Srpski glas 8. decembar

„^ika \oka“ koji je ulep{ao Beograd

Pro{le godine navr{ilo se 150 godina od ro|ewa \or|a Jovanovi}a, jednog od na{ih najve}ih imena iz oblasti vajarstva, pod ~ijim rukama su o`ivele neke od najzna~ajnijih li~nosti i doga|aji iz na{e nacionalne istorije

Da nema televizija N1 i Nove S, medijska scena Srbije izgledala bi kao u Severnoj Koreji

Televizije Nova S i N1 od pono}i 6. decembra umesto redovnog programa emituju telop sa crnim ekranom na kome je ispisana poru ka “Mrak u Srbiji, bez slobodnih medija”. Poruka je jasna – ovako bi izgledala medijska scena u Srbiji da nema profesionalnih televi zija, a sagovornici Danasa su jednoglasni – bez N1 i Nove S u na{oj zemqi bi zaista zavladio medijski mrak, te ne bismo bili mnogo druga~iji od Severne Koreje.

Na pitawe kakva bi bila medijska scena Srbije bez N1 i Nove S, novinarka Tamara Skroza ka`e da bi bila „oslobo|ena“ pojma tele vizije kao sredstva informisawa.

– Istovremeno, me|utim, ne bi trebalo zaboraviti da N1 i Nova, koliko god bili zna~ajni, nisu i jedini profesionalni mediji i da ima jo{ nekih, isto tako ugro`enih, koje tako|e mo`e da proguta mrak. U kombinaciji sa eventualnim nestankom televizija, to bi bila is tinska katastrofa po ovu dr`avu i ovo dru{tvo – ukazuje Skroza.

Potpredsednik UNS-a Slobodan ]iri} isti~e da bi medijska scena bez ovih televizija izgledala kao no}as i danas – ozbiqno okrwena.

– Bez brojnih profesionalaca koji istinu stavqaju iznad dnevne politike, koji imaju ozbiqan kriti~ki odnos prema svim dru{tve nim pojavama i ne pla{e se da svoj stav javno iznesu, da ga su~ele sa neistomi{qenicima i ne prodaju „veru za ve~eru“. Crni ekrani N1 i Nove S su nam svima ozbiqna opomena koja daleko nadilazi i petu nacionalnu frekvenciju – isti~e ]iri}.

Slobodan Cveji}, biv{i ~lan Saveta REM-a i jedan od osniva~a pokreta Srbija Centar, ka`e da bi bez N1 i Nove S medijska scena Srbije izgledala kao u Severnoj Koreji, “samo sa vi{e ru`i~astih tonova”.

– Mislim da je dana{wa akcija ove dve televizije potpuno uspe la, jer se na dru{tvenim mre`ama vidi strepwa onih koji ina~e pra te ove dve televizije – iako verujem da je ve}ini jasno da je ovo samo efektna poruka o zna~aju slobodnih medija za demokratiju, mnogi su se upla{ili da vi{e nigde ne}e mo}i da vide slobodno izve{ta vawe – ukazuje Cveji}.

Dragana Raki}, zamenica predsednika DS, poru~uje: Da nema TV N1, TV Nove S i nekoliko novina, ne bismo ni imali kakvu-takvu me dijsku scenu – imali bismo samo mrak.

– Istina se u Srbiji godinama ubija, medijske slobode se gu{e, poni`avaju se protivnici, satiru razli~itosti, za dr`avnog neprija teqa progla{ava se svako ko se ne divi dovoqno Aleksandru Vu~i} u. Nema slobodnih medija u neslobodnim dru{tvima, nema moderne, i prosperitetne dr`ave u kojoj mediji nisu slobodni – isti~e Raki}.

Upad policije u izborne komisije

Sirene za vazdu{nu opasnost oglasile su se i u Kosovskoj Mi trovici gde su tzv. kosovska po licija i izaslanici izborne ko misije u Pri{tini poku{ali da upadnu u kancelarije op{tinske izborne komisije. Prethodno su se oglasile i sirene u op{tini Zubin Potok kada su pripadnici takozvane kosovske policije na silno u{li u prostorije op{ti ne.

I u Kosovskoj Mitrovici, ba{ kao prethodno i u Zubinom Poto ku, tokom upada ~ule su se deto nacije.

Gra|ani koji su bili okupqe ni u blizini op{tinske izborne komisije spre~ili su tzv. kosov sku policiju i izaslanike izbor ne komisije iz Pri{tine da u|u u prostorije, pa se situacija ubrzo smirila.

Sirene su se ~ule i u Leposa vi}u, a primetno je poja~ano pri sustvo pripadnika Euleksa.

Prethodno su ~lanovi pri{tinske izborne komisije u pratwi kosovske policije nasil no posle 12 ~asova u{li u zgradu op{tine Zubin Potok, zbog ~ega su se pobunili gra|ani koji su se tu zatekli.

Prema svedo~ewu o~evidaca, ~ule su se dve eksplozije, ali nije jasno da li je policija, koja je do{la u tri blindirana vozi la, koristila {ok bombe prili kom ulaska u prostorije.

^lanovi izborne komisije i policija obili vrata i zamenili brave, a zatim napustili zgradu op{tine.

Situacija u Zubinom Potoku se smirila nakon {to su se pri padnici kosovske policije po vukli iz zgrade op{tine Zubin Potok.

Nakon doga|aja u op{tinama Zubin Potok i Severna Mitro

vica gde su u pratwi policije novoimenovani ~lanovi OIK-a poku{ali da u|u u kancelarije u ove dve op{tine na severu, za kazana je sednica Centralne iz borne komisije u Pri{tini.

Portparol CIK_a Vaqmir Eqezi izjavio je da se ~ekaju izve{taji sa terena nakon da na{wih de{avawa.

„^ekamo saop{tewa op{tin skih izbornih zvani~nika koji su u toku dana{weg dana, pod pratwom kosovske policije, oti{li u svoje kancelarije u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku, radi obavqawa slu`be

nih du`nosti, ali to nije bilo mogu}e. Ovi izve{taji }e razja sniti stvorenu situaciju. CIK je u stalnoj koordinaciji sa drugim institucijama. U vezi sa stvore nom situacijom, CIK }e odr`ati sednicu sa po~etkom u 18 ~aso va“, rekao je Eqezi

U op{tinama u kojima se da nas desio upad tzv. kosovske po licije trenutno je mirno, ali je tenzija prisutna jer se o~ekuju novi poku{aji kosovske policije da na silu zauzmu kancelarije u op{tinama na severu.

Centralna izborna komisija privremenih kosovskih insti tucija saop{tila je ranije da je predvi|eno da novoimenovani ~lanovi Op{tinskih izbornih komisija obi|u kancelarije na severu Kosova.

Kako su saop{tili iz Cen tralne izborne komisije ovo je dogovoreno na sastanku sa tzv. kosovskom policijom.

Srbi sa severa Kosova su se nakon napu{tawa kosovskih in stitucija u vi{e navrata izja snili da ne}e u~estvovati na vanrednim izborima koji su za kazani za 18. decembar.

ma {ta mi re~e?!

RATNI KOMANDANT U MIRU

KO ZANEMARUJE VOJSKU, ZAVR[I]E KARIJERU

„Rat se izmenio, sve je druga~ije… Kad vidite ove male dronove, ne mo`ete da ih vidite, a ne pogodite. Pa kako da ga pogodimo, ja ga ne vidim, vidim ga u tri sekunde, a posle vi{e ne. ^uj, da ga|a{!"

JEDANAEST SAMURAJA

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Oni su talentovana generacija, ali nisu odslu`ili vojni rok. Kad odslu`i{ vojni rok zna{ da mo`e{ i mora{ da izdr`i{ bez devojke, `ene, roditeqa ~etiripet meseci i to ako si dobar vojnik, pa te puste na odsustvo dva dana. Oni to nisu pro{li i zato su malo razma`eni" (Rade Bogdanovi}, biv{i igra~, o odluci selektora Stojkovi}a da dozvoli susret fudbalera sa devojkama u hotelu)

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o naoru`awu Vojske Srbije)

SVE JE SUPROTNO OD ONOG [ TO IZGLEDA

„Aleksandar Vu~i} funkcioni{e na na~in da kada bilo koja strana dr`ava do|e i ho}e da kadrira po Srbiji obi~no se desi da bude suprotno. Kada ka`ete da ta i ta osoba ne mo`e, upravo toj osobi sko~e {anse da upravo bude na tom mestu za koje su rekli da ne mo`e"

(Ana Brnabi}, predsednica Vlade, o imenovawu Aleksandra Vulina na mesto direktora BIA)

„Tako je to kad guska opona{a orla, magarac lava, ma~ka tigra, pesimista optimistu, budala genija, kurva devicu, Piksi samuraja, izdajnik patriotu, kukavica juna~inu, evnuh qubavnika, mazohista hedonistu" (Miodrag Mi{o Vujovi}, novinar, posle poraza fudbalera Srbije od [vajcarske)

SIRENE

Vu~i} iz Tirane: Neozbiqno o~ekivati da sad re{imo ne{to {to nismo mogli 100 godina

Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i} obratio se iz Tirane gde u~estvuje na Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Bal kana.

Predsednik Srbije je istakao da je zadovoqan razgovorima, kao i to da su oni bili izuzetno iskreni. Kako je dodao, imao je sre}u da je govorio na samom kra ju, jer je imao priliku da ~uje {ta ko misli, kao i da sagleda sve si tuacije.

"Smatram da ne samo da nije bilo gre{ka nego je bilo dobro {to sam bio prisutan danas u Ti rani", rekao je predsednik.

Vu~i} je ponovo govorio o snakcijama Rusiji.

"Mi nemamo ni{ta protiv da oni napi{u ~iwenice da se mi nismo saglasili sa sankci jama. To je ~iwenica. Ne mogu da vam govorim od svim detaqima. Ja sam rekao da je odnos prema sankcijama odnos prema nama Sr bima i gra|anima Srbije. Srbiji su uvedene sankcije 1992. godine i Rusija je glasala za to, ali mi sada nismo glasali da se uvedu sankcije wima. To je pitawe po {tovawa prema nama i prema ono me {ta smo pro{li, devet godina trpe}i sankcije kojima smo bili izlo`eni i videv{i {ta one do nose narodu, te nije prirodno da

[qivovica

mi u tome u~estvujemo. Razli~iti su na{i odnosi po pitawu terito rijalnog integriteta ili po pi tawu energetske infrastrukture u Ukrajini, kao {to je ru{ena u Srbiji, taj stav je malo druga~iji. Mi imamo svoj stav, ali smo dobro razumeli odluku EU i na koga se ona odnosi. Dobro sam razumeo i diskusiju osam ~lanova. Pitali smo te direktno i direktno sam odgovori. Pita}u narod i par lament u Srbiji i Vladu Srbije, pomalo i sebe. Ja mnogo dr`im do toga da mi odlu~ujemo o svojoj budu}nosti, a ne neko drugi", po ru~io je Vu~i}.

Vu~i} je istakao da vremen ski okvir za postizawe re{ewa za Kosovo i Metohiju ne mo`e da postoji.

"Ne mo`e da ima, ~uli ste da nas i Boreqa. Koliko je to neo

upisana

na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasle|a ~ove~anstva

"Dru{tvene prakse i znawa u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pi}a od {qive – {qivovice", element nema terijalnog kulturnog nasle|a Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nema terijalnog kulturnog nasle|a ~ove~anstva, potvrdili su u Mi nistarstvu kulture.

Odluku o upisu doneo je Me|uvladin komitet za o~uvawe nematerijalnog kulturnog na sle|a na 17. zasedawu koje se odr`ava u Rabatu, u Maroku.

Nominaciju je pripremio Cen tar za nematerijalno kulturno nasle|e Srbije pri Etnograf skom muzeju u Beogradu uz u~e{}e nosilaca nasle|a, lokalnih zajednice, institucija i nevla dinih organizacija, udru`ewa, a predlaga~i su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej ^a~ak.

Ministarstvo kulture je 2021. nominovalo {qivovicu za Re prezentativnu listu nemateri jalnog kulturnog nasle|a.

Najglupqi na svetu

Popis stvari u sopstvenoj glavi jeste ozbiqan posao. Niko ne zna ~ega sve tamo ima ili nema, niti je to mogu}e saznati.

Kako u tom misaonom inventaru, ili {ta god bilo, sapiens sti~e uvid o poretku u centru svog bi}a, kako dakle saznaje da tamo ne~ega ima ili nema ni~ega? Rekao bih nikako, tamo gde ni~ega nema, ne mo`e biti ni saznawa da ni~ega nema. Pa opet, iz tako praznih i opustelih prostora sti`u `ustra, ~ak agre sivna mi{qewa i presude o sudbinama. Takvi vladaju i tu|im mislima, uvereni da misle. Iz wihove kaste nam sti`u proroci i provi|ewa.

zboiqno da postoji vremenski okvir. Da za tri meseca re{imo ne{to {to nismo mogli da re{i mo 100 i vi{e godina. I ako ne re{imo u roku od 3 meseca onda {ta. Onda pi{emo amandmane svetom Petru da nam on produ`i rok za jo{ tri meseca. To je neoz biqno i neodgovorno. Kada ~ujete da neko insistira na rokovima za ne{to, a nismo u stawu 10 godina da se implementira ZSO, jer jed na strana to ne `eli, onda pita te kako mislite, pa mora vaqda da se implementira Zajednica srpskih o{tina, pa da pri~amo o ne~emu drugom. Pa koji rokovi onda? Ne pi{e naravno, jer su qudi mudri dovoqno i znaju da je to nemogu}e. Ali moramo da pro nalazimo kompromisna re{ewa, da bismo sa~uvali glave i Srbi ma i Albancima, rekao je Vu~i}.

Kako bi neko razumeo da je glup, ~ak najglupqi na svetu, po trebno je ne{to zdrave pameti. Za takvo saznawe, i odavawe po ~asti nadmo}nom mawku uma, vaqa imati sve ono {to meri snagu pameti koja je merqiva samo kad posustane. Recimo u lenosti i pospanosti nesti{qivih mo`danih neurona koji su negde zasta li ili bez ciqa i izlaza tumaraju u lavirintima i hodnicima vremena.

Ispada da glupan koji to otkrije kod sebe, a jo{ se hvali da je u tome prvak sveta, ima dovoqno lucidnosti da to i uvidi. Kako je Vladar do toga do{ao? Mo`da nije ni do{ao, nego isku{ava nove modele samoqubqa. Pri samohvali svoje izuzetne tuposti o~ekuje negaciju: ma daj ~ove~e, odakle ti ideja da si ti glup? [ta }e onda biti sa nama, robovima tvoje pameti?

Malo smo ve} zaboravili kako je vlast bila rasklimatana u ovo vrema lawske godine. Ta trule` je bila sklona padu. U jednom ~asu na{ vlasnik je doveden do paklenog straha od sunovrata u ni{tavilo gde i pripada, pa je li~no pozvao onog nesre}nika koji je vodio pobunu. To je bio poziv koji mewa sve, mali od bunta je bio fasciniran glasom, ili rikom vo|e ~opora, verovao wegovim pa ni~nim la`ima, i proglasio pobedu. Vo|a ~opora je pokorio mla dog {tenca nedoraslog da razume smisao: ekolo{ki problem nije uzrok, nego posledica op{te propasti, tiranija je uzrok.

Tu negde po~iwe nauka o gluposti, taman kad se vo|a pobune predao pastiru sipqivog stada i jo{ bio opsednut, pa i ganut zvukom koji je ~uo. Sada u svojim se}awima ka`e da ga je Vladar prevario, malte ne kao {iparicu. Iskoristio ga, obe{~astio ne dopustiv{i mu da razume trajan gubitak ustani~ke ~ednosti.

Na tom nivou je glupost bila ja~a od smisla, i jo{ je suverana kao ideja koja revolucionare pretvara u naivne budale. Od ta kve wene vladavine nema spasa.

Vladar je u svom obra~unu sa buntom koristio neku verziju pameti koja mu ~esto izmi~e i vrluda nezavisno od wega. ^ovek koji se slu`i uli~nim lukavstvima i slobodno raspola`e svim oblicima podlosti, nema mnogo razloga da sebe proglasi tupa nom. On je svakako vrlo sposoban kad je tako nesposoban dospeo tu gde je. Iznenada nas je ugrozio svojim lamentom koji nimalo nije li{en patosa, prizivaju}i se}awe na samospoznaju. Zasme tali su protesti ispred vlade na „godi{wicu kada sam ispao najglupqi predsednik na svetu, jer sam odustao od litijuma…“

Re`im SNS-a zadu`io Srbiju vi{e nego svi posle Tita zajedno

pqa~ku buxeta“ za 2023. godinu i da je korupcija poprimila nezamislive razmere, a da je „re`im SNS-a za du`io Srbiju“ vi{e nego sve vlade u posledwih 40 godina.

„Verujem da }e uskoro do}i dan kada }ete odgovarati pred sudom i pred zakonom zbog pqa~ke. Vlast Aleksandra Vu~i}a zadu`ila je gra|ane Srbije vi{e nego Milo{evi}, Tadi}, Ko{tunica i \in|i} za jedno – najvi{e posle Josipa Broza Tita. Slede}e godine planirate da zadu`ite gra|ane za jo{ 11 milijardi evra, {to je vi{e nego za ceo mandat Mirka Cvetkovi}a od 2008. godine do 2012. godine“, rekao je Aleksi} na sednici Skup{tine Srbije na kojoj se raspravqa o buxetu za 2023. godinu.

„Su{tina je da Srbija srqa u du`ni~ko ropstvo i ovaj buxet gura gra|ane u du`ni~ko ropstvo. U buxetu nema nijedne antiinflatorne mere {to zna~i da nas ~eka katastrofa“, dodao je Aleksi}.

Aleksi} je naveo da velike poslove koji se finansiraju iz buxeta po pravilu dobija firma „Milenijum tim“, bliska ministru finansija Sini{i Malom.

„’Milenijum tim’ }e graditi Nacionalni stadion od 540 miliona evra. Ru{ewe Starog savskog mosta – podizvo|a~ ’Milenijum tim’. To je firma u kojoj je Mali bio anga`ovan, a wegov ro|eni brat koristio je automobil i stan te firme. Imate odli~ne odnose sa wima, a oni sve poslove dobijaju iz buxeta i rade gasifikaciju bez tendera“, re kao je Aleksi}.

Qudi, znate li {ta radite Srbiji? – tako se Vladar obratio beslovesnom puku. Kolovo|e protesta su dobile pare sa strane i uni{tile zemqu. Za{to idete pred vladu, tamo ni~ega nema, odluke donosim samo ja. Do|ite pred Predsedni{tvo.

Ta~no se zna gde je nestala pamet i gde se mo`e prona}i. Vo|e protesta, javqa nam on, dobile su pare sa strane, pa mo` da i ta okolnost ubla`ava bilo ~iju glupost pred navalom stra nih pla}enika.

Nema pameti koja bi zauzdala galopiraju}u inflaciju i ot klonila energetski kolaps. Klika ili banda, kako vam drago, proda}e sve {to mo`e, pa i raweni EPS, kako bi se finansirao opstanak sistema pretvorenog u le{. Dr`avna kasa je prazna. [ta wega briga ako jalovina pojede Srbiju, litijum je posledwa nada koja bi mogla da ga sa~uva od socijalne oluje i i sanitarnog kordona povodom nastrane qubavi prema Putinu.

Ispao je glup {to je prekinuo ono {to u stvari nije. Najgadnije na svetu nije {to je popustio pred svojim strahom, nego priznawe da mu sa nama pamet nije ni potrebna. U fazi odumirawa svega {to vaqa sa~uvati, najgore je nositi se sa mahnitim glupanom koji nema obzira ni prema kome, nego `ali za razornim idejama. U se}awu na svoju pamet, Vladar `ali za jo{ jednim izvorom ve like pqa~ke.

Uglavnom je opqa~kano sve {to se mo`e, lupe`ima nije ni po treban veliki um. Samo bezobzirnost. Pogledajte taj tim opasnih stvorova. Wihova nas tupost dr`i u pokornosti.

Nema dobrih vesti o tome, kako je gra|anstvo primilo tu jav nu, istinski maloumnu, narcisti~ku pohvalu gluposti i ludosti. Mo`da kao posledwi znak da smo ozbiqno bolesni i nemo}ni da brinemo o sebi i spasemo se u`asa, potreseni nedostatkom nade. Ostavqeni smo nasamo sa opasnim manijakom. On mo`e da nam radi {ta `eli, pa to i ~ini.

Ali, to jo{ nije najgore pred surovom logikom odumirawa ko lektivog uma.

Ako je on najglupqi predsednik na svetu, kakvi su oni koji su ga izabrali!

Pi{e: Qubodrag Stojadinovi}

KAKO BITI PRAVI SRBIN:

Uputstvo za po~etnike u 24 koraka

^ekirajte listu.

Nedavno se na mre`ama po vela rasprava o tome koji narod najvi{e li~i na Srbe i izme|u redova se mo`e pro~itati i koje su to kqu~ne osobine koje Srbi misle da ih defini{u. Pomiwe se strastvenost, tvrdoglavost, „toplokrvnost“… Neki u prvi plan stavqaju sklonost ina tu, drugi gostoqubivost na koju stranci ne ostaju ravnodu{ni.

A {ta je ono {to stranci za pravo vide kad odu iza slike Novaka \okovi}a i karikature „prose~nog Srbende“? Koje je to pona{awe koje se smatra „ti pi~no srpskim“ koje im mi s po nosom predstavqamo, a oni rado prihvataju?

Jer u svakom ~oveku “~u~i je dan Srbin”, navodi stranica Ser bia.com, a onima koji imaju pro blem da ga prona|u – ponudila je jedinstven „tutorijal“.

„Bilo da ste posetili Srbiju, zaqubili se u wu i wen narod i sada `elite da budete ba{ kao va{i prijateqi iz Srbije, ili ne `ivite vi{e u woj, nedosta je vam i `elite da se prisetite svih sitnica koje ~ine Srbe tako

posebnim, ovaj tekst }e vam poka zati, ili vas podsetiti, kako da `ivite `ivot na srpski na~in“, navodi se i u 24 ta~ke daje uput stvo za „Srbe po~etnike“.

Pa, procenite koliko je rea lan opis srpske svakodnevice.

1. ^im se probudite popij te jednu vru}u doma}u tj. tursku kafu ili ~a{icu rakije kako bi ste se “zagrejali”.

2. Razmi{qajte kako bi tre balo da napravite zdrav do ru~ak, a onda krenite u lov na burek!

3. I, kao {to svi pravi Srbi rade, uzmite i jogurt uz wega.

4. Nikad ne odbijajte da odete na pqeskavicu sa ortacima.

5. Po pravilu nikad ne gledaj te utakmicu bez prijateqa, piva i mnogo “TO BRE, MAJSTORE!’’ uzvika.

6. Smatrajte Noleta svojim bratom/sinom.

7. Kada se pozdravqate sa nekim, obavezno ga poqubite tri puta u obraz – tako se to radi u Srbiji!

8. Odgajajte decu na keksu.

9. Ophodite se prema svakome kao prema ~lanu porodice, ~ak i

prema nekome koga ste tek upo znali.

10. Budite najboqi i najquba zniji doma}in – po tome su Srbi poznati!

11. Jedite hleb uz sve. Da, da, i sa testeninom i sa krompirom!

12. Uvek birajte kafanu pre nego klub.

13. Sawarite o putovawu u inostranstvo, a onda vam “zane dostaje” Srbija onog trenutka kad kro~ite van we…

14. Naje`ite se kada ~ujete zvuk trube

15. [irite “svest” o ~arima ajvara i kajmaka!

16. ^ak i kad vas u pola no}i pitaju, znajte napamet koja su va{a omiqena jela: sarma, Ka ra|or|eva {nicla, }evapi, puwene paprike…

17. Prilikom posete Srbiji, odvedite va{e prijateqe stran ce na sala{e ili ~arde kako bi i oni mogli da osete pravi duh Srbije i kako bi se, naravno, za qubili u wu.

18. Poka`ite im veli~an stvene srpske svetiwe i obja snite za{to su one tako va`ne i drage svim Srbima.

19. Po{tujte obi~aje i tradi cije!

20. Pri~ajte svima koliko je lepa Srbija… 21. Kako weni gradovi kriju tragove bogate istorije… 22. Kako su jedinstvena wena prirodna bogatstva… 23. Kako je wen narod poseban i divan.. 24. I, naravno, budite glasni i ponositi!

@IVETI U SRBIJI

 - Jeste li `ivotno osigurani? - Jesam, ~lan sam vladaju}e stranke.

 Mo`da glupost i nije neizle~iva, ali se niko ni ne le~i.

 Preminuo je na qubavnici. Bio je ~ovek na svom mestu.

 Za su|ewe u Specijalnom sudu tra`i se karta vi{e. Op{te je klawe.

 Piro}anci ne tr~e {tafetu 4 puta 4, jer niko ne `eli da preda palicu onom ispred sebe.

 Dobar neprijateq ti se uvek na|e kad je najpotrebniji.

 Na{a mi{ija rupa je najve}a. Prima sedam miliona qudi.

 Srbija mo`e da hrani pola Evrope. Skandalima.

 I ova deportacija na{ih kriminalaca je dokaz da se sve vi{e na{ih mladih qudi vra}a u zemqu.

 Kad god u|emo u samoposlugu cene su druga~ije. Mo`da nam je `ivot bedan, ali zato nije jednoli~an.

 Patriotizam se ne jede, ali je mnoge nahranio.

 [to je mawe novca u nov~aniku vi{e je po{tenih nalaza~a...

 Puno mi je srce kad vidim ovoliko praznih glava - re~e diktator na mitingu.

 Katran i perje su na{i navija~ki rekviziti...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Veliki ~ovek postavqa stroge zahteve pred sebe - mali ih ~ovek postavqa drugima"

„Svakog dana ponesi kantu zemqe na jedno mesto - i sagradi}e{ planinu“

„Ima ih {to pla~u {to ru`e imaju trwe. Ti se veseli {to trwe ima ru`e“ Narodne poslovice

"^uvajmo se od nequdi, ali se jo{ vi{e ~uvajmo da i mi ne postanemo nequdi" Patrijarh Pavle

"Odlu~io sam se za qubav. Mawe je istinito i mawe vjerovatno, ali je plemenitije. I qep{e. Tako sve ima vi{e smisla. I smrt. I `ivot" Me{a Selimovi}

nakon

klanova migra nata koja se dogodila pre nedequ dana, oko 1.000 izbeglica ukqu~enih u lanac krijum~ara je privedeno i prevezeno do kolektivnih centara.

Veliki broj izbeglih iz Maroka, Si rije, Avganistana i drugih zemaqa, ta

- Re{ewe je podizawe kapaciteta za normalan `ivot u zemqama na obodima Evrope. Tamo gde ih najvi{e ima, poput Turske i drugih zemaqa, treba da se da se naprave uslovi za normalan `ivot. Ali, sada nemaju gde da ostanu i nastavqaju daqe. To je globalni fenomen i qudi idu tako gde je boqe. Nije to odlika samo

ko|e je priveden letos nakon ubistva i rawavawa vi{e osoba, kada je zaplewe no vi{e automatskih pu{ki, pi{toqa, desetine no`eva, ma~eta, satara, bokse ra i municije razli~itog kalibra.

Iza ovih i sli~nih scenarija, me|usobnih sukoba naoru`anih migrana ta u Srbiji, krije se krijum~arewe qudi, koje je postalo unosno skoro kao trgovina drogom i oru`jem, pogotovo {to se radi o qudima koje nam Ma|ari bez pardona vra}aju nazad, a kako izbeglice ne odu staju od namere da stignu do odre|enih zemqa Evropske unije ili jo{ daqe, u novim poku{ajima ilagalnih prelazaka granice vrte se ogromne sume novca.

PLA]AJU PO 10.000 EVRA

ZA PRELAZAK "@ICE"

Prema nezvani~nim podacima mini mum pla}aju 2.000 evra, ali cena ide i do 10.000 evra i vi{e, a to je samo na potezu za prelazak „`ice“, dok su jo{ pre nego {to su krenuli iz domovine morali da plate odre|ene sume“.

Rado{ \urovi} iz Centra za za{titu i pomo} tra`iocima azila, ka`e da je krijum~arewe ilegalnih izbeglih lica kod nas prisutvo vi{e od 15 godina, i da se radi o iznosima od nekoliko stotina evra, za poku{aj prelaska granice bez garancije, do vi{e hiqada evra da se pre|e granica sa Ma|arskom.

- Vrate ih nama, onda oni ponovo `ele nazad i ponovo im krijum~ari napla}uju. Tako krijum~ari i ja~aju. Taj proces vra}awa qudi podsti~e krijum~arewe, a na kraju svi uspeju da pre|u. Sama ograda na kraju ne daje rezultate, i zato Ma|arska tra`i od Srbije da preuzme teret migra cije i borbu na ju`nim granicama. Nikada ograda nije dobro re{ewe, samo podsti~e krijum~arewe - ka`e \urovi}.

Prema wegovim re~ima veliki novac je prisutan, i jednog ~oveka nebrojeno puta mogu da prebacuju za nekoliko stoti tina evra do vi{e hiqada evra.

UNOSNIJE NEGO TRGOVINA

DROGOM I ORU@JEM

- Iznosi su ogromni i krijuma~rewe qudi predwa~i u odnosu na bilo koje drugo krijum~arewe, drogu ili oru`je. Krijum~arewe qudi je najunosnije svaka ko - potvr|uje \urovi}.

Pitawe je kako stati na put tome...

dana{weg momenta - obja{wava Rado{ \urovi}. Poru~uje da je zabluda misliti da }e migranti prestati da poku{avaju da idu ka boqim uslovima `ivota, makar i preko `ice i za veliki novac, izuzev ako se koristi sila, ubijawe, oru`je pro tiv qudi. Mada i tada je pitawe da li bi stali.

\urovi}, sa dugodi{wim iskustvom u postupcima koji se vode protiv krijum~a ra, ka`e da je nakon sukoba migranata u Hrastova~i kod Subotice otkriven divqi kamp, koji najverovatnije odavno postoji i da su migranti preuzeli posao krijum~ara od lokalnih kriminalaca i odatle su se bavili prebacivawem qudi preko `ive.

- Preoteli su tezgu na{im krijum~ari ma. I to tako {to se organizuju po naci onalnom principu. Marokanci, Sirijci, Avganistanci, i drugi imaju svoje timo ve za prebacivawe sunarodnika preko granice. Podeqeni su u klanove, ali me|usobni rat vode zbog teritorije uz ogradu. Ceo jedan kriminalni lanac se napravio koji se bavi trgovinom qudi. Po osobi, krijum~ar koji je uz granicu uzima izme|u 1.000 i 2.000 evra, ali to je minimalno. Zamislite, prebaci ih 10 do 20 dnevno. Recimo, ako svaki drugi dan prebacuje 15-20 qudi mese~no zaradi od 400.000 do 600.000 evra. Zato se i ubijaju me|usobno - obja{wava \urovi}.

KAMPOVI SA AGREGATIMA, BUNARIMA...

U kampovima, nakon privo|ewa, pro na|eni su ~ak i iskopani bunari, agregati za struju, merdevine, etisoni koji izgle daju kao ko{ena trava i koje prebacuju preko `ice. U potpunosti su opremqeni i sa wima mo`e da iza|e na kraj jedino na{a @andarmerija.

- @andarmerije se jedino boje, jer znaju da su to obu~eni vojnici i da sa wima nema igre. Ina~e su se svi jako opustili, do te mere da ni policajcu ne bi bilo svejedno da sam kro~i u neki od tih divqih kampova. Imaju automatske pu{ke, naj~e{}e „kala{wikove“. To je proizvedeno kod nas, prodao im je neko od doma}ih kriminalaca. Ne}e se kre tati sa oru`jem, znaju da je to opasnost, ali im ga sigurno dopreme do graniceka`e \urovi}. R. N.

@ena koja sudi mu{karcima

Bilo je potrebno 92 godine, 942 utakmice i tektonska promena u stavovima o u~e{}u `ena u fudbalu da se u ~etvrtak ve~e is pi{e nova stranica u istoriji Mundijala. U duelu Kostarike i Nema~ke, Francuskiwa Stefani Frapar (38) postala je prva `ena koja je sudila utakmicu na Svetskom fudbal skom prvenstvu.

Mnogi, ~ak ni oni najvatreniji pratioci fudbala i svega u vezi s Mundijalom, nisu ni znali da Stefani postoji. Mnogi su bili {okirani re~enicom: „Ve~eras prvi put u istoriji Mundijala sudi `ena”.

