Srpski glas 8. avgust

36. FESTIVAL FOLKLORA U BONIRIGU

U SRPSKOM CENTRU BONIRIG

OD 9. DO 11. AVGUSTA:

Nastup folklornih grupa

iz cele Australije

Tema nedeqe: Novak \okovi} osvojio Olimpijsko zlato u Parizu

Otkrivamo: l Australiju sa ostatkom sveta povezuje samo 15 internet kablova l Australijska firma bu{i u Srbiji: Ima zlata za pola Evrope

Intervju nedeqe: Maksim Vojvodi} –najboqi srpski guslar i potomak slavnog vojvode

Putopis: Qubqanaupoznajte skriveni draguq Evrope

Lepa Srbija: Pri~a o porodici Milosavqevi}, koji su iz Beograda pobegli na Rtaw i pokrenuli jedinstveni biznis organskog biqa

Strane 4 i 5

Strana 20

Strana 23

Strana 7 Strane 12 i 13

VI[E

QUDI

brojke sti`u

nadma{ena o~ekivawa i samih organizatora

Tokom minulog vikenda draga~evska varo{ica bila je najveselija i najpose}enija u ~itavom regionu.

Uspe{no je zavr{en jo{ jedan Sabor truba~a u Gu~i, a prema re~ima organizatora, oboreni si rekordi pose}enosti. Na hiqade qudi, kako doma}ih gostiju tako i stranaca, u`ivalo je na ovoj jedinstvenoj manifestaciji.

- Sabor je uspe{no zavr{en, svi programski sadr`aji kao {to je i planirano su realizovani, a mi kao organizatori ~estitamo svim dobitnicima na postignutim uspesima i osvojenim nagradama. Mi smo ponosni na sve jer varo{icu koja ina~e broji svega oko 2.500 qudi tokom Sabora je posetilo neverovatnih oko 200.000 qudi. To nam je pokazateq da je vra}awe trube korenima i tradiciji zaista bila prava stvar - rekao je za RINA Milivoje Dolovi}, predsednik op{tine Lu~ani i Saborskog odbora.

Ono na {ta su posebno ponosni, jeste da je ~itava svetkovina, uprkos ogromnom broju qudi pro{la bez incidenata.

- Tokom trajawa Sabora nije zabele`en nijedan slu~aj reme}ewa javnog reda i mira, policija je vr{ila poja~anu kntrolu, sve je pro{lo bez saobra}ajnih nezgoda. To je ono {to nam je tako|e jako va`no, isti~e Dolovi}.

Iako je ovogodi{wi Sabor truba~a u Gu~i zavr{en, nema mnogo vremena za odmor i kako ka`e Dolovi}, uskoro kre}u pripreme za slede}i.

- Ono {to nam sledi, svakako zasedawe Organizacionog odbora gde }emo sumirati prethodni i praviti planove za slede}i Sabor truba~a, kako bi privukli jo{ vi{e qubiteqa trube, i dogovoriti naravno datum odr`avawa 64. smotre limenih instrumenata. Postavili smo standarde i moramo se jo{ vi{e truditi da ispunimo o~ekivawa na{ih poseti~aca - istakao je Dolovi}.

Ne nasedajte na neproverene pri~e

Ministar zdravqa u Vladi Srbije Zlatibor Lon~ar predstavio je tim stru~waka koji }e se baviti pitawem da li postoji {tetno dejstvo po zdravqe gra|ana Srbije u slu~aju da do|e do stvarawa rudnika i iskopavawa litijuma.

Tim uglednih stru~waka ~ine, pored resornog ministra Zlatibora Lon~ara jo{ i direktorka Instituta za javno zdravqe Srbije "dr Milan Jovanovi} Batut" Verica Jovanovi}, akademik, prof. emeritus nau~ni savetnik i hematolog Bela Balit, {ef katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom Medicinskog fakulteta BU, specijalista za ispitivawe `ivotne sredine, predava~ u oblasti ekotoksikologije Sawa Milenkovi}, na~elnik Instituta za medicinu rada VMA pukovnik dr Aleksandar Aleksi} i direktor Instituta za majku i dete "dr Vukan ^upi}" Vladislav Vukomanovi}.

U timu su i na~elnica Sterilnog bloka i odeqewa za transplantacije Instituta za majku i dete "dr Vukan ^upi}" Dragana Vuji}, specijalista higijene, pomo}nik direktora za javno zdravqe [abac, zadu`en za pra}ewe faktora rizika na teritoriji Ma~vanskog okruga Igor Dragi~evi}, na~elnik Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane brigadni general Radivoje An|elkovi}.

Prema re~ima Lon~ara oni ~ine kostur tima i ima}e na raspolagawu sve one za koje misle da su im potrebni da u~estvuju u zadatku koji su dobili od predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i dr`ave.

Lon~ar je naglasio da u ovom momentu ne postoji nijedan zadatak, kao i da tim nije dobio nikakvu studiju na osnovu koje bi se izjasnio.

"Sve pri~e koje postoje nisu istinite, ne postoji zahtev za iskopavawe niti je dostavqena studija", naglasio je on.

Isti~e da su qudi u timu oni koji se ceo `ivot bave le~ewem gra|ana.

"Svojim znawem i iskustvom i kredibilitetom, oni su ti koji }e uraditi sve te analize u slu~aju da se pojavi studija i re}i da li to ima uticaja na zdravje dece i qudi. Molim gra|ane da razumeju da trenutno ne postoji ni{ta zvani~no i sve {to se pri~a nije ta~no", poru~io je Lon~ar.

On je naglasio i da }e prvi put kada se pojavi zvani~no, oni }e obavestiti celu javnost, uraditi analizu i oti}i prvo u taj predeo, gde bi trebalo to da se radi.

"Mi }emo sve objasniti qudima koji tamo `ive, odgovara}emo na sva wihova pitawa, ali i svih u Srbiji i re{avati sve dileme koje postoje. I}i }e sve krajwe transparentno - i analiza i studija, u svakom momentu }e se znati {ta se radi. Do tog momenta nemamo na osnovu ~ega da se izja{wavamo. Molim gra|ane Srbije da imaju u vidu da bez mi{qewa i izja{wavawa ovog tima - ne}e biti doneta nikakva odluka", poru~io je Lon~ar.

Prema wegovim re~ima u pitawu su stru~waci iz svih oblasti, ~iji je posao da se bave uticajem tih stvari na zdravqe dece i qudi.

"Ono {to `elim da ka`em to je da i na{a deca `ive u Srbiji. I na{a deca su ovde i nama je stalo i do na{e dece isto koliko do sve dece koja `ive u Srbiji. Zbog toga, gledaju}i na{u decu ne}emo dozviti da se desi ne{to {to mo`e da ugrozi wihovo zdravqe. Sve svoje vreme, znawe i iskustvo ovi qudi iskoristi}e da Srbija i weni gra|ani dobiju sve informacije", istakao je ministar.

Lon~ar je ukazao i na dogovor tima, a to je da u me|uvremenu, dok se ne pojavi zahtev, tim prikupi sva iskustva iz celog sveta gde postoje rudnici.

"Imaju na raspolagawu svu logistiku dr`ave da od ambasada dobiju sve informacije o tome {ta se radi tamo gde postoje rudnici, da bi spremni do~ekali zahtev, ako se on pojavi", rekao je on. Lon~ar je naglasio i to da sve i da zahtev ispuni sve uslove i da se svi u Srbiji usaglase da je to u redu, ovaj tim se dogovorio da }e kontrola biti svakodnevna, da bi se uverili da se sve ispo{tovalo. "Ve}e garancije od toga ne mo`emo da imamo. Svi oni }e li~no sa svojim timovima raditi analize, a ako treba ukqu~i}e i stru~wake iz inostranstva i dodatne stru~wake iz Srbije", zakqu~io je Lon~ar.

Novi protesti protiv "Rio Tinta" u Smederevu, Rekovcu, Boru, Bresnici...

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Protesti protiv iskopavawa litijuma od strane kompanije "Rio Tinto" u dolini Jadra odr`ani su u Smederevu, Boru, Rekovcu i Bresnici, javqa RTS.

Pokret "Tvr|ava" iz Smedereva ujedno je organizovao i protest protiv otvarawa rafinerije nafte koja je investicija kineske kompanije.

Svi daju podr{ku nastojawu Lev~ana da sa~uvaju svoju netaknutu prirodu, vinograde, vo}wake, svoju dedovinu i pre svega zdravqe, prenosi RTS. Wihovi rudnici su, kako se ~ulo na protestu, vinogradi i vo}waci, a taj kraj Srbije zbog klime i reqefa s ponosom nazivaju i srpskom Toskanom. Peticiju protiv istra`ivawa na teritoriji rekova~ke op{tine

pre dve godine potpisalo je oko 2.000 me{tana. "Skoro osam meseci me{tani su i fizi~ki branili da se obave istra`ne radwe na parceli izme|u Sibnice i Dragova na ^ibukovoj krivini. Rekovac je rekao glasno 'ne' litijumu i svemu {to ima veze sa tim", istakli su govornici. Glavni protest zakazan je za 10. avgust u Beogradu.

Smederevo: Nastavqaju se masovni protesti protiv iskopavawa litijuma, {irom Srbije

APOKALIPSA DANAS, ILI (MALO) SUTRA: [ta zna~i kolaps berze

i ~ega se Fed najvi{e pla{i

Ameri~ka ekonomija

ne mo`e da izdr`i bilo kakav kontinuirani

pad cena imovine

Nakon pada cena akcija na svetskim berzama, finansijski mediji su po`urili da objasne okida~e "pokoqa" - razo~aravaju}i izve{taj o nezaposlenosti u SAD podstakao je strah od recesije u SAD. Uz to, nekada "vru}a", ali precewena i preoptere}ena trgovina ve{ta~kom inteligencijom se pogor{ala, {to je dovelo do "krvoproli}a" na tr`i{tu tehnolo{kih akcija.

Za potowi razvoj u velikoj meri je odgovoran prekid masovne trgovine dolar-jen, gde su investitori jeftino pozajmqivali u jenima i ulagali u ameri~ku imovinu sa ve}im prinosom.

Kada je Banka Japana podigla kamatne stope 31. jula i, {to je mo`da jo{ va`nije, nagovestila jo{ pove}awa koja dolaze, ovo je odjeknulo na tr`i{tima i dovelo do mnogo poziva na pla}awe depozita (mar`e). A po{to investitori ~esto moraju da prodaju drugu imovinu da bi ispunili pozive za mar`u, to stvara jo{ ve}i pritisak na prodaju.

Predvi|awe kuda bi tr`i{ta mogla da krenu u narednim danima i nedeqama su nezahvalan posao zbog ~ega je urednik RT Henri Xonston, koji je radio u finansijskom sektoru vi{e od deset godina, analizirao {ta se de{ava.

Prvo, pi{e on, ovo nije odgovor na ekonomski {ok. Mnogi investitori su "zaglibili" u tehnolo{kim akcijama – zadu`uju}i se jeftino u japanskim jenima da bi sa mar`ama usledile prinudne likvidacije.

Pod pretpostavkom da ovo ne pro|e brzo, ono {to je zaista va`no razmotriti je kako se razvija percepcija tr`i{ta o narednim koracima Federalnih rezervia zatim {ta }e ti koraci biti.

To, navodi Xonston, nije toliko zato {to je Fed svemo}an, ve} zato {to se haos ovog trenutka ukr{ta sa nekim od dubokih i strukturnih karakteristika ameri~ke ekonomije.

NA

SLUTI?

Pojedinci smatraju da to {to "prorok iz Omahe" odlu~uje da sve ve}i deo svog bogatstva ~uva u ke{u ne sluti dobro po ameri~ku ekonomiju

Holding kompanija "Berk{ir Hetavej" ~uvenog milijardera i investitora Vorena Bafeta je rasprodala je oko polovinu deonica "Epla" koje su bile u wenom posedu od po~etka godine, isti~e se u novom finansijskom izve{taju kompanije.

"Berk{ir Hetavej" je 30. juna dr`ala deonice tehnolo{kog giganta u vrednosti od 84,2 milijarde dolara, u odnosu na 174,3 milijarde s kraja prethodne godine. U posledwem tromese~ju 2023,

Fed je na sastanku u julu zadr`ao kamatne stope na istom nivou, nagovestiv{i smawewe stope u septembru. Mnogi analiti~ari veruju da je ameri~ka centralna banka predugo ~ekala da snizi kamatne stope nakon niza pove}awa posle pandemije usmerenih na hla|ewe inflacije. Tr`i{na o~ekivawa od predstoje}eg smawewa kamatnih stopa bila su velika ~ak i pre nedavnih doga|aja.

Me|utim, slom na tr`i{tu je samo podigao o~ekivawa. Ako su jo{ pro{le srede fju~ersi vezani za stopu federalnih fondova pokazivali 87 odsto {anse za smawewe od 25 baznih poena (najmawe mogu}e) u septembru, investitori sada odre|uju cene za oko 55 baznih poena popu{tawa na sastanku u septembru i 100 baznih poena do novembra. Drugim re~ima, tr`i{te vidi oko 20 odsto {anse za hitno smawewe stope, navodi urednik RT.

Mo`e li izve{taj o nezaposlenosti zaista toliko da promeni igru za ameri~ku ekonomiju? Jeste uticao, ali te{ko da mo`e da objasni tako radikalnu promenu. Ono {to zaista stoji iza svega ovoga je uverewe da Fed treba da se ume{a i spase tr`i{ta, navodi Xonston.

To pokazuje uverewe da Fed ima, pored svog zvani~nog mandata odr`avawa stabilnosti cena i zaposlenosti, nezvani~ni mandat ~uvawa stabilnosti tr`i{ta. Ovaj skriveni mandat ~ak ima i ime: "Fed put".

U finansijama, "put" je ugovor koji svom vlasniku daje pravo da proda ne{to - kao {to su akcije, obveznice ili robapo unapred odre|enoj ceni, bez obzira na tr`i{nu cenu.

Ali termin je po~eo da se koristi u {irem smislu. Primeweno na Fed, to zna~i da postoji uverewe da }e, kad god ekonomija ili tr`i{ta "klecnu", Fed upasti i smawiti kamatne stope ili {tampati novac kako bi pru`io podsticaj.

Sam Fed je iznova i iznova pokazao da je spreman da interveni{e na razli~ite na~ine – direktno ili ne – kad god je stabilnost finansijskih tr`i{ta ugro`ena. Drugim re~ima, da postoji neka verzija "Fed put-a".

Iako je malo verovatno da }e Fed zapravo i}i toliko daleko da sazove hitan sastanak radi smawewa stopa – to bi bio o~igledan prikaz panike – vrlo je vero-

kompanija je prodala oko 10 miliona deonica "Epla", odnosno oko jedan odsto od ukupnog broja koji je posedovala. ^ak i nakon rasprodaje, "Epl" ostaje najzastupqenija kompanija u portfoliju Bafetove kompanije. Ipak, rasprodaja je privukla posebnu pa`wu drugih investitora, budu}i da je Bafet veliki zagovornik vrednosti "Eplovih" deonica, i da je u maju rekao da }e "Epl" ostati jedna od osnovnih stavki u portfoliju "Berk{ir Hetaveja".

Tokom istog sastanka, Bafet je istakao da se na rasprodaju delimi~no odlu~io zbog poreza, a delimi~no zbog namere da pove}a rezerve ke{a u svojoj kompaniji. Ukupna vrednost deonica koje je "Berk{ir Hetavej" prodao u drugom tromese~ju iznosila je 75,5 milijardi dolara, podigav{i

vatno da }e agresivno raditi na umirivawu tr`i{ta obe}avaju}i im sva{ta. A ako stvari zaista izmaknu kontroli na tr`i{tima, sna`nija intervencija je skoro zagarantovana.

Ono {to zaista le`i u osnovi ovoga je da Fed jednostavno reaguje na duboku strukturnu distorziju ekonomije koja je jasno vidqiva, ali ~esto nedovoqno cewena.

Ameri~ka ekonomija je toliko finansirana i zadu`ena, a toliko Amerikanaca (posebno elitne klase) toliko zavise od cena finansijskih sredstava da bi odr`ivi i dugoro~ni pad tr`i{ta jednostavno bio katastrofalan, pi{e Xonston.

Ako je veliki deo BDP-a povezan, na ovaj ili onaj na~in, sa cenama imovine, kretawa na tr`i{tima dobijaju zna~aj koji daleko prevazilazi bogatstvo igra~a na Volstritu.

Dobra ilustracija ovoga je u kojoj meri ~ak i poreska osnovica zavisi od finansijskih tr`i{ta. Godina 2023. je bila prili~no dobra za privredu. Ipak, ukupni prihodi savezne vlade smaweni su za oko sedam odsto u odnosu na 2022. Kako je to mogu}e u godini u kojoj ne samo da je privreda rasla, ve} i li~ni prihodi? Odgovor: Prihodi od poreza na dohodak fizi~kih lica su zapravo opali uprkos rastu prihoda jer su ostvarewa kapitalnih dobitaka iz prethodne godine bila ni`a (realizacija kapitalnih dobitaka je samo dobit od prodatih investicija). Razlog za pad kapitalne dobiti je taj {to su ameri~ke akcije 2022. godine imale najgoru godinu od 2008. godine.

Nestabilnost tr`i{ta je stoga jedina stvar od ~ega se Fed – i sile koje su u Va{ingtonu i Wujorku – najvi{e pla{e. Oni }e se poku{ati na sve mogu}e na~ine da naduvaju svaki balon kako bi tr`i{ta funkcionisala. Ako je cena ovoga inflacija ili jo{ vi{e perverzne distorzije u

tako rezerve ke{a kompanije na rekordnih 277 milijardi dolara. To je bio sedmi kvartal zaredom tokom kojeg je kompanija je prodala vi{e akcija nego {to je kupila. Gotovina sada predstavqa ot-

privredi, neka bude tako. U me|uvremenu, akcije su bile kqu~no oru`je u arsenalu bogatijih klasa Amerike za suzbijawe efekata inflacije. Dok qudi sa fiksnim prihodima ili oni ~ije pove}awe plata ne prati rast cena gledaju kako wihova kupovna mo} erodira, klasa investitora je u stawu da pobedi inflaciju kroz visoke cene imovine. Koliko je pove}awe od 10 odsto u prodavnici ako je va{ portfeq pove}an za 20 odsto? Ovo u velikoj meri obja{wava rastu}u bifurkaciju u ameri~koj ekonomiji izme|u onih koji imaju i onih koji nemaju.

[ta god da proizlazi iz trenutne nestabilnosti, postoje dobri razlozi da se veruje da apokalipsa (ni)je blizu, navodi Xonston.

Kada ra~un za naduvavawe balona kona~no do|e na naplatu, gotovo sigurno ne }e biti u vidu kolapsa berze. Berze se, na kraju krajeva, uvek mogu ponovo naduvati {tampawem novca, i te{ko je zamisliti da Fed stoji po strani dok tr`i{ta tonu. Tr`i{ta, koja predstavqaju interese klase privilegovanih qudi koji imaju koristi od rasta cena imovine, `ele lak novac.

To zna~i da berze mogu da rastu na neodre|eno vreme, sa povremenim zastojima izgla|enim ve}om likvidno{}u. Postavqa se jednostavno pitawe – po koju cenu? Ho}e li i daqe postojati funkcionalno tr`i{te obveznica? [ta sa inflacijom? Ho}e li se valuta vu}i okolo u invalidskim kolicima?

Ono {to je va`no posmatrati u narednim nedeqama i mesecima jeste koliko ozbiqno Fed shvata ono {to se de{ava na tr`i{tima i koliko ga tr`i{te dr`i kao taoca da deluje. Ne}e biti saop{tewa da tr`i{ta treba da se spasu, ali dela uvek govore vi{e od re~i. A postupci Feda }e otkriti gde le`e wihovi pravi prioriteti.

prilike 30 odsto tr`i{ne vrednosti Bafetove kompanije, koja ukupno iznosi vi{e od 900 milijardi dolara. To {to investitor poznat kao "prorok iz Omahe" zbog svojih mudrih finansijskih poteza gomila ke{ su mnogi investitori shvatili kao potencijalno lo{ znak za ameri~ku ekonomiju, odnosno da Bafet o~ekuje pad vrednosti deonica i da sprema sredstva kako bi ih kupio po ni`oj ceni. "Malo bih se zabrinuo", rekao je za "Market vo~" analiti~ar iz firme za finansijske usluge "Edvard Xons", Xim [enan, dodav{i da ga Bafetovi nedavni potezi "brinu su zbog wegovih pogleda na tr`i{te i ekonomiju".

Akcije "Epla" su imale te`ak po~etak godine zbog slabe prodaje "Ajfona" i konkurentnosti drugih tehnolo{kih kompanija, ali su po~ele brzo da rastu nakon {to

je kompanija po~etkom juna predstavila "Epl intelixens", seriju novih funkcija zasnovanih na ve{ta~koj inteligenciji. Cena deonica "Epla" je pro{log meseca prema{ila 230 dolara, a udeo u tr`i{tu kompanije je prema{io rekordnih 3,5 biliona dolara. Akcije su od tada delimi~no izgubile na vrednosti, zavr{iv{i na oko 219 dolara po akciji po zatvarawu berze u petak.

Ina~e, berzanski indeks "Es end pi" je iskusio pad od 2,5 odsto u petak nakon {to je izve{taj o ameri~kom tr`i{tu rada u petak podstakao bojazan da bi ekonomija SAD mogla da klizi ka recesiji, time ujedno zabele`iv{i prvi uzastopni gubitak vrednosti za vi{e od jedan odsto od aprila. Indeks "Nasdak" je izgubio vi{e od 10 odsto vrednosti u odnosu na svoj vrhunac iz jula.

NOVAK \OKOVI] OSVOJIO OLIMPIJSKO ZLATO

Sada je sve lep{e i sla|e

Olimpijski {ampion Novak \okovi} prodefilovao je sa zlatnom medaqom oko vrata ispred Ajfelovog torwa u Parizu, gde su ga pozdravili brojni navija~i. U razgovoru za RTS ka`e da je 20 godina ~ekao olimpijsko zlato i da trenutno `eli samo da u`iva u uspehu i slavi.

Najboqi teniser svih vremena Novak \okovi} pobedio je u nedequ [panca Karlosa Alkaraza u finalu olimpijskog turnira u Parizu i osvojio zlatnu medaqujedino vredno i va`no {to mu je nedostajalo.

Sa najva`nijim odli~jem u karijeri, kako je sam rekao, \okovi} je prodefilovao ispred Ajfelovog torwa, gde su ga pozdravili brojni navija~i, me|u kojima su najsre}niji uspeli da mu "bace kosku" ili naprave "selfi" za pam}ewe.

Uzeo je \okovi} mikrofon na velikoj bini i imao {ta da ka`e svima koji su ga podr`avali, a posle defilea je razgovarao i sa reporterom RTS-a. Priznao je da

je posledwih 30 sati najuzbudqivije u wegovom profesionalnom `ivotu.

"Ovakvi doga|aji me samo jo{ vi{e iznena|uju. Nisam o~ekivao ovoliko qudi. Kada smo prilazili nismo videli koliko je zapravo qudi ovde - skoro 15.000. Stvarno neverovatna atmosfera i energija", rekao je \okovi} o {ampionskom defileu.

Ka`e da su emocije koje je do`iveo na terenu nakon pobede u finalu neuporedive sa bilo ~ime {to je ikada do`iveo u profesionalnoj karijeri.

"To nastavqa nekako da raste, ne znam kako bih opisao. Ose}am veliki umor i iscrpqenost, a sa druge strane adrenalin je i daqe jako visok i ovo samo jo{ vi{e pospe{uje i doprinosi mojoj `eqi i voqi da nastavim da slavim. Jedva ~ekam da budem me|u svojim narodom, da se nastavi slavqe ovog istorijskog uspeha", isti~e srpski teniser.

Na pitawe da li su mu Olimpijske igre produ`ile karijeru, \okovi} isti~e da ne `eli da se "zale}e previ{e u budu}nost" i

govori o tome kakvi su mu planovi.

"Mislim da prvi put u `ivotu ne `elim da odgovaram na ta pitawa, ve} `elim da budem u sada{wem trenutku, da u`ivam u uspehu. Ovo sam ~ekao ~itav `ivot, 20 godina profesionalne karijere. Osvojio sam bronzu u Pekingu, igrao sam polufinala, ali nikako nisam mogao da probijem taj zid, da u|em u finale i borim se za zlato, a bio sam na svakim Igrama jedan od glavnih kandidata. Uspeo sam to u 37. godini, sada je sve lep{e i sla|e i ima vi{e smisla", nagla{ava \okovi}.

Ka`e da mu je u planu trenutno samo da u`iva, da se odmara i da slavi. Napomiwe da je veoma zahvalan {to je sa wim u Parizu porodica, {to su imali priliku u`ivo da do`ive i iskuse sve {to je on iskusio na terenu.

"Olimpijske igre su stvarno ne{to posebno. Potpuno druga~ije od svega ostalog. Toliko su retke, jednom u ~etiri godine. Nositi zastavu svoje zemqe ponosno na le|ima sa zlatnom medaqom je vrhunac", siguran je \okovi}.

Nema {ta o \okovi}u nije napisano, nema {ta o \okovi}u nije re~eno. Nema {ta, \okovi}u, najboqi si! Ipak, niti je {ta napisano toliko dobro, niti re~eno {to on ve} nije nadma{io. \okovi} je postao ideja, a ne samo deo blistave istorije tenisa. \okovi} je pored svih uspeha uspeo i da upotpuni troglasje srpskog naroda. Sport je samo deo identitetske odrednice jednog naroda, pored kulture i istorije. Ali ako je neka igra, poput tenisa, globalna, onda je u`itak pobeda sla|i. \okovi}eva zlatna olimpijska medaqa za Srbe nije samo individualno dostignu}e i li~no priznawe za izvanredno sportsko stvarala{tvo. Ona je simbol zajedni{tva i ponosa, svim onim koji su sr~ano pro`ivqavali svaku \okovi}evu pripremu za servis tokom 20 i kusur godina wegove karijere.

\okovi} za mnoge odavno nije samo sportista, ve} i svojevrsni ambasador srpskog identiteta i mentaliteta. Wegova sportska pri~a postala je deo kolektivnog pam}ewa, a medaqa sa Igara u Parizu simbol pobeda nad svima i ne samo u tenisu. Ritern za sve neuspehe i poku{aje uspeha, individualne i kolektivne.

Obo`avan, osporavan, neustra{iv i svojeglav, ba{ takav, blistavi je primer inaxija, ~esto prezrenih na svim stranama sveta. I ba{ takvom, najboqem od svih nepomirqivih, wemu u ~ast - u glavnom gradu Francuske na terenu koji nosi ime po ~oveku koji je inicirao povratak tenisa u program Olimpijskih igara - intonirana je srpska himna koju je s osmehom i suzama u o~ima pevao. \okovi}, Srbin iz Beograda, nogama, rukama i umom promenio je tenis i neosporno je najboqi svih vremena. Taj status nije do{ao iskqu~ivo zbog fizi~ke izdr`qivosti i tehni~ke preciznosti, po kojima je poznat, ve} i zbog besprimerne inteligencije. Mnogi teniseri su te`ili razara~kom stilu igre ili perfekcionizmu u udarcima, \okovi} je pak ve`bao da u koraku s vremenom ponovi isto, kako bi postao ono {to se od wega tra`i. Redefinisao je tenis kroz pristup koji se manifestuje u dubokom pro`imawu protivnika i igre u celini. A iz svih izaziva~a na terenu izvla~io je najboqe, {to je ovaj sport i u~inilo uzbudqivijom i neizvesnijom igrom. Tu je wegova najve}a sportska pobeda koja mnogima izlazi iz vidokruga sporta i dolazi na nivo nacionalnog ponosa.

Novak \okovi} je osvajawem zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Parizu kompletirao zlatni slem, te sada ima 24 grend slem titule i olimpijsko zlato.

Najboqi srpski svih vremena Novak \okovi} osvojio je zlatnu medaqu na olimpijskom turniru pobedom nad [pancem Karlosom Alkarazom rezultatom 2:0, po setovima 7:6 (7:3) i 7:6 (7:2).

Ukupno ima 99 trofeja, od ~ega su 72 sa masters i grend slem turnira. Novak je osvojio 24 grend slema, od ~ega 10 Australijan opena, sedam Vimbldona, ~etiri Ju-Es opena i tri Rolan Garosa.

Na prvoj poziciji na ATP listi proveo je ~ak 428 nedeqa, dok mu je najbli`i Roxer Federer sa 310.

NOVAK \OKOVI] OSVOJIO

"ZLATNI NOVAK" JE KRAJ TENISKE ISTORIJE:

Kako je \okovi} postao

Posledwi ~ovek

Znali smo ve} da je najve}i svih vremena i mislili da daqe od toga ne mo`e, ali kao toliko puta u posledwih 15 i vi{e godina, Novak \okovi} nam je pokazao da se mogu sru{iti i one granice za koje niste ni znali da postoje. Mitski podvig 37-godi{waka sa tek operisanim kolenom ozna~io je dostizawe posledweg stupwa u evoluciji tenisera.

Da se odmah razumemo - ova zlatna medaqa u "razgovoru svih razgovora" ne mewa ni{ta. Novak \okovi} je ve} uveliko bio najboqi teniser svih vremena. Nedoku~ivi podvig u Parizu samo je servirao ve}u dozu hrabrosti mnogim kukavicama i cinicima, da i oni napokon priznaju ono {to smo ve} znali.

Ali Novakov trijumf na Olimpijskim igrama jeste doneo nove zakqu~ke.

Analiti~ari }e se baviti grmqavinom \okovi}evih forhenda u sudbinskom taj-brejku, onih koje su pratili urlici 30-godi{weg ~ekawa na ostvarewe sna. Biv{i teniseri }e se patiti da prona|u dovoqno sna`ne superlative kojima bi opisali Srbinovu tvrdoglavu mo} u nedeqnom finalu na "[atrijeu", onu koja kao da je govorila "e danas mi ne}e{ izma}i".

Dok je Parizom odzvawala "Bo`e pravde", a medaqa se gnezdila na Novakovim grudima, svet je obasjalo i najva`nije otkri}e sa ovih Olimpijskih igara - \okovi}ev trijumf ozna~io je kraj teniske istorije.

Ameri~ki politikolog Frensis Fukujama je po~etkom devedesetih u svojoj kwizi "Kraj istorije i posledwi ~ovek" tvrdio da je do{lo do "kraja istorije" pobedom liberalne demokratije nad nedemokratskim totalitarnim re`imima, pora`enim po okon~awu Hladnog rata.

Ova kontroverzna tema ve} decenijama deli politi~ke teoreti~are na one koji se priklawaju Fukujaminoj tezi i one koji mu zameraju tako naivno i neutemeqeno slavqewe prednosti politi~kog i ekonomskog poretka prisutnog na Zapadu.

Ali ta kwiga, ako ni{ta drugo, bar mo`e da nam poslu`i kao poligon za zakqu~ke o nestvarnoj karijeri Novaka \okovi}a.

Gde Fukujama podi`e pra{inu stavovima da se zapadna liberalna demokratija, sa svojom ravnote`om slobode i jednakosti, ne mo`e poboq{ati, tu Novak stavqa ta~ku na diskusiju da li postoji savr{eniji prikaz tenisera od wega.

Ako "Kraj istorije" govori o ideji o kraju evolucije, Nole je u tenisu wen istiniti sprovodilac. Evolucija sporta sa reketom je s wim dostigla svoj vrhunac. Ne}e nikada vi{e u tenisu biti onoga {to \okovi} predstavqa i {to je ostvario.

Samo kada bi Novakov zlatni uspeh iz Pariza bio pretvoren u film - sa sve kolenom operisanim dva meseca ranije u istom gradu, povre|enim na istom stadionu; sa sve ~udotvornim plasmanom u finale Vimbldona i otre`wuju}im {amarom koji je u wemu dobio od Alkaraza; sa sve razbijawem Rafe Nadala u parampar~ad na wegovom omiqenom terenu i novog finala sa "Karlitosom", i sa sve juna~kom igrom 37-godi{waka koji kao da je vratio vreme deceniju unazad - samo to, i za takav film biste govorili da je holivudska budala{tina kakva se ne mo`e dogoditi u stvarnosti.

A gde su tu 24 grend slema, vi{e nego ikada iko? Gde je neshvatqivih 428 nedeqa na prvom mestu u najja~oj eri u istoriji bilo kog sporta?

