Srpski glas 8. februar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 8. 2. 2024. z Year XXXIII No.2591

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

AMBASADOR RADE STEFANOVI] SE SASTAO SA MINISTARKOM ZA SOCIJALNA PITAWA AMANDOM RI[VORT

Stupio na snagu Sporazum o socijalnoj sigurnosti izme|u Srbije i Australije

Razglednica iz Indonezije

Strana 18

Cibetka i najskupqa kafa na svetu

Strana 24 Strana 18

Novi feqton

Tema nedeqe GLOBALNA EKONOMIJA U 2024:

Projekcije rasta i strahovi od kraha

220 GODINA OD SRPSKE REVOLUCIJE (1)

Najzna~ajniji doga|aj u istoriji srpskog naroda

Strane 4 i 5

Australija

Sve lepote Sidnejske opere

Strana 25

Riznica

TRAGI^NE SUDBINE SRPSKIH VLADARA Strana 13

Milan Obrenovi} imao najtu`niji kraj

2 ^etvrtak 8. februar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

KONSTITUISAN SAZIV SKUP[TINE SRBIJE

Buran po~etak uz pi{taqke i transparente, polagawe zakletve u sali i holu

U Skup{tini Srbije intonirawem himne po~ela konstitutivna sednica. Konstituisan je novi saziv Narodne skup{tine po{to je verifikaciona komisija potvrdila mandat za svih 250 poslanika. Deo poslanika je polo`io i potpisao zakletvu u sali, dok je deo poslanika napustio zasedawe i zakletvu

„Oni koji uporno bacaju senku na na{u dr`avu i na na{ narod, su i danas izveli taj performans, igrokaz, ali i ispoqili jednu vrstu nasiqa, i fizi~kog, i verbalnog, i prakti~no poslali gra|anima Srbije poruku da za wih ne postoji jedna otaxbina, ne postoji jedna dr`ava, i da svi gra|ani nisu jednaki, nego da po-

polo`io u skup{tinskom holu.

Po~etak sednice obele`ilo negodovawe, pi{taqke i transparenti kandidata za poslanike sa liste „Srbija protiv nasiqa”, ali i parole sa galerije iz redova „Srbija ne sme da stane”. Nakon polagawa zakletve, predsedavaju}i je zakqu~io rad Skup{tine.

Vu~evi} o opoziciji: Izveli igrokaz, ispoqili jednu vrstu nasiqa Predsednik SNS-a Milo{ Vu~evi} je izrazio nezadovoqstvo pona{awem opozicije u parlamentu.

stoje neki gra|ani koji su za wih prihvatqivi, i to mawi deo i ve}inska Srbija koja je za wih apsolutno neprihvatqiva”, rekao je Vu~evi}.

Dodao je da su oni sebi dali za pravo da ka`u da li je neko narodni poslanik ili nije, da li su izbori regularni ili nisu, iako su sami, kako ka`e, kroz te izbore u{li u dana{wu Skup{tinu.

Aleksi}: U~ini}emo sve da poni{timo izbore Miroslav Aleksi} (SPN) rekao je da je sednica prekinuta zato {to su qudi koji su uzurpirali vlast i koji su do{li na

osnovu pokradenih izbora kriju {ta `ele da rade, kriju svoje namere. „[to se nas ti~e, mi smo tu, spremni smo u~ini}emo sve {to je do nas, da zajedno sa gra|anima Srbije do|emo do pravde, da u~inimo sve da se poni{te ovi izbori, da u~inimo sve da se stawe u Srbiji normalizuje“, rekao je Aleksi} nakon {to su poslanici SPN-a polo`ili zakletvu u skup{tinskom holu.

Deo poslanika u holu polo`io zakletvu Nakon {to je deo poslanika napustio skup{tinsku salu, polo`io je i potpisao zakletvu u holu parlamenta.

Poslanica liste SNP Nastasja Bakovi} rekla je da zakletvu daju pred gra|anima Srbije.

Ona je dodala i „da ne `ele da je pola`u sa qudima koji su svoje mandate stekli kra|om izbora, koji svakodnevno kr{e zakone i kojima re~i zakletve ni{ta ne zna~e”.

Me|u poslanicima liste “Srbija protiv nasiqa” nisu bili poslanici Demokratske stranke.

Predsednik Nove DSS Milo{ Jovanovi} rekao je da je koalicija NADA odlu~ila da ne polo`i zakletvu u sali gde je, kako je rekao, “ve}ina koja je dobila mandate na pokradenim i neregularnim izborima, ve}ina koja uni{tava Srbiju, gazi Ustav, koja nema svoju re~ i koja kaqa ovu zgradu i zakletvu i sve {to bi trebalo da predstavqa”.

“Zato }emo mi sad ovde, kao srpska koalicija NADA koju ~ine Novi DSS I POKS dati zakletvu”, rekao je Jovanovi} novinarima.

Novi Bajdenov gaf, pome{ao Miterana i Makrona i Francusku i Nema~ku Predsednik SAD Xozef Bajden, tokom obra}awa u okviru izborne kampawe, napravio je lapsus i pome{ao francuskog predsednika Emanuela Makrona sa Miteranom, biv{im predsednikom Francuske koji je umro 1996. godine.

O~igledna zbrka se dogodila tokom nedeqne kampawe u Las Vegasu, na kojoj je Bajden prepri~avao {ta je rekao na sastanku Grupe 7 (G7) kojem je prisustvovao nakon {to je izabran 2020. godine.

Prvo {to rekao svojim kolegama na sastanku bilo je: „Amerika se vratila“, {to je, kako je rekao, izazvalo odgovor „Miterana iz Nema~ke“, pre nego {to se ispravio, „iz Francuske“. „A Miteran iz Nema~ke – mislim, iz Francuske – me je pogledao i rekao... ‘Zna{, {ta… za{to… na koliko se vra}ate?’“, rekao je Bajden. „Ja sam ga samo pogledao, a ... nema~ka kancelarka je rekla: ‘[ta biste rekli, gospodine predsedni~e, kada biste u sutra{wem izdawu London tajmsa pro~itali: Hiqade qudi provalilo je u zgradu parlamenta, razvalilo vrata, ubilo dva bobija u nameri da spre~e izbor premijera. [ta biste rekli na to?’“ Bela ku}a je kasnije objavila tekst govora u kojima je ime Miterana prepravqeno u Makron.

Jo{ od po~etka Bajdenovog predsedni~kog mandata 2021. godine u javnosti se neprekidno postavqalo pitawe wegovih godina i sposobnosti da se kandiduje i za drugi mandat u Beloj ku}i.

Nekoliko wegovih politi~kih protivnika i neki glasa~i koristili su Bajdenove mnogobrojne o~igledne zbrke i gafove da dodatno podr`e svoje argumente da je previ{e star ili nesposoban da bude predsednik.

Ina~e, Bajden je najstariji aktuelni predsednik SAD. Ako bude ponovo izabran ovog novembra, na kraju svog drugog mandata imao bi 87 godina.

Bajdenov politi~ki rival, ~etiri godine mla|i Tramp, suo~io se sa sli~nim kritikama pro{log meseca nakon {to se ~inilo da je pome{ao svoju glavnu protivkandidatkiwu Niki Hejli sa biv{om predsednicom Predstavni~kog doma Nensi Pelosi dok je govorio o neredima na Kapitolu 6. januara.

Bajden je kasnije ismevao Trampa zbog ovog gafa, napisav{i na Iksu (ranije Tviteru), „Ne sla`em se sa Niki Hejli u svemu, ali se sla`emo u ovome: ona nije Nensi Pelosi“. Uz objavu je prilo`ena i predizborna reklama u kojoj su sabrani sve Trampovi lapsusi.

Politiko: Na predstoje}im izborima za Evropski parlament zna~ajan rast krajwe desnice Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Grupacije unutar Evropskog parlamenta (EP) koje pripadaju nacionalisti~koj desnici i krajwoj desnici imaju najve}e {anse na predstoje}im izborima za EP, ocewuje ugledni magazin Politiko.

Portal u analizi navodi da na predstoje}im izborima ne}e do}i do stvarawa koalicija izme|u snaga desnog i levog centra, koje su „izgradile Evropsku uniju (EU)” i koje dr`e radikalnije stranke na margini, i predvi|a da }e naredni saziv EP biti „mawe zelen” i „vi{e proruski”.

Kako se navodi, ~ak i ako snage desnog centra, koje vode u anketama pred izbore, ne budu formirale koalicije sa mawim ali sve mo}nijim snagama krajwe desnice i daqe postoji zna~ajna {ansa da }e krajwa desnica, po prvi put, mo}i da uti~e na dnevni red i politi~ke vrednosti EU. „Vide}emo zna~ajan pomak udesno”, smatra profesor komparativne politike na Evropskom institutu Sajmon Hiks, navode}i da }e desni~arska grupacija Identitet i demokratija (ID) u Evropskom parlamentu, {esta po veli~ini od sedam, osvojiti dodatnih 40 mesta na izborima, {to zna~i da bi grupa mogla da ima 98 poslanika.

Stranke ~lanice ID su, pored ostalih, nema~ka Alternativa za Nema~ku (AFD) i francusko Nacionalno okupqawe.

Hiks navodi da bi sada{wa peta najve}a grupacija, 67-~lana desni~arska grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), ~ije su ~lanice poqska Zakon i pravda (PIS) i italijanska Bra}a Italije,

ako poraste za oko 18 mesta, mogla da postane ~etvrta najve}a u EP, tako da prestigne Zelene i Liberale.

Ma|arski premijer Viktor Orban najavio je da }e se poslanici wegove stranke Fides pridru`iti ECR nakon izbora, a ministar u wegovom kabinetu Gergeq Gula{ ocewuje da ECR i IRD „zajedno mogu postati najja~a frakcija u EP”.

Politiko je ranije objavio da su u skoro deset evropskih zemaqa, ukqu~uju}i Francusku i Nema~ku, tvrdolinijske antiimigracione stranke, od kojih su pojedine ekstremnije od holandske Partije slobode Gerta Vildersa, pri vrhu popularnosti me|u bira~kim telom.

Pro{le sedmice je {efica francuskog Nacionalnog okupqawa Marin Le Pen kritikovala svoje nema~ke kolege zbog previ{e ekstremnih planova za deportaciju miliona qudi i postavila pitawe da li mogu da ostanu u istoj grupi unutar EP.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 8. februar 2024. 3

Huti potvrdili napade na dva broda u Crvenom moru HBO }e Bikovi}u ipak isplatiti honorar, novac daje u dobrotvorne svrhe Produkcijska ku}a HBO }e Milo{u Bikovi}u isplatiti honorar, iako mu je otkazala saradwu i pre po~etka snimawa nove sezone serije „Beli lotos“.

Glumcu Milo{u Bikovi}u otkazan je anga`man za seriju „Beli lotos” posle reakcije Ukrajine, koja ga je optu`ila da podr`ava genocid i rat u Ukrajini.

Milo{ Bikovi} }e ipak dobiti ceo honorar, a kako je glumac rekao za Blic, celokupnu sumu novca }e uplatiti u humanitarne svrhe, za pomo} mladim talentima kako bi mogli da se {koluju i profesionalno usavr{avaju.

Pobuweni~ki Huti potvrdili su da su wihove snage raketama napale dva broda u Crvenom moru, nanev{i mawu {tetu teretnom brodu koji je isplovio iz luke grada Hodeida u Jemenu.

Potparol Huta rekao je da je grupa ga|ala brodove „Morning Tide”, koji plovi pod zastavom Barbadosa a u vlasni{tvu je jedne britanske kompanije i „Star Nasia” koji plovi pod zastavom Mar{alskih ostrva, prenosi Rojters.

Prethodno su Agencija Ujediwenog Kraqevstva za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) i britanska firma za pomorsku bezbednost „Ambrey” saop{tile da je jedan brod pretrpeo mawu {tetu nakon {to je pogo|en projektilom.

Brod, koji se nalazio 57 nauti~kih miqa zapadno od Hodei-

de, pogo|en je bespilotnom letelicom sa leve strane.

Projektil je pre{ao preko palube i izazvao mala o{te}ewa, navodi se u izve{taju UKMTO. „Ambrey” je saop{tila da povre|enih nije bilo, da je brod izveo predvi|ene manevre kako

bi izbegao te`e udare i nastavio plovidbu.

Jemenski pobuwenici Huti od oktobra pro{le godine izvode napade na brodove koji plove Crvenim morem, kako su naveli, u znak podr{ke Hamasu u sukobu sa Izraelom.

KARLSON U MOSKVI:

Da li je na pomolu intervju sa Putinom [kotska: Otkriveni ostaci lete}eg reptila izumrlog pre oko 168 miliona godina Ameri~ki novinar je sleteo u Moskvu 3. februara, me|utim ta~an razlog wegove posete nije poznat Jedan od najpoznatijih ameri~kih novinara Taker Karlson, koji se ve} nekoliko dana nalazi u Moskvi, izjavio je danas da voli rusku prestonicu i da je smatra prelepom. „Hteo sam da je vidim. Toliko sam ~itao o woj. @eleo sam da

razgovaram sa qudima i vidim kako stvari funkcioni{u”, rekao je Karlson za Izvestiju.

Ameri~ki novinar je sleteo u Moskvu 3. februara, me|utim ta~an razlog wegove posete nije poznat, a on se do danas nije ogla{avao tim povodom.

Pojedini zapadni mediji spekuli{u da }e Karlson uraditi intervju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Prema saznawima Blumberga, Kremq razmatra mogu}nost da Putin da intervju biv{em voditequ Foks wuza. „Razgovara se o tome”, rekao je neimenovani izvor.

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov odbio je da komentari{e navode zapadnih medija, rekav{i da }e Kremq obavestiti novinare o intervjuu ukoliko on bude bio zakazan.

Fosilni ostaci jedinstvene vrste lete}eg gmizavaca latinskog naziva pterosaurus, koja je `ivela na Zemqi pre 168-166 miliona godina, otkrivena je na {kotskom ostrvu Skaj.

Krila, ramena, noge i ki~ma lete}eg reptila, ali ne i lobawa `ivotiwe, prona|eni su ovog leta u kamenu na jednoj pla`i, prenosi BBC. Nau~nici su bili iznena|eni kada su prona{li ostatke pterosaurusa kod zapadne obale [kotske jer se ranije smatralo da je ova vrsta `ivela uglavnom na podru~ju dana{we Kine.

Stvorewe nazvano Ceoptera, drugi pterosaurus prona|en na ostrvu Skaj, dobilo je ime od re~i „~eo”, {to na {kotskom galskom dijalektu zna~i magla. „Fosili iz perioda sredwe jure izuzetno su retki. Prona}i bilo {ta iz tog vremenskog perioda, a da je vi{e od jedne kosti, zaista je uzbudqivo”, ka`e dr Liz Martin-Silverston sa Univerziteta u Bristolu, koja je koristila CT skener da napravi 3D digitalni model fosila.

Nau~nici smatraju da je pterosaurus verovatno imao raspon krila od 1-1,5 metara.

Aston Baret ostavio za sobom 23 }erke i 18 sinova Basista benda Boba Marlija Aston Baret, koji je preminuo u subotu u 77. godini nakon {to je „vojevao dugu medicinsku bitku”, bio je nagra|ivani muzi~ar i jedan od najzaslu`nijih za {irewe uticaja rege muzike u svetu. Wegov nadimak je bio Porodi~ni ~ovek (Family Man), {to se moglo ogledati tome {to je za sobom ostavio 23 }erke i 18 sinova.

Ro|en je 1946. godine kao ~etvrto od petoro dece.

Odrastao je u Kingstonu. Wegov nadimak nastao je pre nego {to je imao sopstvenu decu, predvidev{i svoju

ulogu vo|e benda i po~ev{i sam sebe tako naziva.

Mislilo se da ih je pedeset i dvoje Kasnije, Baret je dobio 41 dete. Mediji su pisali da ih ima 52, ali je Baret 2013. u intervjuu za Bi-Bi-Si razjasnio stvari.

- Ah, to su samo 23 }erke i 18 sinova. To je 41. U sudskoj borbi mi to rade, ka`u da imam 52. Ja sam porodi~an ~ovek. Blagosloven sa 41 wih - rekao je tada, dodav{i da ima u tom trenutku i 23 unuka i dva praunuka.

4 ^etvrtak 8. februar 2024.

TEMA NEDEQE

GLOBALNA EKONOMIJA U 2024:

Projekcije rasta i strahovi od kraha Ekonomski rast svetske privrede uve}avao se svake godine po~ev{i od daleke 1950.

– izuzev 2009. i 2020. godine.

Iako smo neretko pod uticajem kratkoro~nih {okova i s wima povezanim pesimisti~nim pogledom na stvarnost, svet svakako ne ulazi u eru ekonomske stagnacije. Ipak, rast geopoliti~kih i ekonomskih tenzija, posebno izme|u dva najva`nija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Donald Tramp favorit na predstoje}im ameri~kim izborima, ukazuju da je pred nama jo{ jedna burna godina – i to ne samo

rast od 4,6%. I projekcije pove}awa globalnog BDP-a u 2025. od skromnih 3,2% – znatno ispod istorijskog proseka – posredno ukazuju i na posledice geoekonomske fragmentacije.

UPOZOREWA MMF-A Kao upozorewe, MMF navodi da bi moglo do}i do novih poreme}aja snabdevawu povezanih sa geopoliti~kim tenzijama na Bliskom istoku (tro{kovi transporta izme|u Azije i Evrope su zna~ajno porasli, po{to konflikt u Crvenom moru preusme-

pne inflacije, bazna inflacija (koja iskqu~uje nestabilne cene energije i hrane) ostaje zna~ajno iznad targeta glavnih centralnih banaka. Dodatno, realne plate rastu, a nema jasnih znakova rasta produktivnosti koji bi to opravdavali.

Ovome treba dodati i to da je optimizam tr`i{nih u~enika dobrim delom vo|en jednim faktorom: o~ekivawem da }e glavne svetske centralne banke sna`no sni`avati kamatne stope, {to je u suprotnosti sa nizom ekonomskih, finansijskih, geopoliti~kih i politi~kih de{avawa.

Istina, centralne banke imaju

Iako se trend preokrenuo 2022-2023, kada su centralne banke vode}ih svetskih ekonomija (sa zaka{wewem) reagovale na rastu}u inflaciju upu{taju}i se u jedan od najagresivnijih ciklusa pove}awa kamatnih stopa ikada, ve} krajem 2023. tr`i{ta opet percipiraju ponovno sna`no smawewe kamata.

Me|utim, uticaj centralnih banaka na stvarne ekonomske rezultate je ograni~en, odnosno sni`avawe kamata verovatno ne}e biti dovoqno da generi{e neophodan zamah rasta da bi se neutralisali problemi s kojima se danas suo~ava globalna ekonomija.

PESIMISTI^NE PROGNOZE SVETSKE BANKE Prema januarskom izve{taju Svetske banke, globalna ekonomija }e do kraja ove godine ostvariti neslavni rekord – najsporiji poludecenijski rast BDP-a u posledwih 30 godina. Iako je rizik od globalne recesije drasti~no smawen, rastu}e geopoliti~ke tenzije mogle bi stvoriti nove kratkoro~ne opasnosti za svetsku privredu.

za globalnu ekonomiju, pi{e ugledni beogradski ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko“.

Uprkos naglom porastu kamatnih stopa, SAD ne samo da su uspe{no izbegle recesiju, ve} su tokom prethodne godine ostvarile rast od 2,5% – zna~ajno iznad o~ekivawa. Istovremeno, usred izuzetnog spoja ekonomskih i politi~kih doga|awa, zemqe u razvoju (ZUR) su uspele da izbegnu du`ni~ku krizu, sa pove}awem privredne aktivnosti za solidnih 4%.

Rezultati globalne ekonomije u 2023, boqi nego o~ekivani, naveli su brojne analiti~are da budu optimisti~ni u pogledu 2024. Prema procenama MMF-a objavqenim 30.1.2024, globalna ekonomija ide ka „mekom prizemqewu’’, {to zna~i zadr`avawe rasta uz smawewe inflacije (dobrim delom usled pada cena energenata i sirovina).

Trenutna projekcija rasta svetske ekonomije u ovoj godini je 3,1% – za 0,2% vi{a nego u oktobru 2023.

Indikativno je duplirawe prognoziranog pove}awa BDP-a za Rusiju na 2,6%, sni`ena procena ameri~kog rasta (na 2,1%), to {to }e se BDP evrozone uve}ati skromnih 0,9%, te da bi Kina trebalo da odr`i solidan

rava kargo oko Afrike). Razlog za zabrinutost je i to {to su cene berzanskih roba na istorijski povi{enim nivoima, to da bi rast plata, posebno u evrozoni, mogao da pove}a cenovne pritiske, te da su tr`i{ta preterano optimisti~na u pogledu izgleda za brzo smawewe kamata.

Dakle, eskalacija krize na Bliskom istoku, nastavak rata u Ukrajini (bez naznaka wegovog skorog kraja), nadolaze}a godina sa najvi{e izbora u svetskoj istoriji (od kojih bi neki ~ak mogli da budu transformativni za postoje}i poredak), uz stalnu nestabilnost tr`i{ta, ~ini sna`an ekonomski oporavak {irom sveta nerealnim.

Stoga bi evidentno pozitivno raspolo`ewe na finansijskim tr`i{tima, sa ve}inom komentatora koji predvi|aju da }e berze zavr{iti godinu iznad ve} povi{enih nivoa nakon izuzetnog rasta krajem 2023, moglo da bude neutemeqeno.

Naime, dinamika privredne aktivnosti u evrozoni jedva je ostala u pozitivnoj zoni, dok se kineska ~etvorodecenijska era hiper-rasta zavr{ava i pored toga {to ta zemqa i daqe odr`ava visoko pove}awe privredne aktivnosti (od ~ak 5,2% u 2023).

I pored ohrabruju}eg pada uku-

ogroman uticaj na finansijska tr`i{ta, {to je bilo posebno vidqivo od po~etka Globalne finansijske krize 2008, kada su one drasti~nim smawewem kamata prakti~no preplavile privrede likvidno{}u, time podsti~u}i oporavak ekonomske aktivnosti (ali i ogromne dobitke u prakti~no svim klasama imovine, {to je omogu}ilo zna~ajnu promenu u raspodeli bogatstva prema najbogatijima).

Наоружани борац испред теретног брода Галакси Лидер, који су Хути запленили у Црвеном мору, Јемен, децембра 2023.

Sredworo~ni izgledi nisu ohrabruju}i za mnoge ZUR usled ekonomskog usporavawa u ve} ini velikih ekonomija, slabe dinamike globalne trgovine, te porasta cene zadu`ivawa na najvi{i nivo tokom posledwe ~etiri decenije. Naime, o~ekuje se da }e rast obima globalne trgovine u 2024. od tek 2,3% biti tek na polovini prose~no ostvarenog u deceniji pre pandemije, dok }e globalni rast usporiti tre}u godinu zaredom (na 2,4% u 2024) – znatno ni`e od proseka tokom perioda 2010-19.

Sve ukazuje da }e bez velike

korekcije kursa 2020-te }e pro}i kao decenija propu{tenih prilika („izgubqena decenija’’), te da najslabiji u~inak globalnog rasta u bilo kojoj polovini decenije od 1990. izgleda sve realnije.

To }e, pored ostalog, biti posledica i skromnog o~ekivanog rasta investicija per capita u ZUR 2023-24. od samo 3,7%, {to je tek polovina ostvarenog u prethodne dve decenije.

Ipak, analiza Svetske banke ukazuje na mogu}nost da se izbegne ovaj mra~ni scenario, te da bi ZUR u drugoj polovini 2020-ih mogle ostvariti rezultate koji ne}e biti lo{iji nego u deceniji pre pandemije Kovida-19. Za to je, uz odgovorne fiskalne politike, neophodan sna`an investicioni bum koji bi pokrenuo rast produktivnosti, Naime, adekvatna kombinacija ekonomskih politika (konsolidovane javne finansije, ubrzavawe trgovinskih i finansijskih tokova, unapre|ena investiciona klimu za privatna preduze}a) mo`e pove}ati investicije, na {ta ukazuje podatak da je od 1945. u dr`avama {irom sveta zabele`eno skoro 200 investicionih bumova u kojima je pove}awe ulagawa po glavi stanovnika bilo ne mawe od 4% i ostalo na tom nivou vi{e od {est godina. ^ini se da velike globalne ekonomije nisu pogo|ene najbr`im rastom kamatnih stopa u posledwe ~etiri decenije, te se „meko prizemqewe“, tj. blago usporavawe rasta, gde ve}ina vode}ih privreda izbegava i recesiju i ponovnu inflaciju, ~ini najverovatnijim scenarijom za industrijalizovane zemqe.

Kada je u pitawu ameri~ka ekonomija, „meko prizemqewe” se ve} odigrava. Shodno tome, projekcije ukazuju da }e ekonomski rast u ovoj i narednoj godini biti ispod potencijala. Treba dodati da boqi nego o~ekivani rezultati u 2023. navode brojne analiti~are da prenebregnu ~iwenicu da je dobar deo ekonomskog dinamizma u SAD postignut zahvaquju}i nastavku izuzetno ekspanzivne fiskalne politike Bele Ku}e (buxetski deficit je trenutno na ~ak 7% BDP-a, uprkos tome {to privreda radi s punom zaposleno{}u).

Posmatraju}i perspektive industrijalizovanih zemaqa u totalu, Nurijel Rubini, referentni svetski ekonomista, te`u recesiju smatra kao malo verovatnu. Ovo i pored toga {to bi poo{travawe monetarne politike (koje ina~e funkcioni{e sa zaka{wewem) moglo imati ve}i uticaj u 2024. nego u 2023, budu}i da bi mnoge firme i doma}instva mogle da budu optere}ene znatno ve}im tro{kovima servisirawa

TEMA NEDEQE

^etvrtak 8. februar 2024. 5

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

Улични екран са берзанским подацима у Шангају, јануара 2024. duga. Ako bi neki geopoliti~ki {ok (npr. sukob na Bliskom istoku koji bi podigao cene energenata) izazvao jo{ jedan inflacioni talas, centralne banke bi bile prinu|ene da odlo`e o~ekivano smawewe kamata, {to bi se negativno odrazilo na ekonomsku aktivnost.

Evrozonu optere}uje usporen trend globalne industrije i nema~ka ekonomska stagnacija, tako da bi i u ovoj godini rast BDP-a mogao biti ispod jedan odsto (Japan, koji se prakti~no od kraja osamdesetih nalazi u nekoj vrsti ekonomskog modela anemi~nog rasta, mogao bi imati rast BDP-a 0,9%).

Bez strukturnih reformi, potencijal rasta Kine je oko 4% u naredne tri godine, {to je posledica neefikasnosti u dr`avnom sektoru, prekomernih dugova, pove}ane globalne fragmentacije i sankcija Zapada u sferi trgovine, uvoza high-tech-a i investicija. ^ini se izvesnim da }e Peking fiskalnim stimulansima omogu}iti da privredna dinamika bude ne{to br`a.

NAJVA@NIJA IZBORNA GODINA U ISTORIJI Brahma ^elanej smatra da svedo~imo velikoj geopoliti~koj rekonfiguraciji, ~iji }e ishod zna~ajno zavisiti od razvoja doga|aja upravo u ovoj godini. Naime, predstoje}a tranzicija (reorganizacija trgovinskih i investicionih tokova, tehnolo{ka unapre|ewa, duboke demografske promene) mogla bi biti ubrzana ishodom rekordnog broja izbora tokom 2024. ^ak 4,2 milijarde qudi }e imati pravo glasa na izborima u 76 zemaqa, ~ime }e 2024. postati najve}a izborna godina u istoriji.

Pored ostalog, izbori }e biti odr`ani u osam od deset najmnogoqudnijih dr`ava sveta. Posebno se va`nim, naravno ne ra~unaju}i ameri~ke, smatraju izbori u Indiji, Rusiji, Pakistanu, Indoneziji.

Sa autokratijama u usponu, ovogodi{wi izbori }e poslu`iti kao merilo stawa demokratije na globalnom nivou. Negde su stvari mawevi{e jasne: u Banglade{u je opozicija u potpunosti bojkotovala izbore, dok }e u Pakistanu izborni rezultat biti od ne tako velike prakti~ne va`nosti, budu}i da }e vojska zadr`ati primarnu kontrolu. Trijumf Putina se ~ini sigurnim u Rusiji, a Modija u Indiji.

Kada je u pitawu Evropska unija, uticajni analiti~ari ECFR-a Ivan Krastev i Mark Leonard smatraju da na predstoje}im izborima za Evropski parlament Kovid-19, ekonomija i rat Ukrajina ne}e biti kqu~na pitawa, ve} klimatska i migraciona kriza. U svakom slu~aju, sve vi{e fragmentisana svetska ekonomija je jo{ jedan ozbiqan izazov za Evropu, koja je vekovima svoj prosperitet

gradila na otvorenosti za globalna tr`i{ta. S tim u vezi, indikativno je da je tokom 2023. mawe koraka preduzeto u pravcu liberalizaciju globalne trgovine, a vi{e da se ona ograni~i, tj. reguli{e.

Kada su u pitawu geopoliti~ki prioriteti EU, Karl Bilt zavr{avawe rata u Ukrajini posmatra kao primarni bezbednosni imperativ Evrope u 2024, dok je pro{irewe na Ukrajinu, Moldaviju, a mo`da i na Zapadni Balkan strate{ki ciq EU u narednih pet godina ({to izgleda prili~no nerealno uzimaju}i u obzir birokratizovanost samog procesa).

dina uspešne Povodom 30 gonjenim klijentima ce o saradnje, našim om produžavam sa zadovoljstv st od popu

30

%

Ž PRODU

EN POP

UST

slanja novca na sve troškove 29/02/2024 do od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

CALL US AND GET THE BEST RATE! U godini jubileja za Vas smo pripremili:

• Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

MOGU]NOSTI ZA GLOBALNU STAGNACIJU Mnogi analiti~ari kao dugoro~nu opasnost navode nespojivost dana{weg ekonomskog rasta sa odr`avawem ekolo{ke odr`ivosti. Dok se ta problematika izvesno nazire, sredworo~ne perspektive, iako ne sjajne, nisu ni izbliza tako pesimisti~ne.

Ipak, dok se najgori scenariji – ukqu~uju}i „ozbiqnu recesiju, koja vodi do kreditne i du`ni~ke krize“ – za sada ~ine malo verovatnim, geopoliti~ki {okovi, kao {to su nove tenzije izme|u Va{ingtona i Pekinga, bi mogli da uspore dinamiku globalne privrede. U sli~nom pravcu delova}e i izuzetno visoki nivoi ukupnih dugova u prakti~no svim velikim ekonomijama, rastu}a deglobalizacija, povi{ena bazna inflacija, bujawe populizma, potreba za pove}awem potro{we na tzv. zelenu tranziciju, ali i vojsku.

