Srpski glas 8. jun

Ekskluzivni intervju sa Sergejom Ko`ulom i Dariom Mocowom, glavnim akterima pozori{ne predstave „ja, Milutin“

MILUTIN JE SIMBOL

NA[EG STRADAWA

Svetski mediji: Australija

NAJVE]A GRE[KA AUSTRALIJSKOG

PRAVOSU\A U ISTORIJI:

Majka robijala za ubistvo

~etvoro dece, pu{tena nakon 20 godina sa novim dokazima da je nevina

RIZNICA:

PRI^A IZ RODNE KU]E

SLAVNOG VOJVODE

Eksplozija potra`we za nekretninama, najve}a navala iz Kine, Singapura i Velike Britanije

@IKA GAJI] IZ KRU[EVCA

JE FRIZER PUNIH 55 GODINA

Strana

Strana 2

NAJVE]A GRE[KA AUSTRALIJSKOG PRAVOSU\A U ISTORIJI:

Majka robijala za ubistvo ~etvoro dece, pu{tena nakon 20 godina sa novim dokazima da je nevina

KRAQ ^ARLS SE

HVALI DA JE POTOMAK

GROFA DRAKULE

Kraq ^arls Tre}i je otpo~eo privatnu vi{ednevnu posetu Rumuniji, {to je wegova prva poseta inostranstvu otkako je krunisan u maju.

Rumunski predsednik Klaus Johanis, koji je bio me|u gostima na krunisawu u Londonu, do~ekao ga je uz vojne po~asti u predsedni~koj palati u Bukure{tu. Na sve~anosti organizovanoj povodom 25. godi{wice wegove prve posete Rumuniji u~estvovalo je oko 300 qudi. - U Rumuniji sam se uvek ose}ao kao kod ku}e - rekao je kraq, nakon ~ega je citirao lokalnog pesnika na rumunskom i pohvalio izuzetan biodiverzitet zemqe. Kraq ^arls nije do{ao u posetu sa suprugom Kamilom i ne zna se koliko }e ostati.

On }e se sastati sa rumunskim zvani~nicima i predstavnicima civilnog dru{tva. Poseti}e i Transilvaniju, regiju u centru zemqe, koju je ~esto pose}ivao kao princ. Prove{}e nekoliko dana u selima Valea Zalanului i Viskri gde je kupio nekoliko imawa renoviranih tradicionalnim materijalima. Godine 2006. kupio je ku}u u Viskriju, koja mu je prvo slu`ila kao privremena rezidencija, a potom je pretvorena u botani~ki muzej. 2015. godine osnovao je dobrotvornu fondaciju u Rumuniji koja radi na za{titi kulturnog i prirodnog nasle|a zemqe i promovi{e odr`ivi razvoj.

^arls Tre}i se pohvalio i da je daqi potomak kneza Vlada Tepe{a, koji je inspirisao lik grofa Drakule i navodno, po sopstvenim re~ima, ima „Transilvaniju u krvi”.

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Ketlin Folbig pomilovana je nakon {to su isplivali novi dokazi povodom ubistva weno ~etvoro dece. Nekada je bila okarakterisana kao najgori serijski ubica Australije ali sada zvani~no dokazano da nije ubila svoju decu.

Provela je 20 godina u zatvoru uporno tvrde}i da je nevina. Smatra da je ova odluka o pomilovawu trijumf nauke i istine jer je nedavna istraga navela nau~nike da provere da li je smrt dece mogla do}i i prirodnim putem. Prvobitno je osu|ena pod preptpostavkom da je ugu{ila svoje sinove Kejleba i Patrika kao i }erke Saru i Loru. Najnoviji dokazi ukazuju na to da su deca umrla zbog jako retkih genetskih abnormalnosti. Zahvalna je na slobodi: „Proteklih 20 godina bila sam u zatvoru. Zauvek }u misliti na svoju decu i tugovati za wima”, rekla je ona u izjavi.

Tako|e se po izlasku zahvalila prijateqima i svima onima koji su posledwih godina vodili kampawu da se wen slu~aj razmotri. „Bez wih ne bih pre`ivela ~itavo ovo isku{ewe”, rekla je ona. Ovaj slu~aj je opisan kao jedna od najve}ih gre{aka australijskog pravosudnog sistema. Folbig, koja je tvrdila da je nevina, 2003. osu|ena je na 25 godina zatvora.

Sva wena deca umrla su iznenadnom smr}u u periodu od 1989. do 1999. godine, a bili su starosti izme|u 19 dana i 19 meseci. Tu`ioci su tokom su|ewa tvrdili da ih je ona ugu{ila, prenosi BBC. Prilikom nove istrage koju je predvodio penzionisani sudija Tom Bathurst, tu`ioci su zbog istra`ivawa o geneteskim mutacijama promenili shvatawe toga kako su se smrti dece odigrala. Generalni tu`ilac Novog Ju`nog Velsa Majkl Dejli rekao je da postoji osnovana sumwa da Ketlin Folbig nije kriva. To je impliciralo da je guverner Novog Ju`nog Velsa potpisao potpuno pomilovawe i naredio da se ova `ena

odmah pusti iz zatvora. Me|utim to svakako ne poni{tava sve wene presude, to bi trebalo da bude odluka Krivi~nog apelacionog suda. Ukoliko sudija Bathurst odlu~i da

su sugerisali da su dnevnici mehanizam suo~avawa i da je malo verovatno da bi svo ~etvoro dece moglo biti ugu{eno bez ikakvog traga. Istraga, koju je vodio pen-

mu preda slu~aj, proces bi mogao da potraje i do godinu dana. U slu~aku poni{tewa presuda Ketlin bi ~ak mogla potencijalno da tu`i vladu za milionsku od{tetu.

- Nemogu}e je shvatiti nepravdu koja je naneta Ketlin, zatim bol zbog gubitka dece i skoro dve decenije u zatvorima maksimalne bezbednosti - rekla je Reni Rego, advokat ove Australijanke.

Su|ewe koje se odigralo 2003. godine bilo je fokusirano na posredne dokaze, pre svega na wene dnevnike u kojima je pisala o svojoj borbi sa maj~instvom. Te dnevnike je policiji 1999. predao wen tada{wi suprug, koji je verovao da je wegova supruga kriva. Par se razdvojio 2000. godine. a advokati wenog supruga ukazali su da je neverovatno da ~etvoro dece iz jedne porodice umre prirodnom smr}u. Dnevni~ki zapisi u kojima ona opisuje kako tuguje zbog smrti svoje dece i kako je „progawa krivica zbog svih wih” ~inile su osnovu slu~aja za tu`ioce. Sa druge strane, nije bilo fizi~kih dokaza o gu{ewu ili bilo kakvim povredama dece. U nedavnoj istrazi, stru~waci

zionisani sudija Tom Betharst, pokazala je da je svo ~etvoro dece moglo da umre prirodnom smr}u a kqu~ne dokaze je otkrio tim imunologa. Naime do{li su do okri}a da su }erke imale genetsku mutaciju - nazvanu CALM2 G114R - koja mo`e da izazove iznenadnu sr~anu smrt. Tako|e su otkriveni dokazi da su weni sinovi posedovali druga~iju genetsku mutaciju, povezanu sa iznenadnom epilepsijom. Folbig su na zatvorskoj kapiji sa~ekali prijateqi koji su godinama vodili kampawu za weno osloba|awe. Apelovali su na privatnost kako bi mogla da nastavi sa svojim `ivotom.

- U Ketinom srcu nema mr`we, ona samo `eli da `ivi `ivotom koji je propustila posledwih 20 godina i da nastavi daqe - rekla je jedna wena prijateqica.

- Imamo ~etiri mala an|ela koji su sad mrtvi. Imamo mu`a i `enu koji su izgubili jedno drugo. @ena koja je provela 20 godina u zatvoru i porodica koja nikada nije imala priliku da bude porodica. Ne biste bili ~ovek da ne{to ne ose}ate - jedan je od komentara nakon ove strasne tragedije.

srpskog buxeta 34 milijarde dinara, javni dug 50,6 odsto BDP

Deficit

Deficit buxeta Srbije od januara do kraja aprila ove godine bio je 34 milijarde dinara {to je za 55,7 milijardi boqe od buxetskog plana, jer je ranije bio o~ekivan deficit od 89,7 milijardi dinara, saop{tilo je Ministarstvo finansija Reublike Srbije. Kada je re~ o javnom dugu on je na nivou od 50,6 odsto BDP. U aprilu su prihodi buxeta iznosili 562,4 milijardi, a rashodi 596,4 milijardi dinara, te je deficit bio 5,4 milijarde dinara. Tokom aprila napla}eni su prihodi u iznosu od 140,4 milijardi dinara, od ~ega su poreski prihodi iznosili 126,1 milijar-

di. Na nivou sektora dr`ave u periodu januar-april fiskalni deficit je bio 23,5 milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 37,3 milijardi dinara, navodi se u saop{tewu.

Javni dug Srbije na kraju aprila ove godine iznosio je oko 34,94 milijardi evra, {to je 50,6 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija Srbije. Na kraju marta javni dug je bio 35,25 milijarde evra, odnosno 51 odsto BDP.

Na kraju 2022. javni dug je, kako se navodi, bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP.

Najverovatniji uzrok `elezni~ke nesre}e u Indiji gre{ka u sistemu signalizacije

WU DELHI – Indijske vlasti saop{tile su da je najverovatniji uzrok `elezni~ke nesre}e u indijskoj dr`avi Odi{a, u kojoj je poginulo 275 qudi, gre{ka u sistemu elektronske signalizacije. Broj poginulih u nesre}i u petak smawen je sa 288 na 275, jer su neka tela prebrojana dva puta, rekao je sekretar Odi{e Pradip Xena. Malo je verovatno da }e broj mrtvih da raste, rekao je on novinarima. „Sada je spasila~ka operacija zavr{ena”, poru~io je Xena. Povre|eno je blizu 1.200 qudi kada je putni~ki voz udario u teretni, skliznuo sa {ina i udario u drugi putni~ki voz koji je nailazio iz suprotnog smera u blizini okruga Balasor. Dr`avne „In-

OPEK PONOVO [OKIRAO SVETSKO TR@I[TE

Rijad berzama uru~io naftni ”lilihip”

Vode}i svetski izvoznik „crnog zlata” do kraja 2024. uskra}uje tr`i{tu novih milion barela dnevno, ali zato Rusija odvr}e naftne slavine bez ograni~ewa

dijske `eleznice”, koje ka`u da dnevno prevezu vi{e od 13 miliona qudi, radile su na poja~awu bezbednosti, okrivquju}i zastarelu infrastrukturu, preneo je AP, javqa Tawug.

Premijer Narendra Modi, koji }e na izbore dogodine, posetio je u subotu mesto nesre}e i razgovarao sa spasiocima, ispitao olupinu i razgovarao sa povre|enima. „Krivci }e biti ka`weni drasti~no”, rekao je Modi.

Porodice poginulih }e dobiti milion rupija (12.000 dolara) kompenzacije, dok }e ozbiqno povre|eni dobiti 200.000 rupija (2.400 dolara), a oni sa lak{im povredama 50.000 rupija (600 dolara).

Savet EU odlu~io da produ`i mandat Euleksa do 2025. godine

Odbor za politi~ka i bezbednosna pitawa Saveta Evropske unije saglasan je da se misija Euleksa na Kosovu produ`i do 14. juna 2025. godine.

U Odboru za politi~ka i bezbednosna pitawa Saveta Evropske unije usagla{eno je da se, pored primene ranije utvr|enih zadu`ewa, Euleks zadu`i da pri{tinskim slu`bama za sprovo|ewe zakona asistira kako bi razvile sopstvene kapacitete za razmenu informacija sa srodnim slu`bama, na regionalnom i me|unarodnom nivou, u sferi pravne pomo}i i saradwe u borbi protiv kriminalnih aktivnosti.

Принц Абдулазиз бин Салман:

Учинићемо све

[ta god da bude sa svetskom privredom do kraja 2024, vode}i svetski izvoznik nafte – Saudijska Arabija – od jula globalnom tr`i{tu samoinicijativno uskra}uje novih milion barela strate{ke sirovine dnevno. Ako zatreba, Rijad }e i dodatno zavrnuti naftne slavine, poru~io je princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, nakon dvodnevnog vikend-okupqawa OPEK-a plus u Be~u. Posle takve odluke Rijada, barel „brenta” dostigao je ju~e cenu od 78,73 dolara (u petak 73,54 dolara s julskim datumom isporuke), dok je merno bure lake teksaske nafte ko{talo i 75,06 dolara (u petak 69,46 dolara).

да обезбедимо стабилност светског тржишта нафте

„Hteli smo da zasladimo kola~. Ovo je na{ ’lilihip’. @elimo da dr`imo berze u neizvesnosti. Tim povodom, u~ini}emo {ta god treba da obezbedimo stabilnost svetskog tr`i{ta nafte”, dodao je princ Abdulaziz bin Salman.

Da o~uva jedinstvo udru`ewa 23 dr`ave proizvo|a~a nafte predvo|ene Saudijskom Arabijom i Rusijom, OPEK plus je ovog puta uprili~ilo novu listu prava i obaveza ~lanica. Sve zajedno, ostaju pri dosada{wim dogovorima (od pro{log oktobra i ovog aprila) o zbirnom uskra}ivawu svetskog tr`i{ta za oko 3,6 miliona barela nafte dnevno, i to do kraja 2024. Pritom, Rusija, {to sa OPEK-a ti~e, nema zvani~nu obavezu da smawuje proizvodwu. I to uprkos mawe-vi{e javnoj neizvesnosti koliko je ispo{tovala sopstvenu najavu iz marta o dobrovoqnom spu{tawu proizvodwe za 500.000 barela nafte dnevno. Ako na leto na zapadnoj hemisferi – u jeku sezone letwih putovawa i godi{wih odmora – bude mawka nafte, kao {to i na berzama strepe, mo`e li da se ostvari prognoza da bi barel „brenta” mogao da dostigne cenu i od 100 dolara? Takvu astronomsku cenu ju~e je ina~e prognozirao indijski biznis dnevnik „Dekan herald”. U tom slu~aju, ostvarilo bi se nedavno upozorewe princa Abdulaziza bin Salmana berzanskim {pekulantima da „pripaze” kad se klade na pad cene barela, usled geoekonomskih i drugih neizvesnosti. Koliko bi „lilihip” onda mogao da ko{ta Rijad, Moskvu i ostale u OPEK-u plus, kao i kupce nafte {irom sveta, tek ostaje da se vidi.

Kako je navedeno u Slu`benom listu EU, za pokrivawe tro{kova Euleksa }e, u periodu od 15. juna 2023. do 14. juna 2025. godine, biti izdvojeno ukupno 165.310.000 evra.

Iz ovog iznosa, izdvaja}e se suma od 58.500.000 evra za pokrivawe tro{kova Euleksa Kosovo, a iznos od 106.810.000 evra bi}e namewen za podr{ku aktivnim sudskim postupcima koji su izme{teni na teritoriju dr`ave ~lanice EU.

VU^I] SA LAJ^AKOM I ESKOBAROM:

Odluku odbora za politi~ka i bezbednosna pitawa Saveta Evrope sada bi trebalo da formalizuju svojim potpisima predsednica tzv. dr`ave Kosovo Vjosa Osmani i visoki komesar EU za spoqnu politiku i bezbednost @ozep Boreq.

Vreme je da Pri{tina ispuni svoje obaveze, pre svega da formira ZSO

Srbija je od prvog dana bila konstruktivan, dosledan i pouzdan partner, verujem da deo me|unarodne zajednice koji ima najve}i uticaj na Pri{tinu, ima i mehanizme koji mogu da dovedu do kona~ne realizacije obaveza, poru~io Vu~i}

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslavom Laj~akom i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom u vili „Mir” u Beogradu.

Na sastanku se govorilo o situaciji na Kosovu i Metohiji, a wemu su prisustvovali i {ef delegacije EU u Beogradu Emanuele @iofre, kao i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.

„Srbija je od prvog dana bila konstruktivan, dosledan i pouzdan partner u svim procesima koji bi

vodili o~uvawu stabilnosti celog regiona. Poru~io sam da je vreme da Pri{tina napokon ispuni svoje obaveze, a pre svih formirawe Zajednice srpskih op{tina u skladu sa Briselskim sporazumom”, napisao je Vu~i} na svom Instagram nalogu.

Stotine qudi evakuisano zbog poplava u ju`noj Ukrajini nakon popu{tawa brane

HERSON – Stotine qudi evakuisano je u sredu iz naseqa du` ju`nog dela ukrajinske reke Dwepar, nakon {to je voda izbila kroz probijenu branu Nova Kahovka i potopila mnoga mesta u hersonskoj oblasti. Uru{avawe barijere na ju`nom delu ogromnog rezervoara Kahovka izazvalo je bujicu i dodatno ugrozilo hiqade qudi koji su se tamo zatekli na prvim linijama rata izme|u Ukrajine i Rusije, preneo je Rojters. Visoki zvani~nik ukrajinske hersonske vojne administracije Oleksandar Tolokowikov upozorio je da }e najgore tek do}i. „Dolazi vrhunac poplava, a ve} smo evakuisali oko 1.000 qudi i imamo oko 50 autobusa koji voze izme|u pogo|enih sela i Hersona, u kojem imamo pripremqena ~etiri mesta za evakuaciju”, rekao je on. Brana snabdeva vodom deo poqoprivred-

nog zemqi{ta ju`ne Ukrajine i poluostrvo Krim, koje je pod ruskom upravom.

Ukrajina dr`i desnu obalu, a svaka strana je okrivila drugu za ovaj incident koji je doneo novu {tetu. Snimci postavqeni na dru{tvenim mre`ama prikazuju te{ke poplave u gradu Nova Kahovka, koja je pod ruskom kontrolom, a nalazi se pored brane. Gradona~elnik, kojeg je postavila Rusija, rekao je da je nivo vode u gradu porastao na preko 11 metara i da su neki stanovnici preba~eni u bolnicu. Na jednom snimku labudovi plivaju pored kitwaste zgrade gradskog ve}a, dok je na drugom poplavqeni sportski stadion pored reke. Ruska administracija ukrajinske oblasti Herson saop{tila je da se sprema da evakui{e tri okruga - Novu Kahovku, Golo Pristan i Ole{ki. Nivo vode u tom delu reke Dwepar ve} je porastao za vi{e od metar.

Najmawe 150 metri~kih tona nafte iscurilo u Dwepar nakon eksplozije

Najmawe 150 metri~kih tona nafte iscurilo je u vode Dwepra kao rezultat eksplozije brane HE Kahovka. ‚’^lanovi Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine izjavili su da se najmawe 150 metri~kih tona motornog uqa izlilo u Dwepar i da postoji rizik od daqeg curewa vi{e od 300 metri~kih tona’’, navodi se u saop{tewu tog Saveta. Portparol Kremqa Dimitrij Peskov ocenio je da je eksplozija u hidroelektrani Kahovka bila je ~in namerne sabota`e Ukrajine, i optu`io ukrajinske snage da su granatirale elektranu verovatno

koriste}i rakete ispaqene iz vi{ecevnog raketnog sistema Olha.

Tas navodi da je jedna od posledica granatirawa nekontrolisano ispu{tawe vode. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optu`io je Rusiju da su wene snage iznutra digle u vazduh branu. Kijev, koji je za eksploziju na velikoj brani hidroelektrane na jugu zemqe optu`io Moskvu, istra`uje incident kao navodni ratni zlo~in i kao mogu}e kriminalno uni{tavawe `ivotne sredine ili „ekocid”, saop{tila je kancelarija ukrajinskog dr`avnog tu`ioca.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Za sve informacije kontaktirajte na{u prijemnu slu`bu na (03) 9358 4444

[ojgu: Ruska vojska odbila poku{aj kontraofanzive Ukrajine

MOSKVA – Ministar odbrane Rusije Sergej [ojgu je izjavio da je ruska vojska zaustavila poku{aj dugo najavqivane ukrajinske ofanzive, nakon {to su ukrajinske snage zapo~ele napade na vi{e pravaca na frontu. On je dodao da prilikom napada, neprijateq nije postigao svoje ciqeve i pretrpeo je zna~ajne gubitke, prenosi ruska agencija RIA. „Poku{aji napada su osuje}eni, neprijateq je zaustavqen, ruski vojnici i oficiri su pokazali hrabrost i herojstvo u borbama. Ponavqam, neprijateq nije ostvario svoje ciqeve, pretrpeo je zna~ajne i neuporedive gubitke”, rekao je [ojgu. Istakao je da su ukrajinske snage izgubile vi{e od 1.600 vojnika, 28 tenkova, ukqu~uju}i osam Leoparda i tri tenka na to~kovima AMKS-10, kao i 136 jedinica druge vojne opreme i dodao da je u odbijawu ofanzive poginuo 71 ruski vojnik, a wih 210 je povre|eno, prenosi Tanjug.

Posmatraju}i nizvodno, Rusija kontroli{e levu obalu Dwepra i samu branu, a

Rusiju napadaju belgijskim oru`jem

Ve} nedeqama traju napadi na rusku Belgorodsku oblast, koja se grani~i s Harkovskom u Ukrajini, a Ruska Federacija za sada nije uspela da za{titi ovaj deo svoje teritorije. Posledwih dana su zabele`eni ~ak i upadi diverzantskih jedinica. U ruska sela su navodno u{li i poqski pla}enici. U granatirawima ove oblasti, iz koje su iz kolektivnih centara evakuisane izbeglice, gotovo svakodnevno ima poginulih i rawenih. Granica je duga~ka i o~igledno nema dovoqno ruskih snaga da je kontroli{u.

Prema fotografijama na kojima su pripadnici Ruskog dobrovoqa~kog korpusa prikazali dvojicu uhap{enih vojnika, o~igledno je da su to qudi u sredwim godinama, mo`da i pripadnici teritorijalne odbrane. Poqske vlasti su se odmah odrekle dobrovoqaca koji se bore u Ukrajini i koji su upali u Belgorodsku oblast. Portparol koordinatora republi~kih specijalnih slu`bi Stanislav @arin izjavio je da poqski dobrovoqa~ki korpus nije ni na koji na~in povezan s poqskim oru`anim snagama ili bilo kojom poqskom institucijom. I Ruski dobrovoqa~ki korpus koji ratuje na strani Ukrajine demantovao je u~e{}e poqskih dobrovoqaca, a s poqskih telegram kanala uklowene su fotografije kojima su se hvalili da su na ruskoj teritoriji. Na jednom od video-snimaka vojnici su pozirali ispred table „Po{ta Rusije” i pored zaplewenog oklopnog transportera sa slovom „Z” na bokovima i govorili su poqski.

Napadi na rusku teritoriju sadr`e jo{ me|unarodnih implikacija: belgijski premijer je morao da se anga`uje jer je ustanovqeno da je taj deo teritorije ga|an oru`jem koje je ova dr`ava isporu~ila Ukrajini. Premijer Aleksandar

de Kru je zahtevao od obave{tajnih slu`bi i vojske da analiziraju situaciju i „ostvare odre|ene kontakte”, jer je, prema wegovim re~ima, dogovoreno da se naoru`awe isporu~eno Kijevu mo`e koristiti „iskqu~ivo u odbrambene svrhe na ukrajinskoj teritoriji”. Takva pravila va`e i za oru`je drugih evropskih zemaqa, pa i Brisel tra`i od Kijeva da razjasni situaciju. Premijer nije odgovorio na pitawe o posledicama po Ukrajinu ako se potvrdi upotreba belgijskog naoru`awa u Belgorodskoj oblasti. „Va{ington post” je pisao da su ukrajinske snage prilikom napada na Belgorodsku oblast koristile vozila i oru`je iz SAD, Poqske, ^e{ke i Belgije.

Napadi na Belgorodsku oblast postali su ozbiqni, uz upotrebu avijacije i te{ke artiqerije, a guverner ovog re giona Vja~eslav Gladkov ju~e ujutru je rekao da su ukrajinske snage tokom 24 ~asa ispalile 650 granata, od ~ega je 185 pogo dilo Novu Tavol`anku, gde je upala diverzantsko-izvi|a~ka grupa. Ruski mediji su ju~e javili da je upad diverzanata u nedequ koordinisao 17-godi{wi ruski tinejxer. Mladi} je priveden na kontrolnom punktu, a u wegovom telefonu su prona|ene fotografije vojnih i bezbednosnih zvani~nika, koordinate ruske vojske i prepiska, verovatno s predstavnicima Oru`anih snaga Ukrajine. Tinejxer je priveden, a wegovi ro|aci i prijateqi su na ispitivawu.

Upade u Belgorodsku oblast preduzimali su pripadnici Ruskog dobrovoqa~kog korpusa Denisa Kapustina, koji je predlo`io ruskom guverneru Gladkovu da li~no do|e po dvojicu zarobqenih vojnika u selo Nova Tavol`anka i da su im potrebna „samo dva minuta s wim”. Gladkov je bio spreman da ih preuzme u mestu [ebekino, koje je pod ruskom kon-

AMERI^KI IZBORI:

Gu`va na listi republikanaca – trku zakomplikovao Trampov potpredsednik Majk Pens

Lista republikanaca koji }e na unutarstrana~kim izborima poku{ati da dobiju status predsedni~kog kandidata sve je du`a, po{to je u ponedeqak dokumenta za kandidaturu predao i biv{i potpredsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Majk Pens, ~ime je i formalno postao rival biv{em predsedniku i saradniku Donaldu Trampu.

Majk Pens je kandidaturu ozvani~io predajom dokumenata Federalnoj izbornoj komisiji, a kampawu }e formalno zapo~eti u sredu objavqivawem promotivnog video-snimka i skupom u Demojnu, u Ajovi, na 64. ro|endan.

Pens se objavom kandidature pridru`io velikom broju republikanskih kandidata – pored Donalda Trampa, podr{ku na unutarstrana~kim izborima tra`i}e guverner Floride Ron Desantis, biv{a ambasadorka pri Ujediwenim nacijama Niki Hejli, senator iz Ju`ne Karoline Tim Skot, preduzetnik Vivek Ramasvami, biv{i guverner Arkanzasa Ejsa Ha~inson i konzervativni radio-voditeq Lari Elder.

O~ekuje se da }e biv{i guverner Wu Xerzija Kris Kristi objaviti kandidaturu danas, a guverner Severne Dakote Dag Burgam u sredu.

Rezultati isitra`ivawa javnog mwewa me|u republikancima pokazuju da Donald Tramp vodi u ranoj trci za nominaciju. Ron Desantis je drugi na listi po popularnosti me|u glasa~ima, ali bi Pensova kandidatura mogla da zakomplikuje trku.

Majk Pens je bio potpredsednik SAD od 2017. do 2021. godine. Pre nego {to ga je Donald Tramp izabrao za potpredsedni~kog kandidata, bio je kongresmen i guverner Indijane.

Na funkciji potpredsednika, Pens je bio je lojalan Trampov saradnik i zamenik. Bez rezerve je hvalio uspehe Trampove administracije.

Putevi bliskih saradnika naglo su se razi{li kada su Trampove pristalice 6. januara 2021. godine nasilno upale u zgradu Kongresa na Kapitol hilu, podstaknute tvrdwama biv{eg predsednika da su izbori, na kojima je izgubio od demokrate Xozefa Bajdena, pokradeni.

Tramp je vr{io pritisak na Pensa da, u ceremonijalnoj ulozi potpredsednika koji predvodi Kongres u prebrojavawu elektorskih glasova, poni{ti rezultate izbora u kqu~nim dr`avama.

Doju~era{wi saradnik se tada distancirao od Trampa. Odbio je da ga podr`i u nameri da poni{ti rezultate izbora, zbog ~ega su besne Trampove pristalice uzvikivale „obesite Majka Pensa”.

Pens je u aprilu svedo~io u istrazi specijalnog tu`ioca, {to je bio prvi put u modernoj istoriji SAD da je potpredsednik bio primoran da svedo~i o predsedniku kojem je slu`io. Detaqe svojih razgovora i saradwe sa Trampom objavio je i u autobiografiji „Pomozi mi, Bo`e”.

Pens ~esto ka`e da sebe smatra „hri{}aninom, konzervativcem i republikancem – tim redosledom”.

Sna`an je protivnik prava na abortus i podr`ava zabranu na nacionalnom nivou, a protivi se i pravima transrodnih osoba. Zala`e se za promene programa za zdravstveno osigurawe.

