Srpski glas 7. jul by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 7. 7.2022. z Year XXXI No.2508

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Vidovdanska akademija u Bonirigu ûvari tradicije poput Upravnog odbora centra u Bonirigu proteklog vikenda odràli su Vidovdansku akademiju i nastavili obeleàvawe ovog velikog dana i u 2022. godini. Na akademiji su u~estvovali mali{ani i wihovi u~iteqi iz Srpskog centra u Bonirigu, srpske {kole ''Vuk Karaxi}'' u Kabramati i deca srpske {kole ''Rastko'' iz Ruti Hila, te ~lanovi muzi~ke {kole "Liverpul"

VE^NA STRA@A VAGDIJE I MA@UBA:

Muslimanska porodica ~uva grobqe srpskih heroja u Tunisu ve} vi{e od 50 godina! U mestu Menzel Burgiba nalazi se srpsko grobqe na kojem je sahraweno ~ak 1790 srpskih vojnika koji su posle albanske golgote preba~eni na le~ewe u logore u Tunisu. Za vreme obnove grobqa anga`ovani su Strana 19 ~uvari koji }e ~uvati i odr`avati grobqe Strana 30

Milo{ Ninkovi} {okirao navija~e posledwim transferom u karijeri

Ninkovi} koji }e u decembru proslaviti 38. ro|endan potpisao je jednogodi{wi ugovor sa gradskim rivalom ekipom Vonderersa i time iznenadio navija~e

ZLATNE SRPSKE PU[KE HIT U SAD

Ameri odlepili za Zastavinim kala{wikovima od 24 – karatnog zlata

Strane 16 i 17

U DEPARTMANU ENDR I LOARA U CENTRALNOJ FRANCUSKOJ

Strana 10

Xinovska tapiserija sa predstavom Kosovskog boja krasi francuski zamak [enonso Prema re~ima tamo{weg kustosa, francuska kraqevska ku}a naru~ila je ovu basnoslovno skupu tapiseriju sa srpskim motivom zbog toga {to se na Kosovu odigrala najva`nija bitka u sredwem veku u Evropi

Strana 20

Strana 15

Borislav Kova~evi} Australiju zamenio fru{kogorskim padinama

Razlog povratka je prvenstveno bio da decu ne ostavim u Australiji. Prevladao je patriotizam, ina~e sam rodom iz Dalmacije, a moji su se nekad bavili poqoprivredom tako da imam osnovu za to

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Kako je prvi ~ovek BG policije do{ao do stana koji vredi vi{e od milion evra?! Nakon objavqenog javnog podatka da prvi ~ovek beogradske policije Veselin Mili} poseduje stan od gotovo 200 kvadratnih metara u luksuznom kompleksu na Dediwu, u javnosti se otvorilo pitawe kako na~elnik PU Beograd, sa platom od 177.000 dinara, mo`e sebi da priu{ti stan koji se, prema aktuelnim oglasima, procewuje na vi{e od milion evra! BIRN je objavio da je Veselin Mili}, u vreme kada je obavqao funkciju savetnika predsednika

Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, u suvlasni{vu sa suprugom, prema zvani~nim podacima iz Katastra nepokrenosti i Agencije za spre~avawe korupcije, u luks zgradi u Neznanog junaka, stekao stan od 195 metara kvadratnih. Re~ je o zgradi koja se nalazi na atraktivnoj lokaciji na Dediwu, okru`ena brojnim ambasadama i me|unarodnim {kolama. Ovaj podatak zbunio je javnost posebno ako se u obzir uzme podatak da Mili}, kao zaposleni u

Ministarstvu unutra{wih poslova, zara|uje 177.780,00 dinara mese~no. Proverom na sajtovima koji se bave prodajom i ogla{avawem nekretnina, redakcija portala Nova.rs prona{la je podatak da se gotovo identi~na nekretnina u istoj zgradi, povr{ine od 186 metara kvadratnih prodaje za 6.700 evra po kvadratu. Ako se u obzir uzmu i "podivqale" cene kvadrata u Beogradu u proteklih nekoliko meseci i turbulentna de{avawa na tr`i{tu nekretnina, te{ko je

D fin zlo koju Sa platom od oko 1.400 evra kupio stan od kqu milion evra. Za tu kupovinu, prvom policajcu opti Beograda je potrebno oko 60 godina rada. ja, E Sna{ao se za milion evra, {to bi rekli... ~eti de s poverovati da je stan, koji sada digao kredit za koji bi mu, premamu ja ko{ta 1.250.000 evra, nekretnina ra~unici sa akutelnim cenama,na k koju bi jedan policijski na~elnik samo u~e{}e iznosilo vi{e odjer } mogao da priu{ti, sve i da je po- 200.000 evra. vu, b O oc i godi kak eln nov Od po~etka ruskog napada Ukrajina od zapadnih obr zemaqa dobija vojnu pomo} vrednu desetine miP lijardi dolara, a tako }e se i nastaviti: ~elnici }e m grupe G7 pro{le nedeqe su objavili kako }e nastaukol vitid da {aqu pomo} “dokle god to bude potrebno”. evr Najve}i pojedina~ni iznos do sada je 40 milidogo jardi dolara, koje je Amerika namienila Ukrajini noj m u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” (“Lend-Lease Act”), staw koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog ze}e svetskog rata, kad su SAD u vi{e od 30 savezni~kih dat zemaqa poslale oru`je i vojnu opremu u ukupnoj cen vrednosti od tada{wih 50 milijardi dolara. snag Iako se pi{e da }e ta ameri~ka pomo} Ukrajini nas biti besplatna, to naravno nije slu~aj, kao {to ni ta od 3 pomo} iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna. vla Nakon Drugog svetskog rata Amerika je – uz otpis Zelenski i Bajden S uni{tene opreme – tra`ila da joj se deo sa~uvane vojne tehnike vrati, a ostatak plati, ne nu`no u Britanija je uplatila 2006. godine, {est decenija pre nov novcu: Va{ington je ta ratna ulagawa napla}ivao nakon zavr{etka Drugog svetskog rata. i “u naturi”, tako {to je od saveznika dobijao na A Sovjetski savez do samog kraja postojawa nije {to kori{}ewe vojne baze, ~ime je ostvario globalnu uspeo da otplati taj dug, pa je obavezu preuzela Ru- pok vojnu dominaciju. sija, koja je posledwu ratu otplatila tako|e 2006. nal se p Ponekad ni baze nisu bile dovoqne: ~ak je i Ve- godine. lika Britanija, iako najbli`i saveznik SAD-a, moTaj mehanizam, preveden na ukrajinski slu~aj, nos rala “Velikom bratu” da isplati vi{e od milijardu daje slede}u kalkulaciju: i da rat stane danas, i da izd funti, po~ev{i od 1951., uz odlagawe od pet godina, Ukrajina dobije iste uslove o po~eku i roku ispla- sezo rok od 50 godina i kamatu od dva odsto. Zadwu ratu te, posledwu ratu Kijev }e otplatiti 2077. godine. Tel „ Tel spas subv za g }e o

EKONOMSKA OKUPACIJA:

Ukrajina }e otpla}ivati svoj dug Americi do 2077.!

Vu~i} je rekao u rikverc, a cene goriva samo daju gas Vlada Srbije je u februaru po~ela da kontroli{e cenu goriva. Ova Uredba se prolongira iz meseca u mesec, pa je sada odlu~eno da na snazi ostane do kraja jula. Ipak, nemogu}e je ne primetiti da od kako se Vlada stara za cenu goriva ona ne prestaje da raste, iako je predsednik Srbije rekao da ide u rikverc. Vlada Srbije je na sednici 10. februara odlu~ila da }e maksimalna maloprodajna cena naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95 iznositi 179 dinara (1,5 evra), odnosno 171 dinar (oko 1,4 evra) po litru. Tom Uredbom propisano je da }e Vlada svakog petka odrediti novu cenu, pa je sada stigla vest da }e svi u Srbiji narednih nedequ dana dizel na pumpama u Srbiji 218 dinara po litru, dok je nova cena benzina 205 dinara. Dakle, od po~etka moratorijuma dizel je poskupeo 39 dinara po litru, a BMB premijum 34 dinara po litru. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u maju sa neskrivenim zadovoqstvom rekao da cena goriva ide u rikverc, ali ta radost je kratko trajala, po{to su nakon toga cene goriva koje nam svakog petka saop{tava Ministarstvo trgovine iz nedeqe u nedequ rasle za po neki dinar. Po svemu sude}i, od rikverca ni{ta, poskupqewu }e se samo dodavati gas.

ma {ta mi re~e?!

MOMENAT KAD SE @EQKO MITROVI] PO PRVI PUT "SMRZ’O"

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

ENGLESKI NETOKSI^NO @ENSTVEN „Da je Putin `ena, {to o~igledno nije, ali da jeste, zaista ne mislim da bi do{lo do ovog luda~kog, ma~o rata i nasiqa. Ako `elite primer toksi~ne mu{kosti, to je ovo {to on radi u Ukrajini" (Boris Xonson, premijer Velike Britanije)

„Gledaju}i Vu~i}ev govor, prvi put sam se smrz’o! To obra}awe se desilo u pauzi izme|u dva sastanka, nesporno je potvr|ena svaka wegova sumwa, a one su i{le u tom pravcu da }e se na}i razlog za novi incident. Ovde se radi o beskona~nom licemerju tog dela me|unarodne zajednice" (Direktor i vlasnik “Pink Media Group” @eqko Mitrovi} govorio o najnovijim okolnostima koje su povezane sa situacijom na Kosovu, tablicama i li~nim dokumentima)

AKO JE ROBIN HUD BIO NACISTA, ONDA SMO I MI! „Nema dokaza da su Banderine trupe ubile stotine hiqada Jevreja. On je bio borac za slobodu, kao Robin Hud" (Andrij Meqnik, ukrajinski ambasador u Nema~koj, o Stepanu Banderi, ukrajinskom nacisti iz Drugog svetskog rata)

RETKO NAS VI\AM SA DEVOJKAMA A VI\AM NAS SVAKI DAN NA EU PUTU „Da li zaista neko ozbiqan u eliti Srbije, ili u vlasti Srbije, vjeruje da dodvoravawe homoseksualnom lobiju mo`e da promeni evropsku sudbinu Srbije?" (Sini{a Qepojevi}, biv{i dopisnik Tawuga iz Londona)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 3

NEVEROVATNO VISOKI GUBICI NAJVE]IH DR@AVNIH PREDUZE]A:

[ta }emo Telekom, EPS i Srbijagas ako nas u minusu ~ak 4 milijardi evra! Albanci ne napadnu? Dok vlast uverava gra|ane da su javne finansije pod kontrolom i da nema razloga za brigu i pored ekonomske krize u koju je svet duboko zagazio, veliki gubici kqu~nih dràvnih preduze}a demantuju optimisti~ke prognoze. Telekom Srbija, EPS i Srbijagas zajedno duguju gotovo ~etiri milijarde evra {to je, kako navode stru~waci, tempirana bomba u sistemu javnih finansija. Cenu ovog java{luka na kraju }e platiti gra|ani ove zemqe jer }e svaka porodica, samo po ovom osnovu, biti du`na skoro 2.500 evra. Ove firme koje bi trebalo da su nosioc i oslonci ukupnog razvoja tretirane su godinama kao partijski plen i sluìle, kako prethodnim vlastima, tako i aktuelnoj napredwa~koj vlasti za izvla~ewe novca, namirivawe partijskih kadrova i obra~une sa konkurencijom. Prema dostupnim podacima EPS ne}e mo}i da funkcioni{e naredne zime ukoliko se ne zaduì za jo{ milijardu evra. Kolaps energetskog sistema, koji se dogodio krajem pro{le godine, u zna~ajnoj meri doprineo o~ajnom finansijskom stawu u kom se nalazi ovo javno preduze}e, ~iji problemi, istini za voqu, ne datiraju samo od pro{le zime. Vi{edecenijsko pitawe racionalizacije radne snage nikada nije re{eno, te je tako danas EPS najbrojnije preduze}e sa vi{e od 30.000 zaposlenih, uglavnom ~lanova vladaju}e stranke. S druge strane, Telekom Srbija je u prethodnom periodu ogromnu koli~inu novca uloìo u sumwive poslove kao {to je kupovina kablovskih operatera, pokretawe sopstvenih televizijskih kanala i brojne druge akvizicije, od kojih se posebno izdvaja otkup prava na prenos Premijer lige Engleske, za koju je izdvojeno ~ak 600 miliona evra za {est sezona. Sve je to dovelo do toga da danas Telekom duguje skoro dve milijarde evra. „I tako }e nam ostaviti o~erupan Telekom, koji niko vi{e ne}e mo}i da spasi, jer se sada sve mora usmeriti na subvencionisawe hrane i energenata za gra|ane. A generalni direktor Lu~i} }e opet da me tuì za bol u du{i od ne-

koliko miliona, jer otkrivam slu`bene tajne Telekoma, poru~ila je potpredsednica Stranke slobode i pravde, Marinika Tepi}, koja je objasnila da je dug ove firme, tokom 2017. godine, iznosio 468 miliona evra, da bi u naredne ~etiri godine narastao do neverovatne cifre od 1,89 milijardi. Pomenuta dugovawa svakako }e se odraziti na javne finansije, smatra Milan ]ulibrk, ekonomski analiti~ar i urednik nedeqnika NIN, napomiwu}i da je pitawe trenutka kad }e svi gra|ani osetiti posledice ovakvog poslovawa dràvnih firmi. - To }e se odraziti kad-tad. Nisu tu samo Telekom i EPS, ve} i Srbijagas, koji jo{ uvek prodaje gas po istoj ceni, iako je sigurno poskupeo u me|uvremenu. Ono {to je dodatni problem je {to mi od predstavnika vlasti svaki dan slu{amo kako je stawe u buxetu fenomenalno, a do kraja aprila minus u dràvnoj kasi je bio 77 milijardi dinara, {to je skoro 650 miliona evra. Tim tempom, do kraja godine, minus u dràvnoj kasi bi}e skoro 2 milijarde evra - navodi ]ulibrk. Na{ sagovornik kaè da je nestru~no upravqawe razlog zbog ~ega su javna preduze}a u lo{em stawu i da je dràva, kao wihov vlasnik, najodgovornija za to. Du{an Nikezi}, ekonomista i pot-

predsednik Stranke slobode i pravde upozorava da su dugovawa javnih preduze}a ogroman problem i da }e ~itav teret pasti na le|a gra|ana Srbije. I on, uz Telekom i EPS, apostrofira dugovawa Srbijagasa: - Ako Telekomu i EPS-u dodamo i Srbijagas, onda je finansijski dug ove tri firme skoro 4 milijarde evra na dan 31.12.2021. godine. Dodatni problem je {to }e taj dug tokom 2022. godine biti zna~ajno uve}an, po{to ve} sada znamo da }e EPS-u biti potrebno jo{ milijardu evra za pokri}e gubitaka, Telekom je u martu sa bankama potpisao novi kredit od 673 miliona evra i planira da se do kraja godine kroz obveznice zaduì za jo{ 500 miliona evra - navodi Nikezi}. Nikezi} dodaje da nijedna od ove tri dràvne firme ne}e mo}i samostalno da pla}a ove dugove, pa }e ih na kraju preuzeti dràva, {to samo zna~i da }e ih platiti gra|ani Srbije. - To je ogroman iznos, skoro 2.500 evra po prose~noj porodici. Za ovakvo stawe su odgovorni svi u lancu odlu~ivawa, od onih koji su postavili nestru~na rukovodstva, preko onih koji su bili slepi i gluvi na sva upozorewa da ova preduze}a srqaju u propast, do onih koji su dozvolili da se najve}e i najboqe srpske firme koriste u politi~ke svrhe.

Nekoliko srpskih policajaca povre|eno u obra~unu migranata kod Subotice, jedna osoba je ubijena, osam je raweno Novinar BIRN-a Sa{a Dragojlo izjavio je da sukobi koji su izbili u grani~nom pojasu kod Subotice trajali gotovo ~itav dan, kao i da nije ta~na informacija MUP-a da me|u povre|enima nema na{ih gra|ana. "Prema informacijama koje ja imam, nekoliko policajaca je raweno u ovom obra~unu", rekao je on. Dragojlo je poru~io da je krajwe vreme da dr`ava reaguje kako bi prestali ovakvi obra~uni. „Ovo je sigurno najozbiqniji incident koji se desio sa izbeglicama i migrantima u Srbiji, a mo`da ~ak i {ire, na Balkanu. Ovo je incident koji dr`ava i institucije nisu mogle da ignori{u“, rekao je on. Prema wegovim re~ima, jedna osoba je ubijena, dok je osam osoba raweno.

Dodaje da je u pitawu obra~un dve krijum~arske grupe. „Obe krijum~are Avganistance. Vo|a jedne grupe je Sirijac, ali je to obra~un me|u Avganistancima. Sedam, osam qudi je napalo drugu grupu prilikom poku{aja jutarweg prelaska granice i oni su imali pi{toqe i kala{wikove. Dakle, krijum~arewe je

unosan posao i mislim da je za ovakvu situaciju najodgovornija dr`ava, jer je o~igledno da sara|uje sa odre|enim krijum~arima i da su se mnogi od wih osilili“, rekao je Dragojlo. Naveo je da me|u krijum~arima ima mnogo oru`ja. „Dr`ava je prakti~no pomogla da ova situacija izmakne kontroli, jer je radila

sa odre|enim krijum~arima i dopustila im da se ose}aju ovoliko mo}no“, istakao je Dragojlo. Podsetio je na tekstove BIRN-a u kojima je pisano o vezama qudi koji rade za policiju i nekih od krijum~ara migranata. „Prosto mi je neverovatno da neko ko radi za policiju, koristi policiju da se bogati i kontroli{e ~itavu severozapadnu rutu krijum~arewa. Kada je re~ o Subotici, tako|e postoje qudi koji su povezani sa pocijskim strukturama i prosto su bili wihovi saradnici, a zauzvrat su mogli da krijum~are qude. Ovo je ne{to {to je ba{ rasprostraweno“, napomenuo je Dragojlo i dodao da nakon objavqenih tekstova BIRN-a ministar policije nije reagovao.

Pi{e: Milenko Vasovi} Ima ve} ~etiri dana kako Vu~i}eva grupa za brze interevencije nad~ove~anskim naporima uspeva da zadrì Kurtijevu armadu, koja je jo{ 1. oktobra 2022. krenula u juri{ na sve {to je srpsko na severu Kosova. Ne uzmi~u napredni divovi, ispaquju rafale iz klimatizovanih beogradskih TV studija, leti perje samo tako. Na{a strana trpi gubitke, krvare urednici tabloida, stewu analiti~ari, pena udara na usta profesorima i voditeqkama, ali nema odstupawa. Neprijateq je demaskiran, zahvaquju}i viziji najmudrijeg me|u nama, koji ima IQ ve}i nego {to je ikada, igde vedela potpukovnica Dijana. Vu~i}evi juri{nici nisu pla}ena vojska, ne tuku se iz interesa. Gube obraz i ni{ta, {rapneli im odnose razum, nema veze – niko ne odstupa. Neki ostavqaju glavu i ìro ra~un ispred studija, zbog eksplozivnost. Da ne popucaju prozori od tolike brige za kosovsku sirotiwu. Samo da izdrè jo{ danas, sutra stiè poja~awe. Tetkin de~ko vodi ~etu kakva nije vi|ena od Uì~ke republike. An~i navukla gojzerice, kerami~ar navukao ka{aq, Mali ga|a kvadrate, dok Moler prodaje maskirne uniforme. Jedino slinavko ve`ba preskakawe nagaznih mina. Buuum! Ovo je prvi rat u novijoj srpskoj istoriji koji je izbio zbog li~nih karata i registarskih tablica. Ja sam mislio da }e se zaratiti ~im je objavqeno da Srbi iz Severne Mitrovice moraju da pla}aju struju. ]orak, omanuo sam, nisu Albanci hteli zbog toga da napadnu. Zato je Kurti digao askere prvog oktobra teku}e godine i taj rat traje sve do danas. Srbi su jedina sila koja ratuje unapred. [to da ~ekamo, mi izginemo koji mesec pre, ispla~emo se, podelimo ordewe, proslavimo pobedu i onda, kad do|e taj faking oktobar, nama se, da prostite, vi{e i ne opaquje. Pokupi ~aure, pa beì. A jeste im predsednik rekao, ni ja ne bi boqe. Ni hrabrije. Kad on podvikne, pa kad podavije usnu, kad se zamisli, ma gotovo, eto pobede. Ko sme na nas da udari sa ovakvim predsednikom. Eh, da je wega Milo{evi} imao u Vladi nikad ne bi zgubio rat. Ako bi uop{te smeli i da nas napadnu. I meni milo {to je on onakav, {to dre~i na ove iz Brisela. Slu{ao sam sa uìvawem kako je bio qut, a opet se uzdràva, ne}e sve odjednom da im saspe, nego iz nekolko puta. Pa se povrati da podvu~e kako smo mi glupi, a oni misle da su oni pametni. Kao da [umadinci ne znaju {ta je predsednik mislio - da smo mi u stvari pametni, a da su oni glupi. Ovi niz Evrope. Ima i rezervna varijanta, ako nam ne uspe ovo sa Kosovom. Ako tu ne izginemo, ako nas te albanske kukavice ne napadnu kako smo zacrtali, onda ide plan „B“ - diì Bosnu na noge. Ima da nas napadne NATO usred druge dràve. Zato {to se jednom opekao ovde, ne sme da udari sad kad smo mi oja~ali, nego nas pipa tamo, dole, vaqda je dole. E ne}e{ ga majci Stoltenberè jedan, da si jo{ toliki. Jajce je na{e i sve oko Jajca. Nego ne{to }u vam re}i u poverewu. Oruàni sukob na Kosovu samo bi koristio Rusima. Da se malo pomeri pa`wa. I jo{ jednom ~oveku, apsolutnom gospodaru Srbije, iz istog razloga. Da se sakrije krah wegove kosovske politike. I katastrofa EPS-a i Telekoma koji zajedno duguju 2,5 milijardi evra, koje }emo mi platiti.

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

SRPSKA POSLA

NEMCI U POHODU NA SRPSKE RADNIKE

REKORD

"Da do|e svako ko moè da radi" Nema~ka je u o~ajni~koj potrazi za radnom snagom u vi{e industrijskih sfera, a stru~waci ukazuju da }e u potragu za wima vrlo verovatno najpre krenuti od Srbije. Hitno se traè konobari, kuvari, sobarice i ugostiteqski radnici kojih je trenutno u mawku 60 odsto. Ni{ta mawe nije opala ni dosada{wa tra`wa za voza~ima, gra|evinskim radnicima i medicinarima... Koliko su zapravo u ovom trenutku u problemu zbog nedostatka qudskih resurasa opisuju jednom re~enicom "Da do|e svako ko moè da radi", koju je kao apel nedavno nuputio Kristijan Dir, {efa poslani~ke grupe Liberala u nema~kom parlamentu. Nemci zbog ovoga planiraju da olak{uju i dobijawe radnih dozvola za one koji ih nemaju, a u nekom sektoru su ve} pove}ali plate. "DA DO\E SVAKO KO MO@E DA RADI" Odlazak na{ih radnika na rad u Nema~ku uz ispuwewe odre|enih uslova popularno je ve} godinama u nazad. To bi sada moglo da postane jo{ lak{e imaju}i u vidu da ova zemqi nedostaju milioni radnika. S obzirom da su na{i qudi do sada Nemcima bili najpoèqnija radna snaga, vrlo je verovatno da }e ih i ovoga puta najpre potraìti kod nas. - Nakon faze gastarbajtera {ezdesetih i sedamdesetih, trì{te rada se zatvaralo. Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko moè da ìvi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad - prenosi Doj~e Vele. HITNO SE TRA@E KONOBARI, KUVARI, SOBARICE... Zbog velikog haosa na nema~kim aerodromima uzrokovanog poreme}ajem avio saobra}aja, kao i otpu{tawem radnika tokom pandemije Nemcima samo ovde nedostaje preko 7.000 qudi. To je nateralo i Vladu da inter-

@IVETI

U SRBIJI veni{e i obe}a ekspresno izdavawe radnih dozvola. Sli~no kao i aerodromi, i ugostiteqi u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla, pa su u skladu sa tim i otpu{tali radnike. Me|utim, sada kada je sezona putovawa u punom jeku, do{li su u situaciju da na ovim pozicijama nema ko da im radi. Na ovo su javno reagovali ugostiteqi eksplicitno pozivaju}i vlasti da im olak{a dovo|ewe qudi sa Zapadnog Balkana. [ef udruèwa ugostiteqa Dehoga Gido Celik kaè da: "U zemqama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nema~koj". On tvrdi da oko 60 odsto hotela i restorana traì konobare, kuvare, sobarice, prenosi Doj~e Vele. ZA JEDNOG NEGOVATEQA POSREDNIKU 15.000 EVRA Poznato je da Nema~ka jo{ odavno potrebe za majstorima svih vrsta i voza~a crpi sa na{ih teritorija. Samo nekoliko godina ranije to se pro{irilo i na medicinske radnika, koji nezadovoqni trenutnim uslovim u Srbiji, za ve}om zaradom i boqim mogu}nostima, posledwih godina masovno odlaze u ovu Germansku zemqu. Prema ranijem istraìvawu Doj~e Vele, klinike i stara~ki domovi pla}aju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli samo jednog negovateqa. Prema procenama stru~waka, mawak radnika bi mogao da prebaci tri miliona do 2030. godine. Jer, takozvana generacija bejbi-bumera odlazi u penziju izme|u 2025. i 2035. godine. Ne samo da ne}e raditi, nego }e mnoge neko morati i da neguje – {to samo zna~i jo{ ve}i mawak.

PLATE RASTU DVOCIFRENIM PROCENTOM Dehoga Gido Celik kaè da plate u gastronomiji rastu dvocifrenim procentom, mada ni inflacija posledwih meseci nije daleko od toga. Od januara ove godine u Nema~koj je pove}ana plata. Re~ je konkretno o pove}awu minimalca i to sa 9,6 evra po satu koliko sada iznosi, na 12 evra po satu. To prakti~no zna~i da bi, na primer, radnik u ugostiteqstvu koji je zara|ivao 1.800 evra, sada zara|uje 2.250 evra. Ponuda poslova kojih je sve vi{e uglavnom ne podrazumevaju i stanovawe, pa zbog toga gotovo svi Srbi u Nema~koj ìve u iznajmqenom stanu. Najam ih mese~no, u zavisnosti od grada, ko{ta od 500 do 1.300 evra, odnosno i vi{e od 1.500 evra ukoliko odlu~e da zakupe ku}u. MODERNI ZAKON O USEQAVAWU Relativno novi nema~ki zakon o doseqavawu omogu}ava rad svima koji na|u poslodavca – pod uslovom da su za ne{to stru~ni. Mogu da budu ra~unovo|e ili {oferi, va`no je da imaju neki papir. Zato traì da Vlada jo{ produì "zapadnobalkansko pravilo" koje isti~e krajem 2023. godine, te da ubrza izdavawe viza i radnih dozvola. Nedavno je ministar rada Hubertus Hajl najavio "moderni zakon o useqavawu“ za jesen, kojim bi dolazak u Nema~ku bio dodatno olak{an. Sa druge strane, pitawe je koliko je qudi uop{te ostalo u Srbiji i regionu, takvih da su spremni da idu u Nema~ku. Sve ~e{}e se ~uje da je trì{te rada isu{eno, te da regionu preti demografska kataklizma. M. T.

 Jedan jutros na benzinsku pumpu doneo upaqa~ i bahato rekao pumpaxiji: - Sipaj do vrha!  Gospodine, va{a ideja je krajwe glupa. Pa`qivo }emo je razmotriti i verovatno usvojiti.  Na ovoj vrelini tope nam se asfalt, guma i plastika, ali ne i mr`wa. U wu smo najvi{e uloìli.  Napoqu je toliko vru}e da mnoge nervno labilne osobe ve} danima ne izlaze iz televizora.  U ìri za dodelu ugledne kwièvne nagrade pozvan je i jedan ~ita~ vodomera. Ispostavilo se da je on najna~itaniji od svih.

 Prolaznici traè da se u ove tropske dane otvori Skup{tina Srbije kako bi unutra na{li zaklon i spas. Tamo su ih ve} mnogi pre wih na{li...  Jedan prosjak je danas istakao natpis: - Primam i vau~ere!  U Leskovcu je jedna èna zabetonirala muà, {to je dokaz da za doma}u gra|evinsku operativu uvek ima posla.  U Privrednoj komori Srbije odràna je mala sve~anost. Poznati strani investitor dobio nagradu "Robovlasnik godine"...  Pesma u kafani poskupela sa hiqadu dinara na dve, pa {ef orkestra obja{wava: - Zbog rata u Ukrajini, bato...

LETWI RAZGOVORI

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Vreme je tu dovoqno dugo za one koji su spremni da ga iskoriste" „Ba{ kao {to hrabrost ugro`ava `ivot, isto tako ga strah {titi“ „Sre}a nije ne{to {to se dobije gotovo. Ona dolazi iz na{ih akcija“ Narodne poslovice

„Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sabqa ne sakova“ Petar Petrovi} Wego{

„Ne lutajmo mislima i ne gledajmo {ta drugi rade, nego gledajmo {ta mi radimo, {ta od nas proizilazi, da li te`imo ili osu|ujemo, da li pra{tamo ili volimo“ Otac Tadej

TEMA NEDEQE

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 5

PRITISCI ZA UVO\EWE SANKCIJA RUSIJI SVE JA^I

Srbija na liniji vatre

Liverpool Plaza

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

PRESELILI SMO SE!

predsednikovog obra}awa javnosti posle razgovora s Miroslavom Laj~akom u Beogradu, kada je rekao da nema dijaloga s Pri{tinom, „niti razgovora, ni bilo ~ega, bi}e samo problema”. Su{tina je, kako je Vu~i} naveo, u tome da Zapad sebi dozvoqava da moè sve {to im padne na pamet, da je za wih sve na pravu zasnovano, {to oni kaù, makar nemalo veze s pravom, a sa pravdom jo{ mawe, dok je sve {to drugi kaù – suprotstavqawe demokratskim vrednostima. „Sram vas bilo za sve {to radite, izazivate krizu za krizom ovde...”, poru~io je predsednik Srbije i dodao da }e biti interesantno i leto i jesen. „Ne interesuje mene on (Albin Kurti), dirigenti me zanimaju i molim ih da svoju bahatost i aroganciju malo spuste, da po{tuju prava onih koje su ve} ubijali i da im ne pada na pamet da to ponavqaju. A mi, bukvalno, nemamo vi{e kud”, poru~io je Vu~i}. Na pitawe {ta Srbija treba da radi u narednom periodu, kako da odgovori, Zoran Milivojevi} odgovara da „apsolutno treba da sledi svoj interes. R. N.

George

protiv Rusije „{to bi Srbiji pomoglo da napreduje u procesu EU integracija”. Po wegovim re~ima, uvo|ewe sankcija Moskvi mora da bude i moralni imperativ. Milivojevi}evo mi{qewe je negde izme|u zastupnika opcije da odmah treba prekinuti evropske integracije, koju zastupa recimo lider Dveri Bo{ko Obradovi}, i stanovi{ta da je neophodno odmah uvesti sankcije, kako misli advokat i budu}i narodni poslanik Aleksandar Olenik. Povodom samita lidera EU u Briselu, Obradovi} je saop{tio da mora da se kaè istina da su evrointegracije Srbije propale i da joj se vi{e ne nudi ni{ta, ve} da se od we traì da radi protiv svojih nacionalnih i dràvnih interesa. Srbiji se, po wemu, name}u nove ucene na putu, kako kaè, nove NATO okupacije sada ~itave Srbije, a ne samo KiM. Olenik, opet, kaè da svaki dan koji pro|e bez uvo|ewa sankcija Rusiji, „Srbiju gura sve dubqe i dubqe iza nove ’gvozdene zavese’ koja je spu{tena na granice Rusije i Belorusije”. „Kao primer, dovoqno je pomenuti da je pre razgovora o ceni ruskog gasa potrebno osigurati da taj gas moèmo dopremiti do na{ih granica, {to je veoma upitno jer se ruski gas prenosi preko teritorije EU i ona lako moè zabraniti wegov transport, kao {to je to ve} uradila sa zabranom transporta ruske nafte”, rekao je Olenik. Olenik je ovakvu izjavu dao nakon

je na putu da je dobije... I otuda pritisak na Srbiju da se ova pri~a zaokruì, kaè Milivojevi}. Re~ je o prostorima na kojima Zapad ranije nije imao punu kontrolu, gde je prakti~no uticaj delio Rusijom i delom i sa Kinom. Pjer Ko{ar, ambasador Francuske, zemqe koja je predsedavala EU u prvoj polovini godine, izjavio je da ~iwenica da Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji uti~e na srpski imix u evropskom javnom mwewu. Ko{ar je Radio-televiziji Vojvodine rekao da je Pariz „iznena|en ehom koji se vidi u srpskim medijima, u {tampi, ~ak i u istraìvawima javnog mwewa” po pitawu odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini. Ambasador je sigurno imao u vidu istraìvawe Demostata, objavqeno tog dana, prema kojem u javnom mwewu Srbije dominira mi{qewe da je Rusija na{ najva`niji spoqnopoliti~ki partner, a 80 odsto gra|ana se ne slaè sa stavom da na{a zemqa treba da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Ameri~ki ambasador Kristofer Hil rekao je u razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em da od Srbije o~ekuju „jasno stanovi{te o po{tovawu me|unarodnog prava i osudi ruske agresije na Ukrajinu”, a komesar za pro{irewe EU Oliver Varheqi smatra da je Srbija „u te{koj poziciji” i „pred velikim izazovima” u trenutnim geopoliti~kim okolnostima zbog rata u Ukrajini. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bil~ik izjavio je da }e Srbija narednih nedeqa i meseci biti suo~ena s va`nim i strate{kim odlukama, a nema~ki ambasador u Srbiji Tomas [ib kaè da zemqe kao {to je Srbija treba da se pridruè restriktivnim merama

Macq uarie

Gde god je bilo prilike ovih dana predstavnici zapadne politi~ke hemisfere upu}uju Srbiju kako najlak{e da im pokaè privrènost – uvo|ewem sankcija Rusiji. To ba{ i nisu toliko nove poruke, jer se isto od zvani~nog Beograda traì i o~ekuje jo{ od prvog paketa restriktivnih mera prema zemqi koja je napala Ukrajinu, ali su ovog puta odaslate u posebno zanimqivom trenutku. Naime, ceo zapadni Balkan potonuo je u „evrodepresiju” nakon {to na nedavnom samitu EU nijedna zemqa regiona nije dobila ni{ta, a Ukrajini i Moldaviji je ekspresno dodeqen status kandidata za ~lanstvo u EU. Uz to, NATO je upravo zakqu~io da su zapadni Balkan i Crnomorski region od strate{kog zna~aja za alijansu. „Nastavi}emo da podràvamo evroatlantske te`we zainteresovanih zemaqa u ovim regionima. Uloì}emo vi{e napora kako bismo oja~ali wihovu sposobnost da adresiraju razli~ite pretwe i izazove s kojima se suo~avaju i pove}amo wihovu otpornost na wih, zlonamerno me{awe i prinudu tre}e strane”, isti~e se u dokumentu „NATO 2022 – strate{ki koncept”, usvojenom na samitu NATO-a u Madridu, a u kome je Rusija ozna~ena kao „najzna~ajnija i direktna pretwa bezbednosti saveznika”. Uz podse}awe na re~i nekada{weg dràvnog sekretara Xona Kerija da je i Srbija „na liniji vatre”, diplomata u penziji Zoran Milivojevi} ocewuje da se sada stvari odvijaju „po konceptu da se linija vatre osvoji”. Na liniji vatre su i Ukrajina, i Gruzija, i Moldavija i zapadni Balkan, u me|uvremenu su Severna Makedonija i Crna Gora u{le u NATO, dali su kandidaturu za EU Ukrajini i Moldaviji, Gruzija

stara lokacija

Moore

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu. Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine. Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama. Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente. I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

DI NA

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

 LI^NOST U @I@I

VELIBOR BORA MILUTINOVI]:

Misionar fudbala

Velibor Bora Milutinovi} na{ao se me|u dobitnicima Kara|or|eve zvezde drugog stepena, ordena kojeg je povodom Vidovdana uru~io predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Uz selektore ko{arka{ke reprezentacije Svetislava Pe{i}a i fudbalskog nacionalnog tima Dragan Stojkovi} na spisku laureata Ordena Kara|or|eve zvezde drugog stepena na{ao se i ~ovek kome se zbog trenerske karijere ve} decenijama pripisuje i epitet „legendarni“. Iako nije na spisku najtrofejnijih, Milutinovi} je jedan od najuticajnijih fudbalskih stru~waka na svetu. Wegov doprinos ovom sportu na globalnom nivou je fascinantan. Iako se ve} dugo ne bavi poslom trenera, od selektorovawa Iraka 2009. godine, doma}in narednog Mundijala u Kataru odlu~io je da ga uvrsti me|u promotere, koji predstavqaju ovu zemqu i takmi~ewe gostima iz celog sveta. Jedan je od dvojice trenera koji su kao selektori pet puta u~estvovali na prvenstvima sveta, ali je za razliku od svog brazilskog kolege, tako|e legendarnog Karlosa Alberta Pereire, on na Mundijalima vodio pet razli~itih nacionalnih timova. I to na pet {ampionata zaredom.

