Srpski glas 7. mart

Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

11. Srpski festival, Sidnej, 9 - 10. mart 2024.

Tema nedeqe:

KINA KAO NAJVE]A

GLOBALNA INDUSTRIJSKA

SILA DANA[WICE: Zapad protiv kineskog ~uda

SRPSKI FILM NASTAVQA DA OSVAJA AMERIKU:

“Heroji Halijarda” prikazan u ameri~kom Kongresu na Kapitol Hilu!

Republika Srpska

USTAV GARANT POSTOJAWA: Pre 32 godine progla{en jedan od najva`nijih konstitutivnih akata

Lepa Srbija

KAMEN KOJI POVEZUJE

SVE SRBE NA SVETU: Obnavqa se svetiwa koja je na Kosovodoletela sa neba

Svet poznatih

TEYA DORA PRVI PUT U JAVNOSTI NAKON POBEDE NA PZE: Otkrila kako je nastala pesma „Ramonda“

Strana

Ve} godine ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/Thursday 7. 3. 2024. YearXXXIIINo. 2595 32

Strana 8

Strana 23

Strane 14 i 18

Strana 11

Strane 4 i 5

^estitke svetskih zvani~nika povodom ro|endana

predsednika Vu~i}a

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} primio je u utorak, 5. marta, povodom ro|endana, ~estitke brojnih svetskih zvani~nika i ~lanova diplomatskog kora akreditovanih u Beogradu.

Predsedniku Vu~i}u ~estitke su uputili predsednici Kine Si \inping, Turske Rexep Tajip Erdogan, Azerbejxana Ilham Alijev, Italije Ser|o Matarela, Venecuele Nikolas Maduro Moros, Kazahstana Kasim @omart Tokajev, gr~ki premijer Kirjakos Micotakis, kao i predsednik Evropskog saveta [arl Mi{el.

Povodom ro|endana predsednika Srbije, wegov kineski kolega Si \inping poru~io je da je Vu~i} politi~ar koji ima strate{ku viziju i koji se uvek brine o interesima naroda. Rexep Tajip Erdogan po`eleo je predsedniku Vu~i}u godinu dobrog zdravqa i sre}e.

„Koristim priliku da naglasim uverewe da }e sna`na saradwa koju imamo na svim poqima sa Srbijom, pod rukovodstvom Va{e ekselencije, nastaviti da doprinosi stabilnosti na{ih zemaqa i stabilnosti u regionu. Jo{ jednom Vam ~estitam ro|endan, a prijateqskom narodu Srbije od srca `elim sre}u i blagostawe”, navodi se u ~estitki turskog predsednika.

^estitku povodom ro|endana predsednika Vu~i}a uputio je i Ser|o Matarela.

„U ovom danu koji je veoma bitan za Vas li~no, kao i za Va{u porodicu, molim Vas da primite moje najlep{e `eqe povodom Va{eg ro|endana. Koristim ovu priliku da izrazim svoje zadovoqstvo zbog sna`nih veza koje ujediwuju na{e dve zemqe. Ove veze se na najva`niji na~in oslikavaju u punoj i zdu{noj podr{ci Italije procesu evropskih integracija Srbije. U duhu prijateqstva, jo{ jednom Vam upu}uje iskrene ~estitke i najsrda~nije `eqe”, navodi predsednik Italije.

Predsednik Vu~i} je, tako|e, primio poklone i ~estitke povodom ro|endana od ambasadora Kine Li Minga, kao i ambasadora Slova~ke Fedora Rosohe, koji mu je preneo pozdrave predsednice i premijera te zemqe Zuzane ^aputove i Roberta Fica. ^estitku su uputili i mnogi drugi predstavnici diplomatskog kora.

Neboj{a Stefanovi}: Nema dokaza da sam u kontaktu sa osu|enim kriminalcima

Nekada{wi ministar unutra{wih poslova i ~lan Predsedni{tva Srpske napredne stranke Neboj{a Stefanovi} odbacio je pisawe portala Krik, uz ocenu da u tom tekstu nema dokaza za tvrdwe o wegovoj povezanosti sa kriminalnim klanom Darka [ari}a.

Stefanovi}, u saop{tewu, tvrdi da je sve {to je objavio Krik, „a posle razradili wegovi politi~ki prijateqi iz opozicije – najogavnija la`“.

„Po ko zna koji put, ve} pune tri godine i Krik i drugi nazovi-mediji dovode me u vezu sa okorelim kriminalcima i izmi{qaju da sam sa wima komunicirao Skaj-aplikacijom. Svaki put sam te la`i demantovao i uvek tra`io od na{ih organa i od na{ih me|unarodnih partnera da ispitaju ovakve besmislice i nikada nijedan dokaz za to nije podnet. Nema ga ni sada kada Krik ponovo pi{e iste nebuloze“, naveo je on.

Prema wegovim re~ima, dokaza za to nema jer nikada nije bio u kontaktu sa osu|enim, te{kim kriminalcima, kao i jer nikada nije koristio „skaj“ aplikaciju. „Qudi iz Krika moraju ve} jednom da objasne koliko puta misle da ponove jednu te istu la` da bi im neko poverovao. Koliko puta morate da za`murite na ~iwenice i na dokaze da biste svojim la`ima nastavili da glumite nekakav istra`iva~ki medij? Odgovori}u im – mogu ovakve i sli~ne la`i da objavquju svakog dana, ali to ne}e promeniti istinu da nikada, ni u kojoj situaciji, ni sa kojim sredstvom nisam komunicirao sa osu|enim kriminalcima. Za to {to rade mora}e kona~no da

odgovaraju pred sudom“, dodao je Stefanovi}.

Krik je objavio krivi~nu prijavu ministarstva unutra{wih poslova, u kojoj se, izme|u ostalog, pomiwe da je Stefanovi} pod kodnim imenom „Edo“ pomenut u prepiskama [ari}eve grupe na „skaj“ aplikaciji.

Portal je naveo i da je Stefanovi} [ari}u dodelio dvojicu svojih saradnika iz policije da poma`u klanu, ali i da je li~no dostavqao poverqive informacije toj grupi.

On je zatra`io i od Stranke slobode i pravde da objasne „za{to uzimaju u ruke takvu brutalnu la` da naprave neki politi~ki poen“, i bez, kako tvrdi Stefanovi}, ikakvog dokaza i provere „plasiraju ~iste la`i preko medija koje direktno kontroli{u“.

„Optu`uju ~ak i predsednika republike da je i sam po~inio te{ko krivi~no delo. Ni u jednoj zemqi na svetu ovakva la` i bahatost ne mogu da pro|u bez posledica“, ocenio je nekada{wi ministar policije.

Stefanovi} je dodao da od srpskih pravosudnih organa o~ekuje da „stanu na put ovakvim naj-

prqavijim politi~kim kampawama i da za{tite istinu“, i dodao da }e im u tome uvek biti na raspolagawu.

Krik je ranije danas objavio da su krivi~nom prijavom koju je srpska policija 15. aprila 2022. godine podnela Tu`ila{tvu za organizovani kriminal bili obuhva}eni i biv{i ministar policije Neboj{a Stefanovi} i jedan od ~elnih qudi BIA-a Marko Parezanovi}, zbog wihove navodne povezanosti sa kriminalnom grupom Darka [ari}a.

KRIK navodi da su oni identifikovani kao „funkcioneri koji su se krili iza nadimaka Edo i Markus“ u komunikacijama [ari}eve grupe na „skaj“ aplikaciji.

Tu prijavu policija je podnela protiv [ari}eve grupe, ne i protiv Stefanovi}a i Parezanovi}a, ali u woj navode da se oni kriju iza pomenutih nadimaka i da su ~inili usluge kriminalnom klanu.

Tu`ila{tvo, koje je dobilo taj materijal od policije, nije pokrenulo istragu protiv Stefanovi}a i Parezanovi}a, a u optu`nici protiv [ari}eve grupe tu`ila{tvo ih ne pomiwe.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

[vajcarci na referendumu glasali za uvo|ewe 13. penzije

Prema preliminarnim projekcijama, 58 odsto [vajcaraca je na referendumu glasalo za uvo|ewe 13. penzije, usled zabrinutosti zbog porasta tro{kova `ivota.

Pove}awe penzija, odnosno uvo|ewe 13. penzije predlo`ili su [vajcarska federacija sindikata i stranke levo od centra. Kako bi i kona~no bio usvojen predlog, potrebna je podr{ka ve}ine od 26 {vajcarskih kantona. Prethodno su Vlada i parlament odbili predlog, tvrde}i da je finansijski neodr`iv. Bira~i su ranije bili oprezni oko podr`avawa mera koje se smatraju riskantnim po privredu.

Da podsetimo, [vajcarci su na nekim od prethodnih referenduma odbacili skra}ivawe radne nedeqe, odnosno produ`avawe godi{wih odmora. U ovoj zemqi vlada zabrinutost zbog rastu}ih tro{kova `ivota, a Cirih sa Singapurom deli titulu najskupqeg grada na svetu. Jo{ se ne zna kako }e se finansirati pove}awe penzija koje bi stupilo na snagu 2026. godine. [vajcarci su u nedequ glasali i o postupnom podizawu dobi za penziju sa 65 na 66 godina, ali to je na birali{tima odba~eno. Minimalna penzija u [vajcarskoj iznosi 1.225 {vajcarskih franaka (1.277 evra), a najvi{a 2.450 franaka (2.553 evra).

MIODRAG ZEC O KOPAONIK BIZNIS FORUMU: Niko da objasni za{to krema u EU ko{ta 3 evra, a u Srbiji 7?!

Na Kopaonik biznis forumu su privredni i bankarski sektor, strani ambasadori i predstavnici dr`ave, ali nema nikoga ko bi gra|anima mogao da objasni za{to su kod nas cene ve}e nego u Nema~koj, i kako to da u Srbiji kilogram ~varaka ko{ta 20 evra, a u Crnoj Gori kilogram pr{ute 17, rekao je profesor u penziji Miodrag Zec.

„Nema da se objasni za{to su u Srbiji plate male, a radno vreme najdu`e. Ono {to nema tamo da se objasni, a {to je stra{no va`no, je za{to na{ gra|anin nema opciju da kupi dr`avne obveznice po 3,7 odsto, a kod nas se dr`ava sadu`uje po 7 odsto“, rekao je Zec u Novom danu na N1.

On obja{wava da je Hrvatska svojim gra|anima dala opciju da kupe neku finasijsku imovimnu od dr`ave, {to gra|ani Srbije ne mogu pa su upu}eni na banke i brokere.

„Kad (Miroslav) Mi{kovi} govori o investicijama, gde ja to mogu da kupim obveznice od Delte, od dr`ave, od Telekoma“, pita Zec.

Upitan da li bi ulagao u EXPO 2027, on ka`e da i da ho}e, to ne bi mogao jer je finansirawe tog projekta misteriozno. Umesto toga bi ulo`io u obveznice Delte, Telekoma i dr`ave Srbije.

„To je prezentaciona stvar, to nije ko-

mercijalna stvar. To treba da posvedo~i da je Srbija va`na zemqa. To je ulagawe politi~ko, da se ti predstvi{, kao Rusija u So~iju, Kina na Olimpijadi, prva Svetska izlo`ba u Parizu. Ali to nikakve veze nema sa biznisom, to je tro{ewe para na javnu promociju, prosto je to tako“, kazao je Zec govore}i o EXPO 2027.

Ministar Finansija Sini{a Mali je u ponedeqak na Kopaoniku najavio nove avione za Er Srbiju, tri leta za Kinu, mo`da i tri za Ameriku. Zec na sve to ka`e da se Srbija posledwih 100 godina kre}e u krug.

„Geostrate{ki, gde je smer, da li }emo na zapad ili na istok. Vrtimo se stalno u krug, u politi~kom smislu driblamo u kaznenom prostoru i to smatramo velikom ume{no{}u, a to driblawe ~esto zavr{i autogolom“, upozorio je gost Novog dana.

Umesto o avionima za Kinu, Zec bi razgovarao o tome za{to avionska karta za Tivat ko{ta 200 evra, a do Wujorka 500. „Mi{kovi} postavio va`no pitawe obrazovawa“

On je istakao da je Miroslav Mi{kovi} na Kopaoniku postavio va`no pitawe da nacija bez obrazovawa nema budu}nost.

„A nije se postavilo pitawe za{to je u ovoj zemqi najni`a kategorija biti u~iteq i za{to je takvo. Pri~a{ o nauci i pravi{ istra`iva~ke centre, zgrade, a jedan ti je upisao fiziku. Kada ka`e{ da si prosvet-

ni radnik kao da si {ugav, to se smatra simbolom neuspeha“, istakao je Zec i podsetio da su prosvetni radnici postali poni`ena klasa.

Profesor u penziji napomiwe da kroz istoriju vlastodr{ci ne vole obrazovawe jer je znawe put ka li~noj slobodi.

„Obrazovawe je put do gra|anina, a vlast voli podanike. Ne samo na{a. Zato {to je obrazovawe put do oslobo|ewa iznutra, ~oveka kao kreativnog bi}a i ~oveka kao politi~kog bi}a. Problem je {to misle da je podanik rentabilniji od gra|anina, da je poslu{nik rentabilniji od kreativnog. Jeftin je, ali nije produktivan. Da je

Nema~ka policija 30 godina tragala za teroristkiwom RAF-a, ve{ta~ka inteligencija ju je na{la za 30 minuta

Da li je u hap{ewu levi~arske te roristkiwe RAF-a Danijele Klete kori{}ena ve{ta~ka inteligen cija, odnosno program za prepo znavawe lica? I za{to su sada mnogi u Nema~koj zbog toga zabrinuti?

Majkl Kolborn je bio i vi{e nego iznena|en kada su prvi rezultati na wegovom ekranu po~eli da se pojavquju posle samo pet do deset minuta. Kompletna pretraga bila je gotova za pola sata. Kolborn je istra`iva~ u globalnoj mre`i „Bellingcat” sa sedi{tem u Amsterdamu. Vodi projekat o desni~arskim ekstremi stima u Evropi. Za autore podkasta gion“, koji se emituje na nema~kom javnom servisu RBB, pro{le jeseni je istra`ivao slu~aj Danijele Klete.

Ona danas ima 65 godina, a bila je pripadnica tzv. tre}e generacije „Frakcije Crvene armije“ (RAF). Za wom se tragalo punih 30 godina. Uhapsila ju je policija Dowe Saksonije pro{log ponedeqka, 26. februara, u Berlinu. Ne{to kasnije u wenom stanu prona|ena je i municija. „Ja nisam dao nikakve informacije policiji. A nisam ni jedini koji ju je tra`io”, rekao je Kolborn za berlinski Tagescajtung. Pretraga interneta –samo pola sata

Istina je da je posledwih godina bilo vi{e poku{aja da se u|e u trag Danijeli Klete. U novembru pro{le godine istra`iteqi su, nakon jedne dojave, dr`ali na oku wen stan u Berlinu. Istovremeno su i novinari podkasta „Legion” tragali za Klete, a u oktobru su zamolili

Kolborna da analizira fotografije iz 2017. na kojima je navodno ona bila. Kolborn je za pretragu koristio ve{ta~ku inteligenciju, odnosno program koji poredi lice na fotografiji s fotografijama na internetu, pre svega na dru{tvenim mre`ama.

„Ceo proces je trajao oko 30 minuta. Dakle, od potrage za licem Danijele Klete, do hipoteze da su fotografije starije `ene snimqene u jednom brazilskom kulturnom centru, najverovatnije fotografije Danijele Klete”, ka`e Kolborn. Da bi bio siguran, rezultate je proverio uz pomo} jo{ jednog programa. „Prema softveru, na obe slike je bila ista osoba. Smatrao sam da je rezultat verovatan i to sam rekao novinarima podkasta. Preporu~io sam im da prate taj trag.”

Za i protiv upotrebe spornog softvera

Postavqa se pitawe kako je Majkl Kolborn, ~ovek koji ~ak i ne zna nema~ki jezik, mogao za pola sata da prona|e teroristkiwu, a nema~ka policija za 30 godina nije? Odnosno, za{to policija nije koristila takav program u potrazi za Danijelom Klete?

Zato {to ih ko~i zakon o za{titi li~nih podataka. „Programe koje su koristili novinari i istra`iva~i, policija sme da koristi samo u ograni~enoj meri ili pod posebnim uslovima”, obja{wava Danijela Berens, ministarka unutra{wih poslova Dowe Saksonije. Ona pritom nagla{ava da je policija samostalno u{la u trag Danijeli Klete, da „uspeh potrage nema nikakve veze s istra`ivawem podkasta”. Orvelova 1984?

Istra`iva~ Mihael Kolburn smatra da je u svakom slu~aju neophodna dru{tvena debata o tome da li i kako koristiti takve programe. „Mislim da organi za sprovo|ewe zakona ne bi trebalo da postavqaju kamere u stilu Orvelove ‚1984’ i da svuda koriste softver za prepoznavawe lica. To bi bilo stra{no. Ali, mislim da policija treba boqe da se upozna s digitalnim tehnologijama”, naveo je Kolburn.

A na pitawe da li ga mu~e eti~ke sumwe zbog toga {to je wegovo istra`ivawe mo`da posledi~no dovelo do hap{ewa Danijele Klete, Kolburn odgovara: „Ne. Za wom se ve} tragalo i to ne zbog la`nih optu`bi. Ali, mo`da bih vi{e voleo da sam umesto toga prona{ao nekoliko odbeglih neonacista.”

robovlasni{tvo bilo efikasno, ne bi ono propalo i ekonomski“, obja{wava Zec. „Da li je Brnabi} kreativna?“

Dodaje da su prosperitetno dru{tvo protestantizma stvorili slobodni qudi, koji su kreativni i koji smeju da zakora~e.

„Ovde ima{ problem da su izvr{ioci i do vrha. Da li je (Ana) Brnabi} kreativna? Nije, i da ima tu osobinu ona ne bi smela da je poka`e. Poslu{nost je bazi~na vrednost kolektivizma, univerzitet i obrazovawe dovodi do sumwe, do slobode, do kreativnosti, do hrabrosti. E to nije po`eqno jer taj mo`e da po`eli da mewa one koji su na vlasti“, ukazao je profesor.

GODINAMA IGRALA ISTU KOMBINACIJU

@ena pre tri decenije sawala dobitne loto brojeve, pa kona~no dobila sedmicu

Jednoj `eni iz Melburna u Australiji ostvario se san koji je sawala pre 30 godina. Ona je tada videla u snu brojeve, iste brojeve koje je uporno tokom svih proteklih decenija, igrala na lotou, a sada je, ba{ na wima dobila milion dolara!

– Sawala sam da sam dobila pogodak koriste}i ba{ ove brojeve: 35, 20, 45, 30, 36 i 40. Posledwih trideset godina igram sa wima i nikada nisam sumwala da }u dobiti pogodak! – rekla je. Jo{ pro{le godine rekla je prijateqici da zna da }e jednog dana dobiti najve}u nagradu.

– Nikada nisam propustila izvla~ewe. Igram sa ovim brojevima zbog svoje dece. Do sada smo dobijali male cifre koriste}i moje brojeve. Ovaj dobitak je velika stvar za moju porodicu i jedva ~ekam da im ka`em. Interesantno je da je pro{le nedeqe `ena iz Kvinslenda u posledwem momentu kupila tiket misle}i da je wen mu` propustio da ga kupi i osvojila xekpot vredan 4 miliona dolara.

KINA KAO NAJVE]A GLOBALNA INDUSTRIJSKA SILA DANA[WICE: Zapad protiv kineskog ~uda

Pi{e ugledni ekonomsita Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Kineska industrijalizacija je bez presedana. Gledaju}i od 1995, ova zemqa je trku zapo~ela malo ispred Kanade, Britanije, Francuske i Italije. Ve} tri godine kasnije prestigla je Nema~ku, 2005. Japan, a 2008. SAD. Od te godine zakqu~no sa 2020. Kina je vi{e nego udvostru~ila svoj svetski udeo, dok je u~e{}e Amerike smaweno za tri procentna poena. Industrije Indije i Nema~ke jedva da su rasle tokom 21. veka, dok je dodata vrednost kineske industrije ostvarila skokovit napredak, dosti`u}i ~etiri puta ve}i obim od industrija ove dve dr`ave. Drasti~ni privredni uspon Kine dovodi u pitawe posto-

izuzev{i pojedine veoma sofisticirane industrijske grane, poput proizvodwe poluprovodnika, gde Amerika i „saveznici“ dominiraju.

TAJNA USPEHA

Drasti~ni privredni uspon Kine dovodi u pitawe postoje}i globalni poredak, i trenutni trgovinsko-tehnolo{ki rat Va{ingtona protiv Pekinga je samo posledica toga. Posledi~no, nije iznana|uju}a zaokupqenost brojnih ekonomista, sociologa, politikologa Kinom, koji se pitaju kako se desilo da jedna zemqa u relativno kratkom razdobqu postigne takav spektakularni razvojni skok – do sada nevi|en u istoriji civilizacije.

Za po~etak vaqa odbaciti ~este spekulacije poput onih da je kineski fakti~ki dvocifreni

kori{}ena su zapadna merila kvaliteta, zakoni i prakse, dok je wihova implementacija bila olak{ana time {to su identi~ni standardi ve} decenijama bili primewivani u teritorijama gde `ive Kinezi (Hong Kong, Tajvan, Singapur).

Upravo je eko-sistem atraktivnih velikih industrijskih zona, lakih uslova za `ivot, kao i niza urbanih javnih dobara sli~nih onima na Zapadu, uz dobar tretman stranih investitora, tj. kompanija bez obzira na wihovu politiku, napravio a i daqe ~ini Kinu tako neodoqivom. Jednostavno, inostrane korporacije su dolazile da zapo~nu biznis u ovim novim gradovima/ industrijskim zonama koje su nudile veoma povoqne uslove za poslovawe.

Представљање прве комерцијалне примене вештачке интелигенције за рударску индустрију у Јинану, провинција Шандонг, Кина, јула 2023.

je}i globalni poredak, i trenutni trgovinsko-tehnolo{ki rat Va{ingtona protiv Pekinga je samo posledica toga. Za Kinu je od krucijalnog zna~aja da vi{kove svoje industrijske proizvodwe plasira na tr`i{tima Amerike i EU, {to je postala „Ahilova peta“ Pekinga, i mo`da posledwa nada Zapada u poku{aju da promeni politi~ki kurs kineskog rukovodstva.

Kao {to je Amerika vode}a globalna vojna sila ~ija je potro{wa na odbranu ve}a nego {to je zbir vojnih izdataka slede}ih deset rangiranih zemaqa, sli~an je status Kine u svetskoj industriji, ubedqivo najva`nijoj grani privrede. Naime, industrijska proizvodwa Kine, koja ~ini oko tre}ine svetske, je tri puta ve}a od ameri~ke i prema{uje produkciju devet slede}ih najve}ih industrijskih proizvo|a~a zajedno.

Pored toga, status industrijske supersile ima sna`an uticaj na globalne lance snabdevawa, {to se posebno videlo tokom wihovih poreme}aja izazvanih pandemijom Kovida. Dodatno, kao {to pokazuje nedavni uspeh u domenu proizvodwe elektri~nih vozila, {iroka industrijska baza poma`e Pekingu da stekne konkurentsku prednost u gotovo svim industrijskim sektorima,

rast BDP-a dug ~etiri decenije posledica niskih nadnica koje je ta zemqa kao diktatura uspela da nametne svojim radnicima, kao i one o jeftino ste~enoj zemqi koja je potom dala konkurentsku prednost kompanijama koje su do we do{le. Sli~an slu~aj je i sa tezom da je sna`no subvencionisawe izvozno orijentisanih industrijskih korporacija osnova kineskog dramati~nog uspona.

Suprotno navedenim tezama, kineske zarade, iako ni`e od onih u EU ili SAD, zapravo su vi{e od plata u ve}ini zemaqa u razvoju. Tako|e, Kina ne dozvoqava zemqi{te u slobodnom vlasni{tvu, ve} samo 40-godi{wi zakup. Daqe, ako su subvencije dovele do spektakularnog kineskog rasta, odakle novac da se subvencioni{u tako ogromne potrebe, uz istovremeni dramati~an rast deviznih rezervi centralne banke?

Kinesko ekonomsko ~udo je u osnovi posledica eksternih efekata wene veli~ine, odnosno dejstva „ekonomije obima“. Za po~etak, modernizacija koju je zapo~eo Deng Sjaoping nije sledila tradicionalni model fokusirawa na proizvodwu, ve} na urbani razvoj – stvarawe novih modernih gradova i integrisanih industrijskih zona u veoma velikim oblastima veli~ine provincija. Kao referentna ta~ka

Vremenom se dogodio impresivan transfer tehnologije u raznim sektorima preko ogromnog broja kineskih radnika, in`ewera, supervizora koji su radili i time stekli znawe u firmama u stranom vlasni{tvu, {to }e naknadno omogu}iti stvarawe doma}ih kompanija. U su{tini, (ne)nameravani, transfer ino-tehnologije je ono {to je Kinu u~inilo ekonomskim xinom.

DRAMATI^AN

INDUSTRIJSKI USPON

Brojna istra`ivawa ukazuju da je u inicijalnoj razvojnoj fazi ubedqivo najboqi na~in da se pove}a produktivnost rast industrijske proizvodwe. Naime, ve}ina stanovni{tva je nekvalifikovana, a ma{ine koje se koriste u industriji najbr`e pove}avaju ukupnu produktivnost. Sve dr`ave koje su u 19. i 20. veku napravile sna`ne ekonomske iskorake i postale zemqe sa visokim prihodima – od Britanije, Holandije, Nema~ke, SAD, do Japana, Tajvana, Ju`ne Koreje i Kine, u~inile su to zahvaquju}i sna`noj ekspanziji industrije. Sli~no su poku{ale i zemqe isto~ne Evrope koje su socijalisti~kim modelom razvoja probale da kopiraju ovaj pristup oslawaju}i se na enormno visoke nivoe investicija u industriju. Me|utim, dostignu}a su bila ograni~ena dobrim delom usled blokiranog pristupa najnovijim tehnologijama i velikim tr`i{tima, koja su se nalazila na Zapadu.

Kina je tako|e praktikovala ovaj model razvoja od 1949, ali je nakon tri decenije, zbog percepcije u Va{ingtonu da je nu`no razdvojiti Peking od Moskve, te usled reformatorski nastrojenog Deng Sjaopinga, Kina do{la u situaciju da ono {to je nedostajalo Sovjetima dobije bez ikakvih ve}ih uslovqavawa: naprednu tehnologiju i otvoreno tr`i{te zemaqa Zapada.

Uspeh se ve} tada onima koji

su pratili (prakti~no identi~ni) model razvoja „isto~noazijskih ~uda“ (Japana, Koreje, Tajvana, Singapura) mogao u~initi kao zagarantovan. Tako je i bilo. Od proizvo|a~a jeftinog tekstila i robe {iroke potro{we 1980ih, Kina je brzo postala zemqa sa uspe{nom i velikom industrijom automobila, brzih vozova, brodogradwe, ma{ina, elektronike, hemikalija i preciznih instrumenata.

Naravno, u po~etku su kineski proizvodi bili relativno lo{eg kvaliteta, ali se to s vremenom mewalo. Naime, dok nema~ke firme nude samo najvi{i kvalitet po visokoj ceni, kineske kompanije mogu da obezbede proizvode razli~itog kvaliteta po razli~itim cenama. U svojim specijalnim ekonomskim zonama, Kina je ponudila besplatnu infrastrukturu koja je omogu}avala brzi izvoz proizvoda, jeftine kredite, (u po~etku) ultra-nisko pla}enu radnu snagu koja se nije mogla sindikalno organizovati. Obe}awa potencijalnim investitorima od strane provincijskih vlada, kao i partijskih slu`benika, su skoro uvek bila ispuwavana. Stoga nije ~udno da su u periodu 1985-2005. godi{wi prilivi stranih direktnih investicija u proseku iznosili skoro 3% BDP-a, {to je bilo ~ak {est puta vi{e nego u Ju`noj Koreji i Tajvanu tokom wihovih uporedivih era visokog rasta. Budu}i da su strani kupci, uglavnom locirani u SAD i Zapadnoj Evropi, zahtevali visok kvalitet proizvoda, to je posredno podizalo tehnolo{ki nivo industrijske proizvodwe u „Sredwem Kraqevstvu“.

Za doma}e, ali i strane firme u Kini od velikog zna~aja bile su implicitne subvencije dr`ave, a najva`niji modalitet ove podr{ke odigravao se preko jeftinih inputa. Budu}i da je Kina ve}inu firmi u oblasti rudarstva, posebno energetike,

zadr`ala u javnom sektoru, to je zna~ilo da su kompanije iz prera|iva~ke industrije mogle do}i do struje, energenata, sirovina po veoma niskim cenama. Dodatni vid dr`avne podr{ke i{ao je preko vrlo jeftinih kredita. Ovo je bilo mogu}e jer su tokom 1990-ih u zemqi bile dominantne ~etiri banke koje su bile pod prakti~nom kontrolom dr`ave. One su mogle da ponude veoma povoqno kreditirawe budu}i da su pla}ale prakti~no nulte kamate na depozite (ta~nije –0,3% u periodu 20042013!), dok se spremnost Vlade u Pekingu da ih spasi u slu~aju da krediti sa lo{im performansa dramati~no narastu de fakto nikada nije dovodila u pitawe. Pored toga, doma}i proizvo|a~i su dobili i pristup veoma jeftinom kapitalu preko vladinih fondova za promovisawe razvoja visoke tehnologije.

Ipak, ~ini se da je izgradwa dobre infrastrukture bila kqu~ni faktor podr{ke industriji. Na primer, ako provincija gradi lokacije za stanovawe i kolektivnu ishranu i zabavu za radnike, preduze}ima je lak{e da zadr`e uposlene jer }e oni mo}i da po potrebi rade du`e, bivaju}i mnogo produktivniji. Dodatno, savremeni lu~ki kapaciteti i `eleznica do fabri~kih pogona, ~ije cene usluga su bile konstantno ispod tr`i{nih, su bile nemali finansijski podstrek korporacijama {irom Kine.

POKAZATEQI GLOBALNE INDUSTRIJSKE

DOMINACIJE KINE

Da bi plasti~no ukazali na zna~aj i kvantitet supremacije Kine u ukupnoj svetskoj industriji koristi}emo dva uobi~ajena pokazateqa. Prvi se odnosi na udele industrija posmatranih zemaqa u globalnoj bruto industrijskoj proizvodwi (koja

Фабрика електричних аутомобила BYD у Чангџоуу, провинција Ђангсу, Кина

obuhvata i me|u-inpute), dok se drugi referi{e na u~e{}a pojedinih dr`ava u dodatoj vrednosti u industriji.

Kada je re~ o globalnoj bruto industrijskoj proizvodwi, udeo Kine od ~ak 35% je tri puta ve}i od ameri~kog, {est puta vi{i od japanskog i devet puta ve}i od nema~kog. Ne{to je mawe upe~atqiva domanicija „Sredweg Kraqevstva“ ako se pogleda dodata vrednost u industriji, gde je u~e{}e Kine 29%, naspram 16% za SAD, 7% za Japan, te 5% za Nema~ku. Iako su podaci na koje se oslawamo iz 2020, parcijalna statistika kojom raspola`emo iz 2022. ukazuje da se Kina stabilizovala na dostignutom nivou, dok udeo zemaqa Zapada blago opada u korist dr`ava na tzv. Globalnom Jugu.

