfor, kalcijum, magnezijum i cink se nalaze u je~mu, a to su minerali koji doprinose gra|ewu strukture kostiju i pove}awu wihove snage, Zdravqe srca;, Rak - selen je mineral koji se ne nalazi u velikom broju hrane, ali je sastavni deo je~ma. On pomaè enzimima jetre da se detoksikuju i odbrane od komponenti koje mogu izazvati rak. Selen moè smawiti rast tumora i pove}ati imunitet, koji }e lak{e mo}i da se bori sa }elijama raka. Upale - holin je veoma vaàn nutrijent, koji pomaè sa problemima sa spavawem, op{tim stawem mi{i}a, ali i sa problemima sa koncentracijom i u~ewem. Kao {to smo ve} naveli, je~am pomaè digestivnom sistemu i lak{em varewu razne hrane.

28 ^etvrtak 6. januar januar 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 6. 2022.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 PLANINA U SEVERNOJ MAKEDONIJI

PSE]I LAVE@

ZAREZANO MESTO

JEDNA @ENE PRISTA- KARTA[KA IGRA LICE ENGLEZA VOLUMEN

REOMIR BIV[I INICIJALI FUDBALER TENISERA IZ BIH, ZIMOWI]A SU[I]

VRSTA LIKERA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

AKADEMIJA NAUKA HEROJSKI (SKR.)

OSTATAK

SVRATI[TE ZA KARAVANE, HAN UMESTO NE^EGA (IZRAZ) ISITNITI NA RENDETU

ENGLESKI UTOPISTA, ROBERT

FIAT AUTOMOBILI SRBIJA (SKR.) KWIGA PSALAMA

VRSTA TELESNE VE@BE POLUTAMA

RUBQA

VEZA NA CIPELI AMERI^KI FIZI^AR, LUIS

13. I 19. SLOVO AZBUKE KOJE JE KAO KA[A

AUTONOMNA POKRAJINA (SKR.)

NEPER USKA DUGA DASKA

7. I 28. SLOVO AZBUKE STAROGR^KI FILOZOF

KOJE JE U OBLIKU BOKORA STONOTEN. AD AKTA KLUB (SKR.) (SKR.) RASA PSA

SITAN TRGOVAC (TUR.)

Sr Gl pski as

TANAK LIMENI LIST DAMA U [AHU (SKR.)

BRUJAWE INSEKATA OBLAST U HRVATSKOJ

ZAPAD BIV[I ODBOJKA[, VLADIMIR

UDRU@EWE GRUPE QUDI @ICA (NEM.)

SRPSKI FUDBALER SA SLIKE RUDNIK @IVE U SLOV. PLANINA U NIGERU

@ENA MANDATAR OZNAKA ZA TEHNI^KI NOKAUT SLO@ENI SUGLASNIK (GRAM.) FR. PISAC DE MOPASAN

TURSKA IRIDIJUM

TR[^ACI

AGITACIJA ISTOK

MOKRA]NA CEV (MN.)

ORGAN ^ULA VIDA

ISKRIVQENI

IZNERVIRATI NEKOGA

EVROPSKA ZAJEDNICA (SKR.)

ANGA@OUZVIK PRI VANOST NA SKOKU POSLU

OSIGURAVAJU]I ZAVOD (SKR.)

FRANCUSKA VRSTA MUZI^KE KOMPOZICIJE

QUBITEQI FOTOGRAFIJE

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SRPSKI PROVERA LEGEN- O^EKIVATI LUKSEM- AMERI^KI VRSTA PIJANSTVA DA NEKO ZLATNI UGQA DARNI BURG VOZA^A DO\E NOVAC (FRANC.) PEVA^, (MN.) \OR\E

HIQADITI DEO BARA GRAD NA KIPRU PREDWA STRANA QUDSKOG VRATA ENERGIJA

ONAJ KOJI UZVIKUJE PAROLE STARIJI SRPSKI BODI-BILDER AMERI^KA GLUMICA, DEREK

Sr Gl pski as

^EKRK ZA DIZAWE JEDRA (POM.)

BOKORI

Sr Gl pski as

LONGITUDA

TVORAC NEKOG DELA

STRANO @EN. IME SRPSKA GLUMICA, RINA

PRIMORSKA SLANA JEZERA PODGORICA

SRPSKI GLUMAC I RE@ISER SA SLIKE

VRSTA UDARCA U BOKSU PRASTANOVNIK ITALIJE

Sr Gl pski as

BIV[I SRPSKI TV VODITEQ

1 2 3 4 5 6 7

JEDAN PREDLOG TLA^ITI JAPANSKA GLUMICA, MA^IKO

TUNIS GRADI] U HOLANDIJI FRANC. GLUMICA, ANUK TALIJUM

AMERI^KI GLUMAC 7. I 23. SLOVO AZBUKE OBIM

KAZATI, IZGOVORITI VOLUMEN

[UPQE [IPKE POND

Sr Gl pski as

SLOBODAN POSED (LAT.)

MESTO ISKOPAVAWA MESTO U SREMU

DEO QUDSKOG STOPALA

SVITAWE, SVANU]E NADUSTARIJI SLAVNI KOMPLET VENOST OBLIK SRPSKI ZA TRBUHA VEZNIKA KO[ARKA[ OBLA^EWE KOD KRAVE „ILI“ RADIVOJ (MN.)

GR^KO SLOVO

PLANINA U BUGARSKOJ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO R, KARAVAN-SARAJ, OVEN, U ZAMENU, R, ZGIB, FAS, N, AP, LZ, PERTLA, BOKORASTO, E^, LAMELA, STK, Z, DU[AN VLAHOVI], KLUB, MANDATARKA, IDRIJA, TRSKARI, TR, AFRIKAT, KATETERI, AGITOVAWE, OKO, IZIRITIRATI, EZ Skandinavka 2: VODORAVNO OZ, F, MILIBAR, PAROLA[, GRLO, PETAR ^ELIK, BOKORJE, KOP, OSVANAK, PETA, LIMANI, ETEL, NIKOLA PEJAKOVI], SA, ALOD, UGWETAVATI, TN, DIREKT, EME, ITAN HOK, ITALIOT, RE]I, CEVI, MI]A ORLOVI], PIRIN Ukr{tenica: VODORAVNO I, KEC, OT, AKTER, [ATORSKO PLATNO, TLO, NOU KAMP, DL, AA, CIKLAMA, BIK, DEZERTIRAWE, A, XIP, MANDATARI, ON, @UTOOKA, TRG

