Srpski glas 6. oktobar

Tradicionalno

Deo opozicije, profesori i akademici objavili Proglas za odbranu Kosova

Potpisnici Proglasa za okupqawe u odbrani Kosova i Metohije ocenili su da je posledwi trenutak da se promeni kosovska politika Srbije i pripremili deklaraciju o reintegraciji pokrajine u ustav no-pravni poredak Srbije.

^lanovi Narodne stranke, Dveri, Zavetnika, koalicije NADA, gru pa profesora i akademika slo`ili su se da se mora insistirati na punoj reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Sr bije.

Kako se navodi u deklaraciji koju je pro~itao akademik Matija Be}kovi}, neprihvatqivi su svi predlozi koji podrazumevaju podelu, razmenu teritorija, odricawe od Kosova i Metohije, predaju dela ili cele teritorije, ~lanstvo Kosova u Ujediwenim nacijama, ili na bilo koji na~in ugro`avaju budu}nost celovite pokrajine u sastavu Srbije.

„Niko nema ni pravo ni legitimitet da radi u tom pravcu niti da potpisuje bilo kakve medjunarodno obavezuju}e dokumente suprotne Ustavu Srbije“, navodi se u Deklaraciji o reintegraciji Kosova i Me tohije u ustavno-pravni poredak Srbije.

Kako je pro~itao Be}kovi}, deklaracija daqe nala`e da je jedino re{ewe koje je prihvatqivo i po`eqno za Srbiju – puna reintegracija ~itave teritorije Kosova i Metohije „sa svim svetiwama, gradjanima koji tamo `ive i prirodnim resursima u ustavno pravni poredak Sr bije“.

„Kao deo tog procesa, spremni smo za otvarawe dijaloga sa pred stavnicima kosmetskih Albanaca o izgradwi poretka vladavine pra va za sve etni~ke zajednice i sve gradjane i na~inima na koji }e se ova ustavno-pravna reintegracija obaviti na zajedni~ku korist“, navodi se u deklaraciji.

Mi{a Djurkovi} iz Instituta za evropske studije kazao je da je pro glas izazvan „novim talasom pritisaka“ na srpski narod ali i iz stra ha da je 17. septembar, kada je odr`an Evroprajd, postavio „presedan kako strani faktori misle da mogu da re{avaju probleme u Srbiji“.

Kako je naveo, u Srbiji je zapo~eta „neprihvatqiva praksa“ da amba sadori stranih zemaqa poni`avaju Srbiju kroz doma}e, srpske medije.

Profesor Milo{ Kovi} izjavio je da je uticaj stranih politi~ara na delovawe u dr`avi sve ve}i.

On je podsetio na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da ga „ne}e naterati ni Bajden, ni Putin, ni Zelenski“ da pouv~e odluku o zabrani {etwe Evroprajda, i dodao da je Vu~i} promenio odluku nakon sastanka sa ameri~kim ambasadorom Kristofesorom Hilom.

Aleksandar Vu~i}: Strah me je ve}i nego ikad, pred Srbijom period te`i od onog iz 90-ih

Pred Srbijom je verovatno najte`i period, te`i od onih koje smo imali 1990-ih, istakao je predsed nik Srbije Aleksandar Vu~i} na predstavqawu "Sa branih dela Milorada Ekme~i}a", dovode}i u vezu izazove pred na{om zemqom sa delom ovog velikog istori~ara koji je, kako je rekao, kroz pro{lost vi deo budu}nost.

"Vide}ete i sami ko }e se kako dr`ati, pona{a ti i ko }e sa koliko hrabrosti i odva`nosti u tom procesu u~estvovati. Sve to, ma kakve odluke sam doneo ili smo doneli, ne}e promeniti ~iwenicu da me je strah vi{e nego ikada {ta se pred Srbijom nalazi", poru~io je Vu~i} obra}aju}i se prisutnima.

Govore}i o akademiku Ekme~i}u rekao je da je wegov prijateq akademik Matija Be}kovi} kazao da se delo velikog istori~ara mo`e nazvati "dubokom mi{qu i nadmo}nom vizijom".

"Dubokom mi{qu analizirao je povesnu fak tografiju, a nadmo}nom vizijom jasnije od mnogih kroz pro{lost video budu}nost. Mnogo godina pred smrti predvideo i do detaqa opisao doga|aje koje danas sa zebwom pratimo i `ivimo. Jasno je video krizu u Ukrajini i sunovrat ekonomije. Poznavaju}i i shvataju}i kauzalnost prirodnih tokova istorij skih kretawa nije imao pravo da bude optimista, imao je svako pravo, a posebno moralno da nas upo zori na sve izazove koje }e vreme da postavi pred nas", rekao je Vu~i}.

Kako je istakao, Ekme~i} svoje rodobqubqe i pripadnost srpstvu nije temeqio na pokli~ima, mr`wi, ve} na upornom dokumentovawu i analizi na{e istorijske gra|e ma gde i {irom sveta ona bila razasuta.

"U amanet nam je ostavio `equ da nikada vi{e ne ratujemo. Duboko ose}aju}i pro`ivqeno i pre`ivqeno, nadaju}i se da }e neki koji, izme|u ostalog, i o nama razmi{qaju, zakqu~iti da narod koji se 11 puta dizao na razne ustanke ne bi trebalo ponovo pozivati na oru`je", istakao je on.

"Dugo kretawe izme|u klawa i orawa" je naslov wegovog "magnum opusa", a naslov se mo`e smatrati svojversnom retrospekcijom, s obzirom da se `ivot autora kretao izme|u "klawa i orawa", dodao je Vu~i}.

Podsetio je da je u wegovoj porodici 78 svetih Prebilova~kih mu~enika, me|u kojima je i wegov otac, {to je bilo prvo klawe u wegovom `ivotu, a koje je pre`iveo spletom sre}nih okolnosti kao ne zamom~en |ak.

Zahvalio se izdava~ima na sva tri sabrana dela Dejana Medakovi}a, Vasilija Kresti}a i Ekme~i}a.

"Ove kwige kao uxbenici trebalo bi da budu u svim na{im domovima, da svaka na{a ku}a ima ova sabrana dela. Da ponekad ne{to nau~imo, ali da sve kroz {ta su ti qudi pro{li stoji kao podsetnik za budu}nost za na{e potomke", podvukao je on.

Sa Ekme~i}em imao sam ~ast dva puta telefo nom da razgovaram. To je bio ~ovek mira i izuzetne snage, koji za razliku od svih nas, koji bi u poli ti~koj strasti neretko i{li i levo i desno i ispod granica pristojnosti, koji je savr{eno ose}ao {ta je potrebno srpskoj du{i i srcu. Uvek kada je sam osetio da je pomalo preterao vratio bi se na srp sku glavu i donosio nepogre{ive zakqu~ke", rekao je on.

Istakao je da je sre}an {to zna da je ne{to u~iwe no da najve}i od nas budu zapam}eni u istoriji i da o wima brinemo o svom rodu i svojoj zemqi Srbiji.

A gde }emo mi Srbi...ho}emo li uspeti da sa~uvamo i desnu i levu obalu Dunava za sebe?

"Govorite o Staqingradskoj bici. Pla{im se da }e stvarno do}i i to br`e nego {to je neko o~ekivao. Veoma sam zabrinut zbog ishoda, znaju}i {ta dolazi sa jedne i druge strane, ne sumwaju}i u bilo ~iju hra brost, re{enost, odva`nost. Pla{im se da danas ne{to mogu boqe da ra~unam i vidim. Tako da ostaje - a gde }emo mi Srbi, {ta }emo sa sobom. Ho}emo li uspeti da sa~uvamo i desnu i levu obalu Dunava za sebe, svoj narod, a ne nekog drugog", naglasio je on.

Vu~i} je istakao da to treba da nam bude naj va`nija stvar, i da sa tim zavetom gledamo u budu}nost.

mi re~e?!

TO JE TAJ LUDI, SRPSKI MENTALITET

„Treba da se bavim {ta }e da ka`u u~iteqice u nekoj {koli? Pa nemojte. I naravno, cela je halabuka na Vladu Srbije koja daje preporuke (o {tedwi struje). Za nas je racionalno da probamo da vodimo ra~una gde nam je sve upaqeno svetlo. Za nas nije racionalno da dovedemo dete i da {aqemo roditeqima poruke na grupe – obucite decu i tako daqe. Pa gde to ima?"

„@elim da zahvalim svima vama koji se ovde nalazite, ukqu~uju}i i izabrane predstavnike iz druge stranke, predstavnicu Xeki, da li si ovde? Gde je Xeki? Mislio sam da }e ona biti ovde da pomogne da ovo postane realnost"

Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana

Sawa

Redakcija

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

„Ne mo`ete uvek biti perfektno mirni, pogotovo sa mojim ludim srpskim mentalitetom. Ponekad poludim na terenu, ponekad mi poma`e, razbudi, a ponekad je protiv mene. Ja sam qudsko bi}e kao i vi svi, nosim se sa svim emocijama"

(Srpski teniser Novak \okovi}, nakon plasmana u finale turnira u Tel Avivu, prvo finale posle Vimbldona)

(Zorana Mihajlovi}, ministar energetike)

TU @NI, ALI VASPITANI QUDI

„Ja volim qude, mada sam tu`na u sebi, ali sam lepo vaspitana, pa se smejem s qudima"

(Desanka Maksimovi}, jedna od najve}ih srpskih pesnikiwa)

(Xozef Bajden, predsednik SAD, tra`e}i pogledom preminulu kongresmenku Xeki Valorski)

ZAGROBNI @IVOT

NA OVOM SVETU

OBU^ENA

"Nekoliko dana, pretpostavqam"

Inflacija u Srbiji }e trajati dok traje u svetu, a pre svega u Evropi, rekla je man datarka nove Vlade Srbije Ana Brnabi}.

"Mi se trudimo i uspevamo da rast plata i daqe bude procentualno vi{i od infla cije, tako da mi imamo realni rast plata", dodala je ona.

Na konstataciju novinarke da je mini malac pove}an na 40.000 dinara, ali da to nije dovoqno za `ivot, Brnabi}ka se slo`ila sa tim, ali je napomenula da je „minimalac je pre samo 11 godina bio 150 evra, a danas se pribli`ava 350 evra“.

Upitana koliko dugo mo`e da `ivi sa 40.000 dinara, Brnabi}ka je rekla: „Neko liko dana, pretpostavqam“.

Dodala je da prose~na neto zarada u Srbiji tako|e kontinuirano raste.

„Mi ~esto pri~amo o minimalcu, dok ne pri~amo o prose~noj neto zaradi. Tako da se borimo i ja se opet nadam da }emo imati jo{ boqe rezultate. Ono {to je nama ciq je da 2026. godine prose~na zarada u Srbi ji bude 1.000 evra, mislim da je realno“, navela je Brnabi}.

Govore}i o grejnoj sezoni, ona je rekla da }e po~eti na vreme, da svakodnevno gledaju vremensku prognozu, kakva }e biti ova zima i kakav je oktobar.

„Deluje da }e oktobar biti ne{to to pliji nego {to je standard za oktobar, {to

Istori~ar holokausta dr Efraim Zurof, direktor za isto~noevropska pitawa Vizentalovog centra

je dobro, ali mi }emo krenuti sa toplim probama. Ali nam je svaki dan va`an i sva ka u{teda je va`na zato {to }e to zna~iti vi{e para za neke nove projekte koji nisu u oblasti energetike. Ali je va`no, veruj te da svaka ozbiqna dr`ava i dr`avnici u ovom trenutku gledaju vremensku progno zu. Mi planiramo rezerve do kraja grejne sezone, do kraja zime, prakti~no planira mo zakqu~no sa krajem marta. Mi smo za svaki slu~aj nabavili jo{ energenata da imamo u rezervama i za lokalne samoupra ve, ako negde ne{to isko~i“, objasnila je

mandatarka nove vlade.

Brnabi} je dodala da nadle`ni daju sve od sebe da ne bude nesta{ica, kao i da ne bude restrikcija struje.

„Dajemo sve od sebe da ne bude restrik cija struje i zaista se ozbiqno pripre mamo za to, {to ukqu~uje naravno i mere {tedwe. Mi smo odlu~ili da na{e gra|a ne finansijski nagradimo za {tedwu, da kle ono {to kre}e sad od 1. oktobra. Uve li smo posebne mere za dr`avne objekte, videli ste da su ukinuli i i ovu dekora tivnu rasvetu“, podsetila je ona.

Zorana Mihajlovi}: Srbija ne priznaje rezultate referenduma i odluku Rusije da protivpravno pripoji 15 odsto teritorije Ukrajine. Stra{no je {ta Putin radi svom narodu, pogazio je slavnu borbu Rusa u Drugom svetskom ratu

Srbija, zemqa obrnutog morala

Imali smo i to da sudija osumwi~en za izradu la`nih ugovora, uredno sa nanogicom, odlazi u sudnicu i deli pravdu. Nema veze {to su u ugovorima vaskrsavali i pokojnici, ni {to je na nogica zapravo pritvor i {to neko ko se sumwi~i za krivi~no delo ne bi smeo da bude izaslanik bogiwe Justicije.

Imamo i profesora sa nanogicom, terete ga da je sledbenik kragujeva~ke „poslovne {kole“ – prodavawe ispita. Doti~ni profa je ~lan Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela. To telo brine o kvalitetu visokog obrazo vawa, dodequje akreditacije i vrednu je studijske programe.

Mo`emo da se podi~imo da je u srp skom parlamentu sedeo i dr`ao banku osu|eni ratni zlo~inac. Ta velika {te to~ina, nesre}a koja hoda, ukaqala je najva`niju dr`avnu instituciju. Sku p{tinska govornica bila je mesto za wegove uvrde ~estitog sveta i {irewe mr`we.

U toj istoj Skup{tini interese na roda po zakonu, ne po moralu, zastupao je tobo` ranije nekakav general koji je osnivao ratne logore u BiH. Sve na po nos i diku naprednih radikala.

U svim ovim slu~ajevima, niko od nadle`nih ne reaguje, da ih ne nabrajam. Niko da ka`e, stanite qudi, ne mo`e tako. [ta }e svet misliti o nama, {ta deca, {ta stariji koji nas gledaju i krste se. Gde }emo kao narod zavr{iti ako sve uni{timo, uneredimo i obesmislimo.

Kao da se namerno uspostavqa spira la obrnutog morala. Ono {to bi u sre}na doba zavr{ilo u rubrici „verovali ili ne“, dobilo je pravo gra|anstva, po stalo ~ak po`eqno, model pona{awa u stilu – jesam i {ta mi mo`ete.

U Hrvatskoj i me|u hrvatskim zajednicama u dijaspori preovladava duboko usa|eni fa{izam

Centar Simon Vizental ocenio je da je u dva nedavna incidenta ''hrvatski fa{izam zasijao punim sjajem kako u svojoj zemqi, tako i u inostranstvu''.

Iz Centra u saop{tewu podse}aju da je hrvatski nedeqnik ''Ek spres'' objavio ove nedeqe karikaturu lica predsednika Srbije Alek sandra Vu~i}a, budu}e premijerke Italije \or|e Meloni i ma|arskog premijera Viktora Orbana sa hitlerovskim brkovima, i to stavio pod naslov: ''Achtung Hrvatska izme|u tri mini-fa{izma".

''Iako, istini za voqu, ova tri politi~ara zaista jesu desno orijen tisani konzervativci, `igosati ih kao naciste je jednostavno odvrat no, nefer i vre|a `rtve nacista'', navodi se u saop{tewu.

Sa druge strane, u Australiji, bu~na gomila hrvatskih navija~a, podr`avalaca fudbalskog kluba Sidnej junajted salutirala je na cisti~ke pozdrave i pevala ''Za Dom Spremni'', {to je, kako podse}aju, dobro poznati hrvatski ekvivalent nacisti~kog pozdrava "Sieg Heil".

Ovo se, kako se dodaje u saop{tewu, de{avalo tokom ceremonije dobrodo{lice, koja za ciq ima da istakne ~iwenicu da su zemqe na kojima je stadion izgra|en prvobitno pripadale Aborixinima.

''Oba incidenta odra`avaju duboko usa|eni fa{izam koji preovla dava u Hrvatskoj i me|u hrvatskim zajednicama u dijaspori'', navode iz Centra Simon Vizental.

Prema re~ima istori~ara holokausta dr Efraima Zurofa, direk tora za isto~noevropska pitawa Vizentalovog centra, takve manife stacije ne iznena|uju.

''Od raspada Jugoslavije i uspostavqawa hrvatske dr`ave, uz neko liko izuzetaka, vlast nije dovoqno nagla{avala zlo~ina~ku prirodu NDH i stravi~ne zlo~ine usta{kog pokreta koji je upravqao zemqom i nastojao da uni{ti srpske, jevrejske i romske zajednice", ka`e Zurof.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlovi} oce nila je da "nije nimalo ~udno" {to evropske zemqe "pitaju" Srbiju kada }e uvesti sankcije Rusiji.

Ona je ocenila da rat u Ukrajini „nije kao drugi koji se de{avaju svake godine u svetu“.

„Ovo je korak do svetskog sukoba, a kada se nalazimo pred takvim doga|ajem, onda treba kao i pred Prvi i pred Drugi svetski rat jasno da ka`emo svoj stav i verujem da }emo uskoro biti jo{ jasniji“, rekla je Mihajlovi}.

Ponovila je da Srbija ne priznaje rezultate referen duma u ~etiri ukrajinske oblasti i odluku Rusije da „pro tivpravno pripoji 15 odsto teritorije jedne nezavisne i suverene zemqe“.

No tu se pri~a ne zavr{ava, na to ide nadogradwa koju za nakaradni srp ski re`im odra|uje crkva, u celosti ili pojedina~no. I ba{ one koji su za prezir, ~ija je imovina upitna, za udbi ne bitange ~iji su prethodnici nekada jahali popove, crkva sada odlikuje. Da se moralno posrnu}e jednog ponositog i ~estitog naroda zacementira.

Kad na to dodamo nacionalne te levizije, od kojih jedna „preporu~uje“ prostituciju i nasiqe, a druga dovodi goste sa fa{isti~kim idejama, mo`emo samo da pitamo koliko je ostalo do dna. Te iste televizije se svojski trude da ba{ oni koji su najgori me|u nama sta nu pred kamere. Da nam dr`e lekcije iz morala i patriotizma. Da nas prave ko lektivnim ludacima.

Bruka je zagospodarila svim porama `ivota. Uvukla se i tamo gde bi treba lo da stanuju ~ast i znawe – u rektorske glave, u prve qude srpskih univerzi teta. Uspeli su i oni da se osramote, i sebe i Srbiju. Naime, ako niste ~uli, uskratili su podr{ku svojoj koleginici doju~era{woj rektorki BU da bude iza brana za predsednicu Evropske asoci jacije univerziteta. Za koju su je pred lo`ili Slovenci, Ma|ari i Makedonci.

Sedamnaest rektora je odlu~ilo da napakosti koleginici koja je branila ~ast univerziteta od la`nih doktorata. Nijedan od wih se nije usprotivio, ni jedan oglasio tim povodom, takve su to veli~ine. A znaju da je moralni sunovrat pogubniji od ekonomske propasti. [ta onda o~ekivati od slu|enog naroda.

Pi{e: Milenko Vasovi}

„Stra{no je {ta predsednik Rusije Vladimir Putin radi svom narodu, zaustavqa i uni{tava budu}nost i ne samo to, ve} je pogazio slavnu borbu Rusa u Drugom svetskom ratu, kada su se borili za slobodu protiv nacizma, a ne za osvajawe teritorija“, navela je potpredsednica Vlade, a preneo wen kabinet.

SREDINOM VEKA IMATI MAWE STANOVNIKA NEGO 1945. - ZA POPIS SE INTERESUJU I BRITANCI

Prema procenama demografa popis u Srbiji koji }e se sprovo diti od 1. do 31. oktobra poka za}e znatan pad u broju stanov ni{tva, a stru~waci procewuju da }e sredinom ovog veka biti mawe stanovnika nego posle Drugog svetskog rata. Intere sovawe za preciznim i li~nim podacima gra|ana Republike Srbije iskazala je ove godine i britanska ambasada.

Demograf Petar Vasi} pro cewuje da }e Srbija imati 10 posto mawe stanovnika u od nosu na prethodno sprovedeni popis iz 2011. godine kada je prebrojano vi{e od sedam mi liona stanovnika. Wegove pro cene govore da }e ovogodi{wi oktobarski popis pokazati broj ne mawi od 6.5 ali i ne vi{e od 6.6 miliona qudi i navodi da ovaj mawak sam po sebi ne predstavqa toliki problem ko liko to ~ini neravnomerna pro storna zastupqenost pada broja stanovnika. Iz ovog razloga ve}a urbana mesta mogu do`iveti stagnaciju ili ~ak i rast broja `iteqa dok u ostalim regija ma dolazi do teritorijalnog pra`wewa.

RE[EWE POSTOJI

Postoje razli~iti predlozi za re{ewe tog problema, {to u teoriji, {to u praksi iz isku stva drugih zemaqa koje su sa mawe ili vi{e uspeha radili na problemu demografskog razvoja teritorija, me|utim, ta re{ewa do sada su stajala kao mrtvo slo vo na papiru.

U Srbiji se unazad 70 godi na ni{ta na tome nije radilo u

prakti~nom smislu. Migracije se stihijski odvijaju decenijama unazad i prave veoma veliki te ritorijalni poreme}aj. Postoji jedan model – policentri~ni mo del razvoja, koji je predlagan jo{ pre dvadesetak godina i on je de klarativno implementiran kroz prostorne planove, me|utim, u praksi se nikada nije primewi vao. Ovaj model bi podrazumevao da u svim regionima na{e zemqe postoje jaka urbana jezgra koja bi predstavqala polove razvoja onako kako to danas ~ine Beo grad, Ni{ i Novi Sad, izjavio je Petar Vasi}, demograf i van redni profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu.

UTICAJ KORONE

Vasi} navodi tri glavna na~ina na koji je korona virus uticao na demografske prome ne. Prvi i najvidqiviji na~in svakako predstavqa broj umr lih koji iznosi izme|u 60 i 70 hiqada. Drugi na~in jeste od lagawe ra|awa. Mnogi parovi su odustali od namere za potom stvom iz razloga zdravstvene i dru{tvene krize {to se, navodi Vasi}, vidi iz broja `ivoro|e nih u 2020. i 2021. godini. Tre}i na~in na koji je kovid izmenio demografsku sliku predstavqa ju migracije.

Bez obzira {to su indivi dualno sprovo|ena razli~ita parcijalna istra`ivawa, mi nemamo celovitu sliku i ~ak ne mo`emo ni da pretpostavimo u kom pravcu, pozitivnom ili ne gativnom, je korona delovala po pitawu migracija. Kretawe sta novni{tva je svakako usporeno i

na neki na~in stopirano, ali da li je to bio plus vi{e za Srbiju ili ne, to se zapravo jo{ ne zna. Mi nemamo podatke o spoqnoj migraciji stanovni{tva od popi sa do popisa, dakle, tek }e ovaj sad popis da zabele`i taj poda tak, izjavio je Vasi}.

I STRANCI ZAINTERESOVANI

Zainteresovanost za popis u Srbiji pokazali su i britanski zvani~ni organi te je odr`an i sastanak grupe iz RSZ-a i dele gacije britanske ambasade.

Sastanak sa predstavnica ma Ambasade Velike Britanije odr`an je u Republi~kom zavodu za statistiku na wihovu inicija tivu, sa ciqem da se detaqnije upoznaju sa pripremama popisa u Srbiji, sa posebnim akcentom na na~inu popisivawa stranaca i pripadnika nacionalnih mawi na, naveli su iz Republi~kog za voda za statistiku.

KAZNE ZA ODBIJAWE

Prema Zakonu o popisu sta novni{tva, doma}instava i sta nova, dr`avqani Republike Sr bije sa prebivali{tem odnosno boravi{tem u Republici Srbiji, kao i stalno nastaweni stran ci sa boravi{tem u Republici Srbiji, u obavezi su da u~estvu ju u Popisu i da na sva pitawa daju ta~ne i potpune odgovore. Svako odbijawe, kao i davawe nepotpunih i neta~nih podata ka, za sobom povla~i prekr{aj nu odgovornost i nov~anu kaznu (20.000-50.000 dinara), navodi se u dopisu Republi~kog zavoda za statistiku.

M. T.



Ne mogu da ratujem jer imam uro|enu sr~anu manu. Volim qude.

 Ovo je ~eta dobrovoqaca. Jedva smo ih nahvatali!

]utali smo danas, a }uta}emo i sutra. Mi nismo qudi koji svoje stavove mewaju od danas do sutra.



 Xaba ste mu uhapsili desnu ruku. On krade i levom i desnom.

 Nema cirkusa bez publike...

 Najkra}a kritika jedne kwige: - Blago nepismenima...

 Narodni poslanik je govorio iz glave. Odmah smo pogodili iz ~ije.

 Na{i fudbaleri igraju borbeno, efikasno, lepr{avo... Dvaput sam proverio, stvarno su na{i!

 Kratak je put od: "Skinu}u ti zvezde s neba" do: "Pla{im se visine"...

 Koliko je {iroka rupa n a {alteru u op{tini? Taman da mo`e da pro|e koverat...

 Sahrana je direktno preno{ena na televiziji na radost miliona gledalaca.

 Gra|ani koji prime}uju da je car go, neka okrenu glavu.

 Vi{e volim da mi se spoje dowi i gorwi pritisak nego rate za de~je ekskurzije!

 Znaju li ti kod ku}e da ~ita{ te novine?

 Svi `mure. To ba{ bode o~i.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Mnogo nesre}e je do{lo na ovaj svet usled nemarnosti i neizre~enih stvari"

„Vi{e je gladi u svetu za qubavqu i po{tovawem, nego za hlebom“

„Ima li tragi~nijeg ~oveka od onog koji je najzad dobio sve {to je nekada `eleo

"Ne pitaj me kako sam saznao sta misli{. Mo`da sam ponekad bio ti. Mo`da si ti pomalo bila ja. Mo`da smo zajedno bili ceo svet"

"Da nisam na{ao tebe, bio bih qut na `ivot, pa ne bih imao ni{ta, kao ni sada, ali ne bih znao {ta je sre}a"

Kad bi NATO primio Ukrajinu u ~lanstvo to bi zna~ilo direktan rat s Rusijom

NATO bloku nije potreban rat sa Ru sijom i zbog toga Alijansa ne}e podr`ati zahtev Kijeva za ubrzano pridru`ivawe Ukrajine tom vojnom bloku, ocenio je Vla dimir Xabarov, prvi zamenik predsedni ka Komiteta Saveta Federacije za me|u narodne poslove.

Xabarov ka`e da su male {anse da }e neko ozbiqno razmotriti zahtev Kijeva za ubrzani ulazak u NATO, s obzirom da Ali jansi nisu potrebni problemi sa Rusijom.

"Mislim da ovo niko ne}e shvatiti ozbiqno. Prvo zato {to NATO nikada ne prima u svoje redove zemqu koja ra tuje. Uz to, Ukrajina ima stalne (terito rijalne) sporove. Kao {to je Kijev svih ovih osam godina o Krimu govorio kao o ‘aneksiji’, tako }e sada govoriti i za nove ruske teritorije. Ako bi Ukrajina nekim ~udom, postala ~lanica NATO-a, onda bi sam NATO imao problem sa Ru sijom, po{to Ukrajina ne}e odustati od teroristi~kih akcija protiv Rusije, ~ime ovaj blok uvla~i u sukob sa Rusijom. To bi bio direktan rat izme|u NATO-a i Rusije. Nisam siguran da je NATO-u to zaista po trebno“, ka`e senator.

Prema wegovom mi{qewu, NATO }e krenuti drugim putem i natera}e Kijev da u|e u pregovore sa Moskvom.

„Me|utim, na{i uslovi su se promeni li. Jedni uslovi su bili pre mesec ili dva, a sada je situacija potpuno druga~i ja - imamo ~etiri nova regiona, to su na{i qudi, teritorija je druga~ija. Dakle, raz govara}emo uzimaju}i u obzir taj faktor, a to je ulazak tih regiona u sastav Rusije“, naglasio je Xabarov.

