Srpski glas 8. septembar by SRPSKI GLAS

THE ONLYSERBIAN WEEKLYNEWSPAPER IN AUSTRALIAPRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT Ve} godinu ~uvar srpskog identiteta êtvrtak/Thursday 8. 9.2022. YearXXXINo. 251731 Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50 FK Beograd, Adelejd Klupska dodela priznawa za najboqe igra~e FK Beograd iz Adelejda je u subotu, 3. septembra organizovao klupsko ve~e kako bi se proslavila jo{ jedna uspe{na sezona u Premijer ligi Ju`ne Australije, a na kojem su dodeqena priznawa i nagrade najboqim seniorima ovoga kluba Kanonska poseta Episkopa Siluana Xilongu i Petrasve{tenikaispra}ajBoì}a U nedequ 12. po Duhovima, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijskonovozelandski G. Siluan, boravio je u kanonskoj poseti Crkvenoj op{tini Sveti Nikola u Xilongu. Episkop je u sklopu svoje arhipastirske posete vernima, iskoristio priliku da se zahvali i isprati dosada{weg paroha ove Crkvene op{tine visokopre~asnog protojereja Petra Boì}a, koji iz porodi~nih razloga odlazi u Otaxbinu da nastavi svoje sluèwe Birta{evi}iMladi iz Melburna traè {ansu u Srbiji Aleksa i Mina Birta{evi} sa svojim roditeqima od 2008. godine ìve u Australiji. Roditeqi ih podràvaju u svemu, a i oni bi voleli da se vrate u Srbiju Porodica Birta{evi} FotografijaRiznica Regruti, simbol otpora Fotografija „Regruti“, mnogima poznata i kao „Rado Srbin ide u vojnike“ po mnogima se smatra najpoznatijom ratnom fotografijom u Srbiji. Nastala je kod stare {kole u ulici Aleksandra Obrenovi}a u Aleksandrovcu Zvani~ni podaci kaù da se selo Sredska nalazi izme|u planina [are i O{qaka, u kotlini gorweg toka reke Bistrice, u op{tini Prizren na Kosovu i Metohiji. U zaseoku Mila~i}i, gde se nalaze crkve Sv. \or|a i Sv. Nikole ìvi samo jedan stanovnik, starica od 70 godina i povremeno ~ovek koji rukuje zvonom Putopis SREDSKA Svuda pro|i, dedovini do|i ONI NISU POJURILI ZA BELIM SVETOM, VE] ZA RODNIM SELOM: Bra}a litaraobra|ujuRistanovi}hektarezemqeahiqadesokapodelilibolesnimaideci Strana 16 Strana 15 Strana 19 Strana 18 Strana 13 Strana 25

„[ta }u, uvek se na|em na listi gde su neki velikani. Ime ove ulice delim sa gra|anima Srbije, sa svima onima koji dolaze na odmor u regiju Pieri ja ~iji je glavni grad Katerini. Oni koji prvi put dolaze u ovaj deo Gr~ke mogu da u navigaciji ukucaju „Ulica Dragana Markovi}a Palme“ i sti}i }e do pla`e" (Dragan Markovi} Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, o odluci grada Katerini u Gr~koj da jedna ulica ponese wegovo ime) „Mleka ima da se ga|a{, to tajkunski mediji stvaraju atmosferu nesigurnosti" (Dok je internet preplavqen fotografijama praznih rafova sa mlekom u mnogim marketima, poslanik Srpske napredne stranke Neboj{a Bakarec uverava u suprotno)

AKO SRETNETE BAKARECA, ZAMOLITE GA DA VAS "POGODI" JEDNIM MLEKOM

i danas mu~e Srbiju) SLU^AJNI VELIKAN ma {ta mi re~e?! ^OVEK KOJI JE SUVI[E ZNAO (O VINIMA) „Svi me zezaju {to sam rekao da malvazija nije neko vino. Ali sam se izvinio

tema nam je ve{ta~ki nametnuta i potpuno je suprotna sistemu vrednosti na{eg naroda

Nezavisni savezni ~lan vladefederalnegospo|aDaj Li i poslanik i odbornik za gradski savet Ferfilda, gospodin Mihailo Mijatovi}, nakon {to je gospo|a Daj Li odr`ala svoj prvi govor parlamentu,u gde je Srpskogudiktaturom.jekovida19,zajednicatretmanupri~i,sudbinializajednicemultikulturalnepohvalilauFerfilduigovorilaosvojojimigrantskojilo{emsvihtokomuporediv{isakomunisti~komOp{irnijenarednomizdawuglasa

Bra}o i sestre, dragi prija teqi,Ne samo u Srbiji, nego svuda gde ìvi srpski narod velike polemike, podele, kontraverze i sukobe donela je najava da }e u prestonom Beogradu biti odrà na manifestacija koju naziva ju Europrajd. Ova tema je nama ve{ta~ki nametnuta i potpuno je suprotna sistemu vrednosti na{eg naroda, a isto tako i na{e bra}e i sestara drugih vera i nacija sa kojima ìvimo. O tome su mi neposredno posvedo~ili predstavnici tradicionalnih Crkava i verskih zajednica. Sto ga otkazivawe ove manifestaci je smatram ispravnim.

PELETOV MONOLOG O KOSOVU I DANAS POGA\A U CENTAR „Ja mislim da Kosovo ne mo`e biti izgubqeno, nije to pet banki u pocepanom xepu pa da bitiizgubite.jednostavnoKosovomo`esamooteto,gospodo" (Dragan Petrovi} Pele, glumac, u jednom od svojih monologa u ulozi Vasilija Vase Timotijevi}a, osvrnuo se i na Kosovo i tada aktuelna de{avawa koja, moglo bi se re}i deset Srbije, na {tandu proizvo|a~a iz Istre, Sajam vina u Beogradu)

Situacija u sto~arstvu alarmantna, mleka nema jer nema ni krava

Deo problema Ma`i} vidi i u subvencijama. „Subvencije za muzne krave su 25.000 dinara, dok je subvencija za tov 40.000 dinra – mnogi su se zato preorijentisali da pre|u na tov junadi i da se ne bave vi{e proizvodwom mleka“, navodi Nikola Ma`i}.

puta. Dajte da probam. Jedino me jo{ Dritan Abazovi} prati (Aleksandar" Vu~i}, predsednik

Zbog su{e je problem i sa koncentrovanom hra nom.„Kukuruz koji se radio za silaù nema toliko zelene mase u sebi, mogu}e da }e biti i aflatoksi na {to moè da se odrazi i na mleko. Problem je i kvalitet lucerke zbog su{e – mnogi krajevi u Srbiji nisu je ni kosili, ni spremali, a to je osnovni sa stav u ishrani goveda“, obja{wava Maì}. Mnoge farme se, dodaje – gase, i to nije problem samo sa „Mlekagovedarstvom.nema,jernema krava u Srbiji. Dolazim iz Srema gde ima dosta muznih krava, ali postoje sela gde krava nema uop{te“, navodi Maì}.

Situacija u sto~arstvu je alarmantna - ove godi ne je to izraènije, jer smo imali najskupqu setvu u istoriji poqoprivrede, a jednu od lo{ijih ètvi zbog su{e, kaè poqoprivrednik i sto~ar Nikola Maì}. On isti~e da mleka u Srbiji nema jer - nema ni krava.„Sviznamo da je zbog potresa na trì{tu i skoka cene gasa ve{ta~ko |ubrivo oti{lo sa 38 dinara po kilogramu na, u jednom trenutku – ~ak 124 dinara. I cena goriva nam je dobro poznata“, navodi Maì}. On isti~e da problemi u sto~arstvu traju ve} –godinama.„Ali,ove godine je najizraènije. Govedarstvo je dug proces dobijawa muzne krave od teleta. O tome treba voditi ra~una i ne dozvoliti da do|e do ga{ewa“, navodi Maì}.

U du{u nas pravoslavnih hri{}ana je usa|eno u~ewe Cr kve izraèno ve} na po~etnim stranama Biblije, gde je zapisa no da je Bog stvorio ~oveka kao dva pola, kao mu{ko i ènsko, {to zna~i da su brak i porodica, od postawa sveta do danas i do kraja sveta i veka, definisani kao zajednica qubavi mu{kar ca i ène sa wihovom decom. U potpunosti razumemo su{tinski opravdanu veliku zabrinutost na{eg naroda koji je u grubom promovisawu i nametawu poli tika i ideologija koje imaju za ciq da poru{e stubove na kojima se vekovima gradi na{ identi tet, da sve postane krhko, rela tivno i fluidno, osetio dubin sko i sistematsko ugroàvawe svih temeqnih vrednosti kojima je vekovima odan, a posebno sve tiwe braka i porodice. Iz ovih razloga smo vi{e puta u neposrednom razgovoru najvi{im predstavnicima drà ve izneli razloge zbog kojih sma tramo da je nu`no i opravdano otkazivawe Europrajda. U isto vreme podse}am da Cr kva Hristova po{tuje bogomdaro vanu slobodu svakog qudskog bi}a i zato je protiv svakog oblika nasiqa, javnog ìgosawa i progo na bilo koga. Zlo se ne le~i i ne pobe|uje nasiqem, nego se na taj na~in samo umnoàva. Molimo se Hristu Gospodu da nas molitvama Svetog Save srp skog u vreme kada su pred na{om Otaxbinom i narodom razli~i ta isku{ewa i problemi, li{i ovog, {tetno i bespotrebno nam nametnutog. nu`nim i opravdanim. Ova

2 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. IZME\U DVA VIKENDA Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Patrijarh Porfirije: Otkazivawe Evroprajda smatram ispravnim,

Ne znam da li je predsednik imao vrtoglavicu, ali meni je bilo mu~no gledati koliko pije somelijer iz Ja jinaca. Vidi se da je posebnog kova. Slaè belo na crno, pa se povrati na roze, pa jopet na crno, ondak promuqa belo... Neko bi se sru{io, wemu ni{ta. Svaka mu ~ast kako nas je pred stavqao na sajmu vina, ba{ kao pred sednik svih gra|ana. Onaj Rama se sa krio, ne moè da prati, Dritan popio jednu i ne}e vi{e. A na{ vo|a k'o ja blan – visok, malo ubledeo, pa se sme je, pa dobio napad dobrote. U tom nai|e i Novak, i taman da pro|e, onako tiho, da ne uznemirava predsednika u svojim dràvni~kim poduhvatima, o}e{ vraga – spazilo ga vizionarsko oko. Pa kad je somelijer |ipio, kad je u wemu proradila radi kalska pristojnost, kad se razvikao: „Nova~e, Nova~e, Nole, do|i ve~eras u Predsedni{tvo na ve~eru, ~ekamo te, povedi i tatu i strica!“. E to je protokol, tako se zovu gosti na dràvni prijem. A ne ono, mesec dana ranije, pa jelovnik na pole|eni, pa uputstvo o dres kodu. Jok more, do|i ve~eras – ko na prelo. Tu sam predsed niku zamerio, {to ne pomenu i Jelenu. Je l’ ~uo da je Novak oèwen, pa gde }e{ na prijem bez ène. Ni majku da po zove, ne bi Dijana smetala. Izgleda da dràvnik zna „gde je mesto ènama“. Ili ne èli da pije „sa sukwama“. Mada, vi|ao sam ga sa Anom Brnabi}, ako se to ra~una. Taman kad sam pomislio da ovom ~oveku ni alkohol ne moè ni{ta, on se - hik, otkri. Pohvalio se: „Popio sam sto vina i nisam se napio“. Tu smo prijatequ, to je prvi znak da maligani rade. Slede}a faza je –ja sam najja~i, potom, mogu da hodam po gelenderu, i onda, dajte lavor. Sre}om, tu je bila savetnica Su zana. Suzi k’o prava, znate ono, ajmo imamo obaveze. Uve`bano, jo{ vinari ma preko ramena dobacuje, „do}i }emo u subotu“. Kakvu subotu, sklawaj {efa dok nije po~eo da povra}a. I to pred kamerama.Odradila èna platu. Ovi iz obez be|ewa ni{ta, vaqda nisu pla}eni da {tite li~nost od vina. Prave se ludi, mogao je predsednik da se sru{i tu pred wima. ]ute, a brkovi im se smi juqe. I sin mu be{e na sajmu, radi dete - nema se. Ni on ne re~e – Tata, dosta je. Sad mi je jasno {to je Danilo onakav, povu~en, ako me razumete. Vi|ao sam razne o~eve, napiju se i „nema problema“. [ta }emo za doru~ak, „nema problema“. Crk’o usisiva~, „nema problema“. [upqe mi patike – „mar{ tamo, |ubre malo“. Sre}om, na{ predsednik nije takav, on je briàn, svejedno da l’ pije. We govo srce krvari zbog Kosova, wegova du{a pati sa penzionerima, prosvet nim radnicima i ostalom sirotiwom. Svaki deo wegovog tela ìvi za Sr biju. âk i uvo. Wega kad boli to nije metafora, to je bukvalno - boli ga uvo za Srbijom.Akoste propustili taj snimak, po gledajte. Dajte vina, ne treba nam cir kus. îm do|e predsednika eto zabave. Ako ne preteknemo, ako od nas i drà ve ne ostane bog zna {ta, osta}e on. Osta}e pri~a o najve}em, kakvog nikad, niko nije imao. Niti }e. A vino, pa vino je tu da se vidi isti na.

Srbija se sprema za najgori scenario?

Pi{e: Milenko Vasovi}

Brisel, odnosno Nema~ka i Francuska ~vrsto su odlu~ile uzeti pod svoje kosov sko-srpski dijalog, smatraju}i da je situ acija zapaqiva i moè izma} kontroli, a ujedno iskoristiti i ~iwenicu da je Rusija sada ipak "izvan igre", te ima va`nijih briga, pa da se jedna od neuralgi~nih kri znih ta~aka na jugoistoku Evrope razre{i prema zapadnim kodeksima. Nema~ki kancelar Olaf [olc i fran cuski predsednik Emanuel Makron prvo su poslali Aleksandru Vu~i}u zajedni~ko vrlo sugestivno pismo u kojem nema pre vi{e okoli{awa i diplomatskih za ~koqica koje svako moè tuma~iti kako mu odgovara, a zatim najavili dolazak svojih iskusnih diplomatskih „te{ka{a“, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, kao is pomo} specijalnom izaslaniku EU Miro slavuMnogiLaj~aku.me|utim smatraju da oni nisu puka „ispomo}“, nego dvojac koji }e dava ti ton te zavr{iti i odraditi posao do kraja. Brisel èli to pitawe staviti ad akta te se potom na sli~an na~in posve titi BiH, kao najeksplozivnijoj ta~ki u Evropi. [olc i Makron èle „punu nor malizaciju odnosa Srbije i Kosova“ kao jedan od najzna~ajnijih elemenata za si gurnost i daqwu evropsku perspektivu ovoga dela Evrope. U pismu koje je najja~i evropski dvojac poslao Aleksandru Vu~i}u sugerisano mu je da „pokaè maksimalnu odlu~nost“ te da bude „spreman na te{ke odluke“, a to se zapravo moè i{~itati na samo jedan na~in – kriza mora biti re{e na me|usobnim priznawem, mo`da ne for malno, ali Srbija mora prihvatiti real nost nezavisnost Kosova. Artan Behrami, savetnik biv{eg pred sednika Kosova Ha{ima Ta~ija, kaè da je kosovski premijer Aqbin Kurti "odustao od predloga za me|usobno priznawe Be ograda i Pri{tine". Naime, to se o~ito radi kako bi Vu~i} lak{e svojoj javnosti predstavio "gubitak Kosova". Behrami navodi da }e novi spora zum, koji ne}e ukqu~ivati me|usobno priznawe, biti postignut za nekoliko meseci te da }e u wegovu izradu, uz Mi roslava Laj~aka, bili ukqu~eni i biv{a {efica evropskih vawskih i bezbedno snih poslova Ketrin E{ton, te ameri~ki diplomat Frenk Vizner. Dvojica najva`nijih evropskih dràv nika, [olc i Makron, naglasili su da su pismo uputili "u trenutku od presudnog zna~aja za sigurnost i stabilnost Evrope i posebno Zapadnog Balkana", {to zna~i da su razre{ewe srpsko-kosovskog ~vora pro glasili jednim od najva`nijih prioriteta briselske politike u kratkoro~nom raz dobqu (ne misle otezati) te se probudili iz hibernacije u kojoj je Evropa bila svih ovih godina kad je re~ o tom problemu. Zauzvrat bi Vu~i}, da zadovoqi svoju javnost, mogao dobiti Zajednicu srpskih op{tina, ali verovatno ne na nivou i s ovla{}ewima koji bi on hteo - svojevrsnu Republiku Srpsku ili federalizaciju Ko sova - jer se za ZSO govori da mora biti u skladu s Ustavom Kosova. Podsetimo da je Aleksandar Vu~i} na kraju ipak pristao da prizna kosovske identifikacione do kumente na podru~ju Srbije, a Srbi s Koso va dobili su rok od dva meseca da svoje au tomobile registruju na Kosovu tamo{wim registarskimFrancusko-nema~kioznakama.diplomatski

^etvrtak 10. decembar 2020. 3^etvrtak 8. septembarIZME\U DVA VIKENDA

NEMA^KA I FRANCUSKA ^VRSTO SU ODLU^ILE DA UZMU POD SVOJE KOSOVSKO-SRPSKI DIJALOG

Krivi~na prijava podneta protiv biv{eg v.d. direktora “Elektroprivrede Srbije” i funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) Milorada Gr~i}a, koju je ispred Ministarstva rudarstva i energetike podne la potpredsednica Vlade RS i resorna ministarka Zorana Mihajlovi}, je odba~ena. U trenutku kada se gra|ani ma preti poskupqewima i re strikcijama struje, osoba koja je kao izvr{ni organ vladaju}e partije u dràvnom preduze}u izazvala pro{le zime totalni kolaps energetskim sistemom Srbije, ne}e se na}i pod lupom istra`nihTuìla{tvoorgana.za organizova ni kriminal (TOK) je utvrdilo da ne postoje osnove sumwe da je Gr~i} zloupotrebio slu` beni poloàj, odnosno da je nesavesnim postupawem i pre kora~ewem svojih ovla{e}ewa naneo dràvi {tetu od preko pola milijarde evra i ugrozio wen bezbednosni sistem. Tuìla{tvo za organizo vani kriminal je nakon ispi tivawa prijave utvrdilo da u postupawu Gr~i}a nema kri vi~nog dela, {to je poku{alo da obrazloì, krajwe bizar nim“Uvidomsaop{tewem.uovu prijavu i priloène dokaze konstato vano je da je, deo radwi koje se stavqaju na teret Gr~i}u, ta ko|e stavqen na teret i za tri prijavqena lica iz ove prija ve, a u navodima i dokazima iz ove prijave, ne postoje podaci niti dokazi koji bi prijavqe nog Gr~i}a eventualno u~inili wihovim sau~esnikom”, nave denoPrevedenoje. na srpski jezik, to zna~i da je TOK ocenilo da se protiv Gr~i}a ne moè po krenuti postupak za one radwe zbog kojih se ve} vode postupci, pred niìm tuìla{tvima i protiv niìh funkcionera iz RB „Kolubara“, kao i da nisu prona|eni dokazi koji ukazuju da je Gr~i} bio „sau~esnik“ tro jice svojih podre|enih, a koje po istoj prijavi ve} procesui ra Vi{e tuìla{tvo. Najkra}e re~eno, odgovornost Gr~i}a kao prvog ~oveka EPS je nepo stoje}a, ve} se na istu pozivaju wegovi podre|eni slu`benici. Poznati srpski advokat Borivoje Borovi} isti~e da je ovakva odluka tuìla{tva bila o~ekivana i da samo osli kava tu`no stawe u kome se na lazi srpsko pravosu|e. “Mislim da je ministarka Mihajlovi} imala ozbiqnu na meru kada je podnela krivi~nu prijavu protiv Milorada Gr~i}a zbog zloupotrebe slu`benog poloàja. Ali, o~igledno je da postoji sistem koji {titi ka drove Srpske napredne stran ke (SNS) i da je takva situacija i u tuìla{tvu. Gr~i} je napra vio ogromnu {tetu i gubitke EPS-u i to je svima o~igledno. Ipak, postoji sistem koji {titi te kadrove i u tuìla{tvu i u sudstvu i ovo je samo novi de bakl srpskog pravosu|a”, kaè za Novu PeriodBorovi}.Milorada Gr~i}a u EPS-u osta}e zapam}en po broj nim problemima unutar Elek troprivrede Srbije. Pre ulaska u politiku Gr~i} je bio poznat kao ro{tiqxija u Obrenovcu. Na ~elo EPS ne zakonito je postavqen jer nije ispuwavao nijedan uslov za ovu poziciju, a nezakonito je i obavqao ovu funkciju ~etiri godine. S. G.

Putina i Si \inping", kaè Cveti}anin, pa to pokazuje kakav su status Emanuel Ma kron i Olaf [olc dali ovom problemu, ali i odlu~nost Brisela da kona~no odra di posao do kraja i kako treba. Srpski analiti~ar smatra da Jens Pletner i Emanuel Bon razumeju {iri kon tekst odnosa na ovim prostorima te shva taju razne uticaje i lokalne frustracije, a iskusni su pa se mogu postaviti odlu~no u razgovoru i s Vu~i}em i Aqbinom Kurti jem te obuzdati wihov radikalizam i po pulizam. Wih dvojica uskoro }e posetiti Beograd i Pri{tinu gde }e, pretpostavqa se, iza}i pred tamo{we ~elnike s predlo zima koji bi mogli biti "uzmi ili ostavi", ali s naglaskom na "uzmi" jer ne}e biti puno manevarskog prostora za "ostavi". Stav je Brisela je jasan - Kosovo jeste ne zavisna dràva i taj wegov status uop{te nije upitan te se mora razgovarati u okvi rima tih prerogativa i odnosa. Osim toga, Vu~i}u je otvoreno poru~eno da se mora prilagoditi zajedni~koj poli ti~koj i bezbednosnoj agendi EU, {to, pak, zna~i uvo|ewe ekonomskih sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Brisel ve} poma lo gubi strpqewe s Vu~i}evim otezawem i odga|awem, ali pretpostavqa se da bi i tu moglo do}i do nekog kompromisa, odnosno Srbija }e morati uvesti sankci je Rusiji, ali }e se razgovarati koje bi i kakve sankcije Beograd mogao podràti i prihvatiti. S. G.

Odba~ena krivi~na prijava protiv Milorada Gr~i}a?!

"spe cijalci" su, kako ka`e analiti~ar dr. Neven Cveti}anin, radili na zahtevnim me|unarodnim sporazumima poput ru sko-ukrajinskih u Minsku i sporazuma oko iranskog nuklearnog programa.

[oumen na sajmu vina

"To su qudi koji komuniciraju s najva`nijim svetskim liderima poput Xoa Bajdena, Vladimira

4 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022.

SRPSKA POSLA medicinskog

U Australiji od

„Rad nas spa{ava od tri velika zla: dosade, poroka i siroma{tva" „Ko ho}e, na|e na~in. Ko ne}e, na|e opravdawe“ „Jedna ruka se ni u moru sama ne mo`e umiti“ Narodne poslovice

" Kada ti `ivot stvori hiqadu razloga za plakawe, poka`i mu da ima{ hiqadu razloga za osmeh" Me{a Selimovi}

 Na svim poqima nam teku med i mleko, pa nije ni ~udo {to u prodavnicama mleka vi{e nema...  êka nas romanti~na zima. Prove{}emo je pod sve}ama.  Osumwi~ena za najteà krivi~na dela do{la je danas u sud. Pogledajte kako je na{ modni ìri ocenio wen dana{wi stajling...  Srbin jedva sastavqa stvarnost sa stvarno{}u!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

otpada prave puteve, a u Srbiji ga bacamo gde stignemo

@IVETI U SRBIJI

Iako u Srbiji ne posto je precizni podaci oko koli~ine medicinskog i farmaceutskog otpada, neke procene ukazuju da se godi{we stvori oko 4.000 tona od kojih je bar 25 posto onog koji spada u kategoriju opasnog. Ako se on ne tretira adekvatno, ono {to nas je le~i lo, moè da izazove mnoge bole sti qudi, ali i ìvotne sredine. Upravo ta ~iwenica je va`no upozorewe da se po{tuju sve pro cedure i evropski standardi za wegovo skladi{tewe i treti rawe jer neke studije pokazuju da u Srbiji jedan bolni~ki kre vet, ima ih 42.000, generi{e 1,5 kilograma medicinskog otpada. U to spadaju, lekovi, {pricevi, maske, higijenske rukavice, gaze, tupferi, skalpeli. Tu su i delo vi tela i organi, hemikalije. Po pravilu, sve to bi tre balo da se tretira u posebnim postrojewima, koje poseduje 66 zdravstvenih ustanova. Me|utim, istraìvawu Nema~ke organi zacije za me|unarodnu saradwu (GIZ) iz 2020. godine, koje je spro vedeno u 17 lokalnih samoupra va, pokazalo je da u vreme pande mije korona virusom medicinski otpad nije sakupqan i odlagan na adekvatan na~in. - Razlog za to krije se u ~iwe nici {to u Srbiji nema adekvat nih sanitarnih deponija na koji ma bi posebno bio odlagan ovaj otpad, ve} on uglavnom zavr{i zajedno sa komunalnim.To pred stavqa opasnost po zdravqe ne samo qudi koji rade na deponi jama, ve} i zbog uni{tavawa pri rode, zaga|ewa zemqi{ta i voda. S obzirom na to da je re~ o opasnom otpadu, na taj na~in bi se trebalo i odnositi prema wemu, {to zna~i da radnici koji su sa wim u kontaktu moraju ima ti odgovaraju}u li~nu za{titnu opremu - upozorava se u istraì vawuDaGIZ-a.jekorona dovela do mnogih poreme}aja u ovoj oblasti poka zala je i konferencija „Kuda ide otpad od kovida?“, odràna 2020. I na kojoj su eminentni stru~wa ci upozorili da se koli~ina infektivnog otpada zbog ove pandemije pove}ala za 30 do 40 odsto, ~emu je doprinelo i ku}no le~ewe, smatraju stru~waci. To pove}awe, ali i sumwe da se on u ovom pe riodu me{ao sa obi~nim, komunalnim otpadom, su najopasnija varijanta. Ipak,to su samo pretpostavke jer Srbija jo{ uvek nema detaqnu analizu koja bi pokazala da li je wegovo nepravilno odlagawe izazvalo daqe zaraàvawe korona viru som ili nekim drugim bolestima, odnosno koliko smo o{te}eni usled nebezbednog rukovawa. Da ovo nije problem samo u Srbiji pokazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz februara ove godine, po koji ma je pamndemija korona virusom uve}ala koli~ine medicinskog otpada, {to je velika pretwa po ìvotnu sredinu i zdravqe qudi.-Utvr|eno je da je ve}i deo od 1,5 milijardi medicinskih pred meta koje su Ujediwene nacije distribuirale u prvim meseci ma pandemije zavr{io kao sme}e, {to je jednako teìni 262.000 xambo xet aviona. Me|u otpadom je bilo najvi{e rukavica za jed nokratnu upotrebu. Proceweno je da je 3,4 milijarde maski za jed nokratnu upotrebu bacano svakog dana 2020. {irom sveta. Po{to je ve}ina maski napravqena od plastike, taj otpad moè da za gadi i zemqu i vodu, posebno u zemqama sa mawe razvijenim si stemima za upravqawe otpadom - stoji u izve{taju SZO. Ova Organizacija je tako|e utvrdila da vi{e od polovine zdravstvenih ustanova u siro ma{nijim zemqama nije u stawu da se bezbedno nosi sa medicin skim otpadom. - Prvih osam milijardi vakci na protiv kovida-19 datih na glo balnom nivou stvorilo je 144.000 tona otpada, prvenstveno u obli ku {priceva i igala, koji mogu da dovedu do zaraàvawa zdrav stvenih radnika ako se ne odlaù pa`qivo. Ali ima i pozitivnih primera, kao {to je u Australiji, gde su istraìva~i koristili odba~e ne maske za lice kao materijal za izgradwu puteva tako {to su ih usitwavali i su{ili na visokim temperaturama - navodi SZO. Ipak, Australija je retkost jer je tretirawe medicinskog otpada izuzetno skupo zbog ~ega mawe ra zvijene zemqe ne mogu da iznesu taj teret. Neke procene Brisela pokazuju da ono ko{ta oko 20.000 evra po toni a o~ekuje se da bude jo{ skupqe jer dràve EU ne}e mo}i u budu}e da ga izvoze u Kinu. Srbija poku{ava da u skladu sa svojim mogu}nostima primeni evropske standarde u ovoj obla sti i u Programu upravqawa ot padom od 2022. do 2031. godine je definisala stawe ali i mere. Ono {to je intersantno to je da su cifre, koje se spomiwu u ovom do kumentu o koli~inama, uglavnom bazirane na procenama. Po tim procenama u 2020. godini je tre tirano 3.509 tona medicinskog otpada od ~ega ~ak 3378 tona onog ~ije sakupqawe i odlagawe pod leè posebnim zahtevima zbog spre~avawa infekcije. Ono {to posebno zabriwa va, a {to se u Programu konsta tuje, je to {to u Srbiji jo{ uvek nema kapaciteta za upravqawe farmaceutskim, citostatskim i hemijskim otpadom iz zdrav stvenih ustanova. Pored toga, neupotrebqeni lekovi iz doma}instva i oni kojima je istekao rok upotrebe , ~esto se odlaù u kontejnere za komunalni otpad. Koli~ine tog otpada se ne znaju ta~no ali procene ukazuju da na policama srpskih doma}instava godi{we se na|e oko 50 tona far maceutskog otpada. M. T.

"Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni qudi. Verovala je samo na{a ogromna qubav.

 Na{i kriminalci lako iskliznu policiji iz {aka jer su premazani svim mastima. Slobodarski narod sam bira pod ~ijom }e ~izmom biti.

 Opozicija se ujedinila. Svi }ute kao jedan.  Po~iwe nova {kolska godina. Deco, budite dobri |aci, Nema~ka ra~una na vas.  Malo-malo pa se pojave neka la`na istra`ivawa koja tvrde da je Srbija me|u najsiroma{nijim zemqama u Evropi. To quti i vre|a svakog na{eg radnog ~oveka koji bi poslao protestno pismo, ali nema para za markicu.  Da nemamo ovakvu statistiku pomislio bih da je sve nenormalno poskupelo...  Danas }e majke za svojim |acima prvacima prosuti vodu za sre}u. One na selu obi~nu, bunarsku, a ove u gradu iskqu~ivo fla{iranu...  @ivimo na ivici bede jer smo ekstremnihqubiteqisportova.

Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci" Miroslav Mika Anti}

U centru Praga je odràn veliki pro test na kome je zahtevano da vlada, na ~ijem je ~elu Petr Fijala, podnese ostav ku do 25. Ukolikoseptembra.setone desi, organizatori su najavili da }e 28. septembra protesti biti organizovani {irom zemqe i da }e, u skladu sa Ustavom ê{ke, pozvati na gra|ansku neposlu{nost. Zbog toga smo ve} po~eli da pregova ramo sa sindikatima, preduzetnicima, poqoprivrednicima, zaposlenima u sao bra}aju i u drugim organizacijama kako bi smo proglasili generalni {trajk, naveli su organizatori.„Ciqna{ihdemonstracija je nu`nost promene. Pre svega re{avawe pitawa elektri~ne energije i gasa koja }e pro uzrokovati destrukciju na{e privrede ve} ove jeseni. Traìli smo od premijera Petra Fijale da sa nama pregovara ali nemamo odgovor. Traì}emo zato ostav ku vlade“, naveo je jedan od organizatora protesta Jirì Havel. Dana{wem masovnom skupu je, prema proceni organizatora, prisustvovalo 100.000Govornici,qudi. me|u kojima su bili po liti~ari, nau~nici i javne li~nosti, okrivili su vladu za energetsku krizu i veliku inflaciju, a pozvali su vlast da odmah po~ne pregovore sa Rusijom o skla pawu kratkoro~nih ugovora o snabdevawu ê{ke jeftinijim gasom i naftom. Vlada je optuèna da vodi politiku koja je u suprotnosti sa nacionalnim in teresima, zbog ~ega je poru~eno da se za hteva neutralna pozicija povodom rata u Ukrajini.Premijer Fijala, koji predvodi ko aliciju desnog centra sa~iwenu od pet stranaka, za ~e{ku novinsku agenciju ^TK rekao je da oni koji demonstriraju i traè ostavku vlade ne vode ra~una o interesi ma zemqe.„Naprotest su pozvale proruske gru pe, bliske ekstremnim pozicijama, koje su protiv interesa ê{ke“, rekao je Fijala. Glavni zahtev organizatora ovog pro testa „ê{ka na prvom mestu“ jeste da koa liciona vlada premijera Fijale podnese ostavku, preokrene se spoqnopoliti~ko smerawe zemqe ka Rusiji od koje se o~e kuje jeftin gas a da ê{ka proglasi vojnu neutralnost ali tako|e da po~ne da od lu~uje nezavisno i od Svetske trgovinske organizacije ili UN. „ê{ka mora da se oslobodi i ne bude direktni politi~ki podanik EU, NATO, STO i OUN“, pi{e u pozivnici za protest. Kao prvi neposredni zahtev osim hit ne ostavke vlade demonstranti su posta vili da vlada u ostavci ovlasti eksperte radikalnih nacionalista, komunista i drugih antisistemskih pokreta i inicija tiva da oni u ime ê{ke ugovore sa Rusi jom hitne isporuke jeftinog gasa.

