THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT
30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 9. 12.2021. z Year XXX No.2478
Ve}
Slava Kola srpskih sestara „Vavedewe Presvete Bogorodice“ pri crkvi Sv. Jovana Krstiteqa u Volongongu
z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50
Slavski kola~ prelomio Vladika Siluan sa doma}inima slave i ~lanicama Kola sestara u slavu i ~ast Presvete Bogorodice Strana 17
Kolumna Pi{e: Sa{a Jankovi}
Krah tr`i{ta ili korekcija cena Strana 14
Nacionalni {ampionat Australije u rvawu
Druga najve}a kineska kompanija za gradwu nekretnina i jedna od najve}ih u celom svetu „Evergrande“ (Evergrande Group) je kona~no priznala da nije u stawu da vra}a svoje dugove, i da wen finansijski bankrot nikad nije bio izvesniji. Ako je jedna Amerika upla{ena kraha kompanije „Evergrande“, onda je potpuno o~ekivano i da }e posledice na Australiju biti ogromne
Putopis
Ekipa „Vukova“ trenera Jadranka Te{anovi}a osvojila 16 medaqa Strana 31
Patra Grad ~uda Svetog Andreje, karnevala i pomoranxi Strana 19
Ekskluzivno za Srpski glas
Miloslav Samarxi} govori o prvom ~etni~kom igranom filmu gde je producent filma, scenarista i rediteq
Po~etkom 2022. godine zavr{i}e se prvi ~etni~ki igrani film
„OPKOQENI“
Strana 12
Svetska turisti~ka organizacija odlu~ila:
Mokra Gora progla{ena za najboqe turisti~ko selo u svetu Strana 26
2
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
IZME\U DVA VIKENDA
Da li }e vakcina protiv kovida postati obavezna u Evropi?
Kako je Brisel hteo da zabrani Bo`i} Papa Frawa u`asnut predlogom podse}a da su mnoge diktature u istoriji, od komunista i nacista poku{ale da to u~ine, to je svojstveno razvodwenom sekularizmu i osu|eno je na neuspeh. „Ne slavi svako hri{}anske praznike. Takve re~enice mogu biti stresne, zato treba govoriti „prazni~no vreme“. Re~ „Bo`i}” ne treba koristiti ni u jednom kontekstu. Umesto izraza „krsno ime“ treba koristiti neutralno „prvo ime“. Ne preporu~uje se oslovqavawe sa „dame i gospodo“ i „gospo|a“ ili „gospo|ica“ zbog rodne korektnosti." Ovo su samo neke od preporuka iz dokumenta, odnosno priru~nika, evropske komesarke za ravnopravnost Helene Dali, koje su obelodawene ba{ uo~i blagdana rimokatoli~kog i pravoslavnog Bo`i}a. Ovaj predlog izazvao je bujicu reakcija u Evropi, a sam papa Frawa rekao je da je „u`asnut ovakvim predlogom”. Pod salvom kritika Brisel je bio prinu|en da hitno povu~e materijal od 30 stranica pod nazivom „Uputstva za inkluzivnu komunikaciju".
Kao obrazlo`ewe navedeno je da bi ova uputstva trebalo da poslu`e "da se od EU stvori unija jednakosti", ali i da se stvori polno, verski i rasno neutralni jezik. Dokument je, nakon {to je u izvodima objavqen u italijanskom listu "\ornale", izazvao lavinu negativnih reakcija, pa je povu~en "na doradu". O{tro ga je kritikovao i Vatikan, ocewuju}i ga za poku{aj da se poni{te hri{}anski koreni Evrope, a u nekim britanskim medijima pojavili su se naslovi kako EU "zabrawuje Bo`i} i ime Marija". Papa Frawa je, reaguju}i na preporuku evropskih zvani~nika da se izraz „Bo`i}“ ukine, rekao da su mnoge diktature u istoriji to poku{ale da u~ine. „Setite se Napoleona: jo{ od tog doba. Setite se nacisti~ke, komunisti~ke diktature. To je svojstveno razvodwenom sekularizmu i osu|eno je na neuspeh“, rekao je papa Frawa novinarima prilikom povratka iz Gr~ke u Vatikan. On je dodao da Evropska unija mora da se vrati idealima otaca utemeqiteqa.
Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.
Austrija je odlu~ila da od naredne godine vakcina protiv kovida 19 postane obavezna za sve gra|ane. Nema~ka bi vrlo lako mogla krenuti istim putem. Za to vreme predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poru~uje da je na nivou Evropske unije potrebno razmisliti o obaveznoj vakcinaciji. Da li su ovi posledwi doga|aji naznaka da }e vakcinacija protiv kovida 19 pre ili kasnije postati obavezna u ve}em delu Evrope? Istra`iva~ Centra za evropske politike Strahiwa Suboti} ka`e da iako Evropska unija ne mo`e na nadnacionalnom nivou da namatne obaveznu vakcinaciju zemqama ~lanicama, izjava Ursule fon der Lajen mo`e se razumeti kao podsticaj i namera da se do|e do masovne obavezne vakcinacije u svih 27 dr`ava. - Da li }e to ~lanice prihvatiti zavisi pre svega od toga koliko }e se ova mera pokazati kao uspe{na u Austriji i Nema~koj – navodi Suboti}, dodaju}i da bi pozitivni rezultati mogli da ohrabre druge dr`ave. On obja{wava da }e se uspe{nost sagledati iz dva ugla – koliko je obavezna vakcinacija uticala na obuzdavawe pandemije i da li je dovela do ozbiqnijih politi~kih kriza. -U Austriji su trenutno specifi~ne, komplikovane prilike, i to ne samo u zdravstvenom ve} i politi~kom smilu. Za mesec dana imaju tre}eg premijera. U Nema~koj je druga~ija situacija, postoji politi~ka stabilnost, i zato bi pravi test uspe{nosti obavezne vakcinacije mogao da se vidi pre u Nema~koj – zakqu~uje Suboti}. Kako prenosi Rojters, u ovom trenutku samo tri dr`ave sveta – Indonezija, Mikronezija i Turkmenistan, imaju obaveznu vakcinaciju za starije od 18. Daleko ve}i broj wih propisuje obaveznu vakcinu za odre|ene grupe zaposlenih, pre svega u zdravstvu i socijalnoj za{titi. Dr`ave koriste i druge strategije kako bi navele gra|ane da prime vakcinu – od celodnevnih kovid propusnica preko nov~anih kazni za one koji odbiju vakcine (u Gr~koj stariji od 60 koji ne prime vakcinu moraju da pla}aju kaznu od sto evra mese~no). Svaka od ovih strategija dala je rezultate tako da je broj vakcinisanih porastao. Ipak, ne dovoqno brzo i ne u dovoqnoj meri. Epidemiolo{kiwa Ivana Proki}, ~lanica Ujediwenih protiv kovida, ka`e da su zemqe sve do
skoro ra~unale na zdrav razum i odgovornost pojedinaca ali da to na`alost vi{e nije opcija. - Sve zemqe su ra~unale na zdrav razum, apele lekara i odgovornost pojedinaca da se udru`e u borbi protiv epidemije uz sre}u da imamo najja~e oru`je, vakcinaciju. Godinu dana od kako imamo vakcine, dr`ave koje su previ{e ra~unale na to, suo~avaju se sa apsurdom da qudi ne `ele da preveniraju bolest, veruju nauci. Mno{tvo je razloga za to, od nau~no dokazane povezanosti ni`ih kognitivnih sposobnosti sa ve}im odbijawem vakcinacije, velikog uticaja antivaksera, do nepoverewa u donosioce odluka i generalnog straha od neizvesnosti. Jedna po jedna dr`ava prestaje da pokazuje strpqewe i odlu~uje se za razli~ite veoma striktne mere – isti~e dr Proki}. Ona smatra da je „brza obavezna vakcinacija najbr`i i najlak{i na~in da se epidemija dovede pod kontrolu“. - Dr`ave EU }e jedna po jedna pribegavati tome, u zavisnosti od legalnih mogu}nosti. Ra~unati na ne~iju svest i odgovornost, na`alost, nije opcija – isti~e dr Proki}. U Austriji, koja je od zatvarawa samo za nevakcinisane brzo do{la do op{teg zatvarawa za sve gra|ana, trenutno je vakcinisano 66 odsto gra|ana, {to je mawe nego u mnogim drugim EU zemqama. Ova dr`ava donela je odluku da vakcina postane obavezna od prvog februara, a mediji prenose da oni koji odbiju vakcinaciju bi mogli da dobiju kaznu u vrednosti do 3,600 evra.
ma {ta mi re~e?! Highway to Hell...
Pravo na la` „Naravno da sam profiter koji profit gradi na va{oj retardiranosti, da niste glupi ko k…. ja nikad ne bih bele`io rekordne profite!" (Vlasnik TV Pink @eqko Mitrovi} kona~no je otkrio ko je i na ~emu zara|uje rekordne profite u odgovoru na komentare u kojima wega i televiziju ~iji je vlasnik optu`uju da su la`no preneli de{avawa sa protesta u subotu, odnosno da su objavili kako je bilo mnogo mawe okupqenih, 20-30 qudi...)
„Mo}i }emo da imamo odli~no tr`i{te i u Tirani i Pri{tini za na{e proizvode, a ono {to ne proizvodimo mo}i }emo da kupujemo jeftinije i smawujemo tro{kove na{ih kompanija" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, na po~etku gradwe prve deonice „auto-puta mira“ Ni{–Prokupqe–Merdare– Pri{tina–Tirana–Dra~)
Polako, tiho, ti{e, kao... vo`wa bagera „On je bagerom i{ao bukvalno, ja mislim, dva-tri kilometra na sat, dakle i{ao je polako, polako, polako..." (Ana Brnabi}, predsednica Vlade, o voza~u bagera koji je poku{ao da probije blokadu puta u [apcu)
[to bi rekli, strani pla}enik „A {ta mi koji ho}emo Rio Tinto? Evo ja ho}u Rio Tinto. I ho}u protest zato {to vi ometate da do|u qudi. Ho}emo protest protiv vas. A {to se to nama ne dopu{ta, a {to se mi odmah progla{avamo kao qudi koji ne `ele dobro Srbiji. Evo ho}emo potest, `elimo Rio Tinto u Srbiji" (Funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir \ukanovi})
IZME\U DVA VIKENDA
Autor o fotografiji koja je postala simbol blokade "Qudi danas po difoltu misle da fotografija nije istinita, pre nego da jeste. Uostalom, sasvim je normalno da se to de{ava kada imamo apsolutnu zloupotrebu vizuelnih prizora od strane onih kojima se nekada nedvosmisleno verovalo - medija. Ipak, fotografija u odre|enim okolnostima i daqe ima veoma zna~ajnu ulogu i mo} da prezentuje istinu", ka`e Marko Risovi}, fotograf, autor fotografije blokiranog mosta Gazela u subotu koja je imala ogroman broj {erova i lajkova na dru{tvenim mre`ama i na neki na~in postala i simbol pro{lonedeqnog ekolo{kog protesta. Fotografija Marka Risovi}a imala je desetine hiqada lajkova posle samo nekoliko sati od kako je postavqena, a na kraju dana podelio ju je i Novak \okovi}. Risovi} je dokumentarni fotograf, koji je radio i kao fotoreporter, i deo je fotokolektiva Kamerades. On ka`e da nije o~ekivao ovakav uspeh fotograDesetine hiqada qudi na protestu u Beogradu fije, kao i da mu je drago {to je \okovi} podelio, ali da mu je od te ~iwenice dra`e to {to se srpski teniser oglasio jer wegovo mi{qewe mo`e imati veliki uticaj. Odjek svoje fotografije u javnosti tuma~i kao sticaj okolnosti. „Desila se jednostavna stvar – u trenutku kada su qudi tra`ili informaciju o masovnosti, broju qudi, vizuelnom identitetu protesta u subotu, moja fotografija se pojavila me|u prvima koje pru`aju tu informaciju na mre`ama. Inicijalno velika gledanost zbog broja pratilaca na mom nalogu kao i „relevantnost“ mene kao izvora (pretpostavqam, nisam uveren u to) jer da radim za velike medijske ku}e i pa mi se stoga „mo`e verovati“, doprineli su tome da se fotografija pro{iri neverovatnom brzinom“, Evo kako su la`no izve{tavali svi re`imski mediji, sa nacionalnom frekvencijom (Pink, RTS, B92, TV Hepi, TV Prva, Ve~erwe Novosti, Kurir, Alo, Informer, Srpski Telegraf... 20 qudi blokiralo Beograd!? smatra fotograf.
VU^I] PROTIV VU^I]A:
Predsednik vi{e ne zna gde bije od kontradiktornih izjava Zakon o eksproprijaciji sam verovatno potpisao, mo`da i nisam, nije neustavan, ali bi}e promena sad kad sam pogledao, nema ugovora sa Rio Tintom ali vide}emo u ugovoru mo`emo li to da promenimo {to vi tra`ite u Nedeqicama, a `uti su doveli Rio Tinto, ali eksploatacija litijuma je {ansa za Srbiju. Ovo nije roman toka svesti, nego predsednikove izjave u proteklih nekoliko dana, vezane za projekat rudarewa u Jadru. Po~nimo od najva`nijeg: Potpisivawe Zakona o eksproprijaciji Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je 30.11. da mu se „~ini“ da }e potpisati Zakon o eksproprijaciji, da je pro~itao tri razli~ita mi{qewa stru~waka u kojima se ne navodi da ima i~ega protivustavnog. Onda je pro-
menio mi{qewe, pa je pred me{tanima Nedeqica, sad ove subote, rekao ovako: „Ako mo`emo da se dogovorimo oko izmena sa qudima odavde, ako ne da izmenama vratimo stari zakon, kao da nema izmena. To bi de fakto zna~ilo da zakon ne bi va`io“, rekao je predsednik. Kako je dodao, „ja ne mogu da se igram sa Ustavom Srbije, ali ono {to vam ka`em to }e biti ispuweno“. Predsednik je 1. decembra sazvao hitnu konferenciju za novinare, na kojoj je rekao da je „biv{a vlast“ dovela Rio Tinto u zemqu, pa onda poka-
zao 9 „spornih“ dokumenata, sa sve potpisima. Predsednik je rekao da nema ugovora koji nas obavezuje – a Nova. rs je objavila memorandum iz 2017. godine u kom se vidi da vlast ima razumevawe za otvarawe rudnika. Vu~i} je, me|utim, u Nedeqicama, poru~io gra|anima da }e saslu{ati wihove predloge i da }e videti „u ugovoru“ koje su opcije Srbije. Kakvom sad ugovoru, zapitala se javnost u Srbiji, a predsednik je ili lo{e shvatio memorandum (koji nije ugovor) ili zna ne{to {to mi ne znamo.
Vaqa li taj litijum? Pitawe eksplatacije litijuma je problem pre problema sa kojim predsednik tako|e ne zna {ta }e. Na hitnoj konferenciji od 1. decembra rekao je slede}e: „I daqe mislim da je litijum va`an projekat za Srbiju, bilo da }e radove izvoditi Rio Tinto ili neko drugi, `elim da razgovaram o tome sa narodom“. Ako je eksploatacija litijuma bitna – zar onda nisu „`uti“ u pravu? Ako nije, zbog ~ega Vlada Ane Brnabi} intenzivno ide u susret ovom projektu? Ako me{tani Nedeqica ka`u (a rekli su, vrlo jasno) da ne}e rudnik – ko onda odlu~uje o tome da li }e ga biti, jer, predsednik ka`e i slede}e: „Ne pada mi napamet da se ulagujem bilo kome i vra}am zakon jer su oni na ulici“, rekao je Vu~i}.
^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
Lepota `ivqewa Pi{e: Qubodrag Stojadinovi} Gledao sam ponovo film Bore Dra{kovi} a "@ivot je lep" o nasiqu bez razloga. Svi artisti iz te surove pri~e, osim [erbexije, davno su mrtvi. I film "@ivot je lep", Roberta Beniwija, o tome kako se mo`e uneti radost i nada u logor smrti. Video sam pisani rad osnovca, pod naslovom: Lepo je `iveti. De~ak pi{e o tome {ta sve `eli. Mnogo toga, a najvi{e da bude fudbaler. Ronalda majka nije volela, ono kad je bio u wenom stomaku, pi{e on, a sada ga voli najvi{e. Kada me svi zavole, jer mislim da dam gol za Srbiju, mo`da se mama javi, da je upoznam. Tada bi bilo lepo `iveti. Starac u ritama sedi na klupi na obodu zvezdarske {ume. Daj mi malo za hleb, veli. Dobro, i za rakiju ako ima{, smrzao sam se. I da malo slu{a{ {ta ti govorim. Wegovo pripovedawe je bilo sasvim kratko: bio sam ugledan ~ovek, imao sam sve, a sad sam ovo. Ubio me `ivot. @ena u prodavnici govori glasno, ne vidim kome: Bije me svaki dan, ne mogu da ostanem a nemam gde da idem. To ga je uhvatilo pro{log leta, kad je izgubio posao. Pije {ta na|e, ubi boga u meni. A lepo smo `iveli. @ivot je samo jedan, ispisuje svoju dnevnu mudrost poznavalac tabloidne lepote. Vaqa ga pro`iveti punim plu}ima. Puna plu}a? Di{ete li plitko ili duboko, pita mlada lekarka gojaznog pacijenta sredwih godina. Plitko, ka`e on. Kao da imam samo pola plu}a ili ne{to mawe. Kad le`im kao da imam stenu na grudima. Bole me kosti, to je vaqda {to sam ote`ao. Nervozan sam, qut na sve oko sebe, jedem kao manijak. A pazio sam, nosio masku. U stvari, bio sam na jednoj svadbi. Samo se na veseqima vidi koliko je `ivot lep. Ali, eto… Na svadbama se svi qube. Tri puta po tri puta, svako sa svakim… [ta sam mogao. Na Novom grobqu ispra}aj za kremaciju. ^ovek je bio poznat, puno grobqe poznatih. U opro{tajnom govoru prijateqa nema smrti, samo opis bogatog `ivota pokojnika koji se nije {tedeo i umeo je da `ivi "punim plu}ima", i kako sad bez wega i svih koji su oti{li. Grobqa se pune, sve je mawe mesta u wima, ostvaruje se ono gatawe Vladara da }e te naseobine biti tesne za starce. Ali sve se generacije sre}u na tom mestu i nestaju zauvek u podzemnim gradovima i vrtovima zaborava koje je on opremio zemqom za ukope i ogwem za kremacije. Kad pro|e smrt - `ivot }e biti lep, zapisuje svoj aforizam pisac slabog dara. A mo`da je ne znaju}i potrefio su{tinu. Tanak je sloj lepote, kazuje Mopasan. Drvo, cve}e, trava poqa, vrtovi. Divni prizori koji se gase sa izgubqenim pogledom. Samo pola metra ispod i beskrajno dole, crna zemqa i put u pakao. Pisac nije {tedeo jezu kad je tragao za drugom stranom lepote i wenom negacijom. Mogli smo dobro da `ivimo da nismo robovi. Tako govore robovi kojima bi `ivot bio lep da su slobodni. Mo`da smo ovde kona~no i zapo~eli borbu za slobodu. [ta je to uop{te osim pobune? Viwete o lepoti i stravi `ivota i u~estalosti umirawa, deo su mozaika o ovom delu sveta, koji nestaje pred na{im o~ima. Jedino mesto za `ivot koji nam se udequje i oduzima tiradama i besramnim cinizmom huqe. Nikada nam nije bilo boqe, ne znam {ta ho}ete. Potpisa}u zakone, a mo`da i ne}u. Ne se}am se {ta sam potpisao. Vaqda jesam. Ili nisam? Ipak mo`da jesam… Lepo je i stra{no imati pred sobom prizor koji nikada i nigde ne nestaje, a jednom }e morati. U`ivawe u beskrajnom mazohizmu. To je jedina tema, ina~e je sramota biti ovde. Lepota `ivqewa u Srbiji svedena je na otklawawe straha i gadqivosti od stra{nih prizora.
4
SRPSKA POSLA
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
Pandemija izmenila `ivot najmla|ih Najve}i broj mali{ana u Srbiji nema ni brata ni sestru jer se roditeqi naj~e{}e odlu~uju na jedno dete, a ako je suditi prema neveselim demografskim podacima, sve vi{e wih ostaje i bez drugova za igru. Naime, u posledwih dvadeset godina broj dece u Srbiji smawen je sa 16 na 14 procenata, a vitalna statika svedo~i da se danas ra|a najmawi broj beba u novijoj istoriji zemqe – po~etkom pedesetih godina ra|alo se oko 160.000 dece, a sada se svega 65.000 novoro|en~adi iznese iz porodili{ta svake godine. Svetski dan deteta, Srbija je do~ekala sa statistikom da u Srbiji `ivi svega milion dece mla|e od 15. godina, da svako tre}e dete koristi de~ji dodatak i da skoro polovina roditeqa i daqe veruje da je batina iz raja iza{la i koristi metode nasilnog disciplinovawa dece. Druga polovina previ{e za{ti}uje decu i dr`i ih pod „staklenim zvonom”, prime}uje Jovana Papan, urednica sajta „Detiwarije”, u strahu da deca ne do`ive nijedno negativno ili traumati~no iskustvo tokom odrastawa. – Dok su roditeqi savremene dece odrastali u parku, bez telohraniteqa, nosili kqu~ od stana oko vrata, pili vodu sa creva u dvori{tu, pewali se na drvo i padali s wega, a da se zbog toga nije zvala hitna pomo}, tukli se i mirili bez de~jeg ombudsmana i slavili ro|endane u de~joj sobi, uz minijaturne sendvi~e sa salamom, sti~e se utisak da wihovi naslednici `ive pod staklenim zvonom. Oni odrastaju sa sterilizatorima, jonizatorima, bebi-alarmima i kamerama, slu{aju Mocarta zbog inteligencije i jedu probioti~ke obroke iz teglica kako bi se razvijali po propisu. Wihovi roditeqi ~itaju hiqade stranica raznih priru~nika i magazina o odgajawu dece kako bi obezbedili psihi~ku stabilnost svojih potomaka. Zbog ogromnog psiholo{kog i finansijskog pritiska da se bude savr{en i da se detetu sve pru`i, veliki broj roditeqa ostaje samo na jednom nasledniku. ^ak 80 odsto o~eva i majki veruje da dana{wa deca odrastaju u mnogo nesigurnijem okru`ewu nego ranije i najvi{e strepe od saobra}aja i stranaca, iako je broj saobra}ajnih nesre}a s de~jim `rtvama prepolovqen, a ekstremni slu~ajevi de~jih ubistava i silovawa su na istom nivou kao pre 50 godina. Zbog toga deca postaju „taoci” virtuelnih svetova mobilnih telefona i „zarobqenici” de~jih soba i igraonica u koje ih sme{taju roditeqi, premrli od straha da ba{ wihovo dete ne kidnapuje neki terorista s livade – isti~e Jovana
D v i @IVETI
U SRBIJI Papan. Wen utisak potvr|uju i rezultati velikog me|unarodnog istra`ivawa „Deca Evrope na internetu” (EU kids on line), koji govore da ~ak 86 odsto dece i mladih u Srbiji uzrasta od devet do 17 godina koristi internet u proseku tri sata dnevno, a tokom vikenda vreme provedeno na netu se duplira. O veli~ini roditeqske zablude da su deca bezbednija na netu nego u parku dovoqno govori podatak da je polovina wih gledala slike krvi i snimke mu~ewa `ivotiwa ili qudi, a skoro tre}ina mladih preko virtuelne mre`e pristupa pornografskim sajtovima. Osim toga, gotovo tre}ina dece i mladih imala je uznemiruju}e iskustvo na internetu u posledwih godinu dana – devoj~ice ~e{}e nego de~aci, stariji ~e{}e nego mla|i. S obzirom na to da je ovo me|unarodno istra`ivawe ra|eno pre samog po~etka pandemije virusa korona, stru~waci opravdano strahuju da su zbog karantina i zabrane kretawa deca provela neizbrisive godine svog `ivota prikovana za ra~unar i daleko od drugara, u~ionice i parka – kqu~nih elemenata svakog detiwstva. Iako su deca i mladi uglavnom bili po{te|eni najte`ih oblika kovida 19, pandemija je preokrenula wihove `ivote – prema najnovijim podacima Unicefa, najmawe svako sedmo dete na svetu direktno je pogo|eno merama karantina i zabrane kretawa, dok je vi{e od 1,6 milijardi dece pretrpelo neki gubitak u oblasti obrazovawa. I dok pandemija kovida 19 ulazi u tre}u godinu, prosvetni autoriteti upozoravaju da je ova tre}a {kolska godina u kojoj deca prate nastavu u onlajn ili kombinovanom formatu, a Unesko upozorava na generacijsku katastrofu zbog pandemijskog zatvarawa {kola. U svom detaqnom izve{taju UN organizacija za obrazovawe, nauku i kulturu isti~e da vi{e od petine |aka tokom 2020. godine nije steklo osnovna znawa ~itawa, o~ekivana za wihov uzrast, zbog delimi~nog zatvarawa {kola tokom pandemije virusa korona. Broj dece s te{ko}ama u ~itawu ve}i je za ~ak sto miliona i dostigao je cifru od 584 miliona pro{le godine, {to predstavqa pove}awe od 20 odsto, koje je poni{tilo napredak ostvaren tokom posledwe dve decenije. M. T.
- Alo, policija, ho}u da prijavim blokadu. - Recite. - Jedan blokirao red na delikatesu u marketu, tra`i da mu se kilo ~ajne secka na najtawe!
Jedan lopov prekoreva drugog: - Ti si bruka za profesiju! Neki novinari rade u slu`bi istine, a neki samo u Slu`bi... \okovi}eva objava na "Instagramu" podelila je publiku. Jedni tvrde da je as, a drugi da je veliki aut... Oni {to prete praznom glavom opasniji su od onih {to prete praznom pu{kom. Prazna glava ~e{}e opali. Na{ narod bira samo nenarodne re`ime.
Mi smo narod radnika i seqaka. Zato jedni nose ~eki}e, a drugi sekire. Danas se ni{ta nije desilo. To je najboqe {to nam se u posledwe vreme dogodilo. Srbija je Eldorado za ispirawe mozga. Ju~e je raspisan referendum. Imam dojavu koji je ta~an odgovor!
Zaustavite one koji raspiruju istinu o nama! Cene smo zamrzli, ali standard i daqe topimo.
Mo`emo da pri~amo o ~emu god ho}ete, ali o dijalogu nema razgovora.
I TAKO DAQE...
MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Kapqica ne probu{i kamen silom, ve} u~estalim kapawem" „Nikada ne pru`aj ruku tako daleko da je ne mo`e{ povu}i“ „“Nema ludila od kojeg se ~ovek ne mo`e izle~iti, osim sujete“ Narodne poslovice
„Ku}e izgore, imawa propadnu, novac se zameni, biblioteke rasture, ali mesto ro|ewa uvek ti je upisano u paso{, ma gde putovao“ Momo Kapor
„Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lewosti “ Dositej Obradovi}
TEMA NEDEQE
RIO TINTO
Duga tradicija velikog profita i afera „RADIO FRANS INFO“:
U Srbiji 20.000 qudi na putu da budu proterani - po{to je vlada Srbije blizu odluke da preda dolinu Jadra rudnom gigantu Rio Tinto za iskopavawe litijuma Stanovnici doline Jadra u Srbiji su pod pretwom proterivawa, po{to je vlada blizu odluke da preda tu dolinu anglo-australijskom rudnom gigantu Rio Tinto za iskopavawe litijuma, prenosi francuski radio Franceinfo. Radi se o vrlo skupom materijalu koji je jako koristan za proizvodwu elektri~nih automobila, android telefona, ali ovde je jo{ jednom malo bitna sudbina stanovnika, navodi radio u prilogu naslovqenom „U Srbiji 20.000 qudi na putu da budu proterani“. U podnaslovu „Jadar, budu}a dolina smrti“ navodi se da u toj dolini na zapadu Srbije, koja se grani~i sa Bosnom i Hercegovinom, `ivi 20.000 qudi, uglavnom poqoprivrednika i uzgajiva~a, a ve}ina tu obra|uje zemqu vi{e od dva veka. Ne treba zaboraviti, dodaje se, da eksploatacija litijuma zahteva prema stru~wacima velike koli~ine sumporne kiseline koja proizvodi arsen. „Tako da za eksploataciju i va|ewe litijuma ne samo da }e Srbija biti suo~ena sa zaga|ewem bez presedana, koje izaziva ekolo{ku {tetu, ve} }e evropski kontinent biti suo~en sa prvom ekolo{kom migracijom“, navodi se i pita {ta }e se desiti sa stanovni{tvom, sa stadima, gde }e oni mo}i da se nastane. Kako se dodaje, iako je ta multinacionalna kompanija ve} kupila zemqu u toj oblasti, ~esto je otkupquju}i od vrlo starih qudi i „mo`da koriste}i odre|enu slabost, stanovni{tvo Srbije se ne da“. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da se „ni{ta ne}e desiti bez odluke naroda“, predvi|aju}i referendum o projektu Rio Tinta, navodi se u prilogu, ali i dodaje da im je sagovornica skrenula pa`wu da prema novim srpskim propisima vi{e nije potrebno u~e{}e od 50 odsto bira~a da bi referendum bio validan. Kona~no, dodaje se, „pitawe zemqe je zapisano u srpskom DNK, to je zemqa koja hrani, ali tako|e koja ~uva mrtve, se}awa na tradiciju i obi~aje i iznad svega kada se radi o poginulima u dva svetska rata, ne zaboravqaju}i sukob u ratovima Jugoslavije devedesetih“. [to se ti~e Evrope, ukazuje se da ona, kao i na po~etku sukoba u Jugoslaviji po~etkom devedesetih, gleda sa strane.
Iako su eksploatisani jo{ od tre}eg milenijuma pre nove ere, u 16. veku su ponovo otkriveni, ali ih {panska dr`ava nije efikasno koristila i 1873. godine prodati su konzorcijumu koji su ~inili engleska kompanija Matison i kompani, sa 24 odsto vlasni{tva, Doj~e banka sa 56 odsto i gra|evinska kompanija Klark, Pan~ard i kompanija, sa 20 odsto. Ovaj konzorcijum imenovan je Rio Tinto i to je po~etak jedne od danas najve}ih rudarskih kompanija u svetu. Rudnik su kupili za 3,68 miliona funti sterlinga uz zanimqivu klauzulu, da se {panska dr`ava trajno odrekne bilo kakvih prihoda od rudnika. Petnaestak godina kasnije, kompaniju je preuzela porodica Rot{ild i od Rio Tinta napravila najve}u rudarsku kompaniju na svetu krajem 19. veka. Kompanija je do`ivela te{ka vremena tokom Drugog svetskog rata i mada pod britanskom kontrolom, bila je prinu|ena da isporu~uje metale i minerale Frankovoj [paniji i Hitlerovoj Nema~koj. Danas je Rio Tinto grupa druga najve}a rudarska kompanija na svetu, sa sedi{tem u Londonu i u Sidneju, s obzirom da najvi{e rudnika imaju u Australiji. Wene
^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu
TRANSFER NOVCA
slanja novca na sve troškove 15/01/2022 od 01/12/2021 do
SPECIAL!