Pored negativnog delovawa na ekonomsku aktivnost, svi ovi faktori }e, tokom preostalog dela ove decenije, prakti~no „dr`ati” dugoro~ne kamate znatno iznad ultra-niskih nivoa iz 2012-21, ali i ispod dugogodi{wih proseka, imaju}i u vidu ogromna finansijska sredstva potrebna za finansirawe strukturno uslovqenog pove}awa javne potro{we (uve}ani fiskalni tro{kovi penzija, zdravstva, ekolo{kih investicija, servisirawa dugova).

Na kraju, kako optimisti~no navodi glavni kolumnista „Fajnen{el tajmsa” Martin Volf, rast je inherentna karakteristika svetske privrede koja se uve}avala svake godine po~ev{i od daleke 1950, izuzev{i 2009. i 2020. Iako smo neretko pod uticajem kratkoro~nih {okova i s wima povezanim pesimisti~nim pogledom na stvarnost, svet svakako ne ulazi u eru globalne ekonomske stagnacije.

Ipak, rast geopoliti~kih i ekonomskih tenzija, posebno izme|u da najva`nija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Tramp favorit na izborima u novembru, ukazuju da }e 2024. verovatno biti jo{ jedna burna godina – i to ne samo za globalnu ekonomiju.

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

• Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću?

Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 8. februar 2024.

VREMEPLOV

ANEKS B IZ RAMBUJEA:

Kako je Srbija odbila okupaciju ~itave zemqe Pre ~etvrt veka po~eli su „pregovori” u zamku Rambuje tokom kojih je SR Jugoslaviji predo~en ultimatum: prihvatite okupaciju zemqe i gubitak Kosova, ili }ete biti bombardovani „Jaki ~ine ono {to mogu, a slabi trpe ono {to moraju”, napisao je gr~ki general i istori~ar Tukidid pre skoro 2.500 godina.

Ta izreka nije bila ni{ta mawe aktuelna ni 1999. godine, kada su u dvorcu Rambuje u okolini Pariza zapo~eli „pregovori” izme|u SR Jugoslavije i predstavnika kosovskih Albanaca, koji je trebalo da okon~aju oru`ani sukob u ju`noj srpskoj pokrajini.

Posredovawe izme|u dve strane sprovodio je NATO, a ve} na samom po~etku postalo je jasno da zapravo nije re~ ni o kakvim pregovorima. Naprotiv, „sporazum” je bio ultimatum upu}en pre svega jugoslovenskoj delegaciji.

U pitawu nije bila ~ak ni ponuda „uzmi ili ostavi”, kako je to opisala sama ameri~ka dr`avna sekretarka Madlen Olbrajt. Formula je bila – „potpi{i ili budi bombardovan”.

Predlog iz Rambujea u zapadnim medijima je predstavqan kao kompromisno re{ewe, u kom bi se obe strane odrekle svojih maksimalisti~kih zahteva, zbog ~ega bi strana koja ga odbije bila predstavqena kao nekonstruktivna.

Ipak, situacija je bila potpuno suprotna. Kosovski Albanci zapravo su dobili sve {to su `eleli (~ak i ako su na ispuwewe pojedinih zahteva morali da sa~e-

kaju nekoliko godina), dok se od SRJ o~ekivalo da prihvati okupaciju. [ta se zapravo nalazilo u predlogu sporazuma? ^ak i letimi~an pogled na tekst predloga sporazuma dovoqan je kako bi se uvidelo da je re~ o sporazumu koji nijedna suverena i nezavisna dr`ava ne bi mogla da prihvati. Naime, u wemu je propisano da bi Kosovo dobilo institucije nalik na one koje imaju dr`ave, kao i da srpske i jugoslovenske vlasti ne bi mogle da uti~u na dono{ewe zakona u pokrajini.

Iako bi KiM defakto ostao deo SRJ, sporazumom je bilo predvi|eno da }e nakon tri godine biti sazvan me|unarodni skup na kom }e biti odre|en mehanizam za kona~no re{ewe kosovskog pitawa „u skladu sa voqom naroda” – ne celog naroda Srbije ili Jugoslavije, ve} samo stanovni{tva KiM, na kom dominiraju Albanci. Drugim re~ima, u pitawu je jedva skrivena najava „odlo`ene” ali potpune nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine.

Sporazum je predvi|ao i da bi NATO trupe imale potpunu slobodu kretawa na teritoriji ~itave SRJ, kao i da za upotrebu jugoslovenskih puteva, pruga, aviona i luka ne bi pla}ali nikakvu naknadu. NATO trupe bi tako|e imale imunitet od bilo kakvog pravnog gowewa.

Posledwi govor Slobodana Milo{evi}a: Kako je biv{i predsednik predvideo sudbinu Srbije?

Za kraj, strane potpisnice (Jugoslavija i „Kosovo”) bile bi obavezane da, u slu~aju zahteva NATO-a, „predaju sve telekomunikacione usluge, ukqu~uju}i i usluge emito-

vawa potrebne za sprovo|ewe operacija, kako to NATO bude odredio”.

Problemati~ne odredbe sporazuma nalazile su se u tzv. Aneksu B, za koji niko osim Amerikanaca nije ni znao.

Ameri~ki pregovara~, a sada{wi ameri~ki ambasador u Srbiji Kristofer Hil i austrijski diplomata Volfgang Petri~ insistirali su na Aneksu B, dok je ruski pregovara~ Boris Majorski odbio da o aneksu raspravqa i odbio je da prisustvuje trenutku kada kosmetski Albanci potpisuju „mirovni” sporazum.

Re~ je, dakle, o neskrivenom zahtevu Jugoslaviji da prihvati okupaciju ne samo svoje teritorije, ve} i medijskog prostora, koji bi se na{ao pod direktnom kontrolom NATO-a.

Sporazum koji je pisan da bi bio odbijen Ve} je na samom po~etku bilo jasno da pregovori u Rambujeu zapravo nisu nikakvi pregovori, ve} najobi~nija simulacija, koja je za ciq imala da opravda kasniju agresiju na SRJ, dok bi Beograd bio predstavqen kao „nekonstruktivna strana”.

Kako su u svojoj kwizi „Prqava pobeda” pisali Ivo Dalder i Majkl O’Hanlon, je-

dan blizak saradnik dr`avne sekretarke Madlen Olbrajt je izjavio da je jedina svrha Rambujea bila „da se rat zapo~ne i da se pridobiju Evropqani”. „Sporazum u Rambujeu je, zapravo, bio objava rata zamaskirana kao mirovni sporazum”, pisao je nekada{wi ameri~ki diplomata i profesor na [rajner univerzitetu u Teksasu Ronald Ha~et. Sli~nog mi{qewa je i nekada{wi diplomata u Stejt departmentu Xorx Kini, koji je, citiraju}i svoj razgovor sa neimenovanim visokim ameri~kim zvani~nikom iz maja 1999, pisao da je Va{ington „namerno postavio previsoke uslove, kako Srbi ne bi mogli da ih prihvate”.

Sa wima se slo`io i jedan od najpoznatijih diplomata 20. veka, nekada{wi dr`avni sekretar Henri Kisinxer, koji je tekst iz Rambujea, kojim se Srbija poziva da primi NATO trupe {irom Jugoslavije, nazvao „provokacijom i izgovorom za po~etak bombardovawa”.

Australijski istori~ar Kristofer Klark Rambuje je uporedio sa austrougarskim ultimatumom iz jula 1914, navode}i da je on bio „blag” u pore|ewu sa onim {to je NATO tra`io od Jugoslavije.

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција. Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

INTERVJU NEDEQE

Dobitnik NIN-ove nagrade Stevo Grabovac:

Te{ko je objasniti za{to se svetimo nekom ko nam je ubio oca ili majku Godinama sam u sebi poku{avao da procesuiram kolika je koli~ina zla koju jedno qudsko bi}e mo`e naneti drugom. Nisam se trudio da budem objektivan, jer ako smo objektivni pred zlom, zar ga onda ne opravdavamo i ako u nama postoji i mra~na strana, zar ne bi trebali da je savladavamo, ka`e za Nova.rs Stevo Grabovac, najnoviji dobitnik NIN-ove nagrade.

- Pri~a koju `elim da ispri~am govori o jednom u`asnom zlo~inu.

I wena najve}a tragedija je, kako bi rekao Ki{, upravo u tome {to je istinita. Ne radi se, dakle, o plodu moje bolesne ma{te, ve} o stvarnim doga|ajima. Tim re~enicama po~iwe najboqi roman u 2023. godini, po sudu NIN-ovog `irija, „Poslije zabave“. Ali, autor Stevo Grabovac, 70. dobitnik na{eg najzna~ajnijeg kwi`evnog priznawa u svom drugom romanu, ne pi{e samo o jednom zlo~inu,

nutnu popularnost, wihove pri~e imaju u sebi da{ak ve~nosti. Ipak je neizmerna ~ast biti u „wihovom dru{tvu“. n Koliko je „odlazak“ ove 70. NIN-ove nagrade u Bawaluku, romanu „Poslije zabave“, i piscu, koji, eto, nije iz Srbije posebno simboli~an?

– Simboli~an i dragocen je na vi{e nivoa. Na{a kwi`evna produkcija je mala, ovo nije samo moja zasluga, ve} i zasluga mog izdava~a i svih onih qudi koji su vredno radili na wegovom objavqivawu. Ne moram ni da ka`em kako je to sredina u kojoj `ivim, sve je naprosto „autenti~no“ i „doma}e“ da se tako izrazim. I meni je ba{ posebno drago zbog toga. n „Slatka zabluda na koju nasedne svaki provincijski pesnik jeste mladala~ki zanos da niko pre nije stvorio ni{ta sli~no“, pi{ete, konstatuju-

Stevo Grabovac, najnoviji dobitnik NIN-ove nagrade

pokoqu koji je tokom rata u biv{oj Jugoslaviji u~iwen nad romskom decom i potom trgovini wihovim organima na crnom tr`i{tu. U izvrsnom romanu, u izdawu bawalu~ke ku}e „Imprimatur“, Grabovac ispisuje i sve one druge tragedije koje su nas zadesile na ovom tlu, ali kroz prizmu intimne, `ivotne pri~e glavnog junaka koji nosi pi{~evo ime.

NIN-ov `iri je naveo kako je Grabovac ispisao „melodiju na{ih nestanaka“, a kwi`evna kriti~arka Vladislava Gordi} Petkovi} ocenila je da je „Poslije zabave“ roman sa „`ivom pri~om, senkom istorije i egzistencijalnim mukama pojedinca“, jer „pripoveda~ je video i raj i o~aj, i rat i profiterstvo…“ Uo~i progla{ewa laureata NIN-ove nagrade Stevo Grabovac je za Nova.rs priznao da je lepo, bar zakratko, biti u dru{tvu kwi`evnih divova. S obzirom da je od danas, kad mu je sve~ano uru~eno priznawe na Kolarcu, zauvek u dru{tvu tih velikana, pisac u razgovoru za Nova.rs otkriva kakav je to ose}aj: – Pre svega poniznost. I nedostojnost. I ovo ne ka`em iz proste kurtoazije. Velikani su pisali zaista velike romane, a mi `ivimo u vremenu u kome su i velike pri~e svedene tek na tre-

}i kako nam se „pri~e naprosto dese“. A, kako se vama desila ova `iva i prava pri~a bez „glupih xixamixa, autofikcije, ta krv i to meso“?

– Pa, pri~e se zaista dese.

Ima ne~eg sudbinskog u tome. Mislim da to znaju svi koji pi{u.

Mo`emo mi sve ne{to siliti, graditi ideje, vredno praviti skice, raditi satima i danima s jasnim konceptom, ali ako ono {to `eli da bude re~eno, nije do{lo do vas, sve ostaje svedeno tek na mno{tvo jezi~kih akrobacija, na formu i stil, protiv ~ega, da se odmah razumemo, nemam ni{ta, ve} samo govorim o suprotnom, o onome {to je Dostojevski rekao – „da bi se dobro pisalo mora se mnogo patiti“. Ne znam, nije na meni da o tome govorim – kako i koliko dobro pi{em – ve} jednostavno ho}u re}i da neke pri~e na|u svog sapatnika i nose jedno drugo kroz `ivot. n Roman otvarate vi{ezna~nim Bolawovim citatom – I onda po~iwe oluja govana.

Koliko je bilo te{ko sve te emocije, grozote, se}awa, iskustva staviti na papir, bez obzira {to su samo delom autobiografski?

– Nadoveza}u se na prethodni odgovor. Mislim da sam godinama u sebi uop{te poku{avao da

procesuiram kolika je koli~ina zla koju jedno qudsko bi}e mo`e naneti drugom. Kroz li~nu pri~u i li~ne emocije sam poku{avao da pi{em o drugom. O drugima.

Nisam se trudio da budem objektivan, jer ako smo objektivni pred zlom, zar ga onda ne opravdavamo? I ako u nama postoji i mra~na strana, zar ne bi trebalo da je savladavamo!? A ne da se mirimo sa tim!? Verovatno je bilo veoma te{ko, pro{ao sam kroz gomilu nekih li~nih isku{ewa, i ona su ponegde i deo ove kwige. Ali, nepotrebno bi bilo da sad sebe stavqam iznad same pri~e na bilo kakav pijedestal – pa}enika ili pobednika, sasvim svejedno. n U jednom trenu u romanu ponovo ste se „dohvatili“ Bolawa citirav{i jednu wegovu misao: „^ini mi se da su na{i stomaci od ~elika, me|utim jo{ nismo u stawu da savladamo kanibalizam dece“. Stomak, zaista, boli od va{eg romana. Ali, to je ona bol koja ima, na kraju, neko pozitivno ishodi{te. No, mislite li da obi~an ~ovek, ~italac ima stomak za takve teme, za ubistva, logore, krv?

– Trebalo bi da ima. Ukoliko verujemo da je sve samo divno i pozitivno, da su oko nas {arene livade i ku}ice od ~okolade, imamo problem. Ukoliko smo spremni da ka`emo „ma ne mogu ja ovo, meni treba ne{to da se opustim“ verovatno je da ovo nije kwiga za vas.

I to je u redu. I ne poku{avam da ka`em da je ovo kwiga za svakog.

No, moram napraviti digresiju; mnogo qudi mi se javilo, razli~itih profila, obrazovawa i zanimawa. Dakle, nije ba{ da qudi nemaju stomak, nije ba{ da be`e od emocije i suo~avawa sa nekim istinama. n „Kod nas su se vlasti i dr`ave periodi~no smewivale, ali nepravda je uvek ostajala ista“, bele`ite. Ima li racionalnog obja{wewa za to? I koliko je jo{ jedan junak, Fuad u pravu kad, govore}i o krvavom raspadu Jugoslavije, ka`e: „Ma samo o}u re}i da nam ovo nije trebalo“?

– Pa nije nam trebalo. Bio sam jo{ malen da sam mogao razumeti sve razloge zbog kojih se Jugoslavija raspala na na~in na koji se raspala. Nisam ja jugonostalgi~ar jer i ne pamtim tu dr`avu kako treba. Ipak, mislim da je svako re{ewe boqe od onog {to se desilo. Mislim da je svaka odluka ~estitija nego li pristati na besomu~na ubistva, gurawe dece u rat. Nema tu drugog i pravilnijeg obja{wewa. I da mi ka`u kako „nikako nije moglo druga~ije“ ja im ne verujem, otuda i ta tvrdwa da „nepravde ostaju iste“ jer takvi odgovori me nikad ne}e zadovoqiti. Moglo je i trebalo je druga~ije. n Na pitawe – Ti si Srbin – glavni junak odgovara – Neko i to mora da bude… Kada }emo skinuti taj negativni pred-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 8. februar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

znak? I koliko bi se na to mogao nasloniti iskaz iz kwige – „Vi jugonostalgi~ari samo serete kako je nekad bilo divno i krasno, ~im neko pomene rat – to se nije desilo. E, pa dragi moji desilo se. Na{ divni gradi} o kome imate tako lepa se}awa bio je pun koncentracionih logora. Da, u Brodu su bili logori za Srbe, u nekom drugom mestu za Bo{wake, u nekom tre}em za Hrvate. Niko nije bio nevin, svima su ruke okrvavqene. Nemojte mi samo srati o tome kako nam je nekad bilo divno i kako smo se voleli. Bolan, pravili smo masakre jedni nad drugima, o kakvoj qubavi pri~ate…“ – Va{ citat savr{eno oslikava ono {to bih i sam rekao.

Samo da dodam da to pravqewe fame „dobrih i lo{ih momaka“ tako|e ne vodi nigde. Da ne stajem u odbranu bilo koga, moj stav s pisawem ovih doga|aja, koji, ponavqam to, nisu iskqu~ivo ratni, pa ~ak su vi{e horor nego ratni roman, moj stav je, dakle, da tu niko nije nevin. Prvi ja, koji realno nisam imao nikakve mogu}nosti da bilo {ta promenim. Mo`da sam poku{ao da umirim svoju savest pisawem ove kwige, iako bi ona trebalo da bude mirna.

No, nije. Ne postoje dobri i lo{i momci. Dok to stvarno u sebi ne razlu~imo, mislim da }emo biti spremni da jedni na druge bacamo ru`ne re~i i ne{to mnogo gore od toga. n Trebalo bi sko~iti – pa makar i u ambis. Va`i li ta re~enica iz kwige za svakog?

– Ne znam da li va`i za svakog. To je stvar individualne odluke. Odnosi se na to da nekada u `ivotu do|emo do ta~ke kada ne mo`emo daqe i kad ni{ta vi{e nema smisla. Ja mislim da se tada treba pomeriti iz te ta~ke, uraditi ne{to, pa makar to, simboli~no, bio i taj skok „u ambis“. n „Onaj koji nije pro{ao logor, ne mo`e ni sekund da oseti kako je to – zato nema svrhe pri~ati o tome. I boqe je da to niko ne razume“, izgovara glav-

ni junak u jednom momentu. Ali, mislite li da bi svet bio boqi ako bismo se potrudili da donekle razumemo?

– A ~ujte… Verovatno ne bih pisao da ne mislim tako. No, ima idiota koji prave selfije u Au{vicu. Mislite li da oni i poku{avaju da shvate? Ja to ne razumem. Ukoliko nemamo razumevawa za drugog, ~emu sva pri~a, svo pisawe. n „Moramo li biti ista govna kao i oni“, pita glavni junak.

Za{to se na ovim prostorima uvek sve svodi na „oko za oko i zub za zub“?

– Te{ko je dati pravi odgovor na ovo. Mi, ~ak i kad smo dobri, znamo da budemo licemerni. I to veoma. Da ne odustajemo od svojih stavova ili, suprotno tome – da olako izdajemo ideale u koje smo verovali. Te{ko je objasniti za{to ne~iji potomak `eli da se osveti nekom ko mu je ubio oca ili majku. No, ako mi dozvolite digresiju, nismo samo mi takvi. Nemojmo opravdavati ostatak sveta. ^emu?

Civilizacija stoji na klimavim nogama. Sve izgleda lepo spoqa, ali je trulo iznutra. Uostalom, dokazali smo da i u 21. veku mo`emo biti spremni na sve, na pokoqe kao iz doba varvarskih plemena. [ta se promenilo? Ni{ta. n Strepwa od smrti stvorena je od dva straha – od nepoznatog i od potpunog zaborava, izgovara jedan zlikovac iz va{eg romana. Stoji li to?

– Qudski um ne mo`e da shvati smrt. A ona je svuda i sveprisutna.

Isto kao i `ivot. Zapravo su neodvojivi. Nekada sam pro~itao da je „najve}i uspeh u qudskom `ivotu sposobnost da se umre sretan“.

I to su krupne re~i koje zaista imaju duboko zna~ewe. Nama je druga strana nepoznata, ali opet mislim da kroz spoznaju da jedno ne ide bez drugog, ne mo`emo ceniti `ivot. Niko od nas ovde ne}e biti ve~no. Na{e zemaqsko vreme je prekratko. Spoznajom smrti trebalo bi da se oplemenimo, jer najzad, ta nam je mo} data, makar i kroz sam taj strah od we.

8 ^etvrtak 8. februar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Pro~itana optu`nica protiv Dodika, promewen sudija, novo ro~i{te zakazano za 6. mart Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pojavio se u Sudu BiH gde je pro~itana optu`nica u predmetu koji se protiv wega vodi zbog nepo{tovawa odluka Kristijana [mita. Slede}e ro~i{te zakazano je za 6. mart.

Su|ewe su napustili premijer Republi-

ke Srpske Radovan Vi{kovi}, ministar poqoprivrede Savo Mini} i srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}.

Vi{kovi} je izjavio da je ono {to se moglo videti u ovom, kako je rekao, „cirkusu od dr`avne institucije koje sebe nazivaju sud i tu`ila{tvo“ nije vi|eno do sada nigde u svetu.

On je novinarima ispred suda rekao da nije pravnik, ali da kao gra|anin mo`e da konstatuje da BiH vi{e nema nikakvu budu} nost.

Vi{kovi} je su|ewe napustio nakon {to je ~uo da }e nova sudija ipak odr`ati ro~i{te, uprkos zahtevu za wen opoziv i ~iwenice da nije imala vremena da u|e u su{tinu predmeta, a pre svega nakon {to je tu`iocu rekla da pro~ita optu`nicu, bez

dela u kojem se pomiwe suoptu`eni u ovom predmetu Milo{ Luki}. „Ako smo postali robovi jedne ambasade u BiH, nemojte se zavaravati na red }e do} i i Bo{wake i Hrvate“, rekao je Vi{kovi} apostrofiraju ameri~ku Ambasadu i ambasadora SAD u BiH Majkla Marfija.

Mini} je izjavio da nije mogao da veruje da je u toku postupka promewen sudija, za kojeg je tra`eno izuze}e. Kada je re~ o novoj sudiji, Mini} je istakao da i tu postoji pristrasnost. „Ona pristrasnost koja postoji, jeste da je novoizabrani sudija obavqala politi~ku funkciju.

Dodatni paradoks jeste da je uhap{en i predsednik Suda BiH“, naveo je Mini}.

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} istakla je da u Sudu BiH vlada neprofesionalizam, kao i da postoji sumwa da je prethodni sudija u slu~aju protiv predsednika Srpske Milorada Dodika bio pod pritiskom.

Sudija Suda BiH Mirsad Strika, koji je do sada vodio sudski proces protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Slu`benog glasnika Srpske Milo{a Luki}a, odlazi u penziju pa je postupak preuzela sudija Sena Uzunovi}.

Dodikova odbrana je ranije tra`ila izuze}e sedam sudija, izme|u ostalih i Mirsada Strike. Ali, Sud BiH je odbio ovaj zahtev.

U rasporedu su|ewa na internet stranici Suda BiH stoji da je sudija zadu`en za ovaj postupak Uzunovi}eva.

Dodik: O’Brajen tretira narode BiH kao divqe horde iz kamenog doba kojima }e on doneti vatru Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je nastup pomo}nika dr`avnog sekretara SAD za evropska i evro-azijska pitawa Xejmsa O’Brajena u Sarajevu bio demonstracija bahatosti i odsustva ideja.

Dodik je rekao da su O’Brajenu „usta puna suvereniteta BiH”, dok istovremeno podr`ava „samozvanog” predstavnika me|unarodne zajednice u BiH koji je, kako je naveo, „direktna negacija suverenosti”. „Kako je mo}na Amerika do{la na ove grane?... Ovo ni Nadrealisti nisu mogli da zamisle”, napisao je Dodik na platformi Iks. Dodik je istakao da O’Brajen govori o

prijateqstvu prema narodima u BiH, a da tretira te iste narode kao „divqe horde iz kamenog doba kojima }e on doneti vatru”. „Svaka ameri~ka administracija bila je posve}ena stawu i odnosima u BiH, ali je samo ova o~igledno zainteresovana da to stawe pogor{a i poremeti odnose”, naveo je Dodik.

Dodik je podsetio da je nekada{wi ambasador SAD u BiH Tomas Miler govorio da je boqi i najlo{iji dogovor doma}ih politi~ara, jer je dogovor, nego nametawe sa strane. „Danas nam dolaze diplomate koje nastoje da takve dogovore sru{e, koje ih negiraju i omalova`avaju”, poru~io je Dodik.

Dodik je ukazao da je Dejtonski sporazum veliki uspeh tada{we administracije SAD i da Republika Srpska vodi politiku po{tovawa toga sporazuma. „Paradoksalno je da mi branimo ameri~ki uspeh od ameri~kih diplomata.

Imam suverenu odluku gra|ana Republike Srpske na izborima da budem predsednik.

I zakleo sam se da }u po{tovati Ustav i zakone”, naveo je Dodik.

On je rekao da je tu da po{tuje voqu naroda i da se dogovara s predstavnicima druga dva naroda, po{tuju}i wihove interese. „Tu sam da Republika Srpska bude partner svima, ali podanik nikome”, rekao je Dodik.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

DODIK POVODOM 82 GODINE OD STRADAWA SRBA U DRAKULI]U:

Bez Republike Srpske nema slobode U bawalu~kom nasequ Drakuli}i obele`ene su 82 godine od stradawa Srba u Drakuli}u, [argovcu, Motikama i rudniku Rakovac, a predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je na komemoraciji da bez Republike Srpske nema slobode za srpski narod na tim prostorima.

Nakon pomena, koji su slu`ili sve{tenici Bawalu~ke eparhije, polo`eni su venci i cve}e ispred spomen kosturnice.

Dodik je rekao da mladi qudi u Srpskoj moraju da znaju {ta se dogodilo u Jasenovcu, Dowoj Gradini, Drakuli}u, Pribilovcima i da institucije Srpske pripremaju materijal za film o zlo~inu u Drakuli}u i otvarawe spomen sobe.

Uz brojne gra|ane koji su organizovano do{li iz Bawaluke, obele`avawu su, pored Dodika, prisustvovali i drugi zvani~nici Srpske, predsednik Narodne skup{tine Nenad Stevandi}, ministar rada i

U ime institucija Republike Srpske venac su polo`ili Dodik, Stevandi}, Egi} i izaslanik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH. Venac je polo`io i konzul Srbije u Bawaluci Dragan Proti}.

Dodik je istakao da bez sopstvene dr`ave, nema ni slobode, navode}i da tih zlo~ina ne bi ni bilo da je pre 80 godina postojala Republika Srpska. „Zato trajno treba da se borimo za svoju dr`avu i svoju slobodu” naglasio je Dodik.

bora~ko-invalidske za{tite Danijel Egi}, srpski predstavnici u institucijama BiH, rukovodstvo grada Bawaluke, predstavnici nevladinih organizacija i udru`ewa od javnog interesa proistekla iz Odbrambeno-otaxbinskog rata i NOR-a.

Usta{e su 7. februara 1942. godine bez ispaqenog metka ubile 2.315 Srba, me|u kojim je bilo 551 dete, a o svireposti zlo~ina svedo~i ~iwenica da su pokoq nad Srbima izvr{ile kom{ije i sve{tenici iz samostana na Petri}evcu.

CRNA GORA

^etvrtak 8. februar 2024. 9

Posle vi{e od tri godine odnosi Srbije i Crne Gore na nivou ambasadora Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} primio je akreditivna pisma novoimenovanog, izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Podgorici Neboj{e Rodi}a.

Milatovi} je akreditive ambasado-

Izrazio je uverewe da }e imenovawe ambasadora Srbije u Crnoj Gori dati doprinos ja~awu bilateralnih odnosa dve zemqe, uz o~ekivawe da }e Crna Gora uskoro uputiti ambasadora u Beograd, prenosi RTCG.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE ra Srbije Rodi}a primio na Cetiwu i u razgovoru istakao da u odnosima Crne Gore i Srbije postoji prostor za sna`ewe me|udr`avne saradwe u obostranom interesu, {to gra|ani obe dr`ave odavno o~ekuju.

S tim u vezi Milatovi} je podsetio da je nakon stupawa na du`nost, nakon posete EU institucijama u Briselu, za prvu bilateralnu posetu odabrao Srbiju, {to svakako predstavqa novi momenat u odnosima dve dr`ave.

Sagovornici su ukazali na va`nost obostrane posve}enosti kreirawu atmosfere me|usobnog uva`avawa i tradicionalne bliskosti dve zemqe, saop{teno je iz Kabineta crnogorskog predsednika.

Rodi} je u Podgoricu stigao nakon tri godine zastoja u diplomatskim odnosima Srbije i Crne Gore na nivou ambasadora, a nakon {to je tada{wi premijer Du{ko Markovi} (DPS) proglasio biv{eg ambasadora Srbije Vladimira Bo`ovi}a personom non grata.

nastaviti u vojnoj diplomatiji u stalnom vojnom predstavni{tvu Crne Gore pri NATO-u u Briselu.

Spaji}: Crna Gora nije imala nikakve koristi od Smewen drugi ~ovek uvo|ewa sankcija Rusiji Vojske Crne Gore Pra}ewe politike sankcija EU prema Moskvi 2021. i 2022. godine nije donelo nikakvu korist Crnoj Gori, rekao je u intervjuu za list „Politiko” premijer te zemqe Milojko Spaji}.

„U 2021. i 2022. godini, kada smo glasali za usvajawe sankcija Rusiji, nismo dobili nikakvu korist“, rekao je {ef crnogorske Vlade

Spaji} je istovremeno naglasio da, za razliku od zemaqa EU, Crna Gora jo{ nema mogu}nost da dobije finansijsku pomo} od zajednice za nadoknadu gubitaka.

S tim u vezi, prema wegovom mi{qewu, pitawe pristupawa Crne Gore Evropskoj uniji je od posebnog zna~aja.

Kako je istakao, Crna Gora je prva na redu za ulazak u EU me|u ostalim balkanskim zemqama.

Spaji} je izrazio nadu da }e se wegova zemqa pridru`iti Uniji do 2028. godine.

Krajem oktobra 2023. godine {efica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom posete Podgorici rekla da bi Crna Gora mogla postati ~lanica EU prije 2030. godine.

Pored Crne Gore, status kandidata za pridru`ivawe zajednici imaju Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Severna Makedonija,Turska i Ukrajina.

• Pukovnik Aleksandar Pantovi} smewen je sa du`nosti na~elnika [taba General{taba Vojske Crne Gore, a odluku je na predlog ministra odbrane Dragana Krapovi}a, doneo Savet za odbranu i bezbednost, pi{u podgori~ke Vijesti.

Pantovi} je, kako se navodi, bio po ~inu i funkciji najstariji oficir u vojnoj koloni koja je 23. novembra pro{le godine nai{la na saobra}ajni udes u Radanovi}ima, ali pritom nije pru`ila pomo} povre|enima.

Odlukom disciplinskog tu`ioca Ministarstva odbrane, Pantovi}, me|utim, nije odgovarao za ovaj jo{ neobja{weni propust, ve} je za to tu`ilac okrivio poru~nika iz ^ete vojne policije koji je bio komandir eskorta u vojnoj koloni u pratwi i obezbe|ewu visokog stranog vojnog zvani~nika koji je bio u poseti Crnoj Gori i kome je pukovnik Pantovi} bio zvani~ni doma}in.

