Srpski glas 8. februar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 8. 2. 2024. z Year XXXIII No.2591

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

AMBASADOR RADE STEFANOVI] SE SASTAO SA MINISTARKOM ZA SOCIJALNA PITAWA AMANDOM RI[VORT

Stupio na snagu Sporazum o socijalnoj sigurnosti izme|u Srbije i Australije

Razglednica iz Indonezije

Strana 18

Cibetka i najskupqa kafa na svetu

Strana 24 Strana 18

Novi feqton

Tema nedeqe GLOBALNA EKONOMIJA U 2024:

Projekcije rasta i strahovi od kraha

220 GODINA OD SRPSKE REVOLUCIJE (1)

Najzna~ajniji doga|aj u istoriji srpskog naroda

Strane 4 i 5

Australija

Sve lepote Sidnejske opere

Strana 25

Riznica

TRAGI^NE SUDBINE SRPSKIH VLADARA Strana 13

Milan Obrenovi} imao najtu`niji kraj

2 ^etvrtak 8. februar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

KONSTITUISAN SAZIV SKUP[TINE SRBIJE

Buran po~etak uz pi{taqke i transparente, polagawe zakletve u sali i holu

U Skup{tini Srbije intonirawem himne po~ela konstitutivna sednica. Konstituisan je novi saziv Narodne skup{tine po{to je verifikaciona komisija potvrdila mandat za svih 250 poslanika. Deo poslanika je polo`io i potpisao zakletvu u sali, dok je deo poslanika napustio zasedawe i zakletvu

„Oni koji uporno bacaju senku na na{u dr`avu i na na{ narod, su i danas izveli taj performans, igrokaz, ali i ispoqili jednu vrstu nasiqa, i fizi~kog, i verbalnog, i prakti~no poslali gra|anima Srbije poruku da za wih ne postoji jedna otaxbina, ne postoji jedna dr`ava, i da svi gra|ani nisu jednaki, nego da po-

polo`io u skup{tinskom holu. Po~etak sednice obele`ilo negodovawe, pi{taqke i transparenti kandidata za poslanike sa liste „Srbija protiv nasiqa”, ali i parole sa galerije iz redova „Srbija ne sme da stane”. Nakon polagawa zakletve, predsedavaju}i je zakqu~io rad Skup{tine. Vu~evi} o opoziciji: Izveli igrokaz, ispoqili jednu vrstu nasiqa Predsednik SNS-a Milo{ Vu~evi} je izrazio nezadovoqstvo pona{awem opozicije u parlamentu.

stoje neki gra|ani koji su za wih prihvatqivi, i to mawi deo i ve}inska Srbija koja je za wih apsolutno neprihvatqiva”, rekao je Vu~evi}. Dodao je da su oni sebi dali za pravo da ka`u da li je neko narodni poslanik ili nije, da li su izbori regularni ili nisu, iako su sami, kako ka`e, kroz te izbore u{li u dana{wu Skup{tinu. Aleksi}: U~ini}emo sve da poni{timo izbore Miroslav Aleksi} (SPN) rekao je da je sednica prekinuta zato {to su qudi koji su uzurpirali vlast i koji su do{li na

osnovu pokradenih izbora kriju {ta èle da rade, kriju svoje namere. „[to se nas ti~e, mi smo tu, spremni smo u~ini}emo sve {to je do nas, da zajedno sa gra|anima Srbije do|emo do pravde, da u~inimo sve da se poni{te ovi izbori, da u~inimo sve da se stawe u Srbiji normalizuje“, rekao je Aleksi} nakon {to su poslanici SPN-a poloìli zakletvu u skup{tinskom holu. Deo poslanika u holu poloìo zakletvu Nakon {to je deo poslanika napustio skup{tinsku salu, poloìo je i potpisao zakletvu u holu parlamenta. Poslanica liste SNP Nastasja Bakovi} rekla je da zakletvu daju pred gra|anima Srbije. Ona je dodala i „da ne èle da je polaù sa qudima koji su svoje mandate stekli kra|om izbora, koji svakodnevno kr{e zakone i kojima re~i zakletve ni{ta ne zna~e”. Me|u poslanicima liste “Srbija protiv nasiqa” nisu bili poslanici Demokratske stranke. Predsednik Nove DSS Milo{ Jovanovi} rekao je da je koalicija NADA odlu~ila da ne poloì zakletvu u sali gde je, kako je rekao, “ve}ina koja je dobila mandate na pokradenim i neregularnim izborima, ve}ina koja uni{tava Srbiju, gazi Ustav, koja nema svoju re~ i koja kaqa ovu zgradu i zakletvu i sve {to bi trebalo da predstavqa”. “Zato }emo mi sad ovde, kao srpska koalicija NADA koju ~ine Novi DSS I POKS dati zakletvu”, rekao je Jovanovi} novinarima.

Novi Bajdenov gaf, pome{ao Miterana i Makrona i Francusku i Nema~ku Predsednik SAD Xozef Bajden, tokom obra}awa u okviru izborne kampawe, napravio je lapsus i pome{ao francuskog predsednika Emanuela Makrona sa Miteranom, biv{im predsednikom Francuske koji je umro 1996. godine. O~igledna zbrka se dogodila tokom nedeqne kampawe u Las Vegasu, na kojoj je Bajden prepri~avao {ta je rekao na sastanku Grupe 7 (G7) kojem je prisustvovao nakon {to je izabran 2020. godine. Prvo {to rekao svojim kolegama na sastanku bilo je: „Amerika se vratila“, {to je, kako je rekao, izazvalo odgovor „Miterana iz Nema~ke“, pre nego {to se ispravio, „iz Francuske“. „A Miteran iz Nema~ke – mislim, iz Francuske – me je pogledao i rekao... ‘Zna{, {ta… za{to… na koliko se vra}ate?’“, rekao je Bajden. „Ja sam ga samo pogledao, a ... nema~ka kancelarka je rekla: ‘[ta biste rekli, gospodine predsedni~e, kada biste u sutra{wem izdawu London tajmsa pro~itali: Hiqade qudi provalilo je u zgradu parlamenta, razvalilo vrata, ubilo dva bobija u nameri da spre~e izbor premijera. [ta biste rekli na to?’“ Bela ku}a je kasnije objavila tekst govora u kojima je ime Miterana prepravqeno u Makron. Jo{ od po~etka Bajdenovog predsedni~kog mandata 2021. godine u javnosti se neprekidno postavqalo pitawe wegovih godina i sposobnosti da se kandiduje i za drugi mandat u Beloj ku}i. Nekoliko wegovih politi~kih protivnika i neki glasa~i koristili su Bajdenove mnogobrojne o~igledne zbrke i gafove da dodatno podrè svoje argumente da je previ{e star ili nesposoban da bude predsednik. Ina~e, Bajden je najstariji aktuelni predsednik SAD. Ako bude ponovo izabran ovog novembra, na kraju svog drugog mandata imao bi 87 godina. Bajdenov politi~ki rival, ~etiri godine mla|i Tramp, suo~io se sa sli~nim kritikama pro{log meseca nakon {to se ~inilo da je pome{ao svoju glavnu protivkandidatkiwu Niki Hejli sa biv{om predsednicom Predstavni~kog doma Nensi Pelosi dok je govorio o neredima na Kapitolu 6. januara. Bajden je kasnije ismevao Trampa zbog ovog gafa, napisav{i na Iksu (ranije Tviteru), „Ne slaèm se sa Niki Hejli u svemu, ali se slaèmo u ovome: ona nije Nensi Pelosi“. Uz objavu je priloèna i predizborna reklama u kojoj su sabrani sve Trampovi lapsusi.

Politiko: Na predstoje}im izborima za Evropski parlament zna~ajan rast krajwe desnice Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Grupacije unutar Evropskog parlamenta (EP) koje pripadaju nacionalisti~koj desnici i krajwoj desnici imaju najve}e {anse na predstoje}im izborima za EP, ocewuje ugledni magazin Politiko. Portal u analizi navodi da na predstoje}im izborima ne}e do}i do stvarawa koalicija izme|u snaga desnog i levog centra, koje su „izgradile Evropsku uniju (EU)” i koje dr`e radikalnije stranke na margini, i predvi|a da }e naredni saziv EP biti „mawe zelen” i „vi{e proruski”. Kako se navodi, ~ak i ako snage desnog centra, koje vode u anketama pred izbore, ne budu formirale koalicije sa mawim ali sve mo}nijim snagama krajwe desnice i daqe postoji zna~ajna {ansa da }e krajwa desnica, po prvi put, mo}i da uti~e na dnevni red i politi~ke vrednosti EU. „Vide}emo zna~ajan pomak udesno”, smatra profesor komparativne politike na Evropskom institutu Sajmon Hiks, navode}i da }e desni~arska grupacija Identitet i demokratija (ID) u Evropskom parlamentu, {esta po veli~ini od sedam, osvojiti dodatnih 40 mesta na izborima, {to zna~i da bi grupa mogla da ima 98 poslanika. Stranke ~lanice ID su, pored ostalih, nema~ka Alternativa za Nema~ku (AFD) i francusko Nacionalno okupqawe. Hiks navodi da bi sada{wa peta najve}a grupacija, 67-~lana desni~arska grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), ~ije su ~lanice poqska Zakon i pravda (PIS) i italijanska Bra}a Italije,

ako poraste za oko 18 mesta, mogla da postane ~etvrta najve}a u EP, tako da prestigne Zelene i Liberale. Ma|arski premijer Viktor Orban najavio je da }e se poslanici wegove stranke Fides pridru`iti ECR nakon izbora, a ministar u wegovom kabinetu Gergeq Gula{ ocewuje da ECR i IRD „zajedno mogu postati najja~a frakcija u EP”. Politiko je ranije objavio da su u skoro deset evropskih zemaqa, ukqu~uju}i Francusku i Nema~ku, tvrdolinijske antiimigracione stranke, od kojih su pojedine ekstremnije od holandske Partije slobode Gerta Vildersa, pri vrhu popularnosti me|u bira~kim telom. Pro{le sedmice je {efica francuskog Nacionalnog okupqawa Marin Le Pen kritikovala svoje nema~ke kolege zbog previ{e ekstremnih planova za deportaciju miliona qudi i postavila pitawe da li mogu da ostanu u istoj grupi unutar EP.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 8. februar 2024. 3

Huti potvrdili napade na dva broda u Crvenom moru HBO }e Bikovi}u ipak isplatiti honorar, novac daje u dobrotvorne svrhe Produkcijska ku}a HBO }e Milo{u Bikovi}u isplatiti honorar, iako mu je otkazala saradwu i pre po~etka snimawa nove sezone serije „Beli lotos“. Glumcu Milo{u Bikovi}u otkazan je anga`man za seriju „Beli lotos” posle reakcije Ukrajine, koja ga je optu`ila da podr`ava genocid i rat u Ukrajini. Milo{ Bikovi} }e ipak dobiti ceo honorar, a kako je glumac rekao za Blic, celokupnu sumu novca }e uplatiti u humanitarne svrhe, za pomo} mladim talentima kako bi mogli da se {koluju i profesionalno usavr{avaju.

Pobuweni~ki Huti potvrdili su da su wihove snage raketama napale dva broda u Crvenom moru, nanev{i mawu {tetu teretnom brodu koji je isplovio iz luke grada Hodeida u Jemenu. Potparol Huta rekao je da je grupa ga|ala brodove „Morning Tide”, koji plovi pod zastavom Barbadosa a u vlasni{tvu je jedne britanske kompanije i „Star Nasia” koji plovi pod zastavom Mar{alskih ostrva, prenosi Rojters. Prethodno su Agencija Ujediwenog Kraqevstva za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) i britanska firma za pomorsku bezbednost „Ambrey” saop{tile da je jedan brod pretrpeo mawu {tetu nakon {to je pogo|en projektilom. Brod, koji se nalazio 57 nauti~kih miqa zapadno od Hodei-

de, pogo|en je bespilotnom letelicom sa leve strane. Projektil je pre{ao preko palube i izazvao mala o{te}ewa, navodi se u izve{taju UKMTO. „Ambrey” je saop{tila da povre|enih nije bilo, da je brod izveo predvi|ene manevre kako

bi izbegao te`e udare i nastavio plovidbu. Jemenski pobuwenici Huti od oktobra pro{le godine izvode napade na brodove koji plove Crvenim morem, kako su naveli, u znak podr{ke Hamasu u sukobu sa Izraelom.

KARLSON U MOSKVI:

Da li je na pomolu intervju sa Putinom [kotska: Otkriveni ostaci lete}eg reptila izumrlog pre oko 168 miliona godina Ameri~ki novinar je sleteo u Moskvu 3. februara, me|utim ta~an razlog wegove posete nije poznat Jedan od najpoznatijih ameri~kih novinara Taker Karlson, koji se ve} nekoliko dana nalazi u Moskvi, izjavio je danas da voli rusku prestonicu i da je smatra prelepom. „Hteo sam da je vidim. Toliko sam ~itao o woj. @eleo sam da

razgovaram sa qudima i vidim kako stvari funkcioni{u”, rekao je Karlson za Izvestiju. Ameri~ki novinar je sleteo u Moskvu 3. februara, me|utim ta~an razlog wegove posete nije poznat, a on se do danas nije ogla{avao tim povodom. Pojedini zapadni mediji spekuli{u da }e Karlson uraditi intervju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Prema saznawima Blumberga, Kremq razmatra mogu}nost da Putin da intervju biv{em voditequ Foks wuza. „Razgovara se o tome”, rekao je neimenovani izvor. Portparol Kremqa Dmitrij Peskov odbio je da komentari{e navode zapadnih medija, rekav{i da }e Kremq obavestiti novinare o intervjuu ukoliko on bude bio zakazan.

Fosilni ostaci jedinstvene vrste lete}eg gmizavaca latinskog naziva pterosaurus, koja je ìvela na Zemqi pre 168-166 miliona godina, otkrivena je na {kotskom ostrvu Skaj. Krila, ramena, noge i ki~ma lete}eg reptila, ali ne i lobawa ìvotiwe, prona|eni su ovog leta u kamenu na jednoj plaì, prenosi BBC. Nau~nici su bili iznena|eni kada su prona{li ostatke pterosaurusa kod zapadne obale [kotske jer se ranije smatralo da je ova vrsta ìvela uglavnom na podru~ju dana{we Kine. Stvorewe nazvano Ceoptera, drugi pterosaurus prona|en na ostrvu Skaj, dobilo je ime od re~i „~eo”, {to na {kotskom galskom dijalektu zna~i magla. „Fosili iz perioda sredwe jure izuzetno su retki. Prona}i bilo {ta iz tog vremenskog perioda, a da je vi{e od jedne kosti, zaista je uzbudqivo”, kaè dr Liz Martin-Silverston sa Univerziteta u Bristolu, koja je koristila CT skener da napravi 3D digitalni model fosila. Nau~nici smatraju da je pterosaurus verovatno imao raspon krila od 1-1,5 metara.

Aston Baret ostavio za sobom 23 }erke i 18 sinova Basista benda Boba Marlija Aston Baret, koji je preminuo u subotu u 77. godini nakon {to je „vojevao dugu medicinsku bitku”, bio je nagra|ivani muzi~ar i jedan od najzaslu`nijih za {irewe uticaja rege muzike u svetu. Wegov nadimak je bio Porodi~ni ~ovek (Family Man), {to se moglo ogledati tome {to je za sobom ostavio 23 }erke i 18 sinova. Ro|en je 1946. godine kao ~etvrto od petoro dece. Odrastao je u Kingstonu. Wegov nadimak nastao je pre nego {to je imao sopstvenu decu, predvidev{i svoju

ulogu vo|e benda i po~ev{i sam sebe tako naziva. Mislilo se da ih je pedeset i dvoje Kasnije, Baret je dobio 41 dete. Mediji su pisali da ih ima 52, ali je Baret 2013. u intervjuu za Bi-Bi-Si razjasnio stvari. - Ah, to su samo 23 }erke i 18 sinova. To je 41. U sudskoj borbi mi to rade, ka`u da imam 52. Ja sam porodi~an ~ovek. Blagosloven sa 41 wih - rekao je tada, dodav{i da ima u tom trenutku i 23 unuka i dva praunuka.

4 ^etvrtak 8. februar 2024.

TEMA NEDEQE

GLOBALNA EKONOMIJA U 2024:

Projekcije rasta i strahovi od kraha Ekonomski rast svetske privrede uve}avao se svake godine po~ev{i od daleke 1950. – izuzev 2009. i 2020. godine. Iako smo neretko pod uticajem kratkoro~nih {okova i s wima povezanim pesimisti~nim pogledom na stvarnost, svet svakako ne ulazi u eru ekonomske stagnacije. Ipak, rast geopoliti~kih i ekonomskih tenzija, posebno izme|u dva najva`nija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Donald Tramp favorit na predstoje}im ameri~kim izborima, ukazuju da je pred nama jo{ jedna burna godina – i to ne samo

rast od 4,6%. I projekcije pove}awa globalnog BDP-a u 2025. od skromnih 3,2% – znatno ispod istorijskog proseka – posredno ukazuju i na posledice geoekonomske fragmentacije.

UPOZOREWA MMF-A Kao upozorewe, MMF navodi da bi moglo do}i do novih poreme}aja snabdevawu povezanih sa geopoliti~kim tenzijama na Bliskom istoku (tro{kovi transporta izme|u Azije i Evrope su zna~ajno porasli, po{to konflikt u Crvenom moru preusme-

pne inflacije, bazna inflacija (koja iskqu~uje nestabilne cene energije i hrane) ostaje zna~ajno iznad targeta glavnih centralnih banaka. Dodatno, realne plate rastu, a nema jasnih znakova rasta produktivnosti koji bi to opravdavali. Ovome treba dodati i to da je optimizam tr`i{nih u~enika dobrim delom vo|en jednim faktorom: o~ekivawem da }e glavne svetske centralne banke sna`no sni`avati kamatne stope, {to je u suprotnosti sa nizom ekonomskih, finansijskih, geopoliti~kih i politi~kih de{avawa. Istina, centralne banke imaju

Iako se trend preokrenuo 2022-2023, kada su centralne banke vode}ih svetskih ekonomija (sa zaka{wewem) reagovale na rastu}u inflaciju upu{taju}i se u jedan od najagresivnijih ciklusa pove}awa kamatnih stopa ikada, ve} krajem 2023. tr`i{ta opet percipiraju ponovno sna`no smawewe kamata. Me|utim, uticaj centralnih banaka na stvarne ekonomske rezultate je ograni~en, odnosno sni`avawe kamata verovatno ne}e biti dovoqno da generi{e neophodan zamah rasta da bi se neutralisali problemi s kojima se danas suo~ava globalna ekonomija.

PESIMISTI^NE PROGNOZE SVETSKE BANKE Prema januarskom izve{taju Svetske banke, globalna ekonomija }e do kraja ove godine ostvariti neslavni rekord – najsporiji poludecenijski rast BDP-a u posledwih 30 godina. Iako je rizik od globalne recesije drasti~no smawen, rastu}e geopoliti~ke tenzije mogle bi stvoriti nove kratkoro~ne opasnosti za svetsku privredu.

za globalnu ekonomiju, pi{e ugledni beogradski ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko“. Uprkos naglom porastu kamatnih stopa, SAD ne samo da su uspe{no izbegle recesiju, ve} su tokom prethodne godine ostvarile rast od 2,5% – zna~ajno iznad o~ekivawa. Istovremeno, usred izuzetnog spoja ekonomskih i politi~kih doga|awa, zemqe u razvoju (ZUR) su uspele da izbegnu du`ni~ku krizu, sa pove}awem privredne aktivnosti za solidnih 4%. Rezultati globalne ekonomije u 2023, boqi nego o~ekivani, naveli su brojne analiti~are da budu optimisti~ni u pogledu 2024. Prema procenama MMF-a objavqenim 30.1.2024, globalna ekonomija ide ka „mekom prizemqewu’’, {to zna~i zadràvawe rasta uz smawewe inflacije (dobrim delom usled pada cena energenata i sirovina). Trenutna projekcija rasta svetske ekonomije u ovoj godini je 3,1% – za 0,2% vi{a nego u oktobru 2023. Indikativno je duplirawe prognoziranog pove}awa BDP-a za Rusiju na 2,6%, snièna procena ameri~kog rasta (na 2,1%), to {to }e se BDP evrozone uve}ati skromnih 0,9%, te da bi Kina trebalo da odrì solidan

rava kargo oko Afrike). Razlog za zabrinutost je i to {to su cene berzanskih roba na istorijski povi{enim nivoima, to da bi rast plata, posebno u evrozoni, mogao da pove}a cenovne pritiske, te da su trì{ta preterano optimisti~na u pogledu izgleda za brzo smawewe kamata. Dakle, eskalacija krize na Bliskom istoku, nastavak rata u Ukrajini (bez naznaka wegovog skorog kraja), nadolaze}a godina sa najvi{e izbora u svetskoj istoriji (od kojih bi neki ~ak mogli da budu transformativni za postoje}i poredak), uz stalnu nestabilnost trì{ta, ~ini snaàn ekonomski oporavak {irom sveta nerealnim. Stoga bi evidentno pozitivno raspoloèwe na finansijskim trì{tima, sa ve}inom komentatora koji predvi|aju da }e berze zavr{iti godinu iznad ve} povi{enih nivoa nakon izuzetnog rasta krajem 2023, moglo da bude neutemeqeno. Naime, dinamika privredne aktivnosti u evrozoni jedva je ostala u pozitivnoj zoni, dok se kineska ~etvorodecenijska era hiper-rasta zavr{ava i pored toga {to ta zemqa i daqe odràva visoko pove}awe privredne aktivnosti (od ~ak 5,2% u 2023). I pored ohrabruju}eg pada uku-

ogroman uticaj na finansijska tr`i{ta, {to je bilo posebno vidqivo od po~etka Globalne finansijske krize 2008, kada su one drasti~nim smawewem kamata prakti~no preplavile privrede likvidno{}u, time podsti~u}i oporavak ekonomske aktivnosti (ali i ogromne dobitke u prakti~no svim klasama imovine, {to je omogu}ilo zna~ajnu promenu u raspodeli bogatstva prema najbogatijima).

Наоружани борац испред теретног брода Галакси Лидер, који су Хути запленили у Црвеном мору, Јемен, децембра 2023.

Sredworo~ni izgledi nisu ohrabruju}i za mnoge ZUR usled ekonomskog usporavawa u ve} ini velikih ekonomija, slabe dinamike globalne trgovine, te porasta cene zadu`ivawa na najvi{i nivo tokom posledwe ~etiri decenije. Naime, o~ekuje se da }e rast obima globalne trgovine u 2024. od tek 2,3% biti tek na polovini prose~no ostvarenog u deceniji pre pandemije, dok }e globalni rast usporiti tre}u godinu zaredom (na 2,4% u 2024) – znatno ni`e od proseka tokom perioda 2010-19. Sve ukazuje da }e bez velike

korekcije kursa 2020-te }e pro}i kao decenija propu{tenih prilika („izgubqena decenija’’), te da najslabiji u~inak globalnog rasta u bilo kojoj polovini decenije od 1990. izgleda sve realnije. To }e, pored ostalog, biti posledica i skromnog o~ekivanog rasta investicija per capita u ZUR 2023-24. od samo 3,7%, {to je tek polovina ostvarenog u prethodne dve decenije. Ipak, analiza Svetske banke ukazuje na mogu}nost da se izbegne ovaj mra~ni scenario, te da bi ZUR u drugoj polovini 2020-ih mogle ostvariti rezultate koji ne}e biti lo{iji nego u deceniji pre pandemije Kovida-19. Za to je, uz odgovorne fiskalne politike, neophodan snaàn investicioni bum koji bi pokrenuo rast produktivnosti, Naime, adekvatna kombinacija ekonomskih politika (konsolidovane javne finansije, ubrzavawe trgovinskih i finansijskih tokova, unapre|ena investiciona klimu za privatna preduze}a) moè pove}ati investicije, na {ta ukazuje podatak da je od 1945. u dràvama {irom sveta zabeleèno skoro 200 investicionih bumova u kojima je pove}awe ulagawa po glavi stanovnika bilo ne mawe od 4% i ostalo na tom nivou vi{e od {est godina. îni se da velike globalne ekonomije nisu pogo|ene najbrìm rastom kamatnih stopa u posledwe ~etiri decenije, te se „meko prizemqewe“, tj. blago usporavawe rasta, gde ve}ina vode}ih privreda izbegava i recesiju i ponovnu inflaciju, ~ini najverovatnijim scenarijom za industrijalizovane zemqe. Kada je u pitawu ameri~ka ekonomija, „meko prizemqewe” se ve} odigrava. Shodno tome, projekcije ukazuju da }e ekonomski rast u ovoj i narednoj godini biti ispod potencijala. Treba dodati da boqi nego o~ekivani rezultati u 2023. navode brojne analiti~are da prenebregnu ~iwenicu da je dobar deo ekonomskog dinamizma u SAD postignut zahvaquju}i nastavku izuzetno ekspanzivne fiskalne politike Bele Ku}e (buxetski deficit je trenutno na ~ak 7% BDP-a, uprkos tome {to privreda radi s punom zaposleno{}u). Posmatraju}i perspektive industrijalizovanih zemaqa u totalu, Nurijel Rubini, referentni svetski ekonomista, teù recesiju smatra kao malo verovatnu. Ovo i pored toga {to bi poo{travawe monetarne politike (koje ina~e funkcioni{e sa zaka{wewem) moglo imati ve}i uticaj u 2024. nego u 2023, budu}i da bi mnoge firme i doma}instva mogle da budu optere}ene znatno ve}im tro{kovima servisirawa

TEMA NEDEQE

^etvrtak 8. februar 2024. 5

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

Улични екран са берзанским подацима у Шангају, јануара 2024. duga. Ako bi neki geopoliti~ki {ok (npr. sukob na Bliskom istoku koji bi podigao cene energenata) izazvao jo{ jedan inflacioni talas, centralne banke bi bile prinu|ene da odloè o~ekivano smawewe kamata, {to bi se negativno odrazilo na ekonomsku aktivnost. Evrozonu optere}uje usporen trend globalne industrije i nema~ka ekonomska stagnacija, tako da bi i u ovoj godini rast BDP-a mogao biti ispod jedan odsto (Japan, koji se prakti~no od kraja osamdesetih nalazi u nekoj vrsti ekonomskog modela anemi~nog rasta, mogao bi imati rast BDP-a 0,9%). Bez strukturnih reformi, potencijal rasta Kine je oko 4% u naredne tri godine, {to je posledica neefikasnosti u dràvnom sektoru, prekomernih dugova, pove}ane globalne fragmentacije i sankcija Zapada u sferi trgovine, uvoza high-tech-a i investicija. îni se izvesnim da }e Peking fiskalnim stimulansima omogu}iti da privredna dinamika bude ne{to brà.

NAJVA@NIJA IZBORNA GODINA U ISTORIJI Brahma êlanej smatra da svedo~imo velikoj geopoliti~koj rekonfiguraciji, ~iji }e ishod zna~ajno zavisiti od razvoja doga|aja upravo u ovoj godini. Naime, predstoje}a tranzicija (reorganizacija trgovinskih i investicionih tokova, tehnolo{ka unapre|ewa, duboke demografske promene) mogla bi biti ubrzana ishodom rekordnog broja izbora tokom 2024. âk 4,2 milijarde qudi }e imati pravo glasa na izborima u 76 zemaqa, ~ime }e 2024. postati najve}a izborna godina u istoriji. Pored ostalog, izbori }e biti odràni u osam od deset najmnogoqudnijih dràva sveta. Posebno se va`nim, naravno ne ra~unaju}i ameri~ke, smatraju izbori u Indiji, Rusiji, Pakistanu, Indoneziji. Sa autokratijama u usponu, ovogodi{wi izbori }e posluìti kao merilo stawa demokratije na globalnom nivou. Negde su stvari mawevi{e jasne: u Banglade{u je opozicija u potpunosti bojkotovala izbore, dok }e u Pakistanu izborni rezultat biti od ne tako velike prakti~ne va`nosti, budu}i da }e vojska zadràti primarnu kontrolu. Trijumf Putina se ~ini sigurnim u Rusiji, a Modija u Indiji. Kada je u pitawu Evropska unija, uticajni analiti~ari ECFR-a Ivan Krastev i Mark Leonard smatraju da na predstoje}im izborima za Evropski parlament Kovid-19, ekonomija i rat Ukrajina ne}e biti kqu~na pitawa, ve} klimatska i migraciona kriza. U svakom slu~aju, sve vi{e fragmentisana svetska ekonomija je jo{ jedan ozbiqan izazov za Evropu, koja je vekovima svoj prosperitet

gradila na otvorenosti za globalna tr`i{ta. S tim u vezi, indikativno je da je tokom 2023. mawe koraka preduzeto u pravcu liberalizaciju globalne trgovine, a vi{e da se ona ograni~i, tj. reguli{e. Kada su u pitawu geopoliti~ki prioriteti EU, Karl Bilt zavr{avawe rata u Ukrajini posmatra kao primarni bezbednosni imperativ Evrope u 2024, dok je pro{irewe na Ukrajinu, Moldaviju, a mo`da i na Zapadni Balkan strate{ki ciq EU u narednih pet godina ({to izgleda prili~no nerealno uzimaju}i u obzir birokratizovanost samog procesa).

dina uspešne Povodom 30 gonjenim klijentima ce o saradnje, našim om produžavam sa zadovoljstv st od popu

Ž PRODU

EN POP

UST

slanja novca na sve troškove 29/02/2024 do od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

CALL US AND GET THE BEST RATE! U godini jubileja za Vas smo pripremili:

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

MOGU]NOSTI ZA GLOBALNU STAGNACIJU Mnogi analiti~ari kao dugoro~nu opasnost navode nespojivost dana{weg ekonomskog rasta sa odràvawem ekolo{ke odrìvosti. Dok se ta problematika izvesno nazire, sredworo~ne perspektive, iako ne sjajne, nisu ni izbliza tako pesimisti~ne. Ipak, dok se najgori scenariji – ukqu~uju}i „ozbiqnu recesiju, koja vodi do kreditne i du`ni~ke krize“ – za sada ~ine malo verovatnim, geopoliti~ki {okovi, kao {to su nove tenzije izme|u Va{ingtona i Pekinga, bi mogli da uspore dinamiku globalne privrede. U sli~nom pravcu delova}e i izuzetno visoki nivoi ukupnih dugova u prakti~no svim velikim ekonomijama, rastu}a deglobalizacija, povi{ena bazna inflacija, bujawe populizma, potreba za pove}awem potro{we na tzv. zelenu tranziciju, ali i vojsku. Pored negativnog delovawa na ekonomsku aktivnost, svi ovi faktori }e, tokom preostalog dela ove decenije, prakti~no „dràti” dugoro~ne kamate znatno iznad ultra-niskih nivoa iz 2012-21, ali i ispod dugogodi{wih proseka, imaju}i u vidu ogromna finansijska sredstva potrebna za finansirawe strukturno uslovqenog pove}awa javne potro{we (uve}ani fiskalni tro{kovi penzija, zdravstva, ekolo{kih investicija, servisirawa dugova). Na kraju, kako optimisti~no navodi glavni kolumnista „Fajnen{el tajmsa” Martin Volf, rast je inherentna karakteristika svetske privrede koja se uve}avala svake godine po~ev{i od daleke 1950, izuzev{i 2009. i 2020. Iako smo neretko pod uticajem kratkoro~nih {okova i s wima povezanim pesimisti~nim pogledom na stvarnost, svet svakako ne ulazi u eru globalne ekonomske stagnacije. Ipak, rast geopoliti~kih i ekonomskih tenzija, posebno izme|u da najva`nija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Tramp favorit na izborima u novembru, ukazuju da }e 2024. verovatno biti jo{ jedna burna godina – i to ne samo za globalnu ekonomiju.