LL US Na iznose od $3,000 do $10,000 - CA AND GET Troškovi transfera $0* THE BEST RATE! Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *važe uslovi
SEND MONEY ONLINE
02 8781
Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust
1950 www.beoexport.com.au
BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au
Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Biliton. Kasnije su Kinezi `eleli da pove}aju vlasni{tvo na oko 18 odsto, ali tome se o{tro usprotivila australijska vlada. Uticaj Kine na kompaniju prevazilazi samo u~e{}e u vlasni{tvu. Ona je ubedqivo najve}e tr`i{te za Rio Tinto, jer je iz Kine stiglo ~ak 58 odsto prihoda u 2020. godini od ukupno 44 milijarde dolara prometa. Severna Amerika je sa 14 odsto na dalekom drugom mestu, od ~ega je oko 11
Rudnici u maloj provinciji na jugu [panije, Huelvi, bili su glavni izvor bakra u Rimskom carstvu. Najva`niji i najpoznatiji sistem rudnika bio je Rio Tinto
akcije listirane su na australijskoj i londonskoj berzi, a posredno i na wujor{koj i tr`i{na kapitalizacija kompanije je preko 100 milijardi evra. I daqe se vodi kao angloaustralijska kompanija, ali ne mo`e se jednostavno re}i ko je vlasnik. Najve}i pojedina~ni akcionar je kineska dr`avna kompanija Aluminijumska korporacija Kine (Chinalco) sa oko 11 odsto vlasni{tva, zatim najve}i investicioni fond na svetu, Blek Rok (Black Rock) sa 8,7 odsto a fond Capital Research and Management je tre}i sa 5,2 odsto vlasni{tva. Chinalco je u kompaniju u{ao 2009. godine kao princ na belom kowu spasavaju}i Rio Tinto od preuzimawa od strane tada najve}e rudarske kompanije na svetu BHP
odsto SAD, a zatim slede Japan i ostatak Azije i Evropa sa svega {est odsto u~e{}a u prihodima ove kompanije. Ovo je razlog za{to Rio Tinto vidi geopolitiku, odnosno carinski rat izme|u Kine i SAD kao najve}i rizik svog poslovawa. Ubedqivo najve}i izvor prihoda je gvo`|e koje ~ini dve tre}ine, a aluminijum jednu petinu ukupnih prihoda. Daleko mawe novca dolazi od bakra i zlata, minerala i dijamanta. Prema pro{logodi{wem izve{taju o poslovawu, 51 odsto imovine, odnosno rudnika Rio Tinta nalazi se u Australiji i Novom Zelandu, 22 odsto u Kanadi, 10 odsto u SAD, ~etiri odsto u Ju`noj Amrici, {est odsto u Mongoliji i pet odsto u Afri-
YEARS •
GO
DI NA
ci. Zanimqivo je da nemaju nijedan rudnik u Evropi, niti u Kini. Kada se radi o litijumu, Rio Tinto nema nigde niti rudnik niti preradu ovog alkalnog metala koji je glavna sirovina u proizvodwi baterija i rudnik u Jadru u Srbiji bio bi prvi takve vrste za ovu kompaniju. U godi{wem izve{taju navode da su izdvojili 200 miliona dolara za razvoj rudnika. Mo`da je i to osnov za spekulacije posledwih dana kako bi Srbija morala da isplati 300 miliona dolara od{tete ovoj kompaniji ako joj ne bi dala dozvolu za eksploataciju usled ekolo{kih protesta. Ova kompanija ima na`alost i istoriju afera koje ukqu~uju naru{avawe `ivotne sredine, uni{tavawe istorijskih lokaliteta i podmi}ivawa. U maju pro{le godine kompanija je u nameri da pro{iri jedan rudnik u Australiji uni{tila Juukan klisuru, sveto mesto Aborixina na kome postoje dokazi o postojawu qudi posledwih 46.000 godina i smatra se jedinim praistorijskim nalazi{tem qudskih naseobina u Australiji tokom posledweg ledenog doba. Nakon ovog skandala i pobune u Australiji CEO Rio Tinta i jo{ nekoliko direktora dali su otkaze. U godi{wem planu Rio Tinta navodi se da su pro{le godine dali 50 miliona dolara aborixinskim institucijama. Ovo nije prvi put u ovom veku da su visokopozicionirani rukovodioci Rio Tinta morali da napuste kompaniju usled afera. Naime, 2009. godine desila se {pijunska afera u kojoj su ~etiri zaposlena u {angajskoj kancelariji RT optu`ena za podmi}ivawe i {pijuna`u Kine. Pored wih uhap{eni su i direktori dve velike kompanije koje se bave uvozom ruda. Kineska dr`ava je protiv wih odustala od optu`nice pre su|ewa, dok su oni priznali da su primili mito, ali je zato Stern Hu, Australijanac koji je bio {ef kancelarije Rio Tinto u [angaju, osu|en na 10 godina zatvora. R. N.
6
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
u LI^NOST U @I@I
SAVO MANOJLOVI]
Digao Srbiju na noge Savo Manojlovi}, organizator protesta protiv predloga izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakona o eksproprijaciji, ali i protiv uni{tavawa vodoizvori{ta Maki{ u Beogradu i dolaska kompanije Rio Tinto, nedvosmisleno je u ime gra|ana poru~io vlastima u subotu da }e Srbija stati, ako treba. – Prvo }emo blokirati na sat vremena autoputeve u Srbiji, a zatim, ukoliko predsednik bude potpisao te zakone, blokira}emo celu Srbiju – poru~io je Manojlovi} i dodao da }e „neke od wih mo`da uhapsiti, ali nikada ih ne}e zaustaviti“. Kako deluje i {ta radi Manojlovi} javnost je imala prilike da upozna preko inicijative „Kreni-promeni“ i peticija koje se prikupqaju, od akcija „Za{to vidimo vazduh“, „Stop privatizaciji Instituta Jaroslav ^erni“, legalizacije kanabisa u medicinske svrhe, do inicijativa „Stop hitnom izboru Zagorke Dolovac“, „Sa~uvajmo na{ parki}“ i „Sa~uvajmo Rakitu“. Za sebe i qude iz svog radnog okru`ewa on ka`e da nisu politi~ari, da ih ne interesuju izbori. Upravo tako treba razumeti veliku podr{ku koju u`iva me|u gra|anima, za sve akcije i inicijative koje pokre}e.
Za sebe i qude iz svog radnog okru`ewa on ka`e da nisu politi~ari, da ih ne interesuju izbori. Upravo tako treba razumeti veliku podr{ku koju u`iva me|u gra|anima, za sve akcije i inicijative koje pokre}e Kao pravniku i predsedniku Udru`ewa za za{titu ustavnosti i zakonitosti, wegovo poqe delovawa fokusirano je da detektuje pravni problem, u ~emu mu poma`e stru~ni savet sa~iwen od profesora, advokata i nau~nika, a potom se bavi stvarawem javnog, medijskog pritiska, za koji ka`e da je „neka vrsta neminovnosti ako `elite promenu, s obzirom na to da se nalazimo u dru{tvu gde se prava ne ostvaruju uvek legalnim putem“. Va`no poqe delovawa mu je ukqu~ivawe gra|ana, „Oni su ti u ~ijim rukama je mo}“, stav je Manojlovi}a koji u svom radu primewuje metodologiju dru{tvenog organizovawa Mar{ala Ganca, ~iji je kurs poha|ao na Harvardu. Savo Manojlovi} je ro|en u Pri{tini 1986. godine. Osnovnu {kolu poha|ao je u Pri{tini i Beogradu, gde je potom zavr{io Trinaestu gimnaziju i Pravni fakultet. Nastavio je sa postdiplomskim studijama i usavr{avawem u Beogradu i [vajcarskoj. Zavr{io je kurs na Harvardu, bio je stipendista Vlade Srbije, Kluba privrednika i Fondacije Konrad Adenauer. Bavio se humanitarnim radom preko Rotaract organizacije. Radio je u Ustavnom sudu Srbije, bio sekretar radnih grupa Ministarstava pravde i finansija prilikom pisawa Zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti, bio je koordinator Agencije za borbu protiv korupcije za pra}ewe finansirawa politi~ke kampawe za izbore 2021. godine, bio je anga`ovan u brojnim projektima vezanim za reformu pravosu|a… Zaposlen je na Institutu za uporedno pravo, ~lan je Skup{tine slobodne Srbije i Srpskog udru`ewa za ustavno pravo. M. T.
INTERVJU NEDEQE
DEJAN RISTI], istori~ar, v.d. direktora Muzeja `rtava genocida
Kragujeva~ke i kraqeva~ke `rtve nisu vi{e samo brojke Srpske `rtve tokom Drugog svetskog rata, kako one u NDH tako i u Srbiji, komunisti~ki re`im podvodio je pod zajedni~ki naziv “`rtve fa{izma”. Tek zaslugom novije generacije istori~ara i wihovim istra`ivawima ove `rtve dobile su ime i izbegli smo wihovo obesmi{qavawe, ka`e u razgovoru istori~ar Dejan Risti}, v.d. direktora Muzeja `rtava genocida. n Pro{lo je osam decenija od kraqeva~ke i kragujeva~ke tragedije, streqawa nevinih civila od strane nema~ke okupatorske vojske. Zanimqivo je da ~ak i tokom trajawa SFR Jugoslavije ove tragedije, prakti~no, “nisu imale ime”. Broj `rtava bio je, prilikom obele`avawa tih datuma, pa i u istoriografiji, “va`niji” od imena konkretno stradalih. Ko je i kada zapravo zaslu`an za to {to su kraqeva~ke i kragujeva~ke `rtve dobile i svoja imena? - Period socijalisti~ke Jugoslavije dobrano je bio obele`en potpuno ideologizovanim i anacionalnim pristupom u sferi javne memorijalizacije `rtava unutarjugoslovenskog sukoba u ~ijim se osnovama nalazio me|unacionalni, me|ureligijski i me|uidentitetski konflikt. Tako su nevine civilne `rtve tog i takvog sukoba, najve}im delom one srpske, ali i druge, u posleratnom periodu postajale “`rtve fa{izma” ~ime je grubo, antiistorijski i anticivilizacijski naru{en realni istorijski kontekst, povod, na~in, karakter, uzroci i stra{ne posledice wihovog stradawa. Drugim re~ima, `rtve genocida po~iwenog nad pripadnicima srpskog naroda od strane Nezavisne Dr`ave Hrvatske nisu bivale ozna~avane kao “`rtve hrvatskih usta{a” ili “`rtve Nezavisne Dr`ave Hrvatske”, ve} potpuno bezli~no i obezli~eno kao “`rtve fa{izma”. Da ovaj tragi~ni postupak dodatno vremenom postane potpuno apsurdan i sramotan doprinela je ~iwenica da hrvatske usta{e i sveukupna Nezavisna Dr`ava Hrvatska nisu bile fa{isti~ka, ve} autenti~na hrvatska tvorevina najbrutalnijeg ovaplo}enog nacionalizma, {ovinizma i spremnosti da se osmisli i po~ini genocid nad pripadnicima ne`eqenog naroda. U tim istorijskim okolnostima bio je to srpski narod. n Sli~an proces odvijao se i na podru~ju dana{we Srbije gde su `rtve koje su stradale usled posledica nacisti~kih nema~kih, ma|arskih, bugarskih, fa{isti~kih italijanskih i balisti~kih (albanskih) odmazdi, masovnih ratnih zlo~ina i/ili zlo~ina protiv ~ove~nosti, a u kojima su u pojedinim slu~ajevima u~estvovali i srpski kvislinzi,
tako|e bivale preimenovane u bezli~ne “`rtve fa{izma”. - Tek zahvaquju}i izuzetnom istra`iva~kom anga`ovawu retkih srpskih istori~ara u prethodnih nekoliko godina i decenija oboga}eni smo kapitalnim nau~nim monografijama koje na celovit, sveobuhvatan, nau~an i, nagla{avam, na ~iwenicama utemeqen na~in svedo~e o stra{noj pogibeqi nevinog srpskog civilnog `ivqa u Dragincu kraj Loznice, Kraqevu i Kragujevcu tokom tog stra{nog, tragi~nog i krvavog oktobra 1941. godine. n Jo{ ne{to je bilo vidqivo u toj posleratnoj, komunisti~koj propagandi. Godinama se o streqawu u Kragujevcu govorilo kao o zlo~inu u kome je streqano 7.000 qudi. I tek, zapravo, pojavom istoriografskih kwiga u kojima su `rtve navedene imenom i prezimenom do{lo se do ta~nog, ipak znatno maweg, ali jednako stra{nog broja ubijenih. - Upravo tako. Tek su se oni retki i iznad svega hrabri srpski istori~ari, wih nekolicina, upustili u dugogodi{we istra`iva~ke procese kako bi do{li do ~iwenica i time od zaborava, ali i (ne)svesne zloupotrebe sa~uvali uspomenu na na{e nevino postradale sunarodnike i tako doprineli da wihova `rtva u potowim godinama i decenijama ne bude obesmi{qena i zloupotrebqena. Mo`da nam je svima najboqu i najautenti~niju pouku, s tim u vezi, ostavio istori~ar Stani{a Brki}, autor
Istorijski zaborav i te`i od zlo~ina nad srpskim narodom n U uvodnoj re~i kwige Silvije Krejakovi} o kraqeva~koj tragediji, stoji da se se}awe ne odnosi samo na pro{lost ve} da ona oblikuje i na{u budu}nost. - Iskoristio bih ovu priliku da najdobronamernije skrenem pa`wu na na{u sposobnost istorijskog zaborava koji ponekad, saglasi}emo se, predstavqa jo{ te`e breme i od tragi~nosti konkretne istorijske li~nosti. Istrajno i temeqno primewuju}i kulturu zaborava mi Srbi smo tokom prethodnih decenija i vekova uspeli da iz svog zajedni~kog istorijskog se}awa izbri{emo mnoge znamenite li~nosti, doga|aje i procese. Upravo takva te{ka koprena istorijskog zaborava prekrila je i brojne srpske stradalnike. Stoga bih upravo i naglasio to da mi kao narod i dru{tvo i te kako imamo sposobnost da “kaznimo” istorijskim zaboravom zna~ajne i sudbinske epohe na{e nacionalne pro{losti, kao i izuzetne pojedince.
kapitalne kwige pod naslovom “Ime i broj” posve}ene `rtvama krvavog kragujeva~kog oktobra 1941. godine u izdawu Muzeja `rtava genocida. Polako privode}i kraju pisawe svog kapitalnog `ivotnog dela, a izlo`en brojnim napadima i uvredama svojih sunarodnika koji su bili upla{eni da }e prezentovawe nau~nih i istorijskih ~iwenica i istine umawiti obim kragujeva~kog oktobarskog stradawa 1941. godine, Stani{a Brki} je zapisao: “Posle 18 godina rada na poslovima istra`ivawa streqawa mogu da zakqu~im da je dilema o broju streqanih nametnuta, ali da je totalno besmislena. Zar mo`e da postoji neko ko }e re}i da je mali zlo~in ubiti na pravdi Boga, na primer, 2.800 qudi? Nisu u pitawu brojevi, pa je onda jedan broj ve}i ili mawi od drugog. U pitawu su qudi, a wih je neko rodio, odgajao, nekoga su oni rodili, nekome su se oni radovali i neko se wima radovao. Pa zar jo{ nekome mo`e biti va`an broj, osim da bismo ta~no znali imenom i prezimenom, za svakog od wih. Da nikog ne zaboravimo. A moglo se i mo`e nam se i to desiti. Dugo je u Kragujevcu bio va`an broj, ne da bismo znali, ve} iz nekog drugog razloga, a gurawem ovih nesre}nih qudi u taj veliki broj gubio se wihov identitet. Dugo je pomiwawe imena i prezimena bilo i nepo`eqno jer se pomo}u imena nije moglo sti}i do tog broja. Zbog toga, vi{e od trideset godina posle Dr`avne komisije, niko se u Kragujevcu nije ozbiqno bavio istra`ivawem i prikupqawem podataka o streqawima. Bili smo na pragu da te qude jo{ jednom, i definitivno, ubijemo oduzimaju}i im ime i li~nost i pretvaraju}i ih u broj. Na sre}u, to se u Kragujevcu nije dogodilo.” n Da li je odmazda nad nedu`nim civilima, bila i odmazda za izgubqen Prvi svetski rat, uostalom, jedan od nema~kih komandanata to i nagla{ava u svojoj naredbi? - Podsetio bih, zbog onih koji to mo`da ne znaju, na deo naredne nacisti~kog nema~kog generala i ratnog zlo~inca Franca Fridriha Bemea upu}ene pripadnicima Vermahta. Bemeova naredba pripadnicima Vermahta je, pored ostalog, sadr`avala i ovu zastra{uju}u poruku: “Va{ je zadatak da prokrstarite zemqom u kojoj se 1914. potocima lila nema~ka krv usled podmuklosti Srba, mu{karaca i `ena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju stvoriti zastra{uju}i primer koji mora pogoditi celokupno stanovni{tvo.” Nakon toga usledili su zastra{uju}i zlo~ini protiv ~ove~nosti koji su se odigrali u Dragincu kraj Loznice, Kraqevu, Kragujevcu i brojnim drugim srpskim selima, varo{ima i gradovima. R. N.
PLANETA
U Slova~koj bonus od 500 evra starijima od 60 godina koji se vakcini{u Slova~ka vlada je danas predlo`ila plan koji predvi|a davawe bonusa vrednog 500 evra svakoj osobi starijoj od 60 godina ukoliko se vakcini{e protiv virusa korona. Samo ne{to vi{e od 46 odsto stanovni{ta Slova~ke je primilo dve doze vakcine, navodi AP. Bonus je zami{qen kao vau~er koji bi mogao biti kori{ten u ugostiteqskim objektima, za kupovinu karata za sportske doga|aje, bioskop, pozori{te, izlo`be, koncerte, za pla}awe frizera ili u teretanama. Ministar finansija Igor Matovi~ je izjavio da se radi o stotinama miliona evra dodatne pomo}i sektorima najte`e pogo|enim restriktivnim merama uvedenim zbog pandemije.
Devetogodi{wa devoj~ica iz Avganistana spasena od udaje za 55-godi{waka CNN je pro{log meseca objavio uznemiruju}u pri~u o de~jim brakovima u Avganistanu, dok humanitarna kriza poga|a ovu zemqu. Mnoge je posebno dotakao slu~aj devetogodi{we Parvane, koja je za brak prodata 55-godi{waku za oko 2.000 dolara. Wen je otac tada rekao da mu je ovo bila jedina opcija da prehrani porodicu, jer je izgubio posao na kom je zara|ivao tri dolara dnevno. Od talibanskog preuzimawa, pre dva i po meseca, sav novac koji je imao je potro{io. A kako ima osam usta da hrani, Parvanin otac sada ~ini nezamislivo. Nakon poziva u celom svetu, ukqu~ila se nevladina organizacija iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, koja je spasila malu Parvanu. CNN je sve zabele`io. Avganistan je i ranije imao problem s prodajom `enske dece i udajom kroz dogovorene brakove, a sada se to de{ava s jo{ mla|om decom.
^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
U svetu od koronavirusa umrlo vi{e od 5,25 miliona qudi U svetu je od korona virusa umrlo pet miliona i 253.726 qudi, a zara`eno je 265 miliona 138.170 od po~etka pandemije, prenela je agencija Frans pres novi bilans. Broj zvani~no zara`enih ne odra`ava realan broj, po{to mnoge zemqe testiraju samo pacijente kojima je potrebno bolni~ko le~ewe. SAD su najte`e pogo|ene sa 788.364 umrlih i 49.085.383 inficiranih. Slede Brazil sa 615.636 umrlih i 22.143.091 slu~ajem zaraze, Indija sa 473.537 umrlih (34.641.561 zara`enim), Meksiko sa 295.203 umrlih (3.901.263 zara`enih) i Rusija sa 282.462 umrlih (9.833.749 inficiranih). Me|u najte`e pogo|enim zemqama, Peru ima najvi{e umrlih u odnosu na broj stanovnika, 611 na 100.000 stanovnika. Slede Bugarska (415), BiH (387), Crna Gora (371), Severna Makedonija (367), Ma|arska (364) i ^e{ka (315). Latinska Amerika i Karibi imaju 1.544.120 umr-
lih osoba (46.805.728 zara`enih), Evropa 1.543.868 umrlih (86.548.525 zara`enih), Azija 905.401 umrlog (57.466.352 inficiranih), SAD i Kanada 818.121 umrlog (50.887.742 zara`enih), Afrika 223.471 umrlog (8.740.617 zara`enih), Bliski istok 215.404 umrlih (14.371.565 zara`enih) i Okeanija 3.341 preminulog (317.641 zara`enog).
Dr`ave EU potro{ile 200 milijardi evra za odbranu 2020. godine Dr`ave Evropske unije (EU) potro{ile su skoro 200 milijardi evra na odbranu 2020. godine, ali su zajedni~ka ulagawa vlada pala, javqa Radio Slobodna Evropa. Ukupna potro{wa zemaqa EU, osim Danske, koja odustaje od vojnih projekata EU, dosegla je 198 milijardi dolara, {to je pove}awe od pet odsto u odnosu na 2019. godinu, saop{tila je EDA, pi{e RSE.
Rashodi za odbranu iznosili su 1,5 odsto od ekonomske proizvodwe 26 dr`ava EU, {to je dobrodo{la brojka za NATO savez predvo|en Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama (SAD), koji je tra`io ciq potro{we od dva posto za svoje saveznike. Ve}ina ~lanica EU tako|e je deo NATO, ali `ele da budu u mogu}nosti da deluju nezavisno o Sjediwenim Dr`avama kada je to potrebno.
Обавештење
Трудноћа и вакцине против ковида-19 и информације за особе које су се вакцинисале у иностранству Све особе од 12 година старости и више које се налазе у Аустралији могу да приме бесплатну вакцину против ковида-19 у апотекама које учествују у програму вакцинације, у ординацијама лекара и на државним клиникама. Иако је сада већ више од 80 одсто становништва Аустралије од 16 година старости и више потпуно вакцинисано са две дозе, још увек постоје дезинформације о вакцинама против ковида-19. У наставку прочитајте чињенице о вакцинама против ковида-19 и трудноћи, како и где можете да се вакцинишете и о важности одржавања добрих хигијенских навика и физичког растојања.
током целокупног трајања трудноће. Вакцинација не утиче на плодност, нити смањује могућност зачећа.
Који су следећи кораци ако сте тек стигли у Аустралију након што сте се делимично или потпуно вакцинисали у иностранству?
и њихових нерођених беба. Вакцинација је најбољи начин на који ти ризици могу да се смање.
Управа за терапеутске производе (TGA) запошљава научнике и медицинске стручњаке који регулишу и одобравају све вакцине, лекове и друге медицинске производе за употребу у Аустралији. TGA је одобрила вакцине Comirnaty (Pfizer) и Spikevax (Moderna) за труднице и дојиље, као и за жене које планирају трудноћу.
Студија спроведена у Сједињеним Државама на више од 35.000 трудница је показала да вакцинација не повећава могућност компликација, на пример превремени порођај, мртворођене бебе и урођене мане код беба. Научни докази показују да антитела која труднице стварају након вакцинације против ковида-19 могу да прођу кроз плаценту, нарочито код жена које су се вакцинисале у раном стадијуму трудноће и које су примиле две дозе вакцине пре порођаја. Tа антитела могу да пруже беби извесну заштиту од ковида-19 у првих неколико месеци живота.
Ризик од озбиљног обољевања од ковида-19 и потребе за интензивном негом је већи код трудница
За жене које планирају трудноћу, вакцинација пре зачећа значи да ће бити заштићене од ковида-19
Да ли је безбедно да се вакцинишем ако сам трудна, планирам трудноћу или дојим?
Ако сте примили одобрену вакцину у иностранству, када се вратите у Аустралију, можете да тражите да се то унесе у Аустралијски регистар имунизација (AIR), под условом да је документација на енглеском. Тако ће вакцинација бити евидентирана у вашој историји имунизације (immunisation history statement - IHS). Ако документација о вакцинацији није на енглеском, може да вам се преведе. На вебсајту Министарства унутрашњих послова (Department of Home Affairs) моћи ћете бесплатно да преведете документе. Више информација на translating.homeaffairs.gov.au. У Аустралији су признате следеће вакцине: AstraZeneca, Pfizer, Moderna, Sinova Coronavac, Sinopharm BBIBP-CorV, Johnson & Johnson вакцина против ковида и Bharat Biotech Covaxin. Ако нисте примили једну од горе наведених одобрених вакцина,
Одобрила Аустралијска влада, Канбера.
у Аустралији се не сматрате потпуно вакцинисаним. Ако сте примили само прву дозу неке од тих вакцина, можете да закажете термин за другу дозу у апотеци која учествује у програму вакцинације, ординацији лекара или на државној клиници. Ако је прошло више од 6 месеци од друге дозе, имате право на бустер дозу. Не заборавите да и даље редовно перете руке, кашљете и кијате у лакат или у марамицу и одржавате физичко растојање. На неким местима ћете можда и даље морати да носите маску. Ако имате симптоме, на пример грлобољу, цурење носа, кашаљ или температуру, тестирајте се и останите код куће док не добијете негативан резултат теста. Да бисте заказали термин за вакцинацију против ковида-19 или бустер дозу, посетите australia.gov.au или назовите 1800 020 080. За преводиоца, назовите 131 450.
8
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
REPUBLIKA SRPSKA
DODIK NAKON POSETE RUSIJI:
Sa Putinom sam nasamo razgovarao sat vremena Vladimir Putin mi je potvrdio da ne}e biti podr{ke za imenovawe visokog predstavnika u Savetu bezbednosti UN, rekao je Milorad Dodik, srpski ~lan Predsedni{tva BiH. - Ose}am veliko zadovoqstvo kvalitetom razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Razgovorali smo skoro sat vremena i pri~ali o ekonomiji, izgradwi gasovoda, Srpsko-ruskog hrama u Bawaluci, ceni nafte, poru~io je Dodik i dodao da su ipak najvi{e razgovarali o politi~kim pitwima. Dodik ka`e da sve ono {to [mit pri~a nema veze sa istinom. - [mit sam sebe hrabri, Rusija jasno ostaje dosledna u stavu da je izbor visokog predstavnika nelegitiman, rekao je Dodik. Istakao je da sve ono {to je u skladu sa Dejtonskim sporazumom i Aneksom 4, Rusija podr`ava. – Gotovo da nije bilo pitawa o kojem se nismo slo`ili. Mi smo u Republici Srpskoj jasni da ne}emo u NATO i o tome smo razgovarali i to onog dana kad se odr`avala ministarska konferencija ministara NATO saveza, rekao je Dodik. Govore}i o poseti Rusiji, Dodik je rekao da je ta poseta bila vrlo uspe{na, da je sa Gaspromom dogovoren autonomni krak gasovoda za Srpsku, a u planu je, kako je rekao izgradwa dve ili ~ak vi{e elektrana na gas. – To bi bilo okvirno investicija oko milijardu evra, rekao je Dodik. On je dodao da we saglasan sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, rekav{i da je wegova poruka da }e u~initi sve da sa~uva Oru`ane snage BiH, ustvari direktna prijetwa. NATO jeste i osta}e jaka formacija, ali ne sme da ima rigidnu ulogu ovde, sa wima imamo bezobrazno lo{e iskustvo, bombardovali su nas nekoliko puta. Sada su se Brintanci presvukli u civilna odela i provode istu politiku, kao i NATO, ali mi ne verujemo u wihvoe dobre namere, ka`e Dodik. – Iako se prikazuju kao leglo demokratije, po-
litika Velike Britanije je navija~ki nastrojena. Meni do|e da i ja imenujem specijalnog izaslanika za Veliku Britaniju. I SAD i EU imaju ovde specijalne predstavnike, Nema~ka {aqe nedovr{enog [mita, pa nek nas puste kraju, poru~uje Dodik. On je dodao da jedino ruski predsjednik Putin ima realan pristup situaciji u BiH i pona{a se odgovorno kao predstavnik zemqe garanta Dejtonskog sporazuma, a optu`uju ga za navodni “maligni uticaj”. Razgovori o izbornoj reformi, u kojima RS ne u~estvuje, u Federaciji BiH su neiskreni i pra}eni “bo{wa~kim kukumakawem”. Ponvio je da }e predstavnici RS glasati za svako je{ewe o kojem se Hrvati i Bo{waci, unutar Federacije BiH dogovore, te koje }e zaista osigurati legitimno predstavqawe sva tri naroda, pa i Srba u Federciji BiH. - [to se ti~e drugih re{ewa u Izbornom zakonu, mi se zala`emo za to da mandati pripadaju strankama, a ne izabranim funkcionerima, te da se ukine glasawe u odsustvu, odnosno glasovi iz vre}a, jer su to najve}i izvori politi~ke korupcije. I meni dolaze ponude da mi obezbede u inostranstvu 1.000 ili 2.000 glasova, prodaju dokumente i glasove, i to je javna tajna, rekao je Dodik. On je predlo`io da se iz buxeta plati svakom gra|aninu BiH da na dan glasawa doputuje u BiH, makar i iz SAD ili Australije, i da po{teno glasa.