Kineska industrijalizacija je svakako bez presedana. Gledaju}i od 1995, ova zemqa je trku zapo~ela malo ispred Kanade, Britanije, Francuske i Italije. Ve} tri godine kasnije prestigla je Nema~ku, 2005. Japan, a 2008. SAD. Od te godine zakqu~no sa 2020. Kina je vi{e nego udvostru~ila svoj svetski udeo, dok je u~e{}e Amerike dodatno smaweno za tri procentna poena.

Pore|ewe sa susednom Indijom i Nema~kom, vode}om industrijskom silom Evrope, tako|e otkriva razmere ovog neverovatnog uspona. Naime, mereno u teku}im dolarima, industrije Indije i Nema~ke jedva da su rasle tokom 21. veka, dok je dodata vrednost kineske industrije ostvarila skokovit napredak, dosti`u}i ~etiri puta ve}i obim od industrija ove dve dr`ave!

Indikativan je i pad udela Britanije, koja je neposredno do pred Prvi svetski rat i verovatno du`e od dva stole}a bila svetski lider, kada je to mesto ustupila SAD, koje su narednih stotinak godine dr`ale vode}u poziciju.

Kineska dominacija tako|e je izra`ena, ali ipak ne tako drasti~no, u globalnom industrijskom izvozu. Dok je 1995. kineski izvoz ~inio tek 3% svetskog industrijskog izvoza, ~etvrt veka kasnije udeo te dr`ave pove}an je na ~ak 20%.

Zgodno, iako pojednostavqeno merilo konkurentskog profila zemqe je wen trgovinski bilans po sektorima, i to industriji, poqoprivredi, ekstraktivnim delatnostima i uslugama. Kina je neto izvoznik industrijskih proizvoda i neto uvoznik svega ostalog – karakteristi~no za dr`ave sa vi{im dostignutim nivoom razvoja.

Stvar se pozitivno promenila i sa samom strukturom ino-plasmana industrijskih roba. Naime, dok je do sredine 2000-ih bila tipi~na of{or destinacija, zakqu~no sa 2020. Kina postaje veliki neto izvoznik i intermedijarnih i finalnih proizvoda.

Posmatrano sektorski, Kina je brzo pre{la sa oslawawa na izvoz jednostavnih roba poput tekstila i ode}e do proizvoda iz sofisticiranih sektora (elektronika, osnovni i gotovi metalni proizvodi, hemikalije, farmaceutika).

Postoji mit da se vode}a pozicija Kine u globalnoj industriji mo`e pripisati wenom liderstvu u izvozu. Istina, tokom uspona do statusa industrijske supersile, to je bilo ta~no. Naime, udeo industrijskih proizvoda plasiranih u inostranstvu od strane svih kompanija iz Kine je skoro udvostru~en do 2004, dosti`u}i ~ak 20%, {to je bio period izvozno vo|enog rasta.

Me|utim, od te godine taj indikator stalno opada, te je 2020. godine (sa nepunih 13%) bio tek blago vi{i nego 1995. Ukratko, kineska industrija vi{e ne zavisi od izvoza kao {to mnogi veruju.

Naime, industrijska proizvodwa je rasla daleko br`e od izvoza, impliciraju}i da je plasman na doma}em tr`i{tu postajao relativno va`niji u pore|ewu sa izvozom – iako su i doma}i i inostrani plasmani u apsolutnim iznosima konstantno rasli. Dakle, ve} od 2004. najboqi kupci industrijskih roba postali su kineski potro{a~i, kako intermedijarni tako i finalni.

ZA I PROTIV „DEKAPLINGA“

Spoznaja o tako izra`enoj dominaciji Kine u glavnoj privrednoj grani izvesno uti~e na stavove politi~ara na Zapadu, od kojih mnogi i pored toga zagovaraju odvajawe (dekapling), ~ije bi sprovo|ewe, u najmawu ruku, bilo bolno. Percipirani strate{ki interes koji se nagla{ava, posledwih pola decenije intenzivno oblikuje ekonomske politike („ekonomski nacionalizam“) ne samo zapadnih zemaqa, pre svega kroz pove}ani protekcionizam.

Trenutna trajektorija, koja je posledica dominacije politi~ke voqe nad interesima biznisa, ukazuje da }e se pogor{awe trgovinskih, odnosno ekonomskih veza Va{ingtona sa Pekingom nastaviti. Povratak u fokus na ekonomskim analizama baziranih politika trenutno je te{ko o~ekivati.

Na kraju, a povezano s tim, treba pogledati me|usobnu zavisnost, tj. isprepletanost ameri~ke i kineske industrije. O~ekivano, SAD su 2020. uvozile skoro tri puta vi{e industrijskih inputa iz Kine nego {to su u wu izvozile (debalans EU je ne{to mawi). Me|utim, ono {to je daleko va`nije je da se Kina jo{ uvek daleko vi{e oslawa na prodaju Americi (i EU) nego obrnuto.

Iako se ta vrsta zavisnosti znatno smawila u odnosu na po~etak 21. veka, ona je ipak kriti~na, {to motivi{e Va{ington da ekonomskim pritiskom na Peking poku{a da promovi{e (geo) politi~ke ciqeve. Ukratko, to {to je za Kinu od krucijalnog zna~aja da vi{kove svoje industrijske proizvodwe plasira na tr`i{tima Amerike (i EU) postala je „Ahilova peta“ Pekinga, i mo`da posledwa nada Zapada u poku{aju da promeni politi~ki kurs kineskog rukovodstva. Sude}i prema stamenosti i jedne i druge strane, ozbiqniji kompromisi nisu na pomolu.

Povodom 30 godina uspešne saradnje, našim cenjenim klijentima sa zadovoljstvom produžavamo popust od

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

U godini jubileja za Vas smo pripremili: Izuzetno povoljne

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet

• Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate*

• Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na našoj web stranici

• Profesionalna podrška tokom celog putovanja

02 8781 1960 www.beotravel.com

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji

• Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima

• Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

POTRESNI PRIZORI IZ GAZE:

Mra~ni nalazi pokazuju da deca

umiru od gladi u severnom delu

Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da deca umiru od gladi u severnoj Gazi, kao i da je do tih „mra~nih nalaza” do{lo nakon posete predstavnika agencije UN bolnicama Al-Avda i Kamal Advan tokom vikenda.

On je na dru{tvenim mre`ama napisao da je nedostatak hrane rezultirao smr}u desetero dece i „te{kim nivoima pothrawenosti”, dok su zgrade bolnica uni{tene.

Prema wegovim re~ima, SZO je uspela da isporu~i 9.500 litara goriva svakoj bolnici, kao i neke neophodne medicinske potrep{tine, ali da je to „deli} hitnih potreba za spa{avawe `ivota”.

Tedros je rekao da SZO apeluje na Izrael da obezbedi da humanitarna pomo} mo`e da bude isporu~ena bezbedno i redovno.

„Civilima, posebno deci i zdravstvenom osobqu, hitno je potrebna ve}a pomo}. Ali kqu~ni lek koji je potreban svim ovim pacijentima je mir. Prekid vatre”, naglasio je Tedros na X platformi.

Ministarstvo zdravqa u Gazi koje vodi Hamas izvestilo je u nedequ da je najmawe 15 dece umrlo od pothrawenosti i dehidracije u bolnici Kamal Advan, prenosi BBC.

[esnaesto dete umrlo je u nedequ u bolnici u ju`nom gradu Rafi, javila je u ponedeqak palestinska novinska agencija Vafa.

Ha{ki sud izdao nalog za hap{ewe dva ruska oficira

Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu izdao je naloge za hap{ewe komandanta dalekometne avijacije Vazdu{no-kosmi~kih snaga Rusije Sergeja Kobila{a i komandanta Crnomorske flote Viktora Sokolova, navodi se u saop{tewu suda. „Pretpretresno ve}e Drugog me|unarodnog krivi~nog suda... izdalo je naloge za hap{ewe dva lica, gospodina Sergeja Ivanovi~a Kobila{a i gospodina Viktora Nikolajevi~a Sokolova, u kontekstu situacije u Ukrajine za navodne zlo~ine po~iwene najmawe od 10. oktobra 2022. do najmawe 9. marta 2023. godine“, navodi se u tekstu dokumenta.

U dokumentu suda se tvrdi da oni navodno imaju razloga da veruju da su „Kobila{ i Sokolov odgovorni za raketne napade koje su wihovi podre|eni izveli na ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu tokom navedenog perioda“.

Sud tako|e smatra da su „ovi napadi bili usmereni na civilne objekte, a oni koji su se u to vreme mogli klasifikovati kao vojni, pretrpeli su prekomernu {tetu“. Osim toga, „pri~iwena je kolateralna {teta civilima“, dodaje se u dokumentu.

„Sadr`aj poternica je progla{en ‘tajnim’ u ciqu za{tite svedoka i osiguravawa bezbednosti istrage“, navodi se u saop{tewu. U martu pro{le godine, pretpretresno ve}e suda izdalo je nalog za hap{ewe predsednika Rusije Vladimira Putina i de~jeg ombudsmana Mariju Lvovu-Belovu. Oni se, izme|u ostalog, terete i za „deportaciju dece“ koju su ruske vlasti spasile od granatirawa ukrajinskih oru`anih snaga i odvele ih iz zone borbenih dejstava u bezbedna podru~ja.

TRAMP LIKUJE ”OVO JE VELIKA POBEDA ZA AMERIKU”: Vrhovni sud SAD presudio da pojedina~ne dr`ave ne mogu da mu zabrane u~e{}e na izborima

Vrhovni sud SAD presudio je u korist kandidata za predsedni~ku nominaciju republikanaca Donalda Trampa, dozvoliv{i mu da ostane na glasa~kom listi}u i poni{tiv{i odluku savezne dr`ave Kolorado koja ga je diskvalifikovala zbog navodnog u~e{}a u napadu na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Sudije Vrhovnog suda objavile su odluku dan pre „super utorka”, kada na unutarstrana~ke izbore izlaze bira~i u 15-ak saveznih dr`ava, prenosi „Va{ington post”.

Vlasti Kolorada su krajem pro{le godine donele odluku kojom je Tramp progla{en nepodobnim za funkciju predsednika SAD.

Mejn: Trampu dozvoqeno da u~estvuje na republikanskim predizborima

Sekretarka ameri~ke savezne dr`ave Mejn [ena Belouz povukla je ju~e odluku da biv{em predsedniku SAD Donaldu Trampu bude zabraweno da se na|e na glasa~kom listi}u na republikanskim predizborima, nakon {to je Vrhovni sud SAD presudio da pojedina~ne dr`ave ne mogu Trampu zabraniti u~e{}e.

- U skladu sa svojom zakletvom i obavezom da po{tujem zakon i Ustav, a u skladu sa odlukom sudije Andersona, ovim povla~im svoju odluku. Kao rezultat izmewene presude, glasovi za gospodina Trampa na predsedni~kim primarnim izborima 5. marta 2024. bi}e prebrojani - saop{tila je Belouz, prenosi portal ‚’Hil’’.

Nakon Kolorada, i dr`ava Mejn je krajem pro{le godine zabranila Trampu da u~estvuje na predizborima Republikanske partije u tim dr`avama, zbog optu`ba o wegovom navodnom u~e{}u o neredima na ameri~kom Kapitolu u januaru 2021. Tramp o presudi Vrhovnog suda: Velika i va`na pobeda za Ameriku Kandidat Republikanske stranke za predsedni~ku nominaciju Donald Tramp izjavio je da od-

Ma|arski predsednik potpisao odluku koja omogu}ava ulazak [vedske

u NATO

Ma|arski predsednik Tama{ [ujok potpisao je odluku koja omogu}ava ulazak [vedske u NATO, objavio je wegov kabinet, javqa Rojters.

Parlament Ma|arske je 26. februara odobrio ~lanstvo [vedske, koja je decenijama vodila politiku vojne neutralnosti, ali je od toga odustala nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ma|ari su, podse}a Rojters, mesecima odlagali saglasnost [vedkoj, a prelomna je bila pro{lomese~na poseta {vedskog premijera Ulfa Kristersona, tokom koje su dve zemqe potpisale ugovor o naoru`awu.

Ma|arski parlament uputio je odluku predsedniku na potpis pro{le sedmice, a o~ekuje se da }e ubrzo biti zavr{ene i ostale formalnosti, poput arhivirawa pristupnih dokumenata u Va{ingtonu.

luka Vrhovnog suda SAD, kojom mu je dozvoqeno da ostane na glasa~kom listi}u u Koloradu, predstavqa veliku pobedu za Ameriku.

- Ovo je velika pobeda za Ameriku. Veoma, veoma va`na. Podjednako va`na za na{u zemqu bi}e i odluka koju ce Vrhovni sud uskoro doneti o imunitetu za predsednika - bez koje bi funkcija predsednika postala samo ceremonijalna, {to je daleko od onoga {to su osniva~i nameravali - rekao je Tramp u izjavi za „Foks wuz”.

Dodao je da nijedan predsednik ne bi mogao pravilno i efikasno da funkcioni{e bez „potpunog imuniteta”.

- Na{a zemqa bi bila izlo`ena velikom riziku - poru~io je Tramp.

KRUPAN KORAK U BUDU]NOST: Rusija i Kina razmatraju mogu}nost izgradwe nuklearnog reaktora na Mesecu

Rusija i Kina razmatraju mogu}nost izgradwe nuklearnog reaktora na Mesecu izme|u 2033. i 2035. godine, saop{tio je danas izvr{ni direktor kompanije Roskosmos Jurij Borisov.

‚’Ozbiqno razmatramo projekat montirawa energetskog reaktora zajedno sa na{im partnerima’’, rekao je on.

U Rusiji je trenutno aktivno 11 nuklearnih elektrana, dok je u Kini aktivno 55 nuklearnih reaktora.

Roskosmos i Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) su u martu 2021. godine u ime vlada dveju zemaqa potpisali memorandum o me|usobnom razumevawu i zajedni~kom radu na stvarawu Me|unarodne stanice za istra`ivawe Meseca (ILRS).

Kina planira da u okviru ovog projekta po{aqe tri misije na Mesec.

Prve lunarne misije bi prema planu testirale kqu~nu tehnologiju da bi se kreirala mapa puta za izgradwu robotske baze na Mesecu.

Ova baza bi slu`ila za eksperimente i istra`ivawa, a wome bi moglo da se upravqa na daqinu.

Prva kineska lunarna misija planirana je za 2026. godinu, a projekat treba da bude zavr{en 2028. godine.

POPULARNI GLUMAC GOVORI O SERIJI ”VREME SMRTI” KOJU OD

4. MARTA PREMIJERNO GLEDAMO NA TV NOVA, ULOZI RADOMIRA PUTNIKA, ZA^ARANOM KRUGU U KOJEM NAM SE ISTORIJA STALNO PONAVQA...

VOJA BRAJOVI]:

Izgubili

smo bitku sa primitivizmom, oni koji vode dr`avu afirmi{u prosta{tvo, la`

i kriminal

Uvek mora{ imati vrstu povi{ene odgovornosti kada igra{ istorijske li~nosti – u „Vremenu zla“ sam igrao Slobodana Jovanovi}a, u „Vremenu smrti“ koje sada kre}e igram vojvodu Radomira Putnika, u istoj ekipi koja je toliko zna~ajna da uop{te postoji –ka`e za Danas Vojislav Voja Brajovi}.

Jednog od najzna~ajnijih i najpopularnijih filmskih i pozori{nih glumaca na ovom prostoru, od ponedeqka, 4. marta na TV Nova, premijerno gledamo u ulozi velikog srpskog vojskovo|e, ministra vojnog, junaka Balkanskih ratova i herojskih pobeda u Velikom ratu, u bitkama koje su u{le u istorijsku epopeju.

Kako Voja Brajovi} isti~e u razgovoru za na{ list, „Vreme zla“ i „Vreme smrti“ su po mnogo ~emu i najve}i TV projekti u kojima je igrao, i sigurno su i me|u najve}im produkcijskim poduhvatima na ovim prostorima.

Podse}awa radi, „prevedeno“ u cifre, „Vreme smrti“ okupilo je 400 glumaca i nekoliko hiqada statista, koji su od maja 2022. do juna 2023, tokom 200 snimaju}ih dana, na nekoliko stotina lokacija na celoj teritoriji Srbije (Beograd, Vaqevo, Kosmaj, Pan~evo, Dolovo, Qubovija, obala Drine, Mokra Gora, Zrewanin, Kwa`evac, Negotin, Ni{, Suvobor…), snimili vi{e od hiqadu stranica scenarija koji prati najdramati~nije doga|aje u Prvom svetskom ratu, i tragi~ne sudbine naizgled „malih, obi~nih“ qudi koji su i najve}e `rtve svih istorijskih lomova.

– Mnogo smo bili posve}eni ovoj seriji, „Vreme smrti“ je bilo ba{ jedan vrlo ozbiqan i savestan rad, prisustvovao sam tome i video kakav je odnos kolega i svih okupqenih qudi u odnosu na zadatak koji imaju. A odgovornost mojih kolega u odnosu na autenti~ne istorijske li~nosti koje igraju, kao i moja, za ulogu Radomira Putnika, bila je povi{ena –ka`e Brajovi}.

U likovima junaka ]osi}evog romana koji svedo~i o tome kako smo kao narod po~eli 20. vek i kako smo ga zavr{ili, vide}emo Dragana Mi}anovi}a, @arka Lau{evi}a (@ivojin Mi{i}), Predraga Mikija Manojlovi}a, Svetozara Cvetkovi}a (Nikola Pa{i}), Slavka [timca, Milana Mari}a

(major Gavrilo Stankovi}), Aleksandra Dimitrijevi}a (regent Aleksandar Kara|or|evi}), Nenada Pe}inara (Dragutin Dimitrijevi} Apis), Ninu Jankovi}, Teodoru Dragi}evi}, Denisa Muri}a, Pavla Mensura, Alekseja Bjelogrli}a, Haxi Nenada Mari~i}a, Nikolu Rako~evi}a, Vawu Mila~i} (Nade`da Petrovi}), Radovana Vujovi}a, Qiqanu Blagojevi}, Frana Lasi}a…, kao i Gorana [u{qika koji igra Luku Boga.

– ]osi} je za svoj roman mnogo i jako dobro koristio istorijski arhiv, tu je wegova velika ve{tina da fakta, kao dokument koji opisuje vreme s po~etka 20. veka i Velikog rata uklopi u sve ostalo {to je wegova kwi`evna,

Nismo, naravno, to stigli da snimimo, ali wega su vojnici u onoj maloj monta`noj stra`arskoj ku}ici nosili preko albanskih planina, u egzodusu srpskog naroda koji je bio mojsijevskih razmera.

Ali, glavni ]osi}evi junaci nisu istorijske li~nosti. O tome gde smo mi kao narod bili u toj politi~koj predigri Prvog svetskog rata i vojnim ambicijama u Evropi nakon pucwa Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika, i sa kolikim i kakvim smo stradawem zavr{ili tu tragi~nu istorijsku epopeju, pisac nam govori kroz porodicu Kati} iz Prerova, glavnim nosiocima radwe koja svedo~i o sudbini srpskog naroda pre sto godina.

umetni~ka vizija tih doga|aja. Ali, ~iwenica je da su mu bili dostupni arhivi i da je on po tome apsolutno koristio istorijske dokumente. Zato je moj prvi utisak, od trenutka kada sam video scenario, da je „Vreme smrti“ vrsta umetni~ko-dokumentarnog serijala koji ima veliku snagu –obja{wava Brajovi}.

n Vojvodu Radomira Putnika opisuje kao jednog od najzna~ajnijih, najkvalitetnijih vojnika, {kolovanog srpskog oficira i ~estitog ~oveka ~ijom su mudro{}u, znawem i hrabro{}u vo|ene kqu~ne, pobedni~ke bitke u Velikom ratu, a do`ivqava ga i kao tragi~nu li~nost, – Putnik je bio bolestan i nije ni do~ekao kraj Prvog svetskog rata, preminuo je u Nici, u Francuskoj, gde su poku{ali da ga le~e.

n Prema re~ima Brajovi}a, postoji jedna „kop~a“ izme|u Slobodana Jovanovi}a koga je igrao u „Vremenu zla“, i vojvode Radomira Putnika. – Obojica su izuzetne li~nosti – Jovanovi} je jedan od najve}ih intelektualaca koje je na{ srpski rod imao i koji je postojao na ovim prostorima, ali je `ivot okon~ao u izgnanstvu. U tom smislu, intelektualnom i u onome {to je nekom dato da bi vodio jednu vojsku ili politiku, to je bio i Radomir Putnik. Perspektiva jednoga naroda da bude deo sveta ogledala se u takvim li~nostima. Naravno, ako govorimo o tom vremenu sigurno ne treba presko~iti Vojvodu @ivojina Mi{i}a, i celu vojsku i sve te mladi}e koji su na najve}e mogu}e iznena|ewe dobili bitku u Velikom ratu protiv takve imperije kao

{to je bila Austrougarska. Naravno, to je, kao {to znamo, ko{talo ogromnog stradawa, ali se iz toga izrodila nova velika dr`ava Slovenaca, Hrvata i Srba, i kasnije, ta zajednica koja se zvala kraqevina, iako je uop{te pitawe {ta se iz toga kasnije izrodilo. n O tome za{to je kod nas stalno prisutan taj paradoks istorijske tragedije i herojstva, ali i proterivawa najumnijih qudi kao {to je bio Jovanovi}, koji se od vajkada do danas ~ine „suvi{nim“ u na{em narodu, Brajovi} ka`e: – Na to je upozoravao Sterija Popovi} jo{ 1852. godine kad je napisao „Rodoqupce“, gde ka`e: „A kad ste vi videli da Srbqi poklone poverewe jednom ~oveku koji je razuman i po{ten, nego kako se ko podigne, svi gledaju da ga obore“. On je upozoravao na tu na{u nesre}nu osobinu. I ako je to tako, a treba verovati Steriji, onda nije ~udo {to se pojavquju ulizice i qudi, {to bi rekli u Crnoj Gori, „ni{ta roba“. Ta „ni{ta roba“, koja se trudi da duvaju}i, da ne ka`em u {ta, dobije nekakve privilegije tako {to }e ru{iti one umne, stru~ne, po{tene. n Zato se to na{e vreme zla i vreme smrti stalno prepli}u, smatra Brajovi}, u jednom za~aranom krugu. – Ne prepoznajemo da smo sami sebi najve}i neprijateqi. A opet, taj narod ovde je imao jedan od najve}ih civilizacijskih napredaka, tako se bar tvrdilo, pogotovu drugom polovinom 19. veka, pa i tom nesre}nom prvom polovinom 20. veka. I zaista, po nekom intelektualnom kapacitetu u smislu `eqewa dobrog i prosperiteta, mi smo to imali, i taj kapicetet postoji. Ali, pitawe je zbog ~ega to {to nas vu~e unazad bude ja~e. To je neshvatqivo. Na`alost, postoji jedna na{a bitka koja je izgubqena, bitka sa primitivizmom – isti~e jedan od na{ih najve}ih glumaca koji je u vreme demokratske vlasti bio i ministar kuture.

n Na na{e pitawe koliko qudi danas prepoznaju da je primitivizam sa ovom vla{}u u ovih deset godina do`iveo novi uzlet i renesansu svega onoga {to je agresivno, prosta~ki, i {to uni{tava i unizuje ~itavo dru{tvo, Brajovi} ka`e da za to ima jednu poruku: – Budimo pametni! Ako si opredeqen tome da bude{ pametan, ti }e{ sve probleme realno sagledati, neke }e{ mo}i re{iti, neke }e{ ostaviti da se u budu}nosti re{avaju, a ne da ih zatura{ pod tepih i da la`e{ da tih problema nema. Ne vide{i problem, i ne sagledavaju}i mogu}nost da ga re{i{, pa bilo kad, ti vu~e{ unazad, i pravi{ mnogo ve}u {tetu nego {to je taj problem koji si uo~io da postoji u dru{tvu. A najve}i je problem {to su u javnim delatnostima zaustavqeni napretci, a zaustavqeni su jer je sistem vrednosti takav. Ti ne mo`e{ imati u~iteqicu koja je posve}ena svojim |acima, deci koju vaspitava od prvih dana, ako ona nema od ~ega da `ivi iako je prezrena, jer je siroma{na. Ili medicinsku sestru, ili ~lana simfonijskog orkestra i bilo koje kulturne ustanove. n [ta onda o~ekuje{ i kako, pita se Brajovi}, gde je onda uticaj kulture, prosvete, zdravstva na napredak jednog dru{tva. – Ne mo`e{ o~ekivati od lekara da vrhunski obavqa svoj posao i bude zadovoqan, jer {ta je wegov `ivot ako ustane u {est, ide na posao, radi do tri - ~etiri, i onda tr~i u drugu privatnu ordinaciju da nastavi da radi. [ta je wegov `ivot, {ta mu ostaje od `ivota, gde je wegova nadgradwa? Ili prosvetnog radnika, koji nema {ansu da kupi pozori{nu kartu za svoju porodicu. Tragi~no je {to su isponi`avani obrazovani i stru~ni qudi koji obavqaju va`ne delatnosti, a s druge strane, danas se toliko afirmi{u la`ne vrednosti, kra|a, manipulacije da nam kriminal ve} postaje uzor – ka`e Voja Brajovi}.

Pre 32 godine progla{en jedan od najva`nijih konstitutivnih akata

Prvi Ustav Republike Srpske, jedan od najzna~ajnijih konstitutivnih akata koji su bili osnov za stvarawe Srpske, usvojen je i progla{en 28. februara 1992. godine.

Ustav Republike Srpske, koji je uz odre|ene amandmane i danas na snazi, donesen je pre izbijawa tragi~nih sukoba i jednostranog bo{wa~kog i hrvatskog progla{ewa nezavisnosti BiH nakon referenduma koji je odr`an 1. marta i na kojem nisu u~estvovali Srbi.

Prvi korak srpskih poslanika u Sarajevu i wihova istorijska odluka da osnuju Skup{tinu srpskog naroda u BiH ozna~ili su stvarawe Republike Srpske.

Skup{tina srpskog naroda u BiH osnovana je 24. oktobra 1991. godine, nakon {to su 14. oktobra srpski poslanici preglasani u tada{woj Skup{tini SR BiH.

Skup{tina je raspisala plebiscit o ostanku srpskog naroda u zajedni~koj dr`avi Jugoslaviji na kojem su se Srbi u BiH gotovo 100 odsto izjasnili za tu opciju.

Muslimani i Hrvati nisu priznali rezultat plebiscita, nakon ~ega su svi srpski poslanici iz svih stranaka u Skup{tini SR BiH nastavili rad u Skup{tini srpskog naroda u BiH i po~eli dono{ewe akata kojima je konstituisana Republika Srpska.

Od desetak konstitutivnih akata koji su ustavnopravna osnova za stvarawe Republike Srpske, dva su najzna~ajnija - De-

klaracija o progla{ewu Republike Srpske i Ustav Republike Srpske.

Skup{tina srpskog naroda u BiH donela je Deklaraciju 9. januara, a Ustav 28. februara 1992. godine.

Pravnik Milan Petkovi} rekao je Srni da je Ustav po samoj definiciji najvi{i politi~ki i pravni akt, temeq postojawa Republike Srpske, ~ijim je dono{ewem uspostavqen kompletan politi~ki i pravni sistem koji je Srpskoj dao sve elemente dr`avnosti.

Petkovi} je istakao da je na jednoj strani ono {to je odbraweno u ratu kao teritorija Republike Srpske, a na drugoj strani je Ustav kao temeq postojawa i funkcionisawa u pravnom i politi~kom smislu jedne zemqe, odnosno dr`ave kakva je de fakto Srpska.

On je naveo da je Ustav Republike Srpske definisao Srpsku kao Republiku sa {irokim ovla{tewima, koja ima svoju teritoriju, vlast i narod, odnosno ima sve elemente dr`avnosti i koja je u potpunosti funkcionalna i funkcioni{e na principu parlamentarne Republike sa jasnom podelom vlasti na izvr{nu, sudsku i zakonodavnu.

„Ustav Republike Srpske je do`iveo odre|ene izmene nekada voqom naroda, a nekada nametawem visokih predstavnika, jednom vrstom pravnog nasiqa koji je samo |elimi~no derogirao taj pravni akt i naru{io jedan odli~an koncept koji je uspostavqen pre 32 godine”, naveo je Petkovi}.

Dodik: Izjava predsednika Crne Gore uvreda za Republiku Srpsku

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da izjava predsednika Crne Gore Jakova Milatovi}a o BiH predstavqa uvredu za Republiku Srpsku i negirawe Dejtonskog mirovnog sporazuma.

„Wegova izjava da }e posetiti i da poznaje samo BiH, bez entiteta, predstavqa

unutra{wu komunikaciju struktura vlasti u Crnoj Gori, ali da nije ni o~ekivao da }e da ga pozove Milatovi}, niti da se sastane sa wim.

„Kako }e pro}i kad bude do{ao u Sarajevo, vide}emo. Jer mo`da ga i pustimo da se sastane samo s muslimanima, ali to onda nije BiH”, naveo je Dodik.

uvredu za Republiku Srpsku i negirawe Dejtonskog mirovnog sporazuma’’, naveo je Dodik na mre`i Iks.

Dodik je rekao da je bio u poseti Skup{tini Crne Gore i predsedniku Skup{tine Andriji Mandi}u, da ne poznaje

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Kazne za skrnavqewe spomen-plo~e na Vracama

Dodik je izrazio nadu da }e u narednom periodu ja~ati one snage koje }e vratiti Crnu Goru u savezni{tvo sa Srbijom i u zajedni{tvo sa srpskim narodom.

Milatovi} je komentari{u}i nedavnu Dodikovu posetu Crnoj Gori, rekao da mu je wegov dolazak bio ‚’pomalo ~udan’’.

„Gospodin Dodik je predsednik Republike Srpske, moji stavovi o Bosni i Hercegovini su veoma jasni i do`ivqavam je kao jednu celovitu dr`avu i tu je sva pri~a koju imam sa gospodinom Dodikom u tom smislu zavr{ena”, rekao je predsednik Crne Gore, prenele su ranije Vijesti.

Presuda Osnovnog suda u Sokocu, kojom su Sarajlije Esad Ja{arevi} i Elvis Gurda progla{ene krivim za o{te}ewe spomen-plo~e na Vracama, na ulazu u Isto~no Sarajevo, i ka`wene nov~anom kaznom od 6.000 konvertibilnih maraka (oko 3.000 evra) izazvala je negodovawe u Sarajevu. Predstavnici pojedinih tamo{wih udru`ewa gra|ana ne prihvataju presudu, smatraju je neosnovanom i pozivaju omiqenog im samozvanog visokog predstavnika Kristijana [mita da ukloni, kako ka`u, „nelegalnu plo~u”.

Nezadovoqnima presudom Suda u Sokocu iz Isto~nog Sarajeva odgovaraju da je izre~ena presuda jedina pravedna i da pokazuje da pravna dr`ava funkcioni{e. Podse}aju ih, tako|e, da spomen-plo~a na Vracama u Isto~nom Novom Sarajevu, koja je od postavqawa 2014. godine vi{e puta skrnavqena, svedo~i o samoorganizovawu srpskog naroda u najte`im trenucima, sa `eqom da sa~uvaju ogwi{ta.