Evropskeopstanakugro`avaAmerika unije

Evropska unija na{la se na sudbinskoj raskrsnici: da li }e i daqe postojati kao zajednica razli~itih naroda, kovana kroz vekove, ratove i me|usobni duhovni uticaj ili }e se pretvoriti u puki skup zemaqa koje jedna na drugu gledaju ispod oka i samo ~ekaju povoqan trenutak da konku rentu zadaju udarac od kojeg se te{ko opo ravqa. A dva takva udarca ve} smo videli tokom pro{log veka. Otvoreni rat SAD protiv Rusije na te renima Ukrajine na najbelodaniji na~in pokazuje da Amerika nije spremna da se povu~e s mesta neprikosnovenog lidera Zapada, pa i EU, ve} da je i te kako voqna da sa sigurne udaqenosti posmatra kako se ru{e pojedine mo}ne evropske dràve i pretvaraju se u obi~ne poslu{nike. Woj unija i ne treba kao partner nego kao neko na kome }e mo}i da trenira svoju filozo fiju nesputanog neoliberalizma. Podsetimo, Nema~ka je desetinama godina bila motor Evrope, wenog pri vrednog rasta, kulturnog, socijalnog... Dana{we novinske vesti, me|utim, opi suju ovu zemqu kao posrnulog xina koji ne samo {to nema mogu}nost sam da ispliva iz nevoqa u kojima se zatekao, ve} nema ni kome da se obrati za pomo}. Kancelar Olaf [olc vi{e je okupiran poku{ajima da predstoje}u hladnu zimu svojim zemqa cima predstavi kao „nevoqu koja }e pro}i” nego {to istinski vodi dràvu. I to u trenutku kada se ceo svet mewa pred we govimVelikao~ima.Britanija se odavno predala. Odlazak pod ameri~ke skute definitiv no nije rezultat bliskosti filozofskih mi{qewa dve strane nego tek puki po ku{aj da se izbegnu muke koje su se nadvile nad Evropskom unijom. Problem je, me|u tim, {to kanal Laman{ nije, kao u vreme sredwovekovnih vitezova, onako sigurna brana od de{avawa kod najbliìh suse da, i wegovo postojawe definitivno ne}e doprineti da predstoje}a zima na Ostr vu ne bude jednako o{tra kao s kom{ijske strane.Francuska, tako|e, te{ko pronalazi sebe. Svojevremeni poku{aji predsedni ka Emanuela Makrona da nevoqe nastale ratom u Ukrajini i ameri~kim uplitawem u wega poku{a da usmeri u koliko-toliko pozitivnom pravcu jednostavno su se raz bile o tromost wegovih najve}ih suseda, ali i o doma}e sumwivce. Ostali Evropqani nemo posmatraju doga|aje koji }e istoriju Starog konti nenta preusmeriti u nepoznatom pravcu. I do sada tesno vezani za glavne igra~e – Nema~ku, Veliku Britaniju i Francusku – kao da s te strane i o~ekuju odgovor za nevoqe koje su na horizontu. A odgovor ne stiè.Presecawem „vena” koje energentima i drugim resursima s Istoka omogu}uju ìvot Zapada u pitawe je doveden i sam opstanak Evropske unije kakvu danas po znajemo. Ili, {to je jo{ gore, EU bi mogla i definitivno postati vazal SAD. A to bi svakako predstavqalo opasno nazado vawe. Duh Evrope gra|en vekovima isto pio bi se u sudaru s ameri~kim revolve ra{kim shvatawem ìvota bez izgleda za brziProblemoporavak.Evropske unije je to {to je, pre svega zbog rata u Ukrajini, kao zajed nica principijelno zasnovana na poslov noj koristi sada, prakti~no, izjedna~ena s vojnim savezom NATO-a. A u tom dru{tvu nikada nije bilo sporno ko je gazda. Ipak potpuno potpadawe pod komandu Va{in gtona i Brisela, te{ko da moè da bude ostvareno. Naime okviri u kojima centra la NATO-a prati zbivawa na istoku Evro pe nisu oni kroz koje stvari posmatraju u evropskim prestonicama. Ruski predsednik Vladimir Putin uspeo da je izbegne navla~ewe istinskog gneva na sebe od strane nemalog broja evropskih zemaqa. Ve}ina onih koji su uveli sankcije Moskvi nisu to uradili iz nekog razloga posebne solidarnosti s Ukrajinom, ve} zbog ose}awa poslu{nosti prema prekoatlantskom savezniku. I u ta kvim okolnostima izostanak konkretnih rezultata u pomo}i predsedniku Volodi miru Zelenskom svedo~i da front protiv Rusije polako, ali definitivno slabi, pa ~ak moè i da na{teti odnosima Unije sa SAD.Upravo zbog svega navedenog postavqa se pitawe da li Amerika ratuje samo pro tiv Rusije ili u tom svom vojnom pohodu ra~una da pod svoje uzme jo{ pone{to, pre svega glavnu evropsku dràvu – Nema~ku. Jer upravo se zemqa kancelara Olafa [olca na{la u centru nepredvidivih glo balnih promena. O~igledno, u Va{ingtonu su procenili da bi preterano poslov no zbliàvawe Nema~ke i Rusije moglo lo{e da se odrazi i na status ameri~kih oruànih snaga na Starom kontinentu. A, podsetimo, wihov broj na evropskom tlu ve} opasno prevazilazi nekoliko deseti na hiqada qudi, {to je daleko vi{e i od brojnosti pojedinih doma}ih armija. Evropska unija ne sme svoju budu}nost da gradi kao puka kopija Amerike. S mno govekovnim istorijskim i kulturnim na sle|em koje nosi na svojim ple}ima to bi za wu predstavqalo povratak u ne ba{ blistavu pro{lost. R. N.

Oko 100.000 ^eha na demonstracijama u Pragu protiv EU, NATO, za vojnu neutralnost i jeftini ruski gas

^etvrtak 10. decembar 2020. 5^etvrtak 8. septembarTEMA NEDEQE

PROFESOR DR DEJAN ILI] svetski priznati nau~nik, inovator, privrednik Osvojila je 67 titula, od toga dvadeset na grend slem turnirima plus 12 u dublu. Jedna je od retkih teniserki koja je osvojila sve titule na sva ~etiri grend slem turnira i u pojedina~noj i u konkurenciji parova. Osvojila je i ~etiri zlatne medaqe na Olimpijskim igrama...

LI^NOST U @I@I

Studirao sa Angelom Merkel, radio sa Xobsom,Stivoma

sve je po~elo zbog GSP markice!

6 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. INTERVJU NEDEQE

(1)

 Wena pri~a se de{ava jednom u 100 godi na. Ona je otvorila vrata mnogima koji nisu u stawu sebi da priu{te da se bave ovim spor tom, a nadam se da }emo i u narednih 20 godina imati mnogo vi{e ukqu~ivawa u ovom smislu. Re~enice koje govore dovoqno i bez da se zna ko ih je izgovorio. A uz dopunu da je tako Xon Mekinro pri~ao o koleginici teniserki Sereni Vilijams koja se posle poraza u tre}em kolu US opena verovatno definitivno opro stila od takmi~arskog tenisa, to je vi{e od obja{wewa nekog druga~ijeg „ameri~kog sna“. Serena Vilijams koja }e za 10-ak dana na puniti 41 godinu nije samo sa svojom sestrom Venus razbila rasne predrasude kad je elitni beli sport u pitawu, ona je bila i najzaslu`ni ja {to su ène danas u tenisu jednako pla}ene i tretirane kao mu{karci. Poraz na US ope nu od Ajle Tomjanovi} nakon {to je spasila pet me~ lopti, zbirka je cele wene karijere, te{ke makar toliko koliko i uspe{ne. Ro|ena je u Saginou, u dràvi Mi~igen, kad je imala ~etiri godine, ona i wene ~etiri se stre su se sa roditeqima Ri~ardom i Orasin preselile u Los An|eles. Tenis je po~ela da trenira pod uticajem oca i odmah je dominira la na de~ijim turnirima, kao i wena sestra Ve nus. Kako bi za{titio svoje k}erke od napada rasizma, {to se ~esto de{avalo, otac Ri~ard je prestao da ih {aqe na teniske turnire. Upisao ih je u tenisku {kolu Rikija Ma~i ja, a potom i na ~uvenu Tenisku akademiju Nika Bolitijerija. I sve posle toga je neraskidivi deo teniske istorije. I ne samo teniske. Venus je kr~ila put, ali je mla|a Serena dostigla vr hove u belom sportu. Osvojila je 67 titula u pojedina~noj konku renciji, od toga dvadeset na grend slem turni rima plus 12 u dublu. Jedna je od retkih teni serki koja je osvojila sve titule na sva ~etiri grend slem turnira i u pojedina~noj i u konku renciji parova. Osvojila je i ~etiri zlatne me daqe na Olimpijskim igrama, tri u igri paro va i jednu u pojedina~noj konkurenciji. Tokom karijere bila je prinu|ena da se bori „sa vetrewa~ama“ pored puta. Najpre zbog boje koè, potom zbog otvorene borbe protiv svih vrsta diskriminacije, i kona~no: zato {to ni kad nije krila emocije i qudske slabosti, {to su ~esto i mnogo upotrebqavali protiv we. Bila je ve} vi{e puta „preàqena“ ali se vra}ala posle neugodnih povreda, ili psi hi~kog oporavka od ogromnih pritisaka. Zato povla~ewe sa velike scene zvu~i vi{e kao traèwe mira, nego pomirewe sa zaista zre lim„Negodinama.bibilo Serene, da nije bilo Venus. Ona je jedini razlog {to je Serena postojala kakva jeste“, izjavila je mla|a od sestara Vilijams, ~ije }e se ìvotne borbe za vi{e ciqeve si gurno nastaviti. I van terena. N. R.

SERENA VILIJAMS: Teniserka ~ija se pri~a jednomdoga|au100godina

 Za tinejxera koji je imao u planu sportsku karijeru, i bio na pola puta da to i ostvari, ìvot je pripremio ne{to drugo. Fizi~ku hemiju upisao je na insistirawe majke, a indeks mu je trebao da bi dobio besplatnu markicu za prevoz. Na fakultetu je “upao” u dru{tvo dece najistaknutijih porodica u Beogradu, koji su ga povukli ka uspehu, a onda su ga marqiv rad i malo sre}e lansirali me|u samu elitu Profesor dr Dejan Ili}, svetski priznati nau~nik, inovator, istaknuti privrednik i nau~ni savetnik nema~ke dràve, vi{e puta je bio progla{avan za najboqeg menaxera i inovatora u Nema~koj. Pod wegovim vo|stvom pro cvetala je kompanija Varta, osmislio je preko 700 patenata, a Oskara za inova cije dobio je sa tehnolo{kom kompani jom KakoAri. i sam danas kaè: "Da bi ste zavr{ili fakultet morate najpre da ga upi{ete". A wemu su se onda kockice sameKakoslagale.jenapustio rodno selo Sele vac i bez znawa nema~kog jezika uspeo da do|e u krugove elite i postane naj poznatija i najcewenija li~nost u Ne ma~koj, {ta ga je najvi{e odu{evilo kod Stiva Xobsa i u kakvom je odnosu danas sa Angelom Merkel, ispri~ao je profe sor dr Dejan Ili}. n Niste hteli da studirate a onda ste upisali jedan od najteìh fakul teta. Za{to fizi~ka hemija? - Ja sam to upisao iz dva slu~ajna do ga|aja. Prvi je {to me je majka terala to da upi{em, jer je wen najboqi |ak tada zavr{avao fizi~ku hemju i ona je bila wime odu{evqena. A drugi, da bih do bio besplatnu markicu za prevoz. A po {to se tu nije polagao prijemni ispit, i upisao sam ono {to je majka èlela. Studirawe me u tom trenutku nije zanimalo jer sam trenirao odbojku i zara|ivao vi{e nego moji roditeqi za jedno. Me|utim, kada sam do{ao da ove rim semestar, onako u vojni~koj jakni i ~izmama, sretnem jednu grupu prelepih devojaka, i tu mi se jedna dopadne i zbog we po~nem da dolazim na predavawa. U toj grupi su bile unuka Pavla Savi}a, zatim Rajh Tijana, }erka najpozna tijeg advokata u to vreme u Beogradu, }erka direktora Vin~e i }erka ta da{weg direktora Geneksa. I tu smo se zdruìli i postali smo nerazdvojni i prijateqi smo i dan danas. Uz wih sam polagao ispite i zavr{io fakultet za tri i po godne. n Posle studija odlazite u Ne ma~ku. Za{to ba{ u Drezden? - Tada sam napustio odbojku i re{io da idem da u Nema~ku da radim doktor sku disertaciju. Kada je do{la prili ka na mom fakultetu, traìli su samo dvoje, i ve} su bili izabrani. Me|utim, jedan od wih pre samog polaska slomi nogu i mene profesor fizike sretne na hodniku u petak po podne i pita: "Da li bi ti i{ao", a voz kre}e u nedequ uve~e. I ja tu spontano odgovorim "Ho}u". Dok sam trenirao odbojku a i kasnije sam shvatio da ako se ne sna|e{ u inostran stvu, ako ne napravi{ ne{to i ako osta ne{ samo prosek, tog stranca ne cene uop{te. Tako da je ovo bila prilika za usavr{avawe, meni je u podsvesti bila i prilika da dokaèm sebi da vredim i da nema razloga da se ose}am ponièno. n Odkud baterije? - Kad sam do{ao u Drezden na fakul tet nisam govorio ni nema~ki, ni engle ski, samo vrlo malo francuski. Istog dana na fakultetu su odre|ivali ko }e {ta da radi i meni tada daju neku ku tiju i kaù: "Ti }e{ da radi{ litijum baterije". Ja sam bio presre}an {to }u to da radim, jer oni svi rade ono {to je klasi~no, a nesre}an jer ni{ta nisam razumeo {ta treba da radim. Me|utim, ubrzo sam sve to savladao i napredo vao i tada prvi put smi{qam bateriju za pejs mejker, kojoj dajemo garanciju 10 godina, a do tada je bila dve do tri go dine. I tada smo dobili patente. n Niste zavr{ili doktorat a ve} ste napravili "ne{to veliko" u tu|oj zemqi. Kako su na to Nemci gledali? - U to vreme sam imao novca, vozio dva automobila, kao Srbin pro|e{ ali uvek te podozrivo gledaju. U jednom mo mentu me zovu da vodim projekat i da budem odgovoran za sve lekare pored Drezdena, a tu radi 4.500 qudi. I ja u to vreme radim svoju disertaciju i po stajem glavni za instalaciju baterije i pejs mejkera u celom tom kompleks In stitutu. Me|utim, ja sam èleo samo da zavr{im i da idem daqe, jer sam tada imao razne ponude za post doktorske studije, zvali su me iz Amerike, iz Francuske i mogao sam da biram gde }u. n Studirali ste sa Angelom Mer kel, postali ste bliski prijateqi. Kako je do{lo do toga i da li se i da nas ~ujete? - Da bi odbranio doktorsku diserta ciju trebalo je najpre da poloìm ML (Marksizam i Lewinizam). I po{to sam nekoliko puta to iskritikovao, nisu mi dozvolili da pro|em i poslali su me za kaznu na prevaspitavawe u Lajp cig. Tamo u laboratoriji upoznajem dve devojke i jedna od wih bila je Angela Merkel. Ona je tamo provela 12 godina, radila je fiziku u fizi~ko hemijskoj laboratoriji i posle mene je doktori rala. Mi smo u to vreme ìveli u istom domu, radili smo u istoj laboratoriji i tu po~iwe na{e druèwe. Uve~e kad izlazimo ona i wena drugarica mi pre vode sa engleskog na nema~ki i tako se to pretvorilo u prijateqstvo za ceo ìvot. Mi se ~ujemo i danas, i vidimo se kada to dozvole prilike. Kad sam prebacio proizvodwu Varte iz Singa pura u Nema~ku, odmah sam je zvao i ona je bila na otvarawu. Tada je bila mini starka ìvotne sredine. n Pomogla vam je oko velikog kre dita. Koliko miliona ste tada od we dobili iako niste imali garanciju? - Kada sam po~eo da pravim prvu ba teriju za Stiv Xobsa, nisam imamo sred stava, gazde nisu verovali u profit. Ja tada odlazim kod Merkelove i kaèm: "Daj mi neki kredit, daj mi ne{to samo da ih ubedim". Ona pita: "Koliko ti tre ba?" a ja kaèm iz {ale, samo 50 mili ona. Tada nisam vodio celu Vartu, ve} samo jedan deo, a i to sam preuzeo sa crvenim slovima, nisam imao nikakvu zaradu. Ona se odu{evi idejom i da mi {est miliona maraka. n A onda vas zbog kredita izbacuju iz Varte. Kako postiète da vas mole da se vratite i da svoju platu sami upi{ete? - Uspeo sam da skupim 55 miliona ma raka. Ali to gazdama govorim tek kada sam potpisao. Oni tad sazovu hitan sa stanak i daju mi da potpi{em ostavku. Iznenade se kad sam rekao da ho}u da potpi{em. Ali kako posle {est nedeqa nisu uspeli da na|u mog naslednka, oni mi ponude da ja ipak ostanem i ponude mi ugovor na pet godina i kaù: "Va{u platu upi{ite sami". n Dva puta ste sara|ivali sa Stiv Xobsom. Napravili ste i prve bate rije za ajfon. Kako je do{lo do toga? - U to vreme nije bilo dugotrajne ba terije u lap topu, ve} kad se isprazni on se gasi i svi podaci nestaju. I onda smo mi do{li na ideju da napravimo brixing bateriju i ponudimo je To{ibi. Epl je nekako za to saznao, i tada do bijamo poziv da do|emo. Na sastanku se pojavquje Stiv Xobs i zove nas da po pri~amo u drugoj prostoriji. Pita on nas {ta imate, i ja mu tu predstavim bateri je koje bi zapravo sluìle da premoste za ~uvawe podataka dok se ne do|e do puwa~a, nekih 4 do 10 minuta. On se tu odu{evi, pita koliko ima{ toga i koli ko moè{ da proizvede{? Sastanak je trajao ~etiri minuta. S. G. (Kraj u slede}em broju)

Kina je stavila u izo laciju 65 miliona svojih stanovnika zbog korone kako bi smawila broj putovawa u zemqi pred predstoje}e praznike. [irom zemqe, 33 gra da, ukqu~uju}i sedam glavnih gradova provin cija, nalazi se pod pot punom ili delimi~nom izolacijom, {to ukqu~uje 65 miliona qudi.

^etvrtak 10. decembar 2020. 7^etvrtak 8. septembarPLANETA

U Kini zbog korone, 65 miliona qudi u izolaciji

sti~enuklearkievropskihdo2025.uslovzapenziju Na teritoriji 18 dr`ava

„Okupacija ostrva nas ne sputava. Kad do|e vreme, uradi}emo {ta je potrebno. Kao {to ka`em, jedne no}i mo`emo iznenada do}i”, rekao je Erdogan.

26planirawatrenutnoUelektri~nereaktorjekontinentaStarogufunkciji171nuklearnizaproizvodwuenergije.izgradwije12,aufazijo{nuklearnihreaktoraNuklearnaelektrana

u blizini grada Ostrovca u Belorusiji, koju gradi ruska Dr`avna korporacija za atomsku energiju Rosatom

Tre}ina

– U Evropi je u funkciji 171 nuklearni reaktor koji se kori sti za proizvodwu elektri~ne energije, u 18 dràva. Francu ska ih ima 56, Rusija 38, ukqu~u ju}i i azijski deo, Ukrajina 15, Velika Britanija devet, [pani ja i Belgija po sedam, [vedska i ê{ka po {est, Finska pet, Slo va~ka, Ma|arska i [vajcarska po ~etiri, Nema~ka tri, Rumuni ja i Bugarska po dva, a po jedan se nalazi u Belorusiji, Slove niji i Holandiji. Sve ove nukle arne elektrane stvaraju od 20 do 25 posto ukupne proizvodwe elektri~ne energije na tlu Evro pe – kaè Jawi} i dodaje da su Srbiji najbliè nuklearne elek trane Pak{ (Ma|arska), Kozloduj (Bugarska), Kr{ko (Slovenija), êrnavoda (Rumunija), Bohuwice i Mohovce (Slova~ka), Dukovani i Temelin (ê{ka). Sve one se nalaze u krugu od 500 kilometa ra od dràvne granice Srbije. Trenutno je u izgradwi i 12 reaktora – u Velikoj Britani ji, Slova~koj, Rusiji, Ukrajini, Francuskoj i Belorusiji. U fazi planirawa je jo{ 26 reaktora: u ê{koj, Ma|arskoj, Poqskoj, Rumuniji, Sloveniji, Ukrajini, Velikoj Britaniji. Do danas, ukupno 118 nuklearnih reaktora u Evropi je zavr{ilo upotrebni ìvotni vek. Oni su ili ve} de montirani ili se nalaze u pro cesuPremadekomisije.Jawi}evim re~ima, radni ciklus trenutno aktivnih nuklearnih reaktora je u prose ku 50 godina, s tim da se mnoge zemqe odlu~uju da produè wihov ìvotni vek, na osnovu sveobuhvatnog stawa sistema i komponenti, ekonomske ispla tivosti i raspoloìvim kapa citetima za proizvodwu elek tri~ne energije. O~ekuje se da radni vek novih generacija re aktora bude duì od 60 godina, {to }e uticati i na ekonomsku isplativost izgradwe nuklear nih elektrana. Procewuje se da }e do 2025. tre}ina postoje}ih nuklearnih reaktora u Evropi biti na kraju svog inicijalno planiranog radnog veka. – Pojedine zemqe, kao {to su Italija i Litvanija, trajno su ugasile sve svoje nuklear ne elektrane ili to planiraju da urade u skorijoj budu}no sti, poput Nema~ke i Belgije. U Evropi ima i dràva koje ener getsku stabilnost grade uglav nom na nuklearnoj tehnologiji, izgradwom novih elektrana ili pro{irewem trenutnih ka paciteta. U Austriji i Danskoj, ba{ kao i u Srbiji, na snazi su zakoni kojima se zabrawuje iz gradwa nuklearnih elektrana – kaè rukovodilac inspekcije u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbed nostJedanSrbije.od glavnih izazova nuklearne industrije je pro blem skladi{tewa istro{enog nuklearnog goriva i visokoak tivnog otpada nastalog dekomi sijom nuklearnih postrojewa. Procena je da se u EU godi{we generi{e oko 7.000 kubnih meta ra visokoaktivnog otpada. Ve}ina zemaqa privremeno skla di{ti istro{eno nuklearno gorivo i drugi visokoaktivni otpad u povr{inskim postro jewima koja zahtevaju kontinui rano odràvawe i nadzor. Fin ska je za sada jedina zemqa koja svoj radioaktivni otpad trajno odlaè u podzemna geolo{ka odlagali{ta. R. N. Sahrawen Gorba~ov, posledwi lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorba~ov sa hrawen je na moskovskom grobqu Novodevi~je. Po sledwi lider Sovjetskog Saveza sahrawen je po red supruge Raise, koja je preminula pre 23 godine. Prethodno, Gorba~ovqe va }erka Irina i wegove dve unuke sedele su po red kov~ega u Domu sindi kata u Moskvi, a hiqade gra|ana ~ekale su u dugom redu da odaju po~ast. U tom zdawu, nedaleko od Kremqa, ranije je oda vana po~ast preminulim sovjetskim liderima, ukqu~uju}i i Josifa Staqina.Tokom sahrane bili su prisutni ~lanovi ruske Po~asne garde. Jedan od retkih evropskih lidera koji je do{ao na ispra}aj Gor ba~ova bio je Viktor Orban, a komemoraciji su prisustvovali amba sadori i predstavnici diplomatskih misija SAD, Nema~ke, Japana, Velike Britanije, kao i zamenik predsednika ruskog Saveta bez bednosti Dmitrij Medvedev. Predsednik Rusije Vladimir Putin je privatno poloìo cve}e kod kov~ega u bolnici u Moskvi u kojoj je Gorba~ov umro. Putin zbog prethodnih obaveza nije mogao da prisustvuje sahrani. Odbijawe vlasti da proglasi dràvnu sahranu odraàva nela godu oko nasle|a Gorba~ova, koga pozdravqaju {irom sveta zbog ru{ewa „gvozdene zavese”, ali ga u Rusiji mnogi krive za raspad Sovjetskog Saveza i nastale ekonomske te{ko}e u kojima su milio ni qudi zapali u siroma{tvo.

Erdogan preti Gr~koj: „Jedne no}i mo`emo iznenada do}i” Turski predsednik Rexep Tajip Erdogan za pretio je Gr~koj da }e „jed ne no}i iznenada do}i”.

Turska je optu`ila Gr~ku da je koristila raketne sisteme S-300 ruske proizvodwe na Kritu da bi ih usmerila na turske avione u avgustu.Ankara je tako|e saop{tila da su gr~ki F-16 uznemiravali tur ske avione stavqaju}i ih pod blokadu radara tokom misije NATO-a iznad isto~nog Mediterana. Atina je tako|e optu`ila Tursku za kr{ewe wenog vazdu{nog prostora.Iakoobe ~lanice NATO-a, Turska i Gr~ka imaju vi{edecenij ske sporove oko nekoliko pitawa, me|u kojima su teritorijalne pretenzije u Egejskom moru i nesuglasice oko tamo{weg vazdu{nog prostora.Turska tvrdi da Gr~ka kr{i me|unarodne sporazume militari zuju}i ostrva u Egejskom moru.

Erdogan je ranije ko ristio tu frazu da na govesti vojne operacije u Siriji i Iraku protiv kurdskih militanata i nekoliko puta je ostvario tu pretwu.Govore}i na sajmu vazdu{ne tehnologije u Samsunu gde je Turska predstavila prototip bespilotnog borbe nog aviona, Erdogan se obru{io na susednu Gr~ku sa kojom rastu politi~ke i vojne tenzije.

Trenutno u Kini, oboleli od korone registrovani su u 103 grada, a broj novoobolelih u posledwa 24 sata bio je 1.552, saop{tila je Nacionalna zdravstvena komisija.

Prva nuklearna elektrana na tlu Evrope, ujedno i prva u svetu namewena iskqu~ivo za proizvodwu elektri~ne energi je, izgra|ena je u gradu Obinsku, oko 100 kilometara jugozapadno od Moskve. Prikqu~ivawem na nacionalnu elektromreù, s ra dom je po~ela u junu 1954. godine. – Tokom {ezdesetih i sedam desetih godina, usled ubrzanog razvoja i unapre|ewa nuklear nih tehnologija, dolazi do ek spanzije izgradwe nuklearnih elektrana i u ostalim zemqama. Taj trend je stagnirao posle ak cidenta u êrnobilu 1986, kao i nakon akcidenta u Fuku{imi 2011, usled zabrinutosti za si gurnost postoje}ih reaktora i neophodnosti dodatnih sigurno snih unapre|ewa – kaè Vladi mir Jawi}, pomo}nik direktora i rukovodilac inspekcije u Di rektoratu za radijacionu i nu klearnu sigurnost i bezbednost Srbije.Kako isti~e, prema vremenu nastanka i stepenu tehnolo{kog razvoja, nuklearni reaktori se mogu podeliti u ~etiri genera cije. Neki od kqu~nih atributa koji karakteri{u svaku genera ciju su, izme|u ostalog, sigur nost i bezbednost reaktora, nuklearnog goriva i prate}ih sistema, ekonomska efikasnost, kompatibilnost sa nacionalnom energetskom mreòm, ìvotni ciklus nuklearnog goriva. – Ve}ina danas aktivnih re aktora u Evropi pripada drugoj generaciji, a izgra|eni su tokom sedme i osme decenije pro{log veka. Tokom vremena, konstan tno su unapre|ivani sigurnosni i bezbednosni sistemi i pro cedure. To je ~iweno u skladu s poo{trenim regulatornim za htevima i me|unarodnim stan dardima, tako da se o govori o tzv. II+ generaciji reaktora. Od sredine devedesetih i tokom naredne decenije po~ela je pri mena i izgradwa reaktora III i III+ generacije. Sama konstruk cija reaktora dodatno je una pre|ena, kao i tehnologija pro izvodwe i upotrebe nuklearnog goriva, termi~ka efikasnost i sigurnosni i bezbednosni siste mi – obja{wava Jawi}. êtvrta generacija nuklear nih reaktora je u fazi razvoja i o~ekuje se da }e biti spremna za komercijalnu upotrebu po sle 2030. godine. Mnoge zemqe razmatraju i izgradwu malih modularnih reaktora. Ova teh nologija jo{ je u fazi razvoja i testirawa, ali se smatra da je ona, zbog svoje ekonomi~nosti, budu}nost daqeg razvoja nukle arne industrije. S obzirom na kompleksnost razvoja nuklear nih tehnologija, ve}ina zemaqa se odlu~uje na kupovinu komer cijalno dostupnih reaktora i prate}ih sistema iz Rusije (Rosatom), SAD (Westinghouse), Francuske (Framatome) ili Ka nade (Candu Energy).

O tome koliko slobode u tuma~ewu ove ideje mo`emo o~ekivati od Sarajeva, Kozomora kratko odgovora- neizmernu. Po wemu, nema sumwe da }e u Bo{waci u svemu prepoznati „podmuklu“ ideju srp skog sveta, Veliku Srbiju, aktuelizovawe memoran duma SANU i povratak na Milo{evi}evu politiku. „Oni ve} godinama ne dozvoqavaju bilo kakav prisniji odnos Srba iz BiH,odnosno RS sa Srbijom, a zatim i sa ostalim Srbima u dijaspori, zanemaru ju}i ~iwenicu da je Srbija potpisnik i garant Dej tonskog mirovnog sporazuma“. Reakciji Bo{waka }e, smatra, prethoditi kon sultacije sa ameri~kom ambasadom ali i samozva nim ~lanicama Kvinte koje se protive bilo kakvom napretku ne samo Srba u BiH ve} Srba uop{te. R. N.

Ono {to je zasad nepoznanica jeste pod kojim uslovima bi se sticalo pravo na kori{}ewe karti ce te koje sve povlastice i pod kojim uslovima bi weni korisnici mogli da ostvare.

PORUKA UPU]ENA SRBIMA VAN BIH Potpredsednik Narodne Skup{tine RS Denis [uli} napomiwe da je smisao ove karte poruka upu}ena Srbima van RS i BiH da je wihova matica spremna da u~ini sve kako bi napravila dobar ambijent za poslovawe ili po vratak qudi iz zemaqa Zapadne Evrope „Svi oni koji su napustili RS pre i u vreme rata, a sada ve} moèmo govoriti o tre}oj generaciji Srba u svetu, treba da se u RS ose}aju kao u svojoj ku}i“.Milorad Dodik }e, smatra [uli}, na ovu temu razgovarati i sa rukovodstvom Srbije, te kao {to je Srbija obezbedila mogu}nost da svaki gra|anin Republike Srpske sa mestom prebivali{ta u RS do bije dràvqanstvo Srbije, tako }e, recipro~no, i svaki Srbin iz Srbije uìvati sva prava u RS. „Ovo je na neki na~in na{a poruka qudima iz Sr bije da su dobrodo{li u RS ali ne samo kao gosti ve} i kao doma}ini. Kao {to se ose}aju u Beogradu, Ni{u ili Novom Sadu tako }e mo}i da se ose}aju i u Bawaluci, Gradi{ki, Trebiwu ili Vi{egradu“.