U BiH u toku uskla|ivawe katastra i zemqi{nih kwiga, a najve}a opasnost je {to bi Srbi mogli da ostanu bez imovine Srbi koji su tokom devedesetih godina pro{log veka izbegli sa tla Bosne i Hercegovine, mogli bi da ostanu bez imovine, ako se ne odazovu pozivu vlasti Federacije BiH da u~estvuju u takozvanoj harmonizaciji podataka. U prevodu, pozvani su da se prijave za uskla|ivawa podataka i nekretnina upisanih u katastar i zemqi{ne kwige. Ovo bi mo`da imalo smisla da je vi{e od 400.000 Srba {irom sveta dobilo dopis od strane nadle`nih organa BiH koji se bave harmonizacijom. Me|utim, kako se proces obave{tavawa raseqenih odvijao samo preko dva medija koji izlaze na tlu Federacije, kao i Slu`benog glasnika BiH, svega nekoliko desetina hiqada je upu}eno u materiju, koja se ti~e mnogo ve}eg broja qudi, koji ni sawali nisu da olako mogu da ostanu bez svoje nasle|ene imovine. Da do toga ne do|e, postarali su se dr`avni organi Republike Srpske i Srbije, koje su preko ambasada objavile dopis i obavestile Srbe u dijaspori da se jave i ostvare pravo na imovinu koja im propada. O kolikom broju qudi se ta~no radi i kolika je imovina u pitawu, govori \or|e Radanovi}, koordinator rada Kancelarije za stru~nu pravnu pomo} Srbima u Federaciji BiH - Prema popisu iz 1991. godine, na teritoriji Federacije BiH `ivelo je 542.860 Srba. Prema popisu iz 2013 godine na tlu BiH, `ivelo je 55.560 Srba
a sada, 2021. po na{oj proceni, u Federaciji `ivi maksimalno izme|u 40.00 i 42.000 Srba - ka`e on. Po evidenciji, sa svim podacima se nalazi nekoliko stotina hiqada Srba, koji pola`u pravo da se upi{u u katastar i zemqi{ne kwige. Me|utim, proces je dosta ote`an usled podataka koji se u ve}ini slu~ajeva nisu mewali jo{ od 19. veka, te i tranzitno, kako je koja ustavna vlast dolazila na ~elo dr`ave. Najve}a enigma nastupila je kod onih koji su ratovali na tlu Federacije, i za kojima je mo`da vo|en postupak u odsustvu. Bez obzira na presudu, svaki Srbin koji ima imovinu na teritoriji BIH, mo`e preko posrednika da ostvari imovinsko pravo i da se upi{e u zemqi{ne i katastarske kwige.
NEKRETNINE POSKUPELE ZA 20 ODSTO: Veliki udar na privredu RS Poskupqewe repromaterijala i raznih sirovina u svetu koje traje ve} godinu dovelo je i do skoka cena u mnogim granama privrede Republike Srpske. Na terenu taj skok cena sirovine najvi{e se osetio u gra|evinarstvu. Tako su cene stanova {irom Srpske ve}e za 20 odsto u odnosu na po~etak godine. Na takav trend je uticala pove}ana cena gvo`|a i ~eli~nih materijala za 30 do 40 odsto kao i ve}a cena cigle i cementa. Rekorder u skoku cene u gra|evinarstvu je stiropor koji je poskupeo ~ak za 300 odsto. Sa{a Kondi}, vlasnik firme "Hidroenergo", ka`e da se zbog velikog rasta cena materijala za gra|ewe prosto moralo dogoditi i uve}awe cene kvadrata stanova. - Gradwa stambenih jedinica je, u proseku, skupqa za oko 20 odsto i tu je ura~unato i poskupqewe radne snage. Taj rast tro{kova gradwe se prelio na cenu prodaje stanova, koji su sada skupqi za taj procenat. Mada, kako vrednost repromaterijala konstantno ska~e, cena stanova u prodaji jo{ uvek ne pokriva to poskupqewe i definitivno }e jo{ rasti - ka`e Kondi} i dodaje da su na podru~ju Bawaluke ve} formirane nove cene kvadrata, koje se kre}u od 2.500 do 4.500 KM.
PRAZNICI PUNE TREBIWE:
Veliko interesovawe turista pred Novu godinu U Trebiwu je za novogodi{we praznike rezervisano oko 90 odsto sme{tajnih kapaciteta, podaci su sajta "Buking". Za do~ek Nove godine u Trebiwu vlada veliko interesovawe, a ve}ina trebiwskih hotela odavno je rezervisana. I ove godine predwa~i}e gosti iz Srbije i Crne Gore, ali i veliki broj onih iz svih krajeva BiH. U Trebiwu za praznike najavqeni su koncerti Tropiko benda 30. decembra i Ane Bekute 31. decembra, a planirana je i organizacija de~je Nove godine. Tako|e, organizovanih do~eka bi}e u brojnim ugostiteqskim objektima koji ve} primaju rezervaciju.
CRNA GORA
^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
U CRNOGORSKIM OP[TINAMA CETIWE, PETWICA I MOJKOVAC ODR@ANI SU LOKALNI IZBORI
Mojkovac slavi, DPS posle 16 godina pao Mitropolit Joanikije: Moramo dr`ati otvorena vrata Ostroga, epidemija straha gora od virusa Mitropolit Joanikije je kazao da moramo dr`ati vrata manastira Ostrog i }ivot Svetog Vasilija cijelo vrijeme otvorenim i da }e i ova epidemija pro}i. On je to rekao nakon svete arhijerejske liturgije, povodom praznika Vavedewa presvete Bogorodice u Gorwem manastiru Ostrog. „Moramo dr`ati vrata manastira Ostroga i }ivot Svetog Vasilija cijelo vrijeme otvorenim, da bi svi oni i koji boluju i oni koji se trude oko bolesnika, a koji `ele da do|u ovdje da se pomole Bogu i za svoje, i za zdravqe svojih bli`wih, da im omogu}imo pristup najve}em iscjelitequ i ~udotvorcu, Svetom Vasiliju Ostro{kom. Da odavde svi ponesu utjehu u svom srcu i da se ohrabre. Pro}i }e i ova epidemija, bile su i ranije sve opake epidemije i trajale tu oko dvije godine. Nadamo se da }e i ova brzo pro}i“, rekao je mitropolit Joanikije. On je naglasio da je gora od epidemije ovog virusa epidemija straha. „Qekari sami ka`u da su gledali te{ke bolesnike, ali ako se ne boje i ako se Bogu mole i u Boga uzdaju, onda su mnogo ja~i. A ka`u da oni koji do|u i sa lak{om slikom bolesti, a prepadnu se, da je to najopasnije i ako ih uhvati panika. A kako ih ne}e uhvatiti panika kad se {iri panika putem medija. I mnogo toga se nerazumno radi. Naravno, mi kao Crkva po{tujemo nauku, medicinu, nikakvim zvani~nim dostignu}ima medicine se nikada nismo suprotstavili, niti ih poricali, ve} smo ih afirmisali i preporu~ivali, kao {to i sada po{tujemo i poru~ujemo da se qudi ~uvaju i po{tuju preporuke medicinske nauke. Ipak, nije sve u medicini, nije sve u tome ni koliko }e ~ovjek `ivjeti, nego kako }e `ivjeti. Najva`nije je da sa~uvamo vjeru, obraz, ~ast i qubav prema Bogu i prema bli`wima”, rekao je mitropolit Joanikije. U Crnoj Gori su od 1. decembra na snazi nove mjere protiv korone, pa su i za ulazak u vjerske objekte potrebne kovid propusnice. M. T.
U crnogorskim op{tinama Cetiwe, Petwica i Mojkovac odr`ani su lokalni izbori. Demokratska partija socijalista izgubila je vlast u Mojkovcu posle 16 godina, na Cetiwu i bez DPS-a mo`e da se formira vlast, dok je u Petwici DPS zadr`ao vlast, ali gubi izbore. U Mojkovcu slavqe gra|ana na ulicama. Na Cetiwu DPS je osvojio 43 odsto glasova, ali najve}i rast je ostvario SDP koji je osvojio 22 odsto glasova i mo`e da odlu~i sa kim }e da formira vlast. Ura je na Cetiwu osvojila oko 11 odsto glasova, Demokrate 10 odsto, a Stara garda Liberali blizu 10 odsto glasova i SD oko tri odsto. SDP je pove}ao broj glasova skoro 100 odsto. Oni mogu da formiraju formiraju vlast na Cetiwu bez DPS-a. DPS }e u lokalnom parlamentu u Mojkovcu imati 14 odbornika, Za budu}nost Mojkovca, DF, sedam mandata, Demokrate ~etiri mandata, URA dva mandata, Ujediwena Crna Gora dva mandata, Ne damo Mojkovac dva mandata. DPS mo`e samostalno da vlada Petwicom, ali je i u tom gradu imala lo{iji rezultat u odnosu na parlamentarne izbore i prethodne lokalne. Predsednik Op{tinske izborne komisije Petwica Adis Durakovi} izjavio je da je Demokratska partija socijalista osvojila 17 od 31 odborni~kog mesta, a ranije je imala 20 odbornika. U {tabu koalicije „Za budu}nost Mojkovca“ je slavqe posle izbora u Mojkovcu. Slavilo se i u {tabu Gra|anskog pokreta URA na Cetiwu nakon zatvarawa birali{ta u tom gradu. Povodom rezultata u Mojkovcu, oglasio se Dritan Abazovi} koji je na Tviteru objavio: „Kraj DPS u Mojkovcu! URA duplirala glasove! ^esti-
tam gra|anima Mojkovca na odlu~nosti da promene lokalnu vlast!“ Aleksa Be~i}, lider Demokratske Crne Gore, rezultate u Mojkovcu je nazvao istorijskom pobedom. Jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandi} izjavio je da je Mojkovac dobio novu vlast i novog predsednika Op{tine. „Ovo je veliki trenutak za gra|ane Mojkovca i Crne Gore — DPS je pora`en u Mojkovcu. Mojkovac je na{ i do{lo je do promene vlasti“, poru~io je Mandi} okupqenima u {tabu koalicije „Za budu}nost Mojkovca“. On je kazao da }e vlast formirati sa tradicionalnim koalicionim partnerima. Najavio je da }e grad dobiti novog gradona~elnika — Veska Deli}a , koji je bio na ~elu liste „Za budu}nost Mojkovca“. „On }e biti na{ mladi politi~ar koji je zaslu`io uz va{u podr{ku da postane prvi ~ovek ovog grada“, rekao je Mandi}, ~estitaju}i koalicionim partijama. R. N.
Crnogorski ra~uni u [vajcarskoj vi{e ne}e biti tajni Federalni savet [vajcarske pokre}e konsultacije o automatskoj razmeni informacija o finansijskim ra~unima sa 12 partnerskih dr`ava, ukqu~uju}i Crnu Goru. To je saop{teno iz Federalnog saveta [vajcarske, uz napomenu da su posve}eni po{tovawu me|unarodnih standarda transparentnosti. Konsultacije o novom sporazumu sa Crnom Gorom traja}e do marta 2022. godine. Planirano je da automatska razmena informacija o finansijskim ra~unima stupi na snagu 1. januara
U cenu ulaznice uklju~eno je i jedno pi}e po dolasku!
2023. godine, a prva razmena podataka bi trebalo da se desi 2024. godine. Pitawe ra~una crnogorskih dr`avqana u [vajcarskoj i uop{te tajnosti poslovawa u toj zemqi, godinama je u fokusu {vajcarske javnosti, navodi RTCG i podse}a da je
2015. godine Me|unarodna mre`a novinara otkrila da je supruga biv{eg potpredsednika DPS Svetozara Marovi}a imala 3,8 miliona dolara 2006. i 2007. na ra~unu u [vajcarskoj, a da to on nije tada prijavio u svom imovinskom kartonu. Nedavno je Specijalno dr`avno tu`ila{tvo CG uputilo zamolnice pravosudnim organima [vajcarske i Velike Britanije za podatke koji }e pomo}i istrazi o navodnoj ume{anosti crnogorskog predsednika Mila \ukanovi}a i wegovog sina Bla`a u slu~aju „Pandora papiri“. S. G.
10
KOSOVO I METOHIJA
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
PROFESOR UNIVERZITETA U KOSOVSKOJ MITROVICI NEBOJ[A M. DENI] PORED PROFESIONALNE ANGA@OVANOSTI
Pi{e i komponuje pesme sa motivima Kosovske ravnice Prvi album sa osam numera }e kao digitalno izdawe iza}i uskoro ispred PGP RTS-a, a prva pesma i spot „Jo{ uvek je nebo plavo“ je ve} ugledala svetlost dana i nalazi se na zvani~nom sajtu ove ku}e
Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Prof. Dr Neboj{a M. Deni} iz Lipqana ro|en je 1965. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Vi{u tehni~ku {kolu u Uro{evcu zavr{io je 1986. godine kao najmla|i diplomirani student u istoriji {kole, a nakon toga diplomirao na Fakultetu tehni~kih nauka u Kosovskoj Mitrovici. Magistrirao je a onda stekao i doktorsku disertaciju. Radi kao prodekan na Prirodno matemati~kom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Kao veoma anga`ovan i predan profesor Deni} je autor vi{e od 230 nau~nih radova od ~ega desetak u ~asopisima najvi{e nau~ne kategorije a autor je i vi{e univerzitetskih uxbenika. Sa Deni}em je uvek prijatno razgovarati jer wegova srda~nost, `eqa da se pomogne, sazna su tako iskreni, direktni da je veoma cewen kod kolega, studenata i drugih. Pored rada na Univerzitetu, velika Deni}eva qubav je muzika. Kao kantautor bavi se pisawem i komponovawem pesama sa motivima Kosovske ravnice, tradicije lepih kosovskih akorda, dubokih i emotivnih ose}awa iz kojih izviru pesme i prelepe muzike kosmetskog kraja. - Muzika je univerzalni jezik, koji ceo svet razume. Nekada je bilo dovoqno uzeti gitaru i iza}i na ulicu, pla`u i odmah se oko
Наступ Денића
vas okupi gomila mladih i tada nastaje ~arolija. [to se samih po~etaka ti~e ~ini mi se da, od kada znam za sebe, od tada i ose}am qubav prema muzici i gitari, koja je toliko tanan i toliko lep instrument sa kojim mo`ete sve. Qubav prema gitari nije slu~ajna, imao sam sre}u da sam odrastao uz muziku i pesme koje su se u na{em skromnom domu ~esto ~ule. Kompozicije tog perioda nekako su uvek u pratwi imale gitaru, bilo da su pop, rok, pa i sevdalinke ili neke druge kompozicije. Sve ono {to me u domenu muzike ispuwava prona{ao sam u gitari. Qubiteqi gitare znaju da ka`u da je gitara `enskog roda i svojim oblikom podse}a na `enu. Gitara je kao `ena, lepa, emotivna ne`na, zanimqiva.i tajanstvena, sa kojom se dru`imo, razgovaramo i dajemo jedno
Захвалница за изванредан допринос развоју и очувању српске културне баштине drugom, - obja{wava Deni} svoju qubav prema muzici. - Jak uticaj na mene izvr{ili su moji roditeqi koji su jako lepo
Продекан ПМФ Проф. др Небојша Денић pevali i koje sam kao mali ~esto slu{ao. Iako se skromno `ivelo, kao u Bala{evi}evoj pesmi ”Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba”. Zdravije i sre}nije se `ivelo, bili smo zadovoqni malim stvarima i pevalo se i na slavama a i kada se radilo u poqu, za pesmu je uvek bilo vreme, - govori Deni}. Deni} poja{wava da je svirao gitaru u mnogim bendovima ne samo u Lipqanu i okolini. - Nekada je kulturni `ivot u Lipqanu bio izuzetno bogat i sadr`ajan, izuzetno aktivan Dom kulture, gostovawa najve}ih muzi~kih zvezda onda{we JU scene Parni Vaqak. Ju grupa... nadaleko su bile poznate Lipqanske igranke, sabori (sa dve svetiwe Lipqan ima tri sabora godi{we), muzi~ki sadr`aji kao sportske manifestacije, iako na svega 16 km od Pri{tine nikada se u Lipqanu nije ose}ao duh periferije, - ka`e Deni}. - Imam tu sre}u da stvaram sopstvenu muziku onako kako je ja ose}am i da se u isto vreme trudim da izradim svoj muzi~ki identitet, preko lepote zavi~aja, kosmetske du{e i kosmetske tradicije. Ono {to je va`no je da
verujem u svoju autorsku muziku, bavim se wom iskreno, svim srcem, radim, ve`bam i poptuno sam joj posve}en, - ka`e Deni}. Deni} je napisao tekstove i komponovao muziku za ceo album (8 numera) dok aran`mane radi Dejan Aksi}. Album }e kao digitalno izdawe iza}i ispred PGP RTS-a, a prva pesma i spot „Jo{ uvek je nebo plavo“ je ve} ugledala svetlost dana i nalazi se na zvani~nom sajtu PGP RTS-a. Za pomenutu numeru ura|en je i spot u Prizrenu i drugim istorijskim mestima na KiM u kome dominira autor i momak i devojka sa starom kosovskom no{wom. - Prilikom stvarawa pesama veoma je va`no, da ono {to zamislim pro|e prvo kroz glavu, zatim kroz srce, koje kao sito sve to pro~isti i odmeri a onda tek na kraju, sve zami{qeno pro|e kroz prste, ruke, telo... gitaru, obja{wava Deni} svoje muzi~ko stvarawe na tradiciji starog srpskog kosovskog nasle|a. Deni} je otac troje maloletne dece i sa radnim iskustvom u obrazovawu od preko 25 godina. Dobitnik je brojnih priznawa u prosveti ali i za muzi~ko stvarala{tvo.
SVE SU ^E[]I APELI EVROPSKIH I SVETSKIH ZVANI^NIKA PRI[TINI DA SPROVEDE ODLUKU O MANASTIRU VISOKI DE^ANI
Bez po{tovawa prava svih zajednica nema odr`ivog demokratskog razvoja Sve su ~e{}e poruke i apeli evropskih i svetskih zvani~nika Pri{tini da sprovede presudu o vra}awu zemqi{ta manastiru Visoki De~an. Nedavno su to u~inili {ef kancelarije EU u Pri{tini Toma{ Suniog, a nedequ dana pre toga i Izvestilac evropskog parlamenta Viola fon Kramon. Pro{le nedeqe tim zahtevima su se pridru`ili i {efovi misija Francuske, Nema~ke, Italije, Ujediwenog Kraqevstva i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i kako su naveli "i daqe su zabrinuti zbog toga {to uprkos stalnim pozivima me|unarodne zajednice i sopstvenog pravosu|a, kosovske institucije jo{ uvek nisu u potpunosti sprovele zakonit upis zemqi{ta manastira Visoki De~ani u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2016. godine". “Nesprovo|ewe ove i drugih sudskih odluka podriva posve}enost vlade sprovo|ewu vladavine prava i wenom po{tovawu nezavisnog pravosu|a. Sprovo|ewe ovih odluka je fundamentalna demokratska odgovornost neophodna za demokratsku konsolidaciju Kosova i budu}e evroatlantske integracije” stoji u saop{tewu iz Ambasade SAD-a u Pri{tini. [efovi misija zemaqa Kvinte u svom saop{tewu jo{ jednom podsti~u Vladu Ko-
sova da, kako se navodi, ostavi politi~ke nesuglasice po strani, prihvati svoje de-
VISOKI DE^ANI PRVI NA LISTI UNESKO Od 2. jula 2004. godine manastir Visoki De~ani nalazi se na Listi svetske ba{tine, a od 13. jula 2006. godine Crkva Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu, manastir Gra~anica i manastir Pe}ka patrijar{ija stavqeni su na listu Svetske kulturne ba{tine.
mokratske odgovornosti i u potpunosti sprovode sve sudske odluke, zakqu~uje se u saop{tewu. Iz manastira Visoki De~ani ocewuju da je posve}enost ambasadora Kvinte i misija EU i OEBS na Kosovu vladavini prava, veoma je va`na poruka. Kako su naveli u reakciji na objavu nema~kog ambasadora u Pri{tini Jorna Rodea na Tviteru, bez jednake pravde za sve verske zajednice, nema odr`ivog demokratskog razvoja. Podsetimo dva albanska preduze}a jo{ 2000. godine podnela, bez pravne osnove, zahteve za vlasni~ko pravo nad 24 hektara manastirske zemqe {to je EULEKS-ov sudija krajem decembra 2012. godine odbio. Vrhovni sud Kosova, 19. maja 2016. potvrdio da je zemqi{te manastira Visoki De~ani. Do sada su vi{e puta Kancelarija EU u Pri{tini i OEBS, kao i ambasade Amerike i Velike Britanije u Pri{tini, tra`ili od kosovskih vlasti da sprovedu presudu Ustavnog suda Kosova u vezi imovine manastira Visoki De~ani i da na taj na~in podr`e vladavinu zakona kao jedan od stubova demokratskog dru{tva, saop{teno je 19. maja 2020. godine iz OEBS-a.
U petak, 3. decembra na putu Velika Ho~a - Zo~i{te kod Orahovca u Metohiji
Osmi put sru{ena spomen-plo~a nestalim novinarima
Kako Udru`ewe novinara Srbije (UNS) saznaje, kod Velike Ho~e, na mestu gde su otetiti novinari Radio Pri{tine \uro Slavuj i Ranko Pereni}, jo{ jednom je, u petak 3. decembra, sru{ena plo~a koju je postavio UNS sa svojim ogrankom na Kosovu. To je osmi put u posledwih devet godina da se nasilno uklawa plo~a na kojoj pi{e: “Ovde su 21. 8. 1998. godine otete na{e kolege novinari, \uro Slavuj i Ranko Pereni} – tra`imo ih”. UNS i DNKiM su plo~u postavili 2012. godine na godi{wicu otmice novinarske ekipe.
SRBI IZ HRVATSKE
Australian - West Balkan^etvrtak (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 10. 2020. 11 ^etvrtak 9. decembar 2021. 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838
SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU STRAHOTA U EU-HRVATSKOJ: SIDNEJ MELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG Ni~e usta{ko grobqe - nacisti~ke ubice pored svojih srpskih `rtava BALKAN EXPRESS Nikoli} Bo`ica Savi} Name{ten stan Milena $130 sedmi~no (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Edensor Parkmo`ete 0424 112 228 plusST ALBANS tri radionice koje 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. koristiti 0409 500 255besplatno. 0458 828 931 Redbank Plains
Кости готово 900 српске деце убијене на Козари и њихови џелати почиваће једни поред других
Na zagreba~kom grobqu Mirogoj bi}e obnovqeno memorijalno usta{ko grobqe, na kome su sahraweni i domobrani, odlu~io je Odbor za ratne veterane hrvatskog Sabora, na predlog tri usta{ka udru`ewa. Tako }e se jedni pored drugih na}i kosti gotovo 900 srpske dece ubijene na Kozari i wihove ubice. Nevine `rtve i wihovi xelati. Za ovu skandaloznu, zastra{uju}u odluku glasali su svi ~lanovi Odbora iz HDZ-a, predstavnik Socijaldemokratske partije bio je, navodno, spre~en da do|e, a protiv je glasala samo Katarina Peovi} iz levo orijentisane „Radni~ke fronte“. Na wen predlog, iz zakqu~ka je, ka`e, makar sklowen izraz „hrvatska vojska“, kojim se usta{e i domobrani pretvaraju u formaciju koja nije bila kolaboracionisti~ka, a {ta }e pisati na spomenicima, mo`e samo da se pretpostavi.
U SLAVU USTA[A NA MIROGOJU
Ona ka`e da ovo nije prva odluka kojom neousta{tvo skrnavi se}awe na nevine `rtve i antifa{isti~ku borbu. Na Mirogoju je
ve} postavqen krst na kome pi{e „u slavu za dugo se}awe na pripadnike hrvatske vojske“. Ona ka`e da je ovakvo pona{awe HDZ-a o~ekivano, ali da je problem nastao gre{kom sada{weg predsednika, tada{weg premijera Zoran Milanovi}a, iako od nekoga ko se deklari{e kao socijalista to nije o~ekivala. „Milanovi} je 2013. godine omogu}io osnivawe poverenstva za odr`avawe grobqa iz Drugog svetskog rata, u kome je li~no imenovao te ~lanove, izme|u ostalih i udru`ewe ’Hrvatski domobran‘. Ja sam tek od pro{le godine ~lanica Sabora, postavila sam pitawe kako je mogu}e da u poverenstvu sedi ~lan udru`ewa koje je uklawalo partizanske spomenike i postavilo spomenik sa natpisom ’Za hrvatsku vojsku od 1941. do 1945.‘ u Karlovcu, koje objavquje bilten sa slikama Ante Paveli}a i drugih usta{a.“ Peovi}eva dodaje da ova ~iwenica ne opravdava HDZ i da situaciju treba sagledati racionalno: „Opozicije u Hrvatskoj kad je re~ o opasnom istorijskom revi-
Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633
l Jedna radionica je za rad sa hranom, Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE Deans Crt. za rad 32 sa Maryfield a 20-22 dve radionice raznim metalima. Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona za -Zaga l Pravimo najboqe kazane, razne ma{ine, pe}i pe~ewa. NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} l Ovo je {ansa da nau~ite razne poslove. 0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee l Mo`ete raditi za sebe ili zajedno sa mnom! 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL - BiH 9534ZA 4866VI[E INFORMACIJA Srbija POZVATI 0412 417 502 maksimalno 40 kilograma 9366 9299
zionizmu - nema, tu je, na`alost, jedina barijera ’Radni~ka fronta‘ i leve stranke koje se stvarno bore za civilizacijsku higijenu.“
NDH - VEKOVNA TE@WA HRVATSKOG NARODA
U obrazlo`ewu odluke o ure|ewu grobqa na ~ak 3.700 metara kvadratnih, na {ta }e biti potro{eno 300 hiqada evra, stoji da je NDH izraz vekovne te`we hrvatskog naroda, ~ak se i citira Frawo Tu|man, koji je, podse}a Peovi}eva, i dao povod za reviziju istorije. Dejan Risti}, direktor Muzeja `rtava genocida u Beogradu, ka`e da je pre svega kao ~ovek zgro`en ovom antiqudskom, anticivilizacijskom odlukom, a zatim i kao istori~ar. „Muzej }e obavestiti relevantne institucije u Evropi i svetu, posebno imaju}i u vidu da se u neposrednoj blizini tog usta{kog grobqa, grobqa najve}ih zlikovaca i zlo~inaca, nalazi i masovna grobnica sa gotovo 900 srpske dece stradale usled posledica zloglasne ofanzive, odnosno nacisti~ko-usta{kog napada na
Kozaru i potkozarje 1942. godine. Jedni do drugih na}i }e se nevine `rtve, nedu`na deca i zlikovci koji su na wih nasrnuli, to je zastra{uju}e“, isti~e Risti}.
BRUTALNI FALSIFIKAT ISTORIJE
Dodaje da ovo nije samo revizija, ve} brutalno falsifikovawe istorije, pokazateq galopiraju}eg neousta{tva, u 21. veku javno, na dr`avnom planu se veli~a jedna od najmonstruoznijih ideologija koja je proizvela genocid po~iwen nad Srbima na teritoriji NDH, Holokaust i genocid nad Romima. „Odluka je zastra{uju}a po svojoj simboli~koj i stvarnoj i
politi~koj poruci. Sa druge strane, ona je i antiustavna, imaju}i u vidu preambulu Ustava Republike Hrvatske, gde se jasno odbacuje Nezavisna Dr`ava Hrvatska. Postavqa se pitawe, kako Sabor mo`e da usvoji taj zakqu~ak, kad je to bila vojska NDH, koju Hrvatska Ustavom sna`no odbacuje“, isti~e Risti}. Peovi}eva dodaje da antifa{isti~ka udru`ewa godinama upozoravaju na ovaj problem, ali ne samo u Hrvatskoj. Wena „Radni~ka fronta“ smatra da Evropa ne samo da blagosiqa divqawe usta{a i drugih fa{ista, ve} i sama u tome u~estvuje, da opasni istorijski revizionizam dolazi i iz Evrope. R. N.
30 godina od ubistva srpske porodice Zec u Zagrebu Pripadnici specijalne jedinice MUP-a RH poznate pod nazivima “mer~epovci” i “Jesewe ki{e”, kojom je komandovao Tomislav Mer~ep, u Zagrebu su 7. decembra 1991. godine likvidirali Mihajla Zeca (38), wegovu suprugu Mariju (36) i wihovu k}erku Aleksandru (12). Po Mer~epovom nare|ewu, wegov zamjenik Miro Bajramovi} naredio je pripadnicima jedinice Igoru Mikoli, Sini{i Rimcu, Neboj{i Hodaku i Swe`ani @ivanovi} da privedu Srbina Mihajla Zeca zbog navodnih veza sa kraji{kim Srbima. Prilikom privo|ewa, uve~e oko 23 sata, ispred wegove ku}e u Poqani~koj ulici na Tre{wevci, ubio ga je Sini{a Rimac, navodno u poku{aju bijega. Nakon Mihajlove likvidacije, Munib Suqi} se vratio u Mihajlovu ku}u, odakle je izveo wegovu `enu Mariju i wihovu k}er Aleksandru. Najprije ih je odveo u hotel “Panorama”, a odatle na Sqeme gdje ih je pobio iz vatrenog oru`ja, a nakon toga naredio da wihove le{eve bace u jamu za sme}e i potrpaju. Nekolio dana poslije likvidacije, wihove le{eve je prona{ao Marijin brat, Zlatko Mesi}, i sam pripadnik MUP-a RH. Aleksandrina sestra Gordana i brat Du{an, uspjeli su pre`ivjeti, jer su se posakrivali u ku}i i tako promakli ubicama. Ubrzo po pronalasku le{eva, uhap{eni su pripadnici Mer~epove jedinice – Munib Suqi}, Igor Mikola, Sini{a Rimac, Neboj{a Hodak i Swe`ana @ivanovi}, od kojih su neki pred istra`nim sudijom priznali ubistva,
ali na su|ewu je utvr|eno kako pred istra`nim sudijom nisu imali advokata kojeg su po zakonu za tako te{ko djelo morali imati, pa su wihovi raniji iskazi kao nezakoniti izuzeti iz spisa, a optu`eni oslobo|eni “u nedostatku dokaza”.
U maju 2016. godine @upanijski sud u Zagrebu je nepravosna`no osudio Tomislava Mer~epa, tada{weg komadanta rezervne jedinice MUP-a RH, stacionirane u Pakra~koj Poqani i na Zagreba~kom velesajmu, na 5 godina i 6 mjeseci zatvora, zbog toga {to “nije sprije~io sebi podre|ene da vr{e nezakonita hap{ewa, zlostavqawa i ubijawa 31 civila dovedenih iz Zagreba, Kutine, Ribwaka, Jawe Lipe, Bujavice, Me|uri}a, Zbjegova~e i Pakra~ke Poqane, od kojih je 23 usmr}eno”, dok je iz ~iweni~nog opisa presude izostavio 20 `rtava, za koje je tako|e bio optu`en, a za koje se, navodno, nije moglo utvrditi ko ih je hapsio i likvidirao. Vrhovni sud je, presudom iz februara 2017, preina~io prvostepenu presudu tako {to mu je pove}ao kaznu na 7 godina zatvora, koju je, umjesto u zatvorskoj }eliji, povremeno “izdr`avao” u elitnoj bawi Krapinske toplice. U martu pro{le godine hrvatski Vrhovni sud donio je odluku da se osu|eni Tomislav Mer~ep pusti na uslovnu slobodu nakon izdr`ane tri ~etvrtine zatvorske kazne zbog: znatno pogor{anog zdravstvenog stawa, ranije krivi~ne neosu|ivanosti, potpunog pridr`avawa ku}nog reda i {to je dotada{wim izdr`avawem kazne “u cijelosti ostvarena svrha ka`wavawa”. U novembru pro{le godine mediji u regionu su objavili vijest da je umro ratni zlo~inac Tomoslav Mer~ep u 69 godini `ivota. S. G.