Ruski eksperti obja{wavaju da zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Ze lenskog o hitnom prijemu u NATO govori o nervozi Kijeva posle referenduma o ulasku Dowecke i Luganske narodne re publike, kao i Zaporo{ke i Hersonske oblasti u sastav Rusije, po{to je deset miliona Ukrajinaca odbilo da `ivi u dru{tvu koje vodi neonacisti~ki re`im. Osim toga, Zelenski tra`i da {to pre u|e u NATO i kako bi opravdao nesposob nost kijevskih vlasti da vodi zemqu, kao i raspad Ukrajine.

NATO I EU NE @ELE

PROBLEMATI^NE ZEMQE U SVOJIM REDOVIMA

Me|utim, ruski stru~wa ci predvi|aju da }e Zelenski ostati razo~aran, jer NATO ne}e usli{iti wegove zahteve. Kako obja{wavaju, svaka dr`a va koja `eli da postane ~lanica NATO-a prolazi pet koraka koji po drazumevaju ozbiqne napore zemqe

kandidata i veoma spore odluke ~lanica NATO.

Do sada je devet od 30 ~lanica podr`a lo stupawe Ukrajine u NATO: Crna Gora, Severna Makedonija, Litvanija, Letonija, Estonija, Poqska, Slova~ka i ^e{ka, ali da bi se `eqa Kijeva ispunila zemqe~lanice NATO-a moraju jednoglasno da odobre prijem nove zemqe u svoje redove.

Eksperti podse}aju da je i general ni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, ocewuju}i {anse Ukrajine za ulazak u NATO, rekao da }e za to biti potrebno de set ili vi{e godina. Osim toga, ubrzani ulazak Ukrajine u Alijansu bi ozna~io po ~etak tre}eg svetskog rata, na {ta NATO ne}e pristati.

Zelenski je svoj zahtev objavio u petak, pozivaju}i se na iskustvo Finske i [ved ske, koje su, nakon {to je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini, odlu~ile da postanu ~lanice Alijanse. Direktan ulazak ovih zemaqa u Alijansu mo`e se desiti 2025. godine, a wihov ubrzani pri jem u NATO blok se smatra presedanom. Me|utim, to se ne mo`e primeniti i na Ukrajinu iz najmawe dva razloga. Prvo, [vedska i Finska imaju priznate granice i te zemqe nisu direktno ukqu~ene ni u jedan vojni sukob, dok Ukrajina te uslove ne ispuwava. Ima sukob sa Rusijom i pro bleme sa granicama, tvrde}i da su Krim, Donbas i oslobo|ene teritorije ukrajin ska teritorija, iako je na referendumima, koji su odr`ani od 23. do 27. septembra u Doweckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj i Zaporo{koj oblasti, ubedqiva ve}ina gra|ana glasala za uje diwewe sa Rusijom - u DNR je 99,23 odsto qudi, u LNR - 98,42 odsto, u Hersonskoj oblasti - 87,05 odsto, a u Zaporo{koj oblasti - 93,11 odsto. Osam godina rani je je na Krimu skoro 97 odsto qudi tako|e glasalo za prisajediwewe Rusiji.

Eksperti su sigurni da zahtevi Ze lenskog ne}e ubrzati ulazak Ukrajine u NATO. Alijansa odr`ava kontakte sa Ki jevom samo kako bi izvr{ila pritisak na Moskvu. Drugim re~ima, SAD ne namerava ju da direktno u|u u sukob sa Rusijom , ali nastavqaju da ratuju protiv Rusije tu|im rukama, pru`aju}i Kijevu sve zna~ajniju vojnu pomo} – upumpavaju}i oru`je u Ukra jinu, daju}i obave{tajne informacije, a tako|e i slawem pla}enika i vojnih in struktora, obu~avaju}i ukrajinske Oru`a ne snage i poma`u}i u planirawu vojnih operacija. Istovremeno, SAD poku{avaju da za{tite sebe, minimiziraju}i rizike i neprestano tvrde}i da nisu direktno ukqu~ene u te sukobe.

„Mislim da }e uslediti predstava, ali naravno niko ne}e Ukrajinu nigde primati. Ta zemqa je u veoma konfliktnoj situaciji. U vojnom sukobu ona mo`e da dobije sve {to joj treba od NATO-a, mo`e se ~ak i u okvi ru sistema NATO do`ivqavati kao ‘vojska NATO-a’ protiv Rusije, ali sve to ne daje osnova da se Ukrajina primi u NATO. Oni mogu da govore da je taj trenutak blizu, kao {to govore i za prijem Ukrajine u EU, ali

UKRAJINA - ORU@JE NATO-A

ZA RAT PROTIV RUSIJE

Kolta{ov istovremeno podse}a da Poveqa NATO bloka ne dozvoqava pri hvatawe dr`ava koje imaju teritorijalne sukobe sa susedima, ali napomiwe da Ali jansa mo`e da revidira tu odredbu. To, me|utim, ne zna~i da }e Ukrajina na kraju biti primqena u NATO, dodao je on.

„NATO mo`e da zapo~ne proces izme ne odredbi poveqe, navodno da bi ubrzao prijem Ukrajine, ali da na kraju nikog ne primi u ~lanstvo, ve} to mo`e koristi ti da bi odr`ao informacione tenzije i pritiske... U svakom slu~aju, mislim da }e Zapad sada biti velikodu{niji u obe}awima, jer Kijev gubi", ka`e Kolta{ov. Ruski ekspert Denis Baturin smatra da NATO nije spreman da prikqu~i Ukrajinu tom bloku i sumwa da }e se Alijansa bavi ti prepravkama Poveqe, s obzirom na to da }e de{avawa u toj zemqi i ruska spe cijalna vojna operacija pokrenuti dosta pitawa kod ve}eg broja zemaqa ~lanica.

Moskva podse}a da je upravo orijenta cija Kijeva ka ulasku u NATO postala jedan od razloga za po~etak ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, a Baturin ka`e da je Alijansi sasvim dovoqno da Ukraji na ratuje sa Rusijom, te da su joj zarad toga zemqe bloka isporu~ile ogromnu ko li~inu naoru`awa.

„Ukrajina je bukvalno postala oru`je NATO-a, a da nije pravno in tegrisana u ovu strukturu“, objasnio je ekspert.

Republike Donbasa i oslobo|e ne teritorije su neodvojivi deo Ru sije i svaki napad na te teritorije bi}e shva}en kao napad na Rusiju. Moskva }e pak u~initi sve da za{ti ti svoju zemqu, koja joj i istorijski pripada, kao i svoj narod.

pitawe je ko }e ih to tamo prihvatiti“, ka`e ruski ekspert Vasilij Kolta{ov.

majka, hri{}anka

Bra}a Italije, s neofa{isti~kim koreni ma i sloganom „Bog, porodica, otaxbina” (redu kovanoj krilatici jednog od o~eva nacije \uzepa Macinija), najja~a je partija u Italiji. Wihova \or|a Meloni prva je premijerka, i to desni~arska, posle Drugog svetskog rata. Slu~ajno, vrtoglavi uspeh stranke de{ava se u ~asu kada se navr{ava sto godina od mar{a na Rim i Musolinijevog trijumfa. Ipak, nije duh italijanskog diktatora zaslu`an za to {to je desnica dosegla vrh. Gra|anima je dosta izli zanih obe}awa i dobro poznatih lica, pa ih Melonijeva osvaja ~ak i re~ima: „Ja sam `ena, majka, Italijanka, hri{}anka” ili stavom da Hrvati treba da vrate Dalmaciju i Istru, a da Titu treba povu}i dr`avni orden jer je odgo voran za masakr Italijana. Bira~e privla~i i kada brani tu|e stavove da `ene koje abor tiraju zauzimaju mesta u bolnicama, govori da je za univerzalne hri{}anske vrednosti, a protiv islamisti~kog nasiqa. Ona je i za bezbedne granice, a ne masovne imigracije, za suverenitet naroda, a protiv birokratije Brisela. Evroskeptik, ali do kraja za NATO.

Ne sumwam u kona~nu pobedu razuma i dobra, ali se na wu mora predugo ~ekati

Bra}a Italije, s neofa{isti~kim korenima i sloganom „Bog, porodica, otaxbina”, najja~a je partija u Italiji. Wihova \or|a Meloni prva je premijerka, desni~arska, posle Drugog svetskog rata

Protivi se LGBT lobiju i ideologiji roda. Sa mu`em, novinarem na Berluskonijevom tele vizijskom kanalu, ima }erku Ginevru i ne bi volela da im je dete gej. Weni govori oki}eni su frazama.

Pristalicama se svi|a i jer nije bila deo brojnih koalicionih kompromisnih vlada koje su predvodile tehnokrate. Ona shvata i da nije dovoqno da podilazi samo doma}oj de snici. Ogromni javni dug i uticaj SAD teraju je i da se prikazuje kao saveznik Brisela i Va{ingtona, dok je sna`no uz NATO i Ukra jinu. Namiguje i Evropskoj centralnoj banci nagove{tajima da }e ministar finansija biti Fabio Paneta, ~lan izvr{nog odbora ECB, a {ef diplomatije Stefano Pontekorvo, blizak Va{ingtonu. Wen dvojak pristup uka zuje da Italija ne}e biti fa{isti~ka, kako neki prognoziraju, ali bi}e mawe evropska, a vi{e atlantska i oslowena na nacionali zam – s poqskim prizvucima. Ona se ogra|uje od Musolinija, za kojeg je rekla da je „vi{e slojna osoba”, u ~ije vreme je bilo i nekih dobrih stvari. Vi{eslojna je i Melonijeva, ~iju mladost su obele`ili zanesenost Tol kinovim „Gospodarem prstenova”, aktivizam u Omladinskom frontu neofa{isti~ke partije MSI. Bila je na ~elu studentskog pokreta Na cionalne alijanse, naslednice MSI, u kojem je bila ~lan „Hobit kampa”. Iz parlamenta je lansirana za najmla|u ministarku u istoriji Italije u vladi Silvija Berluskonija. U~e stvovala je u osnivawu Bra}e Italije, koju predvodi ve} osam godina pod logom trobojnog plamena, poistove}ivanog s vatrom na Muso linijevom grobu.

Milovan Danojli}, kwi`evnik, aka demik, predsednik Srpske kwi`evne zadruge i ~lan Krunskog saveta, nosi lac Ordena Svetog Save i Ordena za sluga za narod, koji `ivi izme|u Fran cuske i Srbije, u novoj zbirci poezije „Ispovest na trgu” bespo{tedno secira mane na{e savremenosti i qudskih ka raktera. On to ~ini u stihu i kroz gorak osmeh. U „Pesmici o pquva~ki” poetski subjekt ka`e: „Korak po korak i ta~ku po ta~ku/Ukrotih narav praota~ku:/ Poguren, snu`den kao orangutan,/Nau ~ih i ja pquva~ku da gutam (...) / Huqe, s iske`enim zubima hijene,/ Dr`e do reda i do higijene:/Slatkore~ivi, ~istih ruku koqu,/A ja bih i wima da u|em u voqu.” Sli~an stav zauzima i u ~etvrtoj kwizi „Pisama bez adrese” (u izdawu „Slu`benog glasnika”). Tu u esejisti~koj formi progovara intelek tualac kriti~ar, kome su jedino meri lo eti~ki stav, erudicija i o{tro oko, kojem ni{ta ne promi~e, od hipokrizije svetskih mo}nika i „{upqina demo kratije” do „|avolske farse” rijaliti programa, sporta i uloge samoobmane u qudskom `ivotu. Mo}nici katkad pre teraju u nipoda{tavawu slabomo}nih, ospore im osnovna gra|anska i duhovna svojstva, kao {to se to nama desilo u godinama pripreme za bombardovawe, pa wihove diplomate kasnije muku mu~e da uspostave mirnodopsko op{tewe, za snovano na elementarnom me|usobnom po{tovawu”, pi{e Danojli}.

n ^etvrtu kwigu va{ih „Pisama bez adrese” pisali ste uglavnom tokom epidemije virusa korona. Za hvaquju}i epidemiji, svet se, kako ka`ete, razgolitio. Kako, u tom kon tekstu, gledate na sada{wu ukrajin sku krizu?

- Potres je {iri, Evropa je vulkanski krater; poquqane su osnove dru{tve nog ugovora na kojima po~iva vladaju}i poredak. Pqa~ka{ki pohodi kapi talizma vi{e ne donose nekada{we plodove, ma{ina nezadr`ivog progre sa uveliko {kripi. Komunisti~ki opit je propao, a zastupnici liberalne de mokratije nisu na{li zamenu koja bi ubla`ila surovost konkurencije me|u zemqama, narodima, klasama i poje dincima. Snage koje su krotile i huma nizovale bespo{tedno nadmetawe –religija, obrazovawe, leve politi~ke partije – potisnute su sa javne scene. Najgore qudske osobine dolaze do nesmetanog izra`aja. Kriza je, po kla si~nom Marksovom obrascu, izbila jo{ 2008. godine. Sve {to su protiv we iz mislili bilo je {tampawe milijardi dolara bez pokri}a. Od onda se udar zata{kava, a korona je dala mogu}nost da se kriza zamaskira. Naposletku je morala potra`iti uobi~ajeni lek: kre

nula je na Istok. Dobili smo ovo {to gledamo, likovawe zla, mr`we, rugobe i smrti. Svaki rat je poraz negovane dobrote, pa i ovaj odbrambeni, na koji su Rusi prinu|eni. Cenu, kao i obi~no, pla}aju mali i nedu`ni qudi. Zamka u koju je Zapad uvukao dva slovenska naroda, dugo je i ve{to pletena. Ne sumwam u kona~nu pobedu razuma i do bra, ali se na wu mora predugo ~ekati

n Da li ste mogli pretpostaviti da }e se ovaj rat dogoditi? U kwizi se ~esto vra}ate na gra|anski rat u

Jugoslaviji...

- Pa jeste, mi smo sve ovo iskusi li, ali da }e se ponoviti u kontinen talnim razmerama, nisam o~ekivao. Ina~e, ruski predsednik se na Zapadu godinama satanizuje: sada je jasno za {to je to izvo|eno. To im je uhodani postupak, uo~i agresije na neku zemqu najpre se demonizuje wen predsed nik (Gadafi, Sadam Husein, El Asad, ^avez, Milo{evi}). Kad krenu, teren je pripremqen, ne moraju ni{ta obja{wa vati. Ratnim pohodima Zapada ne pret hode rasprave u parlamentima, nema su~eqavawa razli~itih pogleda, a jo{ mawe uli~nih protesta iz vreme na rata u Vijetnamu. Gospo|a Olbrajt je izjavila da je pomor pola miliona ira~ke dece opravdana `rtva za oba rawe Sadama Huseina. Silnicima je te{ko stati na put, {ta god u~ine, odgovaraju jedino sebi. I korona im je olak{ala vladavinu, ukoliko je nisu sami izmislili.

n Nije li sve {to se sada u Evro pi doga|a u su{tini logi~no, po{to i vi, poput Simon Vejl, ne poklawa te veliko poverewe politi~kim partijama i ne verujete u vaqanost izbora „za” ili „protiv - Politi~ke partije su nu`no zlo, svaka stranka zastupa jednu stranu i svaka partija je deli} pune istine –otuda joj je i naziv partija. Nevoqa je {to danas, na ~elu mnogih dr`ava, pa i same Evropske unije, stoje pojedin ci ni`ih intelektualnih i qudskih kvaliteta. Takvo je vreme, umorno i besputno, pa mu boqi nisu potrebni. Uza sve to, izgubqena je voqa za `ivo tom, prira{taj stanovni{tva na sve strane opada. Najvi{i ideal je kupov na mo}. Himnu na{e epohe su otpevale one nekada mlade [ve|anke: lova, lova, lova... Lova do krova! A sad je, kao za~in, do{la kukavi~ka rusofobi ja. Weni izvr{ioci su najamni radni ci, maloumne i mehani~ke lutke, zave li su sankcije suprotne od sopstvenih `ivotnih interesa. Kad bi oni uistinu odlu~ivali, odavno bi do{lo do smaka sveta. Stru~waci koji bdiju nad nukle arnim oru`jem svakako su odgovorniji od politi~kih cirkuzanata.

n Va{om novom zbirkom stiho va „Ispovest na trgu” provejavaju ironija, sumwi~avost i neverica u mogu}nost spasewa. Da li je poetsko putovawe bilo besciqno?

- To putovawe je samo sebi ciq, i opravdano je po meri izra`ajne ubedqivosti. Jak i ta~an izraz oslo ba|a, bez obzira na sadr`aj i ugao gle dawa. Ne znam koliko u tome uspevam, na drugima je da procene. Od svetskog zla, i od samog sebe, povremeno se od maram pi{u}i de~je pesme. [to se ti~e ironije, ona obezbe|uje otklon prema pojavama i zbivawima. Ona izo{tra va pogled odozgo i iskosa, obezbe|uje spasonosno rastojawe, ograni~ava muku `ivqewa. Do{lo vreme za svo|ewe ra~una, u `ivotu i u poeziji. Iskrsava ju i neka neo~ekivana dugovawa. A eto, pevu{im, dakle, i daqe sam `iv.

n [ta ste o polo`aju Srbije u Evropi zakqu~ili gledaju}i me~eve Novaka \okovi}a?

- Potvrdilo se ono {to odavno pra tim i znam: bahatost velikih i jakih prema mawima i slabijima. U Vimbl donu su se glasno radovali svakom \okovi}evom proma{aju i pqeskali uspe{nim potezima wegovog protivni ka. Zaboga, oni su izmislili tenis, s kojim pravom se i mi u to me{amo! Na \okovi}a i ina~e gledaju kao na uqe za i nezvanog gosta, kao na kvariteqa wihove ku}ne zabave. Takvi su i u svemu drugom kad smo mi u pitawu. Mi, avaj, nikako da se opametimo. „Evropa nema alternative.” Mo`da neka druga Evro pa, idealna i slobodarska, Evropa ve likih duhova, a ne ova pigmejska robiwa politi~ki korektnog mi{qewa. Wu je oduvek odlikovala pqa~ka{ka narav, ali je istovremeno imala unutra{we snage da svoje zlo sagleda, imenuje i osudi. Trenutno `ivotari bez te snage. n Da li ovo po~iwe novi Hladni rat?

- On nikada nije ni prestao. Jedan {vajcarski publicista je objavio kwi gu sa tvrdwom da rusofobija u Evropi traje gotovo punih hiqadu godina, od Karla Velikog do Napoleona i Hitle ra. Posebnost ruske kulture, religije i `ivotne filozofije je neprestani izazov materijalisti~koj iskqu~ivo sti i racionalisti~koj uskogrudosti Zapada. [to se ti~e nas, na na{oj ~uve noj vetrometini, mi bismo u Hladnom ratu morali sa~uvati hladnu glavu. Na Zapadu je ina~e uvek bilo mudrih qudi i vite{kih duhova, kadrih da pravi~no procene teku}e doga|aje. Mora da ih i danas ima, ali su potisnuti i u}utka ni. Zapad iz moje mladosti i ovaj da na{wi, to su dve kulture, dva sveta. Do{lo je do zamora materijala, ali ni to ne mo`e ve~no trajati. R. N.

Krenuo konvoj opreme za ruske nuklearne snage!

Zastra{uju}i snimak konvoja koji nosi opremu za ruske nukle arne snage mogao bi da bude “po ruka Zapadu”, tvrdi vojni oba ve{tajni stru~wak. Na snimku, snimqenom na nepoznatoj loka ciji u centralnoj Rusiji, vidi se voz natovaren vozilima i opre mom koji o~igledno ide ka liniji fronta u Ukrajini, prenosi bri tanski San.

Poqski vojni analiti~ar Kon rad Muzika rekao je da je voz po vezan sa jedinicom koja upravqa sa desetak centralnih skla di{ta nuklearnog oru`ja.

“Ovo je zapravo oprema koja pripada 12. glavnoj upravi Mini starstva odbrane Rusije. Uprava je odgovorna za nuklearnu muni ciju, weno skladi{tewe, odr`a vawe, transport i izdavawe

jedinicama”, rekao je Muzika i na glasio da se na snimku vide „pri preme za nuklearno lansirawe“.

On, me|utim, dodaje da je zna~ajno to {to se to de{ava na kon {to je Ukrajina upozorila na „veoma visok” rizik da Rusija ko risti takti~ko nuklearno oru`je.

„To bi mogao biti oblik signa lizacije Zapadu da Moskva eska lira“, rekao je Muzika, misle}i na govor ruskog predsednika Vladimira Putina u petak i we govo upozorewe na nuklearni rat. Muzika je tako|e sugerisao da bi Rusija mogla da pomeri ovu opre mu uo~i ve`bi za svoje strate{ke raketne snage – glavni nuklearni faktor odvra}awa zemqe.

Ruske snage RVSN obi~no in tenzivno treniraju tokom jeseni“, objasnio je on. „Rusija bi mogla

da izvede ve`bu stra te{kog odvra}awa Grom u oktobru, tako da bi ovaj voz mogao da bude pripre ma za tu ve`bu.

„Grom“ su godi{wi ma nevri velikih razmera ru skih strate{kih nuklearnih snaga.

Povla~ewe ruskih snaga iz kqu~nog grada Limana u subotu, koji je kori{}en kao logisti~ko i transportno ~vori{te za opera cije Kremqa na severu Dowecke oblasti, predstavqa sramotu za Moskvu. Rusija je priznala da su wene trupe napustile Liman kako bi izbegle da budu u okru`ewu ukrajinske vojske.

Ramzan Kadirov, {ef ruskog ~e~enskog regiona, rekao je da bi Moskva trebalo da razmotri upo

“PROBIJEN JE JU@NI FRONT”: Ukrajinci napravili najve}i proboj na jugu zemqe od po~etka rata, Rusi priznali

Ukrajinska vojska je postigla najve}i uspeh na jugu zemqe od po~etka rata probiv{i liniju fronta i brzo napreduju}i du` reke Dwepar, javqa Rojters.

Iako Kijev to nije zvani~no potvrdio, ruski izvori su pri znali da je ukrajinska tenkovska ofanziva napredovala desetine kilometara du` zapadne obale reke i da je pritom osvojen niz sela koja se nalaze na tom putu.

To odra`ava nedavne veli ke ukrajinske uspehe na istoku zemqe koji su preokrenuli rat, premda je Moskva povisila uloge anektirav{i osvojene teritorije, proglasiv{i delimi~nu mobili zaciju i zapretiv{i odmazdom nuklearnim oru`jem.

– Informacije su napete, hajde da to tako ka`emo, jer, da, zaista je bilo proboja. Postoji naseqe Dud~ani, ta~no uz reku Dwepar, i upravo tu, u tom regionu, do{lo je do proboja. Postoje naseqa koja su zauzele ukrajinske snage – rekao je za rusku dr`avnu televiziju Vladimir Saldo, ruski lider u okupiranim delovima ukrajinske

Hersonske pokrajine.

Dud~ani se nalaze oko 30 km ju`no od mesta gde je front sta jao pre proboja, {to ukazuje na najbr`i napredak rata do sada na jugu, gde su ruske snage bile uko pane na sna`no oja~ane polo`a je du` uglavnom stati~ne linije fronta od prve nedeqe invazije.

Dok zvani~ni Kijev uglavnom }uti, kao i u pro{losti tokom ve likih ofanziva, neki zvani~nici su opisali ono {to su nazvali

kao nepotvr|ene izve{taje o ve likim dobicima.

Na jugu, ukrajinsko napredo vawe ugro`ava linije snabde vawa hiqada ruskih vojnika – mo`da ~ak wih 25.000 – na za padnoj obali Dwepra. Ukrajina je ve} uni{tila glavne mostove, primoravaju}i ruske snage da ko riste improvizovane prelaze. Zna~ajno napredovawe niz reku moglo bi da ih u potpunosti od se~e.

nema~kih radwi pred zatvarawem

Zbog rastu}ih tro{kova energije, oko 16.000 ne ma~kih prodavnica suo~eno je sa bankrotom, obja vio je [pigel, pozivaju}i se na Nema~ko udru`ewe maloprodaja.

Udru`ewe se obratilo vicekancelaru i mi nistru ekonomije Robertu Habeku i upozorilo da „eksplozivni tro{kovi energije“ onemogu}avaju sve ve}em broju trgovaca da sastave kraj s krajem

Oni su situaciju okarakterisali kao „egzisten cijalnu pretwu“ i precizirali da bi oko 16.000 preduze}a moglo da bankrotira ove godine, dok }e se „negativni trend“ verovatno nastaviti i 2023. godine.

Udru`ewe je saop{tilo da pove}awe tro{kova energije, koji su u proseku porasli za 147 odsto od

po~etka godine, spre~ava trgovce da ostvare pro fit. Udeo tro{kova elektri~ne energije u obimu prodaje za trgovce na malo je ve} dostigao skoro tri odsto u proseku i mnogi u industriji o~ekuju da }e ta cifra porasti na ~ak 5 odsto u 2023.

Ovakvo stawe stvari mo`e mnoge kompanije sta viti u nepovoqan polo`aj, upozorava udru`ewe.

S obzirom na nagli pad kupovne mo}i privatnih doma}instava i rekordno visoku inflaciju, vero vatno ne}e biti mogu}e prebaciti rastu}e tro{ko ve energije na potro{a~e, navodi udru`ewe, pre neo je Sputwik.

Zbog toga je grupa pozvala vlast da interveni{e privremenim ograni~avawem tarifa i smawewem poreza na elektri~nu energiju na minimum.

trebu nuklearnog oru`ja niskog u~inka u Ukrajini. „Treba preduzeti drasti~nije mere, do progla{ewa vanrednog stawa u pograni~nim oblastima i upotrebe nuklearnog oru`ja male snage“, rekao je Kadirov. Dru gi najvi{i Putinovi saveznici,

ukqu~uju}i biv{eg predsedni ka Dmitrija Medvedeva, sugerisa li su da }e Rusija mo`da morati da pribegne nuklearnom oru`ju. Rusija ima najve}i atomski ar senal na svetu – ukqu~uju}i tak ti~ko nuklearno oru`je niskog prinosa.

Nikad ve}a opasnost

Kako je u ranije pomenutom go voru Putin istakao i mogu}nost kori{}ewa nuklearnog oru`ja, zapadni zvani~ni ci sada strahuju od wego vog narednog poteza.

Prema evidencijama Sjediwenih Dr`ava, Rusija ima 5.977 nu klearnih bojevih gla va – ure|aja koji pokre}u nuklearnu eksploziju – ukqu~uji}i oko 1.500 ne funkcionalnih koje bi treba lo demontirati.

Od preostalih oko 4.500, ve}ina se smatra strate{kim nuklearnim oru`jem – balisti~kim pro jektilima ili raketama, koje mogu da ga|aju na velike udaqenosti. Ovo oru`je se ina~e smatra izuzetno opasnim u slu~aju nuklearnog rata. Ostalo je mawe destruktivno nuklearno oru`je za upotrebu kratkog dometa i mo`e se upotrebqavati na rati{tima ili na moru.

Ali, to ne zna~i da Rusija ima hiqade nuklearnog oru`ja dugog dometa spremnih za upotrebu.

Stru~waci procewuju da je oko 1.500 ruskih bojevih glava tre nutno „raspore|eno”, {to zna~i da su sme{tene u bazama raketa i bombardera ili na podmornicama na moru.

KAKVA JE SITUACIJA U OSTATKU SVETA?

Pored Rusije, jo{ devet zemaqa ima nuklearno oru`je – Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, Rusija, SAD i Velika Britanija.

Kina, Francuska, Rusija, SAD i Velika Britanija se nazale u gru pi koja je potpisala Ugovor o ne{irewu nukelarnog oru`ja (NPT), a koju ukupno ~ini 191 zemqa.

Prema sporazumu, oni moraju da smawe svoje zalihe nuklearnih bojevih glava i, teoretski, posve}eni su wihovoj potpunoj elimina ciji. Me|utim, Indija, Izrael i Pakistan nikada nisu pristupili NPT, a Severna Koreja je napustila grupu 2003. godine.