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME... • Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću? Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 8. februar 2024.

VREMEPLOV

ANEKS B IZ RAMBUJEA:

Kako je Srbija odbila okupaciju ~itave zemqe Pre ~etvrt veka po~eli su „pregovori” u zamku Rambuje tokom kojih je SR Jugoslaviji predo~en ultimatum: prihvatite okupaciju zemqe i gubitak Kosova, ili }ete biti bombardovani „Jaki ~ine ono {to mogu, a slabi trpe ono {to moraju”, napisao je gr~ki general i istori~ar Tukidid pre skoro 2.500 godina. Ta izreka nije bila ni{ta mawe aktuelna ni 1999. godine, kada su u dvorcu Rambuje u okolini Pariza zapo~eli „pregovori” izme|u SR Jugoslavije i predstavnika kosovskih Albanaca, koji je trebalo da okon~aju oruàni sukob u ju`noj srpskoj pokrajini. Posredovawe izme|u dve strane sprovodio je NATO, a ve} na samom po~etku postalo je jasno da zapravo nije re~ ni o kakvim pregovorima. Naprotiv, „sporazum” je bio ultimatum upu}en pre svega jugoslovenskoj delegaciji. U pitawu nije bila ~ak ni ponuda „uzmi ili ostavi”, kako je to opisala sama ameri~ka dràvna sekretarka Madlen Olbrajt. Formula je bila – „potpi{i ili budi bombardovan”. Predlog iz Rambujea u zapadnim medijima je predstavqan kao kompromisno re{ewe, u kom bi se obe strane odrekle svojih maksimalisti~kih zahteva, zbog ~ega bi strana koja ga odbije bila predstavqena kao nekonstruktivna. Ipak, situacija je bila potpuno suprotna. Kosovski Albanci zapravo su dobili sve {to su èleli (~ak i ako su na ispuwewe pojedinih zahteva morali da sa~e-

kaju nekoliko godina), dok se od SRJ o~ekivalo da prihvati okupaciju. [ta se zapravo nalazilo u predlogu sporazuma? âk i letimi~an pogled na tekst predloga sporazuma dovoqan je kako bi se uvidelo da je re~ o sporazumu koji nijedna suverena i nezavisna dràva ne bi mogla da prihvati. Naime, u wemu je propisano da bi Kosovo dobilo institucije nalik na one koje imaju dràve, kao i da srpske i jugoslovenske vlasti ne bi mogle da uti~u na dono{ewe zakona u pokrajini. Iako bi KiM defakto ostao deo SRJ, sporazumom je bilo predvi|eno da }e nakon tri godine biti sazvan me|unarodni skup na kom }e biti odre|en mehanizam za kona~no re{ewe kosovskog pitawa „u skladu sa voqom naroda” – ne celog naroda Srbije ili Jugoslavije, ve} samo stanovni{tva KiM, na kom dominiraju Albanci. Drugim re~ima, u pitawu je jedva skrivena najava „odloène” ali potpune nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine. Sporazum je predvi|ao i da bi NATO trupe imale potpunu slobodu kretawa na teritoriji ~itave SRJ, kao i da za upotrebu jugoslovenskih puteva, pruga, aviona i luka ne bi pla}ali nikakvu naknadu. NATO trupe bi tako|e imale imunitet od bilo kakvog pravnog gowewa. Posledwi govor Slobodana Milo{evi}a: Kako je biv{i predsednik predvideo sudbinu Srbije? Za kraj, strane potpisnice (Jugoslavija i „Kosovo”) bile bi obavezane da, u slu~aju zahteva NATO-a, „predaju sve telekomunikacione usluge, ukqu~uju}i i usluge emito-

vawa potrebne za sprovo|ewe operacija, kako to NATO bude odredio”. Problemati~ne odredbe sporazuma nalazile su se u tzv. Aneksu B, za koji niko osim Amerikanaca nije ni znao. Ameri~ki pregovara~, a sada{wi ameri~ki ambasador u Srbiji Kristofer Hil i austrijski diplomata Volfgang Petri~ insistirali su na Aneksu B, dok je ruski pregovara~ Boris Majorski odbio da o aneksu raspravqa i odbio je da prisustvuje trenutku kada kosmetski Albanci potpisuju „mirovni” sporazum. Re~ je, dakle, o neskrivenom zahtevu Jugoslaviji da prihvati okupaciju ne samo svoje teritorije, ve} i medijskog prostora, koji bi se na{ao pod direktnom kontrolom NATO-a. Sporazum koji je pisan da bi bio odbijen Ve} je na samom po~etku bilo jasno da pregovori u Rambujeu zapravo nisu nikakvi pregovori, ve} najobi~nija simulacija, koja je za ciq imala da opravda kasniju agresiju na SRJ, dok bi Beograd bio predstavqen kao „nekonstruktivna strana”. Kako su u svojoj kwizi „Prqava pobeda” pisali Ivo Dalder i Majkl O’Hanlon, je-

dan blizak saradnik dràvne sekretarke Madlen Olbrajt je izjavio da je jedina svrha Rambujea bila „da se rat zapo~ne i da se pridobiju Evropqani”. „Sporazum u Rambujeu je, zapravo, bio objava rata zamaskirana kao mirovni sporazum”, pisao je nekada{wi ameri~ki diplomata i profesor na [rajner univerzitetu u Teksasu Ronald Ha~et. Sli~nog mi{qewa je i nekada{wi diplomata u Stejt departmentu Xorx Kini, koji je, citiraju}i svoj razgovor sa neimenovanim visokim ameri~kim zvani~nikom iz maja 1999, pisao da je Va{ington „namerno postavio previsoke uslove, kako Srbi ne bi mogli da ih prihvate”. Sa wima se sloìo i jedan od najpoznatijih diplomata 20. veka, nekada{wi dràvni sekretar Henri Kisinxer, koji je tekst iz Rambujea, kojim se Srbija poziva da primi NATO trupe {irom Jugoslavije, nazvao „provokacijom i izgovorom za po~etak bombardovawa”. Australijski istori~ar Kristofer Klark Rambuje je uporedio sa austrougarskim ultimatumom iz jula 1914, navode}i da je on bio „blag” u pore|ewu sa onim {to je NATO traìo od Jugoslavije.

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција. Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

INTERVJU NEDEQE

Dobitnik NIN-ove nagrade Stevo Grabovac:

Te{ko je objasniti za{to se svetimo nekom ko nam je ubio oca ili majku Godinama sam u sebi poku{avao da procesuiram kolika je koli~ina zla koju jedno qudsko bi}e moè naneti drugom. Nisam se trudio da budem objektivan, jer ako smo objektivni pred zlom, zar ga onda ne opravdavamo i ako u nama postoji i mra~na strana, zar ne bi trebali da je savladavamo, kaè za Nova.rs Stevo Grabovac, najnoviji dobitnik NIN-ove nagrade. - Pri~a koju èlim da ispri~am govori o jednom uàsnom zlo~inu. I wena najve}a tragedija je, kako bi rekao Ki{, upravo u tome {to je istinita. Ne radi se, dakle, o plodu moje bolesne ma{te, ve} o stvarnim doga|ajima. Tim re~enicama po~iwe najboqi roman u 2023. godini, po sudu NIN-ovog ìrija, „Poslije zabave“. Ali, autor Stevo Grabovac, 70. dobitnik na{eg najzna~ajnijeg kwièvnog priznawa u svom drugom romanu, ne pi{e samo o jednom zlo~inu,

nutnu popularnost, wihove pri~e imaju u sebi da{ak ve~nosti. Ipak je neizmerna ~ast biti u „wihovom dru{tvu“. n Koliko je „odlazak“ ove 70. NIN-ove nagrade u Bawaluku, romanu „Poslije zabave“, i piscu, koji, eto, nije iz Srbije posebno simboli~an? – Simboli~an i dragocen je na vi{e nivoa. Na{a kwièvna produkcija je mala, ovo nije samo moja zasluga, ve} i zasluga mog izdava~a i svih onih qudi koji su vredno radili na wegovom objavqivawu. Ne moram ni da kaèm kako je to sredina u kojoj ìvim, sve je naprosto „autenti~no“ i „doma}e“ da se tako izrazim. I meni je ba{ posebno drago zbog toga. n „Slatka zabluda na koju nasedne svaki provincijski pesnik jeste mladala~ki zanos da niko pre nije stvorio ni{ta sli~no“, pi{ete, konstatuju-

Stevo Grabovac, najnoviji dobitnik NIN-ove nagrade

pokoqu koji je tokom rata u biv{oj Jugoslaviji u~iwen nad romskom decom i potom trgovini wihovim organima na crnom trì{tu. U izvrsnom romanu, u izdawu bawalu~ke ku}e „Imprimatur“, Grabovac ispisuje i sve one druge tragedije koje su nas zadesile na ovom tlu, ali kroz prizmu intimne, ìvotne pri~e glavnog junaka koji nosi pi{~evo ime. NIN-ov ìri je naveo kako je Grabovac ispisao „melodiju na{ih nestanaka“, a kwièvna kriti~arka Vladislava Gordi} Petkovi} ocenila je da je „Poslije zabave“ roman sa „ìvom pri~om, senkom istorije i egzistencijalnim mukama pojedinca“, jer „pripoveda~ je video i raj i o~aj, i rat i profiterstvo…“ Uo~i progla{ewa laureata NIN-ove nagrade Stevo Grabovac je za Nova.rs priznao da je lepo, bar zakratko, biti u dru{tvu kwièvnih divova. S obzirom da je od danas, kad mu je sve~ano uru~eno priznawe na Kolarcu, zauvek u dru{tvu tih velikana, pisac u razgovoru za Nova.rs otkriva kakav je to ose}aj: – Pre svega poniznost. I nedostojnost. I ovo ne kaèm iz proste kurtoazije. Velikani su pisali zaista velike romane, a mi ìvimo u vremenu u kome su i velike pri~e svedene tek na tre-

}i kako nam se „pri~e naprosto dese“. A, kako se vama desila ova ìva i prava pri~a bez „glupih xixamixa, autofikcije, ta krv i to meso“? – Pa, pri~e se zaista dese. Ima ne~eg sudbinskog u tome. Mislim da to znaju svi koji pi{u. Moèmo mi sve ne{to siliti, graditi ideje, vredno praviti skice, raditi satima i danima s jasnim konceptom, ali ako ono {to èli da bude re~eno, nije do{lo do vas, sve ostaje svedeno tek na mno{tvo jezi~kih akrobacija, na formu i stil, protiv ~ega, da se odmah razumemo, nemam ni{ta, ve} samo govorim o suprotnom, o onome {to je Dostojevski rekao – „da bi se dobro pisalo mora se mnogo patiti“. Ne znam, nije na meni da o tome govorim – kako i koliko dobro pi{em – ve} jednostavno ho}u re}i da neke pri~e na|u svog sapatnika i nose jedno drugo kroz ìvot. n Roman otvarate vi{ezna~nim Bolawovim citatom – I onda po~iwe oluja govana. Koliko je bilo te{ko sve te emocije, grozote, se}awa, iskustva staviti na papir, bez obzira {to su samo delom autobiografski? – Nadoveza}u se na prethodni odgovor. Mislim da sam godinama u sebi uop{te poku{avao da

procesuiram kolika je koli~ina zla koju jedno qudsko bi}e moè naneti drugom. Kroz li~nu pri~u i li~ne emocije sam poku{avao da pi{em o drugom. O drugima. Nisam se trudio da budem objektivan, jer ako smo objektivni pred zlom, zar ga onda ne opravdavamo? I ako u nama postoji i mra~na strana, zar ne bi trebalo da je savladavamo!? A ne da se mirimo sa tim!? Verovatno je bilo veoma te{ko, pro{ao sam kroz gomilu nekih li~nih isku{ewa, i ona su ponegde i deo ove kwige. Ali, nepotrebno bi bilo da sad sebe stavqam iznad same pri~e na bilo kakav pijedestal – pa}enika ili pobednika, sasvim svejedno. n U jednom trenu u romanu ponovo ste se „dohvatili“ Bolawa citirav{i jednu wegovu misao: „îni mi se da su na{i stomaci od ~elika, me|utim jo{ nismo u stawu da savladamo kanibalizam dece“. Stomak, zaista, boli od va{eg romana. Ali, to je ona bol koja ima, na kraju, neko pozitivno ishodi{te. No, mislite li da obi~an ~ovek, ~italac ima stomak za takve teme, za ubistva, logore, krv? – Trebalo bi da ima. Ukoliko verujemo da je sve samo divno i pozitivno, da su oko nas {arene livade i ku}ice od ~okolade, imamo problem. Ukoliko smo spremni da kaèmo „ma ne mogu ja ovo, meni treba ne{to da se opustim“ verovatno je da ovo nije kwiga za vas. I to je u redu. I ne poku{avam da kaèm da je ovo kwiga za svakog. No, moram napraviti digresiju; mnogo qudi mi se javilo, razli~itih profila, obrazovawa i zanimawa. Dakle, nije ba{ da qudi nemaju stomak, nije ba{ da beè od emocije i suo~avawa sa nekim istinama. n „Kod nas su se vlasti i dràve periodi~no smewivale, ali nepravda je uvek ostajala ista“, beleìte. Ima li racionalnog obja{wewa za to? I koliko je jo{ jedan junak, Fuad u pravu kad, govore}i o krvavom raspadu Jugoslavije, kaè: „Ma samo o}u re}i da nam ovo nije trebalo“? – Pa nije nam trebalo. Bio sam jo{ malen da sam mogao razumeti sve razloge zbog kojih se Jugoslavija raspala na na~in na koji se raspala. Nisam ja jugonostalgi~ar jer i ne pamtim tu dràvu kako treba. Ipak, mislim da je svako re{ewe boqe od onog {to se desilo. Mislim da je svaka odluka ~estitija nego li pristati na besomu~na ubistva, gurawe dece u rat. Nema tu drugog i pravilnijeg obja{wewa. I da mi kaù kako „nikako nije moglo druga~ije“ ja im ne verujem, otuda i ta tvrdwa da „nepravde ostaju iste“ jer takvi odgovori me nikad ne}e zadovoqiti. Moglo je i trebalo je druga~ije. n Na pitawe – Ti si Srbin – glavni junak odgovara – Neko i to mora da bude… Kada }emo skinuti taj negativni pred-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 8. februar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

znak? I koliko bi se na to mogao nasloniti iskaz iz kwige – „Vi jugonostalgi~ari samo serete kako je nekad bilo divno i krasno, ~im neko pomene rat – to se nije desilo. E, pa dragi moji desilo se. Na{ divni gradi} o kome imate tako lepa se}awa bio je pun koncentracionih logora. Da, u Brodu su bili logori za Srbe, u nekom drugom mestu za Bo{wake, u nekom tre}em za Hrvate. Niko nije bio nevin, svima su ruke okrvavqene. Nemojte mi samo srati o tome kako nam je nekad bilo divno i kako smo se voleli. Bolan, pravili smo masakre jedni nad drugima, o kakvoj qubavi pri~ate…“ – Va{ citat savr{eno oslikava ono {to bih i sam rekao. Samo da dodam da to pravqewe fame „dobrih i lo{ih momaka“ tako|e ne vodi nigde. Da ne stajem u odbranu bilo koga, moj stav s pisawem ovih doga|aja, koji, ponavqam to, nisu iskqu~ivo ratni, pa ~ak su vi{e horor nego ratni roman, moj stav je, dakle, da tu niko nije nevin. Prvi ja, koji realno nisam imao nikakve mogu}nosti da bilo {ta promenim. Mo`da sam poku{ao da umirim svoju savest pisawem ove kwige, iako bi ona trebalo da bude mirna. No, nije. Ne postoje dobri i lo{i momci. Dok to stvarno u sebi ne razlu~imo, mislim da }emo biti spremni da jedni na druge bacamo ru`ne re~i i ne{to mnogo gore od toga. n Trebalo bi sko~iti – pa makar i u ambis. Vaì li ta re~enica iz kwige za svakog? – Ne znam da li vaì za svakog. To je stvar individualne odluke. Odnosi se na to da nekada u ìvotu do|emo do ta~ke kada ne moèmo daqe i kad ni{ta vi{e nema smisla. Ja mislim da se tada treba pomeriti iz te ta~ke, uraditi ne{to, pa makar to, simboli~no, bio i taj skok „u ambis“. n „Onaj koji nije pro{ao logor, ne moè ni sekund da oseti kako je to – zato nema svrhe pri~ati o tome. I boqe je da to niko ne razume“, izgovara glav-

ni junak u jednom momentu. Ali, mislite li da bi svet bio boqi ako bismo se potrudili da donekle razumemo? – A ~ujte… Verovatno ne bih pisao da ne mislim tako. No, ima idiota koji prave selfije u Au{vicu. Mislite li da oni i poku{avaju da shvate? Ja to ne razumem. Ukoliko nemamo razumevawa za drugog, ~emu sva pri~a, svo pisawe. n „Moramo li biti ista govna kao i oni“, pita glavni junak. Za{to se na ovim prostorima uvek sve svodi na „oko za oko i zub za zub“? – Te{ko je dati pravi odgovor na ovo. Mi, ~ak i kad smo dobri, znamo da budemo licemerni. I to veoma. Da ne odustajemo od svojih stavova ili, suprotno tome – da olako izdajemo ideale u koje smo verovali. Te{ko je objasniti za{to ne~iji potomak èli da se osveti nekom ko mu je ubio oca ili majku. No, ako mi dozvolite digresiju, nismo samo mi takvi. Nemojmo opravdavati ostatak sveta. êmu? Civilizacija stoji na klimavim nogama. Sve izgleda lepo spoqa, ali je trulo iznutra. Uostalom, dokazali smo da i u 21. veku moèmo biti spremni na sve, na pokoqe kao iz doba varvarskih plemena. [ta se promenilo? Ni{ta. n Strepwa od smrti stvorena je od dva straha – od nepoznatog i od potpunog zaborava, izgovara jedan zlikovac iz va{eg romana. Stoji li to? – Qudski um ne moè da shvati smrt. A ona je svuda i sveprisutna. Isto kao i ìvot. Zapravo su neodvojivi. Nekada sam pro~itao da je „najve}i uspeh u qudskom ìvotu sposobnost da se umre sretan“. I to su krupne re~i koje zaista imaju duboko zna~ewe. Nama je druga strana nepoznata, ali opet mislim da kroz spoznaju da jedno ne ide bez drugog, ne moèmo ceniti ìvot. Niko od nas ovde ne}e biti ve~no. Na{e zemaqsko vreme je prekratko. Spoznajom smrti trebalo bi da se oplemenimo, jer najzad, ta nam je mo} data, makar i kroz sam taj strah od we.

8 ^etvrtak 8. februar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Pro~itana optu`nica protiv Dodika, promewen sudija, novo ro~i{te zakazano za 6. mart Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pojavio se u Sudu BiH gde je pro~itana optu`nica u predmetu koji se protiv wega vodi zbog nepo{tovawa odluka Kristijana [mita. Slede}e ro~i{te zakazano je za 6. mart. Su|ewe su napustili premijer Republi-

ke Srpske Radovan Vi{kovi}, ministar poqoprivrede Savo Mini} i srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}. Vi{kovi} je izjavio da je ono {to se moglo videti u ovom, kako je rekao, „cirkusu od dràvne institucije koje sebe nazivaju sud i tuìla{tvo“ nije vi|eno do sada nigde u svetu. On je novinarima ispred suda rekao da nije pravnik, ali da kao gra|anin moè da konstatuje da BiH vi{e nema nikakvu budu} nost. Vi{kovi} je su|ewe napustio nakon {to je ~uo da }e nova sudija ipak odràti ro~i{te, uprkos zahtevu za wen opoziv i ~iwenice da nije imala vremena da u|e u su{tinu predmeta, a pre svega nakon {to je tuìocu rekla da pro~ita optu`nicu, bez

dela u kojem se pomiwe suoptuèni u ovom predmetu Milo{ Luki}. „Ako smo postali robovi jedne ambasade u BiH, nemojte se zavaravati na red }e do} i i Bo{wake i Hrvate“, rekao je Vi{kovi} apostrofiraju ameri~ku Ambasadu i ambasadora SAD u BiH Majkla Marfija. Mini} je izjavio da nije mogao da veruje da je u toku postupka promewen sudija, za kojeg je traèno izuze}e. Kada je re~ o novoj sudiji, Mini} je istakao da i tu postoji pristrasnost. „Ona pristrasnost koja postoji, jeste da je novoizabrani sudija obavqala politi~ku funkciju. Dodatni paradoks jeste da je uhap{en i predsednik Suda BiH“, naveo je Mini}. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} istakla je da u Sudu BiH vlada neprofesionalizam, kao i da postoji sumwa da je prethodni sudija u slu~aju protiv predsednika Srpske Milorada Dodika bio pod pritiskom. Sudija Suda BiH Mirsad Strika, koji je do sada vodio sudski proces protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Slu`benog glasnika Srpske Milo{a Luki}a, odlazi u penziju pa je postupak preuzela sudija Sena Uzunovi}. Dodikova odbrana je ranije traìla izuze}e sedam sudija, izme|u ostalih i Mirsada Strike. Ali, Sud BiH je odbio ovaj zahtev. U rasporedu su|ewa na internet stranici Suda BiH stoji da je sudija zaduèn za ovaj postupak Uzunovi}eva.

Dodik: O’Brajen tretira narode BiH kao divqe horde iz kamenog doba kojima }e on doneti vatru Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je nastup pomo}nika dr`avnog sekretara SAD za evropska i evro-azijska pitawa Xejmsa O’Brajena u Sarajevu bio demonstracija bahatosti i odsustva ideja. Dodik je rekao da su O’Brajenu „usta puna suvereniteta BiH”, dok istovremeno podr`ava „samozvanog” predstavnika me|unarodne zajednice u BiH koji je, kako je naveo, „direktna negacija suverenosti”. „Kako je mo}na Amerika do{la na ove grane?... Ovo ni Nadrealisti nisu mogli da zamisle”, napisao je Dodik na platformi Iks. Dodik je istakao da O’Brajen govori o

prijateqstvu prema narodima u BiH, a da tretira te iste narode kao „divqe horde iz kamenog doba kojima }e on doneti vatru”. „Svaka ameri~ka administracija bila je posve}ena stawu i odnosima u BiH, ali je samo ova o~igledno zainteresovana da to stawe pogor{a i poremeti odnose”, naveo je Dodik. Dodik je podsetio da je nekada{wi ambasador SAD u BiH Tomas Miler govorio da je boqi i najlo{iji dogovor doma}ih politi~ara, jer je dogovor, nego nametawe sa strane. „Danas nam dolaze diplomate koje nastoje da takve dogovore sru{e, koje ih negiraju i omalova`avaju”, poru~io je Dodik. Dodik je ukazao da je Dejtonski sporazum veliki uspeh tada{we administracije SAD i da Republika Srpska vodi politiku po{tovawa toga sporazuma. „Paradoksalno je da mi branimo ameri~ki uspeh od ameri~kih diplomata. Imam suverenu odluku gra|ana Republike Srpske na izborima da budem predsednik. I zakleo sam se da }u po{tovati Ustav i zakone”, naveo je Dodik. On je rekao da je tu da po{tuje voqu naroda i da se dogovara s predstavnicima druga dva naroda, po{tuju}i wihove interese. „Tu sam da Republika Srpska bude partner svima, ali podanik nikome”, rekao je Dodik.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

DODIK POVODOM 82 GODINE OD STRADAWA SRBA U DRAKULI]U:

Bez Republike Srpske nema slobode U bawalu~kom nasequ Drakuli}i obeleène su 82 godine od stradawa Srba u Drakuli}u, [argovcu, Motikama i rudniku Rakovac, a predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je na komemoraciji da bez Republike Srpske nema slobode za srpski narod na tim prostorima. Nakon pomena, koji su sluìli sve{tenici Bawalu~ke eparhije, poloèni su venci i cve}e ispred spomen kosturnice.

Dodik je rekao da mladi qudi u Srpskoj moraju da znaju {ta se dogodilo u Jasenovcu, Dowoj Gradini, Drakuli}u, Pribilovcima i da institucije Srpske pripremaju materijal za film o zlo~inu u Drakuli}u i otvarawe spomen sobe. Uz brojne gra|ane koji su organizovano do{li iz Bawaluke, obele`avawu su, pored Dodika, prisustvovali i drugi zvani~nici Srpske, predsednik Narodne skup{tine Nenad Stevandi}, ministar rada i

U ime institucija Republike Srpske venac su poloìli Dodik, Stevandi}, Egi} i izaslanik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH. Venac je poloìo i konzul Srbije u Bawaluci Dragan Proti}. Dodik je istakao da bez sopstvene dràve, nema ni slobode, navode}i da tih zlo~ina ne bi ni bilo da je pre 80 godina postojala Republika Srpska. „Zato trajno treba da se borimo za svoju dràvu i svoju slobodu” naglasio je Dodik.

bora~ko-invalidske za{tite Danijel Egi}, srpski predstavnici u institucijama BiH, rukovodstvo grada Bawaluke, predstavnici nevladinih organizacija i udru`ewa od javnog interesa proistekla iz Odbrambeno-otaxbinskog rata i NOR-a. Usta{e su 7. februara 1942. godine bez ispaqenog metka ubile 2.315 Srba, me|u kojim je bilo 551 dete, a o svireposti zlo~ina svedo~i ~iwenica da su pokoq nad Srbima izvr{ile kom{ije i sve{tenici iz samostana na Petri}evcu.

CRNA GORA

^etvrtak 8. februar 2024. 9

Posle vi{e od tri godine odnosi Srbije i Crne Gore na nivou ambasadora Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} primio je akreditivna pisma novoimenovanog, izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Podgorici Neboj{e Rodi}a. Milatovi} je akreditive ambasado-

Izrazio je uverewe da }e imenovawe ambasadora Srbije u Crnoj Gori dati doprinos ja~awu bilateralnih odnosa dve zemqe, uz o~ekivawe da }e Crna Gora uskoro uputiti ambasadora u Beograd, prenosi RTCG.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLAÂ, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE ra Srbije Rodi}a primio na Cetiwu i u razgovoru istakao da u odnosima Crne Gore i Srbije postoji prostor za snaèwe me|udràvne saradwe u obostranom interesu, {to gra|ani obe dràve odavno o~ekuju. S tim u vezi Milatovi} je podsetio da je nakon stupawa na du`nost, nakon posete EU institucijama u Briselu, za prvu bilateralnu posetu odabrao Srbiju, {to svakako predstavqa novi momenat u odnosima dve dràve.

Sagovornici su ukazali na va`nost obostrane posve}enosti kreirawu atmosfere me|usobnog uva`avawa i tradicionalne bliskosti dve zemqe, saop{teno je iz Kabineta crnogorskog predsednika. Rodi} je u Podgoricu stigao nakon tri godine zastoja u diplomatskim odnosima Srbije i Crne Gore na nivou ambasadora, a nakon {to je tada{wi premijer Du{ko Markovi} (DPS) proglasio biv{eg ambasadora Srbije Vladimira Bo`ovi}a personom non grata.

nastaviti u vojnoj diplomatiji u stalnom vojnom predstavni{tvu Crne Gore pri NATO-u u Briselu.

Spaji}: Crna Gora nije imala nikakve koristi od Smewen drugi ~ovek uvo|ewa sankcija Rusiji Vojske Crne Gore Pra}ewe politike sankcija EU prema Moskvi 2021. i 2022. godine nije donelo nikakvu korist Crnoj Gori, rekao je u intervjuu za list „Politiko” premijer te zemqe Milojko Spaji}.

„U 2021. i 2022. godini, kada smo glasali za usvajawe sankcija Rusiji, nismo dobili nikakvu korist“, rekao je {ef crnogorske Vlade

Spaji} je istovremeno naglasio da, za razliku od zemaqa EU, Crna Gora jo{ nema mogu}nost da dobije finansijsku pomo} od zajednice za nadoknadu gubitaka. S tim u vezi, prema wegovom mi{qewu, pitawe pristupawa Crne Gore Evropskoj uniji je od posebnog zna~aja. Kako je istakao, Crna Gora je prva na redu za ulazak u EU me|u ostalim balkanskim zemqama. Spaji} je izrazio nadu da }e se wegova zemqa pridru`iti Uniji do 2028. godine. Krajem oktobra 2023. godine {efica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom posete Podgorici rekla da bi Crna Gora mogla postati ~lanica EU prije 2030. godine. Pored Crne Gore, status kandidata za pridru`ivawe zajednici imaju Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Severna Makedonija,Turska i Ukrajina.