12
^etvrtak 9. 10.decembar decembar2021. 2020.
DRU[TVO
MILOSLAV SAMARXI] GOVORI EKSLUZIVNO ZA SRPSKI GLAS O PRVOM ^ETNI^KOM IGRANOM FILMU GDE JE PRODUCENT FILMA, SCENARISTA I REDITEQ
Po~etkom 2022. godine zavr{i}e se prvi ~etni~ki Gluma~ka podela igrani film „Opkoqeni“ Razgovarao: Zoran Vla{kovi} Posle preko 600 partizanskih igranih filmova, i ko zna koliko TV serija, po~etkom 2022. godine bi}e zavr{en prvi ~etni~ki film, pod nazivom ''Opkoqeni''. Razume se, dva Немци у филму ''Опкољени'' ~etni~ka filma snimqena su filma, na sajtu https://filmnikotokom rata, u Americi i BritaБорко Брајовић као Никола Калабић lakalabic.com/, izazvao veliku niji. Ali, kada je re~ o biv{oj у филму ''Опкољени'' pa`wu medija u Srbiji, kao i u Jugoslaviji i Srbiji - ni jedan. g prvo ku okru`ewu. Istovremeno, ''Opkoqeni'' }e {et zavr produkciji, "Pogledi" u toku je rad na - Reakcije u Srbiji, Republibiti prvi ratni film iz Dru- uuu U an snim je igranog filma uuu Film ci Srpskoj i Crnoj Gori ve}inom gog svetskog rata - tako|e u ~etni~kog dugometra`nog ena } srpskih biznism su pozitivne. Mawinska reakcibiv{oj Jugoslaviji, kao i u Sr- zahvaquju}i podr{ci Zorana i Maje ]irkovi 2022. ja u Srbiji, kao i apsolutno vebiji - zasnovan na istinitim iz ^e{ke i drugih uuu Premijera se o~ekuje 15. februara }inska reakcija u Bosni i Herdoga|ajima. Jer, svi partizancegovini (Sarajevu) i Hrvatskoj, ski filmovi su la` zapakovaide na to da film predstavqa na u umetni~ku formu. I tamo ''reviziju istorije'', ''falgde se naslov tih filmova sifikovawe istorijskih odnosi na stvaran doga|aj, doga|aja'', ''~etni~ku propapoput, recimo, ''Bitke na gandu'', i sl, dodaju}i kako Neretvi'', ti doga|aji su u je nemogu}e da su se 1942. gofilmu izvrnuti do apsurdine ~etnici borili protiv da. - ka`e producent filNemaca, ve} da su, u stvari, ma, scenarista i redioni tada ''zajedno pili rujno teq Miloslav Samarxi} vino i jeli jagwetinu''. Kada istovremeno i kwi`evnik, ka`u ''revizija istorije'', svi istori~ar i novinar sigurno ovi kriti~ari zapravo misle na najboqi poznavaoc ~etnika i komunisti~ku propagandu. Za wih ~etni~kog pokreta u Jugoslaviji. ta propaganda predstavqa istoriju, i Autor je vi{e od 20 napisanih dokuto istoriju koja se nipo{to ne sme mewamentovanih kwiga o ~etnicima |eneti (za razliku od drugih istorijskih periorala Dra`e Mihalovi}a, prvog evropskog Са снимања филма ''Опкољени'' da, gde istori~ari stalno dolaze do novih gerilca protiv hitlerove okupacije a prisaznawa). Doga|aj koji se opisuje u filmu re|iva~ je i ~etiri albuma ~etni~kih fodok im wegov dvanaestogodi{wi sin, kao prikazan je i u dokumentarcu ''Nikola tografija koje je javnost prvi put videla. Miloslav Samarxi} poja{wava da se i supruga, be`e. Nemci pozivaju Kalabi}a Kalabi}'', a da se zaista odigrao, to potradwa filma ''Opkoqeni'' odigrava u Sr- na predaju, obe}avaju}i vojni~ki tretman u krepquju nema~ka, nedi}evska i ~etni~ka biji, u jesen 1942. godine. Brojne esesovske zarobqeni{tvu, ali, on zna da su wegovog dokumenta, - ka`e Samarxi}. Posledwa klapa prvog ~etni~kog filjedinice pretresaju teren u potrazi za ~et- oca, potpukovnika Milana Kalabi}a, nenicima. ^etnici primewuju gerilsku tak- davno svirepo mu~ili i ubili, - poja{wava ma snimqenog u Srbiji pala je krajem septembra. Ukqu~uju}i i statiste, na snimawu tiku: Rasturaju se u mawe formacije i od- Samarxi}. Da li }e poja~awe Kalabi}u sti}i na je bilo preko 130 qudi. U toku je postprolaze dubqe u planine. Me|utim, uz pomo} jednog izdajnika, odred od 200 esesovaca vreme? Da li postoji izlaz kada 200 vojni- dukcija, koja }e trajati ~etiri meseca, saznaje gde se nalazi poru~nik Nikola Ka- ka opkole wih ~etvoricu? Kako sa~uvati tako da se premijera o~ekuje 15. februara labi}, komandant Gorske kraqeve garde, prisebnost u takvoj situaciji? Tizer fil- 2022. godine. Film se snima zahvaquju}i podr{ci sa jo{ trojicom ~etnika. Kre}e potera i ma, u trajawu od 4,5 minuta, objavqen je na ~etnici su opkoqeni. Kalabi}ev ~etnik Jutjub kanalu ''Pogledi''. Tokom prva dva Zorana i Maje ]irkovi}, srpskih biznikoji je pratio izdajnika tr~i u poku{aju dana, bio je me|u najgledanijima u Srbiji, smena iz ^e{ke. Zna~ajna pomo} filmskoj da dovede poja~awe, a drugi ~etnik kre- a tokom narednih desetak dana dostigao ekipi stigla je i od Srpske narodne od}e za Nemcima, poku{avaju}i da pomogne je gledanost od 150.000. Do 1. decembra brane u ^ikagu (Dobrana Komneni}, Nikola Kalabi}u. Nedi}eva Specijalna policija gledanost tizera je porasla na 350.000 i Radica Mari}, MO Sev. ^ikago, Vlado odvodi deo Kalabi}eve porodice u logor, hiqada. Tako je ovaj tizer, a i sama najava Bjelopetrovi}, Dragan Vujo{evi}, Radisav
Uloge u filmu tuma~e: Borko Brajovi} (Nikola Kalabi}), Sa{a Stankovi} (kapetan), Miroslav Hu|ec (Kalabi}ev pratilac Blagoje), Nikola Bijani} (Kalabi}ev pratilac pu{komitraqezac Jovan), Predrag Vasovi} (potporu~nik @ivorad Mi{i}), Aleksandar Jeleni} (narednik Rade), Predrag Jovanovi} (~etnik Rade), itd...
Mилослав Самарџић
Rakovi} i Dragan ]iri}), kao i od grupe srpskih biznismena iz ^ikaga (Vladan Krsti}, Neboj{a @ivkovi}, Stefan Zlatanovi}, Ivan Simi} i drugi).
Ekipa filma l Scenario i re`ija: Miloslav Samarxi} l Asistent re`ije: Mili} Jovanovi} l Direktor fotografije: mr Bojan Krsti} l Producent: Miloslav Samarxi}. l Snimateq: Alimpije Alimpi} (Kamera za film: ARRI ALEXA; Kamera za promo video: Canon C200) l Rasveta: Ivan Ami} l Vojni konsultant: pukovnik mr Dragan Krsmanovi} l Muzika i tonska obrada: Dobrica Andri} l Oprema za snimawe: Fikus Film l Organizator snimawa: Predrag Vasovi} l Kostimograf: Petar Miladinovi} l Oru`je i efekti: ‘ ‘Stepski soko”, Ma~kat l Zvani~ni fotograf filma: Vawa Pani} l Sme{taj i ketering: Etno selo ”Rajski konaci”, Leu{i}i, Ravna Gora.
uu
LEPA SRBIJA
^etvrtak10. 9. decembar 2021. ^etvrtak 2020. 13
ANDREJ (15) JE DETE GENIJALAC: Istra`uje svemir, re{ava ekolo{ke probleme, bavi se kvarovima na raketama... Svemir, zvezde, astronomija. Tako apstraktni i daleki pojmovi i za odraslog ~oveka, kamoli za dete. Ipak, jednom de~aku, te teme umele su potpuno da okupiraju misli, privla~e ga poput magneta i zainteresuju do te mere da u wemu probude `equ da napi{e nau~no-istra`iva~ki rad o astrofizi~kim problemima. I to jo{ u osnovnoj {koli. Andrej Popovi} (15) iz Kikinde mladi je istra`iva~ koji se jo{ u detiwstvu zaqubio u prirodne nauke. @eleo je da sazna {to vi{e o nebeskim telima koja su ga fascinirala, a kao osnovac, umeo je da pokori sve druge na takmi~ewima i ku}i odnese vi{e od 50 nagrada iz raznih predmeta - od matematike do istorije. Qubav ga je vodila do ozbiqnih istra`ivawa preto~enih u nau~ne radove. - Do sada sam napisao dva, a trenutno biram temu za tre}i sa istim ciqem kao i pro{lih godina - odlazak na svetski nivo takmi~ewa - ka`e. Prvi rad Andrej je napisao jo{ u osnovnoj {koli pod nazivom "Numeri~ka i eksperimentalna podr{ka astrofizi~kim problemima". Kako ka`e, ciq ovog nau~nog rada bio je da uka`e na probleme u astrofizici i na~ine wihovog re{avawa. Izme|u ostalog, navodi i kako je u wegovom radu obja{weno da fuzija mo`e da doprinese otkrivawu kvarova na raketama. - Za izra~unavawa koja se sprovode, potrebna je podr{ka u vidu numeri~kih prora~una i eksperimenta pra}ewa sa Zemqe. Bitno je adekvatno dizajnirawe raketa i drugih letelica kojima se vr{e astrofizi~ka istra`ivawa iz svemira, jer zbog ograni~ewa uzrokovanih elektromagnetnim zra~ewem atmosfere, neka posmatrawa ne mogu biti izvedena sa Zemqe - navodi mladi istra`iva~. U wegovom radu prikazan je zna~aj upotrebe termovizijskih kamera u astrofizi~kim istra`ivawima pomo}u kojih se i u toku no}i, i pri smawenoj vidqivosti, osmatrawa svemira mogu izvr{iti.
EKOLO[KI BALANS
Drugi rad mladog genijalca zove se "Savremena re{ewa fuzije sa osvrtom na same po~etke". - Svrha rada je ukazivawe na va`ne probleme dana{wice u smislu re{avawa
Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Mladi Kikin|anin osvojio je vi{e od 50 nagrada, a dobio je i priznawe Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) pitawa alternativnih izvora energije. Time se mora voditi ra~una o ekolo{kom balansu, pa je upotreba fuzijskih reaktora vrlo zna~ajna, jer su ekolo{ki ~istiji u odnosu na fisijske koji taj balans mogu lako da naru{e - navodi na{ sagovornik.
"1% TALENAT I 99% NAPORAN RAD"
Za Andreja su pojmovi poput termovizije ili fuzije "ma~iji ka{aq", a pri uspe{nom bavqewu naukom, smatra ovaj mladi}, mentor ima veliku ulogu. - Polaznik sam Regionalnog centra za talente Beograd 2 i mi nemamo problem oko odabira mentora, jer taj Centar ima kontakt sa mnogim uspe{nim i istaknutim qudima iz sveta nauke. Tokom pisawa oba nau~no-istra`iva~ka rada odabrao sam prof. dr Milesu Sre}kovi}. Ona je moja najve}a podr{ka, pored porodice - ka`e. Za sebe ne misli da je mnogo inteligentniji od svojih vr{waka. - Pored upornosti, mentorka mi je pomogla da lak{e savladam kompleksne pojmove i nau~im mnogo toga novog. Jo{ jedan aspekt uspeha je svakako i naporan rad. Ajn{tain je jednom rekao: "Genije je 1% talenat i 99% naporan rad" - smatra ovaj genijalac. Na wegovom putu nauke i istra`ivawa, roditeqi su mu, ka`e, pomogli da nau~i da sam donosi odluke. - U tome su me uvek podr`avali i pru`ili mi mogu}nost da ostvarim svoja interesovawa. Da nije bilo wih, ne verujem da bih sve ovo dostigao. Pored podr{ke roditeqa, tu je i nesebi~na podr{ka {ire porodice, prijateqa, nastav-
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
nika i sugra|ana, a to zaista mnogo zna~i - isti~e Andrej.
NAGRADA SANU
Andrej je osvojio oko 50 nagrada na takmi~ewima iz matematike, fizike, biologije, hemije, programirawa, a tako|e i iz istorije, srpskog i engleskog jezika. Te{ko mu je da ih sve navede, ali jednu izdvaja. - Najdra`a nagrada mi je srebrna medaqa na Svetskoj smotri istra`iva~kih radova mladih nau~nika „World Innovative Science Fair“ koju organizuje Indone`anska nau~na asocijacija. Na woj sam branio
svoj nau~no istra`iva~ki rad "Savremena re{ewa fuzije sa osvrtom na same po~etke". Kao "posledica" ovog rada, usledila je i nagrada SANU, koja za mene ima poseban zna~aj - pri~a nam Andrej. Za mladog Andreja mogu}nosti su beskona~ne, poput svemira. ^ime }e se u `ivotu baviti, jo{ nije odlu~io. - Razmi{qao sam, ali nemam kona~nu odluku. Moje interesovawa variraju izme|u astronomije, programirawa, ekologije i mnogih drugih oblasti i zato se nadam da }u se baviti sli~nim kad u|em u svet odraslih - zakqu~uje mladi Andrej. M. T.
81 uuu KAKO JE [EKULARAC NOVCEM BRISAO CIPELE:
„Hteo sam svima da poka`em, da imam mnogo“ Dragoslav [ekularac je ro|en je u [tipu 1937. godine, i svojim golovima i igrama u Zvezdinom dresu, zaslu`io je da se na|e u naju`em izboru najboqeg igra~a beogradskog kluba svih vremena. “Kraq driblinga”, druga Zvezdina zvezda, iza Rajka Miti}a, reprezentativac kada je Jugoslavija bila olimpijski pobednik, ~etvrta u svetu i druga u Evropi. Sa Zvezdom, ~iji je dres obukao 470 puta, osvojio je sedam titula dr`avnog prvaka i pet kupova. [eki ima, {to je posebno apostrofirao, pozitivan bilans u derbijima s Partizanom, u utakmicama koje je smatrao najva`nijim u karijeri. Za dr`avni tim je odigrao 41 utakmicu i dao {est golova. Kao trener, sa Zvezdom je osvojio “duplu
krunu”. Tim sa beogradske Marakane, koji je ostavio svom nasledniku, u prvoj sezoni posle wegovog odlaska postao je {ampion Evrope i sveta. Posle penzionisawa trenirao je vi{e klubova iz Australije, Kanade, Kolumbije, Koreje i Meksika, Saudijske Arabije, Srbije, [panije i reprezentaciju Gvatemale u kvalifikacijama za Mundijal 1986. Godine [eki je uvek bio u centru pa`we. Voli da se pri~a o wemu, anegdota i zanimqivosti ima na pretek, nemogu}e je pobrojati sve. O qubavi prema Zvezdi ne treba tro{iti re~i, jer nema mesta na kome nije bio, ali se uvek vra}ao na Marakanu. Zavideli su mu mnogi koji ga ne znaju, bezuslovno
i bespogovorno voleli svi koji su imali ~ast da mu budu prijateqi, brisao je parama cipele, svima sipao istinu u lice… – Tvrdim da sam popularniji od svakog doma}eg fudbalera. Evo, da krenemo od Pravnog fakulteta do Terazija, ja i najpopularniji doma}i igra~, da vidimo koga }e vi{e qudi da prepozna. Nikada ni~emu u `ivotu nisam robovao. Da sam imao nekoga da me spre~ava u mojim hirovima dao bih mu osamdeset posto svoje zarade i opet bih bio multimilioner. Jedan prijateq je lepo rekao: „Imao si mnogo pametne noge, za tako glupu glavu”. A {to se ti~e pri~e kako sam ispred “Metropola” novcem brisao cipele, to je stvar mog karaktera, hteo sam svima da poka`em, da imam mnogo, ali
evo sada priznajem, da sam taj novac vratio u xep, sve je to bio samo vic, fora, nikad nisam voleo dosadu, uvek sam pravio razne {ale sa svima, takav sam – iskren je kao i uvek velemajstor [ekularac. R. N. lll U slede}em broju: Nadal otkrio - Novaka smo pobedili uz molitvu, druga~ije nije moglo...
E
14
AUSTRALIJA
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u Pi{e: vrtlogu najnovije politi~ke Sa{a Jankovi}, Melburn kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu koDruga najve}a kineska komrita isu{enih staroplaninskih panija za gradwu nekretnina i reka. jedna od najve}ih u celom svetu Ana, iako (Evergrande tako izgleda, ne Group), „Evergrande“ akumulira za je kona~no politi~ki priznala dakapital nije stawu predstoje}e izbore - daiima da vra}a svoje dugove, da takwen bankrot nikad vufinansijski ulogu, vaqda bi bila na nije nabio izvesniji. Ukupanlisti trenutni predwa~koj izbornoj da
dug kompanije prema{uje neverovatnih 300 milijardi ameri~kih dolara, dok je samo posledwa nepla}ena rata kreditorima iznosila ~ak 370 miliona dolara. Kompaniju je nemogu}e spasiti i samo je pitawe dana kada }e likvidacija i zvani~no biti objavqena. „Evergrande“ u ovom trenutku ima na stotine zapo~etih i nedovr{enih stambenih i infrastrukturnih projekata u vi{e od dvesta kineskih gradova. Nakon vi{e od decenije gradwe ~udesnih parkova i smart-gradova, ulagawa u elektri~ne automobile i ko zna ~ega sve jo{, izgleda da ovaj ekonomski gigant broji svoje posledwe dane. Ovo mo`e biti samo po~etak nevi|enog finansijskog kraha prenaduvanog tr`i{ta nekretnina u Kini, {to }e lan~ano imati i ogromne posledice na Australiju i ~itav svet. Mnogi analiti~ari veruju da }e propast „Evergrande-a“ imati i mogu}i domino-efekat na tr`i{ta nekretnina {irom sveta. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave
Krah tr`i{ta ili korekcija cena
privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin
su ve} izdale upozorewe da taj doga|aj mo`e imati zna~ajne posledice i na najve}u svetsku ekonomiju. Izgleda da je to jedan potpuno realni scenario, jer su cene nekretnina u ve}em delu sveta tako|e prenaduvane sa ogromnim potencijalom da se krah dogodi i na svetskom tr`i{tu. Takozvani „mehur“ ili „balon nekretnina“ (bubble market) nije ni{ta novo u ekonomiji. Radi se jednom ekonomskom ciklusu ~iji je vrhunac uvek rapidni i nekontrolisani rast cena nekretnina, {to neminovno dovodi i do kraha samog tr`i{ta. Onog kada in^etvrtak 22.trenutka jul 2021. vestitori ne budu vi{e mogli da
11
Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-
i napornim radom poku{avaju da
servisiraju svoje dugove po~iwe prava ekonomska drama sa elementima trilera i horora. Najavqena propast „Evergrande-a“ ve} ima zna~ajne posledice na australijski izvoz i ekonomiju u celini. Osim {to je kineska potra`wa za australijskim gvo`|em drasti~no opala, cena te sirovine je prepolovqena za samo ~etiri posledwa meseca. O~ekuje se da }e pad cena gvo`|a biti nastavqen u narednim mesecima, {to }e australijska ekonomija tek osetiti na svojoj ko`i. Australija svoj ekonomski prosperitet u mnogome duguje Kini i wenom ubrzanom razvoju. Ogromna rudna bogastva koja ovaj kontinet poseduje, pre svega rude gvo`|a, postala su na neki na~in uslov razvoja fascinantne kineske saobra}ajne infrastrukture. Pomenuta kompanija „Evergrande“ je osnovana 1996. godine u momentu kada je razvoj tr`i{ta nekretnina tek po~eo u Kini. Od tada pa do danas Australija je debelo profitirala na izvozu gvo`|a u Kinu. Tako je na primer 2011. godine izvoz australijske gvozdene
rude u Kinu, iznosio ~ak tre}inu na{eg ukupnog izvoza. Ve} 2015. godine izvoz gvo`|a u Kinu je po~eo drasti~no da opada, jer se potreba za tim proizvodom smawila, kao rezultat mahom kompletirane tamo{we infrastrukture. To je bio potpuno logi~an sled doga|aja jer se podrazumevalo da Kina ne}e zauvek graditi pruge, mostove i puteve. Novonastala situacija je ipak znatno druga~ija jer je izgradwa ~itavih naseqa i stambenih kvartova u velikoj meri nastavqena i posle 2015. godine, kao posledica ogromne potra`we za nekretninama me|u kineskim gra|anima. Izbijawe pandemije kao i usporeni kineski rast u posledwe dve godine ozna~io je jednu prekretnicu i za samo tr`i{te nekretnina u Kini, koje je umesto stagnacije ipak nastavilo da raste u jo{ ve}i balon. Sli~na situacija je u ovom trenutku mawe-vi{e preslikana i na australijskom i drugim razvijenim tr`i{tima nekretnina. Iako se eventualni tr`i{ni krah nekretnina u Australiji jo{ uvek ne nazire, postoje svi
osnovni elementi da se to i dogodi. Da li }e se i kada dogoditi u velikoj meri zavisi i od ekonomskih poteza koje budu povla~ile australijske federalne vlasti u narednih godinu dana. Mnogi smatraju da }e umesto kraha ipak do}i samo do korekcije tr`i{ta, {to ne}e biti ni nalik situaciji iz 2008. godine. Koliko je veliki dug kineske kompanije „Evergrande“ od pomenutih 300 biliona dolara mo`da je najboqe pokazati na primeru australijskog ukupnog bruto dru{tvenog proizvoda (GDP). Taj dug je ~etvrtina ukupnog australijskog bdp-a (1.2 triliona ameri~kih dolara), i ravno pet puta ve}i od svega {to na primer Srbija proizvede u jednoj godini. Ako je jedna Amerika upla{ena krahom „Evergrande-a“, onda je potpuno o~ekivano da }e i na nas posledice biti ogromne. Da li je Australija spremna za novi krah tr`i{ta nekretnina i kako }e to podneti ve}ina stanovni{ta, te{ko je predvideti. Gotovo je izvesno da }e „Evergrande“ biti novi „Liman braders“ (Lehman Brothers), ~iji je krah 2008. godine izazvao finansijsku krizu u ~itavom svetu. Australija je tada sre}om relativno dobro pro{la, ali je ipak dana{wa situacija zna~ajno druga~ija. Pre svega zbog ~iwenice da je ukupan dug stanovni{tva u Australiji u me|uvremenu porastao za 15 odsto u odnosu na 2008. godinu i danas iznosi blizu 130 odsto nominalnog dru{tvenog proizvoda. Ovaj podatak sugeri{e da su se Australijanci u posledwih 12 godina znatno vi{e zadu`ivali {to mo`e biti itekako lo{ znak. Australija je u samom vrhu svetske liste po visini zadu`enosti stanovni{tva, {to je pre svega posledica nerealnih i naduvanih cena nekretnina. Jedan izve{taj navodi da je samo do kraja avgusta ove godine u Australiji prodato oko 600.000 ku}a i stanova, {to je za ~ak tre}inu vi{e od godi{weg proseka u posledwoj deceniji. Ova ~iwenica zloslutno podse}a na situaciju pre izbijawa krize 2008. godine. Zato }e naredni period biti jedan ogroman test za australijsko tr`i{te nekretnina, ali i za wenu ekonomiju u celini. @SasaJankovic28 sasajankovic28
ZAJEDNICA
^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
Se}awe na Panteliju Veli~kovi}a Pi{e: otac Nikola Bili} Uvek sam mu govorio da mu je ime Pantelija, a on je ostajao uporan da je Panto. To ostaje nere{eno i nerazre{eno. Ja se molim Bogu za Panteliju, a Bog zna na koga ja mislim. Tu ne gre{im, nadajmo se.Elem, Pantelija je ro}en kod Ni{a, Svrqiga, gde li, zaboravio sam. Odrastao je u ~estitoj porodici gde je bilo bra}e, sestara i stri~eva na selu gde je Bog dobro davao. Iako se radilo mnogo i te{ko za koru hleba bilo je reda i poretka i znalo se ko kosi, a ko vodu nosi. Pantina majka je }utala i podizala decu uz podr{ku mu`a, ali u velikoj poslu{nosti. Zavr{avaPantelija ne{to {kole, zanata ali se bavi muzikom. Ima svoju muzi~ku grupicu i tako se hlebarilo. Bio je bubwar i vo|a grupe. Tako i Pantelija odlazi u svet, tamo i ovamo dok se ne na|e u Australiji. Kud je sve pro{ao, ne znamo. Uglavnom, na{ Panta se na{ao u Pertu po Drugom velikom ratu. Pri~ao mi je kako je odlazio kod prote Rado{a na slu`be, kako su on i wegov kum dali novac da se ozida crkvena ograda, i da se Pantina supruga mnogo qutila na Pantu {to je toliko mnogo obe}ao. Deca su mu se razi{la po Americi i istoku, bi}e da mu je sin `iveo i radio u Kataru. Imao je veliki polo`aj i dobre pare. Pantelija nikad nije pri~ao ni lepe, a ni ru`ne o deci, ali moglo je da se ~ita izme|u redova. Dolazio mu je unuk iz Amerike u Kanberu, nekad }erka, a sin nikad. Mnogo se jednom prilikom brinuo kad se sru{io avion a Pantelija je izra~unao da bi moglo tako da se desi da je wegov sin bio u tom avionu, jer je sin mnogo putovao a imali su nekakvu komunikaciju. Sre}om, ipak nije bio u tom avionu. Kad mu je umrla supruga Mitra, bio je potresen i nikad je nije pre`alio, sahrawena je u Pertu. Nekako su Panteliju svi voleli u Pertu. Dolazi vladika Dimitrije i veli na jutrewu: „Panto
rukopola`em te za }akona i na liturgiji za sve{tenika“. Pantelija je to iz skromnosti odbio i nikad nije postao sve{tenik. Onda je to moglo zahvaquju}i zlu raskola koji je skolio bio srpski narod te su i Crkvu bili razdelili. I ja sam mu predlagao
da bude monah, odbio je, posle kad je hteo bilo je kasno. Umro je. Kad je otac Rade Radan vodio grupu po Srbiji, u grupi se na{ao i ~ika Panta. Sve je lepo bilo i sve se lepo zavr{ilo, ali da ka`em i ovo. Nakon 60 godina Panto je prvi put do{ao u svoju voqenu Srbiju. Kad su u{li u Saveznu Skup{tinu a to je za
Pantu Kraqev Dvor On je zapevao „MAR[IRALA MAR[IRALA KRAQA PETRA GARDA“. Svi su sa voqom prihvatili, a Panta je u isto vreme i pevao i plakao od radosti. Tom prilikom je oti{ao u rodno mesto. Samo je, ka`e, sreo jednog ~oveka ~ijeg oca poznava{e i to je sve. Nijednog poznanika nije bilo. Panta je odli~no pisao pesme. Neke sam mu prepisivao pisa}om ma{inom. Molio sam ga da izda kwigu iliti zbirku pesama. Kad je oti{ao u Blektaun u bolnicu, a bio je slabog srca i znao je da mu je do{ao kraj, hteo je da se zamona{i. Vladika je rekao da se sa~eka dok stigne iz Beograda ali je Pantelija umro ne zamona{iv{i se. Do{ao je iz Perta u Kanberu s namerom da se zamona{i. Do{av{i za paroha kanberskog slu`io sam svako jutro i svako ve~e bogoslu`ewa kako nala`u pravila na{e Crkve, jerusalimskog tipika, kojeg se pridr`ava i Srpska pravoslavna crkva, koju Panto i ja volimo do iznemoglosti. Pantelija je svako jutro i svako ve~e oti{ao pre mene, popalio kandila i sve}e koje treba, i mi smo slavili Boga svakodnevno. Dakle, dnevni krug bogoslu`ewa je bio poprili~no
odra|en zahvaquju}i i ~ika Panti. Imao je oko 90 godina a ~itao je sve bez nao~ara, ja sam imao i upotrebqavao nao~are. Voleo je da peva. Lepo je pevao iako nije poznavao „glasove“. U Crkvi ima osam glasova te je to vrlo te{ko da se savlada. On to nije mogao. Ali i kad nije pevao odre}enim glasom to je tako bivalo umilno da je to bila milina. Tako je ~esto u svom stanu pevao 50. psalam a ja sam hteo da ga snimim. Popadija me je odgovarala i nisam. I sad nam je oboma `ao {to ga nisam snimio. Na{ sin Ilija bio je student u Kanberi i bio je bolestan. Popadija i ja samo oti{li kod oca Ilije i Smiqe na kafu. Kad smo se vratili ka`e Ilija da mu je bilo muka od svega, ali kad je slu{ao ~ika Pantu kako lepo peva crkvene pesme bilo mu je mnogo lak{e i prijatno. Stanovao je u crkvenom stanu a ja u crkvenoj ku}i, {to bi se reklo pod istim krovom. Po{tovao me je kao mitropolita, a popadija i ja wega kao oca. Kako su ga svi voleli u Pertu, tako su ga svi voleli u Kanberi. Radio je svojski. Svi smo mu govorili da mawe radi, ali xaba, nije mogao da ne radi za svoju Crkvu. Na jednoj sednici ga ne be{e ili sam ga negde poslao, te sam predlo`io da mu se dodeli Orden Svetog Save. Crkveni Odbor je prihvatio i predlog je oti{ao do nadle`nog episkopa, a onda i do Svetog Sinoda u Beograd. Pomoliv{i se Bogu u ~uvenom hramu
Svetog \or|a na Forestu, koji je poznat i kao Dra`ina crkva, istog dana smo neslavno odselili za Sidnej. Ja u svoju ku}u u Sidneju, a Panta u stara~ki dom. Tako je vladika uru~io orden Svetog Save Panteliji u hramu u Ruti Hilu. Ja sam bio prisutan kao biv{i paroh, Gordana Ivan~evi} kao predsednik C[O Svetog Georgija sa Foresta i mnogo naroda, kao i svi `iteqi stara~kog doma. Rekao sam Panteliji da uvek treba da nosi odlikovawe kad su ve}e proslave i doga|aji i on me je poslu{ao. Rekao sam mu da je to i na{a ~ast da imamo takvih me|u nama. Na opelu sam o ovome pri~ao jo{ podrobnije. Davao je Pantelija i kapom i {akom , kako to vele u narodu. U Pertu, u Kanberi, u Sidneju... Panta je bio najstariji `iteq u stara~kom domu, a svima je slu`io kao najmla|i. Imao je svoj skuter, te im je donosio lekove i drugo, a ponekad i alkohol. Pravio je sve}e za crkvu, kao i u Pertu i Kanberi. Imao je kqu~ od hrama i ~esto odlazio i molio se. Kad su penzioneri odvo|eni u trgovinu ili u grad u neki park i sl. Pantelija je celo vreme puta pevao, a ovi su ga molili da peva jo{. Tako jedne godine za starokalendarsku Novu godinu u Kanberi nismo imali muziku. Celo ve~e nas je zabavqao pevawem, a tada sam ~uo mnogo lepih starih pesama iz Srbije koje ni pre ni posle nisam ~uo. Ma to je lepota. Svi smo posle pozitivno govorili o tome. Predlagao sam mu dok smo bili u Kanberi da se zamona{i. Nije hteo, i to iz skromnosti. Kad je nekoliko godina `iveo u stara~kom domu, ~esto sam ga pose}ivao, kao i ostale ali Wega daleko najvi{e. ^esto sam mu donosio gibanice {to je popadija pravila. Ja mu donesem desetak par~adi, on najvi{e pojede dva, sve ostalo razdeli. Takav je bio na{ Pantelija Veli~kovi}, neka mu je ve~na slava i hvala za sve {to je uradio za svoj narod i svoju Crkvu!
