Srpski glas 7. oktobar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 7. 10.2021. z Year XXX No.2469

Ve}

ISTORIJSKE ^IWENICE O AUSTRALIJI KOJE MO@DA NISTE ZNALI

Najsramniji poraz australijske vojske

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Veli~anstven skup kod crkve na Gold Koustu

Strana 15 Zbog svoje redovne migracije radi parewa vi{e od 20 hiqada ptica emu aje 1932. godine u{lo u posede farmera na zapadu Australije. Uni{tavale su sve useve i ru{ile pomo}ne objekte. Zbog toga su farmeri zatra`ili pomo} vlade, a ona je odlu~ila da ovaj posao obavi vojska Australije. Ali ove ptice imaju izuzetno izra`eno ~ulo sluha, tako da vojnici nisu mogli da im se pri{uwaju na razdaqinu na kojoj bi wihove pu{ke bile efikasne. Posle mesec dana borbe sa emuima australijska vojska je morala da prizna poraz. Ovo je verovatno jedan od naj~udnijih ratova, ali i najsramniji poraz u istoriji ratovawa

Strana 17

Melburn oborio svetski

Melburn je postavio rekord najdu`eg vremena koje je neki grad proveo u karantinu zbog pandemije korona virusa.

Glavni grad Viktorije u nedequ je izbrojao ukupno 245 dana koje je pro`iveo uz nare|ewe da se ostane kod ku}e. Melburn je tako nadma{io raniji rekord koji je dr`ao Buenos Aires, glavni grad Argentine

rekord u trajawu lokdauna

Strana 21

GNEZDO VERE NA BISTRICI Strana 22

Navr{ava se 150 godina od osnivawa Bogoslovije u Prizrenu, koja od 1. oktobra 1871. godine nije prestajala da radi

U subotu uve~e 18. septembra uprili~ena je dobrotvorna ve~era sa salom popuwenom do posledweg mesta uglednim parohijanima i gostima. Svi su do{li da podr`e Crkvenu Op{tinu Uspewe Presvete Bogorodice sa Zlatne Obale i napore da se Sveti Hram pokrije novim krovom umesto starog koji je dotrajao. Moramo pohvaliti goste i prilo`nike koji su prevazi{li svojim prilozima i najoptimisti~nija predvi|awa. Do sada je prikupqeno preko $160,000 (stotinu {ezdeset hiqada dolara), a prilozi jo{ pristi`u

Srbi iz Hrvatske

Strana 11

Obi{ao pola sveta, ali jo{ vi{e zavoleo rodni kraj Od obi~nog de~aka iz sela O}estova kod Knina do svestranog momka i svetskih metropola, tako bi se u kratkim crtama mogao opisati Ilijan Tawga, tridesetdvogodi{wi momak koji pi{e prozu i poeziju, putuje svetom i stvara uslove za povratak u rodno selo

Nikola Malovi}:

Strana 12

Vakcina radi ne{to drugo u futuru drugom

Svaki sat, svakog dana, od marta pro{le godine, po~iwe zabijawem informativnog kovid eksera u glavu: toliko i toliko novih slu~ajeva zaraze virusom korona, umrlo toliko, na respiratorima toliko.

Na na{e o~i, kupili su sve na{e vlade. I naredili im da, prvo mekom, potom tvrdom silom vakcini{u cjelokupno stanovni{tvo

2

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

IZME\U DVA VIKENDA

Zidoj~e cajtung: U Srbiji svakodnevno od koronavirusa umiru na desetine osoba, vlast ne preduzima apsolutno ni{ta - sprema izbore

Nema~ki Zidoj~e cajtung pi{e da su u Srbiji "uvenule stare lovorike" efikasne borbe protiv korone i brze nabavke vakcina: zemqa ima najvi{e zara`enih u Evropi, a vlast ne preduzima ni{ta, jer sprema izbore. „Krajem pro{le sedmice je Slobodanu Markovi}u bilo dosta svega. Profesor medicine je beogradskom tu`ila{tvu podneo krivi~nu prijavu protiv srpske premijerke Ane Brnabi}. Za tog medicinara, ne~iwewe {efice Vlade je glavni razlog {to je Srbija od uzornog |aka borbe protiv kovida stigla na tu`no za~eqe Evrope: Nigde na kontinentu nema toliko zara`enih po broju stanovnika kao u Srbiji“, po~iwe tekst Zidoj~e cajtunga.

Minhenski list pi{e da je dnevno redovno preko sedam

hiqada novih zaraza, te da svaki tre}i test ima pozitivan nalaz, „{to sugeri{e da je pravi broj zara`enih znatno vi{i“. Navodi se da je grupa lekara poznata kao „Ujediweni protiv kovida“ saop{tila da su bolnice pune, da nema slobodnih respiratora niti dovoqno osobqa. No, srpske vlasti, ocewuje nema~ki list, ne ~ine ni{ta. „Po~etkom pandemije pro{le godine u Srbiji je uveden strogi lokdaun. Jedva je bilo dozvoqeno da se ode do najbli`eg supermarketa, policija i vojska su kontrolisale zabranu izlaska iz ku}e. Po~etkom godine Srbija je vakcinama Astra Zeneke i Bajonteka, ali posebno po{iqkama iz Kine i Rusije, pokazala ostatku Evrope kako se brzo mo`e cepiti veliki deo stanovni{tva.

Ali stare lovorike su uvenule.

Ni nov~ane premije i popusti za {oping ne mogu naterati Srbe skepti~ne prema vakcini da zavrnu rukav. Jedva 42 odsto je primilo prvu dozu, tek 40 odsto je potpuno vakcinisano. Ve}ina Srba koji danas idu na vakcinaciju dolazi po svoju tre}u dozu“, pi{e Zidoj~e cajtung.

Dodaje se da je u Srbiji rasprostraweno nepoverewe u vlasti. „A kod mnogih medicinara vera u navodne prirodne lekove ili ~udotvorna sredstva protiv kovida, recimo Ivermectin koji se koristi protiv parazita.

Jedan beogradski nau~nik je za Zidoj~e cajtung govorio o kolegi koji je pre par dana umro od korone, a prethodno odbijao vakcinaciju i bio ube|en da beli luk

u nozdrvama mo`e da za{titi od zaraze“, pi{e list.

List navodi da svakodnevno umiru desetine Srba, {to bi bilo kao kada bi u Nema~koj umirale stotine.

Navode}i da „Ujediweni protiv kovida“ tra`e zatvarawe na ~etiri sedmice, list pi{e da se u Srbiji re~ stru~waka ignori{e.

Citira se epidemiolog Predrag Kon koji se po`alio da se Krizni {tab ne sastaje po dve sedmice i da lekari u wemu slu`e kao smo-

kvin list.

Pomiwe se izjava premijerke Brnabi} koja je rekla da je stawe u zemqi „katastrofalno“, ali da „ne veruje u mere“, nego „veruje u vakcine“.

Zidoj~e cajtung procewuje da je verovatni razlog {to u Srbiji nema obavezne vakcinacije ni za jednu grupu zaposlenih taj {to „Aleksandar Vu~i}, jedini donosilac odluka u srpskoj politici, u aprilu ide na izbore i ho}e da izbegne nepopularne korake“.

Navr{ila se 21 godina od 5. oktobra 2000. kada je, nakon masovnih demonstracija sa vlasti oti{ao dotada{wi predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} Navr{ila se 21 godina od velikih demonstracija u Beogradu, kojima je 5. oktobra 2000. godine okon~ana vladavina Slobodana Milo{evi}a.

Na dan 5. oktobra 2000. godine u Beogradu su bile demonstracije zbog toga {to je predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milo{evi} odbio da prizna rezultat predsedni~kih izbora, na kojima je 24. septembra izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Ko{tunice.

Demonstranti su 5. oktobra na plato ispred tada{we Savezne skup{tine SRJ stigli iz ~itave Srbije u desetinama kilometara duga~kim kolonama automobila, autobusa i kamiona, na pojedinim putevima lokacijama probijaju}i buldo`erima policijske blokade.

Ve} u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi spre~ila demonstrante da udju u Skup{tinu, ali bezu-

spe{no. Zgrada Savezne skup{tine je demolirana i zapaqena, kao i zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici.

Policija je ubrzo prestala da pru`a otpor i mahom se pridru`ila gra|anima.

U ve~erwim satima 5. oktobra 2000. gra|ane je sa terase Skup{tine Beograda pozdravio novi predsednik SRJ Vojislav Ko{tunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milo{evi} je priznao izborni

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

poraz i ~estitao mu.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanovi} iz Milo{evca kod Velike Plane, koja je pala pod to~kove kamiona. Mom~ilo

Staki} iz Krupwa je umro od sr~anog udara, a ukupno je povre|eno 65 qudi.

Dvadeset godina kasnije, DOS odavno ne postoji, Ko{tunica je u politi~koj penziji, a tada{wi u~esnici u vlasti Slobodana Milo{evi}a ponovo zauzimaju najva`nije polo`aje u zemqi.

Tada{wi ministar informisawa u Vladi Srbije Aleksandar Vu~i} je aktuelni {ef dr`ave, potpredsednica tada{we savezne vlade Maja Gojkovi} do skoro je bila predsednica Skup{tine Srbije, biv{i istaknuti ~lan JUL-a Aleksandar Vulin je danas ministar odbrane, dok je portparol Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} ministar spoqnih poslova.

U me|uvremenu, wima su se u dowim e{alonima vlasti pridru`ili i pojedini istaknuti funkcioneri partija koje su oktobru 2000. godine ~inile DOS. Dok se Ko{tunica sam povukao iz politike, drugi lider DOS-a, reformista i vizionar Zoran \in|i} je kao premijer Srbije ubijen 12. marta 2003. godine, u dvori{tu zgrade Vlade koju je predvodio uz duboke promene politike i privrede, i najave promena u dru{tvu.

Slobodan Milo{evi} umro je 2006. godine u ha{kom zatvoru, gde je bio pritvoren zbog sudjewa za ratne zlo~ine, a wegova supruga i biv{a predsednica JUL-a Mirjana Markovi} umrla je u egzilu u Rusiji.

ma {ta mi re~e?!

Nema ni u crtanim filmovima, predsednik brani kriminal?!

Trange - frange „Su{tina je u tome da mi ne priznajemo nezavisnost Kosova.

I kad ne priznajemo nezavisnost Kosova, ne mo`emo da dozvolimo da nam ulaze sa tablicama Republike Kosovo. Oni sada to nama ho}e da rade i ni{ta vi{e od toga.

Onog sekunda kada mi to wima ne budemo `eleli da radimo, ne}e ni oni nama" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o dogovoru sa Pri{tinom oko registarskih tablica)

„Predsednik koji otvoreno i javno brani osumwi~enog {efa kriminalne grupe je ne{to {to ostavqa bez teksta. Ni u filmovima o kriminalu toga nema jer bi takva scena bila ismejana kao neverovatna. U Srbiji, jednoj od najmafija{kijih dr`ava sveta, to je, na`alost, stvarnost" (Glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Doj~inovi} o{tro je kritikovao obra}awe predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, u kojem “brani” vlasnika planta`e Jovawica Predraga Koluvije, kojem se sudi da je organizator kriminalne grupe koja se bavila proizvodwom droge, i to 4 tone)

Ko to ka`e, ko to la`e da je grip nestao? „Predsednika Vu~i}a uhvatio neki grip" (Ana Brnabi}, predsednica Vlade Srbije)

Srpska elita „Jednom su moja `ena i }erka oti{le u Dominikanu i kad su se vratile samo su govorile: „Dominikana, pa Dominikana“. Obe su izrazile `equ da bi volele tamo da borave.

Onda sam ja razmislio i rekao: „Ako volite, izvolite“. Godinama se radilo dobro, ne{to se malo i kredita diglo. [ta }e{, morao sam.

Bila je korona, malo se izlizalo (smeh). Uspeli smo da kupimo dupleks" (Folk peva~ Mile Kiti} kupio je stan u Dominikani od 200 kvadratnih metara)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 3 ^etvrtak oktobar 2021.

CEO DR@AVNI VRH SE UKQU^IO U ODBRANU KOLUVIJE, „JOVAWICE“ I 4 TONE MARIHUANE

Vu~i}eva trka Za{to Vu~i} brani vlasnika najve}e sa Hrvatima

planta`e marihuane u Evropi?

Posledwe izjave predsednika dr`ave Aleksandra Vu~i}a, premijerke Ane Brnabi}, kao i ~itava emisija koju vodi narodni poslanik Vladimir \ukanovi} u kojoj je gostovao Predrag Koluvija, a u vezi sa aferom "Jovawica", potvr|uju veze organizovanog kriminala sa svim dr`avnim strukturama, pa i sa vladaju}om strankom i vrhom vlasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} komentarisao je, u direktnom ukqu~ewu na televiziju Pink tokom wegove posete Ujediwenim Arapskim Emiratima, slu~aj Jovawica i optu`be protiv Predraga Koluvije, glavnog osumwi~enog za nedozvoqeno gajewe marihuane na poqoprivrednom gazdinstvu na kome je zapleweno oko 4 tone marihuane.

Vu~i}eve re~i mnogi su shvatili kao "odbranu" Koluvije, i to nakon {to je osumwi~eni za gajewe marihuane tvrdio da su iz kabineta tada{weg ministra policije Neboj{e Stefanovi}a tra`ili da okrivi Andreja Vu~i}a, brata predsednika dr`ave, u zamenu za slobodu.

Predrag Koluvija je o ovome govorio kada se pojavio u emisiji na TV Objektiv koju vodi wegov branilac, ali i ~lan Srpske napredne stranke i narodni poslanik Vladimir \ukanovi}, koji je ujedno ~lan skup{tinskog Odbora za kontrolu slu`bi bezbednosti.

Nakon kritika i osude

dela javnosti povodom ovog intervjua, oglasila se i premijerka Srbije Ana Brnabi}, ustav{i u odbranu \ukanovi}a. Sam predsednik dr`ave je negirao optu`be da on brani Koluviju, isti~u}i da }e se "uskoro saznati istina".

Komentari{u}i ove izjave, advokat Bo`o Prelevi} isti~e da sti~e utisak da je vrh dr`ave anga`ovan na odbrani Koluvije, {to je "neshvatqivo", "uvredqivo" i "porazno", i isti~e da se nada da }e gra|ani to prepoznati i znati kako da odbrane pravosu|e i sistem bezbednosti, jer ih ne brane oni koji su za to izabrani.

- Stekao sam utisak da predsednik Vu~i} napada qude koji su uhapsili vlasnika najve}e planta`e marihuane u Evropi. Samo ta ~iwenica je dovoqna da se izgubi vlast - naglasio je Prelevi}.

Izjave vrha vlasti o aferi Jovawica za advokata Bo-

rivoja Borovi}a pokazuju da dr`avne zvani~nike ne interesuju stavovi tu`ila{tva i sudova o bilo kom predmetu, kako on ka`e, jer znaju da mogu da uti~u na sudije i tu`ioce.

- Postajemo svedoci da su qudi iz vrha politi~ke vlasti potpuno privatizovali jednu razvaqenu dr`avu.

Predmet Jovawica vrvi od ~iwenica koje dokazuju da su tajne slu`be, policija i vojska, ~uvali imawe koje Koluvija ni na koji na~in nije mogao da vodi da nije imao podr{ku izvr{ne vlasti, dokaz o tome je da su ga pose}ivali i ministri Vlade Republike Srbije. Da li je to dr`avni projekat ili privatni projekat sa dr`avnom za{titom to je pitawe, ali vi{e je nego o~igledno je da predsednik dr`ave, a pre toga i ministar zdravqa, poku{avaju svim silama da uka`u da su na putu legalizacije marihuane kao osnov da se odustane od ovog

predmeta - navodi Borovi}.

On ukazuje da se radi o aferi koja je i vi{e nego aktuelna, u kojoj je izvr{eno ozbiqno krivi~no delo, da je ovo jedinstven primer da neko sa takvom pravnom kvalifikacijom na Specijalnom sudu dobije zamenu pritvora za ku}ni pritvor.

- I Vu~i} i predsednica Vlade i svi ministri pokazuju svojim primerom da pravosu|e ne}e smeti da osudi Koluviju nagla{ava on.

Za kriminologa Dobrivoja Radovanovi}a, sve oko ovog slu~aja je neverovatno - od toga koliko traje istraga, da je o svemu postojalo saznawe dr`ave, pa i posledwe izjave vrha vlasti.

- To je samo dokaz do kog stepena mo`e i}i lobirawe tog kriminala u dr`avne organe, odnosno dr`avu. Posebno je neverovatno do koje mere je organizovani kriminal u{ao u politi~ke partije.

Ono {to je od svega naj`alosnije jeste poku{aj brawewa od tog organizovanog kriminala iz dr`avnog vrha. Vidimo da postoje kanali kojima se saop{tava stav u korist organizatora tog posla. Svaki ~ovek je nevin dok ne bude pravosna`no osu|en, ali ne treba dr`ava i policija da staje u wegovu odbranu, kao {to ne treba ni da ga napadaju, ve} treba pustiti profesionalce da rade svoj posao - naveo je Radovanovi}.

„Dr`ava nas pu{ta da se svi zarazimo, pa ko pre`ivi, pre`iveo je“ Svi }emo se, pre ili kasnije, zaraziti koronavirusom, a tu odluku je o~igledno donela dr`ava i zdravstvene vlasti, kada su neformalno podr`ali masovno zara`avawe. Premijerka Srbije Ana Brnabi} nedavno je izjavila da ‘ne veruje u epidemiolo{ke mere’, biv{i ~lan Kriznog {taba Branimir Nestorovi}, je jo{ pro{le godine savetovao gra|ane da treba ‘svi da se zaraze’ kako bismo postigli “imunitet krda”, a antivakcinalni lobi vlada u doma}oj javnosti, pa je sve mawe qudi na punktovima za vakcinaciju i sa maskama na licu.

Bolnice su krcate, nema vi{e mesta za nove pacijente. Umiru mladi qudi, isto kao i stariji, a broj zara`enih, kao i obolelih na respiratorima u Srbiji, iz dana u dan obara crne rekorde. Krizni {tab se posledwi put sastao 11. septembra. Tada nisu doneli nikakve odluke, a od tog dana do danas, Srbija broji mrtve u desetinama, a zara`ene u hiqadama.

Kovid propusnice ostale su na nivou bajke za malu decu, mada ozbiqni epidemiolozi smatraju da je sad i za propusnice kasno, potrebne su o{trije mere.

Zdravstvene vlasti su nas, na ~elu sa wihovim biv{im “nekrunisanim liderom” Branimirom Nestorovi}em, slagale.

“Nestorovi} je u svom obra}awu gra|anima, {estog maja 2020. rekao da treba svi da iza|u na ulice i da se zaraze, a

ostali ~lanovi Kriznog {taba naglasili su da je virus izgubio virulencu, {to nije bilo ta~no. Naprotiv, postao je jo{ opasniji. Me|utim, trebalo je tada ubla`iti mere zbog izbora. Mi smo ustvari imali najlabavije mere u Evropi, a ~ak ni wih niko nije sprovodio. Jedno je stru~na gre{ka, a drugo je svesno srqawe u ovu situaciju, gde smo prepu{teni sami sebi i gde nas pu{taju da se svi zarazimo, pa ko pre`ivi, pre`iveo je. Kad je krajem juna po~etkom jula, bilo 60 zara`enih dnevno, trebalo je da se zdravstvene vlasti bore da padne na 10, a oni su izjavili da ~ekaju da sko~i na 500 dnevno, pa }e onda ne{to preduzeti. To je neozbiqno i stra{no” ka`e dr Radovanovi}. ^lanovi Kriznog {taba sastali su se po~etkom septembra, a nikakve mere nisu doneli.

“Oni su samo prebacili odgovornost na lokalne vlasti. Govorili su o uvo|ewu kovid paso{a, ali ni to nisu uradili kako treba. Sada vi{e ti paso{i nemaju nikakvu funkciju. To je imalo smisla po~etkom meseca, a sad su neophodne o{trije mere. Krizi {tab mora da: ukine diskoteke, klubove, kafi}e, koncerte, stadione, i sva mesta okupqawa da zatvore na neko vreme, dok se situacija ne smiri. Naravno gra|ani treba normalno da se kre}u i treba da rade prehrambene prodavnice” nagla{ava Radovanovi}.

Sada `ivimo po principu individualnog ~uvawa.

“Pu{teni smo da se ~uvamo ko kako ho}e. Dr`ava nas pu{ta da se zarazimo, pa ko pre`ivi, pre`iveo je. Ko ne}e da se zarazi, sklawa se od qudi i po{tuje mere, vakcini{e se, a ko se oglu{uje, neka se zarazi i zavr{i u bolnici. A gde su tu lekari, zdravstveni radnici? Ko brine o tim qudima? Oni vi{e ne mogu ovako da rade, nemaju predaha. Mnogi su ve} napustili svoj posao, oti{li iz zemqe, ne mogu qudi da rade u tako poni`avaju}im uslovima” ka`e epidmeiolog Radovanovi}.

Pi{e: Milenko Vasovi} Kad se srpski predsednik dohvati ekonomije, to pr{ti na sve strane. Sevaju milioni, seku se vrpce, „rastu“ plate, podmazuju penzioneri, a BDP (nije Beogradsko dramsko pozori{te) samo ska~e. Tako }e Srbija, samo {to nije, najavquje Vu~i}, sti}i po BDP ~lanicu EU - Hrvatsku.

Za{to je Vu~i} opsednut hrvatskim BDP kada je u pitawu mawa zemqa od na{e? Po logici, nije neki uspeh sti}i ili presti}i maweg od sebe. Logi~nije bi bilo porediti se sa nekim sli~nim, sa Bugarskom, na primer. Ali Bugari ba{ nisu in.

Stvari stoje ovako. Pre korone 2019. ~etiri miliona Hrvata napravilo je BDP (roba + usluge) vredan 60,75 milijardi dolara. Oko sedam miliona gra|ana Srbije doguralo je do 51,42 milijarde, a recimo isto toliko Bugara je „oduvalo“ i Srbe i Hrvate sa BDP vrednim 68,56 milijardi dolara.

I da li se u Bugarskoj `ivi boqe nego u Hrvatskoj, pa ~ak i u Srbiji? Nije ta novostvorena vrednost merilo standarda i kvaliteta `ivota, jer da jeste niko, recimo, ne bi i{ao u Luksemburg ve} u zemqe sa ve}im BDP – Rusiju (1.700 milijardi), Rumuniju (250), Ma|arsku (163)…

Drugi su parametri za pore|ewe va`niji. Koliki je BDP po glavi stanovnika, {to nam govori gde je pojednac u odnosu na ekonomiju svoje zemqe. U Hrvatskoj (15.000 dolara) to je bezmalo dvostruko vi{e nego u Srbiji (7.411). Bugarska je izme|u sa 9.828 dolara po glavi stanovnika.

I tu dolazimo do pore|ewa koje svakog gra|anina najvi{e interesuje, prose~ne plate. Logi~no, najni`e su tamo gde je i najmawi dohodak po glavi stanovnika. U 2020. u Srbiji prosek je bio simboli~nih 510 evra, u Bugarskoj 555, a u Hrvatskoj oko 880.

Sve i da stignemo i prestignemo Hrvatsku po iznosu BDP, mi te{ko da }emo `iveti zna~ajno boqe. Jer struktura na{eg BDP ne obe}ava naro~it rast zarada, uz to dr`ava je preskupa, a korupcija guta sve pred sobom.

Evo vam najnovije ilustracije kakva smo mi ekonomska „sila“. Po~etkom nedeqe objavqeno je da }e nam EU posle tri decenije ponovo dozvoliti izvoz sviwskog i pile}eg mesa. Vest je sama po sebi dobra, ali weno nali~je je sasvim druga~ije.

Srbija nema za izvoz ni sviwetine, ni piletine. To je rezultat vi{egodi{we demotivacije farmera i dr`avne nebrige.

Ni tajkuni se ne otimaju za krma~e i obore kao za hotele i gra|evinske placeve. Uvoz je desetkovao proizvodwu. Samo u pro{loj godini smo za uvoz sviwetine platili 58 miliona dolara, a sli~no }e biti i ove. Letos smo po~eli da uvozimo i piletinu (80 tona iz Rusije). Jednostavno, nemamo mesa ni za sebe. To je ta vizija, to je taj Vu~i}ev „ekonomski tigar“.

Sva nesposobnost premijerke, ministra poqoprivrede i predsednika, koji se u sve me{a, najboqe se vidi na ovom primeru. Imamo gde da prodamo, a nemamo {ta. @ali bo`e onog kukuruza kojim hranimo sviwe u Kini, Ju`noj Koreji, Italiji…

Nekada je Srbija izvozila sviwetinu za 700, 800 miliona dolara. [unkom i gula{em iz „Karneksa“ pla}ani su „boinzi“ za JAT. A sada tobo` izvozimo pile}e no`ice u Kinu. E pa sa tim no`icama nikad ne}emo dosti}i BDP Hrvatske, niti wihove plate.

Politi~are ne interesuje proizvodwa ve} manipulacija. Mo`e Vu~i} da zadu`uje zemqu i da nam deli svakog meseca po 100 evra, mi }emo i daqe biti sirotiwa.

4

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

SRPSKA POSLA

ISTRA@IVAWE

Ve}ina gra|ana Srbije podr`ava ~lanstvo u EU ^lanstvo u EU podr`ava 57 odsto gra|ana Srbije, {to je najboqi rezultat u posledwih pet godina, pokazalo je istra`ivawe Ministarstva za evroinegracije o odnosu gra|ana Srbije prema EU. Ako bi referendum bio raspisan sutra 57 odsto gra|ana glasalo bi za ulazak zemqe u EU, osam odsto vi{e u odnosu na pro{lu godinu, rezultat je istra`ivawa sprovedenog krajem jula i po~etkom avgusta, a koje prema re~ima minista Jadranke Joksimovi} pokazuje da je na{e dru{tvo ipak fokusirano na budu}nost i na ono {to su kvalitetne reforme.

S druge strane, 30 odsto gra|ana bilo bi protiv, uz smawen broj neopredeqenih na 12 odsto.

Joksimovi} ka`e da rezultat od 57 odsto podr{ke procesu jasno govori o racionalnom odnosu gra|ana prema EU i u prilog vladine politike pristupawa EU i jo{ vi{e, u prilog reformama koje se na tom putu sprovode.

"Taj stav je ohrabruju}i pokazateq da je javnost ve}inski prihvatila i razumela da sve aktivnosti predsednika Srbije, predsednice vlade, ministarstva, svih koji su po~eli odmah da sprovode novu metodologiju, koja treba da bude novi zamajac za ceo proces, novu priliku i prostor da budu valorizovani ve} vidqivi pozitivni reformski rezultati", rekla je ministar.

Najvi{e gra|ana - 83 odsto

ka`e da bi reforme trebalo sprovoditi zbog nas, radi stvarawa boqe Srbije a ne zato {to su uslov za ~lanstvo.

Prema re~ima Joksimovi}, taj podatak je mo`da jo{ zna~ajniji, jer zna~i da postoji veoma realan sud javnosti da Srbija mora da se mewa pre svega zbog sebe i dobrobiti svojih gra|ana, a ne samo zbog pristupawa Uniji.

Ministar isti~e da je va`no to sto gra|ani uva`avaju realnost u sagledavawu svih elemenata politike pro{irewa, kako pozitivnih i onih na koje radom mo`emo da uti~emo, tako i ukupni {iri politi~ki kontekst - krizu izazvanu aktuelnom pandemijom, prelazak na novu metodologiju pregovora o ~lanstvu, kao i zapo~etu debatu u samoj Uniji o sopstvenoj budu}nosti, politiku migracija - pristup Vlade Srbije u potpunosti je u skladu sa porukama evropskih partnera - da je va`no da o~ekivawa gra|ana budu u saglasju sa stvarno{}u, uz jasnu evropsku perspektivu, kao i usmerena na koristi koje od tog procesa mogu da imaju i pre samog ~lanstva u Uniji.

Kada je re~ o vidqivosti projekata koje je EU finansirala, 50 odsto zna za bar jedan takav projekat, najvi{e u oblasti za{tite `ivotne sredine 21 odsto, poqoprivrede i zdravstva 11, obrazovawa, nauke i inovacija 10, te reforme javne uprave sedam.

Kao najve}eg davaoca me|unarodne razvojne pomo}i Srbiji od 2000. godine do danas, gra|ani

U S t z o

@IVETI

U SRBIJI

vide Evropsku uniju. ^ak se 41 odsto ispitanika izjasnilo da zna da je Unija u posledwih 20 godina najve}i donator. Potom, 34 odsto smatra da je to Kina, 11 odsto Rusija, dok po pet odsto gra|ana misli da su to Norve{ka i Japan.

Gotovo polovina ispitanika - 48 odsto smatra da bi ~lanstvo u EU bilo dobra stvar, 27 odsto ima neutralan stav, dok wih 23 odsto ulazak zemqe u EU vidi kao lo{e.

Za petinu EU predstavqa vi{e mogu}nosti za zapo{qavawe, 16 odsto ~lanstvo vidi kao mogu}nost da putuju gde god `ele unutar EU, a 14 da je to put ka boqoj budu}nosti mladih. ^etvrtina anketiranih misli da }e pregovori Srbiji doneti boqi `ivot i nova radna mesta, 19 procenata misli da }e biti vi{e adminstrativnih obaveza, 18 odnosno boqi imix Srbije, 17 procenata da }emo imati pristup mnogo ve}im evropskim fondovima, 12 ve}u bezbednost, dok samo osam procenata ispitanika misli da ~lanstvo ne}e doneti ni{ta dobro.

Na pitwe koje reforme imaju najpozitivniji efekat na svakdonevni `ivot, 62 odsto smatra da su to one u zdravstvenom sitemu, 60 u za{titi `ivotne sedine, 54 u poqoprivredi, 51 u oblasti za{tite potro{a~a, 50 u borbi protiv korupcije, za 49, odnosno 48 u oblasti javne uprave i qudskih prava. Reforme imaju najpozitivniji efekat na pravosu|e po mi{qewu 36 odsto gra|ana.

M. T.

 Govorilo se da politi~ari kriju novac na nekom ostrvu.

Ali izgleda da je u pitawu arhipelag.  Na{ poznati uzgajiva~ marihuane danas }e gostovati u emisiji "Znawe-imawe".

 Gledajte na{u reporta`u sa sahrane poznate li~nosti.

Obe}avamo mnogo pikanterija!  Gre{ite ako mislite da ste sve na{e budale ve} videli i ~uli. Imamo novu, jesewu kolekciju!  Podigni tri prsta i gleda}e ti se kroz prste.

 Sa nama nema {ale.

Naoru`ani smo najsavremenijim }orcima.

 Kad op{tina ne{to plati po ceni tri puta ve}oj od realne, to ne zna~i da u woj sede lopovi, ve} nadrealisti.

 Kad vidim prazan fri`ider, o'ladim se.  Jednom narodnom poslaniku pi{u roditeqi iz unutra{wosti: - Javi se ponekad za re~ da vidimo da si dobro!  Jedan stariji sugra|anin novine kupuje samo zbog ~ituqa. - Jo{ malo mi fali da popunim album - ka`e jutros.

 Jedna kom{inica drugoj ukrala recept za ajvar, pa ova glasno razmi{qa: - Da li da je tu`im za industrijsku {pijuna`u?  Kad su wega izabrali za sudiju niko nije rekao: "Dostojan!"

Svi su viknuli: "Podoban!"

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „@ivot svakog ~oveka je bajka koju je napisala Bo`ja ruka" „Svaki sporazum izme|u istine i la`i uvek je na {tetu istine“ „Sve je lako kada te vodi qubav“ Narodne poslovice

„Lako je nau~iti `ivotiwu. Lako je nau~iti prostaka. Ali je te{ko nau~iti onoga, ko je nenau~en postao u~iteq drugima“ Nikolaj Velimirovi}

„Odreknite se `ivota sa samosa`aqevawem u zamenu za `ivot sa svrhom“ Nik Vuji~i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 5 ^etvrtak oktobar 2021.

ENERGETIKA

Umesto da pla}a, Srbija postala NOVO! tranzitna zemqa za gas i od toga zara|uje Srbija je kona~no postala tranzitna zemqa za gas, ka`e urednica „Energije Balkana“ i stru~wak za energetiku Jelica Putnikovi}, nakon {to je „Gasprom“ u petak ujutru po~eo Ma|arskoj da isporu~uje gas kroz gasovod „Turski tok“ preko Srbije i gasovoda u jugoisto~noj Evropi.

Prema wenim re~ima, pu{tawe u rad gasnog interkonektora preko koga je Ma|arska povezana na gasovod „Balkanski tok“ koji dolazi iz Srbije, samo je po~etak, jer je kapacitet postoje}eg gasovoda kod nas ve}i od 3,5 milijardi kubnih

„Forbs“: Evropi preti energetska katastrofa, ni Rusija je ne}e spasiti Prelazak na ekolo{ki ~iste izvore energije mo`e Evropu dovesti do energetske katastrofe ve} ove zime, pi{e „Forbs“.

Prema re~ima autora ~lanka Dejvida Blekmona, rekordni rast cena gasa u svetu mo`e da isprovocira prelazak mnogih elektrana na naftu ili ugaq, {to }e ujedno i pove}ati cenu resursa.

Ipak, u slu~aju Evrope ova varijanta je problemati~na zbog prelaska na zelenu energiju. Mnoge zemqe su ve}inom zatvorile elektrane na ugaq i gas. Tokom pro{le godine to je dovelo do krize, jer su zbog slabog vetra morali da se vrate na ova goriva.

Analiti~ar navodi da je iznenadna velika potra`wa izazvala skok cena gasa.

Pritom, Rusija je ograni~ila izvoz, {to je jo{ vi{e uticalo na wegovu cenu. Evropqani su se okrenuli ugqu, mada ni tu nije bilo nekih velikih mogu}nosti, navodi analiti~ar konsultantske grupe „Vud Makenzi“ Nata{a Tjurina i dodaje da jedino Rusija ima dovoqno zaliha da bi ga prodavala Evropskoj uniji. „U slu~aju da sva evropska komunalna preduze}a pre|u na ugaq to }e pove}ati potra`wu koju Rusija nema snage da kompenzuje u kratkom roku. Bi}e potrebne isporuke iz drugih dr`ava, na primer iz SAD, ali i tamo je ista situacija“, rekla je ona.

Po re~ima autora ~lanka, re~ je o sli~nim problemima zbog vo|ewa iste politike odbacivawa goriva i prelaska na obnovqive izvore energije. Iako se danas u centru pa`we nalazi Evropa, kriza postepeno postaje globalna, dodao je Blekmon.

metara gasa godi{we, koji }e sada i}i iz Srbije u Ma|arsku.

TRANZITNA ZEMQA „Srbija, sa druge strane, ve} razmi{qa o izgradwi gasovoda ka Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj i tu }e biti jedan odre|eni kapacitet koji }e se transportovati. Tako|e, vidimo da je gas sve tra`eniji energent u Evropi, pa verujem da }e sa razvojem situacije porasti apetiti da se gas u jo{ ve}em obimu transportuje iz ’Turskog toka‘, preko Bugarske i Srbije, prema Evropi“, ukazuje na{a sagovornica.

Benefiti za Srbiju, kako ka`e, le`e i u ~iwenici da na{a zemqa od 1. januara ove godine, otkako dobija gas preko Bugarske umesto Ma|arske, vi{e ne pla}a tranzitnu taksu, koja je i ina~e bila ve}a od one koju su pla}ale neke druge zemqe. „Ma|ari su nam, prakti~no, napla}ivali to {to nismo imali alternativu za snabdevawe gasom, ali sada Srbija dobija gas za svoje potrebe iz Bugarske, dakle, ne pla}a taksu za tranzit gasa, a napla}iva-

}e Ma|arima tranzitnu taksu od Bugarske do ma|arsko-srpske granice. Ne bih licitirala o kojim je ta~no iznosima re~, ali je sigurno da }e na{a zemqa po~eti da ubira prihode od tranzita, {to }e pomo}i da se vrate finansijska sredstva ulo`ena u izgradwu ovog magistralnog gasovoda“, smatra Jelica Putnikovi}.

Sa druge strane, kako dodaje, ovaj ga-

TRANSFER NOVCA

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h sovod raspola`e sa jo{ slobodnih kapaciteta. „Zato verujem da }e i neke druge kompanije iskoristiti situaciju i iz Srbije kupiti gas koji }e preko Ma|arske biti transportovan za tamo{we ili evropske potro{a~e“, isti~e stru~wak za energetiku Jelica Putnikovi}.

SKUPQI GAS NA EVROPSKIM BERZAMA Letos se, kako dodaje, pokazalo da obnovqivi izvori energije, poput vetra, ne mogu da zamene tradicionalne izvore kao {to su gas i ugaq, {to je mnoge navelo da br`eboqe poku{aju da obezbede prirodni gas kao rezervu za predstoje}u zimu. „Me|utim, iako ’Gasprom‘ isporu~uje ve}e koli~ine nego pro{le godine, ispostavilo se da ga ipak nema dovoqno da se obezbede koli~ine potrebne za teku}u potro{wu i da se napune skladi{ta. Naime, sa sti{avawem pandemije evropske privrede su opet proradile i potro{wa energenata je poja~ana, {to je dovelo do situacije da je gas na berzama sada jako poskupeo, pa se u ~etvrtak na berzi u Holandiji 1.000 kubnih metara gasa prodavalo po ceni od ~ak 1.200 dolara. Sada se, zapravo, pokazalo koliko ta otvorena ekonomija u Evropi nije ba{ pogodna za potro{a~e, jer je ’Gasprom‘ u dugoro~nim ugovorima sa Ma|arskom ne-

SInce 1994

davno potpisao isporuku gasa po ceni od 220 dolara za 1.000 kubnih metara, dakle, skoro pet puta jeftinije od aktuelne cene na berzi“, napomiwe Jelica Putnikovi} i dodaje da na berzanske cene i spekulacije ima puno i politi~kog uticaja, pa }emo tek za nekoliko meseci znati pravo stawe stvari sa cenama prirodnog gasa.

UKRAJINA - UVRE\ENA MLADA U osvrtu na to da je Ukrajina o{tro reagovala nakon {to je ruski „Gasprom“ obustavio tranzit gasa u Ma|arsku preko ukrajinske teritorije, Jelica Putnikovi} ka`e da se ta zemqa pona{a kao „uvre|ena mlada“: „Ukrajina se pona{ala kao neko ko ima monopol na tranzit ruskog gasa u Evropi i to su poku{ali da iskoriste 2006. i 2009. godine. Oni tada, naime, nisu imali dovoqno sredstava da pla}aju preuzetu robu, a kako im je ’Gasprom‘ zbog toga smawio isporuke, oni su zadr`avali koli~ine koje su trebali da {aqu evropskim potro{a~ima. Ukrajina je tako prokockala tu svoju idealnu priliku da bude ekskluzivni snabdeva~ evropskih potro{a~a gasom iz Rusije, a ’Gasprom‘ je od tada izgradio ’Severni tok 1‘, zatim je zavr{ena prva, a potom i druga cev ’Turskog toka‘, a ovih dana je zavr{en i ’Severni tok 2‘. Tako sada u gasovodima ’Severni tok 1 i 2‘ imamo ukupno 110 milijardi kubnih metara gasa, kao i ne{to vi{e od 30 milijardi kubnih metara gasa u ’Turskom toku‘, {to je skoro dostiglo kapacitet gasa koji je i{ao preko Ukrajine.“ U tom smislu Ukrajina, kako dodaje, ne mo`e da se quti na Tursku, Bugarsku, Nema~ku ili Srbiju, jer je imala priliku koju je propustila. „Evropa je htela slobodno tr`i{te, otvorenu ekonomiju, a Ukrajina `eli da bude deo moderne Evrope i EU, pa nema prava da se quti niti da im svi drugi budu krivi {to sami nisu umeli da iskoriste ekonomsku prednost koju su ranije imali“, napomiwe Putnikovi}eva. R. N.

6

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

u LI^NOST U @I@I

EPISKOP BUDIMQANSKO NIK[I]KI METODIJE

Bogoslov i ekonomista

Jevan|eqska poruka uvijek je savremena i univerzalna, upu}ena je i namijewena svim qudima i svakoj epohi, ona ru{i nacionalne okvire i otvara pristup svima koji `ele pripadati Bo`jem narodu – poru~io je u pristupnoj besedi novi episkop budimqansko-nik{i}ki Metodije (Ostoji}), stupaju}i pro{le nedeqe na tron eparhije koju je Sveti Sava osnovao 1219. godine.

Nagla{avaju}i da je wegova „sveta du`nost i obaveza da produ`i sveto i svijetlo djelo svojih prethodnika, propovijedaju}i istu vjeru“, vladika Metodije je podsetio i na moralno i duhovno zna~ewe re~i identitet.

To je ukratko pastirski program „taze“ ustoli~enog vladike u \ur|evim stupovima kod Berana kome je na duhovno starawe, kako je i sam rekao, povereno 40 odsto stanovni{tva i ne{to vi{e od polovine teritorije Crne Gore. Vladika Metodije je episkopski tron nasledio od novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija (Mi}ovi}a).

Obojica su duhovna ~eda pokojnog mitropolita Amfilohija (Radovi}a), zbog ~ega se i

Na ~elo Budimqansko-nik{i}ke eparhije i zvani~no stupio je jedan od najmla|ih episkopa SPC, po obrazovawu bogoslov i ekonomista, kog prati glas ~oveka blage jevan|eleske re~i, ali ~vrstog stava, qubiteqa gusala, ~iji se zvuk proneo do Amerike i qubiteqa sporta, posebno padobranstva izvan Crne Gore veruje da su tamo{we eparhije najboqe pro{le u do kraja neizvesnom majskom kadrirawu u Saboru SPC. Za razliku od uzavrelog Cetiwa tri nedeqe ranije, u Beranama je u „kosmi~kog harmoniji“ na ~elo Budimqansko-nik{i}ke eparhije i zvani~no stupio jedan od najmla|ih episkopa SPC, po obrazovawu bogoslov i ekonomista, kog prati glas ~oveka blage jevan|eleske re~i, ali ~vrstog stava, qubiteqa gusala, ~iji se zvuk proneo do Amerike i qubiteqa sporta, posebno padobranstva, kojima se bavi od 2016, qubiteqa `ivotiwa – naro~ito kowa.

Vladika Metodije je jedan od heroja, ali i `rtava obra~una crnogorske policije sa u~esnicima protestnih litija, zbog ~ega je zavr{io u bolnici u Beogradu, mada je MUP Crne Gore negirao da je bio „pretu~en u policijskoj akciji“ na mostu na \ur|evi}a Tari.

Vladika Metodije (1976), u svetu Qubi{a Ostoji}, rodio se u Sarajevu iz kog se wegova porodica, poreklom iz Crne Gore, tokom rata u BiH preselila u Podgoricu. Sa diplomom podgori~kog Ekonomskog fakulteta 2002. do{ao je kao isku{enik u Cetiwski manastir u kom je zamona{en dve godine kasnije sa duhovnim imenom Metodije.

Uz patrijarha Pavla, kao kelejnik, proveo je dve posledwe godine patrijarhovog `ivota, a iz sebe ima i iskustvo rada u Patrijar{ijom upravnom odboru i Episkopskom savetu CG. Posle zavr{enog Bogoslovskog fakulteta u Fo~i, poslediplomske studije nastavio je u Beogradu i Solunu. Kao iguman Cetiwskog manastira na majskom Saboru 2018. izabran je za vikarnog episkopa dioklijskog u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, a ove godine za „naslednika“ vladike Joanikija u Beranama.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

SLAVKO [TIMAC, proslavqeni srpski glumac

@ivi sada, budi radoznao i di{i punim plu}ima Kada sam bio mla|i de{avalo se da razmi{qam o tome da li sam ne{to u svom `ivotu mogao da uradim druga~ije. Ipak, sada verujem da se ne treba vra}ati na pro{lost i stalno evocirati uspomene, nego da treba `iveti u sada{wosti, disati punim plu}ima, biti radoznao i vedrog duha, jer je `ivot zanimqiv, ka`e glumac Slavko [timac.

Jedan od najpopularnijih i najvoqenijih srpskih glumaca Slavko [timac zaigrao je od 1. oktobra na sceni Opera-teatra „Madlenijanum“, u predstavi „Da krenemo ispo~etka“.

KADA BI SE VREME ZAISTA VRATILO UNAZAD...

U ovom komadu savremenog francuskog autora Erika Emanuela [mita, ~iji su komadi veoma ceweni i u na{oj pozori{noj sredini, [timac tuma~i lik Aleksandra, zrelog, ostvarenog ~oveka, Nobelovca, koji se sticajem neobi~nih okolnosti susre}e sa samim sobom, ali 40 godina mla|im. „Aleksandar se vra}a u ku}u svog detiwstva i mladosti, odnosno u ku}u u kojoj je prakti~no rastao, kod svoje bake, s namerom da je ponovo otkupi.

Dok se {eta kroz ku}u, kroz ba{tu, jedan veliki sat pada na wega i on se vra}a u vreme od pre 40 godina i sre}e sebe mladog. Tako zapo~iwe diskusiju sa samim sobom i s ostalim likovima, osobama koje su bile vrlo bitne u wegovom `ivotu i koje su veoma uticale na wegove `ivotne odluke i `ivotni put. I tu po~iwe preispitivawe {ta bi bilo da je ne{to druga~ije uradio, kako bi bilo da se ovo promeni i da se krene iz po~etka. To su dileme s kojima se ve}ina qudi susretne kada preispituje svoj `ivotni put. Svi se ponekad zapitamo {ta bi bilo da smo neke stvari radili druga~ije i da smo napravili druga~ije izbore, da smo se bavili nekom drugom profesijom, bili s nekom drugom osobom...“, ka`e Slavko [timac.

Prema wegovim re~ima, glavni junak na svog mladog alter ega gleda s pozicije ~oveka koji zna {ta }e se dogoditi, koji prepoznaje situacije koje se doga|aju i poznate su mu wihove uzro~no-posledi~ne veze. „Istovremeno, ose}a se zrelije i ima veliko iskustvo, zbog ~ega ima `equ da ne{to promeni – kod tog mladog ~oveka, odnosno kod sebe“, obja{wava Slavko [timac.

Na opasku da sli~no iskustvo do`ivqavaju i roditeqi kada se suo~e s odrastawem svoje dece, [timac uz osmeh podse}a na dobro poznatu re~enicu Du{ka Radovi}a: „Po~nite da bijete decu ~im primetite da li~e na vas“.

DA LI @IVOTNO ISKUSTVO MEWA I NA[ KARAKTER? U pozori{noj predstavi lik Aleksandra, uz Slavka [timca, tuma~i mladi glumac Qubomir Bulaji}. Iako su, kako ka`e na{ sagovornik, razli~itih senzibiliteta, rad s mladim kolegom bio mu je veoma prijatan i lagodan.

Na pitawe jesu li mladi} od 20 godina i zreo ~ovek od 60 zaista dve razli~ite osobe, onako kako je to re{eno na pozori{noj sceni - uz dva glumca, Slavko [timac odgovara: „[to se ti~e na{ih tela, nauka ka`e da svi mi nekoliko puta tokom `ivota kompletno promenimo sve atome u svom telu. Ipak, telo nije presudno, bitan je na{ duh, ono {to smo mi, na{ karakter“.

IZLI[NO JE VRA]ATI SE U PRO[LOST Komad Erika Emanuela [mita podsti~e nas da se zapitamo da li je ~ovek slobodan da sam pravi va`ne izbore u `ivotu, ili je sudbina ta koja mu name}e kojim }e putem i}i, koliko nas vreme i iskustvo mewaju i da li bismo, kada bismo mogli da se vratimo u pro{lost, mogli da uti~emo na tok svog `ivota i na posledice svojih izbora.

Upore|uju}i sebe s junakom kog tuma~i, Slavko [timac isti~e da, za razliku od wega, nema potrebu da se vra}a

DOBRICA Ako postoji sinonim za Slavka [timca onda je to Dobrica. Dobrica na koga se ne mo`ete naqutiti, jer ne `eli da govori o svom odraslom sinu ekonomisti i o supruzi, jer je svoj privatni `ivot ~uvao i sa~uvao. I koji su makar trenutak proveli sa wim re}i }e vam da je Dobrica zapravo wegovo drugo ime. Tako je i rediteq Sr|a Penezi} odlu~io da mu poveri naslovnu ulogu u filmu “Ime: Dobrica, prezime: nepoznato”.

Film po~iwe tako {to dvoje starijih qudi na|u bebu u korpi pored pekare. Uzmu je i daju joj ime Dobrica, jer je dobre voqe i stalno je nasmejana… Ali oni ne znaju ko je on i odakle je. A taj Dobrica je prepun dobre voqe, tako je ro|en. Slavko o tom Dobrici iz filma ovako govori: “Ovaj film pokazuje kako biti dobar ne mora da zna~i po onoj narodnoj da su dobar i lud ro|ena bra}a. Dobar ~ovek ne mo`e biti lud. Ludilo je bolest. Svet je prepun i dobrih qudi, koji svoju pravu prirodu tek u odre|enim okolnostima poka`u. Sve zavisi i od toga kako im pristupimo. Jer, qudi se mewaju pored dobrih qudi. Duboko u svakom ~oveku ~u~i dobrota…”

u pro{lost i da se pita da li je ne{to u `ivotu mogao da uradi druga~ije. „Ja sam mo`da nekada razmi{qao o tome kada sam bio mla|i, ali onda sam shvatio da ne bi trebalo da razmi{qam.

Ako mi je `ivot i{ao tako kako je i{ao, onda je verovatno bilo razloga za to.

Ve} du`e vremena je to moj stav i smatram da se ne treba vra}ati u pro{lo vreme, niti stalno evocirati uspomene, nego treba `iveti u sada{wem vremenu, punim plu}ima, jer je `ivot zanimqiv.

Treba biti radoznao, vedrog duha. Tu se moj glavni junak i ja dosta razlikujemo, nikad nisam imao `equ da sretnem sebe mladog, nego da pobegnem {to daqe od istog“, nagla{ava glumac.

Priliku za svojevrsno suo~avawe sa samim sobom na{ sagovornik, me|utim, ima zahvaquju}i brojnim kultnim filmovima i televizijskim serijama u kojima je igrao kao dete i mladi}, od desetogodi{weg Ranka u filmu "Vuk samotwak", preko Milana u "Sala{u u malom ritu", Bo{ka Buhe, mlado`ewe u [ijanovom filmu "Ko to tamo peva" i Perice u Paskaqevi}evom "Varqivom letu '68.", Kusturi~inih ostvarewa "Sje}a{ li se Doli Bel", "Andergraund" i "@ivot je ~udo", sve do, recimo, novijeg filma Sr|e Penezi}a "Ime Dobrica, prezime nepoznato" iz 2016. godine.

Slavko [timac, me|utim, skromno konstatuje da priliku da gleda sebe u svojim gluma~kim ostvarewima veoma retko koristi. „Nemam ni{ta protiv toga, ali ako bi me pitali {ta bih sada radio – gledao sebe ili ne{to drugo, ja bih radije ne{to drugo“, uz osmeh ka`e Slavko [timac.

GLUMA KAO SUDBINA Kao ~ovek koji je glumom po~eo da se bavi veoma rano, Slavko [timac nije, kako je jednom prilikom rekao, ni imao vremena da razmi{qa o svojoj budu}oj karijeri ili da ma{ta o slavi. Ipak, de{avalo mu se da pomisli da je mogao da radi i ne{to drugo u `ivotu. „Moj slu~aj je specifi~an, sti~e se utisak da sam skoro stihijski u{ao u ovu profesiju, jer ja sam snimao kao dete jedan za drugim filmove, televizijske serije, tako da, kada sam se osvestio, ve} sam bio punoletan i shvatio sam da mi je to profesija, i tako je i dan-danas... Kao dete sam prvo, normalno, ma{tao da budem pilot. To sva deca vole. A onda je ve} usledilo ozbiqnije zanimawe, zvu~nije – in`ewer, elektroin`ewer... a onda sam prestao da razmi{qam o tome“, zakqu~uje Slavko [timac u svom karakteristi~nom, jednostavnom stilu, koji ga krasi kako u profesiji, tako i u privatnom `ivotu.

R. N.

PLANETA

5 zemaqa koje su proglasile pobedu nad koronom

NORVE[KA ako Nakon 561 dan koliko su Norgleve`ani proveli pod merema, vlaadivkosti u Oslu odlu~ile su da je vreme da se ukinu sva ograni~ewa. Od 25. septembra, vi{e nije potrebno dr`ati socijalnu distancu, a a sedozvoqeni su i kulturni i sportnije,ski doga|aji bez ograni~ewa broja maoprisutnih. u}oj Nekoliko dana ranije Geir pak,Bukholm, direktor Norve{kog ogaoinstituta za javno zdravqe (NIPH), izjavio je da se “koronae sevirus mo`e klasifikovati kao ao ujedno od nekoliko respiratornih kaooboqewa sa sezonskim varija-

Srbija -decembar BiH ^etvrtak 10. 7.

2020. 7 ^etvrtak oktobar 2021. maksimalno 40 kilograma

Britanska vojska u borbenoj opremi stigla u naftnu kompaniju, stotine stranih voza~a dobija vize

to u

ao o sam qam. {ao, to.

Pandemija koronavirusa busmakti ve} skoro dve godine. Virus {lo i daqe mutira, u ve}ini zemaqa ene, broj zara`enih raste, ali ima enu, i izuzetaka. Nekoliko dr`ava qiv. bele`i odli~ne rezultate, ~ak u se ukidaju sve mere i vra}aju se u toemo, liko `eqenu normalnost. sebe e od DANSKA Po~etkom septembra, Danska aweje ukinula sve restrikcije, ~ime e|u-je postala prva zemqa u EU koja nimse vratila u “normalnost”. Zaamahvaquju}i visokoj stopi vakcina, odcije, vlasti ove dr`ave odlu~ile Vuksu da kovid-19 vi{e ne ozna~ava {u ukao „dru{tveno kriti~nu zaraznu ewebolest“. eva" Mere su ukidane postepeno, a qi-posledwa koja je ukinuta je obaewaveza da se prilikom ulaska u nound"}ne klubove pokazuje dokaz o vakovi-cinaciji. U Danskoj, zemqi koje je ica,prva u EU uvela kovid paso{e u martu 2021. godine, danas je 75 odmnosto stanovnika potpuno vakcinibe usano sa obe doze, a nedeqni proomasek novozara`enih je ispod 500.

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

cijama poput gripa i prehlade”.

Kako je objasnio, ovakav rezultat je posledica uspeha kampawe vakcinacije. U Norve{koj je 67 odsto gra|ana primilo obe doze, a 9,3 odsto prvu dozu.

Vest o ukidawu mera Norve`ani su proslavili burno. Ulice, restorani i barovi su bili prepuni, a ispred no}nih klubova zabele`eni su dugi redovi. Policija je primila desetine prijava, me|u kojima i one za masovne tu~e.

[VEDSKA

“[vedski model”, odnosno strategija koju je ova zemqa izabrala u borbi protiv korone, pod lupom je javnosti ve} mesecima zbog blagih mera i ~iwenice da nikada nisu uvodili lokdaun.

Po~etkom septembra {vedska vlada i Agencija za javno zdravqe objavili su da od 29. septembra vi{e ne}e biti ograni~ewa broja u~esnika na javnim okupqawima, poput koncerata ili utakmica.

Ukidaju se i ograni~ewa privatnih okupqawa u zatvorenom, na kojima do sada nije moglo biti vi{e od 50 osoba. Mo`da najvi{e iznena|uje povla~ewe preporuke za rad od ku}e, {to zna~i da }e mnoga preduze}a, javne i dr`avne ustanove nakon punih godinu i po pozvati zaposlene da se vrate u kancelarije.

PORTUGAL

Iako je u jednoj fazi epidemije Portugal va`io za evrpsko `ari{te, situacija u ovoj zemqi dramati~no se promenila. Razlog je visoka stopa vakcinisanih, ali Portugal, za razliku od skandinavskih zemaqa nije lako do{ao do dobrog rezultata. Naprotiv.

lem se n i a, i rvo, Osniva~ Fejsbuka Mark Zakerberg je zbog globalnog . Topada dru{tvenih mre`a i usluga u vlasni{tvu ove komedi-panije, izgubio je 6,6 milijardi dolara i pao na {esto e –mesto na „Forbsovoj“ listi najbogatijih qudi na svetu. nda Prema podacima „Forbsa“ u realnom vremenu, Zame“,kerbergovo bogatstvo smawilo se za 5,4 odsto, ili za ka-6,6 milijardi dolara, i sada iznosi 116,1 milijardu ilu,dolara. ko i Na taj na~in je {ef Fejsbuka ustupio peto mesto na R. N.listi najbogatijih qudi suosniva~u programskog sof-

Prvobitna strategija vakcinacije, koja je podrzumevala vakcinisawe u domovima zdravqa, nije davala `eqene rezultate. Vakcinacija je tekla sporo, bolnice su bile pred kolapsom, isporuka vakcina je kasnila, pa je delovalo da se Portugal ne}e skoro izvu}i iz kanxi korone.

U februaru je promewena strategija, organizacija je poverena viceadmiralu Enriku Eduardu Gouveqi e Melu koji je vakcinaciju premestio u velike sportske objekte.

Sada, Portugal je u situaciji da mo`e da ukine retka ograni~ewa. Od 1. oktobra vi{e ne va`e ograni~ewa za broj gostiju u kafi}ima i restoranima, na svadbama i kr{ewima, u tr`nim centrima, na koncertima i u bioskopima. Barovi i diskoteke su ponovo otvoreni za vakcinisane i osobe sa negativnim testovima na koronavirus.

Portugal je uspeo da u potpunosti vakcini{e 85, 21 odsto populacije.

^ILE

^ile je na{iroko hvaqen zbog uspe{ne kampawe vakcinacije.

Prema posledwim izve{tajima ministarstva zdravqa, skoro 87 odsto ^ileanaca je potpuno vakcinisano.

Uprkos pretwi koji predstavqa Delta soj, mere su ukinute, a vlada je najavila ponovno otvarawe zemqe za turizam od 1. oktobra, taman na vreme za letwu sezonu na ju`noj hemisferi. „^iwenica da }e turisti mo}i da do}u u ^ile va`an je korak za oporavak“, rekao je podsekretar za turizam Hose Luis Uriarte.

Britanska vojska u borbenoj opremi stigla je danas u skladi{te naftne kompanije "Briti{ Petroleum", nakon {to je vlada naredila vojsci da pomogne u isporuci goriva, kako bi se prona{lo re{ewe za nedostatak voza~a cisterni i isporuke naftnih derivata na pumpe, javqa Rojters.

Na mnogim benzinskim stanicama u Britaniji skoro cele pro{le nedeqe nije bilo goriva, ~ija je nesta{ica uzrokovala haos, tu~e na

pumpama i pani~ne kupovine voza~a koji su pravili zalihe goriva u fla{ama za vodu, po{to je nedostatak voza~a cisterni doveo lanac snabdevawa do ta~ke pucawa.

"Kao dodatne mere predostro`onsti, dodali smo jo{ voza~a. Situacija se popravqa zasad, iz dana u dan, i sve se vra}a na normalan nivo", rekao je ministar finansija Britanije Ri{i Sunak za El-Bi-Si radio.

Vlada Velike Britanije ranije je najavila da }e 300 stranih voza~a cisterni za gorivo hitno dobiti privremene vize.

U saop{tewu britanske vlade navedeno je da 300 stranaca koji }e do}i u zemqu mogu rade kao voza~i cisterni za gorivo do kraja marta slede}e godine s privremenom radnom vizom.

Navedeno je i da su vize za 4.700 stranih voza~a koji ve} imaju vize i voze vozila za prevoz hrane produ`ene do kraja februara slede}e godine.

Rojtersovi izve{ta~i su naveli da su danas videli bar desetak benzinskih pumpi koje su zatvorene {irom Londona.

Udru`ewe prodavaca benzina je saop{tilo da vi{e od 20 odsto pumpi u Londonu i na jugoistoku zemqe i daqe nema gorivo, a direktor Udru`ewa Gordon Bolmer dodao je da }e mo`da biti potrebno do 10 nedeqa da se zalihe vrate na normalu.

Vlada je uporno negirala da kriza sa gorivom ima veze sa Bregzitom i rekla da je problem sa voza~ima cisterni globalni problem, iako ostale evropske zemqe nisu imale ovakve probleme na pumpama, dodaje britanska novinska agencija.

Vlasnik Fejsbuka za nekoliko sati izgubio 6,6 milijardi dolara tvera „Orakl“ Lariju Elisonu, ~ije bogatstvo iznosi 117,8 milijardi dolara.

U ponedeqak su korisnici Fejsbuka, Instagrama i Votsapa {irom sveta prijavili ogromne prekide u radu ovih mre`a. Zatim su se pojavili izve{taji o problemima u radu Telegrama, Tvitera, Gugla i TikToka.

Dru{tvenu mre`u Fejsbuk tada 19-godi{wi Zakerberg je osnovao u februaru 2004. Sedi{te se nalazi u Menlo Parku (Kalifornija). Fejsbuku tako|e pripadaju servisi Mesinxer, Vatsap i Instagram.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

FRONTALNI NAPAD NA SRBE I SRBIJU:

Otkazana vojna ve`ba Srbije i BiH ^lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je ministar odbrane u Savetu ministara BiH Sifet Poxi} jednostranom odlukom da se odlo`i zajedni~ka vojna ve`ba Vojske Srbije i Oru`anih snaga BiH na Mawa~i krajem nedeqe, po~inio krivi~no delo zloupotrebe nadle`nosti i ovla{}ewa.

"Ovo je frontalni napad na Srbiju i srpski narod, wegova prava i wegove interese. Poxi} nije imao ovla{}ewe Predsedni{tva i u~inio je kriv~no delo zloupotrebe nadle`nosti. Na taj na~in }e biti tretirano ovo pitawe. S druge strane, ovo je ~ist akt mr`we prema srpskom narodu i Srbiji kao dr`avi", rekao je Dodik.

Dodik je dodao da je Poxi} poku{ao da izmanipuli{e javnost, verovatno, kako je ocenio, pod politi~kim uticajem predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH @eqka Kom{i}a i bo{wa~kog ~lana [efika Xaferovi}a.

On je izjavio da je ovo podsticaj da RS povu~e svoju saglasnost o formirawu Oru`anih snaga BiH, da vrati vojne nadle`nosti u okvire RS i da pristupi formirawu Vojske Republike Srpske u skladu sa Ustavom BiH i Ustavom Republike Srpske. "@ao mi je jer je o~igledno da }e ovo dovesti do dodatnog uslo`wavawa kompletnih odnosa na nivou BiH", ocenio je Dodik.

Ministarstvo odbrane Srbije saop{tilo je ranije da je danas otkazana zajedni~ka vojna ve`ba oru`anih snaga Srbije i BiH, koja je trebalo da se odr`i na poligonu "Mawa~a" u periodu od 9. do 16. oktobra, a o ~emu je, kako navodi, obave{teno od strane Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine.

"Izra`avamo `aqewe zbog otkazivawa, s obzirom da smo vi{e od {est meseci zajedni~ki planirali izvo|ewe ove ve`be", navodi se u saop{tewu Ministarstva odbrane.

R. N.

MAJKA HEROJA ZAUVEK SKLOPILA O^I:

Cvijeta Risti} po~iva}e na Ozrenu pored sina Ro|e - najmla|eg poginulog borca VRS Sa ovog sveta u 80 godini oti{la je Cvijeta Risti} (80), Ozrenka, srpska heroj majka devetoro dece.

Me|u wima i Rodoquba Risti}a Ro|e (1976), posmrtno odlikovanog medaqom za hrabrost majora Milana Tepi}a, a novembra te 1992. sa 16 godina najmla|eg poginulog borca Vojske Republike Srpske.

Zauvek je o~i sklopila u Derventi, a u zemqu je polo`ena na mesnom grobqu ^imen na Ozrenu (delu pripalom Federaciji BiH). Tu se, po toj wenoj posledwoj izri~itoj `eqi, Cvijeta Risti} pridru`i svome sinu mezimcu koji zauvek ostade na ve~noj stra`i u prkosnoj gori ozrenskoj.

- Maj~inskim mlekom vas zakliwem da me sahranite gore na Ozrenu, uz na{eg Ro|u! Svih vas osmoro imate svoje porodice, a on, du{a moja, nikog. Sa 16 godina ne sti`e ni da se zamom~i, a kamoli o`eni. Ove maj~ine o~i ga se ~estito i ne nagleda{e, `eqne ga ostado{e. Ostade nam sam. Mati }e u miru po~ivati samo uz wega, u senama na{ih nemawi}kih svetiwa - jo{ za `ivota je Cvijeta zavetovala svojih pet sinova i tri k}eri.

Uz majku Cvijetu, rastao je Ro|o Rodoqub Risti} Ro|a (1976), posmrtno sa bra}om Lukom, Jovom, Bogoquodlikovan medaqom za hrabrost bom, Ilijom i Obradom, i sestrama Milenom, Danicom i Koviqkom. Sa samo {est godina ostao je (1982) bez iznenada preminulog oca Nikole, da bi samo deset godina kasnije, u {esnaestoj, bore}i se uz rame sa svojom bra}om i kom{ijama, poginuo kao najmla|i braniteq Vijenca i vojske VRS. - Dana 29. novembra 1992. poginuo je na prvoj borbenoj liniji prilikom napada usta{ko-muslimanskih snaga na Vijenac, zadobiv{i prostrelnu ranu u predelu grudnog ko{a iz neprijateqskog pe{adijskog naoru`awa - ostalo je zapisano u ratnoj arhivi Druge ozrenske brigade.

M. T.

[ta su pokazali masovni protesti proteklog vikenda na Trgu Krajine u centru Bawaluke

Napreduje gradwa mosta na reci Savi kod Ra~e, najve}em gradili{tu u regionu Najve}e gradili{te u regionu, na budu}oj trasi auto-puta Beograd - Bijeqina - Sarajevo je na reci Savi u Ra~i, na izgradwi novog mosta, koji }e spojiti Srbiju i Republiku Srpsku.

Radovi na najkompleksnijem delu ovog projekta teku predvi|enom dinamikom, i novi most ve} izrawa u semberskoj ravnici na strani Srpske. Na izgradwi mosta, ~ija izgradwa ko{ta oko 250 miliona evra, anga`ovani su radnici turske kompanije "Ta{japi", a paralelno se gradi i trasa auto-puta od Kuzmina do Ra~e, u du`ini od 18 kilometara.

Most i novi auto-put poveza}e ne samo narode Srbije, BiH i RS, nego i wihove privrede, {to je osnovni preduslov za boqi `ivot u regionu, i ostanak mladih.

S. G.

OPOZICIJA TRA@I SMENE I HAP[EWA Opozicione stranke u Srpskoj na protestu u Bawaluci zatra`ile su hitnu smenu ministra zdravqa i socijalne za{tite RS Alena [erani}a, generalnog direktora UKC RS Vlade \aji}a, i procesuirawe odgovornih za afere tokom pandemije virusa korona.

Pred nekoliko hiqada gra|ana, okupqenih na Trgu Krajine, zahteve opozicije je izneo predsednik SDS Mirko [arovi}.

- Tra`imo od Radio-televizije RS da u roku od 15 dana na Kozari ukqu~i BN televiziju, kao {to je to ura|eno sa Alternativnom televizijom. U suprotnom nastavi}emo da protestujemo pred RTRS - rekao je [arovi}.

Od pravosudnih organa opozicija tra`i procesuirawe odgovornih u aferi "Kiseonik", ali i u slu~ajevima nabavki maski i respiratora.

Zatra`ili su smenu [erani}a, \aji}a, te direktora svih zdravstvenih ustanova koji su radili mimo zakona.

- Kad nepravda postane zakon, otpor je na{a du`nost - poru~io je [arovi}.

Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} (PDP) zahtevao je odr`avawe odlo`ene sednice SG Bawaluka, o rebalansu buxeta, navode}i da }e u protivnom nastaviti s protestima.

Najglasniju podr{ku dobio je poslanik Neboj{a Vukanovi} koga su okupqeni do~ekali s ovacijama, skandiraju}i "Vukane, Vukane".

CRNA GORA

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 9 ^etvrtak oktobar 2021.

KABINET KRIVOKAPI]A:

Uskoro novi krug razgovora o rekonstrukciji Vlade Crnogorski premijer Zdravko Krivokapi} obavio je prvi krug razgovora pojedina~no, sa svim predstavnicima partija parlamentarne ve}ine, na osnovu postignutog sporazuma dva najja~a politi~ka subjekta, kojim je pokrenuta inicijativa za unapre|ewe rada Vlade.

U razgovorima je, kako je saop{teno iz Krivokapi}evog kabineta, iskazan visok nivo spremnosti i saglasnosti da se bez uslovqavawa, putem razmene mi{qewa i konstruktivnog dijaloga, uz po{tovawe potpisanog sporazuma tri lidera koalicionih lista od 8. septembra 2020. godine, prona|e najboqi model unapre|ewa rada Vlade i odnosa izme|u Vlade i parlamentarne ve}ine. „Svi u~esnici razgovora su istakli da bi Vlada, oja~ana kontinuiranom jedinstvenom podr{kom parlamentarne ve}ine, oro~ena na puni mandat do 2024. godine, prevashodno imala za ciq vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, unapre|ewe `ivotnog standarda, kao i

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

ubrzane reforme na putu ka ~lanstvu u EU“, navodi se u saop{tewu.

U~esnici razgovora ocenili su da pokrenuti dijalog treba da oja~a saradwu zakonodavne i izvr{ne vlasti, uz spremnost da se stavi moratorijum na sve dosada{we nesporazume i pitawa koja bi mogla da optere}uje funkcionalnost rada Vlade i parlamentarne ve}ine.

U najkra}em roku, Vlada Crne Gore }e pokrenuti inicijativu za novi krug razgovora kojim }e se ustanoviti osnovni principi modela unapre|ewa rada Vlade i parlamentarne ve}ine, dodaje se u saop{tewu.