8 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. REPUBLIKA SRPSKA

GRANATE I

Najve}i proizvo|a~ naroru`awa i municije u Srpskoj je kompanija "Tehni~ki remont Bratunac" (TRB)

- Ovom sezonom smo, ve} 19. augusta kada je slava grada, nadma{ili 2019. godinu. Nalazimo se u istorijskoj godini za Trebiwe od posle rata, a prema na{im podacima i istorijska turisti~ka godina za grad Trebiwe - rekao je @arko Vico, pomo}nik direktora u Turisti~koj or ganizaciji grada. Ovu turisti~ku sezonu obele`ili su i koncerti najve}ih regional nih zvezda, Zdravka ^oli}a, Svetlane Ra`natovi}, Aca Pejovi}a, Ha risa Xinovi}a.

NEKIMA SE IDEJA NE]E SVIDETI

KORISNA NACIONALNA IDEJA Iako Dodik nije precizirao detaqe, Kozomora pretpostavqa da uslovi za dobijawe identifika cione kartice ne}e biti strogi i rigorozni te da }e to biti na~in da se utvrdi ta~an broj Srba u di jaspori zainteresovanih da sa maticom odr`avaju prisnije veze nego {to je to bio slu~aj do sada. „To je korisna nacionalna ideja sasvim podre|e na interesima gra|ana koji bi na ovaj na~in lak{e dolazili do lekara, po sla i drugih pogodnosti poput va`ewa voza~ke dozvole. U ovom tre nutku tako ne{to nije mogu}e“.

Identifikaciona nacio nalna kartica zanimqiva je ideja, i ukoliko je Sr bija podrì, svi Srbi, ma gde ìveli, mo}i }e da uìvaju ista prava u RS - zdravstvenu za{ti tu, uslove zaposlewa i investirawa. Ovo nije samo ekonomski ve} i strate{ki korak Milo rada Dodika budu}i da na ovaj na~in RS postaje doma}inska ku}a za sve Srbe rasute po svetu.Ovako predlog inicijative Milo rada Dodika da Republika Srpska i Srbija kreiraju identifikacionu nacionalnu kartu za sve qude koji se identifikuju s Republikom Srpskom ~ime bi ostvarili pravo na {kolovawe, zdravstvo, otvarawe firmi i objekata, ocewuju sagovornici.

U HLADOVINI PLATANA CEO SVET U@IVA: Turisti~ka sezona u Trebiwu oborila rekord, u avgustu 100.000 no}ewa Krajwi jug Republike Srpske ovoga leta pose}ivali su turisti iz celog sveta, a ve} u avgustu oboreni su svi rekordi kada je u Trebiwu zabele`eno vi{e od 100.000 no}ewa. Turisti, koji su i daqe prisut ni u gradu na Trebi{wici ne kriju da su odu{evqeni toplom klimom, dobrom gastro ponudom, hotelskim sme{tajem, ali i raznim kulturnim manifestacijama kojih je ovog leta bilo u velikom broju.

Strate{ki potez Milorada Dodika za idejunekima se ne}e svideti

- Nisam se nadao da }u ovako ne{to zate}i u Trebiwu. ^uli smo da je lep grad, odlu~ili smo da ga posetimo nakon letovawa u Crnoj Gori i umesto sat-dva, ostajemo dva dana - rekao nam je bra~ni par iz Beograda, koji je posebno odu{evila trebiwska pijaca sme{tena u hla dovini platana u samom centru grada. Zadovoqstvo dobrom sezonom ne kriju ni u Turisti~koj organizaci jia grada Trebiwa. Od maja do avgusta, grad je bio prepun gostiju.

Mine, bombe, granate, pu{ke i wihovi delovi uveliko se izvo ze iz BiH, a prema zvani~nim podacima, vrednost prodatog oru`ja i municije na strana trì{ta ove godine ve}i je za 21 milion maraka u odnosu na isti period pro{le godine. Podaci Uprave za indirek tno oporezivawe (UIO) govore da je namenska industrija u BiH ove godine procvetala. Za prvih sedam meseci izvezeno je oru`ja i municije u vrednosti od oko 86 miliona maraka, {to je znatno vi{e u odnosu na isti period 2021. godine, kada je izvoz ovih proizvoda iznosio oko 65 mili onaZemqeKM. u koje BiH najvi{e izvozi su Saudijska Arabija i Sjediwene Ameri~ke Dràve. Prema podacima UIO, u prvih sedam meseci u Saudijsku Arabi ju izvezeno je naoruàwa u vred nosti od oko 27 miliona KM, dok je Amerika od BiH kupila oru`ja i municije u vrednosti od oko 21 milion KM. Za wima slede Egi pat, [vajcarska i ê{ka. Najve}i proizvo|a~ na roruàwa i municije u Srpskoj je kompanija "Tehni~ki remont Bratunac" (TRB). Iz ove firme su potvrdili da je porasla po tra`wa za wihovim proizvo dima i da ne stiù da udovoqe mnogobrojnim naruxbama kupaca. - Glavni razlog zbog ~ega je porasla potra`wa je sukob u Ukrajini. Sve dràve na svetu su u strahu i èle da se naoruàju. Upravo zbog toga poraslo je inte resovawe za na{im proizvodi ma u Evropi, naro~ito u ê{koj i Poqskoj. Ipak, na{e glavno trì{te su kao i ranije, severna i ju`na Afrika, Bliski istok. Ne koristimo ovu situaciju da bi pove}ali kapacitete firme i proizvodwu, to je odluka firme, iako imamo dosta vi{e ponuda kupaca iz Evrope - kaè vlasnik kompanije TRB Slavenko Risti}. MINE IZVOZNI BREND: Za sedam meseci BiH svetu prodala oru`ja i municije, vrednih 86 miliona maraka

POSAO BEZ ÊKAWA An|elko Kozomora, politi~ki analiti~ar iz RS smatra da je Dodikova ideja jo{ na nivou zamisli ali da bi wenom realizacijom Srbi iz Srbije ali i oni iz regiona i sveta, mogli da ostvare socijalna i radna prava u RS bez ograni~ewa sa kojima se sada suo~avaju.„Ukoliko u ovom trenutku neko iz Srbije poèli da radi u RS najpre mora da dobije posebnu dozvo lu Fonda za zapo{qavawe koja vaì godinu dana, pri ~emu ~iwenica da je recimo re~ o deficitarnoj profesiji ne mewa ni{ta. Pri~a o specijalnim ve zama tu odmah pada u vodu. S druge strane, sa iden tifikacionom karticom ne bi bilo tih prepreka te bi Srbin iz Beograda u Bawaluci, kao Bawalu~anin u Beogradu, uìvali ista prava“.

nacionalnu

Ko }e biti crnogorski premijer - Mandi} ili Abazovi}

i Srpsku pravoslavnu crkvu

Posle ponovnog okupqawa pobedni~ke ko alicije sa izbora 2020, predvo|ene Demokrat skim frontom (DF), Demokratama i Gra|anskim pokretom URA, jedan od lidera DF-a Andrija Man di} ocenio je da su se stvari vratile u prirodni poredak i poru~uje da Crna Gora èli da sama do nosi odluke o sebi. Izneo je o~ekivawe da }e se u narednih 15 dana posti}i kqu~ni dogovori o re{ewu za predsedni ka skup{tine, mandatara i sastava vlade. „Mi smo pro{li onu najva`niju deonicu. Potpi sali smo politi~ki sporazum, gde smo se obavezali da }emo formirati novu vladu. U tom politi~kom sporazumu zapisali smo i jednu veoma va`nu stvar – ne èlimo da se neko me{a u na{e me|usobne dogovore, bilo koja adresa sa strane”, istakao je Mandi}.Kada je re~ o izboru mandatara, Demokratski front je predloìo upravo Mandi}a. Na pitawe da li o~ekuje da predvodi novu vladu, Mandi} kaè da }e to sve biti rezultat razgovora i dogovora. „Mi smo usvojili i potpisali princip da se nova vlada bira na osnovu demokratskih standar da koji vaè svuda u svetu, da oni koji imaju najve}u snagu i najve}u podr{ku naroda da wima pripa daju kqu~ne funkcije, ali kaèm – to je sve stvar dogovora. Se{}emo i dogovori}emo se”, poru~uje Mandi}.Svakako ono {to je va`no – dogovorili smo se da su vrata te vlade otvorena za autenti~ne pred stavnike mawinskih naroda u Crnoj Gori, tako da bi podr{ka toj vladi trebalo da bude zna~ajno ve}a od broja 41, koji je osnovni broj parlamentarne ve}ine, dodao je Mandi}. Kada je re~ o tome ho}e li nova vlada biti ekspertska, on kaè da }e se DF zalagati da ona bude potpuno politi~ka. Premijer u tehni~kom mandatu Dritana Abazo vi}a izjavio je da je spreman da ostane na ~elu vla de. Govore}i o tome razmatra li se ta ideja, Man di} kaè: „Kada sednemo za sto, svi predsednici politi~kih stranaka iza}i }e sa svojim predlozi ma i bi}e to jedna dobra atmosfera u kojoj èlimo da postignemo dogovor.” S. G.

svakodnevno pomiwe Ru siju, Srbiju,

Ministarstvo unutra{wih poslova odobrilo je dolazak tima Federalnog istra`nog bi roa i u toku je wihovo upu}ivawe

Crnogorski premijer u teh ni~kom mandatu Dritan Abazo vi} je Specijalnom dràvnom tuìla{tvu (SDT) izneo sve podatke kojima raspolaè u vezi sa {vercom cigareta, {to je, kako tvrdi, usko povezano sa {vercom kokaina u Luci Bar. Abazovi} je novinarima po izlasku iz SDT rekao da je ovog puta rekao sva imena, firmi i pojedinaca.„Moraosam da iskaèm pu tokaz {verca cigareta u Crnoj Gori. [verc cigareta uzima najve}i udeo u organizovanom kriminalu, moja teza ostajeru{ewem {verca cigareta ru{i se i piramida {verca kokaina“, naveo je UverenAbazovi}.je,dodao je, da }e ruka pravde sti}i do svih a dràva }e, kaè, u~initi sve da za{titi specijalnog dràvnog tuìoca, koji ima samo jedan zadatak - da nastavi kako je krenuo i da bude odlu~an u sprovo|ewu zakona. Abazovi}, koji je na ~elu teh ni~ke vlade, kaè da je sve u Crnoj Gori povezano sa {vercom cigareta.Poru~io je da nema skrivawa iza DF-a i da je Milo \ukano vi}, kako je kazao, generator svega lo{eg {to se de{ava u CrnojPremijerGori. je ponovio da je wegova vlada pala i zbog ra svetqavawa ubistva glavnog i odgovornog urednika lista "Dan" Du{ka Jovanovi}a, sa kojim imaju veze oni koji su ukqu~eni u {verc cigareta. Rekao je da }e svaku stvar koju treba izneti u javnost i istakao da je poku{ao da svo ja saznawa o {vercu cigareta iznese i biv{em SDT Milivoju Katni}u, ali da je video da on to nije hteo da radi. Abazovi} je rekao da mini star odbrane Ra{ko Kowevi} nikada nije, od kada je na ovoj poziciji, pomenuo korupciju, ali da ~etnike (SPC). centar, plaù, rove. je odrào obe}awe da }e u okviru hotela organi zovati istorijsko-memorijalnu galeriju koja }e ~uvati uspomenu celokupan istorijat ovog mesta. Tvr|ava nazvana po austrijskom generalu Lazaru Mamuli, izgra|e na je na ostrvu Lastavica 1853. godine. Tokom Prvog i Drugog svet skog rata bila je zatvor i mu~ili{te za rodoqube. Zbog toga su mnogi Novqani bili protiv ovog projekta. Bila je osnovana i NVO "Krik za spas Mamule", ali poku{aj da se zaustavi pretvarawe tamnice u hotel nije uspeo. M. T.

^etvrtak 10. decembar 2020. 9^etvrtak 8. septembarCRNA GORA 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

bazene, restorane i ba

R. N. Abazovi} otkrio podatke o {vercu kokaina OD TAMNICE DO UGOSTITEQSKOG SME[TAJA SA PET ZVEZDICA: Ostrvo-hotel na Mamuli otvara vrata za posetioce Kroz kulturne doga|aje i organizovane obilaske u drugoj polovini septembra bi}e predstavqena ponuda ostrva-hotela Mamula, sa pet zvezdica, svim me{tanima prvenstveno Herceg Novog i Boke, a po tom i gra|anima Crne Gore i apartmana,mulaistoriji.putbudeiutvr|ewepa,zervatorskihpunokojaRekonstrukcijagostima.jeobavqenauzpo{tovawekonprincipredvidelajedaiz19.vekakulturnispomenik,osvetqenoprviu170-godi{wojHotel-ostrvoMaima32sobeiholisti~ki spa -

Investitor

u Crnu Goru gde }e u~estvovati u istrazi o sajber napadima. Dolazak FBI tima je odobren nakon prvog sastanka ministra policije Filipa Axi}a i direk tora Uprave policije Zorana Br|anina sa pravnim ata{eom Biroa za Crnu Goru, Srbiju i BiH, KenetomBrajanBrajanom.je,dodaje se, iskazao spremnost FBI za konkretnu po dr{ku crnogorskim kolegama i ve} je odobren dolazak FBI CAT koji }e u~estvovati i pomagati u istrazi u odnosu na nedavne saj ber napade u Crnoj Gori. „Trenutno je u toku wihovo upu}ivawe u Crnu Goru. Ovo je jo{ jedna potvrda izvrsne sa radwe Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Crne Gore i dokaz da u svakoj situaciji mo`emo ra~una ti na wihovu podr{ku”.

FBI dolazi u Crnu Goru, pomaga}e u istrazi sajber napada

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

UKIDAWE SRPSKIH REGISTARSKIH TABLICA

Na pitawe kako EU po pi tawu Ukrajine insistira na teritorijalnom integritetu i suverenitetu, a u slu~aju Sr bije se tako lako odrekla toga, rekao je da se se}a svoje prve posete Beogradu, kada su odno si, kako posle rata i priznawa Kosova, bili lo{i. “Do{ao sam tada da te odnose normalizujem i od tada slu{am sli~na pitawa vezano za razloge zbog kojih je velika ve}ina drà va EU priznala Kosovo. Kada go vorim sa predsednikom Srbije mi imamo razli~ite stavove u vezi toga, ali kao {to vidite uporno dolazim u Srbiju kao predsednik Slovenije, ali sve vi{e kao pri jateq Srbije, i pored razli~itih stavova”, naglasio je on. Pahor je kazao da je i danas do{ao kao neko ko stoji iza po dr{ke teritorijalnom integrite tu Ukrajine i èqi da se rat u toj zemqi zavr{i, te da u Evropi za vladaju mir i bezbednost, znaju}i da se to ne}e tako brzo desiti. “Na Zapadnom Balkanu ima toliko otvorenih pitawa, toli ko opasnosti da se zbog rata u Ukrajini prilike pogor{aju, da moramo i pored razli~itih sta vova voditi dijalog i prona}i i najmawe kompromise”, rekao je on. Predsednik Vu~i} razgovarao je sa Borutom Pahorom, u okviru priprema za predstoje}i Samit ProcesaSamitBrdo-Brioni.Procesa Brdo-Brio ni, koji }e biti odràn 12. sep tembra na Brdu kod Krawa, bi}e prilika da se sagleda aktuelna situacija na Zapadnom Balkanu i da se uputi poziv ~lanicama i institucijama Evropske unije da ubrzaju proces pro{irewa.

Broj etni~ki motivisanih na pada na Srbe, srpsku imovinu i imovinu Srtpske pravoslavne crkve je pove}an za vi{e od 50 odsto u odnosu na period pre do laska Kurtija za premijera 22. marta 2021. godine Od dolaska aktuelne vlade orivremenih kosovskoih insti tucija, 22. marta 2021. godine, i Aqbina Kurtija na wenom ~elu, broj etni~ki motivisanih napada na Srbe, srpsku imovinu i imo vinu Srtpske pravoslavne ckve je pove}an za vi{e od 50 odsto u odnosu na raniji period. Potezi i odluke ekstremiste Aqbina Kurtija, poraàvaju}i su za demokratiju koju èli navodno Pri{tina i sam Kurti koji je da leko od demokratskog premijera i ~oveka grobqa,SPC.putaiskogsuma{imotivisanihivinevogsugiodbijaweoptu`beblicadawatzv.''demokrati''De~anima,tarasudadadorimaotvorenouonBriselskomOtvorenomirotvorca.ijavnoprotivqewesporazumu,kogali~nonepriznaje,jer''nijeskladusaUstavomKosova'',protivqeweambasazemaqaKvintedane}esprovedeodlukuVrhovnogKosovaoukwièwu24hekmanastirskezemqeVisokimgovoriokakvomseradi.Kurtijeveodlukeouvo|ewureciprociteta,poku{ajukisrpskihregistarskihtaidokumenata,neosnovanedaBeogradspremarat,daformiraZSOidruradikalnipostupci,dovelidotogadanaterenuodwegodolaskanavlastpadopoloavgusta,zanepunihgodinupodanavlasti,brojetni~kiincidenatapre210.Ugroènisuqudikojiostaliposle1999.imartovpogroma2004.godine,alipovratnici,~akideca,a35{tetujepretrpelaimovinaNisupo{te|enanisrpskakojasepreoravaju,nad dolaska na vlast Aq bina Kurtija i Vjose Osmani broj etni~kih incidenata i napada na Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji pove}an je za 50 odsto, - naveo je 1. juna ove godine direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi}. NEPUNU GODINU I PO DANA VLADAVINE ALBINA KURTIJA OD 22. MARTA 2021. GODINE Vi{e od 210 napada na Srbe i srpsku imovinu

PRI[TINA KURTIJA HAPSILA I ZATVARALA

Srbi ne}e tablice

10 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. KOSOVO I METOHIJA

Napeta situacija na severu Kosova i Metohije nakon odluka Pri{tine o nevaè}im srpskim registarskim oznakama na automo bilima i srpskim li~nim dokumentima, koje su trebalo da stupe na snagu od pono}i, 1. avgusta, splasnula je nakon {to je ova odluka odlaèna do 1. septembra. Me|utim, u ovom periodu nije na|eno re{ewe za registrske ta blice na automobilima pa je Pri{tina jednostranom odlukom na loìla da Srbi do 1. novembra moraju promeniti sada{we tablice KM (Kosovska Mitrovica) koje je izdavala uprava policije Srbije na RKS tablice koje su jedinstvene na Kosovu. Do 4. septembra samo je dvoje Srba uzelo tablice RKS a to su uradili najvi{e zbog prirode posla jer se kre}u ju`no od Ibra. Srpska lista savetuje Srbe na severu KiM da ne preregistravaju vozila na RKS jer je to jednostrana odluka Pri{tine bez wihove saglasnosti.Od1.septembra u sve ~etiri srpske op{tine na severu Kosmeta: Zubinom Potoku, Leposavi}u, Zve~anu i severnom srpskom delu Ko sovske Mitrovice osvanuli su novi plakati na kojima pi{e da KM tablice ostaju i da Srbi ne treba da uzimaju RKS tablice.

POSLE ODLUKE PRI[TINE DA OD 1. SEPTEMBRA KRE]E

grobni spomenici ru{e, a preo stale gvozdene ograde se kradu i zavr{avaju na otpadu {irom Kosmeta.-Posle

Pri{tine – RKS

Вучић и Пахор Плакати - Нема предаје КМ остаје Позадина плаката - Нема предаје КМ остаје Албин Курти Niko drugimapobogu,minastupe,energijetinekoprimijenitiBawalucicapredsjednicanizovantunastiruBeogradu,vamjimopododborprenosialiupravoikojijeovogamaznaopetgi.jo{s“SvenamGlumac.Reko{ei VRELO @elimo

Beogradu niko nije ponudio nikakvo re{ewe

VI[E PUTA, BEOGRAD JEDNOM Ko je ustvari Albin Kurti koji ima poduì dosije zatvorenika i Beograda i Pri{tine. Za vreme NATO bombardovawa 1999. godine, Kurti je poku{ao da napusti zemqu preobu~en u ènu, ali ga je srpska policija uhapsi la. Kada su se u junu 1999. srpske snage povukle sa teritorije Koso va, Kurti se na{ao me|u nekoliko stotina albanskih zatvorenika koji su preba~eni na teritoriju centralne Srbije. Konkretno, iz zatvora u Lipqanu preba~en je u Poàrevac. U martu 2000, pred sudom u Ni{u, osu|en je na 15 godina zatvora zbog ugroàvawa teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i terorizma. Kurti je u martu 2001. godine, posle pritiska me|unarodne zajed nice pu{ten iz zatvora. Pokret Samoopredeqewe formira 2005. godine. Wegovi pri padnici su tada na nekoliko zgrada Unmika ispisali grafite "Nema pregovora - samopredeqewe", zalaù}i se za referendum o statusu Kosova. Posle toga je sa desetinama aktivista uhap{en, ali i brzo pu{ten iz zatvora. 2007. je osu|en na devet meseci zatvora posle sukoba sa rumun skom UN policijom, kad je dvoje qudi poginulo, a desetine povre|e no. Na kraju je, 2010. godine, osu|en na devet meseci zatvora. Kurti je osu|en za "u~e{}e u grupi koja je opstruirala zvani~na lica u obavqawu svojih zvani~nih du`nosti". Ipak, ubrzo je pu{ten na slobodu jer je Okru`ni sud u Pri{tini uzeo u obzir vreme koje je ve} proveo u pritvoru. U avgustu 2009. godine, aktivisti Samoopredeqewa isprevrta li su tridesetak Euleksovih vozila, gnevni zbog ~iwenice da ova misija Evropske unije planira da sklopi sporazum sa srpskim Mi nistarstvom unutra{wih poslova. Kurti je i 2015. godine uhap{en sa jo{ trojicom poslanika, a onda su svi i osu|eni na uslovne kazne, jer su u pri{tinskoj Sku p{tini aktivirali suzavac kako bi se prekinuo rad i spre~ilo usvajawe ZSO i demarkacija granice sa Crnom Gorom.

Poku{avamo da izbegnemo “savr{enu oluju” i zato smo raz govarali i o dijalogu Beograda i Pri{tine, ali i o drugim pi tawima, o tome kako koja zemqa do~ekuje zimu i kako koja zemqa moè da pomogne drugima, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, 3. septembra, posle sa stanka sa predsednikom Slove nije Borutom Pahorom. Vu~i} je naveo da je, prema in formacijama, samo dvoje gra|ana sa severa Kosmeta prihvatilo da promeni tablice, {to, kako je rekao, samo potvr|uje koliko je odluka Pri{tine neodgovorna i neozbiqna.“Trenutno, to je informacija od jutros u 9 sati, dvoje gra|ana je prihvatilo da promeni tabli ce. Jedan od wih radi u pri{tin skim instititucijama, drugi nije. Tako da im dobro ide…”, rekao je Vu~i} odgovaraju}i na pitawe no vinara koliko je qudi sa severa promenilo tablice. Kako je rekao, ima oko 9.000 KM tablica, a 7.500 su ba{ na se veru Kosova i “O~iglednoMetohije.dasvi ~ekaju u redu da podrè te Kurtijeve ide je”, dodao je Vu~i} ironi~no. Predsednik Vu~i} rekao da Beogradu niko ni{ta nije pred loìo {to se ti~e eventulanog re{ewa za pitawe KiM, a ako to neko radi bez Srbije, kaè, voleo bi da vidi kako }e to u~initi. “Meni niko nije do{ao ni sa kakvim re{ewem. I Pahor je do{ao da razgovaramo. Niko mi nije pomenuo ni Ketrin E{ton, niti planove”, rekao je Vu~i}, na konstataciju novinara da su mno gi planovi najavqeni za re{ewe pitawa KiM, poput navodnog plana Ketrin E{ton po modelu dve Nema~ke, te pitawe da li }e ne{to od toga biti prihva}eno. “Mene nisu pitali, mo`da je neko ne{to napisao, neko ne{to pravio. Ali, nisam ja tu ni vaàn, mo`da oni to izme|u sebe, ko zna… Ako mogu to bez Srbije da re{e, ba{ da vidim kako }e”, re kao je BorutVu~i}.Pahor je istakao da je, posebno u ovo vreme rata u Ukra jini, va`no i pored razli~itih stavova voditi dijalog u regionu i prona}i kompromise.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I] NA SASTANKU SA PREDSEDNIKOM SLOVENIJE BORUTOM PAHOROM:

Porodice Srba koje tragaju za svojim najmilijima, okupqene u Udruèwu protiv zaborava, obeleìle su u Vukovaru Me|u narodni dan nestalih osoba i iskazale nezadovoqstvo sporim napretkom, a kao glavni problem isti~u izostanak dijaloga Hrvatske i PredsednicaSrbije.udruèwa Marica [eja tovi} kazala je da ne mogu biti zadovoqni kako se radi na pronalaèwu nestalih, kako se odvijaju ekshumacije i identifi kacije. „Ne moèmo biti zadovoqni jer je sve nekako usporeno. Nema dijaloga izme|u Hrvatske i Srbije i tu je glavni problem”, rekla je [ejatovi}eva. Me|u okupqenima je bio i Milo{ Gru ji} koji duè od 30 godina traga za svojom suprugom Darinkom koja je nestala 1991. godine u „DuèVukovaru.od15godina vodila je Crveni krst u Borovu. Kad je do{lo do zla save tovao sam joj da ode, ali je rekla da ne moè jer nema ko da brine o nemo}nima i starima. Koliko sam doznao, 25. oktobra 1991. godine odvedena je u ’Borovo komerc’, gde je dobila krevet i prekriva~. Tamo je bila do 1. novembra, kad je odvedena na Trpiwsku cestu i od kada joj se gubi svaki trag”, ispri~ao je Milo{. Sve je, kako je kazao, prijavio nad le`nima, pa i to ko ju je odveo, ali se ni kad ni{ta nije doznalo. R. N.

Milo{ Gruji} jo{ od 1991. traga za suprugom Darinkom

Obilazimo hram. On ve} sada jako lije po izgleda. Kroz svoju burnu istoiju vi{e puta je ru{en i skrnavqen, ali se uvijek iz pepela uzdizao. Vjernici kaè jerej Niko la Malobabi} do|u u crkvu svoju, iako sama kultura upra`wavawa vjere nikada ovdje nije bila ba{ na visokom nivou. Nasqe|e je to iz pro{losti. Naj~e{}e se kaè jerej Nikola, okupe praznicima. Upitasmo na kraju kakvo je stawe sa ostalim crkvama parohije Koreni~ke. „Pa situacija je vi{e nego lo{a. Otu `no. To su hramovi koji su dugo zapu{teni. Uru{eni. Ne{to se tu malo obnavqa, ali na{a parohija je bila prebogata i sa hramo vima i sa sve{tenstvom, sada je situacija druga~ija. Sada se obnavqa {est hramova, ali sve to ide dosta sporo. Hram u Koreni ci je poru{en 1942 godine, obnova je kre nula prije tri godine, zvonik je obnovqen, zidine su ostale. Porodica Drakuli}, po rijekom je odavde, ìve u Beogradu i wiho vom zaslugom se objavqa upravo tak hram u Korenici.“ zbori na kraju paroh Nikola Malobabi}.Naàlost Srba ovdje nema puno, ali u Vrelu Koreni~kom se dobro drè. Obi laze, pomaù. Kaè nam to Milan Prica, zamjenik na~elnika op{tine Plitvi~ka je zera iz reda srpskog naroda. Sreli smo ga na vrelu. I pri~u pravimo na mjestu gdje i Vrelo i Korenica i puno okolnih sela do bija vodu. Na pitawe kako ìve Srbi danas ovdje, na{ sagovornik odgovara da ukoli ko ste vrijedni i zapnete, moète i ovdje u Vrelu Koreni~kom, na prostoru op{tine Plitiv~ka jezera jako dobro ìvjeti. Puno se qudi ovdje oslawa na sam nacionalni park, koji je decenijama motor razvoja ovo ga kraja. Ulgavnom se ìvi od turizma i po qoprivrede veli Prica napomiwu}i da su i ovdje spas evropski fondovi namijeweni poqoprivrednim proizvo|a~ima, ali da su se znatan broj mje{tana sna{ao i u turi sti~kimLi~anivodama.suvrijedan narod. To ih je i odràlo, na {krtoj zemqi, nekada su i zime bile duge i jake, a swegovi veliki. Li~ani bi na to dodali da su u me|uvre menu mnogi od wih porasli pa su swegovi sada mawi, ali je i daqe ovaj kraj {krt, i vaqalo se stotinama godina ovdje boriti. Uz sve neda}e koje su Srbe tokom istorije na ovim prostorima zadesile. „Hajmo re}i da je prije ovog nesretnog rata u Lici ìvjelo preko 50 000 Srba a danas tek pet hiqada. Mnoga sela su pusta ili polupusta, djeca se ne ra|aju, stariji umiru, pa nije te{ko zakqu~iti {ta nas ~eka u budu}nosti. Kao posqedica tih de mografskih problema, u mnogim mjestima se zatvaraju {kole, ukidaju se autobuske linije, zatvaraju trgovine, i bojim se da to ne vodi ka dobrome, zbori Milan Uzelac, zamjenik ùpana Li~ko-siwske ùpanije. Mla|e stanovni{tvo kako srpsko tako i hrvatsko odavde odlazi, pogotovo od ula ska Hrvatske u EU i to je nezaustavqiv proces. I bojim se da, na ove izazove, od govor nema ni dràva“ zakqu~uje Uzelac. S. G.

Srpske porodice u Vukovaru i danas tra`e svoje najmilije

“Sve je krenuo 1998. godine. Danas bro jimo nekih tridesetak ~lanova. [ta da vam kaèm, nastupamo svugdje, bili smo u Beogradu, bilo nam je lijepo, bili smo u ma nastiru Krka, tamo smo bili ~etiri dana, tu nam je bilo prelijepo, imali smo orga nizovan odlazak u manastir Ostrog, kaè predsjednica Koreni~ke “Prosvjete” Mili ca Glumac.Reko{e nam i{li su svugdje, jo{ samo u Bawaluci bili nisu. Rekosmo im da se to primijeniti mora. Nadamo se da }e se bar neko a da gleda ovu na{u pri~u pokrenu ti i ove mlade qude, pune voqe, èqe i energije u na{ grad pozvati. Da do|u, da nastupe, da obi~aje svoje predstave, da i mi vidimo, da nau~imo jer isti smo narod pobogu, a opet toliko toga razli~itog jedni drugima ponuditi moèmo. Po~ev od reci mo, narodne no{we, kaè \ur|a @igi}, ~lanica Prosvjete. “Ja sam po~ela prije nekih ~etrnaest godina. Tada sam postala aktivan ~lan. Svi iz moga dru{tva su i{li, pa sam i ja krenula. I ostala. Imali smo svi èqu da sa~uvamo tradiciju, da pokaèmo svi jetu. Kako to izgleda kod nas, kako se pje va, kako igra, pa smo tako i{li svuda po Hvatskoj, po Srbiji, i svug dje nam je bilo lijepo, da pokaèmo kako se to kod nas radi. U toj smo namjeri ~ini mi se ipak uspjeli, jer gdje god do|eno svi nas pa`qivo gledaju, s nama se slikaju, pogotov kada smo bili u Beogradu, u defi leu, kroz Knez Mihajlovu, svi su zastajali, slikali se. Nama je to bilo savr{e no {to neko cijeni sav taj na{ trud i rad.” kaè \ur|a @igi} napomiwu}i da je intereovawe mladih u Ko reni~kom kraju za u~e{}em u radu SKD Prosvjeta zai sta veliko, nadaju}i se da }e svojim radom o~uvati tradiciju i obi~aje ovog dijela Like.Ovdje u Vrelu Koreni~kom nalazi se Hram Uspewa Presvete Bogorodice iz 1904. godine. Prije ovog hrama ovdje je bila crkva brvnara. Ovaj hram je bio devastiran u Drugom svjetskom ratu. Obnovqen je tek po~etkom devedesetih. „Dolaskom paroha Dalibora Tanasi}a je ure|en krov i hram uprili~en za bogosluèwe. I naravno tru dom na{ih qudi privatnika sa ovog pro stora krenula ozbiqnija obnova, i sanaci ja vawskog dijela, ali i iznutra, tako da smo zavr{ili fasadu, i crkva je iznutra ure|ewa {to se ti~e svodova, i kupola, zidova i poda, a postavili smo i privre meni ikonostas, koji nije izvorni, a imamo skicu kako je nekad izgledao, na{li smo u arhivi u Zagrebu, pa se nadamo da }emo obwezbijditi sredstva da se napravi kako je nekada izgledao“ veli paroh Koreni~ki Nikola Malobabi}.