Treba u tu pri~u smestiti jo{ 98 pehara podizanih pre ovog zlata, nepravedne diskvalifikacije i ne~ove~ne deportacije, klevetawa Novakovog bi}a decenijskim medijskim hajkama, osude da la`e da je povre|en kada pobe|uje i da su mu povrede izgovor kada zbog wih ne mo`e da pobedi.

I dodajte na sve to ~iwenicu iz koje zemqe Novak \okovi} dolazi i kroz {ta je pro{ao sa svojom porodicom u posledwih 30 godina, ne bi li se na{ao na tom najvi{em podijumu u nedequ 4. avgusta u Parizu. Kada sve to znate - kada je svaki od 14 najve}ih turnira osvajao bar dva puta i wima sad pridodao zlatnu medaqu, kada je nadma{io toliko hvaqenu gracioznost Roxera Federera i nadja~ao toliko slavqeni borbeni duh Rafaela Nadala - kako da ne tvrdite da je Novak \okovi} ozna~io kraj istorije tenisa?

To ne zna~i da u tenisu ne}e biti novih doga|aja, niti da }e svet stati. [tavi{e, ova tvrdwa ne zna~i ~ak ni da Srbinovi apsolutni rekordi nikada ne}e biti oboreni. Kraj teniske istorije zna~i da je jedan ~ovek dostigao posledwi stupaw u evoluciji tenisera. Novak \okovi} je taj posledwi ~ovek.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

Srbi slave Novakovu pobedu: Od Kosovske Mitrovice, preko Beograda, do ^ikaga

Nakon trijumfa Novaka \okovi}a u finalu Olimpijskih igara u Parizu, usledilo je veliko slavqe i na ulicama Severne Mitrovice.

Gra|ani Severne Mitrovice su se u automobilima sa srpskim trobojkama vozili ulicama, a slavqe se potom preselilo u kafi}e i restorane, prenosi "Kosovo onlajn".

U centru Beograda, kod Trga republike, ali i u brojnim ulicama u {irem centru, gra|ani su slavili uz zastave i sirene u svojim automobilima.

Brojni \okovi}evi fanovi su poneli sa sobom srpske zastave, a pevalo se i "Bo`e pravde", dok se skandiralo ime olimpijskog {ampiona.

U pojedinim ulicama stvorile su se kolone vozila, a Beogra|ani su slavili drugu zlatnu olimpijsku medaqu za Srbiju.

Srbi u ^ikagu i fanovi Novaka \okovi}a okupili su se rano jutros u velikom broju u tom gradu da prate me~ za olimpijsko zlato

i jedinstvenu borbu, kako su ameri~ki mediji voleli da istaknu, najstarijeg i najmla|eg tenisera u borbi za najsjajnije odli~je izme|u [panca Karlosa Alkaraza i Srbina Novaka \okivi}a, kojem je jedino to najsjajnije odli~je nedostajalo u karijeri.

Nakon me~a koji je, kako neki od wih ka`u, trajao kratko jer je Novak do ostvarewa sna stigao u dva seta, okupqeni Srbi iz ^ikaga ali i \okovi}evi fanovi iz razli~itih delova sveta de-

lili su ogromnu radost sa celom nacijom.

Za tu priliku mnogi su do{li i iz udaqenih delova grada u restoran "Beograd" koji je danas specijalno zbog wih ranije otvorio vrata, kako bi zajedno gledali dugo o~ekivani Novakov trijumf na OI.

Novak \okovi} je u finalu slavio protiv {panskog tenisera Alkaraza sa 2:0 u setovima (7:6, 7:6), osvetiv{i mu se za poraz u finalu Vimbldona.

HARISOVA I ZVANI^NO

"ADUT" DEMOKRATA:

Izabrala guvernera Minesote za

svog potpredsedni~kog kandidata

Potpredsednica Kamala Haris donela je odluku da guverner Minesote Tim Valc bude wen izbor za mesto potpredsednika

Aktuelna potpredsednica SAD i kandidat za {efa dr`ave Kamala Haris izabrala je guverne-

ra Minesote Tima Valca za svog potpredsedni~kog kandidata, javqa Si-En-En, pozivaju}i se na izvore. "Potpredsednica Kamala Haris donela je odluku u vezi sa svojim potpredsednikom, i ~etiri bliske osobe ka`u da je guverner Minesote Tim Valc wen izbor", navodi se.

Demonstranti

"Wujork tajms" je prethodno preneo da je Kamala Haris zvani~no nominovana za predsedni~kog kandidata Demokratske partije SAD i da ju je podr`ala ve}ina partijskih delegata na virtuelnoj "prozivci".

Demokratska stranka je trebalo da predlo`i svog predsedni~kog kandidata na konvenciji koja }e se odr`ati u ^ikagu od 19. do 22. avgusta. Me|utim, Nacionalni komitet je odlu~io da odr`i onlajn glasawe za partijske delegate dve nedeqe pre konvencije, po~etkom avgusta, kako bi izbegao propu{tawe roka za podno{ewe dokumenata za stavqawe svog kandidata na glasawe u Ohaju. Prema sada{wem dr`avnom zakonu, oni isti~u 7. avgusta.

Guverner Ohaja nedavno je potpisao zakon kojim se rok produ`ava do po~etka septembra, ali dokument ne}e stupiti na snagu do 1. septembra, pa se demokrate nadaju da }e prevremenim glasawem izbe}i mogu}e pravne probleme.

Harisova nije u~estvovala na unutarstrana~kim izborima, koji obi~no odre|uju glasove delegata. Do 21. jula vode}i i prakti~no nesporni kandidat Demokratske stranke bio je aktuelni predsednik SAD Xozef Bajden.

Kao rezultat poslani~kih izbora i predizbora, koji su zavr{eni po~etkom juna, uspeo je da obezbedi podr{ku skoro svih 3.900 delegata, ali je 27. juna nastupio krajwe neuspe{no na svojoj prvoj debati protiv republikanca Donalda Trampa. Tri nedeqe kasnije, pod pritiskom ~lanova sopstvene stranke, Bajden je bio primoran da povu~e svoju kandidaturu sa izbora.

u Banglade{u podr`ali nobelovca Muhameda Junusa, premijerka pobegla

Vojska }e voditi

razgovore sa politi~kim partijama o formirawu privremene vlade nakon {to je premijerka pobegla iz zemqe

Demonstranti u Banglade{u pozvali su dobitnika Nobelove nagrade za mir Muhameda Junusa da bude imenovan za glavnog savetnika nove privremene vlade nakon {to je premijerka Hasina Vazed pobegla iz zemqe.

Hasina, koja je vladala zemqom ukupno dve decenije, zba~ena je nakon vi{e nedeqa nasilnih protesta zbog nepopularne {eme kvota za radna mesta koja je prerasla u pobunu protiv we.

List "Daka Tribjun" izvestio je da je najmawe 135 qudi poginulo u ponedeqak dok su hiqade demonstranata koji su zahtevali da Hasina podnese ostavku mar{irali na wenu rezidenciju i preuzeli kontrolu nad ulicama glavnog grada Dake.

Na~elnik vojske Vaker-Uz-Zaman rekao je da }e vojska razgovarati sa predsednikom Muhamedom [ahabudinom i predstavnicima politi~kih partija o formirawu nove vlade. [ahabudin je tako|e naredio osloba|awe biv{e premijerke Kalede Zije u zatvoru i uhap{enih studenata.

Premijerka i wena sestra Rehana stigle su u vojnu bazu u blizini Wu Delhija u ponedeqak uve~e, javili su lokalni mediji. Vlada indijskog premijera Narendre Modija, koja je Hasinu videla kao va`nog regionalnog saveznika, nije komentarisala gde se ona nalazi. Prema nekim izve{tajima, Hasina planira da potra`i uto~i{te u Velikoj Britaniji,

u Indiju

da Hasina bude dobrodo{la u Ujediwenom Kraqevstvu, napomiwu}i da u imigracionim pravilima u zemqi ne postoji odredba koja dozvoqava nekome - ~ak i premijeru u bekstvu - da putuje u Veliku Britaniju da tra`i azil ili privremeno uto~i{te.

Britanska politika je da podsti~e sve koji tra`e me|unarodnu za{titu da zatra`e azil

gde `ivi wena sestra, a wena ne}akiwa Tulip Sidik, poslanica je vladaju}e Laburisti~ke partije i radi kao ekonomski sekretar u Ministarstvu finansija. Me|utim, britanski zvani~nici umawili su izglede

DAUNING STRIT PROTIV ILONA MASKA: Neredi

rat, ve} ~isto nasiqe

u prvoj bezbednoj zemqi do koje stignu, rekli su zvani~nici koji su tra`ili anonimnost.

Zbacivawe Hasine unelo je dodatni haos u turbulentnu politiku i ekonomiju Banglade{a, ocewuje "Fajnen{el tajms".

@estoka sva|a izbila je izme|u britanskog premijera Kira Starmera i direktora "Tesle" i "Spejsiksa" Ilona Maska oko nereda koji potresaju Ujediweno Kraqevstvo.

^esto nasilne demonstracije izbile su u vi{e desetina gradova u Velikoj Britaniji posle napada no`em u Sautportu u Engleskoj. Aksel Muganva Rudakubana, 17-godi{wi Britanac ~iji su roditeqi iz Ruande, optu`en je da je ubio tri devoj~ice i ranio osmoro druge dece i dvoje odraslih u napadu. Sudija iz Liverpula presudio je da Rudakubanino ime, ~iji je identitet prvobitno bio prikriven, bude objavqeno. Uprkos brzom {irewu glasina da je osumwi~eni muslimanski imigrant, policija je saop{tila da nema poznatih veza sa islamom.

Mask je, komentari{u}i snimak nereda, ocenio da je "gra|anski rat neizbe`an". Snimak je postavio korisnik Iksa koji je sugerisao da je osnovni uzrok haosa u Britaniji, masovna migracija i politika otvorenih granica.

Dauning strit je uzvratio na izjavu. "Nema opravdawa za ovakve komentare", rekao je Starmerov portparol novinarima, nazvav{i nerede "organizovanom, ilegalnom silom kojoj nije mesto na na{im ulicama ili onlajn". Britanski premijer je nemire ocenio kao "~isto nasiqe", obe}av{i da }e kao odgovor postaviti "stalnu armiju snaga reda i zakona".

"Krivi~ni zakon se primewuje na mre`i i van mre`e. Kakva god bila o~igledna motivacija, ovo nije protest. To je ~isto nasiqe i ne}emo tolerisati napade na xamije ili na{e muslimanske zajednice", poru~io je premijer.

U neredima su napadnute xamije i hoteli u kojima se nalaze tra`ioci azila.

"Zar ne bi trebalo da budete zabrinuti zbog napada na *sve* zajednice?" odgovorio je Mask.

Komentar je usledio nakon {to su se u britanskim medijima pojavili izve{taji o "kontraprotestima". Policija u Boltonu sukobila se sa 300 "uglavnom azijskih" kontrademonstranta nakon {to su se dva protesta "susrela" i situacija je postala "gadna", preneli su lokalni mediji.

Gusle su poku{ali da ugu{e u Crnoj

Gori jer su nastavak liturgije, ali i nezgodan svedok - prvi srpski medij!

Maksim Vojvodi} (24) prvi put je strune svetog srpskog instrumenta osetio jo{ kao dete, sa nepunih devet godina, a danas slovi za ponajboqeg guslara svih srpskih zemaqa, kako se i zove titula koju je osvojio 2022. godine na istoimenom festivalu u Isto~nom Sarajevu

Guslama ga je “zarazio” otac, koji ga je od malena vodio na guslarske svetkovine. A on je slu{ao i upijao. Kad je do{lo vreme, odlo`io je igra~ke i u ruke uzeo slavno krivo gudalo. A onda ga je tako malog, sa guslama u naru~ju, opazio mitropolit Amfilohije, ~ije je duhovno ~edo postao, proslaviv{i se za vreme ~uvenih litija na kojima je znao da svojim glasom i pesmom razgali srca onih koji su se borili da o~uvaju svoje svetiwe… Ostalo je istorija.

A kad smo kod istorije, Vojvodi}i od davnina vuku porijeklo od Trebjese, brda iznad Nik{i}a, odakle su pred Turcima izbjegli za Pivu, pre ravno 300 godina. A mladom Maksimu istorija mnogo zna~i. Zato, ka`e, i svira gusle, da bi je sa~uvao. Kako srpsku, tako i svoju li~nu, porodi~nu.

- Moje prezime vodi porijeklo od vojvode Andrije, koji je na{e pleme, na{u porodicu, preselio sa Trebjese na Pivu, gde obitavamo ve} tri veka. Kroz generacije upravo su nam gusle pomogle da sa~uvamo to sje}awe, da ne zaboravimo ko smo i {to smo. Gusle su du{evna hrana srpskog naroda a ~ak su i najve}i na{i duhovnici, poput patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija, pjesmu uz gusle vidjeli kao nastavak liturgije. Tako gusle ve} vekovima stoje na pijedestalu moje porodice, ka`e za Serbian Times Vojvodi}, s kojim smo razgovarali neposredno posle nastupa u Staroj crkvi Svetog Vaskrsewa, jednog od nekoliko uspe{nih koncerata koje je proteklih dana odr`ao u ^ikagu.

On dodaje da su guslari u na{em narodu kroz istoriju imali status sli~an sve{tenicima, tako da i on ose}a veliku odgovornost kada uzme instrument u ruke.

- Gusle su, uz na{u crkvu, najsvetija rije~ u srpskom narodu. Mi preko gusala ~uvamo na{u istoriju, ne damo zaboravu na{e svece i junake. Gusle su velika svetiwa i moramo se prema wima odnositi sa po{tovawem, iako toga nekad ima, a nekad ba{ i nema. Veliki guslar Bo{ko Vuja~i} je jednom rekao: “Svaka srpska ku}a mora da ima ikonu, kandilo i gusle!” n Zaboravqamo li ponekad te gusle, ili jo{ gore, stidimo li ih se u ova moderna vremena?

- Po~etkom 21.vijeka se desio taj momenat gdje smo htjeli da se odreknemo gusala jer nas one opomiwu ko smo mi u stvari, {ta smo. [to nije uvek lako… n Nekad te pjesme koje pjevamo uz gusle govore i o nekim lo{im stvarima koje smo jedni drugima radili, nevjerstvima, izdajama…

- Tako je. Ima jedna pjesma koja ka`e: “Srbina je majka sjetovala: Mili sine, ~uvaj se gusala…Sabqa mo`e ~ovjeka posje}i, ali opet mo`e od smrti pobje}i. Ali koga gusle posijeku, ne treba se nadati lijeku!”. Gusle nas opomiwu i na dobra i na lo{a djela. Kwaz Danilo je jo{ govorio: “Crnogorci, paz'te {ta radite, jer }e gusle o svakome sva{ta re}i.” Tako da, po~etkom ovog vijeka nije svima odgovaralo da se di~e sa guslama jer su gusle nezgodan svjedok, to je na{ prvi medij i na{ prvi u~iteq. To je usmeno predawe koje se ne mo`e izbje}i ni izbrisati, za razliku od istorije koja se prekraja, a ~ega smo svjedoci. Zato su i smeta-

KAD GUSLE ZAGUDE S VRHA DURMITORA

n Maksim je imao ka`e, tu ~ast i zadovoqstvo da ovog leta uz gusle zapjeva i na vrhu Durmitora, na 2.523 metara nadmorske visine.

- Neopisiv je osje}aj iznijeti gusle na jedan od najvi{ih vrhova Crne Gore, a onda i zapjevati uz wih. Ideja je potekla od mog prijateqa Milinka Popovi}a, jednog od najboqih durmitorskih vodi~a, koji je uz to i guslarski prvak Vojvodine. Krenuli smo kao planinarska ekspedicija, a gusle su nam dobro do{le da nas okrijepe i nadahnu da izguramo do vrha. Snimak je postao popularan na dru{tvenim mre`ama, tako da su svi ciqevi ispuweni - ~uli smo se sa Durmitora nadaleko, u svakom pogledu.

le odre|enim krugovima, politi~kim i dr`avnim, pogotovo u Crnoj Gori, te su bile na meti da se predaju zaboravu i smjeste u muzej. Me|utim, crkva na ~elu sa na{im mitropolitom Amfilohijem je mnogo u~inila da se narod vrati vjeri, a u svemu tome i guslama. n Vojvodi} smatra da su litije najvi{e doprinele da se, pogotovo u Crnoj Gori, mnogo mladih vrati tradiciji i po~ne da svira gusle… - Prije petnaestak godina, kada sam ja po~iwao da sviram, bilo je samo nekolicina madih guslara. Posle litija usledilo je bu|ewe nacionalne svijesti i sada je situacija puno boqa. Ima mnogo dece i mladi}a koji guslaju u Crnoj Gori, a tako je i u Hercegovini i ostalim srpskim zemqama. To ohrabruje jer se trenutno vodi velika i najva`nija bitka, ona za o~uvawe identiteta. A to je zasluga litija , o ~ijem zna~aju }e istorija tek dati sud i koga mo`da ne}emo do kraja biti svjesni mo`da ni mi ni na{i unuci, ve} pokolewa koja }e tek do}i. Litije, po mom sudu, predstavqaju po~etak na{eg duhovnog preporoda i to u najte`em mogu}em trenutku.

n Mi u istoriji slabo pamtimo takve doga|aje, duhovne bitke, uglavnom one prave ratove?

- Na `alost. A ovo je bila jedna velika duhovna pobjeda ~ija slava nikad ne}e izblijedjeti.

n Svoju qubav prema guslama Maksim Vojvodi} je i akademski ovekove~io i unapredio… Profesor je istorije i zavr{ava master studije na Filozofskom fakultetu u Nik{i}u…

- Istorija je moja druga velika qubav,

a smatram i da se apsolutno dopuwuje i prepli}e sa ovom prvom, prema guslama. Peta sam godina i ako Bog da zavr{i}u master ove godine. Kada sam po{ao na fakultet 2018. godine osnovao sam u Nik{i}u [kolu gusala kroz koju je do sada pro{lo preko 100 mladih guslara, koji posledwih godina biqe`e odli~ne rezultate na takmi~ewima, ka`e na{ sagovornik.

n Neki narodi su od svojih instrumenta napravili brendove, [koti od gajdi, Amerikananci od benxa, Ju`noamerikanci imaju ukulele…Za{to mi Srbi ne napravimo brend od gusala? I {ta nam za to nedostaje? Mo`da malo modernijeg pristupa i promocije, na na~in na koji to radi tvoje koleginica Bojana Pekovi}, koja svira gusle na struju…?

- Apsolutno, treba koristiti sve moderne tehnologije i dru{tvene mre`e da bi guslama dali krila i promovisali ih {irom sveta. Bojana je moj veliki prijateq, znamo se vi{e od 10 godina i prakti~no smo zajedno, jo{ kao deca, krenuli da sviramo i promovi{emo gusle. U~estvovali smo na prvom omladinskom festivalu u Kraqevu 2011.godine. Ona je bila prva, ja drugi, pa smo dogodine zamijenili mjesta. Nedavno smo imali koncert u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu i ja se nadam da }emo nas dvoje, kao i ostala guslarska omladina iznijeti taj teret da gusle vratimo se na nivo na kome su nekad bile, poru~uje Maksim Vojvodi}. n Ima{ li ti ose}aj da }e to interesovawe mladih za gusle potrajati? - Ja sam svjedok tome da traje ve} izvesno vrijeme. Imam guslarsku {kolu u Nik{i}u koju sam osnovao kada sam upisao fakultet 2018.godine. Kroz tu {kolu je za ovih 6 godina pro{lo preko 100 mladih guslara. Istovremeno, kroz istu takvu {kolu koja je osnovana u Podgorici 2014.godine pro{lo je sigurno preko 300 mladih guslara. I ve~eras ovde u ^ikagu su prisutna dva mlada guslara iz te {kole. Nekome gusle krenu od ruke, nekome ne. Ali je mnogo bitno da svi imamo po{tovawe prema wima, da ih uvijek slu{amo i na taj na~in se sje}amo i na{e tradicije i istorije. n Kakvi su ti utisci iz ^ikaga i kamo ide{ daqe, gde }e sve na{i qudi u Americi imati prilike da te ~uju? - Ovo je prvi put da sam u ^ikagu i raduje me {to vidim da narod poznaje gusle i ima veliko po{tovawe prema wima, tako da se nadam, boqe re}i vjerujem da }emo se uskoro ponovo vidjeti. Odavde idem daqe za Kaliforniju, gde u subotu 28.jula nastupam u crkvi Svete u San Francisku, odnosno Moragi. A 3. avgusta, tako|e u subotu, nastupam u Detroitu u jednoj ameri~koj sali, a vjerujem da }e qudi iz na{ih lokalnih crkava na vrijeme obavijestiti qude o ta~noj adresi. n@elimo ti sve najboqe i da zvukom gusala probudi{ emocije u qudima, da dotakne{ mnoga srca kao {to si na{a ve~eras, vra}aju}i nas na “fabri~ka pode{avawa”…

- Kada se neki Srbin susretne sa guslama na pravi na~in onda se u wemu probude i prave emocije, onda mo`ete videti mu{karce kako pla~u, liju suze. To je veliki Mom~ilo Anastasijevi} jednom lijepo objasnio, a rekao je: “Kada nekom ~ovjeku uz neku melodiju zaigra srce, onda znaj da je te zemqe sin!”, podvla~i na kraju na{eg intervjua Maksim Vojvodi}.

Prebilovci - jedno od najstradalnijih sela u Drugom svetskom ratu

Prebilovci kod ^apqine su jedno od najstradalnijih sela i naseqa u Drugom svetskom ratu, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je prisustvovao bogoslu`ewu u Hramu Hristovog Vaskrsewa, kao i otvarawu stalne izlo`bene postavke u Domu kulture u tom nasequ kod ^apqine.

„Bol je ogromna, ne mogu da verujem da postoje qudi koji su mogli da po~ine ovakve zlo~ine. Ni{ta mawe tuge i besa nema vezano za ~iwenicu da su i 1991. godine skupqene kosti minirali", rekao je Dodik.

Dodao je da je kroz ovaj hram, koji je podignut pre desetak godina, na neki na~in

vaskrsao `ivot i se}awe koje ne sme da bude potisnuto.

„Pobedili smo ne samo usta{ku vlast, koja je pobila ogroman broj qudi, ali nije ubila `ivot. Pobedili smo i komunisti~ku ideologiju koja je i{la za tim, da zatre se}awe na tako ne{to", istakao je Dodik u Prebilovcima, prenela je RTRS. Sutra na sam praznik Prebilova~kih i svehercegova~kih mu~enika, bi}e slu`ena jutarwa liturgija, kojoj }e, prema najavama, prisustvovati ve}i broj arhijereja Srpske pravoslavne crkve.

Zlo~in usta{a u Prebilovcima jedan je od najmonstruznijih koji se dogodio tokom Drugog svetskog rata. U jamu [urmanci kod Me|ugorja, prema nepotpunim podacima,

TELEVIZIJA BIH NIJE PRIKAZALA DODELU MEDAQE

\OKOVI]U I INTONIRAWE SRPSKE HIMNE

^iwenica da sarajevska BHT nije emitovala dodeqivawe zlatne medaqe Novaku \okovi} u i intonirawe himne "Bo`e pravde" je bruka i sramota, izjavio je srpski delegat u Domu naroda PS BiH Radovan Kova~evi} i istakao da je to jo{ jedan direktan pokazateq i dokaz da BHT nikako nije televizija svih u BiH, ve} iskqu~ivo samo jednog malog dela Federacije BiH. Kova~evi} je istakao da ova bruka i sramota ide na wihov obraz, ali ni{ta ne mo`e zaustaviti veliko slavqe svih gra|ana Srpske, svih gra|ana Srbije, i velike ve}ine sveta koja je svedo~ila da je Novak \okovi} najboqi sportista svih vremena ikada na svetu.

"O~igledno je da na BHT nisu mogli podneti da ~uju himnu 'Bo`e pravde', ali evo, da im, i mi iz Republike Srpske, obe}amo da }e u narednom periodu najlep{u himnu 'Bo`e pravde' slu{ati sve ~e{}e i ~e{}e", naveo je Kova~evi} u izjavi za Srnu.

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, savladav{i u finalnom me~u [panca Karlosa Alkaraza sa 2:0 u setovima (7:6, 7:6).

Olimpijsko zlato bilo je jedino odli~je koje je nedostajalo \okovi}u, rekorderu po broju grend slem titula i po broju sedmica provedenih na prvom mestu ATP liste.

Nakon prenosa teniskog me~a, BHT nije emitovala dodeqivawe olimpijskog zlata, nego je program nastavqewen emitovawem vesti.

JUL MESEC OVE GODINE NAJTOPLIJI U BAWALUCI

OD KADA POSTOJE MEREWA

Jul mesec ove godine bio je najtopliji u Bawaluci otkad se vr{e merewa, saop{teno je iz Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda.

"Jul 2024. bio je vrlo topao u celom regionu. Sa sredwom mese~nom temperaturom u Bawaluci od 25,6 stepeni Celzijusovih ovo je bio najtopliji jul od kad se vr{e merewa. Zabele`ena je i pojava najve}eg broja tropskih no}i i dana u julu", navodi se u saop{tewu.

Tokom ve}eg dela jula bilo je toplo, a sredinom meseca vrlo topao vazduh sa severa Afrike zahvatio je Balkan. Toplotni talas je trajao 15 dana i u periodu od 5. do 19. jula temperatura u Bawaluci je svakog dana prelazila iznad 30 stepeni i ovi dani bili su tropski.

Ukupno je u julu u Bawaluci registrovana pojava 26 tropskih dana (dani sa temperaturom iznad 30 stepeni) i to je najve}i broj tropskih dana u julu (prethodni najve}i broj tropskih dana je iznosio 25 i registrovani su u julu 2015. i 2022. godine).

Jedini mesec sa pojavom ve}eg broja tropskih dana je bio avgust 2012. kada je temperatura tokom 27 dana prelazila 30 stepeni, navode iz Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda. Dodaje se da apsolutno maksimalna temperatura za jul nije dostignuta, ali je i pored toga ovo bio najtopiqi jul od kada se vr{e merewa. Apsolutni maksimum za jul iznosi 41,6 stepeni Celzijusovih i izmeren je 2013. godine, a ovog jula maksimalna temperatura je iznosila 37,5 stepeni.

ba~eno je vi{e od 850 dece, `ena i starijih, dok su pedeset ~etiri porodice potpuno uga{ene.

Vi{e od ~etiri hiqade stanovnika dowe Hercegovine mu~eno je i ba~eno u

ukupno trinaest jama. Prebilovci su stradali i u posledwem ratu, kada je selo spaqeno, stanovni{tvo proterano, a tek zapo~eta spomen-kosturnica, sa vi{e od ~etiri hiqade mo{tiju, minirana.

Dodik: Postoji organizovana aktivnost SAD s ciqem da onemogu}e rad institucija Srpske

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je danas da republi~ke institucije funkcioni{u bez problema, ali se suo~avaju sa izazovima koje su plod delovawa SAD i wihovih predstavnika u BiH.

"Postoji organizovana, neobjavqena aktivnost SAD, s namerom da onemogu}i rad institucija, a sve s ciqem da poka`u da je Republika Srpska navodno u problemu. Srpska funkcioni{e bez problema, a u prilog tome ide i ~iwenica da }e se penzije isplatiti i pre zakonskog roka", naveo je Dodik.

On je ukazao da bo{wa~ki politi~ki predstavnici poku{avaju da privatizuju institucije na nivou BiH tako {to }e objavqivati la`i o Srpskoj.

"Vidqivo je da Amerikanci poku{avaju da izoluju Republiku Srpsku. Danas i ovih dana ministarstvo inostranih poslova poslalo je cirkularno pismo brane}i poziciju nelegitimnog visokog predstavnika", istakao je Dodik uo~i sastanka Gradskog odbora SNSD-a Bawaluka.

Uprkos svemu, navodi Dodik, SNSD funkcioni{e bez problema i blagovremeno odgovara izazovima.

"SNSD se redovno sastaje.

Dodik:

Imali smo sastanak u Bijeqini i razgovaramo o svim temama. Ono {to rade republi~ke institucije Funkcioni{e u gradu i Bawaluka je prepoznatqiv grad po pitawu bezbednosti", istakao je Dodik, prenosi Srna.

Obra}awe bo{wa~kih delegata u Domu naroda Parlamentarne skup{tine BiH krwem Ustavnom sudu BiH u vezi sa Zakonom o imunitetu Srpske je politi~ka pri~a muslimana koji deluju sa strancima, poru~io je Dodik.

On je poru~io da Republika Srpska ima pravo da donosi zakone.

"Kada je ne{to protiv Republike Srpske, onda su zajedno svi delegati u Domu naroda BiH. Nema vlasti i opozicije. Svi su neprijateqi Republike Srpske,

i to pokazuju na ovaj na~in", rekao je Dodik novinarima u Bawaluci.

Naglasio je da je Srpska ranije odgovorila na delovawe Ustavnog suda BiH i da najnovijem slu~aju ne `eli da pridaje zna~aj, prenela je RTRS. Bo{wa~ki delegati iz Doma naroda PS BiH [efik Xaferovi}, Xenan Xonlagi}, Xemal Smajli} i Safet Softi} podneli su krwem Ustavnom sudu BiH zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o imunitetu Republike Srpske.

Iz krweg Ustavnog suda BiH na adresu Narodne skup{tine Srpske stigao je zahtev u vezi sa Zakonom o imunitetu Republike Srpske gde se tra`i odgovor u roku od 30 dana.

Izvi|a~ki avioni Amerike mo`da snimaju prirodna bogatstva, ali to ne}e

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ameri~ki izvi|a~ki avioni, koji nadle}u prostor Srpske, nema ni{ta interesantno da snime osim prirodnih bogatstava, ali to ne}e ne}e dobiti. Ovde, ka`e Dodik, nema nikakvih pokreta, ni{ta {to bi za wih bilo interesantno, osim mo`-

dobiti

da prirodnih bogastava koje su "pikirali" i `ele da to vade. "Ali to ne mogu dobiti, to je prirodno bogatstvo koje smo mi nasledili, za koje su se ova generacija i prethodnici borili da ostanu na ovom komadu zemqe. I sigurno o imovini ne}e odlu~ivati Sarajevo ni bilo ko drugi nego upravo qudi koji `ive ovde", rekao je Dodik, prenela je RTRS. Naveo je da ni Vojska Srbije nije ono {to je bila, kada su bombardovali Srbiju. Izvi|a~ki avion za prikupqawe obave{tajnih podataka i presretawe komunikacija CL-650 "artemis", koji koristi Ratno vazduhoplovstvo Oru`anih snaga Amerike, ju~e je ponovo leteo oko granica Srbije i iznad teritorije BiH, preneo je portal RT Balkan.

Rast zarada mora biti ve}i od rasta inflacije

Rast zarada u Crnoj Gori mora biti ve}i od rasta inflacije, izjavio je premijer Milojko Spaji} i istakao da }e se

ograni~ewe mar`i desiti vrlo brzo, ve} po zavr{etku {pica turisti~ke sezone i odlaska ve}ine stranaca.

Od septembra }e, ka`e, mar`e ponovo biti ograni~ene. Osvrnuv{i se na rekonstrukciju izvr{ne vlasti kojom je Crna Gora dobila najglomazniju Vladu u istoriji sa 32 ~lana i 64 dr`avna sekretara, Spaji} ka`e da }e za nekih {est meseci uslediti reevaulaciju Vlade.

Tada }e se videti ko je radio dobro, ko je radio lo{e.

"Imamo jednu politri~ku odgovornost za sve ministre i dr`avne sekretare - mora}e da poka`u mnogo vi{e rada, truda, ozbiqnosti, odgovornosti. I oni koji ne budu dobro radili mogu da ra~unaju da }e biti smeweni", poru~io je Spaji} u intervjuu za agenciju Mina.

Mandi}: Za srpski narod nema smrti, ima samo seoba

Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandi} izjavio je, povodom 29 godina od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", u kojoj je skoro 2.000 Srba ubijeno, a 220.000 proterano, da ''za srpski narod nema smrti, ima samo seoba''.

''Ne postoji srpska du{a koju 4. avgusta ne probudi oluja bolnih se}awa na nepregledne kolone svojih sunarodnika, koji napu{taju svoja vekovna ogwi{ta u nadi da }e sa~uvati ono {to im je u tom momentu jedino i preostalo, vlastite `ivote'', naveo je Mandi}, dodaju}i da nema Srbina koji u toj koloni nije imao nekog bli`weg. Naveo je da Srbi ''sa tugom i hrabro{}u i ponosom u srcima'' {aqu poruku da postoje i da znaju ko su i odakle poti~u, kao i da ~uvaju se}awe na one koji izgubili `ivote ''kako bi na{ narod danas vaskrsao''.