Vijesti pi{u da je Pantovi} smewen ju~e, a za novog na~elnika [taba General{taba VCG postavqen je potpukovnik Mitar Klikovac.

Savet je, dodaje se, razre{io du`nosti i dosada{weg ~elnika Direktorata za logistiku u Ministarstvu odbrane, pukovnika dr Vladana Marti}a, kao i general majora Rajka Pe{i}a sa du`nosti generalnog direktora Direktorata za odbrambenu politiku i planirawe. Pe{i} }e karijeru

U Crnoj Gori 74 sela ostala bez stanovnika U 74 sela u Crnoj Gori vi{e niko ne `ivi, a 304 sela imaju 10 ili mawe stanovnika, pokazuju podaci Uprave za statistiku Monstat sa popisa zavr{enog u decembru.

Na prethodnom popisu iz 2011. godine, kako je „Vijestima“ saop{teno iz Monstata, bilo je 120 sela sa 10 i mawe stanovnika, od ~ega 43 nisu imala stanovnika koji u wima stalno `ive.

Najvi{e napu{tenih sela je na teritoriji Cetiwa - u 16 vi{e niko ne `ivi, a 42 sela imaju od jednog do deset stanovnika.

Na popisu iz 2011. godine na Cetiwu su bila 43 sela sa deset ili mawe stanovnika, a tada u osam niko nije `iveo.

Popisiva~i u selima u kojima niko ne `ivi popisali su samo napu{tene ku}e ili one u koje neko ponekad do|e.

U Crnoj Gori `ivi 633.158 stanovnika, popisano je 217.441 doma}instvo i 396.873 stanova, pokazuju preliminarni rezultati popisa stanovni{tva {to zna~i da je broj stanovnika, u odnosu na posledwi popis, porastao dva odsto, odnosno za 13.000.

10 10^etvrtak ^etvrtak8.8.februar februar2024.

2024.

KOSOVO I METOHIJA

Koliko Kolikokorisnika korisnikana naKiM KiMima imastalna stalnaprimawa primawauusrpskim srpskimdinarima dinarima

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Albin Kurti zabranom dinara na KiM direktno ugro`ava opstanak Srba u ju`noj srpskoj pokrajini Da bi se videle razmere posledica koju bi nova odluka Pri{tine o zabrani dinara na Kosovu i Metohiji mogla da izazove, srpski predsednik Aleksandar Vu~i} je nabrojao korisnike socijalnih davawa i svih davawa Srbija za narod na Kosovu, naglasiv{i da su to jedine ta~ne brojke. „Imamo zaposlenih 31,831,

Imamo Imamo zaposlenih zaposlenih 31,831, penzionera penzionera 29,115….

29,115…. penzionera 29,115 (4,700 wih primaju penzije na ruke zbog nemogu}nosti odlaska u banku).

Socijalna davawa imamo 31,586 korisnika, tu je roditeqski, de~iji dodatak, povratni~ka pomo}, tu|a nega, nov~ana socijalna pomo} (13,931), pomo} za ratne-vojne invalide, porodicama otetih i nestalih. Za ove socijalne dodatke, svakoga meseca, Srbija izdvaja 350 miliona dinara. Tu su i stipendije za studente i u~enike – 2,430 korisnika. Postoji i 2,000 korisnika narodnih kuhiwa, kojima je to jedini obrok, a dr`ava za to izdvaja – 85 miliona dinara“, preciziraao je predsednik Vu~i}.

Srbija pla}a i 6.794 registro-

vanih poqoprivrednih gazdinstava, koji zavise od razli~itih subvencija u dinarskim isplatama.

U isplatama svega ovoga nije se zakasnilo nikada, posebno je istakao Vu~i}.

Srbija je preduzela prvu meru

i na ime plata, penzija i socijalna davawa za KiM unapred isplatila sredstva. „Mi smo unapred krenuli da ispla}ujemo i plate i penzije i socijalna davawa na{im qudima na Kosovu i Metohiji, mnogo pre nego {to je vreme za isplatu fe-

EU zabrinuta zbog zatvarawa srpskih institucija na KiM i zabrani dinara od strane specijalnih jedinica kosovske policije

Zatvarawe op{tina ima}e negativne efekte na svakodnevni `ivot Srba na Kosovu Evropska unija saop{tila je, u subotu 4. februara, da je veoma zabrinuta zbog operacija specijalnih jedinica kosovske policije u kancelarijama op{tina Draga{, Pe}, Istok i Klina, kao i u prostorijama nevladine organizacije Centar za mir i toleranciju u Pri{tini i vlasti u Pri{tini da izbegavaju jednostrane akcije i da se pitawem statusa op{tina bave kroz dijalog uz briselsko posredovawe.

U svim ovim mestima kosovska policija je upala i konfiskovala opremu i dokumentaciju a zatim zatvorila objekte Privremenih organa op{tina koji su radili po zakonima lokalne samouprave Srbije.

“Iznenadno zatvarawe ovih kancelarija ima}e negativne efekte na svakodnevni `ivot i uslove `ivota zajednica kosovskih Srba, jer }e ograni~iti wihov pristup osnovnim socijalnim

Амбасадор Немачке у Приштини Јерн Роде

Амбасадор САД у Приштини Џефри Ховенијер

Петер Стано

uslugama s obzirom na o~igledno odsustvo alternativa u ovom trenutku”, saop{tio je portparol EU Peter Stano.

On je naveo da je “predvi|eno da se status ovih struktura re{i u okviru dijaloga uz posredovawe EU, u vezi sa uspostavqawem Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom”.

“Stoga, EU poziva Kosovo da izbegava jednostrane akcije koje bi mogle da podignu tenzije i da se bavi ovim pitawima kroz dijalog“.

Tako|e i Vlada SAD je duboko zabrinuta zbog nedavnih akcija pri{tinskih vlasti koje imaju direktne negativne posledice na srpsku zajednicu i pripadnike drugih mawina na Kosovu i Metohiji, izjavio je ambasador SAD u Pri{tini Xefri Hovenijer.

Hovenijer je osudio akciju kosovske policije u kojoj je zapleweno vozilo Po{te Srbije i novac namewen socijalnim davawima koji je obezbedila Srbija.

“O~ekujemo da vlasti Kosova

osiguraju da }e pojedinci kojima su ova sredstva namewena dobiti taj novac bez odlagawa”, naveo je Hovenijer u saop{tewu objavqenom na platformi X i dodao da institucije u Pri{tini imaju odgovornost da promovi{u vrednosti koje se ti~u pune primene multietni~kih demokratskih na~ela u interesu svih gra|ana.

Hovenijer je poru~io da bi pitawa u vezi sa kosovskim strukturama koje podr`ava Srbija trebalo da budu razmatrana u okviru dijaloga uz posredstvo EU. “Tako|e, ponavqamo zahtev da Pri{tina odlo`i primenu odluke Centralne banke o gotovinskom platnom prometu dok se ne uspostave procedure u skladu sa evropskim standardima i dok stanovni{tvo ne bude u dovoqnoj meri obave{teno kako }e se transfer wihovih sredstava odvijati” naveo je Hovenijer.

Ameri~ki ambasador je ocenio da ove akcije pri{tinskih institucija nepotrebno podi`u me|unacionalne tenzije i za posledicu ograni~avaju opcije SAD da budu efikasan zagovornik Pri{tine na me|unarodnoj areni.

I ambasador Nema~ke u Pri{tini Jern Rode podr`ao je izjavu EU u kojoj se poziva Pri{tinu da izbegava jednostrane akcije koje bi mogle da podignu tenzije, isti~u}i da jednostrane mere samo dolivaju uqe na vatru i da ne doprinose smawewu tenzija, ve} upravo suprotno.

UKIDAWEDINARA DINARASRBE SRBEDOVODI DOVODIUUNEPODNO[QIV NEPODNO[QIVPOLO@AJ POLO@AJ UKIDAWE Predsednik Srpske liste Zlatan Elek je na konferenciji za medije odluku Centralne banke Kosova o ukidawu dinara ocenio kao katastrofalnom i poru~io da ona predstavqa progon Srba i srpskih institucija sa prostora Kosova i Metohije.

On je podsetio na niz odluka kosovske vlade koje su bile nepovoqne po Srbe i dodao da su odlukom ugro`eni svi koji imaju bilo kakva primawa iz centralne Srbije. „Dolaskom Aqbina Kurtija, nijedna odluka nije doneta u korist Srba i srpske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije. Ukidawe dinara i platnog prometa zna~i progon Srba i svih srpskih institucija sa prostora Kosova i Metohije. Ako se to pogleda matemati~ki, ugro`eni su svi oni koji primaju bilo kakva primawa iz Republike Srbije.

Pre svega, to se odnosi na sve zaposlene u svim institucijama koje funkcioni{u u sistemu Republike Srbije, to se odnosi na penzionere, korisnike socijalnih davawa, studente, stipendiste a tako }e najdirektnije biti ugro`eno 100.000

Srba koji su na Kosovu i Metohiji“ naveo je Elek.

“Ukidawe dinara zna~i stavqawe Srba u jedan nepodno{qiv polo`aj, a u prevodu to bi zna~ilo da svi treba da idemo sa ovih prostora, {to je egzodus naroda sa ovih prostora. To nije slu~ajan rezultat, to su unapred pripremqeni potezi vlade Aqbina Kurtija i prepoznajemo wegov rukopis u ovoj odluci. Ovo je u najmawu ruku re~eno, Kurtijeva oluja za Srbe bez ispaqenog metka, i to sve pred o~ima me|unarodne zajednice” podvukao je Elek.

Primena odluke Centralne banke Kosova, koja predvi|a da se gotovinska pla}awa i platni promet odvijaju iskqu~ivo u evrima po~ela je 1. februara.

Ova odluka Centralne banke Kosova u praksi zna~i zabranu upotrebe dinara, zvani~nu valutu Srbije koja se do sada koristila u svim srpskim sredinama. Pored upotrebe za trgovinu, dinar se koristi i za isplatu plata, penzija, socijalne pomo}i i drugih primawa Srbima na Kosovu iz buxeta Srbije.

bruarskih davawa.

“Suluda je odluka Aqbina Kurtija da ukine dinar, da ukine platni promet Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije ~ome dovedi u pitawe opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”, ka`e direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}.

Napomenuo je da vi{e od 95.000 ra~una qudi na Kosovu i Metohiji prima neku vrstu prinadle`nosti od Republike Srbije.

“Da vam ne govorim kakve to posledice ostavqa po {kolstvo, po zdravstvo. Na koji na~in }e ti qudi obezbe|ivati opremu za vrti}e, {kole, bolnice”, upitao je Petkovi}.

Vladika ra{koprizrenske eparhije Teodosije

Ostanite na dedovini i u ovim te{kim vremenima Vladika ra{ko-prizrenske eparhije Teodosije slu`io je, u nedequ 5. februara, liturgiju u hramu Svetog arhangela Gavrila u Osojanu kod Istoka u Metohiji.

U svojoj besedi, Vladika Teodosije podsetio je verni narod iz Osojana da imaju blagoslov bla`enopo~iv{eg mitropolita Amfilohija i da je kroz te`e muke narod ostajao na svome.

On je vernom narodu iz Osojana poru~io da ostanu na svojoj dedovini u ovim te{kim vremenima.

Privremeni organ u Osojanu pre dva dana zatvorila je Kosovska policija. Do radnog mesta ne mogu mnogi me{tani ovog povratni~kog sela.

Re~i ohrabrewa od Vladike Teodosija dolaze u trenutku kada je Kosovska policija upala u prostrije Privremenog organa op{tine Istok u Osojanu, a 4. februara je zaplewen novac od strane kosovske policije namewen korisnicima socijalnih davawa i penzija.

^etvrtak 2024. 11 11 ^etvrtak 8.

8. februar februar 2024.

SRBI U SVETU

”U WEGOVIM O^IMA VIDELA SAM STID”: ISPOVEST SRBINA O @IVOTU U [VEDSKOJ: Sandra je upoznala NATO pilota koji je bombardovao Srbiju, evo {ta joj je rekao!

Sandru Karaklaji} danas ve}ina qudi poznaje preko TikToka, gde svakodnevno brojnu publiku zabavqa, ali i intrigira neobi~nim sadr`ajima. Mnogi je zbog nedavnog videa, koji je izazvao veliku pa`wu, znaju i kao ‘dobro udatu `enu’, ali je ova 31-godi{wa supruga i majka poreklom iz Beograda, sa adresom na Korzici mnogo vi{e od toga.

Odva`na je, bez straha da iza|e iz konformne zone, sa nesvakida{wim hobijima i neverovatnim `ivotnim iskustvima, kao {to je susret sa NATO pilotom koji je bombardovao Srbiju.

Nije prva koju je `ivot odveo u inostranstvo iz Srbije. Ali je me|u retkima koja je oti{la na ‘Napoleonovo ostrvo’ i to nakon {to je, kako sama ka`e, sre}om dobila otkaz u Pio fondu. I ne zna koju zemqu i koji grad }e u budu}nosti zvati svojim domom, s obzirom na to da joj je suprug vojno lice i da wegov posao diktira wihovo migrirawe. Sin Vidak, iako je ro|en na Korzici, veoma je vezan za Srbiju, a Sandra je u razgovoru za “@enu.rs” ispri~ala kako je posle tri godine veze na daqinu odlu~ila da se pridru`i svom – danas suprugu, tada de~ku – na ovom francuskom ostrvu, gde zajedno `ive ve} sedam godina.

- @ivot na ostrvu je lep, ali zna da bude jako te`ak kada do|ete iz jedne metropole u primorski gradi}, koji van sezone broji 5.000 qudi. Leti je super, ali zato ~im pro|e sezona i krene zima, krene i depresija i tada obavezno pobegnem za Beograd na neko vreme – ka`e.

Vidak me pita za{to ne `ivimo u Srbiji Sandrin sin prvenac po imenu Vidak ro|en je u gradu Bastia i, kako isti~e, u wegovom slu~aju ba{ va`i da je “ime znak”. ^etvorogid{wi Vidak je pun radosti i `ivota i jako voli Srbiju.

- Skoro mi je rekao: “Mama, za{to mi ne `ivimo u Srbiji?” On i na Korzici u`iva jer tu je jedan totalno druga~iji `ivot, okru`eni smo prirodom, morem i planinama i `ivimo, mo`e se re}i, “seoski” na~in `ivota u kontaktu sa prirodom, bez igraonica (jer ih ovde nema) i bez malih ekrana – jer je napoqu mnogo lep{e. Leti smo posle {kole/posla svaki dan na pla`i i na ~amcu, {to je za jedno dete i odrastawe pravo bogatstvo. U Srbiji u`iva sa rodbinom – pri~a Sandra.

Nije smeo da me pogleda Na Korzici radi sezonski posao u rent a car agenciji na aerodromu i upravo je tu imala susret koji joj se sna`no urezao u pam}ewe i probudio najte`a se}awa – na bombardovawe, stradawa, strahove i sirene. U wenu agenciju do{ao je pilot borbenog aviona koji je 1999. godine bombardovao Srbiju.

- Do{ao je ~ovek u agenciju da iznajmi auto i zbog akcenta me je pitao odakle sam. Kada sam mu odgovorila, rekao je da je bio u Srbiji, ali ne ba{ lepim povodom. Neki ose}aj u meni mi je signalizirao za{to je bio i da je povod sigurno bio rat: Zbog toga sam ga pitala kada je bio, a on je odgovorio: “Devedesetih godina”. Ne{to u meni se slomilo kada sam shvatila da ispred mene stoji ~ovek koji nas je bombardovao, jer sam se setila svega kroz {ta smo pro{li. Ja sam tada bila dete od 6 godina, ali se odli~no svega se}am jer sam u tom periodu `ivela u Batajnici – prise}a se tog te{kog susreta Sandra.

- Sve vreme razgovora taj stariji ~ovek je izbegavao da me pogleda u o~i a ja sam u wega gledala bukvalno zabezeknuto jer nisam mogla da verujem sa kime razgovaram. U wegovim o~ima sam videla stid i samo mi je rekao da je to wegovo jedino putovawe i poseta jednoj zemqi zbog koje se i dan danas kaje.

Prijatequ je trebalo 26 godina da me pozove u ku}u!

Nije ni ~udno da [ve|ani nemaju kafane, qudi su osam sati na poslu, imaju jedan sat za ru~ak, plus oko dva sata putovawa do i od posla. Nema dru`ewa…

Sve vrste alkoholnih pi}a mogu da kupe jedino u jednom dr`avnom preduze}u, koje „brine o na{em zdravqu”, a tamo je sve skupqe od ~etiri do deset puta.

Zato [ve|ani kupuju alkohol u inostranstvu ili li~no prave svoja pi}a, iako je to strogo zabraweno…

U Skandinaviju sam se doselio kad sam bio jo{ mlad i zelen. U Jugoslaviji sam brzo napredovao i postigao uspeh u karijeri, ali sam shvatio da ako ho}u jo{ vi{e da se usavr{avam i napredujem moram da promenim sredinu.

Tako sam se na{ao u inostranstvu…

Kad se ~ovek nastani u kapitalizmu tek mnogo kasnije shvati da je to skra}eni `ivot za samo jedan mesec u godini, dok ostalih jedanaest se radi da se plate visoki porezi i ostali tro{kovi.

To zna~i da qudi ne `ive tih 11 meseci, nego samo – postoje. Ipak, moram da objasnim da nisu kapitalisti ti koji izrabquju nas pojedince koji privre|uju, ve} su to politi~ari, napisao je svojeru~no proletos u junu na{ ~ovek, Dragan T, u rubrici Moj `ivot u inostranstvu beogradske Politike.

I sâm sam bio 14 godina politi~ar, zato znam {ta govorim. Sa kapitalistima se mo`e pregovarati o razli~itim ekonomskim shvatawima, ali je to apsolutno nemogu}e sa politi~arima. Oni odre|uju na {ta i koliki }e se pla}ati porez i mi obi~ni smrtnici ba{ nikako ne mo`emo da uti~emo na te politi~ke odluke.

Na primer, postoji pet razli~itih poreza koji moraju da se plate za kori{}ewe elektri~ne energije, {est razli~itih poreza na kori{}ewe automobila, itd.

Postoji podu`i spisak budala{tina koje su politi~ari izmislili kao {to su porez na ki{u koja pada na krovove na{ih ku}a.

Taj porez mora da se plati ~ak i ako ki{a uop{te nije padala.

Zemqoradnicima koji se bave sto~arstvom je nametnut specijalni porez jer wihove `ivotiwe „ispu{taju gasove” i to „zaga|uje qudsku sredinu”. Takvih glupih i izmi{qenih poreza ima podosta kako bi se napunila dr`avna kasa.

Ono {to mnogi Evropqani uop{te ne znaju i to je ~udno, da u [vedskoj, zemqi u kojoj ja trenutno `ivim, ne postoje prave kafane. Mo`e da se na|e, tu i tamo, poneka picerija ili restoran brze hrane gde se uglavnom brzo ru~a u sred dana, plati ra~un i oslobodi stolica za drugog gosta koji isto ho}e da brzo ru~a pre nego {to se vrati na posao.

Subotom i nedeqom se kod ku}e pere, ~isti i pravi hrana za doru~ak i ve~eru, celu nedequ unapred.

Posete poznanicima ili ku}nim prijateqima retko se de{avaju. Zbog toga su izmi{qeni ~udni obi~aji. Posle 26 godina i ja sam do`iveo jednu takvu posetu. Toliko vremena trebalo je mom prijatequ da me pozove da ga posetim u wegovoj ku}i, iako je on, sa svojom `enom, vi{e puta bio moj gost. Kod mene dru`ewe traje sve do jutra, na na{ srpski na~in.

Pre posete, od mog prijateqa dobio sam precizno obave{tewe sa nazna~enim vremenom dolaska i koliko dugo }e moja poseta tra-

jati. Do{ao sam u zakazano vreme, kupio sam buket cve}a za wegovu `enu i fla{u vina na dar doma}inu.

U [vedskoj postoji jedno nenormalno pravilo po kome se sve vrste alkoholnih pi}a mogu da kupe jedino u jednom dr`avnom preduze}u. Ono se „brine o na{em zdravqu” i zato su svi artikli tamo skupqi od ~etiri do deset puta. To je dovelo do toga da [ve|ani kupuju alkohol u inostranstvu ili li~no prave svoja pi}a, iako je to strogo zabraweno.

Rezultat takve idiotske politike je da [ve|ani nemaju normalan odnos prema alkoholu kao ostali svet. Ve}ina qudi pije samo petkom i subotom uve~e i onda to rade neuroti~no, vi{e nego {to treba jer su imali pauzu od nedeqe do ~etvrtka. S druge strane biti „bolestan” u ponedeqak ujutru ne toleri{e se kod poslodavaca, naro~ito ako se to ponavqa.

Sve ono {to politi~ari ne mogu da kontroli{u ili oporezuju oni zabrane. Ovih dana sam video na TV-u da je jedan ministar ukinuo zakon o zabrani igrawa u picerijama i no}nim klubovima.

Pre ukidawa ovog propisa morali ste da nabavite dozvolu od lokalne zajednice koju ste pla}ali da bi igrali i pevali.

Me|utim, zaboravili su da ukinu dozvolu i za muziku, pa sad ako ho}ete da igrate i pevate uz muziku, ipak, morate da platite.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 8. februar 2024.

AUSTRALIJA

Australija odugovla~i sa odgovorom na izraelske zahteve za kupovinu vojne opreme Australija odugovla~i sa odgovorom na izraelski zahtev za kupovinu vojne opreme, jer raste zabrinutost zbog sve ve}eg broja civilnih `rtava u Pojasu Gaze. Iako Australija retko izvozi oru`je u Izrael, i to nije uradila najmawe pet godina, od kako je izbio rat sa Hamasom 7. oktobra, nekoliko zahteva je upu}eno za prodaju proizvoda australijske vojne industrije. „^ini se da se namerno pribeglo pristupu ‚samo sporo’ u bilo ~emu u vezi sa Izraelom dok rat u Gazi traje. Niko u vladi ne `eli da ih vide kao da odobravaju ili odbija prodaju izraelske vojske”, citira ABC neimenovane izvore iz au-

stralijske vojne industrije. “ABC news” navodi da je nekoliko prijava upu}enih regulatoru za izvoz oru`ja ostalo bez odgovora od po~etka rata izme|u Izraela i Gaze po~etkom oktobra.

Izvori iz australijske vojne industrije ka`u da je Izrael poku{ao da kupi wihovu vojnu tehnologiju proizvodwe, ukqu~uju}i sistem protiv bespilotnih letelica, ali Ministarstvo odbrane mesecima odbija da zvani~no odgovori na te zahteve. Qudi upoznati sa procesom izdavawa dozvola za izvoz oru`ja u Australiji ka`u da je te{ko ta~no utvrditi gde se de{avaju ka{wewa u proceni prijava, ali veruju da je ministarka spoqnih poslova Peni Vong za to delimi~no

odgovorna.

Portparol ministarke Vong odbio je da komentari{e, dok je Ministarstvo odbrane saop{tilo da Australija ima „strogi okvir kontrole izvoza” za industriju oru`ja. „Kao {to je vlada jasno stavila do znawa, Australija nije isporu~ivala oru`je Izraelu od po~etka sukoba, a najmawe posledwih pet godina. Australija ima strogi okvir za kontrolu izvoza

koji je osmi{qen da osigura da se na{a vojna oprema i objekti dvostruke namene koriste odgovorno van Australije, na na~ine koji ne kr{e qudska prava”, rekao je portparol Ministarstva odbrane za ABC.

„Potpuno prirodno“ – biqni suplementi „za~iweni“ vijagrom i cijalisom Australijanci koji poku{avaju da poja~aju svoj seksualni u~inak kori{}ewem biqnih suplemenata izgleda da ne dobijaju samo ono {to su platili ve} i ne{to vi{e. Jo{ gore, dovode svoje zdravqe u rizik.

UKRAJINA AUSTRALIJI:

Ne `elimo va{e lete}e sme}e Ukrajinsko vazduhoplovstvo se nalazi u ozbiqnom problemu usled nedostatka vi{enamenskih borbenih aviona, budu}i da je ve}ina letelica Su-27 i MiG-29, kojima je avijacija raspolagala, oboreno ili uni{teno.

Zbog toga je i pokrenut proces nabavke F-16 iz zemaqa ~lanica NATO, ali za sada nema naznaka kada }e ovi avioni biti isporu~eni Kijevu, zbog procesa remonta i obuke, ali i straha ukrajinske strane da }e ih ruska vojska locirati i uni{titi neposredno nakon isporuke.

Pored F-16, postojao je i plan da se ukrajinski piloti opreme i vi{enamenskim borbenim avionima F/A-18 „hornet” („str{qen) koji su izba~eni iz upotrebe australijskog ratnog vazduhoplovstva, me|utim zbog blago re~eno „nesporazuma” izme|u Australije i Ukrajine, do isporuke ovih aviona najverovatnije ne}e do}i.

Kako prenosi „Fajnen{el rivju”, tokom razgovora zvani~nika dve dr`ave, jedan od starijih oficira ukrajinske avijacije rekao je svojim australijskim kolegama da Kijev nije zainteresovan za 41 rashodovani F/A-18, koje je Kanbera htela da donira. „Ne `elimo va{e lete}e sme}e”, prokomentarisao je ukrajinski oficir, prema svedo~ewu izvora koji je prisustvovao razgovorima. Ipak ovo nije prvi put da se odustaje od isporuke naoru`awa iz Australije, budu}i da su australijske vlasti u ranijem periodu odbile da isporu~e oklopne xipove „havki”, kao i rashodovane helikoptere MRH-90 „tajpan” koji su u procesu se~ewa i pretvarawa u staro gvo`|e.

Tako|e, Australija je jedna od retkih zemaqa politi~kog Zapada koja je odbila da ponovo otvori svoju ambasadu u Kijevu {to dodatno stvara probleme u komunikaciji i razumevawu potreba ukrajinske vojske. Posledica svega navedenog su „zategnuti odnosi” dveju dr`ava, prenosi „Fajnen{el rivju”.

Slu`ba za kontrolu lekova i preparata Australije izdala je upozorewa za sedam suplemenata, ukqu~uju}i „Tantra Jelly“, „Bullblood tablets“ i „Throb herbal supplements“, nakon {to su testovi pokazali da sadr`e ili sildenafil ili tadafil, a u nekim slu~ajevima oba.

Ove supstance, poznatije pod brend imenima „vijagra“ (sildenafil) i „cijalis“ (tadafil), u Australiji se izdaju samo na recept i mogu da imaju niz negativnih sporednih efekata, kao i da izazovu ozbiqne posledice ukoliko se me{aju sa drugim lekovima. Prevara je otkrive-

na u okviru istrage kvaliteta proizvoda na tr`i{tu. Slu`ba za kontrolu lekova upozorila je potro{a~e da budu izuzetno pa`qivi prilikom kupovine preparata od nepoznatih stranih sajtova. „Qudi moraju da budu veoma

pa`qivi kada, i od koga, nabavqaju biqne suplemente, zato {to su neki od wih potencijalno {tetni i veoma je te{ko biti siguran {ta sadr`e“, naveo je predsednik Australijskog medicinskog udru`ewa prof. Stiv Robson.

DE^AK (3) U[AO U APARAT S IGRA^KAMA I NIJE @ELEO DA IZA\E

Reagovala i policija Trogodi{wi Itan u subotu uve~e u{ao je u aparat za igra~ke u {oping centru u Kapalabi. Iako prelep do`ivqaj za wega, zbog opasnosti cele situacije brzo je morala da reaguje policija.

Itanov otac, Timoti Hoper, objasnio je da su ga nakon ulaska u aparat, kako on i wegova supruga, tako i druge odrasle osobe

nagovarali da poku{a da otvori poklopac i iza|e, me|utim mali{anu je bilo toliko zabavno da mu to nije padalo na pamet.

Zbog toga je odmah kontaktirao firmu koja je vlasnik aparata, a oni su ga upitali da li mu je u aparatu ostao zaglavqen novac.

Kada je pojasnio da je re~ o detetu, u pomo} je pozvana policija.

Policajci su de~aka nagovorili da ode u }o{ak aparata, a onda su oni razbili staklo kako bi ga izvukli na sigurno.

„DE^AK JE SVE VREME BIO RASPOLO@EN”

Vlasnik {oping centra „Kapalaba Park” rekao je da je to prvi takav incident u 21. centru, koliko ih ima u svom vlasni{tvu. Tako|e i policajcu Stjuartu Poveru to je bila prva takva akcija spa{avawa u 11-godi{woj karijeri „Da se de~ak izbezumio, bilo bi te`e. Me|utim, on je bio dobro raspolo`en pa je sre}no pokrio o~i i ~ekao da razbijemo staklo. Deca }e uvek biti deca”, izjavio je Pover. Otac tvrdi da se nezgoda dogodila u sekundi nepa`we. Tako|e, Itan je sve uveravao da to ne}e ponoviti.

AUSTRALIJA

^etvrtak 8. februar 2024. 13

Sve lepote RENTON FAMILY TRUST Care Sidnejske opere Aged Daje kvalitetnu Kore pomoranxe inspirisale umetnika koji ipak nije dovr{io svoje delo Sidnejska opera je 28. juna 2007. godine je postala deo UNESKO Svetske ba{tine. Izgradwa opere je zavr{ena 1973. godine pod rukovodstvom danskog arhitekte Jerna Ukona.

Opera je jedna od najistaknutijih gra|evina 20. veka, i jedna od najpoznatijih gra|evina scenskih umetnosti u svetu. Opera se nalazi na mestu Benelong, u okviru sidnejske luke Xekson, sme{tene blizu Sidnejskog lu~kog mosta. Gra|evina, zajedno sa okolinom

potro{wi grada od 25.000 stanovnika.

Krovovi opere su prekriveni sa 1,056 miliona blistavo belih i krem-belih {vedskih plo~ica, koje se periodi~no odr`avaju i zamewuju Mesto na kom danas stoji opera je nekada bilo mesto na kom se nalazilo utvr|ewe koje je ujedno bilo i skladi{te. Nakon konkusa 1957., i ru{ewa skladi{ta 1958., izgradwa je po~ela naredne 1959. Na konkursu je pobedio danski arhitekta Jern Ukon. Nakon mnogo pote{ko}a i veoma velikih problema

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

predstavqa jedan od prepoznatqivih simbola Australije. Sidnejska opera je dom Australijske nacionalne opere, Sidnejske pozori{ne kompanije, kao i Sidnejskog filharmonijskog orkestra.

Gra|ena u ekspresionisti~kom, modernom umetni~kom stilu, sa serijom prethodno napravqenih ogromnih betonskih „{koqki“ koje su formirale krov gra|evine. Zdawe pokriva 18.000 kvadratnih metara (1,8 hektara) zemqe.