MOMAK IZ AUSTRALIJE DIGAO SRBIJU NA NOGE:
"Saznao sam da je moj deda u Srbiji ostavio `enu i decu, zna li neko porodicu Ili}?" U pro{lom veku, a posebno izme|u dva rata, pogotovo posle Drugog svetskog rata, veliki broj Srba je odlu~io da boqe sutra prona|e izvan granica Srbije, ponekada prekidaju}i svaki kontakt sa porodicom i prijateqima, ostavqaju}i ih u neznawu da li su `ivi ili ne. U moru porodi~nih sudbina, jedna pri~a sa srpskog Reddita posebno se izdvojila, kako zbog na~ina na koji je deka mladi}a iz Australije na{eg porekla, oti{ao iz zemqe, tako i zbog wegovog "drugog `ivota", koji je vodio sve do 2013. godine, kada je i preminuo. ^itava pri~a je iza{la u javnost kada je mladi} po`eleo da upozna porodicu i korene, prese~ene pre osam decenija. "Nedavno sam saznao da je moj deda bio o`ewen i da je imao dvoje dece, pre
moje bake. Rekli su mi da se posva|ao sa svojom prethodnom `enom i da je prekinuo svaki kontakt sa wom i decom. Tokom Drugog svetskog rata, emigrirao je u Austaliju. Preminuo je 2013. godine.", zapo~eo je on svoju `ivotnu pri~u. Prema podacima koje je dobio od ostalih ~lanova svoje porodice, wegov deda je bio ro|en u ]upriji. "Ro|en je u ]upriji, a u Drugom svetskom ratu je prvo oti{ao za Pariz, pa odatle u Australiju. Trenutno tra`im da li postoji mogu}nost da u Srbiji na|em o~eve polusestre i polubra}u. @elim da prona|em na{u izgubqenu porodicu", naveo je. Jedina spona koju ima sa ro|acima sa dekine strane u Srbiji, jeste zajedni~ko prezime, prezime dekine prve `ene, te i
prezime ujaka za koga je rekao da je bio visoki oficir u srpskoj vojsci. "Na{e prezime je trenutno Ilich, ali je ranije bilo Ili}. Promeweno je kada smo se doselili u Australiju. Moja prabaka se prezivala Peri} i verujemo da
je ro|ena u ]upriji. Se}am se da su mi rekli da je jedan od mojih ujaka u jednom trenutku bio general ili lice sa vi{im ~inom u srpskoj vojsci.", napisao je on na kraju svog oglasa u kojem tra`i ~lanove porodice. S. G.
16
ZAJEDNICA ZAJEDNICA
^etvrtak decembar2021. 2020. ^etvrtak 10. 9. decembar
IRENA DELETI] ]IA U MELBURNU @IVI VI[E OD TRI DECENIJE
Najboqe kajsije su u Srbiji, a u Australiji boqi uslovi za Kada se kao {estogodi{wa devoj~ica iz rodnog Kru{evca preselila porodi~no u daleki Melburn, Irena Deleti} ]ia ni slutila nije da }e Australija biti wen dom ve} vi{e od tri decenije. Odrasla je uz dve razli~ite kulture, pa za sebe ka`e da je „i na{a i tu|a i za Srbe i za Australijance“. Sa~uvala je srpsku du{u, a engleske manire. Ne krije da joj Srbija ~esto nedostaje, pa danas, kao slobodna spisateqica kroz svoj rad nastoji da Srbiju i srpsku kulturu i tadiciju pribli`i svetu. Irena ka`e da je te{ko sada uporediti wen `ivot u Srbiji sa `ivotom u Australiji, jer wena pri~a po~iwe u Jugoslaviji, zemqi koje vi{e nema, u potpuno druga~ije vreme, ali se prise}a odlaska. „Moj otac je bio profesor fizike i dobio je posao u Australiji kao in`ewer, tako da se porodica preselila u Melburn 1988. godine. On je bio ve~iti avanturista i uvek je tra`io svoj slede}i izazov. Iimala sam samo {est godina kada smo se preselili za Australiju. Trebalo je da ostanemo par godina, ali `ivot ima svoje planove. Otac je bio iz Crne Gore, majka iz Vojvodine, a ja sam ro|ena u Kru{evcu. Moj do`ivqaj `ivota u Jugoslaviji kao malo dete je, naravno, naivno i nerealno tako da ne mogu uporediti. Osim uobi~ajenih pote{ko}a na koje malo dete mo`e nai}i kada se prilago|ava stranoj zemqi, prvih nekoliko godina u Australiji su predstavqale napredak (za na{ `ivot)“, navodi Irena Deleti} ]ia.
Irena i Goran Bregovi} „Se}am se mame i tate kako su za vreme rata non stop uzalud gledali vesti. Samo ih je sekiralo a ni{ta nisu mogli da pomognu svojoj porodici u biv{oj Jugoslaviji. Jo{ su se ose}ali krivi {to nisu tamo da pate sa svojima. Gledala sam kao klinka kako je to nezdravo i pro{le godine kada sam osetila negativan uticaj prestala sam da pratim vesti. Naravno u toku sam, ali ne kao pre. O politici ne volim da pri~am, ali imam nadu za Srbiju. Na{a zemqa ima puno dara i mogu}nosti, mislim da je najve}a prepreka {to qudi nisu ujediweni. To je u svakoj zemqi normalno, ali mislim kod nas pogotovu je o~igledno da je zemqa do{la do stawa gde je u nekakvoj paralizovanoj situaciji“, ka`e Irena.
KAD NIJE BILO DOBRO BITI SRBIN
Kako ka`e, s obzirom na to da ve}ina tamo{weg stanovni{tva nije bila ni ~ula za Srbiju, se}a se da su ih sa razdragano{}u prihvatili. A onda… onda je nastupio rat. „Kad se rat na Balkanu rasplamsao, sve se promenilo. Tada su mi rekli da postoje dve strane. A ja sam, o~ito, bila na pogre{noj. Rat je i odraslima te{ko da doku~e, me|utim, za decu je to nemogu}e. Odjednom nije bilo dobro biti Srbin. Na{i poznanici su zastra{uju}u re~enicu „Treba{ se stideti“ izgovarali iznova i iznova, pa ~ak i nepoznati u prodavnicama i u javnom prevozu. Takva diskriminacija je bila naj{okantnija jer su, uop{teno, Australijanci drag narod. Naravno, danas je druga~ija situacija. Kada ka`em da sam Srpkiwa, to je dobrodo{lo sa istinskim interesovawem i obi~no ~ujem komentar o na{im lepim `enama i uspe{nim sportskim ekipama. Australijanci su ve}inom pozitivni kada ~uju odakle sam, ali sam primetila kada putujem, gde god da sam u svetu, suo~avam se sa samo dve re~i kada ka`em qudima o mom srpskom poreklu: Milo{evi} i \okovi}. I neka se zna da je ovo napredak – jer je \okovi} tek 2011. do{ao do prvog mesta! Na{a kultura je mnogo raznovrsnija od samo Milo{evi}a i \okovi}a, {to je dovelo do polarne suprotnosti u na{oj reputaciji kada se radi o tome kakvi su na{i qudi i {ta mi imamo da ponudimo“, nagla{ava Irena. Stra{no se quti, kako ka`e, kada vidi bezbrojne enciklopedije kako propu{taju osnovne informacije o poreklu Nikole Tesle – ali obavezno pomiwu jevrejsko poreklo Ajn{tajna ili ameri~ko Edisona. Jednako je razdra`uju}e, dodaje Irena, da vidi da se Srbija u zapadnim bibliotekama i prodavnicama kwiga spomiwe samo u kwigama o svetskim ratovima. „Nije ni ~udo {to nas onda ve}ina sveta poznaje po takvim „dostignu}ima“. Kako
sti~no, a ilustracije su zanimqive i se rimuju i na engleskom i na srpskom „^esto kad ih pitam da mi ka`u po~iwe sa A oni odgovore „Apple“ to ka na engleskom. Slatki su! Lako je kwigu tako da nije bilo ikakvih prob razumevawa }irilice, latinice i e prevoda. Ina~e, iznenadilo me kako ci zavoleli bukvar. Svake godine u imamo veliki Srpski festival i kup su, naravno na{i qudi, ali isto st Indije, Kine, Koreje, Turske. Ba{ i kwiga i ako ne poznaju na{e qude / n nekcije sa na{om zemqom“, pri~a Ire Slede}u wenu kwigu „De~ak sa pl pelama“, slikovnicu o kompozitor Bregovi}u objavqje Evrobooks, a u kako nam otkriva autorka, i izdawe skom jeziku, kako bi prikazala na{u kulturu zapadu. „Ose}am se obaveznom da podelim vu pri~u i o tome kako je wegovo uskl muzi~kih nota i pauza dotaklo tol i ujedinilo narod nedavnim ratom zemqe. Za mene i mnoge poput mene s simbolizuje na{u nezavisnost i pre na{e nasle|e; zajedno sa na{im rod na{im dedama i babama i na{im p vezu koja se nikad ne}e prekinuti be koliko na dugo i na {iroko odemo s tla. Vreme je da ponosno zakora~imo sku scenu i izgradimo posebno mest za nas na koje }e na{i preci i budu}
O povratku
Iako joj Srbija ~esto nedostaje, deca ro|ena u Melburnu i veruje d su{tinu srpske du{e.
BUKVAR SA SRPSKIM SLOVIMA I KWIGA O GORANU BREGOVI]U
u pro{losti nismo mogli diktirati ~emu je svet bio izlo`en – sada `ivimo u druga~ijem vremenu kada nas ni{ta ne spre~ava da dosegnemo svetsko tr`i{te zahvaquju}i fenomenima poput interneta i me|unarodne trgovine. S obzirom da imam sre}u da dobro poznajem i balkansku i zapadnu kulturu, jasno mi je da mi moramo, da bi se srpski glas ~uo, elokventno da govorimo ili }e na{i {apati i ponekad vika biti izgubqeni u moru re~ito izgovorenih tvrdwi. Moja je misija da delim na{e pri~e sa zapadnim svetom i mislim da je odgovornost na{ih izdava~a, umetnika, sportista i nau~nika da predstavqaju bit Srbije da bi na{e budu}e generacije bile identifikovane sa ne~im {to nisu ratni zlo~ini i jedan {ampion u tenisu (niko se ne se}a da je Monika Sele{ bila na{a)“, nastavqa Irena. Priznaje da je u toku sa zbivawima u Srbiji, ali vesti ne prati kao nekada. Lako je, ka`e ona, postati depresivan kada se odande prate i gledaju de{avawa iz Srbije.
Pre par godina izdala je de~ji bukvar na temu Srbije „Zabava sa srpskim slovima“ (Fun with Serbian Letters), koji je popularan u Australiji i Americi, te je preveden i na francuski jezik za srpsku zajednicu u Francuskoj. „Kada je do{lo vreme da nau~im }erku na{u azbuku primetila sam da na{e kwige koriste pojmove dosta sli~ne engleskim pojmovima i asocijacijama. Tako da sam imala inspiraciju za ovu kwigu gde svako slovo predstavqa srpske obi~aje, tradicije, mesta i qude. Kao i mnogi drugi koji su oti{li daleko od svoje domovine, kako godine prolaze sve vi{e se se-}am i `eqna sam onih slatkih pri~a kada sam sedela u krilu svojih baka i deda i slu{ala o srpksoj istoriji i tradiciji. Sada kada imam svoju decu najvi{e cenim zna~aj na{eg duhovnog bogastva i tradicije koju treba da prenesemo na novu generacije koje su ro|ene i odgajane daleko od otaxbine. Na{ jezik, pa i obi~aji, nas vezuju kao zajednicu dok `ivot izgra|ujemo po belom svetu. @eqa mi je bila da kwiga bude autenti~na i zbog toga sam odabrala poznatog ilustratora iz Beograda, Aleksandra Zoloti}a da uradi ilustracije“, ka`e na{a sagovornica. Mali{ani u Australiji su, prema Ireninim re~ima, prihvatili bukvar entuzija-
Irena sa decom
„Oni oboje pri~aju na{ jezik, i s trenutno. Te{ko je odr`avati sve { pa su sada po~eli i jedno sa drugim da wihova deca pri~aju samo ruski ako pri~aju na engelskom jeziku. Ne uop{te ne pri~aju sa svojim roditeq veliki greh. Australija podr`ava t ne me{anom – nije ba{ lako. Znam ne umru onda ka`u „Eh {to nisam nau~i kulturi nego samo jezik? Odlu~na s samo na{ jezik, ve} ne{to mnogo vi Vi{e o na{oj du{i i su{tini. Sr su kao mali{ani su osetili muziku (tada 2 godine) je po~ela da pla~e. igra, niko ne tapka cipelom – osim j pa ~ak mi sin ka`e „Kao da nisu `i
ZAJEDNICA ZAJEDNICA
^etvrtak decembar 2021. 2020. 17 ^etvrtak 10. 9. decembar
ali su `ivot
i pesmice m. u re~ koja o jest jabue pratiti blema oko engleskog o su stranu Sidneju pci kwige tranci iz ih zanima nemaju korena. lavim ciru Goranu planu je, na engelu muziku i
m Goranola|ivawe liko srca uni{tene srpski grb edstavqa diteqima, precima – ez obzira sa srpskog o na svetto u svetu }e genera-
Slava Kola srpskih sestara u crkvi Sv. Jovana Krstiteqa u Volongongu cije biti ponosni i zvati ga svojim“, navodi Irena. Pi{e za razne ~asopise, interesuje je joga, zdravqe, putovawe, muzika, literatura, a qubiteq je i kvantne fizike kao pokojni otac. Kada ne pi{e, svira klavir, igra tenis, ~ita ili provodi vreme sa familijom i dru{tvom. „Kako je rekao Oskar Vajld: `iveti je najre|a stvar od svih, ve}ina qudi samo postoji. Nije lako svaki dan `iveti, ali poku{avam“, dodaje Irena.
STRAST I RAZUM KOMPROMISA
Upore|uju}i qude u Australiji sa Srbima ka`e da svi „ose}amo radost i tugu – razlika
u
, smatra da ne bi bilo po{teno da se vrati jer su wena da je tamo wihova budu}nost, ali se trudi da im prenese
starija }erka pi{e i }irilicu i latinicu, sin mla|i u~i {to vi{e rastu, jer po ceo dan pri~aju engleski u {koli m. Imam drugare ovde koji su iz Rusije i oni su odlu~ni i jezik kod ku}e pa im ~ak ka`u da ne}e pri~ati sa wima e znam ba{ koliko je to po{teno, jer ta deca na kraju dana qima – ni na ruskom ni na engleskom. A to je, meni se ~ini, tu|e tradicije i jezike, ali u me{anom braku – pa ~ak i u ekoliko na{ih koji su ro|eni ovde i tek kad im roditeqi io dobro srpski jezik“. Ali vaqda ima vi{e o tradiciji i sam da dam dar srpskog na~ina `ivota svojoj deci i to nije i{e. re}na sam {to su oboje na mene. To je bilo o~igledno kada u – pustila sam neke stare tu`ne na{e pesme i moja }erka . ^esto kada odemo u restoran gde se ~uje muzika niko ne ja i moja deca. Oni ne shvataju kako mo`e neko biti takav, ivi“, navodi Irena.
je samo u tome kako izra`avamo te emocije“. Za Australijance, to jest, Anglo-Saksonce ka`e da nisu toliko strastveni kao qudi sa Balkana, {to mo`e biti pozitvino ili negativno. Prijateqe ne bira po nacionalnosti, ve} po inteligenciji i dobroti. „Slu~ajno se dogodilo da su neki moji bliski prijateqi Srbi. I volim ih silno. Neki od mojih najdra`ih trenutaka su dru`ewe sa wima; slu{aju}i na{u muziku i plesawe i tra~awe na srpskom jeziku. Postoji ne{to posebno u tome. Naravno da mi nedostaju porodica i prijateqi iz Srbije. U Australiji je `ivot druga~iji. Na mnogo na~ina boqi, na mnogo na~ina ne. Nemate tetku koju mo`ete jednostavno pozvati posle te{kog dana i svratiti kod we. Morate najaviti posetu i planirati unapred. Qudi su vrlo uzdr`ani jedni prema drugima i mo`ete `iveti pored nekoga tri decenije i ne znati im ime. Sa druge strane, poredak koji postoji u ovoj zemqi dobro koristi zajednici. Savr{ena situacija bila bi nacija koja ima strast (kao {to mi Srbi imamo), ali i razum i razum kompromisa (kao {to Australijanci imaju). To bi bio raj na Zemqi“, opisuje Irena. Odrasla je, ka`e Irena, sa dve kulture, te je u nekom smislu „i na{a i tu|a i za Srbe i za Austrijance“. Prema wenom mi{qewu to je „prokletstvo“ koje, izgleda, prati mnoge koji odu iz rodnog kraja. S druge strane to joj daje i priliku da bira ono {to voli iz obe kulture i napravi, kako ka`e, svoju neku „Franke{tajn kulturu“. „Sa~uvala sam na{u du{u i na{u su{tinu jer sam vrlo ponosna na wu. Ali manire od Engleza. Nedostaje mi familija, ovde samo imam mamu i brata. Moja deca nikada ne}e znati to bogastvo da odrastu sa ro|acima. To me stra{no boli. Nedostaje mi na{ narod, na{a muzika, na{e {ale, na{a hrana. Nisam sigurna {ta je razlog, ali na{e vo}e i povr}e u Srbiji je posebno. Moj mu`, koji nije Srbin, je godinama slu{ao na{e qude ovde kako pri~aju da je kod nas u Srbiji so~no vo}e i povr}e. „Najboqe kajsije su u Srbiji“. Zamenite „kajsije“ sa bilo ~im – eto to je slu{ao 10 godina. Posle 10 godina sam ga kona~no odvela da vidi Srbiju i zbiqa je kazao da je proizvod kod nas „najboqi“. Srbija je bogata zemqa, nadam se da }e odgovorni qudi koristiti na{u poqoprivredu kao prednost. Pored toga, i mo`da najzna~ajnije, nedostaju mi qudi koji razumeju na{e duboke emocije. Bez obzira na sve to, Australija pru`a boqe uslove za {kolstvo, zdravqe, medicinski sistem itd. Mislim da je najve}i razlog {to Australija to pru`a, a Srbija ne, korupcija. Barem tako se meni ~ini. Daqe, u Australiji caruje filozofija koja uzima u obzir ve}u sliku – to jest zajedni~ku“, obja{wava Irena.
U nedequ 5. decembra 2021. godine sve~ano je proslavqena slava Kola srpskih sestara pri CO Sv. Jovan Krstiteq u Volongongu “Vavedewe Presvete Bogorodice”. Svetu arhijerejsku Liturgiju slu`io je preosve}eni vladika Siluan uz saslu`ewe mona{tva i sve{tenstva. Nakon Svete liturgije Vladika Siluan je prelomio slavski kola~ sa ~lanovima porodice Stojanovi}, doma}inima ovogodi{we slave, u ~ast Majke Bo`ije ~ije uvo|ewe u Hram Bo`iji je toga dana proslavqano, a zatim je usledio slavski ru~ak za sve prisutne. Doma}inima porodici Stojanovi} `elimo sre}nu slavu, a svim ~lanovima Crkvene op{tine Sv. Jovan Krstiteq da se uvek okupqaju u qubavi, radosti i slozi!
18
ZAJEDNICA
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
30 SRPSKOG GLASA godina postojawa
Srbin Mojsijeve vere Pi{e: Slobodan Grba
Ve} smo ranije pomiwali da je na{ poznati dokumentarista i snimateq Dragan Gavrilovi} rado dolazio u Redakciju „SRPSKOG GLASA“. Ostaje nezaboravan wegov {iroki, srda~ni osmeh, od „uva do uva“, uz ono obavezno: “Kako ste, vesela redakcijo?!“ A zaista, koliko smo bili veseli? Pri~a o na{em toliko hvaqenom nacionalnom duhu mo`e da zvu~i ~esto samo kao floskula, ali da nije upravo tog „unutra{weg ~oveka“, te{ko da bi se uspelo ~esto pokrenuti i nastaviti tamo gde se prethodno stalo. Pratili smo `ivot, ~esto `ive}i samo svoje pri~e, predstavqaju}i tu|u stvarnost javnosti ~esto smo u stvari pri~ali o sebi. Anegdota je u „SRPSKOM GLASU“ bilo na pretek, ali iz razumqivih razloga nisu sve za {iru publiku. Ne zato {to je to „skrivawe istine“, ve} samo zato {to ponekad vaqa imati i obzira. Pa makar i umi{qali da je tako. Ali, kako smo pratili sve {to se de{avalo sa Srbima i wihovom zajednicom, ma {ta o wenoj organizaciji mislili, neminovno smo morali da zapazimo svu dijalektiku unutra{weg `ivota te „grupe qudi“ koje ve`e qubav prema vlastitoj zemqi, briga za wen narod. Progla{avali su nas neretko „ratnim novinama“ zato {to smo nastali na talasu ratnih strahota i raspadu nekada{we zajedni~ke, „velike“ dr`ave. Tako smo do~ekali i 1999. godinu. Vreme bombardovawa Srbije. Nijednom ~oveku koji dr`i do sebe ne pristoji da se hvali svojim postignu}ima, posebno ako su vrlo diskutabilna, ali je pomen na bombardovawe retka prilika da se setim glavnog naslova „SRPSKOG GLASA“ na koji sam i danas ponosan. „Bombe padaju a nije 6. april“! Ni danas, dvadesetak godina kasnije, mnogima ne}e biti jasno da je aluzija na Hitlerov napad iz 1941. godine samo gledawe istini u o~i i da je ve} tada, a danas mnogo jasnije, najboqa legitimacija za svaku fa{isti~ku silu, ma koliko se kitila demokratskim institucijama, civilizacijskim dostignu}ima, kulturom i sveop{tom „napredno{}u“ – napad na Beograd! Onaj ko sa pozicije sile to radi nepatvoreni je fa{ista u bilo kom vremenu i ma kako se predstavqao. SRPSKI NACIONALNI SAVEZ, ili ono {to je od wega tada jo{ preostalo, pod pritiskom naroda, jo{ vi{e narodne muke, morao je da organizuje demonstracije protiv zlo~ina~ke akcije NATO-a. Gde }e drugo nego pred Konzulatom SAD u Melburnu. Se}amo se atmosfere, u`asa na licima qudi, zaprepa{tenosti i besa. Pravednog. Se}am se i ja neugodnosti koju sam do`iveo u bliskom susretu sa starim poznanikom, ro|enim Beogra|aninom, koji nije mogao u svom jadu da na|e drugi na~in smirivawa unutra{we napetosti nego da se na mene istrese!
„Kako mo`e{ tako hladno da posmatra{ sve ovo?!“- napao me, imao sam ose}aj, na na~in koji se u kulturnim zemqama a kod nas jo{ i vi{e zove – „iz ~ista mira“! „Zna{ li ti da je jedna bomba pala na samo pedeset metara od moje majke, u centru Beograda?“ Se}am se da sam ga gledao bore}i se sa samim sobom da mu ne odgovorim onako kako na verbalnom nivou zaslu`uje, a u stvari svestan wegova jada koji u potpunosti delim, zato sam „priko~io“. Da ne bude kako me „iznenadila prejaka re~“, ovaj put moja, re~ koja mo`e da le~i, da krepi, ali i ubija. „@ao mi je {to moram to da ti ka`em, ali ne znam gde si ti to video da ja „hladno“ sve ovo posmatram? Sva je razlika {to bombe po mojoj ku}i i u blizini moje
uop{te u wihovoj fizi~koj pojavi. ^ak naprotiv! Do`ivqavao sam ga kao izuzetno dobrodu{nog, ~ak mirnog ~oveka koji mrava ne bi zgazio, koji je bio uqudan i srda~an, pun razumevawa, veseo. Nezaboravni ~ika Benko Danon. Dobrica i po{tewa~ina, na{ bi narod rekao „na ranu da ga privije{“, ali... Sve je to va`ilo dok se ne pokrenu politi~ke teme i posebno ugro`enost srpskog naroda. Tada bi se ~ika Benko u trenutku iz nevinog jagweta koje nikom ne mo`e da naudi pretvarao u su{tu suprotnost, ne bih rekao u zver, mo`da je primerenije re}i u vulkan ~ije erupcije tresu tlo pod nogama a u`arena lava topi sve {to joj se na|e na putu. Zato je i neizostavno bio na spisku govornika na srpskim demonstracijama u Melburnu.
Benko Danon
Posledice divqa~kog bombardovawa Srbije od strane NATO pakta
uuu Vreme bombardovawa Srbije kao izazov, ali i prilika da se doka`e srpski duh, nesalomqiv i ponekad te{ko opisiv uuu Naizgled mali ~ovek koji je „razbucao“ sve sile zato {to je bio na strani pravde i qudskosti, na wegov na~in majke, ne na pedeset metara, ve} i mnogo bli`e, za mene ne predstavqaju nikakvo iznena|ewe i poseban razlog za stres. Mi smo na to navikli jo{ iz vremena kad ti nisi ni znao da si Srbin, jer onaj ko je kao dete pre`iveo u Hrvatskoj „maspok“ 1971. godine ne treba instrukcije za pona{awe u vanrednim situacijama.“ Jesam li bio pregrub – ne znam ni dan-danas! Znam samo da sam imao na raspolagawu i mnogo, mnogo te`ih verzija mogu}eg odgovora, ali su{tinski, niko od nas ne bi trebao da staje na otvorenu ranu svom najbli`em, ~ak i kad ga ovaj opatrne nekom re~ju, ma kako mu nepravedno zazvu~ala. Istorijska podela na Srbe sa „ove“ i „one“ strane Drine mogla je i morala odavno da bude prevazi|ena, a me|usobna optu`ivawa nikad nisu donosila nikakvo dobro, mogla su neposredno da poma`u samo na{im du{manima. U napetoj atmosferi u kojoj je pomenuta sli~ica samo jedan od bezbroj nezaboravnih detaqa, zato je utoliko vrednije setiti se i ista}i primere onih koji su sve to znali da okrenu u drugom smeru i energiju o~aja pretvore u vrata {irom otvorena na{oj nepobedivosti. Jedan od takvih bio je nevelik pojavom, ali vatren i nezaboravan, ~ika Benko Danon. ^ovek koji je za `ivota postao legenda! Tog sam ~ove~uqka upoznao jo{ davno pre kobne 1999. godine i bombardovawa Srbije. Svojom pojavom nije privla~io pa`wu ~ak ni najpa`qivijih posmatra~a, jer veli~ina nekih qudskih gromada nije
Prvim qudima SNS-a, ako je i bilo {ta da im se zameri, pre svega zato {to nisu uspeli da odr`e organizaciju koja i danas nedostaje Srbima kao najnasu{nija potreba, vaqa odati priznawe {to su prepoznali vrednost nastupa ~ika Benka Danona pred hiqadama razo~aranih, gnevnih qudi. Wegov izlazak pred mikrofon na pozornici ispred Ameri~kog konzulata u Melburnu ~ekao se kao melem na ranu, masovna psihoterapija, zato {to se znalo da pojava ~ika Benka u op{toj atmosferi jada i muke ne}e pro}i bez smeha. Dok su svi govornici, a bilo ih je vi{e, tada govorili mawe-vi{e ono {to smo svi znali, uverqivo i po{teno, argumentima bogato potkrepqeno, ~ika Benko je bio drugi slu~aj. On je svoj nastup, svojevrsnu zgradu zidanu istorijskim iskustvom, znawem i vlastitim se}awima, osvetqavao i dizao u nebo, pretvarao u potpuno drugu dimenziju a time i ciq svoje pojave na javnoj sceni, koriste}i dva elementa: neverovatnu vatrenost i – psovke! „ Ja sam Srbin Mojsijeve vere!“ – re~i su kojima je svaki svoj govor zapo~iwao ~ika Benko Danon, podse}aju}i da je ose}ati se tako ne samo mogu}e nego i potpuno legitimno, a onda je sledilo obja{wavawe za{to je ono {to se trenutno de{ava nepravda, a oni koji tuma~e da nije tako la`qivci i pokvarewaci. ^im bi do{ao red da pomene pokvarewake koji srpskom narodu ne dozvoqavaju da u miru gradi svoju budu}nost i `ivi na ravnopravnim osnovama sa drugim narodima Balkana i Evrope, a to
(12) Ovo je feqton posve}en
se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbli`avawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... se otprilike de{avalo ve} u tre}oj re~enici, ~ika Benko bi padao u vatru koja ga nije napu{tala do kraja govora koji se nije samo slu{ao nego i gledao. Vatra nije mogla da pro|e bez so~nih, te{kih psovki upu}enih svetskim mo}nicima, la`ovima i manipulantima, vladarima kojima ni{ta nije sveto i koji se Boga ne pla{e jer u Boga ne veruju. Pritom je imao i neverovatan scenski nastup: dizao je ruku u prete}i polo`aj, borio se sa mikrofonom kao da je taj metalni rekvizit neprijateq vredan ne samo napada nego i uni{tewa, poskakivao, mr{tio se i uzvikivao. ^ika Benko je u atmosferi zla izazvanoj nevi|enoj nepravdi koja se ~ini srpskom narodu, bio u Melburnu, Australiji, na kraju sveta, onaj bezazleni a tako mo}an odgovor silnicima: “Mo`ete da nas zasipate bombama, mo`ete da nas ubijate, ali nas nikad ne}ete – uni{titi! I mrtva }e na{a usta govoriti glasnije od svih va{ih `ivih apologeta i marioneta!“ Psovke, za{titni znak ~ika Benka, vezane su i za neverovatnu anegdotu sa po~etka '90-tih godina kada je u posetu srpskoj dijaspori u Australiji stigla princeza Jelisaveta Kara|or|evi}. Jedna od sve~anosti organizovanih u ~ast princeze nije mogla da pro|e bez ~ika Benka, ali mu je u pripremi susreta sa princezom neko dovoqno oprezan skrenuo pa`wu da pred tako otmenom osobom – nema psovawa! Dobri je ~ika Benko krajwe ozbiqno prihvatio upozorewe, pa sve ~ekaju}i da bude predstavqen princezi nije prestao poluglasno sam sebi da ponavqa, sve da mu se ne bi slu~ajno omaklo: “Nema psovawa, nema psovawa!“ Napokon, kad je do{ao veliki trenutak i kada je predstavqen princezi, na zadovoqstvo svih prisutnih ~ika Benko je vi{e nego dostojanstveno i o~igledno i sam odu{evqen, pozdravio na{u prelepu princezu, ali je onda odjednom zastao, nagnuo se prema woj kao {to radi svako ko `eli da ka`e ne{to u poverewu i... “I... molim vas, nema psovawa!“ – rekao je princezi ~ika Benko sasvim ozbiqan, na zaprepa{tewe do tada odu{evqenih svedoka. Potres izazvan smehom koji je usledio kao dani dan danas nije zamro. Legenda se ne postaje zato {to se `eli ve} u pravilu spontano, i posle toliko godina mo`emo da konstatujemo da se tako ulazi u narodno se}awe i otima vremenu koja sve obi~no ~ini i prolaznim, zaboravu kao lako prijem~ivoj kategoriji nasa|enoj na naivnost i lakomislenost. ^ika Benko davno „ore nebeske wive“, ali upravo zbog kulture se}awa i odnosa prema sebi uspomena na vatrenog, dobrodu{nog ~ove~uqka treba da ostane jednako uverqiva kao {to je bio on svojom pojavom. Naravno, u o`ivqavawu tih uspomena ne zaboravite da – nema psovawa.