Evo i nekoliko informacija o svetskoj senzaciji: Stefani je bila i prva `ena koja je sudila u francuskoj Ligi 1 2019, iste godi ne kada je vodila i finale Svetskog prven stva za `ene koje se igralo u wenoj zemqi. Sudila je i evropski Superkup 2019. izme|u Liverpula i ^elzija, a pre dve godine bila je prva `ena koja je delila pravdu u Ligi {am piona, zatim i u finalu Kupa Francuske ove godine.

Na pojavu `ene na nekoj va`noj utakmici bilo je i duhovitih komentara, poput tre

Spremni smo da prihvatimo EU u Srbiji pod na{im uslovima, ali ne obrnuto

Spremni smo da prihvatimo Evropu da se u~lani u Srbiju pod uslovima koje }emo im ponuditi, ali nisam siguran da smo spremni da se u~lanimo u Uniju pod uslovima koje nam ona nudi, izjavio je predsednik SANU Vladimir Kosti} i poru~io da bez demokratske Srbije, druga~ija Srbija i nema smisla.

On je naglasio da prvo moramo da po stignemo neke elementarne konsenzuse i upitao da li je Srbija deo Evrope ili nije?

Meni je to o~igledno, istakao je Ko sti} i objasnio da mu odbijawe Evrope nalikuje na naivnu iluziju da }emo se sti u ~amac i sna`nim zamasima odlu tati negde gde }e biti neka nova Srbija.

U svakom slu~aju, mi jesmo Evropa i nemamo ne{to {to bih nazvao prirod nijim stani{tem od toga. Ta~ka, poru~io je Kosti}.

Bilo je potrebno 92 godine, 942 utakmice da se u ~etvrtak ve~e ispi{e nova stranica u istoriji Mundijala. U duelu Kostarike i Nema~ke, Francuskiwa Stefani Frapar (38) postala je prva `ena koja je sudila utakmicu na Svetskom fudbalskom prvenstvu

nera Liverpula Jirgena Klopa, koji je uo~i utakmice sa ^elzijem rekao da }e morati da poka`e svoje najboqe lice, ina~e }e mu mama biti jako quta. Posle mu nije bilo sme{no, jer je Liverpul do trofeja jedva stigao posle rezultata 2:2 i penal serije. Barem je mama bila zadovoqna.

Bez obzira na seksisti~ke komentare, Stefani Frapar nastavqa da ru{i tabue u fudbalu. Ka`e da se od velikog pritiska i popularnosti brani samoizolacijom i sop stvenim balonom. O wenom privatnom `ivo tu ne zna se gotovo ni{ta, ~ak ni da li je uda ta i da li ima partnera, ~ime su se brojni svetski tabloidi bavili pre nego wenim ne verovatnim uspehom. Ne koristi dru{tvene mre`e i ne ~ita tekstove o sebi.

Zna se da je ro|ena u blizini Pariza i da je u detiwstvu igrala fudbal, a onda je to kom studija odlu~ila da se okrene su|ewu. Danas se weno bogatstvo procewuje na oko milion i po dolara.

U Francuskoj je nacionalni heroj, uzor za devoj~ice da streme do zvezda... Uvr{tena je na listu 30 najva`nijih qudi u francuskom fudbalu. Tamo{wa {tampa i oni koji su sa wom radili opisuju je kao harizmati~nu, di plomatu i skromnu. Ona nikada nije dozvoli la da joj seksizam stane na put: „Sudite mi na osnovu onoga kako radim, a ne na osnovu pola”, izjavila je pro{le godine za „Mond”.

^uveni sudija Kolina je na pojavu `enskog arbitra na mu{kim utakmicama rekao da je ovo samo po~etak. Lopta se zakotrqala i nema nameru da se zaustavi. M. T.

On je upozorio da Srbija ne sme da dozvoli da je vide kao prepreku za uje diwewe Evrope, kao crnu rupu okru`e nu zemqama Evropske unije.

Mi se danas hvalimo da smo jedini u Evropi koji u ovom trenutku brane me|u narodni poredak, ukazao je on i pre do~io da je stra{no u bilo ~emu biti jedini u Evropi.

Kosti} ka`e da mu je od oca ostao savet: „Kada ijednog trenutka pomisli{ da si najpametniji u nekom razredu ili grupi na studijama – tr~i kod psihija tra“.

Srbija ide u samoizolaciju

Upitan da li se Srbija izla`e ri ziku izolacije ili samoizolacije, on je odgovorio i jednom i drugom i obra zlo`io da mi, „kao vuk koji ide u krug i grize sopstveni rep“, idemo u samoi zolaciju.

S druge strane, kako je uo~io, i ne davna rasprava u Evropskom parlamen tu, koju ovda{wi mediji neosnovano po tcewuju, mo`e da bude kamen na kome }e se polako graditi izolacija Srbije.

Upitan da li je u Srbiji promena uop{te mogu}a, on je odgovorio da bi zvu~ao pesimisti~no ako bi se pre pustio unutra{wim ose}ajima, ali je istakao da je promena ipak mogu}a i da je uvek bila mogu}a.

Drugo, dolaze generacije koje nisam sposoban da ~itam u potpunosti. ^ak ge neracije moje dece i unuka. Nije ta~no da su oni ba{ potpuno apoliti~ni, da ba{ ne vide ono {to se meni ~ini o~iglednim, istakao je Kosti}.

Prema wegovom mi{qewu, populi zam u koji smo polako uleteli je zapra vo jedna stra{na vrsta igra~ke u kojoj se gubi potreba da se misli, pa ~ak nema ni potrebe za mi{qewem. Svemogu}i vo|a

To se kompenzuje time {to se gradi lik svemogu}eg vo|e, ocenio je Kosti} i primetio da sa takvom vrstom politi

ke ide strah, a paralelno sa strahom i mr`wa.

Kako je protuma~io, strah sa sobom nosi i povr{nost, pa sve prepu{tamo tom vo|i, ponekad ga i ne pitaju}i.

Mnogi od onih koji mu danas kli~u u karikaturalnim i besmislenim ri tualima, zapravo pripremaju svoje ot padni{tvo, ali on toga nije svestan. Za ovo }e me verovatno psovati opozicija, ali wemu su ve}i „saradnici“ oni koji kritikuju, nego oni koji hvale, misli Kosti}.

Upitan da li se Srbija u nekom tre nutku mo`e izlo`iti riziku nasilne promene, on je podsetio da je u vreme kada je Boris Tadi} izgubio poziciju predsednika mislio da je mirna prome na vlasti mogu}a.

Jo{ gajim iluziju da je to mogu}e. Ali okolnosti koje nas zapquskuju, vokabular u me|usobnom obra}awu, vul garnosti koje su u moje vreme bile ra zlog za kafansku tu~u, nipoda{tavawe, vre|awe i ga`ewe porodica, to me na`alost vra}a na po~etnu poziciju, re kao je Kosti}.

Energija agresije na kraju mo`e da preraste u na{ me|usobni obra~un, obja snio je Kosti} i precizirao da se tog nasiqa boji, nasiqa koje }emo u~initi jedni prema drugima. „Zlo pu{teno na ulicu“

U nekim zgradama po Beogradu qudi su mleveni, ubijani i masakrirani, pod setio je Kosti} i konstatovao da je „zlo pu{teno na ulicu“.

Ne samo sa ovim re`imom, da bude sasvim iskren. Odavno je to zlo na uli ci. Ali sada mu se ~ini da vi{e nema ni onih ritualnih ograda „kojima smo po ku{avali da to zlo u sebi prikrijemo“.

Upitan da li je demokratija u Srbiji kompromitovana, Kosti} je odgovorio da je u ovakvom kontekstu taj projekat kompromitovan i da je proces u krizi.

On se boji da smo mi dru{tvo nedo vr{ene demokratije, a demokratija, ta spora, dosadna, najgora forma poli ti~kih sistema od koje su, me|utim, gori svi ostali, u Srbiji jo{ nije dobila {ansu.

I to obeshrabruje. Duboko sam ube|en da bez demokratske Srbije, druga~ija Srbija i nema nekog velikog smisla, na glasio je Kosti}.

Srbija se opredelila za daleku pro{lost

On smatra da se Srbija radikalno opredelila za pro{lost i to ne blisku pro{lost, jer wu jo{ pomalo i kriti~ki posmatramo, nego onu daleku, slavnu, u kojoj smo mi bili jedan mali mitski na rod.

Neprekidno se plasira vokabular koji nas ~ini vanvremenskim, rekao bih ~ak biolo{ki razli~itim, protima~io je Kosti} i podsetio da je i ranije po

Be`awe u pro{lost je zapravo ve rovatno deo jedne ozbiqne istorijske traume, ali rekao bih i traume identi teta, ocenio je Kosti}.

Ukazuju}i da }e sredinom veka u Sr biji biti negde oko milion i po onih koji su stariji od 65 godina, on je upitao kako je od wih mogu}e o~ekivati neka kvu projekciju budu}nosti.

Polako postajemo skup xangrizavih starica i staraca, ~iji je jedini `ivot ni moto „daj da se dok smo `ivi ni{ta ne promeni“. U tom kontekstu ne prime}ujemo da nam deca odlaze i da smo tihi sau~esnici nestajawa Srbije, upozorio je Kosti}.

Na delu personalizovana i zatvorena politika prema Kosovu

Upitan o odnosu prema ruskoj agresi ji na Ukrajinu, on je „po~eo iz daqine“ i naglasio da su bombardovawe i napad na Srbiju 1999. godine bili stra{an i krvav zlo~in, koji }e se Evropi, „poput krvavog zalogaja“, vra}ati s vremena na vreme.

„Mi smo bili mala zemqa koja je na padnuta i kojoj je jedan deo teritorije otet“, rekao je Kosti} i upitao kako sa takvim iskustvom onda mo`e da ima ra zumevawe za napad Rusije na Ukrajinu.

Kao {to se ne sla`em sa EU koja nas stra{no ube|uje da je ono sa Kosovom iskqu~ivi presedan. Pa ne, nije. Vi se sada bavite presedanom i poku{avate da mu date drugi smisao. Za mene je to agresija, rat koji nema opravdawa, na glasio je Kosti}.

Volim rusku kulturu i ruski narod, ali sa tim ne mogu da se pomirim, obja snio je on i dodao da ne razume koji su to interesi politike Srbije prema Ru siji, u uslovima rata u Ukrajini, niti mu ih je neko do kraja objasnio.

[to se ti~e Kosova, sve stoji, da je oteto i da je to nepravda. Ono {to se, me|utim, sada de{ava na Kosovu, prema wegovom mi{qewu, pokazuje da je na delu jedna personalizovana i zatvore na politika, u kojoj ve}ina gra|ana i ne zna {ta se zapravo doga|a.

Kako je napomenuo, zbivawa oko Srp ske liste, imenovawa Nenada Ra{i}a, kojeg je pre neki dan prvi put video na televiziji, kao i Rade Trajkovi}, poka zuju koliko smo mi unutar sebe podeqe ni i koliko je ta vrsta politike onemo gu}ila me|usobna dogovarawa.

„Daleko sam od toga da tvrdim da su, recimo, jedan Vu~i} ili bilo ko drugi koga bih imenovao krivi za Kosovo, taj problem traje vekovima, ali u ovom ne uralgi~nom momentu da do|e do ovakve vrste cepawa i nesporazuma, to je srp ska krivica. Mo`da delom i moja“, oce nio je Kosti}. R. N.

miwana teza o nekakvoj genetskoj speci fi~nosti Srba.

Amerika profitira dok Evropa gubi na ratu u Ukrajini

Da li je qubavi izme|u SAD i Evrope kona~no do{ao kraj? Aktuelni rat Rusije u Ukrajini mogao bi se pokazati kao mnogo sudbonosniji po me|unarodne od nose od obi~nog prekograni~nog nadmetawa za teritoriju. Mogao bi Evropqane da dovede u situa ciju kada su stare koalicije usah nule i kada je pristiglo vreme da se tra`e novi veliki saveznici. U protivnom Starom kontinentu preti da se pretvori u muzej ne ostvarenih `eqa i propu{tenih prilika.

Postalo je o~igledno da je strate{ko oslawawe samo na jednog mo}nika, onoga sa zapadne strane Atlantika, Evropu dovelo u bezizlaznu situaciju i pretera nu zavisnost od Amerike. Mo`da bi ovakav odnos u principu i mo gao da se prihvati. Podsetimo, ameri~ki vojnici su u ne malom broju ginuli ne bi li zapadni deo na{eg kontinenta oslobodili od Nemaca i, istovremeno, spre~i li borce sovjetske armije da oni obave taj posao. Me|utim, naklo nost Evropqana prema Amerikan cima, koliko god bila logi~na, u posleratnom periodu kao da je delovala uspavquju}e. O~igled no. Do{lo je vreme koje tra`i novi na~in razmi{qawa [ta je sporno? Sporno je to {to Amerikanci globalnu krizu izazvanu rusko-ukrajinskim suko

bom obilato koriste kako bi sebi obezbedili {to ve}i profit. A taj profit mogu}e je ostvariti pre svega na ra~un Evropqana. Toga su svesni i jedni i drugi, ali popustqivosti (razuma) sa one strane okeana, za sada – nema.

Da ne{to ne {tima me|u za padnim saveznicima videlo se jo{ polovinom pro{le godine kada je stvoren novi vojni savez, ovaj put izme|u SAD, Velike Bri tanije i Australije. Bilo je jasno da Amerikanci vi{e ne veruju preterano u borbenu anga`ova nost NATO-a, pogotovo kada su u Va{ingtonu za novog glavnog pro tivnika umesto Rusije ozna~ili –Kinu. Jo{ ve}i udar na evropske saveznike usledio je kada je Au stralija, uz saglasnost novih par tnera, otkazala francusku ponu du o izgradwi devet podmornica na nuklearni pogon vrednu ~ak 40 milijardi evra.

Nedugo potom usledila je voj na akcija Rusije u Ukrajini koja je zapadnu podeqenost podigla za ta~ku vi{e. Zahtev Va{ingtona Evropqanima da vojsci Volodi mira Zelenskog isporu~e ogromne zalihe naoru`awa vi{e je delo vao kao naredba nego kao molba. I pored ne malog protivqewa mnogih vlada na Starom konti nentu, re~eno je moralo biti iz vr{eno I desilo se o~ekivano, razo

EU konfiskovala ~ak 300 milijardi evra od Rusije!

Evropska komisija je saop{tila da je predlo`ila plan za konfiskaciju ruske imovine koja je zamrznuta kako bi se kaznila Moskva za invaziju na Ukrajinu.

„Blokirali smo 300 milijardi evra rezervi ruske Centralne banke i zamrznuli smo 19 milijardi evra novca ruskih oligarha“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica EK.

Prema wenim re~ima, EU i weni partneri mogli bi kratkoro~no da upravqaju tim sredstvima i da ih investiraju. Prihod bi i{ao Ukrajini kako bi se nadoknadila {teta izazvana ratom u toj zemqi. „Radi}emo na postizawu me|unarodnog sporazuma s na{im par tnerima kako bismo ovo omogu}ili. Zajedno mo`emo da na|emo le galne na~ine da to ostvarimo“, navela je Lajen.

Ona je tako|e rekla da EU predla`e osnivawe specijalnog suda, uz podr{ku Ujediwenih nacija, „radi istrage i procesuirawa ru skog zlo~ina agresije”.

Putin za volanom automobila pre{ao Krimski most koji je obnovqen posle eksplozije

Predsednik Rusije Vladi mir Putin je za volanom auto mobila pre{ao Krimski most, ~ija je desna traka otvorena za saobra}aj posle eksplozi je u oktobru za koju je Moskva okrivila ukrajinske slu`be.

Putin je, kako su objavili ruski mediji, vozio automo bil dok mu je potpredsednik Vlade Rusije Marat Husnulin podnosio izve{taj o radovima na mostu.

Na Krimskom mostu je 8. oktobra eksplodirao kamion usled ~ega su se zapalile cisterne sa gorivom u okviru vozne kompozicije koja je u tom trenutku prolazila.

Usled eksplozije do{lo je do obru{avawa dela kolovoza, dok plovni lukovi mosta nisu pretrpeli nikakva o{te}ewa.

Ruska Federalna slu`ba bezbednosti saop{tila je da su napad organizovali Glavni obave{tajni direktorati Ministarstva od brane Ukrajine i li~no wen {ef Kiril Budanov.

ru`anim Evropqanima nije preostalo ni{ta drugo nego da nabave novu borbenu opremu, naravno opet od Ameri kanaca. Vojna industrija u SAD prosto je procve tala, tako da se svaki do lar ulo`en u „projekat Ze lenskog” pokroviteqima iz Va{ingtona vratio vi{estruko uve}an.

Ovih dana sa strane SAD usledio je novi udarac Evropi. Protekcionisti~ke mere koje sprovodi tim Xozefa Bajdena (a u pitawu su stotine milijardi dolara) i visoke cene ameri~kih energenata naru{avaju odnose dva partnera do te mere da u Evropi ve} razmi{qaju o tome da li im je uop{te u interesu da podr`avaju zapadnog savezni ka u ratu u Ukrajini. „Nalazimo se na istorijskoj prekretnici. Dvostruki udar u vidu pogor{a vawa trgovinskih odnosa i sve vidqiviji protekcionizam pre koatlantskog partnera prete da Evropqane okrenu protiv vojnih dejstava i transatlantskog vojnog saveza uop{te”, izjavio je jedan od briselskih diplomata, uz na pomenu: „Amerika mora da shvati da se ovda{we javno mwewe ubr zano mewa.”

Kako prenosi francuski „Fi garo”: „SAD su svojom antiinfla

cionom po litikom otvoreno prekr{ile pravila koja je posta vila Svetska trgovinska orga nizacija. Ali Evropa je nemo}na da se tome odupre i eventualno obra~una sa ’saveznikom’ koji joj svesno zabija no` u le|a.”

Evropi mogu da pomognu jedino novi strate{ki savezi, kao pro tivte`a Bajdenovom planu, koji ogromnim subvencijama remeti konkurenciju. Zahvaquju}i sank cijama nametnutim Rusiji zbog rata u Ukrajini poslovawe na starom kontinentu postalo je da leko nepovoqnije nego sa zapad ne strane Atlantika – op{ti je zakqu~ak. Pravi rizik za Evropu predstavqa tehnolo{ka, indu strijska i ekonomska zaostalost koja prakti~no daje odre{ene ruke SAD i Kini, sla`u se pozna

vaoci.

Ili kako je nedavno re kao biv{i ruski predsednik Dmi trij Medvedev: „Brak izme|u SAD i EU }e se, najverovatnije, za vr{iti razvodom nakon o~igled nog ameri~kog ’neverstva’. Ameri kanci nemaju nameru ni sa kim da dele svoju zaradu. Naprotiv, oni kradu i posledwu paru od svog ostarelog partnera i to ~ine bez ikakvog ustezawa

Vi{e niko i ne poku{ava da porekne ~iwenicu da od sukoba u Ukrajini najve}u korist iz vla~e SAD. Evropa je nemo}na da u tom ratu prona|e svoje mesto, bez obzira na to kojoj strani se okrenula. Od samog po~etka kon ce sopstvene sudbine predala je u ruke Va{ingtonu. A tamo dobro znaju kako da iskoriste pru`enu im priliku.

“Ovo je najnapredniji vojni avion ikada napravqen!”

Najnoviji ameri~ki strate{ki “stelt” bombarder, B-21, koji }e mo}i da nosi nuklearno oru`je, kona~no je ugledao svetlost dana na javnoj prezentaciji.

Sama prezentacija je bila izvedena na holivudski na~in. U hangaru se sve zamra~ilo, a onda su polako po~eli da izbijaju obrisi plavo osvetqene leteli ce. Scena koju je videlo 600 VIP gostiju i 2.000 zaposlenih u Nor trop Gruman-u nije otkrila mnogo vi{e od spoqa{we sli~nosti sa prethodnikom – strate{kim bom barderom B-2.

B-21 Rajder je prvi novi ame ri~ki bombarder u vi{e od 30 go dina, koji je u razvoju ve} sedam godina. Skoro svaki aspekt ra zvoja je klasifikovan.

„B-21 je najnapredniji vojni avion ikada napravqen. To je oli~ewe pionirske inovacije i tehnolo{ke izvrsnosti, rekao je generalni direktor kompanije.

Bombarder je deo napora Pen tagona da modernizuje sva tri dela svoje nuklearne trijade, koja ukqu~uje nuklearne bali sti~ke rakete lansirane iz silo sa i bojeve glave koje se lansiraju sa podmornica. To predstavqa svojevrsni odgovor na kinesku ubrzanu modernizaciju vojske.

„Trebao nam je novi bombarder

za 21. vek koji bi nam omogu}io da se nosimo sa mnogo kompliko vanijim pretwama, poput onih za koje se strahovalo da }e jednog dana do}i iz Kine i Rusije“, re kla je sekretarka vazduhoplov nih snaga Debora Li Xejms 2015. Godine.

Nova letelica dugog dometa mo`e da nosi konvencionalno i nuklearno oru`je i prakti~no je nevidqiva za napredne radare i sisteme protivvazdu{ne odbra ne.

Ameri~ki ministar odbrane Lojd Ostin tako|e je bio u fabri ci u Palmdejlu u Kaliforniji.

„B-21 je impozantan, ali je jo{ impresivnije ono {to se krije iza okvira. Nijedan drugi bom barder dugog dometa ne mo`e da parira wegovoj efikasnosti. Ne}e mu biti potrebna logisti~ka podr{ka da bi ugrozila bilo koju metu. ^u~e}ete, ali ne}ete mo}i

da ga vidite“, rekao je. Dodaje da ~ak i najsofistici raniji sistemi protivvazdu{ne odbrane }e imati problema da ga uo~e na nebu.

Na~in na koji funkcioni{e je izuzetno napredan u odnosu na B-2 jer je tehnologija toliko evo luirala u smislu ra~unarskih mogu}nosti da sada mo`emo da ugradimo u softver B-21.

Druge promene }e verovatno ukqu~iti napredne materijale koji se koriste za premaze kako bi letelicu bilo te`e otkriti na radaru, nove na~ine za kontro lu elektri~nih emisija kako bi bombarder mogao da zavara rada re i maskira se kao drugi objekat, kao i kori{}ewe novih pogonskih tehnologija, nekoliko stru~waka otkriveno.za odbranu.

Varden nije precizirao, ali je rekao da }e bomba{ biti jo{ te`e uo~iti na radaru.

Ameri~ki padobranci raspore|eni u Rumuniji

Sarajevo bi referendum o ulasku BiH u NATO

„U BiH }e najverovatnije biti sprove den referendum o pitawu ~lanstva u NATO-u”, izjavio je odlaze}i ministar odbrane u Savetu ministara Sifet Poxi} povodom 1. decembra, Dana Oru`anih snaga BiH i sedamnaeste godi{wice formirawa zajedni~ke vojske. Poxi} je rekao kako }e na tom referendumu morati da se odlu~i da li „idemo u punopravno ~lanstvo ili ne” i istakao kako }e referendum „morati da se sprovede na celoj teri toriji BiH”.

Vlasti Srpske, prate}i istra`i vawa javnog mwewa, zastupaju politiku da BiH treba da bude vojno neutralna, dok sve odnose s NATO-om opisuju kao partnerstvo koje ne prejudicira ~lanstvo.

Skup{tina RS usvojila je ranije dokumente koji ma se taj entitet opredelio za vojnu neutralnost. U Sarajevu, pak, smatraju da pitawe vojnih integracija spada u domen zajedni~kih organa, te navode kako se u pojedinim dokumentima koji su usvojeni u Sarajevu izra`ava opredeqewe za ~lanstvo BiH u NATO-u.

Predsednik Vlade RS Radovan Vi{kovi} izja vio je da u Srpskoj niko s nivoa BiH ne mo`e orga nizovati referendum ni o kakvom pitawu. „Refe rendum se mo`e sprovoditi iskqu~ivo na prostoru jednog ili drugog entiteta”, primetio je Vi{kovi} i dodao da }e Srpska, ukoliko bude `elela, sama organizovati referendum.

„Ako `ele u FBiH da tako ne{to rade, niko im ne brani, ali to nas ne obavezuje”, naglasio je Vi{kovi} i podsetio za Srpska ima svoj zakon o re ferendumu. Naime, na nivou BiH ne postoji zakon o referendumu, a u toj zemqi su ve} prisutni vojnici Eufora, koji deluju u sklopu misije „Altea”.

U BiH ve} prisutne zapadne vojne snage

Zamenik ministra odbrane BiH Mirko Okoli} izjavio je da ve}ina gra|ana u Srpskoj ne podr`ava pristupawe NATO-u i da na nivou BiH ne postoji za konski osnov za raspisivawe referenduma.

„Referendum je zakonski mogu}e sprovesti jedi no na nivou entiteta”, konstatovao je Okoli} i pod setio da razne ankete pokazuju da velika ve}ina ne podr`ava ~lanstvo u NATO-u. On je napomenuo i to da BiH ima izuzetno dobru saradwu s NATO-om i konstatovao da je „za sada to mogu}i nivo saradwe”.

Poslanik vladaju}eg NPS-a u Skup{tini RS Darko Bawac smatra da, ako Poxi} misli da mo`e organizovati referendum u ~lanstvu BiH u NATO-u, onda i RS mo`e organizovati referendum o svojoj nezavisnosti. „Nemamo problem s tim da pustimo da Federacija BiH ide u NATO, a Srpska svojim putem”, rekao je Bawac. R. N.

Tri decenije od pogibije komandanta VRS Zorana Borovine

Zoran Borovina, pukovnik Vojske Republike Srpske, poginuo je pre 30 godina, 1992. godine u Sa rajevu tokom rata u Bosni.

Borovina (40) predvodio je svoju jedinicu u te{kim uli~nim borbama kod Otesa. Tokom jedne od wih, na wegove saborce je ba~ena ru~na bomba, a pukovnik ju je uzeo u ruke `ele}i da je ukloni, odbaci. Me|utim, ona mu je eksplodirala u {aci. Wegovu smrt konstatovao je ~uveni ratni hi rurg Miodrag Lazi} koji je u svojoj kwizi „Dnevnik ratnog hirurga” opisao Borovinu kao pravog koman

danta, velikog borca, rodoquba i filantropa.

„Sad je oko 21 sat. Ba{ u ovo vreme donesen je le{ komandanta Zorana Borovine. Poginuo je predvode}i svoje borce u juri{u. Nema desnu {aku. Povrede glave, grudi, lica. Me|u wegove borce pala je ru~na bomba. Hrabri komandant Ilixan ske brigade poku{ao je da je vrati neprijatequ. Eksplodirala je u wegovoj desnoj {aci. Za{titio je vojnike svojim telom. Bio je pravi komandant. Na levom xepu svoje vojni~ke bluze nosio je bex s likom Wego{a. U desnom je imao bombone. Iste one koje je delio deci pre pet-{est dana, kada je dolazio u posetu bolnici. Da li i on ima negde svoju decu? @ao mi je komandanta i velikog borca Zorana Borovine. Te{ko mi je i kao ~oveku i kao hirurgu. Neverovatno te{ko.”

Jutro posle wegove pogibije, VRS je bez velikog napora zauzela Otes, koji se od tada do Dejtonskog sporazuma zvao Zoranovo

Zoran Borovina je posthumno odlikovan Orde nom Kara|or|eve zvezde prvog reda, a po wemu su nekoliko ulica u Republici Srpskoj dobile ime.

POSTIDILI SRBE: Prvak i viceprvak u jedewu ~varaka Mirsad i Emir!

Pobjednik prvog Svjetskog prvenstva u brzom jedewu ~varaka koje je odr`ano u petak uve~e u Prijedoru u ~uvenoj kr~mi "Kod Ne|e debelog" je Prijedor~anin Mirsad Mrkaq. Drugi najboqi istrebqiva~ "srpskog smokija" je wegov sugra|anin Emir Hoxi}, a tre}i Bawalu~anin Goran Gavri} Grga.

- Svaka ~ast vama Srbima na organizaciji prvenstva u ~varcima. Znate ih dobro praviti, ali ne znate brzo jesti - poru~io je u {ali nakon pobjede Mirsad Mrkaq i dobio aplauze vi{e stotina qudi koji su prisustvovali ovoj nezapam}enoj manifestaciji.

Ne|o Goji}, vlasnik ove kultne kafane koga omladina naziva gos podarom holesterola i prvim jaha~em "sviwokalipse", nakon uspje{no zavr{ene "^varkijade" zahvalio je u~esnicima i ~estitao pobjedu kumu Mrkaqu.

Srbi koji su se nakon ratnih de{avawa vratili na svoja vije kovna ogwi{ta, tretirani su kao gra|ani drugoh reda, pa tako sva kodnevno trpe torturu od strane svojih kom{ija Bo{waka, dok se wihovoj djeci kroz falsifiko vawe istorije utiskuje `ig geno cidnog naroda i oduzima pravo na izu~avawe materweg jezika.

Tako je po~etkom ove godine u Ministarstvu obrazovawa i nau

ke Tuzlanskog kantona promovi san dodatak uxbeniku istorije za deveti razred osnovne {kole, au tora Almire Be}irovi} i Nazima Ibrahimovi}a, biv{eg pripadni ka tzv. Armije BiH koji je, izme|u ostalog, napisao da su „Srbi agre sori na BiH“.

– Ovaj dodatak uxbenika istorije za deveti razred obi luje neistinama u kojima su Srbi predstavqeni kao agresori, a

Bo{waci kao jedini stradal nici, {to kao jednostrani stav doprinosi nerazumijevawu i pod sti~e netrpeqivost izme|u naro da u BiH – naglasila je ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Natalija Trivi}.

Uxbenici koji se danas ko riste u FBiH rezultat su veli kobo{wa~ke politike, ~iji je primarni ciq da se Srbima uti sne `ig genocidnog naroda. S. G.

iz 1994. godine. I da ne zaboravim na{eg Zoku Brdara Rusa koji je u revijalnom delu osvojio {ampon od koprive pa }e imati besplatno kupawe dva mjeseca - rekao je Ne|o i po~astio pi}em cijelu kafanu.

Organizatori su otkrili da je na prvom Svjetskom prvenstvu smaza no vi{e od pet kilograma ~varaka koji su nabavqeni iz ku}nih zaliha i uz podr{ku pojedinih lokalnih mesnica.

- Prema propozicijama svi takmi~ari su bez hqeba jeli po 100 do 150 grama ~varaka. U tom smeru, `elimo da ovo postane tradicija i turisti~ka atrakcija, kao i na{ "Ne|zit fest", festival muzike, ve seqa i prase}eg pe~ewa koji smo organizovali ove godine u avgustu s ciqem da se zabavimo i da pomognemo da opstane ova kafana stara vi{e od 20 godina - naglasili su oni i naveli da je na "^varkijadi" popijeno vi{e od 40 gajbi piva i nepoznata koli~ina doma}e rakije i drugih `estokih pi}a.

- Soka nije bilo i nikada ga, kako zahtjevaju na{i gosti, ne}e biti. Ina~e, ja ne pamtim da je ikada bilo ovakvo takmi~ewe, a s obzirom na promet polako se vra}amo u one zlatne godine kada se "Kod Ne|e" mno go jelo, pilo i veselilo - istakla je konobarica Dragica Dada Stupar koja tu radi od 1996. godine. M. T.

- U `estokoj konkurenciji dobio si najboqi poklon - polovne pri glavke, pa ove zime ne}e{ ozepsti. Dakle, obuj ~arape, poja~aj ~varke i alkohol i ne boj se. Tako|e, ~estitam i ostalim pobjednicima i gosti ma koji su nam stigli iz cijele Republike Srpske, a najvi{e iz Bawa luke. Posebno Emiru, koji je za nagradu dobio naramak komu{a, te Grgi koji je osvojio crne starke broj 37

\ACIMA ZABRAWENO IZU^AVAWE MATERWEG JEZIKA: Srbi u FBiH tretirani kao gra|ani drugog reda

DOBRA VEST: EPCG kupuje @eqezaru Nik{i} od „To{~elika“

20. decembra. Nik{i}ku @eqezaru }e kupiti Elek troprivreda (EPCG) koja se nalazi u dr`avnom vla sni{tvu.

Ubrzo nakon Kova~evi}a, dobru vijest za rad nike @eqezare potvrdio je i premijer Crne Gore Dritan Abazovi}.

„Pao dogovor! Rije{en jo{ jedan veliki pro blem Nik{i}a i Crne Gore. @eqezara vra}ena u dr`avno vlasni{tvo! EPCG }e kupiti @eqezaru od turske kompanije To{~elik. Uvijek smo bili i bi}emo uz radnike. Hvala im na tome {to su bili istrajni u ovom procesu. Nastavi}emo da uve}ava mo dr`avni kapital i gradimo na{u Crnu Goru. Ponosan sam na sve saradnike koji su u~estvovali u ovom napornom i dugom procesu koji }e se na kra ju vi{estruko isplatiti: kolegama ministrima, rukovodstvu EPCG, Op{tini Nik{i}… Hvala i turskoj kompaniji To{~elik na fer odnosu tokom pregovora. Mo`e Crna Gora!“, napisao je Abazovi} na svom Telegram kanalu. S. G.