Pens smatra da bi SAD trebalo da daju ve}u podr{ku Ukrajini, zbog ~ega je kritikovao strana~ke kolege koje nisu spremne o{trije da se suprotstave Vladimiru Putinu i Rusiji.

trolom, za razliku Nove Tavol`anke, pa do razmene nije ni do{lo.

U raspravu preko telegram kanala ubacio se i Jevgenij Prigo`in: „Denise, ako niko ne do|e na mesto odre|eno za preuzimawe zatvorenika, spreman sam da po{aqem jednog od svojih visokih zamenika da ih pokupi. Ako Volodimir Aleksandrovi~ Zelenski stigne na to mesto (Nova Tavol`anka) spreman sam da do|em i sam”, napisao je Prigo`in. On je reagovao ~im su u subotu uve~e po~eli ukrajinski napadi i naveo da „Vagner” ne}e ~ekati poziv ili dozvolu ruskog Ministarstva odbrane da za{titi Belgorodsku oblast, ukoliko Ministarstvo odbrane ne re{i pitawe pretwe bezbednosti regiona.

FEDERALNI MINISTAR ODBRANE MARLS UPOZORAVA:

Gubici usled vojne agresije daleko nadma{uju svaku navodnu korist

Sukob u Ukrajini mogao bi da bude „posledwi trzaj imperijalne pro{losti Evrope“ ili stra{ni nagove{taj predstoje}eg

koje me mu~i i sada posle godinu dana je da li je rat u Ukrajini posledwi trzaj imperijalne pro{losti Evrope, kao {to je

rivalstva u svetu bez hegemona, izjavio je vicepremijer Australije, ministar odbrane Ri~ard Marls.

„Pitawe koje me je mu~ilo i

rekao jedan pronicqivi analiti~ar, ili je predznak predstoje}e konfrontacije u posthegemonisti~kom svetu. U svetu gde dr`ave vide mogu}nost da izgra-

Premijer Zapadne Australije Mark Mekgauven podneo ostavku zbog iscrpqenosti

Premijer najve}e australijske dr`ave Zapadne Australije Mark Mekgauven neo~ekivano jepro{le nedeqe obelodanio da podnosi ostavku na premijerski polo`aj

Kao razlog on navodi iscrpqenost nakon borbe sa korona virusom. Mekgauven, koji je kao kandidat vladaju}e laburisti~ke stranke 2017. godine izabran za premijera ove dr`ave veoma bogate prirodnim resursima, ove nedeqe }e istupiti i iz australijskog parlamenta.

„Voleo sam izazove i re{avawa problema, dono{ewa odluka, postizawe rezultata i pomagawe qudima. Ali istina je da sam umoran, izuzetno umoran. U stvari, iscrpqen sam”, rekao je Mekgauven na konferenciji za novinare. Mekgauven je ubedqivo reizabran 2021. godine zahvaquju}i svojoj anti-kovid politici kojom je Zapadnu Australiju efikasno izolovao od ostatka Australije i u~vrstio {iroku popularnost.

Povodom saop{tewa Marka Mekgauana oglasio se i premijer Australije Entoni Elbanizi.

„Istina je da je Mark svojim rezultatima zaslu`io mesto u australijskoj politi~koj istoriji. Ja znam da je wegova definicija uspeha uvek bila u slu`bi gra|ana, poboq{awa `ivota i trajnog napretka”, rekao je federalni premijer.

de novi svetski poredak u skladu sa svojim vizijama, ukqu~uju}i, ako je potrebno, i vojnu agresiju. Za na{u zajedni~ku budu}nost je od kqu~ne va`nosti da svet na primeru Ukrajine vidi da }e gubici usled bilo kakve vojne agresije daleko nadma{iti svaku navodnu korist“, rekao je Marls na konferenciji o bezbednosti u Azijsko-pacifi~kom regionu „Dijalog [angri-La“ u Singapuru. Tako|e je dodao da o~uvawe postoje}eg svetskog poretka zahteva odlu~ne napore i ulagawe svih zemaqa. „Na primeru ovog sukoba vidimo masovno propadawe globalnog sistema za obuzdavawe i primenu sile za postizawe strate{kih ciqeva. Ne mo`emo dozvoliti da se taj opasni presedan odrazi i na na{ region“, istakao je Marls. On je istovremeno konstatovao da posledwih godina „Kina zna~ajno ja~a svoje Oru`ane snage, pove}ava vojni potencijal, a da se ne izja{wava o svojim strate{kim ciqevima“.

Najodlikovaniji australijski ratni veteran kriv za ratne zlo~ine

Najodlikovaniji `ivi ratni veteran Australije Ben Roberts-Smit dao je otkaz u kompaniji, nakon {to je sud utvrdio da je kriv za smrt ~etvorice Avganistanaca

Roberts-Smit (44), koji se penzionisao iz elitnog australijskog puka specijalne vazduhoplovne slu`be (SAS) pre jednu deceniju, napustio je posao dr`avnog menaxera „Seven West Media” nakon {to je u ~etvrtak izgubio tu`bu za klevetu protiv novina koje su ga optu`ile za nekoliko ratnih zlo~ina.

„Ben je bio na odsustvu dok je sudski proces bio u toku, a danas je ponudio ostavku koju smo mi prihvatili”, rekao je danas izvr{ni direktor firme Xejms Vorburton u petak u mejlu osobqa. Roberts-Smit se borio da spase svoju reputaciju kroz tu`bu za klevetu

pred saveznim sudom, otkako je u australijskim novinskim ~lancima 2018. optu`en za niz ratnih zlo~ina, ukqu~uju}i krivicu za {est protivpravnih ubistava.

Sudija je, me|utim, u ~etvrtak odbacio optu`be za klevetu, zakqu~iv{i da su

~lanci „u su{tini ta~ni”. Sudija je, tako|e, utvrdio da je Roberts-Smit odgovoran za ~etiri od {est nezakonitih smrti za koje je optu`en. Roberts-Smit je i daqe pod istragom australijske policije zbog krivi~nog gowewa za ratne zlo~ine. Taj biv{i vojnik SAS jedinice u martu je postao prvi optu`en za ratni zlo~in po~iwen tokom australijske 20-godi{we kampawe u Avganistanu. Roberts-Smitove kolege iz SAS-a su bile me|u onima koji tra`e da on postane prvi dobitnik „Viktorija krsta” u Australiji kome je oduzeta ta najvi{a nagrada za hrabrost u borbi. Federalna vlada je odbila da komentari{e slu~aj.

XON BOSNI], NOVINAR, POLITI^KI KONSULTANT I EKONOMSKI SAVETNIK

Mo`emo prevazi}i ameri~ke zavere

Rusko-ukrajinski rat }e se zavr{iti ove godine i to pobedom Rusije, a Rusi i Kinezi }e pomo}i Srbiji da sa~uva Kosovo, poru~uje optimisti~no kanadsko-srpski novinar Xon Bosni} u intervjuu za beogradski nedeqnik „Pe~at“. Ro|en, odrastao i {kolovan u Kanadi, `iveo je dugo u Japanu a posledwih desetak godina trajno nastawen u Srbiji.

n Ukqu~eni ste u mnoge kompanije i organizacije, ra~unaju}i i wujor{ki Istra`iva~ki institut Jasenovac, novinsku agenciju „Inter medija centar“ u Japanu, servisnu kompaniju „Graund zirou“ u Srbiji i vode}e me|unarodne medije u Aziji, Evropi i Severnoj Americi. Koji su va{i ciqevi i prioriteti?

- U posledwe vreme sam bio najaktivniji s Institutom za istra`ivawe Jasenovca (JRI), koji je istovremeno istra`iva~ka organizacija i grupa za lobirawe. Moj pokojni otac, oficir Jugoslovenske kraqevske vojske i profesor politi~kih nauka Sava Bosni} prisustvovao je osniva~kom sastanku JRI 1997. i prvoj me|unarodnoj konferenciji u Wujorku. Organizacija prou~ava hrvatsku mre`u logora smrti u Drugom svetskom ratu sa sedi{tem u hrvatskom selu Jasenovac. Tu je ubijena prva devojka mog oca 1941. i tamo je do 1945. godine poklano vi{e od sto ~lanova porodice Bosni}.

Osnovao sam „Inter medija centar“ kao nezavisnu novinsku agenciju u Tokiju da {aqem novinare da izve{tavaju o raspadu Jugoslavije i sukobima koji su usledili. Na{ rad je doveo do toga da je japanska vlada zadr`ala neutralan stav o sukobu, umesto da se pridru`i zapadnom svetu u demonizaciji Srba. Sreo sam se nekoliko puta s najvi{im zvani~nikom Ujediwenih nacija u Bosni tokom gra|anskog rata – ambasadorom Jasu{ijem Aka{ijem, koji je koristio detaqne informacije reportera na{e agencije kako bi se odupro pritisku SAD da bombarduje SRJ. Kako je rat odmicao, „Inter medija centar“ otvorio je stalnu kancelariju u Beogradu. Posle sukoba otvorio sam uslu`nu kompaniju u Beogradu „Graund zirou“, da podsetim Amerikance da su bombardovali Beograd mnogo pre napada 11. 9. na Wujork i Va{ington. Naziv podse}a da je ru{ewe Kula bliznakiwa usledilo posle ameri~kog napada na beogradsku kulu U{}e 1999. n Kako je vlada SAD reagovala na va{e aktivnosti?

- Pod prismotrom sam ameri~ke vlade od 1980-ih, kada sam bio radikalni lider univerzitetskih studenata u Kanadi. Kada sam se preselio u Japan 1990, radio sam sa japanskim medijima, ponovo privla~e}i pa`wu Cije. Nakon {to sam se vratio s izve{tavawa o ratovima na Balkanu za japanske medije, japanske obave{tajne slu`be su me pozvale da budem savetnik za politiku wihovog premijera. Dok sam tamo radio, svetski {ampion u {ahu Bobi Fi{er je uhap{en tokom posete Japanu. Ameri~ka vlada je htela Fi{era, pod optu`bom da je prekr{io sankcije SAD protiv Jugoslavije, kada je pobedio u ~uvenom revan{u, Spaskog 1992, i tako osvojio pet miliona dolara. Po{to nije postojala legalna mogu}nost da Japan izru~i Fi{era, jer nema sporazuma o izru~ivawu izme|u dve zemqe, ameri~ki Stejt department je nezakonito poni{tio Fi{erov ameri~ki paso{ retroaktivno, do datuma pre wegovog ulaska u Japan, a zatim je stvarno ukrao wegov paso{ od japanske policije i uni{tio ga, ostavqaju}i Fi{era u pravnom limbu: u stranoj dr`avi bez va`e}ih dokumenata. U stvari, poku{avali su da ga deportuju nazad u SAD, jer nisu mogli legalno da zahtevaju da im ga Japan preda.

Podneo sam ostavku na mesto savetnika japanskog premijera kada mi je rekao da nema drugog izbora osim da sledi nare|ewa Va{ingtona. Tada sam vodio pravnu i pi-ar bitku koja je oslobodila Fi{era, a tako|e i moju du{u od korumpiranog zapadnog sistema. Qut zbog ameri~ke intervencije protiv mene i Fi{era u Japanu, nakon osloba|awa Fi{era odlu~io sam da se preselim iz Tokija u Va{ington, da branim etni~ke Srbe u Severnoj Americi kao lobista, za Kongres srpskog jedinstva, bore}i se protiv ameri~ke agresije na Balkanu.

Cija se tada infiltrirala u Kongres srpskog jedinstva, gde sam bio izvr{ni direktor. Iskoristili su svoj uticaj da ucene ameri~ke Srbe, ~lanove organizacije, prete}i da }e ugasiti organizaciju a wih nadgledati.

n S obzirom na va{u ulogu u osloba|awu Bobija Fi{era, najkompetentniji ste da komentari{ete slu~aj Xulijana Asan`a?

- Jedan od mojih najbli`ih prijateqa je sada {ef Vikiliksa, zamewuje Xulijana kojeg mu~e u engleskoj tamnici. Pratio je su|ewe Fi{eru kao reporter islandske televizije. Tako smo se sprijateqili. Bio je u Beogradu zbog konsultacija o Asan`u. Sada radimo zajedno na osloba|awu Asan`a.

Kao i ve}ina Srba, verujem u sudbinu. Mislio sam da zaista nema {anse da ja, kao Srbin, ozbiqan {ahista, i savetnik japanskog premijera, imam priliku da spasem Bobija Fi{era bez u~e{}a Bo`jeg! Igrom slu~aja, bio sam de`urni izve{ta~ engleskog svetskog servisa Radio TV Japan kada je Fi{er uhap{en. Na{ao sam Fi{erove pristalice u Japanu i radio s wima na osloba|awu, uprkos tome {to sam znao da je to kraj moje karijere u Japanu, gde sam imao veoma veliku platu i VIP status. Me|utim, prihvatio sam rizik i pozvao Bobijevu budu}u `enu, japansku {ampionku u {ahu Mijoko Vatai, i zahtevao da me odvede do wega u zatvor. Bobi se opirao, ali sam ga naterao da me prihvati kao svog pravnog savetnika. U tom procesu oslobodio sam se anglo-ameri~kog carstva i na{ao put ku}i u Srbiju, nakon {to je moja porodica provela vi{e od 60 godina u izgnanstvu, od komunisti~kog preuzimawa vlasti 1945.

Bobi Fi{er nije imao nikakve {anse za pravi~no su|ewe u Japanu, gde sudije osu|uju 98 odsto svih osumwi~enih. Tada sam zara|ivao ~ak 50.000 dolara mese~no, ali ne `alim ni zbog ~ega – sloboda vredi vi{e od svakog novca!

Prihvatio sam izazov da spasem Fi{era i stigao u sud da se suo~im s pristrasnim sudijom, prevodiocem, stenografom i policajcem. Sudija je zahtevao da iznesem odbranu, a da mi nije dozvolio da ~ujem optu`be protiv Fi{era. Ali po{to sam bio biv{i savetnik japanskog premijera, uspeo sam da upla{im sudiju da dobijem pravo su|ewe. To mi je dalo priliku da blokiram sud tako {to sam govorio 48 sati bez prekida tokom tri dana, {to mi je dalo vremena da anga`ujem japanske advokate i da zakonski blokiram ceo proces.

n Kako ste to uradili?

- Tvrdio sam da Japanci ne mogu poslati Fi{era na su|ewe u Ameriku dok se ne iscrpu sve mogu}nosti pravnih `albi u Japanu. U stvari, iskoristio sam slabosti japanskog sistema. Sudovi u Japanu rade veoma sporo. Da bi `alba, odnosno spor stigao do Vrhovnog suda, nekada je potrebno i deset godina. Kada je na{ sudija priznao da je istovremeno bio i tu`ilac, tvrdio sam da je pravno nemogu}e ostvariti pravi~no su|ewe. Tako|e sam podneo `albu protiv ameri~ke vlade koja ih je primorala da potro{e milione dolara da premeste ceo sud iz Kalifornije u Japan da bi saslu{ali Fi{erovu `albu na wihovo nezakonito poni{tewe wegovog ameri~kog paso{a, bez pokretawa bilo kakvog sudskog postupka i bez bilo kakvog obave{tavawa o preduzetim merama.

Kada sam zapo~eo Fi{erovu odbranu protiv deportacije u SAD, pitao sam japanskog sudiju koliko obi~no traju takva su|ewa, a on je odgovorio: „Oko deset minuta“!!! Znao sam da moram da blokiram su|ewe, pa sam tra`io od sudije da obe}a da ne}e prekidati moje izno{ewe odbrane. Kada je to obe}ao, pri~ao sam tri dana! Tre}eg dana sam shvatio i kako da blokiram proces zauvek: podneo sam `albu Vi{em sudu Japana, tvrde}i da bi, ako bi Fi{er bio poslat u Sjediwene Dr`ave, bilo povre|eno wegovo ustavno pravo na potpuni `albeni proces u Japanu, jer ako bi ga izru~ili tada, kasnije japansko ministarstvo pravde ne bi imalo nikakvu pravnu mo} da primora svoje kolonijalne gospodare u Va{ingtonu da po{aqu Fi{era nazad u Japan da bude oslobo|en. Kao savetnik premijera Japana, boqe sam poznavao Ustav od japanskog sudije, koji se ina~e nije bavio ustavnim pitawima.

Kada sam blokirao proces, uspeo sam da prona|em briqantnu japansku pravnicu koja je tako|e imala diplomu ameri~kog prava. Zajedno smo onemogu}ili Japan da izru~i Fi{era, a onda sam koristio svoje medijske veze (radio sam u japanskim medijima vi{e od deset godina) da vodim medijsku pi-ar kampawu u kojoj optu`ujem Japan ne samo da kr{i Fi{erova qudski prava nego i da je pateti~no slaba kolonija ameri~ke imperije. Na kraju, lo{ pi-ar je jednostavno bio previ{e za Japan i pustili su Fi{era da ode na Island, koji mu je izdao novi paso{.

Moje napore da Fi{eru obezbedim azil u Srbiji sabotirao tada{wi ministar spoqnih poslova Vuk Dra{kovi}, koji je rekao da „ne mo`e da uradi ni{ta {to SAD ne odobravaju“. Zatim sam poku{ao da dobijem azil za Fi{era od Gadafijeve Libije, Kastrove Kube, Ahmadinexadovog Irana, pa ~ak i Severne Koreje Kim Xong Ila. Svi su odbili. Ali hrabri Islan|ani su pristali da spasu Fi{era daju}i mu dr`avqanstvo i novi paso{. U posledwem poku{aju, Va{ington je pretio Islandu, ali sam primorao Fi{erovu advokaticu da mu prokrijum~ari wegov islandski paso{ u zatvorsku }eliju tako {to sam joj ga sakrio u grudwak. Zatim sam fotografisao Fi{era iza re{etaka kako dr`i islandski paso{ i ka`e: „Imam va`e}i paso{! Za{to sam jo{ u zatvoru?!“ Va{ington je zapretio Islandu sankcijama (protiv wihove ribarske industrije, i protiv wihovog ~lanstva u NATO-u), {to je samo razbesnelo islandski narod i politi~are, i oni su insistirali da Bobi kona~no bude oslobo|en. Bio je to prvi put da je neko u takvom slu~aju izbegao ekstradiciju.

n Predvi|ate incident u Moldaviji i Rumuniji ovog prole}a sa ciqem daqe provokacije Rusa.

- Najve}i politi~ki genije posle Drugog svetskog rata je Vladimir Putin. Otvorio je vrata za saradwu s Ma|arima, jer Ma|ari ne}e da prime 200.000 muslimanskih izbeglica. Ne}e ni Poqaci. On brani tradicionalne hri{}anske vrednosti od islama i dekadentnog Zapada.

Zbog ameri~kog pribli`avawa Ukrajini mogu} je sukob. Jer im Ma|ari i Poqaci ne}e dozvoliti prolaz. A Rumuni su meki. Amerikanci rade na sukobu izme|u Moldavije i Rusije. To zna~i da bi ih trebalo povezati. Da Rusija da Moldaviju Rumuniji, pod uslovom da Rumunija postane vojno neutralna. To je kqu~ni strate{ki korak. Ako Rumunija iza|e iz NATO-a, imali bismo direktan pristup gasovodu u Donbasu. Procena je da ima ~etiri trilijarde gasa, i da je najve}i izvor gasa na svetu. Iz Srbije bi daqe i{ao u Ma|arsku, Italiju, Nema~ku. Ali da slavina bude u Beogradu. Ako budu nemirni i neposlu{ni, da im se zavrne.

n Smatrate, da se Kosovo dobija u Ukrajini. Optimista ste u vezi s na{om politi~ko-ekonomskom pozicijom.

- Sergej Lavrov je nedavno izjavio sli~no na indijskoj televiziji: „Kosovo je na dnevnom redu posle Ukrajine.“ Da, vratiti sve teritorije gde su Srbi u ve}ini: Kosovo, Crna Gora, Republika Srpska, delovi dana{we Hrvatske, Banat. I gasovod od Novorusije do Srbije, kao {to rekoh. Na{e vreme je ve}e i va`nije od vremena Du{anovog carstva. Preko nas Kina ima jedini pristup u Evropu.

Amerikanci ne priznaju me|unarodne sudove. Ali za to nam ne treba sud. Rusi i Kinezi }e vratiti Kosovo. A svi {tetni ugovori, zakoni doneti za vreme DS-a i SNS-a mogu biti poni{teni. Sve {to je potpisano pod pritiskom nije validno. Tako ih samo treba proglasiti nevalidnim. U zakqu~ku, sada kada smo suo~eni sa jo{ jednom ameri~kom zaverom – da otme srpsko srce Kosovo – moj jedini odgovor je: „Ne pla{ite se, pobedili smo ih ranije i pobedi}emo ih ponovo!“

Ameri~ki bombarderi u niskom letu iznad BiHza Sarajevo znak podr{ke, za Bawaluku zastra{ivawe

Dva lenser bombardera

Vazdu{nih snaga SAD „B-1B” izvr{ili su niski prelet iznad gradova u BiH. Kako je re~eno iz Ambasade SAD, prelet aviona je znak trajne posve}enosti SAD-a suverenitetu, teritorijanom integritetu i multietni~kom karakteru BiH.

Komandant ameri~kih vazdu{nih baza u Evropi, vazdu{nih snaga u Africi i Zajedni~ke vazdu{ne komande NATO saveza general Xejms Heker saop{tio je da se na taj na~in obele`ava trajna veza izme|u SAD i BiH.

„Prelet pokazuje na{u posve}enost izgradwi sna`nih bilateralnih odnosa i dokaz je na{ih zajedni~kih vrednosti i ciqeva. Saradwom i razumevawem gradimo put ka budu}nosti mira, sigurnosti i prosperiteta u regionu“, saop{tio je general Heker.

Preletawe bombardera su sa brda Grdoq ispratili ~lan Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i}, ministar odbrane BiH Zukan Helez i ambasador SAD-a u BiH Majkl Marfi.

Ambasador Bosne i Hercegovine u Ujediwenim nacijama Zlatko

Lagumxija je u izjavi za bosanske medije ukazao da prelet predstavqa jasnu politi~ku poruku.

Predsednik RS-a Milorad Dodik je prelet nazvao zastra{ivawem, dok je ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Denis Be}irovi} pozdravio prisustvo ameri~kih aviona, naglasiv{i da to podr`ava, kako je rekao, 70 posto gra|ana Bosne i Hercegovine.

Dodik je rekao da nijedan suvereni nadle`ni organ u BiH - Predsedni{tvo i Savet ministara,

nije doneo odluku o preletu ameri~kih aviona iznad BiH, ~ime Amerikanci manifestuju silu.

„Amerikanci uop{te ne po{tuju teritorijalni integritet BiH, ve} manifestuju silu i {aqu nam avione koji su na Srbe bacali osiroma{eni uranijum”, istakao je Dodik.

Avion B-1B je te{ki bombarder velikog dometa koji od svih letelica u avijaciji mo`e nositi najve}i konvencionalni teret navo|enih i nenavo|enih projektila.

SVAKI [ESTI RADNIK U SRPSKOJ BEZ ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA

Za ~ak 52.000 radnika u Srpskoj u protekloj godini dana nisu upla}eni doprinosi za zdravstveno osigurawe ni za jedan

ti radnici ne mogu overavati zdravstvene kwi`ice.

Kada se uzme ukupan broj radnika u RS koji je 290.000 do|e se

GRADONA^ELNIK BIJEQINE 10 DANA PE[A^IO DO BAWALUKE

na to da li su pla}eni doprinosi ili ne, ali to vi{e ne radi, jer je ukinuta vanredna situacija.

- Konstantno smo ukazivali da to {to finansiramo zdravstvenu za{titu i za neosigurane gra|ane ne zna~i da poslodavci ne treba da izvr{avaju svoje zakonske obaveze i da pla}aju doprinose. Me|utim, evidentno je da je i me|u poslodavcima do{lo do „opu{tawa” u proteklom periodu i da mnogi nisu redovno izmirivali svoje obaveze - ka`u u FZO RS.

Pod pritiskom naroda

re`im }e pasti

Gradona~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi} iz Srpske demokratske stranke (SDS) stigao je u Bawaluku, posle deset dana pe{a~ewa koje je nazvao „Mar{om ~asti za ozdravqewe Republike Srpske”. Prethodno je tokom {etwe gradona~elnika Bijeqine i wegovih saradnika prema glavnom gradskom trgu, do{lo do naguravawa sa policijom koja je nastojala da ih onemogu}i da pro|u od Narodnog pozori{ta, prema Gospodskoj ulici i do Trga Krajine.

mesec, podaci su Fonda zdravstvenog osigurawa RS. Qudi su uredno dolazili na posao i primali platu, ali poslodavci nisu upla}ivali doprinose za zdravstveno osigurawe, tako da

do podatka da svaki {esti radnik nema upla}eno zdravstveno osigurawe. U protekle tri godine FZO RS je zbog vanredne situacije usled kovida finansirao zdravstvene usluge bez obzira

Ono {to „bode o~i” kako ka`e Ranka Mi{i}, predsednica Saveza sindikata RS jeste ~iwenica da me|u 52.000 radnika koji nemaju upla}eno zdarvstveno osigurawe deo su i radnici javnih ustanova i preduze}a po RS gde je poslodavac Vlada RS.- Tamo gde je vlast ili Vlada poslodavac ne upla}uju se dopronosi, a ista ta Vlada sad treba da natera druge poslodavce da pla}aju doprinose, a ona to ne radi. Jedan veliki apsurd - ka`e Mi{i}eva.

Petrovi}a je na Trgu Krajine do~ekalo oko 1.000 qudi. On im rekao da }e „pod pritiskom naroda, pasti nenarodni re`im”. Me|u onima koji su do~ekali Petrovi}a na trgu bile su i wegove strana~ke kolege, kao i predsednica novoformiranog Narodnog fronta Jelena Trivi}. On je pozvao okupqene da se upute ka parku „Mladen Stojanovi}” gde }e biti zavr{ena protestna {etwa.

„Idemo na put daqih narodnih pobeda koje nam name}e nenarodni re`im”, kazao je Petrovi}.

Qubi{a Petrovi} je obe}ao da }e odr`ati „Mar{ ~asti za ozdravqewe Republike Srpske” ako propadne referendum za wegov opoziv, koji je odr`an 19. marta na zahtev Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i wegovih 15 koalicionih partnera u Bijeqini. Petrovi} je na referendumu dobio ubedqivu podr{ku gra|ana.

Lo{i poslodavci zaboravili radni~ka prava

Predizborna kampawa bez tenzija, odlu~uje ekonomija

“Crna Gora bele`i nikada mirniju i sti{aniju kampawu, ovo govorim i kao ak tivni u~esnik nekoliko kampawa, i kao anali ti~ar i gra|anin koji redovno prati politi~ka zbivawa”, ka`e crnogorski analiti~ar Predrag Drecun.

Crna Gora ne pamti mirniju kampawu od aktuelne za parlamenatarne izbore 11. juna. Nema nacionalnih ni vjerskih tenzija, niko ne prijeti sa govornica glasa~ima da }e biti ka`weni ako wemu ne daju glas. Ekonomske teme su dominantne u porukama na skupovima.

Partijski skupovi se odr`avaju na otvorenom a znatno mawe je i plakata na gradskim ulicama u odnosu na ranije izborne procese. Bilbordi na kojima su poruke kandidata za predsedni~ke izbore mogu se videti {irom dr`ave. Po mi{qewu analiti~ara, od 15 lista ~etiri sigurno ulaze u parlament ali

nijedna ne}e imati ve}inu pa su izvesne koalicije. On dodaje da retorika politi~kih partija u ovoj kampawi odudara od one na koju smo prethodnih godina bili nau~ili u Crnoj Gori.

DOMINIRAJU EKONOMSKE TEME

Drecun isti~e da ono {to je kvalitativno druga~ije u ovoj kampawi jeste to {to dominiraju teme o ekonomiji, socijalnoj za{titi, vladavini prava. Nema nacionalnih tenzija, nema prebrojavawa krvnih zrnaca, nema prebojavawa po nacionalnoj i vjerskoj osnovi, {to je, smatra on, veliki iskorak u odnosu na prethodne predizborne kampawe.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} dobio poziv Blinkena da poseti Va{ington

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} dobio je poziv ameri~kog dr`avnog sekretara Entonija Blinkena da poseti Va{ington. U pismu zvani~ne ~estitke povodom stupawa na du`nost predsednika Milatovi}a, Blinken je poru~io da rat u Ukrajini tra`i aktivnu posve}enost svih NATO saveznika da se oja~a kolektivna sigurnost, bezbednost i stabilnost.

