Srpski glas 7. decembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 7. 12. 2023. z Year XXXIII No.2582

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Tema nedeqe: Valutna trka na globalnom tr`i{tu:

JUAN PROTIV DOLARA

Strana 22

Strana 4

NE PROPUSTITE DOGA\AJ NAREDNOG VIKENDA U MELBURNU!

Prvi veliki Va{ar u Srpskom sportskom centru Kizbora

LOV NA PUPINOVU ZAOSTAV[TINU

Srbin iz Kanade Nikola Qubi~i} vra}a dela velikog nau~nika u postojbinu Riznica:

Strana 25

Strane 18 i 19

Posledwi dani Petra Ko~i}a

DESTILERIJA U SRCU ADELEJDA

Predrag i Nenad u nameri da osvoje svet srpsko australijskim ukusima

Putopis:

Strana 20

Strana 17

Zimska ruska bajka Sankt Peterburg

2 ^etvrtak 7. decembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

„Moderna“ osnovala odeqewe za pra}ewe Novaka \okovi}a Ugledni ameri~ki list „Wujork post“ objavio je informaciju da je farmaceutska kompanija Moderna napravila posebno odeqewe za pra}ewe najboqeg tenisera sveta Novaka \okovi}a zbog wegovog stava o vakcini. „Wujork post“ je preneo istra`ivawe koje su objavili nezavisni ameri~ki novinari Li Fang i Xek Poulson. Oni su u tekstu pod nazivom „Moderna vas {pijunira“ napisali da je ova farmaceutska kompanija osnovala obave{tajno odeqewe za pra}ewe protivnika vakcinacije. Fang i Poulson su do{li do informacije da je kompanija tra`ila izve{taj pod nazivom „\okovi} krunisani heroj protiv vakcine posle pobede na Ju-Es openu“.

NOVAK \OKOVI]

Zvani~nike kompanije Moderna je posebno zabrinula ~iwenica da protivnici vakcinacije {irom sveta slave sportske uspehe koje posti`e Novak \okovi} nakon {to se vratio na turnire koji su mu bili zabraweni. Posebnu pa`wu izazvao je ovogodi{wi Ju-Es open koji je osvojio na{ teniser, a jedan pod sponzora turnira bila je upravo Moderna. Srbin je osvojio svoj 24. grend slem i na taj na~in postao nesumwivo najboqi teniser svih vremena. „Prizor \okovi}a kome je zbog protivqewa vakcinaciji bilo zabraweno da se takmi~i na JuEs openu 2022. godine, kako se vra}a i osvaja turnir koji sponzori{e Moderna oja~ao je tvrdwe da su vakcine nepotrebne“, deo je izve{taja dvojice novinara koji je preneo „Wujork post“.

postali su milioneri.

Me|utim, kako je pandemija progla{ena zavr{enom, a vakcinacija protiv korona virusa vi{e nije aktuelna, kompanija se suo~ava sa sve ve}im gubicima, preneo je ameri~ki Vol strit Xurnal.

SPISAK ZA PRA]EWE

ODEQEWE ZA OBAVE[TAJNI RAD

Moderna je formirala tim koji su nazvali „Odeqewe za dezinformacijame“ koje }e voditi biv{i agent Ef-Bi-Aj-a Niki Rutman. Odeqewe }e imati zadatak da prati sve javne li~nosti koje su odbile da se vakcini{u, a jedan od najistaknutijih je Novak \okovi}. Pored srpskog tenisera na spisku su se na{li Ilon Mask i glumac Rasel Brend.

KOMPANIJA MODERNA

Kompanija Moderna je me|u prvima na svetu plasirala na tr`i{te mRNK vakcine protiv korona virusa ~ije se delovawe bazira na uticaju na qudsku DNK. Tokom pandemije korona virusa Moderna je od tek osnovane biotehnolo{ke kompanije postala jedan od najprepoznatqivijih brendova u svetu farmaceutske industrije. Procewuje se da je kompanija od mRNK vakcina zaradila vi{e od 100 milijardi dolara, a izvr{ni direktor Stefan Bansel, predsednik Nubar Afejan, suosniva~ Robert Langer, predsednik Stefan Hogea i Timoti Springer profesor na Harvardu i jedan od prvih investitora,

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Novak \okovi} nije jedini koji je na spisku za pra}ewe Moderne, navodi se u izve{taju Fanga i Poulsena koji je preneo „Wujork post“.

Glumac Rasel Brend optu`ivao je na dru{tvenim mre`ama farmakolo{ke kompanije da svakodenvno sti~u profit tokom pandemije i u svojim tvrdwama dobio podr{ku Ilona Maska i novinara Takera Karlsona.

Li Fang i Xek Poulsen pi{u da se u izve{taju Moderne, u koji su imali uvid, svaka vrsta protivqewa vakcinaciji ozna~ava kao “dezinformacija”.

Pod oznakom „visoko rizi~ne“ osobe je i Ilon Mask, naro~ito zbog video snimka koji je objavio u kome ismeva zvani~no objavqene podatke i dovodi u pitawe efikasnost vakcine.

Centralna banka Australije zadr`ala referentnu kamatnu stopu na 4,35 odsto Centralna banka Australije (RBA) saop{tila je u utorak nakon posledweg zasedawa upravnog odbora u 2023. godini da je odlu~ila da zadr`i referentnu kamatnu stopu na 4,35 odsto. Ciq Centralne banke Australije je da se inflacija vrati na nivo izme|u dva i tri odsto, a podaci za oktobar ukazuju na to da se ona polako smiruje, iako ne{to sporije nego {to se ranije pretpostavqalo.

Uslovi na tr`i{tu rada se i nadaqe postepeno poboq{avaju, iako su i daqe te{ki, dodaje se u saop{tewu. Centralna banka je ukazala na visok nivo neizvesnosti oko razvoja kineske privrede, kao i na rizike zbog sukoba u inostranstvu, i dodala da }e pa`qivo pratiti globalnu ekonomiju, trendove u doma}oj tra`wi i inflatorne pritiske. Odbor Centralne banke je pro{log meseca pove}ao kamatne stope za 25 baznih poena nakon perioda od ~etiri meseca kada ih nije mewao.

Danska Sakso banka objavila listu „{okantnih predvi|awa” za 2024. godinu Danska Sakso banka objavila je svoju redovnu listu „{okantnih predvi|awa” za slede}u godinu, odnosno malo verovatnih i potcewenih doga|aja koji bi mogli da uzdrmaju svetska tr`i{ta u 2024. godini, kao {to su nafta za 150 dolara po barelu, pobeda Roberta Kenedija na izborima u SAD ili zdravstvena kriza zbog posledica uzimawa pilula protiv gojaznosti.

U prognozi nazvanoj „Kraj puta”, isti~e se da je „lagani put” kojim je svet pro{ao od Velike finansijske krize 2008. godine, pra}en stabilnom geopolitikom, niskom inflacijom i niskim kamatnim stopama, uzdrman tokom pandemije virusa korona, navodi se na sajtu Sakso banke. U 2024. godini postaje jasno da je ovaj „lagani put” pri kraju, a pred svetom se nalazi neizvesna i opasna budu}nost.

Banka o~ekuje nekoliko globalnih i regionalnih {okova u 2024. godini, kao {to je „kraj kapitalizma” u wegovom tradicionalnom smislu u SAD. „Vlada SAD }e biti prinu|ena da pove}a fiskalnu potro{wu usred izbora 2024. godine kako bi izbegla ekonomske probleme i socijalne nemire. Zbog rastu}ih inflatornih pritisaka i povla~ewa kapitala od strane stranih investitora, tra`wa za ameri~kim dr`avnim obveznicama }e biti veoma

slaba, {to }e uzrokovati porast prinosa”, navodi se u prognozi. Va{ington }e zbog ove situacije osloboditi poreza prihode od dr`avnih obveznica, smatra danska banka.

Ve{ta~ka inteligencija (AI) u vidu takozvanih „dipfejkova” }e postati pretwa za nacionalnu bezbednost zemaqa, isti~e se u prognozi. Sakso banka smatra da bi Saudijska Arabija mogla da kupi prava na fudbalsku Ligu {ampiona, a EU uvede porez od dva odsto evropskim milijarderima, kao i da bi privreda Japana mogla da poraste za sedam odsto, prenosi Tawug.

Na predstoje}im izborima u Srbiji pravo glasa ima 6.500.165 gra|ana Republi~ka izborna komisija Srbije (RIK) je na posledwoj sednici usvojila odluku kojom je utvrdila da }e ukupan broj bira~a na predstoje}im izborima biti 6.500.165.

Komisija je jednoglasno donela odluku o objavqivawu ukupnog broja bira~a u Srbiji za izbore za poslanike Narodne skup{tine, raspisane za 17. decembar 2023. godine.

Tako|e, RIK je utvrdio da }e broj glasa~kih listi}a koji se {tampaju za glasawe na izborima, biti jednak broju bira~a 6.500.165.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 7. decembar 2023. 3

Gra|ani Severne Makedonije peticijom tra`e smrtnu kaznu za ubistvo Vawe Monstruozno ubistvo maloletne Vawe \or~evske uznemirilo je gra|ane Severne Makedonije i zemqe regiona, a na dru{tvenim mre`ama pokrenuta je peticija kojom se tra`i smrtna kazna za ubicu devoj~ice. Objavqen je i poziv na protest u subotu u Gradskom parku u Skopqu. U me|uvremenu, Osnovno javno tu`ila{tvo u Skopqu je, po hitnom postupku, donelo naredbu o sprovo|ewu krivi~ne istrage protiv prvoosumwi~enog za ubistvo devoj~ice i podnelo predlog za odre|ivawe mere pritvora.

Peticija pod nazivom "Smrtna kazna za Vawine ubice" se deli na dru{tvenim mre`ama, a istovremeno sa svih strana dolaze pozivi na najstro`e ka`wavawe po~inilica. Tra`e}i pravdu, gra|ani Severne Makedonije ka`u da je i do`ivotni zatvor za po~inioce premala kazna. ^etrnaestogodi{wa Vawa \or~evska je oteta i za wom je sedam dana tragao gotovo ceo region, da bi za vikend bilo saop{teno da je ubijena i da je weno telo prona|eno zakopano nedaleko od Skopqa.

Ubica Qup~e Palevski

Vawa \or~evska

Nadle`ni su na ju~era{woj konferenciji za novinare saop{tili da je Vawa ubijena na brutalan na~in, da je nakon otmice stavqena u vre}u za spavawe, a da je na mestu zlo~ina u wu pucano iz vatrenog oru`ja, dok su joj noge i ruke bile vezane. Ona je potom zakopana.

Tri osobe su pritvorene zbog sumwe da su u~estvovali u ovom zlo~inu, kao i Vawin otac koji se sumwi~i da je otmi~arima i ubicama odao informacije o tome kada }e ona biti sama. Trojica osumwi~enih su sami u odvojenim prostorijama u pritvoru, kako se ne bi

suo~ili sa pobunom ostalih pritvorenika.

Glavno osumwi~eni za ovaj zlo~in Q. P. je u bekstvu i za wim je raspisana me|unarodno poternica. Kako je saop{teno, motiv ovog brutalnog ubistva je navodno koristoqubqe.

Prvoosumwi~eni za otmicu i ubistvo Q. P. bi}e pritvoren odmah po hap{ewu, odlu~io je Osnovni krivi~ni sud u Skopqu na predlog Tu`ila{tva.

Osnovno javno tu`ila{tvo u Skopqu je, po hitnom postupku, donelo naredbu o sprovo|ewu krivi~ne istrage protiv prvoosumwi~enog i podnelo predlog za odre|ivawe mere pritvora.

"Za osumwi~enog koji je u bekstvu, po hitnom postupku, izdata je naredba za sprovo|ewe istrage za krivi~na dela – otmicu i ubistvo u skladu sa ~lanovima Krivi~nog zakonika. Javni tu`ilac podneo je Osnovnom krivi~nom sudu Skopqe predlog za odre|ivawe mere pritvora osumwi~enom. Sud je prihvatio predlog i doneo re{ewe kojim }e se mera pritvora po~eti sa primenom odmah po otkrivawu i li{ewu slobode”, saop{teno je iz Tu`ila{tva.

Zvani~no potvr|eno: Vakcina protiv kovida ne mo`e da umawi ili spre~i preno{ewe virusa „Cepiva protiv kovida 19 nisu odobrena u ciqu spre~avawa preno{ewa sa jedne osobe na drugu, ve} slu`e samo za{titi vakcinisane osobe," navodi EMA Evropska medicinska agencija EMA je u odgovoru grupi poslanika Evropskog parlamenta potvrdila je da nije bilo i nema

dokaza da vakcina protiv kovida mo`e da umawi ili spre~i preno{ewe virusa. Ovim je prakti~no potvr|eno da vakcine protiv kovida ne stvaraju kolektivni imunitet {to je bio wen primarni ciq kada je promovisana.

Grupa poslanika parlamenta EU je prethodno zatra`ila od EMA da razjasni niz aspekata u vezi sa odobrewem upotrebe vakcina protiv kovida 19. Najva`niji se odnosio na uticaj ce-

piva na preno{ewe virusa.

Kqu~an citat iz odgovora EMA glasi: „Vi ka`ete da cepiva na osnovu dozvoqenih indikacija mogu biti ubrizgana samo osobama koje ho}e da za{tite sebe, kao i da ona nisu odobrena za smawewe preno{ewa ili stope inficirawa (kontrole preno{ewa). Vi tako|e konsta-

tujete da odobrena indikacija ne odgovara svrsi kori{}ewa koju su propagirale farmaceutske kompanije, politi~ari i pripadnici zdravstvenih zanimawa.

Vi zaista imate pravo kada ukazujete da cepiva protiv kovida 19 nisu odobrena u ciqu spre~avawa preno{ewa sa jedne osobe na drugu. Indikacije slu`e samo za{titi vakcinisane osobe."

U izve{taju je obja{weno da

proizvo|a~i vakcina u procesu dobijawa dozvole nikada nisu pru`ili podatke iz kojih bi se videlo da vakcine smawuju verovatno}u preno{ewa virusa.

Sterilni imunitet koji bi bio potreban za za{titu od infekcija i daqeg preno{ewa virusa – ne postoji.

Danas i nema~ki vladin institut „Robert Koh“ tvrdi isto: „Nema podataka o za{titi od preno{ewa (vakcinacijom).

Najpouzdanija za{tita od preno{ewa virusa drugima je zato i daqe primarno izbegavawe infekcije," prenosi Doj~e vele.

I pored toga, uvo|ewu masovne vakcinacije je usledila javna kampawa nema~ke vlade koja se temeqila upravo na argumentu prema kojem onaj ko se ne vakcini{e – ugro`ava druge. Od gra|ana je zato tra`eno da se vakcini{u iz „solidarnosti".

Ni izdaleka se nije ostajalo samo na tome. Na gra|ane je vr{en ogroman pritisak da se vakcini{u a deo tog pritiska je bilo i postavqawe raznih prepreka za nevakcinisane u svakodnevici. Prvi put u istoriji, mnogi qudi su i{li da prime vakcinu pre svega zato da bi mogli da putuju, pose}uju kulturne manifestacije ili ~ak idu na posao.

U odre|enim grupama zanimawa je uvedena obaveza vakcinisawa. Kao na primer u nema~kim medicinskim ustanovama. U Nema~koj je vi{e od 1000 zaposlenih u medicinskim ustanovama dobilo zabranu rada. Ona je ukinuta krajem 2022. godine.

Op{tu vakcinalnu kampawu je pratila besprimerna javna demonizacija nevakcinisanih.

Skoro pola miliona qudi u svetu ima vi{e od 100 godina – najdugove~niji uskoro bi}e [panci Najvi{e stogodi{waka `ivi u SAD, Japanu i Kini. Kako pokazuju istra`ivawa o o~ekivanom trajawu `ivota u narednim decenijama, na prvom mestu po broju dugove~nih qudi bi}e [panija.

Za{to }e [panci "gaziti drugi vek" ~e{}e od "isto~waka" obja{wavaju tri veoma bitne stvari – mediteranska ishrana, stabilan porodi~ni `ivot i besplatan sistem zdravstvene za{tite. [ta se jo{ navodi u istra`ivawima o o~ekivanom trajawu `ivota qudi u svetu i kako se kotira Srbija objasnila je Danica [anti}, demograf, docent na Geografskom fakultetu u Beogradu. „Ranije smo govorili da je 20. vek, vek stanovni{tva i vek gradova.

Tako je 21. vek starih i vek migracija. Starewe je proces koji je nezaustavqiv, to je civilizacijska tekovina. ^ovek, od kada je sveta i veka, `eli da `ivi {to du`e i zdravije“, istakla je Danica [anti}.

Isti~e da je Japan stara nacija i svi demografski tokovi i svi scenariji se de{avaju prvo u Japanu. U svetu postoje ~etiri plave zone. Ostrvo Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, ostrvo Ikarija u Gr~koj i provincija u Kostariki. To su plave zone gde nau~nici vr{e istra`ivawa zbog ~ega u ovim oblastima qudi `ive du`e. Smatra se da su to ishrana, `ivot bez stresa i zdravo i aktivno starewe. „Srbija je stara nacija, a to je vrlo ohrabruju}e, prose~na starost je 43 godine. Ve}ina stanovni{tva `ivi u Beogradu, a `ene du`e `ive i tri puta ih je vi{e u odnosu na mu{ku populaciju. Beograd je lider u svemu. Ima vi{i kvalitet `ivota“, navodi [anti}eva. @ene svuda u svetu `ive du`e – u Srbiji je prosek 78 godina za `ene i 73 za mu{karce.

Afrika ima najkra}e o~ekivano trajawe `ivota, oko 50 godina.

Prosek za svet je 64, a za Japan preko 80 godina. „Klimatski faktori su va`ni za dugove~nost. Stanovnici Sardinije `ive bez stresa, [panci imaju sijestu za predah, dobru klimu, mawe stresa.

4 ^etvrtak 7. decembar 2023.

TEMA NEDEQE

VALUTNA TRKA NA GLOBALNOM TR@I[TU:

Regionalni juan protiv globalnog dolara Fundamentalnu promenu u globalnom finansijskom sistemu, odnosno detronizaciju dolara, nije realno o~ekivati ni u narednoj deceniji. Uprkos tome, ~ini se sve izvesnijim da }e Peking ostvariti zna~ajan napredak sa globalnom promocijom svoje monete, posebno imaju}i u vidu geopoliti~ki motivisana ograni~ewa upotrebe dolara. Ako se nastavi jo{ uvek relativno brz privredni rast i Kina bude integrisanija u globalni finansijski sistem, renminbi }e imati sve va`niju ulogu, posebno kao regionalna valuta, pi{e ugledni ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko“.

Kina po skoro svim va`nijim agregatnim ekonomskim indikatorima zauzima prvo mesto u svetu: ima najve}u industriju, izvoz, BDP po kupovnoj mo}i. ^ak je i finansijski sektor te zemqe, koga ~ine neke od najve}ih svetskih banaka, sada globalno vode}i sa neverovatnih 60 hiqada milijardi dolara u aktivi, {to ~ini 340% BDP-a te zemqe.

I pored navedenog, valuta pod kontrolom Pekinga je relativno malo kori{}ena u me|unarodnim transakcijama. Glavni razlozi su wena nekonvertibilnost (juan ne mo`e slobodno da bude transferisan u i iz zemqe), {to je povezano i sa nespremno{}u Pekinga da odustane od izvozno orijentisanog rasta ({to zna~i da ne mo`e se kreira po`eqan vi{ak uvoza nad izvozom radi stvarawa dovoqne likvidnosti u datoj valuti). Dodatno, finansijsko tr`i{te, a posebno tr`i{te obveznica, daleko je mawe likvidno nego ameri~ko.

Da li je onda strah mnogih zapadnih analiti~ara da bi juan uskoro mogao da parira dolaru neosnovan, tj. u suprotnosti sa „stawem na terenu’’, gde se mogu videti neimpresivni pokazateqi o u~e{}u te monete u raznim vrstama globalnih transakcija.

Odgovor na ovo pitawe ~ini se da niko pouzdano ne zna. ^iwenica jeste da je dolar sada hegemon, ali je potencijal renminbija da „smawi gep’’ ono {to je zagonetka.

UBRZAVAWE INTERNACIONALIZACIJE JUANA

Zapadne sankcije Moskvi su dale priliku Pekingu da poja~a svoje napore na ve}oj upotrebi renminbija kao alternativne valute za me|unarodna pla}awa. Do tada, skoro deceniju i po dugi poku{aji bili su relativno neuspe{ni, dok je ovoga puta situacija ne{to druga~ija. Naime, Peking kona~no ima realniji pristup u internacionalizaciji svoje valute, budu}i da je fokus na promociji juana u spoqnoj razmeni (Kina je vode}i trgovinski partner za skoro dve tre}ine dr`ava u svetu!), kao i kreditirawu zemaqa Globalnog Juga.

Tako je upotreba renminbija za obra~un trgovine sa drugim dr`a-

vama, kao i u juanu denominirano finansirawe brojnih zemaqa u razvoju (ZUR), u sna`nom porastu od prvog tromese~ja 2022, i pored depresijacije kineske monete.

Prekograni~ne transakcije denominovane u toj valuti su u prvih devet meseci 2023. porasle za 24%, dok je prose~ni rast od 2018. iznosio ~ak 37%.

S internacionalizacijom juana isprepletana je i jedna naizgled nepovezana dinamika.

Naime, do sada prvi put zabe`en, pad ukupnih stranih investicija u Kini tre}em tromese~ju ove godine prvobitno je izgledao kao lo{a vest za drugu ekonomiju sveta. Me|utim, sve ukazuje da je taj novi trend uslovqen veoma preciznom kalkulacijom ino-korporacija u toj zemqi.

Naime, drasti~no ni`i tro{kovi zadu`ivawa u odnosu na SAD (mereno prinosima na desetogodi{we trezorske obveznice diferencijal iznosi visokih 1,7 procentnih poena u novembru 2023), motivi{u multinacionalne kompanije da zamene zajmove svojih filijala jefitniijim kineskim finansirawem. Firme sada mogu da se zadu`uju i u Kini po ni`im kamatama i skoro sve mogu zaraditi ve}i prihod na svoje finansijske rezerve tako {to }e ih premestiti u inostranstvo, pre svega u SAD. Ova samo naizgled nepovoqna tendencija, pra}ena izra`enim geopoliti~kim napetostima, izvesno poma`e internacionalizaciji juana. Pomenuta razlika u prinosima na aktive u renmbinbijama i zapadnim monetama je ve} dovela do toga da su ino-kompanije locirane u Kini tokom prvih osam meseci ove godine pove}ale kvantum svojih obveznica denominovanih u juanima („Panda bonds”) za ~ak 58% u pore|ewu sa sa istim periodom 2022.

Dodatno, kineski dr`avni zajmodavci napravili su „otklon od dolara’’, kada su u pitawu wihovi krediti zemqama sa niskim i sredwim prihodima (te je udeo novih obaveza u renminbijima porastao sa 6% u 2013. na 50% u 2021, sa tendencijom daqeg rasta). Podsti~u}i me|unarodnu upotrebu juana, mnoge od ovih zajmova centralna banka (CB) Kine je dala zemqama koje su u dugovima, a primaoci su mogli da koriste juan za otplatu kineskih kreditora i MMF-a (tako ~uvaju}i svoje oskudne dolarske rezerve za druge potrebe). Na ruku Pekingu ide i to {to zemqe koje se zadu`uju u juanima ~e{}e koriste tu valutu za me|unarodna pla}awa.

Kao {to je re~eno, fokus je na trgovini. Kina forsira upotrebu renminbija za pla}awe svog uvoza, na ~emu prili~no brzo napreduje. Skoro 30% uvoza usluga ve} je denominirano u renminbiju, dok kineska trgovina robom koja je fakturisana u doma}oj valuti iznosi 23%.

Gledano agregatno, trenutno se vi{e od polovine me|unarodnih transakcija Kine obra~unava u sopstvenoj valuti.

UBLA@AVAWE PROBLEMA OSKUDNOSTI JUANA U INOSTRANSTVU

Usled neliberalizovanosti platnog bilansa, likvidnost u ‘off-shore’ (‘izvan-zemqe’) renminbijama je ~esto ograni~ena, ometaju}i {iru upotrebu valute. Uvi|aju}i problem i `elev{i da olak{a me|unarodnu upotrebu juana, Centralna banka (CB) Kine je uspostavila bilateralne svop linije sa 40 centralnih banaka {irom sveta, time omogu}iv{i tim CB da po potrebi dobiju renminbi u zamenu za sopstvenu valutu. Stavqawe renminbija na raspolagawe stranim vladama je preduslov za wegovu {iru upotrebu, a sposobnost da se deluje kao zajmodavac u krajwoj instanci u vremenima krize je kqu~na funkcija rezervne valute (dodatno, svop linije stvaraju poverewe da uvek mo`e do}i do likvidnosti u juanima od strane kineske CB).

Jo{ va`niji korak bilo je osnivawe of{or kliring banaka u 25 zemaqa, jer inostrane finansijske institucije sada mogu da vr{e transakcije u juanima direktno sa lokalnom klirin{kom bankom, rade}i u istoj vremenskoj zoni, koriste}i isti jezik i pravni okvir (pre toga, usled ograni~ewa kapitalnog ra~una, od stranih banaka se tra`ilo da izmiruju transakcije u juanima preko kineskih lokalnih korespondentskih banaka, {to je bilo ~esto skupo i dugo). Posledi~no, juan je postao {ire prihva}en u prekograni~nim pla}awima azijskih zemaqa, kao i u nekim delovima Latinske Amerike i Afrike, {to se mo`e delimi~no objasniti blizinom kada je u pitawu Azija, te politi~kom blisko{}u i intenzitetom trgovinskih veza (of{or tr`i{te uverava menaxere rezervi CB i druge investitore da mogu po potrebi da konvertuju renminbije koje poseduju u dolare po predvidqivim kursevima).

Kineski prekograni~ni me|ubankarski sistem pla}awa (CIPS) je u stvari klirin{ka ku}a i wime se delimi~no imitira SWIFT ili ameri~ki CHIPS. Iako je vrednost transakcija u odnosu na ameri~ki ekvivalent mawa ~ak 30 puta, wime su ipak postavqene osnove za obavqawe masovnih prekograni~nih pla}awa u renminbijima.

JO[ UVEK RELATIVNO SKROMNA GLOBALNA UPOTREBA JUANA

Od po~etka pandemije Kovida 19 pove}awe me|unarodne upotrebe renminbija je evidentno u pla}awima (pre svega u trgovinskim transakcijama), investicijama (potra`wa za imovinom u renminbijima od stranih investitora, ukqu~uju}i i centralne banke) i finansirawu (intenzivirani su krediti kineskih banaka, ukqu~uju}i i CB Kine – kroz svopove – kao i izdavawe obveznica denominiranih u jua-

nima). Trgovinske i finansijske veze sa Kinom su glavni pokreta~i prekograni~nih pla}awa u renminbiju, ali samo za zemqe koje u~estvuju u inicijativi „Pojas i put“ („Put svile’’).

I uzimawe zajmova iz Kine u zna~ajnoj meri obja{wava bilateralne prekograni~ne transakcije u renminbiju. Pro{irewe bilateralnih linija razmene denominiranih u juanima od strane CB Kine i uspostavqawe klirin{kih ku}a u renminbiju u inostranstvu razlog je pove}ane prekograni~ne upotrebe juana, ali opet za zemqe koje su ~lanice inicijative „Pojas i put“.

Me|utim, {eme kvalifikovanih stranih institucionalnih investitora, koje odobrava kineski finansijski regulator, i klirin{ki centri u renminbiju doprinose podsticawu upotrebe renminbija me|u zemqama koji nisu ukqu~ene u „Put svile’’. Sve ovo ukazuje da internacionalizacija juana nije samo prirodan proces, ve} da je dobrano podsticana akcijama administracije u Pekingu.

Me|utim, iako je napredak nesumwiv, on, posmatraju}i podatke, nije impresivan. Naime, dolar dominira u prometu na svetskim deviznim tr`i{tima jer se skoro 90% trgovine sadr`i tu valutu u jednoj fazi transakcije (evro 31%, juan 7%).

Najmawe 85% trgovine na spot, terminskim i svop deviznim tr`i{tima sadr`i ameri~ku monetu u jednoj fazi transakcije.

Polovina prekograni~nih zajmova denominirana je u dolaru, a sli~an je omer i za me|unarodne du`ni~ke hartije od vrednosti.

Dodatno, pribli`no polovina globalnog uvoza i izvoza se fakturi{e u dolarima uprkos pet puta mawem udelu Amerike u globalnoj trgovini.

Kada su u pitawu SWIFT transferi (me|unarodni platni sistem), dolar je u septembru 2023. ~inio 46,58% tih transfera, daleko ispred evra i juana sa 23,6%, odnosno 3,71%.

Ameri~ka moneta dominira i u svetskim deviznim rezervama.

Tako je u drugom kvartalu 2023. udeo u dolarima tih rezervi iznosio 58,9%, evro je bio na 19,9%, dok je udeo juana skromnih 2,4% i, {to je gore, bio je blago opadaju}i (za 0,4 procentna poena) u odnosu na 12 meseci ranije.

Me|unarodna upotreba renminbija se smawuje i u investicijama, bilo privatnim ili oficijelnim. Daqe, nema zna~ajnog pove}awa udela u transak-

cijama nafte u renminbiju (tek oko 5%), {to je donekle iznena|uju}e po{to je Kina najve}i svetski uvoznik nafte i ima posebne aran`mane za obra~une u renminbiju sa velikim izvoznicima (od Rusije do Saudijske Arabije).

Udeo juana kao valute kojom se finansiraju trgovinski krediti je u sna`nom rastu od februara 2022, te je sa 2,2% do{ao na 5,8% u septembru 2023, postaju}i druga svetska valuta po tom kriterijumu, ali ipak ostaju}i daleko ispod dolara (~iji je udeo po tom indikatoru ~ak 84%).

PROCESI DUGOG TRAJAWA

Dok renminbi ne poseduje sve kqu~ne karakteristike da bi postao globalna rezervna valuta, Kina podsti~e brojne zemqe da stvore (ili koriste) neophodnu infrastrukturu za olak{avawe pla}awa u svojoj valuti. Ipak, za promenu hijerarhije u globalnom monetarnom sistemu od kqu~ne va`nosti su osnovni trgovinski i investicioni obrasci. S tim u vezi, Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo koje Kina promovi{e na Pacifiku, kao i „Put svile’’, su od velikog zna~aja za internacionalizaciju juana i to usled posledi~nog umno`avawa ekonomskih interakcija, te podsticawem upotrebe renminbija u trgovini i investicijama tre}ih zemaqa.