Iako nije na spisku najtrofejnijih, Milutinovi} je jedan od najuticajnijih fudbalskih stru~waka na svetu. Jedan je od dvojice trenera koji su kao selektori pet puta u~estvovali na prvenstvima sveta Prvi put mu je to po{lo za rukom sa Meksikom 1986. kada je ~ak stigao do ~etvrtfinala u kojem je wegov tim izgubio od Zapadnih Nemaca posle izvo|ewa penala. Na Mundijalu u Italiji ~etiri godine kasnije sa Kostarikom se plasirao u osminu finala, a potom isti podvig napravio i sa SAD 1994. godine. Na svetskom prvenstvu 1998. odveo je u drugu rundu i Nigeriju, da bi potom, kao selektor Kine, prvi put u istoriji kineskog fudbala, nacionalni tim odveo do Svetskog prvenstva 2002. u Ju`noj Koreji i Japanu. Bora Milutinovi} ro|en je u Bajinoj Ba{ti 1944. godine i poti~e iz fudbalske porodice, jer su i on i wegova dva brata bili veoma uspe{ni igra~i, a najstariji Milo{ je po mnogima bio jedan od najboqih u istoriji na{eg loptawa. Karijeru je po~eo u Partizanu, a nastupao je izme|u ostalih i za OFK Beograd, Monako, Nicu i meksi~ki UNAM, u kojem je 1977. zapo~eo trenersku karijeru. Iako je vodio ekipe poput argentinskog San Lorenca ili Udinezea, najve}e uspehe do`iveo je kao selektor. To se pre svega odnosi na SAD i Kinu, ekonomske i politi~ke gigante, u kojima fudbal mo`e da se deli na vreme pre i posle wega. Uostalom, nije slu~ajno da je osoba poput Henrija Kisinxera presudno uticala na to da Milutinovi} preuzme funkciju selektora SAD kada je ova zemqa od FIFA dobila organizaciju Mundijala 1994. Uprkos svemu, nikada nije vodio reprezentaciju zemqe u kojoj je ro|en. – Jednostavno re~eno, takva je moja sudbina. Nisam imao tu sre}u da budem i trener srpske reprezentacije – izjavio je pro{le godine Milutinovi}. N. R.

INTERVJU NEDEQE

RADIVOJE BOJI^I], srpski kwi`evnik, satiri~ar, dramski pisac

Na{im vladarima ne trebaju savetnici, wima trebaju mafija{ki savetnici Radivoje Boji~i} (1949) je, bez dileme, jedan od najve}ih ìvih srpskih satiri~ara koji je na kratko}i re~i i britkosti misli izgradio {irok kwièvno-satiri~ni opus. Kad se to kaè, pre svega se misli na wegov veliki doprinos srpskom aforizmu, gde je bez premca, ali ni{ta mawi doprinos nije dao ni kao autor satiri~nih pri~a, televizijskih drama, pozori{nih monodrama i romana. Na kwièvnoj polici sa wegovim imenom nalazi se blizu trideset naslova kwiga, a za taj rad je nagra|en svim zna~ajnim nagradama iz oblasti satire, a najnovija „Dragi{a Ka{ikovi}“ mu je uru~ena pre nekoliko dana. Dugogodi{wi je urednik na{eg satiri~nog lista „O{i{ani je`“, koji i daqe izlazi upravo zahvaquju}i wegovom entuzijazmu. Ovo je Boji~i}evo vi|ewe na{e nevesele stvarnosti iz wegovog satiri~nog ugla. n @iveli ste u komunizmu, pa u kapitalizmu i sada u „zlatnom dobu“. Kada vam je bilo najlep{e? – Dok su svetom promicala moderna vremena, ja sam ìveo u devedesetim. Dok su moji ispisnici ìveli u dràvama blagostawa, ja sam kraj s krajem sastavqao u nedovr{enoj dràvi. Dok su se drugima svakoga dana otvarali novi horizonti, ja sam bio deo naroda koji veruje da je kraj sveta iza linije na kojoj se spajaju nebo i zemqa. A kada bih jednom re~enicom hteo da odgovorim u kojem mi je, od svih na{ih mnogobrojnih epoha i doba bilo najlep{e, u komunzmu, kapitalizmu ili u sada{wem "zlatnom dobu", moram da kaèm da najlep{a vremena, od zla doba, do gladne godine, ne mogu da izaberem. Da nisu bila tako lepa, ne bi nam ih onako halapqivo pojeli skakavci. n [ta je, po va{em mi{qewu, obeleìlo dva mandata Ane Brnabi}? - Dva mandata Ane Brnabi} obeleìlo je to {to je jedan fikus evoluirao u kaktus. Takav fenomen nije zabeleèn od pojave Darvinove kwige "O nastanku vrsta" do danas. I {to je naj~udnije, proces se nije odvijao na Galapagosu, nego u Srbiji. Verovatno zbog toga {to ovde vreme proti~e brzinom korwa~e. n [ta ste pomislili kad se Brnabi}eva uselila u vilu Jovanke Broz? - Kad se Brnabi}eva uselila u vilu Broz, devoja~ko Budisavqevi}, pomislio sam na vlasnika te ku}e, êdomira Petrovi}a, ~oveka koji je taj stambeni objekat podigao, a odmah po oslobo|ewu streqan je bez suda i su|ewa. Verujem da se u Jovankino vreme svake ve~eri ta~no u pono} iz dimwaka pojavqivao êdomir Petrovi} kao duh na{ih dedova. Ali da se sada, u epohi Ane Brnabi}, êdomir Petrovi} svako ve~e pojavquje kao avet pro{losti. n Se}ate li se Tomislava Nikoli}a?

- Tomislav Nikoli}?! Be{e li to onaj baj~etni~ki vojvoda? n Koga vidite kao budu}eg premijera? - Vidim jednog, ali po{to ne delim poglede sa onim koji daje mandate, uveren sam da od mog kandidata ne}e biti ni{ta. Kao {to sam, tako|e, uveren da ni{ta ne}e biti ni od kandidata kome mandat bude poveren. n Kad bi vas pozvali u Vladu za savetnika, u kojem ministarstvu biste dali najve}i doprinos? - Na`alost, ministarstvima, pa i onom u kojem bih ja voleo da se na|em, ne trebaju savetnici. Wima treba – konsiqere! n Koji ministar/ministarka iz odlaze}e vlade je na vas ostavio najja~i utisak? - Ima ih vi{e. Ipak, dvoumim se izme|u Tome Mone i Zorane Mihajlovi}. Odlu~i}u se za Tomu. Dobri poznavaoci ovda{wih prilika tvrde da je on direktrni potomak Mona Lize. A Zorana Mihajlovi} je zaostala za wim, jer za utisak koji ostavqa, zaslu`nije su wene - {minkerka, vlasuqarka, pedikirka i manikirka. n Ode nam Vesi}, {ta }e sad Beograd? - Praznina koju Vesi} ostavqa za sobom mogla bi da se popuni samo izgradwom jednog ove}eg divqeg naseqa, na primer, Beograda na suvom, ili metroa s kojim se ne bi znalo odakle dolazi{, gde si i kuda ide{, ili drvnog kombinata koji bi se oslawao na sirovine koje bi se eksploatisale po Kalemegdanu i ostalim gradskim parkovima. n [ta }e na mestu gradona~elnika uraditi dr [api}? - Pred [api}em su velika dela. Kratak mandat, a od Dor}ola treba napraviti Le{tane, od Savskog venca - Malu Mo{tanicu, a od Vra~ara - Resnik. n Pratite li "sapunicu" Hrkalovi} – Stefanovi}? Ho}e li se na kraju uzeti? - Verovao sam Stefanovi}u i Hrkalovi}ki kada su za tabloide i pred organima svoje partije govorili da svoj posao rade sa puno qubavi. Ali, sada vidim da je tu, osim qubavi, bilo i seksa. Tako|e sam ube|en da }emo posle ove afere jo{ jednom izduvati i da }emo od ove sapunice kao krajwi rezltat dobiti samo jo{ jedan roj balon~i}a. n [ta vam prvo padne na pamet kad ~ujete – Jovawica? - Da u prvoj trafici kupim rizlu i zapalim odavde! n [ta mislite da li su zaista prislu{kivali Vu~i}a i {ta su sve mogli ~uti? - Kad god ukqu~i{ televizor - tu je. Tog ~oveka mo`e{ na malim ekranima svaki dan i da slu{a{ i da gleda{. A ti, bre, i po sto puta bre, na{ao i da ga

prislu{kuje{. Ima stvarno nezaja`qivih qudi kojima nikad nije dosta. U situaciji kada zbog pogor{anih svetskih i nikad boqih unutra{wih prilika, svi moraju da ga slu{aju, na{li se neki pojedinci da ga prislu{kuju. n Gledate li redovno obra}awa predsednika Vu~i}a? - Gde bre smem da ne gledam! Jer, nisam ja ona |evojka koja je svoje o~i klela, ~arne o~i da ne bi gledale. n Imate li predstavu dokle }e nam Vu~i} vladati? - Ovo ne samo da nije pitawe za pojedinca, nego nije ni za glasa~e. Ovo je pitawe samo za Aleksandra Vu~i}a. n Kad slu{ate na{e politi~are {ta pri~aju, imate li kao satiri~ar kompleks ni`e vrednosti? - Wihovim kompleksom bezvrednosti, le~i se svaki drugi kompleks. n Pratite li de{avawa u opoziciji: Dragan \ilas ili Vuk Jeremi}? - Vidim da se Vuk Jeremi} quti na Dragana \ilasa zato {to je bio kod Vu~i}a. A kada je Vuk bio kod Vu~i}a, to je sada puj pike. n Milica Zavetnica ili Marinika Tepi}? - Vjerica Radeta. n Kako se dogodilo da Tadi} ne presko~i cenzus? - ^vrsto je ra~unao na glasove napredwaka koji su za vreme wegove vlasti bili ~lanovi Demokratske stranke. n Aktuelna je pri~a o dodeqivawu nacionalnih frekvencija. Kojim televizijama biste ih vi dodelili? - Nikome. Ja bih ostavio samo video-nadzor. n [ta mislite da li }e i kada Srbija postati ~lan Evropske unije? - Kada Rusi ovde preduzmu specijalnu operaciju, denacifikaciju i demilitarizaciju. n Na {ta vama li~i EU? - Meni EU li~i na Neverland, Aldrig land, Pays imaginaire, Nimmerland... Ili, Nedo|iju, da me ceo svet razume. n A Crna Gora? - Crna Gora ponosito stewe! n Da li radije ukqu~ujete ili iskqu~ujete televizor? - Oduvek sam tvrdio, a od tog mi{qewa ni sada ne odstupam: najve}i izum posle to~ka je - daqinski upravqa~. n Kad vam sada pove}aju penziju za 18 odsto, na {ta }ete potro{iti toliki novac? - Nemojte da ispravqate predsednika. On vaqda boqe zna od vas da }e penzije biti pove}ane za 19, 1, a ne kao {to vi maliciozno tvrdite za 18 odsto. A kada dobijem to pove}awe, vodim vas na kafu. Pod uslovom da vi doplatite sve {to ovo pove}awe ne bude pokrilo. R. N.

PLANETA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 7

"ZAPAD GAJI ILUZIJE" Ameri~ki analiti~ar predvi|a pobedu Rusije:

Zbog straha od sukoba sa Putinom, Ukrajina }e izgubiti Veliki otpor ukrajinskog naroda izazvao je divqewe celog sveta, ali Zapad ne sme da gaji iluzije - bez jasne promene u politici SAD, NATO-a i EU, Ukrajina ne}e pobediti Rusiju, pi{e ameri~ki stru~wak za nacionalnu bezbednost Ri~ard Huker u svojoj analizi. Svaka strategija po~iwe jednostavnim pitawem: {ta je politi~ki ciq? Ovde je odgovor jasan. Ukrajina nastoji da povrati svoju nacionalnu teritoriju i nanese odlu~uju}i poraz ruskoj vojsci koji }e okon~ati agresiju te zemqe i obezbediti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet. Politi~ki ciqevi SAD, NATO-a i EU su, me|utim, daleko mawe jasni. Ukrajini nisu potrebne strane trupe da bi pobedila. Ono {to joj je potrebno je ekonomska, politi~ka i vojna pomo} Zapada, a do sada joj nije obezbe|eno ono {to joj je obe}ano, pi{e Huker. Na ekonomskom planu, Ukrajina je prakti~no ostala bez izlaza na more zbog ruske kontrole Crnog mora. Zemqa nije u mogu}nosti da izvozi p{enicu i druge proizvode od kojih zavisi wena privreda. Amerika i Evropa su uvele sankcije Rusiji, ali zbog zavisnosti od ruskog gasa EU nastavqa da Moskvi svake nedeqe {aqe milijardi dolara. Sve dok Evropa nastavi da finansira rusku agresiju, rat }e se nastaviti. Ukrajina hitno èli da se integri{e sa Zapadom kako bi izbegla apsorpciju u Rusku Federaciju. Lideri EU su Ukrajini nedavno dali status zvani~nog kandidata, ali Francuska i Nema~ka odlaù "brzo" ~lanstvo u EU iz straha da }e naqutiti ruskog lidera Vladimira Putina. Sa svoje strane, SAD su objavile listu mera koje ne}e preduzeti u sukobu, umiruju}i Putina i olak{avaju}i Rusiji planirawe slede}ih koraka. Od po~etka o ukrajinskom ~lanstvu u NATO-u nije bilo govora. Politi~ki lideri su ostvarili veliki deo "jedinstva" koje je transatlantska zajednica pokazala u suprotstavqawu Putinu od po~etka rata, ali stvarnost u Kijevu mora izgledati sasvim druga~ije. U vojnom smislu, Zapad je u~inio mnogo da oja~a odbranu Ukrajine, obezbe|uju}i koli~ine protivtenkovskih i protivvazdu{nih raketa, kao i artiqerijske haubice i municiju. Zna~ajna finansijska pomo}, dronovi i navodna razmena obave{tajnih podataka oja~ali su odbranu Ukrajine od Kijeva i Harkova. Istovremeno, Bajdenova administracija i kqu~ni evropski lideri povukli su ~vrstu liniju odbijawem da po{aqu borbene avione, tenkove i raketnu artiqeriju velikog dometa osim u nominalnim koli~inama. Posledica toga je da je Ukrajini uskra}ena mogu}nost da vodi prave ofanzivne operacije ili ~ak da uspe{no brani svoju teritoriju. Ukrajina ne moè da pobedi sve dok joj nedostaju ove sposobnosti, smatra analiti~ar i saradnik Atlantskog saveta. Savremeni rat visokog intenziteta zahte-

ПРИМИТЕ БЕСПЛАТНУ

Можете да се вакцинишете против оба вируса истовремено. Осим тога, обе вакцине су бесплатне за свакога.

Одмах закажите вакцинацију код лекара или у апотеци.

ВАКЦИНУ

ПРОТИВ ГРИПА

И КОВИДА Више информација на betterhealth.vic.gov.au

va vazdu{nu snagu i vatrenu mo} velikog dometa. Bez wih, Ukrajina je osu|ena na zamrznuti konflikt i verovatan gubitak Luganske i Dowecke oblasti zajedno sa okupiranom teritorijom na jugu zemqe koja je povezana sa Krimom. Dosada{wi sukob je razotkrio iznena|uju}e nedostatke ruskih snaga u kombinovanom ratovawu, logistici, obave{tajnim i vazdu{nim operacijama. Me|utim, takvi nedostaci nisu trajni. Naprotiv, Rusija ve} pokazuje sposobnost da u~i i prilago|ava se. Zapadne nade da }e Putin pasti ili odustati su tako|e iluzorne. Wegov rejting je i daqe visok i nedavno je potvrdio ambiciju Rusije da povrati biv{e teritorije koje su nekada pripadale Ruskoj imperiji. Barem od svog ~uvenog govora 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin je bio jasan i dosledan u svom neprijateqstvu prema Zapadu i svojoj ambiciji da povrati rusku "veli~inu". Posle Gruzije, Krima, Donbasa, Sirije, a sada i Ukrajine, treba mu verovati na re~. U svom javnom diskursu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u vi{e navrata potvrdio da Ukrajina ne}e dozvoliti drugim silama da je primoraju na dogovoreno re{ewe kojim bi Rusiji ustupili kontrolu nad okupiranim teritorijama. Time bi Ukrajina ostala ekonomski osaka}ena dràva. Ali realnost je da Ukrajina ne moè da preìvi bez jake spoqne podr{ke. Uskra}uju}i Ukrajini ono {to joj je potrebno da pobedi, Zapad }e primorati Zelenskog da sedne za pregovara~ki sto i da Putinu teritorijalne dobiti koje su mu potrebne da bi pobedio. Tako se ovo zavr{ava. [ta onda? Mnogi tvrde da }e strah od NATO-a odvratiti Putina od daqe agresije. Ali Putinovi sopstveni postupci i retorika pobijaju tu pretpostavku. Iznad svega, rat u Ukrajini je nau~io Putina da }e NATO i EU u~initi sve da izbegnu suo~avawe sa wim. U tome leì prava opasnost.

VELIKA SU[A POGODILA ITALIJU: Gase fontane i tu{eve na plaàma, sudove peru ru~no Vru}ine i su{a pritiskaju Italiju, regioni uvode vanredno stawe. U Lombardiji se od [vajcarske traì pomo} za vodu. Gradona~elnik Milana iskqu~io je fontane i zabranio puwewe privatnih bazena. Nivo vode jezera Ma|ore za tri dana se spustio za ceo metar. Ovih dana su uvedene mnoge mere za restrikciju vode. Na primer, u regionu Pijemont se ve} koriste cisterne a no}u zatvara priliv vode. U gradovima Savona, Imperija i Alto Adi|e gradona~elnici su izdali nare|ewe da se voda moè koristiti samo za pi}e i tu{irawe, ali ne i za zalivawe ba{te. Neke od mera su i da se ma{ine za ve{ koriste samo za programe sa maksimalnom temperaturom do 30 stepeni i da se mora nekoliko puta koristiti ista voda, da se ona kojom se pralo vo}e i povr}e upotrebi za zalivawe cve}a. Od 8 ujutru do 21 je zabraweno zalivawe ba{ta kao i prawe kola i motora, osim u zvani~nim perionicama. Gradona~elnik Milana je iskqu~io fontane i zabranio puwewe privatnih bazena, temperatura u stanovima kada se ukqu~uje klima ne sme biti nià od 26 stepeni, a u mnogim op{tinama u Liguriji ne}e mo}i da se koristiti tu{ na plaàma. âk se dolazi i do toga da se posu|e pere ru~no i to vodom u kojoj je kuvana pasta. U Milanu, jedine fontane koje su otvorene su takozvani zeleni zmajevi, odnosno one koje koriste turisti i Milanezi za pi}e kada su na ulicama. Predsednik italijanske civilne za{tite Fabricio Kur}o je izjavio da nije

iskqu~eno da }e biti uvedene mere na nacionalnom nivou {to se ti~e kori{}ewa vode za pi}e tokom dana. Jo{ u martu, sa dolaskom prole}a, u Italiji se govorilo o tome da ve} mesecima ne pada ki{a te da je protekla zima bila najtoplija i najsu{nija od svih do sada, sa 65 odsto mawe ki{e od proseka i sa su{om koja je na maksimalnim istorijskim nivoima. Danas, nekoliko meseci kasnije, zemqa se suo~ava sa katastrofalnom situacijom. Reka Po, najve}a italijanska reka, nije bila u ovakvom stawu jo{ od 1972. godine a eksperti ovu situaciju defini{u kao "ekstremno ozbiqnu". Kopernikus, slu`ba Evropske unije koja prati teritoriju, izmerila je rekordnu temperaturu tla na Sardiniji – ~ak 51 stepen Celzijusa. Jo{ jedna posledica visokih temperatura su po`ari, koji su se od po~etka godine utrostru~ili u odnosu na istorijski prosek.

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

PORFIRIJE U BRATUNCU:

Uputiti molitve za sve postradale, pred Bogom su svi isti Wegova svetost patrijarh srpski Porfirije poru~io je u Bratuncu, gdje je slu`io parastos za 3.267 stradalih Srba u sredwem Podriwu i Bir~u, da je ovo mjesto svetiwa, golgota srpskog naroda i ta~ka preispitivawa ~ovje~anstva.

obzira na narode kojem pripadaju, jer su pred Bogom, kako je rekao, svi isti. Wegova svetost je poru~io da je jedino Gospod Bog sudija. “Ovo je mesto koje mo`emo nazvati sudi{tem, po pravima Bo`ijim jer, kako sudimo drugima,

Patrijarh Porfirije je, nakon parastosa koji je sluìo na grobqu u Bratuncu, poru~io da Bog podjednako gleda na svakog ~ovjeka. “Molimo se za sve `rtve i svu bra}u i sestre koji su stradali i ovde i drugde, jer su to du{e Boìje. Ovo mesto je svetiwa – mesto molitve i najmudrije i najprili~nije bi bilo da svi kleknemo na ovom mestu i za}utimo”, rekao je patrijarh srpski. Wegova svetost je rekao da se u stradawima odmjerava granica koja dijeli dobro i zlo, te napomenuo da su u ratu svi podjednako stradali i da je u wemu poraèno dostojanstvo, a nema dobitnika. “Ovo mesto je na{a rana, a takvih je mnogo”, ukazao je patrijarh. Patrijarh Porfirije je istakao da na ovom mjestu treba uputiti molitve za postradale, bez

onako }e se i nama suditi”, rekao je patrijarh i naveo da postoje qudi koji bjeè od ovakvih mjesta jer èle da sude. ^lan Predsjedni{tva BiH Milorad Dodik kazao je kako su “srpske `rtve neadekvatno tretirane, ~ime je zlo~in nad Srbima Podriwa nastavqen”. “Nijedan sud nije uzeo u obzir ~iwenicu, pa ni sama istorija da je ovdje stradalo vi{e od 3.500 Srba, djece, èna”, rekao je Dodik. Istakao je da je prostor Bir~a i sredweg Podriwa jedno od stradalni~kih mjesta i poru~io da }e Srpska pomagati porodicama stadalih i da }e to pamtiti da bi u budu}nosti mogla biti ono {to ho}e. “Decenijama svjedo~imo kako je za doma}e i me|unarodno pravosu|e stradawe Srba kolate-

ralna {teta, ali mi smo tu da odamo po~ast `rtvama, da pamtimo i borimo se za istinu”, rekao je predsjednik PDP-a Branislav Borenovi}. Jelena Trivi} rekla je da su ova svirepa ubistva po~iwena na ku}nim pragovima na najve}e pravoslavne praznike poraz svake qudskosti, duhovnosti, ali ne poraz `rtava, nego onih koji su zlo~in po~inili jer je pravda Boìja iznad i bi}e teà od svake ovozemaqske kazne, saop{teno je iz PDP-a. “I nevine `rtve u sredwem Podriwu i Bir~u su ugra|ene u temeqe Republike Srpske i wima smo du`ni da je svakog dana slavimo i ja~amo. Ono {to se ovdje desilo nam je zavjet da ~uvamo otaxbinu, qubimo svaku wenu stopu, kao garant opstanka na{eg naroda na ovim prostorima i da se vi{e nikada nikome ne ponovi stradawe kakvo je doìvio na{ narod u ovom kraju”, poru~ila je Trivi}. Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} rekao je da posebno vrije|a {to se danas na pomenu u Bratuncu skoro da ne pojavquje niko iz me|unarodne zajednice da oda po~ast srpskim `rtvama, a samo za desetak dana skoro na istom mjestu pojavi}e se svi. “Ne vidimo nijednog razloga za{to to rade, za{to dijele `rtve, za{to dijele narode u BiH, a stalno nam pri~aju pri~u kako ho}e da do|e pomirewa i suìvota. Hri{}anski jeste da pra{tamo, ali kako da pra{tamo, na koji na~in da ispunimo tu svoju hri{}ansku obavezu ako nas stalno gurate u nove sva|e, u nove podjele i to radite uporno 30 godina”, kazao je Vi{kovi}. R. N.

Britanci u akciji spasavawa BiH od "secesionisti~kih lidera" Moglo se pretpostaviti da }e najava iz Londona o slawu vojnih stru~waka u BiH u Sarajevu biti do~ekana aplauzima, jer se u obrazloèwu ove najave navodi da oni stiù sa zadatkom da pospe{e „stabilnost i ugroènu egzistenciju zemqe” koju toboè podrivaju „secesionisti~ki lideri podràni od Moskve”, a koji rade na „stvarawu podela i sukoba”. No, nasuprot odu{evqewu bo{wa~kih vo|a, vlastima u Bawaluci nije jasno na koji na~in formacija britanskih eksperata planira da u|e u BiH a da to bude ura|eno legalno, pa su se sarajevski mediji potrudili da detaqno prenesu najavu iz britanske vlade, odakle su naveli da je zami{qeno da „vojni eksperti za borbu protiv dezinformacija” budu raspore|eni za podr{ku i obuku Oruànim snagama BiH

kako bi se oja~ao NATO {tab i sposobnost BiH za „borbu protiv dezinformacija i zlo}udnih uticaja, koje {iri Rusija kako bi posejala nepoverewe u zemqi”. Bi}e ulo`eno 750.000 funti za izgradwu centra za sajber bezbednost pri Univerzitetu u Sarajevu, najavqeno je. Premijer Boris Xonson je komentari{u}i planove svoje vlade rekao kako „ne mogu dozvoliti da zapadni Balkan postane jo{ jedno igrali{te za Putinove pogubne potrage”, dok slawe vojnih stru~waka u zemqu u kojoj deluje

zapadna vojna misija britanski premijer pravda namerom Rusije da „raspiruje vatru secesionizma i sekta{tva”. O navodnom malignom uticaju Rusije na BiH govorilo se i pre ukrajinskog sukoba, naj~e{}e kada se povede rasprava o onome {to ti{ti Bawaluku. Rat u Ukrajini dao je dodatni vetar u le|a politi~kim elitama u Sarajevu da BiH poku{aju predstaviti kao slede}u `rtvu Rusije. To {to pojedini agresivni tonovi Britanaca zvu~e kao da se spremaju da objave rat mo`da i nije neo~ekivano od zemqe koja se povukla iz EU, pa sada nastoji da za srazmerno malo novca kroz ratoboran govor nadoknadi izgubqeni uticaj i mo`da ga makar u percepciji malo i uve}a, vode}i se oprobanom strategijom da je percepcija, zapravo, stvarnost.

[mit: Stopirano 120 miliona evra pomo}i Republici Srpskoj Visoki me|unarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan [mit izjavio je da je nema~ka vlada zaustavila 120 miliona evra pomo}i Republici Srpskoj zbog „secesionisti~kog pona{awa”. Dodao je da se ne mo`e iskqu~iti da }e se pre ili kasnije razgovarati i o sankcijama. [mit je rekao da se o~ekuje da }e Ustavni sud BiH doneti odluku u vezi sa formirawem agencije za lekove Republike Srpske i najavio da }e tek tada „delovati”.

On je naglasio da }e nakon odluke Ustavnog suda o tome da li RS ima pravo da osniva sopstvenu Agenciju ta odluka biti i sprovedena. „Oni koji su mislili da }e nastaviti da se pona{aju onako kako su navikli do sada malo su razo~arani. Istina je da ne `elim da pla{im qude, ali sasvim jasno }u da ponovim da je Dejtonski mirovni sporazum crvena linija za mene. Nadam se da su shvatili da sam spreman da primenim i bonska ovla{}ewa, iako to ne `elim. Dakle, sa~ekajmo {ta }e sud odlu~iti, a onda }emo delovati, ali budite sigurni da }emo omogu}iti gra|anima da imaju pristup lekovima”, poru~io je [mit.

CRNA GORA

SPU[TA SE ZAVESA NA \UKANOVI]EVU ERU?

Predsednik Crne Gore napravio pakt sa EU o silasku sa vlasti Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} postigao je dogovor sa vode}im liderima EU, odnosno dao im je obe}awe da }e se povu}i iz politi~kog ìvota pod uslovom da mu se dozvoli da to uradi kako je on to zamislio, odnosno na svoj na~in. - \ukanovi} je stavio do znawa da je ako je on prepreka brìm evropskim integracijama Crne Gore, spreman da napravi korak unazad i da se povu~e sa vlasti, ali je zatraìo da mu se dozvoli

da si|e sa politi~ke scene sa dignitetom i na svoj na~in. Od kqu~nih figura u EU \ukanovi} je dobio podr{ku za takav ~in, i ako bude odrào re~, za EU }e to biti sasvim fer re{ewe - kaè za “Vijesti” izvor iz jedne od vode}ih ~lanica EU upu}en u crnogorski dosije. Prema re~ima sagovornika portala, predsednik Milo \ukanovi} je u posledwe vreme bio konstruktivniji nego ikada kada je u pitawu evropski put Crne Gore i prestao je da stavqa klipove u to~kove pri~aju}i jedno a rade}i drugo. Promena u pona{awu i delovawu \ukanovi}a je prime}ena i na osnovu toga se u Briselu nadaju da ovoga puta ne}e biti neprijatnih iznena|ewa i da }e sa istekom predsedni~kog mandata slede}e godine biti spu{tena zavesa na \ukanovi}evu eru. Odlazak lidera DPS-a sa politi~ke scene se doìvqava kao veliko olak{awe u odnosima Crne Gore i EU, a u Briselu veruju i da }e odnosi u samoj Crnoj Gori biti mawe zapaqivi i bremeniti sa odlaskom u politi~ku penziju jednog od najdugove~nijih vladara u modernoj evropskoj istoriji. DOMA]I ZADACI Ali, to nije jedina dobra vest koja stiè iz Evrope. [tavi{e, kako su “Vijestima” potvrdili izvori u Briselu i u dràvama ~lanicama, nalazimo se na prekretnici u evropskim integracijama Crne Gore, to jest u pregovorima o ~lanstvu u EU. Slede}ih par meseci bi moglo da bude odlu~uju}e. Naime, ako Podgorica bude odradila svoje doma}e zadatke do kraja septembra, postoji velika

verovatno}a da krajem godine Crna Gora zatvori brojna poglavqa i tako razvije jedra ka punopravnom ~lanstvu u EU. . - Nova vlada u Podgorici je ve} ostvarila rezultate koji su prili~no ohrabruju}i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naravno, re~ je o po~etnim signalima, ali su oni vrlo va`ni jer se Podgorica kona~no pokrenula u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ako se taj trend nastavi i Crna Gora ispuni ono {to je planirano do septembra, ve} u decembru bismo mogli da zatvorimo nekoliko poglavqa. Posle duèg vremena unutar EU postoji èqa i politi~ka voqa da se proces pribliàvawa Crne Gore ~lanstvu u EU ubrza. Dolazak visokog predstavnika EU @ozepa Boreqa na Savet za stabilizaciju i pridruìvawe 14. jula nije samo protokolaran ili uobi~ajen. On je u funkciji davawa konkretne podr{ke i novog elana za evropski put Crne Gore. Taj stav je podràn od svih a posebno od vode}e dve ~lanice EU, Francuske i Nema~ke - precizira na{ visokopozicionirani izvor u EU. ABAZOVI] DOBRO PRIHVA]EN Premijer Dritan Abazovi} je preokrenuo narativ i dinamiku u odnosima Podgorice i Brisela, kao i ritam samog procesa evropskih integracija Crne Gore. Na{i sagovornici u diplomatskom koru EU posebno isti~u Abazovi}evu sposobnost da dobro komunicira i predstavqa ne samo ciqeve Crne Gore, ve} i prepreke koje postoje da bi se oni realizovali, kao i re{ewa da bi se barijere presko~ile. Vrlo je mali broj premijera iz regiona koji su tako dobro prihva}eni u institucijama EU i dràvama ~lanicama Unije kao crnogorski predsednik Vlade, ali to je mnogo vi{e obaveza nego {to je pohvala budu}i da je Abazovi}ev kabinet jo{ u fazi medenog meseca sa EU. - Iz na{e perspektive ni{ta kao korupcija i organizovani kriminal ne ugroàvaju Crnu Goru, to su dve stvari koje zaista pogubno deluju na temeqe dràve i dru{tva - kaè jedan od na{ih sagovornika u evropskim institucijama. PERSPEKTIVA ZA ZAPADNI BALKAN Crna Gora se nalazi na dobrom putu, izme|u ostalog, i zato {to je do{lo do zaokreta unutar EU po pitawu pro{irewa. Naime, po na{im saznawima, u EU je postignut na~elni dogovor da se razdvoji put Crne Gore, Srbije, Severne Makedonije i Albanije od onog kojim }e i}i Ukrajina, Moldavija, Gruzija, ali i Bosna i Hercegovina i Kosovo. Konkretno, Podgorica, Beograd, Skopqe i Tirana imaju perspektivu da postanu punopravne ~lanice EU, dok Kijev, Ki{inau, Tblisi, Sarajevo i Pri{tina mogu da budu deo kolokvijalno nazvane Evropske politi~ke zajednice.