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Sastavni veznik - Jaka igra}a karta, as - Osnovna tarifa (skr.) - U~esnik u nekom doga|aju, 2. Vrsta tkanine od koje se izra|uju {atori, 3. Teren, zemqi{te - Stadion u Barseloni - Oznaka za decilitar, 4. Ad akta (skr.) - Vrsta ukrasne biqke - Mu{ko rasplodno gove~e, 5. Samovoqno pobe}i iz vojske - Oznaka za amper, 6. Vrsta terenskog vozila Zastupnici, opunomo}enici (lat.), 7. Li~na zamenica - Koja ima `ute o~i - Prazan prostor u gradu. USPRAVNO: 1. Bilo {ta - Strano mu{ko ime, 2. Vlasnik ~arobne lampe, 3. Konto (skr.) - Juna~ki spev, epos, 4. Drugi i ~etvrti vokal - Civilna za{tita (skr.) - Osmo slovo azbuke, 5. Ptica trka~ica, vrsta emua, 6. Starogr~ki filozof, 7. Tajno, skriveno (lat.), 8. Pruga koja povezuje Tokio i Osaku, 9. Crv u rogu ovce, 10. Najve}i grad u Kazahstanu, 11. Sitan deo te~nosti - Onomatopeja wakawa, 12. Dva ista slova - Ameri~ki glumac Rejnolds, 13. Ameri~ki glumac Garsija - Simbol iridijuma, 14. Bluza s rolkragnom - Oznaka za gram.

ZANIMQIVOSTI Da li je mogu}e "vratiti u ìvot" drevne qude? Da li je mogu}e komunicirati sa wima? Po prvi put u istoriji, posetioci Paviqona Srbija u Dubaiju mogli su da komuniciraju sa autenti~nim, mobilnim i prilagodqivim 3D licem ~oveka sa Lepenskog vira koji je zaista ìveo u praistoriji i umro na obalama reke Dunav pre vi{e od 10.000 godina. Srpski arheolozi, bioarheolozi i informati~ari predvo|eni prof. dr Sofijom Stefanovi}em, uz podr{ku Nacionalne platforme Srbija stvara napravili su nau~ni podvig i stvorili biokineti~ki model, vernu, "ìvu" kopiju lica drevnog stanovnika Lepenskog vira iz ~uvenog groba br. 69. Prvi su uspeli da razviju analiti~ke procese i uz pomo} informacija skrivenih u kostima, napravili su virtuelnog ~oveka koji se pojavio kao onaj koji je ìveo pre 10 milenijuma. Arheolo{ke rekonstrukcije anti~kih lica su odavno poznate. Takvih primera ima kod nas na Viminacijumu. Srpski nau~nici su ovu nauku podigli na novi nivo. Oni su spojili znawe ste~eno prou~avawem qudskih kostiju (biantropologiju) sa naukom o DNK i drugim forenzi~kim analizama, ne samo da bi stvorili ta~no, realisti~no 3D lice ~oveka koji je umro pre deset milenijuma, ve} da bi ga animirali i doveli u ìvot sa real-

^etvrtak 10. decembar 2020. 29 ^etvrtak 6. januar 2022.

SRPSKI NAU^NICI REKONSTRUISALI LICE IZ PRAISTORIJE

Upoznajte ~oveka starog 10.000 godina sa Lepenskog vira! Srpski arheolozi, bioarheolozi i informati~ari predvo|eni prof. dr Sofijom Stefanovi}em rekonstruisali su lice drevnog stanovnika Lepenskog vira iz ~uvenog groba br. 69

nim ekspresijama lica. Srpski nau~nici to nazivaju Digitalna qudska tehnologija (DHT). Ko je bio ovaj mu{karac? Poseban vid sahrawivawa, u sede}em poloàju sa sa prekr{tenim nogama (lotus poloàj), uo~en je kod ovog mu{karca u grobu br. 69 sa Lepenskog vira u periodu od 8170-7594. godine pre na{e ere. Ovakav na~in sahrawivawa ukazuje da je tako sahrawena osoba imala poseban dru{tveni status tokom ìvota u toj zajednici. Na osnovu antropolo{kih analiza znamo da je imao oko pedeset godina kada je umro, da je bio visok oko 180 cm, da je imao 72 kg, ali i da se dosta hranio ribom. Tako|e, bio je izuzetno fizi~ki aktivan tokom ìvota. Kopija lica ~oveka koji je ìveo pre 10.000 godina pokazuje istu mimiku kakvu je imao lovac-sakupqa~ iz groba br. 69 odràvaju}i MetaHuman tehnologiju zasnovanu na poretku pore|ewa drugih topografskih objekata. Sintezom podataka dobijaju se precizne koordinate kretawa mi{i}a i mekih tkiva lica, koje prepoznajemo kao grimase. Dostignu}e Digitalne qudske tehnologije ozna~ava savr{en brak izme|u arheologije, nauke i tehnologije igara. Ovaj drevni ~ovek svetu je predstavqen 16. decembra u Dubaiju, na Paviqonu Srbija na Svetskoj izlo`bi EXPO 2020.

NAJPREPOZNATQIVIJI SIMBOL MOSKVE:

Zanimqivosti o ~uvenoj crkvi svetog Vasilija Bla`enog Gra|evina koja odu{evqava hiqade i hiqade posetilaca svake godine na poznatom moskovskom Crvenom trgu Sa svojom crvenom fasadom, rasko{nim ornamentima i fantasti~nim kupolama, nije ni ~udo {to se crkva Svetog Vasilija smatra jednim od jedinstvenih podviga ruske arhitekture. Prvobitno sagra|ena izme|u 1555. i 1561. godine u znak se}awa na vojno osva-

jawe, gra|evina nastavqa da odu{evqava hiqade i hiqade posetilaca svake godine na poznatom moskovskom Crvenom trgu. Crkva je u svetu poznata po svom bajkovitom izgledu, ali koliko znate o wenoj istoriji? U nastavku vam donosimo pet fascinantnih ~iwenica o hramu: od kontroverznog Cara koji joj je naru~io crkvu, ali i izabrao originalnu boju.