Vladika Metodije: Podgori~ka skup{tina 1918. – kruna ka

ujediwewu

srpskog naroda svih srpskih zemaqa

Podgori~ka skup{tina 1918. godine bila je kruna i izraz celokupnog stremqewa ka ujediwewu sveukupnog srp skog naroda svih srpskih ze maqa u svim krajevima gde su `iveli, izjavio je danas epi skop budimqansko-nik{i}ki Metodije nakon liturgije u manastiru \ur|evi Stupovi u Beranama.

On je kazao da je srpski narod ugasio svoje dve kraqevine da bi se objedinio sa dru gim delovima svog naroda i u drugim prostorima, saop{tila je Mitropolija crnogorsko-primorska na svom sajtu.

„I sa drugim slovenskim narodima sa kojima smo `eleli da budemo zajedno i sa kojima smo

ose}ali prisnost, bliskost i je dinstvo. Dali smo najvi{e {to mo`e jedan zemaqski narod – dali smo dve krune i dve kraqevine za to jedinstvo. Kraqevina Srbija i Kraqe vina Crna Gora su izgubile svoje suverenitete i kraqevi ne da bi u{li u tu ve}u zajedni cu na{eg naroda“, kazao je vladi ka Metodije.

On je poru~io da je to slika da nema jedinstva bez pojedina~nog `rtvovawa.

„Nikad se qudi ne mogu u zajednici spojiti ako tu nema davawa, pru`awa, davawa bez ostat ka sebe u zajednicu i truda da se u wu u|e da bi ta zajednica mogla da opstane, `ivi i traje“, za kqu~io je episkop Metodije. R. N.

Izbori na oba bira~ka mesta u [avniku ponovo prekinuti – sedmi put

U [avniku je na dva bira~ka mesta po~elo sedmi put gla sawe na lokalnim izborima, ali ve} posle dva sata glasawe je zaustavqeno, najpre - u zgradi op{tine, a dva sata posle toga i u selu Kru{evice, preneli su crnogorski mediji. Prema po sledwim informacijama, ^la novi Bira~kog odbora iz zgrade op{tine [avnik vratili su iz borni materijal Op{tinskoj iz bornoj komisiji. Do prekida je od 483 glasalo osam bira~a. Nared ni izbori na dva bira~ka mesta u zgradi Op{tine i Kru{evicama bi}e odr`ani 11. decembra.

^lanovi koalicije „Za budu}nost [avnika“ zaustavili su glasawe jer nisu dozvolili, kako tvrde, bira~ima iz drugih op{tina da glasaju, prenose Vi jesti.

Bira~ki odbor u zgradi op{tine [avnik nije uspeo da se dogovori o nastavku glasawa –~etiri ~lana bila su za nastavak glasawa, a isto toliko wih da se glasawe prekine, pa su odluku prepustili Op{tinskoj izbornoj komisiji.

I u selu Kru{evice, gde pra vo glasa ima 58 bira~a, glasawe

je prekinuto jer je, kako tvrde, gra|anin koji nije iz [avnika do{ao da glasa, pa su ga u tome spre~ili ~lanovi bira~kog od bora iz koalicije „Za budu}nost [avnika“.

Kako je kazao Peko Pje{ivac, predsednik Bira~kog odbora u Kru{evicama, ~lan odbora iz koalicije je uni{tio ~etiri gla sa~ka listi}a i zabranio bira~u da glasa.

„Glasawe je prekinuto i ~ekamo odluku OIK-a“, kazao je Pje{ivac.

Lokalni izbori u 14 crno

gorskih gradova odr`ani su 23. oktobra. Zavr{eni su u svim op{tinama osim u [avniku, gde se svake sedmice od tada preki da glasawe zbog brojnih neregu larnosti i incidenta, nakon {to pojedini ~lanovi bira~kih odbo ra nisu omogu}ili glasa~ima da ostvare svoje bira~ko pravo.

Glavni politi~ki protivni ci, dosada{wa gradska vlast predvo|ena Demokratskom partijom socijalista i Demokrat ski front i Demokrate, s druge, me|usobno se optu`uju za op strukciju izbornog procesa. S. G.

MILION EVRA DNEVNO DA \ETI]I BUDU SITI:

Crna

Gora nesposobna da se prehrani, za uvoz namirnica daje preko pola milijarde

evra

Stotine miliona evra Crna Gora svake godine plati hranu koju uveze, ~ak i onu koju bi sama mogla da proizvede, kao {to su meso, jaja, mleko.

Izuzetak nije ni ova godina i podaci Monstata pokazuju da uvoz prehrambenih proizvoda za deset meseci pre{ao cifru od pola mi lijarde evra, {to je oko 100 miliona vi{e nego u istom periodu lane.

Najnoviji podaci Uprave za statisti ku pokazju da je Crna Gora u peri odu od januara do oktobra uve zla robu vrednu gotovo tri milijarde evra. Od toga se na `ivotiwe i hra nu odnosi ~ak 518,93 miliona evra, {to je gotovo ista vred nost svih izveze nih proizvoda u istom periodu.

Ukupna spo qnotrgovinska robna razmena Crne Gore od ja nuara do oktobra 2022. godine, prema preliminarnim poda cima iznosila je 3,521 milijardu evra, {to uka zuje na rast od 47,9 odsto u odnosu na isti period prethod ne godine.

Poqoprivredna proizvodwa nije do voqna da pokrije potrebe doma}eg tr`i{ta, te da bi se to moglo promeniti uz pomo} dr`ave, ali i podizawem svesti gra|ana da ku puju doma}e proizvode, smatra dr`avni sekretar u Ministarstvu po qoprivrede Budimir Mugo{a.

- Uvozi se zato {to su to potrebe crnogorskog tr`i{ta. Postavqa se pitawe za{to ne proizvodimo to {to uvozimo. Na{a poqopri vredna proizvodwa vredi nekih 350 do 400 miliona evra, zavisno od godine do godine i to su uglavnom osnovni poqoprivredni proi zvodi. U toj strukturi proizvoda u~e{}e uvoza nije veliko kao {to je kod prera|evina - poru~io je Mugo{a.

Predsjednik op{tine Nik{i} Marko Kova~e vi} saop{tio je da je postignut na~elni dogovor sa vlasnicima To{~elika povodom prodaje imovine @eqezare Nik{i}.

Kova~evi} je na Fejsbuku* naveo da bi kupopro dajni ugovor trebalo da bude potpisan u Nik{i}u

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Nakon {to su srpski poslani ci i ministri u kosovskoj vladi podneneli ostavke zbog, kako je obja{weno ''Kurtijevog terora protiv Srba i neispuwewa Bri selskog sporazuma'' Kurti je br`e boqe postavio, kako Beograd ka`e, ''svoje, Kurtijeve Srbe'' u vladi brz ikakvog pravnog osnova i demokratije.

Lider Progresivno demokrat ske stranke Nenad Ra{i} izjavio je da smatra da je legitimno iza bran za ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova.

On je istakao da kosovski pre mijer Aqbin Kurti, u skladu sa zakonima Kosova, ima pravo da razre{ava i postavqa ministre i wihove zamenike bez saglasno sti parlamenta.

Daleko od demokratije i po{tovawa prava

Ra{i} je rekao da reakcija Srpske liste nije nikakvo izne na|ewe, ali ga je iznenadilo, „pa ~ak i {okiralo“, pona{awa pred sednika Srbije. - Zbog toga {to do sada nisam ni video, ni ~uo, da je predsednik bilo koje zemqe na svetu koristio takav re~nik i ta kve izraze, rekao je Ra{i}.

Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i} je pogrdnim re~ima nazvao wega i wegovu savetnicu Radu Trajkovi}, a zbog wihovog imenovawa najavio je i da mo`da ne}e i}i u Tiranu na samit Evrop ske unije i Zapadnog Balkana.

Portparol visokog predstav nika EU za spoqnu politiku Pe ter Stano izjavio je da imeno vawe Ra{i}a razo~arawe, nije u saglasnosti sa ustavom.

- EU i 27 dr`ava ~lanica po zivaju Pri{tinu da po{tuje sve proceduralne korake kada se imenuje ministar koji dolazi iz neve}inske zajednice i da imeno

Srbija jasno rekla {ta su na{e crvene linije

Da li }e i}i na samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tiranu, odlu~i}e sam predsednik Srbije, re kao je {ef diplomatije Ivica Da~i}. O predlozima re{ewa odnosa sa Pri{tinom, koji se stavqaju pred Sr biju, ka`e - treba sa~ekati pa videti. - Svaki dogovor koji ne podrazu meva Kosovo kao nezavisnu dr`avu i weno priznawe, odnosno ~lanstvo u Ujediwenim nacijama je dobra tema i osnova za daqi razgovor. Prema tome, daleko smo od nekog definitivnog predloga, ali Srbija kada je jasno rekla {ta su na{e crvene linije, ali smo spremni da razgovaramo, va`no je u~estvovati u razgovoru. Srbija je konstruktivna i to vide predstavnici me|unarodne za jednice, da li to `ele da ka`u ili ne `ele da ka`u, ili `ele da ka`u na potpuno pogre{an na~in, ne `ele}i da se Pri{tina quti, to pokazuje samo da i daqe postoji jedna neobja{wiva iracionalna povezanost izme|u nekih zapadnih zemaqa i wihovog ~eda, pred stavnika nezavisnog Kosova, da tako ka`em, rekao je Ivica Da~i}.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da je spreman da razmotri mogu}nost da promeni odluku da ne putuje u Tiranu, na Samit lidera zemaqa Zapadnog Balkana, zbog odluke Pri{tine da imenuje Nenada Ra{i}a za ministra za zajednice i povratak na Kosovu i reakcije EU na tu odluku.

- Po pitawu te rasprave, Oliver Varheqi mi je rekao da je raz govarao sa Anom Brnabi}, ona mi je rekla da u EU misle da je veoma va`no da Srbija bude zastupqena u Tirani, izjavio je Vu~i} na kon ferenciji za novinare u Beogradu nakon razgovora sa evropskim komesarom Oliverom Varheqijem.

Kazao je da on li~no „ne vidi smisao“.

Specijalni izvestilac UN za pro mociju istine, pravde, reparacija i ga rancija neponavqawa zlo~ina Fabijan Salvioli pozvao je Beograd i Pri{tinu da nastave bez odlagawa potragu za ne stalim licima, kao i da intenziviraju napore da se izvr{ioci te{kih kr{ewa qudskih prava i humanitarnog prava privedu pravdi, bez obzira na wihovu etni~ku pripadnost.

vawa ministara budu u saglasno sti za kosovskim ustavom, izjavio je portparol visokog predstavni ka EU za spoqnu politiku Peter Stano i dodao da je imenovawe Nenada Ra{i}a za wih razo~a rewe, jer ne ispuwava ono {to je predvi|eno ustavom./

- Rekli smo veoma jasno oko imenovawa Nenada Ra{i}a za ministra, da je vitalno va`no da sva ministarska imenovawa budu u saglasnosti za ustavom Kosova. EU i 27 dr`ava ~lanica poziva ju Kosovo da po{tuje sve proce duralne korake kada se imenuje ministar koji dolazi iz neve}inske zajednice. To treba da se po {tuje”, rekao je Peter Stano na konferenciji za novinare.

Naveo je da je ovo imenovawe za wih razo~arewe zato {to ne ispuwava ono {to ustav zahteva, kao i “da to treba da re{i ustav ni sud Kosova”.

- Uskla|enost sa ustavom je

kqu~an zahtev i o~ekujemo od Ko sova da se toga pridr`ava, ista kao je Stano.

Ponovio da je da “treba imati evropsko pona{awe kada imate evropske aspiracije, a to podra zumeva uzdr`avawe od unilate ralnih koraka, od koraka koji donose eskalaciju i tra`iti re{ewa na evropski na~in”.

Stano je ocenio i da je situa cija na terenu “krhka”.

- Imali smo eskalaciju i EU

je pozvala dve strane da smire tenzije posle unilateralnih koraka i provokacija. Bezbed nosna situacija na terenu je krhka i to mora da se ima na umu. Svaka akcija koja mo`e da pove}a tenzije, mora da se izbe gne. Podse}am na poziv EU i 27 dr`ava ~lanica upu}en obema stranama da rade na vra}awu kosovskih Srba u institucije u skladu za obavezom dogovora, istakao je Stano.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]:

Qudi ne}e vi{e da trpe Kurtijev teror

O Kurtiju, Ra{i}u i Trajkovi}

- {ta sam rekao ju~e, potpi{ite me i danas

Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i} izjavio je, nakon sa stanka sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o pro{irewu Oliverom Varheqi jem, da i danas misli sve {to je prethodnog dana izgovorio o pre mijeru Kosova Aqbinu Kurtiju, kao i novom ministru u kosovskoj vladi Nenadu Ra{i}u i wegovoj budu}oj savetnici Radi Trajko vi}.

- O Kurtiju, Ra{i}u i Trajko vi} mislim sve {to sam mislio i ju~e, potpi{ite me i danas, kazao je Vu~i}.

On je rekao i da je komesara Varheqija upoznao „sa na{im vi|ewem situacije na Kosovu i Metohiji“.

- I svima samo da poru~im –nisam ni lud ni pijan, ni blesav, pijem samo ~aj od kamilice, ali sam ukazao na sve {to se de{ava lo od po~etka godine i kako je to i{lo postepeno, i kako se uru{a valo s pri{tinske strane, rekao je Vu~i}.

- Da li je trebalo da koristim vi{e birokratski re~nik, diplo matski? Mo`da, ali da li bi nas

iko ikada ~uo, - kazao je Vu~i}.

Podsetimo, predsednik Srbi je je prethodnog dana kritikovao odluku kosovskog premijera Aq bina Kurtija da postavi za ko sovskog ministra za zajednice i povratak Nenada Ra{i}a. Vu~i} je Radu Trajkovi}, koja je imenova na za Ra{i}evu savetnicu, nazvao „srpskim olo{em sa dna kace“, dok je Kurtiju dodelio epitet „te roristi~kog olo{a“.

- Ju~e su rekli – mi ne}emo da formiramo ZSO. A i to nije bilo dovoqno, nego su suprotno Bri selskom sporazumu smenili Nena da \uri}a, {efa policije Sever. A {ta }e slede}e da urade? … Sve najgore mo`e{ da uvede{ sa dna kace, komentarisao je Vu~i} imenovawe Ra{i}a i Trajkovi} na funkcije u Vladu Kosova.

- Ali moje pitawe je – a {to la`e{ da su u pitawu predstav nici Srba. Predstavnici Srba su oni koji su dobili 93 odsto

glasova, ne dva… Ru{ite sve de mokratske norme. Moje pitawe je {ta je slede}e. I dobili smo od govor od gospodina Stana, nadam se da }e izjava EU biti jasnija. Jer, opet dve strane! Stvarno dosta tih pri~a o dve strane, jer mi nismo uradili ni{ta od ovoga. Svaki put smo gasili po`ar, i bo rili se za mir i stabilnost. De vet meseci nas optu`uju da }emo nekog napasti. [ta }e slede}e nedeqe da bude, upitao je Vu~i}. Predsednik Srbije ka`e da je „sve {to mu~i srpski narod na KIM“ ponovio i Varheqiju.

- [ta je slede}e? Oni se samo bave hiperprodukcijom napada na sve {to je srpsko i hiperpro dukcijom doga|aja koji treba da izazovu tenzije i sukobe kako bi mogli da glume neke `rtve. I to je nemogu}e trpeti. Srbi ju`no od Ibra su blizu odluke da napuste institucije… Sve vri, qudi ne mogu da trpe vi{e… Lepo je nama u Beogradu {to sedimo, {to se po liti~ki nadgorwavamo. Te{ko da ose}am ono {to ose}a na{ narod na KiM. Ali ima, izve{taje, znam da je situacija uzavrela. Qudi ne}e vi{e da trpe Kurtijev teror. Ali niko ne}e da ~uje. Ako je ovo na~in da se ~uje, bar sam jednu do bru stvar uradio, i za svoj narod i za svoju zemqu, izjavio je Vu~i}.

- Potraga za nestalim licima i sa radwa izme|u Beograda i Pri{tine, ukqu~uju}i i Radnu grupu za nestala lica, moraju biti nastavqeni bez daqeg odlagawa, rekao je Fabijan Salvioli.

On je ocenio da su se porodice nesta lih na{le "kao taoci politi~kih intere sa i nespremnosti vlasti, koje ne predu zimaju korake da okon~aju wihovu patwu.

On je izrazio zabrinutost zbog nedo

statka saradwe izme|u vlasti u Beogra du i Pri{tini u pogledu procesa tranzi cione pravde.

Salvioli je pozdravio inicijative koje su usvojile nadle`ne vlasti u ciqu omogu}avawa istine i pravde, ali je ista kao da je napredak bio "alarmantno spor".

- Nedostatak saradwe ~esto vo|en po liti~kim agendama doveo je do zastoja u procesu, rekao je specijalni izvestilac.

u Ra{i}: Legitimno sam izabran za ministra u Stano: Imenovawe Ra{i}a razo~arawe, nije u saglasnosti sa ustavom

Hrvatska napla}uje ogromne sudske tro{kove porodicama `rtava

Porodice Srba ubijenih u ratu u Hrvat skoj masovno gube sporove po tu`bama za naknadu ratne {tete, jer su, prema presu dama hrvatskih sudova, `rtve „same kri ve {to su se u pogre{no vreme na{le na pogre{nom mestu“, rekao je Savo [trbac, predsednik Dokumentaciono-informaci onog centra „Veritas“.

[trbac navodi da su slu~ajevi sesta ra Radmile i Mirjane Vukovi} i Milana Smoli}a, koje je u Hrvatskom saboru po

re~ o `rtvama ratnih zlo~ina hrvatskih oru`anih snaga.

Odnosno, nisu uspeli da ospore da su ~lanovi wihovih porodica poginuli u zoni borbenih dejstava, {to ukazuje, kako ka`e [trbac, da su, po naj~e{}im presu dama hrvatskih sudova, „sami krivi jer su se u pogre{no vreme na{li na pogre{nom mestu“.

„To zvu~i veoma ru`no da ti, na primer, nekom ko ti je ubio sina mora{ da plati{ tro{kove jer nisi uspeo da doka`e{ ko ga je ubio. Me|u tim, pravda je jedno, a pravo drugo, a ovde je re~ o osnovnom pravilu u pravosu|u u celom svetu, po ko jem onaj ko je izgubio spor pla}a tro{ko ve. Na`alost, Srbi ne mogu dokazati ko im je pobio najmili je, jer nemaju `ivih svedoka“, objasnio je [trbac.

Sami krivi {to su ubijeni

On ka`e da Vukovi}eve za sudske tro{kove spora, koji su pokrenule za ubi stvo roditeqa i sestre, moraju da plate 8.000 evra, dok Smoli}u prete plenidbom ku}e zbog tro{kova u postupku po tu`bi za naknadu {tete za ubistvo oca.

Isti~u}i da nema sumwe da su Vukovi}i, kao i Smoli}, stradali u ratu, [tr bac je rekao da je epilog bio isti u 95 od sto tu`bi koje su Srbi podnosili protiv dr`ave Hrvatske za naknadu ratne {tete bez obzira na to {to su wihovi najmiliji ubijeni, jer nisu uspeli da doka`u da je

Prema wegovim re~ima, tu`be Srba za naknadu ratne {tete u Hrvatskoj za ve}inu onih koji su ih podneli pretvorile su se u no}nu moru, iako mnogima to nije izgledalo tako 2003. godine, kada su do bili mogu}nost da to urade nakon {to je Hrvatska usvojila set zakona, me|u kojima je bio i zakon o odgovornosti dr`ave Hr vatske za nezakonite radwe pripadnika wenih oru`anih snaga.

Ubijene cele porodice

[trbac je naglasio da je to izazvalo veliku gor~inu, jer su me|u onima koji moraju da plate visoke sudske tro{kove porodice poput Vukovi}a iz Medara, iako su u akciji „Bqesak“ iz te familije stra dala dva brata, wihove `ene i troje dece.

Me|utim, to za hrvatsko pravosu|e nije imalo nikakvu te`inu po{to je podnosi

ocima tu`be re~eno da su se svi ubijeni na{li u zoni ratnih dejstava u nezgodno vreme i da za tu ratnu {tetu ne odgovara dr`ava.

[trbac je ukazao da su u "Veritasu" imali i slu~aj gde je ubijena ~etvoro~la na porodica - otac, majka i dvoje dece, ~iji su ~lanovi porodice podneli tu`be za na knadu {tete sa visokim od{tetnim zahte vom, zbog kojih su se tro{kovi spora pove}ali na vrednost jednog stana.

„Znam da je jedna ro|aka, kada su pomrli svi ti roditeqi i rodbina ubijenih, mora

la da proda stan u Beogradu da bi platila tro{kove postupka, a mislim da je to bila suma izme|u 35.000 i 40.000 evra“, svedo~i [trbac.

Iskustva „Veritasa“, koji poku{ava da pomogne takvim porodicama, pokazuju da se stvari nisu promenile ni kada je Hr vatska u me|uvremenu donela uredbu o de limi~nom ili potpunom osloba|awu pla}awa sudskih tro{kova za ~lanove poro dica ratnih `rtava koji su izgubili sporo ve po tu`bama za naknadu {tete.

S. G.

Hrvatska podigla optu`nicu protiv srpskih pilota

Optu`no ve}e zagreba~kog @upanijskog suda potvrdilo je optu`nicu protiv {estori ce pripadnika ratnog vazduhoplovstva biv{e JNA za, kako se navodi, raketirawe Banskih dvora 7. oktobra 1991. godine.

Optu`nica za, kako se navodi, poku{aj ubi stva visokih dr`avnih predstavnika i ratni zlo~in podignuta je krajem decembra 2020. godine, a wome su obuhva}eni tada{wi ko mandanti 5. vazduhoplovnog korpusa Qubomir Baji}, na~elnik za vazdu{nu podr{ku Slo bodan Jeremi}, na~elnik 105. lova~ko-bom barderskog puka \uro Mili~evi}, referent tada{we kontraobave{tajne slu`be pri nekada{wem ratnom vazduhoplovstvu i pro tivvazdusnoj odbrani ^edomir Kova~evi} i dva pilota izvr{ilaca napada, Ratko Dopu|a i Damir Luki}.

Postupak protiv optu`enih vodi}e se u wihovoj odsutnosti jer su sva {estorica ne dostupna hrvatskom pravosu|u, kazao je Hini portparol suda Kre{imir Dev~i}. Optu`e ni Baji}, Jeremi}, Mili~evi}, Kova~evi} i Dopu|a su dr`avqani Srbije, dok Luki} ima dr`avqanstvo Srbije i Hrvatske.

Tu`ila{tvo tereti optu`ene da su "to ekom oru`anog sukoba oru`anih snaga RH i JNA na podru~ju Hrvatske postupali prema ranije stvorenom planu zapovednog vrha JNA s kojim je pukovnik Jeremi} kao pomo}nik ko

mandanta za vazduhoplovnu podr{ku u koman di Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane (RV i PVO) JNA 7. oktobra 1991. upo znao general-majora Baji}a koji je u to vreme bio zapovednik 5. vazduhoplovnog korpusa RV i PVO te ujedno i komandant operativne grupe za borbeno komandovawe", prenosi Hina. Jeremi} je, navodi se, istog dana heli kopterom Gazela do{ao na aerodrom Udbina gde je bio sme{ten 105. lova~ko-bombarder ski avijacijski puk RV i PVO te se sastao s na~elnikom {taba i zamenikom komandanta tog puka majorom Mili~evi}em koji je Jeremi}a u skladu s Baji}evom komandom upoznao da kapetan I klase Kova~evi} raspola`e s oba

ve{tajnim podacima o prostorijama u kojima bi je trebalo da se nalazi tada{wi hrvatski predsednik Frawo Tu|man.

Mili~evi}a se tereti da je naredio ko mandantu 249. lova~ko-bombarderske eska drile pri 105. lova~ko-bombarderskom puku kapetanu I klase Ratku Dopu|i da kao pilot aviona Super Galeb G-4 s Kova~evi}em kao kopilotom i kapetanom I klase Luki}em kao pilotom drugog aviona G-4 bombardiraju i raketiraju Banske dvore i objekte u wegovoj blizini.

Potom su, navodi se, Dopu|a, Kova~evi} i Luki} istog dana oko 15 sati doleteli s aero droma Udbina do Zagreba nakon ~ega je Dopu|a prema Kova~evi}evim uputama avionskim bombama MK-82 bombardirao Banske dvore u kojima se Tu|man trebao nalaziti s tada{wim predsednicima Predsedni{tva SFRJ Stjepa nom Mesi}em i Saveznog izvr{nog ve}a SFRJ Antom Markovi}em.

Luki}a tu`ila{tvo tereti da je na Banske dvore i objekte u blizini ispalio 16 raketa M-74 Muwa kalibra 128 milimetara, koje su pogodile objekte u blizini Banskih dvora, ali u ciqu nisu uspeli jer je Tu|man sa svojim gostima ranije napustio prostorije.

Usled bombardovawa i raketirawa pogi nuo je civil, dok je jedan civil te`e, a tri su lak{e povre|ena, stoji u optu`nici. R. N.

Sru{io se hrvatski vojni avion „mig 21“

Hrvatski vojni avion „mig“ sru{io se kod Daruvara. Jedan pilot se najverovatnije katapul tirao i sa wim je uspostavqen kontakt, dok je u toku potraga za drugim pilotom.

„Mig“ se sru{io kod sela Vo}in, izme|u Daruvara i Slatine, na podru~ju Viroviti~ko-podrav ske `upanije.

Hrvatsko ministarstvo odbra ne saop{tilo je da je u pitawu avion „mig 21“ koji je pao tokom redovne obuke.

Avion je pao na nenaseqeno {umovito podru~je, a u toku je po traga za posadom, navode iz tog ministarstva.

Najverovatniji uzrok pada je otkazivawe motora. S. G.

menuo poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milo{evi} i ovu praksu hrvatskih sudova nazvao sra mnom, samo vrh ledenog brega.

-

SRBI SU SVETSKI GINISOVI REKORDERI

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada na sajtu Ginisove

kwige rekorda ukucate re~ „Srbija“, pojavi se 50 srpskih rezultata

Da Srbi imaju {ta da poka`u svetu i da budu prvaci na plane ti Zemqi nije pokazao na{ fud bal, ve} na{ vaterpolo, na{a odbojka, na{ tenis, pa i na{a originalnost u pokazivawu dru gih ve{tina, kakve niko na sve tu nema. Nemawa Bla`i}, mladi Beogra|anin, jutjuber i basketa{ u{ao je krajem juna u ~uvenu Gi nisovu kwigu svetskih rekorda. Bla`i} je za jedan minut ~ak 36 puta prevrnuo ko{arka{ku loptu ispod svojih nogu. Agencija Gini sov rekord mu je izdala zvani~no priznawe svetskog rekorda. A Srbi u su slavnoj ediciji neo bi~nih prvaka sveta, dobili svog devetnaestog „Ginisa“.

Ostoja Mati} i wegov tim me hani~ara iz Be~a u{li su 2021. godine u Ginisovu kwigu svet skih rekorda. Mati}evi u~enici najbr`i su u svetu u mewawu sve ~etiri gume na putni~kom automo bilu. Ekipa wegove firme “Lucky Car” koju su ~inili Stefan Kuz mi} i Adrian Mandi} promenila je sve ~etiri gume za samo 49,03 sekunde i tako oborila prethod ni svetski rekord od 58,43 se kunde. Miodrag Obradovi} bio je glavni trener tima, a Laura Mar kovi} vo|a ekipe.

Ginisova kwiga rekorda je go di{wi pregled svetskih rekor da, kako qudskih dostignu}a tako i prirodnih fenomena. Prvi put ju je objavilo 1955. godine pivar sko preduze}e „Ginis“. Danas se objavquje u vi{e od stotinu ze maqa {irom sveta na vi{e od 23 jezika Srbi su neverovatnom sna gom voqe i ve{tina uspeli da u|u u ovu enciklopediju uspeha. Od 19 na{ih rekordera 15 je mu{kara ca, dva udru`ewa, jedna je dama i jedna dr`ava. Kada na sajtu Ginisove kwige rekorda ukucate re~ „Srbija“, pojavi se 50 srpskih rezultata.

Prvi Srbin koji se na{ao u Ginisovoj kwizi rekorda te 1955. godine bio je Dimitrije Filipo

vi} iz Zemuna. Filipovi} bio je prvi mu{ki superstogodi{wak u 20. veku. Smatra se da je ro|en 1818., mada to nije sigurno, a da je umro posle 1932. Filipovi} i wegova supruga @ivana dobili su medijsku pa`wu po{to su tvrdili da su najdugove~niji bra~ni par u Kraqevini Jugoslaviji, a mo`da i u celom svetu. Filipovi} se posledwi put pojavio u medijima u oktobru 1932. godine, u dobi od 114 godina, kada je wegova `ena @ivana imala 115. godine. Ve rifikovala ga je prva Ginisova kwiga rekorda 1955. godine. Di mitrije Filipovi} je sa 110 go dina `ivota bio tre}i na listi najstarijih stanovnika planete.

Biv{a stjuardesa JAT-a Vesna Vulovi} zauzela je ~etvrto mesto najve}ih rekorda u istoriji kao osoba koja je pre`ivela pad sa vi sine 10.160 metara bez padobra na. Pad se desio 26. januara 1972. godine iznad Srpske Kamewice u dana{woj ^e{koj. Usta{ki tero rista je postavio bombu u avion JAT-a na letu 367 koja je razne

smota ukupno 10.374 sarme koje su bile te{ke 1.400 kilograma.

Govedar Milovan Mijatovi}, sto~ar iz sela Mionica u oko lini Vaqeva je u{ao u Ginisovu kwigu rekorda 2003. godine tako {to je odgajio najte`eg bika na svetu zvanog Ferdinand. Ferdi nand je te`io 2.100 kg i time obo rio 100 godina star rekord jednog meksi~kog bika.

Milovan Milutinovi} iz U`ica uspeo je da ode pe{aka od U`ica do Londona. Milovanu je trebalo 62 dana da stigne do Londona pred Ginisovom komisi jom na stadionu Linford Kristi postane Ginisov rekorder tako {to je uspeo da tr~i sa teretom od 45 kilograma na 100 metara za samo 25,19 sekundi.

Davor Novovi} iz Beograda

savladao za 66 dana.

Suboti~anin Ervin Katona je osvojio o Ginisov rekord u dis ciplini Rampa (podizawe 2 auto mobila po 1.000 kg pod nagibom od 15 stepeni u trajawu od 1,02 mi nuta). Tako|e je postao i Ginisov rekorder u najbr`em prevrtawu gume na 20 metara.

Bokser i vitez borila~kih ve{tina Miodrag Gidra Stojano vi} godine 1986. upisao se u Gini sovu kwigu rekorda uradiv{i za 24 sata 29.449 trbu{waka.

Slavi{a Pajki} iz Po`arevca dva puta je u{ao u Ginisovu kwigu rekorda: 1981. godine dodirnuo je nekoliko hiqada volti, a 2003. godine zagrejao je vodu na 97 ste peni za minut i 37 sekundi. Nai me, wegov organizam je otporan na struju i on kontroli{e ja~inu struje koju ispu{ta wegovo telo, zato ima nadimak Biba Struja. Majstor nun~aka Desimir De sko Stojkovi}, postavio je Gini sov rekord 2013. godine, tako {to je nun~akama u metu na xaku pogo dio ta~no 234 puta za minut. @andarm i poru~nik Vin ko Trivunovi} oborio je Ginisov rekord u zgibovima kada je za 24 sata uradio ~ak 5.820.

ma u istoriji, me~a sa Nadalom koji je trajao pet sati i 33 minuta. Sigurno jedan od najaktivni jih svetskih rekordera je Dali bor Jablanovi} iz Stubice kod Para}ina koji je obarao Giniso ve rekorde ~ak 26 puta u 11 ka tegorija. Time je i zvani~no po stao Srbin sa najvi{e oborenih Ginisovih rekorda na Balkanu. Jablanovi} je progla{en za naj boqeg takmi~ara meseca avgu sta 2013. na Ginisovim izazovi ma preko sajta i u Domu kulture u selu Stubica ispred mnogobroj nih gra|ana i ~lanova komisije.