Razvoj tehnologije, tj. automatizovanih platformi za trgovawe, }e tako|e i}i na ruku ja~awu relativne uloge renminbija. Kada bude u potpunosti implementiran, digitalni juan }e funkcionisati nezavisno od drugih sistema pla}awa, a budu}i da }e transakcije biti br`e, jeftinije i sigurnije, to }e u~initi renminbi {ire dostupnim i likvidnijim.

Me|utim, ovo su prili~no spori procesi. Fundamentalnu promenu u globalnom finansijskom sistemu, odnosno detronizaciju dolara, nije realno o~ekivati ni u narednoj deceniji. Uprkos tome, ~ini se sve izvesnijim da }e ovaj put Peking ostvariti zna~ajan napredak sa globalnom promocijom svoje monete, posebno imaju}i u vidu geopoliti~ki motivisana ograni~ewa upotrebe dolara. Ako se nastavi jo{ uvek relativno brz privredni rast i Kina bude integrisanija u globalni finansijski sistem, renminbi }e imati sve va`niju ulogu, posebno kao regionalna valuta.

PLANETA

Izrael: O~ekujemo te{ke borbe u drugoj fazi rata, Hamas je birao bojno poqe Izrael o~ekuje te{ke borbe u novoj fazi rata koji vodi u Pojasu Gaze, ali je otvoren za „konstruktivne povratne informacije” o smawewu {tete po civile, sve dok su takvi

„Svaku konstruktivnu povratnu informaciju koju dobijemo, bilo kakav ozbiqan vojno-strate{ki savet o tome kako ciqati Hamas uz minimizirawe {tete po civile, naravno, prihati}

^etvrtak 7. decembar 2023. 5

novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu

20

%

slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

CALL US AND GET THE BEST RATE! Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera $0*

Na iznose preko $10,000

Nudimo vam znatno povoljnije uslove od bilo koje banke u Australiji.

Pozovite nas i uverite se! *važe uslovi Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA saveti u skladu sa postavqenim ciqem uni{tewa Hamasa, saop{tila je danas izraelska vlada. „Sada idemo daqe sa drugom etapom.

Druga faza }e biti te{ka u vojnom smislu”, rekao je portparol vlade Ejlon Levi novinarima, prenosi Rojters.

Izraelske snage po~ele su sa dejstvovawem u ju`nom delu Pojasa Gaze, gde se nalazi oko milion palestinskih izbeglica iz severnih oblasti enklave, koji su ti pobegli od ranijih sukoba. Tel Aviv se trenutno suo~ava sa sna`nim me|unarodnim pritiskom, ukqu~uju}i i Va{ington, da smawi civilne `rtve tokom svojih vojnih akcija.

emo”, rekao je Levi. On je naveo da bi takav savet morao da bude u skladu sa ciqem Izraela, koji podrazumeva uni{tewe palestinske militantne grupe. „Nastavi}emo sa na{om kampawom uni{tavawa Hamasa, kampawom s kojom je Amerika saglasna oko strate{kih ciqeva ovog rata, da on ne mo`e da se zavr{i dok Hamas jo{ uvek postoji”, rekao je portparol izraelske vlade.

Levi je dodao da Izrael ula`e mnogo napora da bi smawio {tetu po civile. „Nismo mi birali bojno poqe, Hamas je izabrao bojno poqe”, naglasio je portparol izraelske vojske.

U SAD oboren rekord po broju masovnih ubistava za godinu dana U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama je oboren crni rekord po broju masovnih ubistava za godinu dana.

Prema pisawu Va{ington posta u

le`en na godi{wem nivou.

Prethodni rekord je postavqen pro{le godine kada se dogodilo 36 masovnih ubistava.

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

PITAJTE NAS KAKO

POZOVITE NAS, DA OBEZBEDITE ŽELJENE DATUME I POVOLJNIJU CENU!

02 8781 1960 www.beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

HOME

LOANS KREDITI

Specialists for Self-Employed & Low Doc loans za kuće, stanove, poslovne prostore, farme...

NAGLO POVEĆANJE KAMATA ZAHTEVA OBAVEZNU PROVERU POSTOJEĆIH KREDITA! Pored Bendigo banke na raspolaganju su nam i krediti ostalih banaka i drugih finansijskih institucija.

02 8781 1970 • 0412 261 460

Najtiražnije dnevne novine za naŠeljude u dijaspori N E Z AVS N I D N E V N I L I ST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 email: post@vesti.com.au Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

ponedeqak, u SAD se ove godine dogodilo 38 pucwava u kojima su ubijene najmawe ~etiri osobe, {to je najve}i broj masovnih ubistava koji je zabe-

Od po~etka godine do 4. decembra, u masovnim pucwavama u SAD, ubijeno je 197 qudi, ne ra~unaju}i napada~e, dok je rawena 91 osoba.

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

6 ^etvrtak 7. decembar 2023.

PLANETA

Putin u u`em izboru magazina Tajm za li~nost godine Ruski predsednik Vladimir Putin jedan je od devet kandidata koji su se na{li u u`em izboru ameri~kog magazina Tajm za „li~nost godine” za 2023. godinu.

Pored Putina, na „skra}enoj listi” Tajma za li~nost godine su kineski predsednik Si \inping i britanski kraq ^arls Tre}i.

Me|u kandidatima su i ameri~ka kantautorka Tejlor Svift, film „Barbi”, osniva~ CHatGPT Sem Altman, tu`ioci biv{eg ameri~kog predsednika Donalda Trampa, predsedavaju}i Federalnih rezervi Xerom Pauel, kao i holivudski scenaristi i glumci, koji su {trajkovali ove godine.

Tajm je za Putina naveo da je ove godine nastavio rat protiv Ukrajine i da se suo~io da „kratkom pretwom” po svoju vlast tokom pobune Vagnera, ali je, ocewuje ameri~ki magazin, wegov uticaj samo porastao na kraju, jer se grupa pla}enika povukla kada je beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko postigao dogovor sa wima.

Svake godine od 1927. Tajm bira „li~nost godine”, a pro{le godine su tu titulu poneli ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i „duh Ukrajine”.

Tajm je Putina proglasio za li~nost godine 2007.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen:

NEMA^KI "[PIGL" PRIZNAO:

0417 782 - 329.

Putin je ipak bio Venecuela na referendumu u pravu, Rusija je jo{ odlu~ila da pripoji teritoriju ja~a nakon po~etka rata Eskibo od susedne Gvajane

Ruski lider je zadovoqan rezultatima i pokazuje samopouzdawe, a prema trenutnoj poziciji, izlazi kao pobednik na bojnom poqu, ocewuje novinarka nema~kog magazina.

Ruski predsednik Vladimir Putin bio je u pravu kada je rekao da je Rusija oja~ala nakon po~etka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, navela je kolumnista nema~kog magazina "[pigl" En Dorit Boj. "Predsednik Putin ka`e da je wegova zemqa postala ja~a posle upu}ivawa trupa u Ukrajinu. Na`alost, u pravu je", priznala je nema~ka novinarka.

Ona je podsetila na re~i ruskog predsednika od pro{le godine, da Specijalna operacija ide po planu, ali da mnogi nisu verovali, ve} su o~ekivali da }e Ruska Federacija propasti.

"Danas moramo da priznamo da Rusiji ide dobro i da Ukrajina strahuje od ruske ofanzive. Osim toga, ruski lider je zadovoqan rezultatima i pokazuje samopouzdawe. Putin, prema trenutnoj poziciji, izlazi kao pobednik na bojnom poqu", ocewuje.

Osim toga, novinarka je istakla da, uprkos o~ekivawima Zapada, ruska privreda "nije propala" pod pritiskom sankcija i da ~ak nastoji da raste.

"Ekonomska politika u kratkoro~nom, a verovatno i u sredworo~nom periodu dove{}e do rasta, koji }e na kraju imati koristi za Ruse. Nezaposlenost je niska. Ruska gra|evinska industrija postavqa ~ak i rekorde, a Putin je zadovoqan {to je Rusija vratila svoj suverenitet kao globalna sila", zakqu~ila je nema~ka novinarka.

Gra|ani Venecuele su velikom ve}inom glasali za polagawe prava na spornu teritoriju Eskibo bogatu naftom koju dugo kontroli{e susedna Gvajana.

Vi{e od 95 odsto gra|ana koji su iza{li na referendum je potvrdilo suverenitet Venecuele nad spornom teritorijom Eskibo, saop{tili su venecuelanski zvani~nici, prenosi Bi-Bi-Si. Zvani~ni Karakas tvrdi da je sporni region deo Venecuele od sticawa nezavisnosti od [panije pre 200 godina, ali Gvajana uzvra}a da je ta teritorija, krajem 19. veka dodeqena tada{woj Britanskoj Gvajani.

Spor oko teritorije Eskibo se ponovo razbuktao 2015. godine nakon velikog otkri}a nafte u moru nadomak obala ove teritorije.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozdravio je rezultate referenduma kao "ubedqivu pobedu pristalica pripajawa Eskiboa Venecueli".

Ova oblast povr{ine 159.500 kvadratnih kilometara ~ini dve tre}ine teritorije koju kontroli{e Gvajana i u woj `ivi

oko {estina stanovni{tva Gvajane. Presudom me|unarodnog arbitra`nog suda iz 1899. godine ta teritorija je dodeqena Velikoj Britaniji, koja je u to vreme bila kolonijalna sila u Gvajani, ali posledwih decenija venecuelanske vlasti upozoravale da je ta presuda bila nepravedna.

Godine 1966. kada je Gvajana stekla nezavisnost, Velika Britanija i Venecuela su se slo`ile da se formira komisija sastavqena od predstavnika Gvajane i Venecuele koja }e ponovo razmotriti ovaj teritorijalni spor, ali {est decenija kasnije re{ewe nije postignuto.

Referendum je usledio nakon {to je ameri~ki naftni gigant Ekson Mobil 2015. godiner otkrio naftu u vodama kod obale Esekiboa.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 7. decembar 2023. 7

INTERVJU - MILAN KNE@EVI], PREDSEDNIK DEMOKRATSKE NARODNE PARTIJE

Srbi su svima pru`ali ruku, a dobijali samo nogu Mandi} pravi izbor Srbi su prvi put od obnove nezavisnosti Crne Gore 2006. godine dobili {efa parlamenta.

- Predstavqa mi nemerqivo zadovoqstvo {to je lista ~iji sam bio nosilac dala predsednika Skup{tine, Andriju Mandi}a, koji je po mom mi{qewu, prvi Srbin na ovoj funkciji od uvo|ewa vi{estrana~ja krajem pro{log veka. Uveren sam da }e Mandi} svojim iskustvom, autoritetom i dr`avni~kim kapacitetom dati pun doprinos u zakonodavnoj vlasti. Ono {to je veoma bitno jeste da Srbi u Crnoj Gori vi{e nikad ne prolaze kroz institucionalnu golgotu |ukanovi}evske privatne dr`ave, ali i da se i mi u vr{ewu vlasti ne ogre{imo ni prema jednom narodu i gra|aninu, jer bi onda bili isti kao oni protiv kojih smo se borili svih ovih decenija.

Odr`avawe popisa stanovn Koliko nova vlada Crne nika u Crnoj Gori ili boqe Gore kojoj koalicija ZBCG re}i wegovo odlagawe od daje podr{ku mo`e da traje?

2021. godine na`alost ima - Vlada Milojka Spaji}a je sve dramske elemente serije formirana da traje ~etiri go"\ekna jo{ nije umrla, a kad dine. Uz puno po{tovawe ideo}e ne znamo". Parlamentarna lo{kih i programskih subjekata ve}ina je usvojila sve zahteve koji je podr`avaju, mislim da Demokratske partije socija- mo`e napraviti dobre rezullista i koalicionih partne- tate na unutra{woj koheziji i ra po~ev od jednomese~nog poboq{awu socioekonomskih odlagawa, do ovog30. posledweg uslova `ivota svih gra|ana. ^etvrtak maj 2019. od pre tri dana. Moj utisak je Sude}i po dosada{wim glada }e DPS na svakom koraku sawima u Skup{tini, deluje opstruirati proces popisa, da Spaji}eva vlada ima vepo{to su navikli na in`ewe- }u podr{ku od Abazovi}eve i ringe i {telovawe podataka Krivokapi}eve. Ali, pro{lo je koji im ne odgovaraju. ^ini tek mesec dana, tako da prave mi se da bi DPS istog trenut- i konkretne rezultate mo`emo ka prihvatio da u~estvuje u o~ekivati u slede}ih godinu popisu samo ako bi zakonom dana. Ono {to je meni izuzetno bilo zabraweno izja{wavawe va`no jeste poboq{awe odnosa da ste Srbin. sa Srbijom i realizacija kapitalnih infrastrukturnih projeOvo u razgovoru za "Novosti" kata koji su od velikog zna~aja ka`e predsednik Demokrat- za Crnu Goru. ske narodne partije i jedan od n Naredne godine sledi relidera koalicije "Za budu}- konstrukcija Vlade i ulazak nost Crne Gore" Milan Kne`e- koalicije ZBCG u wu. Mo`emo vi}, ~ovek koji je sa svojim li o~ekivati neki va{ anga`saborcima iz nekada{weg De- man u novom kabinetu? mokratskog fronta poneo najve- Odluku o eventualnom mom }i teret slamawa trodecenij- ulasku u vladu done}u u konsulske diktature re`ima Mila taciji sa strana~kim organima. \ukanovi}a. Na dan kada u Cr- Svoj kqu~ni politi~ki ciq noj Gori po~iwe famozni popis pobedu nad Milom \ukanovi}em stanovni{tva i doma}instava ve} sam ostvario, sve drugo je, koji je davno iza{ao iz okvira makar {to se mene ti~e, mawe tehni~kog pitawa, govori o na- va`no. Postoji koalicioni spojaktuelnim de{avawima: razum koji smo potpisali sa - Taj iracionalni strah od premijerom Spaji}em i {to se porasta Srba na popisu najboqe partije na ~ijem sam ~elu ti~e, svedo~i o pogubqenosti Mila bi}e ispo{tovan. O~ekujem da \ukanovi}a i podeqenoj zemqi }e biti tako i od strane drugih koju nam je ostavio nakon tri- potpisnika jer samo na takav deset godina diktature. Onog na~in mo`emo graditi povetrenutka kad na{i politi~ki rewe, ali i doprineti realiprotivnici budu shvatili i zaciju izbornih obe}awa zbog prihvatili da i Srbi `ive u kojih su nas gra|ani i glasali.

Crnoj Gori i da imaju ista pran Zna~i li ulazak u vlava i obaveze kao svi ostali du odricawe ZBCG od svonarodi, onda mo`emo zapo~eti jih strate{kih programskih pri~u o nacionalnom pomirewu. ciqeva?

Na{a ruka je ispru`ena odavno, - I pre potpisivawa koaliali zasad smo zauzvrat dobija- cionog sporazuma sa Milojkom li samo nogu.

Spaji}em jasno sam mu saop{tio

12

da ne pristajem na bilo kakva ideolo{ka prevaspitavawa i savijawe nacionalne ki~me.

Spreman sam da stavimo moratorijum na sva pitawa koja nas dele, ali svakako nisam spreman da zbog bilo koje funkcije pqunem na sebe, svoje pretke i svoje potomke. U tom pravcu moj stav oko Kosova i Metohije kao sastavnog dela Republike Srbije nije se promenio, niti ga bilo ko mo`e promeniti. Moj dosada{wi politi~ki anga`man bio je ispuwen beskopromisnom borbom koju sam svedo~io robijama, montiranim sudskim procesima, protestima, progonima porodice i ni u jednom trenutku nisam za`alio zbog svojih odluka. Verovatno bih prilikom sastavqawa i ove vlade imao boqu startnu poziciju da sam bio spreman na revidirawe kqu~nih ideolo{kih i programskih na~ela. Iskrivqeni narativ o takozvanoj pragmati~nosti u politici kao vrhunskom modelu pona{awa podrazumeva da budete spremni za svaku izdaju, naloge i uloge koje od vas prave karikaturu i politi~ku krpu. Mnogo sam sre}an {to nikad nisam bio deo tog maskenbala u kom mnogima i nisu bile potrebne maske. n Objavqeni transkripti preko skaj-aplikacije rasturaju crnogorsko pravosu|e.

Videli smo ko je sve iz vrha povezan sa kriminalcima.

- Sve ovo {to se pojavquje u vidu skaj-prepiske samo je deli} dokaza o totalnoj posrnulosti crnogorskog pravosu|a, ali i opasna poruka sa kim smo sve vodili politi~ku borbu, da je pravo ~udo kako smo jo{ uvek `ivi. Na{a koalicija je bila i ostala najve}i protivnik \ukanovi}evog sistema vladawa. Zato nam se i ne dozvoqava da preuzmemo bezbednosni sektor i otpo~nemo totalnu demonta`u sprege kriminala i institucija. Zami-

DRU[TVO

slite dr`avu u kojoj je predsed- stezirani... E, na{ zadatak je da nica Vrhovnog suda optu`ena da probudimo Crnu Goru iz anesteje zajedno sa sinom {vercovala zije. drogu i uzimala novac za pren Najavili ste kongres sude, u kojoj su dva direktora partije za 23. decembar. Da li policije {vercovala cigarete, }ete biti jedini kandidat za u kojoj je Specijalno dr`avno ~elo stranke?

- U toku je unutarpartijski tu`ila{tvo prvi saradnik i asistent "kava~kog klana"... U postupak predlagawa kandidakojoj agenti Agencije za naci- ta za predsednika partije i ~laonalnu bezbednost kidnapuju nove glavnog odbora, a odluku gra|ane i o tome obave{tavaju da li }u prihvatiti kandidatuRadoja Zvicera, a visoki po- ru done}u u skladu sa statutom licijski funkcioneri i {ef i rokovima koji su propisani. "kava~kog klana" kupuju osu|uju- Voleo bih da na ovom kongresu }u presudu za lidere srpskog bude vi{e kandidata za prednaroda. U istoj toj zemqi poli- sednika Demokratske narodne cajci u Odeqewu bezbednosti partije jer to samo mo`e sna`iKotor snimaju porno film sa ti wene unutra{we kapacitete osobama koje su priveli i to i podsticati daqi rast. Ipak, distribuiraju preko skaj-apli- moram iskazati li~no zadokacije, iskopan je tunel od voqstvo {to sam 2012. zajedno pedeset metara ispod zgrade sa ostalim kolegama od jedne Vi{eg suda i da nije bilo pro- grupe bira~a napravio ozbiqan majeAustralian bila bi prekopana cela Po- Humanitarian i prepoznatqiv politi~ki su- West Balkan (AWBHO) Releif Organisation dgorica...

Zemqa kojoj seStvi{e bjekt koji nezamenqiv 2/332A MainuRd. East Albans VIC 3021 - Tel.je(03) 9367 5838 fakniko ni~emu ne ~udi jer nam se tor u svim dru{tveno-poli~ini da smo svi kolektivno ane- ti~kim procesima.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

8 ^etvrtak 7. decembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Ako Tramp PRODAJEM STAN NA opet pobedi, ne bih JAHORINI, NA STAZI oklevao da proglasim nezavisnost Republike Srpske

Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze.

Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe.

Cena stana: 211.000 evra.

Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da veruje u nezavisnost tog entiteta BiH i da smatra da }e se to jednog dana morati da se dogodi. Dodik je izjavio da bi on mogao biti zaslu`an za to "u nekoj perspektivi". „Kada je u Americi pobedio Donald Tramp, imao sam nameru da proglasim nezavisnost Republike Srpske. Onda su se neki oko mene upla{ili i to nisam u~inio. Moram re}i da mi je danas `ao {to nisam. Ali ako bi Tramp ponovo pobedio, mislim da ne bih oklijevao", rekao je Dodik.

Po pitawu ameri~kih sankcija wemu i wegovoj porodici, Dodik govori da je to vi{e nemo} i da on nema pravo zbog svog komoditeta da `rtvuje interese Republike Srpske. „Ponosan sam na svoju porodicu, svesni su i odgovorni qudi i bore se u `ivotu, to smeta Amerikancima. Kqu~no pitawe oko mene nije vi{e kriminal, sada se sve svelo na retoriku, to im smeta i to im je pogubno", naglasio je Dodik.

PREMINUO ^UVENI DOKTOR BABI]

Borio se do zadweg daha za pacijente, ali ovu bitku nije dobio Lekar trebiwskog Doma zdravqa Aleksandar Babi} izgubio je bitku za `ivot. Pri~a o doktoru Babi}u, koji je primao pacijente u ordinaciji porodi~ne medicine iako je zbog plu}nih komplikacija neprekidno zavisio od aparata za kiseonik obi{la je region.

Zbog sumwe da je obolio od cisti~ne fibroze plu}a, 47-godi{wi lekar nadao se da }e uspeti da ode u kliniku u Be~u specijalizovanu za transplantacije plu}a.

Proteklih dana ~itav region ~uo je pri~u o ovom hrabrom lekaru i podigao se u `eqi da mu pomogne u wegovoj borbi za `ivot. Na`alost, ba{ u tim trenucima, zdravstveno stawe mu se naglo pogor{alo, dobio je upalu plu}a i nakon par dana prikqu~en je na resprator, nakon ~ega je bio na intenzivnom le~ewu u Bolnici Trebiwe i Klini~kom centru u Mostaru, gde je i preminuo.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je izraze najdubqeg sau~e{}a porodici preminulog Aleksandra Babi}a, hrabrog doktora iz Trebiwa.

- Veoma me potresla vest o smrti doktora Babi}a, po`rtvovanog i hrabrog lekara i humaniste. Wegova smrt je nenadoknadiv gubitak za wegovu porodicu, prijateqe i kolege, ali i za zdravstvo u Republici Srpskoj - isti~e Dodik.Dodaje da je Srpska izgubila, ne samo velikog lekara, ve} i ~oveka velikog srca koji je uvek imao vremena i `eqe da pomogne, uprkos zdravstvenim problemima sa kojima se hrabro nosio.

SNSD i institucije RS ne `ele da sara|uju sa ministrom odbrane BiH

SRPSKA TRA@I SMENU HELEZA Ministar odbrane BiH u Savetu ministara BiH, Zukan Helez, Tu`ila{tvu BiH dao je izjavu o navodima o postojawu vojnih kampova na podru~ju Republike Srpske. O ovoj izjavi ve} se oglasila Obave{tajno-bezbednosna agencija BiH koja je saop{tila da nema ovakve informacije. Zbog toga je Helez dobio poziv na saslu{awe u Tu`ila{tvu da iznese saznawa u svojstvu svedoka.

Davawe izjave Heleza u Tu`ila{tvu je trajalo vi{e od sat vremena. Iz SNSD poru~uju da su izjave ministra Heleza neutemeqene i pokrenuli su inicijativu za wegovu smenu u Parlamentu BiH. Inicijativu je pokrenuo Klub poslanika SNSD i Srpski klub. Tako|e zbog izjava Heleza iz SNSD je poru~eno da ubudu}e nijedna odluka iz sektora bezbednosti ne}e pro}i Savet ministara sve dok je Helez ministar.

Rusija

Zukan Helez - Svaki poku{aj pravdawa Helezove neura~unqivosti govori da je glavni ciq da se ne postigne nikakav dogovor i da oni na taj na~in najvi{e profitiraju - poru~io je Dodik.

- Javnost treba da zna da takvoj osobi koja provocira sukobe, preti i bezo~no la`e, koalicija Trojka koju ~ine Konakovi}, Nik{i} i Edin Porto iz Na{e stranke daje podr{ku da to radi i sve je

Zukan Helez je nedavno izjavio da na podru~ju Republike Srpske postoje vojni kampovi za obuku i da su to paravojne formacije.

- Locirani su, pratimo ih i mo`emo ih lako eliminisati rekao je Helez, istakav{i da celi proces vode "neki qudi iz Rusije". Isti~e da o BiH najboqe govori ~iwenica da na tako va`noj poziciji u Savetu ministara imamo jednu kako ka`e, politi~ki neura~unqivu li~nost, koju je ispod svakog nivoa i komentarisati. unapred smi{qeno. O~igledno je da je izjava Stoltenberga da bez Srpske nema nikakvog NATO puta izazvala pravi potres u Federaciji, pa zato i dolaze svi ovi napadi i plasirawe la`i - ka`e Dodik.

BRA]A HOFMAN NA UDARU POLICIJE U RS

Podneta jo{ jedna prijava protiv Vidovi}a Policija Republike Srpske podnela je izve{taj, odnoso krivi~nu prijavu tu`ila{tvu protiv bra}e Qubana i Miqana Vidovi}a, poznatih po nadimku bra}a Hofman, kao i protiv Aleksandra Jovanovi}a Tupe{e, zbog sumwe da su pretili vlasniku kafi}a u Modri~i. Kako pi{u lokalni mediji, bra}a Hofman i Tupe{a su pretili Ivanu Mitri}u, vlasniku kafi}a "Strit", kako bi la`no svedo~io u wihovu korist.

Otprilike 15 dana pre wihovog dolaska u Modri~u oni su pozvali Mitri}a i tra`ili od wega da la`no svedo~i u predmetima koji se vode protiv Tupe{e. Protiv wega su u toku predmeti za krivi~na dela izazivawe op{te opasnosti, nasilni~ko pona{awe i zbog oru`ja. Wihove pretwe su snimili telefonom, te je to objavqeno na svim dru{tvenim mre`ama. Osim bra}e Hofman i Tupe{e, podnesen je izve{taj protiv jo{ jedne osobe iz Srbije.

Podsetimo, snimak koji je kru`io dru{tvenim mre`ama uznemirio je javnost. Na wemu se vidi grupa mladi}a kako upada u kafi} u Modri~i i maltretira zaposlenog. Na snimku se ~uje i kako neko izgovora: "Reketiramo pola Beograda". Ina~e, bra} a Quban u Miqan Vidovi}, poznati bokseri, uhap{eni su u jednom tr`nom centru u Beogradu 10.

novembra. Nakon saslu{awa u Prvom osnovnom javnom tu`ila{tvu wima je odre|en pritvor u kom se i daqe nalaze. Wih dvojica su uhap{ena nakon {to su se na dru{tvenim mre`ama, pored uznemiruju}eg snimka iz Modri~e, osvanuli i snimci nastali u Srbiji. Na jednom navodno Miqan Vidovi}, maltretira dostavqa~a hrane, a na drugom konobara.

CRNA GORA

^etvrtak 7. decembar 2023. 9

Po~eo popis stanovni{tva u CG U Crnoj Gori je protekle nedeqe, 3. decembra, nakon dva odlagawa, po~eo popis stanovni{tva i doma}instava, a kako su saop{tili iz Monstata, popi-

ro|ewa, mestu iz kojeg se lice doselilo, godini i mesecu doseqewa, bra~nom statusu, dr`avqanstvu, nacionalnoj, odnosno etni~koj pripadnosti, veri, ma-

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

siva~i Uprave za statistiku od ranog jutra bi}e na terenu.

Planirano je da popis traje 15 dana, ali je mogu}e da bude produ`en za jo{ nekoliko dana, prenosi RTCG. Na popisu }e biti prikupqani i podaci o poqoprivredi, koji slu`e za identifikaciju poqoprivrednih gazdinstava i predstavqaju okvir za predstoje}i popis poqoprivrede.

Propisano da od gra|ana budu prikupqeni podaci, izme|u ostalog, o imenu i prezimenu, polu, datumu ro|ewa i jedinstvenom mati~nom broju, mestu i dr`avi

terwem jeziku, jeziku kojim lice uobi~ajeno govori, mestu uobi~ajenog boravka...

"Ukoliko gra|anin ne `eli da se izjasni o nacionalnoj, odnosno etni~koj pripadnosti, veri, materwem jeziku i jeziku kojim uobi~ajeno govori, kao i o invaliditetu i vrsti invalidnosti upisuje se odgovor "Ne `eli da se izjasni"", navedeno je u Zakonu o popisu. Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude odr`an od 1. novembra, ali je odlo`en za 30. novembar po{to je opozicija najavila bojkot tvrde} i da popis nije regularan. Popis je potom dodatno odlo`en za 3. decembar.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

MILU OD MAFIJE NA RUKE 300.000 EVRA? Jo{ bez procesa protiv \ukanovi}a posle skandaloznih Skaj prepiski Predsednik Op{tine Nik{i} Marko Kova~evi} nije o~ekivao da „slu~aj” u kojem je od strane medija, brojnih NVO-a i tu`ila{tva optu`en za „povredu ugleda dr`ave”, zbog toga {to je, navodno, nedoli~no pomerao prste tokom in-

tonirawa himne, uop{te mo`e do}i u ovu fazu.

Me|utim, kako prime}uje, medijski lobiji, deo policije i tu`ila{tva izvr{ili su sna`an pritisak da bi se pomerawe prstiju procesuiralo kao krivi~no delo, kako bi se time nanela jo{

jedna bruka u nizu institucijama Crne Gore.

Prema wegovim re~ima, u zemqi gde je u slu~aju tzv. „Dr`avnog udara“ bila situacija da se presude donose po politi~koj osnovi, gde se nudio ogroman novac da bi se osu|uju}e pre-

sude liderima DF-a potvrdile, u kojoj se kopa tunel do zgrade Vi{eg suda, ni{ta ne mo`e i ne treba da ~udi.

On je podsetio da su mediji ovu bezazlenu situaciju stavili u centar pa`we upravo kada su iza{li navodi iz Skaj prepiski,

u kojima se tvrdi da Milo \ukanovi} od mafije, mese~no, na ruke dobija 300.000 evra.

- Do danas Milo \ukanovi} nije dao ni izjavu kod bilo kog organa, a mene su poku{ali da krivi~no procesuiraju stvaraju}i onako veliki i neprimjereni pritisak kroz konstrukcije koje su napravili i plasirali odre|eni mediji. U me|uvremenu, pojavilo se jo{ dosta osnova da biv{i predsednik dr`ave bude saslu{an kod nadle`nih organa, ali o~igledno se wemu za takve aktivnosti skida kapa, a meni su zbog polo`aja prsta hteli figurativno da skinu glavu. Mada, posle najnovijih navoda iz Skaj prepiski, o~igledno je da to nisu `eleli samo figurativno - kazao je predsednik Op{tine Nik{i}.

Predsednik Op{tine Nik{i} je, na kraju razgovora, poru~io gra|anima da `eli „da izbistre pogled od pra{ine, koja im se baca u o~i, kako bi mogli da shvate ko i sa kakvim namerama pravi ovakve konstrukcije i, uskra}uju}i qudima osnovna prava, vr{i ovakve progone“.