„Kqu~ ovog poduhvata je kompletirawe procesa evropskih integracija na Zapadni Balkan, gde Crna Gora mo`e da igra odlu~uju}u ulogu. Predsedni~ki izbori u aprilu pokazali su da Va{i gra|ani `ele ubrzawe evropskog puta dr`ave, i da budu

LITURGIJA NA RUMIJI

deo Evrope koja je celovita, slobodna, prosperitetna i bezbedna. Radi}emo sa Vama da produbimo jako ameri~ko-crnogorsko partnerstvo, koje ima korene u na{im zajedni~kim vrednostima”, napisao je Blinken.

„Primite moje najlep{e `eqe i ohrabrewe da se suo~ite sa izazovima koji su pred Vama”, navodi se u ~estitci, saop{teno je iz kabineta predsednika Crne Gore. Predsednik Milatovi} zahvalio se na pozivu dr`avnog sekretara SAD i poru~io da se raduje skorom odlasku u Va{ington i susretu sa najvi{im zvani~nicima te dr`ave, u ciqu daqeg ja~awa strate{kih politi~kih i ekonomskih veza.

Stotine |aka dobilo nula poena na maturskom ispitu - skrin{otovi dopisivawa procurili u javnost

Vi{e stotina maturanata u Crnoj Gori dobilo je nula bodova iz eksternog maturskog ispita iz crnogorsko-srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i kwi`evnosti, navodno zbog prepisivawa. Vi{e wihovih roditeqa javilo se redakciji podgori~kih

„Vijesti”, tvrde}i da nadle`ni navodno nisu imali mogu}nost da utvrde ko je od |aka prepisivao, s obzirom na to da nijedan od u~enika koji je dobio nula bodova „nije ni opomenut tokom ispita”. Prema nezvani~nim informacijama, nulom su oceweni i neki |aci generacije pojedinih {kola na severu Crne Gore.

Stotine vernika na vrhu od 1.594 metra

Vernici Srpske pravoslavne crkve, prema vekovnoj tradiciji, na Troji~indan idu na vrh planine

Rumije da prisustvuju liturgiji

Ove godine na 1.594 metra nadmorske visine bilo ih je vi{e nego prethodnih.

- Impresivno je kada vidite ~itav vrh

Rumije prekriven qudima - istakao je protojerej Jovan Plamenac koji godinama unazad slu`i liturgiju u crkvi na Rumiji.

- Svake godine vidim i nova lica. Ove godine je bilo primetno puno dece. Hvala Bogu, i vreme nam je poslu`ilo. Otac Plamenac dodaje da je Troji~indanska litija doga|aj

sa dugom tradicijom i dubokom simbolikom. Ona je odraz snage kulta Svetog Jovana Vladimira koji postoji u Baru neprekidno du`e od 1.000 godina. Plamenac je potvrdio da je ovogodi{woj litiji prisustvovao i Italijan iz Rima, koji je svoj doktorat posvetio Svetom Jovanu Vladimiru.

Osobenost izlaska na Troj~indan je izno{ewe krsta Svetog Jovana Vladimira, za{titnika Bara, do crkve Svete Trojice. Porodica Androvi} iz Bara vekovima ~uva relikviju – drveni u srebro opto~eni krst na kojem je 1016. godine u Prespi makedonski car Vladislav na prevaru pogubio dukqanskog kneza Vladimira odsecawem glave.

Vernici su u subotu ve~e organizovano krenuli u Mikuli}e gde se u crkvi Svetog

Nikole u 22. sata slu`ila Ve~erwa slu`ba. Prazni~no bdewe usledilo je u 23 sata u manastiru Svetog Sergeja Radowe{kog u Velikim Mikuli}ima. Dan pre, u Baru je odr`ana tradicionalna litija ulicama grada povodom praznika Svete Trojice i

Svetog Jovana Vladimira koja je okupila nekoliko hiqada vernika. Litiju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije. Bar je grad pod za{titom Svetog Jovana Vladimira, a 2016. obele`eno je 1.000 godina od wegovog pogubqewa.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A

RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA

SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Srbi ne}e albanske gradona~elnike i tra`e da se kosovska policija povu~e sa severa KiM

Tra`i se oslobo|awe uhap{enih Rado{a Petrovi}a i Du{ana Obrenovi}a

Protesti Srba u Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku, zapo~eti 26. maja, zbog nasilnog poku{aja ulaska albanskih gradona~elnika u zgradama ovih op{tina uz pomo} kosovske policije se nastavqaju do daqeg. Sada je u op{tinskim zgradama ovih op{tina kosovska policija a ispred zgrada su na de`urstvu danono}no pripadnici Kfora.

U tri op{tine sukobi po~eli 26. maja, kada su se Srbi suprostavoili kosovskoj policiji da u op{tinske zgrade usele Albance, nove gradona~elnike op{tina. Eskalaliralo je u ponedeqak 29. maja u Zve~anu sa vi{e od 50 povre|enih Srba kao i 30 povre|enih Kforovaca.

Srbi istrajavaju na zahtevima da albanski predsednici op{tina ne ulaze u slu`bene objekte, da ih napuste i specijalci policije i da budu oslobo|eni uhap{eni, 29. maja, ispred zgrade op{tine Zve~an Rado{ Petrovi} i Du{an Obrenovi}.

ZA NEDOLAZAK ALBANSKIH

GRADONA^ELNIKA

Apelom za mir, vi{e od 160 intelektualaca - Srba iz svih krajeva Kosova i Metohija, obratilo se me|unarodnoj zajednici da hitnim merama zaustavi daqu eskalaciju nasiqa i stvori uslove za mir.

Kako bi se smirila situacija, Evropska unija i SAD od Pri{tine tra`e odr`avawe novih izbora,

u~e{}e Srba na wima i formirawe Zajednice srpskih op{tina.

Tako|e, Bela ku}a je pozvala Beograd da povu~e oru`ane snage koje su raspore|ene u blizini administrativne linije i da spusti

nivo borbene gotovosti, a Pri{tinu da omogu}i novoizabranim predsednicima op{tina da obavqaju svoje du`nosti sa alternativnih lokacija i da povu~e policijske snage iz op{tinskih zgrada.

SITUACIJA NA KIM OPASNA, MO@E DO]I DO OBNOVE KRVOPROLI]A

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Har~enko izjavio je da je situacija na Kosovu i Metohiji opasna, kao i da bi mogla da dovede do obnavqawa krvoproli}a.

„Ova situacija je opasna, jer bi moglo da do|e do izbijawa jo{ ve}eg sukoba, konflikta i obnavqawa krvoproli}a na severu Kosova, a to da mo`e da dovede i do {irewa tenzija na ceo Balkan, ili bar na jedan deo balkanskog regiona”, rekao je Bocan-Har~enko.

On je dodao da Evropska unija i Zapad u celini sve vreme pokazuju jednostran pristup u re{avawu problema.

„Te{ko da mo`ete da na|ete neki slu~aj ili etapu u re{avawu problema u biv{oj Jugoslaviji, po~ev{i od 1991. godine, kada je Evropska unija imala potpuno nepristrasan stav. I stremqewe da se podr`i protivnik Srbije uvek je bilo prisutno, posebno u re{avawu problema Kosova”, naveo je Bocan-Har~enko, dodav{i da je Rusija podr`avala po~etak pregovora Beograda i Pri{tine, ali da nije imala bilo kakve iluzije, te da EU nije odigrala ulogu po{tenog posrednika.

Naglasio je da su dogovori postignuti pre vi{e od 10 godina, a pre svega formirawe Zajednice srpskih op{tina, ostali samo na papiru.

On je istakao da nije ta~no da je Pri{tinu te{ko disciplinovati, ve} da se na tamo{we vlasti uop{te i ne vr{i pritisak, kao i da su sankcije koje trpi Pri{tina „licemerje i farisejstvo”.

DE^IJA SMOTRA FOLKLORA U ARHANGELIMA KOD PRIZRENA

Deca verno ~uvaju

srpsko kulturno dobro

U porti manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, u nedequ 4. juna, u okviru Vidovdanskih sve~anosti odr`ana je de~ija smotra folklora pod nazivom ,,U susret Vidovdanu,, kojom po~iwu Vidovdanske sve~anosti 2023. godine.

Predsednik Saveza amatera Kosova i Metohije \or|e Laku{i} rekao je da je

zna~ajno {to se ovakva manifestacija odr`ava na jednom ovakvom mestu. „Ovde smo na najsvetijem mestu koje postoji, Svetim Arhangelima. Zaista je predivno i poseban je ose}aj sve dece. Ovo je nama peta godina po redu da de~iji festival odr`avamo u Svetim Arhangelima, a ina~e 23 po festival“, ka`e Laku{i}.

Srbi na protestima ispred svih op{tina izvode stalno kulturnoumetni~ki program kasko bi olak{ali danono}na de`urstva ispred op{tina i pripadnika Kfora.

U zgradama svih ovih op{tina, u kojima je sada kosovska policija radili su Privremeni organi Skup{tina op{tina kao i brojne op{tinske slu`be po sistemu dr`ave Srbije. Sada su i oni, od 26. maja , onemogu}eni da rade.

Nekada{wi gradona~elnik Leposavi}a Zoran Todi} izjavio je da su stanovnici tri op{tine na severu KiM pod konstantnim pritiskom i da }e narod dolaziti na proteste do ispuwewa zahteva.

Todi} je istakao da je u Leposavi}u `ivot stao, da deca ne idu u {kole i vrti}e, svuda je bodqikava `ica.

Evropska unija najo{trije osu|uje nasilne akte protiv gra|ana, trupa Kfora, organa za sprovo|ewe zakona i medija na severu Kosova i Metohije. Nasiqe se moglo izbe}i i mora se izbe}i u budu}nosti, navedeno je u saop{tewu koje je u ime 27 zemaqa ~lanica izdao visoki predstavnik @ozep Boreq.

Iz Evropske unije isti~u da

stoje iza misije Kfora i Euleksa u ispuwavawu wihovih mandata.

DA PRI[TINA OBUSTAVI POLICIJSKE OPERACIJE

U saop{tewu koje je potpisao @ozep Boreq pozivaju se Beograd i Pri{tina “da odmah i bezuslovno preduzmu mere za deeskalaciju, prestanu da koriste retoriku podela i uzdr`e se od bilo kakvih daqih nekoordinisanih akcija”.

Isti~u da hitno treba vratiti mir. “Evropska unija je spremna da sprovede odlu~ne mere. Neuspeh deeskalacije tenzija dove{}e do negativnih posledica”, istaknuto je u saop{tewu.

Nagla{avaju da o~ekuju da Pri{tina odmah obustavi policijske operacije u blizini op{tinskih zgrada na severu Kosova i Metohije.

“Gradona~elnici treba privremeno da obavqaju svoje du`nosti u drugim prostorijama. Prevremene izbore treba raspisati {to je pre mogu}e u sve ~etiri op{tine i organizovati na potpuno inkluzivan na~in. O~ekujemo u~e{}e kosovskih Srba na ovim izborima”, pi{e u saop{tewu.

Iz Unije izra`avaju zabrinutost i zbog podizawa borbene gotovosti Vojske Srbije.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Српска застава од 320 метара у Звечану

Posle sukoba u Zve~anu

FEQTON Vek i po od smrti \or|a [agi}a, prvog Srbina u Americi (3)

SRPSKI JUNAK U SAD

Фотограф

за венчања

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ameri~ki istori~ar Tomas Striter iz Hjustona je za \or|a [agi}a napisao: „On je lingvista, pustolov sa fizi~kom i psihi~kom hrabro{}u i odva`no{}u, spletkar. Raskala{ni qubiteq svog imena, `eqan da vidi svoje ime u {tampi, gotovo ucewiva~. Fi{er je jedan od neobi~nih karaktera koji je gravitirao Teksasu i, u to vreme, odu{evqavao wegove anale.“

Istra`iva~ Xon Henri je u svojoj studiji o pionirima Teksasa o [agi}u rekao: „Postojala su ~etiri ~oveka pod imenom Xorx Fi{er. Prvi Fi{er, koji je figurirao u Teksasu pre, tokom i posle revolucije. Zatim Xorx Fi{er u svojstvu ~inovnika i prevodioca. Ali, postoji i Xorx Fi{er kao Grk i diplomata koji je umro u Kaliforniji. Imao je osam imena, ~etiri `ene i mnogo dece. Sve je to jedan ~ovek.“

Interesantno je da spomenem da ^e{ka kao dr`ava zvani~no smatra da je Xor` Fi{er, ili, prema wima, Jir`i Ribar, bio prvi ^eh koji se 1829. godine uselio u SAD. Zvani~ni Prag je u Americi i ^e{koj podigao spomenik Xorxu Fi{eru kao „svom Amerikancu”. Sli~ne teze iznose i Ma|arska i Austrija, jer je [agi} bio `iteq velikog evropskog carstva. Samo Srbija nikada zvani~no ni{ta nije rekla o ovom prvom srpskom doseqeniku.

O [agi}u kao Xorxu Fi{eru napisane su mnoge kwige, romani, ~ak i jedna magistarska teza.

Vladislav Bajac ga je opisao u romanu „Bekstvo od biografije”.

Sam Fi{er napisao je „Memoare”, ali je i u toj li~noj ispovesti ostalo dosta nedore~enih i nepoznatih momenata iz wegovog `ivota. Ni danas se ne zna ko je, u stvari, bio taj ~ovek.

Za [agi}a se tvrdilo da je

srpski mason, koji je od masonerije u Nema~koj dobio zadatak da ode u Meksiko i tamo uvede, prvo hri{}anstvo, a potom i slobodno zidarstvo. Sam [agi} je, dok je `iveo u Meksiku, govorio da je ro|en u Beogradu, u Srbiji.

Ali, dok je 1825. boravio u Teksasu, koji je u to vreme bio deo meksi~ke dr`ave, osnovao je prvu masonsku lo`u, Yorkions.

[agi} je masonske lo`e formirao i u Panami i u Kaliforniji, dok su bile deo Meksika. Kada je Teksas izborio nezavisnost, u leto 1848, sa Edvinom Murom iz

Potomak Lari Malete tvrdi da je \or|e [agi} u Americi izrodio sa ~etiri `ene ~ak 12 dece. Na porodi~noj fotografiji iz 1923. godine vide se direktni naslednici i potomci – Hiram, Sara, Xorx Va{ington, Elmira, Mari, Elmer, Mini, Daniel, @enevjev, Marta, Remsburg i Izrael Filip Fi{er.

Lari Malete i wegov otac potomci su [agi}eve k}erke @enevjev Fi{er, udate Malete. Lari ima jo{ tri brata i svi su intelektualci. Iz ~etiri [agi}eva braka, po `enskoj liniji, iznikle

teksa{ke mornarice putovao je u Va{ington, kao predstavnik Velike masonske lo`e Teksasa.

^etiri godine kasnije stekao je meksi~ko dr`avqanstvo, a 1830. postao je carinik grada San Felipea. Funkciju direktora carine u luci Galveston obavqao je do 1832. godine. Za jednog doseqenika iz Evrope bila je to muwevita karijera, koja nije mogla da se objasni samo intelektualnim sposobnostima ovog Srbina.

Xorx Fi{er je i danas zagonetka, ~ak i za svoje potomke, koji poku{avaju da otkriju sve tajne wegovog `ivota.

su familije Parmenter i Malete. Ve}ina [agi}evih potomaka danas `ivi u Hjustonu, San Francisku, Va{ingtonu, Wu Orelansu i Wujorku.

Ono {to je za Srbiju i Srbe najva`nije jesta da je Xorx Fi{er stvarao istoriju SAD, ali i istoriju srpske kolonije u Kalifroniji. Pored \or|a [agi}a, pioniri male srpske kolonije u San Francisku sredinom XIX veka bili su Bob Kowevi}, Ilija ]elovi}, Pera Vukotiwa, Jovan ]atovi}, Stevan Davidovi}. Najbrojniji i najpoznatiji `iteqi San Franciska bili su tada ~lanovi familija Qepava, Mandi},

Lu~i}, Qubibrati}, Davidovi}, Lepeti}, Martinovi}, Jovovi}, Zenovi} i Kosi}.

Posle rudarskih i minerskih poslova, prva mesta srpskog okupqawa bile su kafane, koje su imale ameri~ke nazive. Jedna od poznatijih bio je, na primer, „Bakingem kafe“.

Tako su se u kafani Srbi dogovarali da se udru`e i pomagali jedni druge. Godine 1880. u San Francisku osnovano je i Prvo uzajamno dobrotvorno dru{tvo Srba u Americi. Wegov osniva~ bio je poru~nik ameri~ke vojske Lazar Jovovi}, pristigao iz Luizijane, ali poreklom iz Boke Kotorske.

Srbi koji su dolazili u Ameriku zatekli su u woj dobro organizovanu Rusku crkvu, pa su pohodili wene hramove. Oni koji nisu i{li u crkvu, svoju veru su slu`ili u sopstvenim domovima i na ku}nim slavama. U gradu Galvestonu, u Teksasu, 1862. godine Srbi su i{li u crkvu zajedno sa Rusima i Grcima. Zajedni~ka parohija nazvana je Sveti Konstan-

tin i Jelena. Taj hram je osve{tan 1895. i od 1962. pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. – Moj ~ukundeda je umro je 11. juna 1873. godine u San Francisku. Tog dana su zastave na svim konzulatima bile spu{tene na pola kopqa. Uz veliku pogrebnu pratwu, sahrawen je na grobqu Laurel Hil, pored ~etvrte supruge Karolin H. Fi{er. Ostali ~lanovi na{e porodice sahraweni su na grobqu u Misisipiju. Kada je zemqotres 1904. pogodio San Francisko, to grobqe je potonulo, a spomenici su polomqeni. Zato je grobqe preme{teno, a posmrtni ostaci mog ~ukundede Xorxa Fi{era i ~ukunbabe Karoline su 1946. godine preme{teni u Memorijalni park. Na tom grobqu je podignut i spomenik prvim doseqenicima i pionirima Kalifornije. Na spomeniku se nalazi i ime mog ~ukundede – svedo~i wegov ~ukununuk Lari Malete, po zanimawu muzi~ar i pisac.

Prenos ven~awa u`ivo u otaxbinu i {irom sveta

Nick Kociski / 0405834233 enquiries@nickweddingphotocinema.com.au www.nickweddingphotocinema.com.au

uuu Navr{ilo se 150 godina od smrti ~oveka za koga je zvani~no utvr|eno da je bio prvi srpski doseqenik. \or|e [agi} je bio poreklom iz Stonog Beograda, a u SAD su ga zvali Sewor Horge i Xorx Fi{er

\or|e [agi} kao ameri~ki oficir

AUSTRALIJA NA MAPI GLOBALNOG RIVALSTVA ZAPADA I KINE:

Stvara li se azijski NATO? (1)

Sa konceptima vojnih i politi~kih saveza u indopacifi~kom regionu „Quad”, „Quad Plus” i AUKUS, mo`da smo na putu ka verziji „isto~nog, azijskog NATO-a” u kojem Australija postaje ugaoni kamen, istra`uje novinar i biv{i diplomata Dragan Biseni} za RTS. Za razliku od prethodnih decenija, Australija }e imati {ta vojno da ponudi svom savezu. Mo`e li to da zastra{i Kinu?

Australija je, generalno, kontinent koji privla~i malo pa`we, osim ako nije u pitawu teniski turnir „Australijan open“ ili skandal zabrane ulaska Novaku \okovi}u da u|e u zemqu i u~estvuje na tom turniru. Malo je prilika kada Australija mo`e da do|e na naslovne strane vode}ih svetskih novina i udarne prve minute svetskih televizija. A gotovo nipo{to ako su u pitawu pitawa globalne bezbednosti i svetskog odnosa snaga. Ali, dogodio se i taj trenutak, kada je i Australija postala va`na za globalnu stabilnost.

Pre mesec i po dana, Australija je 24. aprila objavila svoju najve}u reformu odbrane kada je lansirala svoj Strate{ki pregled odbrane. U dve ukori~ene kwige s belim koricama, australijska vlada je predstavila odgovor na svoju izmewenu ulogu u Okeaniji i ono {to smatra bezbedonosnim izazovima koji su posledica rasta kineske vojne mo}i u Indo-Pacifiku.

Australijski premijer Entoni Albaneze nazvao je Pregled „najzna~ajnijim dokumentom izra|enim nakon Drugog svetskog rata“ i poru~io da }e vlada postupiti u skladu sa preporukama navedenim u wemu. On je rekao da Oru`ane snage Australije o~ekuje najve}e broj~ano pove}awe u posledwih 40 godina: sa 60.000 na skoro 80.000 vojnika. Sve ovo }e se, kako je napomenuto, obavqati u pozadini eskaliraju}ih sukoba u odnosima „slobodnog sveta“ sa Kinom i Rusijom. Australija se, naime, posledwih decenija postepeno sve ~vr{}e ukqu~ivala u angloameri~ki bezbedonosni dizajn, zbog ~ega je danas i postala tako va`na.

Sada{wem „trojnom paktu“

Amerike, Britanije i Australije prethodili su grupacija „Kvadrant“ (Quad) u kojoj su Indija, Japan, SAD, Australija i savez „Pet o~iju“ koje ~ine Kanada, Novi Zeland, Australija, Britanija i SAD. Ne bez osnova, zapadni, a posebno kineski i ruski analiti~ari, u grupaciji „Quad“ vide za~etak vojnog saveza i porede ga sa NATO-om, dok je „Pet

o~iju“ namewen bezbednosnoj saradwi, me|unarodnom {pijunirawu i razmeni obave{tajnih informacija.

STRATE[KA POLITIKA AUSTRALIJE

Australijski strate{ki pregled odbrane bele`i ~etiri trenda koja su va`na za bezbednost ovog kontinenta i koji su bili povod za izradu ovog dokumenta. U analizi se polazi od toga da SAD vi{e nisu „unipolarni lider indopacifi~kog regiona“, te da intenzivna konkurencija izme|u SAD i Kine odre|uje i situaciju u regionu i da konkurencija izme|u velikih sila ima „potencijal za sukob“. Poseban element u analizi je eksplicitno razmatrawe nivoa tog sukoba.

Od kasnih 1960-ih, polazna ta~ka australijskih smernica za planirawe odbrane bila je geografija, po{to su bezbednosni prioriteti i ciqevi uokvireni kroz geografske regione (Australija, jugozapadni Pacifik, jugoisto~na Azija, severoisto~na Azija i globalni nivo), ~ije varijacije su dominirale u sadr`aju svakog strate{kog pregleda u posledwih pola veka. Nasuprot tome, posledwi Strate{ki pregled odbrane nas vra}a u 1950-te i rane 1960-te kada je i australijskom odbrambenom politikom posledwi put dominirala pretwa sukoba velikih sila. Tada je odbrambeno planirawe bilo uokvireno u smislu na koji nivo sukoba Australija treba da se fokusira – Hladni rat, ograni~eni rat i globalni, veliki rat.

Dana{we kineske pretenzije na suverenitet nad Ju`nim kineskim morem ugro`avaju, kako se navodi, „globalni poredak zasnovan na pravilima”, a u Indo-Pacifiku na na~in koji {teti nacionalnim interesima Austra-

lije. Australijska vlada stoga }e dati prednost razvoju kapaciteta za nano{ewe preciznog udara dugog dometa, doma}oj proizvodwi vo|enog oru`ja, i diplomatiji. Pregled odbrane stoga preporu~uje protivbrodske rakete dugog dometa za australijske lovce F-35A i F/A-18F, kao i razvoj bespilotne letelice „Ghost Bat“ u saradwi sa Sjediwenim Dr`avama, uz kontataciju da australijskoj mornarici treba i vi{e malih brodova sa udarnim oru`jem velikog dometa. Australija tako|e treba da oja~a odbrambenu saradwu sa Japanom, Indijom, pacifi~kim obodom i jugoisto~nom Azijom, kako bi odr`ala regionalnu ravnote`u.

Finansirawe odbrane }e se pove}ati u narednoj deceniji, ostaju}i stabilno u naredne ~eti-

ri godine, dok ukupna sredstva za ostvarivawe preporuka iz Pregleda iznose vi{e od 12 milijardi dolara, ukqu~uju}i vi{e od 5 milijardi dolara preusmerenih sa otkazanih projekata.

SMISAO AUKUS-A

Pregled je potvrdio da je program nuklearnih podmornica prioritet za razvijawe australijske sposobnosti odvra}awa. Australija je, naime, u septembru 2021, nakon {to je sklopila trilateralno odbrambeno partnerstvo AUKUS sa Velikom Britanijom i SAD, odbila ugovor sa Parizom za nabavku podmornica, a Amerikanci su zauzvrat obe}ali da }e pomo}i Kanberi u izgradwi nuklearne podmorni~ke flote. Re~ je o podmornicama sa autonomnim

sistemima naoru`awa zasnovanim na ve{ta~koj inteligenciji, kvantnoj tehnologiji i ra~unarstvu. Bi}e tu jo{ pet brodova klase „Virxinija”.

To je potvr|eno 13. marta ove godine na sastanku ameri~kog predsednika Xoa Bajdena sa australijskim premijerom Entonijem Albanezom i britanskim premijerom Ri{ijem Sunakom koji je odr`an u San Dijegu, na temu nuklearnog partnerstva AUKUS.

O grandioznim o~ekivawa od ovog udru`ewa govorila su sva trojica u~esnika sastanka. Bajden je naglasio da su ove podmornice na nuklearni pogon, a ne nuklearno naoru`ane. „Ovi brodovi ne}e imati nikakvo nuklearno oru`je bilo koje vrste“, rekao je Bajden na sve~anosti u vojnoj bazi Point Loma u San Dijegu, gde su dve podmornice, „USS Missouri” i „USS Charlotte”, bile usidrene na tihooekanskim vezovima.

Albaneze je ovom prilikom rekao da sporazum predstavqa najve}u pojedina~nu investiciju u odbrambene kapacitete Australije u ~itavoj wenoj istoriji, navode}i ~iwenicu da su SAD prvi put u 65 godina podelile svoju tehnologiju nuklearnog pogona .„I mi zahvaqujemo na tome“, rekao je on. Ri{i Sunak je ovim povodom AUKUS nazvao „najzna~ajnijim multilateralnim odbrambenim partnerstvom generacijama unazad“. Ukupna suma koja }e biti ulo`ena u ovaj program po~etno se procewuje na vi{e od 100 milijardi dolara.

(Nastavak u slede}em broju)

Eksplozija potra`we za nekretninama, najve}a navala iz Kine, Singapura i Velike Britanije

SVETSKI MEDIJI: AUSTRALIJA JE NOVA KALIFORNIJA

Melburn je bio najtra`enije

mesto za strane kupce, a slede Sidnej, Pert i Gold Koust

Sve je vi{e stranih kupaca nekretnina u Australiji, a novi izve{taj otkriva koje nacije dominiraju scenom nekretnina u zemqi. Kada je re~ o stranim kupcima koji ula`u u privatni sektor nekretnina, na pamet nam obi~no padaju kineski, indijski i singapurski kupci za koje se smatra da podi`u cene nekretnina.

Me|utim, istra`ivawe koje je prikupila globalna platforma za uvid u nekretnine “Knight Frank” otkrila je da, dok investitori iz Kine i Singapura ~ine deo australijskog tr`i{ta stranih kupaca, zemqa sa najve}im brojem kupaca nekretnina koji kupuju australijske nekretnine po

ceni preko 2 miliona dolara nalazi se na sasvim drugom kontinentu. Sude}i po najnovijim podacima, najve}i broj kupaca nekretnina dolazi iz Velike Britanije, a odmah iza we slede SAD. Iako se u izve{taju ne navodi ta~an broj stanovnika koji su investirali na australijsko tr`i{te nekretnina iz ove dve zemqe, tr`i{ni podaci sa realestate.com. au pokazuju da je interesovawe za pretragu australijskih nekretnina na wegovom sajtu pove}ano za 30 odsto. Nadin Goldfut, izvr{ni partner u pravnoj grupi za imigraciju Fragomen u Velikoj Britaniji, rekla je da je pandemija vode}i faktor za Evropqane koji su odlu~ili da se presele u Australiju. Prema „PropTrack“ izve{taju o pretrazi u inostranstvu za 2022. godinu, Melburn je bio najtra`enije mesto za kupce iz UK, a slede Sidnej, Pert i Gold Koust.