U Podgorici najtoplija no} u posledwe 73 godine U Podgorici se pre neku no} temperatura nije spustila ispod 27,6 stepeni, {to je najtoplija no} u posledwe 73 godine. Meteorolog Branko Micev saop{tio je da je ujutru najni`a temperatura vazduha u Podgorici bila 27,6 stepeni. Micev je naveo da je u ovoj sezoni bilo ve} ~etrdeset tropskih dana na podru~ju Podgorice, odnosno dan kad je temperatura iznad 30 stepeni Celzijusa. Pro{le godine u sezoni je zabele`en ukupno 91 tropski dan, rekao je Micev dodaju}i da postoji velika verovatno}a da }e pro{logodi{wi rekord u broju tropskih dana biti oboren.

Za srpske turiste besplatna medicinska pomo} u Crnoj Gori Turisti iz Srbije ove godine mogu besplatno da koriste hitnu medicinsku pomo} u Crnoj Gori, a jedini uslov je da ponesu potvrdu koju izdaje Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe. Da bi ostvarili to pravo, potrebno je da od Fonda za zdravstveno osigurawe u mestu prebivali{ta dobiju potvrdu o pravu na zdravstvenu za{titu za vreme privremenog boravka u Crnoj Gori, rekla je Nina Vuk~evi} iz Nacionalne turisti~ke organizacije Crne Gore. „Sa tom potvrdom, po dolasku u Crnu Goru, turisti iz Srbije treba da se obrate Fondu za zdravstveno osigurawe u mestu boravka koji im izdaje drugu potvrdu sa kojom imaju pravo da ostvare hitnu zdravstvenu za{titu u javnim i privatnim zdravstvenim ustanovama.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 9

PRODAJEM l Elektri~nu bu{ilicu sa postoqem l Dve elektri~ne testere za obradu drveta/dasaka i za rezbarewe Sve je kao novo i vrlo malo kori{}eno!

l Prodajem i 16 {tapova za pecawe u veoma dobrom stawu sa ma{inicama. Cena po dogovoru.

Za vi{e informacija pozovite Dobrija na mobilni 0456358804

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Crnogorska Vlada u petak glasa o potpisivawu Temeqnog ugovora Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Vladimir Jokovi} kazao je da }e se u petak na sednici vlade glasati o potpisavawu temeqnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Odgovaraju}i na pitawa poslanika u crnogorskom parlamentu, Jokovi} je saop{tio da }e Vlada Crne Gore u petak odlu~ivati o potpisivawu Temeqnog ugovora. „Sa jedinom kanonskom crkvom u Crnoj Gori“, istakao je crnogorski minista, prenele su Vijesti. Crnogorski premijer Dritan Abazovi} nedavno je posetio Beograd, gde se sastao i sa patrijarhom Porfirijem.

Dritan Abazovi} i patrijarh Porfirije Obe strane su istakle da je dogovor o Temeqnom ugovoru u na~elu postignut. Vlada Crne Gore i Srpska pravoslavna cr-

kva spremne su za potpisivawe ugovora, ali jedan deo crnogorske javnosti nije zadovoqan postignutim dogovorom.

KOSOVO I METOHIJA

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA SRBIJE NIKOLA SELAKOVI]:

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Ministar spoqnih poslova Srbije Nikola Selakovi} ukazao je, u nedequ 3. jula, da Srbija nije ta koja }e izazivati probleme na KiM, ali “ne}e ni da sedi skr{tenih ruku dok je neko {utira i {amara”. Selakovi} je podsetio da Srbima prete oduzimawem privatne imovine posle najave Pri{tine da }e od 1. oktobra vr{iti zaplene vozila sa srpskim registarskim tablicama. “Znaju}i na{ narod na Kosovu i Metohiji, on sigurno ne}e prihvatiti da mu se ne{to oduzima, bilo milom, bilo silom”, upozorio je Selakovi} i istakao da se takvim pretwama na{em narodu zapravo name}u oznake koje automatski impliciraju na tzv. kosovsku dr`avnost. On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ocenio da su najnovije odluke Pri{tine ozbiqna bezbednosna pretwa i poru~io da srpski narod ovog puta ne}e pre}i preko toga.

Na KiM ne}emo sedeti skr{tenih ruku “Predsednik Vu~i} naro~ito je apostrofirao ozbiqnu posve}enost dijalogu i konstruktivnost iako smo bili suo~eni sa promenqivim intenzitetom nekonstruktivnosti Pri{tine, koja je u su{tini direktno prouzrokovana nakloweno{}u grupe zapadnih zemaqa, sponzora wihovog separatizma”, rekao je Slakovi} i podsetio da su zapadne zemqe koje su priznale “dr`avnost” tzv. Kosova, iste one koje se danas zakliwu u princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. Selakovi} predo~ava da se osnovna qudska prava Srba guraju pod tepih i to ne samo u posledwih 10, nego 15 ili 20 godina i podse}a da je Pri{tina pretila da ne}e priznavati na{e li~ne karte, dok istovremeno zbog tablica prete oduzimawem imovine, odnosno automobila. “Kulminacija je bilo uvo|ewe jednostranih anticivilazicijskih sankcija na srpsku robu, bez ikakvih jasnih sankcija usmerenih na samu Pri{tinu. Po~etkom

ove godine Srbi su onemogu}eni da se izjasne na rederendumu o promenama Ustava Srbije u oblasti pravosu|a, a po~etkom aprila i da iza|u na izbore. Neke zemqe Zapada poku{avaju da uvere Beograd, kako toboè rade na tome da se Srbima omogu}i uìvawe politi~kih prava i u~e{}e na refendumu i izborima, ali onda se pojave sa nekom tu`nom ve{}u i kaù – eto, mi smo dali sve od sebe i ponovo bude onako kako Pri{tina ho}e”, navodi Selakovi}. On smatra da smo po svemu sude}i jedini koji verujemo da se dijalogom moè do}i do re{ewa i podse}a da smo konstantno suo~eni sa “ultralicemernim pristupom”. “Ube|uju nas da je nama neophodno ne~ije priznawe. Srbija je me|unarodno priznata nezavisna dràva jo{ od 1878. godine. Istorija licemerja ne traje nekoliko dana ili meseci. Pre 24 godine Savet bezbednosti UN donosio je prve rezolucije – 1160, 1199, 1203 koje su se ticale Kosova i Metohije i u sve

Posle 23 godine broj Srba povratnika na KiM mawi od tri odsto, najmawi u bilo kom postokonfliktnom prostoru na svetu tri ne samo da se potvr|uje na{ teritorijalni integritet i suverenitet, nego se borba kosovskih Albanaca izri~ito naziva terorizmom i teroristi~kim delovawem, usmerenim ka separatizmu”, ka`e Selakovi} i podse}a da smo na osnovu tih rezolucija dobili i rezoluciju 1244, kojom je uspostavqena me|unarodna administracija UN. Prema wegovim re~ima dok smo mi govorili o me|unarodnom pravu i wegovim principima, oni su nam odgovarali da postoji ne{to {to su nazvali nova realnost.

U OKVIRU VIDOVDANSKIH SVE^ANOSTI 2022. GODINE

Patrijarh odlikovao majke ~etvoro i vi{e dece Uo~i Vidovdana i nakon liturgije u manastiru Gra~anica, 27. juna, patrijarh srpski Porfirije uru~io je tradicionalno za ovaj praznik orden "Majka devet Jugovi}a" srpskim majkama sa kosova i Metohije koje su rodile ~etvoro i vi{e dece. Tako|e, nov~anu pomo} za ove porodice obezbedila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a majkama je tu pomo} uru~io direktor Kancelarije Petar Petkovi}. "^estitamo majkama, ali jo{ vi{e se molimo Bogu da im podari mir i strpqewe i da ih odgajaju u Hristu. Tamo gde postoji trud i napor Gospod blagosiqa i nagra|uje", poru~io je Porfirije nakon dodele ordewa. Nakon toga Petkovi} je, zajedno sa patrijarhom Porfirijem i vladikom Teodosijem, podelio pakete hrane svima prisutnima.

Orden za majke ~etvoro dece

U DEPARTMANU ENDR I LOARA U CENTRALNOJ FRANCUSKOJ

Xinovska tapiserija sa predstavom Kosovskog boja krasi francuski zamak [enonso U francuskom zamku [enonso, na prvom spratu, ispred sobe Katarine Medi~i nalazi se flamanska tapiserija xinovskih proporcija na kojoj je prikazan Kosovski boj. Prema re~ima tamo{weg kustosa, francuska kraqevska ku}a naru~ila je ovu basnoslovno skupu tapiseriju sa srpskim motivom zbog toga {to se na Kosovu odigrala najva`nija bitka u sredwem veku u Evropi. Zamak [enonso, u francuskom originalu “Château de Chenonceau”, nalazi se u blizini istoimenog seoceta u departmanu Endr i Loara u centralnoj Francuskoj, u dolini reke Loare, i sme{ten je doslovno iznad wene pritoke – reke [er. Posle Versaja, ovo je najpose}eniji dvorac u domovini galskih petlova, te ga tako godi{we poseti oko 800.000 turista. Wegova istorija po~iwe u 13. stole}u, ali je prvobitna gra|evina spaqena 1412. godine zbog pobune plemi}ke porodice Markes koja je

Таписерија која представља Косовски бој налази се у француском замку Шенонсо bila wegov vlasnik. @an Markes ga je obnovio par decenija kasnije, ali ga je wegov naslednik prodao Tomasu Bojeru, dvorskom nadstojniku kraqa [arla VIII po~etkom 16. veka. On je sru{io zamak i sagradio potpuno novi za {est godina, a radove je mahom nadgledala

wegova supruga Katrin Brisone. Wegova magi~na lepota i ~iwenica da se nalazi iznad reke, nije jedini razlog zbog koga ga spomiwemo. Naime, ispred sobe Katarine Medi~i na prvom spratu nalazi se flamanska tapiserija xinovskih proporcija na kojoj je prikazan Kosovski boj. Na{ istori~ar dr Bo{ko Bojovi} – profesor vizantologije na Sorboni i ~lan Evropskog dru{tva kulture – pri poseti ovom zamku nije krio svoje odu{evqewe kada je video nepoznato umetni~ko delo koje se ti~e direktno nas i koji pokazuje duboke kulturne i psiholo{ke veze Srba i Evrope. - Pitao sam kustosa za{to je francuska kraqevska ku}a naru~ila basnoslovno skupu tapiseriju sa srpskim motivom, a on je odgovorio da se na Kosovu odigrala najva`nija bitka u sredwem veku u Evropi - ka`e dr Bo{ko Bojovi} – profesor vizantologije na Sorboni.

“Sada vidite sa Ukrajinom kako se o|ednom istopila ta pri~a. Ta tzv. nova realnost na KiM je stvorena agresijom 19 dr`ava protiv na{e zemqe, potom ignorisawem i zloupotrebom me|unarodnog prisustva i sistematskim neka`wenim zlo~inima nad srpskim narodom, kao i uni{tavawem na{eg verskog i kulturnog nasle|a kojim se niko ne bavi”, rekao je Selakovi} i podsetio da je posle 23 godine broj Srba povratnika na KiM mawi od tri odsto, najmawi u bilo kom postokonfliktnom prostoru na svetu.

NA SEDNICI BUNDESTAGA Bombardovawe SRJ i jednostrano progla{ena nezavisnost Kosova stvorili presedane Dva kr{ewa me|unarodnog prava, bombardovawe biv{e SRJ i jednostrano progla{ena nezavisnost Kosova, stvorili su presedane, ~ije posledice se vide danas, ocenili poslanici Levice i desni~arske “Alternative za Nema~ku” (AFD) na sednici Bundestaga, u sredu 22. jun 2022.g. u raspravi o produèwu mandata nema~kim vojnicima u misiji Kfor. Poslanik AFD Markus Fronmajer rekao je da misija Kfor predugo traje, 23 godine i da izneti argumenti za wegovo produèwe mogu pravdati ostanak za stalno. "Ako je jedna misija bure bez dna onda treba jednom shvatiti kada mora biti kraj. Nema~ka je Kosovu dala pomo} u visini od 464 miliona evra, i obe}ala daqih 72 miliona evra”, dodao je on. Fronmajer je ukazao da je, kako je naveo, doskora{wi predsednik Kosova Ha{im Ta~i negovao odli~ne veze sa organizovanim kriminalom, a sada je osumwi~en za ratne zlo~ine pred sudom. Srbija nije napala nijednu zemqu, zbog ~ega je NATO bombardovawe bilo jasno kr{ewe me|unarodnog prava. "Opravdawe je bilo da se srpska vojska borila protiv naoruàne OVK. A ko ih je naoruào", upitao je nema~ki poslanik. Dodao je da bi se svaka dràva borila protiv oruànih snaga koje èle da odvoje teritorije.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

SE]ATE LI SE DE^AKA KOJI JE TRAKTOROM DOVEZAO PORODICU 1995:

Danas je otac, sre}an i uspe{an ~ovek! Stotine hiqada prognanih sa svojih ogwi{ta, hiqade ubijenih, me|u kojima i deca! Najve}e etni~ko ~i{}ewe pred o~ima moderne Evrope od Drugog svetskog rata… Dokazano je da je predsednik Hrvatske Frawo Tu|man dao ze-

lometar puta izbegli~ke kolone osvaja i stari traktor, za ~ijim je volanom Dragan Miokovi} (12) – Po~ela je “Oluja”. Mnoge tu`ne pri~e }e ovih dana biti ispri~ane, mnoge }e suze ponovo biti prolivene, ali ovaj zlo~in nikada ne}e biti

Sjetim se da sam nekada ìvio u ku}i koja nije imala teku}u vodu, da su moji orali kowima. Sada kada mi ne{to nije po voqi shvatim da sam razmaèn – kaè Dragan Miokovi}

leno svetlo za pokretawe vojne operacije “Oluja” zbog koje je iz svojih domova proterano 280.000 qudi, dok je oko 2.000 wih izgubilo ìvot! Mnogi se i danas vode kao nestali, a samo su hteli da ostanu ìvi! Ipak jedna slika osta}e zauvek upam}ena, a to je ona na kojoj de~ak vozi traktor u izbegli~koj koloni i svojoj porodici spasava ìvot, ovo je pri~a o junaku – Draganu Miokovi}u! Dvesta osamdeset hiqada qudi u jednoj koloni. Rame uz rame mu{karci i ène, stari i mladi, sirotiwa i bogati. Iznad Knina grme granate, oko puta odzvawaju pesma i psovke hrvatskih vojnika. Kilometar po ki-

zaboravqen, a posebno herojski ~in jednog de~aka od 12 godina, koji je morao da vozi traktor u izbegli~koj koloni od Republike Kninske Krajine do Srbije kako bi spasio goli ìvot, svojoj porodici.I dok su wegovi vr{waci u svetu, pa i Srbiji gledali crtane filmove, igrali fudbal, ko{arku i sawali da postanu novi Maradona, Van Basten ili Ki}anovi}, Slavni}, ovaj junak je imao mnogo druga~iji ìvot. Hteo ili ne, morao je da sa samo 12 godina sedne za volan traktora i krene iz sela u okolini Gra~aca u svoju borbu za ìvot ni ne slute}i da }e ga ona proslaviti i odvesti pravo

u legendu. Ne mari Dragan za slavom, sve bih dao da do svega toga nije moralo do}i, a kako kaè rane su tu, ali on gleda napred, radi da bi svojoj }erki obezbedio normalan ìvot i to mu je jedino bitno!Dragan ipak kaè da “Oluju” ne pamti kao uàs i da je sve to za wega danas “daleka uspomena”.Sa majkom i mla|im bratom Du{kom tog 4. avgusta 1995. napustio je svoj dom “dok akcija ne pro|e”. Sa ne{to osnovnih stvari, iz sela u okolini Gra~aca, uputili su se negde na sigurno, ni ne slute}i da se nikad ne}e vratiti u zavi~aj. Danas svi ìve u Beogradu. Junak pri~e je uspe{an mladi ~ovek, sre}an oèwen, i ima preslatku devoj~icu Hanu. Dragan danas radi u firmi koja se bavi izradom video igara, a uspe{an je u kreirawu specijalnih efekata za filmove i reklame, ali to uglavnom radi preko interneta. Do sada je sara|ivao sa brojnim ameri~kim kompanijama. U rodnoj Hrvatskoj, prvi put od “Oluje”, bio je pre nekoliko godina, kako bi izvadio dokumenta. - ûdno mi je sada tamo. Velebit je ostao isti, i to me podse}a mnogo na detiwstvo, ali livade i puteqci su se promenili i sve mi sada izgleda mawe. Imao sam ose}aj ko da sam u snu. Nije mi bilo realno – poverio nam se Dragan. Kaè da je zadwi put traktor vozio 1995. godine. - Prodali smo ga. Trebale su nam pare – kaè on. - Sjetim se da sam nekada ìvio u ku}i koja nije imala teku}u vodu, da su moji orali kowima, da smo sjeno kosili ru~no na plus 40 stepeni i to je tada bilo normalno. Sada kada mi ne{to nije po voqi shvatim da sam razmaèn – kaè Dragan. M. T.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 11 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Borovski tambura{i u Osijeku U okviru redovnih aktivnosti SKD „Prosvjeta“, pododbor Osijek, prvog julskog dana u prostorijama pododbora odr`an je koncert u kojem je nastupila Tambura{ka sekcija KUD „Branislav Nu{i}“ iz Borova. Nakon najave koncerta dvadesetak ~lanova sekcije, pod vodstvom Du{ana Latasa, predstavilo se publici sviraju}i i pevaju}i poznate narodne i etno pesme. Du{an Latas i predsednik KUD-a Rade Bosi} upoznali su doma}ine sa istorijatom i aktivnostima tambura{ke, folklorne, dramske i likovne sekcije koje ukupno broje 148 ~lanova.

Odavawe po~asti civilnim `rtvama rata u Borovu nasequ i Vukovaru Tradicionalno na praznik Vidovdana pripadnici srpske zajednice u Vukovaru odali su po~ast civilnim `rtvama rata, odnosno qudima koji su stradali pre po~etka, ali i u toku ratnih dejstava. Venci su prvo poloèni u parku u Borovu nasequ, a zatim kod vesla~kog kluba u Vukovaru. – Znamo da postoji veliki broj pripadnika srpske zajednice koji su stradali kao civili, me|utim i danas se selektivno govori o `rtvama i stradawu i mi èlimo da se prisetimo svih `rtava na jednak na~in. Svaka `rtva zasluùje po{tovawe i svako ko je po~inio zlo~in treba da odgovara. Novi zakon je stupio na snagu i u tom delu ima pomaka {to se ti~e statusa porodica `rtava, me|utim {to se ti~e samih tih `rtava i osoba koje su ili nestale ili su postradale, jednostavno tu nema nekog posebnog pomaka. Vidimo i sami da kad se govori o hap{ewima, pri~a se o hap{ewima pripadnika srpske zajednice, {tavi{e, nakon postupaka se ne govori da li su ti qudi oslobo|eni i kako je bilo, nema povratne informacije o celom tom postupku koji je za sve veoma vaàn. Na svima nama je da postupamo hri{}anski, da postupamo qudski i da svi radimo na tome da svaka

`rtva ima svoje dostojanstvo i da svaki zlo~inac treba da zna gde mu je mesto – pri~a predsednik Zajedni~kog ve}a op{tina Dejan Drakuli}. „DOK GOD CRKVENO ZVONO ZVONI, ZNA^I DA NA[ NAROD @IVI“ Zajedni~ko ve}e op{tina je zajedno sa Ve}em srpske nacionalne mawine Grada Vukovara i Samostalnom demokratskom srpskom strankom bilo suorganizator polagawa venaca `rtvama. U hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u

Vukovaru slu`ena je liturgija povodom Vidovdana, a nakon toga i parastos civilnim `rtvama rata. Liturgiju i parastos slu`io je episkop ose~kopoqski i barawski Heruvim zajedno sa delom eparhijskog sve{tenstva. – Zna~aj samoga praznika i uop{te okupqawa u liturgijskom sabrawu je veoma velik jer time se iznova vra}amo u dimenziju dubqeg razumevawa samog Kosovskog zaveta i da taj zavet ni u kom slu~aju nije ideolo{ka stvar, nego se temeqi na Hri-

stovom putu koji je izatkan alirom svetoga Jevan|eqa i da se iz tog Kosovskog zaveta izliva miro na celokupan srpski narod koji je iskqu~ivo narod mira, qubavi i sloge – rekao je episkop Heruvim koji je imao i poruku za okupqeni narod. – Kroz ovaj Kosovski zavet koji je vezan za li~nost Kneza Lazara, i mi kao narod srpski se pou~avamo Jevan|equ Hristovome da nam put u ovim te{kim vremenima u kojima se nalazimo, sa svim isku{ewima koji su prisutni na ovim prostorima iznesemo krst Hristov koji nam je dat i da iskqu~ivo budemo krstovaskrsan narod na ovim prostorima, da nas uvek krase jedinstvo i sloga. Ovo su poruke koje proizilaze iz samoga identiteta Crkve koja nas uvek sabira u jedinstvu i veri. To je ono {to nas treba ~uvati i o~uvati na ovim prostorima. Jedino Crkva mo`e to da ~ini i da bude garant na{eg opstanka i postojawa na ovim prostorima. Dok god crkveno zvono zvoni, zna~i da na{ narod `ivi i dok god bude jednog Srbina u bilo kom mestu, tu }e biti sveta slu`ba, a to su svakako garanti opstanka i `rtve za na{ narod na ovim prostorima – poru~io je episkop ose~kopoqski i barawski.

^etvrtak 7. 2022. 2020. 10.jul decembar

DRU[TVO

U SRBIJI SE POJAVIO NOVI FENOMEN KRIMINALA U ESTETSKOJ HIRURGIJI

Nadrilekari unakazuju pacijente Pi{e: Marko Lopu{ina

Nedavno se na kioscima u Srbiji pojavila prva kwiga, koja govori o kriminalu u estetskoj hirurgiji. Delo „Rizik, nesavesnost i odgovornost u estetskoj hirurgiji” napisali su prof. dr Borko \or|evi}, hirurg esteti~ar iz Kalifornije i dr Dragan Cvetkovi}, policijski ekspert za kriminal u zdravstvu. - Razlozi za objavqivawe ovakve stru~ne kwige leè u sve ~e{}im pojavama zloupotrebe zdravstva za kriminalne svrhe i konkretno u sve ve}em problemu sa nestru~nim radom u estetskoj hirurgiji. Svedoci smo ~iwenice da frizeri, kozmeti~ari, apotekari, nestru~na lica, bez diplome Medicinskog fakulteta operi{u qude u ilegalnim klinikama, ~esto sme{tenim u garaàma, podrumima, vikendicama i privatnim ku}ama. Tu se izvode operacije lica i tela, koje zavr{avaju katastrofalnim rezultatima i unakaènim pacijentima – rekao nam je dr Borko \or|evi}, nekada tre}i plasti~ni hirurg Kalifornije, a danas vlasnik Dnevne bolnice za plasti~nu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu. Sam dr \or|evi} je bio u situaciji da mu dolaze ène i mu{karci, operisani na ilegalan na~in, da popravi wihovo unakaèno lice i telo od strane „divqih lekara“. - Nisam prihvatio nijedan takav slu~aj, jer nisam èleo da preko pacijenata budem u u bilo kakvoj vezi sa nehumanim qudi-

ma koji ilegalno operi{u ène i mu{karce – rekao nam je dr Borko \or|evi}. Naveo nam je slu~aj ène kojoj je nos odse~en i bio ìva rana. Imao je slu~aj ~oveka kome su ~mar „plasti~ari“ namestili na stomaku, umesto pupka. Prema policijskim podacima u Srbiji postoji oko dve stotine ordinacija plasti~ne hirurgije, od ~ega je polovina ilegalno. U wima rade qudi koji nisu kvalifikovani za se~ewe tu|eg lica i tela, ali to wima ne smeta, jer ih interesuje samo dobra zarada. Jedna operacija lica se napla-

i krivi~no delo "neukazivawe lekarske pomo}i" iz ~l. 253. KZ, tako i od strane lica koja se bave le~ewem ili pru`awem drugih medicinskih usluga – ka`e dr Dragan Cvetkovi}. I \or|evi} i Cvetkovi} kao

Frizeri, kozmeti~ari, lekari po~etnici, medicinske sestre i tehni~ari operi{u pacijente na ilegalan na~in i time im na kriminalan na~in ugroàvaju ìvote }uje od 3000 do 5000 evra, a operacija tela od 10.000 evra. - Na{a kwiga je napisana kao uxbenik sa posebnim akcentom na krivi~na dela kojima se uru{ava zdravqe qudi u vezi sa le~ewem i pruàwem medicinskih usluga, kao {to su, na primer, krivi~no delo nesavesnog pruàwa lekarske pomo}i iz ~l. 251. KZ

autori navode primere zakona iz SAD i iz Srbije, kojima se {titi zdravqe qudi i zdravstvo brani od kriminala. Recenzent kwige “Rizik, nesavesnost i odgovornost u estetskoj hirurgiji” prof. dr Milan @arkovi} je napomenuo da “zdravqe qudi" spada u one vrednosti dru{tvene zajednice koje su (izme|u ostalog) za{ti-

}ene krivi~nim pravom. U tom smislu se od dràve o~ekuje da osigura zdravqe qudi i tako {to }e inkriminisati sva ona pona{awa kojima se zdravqe ugroàva, kao i odrediti krivi~ne sankcije za one koji vr{e takva pona{awa. U savremeno doba, nadrilekarstvo se posmatra kao dru{tveno neprihvatqiva, {tetna pojava a aktivnosti dràvnih organa su usmerene ka suzbijawu ove pojave. Stoga je nadrilekarstvo propisano kao krivi~no delo u nacionalnim zakonodavstvima velikog broja dràva. Nadrilekari su lica koja se bez odgovaraju}e stru~ne spreme bave le~ewem ili pruàwem drugih medicinskih usluga i time direktno ugroàvaju ìvot qudi, pri tom u najve}em broju slu~ajeva, ostvaruju}i protivpravnu imovinsku korist, {to predstavqa krivi~no delo. - Posledice nadrilekarstva mogu da budu izuzetno ozbiqne, posebno kod qudi slabijeg zdravstvenog stawa. Kod wih odre|ena infekcija moè dovesti do generalizovane, sistemske infekcije, pa ~ak i do sepse. Unakaèno lice, povrede ìvaca, spaqena koà i razne deformacije neke su od komplikacija koje mogu da zadese osobe sklone estetskim korekcijama po stanovima i raznim salonima, u kojima rade lica bez adekvatne stru~ne spreme, odnosno "kvazi stru~waci". Nadrilekari naprave {tetu koja te{ko moè da se popravi, neret-

ko se radi o trajnim o{te}ewima - nagla{ava dr Borko \or|evi}. Nadrilekarstvo u Srbiji nikada nije bilo apsolutno iskoreweno, odnosno postoje sporadi~ni slu~ajevi gde pojedinci pokazuju vi{e poverewa nadrilekarima nego prema lekarima. Danas se u svakodnevnom ìvotu, susre}emo sa primerima da se pojedinci obra}aju upravo nadrilekarima radi le~ewa, o ~emu svedo~e i medijska izve{tavawa o svojevrsnoj ekspanziji nadrilekarstva. - Te{ko je odgonetnuti za{to pacijenti koji èle da koriguju svoje lice i telo odlaze svojevoqno kod “divqih hirurga”. Mo`da zato {to im se ~ini da }e jeftino da se operi{u, a da potom lepo izgledaju – kaè dr \or|evi}. U estetskoj hirurgiji jedna od najve}ih rizika je izbor pogre{nog pacijenta, kaù autori ovog dela, jer neki qudi èle da koriste estetsku hirurgiju zbog mode, a ne zbog zdravqa. Posledice su poznate – unakaèno lice i telo i tu`be protiv “divqih hirurga”. - Ciqevi priru~nika su da se pomogne i bude zna~ajna alatka u prepoznavawu kqu~nih elemenata i vode}ih uzroka tu`bi/prijava za nesavesno, pogre{no le~ewe u tradicionalnim sredinama i sredinama u kojima se upravqa zdravstvenom za{titom, kao i kontroli rizika u ordinaciji i za lekare i za pacijente – isti~e dr Dragan Cvetkovi}.

VELIKI USPEH SRPSKOG REDITEQA:

Film "Dugo putovawe u rat" u Top 10 na Netfliksu! Dokumentarni film “Dugo putovawe u rat / The Long Road to War” u re`iji Milo{a [kundri}a ve} u prvoj nedeqi svog emitovawa na Netfliksu, u{ao je na listu TOP 10 najgledanijih filmova. U Holandiji je na listu u{ao na 9. mestu gledanosti od svih filmova na Netflixu, dok je u [vedskoj od pre par dana na 6. mestu. Ovo je zna~ajna vest za srpsku kinematografiju, ali i za srpsku istoriografiju, ka`e se u saop{tewu. Film koji govori o uzrocima

koji su doveli do Prvog svetskog rata, od ove nedeqe prikazuje se u 30 zemaqa Evrope, gde Netfliks ukupno ima oko 70 miliona pretplatnika, ali na `alost, film nije za sada dostupan u Srbiji. Film }e se na Netfliksu prikazivati u periodu od 5 godina. Nastao u periodu izme|u 2014 i 2018. godine, film “Dugo putovawe u rat” je, kako navode u saop{tewu, prvi dokumentarni film u svetu koji za temu ima jedno od najva`nijih pitawa savremene svetske istorije, a to je

zbog ~ega i kako je do{lo do Prvog svetskog rata, doga|aja koji je oblikovao ceo 20. vek. Film je proizveden uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent, scenarista i rediteq filma je Milo{ [kundri}. U filmu u~estvuju: Xon Rol, Hju Stron, @or`-Anri Sutu, Oleg Ajrapetov, Lotar Hebelt, Anika Mombauer, Dominik Liven, @an-Pol Bled, Alan Sked, [tig Ferster i pok. Du{an Batakovi}. R. N.