• Pukovnik Aleksandar Pantovi} smewen je sa du`nosti na~elnika [taba General{taba Vojske Crne Gore, a odluku je na predlog ministra odbrane Dragana Krapovi}a, doneo Savet za odbranu i bezbednost, pi{u podgori~ke Vijesti. Pantovi} je, kako se navodi, bio po ~inu i funkciji najstariji oficir u vojnoj koloni koja je 23. novembra pro{le godine nai{la na saobra}ajni udes u Radanovi}ima, ali pritom nije pruìla pomo} povre|enima. Odlukom disciplinskog tuìoca Ministarstva odbrane, Pantovi}, me|utim, nije odgovarao za ovaj jo{ neobja{weni propust, ve} je za to tuìlac okrivio poru~nika iz ête vojne policije koji je bio komandir eskorta u vojnoj koloni u pratwi i obezbe|ewu visokog stranog vojnog zvani~nika koji je bio u poseti Crnoj Gori i kome je pukovnik Pantovi} bio zvani~ni doma}in. Vijesti pi{u da je Pantovi} smewen ju~e, a za novog na~elnika [taba General{taba VCG postavqen je potpukovnik Mitar Klikovac. Savet je, dodaje se, razre{io du`nosti i dosada{weg ~elnika Direktorata za logistiku u Ministarstvu odbrane, pukovnika dr Vladana Marti}a, kao i general majora Rajka Pe{i}a sa du`nosti generalnog direktora Direktorata za odbrambenu politiku i planirawe. Pe{i} }e karijeru

U Crnoj Gori 74 sela ostala bez stanovnika U 74 sela u Crnoj Gori vi{e niko ne `ivi, a 304 sela imaju 10 ili mawe stanovnika, pokazuju podaci Uprave za statistiku Monstat sa popisa zavr{enog u decembru. Na prethodnom popisu iz 2011. godine, kako je „Vijestima“ saop{teno iz Monstata, bilo je 120 sela sa 10 i mawe stanovnika, od ~ega 43 nisu imala stanovnika koji u wima stalno `ive.

Najvi{e napu{tenih sela je na teritoriji Cetiwa - u 16 vi{e niko ne ìvi, a 42 sela imaju od jednog do deset stanovnika. Na popisu iz 2011. godine na Cetiwu su bila 43 sela sa deset ili mawe stanovnika, a tada u osam niko nije ìveo. Popisiva~i u selima u kojima niko ne ìvi popisali su samo napu{tene ku}e ili one u koje neko ponekad do|e. U Crnoj Gori ìvi 633.158 stanovnika, popisano je 217.441 doma}instvo i 396.873 stanova, pokazuju preliminarni rezultati popisa stanovni{tva {to zna~i da je broj stanovnika, u odnosu na posledwi popis, porastao dva odsto, odnosno za 13.000.

10 10^etvrtak ^etvrtak8.8.februar februar2024. 2024.

KOSOVO I METOHIJA

Koliko Kolikokorisnika korisnikana naKiM KiMima imastalna stalnaprimawa primawauusrpskim srpskimdinarima dinarima

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Albin Kurti zabranom dinara na KiM direktno ugro`ava opstanak Srba u ju`noj srpskoj pokrajini Da bi se videle razmere posledica koju bi nova odluka Pri{tine o zabrani dinara na Kosovu i Metohiji mogla da izazove, srpski predsednik Aleksandar Vu~i} je nabrojao korisnike socijalnih davawa i svih davawa Srbija za narod na Kosovu, naglasiv{i da su to jedine ta~ne brojke. „Imamo zaposlenih 31,831,

Imamo Imamo zaposlenih zaposlenih 31,831, penzionera penzionera 29,115…. 29,115…. penzionera 29,115 (4,700 wih primaju penzije na ruke zbog nemogu}nosti odlaska u banku). Socijalna davawa imamo 31,586 korisnika, tu je roditeqski, de~iji dodatak, povratni~ka pomo}, tu|a nega, nov~ana socijalna pomo} (13,931), pomo} za ratne-vojne invalide, porodicama otetih i nestalih. Za ove socijalne dodatke, svakoga meseca, Srbija izdvaja 350 miliona dinara. Tu su i stipendije za studente i u~enike – 2,430 korisnika. Postoji i 2,000 korisnika narodnih kuhiwa, kojima je to jedini obrok, a dr`ava za to izdvaja – 85 miliona dinara“, preciziraao je predsednik Vu~i}. Srbija pla}a i 6.794 registro-

vanih poqoprivrednih gazdinstava, koji zavise od razli~itih subvencija u dinarskim isplatama. U isplatama svega ovoga nije se zakasnilo nikada, posebno je istakao Vu~i}. Srbija je preduzela prvu meru

i na ime plata, penzija i socijalna davawa za KiM unapred isplatila sredstva. „Mi smo unapred krenuli da ispla}ujemo i plate i penzije i socijalna davawa na{im qudima na Kosovu i Metohiji, mnogo pre nego {to je vreme za isplatu fe-

EU zabrinuta zbog zatvarawa srpskih institucija na KiM i zabrani dinara od strane specijalnih jedinica kosovske policije

Zatvarawe op{tina ima}e negativne efekte na svakodnevni ìvot Srba na Kosovu Evropska unija saop{tila je, u subotu 4. februara, da je veoma zabrinuta zbog operacija specijalnih jedinica kosovske policije u kancelarijama op{tina Draga{, Pe}, Istok i Klina, kao i u prostorijama nevladine organizacije Centar za mir i toleranciju u Pri{tini i vlasti u Pri{tini da izbegavaju jednostrane akcije i da se pitawem statusa op{tina bave kroz dijalog uz briselsko posredovawe. U svim ovim mestima kosovska policija je upala i konfiskovala opremu i dokumentaciju a zatim zatvorila objekte Privremenih organa op{tina koji su radili po zakonima lokalne samouprave Srbije. “Iznenadno zatvarawe ovih kancelarija ima}e negativne efekte na svakodnevni ìvot i uslove ìvota zajednica kosovskih Srba, jer }e ograni~iti wihov pristup osnovnim socijalnim

Амбасадор Немачке у Приштини Јерн Роде

Амбасадор САД у Приштини Џефри Ховенијер

Петер Стано

uslugama s obzirom na o~igledno odsustvo alternativa u ovom trenutku”, saop{tio je portparol EU Peter Stano. On je naveo da je “predvi|eno da se status ovih struktura re{i u okviru dijaloga uz posredovawe EU, u vezi sa uspostavqawem Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom”. “Stoga, EU poziva Kosovo da izbegava jednostrane akcije koje bi mogle da podignu tenzije i da se bavi ovim pitawima kroz dijalog“.

Tako|e i Vlada SAD je duboko zabrinuta zbog nedavnih akcija pri{tinskih vlasti koje imaju direktne negativne posledice na srpsku zajednicu i pripadnike drugih mawina na Kosovu i Metohiji, izjavio je ambasador SAD u Pri{tini Xefri Hovenijer. Hovenijer je osudio akciju kosovske policije u kojoj je zapleweno vozilo Po{te Srbije i novac namewen socijalnim davawima koji je obezbedila Srbija. “O~ekujemo da vlasti Kosova

osiguraju da }e pojedinci kojima su ova sredstva namewena dobiti taj novac bez odlagawa”, naveo je Hovenijer u saop{tewu objavqenom na platformi X i dodao da institucije u Pri{tini imaju odgovornost da promovi{u vrednosti koje se ti~u pune primene multietni~kih demokratskih na~ela u interesu svih gra|ana. Hovenijer je poru~io da bi pitawa u vezi sa kosovskim strukturama koje podràva Srbija trebalo da budu razmatrana u okviru dijaloga uz posredstvo EU. “Tako|e, ponavqamo zahtev da Pri{tina odloì primenu odluke Centralne banke o gotovinskom platnom prometu dok se ne uspostave procedure u skladu sa evropskim standardima i dok stanovni{tvo ne bude u dovoqnoj meri obave{teno kako }e se transfer wihovih sredstava odvijati” naveo je Hovenijer. Ameri~ki ambasador je ocenio da ove akcije pri{tinskih institucija nepotrebno podiù me|unacionalne tenzije i za posledicu ograni~avaju opcije SAD da budu efikasan zagovornik Pri{tine na me|unarodnoj areni. I ambasador Nema~ke u Pri{tini Jern Rode podrào je izjavu EU u kojoj se poziva Pri{tinu da izbegava jednostrane akcije koje bi mogle da podignu tenzije, isti~u}i da jednostrane mere samo dolivaju uqe na vatru i da ne doprinose smawewu tenzija, ve} upravo suprotno.

UKIDAWEDINARA DINARASRBE SRBEDOVODI DOVODIUUNEPODNO[QIV NEPODNO[QIVPOLO@AJ POLO@AJ UKIDAWE Predsednik Srpske liste Zlatan Elek je na konferenciji za medije odluku Centralne banke Kosova o ukidawu dinara ocenio kao katastrofalnom i poru~io da ona predstavqa progon Srba i srpskih institucija sa prostora Kosova i Metohije. On je podsetio na niz odluka kosovske vlade koje su bile nepovoqne po Srbe i dodao da su odlukom ugroèni svi koji imaju bilo kakva primawa iz centralne Srbije. „Dolaskom Aqbina Kurtija, nijedna odluka nije doneta u korist Srba i srpske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije. Ukidawe dinara i platnog prometa zna~i progon Srba i svih srpskih institucija sa prostora Kosova i Metohije. Ako se to pogleda matemati~ki, ugroèni su svi oni koji primaju bilo kakva primawa iz Republike Srbije. Pre svega, to se odnosi na sve zaposlene u svim institucijama koje funkcioni{u u sistemu Republike Srbije, to se odnosi na penzionere, korisnike socijalnih davawa, studente, stipendiste a tako }e najdirektnije biti ugroèno 100.000

Srba koji su na Kosovu i Metohiji“ naveo je Elek. “Ukidawe dinara zna~i stavqawe Srba u jedan nepodno{qiv polo`aj, a u prevodu to bi zna~ilo da svi treba da idemo sa ovih prostora, {to je egzodus naroda sa ovih prostora. To nije slu~ajan rezultat, to su unapred pripremqeni potezi vlade Aqbina Kurtija i prepoznajemo wegov rukopis u ovoj odluci. Ovo je u najmawu ruku re~eno, Kurtijeva oluja za Srbe bez ispaqenog metka, i to sve pred o~ima me|unarodne zajednice” podvukao je Elek. Primena odluke Centralne banke Kosova, koja predvi|a da se gotovinska pla}awa i platni promet odvijaju iskqu~ivo u evrima po~ela je 1. februara. Ova odluka Centralne banke Kosova u praksi zna~i zabranu upotrebe dinara, zvani~nu valutu Srbije koja se do sada koristila u svim srpskim sredinama. Pored upotrebe za trgovinu, dinar se koristi i za isplatu plata, penzija, socijalne pomo}i i drugih primawa Srbima na Kosovu iz buxeta Srbije.

bruarskih davawa. “Suluda je odluka Aqbina Kurtija da ukine dinar, da ukine platni promet Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije ~ome dovedi u pitawe opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”, ka`e direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}. Napomenuo je da vi{e od 95.000 ra~una qudi na Kosovu i Metohiji prima neku vrstu prinadle`nosti od Republike Srbije. “Da vam ne govorim kakve to posledice ostavqa po {kolstvo, po zdravstvo. Na koji na~in }e ti qudi obezbe|ivati opremu za vrti}e, {kole, bolnice”, upitao je Petkovi}.

Vladika ra{koprizrenske eparhije Teodosije

Ostanite na dedovini i u ovim te{kim vremenima Vladika ra{ko-prizrenske eparhije Teodosije sluìo je, u nedequ 5. februara, liturgiju u hramu Svetog arhangela Gavrila u Osojanu kod Istoka u Metohiji. U svojoj besedi, Vladika Teodosije podsetio je verni narod iz Osojana da imaju blagoslov blaènopo~iv{eg mitropolita Amfilohija i da je kroz teè muke narod ostajao na svome.

On je vernom narodu iz Osojana poru~io da ostanu na svojoj dedovini u ovim te{kim vremenima. Privremeni organ u Osojanu pre dva dana zatvorila je Kosovska policija. Do radnog mesta ne mogu mnogi me{tani ovog povratni~kog sela. Re~i ohrabrewa od Vladike Teodosija dolaze u trenutku kada je Kosovska policija upala u prostrije Privremenog organa op{tine Istok u Osojanu, a 4. februara je zaplewen novac od strane kosovske policije namewen korisnicima socijalnih davawa i penzija.

^etvrtak 2024. 11 11 ^etvrtak 8. 8. februar februar 2024.

SRBI U SVETU

”U WEGOVIM OÎMA VIDELA SAM STID”: ISPOVEST SRBINA O @IVOTU U [VEDSKOJ: Sandra je upoznala NATO pilota koji je bombardovao Srbiju, evo {ta joj je rekao! Sandru Karaklaji} danas ve}ina qudi poznaje preko TikToka, gde svakodnevno brojnu publiku zabavqa, ali i intrigira neobi~nim sadràjima. Mnogi je zbog nedavnog videa, koji je izazvao veliku pa`wu, znaju i kao ‘dobro udatu ènu’, ali je ova 31-godi{wa supruga i majka poreklom iz Beograda, sa adresom na Korzici mnogo vi{e od toga. Odva`na je, bez straha da iza|e iz konformne zone, sa nesvakida{wim hobijima i neverovatnim ìvotnim iskustvima, kao {to je susret sa NATO pilotom koji je bombardovao Srbiju. Nije prva koju je ìvot odveo u inostranstvo iz Srbije. Ali je me|u retkima koja je oti{la na ‘Napoleonovo ostrvo’ i to nakon {to je, kako sama kaè, sre}om dobila otkaz u Pio fondu. I ne zna koju zemqu i koji grad }e u budu}nosti zvati svojim domom, s obzirom na to da joj je suprug vojno lice i da wegov posao diktira wihovo migrirawe. Sin Vidak, iako je ro|en na Korzici, veoma je vezan za Srbiju, a Sandra je u razgovoru za “@enu.rs” ispri~ala kako je posle tri godine veze na daqinu odlu~ila da se pridruì svom – danas suprugu, tada de~ku – na ovom francuskom ostrvu, gde zajedno ìve ve} sedam godina. - @ivot na ostrvu je lep, ali zna da bude jako teàk kada do|ete iz jedne metropole u primorski gradi}, koji van sezone broji 5.000 qudi. Leti je super, ali zato ~im pro|e sezona i krene zima, krene i depresija i tada obavezno pobegnem za Beograd na neko vreme – kaè. Vidak me pita za{to ne ìvimo u Srbiji Sandrin sin prvenac po imenu Vidak ro|en je u gradu Bastia i, kako isti~e, u wegovom slu~aju ba{ vaì da je “ime znak”. êtvorogid{wi Vidak je pun radosti i ìvota i jako voli Srbiju. - Skoro mi je rekao: “Mama, za{to mi ne ìvimo u Srbiji?” On i na Korzici uìva jer tu je jedan totalno druga~iji ìvot, okruèni smo prirodom, morem i planinama i ìvimo, moè se re}i, “seoski” na~in ìvota u kontaktu sa prirodom, bez igraonica (jer ih ovde nema) i bez malih ekrana – jer je napoqu mnogo lep{e. Leti smo posle {kole/posla svaki dan na plaì i na ~amcu, {to je za jedno dete i odrastawe pravo bogatstvo. U Srbiji uìva sa rodbinom – pri~a Sandra. Nije smeo da me pogleda Na Korzici radi sezonski posao u rent a car agenciji na aerodromu i upravo je tu imala susret koji joj se sna`no urezao u pam}ewe i probudio najteà se}awa – na bombardovawe, stradawa, strahove i sirene. U wenu agenciju do{ao je pilot borbenog aviona koji je 1999. godine bombardovao Srbiju. - Do{ao je ~ovek u agenciju da iznajmi auto i zbog akcenta me je pitao odakle sam. Kada sam mu odgovorila, rekao je da je bio u Srbiji, ali ne ba{ lepim povodom. Neki ose}aj u meni mi je signalizirao za{to je bio i da je povod sigurno bio rat: Zbog toga sam ga pitala kada je bio, a on je odgovorio: “Devedesetih godina”. Ne{to u meni se slomilo kada sam shvatila da ispred mene stoji ~ovek koji nas je bombardovao, jer sam se setila svega kroz {ta smo pro{li. Ja sam tada bila dete od 6 godina, ali se odli~no svega se}am jer sam u tom periodu ìvela u Batajnici – prise}a se tog te{kog susreta Sandra. - Sve vreme razgovora taj stariji ~ovek je izbegavao da me pogleda u o~i a ja sam u wega gledala bukvalno zabezeknuto jer nisam mogla da verujem sa kime razgovaram. U wegovim o~ima sam videla stid i samo mi je rekao da je to wegovo jedino putovawe i poseta jednoj zemqi zbog koje se i dan danas kaje.

Prijatequ je trebalo 26 godina da me pozove u ku}u! Nije ni ~udno da [ve|ani nemaju kafane, qudi su osam sati na poslu, imaju jedan sat za ru~ak, plus oko dva sata putovawa do i od posla. Nema druèwa… Sve vrste alkoholnih pi}a mogu da kupe jedino u jednom dràvnom preduze}u, koje „brine o na{em zdravqu”, a tamo je sve skupqe od ~etiri do deset puta. Zato [ve|ani kupuju alkohol u inostranstvu ili li~no prave svoja pi}a, iako je to strogo zabraweno… U Skandinaviju sam se doselio kad sam bio jo{ mlad i zelen. U Jugoslaviji sam brzo napredovao i postigao uspeh u karijeri, ali sam shvatio da ako ho}u jo{ vi{e da se usavr{avam i napredujem moram da promenim sredinu. Tako sam se na{ao u inostranstvu… Kad se ~ovek nastani u kapitalizmu tek mnogo kasnije shvati da je to skra}eni ìvot za samo jedan mesec u godini, dok ostalih jedanaest se radi da se plate visoki porezi i ostali tro{kovi. To zna~i da qudi ne ìve tih 11 meseci, nego samo – postoje. Ipak, moram da objasnim da nisu kapitalisti ti koji izrabquju nas pojedince koji privre|uju, ve} su to politi~ari, napisao je svojeru~no proletos u junu na{ ~ovek, Dragan T, u rubrici Moj ìvot u inostranstvu beogradske Politike. I sâm sam bio 14 godina politi~ar, zato znam {ta govorim. Sa kapitalistima se moè pregovarati o razli~itim ekonomskim shvatawima, ali je to apsolutno nemogu}e sa politi~arima. Oni odre|uju na {ta i koliki }e se pla}ati porez i mi obi~ni smrtnici ba{ nikako ne moèmo da uti~emo na te politi~ke odluke. Na primer, postoji pet razli~itih poreza koji moraju da se plate za kori{}ewe elektri~ne energije, {est razli~itih poreza na kori{}ewe automobila, itd. Postoji poduì spisak budala{tina koje su politi~ari izmislili kao {to su porez na ki{u koja pada na krovove na{ih ku}a.

Taj porez mora da se plati ~ak i ako ki{a uop{te nije padala. Zemqoradnicima koji se bave sto~arstvom je nametnut specijalni porez jer wihove ìvotiwe „ispu{taju gasove” i to „zaga|uje qudsku sredinu”. Takvih glupih i izmi{qenih poreza ima podosta kako bi se napunila dràvna kasa. Ono {to mnogi Evropqani uop{te ne znaju i to je ~udno, da u [vedskoj, zemqi u kojoj ja trenutno ìvim, ne postoje prave kafane. Moè da se na|e, tu i tamo, poneka picerija ili restoran brze hrane gde se uglavnom brzo ru~a u sred dana, plati ra~un i oslobodi stolica za drugog gosta koji isto ho}e da brzo ru~a pre nego {to se vrati na posao. Subotom i nedeqom se kod ku}e pere, ~isti i pravi hrana za doru~ak i ve~eru, celu nedequ unapred. Posete poznanicima ili ku}nim prijateqima retko se de{avaju. Zbog toga su izmi{qeni ~udni obi~aji. Posle 26 godina i ja sam doìveo jednu takvu posetu. Toliko vremena trebalo je mom prijatequ da me pozove da ga posetim u wegovoj ku}i, iako je on, sa svojom ènom, vi{e puta bio moj gost. Kod mene druèwe traje sve do jutra, na na{ srpski na~in. Pre posete, od mog prijateqa dobio sam precizno obave{tewe sa nazna~enim vremenom dolaska i koliko dugo }e moja poseta tra-

jati. Do{ao sam u zakazano vreme, kupio sam buket cve}a za wegovu `enu i fla{u vina na dar doma}inu. U [vedskoj postoji jedno nenormalno pravilo po kome se sve vrste alkoholnih pi}a mogu da kupe jedino u jednom dr`avnom preduze}u. Ono se „brine o na{em zdravqu” i zato su svi artikli tamo skupqi od ~etiri do deset puta. To je dovelo do toga da [ve|ani kupuju alkohol u inostranstvu ili li~no prave svoja pi}a, iako je to strogo zabraweno. Rezultat takve idiotske politike je da [ve|ani nemaju normalan odnos prema alkoholu kao ostali svet. Ve}ina qudi pije samo petkom i subotom uve~e i onda to rade neuroti~no, vi{e nego {to treba jer su imali pauzu od nedeqe do ~etvrtka. S druge strane biti „bolestan” u ponedeqak ujutru ne toleri{e se kod poslodavaca, naro~ito ako se to ponavqa. Sve ono {to politi~ari ne mogu da kontroli{u ili oporezuju oni zabrane. Ovih dana sam video na TV-u da je jedan ministar ukinuo zakon o zabrani igrawa u picerijama i no}nim klubovima. Pre ukidawa ovog propisa morali ste da nabavite dozvolu od lokalne zajednice koju ste pla}ali da bi igrali i pevali. Me|utim, zaboravili su da ukinu dozvolu i za muziku, pa sad ako ho}ete da igrate i pevate uz muziku, ipak, morate da platite.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 8. februar 2024.

AUSTRALIJA

Australija odugovla~i sa odgovorom na izraelske zahteve za kupovinu vojne opreme Australija odugovla~i sa odgovorom na izraelski zahtev za kupovinu vojne opreme, jer raste zabrinutost zbog sve ve}eg broja civilnih `rtava u Pojasu Gaze. Iako Australija retko izvozi oru`je u Izrael, i to nije uradila najmawe pet godina, od kako je izbio rat sa Hamasom 7. oktobra, nekoliko zahteva je upu}eno za prodaju proizvoda australijske vojne industrije. „^ini se da se namerno pribeglo pristupu ‚samo sporo’ u bilo ~emu u vezi sa Izraelom dok rat u Gazi traje. Niko u vladi ne `eli da ih vide kao da odobravaju ili odbija prodaju izraelske vojske”, citira ABC neimenovane izvore iz au-

stralijske vojne industrije. “ABC news” navodi da je nekoliko prijava upu}enih regulatoru za izvoz oru`ja ostalo bez odgovora od po~etka rata izme|u Izraela i Gaze po~etkom oktobra. Izvori iz australijske vojne industrije ka`u da je Izrael poku{ao da kupi wihovu vojnu tehnologiju proizvodwe, ukqu~uju}i sistem protiv bespilotnih letelica, ali Ministarstvo odbrane mesecima odbija da zvani~no odgovori na te zahteve. Qudi upoznati sa procesom izdavawa dozvola za izvoz oru`ja u Australiji ka`u da je te{ko ta~no utvrditi gde se de{avaju ka{wewa u proceni prijava, ali veruju da je ministarka spoqnih poslova Peni Vong za to delimi~no

odgovorna. Portparol ministarke Vong odbio je da komentari{e, dok je Ministarstvo odbrane saop{tilo da Australija ima „strogi okvir kontrole izvoza” za industriju oru`ja. „Kao {to je vlada jasno stavila do znawa, Australija nije isporu~ivala oru`je Izraelu od po~etka sukoba, a najmawe posledwih pet godina. Australija ima strogi okvir za kontrolu izvoza

koji je osmi{qen da osigura da se na{a vojna oprema i objekti dvostruke namene koriste odgovorno van Australije, na na~ine koji ne kr{e qudska prava”, rekao je portparol Ministarstva odbrane za ABC.

„Potpuno prirodno“ – biqni suplementi „za~iweni“ vijagrom i cijalisom Australijanci koji poku{avaju da poja~aju svoj seksualni u~inak kori{}ewem biqnih suplemenata izgleda da ne dobijaju samo ono {to su platili ve} i ne{to vi{e. Jo{ gore, dovode svoje zdravqe u rizik.

UKRAJINA AUSTRALIJI:

Ne èlimo va{e lete}e sme}e Ukrajinsko vazduhoplovstvo se nalazi u ozbiqnom problemu usled nedostatka vi{enamenskih borbenih aviona, budu}i da je ve}ina letelica Su-27 i MiG-29, kojima je avijacija raspolagala, oboreno ili uni{teno. Zbog toga je i pokrenut proces nabavke F-16 iz zemaqa ~lanica NATO, ali za sada nema naznaka kada }e ovi avioni biti isporu~eni Kijevu, zbog procesa remonta i obuke, ali i straha ukrajinske strane da }e ih ruska vojska locirati i uni{titi neposredno nakon isporuke. Pored F-16, postojao je i plan da se ukrajinski piloti opreme i vi{enamenskim borbenim avionima F/A-18 „hornet” („str{qen) koji su izba~eni iz upotrebe australijskog ratnog vazduhoplovstva, me|utim zbog blago re~eno „nesporazuma” izme|u Australije i Ukrajine, do isporuke ovih aviona najverovatnije ne}e do}i. Kako prenosi „Fajnen{el rivju”, tokom razgovora zvani~nika dve dràve, jedan od starijih oficira ukrajinske avijacije rekao je svojim australijskim kolegama da Kijev nije zainteresovan za 41 rashodovani F/A-18, koje je Kanbera htela da donira. „Ne èlimo va{e lete}e sme}e”, prokomentarisao je ukrajinski oficir, prema svedo~ewu izvora koji je prisustvovao razgovorima. Ipak ovo nije prvi put da se odustaje od isporuke naoruàwa iz Australije, budu}i da su australijske vlasti u ranijem periodu odbile da isporu~e oklopne xipove „havki”, kao i rashodovane helikoptere MRH-90 „tajpan” koji su u procesu se~ewa i pretvarawa u staro gvo`|e. Tako|e, Australija je jedna od retkih zemaqa politi~kog Zapada koja je odbila da ponovo otvori svoju ambasadu u Kijevu {to dodatno stvara probleme u komunikaciji i razumevawu potreba ukrajinske vojske. Posledica svega navedenog su „zategnuti odnosi” dveju dràva, prenosi „Fajnen{el rivju”.

Slu`ba za kontrolu lekova i preparata Australije izdala je upozorewa za sedam suplemenata, ukqu~uju}i „Tantra Jelly“, „Bullblood tablets“ i „Throb herbal supplements“, nakon {to su testovi pokazali da sadr`e ili sildenafil ili tadafil, a u nekim slu~ajevima oba. Ove supstance, poznatije pod brend imenima „vijagra“ (sildenafil) i „cijalis“ (tadafil), u Australiji se izdaju samo na recept i mogu da imaju niz negativnih sporednih efekata, kao i da izazovu ozbiqne posledice ukoliko se me{aju sa drugim lekovima. Prevara je otkrive-

na u okviru istrage kvaliteta proizvoda na tr`i{tu. Slu`ba za kontrolu lekova upozorila je potro{a~e da budu izuzetno pa`qivi prilikom kupovine preparata od nepoznatih stranih sajtova. „Qudi moraju da budu veoma

pa`qivi kada, i od koga, nabavqaju biqne suplemente, zato {to su neki od wih potencijalno {tetni i veoma je te{ko biti siguran {ta sadr`e“, naveo je predsednik Australijskog medicinskog udru`ewa prof. Stiv Robson.

DE^AK (3) U[AO U APARAT S IGRA^KAMA I NIJE @ELEO DA IZA\E

Reagovala i policija Trogodi{wi Itan u subotu uve~e u{ao je u aparat za igra~ke u {oping centru u Kapalabi. Iako prelep do`ivqaj za wega, zbog opasnosti cele situacije brzo je morala da reaguje policija. Itanov otac, Timoti Hoper, objasnio je da su ga nakon ulaska u aparat, kako on i wegova supruga, tako i druge odrasle osobe

nagovarali da poku{a da otvori poklopac i iza|e, me|utim mali{anu je bilo toliko zabavno da mu to nije padalo na pamet. Zbog toga je odmah kontaktirao firmu koja je vlasnik aparata, a oni su ga upitali da li mu je u aparatu ostao zaglavqen novac. Kada je pojasnio da je re~ o detetu, u pomo} je pozvana policija.

Policajci su de~aka nagovorili da ode u }o{ak aparata, a onda su oni razbili staklo kako bi ga izvukli na sigurno.

„DE^AK JE SVE VREME BIO RASPOLO@EN”

Vlasnik {oping centra „Kapalaba Park” rekao je da je to prvi takav incident u 21. centru, koliko ih ima u svom vlasni{tvu. Tako|e i policajcu Stjuartu Poveru to je bila prva takva akcija spa{avawa u 11-godi{woj karijeri „Da se de~ak izbezumio, bilo bi te`e. Me|utim, on je bio dobro raspolo`en pa je sre}no pokrio o~i i ~ekao da razbijemo staklo. Deca }e uvek biti deca”, izjavio je Pover. Otac tvrdi da se nezgoda dogodila u sekundi nepa`we. Tako|e, Itan je sve uveravao da to ne}e ponoviti.

AUSTRALIJA

^etvrtak 8. februar 2024. 13

Sve lepote RENTON FAMILY TRUST Care Sidnejske opere Aged Daje kvalitetnu Kore pomoranxe inspirisale umetnika koji ipak nije dovr{io svoje delo Sidnejska opera je 28. juna 2007. godine je postala deo UNESKO Svetske ba{tine. Izgradwa opere je zavr{ena 1973. godine pod rukovodstvom danskog arhitekte Jerna Ukona. Opera je jedna od najistaknutijih gra|evina 20. veka, i jedna od najpoznatijih gra|evina scenskih umetnosti u svetu. Opera se nalazi na mestu Benelong, u okviru sidnejske luke Xekson, sme{tene blizu Sidnejskog lu~kog mosta. Gra|evina, zajedno sa okolinom

potro{wi grada od 25.000 stanovnika. Krovovi opere su prekriveni sa 1,056 miliona blistavo belih i krem-belih {vedskih plo~ica, koje se periodi~no odr`avaju i zamewuju Mesto na kom danas stoji opera je nekada bilo mesto na kom se nalazilo utvr|ewe koje je ujedno bilo i skladi{te. Nakon konkusa 1957., i ru{ewa skladi{ta 1958., izgradwa je po~ela naredne 1959. Na konkursu je pobedio danski arhitekta Jern Ukon. Nakon mnogo pote{ko}a i veoma velikih problema

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

predstavqa jedan od prepoznatqivih simbola Australije. Sidnejska opera je dom Australijske nacionalne opere, Sidnejske pozori{ne kompanije, kao i Sidnejskog filharmonijskog orkestra. Gra|ena u ekspresionisti~kom, modernom umetni~kom stilu, sa serijom prethodno napravqenih ogromnih betonskih „{koqki“ koje su formirale krov gra|evine. Zdawe pokriva 18.000 kvadratnih metara (1,8 hektara) zemqe. Tako|e je duga~ka 183 i {iroka 120 metara kod naj{ire ta~ke. Opera le`i na 580 postavqenih stubova koji su pobodeni na 25 metara ispod morske povr{ine. Snabdeva se strujom ~ija je potro{wa jednaka

na koje su Ukon i wegovi pomo}nici nailazili tokom priprema, izgradwa je po~ela. Me|utim, na samom po~etku javili su se novi problemi. Niko do tada nije napravio ni{ta sli~no, te nisu mogli u~iti na gre{kama drugih. Jedan od najve}ih arhitektonskih izazova bile su „{koqke“ po kojima je Sidnejska opera danas poznata u ~itavom svetu. Naime, za takav izazov bio im je potreban potpuno novi na~ini izgradwe betonskih delova, jer se do tada ve}ina betonskih delova na licu mesta obalgala drvenom oplatom i onda punila betonom. Za „{koqke“ takav postupak je bio nezamisliv. Tada su Jern i wegovi pomo}nici do{li na ideju

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

da „{koqke“ prave u delovima i onda ih sklapaju na licu mesta. Ali i daqe niko nije imao ideju o tome kako ih postaviti, a da se pri udaru jakog vetra ne sru{e. Onda je Ukon jednog dana gule}i naranxu do{ao do re{ewa. Uzeo je koru naranxe i isekao na delove i zapazio da kad ih re|a pod razli~itim uglovima dobija potpuno nove oblike, iako su delovi isti. Nakon toga su arhitekte veoma brzo razradile planove i gradwa je mogla po~eti. Ali javio se novi problem, kako postaviti te delove na toliku visinu?