^etvrtak 10. decembar 2020. 11^etvrtak 8. septembarSRBI IZ HRVATSKE

Niko kao Li~ani, re}i }e vam mno gi. Dodu{e sve po zaslugama re}i }e vam opet - mnogi. E tako su nas Li~ani, po ko zna koji put, kao niko do~ekali. O zaslu gama ne}emo govoriti, jer ne prili~i, a i ovo nije pri~a o nama, ve} o Li~anima. Ovo je jo{ jedna pri~a Li~ka, pri~a o narodu koji svoje obi~aje iznad svega ~uva, weguje i s koqena na koqeno ponosno prenosi. E, upravo te obi~aje i tradiciju na svoj na~in, ali sa puno `ara, motiva, `eqe i truda prenosi i kroz svijet pronosi “Prosvjeta.” pododbor Korenica.

VRELO KORENI^KO: @elimo sa~uvati na{u tradiciju i obi~aje, jer samo tako i postojimo!

Re~i vladike Grigorija o `enama koje nemaju decu svi treba da ~uju

„@enama koje nisu postale majke, ma kakvi bili razlozi za to, nisu potrebni ni saàqewe ni osuda. One neretko svojim da vawem i po`rtvovawem ~ine za svoje bli`we i za sve oko sebe mnogo vi{e od drugih“, napisao je vladika, a u prilogu je postavio i video kojim malo dubqe po ja{wava svoje mi{qewe. „Deca svakako jesu radost i sre}a, ali bra~ni parovi, qudi koji su stupili u bra~nu zajedni cu, a nemaju dece, ne treba nika da da misle da su neki qudi koji nemaju blagoslova ili da su zbog ne~ega ka`weni. Brak je pre sve ga zajednica qubavi dvoje qudi. Ako neko dobije decu, to je ra dost i sre}a, ali ako ne dobije, to ga ne spre~ava u umnoàvawu qubavi. Dakle, mi koji nemamo dece, a ja sam jedan od tih na nekoj dobrovoqnoj osnovi, mi moèmo da volimo svu decu ovog sveta kao svoju ro|enu decu, samo ako se unutra duboko u sebi bude mo borili da imamo qubavi. Ja sam sreo nekoliko parova u svom ìvotu koji nisu imali dece i moram da priznam da sam retko kad me|u supru`nicima video takvu qubav i takvo poverewe i da sam retko kad video tako dobre qude i tako Boìje qude kao {to su oni“, rekao je vladi ka u videu objavqenom na ovoj dru{tvenoj mreì. M. T.

Poruka puna qubavi. Mi{qewa su uvek podeqena, a rasprave `u~ne kada se radi o temi da li deca treba da budu smisao na{ih `ivota, a ve} smo imali nekoliko prilika da vi dimo kada o na{im utrobama bri gu vode politi~ari i druge javne li~nosti i to mahom mu{karci. Me|utim, vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nema~ke, podelio je na svom Twi tter nalogu nekoliko re~i o ovoj temi koje su svakoj od nas prijale da ~ujemo.

NEKROPOLA POD ZA[TITOM DR@AVE O "Gr~kom grobqu" malo se zna, arheolog Narodnog muzeja Emina Ze~evi} rukovodila je pro jektom pomenutog istra`ivawa, kada je prvi put i zvani~no regi strovano. Po{to nije bilo decid nog iskopavawa , progla{en je na sle|em koje se {titi institutom prethodne za{tite, ali svakako po osnovu Zakona o kulturnim do brima Republike Srbije. Aleksi} ka`e da je "Gr~ko grobqe" narodni naziv za ovo mesto, re~ je o kraju koji je ponovo naseqen nakon srpsko - turskih ratova, odnosno 1877. i 1878. go dine, kad je ceo taj prostor oslo bo|en od "NaseqenTuraka.jestanovni{tvom iz Crne Gore, Hercegovine i Bosne,

po{to je tu bila novouspostavqe na granica prema Turskoj carevi ni. Do{li su i zatekli taj loka litet i nazvali su ga tako, Gr~ko grobqe, po{to nisu mogli da se identitetski direktno veù za wega. To je moja pretpostavka", kaè Aleksi}. RADOVI PRETE GROBU DIMITRIJA BEGOVI]A U izve{taju sa lica mesta, k stoji da je u opasnosti od radova i grob Dimitrija Begovi}a. Forenzi~ka analiza pro{le godine je pokazala kako je pogi nuo jedan od posledwih vo|a To pli~kog ustanka. Kao {to je tvr dilo narodno predawe, razneo se bombom, i sa sobom u smrt odveo i dva bugarska oficira. Begovi} je dobio i spomenik kakav doli kuje komitskom junaku iz plemena Ku~a.Aleksi} kaè da komenta risawe blizine prolaska puta pored groba Dimitrija Begovi}a, prevazilazi wegovu struku, radi se o specifi~nom dobru koje {titi, ne samo Zakon o kulturnom dobru, ve} i Zakon o ratnim me morijalima, jer se radio o grobu jednog od na{ih najve}ih junaka Prvog svetskog rata. "Ne bi mogao ispred Zavoda zvani~no da dam bilo kakav ko mentar, ali moje li~no vi|ewe, moj doìvqaj je da takvo mesto zahteva poseban tretman, s ob zirom da se radi o veoma va`noj li~nosti na{e pro{losti. Svi bi trebalo da imamo ose}aj odgo vornosti, pijeteta i po{tovawa prema tom mestu. Izgradwa ovog puta je jako bitna, ali mora da se obrati pa`wa na jedan tako vaàn ratni memorijal." Aleksi} isti~e da je wegov Za vod za potrebe pro{irewa puta raspisao uslove po kojima moè da se radi, ali i arheolo{ko pra}ewe, odnosno nadzor radova. Obavezu da sa radnicima izlazi na teren preuzeo je Repubi~ki zavod za za{titu spomenika kul true. To je, kaè, papirolo{ki re{eno, ali na terenu nije. "Mi smo se nakon obilaska rasturenih spomenika obratili Putevima Srbije, traìli smo sastanak, na terenu i u Repu bli~kom zavodu, da zajedni~ki do|emo do nekog

12 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. DRU[TVO

re{ewa ove si tuacije. Najbitnije je da se spre~i daqe o{te}ewe, ali jo{ nismo dobili odgovor", ka`e na{ sago vornik. R. N. O{te}eno grobqe iz Sredweg veka, ma{ine prete i grobu vojskovo|esrpskog Некроппола из Средњег века на надгробним споменицима има урезане крстове, sad je ba~ena u {umu Будући, проширени пут, треба да пресече средњовековну некрополу на два дела Spomen obele`je srpskom vojskovo|i, na{lo se skoro na novom putu

Kur{umlija-Merdare i ru{ewa vin~anskog naseqa u Beogradu starog sedam hiqada godina, jo{ jedna rekonstrukcija puta preti arheolo{kom blagu Srbije. Tokom popravke dràvnog puta preko Radan planine, deo nice Begovi}a grob - Cari~in grad, gra|ani su primetili da su razbacani nadgrobni spomenici grobqa koje je oduvek tamo. Po zvali su nadle`ne u najblièm Zavodu za za{titu spomenika kulture, u Ni{u. PUT PRESECA GR^KO GROBQE Arheolozi koje je predvodio Aleksandar Aleksi} su ve} sle de}eg dana iza{li na lice me sta i konstatovali da je zaista do{lo do o{te}ewa arheolo{kog lokaliteta "Gr~ko grobqe", po zne sredwovekovne nekropole koja je prvi put zvani~no regi strovana tokom radova stru~wa ka Narodnog muzeja Srbije na tom podru~ju 2013. godine. "Taj lokalitet se pruà sa leve i sa desne strane postoje}eg, starog planinskog puta, koji se sada pro{iruje. Jasno smo vi deli da je prilikom tog pro{i rewa do{lo do delimi~nog o{te}ewa arheolo{kog lokaliteta.

On je predstavqen velikim nad grobnim plo~ama i nadgrobnim spomenicima sa urezanim moti vom krsta. Neke od tih plo~a iz me{tene su sa lokaliteta, na{li smo ih u izba~enoj zemqi", kaè Aleksi}.Ondodaje da je o~igledno da put zapravo preseca grobqe na dva dela. Nagla{ava da se trasi rawe puta desilo mnogo ranije, a sada se pro{iruje na u{trb vred nog arheolo{kog blaga Srbije. "Ta~an obim o{te}ewa u ovom trenutku ne moè da bude defi nisan, s obzirom da je to brdsko - planinski kraj obrastao {umom. Nije dovoqan samo obilazak terena, potrebno je sprovesti odre|ene nedestruktivne metode arheolo{kih istraìvawa da bi smo mogli da imamo jasne pokaza teqe, da kaèmo koliki je zaista obim o{te}ewa", kaè ovaj arhe olog.

O{te}ewe arheolo{kog na lazi{ta na Radan planini Zavo du za za{titu spomenika u Ni{u prijavili su gra|ani. Re~ je o tzv. "Gr~kom grobqu", sredwo vekovnoj hri{}anskoj nekropoli pod za{titom dr`ave. Nadle`ni tvrde da radovi jo{ nisu po~eli, iako se put naslonio i na grob ~uvenog vo|e Topli~kog ustanka. Posle o{te}ewa Marine kule iz 15. veka na magistralnom putu

ONI NISU POJURILI ZA BELIM SVETOM VE] ZA RODNIM SELOM: Bra}a pokloniliaobra|ujuRistanovi}hektarezemqehiqadelitarasokabolesnimaideci!

“Ono je opusto{eno, gasi se, sve vi{e doma}instava nestaje. Zbog toga se mora mo okrenuti selu, poqoprivrednoj pro izvodwi, koja, istina, mnogo ko{ta, ali smatramo da su ona prava vrednost i od we zavisi kako }emo ìveti”, pri~aju ova dvo jica mladih momaka. Na na{e insistirawe koliko su soka sa mati~nim mle~om poklonili ostali – za}utali su. Samo su naveli da im je najbit nije da qudi ozdrave ili im se poboq{a zdravstveno stawe. Ali tu nije kraj pri~i. Jedan â~anin se dugo godina le~io od alkoholizma, ali se naàlost vratio tom poroku. Imao je predinfarktno stawe, a kako kaè, Mladen i Pe|a su mu doneli sokove od maline, spravqen bez aditiva i {e}era.“Skoro dva meseca ni{ta nisam jeo. Hrana mi je bila rakija i pivo. Parametri u krvi su bili na ivici dobijawa infar

Po~eci su se odvijali prvo u stanu pro fesora Jankovi}a, gde bi Nenad dolazio sa ~lanovima svoga benda i tu su svirali i ve`bali, ali jednom prilikom je gospo |a Vera, Neletova majka, si{la u podrum da im donese kafu i sokove i videla da je vazduh toliko zaga|en dimom, da se go tovo moglo se}i no`em, i u{av{i u pro storiju, povikala "Zabraweno pu{ewe"!

kta. Kada sam popio taj napitak po~eli su da se vra}aju u normalu. Zaista sam im za hvalan zbog toga”, obja{wava izvor koji je èleo da ostane anoniman. Jedna Gorwomilanov~anka je dobila sokove od vi{we za svoju decu, a i ona je istog stava kao i prethodni na{ sagovor nik.“Bili su bledi, gvo`|e im je palo. De~aku mnogo vi{e od devoj~ice. ûla sam za wih i htela da kupim sok, ali ti momci nisu hteli ni da ~uju. Oti{la sam i uzela, ma ni za ~okoladu nisu hteli da im dam novac. To su dobri qudi, pravi hu manitarci koji ne vole da se eksponiraju”, obja{wavaSneànaIvana.M.iz â~ka je 2007. godine imala karcinom na grli}u materice i ope raciju. Nedavno joj se pojavila ranica i ko ristila je wihove sokove. Naravno, i{la je kod ginekologa, pila terapiju, ali na kontoli joj je lekarka kazala da mora da nastavi sa “Poru~ilawom.sam sok od maline, jer sam ~ula da je on dobar za ginekolo{ke pro bleme. âk sam i ranije, pre hiru{kog za hvata, pila po ~a{icu rakije od “crvenog zlata”, jer mi je mama spravqala. Popi la sam dve fla{e koje su mi poklonili Mla|o i Pe|a. Nakon tre}eg odlaska kod lekarke ona mi je rekla da se smawila i da su lekovi delovali. Nisam htela da komentari{em, ali sam shvatila va`nost zdravog, ne{e}erenog i soka bez aditiva koji treba svi preventivno da pijemo”, za kqu~ila je ova â~anka. I tako Mla|o i Pe|a nastavqaju svo ju akciju, kako u poslu, jo{ vi{e u huma nitarnom radu. Da je ovakve dece malo vi{e, Srbija bi se, ako smemo zakqu~iti, vratila na pravi put koji je poodavno za boravila. M. T.

KAKO JE GRUPA "ZABRAWENO PU[EWE" DOBILA IME:uuu Neletova majka je kumovala danas poznatoj grupi

dozvole i izradi sve prate}e dokumenta cije, nadam se do kraja teku}e godine do bijawu zelenog svetla za gradwu. Do sko ro smo pla}ali proizvodwu”, obja{wavaju ova dvojica obrazovanih qudi koji i rade i studiraju.Me|utim, ono na {ta su oni najponosni ji je osnivawe humanitarne organizacije “Oìvimo selo” koja }e za ciq imati pomo} mladima i ènama na selu kroz razne dru{tve no – socijalne nenekomenimvo}aodrak.bratodsituacijomjevaumnogo“Posledwihaspekte.godinavremenasamproveoobilaskuraznihkraSrbijeiupoznatsakojajedalekoidealne,pasmosejaiodlu~ilinaovajkoMisekaoporodicakadajepo~elapreradabavimohumanitarradom,alitiho.Akopomogneteodtogatrebadasepravime dijski spektakl”, kaù ovi divni momci, a mi smo saznali da su poklonili na hiqa de litara soka bolesnicima i deci. Danas kada ih pitaju za plan finasirawa Huma nitarne organizacije wihova zamisao je da to pre svega budu poqoprivrednici, qudi i firme koje direktno zavise od poqopri vrede, ali i svi drugi koji zawu u kakvom se stawu nalazi srpsko selo.

starihzaDomnegulica

^etvrtak 10. decembar 2020. 13^etvrtak 8. septembarLEPA SRBIJA

A to je bilo u vreme kada su se oni dogo varali kakvo }e ime dati svome bendu, pa su tra`ili ne{to originalno i nesvaki da{we, tako da kada je ona to uzviknula, wima se u~inilo da bi ime wihovpog an sambla moglo biti Zabraweno pu{ewe i tako je nastalo ime veoma poznatog sasta va. R. N. lll U slede}em broju: Kako se selektor Svetislav Pe{i} zaneo i i{arao zid u "Pioniru" 120

Evo jedne anegdote iz `ivota Darka Ta naskovi}a, na{eg poznatog orjentaliste, o tome kako je ~uvena jugoslovenska grupa "Zabraweno pu{ewe" dobila ime... Nenad Jankovi}, poznat kao Nele Karaj li} je sin moga mentora, profesora Sr|a na Jankovi}a, koji je u to vreme bio mlad momak i ja pamtim wihove sarajevske po duhvate iz tih dana, recimo kako je nasta jao onaj ~uveni bend Zabraweno pu{ewe.

Dvadesetosmogodi{wi Mladen i we gov ro|eni brat Pe|a Ristanovi} umesto da pojure u beli svet za sticawem par~eta hleba ostali su u svom rodnom selu Grabo vica nadomak Gorweg Milanovca i imaju plantaù od pet hektara raznih sorti vo}a. Wih dvojica, uz pomo} porodice obra|u ju tri hektara vi{we “[umadinka”, {qive “Stenlej” na parceli od 1,5 ha i neizbe`nu ~a~anske sorte, maline “Vilamet”, a naj mawi udeo koji ima kru{ka “Viqamovka”. Kao neko ko je ceo ìvot proveo na selu o wemu mogu pri~ati samo u superlativu, kaè„KrozMladen.ìvot oprobali smo se u gotovo svim granama agrara. I tako ve} deceniju unazad se bavimo vo}arstvom. Vremenom, turbulencijama na trì{tu i nestabil nom cenom sveèg vo}a prelazimo polako u prera|iva~ku proizvodwu. Godinama unazad odre|ene koli~ine prera|ujemo u sokove i xemove“. Pre godinu dana su osnovali firmu gde spravqaju razli~ite vo}ne napitke, ali i xemove. Wihovi proizvodi su na svim po qima zabeleìli pozitivne kritike. Ono {to je najva`nije, deo svojih prera|evina prodaju, a jo{ ve}i poklawaju bolesnim qudima od kancera, deci kojima padne imunitet, zapravo svima kojima treba zbog zdravqa.“Kako svi ti, da kaèm sada “potenci jalni” kupci dolaze iz ure|enih zemaqa koje zahtevaju mno{tvo standarda za samu proizvodwu odlu~ili smo se da gradimo moderni preradni pogon sa hladwa~ama na na{em porodi~nom gazdinstvu. Posledwa godina nam je oduzela puno vremena jer in tezivno radimo na dobijawu gra|evinske

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius? Na{a organizacija pruà kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Moète nas pratiti na Facebook-u. Usluge koje nudimo Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti. [ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pruàmo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako èlite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se navela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.Biojeto pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

puli, i{etala na ulicu i do`i-

iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da I da rezultat predstoje}im izborima zavisi wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici,

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde ìvimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – kaè nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza ìve ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru. U ovom monumentalnom spo men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srp skih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremi sta. Vi{e desetina puta spomeni ci su devastirani, a grobqe oskr navqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni. Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

VIDE]E GA POLA SRBIJE: Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe U Vukovaru: Zauvek futibiznis ili sport Umesto

ma ìvi ve}insko srpsko stanov ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa obra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }iri licom, dok se u kafanama pu{ta muzika i sluè pi}a iz Srbije. Lokalno stanovni{tvo je, sa i napornim radom poku{avaju da preìve.–Posla u gradskim i dràvnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi po qoprivredom… Su{tinski, mla dih je sve mawe, ali preìvqava mo – rekli su nam oni. Posle posete selima u okoli Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Sa{aPi{e:Jankovi}, Melburn

Dok su table vi{e simboli~an Hrvatskoj.–Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac. Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj. – Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ teè, pa idu i oni. Jednostavno, nema per spektive tamo gde ne moète da zaradite za ìvot – ispri~ali su nam Vukovarci. Odvojene {kole Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hr vatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra stvari?! – pita na{ sagovornik. Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

napredwaka na

rita isu{enih staroplaninskih reka.Ana,

14 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. AUSTRALIJA

sasajankovic28@SasaJankovic28sasajankovic28

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdiè povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara! Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaqskih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobrovoqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore. - Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da kaèmo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - kaè Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Najvi{iStolovima.vrhUsovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u 70 evra, uplatilaAustralijankigre{kommilione

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribliìli ìvot prose~nog Srbina u Vuko varuKakodanas.sunam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru? Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine. – Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana na wihovom jeziku – kaè na{ sagovornik.Danas,posle mnogobrojnih na silnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

Kompanija preko suda traì povratMewa~nicanovca. kripto valuta Crypto.com, za koju ste mo`da ~uli kao naslovnog sponzora dvorane u kojoj igraju LA Lejker si, je slu~ajno, umesto 100 austra lijskih dolara (oko 70 evra), na ra~un jedne ène iz Australije prebacila 10,5 miliona austra lijskih dolara (oko 7,2 miliona evra). Kako prenosi australijski 7News, kompanija ~ak sedam me seci nije primetila gre{ku, a do tada je deo novca ve} nestao. Transfer sredstava se do godio u maju 2021. godine, nakon {to je jedan zaposleni slu~ajno uneo broj ra~una u poqe za iznos pla}awa. Crypto.com je shvatio gre{ku tek kada je sproveo re viziju u decembru 2021. Umesto da prijavi gre{ku u refunda ciji, Tevamanogori Manivel je navodno prebacila novac na za jedni~ki ra~un i potro{ila oko 880.000 evra na luksuznu ku}u za svojuKompanijasestru. se sada bori da povrati svoj novac uz tu`bu pod netu Vrhovnom sudu Viktorije. Kako je primetio The Guardian, Crypto.com je uspe{no zamrznuo Manivelin ra~un u februaru, a sud je tako|e naloìo Maniveli da proda ku}u i vrati novac (sa kamatama) kompaniji. Slu~aj }e biti nastavqen na sudu ovog ok tobra, a Crypto.com je odbio da komentari{e situaciju. Australijski fudbal, takozvani „futi“ (footy) ili „ozi ruls“ (aussie rules) je jedinstveni sport koji se igra samo u Australiji, sa tradicijom duòm od 170 godina. Australijanci su posebno ponosni na ovaj sport, iako ostatak sveta skoro da i ne zna to, jer ga uglavnom svi me{aju sa ragbijem ili ameri~kim fudbalom

22. jul

Popularnost australijskog fudbala nikad nije bila upitna na Petom kontinentu, ali je po sledwih dana prevazi{la goto vo sva o~ekivawa. Re~ je o novom neverovatnom ugovoru izme|u ~elnika Australijske fudbal ske lige (AFL) i televizijskih mreà „7“ (Seven Network) i Fok stel sporta (Foxtel sports). Prvi put u istoriji ovog sporta pot pisan je ugovor o televizijskim pravima ve}im od milijardu dolara. Naime, vrednost novog ugovora je rekordnih ~etiri i po milijardi dolara za sedam godi na tv prenosa (od 2025 do 2031). To zna~i ~itavih 643 miliona dolara za godinu dana, {to je ~ak 170 miliona vi{e u odnosu na prethodni, jo{ uvek vaè}i ugovor za sezone 2023 i 2024. Prethodni ugovor potpisan je jo{ tokom zahuktavawa pandemije, {to je delimi~no i odredilo wegovu tada{wu vrednost. Tada je AFL bio u nezapam}enoj krizi jer me~eva zbog korone u po~etku nije bilo, a spekulisalo se ~ak i da }e ova gigantska sportska ku}a mo`da bankrotirati. Kata strofa je delimi~no izbegnuta onog trenutka kada je prvenstvo privremeno preseqeno u Kvin slend, gde su me~evi mogli ne smetano da se igraju i da se se zona 2020 uspe{no privede kraju. Upravo tada se pokazalo da su ~elnici AFL-a bili sposobni da ligu sa~uvaju u te{kim danima, i izbore se sa dramati~nim posle dicama pandemije. Potpuno je lo gi~no da je i to jedan od razloga {to je cena AFL-u rapidno pora sla za skoro tre}inu, nakon samo dve godine. U me|uvremenu cena televizijskih reklama na glav nim tv mreàma u Australiji (ka nali „7“ i „9“) dostigla je rekor dnih 30 i vi{e hiqada dolara za 15 sekundi u udarnim terminima. Treba o~ekivati i da }e cene re klama dodatno porasti posebno za me~eve AFL-a, koji su tradi cionalno jedni od najgledanijih programa u ~itavoj zemqi. Australijski fudbal, tako zvani „futi“ (footy) ili „ozi ruls“ (aussie rules) je jedinstveni sport koji se igra samo u Australiji, sa tradicijom duòm od 170 godina. Australijanci su posebno pono sni na ovaj sport, iako ostatak sveta skoro da i ne zna to, jer ga uglavnom svi me{aju sa ragbi jem ili ameri~kim fudbalom.

^etvrtak 2021.

Pravila su naravno druga~ija, a prva uo~qiva razlika su dre sovi AFL igra~a koji podse}aju na ko{arka{ke. Sa druge strane igra se i rukama i nogama {to mnoge strance zbuwuje. Naravno, Australijanci mnogo ne mare za to, tako da je „futi“ ubedqivo i uvek bio daleko najpopularni ji sport u zemqi. Verovatno da je dràva Viktorija, gde je ovaj sport i izmi{qen sredinom 19. veka, jedina u svetu gde je petak, ina~e dan pre finala, nerad ni (od 2020. godine) i maltene dràvni praznik. Nisam uspeo da prona|em podatak da li se u jo{ nekoj dràvi u svetu fina le jednog sporta obeleàva kao neradni dan za sve stanovnike. Nema sumwe, da se ova ~iwenica moè povezati jedino sa nevero vatnom popularno{}u ovog spor ta, jo{ od formirawa AFL-a kao potpuno profesionalne fud balske lige, koji se dogodio tek po~etkom devedesetih godina pro{logGlavniveka.grad Viktorije, Mel burn je tako dobio jo{ jedan kuri ozitet kao pravi sportski grad, gde su ~ak dva dana u godini ne radni zbog sportskih doga|aja. Svakako, bez premca je ~uveni „Melburn kap“ (Melbourne Cup), popularne kowske trke koje se odràvaju svakog prvog utorka u novembru. Ovaj neradni dan je ustanovqen jo{ daleke 1877. go dine. To je bez presedana bila jedna revolucionarna tekovina za ~itavu onda{wu populaci ju, u vreme kada radnici {irom sveta nisu uìvali zna~ajna ili gotovo nikakva prava. Zato su Australijanci posebno ponosni na sve okolnosti koje se ti~u bilo kog doma}eg sporta, jer je ovde svaki vikend za ve}inu nacije uvek zna~io okupqawe prijateqa i porodice uz pivo i ro{tiq, i navijawe za wihove omiqene klubove. To se posebno moè zahvaliti ubrzanom razvo ju australijskog fudbala, koji bez obzira na sve primedbe da je previ{e agresivan, ima izu zetno pozitivnu socijalnu kom ponentu u dru{tvu. Tom ~udnom razvoju futija, tokom ~itavog 20. veka, pogodovala je izolova nost Australije kao kontinenta od ostatka sveta, kao i odsustvo svetskih ratova i velikih eko nomskih kriza na wenom tlu. O zna~aju ovog sporta moè se dis kutovati iz svih mogu}ih uglova. Mnogo je popularniji me|u ro|e nim Australijancima, ali ni ve}ina migranata nije imuna jer ga mnogi od wih doìvqavaju kao ujediwuju}u komponentu, i na~in adaptacije na novu otaxbinu. Ipak posledwih decenija, kao i u celom svetu, sport i u Austra liji postaje sve mawe sport a sve vi{e biznis. Novac je danas taj koji odre|uje wegov razvoj i dinamiku. Sve vi{e nestaje one lepote i draì koju je sa sobom nosio sve do pre nekoliko dece nija. Tako su milionski ugovori, bilo igra~a i klubova, ili klu bova i sponzora, postali va`niji od onog {to se de{ava na samom terenu. Tu sudbinu ve} duè vre me deli i AFL, bez izgleda da }emo ikad vi{e uìvati u sportu bez biznisa.

a \ilas i kompanija bi Ranko Pivqanin

kripto mewa~nica

U nedequ 12. po Duhovima, Wegovo Preosve{tenstvo Epi skop australijsko-novozeland ski G. Siluan, boravio je u ka nonskoj poseti Crkvenoj op{tini Sveti Nikola u Xilongu. Epi skop je u sklopu svoje arhipa stirske posete vernima isko ristio priliku da se zahvali i isprati dosada{weg paroha ove C. op{tine, Visokopre~asnog protojereja Petra Boì}a, koji iz porodi~nih razloga odla zi u da nastavi svoje sluèwe i da ujedno poèli do brodo{licu i uvede u du`nost novog paroha verewu,taojeop{tinenovoizabraniburnskogstvaLiturgijukomlaprotojereja-stavroforaVisokopre~asnogMom~iVuk{u.EpiskopjeovomprilisluìoSvetuArhijerejskuuzsasluèwesve{tenisve{tenomona{tvaMelnamesni{tva.NakrajuSveteLiturgijeodborCrkveneSvetogNikolepoloìozakletvu.Episkopje~esti~lanovimanadobijenompopoèlev{iimsvakog

blagoslova i uspeha u wihovom daqem radu na dobro Svete Crkve i roda Srpskog. Vladi ka je zatim pou~io verni narod izraziv{i svoje srda~no zado voqstvo {to ima priliku da po novo bude sa wima. U svom obra}awu prisutni ma Vladika je rekao da je sre}an {to je ponovo u Xilongu sa svojim narodom da se pozdravi sa protom Petrom koga vidi kao svetosavca i probu|enog ~oveka koji je pre sedam godina do{ao u Australiju da posluì rodu i Bogu. Zahvalio mu se na sluèwu u ime sve{tenstva, sve{tenomo na{tva i naroda. Otac Petar je umio bogomoqu, duhovno osveìo zajednicu i tokom svih godina ~asno nosio krst i nosi}e ga sa sobom, pone}e i mnogo lepih us pomena ali i neke rane koje }e zavijati molitvom i brigom za one koje je zavoleo. U nekoliko navrata otac Petar je trebalo da ode i sluì u drugoj parohiji ali ga verni narod nije dao, me|u tim do{lo je vreme da kao otac skupi svoje pili}e, svoju decu i da nastavi svoju duhovnu bitku u Sremu. Episkop Siluan je izra zio àqewe {to ocu Petru nije dodeqen ~in protojerej - sta vrofor, ali vladika Vasilije ga o~ekuje i nagradi}e ga nakon {to obavi jo{ par zadataka. Ista kav{i zasluge prote Petra, we govu spremnost i dostojnost da nosi najvi{i sve{teni~ki ~in, episkop se zahvalio protinici Ivani, divnoj saputnici. Kao i sve popadije i ona ima ogromnu zaslugu jer sve {to prelazi pre ko ple}a sve{tenika, prelazi i preko wihovih ple}a. Zatim je episkop blagosiqao Elenu, naj mla|u k}erku prote Petra i pro tinice Ivane, koja se neizmerno raduje i jedva i{~ekuje povratak u Srbiju. Zahvalio joj se {to je bila ukras parohije sa sestrom Anastasijom i bratom Rastkom i poèleo im je puno blagoslova. Episkop Siluan je zatim izrazio sre}u {to crkvena zajednica ne}e ostati sirota jer joj se vra}a protojerej-stavrofor Mom~ilo Vuk{a, verni i vredni pregalac koji }e nastaviti gde je otac Pe tar stao. Zatim je simboli~no izvr{ena primopredaja sve{te ni~ke du`nosti predavawem SvetogOtacjevan|eqa.Petarje u svom obra}awu parohijanima narod nazvao krilima sve{tenika i zamolio ih da pomognu ocu Vuk{i da mu slu`ba bude olak{ana. Pozvao je narod da pristupaju svakom sve{teniku sa poverewem i da ispovede grehe jer bez ispovesti nema dostojnog pri~e{}ivawa i spasewa. Crkvena op{tina mora da bude u ve~noj sprezi sa mana stirom, ne sme da bude podela. Otac Petar je najponosniji na to {to su uspeli da podignu Badwi dan na sasvim drugi nivo. Zatim je rekao da moramo da ~uvamo na{e obi~aje jer nam to niko ne brani i da time ~uvamo par~e Srbije, Bosne, Dalmacije. Za hvaliv{i se odboru, Kolu srp skih sestara, svojoj porodici i episkopu na ukazanom poverewu, otac Petar je pozvao sve da mu se jave kad do|u u Srbiju. S. G.