LEPA SRBIJA

7. jul 2020. 2022. 13 ^etvrtak^etvrtak 10. decembar

GENIJALNA I KREATIVNA MA[A RAI^KOVI]:

Beograd krije talenat o kojem se pri~a sve do Indonezije Mara Rai~kovi}, devoj~ica koja svojom pojavom, energijom, harizmom, toplinom u glasu i prirodnom lepotom zra~i, a pame}u i sposobno{}u osvaja titule i ni`e uspehe kao da su biseri. Ova mlada i talentovana devoj~ica dolazi iz Beograda, ali za wu i wen

ima i}. niskooranci driima. otu,uspeh ~ula je cela Srbija. Ponos i dika je sesvakog ko je poznaje, a ona, skromno, ide dri-napred, stvara nove ideje, pi{e nove raemudove, radi na svom unapre|ewu i u ti{iawani stvara novu, lep{u i pametniju zemqu. ile- Ova mlada, genijalna devoj~ica u~enica je Osme beogradske gimnazije na smeru {toza decu sa posebnim sposobnostima za biigujuologiju i hemiju, a pored toga, zavr{ila svo-je ni`u muzi~ku {kolu odsek klavir, i rga”.to kao vukovac, a pored toga {to je vrsan dau~enik, vrsan poznavalac biologije, ali dai ostalih dru{tvenih i prirodnih prede drmeta, Mara je nadarena, kreativa i umetgijini~ka du{a koja je svoju sre}u oprobala i boru glumi, te je jedno vreme poha|ala i bila ori~lan studija glume. e da – Biologija i hemija su oduvek moja zbogqubav, mada, sada kada sam krenula u sle-Gimnaziju, prosto su mi se pro{irili viicedici i okviri znawa pa sam tako postala h hi-zainteresovana i za psihologiju, filozofiju i razne druge nauke koje se potpuno a sekose i idu u krajnost s obzirom na ove ka uprirodne, ali sve su stra{no zanimqive ena-i nikad se ne zna {ta }e na kraju biti – avaobja{wava Mara kako se ba{ opredelila eweza predmet biologiju i kakva su joj sada a iinteresovawa. vqa Kada je re~ o Centru za mlade talente o i ji i i~e

u Beogradu, wene uspehe i razvoj u wemu, Mara obja{wava da je ~lan istog postala u {estom razredu osnovne {kole na smeru za biologiju, ali se vremenom to pro{irilo na vi{e oblasti. – Moram da kaèm da ja cele nedeqe ~ekam samo tu subotu, svake subote odràvaju se predavawa koja }e sada opet krenuti, i presre}na sam zbog toga. To je zaista jedno divno iskustvo. Svi zaposleni u Centru za mlade talente Beograd prosto su nekako usavr{ili svoj na~in rada tako da mi kroz neku igru, zabavu, dolazimo do jedne ozbiqne nauke, ozbiqnog istraìva~kog rada, do raznih takmi~ewa i zaista, Centar za talente postao je deo mene, od {estog razreda pa sve do sada sam wegov ~lan, i ào mi je {to }u za dve godine morati da ga napustim – isti~e ova prelepa mlada devojka. Mlada i genijalna Mara Rai~kovi} radila je do sada na radovima, u osnovnoj {koli, iz biologije sa kojima je stizala do Republi~kih takmi~ewa, dok sada radi nau~ne radove iz oblasti biologije i hemije kombinovano, iz oblasti ìvotne sredine kao i psihologije. Sa ovim radovima i{la je na mnoga Me|unarodna takmi~ewa na kojima je osvajala brojne i brojne nagrade, a najponosnija je na takmi~ewe u Indoneziji na kojem je osvojila prvo mesto sa radom iz oblasti biologije i hemije, i nada se da }e i ove godine nastaviti u istom ritmu. Nije samo biologija ono {to ovu prelepu, mladu, pametnu i kreativnu devojku interesuje, ona {iri i nadogra|uje svoja osnovna znawa i iz oblasti psihologije i filozofije. – [to se psihologije ti~e, zapravo, ona ima veze sa mojim interesovawima iz oblasti biologije, mada to ne izgleda tako na prvi pogled. Biologija nam obja{wava kako na{ organizam funkcioni{e po nekom mehanizmu, ali ne i za{to, zato je tu psihologija, koja sa druge strane nadogra|uje to “mehani~ko” i osnovno znawe i koja nam na jedan drugi na~in obja{wava kako i {ta se odvija u na{em mozgu {to je meni oduvek bilo zanimqivo zato {to volim da prou~avam qude i pojave oko sebe. Na to sve sam dodala i malo filozofije i eto odakle interesovawa – kroz smeh pri~a Mara. Na temu radova na koje je do sada najponosnija, Mara kaè da je do sada najponosnija na rad “Tipovi li~nosti i odgovori na stres” iz psihologije, i “Tipovi li~nosti u korelaciji sa odabirom pro-

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

fesije” gde je dobijala razne i zanimqive odgovore na wena pitawa, neka su je iznenadila, neka jo{ vi{e i dubqe odvela u vezu sa psihologijom i fizikom i zaintrigirala da nastavi da se ovim temama bavi i prou~ava. U slobodno vreme, lepa i genijalna Mara volim da se bavi umetno{}u, voli da slika, pi{e, ali i da prou~ava filozofiju i psihologiju. – Jeste nauka zanimqiva, ali i umetnost je, i to istim intenzitetom – kaì Mara. Mara kaè da joj svi iz wenog okruèwa pruàju ogromnu podr{ku, naro~ito direktor Centra za mlade talente, Nikola Srzenti}, ali i wen mentor, profesori, kao i dru{tvo iz Centra za talente. Dodaje ona da je dru{tvo koje se u Centru stekne zaista posebno, svi prolaze kroz

isto, i svi se bore zaista {to dovodi do toga da se jo{ vi{e zbliè i razmi{qaju, odnosno savetuju me|usobno izvan okvira uobi~ajnih, {to prija svima i stvara divnu atmosferu. – Svima bih preporu~ila da do|u u Centar za mlade talente Beograd. Svi obi~no do|u sa jednom idejom i jednim ciqem i jednom obla{}u, ali to je sve samo po~etak, ta ideja se kasnije razvija, kasnije u radu dolazi do pravih stvari, treba biti strpqiv. U mom slu~aju konkretno, Centar je sada potpuno ne{to drugo od onoga kako sam ja mislila u po~etku. Centar za talente je zaista ne{to {to vam pruà priliku da upoznate sebe {to je najva`nije od svega jer }ete ~itav ìvot provesti sa sobom, a ne sa nekim drugim. Ovaj Centar zaista, i u nauci, i u umetnosti, u pravom smeru stimuli{e – rekla je Mara za kraj. M. T.

111 uuu KAKO JE IVO ANDRI] ODLAZIO IZ SOKOBAWE OSVE@EN:

Ja ne znam ~ega stvarno ima ovde, ali znam da da posle 15 do 20 dana boravka u Sokobawi radim celu godinu u Beogradu kao preporo|en “Ja ne znam ~ega stvarno ima ovde, ali znam da da posle 15 do 20 dana boravka u Sokobawi radim celu godinu u Beogradu kao preporo|en“, rekao je na{ nobelovac Ivo Andri} koji, poput mnogih znamenitih umetnika, nije odoleo {armu ovog mesta. Svojom o~aravaju}om prirodom, ~istim vazduhom i lekovito{}u Sokobawa je privukla i nadahnula i Andri}a koji je u woj

le~io svoj vid i stoma~ne tegobe, druìo se, stvarao i uìvao u zelenilu {etaju}i Ozrenom. Ovo mesto predstavqalo mu je pravo osveèwe za duh i telo. Sokobawa ga je podse}ala na Vi{egrad i bila wegovo mesto oporavka, odmora i prijatne atmosfere za rad. Voleo je staze i {umske putawe, planinske vidikovce i pewawa po Sokogradu.

Ovde u Sokobawi, ~esto me obuzme neka neobja{wiva tuga, ali i zanos, pa sam tako opu{ten razmi{qao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu - zapisao je on. R. N. lll U slede}em broju: Kako je \ura Jak{i} ocewivao pesme svojih kolega

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

AUSTRALIJA

El Niwo protiv Davida i Golijata

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Po tre}i put ove godine, u razmaku od samo ~etiri meseca, nemo}no gledamo apokalipti~ne scene poplava u Novom Ju`nom Velsu i Sidneju. Takozvani „El Niwo“ fenomen ve} drugu godinu za redom donosi obilne padavine isto~noj obali Australije. Originalno ovaj fenomen je uglavnom vezivan za obale Ju`ne Amerike, i odnosio

se na redovne godi{we slabe tople okeanske struje. Vremenom je evoluirao i sad se odnosi na jako negativnu fazu vremenskih oscilacija u Ju`nom Pacifiku, i u odre|enim delovima tog podru~ja moè potrajati ~ak i od tri do {est godina. Tako je „El Niwo“ i u ovom nekada relativno su{nom kraju Australije, postao prava no}na mora mnogim ìteqima od Kofs Harbura pa sve do severnoisto~nih granica Viktorije. Posebno su u ova posledwa tri talasa ugroèna predgra|a i naseqa oko reka Xorx, Nipien i Houksberi, u {irem podru~ju Sidneja. Naàlost, ovakve poplave pa ~ak i one biblijskih razmera, su oduvek bile sastavni deo ìvota qudi u mnogim delovima sveta, posebno u krajevima sa takozvanim monsunskim ki{ama. Me|utim, za ìteqe {ireg Sidneja ovakve vremenske nepogode bile su prava retkost, sve do pre par godina kada je „El Niwo“ zapo~eo svoju „turneju“ i surovu borbu protiv Davida i Golija-

ta. Tako bi najbla`e re~eno mogla da se okarakteri{e nemo} stanovnika ovih podru~ja u wihovoj nepravednoj bici protiv prirodnih katastrofa. Skoro smo zaboravili da su gra|ani najve}eg australijskog grada, ne tako davno, imali restrikcije vode drugog i tre}eg stepena od 2009. pa sve do 2020. godine. Ina~e, ako se izuzme prethodna nestabilna decenija, posledwe ve}e poplave oko Sidneja zabele`ene su jo{ 1986, a pre toga jo{ davnih pedesetih godina pro{log veka. Iako se o ovom fenomenu mawe vi{e sve zna, jer postoji jo{ od kraja ledenog doba, nau~nici jo{ uvek nisu sigurni za{to je „El Niwo“ postao tako nepredvidiv i razoran, posebno u delovima sveta gde se prethodno uglavnom nije pojavqivao. Bez obzira na tu danas bolnu ~iwenicu, nama ipak ostaje da se zapitamo, da li su na{e vla-

sti mogle da urade vi{e kako bi za{titile stanovnike ugroènih podru~ja. Jer kao {to sam pomenuo, ovo je ve} tre}e izlivawe istih reka u samo ~etiri meseca. Zar nije bilo logi~no da australijske vlasti, pre svega Novog Ju`nog Velsa, izgrade vanredni plan odbrane ovih naseqa kako bi se o~ekivane fatalne posledice maksimalno ublaìle. Umesto toga mi redovno gledamo o~ajne qude, koji su prepu{teni na milost i nemilost prirodnim katastrofama, kao {to smo bili svedoci toga i mnogo puta pre. Setimo se samo katastrofalnih poàra 2020. godine, koji su gutali sve pred sobom, uni{tavaju}i ogromna prostranstva, ìvote qudi i wihova imawa. U samo izmewenim okolnostima i danas gledamo sli~nu situaciju qudskih tragedija {irom isto~nih obala Australije. Sa druge strane dok wegov vlastiti narod pati, federalni premijer Entoni Albaneze je u jednoj relativno lagodnoj poseti Evropi. Posebno je

interesantna wegova iznenadna poseta ukrajinskoj prestonici Kijevu, gde je jo{ jednom izrazio solidarnost sa ukrajinskim narodom. Nije neobi~no da se zajedno upitamo da li je wegov produèni put po Evropi bio neophodan u situaciji kada je pola najve}eg australijskog grada poplavqeno, i kada je nare|ena evakuacija vi{e od pedeset hiqada qudi. Zar nije bilo logi~no da premijer, kada ga je ve} zapo~eo, u nekom trenutku prekine svoje „pute{estvije“ i vrati se hitno u otaxbinu. Zaista je bilo po{teno da to uradi, ako ni{ta drugo barem u znak solidarnosti sa mnogim Australijancima iz èstoko ugroènih podru~ja. Naàlost, kao i u slu~aju prethodnog federalnog premijera Skota Morisona, kada je on po~etkom 2020. godine umesto da bude sa svojim narodom, koji se borio sa katastrofalnim poàrima, tada

porodi~no letovao na Havajima, danas vidimo sli~nu situaciju. Razlika je samo u tome {to Albaneze danas umesto na privatnom boravi na svom slu`benom odmoru. Zato se nedavno odràni samit NATO-a u Madridu, gde je Albaneze bio specijalni gost, pretvorio za wega u neki imaginarni „havajski put“ sa nezaobilaznom turom do Kijeva, danas omiqenom destinacijom svih ~elnika NATO dràva. Koliko }e ovaj prvi slu`beni put oko sveta politi~ki ko{tati novoizabranog premijera, sazna}emo verovatno u nekom od narednih istraìvawa javnog mwewa. Do tada nam samo ostaje da se zajedno molimo, i nadamo da }e se priroda kona~no smilovati, i tako pomo}i desetinama hiqada Australijanaca iz okoline Sidneja.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Protestna tura Asan`ovih pristalica u Londonu

NOVI OBRT U DECENIJSKOJ BORBI ZA PRAVDU:

Asan` se àlio na odluku britanske vlade da naredi wegovo izru~ewe u SAD Osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` podneo je àlbu Vi{em sudu u Londonu da se blokira wegovo izru~ewe SAD gde bi trebalo da se suo~i sa optu`bama za {pijunaù. Po mi{qewu Asanòvih pristalica, u Americi bi se suo~io sa nehumanim tretmanom i ne bi imao pravi~no su|ewe. Ameri~ki tuìoci tvrde da je australijski dràvqanin Xulijan Asan` pomogao analiti~aru obave{tajne slu`be ameri~ke vojske êlsi Mening da ukrade poverqive diplomatske depe{e i vojna dokumenta koje je kasnije objavio Vikiliks, ~ime je, po wihovim re~ima, doveo u opasnost ìvote slu`benika ameri~ke vlade, navodi AP. Za wegove pristalice, Asan` je novinar koji obelodawuje tajne i koji je razotkrio zlo~ine ameri~ke vojske u Iraku i Avganistanu. Britanski sud je u aprilu ove godine doneo presudu da Asan` moè da bude izru~en SAD, a tu odluku je 17. juna potvrdila britanska ministarka unutra{wih poslova. Iz kabineta ministarke Priti Patel re~eno je da to ne}e ugroziti qudska prva osniva~a Vikiliksa. Asanòve pristalice i advokati tvrde da je on novinar i da ima pravo na za{titu slobode govora iz Prvog amandmana ameri~kog ustava, te da je slu~aj politi~ki motivisan.

Po wihovom mi{qewu, Asan` bi se u SAD suo~io sa nehumanim tretmanom i ne bi imao pravi~no su|ewe. Asanòv pravni tim uloìo je àlbu protiv odluke Vi{eg suda. Kako navodi Rojters, o~ekuje se da }e àlbeni postupak potrajati mesecima. APEL VLASTIMA AUSTRALIJE Asanòv brat Gabrijel [ipton pozvao je Vladu Australije da interveni{e odmah u slu~aju wihovog dràvqanina i da okon~a, kako je rekao, tu no}nu moru. Saga je po~ela krajem 2010. kada je [vedska traìla Asanòvo izru~ewe iz Britanije zbog optu`bi za silovawe i seksualni napad. Kako bi izbegao izru~ewe, 2012. se sklonio u Ambasadu Ekvadora u Londonu, gde je proveo sedam godina. Posle promene vlasti u Ekvadoru, izru~en je britanskim vlastima u aprilu 2019. godine, i od tada se nalazi u zatvoru Belmar{. Optuèn je zbog kr{ewa britanskih uslova kaucije iako je slu~aj u [vedskoj odba~en, ali ga britanske vlasti i daqe drè u zatvoru dok ne bude okon~an proces ekstradicije u SAD. "Bori}emo se protiv ovoga. Iskoristi}emo svaku àlbeni instrument", rekla je wegova supruga Stela Asan` novinarima po{to je Patelova odobrila wegovo izru~ewe.

ZAJEDNICA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 15

CEO SVET VOLI "BALKANSKOG ]ALETA":

Srbin sa Novog Zelanda sme{nim klipovima osvojio dru{tvene mreè Posledwih nedeqa dru{tvenim mreàma odzvawa smeh kad god se na mreì pojavi neki novi klip na profilu Balkan Dad (Balkanski otac) iza kojeg stoji talentovani komi~ar i kuvar Milo{ Nedeqkov (26). Wegove dvojezi~ne video pri~e koje pripoveda na srpskom i engleskom za kratko vreme osvojile su publiku i izazvale lavinu komentara, a broj wegovih pratilaca vrtoglavo raste. Prona{li smo Milo{a u Srbiji, gde boravi nakon vi{e od dve decenije provedene na Novom Zelandu. Razlog je, poga|ate, upravo Balkan Dad, sa kojim se sprema na balkansku turneju. - Ro|en sam u Novom Sadu 1995. godine. Sa roditeqima i starijim bratom i sestrom preselili smo se na Novi Zeland kad sam imao samo dve godine. Usledilo je odrastawe u Oklendu (Aucklandu), gde sam zavr{io sredwu {kolu, a zatim i fakultet za Marketing i Informacione sisteme na Auckland University. Prvi dan nakon poloènog posledweg ispita oti{ao sam u Australiju na raspust i na kraju ostao tamo da ìvim, u gradi}u koji se zove Gold Coast, u Queenslandu. Tu sam po~eo da radim i proveo ~etiri godine ìvota. n Kako je do{lo do toga da se vrati{ u Srbiju? - Preselio sam se pre godinu dana da realizujem jedan ciq – “Balkandads Balkan Tour”. Trenutno radim na tome i nadam se da }u uskoro krenuti na tu turneju. n [ta je starije me|u tvojim qubavima, kuvawe ili komedija? - Obe qubavi datiraju iz vremena dok sam bio klinac. Iskreno, vi{e me je zanimala komedija i gluma nego kuvawe. Najraniji poku{aj glume koga mogu da se setim je kada sam snimao tutorial “Kako se |uska Makarena”, gde sam na pola puta zaboravio kako se uop{te igra Makarena Borislav Kova~evi} je Australiju pre nekoliko godina zamenio plodnom sremskom ravnicom, Novim Banovcima i zasadom le{nika na valovitim iri{kim padinama Fru{ke gore. Sa suprugom i ~etvoro dece odlu~io je da budu}nost svoje porodice gradi u Srbiji. Za ìvot je odabrao Nove Banovce, u blizini Novog Sada i Beograda, a za posao Irig. Tamo je odabrao 18 hektara zemqe, za koju kaè da je niko nije hteo i podigao zasade le{nika koji su ve} u{li u {estu godinu. Kaè da posle par godina rada i pametnog ulagawa, od le{nika moè lepo da se ìvi. - Ovde kod Iriga imam 18 hektara pod le{nikom u petoj i u {estoj godini, po hektaru ide oko 550 sadnica, pa sami ra~unajte koliko je to. Ina~e, sve sam sam radio i kupio zemqi{te koje niko nije hteo. To je bila skoro najjeftinija zemqa koju sam mogao da prona|em, brdovit kraj i teàk za obradu, ali sa vizijom ~ovek moè ne{to da napravi. Svi su mi na po~etku govorili da sam budala, da perem pare, da ne znam {ta radim, ali sada kad vide {ta sam ostvario, oni se dive i ~ude. Ovo je sada porodi~ni biznis od kog ìvi cela porodica i moje ~etvoro dece – kaè Kova~evi}. Zasad le{nika se isplati tek u ~etvrtoj godini, dodaje

(smeh). [to se kuvawa ti~e, mi klinci smo uvek pratili mamu, pogotovo sestra i ja, a ja sam ve} sa nekih 11-12 godina spremao ve~eru za celu porodicu. Interesantno je to {to se kuvawe i komedija uklapaju, kao u emisiji Gordona Ramzija, gde on vi~e, psuje, ali to je ipak komedija. Ovo {to ja snimam je pola kuvawe, pola humor i zadovoqan sam kako to na kraju ispadne. n Kako si do{ao na ideju da napravi{ “Balkanskog }aleta”? - Prvo sam po~eo sa profilom koji je bio u fazonu balkanskog humora, i broj pregleda je varirao, ponekad su skakali, ponekad opadali. To me je malo nerviralo, zapratio sam jedan kanal gde je lik imitirao turskog }aleta i to je izgledalo super. Pokrenuo sam kanal pod imenom “Balkan Dad“. Kad sam po~eo da snimam reakcije su bile sjajne, mnogo qudi me je zapratilo za kratko vreme. Moj otac je, ina~e, bio tipi~an srpski, balkanski otac, ba{ je smarao, bio je i debeo jedno vreme, oboàvao je na{u tradiciju, tako da sam u startu imao dovoqno tema i sadràja za par godina “Balkanskog oca”. n Kad si objavio prvi video i kakve su bile prve reakcije na te prve klipove? - Prvi je bio o tome kako o~evi sa Balkana jedu doru~ak. Tipa moè{ sve da ih ~uje{ dok jedu, mqackaju i sr~u glasno dok piju jogurt. Taj snimak je postao viralan za samo 12 sati, qudi su ga oboàvali i pisali komentare tipa: “Ovo je bukvalno moj otac”, i tako daqe. n Stekao si veliki broj pratilaca… Jel moè da se ìvi od Instagrama? - Moè da se zara|uje od Instagrama, naravno, ali da bi se ìvelo od toga, mora{ zaista da se potrudi{. [to se vi{e trudi{ i {to si vi{e otvoren ima}e{ vi{e prilika za zaradu.

n [ta radi{ osim {to kuva{ i snima{, da li ima{ jo{ neki posao od koga `ivi{? - @ivim od “Balkan Dad“-a i to je to. Nemam drugi posao, sve sam posvetio ovome. n Jesi li razmi{qao o tome da otvori{ svoj restoran? Ili da ima{ svoj {ou na nekoj televiziji, mo`da stendap/predstavu, sa kojom bi gostovao? - O svemu sam razmi{qao, svakakve ideje su mi padale napamet, i ono {to sam zakqu~io je da sve ima svoje vreme. Ako se odlu~im da se vratim za Australiju onda ho}u da u|em u Stand up pri~u, gde bih kasnije probao da se probijem i odem za Ameriku i daqe. Za restoran sam ve} smislio par ideja i ako Bog da otvori}u ne{to u slede}ih par godina. Za svoj {ou imam ideju za projekat “Balkan dad Balkan Tour” koji bi posle oka~io na Youtube, ali i na televiziju – ako pro|e. Imam i jedan veliki san – da napravim film. Jedini film o Balkancima koji je ba{ postao svetski hit je “Moja velika mrsna pravoslavna svadba” (“My Big Fat Greek Wedding”), tako da bih hteo da u|em u taj svet i pravim sme{ne filmove u kojima bi glavne uloge imali qudi sa Balkana. n Tvoj kuvarski humor publici prezentuje{ na me{avini srpskog i engleskog… Kako si se odlu~io na taj miks, smi{qeno, spontano…? - Namerno tako pri~am po{to onda mogu i na{i i stranci da gledaju, da se smeju, ali i da nau~e ne{to o Balkanu i na{em humoru, kulturi. Dosta pratioca mi ka`e: “ajde sad jedan video na srpskom” i razumem ih, mo`da im je tako lak{e, ali ciq mi je ne samo da na{i qudi gledaju ve} da se Balkan promovi{e i da stranci nau~e {ta je Srbija, kako izgleda, kakva je wena kuhiwa, {ta ima zanimqivo tamo…{to na{i ve} znaju.

n Tvoj {ou je uglavnom namewen srpskoj i balkanskoj publici, ponajvi{e onoj koja ìvi u inostranstvu…Koliko ima ~istokrvnih stranaca, onih koji ne govore “na{ki” a komentari{u ili ti traè recepte? - Imam dosta stranaca koji nisu sa Balkana, ali ih je privukao “Balkan Dad” po{to su im roditeqi po osobinama dosta sli~ni na{im. Na primer Ju`no Amerikanci, Azijati, Indijci, Afrikanci i jo{ wih su mi pisali komentare da prepoznaju osobine svojih roditeqa u mojim klipovima. Ima i stranaca koji gledaju zato {to im je sme{no ili vole kuvawe. n Koji su najsme{niji i najzanimqiviji komentari i situacije koje si imao otkad radi{ Balkan Dad-a? - Najsme{nije mi je kad me prepozna neko za koga nikad ne bih rekao da me prati, na primer neka baka ili deka. Tako|e, kad snimam ne{to uìvo, ~esto me qudi prepoznaju i iz pozadine vi~u: “Kakav parsley, bre!” (omiqena uzre~ica Balkan Dad-a. Tiktok publika je dosta mla|a pa tamo dobijam dosta klina~kih komentara, ali ima i onih koji me nasmeju. M. T.

Borislav Kova~evi} Australiju zamenio fru{kogorskim padinama

Borislav, a tek od pete godine po~iwe da donosi i zaradu. Raditi se mora i pri~a da u le{niku nema mnogo rada nije istinita. I u ovoj proizvodwi radi se kao i kod ostalog vo}a, prskawe, me|uredna obrada, navodwavawe, orezivawe, a prema re~ima Borislava najsli~nije je gajewu {qive. Jedino {to le{nik ne zahteva protivgradne mre`e kao neke osetqivije vo}ne vrste. Ulagawa su velika i nisu isplativa ako se radi na mawe.

- Najva`nije je napomenuti da se bez 10 hektara le{nika ne isplati ulaziti u ovaj biznis. Za dva hektara i za 10, pa i za 20 potreban je traktor, sva mehanizacija bez koje se ne mo`e raditi. Jeftine radne snage vi{e nema, nema radnika uop{te i sve mora da bude mehanizovano. Ina~e, konditorske firme su te koje vam obezbe|uju plasman. Ja konkretno radim sa Fererom, a Agroser, wihova firma u Srbiji ima tek par stotina hektara pod

le{nikom, a plan im je 10.000 hektara. To zna~i da prostora ima za ovu vrstu proizvodwe, jer uvozimo ne ba{ tako kvalitetan le{nik iz Turske. Zato i jeste preporuka da se u|e u posao sa le{nikom, mora da se radi i ulaè, ali u {estoj godini jedna familija sa deset hektara moè jako lepo da ìvi. Ne bismo bili jedni drugima konkurencija, ba{ naprotiv, {to nas je vi{e udruènih, bili bismo daleko konkurentniji na trì{u. Tada bismo postigli i boqu cenu – kaè Borislav. Za le{nik kaè da je ove godine u dobrom stawu, a berba, ta~nije skupqawe se obavqa kombajnom pred kraj leta. Le{nik se opra{uje pred prole}e tokom mesec dana, pa tako i stiè na skupqawe, negde krajem avgusta i to u vi{e etapa. Kako se skupqa kombajnom sa tla, jako je va`no nemati travu izme|u redova. Ve}ih {teto~ina nema, osim stenica i bu|i koja se re{ava fungicidima, a Borislav dodaje da je zemqu uzeo na vetrovitom podru~ju pa nema velikih problema sa vlagom. Nostalgija, patriotizam, vi-

zija i ne{to u{te|evine naveli su Borislava da se ipak opredeli za Srbiju umesto Australije. Iako rodom iz Dalmacije, doselio se u Srem, a na Fru{koj gori, valovitoj i brdovitoj poput rodnog kraja re{io je da razvija porodi~ni posao. U Op{tini Irig kaè da je nai{ao na slu`be koje su brzo iza{le u susret, pa je tako u stalnom kontaktu i sa Agencijom za ruralni razvoj. - Razlog povratka je prvenstveno bio da decu ne ostavim u Australiji. [to se mene li~no ti~e ja bih lep{e i lak{e ìveo u tamo, ali do{ao sam najvi{e zbog dece. Preovladao je patriotizam, ina~e sam rodom iz Dalmacije, a moji su se nekad bavili poqoprivredom tako da imam osnovu za to. Srem sam izabrao za povratak, jer gledaju}i celu Srbiju, ovo podru~je mi je najorganizovanije, a kako sam rodom iz brdovitog kraja, tako sam se odlu~io da zasade podièm na Fru{koj gori. Nisam se pokajao i voleo bih da vidim nove zasade le{nika u mojoj okolini jer posla bi bilo za sve – zakqu~uje Borislav Kova~evi}. S. G.

^etvrtak decembar ^etvrtak 10. 7. jul 2022. 2020.

Заједнички наступ на крају Академије

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Гости у сали

Vidovdanska akad Re~ ‘’tradicionalna’’ uveliko je izgubila smisao u posledwe dve i po godine, otkako je po~ela pandemija korona virusa. Naime, veliki broj manifestacija je primorano odga|an ili uop{te nije odr`an. Me|utim, ~uvari tradicije poput Upravnog odbora Centra u Bonirigu proteklog vikenda odr`ali su Vidovdansku akademiju i na-

Глумац Сергеј Кожул извео „Пркосну песму’’ Добрице Ерића

Ирина Стојисављевић, Марко Тепша и Вукашин Јовановић - ‚’Разговор са Косовом’’

Деца Српске школе Растко (Рути Хил) - Не дамо светиње

Николина Стегњаић, Хелена и Анастасија Богуновић (Музичка школа Ливерпул) Отац Александар Ивановић (црква Св. Стефан Рути Хил)

Сергеј Лукиновић - Одушевио „Здравицом народу српском’’

stavili obeleàvawe ovog velikog dana i u 2022. godini. Tako su se proteklog vikenda sastali mali{ani i wihovi u~iteqi iz Srpskog centra iz Boniriga, Srpske {kole ‘’Vuk Karaxi}’’ iz Kabramate i deca Srpske {kole ‘’Rastko’’ iz Ruti Hila. Wima su se pridruìli ~lanovi muzi~ke {kole ‘’Liverpul’’, te jo{ nekoliko ~lanova srpske zajednice koji su svojim nastupima ulep{ali ovu proslavu. Voditeqka Vidovdanske akademije je bila Mirjana Bukarica. Ona je u uvodnoj re~i napomenula da je ciq Centra kao organizatora da odrìtradiciju se}awa na srpsku istoriju i da na taj na~in poku{a da je {to vi{e pribliì na{im budu}im nara{tajima. 28. jun za pravoslavni srpski narod ima veliku simboliku, jer osim Kosovske bitke na ovaj dan su se odràli mnogi drugi doga|aji u srpskoj istoriji. Vidovdan je obeleàvan u razli~itim vremenima i epohama. Svaka proslava Vidovdana bila je slika vremena i qudi koji su ga ~inili, ali je i Vidovdan bio simbol opstanka pra-

Елена Ђурђевић ‚’Космет је једна реч’’

voslavnih srpskog naroda na balkanskim prostorima. Na{i organizatori i u~esnici u ovom programu }e nam se predstaviti kroz pesme i pri~e kako bi nam do~arali i podsetili nas na jedan od najve}ih praznika u na{oj istoriji - zakqu~ila je voditeqkaMirjana na samom otvarawu programa.

VIDOVDAN JE VASKRSEWE, VELIKI PETAK I VASKRS Otac Aleksandar Ivanovi} iz crkve Svetog Arhi|akona Stefana iz Ruti Hila je imao uvodnu re~. On je na po~etku izlagawa istakao da, iako je odr`avawe ovogodi{we proslave Vidovdana uobi~ajenog termina, to nije kasno jer Vidovdan mi kao narod bi

Марија Анђелковић - „Kосовка девојка’’ trebalo da slavimo ne samo jedan dan, ve} jedan ceo period. Otac Ivanovi} je zatim naglasio da simbolika i va`nost Vidovdana jeste u tom {to ovaj dan predstavqa u istom trenutku i Veliki petak i Vaskrsewe i Vaskrs nas kao naroda. Taj dan je Veliki petak po{to se tog 28. juna 1389. godine sve ono {to je u srpskom rodu vaqalo, bilo sna`no, ispravno i istinito diglo u borbu protiv zla da za{titi ne samo svoju zemqu i egzistencijalni status, ve} pre svega da za{titi svoju veru. [tavi{e, ne samo {to se diglo, ve} sve {to je bilo sna`no u na{em narodu je tada i izginulo. Vidovdan je kao Vaskrs za na{ narod, jer se ba{ u tom trenutku na{e sveop{te pogibije rodio „kosovski zavet“cara Lazara i svih junaka koji i dan-danas

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 7. jul 2022.

Деца Српске школе Растко (Рути Хил)

demija u Bonirigu Мирјана Букарица водила програм

Деца Српске школе Растко (Рути Хил) - „Ми смо деца неба’’

Јована Кожул - „Смрт мајке Југовића’’

Поносни родитељи у Бониригу traje. Mi danas zato u na{em najve}em duhovnom organu - srcu - nosimo zavet kosovskog boja i borimo se za dobra dela i pravdu, zakqu~io je o. Aleksandar Ivanovi}.

KARAVAN KULTURE KROZ VIDOVDANSKU AKADEMIJU Vidovdanska akademija ispunila je veliku salu centra u Bonirigu, a gromo-

glasni aplauzi odu{evqenih roditeqa i gostiju nisu prestajali tokom celog popodneva. Sve pohvale idu upravi Centra u Bonirigu za organizovawe akademije i za udru`ivawe sa ostalim organizacijama iz srpske zajednice Sidneja. Predivno je bilo slu{ati mlade u~enike srpskih {kola kako recituju epske pesme i zdravice. Naravno, po{to su deca ro|ena u Australiji osetna je bila ‘’borba’’ sa nekim arhai~nim izrazima i re~ima. Me|utim,

kroz prakti~ni rad u radionicama srpskih {kola deca su pokazala da se marqivim radom i uz mnogo truda i voqe mo`e dosti}i visok nivo kulture izra`ajnosti. Ovo je jo{ bitnije ovde na Petom kontinentu gde je engleski glavni jezik, pa svaka ukqu~enost i spoznaja o srpskoj kulturi i obi~ajima uveliko doprinosi ka o~uvawu srpskog jezika i tradicije kod na{ih mali{ana koji odrastaju ovde na Petom kontinentu.

Тиана Миздрак - „Kнежева вечера’’

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

ZAJEDNICA

Tamo nismo a ovde nas nema

AUSTRALIJANCI POPUSTILI:

Novak \okovi} bi mogao da igra u Melburnu 2023.

Novak \okovi} bi mogao bi da zaigra na Otvorenom prvenstvu Australije u januaru 2023. uprkos tome {to mu je zabraweno da podnese zahtev za vizu na period do tri godine nakon deportacije ove godine. Nova laburisti~ka Vlada ublaìla je svoja pravila o me|unarodnim dolascima. Stranci vi{e ne moraju da prijavquju svoj status vakcinacije. \okovi}, koji nije vakcinisan, bio je u centru pa`we me|unarodnih medija kada mu je Morisonova Vlada dva puta ukinula vizu u januaru ove godine. Srpski teniser je pobedio u jednom sudskom sporu, ali nije uspeo pre nego {to je deportovan. Prema australijskom zakonu, nalog za deportaciju prati period iskqu~ewa do tri godine. \okovi}ev menaxerski tim je svestan popu{tawa Vladinih imigracionih zahteva. Veruje se da razmatra podno{ewe zahteva za osloba|awe od zabrane ponovnog ulaska jer su razlozi za prvobitno ukidawe vize sada zastareli. Relaksirana pandemijska ograni~ewa stupaju na snagu od srede na osnovu najnovijih medicinskih saveta, rekao je savezni ministar zdravqa Mark Batler. “Glavni medicinski slu`benik je savetovao da vi{e nije neophodno da putnici deklari{u svoj vakcinalni status kao deo upravqawa COVID-om“, rekao je Batler. Podse}amo, \okovi} je prvobitno dobio vizu za ulazak u Australiju u januaru ove godine nakon {to je dostavio potvrdu zdravstvenih organa Srbije. Wom se potvr|uje da se nedavno oporavio od Covida-19. Re~ je o retkom izuze}u, koje je bilo dostupno u to vreme prema smernicama ATAGI. Po dolasku na aerodrom u Melburnu \okovi}a su zadràle grani~ne snage. Tada{wi ministar za imigraciju Aleks Houk mu je poni{tio vizu, da bi je poni{tio Federalni okru`ni i porodi~ni sud. \okovi}u je viza po drugi put ukinuta jer je Vlada tvrdila da je on sportska ikona i uzor. Wegovo prisustvo potencijalno bi izazvalo antivakcinalno raspoloèwe u odre|enim delovima australijske zajednice, naveli su tada. To se desilo uprkos tome {to je Vlada u sudskim dokumentima priznala da je \okovi} u to vreme predstavqao “zanemarqiv zdravstveni rizik” za Australijance. Bila je spremna da prihvati da je u{ao u zemqu sa vaè}om vizom u skladu sa zdravstvenim preporukama ATAGI.