Ina~e, spomen-plo~a koja je pojedinim nedobronamernim Bo{wacima trn u oku, zbog ~ega su je vi{e puta skrnavili, nalazi se na zidu Spomen-parka Vraca, na delu koji pripada Isto~nom Sarajevu. Postavila je Bora~ka organizacija Isto~no Novo Sarajevo u ~ast generalu Ratku Mladi}u,

koji je ba{ na tom mestu 19. maja 1992. godine izvr{io smotru dva bataqona samoorganizovanog naroda tada{we op{tine Novo Sarajevo.

TU@NE VESTI IZ [IPOVA Preminula majka sedam sinova

Jovanka \uki} iz [ipova, majka sedam sinova, koja se borila za boqi status vi{e~lanih porodica, vode}i lokalno udru`ewe porodica sa ~etvoro i vi{e djece „4+” preminula je u 66. godini.

Ovo udru`ewe sprovodilo je aktivnosti u [ipovu, Jezeru i Kupresu.

Jovanka je ranije rekla da su se putem udru`ewa borili da svaka majka dobije pravo na dje~ji dodatak.

– Zar bi mi majke trebalo da pognute glave hodamo zato {to smo izrodile djecu? Neka nam barem otvore put u neke dr`ave u kojima }e nas i na{u vrijednu djecu objeru~ke prihvatiti – govorila je tada \uki} eva.

Ona je o sinovima pri~ala sa puno qubavi.

– Nismo imali puno, ali odgajala sam ih u pravoslavnom duhu i u~ila da budu vrijedni i po{teni. Danas se ponosim wima i srce mi je puno kada vidim da smo ih izveli na pravi put – pri~ala nam je ova hrabra majka koja se godinama kao volonter nesebi~no borila za boqi status vi{e~lanih porodica.

Skup{tina CG nije ispo{tovala procedure tokom posete Dodika

Crnogorsko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da u Skup{tini Crne Gore nisu ispo{tovane procedu-

re niti je bila postavqena zastava BiH tokom posete predsednika Republike Srpske Podgorici, 27. februara.

U odgovoru na notu Ministarstva spoqnih poslova BiH iz MVP Crne Gore navode da nisu u~estvovali u organizaciji i prate}im protokolarnim aktivnostima u

vezi s posetom predsednika BiH entiteta Republika Srpska Milorada Dodika,te da su posetu organizovale slu`be Skup{tine Crne Gore na ~elu sa predsednikom parlamenta Andrijom Mandi}em.

“Ministarstvo koristi ovu priliku da obavesti da je Skup{tini Crne Gore, zvani~nim putem, ukazano na u~iweni propust kada pored entitetske, nije istaknuta dr`avna zastava BiH. Ministarstvo ponavqa da Vlada Crne Gore u potpunosi podr`ava celovitost, suverenitet i teritorijalni integritet BiH, kao i wena dr`avna obele`ja, zastavu i istorijski kontinuitet. Ministarstvo izra`ava o~ekivawe da pomenuti doga|aj ne}e uticati na prijateqske i dobrosusedske odnose Crne Gore i BiH”, naveli su u dopisu MVP Crne Gore.

ZA[TO UKRAJINCI ODLAZE, A TURCI DOLAZE: [ta se de{ava u Budvi, „kraqici crnogorskog turizma“

Budva se suo~ava s novim izazovima na tr`i{tu nekretnina i turizma dok se prilago|ava novim ekonomskim realnostima koje su rezultat promene u demografskom sastavu posetilaca.

Broj ukrajinskih dr`avqana se prepolovio u Budvi, {to uti~e na tr`i{te nekretnina i turizam.

„Prema sistemu za prijavu boravka RB90, od 1. novembra 2023. godine do 27. februara ove godine broj ukrajinskih dr`avqana mawi je za 50 odsto u odnosu na isti period pro{le godine“, saop{tili su za podgori~ku „Pobjedu“ iz Turisti~ke organizacije Budva.

UKRAJINCI SE VRA]AJU KU]I

Pre godinu i po dana Budvu je zapqusnuo talas ukrajinskih dr`avqana. Na hiqade Ukrajinaca, uglavnom imu}nih, u Budvi su iznajmili stanove i ku}e, o~ekuju}i da }e se sukob brzo zavr{iti. Danas su se mnogi vratili u Ukrajinu, ili oti{li u druge dr`ave, uglavnom na zapad Evrope i Kanadu, jer u Budvi nisu prona{li uslove da zapo~nu biznis, ili se zaposle, a potro{ili su u{te|evinu.

Dolazak Ukrajinaca predstavqao je ve-

liku finansijsku iwekciju, gotovo da nije bilo delatnosti u Budvi koja nije po~ela da ostvaruje ve}e prihode.

Cene iznajmqivawa stanova vrtoglavo su rasle, promet u prodavnicama u zimskim mesecima bio je kao u letwem {picu, zadovoqno su ruke trqali i ugostiteqi. Me|utim, proteklih nekoliko meseci, naro~ito od kraja minule sezone, broj ukrajinskih dr`avqana je u konstantnom padu.

Vlasnik „Kamin nekretnina“ Du{an Rankovi} izjavio je da po wegovim saznawima Ukrajinci vi{e nemaju novca i da se vra}aju u Ukrajinu.

TURCI DOLAZE

„Ne znam za{to. Otkazuju stanove, verovatno nemaju novca vi{e. Sada zakup stanova najvi{e tra`e Turci. Oni, me|utim, ne mogu da pla}aju zakupnine koje su pla}ali Ukrajinci, pa se sada kre}u od 450 do 550 evra“, ka`e Rankovi}.

[to se ti~e kupovine stanova, ka`e da trenutno ponude nema jer se prodaju mali stanovi, a wih u Budvi nema. Prolaze, isti~e, stanovi ~ija je cena do 100.000 evra, ali 95 odsto wih je ve} prodato.

„Ve}ih stanova ima u ponudi, ali vidim da su po~eli da grade ponovo zgrade u Tivtu, Budvi, Kotoru. Turci kupuju i daqe i na{i qudi koji rade u inostranstvu, a tako|e i dr`avqani Srbije i Republike Srpske. Kako je potra`wa ve}a od ponude, nema razloga da cene stanova padaju“, ka`e Rankovi} navode}i da je cena kvadrata u Budvi od 2.000 pa do 6.000evra, zavisno od lokacije.

Rusi, obja{wava, ne mogu da kupuju niti zakupquju stanove, jer trenutno ne mogu da iznesu novac, niti da otvore ra~un u Crnoj Gori, osim ovih {to su se odavno doselili u Budvu.

„Oni imaju otvorene ra~une odavno i imaju zalihe. Prodaju ve}i stan pa kupe mawi. To su Rusi koji su odavno do{li, koji imaju decu koja idu u vrti}, {kolu. Imaju svoje stanove ili ku}e. Oni su tu standardno. Ne nagove{tava ni{ta da bude neka velika ekspanzija“,ka`e Rankovi}.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA

SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Crnogorski turizam oborio rekord u 2023. godini

U Crnoj Gori je pro{le godine ostvareno 2.613.306 dolazaka turista i 16.389.279 no}ewa, pokazuju podaci Monstata vezani za crnogorski turizam.

Najvi{e no}ewa ostvarili su turisti iz Rusije.

Od ukupnog broja no}ewa, prema podacima Monstata, 96,3 odsto ostvarili su strani turisti, dok su doma}i ~inili samo 3,7 odsto.

Najvi{e no}ewa ostvarili su turisti iz Rusije (23,6 odsto) i Srbije (21,5 odsto). Broj gostiju iz Bosne i Hercegovine iznosio je 8,5 odsto, dok je broj poseta nema~kih turista pro{le godine bio u blagom padu u odnosu na 2022. godinu – svega 4,9 odsto.

Za individualni sme{taj lani se odlu~ilo 1.177.160 turista, dok je broj no} ewa mawi – 11.264.298. Od ukupnog broja stranih turista 99,6 odsto, a doma}ih 0,4 odsto.

I na ovom poqu najbrojniji su gosti iz Rusije (31,9 odsto) i Srbije (22,8 odsto). Slede gra|ani Bosne i Hercegovine (9,4 odsto), Ukrajine (4,5 odsto), Kosova (4,0 odsto), Wema~ke (3,7 odsto), Turske (2,9 odsto) i Poqske (2,3 odsto).

Prema re~ima biv{eg ministra ekonomskog razvoja i turizma Gorana \urovi}a, ubedqivo je oboren dosada{wi rekord iz 2019. od 14,5 miliona no}ewa.

ZAVR[EN PRAZNIK MIMOZE: Su|ewe karnevalu izazvalo buru – spaqena lutka kwi`evnika Nikolaidisa

Senku na dobro organizovan, sadr`ajan i odli~no pose}en 55. Praznik mimoze bacio je zavr{ni doga|aj, tradicionalno su|ewe i spaqivawe karnevala, krivca za sve nevoqe i zla koje su sna{le grad protekle godine. Po ne~ijoj zamisli spaqena je lutka pisca i kolumniste Andreja Nikolaidisa, preimenovana u Androser Nikolaidesratis.

Reakcije i me{tana i gostiju su o{tre i podeqene. Jedni smatraju da je ovo odgovor na davno izre~ene ocene Nikolaidisa o Herceg Novom. On je grad nazvao balegom koji treba zaobilaziti i potopiti, a koji on sam zaobilazi kao |avola. Pisao je i da „pravoslavqe u Crnoj Gori smrdi kao ku`na le{ina, sve do neba“.

Drugi spaqivawe lutke kwi`evnika smatraju sramnim i nedopustivim ma {ta da je govorio i pisao, i dodaju da je Herceg Novi nekada znao da se sa takvima „obra~una“ na kulturan na~in, kako gradu umetnika i prili~i. Pomiwe se i spaqivawe lutke Dritana Abazovi}a u Kotoru koje nije izazvalo ovoliko burnih reakcija. Situacija se oko su|ewa i spaqivawa karnevala usijala, a ostaje da vidimo ho}e li se, po onoj svakog ~uda za tri dana uti{ati ili }e biti i tu`bi, kako pojedini nagove{tavaju.

Budva

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Pri{tina u vi{e navrata zabranila ulazak dinara na Kosovu

Pri{tina je u „lov” na dinar krenula a da prethodno nije zakonski regulisala koja je va`e}a valuta na Kosovu. Naime, evro je u{ao u opticaj na Kosovu 2002. godine, nasle|uju}i nema~ku marku koja je svojevremeno usvojena kao defakto valuta bez pregovora sa nema~kom Bundesbankom. Na drugoj strani, evro kao jedinstvena evropska valuta do danas nijednim zakonom nije progla{ena za zvani~nu valutu Kosova.

Ustav Kosova precizira da }e postojati samo jedna valuta, ali ne i koja, dok Zakon o Centralnoj banci ka`e da }e „valuta Kosova biti odre|ena zakonom”, ali takvog zakona - nema.

U ovim okolnostima 1. februa-

NA KOSOVU I METOHIJI NE POSTOJI ZAKON KOJI UTVR\UJE

Ni u jednom zakonu ni uredbi ne stoji da je evro zvani~na valuta na Kosovu

ra 2024. godine je na snagu stupila Uredba o gotovinskom poslovawu Centralne banke Kosova koja u ~lanu 35 ka`e da je jedina valuta dozvoqena za obavqawe gotovinskih platnih transakcija i u platnom sistemu Kosova - evro, ~ime je prakti~no dato zeleno svetlo za „obra~un” sa dinarom i gra|anima na Kosovu koji imaju primawa iz buxeta Srbije.

Danas su Kosovo i Crna Gora jedina dva prostora na kojima se evro koristi kao defakto valuta, mimo sporazuma sa Evropskom centralnom bankom.

Na Kosovu se defakto paralelno koriste dve valute - dinar i evro i ni za jednu od wih ne postoji jasan pravni osnov u smislu zakona kojim se to reguli{e. Ustav Kosova govori da }e na Kosovu postojati jedna valuta, ali ne i koja, a zakon o Centralnoj banci Kosova navodi da }e valuta biti odre|ena zakonom a taj zakon nikada nije donet.

[efica UNMIK- a na Kosovu Karolina Zijade tokom obra}awa u Savetu bezbednosti UN, rekla je da postoje dve defakto valute i

da je takva situacija u posledwih 25 godina.

Kosovo je po pitawu upotrebe evra u specifi~noj situaciji jer evro mogu da koriste samo ~lanice EU i to nakon {to ispune kriterijume konvergencije i postanu deo evrozone.

Poznato je da ~ak ni sve ~lanice EU ne mogu da koriste evro ako ne ispuwavaju sve kriterijume. One su u obavezi da pre|u na evro kada ih ispune. Najboqi primer je Hrvatska koja je u{la u evrozonu ~itavih devet godina nakon {to je postala ~lanica EU.

Uredba CBK kojom se ukida

Ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} iz Antalije poru~io:

Tra`imo od vas da po{tujete na{ teritorijalni integritet

Ministar spoqnih poslova Sr bije Ivica Da~i} poru~io je, na panelu pod nazivom “Izazo vi i prilike na Zapadnom Balkanu”, na Antalijskom diplomatskom forumu u Turskoj, da }e sve zemqe Zapadnog Balkana imati podr{ku Srbije u integracijama ka Evropskoj uniji, ali da od wih o~ekuje da po{tuju teritorijalni integritet Srbije.

Ciq panela bio je da se preispita perspekti va Evropske unije, ali i da se razgovara o tome {ta svaka dr`ava Zapadnog Balkana treba da uradi kako bi u {to kra}em roku postala punopravna ~lanica EU.

“Mnogi }e re}i da je Balkan dobio ime po Bugarskoj planini, ali mo`da }e i to da je ime sastavqeno od dve turske re~i koje zna~e “med” i “krv”. Ostaje samo pitawe ~ega }e biti vi{e na na{em prostoru. Ja mislim da je krvi bilo dovoqno i da malo vi{e bude meda. Jeste ideja EU neki smiruju}i faktor i potencijalni faktor za dr`ave Zapadnog Blakana. Ta neka zajedni~ka ideja koja bi mogla da doprinese stvarawu zajedni~kih interesa”, rekao je Da~i}.

Govore}i o regionalnim inicijativama, Da~i} je podsetio da je Srbija pokrenula inicijativu Otvoreni Balkan i dodao da smatra da su takve inicijative va`ne u konstruktivne, ali da ih ne treba politizovati.

“Problem kod inicijativa jeste – da li su one zamena za EU ili samo instrument”, naveo je Da~i}.

Naveo je da }e Srbija podr`avati svaku zemqu Zapadnog Balkana ka wenom ulasku u EU, ali da one moraju po{tovati na{ teritorijalni integritet.

“Ja samo tra`im od vas da po{tujete na{ teritorijalni integritet i da ne treba da dozvolimo ni~iji imperijalni uticaj. Ja sam 2013. godine pot-

pisao Briselski sporazum, za mene je EU tada i sada nesposobna da sprovede {to smo potpisali, a to je Zajednica srpskih op{tina. Trebalo je 90-tih godina vi{e pregovarati o budu}nosti Jugoslavije, da se Jugoslavije raspadne u miru. Ja vas podr`avam u svemu i uvek }ete imati podr{ku za integracije EU, samo da vodite ra~una kako se ophodite prema Srbiji u smislu na{eg teritorijalnog integriteta”, naveo je Da~i}.

Pored Da~i}a, na panelu su govori i ministri spoqnih poslova Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, kao i specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pi~. Izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pi~ izjavio je u Antaliji da podr`ava dijalog Beograda i Pri{tine i da on treba da ide ka tome da kreira multietni~ku budu}nost i me|usobno po{tovawe.

Pi~ je, odgovaraju}i na pitawe novinara kako bi ovaj dijalog trebalo da izgleda istakao da dobar primer za to Sporazum na Veliki petak (Sporazum iz Belfasta) kojim je pre 25 godina okon~an sukob izme|u suprotstavqenih strana u Severnoj Irskoj.

,,I to je dobra lekcija za pomirewe. Radi se o ustupcima, radi se o pregovorima, ali pre svega o tome da se nastavi sa dijalogom“. naveo je Pi~. Antalijski diplomatski forum traje tri dana, od 1. do 3. marta, i okupqa gotovo 4.500 u~esnika, ukqu~uju}i 19 lidera dr`ava i 73 ministra, kao i 57 me|unarodnih predstavnika.

Glavna tema foruma jeste ,,Unapre|ewe diplomatije u vremenima previrawa”, a kako su organizatori naveli, ciq teme je da pru`i zajedni~ki okvir za razmi{qawe u potrazi za mirnim izlaskom iz turbulentnog perioda u kojem se ceo svet nalazi.

kori{}ewe dinara nije zasnovana na zakonu zbog toga {to CBK ne mo`e svojom uredbom da odredi koja valuta se koristi na Kosovu ve} to mo`e da uradi jedino parlament putem zakona. Prema ~lanu 11. Ustava tzv. Kosova odre|eno je da }e se na Kosovu koristiti samo jedna valuta, a ~lan 16. Zakona o Centralnoj banci navodi da }e zakonom biti odre|eno koja }e valuta biti u upotrebi. Jedini autoritet za uspostavqawe pravila je Centralna banka, ali pitawe valute treba da se odredi posebnim zakonom.

Advokat Vasilije Arsi} koji je pro{le nedeqe sa kolegama podneo zahtev Ustavnom sudu Kosova za ocenu ustavnosti ~lana 35 Uredbe Centralne banke ka`e da Ustav Kosova predvi|a da Skup{tina donese zakon o valuti, ali da taj zakon nije donet, dok je, isti~e, svojevremeno Uredba Unmika definisala upotrebu dinara u platnom prometu Kosova i taj akt je jo{ na snazi.

„Uredba Centralne banke Kosova je protivzakonita zbog ~iwence da CBK nema ovla{}ewa da donosi akte kojima se ure|uje platni promet na Kosovu. Po Ustavu Kosova Skup{tina treba da donese zakon o valuti. Taj zakon jo{ nije donet, a CBK je sama sebi dala mandat da donosi akte koji su nezakoniti i protivustavni jer je prekr{en Ustav kojim je jasno definisano da }e Skup{tina zakonom urediti valutu na Kosovu“, ka`e Arsi}.

On o~ekuje da }e Ustavni sud pravno oceniti zahtev koji je podneo u ime advokatskog tima i podse}a da je zahtev podneo i u li~no ime.

MANASTIR VISOKI DE^ANI Vo}ari iz Srbije orezuju manastirske vo}wake

Kao i prethodnih godina, 19 stru~waka za vo}arstvo iz Vr{ca, Pan~eva, Beograda i In|ije do{li su protekle nedeqe u Metohiju da ore`u manastirske vo}wake.

U petak, 1. marta, su orezali de~anske vo}wake a narednih dana, po~etkom ove sedmice, idu u Pe}ku Patrijar{iju, Gra~anicu, Zo~i{te i Gorio~ gde }e raditi na redovnom godi{wem orezivawu vo}waka.

SPECIJALNI IZASLANIK NEMA^KE ZA ZAPADNI BALKAN MANUEL SARACIN: Kurtijev tretman dijaloga sa Srbijom mo`da nije u dugoro~nom interesu Kosova

Specijalni izaslanik Nema~ke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da put kojim ide vlada Aqbina Kurtija u dijalogu sa Srbijom, dugoro~no gledano, mo`da nije u najboqem interesu Kosova za pribli`avawe Evropskoj uniji.

Saracin je rekao da bi put koji je izabrao premijer Kosova Aqbin Kurti mogao da dovede do gubitka mogu}nosti da se ide ka EU.

„Put kojim vlada gospodina Kurtija kora~a u dijalogu, na du`i rok, bojim se da to mo`da ne}e biti dobro u interesu Kosova, za pribli`avawe EU. Bojim se da bi to moglo da odvede vi{e u pravcu samopouzdawa i gubitka mogu}nosti da se ide ka EU“, rekao je Saracin.

Nema~ki izaslanik je od Kosova i Srbije zatra`io vi{e politi~ke voqe u dijalogu, kao i da obe strane preduzmu konkretne akcije, jer „nije du`nost EU da bude arbitar“.

Saracin je od Srbije zatra`io da krene putem ka EU i uvede sankcije Rusiji.

SRPSKI FILM NASTAVQA DA OSVAJA AMERIKU: “Heroji Halijarda” prikazan u ameri~kom Kongresu na Kapitol Hilu!

Filmski znalci, otac i sin, Rado{ i Nedeqko Baji} trenutnu su u Va{ingtonu gde igrani film “Heroji Halijarda”, inspirisan najve}om akcijom spasavawa savezni~kih pilota iza neprijateqskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva, ni`e nove uspehe.

Naime, ovo filmsko ostvarewe ~ija je realizacija trajala vi{e od pet godina, u utorak, 5. marta je prikazan u ameri~kom Kongresu na Kapitol Hilu.

Ovom va`nom kulturnom doga|aju, pored kongresmena ameri~kog Senata, prisustvovale su brojne ugledne li~nosti iz ameri~kog javnog i kulturnog `ivota.

bezbednosti!

NEGATIVNA ISKUSTVA SRBA O @IVOTU U LONDONU: Skup grad, a nizak stepen

“Kako izgleda `iveti u Londonu?”, Pitawe je koje se pojavilo na dru{tvenim mre`ama a koje je na jednom mestu skupilo veliki broj Srba koji su, nakon dugog ili kra}eg boravka u Engleskoj prestonici dali svoj sud o tamo{wem `ivotu.

Samo pitawe na Reditu pokrenula je neimenovana Srpkiwa ~iji je verenik, kako je objasnila dobio ponudu da radi u Londonu. Po{to uveliko razmi{qaju da se presele, a priznaje, imaju dozu straha od novog, interesovale su je informacije onih qudi koji su iskusili engleski `ivot.

“Verenik je dobio ponudu da radi u Londonu. Razmi{qamo da se preselimo, ali nas je malo strah, jer bi to bila jako velika promena.

Volela bih da ~ujem neki savet i kako uop{te izgleda `iveti tamo. Hvala”, napisala je ona.

Iskustva su naravno bila raznolika, ipak ve}ina se slo`ila da je ono {to fali Londonu - definitivno ve}i stepen bezbednosti.

“Samo nemoj izlaziti nigde posle 12 ili i}i u krajeve gde ima{ uli~ne bande sa no`evima i dobar si. Ali pazi, bukvalno ceo grad je takav”, “Meni je bilo grozno kad sam bila tamo. Svakog trenutka mi je bilo neugodno i nisam se ose}ala bezbedno. Druga stvar, imala sam ose}aj da nisam u Evropi. Mora{ svakog trenutka da obra}a{ pa`wu da ti se ne{to ne desi. I definitivno nemoj da zaluta{ u one wihove ‘ne i}i’ zone koje kontroli{u migranti (ne-Evropqani), mo`e sva{ta da ti se desi a ve}inom ni policija ne sme da ide u te delove”, pisali su joj oni.

Za wima, javila se jedna devojka koja `ivi u Londonu a koja je priznala da se, iz wene perspektive radi o skupom gradu, te da najpre sa verenikom treba da sagleda finansije.

“Prvo i osnovno koliku mu platu nude i da li bi i ti ne{to radila? London je skup grad. [to se ti~e bezbednosti, kao `ensko definitivno mnogo vi{e pazim nego u Beogradu i trebalo mi je vremena da se naviknem, ali nije ba{ ni divqina puna zlih migranata kao {to neki opisuju. Ono {to je meni u Londonu problem je {to je grad jako ‘uspavan’ za svoju veli~inu, sve se rano zatvara i nema onaj ve~erwi vajb, da sedne{ na kafu posle posla ili neki ne-alkohol, koktel uve~e… Tamo je sve pab ili ni{ta…Ovako ostalo, London je super, ima svega i sva~ega da se vidi i iskusi ali meni li~no nije za du`i period da se `ivi. Zavisi od vas, koliko imate godina, koliko dugo bi ostali, planirate li decu, kakva su vam interesovawa itd”, napisala je ona.

“Ipak, da nije sve tako crno, i da se i u Londonu, naravno, lepo `ivi, priznali su neki od komentatora koji se nikako nisu slo`ili da je Engleska lo{a. Kako su objasnili, to je odli~na zemqa – ukoliko se ima novca.

Ispred ekipe filma, pored scenariste i rediteqa Rado{a Baji}a, gledaocima se predstavio producent i tuma~ jedne od uloga Nedeqko Baji}, ameri~ki glumci koji u filmu igraju neke od glavnih uloga, Stiven Mur i Nikola Kent, kao i Direktorka direkcije za multimediju Telekoma Srbija, Aleksandra Martinovi}.

- U velikoj smo ~asti jer su “Heroji Halijarda” prvi film koji }e biti prikazan u ameri~kom Kongresu, isti~e autor Rado{ Baji} i dodaje da }e film na neki na~in “pomiriti” opasno raspolu}eni svet –

Rado{ i Nedeqko Baji}

Istok i Zapad, jer je istovremeno pozvan da u~estvuje na velikom Me|unarodnom filmskom festivalu u Moskvi, u aprilu ove godine.

Prvi producent filma, Nedeqko Baji} dodaje: - O~ekujemo da }emo uskoro okon~ati pregovore sa zna~ajnim ameri~kim distributerima, tako da }e se “Heroji Halijarda” uskoro prikazivati u SAD-u, Kanadi, Australiji, kao i na Novom Zelandu.

30 godina od osnivawa Lajflajna u Velikoj Britaniji

Humanitarna organizacija Lajflajn Ujediweno Kraqevstvo, ~iji je pokroviteq princeza Katarina, organizovala je jo{ jedan uspe{an dobrotvorni gala bal. Doga|aj je odr`an 1. marta u hotelu „Klerixiz” u Londonu, sa ciqem da se pomogne de~ijim bolnicama u Srbiji, nastavqaju}i tako dugogodi{wu posve}enu podr{ku na{oj zemqi, ali i obele`avaju}i 30. godi{wicu od osnivawa Lajflajna u Velikoj Britaniji.

Prestolonaslednik Aleksandar je pozdravio sve prisutne i izrazio im zahvalnost {to ne zaboravqaju potrebe naroda na{e zemqe, i {to podr`avaju `ivotnu misiju i posve}enost wegove supruge princeze Katarine, da pru`i pomo} svima kojima je potrebna, bez obzira na rasu, starost, etni~ku pripadnost ili veru. Prestolonaslednik Aleksandar je tako|e istakao da je posebno sre}an {to se ova velika godi{wica Lajflajna slavi u hotelu „Klerixiz”, mestu gde je u apartmanu 212 on ro|en 17. jula 1945. godine.

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

Humanitarnom doga|aju prisustvovali su i predstavnici ambasade Srbije u Londonu, Olivera Stani}, predsednica Internacionalnog Rotari kluba Beograd, zajedno sa ostalim uva`enim gostima, prijateqima i dobrotvorima Lajflajna, koji su jo{ jednom pru`ili veliku podr{ku i pokazali voqu i spremnost da pomognu onima kojima je pomo} potrebna.

Gosti su bili odu{evqeni veli~anstvenim nastupom Stefana

\okovi}a, srpskog virtuoznog pijaniste. Na bini je nastupao nagra|ivani ma|ioni~ar Marvin Berglas, predsednik „Magi~nog kruga”, a Endru Iborn je vodio program. Dobrotvornu aukciju u`ivo vodio je Feliks Hejl iz Sotebija, a me|u mnogim specijalnim nagradama, na aukciji su se nadmetali i za haqinu koju je obezbedio Stefan \okovi}, kao i za gostuju}u ulogu u slede}em nastavku popularne filmske fran{ize „Ju`ni vetar”.

„Na ovom divnom doga|aju proslavqamo tridesetu godi{wicu Humanitarne organizacije Lajflajn u Ujediwenom Kraqevstvu. Veoma sam ponosna na celokupni vredan i po`rtvovani rad i sva dostignu}a, koja su bila mogu}a zahvaquju}i predanosti, posve}enosti i nesebi~noj podr{ci svih divnih qudi koji su podr`ali na{u misiju dobro~instva. Danas se ose}am podjednako po~astvovano kao i pre tri decenije kada sam postala pokroviteq ove humanitarne organizacije”, izjavila je ovom prilikom princeza Katarina.

Princeza Katarina i prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}

Politi~ar ”prodao” zemqu

stranom re`imu

U Australiji je izbio politi~ki sukob nakon {to je obave{tajna agencija te zemqe saop{tila da je neimenovani biv{i politi~ar „prodao” zemqu „agresivnoj i iskusnoj” stranoj {pijunskoj jedinici.

Godi{wi izve{taj Australijske bezbednosno-obave{tajne organizacije (Asio) doveo je do poziva da se razotkrije „izdajnik”, dok se Australija bori sa nizom incidenata stranog me{awa u wenu politiku, prenosi „Fajnen{el tajms”. U izve{taju se navodi da je strana obave{tajna agencija uspe{no kultivisala i regrutovala biv{eg politi~ara, koji je predlo`io da se ~lan porodice premijera dovede u kontakt sa {pijunima.

Taj poku{aj je osuje}en, ali su realizovane druge {eme, rekao je generalni direktor Asija Majk Berxes. „Ovaj politi~ar je prodao svoju zemqu, stranku i biv{e

kolege da bi unapredio interese stranog re`ima”, rekao je on. Berxes je naveo da su se doga|aji desili pre nekoliko godina i da su „neutralizovani”, ali nije imenovao politi~ara ili zemqu koja stoji iza afere. Izve{taj je izazvao negodovawe javnosti, a biv{i au stralijski politi~ar i ambasador u SAD i UN Xo Hoki, zatra`io je da se javno objavi identitet „izdajnika”. Hoki je dodao da su ga ameri~ki zvani~nici ve} kontaktirali u vezi sa navodima u izve{taju.

-Apsolutno je nezamislivo da imate biv{eg politi~ara koji predstavqa svoju zajednicu, predstavqa zemqu, koji onda ode i stupi u kontakt sa stranim protivnikom, i nekako uspe da ode u zalazak sunca a da se wegovo ime ne sazna, rekao je on Ej-Bi-Siju.

Ri~ard Marles, ministar odbrane Australije i zamenik premijera, rekao je za „Skaj wuz” da po{tuje odluku Asija da ne

Automobili u Australiji emituju mnogo

vi{e CO2

nego

u drugim zemqama

Nova studija upore|uje emisiju CO2 vozila u Australiji sa onom u drugim zemqama i otkriva alarmantne rezultate. Prema istra`ivawu, australijska vozila emituju ~ak 50% vi{e ugqen-dioksida od proseka najve}ih svetskih tr`i{ta. Ova situacija je dodatno zabriwavaju}a jer su stvarne emisije jo{ ve}e nego {to pokazuju zvani~ni podaci.

Izve{taj sugeri{e da je Australija daleko od postizawa ciqeva za 2050. godinu u smawewu emisija iz drumskog saobra}aja. Da bi se ovaj ciq ostvario, potrebno je intenzivirati politike za smawewe emisija izduvnih gasova vozila i podr`ati ih nizom drugih politika.