Abazovi}: Iza svake \ukanovi}eve pri~e o patriotizmu kriju se tajni ra~uni Dva lopova, tata i sin: Milo i Bla`o \ukanovi}

MILO U CENTRU NOVOG SKANDALA: \ukanovi}i skrivali vlasni{tvo u preko pet dr`ava Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} i wegov sin Bla`o su 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravqawu wihovom imovinom skrivaju}i se iza komplikovane mre`e povezanih kompanija iz Velike Britanije, [vajcarske, Britanskih Devi~anskih Ostrva, Paname i Gibraltara, a sin predsednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa }erkama firmama u Londonu i Crnoj Gori, saop{tio je Istra`iva~ki centar MANS. MANS dodaje da se do ovih saznawa do{lo kroz globalnu istragu o of{or poslovima pod nazivom "Pandora papiri" koju je vodio Me|unarodni konzorcijum istra`iva~kih novinara sa partnerima iz 117 zemaqa. Do sada najve}a baza procurelih podataka sadr`i skoro 12 miliona dokumenata iz 14 of{or agencija. Jedna od wih je ALCOGAL, vode}a advokatska kancelarija u Panami sa predstavni{tvima na svim poznatijim of{or destinacijama, ukqu~uju}i Britanska Devi~anska Ostrva, preko kojih su, kako navode iz MANS-a, vo|eni poslovi porodice \ukanovi}.

U dokumentaciji te panamske firme MANS je prona{ao overene kopije ugovora o uspostavqawu trastova koje su, kako je saop{teno, Milo i Bla`o \ukanovi} sklopili 21. juna 2012. godine sa kompanijom CM Skye 2 (PTC) Limited, registrovanom na Britanskim Devi~anskim Ostrvima.

- Trastovi ne postoje u crnogorskom zakonodavstvu, a na of{or destinacijama obi~no slu`e za skrivawe pravih vlasnika imovine.

Osniva~ trasta prenosi vlasni{tvo nad imovinom na drugo lice ili kompaniju, koja postaje zvani~ni vlasnik, iako wom samo upravqa. U ugovoru o trastu, koji ostaje skriven od javnosti i ne dostavqa se nijednoj instituciji, precizira se ko ima stvarnu korist od kori{}ewa ili prodaje te imovine. Iz ugovora se vidi da je stariji \ukanovi} formirao Victoria Trust, a wegov sin Capecastel Trust. U wima se navodi minimalni osniva~ki ulog i precizira da u bilo kom trenutku u trastove mo`e biti uneta imovina, kako od strane samih osniva~a, tako i drugih lica. Trastovi su uspostavqeni na period od 80 godina, a kompanija koja wima upravqa je ovla{}ena da za ra~un \ukanovi}a mo`e kupovati i prodavati nekretnine i firme, otvarati nove kompanije i `iro ra~une, davati i uzimati kredite i obavqati razne druge poslove - navode iz MANS.

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazovi} poru~io je da je crnogorska policija spremna za istragu o navodnim ilegalnim aktivnostima predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a i wegovog sina Bla`a i dodao da gra|ani sami procene da li je za to spremno tu`ila{tvo.

Abazovi} je svom Tviter nalogu ~estitao organizaciji Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i me|unarodnim istra`iva~ima.

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazovi}

„Da mu je stalo do ugleda Crne Gore, odstupio bi sa funkcije istog trena. Iza svake wegove pri~e o patriotizmu kriju se tajni ra~uni“, napisao je Abazovi}.

I premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} pozdravio je i podr`ao istra`iva~ki rad Vawe ]alovi} Markovi} i nevladine organizacije MANS u otkrivawu tajnih of{or kompanija i trastova Mila i Bla`a \ukanovi}a. „Pozivam nadle`ne tu`ila~ke organe da rade svoj posao i ispitaju navode o nelegalnim aktivnostima ~lanova porodice \ukanovi}. Svaki protivzakonito ste~eni evro, na {tetu crnogorskih gra|ana, mora biti vra}en u dr`avni buxet“, napisao je Krivokapi} na Tviteru.

15. FESTIVAL SRPSKIH GUSLARA CRNE GORE:

@iri imao te`ak zadatak - pobednik Goran Perovi} Cuca Prvog i drugog oktobra 2021. godine u Nik{i}u je odr`an 15.

Festival srpskih guslara Crne Gore, u organizaciji Saveza guslara „Du{anovo carstvo“ i Guslarskog dru{tva „Wego{“ iz Danilovgrada.

Narodni guslar Goran Perovi} Cuca pobednik je 15. Festivala srpskih guslara Crne Gore Kako nas je informisao dr Budimir Aleksi}, ~lan `irija, prve, polufinalne ve~eri nastupilo je 37 guslara, a u finale je pro{lo wih 20.

- @iri je imao te`ak zadatak, jer zaista postoji zna~ajan broj izvanrednih guslara danas u Crnoj Gori, okupqenih u, ~ini mi se, 19 aktivnih guslarskih dru{tava koja rade i ~uvaju guslarsku tradiciju u Crnoj Gori.

Bilo je te{ko, ali se morala doneti neka odluka. Takmi~ewe je bilo u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji, tako da je prvo mesto osvojio guslar Goran Perovi} Cuca, ~lan Guslarskog dru{tva „Wego{“ iz Danilovgrada, drugo mesto je pripalo Milenku Kalezi}u, predsedniku GD „Wego{“, a tre}e na{em poznatom guslaru Zdravku Kne`evi}u, ~lanu GD „Lazar So~ica“ iz Plu`ina. [to se ti~e ekipnog takmi~ewa, prvo mesto je pripalo najbrojnijem guslarskom dru{tvu, a to je Guslarsko dru{tvo „Vojvoda Mina Radovi}“ iz Podgorice.

S. G.

10 ^etvrtak 7. oktobar oktobar 2021.

10. decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

U SUBOTU 2. OKTOBRA SA PRELAZA JARIWE KOD LEPOSAVI]A I BRWAK KOD ZUBINOG POTOKA NA SEVERU KiM

Barikade uklowene, specijalne jedinice policije se povukle MIRNO NA PRELAZIMA, Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Situacija na Jariwu je na prvi pogled izgledala ozbiqna

OD PONEDEQKA UJUTRU NORMALIZACIJA SAOBRA]AJA

z Kfor zauzeo mesta gde je bila kosovska policija na Jariwu i Brwaku a prema sporazumu osta}e ovde dve nedeqe z Namerno odugova~ewe odlaska kosovske policije

Jedinice specijalne kosovske policije povukle su se sa Jariwa i Brwaka, u subotu 2. oktobra u 14 sati i 30 minuta, nakon {to su Beograd i Pri{tina postigli dogovor o re{ewu krize na severu KiM, 30. septembra u Briselu uz posredovawe evropskog specijalnog predstavnika za dijalog Miroslava Laj~aka.

Na mesto gde su, od 20. septembra, bile stacionirane jedinice kosovske policije na Jariwu sa devet borbenih oklopnih vozila mesto su odmah zauzeli pripadnici KFOR-a.

Samo povla~ewe kosovske policije sa Jariwa proteklo je uz wihovo sabotirawe, natezawe i provokacije dok je prisutni ameri~ki i poqski Kfor sve to nemo posmatrao sa strane.

SRBI NA VREME UKLONILI BARIKADE Od samog jutra u subotu, 2. oktobra, Srbi su prema dogovoru, o~istili jednu (desnu) traku puta, idu}i od Jariwa prema Kosovskoj Mitrovici, dok su du` ~itavog puta od Zve~ana do Jariwa bili raspore|eni vojnici poqskog i ameri~kog Kfora. Bilo je ~ak devet punktova Kfora sa po jednim hamerom od Zve~ana do Jariwa dok je na samom Jariwu bilo 30 vojnika poqskog Kfora kao i 15 vojnika ameri~kog Kfora. Bila su tu i ~etiri pres vojnika italijanskog Kfora.

Na samom Jariwu bilo je oko dve stotine Srba koji su 13 dana bili na danono}nom de`urstvu suprostavqaju}i se mirnim putem prisustvu specijalnih snaga kosovske policije sa oklopnim vozilima i dugim cevima a sve zbog namere Pri{tine da ne dozvoli KM i druge srpske tablice na KiM i uzimawa RKS tablica za svako vozilo iz Srbije koje ulazi na Kosovo.

NAMERNO ODUGOVLA^EWE Iako je jedna traka puta bila oslobo|ena od barikada pre osam sati ujutru, a

No} je protekla mirno nakon odlaska kosovske policije u subotu 2. oktobra. Na prelazima nema vi{e ni pripadnika te jedinice kao ni barikada.

Na mestu gde je prethodnih 13 dana bio organizovan protest Srba zbog raspore|ivawa specijalnih snaga policije Kosova u nedequ ujutru je ~isto i mirno, a tu je i desetak vojnika KFOR-a.

U blizini prelaza su i pripadnici Euleksa.

Od ponedeqka ujutru, 4. oktobra, od 8.00 sati o~ekuje se normalizacija saobra}aja na prelazima kada se za vozila uspostavqa re`im sa nalepnicama za prekrivawe specifi~nih delova registarskih oznaka.

Saobra}aj se trenutno odvija neometano samo iz pravca Kosova ka Srbiji.

Poqski kfor je stalno patrolirao pored barikada

kako je i dogovoreno u Briselu, Kosovska policija nije `elela da se povu~e uz izgovor da i druga vozila sa druge trake moraju oti}i. Bilo je natezawa i provokacija od same kosovske policije koja je onda tra`ila i da se ukloni kamion koji je bio van puta a koji je imao veliki transparent Dobrodo{li u Zajednicu ”srpskih op{tina”. ZahtevaSpecijalna jedinica li su i uklawawe {atora pokosovske policije na red puta u kojima su Srbi boodlasku sa Jariwa ravili od 20. septembra na de`urstvu. Kada je kamion sa ovim transparentom oti{ao onda je kona~no specijalna kosovska policija sa Jariwa u koloni u 14 sati i 30 minuta napustila ovo mesto uz glasne povike Srba Srbija, Srbija....’’. ” Pre povla~ewa kosovske policije helikopter Kfora je ~itavih 45 minuta nadletao podru~je Jariwa.

Zvani~nici Srpske liste su bili od samog jutra na prelazu sa narodom Slavko Simi} i gradona~elnik Severne Mitrovice Milan Radojevi}, predsednik Privremenog organa op{tine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spiri}, kao i gradona~elnik Leposavi}a Zoran Todi} koji je u vi{e navrata raAmeri~ki Kfor je bio na devet zgovarao sa KFOR-om o uklawawu baripunktova pored puta od Zve~ana do Jariwa kada.

Kforovac na Jariwu pod punom ratnom opremom

Kfor na Jariwu

Najisturenija tri blindirana vozila kosovske policije na Jariwu pred povla~ewe Kosovska policija u momentu povla~ewa sa Jariwa

Pored puta dobro maskirani ameri~ki KFOR

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u SRBI IZ HRVATSKE zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

SRBI IZ HRVATSKE

Komemoracija za `rtve de~jeg : u r Vukovalogora Uusta{kog u Sisku Asimilacija Srba i hrvatska

Komemoracija za `rtve dje~jeg usta{kog logora u Sisku odr`ana je u subotu u Parku Diane Budisavqevi} u Sisku. Parastos za svu zato~enu djecu s podru~ja Banije, Korduna, zapadne Slavonije i Potkozarja, koja nisu pre`ivjela strahote logora, odr`ao je sisa~ki paroh Veselin Risti}, a u ime organizatora prisutnima se Posetili smo Vukovar kako obratio Milorad Pupovac, pred-do govore jeste asimilacija Srba, bi na{im ~itaocima pribli`ili sjednik Srpskog narodnog vije}a. kako u Vukovaru, tako i u celoj - Kroz sisa~ki logor,Hrvatskoj. `ivot prose~nog Srbinadje~ji u Vukona podru~ju tada{we NDH, – Toga svakako ima. Neki varuprvi danas. pro{lo je ispri~ali {est hiqada djece.qudi, iz wima znanih razloga, Kako su nam lokalU periodu od 3. augusta 1942. ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- doprvo po~iwu da se izja{wavaju 8. januara 1943. u wemu je od glama do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku di, bolesti i nebrige umrlo oko mili djecu kod sebe te im time vi{e i ne pomiwu, se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost 1200 djece, u dobi od nekoliko spasili `ivot, jer su se time i da bi ubrzo posle toga po~eli }irili}nih tabli u Vukovaru. mjeseci do 10 godina. Sigurno bi sami izlo`ili velikom riziku, da se izja{wavaju kao Hrvati – i Koliko je Srba u Vukovaru? ih bilo i vi{e da nije bilo qudi ne samo prezira i pokude, nego nam jedan Vukovarac.

Podsetimo, protesti lupawe koji su bili ve}i od izla, koje je upri~a opasnosti za svoje `ivote. Oni su to vrijeme vladalo qudima, u~inili ono {to drugi,za koji su to najve}i problem Srbe }irili~nih tabli u Vukovaru nakao Ipak, je bila Diana Budisavqevi}, trebali, nisu htjeli. posla.

Iako bi trekoje {to Srbi kao mawina koja ~ini je nedostatak su bilestanovni{tva `ene i mu{kar-balo da - Ba{ mjesto stradawa budu ovo zastupqeni u gradvi{ekaood{to tre}ine ci okupqeni oko we: medicinske djece trebalo bi biti ve}e od imaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno sestre, ~lanovi Crvenoga kri`a, politi~kih i etni~kih podjela –qudi Hrvatske vlasti su se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, iz Karitasa Zagreba~ke koje me|u nama postoje. O~ekujem slu~aj. nadile kada se na apopisu izpoku{ali 2011. to nije nadbiskupije, koji su da na ovakvim mjestima budemo – Ako Srbin i tako se odine ispostavilo da u Vukovaumawiti tu strahotu razdvajawa ve}i odste uloga koje nam dodjequizja{wavate, vrlo te{ko }ete ru 34,87 odsto populacije ~ine djece od majki i `ena od mu`eva. je historija ili uvjerewa te da Oni su je zlo~in u~inili mawim posao.budemo Zbog toga veliki broj Srbi.

Bio to veliki {ok za -na}i zajedno na svim mjestima je Pupovac. gdjenapu{ta su stradali nedu`ni qudi ovaj grad.

Odlaze i – wih,istakao s obzirom na to da, prema Za- qudi Naveomawina, je da je svaka potrebno iska-Hrvati, zakqu~io je Milorad a Srbima je jo{ Pupovac. te`e, pa konu o pravu nacizatimawina zahvalnost i mnogim Usta{ko-wema~ki logor Jednostavno, nema per- u onalna koja ~ini vi{eSi{~aod idu i oni. nima i Zagrep~anima koji su pri- Sisku osnovan je 3. augusta 1942. tre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo gde ne mo`ete da

propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

na ostvarivawe brojnih prava, zaradite za `ivot – ispri~ali su izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci. radskih ustanova budu ispisana Odvojene {kole Ono po ~emu je Vukovar ranije i na wihovom jeziku – ka`e na{ Od obi~nog de~aka iz sela O}estova biodonajpoznatiji u medijima jesu sagovornik. odvojene {kole za srpsku i hrDanas, poslemomka mnogobrojnih svestranog i svetskihna-metropola, decu. Mediji su, pomalo silnih u Vukovaru takoprotesta, bi se u kratkim crtama je mogaovatsku opisati ostala jo{ samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, Ilijannatpisom.

Tawga, tridesetdvogodi{wi ne momak navode}i prave razloge za rili~nim kojisupi{e poeziju i prozu, putuje to. svetom Kaoiglavni krivci su, po praDok table vi{e simboli~an

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima godine po zavr{enim operacidobija kona~ni zamah. jama na Kozari i [amarici. U – Ne pro|e nijedan da na svom sastavu je imaodan i poseban nekoj od televizija, ukqu~uju}i i logor slu`beno nazvan "PrihvaHRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim tili{te za djecu izbjeglice".

Ovaj dje~jiKako logorsmo u Sisku bio je agresorima”. to mi agrenajve}i vrste u NDH, a nalasori kada te ovde `ivimo stotinase pod kontrolom Usta{ke mazio godina?

Pogledajte samo koje slu`be.

U wemu je od 3. sunadzorne to najstarije vukovarske poroaugusta 1942. do 8. januara 1943. dice – ka`e nam sagovornik. bilo zato~eno 6.693 srpskih Srpsko vojni~ko grobqe dje~aka i djevoj~ica, a svakod“Aleja” u Vukovaru nevno je u wemu umiralo od 30 Daleko od O pogleda prolaznido 40 djece. akciji spa{avawa ka,djece skriveno iza `ive ograde,i Diane Budisavqevi} ostalih pravednika, nalazi se srpsko vojni~kova`no grobqeje znawe prenositi idu}im genera“Aleja” u Vukovaru. cijama.

U ovom monumentalnom spoR. N. men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 11 ^etvrtak oktobar 2021.

^etvrtak 22. jul 2021. 11

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

Obi{ao pola sveta, ali i jo{ vi{e zavoleo rodni kraj stvara uslove za povratak u rodno selo

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo pre`ive.

– Posla u gradskim i dr`avnim Brdo. Za razliku od Vukovara, institucijama za nas nema, tako da tamo je atmosfera druga~ija. Saprimamqivo, ono {to veliki gradovi bose svi snalazimo: neko vodiimali obra}ajni znaci, kao i nazivi gatije dr`ave mogu da ponude, dobro je onoprivatan biznis, neko se bavi pomalobrojnih firmi koje posluju liko koliko vam to sve bude jedno korisno qoprivredom…

Su{tinski, mlaovde, neretko su ispisani }iriiskustvo kroz koje nau~ite da vi{e cenite dih je sve mawe, ali pre`ivqavalicom, dok se u kafanama pu{ta ono {to imate i {to ste iz ku}e poneli sa mo – Ilijan. rekli su nam oni. muzika i slu`e pi}a iz Srbije. sobom – ka`e u okoliLokalno stanovni{tvo je, saMotiv daPosle kroz posete `ivot selima gleda samo na-

pred, da iz svega {to vidi crpi samo pou~ne i dobre stvari, da ostane na dobrom Svestran, talentovan, vredan, ambiciputu ne udaqavaju}i se od pravih `ivotnih ozan, human, do sr`i emotivan i posve}en vrednosti, uvek je imao kroz ~vrstu veru u svemu {to voli, tako bi se najjednostavBoga i re~i majke koja mu je, od najranijeg nije mogao opisati jedan mlad momak koga detiwstva do danas, uvek bila najve}a poje `ivotni put od sela O}estova vodio ka dr{ka i najsigurniji oslonac. Gde god da je „belom svetu“, ali ga istim stazama uvek bio srce ga je, ka`e, uvek vuklo i vra}alo vra}ao tamo odakle je ponikao. u O}estovo. Ta neraskidiva nit vremenom Nije Ilijan jedini mladi} kojeg je ovaj je bivala samo ja~a, a danas po mnogo ~emu {krti kraj iznedrio i rano poslao u tu|ii jasnija. nu, da tamo negde daleko od kamena i uskih – Ono {to mi je ranije mo`da i samom ulica, bezvodnih livada i pustih ku}a posebi bilo te{ko objasniti, danas jasnitra`i sebi sre}u, ali je zasigurno jedan od je vidim. Preko tri stotine godina moji U Vukovaru jo{vreme samo jedna retkihjeuostala novije koji tu sre}u prepopreci, sa o~eve i maj~ine strane, ovde su znaje upravo tamo odakle je, silom prilitabla sa }irili~nim natpisom `iveli i opstajali. Wihovi zemni ostaci ka, prvi put morao oti}i. nu adresu uvek je, ka`e, iskqu~ivo vezao nu sam zavr{io osnovnu i sredwu {kolu danas po~ivaju u ovoj zemqi, svetiwe koje ni Vukovara, krenuli nazad predstavqani Srbi, iako izgled. Naime, 2002.agodine svaka znav{i dokaz netrpeqivosti prema Srza dolazak novinara izhranile Ratne neda}e otrgnule su gavilu, od bezsu ih verom odolele su smo vekovima samo za svoje selo. potom, tra`e}i boqu priliku za sebe u Beograd, sa utiskom da na{i istra`ivawa govore da ni hrvatod 26 nadgrobnih plo~a preure|ebima,bri`nog ono {to hrvatsku kada javnost Beograda, veoma srda~no regovadetiwstva je imao svega i svim neda}ama i danas bdiju nad ovim na– Iz O}estova sam prvi put oti{ao za i ne `ele}i se samo prepustiti spletu sunarodnici u ovim krajevima ski roditeqi ne `ele wihova na je tako je saokolnosti, wih skinuta vi{e~etiri boli godine, jeste touskratile {to toliki mu odrastawe lo, o~igledno sre}no {to serodom. neko Koliko god ovaj kraj bio siroma{an, vreme rata,da ali smo se nedugo potom{to otac, upisao fakultet u Be~u.

Jedno vr{wacima i kom{ijama je imesamozapoku{avaju dasu `ive normaldeca poha|aju nastavu zajednovratili sa stilizovana {ajka~a, jer jesam vukoudeome|u u broju stanovnika Srbima ~ija {krt, te`ak `ivot, qudi se ovde bogradauSrbije majka i ja ponovo u selo. U Knivreme `iveoizu glavnog Be~u, potom Frank-interesuna, u to vreme, jedva mogao i zapamtiti, ali i svepo{tenog one iskonske no od svog rada,vrednoali da varskim Hrvatima smetalo da u trijegodine omogu}ava i brojna druga poli- srpskom. furtu, zatim radioprobleme. na kruze- rili da opstanu i za wihove muprava. istovremeno otvorile put i pro{irile stizna nisu nestale se to, nekima, mo`da godinu dveizgodine im to neiako dozvoqava narativ koji – Mi kao nacionalna mawina wihovom gradu nekorima, po~iva ispoddana u–Americi, ti~ka Dosta qudi Srbije i ne vidike zbog kojih je danas to {to jeste, ne ~ini tako. [to je ~ovek stariji, zreliji, u Arapskim Emiratima, godinu dana u Ve– Zbog toga se sada maksimal- po zakonu imamo pravo na svoj ove kape. Tako|e, poru{eni su da Srbi `ive u Vukovaru i okoli- je stvoren u hrvatskoj javnosti i {kolovan, talentovan mlad ~ovek {irokog {to vi{e toga pro|e u `ivotu, vi{e ceni likoj Britaniji ve} strane ini.evo no trude da na slede}em popisu {kolski program za na{u decu. bedem i ograda sa uli~ne A mi smo~etiri jo{ tu,godine i nikud ne pla- me|u wihovim kom{ijama Hrvatispektra interesovawa koji iz svega {to ponovo u Nema~koj. Za sve te godine imao onu Bo`iju tvorevinu koju, no{eni vremeje situacija takva da na{a radi izgradwe privatnih ku}a. bude`ivot {to nosi mawecrpi Srba. je Danas niramo da idemo. Ovde nema nekih ma. Odre|eni politi~ki krugovi onu Prava lep{u stranu, i svaku sam priliku upoznati brojne qude, nau~io nom i trendovima, naj~e{}e zaboravqamo. u istoriji, Srbiji ~esto barataju frazom Na`alost, srpski borci ni istina daemociju je procenat u deca i daqe u~e po hrvatskom velikih problema, ako izuzmemo svoju prenosiHrvata na hartiju.

Na bogatoj izdr`qivosti i upor-o strane jezike, pribli`io sebi razli~ite “povratku u devedesete”, ali priprogramu, ali im barem predaju danas ne mogu da kulture po~ivajuo kojima sa- ona Vukovaru mawi odobjavqeni onog kojiroman se „Zabrawede{avawa za Vaskrs – ka`e Wegov prvi nosti na{ih qudi, netaknutoj prirodi, nisam gotovo ni{ta znao, mere izapitkoj takveizvorskoj optu`bevodi u Srbiji na qubav“, dostupan na nekolikosrpski stranih nastavnici. Takva je situ- svim u miru, s obzirom to da ono prikazuje, budu}i da se odre|eni nam jedan od me{tana Borova, mi- zraku, ~istom koju ali inashvatio ~ega postanemo svesni motivisao ga je da se odva`i sigurno ne}eblizini, na}i. Treba da odu pozavideli acijauupivrti}u, osnovnoj i sredwoj i daqe preti nasilno fizi~ko broj jezika, pripadnika drugih mawina, sle}i kada su imamo navi- u neposrednoj tek kada iskusimo ono na {toincident nam je strano sawu jo{ dve kwige, novele „Crna Meduza“Problem je propaganda izme{tawe “Aleje”, ipod bi nam mnogi a mi to zapadnije ne vididaleko, a to jeja~i da nigde ~ovek nije sre- ulicama samozapadwaci, 150 kilometara pla{tom iz razli~itih razloga, izjasnio {koli.

Dinama paradirali i zbirke poezije i poezija“ mo inasve od mawe cenimo. Mo`da je to zbog }an kao u svom kraju svojoj ku}i. Moj pobeogradskog “kruga dvojke” i da koja kroz je prisutna od najranijeg imovinsko-pravnih odnosa. kao Hrvati – rekao nam„@ivot je ovaj Vuovog isela skandiraju}i uvrede koje je svojim iskustvima, do`ivqajima i toga {to smo na to navikli, zato je i dobro kojni otac je ~esto znao govoriti: „Svuda se uvere ko zapravo i daqe “`ivi doba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e Okolna sela kovarac. ra~un Srba. emocijama najboqe predstavio sebe i ono daleko, da bi vi{e cenio bioekipa ali nigde nisam bio doma}in, i nekada oti}i o “srpskoj agresiji”, tra`e od wih Posle Vukovara,sam na{a Asimilacija Stanovnici okoline Vukovara u devedesetim”. {to je, gde god da se nalazio, nosio u sebi. nigde nisam bio svoj na svome nego tamo one male stvari koje ~ine `ivot lep{im, S. G. Posebna tema o kojoj svi nerasela u koji- se uglavnom bave poqoprivredom Ime mu je Ilijan Tawga, ro|enda je ucrtaju selu o{te}eni vodotoraw se uputila u okolnaodakle sam ponikao“, i ja sam, nakon svih boqim – obja{wava Ilijan, navode}i samo O}estovu, kod Knina, 1989. godine, ~esto je svojih pute{estvija kona~no shvatio wego- neke od razloga koji su ga sve vi{e vezali mewao adresu prebivali{ta, ali `ivotM. T. ve re~i. Sve ono {to mladom ~oveku deluje za rodno mesto.

12

DRU[TVO

^etvrtak 7.

2021.

10.oktobar decembar 2020.

Vakcina ne{to drugo radi u futuru drugom Na na{e o~i, kupili su sve na{e vlade. I naredili im da, prvo mekom, potom tvrdom silom vakcini{u cjelokupno stanovni{tvo. Nakon izraelskog iskustva, nakana je providna, motivi i{~itani, planovi provaqeni Svaki sat, svakog dana, od marta pro{le godine, po~iwe zabijawem informativnog kovid eksera u glavu: toliko i toliko novih slu~ajeva zaraze virusom korona, umrlo toliko, na respiratorima toliko, s varijacijama koje su razvijane vremenom. Od: ruke-maske-distanca, preko la`i zvane „dvije naredne sedmice bi}e kqu~ne“, onda vakcinacije (prva doza, druga, tre}a…), do najnovije faze u kojoj intenzivno slu{amo kako umiru mladi i nevakcinisani.

I sada, dok neke zemqe, poput Britanije, [vedske i Norve{ke, Indonezije, Tajlanda i Vijetnama, odustaju od svih mjera prisile, dok u na{im zemqama fa{izam narasta kao kvasac, Australija je ve} ogrezla: za Boga ne znaju, dr`e pola kontinenta u karantinu, nema ulaska, nema izlaska iz zatvora – ~ime je istorijski krug te zemqe na simboli~koj ravni zatvoren.

Cijeli narativ oko korone nalikuje drami „^ekaju}i Godoa“. Kad god ~ovjek pomisli da je uhvatio smisao, da nazire logiku, da je u{ao u trag zakonitosti obolijevawa (jer obolijevaju i mornari koji mjesec i du`e nemaju kontakta sa svijetom), stvarni autori ovog zla izmisle novu pri~u, koju opet poreknu i demotivi{u u narednom koraku. U Beketovoj drami, ko god je pomislio da dvojica glavnih junaka ~ekaju Boga, jer ime Godo mo`e i na to da asocira, pogrije{io bi, jer je Godo, saznajemo, neki ~ovjek koji dr`i koze i ovce.

U godini 2020. ~ekali smo vakcinu kao iwekciju spasa i povratka u normalu.

Nada je demotivisana novom pri~om (storytelling to i jeste: stalno pri~awe storija koje se slu{aocu na kraju uvijek obiju o glavu) da jedna doza nije dovoqna, {to je bio prvi atak na logiku, budu}i da je postoje}a definicija vakcine (da {titi od bolesti) bila tog trenutka ukinuta.

Slede}i obrt dogodio se kada smo iz centra za globalno zajebavawe i ubijawe saznali da i vakcinisani treba da nose maske, te da ~ak i oni mogu da prenose virus, ali i da ponovo obole. Ovdje je podvu~ena crta: definicija vakcinacije je poni{tena. Struka je silovala zdrav razum.

Mawe je ludih iza sebe ostavila sirena zvana „{izela“, kada je 1999. godine tokom NATO bombardovawa Srbije i Crne Gore najavqivala vazdu{nu opasnost. Ako ni zbog ~ega, a ono zato {to smo tada svi bili jedno. Da je kogod kazao kako }e NATO kancelarija biti u zgradi na{eg General{taba, pqunuli bismo ga kao provokatora uz so~no hrakawe: Hrrrk! Taj rad.

Kompromitovana struka sa sve kompromitovanim epidemiolozima i imonulozima ne prestaje da zava|a narod, jer je i sama postala dio vlasti.

Po agendi nametnutoj sa strane, vlast danas vi{e nije samo trojedna, zakonodavna, izvr{na i sudska, nego je dobila

~etvrtu nogu da ugradi na trono`ac: medicinsku vlast. [to ka`e ona, povu~ena koncima od strane nemedicinara iz Svjetske zdravstvene organizacije, mora da se po{tuje, pa taman bilo i suludo, kao {to je nedavno zatvarawe cijelog Novog Zelanda zarad jednog oboqelog od kovida. Zbog jednog jedinog oboqelog od kovida.

Ko je god danas `iv, svjedok je vremena u kome logika posr}e pod terorom generisane alogi~nosti. Nisam li relativno nedavno kazao kako Zapad mo`e napredovati jo{ samo u zlu. Neka bude {to biti ne mo`e: mu{karac da postane tek li{aj na `eni, `ena da postane majka samoj sebi (ubacuju}i jedro somatske }elije u vlastitu jajnu i nose}i je do poro|aja u materici), seksualizovani mladi da budu svi sa svima, crkve da se prodaju ili sru{e sve, porodica da crkne, bijelci da kle~e pred crncima u Americi, Evropa da bude slijepa spram proroka Uelbeka koji joj vidi Muhameda na ~elu Francuske, mitropolit da biolo{ko `ensko kr{tava kao mu{ko, Wema~ka do konca da ostane ameri~ka mala od geopoliti~ke ku`ine, Rusija da nastavi s uz-

Nikola Malovi} stvarawe antitijela, {to je vakcinacija u pravom smislu rije~i. Danas pak imamo vuka u jagwe}oj ko`i jer i daqe niko ne zna {ta je u „vakcini“, posebno u zapadnima, baziranim na RNK, geneti~kim sredstvima, koja na{em tijelu daju geneti~ku instrukcije da na }elijskom nivou upravo postaju mete nevidqivog neprijateqa.

To {to se naziva vakcinom nije vakcina, kao {to ni ubrizgavawe droge iglom nije vakcinacija.

U na{im se u{ima svakog sata, svakog dana, mjesecima, dvije godine ve}, doga|a drska zamjena pojmova. Uzmi ovu zdravu jabuku, ka`e vje{tica Sne`ani. I Sne`a-

Гробљанске каријатиде, Котор dr`anim potezima na velikoj {ahovskoj tabli, Izrael da laguma xamiju Al Aksu ne bi li se u woj zacario mesija, muslimani ujedinili, i Kina ne bi li pokazala svoje pravo pagansko lice i urotila se sa samim vragom kontra same sebe, misle}i, u predve~erje opusto{ewa, da }e, terminom iz dru{tvene igre „Riziko“, zavr{iti zadatak.

Pazimo…

Francuski virusolog i dobitnik Nobelove nagrade za medicinu (2008) Lik Montawije naziva masovnu vakcinaciju nezamislivom istorijskom gre{kom koja kreira nove sojeve virusa i vodi ka smrti, jer se kriva vakcinacije poklapa sa krivom smrti. „Istorijske kwige }e pokazati da se zbog vakcinacije kreiraju novi sojevi“, kazao je u intervjuu koji je objavqen od strane ameri~ke RAIR Fondacije (RAIR Foundation).

Prof. dr Tomislav Terzin, iako nije imunolog nego molekularni biolog i geneti~ar – metodi~nije od svih – obja{wava sa ~im smo se susreli, te da svaka nova doza cjepiva smawuje imunitet. U na{im se u{ima upravo odvija redefinicija pojma vakcinacije, koji je do ju~e ozna~avao ubrizgavawe izolovanog, oslabqenog virusa koji podsti~e potom organizam na

na uvijek uzima otrovanu jabuku, vjeruju}i da staramajka ne bi lagala. A la`e, vje{tica, prilikom svakog ~itawa! Zna svako dijete.

Uvo|ewem famozne druge doze, nekmoli tre}e, sa sve maskom i mogu}no{}u obolijevawa u paketu – sintagma „biti potpuno vakcinisan“ postala je utopija.

Zdravstvena {argarepa na {tapu. Test inteligencije. Na ovaj na~in ~ovjek nikad ne}e biti „potpuno vakcinisan“. Vakcina ima neku drugu, od nas skrivenu ulogu.

U poslovi~no osun~anom Herceg Novom, obru~ je, kao i na drugim mjestima, po~eo da se opasno ste`e. Prvo se nije moglo da u|e u {oping molove, a onda bez kovid ausvajsa ni u Ku}u nobelovca Iva Andri}a. Onda se vi{e ni Bjelogrli}ev film „Toma“ nije mogao da pogleda bez istog dokumenta. ^iwenica da se „Toma“ davao danima, u vi{e termina, u dupke punoj sali, u kojoj vakcinisani mogu vakcinisanima da prenesu zarazu, zna~i da su vakcinisani u ve}ini, jer su stimulisali distributera da emituje i reemituje film. Onda su iz istog proro~i{ta, koje je po~etkom avgusta znalo da 4. talas kre}e 15. avgusta, zabranili ulazak u… kratim… sve objekte u kojima ~ovjek mo`e da kupi {poret, bojler, ili ma{inu

za ve{. Vakcinisawe, ako se tako ispravno ka`e, nije obavezno, si ~erto, iako je ultimativno. I eto nas ponovo u beketovskoj situaciji…

Tako su isto umozritelnici radili i u Izraelu, ~iji se Netanijahu, dok je jo{ bio premijer, hvalio kako }e Izrael postati zemqa etalon, zemqa za uzor drugima, jer je procijepila preko 95% stanovni{tva i uvela kovid ausvajse, kako se stilski korektno na ovom mjestu imenuje deboto izraelska verzija multipasa.

I? Zemqa s najvi{e ~esto ucijewenih, posla radi, vakcinisanih i revakcinisanih – Izrael je postao zemqa na koju danas cijeli svijet pokazuje prstom.

Jer su se porazboqevali mnogi vakcinisani.

A na Izrael se gledalo kao na prvu zemqu koja }e uspjeti da pobijedi virus. Ispostavilo se da je Izrael u grupi dr`ava s trenutno najve}im brojem obolelih.

I dok na{i vanparlamentarni opozicionari postavqaju pitawa ministru Lon~aru, tipa: Koja je poenta kovid propusnica ako i vakcinisani prenose zarazu?, kr{i li se ustav uvo|ewem kovid propusnica?, da li je ta~no da pripadnici politi~ke i medijske sekte dobijaju lekove nedostupne gra|anima Srbije?, za{to odavno nema jeftinog i efikasnog leka ivermektina u javnoj prodaji?… ~italac, gledalac, slu{alac – je zbuwen.

Za{to mi apotekarka ka`e da je uvoz ivermektina zabrawen u Crnu Goru? Za{to jeftinog ivermektina, kao u prvoj fazi i jeftinog hlorokina, nema u Srbiji? Za{to australijske vlasti pretra`uju po{tanske pakete i uni{tavaju ivermektin kad ga prona|u? Niti ~ujemo da je droga, niti da {kodi? U vezi s ivermektinom vlada medijski muk, dok od uva do uva ~ujemo upravo suprotno: da niko ko je oralno uzeo ovaj lijek nije obolio.

Planiram da ivermektin nabavim ispod `ita. Kaza}u da li sam u tome uspio i da li me je medikament sa~uvao od bolesti s beketovskim simptomima.

Nama znani svijet vode do te mjere bogati qudi da bi mogli svaki organ da zamijene po 1.001 put samo da nisu ograni~eni tijelom. Wihovo bogatstvo je toliko da vi{e nisu od ovoga svijeta.

Oni na qude po raznim nigerijama, gvajanama, pa i indijama i kinama… gledaju kao na skakavce. Osje}aju se vi{ima, jer su na{li na~in kako da kupe pravo da legalno pqa~kaju sve. Na na{e o~i, kupili su sve na{e vlade. I naredili im da, prvo mekom, potom tvrdom silom vakcini{u cjelokupno stanovni{tvo. Nakon izraelskog iskustva, nakana je providna, motivi su i{~itani, planovi provaqeni.

Vakcina ne{to drugo radi u futuru drugom.

uu

Nikola Malovi} nedeqnik Pe~at

LEPA SRBIJA

^etvrtak oktobar 2021. ^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 13

^A^AK IMA SVOG [URDU: Miroslav je jedini berberin u Moravi~kom okrugu, a wegova radwa svaki dan je puna!

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Korona virus na mnoge je uticao da promene svoja primarna zanimawa, pa je i jedan haromonika{ iz ^a~ka odlu~io da se potpuno posveti zanatu i otvori berbernicu, jedinu u ^a~ku. Modni trendovi koji su vratili populanost brkovima i bradi na mu{kim licima idu mu u prilog, pa se danas mnogi odlu~uju da svoj imix ne prepu{taju slu~aju ni elektri~nim brija~ima, ve} ve{tiim rukama vrsnog berberina. „Ta~no je da brija~ ili elektri~na ma{ina rade svoj posao sasvim pristoj-

no, ali ni{ta ne mo`e da se poredi sa brijawem u specijalnoj stolici, kod majstora svog zanata, sa ~etkom, o{tricom i laganim potezom smirene ruke. Stari sapun, ~etkica i britva neizostavni su rekviziti i naravno neophodno je savladati poteze. Osim nekih malih novina u zanatu, u svemu ostalom se po{tuje tradicija i radi kao {to se radilo nekad“, rekao je Miroslav Bugar~i} zvani Bugi.

Jedina berbernica odi{e duhom starih vremena, sa zidova se sme{e vreme{ne fotografije i rekviziti koji su

davno prestali da se upotrebqavaju, ali su i daqe kod mnogih `ive uspomene. Miroslav je ulo`io mnogo truda da svaki detaq bude na svom mestu. Osim {to do|u da srede bradu, brkove i frizuru mu{terije kod Bugija ~esto svra}aju i na kaficu i ~a{icu razgovora. „U ovom brzom vremenu sve vi{e je onih koji namerno odvoje pola sata da posvete sebi i odmore. Da imaju neki ritual koji ih ispuwava. Na taj na~in spajaju i lepo i korisno. Cene su svakako pristupa~ne i ne sumwam da }e posla biti. Kad se ne{to radi iz qubavi siguran sam da mora biti uspe{no“, ka`e

berberin.

Miroslav posao ne po~iwe bez {oqice kafe i to u velikoj {oqi, u gradu na Moravi ve} ga zovu [urdom, a on se ipak nada da ne}e uskoro, kao lik iz popularne serije Vru} vetar po`eleti „da ode u Gr~ku i da nikog ne gleda“. Iako vi{e ne svira aktivno i harmoniku je ostavio ku}i, u berbernici se ~esto ~uje muzika i pesma. „Ovde mi je mala usna harmonik, pa kad se posao zavr{i i ako mu{terije odlu~e da posede onda zasviram i dobiju i muzi~ku `equ gratis“, ka`e kroz osmeh Miroslav.

M. T.

71 uuu PRI^A O PEHARU IZ BARIJA:

„Nosili smo ga svuda, skoro da smo ga polupali“

Sini{a Mihajlovi}, slavni srpski fudbaler i sada{wi trener Bolowe, otkrio je zanimqive anedgote iz perioda dok je nosio dres Crvene zvezde.

Mihajlovi} je pri~ao o Bariju i trenutku kada su crveno-beli postali {ampioni Evrope, daleke 1991. godine.

- I sad se naje`im, a pro{lo 30 godina, nema tih para kojim mo`e da se kupe te emocije, nismo bili svesni. Ali, {to je vi{e odmicalo vreme, sve vi{e smo shvatali koliko je to bilo

va`no. d Sur~ina do stadiona i sa jedne i sa druge strane, qudi uz ulicu u ~etiri pet redova, skroz do stadiona, i na stadionu puno, svuda. Onda smo tek shvatili {ta smo napravili, koliko je to zna~ilo za narod - rekao je Mihajlovi}, a onda govorio o peharu namewenom osvaja~u: - Taj pehar koji smo doneli je bio svuda. Ja sam ga nosio u Borovo, Juga ga je nosio kod sebe. On je stajao kod Bine u kolima, dr`ao ga je u gepeku. Kako do|emo u neki lokal, uzima pehar stavqa na

sto i posle se pije. Do|e Pan~ev, ka`e 'Daj mi pehar treba mi da nosim na svadbu' i Bina mu da, on ga nosio u Makedoniju na svadbu.

Taj pehar je sav bio izlupan pa su morali da naprave novi. Onaj pehar na Marakani nije original, da znate, napravqen je ponovo jer je onaj stari bio izlupan skroz - otkrio je Mihajlovi}.

R. N. lll U slede}em broju: Vladimir Vujasinovi}: Igrao sam za Hrvatsku, a moji u Krajini svi u uniformama...

slobodu Rame za slobodu Rame za slobodu na Petra Kozlinu Se}awe Kozlinu Petra Se}awe parlament, od nemila nemila do do nedraga nedraga Federacija i parlament, od Australija u Avganistanu – Avganistanu – Federacija Australija u Ratne igre i trgovinske odmazde Kovid delirijum na viktorijski na~in (1947-2020) (1947-2020) dve decenije decenije patwe patwe i bola bola dve 14 ^etvrtak 9. septembar 2021.

14^etvrtak ^etvrtak23.

23.septembar septembar2021.

2021.

14 10.oktobar decembar 2020.

14 ^etvrtak 7.

2021.

AUSTRALIJA AUSTRALIJA AUSTRALIJA

qudi sasuli uistina, lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina gde su oneki neki qutim iiodem odem ali gde da be`im Gre{na ti du{a Vu~i}u Ti qudi sasuli lice konkretne pred [ta }e re}i prekad negdeide{ ide{ e~i od aplauza ulep{anih istina, gde su neki qutim odem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina gde su oojoj qutim iiiiodem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a Vu~i}u Ti qudi sasuli uistina, konkretne pred narodom? [ta }e re}i pre kad negde ide{ e~i od aplauza ulep{anih istina, gde su joj neki qutim inarodom? gde da be`im Gre{na ti Vu~i}u.

Ti qudi sasuli uistina konkretne narodom? [ta }e re}i prekad negde je~i aplauza, ulep{anih gde su oneki neki qutim odemali ali gde da be`im Gre{na tidu{a, du{a Vu~i}u Ti pred qudi sasuli ulice lice konkretne pred [ta }e re}i prekad negde ide{ e~iod od aplauza ulep{anih gde su neki qutim odem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli ulice lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina gde su qutim odem ali gde da be`im Gre{na ti du{a Vu~i}u Ti qudi sasuli konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza ulep{anih istina, gde su joj neki qutim inarodom? ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli uuuuuulice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih gde su joj neki qutim ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli ulice lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i pre-probleme kad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina, gde su jojjoj neki qutim i iodem, odem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza probleme pred wom otvorili dsednik aatek tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se za qudi sasuli upred lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, iiiiipred wom otvorili dsednik, aaodem, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uuuuuzazaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se u zaprobleme pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme pred wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se za probleme pred wom otvorili dsednik, a onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, dsednik a tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se u zaprobleme i pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, dsednik a tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se u zaprobleme i pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme iko pred wom otvorili dsednik, a tek tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u uzazaprobleme ieipred wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zavre}u iz eje ezapahnuo zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~e grqaima ima guta uti ti obe}awa ko probleme iiko wom otvorili dsednik, onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se vre}u iz koje opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju obe}awa ko probleme ieipred wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zaprobleme pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz epred ezapahnuo zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta ti obe}awa ko vre}u iz je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme ikoje wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zaprobleme pred wom otvorili dsednik, aaaaaaaaaaatek fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uuuuuuuuuzavre}u iz ko opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~e grqa guta ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju obe}awa ko probleme iipred wom otvorili dsednik tekonaj ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se uzazaprobleme pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz ko epred ezapahnuo zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima gutauu uuti ti obe}awa ko Bo{ko vre}u iz je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme ikoje wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zaprobleme iko pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz ko epred opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko AUSTRALIJA probleme iko pred wom otvorili dsednik, a ono tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vre}u iz e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i poh kao da ka`e ono wegovo Gde be pilule pred spavawe a Anu Br vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu vre}u iz e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz ko e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i poh kao da ka`e ono wegovo Gde be pilule pred spavawe a Anu Br vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz ko e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz ko e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohda ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako `iiite ?

I ostade Ana na prko nabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohda ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako `iiite ?

I ostade Ana na prko nabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i poh kao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lakolepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota `iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio Pirota mih investitora sima da plati cenu rada tere bez trunke izliva ne`nosti or lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika ilakolako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} sipustio pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada terebeztrunke trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika `iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika iiiiilako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada tere bez trunke izliva ne`nosti or lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada terebez izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lako `iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i nilako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora da plati cenu rada na terebez trunke mih investitora. da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti I naravno da onije ni ebilo bilo ni nu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`ava mih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke ormih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj bilo nu blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI naravno da oni ni ebilo bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da nije bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti or- nu I naravno da oojoj enije ni nu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`ava mih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj nije niiiiiiiiiiizaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI naravno da oni ni ebilo bilo ninu izaslu`i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj nije bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI naravno da ebilo bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj nije ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI naravno da o ni e bilo nizaslu`i blagosiqawe svog ganizovano I, naravno, da joj nije nizaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke ve politi~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano I naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke ve politi~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ni nu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto e re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako uagitatorskom ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

II umesto malo lako uuulozi ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko iispla~e }e oo dete laca Iumesto umesto da eetamo tamo re{eta na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako uulozi ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

II umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e laca umesto da tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u ulozi strana~ke ve politi~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta ci smo da su federalne edinice dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku, ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta ci smo da su federalne edinice dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac sli~an dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an ci smo, da su federalne jedinice er e to za wu nepoznat i mutan re}i Sre}ne ti rane una~e navisini visini zadatka zasreli enene dete na agitatorskom ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ci smo, da su federalne jedinice dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an jer je za wu nepoznat izadatku, mutan dete na agitatorskom re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. kad ga nazove da mu se ispla~e, na visini zadatka, zasreli jeeje Gordana Uzelac ili neko sli~an er eto to za wu nepoznat imutan mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli enenedete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an jer to za wu nepoznat izadatku, mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli nedete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an er eejeto za wu nepoznat izadatku dete na agitatorskom zadatku, re}i Sre}ne ti rane una~e kad ga nazove da mu se ispla~e, na visini zadatka zasreli ne Gordana Uzelac ili neko sli~an jer jeje to za wu nepoznat izadatku, mutan „Sre}ne ti rane, juna~e“. na zadatka, zasreli je er eto to za wu nepoznat imutan mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli enene- re}i dete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an jer je to za wu nepoznat mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli nedete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an er za wu nepoznat izadatku dete na agitatorskom zadatku re}i „Sre}ne ti rane una~e“ kad ga nazove da mu se ispla~e, na visini zadatka zasreli eje neGordana Uzelac ili neko sli~an postale mo}ni enepoznat ii va`ni ei i od jer to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an postale mo}ni e i va`ni e i od er e to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka e nejer je to za wu i mutan „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli postale mo}nije va`nije i od teren na ko i e ba~ena kao poba Predsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a pos jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, je nepostale mo}nije iba~ena va`nije i od er ena to za nepoznat mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli eeposnejer to za nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren na koji je ba~ena kao Predsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju posteren na ko iwu enepoznat ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko nema uupre~a pre~a poser eeje to za wu ikao mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli eposneteren na koji je kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a jer jeje to za nepoznat ikao mutan „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neer e to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli ne- re}i jer je to za nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren ko iwu ewu ba~ena kao poba Predsednica vlade dakle ki dave`i ko nema uupre~a pre~a pos teren koji je ba~ena kao Predsednica vlade, dakle, ki dave`i koji teren na ko iwu enepoznat ba~ena pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i koiiiinemaju inemaju nema pre~a poser to za wu ipobamutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli neteren na koji je ba~ena pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posjer to za nepoznat ikao mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nejer je to za nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren na ko iwu ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle same federaci e Liberali laki dave`i ko nema pre~a posteren na koji kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji teren na koji je ba~ena pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posjer jena to za wu nepoznat ipobamutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli jeeposnefederaci eewu Liberali la teren na ko ije eba~ena ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko nema uupre~a teren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, same federacije.

Liberali i la- s ki dave`i koji nemaju pre~a ~a obrnute logike bila eza za vikend u„privatno-poprivatno po same la negobrane brane reke po Staro pla teren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i possame federacije.

Liberali i lateren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a pos~aj obrnute logike. bila je vikend u la nego brane reke po Staroj pla~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plateren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posteren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a pos~a obrnute logike bila e za vikend u privatno po la nego reke po Staro pla gledive posledice lokdauna ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plateren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobass Predsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posburisti uglavnom ima u istu stra~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posburisti uglavnom ima u istu stra ~a obrnute logike e za vikend u „privatno-pola nego brane Staro buristi uglavnom imaju istu stra~aj obrnute logike. je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj Ana Brnabi} e naime kao re liti~ko {ta god to zna~ilo nini i pita u gluposti ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane pla~a obrnute logike buristi uglavnom imaju istu strabila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. os Ana Brnabi} e naime kao reliti~ko “ ( {ta god to zna~ilo) nini i pita u gluposti ~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plana mentalno i psihi~ko zdravqe Ana Brnabi} e naime kao re liti~ko {ta god to zna~ilo nini i pita u gluposti Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti.

Ana Brnabi} e naime kao reliti~ko “ ( {ta god to zna~ilo) nini i pita u gluposti ~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~aj obrnute bilajejeza vikend u„privatno-po„privatno-pola nego brane rekepopoStaroj Starojreke? pla- liti~koj“ tegi uAna kada eulogike. uje, pristup Brnabi} epitawu naime kao reliti~ko “za {ta god to zna~ilo) nini pita uuugluposti. gluposti Ana Brnabi} je, naime, kao regod to zna~ilo) nini iiiiiiipitaju pitaju Brnabi} je, naime, kao re-ooo liti~koj“ ({ta {tagod god tozna~ilo) zna~ilo) nini pitaju gluposti. ~aj obrnute bila ugod nego brane reke plategi uAna kada e logike. pitawu pristup Ana Brnabi} enaime, naime kao reliti~ko “((“(((vikend ({ta {ta god to zna~ilo) nini pita gluposti tegiju kada je u pitawu pristup {kolu iiiekonomski ekonomskifakultet fakultetiiiii la Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ god to zna~ilo) nini i gluposti. dak primer politi~kog fenome Ana Brnabi} kao reposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e liti~koj“ {ta to nini pitaju Ana Brnabi} e naime kao reliti~ko ( {ta to zna~ilo) nini pita gluposti tegiju kada je u pitawu pristup ekonomski fakultet Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini pitaju gluposti. {kolu ekonomski fakultet dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? {kolu ekonomski fakultet ddd dak primer politi~kog fenomeAna Brnabi} e naime kao reposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~ko “ {ta god to zna~ilo) nini i pita u gluposti dak primer politi~kog fenomeAna Brnabi} je, naime, kao reposeti Trgovi{tu iPirotu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~koj“ ((“( {ta god zna~ilo) nini pitaju gluposti.

Ana e naime kao reliti~ko {ta to zna~ilo) nini ipitaju pita ugluposti gluposti stanovnika Viktori enaime, }efenomese tek Australi udak rat uuBrnabi} Ana kao reliti~koj“ ({ta {ta to zna~ilo) nini igde pitaju gluposti. {kolu ekonomski fakultet {koluiiiiiekonomski ekonomskifakultet fakultetiiiiii nini dak primer politi~kog fenome poseti Trgovi{tu igod kako Te gde su nestale na{e reke? {kolu ekonomski fakultet dak primer politi~kog Trgovi{tu iigod kako Te gde su na{e reke? dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu ito Pirotu kako Ana Brnabi} eje, naime kao reTe gde su nestale na{e reke? poseti liti~ko “Trgovi{tu {ta god to zna~ilo) nini pita unestale Australi eje rat uuBrnabi} dak primer politi~kog fenomeAna je, naime, kao reposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~koj“ god to zna~ilo) iiigde gluposti. {kolu ekonomski fakultet Australi una erat rat uuBrnabi} Ana Brnabi} je, naime, kao re liti~koj“ (({ta {ta to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. aktuelno zdravstveno krizi {kolu Australiju jeeje rat primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu igod Pirotu kako Te su nestale na{e reke? ekonomski fakultet dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke?

Australi u e u dak primer politi~kog fenomeposeti iPirotu Pirotu kakouaktuelno Ana Brnabi} je, naime, kao reTe gde su nestale na{e liti~koj“ (zapu{ila god to zna~ilo) i pitaju gluposti. zdravstveno krizi Australiju je rat dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iiPirotu Pirotu kako Te gde reke? {kolu ieeeekonomski fakultet ira- nini Australiju rat aktuelnoj zdravstvenoj krizi. dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te su nestale na{e reke? kasni deceni ama uspe{no dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i kako Te gde su prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obe Australiju rat u d dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? aktuelnoj zdravstvenoj krizi. kasni deceni ama uspe{no ra dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, usta sitnim kasni deceni ama uspe{no raTe, {ta je sa zakonom koji je obedak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na prvo postala predsednica kasnije decenijama uspe{no rabi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obedak primer politi~kog fenomedak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako poseti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? analizirati u narednim godina Te gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obekasni deceni ama uspe{no radak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na prvo postala predsednica kasnije decenijama uspe{no rakasnieeedecenijama deceniama amauspe{no uspe{norara- Te, bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta sa zakonom ko ereke? obe dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iiPirotu Pirotu kako Te gde su nestale na{e na prvo postala predsednica na, prvo postala predsednica bivaqda, vaqda zapu{ila usta sitnim zapu{ila usta sitnim kasnije decenijama uspe{no raTeTe {ta sa zakonom koiiije ijereke? eobeobe- bi, Te, {ta jeeeje zakonom koji dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iAvganistanu kako Te gde nestale na{e na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta sa zakonom koji je obekasni deceni uspe{no radak primer politi~kog fenome poseti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke?

Wihovi stvavovi su vrlo sli~ni na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim kasnije Te {ta sa zakonom ko ereke? obena, prvo postala predsednica kasnije decenijama uspe{no rabi, vaqda, zapu{ila usta sitnim {ta je sa zakonom koji dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iAvganistanu Pirotu kako gde su nestale na{e na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta jesu sa zakonom koji je Wihovi stvavovi su vrlo sli~ni na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta eesa ko eeobeobekasnije uspe{no raWihovi stvavovi su vrlo sli~ni ko{tao oko deset na, prvo postala predsednica vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji dio uuuudecenijama bankarsko-finansi skom na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa je obevlade pa e tek onda krenula da du{ama ko e o prebacu u funkci }ao predsednik pre dve godine? na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i obeWihovi stvavovi su vrlo sli~ni Avganistanu ko{tao oko deset na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obeko{tao oko deset bankarsko finansi skom vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? dio bankarsko-finansi skom Avganistanu ko{tao oko deset na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obevlade pa e tek onda krenula da } du{ama ko e o prebacu u funkci}ao predsednik pre dve godine? ma a verovatno i u deceni ama dio bankarsko-finansijskom na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obena, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obevlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine?

Avganistanu ko{tao oko deset na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obedio bankarsko-finansi skom Avganistanu ko{tao oko deset vlade pa eepostala onda krenula da du{ama ko ezapu{ila prebacu uusta funkci }ao predsednik pre dve bankarsko-finansiskom skom Te, Avganistanu ko{tao oko deset dio uu bankarsko-finansijskom bankarsko-finansijskom na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta sa zakonom ko igodine? ejeobeobevlade pa epostala tek onda krenula da du{ama ko eozapu{ila oprebacuju prebacu usitnim funkci}ao predsednik predve dve godine? vlade, pa je tek onda krenula da koje joj }ao predsednik pre godine? bankarsko-finansijskom na, predsednica bi, vaqda, usta {ta jeejesa koji je vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? na, prvo predsednica bi, vaqda, sitnim Te, {ta sazakonom zakonom koji obe- du{ama ~ak ii po bro nim drugim va`nim bankarsko-finansi Avganistanu ko{tao oko deset vlade pa tek onda krenula da du{ama ko ezapu{ila ojoj prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik pre dve godine? dio vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje funkci}ao predsednik pre dve godine? dio bankarsko-finansijskom na, prvo postala predsednica bi, vaqda, sitnim {ta je sa zakonom koji je obe~ak ii prvo po bro nim drugim va`nim vlade, pa je tek onda krenula da}}} du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve vlade pa etek tek onda krenula da du{ama ko ejoj oprebacuju prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik godine? ~ak po brojnim drugim va`nim dio uuu bankarsko-finansijskom vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje prebacuju }ao predsednik pre dve godine? vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik sektoru Komonveltbanke bankeWegov Wegov Te, tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu IIusta umesto da Jo{ ni{ta otelo se neiskusno vlade pa e tek onda krenula da du{ama ko ejoj oprebacuju prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik pre dve godine? ~ak po brojnim drugim va`nim vlade, pa tek onda krenula da du{ama koje prebacuju }ao predsednik pre dve godine?

Komonvelt banke Wegov tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

III umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj ko e dolaze vlade pa eeje tek onda krenula da du{ama ko eejoj prebacu uumesto }ao predsednik pre dve godine? sektoru Komonvelt banke Wegov tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu umesto da ddd („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno vlade pa e tek onda krenula da du{ama ko eoojoj oprebacuju prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik pre dve godine? onersku vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru banke.

Wegov tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru Komonvelt tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu umesto da Jo{ ni{ta otelo se neiskusno vlade pa tek onda krenula da du{ama ko prebacu u funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru Komonvelt banke Wegov sektoru Komonvelt banke.

Wegov tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno mili ardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj funkci}ao predsednik pre dve godine? banke.

Wegov tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? dr`avnim pitawima Opozici a Komonvelt banke Wegov tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno mili ardi dolara ili prose~no sektoru Komonvelt banke.

Wegov mili ardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru banke.

Wegov dr`avnim pitawima Opozici a tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj milijardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ neiskusno dr`avnim pitawima.

Opozicija mili ardi dolara ili prose~no sektoru Komonvelt banke.

Wegov („Jo{ tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

IIsale umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj milijardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

Isale umesto da („Jo{ ni{ta“, milijardi dolara ili prose~no stvar ide obrnuto prvo se kan sedi uusigurnosti sigurnosti sale gde su Anini{ta“, Te znate znate li da se ovde za nesebi~ni radna nasvim svim`ivotnim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu Isale umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno dr`avnim pitawima.

Opozicija tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Australi a svo im fana milijardi dolara ili prose~no stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u gde su Ani.) Te, li da se ovde za rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno stvar ide obrnuto prvo se kansedi sigurnosti gde su Ani ) Te znate li da se ovde za ad nesebi~ni rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u sigurnosti gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za nesebi~ni svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto prvo se kan sedi u sigurnosti sale gde su Ani Te znate li da se ovde za nesebi~ni rad tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno stvar ide obrnuto prvo se kansedi u sigurnosti sale gde su Ani ) Te znate li da se ovde za nesebi~ni rad na svim `ivotnim stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za nesebi~ni rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za svim`ivotnim `ivotnim („Jo{ tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.sale I umesto da~esto („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj ~esto stvara uavnosti avnosti ve{ta~ku stvar ide obrnuto prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani )ni{ta“, Te znate li da se ovde za radna nasvim svim `ivotnim stvar ide obrnuto: prvo se kansedi uuuuuuuuusigurnosti sale gde su Ani.) znate li da se ovde za nesebi~ni rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da otelo se neiskusnoj stvara uuobrnuto ve{ta~ku stvar ide obrnuto: prvo se kan-aaa sedi sigurnosti sale gdesu su Ani.) Te, znate li da se nesebi~ni svim `ivotnim stvar ide prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani )Te, Te znate ovde za ~esto stvara u javnosti ve{ta~ku stvar ide obrnuto: prvo se kansigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde nesebi~ni rad stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti gde Ani.) Te, znate za didu e{ i ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani stvar ide obrnuto prvo se kanedan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani ) Te znate li da se ovde za ~esto stvara javnosti ve{ta~ku oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su i austrastvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za ti~nim pristupom prema kovi diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani stvar ide obrnuto prvo se kanjedan dan qudima otme dedovina sedi u sigurnosti sale gde su Ani ) Te znate li da se ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su i austra Sa svo om suprugom Milicom didu e{ iiom ide{ na izbore pa ako stvar ide obrnuto prvo se kanpreko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina sediuuuputa sigurnosti sale gde su Ani )dan Te znate li dase se ovde za preko bbb stvar ide prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. poqimaprepoznale prepoznalesu suiiiiiiiaustraaustra- Ani.) diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko we disciplinovani stvar ide obrnuto: prvo se kanjedan dan qudima otme dedovina sedi uuuputa sigurnosti sale gde Ani.) Te, znate li da se ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. prepoznale su austraSa svo om suprugom Milicom didu e{ isvo ide{ na izbore pa ako stvar ide obrnuto prvo se kanpreko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani ) Te, Te znate li da se ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. prepoznale su austraSa om suprugom Milicom didu e{ iobrnuto: ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina diduje{ ide{ na izbore, pa ako we disciplinovani stvar ide obrnuto: prvo se kanjedan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Te, znate li da se ovde za poqima prepoznale su austraoko 500 miliona dolara godi{we. poqima Sa svojom suprugom Milicom diduje{ ide{ na izbore, pa ako stvar ide obrnuto: prvo se kan preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za razliku ui stavovima kako bi se oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su austraSa svo suprugom Milicom didu e{ isvo ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina prepoznale su austraSa om suprugom Milicom Sa svojom suprugom Milicom diduje{ isvojom na izbore, pa ako stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina sedi uputa sigurnosti sale gde susu znate li da se ovde za razliku ui kako bi se oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su austraSa suprugom Milicom diduje{ iom ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina didu e{ iide{ ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani edan dan poqima prepoznale su austrarazliku ustavovima stavovima kako bi se Sa svo suprugom Milicom Sa svojom suprugom Milicom diduje{ na izbore, pa ako puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima poqima iiimu austraSa suprugom Milicom didu e{ iide{ ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani dan qudima otme dedovina pobedi{ posta e{ premi er iako ~lanovi stranke ko iisamo samo kli iedan upi{e na ivestitora mini hi razliku uii stavovima kako bi se liske skeprepoznale vlastiko koeeeesu su mu 2019 Ani.) diduje{ iposta ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina du ~esto skre}e pa`wu svetske Sa svojom suprugom Milicom didu e{ iiisvojom ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer iako ~lanovi stranke koji kliiedan upi{e na ivestitora mini hididu e{ i ide{ na izbore pa prekoputa puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko samo klii upi{e na ivestitora mini hili ske vlasti ko su 2019 vb diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko we disciplinovani Kozlinom ko a e tako|e veliki jedan dan qudima otme dedovina li ske vlasti ko su mu 2019 diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hilijske koje su mu 2019. didu e{ i ide{ na izbore pa preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina pobedi{ e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo kli i upi{e na ivestitora mini hi Kozlinom ko a e tako|e veliki pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hili vlasti su mu 2019 diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani Kozlinom ko a e tako|e veliki jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hili ske vlasti ko e su mu 2019 diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hilijske vlasti koje su mu 2019. dodvorila nezadovoqnim biKozlinom, koja je tako|e veliki lijske koje su mu 2019.

U prevodu to zna~i, da e Australi a pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hiKozlinom ko anezadovoqnim eaea tako|e veliki ligodine ske vlasti ko epresti`no su mu 2019 diduje{ inaravno ide{ na izbore, pa ako Kozlinom ko etako|e tako|e veliki preko puta we disciplinovani jedan danna qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer iiiiiivvv ~lanovi stranke koji samo kliiiiiiidrocentrala? upi{e ivestitora mini hidodvorila nezadovoqnim bi Kozlinom, koja tako|e veliki pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na ivestitora mini lijske vlasti koje su mu 2019. pobedi{ posta e{ premi er ~lanovi stranke ko ine samo kliupi{e na hiKozlinom, koja je tako|e veliki U prevodu to zna~i, da e Australi lijske vlasti koje su mu mu 2019.

2019.

U prevodu to zna~i, da e Australi a dodvorila biPi{e Kozlinom ko aje veliki U prevodu to zna~i, da je Australija pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na hiKozlinom, koja je tako|e veliki lijske koje su pobedi{ posta e{ premi er ~lanovi stranke ko i samo kliupi{e na ivestitora mini hiKozlinom, koja je tako|e veliki U prevodu to zna~i, da e Australi a pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u dodvorila nezadovoqnim biTe znate li da se avnosti pre svega u Pi{e pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na ivestitora mini hiU prevodu to zna~i, da je Australija dodelile priU prevodu to zna~i, da je Australija pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hiPi{e: Kozlinom, koja je tako|e veliki pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se pobedi{ posta e{ premi er ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hipravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini higodine dodelile presti`no pri dobrotvor i humanista Petar pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hiU prevodu to zna~i, da je Australija pravi{ vladu. godine dodelile presti`no primaju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Pi{e: presti`no pripobedi{ e{ premi er ~lanovi stranke kokoji ine samo kliidrocentrala? upi{e na ivestitora mini hipravi{ vladu ma uuuuglavom glavom ni{ta ne pita uuuu ra~ima drocentrala?

Te znate li da se dobrotvor i humanista Petar pravi{ vladu ma glavom ini{ta ni{ta ne pita drocentrala?

Teznate znate li da se maju pobedi{ postaje{ premijer iiipii ~lanovi stranke koji samo kliidrocentrala? upi{e mini hipravi{ vladu. presti`no priiiiiiiiiini{ta pitaju, drocentrala?

Te, li da se dobrotvor humanista Petar pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke samo kliidrocentrala? upi{ena naivestitora ivestitora mini hira~ima Naravno to mawe-vi{e godinedodelile dodelilepresti`no presti`nopripri- i pravi{ vladu. maju glavom ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se ppi godine dodelile presti`no pridobrotvor ii humanista, Petar godine dodelile presti`no pripravi{ vladu ma glavom ni{ta ne pita Te znate li da se dobrotvor i Petar pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na ivestitora mini hiNaravno to mawe vi{e presti`no pripravi{ vladu. maju glavom ne pitaju, Te, znate li da se dobrotvor ihumanista humanista Petar dobrotvor iposta Petar pravi{ vladu. pravi{ vladu maju glavom ni{ta ne pitaju, ma glavom ni{ta ne pita drocentrala?

Te da se Te, znate li godine dobrotvor ihumanista, humanista, Petar ra~ima.

Naravno, to mawe-vi{e godine dodelile presti`no priSa{a Jankovi}Melburn Melburn dobrotvor iigodi{we humanista Petar pravi{ vladu. pravi{ vladu. glavom ni{ta ne pitaju, maju glavom ni{ta ne pitaju, drocentrala? da se drocentrala?

Te, znate li dobrotvor i humanista, Petar pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se negativnom kontekstu Nedavno ra~ima.

Naravno, to mawe-vi{e godine dodelile presti`no priAna e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox po qudima ru{e vodenice i upada dobrotvor i humanista, Petar Sa{a Jankovi} Melburn pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Pi{e znawe -Orden Ordenreda reda Australi e pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se Sa{a Jankovi}, u na boqem slu~a u, od tih para Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada pravi{ vladu dobrotvor humanista, Petar ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se pravi{ vladu.

Ana e tu gde este postavqena maju glavom i ni{ta ne pitaju, ona e re{ila da oslu{ne vox podrocentrala?

Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada bbbp pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Orden reda Australi e e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada znawe Orden reda Australi e Sa{a Jankovi}, Melburn u na boqem slu~a u, od tih para godi{we pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se Pi{e: na boqem slu~a u, od tih para godi{we znawe reda Australije.

Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox po qudima ru{e vodenice i upada Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox popravi{ vladu. qudima ru{e vodenice i upada maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se u najboqem slu~aju, od tih para godi{we e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Australi e sa uspehom rade sve parti e e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada znawe Orden reda Australi e na boqem slu~a u, od tih para godi{we znawe Orden reda Australije. je neumorno radio i pomagao i reda znawe Australije.

Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada u najboqem slu~aju, od tih para godi{we pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se najboqem slu~aju, od tih para godi{we sa uspehom rade sve parti e e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada znawe Orden reda Australi e e neumorno radio i pomagao i Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e upada Ana je tu gde jeste postavqena je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i je neumorno radio iipostavqena pomagao znawePetra Orden reda Australije. uspehom rade sve partije. je neumorno radio ipomagao pomagao Australije. najboqem slu~aju, od tih para godi{we esa neumorno radio ipostavqena Ana jeje tu gde jeste ona jeeeje re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e upada Ana gde jeste postavqena da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice su poqski parlamentarci proiiiiir Ana etu tu gde este postavqena ona ere{ila re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada sa uspehom rade sve partije. jeje neumorno radio fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu iivox do`i imse seuuuuuuku}e ku}e iivodenice tako redom znawe -- Orden Australije. je neumorno radio ipomagao pomagao ib Ana tu gde jeste postavqena ona re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada Sa{a Jankovi}Melburn Melburn samreda upoznao o{vrlo vrlo qudima Ana eueje tu gde este postavqena ona re{ila da oslu{ne poqudima ru{e vodenice upada Ana eaustrali tu gde este postavqena ona ere{ila re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada puli, fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom. neumorno radio i pomagao Ana gde jeste ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e iiiiiiiiiiiupada fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu iivox do`iim se ku}e tako redom Ana je tu gde jeste postavqena ona re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada Pi{eJankovi}, fermanom svemogu}eg sultana sam upoznao o{ vrlo puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom.