IZGRADWU JE NARU^IO IVAN GROZNI

Ivan IV Vasiqevi~ (1530-1584), prvi car Rusije, naredio je izgradwu crkve 1555. godine nakon ruskog zauzimawa nezavisnog Kazawskog hanata i pobede nad Tatarima. Ivanova reputacija okrutnog i strogog vo|e dovela je do wegovog popularnijeg nadimka Ivan Grozni. U stvari, neke pri~e o izgradwi crkve ka`u da je Ivan oslepeo neimenovanog arhitektu (ili arhitekte) kako nikada ne bi postojala druga gra|evina poput we.

GRA\EVINU ^INI 10 CRKAVA

Raspored crkve zasnovan je na jednoj masivnoj centralnoj crkvi koja se zove Pokrov. ^etiri velike crkve raspore|ene su oko centralnog jezgra poput ta~aka kompasa, a ~etiri mawe crkve su dijagonalno postavqene. Uprkos sistematskom grupisawu ovih kapela, hram je u celini asimetri~na i mewa izgled u zavisnosti od ta~ke gledi{ta. Deseta crkva je dodata 1588. godine u ~ast Vasilija Bla`enog, pravoslavnog sveca koji je predvideo da }e tre}ina

Moskve stradati u velikom po`aru 1547. Gra|evina koja odu{evqava hiqade i hiqade posetilaca svake godine na poznatom moskovskom Crvenom trgu.

SPOQA[NOST JE PRVOBITNO BILA OBOJENA U BELU BOJU

Iako je danas crkva sv. Vasilija prepoznata po svojoj `ivopisnoj spoqa{wosti, ukrasi su dodati tek 200 godina nakon dovr{etka gra|evine. U stvari, veruje se da je crkva prvobitno bila obojena u belo sa zlatnim kupolama. Tek u 17. veku ruski arhitektonski stilovi po~iwu da ukqu~uju i raznolike {eme boja.

CRKVA SVETOG VASILIJA NIJE ZVANI^NO IME HRAMA

Zvani~ni naziv crkve Svetog Vasilija je Crkva Pokrova Presvete Bogorodice

na Rovu. To ime je dobila nakon pobede cara Ivana Groznog nad tatarskim upori{tima, koja se dogodila tokom praznika Pokrova. Tako|e se naziva Hram Pokrovoski.

POD ZA[TITOM JE UNESKA

Kao i druge kulturne znamenitosti, crkva Svetog Vasilija preìvela je nekoliko razli~itih epoha svetske istorije. 1928. godine zgradu je konfiskovao Sovjetski Savez i pretvorio u sekularni muzej. Mnogo decenija kasnije, 1990. godine, katedrala je pored Kremqa i Crvenog trga prepoznata kao mesto svetske ba{tine UNESCO-a. Od tada se zgrada vratila svojoj prvobitnoj nameni i po~ela je da radi kao crkva. Od 1997. sluì kao pravoslavna crkva sa nedeqnim bogosluèwima. M. T.

10.januar decembar ^etvrtak 6. 2022.2020.

SPORT

„Gde ste vi, gospodo? Sve zastave moraju da se ujedine – za Srbiju!“ Zdjelar: Da osvojimo titulu i zaigramo u Ligi {ampiona Kapiten fudbalera Partizana Sa{a Zdjelar rekao je da je ponosan na tim kako je odigrao polusezonu i da se nada }e sa takvim partijama nastaviti i u 2022. godini. Izabranici Aleksandra Stanojevi}a prvi deo sezone zavr{ili su kao lideri na tabeli Superlige Srbije, bez poraza i sa pet bodova vi{e u odnosu na drugoplasiranu Crvenu zvezdu. „Partizan je sada disciplinovaniji, dobija male utakmice {to je u prethodnim sezonama bio mo`da najve}i problem, kada smo dobijali derbi, a u malim utakmicama gubili bodove. Sada se napravila razlika, po~eli smo da dobijamo sve. To je trenutno {to je za nas najbitnije i treba da nastavio to da radimo i u narednom periodu“, rekao je Zdjelar. Partizan je prole}e u Evropi izborio posle ~etiri godine, a u {esnaestini finala Lige konferencija rival }e mu biti Sparta iz Praga 17. i 24. februara. "Moglo je mo`da malo boqe, ali moglo sigurno i mnogo gore. Pro{li smo u Evropu i to je brio prvi ciq. Sada }emo poku{ati da napravimo iskorak. Igra}emo protiv ekipe koja je disciplinovana. Fizi~ki jaka, disciplinovana ekipa, ali takvi smo i mi. Realne {anse su 50-50, ali da}emo sve od sebe da iza|emo kao pobednici", kaè Zdjelar. Zdjelar isti~e da mu prija uloga lidera u timu iz Humske, kao i da svojim ponasawem poku{ava da bude primer mladim igra~ima. "To {to sam dobio tu poziciju da budem lider tima mi prija. Volim odgovornost, ne beìm od we i uìvam u tome. Voleo bih to da nastavim da radim i da Partizan nastavi da pobe|uje. Dajem sve od sebe da im budem primer kako na terenu tako i van wega, Nije lako u ovom vremenima, gde internet mewa sve, gde mladi momci veoma rano dolaze do velikih ugovora. Razgovaramo non stop, svi momci su jako dobri, po{tuju starije. To je neki put kojim ih vodimo. Posle kada odu vani, ve} moraju da misle sami o sebi", isti~e 26-godi{wi vezni fudaler. Kapiten Partizana u 2022. godini èli da se crno-beli nastave istim putem. "Ponosan sam na to kako se pona{amo, kako igramo i èlim da se to nastavi. Da nastavimo da pobe|ujemo, da osvojimo titulu i da, ako Bog da, slede}e godine igramo Ligu {ampiona", zakqu~io je Zdjelar.