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Napravqena je nova dizalica koja se prilago|avala obliku i visini {koqki. Svi ti problemi doveli su do toga da je cena pove}ana ~ak 10 puta. Zbog nesuglasica sa vladom Jern Ukon odlazi iz Australije 1966. Eksterijer je zavr{en prema wegovim idejama, ali enterijer nije. Australijska vlada je na{la lokalne arhitekte koji nisu dorasli izazovu. Zbog toga je Sidnejska opera jedna od najlo{ijih {to se ti~e akustike. Opera koja je zavr{ena 1973. godine ko{tala je tada{wih 102 miliona dolara.

Brod sa ìvotiwama nasukan kod Perta Oko 14.000 ovaca i 2.000 goveda ostalo je zarobqeno u luci Fremantl kod Perta na brodu na vru}ini od oko 40 stepeni Celzijusa, nakon {to je plovilu na kome se nalaze ìvotiwe vlada Australije naredila da obustavi plovidbu kroz Crveno more. Brod sa ìvotiwama „MV Bahije” isplovio je 5. januara iz Australije za Izrael, ali je sredinom ovog meseca, zbog pretwe od napada Huta, skrenuo sa svoje rute, pre nego {to mu je australijska vlada naredila da se vrati ku}i, prenosi Rojters. @ivotiwe bi sada mogle da budu poslate u Australiju, gde bi prema pravilima o biolo{koj bezbednosti zemqe morale da budu u karantinu, ili bi mogle da budu poslate na daqe, jednomese~no putovawe u Izrael oko Afrike, rekli su predstavnici australijske vlade.

„Ono {to se razmatra je 60-dnevno putovawe za 14.000 ovaca na vru}oj i bukvalno smrdqivoj metalnoj posudi” rekao je rekao je Xo{ Vilson, ~lan parlamenta lu~kog australijskog

grada Fremantle, gde je brod utovaren, dodaju}i da je ta zamisao te{ko uskladiva sa standardima za dobrobit `ivotiwa. Sa druge strane, australijsko Ministarstvo poqoprivrede tvrdi da

nema dokaza da je zdravqe stoke ugro`eno, dodaju}i da sara|uju sa izvoznikom i industrijskim organizacijama na tome da obezbedi biobezbednost i po{tovawe standarda dobrobiti `ivotiwa.

Izvoznik, izraelska kompanija „Basem Dabah Ltd”, zatraìla je od australijske vlade dozvolu da po povratku broda sa ìvotiwama u Australiju na wega utovari jo{ sto~ne hrane i drugih zaliha, pre nego {to ponovo isplovi ka Izraelu oko Afrike, rekao je Xef Pirson, {ef sto~arstva u industrijskom telu WA Farmers. Australija je tokom pro{le godine izvezla vi{e od pola miliona ovaca i pola miliona goveda, od kojih ve}ina odlazi na azijska trì{ta kao {to su Indonezija i Vijetnam, dok najve}i broj australijskih ovaca zavr{i na Bliskom istoku. Australijska vlada se obavezala da }e u narednim godinama da zabrani izvoz ìvih ovaca, ali se suo~ila sa protivqewu farmera koji tvrde da bi takav potez ostavio qude bez posla i doveo do uni{tewa poqoprivrednih zajednica u toj zemqi.

14 ^etvrtak 8. februar 2024.

AUSTRALIJA

@ivot i vreme Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Sloboda i nezavisnost jedna su od najve}ih dostignu}a dana{weg modernog na~ina ìvota. Postavqa se samo pitawe da li se one podrazumevaju ili su nam ipak date samo pod odre|enim uslovima. Koliko smo zaista mi slobodni u dana{wem svetu masovne prismotre? Ali izgleda da je od toga da li smo i koliko slobodni va`nije da imamo tu iluziju slobode. Vlastima je naravno stalo do toga da mi verujemo i da mislimo da smo slobodni. I na{a li~na nezavisnost je izvesna samo pod odre|enim okolnostima. Samo ukoliko ste finansijski nezavisni moète i nezavisno donositi svakodnevne odluke. U protivnom ste ograni~eni jer ne moète priu{titi ono {to èlite. Na primer na{a slobodna i nezavisna odluka da ìvimo gde èlimo direktno je

uslovqena na{im finansijskim i socijalnim statusom. Koliko je vreme va`no shvatimo tek kad ga izgubimo. Moderan na~in ìvota podrazumeva da ga svakodnevno tro{imo sa malo ili skoro bez ikakve {anse da se osvrnemo i shvatimo koliko je vreme bitno. @ivot i svakodnevne obaveze nas jednostavno pregaze a da mi to i ne primetimo. Koliko je va`no da uìvamo u svakom trenutku i to samo danas umesto da stalno brinemo o sutra{wem danu i budu}nosti. Mo`da nikad nije kasno ali u jednom trenutku ~ovek se probudi i shvati da je jurio uzalud i da se trenuci koje je mogao boqe da iskoristi nikad ne}e vratiti. Osta}e samo se}awa na dane koji su pro{li i kojih nismo bili ni svesni jer nismo imali dovoqno vremena da im se posvetimo. To se posebno odnosi na qubav u kojoj ~esto ne uìvamo koliko bi trebalo, jer je smatramo ne~im {to nam je tom trenutku dato. A onda shvatimo da nikad nije bila data i da je jo{ mawe zagarantovana. I to opet tek kad je zauvek izgubimo. Tek kad shvatimo da nekog vi{e nema pored nas i da vas vi{e ne ~eka uvidimo koliko je bilo va`no da svoje vreme posvetimo voqenoj osobi. Trka za poslom i novcem koji }e nam eventualno jednog dana omogu}iti boqi i lep{i ìvot ~esto

obesmisli sve ono ~emu smo stremili. Porodica i wene vrednosti su va`ne svakom normalnom ~oveku. I nije uop{te va`no da li ste vi ne~ije dete ili ste roditeq taj ose}aj pripadnosti nekoj maloj va{oj porodi~noj oazi ~ini vas sre}nim i motivisanim. Ili bi barem tako trebalo da bude, ali moderan na~in ìvota i moderne tehnologije ~ine nas sve vi{e nezavisnim i samodovoqnim. I opet izgleda da postoji samo privid te slobode gde dete moè satima da igra neku onlajn igricu i da ne prime}uje svet oko sebe. Mogu i roditeqi da u isto vreme satima provode vreme na dru{tvenim mreàma ili internetu ne prime}uju}i svoju decu. Sve to vodi nekoj vrsti otu|ewa gde jedni druge sve mawe poznajemo i postajemo dovoqni sebi. Porodica u neoliberalnom konceptu dru{tva postaje sve vi{e alternativa onim tradicionalnim vrednostima u koja smo se sve do nedavno zakliwali. Zato je i prag na{e tolerancije u dana{wem svetu pao na najniì mogu}i nivo gde je normalna i svakodevna komunikacija postala uslovqena samo zakonom i pravima koja su nam ve{ta~ki dodeqena. Zahvaquju}i modernim tehnologijama postajemo sve vi{e nezavisni i dovoqni sebi i sa sve mawe razumevawa i to-

lerancije za druge. To se posebno odnosi na brak koji je oduvek bio stub porodice. Ali danas postoje re{ewa koja su pre samo nekoliko decenija bila nezamisliva. Dovoqno je da se rodi nepoverewe i brak po pravilu ulazi u krizu koja mo`e da dovede i do potpune destrukcije porodice. Koliko je va`no sa~uvati razum i veru u qubav postaje nam jasno tek kad osetimo neku `ivotnu ili porodi~nu krizu u wenoj punoj snazi. Tek kad shvatimo da je vreme nemogu}e vratiti i da smo mogli druga~ije shvatimo i koliko je bilo va`no razumeti i voleti qude oko sebe. @ivot izgleda jedino nema alternativu jer prolazi brzo i bez {anse da ga ponovimo. Tek tada shvatimo koliko je bilo va`no provesti

vreme sa porodicom umesto biti negde na nekom poslu postajemo svesni da je ìvot samo jedan. Neko je jednom pametno rekao: novac treba da bude sredstvo a ne ciq. Koliko je svima nama novac samo sredstvo pitawe je za svakog od nas. Koliko zaista uìvamo u svakom trenutku sre}e koja nam je uvek dostupna nezavisno od na{eg finansijskog ili socijalnog statusa. Na sva ova pitawa te{ko je dati jednostavan odgovor, ali verujem da je konstantno i neprekidno traèwe sre}e su{tina postojawa svakog od nas.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Kraqu ârlsu dijagnostikovan rak, princ Hari dolazi da poseti oca Britanskom kraqu ârlsu Tre}em dijagnostikovan je rak. Nije saop{teno o kojoj vrsti raka se radi, ali je monarh ve} po~eo sa le~ewem. ârls Tre}i li~no je obavestio ~lanove svoje porodice, a Bi-Bi-Si navodi da }e narednih dana iz Kalifornije doputovati i princ Hari. Veliki broj doma}ih i svetskih dràvnika poèleo je kraqu brz oporavak. Bakingemska palata saop{tila je da, uprkos tome {to je kraqu ârlsu bolest otkrivena tokom rutinske intervencije zbog benignog uve}awa prostate, nije re~ o raku prostate. Ipak, ne otkriva se koja je vrsta raka, ali je kraq ve} danas po~eo sa „regularnim tretmanima“. Tako|e, nema re~i o stadijumu kancera niti eventualnim pro-

gnozama, prenosi Bi-Bi-Si. „Kraq se ose}a veoma pozitivno u vezi sa le~ewem i jedva ~eka da se {to pre vrati du`nostima“, navodi se u saop{tewu. Za sada }e, me|utim, odloìti javna pojavqivawa i o~ekuje se da }e drugi ~lanovi kraqevske porodice pomo}i i odmeniti ga tokom le~ewa. Dok se o~ekuje da }e javna pojavqivawa svesti na minimum, ârls Tre}i je bio na misi u Sandringemu gde je pozdravio prisutne. Princ Hari }e do}i da poseti oca Kraq ârls Tre}i li~no je o svojoj dijagnozi obavestio ~lanove porodice, ukqu~uju}i prin~eve Vilijama i Harija, kao i bra}u i sestre – princesu Anu i prin~eve Endrjua i Edvarda. Saop{teno je i da }e princ Hari narednih dana doputovati iz Kalifornije u Veliku Brita-

niju kako bi se video sa ocem. Brojne reakcije Britanski premijer Ri{i Sunak rekao je da je sa àqewem primio vest i da „cela zemqa èli kraqu brz oporavak“. „Ne sumwam da }e ubrzo biti u punoj snazi“, naveo je Sunak na mreì Iks. Sli~ne reakcije stigle su i od prvih ministara [kotske, Velsa i Severne Irske, kao i od lidera opozicione Laburisti~ke stranke ser Kir Starmer, koji je britanskom monarhu poèleo brz oporavak. „U ime Laburista, èlim wegovom veli~anstvu sve najboqe u oporavku. Nadamo se da }emo ga brzo videti u punom zdravqu“, istakao je Starmer. Prekid sa tradicijom Saop{tewe da je britanski suveren oboleo od raka predstavqa veliku promenu u odnosu na dosada{we obi~aje u porodici Vindzor. Javnosti nikada nije saop{teno da je od raka bolovao kraq Xorx [esti, niti kraqica Elizabeta Druga, mada su oboje dugo bolovali i na kraju podlegli toj bolesti. Ovoga puta u saop{tewu Bakingemske palate isti~e se da „je wegovo kraqevsko veli~anstvo odlu~ilo da obelodani dijagnozu kako bi stalo na put spekulacijama i u nadi da }e promovisati razumevawe za sve, koji boluju od kancera, kako u zemqi, tako i {irom sveta“.

ZAJEDNICA

^etvrtak 8. februar 2024. 15

Sastanak povodom stupawa na snagu Sporazuma o socijalnog sigurnosti izme|u Srbije i Australije Sastanak ambasadora Radeta Stefanovi}a i ministarke za socijalna pitawa povodom stupawa na snagu novog Sporazuma o socijalnoj sigurnosti odràn je 1. februara u crkvenoj sali CO Sv. Arhi|akon Stefan u Kizbori. Sastanku je prisustvovala i Lana Formoso, gradona~elnica Dandenonga, kao i sve{tenstvo ove crkvene op{tine, Marina êlebi} i Silvana Vukanovi} iz organizacije „Serbian Community Association of Australia Inc“ i Aleksandra Jovi} iz Udruèwa „Serbian Social Services and Support Inc“. Ambasador Rade Stefanovi} je u ime Ambasade Republike Srbije u Kanberi,u ime koleginice Ivana Isidorovi} i, u svoje li~no ime, pozdravio sve prisutne i zahvalio na u~e{}u na skupu povodom stupawa na snagu Sporazuma o javnoj sigurnosti. U nastavku se ambasador uvaènim gostima obratio na engleskom jeziku, prvenstveno pozdravqaju}i poslanicu Amandu Ri{vort. „Potpisivawe i stupawe na snagu bilateralnog Sporazuma o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Australije ima ogroman zna~aj – posebno, kako je uvaèna ministarka Amanda Ri{vort ranije lepo rekla, za qude koji su svoje ìvote podelili izme|u Australije i Srbije ili se preselili iz jedne zemqe u drugu. S obzirom na broj qudi srpskog porekla koji ìve i rade u Australiji, inicijativa za zakqu~ivawe ovog sporazuma prvi put je pokrenuta pre 15 godina, 2007. godine. Nakon nekoliko pisama koje su dve strane razmenile, u julu 2013. odràni su preliminarni razgovori u Beogradu, gde su dve strane predstavile svoje siste-

me socijalnog osigurawa. Posle skoro 10 godina, pregovori su kona~no okon~ani 2022. godine, {to je omogu}ilo da 20. januara 2023. godine u Beogradu potpi{u Ugovor od strane ministara za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Republike Srbije g. Nikole Selakovi}a i mog uva`enog kolege, ambasadora Australije u Republici Srbiji, W.E. g. Daniela Emerija. Nakon unutra{weg zakonodavnog postupka u obe zemqe, Sporazum stupa na snagu danas, 1. februara 2024. godine. Ugovorom se ure|uje ostvarivawe prava iz penzijskog i invalidskog osigurawa, kao i izbegavawe dvostrukog osigurawa za privremeno raspore|ena lica. U Ugovoru su zastupqena standardna re{ewa i principi

koji omogu}avaju potpuniju za{titu osiguranika i korisnika penzijskih prava. Jedan od najva`nijih principa Ugovora je princip sumirawa godina osigurawa. Naime, ako sta` osigurawa navr{en na teritoriji jedne zemqe ugovornice nije dovoqan za ostvarivawe prava na penziju, ta dr`ava }e uzeti u obzir i sta` osigurawa navr{en u drugoj zemqi ugovornici. Pored toga, radnici koji su privremeno raspore|eni u Australiju ili Srbiju vi{e ne}e morati da pla}aju obavezne penzijske doprinose i doprinose u svojoj mati~noj zemqi i zemqi doma}inu, uklawaju}i teret dvostrukih isplata i poboq{avaju}i svoje prihode nakon penzionisawa. Dakle, kao {to mo`ete

~uti, ima mnogo pozitivnih stvari i nadam se da }e korisnici to mo}i sami da uvide i ostvare svoja prava. U zakqu~ku `elim da istaknem da Sporazum o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Australije predstavqa jednu od prekretnica u bilateralnoj saradwi na{ih zemaqa. Najavquje daqe ja~awe odnosa Srbije i Australije, podsti~e trgovinu i investicije, ali i, kako je ve} re~eno, donosi ogromne koristi za srpsku zajednicu ovde, Australijance srpskog porekla i sve qude koji su se doselili izme|u dve zemqe, koji }e mo}i lak{e da pristupe i u`ivaju u svojim penzijama. Dakle, kqu~ni korisnici ste vi, prisutni ovde, ali i budu}i biznis, privreda i trgovina!

Uveren sam da }e pozitivni efekti ovog sporazuma biti od koristi za sve i da }e sporazum dati snaàn podsticaj i politi~kom dijalogu i razmeni poseta na visokom nivou, kao i saradwi dve zemqe u mnogim drugim oblastima - ekonomija, kultura, obrazovawe, nauka, tehnologija i sport. Republika Srbija je iskrena u èqi da daqe unapre|uje na{e bilateralne odnose i vidi srpsku zajednicu ovde u Australiji kao vaàn faktor u ovom procesu – kao vezu i most saradwe dve zemqe i kohezioni faktor koji pozitivno doprinosi ukupne atmosfere, ali i potencijalno predstavqa katalizator daqeg razvoja – ukqu~uju}i i u oblasti privrede“, rekao je u svom govoru ambasador.

16 ^etvrtak 8. februar 2024.

ZAJEDNICA

Proslava Sv. Save u manastiru u Ilajnu, Viktorija Na Svetosavskom Saboru u manastiru Svetoga Save u Ilajnu, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Siluan sluìo je Svetu liturgiju uz sasluèwe sve{tenstva melburnsko-adelejdskog namesni{tva. U prepunom hramu ispuwenom vernicima iz svih krajeva Australije i Novog Zelanda, uznosila se molitva Bogu i duhovnom rodona~elniku roda srpskog Svetom Savi koji je srpski narod, prema nadahnutim re~ima Episkopa izgovorenim na liturgiji, okupio oko neprolazne Istine Hristovog Jevan|eqa. Na liturgiji su udruèno pevali horovi Sveta Trojica Bransvik i Sveti Stefan Kizboro. Nakon rezawa slavskog kola~a i otpusta, Episkop Siluan se obratio besedom, ~estitaju}i slavu Igumanu Teodoru i bratstvu manastira, monahiwama i ìteqima Svete obiteqi, kao i celom rodu srpskom koji slavi svoju slavu. Posle Svete Liturgije Episkop je prema tradiciji pozdravio ispred trema okupqeni narod, a zatim je nastavqeno crkveno-narodno veseqe. Dan se zavr{io u slavu Boìju i na radost Svetosavskog roda. Izvor: Mitropolija ANZ

HRAMOVA

Kako je 27. i 28. januara u manastir Sv.Save kod Kanbere odr`an 43. Sve tosavski festival, hramovna slava cr kve Svetog Save na Fareru pomerena j za 4. februar. Slavski kola~ je na sam dan Svetog Save presekao otac Ilij Dragosavqevi} a ru~ak i proslava s pomereni za 4. februar. Doma}ica sla ve za ovu godinu bila je na{a mlada Mi lica Danilovi} iz Kanbere a ona je de kola~a za idu}u godinu predala tako| na{oj mladoj Kristini Popovi}, na mla dima svet ostaje.

Svetu liturgiju slu`ili su sve{tenic Branko Vasili} i Ilija Dragosavqevi}, na slu`bi je prisustvovao veliki broj ver nog naroda iz Kvimbijena i Kanbere. Posl zavr{etka Svete liturgije svi prisutni s pre{li u crkvenu salu, gde je na{a doma ica sa majkom Jelkom pripremila slavsk ru~ak, pi}e i kola~e. Folklorne grupe i crkve Svetoga Save pripremile su i mal kulturno umetni~ki program, koji su otvo

ZAJEDNICA

^etvrtak 8. februar 2024. 17

A SLAVA U CRKVI SVETOG SAVE U KANBERI

ru erje m ja su aieo |e a-

ci a rle su a} ki iz li o-

rili pevawem himne Svetom Savi. Potom su nastupili, svojom igrom i pesmom razveselili su sve prisutne kao i svaki put do sada. Na kraju druèwa sve{tenik Branko Vasili} se zahvalio svim prisutnim koji su do{li da proslavimo skupa ovaj vaàn dan na{eg Svetiteqa i Prosvetiteqa Savu. Jo{ jednom se zahvalio svima koji na bilo koji na~in pomaù ovu svetiwu u kojoj je u posledwe vreme dosta toga ura|eno i promeweno. Neka Gospod podari na{em srpskom narodu zdravqe, sre}u i slogu i da {to vi{e slavimo i da se {to vi{e sastajemo i jedni drugim pomaèmo i da se uvek setimo i pomognemo na{u bra}u i sestre na Svetom Kosovu i Metohiji i svim drugim zemqama gde ìvi na{ srpski narod! Da se srpska sva srca skoro ujedine, sunce mira qubavi, da nam svima sine, da ìvimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi! Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

18 ^etvrtak 8. februar 2024.

REPORTA@A

RAZGLEDNICA IZ INDONEZIJE:

Cibetka i najskupqa kafa na svetu

Cibetka Legenda kaè da je kafu otkrio etiopijski pastir ~uvaju}i koze koje su brste}i biqku i jedu}i bobice kafe postale ìvahne i hiperaktivne, te je i sam odlu~io da ih proba i od tada otpo~iwe pri~a o stimulativnim efektima kafe koja se pro{irila. Hvala kozama i pastiru na doprinosu u otkrivawu kafe bez koje mnogi od nas danas ne bi mogli ni da zamisle savr{eni po~etak dana bez {oqice ovog ~istog zadovoqstva. U na{oj kulturi kafa je simbol dobrodo{lice i svako voli da je doìvqava na svoj na~in a u specifi~nom mirisu kafe uìvaju ~ak i oni koji je ne vole, smatraju i kategori~ki tvrde da je {tetna. Istraìvawa pokazuju da se {irom planete popije 2,5 milijardi {oqica kafe dnevno. Efekat koji kafa ima na qudsko zdravqe bio je predmet brojnih studija koje govore u prilog tome da u ograni~enim koli~inama 2 do 3 {oqice blagotvorno uti~e na zdravqe organizma jer je bogatija antioksidansima ~ak i od vo}a i povr}a. Antioksidansi koji se nalaze u kafi {tite na{ organizam od slobodnih radikala, podiù nivo energije i koncentracije. Istraìvawa su tako|e pokazala da kofein u kafi nije “ bauk”, pospe{uje metabolizam i na prirodan na~in osveàva organizam {to je jo{ jedan razlog vi{e za uìvawe u woj. Neki qudi kaù da novac pokre}e svet

a drugi bi se zakleli da je to ipak kafa i kao pasionirane “kafopije” krenuli smo u svet, ta~nije re~eno Indoneziju, u potragu za najkvalitetnijom i najskupqom kafom u svetu „Kopi Luwak“. Indonezijski naziv za kafu je Kopi, a Luvak za ma~ku {to bi u prevodu zna~ilo „Kafa od ma~ke“ ili „ma~ija kafa“. Odgovor na pitawe kakve veze ima indoneànska ma~ka sa najkvalitetnijom i najskupqom kafom na svetu prona{li smo na plantaì kafe „Segara Windhu“. Naime, Luvak ili Cibetka je vrsta ìvotiwice nalik na ma~ku koja se izme|u ostalog hrani i najkvalitetnijim zdravim i zrelim crvenim bobicama sa stabqike kafe na na~in {to oglo|e so~ni omota~ bobice zatim proguta cela zrna. Zrna u digestivnom traktu cibetke prolaze kroz proces fermentacije. Sam proces varewa doprinosi upijawu kiselina i enzima iz creva cibetke {to ovoj kafi daje specifi~an i jedinstven ukus koji se ne moè uporediti sa nijednim ukusom kafe na svetu.Nakon procesa fermentacije nesvarena cela zrna kafe zavr{avaju u izmetu cibetke iz koga se pa`qivo odvajaju zatim podvrgavaju detaqnom prawu, postepeno i lagano izlaù su{ewu na suncu i na kraju prè.U procesu prèwa Kopi Luvak kafe aktivno u~e{}e uzela je i na{a reporterka dok su se neki od nas “hrabriji” opredeli za degustaciju ove najkvalitetnije kafe na svetu. Maloprodajna cena za kilogram ove kafe kre}e se do 600 i vi{e dolara jer

Kopi Luvak kafa nije najskupqa kafa na svetu samo zbog wenog kvaliteta ve} i zbog procesa proizvodwe. Oboga}eni novim saznawem i iskustvom ali i sa nekoliko stotina dolara “ olak{anim” nov~anikom nakon kupovine kafe namewene za svoje drage prijateqe i porodicu, napustili smo planta`u kafe i krenuli u {umu “Monkey Forest”. U ovoj ogromnoj rasko{noj {umi sa buj-

nom vegetacijom, zelenilom i rastiwem ìvi vi{e od 700 majmuna koji se kre}u u svojoj prirodnoj sredini uìvaju u interakciji sa posetiocima ali nije im strana sklonost da iznenada iz ruku nesmotrenih spektatora “{}ape” i poneki mobilni telefon i kameru…Nakon iscrpnih vi{e~asovnih obilazaka turisti~kih atrakcija i ponuda nezaobilazna destinacija bio je ~uveni restoran „Merah Putih“, nosilac titule najboqeg restorana u Indoneziji 2 godine uzastopno za 2023. i 2024. Kako je Indoneànima turizam u krvi, teè da zadovoqe mu{terije,turiste i goste gde god da odu. U ovom restoranu, do~ekali su nas srda~ni iskreni i topli osmesi dobrodo{lice osobqa {to je obe}avalo jedno prijatno ve~e i lep provod. Pored srda~ne dobrodo{lice vrhunske usluge i muzike, bogata gastronomska ponuda li~ila je na umetni~ko delo. Po svemu sude}i, prisutni gosti nisu krili svoje odu{evqewe i izjave da su se ose}ali kraqevski. Posle lepih provoda rado smo se vra}ali u Ubud, “ Belu ku}u”, na{ sme{taj „Casa Chersh“ koja je odisala mediteranskim duhom gde smo odmarali du{u i telo uz {oqicu “crnog zlata”, Kopi Luvak kafe koja je ujedno bila razlog i povod na{e uspe{ne potrage za najboqom i najskupqom kafom na svetu i zbog koje se isplatilo i}i u Svet. Jelena Nedeqkovi}

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

SRPSKE DAME AMERIKE (2)

Nove mlade, pametne i lepe Srpkiwe, koje dominiraju Amerikom ~etvrta su generacija dama srpskog porekla koje poku{avaju da ostvare ameri~ki san. Prve dame srpskog porekla pojavile su se u Holivudu êtvrtak 30. maj pre 2019. 50 godina. Tada su Srpkiwe po~ele da osvajaju i ostala elitna mesta Amerike. Mirjana Van Blarikom, Srpkiwa iz Beograda u gradu kinematografije kariMirjana Van Blarikom, Srpkiwa iz Beograda sa svetskim jeru je pravila kao novinarka zvezdama, Xonom Travoltom i Samuel Xeksonom poznata po intervjuima sa najve}im umetnicima iz sveta filma i holivudskim legendama. Ro|ena je u porodici reìsera Ivana @ ivkovi}a. Oti{la je 1967. godine u SAD kao dopisnik i radila ekluzivne intervjue za ~asopise „Duga“, „Start“, „Feral Tribjun“, za novine u Japanu, Australiji i Singapuru. U me|uvremenu je postala dopisnik „Ve~erwih Novosti“. Do Bila je ~lan najmla|e ekipe KK je Dragica Radosavqevi}. U ho1991. godine bila je predsednik “Crvene Zvezde” koju je trenirao livudskom svetu ispisivala je Udruèwa filmskih novinara pokojni Neboj{a Popovi} i ~lan kao wene prethodnice dve Mirjaakreditovanih u Holivudu. Dala juniorske reprezentacije u teni- ne srpski deo istorije Holivuda. je veliki doprinos FEST-u u pr- su. Odselila se Panajotovi}ka Weno umetni~ko i ameri~ko ime voj deceniji od wegovog osnivawa u Ameriku 1959. Diplomirala je je Deniz Hejz. Weni prijateqi su kada je u Beograd dovela Pitera novinarstvo na Bredli Univerzi- veliki reìseri, glumci i produBogdanovi}a, Xeka Nikolsona, tetu, magistrirala engeleski na centi. Weni najboqi prijateqi Roberta de Nira, Sisi Spejsik, UCLA. Bila je teniski {ampion su glumac Majkl Kejn, dirigent ZuElizabet Tejlor, Kita Karadina, univerziteta, prvak grada Peoria bin Mehta i dizajner \anfranko Denisa Hopera, Xenifer ONil, i prvak Sredweg zapada.Teniser- Fere. Bila je na ve~eri kod prinFrensisa Forda Kopolu i dru- ka na rang listi Kalifornije pu- ca ârlsa i vojvotkiwe Kamile ge holivudske velikane. Bila je nih 12 godina i ~lan teniskog sasa prijateqicom Rouz Mari Brapredsednica „Zlatnog globusa“ veza SAD. Radila kao profesor vo. Imala je samo {esnaest godi(1991/92) ali je zbog antisrpe po- engleskog, novinar, komentator i na kada je pobegla iz Jugoslavije, shvataju}i da je wena porodica producent. litike SAD dala ostavku. osu|ena na propast. U Los An|elesu je Mirjana Deniz Hejl je glumica i zaosnovala (1996) InternacionalGLUMICE I ZAVODNICE vodnica. Svojevremeno je bila nu pres akademiju, koja dodequje supruga milijardera \uzepea priznawa u 30 kategorija i priMira je bila poznanik i pri- \igantea, zatim slavnog Vinsti`nu filmsku nagradu „Sate- jateq velikih filmskih umetnilit“ najboqim glumcima. Dodequ- ka, kao {to su Pol Wumen, Majkl centa Minelija, te tako i ma}eje i nagradu „Nikola Tesla“ (2003) Daglas, Xon Travolta, Tom Kruz, ha Lajze Mineli, a naposletku i za vizuelne efekte, koju su dobi- Denzel Va{ington, Rasel Krou, supruga pokojnog Prentisa Koba li i Xejms Kamerun i Xorx Lukas. Hju Xekman, Kejt Blan{et, Xon Hejla. U filmskom svetu poznata Ima ekluzivno pravo da daje i na- Garsia i Britni Spirs . Vlasnik je kao „carica San Franciska”, jer gradu „Meri Pikford“, zvezde ne- je izdava~ke ku}e “Vuk Publishing” su joj svi pametni, lepi i imu}ni mog filma. Bila je (2012) predse- i autor kwige “U~iti engleski mu{karci Kalifornije dolazili davaju}i Evroazijskog filmskog interaktivno”. Bila je ~lan upra- na noge. Pripada ameri~koj eliti, festivala u Kazahstanu. Udata ve Udruèwa stranih novinara {to sama i potvr|uje re~ima: „Roje i ìvi u Los An|elesu. Wena i ~lan ìrija za nagradu Zlatni nald Regan me je pozvao na prvu sugra|anka iz Beograda i kolegi- globus iz Los An|elesa. Uvr{} zvani~nu ve~eru koju je za goste nica novinarka Mira Panajoto- ena je u ediciju „Ko je ko u prosve- organizovao u Beloj ku}i, po{to vi} bila je maturant Prve èn- ti SAD”. Poku{ala je po~etkom je postao predsednik. Bila sam u ske gimnazije i Muzi~ke {kole, 21. veka da u Beogradu organizu- dru{tvu kraqa i kraqice od Jorodsek piano. Zavr{ila je studije je Filmski festival “Holivud”. dana. Sa Reganovima se, ina~e, znam od 1962. godine. Nensi Regan engleskog na Beogradskom univer- Preminula je u Los An|elesu. mi je draga prijateqica“, hvalila zitetu. Igrala je tenis i ko{arku. Legenda ameri~ke elite bila se Deniz. Holivudska producentkiwa Jelena Helen Lazi}, }erka Jawe i Boà Lazi}a, ro|ena je 1919. godine u gradi}u Neda u Viskonsinu. Zavr{ila je {kolu za sekretarice u Milvokiju i pridruìla se 1940. godine sestri Mili u Los An|elesu. Po~ela je da radi za „Radio Keith Orpheum Studios“ tako je, kao izvr{na sekretarica producenta, zapo~ela svoju holivudsku karijeru. Tada su svoje karijere u istom studiju zapo~iwali i Robert Mi~am i Keri Gran. Glumica i manekenka Lidija Lorens bila je Srpkiwa u Holivudu. Ro|ena je kao Lidija Vujnovi} u Baltimoru. Ve} sa tri godine bila je manekenka i glumica. Diplomirala je biologiju na Tauson Stejtu i prava na Univerzitetu Merilend. “Baltimor magazin” Glumica Mila Jovovi} uvrstio ju je me|u „deset najsek-