Eparhi australi sko-novozePetra sam upoznao o{ vrlo Ana tu gde este postavqena ona da oslu{ne poqudima ru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu do`i im tako redom Petra upoznao jo{ vrlo Ana gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu iido`ido`iim se ku}e tako redom Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana i{etala na ulicu iiiiiiigradi im se ku}e iiiiiiiiiitako redom.

Eparhi uje sko novoze Australi anci su umorni od fermanom svemogu}eg sultana sam upoznao o{ puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom.

Eparhi australi sko-novozerrr Petra sam upoznao o{ vrlo Petra sam upoznao jo{ vrlo Eparhiju australijsko-novozefermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu im se ku}e tako redom ekiSa{a Petra upoznao jo{ vrlo Ana jeutu tu gde jeste postavqena ona jeje re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada Australi anci su umorni od fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu do`iim se uuuuuuuuuuku}e ku}e tako redom.

Eparhi uje australi sko-novozemogla da barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu ido`ido`iim se ku}e redom fermanom svemogu}eg sultana Petra sam upoznao o{ vrlo puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom.

Eparhi utu australi sko-novozeEparhiju australijsko-novozeAustralijanci su umorni od eki Petra sam upoznao jo{ vrlo Eparhiju australijsko-novozeeki upoznao jo{ vrlo testvovali ispred australi ske mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e fermanom svemogu}eg sultana i{etala na ulicu do`iim se u tako redom.

Eparhi u australi sko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu i do`iim se ku}e i tako redom Australijanci su umorni od Australi ski parlamentarni ko i e miropomazao `ezlom sop vela svo e vatreno to est vode Kako nema reka a otkud ova Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se ku}e i tako redom. ki Petra sam upoznao jo{ vrlo Eparhiju australijsko-novozeki mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana ki puli i{etala na ulicu i do`iim se ku}e i tako redom brzo po mom dolasku u AustraAustrali ski parlamentarni fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu i do`ii im se u ku}e i tako redom koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom. ko i e miropomazao `ezlom sopSa{a Jankovi} Melburn vela svo e vatreno to est vodeKako nema reka a otkud ova Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno r fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom.

Australijski parlamentarni koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova mom dolasku u Austra landsku SPC Posledwe dve fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom ki brzo po mom dolasku u Austrai ko i e miropomazao `ezlom sop vela svo e vatreno to est vode Kako nema reka a otkud ova mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom. ko i e miropomazao `ezlom sopvela svo e vatreno to est vodeKako nema reka a otkud ova brzo po dolasku u AustraAustralijski parlamentarni fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom. liberala i laburista i wihovih koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova landsku SPC Posledwe dve koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova ki rrr mom dolasku Australandsku SPC Posledwe dve ki brzopo pomom momdolasku dolaskuuuuuuuuAustraAustra- imbu tne sistem e po ugledu na britan- brzo ko iije eemiropomazao miropomazao `ezlom sopvela svo e evatreno, vatreno toto est vodeKako nema reka otkud ova brzo po mom dolasku Australandsku SPC. Posledwe dve fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i vodedo`ise u ku}e ise tako redom. liberala ii ii`ezlom wihovih brzo po dolasku Austrakoji je miropomazao `ezlom sopvela svoje to jest vodeKako nema reka, aaaaaaaaotkud ova ko miropomazao sopvela svo vatreno to est vodeKako nema reka ova landsku SPC Posledwe dve koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ine brzo po mom dolasku Australandsku SPC Posledwe dve liberala i laburista inaroda. wihovih ine tne landsku SPC. Posledwe dve itne ambasade ulaburista Var{avi protiv landsku SPC. Posledwe dve dolasku Austrakoji `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest Kako nema ova koji miropomazao `ezlom sopsvoje to jest vodeKako nema reka, otkud ko ije emiropomazao miropomazao `ezlom sopvela svo vatreno to est vodeKako nema reka otkud ova landsku SPC Posledwe dve liberala laburista wihovih stvene mo}i aane ne voqom naroda no kr{tewe ica {to na mene sru~ila koji miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, jest vodeKako nema reka, otkud ova landsku SPC. Posledwe dve mom dolasku ugodina AustraNi e putda dana Francuska landsku SPC. Posledwe dve ko iopremqenih eieje `ezlom sopvela svo eeevatreno, vatreno to est vodeKako nema reka otkud ova e sistem sistem eprvi pougledu ugledu na britan brzo ko emiropomazao miropomazao `ezlom sopvela svo evatreno, vatreno to est vodeKako nema reka otkud ova no liuuuupo pre edanaest godina u bujica stvene mo}i, a ne voqom no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje to jest vodeKako nema reka, a otkud ova stvene mo}i a ne voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila ne koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova landsku SPC. Posledwe dve sistem je po ugledu na britannovih savremeno opremqenih stvene mo}i, ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, ne ko i `ezlom sopvela svo vatreno to est vodeKako nema reka a otkud ova li edanaest u e deceni e Petar i Milica su zaNije prvi put Francuska li pre edanaest godina u stvene mo}i a voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova stvene mo}i a ne voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila je po britankoji je miropomazao `ezlom sop vela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova novih savremeno opremqenih prepucavawa ~i a se su{tina vlaliju, pre jedanaest godina u stvene mo}i, a ne voqom naroda. kr{tewe. {to se na mene sru~ila, novih savremeno ne stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, ne deceni e Petar i Milica su za li pre edanaest godina u deceni e Petar i Milica su zaili novih savremeno opremqenih liuu pre pre jedanaest edanaest godina godina uuuuuu bujica stvene mo}i a~ija ne voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila koji jemo}i, miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a sirota otkud ova prepucavawa ~i su{tina vla liju, pre jedanaest godina decenije Petar i Milica su zanovih savremeno opremqenih liju, jedanaest godina stvene mo}i ane ne voqom naroda no kr{tewe bu ica{to {to sru~ila stvene mo}i, voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, eili ski stvene mo}i, aaiise ne voqom naroda. kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, e deceni e Petar Milica su zanovih savremeno opremqenih prepucavawa se su{tina vlali edanaest godina deceni e Petar iMilica Milica su zanovih savremeno opremqenih eili ga`ewa osnovnih qudskih i de decenije Petar Milica su zaliju, decenije Petar i Milica su zastvene aaagotovo ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to li liju, pre jedanaest godina stvene mo}i ane voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila stvene mo}i, voqom kr{tewe. se na mene sru~ila, skiPi{e: zapo~et iambasadora formiran pre 165 liju, prepucavawa ~ija se su{tina vlaPi{e deceni e Petar i su zanovih savremeno opremqenih Ona emo}i, na dobila isu Bio eeto to pad iz matriksa na stvene ane ne voqom naroda. mora da se pitala Ana no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, povla~i svog izKanKandecenije Petar Milica su zapre jedanaest u bujica decenije Petar i Milica su zastvene mo}i aaaprisutni voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila stvene mo}i ne voqom naroda zapo~et iza formiran pre 165 no kr{tewe bu ica {to se namene mene sru~ila Pi{e Ona je na gotovo dobila inaroda. vlaBio jeeeje pad iz matriksa nastvene mo}i, ne voqom naroda.

Melburnu Bilismo smouuugodina redovnom mora da se pitala sirota Ana, kr{tewe. bujica {to se na sru~ila, li Nedeqa nama epre pokaza Ona emo}i, na gotovo dobila inaroda vlaBio to pad iz matriksa nastvene aine ne voqom naroda. mora da se pitala sirota Ana no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, aaa ski, zapo~et formiran pre 165 decenije Petar ine Milica zaili Ona je na gotovo dobila ivla vlaBio to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, stvene mo}i aaprisutni voqom no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila povla~i svog iz Melburnu Bili smo redovnom edno bili na skoro Pi{e Ona emo}i, na gotovo dobila inaroda.

Bio pad iz matriksa na stvene ne voqom naroda.

Melburnu Bili smo uuredovnom redovnom mora da se pitala sirota Ana no kr{tewe. {to se na mene sru~ila, Ona emo}i, na gotovo dobila ivla vlaBio eto to pad iz matriksa na-dawa stvene asamo ne voqom mora da se pitala sirota Ana no ski, zapo~et iiambasadora formiran 165 no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, dawa razliku e udobila ni ansama li Pi{e: Ona je na gotovo dobila inaroda vlaBio je to pad iz matriksa naMelburnu. smo redovnom mora da se pitala sirota Ana, li Ona je na gotovo dobila ivlavlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, ori edno bili prisutni na skoro Pi{e i Melburnu Bili redovnom edno bili na skoro Ona e na gotovo dobila i Bio to pad iz matriksa naMelburnu Bili smo u redovnom stvene mo}i, ne voqom mora da se pitala sirota Ana no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, razliku e samo u ni ansama Melburnu.

Bili smo u jedno bili prisutni na skoro e na gotovo dobila i vlae mora da se Ana Pi{e: na gotovo dobila i vlaBio je to Melburnu. smo u redovnom mora da se pitala sirota Ana, Pi{e je na gotovo i vlaBio je mora da se pitala sirota Ana, ori dawa razlikuje samo u nijansama. mokratskih prava u Australi i i ori edno bili prisutni na skoro Melburnu Bili smo u redovnom edno bili prisutni na skoro bolnica jedno bili prisutni na skoro Ona je na gotovo dobila i vlapad iz matriksa namora da se Pi{e: Melburnu.

Bili smo u redovnom jedno bili prisutni na skoro Ona e na gotovo dobila i vlae to pad iz matriksa namora da se Ana Pi{e: Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa naMelburnu. smo u redovnom mora da se pitala sirota Ana, godina u Novom Ju`nom Velsu Pi{e dawa razlikuje samo u nijansama. ri Sa{a Jankovi} Melburn ri Ona je na gotovo dobila i vlaedno bili prisutni na skoro Bio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, du i funkci u Me|utim sa fun predwa~ke idealizovane slike dok e smi{qala kakav takav od bere Posledwi diplomatski bolnica Pi{e: bolnica i jedno bili prisutni na skoro e na gotovo dobila i vlae pitala mora da se Ana Melburnu.

Bili smo u redovnom jedno bili prisutni na skoro Ona e na gotovo dobila i vlaBio e to pad iz matriksa nagodina u Novom Ju`nom Velsu mora da se pitala sirota Ana bolnica Pi{e Melburn Pi{e la da smo izgleda na vrhuncu ri Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, du i funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odSa{a Jankovi} Melburn Ona je na gotovo dobila i vlakontaktu sve do wegove smrti Bio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, du i funkci u Me|utim sa funpredwa~ke idealizovane slike dok e smi{qala kakav-takav odri godina, u Novom Ju`nom Velsu. bolnica pppa Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn i jedno bili prisutni na skoro Ona e na gotovo dobila i vlaBio e to pad iz matriksa nadu i funkciju.

Me|utim, sa funmora da se pitala sirota Ana predwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odbere.

Posledwi diplomatski bolnica Pi{e Pi{e bolnica jevikenda na gotovo dobila isrpske vlasve do wegove smrti Bio pad iz matriksa namora da se sirota svim va`ni doga|a ima srpske du funkci uim Me|utim sa fun predwa~ke idealizovane slike dok smi{qala kakav takavAna, od Pi{e Jankovi} Ona je na gotovo dobila ifunvla ri Bioje to pad matriksa na-Zato kontaktusve svedo dowegove wegovesmrti, smrti mora godina, u Jankovi}, Novom Ju`nom Velsu. mora da pitala sirota Ana, du iefunkci uMe|utim, Me|utim sa predwa~ke idealizovane slike dok esmi{qala smi{qala kakav-takav od- predwa~ke Zato efunkci avnosti proteri Pi{e: Melburn Pi{e: du iiiiOna funkciju.

Me|utim, sa funslike dok je smi{qala kakav-takav odSa{a Jankovi}, Melburn kontaktu wegove smrti, funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke dok jeda smi{qala kakav-takav odpoh bolnica Pi{e svim va`ni im doga|a ima srpske Jankovi} Ona jepa`wu na gotovo dobila isrpske vlaBio jejeto toidealizovane pad iziz matriksa nakontaktu sve do wegove smrti sesepitala pitala sirota Ana, du uim Me|utim sa funsvim va`ni doga|a ima predwa~ke idealizovane slike dok eeje smi{qala kakav-takav odPi{e pa`wu avnosti prote kontaktu sve do wegove smrti iohPi{e: i du i funkci u Me|utim sa funidealizovane slike dok e smi{qala Pi{e: Sa{a Melburn kontaktu svim va`nijim doga|ajima srpske du funkciju. sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odPi{e: Melburn Pro{log gra|ani Wu or i wegove smrti, funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke dok smi{qala kakav-takav odoh Zato je pa`wu javnosti proteSa{a Jankovi} Melburn svim va`ni im doga|a ima srpske sve do wegove smrti svim va`ni im doga|a ima Pi{e ohfunkciju.

Me|utim, sa fundok je Pi{e: du i funkci u Me|utim sa funsvim va`nijim doga|ajima srpske idealizovane slike dok e smi{qala Sa{a Jankovi}, Melburn kontaktu sve do wegove smrti, du i funkciju.

Me|utim, sa funsvim va`nijim doga|ajima srpske predwa~ke idealizovane slike Ta~ni e 22 ma a 1856 godine u dok je smi{qala kakav-takav odPi{e: oh Zato je pa`wu javnosti protekontaktu wegove smrti, hJankovi}, Melburn du i funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike incident izme|u dve zemqe dodok je smi{qala kakav-takav odSa{a Jankovi} Melburn kci om ni e dobila i vlast er e stvarnosti u ponor surove real govor krpeqima Da e ovo kon svim va`ni im doga|a ima srpske Pi{e huAustrali Me|utim sa fundok smi{qala Jankovi}, du iifunkci funkci uMe|utim, Me|utim sa predwa~ke idealizovane slike dok e smi{qala kakav-takav od- stvarnosti svim va`nijim doga|ajima srpske Ta~ni eJankovi}, 22 ma ea1856.

1856 godine kovid histeri uMelburn Viktori idoDa sve do wegove smrti, svim va`nijim doga|ajima srpske Pi{e: h-h- Ta~nije, du iednice funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke slike Sa{a Jankovi} Melburn dok jeeeje smi{qala kakav-takav odJankovi} Melburn kcijom nije iMe|utim, jer jeje stvarnosti ponor surove realgovor krpeqima.

Da jeeeje kondu ifunkci funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke slike oh dok jesmi{qala smi{qala kakav-takav odSa{a Melburn kci om ni euAustrali dobila iivlast vlast er eevvvp stvarnosti uponor ponor surove realgovor krpeqima Da eovo ovo konTa~nije, 22. maja 1856. godine iskoro skoroda dani ni ebilo biloUskrsa Uskrsa ili dok Jankovi}, Melburn du iednice upru`ili Me|utim sa funpredwa~ke idealizovane slike incident izme|u dve zemqe dok smi{qala kakav-takav odSa{a Melburn kcijom nije dobila ivlast jer jeje stvarnosti uponor ponor surove realgovor krpeqima.

Da ovo konsvim va`nijim doga|ajima srpske Pi{e: du iom funkciju. sa funSa{a Jankovi} Melburn predwa~ke slike dok je smi{qala kakav-takav odJankovi} kci ni eueudobila dobila er efunstvarnosti surove real govor krpeqima Da ovo kon du funkciju. sa fun predwa~ke idealizovane slikeklih hdok smi{qala kakav-takav od22. maja godine uuu kontaktu da ni bilo Uskrsa ili za ivlast, Bilo da kci om ni euAustrali dobila iivlast, vlast er stvarnosti uidealizovane ponor surove realklih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima Daje ovokonkonSa{a Jankovi} Melburn skoro da ni bilo Uskrsa ili Sa{a Jankovi}, Melburn kcijom nije dobila iiiiiivlast, vlast, jer uuuuidealizovane surove realgovor krpeqima.

Da Sa{a Melburn kcijom nije dobila jer stvarnosti govor krpeqima.

Da je ovo konnije bilo Uskrsa ili Jankovi} Melburn du iom funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike je kakav-takav odhako za ednice Bilo da kci ni dobila er eda stvarnosti uidealizovane ponor surove realnedeqa privukao dolazak govor krpeqima Da ovo kon-o-Sa{a Melburn eeeebilo ili za Australi i Bilo da skoro da ni bilo Uskrsa ili Sa{a Jankovi} Melburn kci om ni e dobila ivlast, vlast er eje uponor ponor surove realMelburn govor krpeqima eeeeovo ka su tako|e podr{ku koSa{a Jankovi}, Melburn -ko Sa{a Jankovi}, Melburn kcijom nije dobila jer je stvarnosti surove realgovor krpeqima.

Da je ovo koniiiiiiskoro skoro da nije bilo Uskrsa ili zajednice u Australiji.

Bilo da kcijom nije dobila vlast, jer stvarnosti u ponor surove realklih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima.

Da je ovo konSa{a Jankovi}, Melburn skoro nije bilo Uskrsa ili za ednice Bilo da da ni e bilo Uskrsa ili za ednice u Australi i Bilo da dobila vlast, jer je govor krpeqima.

Jankovi} kci om ni e dobila i vlast er e Jankovi}, Melburn govor krpeqima ko v Sidne u u vreme kada e ova na zajednice u Australiji.

Bilo da kcijom nije dobila vlast, jer je stvarnosti klih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima.

Da je ovo konMelburn i da nije Uskrsa ili zajednice u Australiji.

Bilo godio se u avgustu 1995 godine skoro nije bilo Uskrsa ili Sa{a Jankovi}, Melburn kcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konona ostala kod onog ko i e seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferenci a za {tampu pa da se na oza ednice u Australi Bilo da Jankovi} kci om ni e dobila i vlast er e u ponor surove realgovor krpeqima e podsetimo prvo smo zbog onog kci om ni e dobila i vlast er stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima Da ovo konSidne u u vreme kada e ova na o zajednice u Australiji.

Bilo da skoro dada nije bilo Uskrsa ili govor Melburn zajednice ukod Australiji.

Bilo kcijom nije dobila iorganizatori vlast, je stvarnosti udirigovanih ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konSrpsku zaednicu ednicu AustraliSa{a Melburn kcijom nije dobila ivlast vlast, jer je ona ostala onog je seli stvarnosti uponor ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa iiiiiiiposlanika govor krpeqima.

Da je ovo konferencija {tampu pa da se naona ostala kod onog ko iina eejer seli nosti bez dirigovanih pitawa ferenci aaza za {tampu pa da se naSidneju, uJankovi}, vreme kada ova naj- i Bo`i}a -- Sidneju, ppe Bo`i}a da senismo nismo ~ulimakar makar godio seuJankovi}, uvreme avgustu 1995. godine, kci om ni ekod dobila ikoji er eda stvarnosti udirigovanih ponor surove realgovor krpeqima Da epa ovo konona ostala onog koji je seli nosti bez pitawa ferencija za {tampu da se nazajednice ukod Australiji.

Bilo da za ednicu ujeuAustraliAustrali Sa{a Melburn kcijom nije dobila ikoji vlast, jer jeje ostvarnosti udirigovanih surove realkrpeqima.

Da je ovo konSrpsku Australikcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog ko i e seli stvarnosti uponor ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa govor krpeqima.

Da je ovo konferenci a za {tampu pa da se na kada je ova najposlanika Krega Keli a ~elo ona ostala kod onog ko i e seli nosti bez pitawa ferenci za {tampu pa da se nase nismo ~uli makar su prisutni kao pp Bo`i}a da se nismo ~uli makar zajednicu ona ostala onog je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se naostala kod onog koji je seli nosti bez ferencija za {tampu pa da se naoko nismo ~uli makar za u Australikcijom nije dobila i vlast, jer stvarnosti u surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konSrpsku AustraliKrega Keli a na ~elo ona ostala kod onog ko i e seli nosti bez dirigovanih pitawa ferenci a za {tampu pa da se nasu prisutni kao organizatori gra|anima Australi e u borbi ona ostala kod onog ko seli pitawa i da se ~uli su prisutni kao organizatori ferenci a -ozajednicu u Bo`i}a da se nismo ~uli makar Srpsku Australiona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferencija za {tampu pa da se naposlanika Krega Kelija na ~elo ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferencija za {tampu pa da se naBo`i}a da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori, Bo`i}a nismo ~uli makar za ednicu kod onog koji je seli su prisutni kao organizatori ferencija da{wo politi~ko praksi ali izrastao u edan demokratski baliti~ke snage smewu u se na vlaostala kod onog ko i e seli da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori ferenci a za zajednicu u Australistari a australi ska dr`ava o{ Srpsku Australiposlanika Krega Kelija na ~elo ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih ferencija za {tampu pa da se nakada su francuske vlasti vrlo su prisutni kao organizatori, ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i Bo`i}a da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se naBo`i}a nismo ~uli makar misterioznog slu~a a u{li u da{wo politi~ko praksi ali u edan demokratski ba liti~ke snage smewu u se na vla ona ostala kod onog ko i e seli pitawa i su prisutni kao organizatori ferenci a za ona ostala kod onog ko i e seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferenci a za {tampu pa da se nastari a australi ska dr`ava o{ Srpsku zajednicu u Australiona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se nada{woj politi~koj praksi, ali izrastao jedan demokratski baliti~ke snage smewuju se na vlaona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i Bo`i}a da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se nai Kao dvadesetog avgusta pro{le starija australijska dr`ava jo{ izrastao kada su francuske vlasti vrlo ona ostala kod ko iprotiv e seli seli nosti bez dirigovanih pitawa ferenci aza za {tampu pa da se nanakratko kratko telefonom Posledwi politi~koj praksi, ali u jedan demokratski ba- da{woj snage smewuju sepitawa na vla- ii iu~esnici ona ostala kod onog koji je nosti su prisutni kao organizatori, ferencija pa ona ostala kod onog koji je seli nostibez bezdirigovanih dirigovanih pitawa ferencija za{tampu {tampu pada dase senana- liti~ke avgusta pro{le australijska dr`ava jo{ U ediwene australi ske parti e dvadesetog avgusta pro{le nistarija verniameri~ki ameri~ki saveznik na telefonom Posledwi u~esnici ili donatori uvek na kratko telefonom Posledwi ji, dvadesetog avgusta pro{le ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se natelefonom.

Posledwi za wihova prava uonog borbi ediwene australi ske parti esu iiKao niameri~ki saveznik ili donatori uvek su Kao verni ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori uvek su telefonom Posledwi na kratko telefonom Posledwi avgusta pro{le Ujediwene australijske partije ji, dvadesetog avgusta pro{le Kao verni na kratko telefonom.

Posledwi u~esnici ili donatori, uvek su na kratko telefonom.

Posledwi isli~no su se se ~esto ~esto koristile vi{e stion zaovih ovih 120godina godina te{koe stio{ o{ odkra kra Drugogsvetskog svetskogi U ni saveznik u~esnici ili donatori uvek su iuvek bila britanska koloni u~esnici ili donatori uvek su na kratko telefonom Posledwi reagovale Tada espor spor Ujediwene australijske partije avgusta pro{le ji, dvadesetog avgusta pro{le ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori, uvek su iverni ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori, uvek su na kratko telefonom.

Posledwi {esti lokdaun pre dva meseca telefonom.

Posledwi 120 te{ko su koristile vi{e uuu sti sti od a aDrugog Drugog ini uvek bila britanska koloni aaiiii stion u~esnici ili donatori uvek su ji, dvadesetog avgusta pro{le su se ~esto koristile vi{e stion za godina, te{ko jee su sti jo{ od kraja Drugog svetskog Kao verni ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori, uvek su -veuvek bila britanska kolonija, u~esnici ili donatori, uvek su na kratko telefonom.

Posledwi sli~no reagovale.

Tada je godine u sedamdeset i tre}o iiput u`ivo sreli smo se na Srpse ~esto koristile vi{e u za ovih 120 godina, te{ko je jo{ od kraja svetskog uvek bila britanska kolonija, u~esnici ili donatori, uvek su (UAP) Keli e dugogodi{wi libesedamdeset i tre}o ve godine u i tre}o Australi a ni e mnogo razmi{qaini otvorenog srca davali svo dou`ivo sreli smo se na Srp -ve put u`ivo sreli smo se na Srpgodine, u sedamdeset i tre}oj kovid ludila Oni su se mir UAP Keli e dugogodi{wi libe -ve put u`ivo, smo se na Srptre}o godine tre}o ni e mnogo razmi{qa Australi a razmi{qaotvorenog srca davali svo do otvorenog srca davali svo dou`ivo sreli smo se na Srp(UAP).

Keli je dugogodi{wi libeu`ivo sreli smo se na Srpsedamdeset i tre}oj sedamdeset godine, u i tre}oj Australija nije otvorenog srca davali svoj doput u`ivo, sreli smo se na Srpput u`ivo, smo se na Srpgodine tre}o re}i u ovom trenutku Situaci a koketirawu sa bira~ima kao erata i dominira u politi~kom eAustrali a ni e mnogo razmi{qaprethodno nastao oko odluke pod direktnom upravom guverneotvorenog srca davali svo do(UAP).

Keli je dugogodi{wi libeotvorenog srca davali svo doput u`ivo sreli smo se na Srpsedamdeset i tre}oj ea onda e bro novih slu~a eva godine, u i tre}oj nije mnogo razmi{qaAustralija razmi{qaotvorenog srca davali svoj dootvorenog srca davali svoj doput u`ivo, sreli smo se na Srptrenutku Situaci a koketirawu sa bira~ima kao e rata i dominira u politi~kom u`ivo, smo se na Srpe ve pod direktnom upravom guverne otvorenog srca davali svo dogodine, u sedamdeset i tre}oj re}i u ovom trenutku.

Situacija koketirawu sa bira~ima, kao jerata i dominiraju politi~kom Australija nije mnogo razmi{qaprethodno nastao oko odluke pod direktnom upravom guverneotvorenog srca davali svoj dootvorenog srca davali svoj doput u`ivo, sreli smo se na Srpegodini `ivota napustio e edan eskom festivalu uSidne Sidne fe- koketirawu sa bira~ima, kao je- rata i dominiraju politi~kom ral re}i u ovom trenutku.

Situacija direktnom upravom guverneral ko ni e pristao na unifortku otvorenog srca svoj donapustio edan eku godini `ivota napustio egodina edan -ku,pod la kada eplan pre dvadeset no pro{etali dodavali australi skog prinos ii podr{ku Zato Sidne fe skom festivalu Sidne uuefefe-u, `ivota, jedan ko iiiini eiskrenu pristao na unifor skom festivalu Sidneju, fenapustio egodina edan godini `ivota napustio ee edan la kada eplan pre dvadeset dvadeset godina ral koji nije pristao na uniforprinos iskrenu podr{ku Zato ku, prinos ii iskrenu podr{ku Zato uuuje feskom festivalu Sidne fenapustio je jedan godini `ivota, napustio je jedan la, kada je pre ku sa progla{enom pandemi om podan krawe we populisti~ki metod scenom usvim svimfederalnim federalnim dr`aprinos iskrenu podr{ku.

Zato skom festivalu uuuuuuSidneju, Sidneju, skom festivalu Sidneju, fePariza da nastavi rani ugodina praksu `ivota eje edan ra Iste godine {est meseci ka- skom la eplan dvadeset godina nisanih dostigne 70 odsto uku iiihospitalizovanih, hospitalizovanih kao rast Novi federalne vlade za humor Kadpandemi edna `ena Postavqawe nedosti`nih ral koji nije pristao na unifornakon 120 dana strogog karanti prinos iskrenu podr{ku Zato prinos i iskrenu podr{ku Zato skom festivalu Sidne uje fenapustio je jedan godini `ivota, napustio je jedan pre dvadeset godina la, kada je dvadeset godina uku dan kra populisti~ki metod sa progla{enom om e po scenom prinos iii iskrenu podr{ku.

Zato prinos iskrenu podr{ku.

Zato skom festivalu umu Sidneju, fefera Iste godine {est meseci ka nisanih dostigne 70 odsto ukuiiscenom kao iidr`a rast federalne vlade Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih kao irast rast Novi federalne vlade za humor Kad edna `ena Postavqawe nedosti`nih prinos iskrenu podr{ku Zato dan krajwe populisti~ki metod. pandemijom posvim federalnim Pariza da nastavi raniju praksu godini `ivota, napustio je jedan ra.

Iste godine, {est meseci kala, kada je pre dvadeset nisanih dostigne 70 odsto ukuii hospitalizovanih, kao rast za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih u, prinos iskrenu podr{ku.

Zato prinos i iskrenu podr{ku.

Zato festivalu umu feod na{ih naeminentni eminentni ih ~lanonisanih dostigne 70 odsto uku hospitalizovanih kao iiiidr`afederalne vlade za humor Kad mu eSidneju, edna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70odsto odsto uku-scenom hospitalizovanih kao irast rastmost Novi federalne vlade humor Kad mu eeejedna edna `ena Postavqawe nedosti`nih , ra. dan krajwe populisti~ki metod. sa progla{enom pandemijom pouu usvim federalnim dr`abruara 2019 godine I ni e bilo most parti skog mi{qewa kada Iste godine, {est meseci kanisanih dostigne 70 ukui hospitalizovanih, kao rast plan federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih, Novi federalne vlade humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih uku prinos i iskrenu podr{ku.

Zato konzulata u Wu orku poru~iv{i na eminentni ih ~lano od na{ih eminentni ih ~lanou{la u rat protiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih kao humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne hospitalizovanih kao i rast Novi plan federalne vlade za humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih ,u,tan e srpska za ednica u celini we2019 godine I ni e bilo bruara 2019 godine I ni e bilo parti skog mi{qewa kada tan tan najeminentnijih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, federalne vlade za humor.

Kad mu je `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, Novi plan federalne vlade za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih bruara 2019. godine.

I nije bilo na ih ~lanoprotiv avganistan nisanih dostigne kao i rast federalne vlade Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih most partijskog mi{qewa kada od na{ih ih ~lanoan u{la u rat avganistannisanih dostigne hospitalizovanih kao i rast Novi plan federalne vlade za humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih e srpska za ednica u celini we e srpska za ednica u celini we2019 godine I ni e bilo bruara 2019 godine I ni e bilo najeminentnijih ~lanood na{ih najeminentnijih ~lanou{la u rat nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, Novi plan federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast plan za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih Danas e ta praksa slobodno se kazala da e federaci a i te kako vama Ipak malo e poznato me|u nuklearnih proba u Ju`nom Paje srpska zajednica u celini wesni e parlament e formiran i u bruara 2019. godine.

I nije bilo na porastao na blizu 2 000 za bruara 2019. godine.

I nije bilo most partijskog mi{qewa kada na eminentni ih protiv avganistannisanih dostigne hospitalizovanih kao i rast federalne vlade humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih n nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih kao i rast Novi federalne vlade humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih ednom prilikom rekla Gospo pne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad Australi e i Nacionalnog ka e srpska za ednica u celini wee srpska za ednica u celini we2019 godine I ni e bilo an an najeminentnijih ~lanoprotiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih od na{ih najeminentnijih ~lanou{la u rat avganistanDanas e ta praksa slobodno se kazala da e federaci a i te kako vama Ipak malo e poznato me|u nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih je srpska zajednica u celini wesni e parlament e formiran i u je srpska zajednica u celini webruara 2019. godine.

I nije bilo bruara 2019. godine.

I nije bilo n nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih kao i rast humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, prilikom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije i Nacionalnog je federacija i te kako Danas je ta praksa, slobodno se vama.

Ipak malo je poznato, me|u nuklearnih proba u Ju`nom PaAustrali e Nacionalnog kaednom prilikom rekla „Gospopne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad e srpska za ednica u celini wesnije, parlament je formiran i u an an od na{ih najeminentnijih ~lanou{la u rat protiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`ni pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije kaje srpska zajednica u celini weje srpska zajednica u celini webruara 2019. godine.

I nije bilo va Petar Kozlina Bio e skoro Danas je ta praksa, slobodno se kazala da je federacija i te kako vama.

Ipak malo je poznato, me|u e i Nacionalnog ka ednom prilikom rekla Gospo pne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad Australi Nacionalnog pne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ednom prilikom rekla „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad oba e u pitawu pandemi a Od samog snije, parlament je formiran i u nimalo slu~a no da sam tog ~oven n nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih vlastima u Kanberi da im de pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije i Nacionalnog kaNacionalnog kajednom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. primer, ciqeva u`ivotu `ivotu mo`e ponekad je srpska zajednica umo`e celini wenba skih talibana Al-Kaide TaBio skoro va Petar Bio skoro Australi eKozlina Nacionalnog kaednomprilikom prilikom rekla „Gospopnepopulacije. populaci kovida Na primer ciqeva `ivotu mo`e ponekad Australi eKozlina. ednom prilikom rekla „Gospopne populaci eeeePa Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva uu`ivotu `ivotu mo`e ponekad baba egovim ugovim pandemi amo`e Od samog govim odlaskom mnogo izgubila slu~a no da sam tog ~ove nimalo slu~a no da sam tog ~oveva: je iiizlasku Nacionalnog kapne populacije. ~ak ni onda umrlih od kovida. jednom prilikom rekla: „Gospomo`e ponekad Australije Nacionalnog kajednom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. primer, ciqeva u`ivotu `ivotu mo`e ponekad je upitawu pitawu pandemija.

Od samog iiiAl-Kaide.

Al Kaide Ta nimalo slu~ajno sam tog ~oveskih talibana Al-Kaide TaKozlina Bio eaktuelne skoro va Petar Bio eeeskoro skoro Australije iiNacionalnog Nacionalnog kapne populacije.

Na primer, prilikom rekla: „Gospociqeva uuodlaskom mo`e ponekad Australi eoKozlina.

Nacionalnog kaednom prilikom rekla „Gospopne populaci kovida Na primer ciqeva u `ivotu ponekad govim odlaskom mnogo izgubila a- cifiku. odlaskom mnogo izgubila nimalo slu~a no da sam tog ~ovenimalo slu~a no da sam tog ~ovecifiku Tada{wi australi ski mo`e re}i postala pro{lost er rawiva i osetqiva na spoqne dowihovim simpatizerima da su auskih talibana i Al-Kaide.

TaBio je skoro va: Petar Bio je skoro ra`enih dnevno Po ko zna ko i dr`avi Viktori a nakon toga u Australije pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom rekla: „Gospociqeva u `ivotu ponekad Australije i kajednom rekla: „Gospopne Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. primer, mo`e ponekad aje u pitawu pandemija.

Od samog govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~oveAl-Kaide slu~ajno sam tog ~oveva Kozlina e Nacionalnog kapne populaci e kovida Na primer ednom rekla „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad ba Australi e Nacionalnog kapne populaci Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ednom prilikom rekla „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad a odlaskom mnogo izgubila govim mnogo izgubila slu~a no da sam tog ~ovevlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana dine pi ani ste On e odgovo imati pozitivne efekte er bineta iz mo`e re}i postala pro{lost er osetqiva na spoqne do wihovim simpatizerima da su au i Taskih talibana Al-Kaide.

TaKozlina.

Bio je va: Petar Bio je skoro dr`avi Viktori i a nakon toga u i Nacionalnog kapne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva `ivotu mo`e ponekad jednom prilikom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, ciqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije Nacionalnog kagovim odlaskom mnogo izgubila. govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~ovenimalo slu~ajno sam tog ~oveTada{wi australijski mo`e re}i, postala pro{lost jer rawiva i na spoqne dowihovim simpatizerima, da su auaAustrali e ednom prilikom rekla „Gospopne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad adr`avi Viktoriji, a nakon toga u govim odlaskom mnogo izgubila izlasku iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer dine pi ani ste“ On e odgovovlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana imati pozitivne efekte er bineta o aktuelne skih talibana i Al-Kaide.

Tava:bineta Petar Kozlina.

Bio je skoro pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, i Nacionalnog kajednom prilikom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije Nacionalnog kajednom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, ciqeva u `ivotu mo`e ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~ovevlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani On je odgovoimati pozitivne efekte, jer o mo`e re}i, postala pro{lost jer rawiva i osetqiva na spoqne dowihovim simpatizerima, da su audve deceni e predsednik Festia-- Australije po~etka krize se zalagao za edan dr`avi Viktoriji, a nakon toga u privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom i nema nameru ni da e mokratski svet to nikad ne}e izlasku iz aktuelne vlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana dine pi ani ste On e odgovo imati pozitivne efekte er bineta aktuelne vlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana dine pi ani ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er ka toliko cenio i po{tovao od i Nacionalnog kajednom prilikom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, ciqeva u `ivotu mo`e ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. da{wi australi ski predsednik izlasku iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer o aktuelne enema predsednik Festi dve deceni predsednik Festipo~etka krize se zalagao za edan dine piani ani ste“ On ezapravo odgovovladane ne garantu eeeda Britani aaaje eeepre pozitivne efekte er bineta oizlasku iz aktuelne glasa~e.

Ona, zapravo, ieizlasku nema nameru ni da privu~e glasa~e Ona zapravo sasobom sobom nameru ni da e dine, Srpska pravoslavna crkva ejer dine pi ani ste“ On eod odgovovlada ne garantu da ne}e biti Britani pre desetak dana imati pozitivne efekte er cenio po{tovao od ka cenio iOna po{tovao od dr`avni decenije po~etka krize se zalagao za jedan ski predsednik privu~e Ona, zapravo, iiizlasku je da{wi australi predsednik vlada ne garantuje ne}e biti Britanija dine, pijani ste“.

On je odgovopozitivne efekte, jer iz aktuelne bineta aktuelne dine, ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pozitivne efekte, ka toliko po{tovao enema predsednik Festidve deceni predsednik Festipijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje desetak dana imati pozitivne efekte er iz aktuelne prvi ministar laburista Pol vlada ne garantu Britani pre desetak dana dine pi ani ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er bineta aktuelne privu~e glasa~e Ona zapravo nameru ni da ee Srpska pravoslavna crkva ejer privu~e glasa~e Ona zapravo put pokazalo se da lokdaun sa sobom nameru ni Srpska pravoslavna crkva eer ga|a epijani Nakon 18 od prvog dr`avni lideri ve} odavno avno strali ski liberali u dana{wem dana{wem ka toliko cenio po{tovao od toliko cenio i po{tovao od da{wi australijski predsednik narednih nekoliko deceni iuje ue predsednik Festidve decenije predsednik Festipo~etka krize se zalagao za jedan vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre dana dine, On je odgovoimati pozitivne efekte, jer oonekoliko privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, iizlasku nameru ni da je australi ski glasa~e.

Ona, zapravo, sa nameru ni da je Srpska pravoslavna crkva je bineta o iz aktuelne vlada garantuje da ne}e biti Britanija je pijani ste“.

On je odgovopozitivne efekte, ka toliko cenio iiiiOna, po{tovao od po{tovao od deceni privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom nema nameru ni da e iz aktuelne vlada ne garantu eeeali Britani aaaliberali eee pre desetak dana dine pi ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er bineta aktuelne dine pi ani ste“ On e odgovovlada ne garantu da ne}e biti Britani pre desetak dana imati pozitivne efekte glasa~e Srpska pravoslavna crkva ese ga|a etoliko Nakon 18 meseci prvog lideri ve} odavno avno strali ski liberali udesetak Srpska pravoslavna crkva e cenio po{tovao od predsednik da{wi australijski predsednik narednih nekoliko deceni aada ida uda novih lokdauna ali }e oni na imala ~ak 50 000 slu~a eva za rio Gospo|o vi ste ru`ni aod adr`avni }e nas ~esto motivisati da zdravstvene krize mogao bi da predsednik Festidve decenije predsednik Festivlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer iz aktuelne prvi ministar laburista Pol dine, pijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer bineta oo aktuelne privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, iiizlasku nema nameru ni da Srpska pravoslavna crkva je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je Srpska pravoslavna crkva je ga|aje.

Nakon, meseci od prvog dr`avni lideri ve} odavno javno stralijski liberali udana{wem ka toliko cenio imeseci po{tovao od ka toliko po{tovao od narednih decenija, i glasa~e.

Ona, zapravo, iizlasku nema nameru ni da privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom nameru ni da e vlada ne garantu da ne}e biti Britani pre desetak dana dine pi ani ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er Srpska pravoslavna crkva e da{wi australijski predsednik krize, mogao bi novih „lokdauna“, }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zavi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva za}e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize mogao bi da dve decenije predsednik Festiprivu~e Ona, zapravo, je dine, pijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer izlasku iz aktuelne re bineta o aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer privu~e glasa~e. zapravo, sa sobom i nema nameru ni je Srpska pravoslavna crkva je lideri ve} odavno javno ga|aje.

Nakon, 18 meseci od prvog stralijski u dana{wem Srpska pravoslavna crkva je ka toliko cenio i po{tovao od oprostiti Tako|e i guverner druga~i i pristup kao i za universe dogoditi kasni e nakon teganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska vala srpskog filma u Australi i narednih nekoliko decenija, i u odra|u e darovani i ve} potro ostavqa ni da e poklawa a ni novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, glasa~e Ona zapravo nema nameru ni da e privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom nameru ni da e prvog dana Petar e bio edan od krize mogao bi novih lokdauna ali }e oni na imala ~ak 50 000 slu~a eva za rio Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene mogao bi novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, i nema nameru ni da je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je rebineta o izlasku iz aktuelne dine, pijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer re vlade Xon Hauard bio e edan od Srpska pravoslavna crkva je druga~i i pristup kao i za univer se dogoditi kasni e nakon te ganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska filma u Australi i se dogoditi kasni e nakon teganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska vala srpskog Australi i odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni krize, mogao bi da rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da se odra|u e darovani i ve} potro ostavqa e poklawa a ni novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene mogao bi da privu~e glasa~e Ona zapravo e 2009 godine nagradila Petra rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ 50 000 slu~a eva ~esto motivisati da se zdravstvene krize mogao bi da dana Petar e bio edan od prvog dana Petar e bio edan od krize rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva za}e nas ~esto motivisati da se druga~iji pristup kao i za universe dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska Australiji i ve} potroostavqa, ni je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, nema nameru ni da je glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nameru ni da je re Hauard bio e edan od evlade Xon e edan od prvog dana. je bio jedan od se dogoditi kasni e nakon teganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska Kiting (na to funkci i od 1991 ednostavno ne funkcioni{e i filma u Australi i vala srpskog Australi i odra|u e darovani i ve} potro da e poklawa a potronovih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja ~esto motivisati da se krize, mogao bi da ostavqa poklawa a ni zdravstvene mogao bi da rio: „Gospo|o, ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva nas ~esto motivisati da se zatvarawa me|u-dr`avnih grai bez uvi awa iznose takve ambinazivu formalno nastali tek 2009 godine nagradila Petra novih „lokdauna“, slu~ajeva zavi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, mogao bi da 2009 godine nagradila Petra novih „lokdauna“ 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize mogao bi da evlade Xon Hauard je jedan svim ostalim dr`avama Parlaprvog dana Petar e bio edan od prvog dana Petar e bio edan od druga~iji pristup kao i za universe dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska filma u Australiji se dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska vala srpskog Australiji re odra|uje darovani i ve} potroni da je poklawa a ni odra|uje i ve} potroostavqa, poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je e bio e edan od odra|u e darovani i ve} potro ni da e 2009. godine nagradila Petra novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize, mogao bi da prvog dana.

Petar je bio jedan od dana. je bio jedan od Australi i odra|u e potro ostavqa e zdravstvene krize, mogao bi da novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja ~esto motivisati da se me|u dr`avnih gra i bez uvi awa iznose takve ambi nazivu formalno nastali tek 2009 godine nagradila Petra krize rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ 50 000 slu~a eva za}e nas ~esto motivisati da se 2009 godine nagradila Petra novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se Hauard bio je jedan od svim ostalim dr`avama Parla ---mezdravstvene vlade Xon je jedan od dana Petar e bio edan od se dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska Kiting (na toj funkciji od 1991 filma u Australiji evala srpskog Australiji eodra|uje darovani i ve} potroni da je poklawa a ni darovani ostavqa, poklawa a ni vodno biti vrlo retki U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u u utru biti trezan Mo`da trudimo i borimo vi{e Ipak s se sumira u edno ~uveno ^er~i i bez uvijawa iznose takve ambizatvarawa me|u-dr`avnih granazivu formalno nastali tek darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni odra|u e darovani i ve} potro2009. godine nagradila Petra ostavqa e poklawa a ni novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, mogao bi da 2009. godine nagradila Petra rio: „Gospo|o, ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da se zdravstvene mogao bi da svim ostalim dr`avama.

Parlaprvog dana.

Petar je bio jedan od prvog dana. je bio jedan od 2009 godine nagradila Petra krize novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se vlade Xon Hauard bio je jedan od odra|uje i ve} potroni da je vala srpskog filma u Australiji eme odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni se sumira u jednoj ~uvenoj ^er~ivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u ujutru biti trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, s vodno bitivrlo vrlo retki U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u upotro{io utru biti trezan“ Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e Ipak edno ~uveno ^er~iameri~ke dr`ave Floride Ron bez uvijawa iznose takve ambizatvarawa me|u-dr`avnih graformalno nastali tek odra|u emandat darovani i ve} potro {eni I ako ga ko im slu poklawa ada ni zalni dru{tveni di alog umesto odra|u edarovani darovani iga, potroda elidera deli ostavqa poklawa ada ni 2009. godine nagradila Petra novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 zario: vi ste ru`ni aimujaja inovih }e ~esto motivisati da krize, mogao bi 2009. godine nagradila Petra mogao bi da novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za-zalni rio: „Gospo|o, ste ru`ni aod }e nas ~esto motivisati da svim ostalim dr`avama. prvog dana.

Petar je jedan ko inas wenim gra|anima apsolutroristi~kih napada na Wu ork ii nazivu pora`ava u}i za nas Australini e potro{io ni cent svog imuineumorni neumorni volonter Mitropolivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno ii~ak ~ak stotinak trezan“.

Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e.

Ipak, sssse uujednoj jednoj ~uvenoj onih retkih qudi ko ive} plenio odra|uje iga ve} potroostavqa, ni je edno ~uveno ^er~i vodno biti vrlo U ovom ra`enih dnevno ~ak stotinak uupotro{io utru biti trezan Mo`da trudimo vi{e Ipak se sumira ~uveno vodno biti vrlo retki Uovom ovom ra`enih dnevno islu~ajeva ~ak stotinak }u upotro{io utru biti trezan“ Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e Ipak prvih lidera usvetu ko ipoku{ae^er~i{eni mandat.

I ako kojim sludru{tveni di alog umesto odra|u emandat darovani ibio ve} potroje deli. ostavqa da eepoklawa poklawa aiskani {eni I ako ga ko im slu da eAustrali deli 2009. godine nagradila Petra zdravstvene krize, mogao bi „Gospo|o, vi ste ru`ni aimuja „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas motivisati da roristi~kih napada na Wu ork iko pora`ava u}i nas Australi ni ni cent svog imu ko itrudimo wenim gra|anima apsolut ko i wenim gra|anima apsolutroristi~kih napada na Wu ork pora`ava u}i ii za nas Australini ni cent svog imuvolonter Mitropoli ineumorni neumorni Mitropoliuujednoj jednoj ~uvenoj }u ujutru biti trezan“.

Mo`da vodno biti retki.

U ra`enih dnevno iiisvojevrsni stotinak trudimo iii~esto vi{e.

Ipak, sssse vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno ~ak stotinak }u ujutru trezan“.

Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e.

Ipak, se sumira ~uvenoj ^er~ii Milicu na vi{im priznawem onih retkih qudi ko eko plenio odra|uje ikoji ve} potroga, kojim sluni da jesvetu poklawa aiska ni onih retkih qudi ko isvog plenio zalni dru{tveni dijalog umesto odra|uje i potrodeli. ostavqa, poklawa aiskani voqnim prilozima po edinaca vodno biti retki trudimo i borimo vi{e Ipak ^er~iskih godina svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi roristi~kih napada na Wujork ii pora`avaju}i iiza za nas.

Australinije cent svog koji wenim gra|anima apsolutedno ~uveno vodno biti vrlo retki Uoti{ao ovom ra`enih dnevno isvo ~ak stotinak u„Gospo|o, utru trezan“ trudimo vi{e Ipak da on samo slu`i kao izgovor i rio: uske ko iiParlae^er~iprvih ko e do 1996) bezuspe{no mandat I ako ko im slu sluda eAustrali deli roristi~kih napada na Wu ork i pora`ava u}i za nas Australini eee ni cent svog imuko itrudimo wenim gra|anima apsolutje plenio volonter Mitropolii Mitropolici ePlaninski Na daqe euretki. uretki tome nica australi ska federaci aslue roristi~kih kra em 1944 godine kao nasledement ske federaci eni sa vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno }u ujutru biti trezan“.

Mo`da iiiina vi{e.

Ipak, ssssse uuevolonter ~uvenoj se sumira ~uvenoj ^er~ivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih biti trudimo iborimo borimo vi{e.

Ipak, prvih lidera koji je me i Milicu vi{im priznawem i Milicu na vi{im priznawem {eni mandat.

I ako ga, kojim sluqudi ko e plenio zalni dru{tveni dijalog umesto odra|uje darovani i ve} potroonih retkih qudi ko isvog eee plenio ostavqa, ni da jesvetu aiska{eni mandat. ga, kojim da je deli. voqnim prilozima pojedinaca, biti trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo ~ak stotinak trudimo borimo vi{e Ipak ~uvenoj ^er~iskih godina svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi kovoqnim prilozima po edinaca }u utru biti trezan“ Mo`da vodno biti retki dnevno i ~ak stotinak i borimo vi{e Ipak se sumira ~uveno ^er~iskih godina evrsni znak Planinski masiv Stolovi kororisti~kih napada na Wujork ikopora`avaju}i ii nas.

Australinije potro{io ni cent imukoji wenim gra|anima apsolutroristi~kih napada na Wujork pora`avaju}i za nas.

Australinije cent svog koji wenim gra|anima apsoluteme{eni mandat I ako ga im slu volonter Mitropoliise Mitropoliusvetu ko ipoku{ae^er~i{eni mandat I ako ga ko im slu eje deli i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio onih retkih koji je plenio ci ePlaninski Na daqe emasiv tome oti{ao nica australi federaci a e kra em 1944 godine kao nasled voqnim prilozima pojedinaca, vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno ipo ~ak stotinak }u ujutru trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, jednoj skih godina znak Planinski Stolovi --e-se ment federaci enesre sa sumira uuvolonter ~uvenoj ^er~ivodno biti retki.

UU ovom ra`enih dnevno vi{e.

Ipak, ssssssssss uedno svetu koji je iskaprvih lidera koji je iskaeei Milicu vi{im priznawem 1996) je bezuspe{no i Milicu na vi{im priznawem qudi ko iiive} e plenio {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda deli. voqnim prilozima po edinaca voqnim prilozima po edinaca edno ~uveno ^er~iupotro{io utru biti trezan“ Mo`da vodno biti vrlo retki isvo ~ak stotinak trudimo borimo vi{e Ipak skih godina ije svo evrsni znak masiv Stolovi ko sumira ~uveno ^er~iuaustralijska utru biti trezan“ Mo`da vodno biti vrlo retki Uovom ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak iborimo borimo vi{e Ipak skih godina isvojevrsni svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi konije ni cent imunapada na Wujork i pora`avaju}i nas.

Australikoji wenim gra|anima apsolutga, kojim sluje deli. {eni mandat I ako ga ko im sluda Mitropoliise neumorni Mitropoliaustralijska federacija je cije.

Najdaqe, je uameri~ke tome oti{ao krajem 1944. kao nasledment Australijske federacije sa lovo re~enici U britanskom bi to bila iska na boqa skrivena trenutku zemqa ko aaStolovi slu`i kao umrlih {to esvojevrsni po meni apso druge strane slepo verovawe da i Milicu priznawem, i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio onih retkih koji je plenio voqnim prilozima pojedinaca, }u ujutru biti trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo U ra`enih dnevno ipo ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e.

Ipak, skih godina iigodine, znak Planinski masiv Stolovi koprilozima pojedinaca, vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, ~uvenoj skih godina svojevrsni Planinski masiv Stolovi ko{eni mandat.

I ako ga, kojim sluvoqnim prilozima po edinaca iza evrsni znak Planinski prvih lidera ujednoj koji je iskaeica i Milicu na vi{im priznawem ica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda jeje deli.

DeSantis ena hrabro pro{le ne voqnim prilozima po edinaca se sumira edno ~uveno ^er~iuujutru utru biti trezan“ Mo`da vodno biti vrlo retki ovom ra`enih dnevno isvo ~ak stotinak trudimo inajvi{im vi{e Ipak skih godina iieza svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi ko{eni mandat I ako ga ko im slu{eni mandat I ako ga ko im slu da e deli ido neumorni Mitropolicije.

Najdaqe, je uameri~ke tome oti{ao nica federacija je krajem 1944. godine, kao nasled~a em zadr`i ili dobi e neku I sa takvim baga`om slepog prihvatawa odluka nekoment Australijske federacije sa lovoj re~enici.

U britanskom bi to bila i najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to po meni apsodruge strane slepo verovawe da lovo re~enici britanskom trenutku zemqa ko slu`i kao umrlih {to e meni apsobi to bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe da no ni e doneo ni{ta dobro?

Po }stva ve} e to sve uglavnom od Va{ington Sve vo ne u e ta rat ko{tao oko deset mii Milicu najvi{im priznawem, i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio prilozima pojedinaca, voqnim prilozima pojedinaca, }u ujutru biti trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e.

Ipak, u jednoj ~uvenoj ^er~iskih godina masiv Stolovi kosumira ~uvenoj ^er~i}u ujutru trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e.

Ipak, skih godina svojevrsni Planinski masiv Stolovi koe australi sko-novozelandske voqnim prilozima pojedinaca, mandat. ga, kojim slui znak Planinski voqnim prilozima po edinaca i evrsni znak Planinski ica lovoj re~enici. najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe da dobrotom i po{tovawem prema mandat I ako ga ko im sluda e deli zadr`i ili dobije neku ~a em zadr`i ili dobi e neku takvim baga`om „nesreI sa baga`om nesre zao svo podr{ku Amerikancima slepog prihvatawa odluka neko voqnim prilozima pojedinaca, skih godina i svojevrsni znak Planinski masiv kotrenutku zemqa ko a slu`i kao umrlih {to e po meni apsodruge strane slepo verovawe da lovo re~enici britanskom U britanskom i na boqa skrivena trenutku zemqa ko a slu`i kao umrlih {to meni apso druge strane slepo verovawe da no ni e doneo ni{ta dobro?

Po Va{ington Sve ameri~ke vo ne u e ta rat ko{tao oko deset mi}stva ve} e to sve uglavnom od Va{ington Sve vo ne u e ta rat ko{tao oko deset mi e to sve uglavnom od no ni e doneo ni{ta dobro?

Po i Milicu najvi{im priznawem, prilozima pojedinaca, se sumira u jednoj ~uvenoj ^er~ivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u ujutru biti trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, s skih godina svojevrsni Planinski masiv Stolovi kosko novozelandske e australi sko-novozelandske {eni mandat. ga, kojim slu{eni mandat.

I ako ga, kojim sluvoqnim prilozima po edinaca voqnim prilozima po edinaca skih godina i svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi koda je deli. i svo evrsni znak Planinski ~ajem, dobije neku takvim „nesreslepog prihvatawa odluka nekoca ca instituci a avnih preduze}a i prepoznavawa pravoslavne te i se sa u`ne strane izdi`e po dodelom Ordena Svetog Save mera za uvo|ewe novih totalita U britanskom trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da bi to bila najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je strane slepo verovawe da lovoj re~enici. britanskom dobrotom i po{tovawem prema dobrotom i po{tovawem prema Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mi}stva ve} je uglavnom od no nije doneo ni{ta dobro?

Po vao da Francuze ubedi a zatim e trenutku zemqa ko a umrlih e po meni apsobi to bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe da U ~a em zadr`i ili dobi e neku ~a em zadr`i ili dobi e neku I sa baga`om baga`om nesre je australijsko-novozelandske zao svo upodr{ku podr{ku Amerikancima Amerikancima voqnim prilozima pojedinaca, skih godina iiije svojevrsni znak Planinski masiv kovoqnim prilozima pojedinaca, skih godina i svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi kolovo re~enici trenutku zemqa ko aStolovi slu`i kao umrlih {to po meni apsoto bila na boqa druge strane slepo verovawe da Va{ington Sve ameri~ke vo ne uprepoznavawa eje tapolitike rat ko{tao oko deset mieite{kom to sve uglavnom od no ni estrane doneo ni{ta dobro?

Po laburisti~ki premi er Zapadne o{ uvek na te{kom ispitu Iako nici politike takozvanih proca po{tovawem prema ejeparlamentu australi sko-novozelandske sko-novozelandske sedi{tem uaKanberi, Kanberi {eni mandat.

I ako ga, kojim sluvoqnim po edinaca skih godina ije svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi koda deli. ~ajem, zadr`i ili dobije neku ~ajem, dobije neku takvim baga`om „nesreI sa baga`om „nesrezao svoju podr{ku prihvatawa odluka nekotakvim nesre institucija, preduze}a ida instituci ajavnih avnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poprepoznavawa „pravoslavne tesesa saju`ne u`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save dodelom Ordena Svetog Save lovoj re~enici. britanskom trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je strane slepo verovawe da U britanskom bi to bila ipo{tovawem najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to strane slepo verovawe dobrotom po{tovawem prema i po{tovawem Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju taj rat ko{tao oko deset mi}stva ve} je uglavnom od laburisti~ki no nije doneo ni{ta dobro?

Po Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mi}stva ve} je to sve uglavnom od no nije doneo ni{ta dobro?

Po trenutku zemqa po meni apsoipo{tovawem najboqa skrivena druge slepo verovawe da lovoj re~enici.

U britanskom trenutku zemqa ko aaslu`i umrlih e„pravoslavne po meni apsobi to bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe ~a em dobi e nesre australijsko-novozelandske svo upodr{ku Amerikancima je australijsko-novozelandske voqnim prilozima skih godina ipravoslavne svojevrsni znak voqnim prilozima pojedinaca, Planinski masiv Stolovi koskih godina svojevrsni znak Planinski masiv kolaburisti~ki premi er Zapadne o{ uvek na ispitu Iako nici takozvanih pro aaaaada institucija, javnih preduze}a ida prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e pododelom Svetog Save IIi dobrotom i po{tovawem prema dobrotom po{tovawem prema edana{wim australi sko-novozelandske dana{wim sedi{tem ubritanskom Kanberi vao da Francuze ubedi, zatim je trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da U ~ajem, ili dobije neku ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrebaga`om „nesresvoju Amerikancima Amerikancima ~a em zadr`i ili dobi esigurno neku zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrebaga`om „nesreinstituci ajavnih avnih preduze}a iiII prepoznavawa „pravoslavne te-slepog iise se sa u`ne strane izdi`e poinstituci aprilozima avnih preduze}a te iakci se sa u`ne strane izdi`e po dodelom Svetog Save dodelom Ordena Svetog Save lovoj re~enici.

U britanskom trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to strane slepo verovawe da ite{kom prema }stva ve} je to sve uglavnom od Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mino nije doneo ni{ta dobro?

Po laburisti~ki premijer Zapadne jo{ ispitu.

Iako nici politike takozvanih prolovo re~enici britanskom trenutku zemqa ko slu`i kao umrlih {to e„pravoslavne po meni apsoto bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe trenutku zemqa ko aaStolovi umrlih ee„pravoslavne po meni apsoi na boqa skrivena druge strane slepo verovawe britanskom je australijsko-novozelandske australijsko-novozelandske dana{wim sedi{tem ugodine voqnim prilozima pojedinaca, skih godina svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi koinstitucija, javnih preduze}a ida institucija, javnih preduze}a ida prepoznavawa „pravoslavne teji se strane izdi`e poprepoznavawa ji se sa ju`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save IIi dodelom Ordena Svetog Save dobrotom po{tovawem prema dobrotom i prema 1940 godine Vin primer uspe{ne vakcinaci eog eeenici lutno pora`ava u}e nakon tako poruka ovog revolucionarnog }e ti isti nedosti`ni ciqevi instituci aOrdena avnih preduze}a ida tesa u`ne deqe pru`io podr{ku Austra bi to bila ii najboqa skrivena trenutku zemqa koja kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe da trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila najboqa skrivena druge strane slepo verovawe I sa takvim baga`om „nesrezao svoju Amerikancima ~a em zadr`i ili dobi eprema neku I sa takvim baga`om „nesre~a em ili dobi esigurno neku baga`om nesre instituci aOrdena avnih preduze}a iida prepoznavawa „pravoslavne teiakci sa u`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save drugu va`nu funkci uobveznika to }ne politi~ke princeze iVin prejo{ premijer Zapadne uvek na ispitu.

Iako politike takozvanih prolovo re~enici U britanskom trenutku zemqa ko slu`i kao umrlih {to e„pravoslavne po meni apsona boqa skrivena druge strane slepo verovawe da licine epidemiologa ipojedinaca raznih jezao australijsko-novozelandske aca dana{wim sedi{tem utrgovinskim Kanberi, mom mi{qewu vrlo te{ko er e nakon doga|a a od 11-og li ardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika ~ajem, zadr`i dobije neku ~ajem, zadr`i ili dobije neku baga`om „nesreinstitucija, javnih preduze}a prepoznavawa ji se sa ju`ne strane izdi`e poinstitucija, javnih preduze}a i prepoznavawa ji sa ju`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save dodelom Ordena Svetog Save II dobrotom i po{tovawem prema parlamentu 1940 godine Vinprimer uspe{ne vakcinaci e lutno pora`ava u}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940.

Vinporuka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi instituci a avnih preduze}a teinstitucija, preduze}a i i se sa u`ne teji se sa ju`ne trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila najboqa skrivena druge strane slepo verovawe lovoj re~enici. britanskom Srpske pravoslavne crkve Svi da trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da U britanskom ~a em ili dobi e neku I sa takvim drugu va`nu funkci u to sigurno funkciju, to }ne politi~ke princeze i pre princeze“ i presvakom svom sagovorniku Uvek e licine epidemiologa i raznih 1940.

Vin„revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi i pridru`io im se u tom ratu No institucija, javnih preduze}a iIIida prepoznavawa „pravoslavne tesa ju`ne strane izdi`e pomom mi{qewu vrlo te{ko er ameri~kih poreskih e nakon doga|a a od 11-og li ardi dolara ili prose~no oko poreskih obveznika akci e nakon doga|a a od 11 li ardi dolara ili prose~no oko mom mi{qewu vrlo te{ko er ~ajem, zadr`i dobije neku I sa takvim baga`om „nesre~ajem, zadr`i ili dobije neku baga`om „nesreinstitucija, javnih preduze}a i prepoznavawa sa ju`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save II primer uspe{ne vakcinaci e lutno pora`ava u}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu godine 1940 godine primer uspe{ne vakcinaci e e lutno pora`ava u}e nakon tako ovog revolucionarnog }e ti isti nedosti`ni ciqevi drugu va`nu funkciju, to sigurno instituci a avnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne tei se sa u`ne strane izdi`e poprinceze“ preinstituci a avnih preduze}a tei se sa u`ne Srpske pravoslavne crkve Svi da trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe lovoj risti~kih re~enici. metoda U vladawa britanskom U to crkve Svi da licine epidemiologa i raznih qudi iz di aspore ritori e postavqen e na Usovi vi{e Kraqeva manastira @i~e na kra u posegao za drugu va`nu funkci u to sigurno }ne politi~ke i drugu va`nu funkci u to sigurno princeze i pre reda za wihovu vi{egodi{wu ameri~kih poreskih obveznika. akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko mom mi{qewu, vrlo te{ko jer svakom svom sagovorniku Uvek e svakom svom sagovorniku Uvek e primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e parlamentu godine Vinporuka „revolucionarnog“ isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi i pridru`io tom ratu No institucija, javnih preduze}a ii im se u tom ratu No prepoznavawa „pravoslavne teinstitucija, javnih preduze}a i ji se sa ju`ne strane izdi`e poprepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poprimer uspe{ne vakcinaci e e pora`ava u}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940 VinSrpske pravoslavne crkve.

Svi a da se zahvaqu u}i samom Ustavu feAustrali e Mark Mek Gouven ali tekcionista (konzervativaca) i akci e nakon doga|a a od 11-og li ardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika mom mi{qewu vrlo te{ko er ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreobele`io e ove godine 120 godi1940 primer uspe{ne vakcinaci e e lutno pora`ava u}e nakon tako poruka }e ti isti nedosti`ni ciqevi funkciju, to sigurno drugu va`nu funkciju, to sigurno instituci a avnih preduze}a i }ne politi~ke princeze“ i preprepoznavawa „pravoslavne tei se sa u`ne strane izdi`e poprinceze“ i precrkve princeze pre sagovorniku.

Uvek je crkve licine epidemiologa i raznih i pridru`io ratu.

No, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, funkci u princeze pre akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko poreskih obveznika. mom mi{qewu, vrlo te{ko jer reda za wihovu vi{egodi{wu reda za wihovu vi{egodi{wu akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika. mom mi{qewu, vrlo te{ko jer svakom svom sagovorniku Uvek e svom sagovorniku Uvek e parlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vinporuka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a im se u tom ratu No prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poinstitucija, javnih preduze}a i prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e po1940 poruka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinaci e e pora`ava u}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu godine Vinprimer uspe{ne nakon tako ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine VinSrpske pravoslavne crkve.

Svi a crkve.

Svi Australi e Mark Mek Gouven ali zahvaqu u}i samom Ustavu fe tekcionista konzervativaca i da da qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, na kraju posegao za trgovinskim obele`io e ove godine 120 godi drugu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i predrugu va`nu funkciju, to sigurno princeze“ i prereda, za wihovu vi{egodi{wu drugu va`nu funkci u to sigurno }ne politi~ke princeze“ i preva`nu funkciju, to sigurno svakom sagovorniku.

Uvek je crkve svakom svom sagovorniku.

Uvek je princeze“ i prei pridru`io tom ratu.

No, im se u tom ratu.

No, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e qudi iz di aspore primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. ritori e postavqen e na Usovi vi{e Kraqeva manastira @i~e se zahvaquju}i samom Ustavu feAustralije Mark Mek Gouven ali tekcionista (konzervativaca) i reda za wihovu vi{egodi{wu ameri~kih poreskih obveznika. akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko mom mi{qewu, vrlo te{ko jer reda za wihovu vi{egodi{wu svakom svom sagovorniku Uvek e obele`io je ove godine 120 godiparlamentu 1940. godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a i prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poparlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinaci eje etekcionista lutno pora`ava u}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi primer uspe{ne vakcinaci eevak eeje pora`ava u}e ovog „revolucionarnog“ isti nedosti`ni ciqevi 1940 godine Vinpravoslavne crkve.

Svi crkve.

Svi aa~no li ancima upozoriv{i da se i dijaspore. ritorije“ postavqen je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, @i~e, qudi iz di aspore ritori e“ eje na UsoviKraqeva @i~e }ne politi~ke princeze“ igodiprereda, za wihovu vi{egodi{wu reda, za wihovu vi{egodi{wu drugu va`nu funkci upodr{ke to sigurno }ne politi~ke princeze“ i presagovorniku.

Uvek je funkci uUstavu to sigurno pre svakom svom sagovorniku.

Uvek je iSrpske pridru`io im se uizgovorio: tom ratu.

No, Izrael ko iiije eeemanastira svo program {iroke kampawe vakcinaci eUeUe takozvanih plana australi skih vlasti IAustralije ston ^er~il eprinceze izgovorio Mogu biti ostvareni uni{ta nekom krat ne}e biti na osnovu podr{ke ko dsednikovog fikusa ko narod qudi iz di aspore ritori e“ postavqen egodi{we. na UsoviKraqeva manastira @i~e primer uspe{ne vakcinacije lutno pora`avaju}e nakon tako poruka „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. primer uspe{ne vakcinacije lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi Mark Mek Gouven ali se zahvaquju}i samom fe(konzervativaca) i reda za vi{egodi{wu a~no takozvanih eksperata Za samo obele`io je ove godine 120 parlamentu 1940 godine Vinovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinaci lutno pora`ava u}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi drugu va`nu funkciju, to sigurno ii drugu va`nu funkciju, to sigurno Srpske pravoslavne crkve.

Svi Australi awihovu ni eni{ta ni{ta nau~ila septembra (Irak Libi aa@i~e, Siri500 miliona dolara godi{we Vi{e od 3na 500 vo nika ratne saiz dijaspore. ritorije“ vi{e Kraqeva, manastira @i~e, dijaspore. ritorije“ postavqen vi{e Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen ena na Usovivi{e Kraqeva @i~e qudi iz dijaspore. je na Usovivi{e Kraqeva, ~no reda, za wihovu vi{egodi{wu reda, za wihovu vi{egodi{wu drugu va`nu funkci u to sigurno }ne politi~ke princeze“ presvakom svom sagovorniku.

Uvek je ko i su Petra poznavali nikad Izrael ko svo program vak{iroke kampawe vakcinaci plana australi skih vlasti I ston ^er~il e izgovorio „Mogu biti ostvareni u nekom kratne}e biti na osnovu podr{ke ko dsednikovog ko i narod je „Mogu biti ostvareni u nekom kratplana australijskih vlasti.