ZBOG MA^KA OTKAZALA

VA@AN INTERVJU ZA POSAO I AVIONSKU KARTU

Kejt Skot je morala da otka`e razgovor za posao i let avionom zbog svog qubimca, ma~ka Hauarda, koji je do`iveo nesre}u.

- Ne mogu sa sigurno{}u da ka`em {ta se ta~no dogodilo i nemam puno fotografija tog jutra jer sam bila potpuno izgubqena - rekla je ona. Nakon {to je ma~ak iza{ao iz ku}e, Ket je ugledala krv na krevetu i tepihu. Iskqu~ila je mogu}nost sukoba s drugom ma~kom jer Hauard nije bio sklon nasiqu.

- Kona~no sam ga prona{la u jednoj od wegovih kartonskih kutijaispri~ala je vlasnica.

„Oti{li smo kod veterinara i postalo je jasno da ne{to nije u redu sa wegovim zubima.” Ket je navela da joj je veterinar rekao da ma~ak mora da je pao sa velike visine, ali da nije siguran. Po{to je Hauard do`iveo nesre}u, Kejt je morala da propusti let i razgovor za posao. Odlazak kod veterinara Kejt je morala da plati 300 dolara. U me|uvremenu, Hauard se potpuno oporavio nakon nesre}e i ponovo je onaj stari veseli ma~ak.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

NAKON POLA VEKA KQUNAR SE PONOVO

VRA]A U AUSTRALIJSKI NACIONALNI PARK

Kqunar, `ivotiwa koja `ivi jedino u Australiji, vra}ena je u najstariji nacionalni park u zemqi u sklopu o~uvawa te vrste u prirodi, nakon {to je nestao s tog podru~ja pre vi{e od pola veka. Poznat po svom kqunu, lopatastim nogama i otrovnim bodqama, kqunar je jedan od samo dva sisara na svetu koji le`e jaja a ve}inu vremena provodi u vodi i to no}u.

Zbog svoje povu~ene prirode i vrlo specifi~nih potreba za stani{tem, ve}ina Australijanaca nikada ga nije videla u divqini. Preseqewe je rezultat zajedni~kih napora Univerziteta Novog Ju`nog Velsa, Australijskog dru{tva za o~uvawe divqeg sveta, australijskog ogranka i Slu`be za nacionalne parkove. ^etiri `enke pu{tene su u Kraqevski nacionalni park koji je osnovan 1879. godine i drugi je najstariji nacionalni park na svetu. Od 1970-ih godina nije zabele`eno nijedno po-

tvr|eno vi|ewe kqunara u parku koji se nalazi oko 35 kilometara ju`no od Sidneja. Preseqewe je usledilo u vreme kada je kqunar sve ugro`eniji zbog uni{tavawa stani{ta, degradacije reka, uti-

caja divqih grabe`qivaca i ekstremnih vremenskih prilika poput su{a i po`ara. Procene o trenutnom broju populacije uveliko variraju, od 30.000 do oko 300.000 jedinki.

Milutin, tragedija i vojevawe slobode

koliko ovo pozori{te postoji na tlu Australije.

Svojom novom predstavom posledwe tri nedeqe amatersko pozori{te „Pilependa“ iz Sidneja obele`ilo je kulturnu scenu srpske zajednice u Australiji. Po ve} dobroj, staroj tradiciji predstava „ja, Milutin“ je pre-

Predstava „ja, Milutin“ ra|ena je prema motivima „Kwige o Milutinu“ Danka Popovi}a. On je kazivawa i `ivot, narav i mudrosti srpskog seqaka Milutina preto~io u roman. ^uvena monodrama koja je prvi put objavqena 1985. godine, optu`ivana je u to vreme da je nacionalisti~ka i nai{la je na hladan prijem tada{wih komunisti~kih vlasti. Kasnije, „Kwiga o Milutinu“ je do`ivela vi{e od 40 izdawa i prodata u vi{e od pola miliona primeraka. Ipak, i pored te ~iwenice ova monodrama jo{ uvek nije uvr{tena u {kolsku lektiru, {to je jedna od velikih sramota srpske prosvete. Milutinovo kazivawe o wegovom li~nom stradawu je jedan svojevrsni ~as istorije sa anti-ratnom porukom. Milutin, koji je redovni u~esnik

srpski seqak nosi uvek isti teret i bol. Wegova dilema i sumwa u vojevawe slobode ra|a se uvek nakon svake juna~ke pobede. Sergej se u toj te{koj monodrami izuzetno snalazi, nose}i lik Milutina na krilima slobode i razo~arawa u wen ishod. Zato je ~itava predstava od samog tragi~nog po~etka do tragi~nog kraja uvek na ivici suza. Toj nespornoj ~iwenici doprinosi i fenomenalan muzi~ki aran`man koji je radio basista Dario Mocowa iz Sidneja. Izbor muzike pomogao je otkrovewu ove predstave i dao joj jednu ~vrstu dinamiku i potpuno novo ~itawe monodrame. Kompletna muzi~ka grupa „Boza Limunada“ a posebno peva~ Mihajlo Novkovi} briqirali su na sceni kao pravi i vrhunski profesionalci. Svako novo izvo|ewe numere predstavqalo je i novo poglavqe srpske istorije 20. veka. Ipak, svakom tom nevidqivom ~inu zajedni~ka je bol koju srpski seqak i u isto vreme vojnik nosi kroz vreme.

LEGENDE SE NE SMEJU ZABORAVITI

Nedavno sam bio na grobqu u gradi}u Sejl (Sale, Victoria) tu`nim povodom smrti jednog na{eg ~oveka. Sejl je gradi} u viktorijskom regionu Gipslend oko 200 km isto~no od Melburna. Odavno sam ~uo da je na istom grobqu sahrawen Dragoslav Mihailovi}, zvani „Vampir“, legendarni fudbaler i reprezentativac koji je igrao na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, u Montevideu daleke 1930. godine. Jedan stariji ~ovek koji ga je poznavao znao je i gde je sahrawen, i odveo me je na to mesto.

Центар града Сејл у Викторији

mijerno prvo izvedena u Sportskom centru Bonirig u drugoj polovini maja pred doma}om publikom. Taj doga|aj u sidnejskom predra|u Bonirig izmamio je i suze i veoma jake emocije brojnih qubiteqa pozori{ta, koji su predstavu nagradili ovacijama i dugim aplauzom. Pro{log vikenda predstava je izvedena i u Melburnu na dve lokacije sa odli~nim uspehom i prijemom. Publika u glavnom gradu Viktorije je prosto bila odu{evqena koli~inom profesionalizma, koji ova poznata pozori{na grupa donosi. Mo`e se slobodno re}i da je ovo dosad najzreliji i najzahtevniji projekat „Pilipende“, za posledwih ~etrnaest godina,

svakog srpskog rata s po~etka 20. veka, se pita: da li je sve to bilo vredno i da li je ba{ tako moralo biti?

Sergej Ko`ul u ulozi seqaka i vojnika Milutina izvanredno do~arava wegovo po{tewe i hrabrost, ali i wegovu filozofsku mudrost i iskustvo. Milutin se na kraju iz zatvora pita: ~emu svi ratovi i borba za slobodu ako slobode ima samo u ma{ti i pesmama?

Nepravedno optu`en od strane novih komunisti~kih vlasti, Milutin je skrhan od bola nakon smrti sina jedinca, koji gine uzalud na Sremskom frontu. Od Bitaka na Ceru i Kolubari, Golgote preko Albanije, Solunskog fronta i Kajmak~alana do Sremskog fronta,

Sergej kroz lik Milutina posebno apostrofira srpsko stradawe u Prvom svetskom ratu. Ostrvo Krf i Plava grobnica samo su simboli ve~ite srpske borbe za slobodu. Jer ako su svi krfski snovi bili ispuweni samo snom o povratku u slobodnu otaxbinu, tu je bila Plava grobnica da ih podseti da za mnoge povratka ne}e biti. U tom nametnutom ratu koji Srbija nije `elela, izgubila je tre}inu svog mu{kog stanovni{tva. Predstava „ja, Milutin“, vodi}e vas kroz srpsku istoriju 20. veka iz ugla srpskog vojnika koji sawa o slobodi, o sre}noj porodici i o normalnom `ivotu. Milutin ne tra`i krivce za svoju gorku sudbinu, jer je svestan velike tragedije koja je zadesila ~itav narod. On zato ne {tedi ni sebe ni svoj `ivot, ali ostavqa potresnu poruku budu}im generacijama. Ostavqa tihi amanet da se wegov slu~aj vi{e ne ponovi, ali je u isto vreme i svestan da se u slu~aju wegovog naroda istorija i sudbina uvek igraju i prepli}u. Monodrama „ja, Milutin“ pravo je otkrovewe i osve`ewe kulturne scene u srpskoj zajednici. @eqa pozori{ne grupe „Pilipenda“ da u bliskoj budu}nosti bude osnovano i stalno Srpsko pozori{te u Australiji bila bi najlep{i poklon ~itavoj srpskoj zajednici. Zrelost i temeqnost ove predstave „Pilipende“ najboqi je primer koji garantuje i jo{ mnogo ovakvih uspe{nih projekata u budu}nosti.

sasajankovic28 @SasaJankovic28

sasajankovic28

U Mihailovi}evoj biografiji stoji da je nastupao za BSK i igrao na poziciji levog beka. Bio je prinu|en da u 24. godini iznenada okon~a svoju fudbalsku karijeru nakon preloma noge koji je do`iveo 23. novembra 1930. na utakmici protiv Slavije iz Praga.

Pored {est utakmica za selekciju Beograda, odigrao je jo{ i ~etiri utakmice za reprezentaciju Jugoslavije, sve ~etiri juna i jula 1930. Debitovao je 15. juna 1930. na prijateqskoj utakmici protiv Bugarske (2-2) u Sofiji. U~estvovao je na Svetskom prvenstvu 1930. u Montevideu, gde je odigrao sve tri utakmice, te je utakmica polufinala protiv Urugvaja bila ujedno i wegova posledwa u dresu reprezentacije.

Jo{ dok je igrao fudbal, bio je policijski slu`benik. Na toj du`nosti je ostao sve do 1944. go-

dine kada je napustio zemqu i nikada se nije vratio. Emigrirao je u Australiju, u grad Sejl. U Australiji se bavio trenerskim poslom. Trenirao je Sejl siti i ~uveni klub jugoslovenskih doseqenika “J.U.S.T”.

Dragoslav je imao suprugu koja se zvala Ana, ali nisu imali dece. Imao je jedno pastor~e. U starim godinama ostao je udovac i usamqen. Posle iznenadne bolesti preminuo je, a sahranili su ga wegovi prijateqi Slobodan i Qubica Ristivojevi}. Qubica jo{ uvek `ivi u Sejlu i dobro pamti „starog Mihailovi}a”.

Ostao je mali broj starijih qudi koji ga pamte. Ka`u da je bio jako dobar ~ovek i prijateq. Odr`ao sam mu pomen, da ne bi bio zaboravqen.

Nek mu je carstvo nebesko i ve~na slava.

prota Milan Milutinovi}

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Nadgrobni spomenik Dragoslava Mihailovi}a

Australija uvodi stro`e zakone i staje na put ve{ta~koj inteligenciji

Australija }e uvesti stro`u zakonsku regulativu vezanu za ve{ta~ku inteligenciju (AI), saop{tio je ministar za industriju i nauku Ed Husik. U intervjuu

ta AI, ako „potra`wa” za takvom merom bude velika tokom javnih diskusija o novim zakonima. Australija je jedna od prvih zemaqa koja je uvela regulativu

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661

email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

za televiziju ABC, Husik je istakao da u struci postoji zabrinutost zbog prebrzog razvoja ove tehnologije. „Vlade imaju jasnu ulogu, treba da raspoznaju rizik vezan za AI...i uvedu ograni~ewa”, izjavio je Husik.

On je naveo da }e Australija razmotriti zabranu visokorizi~nih elemena-

oblasti vezanih za ve{ta~ku inteligenciju, 2018. godine, na dobrovoqnoj bazi. Husik je priznao da postoje nedostaci u dosada{wim australijskim zakonima vezanim za autorska prava, privatnost i za{titu potro{a~a i rekao da vlada ove zemqe `eli da novom legislativom prati ubrzani razvoj AI

DE^AK NESTAO PRE 50 GODINA, POLICIJA OBNOVILA SLU^AJ I NUDI NAGRADU OD MILION DOLARA

Misteriozni policijski slu~aj koji nikada nije zastario

Policija u Zapadnoj Australiji nudi nagradu od milion dolara za informacije koje bi mogle da dovedu do hap{ewa i osude u slu~aju koji datira od pre skoro 50 godina. Tejlor je imao 12 godina kada je nestao. @iveo je u Derbiju, malom, izolovanom gradu u severozapadnoj Australiji, sa svojim roditeqima, petoro bra}e i sestara i drugim ro|acima. De~ak je i ranije i{ao do prodavnice po namirnice za svoju porodicu i ~esto je to radio sam.

Zvani~nici policije ka`u da nije bilo potvr|eno da ga je neko video, niti je on kontaktirao porodicu ili nekog prijateqa od dana nestanka. De~ak nikada nije imao pristup bankovnim ra~unima niti se pojavqivao u dr`avnim bazama podataka.

Nijedan osumwi~eni nije identifikovan u slu~aju wego-

vog nestanka. Ipak, pola veka nakon {to je nestao, policija je zamolila sve koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa

ovim slu~ajem, da kontaktiraju nadle`ne. Tejlorov nestanak je jedan od 64 slu~aja nestalih osoba i hladnih ubistava koji su trenutno nere{eni u Zapadnoj Australiji. Iako je wegov jedan od najstarijih, nekoliko slu~ajeva datira iz 1970-ih, sa vi{e slu~ajeva koji ukqu~uju decu i tinejxere. Mnoge `rtve u tim hladnim slu~ajevima nikada nisu prona|ene.

Policija je nedavno objavila da }e vlada dati nagradu od milion dolara za informacije koje bi dovele do osude u bilo kom od nere{enih slu~ajeva.

„Policija Zapadne Australije je uvek tretirala svaki slu~aj kao jednako va`an“, rekao je Pol Papalia, ministar policije u Zapadnoj Australiji, na konferenciji za novinare na kojoj je pro{le nedeqe najavio nove nagrade.

Australijski vulkan blizu

Antarktika snimqen satelitom kako izbacuje lavu

Fotografije, koje je 25. maja napravio satelit Kopernikus Sentinel-2 Evropske svemirske agencije, predstavqaju me{avinu opti~kih i infracrvenih snimaka

Jedan od dva aktivna vulkana u Australiji, na ostrvu Herd u blizini Antarktika, snimqen je satelitom kako izbacuje lavu. Izbacivawe lave na nenaseqenom ostrvu, iz vulkana poznatog kao Big Ben, oko 4.100 kilometara jugozapadno od Perta i 1.500 kilometara severno od Antarktika, deo je erupcije koja je u toku, prvi put zabele`ene pre vi{e od jedne decenije.

Fotografije, koje je 25. maja napravio satelit Kopernikus Sentinel-2 Evropske svemirske agencije, predstavqaju me{avinu opti~kih i infracrvenih snimaka. Na wima se vidi lava kako te~e niz strane Big Bena iz blizine vrha vulkana. Drugi aktivni vulkan Australije nalazi se na obli`wim ostrvima Mekdonald.

Ekskluzivni intervju sa Sergejom Ko`ulom i Dariom Mocowom, glavnim

MILUTIN JE SIMBOL NA[EG

Krajem maja i po~etkom juna, Sergej Ko`ul, vo|a pozori{ne grupe „Pilipenda“ iz Sidneja, i muzi~ka grupa „Boza limunada“ sastavqena od vrhunskih profesionalaca, premijerno su izveli predstavu „ja, Milutin“ u Sidneju i Melburnu. Po dve predstave su veoma uspe{no izvedene i ispra}ene ovacijama i dugim aplauzima publike u dva najve}a australijska grada. Predstava je ra|ena prema motivima „Kwige o Milutinu“ srpskog pisca Danka Popovi}a. Ekskluzivno za SG razgovarali smo sa glavnim akterima Sergejom Ko`ulom i Dariom Mocowom koji je bio zadu`en za muzi~ki deo predstave.

n Sergej, koliko je te{ko odr`ati profesionalnost u jednom amaterskom pozori{tu sastavqenom od hrabrih entuzijasta?

- Ozbiqan odnos i odanost prema onome {ta radimo ~ini jedan projekat profesionalnim. I to nije samo na poqu glume ve} i rad na ~itavoj produkciji. ^inimo {to boqe mo`emo da poboq{amo svaki aspekt produkcije. To zna~i da od momenta kad publika do|e na na{u predstavu da ima osje}aj da prisustvoje projektu na kome je radilo jedno profesionalno pozori{te. A to je sve od izbora sale, svjetla, zvuka, scene i kostima. Mi svi radimo sve. Tako da nas ta qubav prema onome {to stvaramo ~ini da to izgleda profesionalno.

n Va{e predstave su redovno do`ivqavale ovacije u Sidneju i Melburnu, publika vas voli, koliko vam zna~i taj odnos sa publikom?

- Na{a publika nam daje vjetar u le|a. Publika je ta zbog koje i stvaramo sve ovo. Motiv svakog umjetnika je da prenese poruku, do`ivqaj, emociju onome ko ga posmatra ili slu{a ono {to on, umjetnik stvara. A mi smo tu ne samo da bi stvarali za sebe ve} da na{ narod ovdje ima tu mogu}nost da odgleda pred-

Стеван Станојевић виолина, Михајло Новковић певач, Зоран Тодоровић хармоника, Саша Тодоровић хармоника, Рафаел Сан Мигел труба, Дарио Моцоња бас, Ненад Кончар гитара и Ненад Теофиловић бубњеви и Сергеј Кожул

stavu na svom jeziku. Da ka`e, `ivim u Australiji i tu imamo na{u crkvu, na{e {kole, na{e klubove, fudbalski klub, restorane, muzi~are, bendove, kulturna udru`ewa i da tu, pored svega ima i srpsko pozori{te. Dakle ovdje smo zbog na{e publike koja nas prati i podr`ava i na taj na~in smo dio cjelokupne srpske zajed-

n Dario, ~estitam vam na sjajnom izvo|ewu predstave. Vi i va{ ansambl „Boza limunada” ste izneli veliki deo tereta predstave, u~iniv{i da veoma jake emocije budu prisutne i tokom muzi~kog dela predstave. Koliko je bilo te{ko uklopiti se u ovu veoma zahtevnu monodramu? ^ime ste se najvi{e ruko-

nice u Australiji, gdje je na{ ~ovjek ve} pustio svoj korjen i stvorio svoj dom.

n Sergej, ti si vo|a i konstanta pozori{ta Pilipenda, kako pronalazi{ glumce i saradnike za svoje projekte?

- Od samog po~etka sam tra`io saradnike koji imaju, pre svega qubav prema pozori{tu

vodili prilikom izbora pesama za predstavu?

- Hvala mnogo na ~estitkama. To zna~i puno. Ako su qudi oti{li zadovoqni sa predstave, to nam je bio glavni ciq. Uklapawe u ovu monodramu je bilo i te{ko i lako, rekao bih. Bend je sastavqen od izvrsnih i iskusnih muzi~ara tako da sa te strane nije bilo problema. Sam izbor pjesama je malo zahtijevao pretragu i vrijeme jer sam htio da muzika predstavqa vremena o kojima se govori kroz predstavu. Tako na primer imamo neke verzije narodnih tradicionalnih pjesama u xez maniru da bi opisale stawe izme|u ratova, pjesme koje su se pjevale u Srbiji tada, ali i nastanak xeza i prostu ~iwenicu da se tada odmah po osvajawu metropola Evrope svirao i po barovima u Beogradu i Srbiji. Tako|e sam htio da doku~im atmosferu vremena zvukovno i vizuelno i mislim da nam je to uspjelo. n Kako ste uspeli da okupite ovako sjajan tim muzi~ara, a posebno je briqirao peva~ Mihajlo?

- Svi muzi~ari ansambla “Boza Limunada” su moji li~ni prijaeqji prije svega a onda nakon toga stari znanci bina, klubova, barova i naravno kafana {irom Sidneja. Htio sam tako|e, da spojim iskustvo sa nadolaze}im mladim snagama. Po tom principu su u bend u{li Mihajlo Novkovi}, Ned Kon~ar i Nenad Teofilovi}. Svi zajedno su divni muzi~ari koji su zaista briqirali. Mihajlo je dijamant na toj kruni.

n Publika je sjajno reagovala i i u Sidneju i u Melburnu, mnogi su rekli da je to jedna od najboqih predstava koju su ikada videli. Koliko vam to zna~i i da li planirate da se sa ovim timom ukqu~ite u stalnoj postavci Pilipende i za druge, nove pozori{ne projekte?

- Reakcija publike nam samo daje snagu za jo{ i naravno da }emo uraditi jo{. Izreka ka`e da se tim koji dobija ne mijewa pa }emo i mi tako nastaviti u istom sastavu i naravno da mo`ete biti sigurni da }emo napraviti ne{to novo, nadam se uskoro.

ili umjetnosti uop{teno. Imao sam i tu sre}u da prona|em mlade qude koji su zavr{ili dramske umjetnosti u Srbiji i svoju priliku da glume dobili ovdje kod nas u Australiji. U ranijim projektima, kad smo radili Sumwivo lice oko mene su bili qudi koji su se nekada bavili amaterskim pozori{tem i kod wih

Dario Mocowa i Sergej Ko`ul Фото: Радивој Мачковић

akterima pozori{ne predstave „ja, Milutin“

NA[EG STRADAWA

je qubav prema ovoj vrsti umjetnosti najve}i pokreta~ za wihov rad. Vjerujem da }emo kroz daqe stvarawe pronalaziti qude koji `ele da budu dio na{eg ansambla. U predstavi „ja, Milutin”, Dario Mocowa i ja smo okupili umjetnike koji su jedni od najboqih muzi~ara iz Sidneja. Tako da smo odli~no uklopili tim za ovaj projekat koji je spoj muzike i drame. n Proteklih mesec dana imali ste premijere nove sjajne predstave „ja, Milutin” u Sidneju i Melburnu, da li ste zadovoqni reakcijama?

- I vi{e nego zadovoqni. Vjerovali smo da je izabrana tematika ne{to {to }e biti prihva}eno i da }e imati dobar odjek me|u na{om publikom. To se i obistinilo kada smo ~uli prve reakcije publike nakon premijere u Srpskom Centru Bonirig. Shvatili smo da smo napravili pravu stvar. Te iste reakcije su uslijedile i poslije odigranih predstava u Melburnu. Tako da prosto `ivimo tu na{u viziju koju smo Dario i ja zacrtali pre godinu dana i po~eli raditi na ovom projektu.

n Prvo, `elim da vam ~estitam na sjajnom izvo|ewu predstave. Ova predstava je potpuno druga~ija po svom konceptu i su{tini izvo|ewa, odakle se rodila ideja za uvo|ewem grupe „Boza limunada” na sceni?

- Scenario za predstavu je mnogo sna`an i emotivan. Muzika je ovdje poslu`ila da pru`i malo odu{ka publici. I ne samo to, tu su pjesme koje je Dario kao frontmen Boze Limunade, pa`qivo odabrao da bi se uklopile u samu pri~u koju Milutin kazuje publici. Numera Tamo Daleko koja je nastala u na{em narodu jo{ na Krfu. Milutin je u tom trenutku na Krfu i prosto o`ivqava pro{lost na{ih vojnika ma{taju}i o Srbiji i povratku ku}i. Tu je tako|e i pjesma „Kre}e se la|a Francuska”, „Pukni zoro” i ostale pjesme koje prate period na{eg stradawa u prvom svjetskom ratu. n Fenomenalno si odigrao lik Milutina. Koliko je bilo te{ko u`iveti se u ulogu tragi~nog srpskog seqaka ~ija je gorka sudbina obele`ila 20. vek na Balkanu?

- Milutin je za mene veliki izazov kao glumca. To je jako kompleksan lik koji je sa`et od sveukupne tragedije na{eg naroda. On je svjedok stradawa i sam prolazi kroz stradawe. U wemu se prelamaju dileme da li je to sve tako trebalo da bude, da li je bilo potrebno da izgine toliki narod kroz Albaniju za vreme Prvog svijetskog rata. Kao i {to sam ka`e; Koliko vredi na{a otaxbina kad joj sve namilije dajemo? Milutin je sve dao otaxbini. I mi se pitamo zajedno sa wim; [ta je

n Za kraj, ka`i nam neku anegdotu iz `ivota grupe Pilipenda, {ta bi posebno voleo da istakne{?

- Volim na{a putovawa po Australiji, na wima ima mnogo anegdota. Jednom smo sa Jazavcem gostovali u Kanberi. Te iste ve~eri Lepa Brena je gostovala u Sidneju. U jednom na{em klubu smo igrali pred petoro ~lanova osobqa iz kluba i dvoje penzionera koji nisu oti{li na Brenin koncert. Mislim da sam te ve~eri najboqe odigrao lik Davida [trbca. Osobqe kluba nam je poslije predstave spremilo ve~eru i mi smo sre}ni oti{li nazad u Sidnej. Ponosni {to dajemo svoj maksimum i pred najmawim brojem qudi u publici.

n Sergej ka`i nam ne{to vi{e o pozori{tu Pilipenda, kada je nastalo i kako?

- Pilipenda je nastala kao proizvod na{e `eqe da se srpskoj za jednici u Australiji prika`e predstava sa~iwena od lokalnih gluma ca. Ja sam 2006. godine zavr{io dramske umjetnosti i tri godine kasnije sam okupio nas ~etvoricu entuzijasta koji }e o`ivjeti pozori{ni komad Petra Ko~i}a „Jazavac pred sudom”. Tako je ro|ena na{a prva predstava a grupu smo nazvali Pilipenda. I to je bio na{ po~etak. Eto od tada je pro{lo ve} ~etrneast godina.

otaxbina dala Milutinu? Nositi takvu jednu tragediju lika nimalo nije lako. Ali iskustvo koje nosim iz djetiwstva za vreme devedese tih, i rat kroz koji smo pro{li moja porodica i ja zajedno sa na{im narodom svakako su mi pomogli da tako jedan osje}aj gubitka doma unesem u proces stvrawa lika koga tuma~im. n Kakvi su daqi planovi, kada mo`emo o~ekivati novu turneju predstave i da li imate u planu odlazak i u druge australij ske gradove gde `ive na{i qudi?

- Poslije subotweg izvo|ewa u Teatru u Lajkardu naredne subote, napravi}emo malu pauzu i isplanirati turneju po Australiji. Planiramo da obi|emo sve na{e gradove i mjesta u Australiji gdje `ivi na{ narod. @elimo da igramo ovu predstavu {to du`e. To je lijep osje}aj i za nas izvo|a~e i nadam za na{u publiku sa kojom se dru`imo poslije predstave.

n Sergej, koje srpske pisce najvi{e ceni{ a koje bih svetske romane svrstao u tvoje klasike, ako bi recimo morao da izabere{ najmawe tri romana ili svetska pisca?

- Od na{ih klasika svakako volim Ko~i}a, Nu{i}a, od modernih Du{ana Kova~evi}a, zatim su neizbje`ni Wego{, Andri}, Crwan ski, Selimovi}, Peki}. Zvu~i pomalo kli{e ali prosto je tako. Ovi pisci su stubovi na{e kwi`evnosti, nosioci srpske kulturne misli i na{eg identiteta. Od svetsih pisaca tre nutno preporu~ujem Handkea. Pa dobro on je i pomalo na{ (smeh). Ali prednost dajem Do stojovskom i wegovim Karamazovima. Za one koji vole pozori{te preporu~io bi Ibsena i wegove drame.

n Na kraju predstave pomenuo si tvoju li~nu `equ da pozori{te Pilipenda preraste u prvo Srpsko pozori{te na tlu Australije. Postoji li neki projekat na tu temu i od koga bi najvi{e o~ekivao pomo} u realizaciji te ideje?

- Mi u neku ruku i jesmo prvo Srpsko pozori{te u Australiji ako izuzmemo na{e pionire koji su se u periodu izme|u 50-ih i 70-ih okupqali oko na{ih crkveno {kolskih op{tina i izvodili mnoge na{e klasike. Mi smo wihovi naslijednici. Ponosan sam na wihov rad, ali o tome bi svakao `elio nekom drugom prilikom da pri~am. Ono {to bi zaista `elio da imamo jeste samostalni pozori{ni prostor u kome bi mogli raditi i izvoditi na{e projekte. Za tako ne{to je potrebna pomo} cjelokupne srpske zajednice, induvidualaca i svakako pomo} Australijske vlade.

n Hvala Sergej na ovom razgovoru i `elimo vam puno uspeha u narednom periodu.