U skladu s tim, australijska vlada je nedavno objavila opcije za Novi standard efikasnosti vozila (NVES), koji bi postavio nacionalno ograni~ewe za emisiju CO2 po kilometru za sve novo prodate automobile. Ova inicijativa ima za ciq smawewe emisija iz vozila, ali }e efikasnost standarda i wegov doprinos ka postizawu ciqeva za 2050. godinu morati da se ispita u budu}nosti.

Analiza pokazuje da su emisije CO2 iz australijskih vozila znatno ve}e od onih na ~etiri glavna tr`i{ta vozila u svetu. Nedostatak obaveznih standarda ili meta doprinose ovom problemu, dok se druga tr`i{ta sve vi{e okre}u agresivnom usvajawu standarda koji podr`avaju prelazak na vozila s niskim ili nultim emisijama.

Stvarna situacija postaje sve alarmantnija s obzirom na to da se razlika u emisijama izme|u australijskih vozila i vozila u drugim zemqama neprestano pove}ava. Ovo istra`ivawe nagla{ava hitnu potrebu za usvajawem stro`ih i dobro osmi{qenih standarda efikasnosti goriva kako bi se smawile emisije i doprinelo globalnim naporima za dekarbonizaciju.

imenuje tog politi~ara. Sa druge strane, Piter Daton, lider opozicione Liberalne partije, rekao je da Asio treba da „imenuje i osramoti tog poslanika” kako se „oblak” ne bi nadvio nad ostalim politi~arima u parlamentu.

[ef Asija rekao je i da je Australija „prioritetna meta” za neidentifikovanu stranu obave{tajnu slu`bu koja je formirala tim posve}en infiltrirawu u mre`e australijskih profesionalaca, dr`avnih

slu`benika i akademika. Taj tim, navodno, posebno ciqa na odbrambenu industriju nude}i kompenzaciju za izve{taje o Aukusu, odbrambenom savezu sa SAD i Velikom Britanijom usredsre|enim na razvoj podmornica na nuklearni pogon u Australiji.

Asio je posledwih godina otkrio brojne poku{aje stranih obave{tajnih slu`bi da se infiltriraju u australijsku politiku, ukqu~uju}i zavere za finansirawe izbornih kampawa prijateqskih kandidata.

KRAQ ^ARLS NE ODUSTAJE OD NAMERE DA POSETI AUSTRALIJU UPRKOS BOLESTI

Britanski kraq ^arls III dr`i se svojih planova za oktobar 2024. i za sada nema odlagawa va`ne posete. Namera je da otputuje u Australiju {to }e biti prva poseta britanskog monarha ovoj zemqi od 2018. godine. Taj plan nagove{tava jasan zakqu~ak. [ef australijske dr`ave bio je posledwi put u Velikoj Britaniji 2018., u to vreme kraq ^arls imao je titulu princa od Velsa. To {to nema odlagawa posete logi~an je potez, jer da se desilo suprotno, britansku javnost zadesila bi panika. Pritom, le~ewe britanskog monarha je u toku, pa bi prerane odluke navele na sumwu da se kriju detaqi o toku wegovog oporavka. Tu je i jasan optimizam ^arlsa III u izle~ewe {to vi{e nego ispravan stav.

„Australija se priprema za mogu}u posetu Wegovog Viso~anstva kasnije ove godine”, rekao je premijer Entoni Elbanizi i dodao: „Kraq je pokazao svoje saose}awe prema Australijancima pogo|enim nedavnim prirodnim katastrofama, ba{ kao {to su Australijanci pokazali saose}awe i podr{ku

kraqu nakon vesti da boluje od raka. Kraq, kraqica i ~lanovi kraqevske porodice uvek su dobrodo{li u Australiju”.

^arls III je do sada 15 puta slu`beno posetio Australiju, pre nego {to je postao kraq, tri puta ga je pratila Kamila. Ukoliko do|e do nove posete, izjedna~i}e se sa svojom majkom Elizabetom Drugom koja je u ovoj zemqi bila 16 puta. Kraqa ^arlsa sa Australijom vezuje i ova spona, 1966. poha|ao je dva semestra u osnovnoj {koli u Xilongu u Viktoriji i to je opisao kao najlep{i deo svog obrazovawa.

Fejsbuk uklawa odeqak sa vestima u Australiji i SAD-u

Odluka kompanije da ukloni tab sa vestima sa Fejsbuka dolazi nakon {to je u septembru najavila da }e eliminisati odeqak vesti za korisnike Fejsbuka u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nema~koj, a nakon godina kontroverzi u vezi sa dezinformacijama i drugim problemima u vezi sa moderacijom sadr`aja.

„Kao kompanija, moramo da fokusiramo svoje vreme i resur-

se na stvari koje nam qudi ka`u da `ele da vide vi{e na platformi, ukqu~uju}i video zapise u kratkom obliku“, navodi se u objavi na blogu kompanije Meta. Broj qudi koji koriste Fejsbuk vesti u Australiji i SAD opao je za preko 80 odsto pro{le godine. Meta nastoji da se distancira od industrije vesti nakon nekoliko godina kontroverzi u vezi sa na~inom na koji se bavi dezin-

formacijama i sprovodi druge politike vezane za moderirawe sadr`aja u svojim aplikacijama.

Uprkos tome {to Meta zatvera odeqak vesti na Fejsbuku u raznim zemqama, qudi }e i daqe mo}i da vide linkove do vesti u Fejsbuk aplikaciji, a izdava~i vesti }e i daqe mo}i da pristupe svojim stranicama „gde mogu da postavqaju linkove do tekstova i da usmeravaju qude na svoje veb stranice, na isti na~in na koji to mo`e bilo koji drugi pojedinac ili organizacija“.

Kompanija je navela da promene koje uvodi ne}e uticati na bilo koji od postoje}ih ugovora o Fejsbuk vestima koje Meta ima sa izdava~ima u Australiji, Francuskoj i Nema~koj, ve} da ne}e sklapati nove komercijalne ugovore za tradicionalne vesti u ovim zemqama i da ne}e nuditi nove namenske proizvode za izdava~e vesti u budu}nosti.

Zatvorska kazna za tinejxera zbog pucwave u {koli

Ovaj petnaestogodi{wak je pro{log maja uzeo dve o~eve pu{ke i otvorio vatru u {koli u Pertu

Petnaestogodi{wak se nalazi u zatvoru zbog pucwave u {koli, za koju se smatra da je prva u Australiji.

On je pro{log maja na baptisti~kom kolexu Atlantis Bi~ u Pertu ispalio tri hica iz dve pu{ke.

Dodao je da je tinejxer o~ajan zbog propale veze sa devojkom i glasina koje se o wemu {ire.

Uzeo je dve lova~ke pu{ke i municiju iz o~evog ormara i odvezao se do parkinga {kole gde je otvorio vatru.

Dva hica koja je ispalio pogodila su {kolu, koja je u tom trenutku bila zatvorena.

Uzrast u~enika koji poha|aju ovu obrazovnu ustanovu u severnom predgra|u Perta kre}e se od {est do 16 godina.

Zaposleni i studenti su se krili u ormarima i ispod stolova, dok nije stigla policija i uhapsila ga.

Sudija koji ga je osudio na tri godine maloletni~kog zatvora rekao je da „sre}om ishod nije bio tragi~an”.

U pucwavi, za koju se veruje da je prva te vrste u Australiji, niko nije povre|en.

Advokati i Hilton Kejl, sutkiwa de~ijeg suda u Pertu, nisu uspeli da prona|u bio kakav zapis o sli~nom slu~aju u zemqi.

Sajmon Frejtag, tinejxerov advokat zatra`io je od suda da razmotri mogu}nost da osu|eni slu`i kaznu van zatvora, jer je u vreme napada patio od depresije i imao nedijagnostikovani poreme}aj autisti~nog spektra.

De~ak je tada pozvao policiju rekav{i da namerava da ubije sebe i druge, ali se predomislio jer nije `eleo da wegova bra}a i sestre budu u srodstvu sa ubicom.

Policija je potom stigla i uhapsila ga.

Lokalni mediji su izvestili da je jedna u~iteqica kasnije rekla policiji da nikada nije bila tako upla{ena i da je, dok se krila, uspela da po{aqe poruku vereniku da ga voli.

Dr`avni tu`ioci rekli su da je jedan u~enik „be`ao kako bi se spasao”.

Drugi je legao na travu, sakriv{i se iza ranca. U~iteqica je za obojicu pomislila da su upucani.

Na ro~i{tu o izja{wavawu krivice,

Nare|ena evakuacija 30.000 qudi, vi{e od 19.500 hektara zemqe pretvoreno u pepeo u Viktoriji

Zbog {umskih po`ara koji su 22. februara izbili u Viktoriji na jugoistoku Australije, zatra`ena je evakuacija oko 30.000 qudi. Vlasti su objavile da su nekontrolisani {umski po`ari dostigli „katastrofalne“ nivoe.

Vlasti su pozvale oko 30.000 qudi koji `ive na zapadu dr`ave da odmah napuste to podru~je. Veb stranica „Vic Emergency“, koja pru`a informacije o hitnim informacijama i upozorewima, tako|e je upozorila da bi po`ar mogao da postane ve}i i da bi putevi mogli da budu zatvoreni. [umski po`ar izbio je na zapadu dr`ave Viktorija 22. februara, a vlasti su saop{tile da se po`ar zbog uticaja vetra pro{irio na severoistok. Upozorili su da su naseqa {irom regiona u opasnosti od po`ara.

Vlasti su navele da je vi{e od 19.500 hektara zemqe pretvoreno u pepeo od dana izbijawa po`ara. Australijski meteorolo{ki biro je tako|e naglasio da su prognozirali vru}e i vetrovito vrijeme, zbog ~ega mo`e do}i do {irewa po`ara.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

sudu je re~eno da je 18 dana pre incidenta tinejxer pretra`ivao internet o temama kao {to su pucwave u {kolama, smrt iz vatrenog oru`ja i starosna granica za krivi~nu odgovornost u Australiji.

Na dru{tvenoj mre`i Diskord je sa drugom tako|e razgovarao o pucawu iz oru`ja.

No} pre incidenta, upozorio ga je da ne ide u {kolu, ali mu on nije verovao jer nikada nije izvr{io pretwe iz pro{losti.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY

STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Pro{log decembra izjasnio se krivim po vi{e optu`bi: ugro`avawe `ivota zaposlenih u {koli i u~enika, pucawe iz vatrenog oru`ja radi izazivawa straha, posedovawe vatrenog oru`ja i municije bez dozvole.

Wegov advokat rekao je tada da je {kola imala veliki uticaj na wegovo mentalno stawe.

„Moram naglas da ka`em je {kola izazvala strah i uznemirenost kod wega”, rekao je on.

Prona|ena tela TV voditeqa

i wegovog partnera

Australijska policija je prona{la u okolini Bungonija tela biv{eg televizijskog voditeqa Xesija Berda i wegovog partnera Luka Dejvisa, koje je navodno ubio policajac Bou Lamar-Kondon, biv{i partner voditeqa.

Tela za koje se sumwa da su nestalog sidnejskog para Xesija Berda i Luka Dejvisa, policija je otkrila na imawu u okolini Bungonija, dva sata ju`no od Sidneja, prenosi Sidnej Morning Herald. „Veoma smo uvereni da smo locirali Luka i Xesija”, rekla je komesarka policije Novog Ju`nog Velsa Karen Veb. Bou Lamar-Kondon, policajac koji je nekada izlazio sa TV voditeqem Berdom, ranije je optu`en za ubistvo.

Tela su prona|ena u blizini ograde na ulazu u ruralno imawe, na osnovu informacija

koje je dao Lamar-Kondon. Nadzornik detektiva Deni

rekao je da su

Doerti

tela otkrivena u dve kese za surfovawe, prekrivene krhotinama. Poku{ano je da se sakriju torbama za surfovawe

kamewem i granama, saop{tila je policija. Osumwi~eni za ubistvo Lamar-Kondon ostaje u pritvoru dok istra`iteqi rade na izradi putawe wegovog kretawa nakon {to je par nestao.

Svi putevi vode u Sidnej

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

ganizatori pripremili privu}i }e i Srbe iz ~itave Australije od Perta do Brizbejna. Barem je tako bilo prethodnih godina. Naravno, dovoqno bi bilo i da samo do|u pripadnici srpske zajednice iz Sidneja i okoline, i u luci Darling ne bi ostalo mnogo mesta.

AUSTRALIJI PRETI KATASTROFA?!

Nau~nici poslali alarmantno upozorewe, a za sve krive globalno zagrevawe

ADRESU

MELBOURNE BRISBANE GEELONG

SYDNEY

Milena Nikoli}

Predstoje}i vikend u Sidneju jedan je od najva`nijih u srpskoj zajednici Australije tokom ~itave godine. U subotu i nedequ 9. i 10. marta odr`a}e se tradicionalni 11. Srpski festival, u samom srcu najve}eg australijskog grada. Ove godine ponovo na staroj lokaciji u Tumbalong parku, u luci Darling (Darling Harbour), i to ako je verovati vremenskoj prognozi o~ekuje nas veoma lepo vreme. Sidnej }e se narednog vikenda kupati u suncu na prijatnih 29 stepeni, {to samo mo`e izmamiti jo{ vi{e posetilaca. Kroz Srpski festival je u najboqim godinama znalo da za dva dana pro{eta i vi{e od 50.000 qudi. Naravno, tu je uvek bilo i dosta radoznalih gostiju koji su nesrpskog porekla, {to je ovom festivalu davalo posebnu dra`. Verovatno }e tako biti i ove godine, s obzirom da se festival ponovo organizuje na jednoj od najprometnijih lokacija u glavnom gradu Novog Ju`nog Velsa. Lepo vreme i bogat program koji su or-

od samog po~etka mewao i u~ilo se na gre{kama. U tih tridesetak sati koliko festival uglavnom traje, posetioci mogu da probaju najboqe srpske kulinarske specijalitete, vina i ostala nacionalna pi}a. Naravno, u samom fokusu je srpska muzika, a posebno srpski folklor, koji je uvek praznik i za o~i i za du{u. Jedna od zanimqivosti ove manifestacije je i to ~uveno srpsko kolo, za koje organizatori tvrde da je i zvani~no najve}e na svetu. Nije poznato da li je neko uspeo da jedne godine izbroji koliko je ta~no igra~a bilo u tom bezmalo kilometarskom kolu. Ovu manifestaciju sada prepoznaju i duboko uva`avaju i gradski, ali i dr`avni organi Novog Ju`nog Velsa. Mo`e se slobodno re}i i da je Srpski festival sada jedna ozbiqna institucija,

Festival je nastao pre vi{e od petnaest godina i iz godine u godinu dobijao je sve ja~i status u srpskoj zajednici. Ina~e, sama ideja o osnivawu festivala rodila se u pravoslavnoj organizaciji „SOYA“, ali je veoma brzo nai{la na podr{ku ~itave zajednice. Najve}u podr{ku u samom po~etku pru`ila je Eparhija australijsko-novozelandska, ali i institucije Republike Srbije na Petom kontinentu. ^itav ovaj projekat naravno ne bi za`iveo bez brojnih volontera i mladih qudi srpskog porekla. Festival je po mnogo ~emu jedinstven, ali pre svega po tome {to ga ~ine i organizaciono i logisti~ki iskqu~ivo volonteri i to ve}inom mla|i qudi. Kroz organizaciju samog festivala prolazili su mnogi mladi Australijanci srpskog porekla, koji nisu `alili svoj trud i vreme pokloweno ovoj manifestaciji.

Osnovna ideja samog festivala je pre svega `eqa da se promovi{e srpska kultura i tradicija, i sve one na{e vrednosti na koje smo svi mi ponosni. Festival ima poseban zna~aj i za dr`avu Srbiju koja na ovaj na~in ima jedinstvenu priliku da se u dalekom svetu predstavi u najboqem svetlu. Festival se

na koju svi mi zajedno s razlogom mo`emo biti ponosni.

Zato ne {tedite svoje vreme ovog prijatnog vikenda ve} pravac luka Darling, gde organizatori obe}avaju dobar provod posebno mladima. Festival je i ove godine pod iskusnom palicom direktora Mihaila Mijatovi}a, ali naravno zaslu`ni su svi koji na bilo koji na~in u~estvuju u pomagawu ove manifestacije. Organizatori posebnu zahvalnost duguju i brojnim sponzorima, bez kojih ovaj doga|aj jednostavno ne bi bio mogu}. Jer iako volonteri rade besplatno, potrebno je mnogo finansijskih sredstava samo da bi se pokrili osnovni tro{kovi same organizacije festivala. Zato je izuzetno va`no da se na{i qudi odazovu u {to ve}em broju, jer bukvalno svaka prodata pqeskavica ili pivo donosi zaradu organizatorima, {to oni koriste iskqu~ivo za pokrivawe logisti~kih tro{kova. Ipak poznavaju}i na{e qude, nema sumwe da }e i ovaj jedanesti festival biti jo{ jedan u nizu uspe{nih i za pam}ewe, kao i uvek.

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838

0409 500 255

Ras Trade 9793 6210

7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931

Bo`ica Savi} 3814 0584

Petrovi} Enterprises

Nau~nici ponovno upozoravaju na razorno izbeqivawe korala

Velikog koralnog grebena, nedaleko od obala isto~ne australijske dr`ave Kvinslend.

20-22 Deans Crt. Dandenog

Goranka Kosaba{i}

33 Egan CI. Werribee 0432 619 885

Amira Tupkovi}

32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Po podacima lokalne nevladine organizacije koja se bavi klimatskim promenama, nove istra`ivawa mora ukazuju na katastrofu. Ve} je pogo|eno podru~je dugo 1100 kilometara koje se prote`e od ostrva Lizard do ostrva Kepel.

SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

maksimalno 40 kilograma

Stru~waci ka`u da je okida~ za to novi morski toplotni talas koji je zahvatio region.

Diana Klajn, kordinatorka projekta grupe za pra}ewe okoline koja deluje pod nazivom Koral Va~ ve} 25 godina pose}uje istra`iva~ku stanicu Heron Ajlend u ju`nom delu Velikog koralnog grebena i tvrdi da je to najgore izbeqivawe koje je dosad videla.

„Heron Ajlend je sre}om izbegao nekoliko izbeqivawa u posledwih nekoliko godina, ali sada izgleda stra{no”, rekla je za AAP. Ostrvo je sme{teno oko 460 kilometara severno od Brizbejna u podru~ju koje je pogo|eno aktuelnim izbeqivawem.

Veliki koralni greben je sve ugro`eniji zbog globalnog zagrevawa. U te{kim uslovima korali odbijaju alge odgovorne za wihovu boju s kojima u uobi~ajenim okolnostima `ive u simbiozi.

Izbeqeni korali su trenutno pod velikim stresom, ali su jo{ uvek `ivi i mogu da se oporave. Ali stru~waci ka`u da ih izuzetno topla morska voda ~ini osetqivima na bolesti koje ih mogu ubiti.

Ako se ne ohladi okean u predstoje}im nedeqama, pitawe je vremena kada }e izbeqeni korali uginuti, rekla je Klajn.

S obzirom na temperaturu morske vode koja iznosi i do 30 Celzijusovih stepeni, na nekim je mestima izbeqeno i do 80 odsto korala.

Lepa vest iz srpske zajednice Sidneja ^ETVRT VEKA POSTOJAWA KK OBILI]

Jedan od najuspe{nijih srpskih sportskih klubova na tlu Australije, Ko{arka{ki klub Obili} iz Sidneja, upravo je proslavio 25 godina uspe{nog rada i postojawa.

Sve~anom pikniku odazvao se veliki broj ~lanova, ukqu~uju}i sada{we i mnoge biv{e igra~e, od koji h su mnogi do{li s porodicama i prijateqima.

Me|u gostima na pikniku bila je gospo|a Daj Li, poslanica u Federalnom parlamentu Australije za okrug Fauler, sa sedi{tem u Kabramati.

Ona je ~estitala klubu na jubileju i istakla da je ponosna {to klub iz wene izborne jedinice bele`i toliko uspeha i svima u klubu po`elela jo{ mnogo pobeda i sve najboqe.

Pozivi bili su upu}eni i

ambasadoru Republike Srbije u Australiji gospodinu Radetu Stefanovi}u i episkopu Mitropolije australijsko–novozelandske g.g. Siluanu, koji zbog obaveza na`alost nisu mogli da prisustvuju proslavi zna~ajnog jubileja ovog na{eg trofejnog sportskog kolektiva, ali su uputili pisma i ~estitke klubu na jubileju.

Predsednik Obili}a Stevan [ipka je u ime kluba izrazio veliku zahvalnost na srda~nim ~estitkama i pozdravima.

On je tom prilikom pro~itao okupqenima pismo na{eg ambasador u Kanberi, u kome se izme|u ostalog ka`e:

”@ao mi je {to danas nisam s vama zbog ranije zakazanih obaveza“, istakao je Stefanovi} i naglasio da wemu kao biv{em ko{arka{kom sudiji ovaj sport uvek zauzima va`no mesto u

`ivotu. Svim ~lanovima i prijateqima Obili}a ~estitam 25 godina postojawa, jubilej vredan svake pohvale. U svojoj bogatoj istoriji Obili} je uvek imao, kao {to ima i sada, zna~ajan uticaj na srpsku zajednicu na {irem podru~ju Sidneja. Jo{ uvek se `ivo se}am kada smo zajedni~ki organizovali do~ek `enske ko{arka{ke reprezentacije Srbije uo~i Svetskog prvenstva u Sidneju u septembru

Rva~ki klub Vukovi iz Perta

iznedrio nove talente

^lan Vukova, rva~kog kluba iz Perta Ando Lemets je uspe{no nastupio na takmi~ewu Australija i Okeanija tj. Olimpijskim kvalifikacijama za Olimpijske igre u Parizu 2024. Takmi~ewe je odr`ano u Guamu od 6. do 8. februara, a na{ {ampion }e se takmi~iti slede}eg meseca i u Egiptu i to je posledwi nastup za Olimpijske igre 2024. godine. Da bi se kvalifikovao za Pariz 2024. Ando bi trebalo da osvoji prvo ili drugo mesto.

Tako|e, `elim da vas upoznam sa veoma talentovanom devoj~icom koja se zove Paris Unuvai i ima samo 10 godina. Ona je jedna od najtalentovanijih devoj~ica rva~a u Australiji i redovno osvaja zlatne medaqe u rvawu. Veoma je sna`na i borbena, a dolazi iz sportske porodice.

Rva~ki savez Australije je organizovao veliku proslavu

na kojoj su progla{eni najboqi rva~i juniori. Sa velikim zadovoqstvom mogu re}i da je Paris osvojila presti`ni pehar kao najboqa juniora, na {ta smo mi iz wenog rva~kog kluba Vukovi jako ponosni. Proslavi je prisustvovalo oko 70 qudi na ~elu sa predsednikom Dejvidom Barnsom, olimpijskim nadama i trenerima svih klubova u Zapadnoj Australiji. U veoma jakoj konkurenciji koju ~ine 7 klubova Paris je pobijedila i zaslu`eno osvojila trofej. Wen trener Sa{a i ja smo smo bili prisutni na ceremoiji predavawa trofeja.

I ja kao trener dobio sam specijalan poklon od ameri~kog trenera Krisa Batlera, koji radi u Fremantl rva~kom klubu, a to je poklon ameri~ke mornari~ke akademije {kola rvawa, na {ta sam jako ponosan. Jadranko Te{anovi}

2022. Bilo je divno videti toliko mladih devoj~ica i de~aka koji naporno treniraju kako bi postali boqi sportisti i, {to je jo{ va`nije, boqi qudi“, istakao je ambasador Stefanovi} u pismu. A na slavqu bila je prese~ena ro|endanska torta, organizovane razne sportske igre a sve uz dobru hranu, hladna pica I veselu atmosferu kako I dolikuje jednom ovakvom va`nom do-

ga|aju kluba. Nema sumwe da je KK Obili} jedan od najuspe{nijih srpskih ko{arka{kih klubova u Australiji, {to se naro~ito odnosi na Kup Dra`a Mihailovi}, na kojem su u konkurenciji prvih timova osvajali pehar ~ak 11 puta. Uvereni smo da }e na{i ko{arka{i iz Kabramate nastaviti sa nizom dobrih rezultata i u gosinama koje dolaze. Joca Gajeskov

Prvotimci Obili}a na proslavi jubileja kluba

Slavqeni~ku tortu je napravila Mirjana Popovac

Budu}nost KK Obili} na okupu

Nove dopunske {kole srpskog jezika u Hamiltonu i Melburnu

Ambasada Republike Srbije u Kanberi sa zadovoqstvom obave{tava da su i u Australiji i na Novom Zelandu formirane nove grupe u~enika u okviru dopunskih {kola srpskog jezika i kulture, u kojima se nastava odr`ava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

ve} rade nove grupe u Kanberi (dve grupe), Hamiltonu (Novi Zeland), kao i Melburnu (Grinzboro, Springsajd (pet grupa), Kizboro (tri). U kratkom roku o~ekuje se zavr{etak procesa formirawa jo{ jedne dodatne grupe u Brizbejnu, kao i dve u Melburnu (Springsajd), odnosno

straliji i Novom Zelandu delova}e najmawe 22 grupe u~enika svih uzrasta, koje }e obuhvatiti oko 350 u~enika.

Nastava u ovim {kolama odvija se po programu koji je Ministarstvo prosvete Republike Srbije

MARCH 14-24

Na ovaj na~in, u 2024. {kolskoj godini, u Au -

propisalo za u~enike u inostranstvu, a rad pomenutih {kola na mese~nom nivou finansijski poma`e Republika Srbija.

Amira Meduwanin nastupa u Sidnejskoj operi u sklopu turneje u Australiji i Novom Zelandu

Amira Meduwanin, svetski poznata interpretatorka sevdalinki i pesama sa prostora biv{e Jugoslavije, tokom marta }e, zajedno sa svojim dugogodi{wim saradnikom, harmonika{em Antoniom Vrbi~kim, odr`ati devet koncerata na turneji po Australiji i Novom Zelandu. Umetnica je 3. marta nastupila na manifestaciji “ Casula Powerhouse Arts Centre”, a 5. marta je zapevala u grandioznoj Sidnejskoj operi (Utzon Room), a 7. marta u „Camelot Lounge Marrickville“.

Slede koncerti u Brizbejnu, Adelejdu, Ouklendu, Melburnu, a turneja se zavr{ava 20. marta u Pertu. Mnogobrojni obo`avaoci na najudaqenijem kontinentu s nestrpqewem i{~ekuju da ~uju wene specifi~ne, toplinom ispuwene i predivnim glasom obojene interpretacije ve~nih pesama ovda{we ba{tine, kao {to su “Kad ja po|oh na Bemba{u”, “Moj dilbere”, “^ula jesam da se dragi `eni”, “Sejdefu majka bu|a{e” i mnoge druge. Amira s ushi}ewem pri~a: “Zaista je privilegija uop{te imati priliku nastupiti u ~uvenoj Sidnejskoj operi,

tom svojevrsnom hramu muzike. Tako|e mi je ~ast biti gost na prvom festivalu South-East Euro, koji se organizuje u zapadnom delu Sidneja, pod pokroviteqstvom vlade Novog Ju`nog Velsa. ^eka nas i koncert na Novom Zelandu, kojem se tako|e posebno radujem. Posetila sam taj predivan deo sveta prije tri godine, obe}ala da }u da se vratim i, evo, obe}awe }emo da ispunimo”.

Dan dr`avnosti Republike Srbije sve~ano obele`en u Kanberi

Ambasada RS u Kanberi, po prvi put u posled wih pet godina, 27. februara u hotelu „Hajat“, organizovala je prijem povodom nacionalnog praznika, kome je prisustvovalo oko 120 zvanica iz diplomatskog kora, Departmana spoqnih poslova i trgovine Australije, federalnog Parlamenta – ~lanovi grupe prijateqstva sa R.Srbijom, kao i zna~ajan broj privrednika –~lanova Australijsko-srpske privredne komore (ukqu~uju}i i kompletno rukovodstvo) i vi|enijih predstavnika srpske zajednice (izme|u ostalih i gradona~elnica Dandenonga Lana Jankovi} Formozo, odbornik Bojan Milkovi} iz Melburna, predsednik udru`ewa Srpski socijalni servisi i saradwa Milan Puali} iz Melburna, direktorka Festivala srpskog filma Milica Kozlina, i drugi).

U svom pozdravnom govoru, ambasador Rade Stefanovi} je, iznose}i istorijske ~iwenice, ukazao na razloge zbog kojih R.Srbija obele`ava Sretewe kao Dan dr`avnosti, te posebno istakao da je Sretewski ustav bio jedan najliberalnijih i najmodernijih ustava tog perioda. Osvrnuo se i na aktuelne bilateralne odnose Srbije i Australije, te posebno istakao srpsku zajednicu u Australiji, kao ~inilac koji zna~ajno doprinosi wihovom razvoju. Posebno je, nakon desetogodi{ wih pregovora, naglasio zna~aj stupawa na snagu bilateralnog Sporazuma o socijalnoj sigurnosti, te izrazio spremnost Republike Srbije da daqe razvija i unapre|uje odnose sa Australijom, Novim Zelandom i ostrvskim dr`avama Pacifika – ukqu~uju}i i intenzivirawe politi~kog dijaloga, kao i saradwu u brojnim drugim oblastima.

Ukazao je da R. Srbija sna`no podr`ava aktivnosti na o~uvawu srpskog jezika i pisma, kulture i nacionalnog identiteta lica srpskog porekla u Australiji i na Novom Zelandu, te izneo podatak da }e u 2024. {kolskoj godini delovati najmawe 22 grupe sa preko 350 u~enika u {kolama u kojima se nastava odr`ava po programu Ministarstva prosvete R. Srbije.

^lanstvo u EU ozna~io je kao najva`niji spoqnopoliti~ki prioritet Srbije, kao i ~iwenicu da }e Srbija nastaviti da se dosledno zala`e za po{tovawe principa me|unarodnog prava, posebno suvereniteta i teritorijalnog integriteta me|unarodno-priznatih dr`ava-~lanica UN.

U oblasti ekonomije, uz navo|ewe komparativih prednosti na{eg tr`i{ta, pozvao je australijske kompanije da investiraju u Srbiji. Posebno je istakao i da }e Srbija i grad Beograd biti doma}ini specijali-

zovane izlo`be EXPO 2027, kao i da je to velika razvojna {ansa i za Srbiju i za na{ region.

Zahvalio je Australijsko-srpskoj privrednoj komori na dosada{woj saradwi i po-

dr{ci, te najavio odr`avawe 21. Festivala srpskog filma – koji se od 14. do 24. marta

odr`ava u svim ve}im gradovima Australije i koji finansijski poma`e Republika Srbija.

11. Srpski festival, Sidnej, 9 - 10. mart 2024.

Obnavqa se srpska kraqevska porodica (2) POTOMCI KARA\OR\A SE OPET RA\AJU U SRBIJI

Pi{e:

Marko Lopu{ina

Kara|or|evi}i su, kako pi{e u wihovom Rodoslovu, tokom posledwe tri decenije dobili dvadesetak unu~adi, novih ~lanova kraqevske dinastije

Nova istorija Kara|or|evi}a u Srbiji po~iwe po~etkom devedesetih kada se iz Engleske, iz izgnanstva prvi u otaxbinu vratio da `ivi kraqevi} princ Tomislav. Wega je uznemirio raspad SFRJ, gra|anski rat na prostoru Jugsolavije i stradawe srpskog naroda. Do{ao je u Beograd, nastanio se na kraqevskom posedu u Topoli i poveo bitku za srpsku slogu i jedinstvo.