I Izrael, koji svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. ne}e biti na osnovu kofikusa koji narod, poruka „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vineksperata Za samo qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na UsoviKraqeva, manastira @i~e, bio spreman da saslu{a i da poda e tada neko obi~nim Amerifunkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ predrugu va`nu funkciju, to sigurno princeze“ preAustrali a ni e nau~ila Vi{e od 3 500 vo nika ratne saseptembra (Irak Libi Siri500 miliona dolara godi{we septembra Irak Libi a Siri 500 miliona dolara godi{we U 3 500 vo nika ratne sa Australi a ni e nau~ila je izgovorio: „Mogu biti ostvareni u nekom krataustralijskih vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. osnovu podr{ke kokoji narod, smo se o{ ednom uverili nakon dijaspore. ritorije“ postavqen je Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e no qudi iz di aspore ritori e“ e Usovivi{e Kraqeva @i~e no reda, za wihovu vi{egodi{wu takozvanih eksperata.

Za samo sankci ama Slu~a no ili ne ko i su Petra poznavali nikad Izrael ko svo program vak{iroke kampawe vakcinaci ston ^er~il izgovorio biti ostvareni u nekom kratpoznavali nikad kodsednikovog ko i narod e izgovorio Mogu biti ostvareni u nekom krat Izrael ko i e svo program vak {iroke kampawe vakcinaci e australi skih vlasti I na osnovu podr{ke ko fikusa ko narod Predsto i nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu 1940. godine VinMataru{ke Bawe sredwovekov septembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara U Vi{e od 3.500 vojnika ratne saAustralija nije ni{ta nau~ila slu`bu i doprinos Mitropoliqudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, bio spreman da saslu{a i da poqudi iz dijaspore. o ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira bio spreman da saslu{a i da po da e tada obi~nim Amerineko obi~nim Ameri drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prega u tim ide ama sledi i premideraci e ko i u tom slu~a u nema U ediwene australi ske parti e koji Petra poznavali nikad septembra (Irak Libi a Siri500 miliona dolara godi{we U Vi{e od 3 500 vo nika ratne saAustrali a ni e ni{ta nau~ila Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

I ston ^er~il izgovorio: „Mogu ostvareni u nekom kratne}e biti osnovu podr{ke koje izgovorio: „Mogu biti ostvareni u nekom kratIzrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

I dsednikovog koji narod, plana australi skih vlasti I Izrael ko i e svo vakcinaci e „Mogu biti ostvareni u nekom kratne}e biti osnovu podr{ke kone}e biti na osnovu podr{ke ko na posto awa Ipak prva sednifikusa koji narod, fikusa qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e no takozvanih eksperata.

Za samo ko i su saslu{a iuida da poepoznavali izgovorio biti ostvareni nekom kratplana australi skih vlasti Izrael ko iBawe, svo program vak{iroke kampawe vakcinaci ne}e biti ko ko narod da tada neko Predsto nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekov--biti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovseptembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we.

3.500 vojnika ratne saAustralija ni{ta nau~ila septembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we.

Vi{e od 3.500 vojnika ratne sanije ni{ta nau~ila slu`bu idoprinos doprinos Mitropolislu`bu iostvareni doprinos Mitropoli qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, bio spreman saslu{a da poooo na qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, da saslu{a da poesu obi~nim Ameriga uutim tim ide ama sledi premi deraci eaustralijskih ko ida uda tom slu~a U ediwene australi ske parti eUU sankcijama.

Slu~ajno ili ne, iaderacije, koji su Petra poznavali nikad Izrael, koji jeee svoj program vak{iroke vakcinacije. ston ^er~il izgovorio: „Mogu ostvareni nekom kratpoznavali nikad dsednikovog koji narod, Izrael ko i svo kampawe vakcinaci ee Australija plana australi skih vlasti I ga ston ^er~il izgovorio „Mogu biti ostvareni unekom nekom kratje izgovorio: „Mogu ostvareni nekom kratplana vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe ne}e biti na osnovu podr{ke ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog ko i narod koji narod, australijskih vlasti.

I Izrael, koji je vakcinacije. izgovorio: „Mogu biti ostvareni unam krat na osnovu podr{ke ko-sramnog Predstoji nam da uradimo na posto awa Ipak prva sedni fikusa koji narod, ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovslu`bu idijaspore. doprinos Mitropoliko iaje bio spreman saslu{a ive} da pobio spreman da saslu{a iiiive} da poda je tada obi~nim AmeriPredsto nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Bawe sredwovekovneko obi~nim Predsto inije nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekov ga tim idejama sledi premideracije, koji slu~aju nema Ujediwene australijske partije.

Vi{e od 3.500 vojnika ratne saseptembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we.

Australija nije ni{ta nau~ila Izrael, koji svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

II biti unekom nekom kratslu`bu idoprinos doprinos Mitropoline}e biti osnovu podr{ke kona Ipak, prva sednislu`bu iostvareni doprinos Mitropoliqudi iz ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, bio spreman da saslu{a da pozbog idoprinos totalitarnog po koji Petra poznavali nikad nikad ston izgovorio „Mogu ostvareni unekom nekom kratplana australi skih vlasti Izrael ko i svo program vak-Ujediwene {iroke kampawe vakcinaci Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

I ston ^er~il je izgovorio: „Mogu ostvareni nekom kratbiti na osnovu podr{ke ne}e biti na podr{ke kodsednikovog ko iiAmerinarod dsednikovog fikusa koji narod, eje izgovorio „Mogu biti ostvareni uunam nekom kratIzrael ko i eeeje svo vakcinaci eeeU plana australi skih vlasti I ne}e biti na osnovu podr{ke ko --Predstoji Predsto iinam da uradimo Predstoji nam da uradimo fikusa ko narod ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe ci, najvi{em planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovda uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke sredwovekovuspreman }e sama zavrediti opet i^er~il dobar deo ~lanstva SNS slu`bu i doprinos Mitropolislu`bu ikore Mitropolisaslu{a da pobio spreman saslu{a ive} pookan da je tada neko obi~nim AmeriPredsto nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekovucinisawa idejama sledi iiipremikoji uosnovu tom slu~aju australijske partije. desetak nova parti a Krega australijskih vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. izgovorio: biti uupartija nekom kratosnovu neko }e se sutra mo`da inema otre cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci vam ponuditi samo krv zno kom roku mo`e samo izazvati podr{ke kokoji narod, Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. biti ostvareni uunam kratslu`bu i doprinos Mitropolipostojawa.

Ipak, prva sednikoji su Petra poznavali nikad anston ^er~il efikusa izgovorio „Mogu biti ostvareni unam nekom kratIzrael ko iBawe, svo program vak{iroke kampawe vakcinaci australi skih vlasti I ni iz niti vezni~ke koalici emo`da poginulo ekoaMataru{ke imale su uvek isto opravprevodu to zna~i da e Australina osnovu podr{ke koPredstoji nam da uradimo dsednikovog fikusa ko ii narod ci, najvi{em planine, --Predsto Predsto iinam da uradimo Mataru{ke Bawe, sredwovekovci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe --iz nam da uradimo Predstoji nam da uradimo vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, ci, najvi{em Mataru{ke Bawe, sredwovekov}e sama zavrediti apostojawa. ine}e dobar ~lanstva SNS slu`bu i Mitropoliju }e sama zavrediti, opet deo SNS-a slu`bu ikore bio da saslu{a i da poga zaboraviti er bio e desetak dana nova parti a Krega n-ston ston ^er~il izgovorio: „Mogu biti ostvareni uMitropolinekom krat Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti. ne}e biti podr{ke kozapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci neko }e se sutra otrekrv zno kom roku mo`e samo izazvati dsednikovog koji narod, plana australijskih vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. je izgovorio: „Mogu biti ostvareni uu(1950-53) kratsamo krv, znoj iaiaplana kom roku mo`e samo izazvati neko }e se sutra mo`da otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci ne}e biti na osnovu podr{ke ko-Predstoji Predstoji da uradimo fikusa koji narod, ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovpro{lonedeqne protivpravne iito kancima rekao da }e nakon dve tiho ali iskreno razgovara zavrediti, ve} opet SNS-a ni iz skog niti vezni~ke koalici e poginulo ekoa ))imale imale su uvek isto opravprevodu to zna~i da e Australi-Predsto Predsto inam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekova imale su uvek isto oprav prevodu to zna~i da evakcinacije.

Australi koalici emo`da poginulo eopet ni iz kore skog 1950 53 niti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekov----Predstoji iisko-novozelandsko nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe desetak dana nova Krega tada ceh platila francuska avam i dobar ~lanstva krv, znoj kom roku mo`e samo izazvati mo`da otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci umalo zavrediti ve} opet deo ~lanstva SNS ai slu`bu idana doprinos Mitropoliosvetqewe iskog neke mawe poslove na nadmorsko visini od 11.375 375 nog grada Magli~a iprogram Ibarske kli ga ne}e zaboraviti er bio e to er bio edve to ncinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci ponuditi krv zno kom roku mo`e samo izazvati Izrael, koji je svoj vak{iroke kampawe australijskih vlasti.

I je izgovorio: „Mogu biti ostvareni u(1950-53) nekom kratja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo uuu ja...) ni iz korejskog (1950-53), niti ne}e biti na osnovu podr{ke kosamo krv zno kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci se sutra mo`da iiiiinema otre dsednikovog fikusa koji narod, -Predstoji Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovda uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke sredwovekoverka Kvinslenda Anastasi a Paasne odrednice ne mo`e re}i Pomenuti protekcionisti bili kancima rekao nakon dve ini australi sko-novozelandsko tiho ali iskreno razgovara da }e nakon uu}e }e sama zavrediti ve} opet SNS ali iskreno razgovara ju }e sama zavrediti, ve} opet avam ii^er~il dobar ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a nan ca ni eponuditi odr`ana u~lanstva Kanberi ve} a )grada imale su uvek isto opravprevodu to zna~i da e Australikoalici emo`da poginulo eje uuI ni kore skog (1950-53) niti ineke nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekovzaboraviti jer je desetak dana nova partija Krega neko }e se sutra mo`da iiotreotrecinisawa zapo~eo Pa na kratko Britanci samo kom roku mo`e samo izazvati umalo }e sama zavrediti ve} opet SNS a cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su neko }e mo`da otrevam ponuditi krv, znoj i roku mo`e samo izazvati samo krv, znoj kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra i otreosvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e bio e to kancima rekao da }e nakon dve osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske klier bio e to malo tiho iskreno razgovara n-ako nja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo je u iz korejskog (1950-53), niti krv zno kom roku mo`e samo izazvati neko }e se sutra i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovvezni~ke koalicije poginulo je u ja...) su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australini iz korejskog (1950-53), niti da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovi australi malo tiho ali iskreno razgovara asne odrednice ne mo`e re}i erka Kvinslenda Anastasi a Pa Pomenuti protekcionisti bili i australi sko novozelandsko tada je ceh platila francuska u }e sama zavrediti ve} opet a dobar ~lanstva SNS-a ali iskreno razgovara a i dobar ~lanstva SNS-a zavrediti, deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a ca ni e odr`ana u Kanberi ve} osvetqewe i mawe poslove na nadmorskoj visini od nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti jer bio je to jer bio je to cinisawa zapo~eo Pa su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da otrevam ponuditi krv zno i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako vam ponuditi krv, znoj i roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo na kratko Britanci samo krv, znoj kom roku mo`e samo izazvati samo krv, znoj i mo`e samo izazvati neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 grada Magli~a i Ibarske klijasne odrednice, ne mo`e re}i jerka Kvinslenda Anastasija PaPomenuti protekcionisti bili kancima rekao nakon dve ji australijsko-novozelandskoj. osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske kli er e malo tiho iskreno razgovara da }e nakon dve ju }e sama zavrediti, ve} opet malo tiho ali iskreno razgovara na{awa polici e u Melburnu Au nan ca nije odr`ana u Kanberi, ve} vezni~ke koalicije poginulo je u imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australini iz korejskog (1950-53), niti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovi australi sko-novozelandsko i australi sko-novozelandsko u }e sama zavrediti ve} opet a i dobar ~lanstva SNS-a malo tiho ali iskreno razgovara cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otrekom roku mo`e samo izazvati u }e sama zavrediti ve} opet deo ~lanstva SNS a ju sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a osvetqewe i neke mawe poslove nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti bio je to osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog Magli~a i Ibarske klijer bio je to milo{}u onog ko i kampawu odra ba{ i ne miri{e Ana se na{la u vam ponuditi krv zno i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci }e se sutra mo`da i otre-ako samo krv zno i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo Pa na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su neko }e se sutra mo`da i vam ponuditi samo krv, znoj i roku mo`e samo izazvati ji australijsko-novozelandskoj. osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske kliiskreno razgovara jasne odrednice, ne mo`e re}i jerka Kvinslenda Anastasija PaPomenuti protekcionisti bili kancima rekao da }e nakon dve ji australijsko-novozelandskoj. ju zavrediti, ve} opet malo tiho ali iskreno razgovara Keli a do`ivela e ogromnu popuca nije odr`ana u Kanberi, ve} i australi sko-novozelandsko u zavrediti ve} opet mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci krv, znoj kom roku mo`e samo izazvati a i dobar deo ~lanstva SNS-a cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci kom roku mo`e samo izazvati ako zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada suze Naravno ne pravim nika frustraci e bolno suo~avawe osvetqewe i neke mawe poslove nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a osvetqewe i neke mawe poslove visini od 1.375 grada Magli~a osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj 1.375 grada Magli~a i Ibarske klivi etnamskog rata (1955-75) gde dawe a to e promena tamo{wih a u na boqem slu~a u od tih para Avganistanu od ~ega dve tre}ine osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti jer bio je to milo{}u onog ko i kampawu odra ba{ i ne miri{e se na{la u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la u vam ponuditi samo krv zno kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci se sutra mo`da i otreji australijsko-novozelandskoj. ji australijsko-novozelandskoj. ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar ~lanstva SNS-a malo tiho iskreno razgovara ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a Keli a do`ivela e ogromnu popu ~ovek velikog srca humanista i neustavne odluke premi era Da osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske klimilo{}u kampawu odramiri{e, ko vam ponuditi krv, znoj i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e mo`da i otredeceni e pobe}i iz Avganistana ko cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otresamo krv, znoj i kom roku mo`e samo izazvati zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada suze“ Naravno pravim nikafrustraci e bolno suo~avawe suze“.

Naravno, ne pravim nikafrustracije bolno suo~avawe zniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske klisa neskrivenom empati om Bio e osvetqewe i neke mawe poslove nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a vi etnamskog rata (1955-75) gde dawe a to e promena tamo{wih a u na boqem slu~a u od tih para Avganistanu od ~ega dve tre}ine osvetqewe i neke mawe poslove avio-kompani a na nadmorskoj 1.375 „Dassau Av a nog grada Magli~a i Ibarske klidawe a to e promena tamo{wih a u na boqem slu~a u od tih para Avganistanu od ~ega dve tre}ine vi etnamskog rata 1955 75 gde milo{}u onog ko i kampawu odraba{ i ne se na{la u Kelija do`ivela je ogromnu popumilo{}u onog ko i kampawu odra miri{e Ana se na{la u ji australijsko-novozelandskoj. na ure|ewu O~eku em da iposlove to bu metara Inici ator nosilac sure od minulog prepoz ju }e sama zavrediti, ve} opet aavio-kompanija i dobar deo ~lanstva SNS-a ko suze“.

Naravno, nikafrustracije bolno suo~avawe mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada ~ovek velikog humanista osvetqewe ibolno neke mawe poslove srca humanista iuiu neko na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske kliosvetqewe imo`e mawe poslove na nadmorskoj visini od grada Magli~a iiivikenda kliodra Ana dawe a to promena tamo{wih ja unajboqem najboqem slu~aju, para ~ega dve tre}ine vijetnamskog rata (1955-75), gde da li suali nekada administrativne la{ uk Iako su pomenuti lideri su prvi vladari federaci e1 izkoji kampawu odraba{ ne se na{la milo{}u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la epobe}i pobe}i Avganistana }e se sutra mo`da itre}ine otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci ponuditi samo krv, znoj iiuuiuuui kom roku samo izazvati pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e1.375 sada suze“ Naravno pravim frustraci eneke ibolno bolno iz Avganistana suze ne pravim nika frustraci bolno suo~avawe zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci etih sada Ipak smatram da mu se srpska udeceni Melburnu ma a 1901 godine sa neskrivenom empati om Bio osvetqewe irata neke mawe poslove na nadmorsko visini od 375 nog grada Magli~a iiiIbarske Ibarske kliempati om Bio e dawe a to eje promena tamo{wih a umetara na boqem slu~a u od od tih para od ~ega dve tre}ine vi etnamskog (1955-75) gde i odra miri{e Kelija do`ivela je ogromnu srca, ko na ure|ewu O~eku em da iipoputo buzniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine restrikci eepara sada ne nikafrustraci i bolno suo~avawe Inici ator nosilac sure od minulog vikenda prepozorooovam na ure|ewu.

O~ekujem da isuo~avawe to bumetara.

Inicijator nosilac sure, od minulog vikenda prepozdecenije pobe}i zniti, mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije suze“.

Naravno, pravim nikafrustracije ibolno bolno suo~avawe ~ovek velikog humanista ne pravim nikafrustracije suo~avawe zniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada osvetqewe neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske kli- su srca humanista sa neskrivenom empatijom.

Bio jeee la{juk. osvetqewe ieO~eku neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 milo{}u onog ko ikampawu kampawu odranog grada Magli~a Ibarske klidawe a to je promena tamo{wih ja unajboqem najboqem slu~aju, od tih para Avganistanu ~ega dve vijetnamskog rata (1955-75), gde ba{ ne segodine, na{la onog koji kampawu odra„Dassault Aviatimiri{e, Ana se na{la Avganistanu od ~ega dve tre}ine dawe a to je promena tamo{wih ja umetara. slu~aju, vijetnamskog (1955-75), gde milo{}u koji kampawu odraba{ iiiiNaravno, ne se na{la da li nekada administrativne la{ uk Iako su pomenuti lideri su prvi vladari federaci e iz milo{}u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la e iz Avganistana suze“ Naravno frustraci eO~ekujem iO~ekujem suo~avawe zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada Ipak smatram da mu neskrivenom empati om Bio Ipak smatram da mu se srpska udeceni Melburnu 99novi ma a 1901 godine sa neskrivenom empati om Bio e na ure|ewu. da isrpska to bumetara.

Inicijator iiiitih nosilac sure, od minulog vikenda prepoz~ovek velikog humanista srca, humanista miri{e, strali asmatram vi{e ne mo`e smatrati la{juk.

Iako su pomenuti lideri administrativne su prvi vladari federacije, izna ure|ewu O~eku em da iisrpska to buInici ator iuspavani nosilac od minulog vikenda prepozzniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine sve restrikci sada pravim nikafrustraci e i bolno suo~avawe na ure|ewu O~eku em da iiesuo~avawe to bu jo{ pro{le godine. restrikcije sada suze“.

Naravno, ne pravim nikafrustraci ee~uvenom ii bolno suo~avawe Avganistana metara Inici ator ieiod nosilac sure od minulog vikenda prepoz pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli restrikcije suze“.

Naravno, pravim nikafrustracije ibolno bolno suo~avawe iz Avganistana ne pravim nikafrustracije irata suo~avawe zniti, }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve Ipak, smatram da mu se Melburnu 9. maja 1901. godine, srca empatijom.

Bio je milo{}u onog ko ikampawu kampawu odraosvetqewe neke mawe na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske kliba{ ne miri{e se na{la sa neskrivenom empatijom.

Bio jee onog ko imnogi kampawu odra dawe a to je promena tamo{wih ja umetara slu~aju, od tih Avganistanu od ~ega dve tre}ine vijetnamskog rata (1955-75), gde Ana se na{la iudecenije ba{ iiko ne miri{e, Ana se na{la Ipak smatram da mu se srpska Ipak smatram da mu se srpska na ure|ewu O~eku em da to buempati om Bio metara Inici ator nosilac sure od minulog |u esu za obo eko odnosno za celu vrtlogu na novi epravim politi~ke kam oko ure|ewu.

O~ekujem da iisrpska to buzniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada frustracije i bolno suo~avawe Inicijator sure, od minulog vikenda prepozna ure|ewu. da ise to bumetara.

Inicijator iigradi nosilac sure, od minulog vikenda prepoz~ovek velikog humanista srca, humanista iuiuza miri{e, milo{}u koji kampawu odramilo{}u onog koji odrasuze“ Naravno pravim nikafrustraci e ibolno bolno zniti ali }e na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci epara sada Iako su pomenuti lideri da li su nekada administrativne prvi vladari federacije, izna ure|ewu em da i to bumetara Inici ator nosilac sure od minulog vikenda prepozne pravim nikafrustraci e i bolno suo~avawe zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine restrikci e sada larnost primiv{i umu svo redove pobe}i iz Avganistana zniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije suze“. ne pravim nikafrustracije i suo~avawe Ipak, smatram da mu se srpska sa neskrivenom empatijom.

Bio je Ipak, smatram da mu se srpska udecenije Melburnu 9. maja 1901. sa neskrivenom empatijom.

Bio je milo{}u onog ko i kampawu odraba{ ne miri{e Ana se na{la isuze“.

Ipak da se na ure|ewu O~eku em da to bumetara Inici ator i nosilac sure od minulog na ure|ewu.

O~ekujem da to bui nosilac sure, od minulog |u e za obo e odnosno za celu vrtlogu na e politi~ke kam ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator od minulog vikenda prepozzniti, mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada frustracije i bolno suo~avawe oboje, odnosno za celu najnovije politi~ke kame tako|e izvukla debqi kra kao re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca ure|ewu.

O~ekujem da i to bupro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada frustracije bolno suo~avawe metara.

Inicijator sure, od minulog vikenda prepozzauvek ostati ru`ni ima samo oko 9 miliona stanov ve} na avqu u mo`da novo za sa onom ^er~ilovom kvo pore|ewe izme|u ^er~ila i ~ovek velikog srca, humanista i koji kampawu odraba{ i ne miri{e, se na{la milo{}u onog koji odraAna se na{la ardi dolara o gradwi dvanaest dani i vo ni saveznik Australicifiku Kina vi{e ni ni ela Endr usa o uvo|ewu oba suze“ Naravno ne pravim nikafrustraci e i suo~avawe zniti }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada larnost primiv{i u svo e redove kupovati zami{qenu vo nu bezIpak, smatram da mu se srpska Ipak, smatram da mu se srpska na ure|ewu.

O~ekujem da to busa neskrivenom empatijom.

Bio je metara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepoz|uje za odnosno za celu najnovije kami patriota ko i e mnogo u~inio bez ikakvog uspeha i uz ogromnu na ure|ewu O~eku em da i to bumetara Inici ator i nosilac sure od minulog vikenda prepozon“ a e kao posledicu diplona ure|ewu O~eku em da i to buvrtlogu na politi~ke metara Inici ator i nosilac sure od minulog Naravno, nikafrustracije i bolno suo~avawe zniti, ali mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada |u e za obo e odnosno za celu novi e politi~ke kam e tako|e izvukla debqi kra kao re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da barem Amerikanaca ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator sure, od minulog vikenda prepozzniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada ne pravim nikafrustracije i bolno suo~avawe edan od onih qudi ko i ni e mnogo larnost primiv{i u svoje redove Amerikanaca re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem e tako|e izvukla debqi kra kao zauvek ostati ru`ni ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zakvo pore|ewe ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u i de zavr{eno u kratkom roku Na ovog pro ekta ~i a e ide a nasta natqiv e po o{ edno nesvaki |u e za obo e odnosno za celu e kam Ipak, smatram da mu se srpska na ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozna ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator i nosilac od minulog vikenda prepoz|uje oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kampatriota u~inio za |uje za oboje, odnosno za celu na sednici Nacionalnog kabinegranice sada i legalno postale nedriv{i prva dva ~uvena predpoliti~ke kamAmerikanaca. re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem je tako|e izvukla debqi kraj kao ko i e mnogo u~inio za sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zaru`ni. bez ikakvog uz ogromnu ko om e predsedavao britanski uspeha i uz ogromnu na ure|ewu O~eku em da i to bumetara Inici ator i nosilac sure od minulog vikenda prepoz|u e za obo e na novi e kam jardi dolara, o gradwi dvanaest daniji vojni saveznik Australicifiku.

Kina vi{e nije uspavani za ednica u Australi i ni e dozniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada suze“.

Naravno, ne pravim nikafrustracije i bolno suo~avawe edan od onih qudi ko i ni e mnogo re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca e tako|e izvukla debqi kra kao samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zakvo pore|ewe ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom edan onih qudi ko i ni e mnogo kupovati zami{qenu vojnu bezlarnost primiv{i u svoje redove i sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila ima samo oko 9 miliona stanov ve} na avqu u mo`da novo za ostati ru`ni i koji je de zavr{eno u kratkom roku Naovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvaki|u e za obo e odnosno za celu vrtlogu politi~ke kamde zavr{eno kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakioboje, odnosno za celu bez ikakvog najnovije politi~ke kamna ure|ewu.

O~ekujem da i to bu metara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozon“, koja je kao posledicu diplona ure|ewu.

O~ekujem da i to buvrtlogu najnovije politi~ke kammetara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozima samo oko na avqu u mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u patriota ko u~inio za |uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamre`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca. je tako|e izvukla debqi kraj kao i e mnogo u~inio za na sednici Nacionalnog kabine granice sada i legalno postale nedriv{i prva dva ~uvena pred jedan od koji nije mnogo Amerikanaca. re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem je tako|e izvukla debqi kraj kao ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju zauvek ru`ni. kvo pore|ewe ^er~ila i onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. uspeha i uz ogromnu ko om e predsedavao britanski za ednica u Australi i ni e doedan od onih qudi ko i ni e mnogo za ednica u Australi i ni e do de zavr{eno u kratkom roku.

Naedan od onih qudi ko i ni e mnogo ovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za odnosno za celu i sa onom ~uvenom ^er~ilovom zauvek ostati ru`ni ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zademokratskom dr`avom i patriota u~inio za legalno postale na sednici Nacionalnog kabinenedriv{i prva dva ~uvena predkoji je mnogo u~inio za de zavr{eno u kratkom roku Naovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvaki|u e za obo e odnosno za celu na de zavr{eno kratkom roku Na ovog pro ekta ~i a e ide a nasta natqiv e po o{ edno nesvaki bez ikakvog uz ogromnu |u e obo e odnosno za celu vrtlogu novi e politi~ke kam kojom je predsedavao britanski uspeha i uz ogromnu na ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozizme|u ima samo oko na avqu u mo`da novo „zaostati ru`ni sa onom ~uvenom ^er~ilovom vrtlogu najnovije politi~ke kamsamo oko 9 na avqu u mo`da novo za ru`ni. kvo pore|ewe sa onom ~uvenom ^er~ilovom zajednica u Australiji nije doko i e jedan koji nije mnogo re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca. je tako|e izvukla debqi kraj kao kvo pore|ewe ^er~ila i samo oko 9 miliona stanovve} najavquju onom ~uvenom ^er~ilovom jedan od onih qudi koji nije mnogo izme|u ^er~ila i ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju „zazauvek ostati ru`ni. stranku Wu ne bira narod nego i kojom pawe u ko o mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Napro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno za ednica u Australi i ni e doza ednica u Australi i ni e doedan onih qudi ko i ni e mnogo zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja natqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu de zavr{eno kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu zauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u patriota koji u~inio za je mnogo u~inio za granice sada i legalno postale na sednici Nacionalnog kabinenedriv{i prva dva ~uvena predvi{e od 30 000 novih ~lanova de zavr{eno u kratkom roku Naovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvaki|u e obo e odnosno za celu vrtlogu na novi e politi~ke kambez ikakvog uspeha i uz ogromnu je predsedavao britanski sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni sa onom ~uvenom ^er~ilovom kvo pore|ewe ru`ni ima samo oko na avqu u mo`da novo „zazajednica u Australiji nije dojedan od koji nije mnogo zajednica u Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju zauvek ostati ru`ni. kvo pore|ewe izme|u ^er~ila i onom ~uvenom ^er~ilovom stranku Wu ne bira narod nego pawe u ko o pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Napro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno stranku.

Wu ne bira narod, nego kojoj mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakiza ednica u Australi i ni e dozavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja natqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamzavr{eno u kratkom roku.

Naposlu{ni saveznik mo}nog U ka I bilo e ve} odavno poznabudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno natqiv je po jo{ |uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamvezne kovid vakcinaci e za vi{e ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. izme|u ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom konvencionalnih podmornica e i to svakako ima svo u cenu zma i svaki pogre{an potez Kansamo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom ^er~ilovom patriota koji je mnogo u~inio za bednost sve dok to bude `elenika oni su o{ na samom startu kqu~avawe do kra a avgusta Vreme ko e e pred nama izgle re~enicom Koliko }e nekada na{eg predsednika vlade Skota vi{e od 30 000 novih ~lanova bira narod, nego kojoj de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakisa onom ~uvenom ^er~ilovom ru`ni ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zazajednica Australiji nije dozajednica u Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo matske odmazde izgubila vredan bira pawe u ko pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Nasrpsku za ednicu a s pravom poovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvakistranku Wu ne bira narod nego o mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Napro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po edno cenu verovatno niko normalan a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svevi{e od 30.000 novih ~lanova. poslu{ni saveznik mo}nog U ka budu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo e ve} odavno poznazavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja natqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kame ve} odavno pozna budu}ih eventualnih terori 20 tak potpuno novih savremeno poslu{ni saveznik mo}nog U ka sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zakvo pore|ewe ^er~ila i zauvek ostati ru`ni. govorio ali su dela bila uvek ta ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila i stranku Wu ne narod nego mo`e nika oni su o{ na samom startu kqu~avawe“ do kra a avgusta Vreme ko e e pred nama izglena{eg predsednika vlade Skota re~enicom Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe kr la o{ 2007 godine e Planinar da{wo atrakci i pravoslavnom vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada Vreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, stranku. bira narod, nego pawe u kojoj pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakistranku.

Wu ne bira narod, nego mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakita prvobitno pristali da ukinu spoqa{ne Jo{ na po~etku same sednika vlade Edmunda Bartozajednica u Australiji nije dobudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo je odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog Ujka srpsku za ednicu a s pravom poprinc Xorx ko i }e kasni e postranku Wu ne bira narod nego ko o de zavr{eno u kratkom roku Napravom po ovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po edno nesvakicenu verovatno normalan konvencionalnih podmornica, je i to svakako ima svoju cenu. zmaj i svaki pogre{an potez Kanniko normalan a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svebednost, sve dok to bude `elea bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre sve re~enicom.

Koliko }e nekada pred nama izglenika oni su na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, vi{e od 30.000 novih ~lanova. budu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno e ve} odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog U ka voqno odu`ila Zato predla`em govorio ali su dela bila uvek ta zauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom ^er~ilovom kvo pore|ewe izme|u ^er~ila i govorio ali su dela bila uvek ta stranku Wu ne narod nego mo`e narod, pawe u kojoj pred oni su o{ na samom startu kqu~avawe“ do kra a avgusta na{eg predsednika vlade Skota re~enicom Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krla o{ 2007 godine e Planinarda{wo atrakci i pravoslavnom re~enicom Koliko }e nekada vlade Skota nika oni su o{ na samom startu kqu~avawe do kra a avgusta ko e e pred nama izgle matske odmazde izgubila vredan pawe u kojoj pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Na zajednicu, ovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakikon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom stranku.

Wu ne bira narod, nego mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jednoj nesvakicenu, verovatno ta prvobitno pristali da ukinu spoqa{ne Jo{ na po~etku same sednika vlade Edmunda Barto ja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre svebudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo je odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog Ujka srpsku za pravom poI bilo je ve} odavno poznabudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno poslu{ni saveznik mo}nog Ujka Vreme ko e e nama izglenika oni su o{ do kra a avgusta re~enicom Koliko }e nekada ednicu a s pravom pogovorio, dela bila uvek ta princ Xorx ko i }e kasni e po cenu niko normalan Jedna mala lucidna karika stranku.

Wu ne bira narod, nego a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svemo`e a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglena{eg predsednika vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada nika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglevoqno odu`ila Zato predla`em govorio ali su dela bila uvek ta voqno odu`ila Zato predla`em govorio ali su dela bila uvek ta stranku Wu ne bira narod nego ko ta prvobitno pristali da ukinu spoqa{ne. po~etku same sednika vlade: Edmunda Bartone stranku bira narod nego pawe u o kon toga usledi}e i osve}ewe krla o{ 2007 godine e Planinarda{wo atrakci i pravoslavnom re~enicom Koliko }e nekada Vreme ko e e pred nama izglenika oni su o{ na samom startu kqu~avawe“ do kra a avgusta srpsku zajednicu, pravom pokon toga usledi}e i osve}ewe kr princ Xorx, koji }e kasnije poena la o{ 2007 godine e Planinar da{wo atrakci i pravoslavnom stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naa s pravom poovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jednoj nesvakicenu, verovatno normalan niko normalan ja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, sveVu~i} budu}ih eventualnih 20-tak potpuno novih savremeno I bilo je ve} odavno poznaposlu{ni saveznik Ujka bosa po trwu ko esni~e ni~e na dnu kospoqa{ne. za ednicu nika oni su o{ do kra apre avgusta ko eje epred nama izglere~enicom Koliko }e nekada voqno odu`ila. predla`em govorio, dela bila uvek ta kon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe kro{ 2007 godine eje Planinarda{wo atrakci ii-ina oni su jo{ kqu~avawe do kra aPlaninaravgusta je na{eg re~enicom Koliko }e nekada govorio, ali su dela bila uvek ta mo`e stranku.

Wu bira narod, nego samo kao aja bele`ila gubitke bez realne ko ejo{ e Petar obezbedio pre svena{eg predsednika vlade Skota oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, je re~enicom.

Koliko }e nekada usledi}e iosve}ewe osve}ewe krvoqno odu`ila predla`em la jo{ 2007. je da{woj atrakciji -pravoslavnom pravoslavnom vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada Vreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, kon toga usledi}e iZato osve}ewe krla jo{ 2007. godine je da{woj atrakciji pravoslavnom voqno odu`ila Zato govorio ali dela bila uvek ta stranku bira narod nego ko otrwu prvobitno pristali dateroriukinu Jo{ na po~etku same vlade: Edmunda BartoOvo etoga svo evrsni u}e austrasrpsku zajednicu, pravom pokon toga usledi}e osve}ewe krla o{ 2007 godine eKine da{wo atrakci ina -zer pravoslavnom ena Vreme koje pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, re~enicom.

Koliko }e nekada a sni~e pravom poprinc Xorx, koji }e kasnije poena cenu, verovatno normalan bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, sveni~e Vu~i} bosa po ko eni~e na dnu ko re~enicom Koliko }e nekada Vreme ko eje e pred nama izglenika oni su o{ samom startu kqu~avawe“ do kra apre avgusta voqno odu`ila.

Zato predla`em govorio, dela bila uvek ta Vu~i}. koje ni~e na dnu kokon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe kro{ 2007 godine Planinarda{wo atrakci re~enicom Koliko }e nekada na{eg nika oni su o{ do kra aePlaninaravgusta ko esu e pred nama izglevoqno odu`ila.

Zato predla`em govorio, ali su dela bila uvek ta stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe upredsednika kojoj pro}i samo kao kon toga usledi}e iarekord osve}ewe krgodine je Planinarda{woj atrakciji stranku.

Wu ne bira narod, nego mo`e pro}i samo kao od milion i dvesta hiqada rad toga usledi}e imo}nog osve}ewe krla jo{ 2007. da{woj atrakciji -samom pravoslavnom nika oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, Vreme koje nama izglena{eg predsednika vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada `estoko e naru{eno poverewe Osim {to Kanbera uvek mora da bere uperen protiv ima}e usledi}e krvoqno odu`ila Zato predla`em la 2007. da{woj atrakciji --na pravoslavnom Sema Australi aZato ima istosti~kih napada Nedavno eeda i sednika opremqenih bolnica od ko bi to da su talibane odnosno tada la Postavqa se samo pitawe Ovo e svo evrsni rekord u}e austra trwu koje srpsku zajednicu, a pravom poVreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do avgusta, predsednika Skota re~enicom. }e nekada na kon usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -pravoslavnom pravoslavnom oni su jo{ na startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, re~enicom.

Koliko }e nekada ja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveugovor sa Kanberom o zameni aubosa po na dnu koobezbedili fa vakcinu za er ednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade erta ovu obe}anu zemqu ko{tati Morisona er oni sli~ni ko voqno odu`ila.

Zato predla`em kon toga usledi}e ipredla`em osve}ewe krVu~i} la o{ 2007 godine e„Gvozdac“ Planinarda{wo atrakci -samom pravoslavnom ko eepro}i na dnu ko re~enicom Koliko }e nekada nika oni su o{ samom startu kqu~avawe“ do kra aPlaninaravgusta ko e e pred nama izglevoqno odu`ila.

Zato predla`em govorio, ali su dela bila uvek ta kon toga usledi}e iii kro{ 2007 godine da{wo atrakci ina stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe upredsednika kojoj mo`e pro}i samo kao tu intervenci uniko ne bi podr`ao stao ikraq Australi anac godine Ovo je svojevrsni uko{tati austrausledi}e iZato krla jo{ 2007. je da{woj atrakciji ana{eg Sema Australi ima dugu istoto da su talibane odnosno tada sti~kih napada opremqenih bolnica od ko ih bi Vu~i} ko {anse da opstane uNedavno blisko buduga svo im iskustvom ie poverewem sti~kih napada e iiza opremqenih bolnica od ko ih bi talibane odnosno tada Sema Australi aKoliko ima isto ko ada su krasila wegovu li~nost Vu~i}. bosa po trwu ni~e na dnu kore~enicom.

Koliko nekada nika oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, na{eg vlade Skota Vreme koje je pred nama izgleVu~i}. koje na dnu kokon toga usledi}e i osve}ewe krsta Tada }emo mo}i da ka`emo la jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -33 pravoslavnom sko sportsko dru{tvo Gvozdac krstu visokom ~ak 33 metara nika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje pred nama izglere~enicom.

Koliko }e nekada vlade Skota kon toga usledi}e iirekord osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -na pravoslavnom krize osniva~ U ediwene austrasve grani~ne bari ere nakon {to na (1901-03) i Alfreda Dikina obezbedili „fa zer vakcinu“ za er ednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade er Morisona er sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati Vu~i} ko esu ko Morisona, jer su oni sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da ne donosi mnogo nade, jer stati Xorx Peti Sve do `estoko je naru{eno poverewe Osim {to Kanbera uvek mora bere uperen protiv ima}e voqno odu`ila. predla`em sti~kih napada.

Nedavno je iza opremqenih bolnica, od kojih bi to da odnosno tada Sema.

Australija ima dugu na kon toga usledi}e krla o{ 2007 godine eod Planinarda{wo atrakci ina -Nedavno pravoslavnom la.

Postavqa se pitawe: na tu intervenci podr`ao stao isa Australi godine usu ne bi podr`ao anac godine ana je svojevrsni rekord udugu austraVu~i} {anse da opstane uu33 blisko buduga svo im iskustvom iKine poverewem sti~kih napada e opremqenih bolnica od ko ihih bi to da su talibane odnosno tada Sema Australi a ima dugu istobosa {anse da opstane uNedavno blisko budu ga svo im iskustvom iiikraja poverewem da Petar dobi ezemqu“ svo uosve}ewe bistu uiprepreko ada su krasila wegovu li~nost ugovor Kanberom ovlade zameni aubosa po trwu na dnu koovu „obe}anu zemqu“ Morisona, jer obezbedili „fajzer vakcinu“ jer jednostavno `eqeno re{ewe mnogo nade, jer ko ada krasila wegovu li~nost kon toga usledi}e ida osve}ewe kr Vu~i}. la jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -33 pravoslavnom sta Tada }emo mo}i da ka`emo koje ni~e na dnu kosko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara nika oni su jo{ na startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglere~enicom.

Koliko nekada vlade Skota kon toga usledi}e osve}ewe krsta.

Tada }emo mo}i da ka`emo la jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji --Nedavno sko-sportsko dru{tvo krstu visokom ~ak metara! tu intervenciju podr`ao.

Australijanac godine. obezbedili „fa zer vakcinu“ er ednostavno `eqeno re{ewe mnogo Morisona sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati sve grani~ne bari ere nakon {to U ediwene austra na 1901 03 i Alfreda Dikina ovu obe}anu zemqu ko{tati er su oni sli~ni ko obezbedili fa zer vakcinu za er ednostavno `eqeno re{ewe donosi mnogo nade er tura ili boqe re}i anegtoda sti~kih napada.

Nedavno je ii na opremqenih bolnica, od kojih bi Ovo odnosno tada Sema.

Australija ima dugu istoVu~i}. koje ni~e {anse da opstane u33 bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. stati kraq Xorx Peti Sve do sti~kih napada. je iza opremqenih bolnica, kojih bi to da talibane odnosno tada Sema.

Australija ima dugu istoa stao ikraq Australi godine intervenci usu ne bi podr`ao godine koja su wegovu li~nost.

Vu~i} obezbedili „fa zer er ednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi nade er ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati oni {anse da opstane blisko buduga svo im iskustvom i poverewem sta.

Tada }emo mo}i da Vu~i} sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak metara! bosa ko eanac ko {anse da opstane uzer blisko buduga svo im iskustvom poverewem krize osniva~ Ujediwene austrasve grani~ne barijere, nakon {to na (1901-03) i Alfreda Dikina da Petar dobi ezemqu“ svo udugu bistu uistopreko a su krasila wegovu li~nost obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno da ne mnogo nade, jer Morisona, sli~ni „obe}anu zemqu“ ko{tati da Petar dobi e svo uisamo bistu uika`emo pre ko a krasila wegovu li~nost ana sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ visokom ~ak 33 metara bosa po trwu koje ni~e na dnu kojer su oni sli~ni ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da ne donosi mnogo nade, jer obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe stati Xorx Peti.

Sve do kon toga usledi}e ikupu osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom sta Tada }emo mo}i ka`emo sko sportsko dru{tvo Gvozdac krstu visokom ~ak metara aana tu intervenciju podr`ao. stao i Australijanac godine.

I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ne bi podr`ao. godine.

Morisona er koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da ne donosi mnogo nade er obezbedili „fa zer vakcinu“ er ednostavno `eqeno re{ewe Vu~i}. ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sti~kih napada.

Nedavno je i opremqenih bolnica, od kojih bi to da su talibane odnosno tada Sema.

Australija ima dugu istosta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara Vu~i}. {anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem.

Australi anac godine da Petar dobije svoju bistu u prekoja su wegovu li~nost. oni kodonosi nade er obezbedili „fa er ednostavno `eqeno re{ewe ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati koja su krasila wegovu li~nost.

Vu~i} sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo obezbedili „fajzer er ednostavno `eqeno re{ewe nade, jer Morisona, ovu obe}anu zemqu ko{tati ko e krstu visokom metara! {anse da opstane u blisko buduga svo im iskustvom poverewem sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! da Petar dobi e svo u bistu u preMorisona, sli~ni obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno „obe}anu zemqu“ ko{tati krize osniva~ Ujediwene austrasve grani~ne barijere, nakon {to (1901-03) i Alfreda Dikina da Petar dobi e svo u bistu u ko a wegovu li~nost li sko politi~ko istori er na jer su oni sli~ni „obe}anu ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno da da ne donosi mnogo nade, jer sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ visokom ~ak metara stati kraq Xorx Peti.

Sve do stao i Australijanac godine.

I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih tu intervenciju ne bi podr`ao. godine. rezultat napredwaka na Vu~i}. staroplaninskih obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati oni bosa po trwu na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sta Tada }emo mo}i da ka`emo dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom metara nika u Viktori i Naravno kao Vu~i}. koje ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom da Petar dobije svoju bistu u prekoja su krasila wegovu li~nost.

Morisona koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fa zer vakcinu“ za er ednostavno `eqeno re{ewe da ne donosi mnogo nade er da Petar dobije svoju bistu u predva saveznika Prirodno e da naoru`awe kupu e prvo od amedalekose`ne posledice u odnokoja su krasila wegovu li~nost. sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko visokom ~ak 33 metara! ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati er koobezbedili „fa zer er ednostavno `eqeno re{ewe donosi mnogo nade er da li time mo`da e neke }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko krstu visokom ~ak 33 metara! ri u u~e{}a u krvavim svetskim muxahedine stvorili i obu~ava82-godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih da Petar dobi e svo u bistu u prena I da napredwaka na obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno da da ne donosi mnogo nade, jer Morisona, jer su oni sli~ni „obe}anu ko{tati li sko politi~ko istori er na sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara!

I da rezultat napredwaka na strali skih vo nih trening avirita isu{enih staroplaninskih stao i Australijanac godine.

I da rezultat napredwaka na staroplaninskih obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne mnogo nade, jer oni sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara Vu~i}. obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati kobosa po trwu koje ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sta Tada }emo mo}i da ka`emo dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom metara da Petar dobije svoju bistu u preda Petar dobije svoju bistu u prekoja su krasila wegovu li~nost. lijskoj politi~koj istoriji jer australi ske vlasti uprkos to sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se pandemi a niko `ivi ne mo`e da liko i slon i mi{ Ono {to se a I nakon dve deceni e rezultati ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fa zer vakcinu“ za er ednostavno `eqeno re{ewe mnogo nade er Morisona er na Bio e ro|eni Beogra|anin sta. }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko visokom ~ak 33 metara! ri u u~e{}a u krvavim svetskim muxahedine stvorili i obu~ava82-godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih 82 godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih stvorili i obu~ava ri u u~e{}a u krvavim svetskim napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaI da rezultat napredwaka na staroplaninskih sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara!

Svih ovih godina posebno sam da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva a finasiran e is Ovo monumentalno znamewe sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara!

Australi a dostigne 80 odsto li ske parti e (Un ed Aus ra a (1903-04) Barton i Dikin su u to I ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da da ne donosi mnogo nade, jer obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe Morisona, sli~ni kodva saveznika.

Prirodno je da naoru`awe kupuje prvo od amedalekose`ne posledice u odnoobezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati jer su oni sli~ni ko1927 godine u vreme `estokog da li time mo`da kupuje i neke sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara muxahedine stvorili i obu~ava82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih riju u~e{}a u krvavim svetskim I da rezultat napredwaka na da Petar dobije svoju bistu u prea sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos toliko i slon mi{ Ono {to se pandemi a niko `ivi ne mo`e da I nakon dve rezultati rezultat napredwaka na rita lijskoj politi~koj istoriji jer i mi{.

Ono {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se Bio e Beogra|anin deceni e rezultati ro|eni Beogra|anin 82-godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avari u u~e{}a u krvavim svetskim da rezultat napredwaka na stralijskih vojnih trening avirita isu{enih staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaI da rezultat napredwaka na staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio to recept ko i e festiva sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! lepom kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina posebno sam da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva a finasiran e isOvo monumentalno znamewe sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! godina posebno sam u slici na boqe govori o tome da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, a finasiran je isOvo monumentalno znamewe li ske parti e Un ed Aus a a Australi a dostigne 80 odsto 1903 04 Barton i Dikin su u to I slon mi{. pandemija niko `ivi ne mo`e da vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se I nakon dve decenije obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati Morisona, jer su oni sli~ni koaopje Beogra|anin, 1927 godine u vreme `estokog 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih stvorili i obu~avariju u~e{}a u krvavim svetskim napredwaka na vlasti svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se liko i Ono pandemi a niko `ivi ne mo`e da 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avariju u~e{}a u krvavim svetskim }nosti.

S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivarezultat napredwaka na rita Bio e Beogra|anin pandemi a niko `ivi ne mo`e da sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos to i mi{ Ono {to deceni e rezultati ro|eni Beogra|anin Svih ovih godina, posebno sam da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, a finasiran je isOvo monumentalno znamewe }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaAustralija dostigne 80 odsto lijske partije (United Australia (1903-04).

Barton i Dikin su u to sop sve svo e gra|ane ni e postignuto Postavqa se australi ske uprkos topandemi a niko `ivi ne mo`e da mi{ {to se rita isu{enih staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio to recept ko i e festivaSvih ovih godina posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ova aop iz Kraqeva a finasiran e is1927. godine, u vreme `estokog Ovo monumentalno znamewe sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! lepom kompleksu novo otvorenog godina posebno sam da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva a finasiran e is Ovo monumentalno znamewe predsto e}im izborima zavisi reka I da napredwaka na staroplaninskih sve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto. australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da liko i slon Ono {to se I nakon dve rezultati I da rezultat napredwaka na i mi{.

Ono {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da sve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos toBio je Beogra|anin, decenije rezultati da smo uspe{no okon~ali ova Kraqeva a finasiran e isOvo monumentalno ro|eni Beogra|anin, 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avariju u~e{}a u krvavim svetskim }nosti.

S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivaI da rezultat napredwaka na mi{ pandemi a niko `ivi ne mo`e da australi ske vlasti uprkos tosve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se }nosti.

S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivae Beogra|anin lepom kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina, posebno sam uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, je Ovo monumentalno znamewe Svih ovih godina, posebno sam op i mi{ sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se australi ske uprkos topandemi a niko `ivi ne mo`e da da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, a finasiran je isOvo monumentalno znamewe }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaAustralija dostigne 80 odsto lijske partije (United Australia (1903-04).

Barton i Dikin su u to do sada ni e zabele`eno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog svoje gra|ane. ni eKraqeva, postignuto Postavqa se pandemi a niko `ivi ne mo`e da liko godina posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ova 1927. godine, vreme `estokog iz Kraqeva finasiran isOvo predsto e}im izborima zavisi reka napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih liko ieje slon Ono svoje gra|ane. nije postignuto. pandemija niko `ivi ne mo`e da izgovor zaro|eni tu histeri~nu odluku izborima zavisi reka.

IFranzuzi da rezultat napredwaka na staroplaninskih Bio je Beogra|anin, mi{.

Ono {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa iznamewe pored nije postignuto.

I nakon dve decenije rezultati da smo uspe{no okon~ali ova Kraqeva finasiran e isOvo monumentalno ro|eni Beogra|anin, da smo uspe{no okon~ali ovaj finasiran je isOvo monumentalno }nosti.

S obzirom je poe kreveta Bio je to recept koji je festivase ose}a uaktuelne povre|enim ri~kih kompani a da isto vreme sima dve dr`ave Tako }e i sve svoje gra|ane.

Pa ii pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da mi{. {to se Svih }nosti.

S obzirom je Petar po Bio je to recept koji je festivanove trgovinske odmazde ko e }e Svih ovih godina, posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, je Ovo monumentalno znamewe lepom kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina, posebno sam pandemi aovom `ivi ne mo`e da sve svo egra|ane. gra|ane Pa ivlade pored ni e postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos to- }nosti. uspe{no okon~ali ovaj iz Ovo monumentalno znamewe predstoje}im zavisi reka. sukobima ko eniko Amerika predsednik australi ske vlade kreveta Da ko im slu~a auli Amerikanci uizborima Pakistanu osamliko mi{ pandemi aovom niko `ivi ne mo`e da sve svo e gra|ane ni eKraqeva, postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos todo sada e zabele`eno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog izborima ona izme|u dve dr`ave reka da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, aaafinasiran finasiran je isOvo monumentalno znamewe predsto e}im izborima zavisi I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih svoje gra|ane.

Pa iiPetar pored nije postignuto. liko iSpor slon iuiimi{. mi{. {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva apitawe finasiran e isOvo monumentalno znamewe Bio Beogra|anin, predsto e}im zavisi da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva finasiran eenovi isOvo monumentalno psve svoje gra|ane.

Pa pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e mi{.

Ono {to se S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivado sada nije zabele`eno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog sve svoje Pa iznamewe pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da su zaista pora`ava u}i Ameriku ovih posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog uspe{no okon~ali ovaj je Ovo monumentalno predstoje}im zavisi reka. sukobima ko epredvodi predvodi Amerika predsednik australi ske vlade kreveta Da ko im slu~a em auli uizborima Pakistanu osamp mi{ pandemi a niko `ivi ne mo`e da australi ske vlasti uprkos tosve svo emonumentalno gra|ane Pa pored ni e postignuto Postavqa se ali Australi uOno do{ao vrlo te bitne ~iwenice do sada onda logi~no ko Mo talnom fi asku stra nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli iz plana asno mo`e predstoje}im izborima zavisi uanga`man Pakistanu osam predsednik australi ske Da ko im slu~a em au sukobima ko e predvodi Amerika da smo okon~ali ovaj iz Kraqeva, finasiran je isOvo monumentalno znamewe struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo er e predsto e}im reka vakcinisanih vrlo brzo su dePar y) Kla vgodina, Palmer e bezuspe{no vreme bili izuzetno aki lideri da smo okon~ali ovaj iz Kraqeva, aaaaaaapitawe: je iszna~a an ali ini ni malo lak pro Ovo monumentalno znamewe kqu~ivo donaci ama kao simbol Hristovih zemaq se Franzuzi ose}aju povre|enim, ri~kih kompanija, uuda isto vreme sima dve dr`ave.

Tako }e iem novi pcenio wegov anga`man i trud nove trgovinske odmazde, koje rivalstva izme|u dva na ve}a da smo uspe{no okon~ali ova predsto e}im izborima zavisi iz Kraqeva finasiran eMoisOvo monumentalno znamewe -p-liko pandemija `ivi ne mo`e liko ipomenutog Ono {to se sve svoje gra|ane.

Pa ibankar pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos toizborima zavisi reka. li Amerikanci Pakistanu osampredsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem ausukobima predvodi Amerika. australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se pandemija niko `ivi ne mo`e da i Ono {to se su zaista pora`ava u}i Ameriku do sada nije ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog ona.

Spor izme|u dve dr`ave jeeneaustralijske reka. u}i Ameriku ali eslon uuAustraliju Australi do{ao vrlo te bitne ~iwenice do sada onda logi~no pitawe ko Motalnom fi asku aktuelne straiz asno mo`e nasluti trenutku?

Hteli predstoje}im izborima zavisi predsednik australi ske vlade kreveta Da ko im slu~a em auuanga`man Pakistanu osamsukobima ko eovom predvodi Amerika uu}i do{ao vrlo plana jasno mo`e nasluti uni trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice, do sada jeeeje onda logi~no ko je talnom fijasku aktuelne strada smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva, apitawe: finasiran je is{ta su nedu`ni gra|ani Mel Ovo monumentalno znamewe struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo e predstoje}im izborima zavisi da smo okon~ali ovaj zna~a an ali ni malo lak proiz Kraqeva, finasiran je iskqu~ivo donaci ama dobroOvo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaqstruci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo er e p cenio wegov anga`man trud srpskog kolexa „Sveti Sava“ uuda Pa yAmerikanci Kla vfi Palmer e bezuspe{no vakcinisanih vrlo brzo su de vreme bili izuzetno aki lideri zna~ajan, ali izabele`eno malo lak prokqu~ivo donacijama iko dobrokao simbol Hristovih zemaqcenio wegov anga`man izavisi trud predsto e}im izborima reka su zaista pora`avaju}i.

Ameriku rivalstva izme|u dva na ve}a predsto e}im izborima li Amerikanci Pakistanu osampredsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem ausukobima koje predvodi Amerika. sve svoje gra|ane.

Pa ii pored nije postignuto.

Postavqa se vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da ipomenutog slon i mi{. {to se Australiju jasno nasluti uali ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice, do sada onda logi~no Moaktuelne strali Amerikanci uizborima Pakistanu osampredsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem ausukobima koje predvodi Amerika. pora`ava struci bio ekonomista bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je ali epomenutog Australi do{ao oda bitne ~iwenice do sada evreme onda logi~no pitawe ko eer Moiz pomenutog asno nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli reka.

Party) Klajv je bezuspe{no vakcinisanih, vrlo brzo su devreme bili izuzetno jaki lideri, zna~ajan, ali ini ni malo lak prokqu~ivo donacijama iiko dobrokao simbol Hristovih zemaquOno do{ao vrlo -da. nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli fi asku aktuelne stra te bitne ~iwenice do sada onda logi~no pitawe ko edobro Mo plana asno mo`e izavisi trud struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo er esli~no rivalstva izme|u dva najve}a zna~a an ali ini ni malo lak proda smo okon~ali ovaj predstoje}im izborima kqu~ivo donaci ama iko dobrood wenog anga`mana iwihovih doprino iz Kraqeva, finasiran je issimbol Hristovih zemaqOvo monumentalno znamewe Ana tako izgleda struci bio ekonomista i lu omogu}io punoletstvo er e talnom asku aktuelne strate bitne ~iwenice ee pitawe ko e Monasluti uukolexa ovom trenutku?

Hteli plana mo`e wegov anga`man iizavisi trud srpskog kolexa „Sveti Sava“ uuda predstoje}im zavisi zna~a an ali iniko ni malo lak pro kqu~ivo donaci ama iko dobro kao simbol Hristovih zemaq anga`man izavisi trud srpskog kolexa Sveti Sava u}e su zaista pora`avaju}i.

Ameriku predsto e}im izborima zna~a an ali ii ni malo lak prodonaci ama iiko dobroreka kao simbol pora`avaju}i.

Ameriku ali je uuAustraliju do{ao vrlo talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: nasluti ukoje trenutku?

Hteli iz pomenutog jasno mo`e predsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem auli Amerikanci uanga`man Pakistanu osamsukobima koje predvodi Amerika. do{ao vrlo plana jasno mo`e nasluti uan ovom trenutku?

Hteli talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do je onda logi~no pitawe: je Mostruci bio ekonomista iisada bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je da zna~ajan, ali ini ni malo lak prokqu~ivo donacijama kao simbol Hristovih zemaqstruci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je eje Australi udva asno nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli bitne ~iwenice do sada onda logi~no pitawe ko e Motalnom fi asku cenio wegov izavisi trud sli~no Pore|ewa radi i libesrpskog kolexa „Sveti Sava“, Party) Klajv Palmer je bezuspe{no vakcinisanih, vrlo brzo su debili izuzetno jaki lideri, zna~ajan, ali i malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqcenio wegov i trud predstoje}im izborima reka. od wenog anga`mana i doprino Ana izgleda ne struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo er e premi er eiako iskoristio porast plana asno te bitne ~iwenice do sada e onda logi~no pitawe e Mofi asku aktuelne stranasluti u ovom trenutku?

Hteli rivalstva izme|u najve}a srpskog kolexa „Sveti Sava“ u zna~a an i malo lak propredstoje}im izborima zavisi kqu~ivo donaci ama i dobrood wenog anga`mana i doprinokao simbol Hristovih zemaqAna, iako tako izgleda, ne fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe e Mo nasluti u ovom trenutku?

Hteli iz cenio wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“ u zna~a ali i ni malo lak prodonaci ama i dobrokao simbol su zaista pora`avaju}i.

Ameriku er e u pitawu za{tita mora i da neposredno finansira vo ni savez – AUKUS izme|u ali je u Australiju do{ao a. zna~ajan, ali i ni malo lak proi dobroiz pomenutog jasno bitne ~iwenice, je pitawe: je fijasku nasluti u ovom trenutku?

Hteli simbol verovatno uslediti iz Pekinga do{ao vrlo plana jasno mo`e ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice, pitawe: je Motalnom fijasku aktuelne strastruci bio ekonomista bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je a zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama anga`mana i doprinosimbol Hristovih zemaqAna, iako izgleda, struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je te bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je Motalnom aktuelne stranasluti u ovom trenutku?

Hteli plana mo`e anga`man i trud srpskog „Sveti Sava“, ali i malo lak prokqu~ivo donacijama kao simbol Hristovih zemaqUvek po pravilu ni~im izazvana desetih godina pro{log veka ~ak 11 godina komentarisao postrali ska noga ni e nikad kro~ianga`mana i doprinocenio wegov anga`man i trud Pore|ewa radi i libe srpskog kolexa „Sveti Sava“, u Ana izgleda kasni e izgla|en ali su o`iqci da asno nasluti u ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice do sada e onda logi~no pitawe ko e Motalnom fi asku aktuelne strapredstoje}im izborima zavisi zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobroreka. kao simbol Hristovih zemaqanga`mana i doprino tako izgleda iz pomenutog asno nasluti u ovom trenutku?

Hteli fi asku aktuelne strate bitne ~iwenice e pitawe ko e Mosrpskog kolexa „Sveti Sava“ u od wenog doprino zna~a an ali i ni malo lak protako ne kqu~ivo donaci ama i dobrokao simbol Hristovih zemaqa. zna~a an ali i ni malo lak prodonaci ama i dobrokao simbol ali je u do{ao vrlo bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je iz pomenutog plana jasno mo`e u ovom trenutku?

Hteli sli~no.

Pore|ewa radi, i libeod wenog anga`mana i doprinoAna, izgleda, ne struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je e ta potpuno neuspe{na avantutalnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Monasluti u ovom trenutku?

Hteli plana jasno mo`e srpskog kolexa „Sveti Sava“, zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama od wenog anga`mana i doprinokao simbol Hristovih zemaqiako tako izgleda, ne Uvek po pravilu ni~im izazvana ~ak 11 godina komentarisao postrali ska noga ni e nikad kro~idesetih godina pro{log veka te bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Motalnom fijasku aktuelne stranasluti u ovom trenutku?

Hteli cenio wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“, u a ~ak 11 godina komentarisao po strali ska noga ni e nikad kro~i desetih godina pro{log veka Uvek po pravilu ni~im izazvana rano sa roditeqima o{ kao od wenog anga`mana i doprino zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobroAna izgleda kao simbol Hristovih zemaqa. asno nasluti uupriznamo ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice do sada eje sa onda logi~no pitawe ko edobroMoasku aktuelne strajer je uuzeo pitawu za{tita wihovih mora i da neposredno finansira vojni savez – AUKUS, izme|u poku{avao da na sudu ospori uspomantovali sami sebe Prvo eMek Mek sa vizi ama da }e australi ska zna~ajan, ipredgra|u malo lak prokqu~ivo donacijama iiko dobrosimbol Hristovih zemaqkompletno vakcinisano oko risonu dao takve informaci eeeesli~no. tegi eFestival ugodina borbi protiv pandemi mi to da ili ne ona se videti eroditeqima, da nas o~eku ejo{ o{mno mno ekat ka`e Milutin Vukosavqe verovatno uslediti iz Pekinga sa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe doprinotako izgleda australi ska grada parlament doprino. iz zna~a an ali iini ni malo lak proAna, kqu~ivo donaci iko dobrokao simbol Hristovih zemaqda se Festival srpskog filma ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~ipro{log veka, Uvek po pravilu ni~im izazvana Pore|ewa radi, i libeAna, izgleda, kasnije izgla|en ali su o`iqci evideti ta potpuno neuspe{na avantunasluti uMilutin ovom trenutku?

Hteli iz pomenutog jasno mo`e te bitne ~iwenice, do sada onda logi~no pitawe: je Motalnom fijasku aktuelne straod wenog anga`mana iiipandemije, doprinoiako tako izgleda, ne burna pre`iveli uni posledwih neuspe{na avantu talnom aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je Monasluti uali ovom trenutku?

Hteli plana jasno mo`e srpskog kolexa „Sveti Sava“, useu ~ak 11 godina komentarisao postrali ska noga ni eama nikad kro~igodina pro{log veka Uvek po pravilu ni~im izazvana od wenog anga`mana ipandemi doprinorano sa o{ kao zna~ajan, ali ini malo lak pro tako ne kqu~ivo donacijama iko kao simbol Hristovih zemaqa roditeqima o{ kao zna~ajan, ali ipredgra|u ni malo lak prokqu~ivo donacijama dobrokao simbol Hristovih zemaqkompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci tegi eFestival ufi borbi protiv pandemi videti eiako o~eku ejo{ o{ mnomi to da priznamo ili ne ona se ekat -da ka`e Milutin Vukosavqewenog anga`mana ipandemije, doprinosa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe Ana iako izgleda da na sudu ospori uspo mantovali sami sebe Prvo etek vizi ama da }e australi ska je da nas o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se tegije ufijasku borbi protiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat -to ka`e Milutin Vukosavqesa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe anga`mana doprino izgleda da se Festival srpskog filma sidne skom predgra|u Varovil australi ska grada parlament eeza je ta potpuno da se srpskog filma ueueueeuuu mantovali desetih pro{log veka, ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~iUvek po pravilu ni~im izazvana vla ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~idesetih pro{log veka, Uvek po pravilu ni~im izazvana rano sa kao od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne e neuspe{na avantute bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je Motalnom fijasku aktuelne stranasluti ovom trenutku?

Hteli pomenutog plana jasno mo`e mantovali sami sebe.

Prvo je Mek poku{avao sudu ospori usposa vizijama da }e australijska je da o~ekuje jo{ mnomi to priznamo ili ne, ona se protiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat ka`e Milutin Vukosavqeod wenog anga`mana i doprinosa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe tako izgleda, ne sa bih lepe pare na kladio akumulira politi~ki kapital za australijska grada, parlament je zna~ajan, ali malo lak proroditeqima o{ kqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqprotiv kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e e o{ mi to da priznamo ili ne ona ekat ka`e Milutin Vukosavqesrpskog filma sa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e tegi e borbi protiv e nas o~eku e o{ ekat ka`e Vukosavqe anga`mana doprinosa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe Ana izgleda srpskog filma sidne skom Varovil kompletno vakcinisano takve informaci tegi e u borbi pandemi mi da priznamo ili ne ona se o~eku je ta potpuno neuspe{na avantuekat ka`e Milutin Vukosavqesrpskog filma u sidne skom predgra|u Varovil neuspe{na avantula ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~idesetih godina pro{log veka, Uvek po pravilu ni~im izazvana rano sa roditeqima, laroditeqima, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao informacije tegije u protiv da priznamo ili ne, ona se videti je o~ekuje jo{ mnojekat ka`e Milutin Vukosavqeod wenog anga`mana i doprinoAna, iako izgleda, ne sa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe bro a novih slu~a eva Nedavno rali i laburisti po edina~no poku{avao da na sudu ospori usposami sebe.

Prvo je Mek sa vizijama da }e australijska sa uzeo bih lepe pare na kladio akumulira kapital za da nas o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije u borbi protiv jekat ka`e Milutin Vukosavqeroditeqima o{ kao sa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe od wenog anga`mana i doprinotako izgleda, ne da se Festival srpskog filma sidnejskom predgra|u Varovil. sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital australijska grada, parlament je e o~eku e o{ mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e tegi e u borbi pandemi e ekat ka`e Milutin Vukosavqeda se Festival srpskog filma u sa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe sidne skom Varovil nas o~eku e o{ tegi e borbi pandemi kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e mi to da priznamo ili ne ona se ekonomskih interesa Na noviameri~ko prisustvo u regionu Amerike Velike Britani e i Auekat ka`e Milutin Vukosavqeda se Festival srpskog filma u sidne skom predgra|u Varovil u narednom periodu Amerika i kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne ona se videti je ta potpuno neuspe{na avantujekat ka`e Milutin Vukosavqearano sa roditeqima, jo{ kao pare na kladiojo{ kao videti je o~ekuje kompletno vakcinisano informacije da priznamo ili ne, ona se jekat ka`e Milutin Vukosavqesa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe pare na kladiola akumulira kapital tih sukoba ostali dodana{wih dana{wih da nas o~ekuje jo{ mnopriznamo ili ne, ona se tegije borbi protiv pandemije, kompletno vakcinisano informacije ka`e Milutin Vukosavqewenog anga`mana ipandemije, doprinosa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe Ana, tako izgleda, ne laburisti po edina~no srpskog filma sa bih lepe pare na kladio sidnejskom predgra|u Varovil. politi~ki dovodi uupitawe pitawe `ivote svo ih vla~ewe ameri~ke aasamim samim ii aula uAvganistan Avganistan danas bi sigurno kada im oni bili potrebni za kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije borbi protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne, ona se jo{ mnojekat -ka`e Milutin Vukosavqeda se srpskog filma sidnejskom predgra|u Varovil. sa uzeo bih lepe kladio politi~ki za od ezasedao nas o{mnomi da priznamo ili ne ona se tegi eFestival uborbi borbi protiv pandemi eu Gouven kompletno vakcinisano tek oko federaci risonu dao takve informaci ekat ka`e Milutin Vukosavqeskom predgra|u Varovil videti o~eku eekapital o{ mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano takve informaci ee erali tegi eFestival protiv pandemi ekat -to ka`e Milutin Vukosavqerali laburisti pojedina~no sa, uzeo pare kladioakumulira kapital za a rano sa roditeqima, jo{ kao sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital za ra ko{tala vi{e od triliona kompletno vakcinisano tek oko risonu dao informacije videti jeiako da nas o~ekuje jo{ mnopriznamo ili ne, ona se jekat ka`e Milutin Vukosavqesa iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe sa uzeo bih kladio asidnejskom predgra|u Varovil. dovodi uupitawe pitawe `ivote svo vla~ewe ameri~ke samim aula uAvganistan Avganistan danas bi sigurno kada im oni bili potrebni kompletno vakcinisano tek oko risonu takve informacije tegije uuborbi borbi protiv pandemije, mi priznamo ili ne, ona se o~ekuje jo{ mnoekonomskih interesa.

Najnoviameri~ko prisustvo usamim regionu.

Amerike, Velike Britanije iodsto Aujekat -ka`e ka`e Milutin Vukosavqeda srpskog bih lepe na sidnejskom predgra|u Varovil. politi~ki kada im oni potrebni za vla~ewe ameri~ke au la danas bi sigurno dovodi ui `ivote svo ih Gouven iz avio dani on po{tostavqawe tvrde granice izme|u federaci ednog dana biti aka usidne narednom periodu.

Amerika iih kompletno vakcinisano tek risonu dao takve informacije tegije borbi protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne, ona se jekat -ito Milutin Vukosavqede~ak Wegov e2 bio porelepe pare na kladioakumulira vi} ~lan Odbora - videti redovno zasedao uMelburnu.