TORCIDA PRESTIGLA DELIJE:

Hajduk gledaniji od Zvezde, Partizan ni u top 10 Hajduk iz Splita najgledaniji je tim na prostorima biv{e Jugoslavije u posledwoj polusezoni. Navija~i Dinama `eleli su da naprave statistiku i vide koliko kaskaju za ostalima na Balkanu kada je u pitawu poseta, a razlika u odnosu na Hajduk je ogromna. Torcida je probudila svoju navija~ku bazu i prestigla je Delije, koje su dugo bile neprikosnovene kada je u pitawu poseta. Izvu~ena je statistika sa me~eva kada su klubovi doma}ini u doma}em {ampionatu, pa Hajduk ima prosek od 9.867 gledalaca. Sledi Crvena zvezda sa 6.249 gledalaca, tre}i je @eqezni~ar sa 3.624, ~etvrti je Borac iz Bawa Luke (3.330), peto je Sara-

jevo sa 3.015 gledalaca na me~u. Slede Rijeka, Zriwski, Posu{je, Maribor i Dinamo iz Zagreba, koji je deseti sa 2.287 gledalaca. Frapantno samim tim deluje i podatak da ~ak nema Partizana u prvih 10 i to je alarmantna vest za crno-bele, koji su lideri u {ampionskoj trci. Nezadovoqni su i u Dinamu, o ~emu svedo~e re~i sa stranice "Zona Dinamo". "Za{to je to tako? Uzroci su brojni, ali uz sve to do{lo je do toga da prose~an navija~ Dinama mo`e smisliti vi{e alibija za neodlazak na Maksimir nego navija~ Hajduka za neosvajawe titula", navodi se. S. G.

Svetislav Kari Pe{i}, legendarni ko{arka{ki stru~wak, vratio se u Srbiju posle gotovo decenije, seo na klupu reprezentacije, i rekao da je u ovom trenutku najbitnije da cela dràva stane uz wu. Pe{i} je doneo velike radosti qubiteqima ko{arke na prostoru Jugoslavije, osvojiv{i Evropsko i Svetsko prvenstvo, {to su uspesi ~iji odjek i daqe prati reprezentaciju Srbije. „Jo{ uvek se mi gledamo kao Jugoslavija, svi rezultati koje smo pravili kao Jugoslavija pripisuju se nama i mi to ne treba da odbijemo i da se stidimo jer su na{i treneri i igra~i bili tu. Kada nas tako gledaju imaju dodatnu motivaciju kada do|u u Beograd. To je ne{to novo za nove igra~e, ali boqe je da to sada doìve nego kasnije“, naveo je Pe{i}. Dana{we vreme donosi slobodu za sumwu u svakoga, pa i u vrhunske autoritete, ali Pe{i} kaè da nema problem sa tim – samo ako su kritike pra}ene prethodnom podr{kom.

„Ti koji pitaju {to ovaj nije do{ao i od toga prave naslove, ja bih preporu~io wima da do|u kada igra reprezentacija Srbije, da do|u da podrè. Ako im se ne{to nije dopalo, neka to kritikuju, taman posla, ali da ne govorimo o kultu reprezentacije, a nemamo punu halu.“ Pe{i} je potom obrazloìo {ta prema wegovom stavu zna~i kult. „[ta zna~i kult? Ko je reprezentacija? Reprezentacija su trenerski {tab, medicinski {tab, igra~i, KSS, klubovi, svi ostali... Kada reprezentacija igra, sve zastave moraju da se ujedine u jednu zastavu i Zvezde i Mege i Partizana i FMP i Dinamika i Borca... Onda moèmo da govorimo o kultu reprezentacije, a ne da govorimo da su na{i vrhunski igra~i zaboravili {ta je kult reprezentacije. Kao navija~i treba da podrìmo reprezentaciju, drugu nemamo, to je jedina. Moè{ da navija{ za Zvezdu, Partizan, Bajern, Barselonu, kakav je ìvot a da nema{ svoj klub, ali kad

do|e reprezentacija, to treba da bude drugi ose}aj. Zahvaqujem se publici koja je do{la na utakmicu sa Letonijom, publika se digla na noge, dala je energiju i mi se zahvaqujemo“. Pri~e o tome koga ima, a koga nema u reprezentaciji Pe{i} èli da ostavi po strani i uputio je jo{ jednu poruku navija~ima. „Imali smo lo{e iskustvo u kvalifikacijama za Olimpijske igre, dràva je pokrila tro{kove organizacije i utakmica protiv Italije – nema nikoga?! I onda analizirate za{to nije do{ao Joki}, Bogdanovi}... Gde ste vi, gospodo? Po{to wih nema, onda ste vi tu, do|ite podrìte! Nama je podr{ka va`na, ne smetaju nam kritike, to je sastavni deo, meni li~no to ne smeta, ali hajde do|i u dvoranu!“ Srpski tim je pod Pe{i}evim vo|stvom upisao po pobedu i poraz na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, a u februaru wegov sastav o~ekuju dueli sa Slova~kom. N. R.

Luka Jovi} otkrio kako je Srbija napravila "hemiju" i oti{la na Svetsko prvenstvo I on je bio vaàn deo tog puta. Luka Jovi}, napada~ Real Madrida je sigurno bio vaàn {raf Dragana Stojkovi}a Piksija i reprezentacije Srbije koja je napravila fantasti~an rezultat plasmanom na Mundijal. Kao jedan zreo i fin momak, u razgovoru se osvrnuo i na period u reprezentaciji, a centarfor Reala je iskreno objasnio kako je do toga i do{lo. - Iznenadili smo vas sve rezultatom koji smo postigli ove godine. Da budemo iskreni, to je tako. Me|utim, mi unutar tima smo znali da imamo kvalitet. Kada je do{ao Dragan Stojkovi} Piksi, upravo je on je bio taj koji nam je dao to prekopotrebno samopouzdawe, koji nas je podigao, promenio mentalitet celokupne ekipa. Sigurno da je to va`no, i kao {to vidite – nama sada nikad nije dosta. Kada imao prednost od 3:0 ili 4:1 mi èlimo jo{. @elimo da postièmo koliko god moèmo golova i to je ono {to ova reprezentacija nije imala prethodnih godina. Meni je drago kad ili Mitar ili Vlahovi} postignu pogodak. Bilo ko da beleì dobre rezultate u svojim timovima, ja sam sre}an jer nam je po-

treban kontinuitet. [to se reprezentacije ti~e, to je zadovoqstvo i ~ast za svakog igra~a {to je u timu. Hemija je najbitnija u ekipi, ali wu ne moète imati ako }u ja biti qubomoran {to je neko dao gol, ili obratno. Mi smo pokazali da imamo hemiju, da smo svi tu zbog rezultat i uspeha nacije. Nije fraza, nas odlikuje re~enica – Svi za jednog, jedan za sve. Mislim da moèmo napraviti dobar rezultat u Kataru. Moè li Srbija u Kataru da ostvari rezultat za pam}ewe? - Imamo u junu i septembru me~eve u Ligi nacija. Imamo jaku grupu, {to mi se posebno svi|a, jer je to dobro za nas, prevashodno {to }emo igrati dobre me~eve idealne za pripremu Svetskog prvenstva kasnije u Kataru. Tamo nema lo{ih ekipa, kao {to vidimo, Portugal }e morati, ako pro|e prvi me~, da igra sa Italijanima i onda jedna od te dve reprezentacije ne}e igrati na Mundijalu. Bi}e veoma dobre provere za nas, svi timovi imaju nekoliko vrhunskih igra~a, a to }e biti isku{ewe. Ali, ne brinem, spremi}emo se mi dobro i biti oni pravi u Kataru - rekao je Jovi}. S. G.