- Hvala Srpskom glasu koji nam ve} niz godina pru`a podr{ku i promovi{e na{ rad. Vama i va{im ~itaocima tako|er `elim svako dobro.

Sa{a Jankovi}

REKLI SU O PREDSTAVI:

Dubravka Maksimovi}, elektro in`ewer iz Melburna

„Predstava ja Milutin je verovatno najboqa pozori{na predstava koju sam ikada gledala u `ivotu. Pro{lo je zaista vi{e godina od mog zadweg odlaska u pozori{te, a eto nisam ni znala da je ovo na{e amatersko pozori{te iz Sidneja. Neverovatno dobro napravqena predstava, koja bi trebalo da se prikazuje i u {kolama umesto istorije kada se govori o ratovima. Stalno smo plakali tokom predstave a i ve}ina publike. Muzi~ka podloga je fantasti~na i bez we predstava ne bi bila tako efikasna.“

Rada Stupar, filolog i NATI prevodilac iz Melburna

„Utisci o predstavi su zaista fenomenalni. Sergej je maestralno do~arao lik Milutina i ispri~ao tragi~nu i potresnu pri~u o stradawu srpskog naroda. Bilo je te{ko zadr`ati suze. Muzi~ka pratwa ansambla Boza Limunada je tako|e bila izvrsna, a peva~ Mihajlo je svojim vokalnim ume}em doprineo ja~em emotivnom do`ivqaju predstave.“

Daliborka Krsti}, reporterka Serbian TV iz Melburna

„Ja bih recimo uvela ovu Milutinovu besjedu kao redovnu uvertiru na sve i jednom zasjedawu Skup{tine, ~isto da nas na{a golgota malo vrati u pro{lost i podsjeti ko smo bili a {ta smo danas. Svi mi imamo du{u i sa`aqewe za Milutinovom `rtvom, ali ne uspjeva nam da nekako odr`imo danas Milutinov nacionalni testament. Mi Srbi kolektivno moramo podr`avati istorijsku kulturu sje}awa i na Petom kontinentu, jer tu nam stasavaju pokoqewa i od nas samih zavisi gdje na kulturnoj qestvici ove zemqe `elimo da se pozicioniramo. Sergej Ko`ul je svojom divnom besjedom uspjeo da nam pribli`i sve ono {to svako od nas svojim srpskim nasle|em nosi duboko u sebi. Ako ve} nismo osjetili damar da odgledamo Milutina onda velika je vjerovatno}a da ni na{a djeca ne}e osjetiti isti.“

KONCERT FOLKLORNOG ANSAMBLA “RAVNA

GORA” IZ BONIRIGA PRED PUT ZA OTAXBINU

Obele`ena slava hrama Sv. Trojice u Branzviku (Melburn)

Folklorni ansambla “Ravna Gora” iz Srpskog centra u sidnejskom predgra|u Bonirig, putuje 29. juna na jednomese~nu turneju po gradovima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Pred polazak na put folklorci su organizovali zabavno ve~e u subotu 3. juna, u velikoj i lepo ukra{enoj sali ove najve}e srpske ku}e u Australiji, kojom prilikom su publici prikazali spletove narodnih igara sa kojima }e se predstaviti tokom turneje u otaxbini.

Zvani~na turneja po~iwe trodnevnim nastupom u glavnom gradu Republike Srpske u Bawaluci od 1. do 3. jula, sledi gostovawe na Palama, zatim Trebiwe, poseta manastiru Ostrog, pa Lov}enu i Kotoru, od 8. do 10 jula poseta i nastup u vojvo|anskom gradu Be~eju, turneju nastavqaju 10. i 14. jula u Kragujevcu, 11. jula gostuju u Aran|elovcu, 12. jul - Topola i poseta Ravnoj Gori, a 14. – 16. jul Beograd. Na turneju ide 17 igra~a, a ve}ina dece nikada nije bila u otaxbini.

Sre}an put i puno uspeha tokom turneje folklorcima je po`eleo prota kabramatski \uro \ur|evi}, koji je u ime Crkvene op{tine Svetog velikomu~enika Georgija, deci i omladini poklonio koverat sa xeparcem kako bi imali da se osve`e sokovima tokom turneje i vrelih julskih dana u Evropi. Usledilo je izvla~ewe vredne lutrije i veliko narodno veseqe uz bend Dragana Vujadinovi}a koje se odu`ilo do iza pola no}i. Spo-

menimo na kraju da Srpski centar organizuje Vidovdansku akademiju u petak 20. juna, a tradicionalni Srpski folklorni festival je na programu od 11. do 12. avgusta ove godine.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

Praznik Pedesetnice ili Silazak Sv. Duha na apostole sve~ano je proslavqen u sabornom hramu Sv. Trojice u Branzviku u nedequ, 4. juna. Svetu Liturgiju slu`io je sve{tenik ^edomir Videkani}, stare{ina hrama u Branzviku otac Petar Damwanovi}, sve{tenik Dejan Milo{evi} iz crkve Sv. Sava u Grinzbori i proto|akon Miodrag Tomi}. Hor „Stevan Mokrawac“ koji svake nedeqe peva pri ovom hramu i ovog puta je svojim u~e{}em doprineo sve~anosti praznika. Okupio se veliki broj vernika iz svih krajeva Melburna da zajedno sa doma}inima tradicionalno proslave ovaj veliki slavski dan.

Ovogodi{wi doma}in slave bio je Nikola \urica sa suprugom Danicom i ~etiri sina: Novakom, Nemawom, \or|em i Lazarom. Ova ~estita porodica posvedo~ila je jo{ jednom veru u Boga i privr`enost uz svoju crkvu, imaju}i u vidu da je Danica }erka Petra i Milke Damjanac, koji su u ovoj crkvi od samog wenog osnivawa. Petar je za svoj trud i rad u ovoj crkvi od Patrijarha Irineja nagra|en ordenom Sv. Save tre}eg stepena. Nakon molitvenog slavqa pre{lo se u crkvenu salu gde su vredne ~lanice Kola sestara „Majka Jevrosima“ jo{ jednom sa velikom qubavqu i rado{}u ugostile i do~ekale mnogobrojne goste. Kao i svake godine, tra`ilo se mesto vi{e u sali a veseqe je nastavqeno do kasnih popodnevnih ~asova uz bogat muzi~ki program.

Ratni zarobqenici iz ratova devedesetih sa prostora biv{e SFRJ proslavili su praznik Spasovdan krajem maja u crkvi Sv. Nikola u ulici Ros u mestu Vulongaba, u Brizbejnu. Svetu liturgiju je obavio sve{tenik Velibor Boji~i} uz saslu`ewe sve{tenika

Porodica \urica: Novak, Nemawa, otac Nikola, Lazar, \or|e i majka Danica

Pandemija alergijskih bolesti od kolevke do poznog doba: kako spre~iti i kako le~iti

Ako zamislimo alergijske bolesti kolektivno kao jednu globalnu pandemiju, karakterizovanu erupcijama nepredvidivog toka, Australija je postala wen epicentar. Oko pet miliona Australijanaca pati od nekog oblika alergije. Izraz “alergija” poti~e od starogr~ke re~i allos koja zna~i “drugi” i ergon koja zna~i “rad”. Be~ki pedijatar i imunolog Klemens von Pirket ( Clemens von Pirquet ) je prvi upotrebio ovaj izraz na po~etku dvadesetog veka (1906) kako bi objasnio reakciju hipersenzitivnosti u qudskom telu koju je ispratio nakon vakcinisawa dece takozvanim kowskim serumom protiv bogiwa. Svetska alergolo{ka organizacija ( SAO ) obele`ava nedequ alergena od 18 do 24. juna.

U Australiji, mnoge privatne kao i dr`avno-finansirane alergolo{ke asocijacije i kompanije su u toku meseca maja organizovale niz doga|aja istim povodom. Iako Australija predwa~i po svim statistikama po ogromnom broju obolelih od nutritivnih i respiratornih alergija kao i astme, ne postoji duboka kolektivna svest o ovom rastu}em problemu koji ko{ta australijsku ekonomiju preko 10 milijardi dolara godi{we usled izgubqene produktivnosti, bilo samih obolelih bilo roditeqa dece sa alergijama. Ve}ina porodica nikada ne govori javno o ovom problemu jer je svaki dan borba za opstanak. Sli~na situacija je u Srbiji po re~ima Sne`ane [undi} –Vardi}, osniva~a Nacionalnog udru`ewa “Alergija i ja”, i mame deteta sa visokim klasama alergije na hranu. Ona `eli da se wena asocijacija pove`e sa srpskom dijasporom u rasejawu da bi zajedno mogli da podignemo svest o ovom problemu svetskih razmera.

10 procenata mali{ana ima dijagnozu alergije na hranu Jedno u desetoro najmla|e dece u Australiji ima potvr|enu alergiju na neku hranu. Sve ve}i broj srpskih porodica se tako|e suo~ava sa ovim problemom koji predstavqa barijeru u svim aspektima porodi~nog `ivota. Najte`e je izboriti se sa javnim de{avawima, kad su u pitawu nutritivne alergije, gde su deca izolovana zbog nemogu}nosti da ravnopravno u~estvuju u svakodnevnim aktivnostima poput ro|endana ili odlaska u bioskop. [to se ti~e respiratornih alergija, i one uti~u na smawewe kvaliteta `ivota obolelih, koji ne mogu da u~estvuju u mnogim aktivnostima (poput sporta na travi) usled hiper-reaktivnosti organizma. Druge i tre}e generacije su duplo vi{e podlo`ne astmi i alergijama od migranata koji su ro|eni van Australije. Me|utim, sve se vi{e javqaju alergije gra|ana Australije u poznijem dobu, pa statistike pokazuju da minimum 2 posto odraslih osoba u Australiji pati od alergija.

Oralna imunoterapija kao jedini individualizovan na~in le~ewa na alergije

Alergolog i imunolog Daglas Xouns (Dr Douglas Jones) je jedan od svetskih pionira i stru~waka u oblasti imunoterapije (OIT) kojom le~i decu i odrasle od nutritivnih i respiratornih alergena. Ka`e da je kao mladi doktor pre vi{e od deset godina prisustvovao medicinskoj debati dva poznata nau~nika. Jedan po imenu Vaserman (Wasserman) je govorio da je OIT jedini nau~no dokazan metod kojim se odmah mogu le~iti deca i odrasli od

alergija. Drugi govornik koji je tako|e priznavao OIT kao jedini tretman oti{ao je u farmaceutske vode kao vode}i nau~nik jedne velike farmaceutske kompanije koja je nastojala da napravi proizvod koji bi isti problem druga~ije le~io – kroz standardizovan i komercialnizovan pristup umesto individualizovanog pristupa (kakav je u stvari potreban svakoj alergijskoj porodici). Doktor Xouns ka`e da ga je Vasermanovo ube|ewe da svaka osoba mo`e odmah i sada da po~ne sa desenzitizacijom bez potrebe za farmakolo{ke proizvode nagnalo ga je da se i sam ukqu~i u istra`ivawe i kontrolne studije ka ovom ciqu. Doktor Xouns, koji je direktor biotek kompanije Immunity Group Australia, uspe{no je tretirao preko 2,000 pacijenata od kojih vi{e od 30 porodica iz Australije, koje su dolazile u wegov “Rocky Mountain Allergy Centre” u ameri~koj dr`avi Juta na le~ewe. Stopa uspeha mu je neverovatnih 91 posto. Najmla|i pa-

cijent imao je samo devet meseci a najstariji 65 godina. Doktor Xouns se se}a svog najstarijeg pacijenta kojeg je uspe{no izle~io od alergije na kikiriki. “Wegova `ena je bila ta koja je najvi{e plakala (od sre}e i olak{awa), jer je ona u stvari bila pod najve} im pritiskom oko pripremawa hrane celog wihovog zajedni~kog `ivota”, prepri~ava Xouns. On je ve} niz godina zagovornik za uvo|ewe OIT metode u Australiji koje je mo`da na pomolu da postane deo zvani~ne prakse – vi{e od 15 godina nakon wenog primewivawa u SAD-u. Doktor Xouns ka`e da australijski lekari trebaju da nau~e od iskustva svojih prekookeanskih kolega, umesto da prave iste gre{ke tra`e}i proizvode i kalupe za le~ewe koji se u Americi nisu pokazali uspe{nim.

Prvi samit o alergijama posle kovida Krajem oktobra ove godine odr`ava se prvi sajam o alergijama, uslugama le~ewa i bez-

bednim prehrambenim namirnicama u Sidneju. Marie Kinsela, australijski filantrop (Kinsella Conolly Foundation Fund) i organizator ovog sajma, ka`e u razgovoru za Srpski glas povodom ovog doga|aja:

“U fokusu Free From and Allergy Show sajma je obrazovawe o alergijama i iskustva iz prakse. Mi nastojimo da predstavimo informaciju zasnovanu na nauci da bismo pomogli svim qudima sa alergijama i wihovim porodicama da lak{e `ive. Ovo je prvi sajam ovog tipa u Australiji gde }e kompanije promovisati nutritivne proizvode koji su bez odre|enih alergena ali i ponuditi usluge poboq{awa alergijskih stawa i netolerancije na hranu”.

Suzana Jankovi}, poznata frizerka u srpskoj zajednici u Sidneju i mama tinejxera sa alergijama, ka`e za na{ nedeqnik da }e svima `ivot bio lak{i kada OIT bude dostupna u Australiji. “Preko deset godina `ivim u svakodnevnoj bojazni oko svakog zalogaja moga sina, ina~e mladog fudbalskog talenta. Nadamo se da }e metod tipa onog od doktora Xounsa biti primewen u Australiji {to pre.”

Pozivamo sve ~itaoce da se ovog meseca vi{e ukqu~e u edukaciju o alergijskoj pandemiji koja mo`e da se zaokrene promenom tvrdog stava australijske alergolo{ke zajednice koja za sada ne nudi nikakva re{ewa tipa OIT kao proverenog metoda iz Amerike i Evrope. Da se ~ekalo da se struja otkrije u svakoj zemqi pojedina~no, i daqe bi smo verovatno sedeli u mraku na Petom kontinentu.

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

Џонс, Милтон Дик (Speaker of the House of Representatives) и Нина Марковић - март 2023, САД

PUKET – TAJLANDSKI BISER JUGA

Nije ni ~udo {to milioni qudi pose}uju Puket svake godine. Sme{ten u idealnom toplotnom pojasu Andamanskog mora na samom jugu Tajlanda, ovo ostrvo predstavqa idealnu sliku svakog letovawa. Beskrajne pe{~ane pla`e, bogato zelenilo, nestvarni vidici, luksuzni hoteli i akvamarinska boja vode predstavqaju sve {to vam je potrebno za letovawe kakvo ste oduvek `eleli. Me|utim, na Tajlandu nije sve u pla`ama, premda su u pitawu jedne od najlep{ih na planeti. Tu je i veoma srda~na atmosfera, bogat kulturni i istorijski program i ~uveni no}ni `ivot Puketa, pa lako mo`ete videti za{to je ostrvo veliki hit za turiste iz celog sveta.

Ako ste u potrazi za savr{enim odmorom na pla`i i putovawem koje se ne zaboravqa, onda je egzoti~ni Puket prava destinacija za vas. Poznat kao „biser juga“ ili „biser Andamana“, Puket je najve}e ostrvo Tajlanda – konstanta u turisti~koj industriji koja donosi zemqi milionske prihode. Iako milioni hrle na ovaj raj na ostrvu svake godine, Puket i daqe uspeva da ~uva svoje toplo gostoprimstvo i prirodne lepote.

Kristalno plave vode, pe{~ane pla`e sa palmama, visoke litice, bujne {ume, fascinantni vodopadi, kulturni hramovi i pulsiraju}i no}ni `ivot samo su neki od razloga zbog kojih je provincija Puket postala jedno od najpopularnijih mesta za odmor u jugoisto~noj Aziji.

Puket je poznat i po nekoliko udaqenih susednih ostrva, ukqu~uju}i Ko Lone, Ko Maprao, Ko Naka Jai. Na zapadnoj obali ostrva nalaze se neke od najpopularnijih pla`a na Puketu, ukqu~uju}i pla`u Patong na zapadnoj obali, pla`u Karon, pla`u Kata na jugu, pla`u Kamala i pla`u Surin na severu.

Na severu ostrva nalazi se me|unarodni aerodrom Puket, koji je drugi najprometniji aerodrom na Tajlandu posle aerodroma u Bangkoku. Udaqen je 32 km od grada Puketa i 39 km od pla`e Patong.

ISTORIJA OSTRVA

Geolozi veruju da je Puket nekada bio deo kopnenog Tajlanda, ali je kasnije odvojen tokom milion godina erozije. Zapisi o Puketu su se prvi put pojavili sredinom 16. veka, kada je portugalski istra`iva~ Fernao Mende{ Pinto ostrvu dao nadimak „Junk Ceilon“. Tokom tog vremena, otkriveno je i da je ostrvo pravi izvor kalaja. Zbog ovog nalaza, mnogi stranci iz Evrope — ukqu~uju}i Holan|ane, Britance i Portugalce — postavili su Puket kao jednu od svojih glavnih poslovnih destinacija.

Kako je industrija kalaja po~ela da cveta, privukla je kineske radnike po~etkom 19. veka; do danas }ete videti jak kineski uticaj oko grada Puketa. Po~etkom 20. veka industrija lima je dostigla vrhunac. Nakon {to je mnogo decenija rudarewa uzela danak po `ivotnu sredinu, posledwi rudnik kalaja na ostrvu je zatvoren 1992. godine.

Po~etkom 90-ih, Puket je po~eo da dobija na popularnosti kao turisti~ko mesto. Thai Airways je po~eo da nudi dnevne letove iz Bangkoka, a turisti~ka industrija se kao {umski po`ar pro{irila po ostrvu.

^ak i nakon traumati~nog cunamija iz 2004. godine, turisti~ka ponuda Puketa je i daqe jaka. Na ostrvu `ive do~ekuju}i turiste iz svih krajeva sveta koji su do{li da

Ostrvo Puket

Nalazi se 863 km ju`no od Bangkoka. Glavni grad Puket Siti ima oko 600.000 stanovnika. Zbog svog povoqnog polo`aja i bogatstva kalajem i kau~ukom, Puket je bio jedna od najbogatijih luka Azije. U dana{we vreme glavni izvor prihoda je turizam. Ostrvo je sme{teno na severoistoku Indijskog okeana uz jugozapadnu obalu Kraqevine Tajland, duga~ko je 50, a {iroko 20 km. Predstavqa najve}e ostrvo Tajlanda – ostrvo dovoqno veliko da se smatra provincijom samo po sebi. Ima brdoviti pejza`, koji se sastoji od planinskih lanaca koji se prote`u od severa ka jugu i {ire se na zapad ostrva. Otprilike dve tre}ine ostrva je planinsko, dok je ostatak teritorije prekriven ravnicama. Vegetacija je gusta, a veliki delovi ostrva su prekriveni planta`ama na kojima se proizvodi palmino uqe.

ga, ovo mesto je jedno od najdragocenijih blaga Tajlanda.

Sme{tena izme|u velikog ostrva Puket i Malajskog moreuza, ostrva Phi Phi na Tajlandu postala su popularna turisti~ka atrakcija – posebno za one koji vole da budu na otvorenom moru. Ova {armantna oblast u kojoj se kre~wa~ke planine susre}u sa talasima mora sastoji se od dva ostrva, Phi Phi Leh (potpuno bez stanovnika) i Phi Phi Don (ostrvo bez ikakvih puteva).

GASTRONOMIJA I NO]NI @IVOT

Bilo da se radi o degustirawu lokalne tajlandske hrane ili o restoranima francuske i mediteranske kuhiwe, restoranska scena Puketa je vi{e nego spremna za izazov da zadovoqi gurmane svih ukusa.

Puket, posebno oblast pla`e Patong, poznat je po svojoj divqoj i beskrajnoj sceni no}nog `ivota. Pored barova i klubova, druge no}ne aktivnosti koje treba iskusiti su kabare programe, kulturne ture, Muai Thai igre i jo{ mnogo toga.

Iako je poznato da su Tajlan|ani srda~ni i gostoqubivi, imajte na umu slede}i dru{tveni bonton: Po{tujte wihovu religiju. Ovo va`i za ve}inu religioznih ikona, mesta, statua. Kada ulazite u hram, obucite se konzervativno i dr`ite ruke (do laktova) i noge pokrivene. Sklonite se sa mona{kog puta ako ste na istom putu i dr`ite noge podvu~ene ispod sebe kada sedite u budisti~kom hramu.

Po{tujte wihovu vladu. Tajlan|ani su prili~no osetqivi kada su u pitawu wihovi monarsi i nikada nije dobra ideja re}i bilo {ta nepo{tovawe ili omalova`avawe kraqevske porodice.

vide wegove azurne vode, blistave pla`e od belog zlata, obale sa palmama i prijatno vreme.

VREME NA PUKETU

Vreme na Puketu je uslovno podeqeno na tri godi{wa doba.

Umereno suva sezona: Od decembra do februara, vreme u Puketu na Tajlandu ima tendenciju da bude hladnije (23-32°C), {to ovo ~ini idealnim vremenom za posetu.

Ekstremno suva sezona: Od aprila do juna je vru}a sezona i mo`e trajati od marta do maja ili juna, sa temperaturama na Puketu u rasponu od 25-35°C. O~ekujte vru}e tempera-

ture na Tajlandu i ekstremnu vla`nost.

Ki{na sezona: Ovo mo`e trajati od juna pa sve do novembra, sa glavnom sezonom monsuna od septembra do oktobra.

Veliki Buda je jedna od atrakcija i najva`nijih znamenitosti Puketa je najve}i Buda u ostrvskoj provinciji. Velika 45 metara visoka statua Bude od belog mermera bila je posve}ena je kraqu Bumibolu za wegov 80. ro|endan.

Izme|u ostrva Puket i kopna Malajskog poluostrva nalazi se zaliv Phang Nga – jedno od najlep{ih mesta koje mo`ete prona}i na Zemqi. Lokalno poznato kao Ao Phang-n-

Religija: Dok je kraq Tajlanda zakonom obavezan da praktikuje budizam, qudi Tajlanda i Bangkoka nemaju takvu obavezu i u`ivaju versku slobodu. Uprkos tome, otprilike 95% Tajlan|ana se pridr`ava budisti~kih obi~aja, 4,6% su muslimani; 0,7% su hri{}ani, a preostalih 1% je podeqeno izme|u Hindusa, Sika i Jevreja.

Cenkawe je normalno na Puketu, posebno na pijacama i ulicama. Uvek dozvolite prodavcu da ponudi prvu cenu i cenkajte se samo ako ste ozbiqni u kupovini. Poku{ajte da va{i pregovori ne budu previ{e `u~ni, uvek pregovarajte sa osmehom!

PRIPOVEDA^ SRPSKE DALMACIJE SIMO MATAVUQ

([IBENIK, 12. SEPTEMBAR 1852. –BEOGRAD, 20. FEBRUAR 1908.)

Simo Matavuq, srpski pisac iz Dalmacije i prvi predsednik Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Romanopisac, dramski pisac i vrhunski pripoveda~. Bio je po~asni ~lan Matice srpske u Novom Sadu; predsednik Dru{tva kwi`evnika i umetnika Srbije; ~lan Srpske Kraqevske akademije nauka i umetnosti (SANU). Predstavnik je realizma, naro~ito u kratkoj prozi. U svojim pripovetkama i romanima opisuje i seqake i stanovnike gradova, s hladnom objektivno{}u prikazuje te`ak `ivot ribara i sredwevekovnih malverzacija u Dalmaciji. Prikazuje juna~ke i hrabre qude Crne Gore, kao i qude u u`urbanoj metropoli Beograda. Kwi`evni kriti~ar Jovan Dereti} u Kratkoj istoriji srpske kwi`evnosti izvanredno opisuje poznatog pisca...

Simo Matavuq, Dalmatinac, rodom iz [ibenika, grada koji je, po wegovim re~ima, imao „mnogo ~ega suvi{nog, nesuvremenog”, mnogo ~ega „{to godi pjesni~koj }udi”, upoznao je, ~esto se sele}i, u razne krajeve: dalmatinsko primorje, rodni [ibenik, Zadar, gde je zavr{io u~iteqsku {kolu, unutra{wost Dalmacije, Zagoru, najpre u detiwstvu kao |ak u manastiru Krupi, a kasnije kao u~iteq, Boku Kotorsku, kao nastavnik italijanskog jezika u pomorskoj {koli u Herceg Novom, Crnu Goru (od 1881), gde je obavqao razne du`nosti (profesor gimnazije, nadzornik {kola, vaspita~ kne`eve dece), i Srbiju (kra}e vreme 1887, a stalno od 1889), u kojoj je `iveo najpre kao profesor gimnazije a zatim, po{to se o`enio bogatom udovicom, kao slobodan pisac. Svi ti krajevi u{li su u wegovo kwi`evno delo. Iako je kao pripoveda~ po~eo prili~no kasno, gotovo u 30. godini `ivota, Matavuq je ostavio obimom nemalo delo: oko stotinu pripovedaka, dva romana, nekoliko spisa memoarskog i putopisnog karaktera, dve drame, izvestan broj kwi`evnih ogleda, vi{e prevoda s francuskog i italijanskog. U po~etnoj fazi wegovo delo obele`eno je folklorom. Bio je izvanredan usmeni pripoveda~, koji je umeo zabavqati dru{tvo sme{nim, ponekad pi-

Majstor pripoveda~

Matavuq je bio najmawe optere}en predrasudama drugih realista. Iako je najra|e i s najvi{e qubavi pisao o malom ~oveku, o qudima iz naroda, on im je prilazio bez iluzija i sentimentalnosti. Nije patio ni od nostalgije za dobrim starim vremenima. U „starom Rozopeku” pobedu ne odnosi stari nego „novi svijet”. Od svih svojih savremenika najbli`i modernom evropskom realizmu, on je u najboqim trenucima davao dela slobodna od moralisti~kih, pedago{kih i kriti~kih tendencija, ~iji je jedini ciq bio istina o `ivotu i umetnost. Matavuq je klasik na{e realisti~ke proze, zajedno s Lazarevi}em wen najve}i umetnik re~i, „majstor pripoveda~”, kako ga je nazvao Ivo Andri}.

kantnim i golicavim pri~ama. @ive}i dugo po krajevima u kojima se sa~uvao izvorni narodni jezik, on je, kako sam ka`e, „stekao neobi~no poznavawe narodne frazeologije i obiqe sinonima”. Ovim osobinama, {to ga pribli`uju drugim na{im realistima, pridru`ile su se druge, koje ga od wih odvajaju: kriti~nost, samodisciplina. Kriti~an prema sebi i svom radu, Matavuq se stalno kao pisac razvijao i samoizgra|ivao. Nije zavr{io velike {kole, ali je samostalno ~itawem pro{irivao svoja znawa i bio jedan od najobrazovanijih srpskih pisaca svoga doba. Na wegovo kwi`evno formirawe najve}i su uticaj imali italijanski i francuski prozaisti, posebno Mopasan. U wegovom radu stalno su se borile dve suprotne te`we wegova umetni~kog temperamenta: spontani i neobuzdani pripoveda~ki duh i smisao za meru, sklad, ekonomiku kompozicije. Kako je sazrevao kao pisac, Matavuq je sve vi{e nastojao da disciplinuje svoje primarne sklonosti, smisao za pri~awe i humor, da ih obuzda i podredi odre|enim umetni~kim ciqevima. Vra}ao se ~esto ve} objavqenim radovima, popravqao ih i prera|ivao. Prvi wegov roman, Uskok, postoji u tri verzije (1886, 1892, 1902), a drugi, Bakowa fra-Brne, u dve (188, 1892). Wegov umetni~ki razvoj ide od spontanog, folklorno obojenog i umetni~ki nedovoqno organizovanog pripovedawa k modernoj artisti~koj prozi, u kojoj ni{ta nije ostavqeno slu~aju i improvizaciji, nego je svaki detaq pa`qivo probran, odmeren i skladno ugra|en u organsko jedinstvo pripovetke.