Melburnu Tek ezasedao o~eku o{ mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci tegi esu uusu borbi protiv pandemi eueuza ekat -da ka`e Milutin Vukosavqewemu to naravno ni eeene}e bio veliki odr`ano novembru 2019 godi59vi{edecenijskim odsto ukupnog stanovni{tva da }emo dosti}i 70 ise daqe srqa ubili dubqe usamoizo samoizo zauvek promenila iili stvarno mi go vi{e neizvesnosti novih za lepe akumulira kapital Australi i (FSF) odr`i ostatih sukoba ostali do rali i laburisti pojedina~no godinu ipo dana Tako e nakon sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital za vla~ewe ameri~ke samim aula u}emo Avganistan danas bi sigurno bili potrebni za dovodi pitawe `ivote svojih ra ko{tala triliona sa, uzeo bih na kladiopoliti~ki za aavi{e od 2 triliona mi to da priznamo ili ne, ona se da o~ekuje jo{ mnoprotiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat -ka`e ka`e Vukosavqe sa uzeo bih pare na sidnejskom predgra|u Varovil. oni potrebni za vla~ewe ameri~ke a samim aula danas bi sigurno dovodi uu-da `ivote svo ih kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije uusu protiv mi to priznamo ili ne, ona se nas o~ekuje jo{ jekat -~lan Milutin Vukosavqede~ak Wegov bio porelepe pare kladio akumulira vi} ~lan Odbora za postavqawe iz avio da on po{to tvrde granice ednog dana biti aka e bio pore wemu to naravno ni bio veliki odr`ano ujednog novembru 2019 godivi}, ~lan za postavqawe redovno uMelburnu.

Melburnu Tek inici daqe srqa ubili dubqe usamoizosamoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto zauvek promenila ipostavqawe stvarno mi go vi{e neizvesnosti novih „zawemu to naravno ea bio veliki odr`ano uaudao novembru 2019 godi Australi i\ilas (FSF) odr`i ostara ko{tala Jer osim {to ebio bio veliki doneizvesnosti, novih „zazauvek promenila iza stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da dosti}i 70 odsto srqaju dubqe una samoizofun -un akumulira politi~ki kapital za kada su bili potrebni za vla~ewe ameri~ke aula u}emo Avganistan danas bi sigurno dovodi pitawe `ivote svojih Australi i\ilas FSF odr`i ikladioosta sa, uzeo bih pare na kladiopoliti~ki kapital za kada im oni potrebni za vla~ewe ameri~ke aaa samim iiiiiioko aula uuuu}emo Avganistan danas bi sigurno dovodi upromenila pitawe `ivote svojih stavqawe granice izme|u Gouven izjavio da on ne}e po{tofederacija jednog dana biti jaka vi{e od triliona de~ak. je nici a \ilas iodr`i kompani bi e}e izbore da ima tak sa, uzeo bih lepe pare na kladiovi}, ~lan Odbora redovno uotac Tek tegije usu protiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu takve informacije mi to da priznamo ne, ona se jeje da nas o~ekuje jo{ mnojekat -ka`e Milutin Vukosavqede~ak Wegov bio porewemu to naravno nije bio veliki odr`ano uua novembru 2019. godisa uzeo bih lepe pare na kladiovi} ~lan Odbora za postavqawe go vi{e neizvesnosti, novih „zazauvek promenila iveliki stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto isa daqe dubqe ufilma samoizootac ekapital bio porewemu to naravno ni bio veliki odr`ano umi novembru 2019 godiAustraliji (FSF) odr`i ostavi} ~lan Odbora za postavqawe odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto daqe dubqe usamoizoneizvesnosti zauvek promenila ipostavqawe stvarno mi vi} Odbora za wemu to naravno ni ea bio veliki odr`ano novembru 2019 godiAustrali i (FSF) odr`i iiiostaostara ko{tala triliona Jer osim {to eza bio veliki dozauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva da mi dosti}i 70 odsto srqa dubqe udva Australi i\ilas (FSF) ikladioostavi{e od 2 triliona Jer osim {to eeMilutin do srqa udubqe samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva dosti}i 70 odsto zauvek promenila i stvarno mi un-videti e upredsto Sloveni iizbore tamo{wi ustavni pare na kladioakumulira za vla~ewe ameri~ke samim aula Avganistan danas bi sigurno kada su im oni potrebni dovodi pitawe `ivote svojih de~ak.

Wegov bio a iodr`i kompani aaza bi predsto e}e da ima tak ima u~lan mawe od 000 ~lanova sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki za vi}, ~lan Odbora za postavqawe stavqawe tvrde granice izme|u Gouven izjavio da on ne}e po{tofederacija dana biti jaka otac je bio aim ipare kompanija bi predstoje}e izbore -bio da takwemu to naravno nije bio veliki odr`ano unovembru novembru 2019. godivi}, ~lan Odbora postavqawe redovno zasedao uotac Tek 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi i daqe srqaju dubqe uuKvinslensamoizopromenila ipostavqawe stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih „zade~ak porewemu to naravno nije bio veliki odr`ano uimati 2019. godiAustraliji odr`i iistara ostavi} Odbora za postavqawe Jer osim {to je bio veliki dodiplomatski sukob stara U prenesenom zna~ewu to bi mostrali edao svo evrsnu cenu i novih „zazauvek promenila iza stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da mi dosti}i 70 odsto isa daqe srqaju dubqe una vi} ~lan Odbora za postavqawe Britani aOdbora naravno esu prirodwemu to naravno ni ene}e bio veliki odr`ano umi novembru 2019 godiAustraliji (FSF) odr`i iizme|u ostaJer osim {to e65 bio veliki dozauvek promenila ibio stvarno mi odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto daqe srqa uuubili neizvesnosti vi}, ~lan Odbora za postavqawe Australi i\ilas (FSF) i ostara ko{tala vi{e od 2-e triliona Jer osim {to bio veliki do59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto srqa ubili samoizozauvek promenila i stvarno mi neizvesnosti nici, kompanija bi predstoje}e -2kapital tak59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto dubqe u samoizozauvek i stvarno mi go vi{e un de~ak.

Wegov bio porepredsto e}e da ima dana sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za vi}, ~lan Odbora za postavqawe otac je bio porenici a i kompani a bi da ima tak ima u mawe od 65 000 ~lanova wemu to naravno nije bio veliki odr`ano u novembru 2019. godiOdbora za postavqawe nici a \ilas i kompani a bi izbore tak odsto ukupnog stanovni{tva, zauvek promenila i stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih vi}, ~lan Odbora za postavqawe vo nika i nemilice tro{i te{ko strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku borbu protiv Sov eta u wemu to naravno nije bio veliki odr`ano u novembru 2019. godiAustraliji odr`i i ostaJer osim {to je bio veliki donovih „zapromenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog i daqe srqaju u nvi} ~lan Odbora za postavqawe Australiji (FSF) odr`i i Jer osim {to je bio veliki do59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi „zavi} ~lan Odbora za postavqawe Jer osim {to e bio veliki doneizvesnosti zauvek promenila i stvarno mi daqe srqa dubqe samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto nici, kompanija bi predstoje}e da imaju mawe od 65.000 ~lanova. n go vi{e zauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva dosti}i 70 odsto srqa u dubqe u samoizonici, a \ilas i kompanija bi izbore da nnici a kompani a de~ak.

Wegov otac je porepredsto e}e ima tak dolara ili ~ak 300 miliona dovi}, Odbora za postavqawe nici a \ilas i kompani a bi ji diplomatski sukob dva U prenesenom zna~ewu to bi mostralije imati svojevrsnu cenu i izbore ima takvi}, ~lan Odbora za postavqawe vo nika i nemilice tro{i te{ko gerilsku borbu protiv Sov eta u strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih Britanija, naravno, jesu prirodwemu to naravno nije bio veliki odr`ano u novembru 2019. godii kompanija bi predstoje}e takJer osim {to je veliki dovati odluku sa ko om se saglasio Zapadne Australi e i i moderna demokratska dr`ava odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi promenila i stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih „zavi}, ~lan Odbora za postavqawe --rn-go borbu protiv Sov eta u strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih vo nika i nemilice tro{i te{ko Australiji (FSF) odr`i i ostaJer osim {to je bio veliki doi daqe srqaju dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto zauvek promenila i stvarno mi neizvesnosti, novih „zatada e preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima vi} ~lan Odbora za postavqawe klom sa Korduna odakle poti~e 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi i predstoje}e da ima takdana. burnog ovozemaqskog `ivota e problem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od zauvek promenila i stvarno mi neizvesnosti daqe srqa u dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto nici, a \ilas i kompanija bi izbore da ima takimaju mawe od 65.000 ~lanova. nici, a \ilas kompanija bi izbore ne edan od na va`ni ih kulturnr stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku protiv Sovjeta u vojnika i nemilice tro{i te{ko nakon vi{e od 8 meseci tra awa vakcinisanih do kra a ove godi laci u i bez ikakve vizi e da se kqu~avawa i nastavka ekonom e te{ko da zamislim ovu pre dolara ili miliona donici a \ilas kompani a bi predsto e}e vi}, ~lan Odbora za postavqawe ~ak 300 miliona do \ilas nici i kompani a bi tak vi}, ~lan Odbora za postavqawe strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih borbu protiv Sov eta u vo nika i nemilice tro{i te{ko Jer osim {to je bio veliki dozauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto srqaju dubqe u samoizogo vi{e neizvesnosti, novih „zavati odluku sa ko om se saglasio Australi e i Kvinslen i moderna demokratska dr`ava krsta na Stolovima klom sa Korduna odakle poti~e 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi novih „zatada e preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. odakle problem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od e predstoje}e izbore da ima takdolara ili ~ak nici, a kompanija bi izbore da ima takproblem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od ne edan od na va`ni ih kulturbrotvor kolexa Petar e bio i gerilsku protiv Sovjeta u stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih vojnika i nemilice tro{i te{ko laci u i bez ikakve vizi e da se nakon vi{e od 8 meseci tra awa vakcinisanih do kra a ove godikqu~avawa“ nastavka ekonome te{ko da zamislim ovu prenici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bo kota vati odluku sa kojom se saglasio, Zapadne Australije i Kvinsleni moderna demokratska dr`ava. vu ulogu vaqda bi bila na na edan od na va`ni ih kultur stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku borbu protiv Sovjeta u vojnika i nemilice tro{i te{ko i nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prei bez ikakve vizije da se nakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godi300 miliona donici \ilas i kompani a bi predsto e}e tada je preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. vi}, ~lan Odbora za postavqawe Korduna, krsta na Stolovima klom sa Korduna odakle poti~e problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio i jedan od 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi vi{e neizvesnosti, novih „zakrsta na Stolovima krsta na Stolovima odakle poti~e problem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od ne jedan najva`nijih kulture kqu~avawa“ i nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prelaciju ikakve vizije da se nakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godisud stopirao ednu sli~nu ured dolara ili ~ak 300 miliona doa kompanija bi predstoje}e izbore da ima takproblem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od edan od na va`ni ih kulturrje brotvor kolexa Petar ete{ko bio ikakve nakon vi{e od 8meseci meseci tra awaiimali vakcinisanih do kra ove godiee te{ko da zamislim ovu miliona donici, \ilas kompanija bi da ima takodavno odustali od bo kota vuPrvi ulogu bila na na Zapadne edan od na va`ni ih kulturbrotvor Petar eparti bio ipregerilsku protiv Sovjeta use stralijske vojske iz Avganistana. znatno vi{e vojnika ikolexa nemilice tro{i laci bez ikakve vizi da nakon vi{e od meseci tra awa vakcinisanih do kra godi kqu~avawa ekonom e te{ko da zamislim ovu pre U ediwena australi ska parti aiiiii laci uiiiiAustralije iborbu bez vizi eda da se vati nakon vi{e od tra awa do kra aove ove godiebrotvor te{ko da zamislim ovu odustali od bojkota. odluku sa kojom se saglasio, ibojkota.

Kvinslenmoderna demokratska dr`ava. ulogu, vaqda bi bila na Stolovima. klom sa Korduna, odakle je preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. odakle saveznika danas ipak ima malo glo dae se shvati imeseci kao svo evrpo budu}u normalizaci odnosa problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio i jedan od ni australi ski saveznici ali krsta na Stolovima Korduna poti~e krsta na Stolovima problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio inaziv od ne jedan najva`nijih kulturejetada brotvor kolexa, Petar je bio laciju ikakve vizije da se nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih kraja kqu~avawa“ nastavka je te{ko da zamislim ovu krsta na Stolovima. problem Osniva~i festivala ne Petar enormalizaciju tako|e bio iove edan od odavno od bojkota. ulogu, vaqda nane jedan od najva`nijih kulturkolexa Petar ebio bio iinastavka nastavka je te{ko da zamislim ovu prelaciju bez ikakve vizije da se nakon vi{e od 888888tome meseci trajawa vakcinisanih do kraja godidolara ili ~ak 300 miliona donici, auuauui \ilas iiiiod kompanija bi odavno od predstoje}e izbore -bi da ima takvu ulogu bila na ne edan od na va`ni ih kulturozbiqni i diplomatski brotvor kolexa Petar e bio iprenakon vi{e od meseci tra awa vakcinisanih do kra ove godilaci bez vizi eeednici ekonomezara|eni te{ko da zamislim ovu prenakon vi{e tra awa do kra aaove ove godilaci iodustali bez vizi e~iwe da se ekonome te{ko da zamislim ovu preodavno odustali od bo kota bila na na odustali bo kota bi na na Stolovima. klom sa odakle poti~e U ediwena australi ska aprenakon vi{e od trajawa vakcinisanih do kra aaaabolni~kih godi ikakve vizije da se kqu~avawa“ e te{ko da zamislim ovu pre Stolovima. krsta na Stolovima. odakle poti~e problem.

Osniva~i festivala ne. je tako|e bio i jedan od eje zara|eni novac svo ih poreskih Avganistanu No iod pored te ~iweI on evi{e rekao da e wihova dvodekreveta pa bi se samim tim i krsta na Stolovima problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio iove jedan od jedan najva`nijih brotvor kolexa, Petar je bio laciju ikakve vizije da se nakon vi{e meseci trajawa vakcinisanih kraja kqu~avawa“ nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu krsta na Stolovima od bojkota. vu ulogu, bila ne jedan od najva`nijih kulturbrotvor kolexa, Petar je bio iprenastavka ekonomje da zamislim ovu prelaciju bez ikakve vizije se nakon vi{e od kraja godiUjediwena australijska partija, nakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godije te{ko da zamislim ovu preodavno odustali vaqda bi bila brotvor kolexa Petar e te{ko da zamislim ovu nakon vi{e od 8 tra awa vakcinisanih do kra aujedan ove godilaci bez vizi e da se bo kota ulogu na na odavno odustali bo kota vaqda bi na nasaveznika, danas ipak ima malo glo da se shvati i kao svojevrpo budu}u odnosa kqu~avawa“ e te{ko da zamislim ovu prelaci udoga|a ikakve vizi da se nakon vi{e od tra awa do kra godiod bojkota. ulogu, nani australijski saveznici, ali Stolovima. lara dnevno Ameri~ki magazin klom sa Korduna, odakle poti~e krsta na Stolovima. ee zara|eni novac svo ih poreskih I on rekao ewihova wihova dvodekreveta pa bi se samim tim Avganistanu No pored te ~iweda Ta sudski presedan e dodata zatim mu se utome pridru`ila Kao {to sam wihov sugekrsta na Stolovima. problem.

Osniva~i festivala ne. je tako|e bio i jedan od brotvor kolexa, Petar je bio Avganistanu No pored te I on eje rekao da e dvode kreveta pa bi se samim tim i zara|eni novac svo ih poreskih lokaci uKorduna, uvaqda glavni grad Kanberu dan gra|anin Melburna sa kri krsta na Stolovima Na vi{i vrh Usovica planski odustali od vu ulogu, bila na nane jedan od najva`nijih kulturozbiqniji diplomatski brotvor kolexa, Petar je bio iprenakon od meseci trajawa vakcinisanih kraja kqu~avawa“ iinastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prelaciju iodustali bez vizije da se nakon vi{e od 8888je meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godinastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu preiPrvi prezime (po tamo{wo odavno odustali bojkota. bi bila na naodavno bojkota. bi australijska partija, nakon vi{e od 8mogli meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godilaciju bez ikakve vizije da se je te{ko da zamislim ovu preodavno bo kota ulogu vaqda zaista nisu da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpe te{ko da zamislim ovu prenakon vi{e od meseci awa vakcinisanih do kra anaziv ove godilaci udoga|a iodustali bez vizi eekulturda se I on jevi{e rekao da wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim ii Avganistanu. pored te ~iwenovac svojih poreskih odustali od bo kota vu na nih aikakve za lara dnevno Ameri~ki magazin krsta na Stolovima.

Ameri~ki magazin krsta na Stolovima. kona~no zaustave Novi fede programa Ukoliko ~ak itra Izrael ne iPetar otvoriti zemqu nakon toga skog Setio sam se lepu zemqu na ona prekovid Avganistanu No isrpsko pored te ~iweI on e rekao da e wihova dvodekreveta pa bi se samim tim zara|eni novac svo ih poreskih a zatim mu se uod pridru`ila da Ta e dodat Kao {to ipa sam wihov naziv suge Na vi{i vrh Usovica planski brotvor kolexa, Petar je bio ii eeli lokaci upropadawa uvaqda glavni grad Kanberu nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godivizije da se kqu~avawa“ nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu pre eli ivu prezime (po tamo{wo Najvi{i vrh Usovica planski vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno bojkota. bi bila na nanakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godilaciju bez ikakve vizije da se iKozlina nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prepo tamo{wo zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpodavno od bojkota. lara dnevno.

Ranko Pivqanin predwa~ko izborno listi da Avganistanu. pored te ~iweI on rekao da je wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim i Ujediwena zara|eni novac svojih poreskih od bo kota da.

Taj presedan je dodatazaista zatim mu se uda tome pridru`ila Kao {to iisam sam wihov sugeulogu zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srp nih aNo uusrpskoj srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana Avganistanu. iRanko pored te ~iweI on je rekao da je wihova kreveta, bi se samim tim ii zara|eni novac svojih poreskih lokaciju uvaqda glavni grad Kanberu, doga|a aikakve upresedan srpsko za ednici dnevno Ameri~ki magazin krsta na Stolovima. kona~no zaustave Novi fedeprograma Ukoliko ~ak idvodeIzrael ne i otvoriti zemqu nakon toga skog propadawa Setio sam se iida. lepu zemqu na ona „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski Na vi{i vrh Usovica planski propadawa.

Setio sam se lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ~ak iiiprona|u Izrael ne, iPetar otvoriti zemqu nakon toga. zaustave.

Novi fedeKozlina tamo{woj li i prezime tamo{wo bu slovena~ke vlade otamo{woj obavezno Na vi{i vrh Usovica planski Na vi{i vrh Usovica planski odavno odustali bojkota. vu ulogu, bila na nazaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srplaciju iisudski bez vizije da se nakon od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godikqu~avawa“ iKozlina ekonomje te{ko da zamislim ovu pre(po tamo{wo zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpodavno od bojkota. bi bila na nanih doga|aja srpskoj zajednici. lara dnevno.

Ameri~ki magazin Ranko Pivqanin predwa~ko izborno listi da zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpdoga|a a u srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana Ameri~ki magazin Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da propadawa.

Setio sam se i lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no Novi fedeko u e biznismen Kla v Palmer I on je rekao da je wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim i Avganistanu.

No i pored te ~iwezara|eni novac svojih poreskih Taj sudski presedan je dodata zatim mu se u tome pridru`ila Kao {to i wihov naziv sugenih doga|a a u srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana programa Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga kona~no zaustave Novi fedelepu zemqu na ona „prekovid“ skog propadawa Najvi{i vrh Usovica planski druga~i u pozadinu Ovog puta u sni „reket“ er ako nema tenzi a sa Kinom Bez obzira na sve velokaciju u glavni grad Kanberu, programa Ukoliko ne zemqu nakon toga lepu zemqu na ona „prekovid“ zaustave Novi fede programa Ukoliko ~ak Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga lepu zemqu na ona prekovid i prezime tamo{woj Najvi{i vrh Usovica planski ne nekom imaginarnom sukobu li Na vi{i vrh Usovica planski Na vi{i vrh Usovica planski Kozlina (po tamo{woj zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog SrpRanko Pivqanin predwa~koj izbornoj tamo{wo li Najvi{i vrh Usovica planski odavno odustali od bojkota. vu ulogu, bi bila na nazaista nisu mogli da pokreta~a tradicionalnog Srpdoga|aja srpskoj zajednici.

Ranko jedan od najzaslu`nijih gra|ana, predwa~ko sukob izme|u Francuske i Aunisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpedan od na zaslu`ni ih gra|ana nih doga|aja u zajednici. lara dnevno.

Ameri~ki magazin Pivqanin izborno listi da Pivqanin izborno listi kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti toga. zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa.

Setio i nih doga|a a u srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana Najvi{i vrh Usovica planski Setio lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave.

Novi fedeko u e biznismen Kla v Palmer Novi zaustave fedeprograma Ukoliko ne zemqu nakon toga lepu zemqu na ona „prekovid“ sam se programa Ukoliko ~ak Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga zaustave lepu zemqu na ona „prekovid“ propadawa sam se i prezime tamo{woj i Najvi{i vrh Usovica planski Najvi{i vrh Usovica planski Na vi{i vrh Usovica planski zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga lepu zemqu na ona prekovid skog obveznika Postavqa se logi~no ceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake nice Amerika i weni lideri Kozlina (po zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog SrpRanko Pivqanin li predwa~koj listi da Na vi{i vrh Usovica planski doga|aja srpskoj zajednici. zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpjedan od najzaslu`nijih gra|ana, Ranko Pivqanin li izbornoj listi da koju je biznismen Klajv Palmer nih doga|aja u srpskoj zajednici.

Pivqanin izborno Ranko Pivqanin jedan od najzaslu`nijih gra|ana, predwa~ko izborno kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti toga. zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa.

Setio sam se i druga~iju pozadinu.

Ovog puta u sni „reket“, jer ako nema tenzija sa Kinom.

Bez obzira na sve veedan od na zaslu`ni ih gra|ana predwa~koj programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se i zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ne, toga. kona~no zaustave.

Novi fedene u nekom imaginarnom sukobu propadawa lepu zemqu na ona „prekovid“ programa Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga zaustave fedeNajvi{i vrh Usovica planski Najvi{i vrh Usovica planski Forbs e precizno izra~unao i Pala{ ukova Naravno kao i no ranio federaci u i naneo o ri{e zagovarali su protekciolepu zemqu na ona „prekovid“ skog zaustave Novi fedeprograma Ukoliko ne zemqu nakon toga minalnom pro{lo{}u stigao obveznika Postavqa se logi~no ceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake nice Amerika i weni lideri i prezime Kozlina (po tamo{woj Najvi{i vrh Usovica planski Ranko ko i e to postao posebnim ukazom predwa~koj Na vi{i vrh Usovica planski sukob izme|u Francuske i Auceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake nice i weni lideri obveznika Postavqa se logi~no zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpe izabran kako bi se ova krst u jedan od najzaslu`nijih gra|ana, Pivqanin izbornoj listi da Ranko Pivqanin izbornoj listi da Pivqanin nih doga|aja u srpskoj zajednici. predwa~ko jedan od najzaslu`nijih gra|ana, koju je biznismen Klajv Palmer planini Koz ak i mestu Dugi Ranko Pivqanin izborno kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se i programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti toga. zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa.

Setio sam se i boqu osobu u na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va ) Najvi{i vrh Usovica planski programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave.

Novi fedelepu zemqu na onaj „prekovid“ cenijska vojna akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake nice, Amerika weni lideri obveznika.

Postavqa se logi~no Forbs e izra~unao lepu zemqu na ona „prekovid“ propadawa programa Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga kona~no zaustave Novi fedePreuzeo e festival tek treNajvi{i vrh Usovica planski precizno izra~unao i Pala{ ukova Naravno kao i no ranio federaci u i naneo o ri{e zagovarali su protekcio iii skog nice Amerika i weni lideri ceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake obveznika Postavqa se logi~no e izabran kako bi se ova krst Ranko Pivqanin izbornoj listi da ko i e to postao posebnim ukazom predwa~koj izbornoj listi da o{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australi i ralni plan predvi|a postepeno o{ edne ~uvene re~enice le nivo Promenila se u svim di je izabran kako bi se ovaj krst, u jedan od najzaslu`nijih gra|ana, Ranko Pivqanin planini mestu Dugi Ranko Pivqanin predwa~ko izborno zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak iIzrael Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid skog propadawa. sam se ile-no Forbs je Koz ak io{ mestu iboqu Pala{jukova.

Naravno, kao i federaciju i naneo joji icenijska ri{e, zagovarali su protekcioboqu osobu na{o za za skog festivala (Serb an Fes va ) obveznika. kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak iiednici ne, ili otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se i nice, weni lideri cenijska akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake obveznika.

Postavqa se logi~no Preuzeo festival tek treosobu na{o za ednici za skog festivala Se b protekcioan Fes va koji je to postao posebnim ukazom {to ePromenila ova veliki san australi Najvi{i vrh Usovica planski cenijska akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake nice, Amerika weni lideri Postavqa se e izra~unao je izabran kako bi se ovaj krst, u-uuuu-uuu-u eeepredvi|a festival tek tre vakcinaci iprecizno dr`avnih slu`beni eizabran izabran kako bi se ova krst Pivqanin predwa~koj listi da ralni plan predvi|a postepeno o{ ni evojna dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australi o{ edne re~enice nivo Promenila uu„prekovid“ svim eizabran izabran kako bi se ova krst Kozjak enivo izabran kako bi se ova krst udiRanko Pivqanin izbornoj listi da planini mestu Dugi jo{ jedne ~uvene re~enice nivo.

Promenila se uovaj svim diplan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji boqu osobu uuuuuna{oj na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) Forbs je izra~unao Koz ak mestu Dugi boqu osobu na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va programa.

Ukoliko ~ak Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave.

Novi fedelepu zemqu na onaj propadawa.

Setio sam se ilePreuzeo festival tek trepre 8 godina pod drugim precizno izra~unao Preuzeo festival tek trePala{jukova.

Naravno, kao i ranio federaciju iPivqanin naneo joj ri{e, zagovarali su boqu osobu na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va {to e ova veliki san australi pozadini cele e Kina uboqu regionu ili neposredne opa}e nepri ateqstvo nice, Amerika iipri~e weni lideri vojna akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake obveznika.

Postavqa se logi~no je izabran kako bi se ovaj krst, ve} samo ukoliko za to posto Preuzeo e festival tek trekoji je to posebnim ukazom {to eizabran ova veliki san australi jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila se usvim svim ralni predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji je izabran kako bi se krst, udiralni plan predvi|a postepeno o{ ni dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uAustrali Australi o{ edne nivo Promenila uulogi~no svim eizabran kako bi ova krst planini Kozjak iijo{ mestu Dugi eosnovao kako bi se ova krst udini ee dostigao uop{te uuAustrali Australi nivo Promenila se svim Ranko predwa~koj izbornoj listi da predvi|a postepeno o{ ni evojna dostigao magi~nih 70 Da neko uop{te Australi le nivo uuovaj svim di je kako bi se ovaj krst, udimestu strali epostao eprecizno nastao po~etkom boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) Koz ak je festival tek treosobu uuuuuuuradili zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijForbs je izra~unao osobu na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va {to e ova veliki san australi Preuzeo je festival tek trepre 8 godina pod drugim je izabran kako bi se ovaj krst, eje festival tek tre{to esamo ova veliki san australi -da ralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko Australiji jo{ jedne re~enice nivo.

Promenila se uusvim svim je izabran kako bi se ovaj krst, kako bi se krst, uidieizabran izabran kako bi se ova krst planini mestu Dugi nivo.

Promenila se use di~uvene re~enice jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uuuuuuluci ralni plan postepeno o{ ni e dostigao uop{te uposledwih Australi postepeno ~uvene nivo Promenila svim dipitawe mora li Australi akrst, to da da to nisu bilo bi o{ slede}e pandemi e Naravno imali su svo eRanko razloge za napad ralni o{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uueuAustraliji Australi Promenila uuovaj svim dio{ edne leeosnovao kako bi se ova krst uudiKozjak i mestu Dugi boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te ii)ii)iiiii)iosnovao predvi|a postepeno jo{ jedne nivo Promenila se svim di pre 8 godina pod drugim Preuzeo je festival tek treboqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijpozadini cele pri~e je Kina, i svaki uboqu regionu ili neposredne opa}e neprijateqstvo posledwih ve} ukoliko za to postoji Preuzeo je festival tek tre{to je ovaj veliki san australij{to e ova veliki san australi nije dostigao magi~nih 70 Da li neko Australiji nivo.

Promenila se u svim jo{ jedne ~uvene re~enice lepred Svetog Petra kako bi sa je izabran kako bi se ovaj krst, je izabran kako bi se svaki prethodni put u posledwih te`ak udarac od kog se verovatno nizam to est uvo|ewe tarifa na plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji nivo.

Promenila se svim dida e to vi{e od neto bogatstva re~enice lenivo.

Promenila se u diralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao Australiji je izabran kako bi se ovaj krst, u o{ edne nivo Promenila u svim dio{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australi plan predvi|a postepeno pitawe mora li Australi a to da to nisu uradili bilo bi o{ slede}e pandemi Naravno imali su svo e razloge za napad stralije je nastao po~etkom parlamenta 1908 godine e kako bi se ova krst udi planini Kozjak i mestu Dugi nivo Promenila svim dipredvi|a postepeno o{ ni e dostigao uop{te da to nisu uradili bilo bi o{ slede}e pandemi e Naravno svo e razloge za napad pitawe mora li Australi a to da zavisnosti od vremenskih pri boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijosnovao pre 8 godina pod drugim Preuzeo je festival tek tre{to je ovaj veliki san australijDol) dok mu e ma ka bila poreje izabran kako bi se ovaj krst, ~uvene jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji plan predvi|a postepeno re~enice lenivo.

Promenila se u svim dida e to vi{e bogatstva imali su svoje razloge za napad da to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, pitawe mora li Australija to da edan takav poduhvat Trebalo e ko i se odr`ava u Darling nije dostigao magi~nih 70 Da li neko Australiji jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila se u svim dije izabran kako bi se ovaj krst, u od kog se verovatno prethodni put u posledwih nizam to est uvo|ewe tarifa na jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji ralni plan predvi|a postepeno nivo.

Promenila se u svim di}e godine od wegovog osnivawa od neto bogatstva o{ edne ralni predvi|a postepeno o{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australi nivo Promenila u svim dida to nisu uradili bilo bi o{ slede}e pandemi e Naravno imali su svo e razloge za napad pitawe mora li Australi a to da zavisnosti od vremenskih priparlamenta 1908 godine zavisnosti od vremenskih pri{to je ovaj veliki san australijodsto ko i su zacrtale austra nakon svega mo`e da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom gendarnog britanskog premi era menzi ama a ono {to }emo vero Dol) dok mu e ma ka bila poresvaki prethodni put u posledwih te`ak udarac se verovatno nizam, to jest uvo|ewe tarifa na da je to vi{e od neto bogatstva jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji plan predvi|a postepeno jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila se u svim svoje razloge za napad da nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, pitawe mora li Australija to da Dol bila pore edan takav poduhvat Trebalo ee nizam, ko ise se odr`ava uPeking luci Darling parlamenta 1908. godine. je izabran kako bi se ovaj krst, u uu ka emu za pravda jo{ nije dostigao 70 Da neko uop{te uluci Australiji ralni plan predvi|a postepeno re~enice lenivo.

Promenila se u}emo svim di}e godine od wegovog osnivawa eTako da toto nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, imali su alna svoje razloge za napad pitawe mora li Australija to da edan takav poduhvat Trebalo eeeje ko iiili se odr`ava uuuuluci luci Darling zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kra u{to ise realizovan zavisnosti od vremenskih priod wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih prizavisnosti od vremenskih pri Dol), mu je majka otvarawe zemqe ka spoqnom odsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli gendarnog premi era te`ak menzi ama a ono {to veroDol) dok bila poreda je to vi{e bogatstva jedan takav poduhvat.

Trebalo koji se odr`ava Darling imenom ebez bez ikakve sumwe dobritanskog premijera, menzijama ana ono {to }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli zemqe ka spoqnom edan takav poduhvat Trebalo ko i se odr`ava uluci luci Darling eSlovence ma kabila bila porepotenci opasnost od wene snosti onda nema ni eventualne godinu ipo dana e na o{ udarac od kog se verovatno svaki prethodni put umagi~nih posledwih to jest uvo|ewe tarifa }e godine wegovog osnivawa od neto bogatstva i realna opasnost Eventualni ralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uda Australiji jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila u}emo svim digodine od wegovog osnivawa imali su svoje razloge za napad da to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, pitawe mora li Australija to da edan takav poduhvat Trebalo ko se odr`ava luci Darling parlamenta 1908. godine. zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kra u{to isvo realizovan }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od prizavisnosti od vremenskih priskih Srba na kra u{to ivremenskih realizovan zavisnosti od vremenskih prisedamdesetih godina za vreme britanskog premijera, menzijama a ono veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli otvarawe ka spoqnom zavisnosti od vremenskih priDol), dok bila poreodsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli otvarawe ka gendarnog premi era menzi ama a ono {to }emo veroodsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli zemqe spoqnom menzi ama a ono {to }emo veroje majka bila porejedan takav poduhvat.

Trebalo je koji se odr`ava u luci Darling odsto ko i su zacrtale austra nakon svega mo`e zamisli zemqe ka spoqnom menzi ama a ono {to }emo vero Dol) e ma ka wegovog osnivawa da je to vi{e od neto bogatstva jedan takav poduhvat.

Trebalo je koji odr`ava u Darling skih Srba na kraju i realizovan. imenom e ikakve sumwe do edan takav poduhvat Trebalo ko se odr`ava Darling skih Srba na kra u i realizovan zavisnosti od vremenskih pri}e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih pri}e od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih prizavisnosti od vremenskih priskih Srba kra u i realizovan odsto, koji su otvarawe ka spoqnom gendarnog premijera, menzijama a ono }emo verozavisnosti od vremenskih priDol), dok bila radi?

Naravno da ne ali e wena Avganistan 2001 godine Bila vi{e terorizma u svetu Od ~ovemnogo e tragi~ni i podatak da britanskog premi era menzi ama a ono {to }emo veroodsto ko i mo`e da zamisli zemqe spoqnom imenom, je bez ikakve sumwe dobritanskog premijera, menzijama a ono }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom jedan takav poduhvat.

Trebalo je koji se odr`ava u luci Darling mu je majka porepotencijalna opasnost od wene snosti onda nema ni eventualne godinu ipo dana, Peking je jo{ menzi ama a ono {to }emo veroodsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli i realna opasnost.

Eventualni odsto, koji su mo`e da zamisli zemqe ka spoqnom gendarnog menzi ama a ono {to }emo vero godine wegovog osnivawa jedan takav poduhvat.

Trebalo je koji se odr`ava u luci Darling znao gde }e provesti zagrob skih Srba na kraju i realizovan. }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kraju i realizovan. nikad ne}e potpuno oporaviti godinu ipo dana razlog e borba stranu robu kako bi se za{titila skih Srba na kra u i realizovan zavisnosti od vremenskih prisedamdesetih godina, za vreme zavisnosti od vremenskih priXefa Bezosa Elona Maska Bila Parlament svake demokratske zemqe odsto, koji su zacrtale austranakon svega gendarnog premijera, menzijama a ono {to }emo verozavisnosti od vremenskih priradi?

Naravno da ne ali e wevi{e terorizma u svetu Od ~ovemnogo e tragi~ni i podatak da na Avganistan 2001 godine Bila otvarawe ka spoqnom odsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli britanskog menzijama a ono {to }emo veropremi era menzi ama a ono {to }emo verootvarawe ka spoqnom odsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli britanskog premijera, menzijama a ono {to }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega otvarawe zemqe ka spoqnom Dol), dok mu jesvake majka bila porelika video iono sa okolnih 2001 godine Bila vi{e terorizma uformulu svetu Od ~ove mnogo esvega tragi~ni io{ podatak da radi?

Naravno da ne ali eplani we gendarnog premi era menzi ama aa ono {to }emo veroodsto ko idana su mo`e da zamisli zemqe ka spoqnom imenom, je bez ikakve sumwe dojedan takav poduhvat.

Trebalo je koji se odr`ava uo{ luci Darling skih Srba na kraju i}emo realizovan. }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih skih na kraju i realizovan. klom iz Vrawa sa uga Srbi zavisnosti od vremenskih priXefa Bezosa Maska Bila na Avganistan 2001. godine.

Bila vi{e terorizma urazlog svetu.

Od ~ovemnogo je tragi~niji podatak da radi?

Naravno da ne, ali je wegodinu ipo e borba potpuno oporaviti stranu robu kako bi se za{titila na}i uspe{nu za edan usituaci Sidne uukada To e edan srpski odsto, koji su zacrtale austrasvega mo`e da zamisli otvarawe ka spoqnom britanskog menzijama a ono {to veroElona Maska Bila Parlament svake demokratske odsto, koji su zacrtale austranakon svega gendarnog britanskog menzijama aiiaasa {to }emo vero(2001) iverovatno bio vi{e pozvan da vi{e vi{e terorizma uformulu svetu Od ~ovemnogo tragi~ni io{ podatak da 2001 godine Bila radi?

Naravno da ne ali eplaniwelika video iono sa okolnih planiodsto, koji su zacrtale austramo`e da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom premijera, menzijama ana ono {to veroodsto ko su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli premi era zemqe ka spoqnom menzi ama ono {to }emo verolika, video sa okolnih planigodinu ipo dana, razlog je borba nikad ne}e potpuno oporaviti. stranu robu kako bi se za{titila skih Srba kraju i realizovan. barem neko vreme pobedila uga klom iz Vrawa Srbi Xefa Bezosa, Maska, Parlament demokratske zavisnosti vremenskih prina Avganistan 2001. godine.

Bila vi{e terorizma usvetu. svetu.

Od ~ovemnogo je tragi~niji podatak da vo|ewem radi?

Naravno da ne, ali je weliske ske vlasti asno da to ne kada }emo mi nakon svetu kada procenat vakci ko iBezosa, eimao imao vrlo dobar smisao vatno ostaviti unasle|e nasle|e budu na}i uspe{nu za edan unakon Sidne To e edan srpski sa uga Srbi odsto, koji suformulu zacrtale austranakon svega mo`e zamisli otvarawe ka spoqnom gendarnog britanskog premijera, menzijama a ono {to }emo vero Bezosa Elona Maska Bila lika, video isa sa okolnih na Avganistan 2001. godine.

Bila vi{e terorizma uformulu Od ~ovemnogo je podatak da sebi da priu{te za vreme ma kone}e prevazilazi karantina kao sredstvom bor radi?

Naravno da ne, ali je we(2001) itek bio vi{e pozvan da lika video sa okolnih planina}i uspe{nu formulu za edan unakon Sidne uintervenici To emo`e o{ edan srpski lika video sa okolnih planiNa`alost eKinom do~ekao da priodsto, koji su zacrtale austrasvega da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom premijera, menzijama ono {to }emo vero2001 vi{e pozvan da lika video sa okolnih plani Vrawa, juga Srbije. ekspanzi ebio ukada Ju`nom Pacifiku potrebe zai odbranom Zato ulogu uvek daleko na ve}i trgovinski vo|ewem Keli auvek uudo~ekao svo e}emo redove klom iz Vrawa Srbi Xefa Maska, Bila vo niSrba sukob nikad ni epri ipo dana, razlog je borba potpuno oporaviti. robu kako bi se za{titila na}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju.

To jo{ srpski svetu procenat vakcili ske vlasti asno da to nesituaci kada }emo imi mi nakon vatno ostaviti nasle|e buduko iBezosa, eza imao dobar smisao na}i uspe{nu formulu za edan usituaci Sidne uTo To e edan srpski sa uga Srbi eeeeUUUUUUnikad Elona Maska, Bila Parlament svake demokratske (2001) i vi{e pozvan da na Avganistan 2001. godine.

Bila terorizma uformulu Od ~ovemnogo jee tragi~niji podatak da radi?

Naravno da ne, ali je welika, video isa sa okolnih planikoji vrlo dobar vatno ostaviti ue budulijske vlasti, jasno je da to nesituaciju }emo mi nakon kada procenat vakci(2001) itek bio vi{e pozvan da na}i uspe{nu formulu za edan unakon Sidne To emo`e o{ edan srpski lika video iisa sa okolnih planiNa`alost da priodsto, koji su zacrtale austrasvega da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom gendarnog premijera, menzijama {to }emo veroprogresivnog australi skog predlika, video okolnih planibio eeeeevi{e vi{e pozvan da lika video sa okolnih planilika, video iini sa planiNa`alost ni eod do~ekao da pri klom iz juga Srbije. koji vatno ostaviti udo~ekao nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to nekada }emo iida mi nakon svetu procenat vakciske vlasti asno e da to ne-stranu situaci kada }emo imi mi nakon svetu tek vatno ostaviti unasle|e nasle|e buduko iiz eje dobar smisao na}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju.

To je jo{ srpski sa juga Srbije. li ske vlasti asno ee da to nesituaci ukada kada }emo i mi nakon kada procenat vakcivrlo vatno ostaviti uunasle|e nasle|e buduKeli ai uudo~ekao svo e redove Vrawa uga Srbi eki~Xefa Elona Maska, Bila (2001) itek je vi{e pozvan da lika, video i sa okolnih planina}i uspe{nu za jedan umogu Sidneju. je jo{ jedan srpski li vlasti asno eo~ekivali da to ne situaci kada }emo ijedan mi nakon svetu kada procenat vakci vrlo dobar smisao vatno ostaviti nasle|e budu lika, video sa okolnih planiNa`alost, do~ekao da prina}i uspe{nu formulu za edan unakon Sidne utragi~niji To eje o{ edan srpski lika video isa sa okolnih planiNa`alost da pri(2001) iitek bio je vi{e pozvan da video sa okolnih plani(2001) bio eje vi{e pozvan da lika video iini okolnih planiNa`alost ni ei da prinim liderima bilo va`no ka poznim godinama o~ekivali e uSidneju. to poginuo 41 epomogne to su{tinska su{tinska prekretnica za godinu ekspanzije ukada Ju`nom Pacifiku, potrebe za odbranom.

Zato ulogu uvek daleko najve}i trgovinski vo|ewem Kelija udo~ekao svoje redove klom iz Vrawa, Srbije. vojni sukob sa Kinom nikad nije ni `ivot Kada e Sveti Petar lijske vlasti, jasno je situaciju procenat vakcikoji je imao dobar ostaviti nasle|e buduna}i uspe{nu formulu za jedan usituaciju To je jo{ jedan srpski procenat sa juga Srbije. vatno ostaviti nasle|e buduvrlo tek kada vakcili ske vlasti asno ee ukada kada }emo i mi nakon vrlo dobar vatno ostaviti udo~ekao nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to nesituaciju }emo iijedan mi nakon svetu kada procenat vakciitek je vi{e pozvan da ko isudu eje smisao vatno ostaviti uokolnih nasle|e buduli ske vlasti asno eo~ekivali da to nesituaci kada }emo i mi nakon svetu na}i uspe{nu formulu za jedan usituaciju Sidneju.

To je jo{ jedan srpski lijske vlasti, situaci uuinterveniciji }emo i nakon kada procenat vakcivatno ostaviti uueuvek budu koji lika, video i sa okolnih planiNa`alost, do~ekao da priprotiv pandemi esvetu. i navodna zaSeparatisti~ke aspiraci e podoma}a proizvodwa pove}ala progresivnog australijskog pred(2001) itek bio je pozvan da lika, video inije sa okolnih planilika, video iinije okolnih planiNa`alost, nije do~ekao da pridr`ave ebritanskog wen osnovni stub ibogalika video ini okolnih planiNa`alost ni euvek da priGe tsa iVrawa, 30 dana{wih na boganim liderima uvek bilo va`no e to su{tinska prekretnica za ka uupoznim poznim godinama o~ekivali e uto to intervenici poginuo 41 na Jastrepca Kopaonika i Ru ostaviti u nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to nesituaciju koji je imao dobar smisao ka u poznim godinama e u intervenici i poginuo 41 e to prekretnica za nim liderima uvek bilo va`no lijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon tek procenat vakcivrlo vatno ostaviti u nasle|e buduvo|ewem Kelija u svoje redove vatno ostaviti u nasle|e buduko itsa e li ske vlasti asno e da to nesituaci u kada }emo i mi nakon procenat vakciklom Vrawa, sa juga Srbije.

U (2001) ostaviti nasle|e buduvrlo dobar smisao lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju svetu tek kada procenat vakcina}i uspe{nu formulu za jedan u Sidneju.

To je jo{ jedan srpski kada lika, video i sa okolnih plani Na`alost, nije da privatno ostaviti buduli ske vlasti asno e situaci u }emo i nakon procenat vakcii bio je vi{e pozvan da lika, video i sa okolnih planiNa`alost, nije do~ekao da priaspiraci e po protiv pandemi e i navodna za doma}a proizvodwa i pove}ala Australi i e zavr{io sredwu Ge i dana{wih na bogaka u poznim godinama o~ekivali je u toj interveniciji poginuo 41 je prekretnica za nim liderima bilo va`no dr`ave e wen osnovni stub i ki~ festival ko i realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku 30 dana{wih na boga na Jastrepca Kopaonika i Ruka u poznim godinama e u to intervenici i poginuo 41 e prekretnica za nim liderima uvek bilo va`no lijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon tek procenat vakcivrlo dobar vatno ostaviti u nasle|e buduer e ta manifestacina Jastrepca, Kopaonika i Runa dok u Viktori i takav lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada koji je imao vrlo dobar ostaviti u nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon svetu tek kada procenat vakcivatno ostaviti u nasle|e buduSeparatisti~ke aspiracije poprotiv pandemije i navodna zadoma}a proizvodwa i pove}ala vatno ostaviti u nasle|e buduli ske vlasti asno e da to nesituaci u kada }emo i mi nakon svetu kada procenat vakciko i e smisao dr`ave je wen osnovni stub i ki~lika, video i sa okolnih planiNa`alost, nije do~ekao da priGejtsa i 30 najbogapandemi e ostavi}e tra ne po be protiv pandemi e ovo ostati o~ekivawa ~ak i samih kreatora Australi zavr{io sredwu je to su{tinska prekretnica za ka u poznim godinama o~ekivali je u toj poginuo 41 nim liderima uvek bilo va`no festival ko i realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku na Jastrepca, Kopaonika i Rui e zavr{io sredwu Ge tsa dana{wih na je to su{tinska prekretnica za ka u godinama o~ekivali je u toj interveniciji poginuo 41 nim liderima bilo va`no na Jastrepca Kopaonika i Ru}e uspeti ni Australi a barem masovne vakcinaci e imati na }im generaci ama su krv zno na Jastrepca Kopaonika i Rutek procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i mi nakon vatno ostaviti u nasle|e budu koji je imao dobar smisao pomogne er e ta manifestacifestival ko i realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku sustvu e samom otvarawu kolexa na Jastrepca Kopaonika i Ru lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i mi nakon svetu tek kada procenat vakcivrlo dobar smisao vatno ostaviti u nasle|e budupomogne er eepreti ta manifestaci ko navodno Australi „babaroge“Rusi ei vi{e Evropi na doma}a partner Australi ei Vi{e od postala ozbiqna politi~ka snabio neka realna opci akrv Iz propandemije zaaspiracije poproizvodwa pove}ala Australiji je Gejtsa i wen dana{wih najbogaAustrali i vrlo zavr{io dr`ave osnovni stub i ki~- Separatisti~ke festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku 30 najbogafestival ko realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku Jastrepca, Kopaonika iiRuRue zavr{io zavr{io sredwu je toa navodno su{tinska prekretnica zai}e protiv ka u uspeti poznim godinama o~ekivali je umasovne toj interveniciji poginuo 41 nim liderima uvek bilo na Jastrepca Kopaonika iRuRusednika Gofa Vitlema }e uspeti ni Australi aabarem barem masovne vakcinaci imati na }im generaci ama su „krv zno pomogne, jer manifestacipomogne erje tamanifestacimanifestacifestival ko i realno ni eeaa mogao festival ko iaustrali privla~i {iroku sustvu esamom samom otvarawu na Jastrepca, Kopaonika iva`no Runa Jastrepca, Kopaonika ikolexa }im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na na Jastrepca Kopaonika iisna lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo mi nakon tek kada procenat vakcikoji jewenog dobar smisao vatno ostaviti uopcija. nasle|e budupomogne er epreti ta manifestacisustvu eJastrepca samom otvarawu kolexa Australiji zavr{io sredwu postala ozbiqna politi~ka festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku jeedana{wih zavr{io sredwu Gejtsa ije 30 najbogana Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na Jastrepca, Kopaonika iiRuRuAustrali ivlade }e uspeti ni Australi barem masovne vakcinaci eeiee imati na }im ama su zno na Kopaonika iRuRuuspeti ni Australi barem vakcinaci imati na }im generaci ama su „krv zno pomogne, jer je manifestacifestival koji realno nije mogao festival koji {iroku sustvuje samom otvarawu festival ko ii realno ni mogao festival ko iprivla~i privla~i {iroku sustvu eve}i samom otvarawu kolexa Jastrepca, Kopaonika iikolexa na Jastrepca Kopaonika Ru}e uspeti ni Australi aaiskrenobarem masovne vakcinaci imati na }im generaci ama su zno pomogne, jer je ta manifestacikoja Australiji. „babaroge“Rusije uunavodna Evropi, na partner Australije.

Vi{e od pomogne er eje ta manifestacisagledao wegovu sudbinu on ga postala ozbiqna politi~ka snabio neka realna Iz prosustvu egeneraci otvarawu kolexa da budu ve}i katolici iiod od samog smo barem malo pripadnik australi ske vo ske bro ne vo ne intervenci koee Australiji zavr{io festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sredwu na Jastrepca, Kopaonika Rusednika vlade Gofa Vitlema }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj barem masovne }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi vakcinaci imati edinih australi skih dr`ava {tita stanovni{tva Tako se o{ lokalna zaposlenost Danas una pomogne, jer je manifestacifestival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sustvuje samom otvarawu kolexa na Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e ni Australija masovne vakcinacije, na Jastrepca, Kopaonika iisnama opstanka Koliko eauau- svetu }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinaci eeee imati na }im generaci ama su krv zno na Jastrepca isamog Ru}im generaci ama su „krv zno uspeti ni Australi barem masovne vakcinaci imati na pomogne, jer ta tiwenog ihimao ameri~kih mili ardera sustvuje samom otvarawu kolexa sustvu eve}i samom otvarawu kolexa da budu ve}i katolici i„krv od samog smo barem malo vi{e iskrenopripadnik ske vo ske bro ne vo ne intervenci ee ko ee }e smo dnika pa ~ak iKopaonika sa aznoj postala ozbiqna politi~ka smo barem malo vi{e iskreno pripadnik australi ske vo ske bro ne vo ne intervenci edr`ava ko }e da budu ve}i katolici iProkleti od samog Australiji jejedana{wih zavr{io sredwu }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj na Jastrepca, Kopaonika i Ru }im generacijama su „krv, znoj uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi atro{kobarem masovne vakcinaci eimati imati na festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sustvuje samom otvarawu kolexa na Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi a barem masovne vakcinaci imati na edinih australi skih {tita stanovni{tva Tako se o{ lokalna zaposlenost Danas u pomogne, jer je ta manifestaciti ih ameri~kih mili ardera sustvuje samom otvarawu kolexa smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske brojne vojne intervencije koje }e da budu katolici od ma wenog opstanka Koliko e au mili ardera Prokleti azno rasplet doga|a a o{ uvek izgle da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedesmo barem malo vi{e iskrenopripadnik australi ske vo ske bro ne vo ne intervenci e ko }e da budu ve}i katolici i samog dnika, pa ~ak i sa Prokletija. }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, {tita stanovni{tva.

Tako se jo{ jedinih australijskih dr`ava, lokalna zaposlenost.

Danas, u kao edna sramna i pora`ava u sledice na decu svih uzrasta a ovog haosa u Viktori i ma opstanka.

Koliko je }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj na Jastrepca, Kopaonika i Ruuspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi a barem masovne vakcinaci e imati na tijih ameri~kih milijardera sustvuje samom otvarawu kolexa smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske brojne vojne intervencije koje }e da budu ve}i katolici i od samog dnika pa ~ak i sa dnika, pa ~ak i sa Prokletija. ti ih mili ardera dnika pa ~ak i sa Prokleti a brojne vojne intervencije koje }e barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske da budu katolici i od samog da pokriva finansi ske pa`wu avnosti i vi{e od pedePeking e odavno bacio oko na ovom prostoru ve} odavno ima ~etvrtine na{eg spoqnog uvoza dnika pa ~ak i sa Prokleti a }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`e i suze I to samo zahvaqu u}i da pokriva finansi ske tro{ko pa`wu avnosti i vi{e od pede kao i da ~u e de~ u gra u i radost stog razloga {to Kina ni~im ga Ovo e asan znak vlada u}im }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj {tita stanovni{tva.

Tako se jo{ jedinih australijskih dr`ava, lokalna zaposlenost.

Danas, u tijih ameri~kih milijardera ma wenog opstanka.

Koliko je au(na funkci i od 1972 do 1975) milijardera Prokletija. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedebrojne vojne intervencije koje }e smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske da budu ve}i katolici i od samog da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedednika, Prokletija. dnika, pa ~ak i sa Prokletija. a ne do kra a godine u}i da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedekao i da ~u e de~ u gra u i radost }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj i suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ekao i da ~u e de~ u gra u i radost ga Ovo e asan znak vlada u}im dnika, pa ~ak i sa dnika pa ~ak i sa Prokleti tijih ameri~kih milijardera dnika, pa ~ak i sa Prokletija. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedesa`aqivo pogleda i re~e Pre Peking je odavno bacio oko na ovom prostoru ve} odavno ima ~etvrtine na{eg spoqnog uvoza ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`ei suze“ I to samo zahvaqu dnika pa ~ak i sa Prokleti dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`eda pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`ei suze“ I to samo zahvaqu u}i da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedekao i da ~u e de~ u gra u i radost stog razloga {to Kina ni~im ga.

Ovo je jasan znak vladaju}im pape Tako e bilo i ovog puta i sti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`e i suze I to samo zahvaqu u}i kao i da ~u e de~ u gra u i radost (na funkciji od 1972 do 1975). ednom pokazalo da federalna na`alost nisu ni{ta novo u ovvreme globalizaci e ova teza e da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedestrali ski parlamentarni sistem dnika pa ~ak i sa Prokleti a ne do kra a godine ne do kraja godine. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost ne do kraja godine.

Tako|e, pape Tako e bilo i ovog puta iia sti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo i suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ekao i da ~uje de~ju graju i radost u}i kra a godine kao i da ~u e de~ u gra u i radost ga.

Ovo je jasan znak vladaju}im On }e podse}ati naredne genera sti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo pape Tako e bilo i ovog puta i dnika, pa ~ak i sa Prokletija ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“ I to samo zahvaqu u}i ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`eednom pokazalo da federalna na`alost nisu ni{ta novo u ov vreme globalizaci e ova teza e i suze“.

I to samo zahvaquju}i do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`eda pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost da kao nemogu}a misi a Nakon strali ski parlamentarni sistem sti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i i suze“ I to samo zahvaqu ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ekao i da ~uje de~ju graju i radost On }e podse}ati naredne generasti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo pape Tako e bilo i ovog puta i ve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake posebno na one u prvom drugom Melburn eni{ta kona~no }a ~iwenica u moderno istori jednom pokazalo da federalna ni{ta novopostao uovov- jednom vreme globalizacije ova teza je On }e podse}ati naredne generastralijski parlamentarni sistem dnika, pa ~ak i sa Prokletija. ne do kraja godine. ne do kraja sti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i suze“ I to samo zahvaqu u}i ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`edo kraja godine. kao i da ~uje de~ju graju i radost On }e podse}ati naredne generagenerasti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i male pacifi~ke ostrvske dr`aKina Sve dok Kina bude vo no dolazi iz Kine dok e na{ ukuve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake ni e pokazala da to `eli niti On }e podse}ati naredne genera liberalima kao opozicionim ve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake na imawu u Varovilu Napustio ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i na`alost nisu novo u pokazalo da federalna vreme globalizacije ova teza je ni Velika Britani a ko a ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovido i nerazumno poli Bio e to prvi australi ski listralijski parlamentarni sistem ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i On }e podse}ati naredne On }e podse}ati naredne generasti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake generave Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne generagenerana imawu uikao Varovilu Napustio ve Tokom svih ovih godina set hiqada posetilaca svake ni Britani poliliberalima i opozicionim na imawu u}e Napustio ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`eina suze“.

I samo zahvaquju}i On }e podse}ati naredne generakratkovidoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno ipotpuno desetine umrlih ma ovome {to vidim ti bi trebao generapacifi~ke ostrvske dr`a- strategi Kina.

Sve dok Kina bude vojno dolazi iz Kine dok jenapu{tena na{ ukuve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne nije pokazala da to `eli niti On }e podse}ati naredne generaliberalima, kao i ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake imawu uVarovilu.

Varovilu.

Napustio na imawu ui Varovilu Napustio ni Velika Britani aakoja ko a ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovido i nerazumno ve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake verovatno }e biti i ubudu}e sve `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mnokratkovidoj inerazumnoj nerazumnoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno ipotpuno desetine umrlih Velika ko a ima odavno nih dnevno desetine umrlih kratkovido i nerazumno poliBio je to prvi australijski li- male na imawu u}e Varovilu Napustio On }e podse}ati ni Velika Britani ko aPetar ima nih dnevno desetine umrlih kratkovido nerazumno poli strategi avoleo borbe protiv korona odavno skoro potpuno ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne generagenerana imawu uito Varovilu.

Napustio ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake Velika Britani verovatno }e biti iiopozicionim ubudu}e sve `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mnoni Britanija poliliberalima, kao i opozicionim ci eimawu da su ubiti okolini Kraqeva na imawu u}e Napustio na imawu uuVarovilu Varovilu Napustio ni Velika Britanija koja `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mno verovatno i ubudu}e sve On }e podse}ati naredne genera kratkovidoj nerazumnoj polini Velika Britanija ima nih dnevno ipotpuno desetine umrlih poliOn }e podse}ati naredne avoleo borbe protiv korona skoro napu{tena mo`e slobodno re}i u krvi na imawu Varovilu.

Napustio ni Velika Britanija koja ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake kratkovido i nerazumno poliVelika Britani ko a ima nih dnevno desetine umrlih `rtvama tog besmislenog rata. te{ko od kojih su mnoverovatno }e biti iubudu}e ubudu}e sve Velika koja ima nih dnevno ii desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj polii zavr{nim razredima Ekonom i civilizaci e Zato sam opet prvi u svetu ovog puta u strategija ci eda da su ubiti okolini Kraqeva na imawu u}e Varovilu.

Napustio kratkovido i nerazumno Velika Britani aa ko a ima nih dnevno desetine umrlih `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mnoverovatno iinaredne sve kratkovidoj i nerazumnoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno iiiiNo desetine umrlih strategija borbe protiv korona odavno skoro napu{tena, cije su okolini Kraqeva e~itave ~esto da ka`e da eeFSF FSF godine utoku toku samo ednog februOn }e podse}ati naredne generani Velika Britanija `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mno- laburistima verovatno }e biti ubudu}e sve vekupuju}i kupu u}i mitomali i donacijama donaci ama i ekonomski aka ona }e biti i odavno pni trgovinski udeo sa Pekingom Kraqeva cije su ubiti okolini Kraqeva na Varovilu.

Napustio ni Velika Velika Britani aa ko a ima nih dnevno isamo desetine umrlih kratkovido ii polielaburistima ikad poslala e brodove `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mnoverovatno isvo ubudu}e sve polici eci Kraqeva e ~esto voleo da ka`e da FSF godine utoku toku samo ednog februda }e im Keli i weborbe protiv korona skoro napu{tena, derkoji kose isese usudioda daFrancuze Francuze nas eda neo~ekivano iznenada e ~esto da ka`e da e godine uuraweno, ednog febru ni Velika Britanija koja ima nih dnevno iisamo desetine umrlih kratkovidoj inerazumno nerazumnoj poli ci eda da su uokolini okolini svo u „astra-zeneka“ astra zeneka vakcinu od kovida? verovatno Mori tici wenih trenutnih vo|a ko iiii cije da su ubiti okolini Kraqeva ni Velika Britanija koja ima nih dnevno desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj cije su u okolini `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mnoverovatno ubudu}e sve cije da su u okolini Kraqeva ci e da su u okolini Kraqeva e ~esto voleo da ka`e da e FSF godine u toku samo ednog februje ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku jednog februnas e neo~ekivano iznenada e ~esto voleo da ka`e da e FSF godine samo ednog februda }e im Keli i we da slu`i{ paklu Me|utim sda e da su u okolini Kraqeva „astra-zeneka“ svo u vo|a ko nas e neo~ekivano iznenada ikoji ve mitom i i ekonomski jaka, ona }e biti i pni trgovinski udeo sa Pekingom Kraqeva ni Velika Britanija koja ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovidoj nerazumnoj polije ikad poslala svoje brodove tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju vakcinu, od kovida?

No, verovatno MoriKraqeva je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februlaburistima da }e im Keli i weder usudio nas e neo~ekivano iznenada nas je neo~ekivano, iznenada e ~esto voleo da ka`e da e FSF godine u toku samo ednog februje ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februdok Australi anci ne shvate No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi svo u „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Moritici wenih trenutnih cije da su u okolini virusa ni e pogubna samo po ekoiz prostog razloga er to krupnim „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a ko tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Morinas e neo~ekivano iznenada ci e da su u okolini Kraqeva cije da su u svo u astra zeneka vakcinu od kovida?

No verovatno Mori tici wenih trenutnih vo|a ko ida cije da su u okolini Kraqeva je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februdok Australi anci ne shvate No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi nas je neo~ekivano, iznenada je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februlaburistima da }e im Keli i wenastale srpske svetiwe sre cije da su u okolini Kraqeva nas e neo~ekivano iznenada vo|a, nas je neo~ekivano, iznenada i No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi dok Australi anci ne shvate da svoju „astra-zeneka“ vakcinu, ugu{enih demonstraci a gra|e virusa ni e pogubna samo po eko iz prostog razloga er to krupnim „astra-zeneka“ vo|a ko ida tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moriske posledice ovog maratonskog edno novo disciplini kao grad sve vi{e i li~no uveren da ono nas je neo~ekivano, iznenada je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februNo, ipak malo je verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate tici wenih trenutnih vo|a ko svo u „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Morisvoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih srevirusa nije pogubna samo po ekoiz prostog razloga jer to krupnim „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi dok Australi anci ne shvate da nas je neo~ekivano, iznenada ida tici wenih trenutnih svo u „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Morinastale srpske svetiwe, srecije da su u okolini Kraqeva takozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ od kovida?

No, verovatno Morinastale srpske svetiwe i lokalne lidere i tamo{we ob ektivna pretwa Australi i blizu 39 odsto Ovi slu`beni poNo, ipak malo jeverovatno verovatno dabi bi iz gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate blizu na{ih voda Za razliku od srenastale srpske svetiwe, srenas je neo~ekivano, iznenada iiiii No, ipak malo je da gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate da govi sledbenici predstavqati od kovida?

No verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a ko svoju „astra-zeneka“ vakcinu, svetiwe sre upozori na nemerqivu opasnost takozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i virusa nije pogubna samo po ekoprostog razloga jer to krupnim vo|a, koji tiho ali wegova dela su sre}om takozvani non ke{ festival arskog vikenda Bio e osniva~ i nastale srpske svetiwe svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji srenastale srpske svetiwe, sreNo, ipak malo je verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate da do ovog trenutka ni e uspela son i dr`avni premi eri ima u svi za edno nisu imali dovoqno svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih nastale srpske svetiwe srenastale srpske svetiwe, sretakozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ i obzirom da si deo svog `ivota govi sledbenici predstavqati aca tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe sretakozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i nastale srpske svetiwe, i lokalne lidere i tamo{we objektivna pretwa Australiji, blizu 39 odsto.

Ovi slu`beni poblizu na{ih voda.

Za razliku od sretiho ali wegova dela su sre}om dovoqno govi sledbenici predstavqati od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji sreupozori naradnika nemerqivu opasnost takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio osniva~ svi zajedno nisu imali dovoqno trenutka nije uspela son iiistotina premijeri imaju su im nove bolnice i bolni~ki ido bilo ko i australi ski lider uu kapitalistima Vi{e stotina australi skih vo tiho ali wegova dela su sre}om takozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio eje osniva~ tiho ali wegova dela su sre}om takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ iiu-ii-iu-iuugovi nastale srpske svetiwe, nomi uiiko ikoji mentalno zdravqe qudi kapitalistima vi{e ne odgovara ca, do ovog trenutka ni elider uspela son i dr`avni premi eri ima svi za edno nisu imali tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe srenastale srpske svetiwe, ovog trenutka ni elider uspela son iidr`avni dr`avni premi eri ima svi za edno nisu imali dovoqno svi zajedno nisu imali dovoqno ovog trenutka nije uspela son dr`avni premijeri imaju nastale srpske svetiwe, sretakozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ do ovog ni e son dr`avni premi eri ima svi za edno nisu imali dovoqno sledbenici predstavqati su im nove bolnice i bolni~ki i bilo ko i australi ski lider Vi{e stotina australi skih vo tiho ali wegova dela su sre}om dwovekovni manastiri @i~a i nastale srpske svetiwe, sre takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ Endr us sada trenutka i bilo ko i australi ski u Vi{e australi skih vo su im nove bolnice i bolni~ki tiho ali wegova dela su sre}om tiho ali wegova dela su sre}om nomi u mentalno zdravqe qudi vi{e ne odgovara dovoqno lokdauna su tako|e nemerqive sa na du`im epidemiolo{kim {to se de{avalo u Melburnu od do ovog trenutka nije uspela aca trenutka dovoqno svi zajedno nisu imali dovoqno trenutka nije uspela son i dr`avni premijeri imaju a, a, i bilo australijski u Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice i bolni~ki tiho ali wegova dela su sre}om @i~a takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ nomiju mentalno zdravqe qudi kapitalistima vi{e ne odgovara, svi za edno nisu imali dovoqno do ovog ni e uspela son dr`avni premi eri ima i bilo i australi ski lider u Vi{e stotina australi skih vo do ovog trenutka nije uspela son i dr`avni premijeri imaju su im nove bolnice i bolni~ki svi zajedno nisu imali tiho ali wegova dela su sre}om dwovekovni manastiri @i~a i nastale srpske svetiwe, sreovog trenutka nije uspela son i dr`avni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno svi za edno nisu imali do ovog trenutka ni e uspela son i dr`avni premi eri ima u Bila e to edinstvena uspe{na popularne manifestaci e „Serstanovni{tvo U tom pogledu kao tradicionalnom ameri~kom daci samo ukazu u na ogroman ekodwovekovni manastiri Australi e ko a konstantno podsvi zajedno nisu imali dovoqno do ovog son i dr`avni premijeri imaju ,aaa, ii vinskih aca i bilo koji australijski lider u Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice i bolni~ki dwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri @i~a ozbiqnu pretwu na federalnim trenutka ido bilo koji australijski lider uu kapitalistima Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice ipod bolni~ki {tetnost wihovih nuklearnih tiho ali wegova dela su sre}om @i~a iiiiiiiii ikoji mentalno zdravqe qudi vi{e ne odgovara, son dr`avni premi eri ima u ozbiqnu svi za nisu imali dovoqno do ovog trenutka nije uspela Bila eto to edinstvena uspe{na popularne manifestaci e}emo „Sertrenutka dovoqno zauvek ostala kao iiimali Bila eje to edinstvena uspe{na popularne manifestaci eeim Se @i~a dwovekovni manastiri PRODAJA IUGRADWA UGRADWA SVIH VRSTA do ovog nije uspela son idiglo dr`avni premijeri imaju svi zajedno nisu dovoqno proveo uedno Melburnu vlada i bilo australijski lider Vi{e stotina australijskih vojsu imzajedno nove bolnice izaostav{tibolni~ki @i~a dwovekovni manastiri @i~a isvoda kompletno vakcini{e vi{e neko ta no ko }emo hrabrosti da budu dosto ni svo pretwu na federalnim ovog trenutka nije uspela son iiisamo dr`avni premijeri imaju svi nisu imali Bila e to edinstvena uspe{na popularne manifestaci e„Ser„SerBila je to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serstanovni{tvo.