SPORT Srpski sport iz godine u godinu vlada svetom, ali je 2021. donela nekoliko spektakularnih rezultata koji s razlogom pro{lu godinu sme{taju u red jedne od najuspe{nijih u istoriji srpskog sporta – pred vama je lista od deset imena, najzaslu`nijih za to. lll Srbija je u 2021. godini dobila najboqeg ko{arka{a na svetu – Nikola Joki} je progla{en najkorisnijim igra~em najkvalitetnije ko{arka{ke lige na svetu (NBA) i time je potvrdio davno iskazanu premisu da je Srbija zemqa ko{arke. Skromni momak iz Sombora nikada nije èleo sebe da sme{ta u prvi plan, nedavno je izjavio i da nije hteo da bude najboqi ve} da se takmi~i sa najboqima, ali wegovi rezultati zna~e i mnogo vi{e – zna~e inspiraciju deci. „Voleo bih da deca zbog mene odu i bave se sportom. Ukoliko uspem da to uradim, to }e biti moj najve}i uspeh“, rekao je Joki} po dobijawu MVP priznawa. lll Deceniju i po simbol uzora za mlade je Novak \okovi} koji je u 2021. godini krunisao desetogodi{wicu svoje teniske dominacije, izjedna~io je rekord po broju osvojenih Grend slem trofeja, a oborio onaj koji meri nedeqe provedene na prvom mestu ATP liste. \okovi} je, sada je ve} sigurno, ve~ita inspiracija i ~ovek koji iz dana u dan pokazuje sve najboqe {to dolazi iz Srbije, pa ~ak i èqu da mewa stvari i „udari“ na sistem koji smatra nepravednim. Novak je i daqe najboqi teniser sveta i ima, ~ini se, nikad ve}u èqu da svojim igra~kim bravurama doda i lidersku, kroz svoju organizaciju PTPA. „Ja znam ko sam i {ta sam, znam {ta je pravedno. Jedva 150 igra~a ìvi od tenisa u mu{koj i ènskoj konkurenciji. Dajte mi bilo koji drugi sport u kome je takav slu~aj. Za te momke i devojke se mi zalaèmo, oni se trude, ali ih ne slu{aju. Elita }e da se uzdiè dok se oni bore, ali zato je tu „mali od Srbije“ da se ume{a i pokaè im kako treba“, rekao je \okovi}. lll Kako treba pokazao je i Strahiwa Stoja~i}, momak koji poti~e iz ko{arka{ke porodice, ali su ga okolnosti spre~ile da u omiqenom sportu ostavi dubqi trag. Ali – to wega nije obeshrabrilo, ko{arka se igra i u vidu basketa {to je Strahiwa prepoznao i 2021. godinu je zavr{io kao najboqi basketa{ sveta. Strahiwa je za svoj basketa{ki uspeh „okrivio“ brata Stefana, ali je govorio i o tome kako izgleda istovremeno baviti se i basketom i ko{arkom, po{to je u aktuelnoj sezoni ~lan i veoma simpati~nog kluba Gajdobra. „Glavni krivac je moj brat koji je pre{ao sa ko{arke na basket. Prate}i wega i ja sam zavoleo basket kao profesionalni sport. Gajdobra je ~isto zato {to volim kada vidim ~oveka koji voli ko{arku i koji èli da uloì u ko{arku iskqu~ivo iz qubavi, bez ikakvih interesa. To radi Stojan, daje srce za klub i poku{ava da napravi lepu pri~u i zbog toga sam u{ao da pomognem koliko mogu. Zdrava sredina za

^etvrtak 10. decembar 2020. 31 ^etvrtak 6. januar 2022.

Deset veli~anstvenih iz Srbije – najboqih na svetu! igru, {to se ti~e kluba kao kluba i {to se ti~e publike. Igrao sam u dosta klubova, ali nikada nisam igrao u tako nekom mestu gde qudima zna~i ko{arka. Zadovoqstvo je igrati za Gajdobru. Takvih timova treba da ima vi{e u Srbiji“, rekao je Stoja~i}. lll Svet je morao da se u 2021. godini pokloni i pred Jovanom Prekovi}, devojkom koja vernost dràvi pokazuje pripadni{tvom Vojsci Srbije, ali jo{ vi{e – postignutim rezultatima od kojih zastaje dah. Jovana je u kalendarskoj godini uspela da postane svetska, evropska i olimpijska {ampionka u karateu, objediniv{i tri najve}a priznawa i upisav{i svoje ime u istoriju sporta uop{te, ne samo karatea. Jovana je svetom pronela najboqu sliku svog rodnog Aran|elovca i Srbije, pokazav{i {ta zna~i nesalomivi borbeni duh i predanost koja moè da bude i tema za nau~no istraìvawe. „Idem da uzmem ono {to mi pripada!“, zagrmela je Jovana pred odlazak na Olimpijske igre u Tokiju. To je uradila i ponosno otpevala himnu Srbije. lll Kada su u pitawu timski sportovi, ènska odbojka{ka reprezentacija Srbije ve} godinama predstavqa sinonim za uspeh, prepoznato je to i nagradom Olimpijskog komiteta Srbije za najboqi tim godine, a prva me|u jednakima je Tijana Bo{kovi}. lll Najboqa odbojka{ica sveta je ve} nekoliko godina, a sa istovetnim àrom nastavqa da podiè lestvice koje sama postavqa. I u tome ne namerava da stane – mo`da eventualno kada se na suprotnoj strani na|e wena sestra, Dajana. „Kada sam je izblokirala vi{e je bilo sme{no, nego 'vau', zato {to smo se {alile sa tatom. On je rekao da kad je budem jednom izblokirala, mogu da iza|em sa terena i da zavr{im utakmicu. Zbog toga smo se smejale“, rekla je Dajana posle duela reprezentacija Srbije i Bosne i Hercegovine u Beogradu. lll Mnogo osmeha, ali i mnogo suza u 2021. godini nam je priredila Milica Mandi}, najboqa srpska tekvondoistkiwa svih vremena koja je status i najboqe takmi~arke u tom sportu na svetu potvrdila osvajawem zlatne olimpijske medaqe. Milica je na svom posledwem velikom takmi~ewu u{la u istoriju – devet godina posle prvog zlata, u Londonu 2012. godine popela se na najvi{e olimpijsko postoqe i na briqantan na~in okon~ala jednu ve-