Posle Tomislava stigao je u Srbiju iz Engleske i wegov bratanac prestolonaslednik Aleksandar, koji se trajno nastanio u Kraqevskom dvodu, zdawu koje je na Dediwu podigao wegov deda kraq Aleksandar Kara|or|evi}, a otac kraqevi}a Tomislava.

Kraqevi} se o`enio se (1957.) u Zalemu (Nema~ka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i }erku Katarinu (1959). Princ Nikola Kara|or|evi}, prvi sin princa Tomislava Kara|or|evi}a o`enio se sa Qiqanom i sa wom ima }erku Mariju (1993), knegiwu koja `ivi sa porodicom u Nema~koj. Potomak princa Tomislava }erka Katarina ima }erku Viktoriju (1991).

Posle razvoda 1982. godine kraqevi} Tomislav o`enio se Lindom Meri Boni, koja ga je verno pratila i doselila se sa wim u Srbiju. Danas se princeza Linda bavi srpskim turizmom u okolini Prokupqa. Dobili su dva sina, \or|a (1984) i Mihaila (1985). Princ je umro u julu 2000. godine u Topoli.

Sinovi Tomislava Kara|or|evi}a, \or|e i Mihailo sledili su svog oca i vratili se u Srbiju. Princ \or|e je odrastao je na porodi~nom imawu u Engleskoj i okru`ewu svog brata od strica prestolonaslednika Aleksandra i wegovih sinova. Zavr{io je vi{e {kole za kompjuterski in`ewering, za dizajn i za menaxment, kao i {kolu za pirotehniku. @iveo je na o~evoj planta`i jabuka u Saseksu kod Londona. Radio je kao prodavac, pumpaxija, ~uvar, komjuterski operater, kao veb-dizajner i programer vatrometa. Sa prijateqima je otvorio dve firme - „\or|e” i „Kara|or|evi}”. - Prvi sam od svih potomaka Kara|or|evi}a iz Engleske do{ao 1989. godine u Srbiju. Jako mi se dopao `ivot sa mojim narodom, koji me cenio i izuzetno po{tovao. Odlu~io sam da kasnije kad odrastem postanem pravi Srbin. Imao sam `equ da ispo{tujem zavet mog oca Tomislava, koji mi je govorio da treba da radim za svoj narod – pri~ao mi je mladi princ \or|e kada smo se sreli 2013. godine.

Tada je princ \or|e ve} bio poslovni ~ovek, trgovao je pirotehnikom i organizovao sve~ane vatromete. @iveo je sa majkom princezom Lindom i bratom Mihailom

u dr`avnoj vili na Sewaku. Priznao mi je da su prodali svoju ku}u i planta`u u Saseksu da bi `iveli u Srbiji. Poku{ao je da ostvari i drugu o~evu `equ, da zavr{i Vojnu akademiju u Beogradu, ali su se, kako mi je rekao, ~im je primqen na akademiji u to ume{ale velike sile:

- NATO mi je zabranio da budem srpski oficir. Velika Britanija i Zapadna vojna alijansa su se bunile za{to sam kao ~lan kraqevske porodice i dr`avqanin Velike Birtanije odlu~io da postanem srpski oficir. Nastao je diplomatski incident, koji je mogao da preraste i u politi~ki problem, pa sam odustao od studija – priznao mi je princ \or|e Kara|or|evi}.

Najvi{e potomaka ima knegiwa Jelisaveta Kara|or|evi}. Iz dva braka dobila je troje dece, }erke Katarinu (1960) i Kristinu Oksenberg (1962), kao i sina Nikolu Augusta Belfura (1962). Danas knegiwa Jelisaveta ima sedam unuka

U me|uvremenu princ \or|e je po~eo da se zabavqa sa gospo|icom Felon Rejman. Dovodio je vi{e puta u Srbiju i sa wom “odlazio u narod”. Primani su sa po{tovawem i srpskim po~astima. Godine 2016. princ \or|e i karatistkiwa Felon Rejman su se ven~ali, gra|anski u [kotskoj, a pravoslavno u narodnim no{wama naredne godine u crkvi na Oplencu. Nakon crkvenog ven~awa uprili~en je svadbeni prijem na Belom dvoru kome je prisustvovalo vi{e od 500 zvanica: ~lanova i prijateqa kraqevske porodice Kara|or|evi}, kao i brojnih uglednih gostiju iz javnog `ivota Srbije i inostranstva. Medeni mesec su proveo u Trebiwu, u selu Ivanici na moru

i u Dubrovniku. Danas `ive [kotskoj.

I wegov godinu dana mla|i brat princ Mihailo Kara|or|evi}, par meseci kasnije o`enio se Srpkiwom. Studirao je u Engleskoj diplomatiju i me|unarodne odnose u Londonu. Bio je sportista, nosilac crnog pojasa u karateu. U Beogradu se zaqubio u Qubicu Qubisavqevi}, farmaceutkiwu koju je napravio princezom. Ven~ali su se 23. oktobra 2016, u crkvi Svetog \or|a na Oplencu, zadu`bini kraqa Petra Prvog. Prisustvovali su ~lanovi kraqevske porodice, kao i srpski politi~ari.

I Mihailo i Qubica nastanili su se u

Topoli:

- @eleli smo da `ivimo sa svojim narodom. Preselili smo se iz Beograda u Topolu sa `eqom da bli`e upoznamo mesto koje je moj otac toliko voleo. Topola je bila kolevka moderne srpske dr`ave i iz kog su moji preci vodili na{ narod. Vremenom smo u ovoj varo{i otkrili izvanrednu qubaznost i velikodu{nost [umadinaca koji su nas ra{irenih ruku do~ekali i u~inili da se brzo osetimo kao kod ku}e - kazao je princ Mihailo Kara|or|evi}.

Mladi princ i princeza u Topoli `ive na svom imawu, bave se ozbiqnim poslovima, humanitarnim i nacionalnim radom. Svoje prvo dete princezu Nataliju dobili su 26. decembra 2018. godine, a drugo dete princezu Isidoru 17. maja 2022. godine. I time su u mnogome mladi Kara|or|evi}i iz Topole o`iveli srpsku istoriju i tradiciju. Prve ~estitke su dobili od princa Filipa i princeze Danice Kara|or|evi}.

Po rodoslovu prin~evi \or|e i Mihailo su stri~evi princu Filipu, iako su mla|i od wega. Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} je wima brat od strica, tako da su Mihailove i Qubicine }erke, mlade princeze bratanice ovom stare{ini dinastije Kara|or|evi}.

Dvadeset prvi milenijum je, mo`e se slobodno re}i, vreme obnove i ja~awa srpske kraqevske porodice Kara|or|evi}. Krajem pro{log i posebno po~etkom 21. veka Kara|or|evi}i su, kako pi{e u wihovom pro{irenom Rodoslovu, dobili dvadesetak unu~adi, novih ~lanova kraqevske porodice.

I tre}i sin kraqa Aleksandra i kraqice Marije, kraqevi} Andrej Kara|or|evi} ima svoje potomke. O`enio se prvo 1956. princezom Kristinom von Hesen Kasel, sa kojom je dobio k}erku Mariju Tatjanu (1957) i sina Kristofera (1960). Princeza Tatjana je rodila }erke Sowu (1992) i Olgu (1995.) Sin Kristofer nije imao dece. Druga }erka princeza Lavinija (1957) dobila je Na|u (1987.), Andreja (1990) i Luku (1990).

U Knetu je kraqevi} Andrej o`enio princezu Kiru Melitu von Lejningen (1963) i dobio dva sina Vladimira (1964), kome je sin Kiril preminuo 2001. godine i Dimitrija Kara|or|evi}a (1965).

Knez Aleksandar Kara|or|evi} iz Pariza imao je petoricu sinova Dimitrija, Mihajla, Sergija, Du{ana i Nikolu, kao i }erku Helenu (1963). Princeza Helena je rodila princeze Milenu (1988) i Nastasiju (1991) kao i sina princa Leopolda (1997).

Najvi{e potomaka ima knegiwa Jelisaveta Kara|or|evi}. Iz dva braka dobila je troje dece, }erke Katarinu (1960) i Kristinu Oksenberg (1962), kao i sina Nikolu Augusta Belfura (1962). Danas knegiwa Jelisaveta ima sedam unuka. ]erka Katarina Oksenberg ima tri }erke Idniju (1991), Maju (2001) i Selsetu (2003). Dok sin Nikola ima ~etiri }erke Indiju Lili (2002), Grejs Elizabet (2002), Olimpiju Rouz (2007) i Xorxiju Veroniku (2010). Kako u Rodoslovu kraqevske srpske dinastije nisu upisani svi potomci Kara|or|a, pitao sam Wegovo kraqevsko viso~anstvio prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a koliko uop{te danas ima ~lanova porodice u otaxbini i u rasejawu. - Imamo nas dosta. ^ekamo da do|u ku}i i nadam se da }e ih biti sve vi{e u Srbiji? Ima za sve wih mesta ovde u Kraqevskom dvoru u Beogradu – poru~io je stare{ina srpske kraqevske dinastije.

Ven~awe princa \or|a Kara|or|evi}a i princeze Felon

Toskana – kolevka umetnosti i prirodnih lepota

Od Etruraca preko Rimqana sve do renesanse, Toskana je verovatno najve}e skladi{te umetnosti u svetu, obuhvata sve od vanrednih slika i skulptura, fresaka do arhitektonskih remek dela. Turisti u Toskanu dolaze iz mnogo razloga. Mnogi dolaze u potrazi za likovnom umetno{}u, drugi da istra`e neobi~na sela Toskane. Gurmani i qubiteqi vina u Toskani u`ivaju u jednostavnoj, ali divnoj kuhiwi i vinima. [eta~i u`ivaju u planinskim stazama, biciklisti u bre`uqcima, letwi turisti u obali i ostrvima. Svi se sla`u u jednom – Toskana je ~arobna i treba je obi}i!

Odakle po~eti obilazak i {ta videti u Toskani?

Toskana se nalazi u centralnoj Italiji. Pejza`, umetni~ko nasle|e i gradovi – Toskana je nesporni nosilac svetskog turizma. U ovom regionu priroda ima mnogo razli~itih aspekata, po~ev{i od obale koja naizmeni~no mewa duge i pe{~ane pla`e (Versilija) sa stenovitim liticama i strmim rtovima. Ostrva toskanskog arhipelaga, okru`ena mediteranskom vegetacijom, kristalno ~istim morem i bogatim morskim dnom, su bez premca. Netaknuta priroda Apuan Alpa je dostupna na nekoliko za{ti}enih podru~ja. Sredwovekovna sela, istorijski gradovi, dvorci i sistemi odbrane, crkve i opatije (Sant’ Antimo) rasuti su {irom teritorije i wihovi profili se isti~u u predelima ‘’Crete Senesi’’, ’’Orcia Valley’’, ’’Garfagnana’’, ’’Chianti’’, ’’Maremma’’. Kona~no, Toskana je prepuna bawa: Montecatini, Saturnia, Montepulciano, Monsumano i Bawo Viwoni, koje nude opu{taju}i odmor zahvaquju}i svojim termalnim vodama i dobro opremqenim objektima za sve vrste tretmana. Provincije u regionu su Firenca – regionalna prestonica, Areco, Groseto, Livorno, Luka, Maka Karara, Pisa, Pistoia, Prato i Siena.

Firenca srce Toskane Toskana je doma}in zapawuju}ih lokaliteta od kojih se mnoga nalaze na UNESKO listi. Svoj obilazak zapo~nite od Firence. Poznata {irom sveta, drevna Siworia de Medi~i je istaknuta kolevka kulture i umetnosti. Firenca je zvani~no najlep{i grad na svetu i pravi muzej pod vedrim nebom, sadr`i brojne spomenike ukqu~uju}i Trg Duomo, \oto zvonik, katedrala Santa Maria Novela, palata Vekio i galerija Ufici sa svojim jedinstvenim remek-delima.

[arm Firence je tako|e evidentan du` reke Arno, sa `ivopisnom mostom „Ponte Vekio“, dok u radionicama lokalnih zanatlija o`ivqavaju slike starog grada. Firenca je rodno mesto renesanse, mali grad koji je mogu}e uzdu` i popreko obi}i pe{ice i to za veoma kratko vreme. Uli~ice su poplo~ane, tako da }e vam udobna i ravna obu}a dobro do}i. U gustom rastiwu su skrivene vile u kojima su `iveli Dante, Galileo Galilej, Medi~iji… Replika Davida ponosno stoji na trgu Mikelan|elo.

Kada zavr{ite sa razgledawem spomenika prepustite se zalasku sunca (Firenca je poznata po zalascima sunca) sa voqenom osobom. Olfaktivno iskustvo darova}e vam ne{to hladniji severni vetar koji nosi intenzivan miris jorgovana. Ulica Via de’ Tornabuoni je nezaobilazno stajali{te svih {oping zavisnika. U ovoj ulici sme{tene su radwe svih presti`nih dizajnerskih imena.

Piza, Sijena, Pienza i drugi gradovi Toskane

Piza okupqa svoje glavne spomenike na trgu Piaca dei Mirakoli, me|u kojima je i Krivi toraw koji ~ini deo neverovatno vrednog umetni~kog prostora pod za{titom UNESKO-a. Sijena na Ligurijskom moru

je mesto odvijawa radwe filma o Xejmsu Bondu i verovatno je najlep{i sredwovekovni gradi} Italije.

Pienza je “idealan renesansni grad” koji je kreirao papa Pije II. Spektakularan raspored prostora i bogatstvo zgrada ~ine ovaj grad umetni~kim blagom. San \imiwano se izdvaja me|u malim gradovima regiona, sredwovekovni grad se odlikuje svojim stubovima i “Kulom domova”. Me|u mnogobrojnim toskanskim posebnostima izdvaja se dolina Orcia, zaslu`uje da bude pomenuta lepota wenih poqa i predela koji su inspirisali mnoge renesansne umetnike. „Tenuta la Novela“ je imawe u Toskani gde se pravi u celom svetu poznato italijansko maslinovo uqe. Na ovom imawu se pravi i roze vino sa mirisom kandiranih kajsija, a proizvodi se od belih i crvenih sorti gro`|a su{enog na slami.

Aktivan odmor u Toskani, ekoturizam i jo{ vi{e

Toskana nudi {irok spektar predloga za odmor koji }e zadovoqiti sve prohteve turista: aktivan odmor, opu{taju}i boravak ili posebne puteve koji kombinuju prirodu, umetnost i istoriju. Obala, sa svojim pe{~anim pla`ama i stenovitim podru~jima, zajedno sa ostrvima toskanskog arhipelaga, nudi mogu}nost za odmor i fizi~ku aktivnost npr. sportove na vodi (jedrewe, jedrewe na dasci, rowewe). Najboqi na~in da obi|ete obalu i wene guste borove {ume je biciklom. No}u, zasigurno se mo`ete zabaviti u nekom od toskanskih no}nih klubova: Viare|io, Forte de Marmi, Porto Erkole i Porto Santo Stefano. Poznata po svojim pejza`ima, Toskana je idealno mesto za eko turizam i „zeleni“ odmor jer postoje mesta odli~na za planinarewe, brdski biciklizam ili jahawe. Za{ti}ena podru~ja otkrivaju odre|ena okru`ewa, strme visine Apuan Alpa, Orbetelo laguna, Marema nacionalni park… Posebni putevi vode do otkri}a mineralnih resursa u regionu: arheolo{ki i rudarski park San Silvestro ~uva istoriju rudarstva sa geolo{kim putevima unutar rudnika. Osim toga, mo`ete da posetite kamenolom belog mermera u Apuan Alpima.

Kuhiwa Toskane, toskanska vina i hedonizam

Obiqe hrane i vina du` puteva vina ukqu~uje zaustavqawe kod vinarija i farmi radi degustacije vina i tipi~nih proizvoda. Kalendar kulturnih, verskih i folklornih manifestacija Toskane je prebogat. Poreklo toskanske kuhiwe je prili~no rusti~no, {to se vidi iz wenih osnovnih sastojaka: hleb, ~ak bajati hleb, mahunarke i povr}e. Neka tipi~na predjela su krostini (tost hleb) sa pa{tetom, panzanella, i salame (fino}ona i salama sa ukusom komora~a). Kao glavna jela se slu`e ribolita, pasuq, supe, pica (tipa {pageta iz oblasti Siena).

Vi{evekovno vladawe porodice Medi~i ose}a se u svakom atomu vazduha koji udi{ete. Putovawe u Toskanu je jedinstveno istorijsko, gastronomsko, enolo{ko, umetni~ko putovawe, putovawe kroz burnu sredwovekovnu istoriju Evrope. Potpuno druga~ije od drugih gradova, kao {to je recimo Rim. To je i putovawe stazama davno i{~ezlih `ivota bogate aristokratije i wihovih qubavi prema umetni~kim delima i hedonizmu. Mo`da vam putovawe pod toskanskim Suncem promeni `ivot, mo`da uspete da prisvojite za sebe jedan deo ukradene lepote sveta…

Firenca

Bawa Montekatini

Krivi toraw u Pizi

IVO ANDRI]: Na Drini }uprija

Odlomak - Danak u krvi, iz romana

Ve} je {esta godina pro{la od posledweg kupqewa ovog danka u krvi, zato je ovog puta izbor bio lak i bogat; bez te{ko}a je na|en potreban broj zdrave, bistre i nao~ite mu{ke dece izme|u desete i petnaeste godine, iako su mnogi roditeqi sakrivali decu u {umu, u~ili ih da se pretvaraju da su maloumni ili da hramqu, odevali ih u drowke i pu{tali u ne~isto} i, samo da izmaknu aginom izboru. Neki su i stvarno sakatili ro|enu decu, seku}i im po jedan prst na ruci.

tada razbe`ale i posakrivale u {umu pored puta, ali bi se malo posle opet sakupqale iza povorke i naprezale da suznim o~ima jo{ jednom ugledaju iznad sepetke glavu deteta koje im odvode.

Naro~ito su uporne i nezadr`qive bile majke. One su jurile, gaze}i `ustro i ne gledaju}i gde staju, razdrijenih grudi, ra{~upane, zaboravqaju}i sve oko sebe, zapevale su i naricale kao za pokojnikom, druge su raspame}ene jaukale, urlale kao da im se u poro|aj-

Izabrani de~aci otpremani su na malim bosanskim kowima, u dugoj povorci daqe. Na kowu su bila dva pletena sepeta, kao za vo}e, sa svake strane po jedan, i u svaki sepet stavqan je po jedan de~ak i sa wim mali zave`qaj i kolut pite, posledwe {to nosi iz o~inske ku}e. Iz tih sepeta, koji su se jednomerno klatili i {kripali, virila su sve`a i prepla{ena lica ugrabqenih de~aka. Neki su mirno gledali, preko kowskih sapi, {to je mogu}e daqe u rodni kraj, neki su jeli i plakali u isto vreme, a neki su spavali, sa glavom prislowenom uz samar.

Na izvesnom odstojawu od posledwih kowa u ovom neobi~nom karavanu, i{li su, ra{trkani i zadihani, mnogi roditeqi ili ro|aci ove dece, koja se odvode zauvek da u tu|em svetu budu obrezana, potur~ena i da, zaboraviv{i svoju veru, svoj kraj i svoje poreklo, provedu `ivot u jawi~arskim odama ili u nekoj drugoj, vi{oj slu`bi Carstva. To su bile ve}inom `ene, ponajvi{e majke, babe i sestre otetih de~aka. Kad bi se suvi{e pribli`ile, agine saharije bi ih rasterivali udarcima svojih bi~eva, nagone}i na wih kowe uz glasno alakawe. One bi se

nim bolovima cepa materica, obnevidele od pla~a naletale pravo na suharijske bi~eve i na svaki udarac bi~a odgovarale bezumnim pitawem: »Kud ga vodite? Kud mi ga vodite?« Neke su poku{avale da razgovetno dozovu svoga de~aka da mu daju jo{ ne{to od sebe koliko mo`e da stane u dve re~i, neku posledwu preporuku ili opomenu na put.

— Rade, sine, nemoj majke zaboravit’...

— Ilija! Ilija! Ilija! — vikala je druga `ena, tra`e}i o~ajno pogledom poznatu, dragu glavu, i ponavqala je to neprestano kao da bi htela da detetu use~e u pamet to ime koje }e mu ve} kroz koji dan zauvek biti oduzeto.

Ali put je dug, zemqa tvrda, telo slabo, a Osmanlije mo}ne i nemilosrdne. Malo-pomalo te `ene su zaostajale i, zamorene pe{a~ewem, gowene udarcima, jedna pre druga posle, napu{tale bezizgledan napor. Ovde, na vi{egradskoj skeli, morale su da zastanu i najupornije, jer ih na skelu nisu primali a preko vode se nije moglo. Tu su mogle mirno da sede na obali i pla~u, jer ih niko vi{e nije gonio. Tu su ~ekale kao okamewene i neosetqive za glad, `e| i studen,

sve dok ne bi na drugoj obali reke jo{ jednom ugledale otegnutu povorku kow i kowanika kako zami~e ka Dobrunu, i u woj jo{ jednom naslutile ro|eno dete koje im gine iz o~iju. Toga novembarskog dana, u jednom od onih mnogobrojnih sepeta }utao je i suvih o~iju gledao oko sebe jedan crnomawast de~ak od desetak godina, iz visokog sela Sokolovi}a. Ozeblom i pocrvenelom rukom on je dr`ao malu krivu britvu i wome rasejano deqao pervaz svoga sepeta, ali je u isto vreme posmatrao sve oko sebe. Zapamtio je kamenitu obalu, obraslu retkim, golim i ubogo sivim rakitama, nakaznog skelexiju i tro{nu vodenicu, punu pau~ine i promaje, u kojoj su morali da preno}e pre nego {to su uspeli da se svi prebace preko mutne Drine nad kojom su graktale vrane. Kao fizi~ku nelagodnost negde u sebi — crnu prugu koja s vremena na vreme, za sekundu-dve prese~e grudi nadvoje i zaboli silno — de~ak je poneo se}awe na tomesto, gde se prelama drum, gde se bezna|e i ~amotiwa bede zgu{wavaju i talo`e na kamenitim obalama reke preko koje je prelaz te`ak, skup, i nesiguran. To je bilo rawavo i bolno mesto te i ina~e brdovite i oskudne krajine, na kome nevoqa postaje javna i o~ita, gde ~ovek biva zaustavqen od nadmo}ne stihije i, posti|en zbog svoje nemo}i, mora da uvidi i jasnije sagleda i svoju i tu|u bedu i zaostalost. Sve je to leglo u onu fizi~ku nelagodnost koja je ostala u de~aku toga novembarskog dana i koja ga nikad docnije nije potpuno napustila, iako je on promenio `ivot i veru, ime i zavi~aj.

[ta je bilo daqe od toga de~aka u sepetu to kazuju sve istorije na svima jezicima, i to se boqe zna u {irokom svetu nego ovde kod nas. S vremenom on je postao mlad i hrabar silahdar na sultanovom dvoru, pa kapudan-pa{a, pa carski zet, vojskovo|a i dr`avnik svetskoga glasa, Mehmedpa{a Sokoli, koji je na tri kontinenta vodio ve}inom pobedonosne ratove, pro{irio granice Turske Carevine, osigurao je spoqa, i dobrom upravom u~vrstio iznutra. Za tih {ezdeset i nekoliko godina slu`io je tri sultana, do`iveo i u dobru i u zlu {to samo retki i odabrani do`ivquju, i uzdigao se na nama nepoznate visine mo}i i vlasti, gde samo malo wih dolazi i ostaje. Taj novi ~ovek, koji je nastao u tu|em svetu, gde ni mi{qu ne mo`emo da ga pratimo, morao je da zaboravi sve {to je ostavio u kraju iz kojeg su ga nekad odveli.

MILICA MILETI]: Odlazak jaha~a vjetrova

Jednog dana samo je napisao da je umoran. Ta re~enica je bila kratka i posledwa kojom se oprostio od f.b. prijateqa. Poru~ili smo mu da se odmori i da nam se vrati, a i on i mi smo znali da se to ne}e desiti. On se nije borio sa smr}u, on ju je ~ekao, ali ~ekao je dugo. Savo nije mogao da pri~a ve} odavno, ali pisac uvijek ima ne{to da ka`e, pa je pisao. Svako jutro se svojim f.b. prijateqima javqao sa pjesmama, {alama, pri~ama, a za laku no} sa jutjuba postavqao pjesmu nekog pjeva~a iz wegove mladosti. Iz ku}e nije mogao iza}i, ali zato su izlazile wegove kwige. I promocije zadwih wegovih kwiga bile su bez wega, ali je on na f.b. stavqao slike i komentare, prodavao kwige i tra`io od svih koji ih kupe da se slikaju sa kwigom i stave sliku na f.b.

A onda vi{e nije mogao ni pisati. Je~ao bi da je mogao ispustiti glas. Molio bi Boga da umre da je u wega vjerovao, ali nije. I niko mu nije mogao pomo}i.

Zadwi put kada sam ga vidjela, bio je sre}an {to smo do{li, a ja sam jedva uspjevala da ne zapla~em. Nije bilo stra{no {to je te{ko bolestan, mnogi su umirali u mukama, ali stra{no je bilo {to je umirao u samo}i. Sam. Niko nije imao vremena za wega. Samo najbli`i su navra}ali kad na|u vremena, a mladi qudi nikad nemaju dovoqno vremena za druge.

Le`ao je na kreve-

tu. Gledala sam du{u i tijelo kako se bore. Zarobqena du{a u bolesnom tijelu borila se da ga napusti, a ono onako iscrpqeno nije je pu{talo. Mahnula sam mu sa vrata opra{taju}i se kada sam odlazila i na moje veliko iznena|ewe pogledao me, iscrpqenu ruku prinio ustima i poslao mi poqubac. Ju~e je bila sahrana. Velika ki{a je pala i zaustavila mnoge koji su `eqeli da do|u da ga isprate. Prijateq mu je htio odsvirati pjesmu za koju je napisao muziku na wegove stihove, ali ki{a nije dozvolila. Oti{ao je sa ki{om i ponekom suzom, ali ne onako kako je zaslu`io. Kada su na grob stavili cvije}e, ki{a je stala. Iza oblaka pojavilo se sunce i obasjalo cvije}e. Pokisli qudi iz pogrobne povorke, blatwavih cipela, podigli su pogled prema nasmijanom nebu. U vazduhu se osje}alo neko olak{awe – pjesnik „umorni Jaha~ Vjetrova, na rasksnici svjetova, hrlio je visini tra`e}i mir u ti{ini“.

Lordan Zafranovi}: Skidam usta{ku ko{uqu! Dok neko iz Hrvatske ne klekne u Jasenovcu - nema oprosta

Istorija mi slu`i da govorim o vremenu danas, o vlastitom narodu koji je napravio u`asno zlo. Film je moj alat da ka`em - Oprostite u ime mog naroda. Dok neko ne klekne u Jasenovcu u ime hrvatske dr`ave, nema oprosta. Ja ovim filmom skidam usta{ku ko{uqu sa sebe, rekao je rediteq Lordan Zafranovi}.

Rediteq filmova „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Muke po Mati“, „Krv i pepeo Jasenovca“, trenutno montira novo ostvarewe „Djeca Kozare“ (Zlatni rez 42) o logoru Jasenovac, odr`ao je na FEST-u master klas na kome je govorio o na~inu snimawa, temi zla kojoj je posvetio gotovo ~itav svoj opus, stradawu rediteqa tokom politi~kih previrawa i odnosima u regionu danas.

„Mi smo vrsta patnika unutar civilizacije koja nije slobodna i ja uz pomo} filma poku{avam da iza|em iz toga. Meni je film od 1961. godine prijateq koji mi daje odgovore na ono {to me interesuje. Kada ne{to `elim da ispitam, ukqu~im kameru. Mi filmski umetnici smo uvek kao u vojnoj formaciji, u svojevrsnom opsadnom stawu i bez generalskog stava ne mo`ete da se izborite sa, recimo, 175 glumaca koliko ih imam u novom filmu“, istakao je poznati sineasta.

JASENOVAC – BOLNA TEMA

^ITAVE EVROPE

Od osamdesetih godina ~eka na film „Djeca Kozare“ i sa velikom uporno{}u je stigao do osam sati snimqenog materijala koji sada treba da pretvori u dva – dva i po sata igranog ostvarewa:

„Tema zla i tema Jasenovca jeste velika odgovornost ne samo zbog ovog naroda u kome nema familije bez tih stravi~nih nesre}a, to je bolna tema ~itavog ovog podru~ja pa i cele Evrope“.

Zafranovi} se prisetio svoje prve posete Jasenovcu:

„Mi o Jasenovcu nismo imali pojma.

Komunisti~ka vlast je zbog bratstva i jedinstva to skrivala i ja sam slu~ajno do{ao do tog podru~ja. Snimali smo dokumentarac i u{ao sam u taj logor. Sedam – osam dana smo bili bolesni od svega toga {to je ~ovek tamo po~inio. Radio sam tada ‚Muke po Mati’, socijalne filmove i onda sam re{io da moram da stavim film u slu`bu istra`ivawa tog zla, jer nema druge teme. I onda je po~ela mu~na i opasna igra sa tom temom jer su razne strane imale potpuno suprotno stanovi{te“.

NI[TA SE NIJE PROMENILO

Priznao je da ga od tada ta tema ne napu{ta:

„Godinama sam istra`ivao Jasenovac i dosta sam stradao i zbog dokumentarca o Jasenovcu i ostalih filmova koje sam radio. Morao sam da promenim dr`avu i dan danas nemam svoju zemqu. Smatram da se ni{ta nije promenilo od 1941/1942. i mislim da su u mom filmu dijalozi pojedinih |avola rata, koji su na momente vrlo simpati~ni i dragi, a onda stravi~ni, ubojitiji od bilo kog no`a unutar neke scene“.

Iz ugla dana{weg trenutka Zafrano-

OVO JE PROJEKAT ZA PONOS:

vi} razmi{qa da na u{trb prizora zla primat da dijalozima „zbog savremenosti o ~emu ti junaci govore, o dr`avi i dr`avama“:

„Ja se u ovom filmu bavim temom na koji na~in se razvija zlo kod najobi~nijih qudi. [ta je to {to zlo pokrene u pojedincu i {ta ga pokrene masovno? Ja sam bio svedok 1991. godine da su moji susedi - mali trgovci, porodi~ni qudi - obukli uniformu, promenili se i postali zli. Ako uspemo da se to prepozna u ovom filmu, mi smo napravili veliki korak napred. Svi su dobri u po~etku i sve se brzo okrene“.

Nagla{ava da wegov film mo`e da se odvija danas u bilo kom gradu: „Imam jedan kadar u kome onaj koji ve{a `ene, govori da }e biti stvoriteq slobodne Evrope. Ja shvatim da je slobodna Evropa u `ici, da smo mi svi unutar`ice. Ovaj film, kada skinete `icu, mo`e se de{avati u svakom gradu, svakoj ulici, u svakom stanu. Govorimo o qudima. Kada sam video dokumentaciju osetio sam se poni`enim {to pripadam qudskom rodu zbog zla koje je napravqeno i metoda kojim se zlo sprovodi, a ~ine ga na{i mali susedi“.