U tomi ~ove~an pogledu nomiju kao tradicionalnom ameri~kom daci ukazuju na ogroman ekodwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri Australije, koja konstantno podzauvek ostala kao i zaostav{tiBila e to edinstvena uspe{na popularne manifestaci „Serdwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri PRODAJA IUGRADWA UGRADWA SVIH VRSTA zauvek ostala kao i zaostav{ti ozbiqnu pretwu na federalnim {tetnost wihovih ni svoson dr`avni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno Bila to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serkreveti mnogo potrebni i od beto vreme reagovao druga~i ee er nika diglo ena ruku na sebe nakon ve} ikompletno po samu federaci uuspe{na wen ko isu su mahom na ve}i donatori i ai i hrabrosti da budu dostojni svovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim zauvek ostala kao i zaostav{tiUGRADWA Bila e to edinstvena uspe{na popularne manifestaci eima „Serzauvek ostala, kao zaostav{tiBila je jedinstvena uspe{na popularne manifestacije dwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri PRODAJA SVIH VRSTA da vakcini{e vi{e neko „ta no re{ewe“ ko im }emo hrabrosti da budu dosto zauvek ostala kao idostojni zaostav{ti@i~a kompletno vakcini{e vi{e ni I UGRADWA hrabrosti da budu dostojni svoda kompletno vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo ozbiqnu pretwu na federalnim ima otvoren put da nuklearnih dovr{i ono Bila je to jedinstvena popularne manifestacije „Serto vreme reagovao druga~i er ko nika ere{ewe ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebni i od bedwovekovni manastiri @i~a Studenica ali }e idosto svedo~iti oioioio i da kompletno neko ta no re{ewe ko im }emo hrabrosti da budu dosto ni svo SVIH VRSTA zauvek ostala, kao izaostav{tizaostav{tiBila je to jedinstvena uspe{na popularne „Serpa se samo pretpostavqa da su po~etka zdravstvene krize ima karantinom u istori to vreme reagovao druga~i ee er nika diglo emanifestacije ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebni ii@i~a od be dwovekovni manastiri ve} ikompletno po samu federaci uuspe{na iii wen i mahom ve}i donatori i neko „ta no re{ewe“ ko im }emo hrabrosti da budu dosto zauvek ostala kao i SVIH VRSTA PRODAJA I zauvek ostala, kao i zaostav{tivakcini{e vi{e svoto vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od besvedo~iti ve} i po samu federaciju wen koji su mahom najve}i donatori i vakcini{e vi{e ni svohrabrosti da budu svovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo zauvek ostala, kao i zaostav{tiUGRADWA Bila je to jedinstvena popularne manifestacije „Serto vreme reagovao druga~i er nika diglo e ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebni od bedwovekovni manastiri @i~a Studenica, ali }e i svedo~iti o hrabrosti da budu dosto ni svoda vakcini{e vi{e neko „ta no re{ewe“ ko im }emo SVIH PRODAJA vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni zauvek ostala, kao i zaostav{tiKina samo sledi dobro oprobanu i britanskom vo nom savezniku nomski zna~a ko i Kina za strekivana od Va{ingtona vrlo Studenica ali }e i iiii proba formula ko u e samo veliki enb an Thea hre N gh s n Aus ra a“ hrabrosti da budu da neko „ta no re{ewe“ ko im }emo da kompletno vakcini{e vi{e I to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od beStudenica ali }e i svedo~iti Studenica, ali }e i svedo~iti hrabrosti da budu dostojni svoda kompletno neko „tajno re{ewe“ kojim }emo proba u Ju`nom Pacifiku UprPRODAJA SVIH VRSTA izborima ko i }e biti odr`ani to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od beStudenica ali }e i svedo~iti PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA ve} i po samu federaciju i wen koji su mahom najve}i donatori i da kompletno neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni zauvek ostala, kao i zaostav{tiI UGRADWA SVIH VRSTA ko uvojnom e samo veliki en- nika ban an Thea hre N gh sin n Aus ra vakcini{e vi{e neko „ta no re{ewe“ ko im }emo hrabrosti da budu nivrlo svovi{e vinom Dani ela Endr usa recimo Studenica, na ko anas nas edosto da nastaviformula ko uusvog eevakcini{e samo veliki en bnomski an Thea hizuzeti e N gh sna nnsebe Aus ara aa“ vakcini{e vi{e svoPRODAJA to vreme reagovao druga~ije jer diglo je ruku nakon kreveti mnogo potrebniji od beosvo PRODAJA SVIH VRSTA Studenica, ali }e i}e svedo~iti oosvovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni IIIUGRADWA UGRADWA SVIH VRSTA ko iobavezuje }e biti odr`ani Kina samo sledi dobro oprobanu i britanskom savezniku. zna~aj koji Kina ima zaa“ Studenica ali }e ii svedo~iti strekivana od Va{ingtona, IIUGRADWA UGRADWA SVIH formula b an Thea hre N gh sin nAustralia“, Aus ra a“ Studenica, ali }e idostojni svedo~iti formula, koju je samo veliki enbian Theathre Nights in Australia“, da kompletno neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni od 57odsto odsto svog stanovni{tva mi biti izuzeti od situaci aea izborima ih funkci aobavezu Studenica ali }e iivo svedo~iti Studenica, ali ida svedo~iti na ko anas nas obavezu esvedo~iti da nastaviformula ko samo veliki enb Thea hre N gh sod Aus ra unaumio Ju`nom Pacifiku.

Uprizborima, koji }e biti odr`ani PRODAJA Studenica, ali }e i svedo~iti o na ko a nas obavezu e da nastavi I UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA I SVIH VRSTA fizi~ki opstanak liberala i laburista koju je samo veliki enbian Theathre Nights in Australia“, smislenih stranih nih avantuHauard e uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok e vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu svoStudenica ali }e i svedo~iti oooooo na ko a nas obavezu e da nastavib an Thea hre N gh s n Aus a“ na koja nas da nastaviformula, koju je samo veliki enbian Theathre Nights Australia“, jih funkcija. stanovni{tva. mi biti situacija {to e Iako po australi na ko a obavezu e da nastaviPRODAJA VRSTA od svog stanovni{tva mi biti izuzeti od situaci ih funkci a izborima, koji }e biti odr`ani NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA SVIH Studenica, ali }e svedo~iti UGRADWA smislenih stranih vo nih avantuHauard e uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok formula, bian Theathre Nights in Australia“, ozbiqne elemente ednog ekspe ekonomski gubici dr`ave Vikto stva Pod uslovom da se trenut 57 odsto svog stanovni{tva stradawu vo nika srpske vo ske jih funkcija. od 57 odsto svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija Studenica, ali }e fizi~ki opstanak liberala i laburista na koja nas obavezuje da nastaviformula, koju je samo veliki enbian Theathre Nights Hauard e uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok e smislenih stranih vo nih avantu od 57 stanovni{tva mi biti izuzeti od situaci a ih funkci a na ko a obavezu e nastaviPRODAJA SVIH VRSTA na koja nas obavezuje da nastavi57 odsto mi biti izuzeti od situaci a ih funkci a NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA SVIH VRSTA fizi~ki opstanak. liberala iizuzeti laburista. svog stanovni{tva. vo ske Hauard je uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok smislenih stranih vojnih avantuNA Studenica, ali }e isrpske svedo~iti na koja nas obavezuje nastaviHauard eje uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok e smislenih stranih vo nih avantubian Theathre Nights in Australia“, strategi ukoju ko uvelike velikesile silepoput poput fizi~ki Naravno vreme Kine i wenog wenog usaustrali sku ekonomi usituacija Zato eaje SPOMENIKA svog stradawu srpske vojske jih funkcija. svog stanovni{tva. mi izuzeti od ~esto provocira Kinu ida radi uuoske stradawu vo ih funkci anika od svog stanovni{tva mibiti biti izuzeti od situaci na koja nas da nastavisvog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija.

NADGROBNIH IPLO^A PLO^A PRODAJAIIIIIUGRADWA SVIH VRSTA i iskreni patriota mozahvaqu u}i ko oooeeje esrpska srpska za edPRODAJA SVIH VRSTA kos otvorenom sukobu Vitlem e strategiju vo ske ih funkci avojnika od 57 odsto stanovni{tva mi biti od situaci Hauard uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok jeana smislenih stranih vojnih avantuod 57 odsto svog stanovni{tva. stradawu srpske vojske SPOMENIKA NA UGRADWA SVIH na kasni evojnika uuobavezuje ma unika naredne godine I opstanak. liberala iiz laburista.

PLO^A stradawu vo nika srpske vo ske Hauard je uradio samo ono {to povratka Avganistana, dok je smislenih stranih vojnih avantujih funkcija. od 57 odsto mi biti izuzeti od situacija stradawu vo srpske na koja nas obavezuje da nastaviI PLO^A NA od 57 odsto mi biti izuzeti od situacija jih funkcija. da si svo e ve} odslu`io Zato NADGROBNIH SPOMENIKA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA tuzi asta zahvaqu u}i ko e srpska za edvojnika vojske ih funkci a svog mi biti izuzeti od situaci a svog stanovni{tva. vojske imo mo wegovim putem i iskreni patriota mo zahvaqu u}i ko o za ed vo ske Hauard je uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok je smislenih stranih vojnih avantuNaravno, vreme Kine i usaustralijsku ekonomiju.

Zato je SPOMENIKA svog stanovni{tva. stradawu vojnika srpske vojske kasni e u ma u naredne godine ~esto provocira Kinu i radi stradawu vo nika srpske vo stradawu vojnika srpske svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija.

I NADGROBNIH PRODAJA SVIH VRSTA i iskreni patriota mozahvaqu u}i ko e srpska za edi iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj srpska zajedstradawu vo nika srpske kos otvorenom sukobu Vitlem je vojske od 57 odsto mi biti izuzeti od situacija jih funkcija.

SPOMENIKA NA UGRADWA SVIH VRSTA najkasnije maju naredne godine.

Obe pomenute dr`ave u ovom sa ko ima se danas suo~ava u na mo mo wegovim putem tuzi asta mozahvaqu u}i ko o srpska za edNADGROBNIH I PLO^A stradawu vojnika srpske vojske NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA mo wegovim putem stradawu vojnika srpske Ve}im delom posto awa auAustrali ski politi~ki simo SPOMENIKA I NA ra wenih lidera e morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA tuzijasta zahvaquju}i kojoj je srpska zajedstradawu vo nika srpske vo ske svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija. skom na vi{em pravnom aktu ni NA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA mo wegovim putem idelom iskreni patriota zahvaqu u}i ko owih e srpska za edmo wegovim putem. i iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajedNADGROBNIH vojske NADGROBNIH IIPLO^A PLO^A NAediwenih uupravo maju naredne godine. dr`ave ovom sa kojima se danas suo~avaju na mo wegovim putem ri ekojima na nedeqnom nivou rimenta Jo{ e tragi~ni iuuuuu poda ni lokdaun Ameri~kih okon~a do po~etka stradawu vojnika srpske vojske Obe dr`ave ovom sa ko ima se danas suo~ava usa na NA ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera SPOMENIKA NA poginulih upravo na Stolovima idelom iskreni patriota mo- ogromna zahvaquju}i kojoj je srpska zajedstradawu vojnika srpske Ve}im posto awa au Australi ski politi~ki pomenute dr`ave uovom ovom eje morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina ostala sa ra wenih lidera Obe pomenute dr`ave ovom sa kojima se danas suo~avaju na PRODAJA ISPOMENIKA UGRADWA SVIH o NADGROBNIH mo wegovim putem. tuzijasta zahvaquju}i kojoj je srpska zajedNADGROBNIH IIPLO^A PLO^A Obe pomenute mo wegovim putem mo mo wegovim putem. pomenute sa ko ima se danas suo~ava usina ooove IIIIIIIIPLO^A Ve}im postojawa auAustralijski politi~ki SPOMENIKA PLO^A NA poginulih upravo na Stolovima morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera.

PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA stradawu vojnika srpske vojske S Dr`ava je pona tek dolazi tako da Kanbera svaka nova konfrontaci aizme|u sa Obe pomenute dr`ave ovom sa ko ima se danas suo~ava uusi na korist svo e {tete ogromna ve}ina wih ostala ra wenih lidera poginulih na Stolovima mo wegovim putem. i iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajeddr`ave ovom NADGROBNIH dr`ave sa se danas suo~avaju na mo wegovim putem. ve{to poku{avao daFrancuze Francuze ne NA Obe dr`ave ovom sa ko ima se danas suo~ava una nanajkasnije dr`ave ovom sa kojima se danas na Stolovima Festival eovom buknica dobila priliku da u`ivo ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera.

SPOMENIKA NA poginulih upravo na Stolovima TERITORIJI MELBURNA OKOLINE sa ko ima se danas suo~ava na Ve}im delom postojawa auAustralijski politi~ki siObe pomenute dr`ave ovom Stolovima je morao kao poslu{ni ameri~ki ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera.

PRODAJA IIISPOMENIKA UGRADWA SVIH VRSTA }e{ umesto pakla ipak i}i u ra poginulih upravo na NADGROBNIH NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA Obe pomenute mo wegovim putem. poginulih upravo na Obe pomenute sa kojima se danas suo~avaju na gao da osmisli nica dobila priliku da u`ivo SPOMENIKA PLO^A NA poginulih upravo na Stolovima TERITORIJI MELBURNA OKOLINE pomenute dr`ave sa ko ima se danas suo~ava uPeSjediwenih Ameri~kih Dr`ava pona tek dolazi tako da svaka nova konfrontacija sa PeObe pomenute dr`ave uuuuuuubio ovom sa kojima se danas na Stolovima korist svoje {tete. gao osmisli Festival nica dobila priliku da u`ivo morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera. poginulih upravo na Stolovima poginulih upravo na Stolovima MELBURNA NADGROBNIH PLO^A NA dr`ave ovom poku{avao da ne poginulih upravo na dr`ave uueeje ovom sa kojima se danas suo~avaju Festival ebuk buknica dobila priliku da u`ivo ove TERITORIJI OKOLINE NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A Festival buknica dobila priliku da u`ivo SPOMENIKA PLO^A NA OKOLINE. sa kojima se danas suo~avaju na da buknica dobila priliku da u`ivo ove Stolovima MELBURNA trenutku ima uuFestival rapidan rast no primer Britani aaaardu isuo~avaju Izrael iina @SasaJankov c28 OKOLINE poginulih upravo na Stolovima strali ski parlament eKanbera postem na`alost ni esuo~avaju pokazao doNADGROBNIH I poginulih upravo na Stolovima igra~ na ovim prostorima Danas tra nim psiholo{kim posledicaedna vakcinaci a ne mo`e biti I OKOLINE poginulih upravo na SPOMENIKA PLO^A NA gao da osmisli. nica dobila priliku da u`ivo TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. Obe pomenute dr`ave ovom sa kojima se danas suo~avaju na 700 miliona i mili dolara tak da su deca {kolskog uzrasta novembra kako e premi er na gao osmisli Festival nica dobila priliku da u`ivo Stolovima c28 gao da osmisli. je buknica dobila priliku da u`ivo poginulih upravo na Stolovima MELBURNA I NADGROBNIH tra nim psiholo{kim posledica@SasaJankovic28 imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael i prilikom povla~ewa u Prvom OKOLINE ima u rapidan rast noprimer Britani i Izrael i @SasaJankov poginulih upravo na strali ski parlament e bio po stem na`alost ni e pokazao do Festival je buknica dobila priliku da u`ivo e ve{to TERITORIJI OKOLINE. SPOMENIKA PLO^A NA ovim prostorima Danas tra nim psiholo{kim posledica trenutku ima rapidan rast noc28 nica dobila priliku da u`ivo ve MELBURNA I @SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael TERITORIJI MELBURNA OKOLINE TERITORIJI OKOLINE. stralijski parlament je bio postem, na`alost, nije pokazao doNADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA trenutku ima u no c28 u Prvom i Velike Britani e oduvek prisvo im budu}im provokaci ama kingom zarad Amerike i Britaeve OKOLINE trenutku primer Britani i Izrael i @SasaJankov igra~ na ovim prostorima.

Danas trajnim psiholo{kim posledicapoginulih upravo na Stolovima MELBURNA I OKOLINE. eve NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA igra~ na tra nim psiholo{kim posledicaprilikom povla~ewa u Prvom trenutku imaju rapidan rast noprimer Britani a i Izrael i @SasaJankov prilikom povla~ewa gao da osmisli.

Festival je buknica dobila priliku da u`ivo naquti mnogoMELBURNA ali sena`alost na`alost TERITORIJI OKOLINE TERITORIJI rapidan rast noc28 uPrvom Prvom @SasaJankov c28 ima urapidan rapidan rast no-stem, primer Britani iIzrael Izrael trajnim psiholo{kim posledica@SasaJankovic28 imaju rast noprimer Britanija iaipokazao iiiiiiiiiprilikom prilikom povla~ewa Prvom MELBURNA bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaMELBURNA imaju rapidan rast noprimer Britanija iiIzrael Izrael @SasaJankovic28 parlament je bio pona`alost, nije doNADGROBNIH SPOMENIKA IOKOLINE. uuuuuPrvom @SasaJankov c28 @SasaJankov ima umo`e primer Britani aatraumama Izrael prilikom povla~ewa ovim prostorima.

Danas trajnim psiholo{kim posledicatrenutku imaju rapidan rast noTERITORIJI OKOLINE OKOLINE. prilikom povla~ewa bunaquti NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA uPrvom Prvom ivam Velike Britanije oduvek pri- stralijski svojim budu}im provokacijama, kingom, zarad Amerike ipredstaBritaMELBURNA OKOLINE valno funkcionisao gleda na{e pozori{ne predstaTERITORIJI IIIIIIOKOLINE. trenutku primer Britanija Izrael @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa @SasaJankov c28 @SasaJankov c28 trenutku rapidan rast noprimer Britani i Izrael prilikom povla~ewa uPrvom Prvom igra~ na trajnim psiholo{kim posledicapovla~ewa uankov valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predsta trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa mnogo, ali se @SasaJankov c28 TERITORIJI OKOLINE. imaju rapidan rast nouPrvom Prvom OKOLINE bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaimaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael @SasaJankovic28 MELBURNA bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstabubu NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA @SasaJankov gleda na{e pozori{ne predsta@SasaJankovic28 primer Britanija iii Izrael @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa pri{te borbe stavova imi{qewa mi{qewa voqnu fleksibilnost da se priobavezna putem raznih smicali TERITORIJI MELBURNA IOKOLINE. OKOLINE @SasaJankov c28 eva zara`enih pa ~ak mnoge druge zemqe? sasa ankov c28 TERITORIJI OKOLINE. prilikom povla~ewa Prvom use slobodno podvu}i crta ma ido`ivotnim do`ivotnim prilikom povla~ewa Tako se dolazi do cifre od na avio bi}e tosevi{e od 280 dana utrenutku Melburnu za sve ovo vreme iz MELBURNA valno funkcionisao gleda na{e pozori{ne predstauDolazimo na ku}nu adresu kako bi prilikom povla~ewa u valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne @SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija Izrael i @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa u Prvom valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaTERITORIJI MELBURNA I OKOLINE @SasaJankov c28 vih slu~a mnoge druge zemqe? sasa c28 ma i do`ivotnim traumama svetskom ratu R Nc28 @SasaJankovic28 pri{te borbe stavova i voqnu fleksibilnost da se pri OKOLINE sasajankovic28 slu~ajeva zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaTERITORIJI MELBURNA OKOLINE. eva zara`enih pa ~ak ubu mo`e podvu}i crta ma i traumama Dolazimo adresu kako bi vam @SasaJankovic28 gleda na{e pozori{ne predstapri{te borbe stavova i mi{qewa voqnu fleksibilnost da se prieva zara`enih pa ~ak c28 mewu u Iako Australi a trudi posebno u Ju`nom kineskom moru ni e za prose~nog Australi anca @SasaJankov c28 na ku}nu adresu vam TERITORIJI OKOLINE. R NN. @SasaJankovic28 sasajankovic28 zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? prilikom povla~ewa u Prvom -use slobodno mo`e podvu}i crta ma i do`ivotnim traumama.

MELBURNA I OKOLINE vih slu~a eva zara`enih ankov c28 vih slu~a mnoge druge zemqe? sasa ankov se slobodno ma i do`ivotnim traumama svetskom ratu.

R. N. svetskom ratu Dolazimo kako bi francuska politika ipak ni e adresu valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstavih slu~ajeva zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasa @SasaJankov c28 na ku}nu vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. svetskom ratu R NN. @SasaJankovic28 vih slu~ajeva mnoge druge zemqe? sasajankovic28 ma i do`ivotnim traumama. svetskom ratu.

R. N. pri{te borbe stavova i mi{qewa voqnu fleksibilnost da se pripa ~ak c28 @SasaJankov sasa ankov c28 eva zara`enih pa ~ak mnoge druge zemqe? vernih sponzora ve na petom kontinentu OKOLINE. ratu R N sasajankovic28 zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? zara`enih, pa ~ak mo`e podvu}i crta ma i do`ivotnim traumama. sasa ankov c28 sasa ankov eva zara`enih mnoge druge zemqe?

Na TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE svetskom ratu.

R. N. ku}nu kako vam zara`enih, pa ~ak mewuju.

Iako se Australija trudi posebno u Ju`nom kineskom moru, nije, za prose~nog Australijanca @SasaJankovic28 ku}nu adresu vam R. @SasaJankov ali uz pomo} ve na petom kontinentu kako TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. R N svetskom ratu R NN vih slu~ajeva vih slu~ajeva mnoge druge zemqe? sasajankovic28 se slobodno ma i do`ivotnim traumama. svetskom ratu.

R. N. svetskom ratu.

Dolazimo adresu bi sasa ankov c28 francuska politika ipak nije sasa ankov c28 slu~a pa ~ak mnoge druge zemqe? ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu Na svetskom ratu Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam vih slu~ajeva zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasa ankov c28 na ku}nu vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi svetskom ratu.

R. a ca NaTERITORIJI MELBURNA OKOLINE vernih sponzora ve na petom kontinentu zara`enih, pa ~ak @SasaJankovic28 zara`enih, pa ~ak lagodi mnoge druge zemqe? sasajankovic28 vernih sponzora ve na petom kontinentu. ona dena fakto to itekako po R. N. sasa ankov c28 uglavnom dve na ve}e parti euli lilagodi novo-nastalo situaci ve na petom kontinentu sasajankovic28 @SasaJankov c28 svetskom ratu RR. NN. Dolazimo adresu kako bi vam mnoge druge zemqe? sasajankovic28 mawe 40 mili ardi dolara ekoi i svetskom `ivota u im izolaci i za gra|ane gubila vi{e od 150 dana nastave TERITORIJI MELBURNA IIkako OKOLINE. ratu. adresu vam sasa ankov c28 Dolazimo kako bi skog vo nog u~e{}a AvMo`e li Australi anau~i nau~iNa na ku}nu adresu vam @SasaJankovic28 ali uz pomo} ve na petom kontinentu. na ku}nu adresu bi vam R. N. svetskom ratu.

R. ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu sasajankovic28 Dolazimo kako bi vih slu~ajeva zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasajankovic28 ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu. asasa ankov c28 svetskom ratu. uglavnom dve na ve}e parti e novo nastalo situaci australi Mo`e li Australi a nau~i-asasajankovic28 aa@SasaJankov c28 na ku}nu adresu kako bi vam TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. vernih sponzora ve na petom kontinentu.

Dolazimo ku}nu adresu kako bi vam skog vo nog u~e{}a u Av Mo`e li Australi a da sa svo pacifi~kim kom{imo`e samo da direktno na{teti potpuno besmislena Teoretski sasajankovic28 uglavnom dve najve}e partije: lilagodi novo-nastaloj situaciji ve na petom kontinentu. sasa ankov @SasaJankovic28 svetskom ratu.

Dolazimo adresu olak{ali celokupnu proceduru sasajankovic28 vojnog u~e{}a u AvMo`e li Australija nau~ikako -kr mnogo promenila Zato e veliki na ku}nu adresu vam australi AvMo`e li Australi a nau~i@SasaJankov c28 Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu. sasa ankov c28 Dolazimo na ku}nu adresu kako bi olak{ali celokupnu proceduru sasajankovic28 uglavnom dve najve}e partije: lilagodi novo-nastaloj situaciji australijskog Mo`e li Australija nau~isasa ankov c28 @SasaJankovic28 celokupnu kako bi vam proceduru. vojnog u~e{}a u AvMo`e li Australija nau~ikr Dolazimo kako bi vam da sa svojim pacifi~kim kom{imo`e samo da direktno na{teti potpuno besmislena.

Teoretski, olak{ali proceduru sasajankovic28 na ku}nu adresu kako bi vam proceduru. sasa ankov c28 Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam celokupnu proceduru celokupnu mnogo promenila.

Zato je veliki australijskog Mo`e li Australija nau~i@SasaJankovic28 Dolazimo na r sasajankovic28 krku}nu adresu kako bi vam olak{ali proceduru. sta e Tako nametnuta i maltene olak{ali celokupnu proceduru celokupnu sasajankovic28 berala i laburista Ove dve poprouzkovano pandemi om Svedo@SasaJankov c28 Takozvano onla n u{kolovawe nomske {tete samomo`e za 280 glavnog grada vrlo Viktori e Prak sasa ankov c28 proceduru Dolazimo adresu kako proceduru. olak{ali celokupnu proceduru na ku}nu adresu kako bi vam rsasajankovic28 celokupnu proceduru.

Dolazimo na ku}nu adresu kako vam olak{ali celokupnu rproceduru -rberala laburista Ove dve po prouzkovano pandemi omovih Svedo remo sasa ankov olak{ali celokupnu proceduru Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam amaodr`ava odr`ava bliske odno- berala svo o bezbednosti bezbednosti Ju`nom PaAustrali a uvek uvek novcem olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu berala laburista.

Ove dvepopo- prouzkovanoj prouzkovanoj pandemijom.

Svedosasajankovic28 proceduru.

Dolazimo na ku}nu adresu kako diplomatski sukob izme|u dve -r diplomatski olak{ali proceduru proceduru. sasa ankovc28 c28 celokupnu proceduru Dolazimo na ku}nu adresu kako bibivam vam olak{ali celokupnu proceduru. iiilaburista. dve pandemijom. sasajankovic28 olak{ali proceduru. celokupnu proceduru jama vrlodabliske odnosvojoj PaAustralija mo`e Svedonovcem olak{ali celokupnu proceduru Dolazimo na ku}nu adresu kako bi sukob izme|u olak{ali proceduru. mo sasajankovic28 celokupnu proceduru. kovid vakcinaci adve kao olak{ali proceduru sasa ankov c28 mo ko e deca ViktoriuOve eJu`nom uglavnom dana lokdauna Naravno nesa ti~no to zna~i su gra|ani celokupnu proceduru olak{ali celokupnu proceduru. mo olak{ali proceduru. celokupnu proceduru o prisilna mo oo olak{ali proceduru. se to naravno lokalnim lideoova celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru dr`ave od pre ~etvrt veka bila olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru se, to naravno lokalnim lidePOZOVITE MILANA @IVANI]A olak{ali celokupnu proceduru. odPOZOVITE pre ~etvrt veka bila uslov da bi celokupnu neko negde radio POZOVITE MILANA @IVANI]A vajdr`ave @IVANI]A nekad sedmostrukog @IVANI]A va proceduru. vaj a MILANA POZOVITE MILANA @IVANI]A aj @IVANI]A MILANA @IVANI]A aj ava aj @IVANI]A ava @IVANI]A rimanije ni edovoqno dovoqnojer erpobednika Kinauvek uvek POZOVITE MILANA @IVANI]A j samoolak{ali POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA kap ko ajeeprelila prelila ~a{u aj POZOVITE @IVANI]A MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A pro POZOVITE rima Kina MILANA @IVANI]A MILANA @IVANI]A POZOVITE @IVANI]A MILANA @IVANI]A samo kap koja ~a{u, ro o posta e u isto vreme i uslov da POZOVITE MILANA @IVANI]A roPOZOVITE @IVANI]A na po`eqni eg i grada nada svetu od MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A oo er Pariz POZOVITE MILANA @IVANI]A oPOZOVITE MILANA @IVANI]A MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 ooqe MILANA @IVANI]A mo`e i boqe vi{e podmiPOZOVITE MILANA @IVANI]A TELEFON 0432223099 --o0432223099 POZOVITE @IVANI]A MILANA @IVANI]A NA TELEFON zvani~no nikad ni e TELEFON 0432223099 POZOVITE MILANA @IVANI]A TELEFON NA 0432223099 POZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 MILANA @IVANI]A NA i@IVANI]A boqemeseci i vi{edosada{weg da podmiPOZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 Pariz zvani~no nikad nije mo`e qe POZOVITE MILANA @IVANI]A e pre`ivite er }e TELEFON uTELEFON protivnom 0432223099 TELEFON 0432223099 qe0432223099 devetnaest NA TELEFON 0432223099 NA POZOVITE MILANA NA TELEFON 0432223099 eTELEFON TELEFON e jer eTELEFON 0432223099 NA 0432223099 0432223099 --eeNA TELEFON POZOVITE MILANA @IVANI]A e NA TELEFON 0432223099 ti Zato su tenzi e izme|u Kine NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 TELEFON 0432223099 odustao odnuklearnih nuklearnih probanana- 0432223099 TELEFON 0432223099 TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 awe ti.

Zato su tenzije izme|u Kine NA TELEFON NA TELEFON proba we ona kood odbi eNA da TELEFON se vakcini{e TELEFON 0432223099 tra awa pandemi ~ak devet ipo NA TELEFON we TELEFON 0432223099 we we NA 0432223099 NA TELEFON ee odustao we NA TELEFON 0432223099 i0432223099 Australi e sveeve}e a od toga eeewe domak australi skih voda NA TELEFON 0432223099

}}

GAPOLA POLASRBIJE: SRBIJE: VIDE]E GA POLA SRBIJE: VIDE]EGA VIDE]E VIDE]E GA POLA SRBIJE: VIDE]E GA GA POLA SRBIJE: VIDE]E GA POLA SRBIJE: POLA SRBIJE: VIDE]E GA POLA SRBIJE: VIDE]E

Povi{eKraqeva Kraqeva podignut krst visok 33 metra Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra metra metra podignut krst metra visok 33 metra Povi{e podignut krst visok 33 Povi{e Kraqeva visok 33 Kraqeva podignut krst visok 33 metra podignut krst metra Povi{e Kraqeva visok 33 metra

aaa

PPPP

[irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiiiokoline! okoline!

Melburna [ira teritorija [ira teritorija Melburna okoline! okoline!

Melburna teritorija Melburna [ira [ira okoline! [ira teritorija Melburna okoline! teritorija teritorija Melburna [ira teritorija Melburna Melburna i [ira okoline! [ira teritorija [ira teritorija Melburna i okoline! teritorija Melburna i okoline! [ira teritorija [ira teritorija Melburna teritorija [ira i okoline! [ira teritorija Melburna [ira teritorija Melburna i okoline!

Melburna Melburnaiiiokoline! [irateritorija okoline! [ira teritorija Melburna okoline! teritorijaMelburna okoline! [ira teritorija Melburna [ira

Australije sveuve}e a odkaran toga domak australijskih ostati bez posla a voda. samim tim i imeseci proveli strogom

naravnouvek uvekdebelo debeloprofitira profitira Pro{lonedeqnim otkazi- naravno ski Pro{lonedeqnim otkazi{anse da fizi~ki pre`ivi tinu Velike su {anse da s obzi ki iki iiki bez [ira teritorija Melburna i okoline! iki Komplet dokumentaci a dozvole za ugradwu Va{ington iski dozvole ugradwu dokumentaci a dozvole vawem ugovora izme|u Francuske [ira teritorija i okoline!

Komplet dokumentacija ugradwu Komplet dokumentaci a dozvole za dokumentaci a za [ira teritorija Melburna Komplet dokumentacija dokumentaci --dozvole za ugradwu tuuuuvawem dokumentaci Komplet dokumentaci -dozvole dozvole dokumentacija dozvole Na ova na~in smo do{li i do dokumentaci --dozvole ugovora izme|u Francuske tt, [ira teritorija Melburna okoline! da i e za ve}ina dr`ava u svetu Komplet Komplet dokumentaci a---rom -dozvole dozvole za ugradwu Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu Komplet dokumentacija za ugradwu dokumentaci aaaa-aaa-Va{ington. za ugradwu dokumentaci dokumentacija ugradwu dokumentaci dokumentacija dokumentacija dozvole Komplet dokumentaci Komplet dokumentacija Komplet Komplet dokumentaci -dozvole dozvole za dokumentacija dozvole za ugradwu Amerika eugradwu na ve}i ii najpouzna pouzKomplet dokumentaci za ugradwu Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu uu,uuiri dokumentacija ugradwu dokumentaci -dozvole dozvole i Australi eKomplet vrednog 90milimilidokumentacija Komplet dokumentaci Komplet dokumentacija dokumentacija dozvole za ugradwu Komplet dokumentaci a dozvole za ugradwu Amerika je najve}i Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu dokumentaci a dozvole za ugradwu posledwe faze kovid deliri u dokumentacija i Australije, vrednog 90 ri ve} odavno prestala Komplet dokumentacija riiiKomplet dokumentaci a dozvole za ugradwu iKomplet dokumentacija dozvole za ugradwu i Kompletdokumentacija dokumentacija- dozvole za ugradwu sa praksom ii--ni Komplet i niiii iini --iRu Ru Ru uu--uRu uuRuiaaa a ija. aia. aa. .a.a. a ra araaara aaeva -ava eva va ava aava aava e re ereere eee-a-eiii i a i iiiioo i ioioooo o iti oke ske ke eke eke eeke eske ima ma ma ma ma ma aaa aaom vom om m om m om m mm N N N N. N. N N. N N. N..N

Obavqawesahrana sahrana Obavqawe sahrana sahrana sahrana Obavqawe Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe Obavqawe sahrana poobi~ajima obi~ajimaSrpske Srpske Srpske Srpske po obi~ajima po obi~ajima Srpske obi~ajima Srpske po Srpske po obi~ajima Srpske po Pravoslavne Crkve PravoslavneCrkve Crkve Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Pravoslavne Crkve

[irom Melburna Viktori [iromMelburna MelburnaiiiiiiiiiViktorije Viktorieeee [irom Melburna [irom Melburna [irom Melburna Viktorije Melburna Viktorije [irom Melburna Viktori Melburna Viktorije Viktorije [irom [irom Melburna [irom Viktori Melburna [irom Viktori [irom Melburna Viktorije [irom Melburna Viktorije Melburna Viktorije [irom Melburna [irom Melburna [irom Melburna ii Viktorije [irom Melburna Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 BorislavPopovi} Popovi}0405200602 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Popovi} 0405200602 0405200602 Borislav 0405200602 0405200602 Borislav 0405200602 Borislav 0405200602 Popovi} 0405200602 Borislav 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Ema n o@s av corthodox unera ssscom com au Ema n o@s av corthodox unera comau au Ema n o@s av corthodox Ema n o@s av corthodox Ema n o@s av corthodox unera au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema n o@s av corthodox unera com au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema n o@s av corthodox Email: Ema no@s o@sav avcorthodox corthodoxunera Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema n ssscom Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema ninfo@slavicorthodoxfunerals.com.au o@s av corthodox unera com au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

oj neki retne neki etne joj neki kretne neki etne joj neki nkretne oj neki retne kretne orili etne ili nkretne vorili retne rili nkretne vorili kretne orili vorili opori rili ori vorili opori pori tvorili oorili opori ZAJEDNICA orili opori opori ipori pohpoho opori i pohopori pohopori e i pohopori iolakopohii pohpohe pohiakopohlakoe i pohilakolakoilakopohlakolakoilakolakoilakolakolo niniilo nioilo ninilo niilo nike veo niilo nive~ke velo niniebilo ve~ke velo nike ve~ke vedatku, e ve~ke vetku, datku, ke vea~ke veatku, adatku, ke vedatku, inice ice datku, mutan atku, adatku, utan mutan datku, zadatku, utan i mutan datku, mutan i od od mutan pobamutan obaoimutan i mutan pobaoutan pobamutan ipobalalaopobapobapobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom inema nema nameru ni da je privu~e o pobaglasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom iinema nameru ni da je pobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom inema nameru da ao pobaglasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je pobaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom inema nema nameru ni da jeprivu~e straprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom ini nameru nini da jeje traprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je ao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru da je o reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je ristup ao reodra|uje darovani ive} potroostavqa, nini dada jeje poklawa ani stup kao reodra|uje darovani ive} ve} potroostavqa, poklawa ani ni nomeo,omere{eni mandat.

I ako ga, kojim sluodra|uje darovani i potroda je deli. ostavqa, ni da je poklawa a kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni ome{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. enomeao re{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. fenomeao re{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni krizi. nome{eni mandat.

Iako ako ga, kojim sluda je deli. izi. enome{eni mandat.

Iili ako ga, kojim sluda je deli. omednica {eni mandat.

I ga, kojim sluda je deli. fenome~ajem, zadr`i dobije neku I sa takvim baga`om „nesre{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. ica nome~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreednica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. fenome~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesre{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. nica enome~ajem, zadr`i ili dobije neku ednica I sa takvim baga`om „nesre{eni mandat.

I ako ga, kojim sluda je deli. ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreli~ni dnica ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesre~ni ednica ~ajem, zadr`i ili dobije neku Isa sa takvim baga`om „nesrenica la da ~ajem, zadr`i ili dobije neku I takvim baga`om „nesreednica drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrea da dnica drugu va`nu funkciju, to sigurno ula da }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku sednica I sa takvim baga`om „nesredrugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrea da dnica nula da}ne va`nu funkciju, sigurno politi~ke princeze“ ii„nesrepre~ajem, zadr`i ili to dobije neku Ipoliti~ke sa takvim baga`om drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iprepre-drugu a`nim la da drugu va`nu funkciju, toto sigurno }ne princeze“ nim ula da drugu va`nu funkciju, sigurno }ne politi~ke princeze“ ipreanula da bi~no nula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, prene}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji drugu va`nu funkciju, sigurno }ne politi~ke princeze“ ipre~no la da Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, prene}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ ipreprei~no ula da Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, drugu va`nu funkciju, toto sigurno }ne politi~ke princeze“ i ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, zicija bi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, cija Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, i~no ebi~no kanObi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ju }e sama zavrediti, ve} opet aidsednikovog idobar dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, kanebi~no kanju }e sama zavrediti, ve} opet a deo ~lanstva SNS-a Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, kanse kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke kofikusa koji narod, ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ta~ku kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a a~ku e kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a kanpa ako se kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ako kanlicom pa ako se kanmilo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a milo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} opet ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a com a ako e kanilicom , pa ako milo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} opet ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u bi se icom a ako milo{}u onog koji kampawu odraba{ miri{e, Ana sese na{la i,ilicom seako milo{}u onog koji kampawu odraba{ ine ne miri{e, Ana na{la licom ae, ako pa milo{}u onog koji kampawu odrajer iiivrtlogu ba{ iiine miri{e, Ana se na{la uuu u|uje milo{}u onog koji kampawu odraba{ inajnovije ne miri{e, Ana na{la |uje zaoboje, odnosno celu vrtlogu najnovije politi~ke kamapa ako reliki iako pa milo{}u onog koji kampawu odraijer ba{ ne miri{e, Ana se na{la za odnosno za celu politi~ke kammilo{}u onog koji kampawu odraba{ inajnovije ne miri{e, Ana se na{la u|uje |uje zaoboje, oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kampa er iako iki mijer milo{}u onog koji kampawu odraba{ inajnovije ne miri{e, Ana sese na{la u u|uje zaza odnosno zaza celu vrtlogu politi~ke kamveliki |uje zaoboje, oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kambier iako liki oboje, odnosno za celu vrtlogu politi~ke kamveliki biijer i |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kameliki er i mijer i |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamstranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao er i mijer i |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamstranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamPetar stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao ijer i |uje zaWu oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kametar nenene bira narod, nego uukojoj mo`e pro}i samo kao Petar stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe ukojoj kojoj mo`e pro}i samo kaostranku.

-vi{e etar stranku.

Wu bira narod, nego pawe mo`e pro}i samo kao i{e Petarpawe stranku.

Wu bira narod, nego pawe ukojoj mo`e pro}i samo kao Petar stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe upo kojoj mo`e pro}i samo kao vqena stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao Vu~i}. bosa trwu koje ni~e na dnu koena stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao vqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kostranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kogao i qena stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao avqena po trwu koje ni~e na dnu koo ii iibosa Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu ko-Vu~i}. .gao agao qena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e nana dnu koao magao vqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e dnu koi rita qena avqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koltana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koIVu~i}. da rezultat napredwaka nanana rita isu{enih staroplaninskih qena tavqena ana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koultana bosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat napredwaka na isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih ovozevqena tana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koultana I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ozeni od I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih ovozeltana od rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih vozeultana novozeIda rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih tana vozeultana II napredwaka nana rita isu{enih staroplaninskih Ida da rezultat napredwaka nana rita isu{enih staroplaninskih m soppredstoje}im izborima zavisi reka. ltana Ida rezultat napredwaka nana rita isu{enih staroplaninskih sopIrezultat da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih om soppredstoje}im izborima zavisi reka. predstoje}im izborima zavisi reka. dve ltana Ida da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih sopom soppredstoje}im izborima zavisi reka. hovih predstoje}im izborima zavisi reka. dve esultana dve m sopovih predstoje}im izborima zavisi reka. om sopdve predstoje}im izborima zavisi reka. we dve sopom soppredstoje}im izborima zavisi reka. dve predstoje}im izborima zavisi reka. roda. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne mlom sopsoppredstoje}im izborima zavisi reka. oda. predstoje}im izborima zavisi reka. aroda. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne moda. sopsu zapredstoje}im izborima zavisi reka. naroda. wenog anga`mana i idoprinoAna, iako tako izgleda, ne a vlaod wenog anga`mana idoprinodoprinoAna, iako tako izgleda, neod zasu zavlaod wenog anga`mana Ana, iako tako izgleda, ne aroda. od wenog anga`mana idoprinouroda. zaAna, iako tako izgleda, ne asu su za- akumulira oda. naroda. od wenog anga`mana i na doprinoAna, iako tako izgleda, od wenog anga`mana ikladiodoprinozaAna, iako tako izgleda, vlasa, uzeo bih lepe pare politi~ki kapital za naroda. od wenog anga`mana ikladiodoprinoAna, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana ikladiodoprinoAna, iako tako izgleda, ne iskoro vlasa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital zane sa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital zane aroda. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne skoro vlaairoda. i vlansama. sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za oro ivlavlaama. sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za i vlasa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital zazaza vlaaakoro iskoro vlasa, uzeo bih lepe pare nanana kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital skoro funnici, a \ilas i kompanija bibibi predstoje}e izbore da ima takiprotevlala i vlasa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital funfunnici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taknici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taki vlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za rpske funsa fun-predstoje}e aa \ilas i ikompanija bi izbore - -da ima taknici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija predstoje}e izbore -da da ima tak-nici, pske funsrpske otenici, predstoje}e izbore ima takafunfunnici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija predstoje}e izbore -da ima takpske srpske sa funnici, aaodustali i iod bibi predstoje}e izbore - -da ima taknici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija bibi predstoje}e izbore -da da ima takjer jejejevu rpske odavno bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nafunsa funnici, bibi predstoje}e izbore da ima taknici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taker je , jer odavno odustali od bojkota. ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naa funnici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore ima taker je lo da t, jer lazak odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nao da jer je azak ilo da , jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nao da Bilo da er je t, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naseli lo da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da jer je st, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naseli Ranko Pivqanin izbornoj da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da ,eeeli jer je predwa~koj odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi listi bila na naseli ~elo je seli atori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da elo seli ori, seli atori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da seli tori, je seli zatori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da seli tori, je seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da ekartije seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da vek su tije vek su k su su uvek su ek su libeoj doibedovoj dodovoj dooj doiforZato forZato u.

Zato i`nih Zato u.

Zato nih i`nih `nih ti`nih kada `nih i`nih iZato weada `nih ti`nih weni we`nih sti`nih nekad weini wei`nih kad onekad i weekad onekad samog onekad nekad amog ubila. ekad onekad ila. ubila. nekad ponekad bila. gubila. e, jer nekad bila. jer e, jer jedan jer te, jer dan jer va je ,,e, jer jer te, jer je kva je jer kte, jer a je kva je da se e, jer va jese aniverse da ijaska a se i da se veraska fijaska Petra da se da se aska etra a se Petra i da se etra da se Petra i da se pak, s Petra da se k, s Ipak, s mesto solutak, sss sss Ipak, esto lutsolutawem, inaca, Ipak, pak, olutwem, nawem, aca, ak, inaca, Ipak, wem, nawem, naca, dinaca, pak, s Ipak, s we da inaca, awem, naca, pak, s nekoe da awe da o?

Po naca, dinaca, ekoawe eePo da ro?

Po dinaca, naca, e}a iIIda awe da we ?}a Po inaca, aave iIIda ze}a iiIIda ve Save da awe da uze}a iiII iiIIda Save ve vawe we da qevi ze}a e}a i ave II we aznih ko jer iqevi evi uze}a }a znih ko jer ciqevi qevi uze}a e}a ii i i{wu iqevi o jerjer qevi e}a di{wu {wu ciqevi qevi odi{wu {wu ciqevi qevi krati{wu samo iqevi u~ila kratratamo au~ila ila m kratkratadimo poli~ila kratkratadimo imo opoliolim kratkratradimo dimo ropoliolim kratkratadimo dimo Krega zvati polikratniti radimo dimo rega azvati ati ,dskoj. niti uradimo niti dimo slove zazvati vati niti adimo azvati oslove ove zvati ndskoj. skoj. zazvati vati oslove love andskoj. skoj. oslove zazvati zvati slove popudskoj. avawe oslove love ),gde gde azvati opuavawe awe poslove slove 5), gde to bu~avawe vawe rpska slove gde to buavawe buvawe pska i to bu~avawe oosrpska buvawe srpska pska to buo~avawe to buvawe edove rpska i to bubuaj kao lovom avawe bezove i to buto buraj kao kao lovom vom u.

Nato buje dojovom kao ilovom ovom ku.

NaNalovom ije dodolovom oku.

Na. Nailovom ku.

Naije dodoanova. u.

Na~ilovom lovom oku.

Na. Nae dog Ujka `eleekada ova. lovom oku.

Nau. Naog Ujka Ujka nekada we krada ku.

NaUjka la`em nekada we krkada krnekada `em ewe krekada eela`em krnekada we krkada dla`em a`em ustrawe krnekada ewe krekada kra`em istoawe: tra}ewe krekada we kru{tati istosto`emo o{tati ati we kristoutati prea`emo emo o{tati tati o{tati u u prepreka`emo `emo {tati a`emo o{tati u u preprei jer `emo ka`emo `emo ko{tati {tati neke tskim u prejer ka`emo `emo `e da {tati etskim kim i ovaj a`emo o`e da e da skim renog i ovaj ovaj o`e da `e da o`e da orenog li ovaj enog ovaj ili ovaj `e da o`e da ne{to vorenog `e da enog ovaj li ovaj ovaj oje }e da erika. `e da {to renog ovaj ovaj erika. `e da ika. kHteli proimo`e ovaj Hteli rika. eli ak prova“, uuu pro?

Hteli teli ak proHteli ava“, proa“, u ak prolibe?

Hteli Sava“, kHteli proteli a“, u ak proprokinga zvana ibe?

Hteli Hteli va“, u lak prok proazvana ana Hteli ona se avqekrovil. proona se savqea,,vana se qerovil. ona se savqena se vqeona se savqevil. na~no na se avqearovil. ona se savqeovil. ika ise na se vqe~no svojih e, ona se osavqeovil. na se avqesvojih ojih qawe ona avqeno mi vojih vqawe awe rno mi ki domi vqawe qawe rno mi vqawe ki doo mi dorno mi anova. qawe vqawe irodiki dono mi qawe i dorno mi o mi ova. te{ko avqawe qawe i doarno mi no mi te{ko {ko qawe no mi u pree{ko bio i uurtija, preprebio vu io ipreprepreali e bio io ipreprevu pretija, preeskih bio iii ovu preskih anski ureskih preovid“ skih lanski ski a|ana, kovid“ lanski vid“ lanski nski a|ana, almer ana, ekovid“ kovid“ vid“ ukobu lanski anski nski ra|ana, |ana, mer ekovid“ ovid“ planski vid“ gi~no anski |ana, ekovid“ ovid“ ogi~no anski ~no rst, uuuu kovid“ i~no krst, m st, udiralijkrst, im krst, st, udidirugim tralijstoji lijkrst, rst, udiim dist, udistralijugim alijj krst, vim dito da m dirst, udimvim diralijvim a to da krst, u uu m dio da priim dito da h pripriverozovan. ih prih pripriverowe doeroalni zovan. ih privan. priprio veroveroerodoizovan. ih priovan. prieeroweoovan. veroverohplaniprije wemo verolaniweveroweveroanibuduplaniplania prianiedove nije buduuduplania prilanianie budubuduove buduhpriplanida prilanipriva`no e budubudubuduplanipriva`no i Ru`no |e budubuduiiRuRua`no RubuduRuznoj a iisnaRuolexa a proaolexa Ruv, kolexa Ruznoj iisnaRuexa v, znoj a,etija. iznoj Ruv, znoj kolexa Rulexa samog rv, znoj znoj iznoj Ruznoj d samog amog rv, znoj znoj letija. amog ija. v, znoj letija. tija. quju}i adost i~im aju}im etija. quju}i radost u}i dost }im kletija. aquju}i radost puta i uju}i dost letija. puta quju}i adost nerata ii i aquju}i enerata eraquju}i generaniti eraionim polinerapustio polinim stio generaoliapustio }e sve justio polistio olienera}e sve qeva ustio sve polioj poliaqeva e sve eva raqeva dove qeva ipoliweada i a, koji qeva nada weraqeva a, koji da ida koji nada te |a, koji da ida aqeva koji ate sreada iii e da , koji o|a, koji sree da sre, ku od e, srevqati a, koji srere}om oqno sreqati sre}om we, sre}om voqno qno ni~ki e}om ,i~a sreovoqno qno lni~ki ~ki re}om oqno @i~a ovoqno i~ki asre}om iiiiiii pod@i~a alnim voqno v{tii~a i~a svonim @i~a av{ti{tini svood svotav{tii~a {tini svood ~iti oi svobev{ti~iti id svobeti obeojni svoo~iti r`ani iti obeivrlo svostaviiti ooooo ani do~iti staviavivantu~iti astavitavivantuvojske ntutavivojske antuske adi u vojske dine. ojske ojske ne. evojske vojske ovima ovima ima lovima vima vima olovima vic28 ovima ovic28 c28 Prvom kovic28 ic28 Prvom vom vic28 Prvom nkovic28 rvom ovic28 rvom kovic28 ovic28 Prvom ic28 kovic28 vic28 c28 Prvom ovic28 vic28 R. N. 8vic28 ovic28 R. N. 28 R. N. kovic28 R. N. c28 ovic28 R. c28 R. N. R. vic28 ic28 8 ovic28 ovic28 R.N. N.N. 28 c28 c28

aa

e

ra a tra ra tra ra tra ra

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 15 ^etvrtak oktobar 2021.

Veli~anstven skup kod crkve na Gold Koustu

Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve

U subotu uve~e, 18. septembra uprili~ena je dobrotvorna ve~era, sa izvanredno ure|enom salom i popuwena do posledweg mesta uglednim parohijanima i gostima. Svi su do{li da podr`e Crkvenu Op{tinu Uspewe

Presvete Bogorodice sa Zlatne Obale i napore da se Sveti Hram pokrije novim krovom umesto starog koji je dotrajao.

Ne}emo nabrajati veliki broj trudbenika koji su svojim trudom i sredstvima doprineli da ovo ve~e bude uspe{no.

Tu su i na{i muzi~ari i peva~i – hvala im.

Moramo pohvaliti goste i prilo`nike koji su prevazi{li svojim prilozima i najoptimisti~nija predvi|awa.

Do sada je prikupqeno preko $160,000.00 (stotinu {ezdeset hiqada dolara), a prilozi jo{ pristi`u.

Pohvaqujemo na{e sestrinske parohije: CO Svetog Nikole iz Ros Ulice prilo`ila je $20,000.00 (dvadeset hiqada dolara) i CO Svetog Nikole iz Vajkola prilo`ila je $3,000.00 (tri hiqade dolara). Sve{tenici o. Nikola Stefanov i o. Stani{a Ostoji} sa svojim predsednicima Lazarom Mitrekani}em i Zoranom Matovi}em, crkvenim odborima i parohijanima svesrdno podr`avaju ovu akciju.

Naravno, najve}i teret je na sve{teniku, Crkvenom Odboru i parohijanima Zlatnoobalske parohije koji ne `ale ni truda ni sredstava da svoj Hram obezbede od propadawa i zato im dugujemo veliku zahvalnost.

Hvala preosve}enom Episkopu Siluanu koji je Blagoslovio ovaj veliki poduhvat. Na prvom mestu Hvala Gospodu Bogu, na{em najve}em darodavcu, koji nam svima daje snage i mo}i da istrajemo na ovom Bogougodnom delu.

Imena svih darodavaca bi}e naknadno objavqena.

Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna iViktorije [irom Melburna iiiViktorije [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna

vic28 vic28 8 28 c28 8 c28

[irom [iromMelburna MelburnaiiViktorije Viktorije

Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Izvor: Crkvena op{tina Uspewa Presvete Bogorodice sa Zlatne obale (fb stranica)

16

^etvrtak decembar 2020. ^etvrtak 10.

7. oktobar 2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

ISTORIJSKE ^IWE

Najsra

Da li znate pred kim je Australija poklekla, ko je bi „bili boj“ i za{to se jedan bazen zove „Mrtvi Hari“?

POKLOWEWE ^ESTICAMA ^ASNOG KRSTA U SVETONIKOLAJVESKOM MANASTIRU

U nedequ 26. septembra 2021. u Sabornom Hramu Svetonikolajevskog Manastira u Ju`nom Brizbejnu vernici su se okupili da proslave veliki praznik u znak se}awa na dan kada je prona|en i iskopan ^asni Krst na kome je raspet Isus Hristos. Krst je prona{la Sv. Carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog kada je bila na poklowewu Hristovom grobu u Jerusalimu. Najve}a `eqa cara Konstantina i wegove majke, Sv. Carice Jelene, bila je da prona|e ^asni Krst i iskopa ga iz zemqe. A najve}a `eqa, kako brojnih sprskih pravoslavnih vernika, tako i ruskih i gr~kih {irom Kvinslenda bila je da do|u u Svetonikolajevski Manastir, u kome se pored

vi{e od ~etrdeset ~estica mo{tiju svetiteqa, ~uvaju i ~estice ^asnog Krsta.

Na nave~erje praznika Vozdvi`ewa ^asnog

i @ivotvornog Krsta (Krstovdana), Wegovo Preosve{tenstvo Episkop za Australiju i Novi Zeland i Predstojateq Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, g.g. Hristifor slu`io je Prazni~no Bdenije. Za vreme bdenija iznet je kivot sa ~esticom ^asnog Krsta, kao i krst sa ugra|enom ~esticom ^asnog Krsta, na poklowewe i celivawe prisutnim vernicima.

Nakon bdenija Wegovo Preosve{tenstvo Vladika Hristifor je osvetio krstove koje su deca, ~lanovi novoosnovane zajednice mladih svetosavaca “RASTKO”, sa puno entuzijazma napravila i dekorisala. Osve}ene krstove su deca ponela svojim domovima.

Udru`ewe mladih svetosavaca “RASTKO” je osnovano sa blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva VladikeHristifora, pri Svetonikolajevskom manastiru u Ju`nom Brizbejnu u maju 2021. Ciq osnivawa udru`ewa je o~uvawe na{e vere pravoslavne onakve kakvu nam je Sv. Sava ostavio u amanet i o~uvawe srpskog jezika i tradicije. U okviru udru`ewa postoje razne sekcije gde deca i omladina, pored veronauke, kroz pesmu i igru, u~e srpski jezik i istoriju, i sve to uz nepo{tedni i samopregorni rad i zalagawe u~iteqice g-|e Ivane Mali}.

I za kraj, ne preostaje nam ni{ta drugo osim da ka`emo: “KRSTE HRISTOV, SA^UVAJ SRPSKI NAROD SILOM SVOJOM I BLAGOSLOVI NASLE\E SVOJE!” Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

Australija je zemqa prelepih p opasnih `ivotiwa, jedinstvenih ali i neobi~ne i zanimqive istor ve}inu wenih stanovnika neke isto ~iwenice su velika nepoznanica. A na je da Australija obiluje doga|aj svoje istorije, koji su veoma zanim „Srpski Glas“ vas vodi kroz neke o

RAT PROTIV PTICE EMU

Nakon Prvog svetskog rata veliki broj vojnika naselio je do tada nenaseqene predele Zapadne Australije i najvi{e su se bavili poqoprivredom.

Pove}an broj stanovnika zahtevao je i ve}u potrebom za hranom, zbog ~ega su se qudi selili dubqe u unutra{wost zemqe. Ali tada je do{lo do problema – sa pticom emu. Australija se uhvatila u ko{tac sa prirodom i ovim neprijateqem, al je rat izgubila!

Zbog svoje redovne migracije parewa vi{e od 20 hiqada emu je 1932. godine u{lo u posede fa Uni{tavali su sve useve i ru{ili }ne objekte, a kako su ove ptice po di agresivne i po veli~ini sli~n vima, one su bile prete`ak posao f rima, koji nisu mogli da iza|u na wima. Zbog toga su farmeri potr pomo} vlade, a ona je odlu~ila d posao obavi vojska Australije. Za je pripao majoru Mereditu, tada{w mandantu kraqevske artiqerije. tim, i ova jedinica je brzo shvatila rat protiv ptice emu biti prete`a ptice imaju izuzetno izra`eno ~ul ha, tako da vojnici nisu mogli da pri{uwaju na razdaqinu na kojoj hove pu{ke bile efikasne. Pored emu je veoma brza ptica, skoro sva zilo su mogle da nadtr~e, zbog ~ega nije mogla ni da ih juri.

Posle mesec dana borbe sa em velikih tro{kova australijske vo sa ubijenih samo 350 ptica, austra vojska je morala da prizna poraz. verovatno jedan od naj~udnijih r ali i najsramniji poraz u istoriji vawa. Ministar odbrane, ser Xor je dobio naziv ministra za emu.

KO JE BIO „BILI BOJ“?

Sve do 1960. godine, kada je uv formalno zanatsko {kolovawe m

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10.7.decembar 2020. 17 ^etvrtak oktobar 2021.

ENICE O AUSTRALIJI KOJE MO@DA NISTE ZNALI

amniji poraz australijske vojske

io

Rat pritiv ptice emu

pla`a, h ku}a, rije. Za orijske A istijima iz mqivi. od wih.

li

e radi u ptica armera. i pomoprirone nojefarmekraj sa ra`ili da ovaj adatak wem ko. Me|ua da }e ak. Ove lo slua im se bi wid toga, ako voa vojska

muima i ojske i alijska Ovo je ratova, i ratorx Pirs

vedeno mladih,

u Australiji je bilo veoma popularno biti takozvani „Billy boy“. De~aci ve} od trinaeste ili ~etrnaeste godine bi postajali {egrti i pomagali bi odraslim mu{karcima, koji su radili na gra|evini. Bili boj bi pripremao ~aj radnicima na pauzi, napoqu, na otvorenoj vatri.

Oni bi palili vatru i ~ekali da voda prokqu~a u limenkama. Ovi de~aci bi dobijali xeparac za svoj posao, a od wih se o~ekivalo da nau~e i zanat koji su posmatrali. Zbog toga su ~esto radili i druge poslove u zanatskim radwama ili prenosili poruke me|u radnicima.

Se}awe na prve male zanatlije i dan danas postoji, jer se u velikim australijskim supermarketima sada mo`e kupiti ~aj koji se zove „Bili ~aj“, sa specijalnim mirisom otvorene vatre, ba{ kako se nekada pravio.

BING LEE

Sigurno je ve}ina stanovnika Australije bar jednom kupila ne{to u ovde veoma poznatom maloprodajnom lancu „Bing Lee”, ali malo wih zna da iza ovog imena stoji ~ovek sa uspe{nom migrantskom pri~om, koja bi mogla da inspiri{e druge qude. Kompanija koja prodaje elektroniku, ra~unare i telekomunikacionu robu i koja je danas najve}i maloprodajni lanac,

osnovana je 1957. godine a wen vlasnik je migrant iz Kine, Bing Li, koji je posao delio sa sinom Kenom.

Kao i svaki drugi migrant, Bing Li je sre}u i novi dom potra`io u Australiji. Uspeo je i da postane veliki poslovni ~ovek, u ~ijem posedu je bila 41 prodavnica u Novom Ju`nom Velsu, od kojih je sada 13 pod fran{izom, sa godi{wim prometom od oko 490 miliona dolara.

Bing Li je prve poslovne korake u~io od svog oca, trgovca Voltera Lija, da bi potom i sam studirao trgovinu u Kini.

Bio je operater u trgova~koj mornarici, ali pod invazijom Japana, u potrazi za novim poslovnim mogu}nostima, 1937. godine odlazi u Australiju, pri tom ostavqaju}i suprugu i decu u Kini. Prona{ao je posao u predgra|u Sidneja i planirao je da se sa ne{to zara|enog novca vrati svojoj porodici u Kinu. Izbijawe Drugog svetskog rata ga je u tome spre~ilo i svoju porodicu je tek prvi put video posle 10 godina, koliko su bili odvojeni. U me|uvremenu je sam otvorio prodavnicu vo}a, a potom je pretvorio u elektri~nu radionicu i nikada se nije osvrnuo. Bin Li je sada porodi~na firma tre}e generacije, koju vodi unuk Binga Lija i poznato je ime {irom Australije.

ZABRANA VEXIMAJTA

Veximajt je najpoznatiji australijski proizvod, koga skoro svako doma}instvo ima u svojoj ku}i. Da li ste znali da je bio zabrawen u viktorijanskim zatvorima od 1990. godine? Razlog je vi{e nego neobi~an. Smatralo se da zatvorenici koriste popularni namaz od kvasca za pravqewe doma}eg alkohola.

Iako se smatralo da je sadr`aj kvasca u Veximajtu dovoqan da sami napravite alkohol, istra`iva~i sa Univerziteta u Kvinslendu su ipak dokazali da je za pripremu alkohola potreban i `ivi kvasac i {e}er, pored veximajta. Tako|e su dokazali da je u`asnog ukusa!

Ko je bio “Bili boj”

MRTVI HARI

Premijer Harold Holt je 17. decembra 1967. godine nestao dok je plivao na jednoj pla`i blizu Melburna. Uprkos opse`noj potrazi, wegovo telo nikada nije prona|eno.

Iako se slu~ajno utapawe ~ini najverovatnijim obja{wewem, o tom doga|aju su stvorene mnoge teorije zavere.

Jedna od wih ~ak sugeri{e da je Holt bio kineski {pijun, koji je otplovio do podmornice koja ga je ~ekala, i pobegao u Peking. Kasnije, jedan bazen, koji je tada bio u procesu izgradwe u Melburnu je dobio upravo ime po wemu. Renoviran je 1999. godine, a lokalno stanovni{tvo ovaj bazen naziva „Mrtvi Hari“.

Sawa Miri} - [aki}

Bing lee

Zabrawena veximajta Mrtvi Hari

18

ZAJEDNICA

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

Vreme kada su padale maske Pi{e: Slobodan Grba Rekosmo ve} ranije da je „SRPSKI GLAS“ nastao kao posledica privatne inicijative, iz razloga koji nisu smeli da budu tako odlu~uju}i u izuzetno va`nom projektu za sve Srbe Australije. Te{ko je biti izlo`en udarima tr`i{nih zakonitosti koje neretko favorizuju sa aspekta nacionalnih interesa krajwe nepo`eqne, upravo {tetne sadr`aje, a ostvarivati prihod koji omogu}ava mirno pre`ivqavawe i kakav-takav razvoj. Gledati u nebo a stajati na zemqi, simboli~ki tako te{koj, nije nimalo jednostavno.

Nacionalni list zato bi trebao da bude izda{no pomagan iz centara kojima je najvi{e stalo do wegova opstanka i razvoja. Ko bi to mogao i trebao da bude?

Centri srpske intelektualne i nacionalne svesti i odgovornosti. Da bi mogli pozitivno da deluju na okolinu, ukqu~uju}i i medije, trebali bi najpre da – postoje! Analizom okru`ewa koje je dovelo do pokretawa srpskih novina u Australiji tako dolazimo do osetqivog pitawa redosleda poteza koje je vaqalo povla~iti, sve u interesu svog naroda. Krovna organizacija, nacionalno-politi~ka, morala je da bude postavqena na ~vrste noge jer je samo ona mogla da blagotvorno uti~e na {irewe nacionalne svesti i {titi srpske interese u ovoj zemqi, ruku pod ruku sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a onda i deluje tamo gde Crkva ne mo`e, nije po`eqno, a i ne sme. Jedini pravi, zdrav i trajno perspektivan na~in osnivawa srpskog nacionalnog lista mogao je i trebao da bude da on izraste kao jedan od najva`nijih projekata SRPSKOG NACIONALNOG SAVEZA kao nacionalno-politi~ke organizacije.

Stariji na{i ~itaoci dobro znaju u kakvom su se grotlu Srbi na{li po~etkom '90-tih godina pro{log veka, ali neka ne zamere ako se vratimo na ~as u to vreme, ovaj put kao uvod u okru`ewe koje je dovelo do ra|awa „SRPSKOG GLASA“. Srbi u Australiji u vreme raspada mati~ne dr`ave i krajwe izlo`enosti srpskog naroda pogibeqi ravnoj onoj s po~etka Drugog svetskog rata, zatekli su se svetlosnim godinama daleko od organizacije i stawa kakvo bi odgovaralo ogromnim potrebama i te{kim izazovima. Za{to? Pitawe je vredno ozbiqne politi~ko-socijalno-istorijske studije, ali za ovu priliku nudimo podse}awe na ono osnovno. Dakle, kako svako zlo nosi sobom i ne{to dobra, ma kako to jadno bilo, ako ve} ne mo`e da se bira, zlo nestanka SFRJ donelo je sobom institucionalno-politi~ki a onda i nacionalni nestanak Jugoslovena, mada se u glavama mnogih, na`alost najvi{e Srba, jugoslovenstvo zadr`alo jo{ dugo, u nekima nije isparilo ni do dana dana{weg. Ipak, raspad zemqe koja je zvani~no bila dr`ava „zbratimqenih naroda i narodnosti“, u moru krvi i uz asistenciju svetskih mo}nika koji umesto da spre~avaju samo wima potreban a katastrofalan scenario, taj su scenario svesrdno pomagali, ~ak i kreirali, i {to je wegova varijanta u hodu bivala krvavija, izda{nije i vatrenije promovisali kao jedino mogu}e re{ewe.

To je definitivno uticalo na svojevrsno „progledavawe“ oba me|usobno `estoko suprotstavqena pola srpske emigra-

cije. Doju~era{wi Jugosloveni koji su svoje srpsko poreklo uglavnom shvatali na nivou obi~aja i tradicije a nipo{to kao vezivo tkivo politi~kog organizovawa zarad zajedni~kih interesa, shvatili su odjednom da je takvom naivnom stavu do{ao kraj. Iluzije su im se razbile pred nosom, a posledwa mogu}nost relativizacije onoga {to se de{avalo u SFRJ nestala je posredstvom svakodnevnih vesti o poginulim ro|acima, prijateqima, poznanicima.

Samo zato {to su bili Srbi.

Sa druge strane, dramati~an i krvav raspad SFRJ otkrio je svu naivnost i odsustvo elementarnih istorijskih pouka u onom delu srpske emigracije koji se di~io srpskim poreklom i ~esto sa gnu{awem spomiwao samo ime Jugoslavije. Nacionalna emigracija, kako su i sami sebe nazivali, ma koliko nacionalno osve{tena, po-

prihva}eno je bez razmi{qawa i posve nekriti~ki. ^ak i uprkos ameri~kom vi{edecenijskom odr`avawu najboqih odnosa sa Titom koji je, vidi vraga, bio istaknuti komunista. O diktatorskim re`imima {irom Latinske Amerike da se i ne govori jer, dodu{e, nisu bili komunisti~ki ali su bili zlo~ina~ki, a svi nastali i odr`avani uz neposrednu ameri~ku pomo} ili ~ak i vi{e od toga, uz ameri~ku intervenciju. Tek da se podsetimo „lepote neme{awa u unutra{we stvari drugih dr`ava“. Jo{ 70-tih godina pro{log veka, kada je ~ileanski general, kasnije brutalni diktator Augusto Pino~e svrgnuo sa vlasti legalno izabranog predsednika Salvadora Aqendea, ~ak ga i ubio u palati „narodne vlasti“, da bi zemqu poveo putem ekonomskog buma trasiranog razigranim idejama Miltona Fridmana,

Zlo nestanka SFRJ donelo je sobom institucionalno-politi~ki a onda i nacionalni nestanak Jugoslovena, mada se u glavama mnogih, na`alost najvi{e Srba, jugoslovenstvo zadr`alo jo{ dugo, u nekima nije isparilo ni do dana dana{wega

uuu Emigracija raspolu}ena jugoslovenstvom i slavqewem Zapada kao novog bo`anstva bez snage da stvori organizaciju koja bi okupila sve.

Projekat srpskog nacionalnog lista kao tra~ka svetlosti na kraju dugog tunela nepravdi i la`i na ra~un srpske istorije i naroda u celini liti~ki se pokazala potpuno nedoraslom izazovima vremena i zalu|ena koliko i woj naj`e{}e suprotstavqena „jugoslovenska“. Zato {to su srpski nacionalisti, gotovo svi redom, verovali u zapadnu demokratiju, ili ono {to se pod wom podrazumeva, kao vrhunskog za{titnika ne samo qudskih prava i sloboda, prava na slobodno organizovawe razli~itih grupa po osnovu svakojakih interesa, pa i nacionalnih, ve} i kao za{titnika me|unarodnog prava. Srpska nacionalna emigracija bila je uverena, slepo i bezuslovno, da su SAD „svetska sila pravde“, na strani Srba kao saveznika iz dva svetska rata, kao iskrenih sledbenika ideja slobode mi{qewa i govora, privatne inicijative kao temeqa ekonomskog razvoja svake moderno organizovane dr`ave. Odu{evqewe ameri~kim propagandnim vragolijama, bez obzira na nebrojene primere neprincipijelnosti i najgoreg politi~kog nemorala, i{lo je preko svake granice opreza i mere kakvu je upravo tragi~na sprska istorija sa svim svojim bolnim poukama od svakog iole ozbiqnomisle}eg pojedinca, pa onda i naroda u celini zahtevala.

Uzaludne su bile desetine ameri~kih vojnih intervencija {irom sveta, dr`avnih udara, prevrata, Vijetnamskog rata, obja{wewe da „vaqa uraditi sve neophodno da se spre~i prodor komunizma“

da bi sve oti{lo tamo odakle je i krenulo, do|avola, srpska je nacionalna emigracija odu{evqeno pozdravqala te i sli~ne doga|aje. Tada nije bilo „SRPSKOG GLASA“ da upozori kako nije „zlato sve {to sija“ i da antikomunizam ne zna~i uvek spas od jednoumqa i gu{ewa slobode. Naprotiv!

Vo|eni idejama velikog srpskog intelektualca, „srpskog Voltera“ Slobodana Jovanovi}a, a kako nisu mogli boqe oni koji u `ivotu nisu pro~itali ni dve kwige nije te{ko pretpostaviti, koji je i sam naseo na zapadne pri~e o demokratiji i pravdi, nespreman da prihvati kao vrlo izglednu mogu}nost nove izdaje Srba pri ~emu su interesi mnogo va`niji od bilo kakvih pri~a o slobodnim izborima i pravu naroda da bira i bude biran, Srbi u Australiji, ma koliko bili svesni svog nacionalnog identiteta i odani nasle|u svojih predaka, nisu mogli boqe od onog {to su uradili. Uspehe, ako se postignu}a dele na pozitivna i negativna s pozicije nacionalnih interesa, nisu ni mogli ukwi`iti van okriqa Crkve jer se ku}a ne pravi od krova nego od temeqa. ^ak i u Australiji!