^etvrtak 8. februar 2024. 19

DRU[TVO

uuu Pre pola veka `ene srpskog porekla po~ele su da osvajaju ostala elitna mesta Amerike. Slavu su stekle Deniz Hejz, Lolita Davidovi}, Mila Jovovi} i Ana Aleksandar

sipilnijih èna”. Ve} kao petogo- dan 1998. godine. Ministarstvo di{wakiwa, Lidija je glumila u za dijasporu Srbije je odlikovalo pozori{tu u Baltimoru, i to sve 2005. godine Ordenom Nemawi}a. do svoje 15. godine. Na Pibodi In- Majka je dvoje dece i ìvi u Holistitutu diplomirala je klavir i vudu. Holivudska glumica Mila Joklasi~ni balet. Za vreme studirawa pisala je za “Baltimor News vovi} je dosta mla|a od Lolite. American”. Bila je lepotica tj. Ro|ena je u Kijevu 1976. godine. Mis Merilenda. Igrala je sa Raja- Potomak lekara Bogi}a Jovovi}a nom O’Nilom u filmu “So fine”, sa i majke Galine Longine, ukrajinXeki Glison u “Izzy and Moe Izzy ”, ske glumice, koji su je krstili kao i sa Madonom u “Desperately see- Milicu. Uselila se sa roditeqiking Susan”. Gostovala je u emisiji ma 1981. u SAD. - Kao devoj~urak bila je beDejvida Letermana i pojavqivala se u spotovima Bilija Xoela skrajno pametna, lepa i nesta{na. i Hulija Iglesijasa. Na Brodveju To je privuklo holivudske produAustralian - West Balkan (AWBHO) Organisation cente – pri~aReleif Gradimir Markovi} je igrala u predstavi “Noisse off”, Humanitarian iz îkaga. i dobila veoma dobra kritike – 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 Sa jedanaest godina Mila predstavio mi je reporter Dragan snima prvi film „Dva mese~eRakowac iz Holivuda. va ukr{tawa”, zatim “Povratak u Plavu Lagunu”, “âplin”, “DaDRUGA GENERACIJA MELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG zed and Confused “,”No}ni voz za BALKAN Milena Nikoli} Boìca Savi} i „Kafka”.Petrovi} Proslavila KrajemEXPRESS dvadesetog veka ame- Katmandu”, (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584“Peti element” Enterprises se filmom u kome ri~ku kinematografiju i umetALBANS da krase Edensor Park i igra 0424 112 228 Rade Burs Vilis, a koji je radio nost ST po~iwu talenat 9367 5838 Davidovi} 9823 1401 67 Kennedy Dr. 396 633 drugi suprug Luk0419 Beson i fillepota Lolite i Mile wen 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains Jovovi}. One su bile najboqe mom “Jovanka Orleanka”. Igrala Ras Trade 9793 6210druge Amira Tupkovi} u filmovima “Perfect Getaway” predstavnice generacije ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield i “Stone”, tv serijama „Udata za uspe{nih Srpkiwa u SAD. Dandenog Drive Blair Athols Euro -Zaga „Raj”, „Parker Luis”. Lolita Davidovi}, potomak decu”,Zona NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} Na prekretnici dva mileniBranka Davidovi}a iz Beograda 0425 358 539 0420 201 344 Egan CI. i 33 majke izWerribee Qubqane, ro|ena je u juma stigao je i podladak druge 0432 619 885 kanadskom Ontariju 1961. godi- srpske generacije mladih srpskih TRAVEL ne.SAFEWAY Odrasla u srpskoj tradiciji i dama u Holivud. Mile Nikoli}, - BiH 9534 govori 4866 srpski. Zavr{ila Srbija poslovni ~ovek iz Kalifornije odli~no maksimalno 40 9366 9299 da nabroji neka imena je studije glume u Kanadi. Karije- poku{ao jekilograma ru je zapo~ela u tv serijama 1981. koja su ostavila zna~ajan trag u godine. Prvi film „Razred” sni- kinematografiji SAD i sveta, - To je pre svih glumica i pemila je 1983. godine. Popularnost sti~e 1991.godine kada je nomi- va~ica Kristina Cvijeti}, ~iji novana za gluma~ku nagradu ACE otac je poznati reìser iz Palm u filmovima „@ena u zatvoru” i Springa. Posle Bojane Novako„Plamena ètva „ (1996). Igrala u vi}, glumice iz Australije u grad filma pristigla je i wena sestra 86 filmova i tv serija. Nastupala sa Kevinom Kost- Valentina Novakovi}, tako|e, nerom u filmu „JFK”, sa Polom majstor glume. Novo filmsko ime Wumenom u „Blejz” i “@ena Xeki”. srpskog porekla bila je MirjaUradila je filmove “Ubiti dragu” na Mijojli}, koja je sara|ivala (2006), “Septembar Dawn”, (2007), na filmovima „Robinson Kruso“, “Smiti” (2012), “Dugo jahawe” „Tiha no}“, „Mama Lu~ija“, „Put oko (2015) i tv serije “Dobri Boè” sveta za 80 dana“, „Hajdi“, [erlok Holms“, sa gluma~kim veli~ina(2012) i “Romeo ubica” (2013). Kao srpski aktivista bila je ma poput Sofije Loren, Nastasje spiker na Srpskom radiju u Los Kinski, Franka Nera i mnogima An|elosu. ^lan je pravoslavne drugima. parohije Sveti Sava u San Gabri(Nastavqa se ) jelu, gde smo se sreli na Badwi

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

20 ^etvrtak 8. februar 2024.

PUTOPIS

Kuba i Havana – egzotika pro{lih vremena Iako je op{te poznato da je Kuba zemqa gde se ìvi skromno ali sre}no, mnoge iznenadi ~iwenica da je to jedna od zemaqa sa najvi{om stopom pismenosti. Obrazovawe kao i zdravstvo su besplatni i kvalitetni. Mnogi smatraju da Kubu i Havanu treba obi}i pre nego {to izgube svoju autenti~nost, {to je i mogu}e ako se nastavi trend otvarawa Kube prema svetu, dolaskom investitora i razvojem turizma, pa i kona~nim dolaskom Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Ipak, na promene ne treba uvek gledati negativno, a ako èlite da na momenat zaboravite savremeni moderan svet, posetite ovo ostrvo boja, ~uvenog ê Gevare, Fidela Kastra i “oldtajmera” koji podse}aju na neko davno pro{lo vreme. @ivot u Havani Havana je glavni i najve}i grad Kube, najve}eg ostrva Kariba. Mnogi ga zovu i gradom u kome je vreme stalo zbog wegovog izgleda, na~ina ìvqewa tamo{weg stanovni{tva i ostalim specifi~nostima koji se mogu videti. Iako je u Havani, ali i na celom ostrvu, veoma malo gra|eno u vreme posle revolucije, upravo je to doprinelo da Kuba postane tako interesantna turistima iz svih krajeva sveta. Okruèni starim, polusru{enim zgradama, fasadama svih mogu}ih boja, starinskim automobilima, na momente }ete mo`da imati ose}aj da ste deo nekog filma. Havanci su uglavnom na ulicama, ispred svojih ku}a, pri~aju i druè se i uvek se od nekud ~uju zvuci muzike. Po{to je uvek sve otvoreno ~esto ih, prolaze}i ulicom, moète videti i kako zavaqeni u naslowa~ama gledaju glasno poja~ane televizore. Nemojte se iznenaditi ukoliko vam na ulici pri|u, pitaju odakle ste, {ta radite i sl. Ponudi}e da vas odvedu negde, pokaù ne{to, a na kraju i da vam prodaju, na primer, cigare. Najboqe je da se pri~a zavr{i na qubaznoj kratkoj konverzaciji, bez kupovine, jer je veliki broj falsifikata koji uop{e ne vaqaju. Tokom {etwe kroz staru Havanu ima}ete priliku da vidite i mnoge ène obu~ene u tradicionalnu no{wu. Ne zaboravite da im za fotografisawe ostavite bar neki dinar, zapravo, one to i o~ekuju. Jedna od najve}ih atrakcija na ulicama su definitivno automobili iz 50-ih i 60-ih godina pro{log veka koji se na Kubi jo{ uvek voze. Oni ~ine sliku kojom se Kuba naj~e{}e prezentuje. Ta zemqa je pravi muzej starih automobila. Kako potro{iti vreme u Havani? Tokom prve {etwe, odrednica moè da vam bude npr. Central park, do koga moète sti}i i taksijem ukoliko je prevelika razdaqina od mesta gde ste sme{teni. Central park je sme{ten ispred istoimenog hotela i mesto gde se nalazi mnogobrojni taksisti i polazi{te autobusa za razgledawe grada. Odatle moèti krenuti sa jednom od tura na panoramsko razgledawe i tako se upoznati sa Havanom. Tom prilikom }ete videti i koliko je grad u stvari ogroman. Vodi~ }e vam posebno skrenuti pa`wu i pri~ati o ~uvenom Hotelu Nacional (kroz ~iji lobi moète nekom drugom prilikom pro{etati, popiti pi}e u ba{ti), hotelu Habana Libre, kao i hotelima u delu grada Mira Mar do koga te{ko da biste do{li da niste na ovoj autobuskoj turi. Nakon toga, moète se uputiti ka ulici Obispo. Nalazi se u centralnom delu stare Havane i nedaleko od Central parka gde }e vas u povratku vratiti autobus. Predstavqa jednu od glavnih ulica u kojoj moète na}i raznovrsne (uglavnom {arene) suvenire, razglednice pa i po{tanske sandu~i}e. Ne znamo ta~no koliko vremena je potrebno da jedna razglednica stigne sa Kube na poslatu adresu, ali hajde da pretpostavimo da to funkcioni{e. Na po~etku ulice se nalazi i lokal Turisti~kog centra, gde se moète raspitati ako imate neke nedoumice, dobiti potrebne informacije i nabaviti mape grada.

Ku}a Ernesta Hemingveja

Ogroman mural ^e Gevare

Plaza de Armas Kraj ulice Obispo izlazi na jedan od svega nekoliko ure|enih trgova u Havani, Plaza de Armas, poznat po mnogobrojnim {tandovima sa starim i novim kwigama, posterima, kao i drugim starinama, gde se mogu na}i i neki od retkih primeraka. Na trgu se nalazi i Nacioalni muzej istorije Kube i nekoliko restorana sa ba{tama gde se moète odmoriti i prezalogajiti ne{to uz zvuke kubanske muzike. Pored ovoga, tu su jo{ ~etiri trga koja bi trebalo da vidite. Ako se nalazite na ovoj ta~ki lako }ete sti}i do Plaza de San Francisco, a odatle i do trga Plaza Vieja. Povezani su uskim uli~icama koje vas prosto vode do trgova. Plaza de San Francisko je trg na kome se nalaze dva lepa kafi}a sa velikim ba{tama i jedna od retkih fontana. Ukoliko sednete u neki od wih ima}ete utisak da ste negde u Italiji. Lepo je ure|en, poplo~an, i sve gra|evine koje se tu nalaze su sa novim, restauriranim kamenim fasadama. Mo`da nije klasi~no kubansko mesto naizgled, ali je sigurno mesto koje }e vam prijati da vidite i da pro{etate wime. Pod za{titom je svetske kulturne ba{tine i poti~e jo{ iz 16. veka. Plaza Vieja (stari trg) je jo{ jedan trg pod za{titom Uneska. Plaza de la Revolucion Na drugom kraju grada nalazi se ogroman trg, poznat po bronzanoj silueti (muralu) ê Gevare. Tu je i wegov citat „Do pobede, uvek“. S obzirom na svoju veli~inu, naizgled je prazan i nem u odnosu na sku~enost na koju ste navikli {etaju}i ulicama Havane. Me|utim, ~im se popnete do spomenika nacionalnom heroju Hose Martiju koji se nalazi u podno`ju torwa visokog 109 m, sa koga se pruà panorama Havane, shvati}ete da upravo takav odgovara onome {to ga okruùje. Sa bilo kog mesta na platou moète napraviti divne fotografije. Tu se odràvaju sva ve}a okupqawa, a poznato je da je i Kastro tu drào svoje ~uvene govore. S obzirom da se nalazi malo daqe od centralne zone grada, zgodno ga je obi}i tokom autobuske ture panoramskog razgledawa grada. Ku}a Ernesta Hemingveja Ku}a Ernesta Hemingveja je u stvari sada neka vrsta muzeja i nalazi se ne{to daqe od centralne zone grada. Poznata je kao mesto gde je Hemingvej proveo nekoliko godina svog ìvota, gde je pisao i stvarao. Enterijer je takav da oslikava vreme kad je on bio tu. Veoma malo toga je preure|eno i prilago|eno potrebama turizma. Vide}ete predivan vrt i prostorije ba{ onakve kakve su bile u vreme kada je Hemingvej boravio u gradu koji su, po wegovim re~ima, po lepoti prevazilazili jedino Pariz i Venecija. Capitolio Capitolio }ete videti ~im budete do{li do Central parka. Ukoliko ste vi{e dana u Havani, sigurno }ete pored wega pro}i i vi{e puta jer se nalazi na centralnom mestu, odakle vas putevi vode na vi{e strana. Svojim spoqa{wim izgledom podse}a na Belu ku}u u Va{ingtonu, dok je unutra{wost u kubanskom duhu. Centralna sala u zgradi je poznata po Statui Revolucije visokoj 17 m (tre}a najve}a statua u zatvorenom prostoru) i dijamantu na patosu sale, koji predstavqa nulti kilometar, ta~ku odakle se ra~unaju sva rastojawa na ostrvu.

KWI@EVNOST

4.4.FEBRUARA FEBRUARABI BISLAVIO SLAVIO94. 94.RO\ENDAN RO\ENDAN

BIO BIOOSU\EN OSU\ENNANA1515GODINA GODINAROBIJE, ROBIJE,AAZAZASOBOM SOBOMOSTAVIO OSTAVIONEPROLAZNA NEPROLAZNADELA: DELA:

Svi Svigagapamte pamtepo po”Besnilu”, ”Besnilu”,aa ne ne znate znateda dajejenapisao napisaokultni kultniffilm ilm 4. februara pre 94 godine rodio se Borislav Peki}. Srpskog kwièvnika mnogi s pravom smatraju jednim od na{ih najve}ih pisaca svih vremena. Kao dete se ~esto selio sa porodicom, a po zavr{etku Drugog svetskog rata je uhap{en zbog aktivnosti u omladinskoj organizaciji Savez demokratske omladine. Imao je 18 godina i osu|en je na 15 godina te{kog zatvora. Pu{ten je posle pet godina robije. Svoje doìvqaje iz zatvora Borislav Peki} uspeva da preto~i u roman „Godine koje su pojeli skakavci” me|utim, kako nije uspeo da prona|e izdava~a koji }e kwigu i objaviti, roman {aqe na anonimni kwièvni konkurs i osvaja prvu nagradu. Ipak ni{ta nije moglo da zaustavi wegovo stvarawe - „Vreme ~uda”, „Atlantida”, „Besnilo”, „Godine koje su pojeli skakavci”, „Zlatno runo”, „Kako upokojiti vampira” i drugi nezaboravni romani.

^etvrtak ^etvrtak 8. 8. februar februar 2024. 21

DVADESETJEDNOGODI[WI DVADESETJEDNOGODI[WI POMEN POMEN

Milica Milica ]ur~i} ]ur~i} 15.06.1961. 15.06.1961.––12.02.2003. 12.02.2003.

Draga Dragana{a na{aMilice, Milice, nema nema dana dana da da pro|e pro|e aada nam ne nedostaje{. 21 godina da nam ne nedostaje{. 21 godina je je pro{la, pro{la, ali aliuvek uveksi sisa sanama nama uu mislima mislima ii na{im na{im srcima, srcima, pri~amo o tebi unu~i}ima pri~amo o tebi unu~i}ima da da znaju znaju za zawihovu wihovudragu dragu baku. baku. Volimo Volimo te te zauvek! zauvek! ]erke ]erkeVioleta Violetaii Malina Malina sa sa porodicom, porodicom, pokojni mu` Miki, pokojni pokojni mu` Miki, pokojni otac otac Milo{, Milo{, majka majkaPersida, Persida,sestra sestra Milena Milena ii brat brat Milan Milan sa saporodicama, porodicama,te te ostala ostala familija, familija, kumovi kumovi iiprijateqi. prijateqi. Neki od filmova ~iji je scenarista i koscenarista bio Borislav Peki} su: „Valter brani Sarajevo”, „Vreme ~uda”, „Dim“, „13. jul”. „Valtera” je pisao kao koscenarista sa \or|em Lebovi}em. Francuska vlada ima poseban fond iz koga se finansiraju kapitalna dela vrhunskih pisaca strane kwi`evnosti, pa je wihova komisija pre desetak godina odabrala „Zlatno runo” za pre-

vo|ewe i {tampawe, {to je veliki uspeh. Mnogo je pisao i postao jedan od najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika 20. veka, ali je stalno bio na udaru komunisti~ke vlasti, pa je emigrirao u London. Prikqu~io se demokratskoj borbi po~etkom devedesetih, ali je umro sa samo 62 godine, od raka plu}a... Uspomenu na wega danas ~uvaju supruga Qiqana Peki} i }erka Aleksandra.

”Godine ”Godinekoje kojesu supojeli pojeli skakavci” skakavci” Neke ideje iz kwige ”Godine koje su pojeli skakavci”, Borislav Peki}, BIGZ, Beograd,1987. Pitam se {ta bi se s na{om sinteti~kom civilizacijom dogodilo kad bi se na razaraju}em vazduhu neke nepojamne istine, neke poranele budu}nosti, weni unutra{wi dekomponuju}i procesi silovito ubrzali, kad bi se stala raspadati tempom kome su do ni{tavila potrebni minuti a ne stole}a? ***** Zapitajmo se, kad ~itamo istoriju ne~eg {to o sebi ni{ta svojom logikom i svojim jezikom ne mo`e re}i, {to od na{e ne mo`e da se brani, zapitajmo se da li je ba{ sve tako bilo, da li su stvari uistini izgledale ovako kako ih vidimo, i zna~ile {to zna~e danas, posle nekoliko hiqada, stotina, desetina, pa mo`da i svega nekoliko godina. Sve dubqa neslagawa u istoriografiji i memoarskoj literature Jugoslavije o doga|ajima izme|u 1941. i 1945, pa i kasnije, sve do onoga sto {e zbilo skoro ju~e, i ~emu smo o~evici, pozivaju nas na sumwu i skromnost u zakqu~ivawu. ***** Jedino u pore|ewu s tim slepim mrqama memorije, bledi, nejasni, pa i neprepoznatqivi otisci pro{losti u dnevniku imaju izvesnu aksiolo{ku vrednost. ***** Ne tvrdim da za skojevce i aktiviste subjektivno “ura i oruk-period” izme|u 1944. i 1948. pa sve tamo do kasnih pedesetih, ukoliko u cvatu nije smo`den na Golom

otoku, nije bio ~ist i svetao, niti da takav nije sve do danas ostao – premda bi se o psiholo{kim motivima moglo razgovarati – ja samo tvrdim da za one na kojima se wihova mladala~ka i plemenita revolucionarna revnost iìvqavala, to doba, tako|e subjektivno, ni najmawe nije bilo ni ~isto, ni svetlo. Bilo je mra~no i prqavo. A iznad svega – te{ko. U nekom smislu – zanemariv{i, najpre, mladost koja sve stvari po sebi olak{ava, a potom i ludost koja ih ~ini ve} sasvim lakim – to je doba za “podnosioce nezadrìvog To~ka istorije” bilo neuporedivo teè od poznijeg perioda “otapawa leda” i nezadrìve renesanse gra|anskog, trì{nog i potro{a~kog mentaliteta, kojeg ti biv{i skojevci podvrgavaju, mawe-vi{e, umesnoj moralnoj kritici. ***** ôvek koji ~ita svoj dnevnik li~i na zanesewaka {to bi da opovrgne Heraklita i u istu vodu dva puta u|e, ali dok ga pi{e on je u vodi, ma kako brzo tekla, uvek u istoj. Tek kada vreme pro|e, te se ~ovek od starih tokova ìvota odmakne, moè ih videti kao reku {to je samo po imenu jedna, a u svemu drugome,

izgledu, {irini, dubini, brzini, a naro~ito intenzitetu ìvota u woj, uvek – neka druga voda. ***** Istorija je, dok se doga|a, svest Vrste. (Ne, dabome, u smislu nevega {to je namerno, smi{qeno, pogotovu pametno, nego ne~ega {to se, ma kakvo da je, barem donekle zna, vidi, ponekad uvi|a i prosu|uje.) Kd se dogodi, odlazi u wenu podstvest. Kao pojedinci, mi ìvimo bez – iako ne i mimo – istorije. Nismo je svesni i kad ìvi kroz nas. Nismo je svesni, ne prepoznajemo je i kad u woj neposredno uvestvujemo, kad je – ~inimo. To je omogu}ilo Louis XVI da na dan pada Bastille u svoj Dnevnik zabeleì “Rien” (“Ni{ta”). ***** Na Zadu{nice se grobqu ide sa proskuricama i uspomenama, ne sa dokumentima i dokazima, sa kojima se, opet, mora na sud, na kome uspomene slabo vrede ako drugim dokazima nisu potkrepqene, premda su vam na Revolucionarnim sudovima, pa i na na{im posle rata, i najja~i dokazi vredeli taman koliko – poskurice za umirivawe duhova. Po uspomene ~ovek ide da one ne do|u po wega. A one mogu biti

samo u wemu. I sve {to uspomena nije – ni{ta nije. ***** Ako ne uspem sa kwigom “Godine koje su pojeli skakavci”, izgubio nisam ni{ta, osim vremena i malo samopo{tovawa. Vremena nemam pa ga nemam za {ta ~uvati. Ako mi treba, za samopo{tovawe }u morati da se obratim sada{wici, jer ko ga samo u svojoj pro{losti tra`i – nema ga. ***** ^ak i najkrvavijeg rata ~ovek se voqnije se}a nego svog zatvora. U ratu je ~ovek bio heroj, i kad nije bio. Nije mo`da li~no, ali je bio posredno – op{tom heroikom rata. Jer rat je – po milo{ti naopako shva}ene istorije i qudske misije – ne{to herojsko, i kad je krvavo, prqavo, besmisleno, ne~ove~no. U zarobqeni{tvu, ropstvu,

na robiji, u hapsani i koncentracionom logoru nema ni~eg herojskog, i ako heroja izdr`qivosti, ~asti i du{evne dobrote mo`e biti. Tu je konceptualno sve krvavo, prqavo, besmisleno, ne~ove~no, iako na pojedina~nom nivou, u nekom momentu, ume da bude zdravo, ~isto, svrsishodno i qudsko, pa ponekad i epski uzvi{eno. Ali i tada na~elo ostaje – u zatvoreni{tvu ~ovek nikad nije heroj nego je i heroj tek zasu`weni ~ovek. ***** “Dobar odgoj je na{a jednina odbrana pred varvarima” – kazao mi je jedan od uglednijih pluskvamperfekata moje revolucionarne mladosti. “Bajoneti su boqi”, odgovorio sam. Onda se nisam odlikovao naro~itim ~ovekoqubqem. A ni nekim odgojem, kao {to se vidi.

22 22 ^etvrtak ^etvrtak 8. 8. februar februar 2024. 2024.

DRU[TVO

KAD KAD NAROD „LE^E“ PEVA^ICE:

Veliki ka{aq je bolest za muzej, a u Srbiji od wega umiru bebe Veliki ka{aq je bolest koja bi trebalo da bude u muzeju medicine. Deca umiru, a postoji vakcina, to je nepojmqivo, neprihvatqivo. Treba videti za{to su deca obolela, i}i za epidemiolo{kim tragom, videti ko je odgovoran. Postoji kalendar obavezne vakcinacije regulisan zakonom. Postoji i zakonska kazna. Moramo se uozbiqiti kao dru{tvo. Ovo za Sputwik kaè na{ eminentni infektolog prof. dr Dragan Deli} povodom vesti da je ~etvoro dece preminulo od velikog ka{qa na Institutu za majku i dete u Beogradu: „Sad su protiv vakcine roditeqi koji su vakcinisani protiv tih bolesti, oni prave problem zato {to su ne{to pro~itali na internetu. To mora da se spre~i“! Lekari mesecima upozoravaju na pojavu velikog ka{qa, koji izaziva bakterija Bordetella pertussis. U svojoj dugogodi{woj praksi na{ sagovornik se susretao sa ovom bole{}u koja je imala i smrtni ishod. Kaè da je re~ o veoma zaraznoj bolesti, od 100 izloènih osoba, 70 }e je dobiti, ako nema imunitet. U svojoj klini~koj praksi naj~e{}e je vi|ao odoj~ad, novoro|enu decu, zato {to majka ne prenosi za{titu protiv pertusisa kao kod drugih infektivnih bolesti. „Kod malih bogiwa znamo da je novoro|eno dete za{ti}eno makar {est meseci, jer mu je majka prenela antitela. Ovde nema tog prenosa, tako da smo vi|ali odoj~ad sa pertusisom, ali i decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta“, kaè ovaj lekar. DOLAZI DO PREKIDA DISAWA Klini~ka slika je veoma karakteristi~na, pacijent prolazi kroz tri stadujuma, prvi je dosadni ka{aq, pre svega

tokom no}i. Traje oko dve nedeqe, ali za razliku od drugih infektivnih bolesti, dete nema temperaturu. Posle toga dolazi u fazu zacewivawa od takozvanog magare}eg ka{aqa. „U tim epizodama zacewivawa, moè do}i do prekida disawa koje moè da traje ~ak minut ili dva. Dete poplavi zbog nedostatka kiseonika, to je zaista traumati~no i za samo dete i za porodicu, pa i za nas lekare. Na kraju izbaci sluz koja podse}a na belance. Problem je {to deca refleks iska{qavawa razvijaju tek po ro|ewu i ~esto ne mogu da izbace taj sekret“. Po{to dete ne moè da iska{qava, mogu da se razviju upale plu}a, upala sredweg uha, ali i mehani~ke komplikacije. Od naprezawa mogu da se pojave kile na trbuhu, moè da se javi i encefalopatija, mozak trpi zbog nedostatka kiseonika. VAKCINA POSTOJI SEDAM DECENIJA Bakterija je otkrivena 1906. godine, a vakcinacija se sprovodi od 1960. godine. Da bi se za{titila cela populacija obuhvat vakcinacije mora da bude preko 95 odsto, ali to u na{oj zemqi nije slu~aj. Dr Deli} kaè da je vakcina protiv velikog ka{qa apsolutno sigurna, jer se u organizam ne unosi sama bakterija, ve} toksin koji joj pripada, ali je izgubio toksi~ne osobine i zadrào antigenu gra|u. Na te antigene, stvaramo antitela. „Imali smo epidemiju morbila pre kovida, 15 qudi je umrlo na pravdi boga. Nedopustivo je da imate vakcinu, da vam neko umire. Problem je u tome ko nam sprovodi zdravstveno vaspitawe, da li dru{tvene mreè ili {kole i zdravstveni sistem“, isti~e dr Deli}. I predsednik Udruèwa pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis smatra

da je u na{oj zemqi na snazi nerpihvatqiva, defanzivna medicina, u kojoj roditeqi odlu~uju. Kaè da su podaci o vakcinaciji netransparentni, ali da Udruèwe do wih ipak dolazi, zahvaquju}i revnosti kolega. On obja{wava da vakcinacija protiv velikog ka{qa po~iwe sa navr{ena dva meseca, {to zna~i da izlagawe bakteriji do tada moè biti opasno. „Zato svi ostali treba da budu vakcinisani. Kad nemaju drugi, oni nemaju od koga da dobiju. Problem je {to imamo mali procenat obuhvata, 80 odsto, verujem da je trenutno i mawi. Pri tom se razlikuje po regionima. Na mestima gde su najve}e koncentracije stanovni{tva, Beograd i Ju`noba~ki okrug, po pravilu je najmawi obuhvat vakcinacijom“, kaè dr Konstantinidis. MI[QEWE ESTRADE VA@NIJE OD STRU^NOG On dodaje da je obuhvat vakcinacije za morbile mawi od 60 odsto i da smo o~igledno do{li do ta~ke u kojoj je i obuhvat vakicnama protiv velikog ka{qa premali da bi mogli da se za{titimo. Kaè da ovo nije alarm za lekare i roditeqe, ve} za ~itavo dru{tvo, umiru nam bebe. „Mi{qewe jednog profesora Deli}a se izjedna~ava sa mi{qewem, govorim kroz paradigmu i metaforu, neke peva~ice, pri ~emu je za ve}inu weno mi{qewe

ispravnije. To je problem, na~in ìvqewa koji ne postoji samo kod nas, ali posebno na balkanskim prostorima, u zemqama biv{e Jugoslavije. U Rumuniji imamo istu pri~u. U zemqama EU se trzaju kada obuhvat vakcinacije padne sa 96 na 93 odsto“. VI[E NAÎNA DA SE IZBEGNE VAKCINACIJA Ovaj pedijatar kaè da apsolutno podràva apel dr Deli}a da se sprovede istraga o ~etiri smrtna slu~aja beba koje su umrle od velikog ka{qa. Nagla{ava da lekari rade svoj posao, te da postoji puno na~ina da se izbegne vakcinacija. „Dete je bolesno, ima privremenu spre~enost za vakcinaciju, dobije potvrdu i ode da se upi{e u vrti}. Oni kaù, primi}emo ga, vakcinisa}e se za par nedeqa. Kada to vreme pro|e, niko vi{e ne traì potvrdu o vakcinaciji“. Predsednik Udruèwa pedijatara napomiwe da nemamo jedinstveni informacioni sistem, deca koja se vakcini{u u privatnoj praksi ulaze u wega samo ukoliko roditeq odnese potvrdu da je dete vakcinisano ili privatni pedijatar obavesti dràvnog o tome, {to ne mora da se desi.