Tako|e je duga~ka 183 i {iroka 120 metara kod naj{ire ta~ke. Opera le`i na 580 postavqenih stubova koji su pobodeni na 25 metara ispod morske povr{ine. Snabdeva se strujom ~ija je potro{wa jednaka

na koje su Ukon i wegovi pomo}nici nailazili tokom priprema, izgradwa je po~ela. Me|utim, na samom po~etku javili su se novi problemi. Niko do tada nije napravio ni{ta sli~no, te nisu mogli u~iti na gre{kama drugih. Jedan od najve}ih arhitektonskih izazova bile su „{koqke“ po kojima je Sidnejska opera danas poznata u ~itavom svetu. Naime, za takav izazov bio im je potreban potpuno novi na~ini izgradwe betonskih delova, jer se do tada ve}ina betonskih delova na licu mesta obalgala drvenom oplatom i onda punila betonom. Za „{koqke“ takav postupak je bio nezamisliv. Tada su Jern i wegovi pomo}nici do{li na ideju

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

da „{koqke“ prave u delovima i onda ih sklapaju na licu mesta. Ali i daqe niko nije imao ideju o tome kako ih postaviti, a da se pri udaru jakog vetra ne sru{e.

Onda je Ukon jednog dana gule}i naranxu do{ao do re{ewa. Uzeo je koru naranxe i isekao na delove i zapazio da kad ih re|a pod razli~itim uglovima dobija potpuno nove oblike, iako su delovi isti. Nakon toga su arhitekte veoma brzo razradile planove i gradwa je mogla po~eti. Ali javio se novi problem, kako postaviti te delove na toliku visinu?

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Napravqena je nova dizalica koja se prilago|avala obliku i visini {koqki. Svi ti problemi doveli su do toga da je cena pove}ana ~ak 10 puta. Zbog nesuglasica sa vladom Jern Ukon odlazi iz Australije 1966. Eksterijer je zavr{en prema wegovim idejama, ali enterijer nije. Australijska vlada je na{la lokalne arhitekte koji nisu dorasli izazovu. Zbog toga je Sidnejska opera jedna od najlo{ijih {to se ti~e akustike. Opera koja je zavr{ena 1973. godine ko{tala je tada{wih 102 miliona dolara.

Brod sa `ivotiwama nasukan kod Perta Oko 14.000 ovaca i 2.000 goveda ostalo je zarobqeno u luci Fremantl kod Perta na brodu na vru}ini od oko 40 stepeni Celzijusa, nakon {to je plovilu na kome se nalaze `ivotiwe vlada Australije naredila da obustavi plovidbu kroz Crveno more. Brod sa `ivotiwama „MV Bahije” isplovio je 5. januara iz Australije za Izrael, ali je sredinom ovog meseca, zbog pretwe od napada Huta, skrenuo sa svoje rute, pre nego {to mu je australijska vlada naredila da se vrati ku}i, prenosi Rojters. @ivotiwe bi sada mogle da budu poslate u Australiju, gde bi prema pravilima o biolo{koj bezbednosti zemqe morale da budu u karantinu, ili bi mogle da budu poslate na daqe, jednomese~no putovawe u Izrael oko Afrike, rekli su predstavnici australijske vlade.

„Ono {to se razmatra je 60-dnevno putovawe za 14.000 ovaca na vru}oj i bukvalno smrdqivoj metalnoj posudi” rekao je rekao je Xo{ Vilson, ~lan parlamenta lu~kog australijskog

grada Fremantle, gde je brod utovaren, dodaju}i da je ta zamisao te{ko uskladiva sa standardima za dobrobit `ivotiwa. Sa druge strane, australijsko Ministarstvo poqoprivrede tvrdi da

nema dokaza da je zdravqe stoke ugro`eno, dodaju}i da sara|uju sa izvoznikom i industrijskim organizacijama na tome da obezbedi biobezbednost i po{tovawe standarda dobrobiti `ivotiwa.

Izvoznik, izraelska kompanija „Basem Dabah Ltd”, zatra`ila je od australijske vlade dozvolu da po povratku broda sa `ivotiwama u Australiju na wega utovari jo{ sto~ne hrane i drugih zaliha, pre nego {to ponovo isplovi ka Izraelu oko Afrike, rekao je Xef Pirson, {ef sto~arstva u industrijskom telu WA Farmers.

Australija je tokom pro{le godine izvezla vi{e od pola miliona ovaca i pola miliona goveda, od kojih ve}ina odlazi na azijska tr`i{ta kao {to su Indonezija i Vijetnam, dok najve}i broj australijskih ovaca zavr{i na Bliskom istoku. Australijska vlada se obavezala da }e u narednim godinama da zabrani izvoz `ivih ovaca, ali se suo~ila sa protivqewu farmera koji tvrde da bi takav potez ostavio qude bez posla i doveo do uni{tewa poqoprivrednih zajednica u toj zemqi.

14 ^etvrtak 8. februar 2024.

AUSTRALIJA

@ivot i vreme Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Sloboda i nezavisnost jedna su od najve}ih dostignu}a dana{weg modernog na~ina `ivota.

Postavqa se samo pitawe da li se one podrazumevaju ili su nam ipak date samo pod odre|enim uslovima. Koliko smo zaista mi slobodni u dana{wem svetu masovne prismotre? Ali izgleda da je od toga da li smo i koliko slobodni va`nije da imamo tu iluziju slobode. Vlastima je naravno stalo do toga da mi verujemo i da mislimo da smo slobodni. I na{a li~na nezavisnost je izvesna samo pod odre|enim okolnostima. Samo ukoliko ste finansijski nezavisni mo`ete i nezavisno donositi svakodnevne odluke. U protivnom ste ograni~eni jer ne mo`ete priu{titi ono {to `elite. Na primer na{a slobodna i nezavisna odluka da `ivimo gde `elimo direktno je

uslovqena na{im finansijskim i socijalnim statusom.

Koliko je vreme va`no shvatimo tek kad ga izgubimo. Moderan na~in `ivota podrazumeva da ga svakodnevno tro{imo sa malo ili skoro bez ikakve {anse da se osvrnemo i shvatimo koliko je vreme bitno. @ivot i svakodnevne obaveze nas jednostavno pregaze a da mi to i ne primetimo. Koliko je va`no da u`ivamo u svakom trenutku i to samo danas umesto da stalno brinemo o sutra{wem danu i budu}nosti.

Mo`da nikad nije kasno ali u jednom trenutku ~ovek se probudi i shvati da je jurio uzalud i da se trenuci koje je mogao boqe da iskoristi nikad ne}e vratiti.

Osta}e samo se}awa na dane koji su pro{li i kojih nismo bili ni svesni jer nismo imali dovoqno vremena da im se posvetimo. To se posebno odnosi na qubav u kojoj ~esto ne u`ivamo koliko bi trebalo, jer je smatramo ne~im {to nam je tom trenutku dato. A onda shvatimo da nikad nije bila data i da je jo{ mawe zagarantovana. I to opet tek kad je zauvek izgubimo. Tek kad shvatimo da nekog vi{e nema pored nas i da vas vi{e ne ~eka uvidimo koliko je bilo va`no da svoje vreme posvetimo voqenoj osobi. Trka za poslom i novcem koji }e nam eventualno jednog dana omogu}iti boqi i lep{i `ivot ~esto

obesmisli sve ono ~emu smo stremili.

Porodica i wene vrednosti su va`ne svakom normalnom ~oveku.

I nije uop{te va`no da li ste vi ne~ije dete ili ste roditeq taj ose}aj pripadnosti nekoj maloj va{oj porodi~noj oazi ~ini vas sre}nim i motivisanim. Ili bi barem tako trebalo da bude, ali moderan na~in `ivota i moderne tehnologije ~ine nas sve vi{e nezavisnim i samodovoqnim.

I opet izgleda da postoji samo privid te slobode gde dete mo`e satima da igra neku onlajn igricu i da ne prime}uje svet oko sebe. Mogu i roditeqi da u isto vreme satima provode vreme na dru{tvenim mre`ama ili internetu ne prime}uju}i svoju decu.

Sve to vodi nekoj vrsti otu|ewa gde jedni druge sve mawe poznajemo i postajemo dovoqni sebi.

Porodica u neoliberalnom konceptu dru{tva postaje sve vi{e alternativa onim tradicionalnim vrednostima u koja smo se sve do nedavno zakliwali. Zato je i prag na{e tolerancije u dana{wem svetu pao na najni`i mogu}i nivo gde je normalna i svakodevna komunikacija postala uslovqena samo zakonom i pravima koja su nam ve{ta~ki dodeqena. Zahvaquju}i modernim tehnologijama postajemo sve vi{e nezavisni i dovoqni sebi i sa sve mawe razumevawa i to-

lerancije za druge. To se posebno odnosi na brak koji je oduvek bio stub porodice. Ali danas postoje re{ewa koja su pre samo nekoliko decenija bila nezamisliva.

Dovoqno je da se rodi nepoverewe i brak po pravilu ulazi u krizu koja mo`e da dovede i do potpune destrukcije porodice.

Koliko je va`no sa~uvati razum i veru u qubav postaje nam jasno tek kad osetimo neku `ivotnu ili porodi~nu krizu u wenoj punoj snazi. Tek kad shvatimo da je vreme nemogu}e vratiti i da smo mogli druga~ije shvatimo i koliko je bilo va`no razumeti i voleti qude oko sebe. @ivot izgleda jedino nema alternativu jer prolazi brzo i bez {anse da ga ponovimo. Tek tada shvatimo koliko je bilo va`no provesti

vreme sa porodicom umesto biti negde na nekom poslu postajemo svesni da je `ivot samo jedan.

Neko je jednom pametno rekao: novac treba da bude sredstvo a ne ciq. Koliko je svima nama novac samo sredstvo pitawe je za svakog od nas. Koliko zaista u`ivamo u svakom trenutku sre}e koja nam je uvek dostupna nezavisno od na{eg finansijskog ili socijalnog statusa. Na sva ova pitawa te{ko je dati jednostavan odgovor, ali verujem da je konstantno i neprekidno tra`ewe sre}e su{tina postojawa svakog od nas.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Kraqu ^arlsu dijagnostikovan rak, princ Hari dolazi da poseti oca Britanskom kraqu ^arlsu Tre}em dijagnostikovan je rak. Nije saop{teno o kojoj vrsti raka se radi, ali je monarh ve} po~eo sa le~ewem. ^arls Tre}i li~no je obavestio ~lanove svoje porodice, a Bi-Bi-Si navodi da }e narednih dana iz Kalifornije doputovati i princ Hari.

Veliki broj doma}ih i svetskih dr`avnika po`eleo je kraqu brz oporavak.

Bakingemska palata saop{tila je da, uprkos tome {to je kraqu ^arlsu bolest otkrivena tokom rutinske intervencije zbog benignog uve}awa prostate, nije re~ o raku prostate.

Ipak, ne otkriva se koja je vrsta raka, ali je kraq ve} danas po~eo sa „regularnim tretmanima“.

Tako|e, nema re~i o stadijumu kancera niti eventualnim pro-

gnozama, prenosi Bi-Bi-Si. „Kraq se ose}a veoma pozitivno u vezi sa le~ewem i jedva ~eka da se {to pre vrati du`nostima“, navodi se u saop{tewu.

Za sada }e, me|utim, odlo`iti javna pojavqivawa i o~ekuje se da }e drugi ~lanovi kraqevske porodice pomo}i i odmeniti ga tokom le~ewa. Dok se o~ekuje da }e javna pojavqivawa svesti na minimum, ^arls Tre}i je bio na misi u Sandringemu gde je pozdravio prisutne.

Princ Hari }e do}i da poseti oca Kraq ^arls Tre}i li~no je o svojoj dijagnozi obavestio ~lanove porodice, ukqu~uju}i prin~eve Vilijama i Harija, kao i bra}u i sestre – princesu Anu i prin~eve Endrjua i Edvarda.

Saop{teno je i da }e princ Hari narednih dana doputovati iz Kalifornije u Veliku Brita-

niju kako bi se video sa ocem.

Brojne reakcije Britanski premijer Ri{i Sunak rekao je da je sa `aqewem primio vest i da „cela zemqa `eli kraqu brz oporavak“. „Ne sumwam da }e ubrzo biti u punoj snazi“, naveo je Sunak na mre`i Iks. Sli~ne reakcije stigle su i od prvih ministara [kotske, Velsa i Severne Irske, kao i od lidera opozicione Laburisti~ke stranke ser Kir Starmer, koji je britanskom monarhu po`eleo brz oporavak. „U ime Laburista, `elim wegovom veli~anstvu sve najboqe u oporavku. Nadamo se da }emo ga brzo videti u punom zdravqu“, istakao je Starmer.

Prekid sa tradicijom Saop{tewe da je britanski suveren oboleo od raka predstavqa veliku promenu u odnosu na dosada{we obi~aje u porodici Vindzor.

Javnosti nikada nije saop{teno da je od raka bolovao kraq Xorx [esti, niti kraqica Elizabeta Druga, mada su oboje dugo bolovali i na kraju podlegli toj bolesti.

Ovoga puta u saop{tewu Bakingemske palate isti~e se da „je wegovo kraqevsko veli~anstvo odlu~ilo da obelodani dijagnozu kako bi stalo na put spekulacijama i u nadi da }e promovisati razumevawe za sve, koji boluju od kancera, kako u zemqi, tako i {irom sveta“.

ZAJEDNICA

^etvrtak 8. februar 2024. 15

Sastanak povodom stupawa na snagu Sporazuma o socijalnog sigurnosti izme|u Srbije i Australije Sastanak ambasadora Radeta Stefanovi}a i ministarke za socijalna pitawa povodom stupawa na snagu novog Sporazuma o socijalnoj sigurnosti odr`an je 1. februara u crkvenoj sali CO Sv. Arhi|akon Stefan u Kizbori. Sastanku je prisustvovala i Lana Formoso, gradona~elnica Dandenonga, kao i sve{tenstvo ove crkvene op{tine, Marina ^elebi} i Silvana Vukanovi} iz organizacije „Serbian Community Association of Australia Inc“ i Aleksandra Jovi} iz Udru`ewa „Serbian Social Services and Support Inc“.

Ambasador Rade Stefanovi} je u ime Ambasade Republike Srbije u Kanberi,u ime koleginice Ivana Isidorovi} i, u svoje li~no ime, pozdravio sve prisutne i zahvalio na u~e{}u na skupu povodom stupawa na snagu Sporazuma o javnoj sigurnosti. U nastavku se ambasador uva`enim gostima obratio na engleskom jeziku, prvenstveno pozdravqaju}i poslanicu Amandu Ri{vort. „Potpisivawe i stupawe na snagu bilateralnog Sporazuma o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Australije ima ogroman zna~aj – posebno, kako je uva`ena ministarka Amanda Ri{vort ranije lepo rekla, za qude koji su svoje `ivote podelili izme|u Australije i Srbije ili se preselili iz jedne zemqe u drugu. S obzirom na broj qudi srpskog porekla koji `ive i rade u Australiji, inicijativa za zakqu~ivawe ovog sporazuma prvi put je pokrenuta pre 15 godina, 2007. godine.

Nakon nekoliko pisama koje su dve strane razmenile, u julu 2013. odr`ani su preliminarni razgovori u Beogradu, gde su dve strane predstavile svoje siste-

me socijalnog osigurawa. Posle skoro 10 godina, pregovori su kona~no okon~ani 2022. godine, {to je omogu}ilo da 20. januara 2023. godine u Beogradu potpi{u Ugovor od strane ministara za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Republike Srbije g. Nikole Selakovi}a i mog uva`enog kolege, ambasadora Australije u Republici Srbiji, W.E. g. Daniela Emerija. Nakon unutra{weg zakonodavnog postupka u obe zemqe, Sporazum stupa na snagu danas, 1. februara 2024. godine. Ugovorom se ure|uje ostvarivawe prava iz penzijskog i invalidskog osigurawa, kao i izbegavawe dvostrukog osigurawa za privremeno raspore|ena lica. U Ugovoru su zastupqena standardna re{ewa i principi

koji omogu}avaju potpuniju za{titu osiguranika i korisnika penzijskih prava. Jedan od najva`nijih principa Ugovora je princip sumirawa godina osigurawa. Naime, ako sta` osigurawa navr{en na teritoriji jedne zemqe ugovornice nije dovoqan za ostvarivawe prava na penziju, ta dr`ava }e uzeti u obzir i sta` osigurawa navr{en u drugoj zemqi ugovornici.

Pored toga, radnici koji su privremeno raspore|eni u Australiju ili Srbiju vi{e ne}e morati da pla}aju obavezne penzijske doprinose i doprinose u svojoj mati~noj zemqi i zemqi doma}inu, uklawaju}i teret dvostrukih isplata i poboq{avaju}i svoje prihode nakon penzionisawa. Dakle, kao {to mo`ete

~uti, ima mnogo pozitivnih stvari i nadam se da }e korisnici to mo}i sami da uvide i ostvare svoja prava. U zakqu~ku `elim da istaknem da Sporazum o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Australije predstavqa jednu od prekretnica u bilateralnoj saradwi na{ih zemaqa.

Najavquje daqe ja~awe odnosa Srbije i Australije, podsti~e trgovinu i investicije, ali i, kako je ve} re~eno, donosi ogromne koristi za srpsku zajednicu ovde, Australijance srpskog porekla i sve qude koji su se doselili izme|u dve zemqe, koji }e mo}i lak{e da pristupe i u`ivaju u svojim penzijama. Dakle, kqu~ni korisnici ste vi, prisutni ovde, ali i budu}i biznis, privreda i trgovina!

Uveren sam da }e pozitivni efekti ovog sporazuma biti od koristi za sve i da }e sporazum dati sna`an podsticaj i politi~kom dijalogu i razmeni poseta na visokom nivou, kao i saradwi dve zemqe u mnogim drugim oblastima - ekonomija, kultura, obrazovawe, nauka, tehnologija i sport. Republika Srbija je iskrena u `eqi da daqe unapre|uje na{e bilateralne odnose i vidi srpsku zajednicu ovde u Australiji kao va`an faktor u ovom procesu – kao vezu i most saradwe dve zemqe i kohezioni faktor koji pozitivno doprinosi ukupne atmosfere, ali i potencijalno predstavqa katalizator daqeg razvoja – ukqu~uju}i i u oblasti privrede“, rekao je u svom govoru ambasador.

16 ^etvrtak 8. februar 2024.

ZAJEDNICA

Proslava Sv. Save u manastiru u Ilajnu, Viktorija Na Svetosavskom Saboru u manastiru Svetoga Save u Ilajnu, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Siluan slu`io je Svetu liturgiju uz saslu`ewe sve{tenstva melburnsko-adelejdskog namesni{tva. U prepunom hramu ispuwenom vernicima iz svih krajeva Australije i Novog Zelanda, uznosila se molitva Bogu i duhovnom rodona~elniku roda srpskog Svetom Savi koji je srpski narod, prema nadahnutim re~ima Episkopa izgovorenim na liturgiji, okupio oko neprolazne Istine Hristovog Jevan|eqa.

Na liturgiji su udru`eno pevali horovi Sveta Trojica Bransvik i Sveti Stefan Kizboro.

Nakon rezawa slavskog kola~a i otpusta, Episkop Siluan se obratio besedom, ~estitaju}i slavu Igumanu Teodoru i bratstvu manastira, monahiwama i `iteqima Svete obiteqi, kao i celom rodu srpskom koji slavi svoju slavu. Posle Svete Liturgije Episkop je prema tradiciji pozdravio ispred trema okupqeni narod, a zatim je nastavqeno crkveno-narodno veseqe. Dan se zavr{io u slavu Bo`iju i na radost Svetosavskog roda.

Izvor: Mitropolija ANZ

HRAMOVA

Kako je 27. i 28. januara u manastir Sv.Save kod Kanbere odr`an 43. Sve tosavski festival, hramovna slava cr kve Svetog Save na Fareru pomerena j za 4. februar. Slavski kola~ je na sam dan Svetog Save presekao otac Ilij Dragosavqevi} a ru~ak i proslava s pomereni za 4. februar. Doma}ica sla ve za ovu godinu bila je na{a mlada Mi lica Danilovi} iz Kanbere a ona je de kola~a za idu}u godinu predala tako| na{oj mladoj Kristini Popovi}, na mla dima svet ostaje.

Svetu liturgiju slu`ili su sve{tenic Branko Vasili} i Ilija Dragosavqevi}, na slu`bi je prisustvovao veliki broj ver nog naroda iz Kvimbijena i Kanbere. Posl zavr{etka Svete liturgije svi prisutni s pre{li u crkvenu salu, gde je na{a doma ica sa majkom Jelkom pripremila slavsk ru~ak, pi}e i kola~e. Folklorne grupe i crkve Svetoga Save pripremile su i mal kulturno umetni~ki program, koji su otvo

ZAJEDNICA

^etvrtak 8. februar 2024. 17

A SLAVA U CRKVI SVETOG SAVE U KANBERI

ru erje m ja su aieo |e a-

ci a rle su a} ki iz li o-

rili pevawem himne Svetom Savi. Potom su nastupili, svojom igrom i pesmom razveselili su sve prisutne kao i svaki put do sada.

Na kraju dru`ewa sve{tenik Branko Vasili} se zahvalio svim prisutnim koji su do{li da proslavimo skupa ovaj va`an dan na{eg Svetiteqa i Prosvetiteqa Savu. Jo{ jednom se zahvalio svima koji na bilo koji na~in poma`u ovu svetiwu u kojoj je u posledwe vreme dosta toga ura|eno i promeweno. Neka Gospod podari na{em srpskom narodu zdravqe, sre}u i slogu i da {to vi{e slavimo i da se {to vi{e sastajemo i jedni drugim poma`emo i da se uvek setimo i pomognemo na{u bra}u i sestre na Svetom Kosovu i Metohiji i svim drugim zemqama gde `ivi na{ srpski narod! Da se srpska sva srca skoro ujedine, sunce mira qubavi, da nam svima sine, da `ivimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi!

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

18 ^etvrtak 8. februar 2024.

REPORTA@A

RAZGLEDNICA IZ INDONEZIJE:

Cibetka i najskupqa kafa na svetu

Cibetka Legenda ka`e da je kafu otkrio etiopijski pastir ~uvaju}i koze koje su brste}i biqku i jedu}i bobice kafe postale `ivahne i hiperaktivne, te je i sam odlu~io da ih proba i od tada otpo~iwe pri~a o stimulativnim efektima kafe koja se pro{irila. Hvala kozama i pastiru na doprinosu u otkrivawu kafe bez koje mnogi od nas danas ne bi mogli ni da zamisle savr{eni po~etak dana bez {oqice ovog ~istog zadovoqstva. U na{oj kulturi kafa je simbol dobrodo{lice i svako voli da je do`ivqava na svoj na~in a u specifi~nom mirisu kafe u`ivaju ~ak i oni koji je ne vole, smatraju i kategori~ki tvrde da je {tetna.

Istra`ivawa pokazuju da se {irom planete popije 2,5 milijardi {oqica kafe dnevno. Efekat koji kafa ima na qudsko zdravqe bio je predmet brojnih studija koje govore u prilog tome da u ograni~enim koli~inama 2 do 3 {oqice blagotvorno uti~e na zdravqe organizma jer je bogatija antioksidansima ~ak i od vo}a i povr}a. Antioksidansi koji se nalaze u kafi {tite na{ organizam od slobodnih radikala, podi`u nivo energije i koncentracije. Istra`ivawa su tako|e pokazala da kofein u kafi nije “ bauk”, pospe{uje metabolizam i na prirodan na~in osve`ava organizam {to je jo{ jedan razlog vi{e za u`ivawe u woj.

Neki qudi ka`u da novac pokre}e svet

a drugi bi se zakleli da je to ipak kafa i kao pasionirane “kafopije” krenuli smo u svet, ta~nije re~eno Indoneziju, u potragu za najkvalitetnijom i najskupqom kafom u svetu „Kopi Luwak“. Indonezijski naziv za kafu je Kopi, a Luvak za ma~ku {to bi u prevodu zna~ilo „Kafa od ma~ke“ ili „ma~ija kafa“. Odgovor na pitawe kakve veze ima indone`anska ma~ka sa najkvalitetnijom i najskupqom kafom na svetu prona{li smo na planta`i kafe „Segara Windhu“. Naime, Luvak ili Cibetka je vrsta `ivotiwice nalik na ma~ku koja se izme|u ostalog hrani i najkvalitetnijim zdravim i zrelim crvenim bobicama sa stabqike kafe na na~in {to oglo|e so~ni omota~ bobice zatim proguta cela zrna.

Zrna u digestivnom traktu cibetke prolaze kroz proces fermentacije. Sam proces varewa doprinosi upijawu kiselina i enzima iz creva cibetke {to ovoj kafi daje specifi~an i jedinstven ukus koji se ne mo`e uporediti sa nijednim ukusom kafe na svetu.Nakon procesa fermentacije nesvarena cela zrna kafe zavr{avaju u izmetu cibetke iz koga se pa`qivo odvajaju zatim podvrgavaju detaqnom prawu, postepeno i lagano izla`u su{ewu na suncu i na kraju pr`e.U procesu pr`ewa Kopi Luvak kafe aktivno u~e{}e uzela je i na{a reporterka dok su se neki od nas “hrabriji” opredeli za degustaciju ove najkvalitetnije kafe na svetu.

Maloprodajna cena za kilogram ove kafe kre}e se do 600 i vi{e dolara jer

Kopi Luvak kafa nije najskupqa kafa na svetu samo zbog wenog kvaliteta ve} i zbog procesa proizvodwe. Oboga}eni novim saznawem i iskustvom ali i sa nekoliko stotina dolara “ olak{anim” nov~anikom nakon kupovine kafe namewene za svoje drage prijateqe i porodicu, napustili smo planta`u kafe i krenuli u {umu “Monkey Forest”.

U ovoj ogromnoj rasko{noj {umi sa buj-

nom vegetacijom, zelenilom i rastiwem `ivi vi{e od 700 majmuna koji se kre}u u svojoj prirodnoj sredini u`ivaju u interakciji sa posetiocima ali nije im strana sklonost da iznenada iz ruku nesmotrenih spektatora “{}ape” i poneki mobilni telefon i kameru…Nakon iscrpnih vi{e~asovnih obilazaka turisti~kih atrakcija i ponuda nezaobilazna destinacija bio je ~uveni restoran „Merah Putih“, nosilac titule najboqeg restorana u Indoneziji 2 godine uzastopno za 2023. i 2024. Kako je Indone`anima turizam u krvi, te`e da zadovoqe mu{terije,turiste i goste gde god da odu. U ovom restoranu, do~ekali su nas srda~ni iskreni i topli osmesi dobrodo{lice osobqa {to je obe}avalo jedno prijatno ve~e i lep provod. Pored srda~ne dobrodo{lice vrhunske usluge i muzike, bogata gastronomska ponuda li~ila je na umetni~ko delo. Po svemu sude}i, prisutni gosti nisu krili svoje odu{evqewe i izjave da su se ose}ali kraqevski.

Posle lepih provoda rado smo se vra}ali u Ubud, “ Belu ku}u”, na{ sme{taj „Casa Chersh“ koja je odisala mediteranskim duhom gde smo odmarali du{u i telo uz {oqicu “crnog zlata”, Kopi Luvak kafe koja je ujedno bila razlog i povod na{e uspe{ne potrage za najboqom i najskupqom kafom na svetu i zbog koje se isplatilo i}i u Svet.

Jelena Nedeqkovi}

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

SRPSKE DAME AMERIKE (2)

Nove mlade, pametne i lepe Srpkiwe, koje dominiraju Amerikom ~etvrta su generacija dama srpskog porekla koje poku{avaju da ostvare ameri~ki san. Prve dame srpskog porekla pojavile su se u Holivudu ^etvrtak 30. maj pre 2019.

50 godina. Tada su Srpkiwe po~ele da osvajaju i ostala elitna mesta Amerike. Mirjana Van Blarikom, Srpkiwa iz Beograda u gradu kinematografije kariMirjana Van Blarikom, Srpkiwa iz Beograda sa svetskim jeru je pravila kao novinarka zvezdama, Xonom Travoltom i Samuel Xeksonom poznata po intervjuima sa najve}im umetnicima iz sveta filma i holivudskim legendama. Ro|ena je u porodici re`isera Ivana @ ivkovi}a. Oti{la je 1967. godine u SAD kao dopisnik i radila ekluzivne intervjue za ~asopise „Duga“, „Start“, „Feral Tribjun“, za novine u Japanu, Australiji i Singapuru. U me|uvremenu je postala dopisnik „Ve~erwih Novosti“. Do Bila je ~lan najmla|e ekipe KK je Dragica Radosavqevi}. U ho1991. godine bila je predsednik “Crvene Zvezde” koju je trenirao livudskom svetu ispisivala je Udru`ewa filmskih novinara pokojni Neboj{a Popovi} i ~lan kao wene prethodnice dve Mirjaakreditovanih u Holivudu. Dala juniorske reprezentacije u teni- ne srpski deo istorije Holivuda. je veliki doprinos FEST-u u pr- su. Odselila se Panajotovi}ka Weno umetni~ko i ameri~ko ime voj deceniji od wegovog osnivawa u Ameriku 1959. Diplomirala je je Deniz Hejz. Weni prijateqi su kada je u Beograd dovela Pitera novinarstvo na Bredli Univerzi- veliki re`iseri, glumci i produBogdanovi}a, Xeka Nikolsona, tetu, magistrirala engeleski na centi. Weni najboqi prijateqi Roberta de Nira, Sisi Spejsik, UCLA. Bila je teniski {ampion su glumac Majkl Kejn, dirigent ZuElizabet Tejlor, Kita Karadina, univerziteta, prvak grada Peoria bin Mehta i dizajner \anfranko Denisa Hopera, Xenifer ONil, i prvak Sredweg zapada.Teniser- Fere. Bila je na ve~eri kod prinFrensisa Forda Kopolu i dru- ka na rang listi Kalifornije pu- ca ^arlsa i vojvotkiwe Kamile ge holivudske velikane. Bila je nih 12 godina i ~lan teniskog sa- sa prijateqicom Rouz Mari Brapredsednica „Zlatnog globusa“ veza SAD. Radila kao profesor vo. Imala je samo {esnaest godi(1991/92) ali je zbog antisrpe po- engleskog, novinar, komentator i na kada je pobegla iz Jugoslavije, shvataju}i da je wena porodica producent. litike SAD dala ostavku. osu|ena na propast.