PUTOPIS Sme{tena na severozapadu Peloponeskog poluostrva, Patra je prestonica zapadne Gr~ke i tre}i najve}i grad u toj zemqi, posle Atine i Soluna. Bogata je istorijom i tradicijom, ali je i moderan lu~ki, trgovinski, univerzitetski i turisti~ki centar, te odredi{te hri{}anskih hodo~asnika zbog ~uvene crkve Svetog apostola Andreje u kojoj se ~uvaju wegove mo{ti. Ovde sve miri{e na eukaliptus, pomoranxe i more. Patra je gr~ka kapija ka zapadu, iz velike luke brodovi redovno idu ka Italiji – Veneciji, Ankoni, Bariju. Ujedno je i idealna polazna ta~ka za obilaske najve}ih gr~kih arheolo{kih lokaliteta koji se nalaze na Peloponezu: Mikene, Delfa, Epidaurusa, drevne Olimpije, Sparte. Za mawe od tri sata sti`e se i do Atine, koja je udaqena ne{to vi{e od 200 kilometara. Bez obzira na veliku luku i mogu}nosti kontakata sa mnogim kulturama, prvi utisak kada stignete u Patru jeste da je to "najgr~kiji" grad u kojem ste bili. Stranaca, ~ini se bar na prvi pogled, gotovo i nema, ~ak ni u jeku turisti~ke sezone. Na svakom koraku nailazi}ete na qubaznost i srda~nost doma}ina, pogotovo kada im ka`ete odakle dolazite. Na engleskom }ete mo}i da se sporazumete sa ve}inom lokalaca, na drugim stranim jezicima ba{ i ne. Zanimqivo je da, uprkos povezanosti sa Italijom, italijanski ne govori gotovo niko. Engleski je masovnije u upotrebi i zbog toga {to je veliki broj Patrana, u potrazi za boqim `ivotom, oku{ao sre}u preko okeana, naj~e{}e u dalekoj Australiji. Dana{wa Patra u {irem urbanom jezgru ima oko 280.000 stanovnika. To je grad lepe neoklasicisti~ke primorske arhitekture, donekle ve} umornih oronulih fasada, koje pamte boqa vremena, ali i onih obnovqenih koje sijaju punim sjajem i ~uvaju tajne pro{lih vremena. Fizi~ki je podeqen na gorwi, stariji deo grada, i dowi, koji se razvio tek u posledwih dvesta godina, a me|usobno su povezani stepenicama. Od arheolo{kih lokaliteta, u gorwem gradu je dobro o~uvan rimski Odeon i sredwovekovna tvr|ava. Iskopine i istorijske i umetni~ke predmete jo{ od neolitskog doba bri`qivo ~uva moderan arheolo{ki muzej, sme{ten na ulazu u grad, sa atinske strane. Patra sadr`i tragove svih kultura koje su kroz wu prolazile vekovima, od mikenske, anti~ke gr~ke, rimske, vizantijske, do otomanske. Weni stanovnici aktivno su u~estvovali u gr~kom ustanku protiv Turaka. Tokom Drugog svetskog rata grad je prili~no stradao od italijanskih bombardovawa, da bi se obnovio u posleratnom periodu. Zanimqivo je da je Patra bila jedan od prvih centara hristijanizacije u Evropi. Upravo u Patri razapet je Sveti Andreja apostol, a katedrala podignuta wemu u ~ast ~uva wegove mo{ti i delove krsta na kojem je razapet. To je najve}a pravoslavna crkva u Gr~koj i tre}a najve}a na Balkanu, posle hrama Svetog Save u Beogradu i crkve Aleksandra Nevskog u Sofiji. Sveti Andreja Prvozvani ~udotvorac za{titnik je grada i svaki 1. decembar, Dan Sv. Andreje, Patrani proslavqaju kao lokalni praznik, a monumentalna crkva odredi{te je hri{}anskih hodo~asnika iz celog sveta. Ima ne~eg misti~nog kada u|ete u to impozantno zdawe, poklonite se wegovim mo{tima i krstu i zapalite sve}u. Naj~e{}a okupqali{ta me{tana u gradu su lepi urbani trgovi, od kojih su u Dowem gradu najpoznatiji Trg Sv. \or|a (najstro`i centar i nulta ta~ka grada) i Olgin trg, a u Gorwem – predivan, pinijama okru`en Trg Ipsila Alonija. Omiqeno izleti{te i uto~i{te od vreline tokom letwih meseci je i mirisna {uma borova i eukaliptusa Dasilio, na
PATRA
^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
Grad ~uda Svetog Andreje, karnevala i pomoranxi Patranski karneval tre}i u svetu, ispred wega su samo neprikosnoveni Rio de @aneiro i Venecija
^uvena crkva Svetog apostola Andreje u kojoj se ~uvaju wegove mo{ti
Most Rio-Antirio je najdu`i vise}i most na svetu. Wegova du`ina iznosi 2 880 metara. Ovaj most je {iroko prihva}en kao in`iwersko remek-delo zbog vi{e prihva}enih re{ewa da bi se premostila te{ka lokacija. Te te{ko}e predstavqaju duboka voda, nesiguran materijal za temeq, seizmi~ka aktivnost, mogu}nost cunamija... brdu iznad centra grada. Odatle se pru`a predivan pogled na centar, rivu i more. Naro~ito je opojna {etwa Dasiliom posle ki{e, kad stoletna stabla ispuste sav kiseonik i miomirise u vazduh.
U Patri centralne gradske ulice i trgovi imaju drvorede mirisnih pomoranxi
Drugi najja~i utisak kada posetite Patru jeste da je to grad koji nikada ne spava, u kojem stalno vrvi kao u ko{nici. Glavna gradska promenada, Ulica Rige od Fere, pulsira od hiqada mladih qudi,
Dobro o~uvan rimski Odeon
~ak i u doba korone. Kafi}i u marini ili obli`wim predgra|ima Riju i Vrahneiki preplavqeni su mladim svetom, `eqnim dru`ewa i razonode. Patra je veliki univerzitetski centar, ima dva univerziteta, i hiqade studenata sa celog Peloponeza, ali i iz drugih krajeva Gr~ke koji tu provode svoje najlep{e studentske dane. Neretko Patrani, ali i stanovnici obli`wih jonskih ostrva, poseduju vi{e stanova u Patri, koje izdaju studentima, {to je za mnoge dodatni siguran izvor prihoda. Turisti naj~e{}e odsedaju u hotelima na obli`wim pla`ama, od kojih su napoznatije u oblasti Rio, oko sedam kilometara od centra grada, u blizini najlep{eg mosta Gr~ke i ovog dela Evrope, arhitektonskog bisera koji spaja Peloponez sa kopnom, sagra|enog na moreuzu Rio – Adirio. U svetu je Patra poznata i po karnevalu koji svake zime, u februaru, uz pesmu i igru okupi na hiqade qudi u {arolikim paradama i maskaradama, `urkama koje traju po ceo dan. Smatra se da je po atraktivnosti patranski karneval tre}i u svetu, ispred wega su samo neprikosnoveni Rio de @aneiro i Venecija. Tokom karnevala odr`avaju se tri grandiozne parade: de~ja, no}na i velika nedeqna. Registracija za u~e{}e traje vi{e od mesec dana unapred, a prema pravilima, svaka tematska kostimirana grupa koja u~estvuje ne mo`e imati vi{e od 300 ~lanova. Ukupni broj u~esnika parade u atraktivnim kostimima limitiran je na 35.000! Pa vi samo zamislite kako to izgleda. Ove godine, na`alost, zbog situacije sa koronom, manifestacija je izostala u svom tradicionalnom obliku, pa je obele`ena samo simboli~no. Lokalna uli~na pijaca u kvartu Sveta Sofija – kupujete vo}e, a qubazni znati`eqni prodavci zagledaju vas i pitaju odakle ste. I onda ostanete bez teksta, kada na va{e "Srbija", prodavac pomoranxi progovori na ~istom srpskom, bez stranog akcenta i gramati~kih gre{aka. Andreas je studirao geologiju u Beogradu pre vi{e od trideset godina i iz tada{we jugoslovenske prestonice ~uva u se}awu brojne lepe uspomene, a srpski jo{ uvek govori perfektno. Andreas nije usamqen slu~aj. Mnogo je Patrana koji su zavr{ili fakultet u Beogradu. Upoznali smo jo{ neke od wih. Aris je studirao re`iju dve godine. Srpski te`e govori, treba mu vremena da se priseti, ali }e vam kao iz topa zapevati prastari hit Ribqe ~orbe: Do jutra ona je verna, i zaslu`uje qubav do groba… Wegova sada{wa supruga se sa nostalgijom prise}a izvesnog Beogra|anina Ace, qubavi iz mladala~kih dana, kada je pose}ivala sestru koja je tamo studirala filologiju. Na srpskom ume da ka`e samo "srce moje". Patra i ovaj deo Peloponeza poznati su i po ukusnim slatkim pomoranxama, kojih ima ne samo na planta`ama u okolini nego i po celom gradu. U Patri je normalno da centralne gradske ulice i trgovi imaju drvorede mirisnih pomoranxi, koje svojim naranxastim plodovima kite grad tokom zime. S. G.
20
SRBI U SVETU
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
Sveti qudi utemeqili SPC u Americi Sa ne{to mawe od pet hiqada stanovnika, prema popisu iz 2010, i gotovo 9.000 kilometara udaqen od Beograda – Xekson u Kaliforniji nalazi se na po~etku pri~e duge jedan vek, pri~e o Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Americi. Crkva Svetog Save u ovom malom ameri~kom gradu prva je bogomoqa SPC koju su sagradili srpski doseqenici i danas se nalazi i na grbu grada Xeksona. Podignuta 1894, ona obuhvata onaj deo istorije pre zvani~nog ustrojstva prve eparhije Srpske pravoslavne crkve, koja je osnovana odlukom Svetog arhijerejskog sabora 1921. pod imenom Srpska pravoslavna eparhija amerikansko-kanadska. Ove godine zagazili smo u prvi vek od dono{ewa te saborske odluke, ali je planirana proslava na ameri~kom kontinentu morala biti odlo`ena za neko bezbednije vreme kada je re~ o zdravqu i kada pandemija virusa korona vi{e ne bude predstavqala ovoliku pretwu. Za istoriju SPC uop{te, a posebno u Americi, nezaobilazna su imena arhimandrita Sevastijana (Dabovi}a), episkopa Nikolaja (Velimirovi}a), prvog administratora nove eparhije, i jeromonaha Mardarija (Uskovi}a),
potoweg prvog srpskog pravoslavnog episkopa u Americi i Kanadi, navodi protojerej-stavrofor dr Velibor Xomi}. – Interesantno je da su oni odlukama Svetog arhijerejskog sabora pribrojani likovima svetih. Dakle, sveti qudi su utemeqiva~i srpskog crkvenog `ivota u Americi i Kanadi – ka`e Xomi}. Uz potowe episkope, sve{tenike i monahe koji su na ameri~kom kontinentu slu`ili crkvi i rodu na{ sagovornik isti~e veliki doprinos koji su razvoju srpskog crkvenog `ivota u Americi i Kanadi dali i patrijarsi obnovqene srpske patrijar{ije: Dimitrije, Varnava, Gavrilo, Vikentije, German, Pavle i Irinej. – Upravo zbog toga nisu bez osnova sve ~e{}i glasovi da srpski patrijarh treba da ima svoj stavropigijalni manastir u Americi. Glasoviti srpski nau~nici i narodni poslenici su na{im arhijerejima bili od velike pomo}i tokom prethodnih sto godina – isti~e Xomi}. On dodaje da se tokom prethodnih sto godina misija SPC pro{irila i na prostore Ju`ne Amerike, pa tako srpska crkva danas na prostoru Severne i Ju`ne Amerike ima pet eparhija i pet episkopa, dok u Americi i
Верници целивају мошти Светог Мардарија у манастиру Светог Саве у Либертивилу
Slobodno se mo`e kazati da je redak Srbin doseqenik koji se na bilo koji na~in nije upisao u istoriju eparhija srpske crkve u Americi i Kanadi, ka`e protojerej-stavrofor dr Velibor Xomi} Kanadi ima vi{e od 150 srpskih pravoslavnih hramova, 15 manastira i skitova i vi{e od 150 sve{tenika. – Srpska grobqa u Americi i Kanadi su divni spomenici na{e crkvene i narodne istorije, a epitafi na spomenicima opomiwu i podse}aju potomke i prolaznike na zavete i identitet onih koji po~ivaju u tim grobovima. Mo`e se slobodno re}i da je manastir Svetog Save u Libertivilu kod ^ikaga, sagra|en tridesetih godina 20. veka, bio i ostao duhovni centar pravoslavnih Srba u Americi. U wemu se danas nalaze netrule`ne mo{ti Svetog Mardarija. On je i wegov najve}i ktitor. Na biciklu je obilazio i sabirao Srbe u ~ika{kom kraju, a narod ga je, prilikom prikupqawa priloga za izgradwu manastira, opevao stihovima: „Crkvu gradi, umire od gladi” – ka`e protojerej-stavrofor dr Velibor Xomi}. Uz dve obimne monografije (episkopa {umadijskog dr Save Vukovi}a i proto|akona dr Stanimira Spasovi}a), brojne kwige, jubilarne spomenice hramova i manastira {tampane u emigraciji, znatan broj ~lanaka u emigrantskim ~asopisima poput „Amerikanskog Srbobrana”, „Slobode”, „Srbije”, za izu~avawe istorije SPC u Americi, protojerej-stavrofor Velibor Xomi} isti~e
Proslava dana Svetog Mardarija u manastiru Svetog Save u Libertivilu
i zna~aj tamo{wih crkvenih arhiva. – Tokom svojih boravaka u eparhijama i parohijama na{e crkve u Americi imao sam priliku da pregledam deo crkvene arhive. Slobodno mogu da ka`em da se radi o veoma va`noj i obimnoj istorijskoj gra|i koja jo{ uvek, na`alost, nije sre|ena u dovoqnoj meri. Pored ostalih va`nih poslova koji stoje pred na{om crkvom, jedan od va`nijih jeste stru~na obrada i sre|ivawe arhivske gra|e, adekvatno ~uvawe i weno digitalizovawe kako bi bila dostupna istra`iva~ima u otaxbini i {ire. Duhovni, nacionalni, kulturni i politi~ki `ivot Srba u emigraciji treba da postane predmet istra`ivawa na na{im fakultetima i institutima – isti~e Xomi}. Govore}i o pastvi srpske crkve na ameri~kom kontinentu, on ka`e da wu ~ine uglavnom Srbi, ali ima i Amerikanaca. – Srpski narod na ameri~kim prostorima ~uvao je svoju veru, jezik, kulturu i obi~aje, najvi{e
zahvaquju}i episkopima, sve{tenicima i monasima srpske crkve. Najlep{i primer te `rtve i qubavi jesu na{i pravoslavni hramovi, manastiri i crkveno-narodni domovi oko kojih se sabirao na{ narod. Od svojih mukotrpno zara|enih sredstava gradili su i sagradili svoje hramove. Srbi na tim prostorima nisu samo ~uvali svoju veru i identitet nego su je i svedo~ili pripadnicima drugih naroda. U pravu je pesnik Matija Be}kovi}, koji je rekao da su iz otaxbine najmawe uzeli, a najvi{e poneli oni koji su najdaqe oti{li. Slobodno se mo`e kazati da je redak Srbin koji se na bilo koji na~in nije upisao u istoriju eparhija srpske crkve u Americi i Kanadi. I danas ima brojnih izazova i problema u `ivotu na{e crkve u Severnoj i Ju`noj Americi, posebno u pravnom pogledu, ali je najva`nije je da se u miru i bratskoj qubavi o~uva crkveno jedinstvo i bogato nasle|e koje nam je pripalo u starawe da ga predamo novim generacijama – isti~e protojerej-stavrofor dr Velibor Xomi}. S. G.
OBRAZOVAWE GRANICE BRI[E:
Rekordan broj polaznika srpske {kole u Hesenu! Skoro 400 |aka u {kolskoj 2021/22 godini redovno poha|a Srpsku dopunsku {kolu u nema~koj pokrajini Hesen, koju je pokrenulo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja. U saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, nastava se, u hramovima, organizuje i subotom. Obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu je sastavni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. Polaznici Srpske dopunske {kole tokom poha|awa nastave razvijaju jezi~ke ve{tine, ali i pro{iruju svoja znawa iz istorije, geografije, kulture i tradicije srpskog naroda. „Nastava na srpskom jeziku u inostranstvu podrazumeva izu~avawe tri predmeta, Srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Na{i u~enici poha|aju jedan poseban program, koji
je napravqen samo za u~enike u inostranstvu. Tako|e, na kraju {kolske godine dobijaju |a~ke kwi`ice, a u~enici osmog razreda i uverewa o zavr{enom osnovnom obrazovawu u inostranstvu”, obja{wava koordinatorka obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, Biqana Bukinac. Srpska dopunska nastava u Hesenu odr`ava se od 2015. godine, kada je na inicijativu Konzulata Republike Srbije resorno ministarstvo uvrstilo ovu pokrajinu u redovan program. „Sa ove vremenske distance, pre svega bih se zahvalio roditeqima koji su doneli ispravnu odluku da upi{u svoju decu u srpsku dopunsku {kolu. Na mnogim sastancima, kada je Konzulat pokrenuo kampawu za prikupqawe prijava, roditeqima sam upu}ivao poruku da u izboru da li }e u popodnevnim ~asovima svoju decu voditi na sportski trening, ~asove klavira ili baleta, uvek izaberu dopunsku nastavu, jer wihova deca }e za nekoliko godina, mo`da biti dobri fudbaleri, muzi~ari ili igra~i, ali }e u svakom slu~aju biti Srbi”, istakao je generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu, Branko Radovanovi}. Skoro 400 srpskih |aka u Hesenu raspore|eni su u 26 nastavnih grupa, koje predvode ~etiri anga`ovana nastavnika. Kapaciteta za prijem novih polaznika jo{ uvek ima, pa je poziv roditeqima i deci stalno otvoren.
SRPSKA DIJASPORA SE DIGLA, [AQE PODR[KU NARODU:
Organizovali protest ispred sedi{ta Rio Tinta u Londonu! Gra|ani Srbije koji `ive u Londonu organizovali su u subotu miran protest ispred sedi{ta kompanije Rio Tinto u prestonici Velike Britanije, u isto vreme kada su {irom Srbije bile organizovane protestne blokade. Ispred sedi{ta Rio Tinta na Trgu Sent Xejms, okupilo se oko 30 qudi koji su ostavili i protestno pismo toj rudarskoj kompaniji u kojem se zahteva da hitno odustanu od projekta Jadar i rudnika litijuma u Srbiji. Pismo su, kako su nam rekli, provukli ispod ulaznih vrata Rio Tinta i videlo se da ga je neko pokupio. Osim u Londonu, srpska dijaspora organizovala je proteste i u Wujorku, Parizu i Berlinu.
ZAJEDNICA
OBAVE[TEWE ZA BIRA^E KOJI IMAJU BORAVI[TE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVAWU BIRA^KOG PRAVA NA REPUBLI^KOM REFERENDUMU Predsednik Narodne Skup{tine Republike Srbije, Ivica Da~i}, potpisao je Odluku o raspisivawu republi~kog referenduma radi potvr|ivawa Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je zakazan za 16. januar 2022. godine. Ministarstvo dr`avne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izdalo je obave{tewe za bira~e koji imaju boravi{te u inostranstvu o ostvarivawu bira~kog prava na republi~kom referendumu. Bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu mogu, preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zakqu~ewa jedinstvenog bira~kog spiska (do 25. decembra 2021. godine), podneti zahtev da se u jedinstveni bira~ki spisak upi{e podatak da }e na predstoje}em republi~kom referendumu glasati u inostranstvu. Obrazac zahteva za upis u jedinstveni bira~ki spisak podatka o tome da }e bira~ glasati u inostranstvu mo`e se preuzeti sa veb sajta Ambasade u Kanberi ili Generalnog konzulata u Sidneju. Diplomatsko-konzularno predstavni{tvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni bira~ki spisak podatka o tome da bira~ `eli da glasa prema mestu boravi{ta u inostranstvu, na propisani na~in dostavqa nadle`noj op{tinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivali{ta bira~a u zemqi, koja o tome donosi re{ewe. Po dono{ewu re{ewa o odre|ivawu bira~kih mesta od strane nadle`ne izborne komisije za glasawe na republi~kom referendumu, nadle`na op{tinska, odnosno gradska uprava donosi re{ewe o upisivawu podatka da }e bira~ na republi~kom referendumu glasati prema mestu boravi{ta u inostranstvu i bira~ko mesto na kome }e glasati, odnosno re{ewe da nisu ispuweni uslovi da }e bira~ na izborima glasati orema mestu boravi{ta u inostranstvu. Nakon dono{ewa re{ewa da }e bira~ na predstoje}em republi~kom referendumu glasati prema mestu boravi{ta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni bira~ki spisak, bira~ se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog bira~kog spiska po mestu prebivali{ta u zemqi, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog
bira~kog spiska prema mestu boravi{ta u inostranstvu. Podatak o tome da }e bira~ glasati u inostranstvu mo`e se upisati u jedinstveni bira~ki spisak samo za lice koje je ve} upisano u jedinstveni bira~ki spisak. U slu~aju da lice koje ima bira~ko pravo nije upisano u jedinstveni bira~ki spisak za odlu~ivawe po zahtevu za upis podatka o tome da }e bira~ glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni bira~ki spisak. Zahtev za upis u jedinstveni bira~ki spisak (mo`e se preuzeti sa veb sajta Ambasade u Kanberi ili Generalnog konzulata u Sidneju), istovremeno sa zahtevom za upis podatka da }e bira~ glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavni{tvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavqa nadle`noj op{tinskoj, odnosno gradskoj upravi prema posledwem prebivali{tu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno posledwem prebivali{tu jednog od wegovih roditeqa. Uvid u jedinstveni bira~ki spisak mo`e se izvr{iti elektronskim putem, uno{ewem podatka o jedinstvenom mati~nom broju gra|ana i registarskom broju li~ne karte, na zvani~noj internet stranici Ministarstva dr`avne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/ Tako|e, obave{tavaju se bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije podneti op{tinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu wihovog prebivali{ta u zemqi zahtev za davawe obave{tewa o podacima koji su o wima upisani u jedinstveni bira~ki spisak. Uz popuwen i potpisan zahtev, potrebno je diplomatsko – konzularnom predstavni{tvu Republike Srbije u inostranstvu dostaviti (li~no, redovnom po{tom ili na e-mail) i kopiju nekog od va`e}ih identifikacionih dokumenta Republike Srbije (paso{ ili li~na karta). U slu~aju potrebe za dodatnim poja{wewima po pitawu ostvarewa va{eg bira~kog prava tokom predstoje}ih parlamentarnih izbora u Srbiji, mo`ete kontaktirati Ambasadu u Kanberi ili Generalni konzulat u Sidneju.
U Australiji odobrena "Fajzerova" vakcina za decu Australijska regulatorna agencija odobrila je privremeno "Fajzerovu" vakcinu protiv kovida 19 za decu od pet do 11 godina, a ministar zdravqa Greg Hant rekao je da bi imunizacija mogla da po~ne od 10. januara. Hant je rekao da je regulatorna administracija "uradila pa`qivu i temqenu procjenu i utvrdila da je vakcina bezbedna i efikasna, te da je u interesu australijske dece od pet do 11 godina da budu vakcinisana". Australija je nakon inicijalnog ka{wewa u programu imunizacije protiv kovida 19 postala jedna od vode}ih dr`ava u svetu po stopi vakcinacije. Blizu 88 odsto odraslih stanovnika starijih od 16 godina primilo je dve doze. Visoka stopa vakcinacije pomogla je da se suzbije {irewe virusa i podstakne
brz ekonomski oporavak. Novi Ju`ni Vels, dr`ava sa najvi{e stanovnika, registrovala je jo{ dva slu~aja zaraze omikron varijantom i sada ih je ukupno 15. Jo{ nije poznato da li su i koliko vakcine efikasne i protiv ovog soja.
^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom
Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
U Sidneju uhap{en Srbin ume{an u nestanak manekenke Revel Balmejn Zoran Stanojevi} (63) uhap{en je u Sidneju jer je australijska policija ponovo otvorila istragu o nestanku Revel Balmejn, manekenke koja je nestala 1994. godine, kada je imala 22 godine. Revel Balmejn je, kako navode strani mediji, radila u eskort agenciji Zorana Stanojevi}a u vreme nestanka. Istragom je obuhva}en Stanojevi} koji je kada je Balmejn nestala vodio eskort agenciju "Selekt Eskort", u kojoj je devojka radila. Ona je posledwi put vi|ena 5. novembra 1994. godine. "U no}i kada je nestala iz isto~nog predgra|a Sidneja, Ravel Balmejn je trebalo da se sastane sa gospodinom Stanojevi}em i dvojicom wegovih prijateqa iz Jugoslavije u {vajcarskom Grand hotelu u Bondiju. Nikada tamo nije stigla i od tada nije vi|ena", rekao je glavni inspektor slu~aja nestanka Stjuart Bel za strane medije. U jednoj ulici je nakon nestanka prona|en neseser za {minku Ravel Balmejn, kao i weni kqu~evi i cipele. "Uhap{eni za sada nisu osumwi~eni za ubistvo, ali je tokom pretresa prona|ena laboratorija za uzgoj marihuane, 102 stabilne ove biqke kao i osam kilograma ove droge. Procewena vrednost zaplewenog kanabisa ve}a je od 400.000 dolara", saop{teno je iz policije. "Bilo je prili~no neverovatno, li~inilo nam je na Aladinovu pe}inu. Sva luksuzna roba, koja vredi vi{e od 150.000 evra, bila je u jednoj maloj prostoriji", dodaje glavni inspektor.
Stanojevi} se sumwi~i za 36 krivi~nih dela, ukqu~uju}i kra|u, uzgoj kanabisa, u~e{}e u kriminalnoj grupi, ali za sada ne i za ubistvo prostitutke koja je radila za wega. Sa Stanojevi}em su uhap{ena jo{ ~etiri mu{karca i svoj petorici je odbijena kaucija. Australijska policija obe}ala je nagradu od milion dolara za informaciju koja bi dovela do hap{ewa osoba koji stoje iza nestanka Ravel Balmejn.
22
SVET POZNATIH
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
^KAQINA MRA^NA STRANA:
Glumci zbog wega ostajali bez uloga Miodrag Petrovi} ^kaqa bio je jedan od najuspe{nijih komi~ara na prostorima biv{e Jugoslavije, glumac ~iji je humor bio lek za du{u. No, kao i svi qudi, i on je imao mane, a o tome je ~esto govorio Bole Sto{i} koji je rekao da upravo zbog wega je odbio ulogu u "Boqem `ivotu".