@eqko Bodro`i}: Kako vlast sama sebe da osudi osudi za za ubistvo ]uruvije – o~igledno je da smo svi mi taoci taoci BIA BIA

Vladika Grigorije objasnio {ta je najja~e oru`je da se uzdignemo kad padnemo na dno Kad nam je te{ko, na{a du{a traì spas - a vladika Grigorije otkriva mo}an alat koji ima svako od nas. Vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nema~ke, mnogim qudima je duhovni vo|a, a na svom Instagram nalogu deli sa nama svoje duboko promi{qene mudrosti o ìvotu – koje padaju kao melem na ranu kada nas ìvot izrawavi. U svom posledwem za du{u lekovitom postu ispri~ao je kako svi mi imamo jedan dar koji nam je najja~e oru`je kada padnemo na dno. Post je naslovqen: „Smirewe kao novi po~etak“, a tome vladika kaè slede}e: „[ta god i kako god da se dogodi s na{im ìvotom i s na{im ìvotima, bilo da smo se uspjeli podi}i na neki nivo ili da smo pali na dno, ostaje nam jedan neobi~an dar, koji uvjiek moèmo da upotrijebimo kao najja~e oru`je. Taj dar se zove smirewe. Kada god se smirimo do krajwih granica svog bi}a, kada se spustimo do zemqe, Gospod nas svojom blagoda}u kao rosom dotakne i mi ponovo ustajemo i cvjetamo kao da se ni{ta nije dogodilo. Zato je smirewe toliko va`no i toliko dragocjeno“, zakqu~uje vladika Grigorije.

Predsednik Nezavisnog udruèwa novinara Srbije (NUNS) @eqko Bodroì} ocenio je za N1 da je bila je la` da }e svi resursi biti upregnuti u re{avawe slu~aja ubistva novinara Slavka ]uruvije jer je opstrukcija bilo sve vreme sa svih strana. „Na{a je ideja da javnim okupqawem pokaèmo da se ne mirimo sa ovakvom odlukom. (…) U ovom trenutku cela novinarska zajednica je okupqena oko ovog slu~aja i èlimo na{im okupqawem ispred Apelacionog suda da pokaèmo da smo jo{ uvek tu uprkos svemu i da se ne}emo pomiriti sa ovakom odlukom. Da }e biti zabraweno i ka`weno ubijati novinare, odnosno vr{iti zlo~in prema bilo kome, a da on ne bude sankcionisan“, istakao je Bodroì}. Kako isti~e, to je najlo{ije od svega jer upravo porodica, prijateqi i kolege Slavka ]uruvije nemaju satisfakciju u pravdi, jer wega nema ve} 25 godina. „Ovakva presuda je poruka budu}im generacijama da iz ovakve dràve treba beàti. Ne vidim drugu poruku osim toga da je dràva nemo}na pred nekim kriminalcima i da ne moè da re{i slu~aj ubistva novinara dve i po decenije. Ceo sudski proces je pokazao da je bila la` kada je re~eno 2013. da }e svi resur-

si biti upregnuti jer se videla opstrukcija sve vreme. Vi imate BIA koja navodno pomaè, kao naslednica Udbe i DB-a ona {titi svakog svog pripadnika ma {ta god da je on uradio. I o~igledno da smo svi mi taoci te BIA do dan danas i da ova dràva nikada ne}e uspeti da iza|e iz tog poloàja“, obja{wava Bodroì}. Ceo sudski proces, navodi, bio je fali~an. „Mnogi iz sada{we vlasti su bili deo vlasti koja je stajala iza ubistava Slavka ]uruvije. Kako }e oni sami sebe da osude“, naveo je. Na protestnom okupqawu, kako kaè, ne}e biti govora. „Ti{ina u ovom trenutku je najboqa poruka ovakvoj vlasti i ovakvim sudovima“, navodi.

Fondacija Slavko ]uruvija pozvala je na protestni skup danas, u 14 ~asova, ispred Apelacionog suda, u Nemawinoj ulici broj 9 zbog presude u slu~aju ubistva novinara Slavka ]uruvije. Predsednik NUNS-a @eqko Bodro`i} kazao je za N1 da je iza portesta stoji Koalicija za slobodu medija, pre svega Slavko ]uruvija Fondacija, NUNS, Asocijacija medija, Lokal pres, ANEM i UNS. Podsetimo, nakon 10 meseci skrivawa od javnosti, Apelacioni sud je u petak objavio odluku da je ~etvoricu biv{ih pripadnika Resora dr`avne bezbednosti oslobodio krivice za ubistvo ]uruvije, uz tvrdwu da se “pravosu|e predalo pred silom”.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 8. februar 2024. 23

JEDNA JE MAJKA:

Violeta je donirala }erki An|eliji (30) bubreg i pru`ila joj {ansu za novi `ivot! Na Klinici za kardihirugiju ni{kog Univerzitetskog klini~kog centra ove nedeqe obavqena je prva transplanta-

poklonila je bubreg svojoj }erki An|eliji i tako joj podarila {ansu za nov i normalan `ivot. Mamin bubreg je kod An|elije vra-

cija bubrega u 2024. godini i to zahvaquju}i tome {to je majka Violeta donirala bubreg svojoj }erki An|eliji (30), saop{tio je direktor Klinike za kardiohirurgiju dr Dragan Mili}. „Na{ narod ne ka`e uludo da je ‘jedna majka’… Mama Violeta

tio u normalu izrazito povi{ene preoperativne vrednosti kreatinina i ureje (parametri koji pokazuju funkciju bubrega) sa 530 i 31 na 113 i 5 i to za nepuna 4 dana“, istakao je dr Mili} u objavi na svojoj Fejsbuk stranici. Prema Mili}evim re~ima, dr

Branka Miti} glavni je i jedini „krivac“ {to program transplantacije bubrega i daqe ìvi i opstaje u UKC Ni{ i pored brojnih problema koje ona uspe{no i stoi~ki re{ava. „Uspe{na transplantacija bubrega, pored mnogih izazova koji uvek mogu dovesti do te{kih komplikacija, bila bi nemogu}a bez dobre i temeqite pripreme ‘para’ koji se podvrgava transplantaciji. Mama Violetu i }erku An|eliju dr Branka pripremala je ~ak osam meseci za transplantaciju kako bi svi preduslovi bili tu. Na{ih pet hirur{kih sati ne bi bili mogu}i bez doktorkinih Brankinih osam meseci. Hvala dr Branki i mami Violeti {to su omogu}ili An|eliji novi po~etak, a svi mi sa klinike èlimo im svu sre}u u ìvotu“, istakao je dr Mili}. Podrìmo program transplantacije, dodao je dr Mili}, kako bi pomogli svim onim bolesnicima koji ~ekaju svoju {ansu za nov po~etak.

VOQENI SRPSKI PATRIJARH PRVI PUT PRIKAZAN KAO SVETAC:

Ovu crkvu u Srbiji HUMANOST NA DELU: Osnovci iz Sremske Mitrovice sakupili 450.000 dinara za le~ewe male Lune! krasi mozaik patrijarha Pavla!

U~enici, nastavnici i roditeqi Osnovne {kole “Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Sremske Mitrovice, udruìli su snage kako bi organizovali humanitarni va{ar, pruàju}i podr{ku maloj Luni Pilipovi}, koja se bori sa posledicama cerebralne paralize. Ovaj doga|aj nije bio samo prilika za prikupqawe nov~anih sredstava, ve} je simbolizovao i duboku empatiju i solidarnost zajednice prema onima kojima je pomo} najpotrebnija. Va{ar je odràn u {koli, gde su u~enici sa svojim nastavnicima i roditeqima pripremili razne ukrase i predmete, pokazuju}i izuzetnu kreativnost i predanost. Pre samog doga|aja, organizovane su i radionice na kojima su mame zajedno sa decom izra|ivale razli~ite predmete. Sama priprema za va{ar trajala je od decembra 2023. godine, a anga`man u~enika i wihovih nastavnika bio je neprocewiv. Svi u~enici od prvog do osmog

razreda aktivno su u~estvovali u pripremi i realizaciji doga|aja, {to je rezultiralo prikupqawem iznosa od 450 hiqada dinara tokom samo jednog dana. Hol {kole bio je ispuwen decom, stvaraju}i atmosferu humanosti i zajedni{tva. Jedan od u~enika ove {kole, kao i mentor, donirali su nov~ane nagrade kako bi podràli ovu humanitarnu akciju. Ova lepa pri~a nije samo puko prikupqawe sredstava, ve} je oslikala sve najlep{e i najhumanije u deci i qudima koji su se ujedinili u istom ciqu. Luna Pilipovi}, mala devoj~ica iz [a{inaca kod Sremske Mitrovice, ro|ena je kao prevremena beba sa samo 1370 grama i 47 cm duìne. Nakon {to je dijagnostikovana s cerebralnom paralizom, borba za weno zdravqe postala je prioritet ne samo za wenu porodicu, ve} i za celu zajednicu koja je u~inila sve {to je bilo u wenoj mo}i da pruì podr{ku. Ovaj humanitarni va{ar ne samo da je prikupio sredstva za

Luninu terapiju, ve} je i osna`io duh zajedni{tva, empatije i solidarnosti me|u u~enicima, nastavnicima i roditeqima ove {kole, ostavqaju}i trajan pe~at humanosti u srcima svih prisutnih.

Iako nije zvani~no kanonizovan, patrijarh Pavle je za narod bio i ostao svetiteq. U oltaru crkve Svetog Marka u Beogradu oslikan je u mozaiku portret Svetog patrijarha Pavla, koji je izvela na{a akademska slikarka i mozai~arka Jelica Durkovi}. „Imala sam izuzetnu ~ast i privilegiju da izvedem u mozaiku portret patrijarha Pavla. Obzirom da je patrijarha Pavle bio na{ savremenik to je donelo posebnu teìnu zadatku koji je bio ispred mene. Wegov odnos prema qudima i blagost koju je nosio sa sobom doveo je do toga da ga narod jako ceni i voli i jo{ za ìvota doìvqava kao svetiteqa. Veliki izazov, a pre svega odgovornost se nalazila u poku{aju da se, svima nama znan, karakter patrijarha Pavla predstavi kroz najzahtevniju slikarsku tehniku. Nadam se da sam bar delimi~no uspela u tome da prenesem wegov karakter i dobru narav“, navodi slikarka Jelica Durkovi} koja je izvela ovaj izuzetan mozaik. U oltaru crkve Svetog Marka ispod Bogorodice [ir{aja Nebes i Pri~e{}a apostola, ura|en je mozaik na kome se nalazi deset liturgi~ara. Pored Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i drugih velikih liturgi~ara prikazan je i patrijarh Pavle. “Crkva Svetog Marka ra|ena je u srpsko-vizantijskom stilu i zbog toga su ovi mozaici ra|eni po uzoru na stare vizantijske majstore da bi se u potpunosti postiglo likovno i arhitektonsko jedinstvo. U su{tini, mozaik je jako zahtevan kao tehnika i to je kolektivan posao gde se mi svi okupimo oko jedne ideje a zatim kasnije razra|ujemo i dogovaramo se kako }emo, u skladu sa zahtevima, izvesti kompletan mozaik koji se radi u vi{e segmenaga”, objasnila je slikarka i mozai~arka Jelica Durkovi}..

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 8. februar 2024.

FEQTON

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

(1)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

8. februar

1725. - Umro je ruski car Petar I Aleksejevi~ Romanov (Petar Veliki). Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekose`ne reforme dr`ave i dru{tva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak polo`aj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine („Vedomosti”), a 1703. na u{}u Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

NAJZNA^AJNIJI DOGA\AJ U ISTORIJI SRPSKOG NARODA:

Prvo ru{ewe islamskog tipa feudalizma i stvarawe slobodne nacije Srpska revolucija je po~ela 1804. godine, kada je u Francuskoj progla{eno Napoleonovo carstvo, a zavr{ila se 1815, kada je to carstvo si{lo sa istorijske scene. Ona je najzna~ajniji doga|aj u nacionalnoj istoriji srpskog naroda, jer je udarila temeq nezavisnoj dr`avi i dru{tva osnovanog na na~elu slobodne preduzimqivosti. Op{irnost prikaza je u srazmeri sa zna~ajem doga|aja. Radi se o dva ustanka, kako je ta borba nazivana od wenog po~etka, na srpskom jeziku. Strani pisci i evropski savremenici uop{te su je nazivali revolucijom. Neka razlika izme|u ta dva naziva postoji samo u srpskoj kulturi. Smatra se da je u toku revolucije poginulo 150.000 qudi. Britanski publicista Dejvid Urkvart 1835. je izra~unao da je u ratu sa Srbima Turska izgubila tri svoje armije, vi{e nego u bilo kom ratu sa evropskim velikim silama. To je bio razlog da su istori~ari celo Isto~no pitawe vezali za nacionalne pokrete. @ak Ansel 1923. je tako dao svoje poimawe Isto~nog pitawa, jer je ono „proizvelo raspad Osmanlijskog carstva, a Balkansko poluostrvo postalo okvir novih nacija“. Srpska revolucija je i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj. To je bilo prvo ru{ewe islamskog tipa feudalizma i stvarawe jedne slobodne nacije, sa dru{tvom slobodnih seqaka. Posle srpske, 1821-1830. je do{la gr~ka revolucija, sa istim uzrocima i posledicama. Treba ipak izbegavati da se srpska revolucija ve`e samo za pro{lost Jugoisto~ne Evrope, ili Balkanskog poluostrva, kako se od 1811. ta teritorija po~ela da naziva. Krajem XVIII i po~etkom XIX veka postoji vi{e takvih oslobodila~kih revolucija, koje se od nacionalnih istori~ara razli~ito nazivaju: „ratovima za nezavisnost“, „ustancima“, „revolucijama“. Istorijska nauka je sve te pokrete vezala u jednu zajedni~ku celinu i

Francuska revolucija imala je o|eka svuda u svetu, ali da se te druge revolucije razlikuju zbog posebnih okolnosti u kojima su nastajale nazvala je „Doba demokratske revolucije 1776-1830“. Neki istori~ari to proteù do kraja revolucije 1849. Istori~ari se nisu uvek slagali o mestu srpske revolucije u ovom velikom istorijskom dobu, u kojem je stvorena moderna parlamentarna dràva, kao zajednica suverene nacije i dru{tva slobodne preduzimqivosti na ru{evinama islamskog tipa feudalizma. Albert Sorel je 1887. smatrao da je Francuska revolucija imala o|eka svuda u svetu, ali da se te druge revolucije razlikuju zbog posebnih okolnosti u kojima su nastajale. Zajedni~ko svim tim revolucijama je ru{ewe feudalizma i oslobo|ewe seqa{tva, stvarawe nacionalne dràve i moderne demokratije s wom. Britanski istori~ar Hobsbaun, u svom prikazu ovog velikog doba revolucije, dao je 1962. alternativno tuma~ewe da ova srpska pobuna ne spada u jedinstvenu svetsku celinu, jer Srbi „nikad nisu razvili jedinstveni srpski nacionalizam... U prvoj fazi ustanka (1804-

1807) nisu ni tvrdili da se bore protiv turske vlasti, ve} za sultana, a protiv zloupotreba lokalnih vlasti“. Hobsbaun o~igledno ponavqa teoriju ameri~kog istori~ara Stavrianosa iz 1958. da Srbi u revoluciji 1804. ne teè za nezavisnom dràvom. To bi bilo isto kao tvrditi da Francuzi, sa pomirqivim zahtevimau po~etku revolucije 1789, nisu udarili temeqe republici, koju }e proglasiti nekoliko godina kasnije. Revolucijom se mogu nazivati samo one pobune koje mewaju dru{tvene odnose, a ustanci i dràvni udari imaju za ciq ekonomsku bedu i mewawe vlade. Filozof Kondorse 1793. je napisao da se revolucijom moè nazivati samo ona oruàna pobuna koja ostvaruje slobodu. Bezmerno bi se osiroma{ilo pitawe univerzalnog zna~aja Francuske revolucije 1789, ako se ne bi prikazala i wena posledica u razarawu islamskog tipa dràvnog feudalizma. Gre{e istori~ari koji uticaj Francuske revolucije na Osmanlijsko carstvo veù za dolazak nekih francuskih

HRI[]ANSKI NARODI SE BUNE Francuski istori~ar Albert Sorel, krajem 19. veka pi{e da je Osmanlijsko carstvo svuda izgledalo istro{eno, klimalo se, na~eto sa svih strana. Erupcije koje naglo izbijaju otkrivaju da postoji neki podzemni vulkan. Hri{}anski narodi se bune. Nezavisnost za wih na prvom mestu zna~i religioznu slobodu. Nacije se ponovo okupqaju oko crkava, one ponovo pola`u nadu u `ivot. To je posledica Francuske revolucije u ovim jo{ zaostalim zemqama. Revolucija je u Francuskoj poskidala zvona sa crkava, „ali su upravo zvonari bili ti koji su na hri{}anski Orijent preneli poziv za revoluciju“.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

emisara u sultanovu prestonicu sa planovima reforme wegove vojske, kako bi lak{e suzbijala autokratsku Rusiju. Srpski zahtevi za autonomijom ne dolaze iz wihovih politi~kih ciqeva da ìve u Osmanlijskoj imperiji, nego iz nu`de. To je bio minimum na koji je turski sultan mogao pristati, u strahu da ne do|e do novog jedinstva evropskih dràva protiv wega. Uspon i pad Napoleona, kojim se godinama ome|ava srpska revolucija, odre|ivali su i wenu sudbinu. Od kada 1805. po~iwu velike srpske pobede nad turskom armijom i srpska buna postaje faktor u svetskoj politici. Jo{ dok do oruànih obra~una nije do{lo sredinom februara 1804, turski sultan strahuje od novih sukoba sa evropskim dràvama. Napoleon je iza sebe ostavio vi{e grandioznih planova, koje nije ostvario, nego onih koje je uspeo da uvede u ìvot. Posle pada 1815. Napoleon je o svojim mislima ostavio zabele{ku da Evropa ne moè stvoriti univerzalno carstvo, jer je ono samo na Orijentu. Wime bi se vladalo iz Pariza, Rima i Konstantinopoqa. „Onaj ko bude drào Konstantinopoq, mora}e vladati svetom“, veli on tada. Kada se od 1799. napu{taju Jonska ostrva, ruska ratna flota je po~ela pripreme za mogu}i narodni ustanak. Kada je do wega do{lo u sredwoj Dalmaciji 1806. i 1807, to }e biti razlog da je 1809. deo jadranske obale, Hrvatske, Vojne granice i slovena~kih pokrajina skupqeno u „Ilirske provincije“. U Dalmaciji je stvorena osnova za pohod armije od 25.000 vojnika na pobuweni Beogradski pa{aluk. Nazivaju je „Srpskom armijom“. Iako potpuno odvojena od [umadije, pobuna u sredwoj Dalmaciji 1806-1807. spada u wen okvir. l U slede}em broju: Srpska revolucija zbog Napoleona izgubila mogu}nost da na zapadu na|e saveznika

1828. - Ro|en je @il Vern, francuski pisac nau~no-fantasti~nih romana. Zaokupqen nau~nim otkri}ima, dalekim zemqama i istraìva~kim podvizima, napisao je vi{e od 50 romana me|u kojima su najpoznatiji „Put oko sveta za 80 dana”, „20.000 miqa pod morem”, „Put na Mesec”, „Put u sredi{te Zemqe”, „Carev glasnik”, „Pet nedeqa u balonu”, „Deca kapetana Granta”). 1861. - Ju`ne dràve SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju dràva Amerike s Xefersonom Dejvisom kao predsednikom, {to je dovelo do Ameri~kog gra|anskog rata (1861-65). 1975. - Sovjetski i ameri~ki kosmonauti su po~eli zajedni~ke pripreme za letove „Sojuz-Apolo”. 1984. - Na stadionu „Ko{evo” u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama odrànim u Jugoslaviji u~estvovali su sportisti iz 49 dràva, najve}i broj u istoriji ZOI. 1992. - ^lanice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i politi~ko-pravna unija (Evropska unija). 2004. - Britanski prestolonaslednik princ ârls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta i obi{ao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemqotresu, u kome je stradalo 43.000 qudi. Princ ârls je prvi ~lan britanske kraqevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine. 2010. - Opozicioni lider Viktor Janukovi~ proglasio je pobedu na predsedni~kim izborima u Ukrajini, iako wegova rivalka Julija Timo{enko nije priznala poraz. Me|unarodni posmatra~i su izbore ocenili kao „impresivan primer demokratije” i pozvali Timo{enko da prihvati pobedu Janukovi~a. 2010. - Papa Benedikt XVI osudio je zlostavqawe dece od strane sve{tenika, rekav{i da crkva nikad ne}e prestati da osu|uje takvo pona{awe, a povodom masovnog seksualnog zlostavqawa u crkvenim ustanovama u Irskoj i skandala oko zata{kavawa tih slu~ajeva. 2013. – Preminuo je beogradski filmski i pozori{ni glumac Josif Tati} poznat po ulogama u tv serijalima „Boqi ìvot“ i „Grlom u jagode“, i predstavi „[ovinisti~ka farsa“. Igrao je u filmovima „Tri karte za Holivud“, „Vizantijsko plavo“, „Za sada bez dobrog naslova“, „Posledwi krug u Monci“.

RIZNICA

^etvrtak 8. februar 2024. 25

POSLEDWI ^IN OTPORA

Potez dvojice na{ih vojnika toliko hrabar da su im na sahranu do{li i neprijateqi Razara~ „Zagreb” bio je ponos kraqevine Jugoslavije. Re~ je bila o jednom od tri broda serije jugoslovenskih razara~a klase Beograd i predstavqao je najmodernije plovilo onovremene ratne mornarice. Ipak, 17. aprila 1941. u{ao je u istoriju zbog ne~eg potpuno drugog. Na wemu se zbio neverovatni doga|aj i posledwi veliki ~in otpora pre kapitulacije kraqevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Nakon nekoliko dana konstantnog bombardovawa i ulaska nema~kih snaga u Beograd 12. aprila 1941. godine u [tabu nema~ke Druge armije, potpisana je bezuslovna kapitulacija Jugoslovenske kraqevske vojske. U tom trenutku, kraq Petar II Kara|or|evi} i ~lanovi vlade ve} su pobegli u emigraciju, a dr`ava je raskomadana izme|u okupatorskih sila i novoformiranih marionetskih dr`ava. Ipak, pre svega toga, u Bokokotorskom zalivu zbio se doga|aj koji je i kod neprijateqa izazvao divqewe, a kod obi~nog naroda nadu da }e okupator jednom biti pobe|en.

POSLEDWI ^IN OTPORA

Oficiri bojnog broda Kraqevske ratne mornarice Jugoslavije Milan Spasi} i Sergej Ma{era potopili su, u Tivatskom zalivu, razara~ “Zagreb” i potonuli zajedno s wim odbiv{i da izvr{e nare|ewe o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije. U trenutku izbijawa Aprilskog rata, 1941. godine Spasi} i Ma{era, drugovi sa klase, slu`bovali su na razara~u “Zagreb” i do`ive-

li da vide napad neprijateqske avijacije na wihov brod. Ipak, “Zagreb” je bio mo}an brod, posledwe ~udo ratne tehnike, i pretrpeo je samo neznatna o{te}ewa. Razara~ “Zagreb” ime je dobio po glavnom gradu Banovine Hrvatske. U vreme izbijawa Aprilskog rata 1941. godine, ovaj brod i druga dva plovila wegove klase – “Beograd” i “Qubqana”, predstavqali su najmodernije ratne brodove Kraqevine Jugoslavije. Novi, ve}i napad na Boku Kotorsku i brodove u woj izvr{en je 13. aprila, ali ponovo bez posledica. Ipak, flota je sve vi{e gubila na snazi, a onda je stiglo i nare|ewe da se brodovi maskiraju, a posada iskrca na kopno. Petnaestog dana aprila nare|eno je da se na neprijateqske avione ne otvara vatra. Spasi}u i Ma{aru verovatno je jo{ tada sve postalo jasno. Dana 17. aprila, stigla je vest o kapitulaciji Vojske Kraqevine Jugoslavije. Kada su Italijani po~eli da ulaze u Boku Kotorsku, posadama je nare|eno da se brodovi napuste. Ali, Milan Spasi} i Sergej Ma{era nisu imali nameru da to u~ine…

POSLEDWI POZDRAV ZASTAVI

Razara~ “Zagreb” je prvo napustila posada, zatim mla|i oficiri, a oko 14 ~asova uz brod je pristigao motorni ~amac da preveze komandanta, prvog oficira, poru~nike Spasi}a i Ma{eru i jednog artiqeriskog narednika. Me|utim, Spasi} i Ma{era su odbili da u|u u ~amac i saop{tili komandantu da }e razneti brod. Stavqen pred svr{en ~in, komandant se sa ostalima brzo udaqio. Nekoliko minuta kasnije za~ula se

sna`na eksplozija. Razara~ “Zagreb”, ponos jugoslovenske mornarice nestao je u trenu, a u dubine Jadrana sa wim su oti{li i Spasi} i Ma{era, oficiri koji nisu mogli da prihvate sramni poraz i okupaciju. Pri~a ka`e da su obojica posledwi put vi|eni kako pozdravqaju zastavu Jugoslavije neposredno pre eksplozije.Ribari su sutradan, u Tivatskom zalivu otkrili telo u mornari~koj uniformi, za koji je ustanovqeno da je le{ Milana Spasi}a. Telo Sergeja Ma{ere nikada nije prona|eno. Spasi} je sahrawen 19. aprila, na vojni~kom grobqu Savini, kraj Herceg Novog. Na spomeniku je uklesano i ime wegovog vernog druga Sergeja Ma{ere. Ostalo je zabele`eno da se na sprovodu pojavio veliki broj gra|ana, mornara i wihovih drugova, ali i vod italijanskih, neprija-

teqskih vojnika koji su, impresionirani juna{tvom i patriotizmom, do{li da odaju vojne po~asti.

MILAN SPASI] I SERGEJ MA[ERA, NARODNI HEROJI

^in dvojice jugoslovenskih oficira izazvao je veliku pa`wu svetskih medija. Spasi} i Ma{era su odlikovani ukazom Vlade Kraqevine Jugoslavije. U jednoj britanskoj kasarni na Malti postavqena je spomen-plo~a posve}ena ovoj dvojici vojnika, a Francuzi su o ovom doga|aju snimili film pod nazivom “Plamen nad Jadranom” za koji je scenario napisao Me{a Selimovi}. Povodom tridesetogodi{wice Jugoslovenske ratne mornarice, Milan Spasi} i Sergej Ma{era su progla{eni za narodne heroje.

Kara|or|u je odse~ena glava, Mihailo je upucan, Aleksandar izre{etan, ali je Milan Obrenovi} imao najtu`niji kraj

Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragi~ne sudbine na{ih vladara - vo`du Kara|or|u je odse~ena glava, knez Mihailo je upucan, kraq Aleksandar i kraqica Draga ubijenu u svojoj spava}oj sobi, kraq Aleksandar Kara|or|evi} je izre{etan u Marsequ... Ipak, po mnogo ~emu ovaj vladar je zapravo imao najtu`niji kraj - osim {to je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, sna{la ga je jo{ jedna tuga - zaborav! Dinastija Obrenovi} dala je srpskom narodu pet vladara – kne`eve Milo{a, Milana i Mihaila, i kraqeve Milana i Aleksandra. Ipak, {to zbog ~iwenice da je vladao samo 26 dana i kao srpski knez

nije potpisao nijedan dokument, {to zbog toga {to ga je “zasenio” ro|ak istog imena, knez Milan Obrenovi} u Srbiji je danas uglavnom nepoznat. Jedno je sigurno – re~ je o srpskom vladaru neizmerno tragi~ne sudbine.

naslednik. Milan je jo{ od ro|ewa bio jako bole{qiv. Rano detiwstvo je proveo u Kragujevcu, a porodica se posle preselila u Poàrevac. U Milanovom ìvotu, dve najva`nije osobe koje je neizmerno voleo i sa kojima je provodio najvi{e vremena, bile su wegova majka, knegiwa Qubica, i ~etiri godine mla|i brat Mihailo. Godine 1826. Milan i Mihailo tj. Miqac i Mawo, kako su ih od milo{te zvali, bili su nerazdvojan tandem i krenuli su u tek ustrojenu Dvorsku {kolu gde je bilo predvi|eno da steknu najboqe mogu}e osnovno obrazovawe. Me|utim, Milanova bolest postajala je sve vidqivija – bled, }utqiv i slabe gra|e, sve ~e{}e je imao napade ka{qa, pa ga je bri`na majka povukla iz {kole i o wegovom obrazovawu po~ela da se sama brine {to je boqe mogla. Iz Beograda, Zemuna i Temi{vara, na dvor Obrenovi}a u Poàrevcu do{li su najboqi lekari, ali je dijagnoza svih bila ista – tuberkuloza.