Kritika je prenaglasila razlike me|u regionalnim tematskim krugovima unutar Matavuqevog dela, primorskim, crnogorskim i beogradskim krugom, naro~ito u vrednosnom pogledu. Zbog tih razlika, ma koliko da su one zna~ajne, ne bi trebalo da zanemarimo druge koje nisu ni{ta mawe va`ne: razlike izme|u Matavuqevih radova iz raznih perioda wegova stvarala{tva. Crnogorske pripovetke, nastale na po~etku wegova rada, za vreme boravka na Cetiwu, ponekad po naruxbi dvora, optere}ene su romantikom, etnografizmom, tendenciozno{}u i samo u re|im slu~ajevima predstavqaju relativno uspela ostvarewa (Seobe, Zavo|anka, Novo oru`je). Od istih mana pati i roman iz crnogorske istorije Uskok, romanti~na povest o ^ehu

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

buntovniku, beguncu u Crnu Goru, i wegovoj tragi~noj qubavi prema Crnogorki, pri~a u koju je unesena obilna etnografska i istorijska gra|a. Najpuniju realisti~ku sliku Crne Gore dao je kasnije u nezavr{enoj autobiografiji Biqe{ke jednog pisca, ~iji je najve}i deo posve}en autorovu boravku na Cetiwu. Pripovetke iz primorskog `ivota nastale su najve}im delom posle pi{~eva preseqewa u Beograd, uporedo s beogradskim pri~ama. Wima kao i romanu iz dalmatinskog `ivota Bakowa fra-Brne Matavuq najvi{e duguje svoj glas velikog pisca i realiste. @ivot dalmatinskog ~oveka, u Primorju i Zagorju u kojem se sukobqavaju vedra `ivotna radost i duboka tuga, surovost i neka pitoma ~ove~nost, religija i sujeverje, humor i poezija, prikazao je ne samo s odli~nim poznavawem nego i s dubokim ose}awem i simpatijom. Ni ovde se nije odmah oslobodio nekih svojih ranijih nedostataka, etnografizma, prenagla{ene deskriptivnosti, neizgra|enosti kompozicije, ali u wima ima u izobiqu onoga ~ega nema u crnogorskim pripovetkama: humora, atmosfere u slikawu sredine, sna`nih, `ivotnih likova. Nekoliko, mahom du`ih pripovedaka iz Primorja (Po{qedwi vitezovi, Novi svijet u starom Rozopeku, Svrzimantija i dr.), zajedno s romanom Bakowa fra-Brne, najzna~ajnija su

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

ostvarewa sredweg perioda Matavuqeva rada (kraj 80-tih i 90-te godine). Zami{qen kao pripovetka, Bakowa fra-Brne u toku izrade prerastao je u humoristi~ki roman novelisti~ke kompozicije i {irokog realisti~kog plana, u kom je oko pri~e o `ivotnom putu jednog fratra, o wegovom „|akovawu i postrigu”, razvijena slika stvarnosti u katoli~kom samostanu i seoskog `ivota oko wega; on je obuhvatio, po re~ima pi{~evim, „cio `ivot dalmatinski, sve stale`e i narod obiju vjera”. Realizam, sna`no ose}awe `ivotne radosti, Matavuqev mediteranski smeh, koji nije nigde tako spontan, razigran i glasan, ~ine ovaj roman jednim od najboqih dela na{e realisti~ke proze. Najve}e majstorstvo u kompoziciji i izrazu Matavuq je postigao u kratkim pri~ama iz posledweg perioda svog rada. To su najpre ~etiri dalmatinske pripovetke: Povareta, Pilipenda, O{kopac i Bila i Na{qedstvo, klasi~ne po svojoj dubini, jednostavnosti i unutarwem skladu, zajedno s Bakowom wegova najzna~ajnija ostvarewa. Wima se pribli`uju ostale dalmatinske pripovetke iz tog perioda kao i najboqe me|u beogradskim pri~ama (Fronta{, Pop Agaton, Aran|elov udes, Naumova slutwa, Beogradska deca i dr.), kojima je kritika tek u posledwe vreme poklonila punu pa`wu.

[ta nudimo

@ika Gaji} iz Kru{evca je frizer punih 55 godina

[I[A PRAUNUKE SVOJIH PRVIH MU[TERIJA

Sedamdesetogodi{wi @ivojin @ika

Gaji} iz Kru{evca bio je posledwi osvaja~ najspresti`nije nagrade me|u najboqim frizerima socijalisti~ke Jugoslavije. Iz tih dana nosi i nadimak Oskar a u~io je od 10 majstora frizerskog zanata.

Davne 1990, nadmetao se za titulu „Oskar kreativnosti” u motelu „Nais” u Ni{u. Ukrstio je makaze sa jo{ 70 vrhunskih frizera SFRJ. Pehar i plaketu doneo je u Kru{evac, ali se ispostavilo da je to bilo i posledwe takmi~ewe u zemqi, koja je ve} naredne godine prestala da postoji. - Na sre}u, to nije bio i moj kraj, jer sam nastavio da {i{am, a to ~inim i danas u 70. godini - ka`e za beogradske „Novosti” le gendarni @ika. - Draga mi je to uspomena, mo`da tu pobedu i najvi{e pamtim od svih, a bilo ih je mnogo. Nije bila mala stvar da se nadme}ete sa kolegama iz svih biv{ih jugoslovenskih republika. Velika zemqa, veliko i takmi~ewe.

Od te godine, majstor @ika dobio je na dimak Oskar, po priznawu koje je osvojio. Do nadimka, kao ni do titule, nije se sti zalo lako. Stari jugoslovenski frizeri {kolovali su se dugo i vrlo ozbiqno. Go dinama su pekli zanat, a salona nije bilo na svakom }o{ku. Zbog o{tre konkurencije, opstajali su samo najboqi.

- Nisam ja izabrao makaze, one su mene

Troje dece, a frizer je - zet

Legendarni frizer @ika ima dva sina i }erku, ali je frizer jedino - zet. Danas i on ima svoj salon i radi sa }erkom. Kako je Gaji}eva unuka talentovana kozmeti~arka, ponosni deda se nada da }e zbog gena naslediti i frizerski zanat.

izabrale, ve} u prvim danima kada me posle {kole otac odveo kod poznatog kru{eva~kog frizera majstor Luki}a od koga sam u~io dve godine - prise}a se Gaji}. - Potom sam oti{ao na zanat u Gradski salon. To je bilo dru{tveno preduze}e, gde smo se {kolovali. U~io sam od 10 majstora. Svi su bili predratni, pravi. To mi je bila i velika `ivotna {kola. Posle tri godine u~ewa krenuo sam na prvo takmi~ewe. Gaji} nam kroz osmeh pri~a da se ba{ i nije proslavio u tom debitovawu. Zato je, ~vrsto re{en da uspe u poslu u koji se zaqubio, krenuo put Beograda kod jednog od najslavnijih frizera Jugoslavije, evropskog vice{ampiona Dragana Cveta-

MUDRE MISLI I CITATI

Qubav je ~esto motivacija, uzrok i povod da uradimo ne{to, inspiracija i tema najlep{ih umetni~kih dela, ali i glavni pokreta~ u svakodnevnom `ivotu. Kada volimo svoj posao lak{e nam je da ga obavqamo, kada volimo ono ~ime se bavimo – boqi smo u tome, kada volimo nekoga – imamo snage za sve, a kada volimo sebe – ni{ta nam ne predstavqa prepreku.

O qubavi su mnogi pisali, u weno ime stvarali i ratovali, bili wom inspirisani; mnogi su poku{ali da je objasne, nau~e i razumeju, ali je za neke qubav predstavqala i najve}u patwu i bol. Pogledajte {ta su o qubavi rekli i {ta su o woj mislili neki od najpoznatijih umetnika, velikih umova, zna~ajnih istorijskih i savremenih li~nosti.

Citati i izreke – O qubavi

uuu Od qubavi se ne `ivi ali se za wu gine. – Srpske poslovice

uuu Qubav se sastoji od jedne du{e koja nastawuje dva tela. – Aristotel

uuu Ni haqinu ne vaqa krpiti, a kamoli qubav. Boqe je oti}i. – Me{a Selimovi}

vodile od Skopqa, preko Sombora do Sarajeva i Zagreba. Na svakom takmi~ewu sam se usavr{avao. U~io sam i od kolega u Klubu frizera Jugoslavije, Beograda, Ni{a, u na{em dru{tvenom salonu, sve dok ga nisu prodali 2004. godine.

Posle privatizacije, @ika je sa jo{ dvojicom kolega otvorio radwu, a nedavno je pre{ao u novi prostor, gde radi sam. U novom salonu nije usamqen. Kod Oskara se dolazi i po novu frizuru, ali i po savet, pri~u, na kafu i sok, na „~a{icu” razgovora. Tu redovno, „na frizuru” svra}aju profesori, nau~nici, automehani~ari, konobari, {arolik svet koji voli da se dru`i, pa se desi da ih pri~a ponese i zaborave da su do{li da se pod{i{aju. @ika danas {i{a i praunu~i}e svojih prvih mu{terija.

- Kao mla|i sam radio i slo`ene `enske frizure, dodu{e i danas to znam, naravno, od {atirawa do lokni, farbawa, mini-vala, ali najvi{e volim da {i{am i mu{karce i `ene - otkriva nam @ika. - Volim i da podu~avam mla|e kolege. Radio sam i praksu, oko {est godina sa u~enicima.

Ponosan sam {to su postali dobri u svom poslu i {to su i sami kasnije osvajali nagrade. Posle 55 godina provedenih u salonu, majstor @ika Gaji} ostao je skroman. Mla|e savetuje da na vreme odaberu dobrog mentora.

- Ovaj zanat se u~i dok si `iv, sve vreme dok radi{ - pri~a @ika. - Kad `eni ne stoji lepo haqina, ne}e da je obu~e. S kosom se tako ne mo`e. Glavu ne mo`e{ da ostavi{ kod ku}e. Zato je dobro pod{i{ana kosa osnov dobre frizure i {i{awe zapravo otkriva ko je istinski dobar frizer. To znaju svi koji se bave ovim zanatom.

uuu Ako voli{ nekoga, reci mu to, jer srce mo`e biti slomqeno i re~ima koje se ne izgovore…

– @arko Lau{evi}

uuu Nema vremena za svakodnevnu dosadu. Postoji vreme za rad. I vreme za qubav. To ne ostavqa prostor za neko drugo vreme. – Koko [anel

uuu Poqubac je divan trik dizajniran od strane prirode da zaustavi govor kada re~i postanu suvi{ne. – Ingrid Bergman

uuu Brak ~ini troje: qubav, poverewe i strpqewe. – Branislav Nu{i}

uuu Mo`e li se ikada zaboraviti ono {to se jednom qubilo? – @an @ak Ruso

uuu Nije va`no koliko radi{, ve} je va`no koliko qubavi unosi{ u ono {to radi{ i koliko to daruje{ drugima. – Majka Tereza

uuu Qubav je igra koju mo`e igrati dvoje, a da oboje pobede. – Eva Gabor

uuu Qubav nema godina, ona se uvek ra|a. – Blez Paskal

uuu U svaku `enu, koja mi se dopada, smrtno se zaqubim. To traje sve dotle, dok se u drugu ne zaqubim jo{ vi{e. – \akomo Kazanova

uuu Sve {to trebate je qubav. – Xon Lenon

uuu Gospo|o, ja sam u vas neizle~ivo zaqubqen.

– Miroslav Mika Anti}

uuu [to mawe `enu volimo, to joj se vi{e svi|amo

– Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin

uuu Kako mogu da mrzim nekoga ko mi je pru`io samo qubav? – Paulo Koeqo

uuu Zaqubqivawe je ne{to dobro, zabavno, i mo`e umnogome da obogati `ivot. Ali razlikuje se od qubavi. Qubav nema cenu, i ne treba je mewati ni za {ta.

– Paulo Koeqo

uuu Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi. – @arko Lau{evi}

Davne 1990, @ika se nadmetao za titulu „Oskar kreativnosti” u motelu ”Nais” u Ni{u

ZAVR[ENA 24. LIMSKA REGATA NA RECI KOJA SPAJA SRBIJU, CRNU GORU I REPUBLIKU SRPSKU

Ko jednom pro|e limskim bukovima, uvek im se vra}a

Spustom od manastira Kumanice do prijepoqske pla`e Petrovac, zavr{ena je trodnevna 24. Limska regata, u organizaciji turisti~kih organizacija Prijepoqa, Bijelog Poqa, Andrijevice, Berana i Plava. U spustu dugom 130 kilometara, od Plava u Crnoj Gori, gde Lim izvire, u~estvovalo je osamdesetak raftera iz vi{e evropskih dr`ava.

Ko jednom pro|e limskim bukovima, taj mu se uvek vra}a, ka`u rafteri.

„Sad je onako ba{ kako treba, tako da se moglo od Plava voziti cela deonica. U principu ima ozbiqnijih deonica, ali je prolazno svuda i lepo je”, ka`e Marko Prodanovi} iz Starih Banovaca.

„O~ekivao sam ve}i vodostaj i opasniju rijeku, ali ovo je bilo odli~no. Sada sam do{ao prvi put na Limsku regatu i ovo je verovatno trajna rezervacija“, navodi @eqko Ili} iz Mrkowi} Grada.

„Sve je od grupe na ~amcu; kad qudi znaju {ta imaju da rade. Ja mislim da je to najbo-

qe za ovu Limsku regatu“, napomiwe Lenka Kralova iz ^e{ke.

Neopisiv je ose}aj prolaska kroz limske tesnace sa tek par~etom neba, dodaju u~esnici, uz iskusne skipere regate, koju je pre 24 godine pokrenu prijepoqski Planinarsko-skija{ki klub „Kolovrat“.

„Dok mi nismo po~eli da se bavimo raftingom, Lim nije bio ni poznat kao reka. Poznat je bio kao planinska buji~na reka kada odnese neki most na Limu“, isti~e Dragoqub

Simovi} iz PSK „Kolo vrat” Prijeopqe. Danas oko Lima `iteqi svih op{tina, od izvori{ta u Plavu do Drine, kroje turisti~ke planove, u kojima nema mesta divqim deponijama reke koja vijuga, katkad divqe, me|u strmim stenama obraslim ~etinarima, kuda se rafteri i spu{taju tokom regate.

Dru`ewe s kowima na Vlasinskoj visoravni za zaqubqenike u jahawe i prirodu

U pograni~nom podru~ju prema Bugarskoj, u selu Drainci na Vlasinskoj visoravni, nalazi se odgajiva~nica kowa gde se organizuje i {kola jahawa. Tu se ve} tradicionalno odr`avaju „Kowi~ki dani“, manifestacija koja promovi{e lepotu jugoisto~ne Srbije, a ove godine ima i sportski karakter –odr`ana je trka jahawa u prirodi.

Za jaha~e i kowe zahtevna je staza na Vlasinske visoravni, istovremeno i veoma atraktivna. Takmi~ari iz {est kowi~kih klubova u~estvovali su u trci jahawa na te{ko dostupnim terenima.

„Dobar je teren, brdovit je teren. Nismo mi navikli na brdovit teren, tako da je novo iskustvo i za nas i za kowe“, ka`e Lazar Ili} iz Velike Plane.

„Volim kowe, ispuwava me jahawe i preporu~ila bih svima“, nagla{ava Duwa Lali} iz Smederevske Palanke.

„Ovo je masovan sport u svetu, a do sad jednostavno jo{ nije bilo otkriveno. Ali jednostavno kad jaha~i pro|u kroz ovakve terene oni se zaqube u taj tip jahawa“, navodi Slavoqub Ili}, predsednik Kowi~kog saveza za daqinsko jahawe.

Posebna je veza izme|u ~oveka i kowa, ka`u oni koji su zaqubqenici u jahawe, a vole i prirodu. Ba{ to je spoj ovog sporta.

„To je jedna iskrena qubav prema `ivotiwi i `ivotiwe prema

~ove ku, je dina prava qubav koja te ne izneveri“, smatra Ivan Ili}.

Dru`ewe sa kowima na Vlasinskoj visoravni, na imawu Arsena

Andri}a koji je osnovao odgajiva~nicu autohtone rase doma}ih brdskih kowa, je postalo tradicija u maju. Prvi put je organizovan i sportski deo dru`ewa.

„Daqinsko jahawe je olimpijski sport. Ja{e se 100 i ne{to kilometara, a ono {to je najva`nije re}i o ovoj vrsti sporta, je da je jedan od najprirodnijih sportova, gde ne postoji vlasnik kowa, pa iznajmi{

xokeja i onda on ja{e kowa. Ovde morate biti jedno sa kowem“, nagla{ava Arsen Andri}, organizator „Kowi~kih dana“ na Vlasini.

U~ewe jahawa postaje popularnije, ovde se u~i i kako upoznati kowa, zadobiti wegovo poverewe.

„Unuci obo`avaju `ivotiwe, evo upravo mu je tata za ro|endan kupio ponija. Oni vole, dolazimo tu da ja{u, naravno kad imamo vremena, a deda i baba imaju vremena da ih dovode“, ka`e Mira Zaharijev Kosti}, iz Surdulice.

„Izuzetan doga|aj jer mi smo izrazito depopulaciono podru~je. Kamo sre}e da je vi{e ovakvih manifestacija“, napomiwe Ivan Mirkov, iz sela Draince.

Drainci su planinsko selo u blizini granice sa Bugarskom, u wemu `ivi ~etrdesetak stanovnika. Zbog {kole rekreativnog jahawa vi{e je posetilaca, naro~ito u letwem periodu.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (5) 8.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

LOJALNOST HRVATA ZAJEDNI^KOJ DR@AVI JE KRATKO TRAJALA

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Vratolomije Stjepana Radi}a i wegove stranke

Povodom glasina o basnoslovnom mirazu pro{irila se pri~a da je Aleksandar za to ipak platio ustupawem Rumuniji dela Banata sa Temi{varom, {to je malo verovatno jer jugoslovensko-rumunski spor oko Banata na kraju Velikog rata re{avan na na~in kako to velike sile ina~e ~ine. Podelile su spornu teritoriju tako da nijedna strana ne bude do kraja zadovoqna, ali ni preterano nezadovoqna. Tako je Jugoslavija ostala bez srpskog Temi{vara, ali i Rumuni bez Vr{ca, Kikinde i Bele Crkve, za koje su smatrali da bi trebalo da pripadnu wima. Na jugoslovenskoj strani posle ove podele ostalo je 60.000 Rumuna, a na rumunskoj 100.000 Srba. Ali, ako se ima u vidu da je na kraju rata izme|u tek uspostavqene Kraqevine SHS i Rumunije zbog Banata skoro zavladalo ratno stawe, ovakvo re{ewe je dobro do{lo, {to potvr|uje i zbli`avawe dve zemqe ~iji su se vladari orodili.

Vidovdanski ustav je optu`ivan ~esto i nepravedno, jer je kruto primewivan i sa preteranim i nepotrebnim centralizmom, pa je tako kompromitovano i sve ono {to je u wemu moglo da bude dobro.

Za to su ponajvi{e odgovorni nesposobni kadrovi, bez dovoqno stru~nih kvalifikacija, odabiranih po partijskoj pripadnosti i odanih vi{e svojim partijama nego dr`avi. Iz dana{weg ugla gledano to je uobi~ajeno, kao {to su i posledice koje iz toga proizilaze i danas potpuno iste. Jer partije su {titile svoje qude na polo`ajima i opra{tale im grehove.

Parlamentarizam se pretvorio u ne{to {to i danas gledamo - u beskona~no prepucavawe izme|u vlasti i opozicije, iz ~ega su se ra|ale krize, padale vlade, sklapale nove koalicije da bi se i one raspadale. I tako ukrug. Skup{tinska govornica se pretvorila u pquvaonicu sa koje se seju uvrede na ra~un politi~kih protivnika, ali i na ra~un ~itavih naroda.

Stjepan Radi} se, posle neuspe{nih poku{aja da za stawe u Kraqevini, zainteresuje strane sile i dobije od wih podr{ku, odlu~uje na riskantan korak: u~lawuje svoju Hrvatsku republikansku seqa~ku stranku u tzv. Seqa~ku internacionalu, ~ije je sedi{te u Moskvi i koja je zapravo ogranak Tre}e internacionale (Tre}a internacionala - komunisti~ka internacionala po-

znatija po skra}enici Kominterna, osnovana je 1919. na Lewinovu inicijativu, sa ciqem objediwavawa komunisti~kih radni~kih partija Evrope, bila je me|unarodna revolucionarna proleterska organizacija, aktivna sve do 1943.).

Odgovor vlasti na ovakav Radi}ev potez bio je muwevit: na Novu godinu 1925, pozivaju}i se na Zakon o za{titi dr`ave, vlada donosi odluku koju potvr|uje i kraq, o raspu{tawu i zabrani svake aktivnosti Radi}eve stranke. Nekoliko dana kasnije,

6. januara uhap{eno je i vo|stvo stranke na ~elu sa Radi}em.

Mesec dana kasnije vlada raspisuje skup{tinske izbore i dozvoqava da, uprkos zabrani, Radi}eva stranka istakne svoju kandidatsku listu. Radi}eva stranka, sa {efom u zatvoru, osvojila je na ovim izborima vi{e mandata nego na prethodnim.

Tako je Nikola Pa{i} morao da pregovara sa zatvorenikom Radi}em koji pristaje na saradwu sa vladaju}om garniturom.

Pred poslanicima Narodne skup{tine u Beogradu Radi}ev sinovac Pavle Radi} pro~itao je poruku koju je Stjepan poslao iz zatvora i kojom priznaje Vidovdanski ustav i monarhiju, a svojoj stranci daje novo ime-HSS (Hrvatska seqa~ka stranka), dakle iz imena stranke izbacuje weno republikansko opredeqewe. Posle ovoga Radi} je, naravno, na slobodi a pregovori oko formirawa vlade zavr{avaju se stvarawem nove koalicije izme|u wegove stranke i najja~e srpske stranke Narodne radikalne stranke Nikole Pa{i}a.

Radi}eva stranka u novoj vladi je imala ~etiri ministarska mesta, ali sam Radi} nije bio u woj. Tako je u decembru 1925. primqen kod kraqa sa kojim je proveo u razgovoru puna tru sata, a posle toga

je bio gost u ku}i Nikole Pa{i}a. Ubrzo posle ovih poseta Radi} ipak prihvata ministarsko mesto. U ulozi ministra Radi} je putovao zemqom i govorio na skupovima koji su li~ili na strana~ke. Tako je u Bosni na jednom skupu rekao: „Ako le`e{ pred Srbinom, pregazit }e te, ali ako ustane{, poqubit }e te“.

Po~etkom februara 1926. ministar Radi} je govorio u Dubrovniku i tog puta se najvi{e udaqio od svoje funkcije. Oborio se na „srpske aspiracije i svojatawe“ Dubrovnika, a dubrova~kim Srbima katolicima je zamerio {to se „u svemu povezuju sa Beogradom, zapostavqaju}i Zagreb“. Za Srbe je rekao: „Mi ih najvi{e volimo kad nam ka`u da su Srbi. ^im po~nu ’jugovati’, mi velimo da su po~eli ’ludovati’, jer se bojimo prevare. Oni }e govoriti da su Jugoslaveni, a ipak }e srbovati. Mi ho}emo ~ist ra~un, vi Srbi, a mi Hrvati. Jugosloveni mo`emo biti u pravoj Jugoslaviji zajedno s Bugarima“. Ipak, na kraju svih svojih govora Radi} veli~a kraqa. Radi}eve turneje i govori nisu promakli wegovim partnerima u vlasti – radikalima, koji su ih ocenili kao izraz Radi}evog hrvatskog nacionalizma. Beogradski list „Vreme“ pi{e da se ne sme dozvoliti da se „sa ministarskog polo`aja, o dr`avnom tro{ku i pod za{titom policije, izazivaju plemenska trvewa“. Radi} na to odgovara da je postoje}a Narodna skup{tina izabrana „pod Obznanom“ i da bez slobodnih izbora ne mo`e biti ni kraqevog krunisawa pred ovakvom skup{tinom koja nije „ogledalo naroda“.

l U slede}em broju:

U slede}em broju: Koro{ec u pozadini atentata u skup{tini

1883. - Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, wenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.

1916. - Ro|en je engleski biohemi~ar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina (DNK) i wihovu ulogu u preno{ewu naslednih osobina.

1940. - Nema~ke krstarice „[arnhorst” i „Gnajsenau” su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosa~ aviona „Glorijus” i razara~e „Ardent” i „Akasta”. Poginulo je vi{e od 1.500 qudi.

1942. - Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najve}i australijski grad Sidnej.

1986. - Uprkos optu`bama da je kao nacisti~ki oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zlo~ine u Jugoslaviji i Gr~koj, biv{i generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

1995. - Grupa ameri~kih marinaca uspe{no je okon~ala akciju spa{avawa kapetana Skota O’Grejdija, ~iji je avion F-16 {est dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

2001. - Briselski sud proglasio je krivim i zatra`io do`ivotnu robiju za ~etiri osobe, me|u kojima dve opatice, zbog zlo~ina po~iwenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saop{tio je krajem 2000. da je u toj zemqi 1994. ubijeno vi{e od milion qudi.

2004. - Predsednik Kine Hu\jintao doputovao je u posetu Poqskoj. To je prva poseta nekog {efa kineske dr`ave Var{avi posle 55 godina.

2008. - Preminuo [aban Bajramovi} (72), legenda romske muzike, peva~ i kompozitor koji je nastupao {irom sveta i koga su nazivali „kraqem romske muzike”

2009. - Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja omogu}ava da `enski naslednici krune imaju ista prava kao i mu{ki naslednici za dolazak na tron.

2012. - Generalna skup{tina UN izabrala je ministra spoqnih poslova Srbije Vuka Jeremi}a za predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN, na period od jedne godine.

2014. - Na Kosovu odr`ani prevremeni parlamentarni izbori na kojima je u~estvovalo 30 politi~kih subjekata iz svih nacionalnih zajednica. U 38 op{tina glasalo se za 120 poslanika Skup{tine Kosova. Pravo glasa na izborima imalo je 1.782.454 gra|ana, od kojih oko 130.000 Srba.

Стјепан Радић говори на митингу у Сплиту

PRI^A IZ RODNE KU]E SLAVNOG VOJVODE: BIO JE TRINAESTO DETE, SLAB I BOLE[QIV U DETIWSTVU

Vojvoda @ivojin Mi{i} – najuspe{niji

vojskovo|a u Velikom ratu

Jedan od najslavnijih srpskih vojvoda i vojskovo|a u~estvovao je u svim ratovima, koje je Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. Ro|en je 19. jula 1855. godine u Struganiku nedaleko od Vaqeva, kao trinaesto dete u porodici. Zavr{io je visoke vojne {kole. Za zasluge u kumanovskoj bitci dobio je ~in generala, a 1914. godine, kao komandant Prve armije za zasluge u vo|ewu kolubarske bitke dobio je ~in vojvode, koji su pre wega dobili Radomir Putnik i Stepa Stepanovi}. Posle Prvog svetskog rata postavqen je na mesto na~elnika General{taba. Umro je u Beogradu 20. januara 1921. godine. Poznat je i kao istaknuti vojni pisac. Napisao je studiju “Strategija” a u~estvovao je i u pokretawu i ure|ivawu vojnih ~asopisa.

Ro|en kao 13. dete, nejak i bole{qiv, trebalo je da ostane u ku}i, nepismen, pa {ta bude s wim. Ali je, na sre}u Srba i Srbije, seoski kmet izmolio da ga puste u {kolu. Ostalo je istorija... Koja se i danas izu~ava na vojnim {kolama {irom sveta. Pri~a po~iwe u Struganiku, rodnoj ku}i vojvode @ivojina Mi{i}a. Na padini, okru`ena bagrewem i hrastovom {umom, osamqena le`i polubrvnara, polu~atmara. Prele}e je soko, u niskom letu. Gruvaju dinamiti, mioni~ki kraj pun je kamenoloma. Pred kapijom top, odavno utihnuo. Al’ tu je da se zna da je ovde ro|en vojnik. I to kakav vojnik. Najve}i@ivojin Mi{i}. Be{e to 19. jula 1855. Od oca Radovana Mi{ovi}a i majke An|elije. Da, da - prezimena Mi{ovi}, koga potom skrati{e u Mi{i}.