Neki od Ginisovih rekorda koje je Jablanovi} oborio su najvi{e ka{ika balansiranih na licu (31), najvi{e kockica poravnatih i postavqenih na isti broj vezanih o~iju (29), naj br`e vreme da se deset kocki ca stave na broj jedan vezanih o~iju (6,84 sekunde), najbr`e or ganizuje {ahovskog seta u timu dvoje (37,30 sekunde), najbr`e organizuje {ahovski set poje dinac (34,20 sekunde), najbr`e razmotati rolnu toalet papira jednom rukom (9,80 sekundi), naj vi{e ka{ika balansiranih na telu (79), najvi{e stiki notes papiri}a zalepqenih na lice za 30 sekundi (25) i drugi.

la letelicu. Vesna Vulovi} je pre`ivela po{to je bila vezana za svoje sedi{te u zadwem delu aviona koji je, posle eksplozi je, ostao spojen za toalete i pao na snegom pokrivenu planinu. U wenu ~ast ^esi su u Srpskoj Ka meniwi osnovnoj {koli dali ime “Vesna Vulovi}”.

[aba~ki berberin i frizer Nikola Kulezi} upisao se u Gini sovu kwigu rekorda u discipli ni – najdu`e nadogra|ena kosa u obliku pletenice. U prisustvu kom{ija napravio je kiku du`ine 820 m i time oborio prethodni re kord koji je iznosio 294,49 m.

Dr`avqanin Srbije Zoltan Gali iz gradi}a Ada je u{ao u Gi nisovu kwigu rekorda tako {to je napravio najve}e jelo od kupu sa. Naime on je uspeo da skuva i

je, na primer, plivaju}i prose~no 16 sati i prela ze}i 118 kilo metara dnevno, za 46 dana pre plivao Amazon u du`ini od 5.450 kilo metara. No vovi} se nije borio samo sa sna`nom rekom ve} i sa nemanima u woj. Ovaj Srbin je tim poduhvatom oborio i novi svetski rekord koji je do sada bio u vlasni{tvu legendarnog Slovenca Martina Strela, koji je najdu`u reku Ju`ne Amerike

Vojislav Miji} iz [apca je poznat kao dvostruki re korder. Prvi Gini sov rekord postavio je na deonici od Sremske Mitrovi ce do Beograda. 1992. godine kada je stazu od 139 km preplivao za 36,5 ~asova. Ve} slede}e 1993. godine pre plivao je od Vukovara do Beograda 165 km za 23 ~asa i 56 mi nuta i tako posta vio novi Ginisov rekord.

Najboqi srpski teniser i najboqi svetski sportista 2021. godine Novak \okovi}, u{ao je 2016. u Gi nisovu kwigu sa dva oborena rekorda. Prvo je bio teniser sa najvi{e titula na Australijan openu – pet. I drugo \okovi} je akter najdu`eg finala grend sle

Turija{i i Novosa|ani su vlasnici dva rekorda. Na Ko basicijadi u Turiji 2013. godi ne napravqena je kobasica od 2.029 metara, te{ka 2,3 tone. A Udru`ewa “Veliko kolo” iz Ve ternika u Novom Sadu okupilo je 12.000 u~esnika, koji su igrali Veliko srpsko kolo za Ginisa.

I sama dr`ava Srbija je re korder nepriznatih Ginisovih rekorda, jer se nije pridr`ava la pravila specijalne Komisije za rekorde. Time je 25. januara 2013. godine Srbija u{la u iz dawe Ginisove kwige rekorda kao dr`ava koja je oborila re kord u broju nepriznatih Gini sovih rekorda.

Me|u najpoznatijim srpskim nepriznatim rekordima su: Najve}a kobasica (2.023 m) – Miroslav Meduri}, najve}a ugqena kocka (25 tona) – PD RB “Kolubara”, najve}a pqeska vica (54 kg) – Goran Todorovi} i Ivan \or|evi}, kao i najve}i burek (200 kg) – majstori ni{kih pekara.

DOBIJA SVOJ SATELIT!

Doktorand Marko Gavrilovi} (24) o skorom ulasku Srbije u svemirsku porodicu

NAU^NICI U PROJEKTU MOSAIC

Poziv da u~estvuje u projektu MOSAIC dobio je od svog mentora, dr Du{ana Mar~ete sa Katedre za astro nomiju Matemati~kog fakulteta u Be ogradu.

U projektnom timu koji radi na ra zvoju kjub satelita su i istra`iva~i Ma{inskog fakulteta, prof. dr \or|e ^antrak sa Katedre za hidrauli~ne ma{ine i energetske sisteme, vanr. prof. dr Jelena Svorcan i vanredni prof. dr Toni Ivanov sa Katedre za vazduhoplovstvo, zatim dr Nikola Ve selinovi} iz Instituta za fiziku, dr Luka Popovi} iz Astronomske opser vatorije u Beogradu, kao i dr Dragana Ili}, tako|e sa Katedre za astronomi ju Matemati~kog fakulteta.

Osim {to }e u}i u porodicu dr`ava koje rade na razvoju svemirskih tehnolo gija, prvi put }emo dobiti i fotografije na{e zemqe iz vasione u visokoj rezolu ciji, a bi}e mogu}e je i pra}ewe klimat skih promena, stani{ta endemskih vrsta, zdravqa i veli~ine {umskog pokriva~a. Multidisciplinarni istra`iva~ki tim stru~waka Ma{inskog i Matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, In stituta za fiziku i Astronomske opser vatorije Beograd, uveliko radi na projek tu MOSAIC, koji }e u orbitu poslati prvi srpski kjub satelit, kojim }e mo}i da se upravqa sa Zemqe. Re~ je o "letelicama", ~iji su "tvorci" univerziteti.

Jedan od ~lanova tima Marko Gavri lovi} (24), student doktorskih studija i ~lan Katedre za mehaniku Ma{inskog fakulteta, koji istovremeno poha|a i ma ster studije na Matemati~kom fakultetu, ka`e da je lansirawe satelita okvirno planirano za 2025. Marko je zadu`en za prora~une orbitalne dinamike letelice, koji su od kqu~nog zna~aja za weno kre tawe i {to du`i ostanak u orbiti.

- Moj zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdim kako na wegovo kretawe uti~u gravitaciono poqe Zemqe, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao {to je uticaj sun~evog zra~ewa i atmos ferski otpor i uzgon - obja{wava Marko. - U veoma razre|enom gasu, {to je slu~aj na visinama ve}im od 200 kilometara na kojima se kre}u sateliti, aerodinami~ki efekti su posledica razmene energije

DEVOJKA I JA VOLIMO DA PUTUJEMO

Marko je osnovne i master studi je zavr{io sa prosekom 10. Upisao je doktorat na "ma{incu", ali i master studije na Matemati~kom gde, tako|e, planira da doktorira. Prvi je stu dent anga`ovan u nastavi, iako je na masteru.

Nosilac je titula najboqi student osnovnih akademskih studija, najboqi student master akademskih studija, kao i titule student generacije. Iza sebe ima i veliki broj takmi~ewa na kojima je postigao zavidne rezultate.

Trenutno je saradnik u nastavi na Ma{inskom fakultetu na predmetu "Mehanika". Ka`e da nije strog, ali tra`i da se zna.

- Kad radite ono {to volite, za sve se na|e vremena - pri~a Marko.Dru`im se, treniram, a najvi{e vreme na provodim sa devojkom. Obo`avamo da putujemo, pa gotovo svakog vikenda spakujemo kofere i upoznajemo Srbiju, a i okru`ewe.

izme|u ~estica atmosfere i samog sate lita, {to uti~e na wegovo kretawe. Na{ ciq je da razvijemo algoritme za kontro lu orijentacije i upravqawe kretawem satelita, kako bismo smawili te uticaje i omogu}ili da letelica {to du`e ostane u orbiti.

Kako navodi Marko, budu}i kjubsat se

za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

sastoji od tri kocke, dimenzija 30 puta 10 puta 10 centimetara. Bi}e opremqen kamerama i ima}e precizan sistem za odre|ivawe svoje lokacije i orijentacije u prostoru. Energiju }e generisati putem sklopivih solarnih panela. Letelice ovog tipa prose~no borave u vasioni oko godinu dana, ali na{ tim `eli da napravi korak unapred - du`e i vi{qe.

- Ho}emo da uradimo ne{to, {to niko do sada nije uradio, ne samo za kjub, nego za sve satelite, da izvr{imo orbitalno upravqawe i produ`imo vek trajawaisti~e Marko. - @elimo da ga, dok je iza planete, stavimo u flajt mod, a kako iza|e samo da se okrene. Tako }emo u{tediti energiju, a i zadr`a}emo ga {to du`e u or biti. Svi su, do sada, leteli u ni`im orbi tama 200 do 400 kilometara, planiramo da

ovoj oblasti.

Kosmi~ka istra`ivawa su, donedavno, bila dostupna samo najrazvijenijim zemqa ma sveta. Ubrzani tehnolo{ki razvoj u oblasti informacionih tehnologija, elek tronike, komunikacija, upravqawa, savre menih materijala, proizvodnih tehnolo gija i drugih oblasti, omogu}io je {irewe osvojenih znawa i tehnologija u oblasti kosmi~kih istra`ivawa i na mawe razvi jene dr`ave, koje `ele da ubrzaju svoj ra zvoj i postanu konkurente. M. T.

Poznati ko{arka{ki agent Mi{ko Ra`natovi}, ina~e ~ovek koji je najza slu`niji za ovo {to je Nikola Joki} danas, ispri~ao je jednu od najsme{nijih anegdota vezanu za karijeru sada{weg asa Denvera! Ra`natovi} je dao jedan intervju za "Indeks" gde je rekao da to nema nikakve veze sa wegovom ishranom koja je defini tivno bila nezdrava uz pola kilograma bureka i dve litre koka-kole.

- Bio je jako popularan me|u decom, pa je jednom potpisao toliko autograma da mu se upalila tetiva na ruci, zbog ~ega

je propustio nedequ dana treninga i par utakmica - rekao je Ra`natovi} koji se osvrnuo i na fotografije bucmastog Joki}a koje kru`e internetom:

- Nikola nije bio ba{ kao na onim fotografijama, ali imao je vi{ak kilo grama i bio je znatno fizi~ki slabiji od svih drugih u ekipi. Kondicioni trener ga je izvukao sa timskog treninga da mu telo dovede u stawe da mo`e da trenira s ostatkom ekipe. Rekao je da }e se povre diti u roku od tri dana ako odmah krene s punim treningom.

- Ali Joki} je pokazao da fizikalije nisu presudne i to mi je jako drago jer otva ra vrata svim klincima da ma{taju kako mogu da postanu Ol star igra~i, da nije bitno da imate brdo mi{i}a i ska~ete ne znam koliko visoko. On je krajwe atipi~an primer, ali dobar za sve klince koji igraju ko{arku, pogotovo u ovoj na{oj lucidnoj re giji. R. N.

lll U slede}em broju: Anegdota o susretu Ive Andri}a i gradona~elnika Branka Pe{i}a

ga po{aqemo na 675 kilometra.

U okviru projekta MOSAICS gotovo sve zemqe u okru`ewu su zapo~ele razvoj svojih svemirskih projekata. Vode}u ulogu imaju Ma|arska, Slovenija i Gr~ka. Imaju}i to u vidu, projekat MOSAIC predstavqa {ansu da i Srbija uhvati korak sa svetom u

Srbija bi za dve i po godine trebalo da dobije svoj prvi satelit!

Marko Gavrilovi}

decembar 2022.

decembar 2020.

Ta~ka bez povratka

Jedna od najzanimqivijih izjava protekle nedeqe bio je jedan bombasti~ni komentar o na{em rastu}em dr`avnom dugu, iz jednog kra}eg intervjua Pite ra Kostela, biv{eg federalnog blagajnika iz ere premijera Xona

Jedna od relativno dobrih vesti u celoj ovoj pri~i, je i ta da uprkos svemu na{ procenat zadu`ewa u odnosu na ukupni dru{tveni proizvod nije pre{ao 40 odsto. U pore|ewu sa drugim razvijenim dr`avama, poput Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (110 odsto), Italije (150 %), Velike Britanije (108 %) ili Francuske (99 %), Australija je jo{ uvek u relativno komfornoj poziciji

tno nastavqa i tokom vladavina liberalskih premijera Tonija Abota (2013-15), Malkolma Tr nbula (2015-18) i naro~ito Sko ta Morisona (2018-2022). Dug je rapidno po~eo da raste u martu 2020. godine, kada je progla{e na pandemija korona virusa, i kada su uvedene mnoge ekonomske mere i restrikcije usmerene na ubla`avawe budu}ih posledica. Tada je dug iznosio mawe od 580 milijardi dolara da bi tokom dvogodi{wih restrikcija na rastao na blizu 900 milijardi, {to zna~i ukupni rast za vi{e od tre}ine. Ova bolna ~iwenica predstavqa rak ranu australij ske ekonomije, koja uprkos svim neda}ama jo{ uvek dobro profi tira od trenutnih, jo{ uvek re lativno, visokih cena sirovina. Kostelo isti~e da Australija samo pasivno to koristi, a da bi upravo na toj va`noj ~iwenici

veti tokom progla{ene pande mije korona virusa. Takozvane dr`ave globalnog demokratskog zapada, gde se ubraja i Australi ja, pona{ale su se u protekle dve godine kao nepopravqivi stari kockar koji neposredno pre od laska u kazino uvek planira da potro{i samo odre|enu sumu, a onda se uvek vrati za vi{estru ko ve}im dugom. Kostelo u ovom intervjuu posebno apostrofi ra na onaj prvi stimulus, koji je dr`ava potro{ila nakon 2008. godine, koji sve do izbijawa pan demije nije bio vra}en kroz obe}ane ekonomske mere. Onda je do ne{en drugi, mnogo ve}i stimu lus u protekle dve godine, koji }e iz nekog budu}eg ekonomskog ugla verovatno predstavqati jednu apsolutnu ta~ku bez po vratka. Jedna od relativno do brih vesti u celoj ovoj pri~i, je i ta da uprkos svemu na{ proce

Australijski premijer tra`i da SAD prekinu da sudski gone Asan`a

Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je da je li~no za tra`io od ameri~kih zvani~nika da obustave sudsko gowewe osni va~a Vikiliksa Xulijana Asan`a.

"[to je mnogo mnogo je", rekao je Albaneze.

Protiv Asan`a, 51-godi{weg dr`avqanina Australije, u SAD se vodi sudski postupak zbog toga {to je od 2010. objavio vi{e od 700.000 poverqivih dokumenata o ameri~kim vojnim i diplomat skim aktivnostima, posebno u Iraku i Avganistanu.

"Ima ve} neko vreme da sam preneo moj stav da {to je mnogo mnogo je. Vreme je da se taj slu~aj zavr{i", istakao je Albaneze u obra}awu australijskom parla mentu.

"Li~no sam pokrenuo to pi tawe sa predstavnicima vlade SAD. Moj stav je jasan", rekao je on.

je Asan` pomogao analiti~ar ki obave{tajne slu`be vojske SAD ^elsi Mening da ukrade po verqive diplomatske depe{e i vojna dokumenta, koje je kasnije objavio Vikiliks.

Pristalice Asan`a navode da je on novinar koji razotkriva taj ne, ukqu~uju}i zlo~ine ameri~ke vojske u Iraku i Avganistanu.

Londonski sud je u aprilu pre sudio da bi Asan` mogao da bude izru~en u SAD. Britanska mini starka unutra{wih poslova Pri ti Patel potpisala je 17. juna na log kojim se odobrava izru~ewe Asan`a. Asan` je u julu podneo `albu na tu odluku.

Hauarda. Kostelo je bio Hauar dova desna ruka i blagajnik pu nih 11 godina (1996-2007), ~ime je u{ao u anale kao federalni blagajnik sa najdu`im sta`om u istoriji Australije. Kostelovo vo|ewe finansija bilo je pozna to kao doma}insko i odgovorno, iako mu mnogi jo{ uvek ne mogu zaboraviti i oprostiti to ~uve no uvo|ewe poreza na dodatu vrednost (GST) od 10 procenata. I setimo se da je te odlu~uju}e 2007. godine Hauard izgubio izbore od laburiste Kevina Rada, u trenutku kada je dr`av ni dug Australije iznosio samo 53 milijarde dolara bruto ili 23 milijarde neto. Iz dana{we perspektive to deluje skoro ne verovatno i kao jedna potpuno nemogu}a misija, jer dana{wi dr`avni dug iznosi ~ak 882 mi lijardi dolara bruto ili 516 mi lijardi neto. Prostom analizom grafikona na{eg zadu`ivawa u periodu od dolaska laburista i Kevina Rada (2007) na vlast, vidi se jedan konstantan rast dr`avnog duga, koji se permanen

trebalo da stimuli{e razvoj i smawuje svoj javni dug. On krivi cu ne svaquje na laburiste, na kon ~ijeg dolaska na vlast je dug po~eo vrtoglavo da raste, ve} upozorava da se u pogledu ne-od govornosti prema zadu`ivawu ne razlikuju ni laburisti ni libe rali. U tome se potpuno sla`em sa Kostelom, jer to samo dokazuje moju tezu da se australijski la buristi i liberali gotovo i ne razlikuju kada je u pitawu odnos prema globalnoj politici i eko nomiji. Negativan trend nekon trolisanog i bahatog dr`avnog zadu`ivawa je upravo politika koju podspe{uju vode}e svetske finansijske institucije, poput Svetske banke i Me|unarodnog monetarnog fonda. Dovoqan je bio samo povoqan kreditni rej ting dr`ave da se dug pove}ava zarad raznih privremenih i du goro~nih ciqeva.

Slom wujor{ke berze i po~e tak velike finansijske krize (2008), bio je jedna blaga prekret nica u zadu`ivawu, u odnosu na ono {to }e ve}ina dr`ava do`i

nat zadu`ewa u odnosu na ukupni dru{tveni proizvod nije pre{ao 40 odsto. U pore|ewu sa drugim razvijenim dr`avama, poput Sje diwenih Ameri~kih Dr`ava (110 odsto), Italije (150 %), Velike Britanije (108 %) ili Francuske (99 %), Australija je jo{ uvek u relativno komfornoj poziciji. Upravo ta ~iwenica mo`e zna~i ti da „gordijev ~vor“ mo`e biti prese~en, pod uslovom da se ume sto stimulusa ide na nepopular no „stezawe kai{a“. Na`alost, takve ekonomske mere nikad nisu bile popularne, jer donose razna odricawa stanovni{tvu, {to bira~i obi~no ka`wavaju na prvim narednim izborima. Zato umesto bilo kakvih revolucio narnih promena u tom pogledu, mnogo je realnije o~ekivati na stavak dr`avne ekonomske po litike, bazirane iskqu~ivo na novom i jo{ ve}em zadu`ivawu u bliskoj budu}nosti.

Dodao je da ni malo ne po dr`ava dobar broj Asan`ovih ak cija ali se upitao kakav je inte res sudskog gowewa koji bi mogao da se otegne godinama.

Asan`, australijski dr`avqa nin, godinama vodi pravnu bitku pred britanskim sudovima da iz begne izru~ewe u SAD, gde se suo ~ava sa 17 optu`bi za {pijuna`u i jednom optu`bom za zloupotre bu ra~unara.

Ameri~ki tu`ioci tvrde da

Asan`a je uhapsila britanska policija 2019, posle sedam godi na provedenih u ambasadi Ekva dora u Londonu. On se trenutno nalazi u zatvoru visoke bezbed nosti kod Londona i ~eka raspra vu o wegovoj `albi protiv odlu ke britanske vlade da ga izru~i Amerikancima.

Albaneze je poredio opho|ewe prema Asan`u sa postupcima protiv ^elsi Mening ~iju kaznu od 35 godina zatvora zbog kra|e tajnih dokumenata objavqenih u Vikiliksu je 2017. preina~io tada{wi ameri~ki predsednik Barak Obama. ^elsi Mening sada mo`e slobodno da u~estvuje u ak tivnostima u ameri~kom dru{tvu, rekao je australijski premijer.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Liverpul sve~ano oki}en

Pribli`avawem najradosnijeg hri{}anskog praznika - Ro|ewe Isusa Hrista, skoro da nema grada ili mesta u Australiji gde nisu po~ele pripreme za obele`avawe ovog praznika. U ~etvrtak uve~e, 1. decembra ove godine, Mekvari ulica u centru sidnejskog predgra|a Liverpul, bila je mesto gde su mnogobrojni posetioci u`ivali u jed noj nezaboravnoj no}i. Ovda{wa uprava gradske op{tine organizovala je predbo`i}no slavqe i festival kultu

ra raznih etni~kih zajednica sa ovog podru~ja.

Festival je sve~ano otvorio Ned Manoun, gradona~el nik Liverpula, tako {to je osvetlio bo`i}nu jelku kod ovda{weg trgova~kog centra i uputio lepe `eqe da svi qudi predstoje}e praznike provedu na najlep{i na~in. Mnogobrojni {tandovi hrane, doma}e radinosti, igara za decu i mlade, itd, a bilo je i dosta toga za starije osobe, zadr`ali su posetioce i prolaznike u Mekvori

Utorak, drugi dan bo`i}nog posta. Dan sun~an i lep, ali nije topao. Kako se iza|e iz grada milina. Poqa. [ume. Li vade, pa{waci. Za to ja `ivim, ali nema se toliko {anse da se {to vi{e vremena provodi van grada. Na primer, u manasti ru Talong koji nam nije ba{ mnogo daleko oko 168 kilometara.

Ima lepe prirode, pa{waka, domova, novih domova, novih puteva te se vidi da mesto raste i dobija vi{e stanovnika a to je onda svega vi{e. \aka, {kola, poslova,

obdani{ta, prodavnica i tako redom jer sve jedno drugo iziskuje. Pro|osmo pored farme koju poseduje |akon @ivota i we gova Jovanka. Re{io sam da navratim u povratku. Tako je i bilo.

Stigosmo na zakazano vreme u mana stir, te se odmorismo. Popri~asmo stare pri~e, a bilo je i novih. Po{to smo ru~a li onda smo zasadili jedan hrast koji sam doneo iz Batarsta od mojih velikih prija teqa Rajkovi}a, za ovaj manastir. Vukica mi nosi ~eki} da udaram ogradu u zemqu kako bismo ogradili da `ivotiwe ne jedu koru sa drveta, te bi se drvo osu{ilo. Ma ne treba, rekoh, ja sam to regulisao dru ga~ije. Ja sam napravio }uskijom ~etiri rupe i samo spustio metal u zemqu. Ogra dili smo `icom, zalili hrasti} i sad ~ekamo da poraste.

Gledam i uslikah Qubomira, Vukicu i Zorana. Ja ih znam u mnogo boqem izdawu. Poznajem ih preko tri decenije, te se vidi kako je vreme u~inilo svoje.

Oti{li smo Zoran i ja do hrama, upali li sve}e i pomolili se dragom Bogu za sve nas i za sav Svet. Gospod prima i takve molitve jo{ kad ih govore polujurodivi, onda pogotovo. Neka nas Gospod molitva ma presvete Bogorodice pomiluje i moli tvama Zorana koji je bezazlen kao da mu je sedam, osam godina. Neka Ga Bog po`ivi na mnogo godina.

Vratismo se opet preko mosti}a koji ni malo ne li~i na ono {to treba da imamo. Voda le`i sa gorwe strane i ne proti~e

ispod mosta nego se preliva i odlazi dole. Sve me strah da vozim auto izme|u ambisa sa dowe strane i vode sa gorwe strane koja jednog dana mo`e samo da pro vali do brane tj. toga mosti}a i sve odne se pravcem kojim te~e. I to smo Zoran i ja odradili i vratili se na polaznu ta~ku.

Popio sam kafu koju nam je Zoran na pravio, mada ja nikad ne pijem kafu, ovu sam popio sa uku}anima iliti `iteqima manastira i oti{ao za velegrad Sidnej u kome se uvek ne{to pozitivno de{a va. Mnogo {ta pozitivno o~emu volim da pi{em i pri~am.

Navratih kod proto|akona @ike. I dok vozim oko sto sedamdeset kilometa ra, pa ne govorim ISUSOVU MOLITVU onda razmi{qam… Razmi{qam o tome

kako imamo u Australiji mi Srbi ~etiri manastira i dva kalu|era u wima. U Ilaj nu oci Teodor i Lazar. Neka su nam `ivi i zdravi. U manastiru kod Adelejda nema kalu|era nijednog - slu`i otac Zoran Iva ni}, neka nam je `iv i zdrav. U manastiru kod Kanbere nema kalu|era, slu`i otac Jakov Jovi} da nam je `iv i zdrav, u ma nastiru Talong nema kalu|era slu`i otac Ilija Dragosavqevi} neka nam je `iv i zdrav. Svakako da ovo nije nepravilno. Ali i kako druga~ije, kad nas se mawe ra|a u Srbiji, {ta bismo mi hteli ovde u Australiji. Neka nam je sveti Sava i svi srpski svetiteqi na pomo}i, amin!

prota Nikola Bili} Sidnej

ulici do pono}i. Me|u u~esnicima festivala bilo je i predstavnika srpske zajednice koja je jedna od brojnijih u ovom delu grada.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

SLAVA LAZARI^KOG

Kraqica sevdaha, Amira Meduwanin, u trans-dijalogu sa publikom u Australiji

Umetnica Amira Meduwa nin, pod okvirom organizaci je „U-next”, nastupila je opet u Australiji pred vi{e stotina gledalaca u Pertu, Melburnu, Sidneju i Brizbejnu. Ova pede setogodi{wa izvo|a~ica sevda linki poreklom iz Sarajeva ima dvojno hrvatsko i bosansko-her cegova~ko dr`avqanstvo, a ipak je svetska umetnica. Jedan od wenih devet albuma pod nazivom “Damar” bio je rangiran 2017. go dine me|u prvih 40 u svetu.

Pavica Kup~ak iz „U-next“ or ganizacije je rekla da je ovo bio Amirin “Veliki povratak” nakon zakqu~avawa Australije, i da je u svakom gradu napravila vezu sa lokalnim umetnicima koji su je pratili na sceni. “Simboli~no, wen ovogodi{wi dolazak pred stavqa kraj lo{eg perioda, i do lazak nove energije sa Balkana u Australiju koju Amira iznova upoznaje, voli i po{tuje”, rekla je Pavica.

Koncerte u Sidneju otvorila je etno-muzi~ka grupa „Balkan etno orkestar” sa ~ak dvanaest izvo|a~a, od kavale (tradici onalnog bugarskog i turskog du va~kog instrumenta), preko tri vrste gitare, bubweva, sinti sajzera, i glasova pet dama. Ova sjajna multi-etni~ka grupa u kojoj pored Srba ima i Bugara i Itali jana, podigla je publiku na noge pred sam kraj koncerta.

Mo} dive sevdaha Amire Me duwanin nije samo u ja~ini wenog glasa predivne boje, raspona i snage, ve} i u wenom ume}u da se trajno spoji sa publikom i ostavi trag u srcima svih prisutnih. ^ak je i rasplakala {umadinca Ne nada, jednog od gostiju, koji je na ru~io pesmu “Azra”. Pratio ju je u

notu Antonio Vrbi~ki iz Zagreba, talentovan 27. godi{wak na har monici. Gosti su do{li na kon cert i iz Kanbere i sa svih strana Sidneja. Talentovana peva~ica se posebno zahvalila svom “bra tu” Senadu Hati}u “Hati”, kao i organizatorima iz organizacije „U-next”, Pavici i @eqku.

O~igledno je da Amiri prija australijska klima a gostima

wen glas. Ona odgovara na ve lika o~ekivawima publike sa osmehom na licu i tonalitetom bez premca. I dok pakuje ko fer za svoje posledwe nastupe u Brizbjenu, publika joj se za hvaquje na dolasku i podr{ci slobode uma i duha na Petom Kontinentu.

Nina Markovi} Kaze

U nedequ, 20. novembra 2022, u ve likoj sali Sidnejskog Konzervatoriju ma Muzike ’’Verbrugghen Hall’’ odr`an je sve~ani koncert hora sidnejske Lazari ce koji ove godine navr{ava 30 godina od osnivawa. Sve~anom koncertu prisu stvovali su i visoki gosti Wegovo Pre osve{tenstvo Episkop australijsko-no vozelandski Gospodin Siluan, u pratwi Arhimandrita o. Petra, Wegova Ekse lencija Ambasador Republike Srbije, Gospodin Rade Stefanovi} sa supru gom i otpravnik poslova gospo|a Ivana Ivan~evi} sa suprugom. Pored sve{ten stva koncertu su prisustvovali i biv{i dirigenti Lazari~kog hora, nekada{wi ~lanovi i mnogobrojna publika.

Pored Hora Lazarice, Ansambla La zarikon, de~jeg hora ‘’Zvon~i}i’’ u~e{}e su uzeli i gostuju}i horovi ’’St Kassiani’’ hor Antiohijske Mitropolije i Pravo slavni hor “Qepta”.

Misija Lazari~kog hora je uvek bila o~uvawe pravoslavne srpske duhov nosti kao i pravoslavnog muzi~kog stva rala{tva. Interesantna ~iwenica je da je hor svoj prvi zvani~ni nastup upravo imao u ovoj istoj dvorani pre 30 godine pod dirigentskom palicom profesora Slobodana @ivkovi}a.

Hor svake nedeqe aktivno poje na Svetim Liturgijama, ne samo u Lazarici ve} i {irom Australije na radost, bla goqepije i duhovno uzdizawe svih koji su `edni Re~i Bo`ije kroz slu{awe duhovne muzike. Izme|u ostalog, hor je iznedrio jednoga |akona, proto|akona Petra Mraki}a, a dva ~lana ovog hora su krenuli mona{kim putem: monah Teodo sije (Mladen Kosi}), koji je danas sabrat manastira Koviq i Bo`ijom milo{}u, na{ Preosve}eni Vladika, Wegovo Pre osve{tenstvo Gospodin Siluan.

Na koncertu je predstavqen i de~iji hor ’’Zvon~i}i’’ pod rukovodstvom Draga ne Milanovi} koji je sastavni deo {kole srpskog jezika pri Crkvenoj op{tini i parohiji Sv. knez Lazar. Ciqevi hora su pre svega da kod dece razvije qubav

prema muzici, i da kroz muzi~ko zovawe i zajedni~ki rad na steknu duhovno i nacionalno promovi{u}i pravoslavnu srpsku tradicionalnu muziku.

Posebno priznawe hor je jim dirigentima: profesoru @ivkovi}u, jednom od osniva~a dirigentu Lazari~kog hora Svetoga Kneza Lazara od oktobra godine, koji je ina~e postojao godine a wegovim dolaskom u ~etvoroglasno pojawe. Tijani skoj koja je vodila hor preko dina i sa kojom je hor imao me|unarodni nastup u Singapuru godine. Mariji ]uk za wen Nenadu Jakovqevi}u pod ~ijim stvom je hor nastupao na mnogobrojnim scenama u Sidneju, od kojih zna~ajnih nastupa u Sidnejskoj Sydney Opera House 2002. godine. je ovo prilika da se hor zahvali dr Sawi Drqa~i za veliku

U

27. novembra u pri sustvu ve}eg broja parohijana La zari~ki hor je proslavio svoju slavu, svog Nebeskog za{titnika Svetog Jovana Zlatoustog. ^estit ke povodom slave horu uputio je i

Wegovo Preosve{tenstvo Preo sve}eni Vladika Siluan. Proslava je otpo~ela Svetom Liturgijom koju je predvodio pa roh Lazari~ki, prota Miodrag Peri}. Pored Lazari~kog hora

LAZARI^KOG HORA

u~e{}e u Liturgiji uzeli su i ma li{ani de~ijeg hora ‘’Zvon~i}i’’. Wihovi umilni glasovi u veli kom su uzvisili svetu Liturgiju. Na zavr{etku Liturgije obavqen je slavski obred, se~ewe slav

skog kola~a a zatim je u crkvenoj sali za sve prisutne poslu`ena slavska trpeza qubavi.

U svom pozdravnom obra}awu, prota Miodrag je izrazio svoju li~nu zahvalnost horistima za wihovu veliku `rtvu, {to svake nedeqe pojawem i svojim umilnim glasovima ulep{avaju Liturgiju i sva Bogoslu`ewa. Posebno mu je drago da se sada vidi i podmla dak koji obe}ava da }e i on, kao i horisti, nastaviti da gaji qubav prema duhovnoj muzici, a od svega va`nije i qubav prema Bogu.

muzi~ko obra sceni, deca nacionalno pouzdawe duhovnu i muziku. odao i svo Slobodanu osniva~a i prvom pri hramu oktobra 1992. postojao od 1961. prerastao Tijani Miqov preko sedam go imao svoj prvi Singapuru 1998. wen doprinos; ~ijim rukovod mnogobrojnim je jedan od Sidnejskoj operi, godine. Bila zahvali i prof. nesebi~nu

podr{ku koju je pru`ila Lazari~kom horu na pokloni~kom putovawu hora po Srbiji 2004. godine. Pod wenim ru kovodstvom hor je pristupio Savezu Srpskih Horova u Beogradu. Bio je ovo put koji }e ostati ve~no zabele`en u istoriji ovog hora. ^lanovi Lazari~kog hora posebno su se zahvalili svom sa da{wem dugogodi{wem dirigentu Dra gani Milanovi} za wenu istrajnost i veliku posve}enost horu na ~ijem ~elu je ve} punih 18 godina. Sa wom je hor po setio dva puta parohije u Novom Zelan du: 2018. godine Christchurch i 2019. go dine Velington. Ovom prilikom gostima na koncertu, nekada{wim dirigentima, profesoru Slobodanu @ivkovi}u, Tija ni Miqovskoj i prof. Dr Sawi Drqa~i u ime hora uru~eni su prikladni poklo ni uz veliki aplauz publike kao i samih ~lanova hora, u~esnika na koncertu.