- U "Boqem `ivotu" me nije bilo jer sam morao da imam direktne scene s Miodragom Petrovi}em ^kaqom. On je imao kod sebe spisak od osam glumaca s kojima nije `eleo da radi. Na wemu je bilo i moje ime. Nisam `eleo da do|em na snimawe, a da me on izbaci. Znao sam da me to ~eka - objasnio je svojevremeno glumac Bo`idar Bole Sto{i}. Na pitawe za{to su se posva|ali, Sto{i} je rekao za medije: - Posva|ali smo se na savetu Beogradskog dramskog pozori{ta. On je meni bio vrlo drag, ali nesre}an ~ovek. Nije mogao
da iza|e na ulicu jer je bio vrlo popularan. Gledali su svi u wemu ^kaqu s malih ekrana. Ina~e, ^kaqa je snimio vi{e od 90 filmova i dobio je veliki broj nagrada. Me|utim, to {to je bio priznati i poznati glumac izgleda da nije bilo dovoqno da do kraja `ivota ima {irok osmeh na licu. Pred kraj `ivota se `alio se kako ga mu~i samo}a. Bio je napu{ten od kolega, gledaju}i kako mu prijateqi jedan po jedan umiru, a ^kaqin ~uveni osmeh po~eo je da bledi. Godine 2002. je dobio nagradu za `ivotno delo "Car Konstantin", a govorom na dodeli potresao je sve prisutne - kraj `ivota do~ekao je u bedi. - Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo svojoj `eni, pa deci, pa ta{ti, zatim producentu i reditequ. Ali, po{to sam, sre}om, u svojoj dragoj zemqi Srbiji, zahvaqujem se, prvo, svom {efu samoposluge {to mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa kom{inici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom po{taru koji mi uvek, na vreme sa zaka{wewem, donese penziju. Da nije bilo wih, ne bih bio ovde - rekao je glumac 2002. godine na dodeli. Potom je dodao: - Hvala, Srbijo, pustili ste me da glo|em do koske. ^kaqa je preminuo je u Beogradu, 2003. godine.
GODI[WI POMEN I OSVE]EWE SPOMENIKA
Jovan Timarac – „Bubalo“ U subotu, 11. decembra 2021. u 12 ~asova obavi}e se pomen i osve}ewe spomenika na manastirskom grobqu u Ilajnu.
"TOMU" GLEDALO MILION QUDI:
Novi bioskopski rekord filma o pesniku tuge Film "Toma" Dragana Bjelogrli}a postavio je jo{ jedan rekord novije doma}e kinematografije - za samo dva i po meseca videlo ga je vi{e od milion gledalaca! Uspehu pri~e o usponima i padovima jednog od najve}ih jugoslovenskih peva~a, kompozitora i boema Tome Zdravkovi}a, ~iji je buran `ivot do~arao glumac Milan Mari}, doprinela je i pesma "Pono}" koju je producent i kompozitor @eqko Joksimovi} specijalno uradio za film, a koja ima vi{e od 14 miliona pregleda na "Jutjubu". Film "Toma" je do sada ve} oborio nekoliko bioskopskih rekorda - u prvoj nedeqi prikazivawa videlo ga je vi{e od 100.000 gledalaca, dok je pose}enost u jednom danu (2. oktobra) bila 35.000 gledalaca.
POTRESNE RE^I XEJEVE ]ERKE:
Previ{e nedostaje{, tajko moj, godina pro|e ali bol nikada ne}e! Na godi{wicu smrti Xeja Ramadanovskog wegova }erka Marija oglasila se emotivnom porukom. - 06.12.2020 - 06.12.2021. Godina pro|e ali bol nikada ne}e pro}i. Previ{e nedostaje{ tajko moj! Bio si najboqi tata na svetu - napisala je Marija na Instagramu. Xej Ramadanovski napustio nas je iznenada pre ta~no godinu dana, a na Novom grobqu odr`an mu je pomen. Prisustvovali su Adil Maksutovi}, }erke Marija i Ana Ramadanovski, biv{a `ena Nada,
ali i Andrijana, koja je sa pokojnim Xejom bila do wegovih posledwih dana, i peva~ Stevan An|elkovi}. Xejeva prijateqica i `ena s kojom je proveo posledwe trenutka Andrijana Tomani} rekla je da joj peva~ nedostaje kao prvog dana kada je oti{ao, i da je neprestano u kontaktu s wegovom porodicom. Podsetimo, peva~ je umro u 56. godini tako {to mu je stalo srce. Xeja su reanimirali oko 14.30. Ina~e, on je pre tri godine operisao sr~ane zaliske u Be~u i tada su mu doktori rekli da mora
Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! Zahvalna srpska zajednica Melburna.
IN MEMORIAM - SE]AWE Pre 5 godina, na dana{wi dan 9. decembra 2016. godine u Sidneju napustio nas je na{ dragi, predobri i nezaboravqeni otac, deda, pradeda i tast
JEVTIMIJE (JEVTA) JANI]IJEVI] (14.11.1930. – 9.12.2016.) Ostaje u nama najlep{e se}awe na wegovu qubav i wegov trud da nam u svemu pomogne u na{em `ivotu, wegova muzikalnost i qubav prema muzici, wegov optimizam i ose}aj iskrenog prijateqstva prema drugima. Neka mu je ve~na hvala i slava!
strogo da vodi ra~una o ishrani i zdravom `ivotu.
Wegovi: sin Dragan, }erka Sne`ana, zet Slobodan, unuk Aleksandar, unuka Marija, praunuka Ana i praunuk Milan.
LITERARNA STRANA
^etvrtak 2020. 23 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
MOMO KAPOR
Pohvala novinarima (Posledwa kolumna Mome Kapora, objavqena 18. februara 2010. u nedeqniku "NIN")
Vidim da se u svetu sve vi{e novina gasi; listovi se zatvaraju, novinari ostaju bez posla, nekada{wi ~itaoci novina sada ih ~itaju preko kompjutera. Ali to nije ni izbliza isto. A i druk~ije se postaje novinar. Ne postoje vi{e tajanstvene redakcijske jazbine u koje de~aci, koji }e jednoga dana biti novinari, ulaze pla{qivo me|u novinske vukove sa prvim tekstovima u oznojenim {akama. Najpre ih niko ne}e potpisivati, a zatim }e im ispod ~lanka od{tampati po~etna slova imena i prezimena. Dok do|u do punog potpisa mora}e da popiju mnogo viwaka i piva sa starijim kolegama. Posta}e magi~no povezani sa svojim listom i bori}e se za wega, hvatati za gu{u, obja{wavati da je i pored svega najboqi. Danas se novinari kao u kakvom inkubatoru ra|aju neprimetno u kompjuterima. Svako mo`e da izdaje sam svoje novine, svako je osamqen iznad tastature svog kompjutera. Priznajem, pripadam onom pokolewu koje ne ume ni da ga ukqu~i , a i da mi to po|e za rukom iz ekrana }e povrveti gomile engleskih skra}enica i znakova. Neverovatno, novi de~aci i devoj~ice igraju se sa wima bez muke. Za razliku od nas oni nisu videli svet niti ga osetili pod |onovima svojih cipela ali mawevi{e svi znaju engleski koji mi do kraja nikada nismo nau~ili. Kako se to dogodilo? Verovatno onih godina kada su dva magi~na slova zamenila sve ostalo i osvojila svet – OK. Ona su oterala u zaborav ~ak i na{e prastaro tradicionalno BRE. Dana{wi de~aci, mo`e se re}i, su uglavnom sawari koji `ive u virtuelnom svetu. Oni znaju svaki wujor{ki ugao ulice i avenije, sve orkestre i sva mesta u modi, ali samo ne znaju
kako je to ostati tamo bez dolara u xepu. U wihovim sirotim sobi~cima rascvetava se sa ekrana i svetli veliki svet kroz koji prolaze, luwaju kroz wega, muvaju se i kao da `ive tamo sve dok ne ugase kompjuter, a iz tame se pojavi ponovo miris kiselog kupusa i zapr{ke. Sa novinama smo se zbli`ili jo{ od malih nogu. Mnogi od nas su na novinama koje im je kupovao otac nau~ili da ~itaju. A kada su odrasli nau~ili su i jedinstvenu ve{tinu koja je postojala samo u socijalizmu – ~itawe me|u redovima. Ta ve{tina je podrazumevala istan~ano ose}awe predvi|awa me|u redovima onog koji je govorio sasvim suprotne stvari. Uz to, svaki list poseduje svoju posebnu boju, miris i kvalitet hartije koji se ose}a pod prstima. Tako je Politika donedavno bila siva i ozbiqna, a `u}kasti je papir Borbe li~io na betonske stupce Pravde. Novosti su pod prstima oduvek imale posebnu taktilnost - stvari koje je nemogu}e osetiti na staklastom ekranu kompjutera. Sa wima je pre-
stao i ritual jutarweg ~itawa novina po kafanama, na trotoaru. ^ovek, naime, prili~no glupo izgleda sa laptopom na kariranom stolwaku pokraj kafe zvane komplet (xezva, {oqica, {e}er, ratluk na ~a~kalici). Na kompjuteru su sve informacije iste; staklaste i bezli~ne, kao da su pisane sve u jednoj redakciji. „^ovek dvadesetog veka }e bludni~iti i ~itati novine” pisao je Alber Kami u svojim „Sveskama”. Sem toga, novine su same po sebi poeti~na stvar. Novine kao sirotiwski stolwak na sanduku molera na kojima je vekna hleba koja se jo{ pu{i, pola kile {vargle i dva velika paradajza koja kad se jedu cure niz bradu a koji su najboqi onda kad se Cigani wima ga|aju. Savijena Politika u xepu Gvozdena koju je naslikao Mi}a Popovi}. Rastvorene novine preko lica posle ru~ka kao odbrana od nasrtqivih muva. Novine slo`ene u oblik napoleonovske kape kada se kre~i stan. Fi{ek od novina sa kilo mladih tre{awa ili buket cve}a na Kaleni}a pijaci gde se najlep{i buketi pakuju u novine: „Cve}e za gospo|u, Politika za wenog mu`a”. Novine kojima se zaklawamo od iznenadnog pquska dok pretr~avamo ulicu. Novine u desnom xepu kao znak raspoznavawa na sastanku sa nepoznatom devojkom. Nisam primetio da na internetu postoji jedna neophodna stvar za novine, to su ~ituqe koje ujutru prelistamo potajno se raduju}i {to jo{ uvek pijemo kafu i to zasla|enu sa jednom od tri smrti: so, {e}er i bra{no. (Zaboravili su samo kokain.)
Novine koje se podme}u gostu koji dolazi sa bquzgavice da mu se otopi sneg sa cipela da bi spasili ionako dotrajali parket. Novine kojima se pali vatra u furuni; wihov blagosloveni plamen ugreja}e na{e hladne sirotiwske sobi~ke. Ra{irene novine na stolu na kojima je baka ostavqala okruglasto testo za vanilice da se prosu{i. Novine od kojih deca prave cepeline i bacaju sa terase na ulicu. Novine u otmenim svetskim kafeima na trsci (kojoj niko ne zna ime) kada se po onome {ta dr`e u rukama raspoznaju ko je ko. Posledwi takvi tr{~ani okviri za novine vi|eni su pedesetih godina u kafeu Ruski car u Knez Mihailovoj i bili su oka~eni na ~iviluku. Tada sam u rukama tih ~asnih staraca, generacija koja je davno izumrla, prvi put u `ivotu video da postoje i neke druge novine koje se zovu Mond, La Republika, Financial Times, Time, a ne samo Borba i Komunist. Novine imaju svoje posebne dragocene mirise; i zatvorenih o~iju razlikova}u jedne od drugih. Vjesnik od novosadskog Dnevnika, na primer. Otkada nisam ~uo: „Da}u te u novine “! Ko danas ka`e „stavi}u te u kompjuter“. Stric Arsena Dedi}a, pokojni Krsto Dedi}, umirovqeni stolar, imao je psa Xekija koga je izjutra pu{tao iz avlije u Ulici Nikole Tesle sa vrha [ibenika da mu donese Politiku sa kioska. Na {ibenskom trgu zvanom Poqana stajala su tri kioska: Vjesnik, Borba i Politika. Xeki bi stao ispred kioska Politike i zalajao dva puta kratko pa bi mu prodavac dao smotanu Politiku u zube a on bi otr~ao onako kere}i ukoso preko trga sve do ku}e, dok su mu `iteqi tog lepog grada videv{i ga sa Politikom psovali ~etni~ku mater. O wemu su pisale i novine u svoje vreme. Bio je to prvi srpski pas nacionalista u Dalmaciji. Ne treba zaboraviti ni pa`qivo izrezana sredstva informisawa ise~ena i nabodena na veliki ekser u poqskom klozetu koji {kripi i stewe na vetru, gde ~italac mo`e da se upozna sa najzna~ajnijim doga|ajima nekog dana protekle godine. Ne, ne ne}u da ka`em, kompjuter je odli~na stvar, ali jo{ nisam video nikoga kako laptopom izvla~i visoki sjaj iz stakala na prozorima.
PITALI SU BRANKA ]OPI]A DA OPI[E KAKO JE OSLOBODIO BEOGRAD!
BORISLAV PEKI]
Beograd je u Drugom svetskom ratu oslobo|en 20. oktobra 1944. godine. Me|u oslobodiocima grada nalazio se i slavni kwi`evnik Branko ]opi}. Dodu{e, wegova pri~a o tome kako je proveo “Beogradsku operaciju” malo se razlikovala od pri~a drugih vojnika… Drugi svetski rat Branka ]opi}a je zatekao u \a~kom bataqonu u Mariboru. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik, a kako se vreme oslobo|ewa primicalo dobio je i poseban zadatak - da ide za Beograd i krene sa pripremama za rad na prvom pionirskom listu. Sti}i do Beograda u ono vreme nije bilo lako - ]opi} je putovao avionom pod neprijateqskom artiqerijom, ali je nekako stigao do sela Divci kod Vaqeva gde je bio privremeni aerodrom.
(Odlomak iz kwige) Mi smo zarobqenici u svetu (kao u jajetu). Mi smo u svetu zatvoreni, zatim je kqu~ ba~en i zaboravqen. Sami svet ne mo`emo otvoriti. Iz wega ne mo`emo izi}i bez ne~ije pomo}i. Potreban nam je neko spoqa da kqu~ na|e, da nas izvede iz zarobqeni{tva. Otuda veliki u~iteqi saznawa, gurui, tutori nove svesnosti, odatle najzad Hristos, Spasiteq, Mesija. Istina je, zapravo, sasvim druk~ija. Taj kqu~ nije van nas, taj kqu~ kojim smo zabravqeni u nama je. Mi to ili ne vidimo iz lewosti duha, iz straha da nas takvo saznawe ne primora i ne obave`e, na tragawa koja nam se ~ine i opasnim i te{kim, ili zbog toga {to nas privid na{e situacije nagoni da kqu~ smatramo izgubqenim van nas, jer sama logika zatvarawa govori nam da smo zatvoreni u ne~emu i da to ne{to mora spoqa biti zatvoreno. Kqu~, u stvari, kqu~ istine, kqu~ saznawa, kqu~ na{eg bi}a, kqu~ sveta, nalazi se duboko u nama. A u~iteqi, tutori, oni koji nam otvaraju o~i, ne otvaraju nam o~i za kqu~ skriven van nas, oni nam ne donose nikakav kqu~ koji bi oni na{li negde i zatim bi ga poklonili, a mi s tim kqu~em sebe otvorili, odnosno sebe pustili u neke nove dimenzije. Oni su tu samo da nam uka`u na tu istinu, da kqu~ nije van nas nego da je u nama i da nam pomognu da, tra`e}i ga u nama, do wega {to bezbolnije do|emo.
„Izem ti oslobodioca“
A prava avantura tek ga je ~ekala… Branko ]opi} nastavio je putovawe ka Beogradu i onda sreo pripadnike Crvene armije. Oni su imali kamion, ali su na wemu transportovali jedan desantni ~amac. ]opi} nije imao kud - popeo se i tako je u Beograd u{ao voze}i se putem - u ~amcu! A to nije bio kraj dogodov{tinama.
“Kad smo izbili na Slaviju odjednom odozdo, od Terazija raspali mitraqez! Kako ono puknu, ja sko~ih u neku sporednu ulicu i onako u onom trku naletih na neku `enu, krupnu. Ja woj u naru~je upadnu, a ona mene stegnu, ka`e: “Oslobodio~e na{!” "Ajde, rekoh, izem ti oslobodioca!” - prepri~avao je ]opi} kasnije.
Ra|awe Atlantide
24
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
FEQTON
SVE TAJNE IVE ANDRI]A (2)
DOGODILO SE KR NA DANA[WI DAN
l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije
U 9. decembar s
Pi{e: Miroslav Jankovi}
Ko je stariji - Tito ili Andri} Nobelova nagrada ozna~ila je i po~etak niza razli~itih po~asti Ivi Andri}u kako u zemqi tako i u inostranstvu. Novine su prenele ~estitke Josipa Broza i kompletnog dr`avnog partijskog vrha. Opsednutost prvim jugoslovenskim nobelovcem ne jewava ni u mesecima koji su sledili. Bele`en je svaki novi prevod neke od Andri}evih kkwiga. Sli~no je bilo gotovo u celoj Evropi. I tamo je "{jor Ivo" postao pravi hit. Kako bi bi koja kwiga bila prevedena, odmah je rasprodavana. Jedini disonantni tonovi sti`u iz Zapadne Nema~ke. Tamo{wa kwi`evna kritika uporno tvrdi - Andri} je najpresti`niju svetsku literarnu nagradu dobio iz politi~kih razloga. I u Stokholmu je u centru pa`we. Posle dodele nagrade zovu ga da bude gost na manifestaciji za izbor najlep{e devojke [vedske. Organizatori su odlu~ili da ba{ pisac "Na Drini }uprija" "okruni" wihovu misicu sedamnaestogodi{wu Gun Vansted. A kako je Andri} do`ivqavao tu histeriju koja se plela oko wega. Hroni~ar wegovog `ivota bele`i. "Nekim qudima to godi, ali mene i od same pomisli na to spopadne strah. Kad je 1961. godine trebalo da odem u [tokholm, ja sam bio posve propao. A i kako ne bih od onolike trke i novinara. Da je bilo po mome, radije bih oti{ao u Kinu i sa~ekao da pro|e sav taj tutaw. Ali, nisam u pitawu bio samo ja, nego i dug prema zemqi i mom narodu. Videv{i kako sam ubledeo, prijateqi su mi govorili: "Ti kao da ide{ u aps, a ne po Nobelovu nagradu"." Posle dodele Nobelove nagrade Dobrica ]osi} je u vi{e navrata poku{avao da ubedi Josipa Broza da priredi prijem za Ivu Andri}a. Najve}i sin na{ih naroda i narodnosti smilovao se tek posle godinu dana. Svoja kolebawa Dobrici je obja{wavao "{ta }e mi re~i Fric (Miroslav Krle`a) ako ga primim". Protokol pred-
Tito predaje odlikovawe Ivi Andri}u 1962. godine sednik Republike, kojim je rukovodio Spli}anin dr Sloven Smodlaka, va`io je za jedan od najboqih u svetu. Ali avaj u slu~aju na{eg nobelovca, slu~ajno ili namerno napravqen je veliki propust. Obave{tene su sve zvnice osim Andri}a. On je saznao tek kada su ga na dan prijema pozvali i pitali da li mu je potreban prevoz do Belog dvora. Nije preostalo ni{ta drugo do da se Ivo i supruga Milica spreme navrat-nanos i sednu u taksi. Dobrica je ostavio zabele{ku o ovom susretu: "'Bila je doista mu~na ta iznu|ena priredba odavawa dr`avne po~asti velikom pisacu. Tito mar{alski zvani~an, Andri} ambasadorski u{togqen i diplomatski konvencionalan, Jovanka vesela i radoznala "kako drug Andri} pi{e?', Milica Babi} gospodstveno distantna. ... O~ekivao sam da }e nas Tito zadr`ati na ru~ku obzirom da nas je primio u 11 sati i da smo bili poslu`eni samo kafom i limunadom. Ta~no u 12, Tito je odlo`io svoju lulicu sa dopu{enom cigaretom i ustao;
ustali smo i svi mi za wim; pa smo se rukovali s la`nom srda~no{}u. Tito me zadr`a na ~asak da mi ka`e: 'Neki mnogo skroman ~ovjek ovaj Andri}', Saglasio sam se." Prijem je uprili~en gotovo godinu dana nakon {to je Andri} dobio "Nobela", 10. oktobra 1962. g. Pre kafe i limunade, piscu je uru~io Orden Republike sa zlatnim vencem "za naro~ite zasluge u dugogodi{wem radu na poqu kwi`evne, kulturne i javne delatnosti". "Zahvaqujem vam, dru`e Tito, na ovom odlikovawu koje, primqeno iz va{ih ruku, za svakog Jugoslovena predstavqa najve}e priznawe", rekao je Ivo primaju}i odlikovawe. Bla`o Mandi}, ~ovek koji je najdu`e bio u Brozom okru`ewu u kwizi "Tito - neispri~ano", tako|e, pi{e o ovom susretu. "Umjesto o kwi`evnosti i Andri}evoj Nobelovoj nagradi, pri~a je zapo~eta lakom temom - o duvanu i pu{ewu. Uz anegdotsko pomiwawe pijanca koji je dugo `ivio iako je pio, Andri}ev komentar je
BROZ BRANI KRLE@U Deset dana posle dodele Nobelove nagrade Andri}u u hotelu "Neptun" na Brionima 21. decembra 1961. godine okupili su se Josip Broz Tito, Rodoqub ^olakovi} Ro}ko, Svetozar Vukmanovi} Tempo i kwi`evnik Oto Bihaqi Merin. Bihaqi je u jednom trenutku spomenu zna~aj za Jugoslaviju {to je jedan na{ kwi`evnik dobio to priznawe. Tito je odmah reagovao: "Dobro je da je na{ kwi`evnik, veoma zaslu`eno, dobio tu nagradu. Ina~e, o samoj nagradi i kriterijima za dodjeqivawe mo`e se diskutovati. Dosta je tu relativnog. Krle`a (Miroslav), na primjer, ne mo`e dobiti Nobelovo priznawe. Jer on je u svojim mnogobrojnim djelima - razotkrivao tamne strane i su{tinu eksploatatorskih klasa, i feudalne i bur`oaske. Takav ne mo`e biti prihvatqiv kao kandidat onima koji ovu nagradu dodjequju. Bilo bi to u suprotnosti sa wihovim principima."
bio: 'Zna~i, mo`e i jedno i drugo.' - Prona|eno je, ka`u, ne{to - rekao je Jovan Veselinov - {to se doda duvanu i smawi wegovo {tetno dejstvo. - Mo`da. Ali to onda vi{e nije duvan - mirno }e Andri}. - Izvolite, zapalite primakao je Tito Andri}u kutiju sa cigaretama. - Hvala, jednu sam ve} popu{io, i za sada mi je dovoqno... Podu`i mu{ki razgovor o jednom qudskom poroku Andri}eva supruga Milica spretno je pomjerila u oblast kulture. Podsjetila je da su nedavno boravili u Gr~koj i Egiptu. Spomenici drevne egipatske kulture koje je Tito ve} ranije dobro upoznao bili su zahvalna tema za razmjenu utisaka. - Vidjeli ste sigurno hramove i grobnice u Luksoru pitao je Tito. - Jesam. Cio narod je brinuo o tome kako }e se wegovi kraqevi osje}ati poslije smrti - prepoznatqivim tonom blage ironije kazao je pisac. Po{to je Andri} pomenuo da je bio i u jugoslovenskoj parlamentarnoj delegaciji u posjeti Turskoj, Tito ga je upitao: "- Da li su vam pri~ali kako su se Srbi u bici kod Ankare izme|u sultana Bajazita i mongolskog osvaja~a Timura borili sr~anije od Turaka? Borili su se i onda kada su se Turci predavali. Slu{ao sam to od samog Bajara (Xelala Bajara, biv{eg predsjednika Republike Turske). - Da, to je poznato, pod vo|stvom Stefana Lazarevi}a... Po{to su Broz i Andri} bili vr{waci Tito je upitao nobelovca koje je godi{te. - Ro|en sam 9. oktobra u Docu kod Travnika. - Pa vi ste stariji od mene! - Ne dru`e Tito. Vi ste najstariji i najmla|i u Jugoslaviji!" Bio je to i kraj ovog zanimqivog razgovora. lll U slede}em broju: @iveo je i umro s mnogo tajni
1594. - Ro|en je kraq [vedske Gustav II Adolf, veliki vojskovo|a, vojni i dr`avni reformator. Uspe{no je okon~ao ratove s Danskom, Poqskom i Rusijom i osigurao dominaciju [vedske na Baltiku. U Tridesetogodi{wem ratu (od 1630) naneo je niz poraza katoli~kim snagama grofa Tilija. Poginuo je u novembru 1632. u bici kod Licena, u kojoj je wegova vojska potukla armiju nema~kog generala Valen{tajna. Uo~i wegove smrti [vedska je bila najja~a sila u Evropi.
1824. - U peruanskom ratu za nezavisnost snage ju`noameri~kog revolucionara Simona Bolivara porazile su {pansku armiju u bici kod Ajaku~a u Peruu, presudnoj za sticawe nezavisnosti Perua. 1886. - Ro|en je Amerikanac Klarens Birdsej pronalaza~ dubokog zamrzavawa za odr`avawe namirnica. Pretpostavqa se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aqaske. 1910. - Umro je pisac Laza Kosti}, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski kwi`evni jezik novim izrazima. Bio je za~etnik srpske avangardne lirike, a nekoliko wegovih pesama je me|u najboqim iz perioda srpskog romantizma ("Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojevi}", "Pera Segedinac"). 1917. - Turske trupe su Britancima u Prvom svetskom ratu predale Jerusalim koji je pod turskom dominacijom bio od 1517. 1926. - Ro|en je [panac Luis Migel Lukas "Domingin", jedan od najuspe{nijih boraca s bikovima u 20. veku. Wegova ve{tina inspirisala je ameri~kog pisca Ernesta Hemingveja. 1941. - Kina je u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nema~koj i Italiji. 1990. - Socijalisti~ka partija Srbije (preimenovan Savez komunista Srbije), pobedila je na prvim vi{estrana~kim izborima u Srbiji posle 45 godina vladavine Saveza komunista, a za predsednika Srbije je izabran wen lider Slobodan Milo{evi}. 1992. - Po{tuju}i sankcije UN protiv SR Jugoslavije, Svetska fudbalska federacija je zabranila jugoslovenskoj reprezentaciji da u~estvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u SAD 1994. 2002. - Ameri~ka avionska kompanija "Junajted Erlajns" je podnela zahtev za bankrot, {to je bio najve}i slu~aj bankrotstva u istoriji avioindustrije. 2010. - Umro je xez saksofonista Xejms Mudi koji je snimio vi{e od 50 solo-albuma i svirao s Dizijem Gilepsijem, Kvinsijem Xonsom i Lajonelom Hamptonom. Dobitnik je Gremi i brojnih drugih nagrada. 2015. - Vi{e od 9.000 qudi je poginulo od aprila 2014. u oru`anom sukobu s proruskim separtistima na istoku Ukrajine, saop{tile su Ujediwene nacije (UN). 2019. Svetska antidoping agencija suspendovala je Rusiju na ~etiri godine sa svih velikih sportskih takmi~ewa zbog manipulisawa doping podacima.
RIZNICA
^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
Na kraju Knez Mihailove ve} punih 151 godinu Gostionica “Kod srpske krune” otvorena je 15. novembra 1870. godine. U woj su se tajno okupqali masoni, spavali nema~ki i sovjetski oficiri, bombama je o{te}ena u oba rata u pro{lom veku. A danas je u toj zgradi Biblioteka grada Beograda Zgrada danas
Ovog 15. novembra bio je jubilej: 151 godina otkako je sve~ano otvoreno zdawe na sada{woj adresi Kneza Mihaila 56. A te ve~eri od pre vek i po, kada se okupila tada{wa elita vode}i ra~una da silaze}i sa fijakera ne isprqa cipele u kaquzi tek oformqene ulice i `urnim koracima kretala na koktel povodom sve~anog otvarawa gostionice “Kod srpske
krune“, nije bio prika~en taj broj na zidu pokraj ulaza. Nije ni bilo broja, a sve zvanice su znale kuda treba da se zapute i postanu deo istorije. Bio je to zapravo jedan od najmodernijih hotela u ovom delu Evrope sa kafanom, trpezarijom, ~itaonicom i bilijar salom u prizemqu i 17 soba na spratu, od kojih je pet najboqih gledalo na Knez Mihailovu.
Odavno to vi{e nije. Kroz decenije zgrada je, po~ev{i od pomenute 1870, mewala svoju namenu i funkciju, da bi se u wu 1986. godine smestila Biblioteka grada Beograda. Tu, na }o{ku nadomak Kalemegdana, zidovi objekta koji je u prvi mah bio vlasni{tvo trgovca Milije Popovi}a, ~uvaju mnoge tajne. Hotel je nasledio ime od ~uvene gostionice “Srpska kruna” iz Uzun Mirkove ulice koja je pripadala knezu Aleksandru Kara|or|evi}u, a koja je otkupqena zarad potreba Op{tinskog suda. Milija je dobio pravo da skine firmu sa amblemom srpske krune i da je naka~i na svoju zgradu. Ali nije se on previ{e zabavio tim poslom. Hotel je dao u zakup Jevrejinu Jovanu Vugeru koji je dobro znao da to unov~i. Gosti su bili najvi|eniji Beogra|ani, ali i bogati stranci koji su navra}ali uglavnom poslom u srpsku prestonicu. Vuger je za wih prire|ivao predstave, {to je dodatno podiglo ugled. A po{to je vispreni Vuger, prema nekim hroni~arima i sam bio mason, u hotelu je, tvrde oni, organizovao tajne sastanke za ~lanove masonske lo`e. Me|utim, kad je izbio srpsko-turski rat 1876. hotel je pretvoren u vojnu bolnicu, a u wemu su odsedali i inostrani novinari koji su izve{tavali o sukobu. Novinari iz celog sveta su se u tom zdawu na{li i 1902. godine, ali kudikamo lep{im povodom – prisustvovali su novinarskom kongresu. Po~etkom Velikog rata, jula 1914. “Srpska kruna” je o{te}ena, a istu sudbinu do`ivela je i tokom {estoaprilskog bombardovawa 1941. I trebalo je vremena da se obnovi.