U Los An|elesu je Mirjana Deniz Hejl je glumica i zaosnovala (1996) InternacionalGLUMICE I ZAVODNICE vodnica. Svojevremeno je bila nu pres akademiju, koja dodequje supruga milijardera \uzepea priznawa u 30 kategorija i priMira je bila poznanik i pri- \igantea, zatim slavnog Vinsti`nu filmsku nagradu „Sate- jateq velikih filmskih umetnilit“ najboqim glumcima. Dodequ- ka, kao {to su Pol Wumen, Majkl centa Minelija, te tako i ma}eje i nagradu „Nikola Tesla“ (2003) Daglas, Xon Travolta, Tom Kruz, ha Lajze Mineli, a naposletku i za vizuelne efekte, koju su dobi- Denzel Va{ington, Rasel Krou, supruga pokojnog Prentisa Koba li i Xejms Kamerun i Xorx Lukas. Hju Xekman, Kejt Blan{et, Xon Hejla. U filmskom svetu poznata Ima ekluzivno pravo da daje i na- Garsia i Britni Spirs . Vlasnik je kao „carica San Franciska”, jer gradu „Meri Pikford“, zvezde ne- je izdava~ke ku}e “Vuk Publishing” su joj svi pametni, lepi i imu}ni mog filma. Bila je (2012) predse- i autor kwige “U~iti engleski mu{karci Kalifornije dolazili davaju}i Evroazijskog filmskog interaktivno”. Bila je ~lan upra- na noge. Pripada ameri~koj eliti, festivala u Kazahstanu. Udata ve Udru`ewa stranih novinara {to sama i potvr|uje re~ima: „Roje i `ivi u Los An|elesu. Wena i ~lan `irija za nagradu Zlatni nald Regan me je pozvao na prvu sugra|anka iz Beograda i kolegi- globus iz Los An|elesa. Uvr{} zvani~nu ve~eru koju je za goste nica novinarka Mira Panajoto- ena je u ediciju „Ko je ko u prosve- organizovao u Beloj ku}i, po{to vi} bila je maturant Prve `en- ti SAD”. Poku{ala je po~etkom je postao predsednik. Bila sam u ske gimnazije i Muzi~ke {kole, 21. veka da u Beogradu organizu- dru{tvu kraqa i kraqice od Jorodsek piano. Zavr{ila je studije je Filmski festival “Holivud”. dana. Sa Reganovima se, ina~e, znam od 1962. godine. Nensi Regan engleskog na Beogradskom univer- Preminula je u Los An|elesu. mi je draga prijateqica“, hvalila zitetu. Igrala je tenis i ko{arku.

Legenda ameri~ke elite bila se Deniz.

Holivudska producentkiwa Jelena Helen Lazi}, }erka Jawe i Bo`a Lazi}a, ro|ena je 1919. godine u gradi}u Neda u Viskonsinu.

Zavr{ila je {kolu za sekretarice u Milvokiju i pridru`ila se 1940. godine sestri Mili u Los An|elesu. Po~ela je da radi za „Radio Keith Orpheum Studios“ tako je, kao izvr{na sekretarica producenta, zapo~ela svoju holivudsku karijeru. Tada su svoje karijere u istom studiju zapo~iwali i Robert Mi~am i Keri Gran.

Glumica i manekenka Lidija Lorens bila je Srpkiwa u Holivudu. Ro|ena je kao Lidija Vujnovi} u Baltimoru. Ve} sa tri godine bila je manekenka i glumica. Diplomirala je biologiju na Tauson Stejtu i prava na Univerzitetu Merilend. “Baltimor magazin” Glumica Mila Jovovi} uvrstio ju je me|u „deset najsek-

12

^etvrtak 8. februar 2024. 19

DRU[TVO

uuu Pre pola veka `ene srpskog porekla po~ele su da osvajaju ostala elitna mesta Amerike. Slavu su stekle Deniz Hejz, Lolita Davidovi}, Mila Jovovi} i Ana Aleksandar

sipilnijih `ena”. Ve} kao petogo- dan 1998. godine. Ministarstvo di{wakiwa, Lidija je glumila u za dijasporu Srbije je odlikovalo pozori{tu u Baltimoru, i to sve 2005. godine Ordenom Nemawi}a. do svoje 15. godine. Na Pibodi In- Majka je dvoje dece i `ivi u Holistitutu diplomirala je klavir i vudu.

Holivudska glumica Mila Joklasi~ni balet. Za vreme studirawa pisala je za “Baltimor News vovi} je dosta mla|a od Lolite.

American”. Bila je lepotica tj. Ro|ena je u Kijevu 1976. godine.

Mis Merilenda. Igrala je sa Raja- Potomak lekara Bogi}a Jovovi}a nom O’Nilom u filmu “So fine”, sa i majke Galine Longine, ukrajinXeki Glison u “Izzy and Moe Izzy ”, ske glumice, koji su je krstili kao i sa Madonom u “Desperately see- Milicu. Uselila se sa roditeqiking Susan”. Gostovala je u emisiji ma 1981. u SAD. - Kao devoj~urak bila je beDejvida Letermana i pojavqivala se u spotovima Bilija Xoela skrajno pametna, lepa i nesta{na. i Hulija Iglesijasa. Na Brodveju To je privuklo holivudske produAustralian - West Balkan (AWBHO) Organisation cente – pri~aReleif Gradimir Markovi} je igrala u predstavi “Noisse off”, Humanitarian iz ^ikaga. i dobila veoma dobra kritike – 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 Sa jedanaest godina Mila predstavio mi je reporter Dragan snima prvi film „Dva mese~eRakowac iz Holivuda. va ukr{tawa”, zatim “Povratak u Plavu Lagunu”, “^aplin”, “DaDRUGA GENERACIJA MELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG zed and Confused “,”No}ni voz za BALKAN Milena Nikoli} Bo`ica Savi} i „Kafka”.Petrovi} Proslavila KrajemEXPRESS dvadesetog veka ame- Katmandu”, (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584“Peti element” Enterprises se filmom u kome ri~ku kinematografiju i umetALBANS da krase Edensor Park i igra 0424 112 228 Rade Burs Vilis, a koji je radio nost ST po~iwu talenat 9367 5838 Davidovi} 9823 1401 67 Kennedy Dr. 396 633 drugi suprug Luk0419 Beson i fillepota Lolite i Mile wen 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains Jovovi}. One su bile najboqe mom “Jovanka Orleanka”. Igrala Ras Trade 9793 6210druge Amira Tupkovi} u filmovima “Perfect Getaway” predstavnice generacije ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield i “Stone”, tv serijama „Udata za uspe{nih Srpkiwa u SAD. Dandenog Drive Blair Athols Euro -Zaga „Raj”, „Parker Luis”.

Lolita Davidovi}, potomak decu”,Zona NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} Na prekretnici dva mileniBranka Davidovi}a iz Beograda 0425 358 539 0420 201 344 Egan CI. i 33 majke izWerribee Qubqane, ro|ena je u juma stigao je i podladak druge 0432 619 885 kanadskom Ontariju 1961. godi- srpske generacije mladih srpskih TRAVEL ne.SAFEWAY Odrasla u srpskoj tradiciji i dama u Holivud. Mile Nikoli}, - BiH 9534 govori 4866 srpski. Zavr{ila Srbija poslovni ~ovek iz Kalifornije odli~no maksimalno 40 9366 9299 da nabroji neka imena je studije glume u Kanadi. Karije- poku{ao jekilograma ru je zapo~ela u tv serijama 1981. koja su ostavila zna~ajan trag u godine. Prvi film „Razred” sni- kinematografiji SAD i sveta, - To je pre svih glumica i pemila je 1983. godine. Popularnost sti~e 1991.godine kada je nomi- va~ica Kristina Cvijeti}, ~iji novana za gluma~ku nagradu ACE otac je poznati re`iser iz Palm u filmovima „@ena u zatvoru” i Springa. Posle Bojane Novako„Plamena `etva „ (1996). Igrala u vi}, glumice iz Australije u grad filma pristigla je i wena sestra 86 filmova i tv serija.

Nastupala sa Kevinom Kost- Valentina Novakovi}, tako|e, nerom u filmu „JFK”, sa Polom majstor glume. Novo filmsko ime Wumenom u „Blejz” i “@ena Xeki”. srpskog porekla bila je MirjaUradila je filmove “Ubiti dragu” na Mijojli}, koja je sara|ivala (2006), “Septembar Dawn”, (2007), na filmovima „Robinson Kruso“, “Smiti” (2012), “Dugo jahawe” „Tiha no}“, „Mama Lu~ija“, „Put oko (2015) i tv serije “Dobri Bo`e” sveta za 80 dana“, „Hajdi“, [erlok Holms“, sa gluma~kim veli~ina(2012) i “Romeo ubica” (2013).

Kao srpski aktivista bila je ma poput Sofije Loren, Nastasje spiker na Srpskom radiju u Los Kinski, Franka Nera i mnogima An|elosu. ^lan je pravoslavne drugima. parohije Sveti Sava u San Gabri(Nastavqa se ) jelu, gde smo se sreli na Badwi

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

20 ^etvrtak 8. februar 2024.

PUTOPIS

Kuba i Havana – egzotika pro{lih vremena Iako je op{te poznato da je Kuba zemqa gde se `ivi skromno ali sre}no, mnoge iznenadi ~iwenica da je to jedna od zemaqa sa najvi{om stopom pismenosti. Obrazovawe kao i zdravstvo su besplatni i kvalitetni. Mnogi smatraju da Kubu i Havanu treba obi}i pre nego {to izgube svoju autenti~nost, {to je i mogu}e ako se nastavi trend otvarawa Kube prema svetu, dolaskom investitora i razvojem turizma, pa i kona~nim dolaskom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Ipak, na promene ne treba uvek gledati negativno, a ako `elite da na momenat zaboravite savremeni moderan svet, posetite ovo ostrvo boja, ~uvenog ^e Gevare, Fidela Kastra i “oldtajmera” koji podse}aju na neko davno pro{lo vreme. @ivot u Havani Havana je glavni i najve}i grad Kube, najve}eg ostrva Kariba. Mnogi ga zovu i gradom u kome je vreme stalo zbog wegovog izgleda, na~ina `ivqewa tamo{weg stanovni{tva i ostalim specifi~nostima koji se mogu videti. Iako je u Havani, ali i na celom ostrvu, veoma malo gra|eno u vreme posle revolucije, upravo je to doprinelo da Kuba postane tako interesantna turistima iz svih krajeva sveta.

Okru`eni starim, polusru{enim zgradama, fasadama svih mogu}ih boja, starinskim automobilima, na momente }ete mo`da imati ose}aj da ste deo nekog filma.

Havanci su uglavnom na ulicama, ispred svojih ku}a, pri~aju i dru`e se i uvek se od nekud ~uju zvuci muzike. Po{to je uvek sve otvoreno ~esto ih, prolaze}i ulicom, mo`ete videti i kako zavaqeni u naslowa~ama gledaju glasno poja~ane televizore. Nemojte se iznenaditi ukoliko vam na ulici pri|u, pitaju odakle ste, {ta radite i sl. Ponudi}e da vas odvedu negde, poka`u ne{to, a na kraju i da vam prodaju, na primer, cigare. Najboqe je da se pri~a zavr{i na qubaznoj kratkoj konverzaciji, bez kupovine, jer je veliki broj falsifikata koji uop{e ne vaqaju. Tokom {etwe kroz staru Havanu ima}ete priliku da vidite i mnoge `ene obu~ene u tradicionalnu no{wu. Ne zaboravite da im za fotografisawe ostavite bar neki dinar, zapravo, one to i o~ekuju. Jedna od najve}ih atrakcija na ulicama su definitivno automobili iz 50-ih i 60-ih godina pro{log veka koji se na Kubi jo{ uvek voze. Oni ~ine sliku kojom se Kuba naj~e{}e prezentuje. Ta zemqa je pravi muzej starih automobila.

Kako potro{iti vreme u Havani?

Tokom prve {etwe, odrednica mo`e da vam bude npr. Central park, do koga mo`ete sti}i i taksijem ukoliko je prevelika razdaqina od mesta gde ste sme{teni.

Central park je sme{ten ispred istoimenog hotela i mesto gde se nalazi mnogobrojni taksisti i polazi{te autobusa za razgledawe grada. Odatle mo`eti krenuti sa jednom od tura na panoramsko razgledawe i tako se upoznati sa Havanom. Tom prilikom }ete videti i koliko je grad u stvari ogroman. Vodi~ }e vam posebno skrenuti pa`wu i pri~ati o ~uvenom Hotelu Nacional (kroz ~iji lobi mo`ete nekom drugom prilikom pro{etati, popiti pi}e u ba{ti), hotelu Habana Libre, kao i hotelima u delu grada Mira Mar do koga te{ko da biste do{li da niste na ovoj autobuskoj turi.

Nakon toga, mo`ete se uputiti ka ulici Obispo. Nalazi se u centralnom delu stare Havane i nedaleko od Central parka gde }e vas u povratku vratiti autobus.

Predstavqa jednu od glavnih ulica u kojoj mo`ete na}i raznovrsne (uglavnom {arene) suvenire, razglednice pa i po{tanske sandu~i}e. Ne znamo ta~no koliko vremena je potrebno da jedna razglednica stigne sa Kube na poslatu adresu, ali hajde da pretpostavimo da to funkcioni{e. Na po~etku ulice se nalazi i lokal Turisti~kog centra, gde se mo`ete raspitati ako imate neke nedoumice, dobiti potrebne informacije i nabaviti mape grada.

Ku}a Ernesta Hemingveja

Ogroman mural ^e Gevare

Plaza de Armas Kraj ulice Obispo izlazi na jedan od svega nekoliko ure|enih trgova u Havani, Plaza de Armas, poznat po mnogobrojnim {tandovima sa starim i novim kwigama, posterima, kao i drugim starinama, gde se mogu na}i i neki od retkih primeraka. Na trgu se nalazi i Nacioalni muzej istorije Kube i nekoliko restorana sa ba{tama gde se mo`ete odmoriti i prezalogajiti ne{to uz zvuke kubanske muzike. Pored ovoga, tu su jo{ ~etiri trga koja bi trebalo da vidite. Ako se nalazite na ovoj ta~ki lako }ete sti}i do Plaza de San Francisco, a odatle i do trga Plaza Vieja. Povezani su uskim uli~icama koje vas prosto vode do trgova. Plaza de San Francisko je trg na kome se nalaze dva lepa kafi}a sa velikim ba{tama i jedna od retkih fontana. Ukoliko sednete u neki od wih ima}ete utisak da ste negde u Italiji. Lepo je ure|en, poplo~an, i sve gra|evine koje se tu nalaze su sa novim, restauriranim kamenim fasadama. Mo`da nije klasi~no kubansko mesto naizgled, ali je sigurno mesto koje }e vam prijati da vidite i da pro{etate wime. Pod za{titom je svetske kulturne ba{tine i poti~e jo{ iz 16. veka.

Plaza Vieja (stari trg) je jo{ jedan trg pod za{titom Uneska.

Plaza de la Revolucion Na drugom kraju grada nalazi se ogroman trg, poznat po bronzanoj silueti (muralu) ^e Gevare. Tu je i wegov citat „Do pobede, uvek“. S obzirom na svoju veli~inu, naizgled je prazan i nem u odnosu na sku~enost na koju ste navikli {etaju}i ulicama Havane. Me|utim, ~im se popnete do spomenika nacionalnom heroju Hose Martiju koji se nalazi u podno`ju torwa visokog 109 m, sa koga se pru`a panorama Havane, shvati}ete da upravo takav odgovara onome {to ga okru`uje. Sa bilo kog mesta na platou mo`ete napraviti divne fotografije. Tu se odr`avaju sva ve}a okupqawa, a poznato je da je i Kastro tu dr`ao svoje ~uvene govore. S obzirom da se nalazi malo daqe od centralne zone grada, zgodno ga je obi}i tokom autobuske ture panoramskog razgledawa grada.

Ku}a Ernesta Hemingveja Ku}a Ernesta Hemingveja je u stvari sada neka vrsta muzeja i nalazi se ne{to daqe od centralne zone grada. Poznata je kao mesto gde je Hemingvej proveo nekoliko godina svog `ivota, gde je pisao i stvarao. Enterijer je takav da oslikava vreme kad je on bio tu. Veoma malo toga je preure|eno i prilago|eno potrebama turizma. Vide}ete predivan vrt i prostorije ba{ onakve kakve su bile u vreme kada je Hemingvej boravio u gradu koji su, po wegovim re~ima, po lepoti prevazilazili jedino Pariz i Venecija.

Capitolio Capitolio }ete videti ~im budete do{li do Central parka. Ukoliko ste vi{e dana u Havani, sigurno }ete pored wega pro}i i vi{e puta jer se nalazi na centralnom mestu, odakle vas putevi vode na vi{e strana. Svojim spoqa{wim izgledom podse}a na Belu ku}u u Va{ingtonu, dok je unutra{wost u kubanskom duhu. Centralna sala u zgradi je poznata po Statui Revolucije visokoj 17 m (tre}a najve}a statua u zatvorenom prostoru) i dijamantu na patosu sale, koji predstavqa nulti kilometar, ta~ku odakle se ra~unaju sva rastojawa na ostrvu.

KWI@EVNOST

4.4.FEBRUARA FEBRUARABI BISLAVIO SLAVIO94.

94.RO\ENDAN RO\ENDAN

BIO BIOOSU\EN OSU\ENNANA1515GODINA GODINAROBIJE, ROBIJE,AAZAZASOBOM SOBOMOSTAVIO OSTAVIONEPROLAZNA NEPROLAZNADELA: DELA:

Svi Svigagapamte pamtepo po”Besnilu”, ”Besnilu”,aa ne ne znate znateda dajejenapisao napisaokultni kultniffilm ilm 4. februara pre 94 godine rodio se Borislav Peki}. Srpskog kwi`evnika mnogi s pravom smatraju jednim od na{ih najve}ih pisaca svih vremena.

Kao dete se ~esto selio sa porodicom, a po zavr{etku Drugog svetskog rata je uhap{en zbog aktivnosti u omladinskoj organizaciji Savez demokratske omladine. Imao je 18 godina i osu|en je na 15 godina te{kog zatvora.

Pu{ten je posle pet godina robije.

Svoje do`ivqaje iz zatvora Borislav Peki} uspeva da preto~i u roman „Godine koje su pojeli skakavci” me|utim, kako nije uspeo da prona|e izdava~a koji }e kwigu i objaviti, roman {aqe na anonimni kwi`evni konkurs i osvaja prvu nagradu.

Ipak ni{ta nije moglo da zaustavi wegovo stvarawe - „Vreme ~uda”, „Atlantida”, „Besnilo”, „Godine koje su pojeli skakavci”, „Zlatno runo”, „Kako upokojiti vampira” i drugi nezaboravni romani.

^etvrtak ^etvrtak 8.

8. februar februar 2024. 21

DVADESETJEDNOGODI[WI DVADESETJEDNOGODI[WI POMEN POMEN

Milica Milica ]ur~i} ]ur~i} 15.06.1961.

15.06.1961.––12.02.2003.

12.02.2003.

Draga Dragana{a na{aMilice, Milice, nema nema dana dana da da pro|e pro|e aada nam ne nedostaje{.

21 godina da nam ne nedostaje{. 21 godina je je pro{la, pro{la, ali aliuvek uveksi sisa sanama nama uu mislima mislima ii na{im na{im srcima, srcima, pri~amo o tebi unu~i}ima pri~amo o tebi unu~i}ima da da znaju znaju za zawihovu wihovudragu dragu baku. baku. Volimo Volimo te te zauvek! zauvek! ]erke ]erkeVioleta Violetaii Malina Malina sa sa porodicom, porodicom, pokojni mu` Miki, pokojni pokojni mu` Miki, pokojni otac otac Milo{, Milo{, majka majkaPersida, Persida,sestra sestra Milena Milena ii brat brat Milan Milan sa saporodicama, porodicama,te te ostala ostala familija, familija, kumovi kumovi iiprijateqi. prijateqi.

Neki od filmova ~iji je scenarista i koscenarista bio Borislav Peki} su: „Valter brani Sarajevo”, „Vreme ~uda”, „Dim“, „13. jul”. „Valtera” je pisao kao koscenarista sa \or|em Lebovi}em.

Francuska vlada ima poseban fond iz koga se finansiraju kapitalna dela vrhunskih pisaca strane kwi`evnosti, pa je wihova komisija pre desetak godina odabrala „Zlatno runo” za pre-

vo|ewe i {tampawe, {to je veliki uspeh.

Mnogo je pisao i postao jedan od najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika 20. veka, ali je stalno bio na udaru komunisti~ke vlasti, pa je emigrirao u London.

Prikqu~io se demokratskoj borbi po~etkom devedesetih, ali je umro sa samo 62 godine, od raka plu}a... Uspomenu na wega danas ~uvaju supruga Qiqana Peki} i }erka Aleksandra.

”Godine ”Godinekoje kojesu supojeli pojeli skakavci” skakavci” Neke ideje iz kwige ”Godine koje su pojeli skakavci”, Borislav Peki}, BIGZ, Beograd,1987.

Pitam se {ta bi se s na{om sinteti~kom civilizacijom dogodilo kad bi se na razaraju}em vazduhu neke nepojamne istine, neke poranele budu}nosti, weni unutra{wi dekomponuju}i procesi silovito ubrzali, kad bi se stala raspadati tempom kome su do ni{tavila potrebni minuti a ne stole}a? ***** Zapitajmo se, kad ~itamo istoriju ne~eg {to o sebi ni{ta svojom logikom i svojim jezikom ne mo`e re}i, {to od na{e ne mo`e da se brani, zapitajmo se da li je ba{ sve tako bilo, da li su stvari uistini izgledale ovako kako ih vidimo, i zna~ile {to zna~e danas, posle nekoliko hiqada, stotina, desetina, pa mo`da i svega nekoliko godina. Sve dubqa neslagawa u istoriografiji i memoarskoj literature Jugoslavije o doga|ajima izme|u 1941. i 1945, pa i kasnije, sve do onoga sto {e zbilo skoro ju~e, i ~emu smo o~evici, pozivaju nas na sumwu i skromnost u zakqu~ivawu. ***** Jedino u pore|ewu s tim slepim mrqama memorije, bledi, nejasni, pa i neprepoznatqivi otisci pro{losti u dnevniku imaju izvesnu aksiolo{ku vrednost. ***** Ne tvrdim da za skojevce i aktiviste subjektivno “ura i oruk-period” izme|u 1944. i 1948. pa sve tamo do kasnih pedesetih, ukoliko u cvatu nije smo`den na Golom

otoku, nije bio ~ist i svetao, niti da takav nije sve do danas ostao – premda bi se o psiholo{kim motivima moglo razgovarati – ja samo tvrdim da za one na kojima se wihova mladala~ka i plemenita revolucionarna revnost i`ivqavala, to doba, tako|e subjektivno, ni najmawe nije bilo ni ~isto, ni svetlo. Bilo je mra~no i prqavo.

A iznad svega – te{ko.

U nekom smislu – zanemariv{i, najpre, mladost koja sve stvari po sebi olak{ava, a potom i ludost koja ih ~ini ve} sasvim lakim – to je doba za “podnosioce nezadr`ivog To~ka istorije” bilo neuporedivo te`e od poznijeg perioda “otapawa leda” i nezadr`ive renesanse gra|anskog, tr`i{nog i potro{a~kog mentaliteta, kojeg ti biv{i skojevci podvrgavaju, mawe-vi{e, umesnoj moralnoj kritici. ***** ^ovek koji ~ita svoj dnevnik li~i na zanesewaka {to bi da opovrgne Heraklita i u istu vodu dva puta u|e, ali dok ga pi{e on je u vodi, ma kako brzo tekla, uvek u istoj. Tek kada vreme pro|e, te se ~ovek od starih tokova `ivota odmakne, mo`e ih videti kao reku {to je samo po imenu jedna, a u svemu drugome,

izgledu, {irini, dubini, brzini, a naro~ito intenzitetu `ivota u woj, uvek – neka druga voda. ***** Istorija je, dok se doga|a, svest Vrste. (Ne, dabome, u smislu nevega {to je namerno, smi{qeno, pogotovu pametno, nego ne~ega {to se, ma kakvo da je, barem donekle zna, vidi, ponekad uvi|a i prosu|uje.) Kd se dogodi, odlazi u wenu podstvest. Kao pojedinci, mi `ivimo bez – iako ne i mimo – istorije. Nismo je svesni i kad `ivi kroz nas. Nismo je svesni, ne prepoznajemo je i kad u woj neposredno uvestvujemo, kad je – ~inimo. To je omogu}ilo Louis XVI da na dan pada Bastille u svoj Dnevnik zabele`i “Rien” (“Ni{ta”). ***** Na Zadu{nice se grobqu ide sa proskuricama i uspomenama, ne sa dokumentima i dokazima, sa kojima se, opet, mora na sud, na kome uspomene slabo vrede ako drugim dokazima nisu potkrepqene, premda su vam na Revolucionarnim sudovima, pa i na na{im posle rata, i najja~i dokazi vredeli taman koliko – poskurice za umirivawe duhova.

Po uspomene ~ovek ide da one ne do|u po wega. A one mogu biti

samo u wemu. I sve {to uspomena nije – ni{ta nije. ***** Ako ne uspem sa kwigom “Godine koje su pojeli skakavci”, izgubio nisam ni{ta, osim vremena i malo samopo{tovawa. Vremena nemam pa ga nemam za {ta ~uvati. Ako mi treba, za samopo{tovawe }u morati da se obratim sada{wici, jer ko ga samo u svojoj pro{losti tra`i – nema ga. ***** ^ak i najkrvavijeg rata ~ovek se voqnije se}a nego svog zatvora. U ratu je ~ovek bio heroj, i kad nije bio. Nije mo`da li~no, ali je bio posredno – op{tom heroikom rata. Jer rat je – po milo{ti naopako shva}ene istorije i qudske misije – ne{to herojsko, i kad je krvavo, prqavo, besmisleno, ne~ove~no.

U zarobqeni{tvu, ropstvu,

na robiji, u hapsani i koncentracionom logoru nema ni~eg herojskog, i ako heroja izdr`qivosti, ~asti i du{evne dobrote mo`e biti. Tu je konceptualno sve krvavo, prqavo, besmisleno, ne~ove~no, iako na pojedina~nom nivou, u nekom momentu, ume da bude zdravo, ~isto, svrsishodno i qudsko, pa ponekad i epski uzvi{eno. Ali i tada na~elo ostaje – u zatvoreni{tvu ~ovek nikad nije heroj nego je i heroj tek zasu`weni ~ovek. ***** “Dobar odgoj je na{a jednina odbrana pred varvarima” – kazao mi je jedan od uglednijih pluskvamperfekata moje revolucionarne mladosti. “Bajoneti su boqi”, odgovorio sam. Onda se nisam odlikovao naro~itim ~ovekoqubqem. A ni nekim odgojem, kao {to se vidi.

22 22 ^etvrtak ^etvrtak 8.

8. februar februar 2024.

2024.

DRU[TVO

KAD KAD NAROD „LE^E“ PEVA^ICE:

Veliki ka{aq je bolest za muzej, a u Srbiji od wega umiru bebe Veliki ka{aq je bolest koja bi trebalo da bude u muzeju medicine. Deca umiru, a postoji vakcina, to je nepojmqivo, neprihvatqivo. Treba videti za{to su deca obolela, i}i za epidemiolo{kim tragom, videti ko je odgovoran. Postoji kalendar obavezne vakcinacije regulisan zakonom. Postoji i zakonska kazna. Moramo se uozbiqiti kao dru{tvo.

Ovo za Sputwik ka`e na{ eminentni infektolog prof. dr Dragan Deli} povodom vesti da je ~etvoro dece preminulo od velikog ka{qa na Institutu za majku i dete u Beogradu: „Sad su protiv vakcine roditeqi koji su vakcinisani protiv tih bolesti, oni prave problem zato {to su ne{to pro~itali na internetu. To mora da se spre~i“!

Lekari mesecima upozoravaju na pojavu velikog ka{qa, koji izaziva bakterija Bordetella pertussis. U svojoj dugogodi{woj praksi na{ sagovornik se susretao sa ovom bole{}u koja je imala i smrtni ishod. Ka`e da je re~ o veoma zaraznoj bolesti, od 100 izlo`enih osoba, 70 }e je dobiti, ako nema imunitet.

U svojoj klini~koj praksi naj~e{}e je vi|ao odoj~ad, novoro|enu decu, zato {to majka ne prenosi za{titu protiv pertusisa kao kod drugih infektivnih bolesti. „Kod malih bogiwa znamo da je novoro|eno dete za{ti}eno makar {est meseci, jer mu je majka prenela antitela. Ovde nema tog prenosa, tako da smo vi|ali odoj~ad sa pertusisom, ali i decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta“, ka`e ovaj lekar.

DOLAZI DO PREKIDA DISAWA Klini~ka slika je veoma karakteristi~na, pacijent prolazi kroz tri stadujuma, prvi je dosadni ka{aq, pre svega

tokom no}i. Traje oko dve nedeqe, ali za razliku od drugih infektivnih bolesti, dete nema temperaturu. Posle toga dolazi u fazu zacewivawa od takozvanog magare}eg ka{aqa. „U tim epizodama zacewivawa, mo`e do}i do prekida disawa koje mo`e da traje ~ak minut ili dva. Dete poplavi zbog nedostatka kiseonika, to je zaista traumati~no i za samo dete i za porodicu, pa i za nas lekare. Na kraju izbaci sluz koja podse}a na belance. Problem je {to deca refleks iska{qavawa razvijaju tek po ro|ewu i ~esto ne mogu da izbace taj sekret“.

Po{to dete ne mo`e da iska{qava, mogu da se razviju upale plu}a, upala sredweg uha, ali i mehani~ke komplikacije. Od naprezawa mogu da se pojave kile na trbuhu, mo`e da se javi i encefalopatija, mozak trpi zbog nedostatka kiseonika.

VAKCINA POSTOJI SEDAM DECENIJA Bakterija je otkrivena 1906. godine, a vakcinacija se sprovodi od 1960. godine.

Da bi se za{titila cela populacija obuhvat vakcinacije mora da bude preko 95 odsto, ali to u na{oj zemqi nije slu~aj.

Dr Deli} ka`e da je vakcina protiv velikog ka{qa apsolutno sigurna, jer se u organizam ne unosi sama bakterija, ve} toksin koji joj pripada, ali je izgubio toksi~ne osobine i zadr`ao antigenu gra|u.

Na te antigene, stvaramo antitela. „Imali smo epidemiju morbila pre kovida, 15 qudi je umrlo na pravdi boga. Nedopustivo je da imate vakcinu, da vam neko umire. Problem je u tome ko nam sprovodi zdravstveno vaspitawe, da li dru{tvene mre`e ili {kole i zdravstveni sistem“, isti~e dr Deli}.

I predsednik Udru`ewa pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis smatra

da je u na{oj zemqi na snazi nerpihvatqiva, defanzivna medicina, u kojoj roditeqi odlu~uju. Ka`e da su podaci o vakcinaciji netransparentni, ali da Udru`ewe do wih ipak dolazi, zahvaquju}i revnosti kolega.