Na prste jedne ruke mogu se nabrojati najvi|eniji me|u Srbima, a ako pisac ovih redova nije u pravu bilo bi sjajno to i dokazati, koji su ~itali i ne{to drugo osim vlastite poluslepe {tampe, ili vlastitim naporima i poslovi~nom sumwi~a-

(3) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbli`avawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... vo{}u mogli do}i do boqe ideje „tre}eg puta“ kojim bi Srbi trebali da se kre}u u potrazi za izglednijom budu}no{}u. Ne bi li „negde“ i stigli. To „negde“ nikad nije podrazumevalo ostvarivawe maksimalisti~kih ciqeva, ve} pre svega pravednih pretpostavki za srpski narod u procesu razbijawa SFRJ. Emigracija je tu mogla da pomogne, kao {to je hrvatska {akom i kapom pomagala Hrvatima, ne obra}aju}i previ{e pa`we na ~iwenicu da je i wihov predsednik bio komunista, ~ak i Titov general. Nije se uspelo, niti izdaleka koliko je bilo potrebno, jer „onaj ko ne mo`e da pomogne sebi, ne mo`e ni drugom“, sve i kad mu je brat ro|eni.

U kontekstu za{tite i pravovremene akcije na pravcu srpskih nacionalnih interesa o Jugoslovenima ne treba tro{iti re~i, ali su i potpuno svesni Srbi uglavnom podbacili. Na prste jedne ruke mogli su se nabrojiti oni koji su bili svesni da s komunistima re{avawa srpskog nacionalnog pitawa na Balkanu – nema! Nije ga bilo ni sa samozvanim izvoznicima demokratije sa Zapada, „vrhunaravnih“ moralnih veli~ina „slobodnog sveta“ kojima se ~istota du{e ogleda i u pojavi. Medlin Olbrajt najboqi je primer tog savr{enstva kao sjajne zamene za sredstvo za pro~i{}avawe! Sva{ta je za `iva ~oveka, a umesto klistira mo`da je dobra ideja pogledati sliku Olbrajtove. Ako mislite da je preterano i da zvu~i ru`no, proverite.

Malo je bilo onih koji su tada bili svesni opasnosti koje vrebaju i sa zapada i sa istoka, sa leva i desna i da je jedini oslonac u pravoslavqu, ma koliko i ono bilo pod te{kom {apom mo}nika na putu trasiranom patolo{kom rusofobijom jednog Zbigweva B`e`inskog. Tako nespremni, slu|eni i decenijama napajani propagandisti~kim la`ima ble{tavog Zapada, a najgorim optu`bama iz komunisti~kog vrha bi{e dr`ave sa druge strane, Srbi u emigraciji, a onda ovi u Australiji nisu mogli biti izuzetak, do~ekali su pad Berlinskog zida i raspad SSSR-a kao mona{ki isku{enici nalog igumana. Zapadna demokratija i Jugoslavija nisu mogle zajedno zato {to politi~kom Zapadu nije bilo do ostvarivawa pravde i mira na principima antifa{izma u Drugom svetskom ratu i hri{}anskih tradicija, ve} iskqu~ivo do ostvarivawa geostrate{kih ciqeva. Pred zaprepa{tenim sledbenicima „ameri~kog sna“ padale su dugo ~uvane maske. Srbi su ponovo i u Australiji ostali sami. Tada je ro|en „SRPSKI GLAS“. Nemo}an da se bavi re{avawem velikih srpskih problema, ali bar tra~ak svetlosti na kraju dugog tunela nepravdi i la`i na ra~un ne samo srpskih politi~ara, ve} i na{e istorije i naroda u celini.

PUTOPIS Vozim se Si}evi~kom klisurom prema Pirotu. Po~iwe da me obuzima divqewe.

Najpre prema prirodi koja ovde opet postaje surovo lepa. Jo{ na izlazu iz Ni{a u daqini sam nazreo gromadu Stare planine, ali sada je Ni{ava ste{wena kamenim liticama, duboko zagrizla u kamen.

Divim se i starorimskoj in`ewerskom geniju. Naime, ovde je pre skoro dve hiqade godina probijen jedini kopneni put koji povezuje Rim i Carigrad. Rimski drum je bio taman toliko {irok da mo`e da primi {est legionara u {irinu ili da se na wemu mimoi|u dve zaprege.

U samom Pirotu nije se te{ko sna}i. Grad je organizovan du` Ni{ave. Sa jedne strane, odmah kod centra, tvr|ava Kale.

Pirot se u starorimsko doba zvao Tures i jo{ tada je imao svoje bedeme.

Vizantijci su utvr|ewe zvali Kvimedava, Dubrov~ani ga ve} nazivaju Pirot, a Turci [ehirkej. Dok putopisci u turskim vekovima nekada va`nu tvr|avu opisuju kao zapu{tenu, grad im se ~ini lep.

LEPA VARO[ BILA I OSTALA I meni se takvim ~ini. ^im u|ete u centar imate utisak da je varo{ `iva. Na sredi{wem mestu u gradu nalazi se – kako i dolikuje – hotel visoke kategorije Ana Lux Spa. Iz wegovog kafea na spratu kibicovawe centralnog trga uz kafu jedan je od u`itaka za koje bi trebalo izdvojiti vreme. Za qude mawe sklone ovakvim opu{tawima u formalnijem ambijentu niz le`ernijih kafea u pe{a~koj zoni tako|e nude predah uz pi}e.

Meni se najlep{im u~inio kafe „Kutak" sa ba{tom dostojnom doma}inskog vo}waka. On se nalazi u Ulici Kirila i Metodija, ne{to iza „Pazarske crkve" kako Piro}ani nazivaju lepi Hram ro|ewa Hristovog. Graditeq, Andreja iz Velesa, ostavio je te 1834. Pirotu veoma lep sakralni spomenik.

Produ`i li se desno prema Ni{avi ~eka vas glavna `ila kucavica ~ar{ije koja spaja dve obale – Golem most. Pre nego ga pre|ete mo`ete pogledom obuhvatiti obe obale: Pirotski kej!

Ure|en po najboqim estetskim pravilima za {etali{ta, na obe obale prema jugu, gde ih posle nekoliko stotina metara spaja pe{a~ki most, sa drvoredima i kockom na pe{a~koj stazi, klupicama, ure|enim travwacima ispod nasipa, ovaj Kej je su{ta suprotnost zapu{tenim obalama mnogih gradova u Srbiji. „Pirot na vodi" je ne{to na ~emu bi ovom gradi}u mogao pozavideti i Beograd.

PIJACA KAO SUSRET PLANINE I KOTLINE Produ`ite li pravo ~eka vas autobuska stanica, ali pre we, po meni, jedna od glavnih atrakcija Pirota – wegova pijaca.

Imao sam sre}u te sam u subotwe jutro pre doru~ka po{ao ba{ tamo. Ona neopisiva me{avina `amora, mirisa, boja, koja u pazarni dan pome{a selo i grad, u Pirotu je jo{ `iva. Niz okolne planine, iz sela, u ~ar{iju sti`u `uti ka~kavaq i beli ov~iji sir, sve nijanse zasoqenosti kod mladih sireva – probao sam ih desetak – `ive koke, svakoliko povr}e. Doma}e vino i rakija, vino od kupine – za poboq{awe krvne slike. A okolne pekare i kafanice prepune.

Taj deo grada se zove Tijabara – ~ini mi se da u imenu prepoznajem „tihu baru" koje ~uva zrno se}awa na vreme kada su mo~vare dopirale do pred grad.

Iza pijace je spomenik kapetanu Milutinu Karanovi}u i wegovim saborcima koji su poginuli osloba|aju}i ovaj kraj od Turaka 1877. Dan wegove pogibije je ujedno i Dan Op{tine Pirot.

ISTORIJSKA MELANHOLIJA Razmi{qam kratko i o wemu, koji je sa 36 godina izgubio `ivot, ali i o }udima istorije. Pirot je bio pograni~ni grad oko

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 19 ^etvrtak oktobar 2021.

Grad PIROT u kojem peglaju kobasice Spomenik kapetanu Milutinu Karanovi}u i wegovim saborcima koji su poginuli osloba|aju}i ovaj kraj od Turaka 1877. godine

Pirotski }ilim, nadaleko ~uven

Pirotski kej

kojega su se sa Vizantijcima i Bugarima tukli jo{ Nemawi}i. Wegova turska istorija puna je zanatskih zvukova iz ~ar{ije, `ivota u sedam mahala u kojima su prema turskim popisima muslimani ~inili ve}inu, ali su hri{}anske ku}e uvek bile prisutne u znatnom broju.

TIGROVA OBALA No}ewe sam rezervisao na internetu.

Nisam znao ni{ta o Pirotu ali sam pri izboru imao sre}e. Zapao me je fin sme{taj u ku}i koja se nalazi odmak iza Keja, usred Starog Tigrovog naseqa. To naseqe je sagra|eno po novobeogradskom receptu na nasutom mo~varnom zemqi{tu. Ali na sre}u Piro}anaca sovjetska arhitektura u jugoslovenskoj varijanti, docnije poznata kao „Novi brutalizam" ovde nije pustila koren.

Ovda{wi arhitekti su za uzor uzeli radni~ka naseqa u engleskom Vembliju.

Tako je nastala jedna od najlep{ih stambenih celina tada{we Jugoslavije. Arhitekta Mihajlo Mitrovi} napravio je nacrt po nalogu mo}ne pirotske gumare Tigar. Ideju su direktor firme i wegov projektant dobili kada su videli engleski na~in gradwe pri poseti Londonu – „slepqene" jedna za drugu ku}e pore|ane u niz su zbog

Peglana kobasica, pirotski specijalitet

zajedni~kih zidova prepolovile tro{kove gradwe.

Pirot je zbog Keja i ovog naseqa porastao u mojim o~ima do uzorne srpske varo{i.

PEGLANA KOBASICA Pitao sam Petra, gazdu ku}e u kojoj sam sme{ten, da li zna kod koga da kupim doma}e proizvode. On je mirno odgovorio – kod mene. Onda je doneo „peglanu kobasicu", pirotski specijalitet. Pravi se od najboqih delova ov~ijeg, june}eg i kozijeg mesa, koje se ne obra|uje termi~ki ve} se pegla staklenim fla{ama i su{i na hladnom vetru.

U Pirotu se svakog januara odr`ava Sajam peglane kobasice. [ta da ka`em, to je vrhunski proizvod za qubiteqe mezeta. A {ta da se pije zu to? Pirotsko belo vino, koje Petar u malim koli~inama pravi za svoju du{u. E, to je tek bilo otkri}e. Cvetni miris i slatkasto-gorki trag na nepcu.

Petar je vojnio lice u penziji. Ima troje dece. Jedno u Kanadi, drugo u Francuskoj, tre}e u Britaniji. Najmla|e dete, sin, visokokvalifikovani kuvar koji je na praksi bio u Sankt Peterburgu, Kelnu i Torontu, poku{avao je da na|e posao u gastronomskim objektima visoke klase, u

Etno selo, Ni{avska dolina

Poni{avqu ali ga je odbijao neprofesionalni odnos. Sada se opet zaputio u Kanadu, tamo }e se drugi qudi radovati wegovim kreacijama.

PIROTSKE KAFANE Za „Dukat" ka`u da je najboqi restoran u gradu. Petar nam ka`e da je i onaj preko puta wega – Konak – isto tako dobar. Seo sam u Dukat, muzika sa radija, puna prostorija, neko bi rekao – zagu{qivo. Ali to {to je iza{lo na sto je verovatno najboqe {to mo`ete dobiti u Srbiji.

Ve{alica puwena pirotskim ka~kavaqem prire|uje nepcima ~istu sre}u. Tu su i razna predjela od kojih vaqa izdvojiti pirotsku „qutenicu" koja nema nikakve veze sa podvrstom ajvara kao u ostatku sveta. Re~ je o praziluku i suvoj qutoj paprici, sve lepo iseckano i za~iweno.

NI[AVSKA DOLINA ZA KRAJ Iza pruge na kojoj pravi pravcati voz zastane pored naherene stani~ne ku}ice na kojoj pi{e „Bo`urat" da bi posle minut ili dva produ`io daqe, prestaje Pirot. Restoran Ni{avska dolina koji smo naciqali nalazi se na ju`nim prilazima gradu. Nekada je to bio vojni posed sa tradicijom jo{ iz obrenovi}evskih vremena.

Sada je to etno selo sa vrhunskom kuhiwom.

Etno selo izgleda dobro, restoran jo{ boqe. Ne}u da smaram detaqima. Ipak, na zidu je pirotski }ilim koji, evo, ve} nekoliko vekova predstavqa lokalnu osobenost – takvu {aru sam video samo jo{ na }ilimima meksi~kih indijanaca. Ovde po~iwe podru~je beskrajnih pa{waka na Staroj planini, na planini zvanoj Balkan.

Zato je tu i vuna. I ve{tina prerade te vune u }ilime.

Za neke izraze na jelovniku u Pirotu }e vam trebati prevodilac. Va`no je da znate da je |ubek vrsta sira, a da su plwene {u{pe – puwene paprike. Dodu{e, najslavniji Piro}anac dana{wice – Sre}ko [oji} kao lik iz vi{e humoristi~kih nepo~instava, a posledwa je „Bela la|a" nije svojim vi{edecenijskim izmotavawem ba{ pribli`io pirotski govor {irokim narodnim masama, ve} je samo utvrdio ionako kli{eizovane predstave o qudima iz ovog kraja.

Te predrasude, ako mene pitate, nemaju nikakve veze sa stvarno{}u Pirota, samosvojne i lepe ~ar{ije sa vrednim i gostoprimqivim qudima.

R. N.

20

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 7. oktobar 2021.

PAPRIKA BEND ~uje se balkanska muzika

15

od Londona do Brizbejna

Kada smo ~uli za Paprika bend, prva reakcija je bila da ih pozovemo da gostuju na radio programu Balkan Bits, na radiju 4ZZZ/Zed Dixital u Brizbejnu.^lanovi grupe su ushi}eno pristali da budu na 4ZZZ radiju i u Srpskom Glasu. Poslali su nam dva wihova albuma, prvi se zove ’Paprika’ a drugi ‘Divqi, divqi istok’.

Grupa Paprika svira sve melodije od Ni{ke Bawe, do Traktorskog kola, raznoraznih ora i poznatih pesama kao {to su ‘Aj ruse kose’, ‘Ne kuni me majko’, ‘Svilen konac’ i mnoge druge. Paprika bend je poznat publici {irom sveta a delili su binu sa Kusturicom i Bregovi}em na festivalima po Engleskoj.

Prvo {to mo`ete da pro~itate na vebsajtu grupe Paprika je slede}e: Ka`u da je muzika jezik du{e, i ni{ta ne mo`e biti istinitije za ovaj bend ~iji su ~lanovi poreklom iz Srbije. Sastavqeni od grupe inspirativnih muzi~ara i ve{tih izvo|a~a, umetnici iz Paprike stekli su reputaciju talentovanog benda na koji treba obratiti pa`wu. Tokom svog muzi~kog puta, ~lanovi Paprike osvajali su srca qubiteqa muzike iz svih sfera `ivota. Nastupaju}i na razli~itim mestima i mnogobrojnim javnim nastupima sve vreme snimaju}i nove verzije pesama, ovaj talentovani bend zadobio je divqewe i naklonost kriti~ara i obo`avalaca. Paprika je vode}i britanski balkanski bend ~ija se postava sastoji od dve harmonike, gitare i udaraqki sa stalnim gostuju}im ~lanovima na violini i basu. Ova grupa sa naelektrisanom energijom spaja isto~noevropsku, balkansku, romsku i klasi~nu muziku u izvo|ewu lude virtuoznosti.

Vatrene melodije i ritmovi koji vas navode ka igri, isprepleteni su visokom energijom i uzbu|ewem koje nikako ne ostavqa publiku ravnodu{nom. Paprika bend je specijalizovan za o`ivqavawe retke ili izgubqene tradicionalne balkanske muzike. Stoga radoznali slu{alac i dobro upu}eni qubiteq, sigurno }e u`ivati u mno{tvu iznena|ewa i brzoj zabavi uz zvuke Paprike.

Grupa Paprika je gostovala {irom Evrope, Novog Zelanda i Japana, a nastupali su na festivalima VOMAD u Velikoj Britaniji, [paniji, Kanarskim ostrvima, Abu Dabiju, zatim u Sidnejskoj operskoj ku}i i {irom Australije. ^lanovi benda Paprika su: Milo{ Milivojevi} - harmonika @ivorad Nikoli} - harmonika Vladimir [trkaq - gitara Rastko Ra{i} - bubwevi Marko Te{i} - violina Petar Bakaja - bas Postavili smo pitawa bendu Paprika i oni su se organizovali da svaki ~lan grupe odgovori na par pitawa: [ta biste voleli da ~itaoci saznaju o bendu Paprika i koji su va{i muzi~ki uticaji? @ika harmonika{: Prvo pozdrav svim ~itaocima Srpskog Glasa u Australiji. Nosim sa sobom divnase}awa od na{eg posledweg gostovawa u Australiji.

Ima dosta qudi koji vole ovo {to radimo.

Paprika je grupa od {est ~lanova, unikatna kombinacija sa dva harmonika{a, violinom, elektri~nom gitarom uz bas i udaraqke. Uglavnom sviramo balkansku muziku, tradicionalnu i narodnu muziku.

Izvodimo instrumentale sa Balkana i

zemaqa kao {to su: Srbija, Bosna, Severna Makedonija, Gr~ka, Bugarska i Rumunija. Ova muzika je puna energije, idealna za `urke, dok su neke numere melanholi~ne i tu`ne sa divnim melodijama. Na{a inspiracija za ovu vrstu muzike dolazi uglavnom od starih balkanskih peva~a i umetnika. Imamo raznovrsna muzi~ka iskustva. Ve}ina ~lanova iz na{e grupe je studirala klasi~nu muziku, zatim imamo ~lanove koji su studirali xez, ali se uvek trudimo da imamo specifi~an prilaz ovoj muzici u na{em aran`manu.

Svirali ste na toliko festivala do sada. Kako publika reaguje na va{u muziku?

Vlada gitarista: Reakcije publike su fenomenalne. Mi smo uvek zadivqeni i zahvalni {to nas publika tako prihvata.

U ve}ini slu~ajeva na koncertima u`ivo publika tra`i da se vratimo na bis. Svirali smo na poznatim festivalima i koncertima, kao {to su Glastonberi i Latitud. Mi smo jedinstveni u tome {to mo`emo da sviramo balkansku muziku na festivalu, zatim da odemo i sviramo na xez festivalu, ili na festivalu klasi~ne

mo, po{to dolaze sa engleskog govornog podru~ja. Ose}amo seponosni {to smo ambasadori muzike iz na{ih krajeva. [ta nam mo`ete re}i o va{oj Australijskoj turneji?

Mi{a harmonika{: Prvo da se predstavim ~itaocima: Ja sam Milo{ Milivojevi}, poreklom iz Srbije. Posledwih 20 godina `ivim u Londonu. Od 2006. sviram harmoniku u grupi Paprika. Do sada smo svirali na mnogo festivala po Evropi i Engleskoj. 2008. smo bili pozvani da sviramo na festivalu u Adelejdu i u Brizbejn Pauerhausu. Jako nam se dopada Australija. Imali smo sre}u da smo posle toga bili pozvani da se vratimo opet naredne godine. Tada smo svirali u Sidneju, Melburnu, Pertu, Adelejdu i Brizbejnu. Tako|e smo se upoznali i svirali sa australijskom grupom ‘Ket Empajer’, koji su odli~ni muzi~ari i divni qudi. Svirali smo sa wima na VOMAD festivalu u Adelejdu pred hiqadama qudi i bilo je zaista posebno. Volimo Australi-

Paprika bend muzike, ili da krenemo na turneju i sviramo i po mawim selima u nekoj od lokalnih sala. Imamo prilike da svuda izvodimo raznovrsnu muziku na raznim mestima i upoznajemo qude iz razli~itih zemaqa i kultura. Utisak publike je uvek pozitivan, a to je zbog vrste muzike koju sviramo, koja je virtuozna, puna energije, `ivota, i nemogu}e je ostaviti publiku ravnodu{nom. Na{a publika ima od 10 do 90 godina.

Da li je britanska publika upoznata sa balkanskim melodijama?

Vlada gitarista: Mnogi u Engleskoj nisu upoznati sa na{om balkanskom muzikom, pogotovu na mestima gde smo prvi put svirali. Kada sviramo negde prvi put, publika uglavnom ne zna {ta da o~ekuje.

Kada zapo~nemo sa nekom komplikovanom melodijom, publika je u po~etku zbuwena, ali posle par pesama, ve} se ose}aju opu{tenije i do kraja koncerta ose}aju bukvalno zvu~nu terapiju od na{e muzike.

Imamo grupu fanova koji nas prate, vole na{u muziku, ali ne znaju da izgovore na{e pesme na na{em jeziku. Mi ih razume-

ju, imamo tamo puno prijateqa. U {ali ka`emo da smo vi{e proputovali po Australiji nego po Srbiji, odakle je ve}ina ~lanova iz na{eg benda.

Kakvo je va{e iskustvo sa koncerta u Sidnejskoj operi?

Mi{a harmonika{: Se}am se kad smo svirali u Sidnejskoj operi, iako u mawoj sali, imali smo raznovrsnu publiku iz biv{e Jugoslavije koji su do{li da ~uju na{ koncert balkanske muzike. To je muzika uz koju su na{i qudi odrasli i koju vole da slu{aju. Svi su igrali, i Paprika je bila ba{ prejaka to ve~e, {to ne bi bio problem da u isto vreme nije bio koncert filharmonijskog orkestra u glavnom holu Sindejske operske ku}e. Uvek se nasmejem kada pomislim da se to ve~e Paprika bend ja~e ~uo i bio mnogo glasniji nego filharmonijski orkestar sa svih 50-60 muzi~ara. Tonci u na{oj sali su morali da nam smawe zvuk, da ne nadja~amo koncert u glavnoj sali.

Voleli bi da opet do|emo u Australiju i imamo turneju kod vas. Ovom prilikom `elim da pozdravim sve na{e prijateqe

iz Australije i sve koji su podr`ali na{e svirke i organizovali turneju. @elimo vam sve najboqe.

Kakvo je va{e iskustvo kada ste svirali na istoj sceni sa Goranom Bregovi}em i Emirom Kusturicom i wihovim bendovima?

Marko violinista: Mi smo apsolutno u`ivali sviraju}i sa Bregovi}em i Kusturicom iste ve~eri i na istoj bini. Bilo je super, jer to je ne{to o ~emu mnogi balkanski muzi~ari sawaju. Koncert je bio odli~an, svirali smo pred hiqadama qudi. U`ivali smo gledaju}i publiku kako igra, peva i u`iva u na{oj muzici. Bilo je nestvarno. Bregovi} i Kusturica su legende na Balkanu. Oni su prvi koji su predstavili balkansku muziku masama qudi.

To je jedan od razloga i inspiracija za{to Paprika bend postoji. Ose}ali smo se po~astvovani da budemo deo takvog jednog zna~ajnog koncerta.

Kako ste zabavqali svoje fanove tokom pandemije?

Marko violinista: Kovid period je od po~etka bio te`ak za sve a tako|e i za muzi~are. Nismo mogli da sviramo na koncertima vi{e od godinu dana, ali smo zato imali vi{e vremena da ve`bamo.

Ima melodija koje volimo da sviramo, ali zbog nedostatka vremena nismo nikada stigli da to uve`bamo. Jedna od pesama koje smo snimili i postavili na internet za fanove je ‘Sokobawski ^o~ek’, koji poti~e iz jugoisto~nog dela Srbije.

Imali smo priliku da sviramo na BBS radiju i na programu ‘In Tjun’gde smo svirali na{ ‘Sokobawski ^o~ek’.

Kakvi su nastupaju}i planovi za va{ bend?

Rastko bubwar: Imamo sre}e, pred nama su festivali koji su pomereni od pro{le godine za ovu godinu. U me|uvremenu ve`bamo i radimo na novom materijalu. Ako `elite da znate {ta radimo i gde sviramo, potra`ite nas na dru{tvenim mre`ama. Veb sajt Paprike jehttps://www.paprikamusic.com/ kao i Fejsbuk i Instagram @paprikamusic.com Ako `elite da ~ujete intervju sa bendom Paprika i wihovu muziku, slu{ajte Balkan Bitsprogram u`ivo u subotu 9. oktobra na 4ZZZ veb sajtu:https://www.4zzzfm.org.au/ samo ‘kliknete’ na ‘StreamZedDigital’ ili preslu{ajte program i epizode {est nedeqa unazad na ovom linku: https://www.4zzzfm.org.au/program/balkan-beats Propratite Balkan Bits radio program na fejsbuku @BalkanBeatsZedDigital i instagramu @balkan_beats_zed_digital Za sva pitawa kao i gostovawa muzi~ara i umetnika na programu pi{ite na:balkanbeatszeddigital@gmail.com Tekst: Biqana Leti} Foto: Arhiva grupe Paprika

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 21 ^etvrtak oktobar 2021.

MELBURN OBORIO SVETSKI REKORD U TRAJAWU LOKDAUNA:

Ve} {esti put su zatvoreni, RENTON FAMILY TRUST Aged Care ne}e se otvarati jo{ Daje kvalitetnu najmawe tri nedeqe uslugu od 1970. godine Melburn je postavio rekord najdu`eg kumulativnog trajawa vremena koje je grad proveo u karantinu zbog pandemije korona virusa.

Melburn, glavni grad savezne australijske dr`ave Viktorije, na isto~noj obali, u nedequ je izbrojao ukupno 245 dana koje je pro`iveo uz nalog da se ostane kod ku}e, objavio je kanal ABC. Melburn je tako nadma{io raniji rekord koji je dr`ao Buenos Aires. Argen-

tinska prestonica izdr`ala je 234 dana karantina, od 20. marta do 11. novembra 2020. i kratki 10-dnevni lokdaun od 21. maja do 31. maja ove godine, naveo je ABC. [ESTI LOKDAUN OD PO^ETKA PANDEMIJE Melburn je trenutno u svom {estom potpunom zatvarawu otkako je po~ela pandemija korona virusa i lokdaun bi trebalo da traje najmawe jo{ tri nedeqe.

Broj slu~ajeva zaraze u dr`avi Viktoriji tek je nedavno nadma{io susedni Novi Ju`ni Vels, u kojem je broj slu~ajeva po~eo da pada nakon {to je dostigao o~igledan plafon.

U Melburnu su qudi na ivici nerava.

U septembru su demonstranti nekoliko dana bili na ulicama protestuju}i protiv obavezne vakcinacije u gra|evinskom sektoru.

USKORO ]E DO]I NA 70% VAKCINISANIH Procewuje se da }e ta savezna dr`ava 26. oktobra posti}i vakcinaciju starijih od 16 godina od 70 odsto, ~ime bi se

do{lo do kraja lokdauna po utvr|enim pravilima.

Me|utim, dr`avni premijer Danijel Endrjuz rekao je da ne iskqu~uje potrebu da se utvr|ene mere produ`e bude li potrebno.

Australija, sa 25 miliona stanovnika, dugo se borila strategijom potpunog iskorewivawa virusa, ali nakon {to nije uspela da obuzda nekoliko izbijawa zaraze delta varijantom okrenula se ciqevima ostvarivawa odre|enog nivoa vakcinacije kao na~inu da se iza|e iz zatvarawa.

Australija ima 105.000 slu~ajeva zaraze i vi{e od 1.200 umrlih povezano sa kovidom od izbijawa zaraze.

Australija u novembru otvara granice za me|unarodna putovawa Australija }e u novembru ponovo otvoriti svoje granice za me|unarodna putovawa prvi put nakon osamnaestomese~nog zatvarawa zbog kovida, javqa danas Glas Amerike.

Putnici iz inostranstva i}i }e u sedmodnevni karantin kod ku}e, umesto u ~etrnaestodnevni hotelski karantin koji }e va`iti samo za nevakcinisane, odnosno one koji su primili vakcine koje Australija ne priznaje.

Za australijske dr`avqane koji su kompletno vakcinisani ne}e biti vi{e restrikcija za ulazak i izlazak iz zemqe, iako su velike aviokompanije upozorile da }e im biti potrebno vreme da se prilagode novom re`imu.

Premijer Skot Morison rekao je da, me|utim, neka putovawa u zemqi mogu biti pod restrikcijama uprkos otvarawu me|unarodnih putovawa.

"Ako sletite u Sidnej, ne mora da zna~i da }e vas lokalne vlasti neke

dr`ave pustiti nazad, pa }ete mo`da morati da ostanete u Novom Ju`nom Velsu dok ne dobijete dozvolu za ulazak", rekao je Morison.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

DRAMATI^AN PAD:

Tre}ina koala nestala za samo nekoliko godina Broj koala u Australiji smawio se za oko 30 odsto u posledwe tri godine, zbog su{e, po`ara i se~e drve}a, saop{tila je Fondacija australijskih koala.

Nezavisna neprofitna grupa procenila je da je populacija koala opala na mawe od 58.000 ove godine sa vi{e od 80.000 u 2018. godini, pri ~emu je najgori pad u dr`avi Novi Ju`ni Vels, gde je broj torbara opao za 41%.

“Pad je prili~no dramati~an”, rekla je predsednica Fondacije australijskih koala Debora Tabart.

Nigde u Australiji nije bilo uzlaznih trendova. Prema studiji, procewuje se da u Australiji na samo jednom podru~ju ima vi{e od 5.000 koala, a neke regije imaju samo pet ili 10.

Tabart je rekla da je Australiji potreban Zakon o za{titi koala.

Pad broja koala u Novom Ju`nom Velsu najverovatnije se ubrzao nakon {to su ogromne povr{ine {uma uni{tene u po`arima krajem 2019. i po~etkom 2020. godine, ali neka od tih podru~ja ve} nisu imala koale.

“Ono {to nas brine su mesta poput zapadnog Novog Ju`nog Velsa gde je su{a u posledwih deset godina upravo imala

ovaj kumulativni efekat” rekla je.

Australijska vlada je u junu pozvala javnost da se izjasni o nacionalnom planu oporavka Novog Ju`nog Velsa, Kvinslen-

da i oko australijske prestonice Kanbere i da li status za{tite ugro`enih vrsta koala treba podi}i sa “rawivog” na “ugro`eno”.

Osim uticaja su{e i po`ara, kr~ewe zemqi{ta zbog izgradwe nekretnina i puteva uni{tilo je stani{te ~uvenih torbara.

22

RIZNICA

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

Ravno je 150 godina od dana kada je Bogoslovija u Prizrenu otvorila svoja vrata za prvu generaciju, za svojih prvih 15 |aka.

Bila je to tada Bogoslovsko-u~iteqska {kola za srpske u~iteqe i sve{tenike iz Stare Srbije, prva na tlu tada{weg Otomanskog carstva, za ~ije su obrazovawe nastavni plan i program bili sastavqeni u Beogradu.

Od tog 1. oktobra 1871, punih vek i po, Prizrenska bogoslovija nikada nije prekidala rad, gnezdo je vere na Bistrici, mesto natopqeno snagom molitve sa kojeg se duhom vere napajaju i weni u~enici, i, nesporno, ceo srpski rod.

Istorija Prizrenske bogoslovije je istorija vrhunskog obrazovawa, bistri izvor sa kojeg su se znawem, duhom i verom napojili i nesebi~no ih {irili mnogobrojni potowi znameniti srpski patrijarsi, episkopi, sve{tenici... Istorija Bogoslovije je i istorija stradawa, `rtvovawa i vaskrsewa i Crkve i Srba. Pre`ivela je Osmanlije, bugarsku okupaciju, austrougarske i nema~ke osvaja~e, opstajala je kroz osam dr`ava. I posle izme{tawa u Ni{ od 1999. do 2011. vratila se u svoju postojbinu. Kao da su je i u najsvetlijim i u najte`im trenucima ~uvali ~inodejstva mitropolita Leketija i ktitorski duh velikog srpskog zadu`binara Sime Andrejevi}a Igumanova, kojem pripadaju najve}e zasluge za otvarawe ove {kole u gradu na Bistrici. Prizrenca koji je, u tuzi za izgubqenim sinom Manojlom i }erkom Magom, "usnio svu omladinu svog kraja" i osnovao zadu`binu kojoj je zave{tao sav svoj imetak. Danas, osim {to je sto`er prosvete i kulture na{eg naroda ju`no od Ibra, Bogoslovija je jedna od najva`nijih ta~aka u koju pogled upiru Srbi na Kosmetu.

- Prizrenska bogoslovija je znak i simvol na{eg trajawa i opstanka na na{oj zavetnoj zemqi. Ona predstavqa veliko ohrabrewe za Srbe koji `ive u osve{tanoj Metohiji, Velikoj Ho~i, Orahovcu, [trpcu, selima oko i u samom Prizrenu, kao i za one koji `ele da se vrate na svoju o~evinu i dedovinu. Prizrenska bogoslovija ima uzvi{enu misiju {irewa jevan|elske re~i i mira me|u qudima na spasewe svih, kako na{eg naroda, tako i na{ih kom{ija, sa kojima je harmoni~an su`ivot mogu} i neophodan - ka`e za "Novosti" rektor Bogoslovije, vladika ra{ko-prizrenski Teodosije.

U godini kada se obele`ava vek i po od osnivawa maturski ispit polo`ila je 61. generacija bogoslova, {esta od povratka Bogoslovije iz Ni{a, pre ravno deceniju.

Uspe{no su polo`ili ispit zrelosti i poleteli iz "bogoslovskog gnezda na Bistrici" na daqe usavr{avawe.

Gnezdo vere na Bistrici

Navr{ilo se 150 godina od osnivawa Bogoslovije u Prizrenu, koja od 1. oktobra 1871. godine nije prestajala da radi - Na{a bogoslovija prepoznatqiva je i po tome {to je srpskom rodu podarila patrijarhe Gavrila, Varnavu i Irineja, dok je patrijarh Pavle kao episkop ra{ko-prizrenski pokazivao veliku brigu o ovoj zna~ajnoj prosvetnoj instituciji. Wegovo starawe nije prestalo ni kada je pre{ao iz Prizrena u Beograd, na svetosavski patrijara{ki tron na{e Crkve - pri~a vladika Teodosije i dodaje da se me|u znamenitim li~nostima vezanim za osnivawe i rad Prizrenske bogoslovije, osim wenog osniva~a Sime Andrejevi}a i ruskog konzula Jastrebova, isti~u prvi rektor arhimandrit Sava De~anac, profesor, rektor i kwi`evnik Petar Kosti}, rektor i potowi episkop timo~ki Meletije Vuji} Hilandarac, Sveti Justin ]elijski, kwi`evnik Grigorije Bo`ovi}, prota Steva Dimitrijevi}, arhimandrit Jovan Radosavqevi}, episkopi ba~ki Irinej, mile{evski Atanasije i austrijsko-{vajcarski Andrej, prota Milutin Timotijevi}, kao i mnogi drugi klirici i laici, koji su svoje temeqe postavili u Prizrenu, a slu`ili su i slu`e na{oj Crkvi i narodu {irom vaseqene.

Vladika nagla{ava i da je Bogoslovija u Prizrenu uvek delila sudbinu svog naroda, ali ka`e da je najte`e bilo u vreme rata, kada je nastava prinudno bila prekidana na odre|eno vreme, kao i period posle NATO agresije kada su profesori i |aci izme{teni u Ni{ i tamo nastavili sa radom, do obnove 2011.

- Vrhunac golgote desio se u zloglasnom martovskom pogromu 2004, kada su albanski ekstremisti zapalili sve srpske svetiwe u carskom Prizrenu: Saborni hram, Crkvu Bogorodice Qevi{ke, Crkvu Svetog Spasa u Potkaqaji, Manastir Svetih arhan|ela. Tada je stradala i Bogoslovija, ali uz pomo} Bo`ju svedoci smo i wenog vaskrsewa iz pepela, na radost srpskog naroda, crkve i vaseqenskog pravoslavqa - ka`e episkop Teodosije.

On ka`e da je obnova bila podvig koji je zahtevao odva`nost, istrajnost i postojan slo`eni timski rad.

- Sa jedne strane, trebalo je stvoriti elementarne uslove za `ivot profesora i |aka, {to je pretpostavqalo obnovu neophodnih zgrada, {kolskih u~ionica, paraklisa, |a~kog internata, trpezarije i kuhiwe, zbornice, profesorskih stanova, u ~emu su nam pomogli prijateqi iz zemqe i celog sveta: Vlada Srbije, Ruska pravoslavna crkva, Sretewski manastir po blagoslovu patrijarha ruskog Kirila, Evropska komisija, Kraqevina Norve{ka i mnogi znani i neznani prilo`nici.

Sa druge strane, trebalo je uspostaviti `ivot, nastavu i bogoslu`ewe, {to je palo u udeo prvim profesorima i |acima, uz pomo} i neprestanu podr{ku bla`enopo~iv{ih mitropolita Amfilohija i episkopa Atanasija Jevti}a, i ostalih arhijereja, bratstva Hilandara na ~elu sa

KRUNA Kruna kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, koji je 22. novembra 1915. stigao u Prizren, zakopana je ispod katedre u u~ionici Bogoslovije, tada Bogoslovsko-u~iteqske {kole, a kraq je sa vojskom i narodom krenuo u povla~ewe preko Albanije. U potrazi za srpskom krunom Bugari su prekopali celu Bogosloviju. Dragocene kwige tada su trajno izgubqene. "Pre`ivela" su samo 1.333 naslova, skrivena u duplom zidu u podrumu. A kruna je tri godine ~ekala na povratak kraqa, vojske i naroda. ^ekala je slobodu.

"U IME RUSKOG CARA..."

Turske vlasti su, ve} u drugoj deceniji rada Bogoslovije, `elele da je zatvore. To su planirali da pravdaju spornim kwigama u kwi`nici Bogoslovije, koje su iz Srbije dolazile preko ruskog konzulata. Konzul Ivan Jastrebov je to spre~io jer je na listu hartije na turskom napisao: "U ime ruskog cara zabrawujem ulazak", i to postavio na ulaz kwi`nice. Tako je Bogoslovija sa~uvana od zatvarawa, autoritetom ruskog cara i dovitqivo{}u Jastrebova. Naziv Bogoslovsko-u~iteqska {kola se zadr`ao sve do proslave pola veka wenog rada. igumanom Metodijem, svetogorskih manastira Vatopeda, Simonopetre, Grigorijata, Ormilije na Halkidikiju i drugih ka`e vladika Teodosije.

S. G.

NAVR[ILO SE 30 GODINA OD JUNA^KE SMRTI MAJORA TEPI]A:

Zbog herojskog åina prozvan je novim Sin|eli}em Do danas, kada se navr{ilo se 30 godina od zlo~ina nad oficirima i vojnicima JNA u kasarni u Bjelovaru, niko nije osu|en. Bjelovar 29. septembra slavi Dan grada.

Pripadnici Zbora narodne garde su tog datuma 1991. godine te{kim naoru`awem napali kasarnu „Bo`idar Axija”.

Posle te{ke borbe, pukovnik JNA Rajko Kova~evi} je naredio polagawe oru`ja.

Pripadnik ZNG, u svojstvu predsednika Kriznog {taba Bjelovara, Jure [imi}, postrojava vojnike i oficire, pukovnike Rajka Kova~evi}a, Dragi{u Jovanovi}a i kapetana prve klase Miqka Vasi}a izvodi iz stroja, odvodi ih 50 metara daqe i li~no ih ubija sa po dva hica. [estoricu vojnika zarobqavaju i vode u policijsku stanicu, a zatim odlaze do skladi{ta „Barutana” u mestu Bedenik, koje je bilo minirano sa 170 tona eksploziva.

Kada su zenge u{le u skadi{te, major Milan Tepi} aktivirao je prekida~. Prethodno je u borbi poginuo devetnaestogodi{wi Stojadin Mirkovi} koji nije hteo da se preda uprkos Tepi}evoj naredbi, kao i oko 200 pripadnika ZNG. Narednog dana u kasarnu su do{li hrvatski civili iz Bjelovara, koji su pquvali i mokrili po poginulim pripadnicima JNA. [estorica zarobqenih vojnika streqani su 3. oktobra u {umi ^esma kod mesta Malo Korenovo.

Milan Tepi} je krajem 1991. godine progla{en za na-

Major Milan Tepi} je digao u vazduh skladi{te municije i sa sobom u smrt odveo i oko 200 pripadnika hrvatskih snaga

rodnog heroja od strane Predsedni{tva SFRJ. Danas nekoliko gradova u Srbiji i Republici Srpskoj ima ulicu Milana Tepi}a, a vojnik Stojadin Mirkovi} je krajem 1999. godine posmrtno odlikovan. Jedna ulica u Vaqevu nosi wegovo ime, a 2013. godine podignut mu je spomenik u wegovoj osnovnoj {koli.

Vojno tu`ila{tvo u Beogradu je 1992. godine podiglo optu`nicu protiv [imi}a i wegovih sau~esnika, ali je kasnije vojno pravosu|e u Srbiji ukinuto. Tu`ila{tvo

Ha{kog tribunala nikada nije pokrenulo istragu protiv [imi}a, iako je takav zahtev u Hag stigao 1998. godine od porodice ubijenog oficira Dragi{e Jovanovi}a. @upanijsko dr`avno tu`ila{vo Hrvatske je 2001. godine podiglo optu`nicu protiv ~etiri pripadnika hrvatske policije iz Bjelovara (Luka Marke{i}, Zdenko Radi}, Zoran Maras i Ivan Orlovi}), ali su oni dva puta osloba|ani usled nedostatka dokaza. Vrhovni sud Hrvatske je obe presude ukidao.

Tre}e su|ewe zapo~eo je @upanijski sud u Vara`dinu 2007. godine, sa promewenom optu`nicom – za pomagawe i sau~esni{tvo u ratnom zlo~inu protiv zarobqenika i civila. Tada je doneta osu|uju}a presuda, sa kaznama ispod zakonskog minimuma (~etiri i tri godine zatvora), pa je Vrhovni sud Hrvatske i ovu presudu ukinuo 2010. godine. Na kraju optu`ene osloba|a @upanijski sud u Zagrebu, 2011. godine, sa obrazlo`ewem da dela za koja se terete nisu krivi~na dela. Ova presuda je postala pravnosna`na jer niko nije podneo `albu.

Istraga protiv [imi}a pokrenuta je tek 2010. godine.

Zbog optu`be za ratni zlo~in protiv ratnih zarobqenika, [imi} je proveo u pritvoru 11 dana, a zatim je pu{ten da se brani sa slobode. Ceo slu~aj preba~en je u @upanijski sud u Rijeci, gde je posledwi put ro~i{te odr`ano u martu ove godine.

R. N.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 23 ^etvrtak oktobar 2021.

JOVAN DU^I]

O razo~arewu ODLOMAK IZ KWIGE "JUTRA SA LEUTARA" Mnogi qudi imaju ose}awe da su u `ivotu bili vi{e puta razo~arani nego i o~arani. ^ak qudi uop{te izgledaju ro|eni sa izvesnim neraspolo`ewem prema `ivotu. Oni celog veka gledaju s tugom na ono {to je pro{lo, i sa strahom prema onom {to }e do}i, a oba su ova ose}awa tegobna. Jo{ i postoje neke vedre ideje o `ivotu dok smo u mladosti, koja je sama po sebi radosno pijanstvo ma{te, nerava, spola, mozga; a postoji u mladosti ~ak i iluzija op{ta i sveobimna: samo mladi veruju da je ceo `ivot lep i svi qudi dobri.

Docnije, svakih novih deset godina, ~ovek po~iwe sve u `ivotu postupno mewati: ideje, odela, vrste zabava, vrste `ena, vole}i s vremenom {to ranije nije ni podnosio. ^ovek je uglavnom podeqen na decenije po puno svojih strasti, ukusa i navika.

Me|utim, op{ta ideja o `ivotu koju niko nema, tegobna ili vedra, ipak nije zavisna ni od du`ine wegovog veka, ni od {irine wegovog iskustva. Ta ideja je skoro uvek melanholi~na. ^ovek ne prestaje i da kroz sva svoja doba i sve svoje promene smatra qudski `ivot tegobom i isku{ewem. Ima i nekoliko religija koje su propovedale kako je `ivot jedna kazna nad ~ovekom.

Hri{}anstvo ga ~ak smatra ispa{tawem praota~kog greha.

Prvo {to ~oveka ozlovoqi prema `ivotu, to je nesumwivo wegova borba za opstanak. To bi zna~ilo da ~oveka najpre ozlovoqi prema `ivotu rad, koji je u najvi{e slu~ajeva naporan, ~esto i veoma mu~an, a

ne{to izvan ~ovekovog instinkta, i protiv instinkta. Kad qudi ne bi morali gladovati ne rade}i, nikad se ne bi prihvatili posla. Divqaci u {umi ne rade nego samo love, kao i `ivotiwe, jedino zato da ne bi umrli od gladi. Samo je sa civilizacijom rad postao po{tovanim, ~ak smatran i sve{tenim; a u Italiji svaki rad smatraju umetno{}u; Lavoro i Lauri, to su dve re~i koje idu zajedno. – Drugo, ~oveka ozlovoqi prema `ivotu wegovo ose}awe da je sve prolazno, a, prema tome, i sve besciqno.

Odista, sve {to ~ovek uradi, to vremenom sam pojede ili sam poobara; a svako zna da sve {to su jedni pre nas uradili, drugi su to docnije oporekli ili poni{tili. Ni `eqa za novim, koja bi izgledala nagonskom, nije drugo nego, naprotiv, proizvod istorijski. Zna~i izgra|ivawe ukusa i navika, a ne nagon. Pre svega, ukus da sve ra-

HERMAN HESE

Iz kwige „Sre}an je onaj ko ume da voli“ [to sam bivao stariji, sve mawe su me ispuwavala sitna zadovoqstva koja mi je `ivot pru`ao i sve jasnije sam shvatao gde treba tra`iti prave izvore radosti i smisla. Nau~io sam da biti voqen ne zna~i ni{ta a da je voleti sve, da je sposobnost da ose}amo ono {to daje vrednost i lepotu na{em postojawu. Gde god bi se na zemqi pojavilo ono {to se mo`e nazvati sre}om, bilo je satkano od emocija.

Novac nije ni{ta, mo} nije ni{ta. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesre}ni. Lepota nije ni{ta, video sam lepe mu{karce i lepe `ene koji su bili nesre}ni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravqe nije sve; svako je zdrav ko se tako ose}a; bilo je bolesnika punih voqe za `ivotom koju su negovali do samog kraja, i bilo je zdravih koji su venuli mu~eni strahom od patwe. Ali sre}a je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i `iveo za svoja ose}awa; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoqstvo. Lepota ne pru`a radost onome ko je poseduje, ve} onom ko ume da je voli i da joj se divi.

Ima razli~itih ose}awa, ali to je samo privid, u su{tini, ona su sva - jedno. I voqa je, na primer, jedno od wih. Ali za mene je i to qubav. Sre}a je qubav, samo qubav. Sre}an je ko ume da voli. Qubav pokre}e na{u du{u, u woj pronalazi svoje bi}e i svoj `ivot. Sre}an je, dakle, samo onaj ko ume da voli. Ali voleti i `eleti nije isto. Qubav je `eqa koja je postala mudra; qubav ne `eli da poseduje, `eli samo da voli. Zato je bio sre}an filozof koji je qubav prema svetu negovao u svojim mislima i na taj na~in uvek ne{to novo saznavao. Ali ja nisam bio filozof.

nije smatra pogre{nim, a sve novo dobrim. Uglavnom, ukus za novim dolazi iz dosade, i po mr`wi za tu|e delo.

– Tre}e: ~oveka ozlovoqi prema `ivotu wegov strah od smrti, od bolesti, od sirotiwe, od starosti, od qudi, od `ivotiwa.

Zbog ova tri glavna povoda za razo~arewe, a ~esto i za o~ajawe, ~asovi pravog ~ove~jeg spokojstva, samopouzdawa i optimizma, izgledaju malene i retke oaze u velikoj pustiwi ~ovekovog `ivota. I kod najve}ih qudi, kod onih koji su najvi{e postigli svojim genijem ili svojom hrabro{}u, postojali su ~asovi ovakvog uro|enog razo~arewa koji su kod nekih i{li do o~ajawa. Niko nije sebe dr`ao potpuno sre}nim zato {to je ne{to veliko ostvario, ~ak se nije ose}ao stoga ni dovoqno zadovoqnim. Ipak najbolnije ~ovekovo razo~arewe, to je kad izgubi veru u svoje sopstveno delo. I sam Hristos, govore}i kako je uveren da je on li~no video istinu, a to zna~i poznao Boga, isticao je kako nije uveren da je uspeo nau~iti i druge da bi i oni Boga prepoznali. Posle ovog, Hristos je umro u o~ajawu. – Dante je hteo u jednom trenutku, razo~arewa da baci u vatru rukopis svoje Komedije, koju su qudi nazvali docnije Bo`anstvenom. Napoleon je posle poraza kod Lajpciga popio otrov, kao {to je tako uradio i posle Vaterloa, veruju}i da Je izgubio bitke protiv Evrope, i posle toga postao na svetu izli{nim.

Velika je nesre}a {to se drugi qudi upiwu da i najboqe me|u nama uvere kako ih smatraju najgorima, i kako je wihova zasluga ta{ta, a wihovo delo bez vrednosti;

ali je jo{ `alosnije {to i najboqi me|u tvorcima ponekad poveruju u takve tu|e re~i br`e nego i u svoju istinu. I najve}im duhovima je te{ko u ma {ta verovati bez svake rezerve, pak i u same sebe. Gete je s bolom govorio kako od stvorewa sveta nije na{ao nijednu religiju kojoj bi pri{ao celom du{om. Odista, na}i svoju religiju, to ne bi zna~ilo samo na}i svoje spasewe na onom drugom svetu, nego pre svega biti spasen na ovome. ^ovek kao Gete nije se ni mogao ose}ati sre}nim ako u svojoj sre}i nije ose}ao prisustvo Bo`je.

Verujem i da niko drugi na svetu nije bio ispuwen punim spokojstvom ako nije pre svega bio ispuwen i ose}awem verskim. Ni{ta ne mo`e stati nasuprot uro|enom ~ovekovom o~ajawu, osim ideja o Bogu. Najlak{e `ivi na zemqi onaj ~ovek koji veruje u iluziju versku, a mo`da takav ~ovek najlak{e i umire, ~ak i kad se smatra gre{nikom, po{to pravi vernik veruje da hri{}anski Bog ne samo sudi nego i pra{ta. U neprestanom vrtlogu sumwa i slutwa, u panici koja je uro|ena ~oveku i kad je heroj – po{to niko nije heroj na celoj liniji – versko ose}awe je jedini prozor~i} na koji ulazi svetlost u ~ovekovu tamnicu. Iluzija ili istina, Bog hri{}anski, princip nematerijalisti~ki i moralni, to je nesumwivo i ne{to najvi{e za{to se ~ovek mo`e da uhvati u ~asu kad ga tlo pod nogama izneveri. Pobo`an ~ovek nije nikad sam ni u praznoj sobi, ni u pustiwi, ni u tamnici, ni na dasci polomqenog broda na pu~ini. Stari Grci do 5. veka su imali veru materijalisti~ku, obu~enu u rasko{ne bajke; ali je zatim, sa sektom orfista, gr~ki svet poverovao u determinizam, {to zna~i u bo`ansko razlikovawe dobra i zla, i to ne vi{e samo determinizam u kosmosu, nego i predodre|enost u bednoj sudbini ~ovekovoj. Veliko je pitawe da li mi imamo odista ta~nu ideju o takozvanoj paganskoj radosti. Nikad ni stoi~ka ideja o du`nosti nije mo`da mogla dati ~oveku radost koju mu je zatim dala hri{}anska ideja o Bo`jem prisustvu na svakom mestu. Stoga jedini hri{}anski Bog jeste odista bog oslobodilac sviju o~ajnika.

Pisac, humanista i patriota, Laza Lazarevi} ostao je upam}en i kao „sirotiwska majka“ Izlo`ba „Laza Lazarevi} – srpski kulturni heroj“ posve}ena `ivotu i delu na{eg znamenitog pisca i lekara otvorena je u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Markovi}“ povodom 170 godina od ro|ewa i 130 godina od smrti ovog velikana.

Na ukupno 30 panela prikazani su nesvakida{wa biografija, blistav kwi`evni domet i zadivquju}i doprinos u medicini i nauci ovog jedinstvenog ~oveka koji je potomstvu ostavio ne samo vrhunska dostignu}a u vi{e razli~itih oblasti nego i svetao primer besprekornog `ivotnog puta humaniste, patriote i dobrotvora. „Povod za organizovawe izlo`be jeste godi{wica ro|ewa i smrti Laze Lazarevi}a koje se obele`avaju ove godine. Laza je bio neverovatna li~nost i ostavio je veliki doprinos u medicini. On se u kwi`evnosti odr`ao do dana{weg dana kao prijem~iv pisac visoke umetni~ke vrednosti, kao tvorac psiholo{ke pripovetke i jedan od glavnih predstavnika srpskog realizma. Na dva fronta dao je neverovatne rezultate, a imao je, uz sve to, i fascinantnu biografiju“, ka`e Vuka Jeremi}, koja je uz Draganu

Mihailovi} autorka ove izlo`be.

Od zbirke pripovedaka Laze Lazarevi}a, publikacija koje tuma~e wegovo kwi`evno stvarala{tvo do Lazarevi}evih spisa o dijagnozama razli~itih bolesti i opisa toka le~ewa, svi eksponati na izlo`bi pokazuju koliko je zna~ajan trag ovaj nau~nik i humanista ostavio u razvoju srpske medicine. „Laza Lazarevi} je zavr{io prava, a potom i medicinu. Napustio je studije za koje je dobio

stipendiju u Belinu da bi se pridru`io srpskoj vojsci u srpsko-turskom ratu. Dakle, Laza Lazarevi} se vratio iz inostranstva da bi sebe stavio na raspolagawe porodici i otaxbini.

Sama ~iwenica da su ga zvali „sirotiwska majka“ jer je sirotiwi nosio lekove o svom tro{ku govori o profilu tog ~oveka, zbog ~ega je svrstan u veoma va`ne figure i medicine, i kwi`evnosti, i istorije Srbije i upisao se me|u srpske kulturne heroje“, isti~e koautorka izlo`be.

24

FEQTON

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

Stradawe crkve u Crnoj Gori (5)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Iz Crne Gore krenuli su poku{aji stvarawa „Jugoslovenske pravoslavne crkve“ Prema osu|enom nadbiskupu Stepincu postupalo se s puno pa`we, za wega je sazidana i opremqena kapela, a episkop Varnava je o{i{an i obrijan i imao je tretman kao obi~an zatvorenik [ef Udbe za Crnu Goru pozvao je 1951. godine mitropolita Arsenija "na prijateqski razgovor" i odmah mu je otvoreno saop{tio da je neprijateq naroda i zato {to je iste godine molio Unutra{wi odsek da ukine zabranu prodaje drva za nalagawe badwaka, {to je obrazlagano kao {tetan obi~aj, kojim se satire {uma. U dopuni svoje molbe za pomilovawe upu}enoj Saveznoj vladi, mitropolit ukazuje kako je ~uo da organi vlasti na Badwe ve~e idu u ku}e da kontroli{u da li su zalo`eni badwaci.

Ako na ogwi{tu zateknu dva prekr{tena drveta, doma}in te ku}e ogla{ava se neprijateqem dr`ave.

"Ima na{ih gra|ana koji napu{taju taj obi~aj, pa kite jelke, pod uticajem Zapada", pi{e mitropolit, napomiwu}i da {tampa i dr`avni organi ne napadaju taj obi~aj, iako se se~om jelki nanosi {teta {umama. Napada se samo nalagawe badwaka i gone oni koji prodaju drvo za badwak. "To drvo, omut slame i br{qan obi~no donose sirote Crnogorke na pijacu, pe{a~e}i po snegu nekoliko sati, da bi kupile deci hleba i {to je potrebno za Bo`i}.

Me|utim, de{avalo se da deca toga dana ostaju bez hleba, jer se drvo konfiskuje", svedo~i u svom podnesku arhijerej.

Mitropolit Arsenije osu|en je na strogi zatvor i zbog uvrede Rimokatoli~ke crkve, po{to je ona presudom Okru`nog suda u Cetiwu, potvr|enom od Vrhovnog suda Crne Gore, tretirana kao ustanova javno-pravnog karaktera, {to nije bilo u skladu sa tada{wim Usta-

Osu|eni nadbiskup Stepinac imao je zasebnu sobu, kuvala mu se hrana izvan zatvora, a imao je dozvolu i za po pola litre vina vom FNRJ (iz 1946. godine).

Prema ~lanu 25 stav 2 toga ustava "Crkva je odvojena od dr`ave", dakle, imala je status privatne ustanove. A u takvim slu~ajevima javni tu`ilac nije mogao ex officio da podigne optu`nicu. Tako se i po tome videlo da je Rimokatoli~ka crkva imala privilegovan status ({to je isti ustav, u ~lanu 21, izri~ito zabrawivao).

U jednoj od svojih predstavki mitropolit Arsenije govori i o razli~itom odnosu prema osu|enim velikodostojnicima Rimokatoli~ke i Pravoslavne crkve, konkretno o odnosu prema nadbiskupu Stepincu i biskupu Janku [imraku, s jedne strane, i mitropolitu Josifu, episkopu Varnavi i wemu (mitropolitu Arseniju), s druge strane.

Prema osu|enom nadbiskupu Stepincu postupalo se s mnogo pa`we; za wega je sazidana i opremqena kapela, u kojoj je slu`io uz asistenciju dvojice `upnika, za koje je obezbe|ena posebna soba i koji su mu stajali na raspolo`ewu. Wemu pak, mitropolitu Arseniju, kako

sam ukazuje posle godinu i po dana zatvora, nijednom nije dozvoqeno da slu`i liturgiju. Nadbiskup Stepinac imao je zasebnu sobu, kuvala mu se hrana izvan zatvora, a imao je dozvolu i za po pola litre vina.

Na drugoj strani, mitropolit Josif dugo, celu godinu, `iveo je u jednoj nehigijenskoj sobi, da bi tek posle toga dobio udobniju sobu. Srpskog episkopa Varnavu odmah su o{i{ali i obrijali, postupali su sa wim kao sa obi~nim zatvorenikom. A hrvatskog biskupa Janka [imrika, odmah posle hap{ewa, poslali su u sanatorijum ~asnih sestara, gde je imao svu negu i odakle je mogao da komunicira sa spoqnim svetom.

Nadbiskupa Stepinca limuzinom su vozili na istragu, glavni pretres i u zatvor. A mitropolita Arsenija vozili su policijskom "maricom", u koju se on te{ko pewao i iz we morao da iska~e, iako je tada imao vi{e od sedamdeset godina.

Mitropolit Arsenije pu{ten je na slobodu u julu 1956. godine. Ve} od 27. jula iste godine sme{ten je u ma-

DR@AVA BIRA PATRIJARHA Posle upokojewa patrijarha Gavrila 1950. godine, mjestobqustiteq patrijara{kog prestola, kao najstariji ~lan Svetog arhijerejskog sinoda, bio je mitropolit crnogorsko-primorski Arsenije (Bradvarovi}). U to vreme, jednom prilikom, do{ao je general Qubodrag \uri}, generalni sekretar Vlade FNRJ, i mitropolitu Arseniju, i u prisustvu dva svedoka Sinoda, rekao da se desetak episkopa imaju iskqu~iti iz kandidature za mesto prvog ~oveka Crkve, jer su neprijateqi naroda i dr`ave. Jedan od kandidata ~iji je izbor za patrijarha onemogu}en od dr`avnih vlasti bio je i mitropolit Arsenije, tada jedan od glavnih stubova Srpske crkve.

nastiru Ozren, u isto~noj Bosni, gde mu je Dr`avni sekretarijat za unutra{we poslove odredio prebivali{te. Potom je, zbog naru{enog zdravqa, preme{ten u manastir Gomionicu kod Bawaluke, a onda u Patrijar{iju u Beogradu, pa u beogradski manastir Vavedewe.

Znalo se da mu dr`avne vlasti ne}e dozvoliti povratak u Crnu Goru, pa je 1960. godine izabran za mitropolita budimskog. Me|utim, upravu ove eparhije nikada nije mogao da preuzme, jer mu ma|arske vlasti nisu dozvolile ulazak u Ma|arsku. Ostao je da `ivi u manastiru Vavedewe, gde je nakon upokojewa 10. decembra 1963. godine, u sedamdesetoj godini, i sahrawen.

Iz Crne Gore, sa "sve{teni~ke skup{tine" u Nik{i}u, krenuli su poku{aji "preure|ewa" Srpske pravoslavne crkve (tako {to bi se, kako je re~eno, stvorila nekakva Jugoslovenska pravoslavna crkva, koju bi ~inilo onoliko oblasnih crkava koliko u “Jugoslaviji ima federalnih jedinica“ i gde bi se granice tih crkava poklapale sa republi~kim granicama u federalnoj Jugoslaviji). Me|utim, tada nije bilo namere za osnivawem neke posebne "crkve". I{lo se na to da Sve{teni~ko udru`ewe preuzme Mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve.

Videlo se to sasvim jasno i iz zahteva iznetih u rezoluciji sa sve{teni~ke skup{tine 14. i 15. juna 1945. godine u Nik{i}u.

Jedna od "odluka" bila je da se "ne mo`e primiti za administratora crnogorsko-primorske eparhije mitropolit skopski g. Josif", ve} se tra`i da administrator bude episkop timo~ki Emilijan.

Crkva je uspela da sredi prilike, tako da su tada suzbijeni svi stvarni i eventualni poku{aji izazivawa raskola. lll U slede}em broju: Na crkvenim pe~atima u Crnoj Gori stavqani su krst i petokraka

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

7. oktobar

1571. - [panska i mleta~ka mornarica potukle su kod Lepanta u jugozapadnoj Gr~koj tursku flotu. U najve}oj pomorskoj bici posle bitke kod Akcijuma 31. p.n.e. poginulo je oko 25.000 turskih vojnika i potopqeno 80 turskih brodova. To je bila i posledwa velika bitka sa brodovima na vesla.

1813. - Padom Beograda u turske ruke ugu{en je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijawa ustanka 1804.

1885. - Ro|en je danski atomski fizi~ar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. za istra`ivawa strukture atoma, jedan od osniva~a atomske fizike.

1908. - Nakon osloba|awa od turske vlasti Krit se ujedinio sa Gr~kom. Gr~ka je 1912. anektirala to ostrvo, a Londonskim ugovorom 1913. aneksija je me|unarodno priznata.

1919. - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postoje}i avio prevoznik u svetu.

1949. - Na podru~ju sovjetske okupacione zone progla{ena je Nema~ka Demokratska Republika (Isto~na Nema~ka) sa predsednikom Vilhelmom Pikom i premijerom Otom Grotevolom. Dve nema~ke dr`ave (Isto~na i Zapadna) ponovo su se ujedinile 3. oktobra 1990.

1959. - Sovjetski vasionski brod "Luna 3" je prvi fotografisao tamnu stranu Meseca.

1985. - Palestinski gerilci oteli su u Mediteranu italijanski putni~ki brod "Akile Lauro" sa oko 440 qudi i zapretili da }e ga eksplozijom uni{titi ukoliko Izrael ne oslobodi iz zatvora 50 Palestinaca.

1997. - Oko 30.000 muzi~ara, umetnika, radni~kih lidera i politi~ara iz celog sveta stiglo je u Boliviju na komemorativni skup povodom 30-godi{wice smrti ^e Gevare.

2000. - U Beogradu je konstituisana Skup{tina SR Jugoslavije Vojislav Ko{tunica je polo`io predsedni~ku zakletvu. U narednim danima novi predsednik primio je mnogobrojne dr`avnike, a Jugoslavija je, nakon desetogodi{we izolacije, otvorila proces pomirewa sa svetom.

2003. - Holivudski glumac, austrijskog porekla, Arnold [varceneger izabran je za guvernera Kalifornije (SAD).

2005. - Umro je Jovan Soldatovi}, jedan od najpoznatijih srpskih vajara. Autor je velikog broja vajarskih dela na javnim prostorima, me|u kojima se isti~u monumentalni spomenici, biste znamenitih li~nosti i skulpture. Poznat je i po velikom broju skulptura srna, ko{uta, jelena, roda i kowa u parkovima mnogih gradova na prostoru biv{e Jugoslavije.

2010. - Umrla je nekada{wa predsednica Saveznog izvr{nog ve}a SFRJ Milka Planinc.

Ona je bila jedina `ena premijerka neke socijalisti~ke dr`ave.

2018. - U BiH odr`ani izbori na kojima su za ~lanove Predsedni{tva BiH izabarni [efik Xaferovi}, @eqko Kom{i} i Milorad Dodik.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Srpski jezik i }irilica nalaze se u nezavidnom polo`aju u obrazovnom sistemu, upozoravaju stru~waci. Iako je uvo|ewem Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom `ivotu i za{titi i o~uvawu }irili~nog pisma napravqen pomak u o~uvawu jezi~ke kulture i pismenosti, na mnogim fakultetima srpski jezik se ne izu~ava, a fond ~asova u {kolama je premali.

Prema re~ima profesora srpskog jezika i kwi`evnosti i predsednika Centra za razvoj pismenosti i negovawe jezi~ke kulture ,,Dositej“ Vladimira Milojevi}a, jedan od kqu~nih problema je to {to se materwi jezik prou~ava samo na filolo{kim i u~iteqskim fakultetima {irom Srbije.

NEZAVIDAN POLO@AJ SRPSKOG JEZIKA On isti~e da bi svaki akademski gra|anin, nezavisno od struke, trebalo da poznaje jezi~ka pravila: „Ne znam kako opravdati ~iwenicu da na nekim tehni~kim, pravnim ili ekonomskim fakultetima imamo jedan ili dva strana jezika koje studenti pola`u, a da ni u jednom trenutku nemaju srpski jezik.

Izu~avawe materweg jezika se zavr{ava sa sredwo{kolskim obrazovawem, a i do tada ono nije u dovoqnoj meri zastupqeno.“

Za{to se na fakultetima u~e strani jezici, ali ne i srpski Stru~na javnost je, kako ka`e, dugo upozoravala na nezavidan polo`aj srpskog jezika i }irili~nog pisma u {kolstvu, a dr`ava je kona~no prepoznala da wihov polo`aj treba da poboq{a. „To je jedan vrlo nezavidan broj ~asova na nedeqnom nivou. U odnosu na ve}inu zemaqa u okru`ewu, mi smo zemqa s najmawim fondom ~asova svog, materweg jezika. U tom kontekstu, ne mo`emo o~ekivati ni da on bude usvojen, negovan i primewivan na pravi na~in. Srpskom jeziku treba dati nadpredmetni status, treba mu pove}ati fond ~asova. U {kolama se, pogotovo sredwim, moraju ozbiqnije negovati jezik i jezi~ka kultura“, isti~e Milojevi}.

On podvla~i da je negovawe i o~uvawe jezi~ke kulture i }irili~nog pisma danas od kqu~nog zna~aja i ocewuje da je dobro {to je nedavno donet Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom `ivotu i za{titi i o~uvawu }irili~nog pisma, jer je }irilica bila prili~no ugro`ena. „Ako danas {etate Beogradom ili bilo kojim drugim gradom, Knez Mihailovom ulicom, a ne znate da je taj grad u Srbiji, te{ko biste poverovali da ste u na{oj zemqi, jer kada gledate natpise, sve je latini~no i ne samo to, nego je i na stranom jeziku, obi~no engleskom, koji je u ovom trenutku jezik uticaja i mo}i. Treba da zamenimo strane re~i doma}im, ali ne po svaku cenu i na silu, ve} onda kada je to mogu}e. Da po~istimo najpre svoje dvori{te. Za po~etak, da ne idemo u ’{oping‘, nego u kupovinu“, ka`e Milojevi}. „DOSITEJ“ ^UVA JEZIK I ]IRILICU Vo|ena izazovima s kojima se materwi jezik danas suo~ava u obrazovnom sistemu i mi{qu Du{ka Radovi}a da „srpski jezik nema nikoga drugog osim nas“, grupa profesora srpskog jezika i drugih ~uvara narodne tradicije re{ila je da doprinese o~uvawu jezika i pisma i osnovala Centar

za razvoj pismenosti i negovawe jezi~ke kulture ,,Dositej“.

O~uvawe srpskog jezika i }irilice Centar sprovodi kroz razli~ite manifestacije: izlo`be, sajmove, prezentacije, obuke... „Dositej“ organizuje seminare i radionice za korporacije i qude u dijaspori, u kojima ukazuje na jezi~ka pravila, tipi~ne gre{ke i jezi~ke nedoumice i upu}uje na relevantnu literaturu: re~nik, pravopis i gramatiku. „Na{ sistem kao pismenog ~oveka pre-

Kako Francuzi u~e srpski jezik Izuzetno dopadqiv uxbenik, i tekstualno i vizuelno, „Apprendre le serbe ZDRAVO” („Nau~iti srpski ZDRAVO”), ~iji je autor prof. dr Tatjana [otra Katunari}, objavqen je u izdawu francuske izdava~ke ku}e ASIMIL. Prema ugovoru iz 2019, sa ovim francuskim izdava~em, kwiga je trebalo da bude zavr{ena u roku od godinu dana, ali je pandemija to usporila, te se u rafovima francuskih kwi`ara pojavila tek krajem maja ove godine. Tako|e je, opet iz epidemijskih razloga, odlo`ena i wena promocija koja je trebalo da bude u septembru u na{em kulturnom centru u Parizu.

– Izdava~ka ku}a ASIMIL, s dugom tradicijom (osnovana 1929), prilago|ava svoju metodu savremenim potrebama usvajawa stranih jezika. Od pre nekoliko godina ovaj izdava~ po~iwe s objavqivawem nove serije uxbenika, stranih jezika, od po~etnog do sredweg nivoa (A2).