Izrael je jedina zemqa od devet zemaqa koja nikada nije zva ni~no priznala da ima nuklearni program – ali je op{te poznato da ima nuklearne bojeve glave.

Za razliku od wih, Ukrajina nema nuklearno oru`je i, uprkos optu`bama Putina, nema dokaza da je poku{ala da ga nabavi.

KOLIKO JE NUKLEARNO ORU@JE RAZORNO?

Nuklearno oru`je je dizajnirano da izazove maksimalnu deva staciju. Obim uni{tewa zavisi od niza faktora, ukqu~uju}i: ve li~ina bojeve glave i koliko visoko mo`e da detonira.

Razmere potencijalne katastrofe najboqe oslikava razlika izme|u bombe iz perioda Drugog svetskog rata, koja je ubila oko 146.000 qudi u Hiro{imi u Japanu imala je 15 kilotona. Dana{we nuklearne bojeve glave imaju vi{e od 1.000 kilotona.

Osvojio 277.703 glasova, Trivi}eva 249.595

Centralna izborna komisija objavila je nove preliminarne rezultate za izbor predsednika Re publike Srpske.

Kandidat SNSD-a Milorad Dodik osvojio je 277.703 glasa ili 48,28 odsto, dok je Jelena Trivi} osvojila 249.595 glasova ili 43,39 odsto.

Obra|eno je 93,28 odsto bira~kih mesta.

Senad Brati} dobio je poverewe 9.953 gra|ana, odnosno 1,73 odsto, sledi ]amil Durakovi} sa 7.825 glasova, odnosno 1,36 odsto.

Za potpredsednika iz reda hrvatskog naroda vodi Davor Prawi} sa 1.534 osvojena glasa (0,27 od sto). Ivan Begi} je prema novim rezultatima dobio poverewe 1.478 glasa~a (0,26 odsto),

Dodik pobedio u 46, a Trivi}eva u 17 op{tina

Prema podacima koji se nalaze na sajtu Centralne izborne komisije, pred sednik SNSD-a Milo rad Dodik pobedio je u trci za predsednika Republike Srpske u 46 od 63 obra|ene op{tine, dok je Jele na Trivi} pobedila u 17 lokalnih zajed nica.

Dodik je prema pre liminarnim podacima na obra|enih 81,91 odsto gla sova, pobedio je sa oko 30.000 glasova razlike.

Kada je re~ o rezultatima po lokalnim zajednicama, CIK je objavio rezultate za 63 od 64 op{tine u Republici Srpskoj, a prema wima Dodik je odneo pobe du u 46.

Podataka jedino nema za op{tinu Isto~ni Mostar, u kojoj ima registrovanih 146 bira~a.

Kada je re~ o gradovima, Do dik je pobedio u wih {est (Doboj, Prijedor, Trebiwe, Gradi{ka, Zvornik i Lakta{i), ali i u pet od {est op{tina koje ~ine Grad Isto~no Sarajevo.

Jelena Trivi} pobedila je u Bawaluci, Bijeqini, Derventi i Isto~nom Starom Gradu koji je u sastavu Isto~nog Sarajeva.

Sa vi{e od 15 procenata ra zlike Milorad Dodik pobedio je u Doboju, gde je odneo veoma ubedqivu pobedu sa 59,73 odsto,

odnosno 16.788 glasova naspram Trivi}eve koja je osvojila 7.500.

Tako|e, velika razlika je pri metna i u Zvorniku gde je Dodik dobio glas 53,28 iza{lih bira~a ili 12.183 glasova, a Trivi}eva je osvojila 7.891 (34,51 odsto). Pribli`no 15 odsto razlike bilo je i u Prijedoru gdje je Do dik osvojio 48,25 odsto, a Trivi}eva 33,72 odsto, odnosno Dodik 16.054, a Trivi}eva 11.219.

Ono gde je Trivi}eva ubedqi vo pobedila, a {to su i brojni analiti~ari najavili je Bawa luka, u kojoj je osvojila 30.074 glasa (52,09 odsto), dok je za Do dika glasalo 24.368 (42,21 odsto) iza{lih bira~a.

Trivi}eva je pobedila i u Bijeqini, ali ne ubedqivo. Ona je osvojila 1.283 glasa vi{e od

Dodika. Od ukupnog broja iza{lih bira~a glas Tri vi}evoj dalo je 21.971 (47,76 odsto), a Dodiku 20.688 (44,97 odsto).

Tako|e, pobeda nije bila ubedqiva ni u Derventi, gde je Tri vi}eva imala svega 236 glasova vi{e.

Ono {to je eviden tno napravilo razli ku su op{tine. Od ve}ih op{tina Trivi}eva je pobedila samo u Modri~i, Prwavoru i Brodu. Dok je Do dik pobedio na Palama, u Novom Gradu, Kozarskoj Dubici, Fo~i, Vi{egradu, Bratuncu, Mrkowi}u Gradu.

Interesantni su podaci da je Dodik pobedio u Kotor Varo{u, gdje PDP ima svog na~elnika, a da je Jelena Trivi} pobedu odnela u Mili}ima odakle je premijer Ra dovan Vi{kovi}.

Tako|e, Dodik je pobedio i na Sokocu gde je SDS-ov Milovan Bjelica, ali i rodnom mestu i trenutom mestu boravka Mirka [arovi}a, Rogatici i Isto~nom Novom Sarajevu.

Iako se u medijima govorilo o trzavicama izme|u Stevandi}a i Dodika, predsednik SN SD-a Milorad Dodik pobedio je u op{tinama Stanari i [ekovi}i, gde je na vlasti Stevandi}eva Ujediwena Srpska.

S. G.

Hrvati u BiH opet preglasani

Premijer Hrvatske Andrej Plenkovi} ocenio je, komentari{u}i izbore u BiH, da je ponovo do{lo do preglasavawa, jer su „pripadnici bo{wa~kog naro da jo{ jednom glasali za @eqka Kom{i}a” na izbo rima za hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH.

„Smatramo da je to lo{e, da je to jako nezdravo za dobre odnose izme|u konstitutivnih naroda i za me|usobno poverewe. Do{lo je ponovno do pregla savawa gde su iskoristili priliku gra|ani BiH, mahom pripadnici bo{wa~kog naroda, koji su isko ristili bira~ko pravo i glasali za Kom{i}a. Sma tramo da je to lo{e”, kazao je premijer posle sed nice {ireg predsedni{tva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

On je istakao da je to „jako nezdrava poruka za odnose izme|u konstitutivnih naroda”.

„To se dogodilo ~etvrti put od 2006. godine, {to zna~i da u periodu od 20 godina 16 godina imamo hrvatskog ~lana predsedni{tva koga nisu izabrali Hrvati u BiH. Nema plasti~nijeg na~ina da opi{em koliko je to lo{e i nepravedno”, rekao je hrvatski premijer.

Kandidat Demokratskog fronta za hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} osvojio je na izborima 194.605 ili 54,21 odsto glasova.

Wegov protivkandidat iz HDZ-a BiH Borjana Kri{to, prema ovim podacima, osvojila je 164.395, odnosno 45,79 odsto glasova.

Posle poraza na izborima, Bakir Izetbegovi} }e se boriti za opstanak na ~elu SDA

Lider Stranke demokratske ak cije (SDA) Bakir Izetbegovi} bi se, nakon {to je izgubio izbornu trku za ~lana Predsedni{tva mogao na}i u novoj bici za opstanak na ~elu stran ke, pi{u sarajevski mediji.

SDA je, navodi se, na Op{tim iz borima u BiH u nedequ osvojila da leko vi{e glasova od wenog lidera Bakira Izetbegovi}a, {to je posebno simptomati~no ako se uzme u obzir da se nikad mawe kandidata nije utrkivalo za Predsedni{tvo BiH.

To, dodaje se, pokazuje da su mnogi glasa~i SDA, verovatno oko tre}ine, izabrali da glasaju za nekog drugog kandidata za ~lana Predsed ni{tva BiH, izvesno ~e{}e za @eqka Kom{i}a (DF) nego za Denisa Be}irovi}a (SDP), koji je imao i podr{ku 11 opozicionih stranaka.

Kom{i} se Izetbegovi}u po~eo obijati o glavu. Ve} godinama Kom{i} u`iva nesumwivu podr{ku SDA. Osim koalirawa s ovom strankom i osiguravawa glasova, kandidatura lidera DF-a 2018. bila je korisna taman utoliko da glasa~ki orijentirane gra|ane odvuku od Be}irovi}a, {to je omogu}ilo [efiku Xaferovi}u da s tesnom razli kom u|e u Predsedni{tvo.

Iako su u javnosti on i wegova supruga Sebija Izetbegovi} po ku{avali da po{aqu poruku da ~vrstom rukom suvereno vladaju ovom strankom i iako se, s izuzetkom eventualno [emsudina Mehmedovi}a, javno niko nije usu|ivao da se suprotstavi bra~nom paru, o~igledno je da i me|u samim glasa~ima SDA postoji ogroman broj nezadovoqnih politikom Izetbegovi}a koja je obele`ena brojnim aferama i kata strofalnim kadrovskim re{ewima.

\ukanovi} ponovo za skra}ewe mandata Skup{tini; Abazovi}: Smena \ukanovi}a logi~an sled doga|aja

Ideja da se ponovo razmotri kandidatura Miodraga Leki}a za mandatara za sastav nove vla de definitivno je neustavna, kazao je crnogorski predsednik Milo \ukanovi} i rekao da po stoji mogu}nost obnavqawa ini

se nada da to nije finalan stav aktuelnog parlamenta.

On je ocenio i da je odr`a vawe prevremenih parlamentar nih izbora jedini mogu}i scena rio.

Sa druge strane, predsednik

potez, onda on legitimi{e i nas da kao parlamentarna ve}ina re agujemo“, rekao je Abazovi}.

On je dodao da mandat pred sednika traje jo{ {est meseci, a parlamenta jo{ dve godine i da \ukanovi} ne mo`e iz te pozici je delegitimisati parlament.

„Mi }emo odgovoriti ako po ku{a. Dok god nas je 41, sve je OK. Dok god imamo Vladu, pa i u tehni~kom mandatu. \ukanovi} je u ofanzivi i zbog toga ta re torika. Uskoro }e predsedni~ki izbori“, kazao je Abazovi}.

Kako je naveo lider URA, da je \ukanovi} hteo da poslu{a savete, odavno bi bio penzioni san, a wegova trenutna politika vodi do kraha.

cijative za skra}ewe mandata Skup{tini.

\ukanovi} je kazao da wemu ali i grupi od najmawe 25 posla nika na raspolagawu obnavqawe inicijative za skra}ewe manda ta.

„Nastavi}emo sa raznim ini cijativama, uvek strogo vode}i ra~una o po{tovawu Ustava“, re kao je \ukanovi}.

On je, komentari{u}i to {to poslanici crnogorskog parla menta u petak nisu raspravqali o wegovom predlogu za skra}ewe mandata Skup{tini, kazao kako

Vlade Crne Gore u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi} izja vio je da je smena predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a lo gi~an sled doga|aja i da \uka novi} vi{e ne mo`e da uzurpira vlast.

„Mi treba da delegitimi{emo wegovu poziciju ako on nastavi da uporno odbija da da mandat. Moj apel je da izaberemo ~etvoro sudija Ustavnog suda, odbloki ramo taj proces i da sa~ekamo u ovih mesec dana da se rasplete ovaj galimatijas. Ukoliko \uka novi} povu~e neki radikalan

Abazovi} je istakao da je o~e kivano da \ukanovi} daje izjave o wemu da je ruski i srpski agent i da takve izjave uglavnom daju qudi koji su na kraju politi~ke karijere.

„Ja ne}u re}i da iza \ukano vi}a stoje super-sile ve} da iza wega stoji organizovani krimi nal. \ukanovi}u ne ostaje ni{ta drugo nego da svoju politi~ku bratiju brani optu`uju}i druge da napadaju dr`avne interese. Svakako, mi }emo nastaviti i suzbija}emo sve nelegalne ak tivnosti u Crnoj Gori, ~uvaju}i wen interes, a \ukanovi} i eki pa se u tome vi{e ne mogu prepo znati“, kazao je Abazovi}.

S. G.

KAPELU:

od

Dva datuma, jedan na ponos, proslava 50 godina od po~etka gradwe Crkve Svetog Petra Ce tiwskog na Pr~awu, i drugi koji je "~in nasiqa i ga`ewa Wego{evog amaneta", pola veka od ru{ewa wegove lov}enske kapele, obe le`eni su sve~anom akademijom koja je odr`ana u Kulturnom cen tru "Nikola \urkovi}" u Kotoru, a organizovala ju je kotorska Srpska pravoslavna crkvena op{tina.

Skup je blagoslovio mitropo lit crnogorsko-primorski Joani kije, a onda istakao da je ru{ewe lov}enske kapele i ga`ewe We go{evog amaneta "~in nasiqa i znak velike nesre}e za Crnu Goru".

- Sa druge strane, kada pogle damo kao hri{}ani i veruju}i

qudi, mo`emo re}i da se kapela `rtvovala, da se na nebo vazne la, da ona `ivi novim `ivotom i deluje sa neba.

Prvi znak wenog novog `ivota bila je pr~awska kapela Svetog Petra koju je podigao bla`eno po~iv{i otac Momo Krivokapi},

bili na strani istine, na strani crkve, Wego{a i wegove zavetne kapele".

Ta neravnopravna borba i danas je veoma va`na, rekao je mitropolit Joanikije, a potom je kao svedok vremena ru{ewa ka pele na Lov}enu govorio Matija Be}kovi}.

Prona|en {leper pun cigareta koje su trebale da budu spaqene u Nik{i}u

Kamion pun cigareta, vrednih oko milion evra, koji je "nestao" po sledweg septembarskog dana tokom vo`we od carinskog skladi{ta "Zetatransa" u Podgorici na putu ka Nik{i}u, gde je minulog ~etvrt ka trebalo da budu spaqene sa preostalim delom duvanskih proi

jedan od retkih sve{tenika Mi tropolije crnogorsko-primorske koji je u potpunosti podr`avao bla`enopo~iv{eg mitropoli ta Danila Dajkovi}a, u wegovoj neravnopravnoj borbi za o~uvawe kapele i amaneta Wego{evog.

Mitropolit Joanikije ista kao je da oni nisu bili sami, pri dru`io im se veliki broj profe sora, intelektualaca, umetnika, pesnika, pa i danas ima onih koji su "u vreme komunisti~kog terora

- Nisu samo u redovima turskog zuluma "crkve letele sa brda na brdo", ve} i u vreme na{ih doma} ih zuluma i zulum}ara. Pre pola veka, Wego{ava kapela sa Lov}ena "doletela" je na breg tihoga kanala u Per~aw, kako je Pr~aw u svojoj pesmi nazivao vladi ka Rade. Kao {to je ikona izraz te`we da vidimo Boga, tako je i kapela na Pr~awu bila izraz te`we da vidimo oburdanu ka pelu na Lov}enu. Kao {to ikona nema replika, tako i lov}enske kapele, ma koliko ih ima {irom sveta, ostaju da dozivaju onu jednu jedinu i neoborivu. Pr~awsku Cr kvu Svetog Petra, prvu izbeglicu sa Lov}ena, do~ekao je tada jed va znani, mladi paroh kotorski Mom~ilo Krivokapi} - rekao je Be}kovi}.

On je potom podsetio da je kapelu na vrhu Lov}ena podigao vladika Rade i ostavio amanet da u woj bude sahrawen. R. N.

zvoda, pripadnici Specijalnog policijskog odeqewa prona{li su u blizini Veqeg brda kod glavnog grada Crne Gore.

U policijskoj akciji uhap{eni su {ef komisije za uni{tavawe cigareta Uprave prihoda i carina Elvir Adrovi} i voza~ kamiona Dalibor Brnovi}, koji je zaposlen u firmi "Brnovi} trans" iz Pod gorice. Nezvani~no se moglo ~uti u Podgorici da je kamion bio krcat paketima cigareta i sakriven u jednoj sporednoj podgori~koj ulici.

Potraga za kamionom krenula je u subotu ujutro, kada su policijski agenti snimili kako iz carinskog skladi{ta "Zetatransa" u pratwi ~lanova Komisije za spaqivawe cigareta Uprave prihoda i carina, izlaze dva kamiona natovarena cigaretama, koje je trebalo odvesti do Nik{i}a na spaqivawe. Umesto dva, me|utim, u fabriku "Javo rak" stigao je samo jedan kamion. Posle vi{e od trideset sati potra ge, vozilo je prona|eno i na taj na~in u posledwi ~as izbegnuto da cigarete zavr{e kod {vercera. Re~ je o cigaretama iste marke, koje su crnogorski premijer Dritan Abazovi} i direktor Uprave prihoda i carina Rade Milo{evi} pokazali novinarima po~etkom septembra tokom zaplene u Luci Bar.

Posle saznawa da je u Nik{i} u pratwi policije stigao samo jedan kamion, po~ela su privo|ewa sumwivih osoba i slu`benika koji su bili u obavezi da {tite cigarete. S. G.

Kriminalci poku{ali da preotmu dr`avi kamion pun {vercovanih cigara

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Sa 18 dr`ava koje su prethod nih godina preina~ile odluku o Kosovu – povukle priznawa i devet dr`ava koje su spremne da povuku priznavawe nezavisno sti, odnos snaga na Ist Riveru u OUN sada je zna~ajno u korist Srbije .

Broj dr`ava koje su odlu~ile da otpriznaju nezavisnost Kosova i Metohije se pove}ava. Srbija sada ima jo{ devet nota o po vla~ewu priznawa. To je poruka koju je predsednik Vu~i} poslao iz Wujorka gde je u~estvovao na 77 generalnoj debati u Ujediwe nim nacijama 20. septembra.

Nezvani~no, Ministarstvo spoqnih poslova Srbije vodi od nos dr`ava prema jednostranom priznawu Kosova: 101 dr`ava nije priznalo, 92 dr`ave prizna le a 5 dr`ava imaju „zamrznuto“ priznawe, odnosno nalaze se u fluidnom stavu, uglavnom pri znaju Kosovo, ali vi{e ne glasaju za Kosovo.

Niz priznavawa, od jednostra nog progla{ewa nezavisnosti Ko sova, 17. februara 2003. godine, nastavqao se brzom dinamikom do 2014. Nakon toga, priznavawa su se proredila. A ve} 2013. go dine palo je prvo otpriznavawe. Dr`ava Sao Tome i Principe prva je promenila svoju odluku da povu~e priznawe Kosova.

U svakom slu~aju zemqe koje su povukle priznawe Kosova ispo {tovale su me|unarodno pravo, Povequ OUN, suverenitet dr`a ve Srbije, na~ela Helsin{kog sporazuma, odredbe OEBS–a, R–1244, Badinterovu komisiju, Be~ku konvenciju o diplomatiji iz 1961... i jo{ mnogo toga.

Dajemo kratku biografiju ovih hrabrih zemaqa koje su povukle priznawa tzv. dr`ave Kosovo.

1. - Demokratska Republi ka Sao Tome i Prinsipe je prva dr`ava koja je povukla priznawe nezavisnosti Kosova 11. januara 2013. godine. Glavni grad Demo kratska Republike Sao Tome i Prinsipe je Sao Tome. Stvorena je 11. maja 1814. godine . Povr{i na ove zemqe iznosi 1.001 km2 i broji 187.356 stanovnika.

Sao Tome i Prinsipe, zva ni~no Demokratska Republika Sao Tome i Prinsipe, mala je dr`ava, koja se sastoji od dva ostrva (Sao Tome i Principe) u Gvinejskom zalivu u centralnoj Africi.

2. - Grenada je 2. novembra 2018. godine povukla prizwe Kosova. Glavni grad Grenade je Sent Xorxiz. Grenada je ste kla nezavisnost od Ujediwenog Kraqevstva, 7. februara 1974. Povr{ina Grenade je 344 km2 a broji 103.328 stanovnika.

Grenada je ostrvska je dr`ava u Sredwoj Americi. Nalazi se na jugoistoku Karipskog mora sever no od Trinidada i Tobaga i ju`no od Svetog Vinsenta i Grenadina.

Do sada 18 zemaqa povuklo priznawe “dr`ave” Kosovo!

u Srbija sada ima jo{ devet nota o povla~ewu priznawa u Nezvani~no, MSP Srbije vodi odnos dr`ava prema jednostranom priznawu Kosova: 101 dr`ava nije priznalo, 92 dr`ave priznale a 5 dr`ava „zamrznulo“ priznawe, odnosno nalaze

uglavnom priznaju Kosovo, ali vi{e ne glasaju za Kosovo

Madagaskar, ili zvani~no Republi ka Madagaskar je ostrvska zemqa bez kopnenih granica u Indijskom okeanu, blizu obale isto~ne Afrike. Madagaskar je ~etvrto najve}e ostrvo na svetu.

priznawe nezavisnog Kosova. Glavni grad dr`ave je Ngerulmud. Republika Palau stekla je neza visnost od Ujediwenih nacija 1. oktobara 1994. godine. Povr{i na Palau je 1632 km² i ima 20.000 stanovnika.

POVLA^EWE PRIZNAWA

OD 2013. GODINE

3. - Komonvelt Dominika, je 2. novembra 2018. godine povukla priznawe Kosova. Glavni grad Komonvelt Domenike je Rozo. Ne zavisnost je stekla od Ujediwe nog Kraqevstva, 3. novembra 1978. Povr{ina ove zemqe je 751 km2 i broji 71.293 stanovnika. Do minika ili zvani~no Komonvelt Dominika je mala ostrvska dr`a va u Karipskom moru.

Kristifor Kolumbo se iskr cao na Dominiku 3. novembra 1493. To je bila nedeqa ({p. Do mingo), pa je tako ostrvo dobilo ime. Dominika je bilo posledwe od ostrva u Karipskom moru koja su kolonizovana od Evropqana, jer su domoroci pru`ali sna`an otpor. Francuska se 1763. odre kla ostrva u korist Velike Bri tanije. Britanci su 1805. ostrvo proglasili svojom kolonijom. Dominika je stekla nezavisnost 1978. godine.

4. - Surinam je 27. oktobra 2017. godine povukao priznawe o nezavisnosti Kosova. Glavni grad Surinama je Paramaribo. Konstitutivna zemqa Kraqevi ne Holandije od 15. decembara 1954. godine. Nezavisnost je ste kla 25. novembara 1975. godi ne. Povr{ina Surinama iznosi 163.821 km2 i broji 558.368 sta novnika.

Surinam, ili zvani~no Re publika Surinam nezavisna je dr`ava sme{tena u severoi sto~nom delu Ju`ne Amerike u geografsko-politi~koj regiji po znatoj kao Gvajane.

5. - Republika Liberija je 21. juna 2018. godine povukla priznawe o nezavisnosti Kosova. Glavni grad Liberije je Monrovi ja. Nezavisnost od SAD je stekla 26. jula 1847. godine. Povr{ina Liberije iznosi 111.369 km2 i broji 4.294.000 stanovnika.

Liberija, zvani~no Republi ka Liberija je dr`ava u zapadnoj Africi na obali Atlantskog oke ana. Engleski je zvani~an jezik, a

u ovoj zemqi se govori preko 30 jezika.

6. - Republika Gvineja Bisao je 21. novembra 2017. godine povukla priznawe o nezavisno sti Kosova. Glavni grad je Bisao. Nezavisnost Republika Gvineja Bisao je stekla od Portugalije 10. septembar 1974. godine. Po vr{ina ove zemqe iznosi 36.125 km2 i broji 1.704.000 stanovnika.

Gvineja Bisao, zvani~no Re publika Gvineja Bisao poznata i kao Gvineja Bisau, je dr`ava na zapadu Afrike. Grani~i se sa Se negalom i Gvinejom, a na zapadu izlazi na Atlantski okean.

STATUS POSLE DIJALOGA

7. - Republika Burundi je 18. februara 2018. godine povu kla priznawe Kosova. Republika Burundi je stekla nezavisnost od Belgije 1. jula 1962. Povr{ina ove zemqe je 27.830 km2 i broji 9.420.248stanovnika.

Burundi, zvani~no Republi ka Burundi, je dr`ava u isto~noj Africi u regionu velikih jeze ra. Grani~i se sa Demokratskom Republikom Kongo na zapadu, Ru andom na severu i Tanzanijom na istoku i jugu.

8. - Nezavisna Dr`ava Pa pua Nova Gvineja je 27. juna 2018. godine povukla priznawe nezavi snog Kosova. Glavni grad Papue Nove Gvineje je Port Morsbi. Ova dr`ava je stekla nezavisnost od Australije 16. septembra 1975. godine. Povr{ina Papue Nove Gvineje iznosi 462.840 km2 i bro ji vi{e od 8 miliona stanovnika.

Papua Nova Gvineja je loci rana u jugozapadnom delu Tihog okeana a jedna je od najmawe urba nizovanih dr`ava, sa svega 18% gradskog stanovni{tva.

9. - Republika Madaga skar, je 5. decembra 2018. godi ne povukla priznawe nezavisnog Kosova. Glavni grad Madagaskara je Antananarivo. Madagaskar je stekao nezavisnost od Francuske 26. juna 1960. godine. Povr{ina Madagaskara iznosi 587.040 km2, i broji 21.263.403 stanovnika.

10. - Savez Ko mora je 7. novem bra 2018. godine povukla priznawe nezavisnog Kosova. Glavni grad Saveza Komora je Moroni. Ova zemqa je neza visnost stekla od Francuske, 6. jula 1975. godine. Po vr{ina Savez Komora iznosi 2.235 km2, na kome `ivi blizu mi lion stanovnika.

Savez Komora su suverena ar hipela{ka ostrvska dr`ava u In dijskom okeanu sme{tena na se vernom delu Mozambi~kog kanala na isto~noj obali Afrike izme|u severoisto~nog Mozambika i se verozapadnog Madagaskara. Druge zemqe u blizini Komora su Tan zanija na severozapadu i Sej{eli na severoistoku.

MAWE OD 100 ZEMAQA

PRIZNAJE KOSOVO

11. - Kraqevina Lesoto je 30. oktobra 2018. godine povukao priznawe nezavisnog Kosova. Glavni grad Lesotoa je Maseru. Lesoto je stekao nezavisnost od Ujediwenog Kraqevstva 4. okto bar 1966, godine. Povr{ina Leso ta iznosi 30.355 km2 gde `ivi 2.5 miliona stanovnika.

Lesoto ili zvani~no Kraqe vina Lesoto je dr`ava na jugu afri~kog kontinenta. Lesoto nema izlaz na more i potpuno je okru`ena teritorijom Ju`no afri~ke Republike. Lesoto je tako|e i dr`ava ~lanica Komon velta.

12. - Solomonova Ostrva su 2. decembra 2018 povukla pri znawe o nezavisnosti Kosova. Glavni grad Solomonovih ostra va je Honijara. Solomonova Ostr va su stekla nezavisnost od Uje diwenog Kraqevstva 7. jula 1978. godine. Povr{ina ove zemqe iznosi 28.400 km2 i broji vi{e od 600.000 stanovnika.

Solomonova Ostrva, poznata i kao Solomonska Ostrva ili So lomoni, ostrvska su dr`ava u jugo zapadnom Pacifiku. Preciznije, nalaze se u Melane`anskom ar hipelagu u Okeaniji, isto~no od Nove Gvineje. Solomonova ostrva su ~lan Komonvelta. Najbli`a su sedna ostrva su Nauru, Kiribati, Tuvalu, Fixi i Vanuatu.

13. - Republika Palau, je 18. januara 2019. godine povukla

Palau ili zvani~no Republi ka Palau, poznata i kao Belau, je dr`ava koja se nalazi u zapadnom Pacifiku blizu Nove Gvineje i Filipina u pojasu Mikronezije. Sastoji se od 26 glavnih ostrva od kojih su 8 naseqena i od otpri like 300 mawih ostrvaca.

14. - Centralnoafri~ka Republika, je 14 zemqa koja je 26. jula 2019. godine povukla pri zwe nezavisnosti Kosova. CAR je stekla nezavisnost 13. avgusta 1960. godine od Francuske. Ima povr{inu od 622,984 km kvadrat nih, vi{e od pet miliona stanov nika. Glavni grad je Bangi.