On obja{wava da vakcinacija protiv velikog ka{qa po~iwe sa navr{ena dva meseca, {to zna~i da izlagawe bakteriji do tada mo`e biti opasno. „Zato svi ostali treba da budu vakcinisani. Kad nemaju drugi, oni nemaju od koga da dobiju. Problem je {to imamo mali procenat obuhvata, 80 odsto, verujem da je trenutno i mawi. Pri tom se razlikuje po regionima. Na mestima gde su najve}e koncentracije stanovni{tva, Beograd i Ju`noba~ki okrug, po pravilu je najmawi obuhvat vakcinacijom“, ka`e dr Konstantinidis.

MI[QEWE ESTRADE VA@NIJE OD STRU^NOG On dodaje da je obuhvat vakcinacije za morbile mawi od 60 odsto i da smo o~igledno do{li do ta~ke u kojoj je i obuhvat vakicnama protiv velikog ka{qa premali da bi mogli da se za{titimo.

Ka`e da ovo nije alarm za lekare i roditeqe, ve} za ~itavo dru{tvo, umiru nam bebe. „Mi{qewe jednog profesora Deli}a se izjedna~ava sa mi{qewem, govorim kroz paradigmu i metaforu, neke peva~ice, pri ~emu je za ve}inu weno mi{qewe

ispravnije. To je problem, na~in `ivqewa koji ne postoji samo kod nas, ali posebno na balkanskim prostorima, u zemqama biv{e Jugoslavije. U Rumuniji imamo istu pri~u. U zemqama EU se trzaju kada obuhvat vakcinacije padne sa 96 na 93 odsto“.

VI[E NA^INA DA SE IZBEGNE VAKCINACIJA Ovaj pedijatar ka`e da apsolutno podr`ava apel dr Deli}a da se sprovede istraga o ~etiri smrtna slu~aja beba koje su umrle od velikog ka{qa. Nagla{ava da lekari rade svoj posao, te da postoji puno na~ina da se izbegne vakcinacija. „Dete je bolesno, ima privremenu spre~enost za vakcinaciju, dobije potvrdu i ode da se upi{e u vrti}. Oni ka`u, primi}emo ga, vakcinisa}e se za par nedeqa.

Kada to vreme pro|e, niko vi{e ne tra`i potvrdu o vakcinaciji“.

Predsednik Udru`ewa pedijatara napomiwe da nemamo jedinstveni informacioni sistem, deca koja se vakcini{u u privatnoj praksi ulaze u wega samo ukoliko roditeq odnese potvrdu da je dete vakcinisano ili privatni pedijatar obavesti dr`avnog o tome, {to ne mora da se desi.

@eqko Bodro`i}: Kako vlast sama sebe da osudi osudi za za ubistvo ]uruvije – o~igledno je da smo svi mi taoci taoci BIA BIA

Vladika Grigorije objasnio {ta je najja~e oru`je da se uzdignemo kad padnemo na dno Kad nam je te{ko, na{a du{a tra`i spas - a vladika Grigorije otkriva mo}an alat koji ima svako od nas.

Vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nema~ke, mnogim qudima je duhovni vo|a, a na svom Instagram nalogu deli sa nama svoje duboko promi{qene mudrosti o `ivotu – koje padaju kao melem na ranu kada nas `ivot izrawavi.

U svom posledwem za du{u lekovitom postu ispri~ao je kako svi mi imamo jedan dar koji nam je najja~e oru`je kada padnemo na dno.

Post je naslovqen: „Smirewe kao novi po~etak“, a tome vladika ka`e slede}e: „[ta god i kako god da se dogodi s na{im `ivotom i s na{im `ivotima, bilo da smo se uspjeli podi}i na neki nivo ili da smo pali na dno, ostaje nam jedan neobi~an dar, koji uvjiek mo`emo da upotrijebimo kao najja~e oru`je.

Taj dar se zove smirewe.

Kada god se smirimo do krajwih granica svog bi}a, kada se spustimo do zemqe, Gospod nas svojom blagoda}u kao rosom dotakne i mi ponovo ustajemo i cvjetamo kao da se ni{ta nije dogodilo.

Zato je smirewe toliko va`no i toliko dragocjeno“, zakqu~uje vladika Grigorije.

Predsednik Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije (NUNS) @eqko Bodro`i} ocenio je za N1 da je bila je la` da }e svi resursi biti upregnuti u re{avawe slu~aja ubistva novinara Slavka ]uruvije jer je opstrukcija bilo sve vreme sa svih strana. „Na{a je ideja da javnim okupqawem poka`emo da se ne mirimo sa ovakvom odlukom. (…)

U ovom trenutku cela novinarska zajednica je okupqena oko ovog slu~aja i `elimo na{im okupqawem ispred Apelacionog suda da poka`emo da smo jo{ uvek tu uprkos svemu i da se ne}emo pomiriti sa ovakom odlukom. Da }e biti zabraweno i ka`weno ubijati novinare, odnosno vr{iti zlo~in prema bilo kome, a da on ne bude sankcionisan“, istakao je Bodro`i}.

Kako isti~e, to je najlo{ije od svega jer upravo porodica, prijateqi i kolege Slavka ]uruvije nemaju satisfakciju u pravdi, jer wega nema ve} 25 godina. „Ovakva presuda je poruka budu}im generacijama da iz ovakve dr`ave treba be`ati. Ne vidim drugu poruku osim toga da je dr`ava nemo}na pred nekim kriminalcima i da ne mo`e da re{i slu~aj ubistva novinara dve i po decenije. Ceo sudski proces je pokazao da je bila la` kada je re~eno 2013. da }e svi resur-

si biti upregnuti jer se videla opstrukcija sve vreme. Vi imate BIA koja navodno poma`e, kao naslednica Udbe i DB-a ona {titi svakog svog pripadnika ma {ta god da je on uradio. I o~igledno da smo svi mi taoci te BIA do dan danas i da ova dr`ava nikada ne}e uspeti da iza|e iz tog polo`aja“, obja{wava Bodro`i}.

Ceo sudski proces, navodi, bio je fali~an. „Mnogi iz sada{we vlasti su bili deo vlasti koja je stajala iza ubistava Slavka ]uruvije.

Kako }e oni sami sebe da osude“, naveo je.

Na protestnom okupqawu, kako ka`e, ne}e biti govora. „Ti{ina u ovom trenutku je najboqa poruka ovakvoj vlasti i ovakvim sudovima“, navodi.

Fondacija Slavko ]uruvija pozvala je na protestni skup danas, u 14 ~asova, ispred Apelacionog suda, u Nemawinoj ulici broj 9 zbog presude u slu~aju ubistva novinara Slavka ]uruvije.

Predsednik NUNS-a @eqko Bodro`i} kazao je za N1 da je iza portesta stoji Koalicija za slobodu medija, pre svega Slavko ]uruvija Fondacija, NUNS, Asocijacija medija, Lokal pres, ANEM i UNS. Podsetimo, nakon 10 meseci skrivawa od javnosti, Apelacioni sud je u petak objavio odluku da je ~etvoricu biv{ih pripadnika Resora dr`avne bezbednosti oslobodio krivice za ubistvo ]uruvije, uz tvrdwu da se “pravosu|e predalo pred silom”.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 8. februar 2024. 23

JEDNA JE MAJKA:

Violeta je donirala }erki An|eliji (30) bubreg i pru`ila joj {ansu za novi `ivot!

Na Klinici za kardihirugiju ni{kog Univerzitetskog klini~kog centra ove nedeqe obavqena je prva transplanta-

poklonila je bubreg svojoj }erki An|eliji i tako joj podarila {ansu za nov i normalan `ivot.

Mamin bubreg je kod An|elije vra-

cija bubrega u 2024. godini i to zahvaquju}i tome {to je majka Violeta donirala bubreg svojoj }erki An|eliji (30), saop{tio je direktor Klinike za kardiohirurgiju dr Dragan Mili}. „Na{ narod ne ka`e uludo da je ‘jedna majka’… Mama Violeta

tio u normalu izrazito povi{ene preoperativne vrednosti kreatinina i ureje (parametri koji pokazuju funkciju bubrega) sa 530 i 31 na 113 i 5 i to za nepuna 4 dana“, istakao je dr Mili} u objavi na svojoj Fejsbuk stranici.

Prema Mili}evim re~ima, dr

Branka Miti} glavni je i jedini „krivac“ {to program transplantacije bubrega i daqe `ivi i opstaje u UKC Ni{ i pored brojnih problema koje ona uspe{no i stoi~ki re{ava. „Uspe{na transplantacija bubrega, pored mnogih izazova koji uvek mogu dovesti do te{kih komplikacija, bila bi nemogu}a bez dobre i temeqite pripreme ‘para’ koji se podvrgava transplantaciji. Mama Violetu i }erku An|eliju dr Branka pripremala je ~ak osam meseci za transplantaciju kako bi svi preduslovi bili tu. Na{ih pet hirur{kih sati ne bi bili mogu}i bez doktorkinih Brankinih osam meseci. Hvala dr Branki i mami Violeti {to su omogu}ili An|eliji novi po~etak, a svi mi sa klinike `elimo im svu sre}u u `ivotu“, istakao je dr Mili}.

Podr`imo program transplantacije, dodao je dr Mili}, kako bi pomogli svim onim bolesnicima koji ~ekaju svoju {ansu za nov po~etak.

VOQENI SRPSKI PATRIJARH PRVI PUT PRIKAZAN KAO SVETAC:

Ovu crkvu u Srbiji HUMANOST NA DELU: Osnovci iz Sremske Mitrovice sakupili 450.000 dinara za le~ewe male Lune! krasi mozaik patrijarha Pavla!

U~enici, nastavnici i roditeqi Osnovne {kole “Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Sremske Mitrovice, udru`ili su snage kako bi organizovali humanitarni va{ar, pru`aju}i podr{ku maloj Luni Pilipovi}, koja se bori sa posledicama cerebralne paralize.

Ovaj doga|aj nije bio samo prilika za prikupqawe nov~anih sredstava, ve} je simbolizovao i duboku empatiju i solidarnost zajednice prema onima kojima je pomo} najpotrebnija.

Va{ar je odr`an u {koli, gde su u~enici sa svojim nastavnicima i roditeqima pripremili razne ukrase i predmete, pokazuju}i izuzetnu kreativnost i predanost. Pre samog doga|aja, organizovane su i radionice na kojima su mame zajedno sa decom izra|ivale razli~ite predmete.

Sama priprema za va{ar trajala je od decembra 2023. godine, a anga`man u~enika i wihovih nastavnika bio je neprocewiv.

Svi u~enici od prvog do osmog

razreda aktivno su u~estvovali u pripremi i realizaciji doga|aja, {to je rezultiralo prikupqawem iznosa od 450 hiqada dinara tokom samo jednog dana.

Hol {kole bio je ispuwen decom, stvaraju}i atmosferu humanosti i zajedni{tva.

Jedan od u~enika ove {kole, kao i mentor, donirali su nov~ane nagrade kako bi podr`ali ovu humanitarnu akciju. Ova lepa pri~a nije samo puko prikupqawe sredstava, ve} je oslikala sve najlep{e i najhumanije u deci i qudima koji su se ujedinili u istom ciqu.

Luna Pilipovi}, mala devoj~ica iz [a{inaca kod Sremske Mitrovice, ro|ena je kao prevremena beba sa samo 1370 grama i 47 cm du`ine. Nakon {to je dijagnostikovana s cerebralnom paralizom, borba za weno zdravqe postala je prioritet ne samo za wenu porodicu, ve} i za celu zajednicu koja je u~inila sve {to je bilo u wenoj mo}i da pru`i podr{ku.

Ovaj humanitarni va{ar ne samo da je prikupio sredstva za

Luninu terapiju, ve} je i osna`io duh zajedni{tva, empatije i solidarnosti me|u u~enicima, nastavnicima i roditeqima ove {kole, ostavqaju}i trajan pe~at humanosti u srcima svih prisutnih.

Iako nije zvani~no kanonizovan, patrijarh Pavle je za narod bio i ostao svetiteq. U oltaru crkve Svetog Marka u Beogradu oslikan je u mozaiku portret Svetog patrijarha Pavla, koji je izvela na{a akademska slikarka i mozai~arka Jelica Durkovi}. „Imala sam izuzetnu ~ast i privilegiju da izvedem u mozaiku portret patrijarha Pavla. Obzirom da je patrijarha Pavle bio na{ savremenik to je donelo posebnu te`inu zadatku koji je bio ispred mene. Wegov odnos prema qudima i blagost koju je nosio sa sobom doveo je do toga da ga narod jako ceni i voli i jo{ za `ivota do`ivqava kao svetiteqa. Veliki izazov, a pre svega odgovornost se nalazila u poku{aju da se, svima nama znan, karakter patrijarha Pavla predstavi kroz najzahtevniju slikarsku tehniku. Nadam se da sam bar delimi~no uspela u tome da prenesem wegov karakter i dobru narav“, navodi slikarka Jelica Durkovi} koja je izvela ovaj izuzetan mozaik.

U oltaru crkve Svetog Marka ispod Bogorodice [ir{aja Nebes i Pri~e{}a apostola, ura|en je mozaik na kome se nalazi deset liturgi~ara. Pored Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i drugih velikih liturgi~ara prikazan je i patrijarh Pavle.

“Crkva Svetog Marka ra|ena je u srpsko-vizantijskom stilu i zbog toga su ovi mozaici ra|eni po uzoru na stare vizantijske majstore da bi se u potpunosti postiglo likovno i arhitektonsko jedinstvo. U su{tini, mozaik je jako zahtevan kao tehnika i to je kolektivan posao gde se mi svi okupimo oko jedne ideje a zatim kasnije razra|ujemo i dogovaramo se kako }emo, u skladu sa zahtevima, izvesti kompletan mozaik koji se radi u vi{e segmenaga”, objasnila je slikarka i mozai~arka Jelica Durkovi}..

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 8. februar 2024.

FEQTON

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

(1)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

8. februar

1725. - Umro je ruski car Petar I Aleksejevi~ Romanov (Petar Veliki).

Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekose`ne reforme dr`ave i dru{tva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak polo`aj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine („Vedomosti”), a 1703. na u{}u Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

NAJZNA^AJNIJI DOGA\AJ U ISTORIJI SRPSKOG NARODA:

Prvo ru{ewe islamskog tipa feudalizma i stvarawe slobodne nacije Srpska revolucija je po~ela 1804. godine, kada je u Francuskoj progla{eno Napoleonovo carstvo, a zavr{ila se 1815, kada je to carstvo si{lo sa istorijske scene.

Ona je najzna~ajniji doga|aj u nacionalnoj istoriji srpskog naroda, jer je udarila temeq nezavisnoj dr`avi i dru{tva osnovanog na na~elu slobodne preduzimqivosti.

Op{irnost prikaza je u srazmeri sa zna~ajem doga|aja.

Radi se o dva ustanka, kako je ta borba nazivana od wenog po~etka, na srpskom jeziku. Strani pisci i evropski savremenici uop{te su je nazivali revolucijom. Neka razlika izme|u ta dva naziva postoji samo u srpskoj kulturi.

Smatra se da je u toku revolucije poginulo 150.000 qudi.

Britanski publicista Dejvid Urkvart 1835. je izra~unao da je u ratu sa Srbima Turska izgubila tri svoje armije, vi{e nego u bilo kom ratu sa evropskim velikim silama. To je bio razlog da su istori~ari celo Isto~no pitawe vezali za nacionalne pokrete. @ak Ansel 1923. je tako dao svoje poimawe Isto~nog pitawa, jer je ono „proizvelo raspad Osmanlijskog carstva, a Balkansko poluostrvo postalo okvir novih nacija“.

Srpska revolucija je i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj. To je bilo prvo ru{ewe islamskog tipa feudalizma i stvarawe jedne slobodne nacije, sa dru{tvom slobodnih seqaka. Posle srpske, 1821-1830. je do{la gr~ka revolucija, sa istim uzrocima i posledicama. Treba ipak izbegavati da se srpska revolucija ve`e samo za pro{lost Jugoisto~ne Evrope, ili Balkanskog poluostrva, kako se od 1811. ta teritorija po~ela da naziva.

Krajem XVIII i po~etkom XIX veka postoji vi{e takvih oslobodila~kih revolucija, koje se od nacionalnih istori~ara razli~ito nazivaju: „ratovima za nezavisnost“, „ustancima“, „revolucijama“.

Istorijska nauka je sve te pokrete vezala u jednu zajedni~ku celinu i

Francuska revolucija imala je o|eka svuda u svetu, ali da se te druge revolucije razlikuju zbog posebnih okolnosti u kojima su nastajale nazvala je „Doba demokratske revolucije 1776-1830“. Neki istori~ari to prote`u do kraja revolucije 1849.

Istori~ari se nisu uvek slagali o mestu srpske revolucije u ovom velikom istorijskom dobu, u kojem je stvorena moderna parlamentarna dr`ava, kao zajednica suverene nacije i dru{tva slobodne preduzimqivosti na ru{evinama islamskog tipa feudalizma. Albert Sorel je 1887. smatrao da je Francuska revolucija imala o|eka svuda u svetu, ali da se te druge revolucije razlikuju zbog posebnih okolnosti u kojima su nastajale. Zajedni~ko svim tim revolucijama je ru{ewe feudalizma i oslobo|ewe seqa{tva, stvarawe nacionalne dr`ave i moderne demokratije s wom.

Britanski istori~ar Hobsbaun, u svom prikazu ovog velikog doba revolucije, dao je 1962. alternativno tuma~ewe da ova srpska pobuna ne spada u jedinstvenu svetsku celinu, jer Srbi „nikad nisu razvili jedinstveni srpski nacionalizam...

U prvoj fazi ustanka (1804-

1807) nisu ni tvrdili da se bore protiv turske vlasti, ve} za sultana, a protiv zloupotreba lokalnih vlasti“.

Hobsbaun o~igledno ponavqa teoriju ameri~kog istori~ara Stavrianosa iz 1958. da Srbi u revoluciji 1804. ne te`e za nezavisnom dr`avom. To bi bilo isto kao tvrditi da Francuzi, sa pomirqivim zahtevimau po~etku revolucije 1789, nisu udarili temeqe republici, koju }e proglasiti nekoliko godina kasnije.

Revolucijom se mogu nazivati samo one pobune koje mewaju dru{tvene odnose, a ustanci i dr`avni udari imaju za ciq ekonomsku bedu i mewawe vlade. Filozof Kondorse 1793. je napisao da se revolucijom mo`e nazivati samo ona oru`ana pobuna koja ostvaruje slobodu. Bezmerno bi se osiroma{ilo pitawe univerzalnog zna~aja Francuske revolucije 1789, ako se ne bi prikazala i wena posledica u razarawu islamskog tipa dr`avnog feudalizma. Gre{e istori~ari koji uticaj Francuske revolucije na Osmanlijsko carstvo ve`u za dolazak nekih francuskih

HRI[]ANSKI NARODI SE BUNE Francuski istori~ar Albert Sorel, krajem 19. veka pi{e da je Osmanlijsko carstvo svuda izgledalo istro{eno, klimalo se, na~eto sa svih strana. Erupcije koje naglo izbijaju otkrivaju da postoji neki podzemni vulkan.

Hri{}anski narodi se bune. Nezavisnost za wih na prvom mestu zna~i religioznu slobodu. Nacije se ponovo okupqaju oko crkava, one ponovo pola`u nadu u `ivot. To je posledica Francuske revolucije u ovim jo{ zaostalim zemqama. Revolucija je u Francuskoj poskidala zvona sa crkava, „ali su upravo zvonari bili ti koji su na hri{}anski Orijent preneli poziv za revoluciju“.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

emisara u sultanovu prestonicu sa planovima reforme wegove vojske, kako bi lak{e suzbijala autokratsku Rusiju.

Srpski zahtevi za autonomijom ne dolaze iz wihovih politi~kih ciqeva da `ive u Osmanlijskoj imperiji, nego iz nu`de. To je bio minimum na koji je turski sultan mogao pristati, u strahu da ne do|e do novog jedinstva evropskih dr`ava protiv wega.

Uspon i pad Napoleona, kojim se godinama ome|ava srpska revolucija, odre|ivali su i wenu sudbinu. Od kada 1805. po~iwu velike srpske pobede nad turskom armijom i srpska buna postaje faktor u svetskoj politici. Jo{ dok do oru`anih obra~una nije do{lo sredinom februara 1804, turski sultan strahuje od novih sukoba sa evropskim dr`avama.

Napoleon je iza sebe ostavio vi{e grandioznih planova, koje nije ostvario, nego onih koje je uspeo da uvede u `ivot. Posle pada 1815. Napoleon je o svojim mislima ostavio zabele{ku da Evropa ne mo`e stvoriti univerzalno carstvo, jer je ono samo na Orijentu. Wime bi se vladalo iz Pariza, Rima i Konstantinopoqa. „Onaj ko bude dr`ao Konstantinopoq, mora}e vladati svetom“, veli on tada.

Kada se od 1799. napu{taju Jonska ostrva, ruska ratna flota je po~ela pripreme za mogu}i narodni ustanak. Kada je do wega do{lo u sredwoj Dalmaciji 1806. i 1807, to }e biti razlog da je 1809. deo jadranske obale, Hrvatske, Vojne granice i slovena~kih pokrajina skupqeno u „Ilirske provincije“. U Dalmaciji je stvorena osnova za pohod armije od 25.000 vojnika na pobuweni Beogradski pa{aluk. Nazivaju je „Srpskom armijom“. Iako potpuno odvojena od [umadije, pobuna u sredwoj Dalmaciji 1806-1807. spada u wen okvir. l U slede}em broju: Srpska revolucija zbog Napoleona izgubila mogu}nost da na zapadu na|e saveznika

1828. - Ro|en je @il Vern, francuski pisac nau~no-fantasti~nih romana. Zaokupqen nau~nim otkri}ima, dalekim zemqama i istra`iva~kim podvizima, napisao je vi{e od 50 romana me|u kojima su najpoznatiji „Put oko sveta za 80 dana”, „20.000 miqa pod morem”, „Put na Mesec”, „Put u sredi{te Zemqe”, „Carev glasnik”, „Pet nedeqa u balonu”, „Deca kapetana Granta”).

1861. - Ju`ne dr`ave SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju dr`ava Amerike s Xefersonom Dejvisom kao predsednikom, {to je dovelo do Ameri~kog gra|anskog rata (1861-65).

1975. - Sovjetski i ameri~ki kosmonauti su po~eli zajedni~ke pripreme za letove „Sojuz-Apolo”.

1984. - Na stadionu „Ko{evo” u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre.

Na prvim olimpijskim igrama odr`anim u Jugoslaviji u~estvovali su sportisti iz 49 dr`ava, najve}i broj u istoriji ZOI. 1992. - ^lanice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i politi~ko-pravna unija (Evropska unija).

2004. - Britanski prestolonaslednik princ ^arls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta i obi{ao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemqotresu, u kome je stradalo 43.000 qudi. Princ ^arls je prvi ~lan britanske kraqevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.

2010. - Opozicioni lider Viktor Janukovi~ proglasio je pobedu na predsedni~kim izborima u Ukrajini, iako wegova rivalka Julija Timo{enko nije priznala poraz. Me|unarodni posmatra~i su izbore ocenili kao „impresivan primer demokratije” i pozvali Timo{enko da prihvati pobedu Janukovi~a.

2010. - Papa Benedikt XVI osudio je zlostavqawe dece od strane sve{tenika, rekav{i da crkva nikad ne}e prestati da osu|uje takvo pona{awe, a povodom masovnog seksualnog zlostavqawa u crkvenim ustanovama u Irskoj i skandala oko zata{kavawa tih slu~ajeva.

2013. – Preminuo je beogradski filmski i pozori{ni glumac Josif Tati} poznat po ulogama u tv serijalima „Boqi `ivot“ i „Grlom u jagode“, i predstavi „[ovinisti~ka farsa“. Igrao je u filmovima „Tri karte za Holivud“, „Vizantijsko plavo“, „Za sada bez dobrog naslova“, „Posledwi krug u Monci“.

RIZNICA

^etvrtak 8. februar 2024. 25

POSLEDWI ^IN OTPORA

Potez dvojice na{ih vojnika toliko hrabar da su im na sahranu do{li i neprijateqi Razara~ „Zagreb” bio je ponos kraqevine Jugoslavije. Re~ je bila o jednom od tri broda serije jugoslovenskih razara~a klase Beograd i predstavqao je najmodernije plovilo onovremene ratne mornarice. Ipak, 17. aprila 1941. u{ao je u istoriju zbog ne~eg potpuno drugog. Na wemu se zbio neverovatni doga|aj i posledwi veliki ~in otpora pre kapitulacije kraqevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Nakon nekoliko dana konstantnog bombardovawa i ulaska nema~kih snaga u Beograd 12. aprila 1941. godine u [tabu nema~ke Druge armije, potpisana je bezuslovna kapitulacija Jugoslovenske kraqevske vojske. U tom trenutku, kraq Petar II Kara|or|evi} i ~lanovi vlade ve} su pobegli u emigraciju, a dr`ava je raskomadana izme|u okupatorskih sila i novoformiranih marionetskih dr`ava.

Ipak, pre svega toga, u Bokokotorskom zalivu zbio se doga|aj koji je i kod neprijateqa izazvao divqewe, a kod obi~nog naroda nadu da }e okupator jednom biti pobe|en.

POSLEDWI ^IN OTPORA

Oficiri bojnog broda Kraqevske ratne mornarice Jugoslavije Milan Spasi} i Sergej Ma{era potopili su, u Tivatskom zalivu, razara~ “Zagreb” i potonuli zajedno s wim odbiv{i da izvr{e nare|ewe o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije. U trenutku izbijawa Aprilskog rata, 1941. godine Spasi} i Ma{era, drugovi sa klase, slu`bovali su na razara~u “Zagreb” i do`ive-

li da vide napad neprijateqske avijacije na wihov brod. Ipak, “Zagreb” je bio mo}an brod, posledwe ~udo ratne tehnike, i pretrpeo je samo neznatna o{te}ewa.

Razara~ “Zagreb” ime je dobio po glavnom gradu Banovine Hrvatske. U vreme izbijawa Aprilskog rata 1941. godine, ovaj brod i druga dva plovila wegove klase – “Beograd” i “Qubqana”, predstavqali su najmodernije ratne brodove Kraqevine Jugoslavije. Novi, ve}i napad na Boku Kotorsku i brodove u woj izvr{en je 13. aprila, ali ponovo bez posledica. Ipak, flota je sve vi{e gubila na snazi, a onda je stiglo i nare|ewe da se brodovi maskiraju, a posada iskrca na kopno. Petnaestog dana aprila nare|eno je da se na neprijateqske avione ne otvara vatra.

Spasi}u i Ma{aru verovatno je jo{ tada sve postalo jasno. Dana 17. aprila, stigla je vest o kapitulaciji Vojske Kraqevine Jugoslavije. Kada su Italijani po~eli da ulaze u Boku Kotorsku, posadama je nare|eno da se brodovi napuste. Ali, Milan Spasi} i Sergej Ma{era nisu imali nameru da to u~ine…

POSLEDWI POZDRAV ZASTAVI

Razara~ “Zagreb” je prvo napustila posada, zatim mla|i oficiri, a oko 14 ~asova uz brod je pristigao motorni ~amac da preveze komandanta, prvog oficira, poru~nike Spasi}a i Ma{eru i jednog artiqeriskog narednika. Me|utim, Spasi} i Ma{era su odbili da u|u u ~amac i saop{tili komandantu da }e razneti brod.

Stavqen pred svr{en ~in, komandant se sa ostalima brzo udaqio.

Nekoliko minuta kasnije za~ula se

sna`na eksplozija. Razara~ “Zagreb”, ponos jugoslovenske mornarice nestao je u trenu, a u dubine Jadrana sa wim su oti{li i Spasi} i Ma{era, oficiri koji nisu mogli da prihvate sramni poraz i okupaciju. Pri~a ka`e da su obojica posledwi put vi|eni kako pozdravqaju zastavu Jugoslavije neposredno pre eksplozije.Ribari su sutradan, u Tivatskom zalivu otkrili telo u mornari~koj uniformi, za koji je ustanovqeno da je le{ Milana Spasi}a. Telo Sergeja Ma{ere nikada nije prona|eno.

Spasi} je sahrawen 19. aprila, na vojni~kom grobqu Savini, kraj Herceg Novog. Na spomeniku je uklesano i ime wegovog vernog druga Sergeja Ma{ere. Ostalo je zabele`eno da se na sprovodu pojavio veliki broj gra|ana, mornara i wihovih drugova, ali i vod italijanskih, neprija-

teqskih vojnika koji su, impresionirani juna{tvom i patriotizmom, do{li da odaju vojne po~asti.

MILAN SPASI] I SERGEJ MA[ERA, NARODNI HEROJI

^in dvojice jugoslovenskih oficira izazvao je veliku pa`wu svetskih medija.

Spasi} i Ma{era su odlikovani ukazom Vlade Kraqevine Jugoslavije. U jednoj britanskoj kasarni na Malti postavqena je spomen-plo~a posve}ena ovoj dvojici vojnika, a Francuzi su o ovom doga|aju snimili film pod nazivom “Plamen nad Jadranom” za koji je scenario napisao Me{a Selimovi}. Povodom tridesetogodi{wice Jugoslovenske ratne mornarice, Milan Spasi} i Sergej Ma{era su progla{eni za narodne heroje.

Kara|or|u je odse~ena glava, Mihailo je upucan, Aleksandar izre{etan, ali je Milan Obrenovi} imao najtu`niji kraj

Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragi~ne sudbine na{ih vladara - vo`du Kara|or|u je odse~ena glava, knez Mihailo je upucan, kraq Aleksandar i kraqica Draga ubijenu u svojoj spava}oj sobi, kraq Aleksandar Kara|or|evi} je izre{etan u Marsequ...

Ipak, po mnogo ~emu ovaj vladar je zapravo imao najtu`niji kraj - osim {to je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, sna{la ga je jo{ jedna tuga - zaborav!

Dinastija Obrenovi} dala je srpskom narodu pet vladara – kne`eve Milo{a, Milana i Mihaila, i kraqeve Milana i Aleksandra. Ipak, {to zbog ~iwenice da je vladao samo 26 dana i kao srpski knez

nije potpisao nijedan dokument, {to zbog toga {to ga je “zasenio” ro|ak istog imena, knez Milan Obrenovi} u Srbiji je danas uglavnom nepoznat. Jedno je sigurno – re~ je o srpskom vladaru neizmerno tragi~ne sudbine.

naslednik. Milan je jo{ od ro|ewa bio jako bole{qiv. Rano detiwstvo je proveo u Kragujevcu, a porodica se posle preselila u Po`arevac. U Milanovom `ivotu, dve najva`nije osobe koje je neizmerno voleo i sa kojima je provodio najvi{e vremena, bile su wegova majka, knegiwa Qubica, i ~etiri godine mla|i brat Mihailo. Godine 1826. Milan i Mihailo tj. Miqac i Mawo, kako su ih od milo{te zvali, bili su nerazdvojan tandem i krenuli su u tek ustrojenu Dvorsku {kolu gde je bilo predvi|eno da steknu najboqe mogu}e osnovno obrazovawe.