DAR RUSKOG AKADEMIKA

Crna Gora dobija dve biste Aleksandra Nevskog Dva spomenika knezu Aleksandru Nevskom bi}e otkrivena 6. decembra u Andrijevici i Nik{i}u. Zahvaquju}i naporima Ruskog doma u Beogradu, Ambasade Rusije u Crnoj Gori i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, dve biste bi}e otkrivene na pravoslavni praznik – Dan se}awa na velikog kneza Aleksandra Nevskog. Spomenici su poklon ruskog skulptora, akademika Ruske akademije umetnosti Ajdina Zejnalova, narodu Crne Gore.

Na manifestaciji }e u~estvovati episkop budimqansko-nik{i}ki Metodije, ambasador Rusije u Crnoj Gori Vladislav Maslewikov i direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov.

MOGU] POVRATAK SRPSKOG JEZIKA U [KOLE

Vlasti o~ekaju velike promene nakon popisa stanovni{tva u Crnoj Gori Vlasti u Crnoj Gori tvrde da }e se na popisu vi{e od 50 odsto gra|ana izjasniti da govori srpski jezik {to bi moglo da ga vrati u {kole i slu`benu upotrebu. Crna Gora ima oko 600.000 stanovnika dok etni~ka srpska zajednica ~ini 28 odsto stanovni{tva. Podela izme|u etni~kih Srba i ostatka stanovni{tva je pomalo nejasna jer crnogorski nacionalisti govore srpski jezik.

Miroslav Doderovi}, profesor filozofije na Univerzitetu u Podgorici, navodi da su popis raspisale prosrpske stranke.

Podse}amo, crnogorski je postao slu`beni jezik Crne Gore ratifikacijom novog ustava 22. oktobra 2007. godine, a Crna Gora je stekla nezavisnost od Srbije 2006. godine.

10 ^etvrtak 7. decembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

POSLE SKORO MESEC DANA OD SKANDALOZNE ODLUKE FRANCUSKE I NEMA^KE AMBASADE U PRI[TINI

Vra}en spomenik srpskim vojnicima Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Nakon nerazumnog izme{tawa spomenika srpskim vojnicima stradalim u ratovima od 1912. do 1918. godine na pravoslavnom grobqu u Pri{tini, od strane francuske i nema~ke ambasade u Pri{tini, i postavqawe nove spomen-plo~e bez znawa Eparhije ra{ko–prizrenske, 10. novembra, dan pre Dana primirja 11. novembra, u subotu, 2. decembra, Eparhija ra{ko-prizrenska u saradwi sa ambasadom Francuske vratila je spomenik na mesto na kom se nalazio pre wegovog preme{tawa.

Radovi na pravoslavnom grobqu u Pri{tini su zavr{eni ne{to pre podneva u subotu.

Novi spomenik francuskim vojnicima palim na Kosovu stavqen je sa strane i nalazi se na mestu na koje je prethod-

Споменик српским војницима био је скрајnut са леvе стране

Споменик српских војника палих у ратовима 1912– 18 враћен на место где је био no bio izme{ten onaj stradalim srpskim vojnicima.

Na spomen-plo~i zahvalnosti, koju su otkrili francuski i nema~ki ambasador u Pri{tini, 11. novembra, na srpskom i francuskom pi{e "Ve~ita zahvalnost francuskim ratnicima palim 1918" pridodat je i prevod na albanski.

Ina~e, bela spomen-plo~a iz 1984. godine, na kojoj je pored krsta ispisano „Ovde le`e

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA SRBIJE IVICA DA^I]:

Kosovo u prethodnih godinu dana napustilo 13 odsto Srba

Ministar spoqnih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je da je u prethodnih godinu dana 13 odsto Srba napustilo Kosovo zbog pritisaka pri{tinskog re`ima na srpsko stanovni{tvo.

On je, na Beogradskom ekonomskom forumu, rekao da je od po~etka 2021. godine do danas zabele`eno 446 etni~ki motivisanih napada na Srbe na Kosovu. „Nikakvi poku{aji tendencioznog plasirawa dezinformacija i svaqivawa krivice na Beograd ne mogu da prikriju jednu prostu ~iwenicu da je Aqbin Kurti, od kada je na ~elu privremenih institucija samouprave u Pri{tini, najodgovorniji za eskalaciju situacije na Kosovu i Metohiji“, rekao je Da~i}, koji je i prvi potpredsednik Vlade.

Naveo je da jo{ nije omogu}en povratak za preko 200.000 interno raseqenih lica sa Kosova. „Zato apelujemo na me|unarodne ~inioce da se osigura bezbednost srpskog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, kao uslov svih uslova da bi mogli da nastavimo proces dijaloga. Beograd }e biti posve}en dijalogu, ali smatramo da je, u ovom trenutku, neophodno bez daqeg odlagawa sprovesti sve obaveze iz do sada postignutih sporazuma, pre svega formirati Zajednicu srpskih op{tina, obavezu koju je Pri{tina preuzela pre vi{e od 10 godina Briselskim sporazumom“, rekao je Da~i}.

Dodao je da Srbija posve}uje veliku pa`wu unapre|ewu regionalne saradwe i negovawu {to boqih dobrosusedskih odnosa „jer su nerazdvojni deo evropskih integracija i jedan od kqu~nih prioriteta spoqne politike Srbije“.

Da~i} je rekao da je za Srbiju od kqu~nog interesa o~uvawe stabilnosti u regionu i orijentacija ka {to intenzivnijoj saradwi u svim oblastima, „uz svest da su nasle|eni problemi, posebno sa nekim od suseda, veoma ozbiqni i te{ki“. „^lanstvo u EU je strate{ko opredeqewe i prioritet spoqne politike Srbije. Delimo i zala`emo se za evropske vrednosti i `elimo da doprinesemo miru, stabilnosti i prosperitetu Evrope“, rekao je Da~i}.

EU je, prema wegovim re~ima, prisutna u regionu, ali je „krajwe vreme za revitalizaciju politike pro{irewa i valorizaciju reformskih napora, kako bi se iz faze politi~kih poruka i signala pre{lo u fazu konkretnih pomaka“.

Brane}i princip nepovredivosti me|unarodnih granica jedne suverene zemqe Srbija je, kako je rekao, odlu~na u neprihvatawu politike dvostrukih standarda koju neki primewuju na wu. „Oko ovog stava su i predsednici Srbije i Ukrajine postigli potpunu saglasnost, prilikom razgovora u Atini, avgusta ove godine“, rekao je Da~i}.

posmrtni ostaci srpskih vojnika palih u ratovima 1912– 18“, izme{tena je, 19. novembra, sa bo~ne strane spomen parka.

Tada je postavqen novi spomenik stradalim vojnicima na inicijativu ambasade Francuske, jer je „posledwih godina, a posebno 2022, zajedni~ka francusko-nema~ka ceremonija odavawa po~asti palim vojnicima u Prvom svetskom ratu bila okaqana polemikama u poje-

Враћање споменика на месtо где је био од 1984. године dinim medijima na Kosovu oko prisustva spomenika kojim se odaje po~ast srpskim vojnicima koji su stradali izme|u 1912. i 1918“.

Izme{tawe spomenika stradalim srpskim vojnicima izazvalo je brojne negativne reakcije u srpskoj javnosti, a bila je organizovana i peticija za wegovo vra}awe na na centralno mesto spomen-parka na pravoslavnom grobqu u Pri{tini.

Wu je potpisalo ukupno vi{e od ~etiri hiqade qudi.

Iz ambasade Francuske je 15. novembra poru~eno kako se razmatra mogu}nost da se „spomenici vrate gde su bili.

Srbija i svet, 11. novembra, obele`avaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak se}awa na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nema~kom i time okon~ale Prvi svetski rat.

NEVI\ENA OKUPACIJA I TEROR PRI[TINE NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE PROTIV SRBA

Na severu Kosova 24 policijske stanice i punktova i 26 blokada puteva prema Srbiji Za osam policijskih baza oteto 138 hektara od Srba u Leposavi}u i Zubinom Potoku Protivpravnim radwama Pri{tina je u posledwe dve i po godine na severu Kosova i Metohije zauzela u op{tinama Zubin Potok i Leposavi} ~ak osam, uglavnom privatnih povr{ina, za svoje policijske baze. U pola tih baza ve} funkcioni{e kosovska policija.

Pravo privatne svojine je najva`nije gra|ansko pravo i kao takvu privatnu svojinu su prepoznavali i najstariji pravni sistemi. Svuda u svetu ustavima dr`ava apsolutna zagarantovanost prava nad privatnom svojinom je na Kosovu, od strane Pri{tine stavqena pod led. Ovde se privatna svojina Srba uop{te ne tretira niti po{tuje a Pri{tina gaze}i ba{ svako pravo Srba oduzima kako zemqu, tako i objekte na wima mimo svakog zakona.

Za Srbe na Kosovu i Metohiji, od pada ovog kraja Srbije pod tusrkom vla{}u 1455 godine, pa do brojnih drugih okupacija, Austrugara, Nemaca u oba svetska rata, nikad gori polo`aj nije nastao nego {to su to zadwe dve decenije pod kapom Pri{tine.

POLICIJA ZA ZASTRA[IVAWE SRBA - Imamo trenutno na snazi preveliki broj i prekomerno anga`ovawe policijskih snaga na severu, od nekada ~etiri policijske stanice u op{tinskim centrima, sada bukvalno na 24 pozicije, su policijske stanice ili punktovi, snage kosovske policije bilo da su specijalne ili interventne jedinice- kazao je protekle nedeqe ministar inostranih poslova Srbije Ivica Da~i}.

Ina~e, kosovska policija je na severu Kosova u protekla ~etiri meseca zatvorila mnoge, kako oni govore, ilegalne puteve koji su slu`ili za krijum~arewe, trgovinu i ilegalni prelazak granice. Tzv. premijer Kosova Aqbin Kurti je saop{tio na sednici vlade 22. novembra, povodom 32 meseca od prvog dana rada vlade ili 2/3 ~etvorogodi{weg mandata, da je na severu Kosova zatvoreno, prekopavawem puteva ili betonskim barikadama ~ak 26 puteva dok je u drugim delovima Kosova na taj na~in zatvoreno jo{ osam ilegalnih puteva.

Na drugoj strani, da se o~ogledno radi o torturi nad Srbima govori praksa da je kosovska vlada, u posledwih godinu i po dana, izvr{ila eksproprija-

Стални полицијски пункт косовске полиције километар испред Јариња ciju vi{e od 138 hektara zemqe na severu Kosova za svoje policijske jedinice. Tokom 2022. godine Vlada u Pri{tini donela je vi{e odluka o eksproprijaciji zemqe, dok su dve donete po~etkom ove godine.

NASILNA EKSPROPRIJACIJA Ove odluke nai{le su na protest me{tana vi{e sela Leposavi}a, podno{ewem tu`bi, ali upu}en je Pri{tini i poziv Evropske unije da se po{tuju imovinska prava Srba i procedure o eksproprijaciji.

Radovi na nekoliko baza su obustavqeni.

Ukupna povr{ina uzurpirane privatne srpske zemqe za ove baze iznosi ~ak 138 hektara, u kojima je sadr`ano 135 parcela.

Tako, baza Dren kod Leposavi}a ima povr{inu od 39,1 hektara u kojoj su {est parcela, baza u Le{ku ima povr{inu 42,7 hektara, sastavqena je od 13 parcela, baza Bistrica ima povr{inu od 5 hektara sa ukupno 11 parcela, baza Ko{utovo u op{tini Leposavi} ima 15,6 hektara i sastavqena je je od jedne parcele.

Na teritoriji op{tine Zubin Potok najve}a policijska baza je ve} za`ivela Gorwi Jasenovik sa povr{inom od 15,5 hektara u kojoj je sadr`ano 38 parcela, baza u selu Bawe ima povr{inu 12,6 hektara i sadr`ana je od 18 parcela, baza u Veqem Bregu je sa povr{inom od 4,5 hektara sa 17 parcela i baza u Brwaku - Pragovi ima dva hektara i sastavqena je od 11 parcela.

Sve policijske baze se nalaze u ~isto srpskim sredinama na severu Kosova i Metohije u kojoj je 98 odsto srpskog stanovni{tva koje `ivi na 1200 kilometara kvadratnih, kolika je povr{ina severa KiM.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 7. decembar 2023. 11

LI^NI STAV

STRANCI SRPSKI KRIMINALCI Pi{e: Marko Lopu{ina

Dr`avqani zapadnih i isto~nih zemaqa sve vi{e ~ine krivi~na dela po Srbiji.

Najopasniji su podmukli albanski mafija{i i naoru`ani migranti, koji ~ine i ubistva Krajem novembra Tre}i osnovni sud u Beogradu je, nakon saslu{awa u tu`ila{tvu, odredio pritvor do 30 dana B. B. (44), dr`avqaninu Republike Kongo, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo kra|e skupocenog mobilnog telefona od jednog putnika na Aurodromu “Nikola Tesla”. Unutra{wom kontrom srpski policajci i carinici su 25. avgusta 2023. godine u blizini Ni{a spre~ili krijum~arewe gotovo pola kilograma te{kog zlatnog nakita, vrednog bezmalo 1,7 milon dinara. Krijum~ar je bio Tur~in, koji je putovao preko Srbije za Belgiju. Jedan Nemac je kroz Srbiju krijum~ario vrednosne papire i novac u sumi od 15 miliona evra. Strani krijum~ari u Srbiji na ilegalan na~in dolaze i do vrednih i za{ti}enih vrsta `ivotiwa, koje poku{avaju da prenesu na razli~ite na~ine u inostranstvo. Ovo je kra|a srpskog prirodnog bogastva. Jedan ^eh je u Srbiju u{ao iz Bugarske gde je ukrao i u kombiju sakrio plasti~ne kutije za hranu pune `ivih zmija, gu{tera i `aba.

Ovo su samo neki od primera kako stranci u Srbiji postaju kriminalci, jer `ele da se obogaze na brz i nezakonit na~in.

Oni ~ine opasna krivi~na dela i pokazuju kako kriminal i kriminalci ne znaju za granice. Srpsko pravosu|e, policija, carina i in-

spekcijske slu`be su posledwih godina otkrili i spre~ili vi{e od 10.000 stranaca u ~iwewu krivi~nih dela. Me|u wima bilo je i opasnih mafija{a iz [panije, Italije, Albanije i Crne Gore.

Najvi{e je bilo pripadnika dva kriminalna kokainska klana iz Kotora - "{kaqarskog" i "kava~kog" - u ~ijem je "ratu" koji besni ve} du`e od tri godine, ubijeno vi{e od 20 osoba. Pojedini obra~uni su se "preselili" u Srbiju gde su vr{ili krivi~na dela, a ~ime je ugro`ena bezbednost gra|ana Srbije.

Kako se broj ruskih dr`avqana posledwih godina uve}ao u Srbiji, a posebno u Beogradu, sa wima je do{ao i kriminal. Dr`avqanin Rusije K. M. priveden je i saslu{an u Tre}em okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu, jer je 8. novembra, u nameri da otputuje za Budimpe{tu avionom, policijskom slu`beniku grani~ne kontrole na prelazu u Sur~inu predao na uvid falsifikovanu putnu ispravu Republike Srbije.

Pregledom wegovog prtqaga prona|ena su i druga falsifikovana dokumenta, poput la`ne srpske li~ne karte i voza~ke dozvole. I wemu je odre|en pritvor. Ne zna se ta~no koliko je la`nih paso{a ovaj Rus imao i prodao u Srbiji i omogu}io ilegalan prelazak na{e granice. Ivan Asodi, ruski momak upucan je nedavno sa 6 metaka u stomak u Beogradu. Pokazalo se da je ovaj Rus ~ovek opasnih namera. Wegovo ime se pojavilo u srpskoj javnosti nakon {to je u porti Crkve Svetog Ilije u Vrani}u 2. avgusta 2015. ubijen Sa{a Joksi}.

Bio je u pritvoru, pa u begstvu, pa je oslobo|en optu`bi. Pobegao je u Austriju, odakle je vra}en u Srbiju i postao `rtva oru`anog napada. Pripadao je navija~kom klanu koji mu je nakon smrti objavio nekoliko ~ituqa.

Iskusni policajci su mi pri~ali da najve}i broj stranaca-kriminalaca dolazi iz susednih zemaqa da bi po Srbiji ~inili krivi~na dela. Tako, na primer, iz Rumunije u Srbiji operi{u pqa~ka{i, trgovci qudima i qudskim organima, posebno prostitutkama i organizatori dece-pro-

sjaka. Iz Bugarske nam dolaze falsifikatori novca i platnih kartica, pqa~ka{i bankomata i automobila sa elektronskim tablama, kradqivci po robnim ku}ama i la`ne ku}ne pomo}nice. Turci u Srbiju donose i na ilegalan na~in preodaju narkotike i la`no zlato. Preko Severne Makedonije i sa Makedoncima, Turci ilegalno trguju duvanom i cigaretama.

Iz BiH i Albanije dolaze krijum~ari marihuane i trgovci oru`jem, kojima se po Srbiji ~ine ubistva i te{ka rawavawa.

Sa Kosova i Metohije i Albanije u Srbiji deluju politi~ki kriminalci, ~iji je krajwi ciq slabqewe i destabilizacija na{e dr`ave. Decenijama kosmetski Albanci i albanski Albanci na teritoriji Srbije ilegano trguju narkoticima, kradenom stokom, seku i uni{tavaju srpske {ume, wive i posede Srba uzurpiraju i vr{e nasiqe i likvidacije Srba da bi iz pokrajine proterali na{ narod Kako je utvr|eno, albanski kriminal na KiM podr`avan je iz Albanije, koja u Srbiju {aqe svoje kriminalce da ~ine krivi~na dela. Posle zlo~ina izvr{ioci, strani dr`avqani, be`e natrag u Albaniju, tako da Kfor i srpski organi vlasti ne mogu da ih prona|u.

Slu~aj la`nog sve{tenika Nikole Xufka iz Albanije pokazao je da stranci kriminalci po~iwu u na{oj zemqi i javno da deluju.

Xufko je sa grupom Albanaca upao 28. novembra 2023. godine u srpsku crkvu Sv. Arhangela Mihaila u selu Rakitnici, op{tina Podujevo da bi u crkvi navodno obavili crkveni obred. Ciq ove grupe kriminalaca bio je da ovu crkvu proglase za ”crkvu Fana Nolija”, koja pripada samozvanoj Albanskoj pravoslavnoj crkvi iz Elbasana. Ovo krivi~no delo je samo jo{ jedno u nizu, jedno od stotinu, koje za ciq ima otimawe duhovne i kulturne ba{tine Srpske pravoslavne crkve, odnosno „albanizaciju“ ili „kosovolizaciju“ na{e duhovne i kulturne ba{tine. Ovaj slu~aj izveden je na nasilan i krajwe zabriwavaju}e na~in, re~eno je u saop{tewu SPC. Vi{e

crkava u op{tini Podujevo je ruinirano, a posebno je stradala saborna crkva Sv. Apostola Andreja koja je brutalno zapaqena 2004. godine. Ovog puta napadnuta crkva Sv. Arhangela Mihaila u Rakitnici je uz mawa o{te}ewa pre`ivela 2004. godine, jer su je po{tovali i stariji Albanci koji su ~uvali predawe da je u woj preno}ilo telo Sv. Kneza Lazara posle Kosovske bitke 1389.

Politi~ki kriminal koji stranci albanskog porekla vr{e u Srbiji je dirigovan iz dva centra – iz Tirane i iz Pri{tine.

Srpski stru~waci za bezbednosti smatraju da je i pojava politi~kog kriminaliteta migranata, koji sa istoka upadaju u Srbiju, da bi ilegalno pre{li u zapadne zemqa, tako|e dirigovan. O tome mi je govorio i jedan po{tar, a potom i jedan policijac. Naime, pre sedam godina kada su se prve grupe migranata pojavile u Srbiji po~ele su da se koncentri{u oko Pirota i Vrawa, Beograda i Subotice, na put ka EU. Tada, preko po{ta u Srbiji, a i preko mobinih telefona, gotovo svaki migrant je dobijao po 3.000 dolara. To je bio prvi znak da wih neko {aqe na ilegalno putovawe prema EU i da to finansira. Druga sumwiva ~iwenica je da su migranti samo mu{karci u najbolim godinama, koji mogu da izdr`e putovawe i sve neprijatnosti. I da treba da se integri{u u EU. Me|u migrantima nema drugih starijih `rtava arapskih ratova, profesora, lekara, nau~nika, naprednih `ena, ve} samo mladi}i do 40 godina starosti.

Kada je do{lo da zaustavqawa talasa migranata pre tri godine, ilegalni putnici su po~eli da se organizuju tako {to su u saradwi sa mafijom iz Turske, Avganistana, Sirije i Irana po~eli da se naoru`avaju. U okolini Subotice su stvorene tri krijum~arske mafija{ke grupe, koje su se me|usob-

no tukle za migrante i wihov novac. Svaki migrant je mafiji za prelaz iz Srbije u Ma|arsku, odnosno u EU pla}ao oko 4.500 evra.

A posledwih godina kroz Srbiju je pro{lo 15.000 migranata. Sami migranti su ilegalno delovali od Pirota preko Kikinde i Sombora do Subotice. Zlostavqali su gra|ane sa ku}ama i imawima blizu {umskih puteva kuda su se kretali. Kriminalne grupe krijum~ara qudi su se sukobile i me|usobno ubijale. Ove jeseni stranci-mafija{i su oru`jem napali policijske stanice u Srbiji i u Ma|arskoj da bi napravili put za migrante.

Tokom akcije suzbijawa ilegalnih migracija i krijum~ara, koja se od 27. oktobra 2023. godine sprovodi po nalogu Ministarstva unutra{wih poslova Srbije na{i policajci su prona{li oko 4.500 iregularnih migranata koji su se skrivali u pograni~nim pojasevima na podru~ju Sombora, Subotice, Kikinde i Pirota. Kod wih je prona|eno vi{e od hiqadu komada oru`ja, od pi{toqa do automatskih pu{aka. Ovi migranti i krujum~ari li~ili su na stranu ilegalnu armiju u Srbiji.

U policijskoj akciji ove jeseni uhap{eno je osam krijum~ara i zadr`ano jo{ 119 osoba zbog razli~itih krivi~nih dela. Podneto je 17 krivi~nih prijava za krivi~no delo nedozvoqen prelaz dr`avne granice i krijum~arewe qudi, 11 krivi~nih prijava u vezi sa oru`jem, pet krivi~nih prijava za neovla{}eno dr`awe opojnih droga, kao i 10 krivi~nih prijava za druga krivi~na dela. Podneto je i 457 prekr{ajnih prijava iz Zakona o strancima, kao i 79 za prekr{aje iz Zakona o grani~noj kontroli. Po srpskim zakonima stranci, koji po~ine neko krivi~no delo u Srbiji, odgovaraju nov~ano, zatvorom i proterivawem.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 7. decembar 2023.

AUSTRALIJA

^ovek se bori za `ivot nakon {to je upao u rupu i `iv zakopan na pla`i u Kvinslendu ^ovek koji je upao u rupu od 1,5 metara i bio `iv zakopan u pesku na ostrvu Bribi identifikovan je kao Xo{ Tejlor.

Hitna pomo} iz Kvinslenda i posada spasila~kog helikoptera pozvani su da pomognu 25-godi{wem mu{karcu nakon {to je upao u rupu i bio zakopan u pesku na ostrvu Bribi, severno od Brizbejna.

Nejtan, svedok incidenta koji je pomogao u otkopavawu Tejlora, rekao je da je rupa iskopana da bi se u woj spremalo

prase. „Ustao je sa stolice, pesak se malo odvojio ispod wega“, rekao je. „Poteturao se nazad.

Ispru`io je ruke da bi o~igled-

no prekinuo pad, ali nastavio je da se spu{ta. Bio je toliko duboko u rupi da ga niste mogli videti, osim ako niste stajali na vrhu rupe“, dodao je. Veliki broj qudi je do{ao da uka`e pomo} Tejloru i poku{ali su da ga izvuku, pre nego {to su mu vezali konopac za noge kako bi ga izvukli iz rupe. „Bilo je 15 odraslih mu{karaca na kraju ovog u`eta i on se i daqe nije

pomerao“, rekao je Nejtan. Tejlorova porodica je pored wega u bolnici, gde je on i daqe u kriti~nom, ali stabilnom stawu. „Sva wegova porodica je vri{tala na nas, govorila nam da pomognemo, govorila nam da uzmemo konopac da ga izvu~emo.

Bilo je prili~no jezivo“, rekao je o~evidac. Posle izvesnog vremena vu~ewa i kopawa, mladi} je kona~no probio povr{inu peska, ali ga je silina izvla~ewa dodatno povredila, rekao je Nejtan.

Kada su ga izvukli, ~ovek nije imao puls i renxeri su po~eli da rade reanimaciju.

Spasila~ka ekipa je potom odvezla ~oveka u obli`wu bolnicu u kriti~nom stawu radi daqeg le~ewa.

Bilo je potrebno 45 minuta pre nego {to se ~ovekov puls vratio. Lekari rade na tome da mu spasu `ivot.

Bolni~ari su rekli da se tragedija dogodila na okupqawu na pla`i sa prijateqima. Prijateqi su iskopali rupu u pesku i mladi} je pao glavom u rupu pre nego {to se pesak sru{io oko wega, zatrpav{i ga `ivog. Ostrvo Bribi, deo regiona Moreton Bej u Kvinslendu, popularna je destinacija za odmor.

Dinosaurus izabran za zvani~ni grb Kvinslenda Vlasti Kvinslenda nadaju se da }e podsta}i vi{e obo`avalaca Jurskog parka da posete taj deo Australije ako lik dinosaurusa postane novi zvani~ni grb te dr`ave.

Fosil Mutaburasaurusa, koji je `iveo pre vi{e od 100 miliona godina u {umama tog dela Australije, jedna je od glavnih atrakcija Kvinslenda i ostvaruje milione dolara prihoda od turizma.

Me|utim, turisti~ki radnici veruju da fosili

prona|eni u regiji imaju daleko ve}i potencijal, odnosno da mogu da pretvore dr`avu Kvinslend u paleontolo{ki centar ju`ne hemisfere.

"Kvinslend je dom najboqih fosila prona|enih na tlu Australije i mislim da nema boqeg ambasadora nego {to je dinosaurus Mutaburasaurus", rekao je lokalni ministar turizma Stirling Hin~lif objavquju}i odluku. Australija posledwih godina pro`ivqava neku vrstu procvata dinosaurusa. Fosili do skoro nepoznatih vrsta i daqe se pronalaze u udaqenim delovima zemqe, a to privla~i hiqade qubiteqa dinosaurusa i paleontologa amatera, koji u~estvuju u iskopavawima.

Mutaburasaurus je prona|en 1963. godine u reci Tompson blizu grada Mutabura, ali prvi put bio je opisan tek 20 godina posle.

Taj biqojed bio je sedam metara visok i veruje se da je mogao da se kre}e na dve i ~etiri noge. Kostur Mutaburasaurusa jedan je od najboqe o~uvanih iz praistorijskog doba prona|enih na podru~ju Australije.

Mutaburasaurus je tako postao prvi fosil kojem je pripala ~ast da bude odabran za grb, a me|u devet drugih grbova dr`ave Kvinslend su koala, endemsko medve|e gro`|e, zatim Veliki koralni greben i orhideja Kuktaun.

Najve}a LEGO prodavnica na svetu otvorena je u Sidneju Lego grupa, u partnerstvu s Alquemie grupom, predstavila je najve}u LEGO prodavnicu na svetu. Sme{tena u tr`nom centru "Sydney Arcade", u srcu Sidneja, a impresivna prodavnica od 900 kvadrata prostire se na ~ak dva nivoa.

Prodavnica sadr`i bezbroj izlo`benih komada, naravno, svih napravqenih od LEGO kockica. To ukqu~uje i Sidnejski most od 549.378 delova, ~ija je izgradwa trajala vi{e od 3.500 sati. Mozaik Sidnejska opera je isto tu, a ovaj komad se sastoji od 303.719 kockica i za wegovu izradu je bilo potrebno 1.058 sati. Prodavnica ujedno ukqu~uje i fabriku LEGO minifigura koja omogu}uje personalizaciju sopstvenih minifigura, kao i po naruxbi izra|ene setove velikog formata koji crpe inspiraciju iz lokalnih ikona i arhitekture.

Troj Tejlor, potpredsednik i generalni direktor za LEGO Australija i Novi Zeland, komentarisao je: "Velika je privilegija otvoriti najve}u LEGO prodavnicu na svetu u Sidneju. S impresivnim opcijama, kreativnim iskustvima igrawa i razigranim naklonom kulturi, nova prodavnica u Sidneju pru`i}e qubiteqima LEGO-a svih uzrasta priliku da otkriju {irok raspon LEGO proizvoda i uzbudqivih digitalnih i fizi~kih iskustava."

Australijski premijer uputio zvani~no izviwewe `rtvama leka posle vi{e od 60 godina Australijski premijer Entoni Elbanizi, zvani~no se izvinio pre`ivelima od posledica koje je izazvao lek talidomid i wihovim porodicama, posle vi{e od 60 godina od kako je lek za jutarwu mu~ninu po~eo da izaziva uro|ene mane kod beba {irom sveta. On je time po prvi put priznao ulogu koju je vlada imala u tragediji, prenosi Bi-Bi-Si. „Izviwavamo se pre`ivelima za bol koji je talidomid naneo svakome od vas, svakog dana. @ao nam je. @ao nam je vi{e nego {to mo`emo da iska`emo”, rekao je Elbanizi obra}aju}i se pre`ivelima i wihovim porodicama u Parlamentu, povodom 62. godi{wice povla~ewa leka sa tr`i{ta. Ne zna se ta~an broj qudi u Australiji na koje je

sporni lek ostavio posledice, ali se od 2020. godine vi{e od 140 pre`ivelih registrovalo za program finansijske podr{ke. Prema izve{taju iz 2019. godine, 20 odsto slu~ajeva uzimawa talidomida u Australiji moglo je da se izbegne da su lideri reagovali ranije.

Razvijen u Nema~koj 1950-ih, talidomid je prvobitno kori{}en kao sedativ ili sredstvo za smirewe, ali se ubrzo {irom sveta promovisao kao lek za jutarwu mu~ninu. Sa pove}awem wegovog kori{}ewa, pove}avao se i broj izve{taja o uro|enim defektima – obi~no u obliku zna~ajno skra}enih udova, a australijski izve{taj u medicinskom ~asopisu Lanset, prvi je 1961. godine upozorio svet na opasnosti od talidomida, posle ~ega je ubrzo skinut sa tr`i{ta.