^etvrtak 10. decembar 2020. 15^etvrtak 8. septembarZAJEDNICA

Kanonska poseta Episkopa Siluana Xilongu i ispra}aj sve{tenika Petra Bo`i}a

Otaxbinu

16 êtvrtak 10. decembar 2020. ZAJEDNICA ZAJEDNICAêtvrtak 8. septembar 2022. FK Beograd iz Adelejda je u subotu, 3. septembra organizovao klupsko ve~e na kojem su dodeqena priznawa i nagrade najboqim se niorima ovoga kluba. Uprava kluba je sa igra~ima iskoristila ovu priliku da proslavi uspe{nu sezonu ali i da nagradi najboqe iz seniorskog tima. Za najboqe igra~e ispod 18 godina progla{eni su Xejk Bernardi, Nikola Mrkaji} i Dejvis Pikering. Za zvezdu u us ponu seniorskog tima progla{en je golman Nikola Joki}. Tri priznawa za najboqeg strelca u klubu, kao i celokupnoj Premijer ligi Ju`ne Australijeu kojoj FK Beograd nastupa, nagradu od igra~a kluba, kao i nagradu „{ampion“ kluba za sluèno je odneo Xo{ Mori, sin trenera Damjana Morija. Predsednik kluba Andrija Popovi} zahvalio se svim igra~ima i prisutnima na odli~noj sezoni. Ve~e je proteklo u veseloj atmosferi, a FK Beograd se polako sprema i za predstoje}i Kara|or|ev kup kojem ove godine imaju ~ast da budu doma}ini. ToplicaFoto:Mileti} FK BEOGRAD, ADELEJD Klupska dodela priznawa za najboqe igra~e Звезда у успону сениорског тима Никола Јокић са тренеромЏош Мори је освојио све три награде Најбољи испод 18 година: Никола Мркајић, Џејк Бернарди и Дејвис Пикеринг Најбољи резервни играчи Семи Нуџејм, Броди Бероу и Максим Иванић

^etvrtak 10. decembar 2020. 17ZAJEDNICA ^etvrtak 8. septembar 2022.ZAJEDNICA Тренер првог тима Дамјан Мори Џош Мори са оцем Дамјаном Моријем

Mina i Aleksa, brat i sestra, deca na{ih iseqenika u Australiju Roditeqi mladih Birta{evi}a

smo brata i sestru, Aleksu i Minu Birta{e vi}, koji od 2008. godine sa rodi teqima ìve u Australiji. Rado su sa nama, za emisiju "Srbija na vezi" podelili svoja iskustva o ìvotu u jednom od najve}ih au stralijskih gradova Melburnu. "Oboje smo ro|eni u Smedere vu, oti{li smo krajem 2008. godi ne, tako da smo ve} vi{e od pola ìvota tamo, u Melburnu", kaè Mina.Aleksa kaè da je tamo po ha|ao {kolu od prvog razreda, a sada na fakultetu studira bi znis, odnosno marketing. Mina nam govori da wen mla|i brat u Australiji nau~io da ~ita i pi{e na srpskom, budu}i da Aleksa u vreme preseqewa na Peti kontinent, jo{ nije bio {kolskog uzrasta. Mina je zavr{ila studije bio medicinskih nauka, a sada je na master studijama iz oblasti jav nogOzdravqa.ìvotu srpske zajednice u Melburnu, Mina i Aleksa kaù: "Kod nas je jako lepo jer ima puno razli~itih nacija koje ima ju svoje zajednice. I na{a srpska zajednica je jako velika, a ja se uglavnom druìm sa starijima... radila sam i kao u~iteqica u jednoj srpskoj {koli jedno vreme, predavala mla|oj deci, ali se uglavnom druìm sa starijima", kaè"KadMina.smo se tamo preselili, krenuli smo i na folklor i u srpsku {kolu da ne bismo zabo ravili srpski jezik. Tamo sam upoznao puno dru{tva i dan da nas se druìm sa istim momcima. Svi smo povezani kroz folklor i srpsku {kolu, predstave i ostalo...", kaè Aleksa. Aleksa se bavi i fudbalom, i na tom planu bi èleo da ostva ri uspeh."Bavim se fudbalom od 8,9 godine, a po~eo sam u srpskom klubu "Sin|eli}", posle sam prelazio u neke druge klubove, ali sam se vratio u Sin|eli} i igrao posledwe dve godine za prvi tim...ina~e, do{ao sam da probam ne{to sa fudbalom i ovde...", kaè Aleksa. O daqim planovima i mogu}em trajnom povratku u Srbiju, mladi Birta{evi}i kaù: "Da budem iskrena, to bi bio san. Svih ovih godina ciq mi je bio da zavr{im tamo {kolovawe i {ta god sam radila, a da se vratim u Srbiju, ali malo su se planovi promenili zbog kovida. Brat }e ovde biti do kraja godi ne, a ja }u biti minimum jednu go dinu", kaè RoditeqiMina.ih podràvaju u svemu, a i oni bi voleli da se vrate u @elimoSrbiju.im da ostvare svoje snove i planove o trajnom po vratku u Srbiju, kao i da ste~ena znawa u Australiji na najboqi mogu}i na~in iskoriste u svojoj zemqi. (RTS)

Lepo je kada mladi mogu da putuju i da biraju gde }e i {ta da rade, a takvi su i na{i sago vornici iz naredne pri~e: Mina i Aleksa, brat i sestra, deca na{ih iseqenika u Australiju. Iako su odavde oti{li kao mali, odli~no govore srpski, poznaju kulturu i obi~aje i ~esto dola ze u posetu rodbini. [ta im se dopada u Australiji, a {ta u Sr bijii ispri~ali su na{em kolegi Du{anuOvih@arkovi}u.danaupoznali

Najboqem srpskom teniseru zabrawen je ulazak u Australiju na tri godine, ali Alvarez tvrdi da su se okolnosti promenile i ista kao da }e \okovi} mo}i da igra naredne godine u Melburnu. \okovi} je devet puta u karijeri osvojio Australijan open.

PREDSEDNIK TENISKOG SAVEZA AUSTRALIJE POTVRDIO: \okovi} }e igrati na Australijan openu!

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} igra}e naredne godine na Australijan openu, tvrdi poznati ameri~ki novinar Luis Afredo Alvarez.Onjena svom Tviteru nalogu naveo da mu je predsednik Teniskog saveza Australije Kreg Tajli rekao da }e \okovi} naredne godine sigurno igrati na prvom grend slem turniru sezone. \okovi} ove godine nije igrao na turniru u Melburnu, po{to je sredinom januara deportovan iz Australije. Savezni sud Australije odbio je u januaru `albu srpskog tenisera na otkazivawe vize po{to nije vakcinisan od korona virusa.

18 êtvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. ZAJEDNICA jeunutra{wostnijekvudovitqivicrkvawenudi~nojsuji.Tre}ijicafrontu)itogakadakojikloman).jednommanastiraSvetiKaba{anekimuSv.gnute}anskihvi}avladavinerije,prelepuautohtonilojekaè)bustava)tomeinePrizrenaprizrensketrgovcainicijativudru{tvalozima1906.toUtogBogorodicecrkvaje.km,SvetihDu{anastaromkraqevinezivanajve}emdelimaSredske,Stajkovce}i,sedamuka,skakojegdili,godinedveìvotaiikad.Gospodwai~uvaPomolihkvisve}euneseOzna~izvonasemojeDrugognalazina{naZvani~niop{tiniSeloUseluprvaSredskastanovni{tvoislamizaciji-stanovni{tvopravoslavno.Zanadimkuzaseokubra}aAlibiliPogra|evina

Najboqem srpskom teniseru zabrawen je ulazak u Australiju na tri godine, ali Alvarez tvrdi da su se okolnosti promenile

Mladi Birta{evi}i iz Melburna tra`e {ansu u Srbiji

^etvrtak 10. decembar 2020. 19^etvrtak 8. septembarPUTOPIS

Nada Haxi

Svuda pro|i, dedovini do|i

Peri} SREDSKA

Drugog avgusta 2022. godine u posteqi moje omiqene sobice u dedovskoj ku}i koja se nalazi u selu Sredska probudi me zvon zvona sa saborne crkve Svetog Nikole. Ozna~i praznik Svetog proroka Ilije i unese u srce radost praznika. Zasvetle{e sve}e i kandilo i u na{oj porodi~noj cr kvi Sv. \or|a, prostor zamirisa na tamjan. Pomolih se Gospodu i Svetom Iliji da ~uva ove bogomoqe, da ~uva Sreda~ku ùpu i na{ narod gde god se nalazio jer ruka Gospodwa nam je sada potrebna vi{e nego ikad. Osim tog zvuka koji se ~uje nedeqom i na dan nekog praznika, svi ostali zvuci ìvota u selu su zamrli unazad vi{e od dve decenije. Razlog tome je rat iz 1999. godine i svi doga|aji koji su potom usle dili, pogotovo pogrom srpskih svetiwa do kojeg je do{lo 17. marta 2004. godine. Zvani~ni podaci kaù da se selo Sred ska nalazi izme|u planina [are i O{qa ka, u kotlini gorweg toka reke Bistrice, u op{tini Prizren, KiM - a. Sastoji se od sedam zaseoka i to Bogo{evce, Pali~oj}i, Pej~i}i, Ra~oj}i, Kraj}i, Mila~i}i i Stajkovce a na rastojawu na nekih 5 km od Sredske, razbacani po planinskim pre delima nalaze se jo{ neka sela pa se po najve}em selu Sredska ~itav predeo na ziva Sreda~ka (Srete~ka) ùpa. U vreme kraqevine Jugoslavije ùpa je nazivana staromSelo[umadijom.seprviput pomiwe u poveqi cara Du{ana 1348. godine, kao metoh manastira Svetih Arhangela koji je od sela udaqen 9 km, mada po pretpostavkama postoji i rani je. U selu postoje ostaci crkve Sv. Petke, crkva Sv. \or|a, crkva Uspewa Presvete Bogorodice (obe iz 16. veka) i crkva Sve tog Nikole koja je sagra|ena 1875. godine. U selu su postojale i dve zgrade {kole i to prva iz 1868. godine i druga podignuta 1906. godine, uglavnom dobrotvornim pri lozima me{tana i jednim delom uz pomo} dru{tva Sveti Sava iz Beograda a na inicijativu Sime Andrejevi}a Igumanova, trgovca iz Prizrena koji je ina~e i ktitor prizrenske Bogoslovije. Sredska je pod tursku vlast pala padom Prizrena 1455. godine i sve do 1912. godi ne stanovni{tvo }e biti izloèno teroru i islamizaciji ali Sre~ani, zahvaquju}i tome {to su mu{karci (nosioci doma}in stava) odlazili na rad van sela (na pe~al bu - gurbet kako se to na sre~anskom kaè) nisu nikad primili islam, pa je stanovni{tvo u selu bilo i osta lo pravoslavno. Sa~uvali su i svoj autohtoni narodni govor i svoju prelepu koloritnu no{wu. Za vreme trajawa turske impe rije, u 16. veku, ta~nije za vreme vladavine Mehmed pa{e Sokolo vi}a dozvoqena je gradwa hri{}anskih bogomoqa pa su u to vreme podignute dve crkve. Jedna od tih je i crkva Sv. \or|a moje porodice Ra divojevi} (po nadimku roda Kaba{ovci) koja se nalazi u zaseoku Mila~i}i. Poro dica je ina~e po nekim podacima doseqe na iz Skadarskog Kaba{a iz Albanije a po drugim iz sela Sveti Patar (dana{wi Kaba{) u blizini manastira Sv. Petar Ko ri{ki (u kojem je u jednom periodu jedan Ra divojevi} bio iguman). Nekoliko ~lanova porodice se istaklo u raznim vojevawima, naro~ito Petko koji je bio dobrovoqac pri ruskoj vojsci kada su osloba|ali Bugarsku koji je nakon toga postao i ruski konzul. Borili su se i bra}a mog dede Blagoja (na solunskom frontu) i Jevta na zapadnom frontu. Obojica su ina~e pre toga oti{la za Ameriku. Tre}i Stanko je zavr{io neg de u Australiji. Ali moj deda a kasnije i moji roditeqi su bili ti koji su brinuli o imawu i porodi~noj crkvi. Po predawu za dobijawe dozvole za wenu gradwu 1530. godine, uslov je bio da crkva bude nià od turskog kowanika ali dovitqivi Radivojevi} se dosetio i cr kvu ukopao u zemqu pa ona gledana spoqa nije vi{qa od visine kowanika ali wena unutra{wost ima normalnu visinu. Crkva je gra|evina jednobrodne osnove sa spoqa jedva zaobqenom apsidom. Poluobli~asti svod i spoqne dimenzije koje neznatno prelaze duìnu od 5 metara i {irinu 3 metra i izrazito visok kvalitet fresaka ~ine crkvu najstarijim i i najzanimqivi jim spomenikom kulture u ùpi. Neznat ni ìvopis nije se obazirao na razmere gra|evine ve} je u zoni ispod slikanih arkada prikazao izvanredno modelovane likove Sv. Vra~a i Svetih ratnika, ìvo pisane u plemi}ku ode`du. U malenu ni{u oltara smestio je Slu`bu Arhijereja i poprsje Bogorodice sa an|elima, i levo arhi|akona Stefana. Karakte risti~na je po tome da su freske ra|ene na blatnom malteru sa kru pnom plevom. Tako|e po predawu freske su prenete iz manastira Svetih Arhangela kada je on opu steo i sru{en a od wegovog kamena i mermera je Sinan pa{a napravio svoju xamiju koja i danas dominira Prizrenom.Ucrkvise ~uva i jedan kameni sve}wak, tako|e iz manastira, u kojem i da nas palimo sve}e. Tu se do rata nalazila i stara, prelepa kadionica i ikona majke Bo`je u duborezu. Vlasni{tvo je srpske pravoslavne crkve i nepokretni spomenik kulture od posebnog zna~aja. Ova crkva moju porodicu je u selo vratila iako su nam roditeqi proterani iz ku}e u Prizrenu, iako je u samom selu Srbima bio zabrawen povratak sve do 2003. godine. Roditeqi koji su se posledwi iz po rodice brinuli o crkvi su svoje ìvote zavr{ili u [vajcarskoj, kod svog sina, tuguju}i za rodnim krajem. Hvala Gospodu moj brat Slavi{a, sa svojom porodicom, je najpre obnovio porodi~nu crkvu, a potom i dedovsko imawe i to je sada iz godine u godinu mesto na{eg povratka, mesto raznih susreta i de{avawa. Samo da zvono na sa bornoj crkvi Svetog Nikole ne prestane da zvoni jer u zaseoku Mila~i}i, gde se nala ze i jedna i druga crkva, stalno ìvi samo jedan stanovnik (èna preko 70 godina) i povremeno mu{karac koji rukuje zvonom. Ostali dolaze s vremena na vreme i oko ve}ih praznika. -

Nikada nije razmi{qala o odlasku u Rusiju, ali su je odre|ene okolnosti navele da svoje studije zapo~ne tamo.

Na pitawe kako mladi ìve tamo od kada je po~eo rat, kaè da politi~ka de{avawa ne uti~u preterano na wihov ìvot, ali da su svi svesni situacije. „Iako se pri~a da su mladi liberalni i okrenuti ka Zapadu, oni i te kako vole svoju zemqu i veliki su rodoqubi. Odlazak za padwa~kih brendova iz Rusije nije uticao ni malo na ìvot qudi jer Rusi imaju svoje alternative za sve, ~ak imaju i svoju verziju Mekdonaldsa i svoje dru{tvene mreè“, kaè mlada glumica.

XOZEFUS DEJVIS IDE NA DO@IVOTNU ROBIJU

20 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. SRBI U SVETU

„Htela sam da studiram glumu u Srbiji ali po{to nisam pro{la prijemni na FDU, saznala sam za program ruskog stipendirawa i uspela sam da dobijem stipendiju“, ka`e ona.

Ka`e da je `ivot tamo dosta druga~iji i da joj je u po~etku bilo te{ko da se navikne na kulturne razlike.

ISPOVEST SRPKIWE IZ RUSIJE:

Lidija Milovac (21), iz Beograda, studentkiwa je glume na ruskom Univerzitetu za film i televiziju u Sankt Peterburgu.

Ka`u da su mladi okrenuti Zapadu, a oni su veliki rodoqubi i imaju sve svoje!

„Cene avio karata su postale papreno skupe i to me je primora lo da prona|em neki alternativniji put. I{la sam autobusom do Estonije, {to sada mnogi Rusi rade, odatle sam i{la avionom do Milana, zatim avionom do Bawa Luke. Putovala sam dva dana ali boqe i to nego da dajem vi{e od 1000 dolara za kartu“, obja{wava.

Posle emotivnog dvosatnog saslu{awa, koje je ~ak i isku snog tuìoca za ubistva dovelo do suza, Xozefusu Dejvisu je na re|eno da provede ostatak ìvo ta u zatvoru, jer je 2021. godine u zimu ubio mladog ~oveka Milana Lon~ara, dok je ovaj {etao svog psa u nasequ Breveritaun. Tokom saslu{awa u petak, su dinica Barbara A. Mekdermot pro~itala je 25 pisama koje su poslali porodica i prijateqi u kojima se detaqno opisuje kako je Lon~areva smrt uticala na wiho ve ìvote. Svi su ga opisali kao bri`nog i punog qubavi, „najboqu osobu koju su ikada upoznali“. Jelena Lon~ar (28) rekla je da od bratove smrti nije mogla da radi vi{e od 20 sati nedeqno. Prodala je svoju ku}u u Breveri taunu nakon zlo~ina i, zajedno sa drugom porodicom i prijateqima, odselila se iz Filadelfije. - Bol i strah od nasiqa i smr ti su previ{e jaki da bih podnela ìvot u Filadelfiji – rekla je Jelena Lon~ar. Na ovaj na~in su mediji u Fi ladelfiji informisali jav nost o ubici mladog Srbina. Na saslu{awu i izja{wavawu o krivici ubica Dejvis je pokazao malo emocija dok se pojavio na sudu preko Zum platforme iz in dustrijskog popravnog centra u Filadelfiji. Zurio je u kameru i, povremeno, zevao. U zavr{noj re~i rekao je da je nevin i da su ga porotnici „proglasili krivim na osnovu ode}e“. Wegova rasa je, rekao je, mo`da odigrala ulogu. - [teta je da jo{ jedan crnac, mladi mu{karac, gubi ìvot zbog sistema - rekao je on - To je jo{ je dan beli sudija, bela porodica, beli tuìlac i jo{ jedan crnac. Xozefus Dejvis je osu|en za pqa~ku i drugostepeno ubistvo mladog Srbina. Milan Lon~ar je imao svega 25 godina. Ro|en u Vej nu, u porodici Zorana Lon~ara iz Batajnice i Ejmi Launsberi. Bio je diplomac univerziteta Tem pl i tek zaposlen kao stru~wak. Dejvis je sredinom januara 2021. pucao u Lon~ara nakon {to je po ku{ao da mu ukrade nov~anik, a zatim je pobegao sa sau~esnikom dok je Lon~ar leào krvare}i na ulici.Ubistvo, koje se dogodilo na uglu ulica 31. i Xezefus snimqe no je video - snimkom za nadzor, {to je bio kqu~ni dokaz na Dejvi sovom dvodnevnom su|ewu. Iako tuìlac nije imao o~evice zlo~i na, rekao je da se na snimku vidi kako ubica nosi prepoznatqive cipele i blistavi kai{. - Nikada ne}ete zaboraviti taj kai{ i te patike - rekao je tuìlac Xoan Peskatore – Sre}na sam {to je porodica Lon~ar do bilaDejvisovpravdu.advokat, Daglas Do lfman, poku{ao je da ubedi poro te da snimak nije dovoqan dokaz da se dokaè da je Dejvis bio re volvera{ i puca~. Nazivao je ove dokaze posrednim, jer nije bilo fizi~kih dokaza koje povezuju Dejvisa sa Tuìociubistvom.sutraìli da Xoze fusa Dejvisa sud osudi na smrt za ubistvo prvog stepena, tvrde}i da je namerno ubio Milana Lon~a ra pucaju}i mu u grudi. Porotnici su, me|utim, glasali da se Dejvis osudi za ubistvo drugog stepena, jer se ubistvo dogodilo tokom drugog krivi~nog dela, pqa~ke mladog Srbina. Milan Lon~ar je upucan jedan blok od svoje ku}e u Breveritaunu i samo nekoliko blokova od mesta gde je ubica Dej vis ìveo. Lon~ar je dobio metak u grudi i sru{io se na ulici, dok su wegovi napada~i pobegli. - Ubica Xozefus Dejvis je bio na uslovnoj slobodi zbog pret hodne pqa~ke u vreme ubistva i ~ekao je su|ewe po optu`bama za kra|u automobila i napad na ~uvara u zatvoru. On je pu{ten iz zatvora dve nedeqe pre nego {to je Lon~ar ubijen, {to je navelo kriti~are da se zapitaju kako su kancelarija okru`nog tuìoca Larija Krasnera i gradski sudo vi re{avali te slu~ajeve i da li je druga~ije dono{ewe odluka moglo da spre~i zlo~in – pita se Nikola Lon~ar, ro|ak ubijenog Srbina iz Filadelfije. Oba zlo~ina, pqa~ka i ubi stvo Milana Lon~ara, nose automatske doìvotne kazne robije za pqa~ka{a i ubicu Xo zefusa Dejvisa. Wegov sau~esnik nije prona|en. Sudija Mekdermot je osudila Dejvisa na doìvotni zatvor bez mogu}nosti uslovnog otpusta, obaveznu kaznu u Pensi lvaniji za ubistvo drugog stepe na. - Mala je to uteha za na{u porodicu, jer je Milan stradao potpuno nevin od suludog ubice – izjavio je stric Nikola Lon~ar, iz Filadelfije.

mladog

U SAD potvr|ena kazna ubici Milana Lon~ara, Srbina iz Filadelfije

„Mladi su navikli da odrastaju u dru{tvu u kom su prisutne politi~ke podele i ne ose}aju velike posledice ovoga {to se sad de{ava. Jednostavno nemaju drugi izbor nego da prihvate stawe takvo kakvo jeste. Za wih je i ranije bilo normalno da ne putuju previ{e jer da bi pre{li granicu, moraju da vade novi paso{ koji je specijano napravqen za to“, pri~a Lidija. M. T.

Bez obzira na sve probleme, ona se ose}a kao da je Sankt Pe terburg pravo mesto za wu.

„Obogatila sam svoj ìvot novim znawima i prija mi ta homoge nost koju ruska kultura unosi u moj ìvot“, kaè Milovac.

„@ivot u Rusiji je dosta druga~iji i raznovrsniji nego u Srbiji. U po~etku mi je trebalo dosta vremena da se priviknem na wihov mentalitet i na kulturu, pogotovo sada, kada su se neke stvari zbog rata drasti~no promenile. Najvi{e pote{ko}a sam imala oko finansija, jer novac iz Srbije nikako nije mogao da mi stigne zbog sankcija koje su uvedene. Bankomati nisu radili jedno vreme, online kupovina nije bila mogu}a, kao i bilo koja vrsta transak cija. Trenutno samo razmi{qam o trodnevnom putu nazad, jer je u ovom trenutku do Rusije jako te{ko do}i“, navodi.

Ve}ina avio kompanija zaobilazi Rusiju, pa je prava avantura sti}i do we.

Lopu{inaMarko

Na zavr{enoj 29. po redu Sr bijadi u Akronu pobedni~ki pe har u najva`nijoj, OPEN katego riji, odnela je ekipa “Republike Srpske” iz ^ikaga, koja je u jednoj od najboqih finalnih utakmica u istoriji ovog tradicionalnog turnira pobedila Ujediwene Srbe iz Milvokija sa 4:1. Zavr{ne bitke u Ohaju, po lufinalne i finalne utakmi ce, odigrane su u vrlo te{kim vremenskim uslovima, po ki{i koja je padala skoro ceo dan. To, me|utim, nije omelo organizato re iz FK “Gavrilo Princip” i pa rohijane crkve Svetog arhan|ela Mihaila iz Akrona, kao i wihove goste, fudbalere ~ak 37 ekipa koje su se okupile na turniru, da ga uspe{no privedu kraju. Pehare pobedni~kim ekipa izme|u ostalih dodelqivao je i Milo{ Degenek, reprezentati vac Australije i igra~ ameri~ke profesionalne MLS ekipe Co lumbus Crew U ostalim kategorijama, pobe de su odneli slede}i timovi: l Do 10 godina: Gavrilo Prin cip (Akron) l Do 12 godina: Gavrilo Prin cip (Akron) l Do 14 godina: Kara|or|e (Klivlend) l Preko 30 godina: Kara|or|e (Klivlend) l Preko 40 godina: Ujediweni Srbi (^ikago) l Preko 50 godina: Kara|or|e (Klivlend)Poop{tem utisku najboqe organizovana Srbijada do sada okon~ana je velikim slavqem, a u wemu su u~estvovali svi, i po bednici i gubitnici i doma}ini. (doPrincipa"ekipepobedni~ke~lanovimasa"Gavrila10godina)

ZAVR[ENA SRBIJADA 2022: Ekipa Republike Srpske iz ^ikaga uzela pehar, pobednici slavili sa gubitnicima! Degenek

AUSTRALIJA

Samo nekoliko dana nakon {to je Linet Doson nestala, be bisiterka se uselila u wihovu ku}u. On je prijavio nestanak su pruge nakon {est nedeqa. Ovaj slu~aj vratio se u ìù javnosti nakon {to ga je novinar Hedli Tomas istraìo u podka stu The Teacher's Pet. U podkastu su iznete tvrdwe da je Doson, koji je bio nastavnik u sredwoj {koli, imao aferu sa 16-go di{wom u~enicom u vreme kada je wegova supruga nestala.

Kris Doson progla{en je krivim za ubistvo svoje supruge pre 40 godina

Hiqade Ukrajinaca je ubijeno i ruske snage su optu`ene za ratne zlo~ine od po~etka invazije u februaru. Kriti~ari ka`u da je delo ~iji je na ziv igra re~i na engleskom - Peace Be fore Pieces (Mir pre komadawa) - la`no predstavqa da obe strane imaju istu moralnu odgovornost.

Australijski novinar re{io ubistvo staro 40 godina

^etvrtak 10. decembar 2020. 21^etvrtak 8. septembar

brojnih

êtrdeset godina trebalo je australijskom pravosu|u da ra svetli nestanak Linet Doson. Iako weno telo nikada nije pro na|eno, za ovaj zlo~in krivim je progla{en wen suprug Kris Doson i to zahvaquju}i istrazi novinara u popularnom podkastu koji se bavi zlo~inima. Presuda biv{em ragbisti Krisu Dosonu usledila je nakon decenija spekulacija o nestanku wegove supruge Linet u januaru 1982. Weno telo nikada nije pro na|eno, a nije bilo nikakvih ne posrednih dokaza o eventualnom ubistvu.Kris Doson je za ubistvo op tuèn tek 2018. i to nakon {to je podkast koji se bavi zlo~inima analizirao ovaj slu~aj. Tada je utvr|eno da je on imao aferu sa bebisiterkom, {to je pokrenulo novuSadaistragu.74-godi{wi Kris Doson je negirao da je po~inio ubistvo, ostav{i pri svom iskazu da je ona napustila wega i wihovo dvoje dece kako bi se, verovat no, pridruìla nekoj religijskoj grupi.Sudija Ijan Harison rekao je da su dokazi bili ubedqivi. Utvr|eno je da je on bio opsednut bebisiterkom tinejxerkom i da je èleo wome da zameni svoju suprugu.Postao je o~ajan kada wegovi prethodni planovi da napusti svoju ènu nisu uspeli, a bebisi terka je èlela da okon~a afe ru.

Taj podkast je osvojio najvi{u australijsku novinarsku nagradu i vi{e od 30 miliona puta je pre gledan, nalazio se u vrhu listi u Ujediwenom Kraqevstvu, SAD, Kanadi i na Novom Zelandu.

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvali tetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711 Care Stara~ki dom ALGESTER LODGE Daje uslugukvalitetnuod1970.godine

Slika na zidu veli~ine tri sprata u Australiji prikazuje dvojicu vojnika u uniformama kako se grle Australijski umetnik je prekre~io uli~ni mural koji pokazuje ukrajinskog i ruskog vojnika kako se grle, posle brojnih negodovawa zajednice. Umetni~ko delo u Melburnu pro movi{e mirno re{avawe sukoba dve zemqe, ka`e umetnik Piter Siton. Drugi povezuju sliku na zidu od tri sprata sa ruskom propagandom. Siton - poznat kao CTO - izvinio se za sopstveno delo, navode}i da je bilo „nespretno" i da „nije mislio da }e ga qudi tako lo{e prihvatiti".

RENTON FAMILY TRUST Aged

Australijski zvani~ici uputili su upozorewe poplavama razorenim regioni ma u Novom Ju`nom Velsu i Kvinslendu da se pripreme za jo{ gore padavine i oluje u narednimSaveznimesecima.ministar za vanredne situ acije Marej Vat poru~io je stanovni{tvu da “bude spremno” za nove poplave, dok vlada premijera Entonija Albanezea radi na uvo|ewu reformi za isplatu nov~ane pomo}i pogo|enima katastrofom. Biro za meteorologiju saop{tio je da se predvi|a da }e poplave predstavqati najve}i rizik od prirodnih katastrofa u narednim mesecima, mnogo ve}i nego po `ari ili toplotni talasi {irom zemqe. Kako se navodi, naro~ito }e u isto~nim dr`avama vreme biti veoma vla`no, uz obilne ki{e i grad. Glavni klimatolog Biroa Greg Bra uning rekao je da “postoji veoma visoka mogu}nost padavina daleko iznad prose ka” du` cele isto~ne obale. Kako je upozorio, po{to u mnogim od ovih oblasti ve} postoje velike koli~i ne vlage u tlu, dodatna ki{e ne}e mo}i da se apsorbuje ve} }e umesto toga po~eti da se uliva u reke, {to }e izazvati nove poplave. Australijski zvani~nici upozorili gra|ane da se pripreme za nove poplave

„[ta bi qudi mislili kada bi se na muralu grlili silovateq i `rtva?", navodi se u saop{tewu Stefana Roma niva, jednog od ~elnika Australijske federacije ukrajinskih organizacija. „Poku{aj da se bude fer i prihvati la`na pri~a o tome da je 'mir sve {to nam treba' u ovom slu~aju podràva zlo".Ukrajinski ambasador u Australiji Vasil Miro{ni~enko kaè da je to „izu zetno uvredqivo za sve Ukrajince". Australijska umetni~ka organizaci ja Umetnost za Ukrajinu (Art4Ukraine Au stralia) kaù da su bili zabrinuti zbog ovog dela i pre nego {to je po~eto i da su bili {okirani kad su videli kakvo je gotovo.Siton je, kaè, ostao do tri sata posle pono}i u ponedeqak kako bi pre kre~io„Ovajmural.mural me je ko{tao 2.000 do 3.000 dolara.... Ne bih ga radio i po tro{io 10 dana crtaju}i da sam mi slio da }e to povrediti qude", rekao je umetnik u ponedeqak australijskom javnomTadaservisu.jeistao u odbranu sopstvenog dela, navode}i da i daqe veruje da je bilo korisno i „da su mnogi qudi shva tili„Aliporuku".o~igledno postoji kontingent qudi koje }e ovo povrediti i mo`da im biti traumati~no, a to nije ono {to èlim da postignem svojom umetno{}u", rekao je RanijeSiton.prikupqeni novac za umet ni~ki rad sada }e uplatiti u humani tarne svrhe, dodao je.

Australijski umetnik primoran da ukloni mural gde se grle ruski i ukrajinski vojnik posle kritika

KO JE JOKI]EVA @ENA

Qubav na prvi pogled, po~etak bio te`ak

Natalija i Nikola iz sredwo{kolskih dana Rediteq Emir Kusturica je 1981. godine, posle zapaènih TV filmova "Bife Titanik" i "Nevjeste dolaze", snimio svoj debitantski dugometra`ni igra ni film "Sje}a{ li se Doli Bel", koji je ostao zabeleèn kao vrh na{e kinematografije. Za naslovnu ulogu je izabrao stu dentkiwu glume Qiqanu Blago jevi}. Ostalo je istorija filma. Vi{e od ~etrdeset godina ka snije, Kusturica se sreo sa svo jom Doli Bel (a vi|ali su se i u me|uvremenu, Blagojevi}eva je igrala i u wegovom "Zavetu") u ûrugu, da bi Centar film sni mio dokumentarac o Qiqani Blagojevi}, koji je deo Nagrade "Pavle Vuisi}", za doprinos srp skojRazgovorkinematografiji.jedelimi~no "u{ao" u monografiju "Gluma~ki mara ton Qiqane Blagojevi}", koja je tako|e deo pomenute nagrade, koju dodequje Udruèwe film skih glumaca Srbije. Rado i uzbudqivo, Kusturica se prise}ao vremena, u kome je nastao kultni film. "Pa, {ta je bilo te, 1981. go dine?... Ona je bila sasvim dru ga~ija od vremena u kome smo ìvjeli. I zato je se sje}amo ne samo zbog filma 'Sje}a{ li se Doli Bel', nego zato {to je to vrijeme obilovalo doga|ajima...