15. - Togo je petnaesta dr`a va po redu koja je povukla pri znawe kosovske nezavisnosti 28. juna 2019. godine.

Togo, ili zvani~no Togole{ka Republika, dr`ava je u zapad noj Africi. Glavni grad Togoa je Lome. Na jugu izlazi 56 km dugom obalom na Gvinejski zaliv, deo Atlantskog okeana, a grani~i na zapadu sa Ganom, na severu sa Burkinom Faso i na istoku sa Beninom. Ima vi{e od 9 miliona stanovnika.

16. - Gana je povukla pri znawe Kosova 11. novembra 2019. godine. To je do sada najve}a zemqa koja je povukla priznawe o nezavisnosti Kosova, ima vi{e od 30 miliona stanovnika, tri puta je ve}a od Srbije. Gana je bila i tradicionalni prijateq Jugoslavije. Glavni grad je Akra.

17. - Republika Nauru sa Pacifika je 17. dr`ava koja je po vukla priznawe Kosova i Metoi hije 20. novembra 2019. godine.

Republika Nauru je sa najmawa nezavisna republika na svetu sa povr{inom od 21,3 kilometara kvadranih, ali su oni pod utica jem Australije me|u prvima pri znali Kosovo ve} u aprilu 2008.

Na ostrvu Nauru tradicional no `ivi 12 plemena, {to je simbo li~no predstavqeno zvezdom sa 12 krakova na zastavi.

18. - Unija Komora je povu kla priznawe jednostrano pro gla{ene nezavisnosti Kosova, a nota o tome stigla je u Beograd 28 juna 2020.godine. Glavni grad je Moroni. Nalazi se izme|u Ma dagaskara i Mozambika i ima oko 800.000 stanovnika.

Zemqe koje su do sada povu kle priznawa nezavisnog Kosova imaju oko 60 miliona stanovnika, i wihova ukupna povr{ina je oko milion kvadratnih kilometara. Broj stanovnika u ovim zemqama je dat u periodu od jedne do {est zadwih godina.

Godi{wica stradawa srpske dece u logoru NDH u Sisku

Na De~ijem grobqu u Sisku, u Parku Diane Budisavqevi}, obe le`ena je 80. godi{wica stra dawa, ali i spasavawa ratne

saborski poslanik i predsednik

SNV Milorad Pupovac, koji je podsetio da su u Sisku strada la kozarska, srpska deca, koja

nom Budisavqevi} i Antom Dum bovi}em, a druga je bila sila zla - usta{ke vlasti i organizacije koje su navodno brinule o wima, ukqu~uju}i i upravnika logora”, rekao je Pupovac.

On je poru~io da je danas jed nostavno u~iti decu da zlo nije ni hrvatstvo ni srpstvo, niti ne{to tre}e {to imenuje naci onalnost, jer ni jedno ni drugo ni tre}e, kako je naveo, samo po sebi nisu zlo

LIVERPOOL DENTAL CENTRE

Stomatolo{ka ordinacija

Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga

l proteze/protetika

l hirur{ko va|ewe umwaka

ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

siro~adi u de~ijem koncentraci onom logoru u Sisku.

Ovogodi{wa manifestacija, u organizaciji Srpskog narodnog ve}a i Ve}a srpske nacionalne mawine grada Siska, bila je po sve}ena afirmaciji humanitar nog rada sisa~kog u~iteqa Ante Dumbovi}a, koji je svojim zala gawem spasao veliki broj dece.

Na komemoraciji je govorio

su umirala od gladi, bolesti, prqav{tine, hladno}e i od tuge.

„To nisu bila napu{tena deca, ni izbeglice, nego su to bila deca koja su zajedno sa svo jim roditeqima i kom{ijama odvedena u logore {irom NDH i Tre}eg rajha. Oko dece koja su nasilno razdvajana od porodice borile su se dve sile. Jedna je bila sila dobra - na ~elu s Dia

„Zlo su qudi koji u narode unose ideje i upravqaju intere sima koji su naopaki i koji dru ge narode pretvaraju u predmet mr`we i uni{tewa, ukqu~uju}i i decu. Zbog toga treba dolaziti na ovo mesto”, zakqu~io je Pupo vac.

Kroz sisa~ke de~ije logore, koje je usta{ka vlast naziva la prihvatili{tima, od jeseni 1942. godine pro{lo je oko pet hiqada dece, a u Sisku je umrlo i sahraweno oko 1.150 mali{ana.

Tokom komemoracije je pred lo`eno da Ante Dumbovi} dobije svoju ulicu u Sisku. R. N.

Patrijarh Porfirije i ove godine preko Privrednika poma`e studente u Hrvatskoj

Patrijarh srpski Porfirije i ove godine svo jom li~nom donacijom poma`e Privrednikove stipendiste. Wegova Svetost u teku}oj akadem skoj godini putem Privrednikovog fonda „Vla dimir Matijevi}“ stipendira}e ~ak 15 odli~nih studenata slabijih materijalnih mogu}nosti koji uglavnom dolaze iz zapostavqenih i ekonomski

nerazvijenih krajeva Hrvatske.

Najstarija `iva organizacija Srba u Hrvatskoj – Srpsko privredno dru{tvo Privrednik iz Za greba ove godine obele`ava 125. godi{wicu od svog osnivawa. U protekloj {kolskoj/akademskoj godini Privrednik je stipendirao ukupno 100 talentovanih u~enika i studenata, tako|e, i uz svesrdnu pomo} patrijarha Porfirija. Godi{wa stipendija za jednog u~enika iznosi 5.000 kuna (oko 700 evra) i 10.000 kuna (oko 1.300 evra) za studenta.

„Ponosni smo i zahvalni patrijarhu Porfiriju jer on ne samo {to duhovno i materijalno poma`e zna~ajan broj na{ih stipendista, nego i svim ~lanovima Privrednika, wegovim aktivistima i volonterima, daje sna`nu podr{ku da ustraju na plemenitoj misiji pomagawu mladim qudima da se {koluju i obrazuju, jer to je za mnoge jedini put izlaska iz bezna|a siroma{tva i te{kog `ivota“.

Mesto kulture i duhovnosti Srba u gradu na Dravi, Osijeku

Nakon ve~erweg bogoslu`ewa koje je u osje~koj Lazarici slu`ilo sve{tenstvo Eparhije ose~ko poqske i barawske, pristupilo se osve}ewu te meqa Srpskog kulturnog centra.

Budu}i centar kulture i duhovnosti srpskog naroda u Osijeku, koji }e se nalaziti u neposred noj blizini hrama Uspewa Presvete Bogorodice, osvetio je episkop ose~kopoqski i barawski He ruvim.

– @elim da pozdravim sve one koji su se oku pili ovde i koji su doprineli da se ovde sakupi mo, da mo`emo osvetiti temeqe ovoga doma koji }e biti dom srpskoga naroda ovde u Osijeku. Neka ovo delo koje smo zapo~eli, uspe{no i zavr{imo na dobro i korist na{ega naroda na ovim prosto rima. Danas je zaista velika radost i jedan, mogu slobodno re}i, istorijski doga|aj za grad Osijek, jer posle mnogo godina ovde se de{ava ne{to ova kvo, osve}ewe ovog doma kulture i duhovnoga cen tra na{eg naroda osje~koga kraja. Neka ovo mesto

doprinese su`ivotu i boqem razumevawu `ivota i okolnosti u kojima se nalazimo – istakao je u svojoj besedi nakon osve}ewa temeqa episkop

ruvim.

Misteriozni dronovi uo~eni iznad kasarne u Kninu, jedna od verzija ko stoji iza wih – strana dr`ava

Dronovi nepoznatog porekla uo~eni su iznad kasarne u Kninu, a hrvatsko ministarstvo odbrane pokrenulo je istragu. Hrvatski premijer rekao je da se „mo`e spekulisati da li je u pitawu strana dr`ava ili krijum~ari migrantima“.

„Dronovi su uo~eni na {irem podru~ju Knina. Na utvr|ivawu okolnosti tog doga|aja anga`ovane su svi delovi sistema dr`avne bezbednosti“, kratko su o misterioznim dronovima rekli iz hr vatskog ministarstva od brane.

Na tom podru~ju u po sledwih sedam dana na sna zi je zabrana letewa.

Pojavu misterioznih dronova komentarisao je i hrvatski premi jer Andrej Plenkovi}.

„Znamo za to i sve nadle`ne slu`be, pre svega ministarstvo odbrane, nastoje da otkriju o ~emu se radi, prate tu situaciju. Vide}emo. Otkri}e se. Mo`emo spekulisati je li to de lovawe neke strane dr`ave, jesu li to krijum~ari migrantima, jesu li to neki qudi koji se zezaju i pu{taju dronove. Kad se otkrije, onda }emo vam re}i“, kazao je Plenkovi} u hrvatskom Saboru.

Franko Vidovi}, predsednik saborskog Odbora za odbranu ka`e da se, s obzirom na podru~je snimawa, „o~ito radi o dronovima koje {aqe neko ko ne `eli dobro ni Hrvatskoj ni gra|anima Hrvatske“.

Situacija, smatra Vidovi}, nije opasna, ali ipak pokazuje odre|e ne stvari: „Mogu biti raznorazni razlozi snimawa - od vojnog interesa do toga da pojedine kriminalne grupe prakti~no snimaju puteve za {verc qudi“, rekao je on za RTL.

Ivan Selak, poznati hrvatski borbeni pilot u penziji, rekao je za Indeks da je snimawe vojnih objekata iz vazduha te{ko spre~iti, te da takve situacije jesu zabriwavaju}e.

„To je jedna vrsta {pijuna`e. Postoje qudi koji nas ne vole i koji prikupqaju podatke {ta ima i {ta postoji u kasarni“, ka`e Ivan Se

Razgovor sa patrijarhom srpskim Porfirijem

TESLA I PUPIN ]E PO^IVATI U HRAMU SVETOG SAVE

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu U porti Saborne crkve su grobovi Vuka Karaxi}a i Dositeja Obradovi}a, velikana na{e pismenosti. Podr`avamo ideju da velikani nauke, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, imaju svoje mesto u hramu Svetog Save –ka`e poglavar SPC

Delegacija Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije, koja godinama ~uva uspomenu na lik i delo velikog nau~nika, uru~ila je patrijarhu srpskom Porfiriju "Orden Nikole Tesle" sa plake tom i Zahvalnicu za sve dobro, koje daruje srpskom rodu.

Na prijemu u Srpskoj Patri jar{iji patrijarh srpski je sa zadovoqstvom primio nagrade Tesline nau~ne fondacije.

- Za mene je velika radost da dobijem ovaj orden jer dolazi iz ruku Srba koji su daleko od ma tice Srbije, a vezani su za svoju veru i Crkvu. Ponosan sam da orden nosi lik Nikole Tesle. Trebalo bi da Tesla bude inspi racija, pokreta~ i primer za sve koji su istoga roda i vere kao on, ali i za ~itav svet - kazao je pa trijarh Porfirije.

U razgovoru sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve u Srpskoj Patrijar{iji u~estvo vali su Nikola Lon~ar, pred sednik TNF, Zoran Bulovi}, predsednik za Srbiju, dr Marko Lopu{ina, direktor i ~lanovi Aleksandar Igwatovi}, Milica Savi}, Milica Lon~ar, Stevan Bo`ani} i Predrag Karasovi}.

- Tokom ove godine nekoliko puta sam posetio Smiqan, rod no mesto srpskog nau~nika, gde smo posvetili obnovqeni hram u kome je Tesla kr{ten.

Medaku gde je Teslin otac vr{io slu`bu sve{tenika. Ne mo`e se pobiti ~iwenica da je Tesla bio veliki nau~nik neizmernog for mata i dobrotvor ~ove~anstva, da je u wegove nau~ne rezultate utkano i to da je Tesla pravo slavni hri{}anin srpskog roda. Ujak mu je bio sarajevski mitro polit, i preci su mu bili vezani za Crkvu. Sve to je oblikovalo Teslu kao ~oveka – rekao je pa trijarh Porfirije o srpskom ge niju i posebno naglasio:

- Moramo da ose}amo odgovor nost, da ~uvamo koliko mo`emo autenti~ni Teslin lik, da pro bamo da ispravimo neku istorij sku nepravdu. A to je da Teslini zemni ostaci budu pohraweni na dostojanstveno mesto, a ne da budu deo muzeja. Nikola Te sla je sahrawen na pravoslavan na~in sa pravoslavnim sve{te nicima, ali je wegov sestri} izvadio wegove zemne ostatke i izvr{io kremaciju. Zadatak nam je da dostojanstveno pohranimo zemne ostatke Nikole Tesle. To je bila tema mog prethodnika (patrijarha Irineja) i Sinoda. Na}i mesto kakvo dolikuje Ni koli Tesli, koji je autenti~na li~nost svog naroda.

n Predla`emo Vam Va{a Svetosti da se prenesu ze mni ostaci i zajedno sahra ne i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, ali uz wih i Milutin Milankovi} i Mileva Mari} Ajn{tajn.

- U porti Saborne crkve su grobovi Vuka Karaxi}a i Do siteja Obradovi}a, velikana na{e pismenosti, podr`avamo ideju da Nikola Tesla i Mihajlo Pupin imaju svoje mesto u hramu Svetog Save. Mi smo se time ba vili. Razmi{qali

sli i o Pupinu. A sla`em se da zajedno budu i Milutin Milan kovi} i Mileva Mari} Ajn{tajn. Tesla je u beogradskom muzeju, Pupin je na grobqu u Wujorku, Milankovi} je u Daqu, u Hrvat skoj, a Mileva je u [vajcarskoj?

- Najboqe je da zajedno budu vezani za hram Svetog Save. Problem je kako to da se re alizuje. Nisam razgovarao sa muzejom i dr`avom o Nikoli Tesli. Za Mihajla Pupina sam obave{ten da je sve u redu. Gos po|a Radmila Milentijevi} je na tome radila i odlu~eno je u SAD - u da zemni ostaci Pupina mogu da se prenesu. U hramu Sve tog Save nema mesta za monumen talno obele`je, ali mo`e da se izradi platforma tako da svi posetioci, a naro~ito stranci mogu da ih vide. To }e sve da govori o odnosu Crkve i nauke. Ima u tome zloupotreba, jer se duhovni prostor pretvara u po litiku. Ne treba nam politika, jer kad mi ka`emo da je ne{to greh, to se tuma~i da ste za ne kog ili protiv nekog. Nije svaka re~ politika. To je veliki iza zov za Crkvu danas.

n [ta mislite Va{a Svetosti o ideji dr`ave Hrvatske da lik Nikole Tesle stavi na kovanicu svoje kune?

- Neka bude tako. To pokazuje ~iwenicu ko je bio Tesla!

n Kad ka`ete da je Nikola Tesla ~ovek iz sveta duhov nosti, `elimo da Vas pod setimo da je Teslina nau~na fondacija pre desetak godina

predlo`ila Svetom Sinodu da se Tesla imenuje za sveti teqa.

- Prvi put ~ujem za to. Da uradimo mi ovo prvo {to se do govaramo, a Bog }e u~initi {to treba... Ne treba Nikolu Teslu pretvoriti u bo`anstvo!

n [ta Crkva Va{a Svetosti ~ini o izgradwi kapele veli kom Wego{u na Lov}enu?

- Mi stojimo iza te ideje. ^ekamo da se slo`e interesi svih zainteresovanih, pa }emo to uraditi.

n Bili ste u Ma|arskoj, {ta su vam rekli na{i qudi, kako tamo `ive?

- Dobro `ive, ali ih je malo, oko 7.000. @ive pod punim prav nim kontinuitetom. Na{a Crkva u Ma|arskoj je ustavna kategori ja. Zvani~no predstavqamo sve

pravoslavne crkve, rusku, gr~ku, bugarsku, rumunsku, u Ma|arskoj.

n Da li za na{u Crkvu predstavqa problem ~iwenica da ima svega 13 eparhija u Srbiji, a ~ak 27 u inostranstvu. Nije li SPC postala zagrani~na Crkva?

- To nam nije problem. U ne kim zemqama SPC nema pravo javnosti, ali imamo `ivot tamo. Evo imamo novi hram u Be~u. Da bi ostvarili pravo javnosti potrebno je da se pro|e ~itava procedura.

n Na narednoj Konferenci ji o Tesli u Wujorku govori}e se i o odnosu matice i dijas pore. Tvrdi se da nisu dobro, jer gde su dva Srbina tu su tri mi{qewa.

- Nisam za to dva Srbina –tri partije. Nesuglasica ima me|u nama Srbima. Ima i dosta nesporazuma, ali tako je to, qudi smo!

Na kraju susreta Nikola Lon~ar, predsednik TNF iz Fi ladelfije pozvao je patrijar ha srpskog Porfirija da bude wihov gost u Wujorku, kada se 14. januara 2023. obele`ava go di{wica smrti srpskog genija i organizuje tribina o srpskoj di jaspori i matici. Tom prilikom }e Amerikanci otvoriti pre divan spomenik Nikoli Tesli, koji }e biti postavqen u Braj ton parku, u kome je Tesla {etao i hranio golubove.

- Hvala na pozivu, ina~e, pla niram da putujem u Wujork – odgo vorio je patrijarh Porfirije.

Patrijarh Porfirije i Teslijanci

Orden Nikole Tesle za patrijarha Porfirija

patrijarha

Crkva brvnara sagra|ena bez ijednog eksera ~uva neprocewive ruske ikone!

U blizini Qu bovije, u selu Dowa Orovica, nalazi se jedinstvena crkva brvnara posve}ena Saboru Svetih 12 Apostola koja i dan danas ~uva vredne re likvije koje su pod za {titom dr`ave. Ova jednobrodna gra|evi na koja pripada Epar hiji {aba~koj pred stavqa nepokretno kulturno dobro koje je od 1982. godine pod za{titom dr`ave.

Kroz vekove su crkve delile sudbi nu svog naroda , cr kva brvnara u Dowoj Orovici podignuta 1693. godine potpu no je uni{tena 1813. godine u Prvom srp skom ustanku. Uprkos te{kim vremenima, digla se iz pepela za hvaquju}i tada{wim me{tanima azbuko va~kog kraja.

”Hram je na pravqen za tri meseca, a gradili su ga me{tani okolnih sela dokazuju}i da su bili izvrsni neimari. Na crkvi nema ni jedan esker, ve} je crkva gra|ena na `gqe bove, daske su se sklapale jedna u drugu. Prvobitan krov brvnare je sa~uvan, samo

je preko {indre dodat lim. Prorezi na hramu, pu{karnice, pokazuju da je posto jao na~in da se od turske vojske na vreme odbrani i tada su u hramu ostajali najhra briji Srbi koji su svojim `ivotima brani li veru, ka`e jerej Jovan Sekuli}, paroh orovi~ki.

Aleksandar \or|evi} i wegova supruga Seka su u braku 27 godina.

Koliko je bio lud za wom, govori i aneg dota sa priprema reprezentacije u Zagrebu 1987, kada su Divac, Paspaq i \or|evi} "jugom" pobegli za Beograd kako bi nekoli ko sati proveli s devojkama.

- Selektor reprezentacije bio je Kre{i mir ]osi} i on nam je dao slobodno popod

ne. Paspaqev drug je dovezao Jugo u Zagreb i mi smo krenuli u pogibeqnu avanturu da bismo nekoliko sati proveli sa devojkama u Beogradu. Do Beograda smo stigli bez ve}ih problema, ali u povratku za volanom su se smewivali Divac i Paspaq jer ih je obojicu svladavao san. Ja sam spavao na za dwem sedi{tu. Nagla skretawa i ko~ewa su me nekoliko puta trgla iz sna jer smo

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U hramu se pored nekoliko bogoslu`be nih kwiga iz 19. veka ~uvaju ikone ruskog porekla neprocewive vrednosti.

“Ikona Presvete Bogorodice datira iz 1857. godine kao i ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Sv. Jovan Krstiteqa hramu je darivana 1891. godine dok ikona Svetog Nikole datira iz 1870. godine. Ovde se nalaze jo{ starije ikone poput ikone Pre svete Bogorodice, diptisi i ikona Svetog Jovana Krstiteqa. Ikone datiraju iz 17, 18. i 19. veka, dodaje paroh orovi~ki Jovan.

U porti hrama nalazi i se i prangija koja je obave{tavala me{tane o dolasku nepri jateqske vojske, a kasnije za objavqivawe velikih praznika.

“Me{tani su je kupili 1840. godine, te{ka je 130 toka, odnosno 170 kilograma. Za wu se vezuje i jedan narodni obi~aj, da momci koji je podignu, spremni su za `enid bu, ka`e Jovan Sekuli}, paroh orovi~ki.

Qubovija ima ogromne potencijale i za

razvoj verskog turizma zahvaquju}i broj nim pravoslavnim hramovima koji se nala ze na teritoriji ove op{tine.

“Na teritoriji na{e op{tine imamo 14 crkava i ~etiri manastira. Nezaobilazna destinacija doma}ih i stranih turista svakako je Soko Grad, tvr|ava u zapadnoj Srbiji u blizini Qubovije, koja nikada nije osvojena borbom ve} je uvek mewala gospodare mirovnim ugovorima. Ona je jed na od tvr|ava u kojoj su se Turci najdu`e zadr`ali i koja je sa jo{ nekoliko gradova predata knezu Mihajlu Obrenovi}u 1867. godine. Podno grada je podignut manastir svetog Nikole, ka`e Jelena Te{i}, direk torka Turisti~ke organizacije Qubovija. Skriveni u prirodnim lepotama azbu kova~kog kraja, manastiri i crkve u Qubo viji oslikavaju du{u srpskog naroda koji se uprkos te{kim vremenima izborio da sa~uva svoju veru i pokolewima ostavi u nasle|e neprocewivo blago. M. T.

dugu 400 kilometara

sudare za dlaku izbegavali. Kada smo se vratili u Zagreb, rekao sam drugarima da je sre}a {to smo spre~ili organizaciju memorijalnog turnira "\or|evi}, Divac, Paspaq", na {ta su se oni kiselo nasme jali. Selektor nas je odmah otkrio, ali je shvatio na{u mladala~ku nepromi{qe nost i opomenuo nas da to vi{e ne}e tole risati - otkrio je Sa{a \or|evi}. R. N.

Prangija koja je obave{tavala me{tane o dolasku neprijateqske vojske, a kasnije za objavqivawe velikih praznika, kupqena je 1840. godine

Jerej Jovan Sekuli}, paroh orovi~ki

nabi} si pustio na ulice Pirota

bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

U vreme kada je ~uveni engle ski pisac Oldous Haksli (18941963) pisao roman „Vrli novi svet“, internet ne samo da nije postojao nego nije bio ~ak ni u dalekoj najavi. Wegovo najpo znatije delo predstavqa jednu sna`nu viziju neuravnote`ene ali tehnolo{ki napredne budu}-

POLA

`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

lepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Taj vrli, novi digitalni svet

broja voza~ke dozvole, medikera ili paso{a na svojim serverima.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

Sve {to mi mo`emo je da jedno stavno samo pristanemo na tu vr stu poslovnog odnosa, i na takav na~in ~uvawa podataka. Mi kao wihove mu{terije nemamo ap solutno nikakav uvid u bezbed nost na{ih li~nih dokumenata. Cela ta situacija postala je je dan pravi apsurd modernog doba. Posledwih desetak godina to je postala realnost sa kojom se svakodnevno suo~avamo. Taj pro blem je posebno uve}an kori{}ewem mobilnih telefona, gde

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

i pravno garantuje, postaje jo{ rawivija i beznade`nija u tre nutku kada do eventualnog hako vawa podataka do|e. To je doka zano mnogo puta u na{oj modernoj digitalnoj istoriji, a pokazalo se i ovog puta na primeru Optusa. Osim javnog izviwewa ~elnika kompanije, i eventualno pla}enih tro{kova za zamenu hakova nih dokumenata, sve ostalo }e biti ponovo na tro{ku i teretu mu{terija. Naravno, podrazume va se da }e svako od tih korisni ka morati da potro{i izvesno vreme, koje ~esto mo`e biti i ve

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

U Vukovaru:

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Australija unela u spisak 15 novih ugro`enih vrsta

Australija je objavila 15 no vih ugro`enih vrsta me|u kojima i malog valabija isti~u}i da }e spre~iti potpuno nestajawe ne kih biqaka i `ivotiwa.

Vlada premijera Entonija Albanezea objavila je novi dese togodi{wi plan za spre~avawe izumirawa 110 „prioritetnih vr sta“ i za`titu 20 „prioritetnih lokacija“ od dodatnog naru{a vawa.

Ciq je da se spre~i svako novo nestajawe `ivotiwskih ili biqnih vrsta uz o~uvawe najmawe 30 odsto australijskog kopna.

Me|u 15 vrsta koje su uvr{}ene u spisak ugro`enih vrsta je mali valabi iz Parme kojeg ugro`avaju po`ari i predato ri, otrovna siva zmija iz Kvin slenda ili mali skakavac bez krila koji je ugro`en zbog su{e i ~estih po`ara.

Brojne vrste svojstvene Australiji ugro`ene su zbog smawewa wihovog stani{ta

Ranko Pivqanin

usled qudskih aktivnosti i ek stremnih doga|aja, poput po`ara iz 2019-2020, javile su grupe za odbranu biodiverziteta.

U tim razornim po`arima izgorelo je 5,8 miliona hektara rastiwa na istoku Australije i zbog wih je stradalo ili raseqe no izme|u jedan do tri milijardi `ivotiwa.

„Posebno su po`ari (20192020) doveli do razornih po sledica za brojne vrste. Re{eni smo da pru`imo najboqe {anse divqem `ivotu“, rekla je mini starka za `ivotnu okolinu Tawa Plibersek.

Ona je rekla da je svrstavawe vrsta u spisak ugro`enih, ~ime se one {tite zakonom o o~uvawu `ivotne okoline, va`na faza za za{titu vrsta i stani{ta kojima je potrebna hitna pomo}.

Istra`iva~i ocewuju da je tro{ak borbe protiv izumirawa vrsta u Australiji oko milijardu dolara godi{we.

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

nosti, u kojoj ~ovek postaje pa sivno bi}e, koje se ravnodu{no miri sa autoritarizmom, zarad svog golog opstanka i ne{to malo fiktivne slobode. Iako pisan u senci uspona fa{izma, u Evropi tridesetih godina pro{log veka, „Vrli novi svet“ veoma uspe{no komunicira sa dana{wim savre menim svetom 21. veka, u kome do miniraju industrija zabave, vi soka tehnologija, farmaceutika, umetnost ube|ivawa i tajanstve ni uticaj elita. Danas Haksli, kao i Xorx Orvel (koji se bavio sli~nom tematikom u remek delu „1984“), postaju sve citiraniji a wihovi strahovi i razmi{qawa postaju op{ta mesta jednog novog dana{weg digitalnog sveta.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru.

Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

Nevi|eni skandal hakovawa podataka i nekontrolisanog cu rewa privatnih informacija u javnost, iz doma}e telekomuni kacione kompanije „Optus“ samo je pokazao u kakvoj je opasnosti australijsko dru{tvo danas. Na`alost, sva nedavna nemi la de{avawa oko Optusa samo su potvrdila na{a strahovawa {ta se mo`e desiti jednog dana sa svim onim podacima, koje mi maltene svakodnevno pru`amo drugim kompanijama. Moderni na~in `ivota postao je toliko digitalan da je jednostavno po stalo nemogu}e `iveti van tih tokova. Kompanije svakodnevno skladi{te na{e va`ne privatne podatke poput bankovnog ra~una,

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

su na{i podaci pohraweni u mno gim neophodnim aplikacijama za na{e svakodnevno funkcioni sawe. Sve to dana{wi digital ni svet ~ini jo{ rawivijim, koji sve vi{e li~i na neku vuzuelno prelepu kulu od karata koja se mo`e uru{iti svakog trena. To se na primer desilo pomenutoj multinacionalnoj kompaniji Op tus, koja u Australiji posluje jo{ od 1981. godine. Brend koji je u 2022. godini imao ukupne priho de od 7 milijardi i 836 miliona dolara, sa oko 10 miliona kori snika dozvolio je sebi da bude hakovan. Po wihovom sopstvenom priznawu najmawe 2 miliona i sto hiqada korisnika }e morati pod hitno da zameni svoje li~ne dokumente, kao {to su voza~ke dozvole, paso{i ili mediker kartice. Po{to su ovi podaci ve} objavqeni onlajn od strane hakera, vrlo je verovatno da su mnogi korisnici u me|uvremenu ve} o{te}eni. Itekako je mogu}e da su wihovi dokumenti, ~ak i u veoma kratkom roku, ve} isko ri{}eni za neke protiv-zakoni te radwe.

dnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema per

Dana{wi prose~ni korisnik koji je iskqu~ivo upu}en na primawe usluga onlajn, to jest digitalnim putem, postaje jedno nemo}no pasivno bi}e, ~iji li~ni podaci postaju dostupni svakom malo iskusnijem belosvetskom hakeru. Sa druge strane, kom panija koja za te podatke ~ak

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

oma dragoceno, kako bi do{li do novih dokumenata. Svi mi nerado volimo da apliciramo za nove dokumente, iako se i voza~ke do zvole i paso{i kao najpotrebni ji obnavqaju tek na deset godina. U ovom slu~aju Optus skandala, bi}e ih potrebno zameniti u re kordnom roku zbog opasnosti od daqe zloupotrebe, {to }e auto matski izazvati ogromnu listu ~ekawa za izdavawe redovnih paso{a i voza~kih dozvola. Zato je ova afera mnogo zna~ajnija i {ira od samog Optusa i wegovih korisnika, jer }e hteli mi to ili ne, uticati i na sve ostale Australijance. Na kraju, nakon ovog Optus skandala, koji pri tom jo{ uvek nije dobio potpuni epilog, postavqa se logi~no pi tawe: da li je ~ove~anstvo spre mno za novi digitalni svet, ili svi zajedno postajemo samo jo{ rawiviji i mawe bezbedni nego {to smo to ikad i bili? I upr kos toj masovnoj digatilizaciji dru{tva, koja navodno treba da nam olak{a na{e svakodnevne `ivote, sve vi{e postajemo sve doci na{e potpune nemo}i nad novim digitalnim svetom, koji poput svake velike istorijske revolucije po~iwe da jede svoju decu.

Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

prava,

– Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe

Jankovi}, Melburn

ma `ivi ve}insko srpsko stanov i napornim radom poku{avaju da

Nakon dve godine pauze zbog korona virusa, u sali CO Sv. Sava Grinzboro, u subotu, 1. okto bra, odr`an je 22. po redu Sabor srpskog folklora. Da su qudi `eqni zabave i provoda, a uz to i negovawa bogate srpske tradi cije, izra`ene kroz folklorne

igre, svedo~i prepuna sala koja spada me|u najve}e u Australiji.

Sve o~i, razumqivo, bile su uprte na veliku binu na kojoj su se smewivale i svoje ume}e poka zivale folklorne grupe koje su uzele u~e{}a. Pored doma}ina, grupe “Avala” sa svim uzrastima,

ovoga puta ugostili su slede}e folklorne grupe - iz Melbur na i okoline “[umadija”Xilong, “Branko Radi~evi}” Xilong, “Mo rava” Sent Albans, “Kara|or|e” Rokbenk, “[umadija” Kizboro,“ Moravac” Sportski centar Kiz boro,“Ravanica” Kerum Dauns, i “Akademija Ben|o” Melburn. Iz Sidneja, gostovale su: “Lazari ca” Aleksandrija, “Ravna Gora” Bonirig i KUD “Kara|or|e” Sid nej. Specijalan gost ovoga puta bila je gr~ka folkorna grupa “Pegasus” iz Melburna. Sutradan, u nedequ, na crkve nom imawu, odr`an je tradicio nalni piknik. Sve u svemu bila je to jo{ jedna prelepa i korisna manifestacija u organizaciji FG “Avala” iz CO Sv. Sava. Prediv ne slike najboqe svedo~e o le poti ovog dru`ewa i atmosferi u Grinzborou proteklog vikenda.

Fotografije: Sandra Voloder Nenadovi} i Dra`en Georgievski

"U nedequ 16. po Duhovima – Nedequ po Vozdvi`ewu, 2. ok tobra 2022. godine, u Sabornom hramu Svetonikolajevskog mana stira u Ju`nom Brizbenu, proslavqena je nebeska za{titnica de~jeg hora Sv. Iraida, koji nosi ime ove velike svetiteqke. Uo~i slave vredna deca su, zajedno sa svojim dirigentom g|om. Ivanom Mali}, u~estovala u pripremawu slavskog kola~a i koqiva.

Na dan slave, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australij sko-novozelandski i Predstojateq Slobodne Srpske Pravo slavne Crkve g.g. Hristifor

Svetu Bo`anstvenu

odgovarao

Svetoj Liturgiji

Irai

Pro{le subote i nedeqe, u Adelejdu, odr`ano je tradicionalno takmi~ewe „Kara|or|ev kup“ u organizaciji fudbal skog kluba Beograd iz Adelejda. Ovaj pra znik srpskog fudbala odr`ao se na Frank Mi~el parku u idealnim vremenskim uslovima koji su doprineli da takmi~ewe bude kvalitetnije. Na ovogodi{wem kupu u~estvovalo je 12 timova iz Melburna, Xilonga, Sidneja, Brizbejna i Adelejda.

Turnir je zapo~eo molitvom sve{te nika iz CO Sv. Sava u Vudvil parku a uz prisustvo predsednika kluba Andri je Popovi}a i ostalih doma}ina turnira iz FK Beograda. Okupqawe ekipa bilo je zakazano za oko 19 ~asova, a iste ve~eri su izvu~eni i parovi za slede}a dva dana turnira uz prisustvo predstavnika klubo va. Nakon zvani~nog dela ve~eri po~eo je muzi~ki program za koje se tokom tri dana turnira pobrinuo odabrani estradni tim Aleks, Nikola, Bina, Miki i Miroslav.

lll U grupi „A“ bili su: FK Beograd iz Adelejda, mla|i tim FK Beograda i Me dington Tesla iz Perta.

lll Grupa „B“: FK Ficroj Siti Srbi ja, FK Vestgejt Sin|eli} i FK Springvejl Amateri

lll Grupa „C“: Springvejl Beli Or lovi iz Melburna, FK Drina Nobl Park iz Melburna i FK Beograd Amateri, Adelejd.

lll Grupa „D“: Sv. \or|e Vilavong iz Brizbejna, FK Dianela iz Perta i FK Or lovi iz Sidneja.

Ovogodi{wi pehar zaslu`eno je pri pao ekipi FK Ficroj Siti Srbija koji su u finalu savladali ekipu Belih Orlova iz Springvejla rezultatom 4:0. U `enskoj konkurenciji osvaja~ Kupa je ekipa FK Ve stgejt Sin|eli}, nakon finala sa ekipom Drine Nobl park koji je zavr{en rezulta tom 1:0. U konkurenciji veterana, pobedi

li su veterani FK Beograda iz Adelejda koji su savladali ekipu Springvejl vete rana iz Melburna.

POJEDINA^NE NAGRADE NA

„KARA\OR\EVOM KUPU“

Pored trofeja u trajnom vlasni{tvu i prelaznog velikog Kupa, odnosno peha ra „Kara|or|evog kupa“ fudbalerima FK Ficoj Siti Srbija, dodeqeni su i dodat ni trofeji za najboqe pojedince. Trofeje je najboqim igra~ima u mu{koj i `enskoj kategoriji dodelila @ivana Jovanovi},

vlasnica Srpskog glasa. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Andrija Ko cejovi} iz ekipe Beli Orlovi Sprin gvejl, dok je najboqi strelac turnira bio Milo{ Marinkovi} iz ekipe Ficroj Siti Srbija. Zlatna rukavica za najboqeg gol mana turnira pripala je Gabrijelu Vale zeu iz pobedni~ke ekipe. U `enskoj kate goriji Sara Ba{i} iz FK Drina Nobl park je odnela titulu najboqeg igra~a, dok je za najboqeg golmana progla{ena Nata{a Di mitrijevi} iz pobedni~kog tima. Zlatnu kopa~ku dobila je Andrijana Bogdanovi}.

FK Beograd iz Adelejda se pokazao kao dobar doma}in ovogodi{weg popularnog sportskog takmi~ewa jer je vikend osim sportskim, bio ispuwen bogatim i razno vrsnim muzi~kim i zabavnim sadr`ajem, a u ponudi je bio i {irok asortiman srpskih

tradicionalnih pravo svenarodno ga na{lo setioce za skakawe tiwama. vou, takmi~ari i fer igrom, gostoprimstvom U nadi staviti istom broju sovawem mo svaki doma}inima gostoprimstvu de}e godine!

tradicionalnih jela i pi}a. Bilo je to svenarodno veseqe jer se za svako na{lo pone{to, pa ~ak i za najmla|e po za koje je bio organizovan zamak skakawe i dru`ewe sa raznim `ivo tiwama. Poseta je bila na zavidnom ni takmi~ari su se nadmetali sportskom igrom, a organizatori su se istakli gostoprimstvom koje je bilo i o~ekivano. da }e se ova manifestacija na odr`avati ako ne u ve}em, bar u broju ekipa i sa sve ve}im intere sovawem ~estitamo pobednicima i `eli svaki uspeh u budu}im takmi~ewima, doma}inima se zahvaqujemo na ukazanom gostoprimstvu i naravno, vidimo se sle godine!

DRU[TVO

Cena ~asti i dostojanstva pla}ena `ivotom

Ka`u da vreme le~i sve rane, ali postoje neke rane koje vreme ne mo`e da izle~i jer bol i se}awe na stra vi~ne doga|aje poput onog koji se dogodio u Kru{evcu 2. septembra 1974. godine ni nakon pola veka ne jewava. Davno je re~eno i to da se sve {to nije zapisano, nije ni dogodilo. O doga|aju u Kru{evcu, brujali su mediji i plakala je cela biv{a Jugoslavija, a pamti se i dan danas.

O tom zbivawu najboqe svedo~i kwiga "BORBA ZA DOSTOJANSTVO" autora arhimandrita dr TIHONA (Raki}evi}a) u kojoj je do najsitnijih detaqa opisan mu~eni~ki podvig osamnaestogodi{we MILICE KO STI] u~enice medicinske {kole koja je tragi~no na stradala brane}i svoju ~ast i dostojanstvo od peto rice nasilnika u poku{aju da je obe{~aste, pri tom `rtvuju}i ono najvrednije {to ~ovek u `ivotu ima, a to je `ivot.

MILICA KOSTI] je ro|ena u malom bajkovitom selu Strojinci ispod planine Kopaonik od oca Milena i majke Slavke, bila je jedno od ~etvoro dece svojih roditeqa. Ova skladna i skromna porodica `ivela je u velikom siroma{tvu ali po{teno i dostojanstveno ne stide}i se svog porekla ni siroma{tva. Milen i Slavka su znojem truda svoga zara|ivali koru nasu {nog hleba za svoju decu i bili su vredni, po`rtvo vani i marqivi qudi a iznad svega roditeqi vred ni po{tovawa okru`ewa u kome su `iveli pa i daqe. Ukratko re~eno, bili su to ~asni i ~estiti qudi koji nikada ni~im nisu poni`avali dostojanstvo drugih, niti su ikada dozvoqavali da izgube svoje. Bez obzira na veliko siroma{tvo, bili su bogati duhom, moralnim vrednostima i principima po kojima su `iveli `ivot koji nije bio ni malo lak ali je za wih i pored svega bio lep.

Svoje moralne vrednosti usadili su jo{ od ranog detiwstva i u svoju decu koja su umela da se raduju malim stvarima i te male stvari su ih ~inile sre}nim. Ponikav{i iz takve porodice, Milica Kosti} je bila oli~je dobrote, plemenitosti, skromnosti i svega qudskog i dostojanstvenog.

Po re~ima wenog brata prote MILANA KOSTI]A, Milica je bila vedra, dru`equbiva osoba spremna da pomogne svakome kome je pomo} bila potrebna. Verova la je qudima i volela `ivot. Taj mladi `ivot ugasio se na svirep na~in kada je upala u "klopku" petorice dokonih nasilnika u nameri i poku{aju da je obe{~a ste. Tog kobnog dana, razgledaju}i izloge Milica je na sebe, ni~im izazvano, skrenula po`wu petorice ne poznatih nasilnika koji su toga dana bili u potrazi za prospektivnom `rtvom za ispuwewe svojih zliko va~kih namera. Jedan od petorice, izdvojio se iz grupe ostavqaju}i utisak bezazlenog i dobronamernog momka te pri{ao Milici i zamolio da mu pomogne i po|e sa wim do tobo`e, wegove devojke Dragane ~iji su rodi teqi bili strogi i pita za wu.

Milica je po{la sa wim do Rubinove kule i sta na na 11. spratu i ne slute}i da je u tom stranu ~eka

preostala ~etvorica nasilnika. Pokucala je na vrata stana koja je otvorio jedan od wih, i kada je upitala da li je Dragana tu, nasilnik je ubedqivo odgovorio da je u sobi i da slobodno u|e... Pre{av{i prag pakla Milica je ubrzo shvatila da je upala u zamku i pakao iz koga vi{e nije bilo povratka… [ta se daqe de{avalo opisano je u kwizi "BORBA ZA DOSTOJANSTVO" arhi mandrita Tihona. Ova krajwe hrabra devojka u borbi gde je razmera snaga bila neravnopravna, iz bezizla zne situacije u kojoj se nalazila za wu ni u jednom tre nutku uprkos batinawu, suzama i molbama da je puste nije bila opcija. Borila se lavovski sa nasilnicima pojedina~no ali kada je jedan od wih nepa`wom na mo menat napustio sobu uvidev{i da se Milica ne poko rava, mo`da je razlog wegovog izlaska iz sobe bio da se sa "drugarima" dogovori o slede}im koracima koje bi eventualno preduzeli ne bi li savladali Mili~in otpor. Ono na{to nasilnici nisu ra~unali bio je ko rak koji je u tom sudbonosnom trenutku u odbranu svoje ~asti i dostojanstva Milica preduzela i videla kao jedini izlaz i spas, a to je da sko~i kroz prozor vi{e spratnice pravo u smrt, ali ne i u zaborav. Nakon pada sa visine oko 40 metara hitno je prevezena u klini~ki centar u Kru{evac gde je medicinsko osobqe kru{e va~ke bolnice ulagalo nadqudske napore koriste}i sve prednosti savremene tehnologije u borbi za wen `ivot.

Prema pisawu ilustrovane Politike, hirurg dr. Ra doslav Marjanovi} je dao potresno svedo~anstvo: Bili smo obave{teni da je neka devojka, be`e}i od opasno sti da bude obe{~a{}ena, potra`ila spas, slobodu u

KARAKTER

Za{to sada stra{ni i usplahireni gordi "juna~e" drhti{ celim svojim telom, I za{to sklapa{ razroke o~i pred tvojim nedelom? Du{a je tvoja pala u mrak greha… vera je tvoja postala mrtva…

"Za{to htede da Milica, bude tvoja `rtva?" O, zba~eni gre{ni~e ispred Bo`ijeg lica ali nije ti poganih ruku dopala Milica jer wena du{a k'o kristal blista srce je weno zrno bisera ~ista, ona Bo`anski primer na nas me}e i nevina ~edna s prozora sle}e…

Du{a u kojoj je goreo plamen vere devojka plemenita i milostiva srca Ostavila je za sobom sve najdra`e I voqenu majku da u suzama grca.

Iako weno telo sad prekriva crna tama wen lik blista}e ve~no u nama.

"Neka ti je ve~na slava Milice i pokoj ti du{i sada tvoj podvig }e uvek da sjaji, i veruj, pamti}e ga mladi nara{taji."

bezdanu. Ne mogu da vam opi{em revolt i ogor~ewe…U isto vreme bili smo ponosni {to imamo takve omla dinke. Kad smo ~uli da je to Milica, u~inilo mi se da je to moje dete. Svi smo plakali. A da samo znate kako je bila tih posledwih trenutaka lepa. Drhtala je kao srna. Iz zenica joj je zra~io neki ponos, zadovoqstvo. A znali smo da je smrt blizu. I kamen bi tada propla kao…

Smrt Milice Kosti} izazvala je gnev i osudu gra|a na {irom biv{e Jugoslavije, a vest o nemilom doga|a ju pro~ula se i do Petog kontinenta. U Melburnu, u to vreme najmla|a dopisnica Novosti, Jelena Gube~ka ([qivovac) saznav{i za slu~aj Milice Kosti}, na pisala je i posvetila pesmu "KARAKTER". Ispisuju}i redove pesme grlo joj se stezalo od nepravde a bujica suza navirala iz o~iju i maglila joj pogled.

Ova hrabra mlada Kru{evqanka dobila je status novomu~enice u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i fresku oslikanu wenim likom (Milica Kru{evqanka) koja stoji ispred freske kwegiwe Milice na ikonostasu u crkvi Hrista Spasiteqa u UBU. Na osnovu dostupne informacije i pored toga {to je SPC jo{ nije upisala u diptih svetih, ~vrsto verujemo da je Mili~inoj du{i Bog podario rajsko naseqe.

Ne mo`emo a da se ne upitamo iz kakvih porodi~nih miqea poti~u nasilnici? Kako i na koji na~in su ih roditeqi vaspitavali ili su ih pak, roditeqi "pre okupirani" svojim li~nim interesima i bavqewem u `ivotu ne va`nim stvarima prepu{tali samima sebi, lo{em dru{tvu i ulici da ih vaspitava.

Odgovore na ta pitawa ne znamo, ali ono {to zasi gurno znamo je da se ni jedno dete na svetu ne ra|a zlo. Zlo dete mo`e da "pokupi" od ku}e, lo{eg dru{tva i ulice. Za decu se ka`e da su najve}e bogatstvo, prem da za neke roditeqe iz samo wima poznatih razloga, to ne mora da zna~i da je tako. U decu, to bogatstvo treba konstantno ulagati i investirati mnogo truda i napora da bi jednoga dana postala prvenstveno dobri i ~estiti qudi i slu`ili na ponos svojih roditeqa, dru{tva i nacije kojoj pripadaju.

U suprotnom, za propuste roditeqa da se bave vas pitawem sopstvene dece, visoku cenu kad tad, pla}a}e tu|a nedu`na i nevina deca na ovaj ili onaj na~in, pa ~ak i po cenu `ivota.

Kwiga o Milici Kosti}, "BORBA ZA DOSTOJAN STVO" mo`e da probudi u nama roditeqsku svest, kao i svest dru{tva i zajednice u kojoj `ivimo da preduz memo ozbiqne korake u spre~avawu nasiqa i zloupo trebe tu|e slobode i dostojanstva. Milica Kosti} se tog kobnog dana nije borila samo za sebe, borila se za sve nemo}ne, ugwetavane i zlostavqane `rtve nasil nika svake vrste. Branila svoju i wihovu ~ast i dosto janstvo i platila cenom svog `ivota.

To {to se dogodilo Milici Kosti}, ne dogodilo se nikada nikome vi{e…

Kada u Uzbekistan, me Pakistan, nisam zemaqa, poznate Uzbekistan ji i dom Lihten{tajna, zemqama se gistanom, koji sa svojim vekovnim jom

Kako kombijem ko sati liko u ranu tinije. cvareni da se ve}

Ceo {to su u sa ure|eni, pote, i odmorite zna~ajnih pisaca, ma su tvorili ni~kih koje

Saznali ma`e ce, postoje kwi`evnosti, ali represije danost jednom ran }en koji

Uve~e za i mi zej Monro, na udobnim ju, na pri~u let, bekistana. }i stigli zenom, Temperatura ni, sve jedete vodom, izbegavamo Ina~e, pravo na i testom) po rekla na{ storan supu, jedan kao

Mi na hladne vode, zagreje. kafi}a, pikavaca

Iz kanda va`niji 700.

Milica Kosti}

Arhimandrit

Kada sam prijateqima rekla da idem u Uzbekistan, svi su se ~udili i pitali me za{to ba{ tamo. Moj odgovor, kao i za Pakistan, bio je vrlo jednostavan: tamo nisam bila. Kada obi|ete {ezdesetak zemaqa, onda vas privla~e nove i mawe poznate destinacije.

Uzbekistan se nalazi u centralnoj Azi ji i jedna je od 15 dr`ava nastalih raspa dom Sovjetskog Saveza, i jedina, pored Lihten{tajna, koja nema more a okru`ena zemqama koje tako|e nemaju more. Grani~i se s Kazahstanom, Turkmenistanom, Kir gistanom, Taxikistanom i Avganistanom, koji postaju sve zanimqiviji za turiste, sa svojim orijentalnim {armom, sredwo vekovnim izgledom, turbulentnom istori jom i raznolikom kulturom.

Kako sti}i? Krenete ujutro u {est sati kombijem do Budimpe{te, ~ekate nekoli ko sati let za Istambul, pa onda jo{ neko liko sati do polaska u Ta{kent. Sti`ete u ranu zoru, a sve to jer je tim putem jef tinije. Kad smo stigli, iako pomalo izmr cvareni i umorni, nismo oti{li u hotel da se smestimo i odmorimo. Kola i {ofer ve} su nas ~ekali i avantura je po~ela.

TA[KENT – MUZEJ DO MUZEJA

Ceo dan obilazak muzeja, dvadesetak {to dr`avnih, {to privatnih. Dr`avni su u prelepim monumentalnim zgradama, sa po nekoliko spratova, fenomenalno ure|eni, da vam se zavrti u glavi od le pote, a onda odete u neki privatni, mawi i odmorite i pogled i du{u. To su muzeji zna~ajnih qudi Uzbekistana, muzi~ara, pisaca, peva~a, nau~nika, u ku}ama u koji ma su oni `iveli, a naslednici su ih pre tvorili u muzeje, pa pored wihovih umet ni~kih dela mo`ete videti i predmete koje su koristili u svakodnevnom `ivotu

Saznali smo da te privatne muzeje po ma`e dr`ava i oni ne napla}uju ulazni ce, za razliku od dr`avnih. Razumem da postoje nacionalni muzej, galerije, muzej kwi`evnosti, istorijski, arhitektonski, ali iznenadili su me muzeji zdravqa, represije ili komunikacija ~iju oprav danost shvatite tek kad ih pogledate. U jednom od muzeja nalazi se i najstariji Ku ran na svetu. Posetili smo i muzej posve}en prvom predsedniku Islamu Karimovu, koji je puno uradio za svoju zemqu.

Uve~e smo stigli do „Magi~nog grada” za relaksaciju, za svaki uzrast, pa smo i mi podetiwili, i{li u akvarijum, mu zej poznatih lica, slikali se s Merilin Monro, Putinom i kraqicom Elizabetom, na udobnim jastucima u le`e}em polo`a ju, na „nebu” gledali i slu{ali zanimqivu pri~u o vasioni. Vrhunac ludorija bio je let, uz pomo} 3D tehnike, preko celog Uz bekistana. Pojeli smo ne{to i oko pono}i stigli kona~no u na{ lepi hotel s ba zenom, ali je krevet bio najprimamqiviji.

Temperatura je stalno iznad 40 stepe ni, pa glad i ne ose}ate, {to je dobro, jer sve vreme morate da vodite ra~una {ta jedete i da li je sve dobro oprano i kojom vodom, jer voda iz ~esme nije za pi}e. Tako izbegavamo vo}e, u restoranima salatu...

Ina~e, palov je glavno jelo, {to je za pravo pirina~ s mesom. Jede se ov~eti na i piletina, langma (povr}e s mesom i testom) i pije mnogo ~aja. Uzbekistanci po vru}ini piju vru}u te~nost. Kada sam rekla da bih mogla samo supu da pojedem, na{ voza~ me je odveo u wihov ekspres re storan gde oni jedu i dobila sam praznu supu, ali u posebnom tawiru par~e mesa, jedan krompir i {argarepu. To je ne{to kao na{ rinflaj{.

Mi smo ina~e najvi{e para potro{ili na hladne napitke, kupuju}i male fla{e vode, sokova i ~ajeva, jer se velika brzo zagreje. Ne{to nama nepojmqivo: nema kafi}a, kafenisawa, gluvarewa, nema pikavaca jer gotovo niko ne pu{i.

Iz Ta{kenta kre}emo vozom do Samar kanda u kojem smo nekoliko sati. To je naj va`niji grad na Putu svile koji je osnovan 700. godine pre nove ere i koji se nalazi

UZBEKISTAN Avantura na Putu svile

SPOMENIK NASRADIN HOXI

Jure}i od muzeja do muzeja po Ta{kentu, videli smo i nekoliko ra sko{nih xamija. Hazrat i Bela xamija ostavqaju vas bez daha, kao i ruska pravoslavna crkva, eko-park, Babur park sa spomenikom Pu{kinu. Zatim smo obi{li stanicu metroa, popeli se na televizijski toraw, s ~ije visi ne je predivan pogled na prestonicu Ta{kent. U gradu su i bezbrojni spome nici, svi monumentalni u natprirod nim veli~inama. Jedino je spomenik Nasradin hoxi na wegovom magarcu u prirodnoj veli~ini.

^UDA NA TRGU REGISTAN

Samarkand je ~uven po Registanu, predivnom trgu na kojem se nalazi niz medresa i

Kad padne mrak na trgu Registan po ~iwe spektakl boja: svi otvori na kula ma su osvetqeni i dva sata mewaju boje, a okolo hiqade qudi stoje i posmatraju tu ~aroliju. Mi smo ve} bili unutra ceo dan, jer smo imali ulaznice, ali tu nema ni hrane ni pi}a, pa ko izdr`i.

U PUSTIWI, POD JURTAMA

Sutradan je na programu bio put u pu stiwu i moj prvi susret s jurtama, okru glim nomadskim {atorima, pristojno ure|enim, u koje se putnici sklawaju od vremenskih nepogoda. Da li od pustiwske pra{ine ili ne~eg drugog, tek po~ela sam da ka{qem i taj ka{aq, kao i razne bak terije koje sam tamo zaradila, jo{ nisam sasvim sanirala, zato preporu~ujem, ako putujete na ovu stranu, obavezno ponesite lekove.

Do Buhare smo i{li putem koji na sve li~i samo ne na put, ali drugog na~ina nema. Sre}a je {to su nam stomaci bili prazni. Buhara je lep grad, pa brzo zabora vite muku kako ste te{ko stigli. Poznat je po ru~no ra|enim tepisima. Nai{la sam tamo na `ene koje su mi se osmehivale svojim zlatnim osmesima, jer su im usta bila puna zlatnih zuba, za koja su, kako same ka`u, radile godinama da bi ih na bavile. To je statusni simbol.

I posledwe mesto na Putu svile je grad Hiva, ka`u najlep{i, ali to su nam rekli i za Buharu. Zapravo, svaki je lep i zanimqiv i ima se po ~emu pamtiti. U okolini Hive su tvr|ave od blata, drugog materijala i nije bilo pre toliko vekova.

To je moja pri~a o Uzbekistanu, bez ule p{avawa. Ne znam da li bih ba{ ponovila ovo osamnaestodnevno putovawe, ali se i ne kajem, jer sam se odatle vratila boga tija novim saznawima i iskustvima, a to je neprocewivo. S. ^.

na Uneskovoj listi kulturne ba{tine, a poseti}emo i Buharu i Hivu gde je `iveo Aleksandar Veliki i stolovao Timur Lenk, nekada{wi vladar cele sredi{we Azije.

Palov je glavno uzbekistansko jelo, {to je zapravo pirina~ s mesom

Danas se cene znawa koja donose novac

Branka Arsi}, prvi redovni pro fesor iz Srbije na Univerzitetu Kolumbija u Wujorku posle Mi hajla Pupina, ka`e da bi stu denti humanisti~kih nauka u Srbiji umesto akcentovawa vere i religije, trebalo da izu ~avaju globalne uporedne isto rije i filozofije kwi`evnosti, ali nagla{ava i da je na Kolumbi ji danas akcenat na „sticawu znawa i ve{tina koje, pre svega, donose novac”.

Branka Arsi} u Wujorku sa velikim uspehom predaje englesku i komparativnu kwi`evnost.