Australija je tek posle istrage Senata iz 2019. godine preduzela aktivnosti kojima je podr`ala pre`ivele, koje su ukqu~ivale jednokratnu finansijsku pomo} do 500.000 australijskih dolara pre`ivelima, posle ~ega su sledile godi{we isplate u rasponu od 5.000 do 60.000 australijskih dolara.

AUSTRALIJA

AUSTRALIJA OD JANUARA ZABRAWUJE UVOZ VEJPA

"Stvorene su nove generacije nikotinskih zavisnika"

^etvrtak 7. decembar 2023. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Australija }e od januara zabraniti uvoz vejp cigareta za jednokratnu upotrebu, u nastojawu da obuzda nikotinsku zavisnost kod maloletnih osoba. Australija }e uvesti i zakone kojima se spre~ava proizvodwa, ogla{avawe i isporuka tih elektronskih cigareta za jednokratnu upotrebu u zemqi.

Odluka o zabrani uvoza vejpa deo je {ireg poku{aja da potpuno bude ukinuto rekreativno pu{ewe tih vrsta elektronskih cigareta. Iako se kori{}ewe vejpa reklamira kao na~in za prestanak pu{ewa, australijski ministar zdravqa Mark Batler rekao je da je upotreba vejpa stvorila "novu generaciju nikotinskih zavisnika". On je najavio da }e zabrana uvoza vejpa za jednokratnu upotrebu po~eti da se primewuje 1. januara, a da }e do marta biti zabraweno da se u Australiju unesu neterapeutski vejpovi koji mogu da se ponovo pune.

Uvoznici i proizvo|a~i koji isporu~uju terapeutske vejpove mora}e da se pridr`avaju stro`ih dr`avnih propisa koji se odnose na ukuse, nivo nikotina i pakovawe proizvoda. Vejpovi ili elektronske cigarete predstavqaju ure|aje na litijumske baterije koji imaju kertrixe napuwene te~nostima koje sadr`e nikotin, ve{ta~ke arome i niz drugih hemikalija.

Od 2021. godine je nezakonito da Australijanci kupuju ili uvoze elektronske cigarete ili nikotinske vejpove bez recepta lekara, ali je stopa zavisnosti, uprkos tim ograni~ewima, nastavila vrtoglavno da raste. Studija Univerziteta u Sidneju ranije ove godine pokazala je da je vi{e od ~etvrtine tinejxera starosti od 14 do 17 godina pu{ilo vejpove. Australijska vlada je u maju nagovestila da namerava da postepeno ukine upotrebu vejpova za jednokratnu upotrebu, ali do sada nije dala konkretan vremenski okvir.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Bing pretra`iva~ tvrdio da Australija ne postoji VELIKI PLANOVI AMERI^KE VOJSKE:

SAD }e sprovesti testirawe hipersoni~nih raketa sa Australijom 2024. godine Ministarstvo odbrane SAD planira da izvr{i zajedni~ka testirawa hipersoni~nih raketa sa australijskom vojskom 2024. godine, rekla je podsekretarka odbrane za istra`ivawe i in`ewering Hajdi [ju.

- Ve} smo u procesu veoma bliskog sara|ivawa sa wima (australijskim odeqewem za odbranu) kako bismo otkrili (kome) da integri{emo neke od na{ih (hipersoni~nih) eksperimenata u Australiji - rekla je [ju, a prenosi veb-sajt Defens wuz u nedequ.

Ona je dodala da su ove zemqe intenzivirale svoje partnerstvo u oblasti hiperso-

ni~nih tehnologija tokom protekle godine i da }e testovi biti sprovedeni slede}e godine.

Hipersoni~no vozilo je tip vozila koji se mo`e kretati i manevrisati brzinom od 5 maha ili vi{e.

Tehnologija se razvija u okviru druge faze saradwe u smislu AUKUS partnerstva izme|u Australije, Sjediwenih Dr`ava i Ujediwenog Kraqevstva.

Druga faza saradwe obuhvata istra`ivawe kvantnog ra~unarstva, autonomije i elektronskog ratovawa.

Vest o hipersoni~nim eksperimentima stigla je nakon {to su u martu ameri~ke oru`ane snage priznale da je test hi-

personi~nog oru`ja neuspe{an, pi{e sajt.

Zemqe su najavile novo trilateralno odbrambeno partnerstvo, AUKUS, u septembru 2021.

Prva inicijativa najavqena u okviru odbrambenog pakta AUKUS bila je razvoj tehnologije podmornica na nuklearni pogon za australijsku mornaricu, {to je navelo australijsku vladu da otka`e svoj ugovor o dizel-elektri~noj podmornici sa Francuskom procewen na 66 milijardi dolara. Pod AUKUS-om, Sjediwene Dr`ave planiraju da prodaju izme|u tri do pet podmornica klase Virxinija Australiji kao privremenu sposobnost po~etkom 2030-ih, preneo je Sputwik.

Pa`wu internet zajednice privukao je nedavni doga|aj sa Majkrosoftovim pretra`iva~em Bing-om, kada je usled neobja{wive gre{ke korisnicima sugerisao da Australija ne postoji. Ovaj neobi~an incident izazvao je brojne reakcije i diskusije me|u korisnicima na dru{tvenim mre`ama.

Kada su korisnici tra`ili odgovor na pitawe „da li Australija postoji“ kroz Bing, pretra`iva~ je iznenada pru`ao odgovor „Ne“ u

tekstualnom okviru, pre samih rezultata pretrage. Poznati australijski tehnolo{ki novinar bio je jedan od prvih koji je u sredu objavio o ovom fenomenu na Bluesky platformi. Neki korisnici su se {alili na ovaj ra~un, dok su drugi izrazili zabrinutost zbog {irewa teorija zavere.

Majkrosoft je brzo reagovao na ovu situaciju, potvrdiv{i da su re{ili ovaj problem. Portparol kompanije zahvalio se na ukazivawu na ovu gre{ku i objasnio da je ona ispravqena. Doga|aj je podgrejao diskusije o pouzdanosti informacija na internetu i kako gre{ke u algoritmima mogu dovesti do {irewa pogre{nih informacija. Tako|e je pokrenuo pitawa o odgovornosti tehnolo{kih kompanija u kontekstu {irewa informacija i teorija zavere.

14 ^etvrtak 7. decembar 2023.

AUSTRALIJA

IN MEMORIAM: Henri Kisinxer (1923 - 2023)

Mo} je najja~i afrodizijak

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn U svojoj stotoj godini pro{le srede umro je Henri Kisinxer, ~ovek koji je svojim uticajem, znawem i diplomatskim ume}em obele`io 20. vek. Bio je vrsni ameri~ki diplomata, geopoliti~ki konsultant i politi~ar koji je slu`io kao dr`avni sekretar u administracijama Ri~arda Niksona i Xeralda Forda, izme|u 1969. i 1977. godine. Bio je savetnik ~ak 12

}ih grehova smatra se svrgavawe legitimnog predsednika ^ilea Salvadora Aqendea, nakon ~ega je na vlast do{ao general Pino~e odgovoran za smrt desetina hiqada ^ileanaca.

Osta}e zabele`eno i da je bio jedan od retkih sa zapada koji nije podr`avao bombardovawe Srbije 1999. godine, i da se tome javno usprotivio. Bio je takozvani realista i pragmati~ar u politici, upozoravao je na posledice doga|aja, i u isto vreme poku{avao da razume uzroke svake pojave. Jo{ 2012. godine upozorio je na opasnost pribli`avawa NATO ruskim granicama, govoriv{i da Ukrajina mo`e biti crvena linija za rusku bezbednost. Biv{em predsedniku Donaldu Trampu je ~ak sugerisao da Amerika treba da prihvati rusku aneksiju Krima.

Kisinxer je kao malo ko u svetu stvari posmatrao iz pravog ugla, uvek ga|aju}i u su{tinu i pravo

fesor. Za vreme Drugog svetskog rata je bio regrutovan u kontraobave{tajnoj slu`bi. Kao dvadesettrogodi{wak dodeqen mu je tim qudi da lovi biv{e oficire Gestapoa, sa ovla{}ewem da hapsi osumwi~ene. 1957. godine je objavio kwigu „Nuklearni rat i spoqna politika“ u kojoj je {okantno tvrdio da ograni~eni atomski rat mo`e da se dobije.

Wegova tvrdwa da „takti~ka“ i „strate{ka“ upotreba novog nuklearnog oru`ja mo`e biti opravdana, zaintrigirala je ameri~ku javnost. Ta kwiga ga je odmah proslavila. Tada je otpo~eo i Kisinxerov uspon, a teorija o „malom nuklearnom ratu“ jo{ uvek je uticajna. Postao je savetnik wujor{kog guvernera i predsedni~kog kandidata Nelsona Rokfelera. Kad je Nikson u{ao u Belu ku}u 1968. godine, Kisinxeru je ponu|eno mesto savetnika za nacionalnu bezbednost. Kada je Nikson morao da

KAKO ]E SE ODRE\IVATI AUSTRALIJSKE PENZIJE U SRBIJI

Sporazum o socijalnoj sigurnosti Srbije i Australije stupa na snagu 1. februara Sporazum izme|u Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti stupi}e na snagu 1. februara slede}e godine {to }e omogu}iti dr`avqanima Srbije i Australije koji su radili u jednoj od ove dve dr`ave da ostvare pravo na penziju, bez obzira gde `ive, saop{tilo je Ministarstvo za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa.

ameri~kih predsednika, {to najboqe ilustruje wegov ogroman zna~aj u ameri~koj i ukupnoj svetskoj politici. Bio je dobitnik Nobelove nagrade za mir, ali u isto vreme i optu`ivan za genocid i ratne zlo~ine. Iako je wegova politi~ka uloga kontraverzna i do kraja nerazja{wena, bio je po{tovan u celom svetu.

Bio je kqu~ni igra~ za otopqavawe odnosa izme|u Kine i Amerike, po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka. Kumovao je i omek{avawu odnosa Amerike i tada{weg Sovjetskog Saveza.

Wegovi kriti~ari mu na du{u stavqaju mnogo grehova iz ameri~ke politike prema Vijetnamu i Kamboxi. Konkretno, ameri~ko bombardovawe tada neutralne Kamboxe dovelo je do smrti vi{e od 50.000 civila, i do izbijawa gra|anskog rata u zemqi. Nakon toga na vlast je do{ao brutalni re`im Pola Pota. Otu`ivali su ga da je odobravao besomu~na i krvava bombardovawa vijetnamskih i kamboxanskih gradova, i ubistva stotine hiqada civila. Ipak on se tada zalagao za povla~ewe ameri~ke vojske iz Ju`nog Vijetnama i prestanak rata. Jedan od wegovih najve-

u srce problema. O doga|ajima u svetu davao je izjave skoro do posledweg dana. Nakon onog incidenta sa balonom i naglog zahla|ewa ameri~ko-kineskih odnosa otputovao je u Kinu u julu ove godine. Tada ga je li~no primio kineski predsednik Si \inping, koji ga je nazvao starim prijateqem. Bila je to posledwa uspe{na diplomatska misija Kisinxera, nakon ~ega je i do{lo do ponovnog otopqavawa ameri~ko-kineskih odnosa. U Kinu je tokom svog `ivota i karijere pregovara~a iz senke putovao vi{e od 100 puta. Wegova takozvana „{atl diplomatija“ dovela je nakon Jomkipurskog rata do re{avawa izraelsko-arapskog sukoba.

Hajnc Alfred Kisinxer ro|en je u sredweklasnoj jevrejskoj porodici u Bavarskoj. U vreme kada je Hitler izabran za kancelara imao je samo 9 godina. O tom iskustvu i detiwstvu u nacisti~koj Nema~koj je ~esto govorio. Igrao je fudbal kao de~ak i ~itavog `ivota je imao nema~ki akcenat. Godine 1938. sa porodicom je stigao u Ameriku gde }e kasnije zavr{iti ~uveni Harvard i postati pro-

se povu~e zbog Votergejt afere, Xerald Ford ga je zadr`ao kao dr`avnog sekretara. Bio je u senci, ali po mnogima uvek uticajniji od svojih {efova. Wegova ~uvena kwiga „Istorija diplomatije“ jedan je od najboqih uxbenika ikada napisanih u ovoj oblasti. Imao je ogroman spisak prijateqa u svetskoj politici koji su mu verovali. ^esto je voleo i da ka`e „mo} je najve}i afrodizijak“. O dana{wim svetskim liderima nije imao lepo mi{qewe, ~esto aludiraju}i na „krizu liderstva“ koja - govorio je Kisinxer, mo`e biti fatalna po ~itavo ~ove~anstvo. Biv{i australijski premijeri Xon Hauard, Pol Kiting i Kevin Rad su ga izuzetno po{tovali. Nakon wegove smrti oni su se oglasili iskazuju}i po{tovawe i divqewe prema delima i li~nosti Kisinxera. I na kraju mogli smo da ga volimo ili ne volimo, optu`ujemo ili hvalimo, ali Kisinxer je bio li~nost uvek za klasu ispred svog vremena.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Ukoliko navr{eni sta` osigurawa na teritoriji jedne dr`ave ugovornice nije dovoqan za ostvarivawe prava na penziju, ta dr`ava }e, radi ispuwewa uslova za penziju, uzeti u obzir i sta` navr{en u drugoj dr`avi ugovornici, s tim {to se visina penzija odre|uje srazmerno du`ini sta`a osigurawa u svakoj dr`avi, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da }e gra|ani pravo na penziju, koje su ostvarili na osnovu pravnih propisa jedne dr`ave, mo}i da koriste i van wene teritorije, a transfer u dr`avu prebivali{ta, }e se obavqati bez umawewa primawa.

To zna~i da ukoliko se srpski dr`avqanin koji je pravo na penziju ostvario u Australiji vrati u Srbiju, Australija }e mu i daqe ispla}ivati penziju, odnosno obavqa}e wen transfer u Srbiju, bez umawewa visine primawa. Stupawem na snagu ovog sporazuma, australijska strana }e dobiti osnov da transferi{e penzije na{im dr`avqanima koji se vrate u Srbiju, {to do sada nije bilo mogu}e, naveli su iz Ministarstva za rad.

"Ovaj sporazum je veoma zna~ajan za sve na{e gra|ane koji su radni vek ostvarili u Srbiji i Australiji, kao i za one koji trenutno `ive i rade u Australiji, a kojih, prema procenama Ambasade Srbije u Kanberi, ima izme|u 150.000 i 200.000", isti~e se u saop{tewu srpskog Ministarstva.

U pro{lom broju u tekstu "Srpkiwe osvajaju Melburn" na 14. strani pogre{no je napisano prezime biv{eg gradona~elnika Meltona - Gorana Kesi}a. Izviwavamo se gospodinu Kesi}u i svim na{im ~itaocima.

U FOKUSU

^etvrtak 7. decembar 2023. 15

IZBORI SE BLI@E, BRISELU GORI POD NOGAMA Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi} Iako je do slede}ih izbora za Evropski parlament ostalo ne{to vi{e od {est meseci, u briselskoj centrali dat je znak za uzbunu. U kuloarima se {iri bojazan da bi, ako nacionalne vlade ne prona|u na~in da efikasno upravqaju imigracijom, na narednim izborima mogla da trijumfuje „krajwa desnica”.

U prvih deset meseci 2023. godine Evropska unija zabele`ila je skoro 331.000 ilegalnih prelazaka granice. Prema podacima Nema~ke Savezne kancelarije za migracije i izbeglice, u prvoj polovini 2023. u ovoj zemqi podneto je 204.000 zahteva za azil.

Me|utim, oko 60 odsto onih koji stignu sa mediteranske rute ne mogu da ostanu u Evropskoj uniji.

"Qudi `ele da vide rezultate.

A to u praksi zna~i da moramo da smawimo broj neregularnih dolazaka. Prihvatni centri u Austriji, Belgiji, Holandiji i Nema~koj su puni. Qudi vide slike Lampeduze i `ele dr`avu koja re{ava probleme, koja upravqa situacijom. A mi to do sada ni-

smo uradili", rekao je protekle nedeqe Manfred Veber, lider Evropske narodne partije (EPP) desnog centra.

Nema sumwe da je vladaju}a garnitura u Briselu zabrinuta.

Pogotovo, nakon `estokih anti-imigracionih protesta u Irskoj i iznena|uju}e vesti iz Holandije gde je na izborima pobedu ostvario Gert Vilders i wegova partija Stranka slobode. I upravo, trijumf „holandskog Trampa“, kako ga nazivaju zapadni mediji, zadaje Briselu dosta glavoboqe.

Pored anti-islamskog stava, u izbornoj kampawi Stranke slobode dominirale su tri teme: visoki tro{kovi `ivota, nedo-

statak pristupa~nog stanovawa i pove}awe broja tra`ilaca azila. Argumenti, koji u ovom trenutku mogu da budu lako prihva}eni i na|u plodno tlo kod ve}ine gra|ana Evropske unije.

Bez obzira, {to jo{ uvek nije jasno da li }e Vilders uspeti da dobije ve}inu u vladi i postane premijer, wegov sna`an nastup izazvao je strah od partija „krajwe desnice“ i kona~nog ishoda na slede}im evropskim izborima, zakazanim za 6. i 9. jun.

Posledwa istra`ivawa pokazuju da stranke „krajwe desnice“ imaju jaku poziciju u zemqama poput Francuske, Nema~ke, Austrije i flamanskog regiona Belgije, a

rastu u Portugalu i Rumuniji.

Uz to, tu treba dodati i primesu „suverenizma“ koji se istovremeno {iri Evropskom unijom. Dakle, Brisel se na{ao u nezavidnoj situaciji.

Vladaju}i krugovi po`uruju Evropski parlament i dr`ave ~lanice da zakqu~e Novi pakt o migracijama i azilu pre nego {to Evropqani iza|u na izbore, kako bi vlade imale bar jedan pozitivan rezultat za skepti~ne bira~e. Re~ je o sveobuhvatnim reformama zajedni~ke politike Evropske unije, koja predvi|a trajni sistem „obavezne solidarnosti“ kako bi se osiguralo da se teret podjednako podeli izme|u 27 zemaqa. Treba podsetiti, da je italijanska premijerka \or|a Meloni nedavno potpisala protokol sa albanskim premijerom Edijem Ramom. U dokumentu je zapisano da se predvi|a izgradwa dva objekta, koji }e biti u funkciji od prole}a 2024. godine, sa maksimalnim kapacitetom od 3 hiqade qudi odjednom, kako bi se ispitali zahtevi za azil migranata koje bi u Mediteranu spasli brodovi italijanskih

vlasti. Ciq je da se godi{we pregleda 36 hiqada prijava u roku od 28 dana. U prvi mah, ovaj sporazum nai{ao je na nerazumevawe i nazvan je sporazumom bez presedana, jer se smatralo da ozbiqno kr{i norme o eksteritorijalnoj primeni prava Evropske unije i da je re~ o potencijalnim kr{ewima qudskih prava. Ipak, sada, kada nema drugih re{ewa i kada su se strasti sti{ale, italijanska ideja postala je primamqiva i drugim dr`avama ~lanicama, tako da su i one po~ele da prave sopstvenu ra~unicu. Ina~e, letos je potpisan i memorandum o razumevawu sa Tunisom, glavnom kapijom za migrante koji poku{avaju da stignu do italijanskih obala.

Da li }e se vlasti u Briselu zaista uhvatiti u ko{tac sa ovim problemom ili je to samo marketin{ki potez, vide}e se nakon odr`avawa izbora. Izgleda ~udno, ali imigraciona politika koja je bila weno „~edo“, mogla bi da do|i „glave“ sada{woj globalisti~koj struji u Briselu i ozna~i kraj jedne epohe oli~ene u politici Angeline Merkel.

Ko je kriv {to Kijevu curi vreme U posledwe vreme u medijima se stalno mogu na}i objave da lideri SAD i EU navodno aktivno guraju ukrajinske vlasti na pregovore sa Rusijom. Me|utim, za to nema zvani~ne potvrde - samo informacije koje se odnose na odre|ene izvore.

Javno i ukrajinske vlasti i vlasti zapadnih zemaqa isti~u da nisu spremne na kompromis sa Ruskom Federacijom i zahtevaju povla~ewe trupa na granice iz 1991. godine. Kako stvari stoje u stvarnosti, umnogome }e biti jasno iz vojne i finansijske pomo}i koju pru`aju saveznici – ako je zaista zna~ajno ograni~ena (kako tvrde brojni mediji ), onda postoje znaci da se koncept Zapada promenio u odnosu na prole}e. iz 2022. godine. [to se ti~e stava Kijeva, pregovori u ovom trenutku nisu isplativi, jer mu je „pregovara~ka pozicija veoma lo{a“. Ali za koga vreme radi? Ako je 2022. godine bilo mogu}e okon~ati rat osloba|awem gotovo cele teritorije zemqe bez borbe u zamenu za neutralni status, sada takvih opcija nema. A alternativa je sasvim druga~ija – dugi rat sa svim `rtvama i rizicima, ili mir/primirje du` linije fronta sa stvarnom konsolidacijom ruske kontrole nad okupiranim teritorijama (a, mogu}e je, i to }e biti pra}eno dodatnim zahtevima u vidu istog neutralnog statusa, na primer). Glavno je pitawe kakvi }e biti uslovi i pregovara~ke pozicije u budu}nosti i da li ukrajinske vlasti imaju jasno razumevawe da ne}e ispasti jo{ gori nego sada.

Kada je tada{wi britanski premijer Boris Xonson do{ao kod Zelenskog u aprilu 2022. odvratio ga je od okon~awa

rata. Xonson je do{ao u Kijev i rekao da „ne}emo ni{ta da potpisujemo sa wima, samo da se borimo“. Postavqa se pitawe: {ta je ta~no Xonson mislio pod tim „ne}emo ni{ta potpisati sa wima?“ Odgovor mo`e biti samo jedan: zapadne zemqe su odbile da daju zajedni~ke garancije sa Rusijom o bezbednosti Ukrajine, koje je trebalo da budu prilo`ene mirovnom ugovoru i sporazumu o neutralnom statusu.

Na osnovu informacija koje su bile u medijima i dobijene iz drugih izvora, tada je Rusija, u zamenu za neutralni status Ukrajine (odbijawe ulaska u NATO), bila spremna da bez borbe napusti sve teritorije zauzete posle 24. februara 2022. [tavi{e, ako je verovati biv{em nema~kom kancelaru [rederu, Rusija je bila spremna da Ukrajini vrati ceo Donbas pod uslovima {iroke autonomije po uzoru na Ju`ni Tirol u Italiji.

SADA NEMA GARANCIJA

Ukrajina bi prakti~no bez borbe oslobodila skoro sve svoje teritorije (osim Krima). Mnogo hiqada civila i vojnog osobqa koji su umrli nakon aprila 2022. i daqe bi bili `ivi. Ukrajina bi, bez gubitka ijednog vojnika, bez ve}eg napora vratila regione koje su Oru`ane snage Ukrajine poku{ale da oslobode tokom kontraofanzive ove godine. [to se ti~e NATO-a, Ukrajina jo{ uvek nema garancije za ulazak u Alijansu. Slikovito re~eno, Zelenski je izabrao goluba na grani umesto vrapca u rukama.

Istovremeno, svima onima koji se se}aju situacije po~etkom aprila 2022. godine te{ko je da poveruju da su ukrajinske

Britanski premijer Boris Xonson i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski

Kada je tada{wi britanski premijer Boris Xonson do{ao kod Zelenskog u aprilu 2022. odvratio ga je od okon~awa rata, rekav{i da „ne}emo ni{ta da potpisujemo sa wima, samo da se borimo“ vlasti tada mogle da osete toliki optimizam. Ruska vojska je, povukav{i trupe sa severa Ukrajine, krenula u ofanzivu na istoku – u oblasti Harkov, Doweck i Lugansk, a napredovawe ruskih trupa je nastavqeno u potpuno opkoqenom Mariupoqu.

OD “NE POTPISUJ DO – POTPISUJ”

U takvim uslovima, ~ini se gotovo neverovatnim da bi Zelenski mogao da odbije izuzetno atraktivnu „si}u“ u vidu ruskog povla~ewa trupa sa skoro svih okupiranih teritorija Ukrajine bez borbe, veruju}i u mogu}nost da dobije vi{e u obliku predaje Moskve (koja se, kao {to je poznato, jo{ uvek nije dogodila).

S tim u vezi, jedno od kqu~nih pitawa u vezi sa daqim razvojem doga|aja je da li se ova pozicija Zapada sada promenila?

Jeste, sla`u se analiti~ari. Tek sada je u }orsokaku, nedostatak qudstva na frontu, mawak municije, neispuwena zapadna obe}awa, unutra{we politi~ke zakulisne igre, ogroman deficit u buxetu, nejedinstvo u rukovodstvu – sve to navodi da Kijevu curi vreme i {to vi{e odla`e pregovore, to je u ve}em vrtlogu.

16 ^etvrtak 7. decembar 2023.

ZAJEDNICA

DESTILERIJA ”SREBRN

Srpski d da osvoje

Pokloni~ko putovawe Episkopa Siluana sa omladinom iz organizacije ”SOYA” Po blagoslovu Episkopa Siluana, a u organizaciji Srpske pravoslavne omladinske organizacije „SOYA Youth Ministry“ u subotu 3. decembra 2023. godine, organizovano je pokloni~ko putovawe sa duhovnim razgovorom za mlade u manastiru Svetoga Save Novi Kaleni} kod Kanbere. Oko pedesetak mladih iz Sidneja, Kanbere i Melburna se okupilo u ovoj svetosavskoj svetiwi.

Dan je zapo~eo molitvom u Svetom hramu, i to akatistom ispred kopije ~udotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeru~ice Hilandarske koji je pro~itao Episkop Siluan uz molitveno u~e{}e protojereja Gorana ]e}eza, mona{tva manastirske obiteqi i svih prisutnih. Nakon blagoslova i dobrodo{lice od strane Episkopa Siluana, pre{lo se na lagano poslu`ewe, a zatim na duhovni razgovor o zna~aju mona{tva i manastira za `ivot Crkve, kao i samoj pojavi mona{tva, kao i potrebi duhovne obnove na{ih manastira na Petom kontinentu, koji je sadr`ajno i inspirativno predvodio i izlagao Episkop Siluan. Posle su usledila pitawa i razgovor sa omladinom. Dan

”We are bringing rakija to XXI century”

Predrag Vuji}

se zavr{io u slavu Bo`iju i na radost svih u~esnika uz `equ da se nastavi sa ovakvim oku-

pqawima u na{im Svetiwama.

Slede}i razgovor }e se odr`ati po blagoslovu Episko-

FOTO VEST:

VAVEDEWE PRESVETE BOGORODICE U KABRAMATI

U ponedeqak, 4. decembra, Srpska pravoslavna crkva je obele`ila praznik Vavedewe Presvete Bogorodice, ili uvo|ewe u crkvu, koji simbolizuje dolazak trogodi{we Marije u Jerusalimski hram i weno zave{tawe Bogu. Iako je bio radni dan na po~etku sedmice, srpske svetiwe {irom Australije proslavile su ovaj veliki hri{}anski praznik.

Posebno sve~ano bilo je u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u sidnejskoj Kabramati, gde je liturgiju slu`io i vernike pri~estio, prota Goran ]e}ez, u prisustvu velikog broja vernika. Na pravoslavnim ikonama Vavedewe je predstavqeno scenom u kojoj trogodi{wu Mariju i wene roditeqe prima prvosve{tenik Zaharije, otac Jovana Prete~e. Vavedewe je slava srpske svetiwe manastira Hilandar, a srpski manastiri Brada~a, Si}evo, Kaleni} i Vavedewe su tako|e posve}eni ovom prazniku.

Joca Gajeskov

pa Siluana u Manastiru Svetog Save u Ilajnu.

Izvor: Mitropolija ANZ

Ilija Vuji}, iz okoline Ni{a, pradeda srpskih doma}ina iz Adelejda, imao je dozvolu za proizvodwu alkoholnih pi}a jo{ u Kraqevini Srbiji.

Iako je fabriku nasledio wegov sin, komunisti su je nasilno konfiskovali na veliko razo~arawe celokupne lokalne zajednice. Me|utim, pradeda Ilija ne bi ni sawao da }e wegovi potomci na kraju sveta vi{e od pola veka kasnije postati

sr te re

ZAJEDNICA

^etvrtak 7. decembar 2023. 17

NI METAK” U SRCU ADELEJDA

doma}ini Predrag i Nenad te`e e svet srpsko-australijskim ukusima

rpsko-australijski ugostieqi sa ~ak tri veoma uspe{na estorana u Ju`noj Australiji.

“Na{ otac Zoran je iz Sidneja oti{ao sa svojim kumom Stojanom, koji ve} 50 godina dr`i najuspe{niju i prvu srpsku pekaru u sidnejskom nasequ Ferfild, u posetu Adelejdu. Pravo sa aerodroma oti{li su u poznatu turisti~ku oblast Handorf, sa dubokim nema~kim tradicijama i kupili restoran! Zbog toga se cela porodica

preselila u Adelejd i restoran “Zorro” je postao veoma pose}eno mesto srpske etno kuhiwe. Nakon tog veoma popularnog mesta, otvorili smo “Kafanu” u centru grada.

Ona je osvajala brojne kulinarske nagrade, ukqu~uju}i i za najboqi evropski restoran u Ju`noj Australiji 2020. i 2021. godine. Usled Kovida, prodali smo ovaj posao i upustili se u nove avanture!

Na{a destilerija “Silver Brewing Co”, a uskoro i linija proizvoda “Srebrni metak” proizvodi rakiju i to posebnog tipa; pored klasi~ne {qivovice, imamo i liniju likerskih rakija sa ukusima kafe, jabuke i cimeta. @elimo da uvedemo rakiju u 21. vek kako

joj i prili~i! Zatim proizvodimo xin, pivo, i viski kao i votku sa srebrnim flekicama koja izgleda jako atraktivno – idealna za poklon u bo`i}nim praznicima ali i za druge prilike. U letwim mesecima popularna su na{a gazirana nisko-alkoholna pi}a sa ukusom borovnice. Ali, tu nije kraj!

Na{a jela su unikatna jer kombinujemo srpska jela sa }umurom i soseve napravqene po na{em porodi~nom receptu. Imamo i dosta vegetarijanskih opcija, pa ko voli, nek izvoli. Na{ koncept restorana je moderan a ujedno i unikatan jer je dosta razli~it od drugih. Sve smo sami dizajnirali i napravili. Imamo poseban deo za degustaciju pi}a i odvojenu salu za iznajmqivawe za proslave.”