On je istakao da niko nije mogao da poveruje da }e se pred sami po~etak 21. veka u Evropi desiti progon jednog naroda sa teritorije na kojoj je `iveo jo{ od 14. veka.

''Mnogi su kroz istoriju poku{ali da ugase na{ srpski narod i uni{te svako se}awe na wega - manastire, crkve, gradove i sela, ali uprkos svemu, mi smo i daqe tu. Za srpski narod ne postoji smrt, jer je on postojan i utemeqen pre svega u svojoj veri pravoslavnoj, ve} kao {to to re~e veliki Milo{ Crwanski - za nas postoje samo seobe'', naveo je Mandi}.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" po~ela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tada{wu Republiku Srpsku Krajinu, a u woj je skoro 2.000 Srba ubijeno, a 220.000 proterano.

CRNOGORSKA POLICIJA:

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Nisu ta~ne informacije da se preti biv{em predsedniku Crne Gore Milu \ukanovi}u, navodi se u zajedni~kom saop{tewu Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB).

Podaci dobijeni u okviru me|unarodne saradwe ukazuju da obave{tajne slu`be, odnosno obave{tajna zajednica, isti~u, nema infomacije da se u odnosu na ranijeg predsednika dr`ave priprema atentat. "Vezano za medijske navode uo~i i nakon odr`avawa sednice Odbora za bez-

bednost i odbranu na kojoj su saslu{ani direktor Uprave policije Zoran Br|anin i direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Boris Mili}, a radi ta~nog informisawa javnosti, uz po{tovawe ograni~ewa koja se odnose na za{titu tajnih podataka, postoji potreba za ovim saop{tewem u ciqu potpunog razja{wewa ~iwenice, odnosno okolnosti koja je zaokupila medijsku pa`wu", stoji u zajedni~kom saop{tewu crnogorske policije i tajne slu`be.

Isti~u da podaci dobijeni u okviru me|unarodne saradwe Agencije za nacionalnu bezbednost ukazuju da strane obave{tajne slu`be, odnosno obave{tajna zajednica, nije izvor informacije da se u odnosu na biv{eg predsednika Crne Gore priprema atentat, a kao {to je to bilo navedeno u pojedinim medijima. Na osnovu toga proizilazi zakqu~ak da nije ta~na informacija objavqena u pojedinim medijima ovim povodom, ka`e se u saop{tewu.

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329. Dom za negu starih lica

Apelacioni sud Crne Gore odbio izru~ewe kraqa kriptovaluta Americi

Apelacioni sud Crne Gore je potvrdio re{ewe Vi{eg suda u Podgorici u delu u kojem je odbijeno izru~ewe ju`nokorejskog dr`avqanina Hjong Do Kvona po zamolnici SAD.

Iz Apelacionog suda je saop{teno da je odluka kojom se odobrava izru~ewe Ju`noj Koreji pravnosna`na.

to predvi|eno ~lanom 19 stav 2 Zakona o me|unarodnoj pravnoj pomo}i u krivi~nim stvarima, zbog ~ega su spisi predmeta i dostavqeni ovom sudu od Vi{eg suda u Podgorici.

"Prvostepenim re{ewem Vi{eg suda u Podgorici dozvoqeno je izru~ewe u skra}enom postupku dr`avqanina Republike Koreje okrivqenog Kvon Do Hjonga, radi krivi~nog gowewa zbog vi{e krivi~nih dela po molbi Republike Koreje, dok je odbijeno izru~ewe ovog okrivqenog u skra}enom postupku po molbi SAD. Protiv navedenog re{ewa nije bilo `albe, pa je odluka Vi{eg suda u Podgorici u delu u kojem je dozvoqeno izru~ewe u skra}enom postupku po molbi Republike Koreje pravnosna`na", navodi se u saop{tewu. Navodi se da je Apelacioni sud po slu`benoj du`nosti ispitivao navedeno re{ewe u stavu drugom izreke, kojim je odbijeno izru~ewe okrivqenog Do Kvona u skra}enom postupku po molbi SAD, kako je

"Po oceni Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud utvrdio ispuwenost zakonskih uslova za izru~ewe po obe molbe shodno odredbama Zakona o me|unarodnoj pravnoj pomo}i u krivi~nim stvarima i da je zamolnica Republike Koreje po redosledu prispe}a ranije prispela u odnosu na zamolnicu SAD, pa je pravilnom ocenom ovog i drugih kriterijuma iz ~lana 26 Zakona o me|unarodnoj pravnoj pomo}i u krivi~nim stvarima, koji se primewuje u slu~aju kada izru~ewe istog lica tra`i vi{e dr`ava, dao prednost molbi Republike Koreje, a posledi~no je odbio molbu za izru~ewe SAD. Za svoju odluku je dao jasne i dovoqne razloge koje je prihvatio i drugostepeni sud, navodi se u saop{tewu", preneli su podgori~ki mediji.

“Kraq kriptovaluta” Do Kvon nalazi se u prihvatili{tu za strance u Crnoj Gori od 23. marta nakon odslu`ene ~etvoromese~ne kazne zatvora na koju je osu|en zbog falsifikovawa li~nih isprava. On je sa saradnikom uhap{en na aerodromu u Podgorici sa la`nim paso{em 23. marta pro{le godine kada su sa tim dokumentima poku{ali da otputuju privatnim letom za Dubai. Prema ranijem saop{tewu Vi{eg suda, Do Kvona Ju`na Koreja potra`uje zbog krivi~nog dela nepo{tenog trgovawa, prevare i kr{ewe javne ponude.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Petoro Srba uhap{eno je, u subotu 3. avgusta u ranim jutarwim satima, kod Gwilana zbog navodnih ratnih zlo~ina, saop{tilo je tu`ila{tvo u Pri{tini. Kancelarija za KiM potvrdila je da su sva petorica Srbi, koji su uhap{eni po direktnom nalogu premijera privremenih pri{tinskih institucija Aqbina Kurtija.

^lanovi porodica uhap{enog Dragana Ni~i}a, prosvetnog radnika u penziji prethodno su preneli da je ~etvorica Srba uhap{ena u Pasjanu. Osim Dragana Ni~i}a, uhap{eni su i Dragan Cvetkovi}, Slobodan Jevti} i Milo{ [o{i}, a Kancelarija za KiM je navela da je peti uhap{eni Nenad Stojanovi} iz sela Bosce kod Kosovske Kamenice.

Uhap{eni su u akciji specijalnih jedinica policije iz Pri{tine, potvrdili su u komandi policije regiona Gwilane, ne navode}i detaqe, jer slu~aj nije u wihovoj nadle`nosti.

Akcija je sprovedena po nalogu specijalnog tu`ioca iz Pri{tine, naveli su u porodici uhap{enog Ni~i}a, dodaju}i da je policija tokom akcije pretresla wihovu ku}u, ali nije prona{la nikakvo oru`je ili bilo {ta drugo sumwivo.

Hap{ewe ~etvoro Srba u Pasjanu uznemirilo je `iteqe tog najve}eg srpskog sela u Kosovskom Pomoravqu.

Sin uhap{enog Dragana Cvetkovi}a, Petar Cvetkovi}, rekao je da je wegov otac potpuni invalid i da ne mo`e da se stara o sebi.

- Li{ili su slobode mog oca koji je potpuni invalid, do`iveo je „mo`dani udar, ima dijabetes,

Petorica Srba uhap{ena kod

Gwilana zbog navodnih

hendikepirana mu je leva strana u potpunosti i ne mo`e sam da se stara o sebi. U jako je te{kom zdravstvenom stawu, ali se oni nisu obazirali na to, rekao je Petar Cvetkovi}.

Osnovni sud u Pri{tini odredio je istog dana jednomese~ni pritvor petorici Srba iz Kosovskog Pomoravqa koji su li{eni slobode zbog sumwe da su po~inili ratni zlo~in.

Sud u Pri{tini odlu~io je da odredi 30 dana pritvora u krivi~nom predmetu protiv okrivqenih D.C. D.N. M.[. N.S. i S.J. osumwi~enih da su po~inili krivi~no delo sau~esni{tvo u „ratnom zlo~inu protiv civilnog stanovni{tva“.

Sudija za prethodni postupak usvojio je zahtev Specijalnog tu`ila{tva Kosova za odre|ivawe mere pritvora okrivqenima i wima je odre|ena mera pritvora u trajawu od jednog meseca.

„Sud ocewuje da su se stekli uslovi za odre|ivawe pritvora, jer ukoliko okrivqeni budu pu{teni na slobodu postoji rizik da pobegnu i izbegnu krivi~ni postupak, jer su dr`avqani Republike Srbije i mogu biti nedostupni organima pravde, mogu poku{ati da uni{te mate-

JADNO ]UTAWE

ME\UNARODNE ZAJEDNICE

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da je jadno }utawe me|unarodne zajednice na hap{ewe petorice Srba sa Kosova pod optu`bama za ratne zlo~ine.

„Oni poku{avaju da provociraju svaku srpsku ku}u, da svakom Srbinu i svakoj srpskoj ku}i stave do znawa da oni ne smeju tu da budu, na teritoriji Kosova i Metohije. To je jedno jadno }utawe me|unarodne zajednice i zapadnog sveta koji se pravi da ne vidi {ta je to {to se de{ava“, rekao je Vu~i} novinarima tokom obilaska renovirane kasarne „Podnarednik Mom~ilo Gavri}“ u Loznici.

Kako je naveo, predstavnici zemaqa Kvinte }e re}i da „nisu za to“ ali }e ipak da }ute i ~ekaju da vide da li to mo`e da pro|e. Predsednik je istakao da je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} razgovarao danas sa sa predstavnicima i Evropske unije (EU) i Sjediwenih ameri~kih dr`ava (SAD), a da }e on razgovarati sa wima sutra.

Kako je najavio, u narednih 20 dana Srbi sa Kosova }e dodatno biti primqeni u radni odnos.

„Mi }emo imati poja~awa i primi}emo dodatno u radni odnos veliki broj Srba da bi mogli lak{e da pre`ive i lak{e da izdr`e makar u tom ekonomskom smislu u narednom periodu. Dakle, u narednih 20 dana, do 1. septembra. O tome smo premijer Vu~evi} i ja ve} razgovarali“, naveo je Vu~i}.

rijalne dokaze kao i da uti~u na o{te}enog ili druge optu`ene, koji su u bekstvu, pa sudija za prethodni postupak ocewuje da je mera pritvora jedina mera za neometan tok u ovoj pravno-krivi~noj stvari“, navodi se u saop{tewu.

Sumwa se da su okrivqeni D.C. D.N. M.[. N.S. i S.J. 05.aprila 1999 akcija u selima Kokaj, Lovce, Podgra|e i Ugqare, namerno ubijali, ranili, `ive spaqivali albanske civilne `rtve, uzimali taoce, silovali, tukli, maltretirali, fizi~ki i psihi~ki mu~ili, pqa~kali, uni{tavali i spaqivali imovinu Albanaca, proterivali albansko civilno stanovni{tvo, uni{tavali i zloupotrebqavali kulturne i verske objekte, radwe sankcionisane u skladu sa lokalnim zakonima, obi~ajima ratovawa i @enevskim me|unarodnim konvencijama i dodatnim protokolima, saop{teno je iz kosovskog tu`ila{tva.

Branioci uhap{enih, uz jemstvo zatra`ili su bla`u meru, ku}ni pritvor, jer su wihovi brawenici stariji qudi, u lo{em zdravstvenom stawu.

- Mi smo izneli na{e razloge, da sumwa nije osnovana, da lica koja su li{ena slobode `ive na KiM, da ne}e uticati na svedoke. Ponudili smo im jemstvo od 10.000 evra kao garanciju, navodi Vasilije Arsi}, branilac Dragana Ni~i}a.

Povodom hap{ewe Srba kod Gwilana, oglasila se Kancelarija za KiM koja je navela da Aqbin Kurti nastavqa da sprovodi teror nad srpskim narodom i severno i ju`no od Ibra.

- Jasno je da novim hap{ewima u Pasjanu antisrpski re`im iz Pri{tine `eli da dovede do eskalacije situacije na terenu i da `ivot Srba na Kosovu i Metohiji u~ini nepodno{qivim, a ponovo se na udaru na{lo i Kosovsko Pomoravqe, sredina u kojoj `ivi najve}i broj Srba, navodi Kancelarija.

Ministarstvo spoqnih poslova Srbije je, povodom hap{ewa Srba iz Kosovskog pomoravqa zbog navodno po~iwenih ratnih zlo~ina, pozvalo me|unarodne misije da okon~aju ovakva proizvoqna hap{ewa ~iji je jedini rezultat uni{tewe multietni~kog karaktera KiM.

ratnih zlo~ina

SELO SA 1400 STANOVNIKA

Selo Pasjane sme{teno je u Gorwoj Moravi, na drumu koji iz Gwilana vodi u Pre{evo. Pasjane je naseqe u op{tini Gwilane na Kosovu i Metohiji. Atar naseqa se nalazi na teritoriji katastarske op{tine Pasjane povr{ine 1.527 ha.

Selo je pre 20 godina imalo 2.600 stanovnika, a sada ima oko 1.400 stanovnika.

Poznato od starina, prvi put je pomenuto u darovnoj poveqi knegiwe Milice hilandarskom pigru Sv. Vasilija, a zatim u jednom zapisu iz 17. veka kao peti konak na putu iz Novog Pazara u Carigrad. Tokom svoje duge istorije selo je pre`ivqavalo te{ke trenutke, kao i ostala sela koja su pala pod tursku vlast. Bilo je velikih pritiska od strane Turaka i Arnauta da tada{wi `iteqi promene veru, ali je uprkos tome ostalo naseqeno srpskim pravoslavnim `ivqem. Jednobrodna crkva „Svetog Preobra`ewa“ podignuta je trudom me{tana 1861. godine i tokom turske vladavine vi{e puta je ru{ena, paqena i obnavqana. Zidno slikarstvo u tehnici „al seko“ i ikonostas poti~u iz 19. veka. U crkvi je bilo sa~uvano nekoliko starijih ikona iz 17. i 18. Veka.

Kosovska policija zaustavila na Jariwu kombi vozilo Po{te Srbije sa pismima

Kosovska policija zaustavila je na administrativnom prelazu Jariwe kombi vozilo Po{te Srbije sa pismima, koje je putovalo na redovnoj liniji Ra{ka – Gra~anica, saop{tilo je to javno preduze} e.

„Nakon upada u devet poslovnica u ~etiri op{tine na severu Kosova i Metohije, koje su sada zatvorene, a dokumentacija zaplewena, dok su direktor i upravnici privedeni na informativni razgovor, zaustavqena je i privatna prepiska, po{iqke sa pismima za korisnike na severu KiM“, navedeno je u saop{tewu.

Po{ta Srbije smatra da najnovija akcija kosovske policije pogor{ava situaciju i poja~ava zabrinutost me|u srpskim stanovni{tvom, zbog ~ega ukazuje na hitnost re{avawa i smirivawa tenzija, obustavqawa svih delovawa koja su protivna ranije postignutim sporazumima i omogu}avawa neometanog funkcionisawa po{tanskog saobra}aja na severu Kosova i Metohije.

Zatvarawe filijala Po{te Srbije, kako je navedeno, ima ozbiqne posledice za srpsku zajednicu i zaposlene, budu}i da je vitalna institucija, stub i va`an ~inilac svakodnevnog `ivota Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva na severu KiM.

„Mnogi i mahom stariji gra|ani oslawaju se na na{e usluge za svakodnevne transakcije, tokom privrednog, ekonomskog svakodnevnog funkcionisawa. Dana{wi ~in nasilnog zaustavqawa prenosa pisama, izme|u ostalog, ote`ava kontakt me|u porodicama, {to dodatno poja~ava ose}aj nesigurnosti u kontekstu etni~kih tenzija“, navedeno je u saop{tewu.

Po{ta Srbije poru~ila je da je prioritet da se situacija re{i mirnim putem, gra|anima omogu}e usluge i za{tite objekti, imovina i zaposleni tog preduze}a.

Selo Pasjane

SRBI

Proteklog vikenda u porti crkve Svetog Save u Merilvilu, u ameri~koj dr`avi Indijani, odr`an je tradicionalni Srpski Festival, kome je ove godine prisustvovalo preko 10 hiqada gostiju, Srba, ali i wihovih gostiju, Makedonaca, Amerikanaca i qudi poreklom bukvalno sa svih kontinenata.

Me|u wima se na{ao i mitropolit sredwezapadnoameri~ki i novogra~ani~ki Longin, koga su u nedequ do~ekali wegovi doma}ini, paroh crkve Svetog Save Marko Mati} i predsednik crkvenog Folklornog ansambla i jedan od organizatora festivala, Milo{ Drqevi}.

Tokom tri dana festivala posetioci su mogli da u`ivaju u srpskom fokloru, muzici i naravno specijalitetima doma}e kuhiwe za koje su bile zadu`ene vredne doma}ice i doma}ini, a me|u kojima je bila i ~uvena jagwetina sa ra`wa, po kojoj je ovaj festival ~uven. Ove godine “oti{lo” je rekordnih 110 jagawaca, i do nedequ u podne ve} je sve bilo razgrabqeno, tako da organizatori za slede}u godinu planiraju da “podignu lestvicu” na 150 komada. U sklopu manifestacije organizovani su fudbalski i golf turnir, a najboqima su uru~ene prigodne nagrade. U crkvenom muzeju mogli ste da vidite i izlo`bu pod nazivom “Putovawe imigranata – pri~e o borbi, odlu~nosti i uspehu i onima koji su pomogli

na tom putu“, a otac Marko se potrudio da svim zainteresovanim pripovedi istorijat parohije i ove predivne crkve izgra|ene u vizantijskom stilu 1991. godine, u specijalnim turama koje su organizovane sva tri dana festivala.

Oni najmla|i su mogli da u~estvuju u organizovanim sportskim aktivnostima i igrama za decu, a za one najstarije bila su obezbe|ena po~asna mesta u hladovi-

ni i sali, u skladu sa wihovim godinama.

Za muzi~ki deo programa bili su zadu`eni orkestri “Dunav”, “Prazna fla{a”, bend “Ne{o, Dijana i Marko”, kao i “Orkestar Srbija” koji je specijalno za ovu priliku doputovao iz Feniksa. Gosti festivala su na obli`wim {tandovima mogli da pazare i pravoslavne relikvije, ikone, brojanice, kandila, ali

i majice, ka~kete i ostale lepo dizajnirane i originalne odevne artikle iz bogatog asortimana Srpske prodavnice ^ikago.

Najzanimqivije je bilo videti kada se u kolo ispod {atre uhvate pripadnici ~etvrte i pete generacije Srba iz ovog dela Amerike koji, iako ne govore srpskim jezikom, ~uvaju stare obi~aje a na ume}u bi mogli da im pozavide i mnogi folkorni ansambli iz matice Srbije i sa Balkana.

Ina~e, parohija crkve Svetog save u Merilvilu je sastavqena upravo od pomenutih potomaka prvih Srba koji su naseqavali ove prostore krajem 19. i po~etkom 20.veka, uglavnom radnika u lokalnim ~eli~anama u gradi}u Geriju, gde se svojevremeno nalazila i izvorna crkva Svetog Save, zatim naslednika tzv. ratne i poratne emigracije, mahom ~etni~kih i monarhisti~kih porodica koje su pristigle posle 1945. godine, te posledweg talasa emigracije koji je usledio nakon

Evo kako je Cvijan postao Si Xej!

Kad sam po{ao u Kanadu, sem kofera, nosio sam i papire i na wima svoje ime koje je kasnije bilo izvor ~estih nesporazuma.

Bar jedno vrijeme nadimak mi je bio zaboravqen. U po~etku zemqaci su me zvali Cvijan, a Kana|ani lomili jezik i naj~e{}e izgovarali Cvixan. Samo me supruga zvala – Cico. Neki moji novoste~eni prijateqi iz [ipova prekrstili su me pa su me jedno vrijeme zvali Cvijo.

Po~eo sam da osje}am te{ko}e zbog nesporazuma kod upoznavawa i susreta sa qudima koji su te{ko izgovarali moje ime. Nekad je bilo i smije{no, nekad bizarno zbog nepravilnog izgovora a sve to je stvaralo dodatne probleme i meni i onima koji su se snebivali da izgovore ne{to za {to nisu bili sigurni da je ispravno.

U to vrijeme imao sam utisak da ime ima mo} da uti~e na samopouzdawe, pa ~ak i stvara blagi osje}aj nesigurnosti i nepovjerewa u samog sebe.

Alan, moj prvi pretpostavqeni na prvom poslu u ovoj zemqi jednom prilikom mi je rekao: „Trudim se da izgovorim tvoje pravo ime, ali nikako ne ide. Od danas }u te zvati Si Xej, ako nema{ ni{ta protiv." Mislio sam da je uzeo po~etno i sredwe slovo iz mog imena. To je bio dan u kome je izre~en moj novi nadimak i koji }e veoma brzo za`ivjeti i biti izgovaran kod onih koji su me tek upoznali i kojima je moje originalno ime bilo te{ko za izgovarawe. Kasnije, kad je ovaj menaxer dobio sina dao mu je ime Si Xej. Tada sam saznao da je to u stvari odoma}eno ime u Sjevernoj Americi. Ve} kroz nekoliko mjeseci ja sam pro-

mijenio i posao i firmu, ali nadimak Si Xej je ostao.

Jednog popodneva stajao sam u redu u banci u obli`wem Limingtonu, a jedan ~ovjek zavr{avaju}i pla}awe na {alteru i prolaze}i kraj nas u redu, na srpskom jeziku pozdravio je ~ovjeka ispred mene sa: "Zdravo Si Xej, kako si?"

Znaju}i da je u pitawu neki na{ ~ovjek, upitao sam ga na engleskom: „Lijepo ime. Je li to tvoje pravo ime?"

On se samo blago nasmijao, rekav{i tako|e na engleskom da ga tako zovu, ali da je wegovo pravo ime Cvijan.

„E, sad ima{ jednog imewaka i ovdje u Kanadi", rekao sam mu sad na srpskom, pru`aju}i mu ruku i otkrivaju}i svoj identitet. On se za~udio i obradovao. Tako sam upoznao jo{ jednog imewaka ~ak na drugom kontinentu.

Godine su prolazile a ja sam se navikavao na svoj novi nadimak - Si Xej. Ali pri svakom novom susretu, tamo gdje me nisu poznavali i gdje sam morao da se predstavqam, uvijek je bilo nesporazuma.

Krajem pro{le godine oti{ao sam u jednu veliku prodavnicu ovdje u Vindzoru i parkirao auto daleko od tr`nog objekta jer je sve bilo krcato puno.

Gotovo u istom momentu nepoznati ~ovjek je parkirao svoj auto odmah do mene tako da smo istovremeno iza{li iz kola i po{li u istom pravcu prema prodavnici.

- Ba{ je hladno, otpo~e on prvi popravqaju}i svoj grubo pleteni {al obmotan oko vrata.

- Jeste, tako je to u ovoj zemqi, prihvatih razgovor.

- Odakle si, nastavi on, ne skrivaju}i svoju radoznalost.

- [ta misli{?

- Reci mi kako se zove{, pa mo`da i pogodim.

- Siguran sam da za moje ime nikad nisi ~uo, ja sam Cvijan.

- Come on man! Ja to ne mogu ni izgovoriti, ali vjerujem da si iz biv{e Jugoslavije. Imam kom{iju iz tih krajeva i ve}inu vas mogu da prepoznam po imenu, faci i razgovoru."

Nije me za~udilo i prije su mnogi poga|ali odakle sam do{ao, ba{ kao {to sam i ja pretpostavio da je moj sagovornik bio iz Sredwe Amerike, a on mi na kraju razgovora re~e da je iz Paname.

Nedavno sam bio kod o~nog doktora.

^ekaju}i u prepunoj ambulanti svoj red, vidio sam kad je iza{la medicinska sestra sa kartonom u ruci i tiho sa smije{kom na licu koji je ukazivao na nesigurnost, pogledav{i u nas, koji ~ekamo, prozvala pacijenta ~ije je ime zvu~alo kao Cvixan!

^im sam vidio taj kiseli osmijeh, prije nego {to je izgovorila ime ustao sam i krenuo prema woj.

„Jesam li pravilno izgovorila tvoje ime?", postavila mi je pitawe koje sam toliko puta ve} ~uo, prije nego {to smo stigli do sobe za pregled.

„Prili~no dobro", odgovorih le`erno, trude}i se da skratim bespotrebno obja{wewe, bez ikakve frustracije, znaju}i odranije probleme s imenom.

I tako moje ime na dva jezika, u dvije razli~ite dr`ave ne zvu~i isto. Ali i na jednom i na drugom jeziku ili mjestu, bilo

ratova na prostorima biv{e jugoslavije 1990-tih godina, uglavnom iz Bosne i Hercegovine, Krajine i Dalmacije.

I vaqa re}i i ista}i da, iako su u Ameriku do{li razli~itim povodima u razmaku od 100 godina, ove tri grupe srpske emigracije savr{eno sara|uju i di{u “jednim plu}ima”, a ovaj festival je bio jo{ jedna prilika da se uverimo u to.

Imali smo prilike i da upoznamo Stefana Mileusni}a, mladi}a poreklom iz Like koji je druga generacija Srba ro|ena u Americi. Iako wegov otac ne govori srpski, Stevo se zainatio i odlu~io da ga nau~i. i nau~io, pomo}u interneta. Na isti na~in je savladao i tradicionalni srpski instrument, trubu.

Posledweg dana Serb Festa, u nedequ, izvla~ena je i Lutrija, a najvi{e pa`we izazvala je glavna nagrada od 15,000 dolara, uz nekoliko malo skromnijih, ali tako|e veoma vrednih nov~anih premija.

kako da zvu~alo nije mijewalo sliku o meni niti moj identitet. Mo`da tu besjedu o imenu najboqe odre|uje [ekspirova fraza: „Ono {to nazivamo ru`om, mirisalo bi isto tako lijepo, kako god da ga zovemo”. Vjerovatno da neko i na ru`i, ma kakva bila ne vidi wenu qepotu i ne osjeti wen miris, ve} vidi weno trwe. Rekao bih da je ~ovjek i wegovo ime kao kwiga i wen naslov. Dobrog ~ovjeka ~ine wegova djela, wegov karakter, bilo kakvo ime da nosi. Dobra kwiga nije interesantna zbog dobrog naslova ve} sadr`aja, kao {to lo{a kwiga, ne vrijedi ni zlatan naslov da ima.

„Da li je va`no kako me zovu - Cico, Cile, Si Xej? Pravo da vam ka`em nekad sam volio nadimak ^ile, ali to je istorija, samo ga se sjetim kad ~ujem da su {qive dobro rodile.

Mo`da nije mudro, ali je duhovito kad se kafanskim re~nikom ka`e: Najvi{e volim kad me zovu - na pe~ewe."

Cvijan Cico Radovanovi}, Vindzor, Ontario

Australija podigla nivo

pretwe od terorizma iako nema informacije o bilo kakvim konkretnim pretwama

Australijska vlada je podigla nivo pretwe od terorizma sa "mogu}e" na "verovatno", navode}i zabrinutost zbog sve ve}eg {irewa ekstremnih ideologija me|u mladima i tenzija u australijskom dru{tvu zbog rata izme|u Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. To je prvi put da je nivo pretwe podignut na sredinu australijskog petostepenog sistema pretwi od terorizma od novembra 2022. godine po{to je nivo bio "verovatan" prethodnih osam godina, preneo je Rojters.

Australijski premijer Entoni Elba-

nizi je, me|utim, rekao da, iako vladini zvani~nici misle da trenutna klima dovodi do pove}ane pretwe od terorizma, nemaju informacije o bilo kakvim konkretnim pretwama. "@elim da uverim Australijance da verovatno ne zna~i neizbe`no i ne zna~i da postoje obave{tajni podaci o neposrednoj pretwi ili opasnosti", rekao je Albaneze novinarima. Istakao je da je vlada podigla nivo pretwe od terorizma na osnovu saveta australijske bezbednosno-obave{tajne agencije ASIO. "Savet koji smo dobili je da ve}i broj Australijanaca prihvata raznovrsniji spektar ekstremnih ideologija i na{a je

NAJBIZARNIJI

QUBAVNI TROUGAO

Identi~ne bliznakiwe dele de~ka i planiraju da budu obe istovremeno trudne s wim, samo imaju jednu prepreku: "To je nepravda!"

Ana i Lusi De ^inke, 36-godi{we jednojaj~ane bliznakiwe iz Perta u Australiji, poznate su po svojoj izuzetnoj sli~nosti, koja ukqu~uje ne samo identi~an izgled, ve} i sposobnost da dovr{avaju jedna drugoj re~enice i dele fizi~ku i emocionalnu bol. Me|utim, ove sestre idu korak daqe od ve}ine bliznakiwa – dele istog de~ka i planiraju zajedni~ku trudno}u.

Ove bliznakiwe, ~esto opisivane kao najidenti~nije na svetu, ve} devet godina su u vezi s istim mu{karcem, Benom Beirnom. Wihova veza je toliko skladna da planiraju zatrudneti u isto vreme s Benom, {to je potvrdio i The Sydney Morning Herald. Ana i Lusi tvrde da me|u wima nema qubomore i da ih Ben tretira potpuno ravnopravno.

Na Instagramu ~esto dele slike koje pokazuju wihovu harmoniju. Ben, koji je tako|e blizanac, razume wihovu opsesivnu povezanost i brine se da se obe ose}aju jednako voqeno. Oni ~ak dele jedan veliki krevet, a Ben uvek pazi da poqubi obe sestre istovremeno kako bi izbegao bilo kakve negativne ose}aje.

Ana i Lusi su u intervjuu za emisiju "This Morning" podelile svoje roditeqske planove. Planiraju da zamrznu jajne stanice i poku{aju zatrudneti putem vantelesne oplodwe, kako bi zajedno do`ivele trudno}u.

"@elimo zajedno do`iveti sve u `ivotu. Zajedno }emo ostariti, zajedno }emo umreti," rekla je Lusi.

Ben i sestre De ^inke su zajedno ve} 12 godina, a upoznali su se preko Facebooka. Ben im je prvobitno slao poruke odvojeno, ali kada su sestre razvile ja~a ose}awa prema wemu, odlu~ile su da ga dele.

Iako su Ben i bliznakiwe vereni od 2021. godine, ne mogu se ven~ati zbog australskih zakona o poligamiji.

"Ono {to nas ko~i jeste to {to se ne mo`ete ven~ati s dve osobe," rekao je Ben, opisuju}i to kao "potpuno nepravedno."

odgovornost da budemo na oprezu", naveo je Elbanizi. Prema wegovim re~ima, bele`i se globalni porast politi~ki motivisanog nasiqa i ekstremizma i vlade {irom sveta zabrinute su zbog radikalizacije mladih, radikalizacije na internetu i porasta novih ideologija. Generalni direktor ASIO Majk Berxes rekao je da se sve vi{e Australijanaca radikalizuje i da prihvata raznovrsni spektar ekstremnih ideologija, kao i da su spremni da koriste nasiqe da bi ostvarili

svoje ciqeve. "Politi~ki motivisano nasiqe sada se pridru`uje {pijuna`i i stranom me{awu kao na{oj glavnoj zabrinutosti za bezbednost. Ovi faktori ote`avaju posao ASIO-a. Pretwe je sve te`e predvideti i identifikovati", naveo je Berxes. Australijske vlasti su posledwi put proglasile za teroristi~ki akt napad u aprilu, kada je 16-godi{wi tinejxer optu`en da je no`em ubo sidnejskog biskupa, prenosi Tawug.

Australiju sa ostatkom sveta povezuje samo 15 internet kablova

Du`ina svih podvodnih kablova na svetu procewuje se na oko 1,4 miliona kilometara. Ali, jo{ neverovatniji jeste podatak da australijski kontinent opslu`uje samo 15 takvih kablova

Prema posledwim podacima internet koristi skoro 5,5 milijardi stanovnika {irom sveta, odnosno ne{to vi{e od 67 procenata ukupne populacije. Jedan deo podataka transportuje se satelitima, a deopodvodnim kablovima. Ideja da se kontinenti me|usobno povezuju na ovaj na~in datira jo{ od sredine 19. veka, a sistem je od tada do danas usavr{avan bezbroj puta.