TEREN ZA ZLO JE SPREMAN

Prime}uje da zlo traje generacijama: „Dvadeseti vek je po~etak udarni~ke propagande, mr`we i izazivawa zla. Ostale su strahovite rane, me|u kojima je i Jasenovac, koje optere}uju generacije i generacije. To je budu}e zlo. Nije ubod no`a samo kada je po~iwen, ve} raste sa godinama, od usta do usta, stvarawem mitova. Upotrebom tih mitova u propagadne svrhe zalu|uju se ~itavi narodi i samo je dovoqan mali fitiq i sve kre}e. Pogledajte te fudbalske utakmice. To je na tankoj `ici da pukne. Pucalo je i 1991, ali sada je situacija nekako spremna. Teren za zlo je spreman“.

O~ekuje da }e „Djeca Kozare“ izazvati burne reakcije, ali ga to ne brine:

„Va`no mi je da se napravi film o vremenu danas. To je savremeni film o stawu duha danas, o opasnosti koje se mogu desiti preko no}i i danas. Istorija mi slu`i da bih govorio o vremenu u kome `ivim, o svojim strahovima. Ja govorim o svom vlastitom narodu koji je u jednom trenutku po~inio u`asno zlo. Ja sam svedok tog zla, a imam alat koji se zove film i koji poku{avam upotrebiti da bih rekao – ‚Oprostite u ime mog naroda, svesni smo toga {ta smo napravili’. Dok neko ne klekne u Jasenovcu u ime hrvatske dr`ave, nema oprosta. To ho}u da ka`em. Ja skidam usta{ku ko{uqu sa sebe preko ovog filma. Ja nemam drugog alata, ja nisam politi~ar. Ja rukovodstvo Hrvatske stalno na to podse}am gde god mogu, ali ne{to je tu zapelo od 1945. i to stoji stalno. Ovaj film je mali prilog u ime mog naroda, koji me je {kolovao, pa je red i da mu ne{to vratim, ako mogu“.

Zafranovi} je rekao da posle ovog filma nema daqe, jer ne postoji ve}e teme od Jasenovca:

„Mislim da ovo mo`e da bude zavr{ni udarac sa moje strane. Neko }e mo`da nastaviti nakon toga, ali ja vi{e ne. Nema {ta vi{e ni u formi nu u temi. Sva energija je u{la u ovaj film i on }e trajati narednih sto godina“.

U izgradwi jedini muzej }irilice na Balkanu

Radovi na izgradwi prvog Muzeja }irilice u regionu teku predvi|enom dinamikom i zavr{ena je prva faza gradwe objekta u Bajinoj Ba{ti koji }e biti od velikog zna~aja za o~uvawe sprskog nacionalnog pisma. U decembru su okon~ani radovi na kompletnoj rekonstrukciji zgrade nekada{we {kole u Ra~i i wenom pretvarawu u objekat pogodan za muzejsku delatnost. Radovi su u najve}oj meri finansirani od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, kroz program „Gradovi u fokusu 2023”, kojim je Op{tini Bajina Ba{ta za projekat „Dom }irilice” opredeqeno 17 miliona dinara. Ministarka Maja Gojkovi} obi{la je budu}i Muzej }irilice u Bajinoj Ba{ti. – Ovo je projekat ~ijoj se realizaciji najvi{e radujem i od ogromnog je zna~aja. Odu{evila nas je inicijativa koja je stigla iz Bajine Ba{te, stoga smo je svesrdno podr`ali. Izdvojena su sredstva za adaptaciju i sanaciju stare {kole, sledi parterno ure|ewe, sama postavka. O~ekujemo da }e

radovi od sada te}i mnogo brzom dinamikom. U planu je i izgradwa amfiteatra, kako bi se neki od doga|aja mogli organizovati i napoqu. Projekat je od ogromnog nacionalnog zna~aja, nadam se da }e ovde biti organizovan veliki broj u~eni~kih i radnih poseta. Deca sve ranije dobijaju mobilne telefone na kojima pi{u

iskqu~ivo na latinici, stoga je o~uvawe na{eg }irili~nog pisma od kqu~nog zna~aja, rekla je za RINU ministarka Gojkovi}. Planirano je da predstoje}im radovima taj Muzej dobija postavku i dodatne sadr`aje i tako postane kqu~ni deo kompleksa budu}eg Doma }irilice u Ra~i kod Bajine Ba{te.

Projektna dokumentacija za drugu fazu radova je ve} spremna, pribavqene su sve potrebne dozvole i Op{tina Bajina Ba{ta je sa ovim projektom konkurisala kod Ministarstva kulture za nastavak finansijske podr{ke pa bi ve} tokom 2024. godine pored objekta Muzeja }irilice mogao da bude izgra|en amfiteatar,

tematski park sa info tablama i nabavqena potrebna oprema za sam Muzej.

– Izgradwa prvog srpskog Muzeja }irilice je po~etna faza u okviru planirane celine Doma }irilice u Ra~i kod Bajine Ba{te. Vizija projekta jeste da na osnovu vekovne istorije negovawa i ~uvawa srpskog pisma u Ra~i kroz trud kalu|era prepisiva~a, ~uvawe Miroslavqevog jevan|eqa u ovom manastiru, kao i ve} preduzetih mnogobrojnih aktivnosti u Bajinoj Ba{ti na za{titi nacionalnog pisma, Dom }irilice bude nova kulturna institucija s namenom da ~uva i neguje }irilicu, predstavqa istorijat i vrednosti na{eg pisma i da razvija kulturu i turizam u ovom delu Srbij, isti~e Spasojevi}. Plan je da se u Muzeju }irilice kroz dobro osmi{qenu stalnu postavku predstavi istorijat, razvoj, izuzetna lepota i prakti~nost srpskog pisma, kao i dometi i zna~aj Ra~anske prepisiva~ke {kole, a da budu}i Dom }irilice koji }e rasti oko Muzeja da novi doprinos da }irilice bude mnogo vi{e oko nas.

KAMEN KOJI POVEZUJE SVE SRBE NA SVETU: Obnavqa se svetiwa koja je na Kosovo - doletela sa neba

Me{tani Novog Brda obnavqaju crkvu Uspewa Presvete Bogorodice „koja je pala s neba“. Wihovi preci su je na rukama, u lancu, za tri dana preneli iz podno`ja sredwevekovnog grada u selo Bostane, da je Turci ne bi sru{ili. U jednako te{kom vremenu na Kosovu i Metohiji, nastavili su lanac, obnovom crkve povezali sva mesta u svetu u kojima Srbi `ive.

“Nastavimo lanac” tako su me{ani Bostana i wihov paroh Stevo Mitri} nazvali akciju u

vawe ikonostasa. Narod iz Novog Brda skupio je prvih 6 hiqada evra za prvi deo oslikavawa, ~etvrtinu hrama.

NAROD UTEMEQEN U VERI

On je rodom iz Bratunca, a na Kosovu i Metohiji slu`i punih 18 godina. Ka`e da je narod na tom prostoru duboko utemeqen u veri.

„Ovaj narod zna da u}uti kada do|u te{ka vremena. Ne da se krije, zna kada treba da se skloni

Стево Митрић - причешће у цркви

kojoj su prikupili novac da u potpunosti obnove zadu`binu kraqa Milutina u wihovom selu prenetu iz predgra|a sredwevekovnog Novog Brda kada je palo pod Turke, decenijama posle Kosovske bitke.

„Istorijski podaci govore da je 10 hiqada qudi u~estvovalo u preno{ewu crkve, a u narodu je zapam}ena legenda da je crkva preletela, zato {to su je qudi tako brzo razgradili, premestili, doneli na mesto gde je danas, u Bostanu“, obja{wava paroh.

PATRIJARH PAVLE

ODVAJAO OD PLATE

On dodaje da je obnovu velike svetiwe zapo~eo patrijarh Pavle dok je bio episkop ra{ko – prizrenski sedamdesetih godina pro{log veka.

„Ostalo je zapam}eno da je on deo svojih dnevnica, svoje plate, ulo`io u obnovu Hrama. Taj posao poverio je sve{teniku Iliji [migi}u. Postavili su jedan stub na sredini crkve, da je stegnu sa svih strana, da ne bi pala, po{to nije imala stubove, zidana je kamenom u kome su ostaci lave, od koga je bio izgra|en ceo sredwovekovni grad Novo Brdo. Stvarno izgleda kao da je pala sa neba“.

Kad je otac Stevo do{ao u parohiju, zatekao je stari, malterisani pod, crkva je bila okre~ena u plavo, kao da je, ka`e, ~ekala ikonopis. Prvih godina ura|ena je drena`a, izolacija, podno grejawe. Zatim je zapo~eto i oslika-

jedna vrsta askeze. Po ceo dan sam u crkvi, radim do kasno, odgovara mi popodnevni i ve~erwi rad, a pre podne sam u crkvi zbog priprema“, ka`e Todorovi}eva za Sputwik.

Obja{wava da slika po kanonskim pravilima, posle scena iz Hristovog, re|a slike iz `ivota presvete Bogorodice kojoj je hram posve}en. I pored pravila, ima, ka`e, slobodu da iska`e svoj senzibilitet. Savr{enim uzorima iz na{eg sredwovekovnog slikarstva mo`e da doda i svoju kreativnost u osmi{qavawu scena i kolorita.

„Kad vas vodi ruka Bo`ija, o tome se mnogo i ne razmi{qa, jednostavno se prepusti. Bez Bo`ijih odgovora i vo|ewa ne mogu ni{ta. Kad dobijem zadatke, odlazim u crkvu, na liturgiju, tokom no}i se probudim, dobijam odgovore, sklapam, uklapam. Nema tu mnogo razmi{qawa, Bog vas vodi. Svaki va{ atom oseti to prisustvo, a vi se prepustite“, ka`e umetnica.

BLAGOSLOV IZ

Ружица Тодоровић, уметница која осликава цркву

od neprilika. Wihov spas i verovawe vezani su za samu crkvu. Narod tu nalazi uto~i{te. Kad je bila korona ja im ka`em, preporuka je da se ne dolazi u crkvu, da se virus ne bi {irio. Kad ka`e{ da je preporuka takva, oni svi do|u“.

Parohija ima {est sela i 18 zaseoka u pre~niku od 70 kilometara, pa je za neke pravi podvig da do|u u hram, ali u crkvi uvek ima naroda.

Veliko je isku{ewe bilo doneti odluku ko }e oslikati wihov „hram koji je pao s neba”. Bilo je vi{e predloga, a prelomio je vladika Teodosije.

„Rekao je, ipak je crkva zadu`bina Nemawi}a, iako je prene{ena, ima wihov DNK. Ne bih voleo da se neko u~i na na{oj crkvi, voleo bih da to bude neko ko }e da uradi kako treba. On je predlo`io gospo|u Ru`icu Todorovi}“.

CRKVU OSLIKAVA RUKA BO@IJA

Ova umetnica ve} je oslikala manastirsku crkvu u So~anici, trenutno radi na oslikavawu hrama u Vr{cu, sprema se za `ivopisawe crkve u Wu Xersiju, ali zimi se bavi najve}im izazovom, oslikava crkvu Uspewa Presvete Bogorodice koja je preletela iz Novog Brda.

„Odgovornost je prevelika, svetiwa je izuzetna, energija posebna. Posve}ena sam radu, to je

TIJANA JE NAJMLA\A VODENI^ARKA U SRBIJI: Vratila se na imawe svog ~ukundede da radi na vodenici sagra|enoj jo{ u 19. veku!

Kada je davne 1892. Milovan Joksimovi} sagradio vodenicu poto~aru u kosjeri}kom selu Se~a Reka, ni slutio nije da }e ga u tom poslu naslediti wegova ~ukununuka Tijana. Ali izgleda da boqeg naslednika nije mogao imati, jer je Tijana zbog dedine vodenice napustila Beograd i sa suprugom Nenadom o`ivela staro vitlo i ~eketalo i poto~ari, ali svojoj porodici podarila boqi `ivot. Tijana je profesorka francuskog i menaxerka, ali u posledwih nekoliko godina je uspe{na vodeni~arka. Odluku da se sa suprugom Nenadom vrati u rodni Kosjeri} donela je onog trenutka kad je saznala da je trudna, i sada je sigurna da nije pogre{ila.

ISTO^NOG SARAJEVA

Ure|ewe crkve pomogli su qudi i organizacije sa svih strana sveta. Bilo je i velikih donatora, to su peva~ Nikola Rokvi}, Po{tanska {tedionica, Dunav osigurawe, a najve}i donator freskopisa je re`iser Danilo Be}kovi}.

„Posledwu donaciju uplatila je {kola „Sveti Sava“ iz Isto~nog Novog Sarajeva, ona ima hiqadu |aka. Roditeqi i u~enici prikupili su 3200 evra, 500 su dali za oslikavawe, a od ostalog su rekli da se urade svi poslovi da bi funkcionisalo grejawe u {kolama. Imamo tri {kole u parohiji. Zaista je to velika, velika podr{ka“, ka`e otac Stevo.

Ovaj po`rtvovani sve{tenik i wegova porodica, a to je cela parohija, sada rade na konaku kako bi u budu}nosti mogli da otvore letwi kamp za decu iz centralne Srbije koja treba da se upoznaju sa kulturnim nasle|em svoje zemqe. Jednako dragi gosti bi}e im u~enici {kole „Sveti Sava“ iz Isto~nog Sarajeva koji su ve} u svojim domovima ugostili decu iz Kosovskog Pomoravqa.

– Od prvog trenutka kada smo u{li ovde, mi smo shvatili da ta nematerijalna vrednost vodenice ima veli~inu i da zapravo od toga zaista mo`emo da `ivimo. Ja sam bila odu{evqena ~iwenicom da ne{to {to je staro u tom trenutku 130 godina, daje proizvod koji je najboqeg kvaliteta, ka`e za RINU Tijana.

Iako je vodenica stara preko jednog veka, u woj se ni{ta bitno nije promenilo. Uvek je bila aktivna, ali je vreme ipak u~inilo svoje pa ju je bilo potrebno srediti i popraviti, a tu ulogu je na sebe preuzeo Tijanin suprug Nenad.

– Bila je zarasla u korov takore}i, bilo je tu dosta {ibqa, trave, ovde iza vodenice se u tom momentu prakti~no nije ni moglo da u|e. To je bila ona neka kupina porasla, kopriva, ne znam ni ja {ta sve. Nije moglo da se pro|e, ali malo po malo smo kr~ili, kosili i doveli smo je u potpuno funkcionalno stawe u kom je sada, rekao je Nenad.

Mari}i su onda po~eli sa proizvodwom bra{na i nijednog trenutka nisu posumwali u svoj uspeh. Znali su da imaju redak proizvod, koji je veoma kvalitetan.

– Kada imate doma}i kukuruz osmak, koji mi sejemo i gajimo, koji je samleven ovde na na ovom kamenu prosto ne postoji proizvod u ovom domenu koji je boqi od wega. U vodenici mewamo samo kukuruz i sva na{a bra{na su bez glutena, ka`e Tijana.

Iako su odlu~ni da sve {to se u vodenici proizvode bude na tradicionalan na~in na koji se radilo i pre jednog veka, za plasirawe svojih proizvoda u pomo} su ipak pozvali moderne tehnologije i dru{tvene mre`e.

– Instagram i fejsbuk su nam dosta pomogli u prodaji bra{na. Na{e proizvode slikamo i snimamo, ka~imo, a profil i tako dolazi do mogo qudi koji su zainterosvani za kupovinu, qudi su ~uli za nas. To je dosta doprinelo da qudi ~uju za nas, 7 Do 77 godine, istakla je Tijana.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Успења Пресвете Богородице

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (5)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

PESNICI REVOLUCIJE NE DI@U, NEGO IH OBZNAWUJU: Turska i Austrija bile su protiv toga da Srbija dobije status elementarne dr`avnosti

Osnovna ustanova i okvir razvoja srpske nacije je pravoslavna hri{}anska religija i wena crkva. Ona je ancien depot srpskog naroda. Tragi~na strana tog zlatnog nov~i}a je u tome da sve {to je otpadalo od religije i crkve, u isto je vreme otpadalo i od nacije i pretvarlao se u partnerske nacije, ili se asimilovalo u strane nacije. Religija ne daje mobilnu svest naroda u pokretu. Ona ne poziva na revoluciju, ali jeste stara ba{tina na kojoj se gradi svoja dr`ava. Klasi~ni pokret nacionalnog bu|ewa Srbi }e do`iveti tek nakon uspostavqawa osnove nezavisne dr`ave 1815, kada po~ne i rast srpskih sredwih klasa u meri koja se ne smatra ve~nim po~etkom, nego kvascem preobra`aja u novi tip dru{tva.

Od drugih pojava i procesa koji su u~estvovali u dubinskom pripremawu srpske revolucije 1804, borba za lokalnu samoupravu igra zna~ajnu ulogu. Pored sli~nih ustanova lokalne autonomije, koju imaju slovenski narodi, kao {to je porodi~ni oblik zadruge, u nekim delovima srpske teritorije plemena i bratstva, Srbi imaju i samoupravnu kne`inu.

Kao kod drugih slovenskih naroda, kod Srba tako|e postoji ideolo{ki mit o iskonskoj slobodi Srbina koji je ro|en u selu, ~iji orah predstavqa sredi{te samoupravnog odlu~ivawa. Umesto hrasta kod Rusoa i slovenskih mislilaca u Rusiji, kod Srba je orah zauzeo to mesto.

Francuska je imala porodi~nu zadrugu, koja je iza revolucije 1789. i{~ezla. Vrlo je sli~an proces u Srbiji nakon revolucije.

Smatra se da je samoupravna kne`ina nastala na osnovi sto~arskoh katuna. Literatura i nau~no istra`ivawe ne potvr|uju da je takva kne`ina nastala iz ranofeudalnih `upa, {to je karakteristika i drugih naroda... Zbog nomadskog na~ina, posebnog na~ina oporezivawa, katun (od canton ranog sredweg veka u drugih naroda) imao je autonomiju

Aleksa Nenadovi} je bio knez tamnavsko-posavske kne`ine

u Osmanlijskom carstvu. Imao je i privilegiju da daje posebne vojne jedinice „martolozi“.

Na ~elu tih kne`ina su bili knezovi i primi}uri.

Po ispitivawu Jovana Cviji}a u Srbiji XIX veka samo je oko 20 odsto naroda bilo starosedela~ko. Srbija je do 1960. bila trajno istorijsko pasivno migraciono podru~je. Useqenici su uglavnom stanovnici iz planinskih oblasti u susedstvu, gde preovla|uje sto~arski tip dru{tva.

Svi{tovskim ugovorom 1791. Srbija nije dobila autonomiju po uzoru na rumunsku pokrajinu Vla{ku, koju su zahtevali srpski predstavnici toga doba. Vla{ka je imala jednog vrhovnog „gospodara“, ali je autonomija bila pod za{titom Rusije. Ni Turska ni Austrija nisu htele da Srbija ovim mirom dobije status elementarne dr`avnosti, bez samostalne dr`ave. Umesto toga, u ugovoru 1791. prvi put je cela teritorija nazvana imenom Srbija.

Bila je podeqena u 12 nahija, sa „oborknezovima“ na

~elu svake. Turske vlasti su potvr|ivale ove srpske stare{ine. Odre|ena je visina poreza, timarioti su vra}eni na svoje spahiluke, ali nisu mogli stanovati po selima, nego uglavnom u Beogradu. U sela su dolazili wihovi zamenici suba{e. Isto tako je bilo zabraweno da vojska stanuje u privatnim ku}ama. Vezir na ~elu pokrajine je imao odred od 600 vojnika, ali su i Srbi imali jednu svoju vojnu formaciju. Glavna povlastica je bila zabrana jawi~arima da mogu preuzimati vlast u Beogradskom pa{aluku.

Jawi~ari su dva puta, 1793. i 1794, poku{ali da preuzmu vlast u Beogradskom pa{aluku. Povod odmetawa Pazvanoglua u severozapadnoj Bugarskoj 1794. u Srbiji je bilo nare|eno da se di`e vojska sastavqena od srpskih seqaka. Na ~elu svakog sela odre|en je jedan seoski knez, a na ~elu deset sela jedan oborknez. Mobili{e se deset qudi po selu, pa su Srbi stvorili jednu vojsku, najpre od osam, a kasnije od {esnaest hiqada vojnika. Nisu prima-

KNE@EVSKO NASLEDSTVO

Zajedno sa naseqenicima sto~arima u Srbiju su stizale i wihove tradicionalne ustanove lokalne autonomije. Stare{ina kne`ine (oblasti), knez, bila je izborna ustanova. O tome pravila ne postoje. Pravo razumevawe zamagquje istovetnost tog naziva za stare{ine sela, ili bratstava u Crnoj Gori i Hercegovini. U ovom posledwem slu~aju su do zakona 1851. bili nasledni. Sli~no kao sa nasle|ivawem feudalnih vlastelinstava, kad sultan starom dr`aocu uvek produ`uje mandat, a posle smrti prvenstvo daje wegovom sinu, tako je i sa knezovima na ~elu kne`ina. Oni su potpadali pod ovu tradicionalnu osmanlijsku ustanovu davawa prednosti sinovima.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN mart 7.

1573. - Potpisivawem mira u Carigradu zavr{en je rat Mleta~ke republike i Otomanskog carstva koje je (1571) preuzelo Kipar od Mletaka.

1809. - Umro je francuski konstruktor balona @an Pjer Fransoa Blan{ar koji je 1785, s Xonom Xefrisom, prvi preleteo Laman{ balonom.

1850. - Ro|en je ~ehoslova~ki dr`avnik i filozof Toma{ Masarik, profesor Pra{kog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik ^ehoslova~ke, od 1918. do 1935

1876. - Prvi razgovor telefonom obavili su pronalaza~ telefona Aleksander Grejem Bel i wegov saradnik Ogastas Votson.

li turskog zapovednika, pa je postavqen Stanko Aramba{i} iz Velikog Sela. Na svakih pedeset vojnika je dolazio zapovednik buquba{a, nad stotinom haramba{a, a na hiqadu bimba{a. Uhva}eni jawi~arski buntovnik je izvr{iocu pla}an sa ~etiri dukata, a wegova odse~ena glava sa dva dukata. Srbi su otpo~eli prave „krsta{ke ratove“. Srbi }e izgubiti ovu samoupravu, posle povratka jawi~ara 1801, kada knezovima upravqaju seoske suba{e. Pored svega, autonomija i borba za weno o~uvawe je imala vrlo konstruktivne posledice za izbijawe srpske revolucije. Pre svega, osve`eno je vojno vo|stvo u narodu. Ako je Srbija tada imala 1.800 sela, ona je u dizawu narodne vojske 1795. morala imati i 180 oborknezova i deset puta vi{e seoskih knezova. Jedno vreme je na ~elu tih oborknezova bio i jedan srpski vrhovni knez. Od jula 1793. na ~elu pa{aluka je Haxi Mustafa-pa{a, koji je na sastanku sa oborknezovima u aprilu 1796. pristao da Srbi izaberu svog vrhovnog kneza. Izbor je pao na }uprijskog oborkneza Petra, za koga Vuk Karaxi} pi{e da je bio u~esnik u Ko~inoj krajini do 1791, da je bio „najstariji i najpametniji knez u Srbiji“. Podaci se ne sla`u i o wegovom mandatu jer se uzima da je ta odluka brzo poni{tena, a postoji i podatak da je ostao na tom mestu do januara 1804, kada je pogubqen. U svakom slu~aju, tako velika odluka o davawu vrhovnog kneza Srbiji, mewala je do temeqa wenu administraciju, pribli`ila je statutu koji su imale podunavske kne`evine Moldavija i Vla{ka, {to je Turska u vreme sklapawa mira sa Austrijom 1791. izbegla da prihvati. Od 33 srpske peticije sultanu od 1793. do 1806. na o~uvawe i pove}awe autonomije odnosi se 28 peticija.

l U slede}em broju: Petar I Wego{ je ruskom caru predlagao stvarawe Slavenosrpskog carstva

1936. - Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nema~ka je prekr{ila Versajski mirovni ugovor, zakqu~en posle Prvog svetskog rata.

1945. - Ameri~ke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strate{ki va`an most preko Rajne kod Remagena u Nema~koj.

1945. - Posle ostavke kraqevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su u{li i {ef predratne Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan [uba{i}, kao ministar inostranih poslova.

1989. - Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavqivawa kwige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ru`dija „Satanski stihovi”, u kojoj je, po oceni Irana, islam izvrgnut poruzi.

1994. - Prilikom sletawa na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vra}ali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomese~no primirje izme|u plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasiqa.

1998. - Italijanski vojni sud proglasio je krivim kapetana nema~kih snaga SS u Drugom svetskom ratu, Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pe}inama u blizini Rima i osudio ga na do`ivotni zatvor.

1999. - U Londonu je umro ameri~ki filmski re`iser Stenli Kjubrik, jedan od najzna~ajnijih re`isera. Tokom 46 godina karijere snimio je 20 filmova me|u kojima su najpoznatiji „Staze slave”, „2001: Odiseja u svemiru”, „Paklena pomoranxa”, „Doktor Strenxlav” i „Beri Lindon”.

2003. - Za predsednika nove dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Svetozar Marovi}.

2010. - Umro je profesor ruske kwi`evnosti Mihajlo Mihajlov, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca.

2013. - Umrla je Milica Lu~i} ^avi}, novinarka Televizije Beograd, dopisnica a potom {efica beogradske redakcije Radija Slobodna Evropa i predsednica Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije (2002 - 2004).

MO]NIJI I OD PA[I]A!

Milovan Milovanovi}, srpski premijer kome su zavideli doma}i, a divili mu se svetski politi~ari

Milovan \. Milovanovi} bio je teoreti~ar dr`ave i prava, istaknuti diplomata i politi~ar, jedan od prvaka Narodne radikalne stranke. Re~ je o velikom i ve{tom politi~aru iz jednog od prelomnih trenutaka srpske istorije.

O ovome svedo~i i izjava @or`a Klemansoa, predsednika vlade Francuske i ministara rata u sudbonosnim danima Prvog svetskog rata da “nijedan evropski dr`avnik nije Milovanovi}evog kalibra”. Zato i `alosti ~iwenica da je ime Milovana \. Milovanovi}a danas uglavnom zaboravqeno i nepoznato javnosti.

VE[TI POLITI^AR

I OBRAZOVANI MINISTAR

Milovanovi}ev otac bio je ugledni sudija, konzervativac \or|e \o{a Milovanovi}, dr`avni savetnik i ministar pravde. O~ev ugled obezbedio mu je vrhunsko {kolovawe i obrazovawe daleko iznad prose~nog. Milovanovi} je bio “Parizlija”, pariski |ak, jedan od najboqih studenata prava koje je diplomirao 1884. i doktorirao 1888. U februaru iste godine, kao dvadesetpetogodi{wak, Milovanovi} je postao univerzitetski profesor na Pravnom fakultetu Velike {kole u Beogradu, kao profesor dr`avnog prava. Samo nekoliko meseci kasnije, kraq Milan ga je imenovao za sekretara Ustavnog odbora zadu`enog da pripremi novi ustav Kraqevine Srbije. Milovan je ovom zadatku pristupio odgovorno i studiozno. Putovao je u Dansku, Belgiju i Francusku da prou~i tamo{wa ustavna re{ewa, pa je, kada je nacrt jednom donet, re~ bila o jednom od najslobodoumnijih ustava demokratskog karaktera kojim bi se ponosila bilo koja dr`ava u Evropi 19. veka.

Nakon ovoga, Milanovi}eva karijera je krenula zvezdanim usponom – bio je po-

Vojvoda Radomir Putnik davno se upisao u redove najve}ih srpskih vojskovo|a. Predvodio je vojsku u nekim od najneizvesnijih trenutaka Srbije - Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Zato i ne ~udi ~iwenica da je re~ o jednom od najodlikovanijih pojedinaca u na{oj istoriji. Ipak, da `ivite u Srbiji krajem 19. veka i kojim slu~ajem sretnete vojvodu, to ni po ~emu ne biste zakqu~ili!

Vojvoda Radomir Putnik je tokom svoje bogate vojni~ke karijere bio dva puta na~elnik Glavnog general{taba, pet puta Ministar vojni i na~elnik [taba Vrhovne komande Vojske Kraqevine Srbije u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Re~ je o jednom od najodlikovanijih pojedinaca u na{oj istoriji, a vojvodina priznawa za hrabrost podrazumevaju doma}a, ali i neka od najvi{ih stranih odlikovawa.

Nabrojmo samo neka – Orden Kara|or|eve zvezde 1. i 2. reda, Orden belog orla 3, 4. i 5. reda, Orden takovskog krsta sa ma~evima 5. reda, Orden Svetog Save 1. reda, Zlatna i srebrna medaqa za hrabrost, Spomenica rata za oslobo|ewe i nezavisnost 1876— 1878… Pa zatim - engleski Orden Svetog Mihaila i Svetog \or|a

slanik u Narodnoj skup{tini, ministar pravde u radikalskoj vladi \or|a S. Simi}a, ministar finansija u vladama Alekse Jovanovi}a, ministar spoqnih poslova u vi{e radikalskih vlada, ukqu~uju}i i koncentracionu vladu Stojana Novakovi}a, na~elnik u Ministarstvu inostranih dela Srbije, poslanik Kraqevine Srbije u Rimu… sve to u nepunih 25 godina koliko se bavio politikom!

KARIJERA SVETSKOG GLASA

Priznawa Milovanovi}eve ve{tine i sposobnosti stizala su sa svih strana i to ne samo od doma}e javosti. U jednom izve{taju Parizu francuski ambasador Barer nije krio svoje odu{evqewe srpskim kolegom. “Poznaju}i u tan~ine balkanske poslove, obdaren `ivom inteligencijom i sigur-

nim sudom, Milovanovi} je uspeo da u rimskom politi~kom svetu zadobije daleko ve}i uticaj no {to mu ga daje polo`aj jedne male zemqe” - pisao je Barer. Milovanovi} je veliki li~ni i diplomatski uspeh postigao na Ha{koj mirovnoj konferenciji u junu 1907, kao predstavnik Kraqevine Srbije. Vrhunski pravnik, okretan govornik, Milovanovi} je skrenuo pa`wu najvi|enijih pravnika toga doba, de Martensa i Leona Bur`oa. Na po~etku rada Konferencije, Milovanovi} je bio izabran za potpredsednika jedne jedne od ~etiri komisije. Povrh toga, Milovanovi} je bio izabran za ~lana Stalnog izbornog suda u Hagu. Po prvi put u istoriji moderne Srbije jedan wen predstavnik zauzeo je tako visoko mesto u jednom me|unarodnom telu. Li~ne veze koje je tom prilikom ostvario bile su mu vrlo korisne u kasnijoj politi~koj aktivnosti.

TRAGI^NO I PRERANO

PREKINUTA PRI^A

Milovan Milovanovi} ve{to je balansirao izme|u Rusije i Austrougarske, zemaqa koji su u to vreme u najve}oj meri odre|ivali sudbinu Srbije. Tra`io je oslawawe na Rusiju jer je smatrao da srpsko napredovawe na Balkanu zavisi od we, ali je savetovao i izbegavawe sukoba sa Austrougarskom, naro~ito posle Aneksione krize 1908. godine smatraju}i da Srbija mora da se strpi, oja~a i ~eka svoj trenutak.