Od slede}e godine, bra}a Predrag i Nenad nastoje da osvoje celi svet srpsko-australijskim ukusima dobre hrane i izuzetno pitkim pi}ima iz svoje destilerije. Oni imaju i veliko srce jer aktivno podr`avaju dru{tva za za{titu `ivotiwa.

Nadamo se da }e wihova pi}a i proizvodi prona}i put do Otvorenog prvenstva Australije u tenisu, kao i do svih velikih srpskih festivala {irom celog Petog Kontinenta. @iveli!

Nina Markovi} i Olga Pavlovi}

18 ^etvrtak 7. decembar 2023.

ZAJEDNICA

NE PROPUSTITE DOGA\AJ KOJI ]E POSTATI TRADICIJA ZA SRPSKU ZAJEDNICU VIKTORIJE

Prvi veliki Va{ar u Srpskom sportskom centru Kizbora Ovog vikenda, u subotu i nedequ, 9. i 10. decembra u Srpskom sportskom centru Kizbora na adresi 310-322 Perry Rd, Keysborough bi}e odr`an prvi i dugo o~ekivani Va{ar. Organizator i doma}in prvog Va{ara je Srpski sportski centar Kizbora, a wegovi ~lanovi najavquju istorijski dan za srpsku zajednicu u Melburnu i {ire.

Ovom prilikom, pozivaju sve ~lanove srpske zajednice da sa svojom porodicom i prijateqima prisustvuju ovom, nadamo se ubudu}e i tradicionalnom okupqawu Srba u Melburnu.

Va{ar je zami{qen kao jedinstvena manifestacija koja }e objediniti sportska, kulturna, muzi~ka i kulinarska u`ivawa i ujediniti srpsku zajednicu na jednom mestu sa ciqem negovawa srpske tradicije, kulture i identiteta. Organizator Va{ara okupqa sve Viktorijanske sportske klubove, ukqu~uju}i Drinu, Krajinu, Otpisane, Melburn Srbiju, KK Springvejl Vajt Igls, FK Springvejl Vajt Igls, Viktorijanski srpski golf klub i Vestgejt Sin|eli}, za ovu zna~ajnu priliku. Klubovi }e upotpuniti ovaj doga|aj u raznim sportskim nadmetawima jer }e fudbalski klubovi prirediti izlo`bene utakmice za odrasle, ali i za mlade.

Tako|e, unutra{wa dvorana bi}e doma}in ko{arka{kim utakmicama koje }e podi}i sportsku atmosferu na vi{i nivo.

Za dobru muzi~ku atmosferu pobrinu}e se Bumerang Bend, dok }e kulturni sadr`aj upotpuniti o~aravaju}i Folklorni ansambl Moravac koji }e oplemeniti scenu svojim fascinantnim izvo|ewima, tkaju}i platno tradicionalnog srpskog plesa i muzike. Za najmla|e goste, pripremqen je karnevalski ugo|aj sa mno{tvom uzbudqivih vo`wi koje obe}avaju smeh, radost i beskrajnu zabavu.

Nijedno slavqe nije potpuno bez gozbe za sva ~ula, a Va{ar u Centru ne}e ra-

zo~arati. Od so~nog jagwe}eg i sviwskog pe~ewa do ukusnih |akonija sa ro{tiqa, ponuda hrane obe}ava da }e zadovoqiti sva ~ula. Dostupne su i posne opcije posetiocima koji poste. Kako dan odmi~e, poseban kamion sa kafom }e osi-

gurati da posetioci ostanu energizovani sve`om kafom.

Na kraju, do|ite i uverite se i sami da Va{ar u Centru nije samo doga|aj; to je proslava nasle|a, sportskog nadmetawa i prilika za okupqawe srpske zajednice

na jednom mestu. Sa~uvajte datum za dan ispuwen porodi~nom zabavom, uzbudqivim sportskim de{avawima i gozbom za sva ~ula. Ne propustite ovaj doga|aj koji }e postati dragocena godi{wa tradicija za celu zajednicu.

Matura u~enika Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa je ispratila jo{ jednu generaciju maturanata. Divan je ose}aj pratiti u~enike na putu u~ewa i odrastawa i videti plod dugogodi{weg rada svih nastavnika u {koli. U {koli su ponosni na wih jer su ovi mladi qudi prepoznali va`nost u~ewa srpskog jezika i o~uvawa na{e kulture. Odricali su se du`eg spavawa subotama i svoje slobodno vreme su investirali u svoju budu}nost. Verujemo da }e postati vredni ~lanovi srpske zajednice u Melburnu ili gde god da ih `ivotni put odvede.

Ove godine maturanata je

Милан, Елеонора, Адријана, Тамара, Тијана и Миа

bilo malo ali su funkcionisali fantasti~no. Jedno predivno ve~e krunisalo je godine u~ewa i dru`ewa tokom kojeg su se prise}ali najzanimqivijih doga|aja iz {kole. Obe}ali su da ne}e zaboraviti svoju {kolu i da }e se vratiti da volontiraju, a mo`da i da jednog dana oni budu ti koji }e znawe prenositi na nove generacije.

Branka Stevanovi}, koordinator 11. i 12. razreda, je svoje u~enike nagradila kwigama koje je posebno birala kao se}awe na neki doga|aj koji je obele`io wihovo {kolovawe i oprostila se sa wima toplim savetom da im kwiga bude najboqi prijateq i da je `ivot neprestana borba te da nema odustajawa.

ZAJEDNICA

^etvrtak 7. decembar 2023. 19

20 ^etvrtak 7. decembar 2023.

PUTOPIS

Zimska ruska bajka – Sankt Peterburg Sankt Peterburg, Petrovgrad, starijim generacijama poznatiji i kao Lewingrad, a u Rusiji jednostavno Piter. Ovaj velelepni grad osnovao je 1703. godine ruski car Petar Veliki na u{}u reke Neve u Balti~ko more odnosno Finski zaliv. Samo devet godina kasnije, Sankt Peterburg je postao prestonica Rusije i na tom mestu se zadr`ao do Oktobarske revolucije 1918. kada je centar vra}en u Moskvu.

Nakon Lewinove smrti ime grada je promeweno u Lewingrad i taj naziv se zadr`ao sve do 1991. godine kada mu je vra}en stari, prvobitni naziv koji nosi i danas. Predstavqa sedi{te carske Rusije, sme{ten je na specifi~nom mestu, na 42 kanala. Ovaj najseverniji milionski grad na svetu, ujedno je i mesto gde su `iveli ~uveni kwi`evnici poput Aleksandra Pu{kina, Fjodora Dostojevskog i Lava Tolstoja. Hodaju}i ulicama sti~ete utisak prolaska kroz brojne etape ruske istorije, kulture i umetnosti.

Grad je do`iveo najve}i procvat za vreme ruske carice Katerine II Velike, za ~ije je vladavine 1764. godine za~eta kolekcija muzeja Ermita`, kao i izgra|ena statua Bronzanog kowanika (osniva~u Petru Velikom), jednog od najpoznatijih simbola grada. Centralno gradsko jezgro danas je pod za{titom svetske ba{tine Unesko. Bez sumwe, ovo je jedan od najlep{ih svetskih gradova kao i sedi{te brojnih muzeja i znamenitosti koje }e vas gde god se nalazili ostavqati bez daha.

Wegovi brojni kanali i veli~anstveni mostovi potpuno opravdavaju epitet Venecije Severa.

vlovs k a Palata Peterhof, rezidencija Petra Velikog tvr|ava, sa istoimenom crkvom gde je sahrawena cela carska dinastija Romanov, ukqu~uju}i i Katarinu Veliku, Petra Velikog, kao i posledweg ubijenog cara Nikolaja II, wegovu suprugu Aleksandru i potomke. Poseta ovom gradu bez wegovog obilaska ne bi bila kompletna.

MUZEJ ERMITA@

Saborna crkva Svetog Isakija

SABORNA CRKVA SVETOG ISAKIJA

Upoznavawe centralnog gradskog jezgra, zapo~nite Isakijevskim saborom, tre}om najve}om pravoslavnom crkvom na svetu sa ~ijeg vrha se pru`a spektakularan pogled na ovaj bo`anstveni grad. Ovo je jedinstven na~in da u`ivate u pogledu na Nevu, mostove, centralnu Dvorcovskaju plo{ad i Petropavlovsku tvr|avu. Na putu ka ovom zdawu, {etaju}i bulevarom, nai}i }ete i na Kazawski sabor, mawe zanimqivu turistima, ali naizgled jednako impresivnu, prepoznatqivu po kolonadama nalik onim u Vatikanu. Poznata je i po tome {to se u woj nalazi grobnica komandanta Mihajla Kutuzova koji je ovde sahrawen 1813. godine.

Nadomak katedrale nalazi se jedan od najlep{ih i najpoznatijih simbola grada, posebno sa grafika ili razglednica, ~uveni Bankovski most, poznat po tome {to je jedan od nekolicine lan~anih koji su opstali nakon rata. Specifi~an je po tome {to se lanci koji most odr`avaju nalaze u ~equstima grifona (mitolo{kih bi}a – krilatih lavova). Most je izgra|en 1826. iznad ~uvenog Katarininog kanala, jednog od mnogobrojnih u Sankt Peterburgu. Prelepi pejza`, posebno pri zalasku sunca nave{}e vas da se iznova vra}ate na ovo mesto i u`ivate u lepotama ~udesnog grada.

KRSTAREWE NEVOM I POSETA RUSKOM MUZEJU

Unutra{wost Saborne crkve Svetog Isakija

Poseta Peterburgu ne bi bila kompletna bez krstarewa brodom rekom Nevom i wenim kanalima, u pratwi vodi~a na ruskom ili engleskom jeziku. Ovo je najboqi na~in da do`ivite srce grada sa vode i bacite pogled na najlep{e mostove i gra|evine.

Za qubiteqe umetnosti, jednako zna~ajna je i poseta Ruskom muzeju sme{tenom na Muzejskom trgu u jednoj od ulica koje seku Nevski prospekt. Muzej sadr`i kolekciju od 400 000 umetni~kih dela (slika, skulptura, grafika...). Ovo zdawe otvoreno je 1898. i danas predstavqa jednu od najve}ih kolekcija nacionalne umetnosti u zemqi.

PALATA PETERHOF

Petropavlovska tvr|ava

PETROPAVLOVSKA TVR\AVA

Nedaleko u daqini pogled }e vam zasigurno zastati na jednoj od najlep{ih gra|evina Severne Venecije, poznatoj crkvi Spasa na krvi, gra|enoj u prepoznatqivom ruskom stilu i u mnogo ~emu arhitektonski sli~noj onoj Vasilija Bla`enog na Crvenom trgu u Moskvi. Gra|ena je na mestu gde je ubijen Car Aleksandar II. Sama crkva specifi~na je po tome {to wen enterijer ~ini preko 7000 mozaika, i time predstavqa najdekorisaniju gra|evinu tog tipa u Rusiji.

Ne propustite da posetite drugu stranu obale, gde se prostire ~uvena Petropa-

Dobar deo dana izdvojite za posetu jednom od najpoznatijih muzeja sveta, ~uvenom Ermita`u (Dr`avni Ermita`). Ovo je ujedno najve}i i najpoznatiji muzej Rusije.

Kompleks obuhvata {est zgrada, od kojih je najupe~atqiviji svakako Zimski dvorac, nekada rezidencija ruskih careva.

Sadr`i kolekciju umetni~kih dela carice Katarine II Velike koja je 1852. godine otvorena za posetioce. Muzej je sme{ten na Dvorcovskoj plo{adi (trgu) na ~ijem se centru nalazi Aleksandrov stub visok 25 metara, posve}en imperatoru Aleksandru I, kojeg me{tani smatraju najlep{im na svetu. Iz kog kod dela grada se budete pribli`avali trgu, nesumwivo }ete ostati nemi pred jednim od najlep{ih graditeqskih prizora na planeti. Muzej danas obuhvata tri milona umetnina ukqu}uju}i 15000 slika, 12000 skulptura, 600000 grafika i mnogih drugih dela od kamenog do savremenog doba. Enterijer dvorca, fascinantne odaje i saloni oslikavaju mo} Ruske imperije i predstavqaju gotovo najve}e bogatstvo koje mo`ete videti u jednoj svetskoj palati.

Muzej Ermita`

Ako ste u prilici da du`e boravite u ovom gradu, obavezno odvojite vreme za posetu Peterhofu i Carskom selu (Pu{kinu). Ove veli~anstvene palate sme{tene su izvan grada i do wih mo`ete do}i lokalnim mini busevima ili redovnim autobuskim linijama. Podrazumeva se da razgledawe odvojite gotovo ~itav dan.

Palata Peterhof, rezidencija Petra Velikog ujedno i biser ovog grada, nalazi se na obali finskog zaliva, 20 km od Sankt Petersburga. Palata je poznata po velikom broju neverovatnih fontana, od kojih je najpoznatija velika kaskadna fontana sa skulpturom Samsona. Palata je slu`ila kao carska rezidencija do Oktobarske revolucije 1918. godine kada je progla{ena muzejom. Tokom bombardovawa u Drugom svetskom ratu potpuno je uni{tena, da bi 1945. Dowi park bio ponovo otvoren, a skulptura Samsona rekonstruisana 1947.

KWI@EVNOST

^etvrtak 7. decembar 2023. 21

101 GODINA OD RO\EWA DU[KA RADOVI]A

„Svaki Du{an je vredan, al’ Radovi} je samo jedan“ Du{an Radovi} bio je poznati srpski pesnik, pisac i novinar, te TV-urednik. Ro|en je u Ni{u 1922. godine. Zbog prirode o~evog posla preselio se s porodicom u Suboticu. Tamo je 1931. godine napisao svoju prvu pesmu. 1934. godine po~eo je da objavquje ^etvrtak 30. maj 2019. svoje prve pesme za decu u listu "@elezni~ki venac" te u dnevnom listu "Vreme".

1936. godine porodicu je pogodila tragedija, wegova sestra Desanka se udavila. 1938. porodica Radovi} preselila se u Beograd. 1946. Du{an Radovi} je odustao od fakulteta i zaposlio se. Ve} slede}e godine postao je glavni urednik lista "Pionirske novine" i tada po~iwe profesionalno da pi{e literaturu za decu. 1960. postao je urednik Programa za decu Televizije Beograd. Vodio je emisije "Na slovo, na slovo", "Laku no}, deco" i "Sme{ne re~i".

1970. godine wegova poema "^e, tragedija koja traje" izlazi u Wujorku, a za tekst istoimene predstave dobija nagradu Sterijinog pozorja. 1973. godine Radovi} je pokrenuo ~asopis "Poletarac".

Wegova dela prevo|ena su na mnoge poznate svetske jezike. Poznate nagrade koje je Radovi} dobio za svoj kwi`evni rad su nagrada Neven, nagrada Mlado pokolewe, nagrada Zmajeve de~je igre i mnoge druge. Dobio je diplomu Me|unarodne organizacije za de~ju kwi`evnost Hans Kristijan Andersen. Najpoznatija dela ovog autora su zbirke pesama "Po{tovana deco", "Sme{ne re~i", "Pri~am ti pri~u", "Vukova azbuka@", "Zoolo{ki vrt" i mnoge druge. Uz wih Radovi} je objavio i kwige aforizama "Beograde dobro jutro 1, 2 i 3". Posthumno su objavqene kwige: "Vestern", "@enski razgovori", "O plakawu", "Na ostrvu pisa}eg stola" i "Kratke pri~e", "Na slovo, na slovo". Radovi} je umro 1984. godine u Beogradu.

PLAVI @AKET Ba{ sam bio u plavom `aketu kada sretoh Vasiqevi} Cvetu.

Da l’ zbog mene, da li zbog `aketa, prevari se, okrete se Cveta.

12

Matija Be}kovi} o Du{ku Radovi}u

– Du{ko i ja smo ro|eni u isti dan koji smo zajedno slavili. Otkad smo se sreli, nismo se rastajali, kao jednoslavqenici, sabra}a i sapisci. Za wegovog urednikovawa, za wegovu qubav, i ja sam pisao za decu i vodio de~je emisije na televiziji. Kad su wega smenili, a mene skinuli s programa, oti{li smo u motel „Stari hrast” na Ni{kom auto-putu i tu u ~etiri ruke pisali dramsku poemu „^e - trage-

DRU[TVO

Ja joj rekoh: “Dobar ve~er, Cveto, s dopu{tewem – malo bih pro{et’o…“ Da l’ zbog mene, da li zbog `aketa prevari se i pristade Cveta.

Taman sve to – kad zalaja pseto!

Ja joj rekoh: “Dr`’ se mene, Cveto!“ Da l’ zbog mene, da li zbog `aketa, prevari se, pridr`a se Cveta.

Be{e leto kad je bo`ur cvet’o, ode pseto, ja u poqe skretoh.

Da l’ zbog mene, da li zbog `aketa, prevari se pa skrete i Cveta.

I logi~no, s obzirom da skretoh plavi `aket na livadu metoh.

Da l’ zbog mene, da li zbog `aketa prevari se i spusti se Cveta.

Pro|e leto i jo{ pet-{est leta, sad se Cveta mojom ku}om {eta, iz razloga ekstra kvaliteta – da li mene ili mog `aketa.

Du{ko Radovi}

dija koja traje”. Kao sabrat, bio je ven~ani kum mom bratu Qubomiru i krstio wegove sinove, a moje sinovce Vuka i Danila. Vuka je krstio pod Ostrogom, a Danila u Beogradu, sa mitropolitom Amfilohijem.

Kad je Vuk napunio godinu, wegovoj baki je uputio telegram: „Poqubi mi i pozdravi Vuka/ Moga kuma, a tvoga unuka/ Kada bude prva krila stek’o/Neka leti dugo i daleko/ Sve {to treba da nosi i ima/ Pla}eno je krvqu i kostima.”

NAJLEP[A NOVOGODI[WA ^ESTITKA @elim Vam da Vas ne boli ono {to Vas je bolelo, a da Vas boli ono {to Vas nije bolelo. @elim Vam da budete potrebniji drugima nego oni Vama. Da `elite i mo`ete vi{e nego {to Vam treba, a da sve {to Vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao Vi. Nemojte uzimati mnogo vi{e nego {to dajete. Da Vam ono {to imate ne bude mawe od onoga {to nemate. Nova godina }e, razume se, sti}i i onima koji je ne budu ~ekali. Me|utim, sva ~ar i jeste u ~ekawu, a ne u Novoj godini. Lepo je ~ekati ne{to u {ta ste sigurni da }e do}i. ^ekali smo u `ivotu razne stvar, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile- samo Nove godine.

Na kraju ove i na po~etku nove godine, mogli bismo se kao deca zakleti ili makar re}i sebi: – Ne}u vi{e nikad, ili }u mawe nego do sada, ili }u samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam. Nemojte se danas boriti za ono protiv ~ega ste se nekad borili. Nemojte nikad vi{e tu|im gre{kama obja{wavati i pravdati svoje.

Nemojte raditi ono ~ega bi se va{i roditeqi stideli i ~ega }e se va{a deca sutra stideti, nemojte sebe progla{avati jedinim i najboqim.

Najboqi vi{e nisu `ivi, a mi smo tu samo zato {to wih vi{e nema. Osloba|ajte se slugu.

Pomozite im da ne budu sluge, ~ak i onda kada bi oni to hteli da budu. Po{tujte druge qude, nemojte ih progla{avati prijateqima samo onda

kada su vam potrebni. Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe, pred ravnodu{nima, pred onima kojima bi trebalo platiti pi}e da bi vas slu{ali i da bi vam verovali.

Nemojte stalno vikati i traziti jo{. Ponekad recite dosta i ne}u vi{e, hvala, ni ovo nisam zaslu`io. Nemojte tra`iti da vam se unapred plati ono {to sto }ete tek uraditi. Mogli biste pre toga vratiti ili uraditi ono {to ste ve} uzeli. Budite skromni zato {to vi tako ho}ete, a ne samo zato {to vam drugi ne daju. @elim Vam na kraju, da ova godina ima vi{e sre}e sa Vama nego prethodna!

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik MELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises ST ALBANS Park 0424 112lista 228 „Poletarac“, Rade za decu TelevizijeEdensor Beograd, urednik 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 novinar i urednik B Plains 0409 500„Borbe“ 255 0458 828 931 Studija Redbank Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} 0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL uuu Uvek je boqe TAMO nego OVDE Srbijai uvek - BiHje lep{e ONO nego 9534 4866 OVO. Nemamo sre}e sa onim {to imamo 40 i {to jesmo. Na{u sre}u maksimalno kilograma 9366 9299 u`ivaju drugi a da to mo`da i ne znaju.

CITATI IZ EMISIJE „BEOGRADE, DOBRO JUTRO“

uuu Deca ne podnose vaspitavawe. Morate kriti od dece da ih vaspitavate. Pa ako na kraju i primete da su prevarena i vaspitana - bi}e im krivo, ali }e tada ve} biti kasno." uuu Drugarice, pretvorite svoju ku}u u kafanu pa }ete se iznenaditi kako vam je mu` veseo i zabavan ~ovek." uuu Na beogradske pijace sti`u kajsije i breskve. Mi vam savetujemo da jedete jednu dnevno. Prva je najlep{a. Sve druge su iste kao prva. uuu Za~as stignemo od ve~eri do jutra. A od jutra do ve~eri treba dugo i naporno putovati. uuu Fudbal okupqa dve vrste mu{karaca: one koji nemaju devojke i one koji imaju `ene. uuu Kad }e taj metro? Mnogi Beogra|ani su ve} odavno pod zemqom i ~ekaju.

22 ^etvrtak 7. decembar 2023.

DRU[TVO

SRPSKO VEN^AWE U CARSKOM PRIZRENU

Tamara i Milo{ ven~ali se u Bogorodici Qevi{koj Internet lov na Pupinovu zaostav{tinu Srbin iz Kanade Nikola Qubi~i} sakupqa dela povezana sa imenom ~uvenog nau~nika i vra}a ih u wegovu postojbinu Iz daleke Kanade u ju`nobanatski Idvor stigao je ovih dana vredan paket. Obradovali su se tome u biblioteci ovda{weg doma kulture, na ~ijim policama }e stajati redak primerak prvog izdawa autobiografije „Sa pa{waka do nau~ewaka”, delo wihovog Mihajla Pupina, koji je svom imenu dodao ime sela u kom je ro|en. @ivotopis nau~nika ukori~en prvi put pre ravno jednog veka, doputovao je zalagawem Nikole Qubi~i}a iz Ouklenda u dr`avi Ontario, kojem ovo nije prvi put da je ugrabio priliku i na internetu uspeo da kupi biser nau~nikove zaostav{tine.

Kako sam pri~a, ~udesnost `ivota ume{ala je svoje prste i upravo zahvaquju}i patentima velikana Mihajla Pupina. Tako je Nikoli pre izvesnog vremena, u tri ujutru zazvonio telefon, a zvao ga je prijateq Jaroslav Stevanov iz zrewaninskog udru`ewa gra|ana „Godina Pupina”. Bio je sav u panici jer je neko mogao da ih pretekne i na svetskoj aukcijskoj internet platformi kupi originalnu razglednicu sa slikom Pupinove ku}e u Norfolku. Nikola je bio brz te je zadatak uspe{no obavio, a razglednica je nedugo zatim stigla na pravu adresu – u Idvor. Na isti na~in dokopao se i Pupinove autobiografije u izdawu „Charles Scribner’s Sons” iz 1923. godine. „Pupin i Srbija to zaslu`uju, a moja du`nost je da ispunim svoj deo posla. Radim to da bi se mnogi probudili kao {to sam ja probu|en, zahvalan {to sam izabran da dam svoj skromni doprinos na{oj misiji.

Nedavno sam bio u Idvoru i prvo {to sam osetio bio je jesewi vojvo|anski spokoj malog, mirnog sela, pa se zapitao da li je Mihajlo pogre{io {to je napustio Idvor. Kada to do`ivite, zahvalni ste na svakoj slede}oj molbi za pomo} tamo{wem muzeju. Ovoga puta je to prvo izdawe Pupinove autobiografske kwige, koja je dobila Pulicerovu nagradu i obavezna je lektira u {kolama u Americi“, ka`e Nikola.

U Americi, dva meseca od prvog izdawa, kwiga je ve} do{tampavana, za ~etiri je imala naredno, a u petoj godini jo{ jedno izdawe, da bi do 1937. do`ivela ~ak 17 izdawa. Sve su pratili napisi u medijima, pa je kritika „Va{ington posta” dala ocenu da je pri~a Pupinovog `ivota, kako ju je sam ispri~ao u svojoj autobiografiji, uzbudqiva podjednako kao i bilo koje nau~no otkri}e i otkri}e jedne od naj{armantnijih i najqubaznijih li~nosti 20. veka. On sam je, povodom ogromnog uspeha kwige, u pismu idvorskom parohu obja{wavao {ta mu u pohvalama najvi{e zna~i: „Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih obi~aja. To mi je naro~ito milo jer sam moju autobiografiju zato pisao – da u woj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je `eqa potpuno ispuwena. Neki odlomci iz we u{li su u amerikanske uxbenike”, stoji izme|u ostalog u pismu datovanom na 29. maj 1930. godine.

Zvonila su na radost zvona Bogorodice Qevi{ke, zadu`bine kraqa Milutina u gradu cara Du{ana. Zvonila su tog dana, svedo~e}i i obznawuju}i liturgijsko ven~awe Tamare [kori} (24) i Milo{a Radivojevi}a (27). Bio je to i dan dugo i{~ekivane liturgije u ovoj drevnoj srpskoj svetiwi.

Sre}om ozarena lica wihovih roditeqa, bra}e i sestara, kumova, kao i arhimandrita Mihaila (To{i}a), igumana Manastira Svetih arhangela i jereja Vladana Vukomanovi}a. I freske, i one su uzvi{eno radosne, blistale svom svojom vanvremenskom lepotom, onom koju ni vatre stra{nih pogroma i skrnavqewa nisu mogle da zasene.

U Prizren su Tamara i Milo{ do{li iz Lugana. On je ro|en u tom {vajcarskom gradu, a Tamara je Beogra|anka, koju je u 18. godini, {kolovawe iz [este beogradske gimnazije preko SAD dovelo u grad podno Alpa. Mladu, uskoro mastera arhitekture, i mlado`ewu, po zanimawu fizioterapeuta, spojio je susret kod zajedni~kih prijateqa... Po~elo je od dru`ewa, pa preraslo u qubav krunisanu crkvenim brakom u gradu Milo{evih pradedova.

Mnogo Radivojevi}a se ven~alo u Prizrenu, ali je on prvi koji je bra~ni zavet pred Bogom dao u crkvi, ~ijoj je lepoti gnezdo u zenici svakog na{eg oka.

- Znali smo da }emo se ven~ati u Bogorodici Qevi{koj. Svim srcem smo to hteli i `eleli - pri~a nam Tamara. - Milo{ev tata Slavi{a je Prizrenac, a Milo{eva baka je `ivela odmah pored Qevi{ke. Bili su tu jo{ neki razlozi na{eg odabira mesta ven~awa. I grad na Bistrici i ova svetiwa imaju posebno mesto u na{im srcima. Crkva pogotovu, kao simbol vaskrsewa, jer harana je i spaqivana vi{e puta, ali uvek bi ponovo za`ivela. Bogorodicu Qevi{ku su prvi put zajedno obi{li kada je i Tamara, tako|e prvi put, pre tri godine, sa Milo{em do{la u Prizren.

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE MISLI I CITATI O ZDRAVQU

O zdravqu se najvi{e razmi{qa i pri~a kada je ono, na`alost, ugro`eno ili izgubqeno. Zbog toga je mnogo boqe misliti o wemu preventivno, ali u pravoj meri.

U dana{we vreme stres je okida~ koji dovodi do brojnih fiziolo{ki neprijatnih simptoma i poreme}aja {to je jo{ jedan pokazateq u kojoj meri je mentalno zdravqe ili stawe duha bitan sastojak zdravqa.

Zdravqe nije kona~na kategorija, ono uvek predstavqa proces, kao odraz svega {to se de{ava u ~oveku i oko ~oveka.

MISLI O ZDRAVQU: uuu „Zdravqe je najve}e bogatstvo.” Ciceron

uuu „Jedino zdravqa i znawa nikada nije dosta.” - N. Bulat uuu „Svaka prekomernost se suprotstavqa Prirodi.” - Hipokrat uuu „^itava tajna kako da produ`imo `ivot jeste u tome da ga ne skra}ujemo.” - Saltikov uuu „Mnogi qudi izgube zdravqe da bi stekli bogatstvo, a zatim izgube bogatstvo da bi vratili zdravqe.” - A. J. Materi uuu „Zdravqe nije sve, ali bez zdravqa, sve je ni{ta.” - Artur [openhauer uuu „@eqa za zdravqem je pola zdravqa.” - Seneka uuu „Zdravome ~oveku svaki je dan praznik.” - (Turska poslovica) uuu „Sre}a je kao zdravqe – ako ga

Sve~ani ru~ak prire|en u manastiru Svetih Arhangela - Bilo je to prvi put i da je posetila Kosovo i Metohiju nastavqa Milo{. - Obi{li smo tada mnogo, ali je Qevi{ka na nas ostavila poseban utisak i u na{im srcima dubok trag. Od tada idemo svake godine. A, ja...

Ja stalno ~ujem zov predaka, qubav prema rodnoj grudi odmalena crpeo sam od oca Slavi{e, dede Mom~ila, pradede Krste.

Ne pro|e godina, a da ne do|emo da obi|emo Prizren, Sredsku i Sreda~ku @upu. I u Beograd dolazimo vrlo ~esto. Tu je Tamarina porodica. Zapravo u Srbiji su nam rodbina, prijateqi i - srce. Du{anov grad i srpske svetiwe u wemu zadivile su i Tamarine roditeqe i wenog brata blizanca Lazara, koji su povodom ven~awa svoje }erke i sestre, tako|e, prvi put kro~ili na Kosovo i Metohiju. A, Milo{ev brat blizanac Du{an, stariji brat Lazar i sestra Milica, iako `ive u Luganu, stari su Prizrenci. Ovaj put svi su u svoj grad do{li ranije da pomognu roditeqima da obave sve pripreme za svadbu i do~ekaju prijateqe i kumove.

ZLATOVEZ NA SVE^ANOJ ODE]I Razmi{qali smo dugo o ode}i koju }emo imati na crkvenom ven~awu. Hteli smo da bude ne{to jedinstveno, sa motivima starih srpskih no{wi iz prizrenskog kraja.