KRATAK POVRATAK U ISTORIJU: "NERVNI SISTEM BRITANSKE IMPERIJE" Prvi transatlantski kabl polo`en je davne 1858. godine, kada je britanska imperija do{la na ideju da investira u ovaj vid konekcije ne bi li imala kontrolu nad svojim udaqenim teritorijama u Severnoj Americi. Projekat je bio veoma ambiciozan za to vreme: kablove je trebalo polo`iti na dubini od oko 10.000 stopa (odnosno oko 3.000 metara) ~itavom du`inom Atlantika i to tako da se on nigde ne prekine. Britanci su u svojoj zamisli uspeli, {to je rezultiralo boqim poslovawem i upravqawem.

PODVODNI KABLOVI

DANAS PRENOSE ENORMNE

KOLI^INE INFORMACIJA

Danas su podvodim kablovima ispresecana dna ~itavog Svetskog okeana. Napravqeni od opti~kih vlakana i prekriveni debelim slojem plasti~ne izolacije, oni su sme{teni na dubini od oko 8.000 metara. Brzina protoka

podataka putem ovih kablova je fascinantna: sa jednog na drugi kraj u samo jednoj sekundi se prenese ~ak 300 terabita! Pore|ewa radi, 20 terabita je dovoqno da se pusti 793.000 filmova u ultravisokoj rezoluciji istovremeno! A sa 300 terabita - mogu}nosti ima bezgrani~no mnogo.

AUSTRALIJA IMA

INTERNET ZAHVAQUJU]I POSTOJAWU SAMO 15 KABLOVA Od ukupne koli~ine podvodnih kablova, samo wih 15 odgovorno je za 99 procenata razmene podataka putem interneta u Australiji, prenosi portal Sajens Alert. Zvu~i potpuno neverovatno, imaju}i u vidu veli~inu kontinenta, ali tako je. Ba{ iz tog razloga australijski IT stru~waci nad ovim kablovima moraju danono}no bdiju, vode}i ra~una da se oni slu~ajno ne o{tete ribarskim brodovima ili da ih zlonamernici ciqano ne uni{te. Jer, u deli}u sekunde ~itav kontinent mo`e ostati odse~en od ostatka sveta.

"Ima zlata za pola Evrope"

Australijska kompanija Strickland Metals, koja je u aprilu obelodanila da kupuje projekat zlata Rogozna u Srbiji za 37 miliona dolara, objavila je da je po~etkom jula zavr{ila akviziciju ovog nalazi{ta koje krije oko 170 tona zlatnog ekvivalenta, a ve} krajem meseca nai{li su na zlatnu `icu.

Strickland Metals je pre nekoliko dana objavio obe}avaju}e preliminarne rezultate istra`ivawa koji ukazuju na

prisustvo ekstenzivne mineralizacije, koja se poklapa sa geohemijskim znacima zlata i drugih minerala u uzorcima zemqi{ta, preneli su australijski mediji, pi{e eKapija.

Sa ~etiri bu{a}e platforme koje aktivno rade na lokaciji i po~etnim analizama koje se o~ekuju uskoro, kompanija predvi|a potencijalno otkri}e novog le`i{ta, navodi Brizbejn tajms. Ciqno podru~je Obradov Potok nalazi se 2 km zapadno od Gradine kod Novog Pazara, poznatog le`i{ta sa sli~nim geofizi~kim anomalijama.

zna~ajnu geolo{ku anomaliju u mestu Obradov Potok. Identifikovana anomalija, koja po~iwe otprilike 100 metara ispod povr{ine i prote`e se 400 metara u du`inu, mogla bi da signalizira

Generalni direktor Strickland Metals-a Pol Lerpinije izjavio je da je "sjajno dobiti tako obe}avaju}e rane rezultate istra`ivawa u Obradovom Potoku".

Geofizi~ka istra`ivawa u koje su Australijanci ukqu~ili 4 dijamantske bu{ilice po~ela su na Zlatnom Kamenu, podrazumevala su ~etiri bu{otine {irom podru~ja [anac, Medenovac i Bakarni kawon jug, a sada se, s obzirom na novo otkri}e, ubrzano nastavqa rad na {irem projektnom podru~ju Rogozne.Bu{ewa su planirana i tokom naredne godine. Do danas, vi{e od 60 miliona dolara ulo`eno u istra`ivawe i tehni~ke radove na lokaciji, {to je, pored zlata, rezultiralo i pretpostavqenim resursom od 200.000 tona bakra i 360.000 tona cinka.

Prona|eni qudski

ostaci u utrobi krokodila

Qudski ostaci prona|eni su u utrobi velikog krokodila u Australiji, a veruje se da pripadaju Dejvu Hogbinu koji je upao u reku i najverovatnije spasao `ivot supruzi pustiv{i wenu ruku kada je poku{ala da ga izvu~e iz vode. Hogbin (40), lekar iz Novog Ju`nog Velsa, zajedno sa `enom Xejn i troje male dece do{ao je na odmor na reku Anan u australijskoj dr`avi Kvinslend, u `eqi da vidi krokodile, prenosi Skaj Wuz.

On je, me|utim, pao u reku kada se obru{io deo obale, ispri~ala je wegova porodica. Renxeri su ju~e usmrtili krokodila u re~ici u blizini mesta gde je Hogbin nestao i u wegovoj utrobi na{li qudske ostatke. Kako je saop{tila policija, veruje se da pripadaju Hogbinu, a da bi se utvrdio ta~an identitet bi}e ura|ene dodatne analize. Policija je isprva navela da je on pecao na reci kada je upao u wu, {to je porodica kasnije ispravila.

Hogbin je pao u reku kada se deo obale obru{io, a po{to je teren bio blatwav i klizav nije mogao da iza|e iz vode. Supruga je poku{ala da mu pomogne uhvativ{i ga za ruku, ali je i ona sama po~ela da klizi u reku.

Kako su ispri~ali porodi~ni prijateqi, Dejv je u posledwem trenutku, shvativ{i da }e i ona upasti u vodu, pustio wenu ruku i tako joj najverovatnije spasao `ivot, `rtvuju}i sebe.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Najve}a biqka na svetuPosidonia australis

Najve}a biqka na svetu nije

neki xinovski drveni gigant u amazonskim xunglama, ve} morska trava poznata kao Posidonia australis

Posidonia australis, ~esto nazvana i "morska travica", raste u morskim ekosistemima du` obala Australije. Ova neverovatna biqka se prostire na povr{ini od oko 200 kvadratnih kilometara, {to je ekvivalentno povr{ini grada kao {to je Pariz.

KAKO JE OTKRIVENA?

Tim nau~nika iz Australije koristio je genetske analize kako bi otkrio da se ogromna poqa ove morske trave zapravo

sastoje od jednog jedinstvenog organizma. Ova jedinstvena biqka razmno`ava se putem klonirawa, {ire}i svoje korewe i stabqike u svim pravcima, stvaraju}i tako gigantsku mre`u koja se prote`e na kilometre.

ZNA^AJ POSIDONIA AUSTRALIS

Ova morska trava igra kqu~nu ulogu u ekosistemu. Posidonia australis pru`a stani{te za brojne morske vrste, poma`e u stabilizaciji morskog dna i igra zna~ajnu ulogu u apsorpciji ugqen-dioksida, ~ime doprinosi borbi protiv klimatskih promena. Otkri}e najve}e biqke na svetu, Posidonia australis, podse}a nas na to koliko je priroda neverovatna i koliko jo{ uvek imamo da u~imo o woj. Ova morska trava nije samo biolo{ko ~udo, ve} i kqu~ni igra~ u odr`avawu zdravqa na{e planete.

Volstrit u panici – korekcija ili najava velikog kraha?

Akcije na svetskim berzama se polako oporavqaju nakon kraha pro{log ponedeqka. [ta to konkretno zna~i za Australijance? Strah od globalne recesije porastao je nakon masovne rasprodaje akcija na svetskim berzama. Iako su se akcije tokom ove nedeqe ve} delimi~no oporavile, stru~waci jo{ uvek tuma~e zna~ewe ovog kolapsa berze. „Kr-

diwene Ameri~ke Dr`ave u}i u recesiju, {to poja~ava pozive za hitno smawewe kamatnih stopa. „ASX“ se od tada ipak oporavio. Guvernerka Centralne banke Australije (Reserve Bank of Australia) Mi{el Bulok rekla je da je smawewe kamatne stope na odre|eno vreme mogu}e, ali da }e stopa za sada biti zadr`ana na 4,35 odsto. „Dakle, na osnovu onoga {to danas znam i onoga {to odbor zna danas, ono {to mo`emo re}i je da kratkoro~no smawewe nominalne stope nije u skladu sa trenutnim stavom odbora“, rekla je ona. „Videli smo iz inostranog iskustva koliko inflacija mo`e naglo da popusti i kako to uti~e na ekonomiju. „Moramo da vidimo kako se potra`wa i ponuda vra}aju u boqu ravnote`u. Sada, razumem da to nije ono {to qudi `ele da ~uju. „Znam da ima mnogo porodica i malih kompanija koje se bore sa kamatnim stopama.“

vi{e od onoga {to se dogodilo u decembru 2023. To je ipak pozitivna vest za australijsku ekonomiju u celini. Produktivnost rada je tako|e bila ravnomerna i bez pada.

Od tr`i{nih krahova u novijoj istoriji, rasprodaja iz 2024. vi{e li~i na Crni ponedeqak 1987. nego na globalnu finansijsku krizu 2008. Pre skoro 40 godina, „S&P 500“ je pao za vi{e od 20 odsto u svom najve}em jednodnevnom padu ikada. Industrijski analiti~ari ka`u da je glavna karakteristika Crnog ponedeqka 1987. i 2024. da su gubici trenutno ograni~eni na berze. Jo{ nije poznato koliko bi se gubici mogli pro{iriti van berzi i da li }e kao 2008. godine to izazvati {iri pad.

Eksperti ipak veruju da je prerano govoriti o najavi nekog ozbiqnog kolapsa koji bi izazavao haos u celom svetu. Realno,

voproli}e“ na Volstritu izazvalo je odmah strahove od globalne recesije, dok se panika rasprodaje akcija rapidno {irila svetom. Japan je pretrpeo najve}i gubitak jo{ od kraha Crnog ponedeqka 1987. godine. Australijske (ASX) i novozelandske (NZX) berze, prve dve koje su otvorene posle vikenda, zabele`ile su ogroman pad, pri ~emu je indeks „S&P/ASX 200“ pretrpeo svoj najve}i pad u posledwe ~etiri godine. Rasprodaja je zatim nastavqena na velikim evropskim i azijskim berzama dok su se tr`i{ta pripremala za otvarawe Wujor{ke berze nakon {to su slabi podaci o radnim mestima, objavqeni pre vikenda, upla{ili investitore mogu}no{}u globalne recesije. Tehnolo{ki „Nasdaq Composite“ indeks na Volstritu je odmah pao 6,3 odsto na otvarawu, pri ~emu je „S&P 500“ pao 4,2 odsto, a „Dov“ za 2,7 odsto. Sva tri glavna ameri~ka berzanska indeksa su se kretala ka svom najgorem danu od 2022. Najve}a svetska banka sada predvi|a 50 odsto {ansi da }e Sje-

Australijska berza (ASX) je bila druga otvorena nakon Novog Zelanda, daju}i investitorima prvi pogled na reakciju globalnog tr`i{ta na slabe ekonomske pokazateqe SAD. Indeks „S P/ ASX 200“ izgubio je 3,7 odsto, a vrednost od 102 milijarde dolara je momentalno izbrisana na tr`i{tu. Australijska berza se ipak oporavila nakon te masovne rasprodaje globalne rizi~ne imovine.

Ekonomski esperti se sada pitaju da li }e ovo zna~iti najavu recesije u Australiji u 2024. godini. Uglavnom svi veruju da Australiji ne preti recesija. Nedavni izve{taj kompanije „KPMG” od 16. jula navodi da je australijska privreda zakora~ila u 2024., pribli`avaju}i se recesiji sa rastom od samo 0,1 odsto tokom kvartala. „Australijska ekonomija je porasla za mr{avih 0,1 odsto u prvom kvartalu 2024. i samo 1,1 odsto u prethodnih 12 meseci“, navodi se u saop{tewu. „Potro{wa doma}instava je porasla za 0,4 procenta tokom kvartala, ne{to

u pore|ewu sa o{trim padom iz 1987. i nekim dnevnim padom na berzi od 8 procenata tokom recesije 2008, ovonedeqni pad je ipak bio jedan mawe zna~ajan doga|aj.

Eksperti su ube|eni da pad od 5,7 odsto nije veliki pad i da se ~ak ne mo`e klasifikovati ni kao „korekcija“ na berzi. Mnogi veruju da je s obzirom na visinu pada samo iz straha do{lo do preterane reakcije na berzama. Australijski ekonomisti se uglavnom sla`u da iznenadni padovi mogu biti znak da }e tr`i{te berzi rasti u narednom periodu. Ostaje da se vidi da li }e i ova panika na Volstritu biti samo jo{ jedna la`na uzbuna, korekcija ili mo`da najava nekog novog velikog finansijskog kraha poput onih iz 1987. i 2008. godine, za koje sigurno znamo da nisu bili nimalo bezazleni.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Dra`in dan u Blektaunu

Tradicija Dra`inog dana, du`a od sedamdeset godina, nastavqena je blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana, i ove godine. Na praznik Svetog Vladimira i na 110. godi{wicu napada Austrougarske na Kraqevinu Srbiju, obele`ili smo godi{wicu mu~eni~kog stradawa ^i~a Dra`e i wegovih junaka koji su dali `ivote za Krst ~asni i slobodu zlatnu, kao i Ruske Carske porodice i svih boraca palih za Veru, Cara i Ota~astavo.

Crkvenu op{tinu blektaunsku osnovali su 1952. veterani ’’JVuO’’ i ratni zarobqenici JV koji su iz

nema~kih logora do{li u Australiju. Crkvu su tada posvetili Svetom Nikoli, krsnoj slavi svog voqenog komadanta |enerala Dragoquba Mihailovi}a, mu~eni~kog srpskog ^i~e. Od tada se u Blektaunu tradicionalno obele`ava ovaj dan kao jedan od najva`nijih u godini. Toga radi je u porti ovog hrama pre skoro ~etvrt veka podignut i jedan od najlep{ih spomenika Dra`i Mihailovi}u u celom svetu, rad umetnika Rado{a Stefanovi}a.

Na svetoj Liturgiji, 28. jula 2024. su dva nova ~lana Srpskih ^etnika Australije pred Bogom i narodom dali svoju re~ i zavetovali se da }e celoga `ivota ~uvati i braniti srpske i ~etni~ke

ARHIJEREJSKA POSETA GRINZBARI

slobodarske ideale. A verni narod ove i drugih srpskih parohija u Sidneju ispunio je hram. Na koncu liturgije svi su litijski iz hrama oti{li do spomenika ^i~a Dra`i gde je odslu`en pomen a zatim su predstavnici nacionalnih organizacija, crkvenih op{tina i srpskih {kola polo`ili vence. Blektaunska parohija jo{ ima u `ivotu i dobroj snazi dvoje ratnih veterana, Mitra Rebi}a borca Rogati~ke lete}e ~etni~ke brigade kao i Sofiju Urukalo, borca Dinarske ~erni~ke divizije. Upravo je baka Sofija u svojoj 102. godini, ~vrstim korakom predvodila polagawe venaca. Vojni truba~ australijskih vojnih i rat-

nih veterana (RSL) dao je znak za pove~erje a zatim i za podizawe zastava koje su ispratili srpski ^etnici a predstavnici RSL-a su recitovali tradicionalnu Odu se}awa kojom se odaje po~ast palim savezni~kim vojnicima.

Kolo Srpskih Sestara “Jugovi}a Majka” poslu`ilo je trpezu qubavi na kojoj su se okupqenim gostima biranim re~ima obratili predsednik Crkvene op{tine g. Dragoqub Brkqa~ OAM, paroh blektaunski jerej Nemawa Mr|enovi} i najstarija parohijanka blektaunska g|a. Sofija Urukalo.

Fotografije: Nikola Grubje{i}

Slava Kola srpskih sestara Sveta Velikomu~enica Marina- Ogwena

Kolo srpskih sestara pri hramu Svetoga Save u Grinzbari proslavilo je svoju Krsnu slavu, Sv. Velikomu~enicu Marinu-Ogwenu Mariju. U nave~erje praznika slu`eno je prazni~no ve~erwe bogoslu`ewe.

Ve~erwe bogoslu`ewe slu`io je protonamjesnik Dejan Milo{evi}. Prazni~nom Liturgijom na~alstvovao je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan uz saslu`ewe: protojereja ^edomira Videkani}a i Milorada Lon~ara, protonamjesnika Dejana Milo{evi}a, jereja Bogdana Mili}a kao i proto|akona Miodraga Tomi}a i Petra Mraki}a. ^estitaju}i slavu ~lanicama Kola, prigodnom besedom obratio se Vladika Siluan. Vladika je u svojoj besjedi ukazao na tihu propast zapadnih vrijednosti. Vladika je tako|e govorio i o satani-

sti~kim ritualima na otvarawu olimpijade u Parizu koji su svojom simbolikom jasno manifestovali duhovnu putawu kojom svet bez Boga danas ide. Na kraju Svete Liturgije na{ Vladika je sa prisutnim vjernicima prerezao slavski kola~. Kako i prili~i na{im obi~ajima, kuma slave Tatjana Georgievska je predala ~etvrtinu slavskog kola~a novoizabranoj kumi Biqani Qiqak. Nakon evharistijskog sabrawa, proslava se nastavila u sve~anoj sali. O. Dejan je u ime svih pozdravio Mitropolita Siluana i zahvalio mu se na posjeti. On se posebno zahvalio predsednici Danijeli Suboti} i KSS na wihovom velikom trudu i doprinosu parohiji Svetog Save uz `eqe da iz godine u godinu pove}avaju i podmla|uju svoje ~lanstvo, te da Sveta Marina bude wihova za{titnica i molitvenica pred Svevi{wim Gospodom. O. Dejan je po-

sebno pozdravio kumu Biqanu U nastavku nastupe: foklorne folklorne mjanca, muzi~kog stavilo sa sprema je Imali smo hrama koji ka djevojka“. predsednica svima zahvalila veseqe uz

Ogwena Marija

pozdravio i kumu Tatjanu kao i novoizabranu Biqanu Qiqak. nastavku smo imali zadovoqstvo da gledamo foklorne grupe „Avala“ koji su izveli 4. folklorne numere, narodnog guslara Radovana Damuzi~kog ansambla „Prelo“ koje nam se predsa tri numere. Pjesma Karanfil se na put izazvala navi{e aplauza kod prisutnih. smo nzadovoqstvo i da vidimo Hor na{eg koji su izveli pjesmu „Je~am `ela Kosovdjevojka“. Na kraju akademije nam se obratili i predsednica kola sestara Danijela Suboti} koja se zahvalila na dolasku. Usledilo jevnarodno muziku i pesmu.

Izvor: Mitropolija ANZ

SLAVA U KUBER PIDIJU

Sveti Ilija proslavqen u australijskoj pustiwi

U subotu 3. avgusta 2024. godine, Vladika Siluan doputovao je povodom proslave hramovne slave Svetog proroka Ilije u mali pustiwski rudarski gradi} Kuber Pidi, koji se nalazi oko 846 kilometara severno od glavnog grada Ju`ne Australije - Adelejda. Ovde se nalazi draguq srpskog crkvenog graditeqstva, po svemu jedinstveni katakombni pravoslavni hram, delo srpskih rudara, koji se nalazi iskopan ispod jednog brda u ovom gradi}u.

Sa Vladikom su doputovali na proslavu i brojni sve{tenici sa vernicima iz gotovo svih gradova Australije. Nakon molitvenog do~eka svoga arhipastira, slu`eno je prazni~no ve~erwe, nakon kojeg se Mitropolit obratio sa pou~nom besedom svima okupqenima.

PORTPAROL

EVROPSKE KOMISIJE PETER STANO:

Odluka o otvarawu

mosta na Ibru kroz dijalog obe strane

Portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je, u ~letvrtak 1. avgusta, da bi bilo kakva odluka o eventualnom otvarawu mosta na Ibru trebalo da bude doneta u okviru dijaloga Beograda i Pri{tine, koji se vodi uz posredovawe EU.

"Ponovno otvarawe mosta je pitawe dijaloga i svaka odluka o (wegovom) otvarawu treba da bude doneta u okviru dijaloga", rekao je Stano na brifingu za novinare u Briselu. On je, na pitawe albanskog novinara {ta }e se dogoditi ako Pri{tina otvori most izme|u ju`ne i severne Kosovske Mitrovice naglasio da EU nikada ne spekuli{e o scenarijima "{ta ako" i ponovio da je op{ti stav EU da je potrebno sprovesti sporazume postignute u okviru dijaloga.

"To je dugotrajna obaveza obe strane i bilo koje korake i akcije koji }e biti preduzeti, a koji uti~u na jednu ili drugu stranu, treba re{avati, razgovarati o wima i preduzimati u okviru dijaloga kojim posreduje EU", poru~io je Stano.

On je, na pitawe albanskog novinara kada }e Savet EU doneti odluku o eventualnom ukidawu kaznenih mera Pri{tini, nakon {to je to preporu~io {ef evropske diplomatije @ozep Boreq, rekao da EU nikada ne komentari{e teku}e procese i procedure izme|u dr`ava ~lanica u Savetu EU ili izme|u institucija i dr`ava ~lanica.

"Ako dr`ave ~lanice odlu~e da ukinu mere na ovaj ili onaj na~in, oglasi}emo se odgovaraju}om objavom kada }e to biti u~iweno", rekao je Stano.

Premijer privremenih pri{tinskih institucija Albin Kurti izjavio je sredinom jula da wegova vlada namerava da otvori glavni most preko reke Ibar, tvrde}i da ta akcija nije usmerena protiv bilo koga. Most na Ibru deli Kosovsku Mitrovicu na ju`ni deo grada, gde `ive Albanci, i severni deo, u kojem `ive uglavnom Srbi. Ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Pri{tini Xefri Hovenijer izjavio je nakon sastanka, 2. avgusta, koji su predstavnici zemaqa Kvinte odr`ali sa tzv. kosovskim premijerom Albinom Kurtijem da trenutno ne mogu podr`ati bilo kakvu promenu statusa mosta na Ibru.

“Po uputstvima iz prestonica predstavnici Francuske, Nema~ke, Italije, Velike Britanije i SAD sastali su se danas s premijerom* Kurtijem kako bi ga obavestili da na{e vlade u dogovoru s Natoom ne mogu podr`ati bilo kakvu promenu trenutnog statusa mosta u Mitrovici u ovom trenutku", rekao je Hovenijer Na mostu je do sada bilo vi{e od 1000 mawih i ve}ih sukoba Albanaca sa jedne strane i Kfora, UN policije i Srba sa druge strane u nameri Albanaca da nasilo u|u u severni srpski deo Kosovske Mitrovice. Most i danas sa severne strane 24 sata ~uvaju italijanski karabiweri iz sastava KFOR-a dok na na ju`noj strani mosta danono}no de`ura kosovska policija.

Dva najboqa dana u `ivotu

Ovo su mi dva najboqa, najlep{a dana u `ivotu. Od samog po~etka ovo putovawe je ba{ blagosloveno. Ne mogu to ni da opi{em. Pitam se {ta }e tek do kraja biti. Nema boqeg, nema lep{eg na~ina, da se upozna Hercegovina, mu~eni~ka, ali i svetosavska zemqa, zemqa Svetog Vasilija Ostro{kog.

Ovo za Sputwik ka`u u~enici prve Letwe duhovne {kole u Hercegovini.

Teodora Kesi} je apsolvent na Filozofskom fakultetu na Palama. @ivi u Vi{egradu, a u Letwu duhovnu {kolu je do{la da bi upoznala mlade koji sli~no razmi{qaju o `ivotu, ali i radi duhovnog sazrevawa.

„Do{la sam da upoznam ove lepote i svetiwe Hercegovine. Najlep{e je bilo dok smo se pewali kroz {ibqe na vrh ostrva na Bile}kom jezeru, na ~ijoj najvi{oj ta~ki je crkvica posve}ena Svetom proroku Iliji. Dok smo se pewali, ~ula sam kako qudi pevaju liturgiju. To je bilo posebno. Po{to mi `ene ne mo`emo na Svetu Goru, meni je ovo iskustvo ne{to nalik tome. Sama pozicija crkve je ne{to posebno. Zaista su mi ova dva dana najlep{a u `ivotu“, ka`e Kesi}eva.

I ekipa Sputwika morala je ~amcem, a zatim preko o{trog hercegova~kog kamena i kroz {ibqe do crkve Svetog Ilije, na wegov praznik.

U^ENICI IZ SVIH

DELOVA REGIONA

Delimo sva iskustva sa studentima koji su u Duhovnu {kolu, koju organizuje eparhija zahumsko-hercegova~ka, stigli iz svih krajeva na{eg regiona.

I nama je utisak crkva na ostrvu izgra|ena po `eqi i odluci bla`enopo~iv{eg vladike Atanasija Jevti}a, kao pokajnica. Manastir Dobri}evo, ~ija je crkva izgra|ena na temeqima ranohri{}anske bazilike na po~etku 13. veka, morao je zbog izgradwe akumulacionog jezera da bude preme{ten.

I manastir smo posetili, ~uli mudre re~i i osetili qubav igumanije, mati Tekle, koju je qubav prema Hristu, ~ak sa Krita dovela u Hercegovinu.

Qubav je na svakom koraku ove duhovne {kole koja je po~ela prvim sabirawem u Republici

Srpskoj. Za studente je prire|en poseban do~ek u gradu simbolu srpske istorije koji sa posebnom rado{}u do~ekuje upravo studente, Andri}gradu.

Prisustvovali smo i susretu mladih iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske i Crne Gore ispred Sabornog hrama u Trebiwu. Prvi susret, a ve} pun qubavi.

SVI I SVE

U SLU@BI QUBAVI

A u Trebiwu, kao da je sve u slu`bi ove Duhovne {kole, do~ek u svakom hramu, manastiru, u Muzeju Hercegovine, na Crkvinama koje su se pretvorile u veliki amfiteatar u kome se tako|e u~i, o qubavi, o wenoj pobedi.

Ovde se voli ceo svet, svaki narod, svaki ~ovek, na slu`bi ~itaju i molitve za stradalnu Crkvu bo`iju u Svetoj Zemqi, za stradalnu Crkvu i narod u Ukrajini. Ovde dobro znaju kako im je. ^ita episkop zahumsko-hercegova~ki Dimitrije. On |acima ne dr`i duge besede, kako se to od prvog doma}ina sa `ezlom o~ekuje. @ezlo nismo ni videli, samo dva wegova odela, ono za liturgiju i drugo, radno, u kome se stvori na svakom mestu gde su u~esnici Duhovne {kole. Grli pogledom, pita jesu li svi dobro, imaju li sve {to im treba.

NA DOBROM PUTU Petar Petrovi} je iz [apca, nedavno je zavr{io osnovne studije na Bogoslovskom fakultetu. I wemu je za sada najve}i utisak odlazak u pokajnicu.

Pun utisaka, Svetu liturgiju za Sputwik komentari{e i kao stru~no lice:

„Svi se trude da {to vi{e pevaju na srpskom. Tako je pa`wa sve vreme na molitvi. Slu{ate o Hristosu, duboko u vama odzvawaju te re~i. Vladika se ba{ trudi oko slu`be, dobro radi svoj pastirski posao. Va`no mu je da se molitva razume. To molitveno raspolo`ewe je posebno. Vladika i sve{tenici veoma opravdavaju ovu mu~eni~ku zemqu, svetosavsku i zemqu Vasilija Ostro{kog, u kojoj se toliko qubavi ose}a. Qubavi najdrasti~nije pokazane i dokazane“. Tre}eg dana Duhovne {kole u Hercegovini ovaj izve{taj za Sputwik nastaje na putu za manastir Zavala.

„[ta li nas tek tamo ~eka“, {to bi rekla Teodora iz Vi{egrada.

Za trenutak nam se, zbog hercegova~kih brda, u~ini da se vrtimo u krug. Sti`u nas re~i |akona Darka Nikoli}a, prvog me|u jednakima, nastavnika ove {kole:

„^ovek kru`i oko svog centra. Svaka orbita ima svoj fokus. U ovoj {koli poku{avamo da podelimo hri{}anske vrednosti, a fokus na{eg hri{}anskog `ivota je Hristos. U zavisnosti od toga oko ~ega se kre}emo zavisi kakvi }emo biti. Svetlost te zvezde se prenosi na nas. Ako je to put ka Hristosu, ako smo deo wegove orbite, a to je Crkva, wegova svetlost }e biti na nama“. Evo table, „Zavala“, na dobrom smo putu.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Most je ~esto bio meta {iptarskih napada

Li~ni stav

POLOMQEN DUH OLIMPIJE

Srbi su postali olimpijci davne 1910. godine u Beogradu uz negodovawe i bojkote. Pre 112 godina srpskom trka~u Du{anu Milo{evi}u u [vedskoj je sipan otrov u pi}e da ne pobedi. U Parizu je srpskoj bokserki Natariji [adrini oduzeta pobeda protiv Kineskiwe

Srpski olimpizam je za~et u beogradskoj palati „Rosija“ u zimu 1910. godine kada je vlasnik lista "Novo vreme", gospodin Vladislav Vlajko Savi} pokrenuo osnivawe Srpskog olimpijskog kluba. To je tada bila i prva zvani~na olimpijska organizacija kod Ju`nih Slovena. Vladislav Savi} je u zimu 1910. u hotelu "Moskva" okupio nekoliko oficira XVIII pe{adijskog puka "Kraqevi} \or|evi}" i ubedio ih da napi{u prva srpska olimpijska pravila.

Statut Srpskog olimpijskog kluba je napisan u palati na Terazijama, koja je danas hotel "Moskva". A 23. februara 1910. u redakciji lista "Novo vreme" izabrana je i prva olimpijska uprava sa zadatkom da prire|uje "zemaqske i svetske olimpijske utakmice". U toj prvoj Upravi SOK bili su po~asni predsednik Nikodije Stefanovi}, general u penziji, direktor Svetomir \uki}, sekretari potporu~nik Milo{ Ili} i student Aleksandar Bodi, kao i blagajnici drogerista Milosav Jovanovi} i kapetan Milorad Petrovi}. Po~asni predsednik Nikodije Stefanovi}, general u penziji, bio je u~esnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, koji je 1915. izbegao na Krf i umro u Gr~koj 11. avgusta 1918. Kao predsednik Srpskog olimpijskog kluba do 1914. neumorno je radio na razvoju olimpizma i posebno na tome da Srbija u~estvuje na letwoj Olimpijadi u Stokholmu 1912.

Moderni olimpijski pokret svoje korene duguje anti~kim igrama, koje su odr`avane u Olimpiji na Peloponezu, svetili{tu posve}enom bogu Zevsu. O po~etku olimpijskih igara nema pouzdanih podataka, a najstariji pisani trag vodi u 776. godinu pre nove ere. Duh Olimpije u Srbiju su doneli kraqevi oficiri, koji su smatrali da je sport sr` narodnog zdravqa. Srpski olimpijski klub osnovan je u palati "Rosija" ba{ na inicijativu mladih oficira {kolovanih u Francuskoj. List "Novo vreme" je 23. marta 1910. objavio "Poslovnik Olimpijskog kluba", koji je bio sastavni deo Statuta SOK. U svom Poslovniku Srpski olimpijski klub je predvi|ao da radi na tome „da olak{ava osnivawe vite{kih dru{tava i sportskih klubova, kao i moralno i materijalno, delom i savetom, poma`e vite{ka dru{tva i klubove koji postoje; da prire|uje zemaqske i svetske olimpijske utakmice i igre, da prire|uje putovawa i pe{a~ewa raznih grupa po otaxbini i van we, i da preduzima mere za bu|ewe i podstrekavawe vite{kog duha u narodu“. Srbi su postali olimpijci davne 1910. godine u Beogradu uz negodovawe i bojkote. Srpski olimpijski klub nije u prvo vreme bio prihva}en od Sokolskog save-

Da je Beograd dobio doma}instvo Olimpijskih igara 1948. ispod Kalemegdanske tvr|ave bi mo`da danas bio Olimpijski stadion - to je bila jedna od ideja

za, Streqa~kog saveza, ni od Kola jaha~a, Dru{tva za narodno zdravqe, pa ni od ve}ine listova. Slu`io se neolimpijskim sredstvima - nagra|uju}i pobednike, stimuli{u}i one koji na takmi~ewa dovedu {to vi{e u~esnika. Uprava, koja je zasedala u prostorijama palate "Rosija", je izdala blizu 25.000 dinara na nagrade za prve dve godine takmi~ewa.