Kod svojih smo tu|i, a ovde kod tu|ih nismo svoji. Dobro vladaju jezikom o~eva, ali se sve vi{e sapli}u o engleske uzre~ice. Akcenti su ve} pogubqeni. Tre}a generacija je potpuno asimilirana i jezi~ki i na svaki drugi na~in

Upoznao sam Milo{a sasvim slu~ajno kako to biva sa najboqim stvarima u ìvotu. Povremeno druèwe sa wim tokom vremena preraslo je u prijateqstvo. Milo{ nije puno pri~ao. Uvek je, poput tika, ispred sebe imao ne{to za pisawe i ne{to na ~emu se moè zapisati. Jednom sam ga video da se unezverio i u nedostatku bilo kakve podloge za wegove skice, ne{to je ùrno na{arao na levoj polovini levog dlana. Slu{ao je {ta se pri~a, gledao sagovornike u o~i, a istovremeno {arao po svemu {to je moglo otrpeti trag wegovog crnog, tankog flomastera. Posle bi tu skicu pa`qivo savijao i trpao u xep. Svi mogu}i proizvodi, na uòj i {iroj proizvodnoj bazi od papira, od pozajmqenog, minijaturnog papiri}a za cigarete, podmeta~a za ~a{e u letwim ba{tama, klubovima i restoranima, salvetama, ra~unima, jelovnicima, do suvog, svetlosme|eg lista engleskog hrasta, preko puta Esplanade. I uvek isti motivi: konture nekih delova gra|evina, frizova, ni{a, krovnih lomova ili prozorskih simsova. Milo{ je bio arhitekta. Radio je za lokalnog developera, koji je odavno prestao da gradi lokalno. Od Gold Kousta do Brizbena, a ~esto i do Tvid Hedsa i niè, dole do Bajron Beja, preko, u dràvi Novi Ju`ni Vels. Po danu je gradio za Bilanovi}a, a popodne i no}u vreme je provodio sa wegovom k}erkom Gordanom, s kojom je bio u braku. I tako osam godina, koliko je pro{lo od kako se uselio u lepu ku}u u Sorentu, dobrom delu Gold Kousta. [ta nas je vezalo i kakve su to bile niti prijateqstva? Nikada ih nismo merili i testirali im ~vrsto}u, izdr`qivost, otpornost na

vlagu, bu|, kvarewe, zlobu. Zapravo, ne znam ni kada je ni kako po~elo na{e dru`ewe. Jedino sam siguran da je to bilo na nekoj od brojnih zabava, ovde ili u Brizbenu, ne se}am se vi{e. Morao je biti petak ve~e ili je bilo neko crveno slovo u kalendaru. Milo{ je sedeo preko puta mene. Dopao mi se kao sagovornik, jer ni jednu re~ nije progovorio. Kao ni ja. Ponestalo mu je papira za skice, a meni ideja za pri~e. Tre}i svetski rat, ni{ta novo. Rekoh mu da bi bilo boqe da sam ostao u svom dvori{tu i da sam se izvalio pored bazena uz svog ma~ka Oskara. Na to je on |ipio, i kao Xon Vejn pi{toqem potegao mobilni da mi poka`e sliku wegovog ma~ka Feliksa. A ja sam Milo{, re~e.

- Drago mi je, a ja sam... - Znam re~e, jedino nisam znao za Oskara. Sad mi je posebno drago {to smo se upoznali. Za susednim stolom, zanimqivo i dru{tvo i teme. Steva, Sarajlija bio je u dru{tvu neobi~nih sagovornika. Pri~ali su o ìvotu doseqenika u Australiju. O odraslima koji se asimiliraju u novo dru{tvo sa wihovom voqom i o deci koja to ~ine mimo svoje voqe, a puno lak{e i bezbolnije nego odrasli. O prvoj generaciji doseqenika koja se batrga i svaki ~as okre}e ka zemqi odakle su do{li. Druga generacija se uveliko etablirala i samo ponekad, vi{e iz navike, a retko iz potrebe, okrene misli i uperi prstom na mapu biv{e domovine. A tada krenu da naviru misli i pritiska san: Tamo nismo, a ovde nas nema. Kod svojih smo tu|i, a ovde kod tu|ih nismo svoji. Dobro vladaju jezikom svojih o~eva, ali se sve vi{e sapli}u o engleske uzre~ice, a akcenti su ve} dobro pogubqeni. Tre}a generacija je potpuno asimilirana i jezi~ki i na svaki drugi na~in. Gotovo, kraj pri~e o emigrantima. Steva zavr{i tu pri~u bez osude i gor~ine, àqewa i emocija. I svi su znali da u svojoj porodi~noj vertikali, ovde u Australiji imaju i drugu i tre}u generaciju. Inèwer Latinovi}, je mislio o svoje dve unuke i wihovom putu, na kome }e otresti wegov porodi~ni prtqag i rastere}eni obzirima hemisfera i meridijana nastaviti daqe. Lazar Kova~i}, Gold Koust

PUTOPIS “Ovo je jedna veoma va`na fotografija. Na woj su Vagdija Hamdi i wen sin Maùb. ûvaju u Tunisu, u mestu Menzel Burgiba, grobqe na kome je sahraweno ~ak 1790 srpskih vojnika koji su dali ìvot u Velikome ratu. Mi i ne znamo gde je Menzel Burgiba”. Ovako je glasila objava na Twitter profilu Vu~ko Kurja~ki, a mi smo, inspirisani wome, odlu~ili da Vam ispri~amo pri~u o Menzel Burgibi i o tome kako je do{lo do toga da skoro dve hiqada srpskih vojnika koji su se borili u Prvom svetskog ratu ostavi kosti u dalekom Tunisu. Srpsko vojni~ko grobqe u Menzel Burgibi se nalazi u istoimenom gradu, koji se nalazi oko 20 km jugozapadno od Bizerte u Tunisu. Posle Albanske golgote za vreme Prvog svetskog rata srpski vojnici su preba~eni na le~ewe u logore u Tunisu. Na

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 19

VE^NA STRA@A VAGDIJE I MA@UBA:

Muslimanska porodica ~uva grobqe srpskih heroja u Tunisu ve} vi{e od 50 godina!

Na ve~noj stra`i: Vagdija Hamdi i wen sin Ma`ub ~uvaju grobqe srpskih vojnika

Slavna vremena: Kada su Srbi i Francuzi bili najbliì saveznici I wu su le~ili u Tunisu: Milunka Savi} ovom grobqu je u 1208 grobova sahraweno 1790 srpskih vojnika. Grobqe spada u red mawe poznatih i retko pose}enih, ali ima veliki istorijski zna~aj. Me|u vojnicima koji su le~eni u obli`woj Bizerti bila je i srpska heroina Milunka Savi}. Menzel Burgiba je najve}e grobqe srpskih vojnika u Tunisu, ali nije i jedino u Severnoj Africi. Postoje ~ak 24 srpska vojni~ka grobqa {irom Tunisa, Alìra i Maroka gde se le~ilo preko 41.000 na{ih vojnika koji su na drugi kontinent prebacivani savezni~kim brodovima. ra~una se da je wih 3.005 ovde okon~alo svoje ìvote. Svaki grob u Menzel Burgibi je obeleèn livenim metalnim krstom koji je u vidu stilizovanog ma~a pobodenog u zemqu, sa lovorovom gran~icom i ordenom Francuskog ratnog krsta. Izra|eni su po nalogu admirala Geprata, komandanta Francuske vojske u Tunisu. General po kome nosi jedna od ulica u Beogradu u luci Bizerta postrojavao je svoje vojnike da bi odali ~ast pristiglim srpskim mu~enicima koje je, zapravo, spasao ultimatum Francuskoj i Engleskoj ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova da }e Rusija, ukoliko se srpska vojska ne izbavi iz Albanije, sklopiti separatni mir sa Nema~kom. Na krstovima se nalaze plo~ice sa imenom i prezimenom vojnika, jedinicom u kojoj je sluìo i datumom smrti. Na ve}ini plo~ica napisano je i mesto ro|ewa. U centralnom delu grobqa nalazi se plato sa jarbolima na kojima su zastave Srbije i Tunisa. Na platou se nalazi spomenik u obliku zarubqene piramide sa mermernom plo~om na kojoj je napisano „Slava palim srpskim vojnicima za slobodu 1914—1918”. Upore|ivawem spiskova sahrawenih moè se zakqu~iti da je grobqe formirano od 1916. do 1919. godine. Prvi sahraweni vojnik je Ivanovi} Ilija, redov 3. bataqona Prvog pe{adijskog puka, sahrawen u januaru 1916. godine. Posledwi

Posledwe boravi{te srpskih heroja: Grobqe je restaurirano 1980. godine

Krstovi u obliku ma~eva: Grobqe je izgra|eno po nalogu francuskog admirala Geprata

Heroji iz Velikog rata: Spomen beleg srpskim vojnicima u Tunisu

sahraweni je Deranovi} Tasa, redov 5. pe{adijskog puka, sahrawen u januaru 1919. godine. Na ovom grobqu je sahrawen i major Mihailo Risti}-Xervinac, zaverenik u Majskom prevratu i {ef gorskog {taba Isto~nog Povardarja za vreme srpske ~etni~ke akcije, kao i veliki broj pripadnika ~uvenog Gvozdenog puka. U blizini Srpskog vojni~kog grobqa, u okviru katoli~kog grobqa, nalazi se mauzolej kru`ne osnove sa {est stubova u kome se nalaze sarkofag i dve urne. Ispod wega je zajedni~ka kosturnica francuskih i srpskih vojnika. Nije poznato koliko je vojnika tu sahraweno. Na gorwem obodu mauzoleja velikim slovima je ispisano „Francais et Serbes morts pour la patrie”, {to zna~i „Francuzi i Srbi umrli za otaxbinu”.

Francuski general Gabriel Dolo napravio je projekat za kosturnicu veli~ine 50 m³ iznad koje je mauzolej u gr~kom stilu, koji je zavr{en 1. novembra 1920. godine. U spomen iznemoglim i izrawavqenim vojnicima koji su brodovima iz Soluna francuskim brodovima prebacivani u Afriku spevana je i ~uvena pesma, prvobitno znana kapo “Izgnanici”, koja se kasnije u narodu odoma}ila kao “KRE]E SE LA\A FRANCUSKA”. Prvi put je otpevana u Solunskom poqu, u logoru neraspore|enih oficira u Mikri 1917. godine. Pisac ove tugovanke je pe{adijski pukovnik Branislav Milosavqevi} (1879 – 1944). Prilikom restauracije grobqa 1980. godine restauriran je i mauzolej. Ura|ena je hidroizolacija krova, napravqen je krst, obojen natpis i ceo mauzolej okre~en. Pukovnik u penziji, Luka Nikoli}, koji je istraìvao ovo grobqe tvrdi da su „prilikom rekonstrukcije 1980. krstovi sa imenima sahrawenih skinuti i vra}eni bez ikakvog reda”. Za vreme obnove grobqa 1980. godine angaòvani su ~uvari koji }e ~uvati i odràvati grobqe. ûvari grobqa su Vagdija Hamdi i wen sin Maùb, ~ija je ku}a pored grobqa. Vagdija je posao nasledila od pokojnog supruga, koji je prethodno punih 38 godina vodio ra~una o usnulim srpskim herojima. Kada Vagdija ode Alahu na istinu, Maùb }e nastaviti zavet, koji traje ve} vi{e od pola veka. Zahvaquju}i ovoj lojalnoj i odgovornoj porodici srpsko grobqe je sre|eno i o~uvano, za razliku od francuskog i italijanskog, koje se nalaze odmah pored wega. Tunis, prema nekim procenama, godi{we obi|e preko 20,000 srpskih turista. Zanimqivo da nijedna od na{ih turisti~kih agencija u svojoj ponudi nema obilazak ovog zna~ajnog istorijskog spomenika. Iako ih ve}ina ima izlete do obli`we Bizerte, nikome nije palo na pamet da u wega uvrsti i odlazak do jednog od najve}ih srpskih vojni~kih grobqa. R. N.

SRBI U SVETU

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

ZLATNE SRPSKE PU[KE HIT U SAD:

Ameri odlepili za Zastavinim kala{wikovima od 24-karatnog zlata – Velika nam je ~ast da podr`imo gospodina Brnovi}a koji ima velike {anse da postane drugi Srbin senator u istoriji SAD. Ujedno, ovim putem podr`avamo Drugi amandman ameri~kog Ustava. Za ovu aukciju smo pripremili 3 unikatna modela koje ne}ete na}i nigdje u svijetu.

ZLATNI KALA[WIKOV SA GRAVUROM

Veliki proboj na ameri~ko trì{te: Ranko Risti} iz Zastava Arms USA Zastava Arms USA, koja je u posledwih nekoliko godina na velika vrata uvela srpsko naoruàwe na ameri~ko trì{te, po~ela je prodaju unikatnih pu{aka i pi{toqa, sa specijalnim, umetni~kim gravurama i pozlatama od 24-karatnog zlata, {to je izazvalo veliku pa`wu probirqivih kupaca u SAD. Ranko Risti}, vlasnik kompanije koja je ekskluzivni zastupnik mati~ne fabrike – kragujeva~ke Zastave, isti~e da im je èqa da na zahtevnom trì{tu kao {to je ameri~ko ponude i plasiraju ne{to novo. - Oru`je koje dolazi iz Zastave dokazalo je prethodnih godina svoj kvalitet, a mi smo èleli da odemo korak daqe i ponudimo ne{to vi{e – unikatne komade oru`ja za kolekcionare, koje moè posluìti i kao lep poklon poslovnim partnerima, prijateqima ili ~lanovima porodice. Gravure, rezbarije i pozlate na na{im pi{toqima i pu{kama rade majstori svog zanata, {to su qubiteqi oru`ja vrlo brzo shvatili, pa na na{u adresu stiè zaista veliki broj specifi~nih poruxbina, kaè Risti}. On je predstavio specijalne modele oru`ja koji }e premijerno u javnosti biti predstavqeni na aukciji u sklopu promocije dràvnog tuìoca Arizone i kandidata za senatora Marka Brnovi}a.

– ZPAP M70 je poluautomatska pu{ka pozla}ena 24 karatnim zlatom, a drvene obloge su specijalno izra|ene za ovu aukciju i ina~e ih nema u prodaji. Vaqa ista}i da je ZPAP M70 progla{en za najboqu uvoznu pu{ku zasnovana na kala{wikov sistemu u Americi. Pu{ka i okvir su pozla}eni od strane renomirane firme u Americi, a obloge imaju izgravirane srpske grbove. Ovo predstavqa jedinstvenu priliku za kolekcionare da po veoma povoqnoj cijeni obezbijede unikat ~ija }e vrednost na tr`i{tu rasti godinama.

[KORPION U KUTIJI OD ORAHOVOG DRVETA

- Ru~no graviran CZ 999 [korpion kalibra 9mm je upakovan u tako|e ru~no izrezbarenu kutiju od orahovog drveta. Gravura je ura|ena od strane sertifikovanih gravera fabrike Zastava a pobjednik

aukcije }e dobiti sertifikat o vjerodostojnosti koji }e vi{estruko uve}ati vrijednost ovog primjerka. Gravura je ura|ena zlatnom `icom u Arabeska stilu sto je veoma cijewen stil kod dobrih poznavalaca oru`ja.

LOVA^KA PU[KA SA REZBARENIM KUNDAKOM

– Lova~ka pu{ka LK M70 u kalibru 30-6 ima kundak od orahovog drveta, tako|e ru~no graviran od strane sertifikovanih gravera Zastave iz Kragujevca. I uz ovu vanserijsku pu{ku ukqu~en je sertifikat o vjerodostojnosti. - Zastava Arms USA bi, s obzirom na potra`wu, ove modele lako plasirala na trì{te, ali smo ovaj put èleli da na{im poslovnim qudima koji do|u na promociju gospodina Brnovicha pruìmo priliku da se uvere u kvalitet, u~estvuju u aukciji i dobiju ekskluzivnu priliku da obezbijede ove unikate. Prihod od ova tri modela }emo donirati pa }e samim tim i oni koji budu pobedili u~estvovati u donaciji, isti~e na kraju razgovora Ranko Risti}, vlasnik Zastava Arms USA.

@IVOT U KANADI IZ UGLA JEDNOG SRBINA:

Posao se lako na|e, registracija kola je besplatna, prekovremeni sati se pla}aju a le~ewe je besplatno! Kanada je postala i sinonim za zemqu u koju su oti{li mnogi mladi parovi iz Srbije i regiona, prona{av{i dobro pla}ene poslove i ure|enu dràvu s mnogo prilika za razvoj i uspeh. Tako|e, mogli smo ~uti i iskustva qudi koji se u Kanadi nisu sna{li i kojima mentalitet Kana|ana i na~in na koji je ustrojena ova ogromna multikulturalna dràva nije odgovarao. Iz Toronta govori jedan na{ zemqak, Beogra|anin, koji je put Kanade oti{ao pre 13 godina sa suprugom i detetom, a sada je postao i dràvqanin ove zemqe. Wegova iskustva su {arenolika, a slika koju nam o Kanadi pruà je vrlo detaqna. Ve} na samom po~etku razgovora on otkriva koje su, po wemu, prednosti ìvota u Kanadi u odnosu na ìvot u Srbiji. “Nije ti potrebna dodatna energija i dodatni napor da bi ostvario svakodnevne potrebe i usluge bilo kog tipa. Pogotovo kad je u pitawu administracija. To je kod wih odli~no re{eno“, kaè Boban Dimitrijev IT stru~wak iz Toronta, a zatim detaqnije obja{wava svoj stav. REGISTRACIJA VOZILA JE BESPLATNA “Ili }e{ imati red, gde }e svi uredno da stoje i ~ekaju da u|u u autobus ili }e{ imati haos. Da bi civilno dru{tvo funkcionisalo, onda mora da postoji red i neko odgovoran za wegovo

sprovo|ewe. Tako je u Kanadi. Recimo, ne moram da idem u policiju da bih registrovao auto svake godine. Ne maltretiraju me da radim tehni~ki pregled i mogu sve to da uradim onlajn. Registracija se vr{i za tvoj ro|endan. Tako ne moè{ da kaè{ da si zaboravio. Registracija je besplatna. Tri meseca pre ro|endana, po{aqu ti kovertu sa papirom na kojem pi{e: ‘Ukoliko je sve ostalo nepromeweno – imate isti auto, niste promenili adresu prebivali{ta, samo potvrdite ove informacije na sajtu’. I to je sve {to treba da uradi{. Nakon toga, po{tom mi po{aqu stiker za tablice i ne treba vi{e ni{ta da uradim. Dodu{e, tamo su automobili mahom novi, tako da prvih pet ili sedam godina nema potrebe da ide{ na tehni~ki pregled“, kaè Boban. On poja{wava da je zajedno sa suprugom Kanadu kao destinaciju za ìvot izabrao pukom igrom slu~aja.

“Kanadu smo izabrali sasvim slu~ajno. Prvo smo hteli da idemo u Australiju, a onda je moja supruga srela svog {kolskog druga koji se iseqavao u Kanadu i od wega smo saznali da bi Kanada bila boqe re{ewe. Ako ni{ta drugo, bli`e je. To je bilo 2009. godine. Mi smo onda oti{li na sajt kanadske vlade i popunili obrasce. Wihova imigraciona politika je industrijsko-politi~ka odluka, tako da ~esto mewaju uslove za useqewe. Ako ve} ima{ ponudu za posao, ti za nekih mesec dana dobija{ papire, a ako je nema{, onda mora{ da ostvari{ odre|eni broj poena koji ti daju mogu}nost da dobije{ dozvolu. Poeni se skupqaju na osnovu uslova koje zadovoqava{. Recimo, ako ima{ od 25 do 30 godina, ako si zavr{io fakultet, zna{ francuski i engleski jezik, ima{ pet godina radnog iskustva u struci… Sve to pi{e na sajtu, tako da zna{ kakve su ti {anse“, obja{wava Boban.

FIRMA GDE SU QUDI NAJVE]E BLAGO Potom obja{wava kako izgleda samo useqavawe u Kanadu. “Kad smo sleteli na aerodrom u Torontu oti{li smo na imigraciono i oni su nam odmah rekli: ‘Dobrodo{li ku}i’. To je najlep{a mogu}a poruka kad pro|e{ carinu. Tamo qudi izdaju zgrade, a ne stanove. Ima{ kompaniju koja drì deset zgrada, koje imaju menaxera i domara, i mi smo najam stana ugovorili iz Beograda, tako da nas je odmah ~ekao sme{taj. Zanimqivo je da oni tamo broje samo spava}e sobe, tako da smo mi unajmili dvosoban stan sa jednom spava}om sobom, koji se ra~unao kao jednosoban. Taj stan je ko{tao oko 700 dolara mese~no. Takav stan je sada oko 1.500 dolara”, kaè Boban i dodaje da je imigraciona politika odli~no organizovana. “NEMOJ RADITI POSAO ZA PRE@IVQAVAWE” “Oni imaju organizovane slu`be koje prihvataju imigrante. Ukoliko si zainteresovan da prona|e{ posao i da se brè uklopi{ u dru{tvo, onda odlazi{ u najbliì imigracioni centar u kojem te kroz bro{ure i besplatne kurseve upoznaju sa jezikom, kulturom i op{tim uslovima ìvota. Ja sam prona{ao posao za dve nedeqe, mada je sam intervju i testirawe trajao ne{to duè. Najboqi savet koji sam dobio tamo je bio: ‘Nemoj ra-

diti posao za preìvqavawe’. Ho}e da kaù da treba da sa~eka{ malo dok ne prona|e{ posao u bran{i za koju si se {kolovao ili u nekoj drugoj koja izgleda prosperitetno. To je kompanija u kojoj su qudi najve}e blago“, pri~a na{ sagorovnik, a potom obja{wava {ta to zna~i u prakti~nom smislu. “Osnovna plata ti je po{tena. Rast plate i sve ostalo je tako|e po{teno. Prekovremeni rad se dodatno pla}a i to 1.5 od osnovice. Recimo ako ti je sat 50 dolara, dobija{ 75 dolara. Prekovremeni rad i rad za praznike tako|e imaju posebnu tarifu. Boì}ni bonus je obavezan i u visini je tvoje mese~ne plate. Tu su i nagrade i sledovawa za godine slu`be – pet, deset i tako daqe… Tu su i nagrade za zalagawe. Oni imaju sistem u kojem ne ka`wavaju one koji su lo{i, ve} nagra|uju dobre. Pa ti vidi {ta je boqe za tebe.“ Zanimqiva je pri~a i oko zdravstvenog osigurawa. Boban kaè da je kanadska dràva omogu}ila svima da imaju pravo na besplatno le~ewe. “U Kanadi si zdravstveno osiguran kao gra|anin, bez obzira da li si zaposlen ili ne. Ne mora{ da dokazuje{ da li radi{ ili ne radi{, ti si zdravstveno osiguran kao gra|anin. âk su ilegalni imigranti tokom pandemije imali mogu}nost besplatnog le~ewa.“ M. T.

AUSTRALIJA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 21

Premijer Australije RENTON FAMILY TRUST Care ponudio novu vojnu Aged Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine pomo} Ukrajini tokom posete Kijevu Stara~ki dom ALGESTER LODGE Australijski premijer Anthony Albanese obe}ao je tokom posete Kijevu da }e wegova zemqa pru`iti dodatnu podr{ku Ukrajini u wenoj borbi protiv invazije Rusije.

ministara i oligarha, ~ime }e ukupan broj Rusa koje je Australija sankcionisala dosti}i cifru 843. Ovo je prva poseta jednog australijskog premijera Ukrajini. Mnogi zapadni lide-

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

Premijer Australije Entoni Albaneze sastao se 3. jula u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim Albaneze je 3. jula na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim rekao da }e nova vojna pomo} ukqu~ivati 14 oklopnih transportera, 20 oklopnih vozila Bushmaster i vi{e dronova, ukupne vrednosti oko 100 miliona australskih dolara (68 miliona ameri~kih dolara). Zelenski je rekao da Australija daje Ukrajini "zna~ajnu pomo}, posebno podr{ku u odbrani" i da su vozila Bushmaster australijske proizvodwe "veoma cewena". Bushmaster je dizajniran uglavnom kao vozilo za transport trupa. Albaneze je tako|e rekao da }e Australija uvesti sankcije i zabranu putovawa za jo{ 16 ruskih

ri su tako|e putovali u Kijev da pokaù podr{ku Ukrajini tokom rata sa Rusijom. "Velika mi je ~ast {to sam prvi australijski premijer koji je posetio Ukrajinu", rekao je Albaneze. Putovawe }e "veoma jasno pokazati svetu solidarnost koja postoji izme|u australijskog naroda i naroda Ukrajine", dodao je. Albanez je tako|e posetio gradove Bu~u, Irpin i Hostomel, gde Ukrajina tvrdi da je Rusija po~inila zlo~ine nad civilima. Moskva odbacuje optu`be, uprkos {iroko rasprostrawenim dokazima. "Australija podràva Ukrajinu i èli da vidi pravdu za zlo~ine po~iwene ovde", rekao je Albanese tokom posete razorenim gradovima.

RAZARAJU]E NEVREME U AUSTRALIJI

Delovi Sidneja potopqeni, stiglo nare|ewe za evakuaciju! Nare|ewe o evakuaciji izdato je za desetine hiqada stanovnika Sidneja, nakon {to su obilne padavine poplavile nekoliko naseqa u najve}em australijskom gradu, a meteorolozi upozoravaju na jo{ intenzivnije padavine.

Oko 30.000 stanovnika Novog Ju`nog Velsa mora da se evakui{e, a frustracija je dostigla vrhunac u pojedinim sidnejskim naseqima, nakon {to su poplave potopile domove, farme i mostove, tre}i put ove godine. - Ovo je razaraju}e, u neverici smo. Ve}ina qudi se tek oporavila od prethodne poplave, namestila domove, firme, i na`alost moramo da ka`emo da se to ponovo de{ava - rekla je Tereza Fideli, gradona~elnica grada Kemdena, koji se nalazi 65 kilometara od poslovnog centra Sidneja. Zasad nije prijavqen nijedan smrtni slu~aj, a zvani~nici su apelovali na gra|ane da napuste domove i da zaobilaze poplavqene puteve.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

AUSTRALIJA STAVILA MEDONOSNE P^ELE U "LOKDAUN":

Zapretio im smrtonosni parazit Milioni australijskih p~ela su u "izolaciji", a hiqade }e biti uni{teno nakon {to je smrtonosni parazit otkriven u toj zemqi. Varroa destructor je prvi put prona|en u luci u blizini Sidneja pro{le nedeqe, ali je od tada prime}en u ko{nicama udaqenim 100 kilmetara odatle. Epidemija preti da industriju proizvodwe meda i hrane ko{ta milione dolara. ûvari unutar nove biobezbednosne zone ne}e mo}i da pomeraju ko{nice, p~ele ili sa}e do daqweg. Australija je bila jedini kontinent bez varoe, koja je najve}a pretwa p~elama {irom sveta. [teto~ine, koje su veli~ine semena susama, slabe i ubijaju kolonije tako {to se hrane wima i prenose viruse. Vlasti su uvele nekoliko mera biolo{ke bezbednosti kako bi ograni~ile epidemiju, nakon {to su griwe otkrivene na sedam lokacija {irom Novog Ju`nog Velsa. Sve ko{nice u krugu od 10 kilometara od zaraènih lokacija, oko 400 wih do sada, tako|e }e biti uni{tene, dok }e kolonije u krugu od 25 kilometara biti pregledane i nadgledane. Sprovodi se i "zakqu~avawe p~ela" kojim se zabrawuje kretawe p~ela {irom dràve. To je kqu~no za zaustavqawe epide-

mije koja razara proizvo|a~e, ka`e Ijan Mekol iz NSW Farmers'. Ako griwe nastave da se {ire, to bi samo industriju za proizvodwu meda moglo ko{tati 70 miliona dolara godi{we, ka`e on. Otprilike tre}ina proizvodwe hrane u Australiji oslawa se na opra{ivawe p~ela, ukqu~uju}i bademe, jabuke i avokado. - P~ele su sastavni deo na{eg proizvodnog sistema - dodao je Mekol. Prethodne detekcije drugih vrsta varoe u Kvinslendu i Viktoriji su iskorewene i farmeri o~ekuju da }e narednih nekoliko dana biti kriti~ni u borbi protiv epidemije.

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

SVET POZNATIH

ESTRADNI PENZIONERI:

Ko preìvqava, a ko prima 2.200 evra? Neki od wih i daqe odli~no zara|uju, dok drugi tvrde da ovih dana ìve od prili~no skromnih penzija Sa{a Popovi} iza sebe ima uspe{nu karijeru i moè da se pohvali time da je otvorio put mnogim mladim peva~ima kroz takmi~ewe "Zvezde Granda". On je pro{le godine govorio o svojim

prihodima i otkrio kolika mu je penzija. Govore}i o svojoj supruzi Suzani Jovanovi}, koja je nakon vi{egodi{we pauze re{ila da se vrati na scenu, Sa{a je priznao da je on finansirao wen album i da je za wega dao skoro 100.000 evra. "Ja sam od penzije sve ovo uspeo da isfinansiram. Moram da pozdravim glavnog sponzora, pozdravqam Sa{u Popovi}a, samog sebe", rekao je Sa{a na promociji Suzaninog albuma. Tada je i otkrio visinu svojih penzionerskih primawa. "Moja penzija je 700 evra. 140 penzija sam ulo`io u sve ovo", rekao je Popovi}, {to zna~i da je album ko{tao skoro 11.500.000 dinara, odnosno 98.000 evra. Zlata Petrovi} je na vreme upla}ivala novac u penzioni fond, tako da je sada mirna. "Da imam 1.000 evra penziju, `ivela bih dobro, a od ove kakvu imam - onako. Ve} godinu dana sam

penzionerka, a kada posle 60. godine po~nem da primam i inostranu penziju koju sam upla}ivala, bi}e mnogo boqe", ispri~ala je Zlata. Peva~ica Nada Obri} je nekoliko puta isticala da ima penziju od samo 16.000 dinara. "Negde ja krivim nas same zato {to nemamo nacionalnu penziju.

14 godina sam radila u op{tini u Bosni i Hercegovini, vodila sam salon, ne znam koliko je ukusno da pri~am kolika mi je penzija, imam 16.000 i ne{to. Kad sam napunila 65 godina, u Bosni sam dobila 40 evra penziju, sad je to 51 evro, a ovde u Srbiji sam dobila 12.000 dinara u startu i sad je to 16.000. Da moram da `ivim samo od te penzije, ne znam kako bih, ali imam sre}om decu koja mi poma`u", rekla je Nada nedavno. Folk peva~ Miroslav Ili} otkrio je da bi rado vratio nacionalnu penziju kako bi u}utkao zle jezike. "Slavuj iz Mr~ajevaca" je objasnio da mu 40.000 dinara koje prima na osnovu ovog priznawa ni{ta ne zna~i, jer stalno mora da se pravda da li je ne{to u~inio za srpsku umetnost i kulturu. @eqko Samarxi} nije otkrio koliku penziju ima, ali je istakao da mu je "sasvim dovoqna". "Od oktobra sam penzioner, imam svoju penziju koja mi je dovoqna.

Supruga Maja i ja nemamo neke posebne prohteve. @ivimo skroman ìvot, ali dostojan svih onih koji pristojno ìve, {to bih svima poèleo", poru~io je Samarxi} pro{le godine. Folker Dragan Koji} Keba u oktobru }e napuniti 62 godine, ali je ve} poùrio da postane penzioner. On je po~eo jo{ kao mlad da upla}uje mese~no osigurawe, pa kad je izra~unao da li ispuwava uslov, odmah je oti{ao u Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe. Peva~ Rade Jorovi} priznao je da nije imao sre}u da dobije nacionalnu penziju, pa sada mese~no dobija 25.000 dinara, iako je nekada na proslavama zara|ivao i po 50.000 maraka. Prilikom gostovawa u jutarwem programu "Prve" televizije pro{le godine, peva~ica Lepa Luki} otkrila je kolika su wena primawa koliko novca dobija na mese~nom nivou. "Nacionalna penzija mi je 60.000 dinara, a ova druga 90.000 dinara. I imam kanadsku penziju od 1.000 evra", rekla je ona i iskreno pri~ala o tome kako je dobila nacionalnu prenziju. ,,Nacionalnu penziju nisam jurila. Bila sam u Americi i kada sam se vratila, ~ula sam da sam je dobila", ispri~ala je Lepa. O starosnoj penziji Lepa je rekla da je ceo radni vek pla}ala peniziono i socijalno osigurawe. „Prvu penziju dobila sam sa 35 godina radnog staà i 55 godina ìvota. Dràva je videla koja sam sva priznawa dobila, to sam i priloìla", objasnila je ona dodatno. Peva~ Hasan Dudi} nije dobio nacionalnu penziju, a kako su pisali mediji nedavno, on je rekao da mu pored {trajka gla|u predstoji samo da sko~i sa zgrade. "Ja imam redovnu penziju, od moje 15. godine sve pla}am. @ivim ìvot kao drugi qudi. Borim se, {ta sve ne radim. Razo~aran sam jako", poru~io je Hasan. S. G.