BOLEST KOJU NIKO NIJE MOGAO DA IZLE^I

VLADAR SA NAJKRA]OM VLADAVINOM U ISTORIJI SRBIJE

Knez Milan Obrenovi} II bio je sin kneza Milo{a i stariji brat kneza Mihaila. Bio je {esto dete kneza Milo{a i knegiwe Qubice i prvi sin koji je pre`iveo detiwstvo. Nakon {to je Milo{ od Turaka uspeo da dobije nasledno pravo, Milan je kao wegov najstariji sin postao prestolo-

Za mladog prestolonaslednika se malo toga moglo u~initi. Bez obzira na to {to je otac u wega polagao velike nade, Milan je uskoro ve}inu vremena provodio u krevetu, pored majke koja ga je stalno le~ila. Nakon progla{ewa tzv. Turskog ustava i umawewa vladarskih ovla{}ewa, knez

Milo{ je re{io da se odrekne prestola u korist sina Milana. Bilo je to 13. juna 1839. godine kada je Milanova bolest bila ve} poodmakla. Knez Milo{ je nakon toga napustio zemqu i sa sobom poveo Milanovog voqenog brata Mihaila. Nerazdvojan dvojac iz detiwstva nakon toga se vi{e nikada nije video. Vest o tome da je sada on knez Srbije Milan je primio u posteqi. Pri~alo se da nije ni bio svestan da je postao vladar, a da je za oca mislio da je na nekakvom putovawu. Kako nije mogao da vlada samostalno odre|eno je namesni{tvo u kome su se nalazili Avram Petronijevi}, Jevrem Obrenovi} i Toma Vu~i} Peri{i}. Milan kao vladar Srbije nije imao priliku da potpi{e nijedan akt i u istoriju Srba u{ao je sa nezavidnom titulom, kao vladar sa najkra}om vladavinom. Umro je 8. jula 1839. godine u 25. danu svog kne`evawa, u naru~ju majke, koja ga je negovala do posledweg trenutka. Bilo mu je samo 20. godina. Ironi~no, berat kojim su turske vlasti potvrdile Milana Obrenovi}a za kneza Srbije, u zemqu je stigao tek nekoliko dana kasnije. Na prestolu ga je nasledio wegov voqeni brat Mihailo. Knez Milan Obrenovi} prvo je bio sahrawen je u porti stare crkve Svetog Marka u Beogradu. Wegovi ostaci preneti su i u novu crkvu gde se i danas nalaze. Danas, Dowi Milanovac nosi ime po wemu.

26 ^etvrtak 8. februar 2024.

MOZAIK

Slatko od slanine - izum porodice Jovanovi}, recept nije tajna Srpska trpeza ne mo`e se zamisliti bez slanine. Sve`a, osu{ena, dimqena daje poseban ukus slanim, ali i slatkim jelima. Poznato je da se dobro kombinuje sa suvom {qivom, ali porodica Jovanovi} iz sela Ven~ani kod Aran|elovca oti{la je korak daqe. Slaninicu su stavili u teglu i od we napravili slatko.

U teglama porodi~nog gazdinstva Jovanovi} mo`e se na}i pedeset vrsta slatko-slane zimnice i sokova, obra|anih bez konzervansa i {e}era. U ponudi imaju mariniranu bukova~u, zeleni ajvar, vino u borovnici, nezaobilaznu {umadijsku {qivovicu, ali i xin sa jabukom i desetak vrsta trava. „Imamo klasi~nu proizvodwu jagode, borovnice, a da bismo se za{titili od lo{eg otkupa pre{li smo u preradu vo}a. Nalazimo sirovine i u prirodi”, ka`e Vladimir Jovanovi}. Jovanovi}i vole da probaju specijalitete svih svetskih kuhiwa i odu korak daqe u pripremi neobi~nih recepata, pa je tako nastalo i slatko od slanine. „Po{to nas je {estoro, volimo da probamo jela me|usobno i onda

napravimo referendum, i odlu~ujemo da li }emo to da ponudimo da probaju i drugi ili ne”, isti~e Jovanovi}. Priprema nije te{ka, a receptura nije tajna. Najpre se ispr`i 400 grama slanine. Kada je skoro gotova, izvadi se iz tigawa, a u masno}u koja je ostala, dodaje se crni i beli luk, so, biber. Slanina se vrati u tigaw na dinstawe i na kraju se doda para-

dajz-pire, `uti {e}er i jabukovo sir}e.Tako pripremqeno slatko se sipa u dve tegle od 170 grama. Reakcije na ukus su razli~ite. „Rado probaju, mo`da bude sumwa na trenutak - da li je to to, ali posle prvog zalogaja svi su odu{evqeni”, govori Dragica Jovanovi}. Bra~ni par Jovanovi} ima ~etiri }erke od kojih tri studiraju u Beogradu, ~esto dolaze i u~estvuju u svim dogovorima i novitetima u kuhiwi. „Ja i moja sestra smo crtale nalepnice za tegle, radile smo kombinacijom nekih olovaka, markera”, rekla je }erka Kristina Jovanovi}. Ovaj nesvakida{wi spoj ukusa nikog nije ostavio ravnodu{nim, pa Vladimir planira da uve}a proizvodwu i da slatko od slanine promovi{e po sajmovima hrane {irom zemqe i regiona.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) QUBAV: Kako nedeqa bude odmicala, vi }ete primetiti da va{i li~ni odnosi po~iwu da se popravqaju. To }e vas ohrabriti da budete otvoreniji i da smelije pristupate osobama suprotnog pola. Oni koji ve} jesu u vezi bi}e jo{ bli`i jedno drugome. POSAO: Mnogi }e preispitivati svoju listu poslovnih prioriteta i planova. Mewa}e ono {to im je na prvom mestu. ZDRAVQE: Vi{e sporta.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) QUBAV: Sad ve} mo`ete lak{e komunicirati s voqenom osobom. Tako }e na dnevni red do}i i preispitivawa nekih nedoumica iz va{e qubavne pro{losti. Partner }e vas rado saslu{ati. POSAO: Saradwa izme|u vas i drugih obnovi}e se uz pomo} novih informacija. Sve }e biti postavqeno na novim osnovama, a vi }ete trebati da se na|ete u novoj ulozi. ZDRAVQE: Zanemarite predrasude.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) QUBAV: Privla~i}e vas mnoge skrivene stvari. Neki }e se mu~iti s mogu}no{}u tajne qubavne veze. Strasti vam ne}e dati mira i vodi}ete u sebi jaku borbu izme|u razuma i ose}awa. POSAO: Ustanovqeni su novi obrasci pona{awa i dnevnog reda na radnom mestu. Treba postupati u skladu sa tim. To {to je naporno, naporno je, ali nemate kud. Prihvatite nove izazove. ZDRAVQE: Vi{e sna.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) QUBAV: Bi}ete zanimqivi drugima i u svakom trenutku spremni za razgovore. Mnogi }e razvijati svoju dru{tvenu crtu. Ako ve} jeste u vezi, partner }e biti sklon da se vi{e ve`e za vas. POSAO: Oseti}ete blagi pad interesovawa za posao. Poku{ava}ete da obnovite neke stare kontakte koji obe}avaju. To }e zapravo biti najboqi deo radne nedeqe. ZDRAVQE: Ko mo`e, neka putuje.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) QUBAV: Bi}ete veseli zbog stvari koje su vam drage. Usledi}e prijatne zabave bez previ{e pompe, kao i opu{tenost u krugu dragih vam osoba. ^ini}e vam se da je sve mogu}e. POSAO: Bi}ete efikasni u obavqawu poslova, ali nisu nemogu}e o{trije re~i. Moglo bi se dogoditi da vas pogre{no protuma~e ili krivo shvate. Zato se potrudite da budete {to jasniji. ZDRAVQE: Niko nije savr{en.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) QUBAV: Intelektualni nivo li~nih odnosa bi}e kvalitetan, a sve ostalo uglavnom }e vas navoditi na nadmudrivawa. Stoga spustite loptu i razmislite {ta je zanimqivo oko vas i u vama. POSAO: Sti}i }e zanimqive vesti. Cela situacija posta}e vidno jasnija. Pravac u kom }e se razvijati va{i poslovi bi}e sve stabilniji. ZDRAVQE: Oslobodite se napornih qudi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) QUBAV: Gde god da iza|ete, ose}a}ete se prijatno. Dru{tvo }e biti po va{oj meri. Oni koji su jo{ mo`da sami neka prihvate svaki poziv. Ubrzo }e shvatiti da im qubav otvara vrata. Sve je mogu}e. POSAO: Va{e finansije }e se koliko toliko stabilizovati. Istovremeno }e se otvoriti nova mre`a poslovnih saradwi, a neke od wih zaista }e vam se svideti. ZDRAVQE: Opustite se.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) QUBAV: Ako ste jo{ sami, malo boqe pogledajte osobe iz svoje radne sredine. Jedna poruka ili telefonski poziv mogao bi vam doneti vrlo prijatno poznanstvo, a kasnije mo`da i ne{to vi{e. POSAO: Uvide}ete da se umarate i da vam treba dvaput vi{e vremena da obavite stvari koje ina~e obavqate br`e. Zato je potrebno pa`qivo isplanirati radne sate. ZDRAVQE: Redovno se odmarajte.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) QUBAV: Bi}ete zatvoreniji vi{e nego ina~e. To }e katkad izazivati zbrku u odnosima jer drugima ne}ete biti jasni. Pazite da takvim stavom ne propustite dobru qubavnu priliku ili da neko ne odustane od udvarawa vama. POSAO: Moète vi{e od onog {to mislite. Ugledni qudi }e vas podràti, ali jo{ ne stiè potrebna podr{ka. Treba}e vam strpqewa. ZDRAVQE: Otkrijte svoje talente.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Ve}inu slobodnog vremena provodi}ete u samo}i i sawarewu. Ako ve} jeste u vezi, zbog ne~ega }ete biti pomalo otu|eni. Prilike za qubav sami }ete izbegavati. POSAO: Mnogi }e na poslu pokazati emocije ili }e shvatiti koliko vole ono {to rade. Otuda }e proiste}i i nova motivacija. Va{a predanost i energija za mnoge }e biti zarazni. ZDRAVQE: Mawak imuniteta.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) QUBAV: Idu}ih dana vama }e se sve vi{e otvarati qubavna vrata. Primeti}ete to po tome {to se opet ~e{}e smejete ili {to voqena osoba po~iwe da vas podràva. Po~e}ete da di{ete punim plu}ima. POSAO: Dobi}ete o~ekivane odgovore. Sad moète nastaviti da radite mirnije, a i planirawe se moè nastaviti sa potrebnim informacijama. ZDRAVQE: Umetnost }e vam osveìti dane.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) QUBAV: Energija kojom }ete zra~iti privla~i}e ~ak i one koji vam ina~e nisu skloni. Ako traìte srodnu du{u i jo{ ste sami, oslonite se u potpunosti na svoje samopouzdawe. POSAO: Radna nedeqa bi}e {arena. S jedne strane, jedva }ete ~ekati da se izrazite i pokaète {ta sve moète, ali s druge strane, neke teme bi}e boqe odloìti. ZDRAVQE: Odmorite o~i.

Milion i po evra za sre}u iz Fontane di Trevi Fontana di Trevi jedno je od najpose}enijih mesta u Rimu. Ne postoji turista koji ne `eli da je obi|e, a mo`da i baci nov~i} za sre}u, jer je to tradicija. Da li ste se ikada pitali gde zavr{avaju nov~i}i ba~eni u tu fontanu i koliko se godi{we nov~i}a sakupi? Pro{la godina je bila rekordna – iz rimske fontane je sakupqeno vi{e od milion i po evra. Zaposleni u „A~ei”, kompaniji za vodovod i elektri~nu energiju grada Rima, tri do ~etiri puta sedmi~no sakupqaju nov~i}e koje su prolaznici, gra|ani Rima ali najvi{e turisti bacili u Fontanu di Trevi, za sre}u. Ta tradicija datira jo{ iz anti~kog Rima, kada su se nov~i}i bacali u vodu ne bi li se tako odobrovoqili bogovi vodâ, kasnije ju je zvani~no uveo nema~ki arheolog Volfgang Helbig kako bi ubedio sve one koji su tu`ni napu{tali grad da }e mu se vratiti ukoliko bace nov~i} u fontanu. Mnogi turisti koji dolaze u ovaj grad `ele da budu deo te tradicije, koja je toliko ukorewena da su ~ak i vo|e G-20, kada su boravili u Italiji 2021, sa ta-

da{wim premijerom Mariom Dragijem na ~elu, bacili preko le|a nov~i} u fontanu. „Ne mo`ete da posetite Rim a da ne posetite ovu fontanu, to je obavezno”, jasan je predsednik rimske dobrotvorne orga-

nizacije „Karitas” \ustino Trin~a. Malo Italijana zna da sav novac koji se nekoliko puta nedeqno sakupqa iz fontane ve} 15 godina odlazi u „Karitas”, dobrotvornu organizaciju u Rimu, a da je ove godine

prikupqeno rekordnih 1,6 miliona evra, koji }e pomo}i siroma{nim stanovnicima glavnog grada. „Kada oduzmemo tro{kove prikupqawa nov~i}a, a to je negde oko {est odsto od ukupnog iznosa, ostatak ide za dve hiqade porodica koje dobijaju topli obrok u javnim kuhiwama. Pro{le godine poslu`ili smo 53.000 obroka, a oni kojima je pomo} potrebna dobijaju posebne kartice kojima mogu da pazare u pet specijalizovanih samoposluga”, dodao je Trin~a. Ali u fontanu se ne bacaju samo nov~i}i, ne tako retko se nalaze i zubne proteze, nao~are pa ~ak i kle{ta od jastoga. Ipak, naj~e{}e se pored nov~i}a pronalaze narukvice koje je najverovatnije otkop~aju u trenutku bacawa ne samo evra, naime ima tu nov~i}a iz celog sveta koji se odvajaju, kako bi se posle zamenili za evre. Ukoliko niste znali, pravilno bacawe nov~i}a u Fontanu di Trevi podrazumeva da stojite okrenuti le|ima, za`murite i desnom rukom bacite nov~i} preko levog ramena. To mo`da jeste simboli~an gest koji je svakako deo legende, ali tako danas poma`ete velikom broju qudi.

ZDRAVQE

^etvrtak 8. februar 2024. 27

TO NIJE UTRNULOST, VE] NEPRESTANA @EQA DA SE NOGE POMERAJU

Ima li leka za sindrom nemirnih nogu Sindrom nemirnih nogu je stvaran poreme}aj koji se manifestuje kao neprijatan ose}aj u nogama, koji se javqa u stawu mirovawa i poboq{ava se kretawem. Ovaj sindrom moè ometati san i kvalitet ìvota, a ponekad je povezan sa drugim bolestima, kao {to su anemija, dijabetes, reuma ili o{te}ewe bubrega. Ta~an uzrok sindroma nemirnih nogu nije poznat, ali se smatra da je u vezi sa poreme}ajem u radu neurotransmitera dopamina, koji je zaduèn za kontrolu pokreta. Tako|e, neki faktori mogu pove}ati rizik ili pogor{ati simptome: lll Genetika - Sindrom nemirnih nogu se ~e{}e javqa u nekim porodicama, {to ukazuje na naslednu komponentu. lll Nedostatak gvo`|a - Gvo`|e je va`no za proizvodwu dopamina, pa wegov nedostatak moè dovesti do smawewa ovog neurotransmitera. lll Nedostatak magnezijuma - Magnezijum je vaàn mineral za zdravqe mi{i}a i ìvaca, a wegov mawak moè dovesti do gr~eva, trzawa i konvulzija. Neki nau~nici smatraju da nedostatak magnezijuma pove}ava protok kalcijuma u nervnim }elijama, {to ih prekomerno stimuli{e. lll Trudno}a - Hormonske promene i pove}ana potreba za gvo`|em mogu izazvati ili pogor{ati sindrom nemirnih

RECEPT

KREMASTA PALENTA POTREBNO JE: n 150 g palente n 300 ml mleka n 300 ml vode n 100 g mesnate dimqene pe~enice n 120 g feta sira n suvi biqni za~in n aleva paprika n beli luk u granulama

nogu kod trudnica, posebno u tre}em tromese~ju. lll Bubre`na bolest - O{te}ewe bubrega moè dovesti do anemije i poreme}aja metabolizma, {to moè uticati na nivo dopamina i gvo`|a. lll Lekovi - Neki lekovi mogu izazvati ili pogor{ati sindrom nemirnih nogu, kao {to su antidepresivi, antipsihotici, antihistaminici. lll Kofein i alkohol, tako|e, mogu inicirati pojavu ovog sindroma. Klinika Mejo opisuje sindrom nemirnih nogu (Restless Legs Syndrome RLS) kao „prisilne, neprijatne senzacije u nogama ili stopalima, sa obe strane tela, unutar udova, a ne po koì, koje pacijenti opisuju kao mraviwawe, {uwawe, provla~ewe, tromost, bol, svrab, elektri~ni naboj...

LE^EWE SINDROMA NEMIRNIH NOGU

Lekovi za sindrom nemirnih nogu se propisuju individualno, u zavisnosti od uzroka, teìne i u~estalosti simptoma, kao i od tolerancije i reakcije pacijenta na lekove. Ovi lekovi ne mogu izle~iti sindrom, ve} samo ublaìti tegobe. Moraju se uzimati redovno i pod nadzorom lekara, ne smeju se naglo prekidati, jer to moè izazvati pogor{awe simptoma. Lekovi za sindrom nemirnih nogu se dele u dve grupe: lekovi koji pove}avaju nivo dopamina u mozgu i lekovi koji deluju

tivnost, ali ne neposredno pre spavawa; izbegavawe kofeina, alkohola, duvana i drugih stimulansa; odlazak u krevet i bu|ewe u isto vreme, spavawe u tamnoj, tihoj i prohladnoj sobi; izbegavawe gledawa televizije, kori{}ewa ra~unara ili mobilnog telefona pre spavawa; masa`a, topla kupka, joga, meditacija ili druge tehnike opu{tawa; uzimawe dodataka ishrani koji sadr`e gvo`|e, magnezijum, folnu kiselinu ili vitamin B12, ako postoji nedostatak ovih supstanci.

Gladni ste posle obroka, {ta vam telo poru~uje Ponekad, ~ak i nakon obilnog obroka, i daqe ose}amo glad. Ako se takav ose}aj ponavqa, shvatite ga kao upozorewe da sistem za varewe ne funkcioni{e kako bi trebalo. Kako je istakla nutricionistkiwa Kerol Mareto, posle jela ose}amo glad zbog emocionalnih problema, koli~ine hrane koju smo pojeli, kao i zbog vrste hrane. „Zbog pogre{nog na~ina ishrane, telo moè da se ‚pobuni’ i pokaè potrebu za za jo{ hrane posle obroka. [to mawe hranqivih materija jedete, i {to se mawe odmarate u svakodnevnom ìvotu, to je vi{e energije potrebno va{em telu da nadoknadi energiju koju nalazi u novim porcijama hrane“, istakla je. Kako se re{iti tog problema? Pre svega, kada jedete, va`no je da poku{ate da to radite svesno, odnosno da razumete {ta i koliko trenutno konzumirate. Kada jedemo na brzinu ili kombinujemo obroke sa

PRIPREMA: Pe~enicu ise}i na trake (moè da se koristi i dimqena slaninica ili dimqeni sviwski vrat). U dubqu posudu sipati dve ka{ike uqa i kada se zagreje ubaciti pe~enicu. Proprìti je da blago porumeni, pa je re{etkastom ka{ikom izvaditi u tawir. U istu masno}u dodati me{avinu vode i mleka. Ubaciti za~ine po èqi i kada voda do|e do kqu~awa, smawiti temperaturu na tihu ja~inu i postepeno dodavati palentu uz stalno me{awe. Posle 2-4 minuta palenta je gotova. Skloniti sa vatre i dodati izmrvqeni feta sir i proprènu pe~enicu. Prome{ati i posluìti.

na druge neurotransmitere. Dopamin je hemikalija koja prenosi signale izme|u nervnih }elija i uti~e na pokrete i raspoloèwe. Neki od lekova koji pove}avaju dopamin se obi~no uzimaju pre spavawa ili tokom dana, u zavisnosti od teìne simptoma. Nuspojave mogu biti mu~nina, vrtoglavica, pospanost, halucinacije ili zavisnost. Pored lekova, za sindrom nemirnih nogu se preporu~uju i promene ìvotnog stila, kao {to su: redovna fizi~ka ak-

drugim aktivnostima, sasvim je prirodno da ne shvatamo koliko smo pojeli i da je vreme da prestanemo, isti~u stru~waci. Ako vam nedostaje proteina, glad }e trajati du`e. Zato je, navode stru~waci, kqu~no da vodite ra~una o tome da u svoju ishranu unesete velike koli~ine povr}a i vo}a, koji su bogati vlaknima.

Tako|e treba da unosite kvalitetne proteine koji se nalaze u jajima, ribi, pasuqu itd. I stres pove}ava proizvodwu kortizola, {to izaziva dodatno ose}awe gladi. Nedostatak sna tako|e moè biti jedan od razloga za{to ste gladni. Kvalitetan san je vaàn za regulaciju hormona ukqu~uju}i grelin, koji se ~esto naziva ‚hormon gladi’ jer uti~e na pove}an unos hrane. Pijte dovoqno vode Kada organizam nema dovoqno vode, mozak se zbuni i pomisli da treba ne{to da pojede da bi utaìo è|. Ne zaboravite da pijete jedan i po do dva litra vode dnevno. Tako|e meni treba da bude uravnoteèn na dnevnom nivou i da se sastoji od proizvoda razli~itih svojstava i hranqivih materija. Ako ne unosite dovoqno proteina, ose}aj gladi }e trajati duè. Polovina na{eg dnevnog menija treba da se sastoji od povr}a i vo}a koji su bogati vlaknima, a imaju malo kalorija.

LE^EWE BIQEM

[ta se de{ava u organizmu kad u ishrani koristimo lovor Zimzeleno stablo lovora karakteristi~no je za Mediteran, a wegovi listovi neizostavan su za~in u raznim umacima, varivima, ~orbama i gula{ima... Upotrebqavaju se wegovi sve`i i suvi listovi. U kombinaciji sa maj~inom du{icom, odli~an je za~in za gotovo sve ~orbe, umake, marinade, mesne pa{tete i jela od mesa. Osim {to je odli~an za~in za ovakva jela, lovor ima i lekovita svojstva zbog kojih bi trebalo da ga imamo i u ku}noj apoteci. Nedavna nau~na istra`ivawa pokazala su delotvornost lovorovog ekstrakta u zaceqivawu rana, a mawe je poznato i da smawuje nivo hormona

stresa u organizmu, ali i pomaè kod menstrualnih bolova te moè da podstakne redovnu i normalnu menstruaciju. Lovor smawuje i nadimawe, pomaè kod problema sa probavom te je zbog toga za~in koji bi svakako trebalo ~e{}e da koristimo pri pripremi jela. Koristi se u narodnoj medicini i kod bronhitisa. Osobi koja pati od ovog problema treba staviti obloge umo~ene u vodu u kojoj se kuvao lovor. Listovi lovora obiluju i vitaminima A i C, te mineralom cinkom koji imaju va`nu ulogu u odràvawu sna`nog i zdravog imuniteta i ~uvaju zdravu membranu sluzokoè o~iju,

nosa, usta, grla, plu}a i probavnog sistema. Ovoj biqci pripisuju se i antibakterijska i antivirusna svojstva, ali i antisepti~na i antigqivi~na, zbog ~ega se upotrebqava i kao prirodni antiseptik. Ako èlite da spre~ite da kuhiwski moqci upropaste va{e namirnice i zavuku se u bra{no, riù, griz i sli~no, sveè ~iste listove rasporedite po ormarima u kuhiwi. Moète ih staviti u prozra~ne vre}ice od gaze i obesiti ili ih jednostavno malo prosu{ite i odloìte u posude i vre}ice s namirnicama. Delova}e nekoliko meseci. Kad izgube prepoznatqiv miris, zamenite ih novima.

28 ^etvrtak 8. februar 2024.

ENIGMATIKA

SVET POZNATIH

^etvrtak 8. februar 2024. 29

HBO iskqu~io Milo{a Bikovi}a iz serije ”Beli lotos” Berluskonijevi naslednici prodaju o~evu vilu i traè pola milijarde evra Petoro dece Silvija Berluskonija odlu~ilo je da proda vilu „êrtozu“, rezidenciju biv{eg italijanskog premijera na Kosta Smeraldi. Vest je preneo Fajnen{el tajms, koji je objavio i traènu cenu za nekretninu: petsto miliona evra. Vila „êrtoza“ u op{tini Olbija (severoisto~na Sardinija) je mesto gde je lider Forca Italije svakog leta bio doma}in {efovima dràva i vlada iz celog sveta, od Xorxa Bu{a do Vladimira Putina. Me|u mogu}im kupcima su, kako prenose mediji, arapski i ameri~ki milijarderi i me|unarodne hotelske grupe. Tajkun koji je tri puta bio na ~elu italijanske vlade preminuo je pro{log juna u 87. godini. Petoro dece biv{eg premijera zvani~no je odlu~ilo da ovo kultno imawe dâ na prodaju, poveriv{i marketing „Dilsu“ – milanskom konsultantu za nekretnine. Iako izvr{ni direktor \uzepe Amitrano nije èleo da komentari{e prodaju vile, pomiwu se potencijalni kupci iz Emirata, Saudijske Arabije, Indije i SAD. Silvio Berluskoni je kupio „êrtozu“ krajem osamdesetih godina i potpuno ju je renovirao. Imawe se prostire na 110 hektara, vila ima 68 soba, direktan izlaz na Sredozemno more, nekoliko bazena, teniskih terena, ba{tu i amfiteatar. Odràvawe svih vila koje je Berluskoni imao, pokazalo se preskupim, iznosi vi{e od dvadeset miliona evra.

Producenti serije „Beli lotos”, u ~ijoj tre}oj sezoni je trebalo da igra Milo{ Bikovi}, otkazali su glumcu anga`man. Bikovi} se tim povodom oglasio na dru{tvenoj mreì „Iks”, navode}i da se protiv wega vodi ciqana kampawa koja baca senku na su{tinu umetni~ke slobode. Uprkos svemu, i daqe verujem da umetnost le~i i da moè da ujedini ~ove~anstvo, poru~uje Bikovi}. Portparol HBO-a saop{tio je da }e uloga koju je trebalo da igra Milo{ Bikovi} u seriji „Beli lotos” biti dodeqena drugom glumcu. „Odlu~ili smo da raskinemo saradwu sa Milo{em Bikovi}em i uloga }e biti dodeqena drugom glumcu“, saop{tio je portparol HBO-a, prenosi Variety. Milo{ Bikovi} se tim povodom oglasio na dru{tvenim mreàma istakav{i da se „ne}e poklawati narativu koji ugroàva wegov integritet”. Wegovo reagovawe prenosimo u celini: „Odrastao sam u zemqi razorenoj ratom. Kada sam imao 11 godi-

na, dane i no}i sam provodio u skloni{tu, dok je bombardovana moja zemqa i moj rodni grad. Takvu pusto{ nikad nikome ne bih po`eleo. Svakim danom je sve vi{e sukoba svuda u celom svetu. Svaki od wih je razli~it. I svaki od wih je stra{an. Voleo bih da svi oni prestanu i da pobedi princip qubavi. Danas se protiv mene vodi ciqana kampawa, koja kroz spoqni uticaj stvara ozbiqan presedan, bacaju}i senku na su{tinu umetni~ke slobode. Rezultat takvog narativa je trijumf besmisla i poraz umetnosti. Po~astvovan sam {to

sam izabran da budem deo White Lotus-a, TV serije koju veoma uvaàvam, i uz kolege koje izuzetno po{tujem. Ipak, moje u~e{}e u woj nije mogu}e iz razloga koji su van domena kulture, i ja se ne}u poklawati narativu koji ugroàva moj integritet. @elim da zahvalim svima koji su bili uz mene, a mojim kolegama èlim veliki uspeh u novoj sezoni. Uprkos svemu, ja i daqe verujem da umetnost le~i i da moè da ujedini ~ove~anstvo. Stoga }e moja uverewa i moja posve}enost umetnosti ostati nepromeweni“, navodi se u reakciji Bikovi}a.

Nenad Okanovi} se prisetio te{ko}a na Peva~ev dom u [apcu obavijen je zlatom po~etku karijere i dru`ewa sa Mandom i opremqen name{tajem iz inostranstva QUBA ALI^I] @IVI U VILI OD POLA MILIONA EVRA

Peva~ Quba Ali~i} ìvi u vili u [apcu, a kako se svojevremeno pisalo, wegov dom ko{ta vi{e od pola miliona evra. Ali~i} je jednom prilikom otvorio vrata svog doma u kom stanuje sa suprugom @eqanom i sinovima, a svojevremeno je otkrio da je dom opremio name{tajem iz inostranstva. „Evo vidi{, ovo je moja ku}a, tu ja ìvim. Putovali smo davno po Americi i donosili porcelan. Iz Egipta smo donosili name{taj, ima mnogo vrednosti u wemu“, rekao je tada peva~ u emisiji „Premijera-vikend specijal”. Na prvi pogled se sti~e utisak da je cela ku}a od zlata. @utozlatna boja zidova, zlatnozeleni name{taj, kao i jastu~i}i koji se sijaju odaju utisak luksuza i bogatstva. Ipak, u domu peva~a preovladava i crvena boja koju nose ukrasi, ~inije i ramovi na zidovima. Iako sada uìva u luksuzu, wegov ìvot i detiwstvo nisu ba{ bili laki. Od malih nogu je imao problema sa ocem zbog preke naravi, te ga je on ~esto tukao. Peva~ je u petom razredu osnovne

{kole napustio {kolu i pobegao od ku}e. Sa 12 godina je odlu~io da se posveti muzici i postane jedan od najboqih peva~a. Quba se prvi put o`enio sa 20 godina i ubrzo je dobio sina Dejana, koji se danas kao i otac bavi muzikom. Ali~i} je jednom prilikom izjavio kako je wegov sin neradnik. Dok je pak Dejan za medije tvrdio kako wegovoj ma}ehi smeta {to su on i otac u dobrim odnosima. Quba je od 1988. godine je u braku sa svojom sada{wom suprugom @eqanom za koju neretko isti~e kako je qubav wegovog `ivota.