Me|utim, Milanova bolest postajala je sve vidqivija – bled, }utqiv i slabe gra|e, sve ~e{}e je imao napade ka{qa, pa ga je bri`na majka povukla iz {kole i o wegovom obrazovawu po~ela da se sama brine {to je boqe mogla. Iz Beograda, Zemuna i Temi{vara, na dvor Obrenovi}a u Po`arevcu do{li su najboqi lekari, ali je dijagnoza svih bila ista – tuberkuloza.

BOLEST KOJU NIKO NIJE MOGAO DA IZLE^I

VLADAR SA NAJKRA]OM VLADAVINOM U ISTORIJI SRBIJE

Knez Milan Obrenovi} II bio je sin kneza Milo{a i stariji brat kneza Mihaila.

Bio je {esto dete kneza Milo{a i knegiwe Qubice i prvi sin koji je pre`iveo detiwstvo. Nakon {to je Milo{ od Turaka uspeo da dobije nasledno pravo, Milan je kao wegov najstariji sin postao prestolo-

Za mladog prestolonaslednika se malo toga moglo u~initi. Bez obzira na to {to je otac u wega polagao velike nade, Milan je uskoro ve}inu vremena provodio u krevetu, pored majke koja ga je stalno le~ila.

Nakon progla{ewa tzv. Turskog ustava i umawewa vladarskih ovla{}ewa, knez

Milo{ je re{io da se odrekne prestola u korist sina Milana. Bilo je to 13. juna 1839. godine kada je Milanova bolest bila ve} poodmakla. Knez Milo{ je nakon toga napustio zemqu i sa sobom poveo Milanovog voqenog brata Mihaila. Nerazdvojan dvojac iz detiwstva nakon toga se vi{e nikada nije video.

Vest o tome da je sada on knez Srbije Milan je primio u posteqi. Pri~alo se da nije ni bio svestan da je postao vladar, a da je za oca mislio da je na nekakvom putovawu. Kako nije mogao da vlada samostalno odre|eno je namesni{tvo u kome su se nalazili Avram Petronijevi}, Jevrem Obrenovi} i Toma Vu~i} Peri{i}.

Milan kao vladar Srbije nije imao priliku da potpi{e nijedan akt i u istoriju Srba u{ao je sa nezavidnom titulom, kao vladar sa najkra}om vladavinom. Umro je 8. jula 1839. godine u 25. danu svog kne`evawa, u naru~ju majke, koja ga je negovala do posledweg trenutka. Bilo mu je samo 20. godina.

Ironi~no, berat kojim su turske vlasti potvrdile Milana Obrenovi}a za kneza Srbije, u zemqu je stigao tek nekoliko dana kasnije. Na prestolu ga je nasledio wegov voqeni brat Mihailo. Knez Milan Obrenovi} prvo je bio sahrawen je u porti stare crkve Svetog Marka u Beogradu.

Wegovi ostaci preneti su i u novu crkvu gde se i danas nalaze. Danas, Dowi Milanovac nosi ime po wemu.

26 ^etvrtak 8. februar 2024.

MOZAIK

Slatko od slanine - izum porodice Jovanovi}, recept nije tajna Srpska trpeza ne mo`e se zamisliti bez slanine. Sve`a, osu{ena, dimqena daje poseban ukus slanim, ali i slatkim jelima. Poznato je da se dobro kombinuje sa suvom {qivom, ali porodica Jovanovi} iz sela Ven~ani kod Aran|elovca oti{la je korak daqe. Slaninicu su stavili u teglu i od we napravili slatko.

U teglama porodi~nog gazdinstva Jovanovi} mo`e se na}i pedeset vrsta slatko-slane zimnice i sokova, obra|anih bez konzervansa i {e}era. U ponudi imaju mariniranu bukova~u, zeleni ajvar, vino u borovnici, nezaobilaznu {umadijsku {qivovicu, ali i xin sa jabukom i desetak vrsta trava. „Imamo klasi~nu proizvodwu jagode, borovnice, a da bismo se za{titili od lo{eg otkupa pre{li smo u preradu vo}a. Nalazimo sirovine i u prirodi”, ka`e Vladimir Jovanovi}. Jovanovi}i vole da probaju specijalitete svih svetskih kuhiwa i odu korak daqe u pripremi neobi~nih recepata, pa je tako nastalo i slatko od slanine. „Po{to nas je {estoro, volimo da probamo jela me|usobno i onda

napravimo referendum, i odlu~ujemo da li }emo to da ponudimo da probaju i drugi ili ne”, isti~e Jovanovi}. Priprema nije te{ka, a receptura nije tajna. Najpre se ispr`i 400 grama slanine. Kada je skoro gotova, izvadi se iz tigawa, a u masno}u koja je ostala, dodaje se crni i beli luk, so, biber. Slanina se vrati u tigaw na dinstawe i na kraju se doda para-

dajz-pire, `uti {e}er i jabukovo sir}e.Tako pripremqeno slatko se sipa u dve tegle od 170 grama.

Reakcije na ukus su razli~ite. „Rado probaju, mo`da bude sumwa na trenutak - da li je to to, ali posle prvog zalogaja svi su odu{evqeni”, govori Dragica Jovanovi}. Bra~ni par Jovanovi} ima ~etiri }erke od kojih tri studiraju u Beogradu, ~esto dolaze i u~estvuju u svim dogovorima i novitetima u kuhiwi. „Ja i moja sestra smo crtale nalepnice za tegle, radile smo kombinacijom nekih olovaka, markera”, rekla je }erka Kristina Jovanovi}. Ovaj nesvakida{wi spoj ukusa nikog nije ostavio ravnodu{nim, pa Vladimir planira da uve}a proizvodwu i da slatko od slanine promovi{e po sajmovima hrane {irom zemqe i regiona.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Kako nedeqa bude odmicala, vi }ete primetiti da va{i li~ni odnosi po~iwu da se popravqaju. To }e vas ohrabriti da budete otvoreniji i da smelije pristupate osobama suprotnog pola.

Oni koji ve} jesu u vezi bi}e jo{ bli`i jedno drugome. POSAO: Mnogi }e preispitivati svoju listu poslovnih prioriteta i planova. Mewa}e ono {to im je na prvom mestu. ZDRAVQE: Vi{e sporta.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Sad ve} mo`ete lak{e komunicirati s voqenom osobom. Tako }e na dnevni red do}i i preispitivawa nekih nedoumica iz va{e qubavne pro{losti. Partner }e vas rado saslu{ati. POSAO: Saradwa izme|u vas i drugih obnovi}e se uz pomo} novih informacija. Sve }e biti postavqeno na novim osnovama, a vi }ete trebati da se na|ete u novoj ulozi. ZDRAVQE: Zanemarite predrasude.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Privla~i}e vas mnoge skrivene stvari. Neki }e se mu~iti s mogu}no{}u tajne qubavne veze. Strasti vam ne}e dati mira i vodi}ete u sebi jaku borbu izme|u razuma i ose}awa. POSAO: Ustanovqeni su novi obrasci pona{awa i dnevnog reda na radnom mestu. Treba postupati u skladu sa tim.

To {to je naporno, naporno je, ali nemate kud. Prihvatite nove izazove. ZDRAVQE: Vi{e sna.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Bi}ete zanimqivi drugima i u svakom trenutku spremni za razgovore. Mnogi }e razvijati svoju dru{tvenu crtu. Ako ve} jeste u vezi, partner }e biti sklon da se vi{e ve`e za vas. POSAO: Oseti}ete blagi pad interesovawa za posao. Poku{ava}ete da obnovite neke stare kontakte koji obe}avaju. To }e zapravo biti najboqi deo radne nedeqe. ZDRAVQE: Ko mo`e, neka putuje.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Bi}ete veseli zbog stvari koje su vam drage. Usledi}e prijatne zabave bez previ{e pompe, kao i opu{tenost u krugu dragih vam osoba. ^ini}e vam se da je sve mogu}e. POSAO: Bi}ete efikasni u obavqawu poslova, ali nisu nemogu}e o{trije re~i. Moglo bi se dogoditi da vas pogre{no protuma~e ili krivo shvate. Zato se potrudite da budete {to jasniji. ZDRAVQE: Niko nije savr{en.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Intelektualni nivo li~nih odnosa bi}e kvalitetan, a sve ostalo uglavnom }e vas navoditi na nadmudrivawa. Stoga spustite loptu i razmislite {ta je zanimqivo oko vas i u vama.

POSAO: Sti}i }e zanimqive vesti. Cela situacija posta}e vidno jasnija. Pravac u kom }e se razvijati va{i poslovi bi}e sve stabilniji. ZDRAVQE: Oslobodite se napornih qudi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Gde god da iza|ete, ose}a}ete se prijatno. Dru{tvo }e biti po va{oj meri. Oni koji su jo{ mo`da sami neka prihvate svaki poziv. Ubrzo }e shvatiti da im qubav otvara vrata. Sve je mogu}e. POSAO: Va{e finansije }e se koliko toliko stabilizovati. Istovremeno }e se otvoriti nova mre`a poslovnih saradwi, a neke od wih zaista }e vam se svideti. ZDRAVQE: Opustite se.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Ako ste jo{ sami, malo boqe pogledajte osobe iz svoje radne sredine. Jedna poruka ili telefonski poziv mogao bi vam doneti vrlo prijatno poznanstvo, a kasnije mo`da i ne{to vi{e.

POSAO: Uvide}ete da se umarate i da vam treba dvaput vi{e vremena da obavite stvari koje ina~e obavqate br`e. Zato je potrebno pa`qivo isplanirati radne sate. ZDRAVQE: Redovno se odmarajte.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Bi}ete zatvoreniji vi{e nego ina~e.

To }e katkad izazivati zbrku u odnosima jer drugima ne}ete biti jasni. Pazite da takvim stavom ne propustite dobru qubavnu priliku ili da neko ne odustane od udvarawa vama. POSAO: Mo`ete vi{e od onog {to mislite. Ugledni qudi }e vas podr`ati, ali jo{ ne sti`e potrebna podr{ka. Treba}e vam strpqewa. ZDRAVQE: Otkrijte svoje talente.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Ve}inu slobodnog vremena provodi}ete u samo}i i sawarewu. Ako ve} jeste u vezi, zbog ne~ega }ete biti pomalo otu|eni. Prilike za qubav sami }ete izbegavati. POSAO: Mnogi }e na poslu pokazati emocije ili }e shvatiti koliko vole ono {to rade. Otuda }e proiste}i i nova motivacija. Va{a predanost i energija za mnoge }e biti zarazni. ZDRAVQE: Mawak imuniteta.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Idu}ih dana vama }e se sve vi{e otvarati qubavna vrata. Primeti}ete to po tome {to se opet ~e{}e smejete ili {to voqena osoba po~iwe da vas podr`ava. Po~e}ete da di{ete punim plu}ima. POSAO: Dobi}ete o~ekivane odgovore.

Sad mo`ete nastaviti da radite mirnije, a i planirawe se mo`e nastaviti sa potrebnim informacijama. ZDRAVQE: Umetnost }e vam osve`iti dane.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Energija kojom }ete zra~iti privla~i}e ~ak i one koji vam ina~e nisu skloni. Ako tra`ite srodnu du{u i jo{ ste sami, oslonite se u potpunosti na svoje samopouzdawe. POSAO: Radna nedeqa bi}e {arena. S jedne strane, jedva }ete ~ekati da se izrazite i poka`ete {ta sve mo`ete, ali s druge strane, neke teme bi}e boqe odlo`iti.

ZDRAVQE: Odmorite o~i.

Milion i po evra za sre}u iz Fontane di Trevi Fontana di Trevi jedno je od najpose}enijih mesta u Rimu. Ne postoji turista koji ne `eli da je obi|e, a mo`da i baci nov~i} za sre}u, jer je to tradicija. Da li ste se ikada pitali gde zavr{avaju nov~i}i ba~eni u tu fontanu i koliko se godi{we nov~i}a sakupi?

Pro{la godina je bila rekordna – iz rimske fontane je sakupqeno vi{e od milion i po evra.

Zaposleni u „A~ei”, kompaniji za vodovod i elektri~nu energiju grada Rima, tri do ~etiri puta sedmi~no sakupqaju nov~i}e koje su prolaznici, gra|ani Rima ali najvi{e turisti bacili u Fontanu di Trevi, za sre}u. Ta tradicija datira jo{ iz anti~kog Rima, kada su se nov~i}i bacali u vodu ne bi li se tako odobrovoqili bogovi vodâ, kasnije ju je zvani~no uveo nema~ki arheolog Volfgang Helbig kako bi ubedio sve one koji su tu`ni napu{tali grad da }e mu se vratiti ukoliko bace nov~i} u fontanu.

Mnogi turisti koji dolaze u ovaj grad `ele da budu deo te tradicije, koja je toliko ukorewena da su ~ak i vo|e G-20, kada su boravili u Italiji 2021, sa ta-

da{wim premijerom Mariom Dragijem na ~elu, bacili preko le|a nov~i} u fontanu. „Ne mo`ete da posetite Rim a da ne posetite ovu fontanu, to je obavezno”, jasan je predsednik rimske dobrotvorne orga-

nizacije „Karitas” \ustino Trin~a. Malo Italijana zna da sav novac koji se nekoliko puta nedeqno sakupqa iz fontane ve} 15 godina odlazi u „Karitas”, dobrotvornu organizaciju u Rimu, a da je ove godine

prikupqeno rekordnih 1,6 miliona evra, koji }e pomo}i siroma{nim stanovnicima glavnog grada. „Kada oduzmemo tro{kove prikupqawa nov~i}a, a to je negde oko {est odsto od ukupnog iznosa, ostatak ide za dve hiqade porodica koje dobijaju topli obrok u javnim kuhiwama. Pro{le godine poslu`ili smo 53.000 obroka, a oni kojima je pomo} potrebna dobijaju posebne kartice kojima mogu da pazare u pet specijalizovanih samoposluga”, dodao je Trin~a. Ali u fontanu se ne bacaju samo nov~i}i, ne tako retko se nalaze i zubne proteze, nao~are pa ~ak i kle{ta od jastoga. Ipak, naj~e{}e se pored nov~i}a pronalaze narukvice koje je najverovatnije otkop~aju u trenutku bacawa ne samo evra, naime ima tu nov~i}a iz celog sveta koji se odvajaju, kako bi se posle zamenili za evre.

Ukoliko niste znali, pravilno bacawe nov~i}a u Fontanu di Trevi podrazumeva da stojite okrenuti le|ima, za`murite i desnom rukom bacite nov~i} preko levog ramena. To mo`da jeste simboli~an gest koji je svakako deo legende, ali tako danas poma`ete velikom broju qudi.

ZDRAVQE

^etvrtak 8. februar 2024. 27

TO NIJE UTRNULOST, VE] NEPRESTANA @EQA DA SE NOGE POMERAJU

Ima li leka za sindrom nemirnih nogu Sindrom nemirnih nogu je stvaran poreme}aj koji se manifestuje kao neprijatan ose}aj u nogama, koji se javqa u stawu mirovawa i poboq{ava se kretawem. Ovaj sindrom mo`e ometati san i kvalitet `ivota, a ponekad je povezan sa drugim bolestima, kao {to su anemija, dijabetes, reuma ili o{te}ewe bubrega.

Ta~an uzrok sindroma nemirnih nogu nije poznat, ali se smatra da je u vezi sa poreme}ajem u radu neurotransmitera dopamina, koji je zadu`en za kontrolu pokreta. Tako|e, neki faktori mogu pove}ati rizik ili pogor{ati simptome: lll Genetika - Sindrom nemirnih nogu se ~e{}e javqa u nekim porodicama, {to ukazuje na naslednu komponentu. lll Nedostatak gvo`|a - Gvo`|e je va`no za proizvodwu dopamina, pa wegov nedostatak mo`e dovesti do smawewa ovog neurotransmitera. lll Nedostatak magnezijuma - Magnezijum je va`an mineral za zdravqe mi{i}a i `ivaca, a wegov mawak mo`e dovesti do gr~eva, trzawa i konvulzija.

Neki nau~nici smatraju da nedostatak magnezijuma pove}ava protok kalcijuma u nervnim }elijama, {to ih prekomerno stimuli{e. lll Trudno}a - Hormonske promene i pove}ana potreba za gvo`|em mogu izazvati ili pogor{ati sindrom nemirnih

RECEPT

KREMASTA PALENTA POTREBNO JE: n 150 g palente n 300 ml mleka n 300 ml vode n 100 g mesnate dimqene pe~enice n 120 g feta sira n suvi biqni za~in n aleva paprika n beli luk u granulama

nogu kod trudnica, posebno u tre}em tromese~ju. lll Bubre`na bolest - O{te}ewe bubrega mo`e dovesti do anemije i poreme}aja metabolizma, {to mo`e uticati na nivo dopamina i gvo`|a. lll Lekovi - Neki lekovi mogu izazvati ili pogor{ati sindrom nemirnih nogu, kao {to su antidepresivi, antipsihotici, antihistaminici. lll Kofein i alkohol, tako|e, mogu inicirati pojavu ovog sindroma.

Klinika Mejo opisuje sindrom nemirnih nogu (Restless Legs Syndrome RLS) kao „prisilne, neprijatne senzacije u nogama ili stopalima, sa obe strane tela, unutar udova, a ne po ko`i, koje pacijenti opisuju kao mraviwawe, {uwawe, provla~ewe, tromost, bol, svrab, elektri~ni naboj...

LE^EWE SINDROMA NEMIRNIH NOGU

Lekovi za sindrom nemirnih nogu se propisuju individualno, u zavisnosti od uzroka, te`ine i u~estalosti simptoma, kao i od tolerancije i reakcije pacijenta na lekove. Ovi lekovi ne mogu izle~iti sindrom, ve} samo ubla`iti tegobe. Moraju se uzimati redovno i pod nadzorom lekara, ne smeju se naglo prekidati, jer to mo`e izazvati pogor{awe simptoma.

Lekovi za sindrom nemirnih nogu se dele u dve grupe: lekovi koji pove}avaju nivo dopamina u mozgu i lekovi koji deluju

tivnost, ali ne neposredno pre spavawa; izbegavawe kofeina, alkohola, duvana i drugih stimulansa; odlazak u krevet i bu|ewe u isto vreme, spavawe u tamnoj, tihoj i prohladnoj sobi; izbegavawe gledawa televizije, kori{}ewa ra~unara ili mobilnog telefona pre spavawa; masa`a, topla kupka, joga, meditacija ili druge tehnike opu{tawa; uzimawe dodataka ishrani koji sadr`e gvo`|e, magnezijum, folnu kiselinu ili vitamin B12, ako postoji nedostatak ovih supstanci.

Gladni ste posle obroka, {ta vam telo poru~uje Ponekad, ~ak i nakon obilnog obroka, i daqe ose}amo glad. Ako se takav ose}aj ponavqa, shvatite ga kao upozorewe da sistem za varewe ne funkcioni{e kako bi trebalo.

Kako je istakla nutricionistkiwa Kerol Mareto, posle jela ose}amo glad zbog emocionalnih problema, koli~ine hrane koju smo pojeli, kao i zbog vrste hrane. „Zbog pogre{nog na~ina ishrane, telo mo`e da se ‚pobuni’ i poka`e potrebu za za jo{ hrane posle obroka. [to mawe hranqivih materija jedete, i {to se mawe odmarate u svakodnevnom `ivotu, to je vi{e energije potrebno va{em telu da nadoknadi energiju koju nalazi u novim porcijama hrane“, istakla je.

Kako se re{iti tog problema?

Pre svega, kada jedete, va`no je da poku{ate da to radite svesno, odnosno da razumete {ta i koliko trenutno konzumirate. Kada jedemo na brzinu ili kombinujemo obroke sa

PRIPREMA: Pe~enicu ise}i na trake (mo`e da se koristi i dimqena slaninica ili dimqeni sviwski vrat).

U dubqu posudu sipati dve ka{ike uqa i kada se zagreje ubaciti pe~enicu.

Propr`iti je da blago porumeni, pa je re{etkastom ka{ikom izvaditi u tawir. U istu masno}u dodati me{avinu vode i mleka. Ubaciti za~ine po `eqi i kada voda do|e do kqu~awa, smawiti temperaturu na tihu ja~inu i postepeno dodavati palentu uz stalno me{awe.

Posle 2-4 minuta palenta je gotova. Skloniti sa vatre i dodati izmrvqeni feta sir i propr`enu pe~enicu. Prome{ati i poslu`iti.

na druge neurotransmitere. Dopamin je hemikalija koja prenosi signale izme|u nervnih }elija i uti~e na pokrete i raspolo`ewe. Neki od lekova koji pove}avaju dopamin se obi~no uzimaju pre spavawa ili tokom dana, u zavisnosti od te`ine simptoma. Nuspojave mogu biti mu~nina, vrtoglavica, pospanost, halucinacije ili zavisnost.

Pored lekova, za sindrom nemirnih nogu se preporu~uju i promene `ivotnog stila, kao {to su: redovna fizi~ka ak-

drugim aktivnostima, sasvim je prirodno da ne shvatamo koliko smo pojeli i da je vreme da prestanemo, isti~u stru~waci. Ako vam nedostaje proteina, glad }e trajati du`e. Zato je, navode stru~waci, kqu~no da vodite ra~una o tome da u svoju ishranu unesete velike koli~ine povr}a i vo}a, koji su bogati vlaknima.

Tako|e treba da unosite kvalitetne proteine koji se nalaze u jajima, ribi, pasuqu itd. I stres pove}ava proizvodwu kortizola, {to izaziva dodatno ose}awe gladi.

Nedostatak sna tako|e mo`e biti jedan od razloga za{to ste gladni. Kvalitetan san je va`an za regulaciju hormona ukqu~uju}i grelin, koji se ~esto naziva ‚hormon gladi’ jer uti~e na pove}an unos hrane.

Pijte dovoqno vode Kada organizam nema dovoqno vode, mozak se zbuni i pomisli da treba ne{to da pojede da bi uta`io `e|. Ne zaboravite da pijete jedan i po do dva litra vode dnevno. Tako|e meni treba da bude uravnote`en na dnevnom nivou i da se sastoji od proizvoda razli~itih svojstava i hranqivih materija. Ako ne unosite dovoqno proteina, ose}aj gladi }e trajati du`e. Polovina na{eg dnevnog menija treba da se sastoji od povr}a i vo}a koji su bogati vlaknima, a imaju malo kalorija.

LE^EWE BIQEM

[ta se de{ava u organizmu kad u ishrani koristimo lovor Zimzeleno stablo lovora karakteristi~no je za Mediteran, a wegovi listovi neizostavan su za~in u raznim umacima, varivima, ~orbama i gula{ima... Upotrebqavaju se wegovi sve`i i suvi listovi. U kombinaciji sa maj~inom du{icom, odli~an je za~in za gotovo sve ~orbe, umake, marinade, mesne pa{tete i jela od mesa.

Osim {to je odli~an za~in za ovakva jela, lovor ima i lekovita svojstva zbog kojih bi trebalo da ga imamo i u ku}noj apoteci. Nedavna nau~na istra`ivawa pokazala su delotvornost lovorovog ekstrakta u zaceqivawu rana, a mawe je poznato i da smawuje nivo hormona

stresa u organizmu, ali i poma`e kod menstrualnih bolova te mo`e da podstakne redovnu i normalnu menstruaciju.

Lovor smawuje i nadimawe, poma`e kod problema sa probavom te je zbog toga za~in koji bi svakako trebalo ~e{}e da koristimo pri pripremi jela. Koristi se u narodnoj medicini i kod bronhitisa. Osobi koja pati od ovog problema treba staviti obloge umo~ene u vodu u kojoj se kuvao lovor.

Listovi lovora obiluju i vitaminima A i C, te mineralom cinkom koji imaju va`nu ulogu u odr`avawu sna`nog i zdravog imuniteta i ~uvaju zdravu membranu sluzoko`e o~iju,

nosa, usta, grla, plu}a i probavnog sistema.

Ovoj biqci pripisuju se i antibakterijska i antivirusna svojstva, ali i antisepti~na i antigqivi~na, zbog ~ega se upotrebqava i kao prirodni antiseptik.

Ako `elite da spre~ite da kuhiwski moqci upropaste va{e namirnice i zavuku se u bra{no, ri`u, griz i sli~no, sve`e ~iste listove rasporedite po ormarima u kuhiwi.

Mo`ete ih staviti u prozra~ne vre}ice od gaze i obesiti ili ih jednostavno malo prosu{ite i odlo`ite u posude i vre}ice s namirnicama.

Delova}e nekoliko meseci. Kad izgube prepoznatqiv miris, zamenite ih novima.

28 ^etvrtak 8. februar 2024.

ENIGMATIKA

SVET POZNATIH

^etvrtak 8. februar 2024. 29

HBO iskqu~io Milo{a Bikovi}a iz serije ”Beli lotos” Berluskonijevi naslednici prodaju o~evu vilu i tra`e pola milijarde evra Petoro dece Silvija Berluskonija odlu~ilo je da proda vilu „^ertozu“, rezidenciju biv{eg italijanskog premijera na Kosta Smeraldi. Vest je preneo Fajnen{el tajms, koji je objavio i tra`enu cenu za nekretninu: petsto miliona evra.

Vila „^ertoza“ u op{tini Olbija (severoisto~na Sardinija) je mesto gde je lider Forca Italije svakog leta bio doma}in {efovima dr`ava i vlada iz celog sveta, od Xorxa Bu{a do Vladimira Putina.

Me|u mogu}im kupcima su, kako prenose mediji, arapski i ameri~ki milijarderi i me|unarodne hotelske grupe. Tajkun koji je tri puta bio na ~elu italijanske vlade preminuo je pro{log juna u 87. godini. Petoro dece biv{eg premijera zvani~no je odlu~ilo da ovo kultno imawe dâ na prodaju, poveriv{i marketing „Dilsu“ – milanskom konsultantu za nekretnine. Iako izvr{ni direktor \uzepe Amitrano nije `eleo da komentari{e prodaju vile, pomiwu se potencijalni kupci iz Emirata, Saudijske Arabije, Indije i SAD. Silvio Berluskoni je kupio „^ertozu“ krajem osamdesetih godina i potpuno ju je renovirao. Imawe se prostire na 110 hektara, vila ima 68 soba, direktan izlaz na Sredozemno more, nekoliko bazena, teniskih terena, ba{tu i amfiteatar. Odr`avawe svih vila koje je Berluskoni imao, pokazalo se preskupim, iznosi vi{e od dvadeset miliona evra.

Producenti serije „Beli lotos”, u ~ijoj tre}oj sezoni je trebalo da igra Milo{ Bikovi}, otkazali su glumcu anga`man. Bikovi} se tim povodom oglasio na dru{tvenoj mre`i „Iks”, navode}i da se protiv wega vodi ciqana kampawa koja baca senku na su{tinu umetni~ke slobode. Uprkos svemu, i daqe verujem da umetnost le~i i da mo`e da ujedini ~ove~anstvo, poru~uje Bikovi}.

Portparol HBO-a saop{tio je da }e uloga koju je trebalo da igra Milo{ Bikovi} u seriji „Beli lotos” biti dodeqena drugom glumcu. „Odlu~ili smo da raskinemo saradwu sa Milo{em Bikovi}em i uloga }e biti dodeqena drugom glumcu“, saop{tio je portparol HBO-a, prenosi Variety.

Milo{ Bikovi} se tim povodom oglasio na dru{tvenim mre`ama istakav{i da se „ne}e poklawati narativu koji ugro`ava wegov integritet”. Wegovo reagovawe prenosimo u celini: „Odrastao sam u zemqi razorenoj ratom. Kada sam imao 11 godi-

na, dane i no}i sam provodio u skloni{tu, dok je bombardovana moja zemqa i moj rodni grad. Takvu pusto{ nikad nikome ne bih po`eleo. Svakim danom je sve vi{e sukoba svuda u celom svetu. Svaki od wih je razli~it. I svaki od wih je stra{an. Voleo bih da svi oni prestanu i da pobedi princip qubavi. Danas se protiv mene vodi ciqana kampawa, koja kroz spoqni uticaj stvara ozbiqan presedan, bacaju}i senku na su{tinu umetni~ke slobode. Rezultat takvog narativa je trijumf besmisla i poraz umetnosti. Po~astvovan sam {to

sam izabran da budem deo White Lotus-a, TV serije koju veoma uva`avam, i uz kolege koje izuzetno po{tujem. Ipak, moje u~e{}e u woj nije mogu}e iz razloga koji su van domena kulture, i ja se ne}u poklawati narativu koji ugro`ava moj integritet. @elim da zahvalim svima koji su bili uz mene, a mojim kolegama `elim veliki uspeh u novoj sezoni. Uprkos svemu, ja i daqe verujem da umetnost le~i i da mo`e da ujedini ~ove~anstvo. Stoga }e moja uverewa i moja posve}enost umetnosti ostati nepromeweni“, navodi se u reakciji Bikovi}a.

Nenad Okanovi} se prisetio te{ko}a na Peva~ev dom u [apcu obavijen je zlatom po~etku karijere i dru`ewa sa Mandom i opremqen name{tajem iz inostranstva QUBA ALI^I] @IVI U VILI OD POLA MILIONA EVRA

Peva~ Quba Ali~i} `ivi u vili u [apcu, a kako se svojevremeno pisalo, wegov dom ko{ta vi{e od pola miliona evra.

Ali~i} je jednom prilikom otvorio vrata svog doma u kom stanuje sa suprugom @eqanom i sinovima, a svojevremeno je otkrio da je dom opremio name{tajem iz inostranstva. „Evo vidi{, ovo je moja ku}a, tu ja `ivim. Putovali smo davno po Americi i donosili porcelan. Iz Egipta smo donosili name{taj, ima mnogo vrednosti u wemu“, rekao je tada peva~ u emisiji „Premijera-vikend specijal”.

Na prvi pogled se sti~e utisak da je cela ku}a od zlata. @utozlatna boja zidova, zlatnozeleni name{taj, kao i jastu~i}i koji se sijaju odaju utisak luksuza i bogatstva. Ipak, u domu peva~a preovladava i crvena boja koju nose ukrasi, ~inije i ramovi na zidovima. Iako sada u`iva u luksuzu, wegov `ivot i detiwstvo nisu ba{ bili laki. Od malih nogu je imao problema sa ocem zbog preke naravi, te ga je on ~esto tukao. Peva~ je u petom razredu osnovne

{kole napustio {kolu i pobegao od ku}e.

Sa 12 godina je odlu~io da se posveti muzici i postane jedan od najboqih peva~a.