Wen put na Zapad i{ao je preko Budimpe{te, gde je tako|e pre davala na univerzitetu. Wena karijera je u stalnom usponu, kwige joj objavquju najpresti`niji izdava~i, a pi{e za najuticajnije in ternacionalne ~asopise.

Za kwigu „Bird relics” dobila je nagradu Udru`ewa za moderne je zike, koja se smatra najve}om ameri~kom nagradom za non-fik{n, dakle za radove teorijske prirode.

Branka Arsi} ka`e da je wen dolazak u Beograd isprovocirala retrospektivna izlo`ba Mr|ana Baji}a koji je wen, kako nagla{a va vi{edecenijski prijateq.

Za wu nema dileme da je ogromna privilegija biti predava~ na Kolumbiji.

Ona dodaje da su humanisti~ke nauke ipak u senci izu~avawa primewenih nauka ili informacionih tehnologija na Kolumbiji.

„Akcenat je naravno na sticawu znawa i ve{tina koje pre svega donose novac” ka`e Arsi}.

Digitalnu revoluciju koja qudima nudi sve vi{e ekrana sa sve kra}im vizuelnim senzacijama, Arsi} vidi sa kao istorijsku ne minovnost.

„To je velika tema. Uvek se setim pojave romana u 18. veku. Svi su tada bili jako zabrinuti da }e to da promeni na~in mi{qewa... da je plitkoumno i da }e prave vrednosti nestati. Nisam sigur na da }e opera i pozori{te kakve poznajemo pre`iveti 21. vek. Pre`ive}e misao i nastojawe qudi da pravi dobru umetnost. Pi tawe je jedino u kakvoj }e se formi pojaviti ta umetnost u nekom novom svetu. Nadam se samo da }e se pojaviti jako dobre arhive da bi ovo {to smo mi radili bila geneologija novih umetnosti koje }e se pojavqivati. Mo`da se pojavi neka nova vrsta opere”, kaza la je Arsi}.

Nakon iskustva predava~a na Univerzitetu Kolumbija Arsi} isti~e da je obrazovawu u Srbiji potrebno globalno i mentalno otvarawe.

Srbi u Kanadi ve} ~etiri godine vode bitku sa dr`avom zbog ajvara!

Goranu Rosi}u, verovatno jedinom Srbinu koji je dospeo na sud zbog pe~ewa paprike u vlastitom dvori{tu, ~itavih godinu dana posle tada{weg pro cesa protiv wega, nadle`ni dr`avni organi nisu uspeli da prona|u krivicu i kazne ga.

[tavi{e, Rosi} je uspeo ceo slu~aj da preokrene u svoju korist, pisalo se na{iroko u srpskim medi jima pre ~etiri godine a qudi ~itali u neverici.

Godinu dana pre toga Rosi}i su se na{li licem u lice sa kanadskim pravosu|em samo zato {to su u tu|ini hteli da naprave doma}i ajvar, da ih mine `eqa za zavi~ajem. Ko i svako, paprike su pekli u ro|enom dvori{tu na starinski srpski na~in, a vest o tome tada je postala ne samo udarna u sko ro svim doma}im medijima nego su Rosi}i postali i svetski viral.

Kom{inica ga je prijavila, vatrogasci su br`eboqe dojurili u wegovo dvori{te, a ubrzo je usle dila i tu`ba. Pretila mu je kazna od 50.000 dolara – posebno wemu, posebno wegovoj supruzi ili za tvorska kazna od godinu dana u slu~aju da ne plati.

Pro{le godine tvrdio je da ne}e dati ni jedan je dini cent. Do dana dana{weg ostao je dosledan. Na kraju su ~ak morali da ga udaqe iz sudnice zato {to je jedan od vatrogasaca priznao da je fotografija ro{tiqa u wegovom predmetu podmetnuta.

„Jedina opcija im je bila da smisle ne{to protiv mene. Odmah sam u sudnici rekao: „Gospodine sudija, imate ~istu situaciju, vidite da je ova fotografija la`na, zahtevam da se su|ewe protiv mene odmah prekine“, dodao je tada Rosi} priznaju}i da ga je su dijin odgovor iznenadio, ali ne i obeshrabrio.

„Rekao mi je da }e me, ako me uhvati da la`em, kazniti posebno zbog pe~ewa paprike, posebno zbog prevare suda“, objasnio je tada on.

Na kraju, sudija je odustao od izricawa kazne za tvora Goranu, ali ga je sankcionisao sa 305 dolara, a tako|e i wegovu suprugu istom sumom novca. Me|u tim Rosi} se nije tako lako predao. Odmah je ulo`io `albu, te je 13. marta 2018. godine wegov slu~aj do speo i na Vi{i sud.

“Doveli su nam prvo Hrvaticu kao prevodioc, a zatim Ma|aricu. @ena ne zna ni re~ srpskog, ni bo sanskog, ni hrvatskog! Pitao sam je odakle je, a ona ka`e “Iz severne Srbije, iz Segedina”. Zamislite taj bezobrazluk! Nema smisla, morao sam sudiju da ube|ujem da je Segedin u Ma|arskoj”, pri~a Rosi}.

Jo{ ve}a ironija je {to su Rosi}ima, nakon Ma|a rice, doveli Albanca da im bude prevodilac. Su dija je na Rosi}evo insistirawe, zbog nepo{tovawa prava prevoda na materwi jezik morao da bude izu zet iz postupka, tvrdi Goran.

Taman kada se sudska ujdurma malo sti{ala, Rosi} je odlu~io da ponovo napravi zapr{ku. Ovoga puta ne u sudu sa argumentima i dokumentacijom, ve} u dvori{tu sa paprikom. Opet.

“U oktobru pro{le godine vatrogasci su opet do{li, to je bila nedeqa ujutru, se}am se, dolazi kamion ispred moje ku}e, izlazi neka `ena. Odmah sam znao u ~emu je stvar i odmah sam joj rekao – pre nego {to poku{ate da uradite to {to `elite, moram da Vas pitam – imate li vi ovla{}ewe da upadate na moj posed? Znala je da nema, pa je pozvala polici ju da to u~ini umesto we”, ka`e Rosi}.

„Mi smo sami sebi va`ni u Srbiji i studenti treba da izu~avaju na{u kwi`evnost. Sa druge strane, mora da postoji srazmera upu}enosti u misaone tokove istorije zapada i istoka. To bi bilo jako zna~ajno za izu~avawe istorije humanistike u obrazovnom sistemu u Srbiji. Umesto akcentovawa vere i religije, studenti treba da se posvete izu~avawu globalnih uporednih istorija i filosofi ja kwi`evnosti u programima studirawa humanisti~kih nauka”, ka`e Arsi}.

„Tu nas je sa~ekao advokat op{tine u kojoj stanu jem. Rekao je sudiji da sam bio u op{tini da tra`im pet miliona dolara od{tete zbog toga {to sam ne osnovano ka`wen“, isti~e Goran navode}i da je ovo jo{ jedna u nizu gnusnih la`i u ovom procesu.

„Nije ta~no da sam tra`io tu sumu. Tra`io sam 15 miliona dolara! Tera}emo se, gospodo, do kraja, to sam im rekao!“

Ubrzo zatim do{la su dva policajca. Uveo ih je u dvori{te i prstom pokazao da pogledaju prozore na susednoj ku}i. Bile su, ka`e, ugra|ene dve kamere kako bi ga snimali sve {to radi.

S. G.

Da stvari budu jo{ komplikovanije i da ceo slu~aj bude jo{ zanimqiviji, Rosi}ima kao da je bilo one mogu}eno da prate sudski postupak na srpskom jeziku.

“Onog trenutka kada sednete u auto i krenete odavde imate 30 minuta da se ove kamere uklone. Ako vi, gospodo policajci, to ne u~inite, ja ula zim, skidam ih i lomim, ne}e moju porodicu i mene niko {pijunirati. Policajac je u{ao unutra kod te kom{inice i potrgao kamere”, isti~e Goran. M. T.

Nacisti~ko salutirawe hrvatskih navija~a Sidnej Junajteda 58 u f inalu kupa

Fudbalske vlasti u Australiji, kao i premijer australijske dr`ave Novi Ju`ni Vels, osudili su pona{awe poje dinih navija~a Fudbalskog kluba Sidnej Junajted 58 koji su tokom finala Kupa Au

Tokom me~a, osam qudi izba~eno sa stadiona, saop{tila je FA.

Perote je rekao da je pona{awe nekih gledalaca bilo „apsolutno u`asno".

„Tome nije mesto, ne samo na sport

RENTON FAMILY

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvali tetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

Navija~i kluba ranije poznatog kao Sidnej Hrvatska pod istragom

Fudbalskog saveza Australije. Premijer australijske dr`ave Novi Ju`ni

Vels ka`e da takvima treba do`ivotno zabraniti da u|u na stadion

stralije pokazivali nacisti~ke simbole i pozdrave.

Takvima bi „do`ivotno trebalo za braniti" da u|u na stadion, rekao je Do minik Perote, premijer dr`ave Novi Ju`ni Vels.

Fotografije na dru{tvenim mre`ama prikazuju pojedine pristalice Sidneja Junajteda 58 kako nacisti~ki salutiraju tokom me~a.

Prva ekipa van A lige koja je stigla do finala kupa, Sidnej Junajted 58, ranije poznat kao Sidnej Hrvatska, izgubio je u subotu 2:0 od FK Mekartur pred 16.400 gledalaca.

Fudbalski savez Australije (FA) po krenuo je istragu i saop{tio da „sna`no osu|uje postupke malog broja navija~a" Sidnej Junajteda 58.

skim utakmicama, nego bilo gde u na{oj dr`avi", dodao je.

Klub je saop{tio da je „zabrinut" izve{tajima o pona{awu navija~a. Sid nej junajted 58 je naglasio da ima „nultu toleranciju prema bilo kom obliku nepo {tovawa, rasizma ili diskriminacije".

Klub je dodao da }e sara|ivati sa vla stima na sprovo|ewu „potpune istrage".

Uo~i finalne utakmice, odr`ana je i ceremonija u znak po{tovawa prema sta rosedela~kim narodima Australije, ali su pojedini navija~i pesmom i zvi`duci ma poku{ali da je nadja~aju.

FA je saop{tila da je i to deo istrage.

Pona{awe dela navija~a osudila je i Xejd Nort, predsednica Nacionalne savetodavne grupe za starosedeoce Fud balske Australije (NIAG).

Australija od sredine oktobra ukida obavezni karantin

Australija }e ukinuti obavezni pe todnevni karantin za osobe zara`ene korona virusom 14. oktobra, izjavio je premijer Entoni Albaneze.

Odluka da se gra|anima Australije zara`enim kovidom-19 dozvoli da od lu~e da li treba da se izoluju ili ne, uklawa jedno od posledwih preostalih ograni~ewa u zemqi iz vremena pande mije, i dolazi otprilike mesec dana nakon {to je period karantina skra}en sa sedam na pet dana.

"@elimo politiku koja promovi{e ot pornost i

smawuje oslawawe na vladinu inter venciju", rekao je Albaneze novinarima nakon sastanka nacionalnog kabineta.

Kako je rekao, finansijska naknada za odsustvo sa posla zbog pandemije za povremene radnike tako|e }e prestati kada se okon~aju pravila izolacije.

"Kqu~na stvar je da je faza rea govawa na hitne slu~ajeve verovatno zavr{ena u ovom trenutku pandemije", rekao je lekar Pol Keli i dodao da }e ovaj virus postojati dugi niz godina, ali i da je vreme da se razmotre ra zli~iti na~ini suo~avawa sa Australija je jed na od zemaqa sa najve}om stopom vakcinacije protiv korona virusa, dve doze vakci ne primilo je 96,5 odsto sta novni{tva sta rijeg od 16 godina.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

NEOBI^NO STVOREWE IZ AUSTRALIJSKIH DUBINA:

Stru~waci nisu sigurni kojoj vrsti ajkula iz dubokog mora pripada ~udno stvorewe koje je ulovio ribar iz Austra lije i objavio na dru{tvenim mre`ama, a ne iskqu~uju ni mogu}nost da je u pitawu nova vrsta.

Qubiteq pecawa koji se na dru{tve nim mre`ama predstavqa kao Trapman Bermagui je 12. septembra ove go dine izvukao iz vode neobi~no dubokomorsko ~udovi{te u bli zini obale Novog Ju`nog Velsa u Australiji. On je neo~ekivan ulov ovekove~io i podelio sa svojim pratiocima na mre`ama, a na fo tografiji se mo`e videti ajkula sa ispup~enim o~ima i ustima koje izgledaju kao da se sme{e dok iz wih vire sitni zubi.

Iako se na fotografiji pri me}uju mnogobrojni detaqi poput grube ko`e mrtve ajkule, velika {iqata wu{ka, ispup~ene o~i i mno{tvo zuba nalik na sitne igli ce, ni stru~waci a ni laici se ne mogu slo`iti kojoj vrsti ta~no pripada. Mnogi su na objavi prokomentarisali da pripada - brazilskoj ili goblin ajkuli. Me|utim, Bermagui se nije slo`io sa wi hovim pretpostavkama i otkrio da je to prema wegovom mi{qewu vrsta morskog psa gutqara - Centrophorus moluccensis

Da je re~ o retkoj vrsti govori i poda tak da se ni nau~nici ne mogu slo`iti koja ta~no je u pitawu. Direktor laboratori je za ajkule na Dr`avnom univerzitetu

Kalifornije Kristofer Lu je izjavio da wega ova riba podse}a na ajkulu koja `ivi u dubokim vodama oko Australije - Dalatias licha-u. Mada on dodaje da je te{ko odre diti kojoj vrsti pripada jer joj se ne vidi celo telo, kao i da postoji mogu}nost kako je u pitawu neka do sada neotkrivena vr sta: "Stalno otkrivamo nove vrste ajkula

iz dubokih voda i mnoge izgledaju sli~ne jedna drugoj."

Dok je morski biolog sa Dr`avnog uni verziteta na Floridi Din Grab ponudio druga~ije vi|ewe, on sumwa da riba pod se}a na vrstu iz porodice grenlandskih ajkula - Centroscimnus ovstonii. Me|utim, drugi stru~waci poput Brit Finu~i sa Nacionalnog instituta za istra`ivawe vode i atmosfere na Novom Zelandu veru ju da je Trapman mo`da i bio u pravu.

se pitaju kojoj vrsti pripada ajkula sa

wu{kom i "zlo~estim" osmehom?

Okanovi} mesec dana `iveo u domu Danila Lazovi}a

Glumac Nenad Okanovi} pro slavio se ulogom sina Dragana u seriji "Selo gori, a baba se ~e{qa" i mada je vrlo prisutan u javnosti, o wegovom privatnom `ivotu ne zna se mnogo.

Zanimqiva anegdota iz vre mena kad je studirao glumu govori o tome kako je mesec dana `iveo kod velikana srpskog glumi{ta

pali. Sa~ekao sam ih da iza|u iz garderobe i pri{ao sam Danilu. Predstavio sam se i pitao ga da li ho}e da me sprema za glumu.

On ka`e: "Evo ti ga Mi{a, on to radi", "Ne, ja ba{ ho}u vas", od govorio sam Danilu. Rekao mi je: "Koji }e ti to |avo. [ta ti radi otac? Idi radi isto {to i on, ti si ~ovek seqak, obra|uj zemqu."

vreme `iveo sa wegovom porodi com.

- Tada je uveliko trajalo NATO bombardovawe i nisam i{ao u {kolu. Stigao sam sa ocem i maj kom kod wega ku}i. Oti{li smo na sprat, gde sam mu izrecitovao nekoliko dramskih tekstova koje sam spremio. Si{li smo dole i pred svima je rekao: "U redu, sprema}u te." Bio sam presre}an. Roditeqi i ja ustajemo da krenemo ku}i, a Danilo me u tom trenutku pita: "Gde }e{ ti? Je l' ti ho}e{ da te ja spremam? Tvoji roditeqi mogu da idu, ti ostaje{ ovde, neka ti samo donesu garde robu da ima{".

"BILO ME JE SRAMOTA": [timac o sceni iz filma "Varqivo leto"

^uvenog glumca Slav ka [timca publika vrlo dobro pamti, izme|u ostalog i po ~uvenoj sce ni sa Jagodinkom Simo novi} iz filma "Varqi vo leto '68". Publika i danas ovaj film gleda sa odu{evqewem i uz mnogo smeha, a [timac je sada ogolio du{u i pro govorio o detaqima o kojima je do sada }utao.

Jedna od najupam}enijih delova iz filma je upravo "Mesi, mesi, ne}e ni{ta da ti {kodi" u kojoj hvata za grudi lepu pekarku Jagodinku Simonovi}. Ova scena je jedna od najpoznatijih iz srpske kinematografije, a malo wih zna da se glumac iste veoma stideo.

Danila Lazovi}a. Nenad je pri kraju ~etvrte godine odlu~io da ga za upis na Fakultet dramskih umetnosti sprema ni mawe ni vi{e nego Lazovi}.

- Mi{a Janketi} i on igrali su predstavu "Ka ra|or|e" u Quboviji. U tom trenutku vodio sam no}ni program na jednom lokalnom radiju. Radio je bio odmah pored scene gde su wih dvojica nastu

Bio sam toliko uporan da je na kraju morao da mi ostavi svoj broj fiksnog telefona, jer tada nije bilo mobilnih. Zapisao sam ga na unutra{woj strani ormana da ga ne bih izgubio. Po~eo sam da ga zovem i maltretiram dok nije rekao: "Ajde do|i u Beograd da te ~ujem."

Nenad se spakovao i zajedno sa svojim roditeqima oti{ao u Da nilovu ku}u na Avali, gde je neko

- Mesec dana sam bio kod wega ku}i, hranio se i spavao kao da sam ~lan porodice. Wegova su pruga Branka, }erke Jelena i Milena i sinovi Vuk i Milo{ bili su divni prema meni. Preko dana me je spremao glumu, a onda bi uve~e okupio celu porodicu i pred wima svako ve~e izvodio predstave. Nakon mesec dana, roditeqi su do{li po mene i }ale ga je pitao koliko je du`an da plati. Danilo je to odbio, rekao da mu ne pada na pamet da bilo sta napla}uje ina~e }e da se naquti. Rekao je da me je podu~a vao jer sam bio uporan i imam ta lenta za glumu. U tu ~ast i zbog divnog prijateqstva, svom prvom sinu dao sam ime po wemu. M. T.

Prestao sam da pijem pred ikonom

Istaknuti peva~ narodne mu zike, Miroslav Ili} (72), koji ove godine proslavqa 50 godina uspe{ne karijere progovorio je o svom profesionalnom i privat nom `ivotu.

- Uzbu|en sam zbog jubileja, jer kada sam 1972. stidqivo kro~io na muzi~ku scenu, nisam ni znao da }u opstati. Sada kada izgova ram 50 godina, pitam se da li je zaista toliko pro{lo - po~iwe Ili} i dodaje kako vidi svoju blistavu karijeru:

- Imao sam padove i ne pam tim nijednu karijeru koja je i{la samo uzlazno. Bilo je kod mene

mnogo oscilacija, ali sve sam ra dio da opstanem i va`no je {to sam penziju do~ekao kao peva~.

Miroslav se prisetio i peri oda kada je bio ~est gost u kafa nama.

- Taj moj boemski `ivot ima

dva perioda do 1989. godine kada sam umeo da se zaigram pa je bilo alkohola i vi{e nego {to je trebalo. Tada sam shvatio da to nije za mene i pobegao iz te pri~e, siguran da ~ovek mo`e da se provede i bez pi}a - govori Ili} i otkriva kako je prestao da pije:

- Presekao sam kao makazama! Jedno jutro sam ustao, prekrstio se ispred ikone Svetog \or|a, to je moja krsna slava, i rekao „Bu dalo, ne}e{ vi{e!“. Najve}i pro blem je bio u tome {to ja nikada nisam podnosio alkohol jer je od mene pravio ne{to {to nisam.

"Sve te qubavne scene mi uop{te ne prijaju, ne volim da ih snimam i to nema nikakve veze od izbora partnerki u filmu ili seriji u kojima glumim. Jednostavno, kada nema neke hemije, nema potrebe za takvim scenama", zapo~eo je.

"Konkretno, ta scena sa Jagodinkom ispala je onako kako sam i o~ekivao. To je o~igledno ono {to sve najvi{e i zanima. Mene li~no je bilo sramota da sebe kasnije gledam u toj sceni, ali to je gluma, na to se naviknete kroz vreme", rekao je [timac kroz smeh.

NASLEDIO TALENAT NA OCA: Ko je sin Tome Zdravkovi}a?

Proslavqeni peva~ Toma Zdravkovi} je ostavio neizbrisiv trag muzici, wegove pesme su ve~ne, a emocija koju je prenosio je neopisiva re~ima. On se `enio ~ak ~etiri puta i ima dvoje dece. Iz braka sa Slavi com je dobio }erku @aklinu 1963. godine, dok je sa suprugom Gordanom, dobio sina Aleksandra.

Sin Tome Zdravko vi}a je ro|en 1978. u To rontu, gde i danas `ivi i radi. Nikada se nije eksponirao u javnosti, a jednom prilikom kada se pojavio, svi su se slo`ili da je slika i prilika slavnog oca. Na`alost, Toma je preminuo kad je Aleksandar imao samo 13 godina.

Gordana i Toma su svoju vezu otpo~eli u Kanadi, da bi se nakon ro|ewa sina, vratili u Beograd. Ona je u svemu podr`avala pe va~a i bila mu bezuslovna podr{ka, a wihov zajedni~ki `ivot su obele`ili brojni usponi i padovi.

- Kad saznaju ~iji sam sin, prvo me pitaju kako sam odrastao uz wega. Nekada sam se predstavqao kao Aleksandar Sa{a, da bih izbegao teret prezimena Zdravkovi}. Bio sam premlad kada je umro, tek kasnije sam shvatio koliko on zna~i za muziku i {ta je ostavio iza sebe. Kada su krenule prve qubavi, po~eo sam da shvatam wegove pesme – rekao je jednom Aleksandar.

Ne samo da Aleksandar fizi~ki podse}a na oca, od wega je na sledio i talenat za muziku, pa tako u rodnom Torontu ima muzi~ki studio u kom stvara pesme i bavi se umetno{}u.

DESANKA MAKSIMOVI]

Zapis o dobru i o zlu

Videla sam qude koji su u ko{nicu svojih misli pu{tali svakog, ~ije su vratnice poverewa stajale {irom otvorene; i videla qude koji su se prikradali na prstima da bi uhodili wihov {apat.

Videla sam qude pod ~ijim su se grawem namernici i begunci odmarali, qude koji su uvek pru`ali ruku, qude koji su uvek pru`ali ruku ~oveku kada bi se spotakao izme|u sre}e i propasti; i videla ih koji pokazuju put goniocu u poteri za ~ovekom sudbinom rawenim.

Videla sam qude u ~iju su se zastavu kleli, ~iju su zakletvu napamet u~ili, qude koji su se morali sklawati od svetlucawa laskavaca; i kad drugi wihove zastave ponesu, videla qude kako laskaju novim barjaktarima.

Oklevetani rat (odlomak)

Biv{i na{i ratnici, koji su ostva rili jedan grandiozni plan tolikih ge neracija od Kosova na ovamo, danas su povu~eni, skromni, ne znaju}i ni sami koliko je ogromna wihova zasluga za ceo narod, za celu budu}nost.

… Posle stra{nog i, {to je bilo jo{ te`e, dugog rata, mi smo svi bili pod utiskom jednog ogromnog, na `alost kao uvek prolaznog, talasa pacifizma. Sam po sebi taj pacifizam, posle takvog rata, ne bi bio ni{ta novo na svetu, a bio bi i vrlo shvatqiv.

Ono {to je u tom pacifizmu bilo krivo to je bila apsurdna propaganda. U stvari jedan duhovni i moralni teror koji nije trpeo pogovora, a nije imao ni obzira. Svet je bio zaglu{en drekom najopasnijih iluzionista od pamtiveka, neizle~ivih sawara koji veruju u dola zak ve~nog mira.

U raznim nijansama tra`ilo se ne samo od na{ih srca, nago i od na{eg mozga, nad nepobitnim podacima iz pro{losti, nad najgroznijim primerima sasvim suprotnih dokaza, da verujemo da nikad vi{e ne}e biti rata.

Da }e neka me|unarodna institu cija, uskoro, garantovati mir i pravdu slabijeg protiv sile koja za pravdu ne pita. Sem toga da svi priznamo da je rat ne samo grozota, ve} i bezumqe, sramota, da je rat odvratan i gadan, da je izvor svih niskosti i neda}a, jednom re~ju najniskiji stupaw na koji ~ove~an stvo u svojoj nesre}noj sudbini pada. Pa onda i to da je nepotrebna vojska.

… Pacifizam posle rata nije imao odlike razmi{qawa, uvi|awa, lo gi~nog rasu|ivawa. Propaganda za mir nije bila, ili bar nije uspe{no bila, razlo`na, razborita, zasnovana na ube|ivawu ekonomskim razlozima, nego je bi{e bila defetisti~ka i fa nati~na, prolazna. Snagu je svoju ~esto crpila iz klevetawa rata i vojnika.

Kraj svih grozota ratova u pro{lo sti, Evropa je ipak, ve} nekoliko puta, imala svetle epohe dugotrajnog mira, ve}ih politi~kih i {to je vi{e du hovnih i kulturnih zajednica. Nikada, me|utim, ona jo{ nije imala toliku ilu

ziju klevetawa rata.

U pobe|enim dr`avama, razo~a rawa, strah, o~aj jedne infamne poza dine, za sve neda}e, i sve bede svoje, oklevetali su rat koji je isprva pijano pozdravila i uzela je za `rtvu, pre svega, vojnika.

Gore od svih zabu{anata i makroa do~ekao je vojnik, u pobe|enim dr`ava ma da ga svetina prezire i ismeva.

Rat je trebalo uprqati sasvim, voj nika uniziti sasvim, jer uz pacifizam i{la je paralelno i naro~ita propa ganda.

Da bi se posle orgije u ratu, {to br`e iza{lo u raj pacifizma, rat je ogla{en `ivotiwskim, niskim, idi otskim. Naro~ito iz Nema~ke osuta je tada ogromna propaganda ismevawa i prqawa, ne samo protiv militari sti~kih ideja i principa, nego i protiv same vojske, kao takve. U velikom delu nema~ke pacifisti~ke literature, u romanu Na zapadu ni{ta novo, izgleda kao da su najvi{i momenti vojni~kog `ivota u ratu bili, kada su ~u~e}i u krug vojnici vr{ili nu`du. Jedini tre nutak nepomu}ene radosti.

Oni, me|utim, koji su bili u ratu, i le`ali me|u mrtvima znaju da je rat veli~anstven i da nema vi{eg momenta,

Sadu

Dan pred Bo`i} pada Badwi dan. Na Badwi dan se ne obavqa ju nikakvi poslovi, rani se sve {to ima u ku}i, mora{ narani ti. Nejde se nikuda. Pre Badweg dana se spremaju ku}e, a na Badwi dan se unosi slama i po ~iwe slavqe. Posna ve~era se sprema i nejde se nikuda od ku}e. Mo` jo{ da se skupe na ulici pred ku}om da pale vatru. Nismo mi kazli badwak, nego vatra. U Srbiji se ka` badwak, jer mi ne mamo {ume da oce~emo to drvo za badwak. Kod nas u Vojvodini mi smo lo`ili ogrizine, gume o traktora i tu u Salajki. Na{ di smo pravili? Kod Grozdi}a, ra nije jedan dan se donese laskola va{ine, grawe, ja iz vinogra da donesem pa im dam po pedes snopova loze moje. Onaj donese ogrizine ili traktorsku gumu pa onda na to bacimo. Tu bude mo posle ve~ere do jedno deset sati, ne bude se du`e. Nekad i do pono}i koji su qudi usamqeni.