Qubav izme|u Nikole i Natalije podse}a na najlep{i romanti~ni film Amerika bruji o wegovom ne stvarnom rekordu, a veliku po dr{ku Nikoli Joki}u i vetar u le|a daje mu supruga Natalija. Wihova qubavna pri~a po ~ela je 2013. jo{ u sredwo{kol skim danima. - Upoznali smo se preko za jedni~kih drugara. Moje dru{tvo i ja smo izlazili u kafi} koji je radio do pono}i, a kad bi se zatvorio, sedeli smo na klupi ispred. Jedne ve~eri sam bio sa drugarom i onda je do{la i Nata lija.-Dopala mi se ~im sam je vi deo, ali nisam joj to odmah rekao, ve} smo se dru`ili narednih pola godine, mo`da i du`e. Sve to vreme sam skrivao emocije. Kad sam joj prvi put rekao da mi se svi|a, nisam dobio nikakav odgovor. Mudro je pre}utalaprise}a se Nikola. Naime, Natalija Ma}e{i} je pored qubavi svaki slobodan trenutak posvetila obrazovawu, a u Americi je diplomirala psi hologiju na Metropolitan Stejt univerzitet.Uperiodu kada su zapo~eli vezu, Nikola je igrao u Srbiji, u klubu Vojvodina Srbijagas, dok je Natalija upisala studije u Ame rici.-I{ao sam u sredwu ekonom sku {kolu, a Natalija je trebalo da po|e za Ameriku, ve} je bila upisala psihologiju na “Seminole State Collegeu”. I bukvalno dva meseca po{to smo po~eli da se zabavqamo ona je otputovalaispri~ao je ko{arka{ svojevre meno.Naime, u jednom momentu se pri~a o tome kako je Nikola iz gubio voqu za ko{arkom jer je upravo u tom momentu wegova de vojka, Natalija oti{la na studi je uKadaAmeriku.sesre}ni par spojio, sve mu je krenulo od ruke.

Ono {to je bilo dobro, mi smo se tada ve} sje}ali pro{losti! I u toj pro{losti pronalazi li upravo te znake, u kojima su porodica, ono {to je danas na udaru, kao i na{i o~evi, koji su u patrijarhalnom dru{tvu, bili generatori svih dobrih i lo{ih stvari, zapravo proizvodili ku}nu dramu... Mi smo otkrili da po stoje ìvi qudi, i da u socijal nim sredinama, kao {to je bilo Sarajevo, postoje uzori. Kao {to su sveci nekad bili uzori za te qude, tako su glumci, striptizete i sve {to je danas eksplodiralo u ovom svijetu, bili uzori za tu periferiju i za te qude, koji su ìvjeli pu nim pulsom... A {ta se doga|alo kod dje~urlije? Upravo ono {to se dje~aku Dinu desilo, kada je u wegovu krletku stigla Doli Bel, dakle Qiqa Blagojevi}, koja je do{la da mu promijeni ìvot. I ne samo wemu, nego ~itavom kra ju... Vrlo je te{ko bilo odabrati Doli Bel. Izbor je pao na tebe, jer je, izme|u ostalog, ideja bila da neko, ko ima lice sa one bom bowere '[umadija', koja je tada bila, ima ne{to tako ìvo, {to moè impulsima da pobudi taj jaki doìvqaj... Qubav nika da nije do kraja otkrivena, a to neotkriveno vodi qude kroz za jedni~ki ìvot. Posebno u slu~a ju nasilnog dovo|ewa u grad i pravqewa od jedne ène prosti tutke, govori o postojawu quba vi, koja je ja~a i od prostitucije, i od nasiqa, koje je provedeno nad tom Doli Bel. I mislim da si ti to uspjela." U ìvom razgovoru, na obali Tise, Qiqana Blagojevi} se pri setila kako okolnosti, koje su ih spojile, tako i nedavnog raz govora sa direktnim partnerom, Slavkom [timcem: "Meni je fantasti~no, da si ti jedan od retkih rediteqa, s obzirom da je to tvoj prvi dugo metra`ni film, koji nije pravio kastinge za glumce. Ono {to si uradio, a to je dokaz da si re diteq koji veruje u sebe, kad si do{ao na fakultet da vidi{ nas, glumce, traìo si samo moje fotografije iz detiwstva. I re kao si, da ~ovek ne moè da se bavi umetno{}u, ako nije imao neki problem u detiwstvu. I da te{ki trenuci u ìvotu oboga te ~oveka... Pre neki dan, kada sam, za ovu priliku, razgovarala sa Slavkom [timcem, mi smo se sloìli da je 'Doli Bel' najboqi film u na{oj kinematografiji. Jer je krenuo od li~nog, a dosegao je univerzalne stvari. Desilo se da smo oboje bili deo toga..." Emir Kusturica je prokomen tarisao, da je najdragocenije u wihovom filmu to {to je bio i ostao - originalan! ... I razgovor je tekao kao reka, prvi put su se pomiwale "insajderske" infor macije sa davnog snimawa, dvoje "zaverenika" su pleli pri~u svog i na{eg ìvota, ispri~anu jezi kom "industrije snova". R. N.

Scena iz filma "Sje}a{ li se Doli Bel"Qiqana Blagojevi} i Emir Kusturica (Foto Iz monografije)

Glumac Aleksandar Sre}kovi} Kubura sve vi{e slobodnog vremena provodi na svom imawu u selu Ratina, koje se nalazi u blizini Kraqeva. U Beograd dolazi samo kada ima poslovne obaveze i trudi se da svaki slo bodan trenutak provede daleko od gradske vreve. Glumac ovih dana pe~e rakiju, ali i crvenu papriku, verovatno spremaju}i zimnicu. Kubura ta ko|e priprema drva za zimu. Ina~e, Kubura u ovom selu ve} nekoliko godina sa svojim kumom proizvodi rakiju od razli~itog vo}a i vina, ali u limitiranim serijama.-Uskoro bi trebalo da po~ne mo da pripremamo kajsije, jabuke, duwe i {qive za rakiju, ali i proizvodwu vina. Za jedno dvetri godine planiram da sa kumom otvorim malu butik destileriju, a onda i vinariju, a u planu je i da napravimo etno-selo u Rati ni, gde je u{}e Zapadne Morave u Ibar. Imam 49 godina i ose}am potrebu za mirnijim `ivo tom, `ivotom koji nije li{en te{kog rada ve} stresa. Fizi~ki rad me jako opu{ta, pogotovo kada posle napora dobijem kon kretan proizvod - rekao je on.

Pobegao iz BG-a na selo, pe~e rakiju

Nikola je ubrzo oti{ao u Ame riku da igra za Denver, gde se po novo spojio sa Natalijom. Ven~a li su se 2020. godine u rodnom gradu ko{arka{kog reprezen tativca Srbije, Somboru, a pri stup hramu Srpske pravoslavne crkve je, kako su pisali mediji, bio pod nadzorom obezbe|ewa i samo odabrane zvanice mogle su da pri|u dok je obred crkvenog ven~awa trajao. U septembru su postali ro diteqi }erkice Ogwene, a ovo je samo dodatno u~vrstilo wi hovu qubav koja traje jo{ od sredwo{kolskih dana. Wihova veza privukla je pa`wu i ameri~kih medija. Za Nataliju kaù da je pravi oslo nac i devojka koja svuda putuje sa Nikolom, a o wima se ~esto govori kao o divu i pal~ici. Na posledwem merewu je izmereno da je Nikola visok 213 centime tara, dok je wegova supruga viso ka 173 Qubavcentimetara.izme|uNikole i Nata lije podse}a na najlep{i roman ti~ni film. Za sve ove godine, supruga najboqeg ko{arka{a ~uvala je wihovu intimu, i retko se ogla{avala u medijima, ali tra~ak wenog privatnog ìvota moèmo videti na dru{tvenim mreàma. Jasno je da voli modu, putovawa, kowe i sitnice ba{ kao i wen Velikisuprug.Me{a Selimovi} je rekao "Ko proma{i qubav, pro ma{io je ìvot". Ova re~enica najboqe opisuje Nikolu Joki}a, jer gledaju}i dokumentarac o wemu, shvatili smo dve stvari: Nikola Joki} je u ranoj mladosti dobro odabrao, i ènu i zani mawe. M. T. ?

LICE SA BOMBOWERE "[UMADIJA": Qiqana Blagojevi} i Emir Kusturica o f ilmu "Sje}a{ li se Doli Bel"

22 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. SVET POZNATIH

Vodenice, pomeqare, zastale su i ne rade, pamte breze qubavi stare, pri~aju {apatom devojke mlade. Sabori, posela, pesme na k’ok’ok’oDeline`nak’oaZrikavci,apoqupci,uranku,veseqa,sadsmonarastanku.frule,tine}e{do}’,jesewatuga,jemoravskano}.nasdaqina,Moravskaduga,tihamoravskano},jesewatuga.

kinematografiji.razgovaralaobogadaImojereseimaoIdakadasmosenajboqidosegaoDesiloseprokomennajdragocenijeubioirazgovorsuseinfordvojesvogjezi Kusturica

GORDANA SLAVKOVI]: Pola devet Pozvao ju je da se popnu na krov ki noteke. Uli~ni pas je uporno zavijao. Taj zvuk joj nije smetao. Podse}ao ju je na najboqeg prijateqa kojeg je le tos izgubila. Od tada joj ne smetaju ni kom{ijske sva|e, ni ka{wewe auto busa, ni ki{a bez ki{obrana.

HALIL XUBRAN: Mudar kraq Jednom davno, u dalekom gradu po imenu Virani, stolova{e kraq koji be{e i mo}an i mislen. I pla{a hu ga se zbog mo}i wegove, a voqahu ga zbog mudrosti. E, sad – u srcu tog grada nala`a{e se bunar ~ija voda be{e hladna i prozirna poput kristala, iz kojeg se me{tani napajahu, pa ~ak i kraq i svita wegova, jer ne be{e drugog bunara sem tog. No}i jedne, kad svi pospa{e, ve{tica neka do|e u grad i usu u bunar sedam kapi nekakve ~udne te~nosti, i re~e: „Od ovoga ~asa, onaj ko bude pio iz ovog bunara posta}eNarednoglud.”jutra svi me{tani, izuzev kraqa i komor nika, pi{e s bunara i polude{e, kao {to ve{tica pro kaza.Tokom tog dana qudi u tesnim ulicama i trgovima ne ra|ahu ni{ta do {to {aputahu jedni drugima: „Kraq je lud. Na{ kraq i wegov komornik izgubi{e razum. Svakako da nama ne mo`e vladati ludi kraq. Moramo ga zbaciti s prestola.” Te ve~eri kraq naredi da se zlatni pehar napuni vodom iz bunara. A kad mu je pehar donesen, on pi, i dade komorniku svom da pije. I u dalekom gradu zvanom Viram bi prire|eno ve liko slavqe jer kraq i komornik wegov povrati{e razum.

On je zapodenuo razgovor o rat nom dokumentarcu ~ija se premijera bli`i. Glas mu je drhtao od ushi}enosti. Govorio je o omiqenoj temi devojci iz svojih snova. Dok je on pri~ao o kori{}enim lo kacijama i zvonkom glasu potpukov nika, ~inilo se da wen pogled broji zvezde. Ne spu{taju}i pogled, pitala ga je:„[ta misli{, da li posle bola ~ovekova tolerancija opada ili ra ste?“ O~aran saznawem da pomno prati wegovo izlagawe, odgovorio joj je da tolerancija tih vojnika zasigurno jewava.Zasmejala se. Popeo se bez lifta ponesen uzaludnom nadom. Jo{ jednom je pogledala obasjano mesto gde wen izgubqeni prijateq sada pripada i rekla mu da `uri. Nije stigao ni da trepne. Opravdala se mi{qu da bol prouzrokuje nehaj. Zapitala postoji li razlika izme|u nehaja i oholosti i ubrzala korak.

DU[AN DOJ^INOVI]

vina vinorodnih krajeva, {to spavaju u zemqanim sudovima ili gluvim za breklim ba~vama koje ne odgovaraju na kucawe, ~uvana kao eksploziv ili tajna re~. Seosko vino koje nema u svetu imena, nego samo nadi mak bez slave. Pleme nito vino koje se polako i pobo`no prinosi stolu. Sirotiwsko vino koje rad ni~ke ène donose sa ru~kom svojim muèvima na gra|evini, koje se pije iz fla{e i iza koga se nadlanicom leve ruke bri{u vla`ni brkovi. Opasna vina na{e mladosti, uboga, la`na, divna vina |a~kih godina, koja su bila samo slika na{ih unu tra{wih pijanstava i zanosa i koja su pro{la sa tutwem na{eg pulsa i {umom na{e krvi ne povratno u zaborav, gde im je i mesto. Uspomena na jedno od tih vina ostala je ipak u meni, i no sim je kao toplinu sopstvenog tela kroz brze promene doga|aja i hitrih godi{wih doba. Na jednom ostrvu u Sredoze mnom moru ostala mi je nedopije na dokraja te{ka ~a{a, na stolu od kamena. I danas, posle mno go vremena, ja mogu da zagledam u tu {iroku ~a{u i da na sjajnoj povr{ini vina vidim pergolu sa okrajkom neba i da naslutim ìv i nejasan odraz moga lica i pored sebe seosku devojku koja govori glasom iz grudi, po pravqaju}i kosu i izviwavaju}i se: »Imamo samo sira, hleba, maslinki i vina.« - U to malo svetle te~nosti - koliko grob da se prelije - {to je ostalo iza moje utoqene è|i, ja sam nekad mogao da utopim ne samo sve {to jesam, {to sam bio, video i znao o ìvotu, nego i sva vina ovoga sveta i svet sam sa svima prome nama i svima stvorovima i qudi ma, ìvim, pomrlim i nero|enim. Dug dan na letwem moru, vino, hleb, maslinke, i nasmejana èna sa toplim glasom koji do lazi iz grudi. Pa to je bilo mnogo vi{e nego {to je meni izgledalo da treba za moj kratak vek bez ra~una.

no}Moravska

Deset dana u [paniji kao zrnca peska klize sa dlana. Deset dana u Kostol cu se kao kamewe te{ko po meraju. Preko no}i kameni to~ak meqe misli i {kripi sve do Pretposledwisvitawa. dan se jedva doteturao do svesti. Ve} je postao prazni~no u{togqen. Ni{ta ne sme da se radi, ni{ta se ne po ~iwe, ni{ta se ne pokre}e. Nijedna ru`na misao ne sme da se Kadza~ne.kre}u? Kad }e nam se javiti? [to se ve} ne javqaju? Da li su se tebi javili? Verovatno nemaju internet. Mo`da {etaju? Mo`da su na plaì? Mo`da odmaraju? Mo`da im cvr~ak ne daStrpqewemira? puca. [aqem poruku, pa {ta bude. „Kad kre}ete?“ „U pola devet.“ Misli se vra}aju u ko losek. Ruke i noge kre}u se ka svojim obavezama. Mozak kaska za wima. Ima vreme na da se ubrzaju lepe èqe. Treba samo da se zaspi i sawa ne{to lepo. Sun~ano jutro bri{e sve dnevne obaveze. Ispod sva kodnevne kolote~ine pro viruje raspored de{avawa u [paniji: ustaju… spre maju se… kre}u… stiù na aerodrom… Stop. Vi{e se ne zami{qa i ne raz mi{qa. Pola devet je. Mi sli se kre}u ka stvarnosti. Treba kupiti hleb. Ni{ta ne}u spremati za ru~ak. U{u{ka}u se ispod pokri va~a.Mo`da je ve} trebalo da slete. De{ava se da avio ni kasne. Cvr~ak se mo`da uznemirio.Krevet se pretvara u mraviwak, pokriva~ u bodqikavo prase. Misli su odavno iza{le iz kolo seka i jurcaju bez kontro le. Vrte se u krug kao na ringi{pilu. Teroristi? Proma{en avion? [trajk na aerodromu? Zabo ravqen prtqag? Uspavali su se? Neko se razboleo? Ne daj, Boè, povredio? Gde su? Kako su? [ta se de{ava? [ta sve rodi tequ ne padne na pamet! I ludost i glupost bez gra nica. Stariji qudi kaù: „Ono {to ti majka pomisli, da ti Bog ne da.“ Borim se da iskqu~im mozak. Vesti sam odavno Ukqu~i}uiskqu~ila.nekogkoje u istom sosu. „[ta radite?“ Nasmejan glas odgovara: „Evo, pijemo kafu.“ Lampica po~iwe da svetluca. „Koli ko se to putuje od [panije do Srbije?“ „Pa negde oko sat i po.“ „Pa {to ih jo{ nema? Evo, sad je popodne.“ „A, pa nisu oni jo{ krenuli. Kre}u u pola devet ve~e ras.“ „ Da, da, ve~eras.“ Kameni to~ak za{kripi i krug po~iwe od po~etka.

Mislim o svakida{wim obi~nim stvarima i o radosti ma koje imamo od wih. Mislim o vinu. U ovom trenutku ne znam {ta su pesnici rekli ni {ta mu dri qudi misle o wemu. Ono {to pesnici govore to je ko vetar, a o mi{qewu qudi ne vredi voditi ra~una, jer se ne `ivi od mudrih qudi ni zbog mudrih qudi, nego mimo wih i protiv wih. Ja govo rim samo o stvarnim radostima koje su ve~ite, jer su jednom po stojale. Sve ono {to ja slavim ovim recima, pro{lo je jednom kroz moja ~ula i moju svest, obra dovalo me i okrepilo i ostavi lo mi misao o sebi kao jedinu stvarnost. Jedna od tih stvari je i vino.Idu}i unazad u se}awu, ne mogu da vidim otkad nosim we govu sliku i izgovaram zvu~nu re~ koja ga ozna~ava. To nije ono crveno vino {to se vidi u neve{to naslikanom kr~agu, iznad vrata kr~me pored koje smo i{li u {kolu; ni ono belo koje je ostajalo u ~a{ama, iza gosta; ni tajanstveno pri~esno vino koje se vi{e naslu}uje nego poznaje. Prvo pravo vino iz moga se}awa, to je ono iz biblijske pri~e o milosrdnom Samari}aninu. Vino, pome{ano sa uqem, kojim nepoznati prolaznik is pira rane stradalniku. Tu sam mu, ~ini mi se, prvi put osetio vrednost, snagu i smisao. Posle, pro{la su pored mene mnoga vina ove zemqe. Slavna, negovana

^etvrtak 10. decembar 2020. 23^etvrtak 8. septembar 2022. 23LITERARNA STRANA

IVO ANDRI] Vino

R. N.

EMILIJA SPASOJEVI]:

Najboqi prijateq

1951. - U San Francisku je potpisan mirovni ugovor Japana i 49 zemaqa. Tim ugovorom Japa nu su oduzete sve teritorije koje je osvojio u prethodnih 80 godina.

1991. - Makedonci su se na referendumu izjasnili za suverenu Republiku Makedo niju ~ime je ona postala tre}a od {est republika SFR Jugoslavije koja je izabrala samostalnost. 1995. - Ministri inostranih poslova SR Ju goslavije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine pri hvatili su u @enevi mirovni plan za Bosnu, {to je bio uvod u okon~awe najte`eg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. 1999. - Od eksplozije podmetnute bombe u stambenoj zgradi u Moskvi poginule su 94 oso be. U seriji eksplozija narednih dana u vi{e gradova u Rusiji poginulo je oko 300 qudi. 2002. - Na svetskom prven stvu u ko{arci u Indijanopo lisu (SAD) Jugoslavija je po drugi put postala prvak sve ta. 2006. - U svetu se ~ak 170.000 umetni~kih dela vodi kao nestalo, ukqu~uju}i 167 radova Renoara, 166 Rembrantovih, 175 Vorholovih i vi{e od 200 Dalijevih dela, saop{tio je Interpol.

Kada je u jesen 1228. godine Stefan Prvoven~ani, zbog lo{eg zdravstvenog stawa zatraìo od brata Save da ga pre smrti zamona{i, kako su i Domen tijan i Teodosije u svojim ìtijama opi sali, Sava nije mislio da mu je brat ve} tako blizu svoga sudwega dana, te mu je obe}ao da }e to u~initi kad tome do|e vreme i krenuo na put da obi|e neke ma nastire po Srbiji. U me|uvremenu je wegovom bratu to liko pozlilo da su svi oko wega pomi slili da je mo`da ve} i umro i o tome hitno obavestili Savu, koji se smesta vratio na dvor i tu opet uspeo da oì vi brata, {to Teodosije, naravno, pred stavqa kao jo{ jedno wegovo ~udo. Bo lesnik je, me|utim, ostao u ìvotu samo toliko vremena koliko je wegovom bratu Savi trebalo da ga po propisu zamona{i pod imenom Simon i da on tada (po Do mentijanu) blagoslovi sina Radoslava kao svog legalnog naslednika, pre nego {to je 24. septembra 1228. godine i umro. Posle sve~ane sahrane kraqa Stefana Nemawe II Prvoven~anog u ma nastiru Studenici, arhiepiskop srpski Sava je u @i~i krunisao svog bratanca Radoslava za drugog po redu priznatog srpskog kraqa iz doma}e dinastije Ne mawi}a.Najva`niji uticaj na odgoj, obrazo vawe, a i kasnije ìvotne nazore mla dog kraqa Stefana Radoslava su imale dve romejske aristokratkiwe na srp skom dvoru; prvo, wegova mati, romejska princeza Jevdokija (koju je wegov otac oko 1208. godine oterao), a kasnije i wegova supruga, epirska princeza Ana, obe iz carske dinastije An|ela. Do koje mere je on u svom obrazovawu bio hele nizovan, vidi se po tome {to je u mno gim svojim javnim istupima pred Srbima propu{tao da istakne svoje Nemawi}ko poreklo, daju}i prednost delu carskog prezimena svoje majke koje je bilo Duka. A povrh toga, on se tim gr~kim prezime nom ne samo potpisivao i na svojim po veqama, nego ga je obilno koristio i na svom kovanom novcu. Zbog takvih postu paka su i biografi i istori~ari mahom krivili wegovu gr~ku suprugu Anu, po {to su im ti primeri wegovog pona{awa bili o~igledni dokazi wenog presudnog uticaja na Potpunowega.oslawawe srpskog kraqa Radoslava od samog po~etka wegove vladavine na svoga mo}nog tasta, epir skog cara Teodora I An|ela Komnina Duku mu je neko vreme donosilo znatne politi~ke prednosti, ali kada je na prole}e 1230. godine u bici kod Klokot nice Teodor poraèn i zarobqen od bu garskog cara Jovana Asena II, Radoslav prosto nije znao kako da se tad prila godi toj zna~ajnoj promeni politi~kih suparni{tava na Balkanu. To je najzad i doprinelo wegovom ru{ewu putem spontane pobune nezadovoqne srpske vlastele 1233. godine, koja je tada na srpski presto dovela wegovog mla|eg brata Vladislava. Po zakqu~cima starijih srpskih istoriografa, jo{ dugo pre toga je ve} izgledalo da je do{lo do ozbiqnih poreme}aja u odnosima izme}u mladog kraqa Radoslava i wegovog strica srp skog arhiepiskopa Save. Ti stavovi su proiza{li iz otkri}a prepiske izme}u kraqa Radoslava i ohridskog arhiepi skopa Homatijana u toku 1229. godine u kojoj Radoslav, tog gr~kog klerika, kao vode}eg verskog stru~waka toga doba, konsultuje sa ~etrnaest pitawa o ra znim crkveno-pravnim, dogmatskim i obrednim postupcima u duhovnoj praksi pravoslavne crkve. Tekst te prepiske je prona|en u zbirci bavarske dràvne bi blioteke u Minhenu tek u osmoj deceniji XIXNeoborivaveka,. ~iwenica je da je pra voslavni arhiepiskop srpski Sava kao iskreni vernik 1229. godine pre ko Budve i Brindizija krenuo u Svetu zemqu ba{ u vreme po{to je u VI kr sta{kom ratu nema~ki car Fridrih II uspeo da kroz pregovore sa egipatskim sultanom dobije slobodan pristup Je rusalimu i drugim okolnim mestima u Palestini povezanim sa ìvotom Isu sa Nazare}anina.Savajenatom svom hodo~a{}u ne samo obi{ao Jerusalim, Sinaj, Galileju i mnoga druga sveta mesta u Judeji, nego je u prijateqskom susretu sa jerusalim skim patrijarhom Atanasijem izmolio i wegovu dozvolu da u luci Akri podigne manastir Svetog Georgija, a na Sinaju i manastir jevan|eliste Jovana Bogos lova da budu prihvatili{ta za budu}e srpske hri{}anske hodo~asnike od ko jih je zvani~ni srpski arhiepiskop Sava Nemawi} tada bio prvi. Pri povratku iz Palestine, Sava je svratio i u Nikeju, gde je bio srda~no do~ekan od novog nikejskog cara Jova na III Duke Vataca, legalnog naslednika preminulog cara Teodora Laskarisa i muà wegove k}eri, Irine. Kao posebnu dobrodo{licu Vatac mu je tada poklo nio deo krsta na kome je Isus razapet, {to se i dan danas smatra jednom od najva`nijih relikvija u Hilandaru, gde ga je Sava ostavio pri svom povratku u Evropu. Po{to je on rekao nikejskom caru da namerava da se otuda vrati na Svetu Goru, Vatac mu je za to putovawe obezbedio galiju i oruànu pratwu. lll U slede}em broju: Srpska vlastela je dràvne interese podre|ivala li~nim KRAQ SVEÂNO DOÊKUJE STRICA

1900. - Uragan je u teksa{kom gradu Galve ston razru{io vi{e od 2.500 ku}a, a poginulo je najmawe 8.000 qudi.

1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu po~eli blokadu Lewingrada. Opsada grada, tokom koje je od iscrpqenosti i gladi umrlo 620.000 qudi, okon~ana je u januaru 1944. pobe dom sovjetske, Crvene armije. 1944. - Prva nema~ka raketa "Fau 2", is paqena iz Haga, u Drugom svetskom ratu pala je na London. Nemci su do kraja rata na Veliku Britaniju ispalili vi{e od 1.000 tih raketnih bombi, od kojih je 660 palo na London.

HODO^A[]EMorav~evi}SRPSKOG SVECA: Sava je na svom putu obi{ao Jerusalim i druga sveta mesta [tap Svetog Save u manastiru Svete trojice u Plevqima

24 êtvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. FEQTON DOGODILO SE NA DANA[WI DAN septembar 1157. - Ro|en je engleski kraq Ri~ard I Plantagenet, Lavqe srce, junak sredwovekov nih legendi, jedan od vo|a u Tre}em krsta{kom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199. 1331. - Na dràvnom sabo ru u Svr~inu (Kosovo) arhie piskop Danilo II krunisao je 23-godi{weg Du{ana Stefana Nemawi}a za kraqa srpskih i pomorskih zemaqa. Za prvog srpskog cara Du{an Nemawi} krunisan je 1346. u Skopqu, tada srpskoj prestonici. 1380. - Veliki moskovski knez Dimitrije Ivanovi~ Donski je u bici kod Kulikova po tukao tatarsku vojsku. To je bila prva pobeda Rusa nad Tatarima koji su u 13. veku zagospoda rili ve}im delom Rusije. 1664. - Predvo|eni pukovnikom Ri~ardom Nikolsom, Englezi su zauzeli holandsko na seqe na ameri~kom kontinentu Novi Amster dam, potom nazvano Wujork. 1856. - Mirovnim ugovorom u Parizu zavr{en je Krimski rat Rusije protiv Turske (1853-56) i wenih saveznika - Velike Britanije i Francu ske (od 1854) i Kraqevine Sardinije (od 1855) za prevlast na Balkanu, Dardanelima i Bli skom Istoku. Rusija je izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneèvinama i pravo dràwa ratne flote u Crnom moru.

Posle duèg odmora u Hilandaru, Sava je na putu za Srbiju svratio i u Solun da se susretne sa drugim novokrunisanim romejskim carem Teodorom An|elom iz Epira, koji ga je srda~no do~ekao. Da Sava u to vreme nije imao ni kakvih poreme}enih odnosa sa srpskim kraqem Radoslavom pokazuje i to da ga je i ovaj put na granici do~ekalo sinov~evo poslanstvo, a da je i Radoslav sa pratwom do~ekao strica na pola puta od granice do srpske prestonice, ukazuju}i mu istu onakvu pa`wu kakvu je Sava imao i od wegovog oca, kraqa Stefana Nemawe II Prvoven~anog. uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dràve uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dràve uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti Sveti Sava kao svetovni diplomata (14)Nikola

Pi{e:

Regruti iz sela Aleksandrovac kod @abara, nakon poziva za mobilizaciju, kre}u prema Okru`noj komandi u Po`arevcu, oktobar 1914. (Snimio: Rista Marjanovi}, Vojni muzej) Aleksandrovac (po`areva~ki) danas

Tako je za mnogu decu zavr{e tak Drugog svetskog rata u Jugo slaviji zna~io samo kraj oruà nih sukoba, ali ne i kraj rata, obja{wava istori~arka Jasmina Tutunovi} Trifunov, vi{i kustos u Muzeju `rtava genocida, au torka izlo`be „Povratak, pri~a koja traje”, koja }e biti otvorena u beogradskom Muzeju primewene umetnosti, a posve}ena je pre sve ga ovoj deci. – Za wih je, posle oslobo|ewa, tek po~elo tragawe za preìve lim ~lanovima porodica, a za neke i za pravim identitetom. U toku rata deca su, bez obzira na uzrast, delila sudbinu svojih porodica i sunarodnika i, zajed no s wima, stradala na ku}nom pragu, u zbegovima, na strati{ti ma i logorima. Deo izbeglog ili proteranog stanovni{tva iz Ne zavisne dràve Hrvatske na{ao je uto~i{te u okupiranoj Srbi ji i, posredstvom Komiteta za izbeglice i preseqenike, bio sme{ten na jugu Srbije, u Bawi Koviqa~i, Malom Zvorniku, Baji noj Ba{ti i u drugim mestima. Iz begla deca iz ~itave okupirane Kraqevine Jugoslavije le~ena su u Centralnom lazaretu u Beogra du i sme{tena u de~je izbegli~ke domove u Beogradu, Poàrevcu, Negotinu, Vrwa~koj i Mataru{koj Bawi, u Uìcu, Smederevu, Ko viqa~i i Sokobawi – poja{wava Jasmina Tutunovi} Trifunov rat nu sudbinu ove dece.

A u woj nezaobilaznu ulogu je imala Diana Budisavqevi}. – Od jeseni 1941, Diana Bu disavqevi} je, zajedno sa sarad nicima, pokrenula prikupqawe pomo}i, u novcu, hrani, ode}i, obu}i i lekovima za srpsko sta novni{tvo, pre svega za ène i decu zato~ene u logorima NDH. Od leta 1942. godine bila je angaò vana na preuzimawu vi{e hiqa da srpske dece iz jasenova~kih logora. Do kraja rata, zajedno sa svojim saradnicima, uspela je da sastavi vrednu dokumentaciju s podacima o preuzetoj deci, koju je morala da preda novim partizan skim vlastima u maju 1945. godi ne. Predaja sakupqene dokumen tacije o deci, poput kartoteke, razli~itih evidencija, spiskova, albuma s fotografijama i pre piske s privatnim licima i zva ni~nim institucijama, zna~ila je i kraj rada Diane Budisavqevi} i wenih saradnika. Mnoga deca, pre svega najmla|i koji o sebi nisu znali ni{ta, izgubili su mogu}nost da na osnovu tragova u Dianinim evidencijama saznaju svoj pravi identitet – napomiwe Jasmina Tutunovi} Trifunov. Ostav{i bez imena i prezi mena, sasvim sami, preìvev{i strahote rata, ratnu siro~ad ~ekala je agonija mira u kojoj je malo wih bilo voqno da traga za izgubqenim identitetom ili ne stalom porodicom. M. T.