NENAD OKANOVI] O KRIZI NA POSLU

Napustio glumu jer nije imao za pelene detetu Nenad Okanovi} se susretao sa brojnim neda}ama na po~etku karijere, a s obzirom na wegovu dana{wu popularnost te{ko je poverovati da je glumu hteo i da napusti. Velika kriza je nastala 2005. godine kada je morao da prestane sa radom u pozori{noj trupi u Novom Sadu. U woj je igrao od 2002. godine, ali je do{lo do toga da ne moè da izdràva porodicu. "Zaposlio sam se u duvanskoj industriji u Senti na poziciji montaèra da bih imao para da detetu kupim pelene. Nisam ni{ta zara|ivao a nisam èleo da mi roditeqi pomaù", ispri~ao je Nenad. Kad je jednog dana sreo drugaricu i wenog de~ka, reìsera Gorana Stankovi}a, nije ni znao da }e mu ovaj slu~ajni doga|aj promeniti ìvot. "Goran mi je rekao mi je da radi kao asistent reìje na jednoj seriji i da }e me pozvati na kasting. Nisam imao pojma da se radi o seriji Selo gori, a baba se ~e{qa. Pozvao me je nakon tri dana i rekao da dodem i ponesem nekoliko fotografija", pri~a Nenad. Rado{ Baji} se nasmejao kada je video wegove slike, jer nisu uop{te bile profesionalne ve} privatne, slikane na jednom bazenu. "Odmah sam dobio ulogu", kaè Nenad. U to vreme je bio skepti~an, zamalo je odbio ulogu, ali ga je supruga @eqana ipak ubedila da je prihvati. "U prve ~etiri epizode moj lik je bio nebitan. Me|utim, kako je snimawe odmicalo, zajedno sa Rado{em sam nadogra|ivao lik sina Dragana. Video je da mi leì i po~eo je da dopisuje tekst za wega i da ga {iri. Osetio je da }e ga publika zavoleti. Ostalo je istorija. Sada kada pogledam, napravio bih ìvotnu gre{ku da sam odbio tu ulogu", kaè Nenad.

BIKOVI] IGRA U PRVOM FILMU U ISTORIJI KOJI JE SNIMAN U SVEMIRU:

"Pro{ao sam obuku za kosmonauta"

Glumac Milo{ Bikovi} godinama gradi internacionalnu karijeru u Rusiji, koja mu ovog puta donosi ulogu u novom ostvarewu Klima [ipenka "Izazov" - prvom filmu u istoriji bioskopa snimqenom u svemiru. Projekat je sniman u tajnosti oktobra pro{le godine, kada je lansirana letelica s reìserom i glumicom Julijom Peresiqd u svemir. Oni su tamo proveli 12 snimaju}ih dana. Bikovi} se pridruìo ekipi koja }e snimati na teritoriji Centra za obuku kosmonauta "Gagarin" i sanatorijuma Voronovo, kao i u paviqonu kreiranom specijalno za potrebe filma, unutar kog je izgra|ena replika Centra za kontrolu misije. Glumac }e igrati hirurga, dobrog prijateqa glavnog junaka, a partnerka u ulozi kardiologa bi}e mu Julija Peresiqd, s kojom }e prvi put sara|ivati. "Snimam film u Moskvi, to je prvi film u istoriji koji je sniman u kosmosu. Naàlost, nisam bio u kosmosu, ali sam bio u centru za pripremu kosmonauta, i to su neka iskustva koja ne mogu da se porede ni sa jednim prethodnim", obja{wava Milo{. Za potrebe filma glumci su morali da pro|u specijalnu obuku kako bi mogli verodostojnije da prikaù ìvot kosmonauta.

LITERARNA STRANA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 23

BOJAN VEGARA

Djeca rata

@EQKA AVRI]

Tri soneta SONET MJESTU RO\EWA Koji to krajolik u meni traje? Proplanci sje}awa, tajni sidri{te; ostrvo we`nosti za otkucaje s proqe}a i jesewe pribje`i{te. Tu rastem, dok svemir si}u{an biva. Iz istog izvora rukavci teku slijedom `ivotnog imperativa i spajaju se - u pamtivijeku. Nekom gnijezdo, pe}ina, naru~je; zid pla~a drugom; sprud, otvoren prozor. Pjesme i }utwe slivene sazvu~jem u diktat srca, unutarwi obzor. To mjesto ro|ewa sr` je, praslika svih poput mene i na{ih dvojnika.

SONET SADA[WEM VREMENU Sremskoj Mitrovici Svetlonosni sat osen~en trenutkom. Beskona~ni niz sudbinskoga metra. Prvim cvetawem i krajwim svenutkom samo smo pravac na putawi vetra. Mozaik boja u kru`nici dana. Vreme otvara {irom tajne dveri. Davno iza wih pri~a izatkana kolopletom sna, po ve~nosti meri. Ni ju~e, ni sutra, ni vekova vek, jer sve se samo ovog trena zbiva. I ceo smo svemir i mrvica tek, zemqanog praha, zvezdanog prediva. Ne{to se ra|a, pa jedri. I di{e. Ovde i sada. Nigde, nikad vi{e.

SONET DALEKOM PRETKU Morao si biti skita~, vidar, sneva~; zveri pripitomqavao {apatom, smehom; se}awem zidar besmr}a, ve~nost osvetqavao; bajkama hvatao vilewake, demonske ~ini razotkrivao; u vetar prezao jedrewake, muwe i da`d, sunce prizivao; pevao prkosom, snio budan, è|ao, pojen, ù|en, poùdan; znam da bio si troprst, zmajevit, re~ima izda{an, umom muwevit; i plemenit i sebarskog roda, kru{an i vinski, voqom Gospoda.

Danas pred bolnicom u Zvorniku sjedim u autu i ~ekam da posjeta kod Deje pro|e. Nikakav i zabrinut zbog Deje. I u glavu mi do|e, da ujutru ide Jugo u Irsku. Odjednom mi ne bi dobro. Skupi mi se i malo je falilo da ne zapla~em. Onda me misao odnese u rodne Haxi}e i na po~etak na{eg druèwa, u onaj mart 1993. kad nam je {kola bila u podrumu Batinog ulaza i kad je Jugo do{ao da polaè. Znao sam ga od prije rata i na moru bi bili u istom mjestu ali nismo se druìli. Tog dana smo Jugo, Bato i ja, postali nerazdvojni. Ostali su do{li malo kasnije. Prvo Kockar, pa Mladen, Du{an, Vedran, Branko i na kraju Daco. [ef raje bila je moja malenkost, jer bio sam najve}i i najlu|i. Bleja po haustorima, podrumima. Dangubqewe u dvorani kad ne puca. Cjelodnevno druèwe po stanovima. Prvo ozbiqno slu{awe muzike kad bi bilo struje i prve cigare. Skupqawe kolekcije metaka. Igra sa svim vrstama oru`ja. Pravqewe bombi i raznih eksplozivnih naprava. [kola na 50 metara od prve linije. Prvi poqupci i {etwe za ruku. Prva pijanstva i duvawe. A onda ono zadwe ratno qeto, kad smo postali pravi frajeri i opasna ekipa. Prva ozbiqna lova, ozbiqne ùraje, ozbiqne trebe. Bili smo najmla|a ekipa, ali ekipa za koju svi znaju. Kraj rata u kojem smo izgubili sve, a Jugo, Bato i kum Vedran i o~eve, osudio nas je jedne na druge. Kad je krenuo egzodus, bili smo ve} obu~eni za ìvot, da bi preìvjeli u bilo kojem gradu na ovom svijetu. Mada Bratunac je poslije svega djelovao sasvim pristojno. Prvi dani u Bratuncu i ona radost kad bi se ponovo sreli nakon par dana nevi|awa. Izbjegli{tvo, kolektivni smje{taji, hrana na kazanu, al' pi{aj ga, sve lako, sve udobno, sve ukusno i ne puca se. [ok, kad nas poslije par godina pa-

uze zadesi prava {kola i profesori koji se deru i tjeraju da u~imo, ali koji nam ni{ta ne mogo{e i ni{ta nas ne nau~i{e. Pa Jugin odlazak u Zvezdu, kojem smo se radovali vi{e nego onim ~okoladama {to do|o{e poslije dvije godine rata. Mladenov i Dacin odlazak u Australiju. Prva pisma od wih i snimci na kasetama, kad se skupimo da vidimo wih u tom bijelom svijetu i smijemo se ko zadwe budale. Onda odlazak na fakultete sa kojih smo se ekspresno vratili. Jednostavno, imali smo pre~eg posla. A i taj fakultet je tada bio za finu djecu, {to mi ve} dugo nismo bili. Pa Jugin, Vedranov i moj odlazak u vojsku. Vedran u Trapiste, a ja i Jugo u Kozaru. Brzo sam ih isfolirao. Po Jugu su do{li iz Igokee. Jedino je kum Vedran odsluìo po{teno. Luda mladost, derneci koji se pamte, pijanstva, ène, ali i kamara qubavi. Bili smo vezani jedni za druge, kao i svaki ~opor koji nau~i da preìvi u gladnim vremenima. Moj odlazak u Beograd i svi wihovi dolasci, da i Beograd brzo prekucasmo. 5. januar 2004. i Batina smrt u koju nisam vjerovao dok nisam do{ao kod Juge. A kad se skupio oko mene pristao sam da

povjerujem. Sat smo tako zagrqeni jecali i cvilili, bez ijedne rije~i. Vi{e od deset godina je pro{lo kad smo skupili muda da se sjetimo te no}i. Otvarawe one moje lude kafane i sve one no}i i dani. Sav onaj smijeh i druèwe. A prvi put sam od radosti zaplakao kad mi je Jugo na~etom od pi}a rekao da se èni i da je Veca trudna. Pa onda sva ona radost kad su se ra|ala djeca i kad su se svi redom ènili, osim mene. Svi dje~iji ro|endani, kr{tewa, polasci u {kolu. Sve one slave i ro{tiqi. Sve one kafe i bleja. Postali smo kumovi jedni drugima i isprepreli se kumstvima, te tim kumstvima krunisali sve te godine druèwa. A onda su do{li odlasci odavde, jednog po jednog. Eto, sve to mi je kroz glavu pro{lo, dok sam sjedio u autu i ~ekao pred bolnicom. Nisam zaplakao, ali malo je falilo. Kona~no smo svi rasuti i napokon sam vas se svih otarasio. Samo nisam imao muda, kad sam se vratio ku}i, da odem i da se pozdravim sa Jugom. ûli smo se i skontali da je to traumati~no za nas. Bog nek te ~uva [uksi i zna{, nadam se, da ta Irska i nije ne{to.

TAMARA VUKOSAVQEVI]:

Pri~a o skoro svemu Eh, kako li je samo lako navesti ~oveka na razmi{qawe… Naime, svako razumno qudsko bi}e podstaknuto de{avawima u svom okru`ewu, u svojoj glavi daje uvek jedinstvenu i potpuno originalnu predstavu svega toga u vidu svojih misli i ose}awa. Mi, petnaestogodi{waci, gimnazijalci, pogotovu posle testa iz engleskog, predstavqamo posebno rawivu grupu. Dakle, to su oni trenuci pri samoj izradi testa kada svako od nas daje i posledwe atome snage da uradi test najboqe {to mo`e. Zatim sledi faza provere re{ewa sa ostalima. Onda, ba{ tamo negde izme|u tre}eg i sedmog pitawa, u zavisnosti od toga koliki je ~iji kapacitet memorije, shvatimo da se vi{e ni ne se}amo {ta smo na testu napisali. Tada se vernici pomole Bogu. Svi ostali se nadaju da }e testovi biti

{to pre pregledani radi skra}ewa na{ih muka. Posle tog perioda neizvesnosti sledi ono najgore: ocene! I u tim trenucima vernici se mole. Svi ostali }ute. Kada nam nastavnica saop{ti ocene, neki budu iznena|eni, a ostali kona~no dobiju verifikaciju svog znawa. Me|utim, posle testa, samo pravi vernici se mole Bogu, jer neki odustanu u me|uvremenu i probaju na drugi na~in da dobiju `eqene ocene: da u~e. Ostatak u~enika razmewuje me|usobno utiske… Druga pou~na stvar kod ovih testova iz engleskog jeste ta da ne postoji „excellent” ve} i najboqi rad biva ocewen sa „very good”! Mnogima to ni ne smeta: u dnevniku ionako pi{e „5”, ali mene navodi na razmi{qawe da li i u svakodnevnom `ivotu uop{te i postoji „excellent”, ili na taj luksuz savr{enstva niko nema pravo?

Sa druge strane, i jedinica nije „bad” ve} „needs help”. Dakle, nije sve izgubqeno! I na kraju, sve ovo nas dovodi do zakqu~ka da ~asovi engleskog, pa i svi ~asovi uop{te, za nas |ake imaju dve uloge: edukativnu i religijsku, dok za nastavnike izgleda da imaju samo religijsku. Razlika je u tome {to

se |aci uglavnom mole Bogu i krste pred test, a nastavnici posle (kada pro~itaju sve na{e bisere i odvale). U me|uvremenu, svi mi se trudimo da ispunimo onu svima nama poznatu izreku a koja ka`e da „od kolevke pa do groba najlep{e je |a~ko doba”. Ili se istinski molimo Bogu…

FEQTON

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

70. - Rimqani su u Judejskom ratu osvojili i razru{ili Jerusalim. Od ru{evina je ostao samo zapadni zid velikog jevrejskog hrama ("zid pla~a").

1497. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je iz Lisabona na prvo putovawe na kojem je otkrio morski put za Indiju oko Rta Dobre nade.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

1709. - Ruska vojska pod komandom cara Petra Velikog pobedila je u bici kod Poltave (Ukrajina) trupe {vedskog kraqa Karla XII. To je bio kraj {vedske vojne mo}i.

(5)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

7. jul

ZASTUPNIK U CARSTVU NEBESKOM:

Monah Simeon bio je priznat za prvog srpskog svetiteqa

1894. - Ro|en je ruski fizi~ar Pjotr Leonidovi~ Kapica, od 1935. direktor Instituta za fiziku Sovjetske akademije nauka u Moskvi, a od 1955. glavni organizator programa ve{ta~kih Zemqinih satelita ("Sputwik"). Najpoznatiji wegovi radovi su iz podru~ja magnetizma i fizike niskih temparatura. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1978.

Vest o smrti tada najuglednijeg srpskog monaha Simeona je za~as prohujala celom Svetom Gorom i okupila mno{tvo monaha iz drugih manastira na wegovoj sahrani na kojoj je opelo drào atoski prot, Dometijus. Potom je Simeonovo telo privremeno sahraweno u glavnoj crkvi Vavedewa Svete Bogorodice Odigitrije u Hilandaru, dok Sava u pogodnim okolnostima ne ispuni svoj sve~ani zavet ocu da }e wegove zemne ostatke eventualno preneti u Nemawin najlep{i manastir Studenicu u Srbiji. Savu je o~eva smrt emotivno te{ko pogodila, jer je tada na Atosu ostao sam, a iz svojih dugih razgovora sa ocem oko stvarawa srpskog manastira Hilandara i jo{ va`nijih razgovora o tome {ta sve jo{ preostaje da se na duhovnom planu u~ini da se Nemawini svetovni uspesi u ujediwewu srpskih zemaqa u jednu dràvu pod novim politi~kim okolnostima ne rasplinu, on je po~eo da uvi|a iz primera drugih sna`nih i dugoro~no priznatih dràva da je opstanku o~evog svetovnog dràvotvorstva u Srbiji nasu{no potrebna i ~vrsta potpora jedne duhovno osamostaqene i nacionalnim ciqevima naklowene crkve. Po o~evoj smrti, me|utim, Sava je shvatio da akcije na tom poqu on mora da ostavi za kasnije, jer je pre svega morao da se okrene problemima uprave i napredovawa hilandarskog manastira u kome je, kad je ta svetiwa u jesen 1199. godine ponovo oìvela, bilo samo oko petnaestak srpskih monaha. A po{to su mu sve te upravne odgovornosti oduzimale dosta vremena, {to ga je udaqavalo od dubokih razmi{qawa u svojim samotni~kim molitvenim bdenijima, kojima je po prirodi jo{ od svog detiwstva

1920. - Gradu [apcu je sve~ano uru~eno francusko odlikovawe "Ratni krst" za heroizam i stradawe wegovog stanovni{tva u Prvom svetskom ratu.

Преподобни Симеон Мироточиви (Стефан Немања) bio naklowen, on je jo{ pre o~eve smrti u saglasnosti sa ocem za hilandarskog igumana postavio dostojnog jeromonaha Metodija da vodi ra~una o dnevnim problemima rastu}eg mona{kog bratstva. Da bi ipak mogao da bar donekle udovoqi i svojoj nasu{noj potrebi za samotwa{tvom, postom i unutra{wom usredsre|eno{}u, on je posle Simeonove smrti kupio u Kareji (upravnom centru Svete Gore) malu ku}u sa kapelom, koju je posvetio svom imewaku i za{titniku Svetom Savi Osve}enom iz VI veka i namenio da mu sluì kao Isposnica, gde je mogao da se na miru i u ti{ini posveti molitvi, razmi{qawu o Bogu i drugim najva`nijim ìvotnim problemima, kao i drugi monasi pustiwaci po atoskim vrletima, ~iji na~in ìvota ga je duboko impresionirao kad je prispeo na Atos. Sastavio je i Pravila za tu bogomoqu, koja su sa~uvana do dan- -danas i zovu se Karejski tipik. Po tom dokumentu i ova ustanova je

SAVA POSTAJE ARHIMANDRIT U Solunu je postojao manastir Filokalis u kome je bilo srpskih monaha jo{ i pre Savinog doba, te su ga zbog toga Simeon i Sava bogato darivali, obnovili i osigurali da on bude glavno prihvatili{te tuda putuju}ih hilandarskih crnorizaca. Po{to se po dolasku u grad smestio u Filokalisu, Sava je krenuo u posetu mitropolitu solunskom, Konstantinu Mesopotamitu koga je upoznao jo{ na svom prvom odlasku na carski dvor u Konstantinopoqu. Me|utim, kad se on tamo pojavio, ispostavilo se da je u poseti kod tog mitropolita bio i jerisoski episkop Nikolaj, koji je Savu prethodne godine rukopolo`io u ~inove |akona i jeromonaha. I ta dvojica visokih gr~kih klerika su tog popodneva pozvali Savu da zajedno sa wima i jo{ dvojicom gr~kih episkopa, Mihailom kasandrijskim i Dimitrijem adramerskim, u~estvuje u slu`bi Svetom Dimitriju u solunskoj katedrali Svete Sofije, {to je on rado prihvatio. A oni su tada priredili i iznena|ewe za Savu, {to je bilo u tome da su ga posle te slu`be mitropolit Mesopotamit i ta trojica episkopa proizvela i u ~in arhimandrita.

potpuno nezavisna i od prota i od hilandarskog igumana, ali je povezana sa Hilandarom jer je predvideo da u woj treba da ìve dva do tri hilandarska monaha-isposnika koji su du`ni da odràvaju beskrajnu molitvu i post tako {to }e svake no}i da pro~itaju Psaltir, sve kanone Hristu Spasitequ i svetitequ toga dana, kao i Akatist Presvetoj Bogorodici. Mogu da jedu samo jedanput dnevno, osim subote i nedeqe, a da wihovo snabdevawe hranom i ode}om dolazi iz manastira Hilandara. I to pravilo se u ovoj karejskoj Isposnici po{tuje ve} punih osam vekova, {to je ~ini jedinstvenom bogomoqom u celom pravoslavnom svetu, jer stroga pravila posta u woj od osnivawa pa do danas nikad nisu prekr{ena, molitve nikad nisu prestale, a votivna kandila nisu nikad uga{ena. Domentijan pomiwe da je Sava na godi{wicu Simeonove smrti, 13. februara 1200. godine priredio u Hilandaru parastos svome ocu, na koji je pozvao svetogorskog prota Dometijusa, sve igumane velikih manastira i tad najcewenije duhovnike Svete Gore. Posle parastosa Sava je za sve goste priredio sve~anu ve~eru i potom predloìo protu da oni nastave sveno}no bdenije u crkvi Vavedewa Svete Bogorodice Putevoditeqke gde mu je otac sahrawen, a on se povukao u svoju }eliju i cele no}i molio Bogu da i drugima otkrije sjaj svetiteqske slave svoga oca. I u zoru, dok su atoski gosti pojali ’’Slava Bogu na visini ...’’ u hilandarskoj Bogorodi~inoj crkvi se desi ~udo. Te~nost Svetog mira je potekla iz grobnice monaha Simeona i veoma prijatnim mirisom ispunila celu crkvu. Prot Dometijus je taj nebeski znak smesta radosno prihvatio kao presudni dokaz Simeonovog svetiteqstva kojim je Svevi{wi nagradio Svetu Goru sa jo{ jednim ve~nim zastupnikom u carstvu nebeskom. I tako je nekad mo}ni svetovni srpski vladar Stefan Nemawa, kao preminuli skromni atoski monah Simeon, najzad bio zvani~no priznat i za prvog srpskog pravoslavnog svetiteqa i to ne od strane Srba, nego od znamenitih gr~kih atoskih pravoslavnih klerika pred kojima je Gospod, na Savinu molitvu, svojim ~udom to obznanio. lll U slede}em broju: U vreme najezde krsta{a Sava je ~uvao duh pravoslavqa

1942. - Umro je francuski mar{al Luj Feliks Fransoa Fran{e Depere, istaknuti vojskovo|a u Prvom svetskom ratu i po~asni vojvoda srpske vojske. 1956. - U Beogradu je emitovan prvi eksperimentalni TV prenos, povodom proslave stogodi{wice ro|ewa Nikole Tesle. Program iz privremenog studija u Institutu "Nikola Tesla" gra|ani su pratili na ~etrdesetak prijemnika sme{tenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada. 1994. - Umro je Kim Il Sung, komunisti~ki lider Severne Koreje, koji je upravqao zemqom od wenog osnivawa 1948. do smrti. 2000. - U Beogradu je umro Konstantin Vinaver, pijanista, muzikolog, operski dramaturg i dugogodi{wi direktor Opere i baleta Narodnog pozori{ta u Beogradu. 2007. - Za sedam svetskih ~uda novog sveta progla{eni su: Kineski zid, rimski Koloseum, indijski Tax Mahal, Mak~u Pik~u (Kusko, Peru), kip Hrista Spasiteqa iz Rio de @aneira (Brazil), drevni grad Petra u Jordanu i ^i~en Ica (Jukatan, Meksiko).

Kineski zid

2010. - Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom su ~lanice EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pozvane da to u~ine. Jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova ne priznaju Kipar, Slova~ka, Gr~ka, Rumunija i [panija, i rezolucija nije imala uticaja na stav ovih zemaqa. 2013. - Biv{i ministar èleznice Kine Liu Xi}una osu|en je na smrtnu kaznu uslovno zbog korupcije i zloupotrebe poloàja. 2015. - Savet bezbednbosti UN nije usvojio rezoluciju povodom 20 godi{wice zlo~ina u Srebrenici po{to je Rusija kao stalna ~lanica sa pravom veta bila protiv. Za usvajawe rezolucije koju su predloìli Velika Britanija i jo{ nekoliko zemaqa glasalo je 10 ~lanica SB UN a ~etiri su bile uzdràne, me|u kojima i Kina.

RIZNICA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 25

IZBEGLA ^AK 7 NA^INA DA UMRE:

Pre pola veka Vesna Vulovi} je pre`ivela pad sa 10.000 metara! Mesto pada JAT-ovog aviona

Takva vest nikad do tada nije obi{la svet. U sredu, 26. januara u 17.03 ~asova, avion Jugoslovenskog aerotransporta na liniji Kopenhagen – Zagreb – Beograd, sa 22 putnika i {est ~lanova posade, eksplodirao je nad êhoslova~kom, na visini od 10.000 metara, neposredno posle preletawa DR Nema~ke. Udes je preìvela jedna èna. Vesna Vulovi}. Tela putnika i ostaci aviona pali su u atar sela Srpske Kamenice. Pre pola veka stjuardesa Vesna Vulovi}, koja je tada imala samo 22 godine, i tek je godinu dana radila kao stjuardesa, jedina je od 28 qudi u avionu preìvela pad sa 10.160 metara “Cepao sam drva u {upi kad sam za~uo eksploziju. Istr~ao sam napoqe i video kako qudi lete kroz vazduh. Uto su drumom ve} tr~ali qudi i usplahireno vikali kako je tu negde pao avion”, ispri~ao je tada {umar Bruno Henke. “Nekako sam izmakao i tr~ao drumom. Odjednom sam iz {ume, s leve strane, ~uo ènski glas koji je dozivao. Potr~ao sam jo{ brè vo|en tim glasom. Po~eo je da se hvata sumrak, sneg je padao i teren je bio klizav. Uspuzao sam se ~etvorono{ke do mesta odakle se glas ve} sasvim dobro ~uo. Ispod jednog dela aviona, kao iz oklopa, virile su dve ènske noge. Nagnuo sam se i video plavokosu devojku koja ne samo da je bila ìva ve} je imala snage i da vi~e”, rekao je novinarima. “S te{kom mukom sam je oslobodio metalnih delova, paze}i dobro da je {to mawe pomeram. U vojsci sam nau~io {ta zna~i prva pomo} unesre}enima i koliko ona moè i da odmogne ako se ne ukaè stru~no. Kad su stigla bolni~ka kola, poloìli smo devojku na nosila i predali je u ruke stru~waka. Na{ posao je bio zavr{en”, objasnio je Henke. “Ej, qudi. Oj, svete, svi sa planete

Stjuardesa Vesna Vulovi} Zemqe, ~ujte i verujte: devojka pala sa visine od 10.000 metara, iz aviona koji je eksplodirao, i ostala u ìvotu. @iva je stigla na Zemqu! I jo{ ìvi i ìve}e”, napisao je u feqtonu specijalni izve{ta~ “Ekspresa” Stevan [evi}. Uzrok pada „Jatovog“ aviona na liniji Stokholm-Beograd i danas je misterija. Jedna od verzija da su u avion podmetnuli bombu teroristi iz hrvatske prousta{ke emigracije, druga da se avion sam prelomio u vazduhu, a tre}a da ga je gre{kom oborila ~e{ka armija. Prema nekim prora~unima, Vesna je sedam puta izbegla smrt. Prvi put je mogla da umre zbog nedostatka kiseonika na visini od deset kilometara i smrzavawa na temperaturi od oko minus 50 stepeni Celzijusovih. Drugi put, Vesna je mogla da izgubi ìvot zbog nagle dekompresije, kad je bila izloèna iznenadnoj velikoj promeni pritiska. Kad se pojavi rupa na avionu, momentalno se stvori xinovska vazdu{na ma{ina za mlevewe koja ne bira `rtve. Vrtlog sve povu~e kroz rupu. Vesna je izbegla i tu pogibiju. êtvrti put smrt je izbegla padaju}i sa te ogromne visine. Po pravilu sva krv se slije u dowi deo tela i srce,

obavezno, prepukne. A pad na zemqu? Udarac posle propadawa sa 10.000 metara? Zar to nije smrtna opasnost? [esti put Vesna je mogla da umre na zemqi. Te{ko povre|ena i lako obu~ena, na snegu, svakako bi podlegla da je spasioci nisu tako brzo prona{li. Najzad, ~ak i kad su je prona{li, mlada stjuardesa je imala sre}e. Da lugar Bruno Henke nije bio biv{i vojnik koji zna kako se ukazuje pomo}, da nije postupio stru~no, Vesna bi ipak bila na spisku `rtava. Ali, sudbina je htela druga~ije. Vesna je padala u repu aviona, bila je mlada i izuzetno zdrava i sna`na, rep je udario na padinu obraslu gustom {umom. Odbio se kao metak kad riko{etira, a Vesna je tek tada izletela i brzinom od oko sto kilometara udarila o debelu naslagu snega. Posle svega, u agoniji imala je voqe i snage da zove u pomo}. Tako je, te hladne januarske ve~eri, u blizini granice izme|u êhoslova~ke i DR Nema~ke, kod malog mesta u kome su nekad ìveli Luì~ki Srbi, sre}a poklonila Vesni sedam ìvota. Prvi put je Vesna oti{la u Srpsku Kamenicu devet meseci posle udesa, kao

gost wihove omladine. Postala je po~asni gra|anin ê{ke Kamenice, mesta u kome je bolnica i gde ju je dr Randa povratio iz klini~ke smrti. Posle toga bila je jo{ nekoliko puta. Posle nesre}e dugo nije mogla da se seti {ta se desilo 60 minuta pre pada aviona i vi{e od 20 dana posle. Tokom pada, zadobila je brojne povrede, slomila je levu ruku i nogu, tri desna rebra, dva lumbalna pr{qena u ki~mi, nekoliko prstiju desne ruke. Vesna (66), za koju je ~uo ceo svet kad je kao devojka jedina preìvela pad „Jatovog“ aviona iznad êhoslova~ke, umrla je sama 2016. godine. Srpska heroina, koja je iz ruku Pola Makartnija primila nagradu za Ginisov rekord kao jedina osoba koja je preìvela pad bez padobrana sa 10.160 metara, sa penzijom od 30.000 dinara jedva je sastavqala kraj s krajem. A u Srpskoj Kamenici? [umar Bruno Henke verovatno ponekad uzme na krilo unuku Vesnu, plavokosu devoj~icu ro|enu {est nedeqa posle udesa, i pri~a kako je u olupini aviona, na snegu, na{ao devojku po kojoj je ona dobila ime. Devojku koja ìvi daleko, u Jugoslaviji. R. N.

Vek i po beogradske boemije Ove godine obele`ava se stopedesetogodi{wica imenovawa Skadarlije, ulice koja je samo jednom, i to za vreme austrougarske okupacije, imala neki drugi naziv Naherene krovove od }eramide godine su izbrisale s wenog lica, u cevima je odavno zato~en ~uveni Bibijin potok, nekada{we stanovnike, Rome, sada su smenili gosti iz celog sveta, ali ~uvena Skadarlija nikada nije promenila svoj duh. Ve} 150 godina, koliko je pro{lo od imenovawa ove gradske ulice, kaldrma ima isti {arm, kafane su i daqe mesto za veseqe i za sevdah, a za stolovima sa kariranim stolwacima i daqe se voli, tuguje i raduje... Kada smo nedavno pitali predstavnike Turisti~ke organizacije Beograda koliko qudi godi{we obi|e Skadarliju, odgovor koji smo dobili nije nas za~udio – „onoliko koliko ih obi|e Beograd jer nema tog gosta koji ne pro{eta ovom kaldrmom”. Za vek i po koliko ponosno

nosi svoje ime, od nekada{we [i}an-male, Skadarska ulica postala je svojevrsni brend Beograda, turisti~ka atrakcija, i jedan od nezaobilaznih simbola grada. A kako je sve po~elo? – Bele`i se da je prostor Skadarlije sve do polovine 19. veka bila uglavnom pusta periferija grada izme|u „varo{i u {ancu” i sela Palilula. Za razliku od savskog dela Beograda izvan {anca, ovaj deo varo{i, prema Paliluli, spontano je naseqavan – isto tako kako je nestao i sam {anac, koji nije vi{e odr`avan i koji su onda{wi stanovnici zatrpavali i premo{}avali ga po svojim potrebama. Prvi stanovnici dana{weg prostora Skadarlije pomiwu se oko 1825. godine. Svoje nastambe tu su prvo gradili Romi pa je ovaj kraj najpre dobio ime [i}an-mala, {to je zna~ilo ciganska mahala. Vidoje Golubovi}, hroni~ar Beograda, obja{wava da je urbanizacija ovog dela grada krenula oko 1872. godine, a da je ceo ovaj kraj tada bio prepoznatqiv po Bibijinom potoku. – Postoje istorijski dokumenti koji pokazuju da je na gorwem

delu Skadarske ulice, sad je te{ko utvrditi gde, i{ao akvadukt. Na dnu, gde je danas kafana „Skadarlija”, kada je Bajloni 1892. godine krenuo da pravi pivaru prona|eni su i ostaci praistorijskog ~oveka, „prvog Beogra|anina”. Ova lobawa je, me|utim, za vreme strahota Prvog svetskog rata negde izgubqena – pri~a Golubovi}. Kada bi se, kaè, prikupili svi detaqi iz pro{losti Skadarlije, tek onda bismo uspeli da shvatimo wen istorijski zna~aj. Jer ba{ u neposrednoj blizini ove ulice nalazila se kafana „Smutikovac” gde je 1892. godine organizovana sve~ana ve~era za Nikolu Teslu. Ovde je izme|u dva rata pevala i ~uvena Sofka Nikoli} koja je, po nekim podacima, snimila 40 plo~a u Parizu, a nastupao je kao peva~ i ~uveni advokat Mijat Mijatovi}, za koga Golubovi} kaè da je u to vreme „bio popularniji i od fudbalera Mo{e Marjanovi}a”. Od glumaca je, dodaje, tada u Skadarliji boravio i poznati î~a Ilija Stanojevi}, ali i pesnik \ura Jak{i}, boem koji je, nemaju}i novca, gazdama kafana poklawao slike koje je radio. – Urbanisti~ki uslovi za

razvoj Skadarlije napravqeni su 1872. godine, ali Skadarlija kao boemska ~etvrt nastala je kasnije. Jer prva boemska kafana bila je „Dardaneli” koja je sru{ena 1901, a u to vreme su postojale i „Pozori{na kafana” uz pozori{te, „Velika Srbija” bila je na prostoru hotela „Moskva” do 1905, tako da mo`emo re}i da otprilike od 1910. Skadarlija dobija taj boemski duh, a posebno izme|u dva rata – isti~e Golubovi}. U vremenima kada se imena ulica mewaju s dolaskom svake nove vlasti Skadarlija, koja

je, kako Golubovi} obja{wava, prema podacima dobila ime po nekada{woj srpsko-zetskoj prestonici, uspela je da svoj naziv sa~uva ~ak 150 godina. – Skadarlija je prvi put na jednom planu bila ucrtana 1854. godine, a 1867. nalazi se ucrtana i na planu urbaniste Emilijana Josimovi}a. Zvani~no ime – Skadarska ulica – ovaj prostor dobija sredinom 1872. godine. Samo kratko, za vreme austrougarske okupacije, Skadarska je nosila ime Ru`ina ulica. M. T.