A ko je familijaran, ja i Du{ca

smo ~esto i{li kod Nakrajku}ini, preko mosta tam di su Te lini. Tam se isto tako dvoje la skola donesu drva. Familijarno iza|emo, deda i baba nejdu na ulicu, nego mla|i qudi i `ene i momci i devojke. Ko te vatre stojimo i iznosi se iz ku}e, ko te vatre stojimo kad pro|e ve~era, zna~i dok je taj dan ve~era samo se sedi ku}i. Onda kad pro|e ve~era ja iznesem kuvanog vina,

ona donese ladnog vina, pivo se nije pilo, rakije kuvane i ladne rakije. Uve~e se poji Ro`destvo od osam do deset, to nam je bila ta tarifa. Kuma Paja Vr{ka i ja smo obavezno pojali, kod wega u ulici, oni su Podbarci, a preko mosta su Naseq~ani. Za ve~eru se postilo, strogo posno, to se zna, gusti pasuq, riba i s makom rezanci i varenik, zna~i {qiva i vina, i onda ide korica leba.

MILEN MILIVOJEVI]:

nikad ga nije bilo, u qudskom `ivotu, od u~e{}a svesnog u bitki.

[to je najstra{nije, rat postaje sve fantasti~niji i ma kako to grozno zvu~alo, sve lep{i. On }e opijati svo jom zamamqivo{}u qude, i na kopnu, i na moru i u vazduhu, on }e im pokazati privi|ewa i slike koje }e u~initi da se zaborave klevete o ratu kao da ih nikada nije ni bilo.

Dokaz neizbe`nosti moralne vred nosti, dokazi patriotizma, herojstva, ratu uop{te nisu ni potrebni, on se neprekidno obnavqa iz praha i pepela kao feniks. Sfinks je, ~iji osmeh niko odgonetnuti ne}e a kojoj ~ove~anstvo ide otkako je sveta i veka.

Paralelno, me|utim, sa kleve tawem rata i{la je propaganda protiv militaristi~kih principa i vojnika.

Nije to bila nikakva ideologija pa cifista, bila je to obi~na potreba kla sne borbe, defetisti~ka propaganda.

Da bi se mogli sprovesti revolucio narni programi, klasni udari, trebalo je pripremiti raspadawe vojske. Pri premiti propagandom koja je imala ra zori militaristi~ki duh, da karikira vojni~ke pojmove i forme, da kleveta vojnika kao takvog i da poka`e kao naj goru ku}u kasarnu.

Nedoumica

Sawao sam da sam, po delimi~no izmewenim i dopuwenim obi~a jima, brutalno ubijen i, po pradavnim obi~ajima, pristojno sahrawen.

A ve} prve subote, kad se okupila moja jo{ `ivu}a porodi~na za jednica, odr`an je pomen posve}en meni i mom biv{em `ivotu.

Donet je tom prilikom i zakqu~ak da bi ubudu}e bilo uzaludno se}awe na pro{lost, ve} da u predstoje}em periodu treba gledati na budu}nost.

Drugim re~ima, primereno sve br`em tempu `ivota, ne bi bilo prakti~no gubiti vreme na se}awe {ta je bilo za mog `ivota, kao ni na mene nekada `ivog, ve} se, shodno tome, osloniti na ono {to }e tek do}i.

Tako, re~eno je, nepotrebno je `aliti me i jadikovati nad mojom sudbinom, nego imati u vidu i predstoje}u sudbinu svih `ivih, kao i sudbinu mog zavi~aja, moje dr`ave i mog naroda koji je izvan ove zemqe.

A ja li~no, sawao sam tako|e, bio sam u nedoumici da li da se uop{te budim ili da nastavim da sawam.

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

Sveti Sava kao svetovni diplomata

Pi{e: Nikola Morav~evi}

Savina harizma bila je prisutna u memoriji srpskoga naroda

Nastavak srpskog ropstva pod Turci ma za jo{ dva i ~etvrt veka od tada je dodatno pomutio se}awa potla~enog, si roma{nog i prete`no nepismenog pu~an stva na Savine mnoge realne diplomat ske i dr`avotvorne uspehe za vreme wegovog `ivota i podstakao wegove na pore u duhovnom prosvetiteqstvu skon centrisanom u {irokom posrbqavawu hri{}anske vere, dobrovoqno primqe ne nekoliko vekova ranije.

Naporima Svetih ]irila i Metodija, kao i wihovih u~enika Svetih Klimenta i Nauma jo{ krajem IX veka da se suprot stave trojezi~noj teoriji hri{}anskih konzervativaca da se verski obredi mogu vr{iti na samo tri sveta jezika, he brejskom, gr~kom i latinskom, sav evrop ski slovenski `ivaq je jo{ u to vreme dobio prevode Biblije i svih hri{}an skih crkvenih obreda glagoqi~kim i }irili~kim pismom na svome prastarom slovenskom jeziku. Bogoslu`ewa na tom jeziku su ~ak i rimski papa Jovan VIII i romejski vaseqenski patrijarh Fotije zvani~no potvrdili jo{ 880 i 882 godi ne, a ipak je Sava Nemawi} po povratku iz Nikeje trista trideset i sedam go dina kasnije morao da bukvalno najuri pravoslavne episkope Ohridske patri jar{ije iz Prizrena, Lipqana i Rasa, jer su oni i tada dr`ali liturgije i sve druge pravoslavne crkvene obrede na gr~kom jeziku koji je srpskom pu~anstvu bio potpuno nerazumqiv.

Sa vekovnim nastavkom turske opre sije pismenost kod Srba je pala na veo ma niske grane, {to poga|a i Savinu pra voslavnu crkvu, koja pod Turcima mora da u|e u narod, jer su oni hri{}anske crkve i manastire kao dotada{wa kul turna `ari{ta na sve strane pqa~kali, palili, ru{ili i gasili. A zbog toga se li~nost legendarnog srpskog svetiteqa Save u srpskoj usmenoj narodnoj tradi ciji sve vi{e nagiwala ka vi|ewu wega

Sveti Sava Nemawi}, freska iz 13. veka, crkva Svetih aopstola u Pe}i

kao univerzalnog narodnog u~iteqa, iako je, kako je Ivan Kolari} dobro za pazio ’’malo verovatno da je on kao du hovnik i prvi srpski arhiepiskop, za {ezdeset godina `ivota sve to znao i postigao.’’

I {to je vi{e vremena prolazilo, lutaju}i kalu|eri i guslari su sve vi{e kroz pri~e i pesme usmeno zabavqa li svoje nepismene pu~anske slu{aoce pri~ama kako je Sveti Sava pou~avao ora~e da pomo}u ovratina oru wive sa dva kraja, kova~e kako da koriste meh, tkaqe da tkaju sa obe strane svojih raz boja, kako da beru i jedu pe~urke, cede vino, su{e ribu i pr{utu.

Jedan od najva`nijih specifi~nosti srpskog pravoslavqa koje je Sveti Sava preobratio u svetosavqe i koje je bilo jedan od najva`nijih faktora u o~uvawu srpskog identiteta za vreme petovekov nog ropstva pod Turcima je porodi~ni ritual krsne slave Od svetogorskog obi~aja blagosiqawa hleba i ogwi{ta, sa kojim se monah Sava upoznao na Ato su, on je dalekovido svuda po Srbiji rasprostranio ritual prino{ewa Bogu

SAVIDAN POSTAJE [KOLSKA SLAVA

Na velikoj {koli (uspostavqenoj u Beogradu 1808. godine) izliveno je bilo zvono sa wegovim likom, pored koga stoji ko{nica sa p~elama, {to je va`an hri{}anski simbol.

To zvono je 1840. godine preneto u Licej, koji je 1863. godine ponovo nazvan starim imenom Velike {kole, sve dok ta kulturna institucija kona~no nije 1905. godine prerasla u Beogradski univerzitet. Knez Milo{ Obrenovi} je 1823. godine izdao naredbu da se Savindan svake godine slavi kao {kolska slava, a ~etiri godine kasnije i dekret,kojim je propisao nov~anu kaznu pa i pritvor svih trgovaca koji tog dana ne zatvore svoje radwe i odu u crkvu, {to se uglavnom odnosilo na mnoge beogradske ~ar{ijske Cincare, koje on nije tr peo zbog wihove poznate gr~ke kulturne arogancije i pohlepe za boga}ewem.

slavskog kola~a, vina i `ita na dan imewaka sveca, {to od svih pravoslav nih hri{}anskih naroda postoji jedino kod Srba.

Uvo|ewem rituala krsne slave kod srpskog seqa~kog pu~anstva, Sava Srp ski je proro~ki predvideo tragi~nu budu}nost svog porobqenog naroda jer je tim rutualom svaki srpski dom postajao svojevrsna hri{}anska crkva, kao one u kojima se u sre}nijim vremenima pri liturgiji pred pri~e{}e vernika lomio kola~, prelivao vinom i celivao. I zbog toga je taj ritual porodi~ne slave, za ve}inu Srba i pod Turcima, kao i u toku nama bli`e bezbo`ne socijalisti~ke pro{losti iz druge polovine XX veka opstao kao posebno zna~ajan godi{wi do ga|aj u li~nom i porodi~nom `ivotu.

A po{to je Sava Srpski u svojoj pa siji za duhovno graditeqstvo pri svim lavrama koje je odigao u Srbiji osni vao i bolnice, wemu pripada i ~ast rodona~elnika srpske sredwovekovne medicine. I u Studenici i u @i~i i u Mile{evi su uz podignute velelepne crkve zidani i odeqci za bolesnike od po dvanaestak le`ajeva namewenih i obolelim monasima i generalnoj pastvi. Oni su, naravno, le~eni i molitvama i lekovitim travama, koje su monasi sku pqali po okolnim livadama, ali i kroz empiri~ko kori{}ewe nekoliko ranih stru~nih i na srpski prevedenih me dicinskih zapisa Hipokrata, Galena i Avicene. Od tih kwiga, koje su mona{ka bra}a popularno zvali lekaru{ama, naj poznatiji je Medicinski hilandarski kodeks ili Novokanon.

I pisci Savinih @itija i moderni istori~ari se uglavnom sla`u da su wegova harizma i kult neprekidno bili prisutni u memoriji i kulturi srpskoga naroda od wegove smrti pa do dan da nas, mada je Himna Svetog Save u wegovu ~ast nastala tek u vreme Prvog srpskog ustanka i u zapisu iz 1832. godine glasi: Voskliknimo quboviju svjatitequ Savi Na{i da pokrijet golu`dravi glavi. Tamo venci tamo slava Gde na{ Serbski pastir Sava Pojte mu Serbqi, pesni i utrojte ...

@itije Svetog Simeona (1208), je za Srbe najva`niji Savin spis

oktobar

1014. - Umro je car Samuilo koji je 976. digao ustanak protiv Romeje (Vizantija) i osnovao Makedonsko carstvo. Wegovo carstvo propalo je 1014, nakon te{kog poraza od vizantijskog cara Vasilija II u bici kod Belasice. Prema predawu, umro je od sr~anog udara kada je vi deo svojih 14.000 vojnika koji su bili zarobqe ni, a potom po nare|ewu vizantijskog cara Va silija II oslepqeni i pu{teni.

1878. - Umro je srpski tr govac Ilija Milosavqevi} Kolarac, koji je svoju imovinu zave{tao za prosve}ivawe naroda. Iz wegove zadu`bine izdat je veliki broj kwiga i podignut Kolar~ev narodni univerzitet u Beogradu.

1887. - Ro|en je francuski arhitekta i te oreti~ar {vajcarskog porekla [arl Eduar @anre poznat kao Le Korbizje, jedan od najve}ih arhitekata 20. veka, koji je kori{}ewem armiranog betona, stakla i gvo`|a radikalno promenio tradicionalni na~in gradwe.

1908. - Austrougarska je anektirala Bosnu i Hercegovinu {to je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vode}e evropske zemqe priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i kraqevina Srbija.

1915. - Napadom na Srbiju, Bugarska, koja je na po~etku rata proglasila neutralnost, ukqu~ila se u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila. Suo~ena istovremeno sa ne ma~ko-austrougarskom ofanzivom na severu, srpska vojska je bila prisiqena da se povu~e na Kosovo, a potom preko Albanije do Jadran skog mora odakle su je savezni~ke snage preba cile na ostrvo Krf.

1927. - Premijerom filma "Peva~ xeza" u Wujorku, sa tada vrlo popularnim peva~em Alom Xonsonom u glavnoj ulozi, po~ela je era zvu~nog filma.

1958. - Ameri~ka nuklearna podmornica "Sivulf" izronila je na povr{inu kod obale Nove Engleske nakon dva meseca provedena u morskim dubinama, {to je bio svetski rekord u ostajawu pod morem.

1981. - Na vojnoj paradi u Kairu islamski ekstremisti ubili su Anvara el Sadata, predsednika Egipta od okto bra 1970. Bilans spektaku larnog atentata bio je 12 mr tvih i vi{e od 25 rawenih.

1990. - Umrla je prva `ena-ratni pilot u Jugoslaviji Marija Dra`enovi} \or|evi} koja je u sastavu 113. lova~kog puka u~estvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Leta~ki ispit je polo`ila 1939. kada je imala 15 godina.

1998. - Pod pritiskom me|unarodne zajed nice i pretwama vazduhoplovnim napadom NA TO-a, po~elo je povla~ewe srpskih snaga bez bednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.

2018. - Preminula je {pan ska operska peva~ica Mon serat Kabaqe poznata po in terpretacijama Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera. Tokom karijere izve la je vi{e od 90 razli~itih uloga i snimila oko 80 albu ma. Sa peva~em Fredijem Merkjurijem iz grupe "Kvin" snimila je pesmu "Barselona" koja je po stala himna letwih olimpijskih igara odr`a nih 1992. godine u Barseloni.

Delo koje oslikava srpsku carsku familiju na zidu manastira Svetog Jovana Prodroma u Seru izgrebano je i prekre~eno posle posete Branislava Nu{i}a toj svetiwi i otkriveno ponovo nakon restauracije zdawa stradalog u po`aru 2010, ustanovio je Dimitrije Markovi}, pravoslavni publicista

Davno skrivena i zaboravqena, jedin stvena freska cara Du{ana s porodicom otkrivena je nedavno u manastiru Svetog Jovana Prodroma na Manikejskoj gori, kod Sera u Gr~koj. Tu informaciju pri likom posete manastiru saznao je pravo slavni publicista Dimitrije Markovi}, koji je zatim i pokrenuo istra`ivawe {ta se sve doga|alo s freskom na kojoj su ovekove~eni srpski car Du{an, carica Jelena i kraq Uro{. Posle razgovora s monahiwama, Markovi} je fotografisao dragoceno delo. U literaturi koju je ot krio da je freska carske porodice iz grebana i prekre~ena posle posete Bra nislava Nu{i}a pomenutom manastiru, a otkrivena je ponovo tek nakon restau racije svetiwe koja je u decembru 2010. godine stradala u po`aru.

Prvi pisani trag o pomenutom delu Markovi} je prona{ao u kwizi „Sa Koso va na siwe more”, Branislava Nu{i}a, u kojoj on otkriva da je, na molbu slikara Paje Jovanovi}a, 1896. godine posetio manastir na Seru kako bi fotografisao fresku srpske carske porodice. To je bio i prelomni momenat posle kog fre ska biva skrivena tajnim velom. O ovom doga|aju Nu{i} u pomenutom delu iz 19. veka pi{e:

– Ja{io sam na kowu, jer se druk~ije do manastira ne mo`e do}i, i u bisagama nosio aparat. Ne znam {ta se aparatu mo glo desiti, tek on se nekako otvori i pro pusti svetlost na plo~e u wemu. Stoga mi slika r|avo uspe te se po~nem opremati da kog drugog dana ponovo odem. Kako je u to doba palo otvarawe srpske {kole u Serezu (Seru), to se Grci upla{e mojih

U Gråkoj otkrivena freska porodice cara Du{ana

ma da vi{e pi{u o pomenutom manastiru i srpskim vezama sa wim.

~estih pohoda u manastir, a u~ini im se i opasno da se fotografijom sa~uva spo menik koji bi bar dokazao da i Srbi imaju pravo na taj manastir i po naredbi gr~kog konsula – Grci za tog ~oveka ka`u da je veoma obrazovan ~ovek – i sa blagoslo vom sereskog gr~kog mitropolita izgrebu celu sliku i prekre~e zid! Tako je nedav no, na ~ast Grcima, uni{ten jedan veoma skupocen spomenik.

Markovi} isti~e da nema ta~nih po dataka kada je freska ponovo otkrivena. Ali da ju je on ugledao prilikom posete manastiru 2019. kada je i zapo~eo svoje istra`ivawe, koje je celokupno prethod nih dana objavio na lokalnom kosmet skom sajtu „riznica.net”. Tako|e, tvrdi da freska nije bila otkrivena krajem ok tobra 2011. godine, {to zna~i da je sve tlost dana ponovo ugledala u rasponu od kraja te, pa do leta 2019. godine.

– U Seru je 21. oktobra 2011. odr`an na u~ni skup pod nazivom „Srpski samodr`ac Stefan Du{an i grad Ser”, na kome je go

vorio dr Sr|an Pirivatri}, saradnik Vi zantolo{kog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Na plakatu kojim se najavquje ovaj doga|aj prikazan je por tret cara Du{ana iz Crkve Svetog \or|a Polo{kog, pri manastiru u Makedo niji. Razlog je {to freska tada jo{ nije bila otkrivena, {to mi je potvrdio i dr Pirivatri}, kome se ovom prilikom i za hvaqujem na informaciji. Zanimqivo je da u kwizi koju prodaju u manastiru na Ma nikejskoj gori, koja govori o wegovoj isto riji nema freske srpske carske porodice, ve} je prikazana ona koja ju je prekriva la. Gre{ke nema, obe se nalaze na istom mestu, iznad groba patrijarha Genadija Sholarija, koji je bio prvi patrijarh pro gla{en posle turskog osvajawa Carigrada 1453. godine. Razlog {to srpske carske porodice nema u pomenutoj kwizi je vero vatno isti onaj zbog koga je i prekre~ena freska, a to je za{tita gr~kih nacional nih i crkvenih interesa – smatra Marko vi} i upu}uje poziv ovda{wim nau~nici

Markovi} napomiwe da ono zbog ~ega je manastir Svetog Jovana Prodroma na Manikejskoj gori jo{ va`an za Srbe je to {to su wegovi za{titnici i darodavci bili na{ kraq Milutin i kraqica Simo nida, koja je u toj svetiwi prvi put obukla mona{ku rizu. A u wemu je, sa svoje dve }erke, sahrawena i Jelena Mrwav~evi}, sestra despota Jovana Ugqe{e i `ena Nikole Radowe, koji je brat Vuka Bran kovi}a i koji se nakon wihove smrti i za mona{io. Posledwi podatak Markovi} je prona{ao me|u navodima Nikole Bakir cisa, istori~ara umetnosti i vanrednog profesora na Kiparskom institutu u Ni koziji, koji ka`e: – Iznad eksonarteksa nalazi se mala zasvo|ena kapela Svetog Nikole, ukra{ena freskama iz 14. veka. Arkosolijum sa pogrebnim natpisom, koji se nalazi u jugozapadnom uglu kapele, sa dr`i ostatke Jelene i wenih }erki, se stre i sestri~ina Jovana Ugqe{e.

– I natpis iznad Jeleninog groba je, kao i freska cara Du{ana sa porodicom, u jednom periodu bio prekre~en, {to sam prona{ao u jednom nau~nom radu. Na`a lost, prilikom posete manastiru u avgu stu 2022. godine nisam bio u prilici da vidim grobove Jelene, wene dece i nat pis, ali je o tome pisalo vi{e autora.

Kao i {to je poznato da su Srbi u krajeve oko Sera prodrli prvi put 1283. godine, za vreme vladavine kraqa Milutina.

Kraq Du{an je osvojio Ser septembra 1345. godine i po osvajawu prisustvovao liturgiji u Crkvi Svetih Teodora Tirona i Stratilata (staroj mitropoliji), koja i danas postoji u centru Sera. Du{an se u Seru, koji je pod srpskom vla{}u bio sve do 1371. godine, proglasio za cara, pa je taj grad i zato va`an za nas – podvla~i Markovi}. M. T.

Pobeda srpske vojske koja je naterala

Turke na povlaåewe

Srpska revolucija protiv Turaka se zahuktava, a seqaci predvo|eni Kara|or|em ni`u uspehe na bojnim poqima. Ipak, me|u wima se izdvaja jedna nakon koje je svima postalo jasno da srspska vojska kr~i svoj put ka slobodi

Skup{tina ustani~kih sta re{ina u Smederevu krajem 1805. godine, je objavila da }e se usta nak pro{iri na sve susedne tur ske oblasti i da se me|u ustani ke primaju izbeglice iz okolnih neoslobo|enih oblasti. Stoga je po~etkom 1806. godine po Ka ra|or|evom nare|ewu u Deligra du izgra|eno ustani~ko utvr|ewe radi odbrane ju`nog moravskog pravca.

Deligradsko utvr|ewe na lazilo se na pola puta izme|u

Aleksinca i Ra`wa, na ulazu u \uniski tesnac, izme|u Dreno va~kog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum.

U po~etku je bio podignut samo jedan {anac, da bi ih na kraju bilo devet oko ve{to raspo re|ewih zemqanih utvr|ewa, od ~etiri bastiona za topove i dve gvozdene kapije. Sva utvr|ewa su bila dobro snabdevena hranom, vodom, municijom i ~etiri topa skinuta sa Smederevske tvr|ave, tako da su mogla dugo da opstanu u opsadi.

Ovo utvr|ewe je bilo ogromna prepreka turskom nadirawu niz Moravu i neprijateq je to znao. Zato je Ibrahim-pa{a, komandant turske vojske, 16. juna 1806. godi ne naredio napad na Deligrad.

Oko 6.000 Turaka sukobilo se sa 5.000 ustanika pod komandom Petra Dobriwca. Borbe su vo|ene nekoliko nedeqa, ali su i rovo vi i srpski borci izdr`ali.

Po~etkom septembra u pomo} im je kona~no stigao odred voj ske pod komandom Stanoja Gla

va{a. Do kraja boja je ratovalo 55.000 turskih vojnika protiv 37.000 srpskih boraca. Oja~ani, Srbi su uspeli da probiju blo kadu i nateraju tursku vojsku na povla~ewe ka Aleksincu. Posle ove pobede, srpski ustanici su

krenuli u protivofanzivu.

Pobeda Kara|or|evih ustani ka u bici na Deligradu nadale ko je odjeknula. Narod koji je do tog trenutka dobar deo Evrope smatrao varvarskim i imao malo razumevawa za wegovu `equ

za slobodnom, pobedio je mo}nu osmanlijsku vojsku i organizova no nastavqao otpor.

Tako je po~ela velika borba srpskog naroda za kona~no oslo ba|awe od turske vlasti.

Freska cara Du{ana, carice Jelene

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Puni ste ideja, ali wihovu realizaci ju ote`avaju prepreke. Mogu}e su situacije u kojima }e neke kolege hteti da iskoriste va{e znawe. QUBAV: Trebalo bi da zanemarite ose}ajne spo znaje i oslonite se na racionalno prosu|ivawe. Qubavni utisci su vam previ{e kruti, a ponekad ste jako netolerantni prema partneru. SAVET: Stalo`eno{}u mo`ete izbe}i nepravde okoline.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Vredno }ete raditi i biti mnogima na usluzi, ali pazite da vas ne iskori{}avaju. Neki }e promeniti radno mesto, a nije iskqu~en ni te renski posao. QUBAV: Ima}ete vi{e samopouz dawa i ne}ete se bojati samo}e, a va{a probu|ena samosvest izvrsno }e delovati na partnera. U raz dobqu ste novih simpatija. SAVET: Ne u~estvujte u tra~evima koji kru`e o vama na radnom mestu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Stvara}ete, osmi{qavati i odlu~iva ti, a ostali }e bez prigovora usvajati va{e ideje. Zavidna psihofizi~ka spremnost omogu}i}e vam da napredujete i steknete privilegije. QUBAV: Qubavna pri~a za koju ste mislili da je prolazna sve vi{e dobija na zna~aju. Iznenadi}e vas silina ose}awa i zaqubqenost. SAVET: Ne odla`ite ne prijatne zadatke jer vam situacije idu naruku.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Mnogi od vas }e se pobuniti i sukobi ti s autoritetom. Mogli biste da izgubite sigur nost koju sada imate. Ne brzajte s odlukama. QU BAV: Mimoilazi}ete se s partnerom oko pitawa vezanih uz budu}nost odnosa. Iako }ete se sna`no `eleti i privla~iti, objektivne okolnosti }e vas spre~avati. SAVET: Neka vas tu|e kritike moti vi{u i podsti~u na pozitivne promene.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Odlikova}e vas organizatorske spo sobnosti, a ima}ete i talenat da inspiri{ete druge za svoje poduhvate. Planovi }e se lak{e os tvarivati i to zahvaquju}i va{oj upornosti. QUBAV: Bi}ete u emotivnom zanosu koji bi mogao da vas odvede u nezaboravnu pustolovinu. Vodi}e vas strast i potreba za emotivnim izazovima. Pomalo ste brzopleti. SAVET: Priu{tite sebi najboqe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ve}a zarada pomo}i }e vam da optimi sti~nije razmi{qate o budu}nosti. Spretni i brzi }e u kratkom roku zaraditi. Bi}ete ve{ti u vo|ewu finansijskih kwiga. QUBAV: Unesite vi{e roman tike u odnos, obradujte partnera poklonom ili ne kim lepim izlaskom. Slobodnima }e za oko zapeti osoba popularna u dru{tvu. SAVET: Sada mo`ete re{iti svaki pravni problem.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Lako }ete dolaziti do informacija. Ve{to }ete baratati re~ima, {to }e vam biti od pomo}i u pregovorima. Zapa`a}ete ono {to drugi ma promi~e. QUBAV: Ni{ta ne}e stajati na putu ostvarewa va{e qubavne sre}e. Mogli biste par tnera da predstavite roditeqima ili da budete pozvani u dru{tvo wegove rodbine. SAVET: Potru dite se da progurate neke prili~no odva`ne ideje.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Odli~no se snalazite u izazovima, ali i u poslovima koji zahtevaju potragu za nekon vencionalnim re{ewima. [efovi }e hvaliti va{ rad i trud. QUBAV: U fazi ste emotivnih sumwi. Va{i izbori pokaza}e se kao pogre{ni, posebno ako odlu~ite da rizikujete. Flert sa zauzetom osobom ne}e pru`iti ispuwewe. SAVET: Niste u pravu ako smatrate da vas qudi ne cene dovoqno.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Bi}ete uverqivi i dobro }ete argu mentovati svoje stavove. Dobi}ete poslovnu po nudu ili odobrewe koje dugo o~ekujete. Podr{ka pretpostavqenih lica obe}ava pozitivan ishod. QUBAV: Ne propitujte partnera o biv{im vezama jer za to nema razloga. Samci }e se upustiti u vezu koja romantikom i stra{}u nadilazi wihova dosa da{wa iskustva. SAVET: @ivite punim plu}ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Smawene ste koncentracije pa su dani boqi za odmor nego za rad. Radite samo ono {to morate, ve}ih obaveza se klonite. QUBAV: Po sta}ete svadqivi i preterano kriti~ni. Budite iskreni prema partneru jer jedino tako mo`ete prevladati sumwi~avost i nepoverewe koje }e vas mu~iti. SAVET: Odlo`ite te`e poslove ili zamolite kolege da vam pomognu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Merkur upu}uje na mogu}nost ruko vawa tu|om imovinom i finansijama. Zaposledni u banci, ra~unovo|e i finansijski savetnici ima}e uspeha u radu. QUBAV: Traje va{e povoqno raz dobqe, pa je odnos s partnerom boqi. Probu|ena romantika ne}e zaobi}i ni one u vezama, kojima bi i prinova mogla biti na putu. SAVET: Oslobodite se zaostataka koje vu~ete iz pro{losti.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Za rad i istra`ivawe bi}e vam nu`an mir, koji }e remetiti bu~ne kolege. Diplomatski }ete re{avati nesuglasice i pred drugima lukavo skrivati svoje namere. QUBAV: Dru{tveni `ivot zaslu`an je za sve ve}i broj qubavnih prilika. Veza s partnerom napreduje u dobrom smeru – pazi te samo da ne preterate sa sumwi~avo{}u. SAVET: Ne dopustite da vas olako svlada stres.