Kne`poqe kod Bosanske Dubice: Usta{e odvode srpski narod sa Kozare uhva}en tokom ofanzive, u julu 1942. godine (Foto Muzej `rtava genocida)

Hiqadama srpske dece ratje ukrao ime

^etvrtak 10. decembar 2020. 25^etvrtak 8. septembarRIZNICA

Idu}i desnom obalom Velike Morave, na sredini regionalnog puta od Poàrev ca ka Svilajncu nalazi se Aleksandrovac (poàreva~ki). Sa jedne, mawe strane ra sut je po obroncima Beqanice a sa druge ve}im delom, leì u dolini Morave. Sa svojih hiqadu i ne{to du{a, arhitektu rom, poloàjem i zna~ajem reklo bi se, "malaKaovaro{”.{toobi~no biva, niko ne bi rekao da to pitomo, tiho mesto u svojim nedrima krije istorijski bogatu pro{lost. Od vaj kada je imalo geostrate{ku va`nost. To je verovatno znao i Milo{ Obrenovi}, koji je idu}i svojim karavanom od Poàrevca ka Kragujevcu, upravo u Aleksandrovcu imao svoje kona~i{te gde se odmarao, ru~ao, ve~erao i spavao. Status varo{i ce i ime, mesto je dobilo ukazom kraqa Aleksandra Obrenovi}a, po kome glavna ulica i danas nosi ime. Svoje upori{te, ovde je imao i Kara|or|e. Hajduk Kara Stevan, bio je wegova “desna ruka” i jedan od najbliìh saradnika. U~esnik je usta ni~ke Skup{tine 1804. godine u Ora{cu. Svojim juna{tvom se istakao u bici na Ivankovcu, gde je zadobio sedam rana i bio opevan u stihovima Sime Sarajlije. Ipak, mo`da najva`niji doga|aj vezan za ovo mesto, zbio se oktobra 1914. kada su se Aleksandrov~ani odazvali na ratni poziv otaxbine. Igrom slu~aja, na istom mestu u isto vreme prate}i kretawe srp ske vojske, u Aleksandrovcu se na{ao i Rista Marjanovi}, prvi srpski foto-re porter i reporter Herald Tribjuna. Tu je, kod stare {kole, sada u ulici kraqa Aleksandra Obrenovi}a, foto - aparatom ovekove~io grupu aleksandrova~kih re gruta koji su se uputili na zborno mesto u Poàrevcu. Tako je nastala fotografi ja “Regruti”, mnogima poznata i kao “Rado Srbin ide u vojnike”, koja se po mnogima, smatra najpoznatijom ratnom fotografi jom u Srbiji. Svoje mesto na{la je u Voj nom muzeju u Beogradu, spomen kosturnici Tekeri{, uxbenicima, medijima. A, odavno je poznata i van granica Srbije. Kako nam kaè istori~ar dr Miroqub Manojlovi}, "fotografija ima simboliku i istorijski zna~aj, jer je neka vrsta potvrde koliko su Srbi spremni da se odupru svakom nepri jatequ".Odtada pa do danas, pro{lo je 108. go dina i na àlost ìvih svedoka sa foto grafije vi{e nema. Radomir Stefanovi}

Fotografija Regruti, simbol otpora

NAJSTARIJA JAVNA ÊSMA U BEOGRADU Sokoli-pa{ina åesma Najstarije sa~uvano javno vrelo u Beogradu nije Rimski bunar, kako se veruje zbog naziva, ve} Sokoli-pa{ina ~esma, poznata kao êsma Mehmed-pa{e Sokolovi}a sme{tena u kom{iluku, kraj Def terdareve kapije Gorweg grada Beogradske tvr|ave, na Kalemegdanu. êsma svedo~i o raznim qudima i doga|ajima – prisustvu Turaka u Beogradu, o plemenitosti i dobro~instvu Mehmed-pa{e Sokolo vi}a, ro|enom 1506. kao Bajo Nenadi} u selu Sokolovi}i, nadomak Ruda, o osmanskoj arhitekturi, o graditeqstvu i komunalnoj politi ci, i jani~arskom „dràvnom udaru” (ili pobuni dahija), koji su, po svedo~ewu Ra{id-beja, 1801. godine u{li u grad kroz zasvo|en tu nel rimskog vodovoda kojim je voda doticala s ekmeklu~kog [are nog izvora u Malom Mokrom Lugu, ubili vezira Haxi Mustafa-pa{u nazvanog Srpska majka jer je bio blagonaklon prema raji, da odmah po~nu sa terorom koji je okon~an tri godine docnije Prvim srpskim ustankom.êsma je izuzetan kulturno-istorijski spomenik za sva vremena, a jedino {to joj je mawkalo bila je – voda. Dahije su za sobom odmah zaru{ile onaj vodovodni tunel kako im se ta mala nesmotrenost ne bi obila o glavu, ali se Beograd tek 2006. dosetio da je obnovi i lule prikqu~i na gradsku vodovodnu mreù. Mehmed-pa{ina ~esma je ~etvrtastog oblika, nalik kocki nejed nakih stranica, ali zbog ~estih popravki i prepravki ne moè se sa sigurno{}u re}i da je tako izgledala i 1577. godine, kada je, kako se smatra, iz wenih lula prvi put potekla voda. Ali... Na woj su, arabikom, ispisana dva teksta koja spomiwe slavni turski putopisac Evli êlebi, koji je ~ak ~etiri puta boravio u Be ogradu. Prvi poru~uje – „Ovu ~esmu obnovi dobrotvor Mehmed-pa{a 1567–1577”, drugi poziva èdne „Do|i, moj boè, ako èli{ da na ovom svetu pije{ sa rajskog izvora”, uz naznaku da je napisan 1597–1598. godine! Odatle i nedoumica: je li veliki vezir samo obnovio ve} postoje}u ~esmu ili je ostavio amanet da se ova izgradi dve de cenije nakon wegove smrti? Ta za~koqica razre{ena je otkri}em da u Carigradu postoje jo{ dve Mehmed-pa{ine ~esme-zadu`bine i da su veoma sli~ne ovoj na{oj, beogradskoj.

Pucwava, vatra i majka koja spava u vajatu, |edovo ime \uro. Velika voda i golem ~amac. Mlin na reci gde smo se uvek igrali. Brat \or|e se prilikom razdva jawa rasplakao i dobio visoku temperaturu. Kada su iza{li iz vagona, jedna gospo|a uzela je Smiqu za ruku, umila ju je, obri sala i obukla joj haqinicu. „Se}am se, ta haqina je bila crvena i imala je tufne... Gledao sam kako moju sestru nosi u naru~ju. U tom momentu to je bilo najlep{e dete koje postoji. To mi je bilo za dwe vi|ewe. Nikada vi{e nisam video sestru Smiqu. Suze ni da nas ne mogu da zadrìm.” Suze Ostoje Slijep~evi}a za sestrom izgubqenom u progonima i stradawima Srba u NDH tokom Drugog svetskog rata prolile su hiqade srpske dece koja su deli la sli~nu sudbinu: rat ih je raz dvojio od roditeqa, bra}e, se stara i doma, a posleratno vreme jednima je donelo mu~no tragawe za nestalim najmla|im srodnici ma, a drugima uzaludne poku{aje da saznaju ko su. Preìveli, koji su u zbegove i transporte ka Ja senovcu, Bosanskoj Gradi{ki, Mlaki, Zagrebu, Sisku, krenuli kao sasvim mala deca ili ~ak bebe, nisu se se}ali ni~ega, oni malo stariji u fragmentima su sa~uvali se}awe na ratni mete`, transporte s jedne lokacije na drugu, mlin iz detiwstva, crvenu haqinicu. Ise~ci se}awa bili su jedina nada da }e se u poslerat nom vremenu neko u wima prepo znati, izgubqena sestra ili brat javiti, porodica prepoznati svog najmla|eg nestalog ~lana. Naà lost, u ve}ini slu~ajeva nije bilo tako. Ne toliko zbog nepouzda nosti ili nepostojawa se}awa, koliko zbog nedostatka ili ne dostupnosti dokumentacije o ovoj ratnoj siro~adi i nepostojawa sistemske podr{ke dràve u spa jawu porodica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Nesporazumi sa kolegama mogli bi dosti}i kulminaciju. Argumenti su na va{oj strani. Ne odu stajte od svog stava. Trebalo bi da izbegavate is hitrene i qubomorne reakcije kako ne biste ugro zili mi{qewe partnera o vama. Ipak ste jo{ uvek na nekoj vrsti probe, jer je kratak vremenski peri od od kako ste u{li u posledwu vezu. Problemi sa varewem i oscilacija krvnog pritiska.

Prija}e vam poslovna priznawa ili pove}ani prihodi kojima ste sami doprineli svesrdnim angaòvawem u prethodnom periodu. Mogu}e je da steknete i odre|en broj neprijateqe iz bliskog poslovnog okruèwa. Imate odli~nu komunikaci ju sa partnerom i mo}i }ete slobodno da izrazite svoja ose}awa, èqe i strahove. Zdravstvene tego be uglavnom prouzrokovane stresom.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Imate {ansu da predla`ete i to vam niko ne mo`e zabraniti, bez obzira koliko ste nekada ne realni u svojim zahtevima, ali shvatate da posto je granice koje se ne smeju prekora~iti. Stiglo je vreme da se posvetite sebi i li~nom napredovawu. Slobodnim Vagama se sme{i sre}no razdobqe jer postoji {ansa da prona|u partnera koji je pogodan za stabilnu vezu. Prija}e vam boravak u prirodi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

SRPSKO SEME NA SEVERNOM POLU:

“U srpskoj tradicionalnoj kulturi je bilo da mu{ki naslednici nasle|uju imawe i da se ime prenosi, po ver tikali, a sa imenom i prezimenom i imawe, dok se `en sko dete udavalo i odlazilo iz ku}e, tako da je to po drazumevalo jednu vrstu deobe. U urbanim sredinama se sigurno to odavno promenilo, a kad govorimo o seoskim sredinama, ipak je ostalo da sin nasle|uje oca”, napome nula je etnolog Vesna Marjanovi}.

OBIÂJ JAÎ OD ZAKONA: Svaka druga èna u Srbiji odri~e se imovine u korist brata!

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Zakon o nasle|ivawu ne poznaje pol, ipak, na ovim prostorima obi~aji su ~esto i daqe ja~i od zakona. Zbog toga je @ensko udruèwe Kolubarskog okruga uz podr{ku Evropske unije pokrenulo kampawu pod nazivom “Koliki je moj deo?” Ciq je da se umawi neravnopravna raspodela nasledstva izme|u mu{karaca i èna, jer u gotovo 44 od sto slu~ajeva, svoj deo nasledstva sestra ostavqa bratu. @ensko dete, tu|a ku}a. Tako su mnogi stari govorili kad se rodi }erka. Da stari manir preìvqava i u novim vremenima, dokaz je istraìvawe @enskog udruèwa Kolubarskog okruga; gotovo svaka druga èna u Srbiji odri~e se imovine u korist brata. “Tako da mi sada imamo to da samo 25 odsto imovine u Srbiji poseduju ène, {to ~ak nije ni 25 odsto èna ve} jako mawe od toga. Kao udruèwe koje se naj~e{}e bavi ènama na selu i radi s wima, kroz rad smo uvide li da jako mali broj wih su nosioci gazdinstva, a tek da ne pri~amo o tome da poseduju svoju imovinu. I ~ak ène koje poseduju svoju imovinu, to su naj~e{}e parcele mawe od dva hektara”, rekla je Katarina Rankovi} iz @enskog udruèwe Kolubarskog okruga. Udruèwe je organizovalo besplatnu pravnu pomo} za ène koje èle da ostvare svoje nasledno pravo. Ipak, zbuwuje za{to im je ta pomo} potrebna kad u Zakonu o na sle|ivawu jasno pi{e: sva deca imaju jednaka prava na imovinu roditeqa.

Angaòvawe na vi{e razli~itih poqa zahteva veliku energiju, ali }e sada po~eti da daje rezul tate. O~ekuju vas uspe{ni rezultati. Neki qudi mogli bi da vas razo~araju i definitivno ispad nu iz va{eg ìvota gube}i etiketu „dragi kolega”. Pozitivan pristup i vedro raspoloèwe mogu se odli~no odraziti na trenutnu situaciju koju imate u ku}i. Redovno kontroli{ite zdravqe.

26 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. MOZAIK

Umesto p{enice i kukuruza, Milovan Langovi} iz prijepo qskog sela Babine, godinama unazad na svojim parcelama sme{tenim na oko 1.000 meta ra nadmorske visine seje strna ìta. Nastavio je porodi~nu tra diciju, ali i oti{ao korak napred jer je na vreme osetio pomerawa na trì{tu hrane i to u pravcu autohtonih vrsta ìtarica. “Ra` je me|u najtraènijim ìtaricama, kako u Srbiji tako i na inostranom trì{tu. Bez ikakavih problema prodaju se svi vi{kovi proizvedene raì, jer qudi sada vi{e nego ikad od lu~uju da se zdravo hrane. Kupci velikih koli~ina uzimaju ra` ne pitaju}i za cenu iako je ona skoro dva puta vi{a od uobi~ajenih za ìto proizvedeno uz prili~no u~e{}e hemijskih sredstava od sejawa, pa sve do ètve”, rekao je za Milovan.Uproizvodwu ìtarica ovaj Prijepoqac ne koristi nikakve ve{ta~ke suplemente koji uve}avaju prinose, vodi se iskqu~ivo parolom da kvalitet prodaje pro izvod.“Prinosi su mawi, ali ne pro daje bra{no dobijena koli~ina ve} kvalitet hleba koji se od wega ispe~e. Najvi{e se traì upravo ra` a ona je aktuelna po sebno kod privatnih pekara koji kupuju moje ìto da oplemene hleb pa je, tako, pro{le godine cena raànog bra{na i{la i do 100 dinara za kilogram”, pri~a Milovan.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Kre}u povoqne prilike i mogu}nosti da ostva rite uspeh na poslovnom planu. Nemojte se {te deti. Sve o~i bi}e usmerene ka vama, dakle nema {anse da ne{to „podvu~ete ispod tepiha“ kao {to ste navikli. Slu~ajan susret sa osobom koja vam je nekada u `ivotu zna~ila mogla bi da ozna~i pre kretnicu u va{em `ivotu. Razmislite vredi li po novo poku{ati. Mogu}e su stoma~ne tegobe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Postoji {ansa da udru`ivawem krenete sa sop stvenim biznisom koji bi mogao za po~etak da bude odli~na dopuna ve} hroni~no slabim finansij skim efektom posla kojim se sada bavite. Partner du`e vremena nije usredsre|en na vas i to po~iwe da vam smeta. Crv sumwe se odavno javio ali ne mojte preterivati u nekim situacijama. Problemi sa zubima i desnima ne mogu vi{e biti odlagani.

Obratite pa`wu na informacije koje }ete do biti od poslodavaca. Neke stvari se mogu pro~ita ti i izme|u redova, a vi ste dovoqno inteligentni da opasnost otkrijete na vreme. Problemi na po slovnom planu se reflektuju i na odnose koje ima te sa partnerom. Potrudite se da mu udovoqite ~ak i kada vam nije do konverzacije. Prona|ite do voqno vremena za rekreaciju, svakodnevne {etwe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Obratite pa`wu na svaku priliku koju moè te da preto~ite u uspe{ne rezultate. Zahvaquju}i va{oj inicijativi sa uspehom }ete re{iti sve nedoumice koje rukovodioci imaju kada ste vi u pi tawu. Slu~ajni susret sa starim prijateqem moè doneti ponudu za posao. Oduvek su vas privla~ile osobe koje se razlikuju od vas po karakteru. Jedna takva pokaza}e èqu da budete zajedno.

Zbog svoje izdr`qivosti srpska ra` se ~uva u Svetskom trezoru biqaka!

Po`eqno je da prihvatite novu poslovnu ponu du koja }e vam se u~initi ~udnom, a gleda}ete sve i kroz prizmu prihoda ali svaka novina }e vam dobro do}i. Zna~ajnu ulogu i uticaj na va{u vezu ima}e bliske osobe, prijateqi i rodbina i to }e vam u jednom trenutku zasmetati. Smetwa sa vidom prouzrokovana preteranim boravkom pred TV-om i dugim sedewem pored kompjutera.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ima}ete poslovnu ponudu o kojoj nema potrebe da bilo kome vi{e pri~ate dok se eventualno ne realizuje. Ne uvla~ite nikoga u pri~u, neko bi to mogao zloupotrebiti i pokvariti vam sve. Centar va{eg razmi{qawa bi}e jedna osoba koja vam se svojim pona{awem prema vama polako uvukla pod ko`u. Poka`ite da su emocije iskrene i krenite u ofanzivu. Osetqivost organa za varewe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Va`no je da ostanete otvoreni za sve vrste izazova, jer }ete morati da se slo`ite sa nekim poslovnim predlozima koji vam nisu po voqi. Se tite se nekih ranijih planova koje bi sada mogli da realizujete. Ima}ete dobar nalet romantike i kreativnosti kada je qubav u pitawu. Potrudite se da to ove nedeqe maksimalno iskoristite. Raz mislite o zdravijem na~inu ishrane.

Na predlog Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be „Moravica“ kandidovao je au tohtona semena strnih ìta. Stru~waci sa Instituta su vi{e puta obilazili wegovo imawe i ìtarice koje seje, a sve analize su pokazale da se radi o posebnoj, vrlo izdr`qivoj i potpunoj pri rodnoj vrsti semena, pa je wihov izbor pao na ra` koja je pokazala najboqe rezultate u brojnim ana lizama. Upravo to seme ~uva se u Svetskom trezoru biqaka koji se nalazi na udaqenom norve{kom ostrvuMe|uSvilbard.vi{eod milion vrsta semena iz svih delova sveta, u napu{tenom rudniku u Norve{koj, ~uva se i moje seme raì. U davno napu{tenom rudniku sme{tena je „Nojeva barka za biqke“ sa preko milon razli~itih vrsta ìta rica i drugog hranqivog biqa. Srbija je za sada deponovala 96 doma}ih sorti p{enice, je~ma, ovsa i raì a nau~nici tvrde da je na taj na~in napravqen ogroman korak za prehrambenu sigurnost budu}ihMilovangeneracija.je„sazreo“ i za aktu elna politi~ko-ekonomska stru jawa, pa je sa 10 osniva~a for mirao Centar za odrìvi razvoj „Babine“. Aktivnosti za referen cu autohtonog semena je~ma vodi upravo preko Centra. Ube|en je da }e analize potvrditi wegov ose}aj da se radi o maksimalno prirodnom semenu a mo`da }e, veli, put Norve{ke uskoro i seme wegovog je~ma. R. N.

Tradicionalni stereotipi su, me|utim, i daqe pri sutni.“Uvek kada je neka imovina u pitawu, vrlo lako moè do}i do sukoba izme|u naslednika kao i u svim drugim si tuacijama. U dana{we vreme, ~ak i ako ne moète nekome uskratiti da slobodno dâ nasledni~ku izjavu, moète ga samo edukovati i upozoriti na sve posledice. Tu sad i notari i javni bele`nici igraju va`nu ulogu jer oni daju pouke koja su va{a prava. [ta treba, {ta mo`da ne treba uraditi”, kaè advokatica Ivana Mr|a. U Srbiji su 2018. usvojene Izmene zakona o postupku upisa u katastar – ako kupujete stan, a u braku ste, ne kretnina }e biti ukwièna na oba supru`nika. Ono {to je mo`da najve}i pomak u tome jeste to {to je uvedena ve} a za{tita prava maloletne dece, a {to se, na na{em pod nebqu, zapravo tuma~i kao ve}a za{tita prava malolet ne ènske dece. M. T.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Velika upornost, istrajnost i izgarawe su ~esto najsigurniji put do uspeha. O~ekuje vas peri od afirmacije, kada }ete imati priliku da zapo ~nete ne{to novo u svom `ivotu. Done}ete va`ne odluke za svoju budu}nost. Potrebno je da pa`qi vo saslu{ate partnera i wegove `eqe kako biste unapredili odnos i razre{ili eventualne nesu glasice. Promenite nepravilnu ishranu.

FIZI^KA AKTIVNOST MO@E DA DEMENCIJUSPRE^I

KIFLA HLEB

DOBI Iako je ve}a verovatno}a da }e qudi stariji od 65 godina dobiti dijagnozu, de mencija ne poga|a samo starije osobe. Frontotemporalna demencija naj~e{}e se dijagnostikuje izme|u 45 i 65 godina, iako je qudi mogu dobiti ranije ili kasni je uUglavnomìvotu. postoje dve vrste frontotem poralne demencije, koje obi~no po~iwu promenama pona{awa i emocionalne kon trole ili problemima sa govorom. NIJE UVEK NASLEDNA Samo zato {to roditeq, baka, deda ili drugi ~lan porodice ima demenciju, ne zna~i automatski da }ete je i vi dobiti. Razvoj demencije nije neizbeàn, a toliko je mnogo faktora koji imaju ulogu u zdravqu i mentalnom blagostawu da ima vi{e smi sla usredsrediti se na zdrav ìvot.

OTE^ENE NOGE I STOPALA

BOL U LISTOVIMA TOKOM HODAWA Bolovi u listovima simptom su vrlo lo{e cirkulacije u nogama i trebalo bi odmah po setiti lekara. Ova vrsta bola je vrlo inten zivna i nije sli~na bolu u mi{i}ima zbog napora. Bol prestaje u stawu mirovawa jer mi{i}ima ne treba vi{e krvi kao kod hodawa.

Doma}a kujna RECEPT

POTREBNO JE: n 500 ml mleka n 50 g sve`eg kvasca n 2 ka{i~ice soli n 2 ka{i~ice {e}era n 150 ml uqa n 1 kg mekog bra{na tip 400

mogu zna~ajno da uti~u na zdravqe krvnih sudo va, ~ak i kod qudi sa niskim kardiovasku larnim rizikom. Ova studija ukazuje da su specifi~ni meta boliti prisutni u krvi nakon konzumi rawa brusnica pove zani sa larnogpoboq{awaefektima.blagotvornim^iwenicadasuovakardiovaskuzdravqaprime}ena

^etvrtak 10. decembar 2020. 27^etvrtak 8. septembarZDRAVQE

PRIPREMA: U ve}u miks posudu stavi ti polovinu bra{na dodati izmrvqen kvasac, so, {e}er, uqe pa sa mlakim mlekom zamesiti fino i glatko te sto uz dodavawe preostalog bra{na.Nado{lo testo premesiti, pa podeliti na 21 lopticu. U mawe tepsije slagati po 7 kifli.Kifle ostaviti da na do|u. Nado{le kifle prema zati sa hladnom vodom posuti sa krupnom morskom soli do dati malo kima. Ostaviti da nado|u 20 minuta. Pe}i u zagrejanoj rerni na 200 stepeni 20 minuta. Pri jatno. Gotov kifla hleb po `eqi mo`e se premazati sa otopqenim puterom. Prijat no.

DEMENCIJA MO@E DA UTI^E NA QUDE U BILO KOJOJ

ISHRANA I DEMENCIJA SU POVEZANI Dijabetes tipa 2 i visoki krvni priti sak povezani su sa ve}im rizikom od Alc hajmerove bolesti i vaskularne demencije. Uop{teno govore}i, prekomerna tele sna teìna moè da zna~i ve}u verovat no~u da }ete razviti stawa poput dijabe tesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska, zbog ~ega zdrava ishrana moè da pomogne u smawewu rizika.

nakon konzumirawa dnevne razumne koli~ine brusnica i da je ovo vo}e va`no u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Ako su na koì vidqvi tragovi ~arapa ili obu}e to je znak, kako kaù stru~wa ci, rane venske insuficijencije, odnosno oslabqen je protok krvi, pi{e Eat This Not That. Diuretici, isti~u, ne re{avaju ovaj pro blem ve} je najboqe nositi medicinske kompresivne ~arape, staviti stopala na povi{eno i regulisati telesnu teìnu uko liko je potrebno.

HLADNI I BLEDI PRSTI NA RUKAMA Problemi sa cirkulacijom u gorwim ek stremitetima re|e se pojavquju jer su ruke bli`e srcu. Re~ je o Rejnoovom sindromu koji je ~esto povezan sa autoimunim stawima kao {to su lupus ili reumatoidni artritis. Stru~waci savetuju pregled autoimunih stawa i odlazak kod reumatologa. S. G.

Simptomi lo{e cirkulacije na koje bi trebalo obratiti pa`wu

Odavno se verovalo da brusnice po boq{avaju zdravqe srca jer spre~avaju upale i {tite }elije od jaspre~avawumogujePrethodneo{te}ewa.studisupokazaledadapomognuuinfekcimokra}nihkanala

i smawuju rizik od bolesti desni i ~ira na èlucu. Preporuka je da se jedu sveè ili su{ene brusnice umesto da ih kon zumirate u soku, koji je ~esto prepun {e}era. Nalazi pruàju ~vrste dokaze da brusnice

O zdravqu srca pri~a se u raznim kon tekstima i postoje brojni saveti o kretawu, ishrani i stresu. Neke navike koje mo`emo da usvojimo ne bi trebalo da nam oduzimaju previ{e resursa kao {to su vreme i novac, a mogle bi da budu veoma korisne.

@IVOTNOJ

Konzumirawe brusnica pozitivno deluje na srce

PROMENA BOJE KOÈ NA STOPALIMA Tamnoplava boja na stopalima znak je du gotrajno lo{e venske cirkulacije. Ove promene na koì su, kako obja{wavaju stru~waci, oksidirano gvo`|e iz hemoglobi na u krvi koje se zadràlo u ekstremitetima bez vra}awa u gorwi deo tela. Ako primetite ove promene potrebno je posetiti le~nika, savjetuju. UTRNULOST U NOGAMA ILI STOPALIMA Utrnulost, trnci, hladno}a i bleda koà znak su lo{e cirkulacije. Ali, postoje leko vi koji mogu da pomognu kod slabe arterijske cirkulacije u nogama.

Naj~e{}e zablude o Alchajmerovoj bolesti

KONTRASTNE BOJE MOGU DA POMOGNU PACIJENTIMA SA DEMENCIJOM U SNALA@EWU Kori{}ewe kontrastnih boja moè da pomogne osobama sa demencijom da se sna|u u svojim domovima i drugim okruèwima. Navodimo kao primer da se prome nom boje posteqine ili name{taja moè posti}i lak{e snalaèwe u trenucima zbuwenosti i pogubqenosti. S. G.

Osim zdrave ishrane, ve`bawe i kretawe mogu da pomognu u smawewu rizika od demencije. Koristan je i ples uz va{u omiqenu muziku. OSOBA MO@E DA @IVI IPOZITIVNONAKONDIJAGNOZE

Dijagnoza demencije ne zna~i uvek da }e se ne~iji kvalitet ìvota iznenada pogor{ati. Mnogi qudi nakon dijagnoze demencije mogu da nastave da rade, voze i ìve punim i produktivnim ìvotom. Iako ne postoji lek za demenciju, postoje tretmani za ublaàvawe stawa i pove}awe kvaliteta ìvota. NE BI TREBALO UVEK ISPRAVQATI OSOBU SA DEMENCIJOM Qudi sa demencijom mogu da postanu zbuweni i dezorijentisani, zbog ~ega pone kad veruju u stvari koje nisu istinite. Iako bi prijateqi ili ~lanovi poro dice mogli da osete potrebu da ih stalno ispravqaju, to nije uvek najboqi pristup. Boqe je da poku{ate da objasnite na smiren na~in {ta se doga|a.

Septembar je Svetski mesec Alchaj merove bolesti, i ima za ciq da podigne svest i preispitivawe stigme oko Alchaj merove bolesti i demencije. Alchajmerova bolest i demencija nisu isteDemencijastvari. je krovni pojam za niz stawa koja uti~u na mozak, a koja se postupno po gor{avaju tokom vremena sa simptomima koji obi~no ukqu~uju probleme sa pam}ewem, razmi{qawem i komunikacijom, {to dovodi do smawewa ve{tina potrebnih za svakodnevni `ivot. Postoji preko 200 razli~itih podvrsta demencije. Alchajmerova bolest je jedna od wih i to je naj~e{}i oblik demencije, prouzrokovan nakupqawem odre|enih vr sta proteina u mozgu, {to rezultira smr}u mo`danih }elija.

Lo{a cirkulacija je naj~e{}i zdravstve ni problem koji, ako se ne le~i, mo`e da do vede do sr~anog i mo`danog udara.

Nedavno istra`ivawe pokazalo da su mu{karci koji su konzumirali u proseku 100 g kiselog vo}a dnevno do`ivjeli zna~aj no poboq{awe funkcije srca nakon mesec dana.Stru~waci smatraju da bobi~asto vo}e bogato antioksidansima po~iwe da deluje na protok krvi u arterijama za samo dva sata.

28 êtvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. ENIGMATIKA28 êtvrtak 8. septembar 2022. ENIGMATIKA SKANDINAVKA 1 VOLUMENJUG DR@AVAU AZIJI ONAJ KOJI KATRANPEÊ PRODAV-NICE(ENGL.) PROMETI-PREVI[ESTAROJUM TRGOVCIVINOM,VINARI ITALIJAN-SKIPISAC,UMBERTO DIVQEVRSTAZVERI KOJIMETARNEMASTIDA POKAZIVATIVR]A(MN.)VRSTAPO-REAKCIJU STANOVNIK SEVEROISTOKU@ABARANASRBIJEINICIJALIGLUMCABEKJAREVA SKAIZBOR-OP[TIN-NAKOMI-SIJA(SKR.)NATRIJUM TRAVAKOJAZANIM-QIVORASTEPOBARAMA MINISTARUSTAROJTURSKOJ VEZABALTI^KOG I SEVERNOG MORA DEOPRIBORAKROJA^KOG CUSKOJREKAUFRANSASLIKEGLUMICASRPSKA MESTO [VEDSKOJU PEVA^KIMU[KIGLAS MELODIJE RADNIK,ZEMQO-PAOR NOVNICIPRASTA-ITALIJE NOMURE\AJISAEKRA-(ENGL.)NI[ ÂR,POLEMI-ERI-STIÂR VOJISLAVACERIJUMODMILA TILUMPOVA-BANÎTI,KELVIN(IZRAZ) FRONT@E-[ISTI^KIANTIFA-AMPERNA(SKR.) BAWAU RINEJIMAPI-UZVIKZATERAWEVOLOVA VREMENAPERIODISTOKDUG GLUMICAMANÎ] SUSEDNAVAJKAWAUZVIKSLOVAAZBUKE STRANO MU[KOPEÂTAMESTOIME(SKR.) ODANOSTPREMAKRAQU(FRANC.) KRAHNEUSPEH,POTPUN(ITAL.)URANIJUM KALIJUM PREDELITRAVNATIUSEVERNOJAMERICI KU]ICOMMEKU[CAVRSTASA SEVER TE^NOSTVOARREZER-ZA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1 2 3 4 5 6 7 SkandinavkaOVOGRE[EWAIZBROJA:1: J,VODORAVNOPM,VUK,M, ROTKVE, @ABARAC, PRERIJE,ROJALIZAM,ANITA,TERATIKATARINAARV,BARSKAINTERESANTNO,OIK,TRAVA,KATEGAT,MONITORI,CE,RADIVOJEVI],KERA,A,ARO,I,AJ,NATANIJEL,FIJASKO,PU@,S,TANK Skandinavka 2: F,VODORAVNOIM,M,^, SIR]E, ZANIMATI, IMT, SALINITET, A, [OPING TURA, P, ZVRNDALA, MILICANEKOLICINA,URA,TODOROVI], DO, OZARENO, OVIJATI, KLM, LARISA, IJA, ASK, RIPLI, UGANU]E, KRTA, IVAN TASOVAC, KQAI] Ukr{tenica: DINAMO,VODORAVNOAD, STAN, EKS, ABODRIT, VA, PO, PRESRESTI, V, NEPISMENA, ZAR, POD, BIOSATELIT, AM, POTRA@ITI, K, SUPERIORAN, VEA PREDLOGJEDAN U VELIKOMBROJU FUDBALER,BIV[IPANTI] 28.AZBUKESLOVO MIROSLAVOPERSKIPEVA^, TE^NOSTKISELOGUKUSA OKOLNO-SKUPSTI,STAWE FLUORISTOK IMENICA(SKR.) ISPREDMETARPRED, FILIPIN-SKOOSTRVO ISTORIÂRRIMSKISTAROINTERESO-IZAZIVATIPA@WU,VATI IINDUSTRI-JAMOTORATRAKTORAERBIJUM STEPEN 30.OTOPQENESLANOSTISOLIUVODI(LAT.)I9.SLOVOAZBUKE AZBUKESLOVOPRVO PUTOVAWERADIKUPOVINE STRU^WACPONDIZARA-DIOVEZE NAPRAVAKOJAZVRNDA(MN.) UZVIKI]IVOJEJURI[UPRIODMILA VLA@NI,PUNIVLAGE IZLIVAWE SVETIQKEVRSTA IRIDIJUM CELULOZEVRSTA PEVAÎCANIKOLI] MI[I]NEKOLIKOMU[KIHOSOBA(LAT.) OBIM POP-FOLKSRPSKAPEVAÎCASASLIKE PLANINAUJEDNANOTASRBIJI OBASJANO VIKTORPISAC,CUSKIFRAN- POTPUN,CELO-KUPAN PEVAÎCAZAVIJATISRPSKANIKOLI] KODMESTONOVOGSADA HOLANDSKAAVIOKOMPANIJA RUSKO @ENSKO LOGARITAMPRIRODNIIME RINEUPRAVACA-RUSIJIREKAU(SKR.) KLUBSPORTSKIATLETSKI(SKR.)12.I14.SLOVO SAKUPQA^RAZNIHREKORDA,ROBERT I[Â[EWEPOVREDAZGLOBA,AMPER LOMQIVALAKOKELVIN PIJANISTASRPSKIBIV[IIDIRIGENT VODITEQ-TVKARTS-A,LIDIJA SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SKANDINAVKA 2 VODORAVNO:UKR[TENICA1. Ruski fudbalski klub iz Moskve - Akcionarsko dru{tvo (skr.) - Mesto stanovawa, 2. Biv{i (lat.) - Pripadnik slovenskog plemena - Auto-oznaka za Vaqevo, 3. Auto-oznaka za Poàrevac - Iznenada nai}i na nekoga - Oznaka za volumen, 4. Neuka, neobrazovana - Uzvi~no-upitna re~ca, 5. Dowi deo sobe - Kosmi~ka letilica sa ìvim bi}ima, 6. Simbol americijuma - Zatraìti da se ne{to uradi - Oznaka za kelvin, 7. Nadmo}an (lat.) - Biv{i liberijski fudbaler, sada predsednik Liberije, Xorx.