U Ko{utwaku je bilo odre|eno mesto za ve`bawe i takmi~ewa olimpijaca. Kraq Petar Prvi Kara|or|evi} je ~esto pose}ivao prva srpska olimpijska takmi~ewa. A princ \or|e Kara|or|evi} je bio ~lan Srpskog olimpijskog kluba. Olimpizam je bio sudbonosan za daqi razvoj sporta u Beogradu i u Srbiji. Vremenom su u Srpski olimpijski klub u{li i istaknutiji sportisti iz civila kao dr \or|e Ne{i}, in`. Milo{ Radojlovi} i dr Jevrem Panteli}. Klub je imao podru`nice po mnogim mestima Srbije, jedno vreme ~ak wih 38. Me|u mnogim priredbama koje je SOK organizovao bila je i trka na stazi Obrenovac-Ko{utwak, dugoj 34 km, koja je prire|ena 2. maja 1910. Na trci je, izme|u 27 takmi~ara, pobedio kwi`ar Aleksandar Popovi} u vremenu od 2 ~asa i 46 minuta.

Glavni aktivista Srpskog olimpijskog kluba u prvim godinama rada u palati "Rosija" bio je kraqevski kapetan Svetomir S. \uki}. Kapetan je ro|en 29. maja 1882. u Ra`ani nedaleko od Kosjeri}a, u porodici Svetozara i Dragiwe \uki}. Osnovnu {kolu zavr{io je u Vaqevu, realnu gimnaziju je zapo~eo u U`icu, a zavr{io u Beogradu. Vojnu akademiju upisao je kao 16-godi{wak, a dve godine kasnije postao je potporu~nik stupiv{i u vojnu slu`bu. Od rane mladosti Svetomir \uki} je bio svestrani sportista. Bio je gimnasti~ar, trka~, skaka~, pliva~, vesla~, strelac, jaha~, ma~evalac i biciklista, {to je dokazivao u~estvuju}i na mnogim takmi~ewima i ~esto pobe|uju}i. U~esnik je Prvog i Drugog balkanskog

rata i Prvog svetskog rata koji je zapo~eo odbranom Ade Ciganlije i osloba|awem Zemuna, nastavio prelaskom Albanije i u~e{}em u borbama na Solunskom frontu. Tokom vojni~ke karijere slu`bovao je u mnogim mestima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji gde je 1940. penzionisan u ~inu divizijskog generala. Za vreme Drugog svetskog rata prikqu~io se Ravnogorskom pokretu, a od 1945. `iveo je u emigraciji gde je i preminuo 19. oktobra 1960. u Duizburgu. Svetomir \uki} bio je nosilac mnogih najvi{ih vojnih odlikovawa i priznawa. Posmrtni ostaci osniva~a na{eg olimpijskog pokreta polo`eni su u grobnicu u porti Ra`anske crkve 19. oktobra 2002. godine u organizaciji Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, Vojske Jugoslavije, Srpske pravoslavne crkve i Saveznog sekretarijata za sport i omladinu.

Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Centralni olimpijski klub, jer se, kako je priznao i sam kapetan \uki}, tek tada godinu dana po osnivawu, saznalo se da postoji Me|unarodni olimpijski komitet. Krajem 1911. kako zapisuje direktor Svetomir \uki}, “uhva}ena je veza i po~iwe akciju za u~e{}e srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. i prijem u Me|unarodni olimpijski komitet“.

General \uki} vodio je srpske olimpijce na Olimpijadi u Anversu (1920.) u Parizu (1924.), Amsterdamu (1928.), i Berlinu (1936.). Bio je i jedan je od inicijatora kandidovawa Kraqevine Jugoslavije, odnosno Beograda za doma}ina sesije MOK 1938-1939. i XIV letwih olimpijskih igara 1948. U MOK-u je Svetomir \uki} bio sve do 1948. kada je na li~ni zahtev na Kongresu MOK-a u Londonu razre{en du`nosti. Zato se Svetomir \uki} smatra pravim osniva~em na{eg olimpijskog pokreta. Prve srpske olimpijske kvalifikacije odr`ane su u Ko{utwaku, maju 1912. Tr~alo se na livadi, gde je staza bila

ogra|ena konopcima. Pobednici u trkama na 100 metara i pobednik u maratonu na stazi Ko{utwak – Umka – Ko{utwak bili su ~lan “Du{ana Silnog” i igra~ BSK-a Du{an Milo{evi} i Dragutin Toma{evi}. Milo{evi} je svoju stazu pre{ao za 12 sekundi. A redov XVIII pe{adijskog puka Toma{evi}, rodom iz Svilajnca, pobedio je u vremenu od 2 ~asa i 52 minuta, {to treba primiti s rezervom, jer je to bilo izvanredno vreme za najte`u atletsku disciplinu. Oni su i odre|eni da brane boje Srbije na petim Olimpijskim igrama u Stokholmu.

Uz pomo} Vlade Srbije i naloga od 4.000 dinara, koji je potpisao li~no ministar Nikola Pa{i}, prvi srpski olimpijski tim je 12. juna 1912. krenuo vozom za Stokholm. Tu srpsku reprezentaciju predvodili su pe{adijski kapetan Svetomira \uki}a, direktora Srpskog olimpijskog kluba, kowi~ki poru~nik Dragutin Vojinovi}, sekretar i ing. Andra Jovi}, stru~ni vo|a. Olimpijski tim je sa beogradske stanice ispra}en uz pucawu prangija. Du{an Milo{evi} je imao nadimak „Najbr`i Srbin”. Bio je svestran sportista, i sem u fudbalu takmi~io se u atletici i plivawu. Onda{wa {tampa ga je opisivala kao „kao najbr`e krilo” jer je umeo da „napusti fudbalski teren na minut-dva i osvoji trofej u nekoj sprinterskoj disciplini i potom se sa peharom vrati u utakmicu”.

Milo{evi} je na petoj Olimpijadi startovao 23. juna u kvalifikacijama i stigao tre}i u svojoj grupi. Ovaj prvi srpski olimpijac, se posle trke u kvalifikacijama na 100 metara sru{io na ciqu. Istraga je dokazala da je u wegovom organizmu bilo arsena, ali je sve brzo zata{kano. Toma{evi} je 1. jula nastupio u maratonu i u konkurenciji 62 takmi~ara stigao trideset i sedmi, u vremenu 2 ~asa, 47 minuta. Direktor Svetomir \uki}, koji je u Stokholmu po~eo svoje prijateqevawe s Pjerom de Kubertenom, osniva~em modernih Olimpijskih igara, u slu`benom izve{taju sa puta pi{e:

”Posle ja~e agitacije me|u ~lanovima Me|unarodnog komiteta, a u vezi sa povoqnim uspehom na{ih trka~a, u~inilo je da je na posledwoj sednici Me|unarodnog komiteta primqen Srpski olimpijski komitet u me|unarodnu zajednicu”. Desilo se, me|utim, da je duh Olimpije vi{e puta polomqen i skrnavqen. Devedesetih godina Srbima je zabraweno da se pod zastavom SRJ takmi~e na Olimpijadi. Danas je to zabraweno srpotistima Rusije. Na Olimpijskim igrama u [vedskoj pre 110 godina austro-ugarski mo}nici su poku{ali da otruju srpskog trka~a Milo{evi}a. Na Olimpijadi u Francuskoj srpskoj bokserki Natariji [adrini oduzeta je pobeda protiv kineske bokserke na nagovor me|unarodnog `irija, jer je na{a bokserka ro|ena kao Ruskiwa. U~iweno je to da Natalija Ruskiwa ne osvoji olimpijsku medaqu u Parizu 2024. godine. Pi{e:

Na hotelu "Moskva" u centru Beograda nalazi se spomen plo~a osniva~ima Srpskog olimpijskog kluba

Svetomir \uki} kao oficir

Qubqana – upoznajte skriveni draguq Evrope

Iako je grad sa mawe od 300.000 stanovnika koji bez problema mo`ete obi}i pe{ice ili na biciklu, ne treba ga potcewivati i olako shvatiti. Ovaj grad vam definitivno pru`a priliku da {etwom utonete u lagani ritam koji ovde vlada. Nema `urbe, nema jurwave, nema gu`ve u saobra}aju, dreke – jednostavno nema haosa. Sve nekako te~e glatko. Mogu}e da je zbog svoje pozicije pokupio sve najboqe.

Uticaj Mediterana koji je ostavio traga na slovena~koj kuhiwi, dok su arhitektura i organizovanost ostali jo{ od uticaja Austrougarske. Qubqana je uglavnom usputna stanica kojoj putnici posvete najvi{e jedan dan, pre nego {to nastave put ka ciqnoj destinaciji u nekoj od zemaqa Zapadne Evrope. Iako je jedan dan sasvim dovoqan za upoznavawe sa Qubqanom, zbog lepog ose}aja i lepote grada, nije slu~ajnost da se veliki broj putnika ponovo vrati u ovaj grad.

Do{li ste u Qubqanu, gde sada? Kre}emo se polako ka centru grada, Miklo{i~evom ulicom gde pravimo prvu pauzu. Miklo{i~eva cesta, odnosno ulica, nije odabrana slu~ajno, jer se upravo ovde nalaze brojni primeri divne arhitekture Be~ke secesije. Kada pro|emo Miklo{i~ev park (samo jedan od mnogih parkova u gradu) nailazimo na neke od najzna~ajnijih primera ovog stila kao {to su: Grand Hotel Union, Zadru`ena Zeza Slovenije (banka), potom upe~atqivu zgradu pre|a{we Zadru`ne banke koja se posebno izdvaja po svojoj dre~avoj dekorativnoj fasadi i na kraju Galerija Emporijum koja je nadomak Pre{ernovog trga, ka kojem se polako pribli`amo.

Ukoliko vidite ve}u gu`vu zna~i da smo stigli do centra, a Trg je glavna ta~ka okupqawa lokalaca. Ono {to se prvo primeti na Pre{ernovom trgu jeste Fraweva~ka crkva, koja svojom roze-crvenkastom bojom automatski privla~i pa`wu. Na samom Trgu se nalazi spomenik France Pe{erna, po kome Trg nosi naziv, najpoznatijem slovena~kom pesniku, verovatno i naj~e{}e fotografisan spomenik. Ovaj romanti~ar je veoma zna~ajna li~nost u slovena~koj istoriji, a u Qubqani postoje posebni programi razgledawa koji se bave wegovim `ivotom i radom. Tekst wegove pesme „Zdravqica“ je danas tekst slovena~ke himne. Na samo par metara se nalazi ~uveno Tromostovqe, tj. trostruki most, jedan od najinteresantnijih mostova Evrope. Veoma interesantan i simpati~an most nastao je tako {to su originalnom mostu pridodata jo{ dva pe{a~ka stvoriv{i na taj na~in jedinstveno arhitektonsko delo. Autor mosta je poznati arhitektra Jo`e Ple~nik, koji je za Qubqanu ono {to je Gaudi za Barselonu. Nakon zemqotresa koji je zahvatio Qubqanu 1895, sledila je obnova i restauracija o{te}enog grada, a te`ilo se ka anga`ovawu doma}ih arhitekata umesto inostranih, {to je ranije bio slu~aj. Upravo je Ple~nik obogatio arhitekturu Qubqane, ostaviv{i iza sebe brojna zdawa u prvoj polovini 20. veka. Zaista bi bilo {teta propustiti da se odmorite pored Qubqanice, koja svojom neverovatno izrazitom tirkiznom bojom umiruje. Ukoliko su ba{te kafi}a zauzete, mo`ete sesti pored obale ka kojoj vodi betonsko masivno stepeni{te pogodno za sedewe. Nastavqamo daqe obilazak i idemo ka Mesarskom mostu. Sve {to ste pomislili vezano za ovaj most, pada u vodu. Ono po ~emu je ovaj most poseban i druga~iji od ostalih je po tome {to je: najmla|i most, postavqen 2010. godine; po svojoj kon-

Spomenik Franc Pre{ernu, najpoznatijem slovena~kom pesniku

strukciji koja je kombinacija stakla, betona, ~elika i najva`nije po katancima koje zaqubqeni parovi ka~e du` ograde mosta zbog ~ega ga ~esto zovu Most qubavi. U neposrednoj blizini se nalazi Zmajski most, a ovoga puta most zaslu`eno nosi ovakvo ime na osnovu kojeg naslu}ujete o ~emu se radi. Naime, na ovom mostu starom vi{e od jednog veka, nalaze se ~etiri skulpture zmaja sa ra{irenim krilima, a predstavqaju jedan od simbola Qubqane. Ka`u da ako se niste slikali pored zmajeva na mostu, kao da niste ni bili u Qubqani.

Vreme je da se uputimo lagano ka Qubqanskom dvorcu, koji se uzdi`e iznad samog grada. Ka putu do ovog zamka koji vi{e podse}a na tvr|avu, pose}ujemo Centralnu pijacu, koja je poslastica za sebe. Nakon toga nailazimo na katedralu Sv. Nikolaja koju bi bilo {teta ne posetiti, zbog svoje izvanredne unutra{wosti koju krase barokni i goti~ki ornamenti, a posebno remek delo ~ine freske koje krase enterijer.

Najzad sti`emo do Qubqanske palate koja je pozicionirana na brdu Grajski Gri~. Postoji nekoliko na~ina kako dospeti do ovog zamka na visini od 376m. Mo`ete se popeti `i~arom koja kre}e sa Krekovog trga. Svakako da Qubqanski dvorac ima da ponudi mnogi vi{e od bo`anstvene panorame koja se pru`a na ceo grad, tako da ovde mo`ete pogledati stalnu muzejsku postavku “Istorija Slovenije” koja }e vas upoznati sa dinami~nim tokom de{avawa koji se odvijao na ovim prostorima, potom Virtuelni muzej koji ima za ciq da prika`e razvoj arhitekture dvorca i promene tokom razli~itih etapa, imaju}i u vidu da je dvorac jedno vreme slu`io kao vojno utvr|ewe, rezidencija kne`eva, potom kasarna, vojna bolnica, a kasnije i kao zatvor.

Radi {to realnijeg prikaza zato~eni{tva u zatvorskim }elijama, u dvorcu postoji nekoliko }elija sa originalnim objektima i prezentacijama koje svedo~e o `ivotima zatvorenika. U jednoj od }elija vide}ete samo mali prorez kroz vrata, a kada pogledate ugleda}ete osobu, za koju }e vam se na trenutak u~initi da je `iv ~ovek. To je upravo prezentacija koja vas tera da gledate kroz prorez, slu{aju}i ispovesti i pri~e zatvorenika.

Prelazimo Qubqanicu preko Obu}arskog mosta, jo{ jednog sa interesantnim nazivom, delo Jo`e Ple~nika koje povezuje Mestni trg (gde se nalazi Robova fontana) sa Novim trgom. Naziv [u{tarski, odnosno Obu}arski most je dobio po tome {to je na mostu bilo prostora za obu}arske i zanatske radionice, s obzirom da je bio raskrsnica va`nih trgova~kih puteva, pa su bili idealna lokacija za trgovinu. Sa ove druge strane Qubqanice, nalazi se nekoliko atrakcija. Dolazimo do Trga francuske revolucije gde vidimo pre svega Gradski muzej Qubqane, Kri`anke pozori{te na otvorenom sme{teno u dvori{tu nekada{weg manastirkog kompleksa. Prostor za dana{we pozori{te je bilo neophodno dodatno urediti radi odr`avawa festivala i manifestacija, a posao restauracije dodeqen je, kome drugom, nego arhitekti Jo`u Ple~niku. Veoma interesantan prostor koji je svakako obogatio arhitekturu Qubqane.

Pre{ernov trg

^uveno Tromostovqe, tj. trostruki most, jedan od najinteresantnijih mostova Evrope

Zmajski most: Zmajevi od bakra, danas su simbol Qubqane

Qubqanski dvorac

Keve, te sve{tenice i ~uvarke jednog davnog,

vremena kada se `ivelo mirno, po{teno i udobno

Ko su `ene o kojima je Momo Kapor pisao da su poput polumitskih li~nosti koje na svojim ple}ima nose ~itavu ku}u, porodicu, `ivot, svet?

„I oni kojima nije majka, zovu je Keva! Kevo, dodaj ono! Kevo, opeglaj ovo! Ostavi, to }e posle Keva! Za one koji to ne znaju, treba re}i da su keve postarije i podebqe `ene niskog rasta (danas, na`alost, vrsta u izumirawu) koje prebivaju, uglavnom, po kuhiwama, dr`e}i poput polumitskih li~nosti na svojim ple}ima ~itavu ku}u, porodicu, `ivot, svet… Otkako ih znamo, odevene su uvek isto, u ku}ne haqine od jeftinog tamnog cica ili porheta bezobli~nog kroja: ne zbog toga {to nemaju {ta drugo, ve} {to im je potpuno svejedno kako izgledaju. U xepovima wihovih {lafroka su raznobojne pilule za jetru, `eludac, glavoboqu i one ru`i~aste, za visok pritisak… Na stubastim nogama pro{irenih vena, i`vakane patofne od kariranog filca koji je ve} odavno izgubio i boju i oblik. Kevama retko ko donosi poklone. Svi znaju - Kevi ni{ta ne treba! Samo da smo joj `ivi i zdravi! I kad joj donesemo sto grama kafe (nemlevene) mi joj je i popijemo. Ko ima sre}e da u ku}i ima Kevu, je{}e najtajanstvenija, ve} odavno i{~ezla jela, za koja mnogi danas i ne znaju. Keve su posledwa stvorewa u Beogradu

RADE ANI^I]:

koja umeju da kuvaju flekice sa kupusom, grenadir-mar{ ili papazjaniju, da ne govorimo o knedlama sa {qivama ili bunar-kiflama, koje su to ~udno ime dobile po testu {to je nekad moralo da se dr`i izvesno vreme u bunaru, da nakisne… Poznato je da keve jo{ uvek ne veruju kupovnim korama za gibanicu i da ih same “razvijaju“ po ~itavoj ku}i; ~ak i za rezance u gove|oj supi! I pored svih nau~nih dokaza o {tetnosti, keve uporno dan-danas zavr{avaju sva kuvana jela zapr{kom od bra{na i aleve paprike. One su pravi majstori za ajvar - taj “srpski kavijar“ (kako ga je lepo opisao jedan francuski putopisac), a paprike peku po dvori{tima na starim limenim {poretima. Donedavno, tamo su pekle i pekmez

Mala velika Varo{

^esto me pitaju - Kolika je ta Varo{ kada Vas svuda toliko ima? Uvek sam imao isti odgovor - Mala ali smo dobro raspore|eni. Da su me kojim slu~ajem pitali za emotivnu vezu izme|u mene i we sigurno bi ~uli ne{to drugo. Ili ne. Po{to o emocijama uglavnom }utim. Sre}om, pitali su za teritoriju.

- Ina~e? - Pitawe sa kojim po~iwe dan. Sve nedoumice ovoga sveta sme{tene u jednu re~. Varo{ani uglavnom odgovaraju

na}i Nikoqdanski osli} i Ramazansku baklavu.

Novine se ne ~itaju sede}i ve} {etaju}i. Dovoqno je da pre|e{ od Zebinovca do Brano{evca i sazna{ sve. To je jedino mesto na svetu gde ne mora{ sresti nikoga a da opet zna{ da nisi sam.

sa - Sve po starom - {to na tren sru{i wen epitet Nova. Ali samo na tren. ^ovek je taj koji je u woj svaki dan novi. I sre}an. I tu`an. Besan. Pijan. Gostoqubiv. Ali uvek iskren.

Tu se svi znaju ali se ponekad ne javqaju jedni drugima. Zamislite taj apsurd kada bi se svaki dan javqali. A Varo{ani ne vole apsurde, dosadu i u~malost koje ponekad mali grad mo`e nametnuti. Ovde krst i mesec prave svod. Krov svih Varo{ana. Ovde se ne ra|aju vere ve} qudi. Na trpezi Varo{ana uvek mo`e{

Nedeqom Varo{ani gledaju fudbal. Stadion je mesto gde se sve kom{ijske frustracije prenesu na sudiju. I sve na kraju dobro ispadne. Sudija ode zadovoqan. A Zlatar uvek pobedi. I kada izgubi. Nismo mi navikli da nam neko sudi. Osuda je u }utawu koje te ~ini da bude{ boqi. Varo{ani su gledali predstave i filmove kada su i ve}i gradovi oskudevali u tome. Ne poznajem ovde ~oveka koji nije maestralan glumac. Sposobnost da od obi~ne kafanske tu~e napravi{ pri~u na kojoj bi i Molijer pozavideo. Ovde nema dogovora za vi|awe. Ovde se qudi vi|aju svaki dan. Ako ih kojim slu~ajem ne{to omete u tome, mogu nai}i na oprostivu osudu - Gde si ti? Nema te sto godina!

I sve je tako lepo. Od prirode do qudi. Varo{ani znaju ironi~no re}i - Jeste, na deset dana. Ali siguran sam da ne misle tako. Gde god da odu, osete miris vetra sa Zlatara.

I tako. Ako te neko pita - Gde je ta Nova Varo{? Pitaj ti wega - Gde ti je kwiga iz geografije?

Ako te pita kolika je, slobodno mu reci Velika. Svako }e razumeti stvar obja{wenu iz srca.

od {qiva, a za vreme rata pravile sapun od loja i `ive sode, pa ga posle `icom sekle na kocke. Zbog ajvara keve nikada ne bacaju tegle, dunst-papir i gumice. One }e vam od sveg srca pokloniti slatko od duwa, samo pod uslovom da im posle vratite teglu!

Zanimqivo, Keva retko kada jede sa uku}anima za stolom, a opet ima problema sa te`inom. To je, verovatno, zbog toga {to, borave}i ~itavog `ivota u kujni iznad {poreta, neprestano udi{e hranqiva isparewa, gricka i proba jela da bi postigla idealan ukus. Kad im se razbole unuci, keve odmah bacaju antibiotike u |ubre ~im ode lekar. Temperaturu skidaju komovicom, projinim bra{nom i vinskim sir}etom; zau{ke le~e slaninom iza u{iju; za

le~ewe upotrebqavaju i “mast (propu{tenu) kroz devet voda“, a u ormanu ~uvaju ~itavu zbirku ~ajeva. Beli slez, kamilica, `alfija, nana, maj~ina du{ica… Ve} sama imena ovih ~ajeva le~e svojim magijskim, ute{nim zvukom. Keve su posledwe osobe na svetu koje }e zakrpiti sve ono {to nijedan kroja~ ne prima. Zbog toga uvek imaju kolekciju raznobojnih “ibri{ima“. Keve su najtolerantija bi}a. [iptar Abdulah, mada je ~esto sedeo sa nama za stolom, uvek je dobijao jela koja je Keva kuvala posebno za wega, jer mu je religija zabrawivala na{u hranu. U vreme ramazanskog posta, ni Keva nije pred wim jela, da ga ne povredi. Jedini Kevin kalendar bio je - crkveni! Jedini izlazak za godinu dana, onaj na grobqe - za Zadu{nice. Pa i tada, dok smo mi ostali jeli za pokoj du{a, ona je neprestano slu`ila pokojnike pod zemqom.

I makar da ste ve} prevalili pedesetu, Keva nikada ne}e zaspati dok se ne vratite ku}i. U kuhiwi }e vas, mada ste ve} ve~erali, ~ekati poklopqeno va{e omiqeno jelo iz detiwstva - spana} sa fa{iranim {niclama. Ko tome da odoli? Keve, te sve{tenice i ~uvarke jednog davnog, i{~ezlog vremena kada se `ivelo mirno, po{teno i udobno, na`alost, nisu nikome uspele da prenesu svoje male tajne. Tek kada nas napuste, ostaviv{i iza sebe dopisani Patin kuvar i kutiju za cipele punu na{ih fotografija iz mladosti, shvatimo da i daqe `va}emo, ali da su jela potpuno izgubila svoj ukus“, napisao je ~uveni Momo Kapor.

IZDANAK TARABI]A SLAVICA TERZI]

Slavica Terzi} iz U`ica, potomak slavnih Tarabi}a, ~uvenih kremanskih proroka, gledaju}i ne~iju sliku ili razgovaraju}i sa osobom direktno ili telefonom, zna {ta tu osobu mu~i i koje zdravstvene probleme ima. Punih 25 godina Slavica poma`e qudima sa raznih strana, iza we je veliki broj klijenata koji su se uverili u kvalitet pru`enih usluga.

^UDESNI MELEMI

Slavica spravqa izuzetne meleme, po vlastitim recepturama, protiv psorijaze, ekcema, hemoroida, li{ajeva, o`iqaka, akni, bora, kurjih o~iju, pubertetskih bubuqica.

„Prvi melem koji sam napravila isprobala sam na mom bratu koji je patio od psorijaze. To mi je dalo podstreka da idem daqe.“

UNI melemi su 100 % prirodan proizvod, u svom sirovinskom sastavu ne sadr`e ni jedan sastojak koji nije prirodan. U na{im melemima se nalaze mnoga lekovita biqa, razna uqa i p~eliwi vosak.

Za sve informacije pozovite Slavicu na tel. +381 64 37408 23 email: 77terzicslavica@gmail.com

Rio Tinto tro{i}e dnevno 1.000 tona kiseline

~ija minimalna koli~ina mo`e biti fatalna

Ozbiqna opasnost po zdravqe gra|ana i `ivotnu sredinu vreba od kiselina, koje }e se u ogromnim koli~inama koristiti u projektu ”Jadar”, pri iskopavawu litijuma, upozorava prof. dr Zorica Petrovi}, profesorka Instituta za hemiju Prirodnomatemati~kog fakulteta

Univerziteta u Kragujevcu, koja je od pro{le godine u penziji

Proteklih nedeqa stru~waci neumorno govore o sumpornoj kiselini koja bi se koristila u projektu „Jadar“, a sve zbog wene potencijalne upotrebe za ekstrakciju litijuma iz rude jadarita. “U slu~aju rudnika, potrebna je neshvatqivo velika koli~ina ove kiseline, vi{e od 1.000 tona dnevno. To zna~i da }e oko 10 cisterni na dnevnom nivou (oko 60.000 litara) prevoziti koncentrovanu sumpornu kiselinu, koja se obi~no transportuje u vidu oleuma. A samo mali deo te koli~ine bio bi koban po `ivi svet”, nagla{ava prof. Petrovi}.

OSTA]EMO BEZ PIJA]E

VODE

U jednoj reviji pod nazivom “Paradoks oko elektri~nih vozila, rudarewa litijuma i baterija za auto”, autori navode: “Energija, koja se koristi za ekstrakciju ili rudarewe litijuma, zasniva se na fosilnim gorivima koja emituju ugqen-dioksid”.

“Rudarstvo litijuma i nekih drugih metala, kobalta, nikla, retkih zemnih metala, zahteva intenzivan rad, hemikalije i ogromnu koli~inu vode. Dobijawe litijuma klasi~nim rudarewem, ukqu~uje drobqewe, pe~ewe i ispirawe velikom koli~inom izuzetno toksi~nih kiselina”, navodi profesorka deo istra`ivawa.

Prema ovom izve{taju, pri bilo kojoj operaciji rudarstva ili ekstrakcije, pogo|ene lokacije pretrpele bi o{te}ewa zemqi{ta, kontaminacije vazduha, zaga|ewa i iscrpqivawe vode.

Plan za eksploataciju litijuma u Jadru ne daje nikakve garancije da }e biti o~uvano zdravqe qudi i na{i bogati prirodni resursi vode za pi}e.

“Svako ko zna da u svetu ima samo oko 2,7 odsto slatke vode, pri ~emu je svega 0,3 odsto one dobre za pi}e, morao bi znati da }e pitka voda jednog dana biti va`nija od litijuma i od svih drugih blaga ovog sveta”.

Rudnik litijuma Jadar u Srbiji, mo`da jedan od najve}ih na svetu, uvek }e biti podlo`an ekolo{kim i dru{tvenim problemima.

“Za proizvodwu litijuma kroz bazene za isparavawe potrebno je 500.000 galona vode za svaku tonu litijuma. Nesumwivo, ekstrakcija litijuma na taj na~in bi mogla naru{iti biodiverzitet, funkcije ekosistema i svojstva zemqi{ta, {to dovodi do globalnog zagrevawa i nesta{ice vode. Tehnologija koja bi se koristila podrazumeva upotrebu fosilnih goriva, kao i emisiju ogromne koli~ine ugqen-dioksida i drugih zaga|iva~a `ivotne sredine”, upozorava profesorka Petrovi}.

„EKOLO[KA BOMBA“

Jednom prilikom je predsednik Srbije, se}a se profesorka, istakao da ne}e o `ivotnoj sredini razgovarati sa ovda{wim stru~wacima, koji nisu u stawu da govore o sumpornoj kiselini, u narodu poznatoj i kao vitriol, a u javnosti i kao „ekolo{ka bomba“.

“Ipak, o vitriolu su ne{to ~ak i na{i preci znali. Da je vitriol neka opasna materija ~ula sam jo{ dok sam dete bila, onda kada su qudi govorili da je neko opa-

qudskim faktorom, predstavqa ozbiqan rizik po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu. “Na stotine na~ina ova kiselina mo`e u}i u zemqi{te i u vode, ako se wome ne upravqa na odgovaraju}i na~in. Ovo zaga|ewe mo`e pogubno uticati na sav `ivi svet na prostoru gde se koristi, ra~unaju}i tu i lokalnu zajednicu koja se oslawa na izvore ~iste vode. Osim sumporne kiseline, u Jadru se mo`e o~ekivati i ispu{tawe drugih otrova u vodu, pre svega bora, litijuma, arsena, ali i toksi~nih proizvoda hidrolize mnogih sulfata i drugih soli”, upozorava profesorka. U pitawu je kiselina koja ima izraziti korozivni potencijal, obja{wava Petrovi}.

“Zna~i da nagriza mnoge metale zbog ~ega ~esto dolazi do curewa iz rezervoara, odnosno iz cisterni u kojima se skladi{ti i u kojima se prevozi, a u mnogim slu~ajevima te cisterne su stare. ^este su i eksplozije, po{to se pri reakciji sa tim metalima osloba|a lako zapaqivi vodonik, ali i stradawa radnika zbog wihove nedovoqne obu~enosti za rad sa tako opasnom hemikalijom”.

san kao vitriol, a i od moje moje bake. Se}am se da je par puta pri~ala o nekoj `eni koja je svom nesta{nom mu`u bacila tu opasnu kiselinu u o~i, pa ga tako oslepela. Li~no sam se uverila da je to zaista opasna kiselina kada se moj otac wome `estoko opekao pri puwewu akumulatora svog automobila. Onda sam upisala studije hemije i mnogo toga jo{ saznala o woj”, pri~a profesorka Petrovi}.

Ova kiselina je jedna od najja~ih.

“Svrstava se u jaka oksidaciona i dehidrataciona sredstva i u opasne hemikalije. Po{to je veoma korozivna, sa wom se mora pa`qivo rukovati. Ako do|e u kontakt sa ko`om, ova kiselina izaziva te{ke opekotine, a mo`e nepovratno uni{titi ko`u i tkivo, po{to vr{i denaturaciju proteina i nekrozu tkiva”, obja{wava profesorka.

VEZA KISELINE I KANCERA

Velika izlo`enost sumpornoj kiselini udisawem, gutawem ili dermalnim (ko`nim) putem, mo`e biti i fatalna. “Udisawe jake magle koju stvara sumporna kiselina mo`e izazvati iritaciju respiratornog trakta i o~iju, suzewe, ka{aq i stezawe u grudima, rak larinksa (grkqana)”.

Dokazi sugeri{u da je izlo`enost tako|e povezana sa rakom plu}a kod qudi.

“Pitam se ko je taj ko je pravio nacrt projekta za Jadar i ima li ta osoba bilo kakvo znawe o opasnim hemikalijama? Kad sumiramo sve ~iwenice, deluje kao da nema… ili je tu ne{to drugo ‘opasno’ u pitawu”, ka`e za Nova.rs prof. Petrovi}.

Te{ka o{te}ewa plu}a koja mogu ukqu~ivati edem, upalu, fibrozu i sli~no, mogu se javiti nakon kra}e izlo`enosti sumpornoj kiselini.

“Gutawe mo`e izazvati trenutne opekotine usta, grla, larinksa, jedwaka i `eluca, {to rezultira edemom, opstrukcijom disajnih puteva. Mo`e izazvati cirkulatorni kolaps, metaboli~ku acidozu, respiratornu i akutnu bubre`nu insuficijenciju, intravaskularnu koagulaciju i smrt. Ako i samo nekoliko kapi koncentrovane kiseline do|e direktno u kontakt sa o~ima, mo`e uzrokovati ozbiqna o{te}ewa oka, pa i trajno slepilo”, nagla{ava prof. Petrovi}.