Prona{li smo prvo Milo{ev detaq za okovratnik ko{uqe i po tome izradili i moj crveni "jelek". Zlatovez na wemu, kao i na Milo{evoj ko{uqi, ra|en je u Prizrenu - otkrila nam je Tamara.

ne prime}uje{, zna~i da ga ima{.” - Ivan Turgewev uuu „Zdravqe na usta ulazi.” - Narodna poslovica uuu „Svaki ~ovek je tvorac svoga zdravqa ili svoje bolesti.” - Buda uuu „Bolesnik koji se pomiri sa ~iwenicom da je bolestan nikada ne}e ozdraviti.“ - Ivo Andri} uuu "Znate, ono {to je stvarno va`no jeste da su qudi oko vas sre}ni i zdravi. Sve ostalo je poput kapi ki{e na pesku.” – Pol Voker uuu „Ako nemate sada dovoqno vremena za svoje zdravqe, kasnije }ete morati da odvojite mnogo vi{e vremena i novca za svoju bolest.” - Kineska poslovica uuu „Rana koja se krije, sporo i te{ko zacequje.” - Ivo Andri}

LEPA SRBIJA

^etvrtak 7. decembar 2023. 23

MISTERIJE TIMO^KOG NOTR DAMA Crkva Presvete Bogorodice u selu Dowa Kamenica kod Kwa`evca i daqe krije tajne koje intrigiraju stru~wake

Svega 15 km od Kwa`evca, na levoj obali Trgovi{kog Timoka, u centru sela Dowa Kamenica nalazi se jedinstveni draguq ovog kraja - crkva Presvete Bogorodice, jedna je od najve}ih misterija sredwovekovne Srbije. Autenti~na po svojoj arhitekturi koja je spoj romanike, gotike i sredwovekovne arhitekture, sa dve kule i zvonicima koje se nalaze na zapadnoj fasadi, s pravom je prozvana i srpski Notr Dam. Godine, pa ~ak i vek podizawa bogomoqe danas su stvar diskusije. Po materijalu, na~inu gradwe, ali i bogatom `ivopisu unutar crkve, istori~ari smatraju da je izgra|ena u XIV veku. Wen ktitir je despot Mihajlo, ali se sa sigurno{}u ne zna ~iji je on bio vladar.

Bugari su crkvu dugo smatrali svojom, jer poti~e iz vremena kada su vladali ovim krajevima, dok druga teorija ka`e da je wen ktitor srpski plemi}. Ipak, jedno je nesporno.

Srpski Notr Dam i posle nekoliko vekova, privla~i pa`wu ne samo svojom arhitekturom, ve} i neobi~nim freskama, od kojih su neke jedinstvene u sredwevekovnom slikarstvu na na{im prostorima. Freske su oslikane bojom vizantijsko plavo, {to je pravi raritet.

Specifi~no je i to da su lica i o~i na freskama o{te}ena, izgrebana.

Jedina o~uvana freska je prikaz Tajne ve~ere. Veruje da su ova o{te}ewa nastala u periodu turske vladavine, a zatim i nakon II svetskog rata, jer se skrnavqewem likova svetiteqa uni`avala vrednost samih fresaka, a samim tim i verska pobo`nost.

Bogorodi~ina crkva u Kwa`evcu je prepoznata po jedinstvenoj arhitekturi i po freskama koje su sa~uvane u samoj crkvi. Ovaj sakralni objekat je potekao iz 14. veka i posve}en je presvetoj Bogorodici po broju predstava Bogorodi~inih koje se nalaze u woj – obja{wava kustos, istori~ar umetnosti Zavi~ajnog muzeja Kwa`evac Milica Mihajlovi}. Arheolo{ka iskopavawa potvrdila su postojawe nekropole u blizini crkve, koja poti~e iz perioda od 14. do 17. veka, a ono {to se danas ~uva u Zavi~ajnom muzeju u Kwa`evcu je vredan nalaz iz ovog perioda.

- Tu je srebrna dijadema sa pozlatom, koja je prona|ena oko same crkve i otkopao je nekih 75 grobova u samom dvori{tu crkve. Za ovu crkvu vezana su brojna pitawa koja se odnose na to ko je izgradio, oslikao, kao i kada je izgra|ena. Iz Turisti~ke organizacije Kwa`evac ka`u da crkva u posledwe vreme mami sve vi{e turista, kako iz Srbije, tako i iz susedne Bugarske, ali i iz drugih zemaqa.

AMAZON USRED PITOME VOJVO\ANSKE RAVNICE

Jedinstveni rafting divqom i nepredvidivom rekom Kara{ magnet je za avanturiste Pogre{no je da se ka`e da Vr{ac nema reku.

Ima je, samo {to ona ne prolazi kroz grad, ve} se nalazi petnaestak kilometara daqe, u tamo{wim selima Ku{tiq i Vojvodinci. Re~ je o Kara{u, jednom od svega dva neure|ena vodotoka u Vojvodini, koji u svom 110 kilometara dugom toku od Aninskih planina u rumunskom delu Banata do Dunava kod Banatske Palanke, krivuda i vr{a~kim atarom.

Za Kara{ ka`u da je Amazon usred pitome vojvo|anske ravnice. Zov divqine. Da je dobro}udan, ali nepredvidiv. Wegovo priobaqe obraslo je {ibqem, a tok prepre~en palim stablima. Ni jednim svojim kilometrom nije plovan, pa motorni ~amci tu nemaju {ta da tra`e. Ve}a plovila jo{ mawe. Tim divqim i te{ko pristupa~nim terenom mo`e se pro}i samo kanuima i kajacima, {to su pre desetak godina ustanovile entuzijaste iz Pan~eva i Vr{ca.

Od tada oni zajedno organizuju dvadesetak raftinga godi{we, kako bi i drugi avanturisti mogli da u`ivaju u svim ~arima te }udqive reke, koja svaki put pred u~esnike stavqa nove izazove i prepreke.

- U tom periodu nikako ne sme da se plovi ovom rekom, kao ni u vreme bujawa podvodne vegetacije.

Najboqe je ploviti u periodu od aprila do avgusta, kao i na jesen, ali nipo{to bez nadzora iskusnih vodi~a, jer je Kara{ zaista nepredvidiv. Sa nama mogu da idu i potpuni amateri, `ene, pa i deca u pratwi roditeqa – nagla{ava Lazarevi}.

- Kara{ je uvek druga~iji. U tome i jeste wegova dra`. Nudi jedinstvenu i neponovqivu avanturu, koju pojedini u~esnici vi{e nikada na `ele da oprobaju, dok nam se ve}ina ponovo vra}a. Ravnodu{nih nema – ka`e Milo{ Lazarevi}, predsednik Kluba ekstremnih sportova „Izazov“ iz Vr{ca, ina~e glavni krivac {to je ovaj rafting postao nova turisti~ka atrakcija tog kraja.

Avantura po Kara{u po~iwe u vr{a~kom selu Vojvodinci. U~esnici, kojih maksimalno mo`e biti 23 u deset kanua i tri kajaka, tu prolaze kratku obuku. Lak{a tura od 15 kilometara, koja traje oko tri sata, odatle vodi do brane kod starog mlina u selu Stra`a, pa do pla`e Gat u selu Jasenovo, na kojoj se

nalaze jedini slapovi u Vojvodini. Te`a tura, koja ukupno ima 24 kilometra i traje oko pet sati, nakon pauze na Gatu nastavqa put do belocrkvanskog sela Grebenac, gde se Kara{ uliva u kanal DTD. - Ambijent kojim idemo je kao u amazonskim pra{umama. Ogromne kro{we hrastova i topole nadvijaju se nad vodom, pala stabla prepre~avaju put, pa moramo da se sagnemo ili da legnemo da bismo se provukli ispod wih. Neke prepreke, pak, budu nepremostive, pa plovila moramo da izvadimo iz vode da bismo ih obalom zaobi{li, a negde je izlazak iz vode nemogu}a misija, jer je priobaqe zaraslo u {ibqe – slikovito obja{wava Lazarevi}.

Najkriti~nija, ali i posebno zanimqa ta~ka ovog neobi~nog raftinga je, ka`e, kod mosta kod Stra`e.

Tu je Kara{ dosta plitak i predstavqa pojili{te za krave, koje se u wemu svakodnevno rashla|uju.

- Krdo od stotinak krava u vodi, a ti se provla~i{ izme|u wih. Nekad budu veoma tvrdoglave, ne}e da se pomere, pa moramo sa kanuima i kajacima da izlazimo iz vode, {to nije ba{ jednostavno – dodaje na{ sagovornik.

Ukoliko plove u ti{ini, u~esnici osim krava ({alu na stranu) na Kara{u mogu da vide i brojne druge `ivotiwe – od pataka i ~apqi do barskih korwa~a, orlova ribara i {tuka. Tu su i dve porodice vidri, ~ije prisustvo potvr|uje da je reka ~ista i li{ena qudske buke, a to je ono {to tra`e i avanturisti iz cele Srbije i regiona, koji godinama dolaze na ovaj najneobi~niji rafting u na{oj zemqi.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 7. decembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (10) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

7. decembar

1857. - Ro|en je srpski slikar Uro{ Predi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija. Portretisao je gotovo sve istaknute li~nosti Srbije krajem 19. i prve polovine 20. veka i izradio vi{e od hiqadu ikona.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

FLORA SENDS JE JEDINA @ENA SA ZAPADA KOJA SE BORILA KAO VOJNIK U VELIKOM RATU

Dve hrabre `ene su krasile slavni Gvozdeni puk Autor Luiz Miler u kwizi „Na{ brat - `ivot kapetana Flore Sends” slikovito opisuje ko je bila Flora Sends: Bila je jedinstvena pojava, otelotvorewe nezavisne, otvorene i odlu~ne „nove `ene”. Ona je jedina `ena sa Zapada koja se sa pu{kom u ruci borila kao vojnik u srpskoj vojsci, i kao vojnik uop{te u Prvom svetskom ratu.

U aktivnoj slu`bi stigla je do ~ina poru~nika, a u rezervi je unapre|ivana jo{ dva puta, do kapetana prve klase.

Tako su se u Topli~kom gvozdenom puku na{le dve hrabre `ene-ratnice - Srpkiwa Milunka Savi} i Irkiwa Flora Sends, {to je jedinstven primer u ratovodstvu.

Topli~ki gvozdeni puk je pod borbom posledwi zapo~eo te{ko povla~ewe preko Albanije na Jadransko primorje. U stroju nalazila se i kaplar Milunka Savi}. Nema ta~no utvr|enih podataka gde, kada i u kojim borbama, koje je puk vodio u Makedoniji pred povla~ewe preko Albanije, Milunka Savi} te`e rawena u glavu i grudi. U dokumentarnom filmu „Milunka Savi} - srpska heroina” navodi se da je rawena u bici kod reke Struge, gde je Milunkin puk branio odstupnicu srpskoj vojci koja se povla~ila na Jadransko primorje. Sre}om, metak je proma{io devoj~ino srce pa joj `ivot nije bio ugro`en i mogla je s drugovima iz puka da krene u povla~ewe preko Albanije. Weni hrabri drugovi zdu{no su joj pomagali da savlada novonastalu ratnu te{ko}u. Milunka im je bila od srca zahvalna, ali se i sama borila da savlada te{ko}e, pa ~ak da i sama pomogne wima u danima bez hrane.

BORILA SE CEO RAT Flora Sends stupila je u Topli~ki gvozdeni puk „Kwaz Mihailo”, Moravske divizije, u novembru 1915. godine, kao vojnik, borac. Ba{ u vreme kada je po~ela velika nema~ka ofanziva i kada je srpska vojska krenula da se povla~i ka jugu. Ratovala je uglavnom na bugarskom frontu, i u jednoj od mnogih bitaka za grad Bitoq, te{ko je rawena. Posle ozdravqewa, borila se do kraja rata, odlikovana je Kara|or|evom zvezdom. O wenim podvizima pisali su „Wujork tajms“ , londonski „Tajms , wena slika,posle rata, izlazila je na naslovnim stranama u Srbiji i {irom sveta.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1914. - Skup{tina Srbije usvojila je u Ni{u u Prvom svetskom ratu Deklaraciju o ujediwewu ju`nih Slovena u zajedni~ku dr`avu.

To je bilo prvi put da srpska vlada jugoslovensko ujediwewe postavqa kao prioritetan ciq srpske dr`avne politike.

1941. - Japanski avioni napali su ameri~ku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima i uni{tili veliki broj aviona i brodova, {to je ubrzalo odluku SAD da se ukqu~e u Drugi svetski rat.

1941. - Velika Britanija je u Drugom svetskom ratu objavila rat Ma|arskoj, Rumuniji i Finskoj, zemqama koje su kao ~lanice Trojnog pakta u~estvovale u agresiji na SSSR. 1946. - Skup{tina FNR Jugoslavije donela je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhva}ena sva ve}a privatna preduze}a. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije u~estvovao sa oko 50 odsto.

1949. - ^ang Kaj-{ek je na ostrvu Tajvan (Formoza), gde je sa ostacima svoje vojske pobegao nakon poraza od Narodnoslobodila~ke armije Kine, proglasio dr`avu i ustanovio vladu.

Grob Milunke Savi} u Aleji velikana na Novom grobqu u Beogradu U te{kim danima povla~ewa, Milunka se nije odvajala od vojnika.

Li~ila je na avet, ali nije klonula. ^im bi, uz put, videla neku Albanku, prilazila je, skidala {ajka~u da vide da je `ena i tra`ila - hleba.

- Ti asker, bre - govore joj Albanke i daju hleb. Delila je sa vojnicima posledwu koru.

Nikad nije pokazivala da joj je te{ko. I druge je bodrila da istraju...”

ZA DVA i po meseca (od sredine decembra 1915. do kraja februara 1916. godine) boravka na albanskom primorju, srpske trupe bile su izlo`ene gladovawu, nevremenu i najgrubqem {ikanirawu. U svemu tome najnezahvalniju ulogu odigrale su italijanske vlasti. Francuska je dopremala znatne koli~ine hrane u Brindizi, ali su Italijani, koji su od saveznika bili zadu`eni za prevoz hrane u Albaniji, sabotirali wen prevoz u alban-

ske luke. Italijanski komandanti su ~ak pretili oru`jem srpskim trupama ako pre|u u „wihovu” zonu u Albaniji. Usled produ`enih patwi, broj nastradalih srpskih vojnika dostigao je stravi~nu cifru od 143.000 qudi.

Ostaci srpske vojske najzad su prevezeni na Krf, i to izme|u 18. januara i 23. februara 1916, izuzev 9.000 vojnika koji su prevezeni u Bizertu i 13.068 vojnika (sa 10.144 kowa), koji su do 5. aprila ostali u oblasti Valone.

Ukupno je spaseno 158.000 srpskih vojnika.

Mnogi su, me|utim, bili toliko iscrpqeni, da se nisu mogli oporaviti.

Tako je za kratko vreme na Krfu i u Bizerti umrlo vi{e od 7.750 srpskih vojnika. Doga|alo se da je samo u toku jedne no}i na Krfu umiralo po vi{e od 500 qudi. Po{to nije bilo mogu}e toliki broj le{eva zakopati, najve}i broj preminulih vojnika ~amcima je odvo`en na ostrvo Vido, nedaleko od Krfa, gde su spu{tani u more, koje je postalo wihova kolektivna „plava” grobnica.

Pre`iveli vojnici polako su se oporavqali. Blagodare}i ishrani i nezi, koju su im saveznici pru`ali, blagoj mediteranskoj klimi na Krfu i {irokoj morskoj pu~ini koja ih je {titila od nasrtaja neprijateqa, wihovim oronulim telima ponovo je prostrujao `ivot, a iz wihovih logora po~ela je da odjekuje pesma i kolo brzi „Moravac”. To su bili prvi znaci da je srpska vojska jo{ uvek `iva i da nije kazala svoju posledwu re~.. l U slede}em broju: Dve suludo hrabre `ene u isto vreme u bolnici

1965. - Vaseqenski patrijarh Atenagora I i papa Pavle VI ukinuli su me|usobnu ekskomunikaciju dve crkve kojom je 1054. po~eo raskol dveju hri{}anskih crkava.

1971. - Sovjetska vasionska kapsula po~ela je da {aqe radio i televizijske signale s Marsa.

1975. - Indone`anska armija je u{la u Isto~ni Timor gde je, nakon ukidawa trovekovne portugalske kolonijalne vlasti, izbio gra|anski rat.

1988. - Sovjetski predsednik Mihail Gorba~ov objavio je u UN unilateralno smawewe sovjetskih trupa, tenkova, borbenih aviona i artiqerije.

1988. - U zemqotresu u Jermeniji poginulo je vi{e od 25.000 qudi, 12.000 je povre|eno, a pola miliona ostalo bez domova. Uni{teno je deset odsto jermenske industrije.

1997. - Nakon neuspelih izbora u septembru, u Srbiji su ponovqeni izbori za predsednika Republike na kojima ponovo nijedan kandidat nije dobio potrebnu ve}inu glasova. U drugi krug su u{li kandidati Milan Milutinovi} Socijalisti~ke partije Srbije Milan Milutinovi} i Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, a za predsednika je 21. decembra izabran Milan Milutinovi}.

2005. - Ha{ki begunac, hrvatski general Ante Gotovina, uhap{en je u [paniji na Kanarskim ostrvima. On je bio u bekstvu od jula 2001. zbog optu`bi Ha{kog tribunala za zlo~ine protiv ~ove~nosti nad Srbima.

RIZNICA

^etvrtak 7. decembar 2023. 25

POSLEDWI DANI PETRA KO^I]A

Sam i zaboravqen u ludnici, sahrawen je kao nijedan srpski pisac @iveo je samo 39 godina.

Protivnici su ga iz sveg glasa nazivali ludim i opasnim.

Pristalice su ispod glasa {aputale da je on propovednik dru{tvene pravde i pisac srpskog narodnog ponosa. Prijateqi su mu savetovali da }uti, ali on to nije mogao. Petar Ko~i} celog je `ivota govorio i pisao ono {to je mislio... bez obzira na cenu.

Petar Ko~i} ro|en je 1877. u selu Stri~i}i, kod Bawe Luke.

Osnovnu {kolu je poha|ao u manastiru Gomionica gde mu je otac, zakalu|eriv{i se kao udovac, bio iguman. Upravo te prve godine u mnogome su odredile Petrov ceo `ivot – pripadao je generaciji srpskih intelektualaca koje se mnogo borila za svoje ideale, ali i mnogo zbog toga stradala. Gimnazijsko obrazovawe je po~eo u Sarajevu, ali je zbog nacionalisti~kih stavova i “srbovawa” isteran u tre}em razredu, pa je morao da pre|e u Beograd. Filozofiju je u~io u Be~u, ali je wegova najve}a `eqa bila da `ivot provede u rodnom kraju. Radio je u Sarajevu kao ~inovnik, ali je ubrzo otpu{ten zbog u~e{}a u radni~kom {trajku i proteran u Bawaluku.

Me|utim, ni tamo za Ko~i}a nije bilo mira!

GLAS SLOBODE

Uo~i aneksije Bosne i Hercegovine, Ko~i} je pokrenuo list “Otaxbinu” i stvorio politi~ku grupu koja je propovedala borbu protiv Austrije ostataka feudalnog ropstva. Bio je omiqen u narodu i slavqen me|u ompadinom `eqnom otpora protiv okupatora. Tamo gde je narod video svog prvaka, dr`ava je videla opasnog protivnika. Koci} je vi{e puta hap{en i krivi~no gowen, a na wega se gledalo kao na jednog od najsmelijih pod-

Du{evna bolnica u kojoj je Petar Ko~i} proveo posledwe dane `ivota streka~a srpskog nacionalizma i kao takvog veoma opasnog bunxiju.

Negde u to vreme Ko~i} je napisao svoja najboqa dela. Ono {to nije mogao da ka`e u “ozbiqnoj prozi” rekao je u satiri.

“Jazavac pred sudom” i “Sudanija” postala su dela koja su se ~itala u jednom dahu, ali i prepri~avala ispod glasa i samo u krugu probranih prijateqa. Na Ko~i}a se gledalo kao na ~oveka krajnosti. Qudi su ga ili voleli ili mrzeli. Pri~ali su da je bio “previ{e politi~ar za kwi`evnika i premalo racionalan za politi~ara”. Jovan Du~i} je zapisao da bi, da nije toliko iskqu~iv, Petar Ko~i} bio najboqi srpski pisac.

ZATVOREN, ALI NEPOROBQEN

Neprestana borba uzela je svoj danak i uo~i Prvog svetskog rata na Petru Ko~i}u su prime}eni znaci du{evnog rastrojstva. Obolelog pisca smestili su za vreme Prvog svetskog rata u beogradski “Dom za s uma si{av{e”, prvu bolnicu na Bal-

Petar Ko~i}

kanu u kojoj su bili sme{teni psihijatrijski bolesnici. Ova zgrada – Doktorova kula se i danas nalazi u Vi{egradskoj ulici na Savskom vencu. Tu je pisac mnogo vremena provodio sa sestri}em upravnika bolnice, nadarenim hroni~arem Milanom Jovanovi}em Stojimirovi}em.

Mladi} koji je u Du{evnoj bolnici radio kao sekretar, tra`e}i spas od austrougarske okupacije, u bele{kama je detaqno opisao posledwe dane, smrt i sahranu slavnog Srbina.

Pisao je Milan da je pisac bio prepla{en i bled kad su ga doveli, ali da nije bio nimalo opasan, te je Milan i te kako u`ivao u razgovoru sa jednim od najpametnijih savremenika.

Ko~i}evo stawe drasti~no se pogor{alo u leto 1916. godine.

Sebe nije smatrao ni bolesnim ni ludim i bio je ube|en da se tu na{ao zbog nebrige prijateqa.

“Ko~i} je sve do smrti verovao da je zdrave pameti. Samo se jednom o sebi izrazio kao o ludaku – kad su austrijski `andari do{li da ga tra`e i da provere da li je zbiqa bo-

lestan. Do posledweg ~asa govorio je kako “samo da do~eka Srbiju”, pa }e u planine, na oporavak. Drhtavim rukama, prera|ivao je za pozori{te svoja “Sudanija”. Bio je vrlo ponosit na svoj rad, hvalio se kako }e se to igrati “u svim srpskim pozori{tima” ” — zapisao je Milan Jovanovi} Stojimirovi}. Govorio je da je ostavqen da “pametan ~ami me|u ludama”, sve dok nije do{ao do nekih medicinskih kwiga.

SAHRAWEN U CRVENIM PAPU^AMA I SA [AJKA^OM

Nije mnogo trebalo mudrome Ko~i}u da zakqu~i {ta se de{ava. Shvatio je te`inu situacije u kojoj se na{ao – bolovao je od progresivne paralize za koju leka nema. Predao se… Posle {est dana u posteqi, Petar Ko~i} je 27. avgusta u ~etiri ujutro prona|en mrtav. Ironi~no, pri~a ka`e da je Petar Ko~i} u ovoj bolnici bio sre}an. Govorio je da je tu “`ivi u slobodi” i da ne mora da gleda austrougarsku vojsku kako paradira

wegovom domovinom. Ako je tako, onda je tog 27. avgusta 1916. godine Doktorova kula u kojoj je izdahnuo Petar Ko~i} bila jedino slobodno mesto na celom Balkanu. Na`alost, bila je jedina sloboda koju je do~ekao veliki pisac.

U okupiranom Beogradu bili su zabraweni svi javni skupovi, pa ~ak i pogrebne povorke. Zato je Ko~i}ev sanduk opremqen u Du{evnoj bolnici, a na ve~ni po~inak je prevezen taqigama, samo u pratwi ko~ija{a. Sanduk za jednog od najve}ih Srba svih vremena, pi{e Stojimirovi}, napravio je pacijent koji je umislio da je Bog, ushi}en jer je dobio kaput preminulog pisca.

Telo Petra Ko~i}a na ~ar{avu je polo`eno u sanduk. Oko lica su mu pore|ali cve}e, a uz obraze i ~elo jabuke. Putopisac ka`e da je izgledalo kao da se veliki kwi`evnik osmehuje.

Niko se nije sagnuo da celiva mrtvaca pre stavqawa poklopca, samo je jedna pacijentkiwa viknula da takvog ~oveka ne mogu da sahrane “gologlava i bosonoga”. Razlete{e se tada po bolnici sve dok nisu na{li crvene papu~e koje su mu brzinski navukli na stopala. A onda se desilo ne{to {to je Stojimirovi} pamtio doveka.

“Odjednom – je li to igra slu~aja, }ud sudbine, wena logika, ili luda~ki prohtevi? – Petru Ko~i}u, velikome Srbinu, me}u na glavu prostu srpsku {ajka~u… nas nekolicina, koji razumedosmo taj lepi simbol, zgledasmo se kostre{eni od jeze.” — zapisao je ovaj hroni~ar.

Deset godina po Ko~i}evoj smrti dr`ava je ustanovila Aleju velikana na Novom grobqu.

Tu su preneti ostaci generala Milo{a Vasi}a, Jovana Cviji}a, zatim Velimira Teodorovi}a, vanbra~nog sina kneza Mihaila i nesre}nog Petra Ko~i}a.

BILI SU VELIKI RATNICI KOJI SU NAS PROSLAVILI VAN GRANICA SRBIJE

Ko su zapravo Delije, zato~enici, srpski samuraji ili vitezovi koje je istorija zaboravila O svakodnevnom `ivotu u sredwem veku na ovim prostorima se veoma malo zna. Dok su turniri u zemqama Zapadne Evrope u{li u legende, a megdanxije koje su na wima osvajale slavu postali sastavni deo pesama i mitova, kod nas skoro da i nema pisanih tragova. Zato i ne ~udi {to su u zaborav oti{li i Zato~nici – srpski vitezovi.

– Zato~nici su bili posebni vitezovi koji su se borili za slavu. Wih nije zanimalo ni bogatstvo, ni politi~ki ciqevi, ni za koga, a ni zbog ~ega se bore. Oni su `eleli samo da doka`u da su najboqi – pri~a Aleksandar Te{i}, kwi`evnik i jedan od prvih koji su progovorili o ovom delu srpske tradicije. Najkra}e, zato~nici su bili srpski samuraji! Ne samo da su delili isti istorijski period ve} ih je bilo {irom sveta. U Nema~koj su se zvali

„Riteri“, u Engleskoj „^empioni“ (odatle izraz „{ampion”), u Francuskoj „[evalije Blan“ – beli vitez, u [paniji „Kampeador“… Ipak, naziv koji su ovi srpski zato~nici dobili u Turskoj mnogima je i danas poznat.

– Kada su na{i zato~nici oti{li u slu`bu kod Turaka oni su im dali naziv „Delije“ i taj termin se zadr`ao do dana{wih dana. Bili su veliki ratnici i proslavili su nas van granica Srbije, a mi smo im se odu`ili tako {to smo ih zaboravili – pri~a Te{i} ~ija se jedna kwiga upravo zove „Vitez zato~nik”. Najpoznatiji opis zato~nika dao je francuski putopisac iz 16. veka Nikola de Nikol koga je istori~ar Radovan Samarxi} preveo na srpski jezik. Na oko dve strane on je opisao ove neobi~ne srpske ratnike.

– Zato~nici su nastali od klasi~nih megdanxija, koji su borbu shvatili kao profesiju. Wih je karakterisalo to da su

bili vrsni borci koji su se kitili orlovim perjem. Me|utim, da bi to mogli da urade morali su u dvoboju da pobede 10 drugih, da budu najboqi – obja{wava Aleksandar Te{i}.

[ta je bilo sa zato~nicima?

Kada se srpska dr`ava raspala krajem 15. veka padom Smedereva, ve}ina zato~nika je pre{la u ilegalu i postali su drumski razbojnici, pa su dobili naziv gusari.

Oni su se tako ra{irili i stigli do Ugarske, ~ak i Poqske.

– U Poqskoj su bili inspiracija za wihovu laku kowicu – legendarne husare.

Ovo }e vam re}i svaki ozbiqniji isto-

ri~ar u toj zemqi. Gde god da odete na strane sajtove na kojima se raspravqa o Delijama i Husarima vide}ete da svi priznaju da oni vode poreklo sa na{ih prostora, da smo im mi bili uzor – obja{wava Te{i}.

26 ^etvrtak 7. decembar 2023.

Italijanski krivi toraw, ali onaj u Bolowi, mogao bi da se sru{i Mawe poznat, ali isto toliko nakrivqen, sredwevekovni toraw Garizenda u Bolowi zatvoren je zbog straha da bi mogao da se sru{i.

Gradske vlasti po~ele su da grade pet metara visoku barijeru oko torwa iz 12. veka, koji je trenutno nakrivqen za ~etiri stepena. Pomno pra}ewe pona{awa gra|evine utvrdilo je da dolazi do promene pravca u kom nagiwe. Situacija u kojoj se nalazi 47 metara visok toraw opisana je kao „veoma kriti~na“.

Toraw Garizenda je jedan od dva torwa koji dominiraju panoramom Bolowe. Drugi – toraw Asineli je dva puta vi{i i tako|e je nakrivqen, ali ne toliko. Oba torwa su izgra|ena izme|u 1109. i 1119. godine, ali je visina Garizende smawena u 14. veku jer je ve} tada po~eo da se nagiwe. Toraw se pomiwe u Danteovoj Bo`anstvenoj komediji.

Toraw i okolina su zatvoreni u oktobru nakon {to su senzori po~eli da prime}uju promene u nagibu, a inspekcije su pokazale propadawe materijala od kojih je izgra|en temeq. Savet grada je pokrenuo plan restauracije, a radovi su po~eli na prvoj fazi da se toraw ponovo u~ini bezbednim. Barijera koja se gradi treba da spre~i nekontrolisan pad, ali i da za{titi okolne gra|evine i qude u slu~aju pada. Osim we, bi}e postavqene i metalne mre`e oko torwa, poput onih koje {tite od odrona. Gradwa barijere bi}e zavr{ena po~etkom naredne godine, a toraw i trg ispod wega osta}e zatvoreni narednih godina dok traje restauracija. Grad procewuje da }e gradwa barijere ko{tati 4,3 miliona evra, a pokrenuta je i akcija prikupqawa novca za punu restauraciju.

Mesecima ga u`asno bolela glava, onda mu u nosu prona{li {tapi}e za jelo

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ova nedeqa }e za vas predstavqati uragan emocija na romanti~nom planu. Oni koji su sami dobi}e nove udvara~e {to }e ih staviti pred dono{ewe komplikovane odluke. Prvi deo nedeqe bi}e ispuwen poslovnim izazovima, dok }e se u drugom delu nedeqe sve primiriti. Na finansijskom planu su mogu}e nove prilike za zaradu.

Zdravqe }e biti dobro.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vagama }e u fokusu biti odnos sa partnerom.