Tokom programa grupa ‘’Lazarikon’’ izvela je dve pesme: ’’Suza Kosova’’ uz pratwu Lazari~kog hora, a potom solo

’’Kosovski bo`uri’’. Etno grupa Lazari kon osnovana je 2014. godine sa ciqem promovisawa tradicionalne srpske mu zike. Pet ~lanova ove grupe, koji su ~la novi i Lazari~kog hora, nastupali su na mnogobrojnim proslavama, Srpskom Festivalu u sidnejskom zalivu „Darling Harbour“, na osve}ewu fresaka u crkvi Svetoga Jovana Krstiteqa u Vologongu, proslavi 60. godi{wice sidnejske La zarice i mnogim drugim.

Nastup najmla|ih u~esnika, de~ijeg hora ‘’Zvon~i}i’’ koji su u prvom delu pro grama izveli pesmu ‘’Mi smo deca Neba’’, Dragane Mirkovi} uz pratwu Dragane Mi lanovi} na klaviru, posebno je odu{evio sve prisutne i na svoj na~in uveli~ao ovaj zna~ajni jubilej Lazari~kog hora.

Jubilarni sve~ani koncert uveli~a li su svojim nastupom i gostuju}i horovi: ’’St. Kassiani’’ Antiohijski Pravoslavni hor sa dirigentom o. Filipom Sabom i Pravoslavni hor ‘’Qepta’’ pod dirigent skom palicom Alekseja Afonasova.

Za kraj koncerta hor Lazarice zajed no sa grupom ‘’Lazarikon’’ i de~ijim ho rom ‘’Zvon~i}i’’, izveli su kompoziciju ‘’Veseli se Srpski Rode’’ |akona Ivana i |akonice Danice Crnogor~evi} uz mu zi~ku pratwu, na violini Jang Ju - Yang Yu (Hrizostom), klaviru Vasilije Doj~i novi}, dairama Anastasija Zebi} i so listom Teodorom Matijevi}.

Sabranima se po programu obratio ambasador Republike Srbije, Wegova Ekselencija Gospodin Rade Stefano vi}. On se najpre zahvalio na privile giji i pozivu da i sam prisustvuje ovom sve~anom koncertu ~estitaju}i horu ovaj zna~ajni jubilej. Sa puno emocija izrazio je svoje divqewe za predivan program, rekav{i da niko nije mogao ostati ravnodu{an. Posebno je istakao u~e{}e najmla|ih izvo|a~a i ~estitao im na divno izvedenom programu. U svom govoru naglasio je da }e hor uvek mo}i da ra~una na podr{ku Republike Srbije kao na{e matice.

Na

Preosve{tenstvo Vladika Siluan koji je pozdravio sve prisutne i ~estitao horu na tridesetom jubileju postojawa. Vladika je istakao da je Lazari~ki hor svojom pesmom kroz Sveto litur gijsko pojawe prenosio vernima tajnu i lepotu odnosa Crkve i naroda Bo`ijeg sa Bogom. Vladika je zakqu~io da sa sigurno{}u mo`emo re}i da je upravo bogoqepije Crkvenog Liturgijskog po jawa primarna i najistaknutija slu`ba jednog pravoslavnog hora. Pored svoje liturgijske misije Lazari~ki hor ve} godinama predstavqa ne samo svoj hram Svetoga Kneza Lazara nego i Mitropo liju australijsko-novozelandsku Srp ske Pravoslavne Crkve, kako na lokal nim sve~anostima u Australiji tako i na me|unarodnim sabrawima na kojima svojim pojawem hor proslavqa Gospoda. Vladika se zahvalio i bratskim horo vima “St Kassiani” i pravoslavnom horu ‘’Qepta’’ koji su ve~eras tu da daju svoju podr{ku Lazari~kom horu, svojim u~e{}em na jubilarnom koncertu, kao i Vla dikama, antiohijskom Vasiliju i ruskom Georgiju, na datom blagoslovu za u~e{}e ovih horova. Vladika Siluan je pot setio prisutne da je i on bio ~lan Laza ri~kog hora, prise}aju}i se vremena iz koga i danas nosi mnoge lepe uspomene. Zahvaquju}i se dirigentu Dragani Mi lanovi}, sada{wim i biv{im ~lanovi ma hora i dirigentima hora, Episkop je ujedno, odao po{tu i svim upokojenim ~lanovima. Na kraju svog obra}awa, uz zahvalnost za podr{ku hora Kolexu Sve tog Save od po~etka izgradwe, uru~io je dirigentu Dragani Milanovi} prigodan poklon: prvi primerak slike ’’1300 Ka plara’’, simbol izgradwe Kolexa, koja je ura|ena u Srbiji.

Na kraju su svi horovi zajedno izveli Mnogoqetstvije a dirigentima gostuju}ih horova kao i na{oj Dragani uru~eni su prikladni pokloni.

Milica Kozlina

kraju se svima obratio Episkop australijsko-novozelandski, Wegovo

^estitaju}i horistima wihovu slavu i jubilej povodom 30. go di{wice od osnivawa, ukratko se osvrnuo na sve~ani koncert ‘’Nebeski Zvuci na Zemqi’’, koji

je odr`an 20. novembra na Sid nejskom Konzervatorijumu Muzi ke. Tom prilikom zahvalio se i najmla|im u~esnicima danas pri sutnim na slavi Lazari~kog hora.

Na kraju je pozvao sve prisutne da ostanu i podele radost dana sa svima.

Milica Kozlina

Slavski kola~ i `ito

Oti{ao je jedan od nas. Upo kojio se 2. decembra ~lan srp ske zajednice u Sidneju, Du{ko Timarac, ostaviv{i za sobom neizbrisiv trag u kulturnim ak tivnostima i stvarala{tvu.

Du{ko je ro|en 1955. godine u selu Babi}i ispod Kozare. Od svog dolaska u Australiju, 2004. godine, Du{ko je bio aktivni ~lan zajednice, organizuju}i mnogobrojne doga|aje poput Kra ji{kih ve~eri, Vidovdanskih akademija, ve~eri poezije i po zori{nih predstava. S obzirom da je porjeklom bio sa Kozare a Banijski zet, Timarac je svojim trudom i radom nastojao da obje dini umjetnike sa prostora Kra jine nastawene u Sudneju koji bi svojim talentima iz oblasti muzike, folklora i recitovawa prikazivali kulturu kraji{kih Srba sa kojom bi se upoznale nove generacije na australij skom kontinentu.

Wegova aktivnost u zajedni ci se jo{ vi{e produbquje kada

je 2009. kao jedan od osniva~a, pokrenuo rad pozori{ta Pili penda u Sidneju. Kao ~lan pozo ri{ta, Du{ko je debitovao svo jom prvom gluma~kom ulogom u Ko~i}evom Jazavcu pred sudom, o`ivquju}i lik Doktora, a po slije we i u Nu{i}evom Sumwi vom licu. Sa pozori{nom grupom Pilipenda, Du{ko je obi{ao mnoge gradove u Australiji. Wegov recitatorski talenat je obogatio programe mnogobroj nih kulturnih ve~eri u srpskoj zajednici gdje je Timarac go vorio stihove Dobrice Eri}a, Veselina Xelatovi}a, Nikole Korice i mnogih drugih autora srpske, rodoqubive poezije. Sa Pilipenda pozori{tem, Du{ko Timarac je aktivno u~estvovao u organizaciji mnogih predstava ali i asistirao u organizovawu gostuju}ih predstava u Sidneju iz matice Srbije.

Da je wegov talenat bio ra znovrstan dokazije i to da je

~esto je

tome da srpska omladina ro|ena u Sidneju kroz kulturna de{avawa mora imati priliku da ~uje i vidi ono {to su nam preci ostavili, a to su na{ srp ski jezik i srpski indentitet koji se prenose kroz kulturu. Nesebi~no je davao sebe u svemu {to je radio, nastoje}i da srp ska zajednica bude bogatija na poqu kulture. Du{ko Timarac }e nedostajati svima nama, we govom pozori{tu, i svim onim kulturno-umjetni~kim de{avawima kojima je prisustvovao.

Opelo povodom upokojewa Du{ka Timarca }e se odr`ati i crkvi Sveti Nikola u Blektau nu, 17. decembra, u 13 ~asova.

Du{ko dugi niz godina radio kao radio-spiker na BEO radi ju, i kao novinarski izvje{tava~ iz srpske zajednice za novine “Vesti”. U svojim razgovorima sa narodom

insistirao na

Sergej Ko`ul

RUMUNIJA, ZAMAK BRAN

Aura misterije oko Drakulinog dvorca veoma je inspirativna i na ovom mestu svakome je ostavqena sloboda da veruje u {ta `eli

Dok se probijamo kroz va{ar rumunske radinosti pod brdom u Transilvaniji na kojem se uzdi`e zamak Bran, kolega prepo ru~uje da u tom sredwovekovnom utvr|ewu izbegavamo kontakte s nepoznatim osoba ma. Za svaki slu~aj.

Na va{arskim tezgama razgledamo su venire – vampirske zube, maske, lutke, {oqe i magneti}e za fri`ider s likom Nikolaja ^au{eskog...

MAMAC ZA TURISTE

Pribli`avamo se stenovitom uzvi{ewu. Na vrhu je spomenik kulture nacionalnog ranga u Rumuniji, ali i ve liki mamac za milione turista {irom sveta. Svi su „progutali pri~u” da je u tom zamku `iveo grof Drakula li~no.

Kupujemo kartu za ulazak. Cena je 45 rumunskih leja ili, srpski re~eno, devet evra. Sledi uspon ka utvr|ewu i ne znamo {ta nas daqe ~eka.

Zamak Bran u realnosti, zapravo, nema nikakve veze s najpoznatijim vampirom. Drakula je fiktivni lik iz istoimene kwige irskog pisaca Brema Stokera. Po stoji samo verovawe da je kao inspiracija za Drakulu piscu poslu`io vla{ki vojvo da Vlad Cepe{, za koga ne postoji istorij ski dokaz da je ikada kro~io nogom u Bran.

Svejedno, aura misterije oko zamka Bran veoma je zanimqiva i inspirativ na, a na ovom mestu me{aju se realnost i fikcija. U dvorcu je svakome ostavqena sloboda da veruje u {ta `eli...

Arhitektura gra|evine je impozantna – utvr|ewe je napravqeno od masivnih gotskih elemenata. Zamak je izgra|en od re~nog kamena, opeke i drva.

Dvorac se nalazi na stenovitom uzvi{ewu iznad mesta Bran, na Ju`nim Karpatima (poznatim i kao Transilvanij ski Alpi), na oko 25 kilometara jugoza padno od Bra{ova u centralnoj Rumuniji. Tokom sredweg veka Bran se nalazio na trgova~kom putu kroz Karpatske planine, pa otuda i wegov veliki zna~aj. Ime gra da, ina~e, na slovenskom zna~i kapija.

Dvorac izgleda misti~no. Na prvom spratu prire|ena je postavka umetni~kih predmeta narodne radinosti i name{ta ja iz kolekcije Marije od Edinburga, ru munske kraqice, koja je u zamku `ivela s mu`em, kraqem Ferdinandom Prvim, u toku prve polovine dvadesetog veka.

Ono {to je zanimqivo, dvorac je prepun kamina koji su, kako smo ~uli, kori{}eni da i tokom letwih no}i ugreju prostorije.

Zamak ima ~etiri sprata koje, osim zvani~nih, povezuju i tajni prolazi. Unu tra{wost utvr|ewa je poput lavirinta.

Jedan od tajnih prolaza stotinama go dina bio je sakriven iza kamina. Ulaz je bio ispod mesta za vatru. Ovaj tajni pro laz je 1926. godine slu~ajno otkrio arhi tekta kraqevske porodice. To je, ka`u, i jedno od najopasnijih mesta u zamku.

Pro{li smo tim prolazom. Sve izgle da poput uskog i mra~nog kamenitog tune la sa strmim stepenicama. Izlaz iz tajnog prolaza vodi do Drakuline sobe – ta~nije do dela zamka gde je izlo`ena postavka u vezi s Vladom Cepe{om.

Drak na rumunskom zna~i |avo. Tako se zna~ewe re~i Drakula mo`e prevesti kao – sin |avola, a Vlad Tre}i Cepe{ poznat i kao Vlad Drakula bio je vla{ki vojvo da, koji je vladao Vla{kom u tri navra

ta: 1448, 1456–1462. i 1476. godine. On je poznat po tome {to je tokom svoje vlada vine sprovodio surove metode u odbrani od osmanskih osvajawa, naro~ito, nabi jawem na kolac, pre svega osmanlijskih zarobqenika i wihovih pomaga~a.

Wegov otac, Vlad Drugi Drakul bio je ~lan reda Zmaja, koji je osnovan da za{titi hri{}anstvo u Isto~noj Evropi. Po{tovan je kao narodni heroj u Vla{koj, kao i u dru gim delovima Evrope zbog za{tite hri{}ana severno i ju`no od Dunava. Zna~ajan broj obi~nog naroda, ali i plemi}a prese lio se severno od Dunava do Vla{ke u to vreme i prepoznali su ga kao lidera u od brani od Osmanlija. Deda Vlada Cepe{a bio je Mir~a Tre}i Drakula.

VAMPIRSKO GNEZDO

Postavka o Vladu Cepe{u u zamku Bran opravdana je istorijskim zna~ajem ove li~nosti za prostore Vla{ke i Transi lvanije. S druge strane, postavka vezana za Stokerovog fiktivnog grofa vampi ra slu`i ~isto kao marketin{ki mamac za strane turiste. U te svrhe, pojedine prostorije u dvorcu ure|ene su kao sobe, u kojima bi navodno `iveli vampiri. Te prostorije su dosta pose}ene i, razumqi vo, zanimqive turistima. Opremqene su i audio-vizuelnim efektima kako bi na pravi na~in do~arale „vampirska gnezda”. Pri izlasku iz dvorca spu{tamo se ka va{aru. Ponovo se probijamo kroz {are nilo rumunske radinosti i uvrnutih suve nira. Zamak Bran ostaje na uzvi{ewu iza nas dok tamni oblaci prekrivaju nebo –~ista gotika.

ISTORIJSKE ^IWENICE

Zamak Bran prvi put se pomiwe u pisa nim izvorima 1377. godine. Tada je kraq Lajo{ An`ujski dozvolio Saksoncima na stawenim u Bra{ovu da na tom mestu podi gnu kamenu citadelu o sopstvenom tro{ku i sopstvenom radnom snagom. Uskoro se oko zamka formiralo i naseqe Bran. Po~etkom 15. veka zamak je jedno vre me bio u vlasni{tvu vla{kog kneza Mi r~e Starijeg (dede Vlada Cepe{a). On je u utvr|ewu uspostavio carinsku kontrolu za trgovce koji su putovali izme|u Tran silvanije i Vla{ke.

Zamak je 1920. postao rezidencija ru munske kraqevske porodice i omiqeno prebivali{te kraqice Marije od Edin burga. Istorijski izvori ukazuju da je jedno vreme u zamku `ivela i Marijina }erka, budu}a kraqica Jugoslavije Mari ja Kara|or|evi}. Nakon smrti Marije od Edinburga, zamak je nasledila wena naj mla|a }erka princeza Ileana, nadvojvot kiwa Austrije, da bi 1948. godine pre{ao u ruke komunista, nakon proterivawa kraqevske porodice.

Zamak je potom zatvoren, a tek 2007. godine, Zakonom o restituciji, rumunska vlada ga je vratila u posed naslednika princeze Ileane, nadvojvode Dominika Habzburga. Dve godine kasnije upravqawe zamkom je povereno nadvojvodi Dominiku i wegovim sestrama, koji su iste godine otvorili renovirani zamak za javnost, kao prvi privatni muzej u Rumuniji, i pred stavili strategiju za pretvarawe Brana u zna~ajnu ta~ku na turisti~koj mapi zemqe. U toj strategiji su i uspeli. R. N.

Dvorac se nalazi na stenovitom uzvi{ewu iznad mesta Bran, na Ju`nim Karpatima, na oko 25 kilometara jugozapadno od Bra{ova

Jovana [obat o susretu sa Sa{om Mati}em u Melburnu

Kad se svetla po zornice pogase i sve postane ono {to zo vemo svakodnevnica, onda se prijateqi i zemqaci na|u pa evo ciraju uspomene na neka sre}nija vreme na. Samo ovoga puta iz druge, zrelije i rekli bismo, pamet nije perspektive.

Mega zvezda estrade Sa{a Mati}, vi{e nego uspe{no je zavr{io australij sku turneju pa je u svoj toj jurwavi izme|u gradova i zakazanih termina, na{ao malo vremena i za dernek u Melburnu sa svojim Drvar~anima. Da ne bismo otkrivali to plu vodu, odlu~ili smo se da naprosto prenesemo emotiv nu pri~u koju nam je li~no napisala Jova na [obat (ili [obot, kako sama re~e neko je nekada pobrkao u dokumentima), jedna istinski uspe{na i mlada dama, tako|e ro|ena u Drvaru.

Na{a redakcija joj se od srca zahvaquje.

„Veza Saleta i moje porodice jeste preko moje Bosanske Krajine, preko Drvara. Sa{in otac je iz Srbije, a majka Dragica je Drvar~anka i svi weni su `ivjeli tamo pa i Sa{a i Dejan kad su se rodili. Znamo se od djetiwstva.

Poslije odlaska Mati}a iz Drvara i selidbe u Beograd zbog ade kvatnog {kolovawa, i daqe smo se dru`ili kad bi Sa{a i Dejan do lazili na raspust kod svojih u Drvar. To je nastavqeno u Beogradu poslije 1995. gdje smo se skupqali po iznajmqenim malim stanovima i pjevali da zadr`imo na{ duh i ostanemo pozitivni. Sa{a i Dejan su tada ve} studirali i polako krojili put do estrade.

Nakon na{eg dolaska u Australiju 1999., Sa{a i Dejan su rado izdvajali vrijeme da se dru`e sa nama tokom Australijskih turneja. Teme su naj~e{}e uspomene odrastawa u Drvaru, zavi~ajne pri~e i naravno trenutni uspjesi bra}e Mati}a i wihove porodice.

Sale je uvijek drag gost i o~ekujemo ponovno dru`ewe ovaj put na dam se u Srbiji“.

Ovde nema solidarnosti i empatije

Mora}u da napravim jednu od najzna~ajnijih odluka u svom `ivotu. Ako odlu~im da se vratim ku}i dobi}u posao u svojoj struci, a ako odlu~im da ostanem jo{ neko vreme u dalekoj Australiji, otvori}e se pitawe da li sam pogre{io ili }e `al za domovinom na kraju prevagnuti

Ova godina u Australiji bila je u znaku skidawa maski i otva rawa granica. Studenti iz celog sveta po~eli su lagano da se „dovla~e” u zemqu kengura. Zbog zatvorenih granica i restrik tivnih mera, Australija se suo ~ila sa mawkom radne snage {to je nama studentima dobro do{lo. Sada imamo pravo da radimo ne ograni~eno dok smo pre korone bili ograni~eni na 20 sati ne deqno.

Qudi poput mene koji dolaze iz mawe razvijenih delova sve ta, na `alost vi{e su okrenu ti ka poslu i novcu nego samom studirawu. Studentski `ivot u Australiji za nekoga ko „bane” sa oskudnim znawem engleskog je zika ponekad je zabavan, ponekad stresan, ali uvek zanimqiv Vreme u Kvinslendu ta~nije Brizbejnu, ako zanemarimo tri vrela meseca, u ostatku godine skoro je pa savr{eno. Temperatu ra u prole}e i na jesen ne prela zi 30 stepeni, a zima je umerena, niske temperature no}u spu{ta ju se do pet stepeni. Brizbejn je pravo mesto za svakoga ko voli toplu klimu.

S obzirom da mi je engle ski bio na niskom nivou odmah po dolasku u Australiju spojio sam se sa na{im qudima kako bih lak{e do{ao do posla. Kao gra|evinski in`ewer tra`io sam posao u struci jer sam imao ideju da nau~im gra|evinske ter mine i istra`im wihove na~ine gradwe.

Krenuo sam da radim sa na{im qudima ali sam ubrzo shvatio

da su ta~ne pri~e koje sam ~uo pre nego {to sam ovde do{ao, da se ba{ wih treba kloniti. Prvo nikad ne}e{ po~eti da govori{ jezikom zbog koga si do{ao a drugo kad nema{ veliki izbor poslova, na{i to namiri{u i odmah po~nu da te potcewuju i ne pla}aju dovoqno. Zbog wiho vog bezobrazluka, nekoliko puta sam napu{tao poslove i do`iveo prvo veliko razo~arewe „na{im” qudima u Australiji.

Samostalno sam prona{ao po sao u magacinu gra|evinskih ma terijala. Tu sam morao da vi{e komuniciram sa Australijanci ma, pa mi je i usavr{avawe jezi ka sve boqe i{lo.

Po~eo sam da pobe|ujem strah od nepoznatog i polako samo stalno po~eo da upoznajem grad i okolinu u kojoj `ivim. Vremenom moj engleski je ozbiqno napredo vao, i upoznavao sam neke nove qude, uglavnom „Ozije”, kako Au stralijanci nazivaju sami sebe.

Qudi koje sam upoznao uglav nom su ni`ih socijalnih slojeva i `ive `ivotom od danas do su tra. Bio sam iznena|en wihovim oskudnim obrazovawem, ~ak ni tablicu mno`ewa ne znaju, a ka moli neke druge, osnovne stvari.

Tela su im „ukra{ena” mnogo brojnim tetova`ama i pirsinzi ma, pa mi je trebalo dosta vre mena da po~nem da ne prime}ujem „ukrase” ve} qude. „Oziji” imaju potpuno druga~iji pogled na svet i veoma je te{ko ostvariti bilo

Posle nekoliko meseci, zbog zime i mawka posla u magacinu, morao sam da potra`im novi po sao. Dobio sam novi posao, opet u magacinu. Ovoga puta sara|ivao sam sa velikim brojem Latinoa merikanaca.

Sli~ni su nama, dolaze sa istom nadom, istim snovima i istim `eqama u Australiju. Vole dru`ewe, `urke, imaju do bru hranu, vole fudbal i pravi su hedonisti.

Neki su do{li sa planom da se nikad ne vrate u domovinu, a neki da zarade ne{to novca i da se vrate ku}i. Dru`e}i se sa wima shvatio sam da su kolum bijska i brazilska zajednica u Australiji dosta jake.

S obzirom da mi ostaje mawe od tri meseca do zavr{etka {kolovawa, mora}u da napravim jednu od najzna~ajnijih odluka u svom `ivotu. Ukoliko odlu~im da se vratim ku}i, znam da }u prona}i posao u svojoj struci, jer je na{a zemqa u deficitu sa radnom snagom mog profila.

Ako odlu~im da ostanem jo{ neko vreme u dalekoj Australiji, otvori}e se pitawe da li }e `al za domovinom na kraju ipak pre vagnuti. Dilema u glavi postoji i vide}u na koju }u stranu nagnuti. Predrag \elevski, Brizbejn

Izvor: Svet Australija

kakvu dubqu konekciju sa wima. Slobodno mogu re}i da je soli darnost i empatija kod Austra lijanaca jednaka nuli.

AUSTRALIJA I KORONA VIRUS:

Novi Ju`ni Vels ukinuo hiqade kovid kazni

Vrhovni sud proglasio je kazne ni{tavnim jer „nisu bile dovoqno jasne"

Vi{e od 33.000 kazni za nepo{tovawe protivepidemijskih mera bi}e povu~eno, a za one napla}ene bi}e vra}en novac u australijskoj dr`avi Novi Ju`ni Vels.

Australijska grupa za za{titu qud skih prava, nevladina organizacija koja se protivi pandemiskim merama, ospori la je kazne iz jer, navode, propisi „nisu bili jasni".

Kazne za „nepo{tovawe mera" izre~e ne su za neke od navodnih prekr{aja - od zajedni~kog kori{}ewa automobila do prisustva javnom skupu.

Nov~ane kazne su bile su u rasponu od 970 do 2.900 evra.

Advokati Vlade Australije priznali su da kazne nisu bile u skladu sa zako nom tokom spora u Vrhovnom sudu Novog Ju`nog Velsa.

Poverenik Uprave za nov~ane kazne povukao je 31.121 od 62.138 kazni posle odluke Vrhovnog suda.

Ipak, u saop{tewu poreske uprave navode da su prioriteti bili zdravqe i bezbednost qudi.

Me|utim, iako su naveli da }e povu}i kazne za „nepo{tovawe mera", isti~u da ta odluka „ne zna~i da prekr{aji nisu po~iweni".

Iz Pravnog centra Redfern (RLC), koji je podneo tu`bu Vrhovnom sudu, po zdravili su odluku kao „zna~ajnu pobe du" u objavi na Tviteru.

Pre dono{ewa odluke, Samanta Li, advokatica u RLC rekla je da se je ovaj slu~aj „vi{e od samo nov~anih kazni".

„Radi se o potrebi da sprovodi vla davina prava, ~ak i tokom pandemije."

Iz RLC-a su se pozvali na statisti ku i naveli da su najvi{e ka`wavani qudi u siroma{nijim regionima, me|u kojima ima i starosedela~kog stanov ni{tva.

Nezavisno istra`ivawe o tome ka kav je bio odgovor australijske vlade na pandemiju korona virusa otkrilo je da su `ene, deca i osobe sa invalidi tetom, „podeneli najve}i teret" mera.

Istra`ivawe je pokazalo i da je pe tina Australijanaca sa najni`im pri mawima u tri puta ve}oj opasnosti da umre od kovida-19 u odnosu onu petinu stanovni{tva sa najvi{im primawima.

Australijske dr`ave i teritorije uvele su stroga ograni~ewa tokom pan demije.

Te mere obuhvatale su kretawa van ku}e i zabrane putovawa stanovnika iz jedne u drugu dr`avu.

Savezna vlada je tako|e zabranila me|unarodna putovawa na skoro dve godine u poku{aju da zaustavi {irewe virusa.

Australija prvi put u osam godina mo`e da odahne?

Australija je snizila nivo pretwe od terorizma sa "vero vatnog" na "mogu}i" prvi put u osam godina, navode}i kao ra zlog "smaweni rizik od napa da ekstremista".

Nivo pretwe je podignut 2014. godine zbog zabrinutosti oko broja Australijanaca za koje se veruje da se u inostran stvu bore sa islamisti~kim militantnim grupama i vero vatno}om izvr{ewa terori sti~kih napada u kojima bi u~estvovali oni koji su radikalizovani u Iraku ili Siriji, preneo je Rojters. Me|utim, australijska Bezbednosno-obave{tajna organizacija (ASIO) saop{tila je da faktori koji su doveli do visokog nivoa pretwe vi{e ne postoje ili su opsta li samo u mawem stepenu.

"Iako Australija ostaje potencijalna meta teroristima, mawe je ekstremista koji nameravaju da izvr{e napad u na{oj zemqi", rekao je novinarima Majk Brxiz, generalni direktor ASIO, napomiwu}i da ova promena ne zna~i da su sve pretwe od terorizma nestale.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

60 godina donirao svoju „magi~nu krv“ i tako spasao `ivote 2,4 miliona beba u Australiji

Australijanac Xejms Harison (85) doni rao je krv skoro svake sedmice 60 godina, a pre tri godine (2019.) se „penzionisao zbog sopstvenog zdravqa. Prema podaci ma Crvenog krsta Australije, wegova krv spasila je vi{e od 2,4 miliona beba.

Harisonova krv je unikatna i sadr`i antitela za borbu protiv bolesti koja su iskori{}ena za pravqewe vakcine Anti-D koja poma`e u le~ewu bolesti Rh faktora.

Koju bolest le~i Harisonova krv

Ova bolest je stawe gde krv trudnice napada krvne }elije nero|ene bebe. U naj gorem slu~aju dovodi do o{te}ewa mozga ili smrti deteta. Do ovoga dolazi kada Rh faktor majke bude negativan, a beba ima pozitivan jer ga je nasledila od oca. U ovim slu~ajevima maj~ina krv mo`e pro izvesti antitela koja uni{tavaju „strane“ }elije bebe, {to mo`e biti smrtonosno.

Harison je to promenio. Svoju krv je po ~eo da daruje nakon operacije grudi kada je imao samo 14 godina. Tada je primio do nacije krvi, ukupno 13 litara i nakon {to se oporavio, prijavio se da bude donator. Nekoliko godina kasnije, lekari su otkri li da wegova krv sadr`i antitela koja se mogu koristiti za pravqewe Anti-D injek cija, pa je po~eo da donira krvnu plazmu kako bi pomogao {to ve}em broju qudi. Jo{ uvek nejasna „magi~na“ svojstva wegove krvi

Lekari nisu sigurni kako Harison ima ovaj redak tip krvi, ali misle da je dobio

putem transfuzije kada je imao operaciju. On je jedan od 50 qudi koji imaju ova an titela.

„Svaka doza krvi je dragocena, ali we gova posebno. Kori{}ena je da se napravi lek koji spasava `ivote, daje se majkama ~ija krv ima rizik da napadne nero|ene bebe. Svaka serija Anti-D u Australiji je napravqena od wegove krvi. Vi{e od 17 odsto `ena u Australiji ima ovaj rizik, tako da je Xejms pomogao u spasavawu mno gih `ivota“, rekla je portparolka Crvenog krsta Australije Xema Falkenmajer.

U Australiji je od 1967. godine regi strovano vi{e od tri miliona `ena koji ma je bila potrebna ovakva vakcina. ^ak je i Harisonovoj }erki data ova vakcina. Zahvaquju}i woj wegov drugi unuk je ro|en zdrav.

Harison se smatra nacionalnim hero jem Australije. Dobio je veliki broj nagra da za svoju velikodu{nost.

Kowi~ka policija patrolirala je na pla`i Bondi u Sidneju, kao deo svojih operacija uskla|enosti 2021.

POSLEDWI POZDRAV

Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, ve} ono posle. Boli velika praznina koja nikad ne}e biti popuwena. Na{ bri`ni i voqeni otac, deda, zet, te~a, kum, stric i uvek Mili~in

Najskupqa karta 350 evra!

Ukoliko neko `eli da u 2023. godinu u|e u dru{tvu velikih muzi~kih zvezda, za to }e mora ti da izdvoji pozama{nu svotu novca.

Najskupqa karta je za nastup Lepe Brene i ona se kre}e od 300 do 350 evra.

Cena zavisi od pozicije sto la u sali i ukqu~uje elegantno mesto za sedewe, kompletnu ve~eru i neograni~enu konzuma ciju alkoholnih i bezalkohol nih pi}a tokom no}i, onih koji su u ponudi. Svako pi}e koje nije u karti mora}e dodatno da se plati. Razliku u ceni ulaznica odre|uje pozicija stola. Sku pqa mesta su bli`e muzici, dok su jeftinija malo udaqenija.

Odmah za wom je Aca Lukas.

Za wega je potrebno izdvojiti od 180 do 200 evra, u zavisnosti od pozicije stola u samoj sali, koja ukqu~uje elegantno mesto za sedewe, kompletnu ve~eru i jed nu ~a{u {ampawca presti`nog brenda. Postoje i barski stolo vi, za koje je cena po osobi 100 evra i ukqu~uje kompletnu ve~e ru, ali uz wih ne idu i stolice.

Dara Bubamaraod 70 do 110 evra

Dara Bubamara za Novu godinu peva}e u jednom klubu na perife riji Beograda, a prema podacima sa sajtova, ulaznice za to ve~e ko{ta}e od 70 do 110 evra za jed nu osobu.

Rada Manojlovi}od 130 do 200 evra

Rada }e sa kolegom Amarom Giletom pevati u jednom pozna tom hotelu na Novom Beogradu koji prima oko 550 qudi. Cena ulaznica kre}e se od 130 do 200 evra.

Darko Lazi} i Andreana ^eki} - od 150 do 210 evra

Ono {to }e do~ek Nove godine uz Darka i Andreanu razlikova ti od ostalih jeste da }e posle ve~ere (oko dva sata iza pono}i) gostima biti poslu`en spe cijalitet ku}e - burek sa sirom i burek sa mesom. Cene ulaznica su od 150 do 210 evra.