Glumca Nenada Okanovi}a proslavila je uloga Dragana u seriji „Selo gori, a baba se ~e{qa”. On se prisetio snimaju}ih dana, pokojnog kolege Milorada Mandi}a Mande, ali i svojih po~etaka koji nisu bili ni malo laki. Nenad je, pre kadrova po kojima ga javnost i daqe pamti, imao sporedne uloge za koje je bio pla}en minimalno.“ Pre te uloge snimio sam nekoliko projekata, a honorar mi je za snimaju}i dan iznosio 25 evra. Se}am se da mi je jedan od prvih filmova bio „Jagoda u supermarketu”. Zarada je bila mala, ali nisam to do`ivqavao tragi~no. Bio sam presre}an {to uop{te radim jer se tada nije snimalo puno filmova i serija kao sada. Mnogo sam nau~io na tim projektima, {to mi je kasnije u karijeri veoma zna~ilo - pri~a Nenad, pa dodaje da se to promenilo posle uloge u seriji „Selo gori, a baba se ~e{qa”: Uloga sina Dragana promenila mi je karijeru na boqe. Posle te serije honorar mi

je sko~io i sada je nemerqivo ve}i - priznao je pa otkrio da je ulogu u seriji Rado{a Baji}a dobio sasvim slu~ajno. - Bio sam sa porodicom u „Mekdonaldsu” na Terazijama i jeli smo sladoled. Tamo sam sreo drugaricu Katarinu, koja mi je rekla da wen momak Goran, koji je rediteq, po~iwe da radi seriju i da }e me preporu~iti. Posle tri dana me je pozvao, oti{ao sam kod Rado{a, a ostalo je istorija - pri~a Nenad i dodaje da se na snimawu dru`io sa Miloradom Mandi}em Mandom, koji je preminuo 2016. godine. - Vra}ali smo se sa snimawa iz Medve|e u Vrwa~ku Bawu, kada su mi javili da mi se supruga porodila. Dobio sam sina Trifuna. Stali smo, iza{li iz kola, a Manda me je izgrlio i izqubio. Prvi mi je ~estitao. Svratili smo u obli`wu kafanicu da popijemo rakiju i nazdravimo. Taj trenutak pamtim kao najja~i doga|aj sa snimawa te serije. Nikad ga ne}u zaboraviti - ka`e Nenad.

30 ^etvrtak 8. februar 2024.

SPORT

SAUDIJCI NE [TEDE NA TENISERIMA:

Pobednik egzibicije u Rijadu dobi}e duplo vi{e novca od {ampiona Australijan opena Srbija }e ostati bez jednog mesta u Evroligi, da li je Dubai dobrodo{ao?! Ulazak Dubaija u Evroligu, i evropsku ko{arku uop{te, pitawe je o kom bruji ko{arka{ka Evropa ve} nekoliko meseci, a najvi{e uticaja to bi moglo da ima ko{arka{ka de{avawa u Srbiji. Naime, Dubai bi u najja~e ko{arka{ko takmi~ewe Evrope mogao da u|e na u{trb crveno i(li) crno-belih. Sa druge strane, potencijalan ulazak Dubaija u Evroligu bi mogao pod odre|enim okolnostima da zna~i i sigurno mesto za beogradske ve~ite u ovo nadmetawe. [ta se zapravo de{ava? Ve} neko vreme javno postoje najave ulaska ovog tima u Evroligu, navodno }e 13 ekipa – vlasnika Evrolige dobiti poprili~an broj miliona (75, na pet godina) da raspodeli me|u sobom, ali situacija nije toliko jednostavna. Da bi Dubai ispunio uslove za ulazak u ovo takmi~ewe, mora da igra u nekom {ampionatu preko kog bi mogao da bude uvr{ten u timove koji ispuwavaju uslove za Evroligu. Prvobitna ideja bila je da to bude preko prvenstva Litvanije, ali to nije pro{lo, dok je opcija preko Rusije i VTB lige otpala sankcijama Rusiji i izbacivawem ruskih timova iz evropskih takmi~ewa. Kao logi~an izbor nametnula se ABA liga, gde su ve} napravqeni prvi koraci a ekipa do 19 godina je zaigrala u juniorskoj ABA ligi i u grupi sa Studentskim centrom, Borcem i Crvenom zvezdom zauzela posledwe mesto sa skorom od jedne pobede i dva poraza. Dubai je spreman da i ABA ligi da odre|ena nov~ana sredstva kako bi preko ovog takmi~ewa mogao da dobije prolaz u Evroligu. Iako to verovatno ne bi bio novac kakav }e dobiti Evroliga{i, verovatno ne bi bila re~ o zanemarivoj nov~anoj sumi, pogotovo za podru~je Balkana. No, tu dolazimo i do problema. Ukoliko bi beogradski „ve~iti“ pristali na to, Srbija bi, uz Valensiju, ostala bez jednog mesta u Evroligi. Pogotovo ukoliko se ostvare najave (a pitawe je dana kada }e biti ozvani~eno) da }e u Evroligi igrati Pariz ili London. [to nas dovodi do paradoksalne situacije da bi, ukoliko popuste, Zvezda i Partizan lako mogli sami sebe da dovedu u situaciju da im „visi“ mesto u najboqem ko{arka{kom takmi~ewu na „starom kontinentu“. A ukoliko do|emo do toga da finalna serija odlu~uje, na osnovu iskustava od prethodnih godina, u me|usobnom okr{aju Zvezde i Partizana najmawe bi se pri~alo na ko{arka{kom terenu… Dodu{e, opcija bi mogla da bude odlazak Albe kojoj „visi“ mesto u Evroligi po isteku ugovora za B licencu. Sa druge strane, postoji razvoj situacije po kojoj bi Dubai mogao Evroligu da pogura ka davawu licence beogradskim Evroliga{ima. Naime, crveno i crno-beli imaju opciju da daju Evroligi da Dubai progura kroz ABA ligu, uz jedan uslov – da ulazak ovog kluba sa sobom povla~i garanciju da }e i Zvezda i Partizan naredne godine biti u~esnici borbe za titulu prvaka Evrope. Tako|e, Evroliga razmii{qa i o opciji o 20 klubova, ~emu se protive [panci zbog pretrpanog rasporeda. Ovo sve naravno bez Rusa u jedna~ini. A kad se vrate CSKA, Zenit… Onda nas o~ekuje novi nivo haosa.

„NAVIJA^I, IZVINITE, OVO JE BILO NEDOPUSTIVO“:

Nedovi} se oglasio nakon ubedqivog poraza Zvezde

Ko{arka{i Crvene zvezde pora`eni su u Podgorici od Budu}nosti sa 84:62 u 19. kolu ABA lige, a nakon toga je Nemawa Nedovi} odlu~io da se izvini igra~ima. Nedovi} je `eleo da se obrati navija~ima pred bitne utakmice, pogotovo pred nadolaze}i Kup Radivoja Kora}a. „Odigrali smo izuzetno lo{u utakmicu u Podgorici, mo`da i najlo{iju ove sezone u ABA ligi. Na{a igra je bez obzira na izuzetno zgusnut kalendar, bila daleko od nivoa Crvene zvezde u svakom smislu, po~ev od energije koja je bila daleko do nivoa potrebnog za ovakvu utakmicu“, iskren je bio bek Zvezde. Zatim je odlu~io da se i zaista izvini. „Izviwavam se svima, na{im navija~ima, u ime ekipe i svoje li~no ime, jer ono u Podgorici nije bio nivo Crvene zvezde”.

U oktobru }e se u Rijadu sastati “{est kraqeva”, me|u kojima su Novak \okovi} i Rafael Nadal. Kako su preneli inostrani mediji, organizatori egzibicionog turnira izdvojili su ogroman novac kako bi na jednom mestu okupili najboqe tenisere dana{wice. Novak \okovi}, Rafael Nadal, Karlos Alkaras, Janik Siner, Danil Medvedev i Holger Rune u~estvova}e u Rijadu na egzibiciji koja }e nositi naziv „[est kraqeva slema”. Turnir }e se odr`ati u oktobru, ali organizatori nisu naveli ta~an datum, format takmi~ewa i nov~ane nagrade. Ipak, inostrani mediji spekuli{u da }e svaki teniser za samo pojavqivawe dobiti po 1.5 miliona dolara. Navodno, pobedniku bi sledovalo 6 miliona dolara.

To su ogromne nagrade, ako se uzme u obzir da su {ampioni nedavno zavr{enog Australijan opena zaradili po 3.15 miliona australijskih dolara. Ina~e, petorica od {estorice nabrojanih tenisera su grend slem {ampioni. Novak \okovi} ima 24 grend slem titule, Nadal 22, Alkaras dve, dok Medvedev i

Siner imaju po jednu. Jedini koji se na{ao u dru{tvu kraqeva, a da po grend slem titulama wima ne pripada je mladi Danac Holger Rune. Nije ~udno ni za{to je ba{ Saudijska Arabija izabrana za mesto ove egzibicije, kada znamo da je Nadal postao ambasador tenisa u ovoj zemqi.

Goran Ivani{evi} rekao sve o pozadini poraza Novaka od Sinera Goran Ivani{evi} se trenutno nalazi u Hrvatskoj, gde odmara posle putovawa u Australiju, gde wegov pulen, Novak \okovi} nije uspeo da osvoji titulu. Slobodno vreme je iskoristio da u Vara`dinu bodri Dejvis kup reprezentaciju Hrvatske, ali naravno, da je morao da odgovara i na pitawa koja su vezana za najboqeg tenisera sveta. Novak \okovi} odmara u Italiji i skija sa porodicom, a wegov trener Goran Ivani{evi} je u Hrvatskoj gde provodi vreme sa porodicom, ali je skoknuo i do Vara`dina gde je Dejvis kup reprezentacija Hrvatske igrala protiv Belgije. Izgubili su Hrvati i nisu uspeli da se plasiraju u grupnu fazu, a novinari nisu propustili priliku da pitaju Ivani{evi}a i oko stawa Novaka \okovi}a. - Pre ili kasnije morao je da izgubi, toga smo svi bili svesni. [teta samo {to je to bilo na ovakav na~in, ali protiv Sinera ako nisi 100 odsto nema{ {ta da traì{. Pa ~ak i kad jesi na 100 odsto, opet moè{ izgubiti. Me|utim, ceo Australijan open nekako nije bio pravi za Novaka, od prvog kola pa nadaqe. Ali dobro, idemo daqe, nije ni{ta toliko tragi~no - kazao je Ivani{evi}. Pitale su ga hrvatske kolege i oko stawa lakta Novaka \okovi}a, ali popularni Zec je istakao da ga bol u laktu nije spre~avao da bude na 100 posto. - Lakat? Ne, nije mu ni{ta smetalo, bio je zdrav, ali jednostavno nije i{lo... Moè se i wemu desiti, i on je od krvi i mesa. S druge strane, ako je od nekoga trebalo da izgubi, onda mi je drago da je to bilo od Sinera - dodao je Ivani{evi}.

On je dodao da je od svog pulena dobio mesec dana slobodno i da }e naredni Noletov turnir biti Indijan Vels. Podsetimo, Novak \okovi} je do~ekao 5. februar kao prvi reket sveta. Na ~elnoj poziciji i daqe ima 9.855 bodova. Promena u vrhu nije bilo, po{to najboqi teniseri sveta nisu igrali u sedmici posle Australijan opena. Iza Srbina je ostao Karlos Alkaras sa 9.255 bodova, a slede ih Danil Medvedev sa 8.765 i Janik Siner sa 8.310. Izvesno je da }e \okovi} na prvom mestu biti do 4. marta – a onda }e {ansu da ga na vrhu zamene imati mladi}i koji su odmah iza wega. Novak }e izgubiti 180 bodova u februaru, jer ne}e braniti polufinale u Dubaiju. A onda }e mo}i da zaradi veliki broj poena na mastersima u Indijan Velsu i Majamiju – jer na wima ne brani ni{ta.

OBRADOVI] POSLE PORAZA PARTIZANA:

Ose}am veliku bruku i sramotu @eqko Obradovi} odrào je konferenciju za medije nakon poraza Partizana od Splita rezultatom 67:74 u 19. kolu ABA lige. Split je bio boqi rival tokom cele utakmice, a crno-beli su doìveli ~etvrti poraz u nizu u svim takmi~ewima. „êstitam ekipi Splita na zasluènoj pobedi, igrali su neuporedivo boqe od nas, apsolutno su

zaslu`ili da pobede. [to se nas ti~e, verovatno je prva stvar koju moram da uradim je da se izvinim svim qudima koji su do{li i koji su gledali ovakvo neverovatno lo{e izdawe i kad ekipa izgleda ovako kako izgleda, onda trener treba da se zapita i da preuzme odogovornost, ja }u je preuzeti“, rekao je Obradovi}. Objasnio je za{to Panter i Dou`er nisu bili u timu.

„Znali smo da ispred nas ima i iza nas serija utakmica i razmi{qao sam da je prilika da se odmore dva igra~a. Kevin koji je u velikoj minuta`i i Pi-Xej i zbog toga sam ih sklonio iz tima, plus Trifa koji je u procesu da se utvrdi {to mu je pozlilo na putu pre neki dan. Tako da… Jo{ jednom izviwewe svim navija~ima Partizana {to su imali priliku da gledaju ovakvo izdawe tima.

SPORT

^etvrtak 8. februar 2024. 31

REPREZENTATIVAC RE^IMA RASPAMETIO „DELIJE“

„Marakana je moja ku}a, zaista volim ovaj klub“ VAZURA SE NE KAJE [TO NISU PRODALI SALDAWU:

Nudili su i preko 10.000.000 evra! 7 Nakon zavr{etka zimskog prelaznog roka, ekipa Partizana se fokusira na izazove drugog dela sezone, ali se i daqe ne moè iskqu~iti mogu}nost dodatnih transfera, posebno u slu~aju igra~a koji nisu u prvom planu kod trenera Igora Duqaja. Partizan je u prethodnom periodu ve} obavio odre|ene promene u svom igra~kom kadru, ali ukoliko se pojavi primamqiva ponuda za one koji trenutno imaju mawu minutaù, moè se o~ekivati jo{ neki odlazak iz redova crno-belih. Generalni direktor kluba Milo{ Vazura u nedavnom razgovoru za „Sportski ùrnal” istakao je da su vrata kluba otvorena za pregovore, ali da ne o~ekuje „bombasti~ne” promene do po~etka drugog dela sezone. - Ne}emo praviti problem ako do|e adekvatna ponuda za one koji su jo{ po~etkom januara odre|eni da mogu da nas napuste. Da li }e do odlaska do}i pokaza}e naredni dani. U posledwe vreme se dosta pri~alo o prelasku Saldawe u Fenerbah~e, ali to se nije desilo, a Vazura otkriva da mu zbog toga nije uop{te ào. - Ne kajem se {to nismo prodali Saldawu. Ne èlim da otkrivam zvani~nu ponudu. Otkri}u samo da je bila vi{e od 10.000.000 evra. Na kraju jeseweg dela prvenstva rekli smo da nema prodaje kqu~nih igra~a kakav je Brazilac, tako se pona{amo. Verujem ako Saldawa bude nastavio da igra na istom nivou i na prole}e, sti}i }e ista, ako ne i vi{a ponuda na leto. Svesni smo da Saldawa moè da nam donese titulu, zbog toga je odluka bila jednostavna. On na prole}e moè da postane igra~ koji je prodat za najvi{e novca u istoriji Partizana.

„ZVEZDA I PARTIZAN REKETIRAJU SRBIJU“:

Vu~i} je prevazi{ao i samog sebe, a onda ponavqao kako ga vre|aju [ta pri~a ovaj ~ovek? Verovatno se svako ponekad to zapita kada ~uje kako predsednik svih gra|ana pri~a o klubovima kao da su Crvena zvezda i Partizan najve}i problem ove dràve... Kada god èli sigurnu medijsku propra}enost Aleksandar Vu~i} govori o Crvenoj zvezdi i Partizanu kao nu`nom zlu, kao da oni izvla~e ogroman novac iz dràvne kase. Onda }e za nekoliko meseci promeniti narativ i tako nastaviti svoju politiku tako da udovoqi svima u nekom trenutku. I on koji je na velika zvona pri~ao o tome da se obra~unati sa huliganima i da }e re{iti problem navija~a sada govori da je dràva nemo}na pred navija~ima. To je ve}(i) problem. I sada Vu~i} i svi gra|ani, po wemu, moraju da trpe reket navija~a… Uostalom, pro~itajte i sami i poku{ajte da se ne nervirate. „Na{ najve}i problem je {to ne moète da privatizujete klubove, jer niko ne}e da uloì novac tamo gde glavnu re~ vode navija~i i rukovodstvo kluba. Mi svi {to smo im sponzori, to je reket koji se otima od dràve. Ovde bi sve da ne budu privatne nego dràvne pare. I {to vi{e dajete to je vi{e „Vu~i}u pederu“. Zdrav sistem }e biti onda kada budemo imali privatne vlasnike klubova. Vidite ûkari~ki, TSC i Megu. Ni{ta ne dobijaju od dràve“, u dahu je rekao Vu~i}.

Fudbaler Crvene zvezde, Gejlor Kanga, sa nestrpqewem o~ekuje nastavak sezone. Reprezentativac Gabona je maksimalno motivisan da osvoji novu {ampionsku titulu u Superligi Srbije. Crvena zvezda }e u subotu na svom terenu od 16.30 ~asova do~ekati ekipu Vo`dovca u 20. kolu doma}eg {ampionata. „Jedva ~ekam da se vratimo utakmicama na Marakani, jer je to stadion koji me uvek posebno inspiri{e i koji je moja fudbalska ku}a. Naravno, veliki udeo u tome imaju navija~i koje jedva ~ekam da vidim u subotu. Pauza je potrajala, i zaista smo se u`eleli takmi~arskog fudbala. @elim da osvojimo titulu i smatram da imamo kvalitet za to. Bila bi mi to peta titula u dresu Zvezde, i ogromna li~na satisfakcija, jer zaista volim ovaj klub“, rekao je Kanga za zvani~ni sajt kluba. „Prvi naredni protivnik je Vo`dovac, koji je mlada ekipa, ali na na{em stadionu smo mi favoriti. Odbrojavam dane do

subote. Znam i da je ulaz besplatan, tako da verujem da }e tribine biti ispuwene“, dodao je fudbaler Crvene zvezde. Kanga je naveo da su pripreme „crveno-belih“ bile naporne. „Vratio se Vladan Milojevi}, sa kojim sam ve} imao priliku da sjajno sara|ujem, te sam znao da }e pripreme biti te{ke. Lepo je kada se pobe|uje, to podi`e samopouzdawe ekipe, ali je fokus bio na tome da se fizi~ki i takti~ki spremimo. Falilo

nam je nekoliko igra~a na Kipru, tako da }emo biti jo{ boqi kada se oni prikqu~e. @elim pobedu u subotu i da uz dobru igru krenemo u misiju odbrane titule. Pozivam navija~e da do|u, jer sam ih se u`eleo. Voleo bih da postignem gol, ali to ko }e se upisati u strelce je mawe bitno. Kqu~ je da uz dobru igru do|emo do pobede“, zakqu~io je Kanga. Zvezda je druga na tabeli Superlige Srbije sa 46 bodova, jednim mawe od Partizana.

Zvezda odbila 10.000.000 evra, Bukari definitivno ostaje Osman Bukari osta}e u Crvenoj zvezdi po{to su crveno-beli odbili ponudu od Los An|eles Galaksija koja je vredela 10 miliona evra, potvr|eno je za Nova.rs iz kluba. Iz kluba su doneli bitnu odluku jer smatraju da je Bukari jedan od kqu~nih igra~a za pohod na titulu Superlige Srbije. Bukari je bio jedan od tra`enijih fudbalera {ampiona Srbije i tokom celog zimskog prelaznog roka crveno-beli su slu{ali ponude za asa iz Gane. „Ovde se ne radi o tome da li }emo nekada u budu}nosti dobiti ovakvu ponudu ili mawu

za Bukarija, ovde je prelomno to, da nam je on neophodan za osvajawe {ampionske titule i da nas posle toga samo plej-of deli od novog ciklusa Lige {ampiona koja od septembra kre}e u novom formatu sa uve}anim bonusima. Bukari je igra~ koji pravi

ogromnu razliku na terenu i ne èlimo da u sezonu u|emo oslabqeni. Rekli smo da iz kluba ne moè da ide nijedan igra~ ~iji odlazak ugoàva titulu“, re~eno je za Nova.rs. Bukari je u Zvezdu stigao u julu 2022. godine za tri miliona evra iz Genta, a na 64 utakmice dao je 22 gola uz 16 asistencija. Bio je krilni napada~ jedan od najboqih pojedinaca u {est me~eva Lige {ampiona i upravo su te utakmice bile potvrda wegovog kvaliteta. Bukari u Superligi Srbije ima u~inak od pet golova i ~etiri asistencije na 16 me~eva.

THURSDAY  ^ETVRTAK 8. 2. 2024.

DRAMATI^NA NBA PROMENA:

Nikola Joki} je od danas u potpuno druga~ijoj situaciji nego od po~etka sezone Nikola Joki} je do ove srede bio drugi na listi kandidata za MVP nagradu u NBA ligi, iza aktuelnog laureata, Xoela Embida, ali se ta situacija sada dramati~no promenila. Naime, Embid je upravo operisao meniskus levog kolega i za ~etiri nedeqe }e na pregledima biti utvr|eno kada }e mo}i da se vrati ko{arke. Centar Filadelfije }e, kako javqa novinar ESPN-a Adrijan

Vojnarovski, mo`da uspeti da se oporavi na vreme da zaigra u fini{u sezone, ali... Za wega je MVP trka svakako zavr{ena. Naime, zbog pomenutog odsustva, prva zvezda Seventisiksersa ne}e mo}i da ispuni novo pravilo, minumum od 65 utakmica, koliko je neophodno da bi neko bio u konkurenciji za nagradu za najkorisnijeg igra~a NBA lige. Zato je wegovu ~elnu pozi-

Embid operisan, sezona mo`da jo{ uvek nije gotova za wega

ciju u toj trci preuzeo Joki}. Naime, od ovog ~asa, srpski as je glavni kandidat za pomenuto priznawe, sa kvotom koja u ameri~kim kladionicama varira od 1,67 do 1,77. Drugi je sada [ai Gilxis-Aleksander iz Oklahome (kvote za wega su od 3,3 do 4), dok su, kako u koj kladionici, na tre}em mestu ili Luka Don~i} iz Dalasa, ili Janis Adetokumbo iz Milvokija, sa rasponom

Xoel Embid, centar Filadelfija Seventisiksersa, operisao je povre|eno koleno i sada mu predstoji dug oporavak. Kako prenosi Adrian Vojnarovski, poznati NBA insajder, Embidovo zdravstveno stawe bi}e proceweno ponovo za ~etiri nedeqe. On tako|e pi{e da i daqe postoji nada da }e aktuelni MVP NBA lige da se vrati do kraja sezone, iako se ve} pisalo o tome kako je godina za wega gotova. Embid je posledwu utakmicu odigrao protiv Golden Stejta, kada se povredio prilikom jednog pada i borbe za loptu. Kamerunac sa ameri~kim paso{em je ve} imao problema sa kolenom, a sada je zbog ove povrede ispao iz trke za individualne nagrade na kraju regularne sezone. Tako|e, Filadelfiji }e biti izuzetno te{ko bez wega, iako je sada na skoru 30-19 i zauzima peto mesto na Istoku.

kvota od 6 do 8. Podsetimo, Joki} je dvaput bio MVP NBA lige pre nego {to ga je pro{le sezone „nasledio” Embid, ali je onda srpski centar

Denvera dobio posebno MVP priznawe - kao najkorisniji igra~ velikog finala, u kome je Nagetse vodio do prve titule u klupskoj istoriji.

Aleksandar Petrovi}: 1995. iz Zagreba stigao mig da napustimo postoqe, bila je to gre{ka

Ko{arka{ki trener i nekada{wi ko{arka{ Aleksandar Aco Petrovi} izjavio je u intervjuu za N1 da je pred dodelu medaqa na Evropskom prvenstvu u Atini 1995. godine stigao „mig iz Zagreba da se napusti postoqe” i da se to desilo, a smatra da je to bila gre{ka. Petrovi} je te 1995. bio trener reprezentacije Hrvatske, kada su napustili podijum pred uru~ewe zlatnih medaqa reprezentaciji tada{we SR Jugoslavije. To je posledwa medaqa koju je hrvatska ko{arka{ka reprezentacija uzela. Se}am se i na{eg napu{tawa podijuma, kaè na pitawe N1. „A ako me pitate da li je to bila gre{ka – da, ali ako gledate kroz prizmu 2024. godine, ali ako se vratimo na 1995. godinu, svi znamo kakva je bila situacija… îwenica je da je bio uspostavqen nekakav telefonski most izme|u dvorane u Atini i Zagreba. îwenica je da do{ao nekakav mig da se napusti postoqe i to se desilo. Ali mislim da je to velika pogre{ka koja je napravqena“, izjavio je Petrovi} u intervjuu za N1 sa Branislavom [ovqanskim. Govore}i o prethodnih dvadesetak godina, kaè da su u {est ili sedam navrata bili „na loptu do velikog rezultata“, a da se naàlost to nije desilo.

OI i reprezentacija Srbije: Ako do|u megaigra~i, mo`e do finala Osvrnuo se i na predstoje}e Olimpijske igre, i prokomentarisao {anse Srbije. „Na dva posledwa svetska prvenstva, SAD su ostavile lo{ utisak i oni su sada odlu~ili da }e do}i na OI sa najja~im timom. Oni }e napraviti reprezentaciju od 12 igra~a, ali svi oni igraju s jednom loptom, oni ne}e pre Olimpijade igrati vi{e od dve nedeqe i pripreme, pitawe je da li }e dobiti ko{arka{ku hemiju da, shodno tim imenima, osvoje zlato. To je interesatno videti“, navodi.

Osvr}u}i se na reprezentaciju Srbije, kaè da se videla pozitivna i fantasti~na hemija na posledwem Svetskom prvenstvu. „Ako do|e jo{ par megaigra~a, tipa Joki}a i uklope se u hemiju, sasvim sigurno da }e Srbija biti jedan od pretendenata – ne}u re}i za zlato, ali za finalnu utakmicu sigurno“, ocenio je Petrovi}. Evroliga, Partizan i Zvezda [to se ti~e Evrolige, on kaè da je ona mnogo zatvoren sistem, i podse}a da ima debelo utemeqenu strukturu. „Pitawe je samo da li }e se {iriti na 24 ekipa, da li }e u}i mo`da u drugi kalendar takmi~ewa. Ukoliko ostane 18 klubova, te{ko je o~ekivati da }e region mo}i da dobije dva predstavnika, ali nisam siguran da ako tako ostane (18 klubova), da }e dva kluba biti u Evroligi“, navodi sagovornik N1. Za Evroligu kaè da je fantasti~an proizvod. „Ne svaka utakmica, svaki minut i posed je bitan. A to je bitno razli~it proizvod {to ovoga trenutka gledamo na NBA terenima. I FIBA i Uleb, Evroliga moraju dogovoriti kalendar. Nemojmo sve da se prelama na igra~ima, ove godine imamo

veoma puno povre|enih igra~a. Mora do}i do usagla{avawa kalendara svih strana kako bi se omogu}ilo da gledamo fantasti~ne utakmice“, isti~e Petrovi}. ABA liga idealna za mlade – „ozbiqan nagradni fond mo`da ve} slede}e godine“ Govore}i o ABA ligi i kritikama koje se ~uju – da mo`da treba pre ja~ati nacionalna prvenstva, Petrovi} navodi da Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija imaju preku potrebu za ABA ligom, jer su nacionalna prvenstva tih dràva u veoma lo{em periodu. Na tako malim prostorima, tih pet dràva nemaju kvalitetan proizvod, ocewuje. îwenica je, kaè Petrovi}, da je Srbija ovog trenutka u boqoj poziciji – ima Zvezdu i Partizan i ~etiri, pet ekipa… „Mogla bi sastaviti boqu ligu. Ali onog trenutka ako Partizan i Zvezda dobiju pozivnice za Evroligu – postavqa se pitawe s kojim }e igra~ima Zvezda i Partizan igrati u takvom srpskom prvenstvu, da li }e poslati svoje talentovane ekipe da igraju, jer ciq je ostvaren plasmanom u Evroligu“, dodaje.

Petrovi} smatra da postoji veliki interes za jednu modernizovanu, boqu i kvalitetnu ligu. Kada se bude ubacio ozbiqan novac unutra kroz nagradni fond, jedan, kako kaè, ozbiqan fond, stvari }e biti druga~ije. „Radi se na tome i sasvim sigurno da }e mo`da ve} od slede}e godine biti ozbiqan nagradni fond (u ABA ligi)“, dodaje. Kaè da }e to klubovima da bude motiv da ne otpuste igra~e odmah posle prvog dela takmi~ewa. Ne misli da je istina ono o ~emu se spekuli{e u javnosti oko potencijalnog ulaska Dubaija u ABA ligu – smatra da se radi o tome da }e u}i ozbiqni sponzori. Zagrqaj i @eqkovo obe}awe Zagrqaj proslavqenih trenera @eqka Obradovi}a i Aleksandra Petrovi}a pre me~a izme|u Cibone i Partizana sredinom januara, izazvao je lavinu pozitivnih komentara na dru{tvenim mreàma. Aco Petrovi} je objasnio da je @eqko tog dana obi{ao grob wegovog brata Draèna, kao i Kre{imira ]osi}a, Pepsija Boì}a. „I u tom zagrqaju je bilo to“, naveo je. Petrovi} je otkrio da }e 5. septembra biti odràna utakmica koja }e biti posve}ena Draènovoj zaostav{tini, kada }e igrati reprezentacija Hrvatske i selekcija Evrope „koju je @eqko prihvatio da vodi“. Vra}aju}i se na reakcije na zagrqaj, naveo je da se vidi da qudi vole na dru{tvenim mreàma kad se podeli ne{to pozitivno i dobro, jer, kako dodaje – najlak{e je sva|ati se. „Veoma mi je drago da je zagrqaj uhva}en i da je poslata pozitivna poruka svima u regiji“, kaè Petrovi}.