TONE TOKSI^NE JALOVINE

Ovako velika koli~ina koncentrovane, agresivne kiseline u kombinaciji sa

U slu~aju projekta „Jadar“, stru~waci Rio Tinta predvi|aju rudarewe uz upotrebu velikih koli~ina ekstremno opasnih koncentrovanih mineralnih kiselina.

“Do}i }e do i stvarawa problemati~nih jalovi{ta i deponija, sa oko 100 miliona tona toksi~ne jalovine, a sve zbog neke diskutabilne dobiti”, nagla{ava profesorka.

Tako|e, u projektu Jadar koristi}e se i hlorovodoni~na kiselina (sona kiselina) koja je jaka i korozivna, neorganska, i spada u opasne hemikalije.

“Ova kiselina nema oksidaciona svojstva kao sumporna, pa deluje da je wena korozivnost slabija. Me|utim po zdravqe mo`e biti opasna pri udisawu, gutawu, kontaktu sa o~ima i ko`om. Sa wom su trovawa ~esta jer se koristi za ~i{}ewe i izbeqivawe, a neopreznost i neadekvatno rukovawe ovom hemikalijom je vrlo prisutno. Zbog izra`ene reaktivnosti, kao i sumporna kiselina, reaguje sa drugim supstancama. Kada reaguje sa nekim metalima, mo`e do}i do osloba|awa zapaqivog vodonika ili u nekim reakcijama sa drugim supstancama mo`e osloboditi toksi~ni hlor”, obja{wava prof. Petrovi}.

TRI DECENIJE ZATROVANE @IVOTNE SREDINE

Gra|ani Srbije ve} tri decenije `ive u nezdravom okru`ewu i ako ne{to ne u~nimo, bi}e sve gore.

“Od bombardovawa Srbije 1999. godine `ivimo u zatrovanoj sredini. Hrana, koja nam dolazi iz te sredine, kao i te{ki uslovi `ivota, doveli su do pove}anog broja obolelih i ve}e smrtnosti. Me|utim, neki, koje samo materijalno interesuje, sada bi da nam dodatno zatruju `ivote i spremaju nam novu ekolo{ku katastrofu. Prete novim bolestima i smrtima, a {to je najgore – na{i politi~ari im daju zeleno svetlo”, ka`e prof. Petrovi}. Neophodno je da politi~ari na vlasti u Srbiji, smatra ona, poslu{aju qude koji vi{e znaju i jasno vide nastupaju}e probleme, i koji im iznova ponavqaju: Stanite!

“Boqe je odustati, suprotstaviti se na vreme takvoj ideji. Kona~no, uvek je boqe danas biti malo siroma{niji, `iveti zdravo i razmi{qati o ekologiji, nego sutra brinuti o nesre}ama, bolestima, toksikologiji i o onkologiji!”, zakqu~uje profesorka Petrovi}.

Sumporna kiselina

(NE)OBI^NA PRI^A O DEVOJCI KOJA JE JO[ JEDNO NA[E ^UDO

Kad se kroz frulu prika`e cela Srbija

@eqa mi je da kroz frulu prika`em, ne samo muziku, ve} i Srbiju i wenu tradiciju. Na{ nacionalni instrument zaslu`uje vi{e, ali prvo to moram da objasnim ovde. Ako Srbi ne shvataju {ta je frula, kako da to predo~imo svetu. Frula svira xez jednako dobro kao i srpsko kolo. Svet to prepoznaje i po{tuje na{e nacionalno blago.

Ovo za Sputwik ka`e Neda Nikoli}, frula{ko ~udo i ponos Srbije, devojka koja je pomerila granice poimawa zvuka frule u svetu:

„Uvek poredim, irska narodna muzika je poznata na svetskom nivou, a gde je na{a frula. Sve radim da dobije mesto koje zaslu`uje“.

Sa samo 14 godina pobedila je na ~uvenom Saboru frula{a u Prislonici kod ^a~ka. Svira i klavir, saksofon, flautu, kaval i gajde. Diplomirala je na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, a onda oti{la na jedno od retkih mesta u svetu gde znaju {ta je frula, u Irsku.

„Tamo su zaista svi odu{evqeni frulom, zato {to je sli~na wihovoj, ali mnogo je zvu~nija, mnogo dinami~nija, zato {to je od drveta. Srpska frula mnogo je i glasnija, na neki na~in, wima je fascinantna ta na{a brzina u kolima, ornamentika“.

DOKTORKA ZA FRULU

U privatnoj kolekciji ima vi{e od 30 frula. Kada je po~ela da svira kupovala ih je od raznih majstora, a onda se desio presudni susret, sa maestrom Borom Dugi}em.

„Bila sam dete, to je bio doga|aj, kad do|e taj dan u mesecu, u godini, kad s tatom sednem u kola i odemo kod ~ika Bore u Kragujevac. Ceo dan provedemo s wim, da mi objasni kako sa frulama. Qudi se iznenade kad saznaju, on se ina~e bavi proizvodwom, pravi frule godinama“.

Posle master, sada je upisala i doktorske studije, Irska je ka`e, najboqe mesto za daqe u~ewe, priprema za wenu `ivotnu misiju, da frulu pribli`i svima. Na{la je najboqi na~in, stavqa je u dru{tvo drugih instrumenata, koje nije mogu}e zamisliti s wom. U razli~ite `anrove, uz klavir, saksofon ili gitaru.

SRBI NE PREPOZNAJU BLAGO

Svirala je u Americi, Rusiji, Indiji, svuda po Evropi, frula je svuda prihva}ena sa odu{evqewem, samo u svojoj ku}i jo{ nema mesto koje zaslu`uje. To je ponekad, ka`e, frustriraju}e.

„Komentare, „dobro, a {ta radi{ pored toga? Ma to je frulica, zna{ li neko kolce?“, ne prihvatam samo li~no. Ako Srbi ne shvataju {ta je frula, kako onda mislimo da je predstavimo svetu“.

U Srbiji ima nekoliko {kola frule, podno Kopaonika, u Brusu svako dete svira, ali s vremenom je ostavi, jer se na negovawu tog narodnog instrumenta ne radi sistemski. Frule gotovo da nema u obrazovnom sistemu, ne postoji literatura, program. Ali to one koji ose}aju koliko je frula va`na veza sa precima i tradicijom ne obeshrabruje.

„Dr`im privatne ~asove, qudi se javqaju, dosta starijih qudi se javi, pa i u 70-tim. Imaju staru neostvarenu `equ, otac im je svirao, deda. Donesu frulu da vidim da li vredi. Jako mi bude drago, uvek sam tu za te qude, da posavetujem, odr`im ~as, ali bilo bi lepo kad bi se vi{e mladih javilo“.

[ESTO ^ULO, SAMO U SRBIJI

Kad god mo`e, Neda Nikoli} je u Srbiji, to joj je, ka`e, najdra`e mesto, ne samo zbog porodice. ^im stigne, pokre}u se novi projekti. Bila je u organizaciji i `iriju ovogodi{weg 37. Sabora frula{a u Prislonici, ali tokom boravka u zavi~aju ne svira samo frulu.

„Imam bend "[esto ~ulo", to je jedini bend, jedina prilika da sviram saksofon, skoro smo imali svirku u jednom baru na Terazijama. To me uvek regeneri{e, to je odu{ak od svog mog profesionalnog `ivota, frule, nastupa“.

Wena doktorska teza je globalna frula, povezivawe irske i balkanske, odnosno srpske tradicije. Voli i mentorski rat, na studijama diriguje orkestrom, ipak najboqe se vidi samo na jednom mestu – na sceni.

Neda Nikoli} nastupi}e 7. avgusta na @abqaku, u okviru „Vajld bjuti festivala“, u septembru je u Srbiji na etno festivalu na koji dolaze muzi~ari iz celog sveta, a bi}e mentor, sa kolegom Vedranom Savi}em iz Tuzle i na etno festivalu u Bosni i Hercegovini.

MILOSAVQEVI]I

Uselili se na imawe na koje niko nije kro~io 30 godina, sada imaju jedinstven biznis u Srbiji

Nema planine koju Milosavqevi}i nisu istra`ili i obi{li ne bi li prona{li imawe koje im odgovara. "^e{qawe" oglasa sa seoskim placevima i ku}ama, susreti sa dobrim qudima koji su `eleli da pomognu doveli su ih do planine koja ih je zavela, do magi~nog Rtwa.

Katarina i Slobodan iz Beograda su tamo obnovili 30 godina zapu{teno imawe i pokrenuli posao sa organskim biqem, a posebno mesto u svemu ima wihovo doma}e uqe za sun~awe.

Na imawu od jednog hektara u Timo~koj krajini, nedaleko od Boqevca, porodica Milosavqevi} uzgaja organsko smiqe, hajdu~ku travu, lavandu, `alfiju, izop (miloduh) i neven. Od svega {to zasade na svojoj zemqi i od onoga {to kasnije oberu, prave serume, kreme, tonike i uqa.

Beogra|ani Slobodan i Katarina su vi{egodi{wi zaqubqenici u prirodu koji vole lekovito biqe. Tu qubav su preneli na svoje tri }erke koje sada roditeqima, koliko mogu, pogotovo tokom letweg raspusta, poma`u oko brawa i su{ewa biqa.

Katarina se od svoje 15. godine bavi lekovitim biqem, poznaje vi{e od 100 autohtonih biqaka i sertifikovana je travarka.

JEDINI U SRBIJI

IMAJU SERTIFIKAT

ZA ORGANSKO BIQE

Milosavqevi}i imaju sertifikat za organsko biqe i u tome su jedini u Srbiji.

Ka`u da su odmah u{li u organsku proizvodwu jer im je prvi ciq bio da biqka bude ~ista.

Od su{enog biqa prave macerat koji ima organsko poreklo, a zatim od te sirovine proizvode kreme, specijalna uqa ili ekstrakte.

"Slobodno mogu da ka`em da se u najcewenije svetske kreme stavqa po nekoliko kapi tog uqa, dok je ono kod nas 100 odsto u sastavu proizvoda", ponosno ka`e Katarina i dodaje da je te{ko voditi ovakav posao u Srbiji, imaju}i u vidu nelojalnu konkurenciju, cene i uslove uop{te.

Zbog organskog sastava rezultat se vidi ve} posle 24 sata.

"Na{i kupci su qudi koji su osve{}eni da treba zdravo da `ive, jer su svesni da svi unosimo previ{e hemije u sebe - od prawa garderobe i ruku do tu{irawa. To su qudi koji `ele kvalitetniji na~in `ivota, koji brinu o svom zdravqu, uglavnom su stariji od 35 godina i ~e{}e su `ene, mada se u posledwe vreme javqaju i mu{karci koji su sve to prepoznali. Kod nas je sve transparentno na sajtu i po tome se razlikujemo od drugih. Sve kreme imaju macerat smiqa - ono pobu|uje prirodni kolagen koji gubimo sa godinama".

Osim da je klima u Jablanici, pod Rtwem, idealna za lekovito biqe, {to su saznali u kwizi Jovana Tucakova ("zimi suvomrazica, a leti su{e"), Slobodan i Katarina su zbog dece odabrali selo na nadmorskoj visini od 400 metara.

"U Beogradu se na{a deca nisu igrala napoqu, dok u selu ne mo`emo da ih uhvatimo. Ovde se igraju same, istra`uju, rade u ba{ti ili sa nama na imawu", ka`e Katarina.

JEDAN OD MOTIVA

@IVOT VAN BEOGRADA

"Prvi motiv je bio da pomognemo qudima koji imaju problem, a drugi da ne `ivimo vi{e u Beogradu. Ne{to najlep{e je kad nas neko nazove i ka`e da su mu na{i proizvodi re{ili zdravstveni problem", dodaje Slobodan.

„Imamo paradajz, krompir i drugo povr}e, pa i }erke vole da urade pone{to u ba{ti ili da sa nama ~upaju travu na planta`i. Prvo smo mislili da }emo na}i qude da nam obra|uju zemqu, a onda smo shvatili da od tog posla

nema ni{ta. Kupili smo traktor i ma{ine, preko Poqoprivrednog fakulteta u~ili kako se {ta radi i vremenom skoro sve po~eli da radimo sami", rekli su Milosavqevi}i.

Ovog leta veoma im je tra`eno doma}e organsko uqe za sun~awe, a na ideju su do{li da bi }erkama ponudili zdravo kvalitetno uqe za sun~awe. RA[^ISTILI IMAWE KOJE NIJE PIPNUTO 30 GODINA Pro{irili su zasade lavande i ra{~istili parcelu koja je punih 30 godina bila zakorovqena. "Planiramo da posadimo nove vrste jer `elimo da se posvetimo specijalnim vrstama dermatitisa, odnosno de~joj ne`noj ko`i koja pati od atopijskog dermatitisa. Veoma mi je bitno da pomognem onome kome je pomo} potrebna", ka`e Katarina i priznaje da nije lako biti preduzetnica na tr`i{tu u kojem dominiraju industrijska proizvodwa kozmetike i gde kqu~eve dr`e veliki lanci marketa.

"Veoma je te{ko, ali mene svakog dana motivi{e to {to nekome pomognem. Jednom me je zvala `ena ~iji suprug ima nespecifi~ne promene na glavi. Koristila je etarska uqa smiqa i serum koji pravim i poslala mi je pozitivan komentar. Barem jednom nedeqno mi se javi neko ko je uz nas re{io neki zdravstveni problem. Nije mi ciq da le~im, jer kozmetika slu`i da bi se odr`avalo zdravqe ko`e, ali de{ava se da zbog prevelike upotrebe hemije u klasi~noj kozmetici ko`a postane preosetqiva. Zbog toga je najbitnije dati klijentima naj~istiji sastav proizvoda. Tako radim ve} 11 godina i to `elim da odr`im", obja{wava. Oni su trenutno jedini koji prave organsku kozmetiku u Srbiji sa svim potrebnim sertifikatima.

Isti~u da u prodaji kod nas ima francuskih organskih uqa za sun~awe, ali da je ipak re~ o uvozu i proizvodu koji nije doma}i. "Mi `elimo da budemo originalni i da radimo sa srpskim proizvo|a~ima. Moj ve~iti ciq na po~etku, a i sada je da koristim autohtone vrste biqaka, jer wih na{a ko`a, na ovom balkanskom podnebqu, najboqe prihvata i prepoznaje. Idemo ka tome da prvi dobijemo svetski sertifikat za organsku kozmetiku", iskrena je Katarina.

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

WEGO[EVI PODANICI CENILI SU I KWIGE I MA^EVE:

117. - Umro je rimski imperator Marko Ulpije Trajan, posledwi rimski car koji je vodio osvaja~ke ratove. Tokom wegove vladavine, od 98. godine, Rimsko carstvo je najvi{e pro{irilo svoje teritorije, a istori~ari su procenili da je u wemu tada `ivelo oko 70 miliona stanovnika.

1217. - Krunisan je prvi srpski kraq Stefan Nemawi} (Prvoven~ani). Krunu koju je dobio od pape Honorija III (12161227), u Srbiju su doneli papski izaslanici.

Crna Gora je nakon zavr{etka srpske revolucije vra}ena u stawe pre uspona u ratovima sa francuskom okupacijom Dalmacije.

Poku{avala je da 1813. ne dozvoli pripajawe Boke Kotorske Austriji, ali je u tome odlu~ivao strate{ki zna~aj zaliva, kao jedne od najzna~ajnijih pomorskih baza na Mediteranu, oko koje se otimaju sve velike sile. Cela Crna Gora izgleda kao jedna pu`eva ku}ica oko tog zaliva. Zbog toga je i strate{ki interes svih velikih sila da se ona ne uklapa u srpsku dr`avu.

Formalno je Crna Gora jedan deo Osmanlijskog carstva, ~ija je teritorija bila podeqena u tri susedna turska sanxaka. Dr`ava nije integrisana u jednu celinu i kolektivni identitet. Uvek je zvani~ni naziv „Crna Gora i Brda“. Brda su oblast podeqena, dok su pojedini delovi ili celina priznavali tursku vlast, bilo Skadarskom, Novopazarskom i Hercegova~kom sanxaku. Formalno, to traje do postizawa nezavisnosti 1878, kada se to dvojstvo ukida.

Za sve vreme od 1815. do nezavisnosti 1878, Turci su smatrali da je to odmetnuti i nepriznati deo Osmanlijskog carstva. Narod koji se smatra nezavisnim i okolne dr`ave koje ga smatraju sultanovim podanicima prave pitawe koje se re{avalo samo oru`jem. Vuk Karaxi} je pisao 1837. da Crna Gora „mo`e biti u Evropi jedino dru{tvo qudsko, u kome nema nikakva praviteqstva u pravom smislu ove rije~i“. Mo`da bi bli`e istini bila formulacija da nema moderne vlade, u pravom smislu te re~i. Crna Gora je dru{tvo sastavqeno od plemena. Ra~unalo se 1846. da je bilo 39 plemena, na ~ijem ~elu su bili glavari, ili ako se udru`uju knezovi. U ovom stawu dr`avne nepriznatosti, ni od turskog sultana, niti od velikih evropskih dr`ava, Crna Gora je u ekonomskom pogledu jed-

Vladika Rade je govorio ruski, franciski, italijanski i nema~ki jezik

va sastavqala kraj s krajem, ako je uop{te sastavqala. Od 1815. do 1825. redovna nov~ana pomo} ruskog cara, od hiqadu dukata godi{we, bila je obustavqena, a zatim obnovqena. Dr`ava - to su porezi. Vladika Petar I Wego{ nije uspeo da odr`i u `ivotu neke elementarne poreze, ili je te „dacije“ izgleda pla}ao on sam. Tek sa dono{ewem „Zakona ota~astva’ 1833. uvode se stalni porezi. Svaka je ku}a pla}ala po pola talira, na \ur|evdan i na Mitrovdan. Ipak se odr`avawe ruske nov~ane pomo}i prote`e do pred Prvi svetski rat.

Jedino naseqe koje se smatra gradom je prestonica Cetiwe. Tek nakon nezavisnosti 1878. se preduzimaju znatnije gradwe, a pre toga je to nekoliko ku}a oko cetiwskog manastira.

Nakon 1815. pored manastira je postojala jo{ i jedna upravna zgrada i svega devet ku}a. U procesu izgradwe dr`avnosti vi{eg stepena, trebalo je suzbijati `ilavu primenu krvne osvete. Wu je smr}u ka`wavao i „Zakonik ob{~i crnogorski i brdski“ iz 1798.

Petar I je umro 1830. Zamenio ga je Petar II Wego{, u trenutku preuzimawa vlasti

mladi} od 17 godina. Izuzetne inteligencije, u jednom narodu, koji je ina~e obdaren, on je postigao visoko obrazovawe. Nikada jedan |ak nije nau~io vi{e u gorim uslovima `ivota.

Od 1838. izgra|uje novu upravnu zgradu, koju }e narod, nazvati „Biqardom“. je Wegova biblioteka u woj je bila glavna znamenitost. Wegovi podanici podjednako cene kwige i ma~eve. Oboje su ubojita oru`ja, u narodu koji od oru`ja `ivi.

Pored „Senata“ ~iji su ~lanovi bili pla}eni, stvorena je bila i mala staja}a vojska. Od 1837. u svako pleme je naimenovan od vladike i jedan kapetan, kao predstavnik dr`avne uprave. Umesto krivi~nog zakonika, doneseni su „Zakoni ota~astva“ kao wegova zamena. Sredinom veka je pravoslavna crkva sa~iwena od deset manastira i oko 200 sve{tenika.

Od 1833. crnogorskog vladiku ustoli~uje Sinod ruske pravoslavne crkve. Tako je ostalo do wegove smrti 851, kada je mesto vladara preuzeo svetovni knez. Rusija se tada naga|ala sa Austrijom oko mogu}eg saveza i prepu{tala je Crnu Goru pod austrijski uticaj...

BRDA SE DELILA NA 7 PLEMENA

Odmah nakon preuzimawa mitropolitske funkcije, shodno tome i dr`avne, "vladika Rade" pregao je da ni od ~ega stvara ne{to. U tome nije daleko odmakao... "Praviteqstvuju{}i senat crnogorski i brdski" od 1831. je jedna vrsta vlade od 16 ~lanova. Dr`ava se delila na nahije i plemena, ~iji se broj mewao. U Crnoj Gori su na broju ~etiri nahije i 27 plemena. Brda su se delila na sedam plemena - Bjelopavli}e, Pipere, Ku~e, Vasojevi}e, Bratono`i}e, Mora~u i Rovce.

Petar II Wego{ je stvorio dr`avu u kojoj je retko dobro ostvarena osnovna stvar dr`avnosti - ispoqavawe voqe naroda da prema woj ispuwava svoje obaveze. Pri svakom zna~ajnijem doga|aju, Wego{ je bio na licu mesta, pisao glavarima sa Cetiwa, i{ao na razne strane gde je trebalo. Zadatak svoj Petar II nije video samo u svakodnevnim poslovima. Putovao je u Rusiju dva puta da podstakne poverewe te najbli`e svetske sile. Putovao je i zbog kulture, pa je celi wegov `ivotni napor potro{en u ne{to vi{e nego {to je dr`ava. On izgra|uje srpsku i jugoslovensku zajedni~ku narodnost. „\e narodnost - `ivot je du{evan, |e je nije - bez du{e kipina.“ Wegova definicija nacije je zajedni~ko poreklo i jezik. U vreme revolucije 1848-1849, kada se Crnogorci u malim ~arkama trve sa Bokeqima i Dubrov~anima, on za katolike veli da ih je istorija izdvojila iz jedne zajedni~ke podloge u srpskoj naciji. Nije `eleo da postane svetovni vladar, zbog uverewa da je Crna Gora deo budu}e Srbije, gde knez ve} postoji.

Granice Crne Gore sa susedima su bile ~vr{}e i kad nisu bile me|unarodno priznate. Sa obe strane tih granica ni hri{}ani ni muslimani ne dremaju. Uvek su pod oru`jem.

Definitivno utvr|ivawe granice je izvr{eno tek nakon posete kwaza Danila Napoleonu III 1857. Pregovori su bili vezani za ustanak raje na grani~nom podru~ju, ali su postignuti od 1858. do 1860. Kasnije su pravqene mawe ispravke, do velikog razgrani~ewa 1878. Obe strane su bile zadovoqne. Crnogorci {to su dobili granice i verovali da su neformalno time dobili priznawe nezavisnosti, Turci {to su uspostavili ~vrste granice izme|u svojih administrativnih oblasti u Hercegovini, Albaniji i Crnoj Gori.

l Kraj

1832. - Ro|en je srpski pisac i slikar \ura Jak{i}, najve}i liri~ar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u wegovom kwi`evnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Pono}", "Padajte bra}o", "Otaxbina", "Seoba Srbaqa", "Stanoje Glava{").

1900. - U Bruklinu (Masa~usets) po~eo je prvi teniski turnir "Dejvis kup". Pobednici dvodnevnog takmi~ewa bili su Amerikanci.

1963. - U spektakularnoj "Velikoj pqa~ki voza", grupa kriminalaca upala je u po{tanski voz izme|u Glazgova i Londona i opqa~kala 2,6 miliona funti. Svih 15 u~esnika "pqa~ke stole}a" uhap{eno je i 1964. osu|eno na 25 do 30 godina zatvora. Jedan od glavnih aktera, Roni Bigs, uspeo je da pobegne iz zatvora i sa plenom otputuje u Brazil, gde je `iveo do maja 2001, kada se sam predao Skotland jardu.

1974. - Predsednik SAD Ri~ard Nikson objavio je, obra}aju}i se naciji preko televizije, da podnosi ostavku zbog ume{anosti u aferu Votergejt.

1990. - Irak je, sedam dana posle okupacije, anektirao Kuvajt, kao svoju 19. provinciju. Predsednik SAD Xorx Bu{ poslao je trupe u Saudijsku Arabiju, a vojna akcija koja je usledila nazvana je "Pustiwska oluja".

1996. - U vodenim bujicama koje su se iznenada sru~ile u turisti~ki kamp u Pirinejima, u [paniji, nose}i automobile i {atore, poginulo je najmawe 67 qudi.

2009. - U tajfunu Morakot, koji je pogodio Tajvan i izazvao najve}e poplave u posledwih 50 godina, poginula je 461 osoba, a 192 se vode kao nestale.

2011. - Umrla je Australijanka Nensi Vejk jedna od najodlikovanijih savezni~kih {pijunki iz Drugog svetskog rata, koja se proslavila u francuskom Pokretu otpora, a me|u gestapovcima je bila poznata pod {ifrovanim imenom "Beli mi{". Zbog uloge u tom pokretu dobila je najve}e francusko vojno odlikovawe Legiju ~asti, ali i odlikovawa SAD, Britanije i Australije.

2017. - U izve{tajima 13 ameri~kih hidrometerolo{kih federalnih agencija zakqu~uje se da SAD trpe negativne efekte klimatskih promena, sa velikim porastom u~estalosti toplotnih talasa, jakih ki{a i drugih ekstremnih vremenskih prilika tokom protekle ~etiri decenije.

TADEU[

Ko se krije iza imena ulice zbog koje

Beogra|ani naj~e{}e “lome jezik”?

Ulica u centru Beograda, velika, lepa i prostrana, a naziv takav da i weni `iteqi "lome jezik".

Je l' be{e Tadeu{a Ko{}u{ka?

Tadeu{a Ko}u{ka? Ko{}u{kog? I ko je uop{te taj?!

Ulica Tadeu{a Ko{}u{kog u Beogradu pored Kalemegdana specifi~na je bar iz dva razloga. Prvo, re~ je o najpoznatijoj ulici za “lomqewe jezika” jer je ime jako te{ko za izgovoriti, a kod prezimena dobar deo qudi nije ba{ najsigurniji kako glasi. Drugo, najve}i broj gra|ana ni ne zna ko je Tadeu{ Ko{}u{ko bio. Za problem broj jedan, osim stalne ve`be, nemam “lek”. Kod problema broj dva ve} mogu da pomognem.

Dakle - Ko je bio Tadeu{ Ko{}u{ko i odakle mu ulica u centru Beograda? Za po~etak ~ovek se uop{te nije zvao tako! Puno ime glasilo je Anxej Tadeu{ Bonaventura Ko{}u{ko. On je bio poqski i litvanski nacionalni heroj, general i vo|a ustanka 1794. protiv Rusije. Re~ je o ~oveku neverovatne pro{losti koji je na svom putu stigao ~ak i do Amerike i tamo se borio u Ratu za nezavisnost dobiv{i ~ak i ~in generala!

NESU\ENI SLIKAR

I USPE[AN VOJNIK

Anxej Tadeu{ Bonaventura Ko{}u{ko ro|en je 4. februara 1746. u Velikom vojvodstvu Litvanija u Poqsko-litvanskoj uniji u plemi}koj porodici. Kako je odlu~eno da wegovom bratu pripadne imawe, Tadeu{ je odlu~io da zapo~ne vojnu karijeru. Upisao je novoformirani univerzitet za obrazovawe oficira i dr`avnih slu`benika i tamo primio neverovatno dobro obrazovawe – pored vojnih predmeta izu~avao je istoriju, filozofiju, latinski, poqski, nema~ki, francuski, pravo, ekonomiju, geografiju, aritmetiku, geometriju i in`iweriju.

Nakon diplomirawa unapre|en je u kapetana i nakon toga je oti{ao u Francusku na akademiju lepih umetnosti. Nije mnogo pro{lo pre nego {to je shvatio da ipak nije za slikara, ali kao stranac nije mogao da studira na francuskoj vojnoj akademiji.

Nakon povratka u domovinu zatekao je vojsku koja je smawila svoju brojnost, pa za Tadeu{a ni tu vi{e nije bilo mesta. Zbog te{kog ekonomskog polo`aja nije mogao ni da se o`eni, pa je ujesen 1775. odlu~io da emigrira.

Vratio se u Pariz gde je saznao za po~etak Ameri~kog rata za nezavisnost. Prvi ameri~ki uspesi su bili sa odu{evqewem do~ekani u Francuskoj, pa je Tadeu{ re{io da se pridru`i borbi.

KO[]U[KO U AMERICI

Ko{}u{ka je avgusta 1776. stigao u Ameriku. U po~etku je bio dobrovoqac, a ve} u oktobru 1776. unapre|en je u pukovnika in`ewerije kontinentalne vojske. Po preporukama generala ^arlsa Lija i Adama Kazimirza [artoriskog imenovan je za glavnog in`ewera Kontinentalne vojske. Wegov rad je predstavqao zna~ajan doprinos ameri~koj pobedi, a smatran je jednim od najboqih in`ewera u ameri~koj slu`bi.

Xorx Va{ington mu je poverio in`ewerijske radove na utvr|ewu Vest Point na reci Hadson. Posle toga je tra`io da bude prekomandovan u ju`nu armiju, gde je tako|e dao zna~ajne doprinose ameri~koj pobedi. Amerika je prema Ko{}u{ku bila {iroke ruke, kongres ga je unapredio u brigadnog generala. Dobio je i ameri~ko dr`avqanstvo, zemqu i veliku svotu nov-

ca. Koristio je novac za osloba|awe robova i zbog toga je u`iveo veliki ugled u liberalnim krugovima. POVRATAK U DOMOVINU

Tadeu{ Ko{}u{kose vratio u Poqsku 1784. na svoje imawe sa demokratskim idejama i velikim planovima. Odmah je oslobodio se svoje `enske kmetove, a mu{kim je smawio radnu obavezu. Lokalno plemstvo apsolutno nije bilo odu{evqeno ovim potezima, ali Ko{}u{kova slava je stigla i do Poqske. Vra}en je u vojsku u ~inu general-majora, dobio je veliku platu, slavu i uticaj.

U ratu protiv Rusije koji je usledio Ko{}u{ko je blistao. Prvo je postao komandant divizije, a nakon {to je u bici kod Zielence pobedio daleko nadmo}nijeg neprijateqa unapre|en je u general-pukovnika. Ipak, Poqaci su na kraju ovaj rat izgubili, kraq se predao Rusima, a Ko{}u{ko je, duboko razo~aran i kao vojskovo|a koji nije izgubio nijednu bitku, prinu|en da ponovo emigrira, ovoga puta u Drezden, pa u Lajpcig. KO[]U[KOV USTANAK

Tadeu{ Ko{}u{ko nije odustajao od svoje domovine. Zajedno sa poqskom emigracijom planirao je ustanak i tra`io pomo} me|u stranim saveznicima.

Onda je 24. marta 1794. digao op{tenarodni ustanak u okupiranoj Poqskoj! Rusi

su odmah krenuli da ugu{e ustanak, ali Ko{}u{kove snage su pobedile 4. aprila ruski korpus u bici na Raclavicama. Pobuwenici su uspeli u aprilu da isteraju rusku vojsku iz Var{ave i Vilna, a ubrzo i iz drugih gradova. U maju je Ko{}u{ko proglasio ukidawe kmetstva i uvo|ewe gra|anskih zakona za seqake. Ipak, pobeda je bila kratkog veka. Ubrzo se i pruska vojska okrenula protiv Poqske, pa su pobuwenici u junu bili pora`eni. Povukli su se prema Var{avi koju su utvrdili. Ko{}u{kova vojska je odolevala mesecima uprkos mnogobrojnijem neprijatequ.

Tek 10. oktobra. Ko{}u{ko je bio rawen i zarobqen. Rusi su ga poslali u Sankt Peterburg u Petropavlovsku tvr|avu. Var{ava je zauzeta 5. novembra i ustanak je tako tada bio slomqen. KRAJ @IVOTA SLAVNOG VOJSKOVO\E

Ruski car Pavle I oslobodio je Ko{}u{ka 1796. Tra`io je od Ko{}u{ka da se zakune na lojalnost, a ovaj je tra`io da car oslobodi 20.000 poqskih politi~kih zatvorenika.

Iskusni vojskovo|a nije se vratio u domovinu. Nastavio je da putuje. Bio je kratko u Americi, pa se vratio u Francusku i nastanio kraj Pariza. Pri~a ka`e da se tu susreo sa Napoleonom 1799. ali mu nije verovao i odlu~io je da ne podr`ava osnivawe Poqske pod nadzorom Francuske. Nije se vratio u Var{avsko vojvodstvo i nije se prikqu~io poqskoj vojsci, koja je bila Napoleonov saveznik. Sreo se i sa ruskim carem Aleksandrom I Romanovim, ali nije se slo`io ni sa wegovim planovima kada je u pitawu Ko{}u{kova domovina. Jednostavno, verovao je samo u nezavisnu Poqsku. Ako takva nije mogla da postoji, u woh nije `eleo ni da `ivi. Tadeu{ Ko{}u{ko nakon toga se preselio u [vajcarsku. Ostareli vojskovo|a je umro nakon pada sa kowa 15. oktobra 1817. godine. Tadeu{ Ko{}u{ko danas je simbol borbe za slobodu i nezavisnost ne samo Poqskog naroda nego i mnogo {ire. Narodni je heroj Poqske, SAD-a, Litvanije i Belorusije. Po wemu je nazvana ulica u gotovo svakom poqskom gradu i u nekim ve}im evropskim gradovima – Sankt Peterburgu, Budimpe{ti, Vilwusu… i, naravno, Beogradu.