VLADIMIRAHOLANAZBIRKAPESAMATEMPE-RATURASIDRO,LENGER GLAVNI 23.SIJERALEONEAGRADI15.SLOVOAZBUKEDEOPRE-\ENOGPUTA

USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac, Xoni - Verna doma}a `ivotiwa, 2. Biv{i gr~ki ko{arka{, Nikos, 3. Auto-oznaka za Novi Sad - Eduard kra}e - Oznaka za pond, 4. Oznaka za ar - Privatno preduze}e (skr.) - 19. i 7. slovo azbuke, 5. Grad u Sloveniji, 6. Oka~iti o ne{to, 7. Zbirni broj od osam, 8. Popis adresa 9. Odvo|ewe vode sa zemqi{ta (engl.), 10. Vrsta kristala (hem.), 11. Nekada{wa „Slobodna teritorija Trsta“ (skr.) - Auto-oznaka za Egipat, 12. Oznaka za tonu - Izlivawe, 13. Pse}i lave` - Inicijali biv{e teniserke Ivanovi} - Oznaka za energiju, 14. Ma{inski element, matica.

je ono {to je navelo tim koji je predvo dio nau~nik Karlos Lopez Otin sa Uni verzitetskog instituta za onkologiju Univerziteta u Ovijedu da je prou~ava. Ovo nije prvi put da wegova labora torija ispituje gene neke ìvotiwe. Oni su 2018. godine sekvencirali ge nom Xorxa, posledweg predstavnika xinovskih korwa~a sa Galapagosa, koji je umro pre jedne decenije nakon vi{e od jednog veka koliko je ìveo. Oni su tako|e u~estvovali u "de{ifrovawu" genetskog koda grenlandskog kita i drugih bi}a koja je tako|e nazvana besmrtnim – tardigra dima. Sada, u jednoj studiji istraìva~a sa razli~itih odeqewa Univerziteta u Ovijedu, oni su po prvi put sekvencirali genom ove meduze i uporedili ga sa geno mom "bliskog ro|aka" T. rubra, koja je smrt na. Rezultati pokazuju za{to je zasluìla titulu besmrtne meduze. Morski biolog Marija Paskual je ko autor istraìvawa. Osmislili su da se kvenciraju genom u razli~itim periodima ìvotnog ciklusa meduze. "Ako je do{lo do genetske promene, to bi trebalo da bude zbog ne~eg va`nog", kaè ona.

I nisu videli jednu promenu, ve} ne koliko, i sve su u vezi sa replikacijom i popravkom DNK. "Ono {to ovu ìvotiwu ~ini posebnom je sinergija svih promena, zbog kojih se ova meduza podmla|uje", nagla{ava Paskual. Odrasla meduza se smawuje i paralel no mewa strukturu svojih tkiva. Na genet skom nivou, primetili su da su neki geni prestali da generi{u proteine i wihove funkcije, dok su se drugi aktivirali. Ovo je slu~aj sa GLI3 genom. T. dohrnii ima dvo struko vi{e kopija ovog gena od T. rubra, i svi su aktivni u vreme reverzije. Ovaj preokret procesa diferencijacije }elija poznat je kao transdiferencijacija i, osim onoga {to su qudi postigli u laboratori jama, izuzetno je retka pojava u prirodi. "\elija se vra}a na nultu ta~ku", kaè Paskual."Ovameduza je jedina ìvotiwa sposob na da se vrati iz diferenciranog stawa u odraslom dobu", kaè Dido Kakero, mole kularni biolog Opservatorije u Asturiji i koautorPostojeistraìvawa.idrugemeduze sposobne za to, ali uvek pre polne zrelosti i u tome, kaè Karera, leì mo} T. dohrnii S. G. DO\U

Za grobnicom slavne

Kleopatre jo{ uvek se traga

KAD

O mestu Kleopatrine grobnice naga|a se jo{ otkako je posledwi put vi|ena u svom mauzoleju, ukra{ena dijademom i kraqev skim nakitom, kako leì na le gendarnom odru koji je Plutarh opisao kao zlatni kau~. Posle Cezarovog ubistva, wegov nasled nik Oktavijan, borio se duè od decenije sa Antonijem za pre vlast u Rimskom carstvu. Posle Antonijevog i Kleopatrinog po raza kod Akcijuma, Oktavijanove snage su u leto 30. godine p. n. e. u{le u Aleksandriju. Kleopatra se zabarikadirala iza masivnih vrata svog mauzoleja, okruèna zlatom, srebrom, biserima, umet ni~kim predmetima i drugim bla gom koje je re{ila da zapali kako ne bi palo u ruke Rimqanima. Bio je to onaj isti mauzolej u koji je prvog avgusta donesen An tonije, na samrti od rana koje je sam sebi zadao ma~em. @eleo je da popije posledwi gutqa vina i umre u Kleopatrinom naru~ju. I verovatno je u tom istom mau zoleju, desetak dana posle Anto nijeve smrti, Kleopatra izbegla zarobqeni{tvo i ponièwe zbog poraza tako {to je izvr{ila sa moubistvo u svojoj 39. godini, navodno ujednom guje otrovnice. Rimski istori~ar Dion Kasi je izve{tava da je Kleopatrino telo bilo balsamovano, isto kao i Antonijevo, a Plutarh beleì da je po nare|ewu Oktavijana posledwa egipatska kraqica sahrawena pored svog poraènog Rimskog supruga. [esnaest veko va kasnije, [ekspir je uzviknuo: "Slavniji par nikada ne}e grob zemaqski primiti u sebe". Pa ipak, mi i daqe nemamo pojma gde se taj grob nalazi. Ma koliko su umetnici poklawali

Pojedine ìvotiwe ìve dugo, kao na primer korwa~e ili grenlandski kito vi. Druge su pak imune na rak, poput slonova ili afri~kih glodara. Ima onih koji ni odsecawem glave ne pre staju da se regeneri{u, kao planari. Postoje ~ak i neke mikroskopske bube, tardigrade, koje bi preìvele skoro sve zamislive kataklizme. Me|utim, ne postoji nijedna druga ìvotiwa koja je sposobna da radi ono {to neke vrste meduza rade - kada do|u u zrelo doba, po novo mogu da postanu mlade. Istraìva~i sa Univerziteta Ovijedo sekvencirali su wen genom, otkrivaju}i {ta je kqu~no za wihovu biolo{ku besmrtnost. Ovo bi mo glo da otkrije kako stare }elije i kod dru gih vrsta, me|u kojima su qudi. Turritopsis dohrnii, mala meduza koja se moè na}i od Pacifika preko Sredoze mnog mora do Kariba, ima sposobnost re generacije }elija koju bi i qudi èleli. Ali ova vrsta ide daqe. U normalnim uslovima, wen ìvotni ciklus je podeqen na ~etiri dela: nakon spajawa mu{kih i ènskih gameta (polnih }elija) stvara se larva ili planula. Ona se zatim vezuje za morsko dno kao polip. Oni se potom oslo ba|aju kao efire, {to je faza pre polne zrelosti, koju dostiù kao meduze, koje se daqe razmnoàvaju. Ali, ako uslovi nisu normalni, ako su pod "stresom" zbog neke pretwe iz ìvotne sredine, one se nakon razmnoàvawa mogu vratiti u prethodne faze, ponovo postaju}i polipi. Koliko je nauci poznato, one mogu da po navqaju ovaj proces u nedogled, ne{to {to druge meduze ne mogu. Zato se za wih kaè da su biolo{ki besmrtne. Naravno, wih moè pojesti predator ili mogu da "padnu" u ruke kupa~a, ali od starosti ne umiru. Sposobnost ove vrste da se podmla|uje

^etvrtak 10. decembar 2020. 29^etvrtak 8. septembarZANIMQIVOSTI

Gde je, o gde je Kleopatra? Ona je, naravno, svuda prisutna. Weno ime obesmr}uju kockarski auto mati, stone igde, firme hemijskig ~istionica, egzoti~ne plesa~ice, pa ~ak i naziv projekta kontrole zaga|enosti Mediterana. Obr}e se oko Sunca kao asteroid 216 Kleopatra. Weni "rituali prili kom kupawa i dekadentni na~in ìvota" pomiwu se u reklamama za parfeme. @ena koja je kao po sledwi faraon vladala Egiptom i koja je, navodno, isprobavala otrovne napitke na zarobqenici ma, danas truje svoje podanike kao najpopularnija marka cigareta na Bliskom istoku. Prema ~uvenoj izjavi kriti~ara Harolda Bluma, ona je bila "prva poznata li~nost na svetu". Ako istoriju posmatra mo kao pozori{nu scenu, onda nijedna glumica nije bila toli ko svestrana; bila je kraqevska k}i, kraqevska mati, kraqevska sestra. Prema jednoj skora{woj biografiji, u periodu od 1540. di 1905. godine o Kleopatri je napisano pet baleta, 45 opera i 77 pozori{nih komada. Wen lik je interpretiran u najmawe osam filmova.Me|utim, iako je weno ime svuda prisutno, Kleopatre za pravo nigde nema. Kako re~e bio graf Majkl Grant, "wena li~nost je bila obavijena velom ma{te i skandala jo{ od vremena u kojem je ìvela". Iako je vaìla za veliku zavodnicu, mi i daqe ne znamo pouzdano kako je izgleda la. Predstave o Kleopatrinom izgledu zasnivaju se uglavnom na ne ba{ laskavim prikazima we nog profila na kovanom novcu. Ni {est metara visok reqef u hramu u Dendri ne otkriva nam mnogo, a mermerne biste iz muze ja mo`da ~ak i ne predstavqaju Kleopatru.Anti~ki istori~ari veli~ali su wene mnoge ~ari, a ne izgled. U svakom slu~aju, umela je da pobudi strast kod dvojice mo}nih Rimqana: Julija Cezara, sa kojim je imala sina, i Marka An tonija, koji joj je bio qubavnik vi{e od deset godina i otac jo{ troje wene dece. Prema gr~kom istori~aru Plutarhu, wena le pota nije bila "takva da je mogla da zanese na prvi pogled, ali je u opho|ewu posedovala {arm neodoqive snage, pa je wena po java, uz utisak koji su ostavqale wene re~i i ujedno wen zna~aj koji je nekako proìmao weno opho|ewe s drugima, ostavqala àoku u srcima. Uìvawe je bilo slu{ati ton wenog glasa, a svoj jezik je kao instrument s mnogo ìca bez te{ko}a skretala u bilo koje nare~je".

pa`wu Kleopatri, arheolo{ki nalazi u vezi sa wom utoliko su oskudniji. Aleksandrija i wena okolina oduvek su privla~ili mawe pa`we od mnogo drevnijih nalazi{ta u dolini Nila, kao {to su piramide u Gizi ili spo menici u Luksoru. Nije ni ~udo. Zemqotresi, plimni talasi, di zawe nivoa mora, slegawe tla, ratni sukobi i nemilosrdna re ciklaà gra|evinskog materija la uni{tili su anti~ki ~etvrt u kojoj su tokom tri veka ìveli Kleopatra i weni preci. Najve}i deo slavne anti~ke Aleksandrije danas leì 6 metara pod morem. Posledwih nekoliko decenija arheolozi su najzad odlu~ili da re{e misteriju i revnosno po~nu da tragaju za mestom gde je Kle opatra sahrawena. Podvodnim iskopavawima, koja su zapo~eta 1992. godine, rukovodi francu ski arheolog Frank Godio. Evrop ski institut za podvodnu arheo logiju omogu}io je istraìva~ima da naprave mapu poplavqenih delova anti~ke Aleksandrije, wenih pristani{ta i {etali{ta, potopqenih zemqi{ta na kojem su nekada bile kraqevske pala te. [koqkama obrasli nalazi izneti na povr{inu - masivne ka mene sfinge - potakli su èqu za boqim upoznavawem Kleopatri nig"Sansveta.mi je da na|em Kleopa trinu statuu ozna~enu kartu{em s wenim imenom", kaè Godio. Me|utim, u dosada{wim podvod nim iskopavawima nisu nai{li na grobnicu. Jedini tragovi Kle opatre na koji ronioci nailaze su prazne paklice cigareta sa we nim imenom koje plutaju po vodi. Nedavno je pustiwski hram izvan Aleksandrije postao meta novog istraìvawa iniciranog idejom da bi kraqica Kleopa trinog kalibra i dalekovido sti nesumwivo obezbedila sebi grobnicu na duhovno zna~ajnijem mestu nego {to je to jedan gradski centar - nekom svetom mestu gde }e weni mumifikovani ostaci po~ivati u miru pored voqenog Antonija. S. G.

POSLEDWA EGIPATSKA KRAQICA I MO@DA PRVA LI^NOSTPOZNATAUISTORIJI:

"Wena li~nost je bila obavijena velom ma{te i skandala jo{ od vremena u kojem je `ivela", rekao je biograf Majkl Grant. Grobnica joj nikad nije otkrivena, {to ne spre~ava arheologe da neumorno tragaju...

U ZRELO DOBA PONOVO POSTAJU MLADE: Ova vrsta meduza je bilo{ki besmrtna!

RADIVOJEVI],DO,RIPLI,NEPISMENA, Auto-ozna-letilicaBiv{iAk-Va-naUz-seBiv-Xorx.doma}aOznakaazbuke, 5. „Slobodna(en-odOzna-biv{eMa{inski

Kurixa birao Srbiju i kad ona wega nije Zvezda povla~i dres sa brojem 11! Zvezdan Terzi}, ge neralni direktor Cr vene zvezde, saop{tio je da }e klub na kraju sezone zauvek povu}i iz upotrebe dres sa brojem 11 u ~ast Draganu Xaji}u, koji je ostavio nei zbrisiv trag na Mara kani i fudbalu.jugoslovenskomUpetakuve~euNarodnom pozori{tu odràna je predstava pod nazivom „Dragan Xaji} – marka za ceo svet“ koju su reìrali na{ poznati novinar Gradimir Brankovi} i Sini{a Boòvi}, a povod je bio Xaji}evih 60 godina u Crvenoj zvezdi. „Ne postoji osoba koja boqe poznaje Crvenu zvezdu spoqa i iznu tra kao Dragan Xaji}. âst i privilegija je {to mogu da radim sa wim i svakodnevno da nau~im ne{to novo. Xaja najboqe zna da po deli savet kada je najteè i kada je pritisak najve}i", rekao je pri sutnim u Narodnom pozori{tu Terzi} u kratkom obra}awu. Predstavi su prisustvovale brojne poznate li~nosti, aktuelni i biv{i fudbaleri Crvene zvezde, a pisma Draganu Xaji}u, koji je marka za ceo svet, pisali su fudbalski velikani od Zika, Kama~a, Platinija.Xaji},koji je progla{en kao najboqi fudbaler Srbije u 20. veku, nije krio emocije po zavr{etku predstave u wegovu ~ast. „Hvala vam {to ste 60 godina pretvorili u ovo nezaboravno ve~e. Nema re~i koje su dostojne sre}e, ponosa i ~asti koju ste mi ukazali u najsve~anijem trenutku u mojoj profesionalnoj karijeri. Vi{e nemam neostvarenih èqa, sve su ispuwene pod na{om sre} nom Zvezdom. Vredelo je", rekao je legendarni Dragan Xaji} koji je u Zvezdi u obeleìo 60 godina od dolaska u klub.

utakmice.Akoste

OVO SMO DUGO ÊKALI: Zvani~ni dresovi Srbije za Mundijal êkalo se me secima da bude i zvani~no bude predstaqen dres u kojima }e fud baleri igrati na Mundijalu.Spekulisalo se dugo da li }e grb biti promewen, koje }e biti dve dominantne boje, koje }e se druge boje stitucionalnogovako.~egaobja{wewadresovi,timoètena,dilemaSadapojaviti…jesvakarazre{enakrajutekstapogledakakoizgledajuaevoizbogizgledajuba{Razdvajaweingrba od reprezentativnog je praksa koja se ve} sprovodi u Savezima (Belgija, Holandija, Francuska, Itali ja…). Nacionalni savez, kao krovna institucija, treba da bude predstavqen kao moderna i autoritativna organizacija ~ija je misija sveobuhvatna briga o fudbalu. Sa druge strane, grb koji }e ubudu}e krasiti dres nacionalnih selekcija simbolizuje i sadrì vi{e vrednosti: tradiciju, strast, posve}enost, jedin stvo i hrabrost. Inspirisan je tradicionalnim motivima, sim bolima na{e zemqe kroz istoriju i istorijsko nasle|e. Ideja je bila da se kreira jedinstveni oblik koji iako nema heraldi~ku ima simboli~ku vrednost. Centralni deo grba in spirisan je {titom koji se nalazi na spomeniku Knezu Miha ilu Obrenovi}u simbolu grada Beograda, ali i simbolu nove Srbije, nastale juna~kim oslobo|ewem od Otomanskog carstva (podignut je 1882. iste godine kada se Srbija uzdigla iz kneè vine u kraqevinu, prvi put u novom veku, a iste godine zajedno upotrebqene kao dràvni simbol {tit sa ocilima i dvoglavi orao). [tit predstavqa jedinstvo kako na{eg naroda tako i na{eg nacionalnog tima. Dvoglavi orao je nacionalni simbol koji za na{ narod ima veliku simboli~ku i emotivnu vrednost. Osnovna inspiracija je orao ra{irenih krila dinastije Nemawi}. Grb Nemawi}a je izvorno srebrni na crvenoj pozadini {to je bio motiv da orlovi na grbu reprezentacije imaju srebrne detaqe. Orao ra{irenih krila je simbol hrabrosti, neustra{ivosti i dostojanstva. Krin (qiqani) su jedni od naju~estalijih motiva u heraldi ci. Kod nas ih sre}emo iz doba Nemawi}a (grbovi, kruna, novac).

Identi~ni krinovi sa grba reprezentacije nalazi se na sa da{woj zastavi i grbu Republike Srbije.

HRVAT SE POKLONIO

Tmurno leto za vaterpolo reprezentaciju Srbije u Splitu je dobilo novu nijansu crnila. "Delfini" su ovogodi{wu kontinentalnu smotru prvi put u istoriji zavr{ili pre ~etvrtfinala, po{to im je selekcija Francuske potpisala otpusnu listu (10:9). Izabranici Dejana Savi}a se sastaju sa Holandijom, a onda i pora`enim ili pobednikom me~a izme|u Rumunije i Izraela, u borbi za plasman od 9. do 12. mesta. To prosto zvu~i nezamislivo, ko{marno i po svim parametrima neprihvatqivo za na{ najtrofej niji ekipni sport. Me|utim, i realno. Gorko }e ve rovatno mnogi sa`vakati ~iwenicu, ali i saznawe da je smenom generacije i povla~ewem {estorice "veli~anstvenih" (Filipovi}, Prlainovi}, Alek si}, Du{ko Pijetlovi}, Gojko Pijetlovi}, Mitrovi}) srpski tim prvi put u svom postojawu pao u drugi e{alon svetskog vaterpola i obrisao prefiks sila ispred svog imena. Vi{e ne predstavqamo oz biqnog sagovornika u razgovorima oko medaqa. Dokaz toj tvrdwi ne ogleda se samo u nastupu na jugu Hrvatske, ve} i svim ovoleto{wim akcijama. Sve je po~elo na SP u Budimpe{ti krajem juna, gde su "delfini" takmi~ewe zavr{ili u ~etvrtfina lu porazom od Hrvatske (14:12), kasnije osvojiv{i peto mesto, da bi identi~nu poziciju zauzeli i na zavr{nom turniru Svetske lige u Strazburu. Ali, ono {to mnogo vi{e boli od te same ~iwe nice jeste da ni u jednom trenutku za vreme turnira nismo pokazali `equ da poku{amo biti boqi. I tu teret krivice ide i na ra~un selektora Savi}a, koji je ceo {ampionat, jo{ od grupne faze protiv Ma|a ra, pa ~ak i Slovenaca, govorio da motivacija nije na zadovoqavaju}em nivou, ali nije uspeo ni{ta da promeni. N. R.

30 ^etvrtak 10. decembar 2020.8. septembar 2022. SPORT

Marko Jagodi} Kurixa je po stao novi miqenik navija~a Sr bije.Ono zakucavawe Marka Ja godi}a Kurixe kada mu je Ogwen Jaramaz dodao loptu kroz noge protivniku, vrte}e se na svim {picama danima. Garantujemo. Posle tog zakucavawa u drugoj ~etvrtini, O2 Arena u Pragu je eksplodirala, a ime Jagodi}a Kurixe je skandirano do kraja

gledali prenos onda ste mogli da ~ujete i kako ga je jedan od navija~a "prekrstio", pa je sve vreme skandirao: "Jagoda Kurixi}".Marko Jagodi} Kurixa, ina~e, ima dvojno dr`avqanstvo - hr vatsko i srpsko - a dok je bra nio boje Cibone pri~ao je sa tamo{wim medijima i istakao da ipak ne razmi{qa o igrawu za reprezentaciju jer ima dosta boqih igra~a od wega koji nose dres sa dr`avnim grbom. - Iskreno, trenutno ne o~e kujem. U obe reprezentacije ima dosta kvalitetnijih igra~a od mene. Pre svega o~ekuje da {to vi{e mogu da pomognem u nared nom periodu Ciboni, a {to se ti~e reprezentacije, stvarno ne ne razmi{qam o tome - rekao je. Na potpitawe za koju bi re prezentaciju vi{e igrao, kazao je: - Za reprezentaciju Srbije. IPo{teno.evo,nekoliko godina ka snije, Kurixino ime skandira cela hala! Sve je mogu}e.

Proslavqeni ko{arka{ i biv{i selektor re prezentacije Hrvatske Aco Petrovi} odu{evqen je igrom Srbije na Evrobasketu. - Kojom lako}om igra Srbija! U`itak za gledawe, kada su dodavawa temeq ko{arka{ke igre - napi sao je Podsetimo,Petrovi}.Petrovi} je nakon prvog kola izjavio da su Slovenija, Srbija i Nema~ka glavni favoriti za zlato na Evrobasketu. - Po mom mi{qewu postoje tri favorita koji bi trebalo da odu do kraja. To su Slovenija, Srbija i Nema~ka. Ne tim redom, ali svaka od wih mo`e da postane evropski prvak - rekao je Petrovi} za Ju tarwi list. - Slovenci imaju u Don~i}u i Dragi}u dva sjajna razigrava~a, igra~a koji saigra~e ~ine boqima, i koji su u svakom trenutku u stawu da postignu poe ne ili da prelome utakmicu. Slovenija ima dobar balans u ekipi. O Srbiji ne treba tro{iti previ{e re~i, utakmica s Holan|anima nije nikakav pokaza teq, ali pokriveni su na svim pozicijama i imaju Joki}a i Mici}a. A Nema~ka izgleda sjajno. Nemci imaju nekoliko odli~nih NBA igra~a, izgledaju ne verovatno rastr~ano i motivisano, imaju fanta sti~nu podr{ku s tribina na doma}em terenu i ve liku veru u svoje mogu}nosti - objasnio je Petrovi}.

Sad mu kli~u sa tribina, a malo je poznato da je Jagodi}

SRBIMA: Aco Petrovi} raspame}en igrom "orlova"

TIM BEZ LIDERA, IGRA BEZ @ARA: Vaterpolisti ispadawem u osmini finala EP u Splitu do`iveli bolnu realnost

Da li se bliì kraj? Rafael Nadal je imao {ansu da trijumfom na US Openu pobe gne Novaku \okovi}u na dve grend slem titule, ali je Frensis Tija fo pred doma}om publikom bio boqi sa 6:4, 4:6, 6:4, 6:3. Bilo je jasno da ne{to ne {tima kad „bika sa Majorke“, a po zavr{etku me~a [panac je upla{io navija~e najavom pauze: "Nemam ideju ni{ta oko ras poreda kada }u igrati u ovom trenutku. Postoje mnogo va`nije stvari u mom privatnom ìvotu kod ku}e. Privatni ìvot je uvek mnogo va`niji nego moj posao. êkam ro|ewe sina. Vreme je da se resetujem. Bili su ovo veoma te{ki meseci", rekao je Nadal. Potom je dodao: "Moram da se vratim, da po pravim stvari i ne znam kada }u se vratiti. Kada se budem ose}ao mentalno spremnim da se ponovo takmi~im, tada }u se vratiti." Nadal je istakao da je priori tet u ovom momentu ro|ewe prvog deteta:"Izgubio sam me~ u osmini finala posledweg grend sle ma sezone. Te{ko mi je da na pravim analizu za kalendar takmi~ewa. êka me put ku}i, imam va`nije stvari tamo. Kada do|em tamo done}u odluke, kada vidim stvari u privatnom ìvo tu, to mi je bitnije u ovom mo mentu. Poku{ao sam, uradio sam {ta sam mogao u Wujorku, nije se zavr{ilo kako sam èleo. Posle svega zapo~e}u ponovo sa profesionalnim ìvotom. êka me ro|ewe prvog deteta i nadam se da }e sve biti dobro", rekao je Rafa.

NADAL UPLA[IO SVOJE NAVIJA^E POSLE ISPADAWA SA US OPENA: Ne znam kad }u igrati ponovo, nisam mentalno spreman

Mediji u Brazilu raspisali su se o sjajnim nastupima srpskih napada~a, Mitrovi}a u Fulhamu i Vlahovi}a u Mitrovi}Juventusu.jeuPremijer

ligi dao {est golova u isto toliko nastupa, dok je Vlahovi} postigao 13 pogodaka u 25 odigranih me~e va za „Staru damu“. - Kako se ~ini na po~etku sezo ne, Brazil }e imati vrlo te{kog protivnika kada 24. novembra, u grupnoj fazi Svetskog prvenstva, zaigra protiv Srbije. Tandem napada~a srpske reprezentaci je briqira u posledwe vreme na Starom kontinentu: visoki, sna`ni i ubojiti, Vlahovi} i Mi trovi} u odli~noj su formi, pi{e portal UOL Esporte. Portal Antenados no Futebol istakao je kako ovakav razvoj si tuacije zasigurno „pla{i Titea“, brazilskog selektora, nagla siv{i kako su Vlahovi}u u pro seku potrebna tri {uta kako bi postigao gol. Dodatni razlog za strah je Mitrovi}, koji je drugi najboqi strelac Premijer lige u ovom trenutku, a ispred wega je samo Haland, sa deset golova. Wihova forma nije promakla nijednom od najpopularnijih twi tter naloga u Brazilu posve}enih fudbalskoj statistici, Footstat sI2A, koji je sa svojim pratiocima podelio wihovu impresivnu sta tistiku.Brazil je jedan od protivnika Srbije na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Kataru. Mediji najve}e ju`noameri~ke zemqe sa velikim su po{to vawem nedavno pisali o na{oj reprezentaciji, nazivaju}i tim Dragana Stojkovi}a ozbiqnim protivnikom u Kataru. Pored toga, pro{log meseca je ~ak 54 od sto Brazilaca izjavilo da o~eku je da wihov tim postane svetski prvak.

êtvrtak 10. decembar 2020. 31êtvrtak 8. septembarSPORT Brizbejn Roar savladao Adelejd junajted i plasirao se u polufinale Kupa Australije Utakmica izme|u ekipa Adelejd Junajted i Brizbejn roar odigrana je u sredu, 3. avgusta na stadionu „Service FM Stadium“. Gosti iz Briz bejna su odneli pobedu re zultatom 2:1 i time se pla sirali u polufinale Kupa Australije, a pobednik je odlu~en u drugom poluvre menu.Utakmica nije pro{la bez kontroverzi jer je eki pa Adelejd junajteda ostala sa 10 igra~a ubrzo nakon prvog poluvremena kada je strelcu Hiro{iju Ibusu kiju, uru~en crveni crveni karton zbog wegovog kli zawa - incident koji }e si gurno biti predmet mnogih razgovora prilikom analize utakmice. Ovo je istorijski me~ za ekipu Brizbejn roar koja je ovom pobedom prvi put u{la u polufinale Kupa Australije. Foto: Toplica Mileti} АделејдПолуфиналистијунајтед Бризбејн роар Млади играч српског порекла Александар Поповић из Аделејд јунајтеда Кеј јунајтедаАделејдкаударацТревин,голу Никола Милеуснић у акцији Ipak }emo morati da sa~ekamo jo{ malo do po vratka najboqeg srpskog igra~a na teren. Novak \okovi}, trenutno {esti igra~ sveta, ne}e igrati za Srbiju na Dejvisu kupu ovog septembra. Viktor Troicki, selektor tenisera, pojasnio je zbog ~ega Novaka ne}e biti tokom me~eva grupne faze."Nole iz privatnih razloga ne}e igrati. To je we gova li~na stvar. Jednostavno, ovoga puta je spre~en da igra, ali }e se pridruìti reprezentaciji uko liko se plasiramo na finalni turnir u Malagu u novembru", poru~io je Troicki. Pojasnio je i ko }e predstavqati Srbiju u grupi u Valensiji od 13. do 18. septembra na me~evima sa Kanadom, [panijom i Ju`nom Korejom. "Igra}e Miomir Kecmanovi}, Filip Krajinovi}, Laslo \ere, Du{an Lajovi} i Nikola ]a}i}", jasan je Troicki.Troicki je pojasnio da }e Novak igrati za Srbiju u slu~aju da do|e do nokaut faze. "Oslabqeni jesmo, naravno da je Novak taj koji je vo|a tima i koji uvek donosi pobede, ali moramo da poku{amo i sa ostalim igra~ima da se plasiramo na zavr{ni turnir koji je na programu u novembru. Sada }e ostali imati {ansu da istrpe taj teret i izguraju teàk zadatak. Da daju sve od sebe i da poku{amo da pro|emo grupnu fazu." Posledwi me~ je Novak \okovi} odigrao u fina lu Vimbldona u kom je slavio protiv Nika Kirjosa sa 4:6, 6:4, 6:4, 7:6(3). Taj me~ je odigran 10. jula.

BRAZILCI SE PLA[E SRBIJE: Napada~i "orlova" uterali strah u kosti "kariokama"

NEO^EKIVANA ODLUKA: \okovi} ne igra za Srbiju, poznato i zbog ~ega

THURSDAY  ÊTVRTAK 8. 9. 2022. KUPKARA\OR\EV2022 Muzi~ki program 33. Kara|or|ev kup u FKorganizacijiBeogradizAdelejda Od 30. septembra do 2. oktobra 2022. godine Frank Mitchell Park, 55 Minns Street E Woodville West 5011 UÊSNICI TURNIRA Imena ekipa u mu{koj konkurenciji:  FK Beograd (Adelejd)  Springvale White Eagles (Melburn)  FK Drina (Melburn)  Westgate Sindjelic (Melburn)  Fitzroy City Srbija (Melburn)  Casey Kings Krajina (Melburn)  FC White City Sydney (Sidnej)  FC Eagles (Sidnej)  Dianella White Eagles (Pert)  Maddington Tesla FC (Pert)  St George Willawong FC (Brizbejn) Imena ekipa u ènskoj konkurenciji:  FK Beograd (Adelejd)  FK Drina (Melburn)  Westgate Sindjelic (Melburn)  FC Bonnyrigg (Sidnej)  Po~etak: Petak 18 ~asova (muzika i {tandovi sa hranom i pi}em)  19 ~asova okupqawe svih ekipa  Subota i nedeqa muzika od 12 ~asova  AndrijaKONTAKT:Buco Popovi} – 0433 177 404 Milan Sofrani} – 0418 844 801 ALEKS NIKOLA BINA MIKI MIROSLAV