Quba se prvi put o`enio sa 20 godina i ubrzo je dobio sina Dejana, koji se danas kao i otac bavi muzikom. Ali~i} je jednom prilikom izjavio kako je wegov sin neradnik. Dok je pak Dejan za medije tvrdio kako wegovoj ma}ehi smeta {to su on i otac u dobrim odnosima. Quba je od 1988. godine je u braku sa svojom sada{wom suprugom @eqanom za koju neretko isti~e kako je qubav wegovog `ivota.

Glumca Nenada Okanovi}a proslavila je uloga Dragana u seriji „Selo gori, a baba se ~e{qa”. On se prisetio snimaju}ih dana, pokojnog kolege Milorada Mandi}a Mande, ali i svojih po~etaka koji nisu bili ni malo laki.

Nenad je, pre kadrova po kojima ga javnost i daqe pamti, imao sporedne uloge za koje je bio pla}en minimalno.“ Pre te uloge snimio sam nekoliko projekata, a honorar mi je za snimaju}i dan iznosio 25 evra. Se}am se da mi je jedan od prvih filmova bio „Jagoda u supermarketu”. Zarada je bila mala, ali nisam to do`ivqavao tragi~no. Bio sam presre}an {to uop{te radim jer se tada nije snimalo puno filmova i serija kao sada. Mnogo sam nau~io na tim projektima, {to mi je kasnije u karijeri veoma zna~ilo - pri~a Nenad, pa dodaje da se to promenilo posle uloge u seriji „Selo gori, a baba se ~e{qa”: Uloga sina Dragana promenila mi je karijeru na boqe. Posle te serije honorar mi

je sko~io i sada je nemerqivo ve}i - priznao je pa otkrio da je ulogu u seriji Rado{a Baji}a dobio sasvim slu~ajno.

- Bio sam sa porodicom u „Mekdonaldsu” na Terazijama i jeli smo sladoled. Tamo sam sreo drugaricu Katarinu, koja mi je rekla da wen momak Goran, koji je rediteq, po~iwe da radi seriju i da }e me preporu~iti. Posle tri dana me je pozvao, oti{ao sam kod Rado{a, a ostalo je istorija - pri~a Nenad i dodaje da se na snimawu dru`io sa Miloradom Mandi}em Mandom, koji je preminuo 2016. godine.

- Vra}ali smo se sa snimawa iz Medve|e u Vrwa~ku Bawu, kada su mi javili da mi se supruga porodila. Dobio sam sina Trifuna. Stali smo, iza{li iz kola, a Manda me je izgrlio i izqubio. Prvi mi je ~estitao. Svratili smo u obli`wu kafanicu da popijemo rakiju i nazdravimo. Taj trenutak pamtim kao najja~i doga|aj sa snimawa te serije. Nikad ga ne}u zaboraviti - ka`e Nenad.

30 ^etvrtak 8. februar 2024.

SPORT

SAUDIJCI NE [TEDE NA TENISERIMA:

Pobednik egzibicije u Rijadu dobi}e duplo vi{e novca od {ampiona Australijan opena Srbija }e ostati bez jednog mesta u Evroligi, da li je Dubai dobrodo{ao?!

Ulazak Dubaija u Evroligu, i evropsku ko{arku uop{te, pitawe je o kom bruji ko{arka{ka Evropa ve} nekoliko meseci, a najvi{e uticaja to bi moglo da ima ko{arka{ka de{avawa u Srbiji.

Naime, Dubai bi u najja~e ko{arka{ko takmi~ewe Evrope mogao da u|e na u{trb crveno i(li) crno-belih. Sa druge strane, potencijalan ulazak Dubaija u Evroligu bi mogao pod odre|enim okolnostima da zna~i i sigurno mesto za beogradske ve~ite u ovo nadmetawe. [ta se zapravo de{ava?

Ve} neko vreme javno postoje najave ulaska ovog tima u Evroligu, navodno }e 13 ekipa – vlasnika Evrolige dobiti poprili~an broj miliona (75, na pet godina) da raspodeli me|u sobom, ali situacija nije toliko jednostavna.

Da bi Dubai ispunio uslove za ulazak u ovo takmi~ewe, mora da igra u nekom {ampionatu preko kog bi mogao da bude uvr{ten u timove koji ispuwavaju uslove za Evroligu.

Prvobitna ideja bila je da to bude preko prvenstva Litvanije, ali to nije pro{lo, dok je opcija preko Rusije i VTB lige otpala sankcijama Rusiji i izbacivawem ruskih timova iz evropskih takmi~ewa.

Kao logi~an izbor nametnula se ABA liga, gde su ve} napravqeni prvi koraci a ekipa do 19 godina je zaigrala u juniorskoj ABA ligi i u grupi sa Studentskim centrom, Borcem i Crvenom zvezdom zauzela posledwe mesto sa skorom od jedne pobede i dva poraza.

Dubai je spreman da i ABA ligi da odre|ena nov~ana sredstva kako bi preko ovog takmi~ewa mogao da dobije prolaz u Evroligu.

Iako to verovatno ne bi bio novac kakav }e dobiti Evroliga{i, verovatno ne bi bila re~ o zanemarivoj nov~anoj sumi, pogotovo za podru~je Balkana.

No, tu dolazimo i do problema. Ukoliko bi beogradski „ve~iti“ pristali na to, Srbija bi, uz Valensiju, ostala bez jednog mesta u Evroligi. Pogotovo ukoliko se ostvare najave (a pitawe je dana kada }e biti ozvani~eno) da }e u Evroligi igrati Pariz ili London. [to nas dovodi do paradoksalne situacije da bi, ukoliko popuste, Zvezda i Partizan lako mogli sami sebe da dovedu u situaciju da im „visi“ mesto u najboqem ko{arka{kom takmi~ewu na „starom kontinentu“.

A ukoliko do|emo do toga da finalna serija odlu~uje, na osnovu iskustava od prethodnih godina, u me|usobnom okr{aju Zvezde i Partizana najmawe bi se pri~alo na ko{arka{kom terenu…

Dodu{e, opcija bi mogla da bude odlazak Albe kojoj „visi“ mesto u Evroligi po isteku ugovora za B licencu.

Sa druge strane, postoji razvoj situacije po kojoj bi Dubai mogao Evroligu da pogura ka davawu licence beogradskim Evroliga{ima. Naime, crveno i crno-beli imaju opciju da daju Evroligi da Dubai progura kroz ABA ligu, uz jedan uslov – da ulazak ovog kluba sa sobom povla~i garanciju da }e i Zvezda i Partizan naredne godine biti u~esnici borbe za titulu prvaka Evrope.

Tako|e, Evroliga razmii{qa i o opciji o 20 klubova, ~emu se protive [panci zbog pretrpanog rasporeda.

Ovo sve naravno bez Rusa u jedna~ini. A kad se vrate CSKA, Zenit… Onda nas o~ekuje novi nivo haosa.

„NAVIJA^I, IZVINITE, OVO JE BILO NEDOPUSTIVO“:

Nedovi} se oglasio nakon ubedqivog poraza Zvezde

Ko{arka{i Crvene zvezde pora`eni su u Podgorici od Budu}nosti sa 84:62 u 19. kolu ABA lige, a nakon toga je Nemawa Nedovi} odlu~io da se izvini igra~ima.

Nedovi} je `eleo da se obrati navija~ima pred bitne utakmice, pogotovo pred nadolaze}i Kup Radivoja Kora}a. „Odigrali smo izuzetno lo{u utakmicu u Podgorici, mo`da i najlo{iju ove sezone u ABA ligi. Na{a igra je bez obzira na izuzetno zgusnut kalendar, bila daleko od nivoa Crvene zvezde u svakom smislu, po~ev od energije koja je bila daleko do nivoa potrebnog za ovakvu utakmicu“, iskren je bio bek Zvezde.

Zatim je odlu~io da se i zaista izvini. „Izviwavam se svima, na{im navija~ima, u ime ekipe i svoje li~no ime, jer ono u Podgorici nije bio nivo Crvene zvezde”.

U oktobru }e se u Rijadu sastati “{est kraqeva”, me|u kojima su Novak \okovi} i Rafael Nadal. Kako su preneli inostrani mediji, organizatori egzibicionog turnira izdvojili su ogroman novac kako bi na jednom mestu okupili najboqe tenisere dana{wice.

Novak \okovi}, Rafael Nadal, Karlos Alkaras, Janik Siner, Danil Medvedev i Holger Rune u~estvova}e u Rijadu na egzibiciji koja }e nositi naziv „[est kraqeva slema”.

Turnir }e se odr`ati u oktobru, ali organizatori nisu naveli ta~an datum, format takmi~ewa i nov~ane nagrade.

Ipak, inostrani mediji spekuli{u da }e svaki teniser za samo pojavqivawe dobiti po 1.5 miliona dolara. Navodno, pobedniku bi sledovalo 6 miliona dolara.

To su ogromne nagrade, ako se uzme u obzir da su {ampioni nedavno zavr{enog Australijan opena zaradili po 3.15 miliona australijskih dolara.

Ina~e, petorica od {estorice nabrojanih tenisera su grend slem {ampioni. Novak \okovi} ima 24 grend slem titule, Nadal 22, Alkaras dve, dok Medvedev i

Siner imaju po jednu. Jedini koji se na{ao u dru{tvu kraqeva, a da po grend slem titulama wima ne pripada je mladi Danac Holger Rune.

Nije ~udno ni za{to je ba{ Saudijska Arabija izabrana za mesto ove egzibicije, kada znamo da je Nadal postao ambasador tenisa u ovoj zemqi.

Goran Ivani{evi} rekao sve o pozadini poraza Novaka od Sinera Goran Ivani{evi} se trenutno nalazi u Hrvatskoj, gde odmara posle putovawa u Australiju, gde wegov pulen, Novak \okovi} nije uspeo da osvoji titulu. Slobodno vreme je iskoristio da u Vara`dinu bodri Dejvis kup reprezentaciju Hrvatske, ali naravno, da je morao da odgovara i na pitawa koja su vezana za najboqeg tenisera sveta.

Novak \okovi} odmara u Italiji i skija sa porodicom, a wegov trener Goran Ivani{evi} je u Hrvatskoj gde provodi vreme sa porodicom, ali je skoknuo i do Vara`dina gde je Dejvis kup reprezentacija Hrvatske igrala protiv Belgije.

Izgubili su Hrvati i nisu uspeli da se plasiraju u grupnu fazu, a novinari nisu propustili priliku da pitaju Ivani{evi}a i oko stawa Novaka \okovi}a.

- Pre ili kasnije morao je da izgubi, toga smo svi bili svesni. [teta samo {to je to bilo na ovakav na~in, ali protiv Sinera ako nisi 100 odsto nema{ {ta da tra`i{. Pa ~ak i kad jesi na 100 odsto, opet mo`e{ izgubiti. Me|utim, ceo Australijan open nekako nije bio pravi za Novaka, od prvog kola pa nadaqe. Ali dobro, idemo daqe, nije ni{ta toliko tragi~no - kazao je Ivani{evi}.

Pitale su ga hrvatske kolege i oko stawa lakta Novaka \okovi}a, ali popularni Zec je istakao da ga bol u laktu nije spre~avao da bude na 100 posto.

- Lakat? Ne, nije mu ni{ta smetalo, bio je zdrav, ali jednostavno nije i{lo... Mo`e se i wemu desiti, i on je od krvi i mesa. S druge strane, ako je od nekoga trebalo da izgubi, onda mi je drago da je to bilo od Sinera - dodao je Ivani{evi}.

On je dodao da je od svog pulena dobio mesec dana slobodno i da }e naredni Noletov turnir biti Indijan Vels.

Podsetimo, Novak \okovi} je do~ekao 5. februar kao prvi reket sveta. Na ~elnoj poziciji i daqe ima 9.855 bodova. Promena u vrhu nije bilo, po{to najboqi teniseri sveta nisu igrali u sedmici posle Australijan opena.

Iza Srbina je ostao Karlos Alkaras sa 9.255 bodova, a slede ih Danil Medvedev sa 8.765 i Janik Siner sa 8.310. Izvesno je da }e \okovi} na prvom mestu biti do 4. marta – a onda }e {ansu da ga na vrhu zamene imati mladi}i koji su odmah iza wega.

Novak }e izgubiti 180 bodova u februaru, jer ne}e braniti polufinale u Dubaiju. A onda }e mo}i da zaradi veliki broj poena na mastersima u Indijan Velsu i Majamiju – jer na wima ne brani ni{ta.

OBRADOVI] POSLE PORAZA PARTIZANA:

Ose}am veliku bruku i sramotu @eqko Obradovi} odr`ao je konferenciju za medije nakon poraza Partizana od Splita rezultatom 67:74 u 19. kolu ABA lige.

Split je bio boqi rival tokom cele utakmice, a crno-beli su do`iveli ~etvrti poraz u nizu u svim takmi~ewima. „^estitam ekipi Splita na zaslu`enoj pobedi, igrali su neuporedivo boqe od nas, apsolutno su

zaslu`ili da pobede. [to se nas ti~e, verovatno je prva stvar koju moram da uradim je da se izvinim svim qudima koji su do{li i koji su gledali ovakvo neverovatno lo{e izdawe i kad ekipa izgleda ovako kako izgleda, onda trener treba da se zapita i da preuzme odogovornost, ja }u je preuzeti“, rekao je Obradovi}.

Objasnio je za{to Panter i Dou`er nisu bili u timu.

„Znali smo da ispred nas ima i iza nas serija utakmica i razmi{qao sam da je prilika da se odmore dva igra~a. Kevin koji je u velikoj minuta`i i Pi-Xej i zbog toga sam ih sklonio iz tima, plus Trifa koji je u procesu da se utvrdi {to mu je pozlilo na putu pre neki dan. Tako da… Jo{ jednom izviwewe svim navija~ima Partizana {to su imali priliku da gledaju ovakvo izdawe tima.

SPORT

^etvrtak 8. februar 2024. 31

REPREZENTATIVAC RE^IMA RASPAMETIO „DELIJE“

„Marakana je moja ku}a, zaista volim ovaj klub“ VAZURA SE NE KAJE [TO NISU PRODALI SALDAWU:

Nudili su i preko 10.000.000 evra!

7 Nakon zavr{etka zimskog prelaznog roka, ekipa Partizana se fokusira na izazove drugog dela sezone, ali se i daqe ne mo`e iskqu~iti mogu}nost dodatnih transfera, posebno u slu~aju igra~a koji nisu u prvom planu kod trenera Igora Duqaja.

Partizan je u prethodnom periodu ve} obavio odre|ene promene u svom igra~kom kadru, ali ukoliko se pojavi primamqiva ponuda za one koji trenutno imaju mawu minuta`u, mo`e se o~ekivati jo{ neki odlazak iz redova crno-belih. Generalni direktor kluba Milo{ Vazura u nedavnom razgovoru za „Sportski `urnal” istakao je da su vrata kluba otvorena za pregovore, ali da ne o~ekuje „bombasti~ne” promene do po~etka drugog dela sezone.

- Ne}emo praviti problem ako do|e adekvatna ponuda za one koji su jo{ po~etkom januara odre|eni da mogu da nas napuste. Da li }e do odlaska do}i pokaza}e naredni dani.

U posledwe vreme se dosta pri~alo o prelasku Saldawe u Fenerbah~e, ali to se nije desilo, a Vazura otkriva da mu zbog toga nije uop{te `ao.

- Ne kajem se {to nismo prodali Saldawu. Ne `elim da otkrivam zvani~nu ponudu. Otkri}u samo da je bila vi{e od 10.000.000 evra.

Na kraju jeseweg dela prvenstva rekli smo da nema prodaje kqu~nih igra~a kakav je Brazilac, tako se pona{amo. Verujem ako Saldawa bude nastavio da igra na istom nivou i na prole}e, sti}i }e ista, ako ne i vi{a ponuda na leto. Svesni smo da Saldawa mo`e da nam donese titulu, zbog toga je odluka bila jednostavna. On na prole}e mo`e da postane igra~ koji je prodat za najvi{e novca u istoriji Partizana.

„ZVEZDA I PARTIZAN REKETIRAJU SRBIJU“:

Vu~i} je prevazi{ao i samog sebe, a onda ponavqao kako ga vre|aju [ta pri~a ovaj ~ovek? Verovatno se svako ponekad to zapita kada ~uje kako predsednik svih gra|ana pri~a o klubovima kao da su Crvena zvezda i Partizan najve}i problem ove dr`ave...

Kada god `eli sigurnu medijsku propra}enost Aleksandar Vu~i} govori o Crvenoj zvezdi i Partizanu kao nu`nom zlu, kao da oni izvla~e ogroman novac iz dr`avne kase. Onda }e za nekoliko meseci promeniti narativ i tako nastaviti svoju politiku tako da udovoqi svima u nekom trenutku.

I on koji je na velika zvona pri~ao o tome da se obra~unati sa huliganima i da }e re{iti problem navija~a sada govori da je dr`ava nemo}na pred navija~ima.

To je ve}(i) problem.

I sada Vu~i} i svi gra|ani, po wemu, moraju da trpe reket navija~a… Uostalom, pro~itajte i sami i poku{ajte da se ne nervirate. „Na{ najve}i problem je {to ne mo`ete da privatizujete klubove, jer niko ne}e da ulo`i novac tamo gde glavnu re~ vode navija~i i rukovodstvo kluba. Mi svi {to smo im sponzori, to je reket koji se otima od dr`ave. Ovde bi sve da ne budu privatne nego dr`avne pare. I {to vi{e dajete to je vi{e „Vu~i}u pederu“. Zdrav sistem }e biti onda kada budemo imali privatne vlasnike klubova. Vidite ^ukari~ki, TSC i Megu. Ni{ta ne dobijaju od dr`ave“, u dahu je rekao Vu~i}.

Fudbaler Crvene zvezde, Gejlor Kanga, sa nestrpqewem o~ekuje nastavak sezone.

Reprezentativac Gabona je maksimalno motivisan da osvoji novu {ampionsku titulu u Superligi Srbije.

Crvena zvezda }e u subotu na svom terenu od 16.30 ~asova do~ekati ekipu Vo`dovca u 20. kolu doma}eg {ampionata. „Jedva ~ekam da se vratimo utakmicama na Marakani, jer je to stadion koji me uvek posebno inspiri{e i koji je moja fudbalska ku}a. Naravno, veliki udeo u tome imaju navija~i koje jedva ~ekam da vidim u subotu. Pauza je potrajala, i zaista smo se u`eleli takmi~arskog fudbala. @elim da osvojimo titulu i smatram da imamo kvalitet za to. Bila bi mi to peta titula u dresu Zvezde, i ogromna li~na satisfakcija, jer zaista volim ovaj klub“, rekao je Kanga za zvani~ni sajt kluba. „Prvi naredni protivnik je Vo`dovac, koji je mlada ekipa, ali na na{em stadionu smo mi favoriti. Odbrojavam dane do

subote. Znam i da je ulaz besplatan, tako da verujem da }e tribine biti ispuwene“, dodao je fudbaler Crvene zvezde.

Kanga je naveo da su pripreme „crveno-belih“ bile naporne. „Vratio se Vladan Milojevi}, sa kojim sam ve} imao priliku da sjajno sara|ujem, te sam znao da }e pripreme biti te{ke. Lepo je kada se pobe|uje, to podi`e samopouzdawe ekipe, ali je fokus bio na tome da se fizi~ki i takti~ki spremimo. Falilo

nam je nekoliko igra~a na Kipru, tako da }emo biti jo{ boqi kada se oni prikqu~e. @elim pobedu u subotu i da uz dobru igru krenemo u misiju odbrane titule.

Pozivam navija~e da do|u, jer sam ih se u`eleo. Voleo bih da postignem gol, ali to ko }e se upisati u strelce je mawe bitno.

Kqu~ je da uz dobru igru do|emo do pobede“, zakqu~io je Kanga.

Zvezda je druga na tabeli Superlige Srbije sa 46 bodova, jednim mawe od Partizana.

Zvezda odbila 10.000.000 evra, Bukari definitivno ostaje Osman Bukari osta}e u Crvenoj zvezdi po{to su crveno-beli odbili ponudu od Los An|eles Galaksija koja je vredela 10 miliona evra, potvr|eno je za Nova.rs iz kluba.

Iz kluba su doneli bitnu odluku jer smatraju da je Bukari jedan od kqu~nih igra~a za pohod na titulu Superlige Srbije.

Bukari je bio jedan od tra`enijih fudbalera {ampiona Srbije i tokom celog zimskog prelaznog roka crveno-beli su slu{ali ponude za asa iz Gane. „Ovde se ne radi o tome da li }emo nekada u budu}nosti dobiti ovakvu ponudu ili mawu

za Bukarija, ovde je prelomno to, da nam je on neophodan za osvajawe {ampionske titule i da nas posle toga samo plej-of deli od novog ciklusa Lige {ampiona koja od septembra kre}e u novom formatu sa uve}anim bonusima.

Bukari je igra~ koji pravi

ogromnu razliku na terenu i ne `elimo da u sezonu u|emo oslabqeni. Rekli smo da iz kluba ne mo`e da ide nijedan igra~ ~iji odlazak ugo`ava titulu“, re~eno je za Nova.rs.

Bukari je u Zvezdu stigao u julu 2022. godine za tri miliona evra iz Genta, a na 64 utakmice dao je 22 gola uz 16 asistencija.

Bio je krilni napada~ jedan od najboqih pojedinaca u {est me~eva Lige {ampiona i upravo su te utakmice bile potvrda wegovog kvaliteta.

Bukari u Superligi Srbije ima u~inak od pet golova i ~etiri asistencije na 16 me~eva.

THURSDAY  ^ETVRTAK 8. 2. 2024.

DRAMATI^NA NBA PROMENA:

Nikola Joki} je od danas u potpuno druga~ijoj situaciji nego od po~etka sezone Nikola Joki} je do ove srede bio drugi na listi kandidata za MVP nagradu u NBA ligi, iza aktuelnog laureata, Xoela Embida, ali se ta situacija sada dramati~no promenila.

Naime, Embid je upravo operisao meniskus levog kolega i za ~etiri nedeqe }e na pregledima biti utvr|eno kada }e mo}i da se vrati ko{arke.

Centar Filadelfije }e, kako javqa novinar ESPN-a Adrijan

Vojnarovski, mo`da uspeti da se oporavi na vreme da zaigra u fini{u sezone, ali...

Za wega je MVP trka svakako zavr{ena.

Naime, zbog pomenutog odsustva, prva zvezda Seventisiksersa ne}e mo}i da ispuni novo pravilo, minumum od 65 utakmica, koliko je neophodno da bi neko bio u konkurenciji za nagradu za najkorisnijeg igra~a NBA lige. Zato je wegovu ~elnu pozi-

Embid operisan, sezona mo`da jo{ uvek nije gotova za wega

ciju u toj trci preuzeo Joki}.

Naime, od ovog ~asa, srpski as je glavni kandidat za pomenuto priznawe, sa kvotom koja u ameri~kim kladionicama varira od 1,67 do 1,77.

Drugi je sada [ai Gilxis-Aleksander iz Oklahome (kvote za wega su od 3,3 do 4), dok su, kako u koj kladionici, na tre}em mestu ili Luka Don~i} iz Dalasa, ili Janis Adetokumbo iz Milvokija, sa rasponom

Xoel Embid, centar Filadelfija Seventisiksersa, operisao je povre|eno koleno i sada mu predstoji dug oporavak.

Kako prenosi Adrian Vojnarovski, poznati NBA insajder, Embidovo zdravstveno stawe bi}e proceweno ponovo za ~etiri nedeqe.

On tako|e pi{e da i daqe postoji nada da }e aktuelni MVP NBA lige da se vrati do kraja sezone, iako se ve} pisalo o tome kako je godina za wega gotova.

Embid je posledwu utakmicu odigrao protiv Golden Stejta, kada se povredio prilikom jednog pada i borbe za loptu.

Kamerunac sa ameri~kim paso{em je ve} imao problema sa kolenom, a sada je zbog ove povrede ispao iz trke za individualne nagrade na kraju regularne sezone.

Tako|e, Filadelfiji }e biti izuzetno te{ko bez wega, iako je sada na skoru 30-19 i zauzima peto mesto na Istoku.

kvota od 6 do 8.

Podsetimo, Joki} je dvaput bio MVP NBA lige pre nego {to ga je pro{le sezone „nasledio” Embid, ali je onda srpski centar

Denvera dobio posebno MVP priznawe - kao najkorisniji igra~ velikog finala, u kome je Nagetse vodio do prve titule u klupskoj istoriji.

Aleksandar Petrovi}: 1995. iz Zagreba stigao mig da napustimo postoqe, bila je to gre{ka

Ko{arka{ki trener i nekada{wi ko{arka{ Aleksandar Aco Petrovi} izjavio je u intervjuu za N1 da je pred dodelu medaqa na Evropskom prvenstvu u Atini 1995. godine stigao „mig iz Zagreba da se napusti postoqe” i da se to desilo, a smatra da je to bila gre{ka.

Petrovi} je te 1995. bio trener reprezentacije Hrvatske, kada su napustili podijum pred uru~ewe zlatnih medaqa reprezentaciji tada{we SR Jugoslavije. To je posledwa medaqa koju je hrvatska ko{arka{ka reprezentacija uzela.

Se}am se i na{eg napu{tawa podijuma, ka`e na pitawe N1. „A ako me pitate da li je to bila gre{ka – da, ali ako gledate kroz prizmu 2024. godine, ali ako se vratimo na 1995. godinu, svi znamo kakva je bila situacija… ^iwenica je da je bio uspostavqen nekakav telefonski most izme|u dvorane u Atini i Zagreba. ^iwenica je da do{ao nekakav mig da se napusti postoqe i to se desilo. Ali mislim da je to velika pogre{ka koja je napravqena“, izjavio je Petrovi} u intervjuu za N1 sa Branislavom [ovqanskim.

Govore}i o prethodnih dvadesetak godina, ka`e da su u {est ili sedam navrata bili „na loptu do velikog rezultata“, a da se na`alost to nije desilo.

OI i reprezentacija Srbije: Ako do|u megaigra~i, mo`e do finala Osvrnuo se i na predstoje}e Olimpijske igre, i prokomentarisao {anse Srbije. „Na dva posledwa svetska prvenstva, SAD su ostavile lo{ utisak i oni su sada odlu~ili da }e do}i na OI sa najja~im timom. Oni }e napraviti reprezentaciju od 12 igra~a, ali svi oni igraju s jednom loptom, oni ne}e pre Olimpijade igrati vi{e od dve nedeqe i pripreme, pitawe je da li }e dobiti ko{arka{ku hemiju da, shodno tim imenima, osvoje zlato. To je interesatno videti“, navodi.

Osvr}u}i se na reprezentaciju Srbije, ka`e da se videla pozitivna i fantasti~na hemija na posledwem Svetskom prvenstvu. „Ako do|e jo{ par megaigra~a, tipa Joki}a i uklope se u hemiju, sasvim sigurno da }e Srbija biti jedan od pretendenata – ne}u re}i za zlato, ali za finalnu utakmicu sigurno“, ocenio je Petrovi}.

Evroliga, Partizan i Zvezda [to se ti~e Evrolige, on ka`e da je ona mnogo zatvoren sistem, i podse}a da ima debelo utemeqenu strukturu. „Pitawe je samo da li }e se {iriti na 24 ekipa, da li }e u}i mo`da u drugi kalendar takmi~ewa. Ukoliko ostane 18 klubova, te{ko je o~ekivati da }e region mo}i da dobije dva predstavnika, ali nisam siguran da ako tako ostane (18 klubova), da }e dva kluba biti u Evroligi“, navodi sagovornik N1.

Za Evroligu ka`e da je fantasti~an proizvod. „Ne svaka utakmica, svaki minut i posed je bitan. A to je bitno razli~it proizvod {to ovoga trenutka gledamo na NBA terenima. I FIBA i Uleb, Evroliga moraju dogovoriti kalendar. Nemojmo sve da se prelama na igra~ima, ove godine imamo

veoma puno povre|enih igra~a. Mora do}i do usagla{avawa kalendara svih strana kako bi se omogu}ilo da gledamo fantasti~ne utakmice“, isti~e Petrovi}.

ABA liga idealna za mlade – „ozbiqan nagradni fond mo`da ve} slede}e godine“ Govore}i o ABA ligi i kritikama koje se ~uju – da mo`da treba pre ja~ati nacionalna prvenstva, Petrovi} navodi da Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija imaju preku potrebu za ABA ligom, jer su nacionalna prvenstva tih dr`ava u veoma lo{em periodu. Na tako malim prostorima, tih pet dr`ava nemaju kvalitetan proizvod, ocewuje. ^iwenica je, ka`e Petrovi}, da je Srbija ovog trenutka u boqoj poziciji – ima Zvezdu i Partizan i ~etiri, pet ekipa… „Mogla bi sastaviti boqu ligu. Ali onog trenutka ako Partizan i Zvezda dobiju pozivnice za Evroligu – postavqa se pitawe s kojim }e igra~ima Zvezda i Partizan igrati u takvom srpskom prvenstvu, da li }e poslati svoje talentovane ekipe da igraju, jer ciq je ostvaren plasmanom u Evroligu“, dodaje.

Petrovi} smatra da postoji veliki interes za jednu modernizovanu, boqu i kvalitetnu ligu. Kada se bude ubacio ozbiqan novac unutra kroz nagradni fond, jedan, kako ka`e, ozbiqan fond, stvari }e biti druga~ije. „Radi se na tome i sasvim sigurno da }e mo`da ve} od slede}e godine biti ozbiqan nagradni fond (u ABA ligi)“, dodaje.

Ka`e da }e to klubovima da bude motiv da ne otpuste igra~e odmah posle prvog dela takmi~ewa.

Ne misli da je istina ono o ~emu se spekuli{e u javnosti oko potencijalnog ulaska Dubaija u ABA ligu – smatra da se radi o tome da }e u}i ozbiqni sponzori.

Zagrqaj i @eqkovo obe}awe Zagrqaj proslavqenih trenera @eqka Obradovi}a i Aleksandra Petrovi}a pre me~a izme|u Cibone i Partizana sredinom januara, izazvao je lavinu pozitivnih komentara na dru{tvenim mre`ama.

Aco Petrovi} je objasnio da je @eqko tog dana obi{ao grob wegovog brata Dra`ena, kao i Kre{imira ]osi}a, Pepsija Bo`i}a. „I u tom zagrqaju je bilo to“, naveo je.

Petrovi} je otkrio da }e 5. septembra biti odr`ana utakmica koja }e biti posve}ena Dra`enovoj zaostav{tini, kada }e igrati reprezentacija Hrvatske i selekcija Evrope „koju je @eqko prihvatio da vodi“.

Vra}aju}i se na reakcije na zagrqaj, naveo je da se vidi da qudi vole na dru{tvenim mre`ama kad se podeli ne{to pozitivno i dobro, jer, kako dodaje – najlak{e je sva|ati se. „Veoma mi je drago da je zagrqaj uhva}en i da je poslata pozitivna poruka svima u regiji“, ka`e Petrovi}.