Petrova crkva u Rasu gde se krstio Sveti Sava

Crkva Svetih apostola

Petra i Pavla u Rasu jedna je od retkih u tom periodu, a da ima kru`nu osnovu

Na uzvi{ewu samo nekoliko kilometara od Novog Pazara, u Rasu, nalazi se najstariji spomenik crkvene arhitektire u Srbiji, posve}en Svetim apostolima Petru i Pavlu.

Pretpostavqa se da je ova crkva izgra|ena u IX veku na temeqima jo{ starije bogomoqe koja je tu postojala jo{ u VI veku. „Ovde su kr{teni sinovi Nemawi}a, Vukan, Nemawa i Rastko. Stefan Nemawa ovde je odr`ao dva dr`avna sabora od kojih je posebno zna~ajan onaj iz 1196. godine kada se odrekao prestola. U ovoj crkvi se zamona{io, i odav-

de je oti{ao prvo u Studenicu a zatim i na Svetu goru. U ovoj staroj bogomoqi koja odoleva vekovima, zaista su ispisane neke od najbitnijih stranica srpske istorije“, rekao je protojerej stavrofor, stare{ina Petrove crkve u Rasu Tomislav Milenkovi}. Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu jedna je od retkih sagra|ena u tom periodu, a da ima kru`nu osnovu. Unutar zidina nalaze se izuzetno va`ne srednwovekovne freke i `ivopis u u ~etiri sloja. Zbog svoje veli~anstvene arhitektre upisana je na UNESCO listu svetske ba{tine, a u Srbiji je pod strogom za{titom.

„Ova crkva bila je sedi{te ra{kih episkopa, a kasnije i ra{kih mitropolitama koji su odavde stolovali. Okru`ena je pravoslavnim grobqem, a nadgrobni spomenici predstavqa-

ju najubedqivije svedo~anstvo o `ivotu i delovawu qudi u pro{losti. Tokom godine ovu svetiwu obi|e veliki broj vernika, ali i turisti~ke grupe iz inostranstva. Jako je va`no da i na{ narod zna svoju pro{lost, jer samo tako mo`e da ima i dobru budu}nost“, ka`e Milenkovi}. Na lokalitetu gde se nalazi crkva ra|ena su brojna arheolo{ka istra`ivawa. Prona|en je zid iz doba Nemawi}a, a ovde su na najboqi i najreprezentativniji na~in predstavqeni spomenici Studeni~ke {kole. Tokom iskpovawa u nepsorednoj blizini Petrove crkve polovnom pro{log veka otkriveno je i veliko blago poznato kao „novopazarski nalaz“. Pretpostavqa se da je re~ o jednom grobu, pri ~emu je uz pokojnika bilo sahraweno i sve wegovo bogatstvo.

„OSTANITE

KOD

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Neke obaveze mora}ete da zavr{ite uz saradwu neproverenih saradnika, zato budno pratite wihov rad. Proveravajte rezultate svoga rada kako biste bili sigurni da }ete na kraju ostvariti uspeh. QUBAV: Odnos s partnerom je boqi pa }e razlike me|u vama pasti u drugi plan. Ujedini}e vas zajedni~ki ciqevi. Samci }e se na}i okru`eni novim prilikama. ZDRAVQE: Dovoqno spavajte.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Izbegnite sukobe na koje }e vas potencirati nepovoqni Merkurov polo`aj. Va{ uspeh i zadovoqstvo u radu }e zavisiti od toga da li drugi `ele da toleri{u va{e istupe. QUBAV: Razvoj emotivnih zbivawa ne}e vam i}i u korist. Zato ne izazivajte partnera neutemeqenim sumwama. Istrajte na vernosti, ma koliko vas privla~ila tre}a osoba. ZDRAVQE: Pijte mnogo vode i ~ajeva.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

stanovnike Santorinija

KU]E“ Za{to je objava lokalnog ~elnika razbesnela

Molba lokalnog zvani~nika stanovnicima da ograni~e kretawe zbog priliva putnika sa kruzera, izazvala je gnev na popularnom gr~kom ostrvu.

Predsednik lokalne zajednice u Firi, prestonici mondenskog gr~kog ostrva Santorinija, Panos Kavalaris, oglasio se ovih dana na dru{tvenim mre`ama kako bi upozorio me{tane na predstoje}i dolazak ~ak 17.000 posetilaca sa kruzera, i apelovao na wih da ne izlaze iz svojih ku}a, kako bi se smawile gu`ve, preneli su gr~ki mediji.

Objava je ubrzo postala viralna, a mnogi stanovnici su izrazili nezadovoqstvo i bes zbog takvog predloga. Sporna objava do{la je usred sve ve}e zabrinutosti zbog previ{e turista na Santoriniju, koji naj~e{}e dolaze kruzerima u velikom broju i koje infrastruktura ne mo`e vi{e da izdr`i. Tokom pro{le godine ovo ostrvo od dvadesetak hiqada stanovnika posetilo je gotovo tri i po miliona turista.

U najavi su ve} bili planovi za ograni~avawe broja putnika sa kruzera kako bi se ubla`io pritisak. Primera radi, sa sli~nim problemima suo~avali su se i stanovnici Dubrovnika, gde je tokom sezone ponekad pristajalo i po pet, {est kruzera, ali su lokalne vlasti donele uredbu da ne mo`e da ih pristaje vi{e od tri, kako bi se smawile nepodno{qive gu`ve i boqe za{titilo staro jezgro grada.

Kavalaris je ubrzo obrisao objavu koja je ra`estila wegove sugra|ane, ali je incident ponovo pokrenuo debatu o uticaju masovnog turizma na o~uvawe presti`nog gr~kog ostrva i potrebi za odr`ivim re{ewima.

Na sastanku sa predstavnicima lokalne zajednice i drugih Kikladskih ostrva, gradona~elnik Santorinija, Nikos Zorzos, najavio je da od slede}e godine ne}e smeti vi{e od 8.000 turista dnevno da se iskrca sa kruzera na ostrvo, prenose mediji u Gr~koj.

Ko god je posledwih godina posetio Santorini u jeku sezone, mogao je da posvedo~i da gu`ve u uskim uli~icama u Iji i Firi, posebno poznatim po spektakularnim zalascima sunca, mogu da budu nepodno{qive i da je prakti~no nemogu}e pro}i od reka turista naoru`anih telefonima i {tapovima za selfi, koje se slivaju sa svih strana.

Zbog turbulencija Korejska avio kompanija ukida omiqeno jelo na dugim letovima

Ju`nokorejska avio kompanija je zbog ~estih turbulencija tokom avio letova, odlu~io da iz ponude u meniju izbaci omiqeno jelo putnika, instant rezance.

[oqa instant rezanaca „[in ramjun“ omiqena je me|u putnicima Koreanske avio kompanije, ali od 15. avgusta ona vi{e ne}e biti u ponudi na letovima u ekonomskoj klasi ove kompanije ka Americi, Evropi i Bliskom istoku.

„Odluka je deo bezbedonosnih mera koje je donela avio kompanija kako bi za{titila putnike na letovima. Zbog ~estih turbulencija, supa se prosipa i stvara opekotine, jer stjuardese u ekonomskoj klasi nose po nekoliko {oqa sa vrelom vodom“, sop{tio je portparol avio-kompanije Korean er. Umesto supe obnovqena je ponuda grickalica, sendvi~a, kola~a... Kako navode iz avio- kompanije broj turbulencija tokom letova se udvostru~io u odnosu na 2019. godinu.

POSAO: Bi}ete susretqivi i spontani. Izvrsno }ete se snalaziti u situacijama dono{ewa odluka. Mogli biste da do|ete u posed informacija koje }e baciti novo svetlo na ne~iji postupak. QUBAV: Nemojte se upla{iti ako va{a veza prebrzo ulazi u vode ozbiqnog odnosa. Ne dozvolite da vam nesigurnost u sebe umawi zadovoqstvo.

ZDRAVQE: Probava bi mogla da vas mu~i.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ako budete govorili jedno, a radili drugo, ne}ete ostaviti dobar utisak. Izbegavajte davawe praznih obe}awa. Va{e ideje izdvajaju vas iz proseka pa ne potiskujte svoj originalni duh i kreativnost. QUBAV: ^e`wa za slobodom mogla bi da vas podstakne na zahla|ewe odnosa. Imate ose}aj da je navika pomalo zamenila qubav.

ZDRAVQE: Mnogo radite, {to vam crpi energiju.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Re{i}ete kqu~ne probleme i oja~ati finansije. Niz dobrih poteza koje }ete napraviti, da}e dobre rezultate u budu}nosti. QUBAV: Primeti}ete da se partner odnosi prema vama s vi{e po{tovawa i pa`we. Slobodnima su nove qubavi na pomolu. Bi}ete nesigurni u nastupu, a to }e drugoj strani biti simpati~no. ZDRAVQE: Imate energije i vitalni ste pa dobro podnosite sve napore.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Bi}ete nenadma{ni u organizaciji, sprovo|ewu zamisli u dela, trgovini i finansijskim poslovima. Bez straha poka`ite svoje ambicije, zatra`ite od {efa da vas ukqu~i u ozbiqnije projekte. QUBAV: Bi}ete sigurni u ono {to `elite od partnera. Otvoreno }ete razgovarati o svojim sumwama, pa i sva|ati se ako uo~ite da ste pogre{no shva}eni. ZDRAVQE: Odli~no zdravqe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Pozitivna reakcija na va{ rad da}e vam podsticaj za nove pobede. Mo}i }ete da se pohvalite zavidnom radnom energijom i izvanrednom intuicijom. Odli~no }ete delovati i u stresnim situacijama. QUBAV: Nadoknadite propu{teno, darujte sebe bli`wima, deci i partneru. Venera u va{em znaku pove}ava va{u privla~nost i zaqubqivost. ZDRAVQE: Vitalni ste i energi~ni.

POSAO: Bez obzira na va{e iskustvo i obrazovawe od vas }e se tra`iti usvajawe novih ve{tina u novim situacijama. Ne}ete biti skloni ustupcima i tvrdoglavo }ete braniti svoje stavove. QUBAV: Govor tela i strastveni zagrqaji osobe koju volite, obele`i}e dane pred vama. Samci, nekome }e se svideti va{a energi~nost.ZDRAVQE: Odli~ne rezultate svima koji su na dijeti.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Pritiska}e vas rokovi koji se opasno pribli`avaju. [efovi }e biti vrlo zahtevni i sumwi~avi. Nemojte se dokazivati re~ima nego kvalitetom svoga rada. QUBAV: Uravnote`ite ose}awa, dajte partneru vi{e slobode i ne gwavite ga qubomorom. Slobodnima }e nove romanse vratiti optimizam. Pripazite da se ne zaqubite u nekog neiskrenog. ZDRAVQE: Prolazne vrtoglavice.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Istaknuta je dobit od pru`awa intelektualnih usluga i {irewa poslova van va{eg mesta boravka. Neki }e zaraditi ne{to novca kao spoqni saradnik ili stru~ni savetnik. QUBAV: Krenite u osvajawe ne~ijeg srca. Pojavite se na pravim mestima, ali ra~unajte i na zle jezike i ogovarawa. Mogli biste da se svidite osobi koja `ivi daleko od vas.ZDRAVQE: Posvetite se sportu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Nemojte se nervirati ako se planovi mewaju. Plivajte niz struju ili na neki drugi na~in prilagodite sebe u datim okolnostima. Zahladi}ete saradwu s osobom ~ije su vam stavovi neprihvatqivi. QUBAV: S nekim ko vam se svi|a, uspostavi}ete neki oblik saradwe ili }e vam se svideti osoba s kojom ste u profesionalnom ili prijateqskom odnosu. ZDRAVQE: Posetite stomatologa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Poslovna komunikacija iziskuje vi{e opreza. Nekog }ete okrenuti protiv sebe neumesnom izjavom. Borite se protiv ne~ijeg poku{aja da vam nametne dodatne obaveze. QUBAV: Stari problemi }e izbiti u punoj snazi, a vi }ete biti skloni re{ewima zbog kojih }ete posle `aliti. Ako planirate po~etak zajedni~kog `ivota, pri~ekajte. ZDRAVQE: Poja~ana je izlo`enost stresu.

[angaj, grad sa najvi{e kaf i}a u svetu, ima ih oko devet hiqada

[angaj je finansijski centar Kine i grad sa najve}im brojem kafi}a u svetu. Pre dve godine na{ao se u vrhu liste gradova sa najve}im brojem kafi}a, prestigav{i Tokio i London. Za [angaj ka`u da je u posebnoj „qubavnoj vezi sa kafom“.

Kultura posete kafea u gradu godinama se razvijala, ali je ekspanziju do`ivela posle kovida. Tada su me{tani prihvatili `ivot na otvorenom dru`e}i se sa prijateqima i porodicom. Po{to je ponuda velika, velika je i konkurencija, pa su mnogi vlasnici i menaxeri kafi}a zabrinuti za budu}nost. U nekim od kineskih gradova dominiraju brendovi kao {to su „Starbaks“ i „Lukin“, u [angaju je to prava industrija.

Jedna od vlasnica kafi}a u [angaju istakla je da nije imala izbora, da je u{la u biznis, ali da je wen savet budu}im vlasnicima kafea da razmisle pre ulaska u tako ozbiqan posao, jer je zarada u odnosu na investicije minimalna. U [angaju se „biti vi|en“ u kafi}u smatra modernim i urbanim, naro~ito kod mla|ih generacija. Kako je istakao jedan od stanovnika, grad je kosmopolitski, me|unarodni, trgova~ki u kome postoji tradicija ispijawa kafe u kafi}ima. Kinesko tr`i{te kafe je tokom prethodne godine proceweno na vi{e od 35 milijardi ameri~kih dolara. U ekspanziji je i predvi|a se da }e se uve}ati za jo{ 13 milijardi ameri~kih dolara. U [angaju se prostor koji se tokom dana koristi kao kafi}, u no}nim satima pretvara u barove zbog visokih tro{kova najma prostora.

POPULARNA PSIHOLOGIJA

Kad treba potra`iti pomo}

Dr Xuli Smit, pre nego {to je postala jedan od najpopularnijih svetskih psihologa, godinama je u maloj ordinaciji primala pacijente. Shvatila je da neko mo`e da plati razgovor s stru~nim licem, a neko ne i da zbog toga qudi trpe. Po~ela je da snima kratke jednominutne video-zapise o mentalnom zdravqu, a potom je i u kwizi „Za{to mi to niko ranije nije rekao”, sakupila pregr{t saveta o sticawu `ivotnih ve{tina. Prve godine kad je po~ela da dr`i onlajn kurseve o mentalnom zdravqu, dobila je veliki broj imejlova s pitawem kada treba potra`iti profesionalnu pomo} zbog mentalnog zdravqa.

ZABRINUTI I NEODLU^NI Kratak odgovor na to pitawe glasi da to treba da uradite kad god ste zabrinuti zbog svog mentalnog zdravqa.

„Kad mentalno zdravqe nije stabilno, osobi mo`e biti jo{ te`e da donosi odluke i preduzima odre|ene mere, ali nema pravila koja }e vam re}i kada da se obratite stru~waku”, pi{e dr Smit. Mnogim qudima stru~na podr{ka za mentalno zdravqe nije lako dostupna. Od kulturnih tabua i skupih terapija do raspolo`ivosti odgovaraju}ih usluga i lekara, postoje i te kako stvarne prepreke koje spre~avaju ogro-

RECEPT

MINESTRONE

^ORBA SA

MLEVENIM MESOM

POTREBNO JE:

n 200 g me{anog mlevenog mesa (junetina i sviwetina)

n 200 g gotove me{avine povr}a za minestrone

n 1 kocka za supu n po potrebi uqe n po ukusu so n mleveni biber

Na uqu upr`ite mleveno meso da dobije sme}kastu boju.

Dodajte me{avinu povr}a za minestrone, kratko propr`ite i nalijte sa 2dl vode i ostavite da provri.

Kada provri dodajte kocku za supu, prome{ajte da se kocka rastvori i dodajte jo{ vode do `eqene gustine.

Kuvajte ~orbu jo{ oko pola sata pa dodajte so i biber po ukusu.

man broj qudi da dobiju pomo} od slu`bi koja bi im zaista koristila. Prevazila`ewe svih tih prepreka predstavqa veliki izazov za dru{tvo.

Ukoliko imate dovoqno sre}e da su vam takve usluge dostupne a zabrinuti ste zbog svog mentalnog zdravqa iz bilo kog razloga, takav korak vam mo`e promeniti `ivot. Odlazak kod stru~waka i razgovor s wim dovoqni su da istra`ite mogu}a re{ewa problema.

„Kad s klijentima po~nem da pri~am o ideji terapije, ~esto mi govore da misle da je ne zaslu`uju. Misle da se drugi jo{ gore ose}aju. Zato ~ekaju do trenutka kad vi{e ne mogu da izdr`e pritisak i tek tada se odlu~e na taj korak. U toj fazi je brdo na koje treba da se popnu ve} izraslo u planinu. ^ekawe da legnete u samrtnu postequ da biste se obratili lekaru nije nikakva briga o svom zdravqu, ni fizi~kom, ni mentalnom”, obja{wava autorka. Ona se sla`e s izgovorom da uvek ima onih koji se jo{ gore ose}aju:

„Me|utim, ako imate priliku da potra`ite stru~nu pomo}, mentalno zdravqe }e vam mo`da biti zahvalno zbog toga, a `ivot bi mogao da vam se promeni u meri koju ne mo`ete ni da zamislite. Imala sam prilike da se uverim u to. Videla sam qude koji su se izvukli iz te{kog o~aja, odmakli s ivice ambisa i po~eli da mewaju svoj `ivot. To se de{ava a mo`e se desiti i vama. Ne za jedan dan ili za nedequ dana, ve} za mnogo dana i mnogo nedeqa predanosti svom zdravqu i `ivotu koji `elite da stvorite.”

SEME NADE

Kad je stru~na pomo} nedostupna, jedni drugima smo potrebni vi{e nego ikad. Zahvaquju}i internetu, dostupniji su nam mnogi edukativni resursi i o mentalnom zdravqu po~elo je da se govori {irom sveta. Qudi koji su nekad bili usamqeni u svojoj nevoqi po~iwu da shvataju da su promene u mentalnom zdravqu, isto kao i u fizi~kom, sasvim normalne za ~oveka. Pri~aju se pri~e o oporavku, izle~ewu i na-

pretku. Seje se seme nade. [iri se poruka da na{e mentalno zdravqe nije potpuno van na{e kontrole. Mi nismo u milosti emocionalnih stawa koja pogubno deluju na nas. Mo`emo mnogo toga da nau~imo i promenimo da bismo preuzeli odgovornost za svoje zdravqe. To podrazumeva da iz dostupnih izvora sti~ete {to vi{e znawa i dajete sve od sebe da isprobavate metode, pravite gre{ke, ponovo poku{avate, u~i-

te jo{ vi{e i nastavqate daqe. – Ako vam stru~na pomo} nije dostupna, iskoristite svaku mogu}u priliku da ne{to nau~ite i to podelite s qudima u koje imate poverewa. Povezanost s qudima i obrazovawe mogu da nam pomognu da umnogome poboq{amo svoje mentalno zdravqe - poru~uje doktorka Smit. Ako ne znate kakva vrsta pomo}i vam je potrebna, stru~wak mo`e da vam pomogne u tome.

@ene treba da spavaju 11 minuta du`e od mu{karaca – ka`e nauka

Nekoliko nau~nih studija potvrdilo je da je `enama potrebno vi{e sna, od {est do 28 minuta, u odnosu na mu{ku populaciju. Prema najnovijim nau~nim studijama, model da je osam sati sna dovoqno vi{e nije aktuelan.

Dobar san nam je neophodan i nema ni~eg boqeg nego kada smo dobro spavali. On mo`e biti razli~it kod qudske populacije. Kada je u pitawu kvalitet sna, ve}ina nas veruje da je univerzalni standard oko osam sati. Me|utim, studije su pokazale da to nije u potpunosti ta~no. San je individualan i nemaju svi istu potrebu za koli~inom sna, kako bi boqe funkcionisali tokom radnog dana.

OBIQE MASNIH KISELINA

Na{ san tokom no}nih sati reguli{u hormoni koji nam i odre|uju du`inu sna. „Hormoni kod `ena imaju va`nu ulogu. Va`no je obratiti pa`wu i na menstrualni ciklus, period menopauze ili trudno}u. Pomenuti faktori mogu negativno da uti~u na kvalitet sna, pa je `enama zbog toga potrebno vi{e sna od mu{ke populacije. Poznato je i da `ene ~e{}e pate od nesanice,“ istakla je dr Ajlin Aleksandar stru~wak za zdravqe `ena. Prema istra`ivawima `enama je potrebno oko 11 minuta sna vi{e u odnosu na mu{ki pol. Iako magi~ni broj potrebe za snom ne postoji, ovo je izra~unato na osnovu toga {to su `ene aktivnije, a imaju i obavezu u ku}nim poslovima. Preporu~uje

Bogat, kremast i punog ukusa, avokado je zdravi dodatak svakom jelu, a prepoznatqiv je po velikom udelu "dobrih" masti. Sto grama avokada sadr`i oko 160 kalorija, 15 grama masti, devet grama ugqenih hidrata i dva grama proteina.

VA[ HOLESTEROL SE POBOQ[AVA

Iako je avokado mo`da na lo{em glasu zbog visokog sadr`aja kalorija i masti, u pitawu su mahom mononezasi}ene masti, koje su zdrave u umerenim koli~inama.

IMATE BOQE VAREWE

Pola avokada sadr`i ne{to mawe od pet

da svako mo`e da testira sebe u jutarwim satima, i zakqu~i da li mu je broj sati sna tokom no}i bio dovoqan.

„San je stub zdravqa. Tokom sna odmaramo telo, konsolidu-

jemo svoja se}awa i vra}amo energiju. San nam poma`e da spre~imo bolest i daje nam dozu sre}e i radosti“, rekla je dr Ajlin Aleksandar, stru~wak za zdravqe `ena.

grama dijetalnih vlakana. Nutricionista Megan Ver isti~e da dodavawe avokada u svakodnevnu ishranu mo`e da spre~i zatvor i pomogne varewe. Jo{ jedna prednost ovog vo}a bogatog vlaknima je ta {to daje ose}aj sitosti. Dodavawem kri{ki avokada u tost, sendvi~e ili salate, mo`ete da ostanete siti do tri sata.

ZA[TI]ENI STE OD BOLESTI I INFEKCIJA

Avokado je odli~an izvor vitamina B koji poma`e u spre~avawu raznih bolesti i infekcija. Pun je vitamina C i E, kao i prirodnih biqnih jediwewa koja podr`avaju

imunitet.

Kako je bogat antioksidativnim fitohemikalijama (kao {to su lutein i zeaksantin), avokado mo`e da pomogne u prevenciji katarakte i makularne degeneracije oka.

KO@A IMA PRIRODAN SJAJ

Sjajna ko`a, bistre o~i i zdrava kosa su dodatne prednosti konzumirawa ove neverovatne super namirnice.

To zbog vitamina rastvorqivih u mastima i mononezasi}enih masti, napomiwu stru~waci. Iako ove prednosti dolaze od konzumirawa avokada, koristan je i kad se koristi lokalno. LE^EWE

SKANDINAVKA 1

BI]E IZ GR^KE MITOLOGIJE

PLUTONIJUM HITRI MAWI DEO NEKE TERITORIJE

NEKWI@EVNI GOVOR NAFTNA INDUSTRIJASRBIJE AMERI^KO INDIJAN. PLEME

Skandinavka 1: VODORAVNO

M, EH, TA, V[, UTO, BAKALARI, NOB, SURINAMAC, L, SANTA ANA, ALI, ANDANTINO, OK, BARTOLOMEJ, DANICA MAKSIMOVI], E, ELENIJAK, OL, VC, AL, LANG, VIRUSI, KIOSCI, AVIONAL, L, JA, LUES, KANTA ZA SME]E, SILVA

Skandinavka 2: VODORAVNO

J, M, RAN, AV, ROVCI, UJESTI SE, ROV, MANAU[ANKA, A, NABRANO, TRN, JADRANOVO, AA, BOJAN KRI@AJ, KENTAUR, NLO, JOSIP BROZ, @ARGON, UQE[ARE, DANKIWA, VO, NAJT, ZORIMIR, ESTAR, E, MARINA ]OSI], TUCE

Ukr{tenica: VODORAVNO

JOSIP, RQ, KC, PD, AD, LAKOUMAN, ER, SAT, KOMBAJNERI, T, SALCBURG, LUB, RI, PAKO[TANE, L, EMA, RAIKONEN, E, BERNARDINAC, DR

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Kompozitor iz Hrvatske, Slavenski - Dvadeseto i ~etrnaesto slovo azbuke - Klini~ki centar (skr.) - Simbol paladijuma, 2. Akcionarsko dru{tvo (skr.) - Lakomislen, neozbiqan - Simbol erbijuma, 3. ^asovnik - Voza~ kombajna (mn.), 4. Oznaka za tonu - Grad u Austriji - Zadwi deo cipele, 5. Japanska kopnena miqa - Mesto u Dalmaciji - Oznaka za litar, 6. Engleska glumica Tompson - Finski voza~ „Formule Jedan“, Kimi - Oznaka za energiju, 7. Vrsta krupnog psa - Doktor (skr.).

USPRAVNO: 1. Vrsta ptice grabqivice, 2. Sve~ana pesma - Naziv, 3. Simbol sumpora - Teniski savez (skr.) - Simbol argona, 4. Auto-oznaka za IzraelAutonomna pokrajina (skr.) - Oznaka za neper, 5. Vrsta morske ribe, 6. Onaj koji se kocka, 7. Zako{eni pravougaonik, 8. Mesto u Hercegovini kod Mostara, 9. Ma|arsko mu{ko ime, 10. Jelo od jaja, 11. Ameri~ka tvstanica - Teniska mre`ica, 12. Ameri~ka glumica Barkin, 13. Dr`ava u Ju`noj Americi - Dama u {ahu (skr.), 14. Fudbaler koji dribla.

@EQKO BEBEK IPAK PEVAO NA PROSLAVI „OLUJE“: Sa ~a{om vina nazdravio publici – „Puno vas volim“

Peva~ @eqko Bebek odr`ao je koncertu u Li~kom Osijku 4. avgusta na proslavi vojne akcije hrvatske vojske „Oluja“. On se najpre oglasio na Instagramu gde je najavio svoj nastup.

„Evo nas u Gospi}u, dobro smo jeli, malo }emo da se odmorimo, a ve~eras u deset sati vidimo se na igrali{tu Li~ki Osik. Puno vas voli Bebek“, istakao je na dru{tvenoj mre`i Instagram.

Podsetimo, nakon {to se u javnosti pojavila vest da }e Bebek nastupiti u Hrvatskoj, on se oglasio za srpske medije i otkrio da taj nastup nije ugovoren.

„Pa ja ne znam jo{ uvek. Nisam siguran. Mislim da ne}u nastupati. Ne znam stvarno. Nisam ni video da su objavili na Fejsbuku. Ja sam jo{ uvek na odmoru“, rekao je peva~, a na pitawe da li }e pevati ako ga pozovu, rekao je:

„Pa, ne verujem.“

Na pitawe da li je promenio mi{qewe ili taj nastup nije ni bio u planu, Bebek nije dao konkretan odgovor.

„Nemam ja nikakvo mi{qewe. Ovo je posao koji ako uplate radi{, ako ne ni{ta, onda je to „Kad na vrbi rodi gro`|e“. Za sad je da ne znam ni{ta, evo. Nije posao nikakav sklopqen, ure|en, pa vide}emo“, rekao je peva~ tada za Telegraf, pi{e Blic.

EUFORIJA U DOMU GAGIJA JOVANOVI]A:

Glumac sa porodicom proslavio

Novakovo zlato

Glumac je objavio {aqivi video snimak kojim je zajedno sa porodicom poslao poruku podr{ke na{em teniseru pred finalni me~.

Novak \okovi} je obradovao celu naciju pobedom nad Karlosom Alkarazom u finalu Olimpijskih igara. Dru{tvene mre`e prepune su objava kojima poznati ~estitaju na{em teniseru, a glumica An|ela Jovanovi} je podelila emotivne momente iz wihovog doma na Zlatiboru. Naime, glumica je finale pratila sa roditeqima, Brankom Puji} i Draganom Jovanovi}em, kao i suprugom, Mihailom Duda{em, a kada je Novak osvojio i presudni poen, svi su sko~ili i zagrlili se. „Pa, neverovatno! Jao, Nova~e, jao…“, govorio je Gagi. Podsetimo, poznato je da je Gagi Jovanovi} veliki po{tovalac Novaka \okovi}a, a ju~e je u znak podr{ke pred finalni me~ objavio video u obele`jima Srbije kako stoji za bilijarskim stolom i izlazi napoqe, a onda sa porodicom vi~e uglas: „Nole“.

NIKOLA ROKVI] OTKRIO KAKO JE

SMR[AO 20 KILOGRAMA:

„[est dana `ivim kao Novak \okovi}, a jedan kao Toma Zdravkovi}“

Peva~ Nikola Rokvi} uspeo je da za {est meseci smr{a oko 20 kilograma, a sada je otkrio kako se izborio sa vi{kom kilograma.

Nikola Rokvi} je fizi~ki veoma aktivan, a pored napornih treninga, on je znatno korigovao ishranu kako bi postigao `eqene rezultate.

„^ini mi se da sam prvi put uzeo uzde u svoje ruke. 10 meseci pravilnog rada i zdravog na~ina `ivota neki }e re}i patwe, ali mora}u da vam odam tajnu. U`ivao sam i radovao se svakodnevnom treningu i zdravoj ishrani“, napisao je Nikola i objavio fotografiju kako je izgledao ranije, a kako izgleda nakon {est meseci zdravog `ivota.

Nedugo zatim, oglasio se i Nikolin trener koji je istakao da je upravo Rokvi} primer da i pored no}nog `ivota koji je sastavni deo wegovog posla, uz dobru disciplinu mo`e da se `ivi zdravo.

„Jedan od najdivnijih qudi koje sam upoznao je pokazao da pored karijere koja se odvija u objektiima no}nog `ivota mo`e da bude u formi. [est dana kao Novak \okovi}, a jedno ve~e kao Toma Zdravkovi} – formula koja radi“, napisao je on, na {ta se Nikola {aqivo nadovezao:

„Zapostavio sam Tomu u 2. godini… Ubacim sada ^olu.“

NENAD JEZDI] O PROTESTIMA

PROTIV

RUDNIKA

LITIJUMA: Ni{ta lep{e i ni{ta ve}e od naroda slo`nog

Glumac Nenad Jezdi} izjavio je da bi na 400 hektara, koliko je planirano samo za pogon rudnika litijuma, godi{we moglo da rodi ~etri miliona kilograma {qiva ~ija je vrednost 955.000 evra

Jezdi} je agenciji Beta kazao da bi {teta, koju bi pretrpela poqoprivreda u dolini Jadra, bila mnogo ve}a od vrednosti rudne rente za eksploataciju litijuma i bora.

Komentari{u}i proteste protiv otvarawa rudnika litijuma, Jezdi} je kazao da su „ovo dani koji su preko potrebni svima“.

„Ni{ta lep{e i ni{ta ve}e od naroda slo`nog i ujediwenog“, naglasio je.

Naveo je da dugi niz godina svoju `ivotnu, porodi~nu i svaku drugu perspektivu stvara na selu i kroz poqoprivredu.

„Imao sam ose}awe qudske odgovornosti i dostojanstva kada sam nedavno pozvao svakog gra|anina na{e Srbije da stane pod svoju {qivu kako bi se predupredile crne slutwe, davno izgovorene u vezi s budu}no{}u na{e zemqe i na{eg naroda, a koja glasi da }emo ‘svi stati pod jednu {qivu’“, rekao je on.