MOZAIK

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Pred vama je prilika da nadogradite ve} postoje}e ve{tine kojim }ete u budu}nosti zna~ajno promeniti polaznu stepenicu s koje nastupate u poslovnim pregovarima. QUBAV: Sumwa i briga navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi pa utehu mo`da potra`ite u tajnom, platonskom, qubavnom zanosu s osobom s kojom je veza neostvariva. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Ovo je dobar period za uspostavqawe novih odnosa i poboq{awa odnosa s javno{}u. Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi. QUBAV: Povoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni `ivot ovih dana nagove{tavaju veliku aktivnost i dinamiku u odnosu s partnerom. Nekima }e ovaj period doneti ponudu trajnog dogovora, ozbiqnosti veze, pa ~ak i braka. ZDRAVQE: Alergije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Mo`ete se vi{e zainteresovati za umetni~ke aktivnosti i ideje odmah prakti~no realizovati. Ovo je period kada mo`ete o~ekivati poboq{awe finansija. QUBAV: Imate potrebu da se sjedinite s voqenom osobom. Slobodnima predstoji prilika za interesantno poznanstvo, a zauzetima uspostavqawe dubqeg odnosa u partnerstvu. ZDRAVQE: Nesanica uzrokovana nervozom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Tokom ovog perioda puni ste energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe, pa s lako}om uti~ete na okolinu. Va`na osoba mo`e poku{ati da uti~e na vas ali postajete svesni lo{e namere. QUBAV: Neki od vas su zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog susreta. Budite prizemqeni da biste izbegli razo~arawe. ZDRAVQE: Bronhitis.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Imate `equ da sve odjednom zavr{ite i krupnim koracima nastavite daqe. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti, ona vam prenosi informacije koje }e vam biti zna~ajne u budu}nosti. QUBAV: Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i. Izvesni su tajni razgovori, dopisivawa. ZDRAVQE: Malaksalost.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Sjajan period za finansije ali i za svaku vrstu proteìrawa koja stiè od mo}nih qudi. Preterano razmi{qawe pove}ava nevericu a to moè doprineti da u presudnom trenutku napravite pogre{an izbor. QUBAV: Voqena osoba moè burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. Va{ dru{tveni ìvot je u uzlaznoj putawi. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Budite izuzetno pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije u radnom okru`ewu. ^uvajte se povreda, naro~ito ukoliko je tako ne{to mogu}e na va{em radnom mestu. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u sva|u iz koje je raskid jedino re{ewe. Povucite se na vreme. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Stiù vam priznawe i podr{ka od nadre|enih osoba. Duhovno ste uzdignuti, pa u ìvot privla~ite istomi{qenike. QUBAV: Emotivna i porodi~na pitawa vas suvi{no optere}uju. Osetqivi ste na promenqivu atmosferu u bliskom okruèwu, pa to moè proizvesti prolaznu napetost. Do kraja nedeqe emocionalna tenzija slabi, harmonija se uspostavqa. ZDRAVQE: ûvajte plu}a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad. Ovo je period odli~an za krupne poteze kojima }ete sebi obezbediti boqu sutra{wicu. QUBAV: Skloni ste da se povla~ite i du`e vreme provodite u samo}i. Ako imate partnera, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe kontakta s osobom koja je na neki na~in neobi~na. ZDRAVQE: Pazite plu}a.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Dobar period za poboq{awe odnosa sa saradnicima. U ìvot vam ulaze interesantni i uticajni qudi, ali, morate paziti da ih svojom impulsivno{}u ne odbijete od sebe. QUBAV: Usmereni ste na svoje potrebe. Prija vam intima s voqenom osobom jer èlite da sa~uvate samo za sebe svaki trenutak proveden s wom. Ipak, ne propu{tate ni dru{tvene doga|aje. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Samopouzdawe je na vrhuncu, pa je pravi trenutak da izrazite svoje ideje. U komunikaciji ste brzi i vispreni. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica, ali vama kao da ne{to jo{ nedostaje. QUBAV: Preuveli~avate neke probleme. Kako god se postavite, razgovor ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. To vas frustrira, zaustavite se na vreme. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Ose}ate se kao da ste na va`noj prekretnici, pa se pla{ite svakog poteza. Previ{e ste napeti, od preterane brige blokirate i ono {to vam je dato da s lako}om zavr{ite. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija, pa s lako}om prelazite preko mana koje ste ranije te{ko prevazilazili. Mala renesansa donosi zna~ajno puwewe qubavnih baterija. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

Neslavno, Srbija u vrhu Evrope po indeksu organizovanog kriminala

Srbija se sa indeksom organizovanog kriminala 6,22 na{la na tre}em mestu u Evropi od ukupno 44 zemqe koje su obuhva}ene ovim indeksom Prema podacima sajta Global Organized Crime Index, Srbija je regionalni lider po indeksu organizovanog kriminala. Neslavno, Srbija se sa indeksom organizovanog kriminala 6,22 na{la na tre}em mestu u Evropi od ukupno 44 zemqe koje su obuhva}ene ovim indeksom. Na prvom mestu nalazi se Turska sa indeksom 6,89, na drugom Rusija sa indeksom 6,24, dok su sve zemqe Zapadnog Balkana iza Srbije. Na sajtu Global Organized Crime Index navodi se da Srbija ima mo}nu centralnu vladu sa autoritarnim karakteristikama i zabriwavaju}im nivoima kriminalnog pona{awa. Mafija{ke grupe u Srbiji, prema navodima ovog sajta, uìvaju zna~ajnu za{titu od politi~kih li~nosti i tuìlaca, o ~emu svedo~i ~iwenica da nijedan slu~aj ubistva ili trgovine drogom na visokom nivou nije procesuiran. Srpske mafija{ke grupe su veoma aktivne na me|unarodnom nivou i prete`no su ukqu~ene u trì{ta droge i oru`ja. U Beogradu i Novom Sadu, kriminalne mreè su rasprostrawene i sna`no me|usobno povezane, kontroli{u razli~ita lokalna kriminalna trì{ta i deluju kao satelitske mreè mafija{kih grupa u zemqi. Mreè koriste zastra{ivawe da odrè kontrolu nad

lokalnim zajednicama, iznu|uju preduze}a, kontroli{u kriminalna trì{ta i odràvaju politi~ke veze. U Srbiji postoji jaka veza izme|u kriminalnih aktera i politi~ara, pi{e na sajtu, posebno u medijima i u sektoru privatizacije i javnih nabavki, {to kriminalcima pruà temeqnu za{titu. Politi~kim sistemom i institucijama, ukqu~uju}i pravosu|e, dominira vladaju}a partija, bez efikasnog nadzora opozicije. Kriminalni akteri u Crnoj Gori, uglavnom organizovani u grupe, dominiraju ekonomijom na Zapadnom Balkanu. Ruski kriminalni akteri tako|e imaju snaàn uticaj u ovom regionu, zbog obima politi~kog i ekonomskog priliva Rusije, a detektovana je i ume{anost Turske. Kako je ranije pomenuto, na prvom mestu nalazi se Srbija sa indeksom 6,22. Na drugoj poziciji je Crna Gora sa indeksom 6, a prati je Bosna i Hercegovina sa indeksom 5,89. Na ~etvrtoj poziciji ove neslavne liste na{la se Albanija sa indeksom 5,63, a na petoj Severna Makedonija sa indeksom 5, 32. Najmawi indeks organizovanog kriminala u regionu ima Hrvatska i on iznosi 5,07. S. G.

OD OVOGA KRE]E VODA NA USTA: Srpski specijalitet na koji stranci lude, a sprema se u samo jednom mestu u Srbiji! Kada su se srpski hajduci odmetali u {ume i borili protiv Osmanlija jako im je va`no bilo u boj krenuti punog stomaka, zato su sa sobom nosili sve {to im je neophodno za dobar zalogaj. Tako je nastao specijalitet po kom se, osim trube, nadaleko prepoznaje Draga~evo. Me{tani kaù da ko jednom proba hajdu~ki }evap, zaboravqa na sve druge delikatese sa ro{tiqa. „Specijalitet je dobio naziv po hajducima, jer nisu imali mnogo vremena da spremaju, a trebala im je jaka hrana kako bi imali snage za va`ne borbe. Hajdu~ki }evap je prepoznatqiv najvi{e u draga~evskom kraju i mo`da jedino mesto u Srbiji gde se pravi, dok u drugim delovima zemqe gotovo da nisu ni ~uli za ovakav gurmanluk” kaè Jovan iz Draga~eva. Majstori svog zanata otkrivaju tajnu kako se hajdu~ki }evap pravi, ali i nagla{avaju da nigde ne moè da ispadne toliko dobro kao u Draga~evu. Najbitniji sastojak je sviwsko meso i to od vrata, a

po mogu}ustvu najboqe je da sviwa ima oko 120 kilograma. “Meso spremamo tako {to ga pacujemo prethodnog dana, ta~nije stavqamo u za~ine sa uqem, soli, biberom i alevom paprikom i ostavqamo ga da le`i pa potpuno hladnoj temperaturi. Nakon toga vaqamo ga u smesu koja se sastoji od pro-

jinog i p{eni~nog bra{na, aleve paprike i dodatnog bibera. Ka~i se na mangalo gde se okre}e na jakoj vatri i tu se pokazuje sva ve{tina majstora da ispe~e dobro i da ne sagori. Spremawe hajdu~kog }evapa je jednostavno {to se ti~e i sastojaka i nije potrebno puno vremena, a ukus je neponovqiv”, dodaje ovaj iskusni Draga~evac.

Koliki su Srbi gurmani dokazuje i ~iwenica da je ovom specijalitetu posve}ena i ~itava jedna manifestacija. “Hajduk fest” sada je ve} postao tradicija, a ove godine se odrào 2. jula kada je u Gu~i sve zamirisalo na ovaj poseban }evap. Ni visoke temperature nisu omele qubiteqe dobrog zalogaja da podloè vatru i odmere svoje snage i spremawu ovog jela. Princip spremawa hajdu~kog }evapa kod svih je isti, a pobednika odlu~uju sitnice. “@elimo da o~uvamo ne{to {to je pre svega na{e doma}e, a zatim dobro i ukusno. Ova mlada manifestacija, otpo~ela je sa idejom da se odrì tradicija pripreme hajdu~kog }evapa, kao draga~evskog specijaliteta. U kulinarskom nadmetawu i ove godine u~estvovale su brojne ekipe iz Draga~eva i okruèwa”. Ko se usudi da proba ovu hajdu~ku kalorijsku bombu, kulinari savetuju da ju je dobro pome{ati sa alevom paprikom i doma}om qutom, pogodno bi bilo da to bude draga~evska {qivovica. M. T.

ZDRAVQE

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 27

Vrtoglavica nije bolest, ali mo`e biti znak nekog oboqewa

Veliki broj qudi tokom ìvota je bar jednom osetio vrtoglavicu. Dr Sr|an Mili}evi}, specijalista za ORL, kaè da vrtoglavica nije bolest ve} znak nekog oboqewa. „Mnogo je ~e{}a nego {to se misli ili o~ekuje. Prema nekim procenama, oko pet odsto pacijenata u ambulantama op{te medicine àli se na neki oblik poreme}aja ravnoteè. Premda qudi na razne na~ine opisuju svoje tegobe: zano{ewe, propadawe, mutno}a u glavi, nestabilnost, ose} aj kao da su pijani…“, navodi dr Mili}evi}. U naj{irem smislu, bolesti koje izazivaju vrtoglavicu mogu se podeliti na bolesti srca i krvnih sudova, bolesti mozga i nervnog tkiva i bolesti tzv. centra za ravnoteù koji se nalazi u unutra{wem uvu. Vrtoglavice mogu biti prvi znak nekih te{kih i smrtonosnih bolesti, ali isto

Doma}a kujna

RECEPT

SALATA SA TUWEVINOM, AVOKADOM I LIMUNOM POTREBNO JE: n 1 konzerva tuwevine n 1 komad ce|enog limuna n pola glavice qubi~astog luka n 4 komada ~eri paradajza n 1 ka{ika maslinovog uqa n 2 ka{i~ice seckanog korijandera n 1 komad qutih papri~ica (za one koji vole quto) n biber i so po ukusu n 1 komad avokada

PRIPREMA: Luk sitno iseckati, pa preliti sokom limete, za~initi soqu i biberom i maslinovim uqem. Dodati sitne filete tuwevine, nase~en paradajz i korijander. Ko voli quto mo`e da doda i qutu papriku. Prome{ati sve zajedno i ostaviti u fri`ideru 20-ak minuta. Zatim servirati posuto kockicama avokada. Prijatno!

tako i bezazlen znak nekih lakih i prolaznih bolesti, isti~e on. „Centar za ravnoteù nalazi se u unutra{wem uvu gde je sme{ten i centar za sluh. Zbog wihovog zna~aja okruèni su najtvr|om kosti u na{em organizmu. Kao i ostala periferna ~ula i ~ulo za ravnoteù ima svoje anatomske delove i svoja oboqewa. Sastoji se od ko{tanog i membranoznog dela i oblikom podse}a na krunu. Veli~ine je tablete aspirina. Osetne ili senzorne }elije ‘plivaju’ u posebnoj te~nosti koja je filtrirana mo`dana te~nost. Na povr{ini tih osetnih }elija nalaze se otoliti, u javnosti poznati kao kristali“, obja{wava doktor. Dr Mili}evi} dodaje da svaki od delova centra za ravnoteù moè da oboli i to na razne na~ine. „Ako recimo do|e do ve}eg nakupqawa te~nosti u unutra{-

wem uvu dolazi do bolesti koja se zove Menijerova bolesti, nazvana po nau~niku koji je prvi opisao. Bolest se karakteri{e sa tri tipi~na znaka: zujawem u uvu, ose}ajem puno}e u uvu i vrtoglavicom“, kaè on. Dodaje da je bolest nepoznatog uzroka, traje vi{e sati i povla~i se sama od sebe, da bi se ponovo javila. „Koliko ~esto }e se ponavqati napadi nemogu}e je proceniti. Ako su napadi toliko ~esti da ozbiqno remete li~ni i profesionalni ìvot, le~ewe, odnosno prekidawe napada vrtoglavice, vr{i se ubrizgavawem u uvo nekih ototoksi~nih antibiotika. Lo{a strana ovog tretmana je {to pored uni{tewa centra za ravnoteù i prestanka vrtoglavica dolazi i do potpunog gubitka sluha u tom uvu“, navodi dr Mili}evi}. Jo{ jedna bolest unutra{weg

uva je prili~no poznata u javnosti – upala ili o{te}ewe samog nerva za ravnote`u. „Bolest po~iwe dramati~no sa mu~ninom, povra}awem, vrtoglavicom. Bolesnik je ponekada sedam dana vezan za krevet i mora da prima infuzionu terapiju. Obi~no posle mesec dana dolazi do potpunog oporavka. Virusi se spomiwu kao naj~e{}i uzro~nici ove bolesti“, nagla{ava doktor. Pomerawe otolita ili kristala iz le`i{ta tako|e dovodi

do vrtoglavice koja ponekada bude toliko jaka da bolesnik padne i povredi se, isti~e dr Mili}evi}. Le~ewe vrtoglavica zavisi od uzroka. „Ako je uzrok npr. gusta krv onda }e le~ewe biti od strane hematologa. U slu~aju oboqewa centra za ravnote`u uglavnom se le~ewe sprovodi kombinacijom kortikosteroida i betahistina. Kod poreme}enih kristala dovoqni su tzv. repozicioni manevri“, ka`e dr Sr|an Mili}evi}.

Strah i stres ~ine nas podlo`nijim bolestima Op{te je poznato da stres i strah mogu da imaju direktan uticaj na imunski sistem ~ine}i nas podlo`nijim bolestima. Me|utim, do sada je bilo nejasno kako ta~no funkcioni{e ovaj mehanizam. Dr Volfram Poler, kardiolog i istraìva~ sa Univerzitetske klinike [arite u Berlinu, zajedno sa timom istraìva~a, uspeo je da pokaè u studiji na mi{evima da su odre|eni regioni mozga odgovorni za kqu~no kretawe leukocita u telu, a samim tim i koliko je organizam podloàn virusnim infekcijama. STRES NAS STVARNO ÎNI BOLESNIMA „Ono {to je za mene bilo najuzbudqivije jeste da sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom telu“, kaè dr Poler. Neuroni pokre}u sloèn skup interakcija izme|u tri endokrine `lezde, hipotalamusa, hipo-

fize i nadbubre`ne `lezde. Ova takozvana osa stresa kontroli{e mnoge reakcije na stres u telu. Dr Poler i wegove kolege sproveli su istraìvawe na mi{evima, od kojih su neki vi{e puta bili izloèni stresnim situacijama. @ivotiwe su zakqu~ane u cilindar, preme{tene u novi kavez ili izloène mirisu urina prirodnih neprijateqa. Istraìva~i su primetili da su se odre|eni leukociti kod mi{eva povukli u ko{tanu sr`

i jednostavno vi{e nisu radili svoj posao. Zbog toga su `ivotiwe pod stresom bile posebno podlo`ne infekciji SARS-CoV-2 ili gripa. LEUKOCITI, GRANULOCITI I LIMFOCITI Leukociti se nazivaju belim krvnim zrncima. Ona se formiraju u ko{tanoj sr`i i imaju razli~ite funkcije u imunolo{kom sistemu. U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifi~nog

imunog sistema. U slu~aju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu specijalizovani za neki odre|eni patogen. Limfociti, s druge strane, koji tako|e pripadaju belim krvnim zrncima ukqu~uju T i B }elije, koje ciqaju specifi~ne antigene, odnosno proteine patogena, i ~ine ih bezopasnim. U slu~aju SARS-CoV-2, to ukqu~uje sada dobro poznate „spajk“ odnosno {iqaste proteine. USLED STRESA LIMFOCITI SE POVLA^E U KO[TANU SR@ Dr Poler i wegov tim su primetili da se ovi limfociti povla~e u stresnim situacijama. Kod mi{eva pod stresom, oni su se povukli u ko{tanu sr`. Osovina stresa koja je postala aktivna kod mi{eva postoji i kod qudi. Za istra`iva~a je zbog toga o~igledno da strah i stres qudski imunski sistem mogu da u~ine podlo`nijim virusnim infekcijama. S. G.

ûvarku}a, biqka koja svoju energiju prenosi na zdravqe uku}ana Lekovita biqka ~uvarku}a, koja vodi poreklo iz Meksika, poznata je po svojoj otpornosti, neuni{tivosti i lekovitosti, posebno kod upale uha. ûvarku}a sadrì tanin, biqnu sluz, masno uqe, smolu, kalcijumov malat, mravqu i jabu~nu kiselinu. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diureti~kih svojstava. Primewuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili ~aja. Veruje se da neutrali{e delovawe {tetne energije, promene vremena, posledice stresa i negativnih misli, ali i da pomaè u isceqewu bolesti. Prema narodnom predawu, ~uvarku}a {titi ku}u i porodicu od poàra, udara gromova, kao i od vampira i ve{tica.

Grci i Rimqani su sadili ~uvarku}u pored drugih biqaka da ih za{tite od gusenica, raznih insekata i {teto~ina. Ona je stari narodni lek za uhoboqu, o{te}ewa bubne opne i gubitak sluha. Wen sok rastvara vi{ak skru}ene smole u uhu i smawuje bol. âk je i neki pedijatri preporu~uju za decu. Da bi se wome le~ili dovoqno je istisnuti 2 do 3 mililitara soka iz lista, ukapati u uho, malo odleàti i nakon nekoliko minuta pustiti da sok iscuri iz uha. ûvarku}a ima sli~no delovawe aloe vera, koja je poznata u le~ewu razli~itih

ko`nih tegoba. Ova se biqka smatra jednim od najsigurnijih lekova za {irok spektar ko`nih bolesti. Zbog antiupalnih i antisepti~kih svojstava sluì i kao odli~na prva pomo} kod opekotina, uboda i ujeda. ûvarku}om se mogu tretirati kurje o~i, pegice, rane i ~ireve, herpes zoster ili tvrda koà na tabanima, bradavice, opekotine, kao i na bolna mesta nastala od gihta ili uboda insekta.

28 ^etvrtak 7. jul 2022. 2020. ^etvrtak 10. decembar

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 BIV[I OMLADINRISTANA FUDBALER SVETOMIR VODONIK SKA RADNA KOMEDIJA MARINA ODMILA „CRVENE ODMILA AKCIJA DR@I]A ZVEZDE“ (SKR.) DROBWAK

IZDATAK, TRO[AK

OKLOPNO 23. SLOVO BORBENO AZBUKE VOZILO NAKRENUTI SE, NAGSEVER NUTI SE

BIV[I TEMPEODLI^AN, ARGENTIN- ODBRAMRATURA IZUZETAN BENI SKI VLADARSKA (LAT.) BOKSER, FUDBALER PORODICA VIKTOR FRANCUONAJ KOJI SKI LETI SLIKAR, POMO]U PJER ZMAJA OGIST 7. I 4. SLOVO AZBUKE

LEKOVITA BIQKA FABRIKA AUTO DELOVA

INVENIT (SKR.)

TEPIH (MN.) EMANACI- NAJVI[A BE]ARSKA JA (SKR.) PLANINA U AFRICI PESMA

DRAGO KAMEWE INICIJALI VAJARA LOGA LUKSEMBURG SRPSKO MU[KO IME

SRPSKI VIOLINIST SA SLIKE SRPSKA MLADA GLUMICA JEFTI] GRAM

VISINSKA TA^KA

MAJSTORI ZA OLUKE STANOVNIK TATARIJE BIV[I FUDBALER, LILIJAN GRAD U BOKI

OSOBINA ONOG KOJI JE ODGOJEN

AMPER

ZASTUPNICI, OPUNOMO]ENICI (LAT.)

RE^NO OSTRVO

UPALA ARTERIJA (MED.)

JEDAN METAL, KALAJ BIQKA TROSKOT STAROSLOVENSKO SLOVO GRAD U NEMA^KOJ

REOMIR

POLITI^AR ARAFAT VERNE DOMA]E @IVOTIWE

ORGANIZACIJA UJEDIWENIH NACIJA

Skandinavka 1: VODORAVNO T, ], RASHOD, EG, DESNI BEK, INV, RUZMARIN, ALEMI, STEFAN MILENKOVI], L, KOTA, DANINA, LIMARI, A, ODGOJENOST, TIRAM, MANDATARI, ADA, ARTERITIS, CIN, R, AZ, JASER, SX, OUN, PARA, DELA, JL, AS, INGEMAR, EMBRION, OSUVO

21. I 29. SLOVO AZBUKE VRSTAPTICE TRKA^ICE

GASOVITO STAWE VODE ARGON

REZULTAT RADA (MN.) NEOBU^EN BIV[I [VEDSKI SKIJA[ STENMARK OBIM

JAKA IGRA]A KARTA, KEC BELGIJA

11. I 13, SLOVO AZBUKE ZAMETAK, KLICA (GR^.)

PRILI^NO SUVO

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 REKA U CRNOJ GORI

BIV[I VRSTA TRKA^ SA TRINIDADA MORSKE RIBE BOLDON

OBIM

BESKORISNOST, UZVIK PRI SKOKU UZALUDNOST

PONOS

RE^NO OSTRVO

VAQEVO

POTPUNA NEZAVISNOST DR@AVE

STAJA ZA STOKU, POJATA (MN.)

ITALIJANSKA VOLUMEN PEVA^ICA, ANA

PRAVO DONO[EWA ZAKONA GR^KI ANTI^KI GRAD VE[TA^KA KO@A

EVO, ENO

NIT KOSE, DLAKA NARODNO @ENSKO IME

[VAJC. SKIJA[, PAUL VODASA UGQENOM KISELINOM

AUSTRIJA

Sr Gl pski as

KELVIN POLICIJSKI PORU^NIK (MA\.) PREMA KOJE IMA LOKNE

GRAD U RUSIJI U SIBIRU

TURSKO @ENSKO IME MESTO U SREMU

GRADI] U MEKSIKU FOLK PEVA^ICA BILKI]

GRAD U LARISTANU NEMA^KI PISAC, ERIH MARIJA

SLIVAWE U TANKOM MLAZU (MN.)

NEPER PIPNUTI, TAKNUTI

DEO NAME[TAJA U DE^JOJ SOBI

ODE]E BIV[I RIMSKA DEO KORIST, KOJI SE TURSKI RADIJUM POSMRTNA STAVQA NA POLIT^AR, DOBIT MASKA (TUR.) GLAVU ISMET FOLK PEVA^ICA SA SLIKE AMPER

UZVIK PRI JURI[U NA[ATV NOVINARKA STARIJI TIP „SITROENA

[ABAC

Sr Gl pski as

VI[E PLEMSTVO, ARISTOKRATI

1 2 3 4 5 6 7

DEO TELA IZNAD RUKE (MN.) RASA, ROD ODVOJITI SE OD DRU[TVA ISLAND

STARIJA SRPSKA GLUMICA RINA KULON

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

ZIDARSKA ALATKA (MN.)

AMERI^KI PEVA^ ENERGIJA PU[KINOV JUNAK, JEVGENIJE ISTOK

DAMA U [AHU (SKR.) MESTO U SRBIJI KOD [APCA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 2: VODORAVNO ZAKONODAVSTVO, ETO, EPIDAUR, K, TOMSK, KA, VLAS, A, AKOLA, SEADA, ARARO, LAR, N, DE^JI KREVETAC, URA, SNE@ANA \URI[I], [A, ANA MITI], RAMENA, ITA, OSAMITI SE, A[ER, C, MISTRIJE, OWEGIN, ARISTOKRATIJA, ORID Ukr{tenica: VODORAVNO [AHOVSKI TURNIR, AMERIKANISTIKA, VELIKI DIKTATOR, ^LAN, TICA, KOLI, AIS, [AKIRA, NIT, W, PERAJARI, KE, IAKO, ADAM, SPOT

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Nadmetawe vi{e {ahista, 2. Nauka o ameri~koj kulturi, 3. Poznati film ârli âplina, 4. Pripadnik nekog udruèwa - Srpska biv{a manekenka, Qiqana - [kotski ov~arski pas, 5. Povi{en ton „a“ (muz.) - Kolumbijska peva~ica - Konac, 6. [esnaesto i jedanaesto slovo azbuke - Morske ìvotiwe sa perajima - Bilijarski {tap, tak, 7. Makar, premda - Prvi ~ovek po Bibliji - Kratka reklamna emisija. USPRAVNO: 1. Stanovnici [avca kod Para}ina, 2. Strano ènsko ime, 3. Gr~ki naziv za Gr~ku - Oznaka za kelvin, 4. Ameri~ki xez pijanista Evans - Autooznaka za Poàrevac, 5. Viktor kra}e - Trideseto i sedmo slovo azbuke, 6. Skitnica, 7. Ponekad, pokatkad, 8. Tajna bo`ja slu`ba (lat.), 9. Engleska peva~ica, Tanita, 10. Udruèwe sudskih tuma~a (skr.) - Simbol argona, 11. Mali rt, rti} - Auto-oznaka za Island, 12. Jedan plemeniti gas - Oznaka za pond, 13. Makar koliko, 14. Retkost (lat.).

ZANIMQIVOSTI Stari Rimqani su reku predstavili u obliku bradatog mu{karca, Danubiusa, ~ija statua simbolizuje jedan od tada ~etiri poznata kontinenta Evropu. Dok drugi narodi reku vide kao mladu ènu, oli~ewe lepote i elegancije. Na mestu spajawa Brega i Brigaha u gradu Donaue{ingen gde nastaje, Dunav je predstavqen kao mlada èna koja stoji pored svoje majke ~iji se mudri pogled prostire nizvodno, dok joj majka pokazuje da ona mora da krene ka istoku. Boja reke isto tako varira od zemqe do zemqe. I dok je ~uveni kompozitor Johan [traus II komponovao valcer "Na lepom plavom Dunavu" ne bi li oraspoloìo sunarodnike Austrijance posle poraza nad Pruskom, u Bugarskoj reku zovu Beli Dunav, dok se u Srbiji boja reke pretvara u ~isto srebro.

DUNAV, VODENI PUT

Dunav proti~e kroz deset dràva i posle Volge je najduà reka u Evropi, koja se oduvek koristi kao putawa kojom su migranti, trgovci, ali i avanturisti plovili kako bi osvajali strane teritorije donose}i lokalnom narodu novu robu, ideje i obi~aje. Nekih 5.000 godina pre nove ere, starosedeoci Anadolije su plove}i uzvodno u Evropu doneli metalurgiju i agrikulturu, a Turci su iskoristili reku kao vodeni put za prevoz novih vrsta drve}a, vo}a i povr}a tokom osvaja~kih ratova. Osim lala, Turci su Dunavom u Evropu uvezli i qute papri~ice koje su iz Centralne i Ju`ne Amerike do Otomanskog carstva u 16. veku do{le preko Ma|arske. Ma|arski hemi~ar Albert Szent je 1930. godine otkrio askorbinsku kiselinu (vitamin C) {to je uradio zahvaquju}i papri~ici koja je u Ma|arsku do{la zahvaquju}i Turcima. Svima koji ìve na obalama Dunava ili na bilo koji na~in zavise od reke znaju koliko je ponekad te{ko savladati wen nepredvidiv temperament. Jako joj dugo treba da primi otopqeni sneg sa albanskih planina na jugu, {vajcarskih vrhova na zapadu i centralnoisto~no pozicioniranih Karpata u obliku potkovice, pa je vodostaj gotovo uvek u

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 29

MO]NA REKA KOJA SPAJA NARODE I CIVILIZACIJE:

NA OBALAMA DUNAVA SE NALAZE ^ETIRI GLAVNA GRADA

krtana je uni{tila obalu te se sada u 21. veku Nemci i Austrijanci uglavnom fokusiraju na wenu obnovu. Samo jedna do zanimqivosti koju Dunav ~uva samo za qubiteqe prirode i radoznale posetioce je i pri~a o preduzetniku iz doline Vaclau, izme|u Melka i Kremsa u Austriji, Jozefu Fi{eru, koji uzgaja retku vrstu dunavskog lososa Huchen. Fi{er, koji ina~e `ivi od prodaje vina, toliko voli ribu, koju je sasvim slu~ajno iz hobija po~eo da gaji, da je prestao da jede ovaj delikates.

Na obalama Dunava nalaze se i ~etiri glavna grada: Be~, Beograd, Budimpe{ta i Bratislava. Reka je vekovima sluìla da se gradske tr`nice snabdeju robom. Muzeji u Novom Sadu i Beogradu okrenuti ka Dunavu ispuweni su ma~evima i drugim predmetima koji svedo~e o bitkama izme|u Hri{}anske Evrope i Otomanske imperije. Nizvodno od Beograda nalaze se Vin~a, Lepenski Vir i Kladovo koji jo{ uvek ~uvaju tragove nekada{wih drevnih civilizacija u vidu arheolo{kih predmeta prona|enih na lokalitetu, a koji svedo~e o postojawu praistorijske umetnosti. Arheolozi jo{ uvek poku{avaju da odgonetnu simbole i slova urezane u kamene vaze i stene u Vin~i. Na desnoj obali Dunava u \erdapskoj klisuri sme{ten je i Lepenski Vir najve}e mezolitsko i neolitsko arheolo{ko nalazi{te. Zanimqivo je da je za vreme izgradwe hidroelekrtane \erdap prona|eno sedam naseqa i 136 objekata izgra|enih u periodu od 6500. do 5500. godine pre na{e ere, a glavni arheolog dr Dragoslav Srejovi} je 1960. godine prona{ao 54 jajolikih kamenih skulptura koje su imale isklesane ribqe glave, a koje su dobile ime "Danubius", "Jelen u {umi" i "Bajkoviti ~ovek". Monumentalnih dimenzija, Danubius podse}a na riboliko boànstvo. Kod "Gvozdene kapije", Dunav preseca put izme|u Karpatsko-balkanskog venca mestu na kojem su mnogi Rumuni za vreme vladavine âu{eskua rizikovali ìvot poku{avaju}i da preplivaju reku tamo gde je najuà, ali i najdubqa ({irina oko 150m, dubina 90m) u Kazanu, koji je ujedno i najatraktivniji deo \erdapske klisure. Kod Vidina u Bugarskoj Dunav se grani~i sa Rumunijom, gde se {iri i gde je sklon izlivawu iz korita vi{e nego u gorwem toku. Kod Belana u Bugarskoj daleko od napu{tenog zatvora i nuklearne elektrane, retke ptice nastawene na arhipelagu od 20 ostrva na{le su uto~i{te u {irokoj delti prelepog Dunava, reci koja je od postojawa bila sredi{te evropskog stvarala{tva. M. T.

hiqadama godina starija, mnogo savr{enija od onog u Engleskoj. Na kamenim blokovima visine nekoliko metara, vide se reqefni prikazi ìvotiwa koje su qudi lovili i koje su ìvele na prostorima jugoisto~ne Turske: gazele, lisice, divqi vepar, veliki varan – gu{ter duìne

metra (postoji i danas), eufratska korwa~a, ptice, zmija, lav i bik. Za jednu kamenu plo~u ustanovqeno je da predstavqa najstariji prikaz ~ina poro|aja na svetu, a za neke blokove oblika slova T da su figure tada{wih lovaca, sa opasa~em u sredi{wem delu menhira. S. G.

Veli~anstveni Dunav Od [varcvalda do Rumunije, Dunav (duga~ak 2.850 km) proti~e kroz nekoliko centralnoevropskih glavnih gradova pre nego {to se ulije u Crno more poprimaju}i karakteristike naroda kroz ~ija stani{ta prolazi letwem periodu na vrhuncu {to nije uobi~ajeno za druge vodene povr{ine. Ribari iz oblasti Szigetköz u Ma|arskoj ve} znaju da }e, ako je u martu na Dunavu magla, 100 dana kasnije za vreme `etve reka poplaviti tu oblast. Ipak, ne treba se oslawati na znakove, jer ova mo}na reka ume da iznenadi i napravi haos bez ikakvih najava.