Poverewe, briga, toplina i po{tovawe }e do}i u prvi plan. Na poslu }e se od vas zahtevati vi{e truda tokom druge polovine nedeqe. Zahvaquju}i dobroj finansijskoj situaciji, ima}ete uzbudqive planove za vikend. Posvetite vreme odmoru, sebi i ne~emu prijatnom. Mogu}e su prehlade i pogor{awa hroni~nih tegoba.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Po~etkom nedeqe Bikovi }e biti zauzeti razmi{qawima o krhkosti postojawa, ali }e se, kako nedeqa bude odmicala, aktivno ukqu~iti u procese re{avawa goru}ih problema. Rodbina i prijateqi }e zahtevati pove}anu pa`wu. Na profesionalnom planu, Bikovi }e morati da rade prekovremeno koriste}i i vikend. Na qubavnom i zdravstvenom planu }e sve biti stabilno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije }e nedequ provesti u aktivnom re`imu. Oni koji se bave trgovinom, naukom i dru{tvenim projektima }e imati priliku da se doka`u. Na romanti~nom planu su mogu}e neo~ekivane promene zahvaquju}i pojavi novih udvara~a. Finansije }e se popraviti u drugoj polovini nedeqe donose}i prijatna iznena|ewa. Oni koji pate od vremenskih prilika, treba da obrate pa`wu na zdravqe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizanci bi se mogli susresti sa neobi~nim i misti~nim pojavama koje }e te{ko racionalno objasniti. Poslovna sfera }e biti veoma uspe{na u prvoj polovini nedeqe. Izbegavajte primamqive investicione ponude jer }e se ve}ina wih pokazati kao neisplative ili potpuno nelegalne. Oni koji uspu da se odupru isku{ewima druge strane, ima}e stabilan odnos u vezi. Zdravqe }e biti dobro.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e imati veoma zanimqivu nedequ.

Promene koje }e se de{avati, bi}e uzrokovane va{im unutra{wim stawem. Predstavnici znaka }e promeniti odnos ne samo prema svom radu, nego i prema bliskim qudima. Dobro finansijsko stawe }e omogu}iti Strel~evima da naprave dugo planirane kupovine krajem nedeqe. Zdravqe }e biti stabilno ako budete izbegavali prejedawe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Pred Rakovima je vrlo te{ka nedeqa jer }e biti ispuwena razli~itim doga|awima. Dok }e neuspesi biti zameweni uspesima, inspiraciju }e zameniti melanholija. Konstantne emotivne promene koje vas o~ekuju }e vas iscrpiti. Da biste povratili energiju, vikend provedite sa porodicom ili u prirodi. Okru`ite se pozitivnim qudima da biste lak{e pregurali nedequ.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e ove nedeqe biti veoma zauzeti generisawem kreativnih ideja. Ovo }e se odraziti ne samo na wihovu karijeru, ve} i na hobije. Neki predstavnici znaka }e se odlu~iti na promene o kojima su dugo ma{tali. Finansije }e biti stabilne, a na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva sa potencijalnim partnerima. Zdravqe }e vam obezbediti visok nivo energije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi }e mo}i da se prona|u u centru pa`we u novom dru{tvu ili `ivotnoj sredini. Neki predstavnici znaka }e imati inspiraciju za nova kreativna dostignu}a i mo}i }e da naprave ne{to neobi~no i privla~no. Oni koji se bave finansijama }e mo}i da izvr{e uspe{ne transakcije. Na romanti~nom planu }ete se susretati sa `ivim emocijom i popularno{}u.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e svoju energiju usmeriti na profesionalnu sferu. Oni koji se bave privredom i koji imaju svoje organizacije }e po~eti da rade na wihovoj reformi. Tokom po~etka nedeqe su verovatna poslovna putovawa, a u drugom delu }ete se verovatno baviti papirologijom. Vreme provedeno sa porodicom }e vam pomo}i da se izborite sa aktuelnim problemima. Zdravqe }e biti dobro.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device }e tokom cele nedeqe biti urowene u probleme na profesionalnom planu. Mora}ete da re{avate ne samo svoje probleme ve} i da pru`ite zna~ajnu pomo} svojim partnerima i zaposlenima.

Me|utim, dobri rezultati }e biti vidqivi tokom vikenda. Na romanti~nom planu }e se usamqenim predstavnicima znaka pojaviti neko nov u `ivotu.

Zdravqe }e biti stabilno.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Qubav }e zauzeti prvo mesto na listi prioriteta Riba. Me|utim, to ne mora da zna~i da }e sve biti bajkovito. Javqa }e se qubomora i mogu}e je poprili~no agresivno raspolo`ewe koje nije tipi~no za predstavnike ovog znaka. Na profesionalnom planu }ete morati da se mnogo potrudite. Finansije }e biti stabilne, pa }ete mo}i da porto{ite pristojne iznose na sebe i svoje `eqe.

Pet punih meseci jednom Vijetnamcu u nosu su bili nabijeni {tapi}i za jelo, a da on nije imao pojma.

Nakon {to su mu po~ele te{ke glavoboqe, lu~ewe sekreta i iznenadni gubitak vida, mu{karac iz Vijetnama preba~en je u urgentni centar. Doktori su ga pitali da li mo`da sumwa {ta bi moglo da

uzrokuje simptome, ali tridesetpetogodi{waku ni{ta nije padalo na pamet. Osobqe bolnice u gradu Dong Hoj odvelo ga je na skener i otkrilo da pati od tenzionog pneumocefalusa, neuobi~ajenog ali i izuzetno opasnog stawa, do kojeg naj~e{}e dovodi povreda glave.

Uzrok – polomqeni {tapi}i za jelo koji su kroz nos probili u lobawu. Pacijent se kasnije prisetio incidenta od pre pet meseci, kada se posle provoda sukobio sa nekim qudima. [to je jo{ ~udnije, lekari koji su ga posle incidenta pregledali nisu primetili povredu glave i poslali su ga ku}i. Hirurzi u urgentnom centru su ga operisali endoskopski i odstranili {tapi}e.

[ta zna~i termin nepotizam?

Sam termin poti~e iz italijanskog jezika, a u {iru upotrebu u{ao je od sredweg veka jer su od tog doba pa sve do kraja 17. stole}a neki katoli~ki biskupi, ali i pojedine pape, koristili svoj polo`aj kako bi favorizovali ro|ake.

Ovim prote`irawem svojih ro|aka uspevali su da nastave „papsku” dinastiju, s obzirom na to da su pre stupawa na du`nost polo`ili zakletvu ~ednosti, odnosno nisu imali zakonitog potomstva.

Re~ nepotizam ~esto se koristi u politici, gde pojedini predstavnici vlasti ali i opozicije favorizuju rodbinu i daju ~lanovima porodice bitne funkcije. Nekada ovaj termin podrazumeva i {iri kontekst kada pojedinci kojima polo`aj to omogu}uje „guraju” svoje kumove ili bliske osobe na odre|ene funkcije.

Gugl od 1. decembra bri{e „neaktivne” naloge Kompanija Gugl }e od 1. decembra po~eti da bri{e „neaktivne” naloge, {to podrazumeva sve naloge koji nisu kori{}eni najmawe dve godine.

To zna~i da }e imejlovi, video-snimci, fotografije, dokumenta i bilo koji drugi sadr`aj koji se nalazi na tom nalogu biti izbrisan.

Iz kompanije su naveli da bi nalozi koji nisu kori{}eni du`e vreme mogli da budu kompromitovani, kao i da naj~e{}e imaju mawe bezbednosnih provera i nemaju dvostruku autentifikaciju. „Kao rezultat toga, ovi nalozi mogu da budu oteti i kori{}eni za ne`eqenu po{tu ili drugi zlonamerni sadr`aj, kao i za kra|u identiteta”, navodi Gugl. Najlak{i na~in da nalog ostane aktivan jeste da se korisnik prijavi najmawe dva puta godi{we. Pored toga, nalog ne}e biti deaktiviran ukoliko se preko wega koristi Gugl pretraga ili gleda Jutjub.

ZDRAVQE

^etvrtak 7. decembar 2023. 27

Probiotici su odli~ni borci protiv mikroplastike koju pojedemo Istra`ivawa ukazuju da bakterije u fermentisanoj hrani mogu da ubla`e pojedine upale koje mikroplastika proizvodi u na{em gastrointestinalnom traktu

Problem mikroplastike i na{eg organizma je zabriwavaju}i. Izgleda da vrlo malo mo`emo da uradimo kako ove sitne ~estice ne bi na{le put do na{e krvi, mozga, plu}a i ostalih delova na{eg tela, ali zvu~i ohrabruju}e to {to brojna istra`ivawa sada ukazuju da imamo bar jednu jeftinu, pristupa~nu liniju odbrane od {tete povezane sa plastikom u na{em probavnom sistemu – probiotike.

Ve} postoje dokazi da ove bakterije, koje se nalaze u fermentisanoj hrani kao {to su jogurt, kiseli kupus i kim~i (korejski prilog koji se naj~e{}e priprema od fermentisanog korejskog/kineskog kupusa), podr`avaju na{ imuni sistem i nude prednosti koje mogu ubla`iti gastrointestinalne probleme, upale i alergije.

Prema rezultatima novih istra`ivawa, izgleda da bi mogli da nam pomognu i u borbi protiv problema koje nam stvaraju ove prodorne petrohemijske ~estice.

KAKO MIKROPLASTIKA UTI^E NA NA[ PROBAVNI TRAKT Vi{e studija je pokazalo da nanoplastika mo`e da u|e u na{u krv i organe i

POSNI RECEPT

da prodre kroz mukoznu barijeru u na{ gastrointestinalni trakt. Studija ameri~kog Univerziteta Tafts otkrila je da visoke koncentracije ~estica polistirena „izazivaju zna~ajno lu~ewe” inflamatornih proteina zvanih citokini u in vitro modelima creva. Citokini su povezani sa inflamatornim bolestima creva, ukqu~uju}i Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, ~ija incidenca se globalno pove}ala sa 3,7 miliona slu~ajeva u 1990. na vi{e od 6,8 miliona u 2017. godine.

KAKO PROBIOTICI I MIKROPLASTIKA ME\USOBNO DELUJU Na`alost, probiotici ne mogu magi~no da izvuku plasti~ne ~estice iz na{eg

tela. Me|utim, neka istra`ivawa upu}uju na zakqu~ak da bi dobri mikrobi mogli da pomognu da se umawe neka toksi~na dejstva i upale koje plastika izaziva u na{im gastrointestinalnim sistemima.

Ovog leta, tim iranskih istra`iva~a objavio je preglednu studiju koja istra`uje kako probiotici mogu da za{tite od {tetnih efekata plastike na crevnu floru.

Probioti~ki mikroorganizmi mogu da stupe u interakciju sa ~esticama polistirena „kako bi modifikovali svoje toksi~ne efekte na razli~ita tkiva”, napisali su.

MOGU LI PROBIOTICI UTICATI NA MIKROPLASTIKU PRE INGESTIJE Ne samo da bi odre|eni probiotici mogli da pomognu na{im crevima – oni

Detoks – marketin{ki trik ili stvarno poma`e u borbi protiv toksina Detoks je proces koji ukqu~uje upotrebu odre|enih proizvoda, dijeta ili drugih metoda detoksikacije kako bi se organizam oslobodio toksina. Razli~ite na~ine detoksikacije mo`ete ~esto videti na dru{tvenim mre`ama, a promovi{u ih poznate li~nosti, influenseri i brendovi koji nude detoks proizvode.

POSNI KOLA^ SA JABUKAMA I ^OKOLADOM POTREBNO JE: n 600g jabuka, n 1 ~a{a {e}era, n 1/2 ~a{e uqa, n 1 ka{i~ica cimeta, n 2 ~a{e bra{na, n 1 ka{i~ica sode bikarbone, n 100g posne ~okolade, n malo {e}era u prahu.

PRIPREMA: 1. Jabuke o~istite i izrendajte, pa pospite {e}erom i dobro prome{ajte.

2. Ostavite da odstoje nekih 30 minuta.

3. Zatim sipajte uqe i dobro prome{ajte, pa pospite cimet, prosejte bra{no i dodajte sodu bikarbonu.

4. Sve dobro sjedinite, pa dodajte istopqenu ~okoladu.

5. Opet lepo sjedinite, pa sipajte smesu u pleh koji ste oblo`ili pek papirom.

6. Pecite u zagrejanoj rerni na 180°C oko 30 minuta.

bi mogli da pomognu u smawewu hemijskih aditiva koje ispu{taju pakovawa hrane i pi}a pre nego {to uop{te dospeju u na{e telo. Postoje obe}avaju}a istra`ivawa o interakciji izme|u probiotika i {tetne supstance BPA koja se nalazi u posudama za hranu. Poznato je da se {tetni bisfenoli ispiraju iz kontejnera i u potro{a~ke proizvode koje konzumiramo. Ipak, kineska studija iz 2019. godine otkrila je da kada se preparat probiotika laktobacilus reuteri doda sokovima i ~ajevima upakovanim u limenke koje sadr`e BPA, probiotik smawuje koncentraciju hemikalija u napicima za 90 odsto u jednom danu.

Iranski istra`iva~i su do{li do ohrabruju}eg zakqu~ka prave}i jogurt od razli~itih probioti~kih sojeva bakterija i mleka namerno kontaminiranih sa bisfenolom. Nakon 28 dana skladi{tewa, jogurt napravqen sa laktobacilus plantarumom i laktobacilus acidofilusom je detoksikovao BPA za 95, odnosno 90 posto.

POSTOJI LI RAZLOG ZA OPREZ U VEZI SA UPOTREBOM PROBIOTIKA Mudro je da razgovarate sa svojim lekarom pre uzimawa probiotskih suplemenata, koji nisu uvek dosledni po kvalitetu ili efektu. Me|utim, probiotici iz fermentisane hrane se {iroko smatraju bezbednim i generalno korisnim za qudsko zdravqe, tako da }ete se sigurno ose}ati dobro ako ih jedete vi{e. Oni su pristupa~ni i ukusni. Samo se dr`ite preporu~enih veli~ina porcija.

u suprotnosti sa op{tim principima qudske fiziologije, s obzirom na to da su jetra i bubrezi prili~no efikasni u uklawawu toksina iz organizma.

POTENCIJALNE OPASNOSTI

Detoks nije nov termin, pomiwe se jo{ od vremena Hipokrata, koji je verovao da ~etiri telesna fluida – krv, sluz, crna i `uta `u~ – moraju biti u ravnote`i kako bi se o~uvalo dobro zdravqe. Biti bolestan zna~ilo je da organi i telesni fluidi na neki na~in nisu izbalansirani i potrebna im je korekcija. Kroz vekove, ovi disbalansi su se le~ili raznim metodama, od klizmi i emetika do terapije pijavicama i pu{tawem krvi.

DA LI DETOKSI DELUJU?

Kratak odgovor je – ne. Studija objavqena 2022. godine pokazala je da detoks dijete

nisu pru`ile ubedqive dokaze na koji na~in bi toksini mogli biti eliminisani ili specifi~ni toksini navodno ukloweni odre|enom dijetom. Tako|e navodi da su ove dijete

Kori{}ewe detoks proizvoda umesto redovne ishrane dovodi do veoma niskog unosa hranqivih sastojaka, pa stoga mo`e dovesti do gubitka te`ine na kratke staze. Me|utim, nisu odr`iv na~in gubitka te`ine. Detoks dijete koje ograni~avaju odre|ene vrste hrane pove}avaju rizik od nedostatka hranqivih materija. Ne`eqeni efekti ukqu~uju umor, razdra`qivost i lo{ zadah, navodi Kler Kolins, profesor nutricionizma i dijetetike na Univerzitetu Wukasl. Postoji i rizik da sastojci na etiketama mo`da nisu ta~ni, {to pove}ava opasnost od nuspojava, potencijalnih predozirawa ili drugih ne`eqenih efekata. Neki qudi definitivno ne bi trebalo ni da poku{avaju detoksikaciju, upozorava Kler Kolins.

LE^EWE BIQEM

Paprika- riznica vitamina C, spre~ava rak prostate Iako se danas uzgajaju qubi~aste, crvene, zelene, naranxaste i bele paprike, sadr`aj vitamina, minerala i drugih hrawivih vrednosti paprike vrlo je sli~an, a male razlike se mogu pojaviti od sorte do sorte, ponekad boje ili mesta uzgoja.

Mnogo je bitnije kada je o paprikama u ishrani re~ da je prona|ena veza izme|u visokog unosa vitamina C poreklom iz paprike, i smawenog rizika od raka prostate.

Uz to, kod ispitanika koji su u~estvovali u studiji, utvr|eno je da likopeni, komponente iz paprike, uz beta karotene, vitamin C i A (retinoide) zna~ajno smawuju rizik od

raka prostate.

Preliminarna istra`ivawa pokazala su i da paprika ima odre|ena antikancerogena svojstva koja bi mogla vredeti i u prevenciji raka jedwaka i `eluca.

Ovo povr}e obiluje karotenoidom zeaksantinom koji va`an za zdravqe o~iju, posebno prevenciju makularne degeneracije i gubitka vida. Tako|e, smawuje o{te}ewa oka, i {titi od takozvane plave svetlosti iz UV zraka.

Redovna konzumacija paprike doprine}e ~i{}ewu arterija od plakova i tome da krvni sudovi budu vi{e elasti~ni. Stoga je

paprika u jelovniku zna~ajan faktor prevencije sr~anog i mo`danog udara.

Paprika sadr`i vi{e vitamina C ~ak i od citrusnog vo}a, za koje se smatra da je lider u sadr`aju ovog vitamina. Tako|e, sadr`i vi{e vitamina C i od nekih drugih vo}ki, pa i bobica. Na primer, crvena paprika ima ~ak 4 puta vi{e vitamina od limuna.

Kombinacija hranqivih komponenti u sirovoj paprici smatra se prirodnim antidepresivom, jer uti~e na lu~ewe serotonina (hormona sre}e) i melatonina (hormona sna).

To prakti~no zna~i da paprika popravqa raspolo`ewe i poboq{ava kvalitet sna.

28 ^etvrtak 7. decembar 2023.

ENIGMATIKA UKR[TENICA

SRPSKI KOWANIK IME GLUMAC I NAORU@AN SVIRA^ BALERINE PRODAVAC RE@ISER SABQOM NA ^ELU PAVI]- KESTEWA NA SLICI JUNG

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

GLAVNI DNEVNI OBROK ULICE OIVI^ENE DRVOREDOM GRAD U TEKSASU (SAD) OZNAKA ZA TONU NASEQE KOD MEDVE\E

LI^NA ZAMENICA CELOKUPNO, BEZ IZUZETKA STAVQATI U TE^NOST

POSLEDWE SLOVO AZBUKE

VRSTA GASA VOZAR PRIMITIVNOG PLOVILA

GORKE MATERIJE

ODSE^AK NA ULAZNICI ZVECKATI

BILO KAD

AUTO MOTO SAVEZ (SKR.) GR^KI KO[. KLUB

PISAR^I]I

OZNAKA ZA AMPER

RAVNOUSTANOSIMBOL DU[NOST, VITI, NAZIV, LUTEIME (LAT.) OSNOVATI CIJUMA BEZVOQNOST (LAT.)

LAVOVI (TUR.) MLITAVOST, KLONULOST (MED.)

LI^NA ZAMENICA

ODNOS TONOVA (MUZ.) GLUMAC RADE FR. GLUMICA ANA NIZBRDICA, PADINA

ZAVR[ETAK MOLITVE PRVI VOKAL

ISTRAJAWE STAJA ZA OVCE

SIMBOL URANA URANOVA RUDA

JEZERO U IRSKOJ ^OVEK U GODINAMA

TROMESE^JE

18. I 28.

SLOVO AZBUKE

VA[KE

VODORAVNO: 1. Uobra`avawe bolesnika da se pretvorio u vuka, 2. Apeninska dr`ava - Grad u Nema~koj, 3. Vrsta hrasta, qutik - Pasija, 4. Ekonomski biro (skr.) - Kartografi - Li~na zamenica, 5. Veliki rep - Jediwewe kiseonika s nekim elementom (hem.), 6. Uzvik bola, ajao, ajoj Olak{awe - Oznaka za obim, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Luka za jahte - Algebra (skr.), 8. Ilija odmila - Ime starijeg vladike i istori~ara Mila{a, 9. Embrion, fetus - Gr~ko slovo, 10. Obra|ivati zemqu plugom Planina u Turskoj, 11. Auto oznaka Vaqeva - Oli~ewe bo`anstva u hinduizmu - Jezero u Irskoj, 12. Najsvetiji deo gr~kog hrama - Zeqasta biqka s podzemnim mesnatim stablom, 13. Magare}i glas - Pribalti~ka dr`ava, 14. Isticawe istih prava.

NEVERNIK (TUR.) MERA JA^INE STRUJE

UKRASNA RESA, KI]ANKA

PANTOMIMI^AR DEO ZIMSKE ODE]E IZMI[QOTINA, PASJALUK KILOPOND (SKR.)

USPRAVNO: 1. Liberalizacija, 2. Mesto u Banatu - Turski naziv za Crnu Goru, 3. Zemqa za pe}i - Besnilo, ludilo, Mesto u Istri, 4. Islamski verski u~iteq - So sir}etne kiseline - Oznaka za litar, 5. Stariji pesnik i vladika Gruji} - Grad u Italiji, 6. To jest (skr.) - Kosina, strmina - Ime glumice Bening, 7. Pasmine - Jedini primerak - Simbol tantala, 8. Simbol kiseonika - Izdatak - Brazda u sredini orawa, 9. Ve{ta~ka kosa - @iteq Ogara, 10. Mu{ko ime, Isailo - Grad u Albaniji - Zahvat jezikom ({atr.)

11. Uzimati hranu - Predmeti od lima, 12. Neprihvatawe dogmi.

NAJVE]I SISAR AUTO OZNAKA NEMA^KE

PERSIJANKE

TRABUWATI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: LIKANTROPIJA, ITALIJA, ESEN, BEQIK, STRAST, EB, MAPERI, TI, REPINA, OKSID, AJO, ODU[AK, O, L, MARINA, ALG, IKAC, NIKODIM, ZAMETAK, GAMA, ORATI, ARARAT, VA, AVATAR, RI, ADITON, ZALIZ, WAK, LETONIJA, EGALITARIZAM

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: RU^AK, ALEJE, DALAS, ONI, T, [, SVE, BUTAN, AMARA, JA, ARSLANI, IKAD, KUPON, ]ATICE, AMS, TONALITET, AMIN, KARINA, A, ISTRAJ, U, ROJTA, KAUR, KVARTAL, RI, O^, MIMI^AR, VA[I, PSINA, IRANKE, KIT, ]ALAPRDATI

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

SUDOKU 2

5 6

3 2 2

RE[EWE SUDOKU 2: 298 576 143 - 417 839 256 536 421 879 - 943 682 715 682 715 394 - 751 943 682 164 357 928 - 375 298 461 - 829 164 537

4

1 8 2

1 3

3 3 9

6 2 5

8

4

6

3

6

1 6 1 8

7

4 6

6

5 1

1 1 2

8 7

5 7

1

2 7

6 3

7

6 7

1 4 9

9 3

4 3 7

6

6 9 6 5

2

RE[EWE SUDOKU 1: 174 982 536 - 683 547 912 529 163 487 - 752 834 169 941 256 873 - 836 791 245 297 618 354 - 468 325 791 - 315 479 628

SVET POZNATIH

^etvrtak 7. decembar 2023. 29

KONTROVERZNA FILMSKA LEGENDA

Vudi Alen napunio 88 godina i promovisao novi film Na svoj 88. ro|endan, Vudi Alen, ikona filmske industrije, jedan od najuticajnijih i najproduktivnijih filmskih stvaralaca u istoriji, proslavio je, ne samo svoj dug i plodan `ivot, ve} i promociju novog filma.

Iako je danas jedan od najstarijih filmskih stvaralaca na svetu, ne pokazuje znake usporavawa. Wegov stil je prepoznatqiv po briqantnom humoru, neobi~nim likovima, neuroti~nim dijalozima, kulturnim

referencama i qubavi prema xezu. Alen je, tako|e, poznat po svojoj qubavi prema evropskim gradovima, posebno Parizu, gde je snimio nekoliko filmova, kao {to su „Svi ka`u volim te” (1996), „Pono} u Parizu” (2011) i najnoviji - „Udar sre}e” (2023).

Wegova filmska karijera koja traje vi{e od 60 godina, obuhvata {irok spektar `anrova, od komedije do drame, a svaki film predstavqa pogled u duboko razmi{qawe o qudskim odnosima, egzistencijalizmu i urbanom `ivotu

Dajanom Kiton snimio je osam filmova, me|u kojima su „Sviraj ponovo Sem”, „Qubav i smrt” i „Menhetn”. Muza mu je bila i biv{a supruga Mia Farou, a kasnije i glumica Skarlet Johanson. Iz faze sa Mijom najboqe su pro{li filmovi „Ru`a Kaira”, „Hana i wene sestre”, „Zlo~ini i prestupi”, „Mu`evi i `ene”.

KAKO JE ALEN POSTAO VUDI

Udar sre}e Alenov najnoviji film je Udar sre}e (Coup de chance - 2023), francuski triler koji je napisao i re`irao. Film je premijerno prikazan na 80. Me|unarodnom filmskom festivalu u Veneciji u septembru ove godine. Vudi Alen ka`e da film za wega predstavqa beg od stvarnosti i da }e nastaviti da snima filmove dokle god mo`e. Ne mari ni za kritike i publiku, ve} nagla{ava da pravi filmove za sebe, sa nadom da }e se nekome svideti.

Ro|en je u Bruklinu, u Wujorku, kao Alen Stjuart Konigsberg, ali je {ezdesetih godina, kada je bio stend ap komi~ar, izmislio svoj alter ego Hejvud „Vudi” Alen. Wegova porodica je jevrejskog porekla, koja je pobegla iz Rusije i doselila se u Ameriku. Za Alena detiwstvo nije bilo naro~ito sre}no. Wegovi roditeqi, bibliotekarka i konobar, nisu se slagali, a odnos sa temperamentnom majkom mu je trajno bio naru{en. U prvom delu karijere Alen je vi{e glumio, a za ulogu u filmu „Eni Hol” je bio nominovan i za najboqeg glumca. Sa tada{wom devojkom

PRIVATNI SKANDALI

Privatni `ivot Vudija Alena vrlo je kontroverzan, po~ev{i od filma „Menhetn” u kome se kao sredove~an ~ovek zabavqa sa 17-godi{wom glumicom Mariel Hemingvej, unukom ~uvenog pisca. Iako je to bila samo fikcija, on se nije ogradio od napada. Najve}i {ok je usledio kada se razveo od Mije Farou i o`enio wenom usvojenom }erkom Sun Ji Previn, sa kojom je usvojio dvoje dece. Biv{a supruga ga je optu`ila da je zlostavqao drugu usvojenu }erku Dilan, ali je to na sudu odba~eno i nije progla{en krivim.

^ETVOROSTRUKI OSKAROVAC

Alen je dobitnik mnogih nagrada i priznawa. Nijedan wegov scenario nikada nije bio odbijen. Gotovo svaki tre}i film koji je napisao, ukupno wih 16, bilo je nominovano za Oskara za najboqi scenario, pa ~emu je rekorder u toj kategoriji. Dobio je ~etiri Oskara, ali se nije pojavio na ceremonijama. O Vudiju Alenu je 2011. godine snimqen biografski film. Iako su mi{qewa oko wegovog lika i dela su podeqena, do ta~ke da ga ili mrze ili obo`avaju, jedni smatraju da je genije, a drugi da je „retko odvratan lik”, kreativna energija koja ga pokre}e i wegova strast prema filmu ostaju nepromewene.

Alen je strastveni qubiteq xez muzike, koja ~esto svira u pozadini wegovih filmova. Po~eo je da svira klarinet kao dete, a za nastupe je koristio ime Vudi Herman.

Svakog ponedeqka uve~e svira u Karlajl hotelu na Menhetnu sa svojim bendom, nazvanim Wu Orleans Xez Bendom.

STAV SLOBODE MI]ALOVI] O MODERNIM @ENAMA IZAZVAO LAVINU KOMENTARA

„Promenile smo se na gore, izgubilo se po{tovawe prema mu`evima“ Sloboda Mi}alovi} va`i za jednu od najuspe{nijih i najvoqenijih doma}ih glumica. U karijeri dugoj skoro 25 godina ostvarila je pregr{t bitnih uloge, a o jednoj od wih govorila je u emisiji „Balkanskom ulicom“.

Na pitawe voditeqke Vesne Dedi} da prokomentari{e svoju junakiwu Simku Kati} u seriji „Koreni“, odnosno poziciju `ene iz tog vremena i danas, Sloboda je imala zanimqiv odgovor. „Mislim da smo se promenile, ali na gore. Mi smo se emancipovale i tra`ile da budemo nezavisne, ali mislim da smo time sebi napravile veliki problem. Ja imam 37 godina i nisam sigurna da bih mogla da `ivim kao {to je Simka `ivela. Prija mi da budem svoja, da imam svoje par~e hleba, da se ja ne{to pitam, sve {to je tada bilo

nemogu}e i nedopustivo. Ali, te{ku stvar smo sebi zadale – da budemo i majke i doma}ice, i uspe{ne `ene i supruge, i lepe i negovane“, rekla je Sloboda, pa dodala: „Mi smo danas izgubile taj odnos, odnosno po{tovawe prema suprugu. Vrlo smo brze na jeziku, a to nas onda ko{ta. One su

bile mudrije. ^ini mi se da je `enama po prirodi dato da budu mudre, a mu{karcima je data snaga. Mislim da to malo koristimo, vi{e bismo mi da se bijemo sa wima re~ima, da budemo mi jake, a ne treba, prosto ne treba“, poru~ila je glumica.

Slobodin stav je nai{ao na odobravawe, ali i osudu. „Svaka ~ast, da ima vi{e ovakvih `ena bilo bi i xentlmena i kavaqera“, Kakva kraqica, svaka ~ast, nek si im objasnila“, glase neki od pozitivnih komentara. dok su drugi isticali da „po{tovawe treba zaslu`iti“. Jedan komentar se posebno istakao. „Jo{ samo nije rekla da po{to smo brze na jeziku treba i br`i {amar. To po{tovawe prema suprugu je u stvari bilo pre`ivqavawe. Ako ka`e{ bilo {ta {to mu se ne svi|a padnu batine. Jel, to je taj odnos mudrost-snaga.

Mudro }uti da ne dobije{ batine.“

Skrivena poruka kravate kraqa ^arlsa sa motivom gr~ke zastave usred krize oko Partenonskog friza Izbor kravate koju je kraq ^arlsa nosio na konferenciji „KOP 28“ izazvao je spekulacije da je to bila {ifrovana poruka Ri{iju Sunaku oko spora sa Gr~kom u vezi vra}awa Partenonskog friza.