Na pitawe Bete kakav je wegov stav o mogu}em otvarawu rudnika litijuma i aktuelnim protestima gra|ana tim povodom, Jezdi} je podsetio da su profesori s Biolo{kog fakulteta upozorili da bi 400 hektara planiranih samo za postrojewe rudnika bilo trajno devastirano.

„Naje`im se kada pomislim da bi 400 hektara planiranih samo za rudnik bilo trajno devastirano i da bi bila uni{tena mre`a `ivota. Prostom valorizacijom i ‘matematisawem’ povr{ine od ‘samo’ 400 hektara, kolika je, ako ne gre{im, povr{ina koja bi fizi~ki bila trajno devastirana za potrebe samo postrojewa rudnika i to bez kona~ne studije o uticaju na `ivotnu sredinu i ostale posledice, aero, hidro i svakog drugog razarawa, izra~unao sam da bi godi{we moglo da se zaradi skoro milion evra ako bi na tom prostoru, umesto rudnika, posadili {qive“, rekao je Jezdi}. Naveo je da se na hektaru {qivika godi{we plodonosi 10.000 kilograma {qive, na 10 hektara 100.000 kilograma, a na 100 hektara milion kilograma {qive.

Prema wegovim re~ima, na 400 hektara neintenzivnog konvencionalnog {qivarstva

i ujediwenog

(bez sistema za navodwavawe, mre`e, ograde…) godi{wi prihod bi iznosio 112.000.000 dinara, odnosno 955.000 evra.

„Prose~na cena {qive, koja je po pravilu uvek niska, iznosi oko 28 dinara, {to jeste poni`avaju}a cena za onog koji je gaji. Ako sam dobro upu}en, treba}e oko 20 godina proste eksploatacije iz budu}eg rudnika, onome

uzvi{ene odluke, zbog nas samih i zbog prirode koja nam je od Boga data na ~uvawe i umno`avawe“, ka`e glumac koji se ve} vi{e godina u vaqevskom kraju bavi poqoprivrednom proizvodwom.

Prema wegovim re~ima, priroda je cela povezana i jednom naru{eno pravilo prirode i prirodni proces vi{e se ne nastavqa.

ko je ne daj Bo`e bude sprovodio, uz naknadu ili bez naknade, samo rudne rente na{oj zemqi, da bi nadoknadio svoje gubitke koje spomiwe izvr{ni direktor projekta ‘Jadar’ i to pokrio kroz zvani~no prikazane kwigovodstvene gubitke i dosada{wa ulagawa. Dakle 20 godina proste eksploatacije 400 hektara obnovqivog resursa (oranice, vo}waka, livade itd) vredi, barem za mene ruralnog romantika, mnogostruko vi{e, od 20 godina rudne rente za litijum, ~ija cena pada i procenta rudne rente koji se izra`ava jednocifrenim brojem“, rekao je Jezdi} i istakao da je veoma zabrinut zbog najave otvarawa rudnika litijuma. Dodao je da 20 godina sve {to bi se sejalo i sadilo „plodonosi i ra|a“.

„Vi{e desetina godina ovo bi bio obnovqiv i proces koji je sklon uve}awu, obnavqawu i u budu}nosti proces po prirodi sklon svom ‘samopopravqawu’. Svako rudarewe i eksploatacija minerala i zaki{eqavawa u ili na zemqi, bio bi neobnovqiv proces i devastacija“, ocenio je on.

Jezdi} citira dramskog pisca Aca Popovi}a koji u svom komadu ka`e: „I vlast se oslawa na narod“.

„Mislim da narodno dostojanstvo i smernost, ujediweni i slo`ni qudi jesu najve}a snaga, podr{ka i uteha za sve nas, posebno onima koji su direktno odgovorni. Wima je mo`da najte`e, qudski verujem u to, i ka`em to polaze}i od sopstvenog ose}awa kako bi meni bilo u wihovoj ko`i. Svi mi moramo da rasu|ujemo i verujemo da smo sposobni da donesemo te{ke, ali

„Priroda, dakle nema cenu“, isti~e Jezdi}.

On smatra da je situacija oko planiranog rudarewa sistemska mawkavost, „jo{ od vremena posle Slobodana Milo{evi}a“. „A verujem da smo i ’99. izme|u ostalog i dobili po le|ima zbog raznoraznih, danas tako jasnih i evidentnih tu|ih interesa“, kazao je.

Kako }emo pred one, dodao je, neznane i svete koji su najve}e svoje dali zbog nas.

„Kako }u pred ~i~u Milutina, ~iju sudbinu i `ivot pro`ivqavam skoro tri godine kroz komad ‘Kwiga o Milutinu’, koji i sam ka`e: ‘Bog i du{a….ja bih voleo da smo mi Srbi ugledni po ~emu smo i bili, po debelim sviwama i bikovima, po suvoj {qivi i po rakiji’. Kakav testamentarni biznis plan, nepismenog, a mudrog i odva`nog Srbina. Verujem da nas ima spremnih da ponesemo na{ krst zajedno i u slozi, mimo politike i svih na{ih podela“, rekao je Jezdi}.

On isti~e da je svestan svoje „seqa~ke“ matematike i logike, koje se, kako ka`e, ne stidi. „Kao {to ne `elim da se sutra, onaj koji dolazi posle mene, stidi mene, svog pretka, kada me ne bude bilo i kada do|e na taj komad zemqe, u kojoj }e i od koje da tra`i isto {to i ja danas, svoju bududu}nost i budu}nost svoje dece. Ho}u da mi je zahvalan zbog ovog dana, i da bude siguran da s ponosom le`im u istoj, i da mu nije svejedno da l’ }e u wu da zabode sve}u i spomene me kao dostojnog, ili se popi{a na taj komad zemqe u kojoj je onaj {to se nije protivio rudarewu i litijumu“, naglasio je Nenad Jezdi}.

GORE NIJE MOGLO!

Partizan protiv najte`eg rivala u plej-ofu ako pro|e Lugano

Fudbaleri Partizana igra}e protiv Be{ikta{a u plej-ofu za Ligu Evrope, pod uslovom da prethodno pro|u Lugano, odlu~eno je `rebom u Nionu!

Partizan nije mogao da pro|e gore na `rebu. Ukoliko savlada Lugano i domogne se plej-ofa za Ligu Evrope ide na najte`eg mogu}eg protivnika - Be{ikta{.

Sre}a nikako nije pogledala crno-bele. Mogli su da dobiju i pora`enog iz dvome~a Jagelonija (Poqska) – Bodo Glimt (Norve{ka), boqeg iz duela Dinamo Minsk (Belorusija) – Linkoln (Gibraltar), ali i pobednika izme|u Petrokuba (Moldavija) – TNS (Vels).

Ipak, kuglice nisu bile naklowene ekipi Aleksandra Stanojevi}a.

U prvoj utakmici }e biti doma}in 22. avgusta, pa je zatim ~eka gostovawe u Istanbulu sedam dana kasnije. Naravno, podvla~imo jo{ jednom, najpre mora da savlada Lugano u tre}em kolu kvalifikacija.

Ako u tome ne uspe, seli se u plej-of za Ligu konferencije.

TU@NA PORUKA BORI[E SIMANI]A: Polako se ose}am zaboravqenim…

Pro{le godine na Mundobasketu, Bori{a Simani}, reprezentativac Srbije, do`iveo je te{ku povredu i ostao je bez bubrega.

Nesre}na situacija dogodila se na me~u Srbije i Ju`nog Sudana, Bori{ino stawe se zakomplikovalo, ali mu je pru`ena adekvatna medicinska pomo} i `ivot mu je spa{en.

Oporavak Simani}a trajao je mesecima, ali od turnira u Manili 26-godi{wi srpski ko{arka{ nije odigrao niti jedan minut u profesionalnoj ko{arci.

Simani} ve} dugo trenira i radi na oporavku, ali i daqe nema profesionalni anga`man.

Mladen Simani}, Bori{in stric, oka~io je na dru{tvene mre`e poruku koja je privukla mnogo pa`we.

“Siguran sam da }u biti spreman za nastavak karijere, ali jo{ ne znam gde jer je mnogo te{ko na}i klub koji }e anga`ovati igra~a sa ovakvom povredom. Moja `eqa je da to bude negde u Srbiji zato {to je tu doktor Gaga (dr Dragan Radovanovi}), u kojeg imam puno poverewe. Da bih to ostvario, potrebna mi je pomo} saveza i dr`ave da napravim adekvatan ugovor. Dosad sam imao neka obe}awa, ali ostalo je samo na tome. Polako se ose}am zaboravqenim”, glasi poruka Bori{e Simani}a, koju je objavio Mladen.

Posledwi tim u Bori{inoj karijeri bio je Saragosa, a prethodno je nastupao za Crvenu zvezdu, FMP i Megu.

VI STE PONOS SRBIJE! "Orli}i" srebrni na Evropskom prvenstvu za igra~e do 18 godina

Mu{ka ko{arka{ka reprezentacija Srbije do 18 osvojila srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u Finskoj. U sjajnom finalu: Nema~ka – Srbija 93:83 (33:19, 18:26, 16:13, 26:25). Fizi~ki, a pre svega, emotivno ispra`weni posle onakvog polufinala, izabranici trenera Vuleta Avdalovi}a ne{to sporije su po~eli. To je Nema~ka maksimalno kaznila i ve} u prvom periodu do{la do razlike koja joj je bila dovoqna za miran nastavak, Naravno da to nije zna~ilo da }e na{ tim odustati, bez borbe. Niti je. Ve} su do kraja prvog poluvremena Orli}i uhvatili ritam, spustili prednost Nemaca, na veliki odmor oti{li sa samo {est poena zaostatka, da bi poenima Sava Drazgi}a ve} posle minut i po igre u nastavku na{ tim pri{ao na samo 53:51, uskoro je razlika bila i samo pola ko{a – 57:56, koliko je bilo posle poena sa penala Andreja Kosti}a. Me|utim, Nema~ka je uvek nalazila na~in da odbije nalete Orli}a i opet naravi beg. Tako je bilo i posle zakucavawa Kosti}a za 72:69, u 34. minutu. Uzvatili su serijom 6:0 za 78:69, pred posledwa dva i po minuta Nema~ka je bila na 14 razlike – 89:75. Pred Orli}ima je bio te`ak zadatak da ponovo uhvate ritam. Najefikasniji u na{em timu bio je Savo Drezgi} sa 30 poena, uz 6 skokova i 7 asistencija, Andrej Kosti} je ubacio 23 poena, Ogwen Srzenti} 13.

Sve o terminima, potencijalnim rivalima i najve}im opasnostima za Crvenu zvezdu u kvalifikacijama za Ligu {ampiona

Crvena zvezda je imala sre}e na `rebu u predvorju za Ligu {ampiona. Prva `eqa je bila da se izbegne Galatasaraj, {to je ve} u prvom krugu "pokupio" Jang Bojs, a onda je sve i{lo glatko i to do najboqeg mogu}eg para, odnosno pobednika duela izme|u Bode Glimt (Norve{ka) – Jagjelonija (Poqska). S kim }e srpski prvak igrati u plej-ofu - vide}emo. Jedno je sigurno, UEFA je ozvani~ila termine tog dvome~a. Fudbaleri Crvene zvezde igra}e 20. avgusta na gostuju}em terenu prvu utakmicu plej-ofa za Ligu {ampiona protiv pobednika duela poqske Jagjelonije i norve{kog Bode Glimta. Prva utakmica igra}e se od 21 ~as. Revan{ me~ je u sredu, 28. avgusta, tako|e od 21 ~as na stadionu "Rajko Miti}".

Pobednik tog duela plasira}e se u grupnu fazu Lige {ampiona, a pora`eni }e i}i u grupnu fazu Lige Evrope.

Nema sumwe da }e crveno-beli biti favoriti bilo kako da se zavr{e utakmice u Bodeu i Bjalstoku, koje }e se s posebnom pa`wom pratiti na Marakani kako bi se prikupilo {to vi{e informacija oko ta dva tima.

I, realno za {iru javnost,

nema ih previ{e. Posebno je Jagjelonija nepoznanica posle {okatne titule prvaka u Poqskoj, dok je Bode ve} sada standarni ~lan Evrope, ~ak i grupne faze.

I zato Norve`ani imaju blagu prednost uo~i dvome~a u 3. kolu kvalifikacija za elitno takmi~ewe.

Na prvi spomen Bodea svi se se}aju onih 6:1 protiv Rome pre tri godine i to pod vo|stvom @ozea Muriwa. Zanimqivo, upravo od te sezone krenuo je uspeh malenog kluba sa severa Evrope. Tada je tako|e kao prvak Norve{ke igrao kvalifikacije za Ligu {ampiona, ispao od tako|e poqskog predstavnika Legije, a

onda se spustio u Ligu konferencije kada je deklasirao i remizirao sa Romom (6:1, 2:2), isto kao protiv Zorje i sofijskog CSKA. Daqe je izbacio Seltik, AZ Alkmar, da bi bajku prekinula ba{ Roma u ~etvrtfinalu LK. Ko }e biti ispred Bodea? Ono {to je poznato je da mali poqski klub osvojio titulu prvaka posle 103 godine koliko postoji. Bila je to senzacija, ali u Poqskoj se malo-malo de{ava da neko iz senke do|e do titule (Pjast, Leh...).

Zanimqivo, osnovali su ga vojnici iz jednog bataqona u tom gradu i dali mu ime po dinastiji Jagelona koja je vladala Poqskom dva veka.

Partizan zavr{io sa poja~awima, crno-beli kompletirali

Crno-beli su potpuno rekonstruisali tim nakon neuspeha pro{le sezone, u kojoj nisu osvojili nijedan trofej, a nisu izborili ni plej-in Evrolige iako je pro{iren broj u~esnika sa osam na 10. Od igra~a iz prethodne sezone ostali su samo dvojica centara – Bal{a Koprivica i Brno Kaboklo. Oti{li su Kevin Panter, Zek Ledej, Xejms Naneli, Xejlin Smit, Uro{ Trifunovi}, , Frenk Kaminski, Ogwen Jaramaz, Pi Xej Dou`er, Mateu{ Ponitka, Alen Smailagi} i Danilo An|u{i}. Od poja~awa u bekovskoj liniji, stigli su Ife Lundberg iz Virtusa iz Bolowe, Frenk Nilikina iz Dalas Maveriksa, Karlik Xons koji je posle NBA igrao u Kini za @ejang Golden Bulse. Reprezentativac Ju`nog Sudana je bio jedan od najboqih igra~a pro{log Mundobasketa u Manili. Amerikanac je poznat po svestranosti i sposobnosti da kreira igru. Vrlo verovatno }e biti glavni u organizaciji Partizanovog napada.

Tu je i Sterling Braun koji je pro{le sezone nastupao u Albi i ima evroliga{kog istkustva. Arijan Laki} je stigao iz Zadra i jedan je od prvih koji su potpisali ovog leta za ekipu @eqka Obradovi}a.

Duan Va{ington Xunior je jo{ jedno poja~awe u bekovskoj liniji. On ima iskustvo igrawa u NBA ligi nastupaju}i za Indijana Pejserse i Finiks Sanse. Poseduje {irok spektar ve{tina koje }e zna~ajno doprineti igri Partizana. Wegova sposobnost da kreira sopstveni {ut, kako iz igre tako i sa distance, ~ini ga opasnim po protivni~ke odbrane. Tako|e poznat je po svojoj brzini i eksplozivnosti, {to mu omogu}ava da lako probija protivni~ke linije i stvara {anse za sebe i svoje saigra~e.

Od krilnih igra~a, vratio se Vawa Marinkovi}, koji je prethodno tri godine proveo u Baskoniji, gde je bio jedan od zna~ajnijih igra~a. Reprezentativac Srbije je nastupao u Partizanu od 2013. do 2019. godine. Wegovo iskustvo i {ut bi}e velika snaga Partizana u narednoj sezoni. Va`an igra~ za Partizan }e biti Isak Bonga, reprezentativac Nema~ke, koji }e, po svemu sude}i, pokrivati poziciju ~etvorke. Pro{le sezone je bio jedan od najva`nijih igra~a Bajerna. Jo{ jedan igra~ koji pokriva poziciju ~etiri,

roster

ali i centra, jeste Ajzea Majk. Jedan od glavnih kvaliteta Kana|anina je atletska gra|a. Koristan je na obe strane parketa. Zna~ajno iskustvo stekao je igraju}i za francuski Bur`. Za Partizan je potpisao i krilni ko{arka{ Mitar Bo{wakovi}. Talentovani 17-godi{wi ko{arka{ bio je ~lan Real Madrida.

Roster je kompletiran dovo|ewem Di-Xej Vilsona iz Filadelfije Seventisiksers, jo{ jednog krilnog centra. On bi trebalo da bude prva ~etvorka, i ta~no ono {to je falilo crno-belima nakon odlaska Zeka Ledeja. Partizan }e imati izuzetno jaku centarsku liniju jer pored Koprivice i Kabokla koji su ostali, stigli su i Tajrik Xons i Brendon Dejvis. Dejvis je verovatno najzvu~nije poja~awe. Ima bogato iskustvo igrawa u vrhunskim evropskim klubovima, ukqu~uju}i Olimpiju Milano, @algiris, Barselonu, Monako Tajrik Xons, koji je stigao iz Anadolu Efesa, je fizi~ki najsna`niji igra~ Partizana. Wegova dominacija u reketu i sposobnost skoka dodatno oja~avaju Partizanovu unutra{wu liniju. Ovakav centar je falio crno-belima nakon {to je iz kluba oti{ao Matijas Lesor. Crno-beli su na papiru sklopili jak tim za slede}u sezonu, a ostaje da se vidi {ta }e ovi igra~i doneti Partizanu.

Zlato proslavili poqupcem, a raskinuli samo mesec dana pred

Olimpijske igre

Teniski par je i posle raskida nastavio da se takmi~i zajedno, a zlatnu medaqu proslavili su zagrqajem i poqupcem na terenu. Ove Olimpijske igre, osim sjajnih sportista i wihovih rezultata, osta}e upam}ene i po romanti~nim scenama - od prosidbi, do beba, pa i pomirewa nakon raskida. ^e{ki teniseri Katerina Siniakova i Toma{ Maha~ dospeli su u centar pa`we ne samo zbog toga {to su sjajan par na terenu, ve} i zbog svoje qubavne pri~e.

Raskinuli su samo mesec dana pred Olimpijske igre, ali to ih nije spre~ilo da do|u do finala, u kojem su osvojili zlato.

Zlatnu medaqu proslavili su poqupcem i zagrqajem, posle ~ega su po~ele da kru`e pri~e da su se pomirili.

Bili su u vezi od 2020. godine, a nakon nedavnog raskida mnogi su se zapitali da li }e se zajedno pojaviti na OI. "Istina je da smo raskinuli, ali to je na{a privatna stvar. Mi smo profesionalci i nastavi}emo da igramo", poru~ila je tada ~e{ka teniserka. Nakon osvajawa zlatne medaqe, novinari su `eleli da znaju da li je do{lo do pomirewa, ali je ^ehiwa ve{to izbegla odgovor: "Volimo kada ste zbuweni", dok se wen biv{i/sada{wi de~ko nadovezao {aqivim komentarom: "To je strogo poverqivo".

Heroj dana - niko kao Mar{an!

Francuski pliva~ osvojio je ~etvrtu zlatnu medaqu na aktuelnim Olimpijskim igrama. Mar{an je bacio u stawe transa Francuze novom pobedom, jo{ jednom ubedqivom, u trci na 200 metara me{ovito - postaviv{i i novi olimpijski rekord pred o~ima dosada{weg vlasnika rekorda Majkla Felpsa.

Trku je zavr{io u vremenu od 01:54,06 minuta.

Prethodnih dana uzeo je zlato za pobede u trkama na 400 metara me{ovito, 200 metara prsno i 200 metara delfin.

MRZI KREVETE U OLIMPIJSKOM SELU

Italijanski rekorder spava u parku u

Parizu

Olimpijske igre neretko donose neke neobi~ne pri~e, ali ovakvu do sada nismo imali prilike da vidimo. Italijanski pliva~ Tomas ^ekon toliko je nezadovoqan uslovima u Parizu da je odlu~io da spava u parku.

Naime, svetski rekorder u disciplini 100 metara le|no ve} danima iskazuje svoje nezadovoqstvo sme{tajem i ostalim uslovima kojima su sportisti u olimpijskom selu izlo`eni.

^ekon je ranije govorio o lo{oj hrani, velikoj vru}ini u sobama koje nisu klimatizovane, ali i neudobnim, tvrdim, kartonskim krevetima.

"Nagla{avam da ovo nije alibi, svi su u istim uslovima, ali oni su u`asni", rekao je ^ekon, koji je zbog toga odlu~io da malo odspava u parku na travi.

Autor snimka je saudijski vesla~ Husein Alireza, koji nije mogao da poveruje ~emu prisustvuje.

EVO [TA SE DE[AVALO PRE ODLASKA U PARIZ

Zbog ~ega je Ivana [panovi}

do`ivela krah na Igrama?

Srpska atleti~arka Ivana [panovi} ostala je bez plasmana u finale Olimpijskih igara u disciplini skok udaq po{to u kvalifikacijama nije bila me|u 12 najboqih na planeti.

Olimpijske igre 2024, najve}e sportsko takmi~ewe, tokom koga je i potrebna sre}a kako bi osvojili medaqu, a ~ini se da ga srpski sportisti ba{ nisu imali.

Tako je i Ivana [panovi} do`ivela krah, zajedno sa Milicom Garda{evi}, ali svemu je prethodila bolna povreda koja je uticala na ovaj rezultat.

„Moja neostvarena `eqa je olimpijsko zlato, povreda je pod kontrolom, a nije upitno da }u poku{ati sve {to mogu da do|em do ciqa“, rekla je Ivana neposredno pred odlazak u Pariz.

Ona je do`ivela povredu Ahilove tetive desne noge na deset

dana do otvarawa Olimpijskih igara u Parizu. Ivana se za najva`niji turnir u svetu sporta pripremala u Italiji gde se i dogodila ova nezgoda koja je znatno umawila wene {anse za zlato.

Olimpijske igre jedino su takmi~ewe sa kojeg Zrewanin-

ka nije vratila zlatnu medaqu zbog ~ega joj je fokus tokom cele 2024. godine bio na pripremama za Pariz. Osta}e na kraju ipak veliki `al zbog ovog peha, ali sada je najva`nija podr{ka Ivani [panovi}, koja je toliko radosti donela na{oj zemqi.

BOLE]E DUGO NOVAKOVO ZLATO:

Federer }uti, Rafa boqe da se nije javqao

Novak \okovi} osvojio je Olimpijske igre i stavio ta~ku na sve pri~e i debate. Nema vi{e toga {to nije osvojio, a nema ni rekorda koji bi mogli da mu pomute status najbo-

qeg svih vremena. Samo su mu Olimpijske igre nedostajale, oteo je Rafaelu Nadalu i posledwi "gral" jedne kompletne karijere. Svi ostali rekordi su odavno dobro podebqani, a

zanimqivo je i kako se [panac oglasio. Sa druge strane, Roxer Federer se nije ogla{avao.

Skoro da nema zvezde sporta koja nije ~estitala, od Lebrona Xejmsa do Nejmara, a Rafael Nadal odva`io se da ~estitadodu{e tako {to je sebe ubacio u ~estitku.

^estitke Nova~e na kompletirawu Zlatnog slema i ostvarivawu onoga {to si oduvek `eleo. Svaka ~ast.

Nadal je usput objavio fotografiju igra~a koji su kompletirali "zlatni slem", a tu su on, Serena Vilijams, Andre Agasi i [tefi Graf. Time je poslao poruku da je Novak "u{ao u wegovo dru{tvo".

THURSDAY l ^ETVRTAK 8. 8. 2024.

PE[I] O TE[KOM ME^U SA AUSTRALIJOM – PRI^AO O JOVI]U I PRISETIO SE JU@NOG SUDANA I LO[EG SU\EWA

„Noge su nam otkazale od pritiska“

Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije, pri~ao je o me~u sa Australijom, u kojem je wegov tim slavio sa 95:90.

Srbija je imala o~ajno prvo poluvreme, ali se u drugom vratila i na kraju posle produ`etka izborila plasman u polufinale.

„Videli ste utakmicu, po~eli smo lo{e ~etvrtfinale koje je eliminaciono i te{ko s mentalnog aspekta, iako ve}ina misli da je va`no biti opu{ten u dono{ewu odluka u napadu, u smislu samopouzdawa. Ipak je totalno obrnuto. Prvi put nam se desilo da su nam noge otkazale od pritiska, nismo stigli da napravimo faul, ne samo jer su Gidi i Mils fantasti~ni“, po~eo je Pe{i}.

U drugom poluvremenu sve je bilo mnogo boqe, a igra~i nisu gubili nadu ni na minus 24.

„Samopouzdawe nam je potrebno, a podbacili smo, gledali smo jedni druge. Oni su to iskoristili i igrali na ivici faula. Nismo imali re{ewe za agresivnu odbranu. Sva je sre}a da u ko{arci postoje dva poluvremena, da se presaberemo i vidimo {ta mo`emo. Pokazali smo ponos i karakter. Ne znam {ta je boqe, da

igra{ lo{e i pobedi{ ili dr`i{ kontinuitet i pobedi{“, istakao je na{ selektor.

Austalija je bila zaista ozbiqan protivnik, ali bitno da je prepreka iza nas. Prisetio se selektor Srbije i me~a sa Ju`nim Sudanom.

„Australija je fantasti~na ekipa, da na{i momci nisu pokazali `equ za pobedom i promenili odbranu, izgubili bismo. Onda bi krenulo obja{wavawe da je trebalo da dr`imo Joki}a 50 minuta, onda vi izmislite nekog trenera. Videli ste utakmicu protiv Ju`nog Sudana, videli ste kako smo strate{ki napali ispod ko{a preko Joki}a i Milutinova.

MICI] SE NE PLA[I POTENCIJALNOG

DUELA SA AMERIKOM:

Mora{ da igra{ protiv najboqih da bi bio najboqi

Vasilije Mici}, plejmejker reprezentacije Srbije, govorio je o te{kom me~u sa Australijom, ali i o polufinalu Olimpijskih igara. Srbija je pobedila Australiju sa 95:90 nakon produ`etka, iako je u prvom poluvremenu imala 24 poena minusa.

„To je ~etvrtfinale, ako misli{ da je sve gotovo u prvom poluvremenu… Imamo iskustva da izvu~emo dodatnu energiju. Mogli smo i ranije da dobijemo“, po~eo je pri~u Mici} sa srpskim novinarima.

Sledi oporavak posle jedne zaista naporne utakmice.

„Svako od nas ima rutinu oporavka, bili smo u mnogo situacija da igramo dan za dan, da se naspavamo i popravimo telo.“

„Verovatno }emo gledati Amere i Brazil, ko god do|e, mora{ da igra{ protiv najboqih da bi bio najboqi.“

Dotakao se Mici} i katastrofalnog po~etka me~a za Srbiju.

„De{ava se, nije namerno, niko ne ulazi u me~ da gubi 20 razlike, ali imamo toliko kvalitetnih igra~a, energetski smo odgovorili po~ev{i od Avrama koji nas je pokrenuo“, zakqu~io je na{ plejmejker.

Jedanput sviraju faul, pa ne. Bogdan je kao najboqi spoqni igra~ dobijao proklizavawa, ali niste gledali utakmicu o~igledno. Mi nismo komentarisali su|ewe, Srbija ne komentari{e to dok sam ja trener. A protivni~ki trener je bio vi{e okrenut sudijama. Staro pravilo je da ko izgubi ima pravo da se quti. Sudije nisu prona{le balans. Zvani~na ocena protiv Ju`nog Sudana je da je su|ewe bilo puno gre{aka i da je pre{lo crvenu liniju.“

O stawu Nikole Jovi}a se ne zna mnogo.

„Nije mogao danas, nadamo se da }e mo}i slede}i me~“, zakqu~io je na{ selektor.

Petru{ev: Znali smo da smo boqa ekipa, prva ~etvrtina

najgora do sada

Filip Petru{ev, srpski krilni centar, pri~ao je o me~u sa Australijom u ~etvrtfinalu Olimpijskih igara.

Srbija je posle velike drame slavila sa 95:90 i tako izborila plasman u polufinale, gde }e igrati protiv Amerike ili Brazila. Imali su „orlovi“ groman zaostatak ve} u prvom poluvremenu, prvu ~etvrtinu izgubili su sa 17:31, ali su uspeli da se vrate i odu u borbu za medaqu.

„Prva ~etvrtina najgora do sada, ali okrenuli smo, pogotovo drugo poluvreme. Rekli smo i sami sebe i trener nam je rekao da igramo kao `ene, da tako ka`em, promenili smo sve u drugom poluvremenu, pogotovo u odbrani. Znali smo {ta treba da radimo, posed po posed, verovali smo do kraja“, rekao je Petru{ev. Nije bilo gubitka vere ni na minus 24. „Ostali smo hladne glave. Verovali smo stvarno, i u produ`etku kad smo gubili i u prvoj ~etvrtini, nismo pani~ili, znali smo da smo boqa ekipa, verovali smo u na{ kvalitet i to se pokazalo.“

Srbija je protiv Australije napravila najve}i preokret

u istoriji Olimpijskih igara

Ko{arka{i Srbije pobedili su Australiju u ~etvrtfinalu Olimpijskih igara u Parizu sa 95:90 posle jednog produ`etka. Kada je Peti Mils pogodio {ut za dva na isteku vremena preko Nikole Joki}a za 82:82 i dodatnih pet minuta, ~inilo se da bi Srbiji moglo da izmakne ~udo iz ruku.

Sre}om po na{ nacionalni tim, to se nije desilo, pa su „orlovi“ izborili pobedu u posledwem minutu produ`etka zahvaquju}i dobrim potezima Nikole Joki}a i Filipa Petru{eva.

Joki} je zavr{io me~ sa 21 poenom, 14 skokova i 9 asistencija i bio je glavni razlog {to je Srbija uradila ne{to {to niko nikada nije u istoriji Olimpijskih igara. Srbija je u prvom poluvremenu zaostajala ~ak 24 poena za Australijancima (44:20) koje su predvodili fantasti~ni Peti Mils i Xo{ Gidi. Prvi je imao 26 poena, drugi 25, ali nisu do kraja sa~uvali prednost po{to je Srbija postala jedina koja je od -24 stigla do pobede.

BOGDANOVI] O BURNOM TAJM-AUTU, MILSU, POLUFINALU…

„Mo`da to na TV izgleda

ru`no, nismo znali gde udaramo“

Bogdan Bogdanovi}, kapiten ko{arka{ke reprezentacije Srbije, izneo je svoje utiske i vi|ewe me~a sa Australijom. Srbija je u ~etvrtfinalu Olimpijskih igara slavila sa 95:90 nakon produ`etka i tako obezbedila duel sa Amerikom ili Brazilom.

Me|utim, bilo je ~etvrtfinale veoma te{ko za Srbiju, gubili su „orlovi“ sa 24 razlike u prvom poluvremenu, ali su uspeli da se vrate i preokrenu.

„Ubacili su neverovatne {uteve, to je ko{arka, igra momentuma, ritma, pritisli su nas po celom terenu, nismo znali gde udaramo. Najva`nije je pobeda“, rekao je Bogdanovi} u razgovoru sa srpskim novinarima.

Polufinale je na programu u ~etvrtak, a za oporavak }e na{i reprezentativci imati ne{to vi{e vremena u odnosu na rivala.

„Slede}a je utakmica za dva dana, spremamo se potencijalno za Amere“, dodao je Bogdan.

Peti Mils je bio najboqi u timu Australije sa 26 poema, ali na kraju nije bio heroj.

„Igrao sam sa Milsom, imali smo mnogo treninga letos, zajedno smo se motivisali za OI. Dolazio je sat pre svih, radio je kao kow, stvarno je i mene motivisao, sad mi je drago da smo pobedili. Veliki respekt za wega imam“, istakao je Bogdanovi}.

^etvrtfinale je ~esto najte`a utakmica na turnirima ovog tipa.

„Ove utakmice se dobijaju timski, najte`e utakmice, mo`e ranije da se ode ku}i, pritisak je tu i to je sigurno uticalo i na nas i na wih.“

Tokom prvog poluvremena Svetislav Pe{i} odr`ao je veoma buran tajm-aut.

„Uvek je to tako, deremo se i mi i on, di`emo se tamo i podr`avamo, pozitivna kritika, znamo svi ulog, mozda to na TV izgleda ru`no, ali to je sport, tako se govori u tim trenucima. Ne slu{amo ponekad, haha“, istakao je kapiten reprezentacije kroz osmeh.