Sloba Radanovi} i Ka}a Gruji} - od 150 do 200 evra

Sloba i Ka}a }e za do~ek 2023. pevati u jednoj sve~anoj sali u prestonici koja prima oko

hiqadu qudi. Cene karata su od 150 do 200 evra po osobi. \ani - od 100 do 150 evra

\ani }e, kao i prethodnih godina, pevati za do~ek Nove go dine, a ovaj put cene rezervacije bi}e ne{to ve}e. Za jednu osobu ko{ta}e od 100 do 150 evra. \ani }e nastupati u jednoj sve~anoj hali u prestonici.

Milica Pavlovi}od 130 do 210 evra

Pavlovi}eva }e 2023. do~e kati u strogom centru Beograda u sve~anoj sali gde }e mo}i da do|e dosta wenih fanova. Cena ulaznica je od 130 do 210 evra. Seka Aleksi} i Sla|a Alegro - od 70 do 180 evra

Dve drugarice prvi put }e Novu godinu do~ekati zajedno. Peva}e u jednoj kafani, a ulazni ce }e ko{tati od 70 do 180 evra. Vesna Zmijanac - 120 evra

Jedino je u slu~aju Vesne Zmi janac cena karata za Novu godinu fiksna i ko{ta 120 evra. Ona }e pevati u jednom restoranu koji mo`e da primi 400 posetilaca, a u cenu su, kao i svuda, ukqu~eni hrana i pi}e. M. T.

Preminuo je u 62. godini `ivota. Sahrana je u ponedeqak, 12. decembra 2022. u 11:30 ~asova ujutru u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Sava (212 Diamond Creek Road, Greensborough), a zatim na grobqu u „Northern Memorial Park“ (Box Forest Road, Glenroy).

Posle sahrane, porodica poziva sve koji su u mogu}nosti da do|u na da}u u salu CO Sv. Sava.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava i hvala! O`alo{}ena porodica. Live stream will be available on Tribute funerals website https://www.funeralguide.net/obituaries/3868

POSLEDWI POZDRAV

Jelena Zana iskreno o najranijem detiwstvu

Jelena @ivanovi} poznatija kao Jelena iz grupe Zana je otkri la detaqe iz svog detiwstva koje je provela u ustanovama, od jasli u kojima je bila od drugog meseca, preko obdani{ta, pa do {kolskih dana.

Prise}aju}i se tog perioda Jelena je ispri~ala i da je tada stekla `ivotne prijateqe.

- Kao mala sam bila jedno ne verovatno znati`eqno dete koje je pored toga {to je bilo hipe raktivno, a to se mo`e videti po o`iqcima silnim na meni, bila dete koje nije znalo za{to da mi se ne odgovori na odre|eno pitawe. U`asno qubopitqivaispri~ala je Jelena prise}aju}i se svog detiwsta, a onda oti{la i korak daqe, do perioda kog se i ne se}a, ve} ga zna iz pri~e rodi

teqa, dok je bila beba.

- Mene su roditeqi kasno do bili. U ono vreme, sedamdesetih ondonso sedamdesete godine, mama je imala trideset pet, a tata ~etrdeset godina. To je sada normalno, ali jedinicu dobiti u tom periodu je u najmawu ruku bilo ~udno. Radni roditeqi koji nisu imali svoje roditeqe, oni

su ratna deca tako da bake i deke nisam imala, mene su prakti~no, sada to mo`da zvu~i ru`no, ali zapravo ne, nije ru`no, mene su ustanove gajile. U to vreme, ne znam da li to znaju ove dana{we mlade majke, posle poro|aja, maj ka je morala posle drugog meseca od poro|aja da se vrati na posao. Po{to nisam imala bake i deke, prvo idem u jasle... To zna~i da to dvomese~no bi}e mora{ u {est ujutru da pripremi{ i vodi{ u ja sle da tamo o wemu vode ra~una, - iskreno je ispri~ala Jelena.

- Ono ~ega se se}am, {to mi je prvo palo na pamet sada je moj prvi dan {kole. Prvi sep tembar mene mama dr`i za ruku, spu{tamo se niz stepenice ja ka`em: "Mama je l' mogu da te pi tam ne{to?", ka`e: "Pitaj me",

"Kada }u ja u penziju?". Ona `ena me pogledala onako... Posle sam razmi{qala za{to sam ja to wu tada pitala, pa ja sam zapravo ceo `ivot, od malena i{la kao po obavezi, kao kad idem na po sao, i{la u odre|ene ustanove jer moji roditeqi nisu mogli da ostanu da me ~uvaju - ispri~ala je Jelena i dodala:

- Moram priznati institucije su vrlo lepo vaspitavale jer je dan od najlep{ih perioda u mom `ivotu je bilo to obdani{te gde sam stekla svoje `ivotne prijateqe koje imam i dan da nas. Onda divna je stvar {to smo iz obdani{ta svi pre{li u isti razred i to su neraskidive veze. To je ne{to gde sam ja Jele na ista ona koja sam bila kada sam bila mala... S. G.

Lepa Luki} o sponzoru{ama

Peva~ica Lepa Luki}, pozna ta je po tome da uvek otvoreno i iskreno ka`e {to joj je na umu, pa je tako sad prokomentarisala devojke koje tra`e mu{karce koji }e ih finansijski obezbediti.

- Ti mu{karci koji imaju lovu obi~no su ru`ni. Neka mu je nos do ^a~ka, ona ga ho}e zato {to ima lovu - rekla je Lepa u Maga zinu in.

Ona je otkrila da je potpuno ispuwena, ali ne u emotivnom smislu.

- Nemam nikog, hvala Bogu, {ta je bilo, bilo je. Ne mogu ja u hiqadu godina da imam partne re. Ja volim da se doteram, da mi daju komplimente, ali gledam preko wih, nisam u godinama da sad imam {valera - istakla je peva~ica.

NAJVE]E ZVEZDE ZA DO^EK 2023. PEVAJU U BEOGRADU

Boqi de~ji pesnik od Zmaja

Veliki jubilej, stogodi{wi ca ro|ewa Du{ka Radovi}a obe le`ena je u Malom pozori{tu „Du{ko Radovi}“ u Beogradu pro mocijom monografije „100 godina Du{ka Radovi}a“ na kojoj je au torka Zorica Haxi} ocenila da je Radovi} bio boqi de~ji pesnik od Jovana Jovanovi}a Zmaja.

U programu su u~estvovali au torka monografije Zorica Haxi}, akademik Matija Be}kovi}, Oqa Be}kovi}, Boris Miqkovi}, sin Du{ka Radovi}a – Milo{ Ra dovi} i Branislava Milunov. Specijalni gosti ve~eri bili su Bisera Veletanli} i Vasil Haxi manov koji su na po~etku izveli kompoziciju „Nikad vi{e“. Slavimo prvu Du{kovu stogodi{wicu

Du{kov najboqi prijateq aka demik Matija Be}kovi}, ro|en istog dana kad i Radovi} ~esti tao je „svima nama 100. ro|endan Du{ana Radovi}a“ i dodao je da je s wim zajedno slavio taj ro|en dan, „tako da smo bili neka vrsta vr{waka i blizanaca“.

„Evo ve} 40 godina ja taj ro|endan slavim sam. Ali on je

sa mnom. Za tih 40 godina on nije bio nijednog dana mrtav nit je umrlo ijedno wegovo slovo. Ono je `ivqe danas nego {to je bilo pre 40 godina i mi sada slavimo samo prvu wegovu stogodi{wi cu, a tih stogodi{wica }e biti u nedogled“.

„Beograde, dobro jutro“ –budala{tina Be}kovi} i danas misli da je bila „budala{tina“ odluka Du{ka Radovi}a da po~ne voditi emisiju „Beograde, dobro jutro“.

„Kad mi je rekao da }e raditi to u sedam ujutro, na Radiju 'Stu dio B' koji je imao domet do prvog potoka, mislio sam da ne postoji niko ko bi ustao u sedam sati da bi slu{ao dve-tri re~enice koje je on na jedvite jade izmozgao to jutro. Me|utim, nastao je po`ar i taj po`ar se nije ugasio do da na{weg dana“.

Izazivao zavist kod „heroja bifea“

Prema Be}kovi}u, Du{an Ra dovi} je izazivao zavist kod „na{ih heroja koji briqiraju po raznim bifeima“ i onda su se odjednom po~eli susretati po tim

bifeima sa re~enicama Du{ka Radovi}a, {to to ih je ubijalo.

„Pa je jedan od tih heroja na{ih kafana nasrnuo na Du{ka preda mnom. Po{to je on oti{ao, Du{ko je na{ao za shodno da mi ka`e: Ho}u da zna{ da u mom `ivotu nema ni{ta da sam sa krio od tebe. To je jedna od naj lep{ih re~enica koje sam ~uo i on je to morao da izgovori, mada sam ja to znao i da nije rekao“, istako je Be}kovi}.

O{tar prema „ulep{avawu biografije“

Prema autorki monografije „100 godina Du{ka Radovi}a Zo rici Haxi}, koja predaje srpsku kwi`evnost 19. veka u Novom Sadu interesantna je intimna prepiska koja otkriva nepoznata lica Du{ana Radovi}a kao oca, sina i brata, ali i onaj quti Du{an Radovi} koji je znao brzo i hitro da reaguje.

Radovi} je ~esto pisao „otvo rena pisma“, znao je da reaguje kad pro~ita ne{to {to je la`, la`no predstavqawe i onda je reagovao u „Pismima ~italaca“. Bio je vrlo o{tar u tim polemi

kama, jer nije voleo kad se neko la`no predstavqa i ulep{ava svoju biografiju.

Boqi de~ji pesnik od Zmaja

Haxi}eva je naglasila da je na pravila kwigu onako kako je mi slila da bi Du{an Radovi} voleo i onako kako do`ivqava Du{ana Radovi}a. Na kwizi su radili oni koje je Du{an Radovi} voleo i oni koji su ga voleli, i Haxi}eva „kao kwi`evni istori~ar koji nije imao prilike da upozna Du{ana Radovi}a ali ima qubav za wegovo delo“.

"Voleti nikad nije besmisleno"

Citati legendarnog Milo{a Crwanskog

Pro{lo je 45 godina od kako je preminuo legendarni kwi`ev nik Milo{ Crwanski. Wegovi najzna~ajniji romani su: "Dnevnik o ^arnojevi}u", "Seobe", "Roman o Londonu".

Milo{ Crwanski, koji je bio jedan od najzna~ajnijih srpskih kni`evnika, pesnika, pripove

da~a, romansijera i stvaralaca srpske literature 20. veka, je svojevremeno svrstan je me|u 100 najznamenitijih Srba.

U wegovu ~ast, podsetimo se nekih wjegovih citata.

"Najposle meni nikog nije `ao, najmawe sebe. Mi treba da

MOMIR VASI]:

NENA MIQANOVI]:

Preludijum

Umre}u.

I ne}e `aliti za mnom zaboravqene jasike… Radosno }e {umeti

Nekoj drugoj zaqubqenici u poeziju U crvene sutone na reci, Sve }e te}i kao {to je teklo:

Nijedan val moje Drine ne}e stati Kad posledwi moj talas smiri oseka, I daqe }e se mrestiti ribe u virovima

I ga~ci u vrbacima }e se pariti i pevati

O tri moje smrti:

O mrtvilu pre nego sam te srela, O umirawu po rastanku,

I ovoj kona~noj koja je zakasnila:

Trebalo je da umrem pre bola druge smrti, Bojim se da mu ni kona~nost ne mo`e ni{ta, [ta ako kraj `ivota nije i kraj qubavi?

Bo`e, Zar }u umirati za tobom dokle je ve~nosti Pod zaboravqenim jasikama Zaboravqena od tebe

I mojih pesama?

nestanemo, mi nismo za `ivot, mi smo za smrt. Za nama }e do}i boqe stole}e, ono uvek do lazi."

"Oni, koji ne umeju da se pre tvore u glumca u svom `ivotu –ostaju ostrva."

"@ivot se ne mijewa, on pro lazi."

U davna pradavna vremena

U davna pradavna vremena na ovim prostorima `ivjeli su na{i predci, neobi~ni qudi sa neobi~nim navika ma i obi~ajima. Mo`da }e vam sve ovo, djeco moja, li~iti na izmi{qotiwu i snovi|ewe izlapelog starca, ali vje rujte u svaku moju rije~, sve je istina od slova do slova.

@ivjeli su u zajednicama koje su oni nazivali porodica, gdje je ~esto u jednoj takvoj zajednici `ivjelo i po ~etiri generacije. U porodici je vla dala sloga, qubav, odanost porodici.

Po{tovali su ~lanove svoje poro dice, kao i svoje kom{ije, poznanike i familiju. Imali su obi~aj da jedni druge pozdravqaju sa dobro jutro, do bar dan, dobro ve~e, u zavisnosti koje doba dana je bilo, da jedni druge pitaju “kako si“, “kako su tvoji kod ku}e“.

Bake su unucima pred spavawe, umilnim toplim glasom, punim quba vi i dobrote pri~ale bajke da qep{e utonu u san. Bajke su mili moji pri~e sa sre}nim zavr{etkom, koje su voqeli da ~itaju i ~uju i mladi i stari, a koje su nekom toplinom i dobrotom ispuwa vale i onoga ko ~ita, kao i slu{aoca u ta davna, pradavna vremena.

Trudili su se, koliko god to vama izgledalo ~udno, da jedni drugima po ma`u kad god je to bilo potrebno, da jedni druge za{tite, da jedni druge obraduju, razvesele. Radovali su se uspjehu i sre}i ~lanova svoje porodi

ce, a i uspjehu i sre}i svojih poznani ka.

U ta vremena na cijeni su bili vri jedni, pametni, po{teni qudi. Oni su bili uzor i mladima i starima, wih su po{tovali i uva`avali.

Djeca su pje{ke i{la u {kolu, ma kar {kola bila udaqena i po neko liko kilometara. Na putu od ku}e do {kole i od {kole do ku}e su se dru`i li sa vr{wacima, pri~ali, smijali se, igrali se.

U {koli su imali simpatije. Na ~asovima su pisali poruke koje su sla li na papiri}ima, kri{om od ruke do ruke ispod klupe da u~iteq ne vidi.

Slobodno vrijeme, kad ne u~e i kad ne rade poslove koje im zadaju rodi teqi, provodili su napoqu, tr~e}i za loptom, igraju}i se raznih igara koje su i sami smi{qali, i rekvizitima koje su ~esto sami pravili.

U ta davna, pradavna vremena qubavi su se ra|ale na igrankama, na {etali{tima, u {koli, na poslu. Momci su djevojkama poklawali cvije}e, recitovali pjesme, pratili ih po mjese~ini do ku}e. Qubavi su bile in spiracija za pjesnike, za slikare, za filmaxije.

Na cijeni su bile zdrave prirodne djevojke, i po{teni, vrijedni i zdravi momci.

Ta vremena pamte nadahnuta qubav na pisma puna emocija i qubavi, pisa

„Kolega koji predaje kwi`ev nost za decu pitao me za ovu kwigu i rekao da je zaintereso van da je predstavi studentima. Ja, na primer, kad govorim sa studentima o Jovanu Jovanovi}u Zmaju obavezno pomenem Du{ana Radovi}a ali ne samo na fonu kwi`evnosti za decu. Mislim da su te veze izme|u Zmaja i Du{ana Radovi}a mnogo dubqe i rekla bih da je Du{an Radovi} boqi pesnik od Zmaja, kad je re~ o kwi`evnosti za decu“, zakqu~i la je Zorica Haxi}. M. T.

"U budu}nost treba i}i. U budu}nost gledaju i idu svi sre}niji narodi."

"Voleti nikad nije besmi sleno."

"Budite mi svedoci pred Bogom i ovom pusto{i da su sve stvari {arene, lepe, osim ~oveka."

"Nigde na svetu ne govori se o nama tako ru`no kao kod nas. [to je gore, nigde na svetu ne dozvoqava se tako lako drugo me da to ~ini kao kod nas."

na kri{om, nekada nakva{ena suzama, a nekada pe~atirana vrelim usnama.

Nisu svi imali teklefone u ku}ama. Da bi nekome telefonirao mo rao si oti}i u po{tu i ~ekati u redu da telefonira{.

Jedni drugima su slali ~estitke za Novu godinu i druge praznike.

Po{tari su bili najomiqeniji uni formisani qudi, koje su `eqno i{~e kivali i sa rado{}u primali u dom.

Prijateqstva se tada nisu sticala na zahtjev za prijateqstvo, nego dugim, iskrenim dru`ewem.

Bila su to divna vremena, koja jo{ jedino pamti poneko od starijih i pre pri~ava ih svojim potomcima, da se ne zaborave, i sa nadom da se nakad vra te.

Sankawe u centru Beograda, sedamdesetih godina

LEGENDA O ^E GEVARI

Pi{e: Marko Krsti}

Kako je ^e Gevara napustio Buenos Ajres, porodi~nu ku}u i zagarantovan miran i spokojan lekarski posao i oti{ao da se bori za oslobo|ewe kubanskog naroda od Batistinog re`ima i ameri~ke ~izme. [ta je sve ovaj vitez revolucije pre`iveo od trenutka kada je zajedno sa osamdeset kubanskih pobuwenika, predvo|enih Fidelom Kastrom, brodom "Grandma" isplovio iz meksi~ke luke Tukspan pa do tragi~ne smrti u Boliviji. Na vest o ubistvu ^ea kivni gra|ani La Paza, u beskona~nim redovima, dr`ali su upaqene sve}e podignute uvis i uzvikivali samo tri re~i: „^e je `iv! ^e je `iv! ^e je `iv!“

JOŠ @IVI (6)

NEMA VE]E QUBAVI NEGO DATI @IVOT ZA DRUGOGA:

Mit o do{qaku s Kube, koji `eli da sru{i diktaturu u Boliviji se {irio

Dva helikoptera preki nula su ^eove ma{tarije. Sko~io je hitro nare|uju}i da se svi povuku u {umu.

„Gde si, Pepe?“, pitao se.

Guste kro{we su se povi jale jer su letelice nisko nadletale {umu i usled buke koju su pravile, ote`avale komunikaciju me|u gerilci ma. ^e je puzao misle}i na Pepea. Nekoliko bombi zapa lilo je {umu, a rafalna paq ba koja je usledila naterala je grupu da ostane u zaklonu.

„Pablo!“, viknuo je ^e.

„@iv!“

„Euzebio!“„@iv!“

„Inti!“„Inti!“

„Noga! Noga, aaaaaaa...“

Komandante je potr~ao u pravcu Intijevog glasa kome je bomba odnela deo potkole nice. Izvukao je bocu singa nija iz ranca govore}i rawe niku: „Pij, pij!“

Izvukao je ko{uqu, poce pao je naglim pokretom, pod vezuju}i ranu na dva mesta. Od bola, Inti je izgubio svest. Grupa se okupila oko wih dvojice. [uma je i daqe bila u dimu, ali napad je prestao. Helikopteri su kru`ili oko istog mesta, kao da su ~ekali da se neko pojavi iz {ume.

„Pre`ive}e“, rekao je ^e. „Ne mrdamo nikuda. Ako nas nawu{e da smo ovde, ne}emo `ivi iza}i. Sakrijte se i ~ekajte. Pablo, ostani uz Intija. Ako se probudi, daj mu da pije. Idem da potra`im Pepea.“

„Idem i ja s tobom“, rekao je Euzebio.

„Ipak je najsigurnije da idem sam.“

„Idemo s tobom, Koman dante“, bio je uporan Euzebio. „Ako treba, svi }emo s tobom u smrt.“

„Suvi{e je opasno.“

„Zar nisi rekao da nema ve}e qubavi nego dati `ivot za drugog?“

Srce mu je bilo ispuwe no. „To je to“, rekao je sebi. „Ra|a se revolucija.“ Bio je na ivici da ih redom sve za

„Idemo svi zajedno!“ S tim ose}awem sedam geriqerosa krenulo je u potragu za nesta lim drugom. @ivi ili mrtvi.

Tu no} Hulija je provela bez sna.Slutwe joj nisu dava le mira, bila je uznemirena zbog preleta helikoptera iznad wene ku}e i upla{ena qudskim glasovima koji su dopirali iz dubine amazon ske {ume.

[etala se po sobi, i{la od jednog do drugog kraja, lome}i prste, oslu{kivala da li }e se ne{to desiti. Ukqu~ila je radio, smirivao ju je utisak da nije sama, iako je wena majka spavala u su sednoj sobi.

Uz muzi~ke stanice, u posledwe vreme najvi{e je slu{ala Nacionalni radio Bolivije, koji je izve{tavao

o gerilskom ratu, a odvijao se nedaleko od wene ku}e. Slu{ala ga je u nadi da }e ne{to ~uti o do{qaku s Kube, koji `eli da sru{i Ba rijentosovu diktaturu.

Na poseban na~in, ovo nadletawe i glasove dovodi la je u vezu s wim.

Odjednom, radio je utih nuo, ti{ina je zavladala prostorijom, a ne~ije lupawe na vratima sledilo joj je krv u `ilama. Bila je upla{ena, ali strah je nije paralisao.

Ispod jastuka je izvukla no` s drvenom dr{kom, ne~uj no prilaze}i prozoru koji je bio tik pored vrata. Mogla je da vidi samo siluetu nekog ~oveka. Pritajila se i ~eka la svoj trenutak.

Kundakom je razvalio vra ta, ali nije zakora~io ni dva koraka unutra kad je osetio tup udarac u potiqak od koga se zateturao i pao.

DANI KAD SETA NADVLADA

Aleida mu je u mislima, priqubqena uz wega i on uz wu. Rame uz rame, obraz uz obraz, sklup~ani na osun~a noj verandi. Gurala je svoje dlanove u wegove, qubila mu ih, govorila mu da ima najlep{e {ake koje je ikada vide la, a on je gledao u wene tople o~i, spu{taju}i joj glavu u miri{qavo krilo. Se}ao se wenog tela, lude}i od same pomisli da se goli dodiruju...Da miluje wene puna~ke bo kove...Prepone... Voleo je da zaspi na wima. Sigurno bi sasvim si{ao s uma da nije nau~io da u `aru gerilske bor be gasi plamen te velike vatre u kojoj je Eros ustupao me sto Tanatosu.„Jedina moja“, govorio joj je u sebi. „Mogao bih ti re}i da mi nedostaje{ toliko da zbog toga nemam sna, ali znam da mi ne bi verovala, pa }u se uzdr`ati. Ima dana kad me seta nezadr`ivo savlada. Ne zna{ koliko mi nedostaju tvoje ritualne suze, pod nebom od novih zvezda koje me podse}a na to koliko sam malo izvukao iz `ivota na li~nom planu.“ Zami{qao je da je ona s wim i ove no}i.

„Gladan sam...“, promucao je, a potom izgubio svest.

Na vratima druge sobe po javila se starija `ena u spa va}ici.

„Hulija!“, povikala je upla{eno.

„Dobro sam.“

„Majko Bo`ja, ko je to?! Ka kav je to smrad?“, upitala je majka.

„Nosi uniformu, vojnik je.“

„Uniformu ne}u da vidim u svojoj ku}i! To donosi ne sre}u. Pu, pu!“

Iznele su ga napoqe i polo`ile na zemqu...Hulija je ostala sama nasred dvo ri{ta razmi{qaju}i {ta da ~ini...

O, Bo`e... Mo`da je stvar no gladan, izgleda o~ajno... Da nije to ^e Gevara? Ne, ne, nije...

[ta pri~a{, glupa~o... Ne bi on ovako do{ao u ku}u, ne bi provalio... Pa ti ni ne zna{ ko je on, niti kako izgleda...

Upadica je otvorio o~i i {~epao je za nogu. Pala je na zemqu uz vrisak, po~eli su da se rvu i prevr}u po suvoj zemqi. Grebala ga je svom snagom po licu, ali uspeo je da je odgurne i udari.

Sko~io je na wu, seo joj je na stomak, dok se ona batrga la i vri{tala pre nego {to je uspeo da joj zada jo{ jedan udarac.

„Ubi}u te, gade!“, zare`a la je majka s praga ku}e puca ju}i iz pu{ke.

Metak je proma{io obo je, ali je proleteo tik po red wegovog uva...U toj po metwi, Hulija je uspela da se iskobeqa, a napada~ je glavom bez obzira odjurio iz dvori{ta ka {umi.

„Ko je to bio, Hulija?... Da nisu oni zlotvori gerilci, puna ih je {uma?“

„To je bio na{ vojnik, bo livijski“, odgovorila je.

lll U slede}em broju: ^e je govorio - „[to ve}u ideju brani{, to te ve}a sila napada“

decembar

1638. - Umro je dubrova~ki barokni pesnik Ivan (Xivo) Gunduli}, najzna~ajniji pesnik ju`noslovenskog podru~ja u 17. veku. Pisao je mitolo{ke drame i romanti~ne tragikomedije, a najvrednija wegova dela su lirski ep "Suze sina razmetnoga", juna~ki ep "Osman" i pastir ska igra "Dubravka".

1925. - Objavqena je kwiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf", u kojoj je izlo`ena koncepcija "Novog poretka" i rasne superiornosti Nemaca.

1941. - SAD i Velika Bri tanija su objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na ameri~ku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nema~ka i Ita lija, u skladu sa obavezama iz Trojnog pakta, objavile su rat SAD.

1949. - Generalna skup{tina UN zatra`ila je od svetskih sila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva ^ang Kaj-{eka na Tajvan.

1954. - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohr vatskom kwi`evnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stru~waka za jezik. Zakqu~eno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogora ca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma - }irilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajedni~ki pravopis.

1966. - Prilikom havarije gr~kog feribota "Heraklion", koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i ~lana posade.

1978. - Umrla je izraelska dr`avnica Golda Meir, prva `ena premijer Izraela (1969-74).

1980. - U Wujorku je ubijen biv{i ~lan "Bitlsa" Xon Le non. Ubio ga je mentalno po reme}eni obo`avalac Mark Dejvid ^epmen, koji je kasnije osu|en na do`ivotni zatvor.

1991. - Lideri Rusije, Be lorusije i Ukrajine Boris Jeqcin, Leonid Krav~uk i Stanislav [u{kevi~ potpisali su u Minsku Belove`ski sporazum o formirawu Zajednice Nezavisnih Dr`ava. Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.

2000. - Umro je srpski sli kar nadrealista Mili} Stan kovi}, poznat kao Mili} od Ma~ve.

2005. - Norve{ka je usvo jila zakon kojim se norve{ke firme obavezuju da do 2008. godine najmawe 40 odsto ~la nova upravnih odbora moraju da budu `ene. U suprotnom, kompanije }e se suo~iti sa opa sno{}u od zatvarawa. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

2010. - Tribunal u Hagu je osudio ofici ra biv{e JNA Veselina [qivan~anina na 10 godina zatvora zbog zlo~ina nad hrvatskim zarobqenicima na farmi Ov~ara kod Vuko vara u jesen 1991. Apelaciono ve}e je time poni{tilo prethodnu pravosna`nu presudu kojom je u maju 2009. godine osudilo [qi van~anina na 17 godina zatvora.

2015. - U Gr~ku je od po~etka godine mo rem stiglo 720.000 izbeglica iz Sirije, Av ganistana i Iraka. Obalska stra`a Gr~ke i isto~nog regiona spasla je vi{e od 93.000 iz beglica koje su brodovima stigle iz Turske, dok su se u prvih 10 meseci 2015. godine 1.032 osobe utopile.

grli, ali umesto toga podigao je Intija, stavio ga na le|a i rekao:

^e Gevara sa suprugom Aleidom

Beograd

Pro{le godine navr{ilo se 150 godina od ro|ewa \or|a Jo vanovi}a, jednog od na{ih najve}ih imena iz oblasti vajarstva, pod ~ijim rukama su o`ivele neke od najzna~ajnijih li~nosti i doga|aji iz na{e nacinalne istorije.

On je, po re~ima stru~waka, posle Petra Ubavki}a, rodo na~elnika vajarstva u Srbiji, na{ prvi vajar sa kojim srpsko vajarstvo na velika vrata ulazi u svet moderne umetnosti.

Wegovi radovi se danas na laze po ~itavoj Srbiji i ~ak van zemqe. Ipak, Beograd se mo`e pohvaliti da poseduje kako naj ve}i broj Jovanovi}evih dela, tako i ona koja se smatraju naj zna~ajnijim.

Posledwih nekoliko nedeqa ime ovog znamenitog umetnika ~esto se pomiwe u medijima, a razlog je taj {to je nedavno za po~eta rekonstrukcija jednog od wegovih najpoznatijih dela, spo menika posve}enog Vuku Karaxi}u, po kome se ~itav jedan deo grada i dan danas zove, kratko i jednostavno – kod Vuka.

Ro|en 1861. godine u Novom Sadu, kao dete u~iteqa, pore klom Grka, Nikole Janakidisa, u Po`arevcu je zavr{io osnov nu i deo sredwe {kole, a tokom {kolovawa se upoznaje sa \urom Jak{i}em, koji je jedno vre me `iveo u ovom gradu i tu bio o`ewen.

Dovitqivi Jak{i} je u jednoj od svojih pri~a „^i~a Tima“ opi sao i \or|evog oca, nazivaju}i ga debeli daskal, rodom iz Jelade. Jo{ neki ~lanovi Jovanovi}eve porodice kasnije, tako|e, postaju ugledni ~lanovi dru{tva.

Wegova sestri~ina Radmila bila je supruga princa \or|a Kara|or|evi}a, dok je brat Mi leta na Zelenom Vencu broj 14 godinama dr`ao ~uvenu apoteku „Guslar“, veoma popularnu kod negda{wih Beogra|ana, izme|u ostalog i zbog toga {to su jedino tamo mogli da se nabave „Kasa rinovqevi pra{kovi“, najefi kasniji onovremeni lek protiv glavoboqe.

\or|e Jovanovi} maturira 1882. godine u Beogradu, nakon ~ega upisuje studije arhitekture. Kao i najve}i deo napredne ili imu}ne omladine onog vremena, dobija dr`avnu stipendiju i ve} 1884. odlazi na studije vajar stva.

Studira prvo u Be~u, na Aka demiji likovnih umetnosti, po tom i u Minhenu, gde se `eni Ne micom, a iz tog braka ra|aju im se dva sina, Mirko i Aleksandar. Jovanovi}eva supruga uskoro oboleva, oni se razvode i on sa sinovima 1887. godine prelazi u Pariz, gde nastavqa svoje for malno obrazovawe.

Dve godine kasnije u Gradu svetlosti u~estvuje na Svetskoj izlo`bi sa svojim prvim veli kim radom, sklulpturom pod nazivom „Guslar“, za koju dobija bronzanu medaqu.

Tokom ve}eg dela svog `ivota ostaje vezan za Pariz i Beograd koji ga, kako se ~ini, privla~e vi{e od ostalih svetskih metro pola.

Godinu dana nakon silaska dinastije Obrenovi} sa istorij ske scene i progla{ewa Petra I Kara|or|evi}a za kraqa, Jova novi} izra|uje svoje najzna~ajni je delo do tada, koje se smatra i najmonumentalnijim delom nacionalne skulpture s po~etka XX veka, „Spomenik kosovskim junacima“.

Rad je otkriven na Vidovdan 1904. godine, u okviru proslave Prvog srpskog ustanka. Nalazi

se na istoimenom trgu u Kru{ev cu.

Posle Kumanovske bitke i velike pobede srpske vojske u Prvom balkanskom ratu, 1912. godine izvajao je skulpturu „Po bednik“.

Prvi svetski rat, koji Jova novi} provodi naizmeni~no u Parizu i Beogradu, wegovoj poro dici donosi i jednu veliku tra gediju. Naime, wegov stariji sin, Mirko, 1915. godine gine kao do

brovoqac, bore}i se u uniformi francuske Legije stranaca.

Ba{ kao i Branislav Nu{i}, koji nakon pogibije sina pi{e „1915“, kwi`evno delo posve}eno u`asima Velikog rata, tako i neute{ni Jovanovi} svoju skul pturu „Za Otaxbinu“, posve}uje uspomeni na poginulog sina.

Februara 1920. godine iza bran je za redovnog ~lana Srp ske kraqevske akademije a ve} naredne godine prelazi u Ministarstvo gra|evina, gde u svojstvu inspektora nadgleda radove na izgradwi Narodne skup{tine.

Penzionisan je pet godina kasnije, a iste godine gradi ve lelepnu vilu u Skerli}evoj broj 6 nedaleko od Narodne biblio teke Srbije i Kara|or|evog par ka.

U ovoj vili, koju je krasio veliki ateqe, `ivi sa svojom drugom suprugom, Francuskiwom, Margitom Rober, kasnije Jovano vi}, sa kojom se upoznao u Parizu i koja }e mu do kraja `ivota biti najodanija podr{ka ali i neiscr pni izvor nadahnu}a.