Habzbur{ki general i geograf, grof Lui|i Ferdinando

objavio je ~udesno istraìvawe o geografiji i ìvom svetu Dunava, zabeleìv{i svaku krivinu i skretawe koje reka pravi od izvora do Bugarske. Danas bi tuma~ewem tih mapa verovatno otkrili kako je reka nastala eonima unazad. Energija dobijena iz gorweg toka Dunava u Austriji i Nema~koj igrala je veliku ulogu u obnovi zemqe posle Drugog svetskog rata gde se nalaze oko 60 brana u prvih 900 km reke. Iako je posluìla za izgradwu zemqe, energija dobijena iz hidroele-

- prona|en je najstariji hram na svetu, stariji nego bilo koji pre wega. Nekoliko puta, starost ostataka proveravana je uz pomo} radioaktivnog ugqenika C-14, i svaki put je dobijen isti rezultat - hram datira iz vremena od pre oko 11.500 godina. Stounhenx u Engleskoj, na primer, koji je nalik ovom hramu ali mnogo svedeniji, vi{e je nego dvostruko mla|i, a na{ Lepenski vir na primer, 2000 - 4000 godina mla|i. U vreme podizawa hrama Gobeklitepe u Maloj Aziji, Evropom je vladao neolit - mla|e kameno doba, obrada kamena bila je na najprimitivnijem nivou, `ivelo se u pe}inama. Poqoprivreda i grn~arstvo jo{ nije postojalo. Ko bi pomislio da su du` `itnih poqa severozapadne Meso-

potamije - na nadmorskoj visini od 760 metara anadolske visoravni, na mestu gde je utvr|eno da je ~ovek posadio prva poqa p{enice ikada, mnogo pre podizawa ku}a za stanovawe nastali prvi hramovi sa totemima praistorijskih lovaca-sakupqa~a. Wihov ciq bio je da gazele, wihov omiqeni i naj~e{}i predmet potere, sa svih strana okruè i nateraju u beg u smeru vrta~a ovih brda, gde bi se plen na{ao okruèn lovcima i bez izlaza. Radi uspe{nog lova, podigli su ovaj hram. Osnovni oblici koji ~ine ovaj hram su stene, megaliti u obliku slova T visine 3 do 6 metara i teìne nekoliko tona. Nalik Stounhenxu, pore|ani su prete`no u krug, ima ih nekoliko ali je wihova obrada - iako

VELI^ANSTVENI DUNAV I PRI^A O JOZEFU FI[ERU

Gobeklitepe, najstariji hram na svetu Nalazi{te Gobeklitepe imalo je sre}u u nesre}i. Jo{ 1963, arheolozi iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva prona{li su ovo mesto samo 15 km od grada [anliurfe (Urfe) na jugoistoku Turske (50 km od granice sa Sirijom), i zbog kamenih oblika nalik krstu i nedovoqno detaqnog istraìvawa pomislili da verovatno pripada vizantijskom grobqu ili krsta{ima koji su tokom sredweg veka ovuda krstarili uzdu` i popreko na putu do "Svete zemqe". Trideset godina kasnije, nema~ki arheolog Klaus [mit koji je istraìvao ovo podru~je odlu~io je da ponovo zaviri u zapostavqeno nalazi{te u saradwi sa Arheolo{kim muzejem [anliurfe. Kada je otkriven wegov pravi zna~aj, vest je izazvala potpuno zaprepa{}ewe

SPORT

10.jul decembar ^etvrtak 7. 2022. 2020.

U SRBIJI MU OVO NE BI OPROSTILI:

Milo{ Ninkovi} {okirao navija~e posledwim transferom u karijeri Srpski fudbaler, Milo{ Ninkovi}, posle sedam godina je promenio klub. Nekada{wi fudbaler Crvene zvezde je 2015.

godine iz Evijana stigao u Sidnej sa kojim je osvojio tri {ampionske titule i jedan trofej Kupa Australije. Nakon {to je postao slobodan igra~ on je potpisao posledwi ugovor u igra~koj karijeri. Ninkovi} koji }e u decembru proslaviti 38. ro|endan potpisao je jednogodi{wi ugovor sa gradskim rivalom ekipom Vonderersa i time iznenadio navija~e. "Igrao sam protiv Vonderersa u posledwih sedam godina, znam da su tvrda ekipa i da se uvek bore do kraja. Inspirisali su me vizijom i time {ta `ele od kluba na terenu, ali i van wega", rekao je Ninkovi}. Fudbaler koji je na 181 utakmici za Sidnej postigao 35 golova i postao legenda ovog tima otkrio je da je ponudu Vonderersa prihvatio jer mu je ponu|eno i da nakon odlaska u penziju ostane u klubu, samo uloga jo{ nije precizirana. N. R.

RA[OVI] Radowi}: Nije mi bilo STRAHIWA @ALI ZA MEDAQOM NA SP: lako da odem iz Zvezde Velika {kola Novi trener ko{arka{a Panatinaikosa Dejan Radowi} poru~io je da mu nije bilo lako da napusti Crvenu zvezdu. „Dragi zvezda{i, doneo sam odluku koja ne samo da nije bila laka, ve} naprotiv izuzetno kompleksna i zahtevna. Ne èlim da ulazim u razloge onoga {to je prevagnulo, ali jedno je sigurno, da uslovi mog ugovora ni u jednom trenutku nisu bili prelomni faktor. Crvena zvezda je iznad svih nas, i sve {to smo uradili za moja dva mandata uradili smo zajedno na {ta sam veoma ponosan”, poru~io je Radowi}. Crnogorski stru~wak, koji je najtrofejniji trener u istoriji kluba sa Malog Kalemegdana, poèleo je biv{em klubu da nastavi da osvaja trofeje. „Niko ne zna {ta donosi sutra, mo`da }e nam se putevi ponovo ukrstiti. Crvena zvezda }e uvek biti deo mene i to niko i ni{ta ne moè da promeni. Svima vama èlim mnogo zdravqa, sre}e i uspeha, a Zvezdi èlim da produì niz trofeja i navija~ima donese jo{ mnogo radosti”, izjavio je Radowi}. Trener Panatinaikosa u dva mandata vodio je beogradske crveno-bele i sa wima osvojio po pet trofeja u Kupu Radivoja Kora}a, Superligi Srbije i ABA ligi.

Kristijano Ronaldo ide u Barselonu Fudbaler Man~ester junajteda i portugalski reprezentativac Kristijano Ronaldo pregovara o transferu u Barselonu, tvrde {panski mediji. Ronaldo se nije pojavio na pripremama kluba sa "Old traforda" za narednu sezonu, po{to je navodno razo~aran u ~elnike Man~ester junajteda zbog lo{e transfer politike. [panski sportski list "As" prenosi da se menaxer portugalskog fudbalera @or` Mende{ sastao sa predsednikom Barselone \oanom Laportom. "Razgovarali su o igra~ima kao {to su Ruben Neves, Rafael Leao i Bernardo Silva, ali i o Ronaldu. Laporta je pro{le godine pitao Mende{a da li bi Ronaldo pre{ao u Barselonu, ali ga je te{ka finansijska situacija u klubu onemogu}ila da ozbiqno pristupi pregovorima", navodi {panski list. "As" isti~e da je Barseloni i daqe prioritet angaòvawe napada~a Bajerna Roberta Levandovskog, ali bi voleli da dovedu i Ronalda, koji je nekada igrao za Real. "Niko ne moè da demantuje da je Ronaldo bio tema razgovora Mende{a i Laporte. U narednim danima bi}e poznato da li je do dogovora do{lo", tvrdi "As". Mediji su povezivali Ronalda i sa êlsijem, Bajernom i Arsenalom, ali se ~elnici Man~ester junajteda nadaju da }e portugalski fudbaler ipak ostati u klubu, {to je vi{e puta saop{tio novi menaxer "crvenih |avola" Erik ten Hag.

LUDNICA U FINALU:

Do{ao do pobede tako {to se bacio kroz ciq

za "delfine"

Peto mesto na svetu vaterpolisti nikad nisu do`ivqavali kao uspeh. "Delfini" su se vratili iz Budimpe{te, s uverewem da su na SP mogli daleko boqe da pro|u, da se mo`da na|u i na pobedni~kom postoqu. Ali, slaba partija u ~etvrtfinalu protiv Hrvatske (12:14) ugasila je wihove snove i u isto vreme opomenula pred naredna velika takmi~ewa. - Medaqa nam je bila tako blizu, ali u isto vreme i tako daleko. Mislim da mo`da ni-

Trka kakva se retko vi|a. Viktor @oao Oliveira, portugalski sprinter postao je globalni hit zahvaquju}i pobedi na dr`avnom prvenstvu svoje zemqe u trci na 110 metara sa preponama. Nije Portugalac to postigao impreivnim rezultatom ve} ne verovatnim na~inom na koji je zavr{io trku i do{ao do pobede. On je u velikom finaludr`avnog prvenstva vodio veliku bitku protiv Abdela Larinaga, a fini{ je sve ostavio bez daha. Kada je Oliveir shvatio da je rival u posledwih nekoliko metara u blagoj prednosti u odnosu na wega, odlu~io se na rizi~an, ali efektan potez. Bacio se u stilu supermena i prvi pro{ao kroz ciq.

LISTA NAJPLA]ENIJIH FUDBALERA:

Zvezda na{la trenera, selektor Rusije na pragu Malog Kalemegdana Ko{arka{ki trener Zoran Luki}, selektor Rusije, nalazi se na pragu dolaska u Crvenu zvezdu. Luki} je navodno ve} bio na pregovorima sa klubom iz Beograda i wegovim ~elnikom Neboj{om ôvi}em. Posle pri~e da je Janis Sferopulos èqa tima sa Malog Kalemegdana, sada se pojavio Zoran Luki} kao re{ewe. On je i trener Ni`weg Novgoroda, a Zvezda bi mu bila korak navi{e, jer igra Evroligu naredne sezone. Osim toga, Rusija ne moè da se nadme}e na me|unarodnim takmi~ewima zbog rata u Ukrajini, pa je i to prakti~no oslobo|en. Bio je trener drugog tima moskovskog CSKA, Banvita, bio je i selektor Indije, a trenersku karijeru je zapo~eo u Beopetrolu. Moskovqani su ga, ina~e, zvali pre nekoliko nedeqa, kada je Dimitris Itudis preuzeo Fenerbah~e. Luki} bi trebalo da zameni Dejana Radowi}a. Crnogorski stru~wak je napustio klub posle godinu i po dana u drugom mandatu. Osvojio je triplu krunu sa Zvezdom i onda oti{ao u Panatinaikos, kom }e probati da pomogne da se vrati u Top 8 Evrolige i da vrati titulu u Gr~koj.

SENZACIJA!

Mbape prvi sa 83 miliona evra godi{we smo bili spremni da odigramo ~etvrtfinale kako znamo, nekako smo bili pod pritiskom, ne znam ni je za{to. Bili smo u gr~u, a imali smo kvalitet da se borimo za medaqu. Na`alost, potrefi se takav lo{ dan kao u ~etvrtfinalu, gde mislim da smo sami sebe pobedili - isti~e Strahiwa Ra{ovi}, koji je izabran u idealnu postavu prvenstva. Pada u o~i da je vaterpolo tim Srbije na posledwa ~etiri velika takmi~ewa ~ak tri puta pao u ~etvrtfinalu. Jedino je pregrmeo najte`u utakmicu na Olimpijskim igrama, gde je osvojio zlato. - Mogu}e je da nije presudio na{ kvalitet ili sprema, ve} mo`da mentalni problem u glavi. Verujem da }e se to promeniti od narednog takmi~ewa i da }emo prekinuti niz ispadawa u ~etvrtfinalu - nagla{ava Ra{ovi}.

Fudbaler Pari Sen @ermena i francuski reprezentativac Kilijan Mbape najpla}eniji je fudbaler sveta, po{to u klubu iz Pariza nedeqno zara|uje 1,6 miliona evra, tvrdi nema~ki „Bild“. Nema~ki list podse}a da je Mbape pre nekoliko meseci produ`io ugovor sa {ampionom Francuske do juna 2025. godine. Francuski napada~ }e na godi{wem nivou zara|ivati vi{e od 83 miliona evra. „Bild“ je objavio listu od 10 najpla}enijih fudbalera sveta, a iza Mbapea se nalazi wegov klupski saigra~ Lionel Mesi, ~ija nedeqna zarada iznosi 1,1 milion evra. Na tre}em mestu je jo{ jedan fudbaler Pari Sen @ermena Nejmar, koji u francuskom klubu ima nedeqnu platu od 703.000 evra. Potom slede Egip}anin Mohamed Salah iz Liverpula (464.000), fudbaler Man~ester junajteda Portugalac Kristijano Ronaldo (446.000) i Belgijanac Kevin de Brujne iz Man~ester sitija (446.000). Sedmi na listi zarada je novi igra~ Man~ester sitija Norve`anin Erling Haland sa 435.000 evra, a iza wega je golman Man~ester junajteda David de Hea (435.000). Francuz Antoan Grizman, koji je ~lan Barselone ali igra na pozajmici u madridskom Atletiku, ima nedeqnu platu od 413.000 evra, dok listu zakqu~uje napada~ Bajerna Poqak Robert Levandovski (406.000).

SPORT

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 7. jul 2020. 2022. 31

Pe{i} iskreno o agoniji:

Na{a situacija je alarmantna, ja ne mogu boqe Selektor ko{arka{a Srbije Svetislav Pe{i} kaè da on trenutno ne moè boqe u sistemu takmi~ewa u kakvom smo se na{li. Srbija je poraèna u {estom kolu prve faze kvalifikacija za Mundobasket, od Belgije sa 74:73 u Ni{u. Time je oteàn put Srbije ka Mundobasketu, po{to se u narednu fazu prenose jedan trijumf i tri poraza. Stvar je utoliko alarmantnija, {to je Srbija imala 10 i 11 poena vi{ka u ~etvrtoj ~etvr-

tini i prokockala je to. "êstitam belgijskom timu, mislim da bismo zasluìli pobedu, da smo je dobili, ali nismo. Borbom i duhom moèmo da budemo zadovoqni, hteli smo da dobijemo. U nekim momentima smo bili motivisani i previ{e i to nas je povremeno teralo u gre{ke, posebno u napadu. A za jednu ovako tesnu utakmicu 17 izgubqenih lopti je previ{e. Ne zaboravite da smo igrali protiv jednog dobrog tima koji je znao {ta ho}e. Dugo igra zajedno, a kad igrate tesnu utakmicu protiv ta-

U@ASAN PUT KA MUNDOBASKETU:

Srbija bez prava na kiks, a tek stiù te{ki me~evi Ko{arka{i Srbije poraèni su od Belgije u posledwem me~u prve faze kvalifikacija za Mundobasket 2023 sa 74:73. Ovaj poraz }e mnogo oteàti put na{e zemqe, koja u slede}u fazu kvalifikacija prenosi jednu pobedu i tri poraza, budu} i da su „orlove“ Belgijanci pobedili dvaput, a Letonija jednom. Slovaci se, kao eliminisani, ne ra~unaju me|u prenetim pobedama, a jedino smo wih pobe|ivali u oba me~a. U narednoj rundi kvalifikacija Srbija }e, pored Belgije i Letonije, biti u grupi sa Gr~kom, Turskom i Velikom Britanijom. Oteàvaju}i faktor je {to se najavquje da }e i Grci i Turci biti u prakti~no najja~im sastavima za te okr{aje. Ako ko{arka{i Srbije èle da pro|u daqe, u zavisnosti od drugih rezultata, mora}e da pobede pet ili ~ak svih {est utakmica, {to u ovom trenutku deluje gotovo utopijski. Reprezentacija Gr~ke i Letonije prenose tri pobede i jedan poraz u narednu rundu, Turska i Belgija dve pobede i dva poraza, dok }e Velika Britanija biti u istom poloàju kao i Srbija i u narednu rundu }e oti}i sa jednom pobedom i tri poraza. Srbija }e 25. avgusta u prvom me~u do~ekati selekciju Gr~ke, a tri dana kasnije }e gostovati Turskoj. U novembru }e gostovati Velikoj Britaniji (10.11) i do~ekati Tursku (13.11), a 24. februara 2023. godine je zakazan drugi duel sa Gr~kom. Kvalifikacije }e se zavr{iti protiv Britanaca 27. februara. Svetsko prvenstvo odrà}e se od 25. avgusta do desetog seprembra 2023. godine u Japanu, Indoneziji i na Filipinima.

kve ekipe, onda je te{ko i nije dovoqno dobro", po~eo je Pe{i} konferenciju. Srbija se sada seli u grupu sa Gr~kom, Turskom i Velikom Britanijom, gde se mora pobediti svaki me~ da bi se oti{lo na Mundobasket. "Na{a situacija je bila vanredna i pre ovog prozora. Ta vanredna situacija sve nas zajedno dovodi do toga da mi moramo da znamo da samo sa dobrim pripremama moèmo da kompenzujemo nedostatak uigranosti. Sve {to kaèm to se prebacuje na smisao traèwa razloga. Mi smo u Srbiji i znamo kako gledamo na poraze. Naravno da i sada znam gde se nalazimo. Bi}e te{ko sigurno". "To sam rekao i pre po~etka prozora, da je na{a situacija alarmantna i da ne moèmo da ra~unamo na sve, da ne kaèm najboqe, a imamo nedovoqno vremena za bilo kakve pripreme. To se videlo ve~eras. Bilo je i gre{aka trenera i igra~a, to je sastavni deo igre. Nismo imali kontinuitet. Desilo se isto i u Rigi, igrali smo do jednog momenta, a onda smo izgubili snagu. Napravili smo mnogo izgubqenih lopti i kad igra{ protiv tima kakav je Letonija, jednostavno... Da sam tako lo{ trener, nisam, ali uigrati jedan tim za tako kratko vreme, a igra{ protiv Belgije koja je igrala na visokom nivou. Naravno, nije to [panija ili Francuska", svestan je Pe{i}. Nije siguran kako }e srpski tim daqe, ali je svestan da }e morati da se "zbiju redovi". "Ostaje nam da vidimo kako }emo daqe. Kako }emo daqe, vide}emo. Mora}emo svi zajedno da razmislimo. I ovi koji su ovde i oni koji nisu. Ne moèmo da iza|emo samo zbog toga {to smo Srbija i vi ste videli sa kakvim samopouzdawem su Belgijanci igrali ve~eras protiv

nas. Nisu se uzbudili nijednog trenutka, bez obzira na na{u èqu koje nije mawkalo. Potrebno je ne{to vi{e od èqe. Nadam se da }emo u utakmicama koje dolaze... Svaka utakmica nam je sada kao posledwa i treba da je dobijemo. Ima}emo vi{e da radimo i da se pripremimo za te dve utakmice u posledwoj nedeqi avgusta", obja{wava Pe{i}. Ozna~io je potom i uzroke poraza, iako je Srbija imala 71:61 pred samu zavr{nicu me~a. "Nismo donosili najboqe odluke, malo smo u{li u neke gre{ke, kaèm, iz prevelike èqe da {to pre zavr{imo utakmicu. Pre svega u napadu. Oni su nas napali, mali plejmejker i centar, wihova dva najboqa igra~a u pik end rolu, to je bilo dosta dobro. U jednom momentu smo to dobro branili. Kad smo pali, oni su nam dali jeftine ko{eve koji su ih vratili u igru. Previ{e smo èleli to da zavr{imo. Mo`da je trebalo da i ja vi{e uzimam odgovornost i pozivam napad, da traìm da ko{arka{i odigraju ne{to drugo, ali to je to, {ta da radim". Na kraju, selektor je ukazao na ono {to smo svi znali odavno - da nismo vi{e najboqi na sve-

tu, posebno kad nemamo na raspolagawu najboqe igra~e. "Znate kako. Nikad nije dobro kad se izgubi, niko ne voli da izgubi. U Srbiji se malo 'puvamo' i mislimo da smo najboqi na svetu, ali nismo. Moramo da budemo svesni na{ih mogu}nosti i kaèm, isto da svi, i ovi igra~i koji su ovde i oni koji nisu - treba da znaju da mi igramo sa ekipama koje imaju ogromno iskustvo. Nemaju kvalitet i NBA igra~e, nemaju mo`da ni igra~e u evropskoj ligi, ali su svi po Francuskoj, [paniji, Manresi, Saragosi, dobri igra~i stavqeni u jedan sistem i ovakav format takmi~ewa, kvalifikacije. Mi to uzimamo kao ne{to {to moramo da igramo, a oni kao najva`niji deo takmi~ewa. To su dva razli~ita prilaza. Naravno, da zavr{im, nikad nije dobro kad se izgubi. Boqe je kad se pobedi pa se iz toga izvuku odre|ene lekcije, ali ovaj poraz je jedan znak da mi moramo svi da se zbijemo i da ako èlimo da imamo reprezentaciju koja postiè o~ekivane rezultate. Rezultati se ne postiù na ovaj na~in, to je moje mi{qewe. Ja ne mogu boqe od ovoga", zakqu~io je Svetislav Pe{i}. S. G.

Nikad vi|eno: Od ~oveka izabranog za vreme reklama do najpla}enijeg ikada Nikola Joki}, dvostruki uzastopni MVP najja~e lige na svetu, pomerio je granice u NBA i za pet godina zaradi}e 270 miliona dolara - kao niko pre. Ono {to je bilo najavqivano nekoliko meseci, postalo je zvani~no prvog dana prelaznog roka u NBA – Nikola Joki} je postao najpla}eniji ko{arka{ u istoriji. Dvostruki uzastopni MVP tako je naplatio spektakularne igre u Denveru ugovorom kakvim jo{ niko nije potpisao. Joki} je sa Nagetsima produ`io saradwu na pet godina u vrednosti od 270 miliona dolara koliko vredi wegov supermaks. Srpskom asu je pored toga ostalo da odradi i godinu dana starog ugovora pa }e inkasirati neverovatnih 303 miliona do 2028. godine, do kada bi trebalo da bude igra~ Denvera. Prili~no neverovatan podatak za momka ~iji je po~etak karijere obele`ila borba sa vi{kom kilograma i koji je u NBA ligu u{ao na mala vrata, kao pik druge runde koji je draftovan za vreme reklama!? [to se ti~e strukture wegovog budu}eg ugovora, Joki}eva zarada }e rasti iz godine u godinu. Novi ugovor }e po~eti tokom sezone 2023/24 sa 46,6 miliona dolara i rasti svake sezone do 2027/28, kada je

predvi|eno da Joki} zaradi 61,5 miliona dolara. Ugovor ukqu~uje i dve klauzule koje ga ~ine samo jo{ ja~im. Iako je praksa da ovako velike zvezde prilikom potpisa maksimalnih ugovora stavqaju klauzulu da ne mogu biti trejdovane bez svog pristanka, u Joki}evom slu~aju se i{lo na trejd kiker opciju. To zna~i da bi u slu~aju da Denver iz nekog razloga u budu}nosti odlu~i da ga po{aqe u razmenu za nekog drugog igra~a ili u nekom ve}em paketu, morali bi da mu isplate novac u visini odre|enog procenta wegove plate. Iako detaqi nisu poznati, ranija praksa kao u slu~aju Stefa Karija kaè da se igra~u ispla}uje oko 15 odsto od visine wegove zarade, {to bi u Joki}evom slu~aju u zavisnosti od godine trejda iznosilo oko sedam-osam miliona dolara. Druga klauzula koja postoji u ugovoru srpskog reprezentativca i Denvera jeste da ima opciju da odlu~i da li }e aktivirati posledwu godinu u kojoj bi trebalo da zaradi 61,5 miliona ili }e da iza|e na trì{te i traì novi klub. Takav scenario je malo verovatan, jer mnogi veruju da }e Joki} u Denveru

okon~ati karijeru, ali ima opciju da se otisne u novu odiseju ukoliko to èli. Novinar dobro upoznat sa zbivawima u Koloradu, Adam Mares, veruje da srpski as ne}e igrati u poznim godinama. "Ne bih bio iznena|en da je ovo posledwi NBA ugovor koji }e Nikola potpisati. Da razjasnim, nije ovo nikakvo saznawe, samo delim svoje mi{qewe. Ne èlim da zvu~i kao da smatram da bi to trebalo da uradi. Samo sam oduvek mislio da }e Joki} rano da ode u penziju", napisao je Mares. Ina~e, ovakav ugovor ne moè da dobije svako ~ak ni ako je velika zvezda, ve} mora da ispuni odre|ene uslove, a uslov da Joki} dobije supermaks je zaradio kada je osvojio prvu MVP nagradu. Igra~i se kvalifikuju za superkamks tako {to budu imenovani za najboqu petorku lige ili osvajawem nagrade za odbrambenog igra~a godine u posledwoj sezoni ili dve prethodne sezone, ili osvajawem MVP nagrade lige u bilo kojoj od prethodne tri sezone. Joki} sada ima sve - status, nagrade, novac. Vreme je da na ruku stavi i {ampionski prsten. N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 7. 7. 2022.

STANKOVI] O POJA^AWIMA ZVEZDE:

Fale nam golovi, nadamo se Ligi {ampiona Fudbaleri "crveno-belih" izgubili su na posledwem me~u u Sloveniji od ekipe Kopera 1:0. [ef stru~nog {taba Crvene zvezde sumirao je utiske nakon zavr{etka priprema u Sloveniji na kome su pozitivan utisak ostavila nova poja~awa Osman Bukari i Kings Kangva. „Izvanredni su za po~etak, jer kad se ubace dva ili vi{e elementa u ekipu koja ve} dve do tri godine igra zajedno, treba strpqewa i rada. Neosporan je wihov igra~ki kvalitet, samo treba da imamo strpqewa da pohvataju sve zahteve na koje su na{i momci navikli. Samo da ih ubacimo u taj proces kako bi {to pre shvatili na~in na koji napadamo, na koji se branimo, na{ intenzitet igre i koje su nam ideje na svakom delu terena“, rekao je Stankovi}. Prokomentarisao je i jako te`ak raspored koji sledi u toku naredne sezone. "Na Zlatiboru su nam falili reprezentativci, momci koji su nastavili posle prvenstva da nastupaju za nacionalne selekcije, tu pre svega mislim na igra~e do 19 godina, kao i na Bena, Kangu i Borjana. Bilo je jako, svesno i namenski jako, uz visok intenzitet treninga, jer znamo {ta nas ~eka. Od 10. jula do 13. novembra

imamo stra{an i paklen ritam. Oko 35 utakmica, {to je prakti~no jednostavno prvenstvo i to odigrati u ~etiri meseca je zaista veliki broj me~eva. Na ovim pripremama smo rezultatski istrpeli malo, a videlo se da su igra~i "te{ki" i umorni, ali boqe da to bude sada, nego kad po~ne prvenstvo, jer je pripremni period uvek takav." Ne brine se zbog malog broja postignutih golova. "Svi znamo da je na~in na koji Zvezda igra ofanzivan i da nam je egzekucija izuzetno bitna. Na ovim pripremama, ako nam je ne{to falilo, to su golovi, ali bih bio zabrinut da smo imali problem u stvarawu {ansi, a toga nije bilo. Mo`da neki {ut vi{e ka golu smo trebali da uputimo, jer smo u posledwoj utakmici imali dosta oduzetih lopti na polovini protivnika, ali nismo iskoristili to, jer je falilo lucidnosti i sveìne kod posledweg pasa ili u realizaciji. Siguran sam da se to moè pripisati umoru, jer kad nisi lucidan, dono{ewe odluke u deli}u sekunde postaje teè." Pohvalio je i mlade fudba-

RUSI POSLALI JAKU PORUKU SRBIMA NA UTAKMICI ZENITA I ZVEZDE Fudbaleri Crvene zvezde gostovali su Zenitu u okviru generalne probe pred po~etak sezone, a na tribinama se okupio veliki broj qubiteqa fudbala. Dolazak {ampiona Srbije privukao je dosta pa`we s obzirom na to da ekipe iz Rusije, usled suspenzije FIFA i UEFA zbog ruske agresije na Ukrajinu, ne}e igrati u evropskim takmi~ewima, a koliko ovaj me~ zna~i Rusima pokazuju i scene na tribinama. Na wima je vi|en veliki broj srpskih zastava, ali i veoma lepa koreografija navija~a Zenita. Oni su razvili zastavu na kojoj su grb Rusije i grb Srbije spojeni, uz poruku "Rusi i Srbi bra}a zauvek".

lere Ibrahima Mustafu i Vladimira Lu~i}a. "Ibrahim i Lu~i} nisu iznena|ewe, znamo wihove kvalitete, ali uìvamo kada gledamo Kangvu i Bukarija, ozbiqna hitrina i brzina. Pogotovo Bukari na prvih 10, 15 metara i jedino {to mogu da mu zamerim je {to to vi{e ne koristi. Imali smo dve prijateqske utakmice, na wemu insistiramo da napada prostor, jer se radi o igra~u neverovatnih fizi~kih predispozicija i impresivne brzine. Od wega traìmo to, igru 1 na 1, ali do}i }e to. Kangva je dinami~an momak, jak i ìvahan na lopti, vidi lepo igru, tako|e je i ~vrst u duelu, iako nije korpulentne gra|e. Od wih o~ekujem da poboq{aju Crvenu zvezdu i da napravimo korak napred." Dotakao se i mogu}nosti o igrawu Lige {ampiona. "Svi se tome nadamo i teìmo ka tome. Nikada nisam sebi pravio alibi, ne èlim ni sad, ali ako je jedan @oze Muriwo rekao za Romu da je Liga konferencija wihovo takmi~ewe i da }e sve uraditi da igraju Ligu Evrope i naprave iskorak... @oze je jak na re~ima, to znamo, ali smo i mi u prethodne dve sezone pokazali da moèmo da igramo sa ozbiqnijim klubovima i ekipama od nas. Uradi}emo sve da pro|emo tre}e kolo, a posle u plej-ofu, ne mogu da kaèm da nemamo {ta da izgubimo, ali dosta }e nam biti lak{e da igramo protiv bilo koga tu, jer znamo {ta to donosi, kao i titula slede}e sezone, tako da imamo lep put ispred sebe." Za Stankovi}a bi potencijalni povratak Nemawe Milunovi}a bio pun pogodak. "Ne bih tro{io re~i o Milunovi}u, jer je on pre svega jedan odli~an ~ovek za svla~ionicu i klub i fenomenalan igra~ koji se kod nas u sistemu pokazao i dokazao. Pre dve godine je bio izabran za jednog od najboqih odbrambenih igra~a u Ligi Evrope, to sve govori o wemu. Ako bi se vratio, bio bi poja~awe u svakom smislu te re~i, ali neke stvari ne zavise od Crvene zvezde." N. R.

Andrade pun pogodak, ali je Partizan daleko od formiranog tima Mnogo razlog za zadovoqstvo, ali i za brigu. Partizan je okon~ao pripreme u Sloveniji i sada se okre}e obavezama u Superligi Srbije. Dva poraza i jedna pobeda u prijateqskim me~evima ne zvu~e kao specijalno dobar u~inak, ali u taboru crno-belih imaju razloga za zadovoqstvo. Novajlija Patrik Andade sjajno se uklopio ve} od prvog dana u zamisli novog trenera ilije Stolice i u me~u protiv Spartaka iz Trnave u pobedi od 3:0 uspeo i da se upi{e u listu strelaca. Andrade deluje da je ono {to je falilo Partizanu u sredini terena. Defanzivni vezni koji se sjajno pridodaje napadu u stilu modernih "box to box" vezwaka, pokriva prostor izme|u dva kaznena prostora. Andrade je odli~no igrao i u generalnoj probi protiv Fenerbah~ea gde je imao sjajnu {ansu, a posle lepog driblinga je zamalo bio neprecizan. Reprezentativac Zelenortskih ostrva se ve} od starta nametnuo kao bitan {raf u sistemu Ilije Stolice koji tra`i igru kroz pas, bez ispucavawa lopte pod pritiskom rivala i stabilan posed. Crno-beli su i ranije imali ose}aj da prona|u vezistu stranca koji je pravio razliku na terenu ili bio zna~ajan faktor u trofejnim pohodima.

Andrade, veliko poja~awe Partizana "Grobari" jo{ pamte tandem @uka-Moreira koji su harali terenima u Srbiji. @uka je bio sjajni defanzivni vezni, dok je Moreira igrao iza le|a napada~a i pravio {ou. Sada bi ne{to sli~no mogli da gledamo sa Andradeom i Nathom jo{ jednim strancem u veznom redu koji je bio pun pogodak. Dodu{e, Andrade je ofanzivniji od @uke, dok je Natho ne{to povu~eniji od Moreire, ali deluje da su razvili hemiju u dosada{wem toku priprema. Stolica je imao priliku da na delu vidi jo{ trojicu igra~a koji su stigli u ovom prelaznom roku. Aleksandar Filipovi} i Zlatan [ehovi} dovedeni su da igraju kao bekovi, ali su silom prilika prva dva me~a proveli na {toperskim pozicijama. Dok je Filipovi}u to prirodna pozicija pa je delovao korektno, [ehovi} se nije sna{ao pa je kumovao golu u porazu od Kluà d 1:0. Ipak, Filipovi} je u me~u protiv Fenerbah~ea na poziciji na kojoj je doveden nagovestio da bi mogao da bude poja~awe, pa ima razloga za zadovosqstovo. U tom me~u je igrao i povratnik Svetozar Markovi} koji je po tre}i put obukao dres Partizana. U Olimpijakosu gotovo da nije igrao i sigurno }e mu trebati vremena da uhvati pravu formu. Wegov posledwi boravak u Partizanu ostao je u dobrom se}awu i ako bi uspeo da odigra na tom nivou, crno-beli bi u dobroj meri re{ili pitawe dentralnog defanzivca. Ipak, nije sve tako idealno u taboru Partizana. Razlog za brigu bile su partije dvojice golmana. Prvo je {ansu dobio Aleksandar Popovi} protiv Kluà i napravio veliki kiks, a u sli~nom maniru je regaovao i Nemawa Stevanovi} protiv Fenerbah~ea. Dva kiksa donela su i dva poraza, a to su stvari koje }e crno-beli te{ko mo}i da kompenzuju u ozbiqnijim takmi~arskim me~evima. Ni efikasnost nije bila na zavidnom nivou. U pomenuta dva duela, Partizan nije uspeo da zatrese mreù rivala. Gome{ nije delovao raspoloèno na pripremama, nije u{ao i u mnogo {ansi, mada je rano za brigu kada je on u pitawu. Problem bi ipak mogao da bude u situacijama kada mu ne ide kao pro{le godine u derbijima jer Partizan nema nikakvu aternativu. Tu je i pitawe ofanzivnog plejmejkera. Natho je preuzeo lidersku poziciju, ali je pitawe koliko mo}e da igra u seriji me~eva, a Danilo Panti} izlazi iz te{ke povrede. Ima}e jo{ dosta rebusa da re{i Ilija Stolica na po~etku svog mandata u Partizanu. S. G.