- Mi{i}i vode poreklo iz sela Tepci, ispod Durmitora, kada su zapravo bili Kaqevi}i. Verovatno su ubili nekog Tur~ina i morali da napuste rodnu grudu, pa do|o{e ovde. @ivojinov deda je bio Mi{o Kaqevi}, otac mu Radovan Mi{ovi}, a potom su skratili prezime na Mi{i} - pri~a Marijan \uri}, doma}in Mi{i}eve rodne ku}e. Ku}a prostrana, dvodelna. Ravno joj je 200 godina. Ogromna za ono doba. Dvoja su joj vrata u delu gde je ~eqad boravila. Kao i svaka u ta nesigurna vremena. Na zidu, kako je i red, kremewa~a. - Ako ide nepozvan gost i ako pu{ka ne opali jer je kremen ovla`io, be`i na druga vrata - veli s osmehom \uri}. U pojedinim momentima, pri~a, ovde je `ivelo 60 ~lanova porodice Mi{i}. Sto~i}i i trono{ke, ogwi{te, gusle... ali i hlebna furuna unutra, koja pokazuje da su bili dobrostoje}a ku}a.

A samo pokoji komad vojvodin - komplet za brijawe, wegovi ka{ika, viqu{ka i perorez sa Solunskog fronta, kao i lanci za ~izme kojima je gazio isti taj front. Ali mnogo je slika, predmeta, oru`ja iz tog doba... Tu je, naravno, i ogwi{te, lesa iznad, pa tavan.

- Na jesen, kad nestane bra{na, iznad ogwi{ta ka~ili su kukuruz da ga {to pre osu{e i do|u do bra{na. Ako {qive preteknu od lampeka, gde se pekla rakija, i wih osu{e. [qivani kola~ bio je jedina poslastica. A kad zakoqu sviwu ili koju

MOKRIM VRBOVIM PRUTOM 20 PO TURU

\uri} pri~a i kako se vojvoda se}ao {kolskih dana u Ribnici, gde je u~io prva dva razreda.

- Na tabli je bio ispisan {kolski zakon, a ispod we puno korito vrbovog pru}a, firgaza ~uvenih. U~iteq nije tukao decu, ve} je to nare|ivao najboqem drugu iz razreda, a u zavisnosti od greha, kazna je bila 10, 15, 20 udaraca po goloj zadwici, preko klupe. Pa ako u~iteq proceni da si {tedeo druga, onda drug mora tebe tako - veli \uri}.

drugu `ivotiwu, pa meso stave da se su{i, pisao je @ivojin, oni, deca gledaju odozdo u lesu, a voda im ide na usta - pri~a \uri}.

A onda je do{lo vreme za @ivojinovu {kolu. - Kako je bio 13. dete, a bole{qiv, nisu ni hteli da ga daju u {kolu. Ali seoski kmet je insistirao. [kola be{e tu, u kawonu Ribnice, nema 600-700 metara od ku}e. Iako je bila tako blizu, bila je internatskog tipa, pa roditeqi doteraju kola drva, masti, bra{na i na wima decu, koju ostave dok ne zavr{e godinu - pripoveda \uri}. Daqe @ivojin ide u Kragujevcu, gde mu se i brat {kolovao. Tamo sti`e na kobili, u svom najlep{em odelu.

- Ali su ga gradska deca zezala kako seqa~ki pri~a i obla~i se. @ivojin je to tolerisao 10 dana, a onda najve}eg rmpaliju isprebijao. U delu „Moje uspomene” napisao je da je 10 dana nosio kamewe u wedrima ako krenu da ga biju, ali ga niko nije dirao - ka`e \uri}.

Po zavr{etku gimnazije u Kragujevcu, u Beogradu upisuje Vojnu akademiju - kqu~ wegovog `ivota, i profesionalnog i privatnog. Ovo potowe zbilo se u Bukovi~koj bawi, tokom vojnih manevara. - Posle dobrog posla komanda mlade oficire nagra|uje balom, gde su bile sve mlade i lepe dame, koje su u bawi bile na odmoru. Deset je plesova bilo, a svaka dama imala je blok~i}, pa mladi oficir pro|e i napi{e svoje ime kod plesa koji `eli s doti~nom. A on je pri{ao Lujzi i na svih

PITOMAC U RATU

bog srpsko-turskih ratova 1876-1878. morao je da prekine {kolovawe u Vojnoj akademiji, a u rat je stupio ka pitomac-narednik. Vatreno kr{tewe do`iveo je 19. jula 1876. u borbi kod sela Rakovice (Bugarska) u odredu ruskog majora Kirjejeva, koji je poginuo pored Mi{i}a.

10 plesova napisao „@ivojin” - pri~a \uri}. Bila je to Lujza Krikner, Nemica, }erka bogata{a, protestantkiwa... Sve ono {to on nije. I sve ono protiv ~ega su bili weni roditeqi. – Ali poznati strateg i takti~ar nije gubio vreme i brzo je osvojio weno srce. Lujza je pobegla, udala se za wega 1884. Izrodili su tri }erke i tri sina - veli \uri}.

@ivojin Mi{i} okusio je svih {est ratova Srbije od 1876. do 1918. Sva odli~ja i ~inove stekao je na boji{tu. Vojni~ki mundir nosio je 47 godina... Ali ~ovek s jasnim stavom, britkim jezikom i po{tewem, i mimo sveg znawa, ve~ito je prolazio ko bos po trwu. Tri puta je sklawan i isto toliko puta vra}an u vojsku kad je Srbiji bilo najte`e.

- Tri puta je penzionisan i tri puta vra}an kad je bilo gusto. Ovde je prodavao imawe i {umu da bi prehranio porodicu. Nije bio qubimac vladaju}ih stranaka i dinastije, pa je 1904. potpuno bezrazlo`no prvi put penzionisan, da bi bio reaktiviran 1909, na izri~it zahtev generala Radomira Putnika posle aneksije BiH - pri~a \uri}, a muke svoje opisao je i sam Mi{i} u nedovr{enom delu „Moje uspomene”:

- Tri dana posle penzionisawa uzeo sam na veresiju jedan par odela i istog dana bio sam ve} u civilu... Ni~im nisam zaslu`io ovakav postupak prema meni, penzionisan sam u vrlo nezgodno vreme, naro~ito u pogledu materijalnog stawa, jer sam u ku}i imao {estoro nezbrinute dece. Prodao sam oba kowa s priborima, pa ipak ni izbliza se nisam mogao otarasiti nekih meni~nih dugova. Kad nekoga spopadne nesre}a, onda je ona redovno i dugorepa.

Po pobedi u Drugom balkanskom ratu 1913. po drugi put je bezrazlo`no penzionisan. Sa penzijom od svega 300 dinara i velikom porodicom nije imao para za `ivot u Beogradu. Kupio je ku}icu u Proku

pqu, gde se nastani{e nekoliko dana pre izbijawa Prvog svetskog rata. Ali opet se nije moglo bez Mi{i}a! Postavqen je za pomo}nika na~elnika {taba vrhovne komande. Briqantna pobeda u Kolubarskoj bici upravo je delo @ivojina Mi{i}a, koji je komandovao Prvom armijom. Tada postaje i vojvoda. Ali, s vla{}u mu opet ne ide, pa posle Albanske golgote, uvre|en i poni`en demonstrativno odlazi sa suprugom „na le~ewe” u Italiju i Francusku, skidaju ga s mesta komandanta Prve armije. Regent Aleksandar ga ignori{e sve dok opet ne postaje gusto. Moli ga da se vrati i postavqa za na~elnika general{taba pred proboj Solunskog fronta. Vojvoda Mi{i} na ~elu je srpske vojske koja gazi sve pred sobom. Ve} 1. novembra 1918. osloba|aju Beograd, a on u xepni kalendar, izlo`en ovde u ku}i, na taj dan bele`i „Beograd uzet”... Ni tri godine nije pro{lo, a na~elnik tada glavnog general{taba Kraqevine SHS, posle duge i te{ke bolesti, preminuo je 20. januara 1921. u pet ujutru. Vojni~ki glasnik izvestio je da je „neumrli vojskovo|a srpske vojske” preminuo u zoru, u isti ~as kad je i ofanziva na Solunskom frontu 1918. otpo~ela, a da su mu posledwe re~i na 10 minuta pri izdisaju bile: „Op{ta situacija povoqna, neprijateq odstupa na celoj liniji.” Reke qudi ispratile su vojvodu na ve~ni po~inak. Bila je to dotad nevi|ena sahrana u Beogradu. Kov~eg je iznet iz tada{weg Oficirskog doma. Na samrtni~ki odar polo`en je i veliki lovorov venac od ~istog zlata - Francuska se poklonila vojvodi Mi{i}u.

A ova ku}a, ona je sve vreme odolevala. Netaknuta. Kao da je znala da danas mora biti muzej, da nama i budu}ima zbori o velikom srpskom sinu, ali i tome ko smo i {ta smo. Kad su Nemci 1941. palili sve redom, spalili su i Lujzin letwikovac, koga joj podigo{e roditeqi, na nekih 300 metara odavde.

- Ali @ivojinovu ku}u nisu dirali, ~ime su pokazali po{tovawe prema slavnom neprijatequ. Paqewem Lujzine mo`da su hteli da poka`u bes {to se udala za Srbina - ka`e \uri}.

U ku}u, veli, odavno ne dolazi niko od direktnih potomaka slavnog vojvode. Mu{kih ni nema. Unuk jedinac @ivojin, od svega devet leta, umro je 1943. I danas po~iva pored svog slavnog dede. U Aleji velikana.

Марјан Ђурић у кући војводе Мишића

Kућa војводе Мишића

Vojvoda @ivojin Mi{i}

MOZAIK

[kola u Juti sklonila

Bibliju iz biblioteke zbog

„pornografskog sadr`aja“

Sveto pismo nije neophodno u~enicima ni`ih razreda, procenile su prosvetne vlasti oblasti Dejvis, usvojiv{i primedbu roditeqa da u Bibliji ima opscenih sadr`aja.

Odluku da se Biblija skloni iz {kolskih biblioteka prosvetne vlasti okruga Dejvis u ameri~koj saveznoj dr`avi Juti donele su zbog prijave roditeqa koji je ukazao na skaredne sadr`aje koji se u ovoj kwizi mogu na}i.

„Incest, onanija, bestijalnost, prostitucija, saka}ewe genitalija, felacio, silovawe, pa ~ak i ~edomorstvo”, napisao je roditeq. „Nema sumwe da }ete otkriti da Biblija, prema odredbi 76-10-1227 Kodeksa dr`ave Juta, nema ozbiqnih vrednosti za maloletnike jer je pornografska po na{oj novoj definiciji”, pi{e u prijavi koju je roditeq podneo.

Namera ovog roditeqa bila je da uka`e na besmislenost odredbe Kodeksa po kojoj se iz {kola izbacuju kwige koje religiozni fanatici smatraju neprikladnim za mlade.

On je primere takvih sadr`aja potra`io i prona{ao u Bibliji i prilo`io uz svoj zahtev.

Na iznena|ewe mnogih, {kolske vlasti su zahtev usvojile i sklonile

Bibliju sa polica biblioteka u ni`im razredima, uz zakqu~ak da ona mo`e da bude pristupa~na u sredwim {kolama. Ocena je bila da za mla|ima ova kwiga nije neophodna.

Tako|e, primetili su da je u bibliotekama bilo relativno malo primeraka Biblije, dok su pristalice Kodeksa zakqu~ile da svetu kwigu ionako treba ~itati u krugu porodice, te da weno sklawawe iz biblioteka ne}e proizvesti {tetu.

Juta je uz Teksas, Misuri, Floridu i Ju`nu Karolinu donela striktne propise kojima se mladima mo`e ograni~iti pristup odre|enim kwigama. U Juti je republikanska ve}ina takav propis donela pro{le godine i od tada liberalniji deo gra|ana nastoji da uka`e na wegovu {tetnost i besmislenost.

Ina~e, primedba se odnosila na Bibliju kraqa Jakova (King’s James Bible), englesku verziju Biblije koju je odobrio kraq Xejms Prvi od Engleske 1611. godine. Ova verzija Biblije je naro~ito poznata zbog svoje bogate i lepe upotrebe engleskog jezika. Smatra se jednim od najzna~ajnijih dela u razvoju engleskog jezika i kwi`evnosti.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Previ{e `urite i ubrzavate tempo, jure}i ~esto sa jednog sastanka ili posla na drugi. Pazite da ne postanete preokupirani zadacima koji ne mogu brzo da budu privedeni kraju. QUBAV: Veza sa partnerom mo`e delovati isprva monotono, ali ubrzo se energija uzbu|ewa vra}a. Mo`ete doprineti rastu entuzijazma i dobre voqe u odnosu sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Problemi sa varewem.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Imate priliku da planski pristupite re{avawu izazova na poslu. Okru`ewe i pretpostavqeni na radnom mestu mogu predstavqati nove izazove. QUBAV: Potezi partnera dovode do neslagawa po pitawu pravca u kome se veza razvija. Budite oprezni u pogledu tajni koje uskoro mogu isplivati na videlo dana. Postoji mogu}nost ne`eqenih promena. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvnu sliku.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Poslu{ajte savete i u~ite iz iskustava starijih kolega i saradnika. Finansije pokazuju sporu, ali postojanu tendenciju za stabilizacijom. Upotrebite svoju prilagodqivost i uspeh ne}e izostati. QUBAV: Sve ono {to vas iritira u odnosu vi{e ne mo`ete da sakrijete i ignori{ete. Istovremeno, shvatate da vam je {ansa za novu qubavnu vezu prakti~no ispred nosa. ZDRAVQE: Migrena.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Nekada vi{e verujete u tu|i neuspeh nego u svoj uspeh, a ba{ u narednom periodu imate {ansu da hrabrije i ambicioznije pristupite dostizawu ciqeva. QUBAV: Ose}aj samodovoqnosti vas udaqava od partnera. To je rezultat mawka obostranog poverewa. Nekada vas preosetqivost spre~ava da se vi{e otvorite. Ostanite mirni i poradite na toleranciji. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda nogu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Nalet fizi~ke i radne energije povla~i sa sobom i mogu}nosti da isuvi{e lako i nepotrebno upadate u nova nadmetawa. Mo`ete voditi preduge razgovore koji nikuda ne vode. QUBAV: Strastveni momenti vas ponekad odvajaju od realnog sagledavawa situacije. Iako slika odnosa deluje stabilno o~ekujte promene. Dajte partneru vi{e slobodnog vremena. ZDRAVQE: Problemi sa pritiskom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Odre|eni poslovi idu sporije nego {to ste o~ekivali, ali uspeh, zahvaquju}i va{oj upornosti, ne izostaje. Zato poja~ajte va{e napore. Vreme je za ~i{}ewe i organizaciju kako poslovnog, tako i privatnog prostora. QUBAV: Ose}ate se nervozno i preoptere}eno zahtevima partnera, a zapravo ste nekad prestrogi prema sebi. Nau~ite da se vi{e prepustite u`ivawima. ZDRAVQE: Melanholija.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Otvarawe novih puteva na poslovnom planu skre}e vam pa`wu na povremen nedostatak odlu~nosti. Budite uporni, ne skre}ite sa zacrtanog puta. QUBAV: Prijatni momenti sa voqenom osobom unutar ~etiri zida, ali mogu}nost povre|ene sujete i preteranog ponosa mo`e naru{iti inicijalno povoqnu situaciju me|u vama. Ne budite previ{e popustqivi. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Istrajnost je sada imperativ, pa ukoliko kolege i poslovni partneri vi{e nego uobi~ajeno kritikuju va{ rad, nemojte reagovati previ{e burno. QUBAV: Neko }e vam pru`iti sre}u samo ako ste optimisti~ni i sposobni da se istinski prepustite. Dajte {ansu i sebi i drugoj strani. Pozitivni momenti su na pomolu. Preterano zatvarawe u sebe nije preporu~qivo. ZDRAVQE: Problemi sa ko`om.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Napokon imate priliku da saberete utiske, sumirate postignuto i priznate sebi da ste sposobni da budete produktivni. Nije potrebno da konstatno budete bombardovani novim informacijama i obavezama. QUBAV: Odre|ena de{avawa u qubavnom `ivotu idu sporije nego {to o~ekujete. Partner mo`e biti tvrdoglav i iskqu~iv kada su u pitawu va{i predlozi. ZDRAVQE: Problemi sa grlom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Marqivost se isplati. Imate {ansu da postavite stabilnu osnovu za progres na onim poqima na kojima su vam vrata bila zatvorena. Zaronite malo u poqe kreativnosti. QUBAV: Iritira vas zastoj u vezi, ali uprkos tome slede pozitivni momenti. Sposobni ste da primite i pru`ite sigurnost vi{e nego uobi~ajeno. Prihvatite romanti~ne ose}aje. ZDRAVQE: Pote{ko}e sa disawem.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Povremen stres vezan za finansije vas izbacuje iz ravnote`e i morate dobro da promislite o narednim potezima, pogoto {to ne ose}ate da je va{ rad dovoqno priznat ili cewen. QUBAV: Dinamika odnosa i veza se intenzivira. Mogu}nost posesivnosti i prejakih poriva. Partner u ovom periodu mo`e biti previ{e arogantan i nepopustqiv. Ne reagujte ishitreno. ZDRAVQE: Ote`ana cirkulacija.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Kada se za to uka`e prilika, predstavite se u najboqem mogu}em svetlu. Nemojte da dopustite da vam nedostaje vera u uspeh. Samopuzdawe je sada kqu~na re~. QUBAV: Diskutujte sa partnerom o konkretnim pitawima vezanim za va{ odnos. Budite iskreni, pre svega prema sebi. Ostanite otvoreni za pozitivne sugestije i ne budite }utqivi, jer }e to biti kontraproduktivno. ZDRAVQE: Nesanica.

Prema istra`ivawima tr`i{ta, Dubai je ~etvrti grad sveta po prometu nekretnina. Zbog atraktivnog na~ina `ivota i poslovnog okru`ewa, postao je lokacija „broj jedan” u svetu za investicije u nekretnine.

Na ostrvu zaliva Xumejra u Dubaiju, za 34 miliona dolara prodata je pe{~ana parcela. Prostire se na 24.500 kvadratnih metara, a parcelu

je prodao britanski preduzetnik. Ina~e, prodata parcela jedna je od 128 koje su se na{le u ponudi nekretnina na ovom ve{ta~kom ostrvu. Ostrvo ima oblik morskog kowi}a, a na wemu se nalazi najluksuzniji hotel na svetu italijanskog brenda „Bulgari“. Na ostrvu se nalaze i marine za jahte najbogatijih.

Tokom 2022. godine prodato je nekoliko parcela qudima koji na ostrvu `ele da izgrade privatne vile.

Ostrvo Xumejra je popularna destinacija u ovom delu sveta, na kojem se cenama nekretnina u posledwih nekoliko godina trostruko uve}ala vrednost.

„Ostrvo zaliva Xumejra postalo je lokacija broj jedan na tr`i{tu nekretnina i dostupno je samo najbogatim qudima. Na ostrvu i wegovim pla`ama vlasnik mo`e da izgradi svoj dom iz snova“, istakao je {ef agencije za nekretnine Andrej Kumings.

Xumejra, raj na zemqi – pe{~ana parcela u Dubaiju prodata za 34 miliona dolara

ISKUSTVA I SAVETI LEKARA

Bolesti srca i krvnih sudova, kako ih spre~iti?

Bolesti srca i krvnih sudova predstavqaju jedan od vode}ih uzroka smrti kako u svetu tako i kod nas. Pored toga, jednom kada se desi neki problem sa krvnim sudovima on mo`e u potpunosti da poremeti normalan `ivot i funkcionisawe.

[ta je prevencija kardiovaskularnih oboqewa i po kom planu treba da se odvija?

Plan spre~avawa oboqewa srca podrazumeva nekoliko nivoa:

1. Osnovni primordijalni nivo koji podrazumeva spre~avawe samog razvoja bolesti.

On obuhvata potpuno zdravu populaciju koja nema nikakve tegobe odnosno bolesti. Edukacijom ove populacije se podsti~e zdrav na~in `ivota. Na taj na~in se dugoro~no decenijski gledano smawuje verovatno}a razvoja bolesti srca

RECEPT

i krvih sudova „Boqe spre~iti nego le~iti“.

2. Primarna prevencija podrazumeva populaciju qudi koja ve} poseduje neke rizike za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Tu pre svega podrazumevamo osobe koje ve} imaju povi{eni pritisak, gojazne su, pod velikim stalnim stresom su, imaju povi{en {e}er itd. Ciq je u ovom slu~aju dr`ati faktore rizika pod kontrolom zdravim na~inom `ivota ali i uzimawem terapije te redovnim kontrolama kod lekara.

3. Sekundarna prevencija podrazumeva populaciju qudi koji ve} imaju neku bolest srca ili krvnih sudova.

Recimo osobe koje su imale infarkt. Ovde je ciq spre~iti razvoj komplikacija ili pogor{awe stawa odnosno bolesti koja je ve} nastala. To se posti`e uzimawem redovne terapije, zdravim na~inom `ivota te redovnim posetama lekaru.

Bez obzira da li ste se prepoznali u nekom od ovih nivoa spre~vawa razvoja bolesti srca i krvnih sudova, sada }emo pobrojati neke od koraka koji bi trebalo da smawe verovatno}u razvoja ovih bolesti.

PA[TETA OD TUNE

POTREBNO JE:

n 2 konzerve tuwevine

n 1 glavica crnog luka

n 1 ka{ika senfa

n 70 g margarina

n 3 ka{ike uqa

n po ukusu so

n po ukusu biber

PRIPREMA:

Tuwevinu ocediti od uqa i staviti u secka.

Dodati crni luk ise~en na krupnije delove, margarin, posoliti, dodati senf, biber i usitniti u secku.

Zatim dodati uqe i sve sjediniti u secku.

Izme{ati {patulom i ukoliko je potrebno dodati so (za~initi po ukusu).

Preru~iti u ~iniju i poslu`iti.

To dovodi do stvarawa sekreta {to zajedno sa o{te}ewima na plu}ima smawuje koli~inu kiseonika koji se unese u organizam. Nedostatak kiseonika stimuli{e srce da radi br`e, a pritisak da ska~e {to vremenom dovodi do razvoja bolesti srca i krvnih sudova. Pored toga pu{ewe pove}ava verovatno}u za razvoj ateroskleroze odnosno za~epqewa krvnih sudova.

uuu 2. Odr`avajte normalnu te`inu. Pove}ana te`ina sama po sebi predstavqa optere}ewe za srce i krvne sudove. Ve}a te`ina podrazumeva ve}u povr{inu tela koje treba nahraniti. Zbog toga srce radi vi{e a krvni sudovi bivaju optere}eni vi{e. U mladosti srce to mo`e da izdr`i ali dugoro~no gledano, vremenom dolazi do slabqewa srca i samim tim razvoja bolesti. Pored toga, pove}ana te`ina podrazumeva da se unosi nezdrava hrana bogata masno}ama koje se tako|e na krvnim sudovima i time ih zatvaraju.

nosti su mnoge. Pre svega tro{i se vi{ak kalorija koji bi oti{ao u te`inu, smawuje se nivo {e}era, ja~aju se mi{i}i ukqu~uju}i i srce. Pored toga, {etwa je dobra za borbu protiv depresije, nesanice anksioznosti. Mi kao qudska bi}a, nismo razvijeni za le`awe, ve} za kretawe i tr~awe. Samo le`e}i padamo fizi~ki, psihi~ki, mentalno i u svakom drugom pogledu.

predstavqa na{u fabriku koja ~isti organizam. Ona ima neverovatnu mo} regeneracije ali kada je pod dugotrajnim optere}ewem ti mehanizmi popu{taju i ona propada. O uticaju alkohola i alkoholizma na mozak, ostale organe, socijalno dru{tvene i porodi~ne mre`e se ve} mnogo toga pri~alo…

uuu 1. Prekinite pu{ewe, pu{ewe predstavaqa jedan od vode}ih uzroka za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Ova nezdrava navika o{te}uje organizam na vi{e nivoa. Ulaskom u plu}a stvaraju se mikro o{te}ewa unutar wih plus sitne ~estice koje se unose pu{ewe predstavqaju stranu materiju koju na{ organizam poku{ava da izbaci.

uuu 3. Hranite se zdravo. Ishrana je jako bitna za odr`avawe srca i krvnih sudova zdravim. Danas smo okru`eni velikom koli~inom nezdrave hrane koja je bogata nezdravim mastima. Te masno}e se talo`e na krvnim sudovima i mogu da ih zakr~e. Ne treba zaboraviti ni velike koli~ine soli koje se koriste za pripremawe te hrane. Grickalice koje nas okru`uju su preslane, a so dovodi do skoka pritiska i o{te}ewa krvnih sudova. Spomenu}emo i gazirana pi}a od kojih mnoga izazivaju zavisnost koja dugoro~no gledano o{te}uje ceo qudski organizam.

uuu 4. [etajte i kre}ite se {to vi{e mo`ete ili bar poku{ajte da imate barem pola sata {etwe dnevno. Dobra strana fi-

LE^EWE

uuu 5. Dr`ite pod kontrolom hroni~ne bolesti koje imate. To se pre svega odnosi na uzimawe terapije koja je ve} propisana. Hroni~ne bolesti poput {e}era, povi{enog pritiska ali i mnogih drugih dugoro~no gledano dovode do o{te}ewa na krvnim sudovima. Ta o{te}ewa su u po~etku mala, ali kada se skupi vi{e wih mo`e da do|e do katastrofalnih pogor{awa zdravqa.

uuu 6. Kontroli{ite nivo holesterola i triglicerida u krvi. Ukoliko imate povi{ene vrednosti, potrudite se da ih dovedete u {to razumqivije granice. uuu 7. Izbegavajte i smawite konzumirawe alkohola. Iako se smatra da pojedina alkoholna pi}a {tite krvne sudove i poma`u u za{titi od razvoja oboqewa srca, ipak nije ba{ sve tako. Alkohol dovodi do stvarawa zavisnosti i o{te}ewa mnogih drugih organa, kao {to je na primer jetra. Jetra

uuu 8. Poku{ajte da imate barem 7 do 9 sati sna. San je jako bitan za oporavak organizma i pripremu za dan koji sledi. Ukoliko nemate dovoqno sna, organizam anga`uje svoje rezerve i trudi se da neophodan stepen funkcionalnosti obezbedi teraju}i srce da radi br`e, pritisak i {e}er da ska~e. Sve do trenutka kada se ti mehanizmi iscrpe i kada do|e do nepovratnog o{te}ewa.

uuu 9. Na kraju treba spomenuti stres kao faktor koji dovodi do razvoja bolesti srca i krvnih sudova. Stres je danas sveprisutan u na{em dru{tvu ali i svetu uop{te. Kada je neko pod stresom, na{ organizam podi`e svoje odbrambene funkcije u smislu ubrzanog pulsa, podizawa pritiska, ubrzanog rada `eluca, creva, `lezda… Ti mehanizmi kratkoro~no nama omogu}avaju da re{imo probleme koje imamo, ali dugoro~no mi nemamo beskrajne resurse. Odbrambeni mehanizmi postepeno popu{taju i dolazi do razvoja bolesti.

Proso je vrsta `itarice koja je okruglasta, veoma sitna i ponegde malo spqo{tena. @uto-bele boje je i ima slatkast ukus. Zrno prosa je obavijeno quskom, koja mora da se odstrani pre konzumirawa.

Jedna je od retkih `itarica koja u sebi ne sadr`i gluten. Sadr`i mnogo vitamina i minerala

kao {to su kalcijum, kalijum, jod, magnezijum, vitamine A, E i B ali sadr`i i gvo`|e i vlakna.

Izrazito je alkalna (bazna) `itarica, a znamo da se virusi, bakterije i ostala zla koja prate wih te{ko stvaraju u alkalizovanim, odnosno baznim organizmima.

Proso sadr`i kqu~ne aminokiseline koje poma`u izgradwi

i obnovi mi{i}a i }elija ko`e.

Tako|e, bogato je ugqenim hidratima koji se polako vare, pa nam brzo daje ose}aj sitosti i poma`e procesu mr{avqewa.

Ova `itarica sadr`i i prirodne masno}e, koje su kqu~ne za apsorpciju vitamina, ukqu~uju}i karoten i vitamin D, kao i karbohidrate, pa je zato dobar izbor hrane za dijabeti~are.

Kardiolozi proso preporu~uju kao namirnicu koju treba jesti {to ~e{}e, jer je puno kalijuma koji poma`e u borbi protiv sr~anih bolesti, normalizuje krvni pritisak i ja~a krvne sudove.