Preminuo je u Beogradu, marta 1953. godine.

O vrednosti dela vajara \or|a Jovanovi}a, koga su stariji

Na Novom grobqu u Beogradu i danas se mogu na}i neki od wego vih radova, posve}eni velikani ma srpske kulture i istorije. To je, pre svega, kolosalni mermer ni spomenik na grobu porodice Jovanovi}, koji predstavqa sa mog umetnika sa vajarskim ~eki}em i dletom, kako stoji na slowen na jedan od svojih rado va, koji je nazvan „Tuga“.

Tu su jo{ i spomenici i popr sja na grobovima velikana poput @ivojina Mi{i}a, Stojana No vakovi}a, Gige Ger{i}a, Sime Matavuqa i Andre Nikoli}a, a u beogradskom Studentskom parku posetioci mogu videti Jovano vi}evog „Josifa Pan~i}a“, po stavqenog 1897. godine.

Ipak, najpoznatiji beogradski spomenik mu je svakako ~uveni „Vukov spomenik“ koji je, prema prvobitnom predlogu tako|e tre balo da bude postavqen u Stu denstkom parku, izme|u Pan~i}evog i spomenika Dositeju Obradovi}u.

Inicijativu za podizawe spo menika u ~ast reformatora srp skog jezika, potekla je 1920. godi ne od strane Srpske kwi`evne zadruge, sam spomenik je izliven tek dvanaest godina kasnije a po stavqen novembra 1937. godine, povodom 150 godina od ro|ewa Vuka Karaxi}a.

O veli~ini \or|a Jovanovi}a ve} vek i po svedo~e wegove umetni~ke tvorevine inspirisa ne nacinalnom istorijom, pobe dom ali i kolektivnom i li~nom tragedijom, a wegov stvarala~ki svetonazor zauvek je utisnut u jedinstveni duh Beograda. Mo`e

Beogra|ani u wegovim poznijim godinama oslovqavali fami lijarno sa „^ika \oka“, danas svedo~i veliki broj spomenika {irom Beograda, Srbije i sve ta, kao i jedna ulica na Savskom Vencu.

MOZAIK

JAKI MOMCI IZ SRBIJE:

Potpuno jedinstvena akcija za podizawe sela - jednog dana im prekipelo!

Ako se na{a generacija ne vra ti na selo, ono }e potpuno zamre ti, malo ko je toga svestan, zato smo spremni da pomognemo svima koji se u Srbiji odlu~e na takav korak, ka`e Jakov Ninkovi}, mladi} iz Vaqeva koji ima jedin stvenu firmu za selidbe. "Jaki momci" besplatno sele mlade iz grada u selo.

Kada je pre nekoliko godina ostao bez posla, bio je primoran

je bilo blizu jezera u Zaovina ma, a tre}e ba{ u planini, blizu Mitrovca. Tara nam je ove godine bila glavno odredi{te, sada pra vimo planove za slede}u godinu. Imamo najavu tri preseqewa u vaqevskom kraju", ka`e ovaj mla di preduzetnik.

Dvadesetdevetogodi{wi Ja kov i Katarina imaju jo{ planova vezanih za pomo} qudima wihove generacije, zapravo, kako ka`u,

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Sjajan je period za finansije ali i svaku vrstu prote`irawa koja sti`e od mo}nih qudi. Nekima }e ovaj period doneti unapre|ewe ili novi anga`man kojim }e biti ponosni. QU BAV: Imate ose}aj da ne{to u va{oj vezi nije u redu. Me|utim, koliko god da ste sigurni u svoje pretpostavke, nemate na~ina da ih i doka`ete. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: U periodu ste u kome je neophodno da budete izuzetno pa`qivi kako biste izbegli sva ku vrstu agresije u radnom okru`ewu. Osim toga, ~uvajte se povreda. QUBAV: Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i. Izvesni su tajni razgovori, ~ak i kratkotrajna platonska avantura. ZDRAVQE: Zuboboqa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Va{a kreativnost dobija podsticaj. Mo`ete se vi{e zainteresovati za umetni~ke ak tivnosti i ideje odmah prakti~no realizovati. Pored toga, ovo je period kada mo`ete o~ekivati poboq{awe finansija. QUBAV: Odnos s voqe nom osobom ulazi u fazu u kojoj nema nesuglasica. S lako}om prelazite preko mana koje ste ranije te{ko prevazilazili. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

da radi u firmi koja se bavi se lidbama u Beogradu. Fizi~ki jed nim od najte`ih poslova koji ga je, ka`e, vi{e crpeo psihi~ki, a upravo zbog toga je do{ao na ideju za svoj biznis.

"Radilo se po ceo dan, ali niko nije bio zadovoqan, na po trebe klijenata nije se gledalo, ve} samo da se izvu~e {to vi{e novca, da se {to vi{e zaradi na muci radnika. Jednog dana mi je prekipelo, video sam koliko je qudima to bitno, da treba imati nekoga od poverewa kada je u pi tawu selidba. Qudi ne znaju ko liko je to stresno i va`no, dok ne do|e do trenutka da se oni sele", pri~a Ninkovi}.

JAKI MOMCI U AKCIJI

On dodaje da su u ovom poslu neophodni normalni qudi kojima mo`ete da verujete. On ih je oku pio. Zovu se "Jaki momci". Sele organizacije, firme, porodice, sele iz veze u brak, a najdra`e im je da nekog presele iz grada u selo.

Ko se seli, taj se ne veseli, ka`e i psihologija, posle smrti drage osobe, razvoda, planirawa ven~awa i hroni~ne bolesti, se lidba je na petom mestu doga|aja koji nam donose najvi{e stresa. Jakov i supruga Katarina, koja je dizajner, brendirali su firmu tako da uliva poverewe.

"Planina, {uma, {etwe sa porodicom, psima, kampovawe sa prijateqima, to je na{ `ivot. Od po~etka smo imali taj ciq u fir mi, a iskristalisao se vremenom, kako je sazrevala, mogli smo da odvojimo buxet za besplatna pre seqewa iz grada u selo".

IZ GRADA SE NAJVI[E

BE@I NA TARU

Selidbu jedne devojke iz Voj vodine u podno`je Rudnika za bele`ili su kamerom. Po~eli su da se javqaju i drugi, a najvi{e preseqewa u posledwe vreme za vr{ilo sa na Tari.

"Radili smo tri preseqewa tamo, u razli~itim delovima, jedno bli`e Bajinoj Ba{ti, drugo

svima koji se ose}aju mladima i `ele da u`ivaju u zdravom okru`ewu daleko od zaga|ewa i buke.

"Plan je da odemo na lice me sta, da mi pogledamo gde mo`e da se uzme zemqa, gde su ku}e na prodaju, jer takvih ku}a nema u oglasima. @eqa nam je da imamo ekipu koja }e i}i na teren, sni mati situaciju, sada razmi{qa mo na koji na~in bi mogli to da plasiramo qudima, da mogu lak{e da do|u do tih imawa", ka`e Jakov i dodaje da bi bilo sjajno i da se vi{e qudi udru`i i kupi seoska imawa.

UVEK DOSTUPNI ZA MLADE NA SELU

Od kad besplatno sele u brda i na livade desilo se i ne{to {to ih je iznenadilo, qudi koji odlaze na selo vide da su mala firma, `ele da plate makar deo tro{kova selidbe. @ele da daju svoj doprinos ovoj plemeni toj ideji.

"Znaju da mi nismo neka kor poracija, ve} mala firma koja se bori da opstane. To nam puno zna~i, javilo se dosta qudi koji `ele na selo, koji `ele da nas po dr`e, iz raznih zemaqa, inspiri sali smo ih videom o basplatnom preseqewu. To i jeste na{ ciq, da se mladi pokrenu, inspiri{u, da se razbiju predrasude, straho vi koji su nam nametnuti. Ako ove

POSAO: Imate `equ da sve odjednom zavr{i te i krupnim koracima nastavite daqe. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti, ona vam prenosi informacije koje }e vam biti bitne u budu}nosti. QUBAV: Slobodnima predstoji prilika za intere santno poznanstvo, a zauzetima uspostavqawe du bqeg i dinami~nijeg odnosa u partnerstvu. Dobro raspolo`ewe. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Radna zadu`ewa se pove}avaju, dobi jate sve vi{e posla. Dobar je trenutak da reor ganizujete svoj rad. Period je odli~an za krupne poteze kojima }ete sebi obezbediti boqu su tra{wicu. QUBAV: Skloni ste da se povla~ite i du`e vremenske periode provodite u samo}i. Ako imate partnera, sre}om, on }e imati razumevawe za va{e }utawe. ZDRAVQE: Malaksalost.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ose}ate se kao da ste na va`noj pre kretnici pa se pla{ite svakog poteza. Previ{e ste napeti, od preterane brige blokirate i ono {to vam je dato da s lako}om zavr{ite. QUBAV: Neki od vas su zaista zaqubqeni, a oni koji su slo bodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu rado snog susreta. Budite prizemqeni da biste izbegli razo~arawe. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

generacije ne vratimo na selo, ono }e sigurno nestati", isti~e.

POSAO NIJE ZAVR[EN

Posao selidbom nije zavr{en, "Jaki momci" u kontaktu su sa svi ma koje su preselili u ruralne krajeve, trude se da i na drugi na~in pomognu ja~awu zajednice na selu.

"Gledamo da qudima kojima ne{to treba u selu, ako smo u pro

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Tokom ovog perioda puni ste energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe pa s lako}om uti~ete na okolinu. Va`na osoba mo`e poku{ati da uti~e na vas ali vi postajete svesni lo{e namere. QUBAV: Izvesna je disku sija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u. ZDRAVQE: Nesanica.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Samopouzdawe je na vrhuncu pa je pra vi trenutak da izrazite svoje ideje. U komunikaci ji ste brzi i vispreni. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica, ali vama kao da ne{to jo{ uvek nedostaje. QUBAV: Povoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni `ivot, nagove{tavaju veliku aktiv nost i dinamiku u odnosu s partnerom. Mogu}e je zajedni~ko putovawe. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Sti`u vam priznawe i podr{ka od osoba koje su vam nadre|ene. Duhovno ste uzdignuti pa u `ivot privla~ite istomi{qenike. QUBAV: Preuveli~avate neke probleme, vreme provodite u poku{ajima da razgovorom razre{ite nedoumice. Kako god se postavite, razgovor ne te~e u oba sme ra, kao da pri~ate sami sa sobom. To vas frustri ra. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Pred vama je prilika da nadogradi te postoje}e ve{tine kojima }ete, u budu}nosti, zna~ajno promeniti polaznu stepenicu s koje nastu pate kada poslovno pregovarate. QUBAV: U izgle du je sukob oko zajedni~kih finansija. Voqena oso ba mo`e burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. Va{ dru{tveni `ivot je u uzlaznoj putawi. ZDRAVQE: Alergije.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: U `ivot vam ulaze interesantni i uticajni qudi, ali morate paziti da ih svojom im pulsivno{}u ne odbijete od sebe. Da biste izbegli komplikacije, pazite kome se poveravate. QUBAV: Prija vam intima s voqenom osobom jer `elite da sa~uvate svaki trenutak proveden s wom. Ipak, istovremeno vas vu~e izazov da ne propustite ni jedan dru{tveni doga|aj. ZDRAVQE: Bronhitis.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Ovo je dobar period za uspostavqawe novih odnosa i poboq{awe oonih s javno{}u, bilo da se radi o radnom okru`ewu ili qudima kojima je zadatak da vas ocewuju. QUBAV: Emotivna i po rodi~na pitawa vas optere}uju. Osetqivi ste na promenqivu atmosferu u bliskom okru`ewu pa to mo`e proizvesti napetost. Do kraja nedeqe emo cionalna tenzija slabi. ZDRAVQE: Glavoboqa.

lazu, ako dolazimo, ne{to done semo, dovezemo. Gledamo da uvek budemo dostupni za te qude", isti~e Jakov Ninkovi}.

Glavno tr`i{te wegove male firme i daqe je milionski Be ograd, jer se u mawim gradovima qudi uglavnom snalaze preko poznanika, me|utim, Ninkovi} smatra da posao ima budu}nost i u mawim sredinama, BRINU O PRIRODI SRBIJE

Ovaj mladi ~ovek isti~e jo{ jednu ~iwenicu koja wegov biznis plan razlikuje od drugih - firma brine o prirodi, ne podr`ava od lagawe otpada u woj, potrudi}e se da recikliraju stari name{taj.

"Plan je da napravimo plat formu na dru{tvenim mre`ama i sajtu, gde }emo izbaciti sav na me{taj koji nekom nije potreban, a mo`e da se koristi, kako bi smo ga nekome poklonili. Imamo skladi{te u Beogradu, a u Vaqe vu qude koji se bave restauraci jom. Javile su nam se organiza cije koje se bore da ne{to urade u ovoj zemqi, ali nemaju novca,

potreban im je name{taj. Onaj ko ima vi{ka name{taja, mo`e pre ko nas da im pokloni, besplatno ga prevezemo".

ZAVR[IO TEOLOGIJU, BORAVIO NA HILANDARU

Jakov je ina~e zavr{io teolo giju, ali nikada nije radio u stru ci. Imao je priliku da kao mlad vi{e puta boravi na Hilandaru, to ga je u dobroj meri odredilo kao ~oveka, upoznao je mnogo jakih duhovnika, otaca koji vi{e i nisu sa nama, sa wima je, ka`e do`i veo svakojaka iskustva.

"Zavr{io sam fakultet da poku{am da iz druga~ijeg ugla to prou~im, koliko god mogu, na{u, ali i druge religije, samu veru. Znao sam da se ne}u time da se bavim, sve vreme sam `eleo da budem preduzetnik, da napravim ne{to svoje. U ovom vremenu ne treba dozvoliti da nam sudbina zavisi od nekog drugog, tako raz mi{qaju i qudi koji `ele da se vrate na selo. Zato smo tu, da im pomognemo".

Onaj ko pre besplatno HILANDARU teolo stru mlad Hilandaru, odredilo jakih nisu do`i da ugla to na{u, veru. da se da napravim ne sudbina raz da se da im

Dva su dominantna razloga za gojaznost

Pandemija gojaznosti, koja po sledwih 20 godina predstavqa problem na globalnom nivou, nije mimoi{la ni Srbiju.

Doc. dr Ogwan Skrobi} navodi da, ako posmatramo odraslu po pulaciju, pove}anu telesnu masu (BMI iznad 25 kg/m2) ima oko 54 odsto, dok je onih sa BMI iznad 30kg/m2 ~ak 21 odsto.

Prema wegovim re~ima, razlo zi za to su mnogostruki, ali domi nantna su dva – sve vi{e pribe gavamo brzoj hrani, a sve mawe se kre}emo.

Posebno alarmantan podatak je porast gojaznosti kod dece i mnogostruko pove}awe obole lih od {e}erne bolesti u de~jem uzrastu.

Dr Skrobi} ka`e da su reper kusije gojaznosti na zdravqe po jedinca ozbiqan problem i ono o ~emu se mnogo ne govori.

„Ve}ina posmatra gojaznost kao estetski problem. Ali ono

Doma}a kujna

{to se zanemaruje su propratna oboqewa koja prate gojaznost. Me|u wima predwa~i {e}erna bolest, zatim povi{en krvni pri stisak, ali i ozbiqna oboqewa srca, plu}a, lokomotornog apara ta, hormonski disbalans i mnoga druga“, isti~e on.

Upravo zato se gojaznost danas defini{e kao oboqewe i poseb no je bitno da ga stru~na javnost, ali i opta populacija po~nu ta kvim smatrati, dodaje doktor.

„Prvi korak u le~ewu gojazno sti apsolutno treba da bude pre lazak na normalnu uravnote`enu ishranu i promene `ivotnih na vika, prevashodno u smislu po ja~avawa fizi~ke aktivnosti“, nagla{ava dr Skrobi}

Bitno je da se u ovom procesu obratite stru~nim nutricioni stima jer, kako ka`e, danas po stoje brojne {tetne dijete, bez ozbiqnog nau~nog utemeqewa, kojima se obi~no ostvaruje krat kotrajan efekat koji se vrlo brzo gubi, dok su mogu}e i posle dice na zdravqe. Pravilne dije te moraju da ukqu~uju sve grupe namirnica, unesene u dovoqnoj koli~ini i pravilno izbalansi rane, dodaje on.

„Gojaznost treba shvatiti kao oboqewe, a za pravilnio le~ewe neophodan je multidiscipipli narni tim. Uz nutricionistu kao prvu instance, neophodni su ~esto saveti i tretman od strane endokrinologa. Vrlo ~esto je ne ophodna i psiholo{ka podr{ka. Tako|e, u le~ewe je povremeno potrebno ukqu~iti i specijali ste kardiologije, te pulmologije, u zavisnosti od oboqewa koja prate gojaznost“, isti~e dr Skro bi}.

On navodi da su se danas pojavili i prvi lekovi koji su uspe{ni u regulaciji telesne te`ine, ali nagla{ava da pre pisivawe leka treba prepustiti specijalistima koji se bave goja zno{}u.

Danas se ~esto govori o hi rur{kom le~ewu gojaznosti. Do sta izrazito gojaznih pacijenata vidi ovu metodu kao prvu opciju. Ipak, neophodno je ista}i da za ovakvu vrstu le~ewa treba po {tovati striktne medicinske indikacije.

„Indikacije za barijatrijsku hirurgiju su indeks telesne mase (BMI) preko 40, ili preko 35 u koliko su uz gojaznost prisutna

lewa koja su direktno povezana sa gojazno{}u. U timu za pripremu pacijenta za operaciju trebalo bi da budu endokrinolog, nutricio nista, te psihijatar, ukazuje na{ sagovornik.

Dodaje da danas postoji {iro ki spektar barijatrijskih proce dura od kojih su naj~e{}e dve.

„Sleeve gastrektomija je pro cedura koja je danas u svetu naj zastupqenija. Ovom procedurom `eludac se su`ava, a deo `eluca koji je zadu`en za {irewe `elu ca nakon obroka se odstrawuje. Prirodan tok digestivnog trakta

cedurom ~uva, ali je nemogu}e uzeti ve}u koli~inu hrane od jednom, odnosno, prejedawe nije mogu}e“, navodi on.

„Druga najzastupqenija hi rur{ka procedura je gastri~ni by pass. Ovom metodom se pored toga {to se `eludac zna~ajno skrati, iz resporpcije izbacuje ve}a po vr{ina tankog creva. Ova proce dura pored toga {to je izrazito efikasna u regulaciji telesne mase, ima fantasti~ne efekte na {e}ernu bolest. Ova hirurgi ja se danas naziva i metaboli~ka hirurgija“, ka`e doktor.

[ta se doga|a u telu ako svaki dan pijete zeleni ~aj?

POSNI RECEPT

Ako niste qubiteq kafe, ~aj bi mogao da bude napitak po va{em ukusu. ^aj je jedan od najpopularnijih napitaka na svetu, qudi ga piju ujutru za bu|ewe, pre spavawa kako bi se umirili ili tokom popodneva za predah.

Najstarije i najdugove~nije populacije na svetu, poput Japanaca, svakodnevno piju ~aj. Ali {ta se ta~no doga|a u telu ako se svaki dan pije ~aj?

Une}ete vi{e fitonutrijenata

^aj je bogat nutrijentima koje mnogi drugi napici ne sadr`e, naro~ito kafa.

PARADAJZ ^ORBA NA VODI

POTREBNO JE: n glavica crnog luka, n veza zeleni, n 200 ml. paradajz pirea, n {oqa pirin~a, n bosiqak, n origano, n ka{i~ica soli, n ka{i~ica {e}era.

PRIPREMA:

1. Iseckati luk i zelen ({argarepa, celer, per{un, pa{kanat), posoliti i pro dinstati na vodi.

2. Kada je ve} omek{alo dodati 200 ml paradajz pirea i 1 ka{i}icu {e}era i din stati jos 5 min.

3. Dodati 300 ml vru}e vode.

4. Kada po~ne da vri, doda ti {oqu pirin~a.

5. Kuvati jo{ 10-tak minu ta, pa dodati origano i bo siqak.

6. Iskqu~iti {poret, po klopiti i ostaviti na toploj ringli narednih 20 minuta.

Fitonutrijenti su hranqive supstance u biqkama koje proizvode odre|enu bio lo{ku aktivnost i poma`u o~uvawu qud skog zdravqa na mnogo na~ina, na primer preko antioksidansa, u obliku borbe protiv odre|enih alergija, smawewa rizika od ne kih vrsta karcinoma i borbe protiv starewa. Ima}ete boqi metabolizam

Odre|eni ~ajevi nameweni su za boqe funkcionirawe metabolizma i wegovo vra}awe u ravnote`u. Istra`ivawa su dokaza

la da je u tome naro~ito efikasan zeleni ~aj, poznat po svom izuzetno pozitivnom efektu na zdravqe, {to je direktno povezano sa re gulisawem nivoa glukoze i kontrolisawem telesne te`ine.

Smawi}ete upale u telu ^aj je poznat po svojim protivupalnim svojstvima, a to se posebno mo`e osetiti ako

ga pijete svaki dan. Zeleni i crni ~aj naro~i to su uspe{ni u tome.

^e{}e }ete i}i u toalet

Neke vrste ~ajeva podsti~u na ~e{}e mo krewe, a diuretski efekat posebno se oseti kod ~aja od masla~ka, zelenog ~aja, ~aja od je~ma i ~aja od hibiskusa.

^aj sa diuretskim svojstvima ~esto se preporu~uje qudima koji imaju probleme sa bubrezima, dijabetesom ili odre|ene sr~ane probleme.

Lak{e }ete kontrolisati te`inu Brojna istra`ivawa dokazala su poziti van efekat svakodnevne konzumacije zelenog ~aja na odr`avawe zdrave telesne te`ine.

U~esnice istra`ivawa koje je trajalo 12 nedeqa zabele`ile su znatan gubitak kilo grama i masnog tkiva na podru~ju trbuha uz konzumirawe zelenog ~aja svaki dan.

Razlog takvih rezultata le`i i u tome {to zeleni ~aj pove}ava nivo energije, kontroli{e metabolizam i poma`e u proi zvodwi lipida.

Bosiqak kao idealan saveznik u borbi protiv stresa i hipertenzije

Bosiqak u mnogim kulturama i tradici jama nazivaju svetom biqkom, a koristi se i pri kr{tewima, ven~awima, verskim obredi ma i sve}ewu vodice. Miris bosiqka opu{ta, umiruje, pa se zbog toga smatra da ovaj zele ni dar prirode povezuje sa duhovno{}u. Pre svega, bosiqak je prirodni lek koji se kori si kao sredstvo za prevenciju i ubla`avawe odre|enih tegoba, pa tako i za sni`avawe krvnog pritiska.

U kuhiwi je jedan od prisutnijih za~ina koji mngoim jelima daje posebnu aromu, a u slu`ibi zdravqa je adaptogen - biqka koja

poma`e na{em telu da se nosi sa svakodnev nim stresom. Tokom konzumacije bosiqka, na{e telo postaje smirenije, stalo`enije i lak{e se nosimo sa stresom, {to se povoqno odra`ava i na regulisawe hipertenzije.

Za sni`avawe pritiska je va`no da uzi mate terapiju koju vam je lekar prepisao, a bosiqak, u konsultaciji sa lekarom, mo`e biti prirodni pomo}nik u borbi protiv hi pertenzije. Mo`ete ga uzimati tako {to }ete

ujutru na prazan stomak pojesti nekoli ko sve`ih listova bosiqka kako biste iskoristili sve blagodeti ove mo}ne biqke. Tako|e, listi}e bosiqka mo`ete ubacivati u limunadu, ali i praviti od wih ukusan pestosos kao dodatak mnogim jelima.

Klasi~an ~aj od bosiqka se kuva tako {to se listovi bosiqka preliju sa prokqu~alom vodom, nikako se ne kuvaju kako bi se sa~uva la va`na jedniwewa u biqci.

Kako da napravite bosiqak limunadu?

Zagrejte 300ml vode do kqu~awa, ali ne da prokqu~a. Zatim u vodu stavite tri lista sve`eg bosiqka i iseckanu koru organskog li muna, du`ine oko 5 cm. Pome{ajte, ostavite da odstoji oko 15 minuta i popijte. Napitak mo`ete piti i kada se potpuno ohladi. Za pri jatniji ukus dodajte i malo meda.

Skandinavka 1: VODORAVNO PALISADA, N, S, HAPS, GRO, ABEL TASMAN, LET, EMINEM, OSLOBA\ATI, T, ANDRIJA MILO[EVI], RI^ARDS, LEVITIRATI, U, ATAIR, EJALET, BD, I, NU, TATARI, AVETI, SLANICI, DENIS LOU, O, E, U, OSAMSTO SEDAM, ROLEKS, ISTRAGA

Skandinavka 2: VODORAVNO

A, DZK, EPP, DA[AK VETRA, ILI, GARDIST, SE, IHA, NA[E, REAKTIVIRATI, ETN, NAPRTITI, AMOVI, NIKOLIJA JOVANOVI], RAM, KATA-TAVAN, ALAS, KANONIST, KONTIST, RA, A, PTOMAIN, KVAR, ATIKA, SPASEWE, GALANTERI, KAS

Ukr{tenica: VODORAVNO \URA\ BRANKOVI], UZAN, KABIR BEDI, LENON, JEZERKI], TIMAN, ADANA, FILIPIKA, OZIMA, OSUJETITI, ACID, NEGATIVNA OCENA

u {koli koja se dobija za nedovoqno pokazano znawe.

USPRAVNO: 1. Ru`a (tur.) - Jedinica ~ujnosti zvuka, 2. Stupiti u brak, ven~ati se, 3. Mesto na Kosovu kod Kosovske Kamenice, 4. Nezakonitost (gr~.), 5. [esto slovo azbuke - Napregnut, 6. Bokserski klub (skr.) - Konci, 7. Mesto bla`enstva (bibl.) - Qutwa, srxba, 8. Nema~ki fizi~ar, Ernst - Reka u Francuskoj,

Andri}a,

(1925-2003),

Koliko zra~ewa primimo kada pojedemo bananu ili snimamo zub?

Radijacija, joniziraju}e zra~ewe, je svuda oko nas

Atomski rat, atomske elek trane, eksplozije i incidenti... posle atomske bombe ni trava ne raste, op{ta apokalipsa. Ureza li su nam to u mentalni sklop, strah od atoma je sveprisutan.

Hiro{ima danas ima oko milion i po stanovnika, tamo se proizvode i kod nas cewe ni automobili. U Nagasakiju prema popisu iz 2020. godine `ivi oko pola miliona qudi, dom je brojnih univerziteta, a i tamo se tako|e izra|uju pozna ti automobili. [irom sveta, od Drugog svetskog rata na ovamo, demokratske i nedemokratske dr`ave detonirale su gotovo tri hiqade atomskih bombi (tzv. testovi) spram kojih su atomske bombe ba~ene na pomenuta dva grada bile de~je igra~ke.

Radijacija, joniziraju}e zra~ewe, je svuda oko nas. Ekvivalen tna doza joniziraju}eg zra~ewa meri se izvedenom SI jedinicom

1Sv). Na{ svet je u su`ivotu s joniziraju}em zra~ewem.

Pojedemo li bananu primili smo 0,10 μSv. Aerodromski skener obogati nas za vrednost od 0,20 –0,60 μSv. Deset sati leta avionom na desetak hiqada metara visi ne opskrbi nas sa 30 μSv. Rend gensko snimawe zuba sa novijim ure|ajima ozra~i nas s 100 μSv, pri mamogramu ta vrednost je naj

mawe 400 μSv. CT snimawe celog tela 10,000-30,000 μSv. Za {est meseci boravka na Me|unarodnoj svemirskoj stanici astronauti dobiju 80.000 μSv, pri isto toli ko vremena tokom puta na Mars budu}i kolonizatori primi}e barem 250.000 μSv. Prilikom incidenta NE Fuku{ima

zabele`ene su najvi{e primqe ne doze kod servisnog osobqa od po 670.000 μSv! Doza od preko 10,000,000 μSv (10 Sv) gotovo si gurno podrazumijeva smrt ~oveka za mawe od 30 dana po izlagawu.

Problem sa joniziraju}em zra~ewem utoliko je ve}i jer na{a tela nisu sposobna da detektuju wegovo prisustvo. Posledice izlagawa ovoj vr sti EM zra~ewa zakasnele su i neretko ih je te{ko povezati sa trenutkom i uzrokom. Na primer ~ovek mo`e da bude u trenutku izlo`en vi{estrukoj smrtono snoj dozi zra~ewa, a da pri tome ne oseti ama ba{ ni{ta, posle dice }e rezultirati za nekoli ko sati, dana ili nedeqa, ~ak i godinama kasnije.

Naravno nije sve crno-be lo. Vrednosti koje smo naveli itekako mogu da variraju, na primer, od starosti i kvalite ta medicinskih ure|aja, rute i visine leta aviona, lokaciji na Zemqi gde se nalazimo, aktual noj situaciji zemaqskog i sve mirskog vremena... R. N.

Nekada davno Sahara je bila prostranstvo prekriveno tra vom i {umama, sve dok je qudska aktivnost i klimatske prome ne nisu transformisale u nama prepoznatqivu pustiwu. Od mno gobrojnih naroda koji su tokom vekova lutali wenim prostran stvima, samo jedan je nakon re{io da joj se prilagodi i nazove svo jim domom - Berberi.

KRATKA ISTORIJA BERBERA

Pustiwa Sahara se prote`e od Atlantskog okeana na zapadnoj obali Afrike do Crvenog mora na isto~noj obali i predstavqa te ritoriju prekrivenu peskom i ste nama me|u kojim gotovo i da nema `ivota. Ali Sahara nije uvek bila pustiwa. Pre samo 11.000 godina tu je rasla trava, koja je slu`ila za ispa{u velikog broja `ivotiwa. Me|utim, paralelno sa ekspolatacijom prirodnih re sursa do{lo je i do klimatskih promena, koje su celo podru~i je transformisale u neplodnu zemqu prekrivenu peskom u kojoj gospodare negostoqubivi uslovi.

Kako se zemqa mewala, qudi su migrirali i tra`ili nov dom i resurse koje mogu da eksploa ti{u. Ali preci Berbera su ima li druga~iju ideju. Umesto da odu iz Sahare, oni su zapravo prila godili svoj na~in `ivota i po~e li da napreduju tamo gde ve}ina nije mogla. Najraniji tragovi o

wima sugeri{u da se grupa qudi sa sli~nim jezikom kretala se vernim oblastima Afrike jo{ tokom kamenog doba, {to je tokom vremena rezultiralo stvarawem zajedni~kog identiteta koji je postao osnova za razvoj prepo znatqive kulture Berbera.

Vekovima su pripadnici ovog naroda bili u interakciji sa drugim civilizacijama koje su se pojavqivale u severnoafri~kom reonu. Zabele`eno je da su bili pot~iweni Feni~anima i Kar tagiwanima, kao i arapskim kraqevstvima. Nakon pada Rima wihova zajednica je opet preuze la kontrolu nad odre|enim de lovima severozapadne Afrike. Naravno, sve ovo je ostavilo du bok trag na wihovu kulturu koja je konstantno potpadala pod ra zli~ite uticaje. Ipak, to ih nije omelo da razviju i poseban na~in `ivota koji ih je u~inio jedin stvenim.

[TA JE TO TRADICIONALNI BERBERSKI NA^IN @IVOTA?

Okru`eni nepreglednom pu stiwom svi ozbiqniji poku{a ji bavqewa poqoprivredom su brzo odba~eni. Ovo ih je navelo da odaberu nomadski stil `ivo ta, koji je tokom vremena postao centralni deo wihove kultura, a verovatno i pravi razlog zbog kog su sebe nazivali "slobod

nim qudima". Tokom vekova su pre`ivqavali tako {to su uzga jali krda kamila i kowa, koje su terali sa jednog mesta za ispa{u na drugo. Zajednica je razvila tradicionalu podelu poslova, pa su mu{karci brinuli o stoci, dok su se `ene bavile poslovima po put tkawa plavih haqina.

Razvitkom trgovine, oni po staju kqu~ni igra~i na putevima robne razmene koji spajaju Sever Afrike i Bliski istok. Wihov ose}aj za navigaciju i poznavawe puteva koji se {ire kroz mora pe{~anih dina u~inili su ih ve{tim nomadima koji su umeli da prona|u izvore vode tamo gde su drugi umirali.