liku karijeru. „Prognoze stranih medija za mene pred Olimpijske igre su bile slabe, nisu verovali da mogu da pobedim, naro~ito posle Rija. I{li smo protiv svih {ansi, sa verom u sebe, znala sam koliko sam sebe dala, da imam takvog trenera iza sebe, da smo maksimalno spremni, i{li smo protiv svih {ansi i na{li se na podijumu!“, govorila je Milica po povratku u Beograd. lll Niko nije verovao ni u ono {to rade Nikola Mitro i Bogdan Marojevi}, momci koji se bave tekbolom, nestvarno zanimqivim sportom nastalim spajawem stonog tenisa i fudbala. Momci iz Novog Sada su pro{li nestvaran put i 2021. godine su drugi put u karijeri postali prvaci sveta – s tim {to su premijerno to uradili pod zastavom Crne Gore u koju su „prebegli“ jer u Srbiji nisu imali podr{ku. Ali, sve se vratilo... „Kada smo postali prvaci sveta bili smo na razgovoru kod Nikole Janovi}a, ministra sporta Crne Gore, i to smo oti{li na sopstvenu inicijativu. Seli smo u kola, prevalili za 12 sati put od 700 kilometara, a ~ovek nije hteo ni da se slika sa nama jer nije bila zvani~na poseta. Nismo tra`ili nikakve penzije niti bilo {ta drugo, ve} samo paso{e kako bismo mogli da se takmi~imo i daqe. On je rekao dobro, vide}emo, javi}u vam se... Naravno, nikada se nije javio. Tu celu godinu smo zbog Fiteka (Svetske tekbol organizacije stacionirane u Ma|arskoj) igrali za Crnu Goru, ali onda je usledio poziv Fiteka gde su nam rekli da vi{e ne mo`emo da igramo jer nemamo paso{e. Poru~ili su nam da }e nam dozvoliti da se vratimo da igramo za Srbiju jer smo potrebni ovom sportu, s obzirom na to da smo uz Ma|are najboqi na svetu“, rekao je Mitro. lll Srpski tekbola{i su najboqi na svetu, fudbaleri nikada nisu bili, ali bar jedan u ovom trenutku jeste, u svojoj klasi.

Du{an Vlahovi}, 21-godi{wi reprezentativac Srbije, o~arao je svet fenomenalnim partijama za italijansku Fiorentinu, pokazao je za{to je fudbal u Srbiji zaista najva`nija sporedna stvar i da se nikada ne treba {aliti sa Srbima. Briqirao je u kalendarskoj godini, wegovi golovi su „zakucani“ na televizijskim {picama, a on je tek krenuo u osvajawe sveta – kao pravi srpski superheroj. „Nema nikakve tajne za uspeh, treba biti po{ten i raditi vi{e od ostalih, a istovremeno ostati skroman i s obe noge na zemqi. Samo tako kockice mogu da se sloè. Slu{am savete starijih, i znam da }e vrednim i napornim radom sve biti kako treba“, govorio je Vlahovi}. lll Sve kockice su se u prethodnoj godini sloìle za Filipa Filipovi}a, jednog od najboqih vaterpolista svih vremena i zvani~no najboqeg vaterpolistu sveta za 2021. Godine oven~ane trofejnima i medaqama su krunisane u 2021, Filip je sa reprezentacijom Srbije kao kapiten odbranio zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Tokiju i oti{ao u legendu, odlu~iv{i da stavi ta~ku na karijeru u nacionalnom timu. „Ovo nije iznena|ewe i ovo je samo pokazateq da i kad su neke okolnosti protiv vas, kad verujete do kraja, kad verujete u svog saborca, uz veru u Boga sve moè da se desi. Ne treba se igrati sa srpskim inatom, pokazalo se mnogo puta kako to ispadne, videli ste kako je bilo u tenisu sa Novakom. Ne isplati se ta rabota“, govorio je Filipovi} posle pobede u Tokiju. Povratak u Srbiju je obeleèn i simboli~nom numerom kojom i ispra}amo 2021. godinu, godinu zlata za srpski sport, godinu u kojoj je svet ponovo morao da prizna da srpski sportisti imaju ne{to {to se retko gde nalazi – inat, ~ast, po{tewe, veru i znawe da pokore sve i zastavu Srbije odnesu na najve}e vrhove. N. R.

SVA TRI ITALIJANSKA SPORTSKA LISTA IMAJU ISTU SLIKU NA NASLOVNICI - DU[ANA VLAHOVI]A!

Stigla prva zvani~na milionska ponuda za Srbina Du{an Vlahovi} je osvanuo na naslovnoj strani sva tri najve}a sportska lista u Italiji. Srbin je golovima u Fiorentini zatresao celo Apeninsko poluostrvo i privukao pa`wu brojnih svetskih velikana, a prvi koji je zhvani~no uputio ponudu za Vlahovi}a je Arsenal! Kako navodi “Gazeta delo Sport”, Arsenal je spreman da za Vlahovi}a plati i celih 70.000.000 evra! Dodu{e, ne sve u ke{u. Nov~ani deo bi iznosio 55.000.000 evra, dok je preostalih 15.000.000 procewena vrednost Lukasa Toreire, igra~a koga bi Arsenal ostavio u Firenci u sklopu posla. Englezi su Urugvajca kupili za 28.650.000 evra, ali je to bilo jo{ na leto 2018. godine, u me|uvremenu Toreira

nije opravdao o~ekivawa. Letos je zato i pozajmqen Fiorentini u kojoj igra uglavnom standardno i nema sumwe da bi ga na stadionu “Artemio Franki” rado zadr`ali.