Za to vreme, Milovanovi} je smatrao da je ciq dr`ave samo jedan – osloba|awe svih Srba od turske vlasti i wihovo ujediwewe u jednu dr`avu. Milovanovi} je bio predsednik radikalske vlade Kraqevine Srbije od 25. juna 1911. do svoje smrti. Zajedno sa bugarskim predsednikom vlade Ivanom Ge{ovim bio je tvorac saveza sa ovom dr`avom bez koga ne bi bilo pobede nad Turskom u Prvom balkanskom ratu 1912. godine i to se danas smatra wegovim najve}im uspehom – makar na kratko, uspeo je da ujedini zaklete neprijateqe u borbi protiv ve}eg okupatora. Ironi~no, Milovanovi} nije do~ekao da vidi trijumf svoje politike. Preminuo je iznenada 18. juna 1912. nekoliko meseci pre izbijawa Prvog balkanskog rata i pobede nad Turcima. Bilo mu je samo 49 godina, a preminuo je od uremije, bez svesti da je uop{te i bio bolestan. – Srpske interese imao je stalno na umu, ali nije ih suvi{e nagla{avao, nego ih je vezivao za neke vi{e i op{tije interese – zapisao je Slobodan Jovanovi} o Milovanovi}u. Kako je svet napustio u naponu snage, ostao je utisak da je ovaj ~ovek, toliko ispred svog vremena, bio tek na po~etku svoj uspona. [ta je jo{ sve mogao da za Srbiju ostvari, osta}e tako zauvek nepoznato.

VOJVODA PUTNIK NIKADA NIJE NOSIO SVOJA ODLIKOVAWA!

Pred kraj `ivota je otkrio za{to, i u jednoj re~enici rekao sve

sa lentom 1. reda, ruski Orden Svetog Stanislava 1. reda, francuski Orden Legije ~asti 2. reda, Francuska… Ipak, da `ivite u Srbiji krajem 19. veka i kojim

slu~ajem sretnete vojvodu, to ni po ~emu ne biste zakqu~ili. Za{to?! Zato {to Radomir Putnik skoro nikada nije nosio svoja odlikovawa!

U li~nom `ivotu slavni vojskovo|a je bio miran, povu~en i skroman ~ovek. Za vreme balkanskih ratova, naredio je da dnevnice potporu~nika i vojvode budu

iste – tri dinara dnevno. U javnosti nikad nije bio razmetqiv i nije voleo hvalisavce. Wegovo izbegavawe da u javnosti nosi svoja odlikovawa pro~ula su se i ostala je zabele`ena pri~a da je starog vojvodu neko jednom pitao za{to je to tako.

– Moje dekoracije su ispod mundira – u jednoj re~enici je odgovorio vojvoda Putnik. Star i onemo}ao, Radomir Putnik preminuo je u toku Prvog svetskog rata. Te{ko bolestan, Putnik je stigao u Skadar 6. decembra 1915. godine, a 9. januara 1916. je preba~en na Krf, gde se le~io do septembra iste godine. Sa Krfa je oti{ao u Nicu da nastavi le~ewe, gde je i preminuo. Wegovi posmrtni ostaci su u Kraqevinu SHS, preneti tek 6. decembra 1926. godine, skoro deset godina nakon wegove smrti. Sahrawen je 7. decembra na Novom grobqu.

ODBEGLI VOZ U INDIJI

Kompozicija sa 53 vagona pre{la 70 kilometara bez ma{inovo|e

Indijska `eleznica naredila je istragu nakon incidenta u kom je teretni voz pre{ao 70 kilometara bez ma{inovo|e.

Na snimcima na dru{tvenim mre`ama vidi se kako voz velikom brzinom „prole}e“ kroz nekoliko stanica. Prema izve{tajima, voz se kretao bez voza~a od Katua u regionu Jamu i Ka{mir pa do Ho{iarpura u Punxabu. Nadle`ni u `eleznici rekli su da je voz zaustavqen i da sre}om niko nije stradao.

Incident se desio u jutarwim ~asovima u nedequ. Kompozicija sa 53 vagona, koja su nosila tucanik, putovala je ka Punxabu kada je stala da se obavi smena posade. Zvani~nici ka`u da je voz po~eo da se pomera nizbrdo kada su ma{inovo|a i wegov pomo}nik si{li sa wega. Voz se kretao brzinom od skoro 100 kilometara na sat i pro{ao je pet stanica pre nego {to je zaustavqen. ^im je javqeno za problem „odbeglog voza“, kontrolori su zatvorili sve raskrsnice du` wegove putawe.

Prva

isporuka arkti~kog leda

sa Grenlanda stigla u Dubai da rashla|uje pi}a u otmenim restoranima

Startap kompanija „Arktik ajs“ (Arctic Ice) isporu~ila je ove godine svoj prvi kontejner sa oko 22 tone leda sa Grenlanda u Dubai za prodaju u vrhunskim barovima i restoranima. „Arktik ajs“ koji su osnovala dva Grenlan|anina 2022. godine ima zanimqiv – i kontroverzan – poslovni model.

Pokroviteqi blistavih barova u Dubaiju mogu da pijuckaju napitke ohla|ene kockom drevnog arkti~kog leda isklesanog iz grenlandskog ledenog brega i otpremqenih u emirat – tako da se on vi{e ne}e topiti u okeanu, ve} u veoma skupom pi}u. Startap „Arktik ajs“ pretra`uje fjord u blizini Nuka, glavnog grada Grenlanda, u potrazi za ledenim bregovima koji su se prirodno odvojili od ledenog pokriva~a.

„Tra`imo najprozra~niji, a samim tim i najstariji i naj~istiji led“, rekao je Malik V. Rasmusen, jedan od ko-osniva~i kompanije za Si-En-En. Kada uo~e santu leda koja im se dopada, kranom je izvla~e na brod, seku na mawe komade i pakuju u izolovane sanduke. Uzorak svakog komada ledenog brega se testira u laboratoriji kako bi se uverili da nema mikroorganizama ili bakterija. Zatim se led sa Grenlanda otprema u Dubai, prvo na jednom od skoro praznih teretnih brodova koji se vra}aju u Evropu, nakon {to su isporu~ili proizvode na Grenlandu, a zatim na drugom brodu za Dubai, gde se ponovo pakuje i prodaje.

Iz „Arktik ajsa“ tvrde da nude nov na~in za kori{}ewe prirodnih resursa, promovi{u nove ekonomske mogu}nosti i podi`u svest o Arktiku. Za kriti~are, slati led hiqadama kilometara brodovima na fosilno gorivo je ~isto rasipni{tvo, posebno kada Dubai sam proizvodi led. Verovatno jako malo qudi razmi{qa o poreklu leda u svojoj koka-koli, ajskafi ili koktelu, a u stvari to je veliki i vrlo profitabilan biznis.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Ova nedeqa }e Ovnovima doneti emocionalno uzdizawe i nalet inspiracije. Pozitivne emocije }e biti povezane sa sferom romantike, ali i sa novim mogu}nostima za zaradu pove}awe materijalnog blagostawa. Ja~awe diplomatije i sposobnost ube|ivawa qudi treba koristiti na poslovnom planu. Oni koji imaju problema sa endokrinim sistemom treba da obrate pa`wu na zdravqe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bikovi }e morati da se pomu~e po~etkom nedeqe, ali i da se dobro odmore tokom vikenda. Finansije }e biti stabilne, ali }e mo`da do}i do potrebe za preraspodelom uobi~ajenih nov~anih tokova. Na romanti~nom planu vas o~ekuje harmoni~na komunikacija, zajedni~ki ku}ni poslovi ili bavqewe omiqenim hobijem. Zdravqe }e biti dobro, a nivo energije visok. Iskoristite to pametno.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Za Blizance nedeqa }e biti prili~no mirna i opu{tena, ali to ne iskqu~uje poslovna putovawa i fizi~ku aktivnost. Raspolo`ewe obe}ava da }e biti neobi~no stabilno, a odnosi sa drugima konstruktivni. Mogu se pojaviti dobri finansijski izgledi: ovo }e dodati optimizam i omogu}iti da potro{ite neke neplanirane sume na svoja zadovoqstva. Usamqene o~ekuju uzbudqivi preokreti.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Za Rakove }e nedeqa biti mirna, osim kraja nedeqe kada }e vas porodi~na atmosfera ~initi nervoznim. Mogu}e je da }e postojati problemi sa decom ili najbli`im ro|acima zbog razli~itih prioriteta. Finansije }e biti stabilne. Po~etak nedeqe bi mogao biti stresan i ne}ete mo}i da se nosite sa problemima bez pomo}i kolega. Na romanti~nom planu vas ~ekaju harmoni~ni odnosi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovima nedeqa donosi zanimqive obrte. Mora}ete da nau~ite ne{to novo i da savladate nove pravce. Ipak, ovo obe}ava odli~ne finansijske rezultate u bliskoj budu}nosti. Romanti~na sfera }e biti sadr`ajna, ispuwena komunikacijom i znacima pa`we. Kupovinu i posetu kozmeti~kim salonima je boqe planirati u petak ili subotu, a nedequ posvetiti porodici i prijateqima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device }e provesti produktivnu nedequ koja }e poja~ati wihov uspeh profesionalnim dostignu}ima. Mnogi }e mo}i uspe{no da re{e dugogodi{we probleme. Na finansijskom planu su mogu}e neo~ekivane sume novca ili pokloni. Na zdravstvenom planu obratite pa`wu na grlo, ali i mogu}nost povreda. Problemi se mogu javiti zbog nedostatka vitamina {to mo`e uticati na ko`u i kosu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Pred Vagama }e biti prili~no te{ka nedeqa –i na poslu i u romanti~noj sferi. Mnogima }e pomo}i sposobnost da ube|uju qude, pokazuju}i upornost u odbrani svog mi{qewa. Zahvaquju}i tome, Vage }e mo}i da se izvuku iz problema bez nov~anih gubitaka. Oni koji planiraju renovirawe bi trebalo da sa~ekaju kraj nedeqe za po~etak takvih procesa. Zdravqe }e biti stabilno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije }e provesti aktivnu i kreativnu nedequ. Mnogi }e biti izlo`eni uvidima koji }e dovesti do pronalaska re{ewa i za najte`e situacije. Ovakvo inspirativno stawe }e trajati skoro celu nedequ omogu}avaju}i vam da uradite mnogo, ne samo na poslu, ve} i privatno. Prijateqi i kolege }e ~esto tra`iti savet od vas. Mogu}i su zdravstveni problemi vezani za plu}a.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi }e mnogo vremena posvetiti kreativnim interesovawima i komunikaciji sa zanimqivim li~nostima. Na profesionalnom planu }ete morati maksimalno da poka`ete svoje organizacione sposobnosti i da potro{ite mnogo energije, ali rezultati }e biti odli~ni. Finansijska pitawa }ete lako re{avati. Oni koji nisu u vezi }e imati zanimqivo poznanstvo krajem nedeqe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evima }e nedeqa doneti mnogo briga na poslu, ali }e zahvaquju}i visokoj efikasnosti sve probleme re{avati normalnim tempom, ostavqaju}i slobodno vreme za svoje omiqene hobije i porodicu. Oni koji su sami }e upoznati nekog zanimqivog. Finansije }e ostati nepromewene. Preporu~qivo je da provedete vikend na otvorenom, na mestima gde ima puno drve}a.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolijama }e ova nedeqa doneti mnoge doga|aje u romanti~nim i profesionalnim sferama `ivota. Pove}awe komunikacijskih ve{tina omogu}i}e vam da budete u centru pa`we. Februarske Vodolije o~ekuje po~etak nove romanti~ne veze, a oni ro|eni u januaru }e sresti nekoga iz svoje pro{losti sa kim su nekada imali vezu ili obostrani interes. Dobro emotivno raspolo`ewe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Mogu}a su neprijatna iznena|ewa ili nesporazumi koje je najboqe re{iti bez odlagawa. Na romanti~nom planu mogu}i su neo~ekivani susreti i mo`da vas zainteresuje neko na koga dosad niste obra}ali pa`wu. Na finansijskom planu su mogu}i tro{kovi za kupovinu nakita, ode}e ili raznih dodataka. Zdravqe se mo`e pogor{ati kod onih Riba koje imaju hroni~ne endokrine probleme.

Elektrodistribucija Gane iskqu~ila struju parlamentu zbog duga od 1,8 miliona dolara

Predsednikov govor u parlamentu Gane prekinut je restrikcijom struje, a elektrodistribucija te afri~ke zemqe bila je primorana na takav potez zbog dugovawa koje iznosi 23 miliona ceda, odnosno 1,8 miliona dolara.

Lokalni mediji prikazali su video-snimak unutar zgrade parlamenta na kom se ~uju poslanici koji vi~u „dumsor, dumsor“, {to na lokalnom akanskom jeziku zna~i „nestanak struje“, prenosi BiBi-Si. Nekoliko minuta kasnije ukqu~io se pomo}ni generator pa su se svetla ponovo upalila u glavnoj sali. Drugi delovi zgrade, me|utim, ostali su bez struje. Zbog nestanka struje, nekoliko poslanika i osobqa ostalo je zarobqeno u liftu. Portparol elektrodistribucije Vilijam Boateng rekao je za Rojters da su se odlu~ili na ga{ewe struje jer se parlament oglu{io o upozorewa.

Struja je ponovo pu{tena tokom dana nakon {to je parlament platio vi{e od polovine duga i obe}ao da }e regulisati ostatak do kraja nedeqe, rekao je Boateng. Finansijski ~elnik parlamenta Ebenezer Ahuma \ietror demantovao je da parlament duguje sumu koju je navela elektrodistribucija. Prema wegovim re~i-

ma, kompanija nije zabele`ila nedavnu uplatu, a da parlament sad duguje oko 950.000 dolara. Elektrodistribucija Gane se suo~ava sa velikim finansijskim te{ko}ama i ~esto se odlu~uje za prekid snabdevawa du`nika. „Restrikcije su sve du`nike. Ko god ne plati bi}e iskqu~en“, istakao je Boateng.

Uticaj dugih putovawa avionom na telo nije naivan, ali ima na~ina da se za{titimo

Stru~waci upozoravaju na efekte koje na organizam ostavqaju dugi letovi. Srce, mozak, ko`a i lice prvi su na udaru, ali, sre}om, postoje na~ini da se za{titimo.

Postoji razlog za{to, posle dugog leta, ose}ate kao da nije „sve sasvim na svom mestu“. Osim umora i xet-lega, boravak na visini oko 10.500 metara koji traje vi{e sati i to u sku~enom prostoru, mo`e imati razne posledice po telo. „Osam ili vi{e sati u sede}em polo`aju mo`e biti {tetno po zdravqe, najpre po srce i disajne organe, kao i mi{i}e i zglobove“, ka`e lekarka op{te prakse dr Xil Xenkins.

SRCE TOKOM I POSLE LETA

„Duga~ki letovi mogu uticati na disawe uzrokuju}i kratak dah, a ponekad i nelagodnost u grudima. Qudi sa najve}im rizikom od sr~anih problema u avionu su oni koji ve} imaju kardiovaskularne bolesti“, istakla je dr Xenkins. Osobe koje imaju problema sa srcem treba da se posavetuju sa lekarom i utvrde da je bezbedno da lete, a obavezno je da sve potrebne lekove imaju u ru~nom prtqagu.

„Dehidratacija, promena vazdu{nog pritiska u kabini i

RECEPT

[PAGETE BOLOWEZE

POTREBNO JE:

n 300 g mlevenog me{anog

mesa

n 250 ml pasiranog paradajza

n 60 ml paradajz paste

n 1 {tap praziluka

n po ukusu so

n mleveni biber

n italijanska me{avina za~ina

n per{un

n bosiqak

n beli luk u prahu

n po potrebi {pagete

PRIPREMA:

Na malo maslaca prodinstati praziluk, pa potom ubaciti meso i za~initi (so, biber, beli luk u prahu).

Kada se meso izdinsta, naliti tomatino i dodati paradajz pastu.

Kuvati do kqu~awa na sredwoj temperaturi, a potom dodati per{un, italijansku me{avinu za~ina i bosiqak.

Kuvati jo{ nekih 5 minuta na tihoj vatri. Ja volim kada je sos malo gu{}i.

Obarene {pagete preliti sosom i servirati sa malo per{una i parmezana odozgo.

niska koncentracija kiseonika – sve to mo`e da ima uticaja. Povrh toga, sedewe u sku~enom prostoru ograni~ava ~ak i pokrete grudi tako da ne di{ete duboko kao ina~e, a pove}an stres (zbog letewa) mo`e pove}ati rizik od sr~anih problema“, obja{wava dr Xenkins. Duboka venska tromboza i krvni ugru{ci su poseban rizik i za one putnike bez sr~anih oboqewa, iz istih razloga.

„Krvni ugru{ci mogu da se pojave i do mesec dana nakon letewa, pa budite na oprezu kada su simptomi kao {to su ote~ene ili bolne noge, posebno listovi, i pote{ko}e sa disawem (ugru{ci se mogu pojaviti i na plu}ima)“, naglasila je dr Xenkins. Da biste smawili rizike, hidrirajte se, to jest pijte mnogo vode i nemojte konzumirati alkohol tokom leta, istegnite se s vremena na vreme, ustajte i {etajte {to je vi{e mogu}e.

STOMAK TOKOM

I POSLE LETA

Promena vla`nosti tako|e mo`e izazvati haos u stomaku. „Vla`nost je u avionu veoma niska, {to mo`e izazvati dehidrataciju i dovesti do problema sa varewem, prvenstveno zatvor i nelagodu“, ukazao je Sajmon Teobalds, lekar op{te prakse.

Prema wegovim re~ima, promena pritiska u kabini tako|e mo`e izazvati {irewe gasova u stomaku, {to dovodi do nadimawa ili nelagodnosti. Dugotrajno sedewe tokom dugih letova mo`e doprineti usporenom varewu i, na kraju, opstipaciji, tj. zatvoru. Prema wegovoj oceni, najva`nije je da putnici unose dovoqno te~nosti i da biraju lagane obroke, te da se kre}u po kabini koliko god su u mogu}nosti.

MOZAK TOKOM

I POSLE LETA

Koliko god se telo trudilo da se prilagodi razli~itim vremenskim zonama, xet-leg mo`e izazvati pusto{.

„Promene u navikama odlaska na po~inak i ustajawa izazvane zbog privremenog dolaska u drugu vremensku zonu mogu uti-

cati na kvalitet i kvantitet sna, {to se daqe mo`e odraziti na kognitivne funkcije i raspolo`ewe“, obja{wava dr Teobalds i dodaje da nizak nivo vla`nosti tako|e mo`e dovesti do glavoboqe, vrtoglavice i kognitivnih izazova. Iako su ova stawa obi~no privremena i reverzibilna, osobe sa preduslovima ili sklonostima mogu do`iveti izra`enije efekte, upozorava dr Teobalds i podse}a da su unos te~nosti dovoqno sna kqu~ni.

O^I, NOS I USTA

TOKOM I POSLE LETA

Dugi letovi mogu o~i, nos i usta u~initi izuzetno suvim zbog promena u pritisku u kabini, nadmorskoj visini i kvalitetu vazduha, isti~e dr Xenkins.

„Vazduh koji cirkuli{e u avionu je veoma suv, a dehidratacija usled nedovoqnog unosa te~nosti mo`e da pogor{a stawe. Zbog specifi~nih uslova u avionu koji uti~u na nosne kanale, bol u sinusima je uobi~a-

jen na dugim letovima, posebno ako ste prehla|eni ili postoji neki drugi problem sa disajnim putevima. Razlog za to je nemogu}nost izjedna~avawa pritiska u kanalima. Zbog toga se mogu javiti i bolovi u o~ima, ~elu i jagodi~nim kostima, posebno pri sletawu“, precizirala je dr Xenkins. Trebalo bi re{iti dugoro~ne probleme sa sinusima pre putovawa avionom, ali ako to nije slu~aj, pri poletawu i sletawu mogu vam pomo}i `vakawe `vaka}e gume, pijewe vode u malim gutqajima ili zevawe. „Smawena vla`nost mo`e pove}ati isparavawe suza i pogor{ati simptome suvog oka kao {to su bol, crvenilo, zamu}enost, svrab i suzewe o~iju. Zbog uslova u kabini aviona, va{a usta se tako|e mogu vrlo brzo osu{iti, {to uzrokuje rast bakterija na va{em jeziku i lo{ zadah“, navela je dr Xenkins. @vaka}a guma poma`e u stimulisawu lu~ewa pquva~ke i ubla`avawu ose}aja suvih usta, ali ne zaboravite i na vodu.

Borovnice imaju malo kalorija, ali su bogate hranqivim materijama i antioksidansima

Jedna {oqica borovnica sadr`i 4 grama vlakana, 25% dnevnih potreba za vitaminom C, 36% potreba za kalijumom i 25% dnevnih potreba za manganom. Sa druge strane ima oko 85% vode, samo 80 kalorija i 15 grama ugqenih hidrata. Antioksidansi {tite telo od slobodnih radikala koji mogu da o{tete va{e }elije i doprinesu starewu i bolestima. Veruje se da borovnice imaju jedan od najvi{ih nivoa antioksidansa u odnosu na drugo uobi~ajeno vo}e i povr}e.

KO@A ZA VREME

I POSLE LETA

Niska vla`nost tako|e mo`e prouzrokovati da se va{a isu{i i da osetite zatezawe.

„Ovo mo`e dovesti do perutawa i pogor{awa stawa ko`e kao {to su ekcem ili psorijaza. Reciklirani vazduh u avionima mo`e biti suv i ustajao, potencijalno za~epiti pore i u~initi da va{a ko`a izgleda umorno. Ovo mo`e biti posebno problemati~no za one sa ko`om sklonom aknama“, ka`e Teobalds. Dugo sedewe mo`e smawiti cirkulaciju krvi, dodaje dokor, {to dovodi do nadutosti oko o~iju, ~ine}i podo~wake uo~qivijim i dubqim.

„Na ve}im visinama, izlo`enost UV zracima se pove}ava. Iako prozori u avionu blokiraju ve}inu UVB zraka, UVA zraci i daqe mogu da prodiru, potencijalno uzrokuju}i o{te}ewe ko`e“, rekao je dr Teobalds i savetovao vla`ewe ko`e, izbegavawe jake {minke i upotrebu proizvoda sa za{titnim faktorom.

MI[I]I I ZGLOBOVI

TOKOM I POSLE LETA

„Dugotrajno sedewe u avionu bez mnogo kretawa mo`e izazvati uko~enost mi{i}a, a neretko se javqaju i problemi sa zglobovima i uko~enost u le|ima“, upozorila je dr Xil Xenkins. Wen savet je da se tokom leta ustaje, pomera i iste`e najmawe jednom tokom svakog sata. Tako|e, nakon sletawa, izuzetno je va`no da pokrenemo telo {to je pre mogu}e.

Korisnost vitamina C iz borovnica U samo jednoj porciji, mo`ete dobiti 14 mg vitamina C – gotovo 25 odsto svojih dnevnih potreba. Vitamin C poma`e formirawe kolagena i odr`avawu zdravih desni i kapilara. On tako|e poma`e apsorpciju gvo`|a i ja~a imuni sistem.Borovnice su gorivo iz dijetalnih vlakana.

Borovnice su korisne kod pojave urinarnih infekcija

Urinarne infekcije su ~e{}e kod `ena, a obi~no se za wihovo le~ewe spomiwe brusnica kao najefikasnija. Me|utim i borovnice su odli~na prevencija koja jer imaju mnoge

sli~ne aktivne supstance kao brusnice, a imaju veliku koli~inu vode i lako se pronalaze sve`e, {to im daje prednost. Poma`u u dr`awu dijabetesa pod kontrolom

Borovnice imaju umerene koli~ine {e}era, jedna {oqica sadr`i samo 15 grama, {to je isto koliko ima i jedna mala jabuka. Me|utim, borovnice sadr`e i bioaktivna jediwewa koja nadma{uju negativan uticaj {e}era u krvi i blagotvorno deluju na insulinsku osetqivost i metabolizam glukoze. Pozitivni efekti protiv dijabetesa su uo~eni i kod soka od borovnice.

DODATAK KOSTI UZ DOBRO MESO

IME PEVA^ICE ARADINOVI]

ZVEKET, ZVECKAWE

BAWAU PIRINEJIMA

RAVNA POVR[INA

VRSTA @ENSKE ODE]E, HAQINA

INICIJALI PISCA KOMANINA

LEBLEBIJA, SLANUTAK

PRVI VOKAL

OTROV

LI^NA ZAMENICA (SREDWI ROD)

NARODNO @ENSKO IME

FOLK PEVA^ICA NASLICI, SVETLANA

UDARA^KI MUZI^KI INSTRUMENT

SKANDINAVKA UKR[TENICA

RASPLODNO GOVA^E (MN.) PLANINA U GR^KOJ LOKOT

AMPER MINERAL TITANOV OKSID

SIMBOL AKTINIJUMA UBRZO LINIJA (LAT.)

KOW U NARODNOJ PESMI LEWIRI OBLASTU SAUDIJSKOJ ARABIJI

PRISTALICA REGIONALIZMA

POVITI SE ONEMO]I, ONEMO]ATI

RVA^I SLOBODNOG STILA ILIRIJA

ONAJ KOJI GAJI LALE MAZATI OBU]U

NIGERIJA

OSTATAK PRI TOPQEWU SLANINE

SIMBOL KISEONI-

VODORAVNO: 1. Trka~ na kratkim stazama, 2. Helenski narodni peva~i - Prodavnice kwiga, 3. Autor - Verski fanatik, zelot, 4. Isti vokali - Pripadnik afroazijskog naroda - Onomatopeja mukawa, 5. Gradimir odmila - Govornik ekavice, 6. Stih od osam slogova - Pravac putovawa, 7. Stara mera za du`inu (75 cm) - @ivotiwa (lat.) - Oznaka za tonu, 8. Veznik - interval od osam tonova (muz.) - Gr~ko slovo, 9. Neznatna koli~ina ne~ega - Ples brzog ritma iz 19. veka, 10. Prohtev za jelom - Raniji ko{arka{ Ivo, 11. Oznaka za kiri - Poglavica zlih duhova po Zaratustri - Li~na zamenica, 12. Pra`iteq Italije - Francuski pesnik Pol, 13. Jedini sin - Francuski pisac Pjer, 14. Srpski odbojka{ Aleksandar.

USPRAVNO: 1. Klasifikacija, 2. Potvrde za pozajmqene stvari - Ukrasni pridev, 3. Adam odmila - Anti~ki glineni }upovi - Re~no ostrvo, 4. Dosadni govori - Starija novosadska glumica i poetesa Ladik, 5. Simbol kalijuma - Planina u Turskoj - Ime TV voditeqke Radovi}, 6. Otvori na mre`i - Vladari (gr~.) - [ampion, 7. Devetnaesto i 17. slovo azbukePekarski proizvodi - Pu{~ana zrna, 8. Reskir - Pre~aga na vratima, zasun, zavoraw - Oznaka za jug, 9. Torba za no{ewe u`ine - Hirur{ke cev~ice, 10. Pra`iteq Francuske - Brdo iz kog izbija lava - Bogati biblijski pravednik, 11. Mirisna materija - Sawati, 12. [etkati - Mali vir.

ITARINA, GORINA, SL, ANRI, OKOTI, LUTKAR, KAS, NOTE, LAMENT, VIZITKARTA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: CUBOK, EDITA,CAKAT, ARO, A, RAVAN, AQINA, @K, AC, NAUT, LALAR, A, SAVITI SE, TOKSIN, NIG, ONO, KE^ERI, VERISAVA, O, IMOLA, ALIN, ]O,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SUDOKU 2:

RE[EWE SUDOKU 1:

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KRATKOPRUGA[, AEDI, KWI@ARE, TVORAC, ZILOT, EE, ARAPIN, MU, GRADA, EKAVAC, OSMERAC, RUTA, RIF, ANIMAL, T, I, OK TAVA, KSI, ZERA, KANKAN, APETIT, DANEV, CI, ARIMAN, VI, ITALI, ELIJAR, JEDINAC, LOTI, ATANASIJEVI]

TEYA DORA PRVI PUT U JAVNOSTI NAKON POBEDE NA PZE:

Otkrila kako je nastala

Srbiju }e na Evroviziji 2024, godine predstavqati mlada peva~ica Teodora Pavlovska, poznatija kao Teya Dora. Ona }e izvoditi pesmu „Ramonda“, a sada je otkrila kako se odlu~ila ba{ za tu pesmu, kako se ose}a, kako se odlu~ila za umetni~ko ime, ali i kada je prvi put saznala za cvet, lilu ramondu.

„Nisu se svi utisci slegli, ali ba{ sam bila u {oku i zbuwena kad se sve ono desilo. Ose}am se prelepo, to je velika ~ast da predstavqam Srbiju sa pesmom ‘Ramonda’ na Evrosongu. Malo sam umorna, i daqe pomislim da treba da idem na probu, imali smo ih puno, sve se to isplatilo. Svi u~esnici su bili fenomenalni, toliko smo se lepo slagali i podr`avali, drago mi je {to je festival tako fenomenalno ispao“, rekla je peva~ica i otkrila kako je dobila nadimak.

„Kada sam studirala na Berkli kolexu u Americi, qudima tamo je bilo te{ko da izgovore Tea, svi su me zvali Teja, a onda Teodora je bilo Tejadora, tako je do{lo do tog nadimka, ja sam ga posle razdvojila da bude Teja Dora i tako… Spontano se desil“, ka`e peva~ica i otkriva kako se prijavila za PZE.

„Iskreno, mnogo qudi mi je pisalo kada je iza{ao ‘Xa-

pesma „Ramonda“

HAOS NA SU\EWU:

Sin Halida Muslimovi}a svedo~io protiv wega, peva~ besno napustio sudnicu

Nastavqeno je su|ewe peva~u Halidu Muslimovi}u u Osnovnom sudu u Prijedoru po tu`bi Sowe Ba{i} iz Australije, na kojem je nastao skandal.

Na ro~i{tu koje je odr`ano saslu{ani su svedoci po predlogu tu`iteqke, me|u kojima su bili pozvani peva~ev sin i }erka, Enis i Lejla.

Sin i }erka pozvani su da svedo~e da su primali novac od Sowe na ime pozajmica wihovom ocu, ali je k}erka peva~a izostala sa ro~i{ta uz opravdawe da joj je bolesno dete.

Nakon {to je po~elo Enisovo svedo~ewe ubrzo se desio skandal. On je na insistirawe Ba{i}kinog advokata, Dragana Tolimira priznao da se sastajao sa Sowom i da je od we uzimao pare, pa je tada Halid sko~io i napustio sudnicu uz re~i „ja ovo vi{e ne}u da slu{am“, tvrdi Kurir.

Sudija Sead Haxi} je tada najavio pauzu od pola sata, posle koje je predvi|eno da peva~ ima re~.

Nastavak ro~i{ta po~elo je u 11 sati, a kako je Muslimovi} pre dva dana rekao, on }e svoju odbranu iznositi najmawe tri sata.