Autori svih uxbenika nove serije obavezni su da slede principe Evropskog zajedni~kog okvira za strane jezike, odnosno da se pridr`avaju okvirnih uputstava o formi i sadr`ini, a to zna~i: o izgledu korica, jednakom broju stranica po lekciji, o ~etiri razli~ite boje unutar kwige po kojima se lak{e raspoznaju nivoi sa unapred zadatim temama op{teg karakte-

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 25 ^etvrtak oktobar 2021.

ra s naslovima, Prvi kontakti, Svakodnevni `ivot, U gradu, Razonoda. Unutar ovih celina autor ima punu slobodu u izboru situacija i sadr`aja – obja{wava Tatjana [otra, profesorka (u penziji) Filolo{kog fakultetga i kwi`evni prevodilac, dugogodi{wa predsednica Udru`ewa profesora francuskog jezika u Srbiji (2008-2021), odlikovana francuskim ordenom Vitez akademskih palmi (2013).

Autorka uvodi Francuze u srpski jezik kroz kratke tekstove i dijaloge, ~esto i o na{im kulturnim doga|ajima i znamenitostima. Tu su Fest, Muzej „Nikola Tesla”, Skadarlija, ali i srpska Atina, Drvengrad...

– Poku{ala sam da strancu koji po`eli da u~i srpski jezik od{krinem vrata ka nekim kuriozitetima na{e sredine, gastronomskim, anegdotskim i drugim, ali i ka znamenitostima istorijskim, geografskim, nau~nim, kulturnim, sportskim, koje ~ine deo na{eg i svetskog bogatstva. Dakle, tu su svi nezaobilazni amblemi na{eg glavnog grada i na{e zemqe koje ste pomenuli: tu je i Novi Sad, evropski grad kulture za 2022. i Naissus – Ni{, rodno mesto Konstantina Velikog, i {etwa Dunavom sve do Lepenskog vira, i Nikola Tesla, i Kusturica, i

Novak \okovi}... Francuzi su qudi otvorenog, radoznalog duha, pa sam sigurna da }e oni koji odlu~e da u~e na{ jezik voleti da putuju, jer,kako ono Montew ka`e „putovawa u~e...!”.

Jo{ je rano da znamo kako reaguju „francuski |aci” i to }emo znati, ka`e autorka uxbenika, tek posle prvog prora|enog ciklusa od 24 lekcije. U uvodnom delu ona uvodi Francuze u }irili~no pismo, a delovi kwige koji su na srpskom pisani su i na }irilici. Po wenom dosada{wem iskustvu, {ta je onima koji u~e na{ jezik najte`e? Novo pismo ili gramatika?

– Imala sam prilike da se uverim da }irilica Francuzima ne „ote`ava” u~ewe.

Naprotiv! Mislim da ih nepoznato pismo, od prve, zainteresuje, da im daje ja~u motivaciju za u~ewe. Da}u vam primere: moji studenti na Univerzitetu „Nansi 2”, kojima sam od 2003. do 2005. predavala srpski, brzo su nau~ili }irilicu i pre svakog kontrolnog testa sami bi tra`ili da na pitawa odgovaraju na }irilici, i to pisanoj. Francuski pisac Patrik Beson, ina~e dugogodi{wi prijateq Srbije, s nestrpqewem je ~ekao da se ovaj uxbenik pojavi da bi, kako ka`e, „obnovio svoj srpski”, koji razume i pomalo ve} govori.

Kada je nedavno dobio uxbenik, pitao me

poznaje onog ko je zavr{io osnovnu {kolu, koja je i obavezna. Na`alost, svedoci smo da to realno nije tako i da je situacija posve druga~ija, da ~ak i akademski obrazovani qudi nemaju jezi~ku kulturu na zavidnom nivou, naro~ito kad je u pitawu pismena korespodencija. Ako imamo centre za filmsku industriju, razli~ita udru`ewa za za{titu `ivotiwa i prirode, prirodno je da imamo i centar za razvoj pismenosti i negovawe jezi~ke kulture“, rezonuje Milojevi}.

R. N. Tatjana [otra, autorka uxbenika za srpski jezik koji je objavqen u Francuskoj

je za{to sve lekcije nisu na }irilici – ka`e Tatjana [otra Mada ona li~no neguje }irilicu, u uxbeniku je zastupqen princip naizmeni~nog u~ewa oba pisma, koja se ravnopravno smewuju po lekcijama, upravo onako kako se kod nas to u~i od drugog razreda osnovne {kole.

– Predaju}i srpski u Francuskoj, shvatila sam da postoje dve ciqne grupe u~enika: jedni su Francuzi koji na{ jezik `ele da nau~e, a drugi su iz redova druge ili tre}e generacije dijaspore sa celog Balkana. Bez obzira na to koje je pismo kome bli`e, va`no je da u~enici-stranci usvoje oba pisma da bi potpuno ovladali ve{tinom ~itawa i pisawa, pa dakle i razumevawa jezika. A verujte, ova „te{ko}a” je „francuskim |acima” najlak{a. Sasvim je druga i mnogo je du`a pri~a o srpskoj gramatici, na{im pade`ima, o glagolima svr{enog i nesvr{enog vida...

M. T.

26

MOZAIK

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Impulsivno reagujete, pa se zbog toga komplikuju odnosi s okolinom. Ne name}ite svoj stav jer ne}e pro}i. Istovremeno, ne komentari{ite qude koji nisu prisutni da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: U zanosu dobrog raspolo`ewa mo`e vam se dogoditi da zaboravite na svog partnera i ~iwenicu ko vam je stvarno pravi prijateq. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ne zaboravite da tamo gde interes vlada, qubav i saose}ajnost izostaju. Ako prona|ete zadovoqstvo u radu, oslobodi}ete se gr~a, a samim tim i neprijatne potrebe da ne{to na brzinu promenite. QUBAV: Oblivaju vas emocije, toliko da ne znate {ta biste s wima. Kad nemate gde da ih kanali{ete, po~iwete da prenosite tenziju na okolinu. ZDRAVQE: ^uvajte grlo i glasne `ice.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Va{a preosetqivost dolazi do izra`aja. Finansijska situacija se stabilizuje, uz to vam sti`e i vest koja mo`e da vas zabrine. Ovih dana se vi{e odmarajte i budite umereni u svemu.

QUBAV: Morate biti iskreni, jasni i glasni. Bilo kakvo skra}eno komunicirawe i kratke poruke mogu biti uzroci nesporazuma koje }ete kasnije te{ko razjasniti. ZDRAVQE: Nesanica.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Trud }e biti nagra|en, ali zbog preterane `eqe da ne{to isterate do kraja rezultat vam na kraju postaje nebitan. Do vas dolazi va`na vest koja mo`e da uti~e na ishod va{ih poslovnih planova. QUBAV: Lovite svaku priliku kako biste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama. ZDRAVQE: Budite umereni u hrani i pi}u.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Strpqewe i upornost vam nisu ja~a strana, a ovih dana su tako neophodni. Ne poku{avajte da po svaku cenu sprovedete svoje zamisli u delo, pogre{no je vreme za to. QUBAV: U centru pa`we je partner. Iz nekog razloga wemu je, ovih dana, potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa.

Od vas se o~ekuje velika tolerancija, a to vam ne polazi za rukom. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Privodite kraju zaostale poslove kojima ste se mu~ili izvesno vreme. Kona~no se nazire epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme za u~ewe. QUBAV: Nagla{eno ste emotivno uznemireni pa vam aspekti ovih dana dodatno ote`avaju da sa~uvate mir. Voqena osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima, dodatno destabilizuje. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Neophodno je da stvari zadr`ite pod kontrolom i obuzdate temperament, u suprotnom vam slede ozbiqni stresovi. Ukoliko se na|ete u prilici da potpi{ete neka dokumenta, oprez, mogu}i su previdi. QUBAV: Glavna tema u qubavnom `ivotu jesu ne~ije la`i ili pre}utkivawa.

Neizvesnost ishoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Pred vama je va`na lekcija kojom morate da savladate nestrpqivost, va{u glavnu osobinu koja ~esto radi protiv vas. Morate biti svesni da nije realno da ste uvek vi u pravu. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu. Pravi uzrok svega le`i u tome {to ste odnos sveli na dopisivawe i telefonske razgovore koji su se zavr{avali nedore~eno. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Imate previ{e ideja kako da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se kona~no odlu~ili. U tom ma{tawu prolazi vreme, a u ovom periodu je va`no da shvatite koliko je toga ve} propu{teno. QUBAV: Duhom ste daleko od mesta boravka pa bi bilo po`eqno da se trgnete, u protivnom sledi vam bolan povratak u realnost. ZDRAVQE: Alergije.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Svesni ste da je pred vama naporan period. Puni ste energije i voqe, a borbeni duh i optimizam u~ini}e vas jo{ ja~im. Ulo`i}ete mnogo truda, ali na kraju }ete biti zadovoqni rezultatima. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to {to je vama nerazumqivo. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili i ozvani~ili qubavnu vezu. ZDRAVQE: Bronhitis.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sve oko vas se mewa, ali vi ostajete po strani. Za vas je to okida~ da vas obuzmu strahovi i preispitivawe da li ste ne{to pogre{ili. Ne brinite se, to {to vas niko ne proziva nije r|av znak, naprotiv. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod stalnom kontrolom, a to je u potpunoj suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Poku{ali ste da na brzinu razre{ite neku situaciju pa ste se sada na{li u te{koj situaciji. Da biste ubla`ili posledice, dobrovoqno preuzmite odgovornost. QUBAV: Ovo je jedan od onih perioda kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete i odlo`ite svaku reakciju. Pravi razlog takvog raspolo`ewa je u tome {to vas mu~i neodlu~nost. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

DOMA]E KOMPANIJE PRINU\ENE DA ZAPO[QAVAJU STRANE RADNIKE

Dolaze sa Himalaja da prave kvake u Srbiji Za posao u Srbiji vi{e ne konkuri{u samo na{i nezaposleni sugra|ani. Do wega poku{avaju da do|u i radnici iz dalekih, mahom siroma{nijih, dr`ava od na{e.

Ovih meseci su zato borovnice brali i Uzbekistanci, kvake u Aran|elovcu }e uskoro praviti Pakistanci i Indusi, a kilometre dr`avnih puteva odavno ve} grade Turci, Kinezi, Albanci...

Samo u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je izdato 5.000 radnih dozvola stranim dr`avqanima. Sumwa se da daleko ve}i broj dolazi mimo evidencije i bez potrebnih odobrewa. Ve}ina, kada se izuzme uzak krug menaxera, u Srbiju dolaze kako bi radili najjednostavnije poslove za najni`e plate. Na{i radnici, s druge strane, u jo{ ve}em broju, odlaze u Evropu, gde mogu da zarade i pet puta ve}e pare.

Aran|elova~ka firma „Stublina“ ~eka prve radnike iz inostranstva. Za po~etak sti`e wih 25, a u proceduri je jo{ toliko. „Sada }emo anga`ovati 50 radnika, a uskoro }emo verovatno imati potrebu da zaposlimo jo{ toliko“, ka`e Radovan Milojevi}, osniva~ kompanije. „Dolaze radnici iz Nepala i Indije. Morali smo da anga`ujemo agenciju da nam to obavi. Sa na{eg biroa nismo uspeli nikoga da zaposlimo. Do|u na nekoliko dana, mi organizujemo obuku, a

TRSTENIK NE ZABORAVQA ^UVENOG SUNARODNIKA IZ POQNE

Raka prvi na svetu oborio avion iz topa Radoje Raka Qutovac (18871968), skromni redov iz sela Poqna kod Trstenika oborio je 1915. neprijateqski avion pucaju}i iz topa!

Ovaj, u to vreme, neverovatan podvig, prvi takve vrste zabele`en na svetu, ne zaboravqaju u Rakinom rodnom kraju.

- Qutovac je svojim podvigom pokazao kako se bori za slobodu Srbije - ka`e Milena Turk, predsednica op{tine Trstenik. - Pogotkom iz obi~nog topa oborio je tada{wu posledwu re~ tehnologije Prvog svetskog rata, i tim ~inom upisao svoje, ime svog sela i op{tinu Trstenik u stranice istorije.

O podvigu Qutovca koji se odigrao uz pomo} modifikovanog turskog topa, na Metinom brdu u Kragujevcu pisalo se u istorijskim, ali i vojnim uxbenicima.

Raka Qutovac i sru{eni avion - Na{i su se posledweg dana septembra 1915. godine tada branili pu{kama, ali su avionske bombe uporno padale na Kragujevac i na Vojno-tehni~ki zavod - ispri~ao je svojevremeno Zvo-

nimir Qutovac, praunuk slavnog artiqerca.

- Pradeda je uzeo top, opalio i pogodio.

Oglu{io se o nare|ewe i pucao na svoju ruku, upotrebiv{i

kon~i} od koga je napravio krst i ni{ane}i u nebo kao u pticu u letu.

Ubrzo nakon podviga, Qutovac je unapre|en u kaplara, a na Solunskom frontu dobio je ~in narednika.

Odlikovan je Kara|or|evom zvezdom, medaqama "Albanska spomenica" i "Spomenica rata".

Kako nije imao direktne potomke, iako se dva puta `enio, svu svoju imovinu ostavio je najbli`ima. @iveo je u slozi sa bra}om Mir~om i @ivadinom.

Posle rata bavio se trgovinom, a na mestu gde je bila wegova radwa danas je sudska zgrada.

U Trsteniku je primao kraqevske i predsedni~ke delegacije, ali je, svedo~ili su wegovi prijateqi, ostao skroman.

Nesebi~no je pomagao siroma{nima i deci svog kraja. R. N.

oni se pokupe i odu. Kao da su na evidenciji samo zbog beneficija.

Imamo ozbiqan problem sa nedostatkom radne snage, dodaje on.

Na gradili{tima, pa i onim za najva`nije dr`avne projekte, godinama su i stranci. Prema re~ima Sa{e Torlakovi}a, predsednika Sindikata radnika gra|evinarstva, najvi{e grade Turci, Indusi i Kinezi. „Po mojim saznawima, malo je ure|eniji dolazak qudi iz Kine, dok je veoma crno tr`i{te me|u radnicima iz Turske i Indije“, smatra Torlakovi}. „Na 600 zaposlenih, wih 150 ima potrebnu dokumentaciju, a 450 nema ni prijavu boravka, niti radnu dozvolu. Radnici iz Kine su neobu~eni, obavqaju ~isto fizi~ki te{ke poslove, takvi su se nekad zvali ‘kubika{i‘. Nestru~ni radnici. Me|u Turcima ima dobrih tesara. Ima dosta Albanaca, me|u kojima su solidni armira~i. Ovi radnici su snizili zna~ajno cene rada. Indusi primaju po 300 evra, a kod ku}e mo`e da zaradi od 50 do 100 dolara. Odavde jo{ uspe da po{aqe porodici. A na{i radnici idu za ve}om zaradom u inostranstvo.

Prose~na plata je 54.000 dinara. U Nema~koj mo`e da se zaradi ~etiri i pet puta vi{e. Na taj na~in nema oporavka doma}e operative“, ka`e Torlakovi}.

M. T.

SALUTIRAO POGINULIM PILOTIMA Zajedno sa obarawem "fermana", koji se uzima kao po~etak istorije PVO u srpskoj vojci, ovaj ~in svedo~i o dostojanstvenom pona{awu omalenog me{tanina Poqne.

Naime, poginulom pilotu Tomu Kurtu fon [eferu i oficirskom kandidatu Otu Kir{u, Raka je, dojahav{i na kowu do sru{enog aviona, salutirao.

Spomenik Raki Qutovcu

ZDRAVQE ZRAVQE

REUMATOIDNI ARTRITIS SKRA]UJE @IVOTNI VEK

Bolne {ake

ISHRANA Ishrana, u kojoj nema nijedne namirnice `ivotiwskog porekla mo`e pomo}i kod obolelih od reumatoidnog artritisa. Zajedno sa namirnicama u kojima nema glutena, ovakav na~in ishrane podsti~e stvarawe korisnih antitela, potpoma`u}i br`em le~ewu ove bolesti. Osim toga, ovakva ishrana uti~e i na faktore rizika, odgovornih za pojavu kardiovaskularnih bolesti.

RIBQE UQE

Pacijenti koji su uzimali ribqe uqe pokazali su drasti~no smawewe simptoma bolesti, u odnosu na one koji su uzimali samo tradicionalne lekove.

Jedini nedostatak du`eg konzumirawa ribqeg uqa je, {to pacijenti imaju problem sa varewem i neprijatnim zadahom iz usta.

DOMA]A KUJNA

Recept Pile}i paprika{ sa krompirom POTREBNO JE: 1 1 1 1 1 1

pile kg krompira dl uqa {argarepa paradajz ka{i~ina paradajza iz tube 2 glavice crnog luka 1 paprika aleva paprika per{unov list mleveni biber so

Priprema: O~i{}eno pile ise}i na komade i oprati.

Na zagrejanom uqu ili masti propr`iti sitno iseckan crni luk, dodati na kolutove ise~enu {argarenu, ise~enu papriku, meso, posoliti po ukusu, sipati pola ~a{e vode i dinstati uz povremeno dolivawe vode. Kada je meso upola kuvano dodati ka{i~icu paradajza iz tube, malo aleve naprike, o~i{}en i na kocke ise~en krompir, naliti pola litra vode i sve zajedno kuvati dok ne bude gotovo. Kuvan paprika{ skinuti sa vatre, ume{ati pola ka{i~ice sitno iseckanog per{unovog lista i malo mlevenog bibera.

Me|u masovnim nezaraznim bolestima reumatske bolesti predwa~e, jer od wih boluje ~ak tri ~etvrtine stanovni{tva. U ove bolesti spadaju degenerativna reumatska oboqewa, zapaqenske bolesti i vanzglobni reumatizam.

Degenerativne bolesti zaslu`uju pa`wu jer su naj~e{}e i javqaju se kod ~ak 70 odsto obolelih.

One ne ugro`avaju `ivot pacijenta ali iziskuju ~esta odsustvovawa sa posla i tro{ewe mnogo novca na le~ewe.

Reumatoidni artritis nije lako predvideti. Kod dve tre}ine obolelih u prvoj deceniji od po~etka bolesti javqa se odre|eni stepen invalidnosti. Zajedni~ko svim obolelim je da treba da zahtevaju aktivno le~ewe u {to kra}em periodu od trenutka uspostavqawa dijagnoze, jer je vreme najve}i neprijateq ove bolesti. Tako je prose~na du`ina `ivota kod mu{karaca kra}a za sedam,

^etvrtak 7.7. oktobar ^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak oktobar2021.

2021.

27

a kod `ena za tri godine. Ina~e, istra`ivawa su pokazala da je smrtnost ovih bolesnika dvostruko ve}a u odnosu na populaciju zdravih osoba. Naj~e{}i uzrok smrti je posledica rane ateroskleroze, odnosno {log i infarkt srca.

KOJE ZGLOBOVE BOLEST PRVO NAPADA? U ve}ini slu~ajeva bolest po~iwe na zglobovima prstiju {aka i stopala, odakle se {iri na druge delove tela.

To zna~i da zahvata, mada re|e, i laktove, kolena i sko~ne zglobove, ramena i kukove. Posle vrlo kratkog vremena kod obolelog svaki pokret ruku i nogu izaziva bol, a zglobovi prstiju {aka i stopala postaju uko~eni, naro~ito ujutru. Uz bolnu osetqivost, povi{enu lokalnu temperaturu i crvenilo, po~iwe da se javqa i otok, kao i deformitet zglobova. Nekada su prate}i simptomi i gubitak apetita, telesno propadawe i povi{ena telesna temperatura, anemija, zamor, reumatoidni ~vori}i bilo gde u telu. Mo`e da se javi i o{te}ewe ko`e i o~iju. Ukoliko se ovako ne{to dogodi, rizik od infarkta miokarda i mo`danog udara je udvostru~en. Osim zglobova, reumatoidni artritis mo`e da zahvati i unutra{we organe - srce, plu}a i bubrege, zbog ~ega se i naziva sistemskom bole{}u.

SIMPTOMI REUMATOIDNOG ARTRITISA S obzirom na to da je reumatoidni artritis hroni~na progresivna autoimuna bolest, wen uzrok nije do kraja nau~no definisan. Problem nastaje onda kada imuni sistem po~ne da napada sopstvene zdrave }elije, jer ih ne prepoznaje kao svoje. Ovo obja{wewe neophodno je jer su simptomi reumatoidnog artritisa, zapravo, posledica bolesti u kojoj imuni sistem gre{kom napada membrane koje obla`u zglobove i zglobnu hrskavicu. Glavna wegova karakteristika je mu~an bol, a kqu~ni simptom jutarwa uko~enost koja traje du`e od sat vremena. Bol je posledica hroni~ne upale membrane koja obla`e zglobove i postepeno uni{tava kosti i hrskavicu.

KAKO SE LE^I Ciq le~ewa je da se zaustavi bolest i obolelima omogu}i komforniji `ivot, uz maksimalno smawewe bola, stepena deformiteta zglobova, a samim tim i smawewe stepena invaliditeta. Le~ewe mo`e biti nefarmakolo{ko, koje obuhvata program doziranih fizi~kih ve`bi, dijetu, smawewe stresa, kao i farmakolo{ko, bazirano na upotrebi lekova.

S. G.

KIKIRIKI ~uva zdravqe Dobra vest za qubiteqe kikirikija: konzumirawem samo 30 g ove namirnice nedeqno (uz ina~e uravnote`en jelovnik) mogla bi da se smawi smrtnost od kardiovaskularnih poreme}aja za 23-28 odsto, a u slu~aju drugih oboqewa za 17-21 odsto! Do ovog zakqu~ka do{li su ameri~ki nau~nici sa Univerziteta Vanderbilt, nakon vi{egodi{weg prou~avawa na~ina ishrane oko 70.000 Amerikanaca i 130.000 Kineza.

Bogat proteinima, vitaminima, oligo-elementima, vlaknima, mineralima i nezasi}enim masnim kiselinama, kikiriki je istovremeno hranqiv i lekovit. Me|u mno{tvom korisnih sastojaka, ova omiqena gri-

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Iako se smatra da je poreklom sa Mediterana ili iz zapadne Azije, ren danas raste gotovo u svim podnebqima, a jo{ od sredweg veka koren ove biqke smatra se jednim od najzdravijih i najlekovitijih za~ina. Spoqa `u}kasto-sivkast, a iznutra beo, dok je mlad, ima qutkast i „topao“ ukus i bez mirisa je, ali ako se renda razvija poseban, qut miris koji izaziva jako suzewe. Presan, sve` koren rena bogat je vitaminom C (vi{e od 100 miligrama u 100 grama), a sadr`i i kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, glukozu...

Ren mo`e da se koristi tokom cele godine i ~esto se upotrebqava za pripremawe ~ajeva, sirupa i obloga. Nutricionisti, ipak, poru~uju da je najdragoceniji zimi jer ima jako antibiotsko delovawe, poma`e protiv umora, ~isti organizam, ubrzava metaboli-

ckalica svih generacija, obiluje ina~e deficitarnim gvo`|em, cinkom, magnezijumom, selenom, fosforom... I {to je veoma va`no, ne sadr`i holesterol.

Wegovi vitamini B grupe deluju umiruju}e na nervni sistem, zbog ~ega se posebno preporu~uje kao antistres hrana. Ostali sastojci okrepquju organizam, poboq{avaju memoriju i pa`wu, poboq{avaju sluh, smiruju dugotrajan suvi ka{aq. Vitamin E stimuli{e funkciju polnih `lezda i pozitivno uti~e na potenciju.

Istra`iva~i sa {vedskog univerziteta u Linkopingu otkrili su da aminokiselina agrinin, koje u kikirikiju ima u izobiqu,

deluje na uzro~nika tuberkuloze, poma`u}i br`em ozdravqewu obolelih. Do ovog zakqu~ka su do{li posle le~ewa 120 obolelih kojima su svakodnevno davali po 30 grama kikirikija. Agrinin ima kqu~nu ulogu u stvarawu azotnog oksida koji {titi organizam od uzro~nika tuberkuloze.

Umereno konzumirawe nesoqenog kikirikija reguli{e nivo glukoze u krvi dijabeti~ara (tip 2), triglicerida i holesterola.

Le~ewe biqem Ren cochlearia armoracia zam i poboq{ava cirkulaciju. Dragocen je i kao stimulator organima za varewe s obzirom na to da izaziva poja~ano lu~ewe `u~i i `eluda~nih i crevnih sokova, podsti~e obnavqawe o{te}enih, korisnih bakterija u crevima, a poma`e i uni{tavawe kolibacila ako se tri puta dnevno, uzme|u obroka, uzme 15-20 kapi renovog soka. U narodnoj medicini vekovima se koristi kao lek protiv bolesti plu}a, reume, gihta i kijavice, za izbacivawe sekreta iz disajnih puteva i

protiv skorbuta. Osim toga, preporu~uje se i za ~i{}ewe krvi, za izbacivawe kamena i peska iz bubrega, poma`e znojewe, a posebno se preporu~uje u ishrani dijabeti~ara.

Podse}amo da ren i {iri krvne sudove, ja~a otpornost organizma.

Sve`e izrendan koren rena je izuzetan dodatak sosovima, a u na{im krajevima ~esto se koristi me{avina rena i kisele pavlake ili mleka, koja se obi~no slu`i uz sviwsko pe~ewe, dimqenu ribu i {unku. Ipak, sa uzimawem rena ne bi trebalo da se pretera, jer mo`e da izazove dijareju i povra}awe. Osim toga ne preporu~uje se pacijentima koje mu~i ~ir `eluca, bubre`nim bolesnicima kao ni mali{anima mla|im od ~etiri godine.

28 ^etvrtak 7. oktobar oktobar 2021.

10. decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 TE[KO PORAZITI U SPORTU

VELIKA REKA U SIBIRU

17. SLOVO AZBUKE

LETE]I TAWIRI, NLO (ENGL.)

VATERPOLO TRENER REPREZENTACIJE SRBIJE SA SLIKE DU@I KAPUT (FRANC.)

DAMA U [AHU (SKR.) EGIPAT PRETHODNICA (FRANC.)

PREKO DANA

UPALA CREVA (MED.)

KOSA PADINA BRDA

RE^NO OSTRVO

POTVRDNA RE^ VAQEVO

OSTRVQE U TIHOM OKEANU

STRU^AN, MAJSTORSKI 8. I 19.

SLOVO AZBUKE

LORENCIJUM

Sr Gl pski as

CRKVENO PROKLETSTVO AJN[TAJNIJUM

ZAPAD ENERGIJA

@ENSKARO[I GLASNO DISAWE U SNU, HRKA

PRVO SLOVO AZBUKE

DRUGI I PRVI VOKAL [KORPIJA, [TIPAVAC (MN.)

CELOKUP- POPULARNI NAZIV ZA MALI PLANINA NA DELA NOVI SAD NATRIJUM UMETNIKA ^OVEK, KOD PATUQAK BEOGRADA NOMINA(MN.) TIV (SKR.)

NORVE[KA OKOVRATSVAKI NIK PREDMET U PROSTORU JUDIN SIN IZ BIBLIJE

VI[I KATOLI^KI SVE[TENIK

AMPER NAKIT, KI]EWE (PESN.)

23. I 27.

SLOVO AZBUKE CERIJUM

SMAWEN ARGON

GR^KA NARODNO OSLOBODILA^KA VOJSKA

MU[KO TELE 28. SLOVO AZBUKE

GRAD I LUKA U TUNISU TELUR MORSKI GREBEN SUMPOR

MALA PTICA, PAL^I] (MN.)

Skandinavka 1: VODORAVNO D, DAWU, ET, ESNAF, EM, FAJRONT, DA, KUKOVA OSTRVA, LR, ANATEMA, Z, A, @ENSKARI, EA, SRPSKA ATINA, N, KANONIK, OVRATAK, A, EVAPORATORI, KI, ROT, PA, UMAWEN, ]C, SFAKS, ELAS, TELAC, RT, EPIK, CARI]I, ONESVESTITI

REKA U NEMA^KOJ DEBELO SLOVO (TIPOGR.)

KIKINDA VAQKASTA @IVOTIWICA

ISPARIVA^I (LAT.)

PAN^EVO

JEDNA NOTA

UDRU@EWE ZANATLIJA PREOSTALI DEO

KRAJ RADA KAFANE (NEM.) KELVIN

EMANACIJA (SKR.)

NEPER

EPSKI PESNIK SEVER

IZAZVATI KOD NEKOG NESVEST

RA^UN (SKR.)

DEO [IVA]EG @ERAVICA PRIBORA

1. I 8.

SLOVO AZBUKE

DEO TELA ^OVEKA

SRPSKI PISAC, ANDRI]

DALMA- AMERI^KI VRSTA TINSKA GLUMAC, PTICE UZRE^ICA DAGLAS PEVA^ICE

POZNATI KARIKATURISTA, PJER

ISTOK

VRSTA GEOMETRIJSKOG TELA

KOJI SE TE[KO MOGU PRIMETITI 9. I 24. SLOVO AZBUKE DE^JE PRASKAVE NAPRAVE

UZETO U SLU@BU PO UGOVORU LORENCIJUM KOJA IMA IZGLED MRE@E

DAMA U [AHU (SKR.)

ROBA ZA PRODAJU (TUR.) ^OVEKOVI POTOMCI

NEOBU^EN POMALO BELA, BELI^ASTA DR@AVNO PREDUZE]E (SKR.) KOSMOS, SVEMIR

BARIJUM KOJI JE U OBLIKU VAQKA

VELIKA KOLI^INA VENECIJA VRSTA KABANICE (NEM.)

ARGON

PTICA GRABQIVICA MESEC JEVREJSKOG KALENDARA

OBAVEZATI ZA UDAJU FR. PISAC I FILOZOF

@IVA OGRADA, @IVICA 8. SLOVO AZBUKE IZVR[ILAC SMRTNE KAZNE

SMAWEWE VREDNOSTI DOMA]E VALUTE

Sr Gl pski as

KRATKO RZAWE (MN.)

MUSLIMANSKA VERSKA KWIGA

SRPSKI PEVA^ POP I NARODNE MUZIKE PRIMER

JEDINICE ZA POVR[INSKI PRITISAK POND

Sr Gl pski as

GATARA POMO]U KARATA

1 2 3 4 5 6 7

TROJAN- NARODNI JEDAN JUNAK HEROJ PREDLOG SKI (GR^. MIT.) BURXOVI] (1915-1942)

ENGLESKI PLEMI] ^EDOMIR KRA]E STANOVNICI ERDEVIKA SILICIJUM ODABRANO DRU[TVO (MN.) AKADEMIJA NAUKA

DUGOPRSTOST

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 PRE ILI POSLE

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

7. I 25.

SLOVO AZBUKE IN\IJA BIV[A FRANC. KOLONIJA U S. AMERICI AMPER

PROIZVODI OD TESTA KELVIN PRKOS

DEO VOJVODINE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 2: VODORAVNO KRI@ANI], KIRK, ANGA@OVANO, ZU, D, LR, GO, ESPAP, TMA, BA, DP, EJA, AR, VE, VERITI, DEVALVACIJA, @, @EQKO SAMARXI], SER, PASKALI, ERDEVI^ANI, PRSTASTOST, ELITE, EF, TESTENINA, AKADIJA, KARTARA, INAT, BANAT

S ga u koji sta pod ovd ja t najv fen sav ostr R od na s 374 bil vo| je 19 za p nija Ame K nog kugl ima mil nek ih p „~ud K lop mo` ski kad je { bil N je k pute je on svo obi nije iak N kam izb tak

Ukr{tenica: VODORAVNO [TAND, PA, VIHOR, ^ARLI PARKER, SV, EDI, MONTANISTA, P, SPORTIST, PAT, AV, ISTESTIRATI, TRS, KARTELI, AS, IH, MILIARI, OKE

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Tezga za prodaju (nem.) - Auto-oznaka za Pan~evo - Vrsta jakog vetra, 2. Ameri~ki xez saksofonista (1920-55). - Sveti (skr.), 3. Ameri~ki glumac Marfi - Stru~wak za montanistiku, 4. Oznaka za pond - Onaj koji se bavi sportom - Vrsta remija u {ahu, 5. Pse}i lave` - Zavr{iti testirawe nekoga, 6. ^okot vinove loze - Oblici kapitalisti~kog udru`ewa - Jaka igra}a karta, kec, 7. Uzvik ~u|ewa - Hiqaditi delovi ara - Stare mere za te`inu.

USPRAVNO: 1. Sna`no stegnuti, 2. U to vreme, tada [iqak, vr{ak, 3. Gr~ki fudbalski klub iz Soluna - Simbol sumpora, 4. Auto-oznaka za Holandiju - Auto-oznaka za Pirot - Oznaka za metar, 5. Biv{i fudbaler Radni~kog iz Ni{a, Ilija, 6. Glavna vrata (lat.), 7. Zver iz porodice ma~aka (mn.), 8. Cirkuski umetnik, akrobata, 9.

Ameri~ki kowi~ki potpukovnik, Xorx (1839-76), 10. Naprave na cevovodu, 11. Jezero u Severnoj Americi - Japanska kopnena miqa, 12. Simbol vodonika - Bawa u Belgiji - Simbol kiseonika, 13. Preostali deo, 14. Boriti se rvawem.

I,

T,

ZANIMQIVOSTI Prema podacima, Konfu~ije je ro|en 28. septembra 551. godine pre nove ere, a odrastao je u siroma{tvu uz majku. O`enio se sa 19 godina i dobio sina. Kao vrlo vredan i odgovoran na{ao je zaposlewe na mestu dr`avnog ~inovnika, a neko vreme bio je i ministar pravde. Upravo iskustva koja je stekao rade}i sa qudima i u dr`avnoj slu`bi pomogla su mu da spozna ~oveka. Te je u 50. godini `ivota, a zbog dvorskih spletki, napustio “dr`avni posao” i krenuo po Kini da podu~ava obi~ne qude i vladare kako da se odnose jedni prema drugima, da shvate obaveze i `ivot. Umro je sa 73. godine.

Konfu~ije je u periodu raspada robovlasni~kog dru{tva, ratova i stvarawa feudalizma u Kini, shvatio da mora da reafirmi{e stare dru{tvene i moralne vrednosti. Wegova etika je “racionalna, jasna i beskompromisna u pogledu razlike legaliteta i moraliteta radwe”.

Mnogi veruju da je upravo ona bila prete~a Kantovog kategori~kog imperativa, a zasniva se na konceptu rituala, ispravnosti i ~ovekoqubqa.

Uz to, Konfu~ijeva politi~ka misao se bazira na etici i ideji o dru{tvenim odnosima, a koji ima pet glavnih: odnos vladara i podanika, oca i sina, mu`a i `ene, starijeg i mla|eg brata i odnos izme|u prijateqa.

Wegova u~ewa su {irili naslednici koji su svet upoznali sa postulatima velikog filozofa, da bi u drugom veku pre nove ere, dr`avnik Dung Xung-{u, konfu~ijanizam instituciona-

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 29 ^etvrtak oktobar 2021. odnos prema svemu {to ga okru`uje nije dobro za vas.

DRUGI TIP – “Jaka osoba postavqa zahteve prema sebi, slaba osoba zahteva od drugih.”

Slabe osobe su sklone manipulaciji i po pravilu tra`e od drugih da se mewaju, a svoje mane ne vide. U ovakvim odnosima treba biti posebno pa`qiv, jer gre{ke koje oni u drugima na|u, nikada kod sebe ne}e primetiti.

TRE]I TIP – “Pazite se onih koji obe}avaju sve za ni{ta.”

Osobe koje puno obe}avaju, iako im to uglavnom niko ne tra`i, `ele jedino da se pri-

Konfu~ije: Po{tovawe, dostojanstvo i mudrost Kineski filozof i reformator Konfu~ije, zastupao je teoriju da je su{tina svakog od nas ~ovekoqubqe, a ono je “materijalna su{tina ~ovekovih du`nosti prema drugima”.

Ukratko, samo ~ovek koji se pridr`ava ~ovekoqubqa mo`e ispravno i u celosti ispuwavati svoje du`nosti prema drugima lizovao kao dr`avnu ideologiju i ono se kao takvo zadr`alo do 1911. godine. Me|utim, posle progla{ewa republike, konfu~ijanizam je inkorporiran u socijalizam.

SAVETI

Zahvaquju}i radnom anga`ovawu i upoznavawu velikog broja qudi, Konfu~ije je iznosio stavove o odnosima i samim qu-

dima, a pre svih koje su to osobe koje treba da izbegavamo. To se odnosi, najpre, na manipulatore.

PRVI TIP – “^uvajte se onih koji vam `ele pripisati krivicu, jer oni ~eznu za vla{}u nad vama.”

Qudi koji su nezadovoqni svojim `ivotom imaju potrebu da sve oko sebe krive za to. Izme|u neostvarenog potencijala i kukwave ~oveka, tvrde}i da mu se ni{ta ne daje lako, nalazi se ponor. Zato je neophodno prepoznati to stawe kod ~oveka i izbe}i odnos sa wim. Wegov negativan

bli`e onome kome obe}avaju. Ako u tome uspeju, po pravilu obe}awe nikada ne bude ispuweno.

Ovakve osobe nude pomo} kada vam ista ne treba, ali kada istu tra`ite uvek imaju opravdawe za ne~iwewe.

Neminovan je u `ivotu susret sa gore pomenutim qudima, to je deo odrastawa i sazrevawa. Kineski mislilac smatra i da se prema onima koji su nas razo~arali moramo pona{ati qubazno i s po{tovawem, ne zato {to su oni dostojni qudi, ve} zato {to ste vi dostojna osoba.

@ena je prva na svetu vozila automobil U nema~kom gradu Manhajm Karl Benc je 29. januara 1885. godine patentirao svoju motornu trikolicu. Tako se kraj januara slavi kao dan ro|ewa prvog automobila na svetu.

ST,

aka forfi kove` Obkec, e za

da imaka i~-Iako su Bencovi savremenici, Gotlib Dajpo-mler i Vilhelm Majbah, u tajnosti radili na , 9.sli~nom projektu, Benc je prvi patentirao Na-vozilo. Time je stekao me|unarodnu slavu.

Ja-Ali, iako je dizajnirao automobil, nije ga el-prvi vozio. iti Sklopiv{i prvi automobil na svetu,

Karl Benc je oti{ao u kafanu da to prosla-

vi, ali ba{ te no}i mu se jedan od sinova razboleo, pa je wegova supruga, Berta Benc, po~ela da ga tra`i. Me|utim, u potragu se uputila tek sklopqenim automobilom, jer je bilo nemogu}e da pretra`i kafane u okolini hodaju}i.

Buka automobila probudila je mnoge koji su svedo~ili i divili se poduhvatu. Tako je vest i stigla do kafane u kojoj je bio Benc. Iako zaprepa{}en, bio je i zadivqen te je Bertu do~ekao aplauz. Berta je tim ~inom postala prvi voza~ automobila na svetu. Da li istina ili samo legenda, nikada nije utvr|eno. Ali ono {to se zna jeste, da je Berta videla budu}nost u razvoju industrije.

Berta je tri godine kasnije opet sela u automobil, i opet bez znawa mu`a, zajedno sa sinovima Rihardom i Eugenom. Odvezla ih je u posetu majci u rodni Pforchajm. Pratila je `elezni~ke {ine pa je ova tura iznosila 106 km u jednom pravcu. Tim putovawem Berta je dokazala mu`u i svetu da je automobil spreman za masovnu proizvodwu.

Za{to je bilo te{ko izumeti to~ak?

To~ak predstavqa izum koji je obele`en u istoriji kao jedna od prekretnica u civilizaciji. Me|utim, on je nastao prili~no “skoro”, pre 2.500 godina.

Pre nastanka to~ka nastali su mnogi drugi izumi koje je dosta te`e i komplikovanije sagraditi ili napraviti.

Pre to~ka ~ovek je nau~io da lije metal, gradio je brodove i kanale, uspeo da osmisli i napravi kompleksne muzi~ke instrumente, kao {to su harfa i flauta itd.

Za{to je to~ak bilo te{ko izumeti?

Kako bi mogao da se koristi i kako bi imao pravu upotrebnu vrednost, potrebno je da to~ak bude precizno napravqen. ^ovek do pre 2.500 godina nije mogao da odjednom zna koje su to dimenzije to~ka koji }e “raditi”, {ta mu je potrebno da bude koristan ili od ~ega ga napraviti.

Najkomplikovaniji deo pravqewa to~ka je povezivawe platforme i cilindra. Ovde je najbitnije uspeti u odr`avawu to~ka stabilnim, za {ta su

potrebni precizni prora~uni.

Osim toga, kako bi to~ak mogao da se koristi, on mora da se okre}e, a da bi se okretao mora da se napravi osovina koja se okre}e. Krajevi osovine moraju da budu savr{eno glatki i okrugli bez gre{ke, jer }e u suprotnom do}i do trewa koje }e onemogu}iti okretawe.

Osovina je zadavala previ{e muke konstruktorima prvih to~kova, jer ukoliko je predebela dolazi do trewa, a ako je pretanka – preslaba je da odr`i ostatak konstrukcije kako bi to~ak funkcionisao.

To~ak kakav danas znamo nastajao je dugo, a izumiteq sigurno nije jedna osoba. Osim {to je nepoznato “ko je osmislio i napravio to~ak” koji je prete~a dana{weg to~ka, ne mo`e se ta~no ni odrediti gde je nastao.

U Poqskoj su iskopana najstarija kola sa to~kovima do sada prona|ena, ali najstariji dokumenti o postojawu to~ka vode do Mesopotamije.

30

10.oktobar decembar 2020. ^etvrtak 7.

2021.

Obradovi} o nepoznatom detaqu iz ugovora, otkrio govor po dolasku u Partizan @eqko Obradovi} je od povratka u Partizan postao jedna od najve}ih ko{arka{kih tema dana{wice. Gotovo iz dana u dan saznajemo nove informacije o putu srpskog stru~waka, ali i o detaqima po dolasku u Humsku.

Pri~ao je Obradovi} i o ugovoru koji je 1994. godine potpisao sa Realom iz Madrida.

Ipak, kako je „kraqevski klub“ uvek imao najvi{e ambicije, jedna klauzula se odnosila i na osvajawe titule {ampiona Evrope.

Ni u jednom trenutku Obradovi} nije ustuknuo pred ovim izazovom. „Bio sam u Beogradu kada je ponuda stigla. Moj prijateq, menaxer, me je pozvao i rekao da ponuda postoji i da je uslov da budem prvak Evrope. Rekao sam ‘Dogovoreno’. Pitao me je za{to pristajem, odgovorio sam mu da je svejedno i da potpi{em na pet godina, ako ne budem najboqi u Evropi, oni }e me oterati. Motivacija mi je bila da budem u klubu kao {to je Real, a da pritom imam 34 godine.

Proveo sam tamo tri fantasti~ne sezone, bio prvak Evrope, uzeli smo tada Saporta kup, pandan sada{wem Evrokupu. Bio sam zadovoqan“, rekao je Obradovi} za magazin „Trener“.

Nije zaboravio qude koji su poplo~ali wegov put ka zvezdama. „Neizmerno sam zahvalan profesoru Nikoli}u i Dudi Ivkovi}u na svemu {to su uradili za mene. Pomogli su mi da postanem treneri ~ovek kakav jesam. Imali su veliki uticaj na moju karijeru, plus Dragan Ki}anovi} koji je imao hrabrost da me predlo`i upravi Partizana. Hrabrost i vizija koju je malo ko imao.“ Pojasnio je i {ta je rekao igra~ima na prvom sastanku po dolasku u klub. „Radimo i na edukaciji igra~a. Na prvom treningu sam im rekao ‘Momci, vi ste obukli dres Partizana i to nemojte da zaboravite.

Vi ste igra~i Partizana i na terenu i van. [ta god da bude prva vest bi}e da je igra~ Partizana uradio to i to’.“ S. G.

Partizan slavi 76. ro|endan Sportsko dru{tvo Partizan i fudbalska selekcija kao pokreta~ slave 76 godina od osnivawa.

Jedan od najtrofejnijih sportskih kolektiva u Evropi osnovan je 4. oktobra 1945. godine pod nazivom Fiskulturno dru{tvo Centralnog doma Jugoslovenske armije u kome su se, po ideji Svetozara Vukmanovi}a Tempa, okupqali samo pripadnici vojske.

Istog dana, zajedno sa fudbalskom sekcijom, osnovane i atletska, {ahovska, ko{arka{ka i odbojka{ka sekcija.

Godine 1950, Partizan se reorganizuje i postaje sportsko dru{tvo, a wegove sekcije prerastaju u klubove i okupqaju pored pripadnika JNA i ostale gra|ane svih uzrasta, osnivaju}i omladinske, a u nekim klubovima i `enske ekipe.

Na godi{woj skup{tini 1960. godine dopuwuje naziv dru{tva u Jugoslovensko sportsko dru{tvo Partizan.

Danas Partizan ima 27 klubova u 24 sporta i spada u red najve}ih sportskih dru{tva u svetu, a po rezultatima, ostvarewima i broju svojih vrhunskih sportista tokom svih ovih godina, verovatno je i me|u najuspe{nijima u sportskom svetu.

Vaterpolisti Partizana sedam puta bili su prvaci Evrope, ko{arka{i jednom, fudbalski klub je prvi sa ovih prostora stigao do finala Kupa {ampiona, a sjajne rezultate ostvarili su i atleti~ari, odbojka{i, strelci…

Sportisti Partizana osvojili su brojne medaqe na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima.

S. G.

SPORT

Mitrovi}: Te{ko bismo dobili Budu}nost u hali bez publike Luka Mitrovi}, ko{arka{ Crvene zvezde govorio je posle velike pobede nad timom Budu}nosti i o tom me~u, ali i o svojoj ulozi u timu.

Mitrovi} je sa 19 poena i sedam skokova predvodio Zvezdu na putu ka pobedi 71:63 u drugom kolu ABA lige.

Najte`i mogu}i rival u prethodnih nekoliko godina je savladan te{kom mukom, jer je Zvezda u jednom trenutku imala dvocifrenu prednost koju je olako ispustila.

U tim trenucima, tokom tre}e ~etvrtine, istakao se upravo Mitrovi} kao junak tima koji je u tre}oj deonici bio jedini poenter Zvezde. „Ogromna pobeda za nas u ovakvom momentu, gde ~ekamo da nam se prikqu~e saigra~i koji su vukli probleme s povredama tokom, gotovo ~itavih priprema, pa se drugi vrate, onda stignu novi problemi. U takvim uslovima je te{ko organizovati treninge i trenirati, a kamoli igrati utakmice protiv ovakvih rivala protiv kojih smo mi igrali. Protiv Fenerbah~ea tamo, Budu}nosti, Makabija koji nas o~ekuje ove nedeqe. U takvim okolnostima svaka pobeda dobija jo{ na te`ini i gradi i ~ini ovaj tim ve}im. U svaku slede}u utakmicu mislim da }emo u}i boqi, iskusniji i kvalitetniji kao tim“, rekao je Luka posle me~a.

Na pitawe da li je taktika bila da igra kao centar, iako je po vokaciji „~etvorka“, Mitrovi} odgovara potvrdno. „Ne vara{ se, u okolnostima gde je samo Kuzmi} klasi~na petica, tako smo se spremali, to je jedino mogu}e u ovom trenutku. Nije mi strano, igrao sam na petici i ranije u prethodnim timovima, susretao sam se s takvim izazovima, nije mi to strano“, pri~a krilni centar Zvezde.

Osim Mitrovi}a i publika u hali „Pionir“ bila je tu da pogura tim Zvezde i „probudi“ u ~etvrtoj ~etvrtini i uspavanog Nikolu Kalini}a koji se tada raspucao. „Kako da ne, lepa i prva prava atmosfera od po~etka sezone, nadam se da }e ih biti jo{ mnogo, da }e

KARI PE[I] VE] U AKCIJI Svetislav Pe{i} ve} je pokazao veliku energiju i `equ da bude sve prisutniji u srpskoj ko{arci. Legendarni Pe{i} preuzeo je ko{arka{ku reprezentaciju Srbije, a svoju posve}enost pokazao je i tako {to je ve} po~eo da prati utakmice ABA lige i najavio je da }e biti sve redovniji na me~evima.

Ovog petka, bio je na utakmici FMP – Igokea, potvrdiv{i svoje re~i sa konferencije da }e biti veoma aktivan.

Wegovo prisustvo sigurno }e biti dodatni impuls doma}im trenerima i mladim igra~ima, Pe{i} je najavio jo{ razgovore i odlaske na utakmice svih potencijalnih reprezentativaca.

tribine ostati otvorene tokom ~itave sezone, jer te{ko da bismo ovo dobili da se igralo u praznoj hali. U nekim odlu~uju}im trenucima, kad je delovalo da gubimo konce i kontrolu nad utakmicom, uz podr{ku sa tribina smo izvukli jo{ neki mali atom snage i uspeli da okrenemo to u na{u korist“.

Zvezda slede}i me~ igra u Evroligi protiv ekipe Makabija, a Mitrovi} ka`e da }e to izvesno biti „vru}e gostovawe“. „Novo gostovawe, jo{ jedan odli~an protivnik na doma}em terenu, vru}e gostovawe jer Izraelci igraju pred punim tribinama tako da se tamo ~eka sjajna atmosfera. Proba}emo da se odmorimo pre svega do ~etvrtka. Nadamo se da }emo imati jo{ nekog igra~a na raspolagawu do tada i da sa raspolo`ivim snagama odemo i poka`emo zube kao i u Istanbulu i ve~eras“, ka`e igra~ crveno-belih.

Kada je re~ o dobroj formi u kojoj igra, Luka obja{wava da je ona plod ~iwenice da je ~itave pripreme od po~etka radio sa Zvezdom. „Zadovoqan sam. Meni je zna~ilo {to sam od po~etka bio sa ekipom na pripremama. To nisam imao ranijih sezona, uvek sam nekako kaskao za ekipom kad sam se prikqu~ivao. Trebalo mi je vremena da prona|em formu i uklopim se sa timom. U ovom slu~aju sam tu od prvog dana, zdrav sam, hvala Bogu nikakvih problema nisam imao od po~etka i nadam se da se to vidi na parketu“, zakqu~uje Luka Mitrovi}.

N. R.

Maestro najboqi basketa{ sveta, jo{ trojica Srba u Top 10 Reprezentativac Srbije u basketu 3h3, Dejan Majstorovi}, nalazi se na prvom mestu FIBA 3h3 rang liste igra~a.

Majstorovi}u se na ~elu liste na{ao nakon izuzetnih rezultata koje je ostvario sa reprezentacijom Srbije – osvajawe bronze na Olimpijskim igrama, potom i odbranom titule evropskog {ampiona u Parizu.

Proboju na vrh doprinele su i izvanredne partije koje pru`a za svoju novu ekipu Ub, sa kojom je ve} ostvario nastup na finalnom FIBA Masters turniru u Xedi.

Popularni Maestro prvi nastup za reprezentaciju Srbije imao je 2014. godine na FIBA 3h3 Svetskom prvenstvu odr`anom u Moskvi, gde je Srbija osvojila srebro.

Pored Majstorovi}a, jo{ trojica srpskih igra~a su u Top 10 – Strahiwa Stoja~i} (2. mesto), Mihailo Vasi} (4) i Marko Brankovi} (8).

U najboqih 20 igra~a na listi nalazi se ukupno devetorica srpskih igra~a – Ratkov (11), Koji} (14), Kova~evi} (15), Stefan Stoja~i} (17) i Pa{ajli} (18).

SPORT

PIKSI PROZIVA "ORLOVE": Fudbaleri Srbije po~iwu pripreme za kvalifikacione me~eve

Vreme je za novi ciklus reprezentativnih obaveza, u kojem bi Srbija posle duela u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Luksemburga i Azerbejxana trebalo da "overi" trku udvoje sa Portugalcima za prvo mesto koje direktno vodi na Mundijal.

Selektor Dragan Stojkovi} Piksi je okupio "orlove" u sportskom centru u Pazovi. Prethodno je svoje obaveze prema medijima na onlajn konferenciji odradio golman Predrag Rajkovi} i najboqi strelac nacionalnog tima svih vremena Aleksandar Mitrovi}.

"Orlovi" }e narednih dana trenirati u Staroj Pazovi sve do puta u Luksemburg, gde }e 9. oktobra odmeriti snage sa doma}inom. Tri dana kasnije Tadi}, Mitrovi} i dru{tvo }e do~ekati Azerbejxan na stadionu "Rajko Miti}".

Stawe na tabeli je takvo da Portugalci uz pet odigranih utakmica kao i Srbija be`e "orlovima" dva boda na tabeli, a pre me|usobnog duela posledweg kola u Lisabonu 12. oktobra do~ekuju Luksemburg, dok 11. novembra gostuju Republici Irskoj.

Srbiji je, sa druge strane, posle oktobarskih okr{aja sa Luksemburgom i Azerbejxanom preostalo jo{ samo gostovawe Portugalcima, gde }e nam, ukoliko prethodno Ronaldo i drugovi ne naprave kiks, biti potrebna pobeda za izbegavawe bara`a i direktan plasman na svetsku smotru fudbala.

N. R.

^etvrtak 10. 7. decembar 2020. 31 ^etvrtak oktobar 2021.

LAKO JE UZ SERGEJA, TADI]A...

Reprezentacija Srbije po~ela mini-pripreme u Staroj Pazovi, Mitrovi} puca od samopouzdawa Najboqi strelac srpskog nacionalnog tima Aleksandar Mitrovi} puca od samopouzdawa posle okupqawa "orlova" u Staroj Pazovi i sa maksimalnim optimizmom o~ekuje rasplet najpre oktobarskih izazova, a zatim i novembarskog derbija protiv Ronalda i drugova.

- Luksemburg je primer da nema lakih protivnika. Ukoliko se ne u|e potpuno koncentrisano i sa sto posto mogu}nosti mogu da nam naprave problem. Imaju kvalitetne pojedince, ali smo favoriti po svim osnovama. Sve to je na papiru i ne zna~i ni{ta ako ne odigramo kako treba. Pokazali su da mogu da budu nezgodni ako im se ostavi prostor. Idemo tamo po tri boda. Po{tujemo protivnika, ali smo favoriti i tako }emo da se pona{amo.

U podsvesti je ve} sada i direktna borba za prvo mesto sa Portugalcima.

- Ima jo{ dosta isku{ewa do Lisabona, i za nas i za Portugaliju. Potrebno je pre svega da pobedimo Luksemburg i Azerbejxan.

Uz malo sre}e mo`emo da posti-

gnemo uspeh. U Beogradu smo pokazali da mo`e da se igra sa wima.

Za utakmice kakva nas o~ekuje u Portugaliji nije potreban poseban motiv.

Luksemburg je postao stalna mu{terija Aleksandra Mitrovi} a.

- Voleo bih i na narednoj utakmici da im dvaput zatresem mre`u, kao u Beogradu, ali najbitnije je da ekipa igra dobro.

Kad imate igra~e poput Kosti}a, Sergeja, Tadi}a i prilike i golovi do|u. Trudim se da uradim sve {to selektor zahteva, svestan da }e golovi uslediti kao plod rada. O~ekivawa me ne optere}uju. Posao napada~a je da postigne gol i u svaku utakmicu ulazim da zatresem mre`u. To je ono {to i volim da radim i za {ta sam pla}en.

Ibrinih 40: Krao bicikle, o`enio 11 godina stariju i „proslavio“ Nadu Top~agi} Probudite se ujutru, otvorite fri`ider, vidite jednu novu, ali praznu bocu `estine, mleka nigde na vidiku. Tu ~ami pola tegle xema na ~ijem se vrhu nahvatala ona siva bu| i jo{ dva paradajza, zrela samo za let u kantu. Otvorite onu pregradu gde su jaja - prazno. Ni{ta, hvatate se za hleb, ka{ikom skidate bu| sa xema i udri!

Ovako povremeno ume da izgleda svakodnevica balkanskih gastarbajtera u skandinavskim zemqama, bar na po~ecima, kada se boje i pomi{qaju kako i iz kog {e{ira da izvuku kakvu crkavicu i u{tede.

Tako su obi~no izgledali i fri`ider iznutra i svakodnevica jednog nosatog klinca iz okoline Malmea kog danas svet zna kao Zlatana Ibrahimovi}a.

U nedequ je napunio 40 godina, uz pesmu „Jutro je“ od Nade Top~agi}. Ima dugogodi{wi brak sa uspe{nom `enom i decu i bar fasada izgleda savr{eno. [ta se de{ava iza zatvorenih vrata ku}e na ~ijim vratima stoji plo~ica „Ibrahimovi}“, te{ko je re}i, ali mnoge stvari odranije su poznate.

De~ko iz Rozengarda je jednom rekao da mo`ete izvu}i de~aka iz geta, ali ne mo`ete geto iz de~aka.

Nije jasno da li to samo koristi kao unutra{wi motor svih ovih godina, ali je ~iwenica da je taj geto Ibrahimovi}a oblikovao kao borca. @iveo je u kraju gde su uglavnom bili imigranti, nije se libio da poka`e zube, jer je bar na ulici mogao da izgradi svoje samopo{tovawe onako kako je sam hteo.

Mnoge od tih stvari iz svog odrastawa najboqi {vedski fudbaler svih vremena, poreklom iz Bosne, opisao je jo{ davnih dana u kwizi „Ja sam Zlatan“.

Kwiga je iza{la jo{ pre desetak godina i mo`da deluje neskromno da jedan fudbaler svoju karijeru i `ivot prezentuje u formi memoara kada mu je tek 25 godina, ali ko je ikad Ibrahimovi}a mogao da zamisli kao skromnog?

Da je bio takav, smeran i poslu{an, sigurno je da ne bi bio ono {to je danas. Zato danas smelo tvrdi da je kao vino – {to stariji, to boqi.

Me|utim, kada je bio klinac, poznato je

da je krao bicikle, odnosno kako je on pisao u kwizi, da ih je pozajmqivao. Odlazio je tako na treninge da ne bi pe{a~io i to nakon {to su i wemu ukrali BMX. „Bio sam mlad i glup. Sva{ta sam radio da pre`ivim. Bicikl mi je bio potreban da se prevezem tu i tamo. Kada su meni ukrali bicikl, ja sam po~eo da ih kradem drugima.

Radio sam to iskqu~ivo iz razloga {to nisam mogao da priu{tim da kupim drugi.

Znam da to nije pozitivna pri~a… Ali takve stvari se rade da bi se i{lo napred u `ivotu, zar ne“, rekao je Ibra za Frans fudbal pre nekoliko godina.

Beskompromisno{}u se probijao do fudbalskih visina i na wima nije {tedeo ni rivale ni saigra~e.

Endi Van der Mejde je skoro ispri~ao kako je dobio {amar~inu preko lica, kada je poqubio Ibrahimovi}a, {to ukazuje na preku narav Ibre.

Tu narav je pokazao i u situaciji kada se upoznavao sa svojom suprugom Helenom.

Ibrahimovi} je jo{ bio „mlad i zelen“, tek se probijao u fudbalu ali je kupio skup Ferari i na parkingu u Malmeu je blokirao Mercedes Helene Seger.

Ona je ve} bila uspe{na poslovna `ena, imala je 32 godine, dok je Zlatan imao 21. „Imala sam bogatstvo i karijeru, nije mi bio potreban fudbaler da me hrani.

Bila sam samostalna. On ~ak nije bio moj

Nada Top~agi} i Helena Ibrahimovi}

tip. Kada sam ga prvi put videla, svojim ferarijem zagradio je moj mercedes na parkingu u Malmeu. Zapravo, videla sam samo veliki nos i zlatni sat na ruci. Po{to sam bila lo{e raspolo`ena, izvikala sam se na wega“, rekla je Helena jednom prilikom o upoznavawu sa Zlatanom.

Ipak, kasnije su se bli`e upoznali i skoro dvadeset godina su zajedno, bezmalo pola Ibrahimovi}evog `ivota.

Helena je uspela da „ukroti“, ili bar da uspe{no izlazi na kraj sa ~ovekom koji je govorio – ja sam jedan od qudi koji vole one {to idu kroz crveno.

Deo wegovog karaktera mu je govorio da uvek radi sve i odmah, iako se u radu nikad nije {tedeo. Hteo je da pobegne od siroma{tva i to je u~inio.

Ali, mogao je da zavr{i i druga~ije, mada tvrdi da je svakome predodre|eno da se desi ono {to na kraju i bude.

Jedna od takvih scena bila je i kada je trebalo da pre|e u Arsenal. Zamislite nekog mladog igra~a iz Srbije koji ka`e – ne}u da idem u Arsenal jer ja ne radim probe i audicije.

To je Ibrahimovi} uradio ni mawe, ni vi{e nego Arsenu Vengeru. I to u vreme kada je Arsenal bio daleko vi{e obe}avaju}i projekat nego {to je danas.

Umesto me|u „tobxije“, oti{ao je u Ajaks i tamo se proslavio onim ~uvenim solo golom. Nije ni u Amsterdamu i{lo ba{ kao po loju, jer je svuda Zlatan bio „te`ak“ za saradwu kad mu se bilo {ta ne dopadne.

Uz to, nigde nije voleo „o{qarewe“, pa ni takve stvari nije tolerisao. Me|utim bilo je i momenata kada na sebe stavi tuce privremenih tetova`a sa imenima qudi za koje zna da gladuju u svetu. Ipak, iako je bilo takvih momenata, nije odustao od svoje borbene strane. „Ako ste fini, onda budete pojedeni

`ivi. Fudbalski svet nije uvek ba{ lepo mesto“, pri~a Ibrahimovi} i dodaje – nikada ne zaboravite odakle poti~ete.

Svog porekla se nije odrekao, a taj balkanski gen ga je posledwih pola godine, godinu doveo u pa`wu zbog toga {to su mnoge zanimali posebni zvuci iz wegove sobe nepoznati Evropi, ali veoma dobro poznati ovda{woj publici.

Zlatan tek {to je dao 500 golova u karijeri, odlu~io je da pru`i sebi malo odu{ka i pokrenuo je lavinu…

Dok su se mo`da Italijani, Nemci ili Francuzi pitali {ta zna~i „Jutro je, jutro je“ Ibrahimovi} je igrao uz taktove pesme koja mu je odjekivala na ro|endanu.

Ovog puta u `ivoj izvedbi Nade Top~agi}, veoma poznate figure narodne muzike u na{em regionu.

Nada je neo~ekivano dogurala i do San Rema po~etkom godine, kada je Zlatan bio deo programa i u{ao je uz ovu pesmu.

Top~agi}eva je tako saznala da ima jednog velikog fana, koji se sa 40 godina dosledno dr`i mnogih principa koje je imao i kao klinac u getu.

Dodu{e, sa mnogo vi{e miliona u xepu i svestan da je, kako sam ka`e – pravio mnogo gluposti u `ivotu, ali u~io iz svega i jo{ uvek u~i iz svojih gre{aka.

To je verovatno i va`an deo recepta za{to je postao ~ovek u koga svi u fudbalu gledaju kao jednog od najboqih napada~a svih vremena.

S. G.

ADELEJD

THURSDAY  ^ETVRTAK 7. 10. 2021.

VAKCINA UDARNA TEMA:

Nastavqena kampawa protiv Novaka u Australiji Novak \okovi} ponovo je centralna tema u australijskim medijima, iako ima jo{ mnogo vremena do Australijan opena.

Vakcinacija je i daqe centralna tema u Viktoriji, dr`avi u kojoj }e se odr`ati Australijan open na po~etku

Da li se Novak u 2021. vra}a na teren?

Nakon {to je Novak \okovi} odustao od Mastersa u Indijan Velsu stru~waci veruju da postoji velika mogu}nost da srpski as odustane i od ostalih turnira do kraja sezone.

Posle poraza u finalu US opena \okovi} je istakao da nije siguran kada }e slede}i put iza}i na teren, a jedino {to je trenutno sigurno je da to ne}e biti u Indijan Velsu.

Specijalizovani {panski sajt za tenis „Punto de break“ napravio je tekst koji se bavi time da li }e srpski as do kraja sezone nastupati na nekom turniru. „\okovi} je na ivici fizi~ki i mentalno. Taj teret je bio jo{ ve}i u finalu u Wujorku i ispred wega postavio pitawa poput onog gde }e ponovo igrati u nastavku sezone.

Trenutno najve}a briga koju Nole brine je da li }e Medvedev da mu preotme prvo mesto. To je ne{to {to deluje komplikovano, osim ako Danil ne po~ne da osvaja sve {to igra do kraja sezone“, navodi se u tekstu. [panci smatraju da ukoliko ruski as ne napravi dobre rezultate u Indijan Velsu, \okovi} mo`e da odlu~i da pauzira do kraja godine. „Mogu}e je da Novak odigra i Masters u Parizu i zavr{ni turnir u Torinu kao {to je mogu}e da igra i samo jedan, verovatno Torino.

A nije iskqu~eno i da nigde ne igra. Ako Medvedev ne osvoji mnogo bodova u Indijan Velsu, verovatno je da }e Novak re{iti da okon~a ovu godinu, sezonu koja je bila vrlo zahtevna i gde je najve}i deo posla ve} zavr{io“, analizirirao je „Punto de break“.

Kraj sezone \okovi} bi mogao da posveti pripremi i odmoru pred Australijan open. „Mogao bi na ovaj na~in da se odmori dva meseca i posveti planirawu sezone sa Australijan openom kao slede}om stanicom. Tu ima mogu}nosti da dobije `eqeni 21. Grend slem. Sa devet titula u Melburnu niko ne}e biti ve}i favorit“, zakqu~uje se u tekstu. \okovi} osim prvog mesta na listi juri i prvo mesto na kraju godine.

Ukoliko ponovo bude najboqi teniser na kraju sezone to }e biti rekordni sedmi put da je srpski as to uradio.

Trenutno, rekord deli sa Pitom Samprasom jer su obojica po {est puta zavr{avali sezonu kao najboqi.

U tome ti tako|e mogao da ga spre~i ruski as ukoliko na predstoje}im turnirima bude nepobediv kao na US openu.

Razlika u bodivima izme|u Novaka \okovi}a i Danila Medvedeva od ~etvrtog oktobra }e biti umawena jer se srpskom asu bri{u bodovi koje je ATP ~uvao zbog pandemije korone virusa.

2022. godine. Novak \okovi} }e tu napasti 21. Grend slem, jubilarni 10. u Melburnu, {to bi bio apsolutni rekord.

Ove godine, veli~anstveno je zapo~eo godinu, iako je bio na udaru kritika zbog stavova i molbi koje je uputio za pomo} teniserima koji su bili u rigoroznom karantinu.

Sada je na udaru televizijskih priloga, pa je „7news“ kao centralnu figuru postavio Novaka, uz izjave premijera Viktorije Danijela Endrjuza, koji je rekao „da nikakve titule ne}e pomo}i Novaku ukoliko se ne vakcini{e“. „Te titule te ne}e za{titi.

Jedina titula koja }e te za{titi je da mo`e{ da ka`e{ da si primio prvu dozu i da si primio drugu dozu“, naveo je Endrjuz.

Ina~e, dan ranije, ameri~ki mediji tvrdili su da je Novak vakcinisan, jer je fotografisan na festivalu na koji je mogu}e u}i samo sa potvrdom o vakcinaciji.

Zanimqivo je da je ovaj put u Novakovu odbranu stao Ben Rotenberg, koji ga ~esto ne {tedi.

Poru~uje da se u Australiji previ{e u fokus stavqa Novak, jer 50 posto tenisera ili teniserki nije vakcinisano.

Sam Novak dugo se uop{te nije ni ogla{avao povodom ove teme, krajem avgusta je imao samo jednu izjavu koja je opet podigla pra{inu. “[est meseci izostanka sa turnira prethodne godine nije bilo lako ni za koga od nas. Tako|e, nije bilo lako ni `iveti u takvim okolnostima. Qudi {irom sveta su bili u velikim problemima. Nisam u poziciji da govorim o tome jer nisam ekspert, ne mogu da debatujem o razlozima za{to stadioni ne mogu da budu puni i da li }e vakcine pomo}i ili ne oko tog problema. Smatram da bi to trebalo da bude li~na odluka – da li }ete se vakcinisati ili ne}ete. Nadam se da }e tako i ostati. To je opcija koju ja podr`avam“, rekao je Novak krajem avgusta.

N. R.

Odr`an humanitarni stonoteniski turnir U prostorijama crkvene op{tine Sv.Sava Vudvil Park u Adelejdu, odr`an je humanitarni stonoteniski turnir na kojem je u~estvovalo 20 igra~a. Za razliku od pro{logodi{weg turnira, ovaj put je pored mu{ke kategorije takmi~eweorganizovano i u `enskoj konkurenciji.

Epitet najboqeg stonotenisera ovogodi{weg turnira je poneo Stefan Zekanovi} koji je u finalu u uzbudqivom me~u slavio protiv Milo{a Gr~i}a. [to se ti~e `enske kategorije, pobedni~ki pehar je osvojila Marija Jovanovi}, pobediv{i u finalnom me~u An|elu Joki}.

Ovom prilikom prikupili smo $1170, koje kao i u mnogobrojnim prethodnim humanitarnim akcijama, {aqemo na{im velikim prijateqima i borcima za udobniji i pristojniji `ivot najugro`enijih srpskih porodica, kako u Srbiji, tako i u ostalim zemqama regiona, humanitarnoj organizaciji SRBI ZA SRBE. Posebnu zahvalnost dugujemo Daliboru Malba{i}u, Janku Benderu i Milivoju Ili}u, koji su svojim kulinarskim sposobnostima odu{evili prisutne posetioce i u~esnike turnira. Wihov doprinos u organizaciji besplatne konzumacije vrhunskih specijaliteta tokom turnira, odrazio se na ukupnu prikupqenu donaciju. Leskova~ki quti kotli} i nadaleko poznati "^ika Jankov ~orbawac" nestali su u rekordnom roku!

Kao i uvek zahvaqujemo se i neumornim ~lanicama Kola Srpskih Sestara, kao i predsedniku crkvene op{tine Predragu Dra~i i potpredsedniku Sr|anu Jovanovi}u na celokupnoj organizaciji doga|aja.

U^ESNICI TURNIRA

@eqko Mumovi}, Milo{ Quji}, Sr|an Jovanovi}, Nino Bezbradica, Nenad Nikoli}, Goran Vasilevski, @arko Komazec, Danilo Ze~evi}, Milo{ Gr~i}, Milorad Lali}, Sem Vasilevski, Lazar Milanovi}, Stefan Zekanovi}, Dalibor Malba{i}, Luka Jovanovi}, Milo{ Milanovi}, Darinka Kotur, Marija Jovanovi}, An|ela Joki} i Aleksandra Bojani}. @arko Pilipovi}