Kraqeva kravata imala je dezen zasnovan na gr~koj zastavi i to u jeku spora izme|u britanskog i gr~kog premijera oko skulptura u Britanskom muzeju. Spor se vodi oko toga da li skulpture u Ujediwenom Kraqevstvu poznate kao „Elginov mermer", ili Partenonski friz, treba da se vrate u

Atinu. Iz Bakingemske palate navode da je to samo nasumi~an izbor kravata. Iz kraqeve kancelarije su naveli da je kraq kravatu koju je nosio na samitu u Dubaiju, nosio i kada se sastao sa delegacijom Ju`ne Koreje tokom wihove pro{lonedeqne dr`avne posete. Insistirali su da kravata koju je nosio kraq kada se sastao sa Sunakom nije imala bilo kakve veze sa Gr~kom niti diplomatskim sporom oko skulptura.

Ri{i Sunak je u ponedeqak u posledwem trenutku otkazao sastanak sa gr~kim premijerom Kirijakosom Micotakisom jer

je Micotakis rekao da `eli da razgovara o povratku skulptura – ~emu se britanski premijer izri~ito protivi. To je izazvalo negativne reakcije u Gr~koj i tvrdwe lidera laburista ser Kira Starmera da je Sunak poku{ao da „ponizi" va`nog evropskog saveznika.

Kraq ^arls kao {to je poznato, ima rodbinske veze sa Gr~kom jer je wegov otac, pokojni princ Filip, ro|en u Gr~koj i ~lan je gr~ke kraqevske porodice. Kraq je odr`ao glavni govor na samitu o klimatskim promenama. I mada sada, kao {ef dr`ave, mora

da govori po savetu ministara ipak se spekulisalo da wegova privatna razmi{qawa nije odobrila vlada. Ali u slu~aju plavo-belog motiva na kraqevoj kravati u Dubaiju, izvori iz kraqeve kancelarije odlu~no pori~u da ima bilo kakve politi~ke poruke.

Tajna pun|e Jovanke Broz

ZA[TO PRVA DAMA SFRJ NIKAD NIJE MEWALA FRIZURU Jovanka Broz, supruga do`ivotnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, ostala je prepoznatqiva po svom stilu odevawa, ali najvi{e po ~uvenoj pun|i koju je nosila od svog prvog pojavqivawa u javnosti, pa do kraja svog `ivota 20. oktobra 2013. Iako su o wenom obla~ewu brinuli brojni doma}i i svetski kreatori, Jovanka je jedino odbijala da promeni frizuru. Razlog tako rigoroznom stavu otkrila je jednom prilikom i wena li~na kroja~ica @u`i Jelinek.

- Imala sam jednog {najdera Dragana. On se u wu zaqubio. Ona je bila tako prekrasna do struka, imala je prekrasna prsa, zube. Wu je bilo milina gledati. Ja sam joj jedino zamerila {to je uvek imala istu frizuru. Jednom prilikom sam joj rekla: “Drugarice Jovanka, molim vas promenite frizuru, mi `ene se moramo stalno mewati, jer mu{karci vole da smo svaki ~as druga~ije.” A onda je ona viknula: “Ne! Ja imam moju frizuru na koju sam navikla i neka se mu{karci na mene naviknu” rekla je jednom prilikom Jelinek.

30 ^etvrtak 7. decembar 2023.

SPORT

\OKOVI] U IZBORU ZA PLANETARNU SPORTSKU LI^NOST GODINE:

Protivnici za presti`nu nagradu su svetski poznati Hrvatski huligani jo{ najmawe pola godine zatvoreni u Gr~koj nakon svirepog ubistva Navija~i fudbalskog kluba Dinamo iz Zagreba osta}e u gr~kim zatvorima jo{ najmawe pola godine, preneo je "Ve~erwi list", pozivaju}i se na izjave advokata prve grupe navija~a koji su dali izjavu pred sudom u Atini.

Prva grupa navija~a se pojavila pred sudijom u Atini gde je dala izjave, prenela je Hina. „Naredna odluka koju ~ekamo je ko izlazi iz istra`nog zatvora, a protiv koga }e biti podignuta optu`nica i ko ide na su|ewe, a ko ide na slobodu“, rekao je advokat.

Do tada }e pro}i barem polovina roka od 18 meseci koliko istraga maksimalno mo`e da traje, naveo je „Ve~erwi list“.

Ukupno 102 hrvatska navija~a nalaze se u zatvorima po Gr~koj, gde su uhap{eni u avgustu zbog nereda uo~i utakmice u kvalifikacijama za Ligu {ampiona protiv AEK-a, u kome je ubijen navija~ gr~kog kluba.

Gr~ki advokat ve}ine navija~a Dinama Atanasios Kaimenakis, nekada i sam pripadnik navija~ke grupe Panatinaikosa „Gejt 13“, rekao je posle zavr{etka ispitivawa svojih klijenata da za wih 60 od ukupo 90 koliko ih zastupa, ne postoje nikakvi materijalni dokazi, ni video snimci, ni DNK uzorci na osnovu kojih su zadr`ani u istra`nom zatvoru. „Na{a je odbrana ~vrsta, apelujem na porodice mojih klijenata da ostanu mirni. Kada sam posetio Bed Blu Bojse u zatvorima, ~uvari su mi rekli da su izuzetno disciplinovani i da se lepo pona{aju. Jako sam ponosan na wih“, rekao je Kaimenakis.

Me|utim, navija~i su prilikom dovo|ewa pred sud iz policijskih marica okupqenima uzvikivali najgore psovke i kroz prozore pokazivali sredwi prst, prenela je Hina.

Nezvani~no se saznaje da bi oko 15-ak dana moglo da potraje ~itawe `albi, na ~emu }e raditi brojni prevodioci. Pred sudiju danas izlazi jo{ 44 pripadnika Bed Blu Bojsa, dok }e preostali svoje iskaze dati u sredu.

Jo{ jedna nagrada koju bi Novak \okovi} mogao da doda u svoju zaostav{tinu.

Tokom 2022. je sportska li~nost godine BBC bio Lionel Mesi jer je predvodio Argentinu do titule na Svetskom prvenstvu.

Ove godine je me|u najve}im favoritima Novak \okovi}, a BBC u tekstu navodi i da je ove godine stigao do 24. grend slem titule, ~ime je izjedna~io rekord Margaret Kort (naravno, neke turnire je osvojila dok su se vodili kao amaterska takmi~ewa).

Uspeo je da postane prvi koji ima vi{e od 400 sedmica na ATP listi i podigao je jubilarni 10. trofej na Australijan openu.

Sezonu je zavr{io sa ~ak sedam titula, od ~ega tri grend slem pehara.

Uz \okovi}a su nominovani i Maks Ferstapen, voza~ Formule 1 i aktuelni svetski {ampion,

Simon Bajls, ~uvena ameri~ka gimnasti~arka, Aitana Bonmati, vlasnica „Zlatne lopte“ i fudbalerka koja je sa [panijom postala {ampion planete, te fudbaler Man~ester sitija Erling Braut Holan koji je osvojio tri trofeja sa klubom, ali i Sija Kolisi, poznati ragbista iz

JO[ JEDNA NAGRADA I REKORD ZA JOKI]A:

Svi mu gledaju u le|a U novembru mu nema ravnog

Srpski ko{arka{ Nikola Joki} progla{en je za najboqeg igra~a Zapadne konferencije u novembru mesecu.

NEMAWA MATI] BRUTALNO ISKREN O VREMENU KOJE JE PROVEO U BEOGRADU

„Deco, izbegavajte Zvezdu i Partizan, oterali su me“

Nemawa Mati} je odlu~io da posavetuje mlade fudbalere kako bi trebalo da usmeravaju karijere.

Mati} koji je godinama bio oslonac @ozea Muriwa u ^elsiju, Man~ester junajtedu i Romi i koji je imao jednu od najboqih karijera od srpskih fudbalera u 21. veku odlu~io je da posavetuje mlade.

Srpski vezista je imao ne{to druga~iji put jer je i u Crvenoj zvezdi i u Partizanu otpisan kao netalentovan. Usledio je zaobilazni put preko slova~kih Ko{ica do Benfike, a onda i Premijer lige.

“Nemoj da ide{ u Zvezdu i Partizan! Mislim da sam gubio vreme tamo, a ni{ta me nisu nau~ili. Sve {to su nas tamo u~ili, bilo je pogre{no. Kada sam oti{ao na ozbiqniji nivo, sve su me u~ili kontra. Onda sam seo i razmi{qao da li je to mogu}e…

Puno roditeqa gre{i sa tim. Skauti Zvezde i Partizana putuju po Srbiji i tra`e talente {to je normalno. Te{ko je re}i ‘ne’ kada pozovu Zvezda i Partizan. Ali mislim da deca prerano odlaze i da treba da ostaju u mawim sredinama jer tu ima dobrih trenera koji mogu da ih razvijaju. Ne{to }e dobiti kada odu u ve~ite, ali }e puno i da izgube”, istakao je biv{i reprezentativac Srbije za „YU planet“.

“Mo`da malo gruba re~, ali jesu. Mo`da sam fizikom zaostajao za mojom generacijom. Crvena zvezda je procenila da nisam za wih i oterali su me. Ve} sam bio pre{ao iz sela u grad i morao sam da na|em neki drugi klub. Pozvao me Partizan da pre|em kod wih, bio sam tamo godinu i po dana, a onda su me i oni oterali.

Vratio sam se na Ub”, izme|u ostalog je poru~io Mati}.

Ju`ne Afrike koji je odveo reprezentaciju do ~etvrte titule {ampiona sveta.

Glasawe je otvoreno do 12. decembra, a sedam dana kasnije }e biti saop{teno ime pobednika. Svi koji `ele mogu da glasaju, naravno, nakon obavqene registracije.

Joki} je ovom priznawe poneo po sedmi put u karijeri i tako postavio novi rekord fran{ize.

Srpski centar je na 19 utakmica, upisao 13 pobeda i u proseku bele`io 29 poena, 13,2 skoka i 9,2 asistencija po me~u.

Tako|e, Joki} je zbog ovih brojki i daqe prvi u MVP trci, a mo`da mu se ove sezone posre}i pa bude imao i tripl-dabl u proseku.

Na drugoj strani SAD, u Isto~noj konferenciji, dominirao je Xejson Tejtum.

As Boston Seltiksa je vodio tim do skora 14-4. Ubacivao je 27,7 poena u proseku, uz jo{ 8,8 uhva}enih lopti i 4,1 asistencijom.

[OKANTNA ISPOVEST MOKE SLAVNI]A O SINU ZVEZDANU:

„Nisam `eleo vi{e dece, pla{io sam se da opet ne napravim kriminalca“ ^ovek koji je osvojio sve mogu}e trofeje u svetu ko{arke je odlu~io da govori o svemu {to mu je na du{i, a priznao je i velike gre{ke koje ga i danas progawaju.

Pojasnio je i kada je bio najsre}niji, te zbog ~ega je sin dobio ba{ to ime. „Najsre}niji trenutak? Kada sam dobio sina.

Oduvek sam `eleo sina. Dobio sam ga dok sam bio na Olimpijskim igrama. Voleo sam Crvenu zvezdu i zato sam mu dao ime Zvezdan. Da sam dobio }erku, zvala bi se Zvezdana“, otkrio je Slavni}.

Istakao je i kakvu je gre{ku napravio tokom vaspitawa sina. „Kada je imao 14 godina razveo sam se, a on je ostao da `ivi sa mamom. To mi je bila najve}a gre{ka u `ivotu. Upisao sam ga u Petu gimnaziju i svaki dan vozio u {kolu, a zatim i posle {kole ku}i. Ustajao sam rano zbog wega, pravio mu sendvi~e, pla}ao privatne ~asove… Izdr`ao je taj tempo nekoliko meseci, a onda mi je rekao da ne}e

Zvezdan i Moka Slavni} vi{e da ide u {kolu i da ga ne zanima. Krivo mi je {to Zvezdan i ja nismo imali dobar odnos. Nije mi se svideo put kojim je krenuo i to sam mu otvoreno zamerao. Poku{avao sam da mu pomognem, ali nije hteo da slu{a. Bio je odli~an u sportu, to je nasledio od mene. Me|utim, nije ga zanimalo ~ak ni da bude trener“, rekao je Slavni} za „Ve~erwi list“.

Istakao je da nije za`alio {to nije dobio jo{ dece. „Na sre}u, moja druga `ena Jelena nije insistirala na deci. Ni ja ih nisam `eleo jer sam se pla{io da opet ne napravim kriminalca“, bio je iskren Slavni}.

SPORT

^etvrtak 7. decembar 2023. 31

PIKSI ODGOVORIO VIDI]U I OPTU@IO GA DA LA@E:

OGLASIO SE DRAGAN XAJI] POSLE @REBA ZA EP

"Ne pla{im se Engleza!"

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Xaji} sumirao je utiske posle `reba za Evropsko prvenstvo 2024. u Nema~koj i poru~io da se ne pla{i Engleske, iako je veliki favorit u grupi C, gde se uz Srbiju nalaze jo{ Danska i Slovenija.

Orlovi su zapali u te{ku grupu na kontinentalnom turniru, na kojem nisu u~estvovali od 2000. godine.

- Ni posle ceremonije u Hamburgu nisam ni malo promenio mi{qewe u odnosu na ono {to sam govorio pre `reba. Svaki protivnik na Evropskom prvenstvu zaslu`uje respekt i veliko po{tovawe. Mi najboqe znamo koliko je te{ko oti}i na zavr{ni turnir, ~ekali smo 24 godine i sada treba dobro da se pripremimo, ne samo u fizi~kom i takti~kom, ve} i u psiholo{kom smislu - rekao je Xaji}.

Srbija protiv Engleske otvara takmi~ewe.

- Ne pla{im se Engleza, iako je jasno da su oni prvi favoriti, ne samo za prvo mesto u grupi, ve} i za osvajawe Evropskog prvenstva. Naravno, ne pla{im se ni druga dva rivala u grupi, ali je jasno da samo maksimalnim pristupom i ozbiqnom pripremom mo`emo do `eqenih rezultata u sve tri utakmice. Imamo igra~e koji su nosioci igre u velikim evropskim klubovima, ali imamo i one mla|e koji su `eqni dokazivawa i ne postoji boqa prilika da izbiju u prvi plan od najve}e smotre evropskog fudbala.

Ekipa Dragana Stojkovi}a }e imati veliku podr{ku navija~a.

- O~ekujem veliku podr{ku na{ih navija~a i u Gelzenkirhenu i u Minhenu, a nadam se i nakon toga u nokaut fazi Evropskog prvenstva - zakqu~io je Xaji}.

UEFA STREPI ZBOG HULIGANA:

Me~ Srbije i Engleske ve} se smatra visokorizi~nim UEFA ve} pravi procene bezbednosnih rizika za me~eve predstoje}eg Evropskog prvenstva, a pojedini inostrani mediji tvrde da je me|u wima utakmica Srbije i Engleske.

Konkretno, prema saznawima {panske Marke, visokorizi~nim se smatra duel Srbije i Engleske koji }e se 16. juna igrati u Gelzenkirhenu od 21 ~as.

- Engleski i srpski navija~i se smatraju opasnim, imaju dugu istoriju problemati~nog pona{awa na utakmicama bilo da su u pitawu me~evi na klupskom nivou ili je u pitawu reprezentacija – navodi Marka.

Madridski dnevnik podse}a na velike nerede koji su se desili na prvenstvu 2016. godine, na kojem je u~estvovala i Rusija.

- Sada nema Rusa, ali tu su Srbi, pa je situacija vrlo sli~na.

Vreme odigravawa me~a ukazuje na to da }e se tokom dana popiti ogromne koli~ine alkohola, a ~iwenica da je to prvi me~ za obe reprezentacije tako|e pove}ava rizik od izbijawa nereda - dodaje se u tekstu.

U grupi C takmi~i}e se jo{ Danska i Slovenija. Evropsko prvenstvo na programu je od 14. juna do 14. jula.

SKANDAL NA @REBU.

UEFA pokrenula istragu zbog zvukova iz porno filma usred `reba Srbija je u subotu saznala protivnike u grupnoj fazi Evropskog prvenstva, a bilo je zanimqivo i na samom `rebu. Dok je Brajan Lauddrup otvarao kuglicu sa imenom Srbija, u prenosu se za~uli glasni zvuci iz porno filma.

UEFA je re{ila da zvani~nom istragom utvrdi kako je do ovog signala do{lo, iako se krivac oglasio. U pitawu je Danijel Xarvis, popularni jutjuber, koji je na svojim stranicama na dru{tvenim mre`ama u „lajvu“ pokazao kako je spremio iznena|ewe za sve u Hamburgu.

Nije to dr`avni novac, ne mo`e da me povredi neko ko ne radi ni{ta Nastavqa se rasprava oko velikog novca i sistema u srpskom fudbalu Dragan Stojkovi} Piksi, odgovorio je na izjave Nemawe Vidi}a, proslavqenog srpskog fudbalera, u kojima se spomiwala zarada selektora i stru~nog {taba na{e fudbalske reprezentacije.

Intervju Nemawe Vidi}a za „NIN“ izazvao je mnogo pa`we u fudbalskom svetu Srbije, pa je i Piksi odlu~io da se oglasi.

Naime, Vidi} je rekao da je iz buxeta FSS za potrebe selektora i stru~nog {taba „A“ reprezentacije izdvojeno 16 miliona evra za dve godine. Selektor Piksi je, kao i FSS, rekao da to nije ta~no, ali je propustio priliku da precizira brojke i otkloni (bar neke) sumwe. „Nije“, odgovorio je Stojkovi} na pitawe novinara „@urnala“.

Nije se tu zaustavio, ali nije otkrio ni istinu do kraja. „Ako Vidi} iza|e sa informacijom gde se pomiwu selektor i stru~ni {tab, onda mora da stoji iza toga. Radi se o klasi~noj obmani i zbuwivawu javnosti. On u tim godinama i sa takvim ambicijama ne sme da dozvoli ne{to tako. Na kraju krajeva, da sam zaradio ne 16, ve} 116 miliona evra, u ~emu je problem? ^iji je to novac, ko je te pare uneo u Savez? Nije to dr`avni novac?“, uzvratio je Piksi pitawem.

Nije hteo da pricizira zaradu. „Mogu ta~no da vam ka`em koliko smo zaradili, ali ~emu to“.

Nemawa Vidi} i Dragan Stojkovi} Nastavio je o Vidi}u… „Postoje poreski organi, ta~no se zna koliko smo platili wima. Ne znam da li je Nemawa izmanipulisan, da li postoji grupacija koja ga je navela da ka`e tako ne{to“.

Nije krio da je qut na Vidi}a, a pomenuo je i izbore za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. „Ne mo`e da me povredi neko kao on koji ne radi ni{ta. Jako je ru`no ono {to je rekao. Pokazao je nepo{tovawe prema meni. Kao selektor nisam mogao da mu pomognem, ni odmognem u `eqi da postane predsednik FSS. To nisu optu`be nego komentari koji ne prili~e wemu. On je veliko fudbalsko ime, po{tovao sam ga i uvek govorio lepo o wemu. Bili smo ponosni na wegove igre. Zate~en sam pre svega wegovim osnovnim neznawem. Ako ve} pomiwe brojke, nekih 16 miliona, prvo mora dobro da se informi{e. Treba neko da mu objasni i pojednostavi {ta su bilansi, zavr{ni ra~uni itd. Mesto za tu vrstu pitawa je sednica Skup{tina, ~ije je ~lan“.

Bahar ipak ostaje trener u Zvezdi?

"Barak Bahar je pred smenom", "Izraelac je biv{i", "Zvezda smewuje trenera ubrzo"... To su natpisi koji se ve} neko vreme mogu pro~itati u medijima. Ali, istina je sasvim druga~ija.

Kako saznajemo, na "Marakani" ne razmi{qaju o promeni {efa stru~nog {taba! Dakle, Baharu se ne quqa klupa. I - ima}e mir.

Podsetimo, Crvena zvezda je nesre}nim porazom od Jang bosa u Bernu (2:0) ostala bez prole}a u Evropi. Pred crveno - belima je me~ posledweg kola grupne faze Lige {ampiona u Beogradu protiv

Man~ester sitija (13. decembar).

Ali, pored duela sa ekipom Mladosti iz Lu~ana i gostovawa Spartaku, najva`nije je ono {to }e se dogoditi 20. decembra.

Tada je na programu odlo`ena utakmica 9. kola Superlige Partizan - Crvena zvezda. Ta utakmica je sada crveno - belima najva`nija, pogotovo posle poraza Partizana u pretpro{lom kolu od TSC (0:4), kada je aktuelni {ampion pri{ao crno - belima na tri boda.

Stvar je jasna, u Zvezdi `ele da fudbaleri i trener rade u miru, bez trzavica, a poverewe Baharu govori dodatno tome u prilog.

Posle 171. ve~itog derbija se spu{ta zavesa na jesewi deo sezone.

THURSDAY  ^ETVRTAK 7. 12. 2023.

RAPORT IZ MARIBORA:

Paklen `reb za Srbiju na EURO:

Србија поново у групи са Словенијом, на отварању ривал Енглеска @reb u Hamburgu je bio nemilosrdan prema Orlovima! Reprezentacija Srbije na Evropskom prvenstvu igra}e u C grupi sa Engleskom, Danskom i Slovenijom.

Nadali smo se da }emo pro}i sli~no kao u kvalifikacijama, ali smo dobili najte`e protivnike iz prvog i drugog {e{ira.

Engleska je najve}i favorit turnira uz Francusku, dok je Danska ubedqivo najja~i rival iz drugog "{e{ira".

Ako ni{ta drugo bar smo iz tre}eg {e{ira dobili Sloveniju, iz reda po`eqnih protivnika, ali utisak kvari to {to smo mogli mnogo boqe da pro|emo umesto Danske.

Ono {to je zanimqivo je i da smo na pro{lom `rebu tako|e izvukli Englesku, pre nego {to smo ispali od [kotske u bara`u, dok smo se sa Dancima i Slovencima susretali u bliskoj pro{losti.

Skandinavci su nas pod Draganom Stojkovi}em Piksijem razbili u prijateqskom me~u u Kopenhagenu (3:0), dok smo Slo-

veniju presli{ali u Beogradu u Ligi nacija (4:1), pored onog ludog remija u Qubqani (2:2). Uostalom, s istom reprezentacijom smo i posledwi put bili na EURO u grupi 2000. godine kada je bilo jo{ dramati~nijih 3:3.

Bilo kako bilo, Srbija }e u ovoj te{koj grupi poku{ati da ostvari prvi plasman u nokaut fazu od osamostaqewa, isto kao i {to u~estvuje na kontinentalnom turniru.

Evropsko prvenstvo igra se slede}e godine od 14. juna do 14. jula u Nema~koj.

SVE GRUPE NA EURO A grupa: Nema~ka, [kotska, Ma|arska, [vajcarska.

B grupa: [panija, Hrvatska, Italija, Albanija; C grupa: Slovenija, Danska, Srbija, Engleska; D grupa: Pobednik A plejofa, Holandija, Austrija, Francuska; E grupa: Belgija, Slova~ka, Rumunija, pobednik B plej-ofa; F grupa: Turska, pobednik C plej-ofa, Portugal, ^e{ka.

OGLASIO SE PIKSI POSLE @REBA:

Nema potrebe da se pla{imo U subotu popodne je u Hamburgu odr`an `reb za predstoje}e Evropsko prvenstvo u fudbalu, koje }e se u junu i julu naredne

godine igrati u Nema~koj, a svoje rivale je saznala i selekcija Srbije.

Orlovi }e naredne godine u Nema~koj igrati u grupi C, zajedno sa selekcijama Engleske, Danske i Slovenije, odlu~eno je na `rebu u Hamburgu.

Posle `reba je svoje utiske za "RTS" izneo i Dragan Stojkovi} Piksi, selektor Srbije, koji isti~e da je ciq da na{a selek-

cija zavr{i me|u dve najboqe u grupi.

– Interesantna grupa, te{ka, mi smo mogli u A, B ili C. Moramo da igramo sa svima, ciq je da budemo {to boqi, da budemo na prva dva mesta. Veoma izazovno, imamo balkanski derbi sa Slo-

Sa utakmice Srbija - Slovenija (4:1) nedavno, u Beogradu

venijom, tu je Danska, jako naugodno. Nije bilo toliko va`na utakmica sa wima, prijateqska.

Dobra ekipa, kompaktna – istakao je Piksi.

Igra}emo u grupi sa Englezima, jednim od favorita predstoje}eg prvenstva, a Stojkovi} isti~e da nas ~eka interesantan me~.

– Englezi su jedna od najja~ih reprezentacija u Evropi. Bi}e interesantno.

Za kraj, Piksi je poru~io da Srbija nema ~ega da se pla{i.

– Nema potrebe da se pla{imo. Igra 11 protiv 11. Bi}e to dobre utakmice definitivno.

Ima dosta vremena da analiziramo, pravimo prlanove, spremamo se da budemo najboqi kad je najva`nije, a to je kad bude prva utakmica – istakao je selektor Srbije.

Ina~e, prvi me~ na prvenstvu }e Orlovi igrati 16. juna protiv Engleske, ~etiri dana kasnije igramo protiv Slovenije, dok je 25. juna na programu duel sa Dancima.

Slovenci se ne pla{e Orlova i najavquju invaziju na Minhen Srbija i Slovenija se posle 24 godine vra}aju na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Kao {to je to bio slu~aj kod posledweg u~e{}a, ponovo }e ukrstiti kopqa u grupnoj fazi. Dovoqno razloga da se u obe dr`ave, koja je nekada bila jedno, obnove se}awa na ~uveni me~ i upravo u wemu prona|e dodatni motiv pred okr{aj zakazan za 20. jun 2024. u Minhenu. @reb za EURO se jo{ jednom poigrao sa dva slovenska naroda.

Poput 2000. u Belgiji i u Nema~koj }e morati da udare jedan na drugi, ali i na Englesku i Dansku.

U [arlroi je vi|en epski okr{aj, onaj koji se i dan danas pamti i prepri~ava. A kako i ne bi. Slovenija je protiv tada{we Jugoslavije vodila sa 3:0 i imala igra~a vi{e. Plavi su smogli snage da se vrate i osvoje bod, iako su na kraju bili blizu i sva tri.

Svi se pitaju mo`e li isto, ili barem sli~no, da se dogodi i narednog leta.

O tome, ali i svemu {to i Srbiju i Sloveniju ~eka u Nema~koj razgovarali smo sa novinarom mariborskog Ve~era Mihom Daj~manom.

- Slovenci se se}aju te utakmice. Bilo je to ba{ posebno za nas.

O tome pri~amo u kafanama i danas. Se}am se da je slovena~ki komentator tokom tog me~a kada smo poveli sa 3:0 rekao da samo zemqotres mo`e da pomogne Srbiji i da Sloveniji oduzme pobedu.

Ispostavilo se da nije bio u pravu. Ali sada imamo novu {ansu da pobedimo - ka`e Daj~man za Sportal.

Nema „kukwave“ na `reb jer je iz ~etvrtog {e{ira doneo Srbiju.

- U tom {e{iru je bila i Italija. Tako da, boqe Srbija nego Italija.

U De`eli duel sa Piksijevim timom, koji dolazi u drugom kolu, isti~u kao najva`niji u grupnoj fazi.

- To je najbitnija utakmica za nas. Bi}e i odlu~uju}a za plasman u nokaut fazu. Pobeda bi nam pomogla da pro|emo daqe. Mo`emo da igramo sa Srbijom. Ne bojimo se Orlova - prenosi Daj~man atmosferu koja vlada me|u Slovencima posle `reba.

"O~ekujemo 10.000 Slovenaca u Minhenu"

Jasna je i ra~unica za Sloveniju.

- Iako smo na papiru najslabiji, ne}e Slovenija biti samo puki u~esnik. Utakmica sa Srbijom je na{a {ansa da se poka`emo i u drugi krug pro|emo barem kroz poredak tre}eplasiranih ekipa, ako ne vi{e od toga. Mislim da mo`emo da protiv Orlova budemo najboqi i pobedimo. Igra~i }e biti posebno motivisani.

O~ekuje ekipa Matja`a Keka i veliku podr{ku navija~a.

- Bi}e zanimqivo zbog navija~a. Iz Slovenije do Minhena nam treba nekih pet sati kolima. O~ekuje se da imamo najmawe 10.000 navija~a na toj utakmici. Bi}e ludo!

"Poraz u Beogradu nas podigao"

Dve ekipe su igrale i nedavno Ligi nacija. Srbija je u Beogradu ubedqivo slavila sa 4:1, dok je duel u Qubqani zavr{en nere{eno 2:2.

- Oko na{e reprezentacije je mnogo boqa atmosfera sada nego {to je bila u to vreme kada se igrao me~ u Beogradu. Kao da nas je to podiglo. Idemo uzlaznom putawom sve vreme, {to se videlo i u kvalifikacijama. U dobroj smo seriji, {to nas je dovelo do Evropskog prvenstva.

Okosnica slovena~ke reprezentacije je veoma jasna. Nema tu previ{e eksperimentisawa, tvrdi Daj~man.

- Kek Ima bazu igra~a koji su mu standardni ~ak i ako ne igraju dobro u svojim klubovima. Veruje im. Recimo, Petar Stojanovi} je veoma bitan, iako ni ne igra za Sampdoriju u Seriji B. U odbrani je najva`niji Jaka Bijol iz Udinezea. Mada, on je povredio stopalo i pauzira tri meseca. Nadamo se da }e se vratiti u pravu formu za EP. Tu su i Vawa Drku{i}, David Brekalo i Miha Bla`i~...

"Da Mitrovi}u odmah uvale lakat"

[topere Slovenije ~ekaju okr{aji sa Aleksandrom Mitrovi}em.

- Ba{ sam sa kolegama pri~ao da Bijol mora da uvali lakat Mitrovi}u na startu utakmice, kako bi nam bilo lak{e kasnije - kroz smeh poru~uje Daj~man.

A kada je re~ o veznom redu i napadu...

- [e{ko i [porar su glavni, iako nas brine {to [e{ko ne igra standardno za Lajpcig. [porar je odli~an, prihvatio je ulogu „drugog“ i sjajno sara|uje sa [e{kom. U veznom redu je Gnezda ^erin iz Panatinaikosa glavni igra~.

Na golu je glavna zvezda.

- Veliki Jan Oblak! Tu je na{a prednost - jasan je Miha Daj~man.