Kako }e Srbi, Hrvati, Bosanci… podeliti 50 miliona dolara?

Agencija za prodaju nekretni na Douglas Elliman Realty je obja vila kako je prodana istorijska vila koja je pripadala Josipu Brozu Titu, a koja se nalazi na Menhetnu u Wujorku.

rekao je Tristan Harper. Vilu su 1903. projektovali arhitekti Warren i Wetmore koji su zaslu`ni i za glavni kolodvor Grand Central na Manhetnu. 1969. progla{ena je istorijskom zname nito{}u Wujorka. Sastoji se od 32 velike sobe i 12 kupa tila raspore|enih na devet nivoa, a nalazi se ta~no na spram Central Parka.

Uz to ima ru~no ra|ene ograde, a na plafonima su freske an|ela i oblaka. Rasko{ zgrade podse}a na Versaj, s belim mramornim stubi{tem i pozla}enim krovnim prozorom, a sa~uvan je i stari fri`ider iz 1905. godine.

Josip Broz Tito je vilu kupio 1946. za misiju Jugosla vije pri Ujediwenim nacija ma. Tito i predsednici Egip ta, Gane, Indije i Indonezije su 1961. u jednoj od glavnih prostorija vile napravili plan za stvarawe Pokreta nesvrstanih. Nakon raspada Jugoslavije, nekretninu su nasledile vlade pet dr`ava naslednica.

Bosna i Hercegovina dobila 15 odsto od iznosa prodaje, odnosno nekih 7.5 miliona dolara, a sli~no bi trebale dobiti i ostale dr`ave naslednice biv{e SFRJ. Srbija bi trebalo da dobije oko 13,5, a Hrvatska oko 10,8 milona dolara.

Emir Kusturica i The No Smoking Orchestra odr`ali su u Kordobi u Argentini tre}i od 8 kon cerata na opro{tajnoj turneji u Ju`noj Americi. Prethodna dva koncerta bili su u Bogoti u Kolum biji, gde su Profesor i wegovi muzi~ari svirali pred prepunim dvoranama.

Na koncertu u u Kordobi u Argentini nastupi li su pred vi{e od 40.000 qudi, u jednom trenutku

Kusturica je na bini bio sa zastavom Srbije u ru kama… - @ivela Srbija! Dogodine u Prizrenu“ – klica li su Kusturici Argentinci okupqeni ispod bine, me|u kojima je jedan bio ogrnut zastavom Srbije.

Koncert u Kordobi bio je i svojevrsno podse}awe na dugogodi{we prijateqstvo Kusturice i argentinskog fudbalskog maga Dijega Armanda Ma radone.

Gradona~elnik Kordobe Emiru Kusturici uru~io je povequ „Po~asni gra|anin Kordobe“ i kqu~eve grada.

Kusturicu o~ekuje i veliki koncert u Buenos Ai resu, odakle Kusturica sa svojim bendom putuje za Santijago u ^ileu, a turneju zavr{ava koncertima u Meksiku… Dva koncerta su zakazana u Meksiko Sitiju a jo{ jedan u Gvadalahari. Svi koncerti su unapred rasprodati.

Emir Kusturica bi u narednim danima trebao da se sretne i sa svojim priqateqem, biv{im pred sednikom Urugvaja Hose Muhikom.

Prodana je za tra`enu cenu od 50 miliona dolara. Prodav ci, dr`ave naslednice biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija, Srbija i Slovenija), i kupac potpisali su ugovor o ku poprodaji 3. septembra, a prodaja je finalizirana 27. septembra.

“Prodaja vile na Petoj aveniji 854 otvara, nakon 75 godina, sle de}e poglavqe u slavnoj istori ji ove nekretnine koja je nekad bila u vlasni{tvu unuke Corneli usa Vanderbilta, a kasnije komuni sti~kog vo|e Josipa Broza Tita“,

Decenijama je u zgradi bila sme{tena stalna mi sija Jugoslavije pri UN-u, te u woj jo{ uvek ima ostataka iz Hladnog rata – tajna soba napravqena kao Faradajev kavez, u kojoj se moglo raz govarati bez rizika od pri slu{kivawa.

To je bila poznata Titova wujor{ka rezidencija koja mu je slu`ila kao privremeno skro vi{te nakon {to je na wega 1963. godine poku{an atentat u Val dorf Astoriji.

“Sve je u ku}i netaknuto i onaj koji kupi ovu rezidenciju pose dova}e komadi} istorije Wujor ka. Na drugom se spratu nalazi i prekrasna biblioteka, a mogu re}i da imamo dosta zainteresio vanih i ozbiqnih kupaca, tako da verujemo da ku}a ne}e jo{ dugo ostati na tr`i{tu”, rekao je 2017. Tristan Harper.

"Gluva soba"

projektovali koji kolodvor 1969. zname Sastoji se kupa devet na ra|ene su oblaka. na mramornim pozla}enim sa~uvan 1905. vilu Jugosla nacija Egip Indonezije glavnih napravili Pokreta raspada su dr`ava Hercegovina iznosa 7.5 sli~no ostale biv{e da Hrvatska zgradi mi UN-u, te ostataka soba Faradajev raz pri Titova mu je skro 1963. Val onaj pose Wujor nalazi i rezainteresio tako dugo 2017.

[est prirodnih napitaka za regulaciju

Drug Administration (FDA) prepo ru~uje konzumirawe 25 grama sojinih proteina dnevno u okvi ru ishrane sa niskim sadr`ajem zasi}enih masti i holesterola, kako bi se smawio rizik od sr~a nih oboqewa.

Sok od paradajza je bogat izvor vlakana

Holesterol vrednosti po trebno je pratiti tokom celog `ivota jer zbog visokog nivoa holesterola srce trpi pritisak i ja~e pumpa, pa je u opasnosti da prerano oslabi zbog dodatnog rada. Tako se pove}ava rizik od razvoja sr~anih bolesti, sr~anog udara, pa ~ak i mo`danog udara. Da biste izbegli takva stawa koja ugro`avaju `ivot, najboqe je da se redovno kontroli{ete i

Doma}a kujna

odr`avate zdrav na~in `ivota – ukqu~uju}i ishranu i napitke koji poma`u u kontroli, pa ~ak i smawewu holesterola.

Soja smawuje holesterol vrednosti

Soja sadr`i malo zasi}enih masti, pa su sojino mleko ili pa vlaka zdravija zamena za pavla ku sa visokim sadr`ajem masti ili za druge mle~ne proizvode. Treba da vodite ra~una da je so jino mleko koje kupujete sve`e i da ne sadr`i dodate {e}ere, soli i masti.

Soja je dobra i za zdravqe srca. Ameri~ka The Food and

Paradajz je bogat likope nom, jediwewem koje mo`e da poboq{a nivo lipida i smawi nivo LDL holesterola. Sok od paradajza tako|e je bogat izvor vlakana za smawewe holestero la i niacina. Studija iz 2015. pokazala je da je kod 25 `ena (od 20 do 30 godina starosti sa in deksom telesne mase od najmawe 20) koje su pile 280 ml soka od paradajza dnevno tokom 2 meseca zabele`eno smawewe nivoa ho lesterola u krvi.

Beta-glukan iz ovsa spu{ta holesterol vrednosti

Ovas je bogat beta-glukanima koji u crevima stvaraju supstancu nalik gelu i stupaju u interakci ju sa `u~nim solima {to poma`e u smawewu nivoa holesterola.

Ako kupujete ovsene napitke, proverite informacije o vla knima na etiketi i uverite se da sadr`e beta-glukane. U ispi tivawu iz 2018. zakqu~eno je da pi}a od ovsa postojanije smawuju holesterol nego polu~vrsti ili ~vrsti proizvodi od ovsa. Zeleni ~aj smawuje lo{ holesterol

Zeleni ~aj sadr`i katehine, epigalokatehin galat i druga korisna antioksidativna je diwewa koja poma`u u smawewu nivoa „lo{eg” LDL i ukupnog ho lesterola.

U studiji iz 2015. nau~nici su pacovima davali vodu za pi}e sa katehinima i epigalokatehin galatom. Nakon 56 dana, primeti li su da su nivoi ukupnog i LDL holesterola pali za oko 14,4 od sto i 30,4 procenta u dve grupe pacova koji su imali ishranu sa visokim sadr`ajem holesterola. Kakao napici bogati su antioksidansima

Kakao je bogat antioksidansi ma zvanim flavanoli (podgrupa flavonoida) koji su korisni za

KONZUMIRAMO DUPLO VI[E SOLI NEGO [TO JE DOZVOQENO:

RECEPT

PASUQ

POTREBNO JE:

200 g pasuqa

200 g oqu{tenog je~ma

1 crni luk, 1 {argarepa

1 ka{ika masti

70 ml paradajz soka

2-3 ~ena belog luka

1 ka{ika bra{na

suvo meso ili slanina

PRIPREMA:

Pasuq potopite u vodu i ostavite par sati, a najboqe je preko no}i. Zatim prospite vodu, sipajte novu i kuvajte dok ne prokqu~a. Opet pros pite vodu, pa dodajte u pasuq je~am i suvo meso i opet sipaj te vodu da ogrezne. Poklopi te i kuvajte na laganoj vatri oko sat vremena. Na masti (mo`e i uqe) propr`ite sit no seckan crni luk i {argare pu ise~enu na kolutove. Zatim sipajte malo vode i dinstajte dok ne omek{a. Dodajte u pa suq. Zatim u istu {erpu do dajte sitno seckan beli luk i posolite. Zatim pome{ajte bra{no, slatku papriku i pa radajz sos, ako je potrebno dolijte malo vode. Ne sme da bude grudvica. Sipajte u pa suq i kuvajte jo{ 15 minuta.

poboq{awe nivoa holesterola. Kakao sadr`i i visok nivo mo nonezasi}enih masnih kiselina koje poma`u u poboq{awu nivoa holesterola. Kakao je glavni sa stojak crne ~okolade. Kod napi taka od kakaa koja konzumirate vodite ra~una da nisu puni slat ke ~okolade sa dodatkom soli i masti. Studija iz 2015. pokazala je da konzumirawe napitka od 450 mg, koji sadr`i kakao flava nole, dva puta dnevno tokom me sec dana, sni`ava nivo „lo{eg” LDL holesterola dok pove}ava nivo „dobrog” HDL holesterola. Holesterol vrednosti

mo`e da smawi i smuti od bobi~astog vo}a

Bobi~asto vo}e bogato je an tioksidansima i vlaknima koji poma`u u smawewu visokog nivoa holesterola. Ovo vo}e sadr`i malo kalorija i masti. Bilo koje dostupno bobi~asto vo}e – jago de, borovnice, kupine ili mali ne, pome{ajte sa 1/2 {oqe nema snog mleka i 1/2 {oqe hladne vode i dobi}ete ukusan i zdrav smuti. S. G.

Oprezno sa soqewem hrane!

Jedna svakodnevna navika koju ima ve}ina populacije je pre komerno soqewe hrane. Malo je poznato da ova namirnica pove}ava rizik od prerane smrti i u prekomernim koli~inama je lo{a za zdravqe. Ipak, so je va`an nu trijent za qudsko telo.

Previ{e soli nije dobro za zdravqe, ali se postavqa pi tawe koja je granica kori{}ewa soli u ishrani. Poznato je da se so nalazi u prirodi, u okeanima, u kamenu, u na{im suzama. Prijat nog je ukusa i nije skupa namirni ca u ponudi na tr`i{tu. Ali je jedna od takozvanih „belih smrti“ koje uti~u na pove}an rizik od kardiovaskularnih bolesti.

^iwenica je da previ{e soli u ishrani mo`e da doprinese pojavi visokog pritiska, sr~ane

insufijencije, riziku od sr~anog udara, mo`danog udara, bolesti bubrega, zadr`avawa te~nosti i osteoporoze.

Qudsko telo koristi so za balansirawe te~nosti u krvi i odr`avawe zdravog krvnog pritiska, a so je neophodna i za funkcionisawe nerava i mi{i}a. Nemogu}e je `iveti bez soli, ali je va`no unos soli dr`ati pod kontrolom.

Dnevna doza soli za odraslog ~oveka je do pet grama. Statisti ke ka`u da koristimo duplo vi{e soli po danu. Da biste lak{e pra tili koliko soli unosite u svoj organizam, ~itajte na etiketama hrane vrednost nivoa „natriju ma“ – jer je so po sastavu natrijum hlorid.

Vi{e od 30 odsto odrasle

populacije u svetu ima visok krvni pritisak, a prema podaci ma Fondaciji za srce, polovina wih to i ne zna. Ve}ina qudi sa visokim krvnim pritiskom ne pokazuje nikakve simptome, tako da je va`no redovno proverava ti krvni pritisak. Ako imate

visok krvni pritisak, smawewe unos soli, uz redovnu fizi~ku aktivnost, umereni unos al kohola, prestanak pu{ewa i smawewe stresa, mo`e pomo}i u upravqawu wime, smawuju}i rizik od o{te}ewa va{eg orga nizma. S. G.

Neverovatne prednosti cvekle za va{e zdravqe

Cvekla je jedno od najboqih povr}a. Po sledwih godina postaje sve popularniji, ~esto se koristi u sokovima i smutijima, u kombinaciji sa raznim vo}em i povr}em. Ovo je dobar trend s obzirom na mnoge zdravstve ne prednosti cvekle. Ovo povr}e je izvor prirodnog {e}era, a tako|e je bogato kaliju mom, vitaminom C i folnom kiselinom. Cvekla je izvor vlakana

Cvekla je bogata vlaknima, rastvorqivim i nerastvorqivim. Iz tog razloga, poma`e u poboq{awu crevnog tranzita i borbi protiv zatvora. ^ak se preporu~uje da se ukqu~i u dijete za le~ewe hemoroida. Pored toga, jedewe cvekle poma`e u odr`avawu nivoa

{e}era u krvi i dobrog holesterola (HDL).

Cvekla se mo`e jesti sirova u salatama, ku vana ili pe~ena.

Cvekla se bori protiv visokog krvnog pritiska

Cvekla sadr`i nitrate koji se javqaju u prirodi, koji se pretvaraju u azot oksid kada se jede. Ovaj molekul podsti~e opu{tawe i vazodilataciju, {to poboq{ava cirkulaciju krvi i poma`e u regulisawu krvnog pritiska.

Daje energiju

Pored toga {to ima puno vode, cvekla ima i mnogo proteina. Dakle, umesto da pribega vate energetskim pi}ima da biste pove}ali svoju efikasnost, boqe je da popijete ~a{u

prirodnog soka od cvekle, koji mo`e dati isto tonizuju}e dejstvo na organizam. Mo`e imati lekovita svojstva protiv raka

Konzumirawe ekstrakta crvene repe sa vodom za pi}e mo`e smawiti nastanak tumo ra. Veruje se da su "zasluge" fitonutrijenata i gore pomenutih hranqivih materija, koje imaju sposobnost mineralizacije.

SKANDINAVKA 2

SrpskiGlas

Skandinavka 1: VODORAVNO

P, SOM, R, UDEO, IRANIZAM, VRT, TRESAVA, OME, NOGU POD NOGU, POMERA^, LAM, T, CEREKATI SE, A, SR\AN TODOROVI], DOO, OBELISK, BETA, SIVI, TIRIL, U^INITI SE, ES, IN, RIPLI, ONIROMANT, REDIS-PERO, A, ELIPSA

Skandinavka 2: VODORAVNO

J, SPAL, ANALITI^ARKE, MACA PAPU^ARKA, FERO, OR, BONASERA, KARSON, GAMULIN, AKSOLOTLI, FADUC, KS, L, MIR, SAZVATI, U, GAUDEAMUS, STO, MOLNAR, T, TORBETINA, RU, KARNALIT, AUT, KAI[ARI, Ukr{tenica: VODORAVNO MILUTIN KARAXI], ANIKINA VREMENA, RAVAN, RASPONI, STAZA, VRLINE, P, ENDI, TITANIT, R, LIA, DEKANAT, NW, OKREPA, LI, IGRE

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Na{ glumac, Mima („Biser Bojane“), 2. Pripovetka Ive Andri}a, 3. Ravna povr{inaRazdaqine, rastojawa, 4. Puteqak - Pozitivne osobine - Oznaka za pond, 5. Ameri~ki glumac GarsijaVrsta eksploziva - Oznaka za reomir, 6. Liona odmila - Dekanov ured - Susedna slova azbuke, 7. Okrepqewe - Simbol litijuma - Takmi~ewe sa vi{e u~esnika.

USPRAVNO: 1. Biv{i ~ileanski teniser Rios, 2. Onaj koji se inati, inaxija, 3. ^uvar livade, 4. Re{ewe izvr{ne vlasti (mn.) - Oznaka za energiju, 5. Folk peva~ica Ivanovi} („Bunda od nerca“) - Dr`avno preduze}e (skr.), 6. Simbol indijuma - Teodora odmila, 7. Grad u Norve{koj, 8. ^etvrtina godine (lat.), 9. Lavovi (turc.), 10. Veliki rep, 11. Izumrli morski glavono{ci, 12. Ameri~ka peva~ica Xekson - Oznaka za gram, 13. Drugi, ostali - Narodna republika (skr.), 14. Dalmatinska uzre~ica - Stara izno{ena ode}a.

su ve} pojavom

DEKANAT, Bojapovr{inaosoGarsijaodmiOkreu~es2. Re{eFolk preodmila, 9. morski Oznaka (skr.),

simbol besmrtnosti

Brojni anti~ki izvori spo miwu ovu elitnu vojnu jedinicu koja je ve} svojom pojavom izaziva la strah. Zabele`eno je da su im se ~itavi gradovi predvali bez borbe, kao i da je sam Aleksandar Makedonski bio op~iwen wiho vom vojnom ve{tinom i hrabro{}u. Oni su bili Persijski besmrt nici, u miru carska garda, a u ratu elitni vojnici.

DA LI JE @ENA OSMISLILA

KONCEPT ELITNIH JEDINICA?

Persijski besmrtnici su bili elitna vojna jedinica ~ije je postojawe na istorijskoj sceni trajalo relativno kratko. Perci znije re~eno wihovo delovawe je zabele`eno u vremenskom peri odu od 550. do 330. godine p.n.e.. Jedinicu je uvek, bez izuzetka ~inilo 10.000 vojnika koji su bi rani iz redova najboqih ratnika u carstvu. U miru delovali kao careva stra`a, dok bi se u ratnim vremenima wihova uloga mewala te su postajali deo stalne vojske.

Nau~nici danas sugeri{u da su Persijski besrtnici najverovat nije prvi put formirani nakon zauzimawa Vavilona, 539. godine p.n.e., kada je ovom mesopotam skom gradom, po naredbi kraqa Kira, upravqala mo}na `ena Panatea Arte{bod. Komandant po prirodi, ona se danas smatra tvorcem ove, najverovatnije, prve elitne jedinice na svetu.

Ksenofont u svojoj delimi~no izmi{qenoj biografiji kraqa Kira, "Kiropediji", navodi da je spomenuti kraq sam osmislio koncept elitne stra`e iako se dosta istori~ara danas ne sla`e sa ovom tvrdwom. Oni iznose hi potezu da je najverovatnije Pa natea bila ta koja je, zajedno sa suprugom, osmislila ovu ~uvenu gardu.

PRED WIMA SU PADALI ^ITAVI

-

BESMRTNICI

Najstarija elitna vojna jedinica na svetu

SAMO ODABRANI SU MOGLI PRIPADALI OVOM ELITNOM REDU VE[TIH RATNIKA

Besmrtnike su ~inili uglav nom Persijanci, a u anti~kim izvorima pi{e da je i dobar deo Medijana i Elamata bio asimilo van u wihove redove. Istori~ari sugeri{u da ova ~iwenica govo ri o Kiru koji se o~igledno nije pla{io da svojim biv{im nepri jateqima dodeli visoke i odgo vorne polo`aje.

Birani uglavnom me|u boga tijim ~lanovima ahemenidskog dru{tva u starosnoj dobi od 5 godina, od malena su obu~avani da postanu vojnici. Wihova obuka je podrazumevala u~ewe jahawa, ga|awa strelom, lova kao i obra de zemqe. Sa 20 godina bi posta jali vojnici, dok su u penziju i{li sa navr{enih 50 godina nakon - po tada{wim merilima - gotovo ~itavog `ivota provedenog u ratu i sukobima. Tada su ostvarivali pravo na penziju i zemqi{te.

Pored dobro uve`banih sposobnosti ratovawa, glavno oru`je ovih ratnika je bilo skoro

2 metra dugo kopqe sa izuzetno o{trim vrhom. Ovo ubojito oru`je imalo je i protivte`u sa suprot ne strane, koje je u odre|enim situacijama slu`ilo i kao tupo oru`je kojim je neprijateq mogao da se usmrti.

Vremenom su protivte`e evo luirale i poprimile oblik vo}a, koje je ozna~avalo pripadnost unutar jedinice. Pa su tako 1.000 najelitnijih ~lanova imali pro tivte`u u obliku jabuke, tvrde istori~ari. Pored kopqa, sa stavni deo naoru`awa su ~inile i lagane borbene sekire - saga ris.

Kako istra`iva~i tvrde, Persijski besmrtnici nisu pri davali previ{e pa`we za{titi glave. Umesto o~ekivanih {le mova nosili su neku vrstu "ti jare", koje su prema razli~itim izvorima imale razli~ite obli ke i slu`le su vi{e kao ukras nego kao deo opreme. Oklop im je pru`ao ve}u za{titu, a sastojao se od bronzanih plo~a i gvo`|a. Pored toga nosili su i masivne, ko`om presvu~ene {titove od pru}a i drveta.

Na bojnom poqu ova te{ka pe{adija juri{ala je u pratwi hiqada strela koje su ispaqiva li strelci, dok je kowica i{la sa bo~nih strana. Wihova takti ka dorinosila je i psiholo{koj prednosti jer su oklopnici koji juri{aju u pratwi hiqada strela bili zastra{uju} prizor. Zabe le`eno je da su se mnogi gradovi na ovaj prizor predavali bez bor be.

DA LI JE WIHOV USPEH

LEGENDA ILI STVARNOST?

Nakon Kirove smrti 530. godi ne p.n.e., jedinicu Persijskih be smrtnika su zadr`ali i wegovi naslednici. Zabele`eno je da su se borili tokom ~itavog trajawa Ahemenidskog carstva, za vreme Kambiza II kao i Darija Velikog. Me|u istori~arima vlada mi {qewe da je Darije koristio ovu elitnu brigadu kada je napao Gr~ku, ali da wihovo prisustvo ipak nije moglo da spre~i poraz u bici kod Maratona 490. godine pre nove ere.

Ipak i pored slavne istorije

ODAKLE POTI^E POJAM "BESMRTNICI"?

Kako otac istorije Hero dot navodi besmrtnika je bilo ta~no 10.000 u svakom trenut ku, a odr`avawe tog broja je dovelo do nastanka naziva.

Jer bi svaki put kada je neki od besmrtnika penzioni san, ubijen ili te{ko rawen bio zamewen novim ~lanom.

Jedna od obaveza ~lanova je bila i da svoje mrtve od mah uklawaju sa bojnog poqa, a kako bi ih uvek bilo 10.000 odmah su zamewivani novim. Stoga, bez le{eva koje nepri jateqi mogu da vide, u o~ima wihovih suparnika je stvara na iluzija o besmrtnim ratni cima.

i mnogo izvojevanih pobeda, bitka sa kojom se Persijski besmrtnici najvi{e poistove}uju je bitka kod Termopila. Danas svako dete zna pri~u o Spartancima koji su zama lo pobedili broj~ano nadmo}niju persijsku vojsku. Kada je spartan ski general Leonida I, podstakao svoju skromnu elitnu silu od 300 qudi do te mere da nisu samo odbili Kserksove qude, ve} su ih prisilili na postepeno po vla~ewe.

Me|utim, u vreme Kserksove vladavine Spartanci su se imali naprednije oru`je i za{titu, {to }e se pokazati kao bitan faktor i na drugim borbenim poqima prilikom invazija na Gr~ku.

SVE IMA SVOJ

PO^ETAK I KRAJ

Uprkos zna~ajnim porazima, Besmrtnici }e ostati u funkciji elitne jedinice sve do bitke kod Gaugamele do koje je do{lo 331. godine pre nove ere. Tada su se Persijanci sukobili sa makedon skim snagama Aleksandra Veli kog. Ovaj poraz je ozna~io je kraj ~itavog carstva.

Aleksandar je bio veliki po {tovalac Kira i odlu~io je da zadr`i elitnu silu persijskih vojnika kao deo za{titnog {tita koji ga okru`uje. Ipak, wihovo ime zadr`ano je u istoriji. Dobi li su ono {to je ve}ina ratnika tog vremena `elela - ve~nu sla vu. R. N.

Mnogi pticu Kvecal smatraju jednom od najlep{ih na ju`noameri~kom kontinentu, zato ne ~udi ~iwenica da je ona predstavqala svetu `ivotiwu u gotovo svim mezo ameri~kim kulturama. Prema verovawu u woj se spajaju nebo i zemqa. [panski hroni~ar iz XVI veka Bernardin de Sahagun je bio me|u prvim Evropqanima koji je ugle dao ovu pticu i opisao je re~ima: "ima veoma bogato per je raznih boja; o{tar, `uti kqun i pernat prekriva~ na glavi, sli~an petlovom ~e{qu... Perje koje raste na repu naziva se kuezali i veoma je zelene i blistave boje, dok su joj cela le|a tako|e prekrivena veoma sjajnim i zele nim perjem".

^ak i danas kada se podigne magla iznad gustih pra{u ma Sredwe Amerike, mo`ete da vidite ovu pticu kako jede divqi avokado ili izvodi dobro uve`bane pokrete kojima privla~i partnera. Danas pretpostavqamo da su taj prizor gledali i drevni narodi. O~arani prizorom, pomislili su da je ona bo`anstvo - Kecalkoatl kod Aste ka i Kukulkan kod Maja.

Tokom vekova pernata 'zmija' je predstavqala boga za{titnika koji je prolio svoju krv da bi qudima dao `ivot, plodno zemqi{te, vatru i pismo. Ovaj dobrona

vi, sve{tenici i ratnici. Koliko su je cenili govori i podatak da je ~ak i re~ "kuetcatl" bila sastavni deo imena pojedinih vladara - kraqa Kuetcal Jaguara I, dok se lov na wih bez dozvole ka`wavao smr}u.

Me|utim, kada su poku{ali da ih odgajaju u zato~e ni{tvu shvatili su da je to gotovo nemogu}e. Jedna hro nika iz XVI veka opisuje neuspele poku{aje: "Nemogu}e ih je uzgajati, ni u kavezu ni na bilo koji drugi na~in, iako je to poku{ano - jer ne `ele ni da jedu ni da se odmore".

Zato su Asteci slali svoje najboqe lovce u tropske {ume Gvatemale, da ih uhvate. Me|utim, prvobitni po ku{aji pewawa po drve}u i lova u visokim kro{wama su se ispostavili kao izuzetno opasni, jer su lovci ~esto padali i lomili ruke i noge a u nekim slu~ajevima i umi rali. Stoga su odlu~ili da ih love pomo}u zamki.

Trenutno se ptica kvecal smatra ugro`enom vrstom. Wen opstanak je doveden u pitawe zbog krivolova, ile galne trgovine ali i zbog kr~ewa {uma u kojim se nala ze wena stani{ta. Ukoliko se stawe ne popravi, ona }e ostati samo uspomena u starim kwigama, ali i zastavi i nov~anicama Gvatemale, koja ju je 1871. godine proglasi

merni bog trpeo je razna isku{ewa da bi na kraju nestao na nebu kao jutarwa zvezda i obe}ao da }e se jednog dana vratiti sa istoka.

Jo{ od najranijih vremena narodi Mezoamerike su obo`avali ovu ~udesnu pticu sa repom koji mo`e da na raste i do 90 cm. Od wenog perja su pravqeni atraktivni ukrasi za glave koje su nosili pripadnici elite: kraqe