Iako se danas ve}ina izja{wa

va da pripada muslimanskoj ve roispovesti, jedinstven stil `ivota je doveo do razvoja obi~aja koji su pre`iveli tokom vi{evekovnih transformacija i uticaja razli~itih religija. Specifi~nost je da `ene ove zajednice retko nose velove, dok u ve}ini slu~ajeva imaju i mogu}nost da same biraju mu`e ve. Tako|e, tu je i obi~aj o go stoprimstvu, koji podrazumeva da svaki stranac kog Berberin nahrani i da mu vode, postaje osoba kojoj je doma}in du`an da obezbedi siguran boravak u pustiwi. Mo`da deluje ~udno, ali pronalazak vode i hrane u pustiwi predstavqa razliku izme|u `ivota i smrti, stoga je

DA LI U SAVREMENOM SVETU

IMA MESTA ZA BERBERE?

Ve}ina wih danas `ivi u Maroku, Al`iru, Libiji, Tuni su, kao i u severnim delovima Malija i Nigera. Kada se uzme u obzir nomadski na~in `ivota, ne iznena|uje {to se pojedini pripadnici ovog plemena mogu na}i i u Mauritaniji, Burkini Faso i Egiptu.

Me|utim, borba koja se odvija izme|u zagovornika modernog i tradicionalnog na~ina `ivota dovodi u pitawe opstanak ovog plemena specifi~nih obi~aja i tradicije. Poput mnogih autoh tonih i tradicionalnih naroda, oni sve vi{e gravitiraju ve}im gradovima u kojima mogu lak{e da na|u posao i prehrane svoje porodice.

Sivert (skra}eno; Sv). Naziv je do bila prema {vedskom fizi~aru i lekaru Rolfu Sivertu. Doza od 1Sv je enormno velika, pa u re alnom svetu koristimo i merimo mili i mikro Sv (hiqadu odnosno milion puta mawe od

VETRA,

ovaj obi~aj va`an deo wihove kulture.

10. decembar 2020. 8. decembar 2022.

Australija objavila Novakov povratak

Novak \okovi}, najboqi srpski teniser, na listi je u~esnika za Australijan open i vi{e nema bilo kakve sumwe da }e od 16. januara igrati na prvom grend slemu u godini. Saga je sada i zvani~no zavr{ena, a Novak \okovi} bi}e peti nosilac u Australiji.

Ispred srpskog asa na listi je prvi nosilac Karlos Alkaraz, za wim Rafael Nadal, Kasper Rud, Stefanos Cicipas.

Iza Novaka u prvih deset nosilaca nalaze se i Feliks O`e Alijasim, Danil Medvedev,

Andrej Rubqov, Tejlor Fric kao i Hubert Hurka~.

Na listi u~esnika nalaze se i Miomir Kecmanovi}, Filip Kra jinovi}, Laslo \ere kao i Du{an Lajovi}.

Novak }e pre Australijan opena igrati na turniru u Adelejdu, {to }e mu poslu`iti kao sjajna priprema za prvi grend slem u sezoni, ~iji je trofej podigao devet puta, po ~emu je rekorder.

NOVAK \OKOVI] VAKCINISAO SINA STEFANA PROTIV KORONE?

Australija ve} po~ela sa "do~ekom" za Noleta, a ovo je najve}i argument

Novak \okovi} je fanta sti~no odigrao u drugoj polovini 2022. godine, osvojio i zavr{ni masters turnir u Torinu, ~ime je na najboqi na~in najavio po vratak na omiqeni grend slem. Samo... Australijan open 2023 ne}e biti obi~an za wega. Zbog svega {to mu se desilo u januaru 2022, kada je iz Australije de portovan, "do~ek" koji se polako sprema - donosi i prili~no za nimqive momente.

Podsetimo, Novak \okovi} je, nakon {to mu je pregledna medi cinska dokumentacije od strane dve nezavisne medicinske ko misije, dobio poziv Teniskog sa veza Australije da u~estvuje na Australijan openu 2022.

Ali, iz politi~kih razloga srpski as je izba~en sa austra lijskog tla kao kriminalac, a ne rekorder tamo{weg grend slema.

[okiran, uzdrman onime {to mu se desilo, a i ~iwenicom da je razapet u dobrom delu "zapadne" javnosti, propustio je uvodni deo sezone. Ali, stvari su po~ele da se mewaju.

Istina, ne ba{ odmah po No leta.

Prvo su ga li{ili bodova sa Vimbldona, gde je odbranio titu lu, ali su zbog situacije oko Ru sije i Ukrajine, te zabrane u~e{}a Rusima od strane organiza tori tog grend slema, ~elnici ATP-a sve to iskoristili da donesu odluku da, nekim ~udom, niko ne dobija bodove ove godine na naj~uvenijem grend slemu.

Iako ga je osvojio, Srbin je ostao bez 2000 bodova (oduzeti su mu pro{logodi{wi) danas ta vori na petom mestu ATP liste. Ali, u Australiju se vra}a. Nema vi{e tamo onih propisa koji su ga ko~ili da igra u januaru 2022, a

ukinuta mu je i zabrana povratka, kako ka`u lokalne vlasti.

To veoma raduje biv{eg di rektora Australijan opena, Pola Meknamija, koji je o Noletovom povratku na vrlo zanimqiv na~in govorio za "Ejx". U pitawu je australijski mediji koji jeste bio, kao i gotovo svi ostali, za govornik deportacije Novaka \okovi}a, ali je prili~no profe sionalno izve{tavao o "wegovoj strani medaqe" - argumentima koje je koristio wegov pravni tim tokom pomenutog januarskog procesa koji je zgrozio mnoge.

Meknami je ovako po~eo da

sumira utiske:

- On je bio najboqi igra~ koji je ovde stigao na pro{li turnir (januar 2022), bio je u najboqoj formi tada, a on je i daqe naj boqi igra~, naro~ito na tere nima sa ~vrstom podlogom, tako da zaslu`uje da bude nazivan favoritom. Mislim da je od po sebnog zna~aja to {to mo`e da osvoji desetu titulu. Jedini koji ima deset pehara sa jednog grend slema je Rafa (Rafael Nadal) na Fren~u (Rolan Garos). Tako da mislim da }e se ba{ jako potru diti da osvoji deseti Australi jan open, naro~ito posle onoga {to se de{avalo u protekloj se zoni - uveren je biv{i direktor "Ausopena".

On ne skriva da bi voleo da se Nole do|e do nove titule u Melburnu:

- Stvarno se nadam da }e to i da uradi. Za mene, \okovi} je ~ovek od principa. Ne sla`u se svi sa wegovim stavovima, ali on re~ dr`i i zbog toga je pro pustio dva grend slema ove go dine. A to je mnogo propu{tenih turnira kada ste jedan od onih koji jure rekord po broju osvoje

nih grend slem trofeja. Zato ga po{tujem i nadam se da }e biti lepo do~ekan - dodao je Meknami. Govore}i da je "izdr`ao ka znu", on je potom objavio i ne{to o ~emu dosad nije bilo re~i, niti je sam Novak potvrdio taj detaq vezan za wegovu porodicu:

- Qudi zaboravqaju da je on organizovao punktove za Kovid vakcinaciju u Srbiji, da je wegov sin (Stefan \okovi}) vakcini san! - istakao je Pol Meknami.

Intervju je zakqu~io odmah potom:

- Tu se radilo o onome {to on veruje za sebe li~no, a to o~igledno nije ono {to su op{ta verovawa. I, okej. Ja sam vakci nisan, a to je li~ni izbor. Stvar no sam bio veoma razo~aran kako se sve ono (u januaru) izde{a valo. Ali, tako to ide, zar ne? Ipak, sve to je iza nas. Mislim da nas ~eka sjajan Australijan open, a po~iwe i Junajted kup, tako da nas ~eka veliko leto (na ju`noj hemisferi je leto u vreme kada je u Srbiji zima). Novak sva kako daje na "te`ini" celoj stva ri - zakqu~io je biv{i direktor Australijan opena. N. R.

Niko u crno-belom taboru ne bi imao ni{ta protiv da se de{avawa sa me~a protiv Budu}nosti preslikaju i na ~etvr tak (20.30), kada ko{arka{i Partizana u prvom, istorijskom, evropskom ve~itom derbiju do~ekuju Crvenu zvezdu. ^ak, na protiv, predstava nad Podgori~anima (106:77) slika je i prilika onoga kako na vija~i i struka `ele da igra~i izgledaju na parketu.

Uz ve} redovnu napada~ku efikasnost, pomo}u koje su sada ubacili rekordan broj ko{eva u sezoni (pro{li rekord je bio 105 protiv Cibone), "parni vaqak" je ko na~no, posle tri me~a, rivalu dozvolio mawe od 80 poena. Najvi{e muka je u pret hodnom periodu treneru @eqku Obrado vi}u izazivala defanzivna postavka, kao i skok igra, ali su oba ta segmenta ovog puta bila na zadovoqavaju}em nivou (11 skokova vi{e od Budu}nosti).

Ba{ u pravi ~as pred revan{ sa crve no-belima, koji su iz prvog ovosezonskog me|usobnog duela odigranog u regionalnoj ligi iza{li sa 16 poena u plusu (90:74).

- Pobeda protiv Budu}nosti ne}e zna~iti apsolutno ni{ta ako ne ponovi mo isto protiv Zvezde. Sada smo imali predjelo, ali ono glavno na meniju dola zi u ~etvrtak - rekao je Matijas Lesor, koji jedva ~eka da za dva dana pred punom "Arenom" istr~i na megdan rivalu koji se

nalazi u seriji od sedam vezanih pobeda u svim takmi~ewima.

Nestrpqiv pred dolazak najve}eg ri vala je i mladi Tristan Vuk~evi}, koji se posle ne{to ti{eg perioda protiv crno gorskog {ampiona "javio" sa 15 poena.

- Ne gledam li~nu statistiku, ovde sam da pomognem ekipi. Izgubili smo prethod ne ~etiri utakmice i bilo je veoma bitno da pobedimo, kako bismo dobili samopo uzdawe pred Crvenu zvezdu - kratko je prokomentarisao najboqi strelac me~a svoju partiju.

„Neka se ori hala, ali samo u slavu Partizana”

Pred predstoje}i evroliga{ki ve~i ti derbi, trener i igra~i tima iz Humske imaju molbu za navija~e

Svega i sva~ega nagledali smo u ve~i tim derbijima prethodnih godina. Ali, nije mnogo utakmica bilo mu~no kao one u finalu ABA lige, pro{le sezone... Bile su ba{ – mu~ne!

Sa mnogo prekida, bacawa sve ga i sva~ega na teren, „zaletawa“, pa pra`ewawa dvorane, igrawa pred „deli mi~no popuwenim“ tribinama. ^ak i je i prvi derbi ove sezone prekinut. Nije bilo kao letos, ali i sada je jedna tribina „de limi~no“ pra`wena.

Sledi novi derbi. Ovaj }e biti potpu

no druga~iji od svih ikada odigranih. Bi}e prvi koji su beogradski velikani igra li u Evroligi. I ba{ niko ne `eli da se na wemu vide scene kakve su „rezervisa ne“ za ve~ite derbije.

Partizanovi igra~i i trener, kroz kra tak video klip, obratili su se navija~i ma. Sa jasnom molbom: „Navijajte sport ski“.

Konkretno...

- Uvrede i incidenti su odavno posta li na{a svakodnevnica – rekao je Aleksa Avramovi}.

Kevin Panter zatim naglasio...

- Ako bacate stvari na teren, ne po ma`ete nam.

- Hajde da promenimo to – dodao je Avramovi}.

I @eqko Obradovi} je imao poruku za navija~e.

- Po{tovawem protivnika, po{tujemo sami sebe!

Danilo An|u{i} je podsetio...

- Posle osam godina ponovo smo u dru{tvu najboqih!

Derbi – rasprodat!

Tri dana pre prvog ikada okr{aja Par tizana i Crvene zvezde u Evroligi, iz Humske su sa ponosom istakli da su sve ulaznice za tu utakmicu rasprodate!

Pored 11.500 sezosnkih ulaznica, sve dnevne ulaznice koje su se na{le u slo bodnom opticaju su rasprodate. Kada je u pitawu derbi - bezbednosne snage na uta kmici }e biti poja~ane.

Ubacivawe mekih i tvrdih predmeta u teren je strogo zabraweno i ne}e biti tolerisano. Nulti stepen tolerancije po stoji i za uvredqiva skandirawa. S. G.

Mitrovi} kao Stojkovi}

Golgeter Orlova najboqi na{ strelac na Mondijalima, izjedna~en sa selektorom

Aleksandar Mitrovi} sa 52 gola najboqi je strelac u isto riji na{e reprezentacije, a u Kataru je postao i najefikasniji

Orao na svetskim prvenstvima.

Popularni Mitar je tresao mre`e Kamerunu i [vajcarskoj i uz jo{ pogodak protiv [vajcara ca na pro{lom Mondijalu stigao je do tri radosti na najve}im ta kmi~ewima.

Za Srbiju su po jedan gol na planetarnim {ampionatima postizali Strahiwa Pavlovi}, Ser

gej Milinkovi} - Savi}, Du{an Vlahovi} (2022.), Aleksandar Kolarov (2018.), Milan Jovano vi} i Marko Panteli} (2010.). Ra~unaju}i i SR Jugoslaviju i Srbiju i Crnu Goru, Mitrovi} je tako|e najefikasniji na{ igra~ na SP. Upravo je u Kataru tobxi ja Orlova pretekao Slobodana Komqenovi}a, strelca dva gola

21. novembar - 18. decembar

1998. u Francuskoj (protiv SAD i Holandije).

Po jedan gol postigli su Ni kola @igi}, Sa{a Ili} (2006.), Sini{a Mihajlovi} i Dragan Stojkovi} (1998.).

Sada{wi selektor je isti kao golgeter aktuelne generacije po u~inku jer je postigao dva ~ude sna gola za reprezentaciju SFR Jugoslavije 1990. u Italiji i to u osmini finala protiv [panije (2:1 posle produ`etaka).

Ako se ra~unaju ~lanovi svih generacija na{e nekada{we dr`ave, jo{ petorica igra~a postigla su po tri gola, a niko vi{e. Trostruki strelci bili su: Ivica Bek, Todor Veselinovi}, Milan Gali}, Jurica Jerkovi} i Du{an Bajevi}.

Mitrovi} }e, ako se Srbija, plasira igrati i za nepune ~eti ri godine u SAD, Meksiku i Kana di i imati priliku da i na mon dijalima postane na{ golgeter.

KATAR VE] "RU[I" SKUPOCENI STADION!

Pamti}emo ga po

krahu Srbije, s Kosova tra`ili ceo ovaj objekat

Dan posle utakmice Brazil - Ju`na Koreja, radi se na tome da "nestane" stadion koji je obele`io Mundijal u Kataru. Mnogo toga neobi~no vezuje se za ovaj objekat. Stadion se zove "974" {to je prvi put da neki od objekata na kojima se igraju uta kmice Mundijala ima kao naziv broj, a razlog za ovako ne{to jeste sama arhitektura. Objekat je ko{tao oko 767 miliona dolara! Naime, ~itav stadion izgra|en je pomo}u 974 transportnih kon tejnera, koji }e svi mo}i da se izvuku i iskoriste za neku drugu svrhu posle turnira. Tako|e, ovaj stadion nije klimatizovan jer za tim i nema potrebe, zbog specifi~ne infrastrukture, a broj 974, ujedno je i pozivni za Katar, pa je i sa te strane simboli~an. Stadion "974" je kapaciteta 40.000 mesta i nalazi se u Dohi, na obali Persijskog zaliva, a izgra|en je tako da poseduje prirodnu ventilaciju, a najve}i deo konstrukcije izgra|en je od recikli ranog ~elika. U pitawu je stadion modernog dizajna, koji }e kada najboqi fudbaleri sveta napuste Katar, oti}i u istoriju. Nama ovaj me~ ne}e ostati u lepom se}awu, na wemu smo igrali protiv [vajcarske i ispali sa Mundijala sa 3:2. Koreja je u za vr{nom od sedam utakmica na ovom objektu pala protiv Brazila sa 4:1.

Plan FIFA i zahtev tzv. Kosova

Po zavr{etku Svetskog prvenstva stadion }e biti demontiran i poklowen nekoj od dr`ava ~lanica FIFA. Kandidata za preuzi mawe ovog velelepnog zdawa je mnogo, a prema pisawu inostranih medija prvi prenosivi stadion na planeti dobi}e Fudbalski sa vez tzv. Kosova.

Savez ju`ne srpske pokrajine kod Svetske fudbalske asoci jacije aplicirao za dobijawe stadiona nakon Mundijala, a prema re~ima predsednika tzv. “FS Kosova” {anse da ovaj sportski obje kat na kraju zavr{i u wihovom vlasni{tvu su velike i to zbog dobrih odnosa koje gaje sa FS Katara.

Ova informacija isplivala je odmah nakon vesti da je FIFA pokrenula istragu protiv Fudbalskog saveza Srbije, zbog zastave koja se na{la u svla~ionici na{eg dr`avnog tima a na kojoj je bila iscrtana teritorija Kosova i Metohije u bojama srpske trobojke i sa natpisom “Nema predaje”.

Zahtev za istragu protiv FS Srbije pokrenuli su Fudbalski savez tzv. Kosova i Olimpijski komitet te samoprogla{ene dr`a ve.

DALI]: LEPO JE BITI ME\U OSAM NAJBOQIH

NA SVETU Hrvatska se plasirala u ~etvrtf inale Svetskog prvenstva u Kataru

Selektor Hrvatske Zlatko Dali} rekao je da je lepo biti me|u osam najboqih na svetu, kao i da su do uspeha zaslu`eno do{li. – Lepo je ujutro biti me|u osam na svetu, za slu`eno smo to izborili u te{koj i mu{koj utakmi ci. Malo smo proslavili svako na svoj na~in. Jo{ nisam pogledao utakmicu, ne treba neka posebna analiza. Igrali smo dobro, prvo poluvreme smo na metnuli svoj stil pola sata, nakon toga smo u{li u nepotrebnu nervozu sa nekoliko gre{aka, ali smo to kasnije popravili – rekao je Dali}, prenela je Hina.

Fudbaleri Hrvatske plasirali su se u pone deqak u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva u Ka taru, po{to su nakon penala bili boqi od Japana (1:1, 3:1).

Hrvatska }e u ~etvrtfinalu igrati protiv Bra zila, a Dali} dodaje da je ju`noameri~ka selekcija najmo}nija ekipa na ovom takmi~ewu.

– Imaju kvalitet, {irinu ekipe, to je zastra{u ju}e. O~ekuje nas veliki ispit, te`ak zadatak pro tiv ekipe koja voli da se nadigrava. Mora}emo dobro da se pripremimo. Nemamo se ~ega bojati, moramo u}i sa puno vere i samopouzdawa, moramo da u`ivamo u fudbalu. Brazil je favorit, ali ne} emo se predati – istakao je on.

Dali} je ocenio da se Brazilu najboqe supro stavila selekcija [vajcarske, koja je u me~u drugog kola Grupe G pora`ena sa 1:0.

– Imala je najboqu taktiku. Srbija je bila do bra u prvom poluvremenu, Kamerun je pobedio, ali Brazil je igrao sa drugom ekipom. [vajcarci su se najboqe pripremili, bili su kompaktni i to je put kojim i mi mo`emo – rekao je on.

Hrvatski selektor je dodao da je za mlade

igra~e dobro da igraju sa iskusnim Modri}em, Pe ri{i}em, Brozovi}em i Kova~i}em.

– Uvek smo imali talente, ali smo relativno mala zemqa pa nemamo koli~inu igra~a i rezultat nam pati. Generacija iz Rusije je igrala 10 godina zajedno i imala i uspone i padove pa se poklopi lo pre ~etiri godine. Uvek je bilo talenata, uvek se pojavi neka generacija, ne strahujem. Sad imamo nekoliko dobrih igra~a, treba }e im vremena da odrastu – ocenio je Dali}, koji je pre ~etiri godine postao svetski viceprvak sa Hrvatskom.

Dali} je rekao da se ne radi samo o sre}i prili kom {utirawa jedanaesteraca.

– Bitna je mentalna snaga, odlu~nost i hrabrost. Ju~e je Vla{i} rekao ja }u {utirati prvi i pogodio je. Ju~e su {utirali igra~i koji nisu bili planira ni, to jo{ vi{e oja~ava. [utirali su oni koji nisu bili u prvom planu za {utirawe. Nije sre}a, nego mentalna snaga, znawe, ~vrstina i malo sre}e – za kqu~io je Dali}.

Hrvatska i Brazil igraju utakmicu u ~etvrtfi nalu Svetskog prvenstva u petak od 16.00.

Brazilski fudbalski repre zentativac Nejmar rekao je da je „cele no}i plakao” kada je povre dio desni sko~ni zglob zbog ~ega je morao da propusti dve utakmi ce grupne faze na Svetskom pr venstvu i da ekipa sawa o tituli u Kataru.

Nejmar je u Dohi postigao gol u pobedi Brazila protiv Ju`ne Koreje 4:1 u osmini finala Svet skog prvenstva u Kataru.

Nejmar je povredio desni sko~ni zglob u utakmici protiv Srbije, prvoj na Mondijalu u Ka

taru, koju je Brazil dobio sa 2:0.

On je zbog povrede propustio preostale dve utakmice u Grupi G, protiv [vajcarske (1:0) i Ka

meruna (0:1).

On je postao tre}i brazilski reprezentativac koji je postigao golove na tri razli~ita svetska prvenstva, posle Pelea i Ronal da.

On je `eleo da po{aqe poru ku legendarnom sunarodniku Pe leu, koji boluje od raka i nalazi se u bolnici u Sao Paolu.

- Te{ko je pri~ati o tome, ali `elim mu sve najboqe, da se opo ravi {to pre. Nadam se da smo mu pobedom doneli utehu - rekao je Nejmar.

Stojkovi} o uspehu, gri`i savesti, spisku koji se nije pravio po kancelarijama...

Selektor fudbalske repre zentacije Srbije Dragan Stoj kovi} izjavio je da je na{ na cionalni tim napravio veliki uspeh samim plasmanom na Svet sko prvenstvo u Kataru. Stojko vi} se danas u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi obratio jav nosti po povratku sa Mondijala u Kataru.

-To nisam bio ja. Postoje objektivni razlozi zbog toga. Ti razlozi kre}u da mene brinu. Negde po~etkom novembra, znaju}i situaciju i zdravstveni bil ten na{ih kqu~nih igra~a. Ne}u praviti razliku me|u igra~i ma, ali zdravstveno stawe me|u najja~im karikama je bilo lo{e. Nije trebalo ni da igraju, ali nije bilo normalno da ih ne vo dimo na Mundijal. Oni su to za slu`ili. Usre}ili su ovaj narod

golovima i asistencija ma u kvalifi kacijama. Iz tog ra zloga nisam bio taj, nisam mogao da budem. Znao sam da }e biti te{ko do}i do drugog mesta u grupi - rekao je Stojkovi} na konferenciji za novinare.

Selektor Srbije je istakao da su svi igra~i dali maksimum na Mondijalu u Kataru.

- Igra~i su dali maksimum, to govore i neki parametri. Vidi se `eqa, po`rtvovanost, sve {to bi ekipa trebalo da ima. U nekim trenucima nismo smeli da poklawamo pobedu, {to se ti~e Kameruna. Mi smo sami krivi zbog toga. To su stvari za anali zu. Da smo bili zdravstveno na mestu, slika bi bila druga~ija. Postigli smo pet golova, to je

fenomenalno u ovom stawu. Za mislite da smo bili zdravi i spremni? - naveo je Stojkovi}.

On je istakao da je `eleo da sa~uva pozitivnu energiju u re prezentaciji.

Degenek o u~e{}u na SP, duelima sa Mesijem, Orlovima...

Milo{ Degenek smatra da je nedostajalo sre}e da Australija iznenadi Argentinu, ali i osminu finala ocewuje

uspehom

Australija je drugi put igrala osminu finala svetskog prven stva. Kenguri su pora`eni od Argentine (1:2), ali su hrabrom igrom i pretwama, ne samo u fini{u, za izjedna~ewe ostavili odli~an utisak i jedno su od najprijatnijeg iznena|ewa Mondijala.

Osetila je i Srbija snagu selekcije sa najudaqenijeg kontinen ta 2010. u Ju`noj Africi, me|utim, tada su samo Orlove uskratili za uspeh, nisu mogli da pro|u daqe.

Prethodno je me|u 16 najboqih bio tim predvo|en Gusom Hidin kom u Nema~koj 2006. Eliminisan je od kasnijeg {ampiona Italije (0:1).

Milo{ Degenek rado je popri~ao sa novinarima iz Srbije u miks zoni po zavr{etku utakmice:

- Igrali smo dobro, naterali smo Argentinu da se brani sa pet igra~a od 60. minuta. Mnogo sre}e imali su Gau~osi kod drugog gola. Za prvi ne mo`e ni{ta da se ka`e, jer je mre`u pogodio naj boqi igra~ svih vremena. Mogli smo i trebalo je da izjedna~imo, stvorili smo odli~nu priliku u fini{u. Bog je hteo da oni pro|u i oti{li su daqe. @elim im da osvoje trofej.

Ponosan je desni bek Australije na igre wegove reprezentacije u Kataru:

- Svaka ~ast saigra~ima, stru~nom {tabu, celoj dr`avi. Niko nije o~ekivao da doguramo dovde. Iznenadili smo mnogo qudi. Vra}amo se uzdignute glave, moramo da budemo sre}ni zbog svega {to smo postigli.

Degenek je igrao na sve ~etiri utakmice na Mondijalu, ceo me~ protiv Danske, 72 minuta u duelu sa Argentinom, 15 u okr{aju sa Tunisom i pet na startu kad je rival wegovoj selekciji bila Fran

Stojkovi}:

Nacija me podr`ava 100%, neke boli {to ne uti~u na reprezentaciju

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} izjavio je da ima podr{ku nacije i obe}ao da }e u~ini sve da se na{ tim plasira na Evropsko prvenstvo, koje se odr`ati 2024. Stojkovi} se u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi obratio javnosti po povratku sa Mondijala u Kataru.

- Bilo bi kukavi~ki da sam odleteo za Pariz, Majami i da sam poslao saop{tewe u pet-{est re~enica, a vi radite i pi{ite {ta ho}ete. To je kukavi~luk, nemam razloga da se stidim. Nisam ~itao {ta su mediji pisali, jer sam `eleo sam da se fokusiram na tim. Slobodno kritikujte, ovo je demokratska zemqa, ali da uti~ete na tim, ko }e igrati, ko }e biti na spisku, u kom sistemu? To ja odlu~ujem i niko vi{e u ovoj zemqi, iskqu~ivo ja. Zato delim od govornost - rekao je Stojkovi}.

Istakao je da ne}e da dopusti „me{etarewe” u reprezentaciji.

- Nikakav upliv klubova, agenata, wihovih interesa... Narav no da smetate, jer ne mogu da manipuli{u sa vama. Dok god sam selektor, tako }e biti, jer imam ideju i stav za koji se borim. Po nosan sam na sve {to smo uradili. Javnost mo`e da bude ponosna na reprezentativce. Nacija mene podr`ava 100 odsto, to ose}am, naciju ne la`em, niti }u je lagati. Ja nisam Deda mraz koji is puwava `eqe, imam stav i to se nekome ne svi|a. Od marta znam da sam nekome trn u nozi. Boli ih {to nemaju uticaj na reprezen taciju. Boli ih to {to je Sportski centar ponovo poprimio da ima funkciju, funkciju mira, spokojstva, a ne kafana da mo`e da u|e ko ho}e i kad ho}e. Trude se da to sru{e, osetilo se i u kvalifi kacijama. Poku{avali su da plasman na Mundijal predstave kao slu~ajno, a to su bo~ni faktori koje }ete stalno imati - naveo je selektor Srbije.

Stojkovi} je istakao da se ne bavi fudbalskom politikom i podsetio na de{avawa na Izbornoj skup{tini FSS.

- Da li su me igra~i pitali kakav je ovo cirkus? Jesu, pitali su me. ^udili su se i pitali da li je mogu}e. To sam ostavio po strani i rekao im da se fokusiraju na drugo, da ne gube energiju. Mnogima bistra voda ne odgovara, jer su navikli da `ive u muqu. Da se ja uvu~em u muq? To ne}e mo}i, jer ne `elim da se prepu cavam sa nekim. Ne postoji niko u ovoj zemqi koji mo`e da mi se me{a u tim. I zato to mnogima ne odgovara. Obraz mi je ~ist, ne ulazim u kombinacije sa menaxerima, ne ~inim nikome ni{tadodao je Stojkovi}.

- Izjave da smo spremni, to se govori jer stranci ~itaju. Kada bismo rekli da idemo povre|e ni, to bi negde bilo da je alibi. Zato smo hteli da sa~uvamo po zitivnu energiju. Nadali smo se da }e fitnes stawe negde da se prevazi|e i da }e do po~etka SP, da }e stvari do}i na svoje. Ali to je bilo nemogu}e. Sa druge strane, znali smo, da je u te{koj grupi Brazil favorit. Oni pred stavqaju drugu dimenziju. Znali smo da }e izme|u tri ostale eki pe da se tra`i drugo mesto. Po stoje na{e gre{ke, ja sam neko ko realno gleda sliku. Niti letim kada smo sjajni na terenu, niti kada nismo. Protiv Kameruna, pored svih problema, imali smo pobedu u xepu. Vratili smo se iz minusa. Da od 0:1 mentalno bude mo jako i preokre}emo u korist. Za{to nismo iskoristili? To ostaje na nama. Za analizu - do dao je selektor Srbije.

Stojkovi} je odgovorio i na pitawe da li je razmi{qao da povede neke druge igra~e na SP u Katar.

- Bilo je razmi{qawa na tu temu, niko ovde nije rezervisao mesto u timu. Po nekim prognoza ma, da }e biti sve u redu, da }e se sve u~initi da budemo spremni, odlu~ili smo se za ovaj sastav. Lista od 26 fudbalera se nije pravila u kancelarijama, nije se gledao interes nekoga. Lista je napravqena trrezveno, hlad ne glave. Igra~i koji su izneli teret kvalifikacija. Niko nije imao primedbu, {to se prvi put de{ava u istoriji na{eg fudba la. Uvek je bilo spoqnih fak tora koji uti~u na listu. Ja sam neko ko ima svoj stav i wega te{ko mewa. Nemam gri`u save sti da sam se o nekoga ogre{io, niti da sam ubacio nekoga na ne~iju `equ. Veliki uspeh smo napravili, uspeh za koji }emo biti svesni za 10-15 godina, da se na|emo na SP. Kasnije {to se de{avalo u Ligi nacija - rekao je Stojkovi}. N. R.

cuska. Putovao je i na pro{li {ampionat u Rusiju, ali je sva tri me~a presedeo na klupi.

- Hvala saigra~ima {to su mi omogu}ili da budem do nokaut faze na najve}em takmi~ewu i do`ivim ovako lepe trenutke. Kad do|em ku}i shvati}u koliko smo uspe{an rezultat ostvarili i da smo ispali od jedne Argentine.

Kenguri su morali da dobro ~uvaju jake individualce rivala, odlikovao ih je timski duh i saradwa na svim delovima terena.

- Nemamo tako dobre pojedince kao Gau~osi, ali smo ekipa koja di{e jednim srcem. Zato smo imali sre}e da pro|emo grupu. Bog nas je nagradio za veliki rad i borbenost.

Degenek smatra da su Lionel Mesi i ostali izabranici imewa ka kapitena ju`noameri~ke selekcije, Skalonija, drugi favorit za osvajawe planetarnog {ampionata.

- Verujem da }e Argentinci dogurati daleko, eliminisa}e Ho landiju u ~etvrtfinalu.

Milo{ Degenek je biv{i, a Crvena zvezda je u Kataru imala i sada{we prvotimce poput golmana Milana Borjana (Kanada) i Osmana Bukarija (Gana), tako|e i Strahiwu Erakovi}a (Srbija) koji je ostao bez minuta`e.

- Nisam se ~uo s Borjanom od po~etka prvenstva. @elim mu sve najboqe – istakao je iskusni defanzivac, trenutno ~lan ame ri~kog Kolumbusa uo~i napu{tawa Katara ovih dana.

PONOSNO BITI MESIJEV RIVAL

Igrati protiv Lionela Mesija mnogo je ve}e zadovoqstvo nego ga gledati sa tribine ili TV ekrana.

- ^ast je na}i se na suprotnoj strani. Nije mi svake nedeqe pro tivnik najboqi koji je ikad {utnuo loptu i zbog toga sam ponosan.

NIKO NE SME DA KRITIKUJE ORLOVE

@ao je Milo{u Degeneku {to je Srbija eliminisana u Kataru posle grupne faze, ali priznaje da nije pridavao pa`wu igrama Orlova.

- Nemojte pogre{no da me shvatite, ali jednostavno brinuo sam se o sebi. Imam par prijateqa u reprezentaciji, voleo bih da su pro{li grupu. Igra~i moraju da podignu glave, niko ne sme da ih kritikuje, treba svako da stane iza wih i da ih pogura u narednom ciklusu. S. G.