Jedna je od najboqih namirnica za ~i{}ewe bubrega, ali i za pojavu kamena ili peska u bubrezima.

OBRAZOVAWE BRA^NOG PARA \OKOVI]

Nole s mukom okon~ao sredwu, a Jelena zavr{ila i master

Novak \okovi} imao je samo sedam godina kada je odlu~no izjavio da `eli da bude najboqi teniser sveta. Na tome je vredno radio, pa je {kola ostala u drugom planu.

Ipak, zavr{io je osnovnu Bora Stankovi} u beogradskom nasequ Bawica, a uporedo sa Teniskom akademijom Nikole Pili}a kao tinejxer je poha|ao Sportsku gimnaziju. Jasno je da sredwu {kolu nije mogao da zavr{i onako kako to ~ine ostali, „obi~ni” u~enici. Zbog obaveza i putovawa na turnire bio je „vanredan slu~aj” i dolazio je samo kada je trebalo da pola`e ispite. No, u toj istoj instituciji upoznao je 2005. godine qubav svog `ivota.

Posle Osnovne {kole Drinka Pavlovi} u centru Beograda, Jelena, tada Risti}, koja je ozbiqno trenirala atletiku, nastavila je svoj obrazovni put u Sportskoj gimnaziji. Kasnije je u Milanu upisala Bocconi, jedan od najboqih privatnih fakulteta u Italiji, gde je studirala „Business administration”, a potom zavr{ila i master.

Kako joj to nije bilo dovoqno, jer smatra da nikad nije dosta znawa i obrazovawa, 2011. odbranila je doktorat na smeru „Luxury Management and Services” Internacionalnog univerziteta u Monaku. Zahvaquju}i svim ovim diplomama, Jelena \okovi} danas besprekorno upravqa Fondacijom koju je osnovala sa suprugom.

Ivan Milinkovi} otkrio pravi razlog napu{tawa grupe „Legende“

Peva~ Ivan Milinkovi} je posle skoro tri decenije saradwe, 2019. godine, napustio grupu „Legende“ i od tada gradi solo karijeru. - Ja sam `eleo ne{to da promenim, i hteo sam da vidim gde mi publika vi{e veruje, bar oni koji me prate. Obi~no onaj koji ti nalazi manu stalno, ne da ti da zar|a{, to je dobro jer mo`e{ da radi{ na sebi i da se ne upava{. Onda mo`e{ da napreduje{ na profesionalnom nivou makar po milimetar da svoj rekor obarim u tom smislu je to bio moj imperativ kada sam to uradio.

To sam `eleo da uradim i idemo daqe – po~eo je on.

Peva~ je nedavno otkrio kako je prelomio i kada je doneo tu odluku, kao i to da li je wemu bilo te{ko.

- Mogu da budem iskren, nismo u kontaktu vi{e. Jesam samo sa jednim ~lanom koji me povremeno pozove i ~ujemo se. Qudi na kraju imaju svoje stavove, ali normalno je to da kada posle toliko godina napravi{ takav rez. Nisam `eleo da pravim neku lo{u atmosferu, {to bi qudi rekli zlu krv, ali je trideset godina rada veliki period – ka`e Ivan i dodaje:

- To je zaista jedna velika karijera, preko 2.800 koncerata ovde i u inostranstvu, punih 59. dvorana Sava Centra, to su velike brojke.

90 GODINA OD RO\EWA SLAVNOG SRPSKOG GLUMCA BATA @IVOJINOVI]simbol i legenda ve}a od filma

Pre 90 godina, 5. juna, ro|en je Velimir Bata @ivojinovi} gluma~ka legenda biv{ih jugoslovenskih prostora. Za predratne i ratne generacije u Jugoslaviji simbolizovao je herojstvo u ratu, uspon i siroma{tvo posle razarawa, bratstvo i jedinstvo, sjaj koji su donosile svetske zvezde sa kojima je glumio. Generacije ro|ene posle rata upoznavale su ga najpre kroz partizanske filmove koje su gledali organizovano, navijaju}i dok se obra~unava sa Nemcima i doma}im izdajnicima.

Bata je pre`iveo i kraj mitologizacije rata i herojskih vremena, ostav{i simbol i legenda. Bio je ve}i od filma.

„Ja sam po~eo da radim ovaj posao kad televizija nije ni postojala kod nas“, nagla{avao je Bata.

Ro|en je u Kora}ici, podno Kosmaja, 1933. godine. Gluma~ki talenat prepoznao je sa 15. godina. Posle gluma~ke {kole u Ni{u i Novom Sadu, upisao je Pozori{nu akademiju u Beogradu.

Na sceni Beogradskog dramskog igrao je desetak godina i imao i do 300 anga`mana godi{we. Na filmu je debitovao 1955. u Pesmi sa Kumbare.

Lako se transformisao iz partizanskog heroja u ~etni~kog poru~nika, |avolovog sluge u pijanog lugara, beskrupuloznog trgovca perjem u propalog boksera.

Prirodan i nepretenciozan, glumac rekorder po broju uloga, oko 300 glavnih i epizodnih, bio je poznat po tome da ih nikada nije odbijao. „Smatrao sam da nemam prava da odbijam, jer nisam ja odlu~io da se to snima.“

Omiqeni narodni junak u superspektaklima – Bitka na Neretvi, Sutjeska, Kozara, Most…, igrao je u 35 ratnih filmova. Delio kadar sa najve}im svetskim zvezdama – Ri~ardom Bartonom i Julom Brinerom.

Radio je bez kaskadera, predwa~io po broju dublova.

Kao najo~itiji fenomen Bate @ivojinovi}a ostaju uloga Vladimira Peri}a Valtera u filmu Valter brani Sarajevo, koji mu je doneo status ikone u Kini i jednog od najgledanijih glumaca u istoriji filma.

Bio je Bata i komi~ar u filmovima Pas koji je voleo vozove, Razvod na odre|eno vreme, antiheroj u Povratku i Skupqa~ima perja, zavodnik u ^udu nevi|enom i Raqama `ivota.

Igrao je u zabrawenim filmovima stavqanih u

mrak bunkera, poput ^ovek iz hrastove {ume, Crveni udar, Majstor i Margarita.

Igrao je u svim popularnim TV serijama RTS-a od Povratka otpisanih, Pri~a iz radionice, Pozori{ta u ku}i, Gra|ana sela Luga, Sivog doma, Kraja dinastije Obrenovi}, do Boqeg `ivota, Sre}nih qudi, Porodi~nog blaga, Mog ro|aka sa sela.

Bata je vio voqen od publike, kolega i prijateqa iz ove i nekada{we dr`ave. Dve gluma~ke legende u

Jugoslaviji, tandem koji je, kako ka`u u {ali, pobio vi{e Nemaca nego Prva proleterska, Bata i Boris Dvornik, bili su simbol velikog i iskrenog prijateqstva koje je po~etkom rata na prostoru biv{e dr`ave naglo raskinuto. Otvorenim pismima 1991. jedan drugom su rekli zbogom, a taj sukob je bio vi|en kao simbol raspada Jugoslavije. Posle nekoliko poku{aja, pomirili su se 2006. putem videolinka izme|u Splita i Beograda.

Velimir Bata @ivojinovi} bavio se i politikom. Bio je poslanik Socijalisti~ke partije Srbije u ~etiri mandata, a 2002. kandidat SPS-a na predsedni~kim izborima.

Ipak, Batino ime je film. Tri Zlatne arene, Car Konstantin, priznawe za `ivotno delo, Sedmojulska i Oktobarska nagrada, Zlatni pe~at Konoteke, me|unarodna priznawa, Zlatna medaqa Predsednika Republike – te{ko je pobrojati sva priznawa.

Denver Nagetsi izgubili od

Majamija iako je Joki} postigao ~ak 41 ko{

Trener ko{arka{a Denvera Majk Meloun izjavio je danas da igra~i Nagetsa moraju da budu borbeniji i disciplinovaniji ako `ele da vrate prednost doma}eg terena u finalu NBA lige, prenose ameri~ki mediji.

Ko{arka{i Majamija izjedna~ili su na 1:1 u finalu NBA lige, po{to su u gostima pobedili Denver rezultatom 111:108. Ovo je bio prvi poraz Denvera na svom terenu od 30. marta.

„Ovo je finale NBA lige i ne bi trebalo da pri~amo o zalagawu. To je moja velika briga. Verovatno ste mislili da samo izmi{qam neku pri~u posle prve utakmice kada sam rekao da nismo igrali dobro. Nismo igrali dobro... Ovo nije predsezona, ovo nije regularni deo sezone, ovo je NBA finale”, rekao je Meloun na konferenciji za medije po zavr{etku me~a.

Najboqi igra~ Denvera Nikola Joki} postigao je 41 poen na ovom me~u.

„Nikola je odigrao neverovatno u tre}oj deonici. Raspali smo se na startu ~etvrte ~etvr tine. Radili su {ta god su `eleli. Mi im nismo ispari rali ni u jednom segmentu. Na obe utakmice igrali smo u`asno u odbrani kada je ~etvrta ~etvrtina u pitawu. Veru jem u Joki}a. Potrebno nam je da postigne ko{eve. Nebitno je da li je to 40 poen, a i ~etiri asistencije ili je to 30 poena i deset asistencija. Znam da }e uvek da odigra pametno i donese prave odluke”, istakao je trener Denvera.

Otkriveno koliko Joki} zara|uje u Denveru, ali dobar deo ne donese u Sombor

Nikola Joki} je sila, dvostruki MVP NBA lige, na korak je od osvajawa prstena. Svi u superlativu pri~aju o momku iz Sombora.

^ini se da je voqeniji Srbin od Novaka \okovi}a na Zapadu, naro~ito preko okeana. I oni koji nisu bili za Joki}a uvideli su svoju gre{ku, poput Kendrika Perkinsa. Xoel Embid se „stidi” MVP NBA nagrade, a Denver se nada prstenu.

Ameri u silnim tekstovima o Nikoli dotakli su se teme i koliko Joki} zara|uje u Koloradu. Prema objavqenim podacima, srpski as u Denveru uzima 46,9 miliona dolara, ali se taj iznos zna~ajno umawi kada plati sve na {ta ga dr`ava u kojoj radi obavezuje.

Prvi i najve}i tro{ak je federalna taksa, koja iznosi neverovatnih 17,36 miliona.

Daqi tro{kovi su spram we zna~ajno mawi, ali to su i daqe u pitawu milionski iznosi. Koloradu pla}a porez u iznosu od 2,06, dok je takozvana xok taksa 1,4 miliona, to je porez na dohodak koji se napla}uje posetiocima grada ili dr`ave koji zara|uju novac tu.

Osim toga, pla}a i porez na doprinos, koji u wegovom wegovom slu~aju iznosi 436.000 dolara.

Odli~no pro|e i Joki}ev agent koji zaradi milion i 41 hiqadu dolara, te kada se sve sabere i oduzme, centru Nagetsa ostaje 24,23 miliona dolara.

Daleko od toga da je malo, ali kada se pogledaju tro{kovi - Amerikanci zaista pqa~kaju Nikolu Joki}a!

Denver je u posledwem napadu imao {ansu da do|e do izjedna~ewa, ali je Xamal Marej nije pogodio trojku.

„U pozicionom napadu su nas zaustavqali, zato nisam tra`io tajm-aut. Sve zavisi

od situacije do situacije. Xamal je imao dobru poziciju, po{to je poga|ao takve {uteve u pro{losti. Mislim da je to bila najboqa pozicija”, zakqu~io je Meloun.

Finalna serija NBA lige sada se seli u Majami, gde se igraju naredna dva me~a.

Basketa{i Srbije prvaci sveta

BE^ - Mu{ka reprezentacija

Srbije u basketu 3H3 odbranila je titulu svetskog {ampiona, po{to je u finalu Svetskog prvenstva u Be~u pobedila selekciju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava rezultatom 21:19.

Srbija je do {estog zlata u istoriji SP stigla posle velikog preokreta u fini{u me~a. Selekcija SAD je vodila 19:15, ali je Srbija preokretom stigla do trijumfa i odbranila titulu osvojenu pro{le godine u Antverpenu.

Za Srbiju su igrali Dejan Majstorovi}, Marko Brankovi}, Mihailo Vasi} i Strahiwa Stoja~i}. Srpska selekcija je imala veliku podr{ku navija~a sa tribina u Be~u, a po zavr{etku me~a ~ule su se srpske pesme, a izme|u ostalih i „Mar{ na Drinu”.

Ovo je {esto zlato za Srbiju na SP. Basket selekcija Srbije je u istoriji SP osvojila i jednu srebrnu medaqu i jedno ~etvrto mesto, prenosi Tanjug.

Bronzu je osvojila selekcija Letonije, koja je pobedila Brazil 22:12.

Svi osvaja~i medaqa sa SP izborili su plasman u kvalifikacije za turnir za Olimpijske igre u Parizu naredne godine.

Vu~i} ~estitao basketa{ima osvajawe svetskog zlata

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ~estitao je reprezentativcima Srbije u basketu 3x3 osvajawe titule prvaka sveta.

„Srda~ne ~estitke na{im basketa{ima na svetskom zlatu! Srbija je ponosna na va{u majstorsku borbu i veli~anstveni uspeh! Bravo, momci”, napisao je Vu~i}

Srpski basketa{ Strahiwa Stoja~i} MVP Svetskog prvenstva BE^ - Reprezentativac Srbije u basketu 3H3 Strahiwa Stoja~i} progla{en je za najkorisnijeg igra~a (MVP) Svetskog prvenstva, koje je danas zavr{eno u Be~u.

Stoja~i} je na SP u Be~u postigao 55 poena. Srbija je odbranila titulu svetskog {ampiona, po{to je u finalu savladala selekciju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava 21:19.

U idealnom timu SP se pored Stoja~i}a nalaze jo{ Amerikanac Ximi Fredet i Letonac Nauris Miezis. Bronzu je osvojila selekcija Letonije, koja je u me~u za tre}e mesto pobedila Brazil 22:12.

na svom Tviter nalogu, prenosi Tanjug.

Mu{ka reprezentacija Srbije u basketu 3H3 odbranila je titulu svetskog {ampiona, po{to je danas u finalu Svetskog prven-

stva u Be~u pobedila selekciju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava rezultatom 21:19.

Za Srbiju su igrali Dejan Majstorovi}, Marko Brankovi}, Mihailo Vasi} i Strahiwa Stoja~i}.

Fudbaler Rome Nemawa Mati} u idealnom timu Lige Evrope

Fudbaler Rome i nekada{wi srpski reprezentativac Nemawa Mati} izabran je u idealnu postavu Lige Evrope u ovoj sezoni, objavila je na svom tviter nalogu Evropska fudbalska unija (UEFA).

Mati} je za Romu odigrao 13 me~eva u LE. Seviqa je po sedmi put u istoriji osvojila LE, po{to je u finalu posle boqeg izvo|ewa penala pobedila Romu 4:1 (1:1), javqa Tawug.

Za najboqeg igra~a LE u ovoj sezoni izabran je kapiten Seviqe Hesus Navas.

U idealnom timu LE nalaze se: Jasin Bono (Seviqa), Hesus Navas (Seviqa), Markos Akuwa (Seviqa), Xonatan Tah (Leverkuze), Kris Smoling (Roma), Lorenco Pelegrini (Roma), Nemawa Mati} (Roma), Ivan Rakiti} (Seviqa), Markus Ra{ford (Man~ester junajted), Paolo Dibala (Roma) i Viktor Bonifas (Union SG).

Seviqa sedmi put osvojila Ligu Evrope

Fudbaleri Seviqe savladali su Romu nakon penala 4:1 i osvojili Ligu Evrope, po sedmi put u istoriji kluba. Nakon produ`etaka rezultat je bio 1:1.

Fudbaleri Seviqe sedmi put u istoriji kluba osvojili su Ligu Evrope ~ime su postavili novi rekord po broju trofeja u ovom takmi~ewu.

Seviqa nikada nije izgubila u finalima Lige Evrope i ovoga puta je potvrdila nepobedivost u ovom takmi~ewu - 2006. 2007. 2014. 2015. 2016. 2020. i 2023. godina bi}e zlatnim slovima upisane u anale kluba.

@oze Muriwo je prvi put pora`en u nekom evropskom finalu.

Muriwo je u trenerskoj karijeri osvojio Ligu {ampiona sa Portom i Interom, a Ligu Evrope sa Portom i Man~ester junajtedom, pro{le sezone je sa timom iz Rima trijumfovao u Ligi konferencija.

Ove godine nije uspeo da se domogne novog trofeja.

Ekipa Seviqe je bila boqa i koncentrisanija u kqu~nim momentima igre.

Oprezna igra karakterisala je finalni duel u Budimpe{ti, fudbaleri obe ekipe bili fokusirani do kraja me~a.

Roma je prva stigla do vo|stva u 35. minutu golom Paula Dibale i na kraju prvog poluvremena imala je rezultat za trofej.

Me|utim, ofanzivna igra Seviqe na kraju prvog i po~etkom drugog poluvremena krunisana je u 55. minut, kada je autogol postigao Man~ini za izjedna~ewe na utakmici.

Nakon drugog gola intenzitet igre je drasti~no opao, ali sa velikom oprezno{}u su igrali fudbaleri obe ekipe.

Finale u Budimpe{ti je bilo iscrpsquju}e, fudbaleri su odigrali bezmalo 150 minuta, kada se ura~unaju produ`eci, ali i ostali dodatni minuti igre.

Na kraju, nakon produ`etaka, pobednika su odlu~ili penali, a Roma je postigla samo jedan gol, 4:1.

Roma je ve} jednom pora`ena u finalu Lige Evrope, 1991. godine od Intera.

Slede}e sezone Seviqa }e igrati u Ligi {ampiona, mesto me|u elitom evropskog fudbala izborila je kao pobednik Lige Evrope za sezonu 2022/2023.

Bo}arsko dru{tvo „Liverpul“ iz Sidneja organizuje

GODI[WI TURNIR U BO]AWU

11. juna u 10 ~asova na crkvenom imawu u Rosmoru (962 Bringelly Rd, Rossmore)

Specijalni gosti i u~esnici iz Melburna, Brizbejna, Kanbere, Vulongonga i drugih gradova

Xaji}: Pre 55 godina postigao sam najdra`i gol u karijeri

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Dragan Xaji} izjavio je danas da nikada ne}e zaboraviti gol protiv Engleske u polufinalu Evropskog prvenstva 1968. godine i dodao da mu je to najdra`i pogodak u igra~koj karijeri, koje je odr`ano u Italiji.

Jugoslavija je petog juna 1968. godine polufinalu EP u Firenci pobedila Englesku 1:0, a jedini strelac za „plave” bio je Dragan Xaji} u 86. minutu.

„Davno je bilo, ali se ne zaboravqa. Gol i pobeda protiv aktuelnih svetskih prvaka jedan je od najve}ih podviga u istoriji jugoslovenskog fudbala. Podseti}u da smo na putu ka zavr{nom turniru u Italiji, morali da izbacimo i aktuelne vice{ampione sveta, Saveznu Republiku Nema~ku”, rekao je Xaji}, prenosi zvani~ni sajt Fudbalskog saveza Srbije.

Jugoslavija je na startu tih kvalifikacija pobedila SR Nema~ku rezultatom 1:0 golom Josipa Skoblara, zatim dva puta slavila protiv Albanije i u posledwem kolu izgubila u Hamburgu od prvog favorita grupe.

„Dogodila se senzacija u Albaniji gde je doma}in odigrao nere{eno sa Nema~kom i taj rezultat nam je omogu}io da osvojimo prvo mesto u grupi. O~ekivalo se da i u bara`u imamo te`ak posao protiv Francuza, pogotovo posle 1:1 na wihovom terenu. Ipak, u revan{u smo odigrali fantasti~nu utakmicu, Ilija Petkovi} je debitovao sa dva gola, pobedili smo sa 5:0 i oti{li na zavr{ni turnir”, dodao je Xaji}.

On je podsetio da je Engleska bila veliki favorit u polufinalu EP protiv Jugoslavije.

„Nismo bili totalni autsajderi, ali je kompletna svetska javnost tipovala na Engleze koji su i daqe, dve godine nakon osvajawa Svetskog prvenstva, imali fenomenalan tim (Bobi ^arlton, Alan Bol, Roxer Hant, Bobi Mur). Kada se najmawe nadate, napravite najve}i uspeh. Imali smo veliki peh na po~etku, Ivica Osim se povredio i po{to nije bilo izmena, morao je da statira do kraja utakmice. Igrali smo prakti~no sa 10 igra~a i time na{a pobeda jo{ vi{e dobija na zna~aju”, istakao je predsednik FSS, javqa Tanjug.

Jugoslavija je u to vreme bila jedna od retkih reprezentacija na svetu koja je u me~evima sa Engleskom imala pozitivan skor.

„Ali je ovo u Firenci bio prvi takmi~arski duel i odmah pobeda. Bli`io se kraj utakmice i zanimqivo je da smo Vahidin Musemi} i ja u tom napadu zamenili pozicije. Obi~no sam ja wemu centrirao, a sada se on na{ao na levom krilu, nabacio jednu visoku loptu i bio sam ube|en da }e Bobi Mur lako da interveni{e.

Ako je u ne~emu bio dobar, to je skok igra i udarac glavom. Desilo se da ga je lopta presko~ila, bio sam dovoqno priseban da je primim na grudi i da levom nogom savladam Benksa. Ne znam da li je to najlep{i gol u mojoj karijeri, ali je svakako najdra`i, jer je jugoslovenskom fudbalu doneo ogroman uspeh, a meni li~nu satisfakciju i veliku popularnost. Posle gola u Firenci, po~eo sam da dobijam pozive i da nastupam za Tim sveta na raznim manifestacijama. Sa~uvao sam loptu sa te utakmice, bilo je nekako logi~no da pripadne meni. ^uvam je i dan danas”, zakqu~io je Xaji}. Italija i Jugoslavija su igrali osmog juna 1968. u finalu EP u Rimu. Jugoslavija je povela 1:0 golom Xaji}a, ali je izjedna~ewe Italiji doneo An|elo Domen|ini. Utakmica je zavr{ena bez pobednika, 1:1, a po{to u dodatnih 30 minuta nije bilo golova odigran je novi me~. Italija je u novom me~u slavila sa 2:0 i osvojila je evropsku titulu.

FREN^ OPEN

\okovi}: Od Melburna nisam igrao ovako dobro

Najboqi srpski teniser Novak

\okovi} ka`e da je u`ivao na me~u sa Peruancem Huanom Pablom Variqasom u osmini finala Rolan Garosa i dodao da jedva ~eka nove

vr{etku me~a.

On je ispisao istoriju, po{to je po 17. put u istoriji izborio plasman u ~etvrtfinale Rolan Garosa gde }e igrati protiv Rusa Kare-

atmosfera. Prvi put sam igrao sa wim, ali znamo se ve} par godina. Napraviio je napredak, on je specijalista za ovu vrstu podloge. @ eleo je da diktira poene, kad to radi, vrlo je konstantan. Sre}an sam svojim nivoom tenisa, bio je vrlo visok”, rekao je \okovi}.

Srpski teniser je potom istakao da je ponosan {to je oborio rekord Nadala po broju ~etvrtfinala na Rolan Garosu.

„Ponosan sam zbog tog rekorda, naro~ito ovde. Kao i svaki igra~, mnogo sam razmi{qao, nije kao {to je bilo pre par godina, ne{to sam sa telom morao da uradim, ali kada igram na ovom nivou naravno da sam zadovoqan”, dodao je \okovi}.

FINALE AUSTRALIJSKE FUDBALSKE A-LIGE Marinersi novi {ampioni Australije

uuu Golman Marinersa Deni Vukovi}, prvi Srbin koji je kao kapiten podigao trofej na Petom kontinentu. Het-trik Kamningsa za istorijski rezultat Marinersa

Ekipa Sentral Koust Marinersa iz Gosforda osvojila je titulu spektakularnom pobedom od 6:1 nad Melburn Sitijem. Nakon {est godina dominacije timova iz Melburna i Sidneja, {ampionski trofej fudbalske A-lige se seli u Centralnoj obali Novog Ju`nog Velsa. Finale je ove

izazove na Otvorenom prvenstvu Francuske.

\okovi} je u osmini finala za ne{to mawe od dva sata savladao Variqasa 6:3, 6:2, 6:2.

„Sjajna energija na terenu od publike i mene. U`ivao sam, po{to je danas bilo najboqe moje izdawe na turniru. Forma je do{la u pravi ~as, jer ulazimo u drugu nedequ. Protivnici }e biti sve te`i. Volim da igram ovde, ~ekam novi izazov”, izjavio je \okovi} po za-

na Ha~anova.

„Definitvno se ose}am boqe nego u posledwih par meseci. To su najboqi dani od Australijan opena, od Melburna nisam izgledao ovako dobro, `elim tako da nastavim. Ne smem da razmi{qam previ{e daleko”, dodao je \okovi}.

On je potom na terenu razgovarao sa Marion Bartoli, koja ga je upitala za utiske sa me~a protiv Variqasa.

„Divni uslovi za igru, sjajna

On se uo~i me~a sa Variqasom zagrevao sa sinom Stefanom, koji je bio u boksu tokom susreta sa teniserom iz Perua.

„Veliko je zadovoqstvo imati decu sa sobom, da su ovde sa mnom. Jo{ sutra su tu, moraju da idu u {kolu, jer treba i}i u {kolu. Moram da ka`em da moj sin stvarno voli tenis i sa wima sam jedna druga~ija osoba, potpuno pozitivan, ose}am mnogo qubavi, motivacije, da igram svoj najboqi tenis. Mo`da }e i on jednog dana mo}i da igra ovde”, zakqu~io je \okovi}, preneo je Tanjug.

je neuni{tiv – izgubio set od Ha~anova, a onda mo}no do polufinala Rolan Garosa

Novak

Najboqi srpski teniser, Novak \okovi}, plasirao se u polufinale Rolan Garosa, po{to je sa 3:1 (4:6, 7:6, 6:2, 6:4) savladao Rusa Karena Ha~anova

Novak \okovi} je u ~etvrtfinalu zabrinuo svoje navija~e, ali sre}om po wih, ali i wega, srpski teniser je prona{ao ritam i slomio protivnika za novo polufinale u Parizu.

\okovi} je lo{e u{ao u me~ – tra`io je igru i ritam, {to je iskoristio Karen Ha~anov i, neo~ekivano, do{ao do prednosti.

Ha~anov je napravio brejk za

3:2 u prvom setu, a zatim, posle velike borbe, do{ao do prvog

seta – 6:4. Nakon izgubqenog prvog seta, prvog na turniru, Novak je krenuo da se „budi“. Postepeno je podizao nivo igre, a kada je zaigrao prepoznatqivo, lako je do{ao do preo-

kreta i trijumfa.

Drugi set je pro{ao bez brejka, pa je pobednik ovog dela igre odlu~en u taj-brejku. A u ovom delu igre, \okovi} je briqirao, pa je dobio ovaj deo igre sa 7:0!

Tre}i set je \okovi} otvorio brejkom, napravio je novi za 5:2, a potom sigurno servirao za preokret.

U ~etvrtom setu je vi|ena velika borba i sjajan tenis sa obe strane. \okovi} je ponovo rano do{ao do brejka, a u zavr{nici je Ha~anov uspeo da uzvrati.

Me|utim, \okovi} je odmah uzvratio istom merom, a onda rutinski servirao za pobedu. \okovi} se plasirao 12. put u polufinale Rolan Garosa.

godine igrano u sidnejskoj Kombank areni u Paramati. Marinersi su rano poveli sa 2:0, da bi Melburn Siti smawio rezultat pri kraju prvog poluvremena. Ni{ta nije nagove{tavalo ovako {okantan poraz Sitija ali su se Marinersi razigrali jo{ vi{e u drugom i deklasirali protivnika. Me|u Marinersima najboqi je bio Xejson Kamnings, koji je postigao hettrik, a golove su jo{ postigli Silvera, Moreske i N’Kololo. Ute{ni gol za Siti postigao je Van der Vene. Kapiten i golman Marinersa Deni Vukovi} (38), Australijanac srpskog porekla, bio je izvanredan u finalu. Vukovi} je zvan~no prvi Srbin koji je kao kapiten osvojio krunu na Petom kontinetu. Ovakva pobeda Marinersa bila je potpuno neo~ekivana s obzirom na sjajnu igru Melburn Sitija tokom prvenstva.

Deni Vukovi} sa trofejom