Fiorentina ho}e da proda Srbina ve} ove zime i zaradi najvi{e, jer bi ve} na leto Vlahovi}` u{ao u posledwu godinu ugovora i pregovara~ka pozicija tima iz Firence bila bi slabija. Problem je i {to Du{an `eli da ostane u klubu do kraja sezone i odvede Fiorentinu u Evropu. Kao {to je poznato, Vlahovi} odbija da produ`i ugovor, a ponuda predsednika kluba Roka Komisa i daqe je na stoli: ugovor do 2025. godine sa platom od 4.000.000 evra u prvoj i 5.000.000 evra u preostale tri sezone. Tako|e i bonus od 3.000.000 evra za menaxere. Prema tom ugovoru, izlazna klauzula za srpskog reprezentativca bila bi 75.000.000 evra. Arsenal ve} sad nudi skoro toliko... S. G.

OVO SMO SVI ^EKALI THURSDAY  ^ETVRTAK 6. 1. 2022.

PIKSI: Nismo gotovi, tek treba da napravimo ne{to veliko Kada fudbal postaje vi{e od igre i za{to su patriotizam, rad i vera kqu~ za uspeh? Zato {to je Dragan Stojkovi} Piksi postao lider Orlova, koji su ~itavu Srbiju u~inili sre}nom u protekloj godini. n Nema ni{ta emotivnije nego igrati za otaxbinu i nema ve}e sre}e nego usre}iti svoju naciju. To vi kaète. Pa, da li je upravo taj patriotizam i qubav prema dràvi motiv broj jedan za va{ povratak u Srbiju? "Ja zaista stojim iza toga, jer raditi u klubu i brinuti o nacionalnom timu to su potpuno dve razli~ite stvari. Ovde se budi ta jedna emocija pre svega. Sam taj ~in da predstavqate zastavu i himnu, predstavqate svoju naciju, dovoqno govori koliko to moè da bude emotivno i koliko moè da probudi odgovornost, kako u takmi~arkom tako i u qudskom smislu." n Kakav je ose}aj kada znate da ste ujedinili naciju? "Prelep je ose}aj. Mislim da su qudi od po~etka kvalifikacija u martu mesecu osetili tu energiju, osetili re{enost na{e fudbalske reprezentacije da napravi ne{to {to }e ih usre}iti pre svega, jer srpski narod voli uspehe u sportu. Srpski narod voli da podràva i bodri svoj nacionalni tim." "Upravo smo to zadovoqsvo pruìli prvo sami sebi, ali smo pruìli i naciji koja je èqno i{~ekivala svaki me~. To je krenulo u martu mesecu, a zavr{ilo na najlep{i na~in u novembru." n [ta kaù qudi na ulici kada vas vide? "Prvo, ne veruju da me vide. Misle da sam ko zna gde. [alim se. To su sve re~i pohvale. Oni ne mogu da veruju, ne samo {to smo pobedili ve} i na~in na koji Srbija igra. Kakav fudbal mi gajimo sada. Tako da je to jedna velika satisfakcija meni kao treneru." n Dobijate nadrealne ponude iz dràva i od klubova, koji vam nude jako puno novca, a vi ipak ovde u Srbiji. [ta je to {to vas drì ovde, da li je to patriotizam? "Nije sve u novcu. Ja ne kaèm da novac nije vaàn, ali jedan

ìvot se ne sastoji samo od novca. Ostaje mnogo drugih stvari koje ~oveka mogu da u~ine sre}nim. To je upravo ovo gde ja sada radim kao selektor u Fudbalskom savezu Srbije, brinem o igri, brinem o rezultatima na{e najboqe selekcije." "Imam tu odgovornost i itekao znam da je nosim, bez ikakve dileme. To je sve jedna slika koja vas ~ini sre}nim i za{to bih ja to mewao. Ono {to je za mene jako va`no je to da ose}am jednu jako veliku podr{ku svih struktura, kako politi~kih, tako sportskih, qudi na ulici, prijateqa, moje porodice {to je veoma va`no." "Ose}am da nismo uradili sve {to treba, tako da tek treba da uradimo ne{to. To su ti motivi i to je taj izazov koji tek prestoji." n Kad su gotovo svi sumwali, vi ste verovali... Kako ste uop{te mogli da verujete da }e Srbija pobediti jednu veliku Portugaliju? Nau~ite nas tom pozitivnom duhu i objasnite nam {ta vas to pokre}e. "Portugalija jeste jedna mala zemqa, ali fudbalska veli~ina. Velika stvar je to {to smo uradili. n Portugalija je bila fudbalska veli~ina i 84. godine? "Jeste, to se desilo i pre 37 godina i ta pobeda na{a od 3:2 i igrom slu~aja ja sam postigao taj tre}i gol. Od prvoga dana ja sam verovao da }emo uspeti. Od prvoga dana sve je mirisalo da }e se zavr{iti dobro." n Primili smo gol u drugom minutu. Kako ustati posle takvog gola? "Glavna poruka igra~ima od po~etka na{eg druèwa je bila ta da nas protivnik apsolutno ne zanima. Ime protivnika ne sme da nas zanima i ne smemo da se bavimo wime. Mi moramo biti maksimalno skoncentrisani na nas, na ono {to mi radimo i da protivnik razmi{qa o nama. Potpuno smo bili posve}eni onome {to mi èlimo da prikaèmo i igru kakvu èlimo da prikaèmo." "Na sastanku pred utakmicu u Lisabonu rekao sam igra~ima i ako se desi, a desilo se, da primimo gol, ne sme da bude panike. I da èlim od kapitena Tadi-