Podsetimo, ponovqeni proces protiv Halida po tu`bi Ba{i}eve da joj duguje pare po~eo je u utorak 27. februara kada je u sudnici izme|u suprostavqenih strana bilo vi{e nego burno.

num’, fanovi su pravili videe, TikTokove pisali su mi da se prijavim ba{ sa tom pesmom, verovatno nisu znali da ne mo`e{ da se prijavi{ sa pesmom koja je ve} iza{la. Ja sam razmi{qlala o tome, nisam bila sigurna, ali nisam radila na nekoj novoj pesmi, bar po mom mi{qewu koja bi bila dobra za takmi~ewe… Kada se desila melodija za pesmu ‘Ramonda’ bila mi je magi~na, kada je do{lo vreme da se napi{e tekst, znala sam da je ta pesma za festival“, bila je iskrena mlada Teja, a zatim je otkrila kada je prvi put ~ula vi{e o cvetu Natalijina ramonda.

„Za ramondu sam ~ula, ne}u da ka`em tad, jer je moja mama biv{i novinar pa je pri~ala da smo bile na Rtwu gde rastu ramonde, sa wom sam i{la na putovawa kad je radila reporta`e… To mi je skoro pomenula, ja sam zaboravila. Pre dve godine sam u Parizu je pri~ala sa wenom prijateqicom Biqom o zanimqivim stvarima, ona mi je pri~ala o istoriji i ramondi, to me je jako inspirisalo… Sada mogu da vidim koliko su se qudi povezali i koliko sam tekst pesme i simbol ramonde budi u qudima neka duboka ose}awa. Qudi se ose}aju jako lepo dok slu{aju pesmu, neki mi pi{u da im je to amajlija, stvarno prelepo“, pi{e Telegraf.

„ZBOG NEPRIJATNOSTI IZ PRO[LOSTI, NE @ELIM DA DELIM KADAR SA WIM“: An|ela Jovanovi} odbila da glumi sa Le~i}em, on je tu`io i tra`i od we pozama{nu sumu novca

Glumica An|ela Jovanovi} deo je ekipe serije „Radio Mileva”, a u ovom ostvarewu trebalo je da se pojavi i Branislav Le~i}.

Kako pi{e „Blic“, trebalo je da Le~i} u ~etvrtoj sezoni odigra epizodnu ulogu ~oveka koji je la`no optu`en za zlostavqawe, ali je An|ela odbila da deli kadar sa wim i tvrdi da ju je on sada tu`io za „povredu ~asti i ugleda“.

„Da, ta~no je da me je Branislav Le~i} tu`io sudu jer sam odbila da igram s wim u seriji ‘Radio Mileva’. Odbila sam da igram zbog neprijatnog doga|aja iz pro{losti koji sam imala s wim. Ni sada ni bilo kada u budu}nosti ne `elim da budem u istom kadru s tim ~ovekom, kako zbog onoga kroz {ta sam ja pro{la, tako i principijelno, zbog onoga za {ta su ga moje koleginice optu`ivale“, rekla je ona za pomenuti medij, ali nije `elela da komentari{e o kakvim neprijatnostima se ta~no radi. Evidentno je da je, kada je govorila o koleginicama, mislila

na optu`be koje su pre nekoliko godina protiv Le~i}a iznele Danijela [tajnfeld i Merima Isakovi}. Danijela je, naime, tvrdila da ju je Branislav Le~i} silovao 2012. godine, a nekoliko dana nakon toga, oglasila se Merima tvrde}i da joj je glumac uradio istu stvar 1978. godine. Me|utim, on je progla{en nedu`nim u slu~aju Danijele [tajnfeld, dok slu~aj Merime Isakovi} nije ni do{ao do suda zbog zastarelosti. Kako „Blic“ daqe pi{e, Le~i} sada od An|ele Jovanovi} tra`i

da mu isplati iznos od 300.000 dinara zbog „povrede ~asti i ugleda“, a pripremno ro~i{te zakazano je za 6. mart.

„Kada je tu`ena An|ela Jovanovi} saznala da Le~i} treba da bude anga`ovan na snimawu serije ‘Radio Mileva’, javno je negodovala i izjavila da ne `eli da igra sa silovateqem i seksualnim napasnikom, te da }e, ukoliko Le~i} bude anga`ovan na snimawu serije, napustiti projekat iz revolta“, navodi se u tu`bi u ~iji posed je do{ao pomenuti medij.

^ETIRI

ENIGME „PETOG

GREND SLEMA“: \okovi} kona~no na terenu nakon pauze

usred sezone

„Peti grend slem” garantuje spektakl, mada ima mnogo, mnogo vi{e nepoznanica nego {to je to obi~no slu~aj. Utom je jo{ interesantniji, a na stolu }e biti mnogo zanimqivih scenarija.

Krenimo od slu~aja najboqeg tenisera sveta Novaka \okovi}a koji }e odigrati prvi me~ od poraza u polufinalu Australijan opena od Janika Sinera. Srpski teniser sada dolazi da popravni bodovni saldo na ATP listi jer nije igrao od 2019. godine na ovom mastersu, pa mo`e da do|e do ~ak 1.000 bodova u slu~aju osvajawa titule.

Ipak, niko ne zna u kakvoj se formi nalazi, ali mnoge podse}a na masters u Sinsinatiju pro{le godine. I tada je prethodno na grend slem izgubio od teniske mlade nade (tada Karlosa Alkaraza u finalu Vimbldona), pa je odigrao epsko finale u kom je sru{io [panca i odmah „ugu{io“ eru Karlitosa kako je ona nazvana. Od tog momenta je „pokvario“ Alkaraza koji nije osvojio nijednu titulu od tog Vimbldona. Da sve bude utoliko komplikovanije [panac brani titulu na Indijan Velsu i svih 1.000 bodova, pa }e ujedno ose}ati mawi pritisak jer se nalazi u senci Novaka i Sinera, ali i ne{to ve}i jer mnogo toga mo`e da izgubi.

Novak sada `eli da poka`e svima da wegovo vreme nije pro{lo i da su neopravdani natpisi koji govore da vi{e ne}e biti konkurentan za titule. Nakon peha u Australiji u kojoj je igrao gotovo sve vreme pod prehladom i virusom, sada deluje potpuno zdravo i spremno da napadne titulu. Taj mentalitet {ampiona ~ini da je potencijalni okr{aj sa Sinerom ubedqivo najintrigantniji.

\okovi} }e biti slobodan u prvom kolu, a tek u polufinalu bi `reb mogao da ga spoji sa Rafaelom Nadalom koji igra pod za{ti}enim rejtingom i nije nosilac. Kakav bi to tek spektakl bio…

Novaka ne}emo gledati pre no}i izme|u petka i subote, a rivala u drugom kolu }e saznati nakon me~a Aleksandra Vuki}a i kvalifikanta.

Pobeda protiv Sinera, koji ga je savladao tri puta od novembra do kraja januara, bila bi jasan pokazateq da je se on i daqe pita za sve.

Kad smo kod znakova pitawa jedno od najve}ih je uz ime Nadala koji je odigrao egzibiciju protiv Alkaraza u Las Vegasu (mla|i [panac slavio sa 3:6, 6:4, 14:12), ali deluje da se ose}a boqe.

Posle me~a je dao izjavu u kojoj se naslu}uje da je i samog sebe prijatno iznenadio.

„Tokom prvog seta sam igrao na dobrom nivou, iako je pro{lo mnogo vremena od kad nisam igrao ali sam se ose}ao mnogo boqe nego {to sam o~ekivao“, rekao je {panski teniser.

Dakle, Nadal se vra}a posle Brizbejna, Novak posle Melburna, a Siner posle Roterdama. Tamo je osvojio titulu i postao prvi teniser koji je posle debitantskog grend slema osvojio titulu na slede}em turniru jo{ od Lejtona Hjuita

2001. godine. Od tada je uzeo ne{to du`u pauzu i pokazao da se podnovio novim automobilom za osvajawe titule.

Ipak, na betonu uvek ima mnogo izaziva~a, a nikada ne bi trebalo zaboraviti Danila Medvedeva (mo`e da igra protiv Novaka u polufinalu) koji je tako|e zbog problema sa zdravqem morao da se povu~e sa turnira u Dohi. Pojavio se na turniru u Dubaiju u kom je pro{le godine osvojio tre}u titulu zaredom (Roterdam, Doha i Dubai), a pora`en je nedavno u finalu od Uga Umbera koji je ove sezone stigao ve} do dve titule i stigao u Top 20 dru{tvo. Upravo bi Francuz mogao da bude potencijalna „koska“ u osmini finala.

Tu su i Karen Ha~anov, {ampion Dohe, Jakub Men{ik koji je stigao tamo do finala i mnogo, mnogo mina koje je mogu}e relativno lako prona}i na betonu. Ipak, ve}i deo wih je \okovi} izbegao nakon `reba koji mu je bio naklowen. Od srpskih tenisera ne}e u~estvovati samo Laslo \ere koji i daqe ose}a bol u butini, a na terenu }e biti Du{an Lajovi} i Miomir Kecmanovi}.

Evo za{to nova zvezda Bajerna Aleksandar Pavlovi} nije na Piksijevom spisku ”orlova”

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} saop{tio je {iri spisak igra~a za predstoje}e prijateqske me~eve, protiv Rusije 21. marta u Moskvi i ~etiri dana kasnije, kada }e rival Srbiji biti Kipar u Larnaki, a me|u pozvanima nije nova zvezda Bajerna iz Minhena Aleksandar Pavlovi}. Postalo je poznato i za{to. Naime, delegacija Fudbalskog saveza Srbije, koju je predvodio direktor „A” tima Stevan Stojanovi}, bila je prethodnog vikenda u Minhenu. Povod odlaska bio je sastanak sa pomenutim prvotimcem Bajerna i wegovim roditeqima. Evo kako je Stojanovi} opisao {ta se dogodilo u Nema~koj: „Vrlo je va`no da se naglasi da smo u kontaktu sa Pavlovi}em, odnosno wegovim roditeqima ve} nekoliko meseci. Intenzivno smo razgovarali i, kada su obaveze obe strane to dozvolile, dogovoreno je da se vidimo u Minhenu. Pre svega bih `eleo da se Aleksandru i wegovim rodi-

teqima zahvalim na razumevawu i izdvojenom vremenu. Razgovor je bio obostrano konstruktivan i direktan. Iskreno verujem da

su prepoznali najboqu nameru selektora Dragana Stojkovi}a i odgovornih qudi za funkcionisawe A reprezentacije Srbije da Aleksandar na adekvatan na~in bude prikqu~en najboqoj selekciji na{e zemqe. I nema sumwe da ga mi tu vidimo i plan je bio da bude pozvan sada u martu. Kako nam je re~eno, Aleksandar ne `eli da donese odluku u ovom momentu, odnosno ne do zavr{etka Evropskog prvenstva u Nema~koj. Apsolutno imamo razumevawe i shvatawe takvog pristupa. Nastavi}emo da ga pratimo, bi}emo u kontaktu i vide}emo {ta }e biti epilog. Aleksandru `elimo mnogo uspeha u nastavku sezone, uz nadu da }e od jeseni nositi dres Srbije”, rekao je Stevan Stojanovi}.

Podsetimo, pripreme „orlova” za EURO 2024 ukqu~uju zasad ~etiri prijateqske utakmice: protiv Rusije (21. marta), Kipra (25. marta), ali i Austrije (4. juna) i [vedske (8. juna), kada }e se od fudbala i zvani~no oprostiti Zlatan Ibrahimovi}.

NOVAK SAZNAO RIVALE NA PUTU

KA „PETOM GREND SLEMU“: Boqe nije moglo, \okovi} izbegao Sinera i Alkaraza u Indijan

Velsu

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, saznao je potencijalne rivale na putu ka tituli na turniru masters serije u Indijan Velsu. \okovi} je titulu na Indijan Velsu posldwi put osvojio 2016. godine, i to svoju petu, nakon ~ega je jednom ispao u ~etvrtoj rundi, jendom u drugoj i jednom u tre}oj, a te 2019. je posledwi put i zaigrao na turniru u Kaliforniji.

Naredne godine „peti grend slem“ nije odr`an zbog pandemije koronavirusa, da bi izdawa 2021, 2022. i 2023. propustio jer mu nije bilo dozvoqeno da u|e u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave zbog toga {to nije bio vakcinisan protiv koronavirusa.

Ovo dakle biti \okovi}ev prvi nastup na Indijan Velsu posle pet godina.

Novak }e kao prvi nosilac u prvom kolu biti slobodan.

Dobra vest je {to Novak ne mo`e da igra protiv Janika Sinera ili Karlosa Alkaraza pre finala. U ~etvrtfinalu bi Nole mogao na Huberta Hurka~a, dok je potencijalan rival u polufinalu Danil Medvedev.

Pre toga, Novaka bi u ~etvrtoj rundi mogao da o~ekuje Igo Umber. Pre toga \okovi} }e morati da u drugoj rundi presko~i boqeg iz duela kvalifikanta i Aleksandra Vuki}a iz Australije, dok }e potencijalno u tre}em kolu odmeriti snage sa Tomasom E~everijem.

Za razliku od \okovi}a, za Rafaela Nadala `reb je bio paklen – prvo ga o~ekuje Milo{ Raoni}.

Turnir u Kaliforniji na programu je od 6. do 17. marta.

Crvena zvezda proslavila 79. ro|endan!

Sportsko dru{tvo Crvena zvezda, najtrofejnije u Srbiji i regionu, ovog 4. marta proslavqa 79. ro|endan.

Crveno-bela porodica broji 34 kluba, a ovog ponedeqka od 12 sati, tradicionalno na stadionu „Rajko Miti}”, odr`a}e se proslava ro|endana i izbor najboqih u protekloj godini.

SD Crvena zvezda osnovano je 4. marta 1945. godine u Deligradskoj ulici u Beogradu, na inicijativu grupe studenata koju su predvodili Slobodan ]osi}, Zoran @ujovi}, Svetozar Gligori}, Neboj{a Popovi} i drugi.

Zvezdini klubovi osvojili su skoro 800 trofeja, dok su crveno-beli sportisti osvojili vi{e od 40 olimpijskih medaqa. Najve}i uspeh ostvarili su fudbaleri, koji su 1991. godine osvojili titulu prvaka Evrope i sveta, a najboqi u Evropi bili su i atleti~ari, vaterpolisti, karatisti i ko{arka{ice.

„POBEDA ZA MOG AN\ELA“: Srceparaju}e – izgubio }erku u masakru u „Ribnikaru“, sad napravio istorijski uspeh i posvetio ga Emi

Odbojka{ki trener Dragan Kobiqski napravio je veliki uspeh u Rumuniji, a trofej je posvetio }erki Emi, koja je ubijena pro{log maja u masakru u {koli „Vladislav Ribnikar”.

Sa ekipom Rapida iz Bukure{ta, Kobiqski je osvojio Kup, a ovo je prvi pehar u tom takmi~ewu za klub koji slavi 90 godina postojawa.

Pred Rapidom je u polufinalu najpre pao Arkadu Galaci sa 3:1, dok je u finalu savladana Steaua istim rezultatom.

„Ova pobeda je za mog an|ela. Osetio sam je na ramenima i mnogo mi je pomogla“, rekao je Kobiqski za sport.ro.

Jedan od heroja tima, diza~ Filip Konstantin, posvetio je porodici Kobiqski trofej.

„Bio sam sa Draganom od samog po~etka i mi ovaj pehar posve}ujemo wemu i wegovoj porodici. To je delikatnija tema, te{ko mi je da pri~am o tome, ali da, posve}ujemo trofej wima“, istakao je diza~ Rapida.

Pohvale idu jo{ i na adresu Nemawu ^ubrila, ova ekipa za kapitena ima i ~uvenog Dejana Vin~i}a, a za MVP-ja Kupa izabran je Amir Gafur.

Ferstapen kao da nema konkurenciju, silovito otvorio sezonu Formule 1

Aktuelni svetski {ampion voza~ Red Bula Maks Ferstapen pobedio je u trci za Veliku nagradu Bahreina, kojom je po~ela nova sezona u {ampionatu Formule 1.

Trostruki uzastopni {ampion krenuo je sa pol pozicije, bio je u vo|stvu tokom ~itave trke i osvojio je dodatni bod za najbr`i krug, a danas je ostvario 55. pobedu u karijeri. On je pobedio rezultatom sat, 31 minut, 44,742 sekunde.

Drugo mesto zauzeo je wegov timski kolega Serhio Perez sa 22,457 sekundi zaostatka, a tre}i je bio Karlos Sainc iz Ferarija sa 25,110 sekundi zaostatka.

Voza~ Ferarija [arl Lekler zauzeo je ~etvrto mesto, peti je bio Xorx Rasel iz Mercedesa, a {esti Lando Noris iz Meklarena.

Sedmostruki svetski {ampion Luis Hamilton iz Mercedesa zauzeo je sedmo mesto, osmi je bio Oskar Pjastri iz Meklarena, a deveto i 10. mesto osvojili su voza~i Aston Martina Fernando Alonso i Lens Strol.

DURENT O OLIMPIJSKIM IGRAMA:

„Da sve tu~emo sa po 40, 50 razlike“

Ko{arka{ Finiks Sansa, Kevin Durent, govorio je o predstoje}im Olimpijskim igrama u Parizu, na kojima je najavio u~e{}e. O~ekuje se da Durent predstavqa reprezentaciju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, koja je najavila da }e poslati najja~i sastav. Za sada su sigurno kao sigurni u~esnici najavqeni Lebron Xejms, Stef Kari, Kevin Durent, Xejson Tejtum, Xoel Embid, Devin Buker i Xru Holidej.

„Svi najboqi igra~i bi}e tamo i uzbu|en sam zbog toga. @elim to ~etvrto zlato, mislim da }u biti jedini sa toliko. @elim da po{aqemo sna`nu poruku da svi vide koliko smo jaki. Da sve tu~emo sa po 40, 50 razlike. @elim to“, rekao je Durent.

PIKSI POZVAO DVA DEBITANTA, VRATIO „ZLATNE ORLI]E“: Spisak prepun iznena|ewa za okr{aj sa Rusima

Dragan Stojkovi} Piksi, selektor Srbije, objavio je {iri spisak fudbalera na koje ra~una za predstoje}e prijateqske me~eve.

„Orlovi“ }e najpre 21. marta igrati prijateqski me~ protiv Rusije (18.00), a onda ~etiri dana kasnije sledi gostovawe Kipru (18.00). Bi}e ovo idealna prilika da selektor Stojkovi} uigra formacije pred Evropsko prvenstvo koje je na programu od 14. juna do 14. jula.

Dva debitanta na spisku su Jan Karlo Simi}, {toper Milana, te Samed Ba`dar, napada~ Partizana. Na spisku povratnika se nalaze Milan Gaji} i Sa{a Zdjelar, igra~i CSKA iz Moskve i „zlatni orli}i“ sa Mundijalita 2015. godine.

Na spisku nema Milo{a Veqkovi}a, Ivana Ili}a, Nemawe Gudeqa zbog povreda, a na spisku bi verovatno bio i Kosta Nedeqkovi}. Sr|an Mijailovi}, fudbaler Crvene zvezde, vratio se na spisak reprezentacije nakon 12 godina odsustva i me~a sa Belgijom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo (poraz 0:3).

Okupqawe reprezentativaca je zakazano za 18. mart.

„KAD SRCE KA@E SRBIJA“: Reprezentacija dobila dva velika poja~awa iz Arsenala i Man~ester junajteda

Luis Ze~evi} Xon i Edvard Ibrovi} Fle~er, dvojica fudbalera ro|enih 2008. godine, odabrali su da u budu}nosti nastupaju za reprezentaciju Srbije. Tu informaciju, uz fotografiju ove dvojice fudbalera, potvrdio je direktnor mla|ih kategorija Fudbalskog saveza Srbije Nikola Lazeti}: „Razgovori koje sam vodio prethodnih sedmica

u vezi sa wihovim dolaskom na moje veliko zadovoqstvo uspe{no su zavr{eni. Hvala im na pokazanom patriotizmu, imali su izbor. Momci imaju sjajan potencijal i sigurno da ne bi bili u klubovima u kojima su da nije tako. O~ekujemo da }e se vrlo brzo prilagoditi i adaptirati na na~in rada u selekciji Srbije, a ovde }e imati maksimalnu podr{ku svih relevantnih faktora. Wihova `eqa i opredeqewe ka dresu na{e zemqe je ne{to zbog ~ega mo`emo da budemo izuzetno ponosni. Na nama je da nastavimo ovim putem i ula`emo u budu}nost srpskog reprezentativnog fudbala“, rekao je Lazeti}.

Fle~er igra u napadu i nastupa za mla|e kategorije Man~ester junajteda, dok Ze~evi} deluje po desnom boku i jedna je od vedeta Arsenala. Oni su posledwi u nizu igra~a koji su odabrali da igraju za Srbiju.

THURSDAY l ^ETVRTAK 7. 3. 2024.

Zvezdin ogroman problem pred derbi, nema ko da igra odbranu

Zavr{ili su veoma uspe{no posledwe provere ve~iti rivali, Crvena zvezda i Partizan, u Superligi Srbije pred 172. ve~iti derbi (subota, 17 ~asova).

Zvezda je bila boqa od TSC-a u Ba~koj Topoli (3:1), dok je Partizan u Humskoj savladao @elezni~ar iz Pan~eva istim rezultatom.

Ipak, skupo je platila ekipa trenera Vladana Milojevi}a pobedu u derbiju kola, jer su ~ak dva igra~a do`ivela povrede. Prvo je kapiten Alek-

PARTIZAN UZ OGROMNU PODR[KU NAPADA

ZVEZDU! JUG MARAKANE BI]E KRCAT: Ne pamti se ovakvo interesovawe grobara za ”ve~iti derbi”

Ve~iti derbi, 172. po redu, koji se u subotu igra na Marakani izaziva ogromnu pa`wu. Posebno kada je re~ o navija~ima Partizana, koji bi lako mogli kona~no da do posledweg mesta ispune ju`nu tribinu.

Imao je Partizan i prethodnih godina podr{ku na najve}em srpskom stadionu protiv Crvene zvezde, ali se dugo nije dogodilo da jug bude krcat.

Izme|u ostalog, i zbog toga {to su najvatreniji navija~i bili podeqeni u neprijateqske frakcije, pa je me|u wima morala da bude tampon zona.

Takva situacija nije sada. Grobari zdru`eno podr`avaju Parni vaqak, ali samo na gostuju}im utakmicama. Doma}e me~eve u Humskoj bojkotuju zbog neslagawa sa radom uprave.

U dosada{wem delu sezone bele`ene su rekordne posete {irom superliga{kih stadiona kada igra Partizan. Interesovawe je ogromno, a to ide pod ruku sa odli~nim rezultatima i liderskom pozicijom.

Zbog toga se o~ekuje i masovan dolazak na Marakanu, kako bi se pomoglo timu Igora Duqaja da stekne ~etiri poena prednosti.

Navodno, pored juga, pristalice crno-belih tra`e kartu vi{e i za sektore na istoku i zapadu, bli`e ju`noj tribini.

Sve to obe}ava pravi spektakl u subotu od 17 ~asova.

sandar Dragovi} napustio teren u 30. minutu, da bi isto u~inio i krilni fudbaler Vladimir Lu~i} u 43.

Adekvatna zamena za Lu~i}a postoji i u napadu nema zbog ~ega da strepi Milojevi}, ali {to se odbrane ti~e – problemi su veliki.

Ve} dugo van stroja je Milo{ Degenek, koji je ~ak morao i na operaciju, dok je i Uro{ Spaji} povredio zglob.

Zbog toga, jedine opcije na poziciji {topera su Naser \iga, internacionalac iz Burkine Faso, i Nemawa Milunovi}, koji se ~ak nije na{ao ni na klupi protiv TSC-a, dok je ve}i deo sezone proveo na klupi.

“[to se ti~e Dragovi}a, ima problem sa mi{i} em. Spaji} ima problem sa zglobom, a Lu~i} sa kolenom. Sve se izname{talo, mo`da su to ~ari fudbala. Odajem priznawe igra~ima na takti~koj disciplini, uradili su sve ono {to smo pripremali”, rekao je posle TSC-a Vladan Milojevi}.

Od po~etka prole}nog dela sezone Zvezda je tri me~a odigrala u formaciji sa dva {topera, dok je samo protiv Novog Pazara igrala sa tri pozadi.

^ini se da Milojevi} sada, i da ho}e, ne mo`e da izabere tu opciju zbog kadrovskih problema, te je jasno da }e Zvezda protiv Partizana igrati sa ~etiri pozadi.

Stepen ja~ine povreda Dragovi}a i Spaji}a bi}e jasniji tokom nedeqe, po{to je snimawe i poseta doktora bila planirana za ponedeqak ve~e.

Kao i {to se o~ekivalo, dolaskom Milojevi}a, Zvezda je u~vrstila odbranu i na ~etiri me~a primila je samo dva gola.

Vo`dovac je u 20. kolu pogodio na Marakani, dok je TSC zatresao mre`i golmana Omrija Glazera tokom 23. kola, dok su Novi Pazar i ^ukari~ki ostali bez u~inka protiv crveno-belih.

Pored \ige, opcija za {topera svakako je Sr|an Mijailovi}, koji je igrao gotovo svaku poziciju u timu od 2022. godine kada se vratio u Zvezdu.

Potencijalno, izostanak Dragovi}a bi najvi{e boleo Milojevi}a. Austrijanac je dve i po godine jedan od najstandardnijih igra~a Crvene zvezde i pravi lider odbrane, zbog ~ega je nakon odlaska Milana Borjana, na pozajmicu u Slovan iz Bratislave, poneo kapitensku traku.

U aktuelnoj sezoni, Dragovi} je odigrao ve} 28 utakmica u svim takmi~ewima, a po minuta`i (2.438 minuta) proveo je najvi{e vremena na terenu posle Izraelca Omrija Glazera.

Zvezda deli naslov najboqe odbrane Superlige sa TSC-om (20 primqenih golova), dok je Partizan drugi najboqi napad u doma}em takmi~ewu (55 postignutih golova).

Partizanov napad dolazi nikada spremniji na Marakanu, a izabranicima Igora Duqaja sigurno ne}e faliti motivacije u ovako bitnom duelu.

Kona~no se raspucao Samed Ba`dar (dva gola, asistencija u posledwa dva kola), a svi znamo koliko je opasan najboqi strelac Superlige Brazilac Mateu{ Saldawa (15 golova).

Duqaj i daqe ~eka

liga{ku pobedu na Marakani

Pre godinu dana Partizan se nalazio u najve}oj krizi u istoriji kluba. Gordan Petri} je zbog lo{ih rezultata podneo ostavku ba{ pred ve~iti derbi, a u`arenu klupu Parnog vaqka na koju niko nije smeo da sedne „prihvatio” je Igor Duqaj.

Nekada{wi vezista pora`en je na debiju od Crvene zvezde na na{em najve}em stadionu (0:1), iako su mnogi o~ekivali ubedqiv trijumf {ampiona Srbije. Crno-beli su prethodnu sezonu zavr{ili na ~etvrtom mestu {to je najgori plasman od raspada SFRJ.

Me|utim, Duqaj je dobio poverewe da u ovoj sezoni krene od nule, {to se ispostavilo kao dobra odluka. Igor je iskoristio veze iz [ahtjora i prijateqske odnose sa sportskim direktorom kluba iz Dowecka Darijom Srnom i napravio odli~an tim koji je posle 23 kola konkurent najskupqoj ekipi u istoriji srpskog fudbala.

Duqaj je vratio osmehe na licima navija~a Partizana, iako je tek na po~etku trenerske karijere, neverovatnom voqom, energijom i `eqom, uspeo je da podigne Parni vaqak iz pepela.

Nekada{wi reprezentativac na{e dr`ave u subotu }e ~etvrti put da vodi tim protiv crveno-belih. Na prvom od tri susreta zabele`io je pobedu, poraz i remi.

Crno-beli su u prethodnom, 171. ve~itom derbiju slavili na krilima Bibarsa Natha i Mateusa Saldawe i na najboqi mogu}i na~in do{li do jesewih po~asti. Nekoliko meseci ranije rivali sa Top~idera odigrali su bez golova, klub iz Humske do~ekao je derbi sa dva vezana poraza od ^ukari~kog, ali protiv ekipe iz Qutice Bogdana odigrali su korektan me~ i bili bli`i celom plenu..

Igor Duqaj je nosio crno-beli dres od 1997. do 2004. i za to vreme odigrao je devet prvenstvenih me~eva protiv Crvene zvezde i ima bilans od dve pobede, isto toliko remija i ~ak pet poraza. [ef stru~nog {taba Partizana odigrao je debitantski derbi sa svega 20 godina.

Crno-beli su slavili u 113. duelu najve}ih rivala sa Top~iderskog brda golovima Sa{e Ili}a i Mateje Ke`mana, a Duqaj je proveo na terenu svih 90 minuta i odigrao sr~ano i borbeno, ba{ kao {to i danas radi sa klupe.

Tako|e, Igor je imao razloga za slavqe posle 116. ve~itog derbija. Pobedu crno-belima doneli su Sa{a Ili} i Ivica Iliev. Me|utim, trener lidera Super lige nije tako dobro prolazio na Marakani. Pet puta je kro~io na teren na{eg najve}eg stadiona u prvenstvu i nikad nije slavio. Ima u~inak od ~etiri poraza, dok je jednom me~ okon~an bez pobednika.

Duqaj je prvi derbi na Marakani igrao 2. aprila 2000. Crveno-beli su imali dva gola prednosti do 73. minuta kad je Mateja Ke`man prepolovio zaostatak, ali Parni vaqak nije uspeo u zavr{nici da do|e do boda. Igor je tokom igra~ke karijere pretrpeo dva ubedqiva poraza od najve}eg rivala u 118. i 121. ve~itom derbiju, obe utakmice zavr{ene su identi~nim rezultatom 3:0 u korist Zvezde.

Dakle, u {ampionatu Duqaj nije uspeo da savlada crveno-bele u gostima, ali zato }e u subotu imati priliku da to u~ini u ulozi {efa stru~nog {taba Partizana.

Milojevi}

ima pozitivan skor,

ali je izgubio posledwa dva derbija

Temperatura u Beogradu proteklih dana raste, delom zbog toga {to se kalendarski pribli`avamo prole}u, a delom zbog ~iwenice da je pred nama najve}a utakmica na ovim prostorima - 172. ve~iti derbi, u kome }e Crvena zvezda ugostiti Partizan (subota, 17 ~asova).

Sudar dva najtrofejnija srpska kluba izaziva veliku euforiju ~ak i u (retkim) situacijama kad nema preteran zna~aj u {ampionskoj trci, a kamoli danas, kad je razlika na tabeli izme|u kom{ija sa Top~iderskog brda samo jedan bod (u korist Partizana). [ef stru~nog {taba Crvene zvezde Vladan Milojevi} }e u subotu voditi ekipu prvi put od povratka na Marakanu, ali naravno, to ne}e biti wegov debi u okr{aju ve~itih.

Najboqi trener crveno-belih u novijoj istoriji je u prvom mandatu ekipu vodio na sedam ve~itih derbija (ne ra~unaju}i jedan u kupu). Dva puta je utakmice sa najqu}im rivalom zavr{avao sa tri boda, ~etiri puta nije bilo pobednika i samo jednom je u pora`en i to u svom posledwem ve~itom derbiju.

Aleksandar Dragovi}