}a da rukama pokazuje da je sve u redu i da nastavimo sa na{om igrom. To se zaista i desilo. Igra~i su dràli tu koncentraciju i imali veliko ube|ewe da od igre koju Srbija igra niko ne moè da se odbrani. To je ustvari poetna fudbala koji Srbija sada pokazuje." "O~igledno je da predstavqamo problem svim protivnicima. Ono {to me je posebno radovalo je da ne postoji utakmica u kojoj Srbija nije uradila ono {to je najteè u fudbalu, a to je da stvori {anse. Mi smo imali bezbroj {ansi na utakmicama. A do}i do dobre {anse u fudbalu je zaista te{ko. Mi smo to sa lako}om radili i postizali golove." "Na kraju krajeva bili smo najefikasniji tim u grupi, {to dovoqno govori da na{ stil, taj agresivni fudbal, moè da razgali naciju, koja èli da vidi tako ne{to, a rezultat da se poklopi na kraju da svi budemo sre}ni." n Slede pripreme za Katar, da li }e biti nekih iznena|ewa, ili tim koji pobe|uje ne treba mewati? "Imamo jednu grupu igra~a koja je na impresivan na~in iznela ove kvalifikacije i to je jedan potencijal od koga se tek o~ekuje da napavi ne{to lepo u budu}nosti." n Koliko je bio trnovit va{ put od Ni{a do kaku kaù danas "Patrijarha srpskog fudbala". "Karijera je satkana i od lepih i od onim mawe lepih stvari. Kao trener se trudim da jednostavno budem fer prema igra~ima, prema medijima, publici. Jednostavno da budem lider, u pravom smislu te re~i. Ne na papiru, ve} lider koji }e delima to pokazati." n Va{a majka je u jednom intervjuu rekla: dok su se svi provodili, on je trenirao po ceo dan i ~vrsto se drào onog sto je zacrtao. Da li je to savet mla|im generacijama da se rad uvek isplati? "Rad je ne{to {to pokre}e ~oveka. Rad je ne{to {to nas ~ini sre}nim, jer mi ako ne bismo radili bili bi prazni. Rad dobija na vrednosti kada do|e i uspeh. Ne treba beàti od rada, treba ga raditi po{teno". N. R.

Novak igra u Australiji! Novak \okovi} je nakon nekoliko nedeqa }utawa kona~no progovorio o igrawu na Australijan openu. Prvi reket sveta je objavio da ide na Australijan open i da }e braniti trofej na prvom grend slemu nove sezone, koji se odràva od 17. do 30. januara. Srpski teniser je dobio medicinsko izuze}e od organizatora, a o putovawu u Melburn obavestio je javnost objavom na Instagramu. - Sre}na svima Nova godina! @elim vam mnogo zdravqa, qubavi, radosti i sre}e. Da vidite, di{ete i mislite qubav i da negujete po{tovawe prema svakoj osobi i ìvom bi}u na ovoj divnoj planeti. Prijalo mi je da budem sa svojom porodicom i dragim qudima, odmorio sam se od veoma duge i uspe{ne sezone 2021. Sada kre}em u Australiju jer sam dobio izuze}e i spreman sam da ìvim i di{em tenis narednih par nedeqa takmi~ewa. Hvala svima na podr{ci! Idemooooo ‘22, napisao je Novak uz fotografiju sa aerodroma. Srpski teniser }e u Melburnu braniti titulu i ove godine ima priliku da do|e do jubilarnog 10. trofeja. U istoriji je samo Rafael Nadal uspeo da osvoji jedan grend slem dvocifreni broj puta, po{to ima 13 titula na Rolan Garosu. Ujedno, \okovi} }e biti u prilici da [panca, kao i Roxera Federera prestigne po broju trofeja sa najve}ih turnira, jer u ovom momentu sva trojica imaju po 20. Prvi teniser sveta je posledwih dana boravio u Marbeqi gde je trenirao i pripremao se za po~etak nove sezone, a ujedno i pratio vesti iz Australije. Do ovog momenta, za \okovi}a nije bilo potvrde da li je vakcinisan, po{to je imunizacija bila obavezna za sve tenisere, a o istoj nije èleo da govori, jer smatra da je to privatno pitawe. Me|utim, s obzirom na to da je postojao odre|en broj tenisera, na ~elu sa \okovi}em, koji su odbijali da se izjasne po pitawu vakcinacije, sve su glasnije informacije bile da }e za wih biti pripremqen "poseban tretman",. O tome je pri~ao i Kreg Tajli, direktor turnira. - Svaki sportista koji dolazi u Australiju mora da bude vakcinisan i da poseduje dokaz za to, ili da ima uspe{nu prijavu za medicinsko izuze}e od vakcine, saop{tio je Tajli, i nastavio: - U slu~aju tenisera, aplicirawe za medicinsko izuze}e odvija se po dosta rigoroznijim pravilima, rekao je direktor turnira, i na taj na~in maltene potvrdio da je mogu}e nastupati na prvom grend slemu sezone bez potvrde o vakcinaciji.

KAKO SE ODOBRAVA PRIJAVA ZA MEDICINSKO IZUZE]E?

Direktor AO objasnio je proceduru odobravawa medicinskog izuze}a za tenisere. - Postoje dva medicinska panela koja pregledaju svaku prijavu za izuze}e, i pristupaju svakoj prijavi tako {to ne znaju ko je sportista koji ju je podneo. Dakle, gledaju iskqu~ivo medicinske razloge za izuze}e od vakcine, ne znaju}i o kome se radi. Na taj na~in izbegavamo svaku vrstu pristrasnosti, rekao je Tajli, a onda izjavio ne{to {to je obradovalo sve koji su se nadali Novakovom nastupu na AO: - Znam za slu~ajeve sportista koji su podneli zahtev za medicinskko izuze}e i kojima je taj zahtev ve} odobren. Ja ne mogu da otkrivam wihov identitet bez wihovog pristanka, ali ako sami odlu~e da to objave, vrlo rado }u sve potvrditi, izjavio je Tajli, preneo "tennis365".

"SLU^AJ \OKOVI]"

Kada je direktno upitan za slu~aj Novaka \okovi}a, Tajli je rekao da "vreme za wegov dolazak polako isti~e". - [to se ti~e Novakovog statusa, ima}emo daleko jasniju sliku do 7. januara. Vreme polako isti~e- Svestan sam da Novak ne `eli da otkrije da li se vakcinisao ili ne, kao i da otkrije eventualne razloge za medicinsko izuze}e. To je wegov izbor. ostaje jo{ dosta stvari koje treba da se re{e da bi nastupio u Melurnu, a one moraju da se re{e u nadolaze}im danima, rekao je direktor turnira. I dok se pri~alo o medicinskim izuze}ima, izvori australijskog lista "Herald" govorili su da }e "\okovi}u biti potrebno ~udo da bi u{ao u dr`avu Viktoriju", odnosno da su mu male {anse da zaigra. N. R.