Gostionica “Kod srpske krune” 1870. godine
O{te}ewa na zgradi iz Prvog svetskog rata
Pred katastrofu: U ba{ti hotela nalazile su se VIP lo`e za posmatrawe Grand Pri trke (ekvivalent dana{woj Formuli 1), jedine ikada odr`ane u Beogradu, septembra 1939. godine. Ipak, bio je to isti dan u kome je izbio Drugi svetski rat i ne}e pro}i dugo, a hotel }e stradati od prvih bombi koje }e 6. aprila 1941. pasti na Beograd A onda su se 1943. godine u wu uselili oficiri Vermahta. Me|utim, nisu se dugo ba{karili po{to su najureni ve} naredne jeseni, a novi stanari su jedno kra}e vreme bili crvenoarmejci. Zgrada je 1. aprila 1946. ustupqena Narodnoj biblioteci Srbije do wenog preseqewa u novu zgradu na Svetosavskom platou 1967. godine. Potom su se u woj se smewivali studenti
Akademije za pozori{te, film, radio i televiziju i oni sa Filozofskog fakulteta. Naposletku je sve ispra`weno 1975. i zapo~eti su konzervatorski radovi i adaptacija prostora za Biblioteku grada Beograda. I eto, vek i po burne istorije zgrade na dana{woj adresi Kneza Mihaila 56, spakovasmo u ovih nekoliko redova. M. T.
KRATKA PRI^A O SRPSKOM VITE[KOM REDU IZ VREMENA CARA DU[ANA
Stub Svetog Stefana U Srbiji Nemawi}a, postojala su organizovana udru`ewa vitezova Vrlo je verovatno, mada su pouzdana svedo~anstva retka, da su u sredwovekovnoj srpskoj dr`avi, u Srbiji Nemawi}a, postojala organizovana udru`ewa vitezova. Izvesno je, pak, da se u vreme vladavine cara Du{ana – od 1331. do 1355. – pomiwe vite{ki red nazvan "Stub Svetog Stefana". Konstantin Jire~ek, ~e{ki istori~ar koji je svoj bogati rad posvetio prou~avawu pro{losti balkanskih naroda, posebno Srba, pi{e da "vite{ke igre na kowu sli~ne behu igrama na zapadu... Orbini pri~a da su dvorjani cara Stefana prire|ivali pred wim vite{ke igre i turnire, te da bi car pobedioce darivao bogatim poklonima". Krsna slava Nemawi}a bila je Sveti Stefan, prvi
arhi|akon koji je postradao za Hristovu veru, te ne ~udi {to je car Du{an taj vite{ki red nazvao upravo po wemu. On je ustanovio i "Orden Svetog Stefana" koji je dodeqivan za vojne i druge zasluge i to je, po svoj prilici, prvi orden kod Srba. Bilo je to vreme kada je uz pomo} glasovitog Zakonika iz 1349. uveo novi red u dr`avnoj hijerarhiji poku{avaju}i da stane na put bezakowu mo}nih vlastelina. Umesto naslednih prava po ro|ewu, uveo je li~na prava po zaslugama. U jednom dokumentu pi{e da, tada jo{ kraq, Du{an saziva svih dvadeset ~etvoricu vitezova na "Velika{ko ve}e" da bi se dogovorili oko va`nih poslova. Bila je to neka vrsta dana{we vlade koju su ~inili vlastelini najvi{eg ranga. Iz Zakonika se vidi da su od cara dobijali zlatni pojas, bisernu svitu i oru`je, odnosno ma~. (Ina~e, svita je bila sve~ano odelo za vladare i vlastelu, vizan-
tijskog porekla, izra|ena u vidu duga~kog ogrta~a crvene ili zelene boje ukra{enog zlatom i biserima. Ako je bila ukra{ena biserima, nazivana je biserna svita.) Za kraj ove kratke bele{ke va`no je re}i da je postojao i vrlo izra`en vite{ki kodeks u kome je ~ast bila iznad svega, posebno vojni~ka. R. N.
26
MOZAIK
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
TRADICIONALNI SRPSKI ^IPS
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Zategnuti odnosi sa {efovima i lo{a atmosfera u okru`ewu mo`e da izdvoji ekipu qudi sa kojom je to mogu}e. QUBAV: Prepuni ste emocija, toliko da ne znate {ta biste s wima. Kad nemate gde da je kanali{ete, po~iwete da prenosite tenziju na okolinu. Na udaru je voqena osoba. Promenqivim raspolo`ewem nepotrebno uru{avate vezu. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Dobijate informaciju koja nosi putokaz u kom smeru treba da se razvija va{a karijera. Puni ste energije i voqe, a strpqivost vas ~ini jo{ ja~im. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom `ivotu, ovih dana, su ne~ije la`i ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.
l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Za vas je dobro {to trenutno nikome ne smetate. Oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti i budite oprezni, o~ekuju vas i pote{ko}e s autoritetima. QUBAV: U centru pa`we je partner. Iz nekog razloga wemu je potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa. Od vas se o~ekuje velika tolerancija, a to vam ne polazi za rukom. Razbistrite misli. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Nepromi{qeni ste pa bespotrebno komplikujete odnose s qudima koji su va`ni. Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: Lovite svaku priliku ne bi li ste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s komplikacijama u va{em odnosu. Ako tome ne odolite, sledi konflikt. ZDRAVQE: Sklonost povredama.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Nerealno da sve mora biti gotovo sad i odmah. Velike ambicije mogu biti zaustavqene neo~ekivano nepovoqnom odlukom koja vas demorali{e. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod stalnom kontrolom, a to je u potpunoj suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u hroni~nu neozbiqnost. ZDRAVQE: Hroni~an umor.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Finansijska pitawa su u prvom planu jer su izostali rezultati na koje ste ra~unali. Ovo je period stagnacije, pa je boqe da se pravovremeno pripremite. QUBAV: Ovo je jedan od onih perioda kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete. Pravi razlog takvog raspolo`ewa le`i u tome da vas mu~i velika neodlu~nost zbog koje ne uspevate da se opredelite. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza.
l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Promenqivo raspolo`ewe. Optere}ujete se mi{qewima drugih qudi dok, istovremeno, radite po svojoj voqi. Finansijska situacija se stabilizuje. Budite umereni u svemu. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu. Pravi uzrok le`i u tome {to ste odnos sveli na dopisivawe i telefonske razgovore koji su se stalno zavr{avali nesporazumima. ZDRAVQE: Alergije.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Trud }e biti nagra|en, ali zbog preterane `eqe da ne{to isterate do kraja rezultat vam na kraju postaje nebitan. Do vas dolazi vest koja bitno mo`e da uti~e na ishod va{ih poslovnih planova. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to {to je vama nerazumqivo. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste ozvani~ili qubavnu vezu. ZDRAVQE: Problemi s varewem.
l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Privodite kraju mnoge zaostale poslove kojima ste se mu~ili neko vreme. Kona~no se nazire epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istra`ivawe i u~ewe. QUBAV: Previ{e ste emotivno uznemireni pa vam aspekti dodatno ote`avaju da sa~uvate mir. Voqena osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima, dodatno destabilizuje. ZDRAVQE: Bronhitis.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Imate previ{e ideja kako da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se kona~no odlu~ili. Ukoliko imate neke nedefinisane odnose, vreme je da ih razjasnite. QUBAV: Mislima ste daleko od mesta boravka. Rasejani ste, nije trenutak za bilo kakve kona~ne odluke, naro~ito ako se odnose na porodi~ne ili qubavne odnose. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: O~ekuje vas razgovor tokom koga vam ne}e biti prijatno. Ipak, dobi}ete novu {ansu ako spremno podnesete kritiku i ponudite logi~no obja{wewe. QUBAV: Uz vi{e strpqewa mogli biste da re{ite probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Morate biti iskreni i glasni. [ture poruke mogu biti uzroci nesporazuma. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Neophodno je da stvari zadr`ite pod kontrolom i obuzdate temperament, u suprotnom vam slede stresovi. Ukoliko se na|ete u prilici da potpi{ete neka dokumenta, oprez. QUBAV: U mogu}nosti ste da organizujete zabavu. U zanosu dobrog raspolo`ewa mo`e vam se dogoditi da zaboravite na svog partnera i ~iwenicu ko je zaista uvek na va{oj strani. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.
Istra`ivawa su pokazala da je ovaj narodni delikates zdrav kao i ~ija semenke! Iako su nekada slovili kao hrana siroma{nog ~oveka, danas se oni u raznim prodavanicama mogu na}i po neverovatno visokim cenama. Specijalitet dobijen od sviwskog mesa, iako nije poznato ta~no kada su ~varci nastali, oni su od davnina prisutni na srpskoj trpezi. U vreme sviwokoqa slanina se topila
se, navodno, vidi u koli~ini masno}a, vlakana, proteina, esencijalnih minerala… Mo`da }e lekari pre preporu~iti semenke, no, u novim istra`ivawima zakqu~uje se da su ~varci nepravedno predstavqeni kao “ubice” zdravqa. Svojevremeno su bili hrana siroma{nih, dok je danas wihova cena izuzetno visoka.
kako bi se dobila potrebna mast. Ona je bila kqu~na namirnica za pripremawe hrane, jer tada nisu postojali ni biqna mast ni razli~ite vrste uqa. Prilikom nastanka masti javqaju se i sporedni proizvodi, ~varci. Kako bi se dobila {to ve}a koli~ina masti oni su pa`qivo pritiskani i ce|eni. ^varci predstavqaju deo tradicionalne srpske kuhiwe. Ime su dobili od glagola ~variti odnosno topiti, koji se odnosi na wihov proces dobijawa. Ovo je namirnica oko koje se naj~e{}e polemi{e. Da li je zdrava ili nije, ko sme, a ko ne sme da je tro{i? I u toj polemici, skoro se pojavila informacija da je sastav ~varaka sli~an, trenutno najpopularnijoj, namirnici – ~ija semenkama. Sli~nost
Ne postoji veza pove}anog unosa masti i pove}anog rizika od razvoja sr~anih oboqewa. Osim toga, ~varci vam mogu pru`iti potrebnu energiju za obavqawe svakodnevnih zadataka. ^varci sadr`e proteine i masti, ali ne ugqene hidrate. Mana im je i {to nemaju korisne vitamine ili minerale. Stru~waci isti~u da ono {to je za Irsku viski, Francusku kowak, Italiju pica, Rusiju kavijar, to su ~varci za Srbiju. Prvi duvan ~varci nastali su pre dva veka u Vaqevu i smatraju se pravim brendom ovog kraja. Odatle priprema je preneta na sve krajeve na{e zemqe. Delikatno predjelo je zlatno-`ute boje poput duvana pa odatle i wihovo ime. R. N.
SVETSKA TURISTI^KA ORGANIZACIJA ODLU^ILA:
Mokra Gora progla{ena za najboqe turisti~ko selo u svetu Mokra Gora, kod U`ica, progla{eno je za najboqe turisti~ko selo na svetu. Odluku o tome je donela Generalna skup{tina Svetske turisti~ke organizacije Ujediwenih nacija u Madridu. Mokra Gora je izabrana me|u vi{e od 170 prijavqenih sela iz 75 zemaqa sveta, {to je, kako je saop{tio Grad U`ice, „jasna demonstracija wenih izuzetnih vrednosti“. „Ovo svetski zna~ajno priznawe doprine}e da turizam postane pokreta~ ruralnog razvoja i blagostawa, unapre|ewem uloge turizma u vrednovawu i o~uvawu mokrogorske ruralne zajednice, zajedno sa o~uvawem prirodnih, kulturnih vrednosti i raznolikosti“, navodi se u saop{tewu Grada U`ica. Daqe se dodaje da „biti izabran za najboqe turisti~ko selo sveta je vrhunski uspeh sela Mokra Gora, Turisti~e organizacije U`ice, Grada U`ica i Srbije“. Osim Mokre Gore, uz podr{ku dr`ave i TO Srbije, za to priznawe su konkurisali
Kusturica, a u kome se godinama organizuju Me|unarodni filmski i muzi~ki festival „Kustendorf“ i drugi kulturni sadr`aji.
Kusturica: Mokra Gora zaslu`ila nagradu
jo{ dva sela iz Srbije – Gostiqe na Zlatiboru i Tr{i} kod Loznice. Mokra Gora je stekla svetsku popularnost „[arganskom osmicom“, obnovqenom prugom uskog koloseka, a kasnije i etno-kompleksom Drvengrad, na brdu Me}avnik, koji je izgradio rediteq Emir
Emir Kusturica ka`e da je Mokra Gora zaslu`ila priznawe za najboqe etno selo turisti~ko selo na svetu, jer je na tom lokalitetu napravqen dom u koji dolazi mnogo vi{e qudi nego {to je iko u po~etku mogao da zamisli, a gde su pojedinci i dr`ava uspeli da zaokru`e jednu celinu kojoj sada, kako ka`e, treba dodavati ukrase. Na konferenciji za novinare uprili~enoj povodom nagrade, Kusturica, koji je osniva~ etno sela, primetio je da je Mokra Gora jedan od retkih primera gde su se pojedinci i dr`ava udru`ili (kada je obnavqana [arganska osmica i gra|en Dr-
vengrad), te konstatovao da nije bilo te korelacije ne bi bila danas ono {to jeste. „Fikcija i realnost su u~inili ono {to bi jedan ~ovek vrlo te{ko uradio, a Mokra Gora ne bi bila ovakva kakva jeste da nije bilo i progla{ewa parka prirode”, kazao je Kusturica i dodao da je danas Mokra Gora jedina mesna zajednica u Srbiji koja ima zatvoren krug kolektora i pre~i{}iva~a. Podsetio je da je 2004. godine bilo 12 objekata na Me}avniku, a sada ih ima 65 na Me}avniku, da je izgra|eno skijali{te Iver i da je sve skoro infrastukurno zavr{eno u parku prirode, a da se jo{ planira izgradwa devet vodenica na devet vodopada. Na brdu Me}avnik sagradio je Drvengrad, jedinstveno naseqe koje nudi brojne turisti~ke sadr`aje i autenti~ne kulinarske specijalitete ovog kraja, te skijali{te Iver sa ~etiri kategorisane staze zahvaquju}i kome je Mokra Gora postala i zimski turisti~ki centar. M. T.
KORTIKOSTEROIDI U TERAPIJI
ZDRAVQE ZRAVQE
^etvrtak ^etvrtak 10. 2020. 27 ^etvrtak9. 9.decembar decembar2021. 2021. 27
KORTIKOSTEROIDI
SPRE^ITE NUSPOJAVE
Kortikosteroidi se koriste za le~ewe mnogih bolesti, a to su naj~e{}e: z hroni~ne zapaqenske bolesti z autoimune bolesti z alergije z reumatoidni atritis z sistemski lupus z astma z ulcerozni kolitis z Kronova bolest z neke vrste leukemija z anemija i trombocitopenija z razli~ite vrste zapaqewa ko`e - dermatitisi Kortikosteroidi imaju {iroku primenu u mnogim granama medicine. ^ini se da postoji nekakva op~iwenost wihovim terapijskim efektima, posebno u le~ewu bolesti za koje nema etiolo{ki delotvornog leka. Pored zna~ajnih terapijskih efekata koje imaju, sintetski kortikosteroidi mogu dovesti i do pojave ve}eg broja nuspojava, posebno kada se uzimaju dugotrajno i bez nadzora lekara. U velikoj ve}ini slu~ajeva, upotreba kortikosteroida kod svih bolesti samo ubla`ava ili uklawa simptome, ali naj~e{}e ne uklawa razloge nastanka bolesti. Ima smisla koristiti samo kada se paralelno s le~ewem simptoma le~i i uzrok nastanka bolesti.
NEREALNI STRAHOVI Lekari smatraju da nema razloga za strah od uzimawa ove vrste lekova. Oni se primewuju u jasno propisanim indika-
DOMA]A KUJNA
Posni recept
Posna torta sa pivom POTREBNO JE:
1/2 l piva, 900 g oraha, 700 g kristal {e}era, 400 g mekog bra{na, 4 ka{ike uqa, 1 limun, 2 vanilin {e}era, 1 ka{i~ica sode bikarbone, xem od kajsija.
cijama, kada je potencijalna {teta od upotrebe zasigurno mawa od koristi koju }e primena ovih lekova doneti. Sintetski kortikosteroidi su veli” ka grupa lekova. Po svojoj hemijskoj strukturi, oni su sli~ni prirodnim steroidnim hormonima, koji se stvaraju u kori nadbubre`ne `lezde ~oveka. Zahvaquju}i hemijskim modifikacijama prirodnih kortikosteroida dobijeni su novi molekuli s razli~itim delovawem.
NE@EQENA DEJSTVA Op{te upozorewe koje va`i kod primene svih lekova jeste pra}ewe pojave ne`eqenih efekata. Ukoliko do takvih promena do|e, potrebno je obratiti se izabranom lekaru ili farmaceutu. Isto tako bitno je napomenuti da ovi lekovi mogu stupati u interakciju s drugim lekovima. Stoga je neophodno da pacijenti obaveste lekara o
1. Umesiti testo od 1/2 kg {e}era, 1/2 kg mlevenih oraha, 400 g mekog bra{na, strugane kore i soka od jednog limuna, 1 ka{i~ice sode bikarbone, 4 ka{ike uqa i 1/2 l piva pa od ovog testa ispe}i 2 kore. 2. Nadev: U{pinovati 200 g {e}era malo re|e nego za slatko, dodati 250 g mlevenih oraha i 2 vanilin {e}era. 3. Tortu najpre premazati xemom od kajsija, a zatim prohla|enim nadevom. 4. Istim nadevom tortu premazati i sa spoqne strane i posuti preostalim orasima.
svim lekovima koje uzimaju redovno, kako bi se odabrala odgovaraju}a doza i spre~ila pojava ne`eqenog me|udejstva lekova. Va`no je ista}i da se sistemska upotreba kortikosteroida praktikuje samo kada za to postoji opravdan razlog. Svako nekriti~ko kori{}ewe kortikosteroida mo`e imati nepovoqne posledice za pacijenta. Ne`eqena dejstva koja se mogu javiti tokom upotrebe kortikosteroida su raznovrsna, a izme|u ostalog ukqu~uju: neuropsihijatrijske poreme}aje (steroidna psihoza, anksioznost, depresija), kardiovaskularne poreme}aje (zadr`avawe te~nosti, povi{en krvni pritisak), metaboli~ke i endokrine poreme}aje (nakupqawe masti u predelu lica i zadwe strane le|a i vrata, gubitak mi{i}ne mase, povi{ene vrednosti {e}era u krvi, rezistencija na insulin, {e}erna bo-
z Spre~ite poja~an apetit. Primena kortikosteroida mo`e dovesti do poja~anog apetita i porasta telesne mase uz nakupqawe masnog tkiva u predelu stomaka. Zbog toga treba povesti ra~una o unetim kalorijama ukoliko zdrastveno stawe to dozvoqava, redovno ve`bati, ili barem svakodnevno i}i u {etwu. Preporu~uje se ishrana bazirana na uno{ewu obroka bogatih proteinima, s mawom koli~inom ugqenih hidrata ({to ~e{}e u obliku povr}a). Smatra se da hrana bogata proteinima izaziva ja~i ose}aj sitosti. lest), poreme}aje ko{tanog sistema (osteporoza), pove}anu sklonost ka infekcijama, strije na ko`i itd. Kortikosteroidi ispoqavaju efekat suprotan insulinu. Dovode do porasta nivoa {e}era u krvi, rezistencije na insulin i u nekim slu~ajevim dovode do pojave {e}erne bolesti. S. G.
Fizi~ka aktivnost povoqno uti~e na nivo {e}era i podi`e dobar holesterol Ako imate visok holesterol, {to pre po~nite da se bavite nekom fizi~kom aktivno{}u. Ve`bawe povoqno uti~e na metabolizam {e}era, smawuje gojaznost i topi masne naslage, a istovremeno podi`e nivo dobrog (HDL) holesterola ~ime se smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Stru~waci savetuju da su najboqe ve`be koje sni`avaju vrednost holesterola one koje ~ine da krv struji kroz celo telo, poput veslawa ili plivawa. Ustanovqeno je, da du`ina svakog bavqewa fizi~kom aktivno{}u ima uticaj na nivo pove}awa dobrog holesterola - na svakih 10 minuta vi{e, nivo HDL holesterola pove}ava se za dodatnih 1,4 mg/dL.
PLIVAWE Idealno je za odr`avawe kondicije, pravilan ravoj svih mi{i}a, opu{tawe posle stre-
la ili sparing partner, dovoqno je da imate dobre patike i mo`ete da krenete u prirodu. Za po~etak mo`ete da se opredelite za lagano tr~awe ili xoginx od 30 minuta, sa laganim istezawem pre i posle aktivnosti. Obratite pa`wu da sat vremena pre tr~awa ne bi trebalo da jedete.
VESLAWE
snih situacija i o~uvawe zdravqa. Blagotvorno deluje na psihu, kardiovaskularni sistem, plu}a, a ova aktivnost preporu~uje se svima, bez obzira na pol i godine. Najboqi efekat posti`e se plivawem u
Ure|uje: Daniel Poletan
Priprema: Priprema:
z Vodite ra~una o koli~ini soli u ishrani. Jedno od ne`eqenih dejstava kod sistemske primene kortikosteroida jeste da ovi lekovi deluju}i na bubrege dovode do zadr`avawa natrijuma u organizmu. Usled toga, zadr`ava se i pove}ana koli~ina vode (te~nosti), pa dolazi do povi{enog krvnog pritiska. Stoga je neophodno voditi ra~una o unosu soli, s obzirom na to da je so ~esto najzna~ajniji izvor natrijuma u ishrani.
Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Arti~oka biqka je dvogodi{wa ili vi{egodi{wa biqka koja pripada porodici glavo~ika (ima glavi~astu cvast) i mo`e da naraste do 2 m u visinu. Koren je dubok i razgranat. Stabqika ove biqke je u dowem delu odrvenela, a karakteri{e se gusto obraslim listovima koji mogu biti dugi i do 80 cm i bodqikavi - listovi prave rozetu. Listovi arti~oke su mesnati i so~ni. Arti~oka sadr`i obiqe vitamina i minerala, ali i nekih specifi~nih aktivnih supstanci koje joj daju izvrsnu lekovitu mo}. Arti~oka sadr`i: vitamine C, B i K (bogat je izvor folne kiseline); minerale bakar, kalcijum, gvo`|e, kalijum, magnzijum, fosfor. Bogat je izvor antioksidanasa kao {to su: cinarin, beta karoten, lutein, zeaksantin i dr. Lekoviti deo arti~oke jesu weni listovi,
jutarwim i prepodnevnim ~asovima.
KROS Ova fizi~ka aktivnost je uvek dostupna. Nije potrebna sa-
U ~amcu na reci ili na su” povom” u teretani, vesla~ki kreti anga`uju velike mi{i}ne grupe i poma`u u oblikovawu gorwih i dowih delova tela. Tako|e, pozitivno uti~u i na srce i plu}a i predstavqaju ozbiqnu aerobnu ve`bu. Pored toga, ve`bawe na ma{ini za veslawe utro{i u proseku 600 kalorija na sat. Pokreti koji se izvode su prirodni i predstavqaju najmawi mogu}i stres za zglobove. S. G.
Le~ewe biqem Arti~oka od kojih se mo`e napraviti lekoviti ~aj. Bitno je naglasiti da su{ewem listova, gubi se lekoviti uticaj cinarina. Arti~oka kao lek: z pospe{uje lu~ewe `u~i z pospe{uje varewe hrane i poboq{ava probavu (otklawa nadutost, gr~eve, bolove) z ima blago diureti~no dejstvo z le~ewe razli~itih oboqewa jetre z le~ewe ateroskleroze z sni`ava nivo holesterola i triglicerida
u krvi z spre~ava nastanak kamena u `u~i z deluje laksativno, pa olak{ava pra`wewe creva z protiv trovawa alkoholom i nikotinom z prevencija kardiovaskularnih oboqewa ({titi srce i krvne sudove) z ubrzava metabolizam z le~ewe oboqewa bubrega z reguli{e nivo {e}era u krvi (mogu je koristiti dijabeti~ari) z protiv gihta i reume z protiv alergija z ima sna`no antioksidativno dejstvo, pa {titi organizam od {tetnih slobodnih radikala z odli~na je hrana za `ene koje planiraju trudno}u, jer sadr`i folnu kiselinu
28 ^etvrtak 9. decembar decembar 2021. 10. decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
ENIGMATIKA
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA 1 DVOGLAVI RU^NI MI[I] (ANAT.)
NEOGRANI^ENI VLADAR
JEDRILI^ARSKI SAVEZ (SKR.)
BIV[I UZGOJ STOKE ZA AMERI^KI TENISER, KLAWE PIT
JEDINICA MERE DATOTEKE (ENGL.)
SEVER
KOJI SKALA ONAJ ALUMINI- TVRDO]E NEKOG RIBARSKO DRU[TVO JUM PREDLA@E MINERALA (SKR.) (LAT.)
AMPER
RE[EWA IZ OVOG BROJA:
VRSTA POVR]A
FOLK PEVA^ SAKI] ENGLESKI PLEMI] REVOLUCIONAR U RUSIJI
LETOVALI[TE NA KRFU
POVRATNA ZAMENICA MAST ZA RANE, MELEM
JEDNO ^ULO NATRAG
CEZIJUM
POND FILM FEDERIKA FELINIJA JEDAN PREDLOG ZEMQANI SUD ZA PI]E (MN.)
KOJI NIJE POZVAN ZAVARENO MESTO NA METALU
DUG PERIOD VREMENA SIMBOL PODMI]IVAWA SRPSKA GLUMICA I TV VODITEQKA
12. I 17. SLOVO AZBUKE AMERI^KI KOMI^AR KITON 26. I 28. SLOVO AZBUKE
PUSTIWA U INDIJI NADIMAK PESNIKA QUBIVOJA R[UMOVI]A
PLANINA U STANOVNISRBIJI CI E^KE
JEDAN SPORT
Skandinavka 1: VODORAVNO BAJT, SAMPRAS, IPSOS, LORD, P, CS, VID, SE, SA, EON, NEPOZVAN, PLAVA KOVERTA, SUZANA MAN^I], TAR, BASTER, KRETAJ, RID, HRSKAVI^WA^E, E, [S, BRITANIKA, DANAS, UTVE, S, LT, ORGANIST, MAN@ETNA, UNIONISTI
ELEKTRON NEMA^KI FILOZOF, FRIDRIH (1778-1841)
POZNATA ENCIKLOPEDIJA 3. I 18. SLOVO AZBUKE
30. I 21. SLOVO AZBUKE
UZIMATI HRANU
POKRET, KRETWA [ARM, DRA@ (MN.)
HRSKAVI^AVE RIBE KOJI JE BLEDOSME\E BOJE
ENGLESKI GLUMAC, OLIVER
AUSTRIJA
OVOG DANA NEOBU^EN SUMPOR ENERGIJA
DIVQE PATKE
SVIRA^ NA ORGUQAMA, ORGUQA[ URANIJUM
LITVANIJA NEPER PRISTALICE JEDINSTVA (LAT.)
DOWI DEO RUKAVA KO[UQE
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA 2 UREZIVAWE
LUKSEMBURG ZVER IZ PORODICE MA^AKA
LEVA RUKA, LEVICA GRADI] U [VAJCARSKOJ, KOD DAVOSA
ZBIRNI BROJ PREMA [EST
EVENTUALNO (SKR.)
PREDGRA\E PARIZA
PROST BROJ
VRSTA VAGE FOLK PEVA^, NE[O
KULON
DEO LICA FABRIKA CINKA
DEMON OSVETE U GR^KIM TRAGEDIJAMA
27. I 2. SLOVO AZBUKE TIPKA, DIRKA U@IVATI GLEDAJU]I NEKOG SPOQNI IZGLED
17. I 24. SLOVO AZBUKE
FOLK PEVA^ ERA OJDANI] NISKA NEPROHODNA [UMA
POTVRDNA RE^ ONI KOJI NE[TO POSEDUJU
AKADEMDESNA SKI ODBOJKA[KI PRITOKA KLUB (SKR.) LIMA SKUP ZNAWA U NEKOJ OBLASTI ENERGIJA
SRPSKI TV NOVINAR SA SLIKE OLIMPIJSKE IGRE
EVO, ENO DRVENI DUVA^KI MUZI^KI INSTRUMENT IRENA KRA]E
U KOSOM PRAVCU, UKOSO
ENGLESKI PISAC, XON
PO^ETAK TRKE (MN.) LESOTO
Sr Gl pski as
VLADAR VRSTA ARKADIJE INSEKTA, (GR^. MIT.) ZOQA
DEO PRIBORA ZA JELO KARIJERIST (FR.)
SRPSKA GLUMICA
1 2 3 4 5 6 7
U@ITAK (ITAL.)
PRAVAC PLOVIDBE KOJE IZRA@AVA QUBOMORU
SLOVENA^KA GLUMICA (1907-1979.)
ALEKSANDRA ODMILA
OSE]AWE I SMISAO ZA LEPO
LIK SA [EST UGLOVA AMERI^KI FILOZOF, XORX
ULAZAK U LETU, ULETAWE
ITALIJANSKA TELEVIZIJA
OBIM
GLASNO SPAVATI, HRKATI LI^NA ZAMENICA MESTO KOD MOSTARA UZVIK BOLA
SMENA, ODMENA (LAT.)
KALCIJUM NEPER KULU^ARI (TUR.)
STANOVNIK AONIJE
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
BUKETI] CVE]A
SRPSKA GLUMICA DANICA (1928-2009)
Skandinavka 2: VODORAVNO L, ULET, [ESTOUGAO, SAVA SEVER, KURS, EVA RAS, VIQU[KA, C, KANTAR, USTA, ALASTOR, CB, DA, WU, PARITI O^I, NAUKA, ETO, JOVAN MEMEDOVI], OBOA, ISKOSA, RKATI, IVLIN, STARTOVI, CIM, RAI, ALTERNACIJA, CA, ACKA, SARAORI, AONAC Ukr{tenica: VODORAVNO ALTAJ, AVALIST, LEA, IZUMRLO, AR, POVRATNE KARTE, OT, RASVETA, IEM, SIV, SUAREZ, SLO, PRIVETRINA, AIL, KIA SORENTO
UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Planina u Aziji -Potpisnik na menici, 2. Srpska tv-voditeqka Ki{ - Zatrto, i{~eznuto - Simbol argona, 3. Vozna ili autobuska karta za odlazak i povratak (mn.), 4. Osnovna tarifa (skr.) Osvetqewe - Industrija elektri~nih ma{ina (skr.), 5. Pepeqast - Urugvajski fudbaler, Luis - Oznaka za Sloveniju, 6. Mesto izlo`eno vetru - Ostrvo u Prespanskom jezeru, 7. Povi{en ton „e“ (muz.) - Model automobila marke Kia. USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac Pa}ino - Vrsta ko`ne bolesti, osip, 2. Vrsta insekta (mn.), 3. Osnovni pojam u kineskoj religiji - Ostrvo u Jadranskom moru, 4. Oznaka za amper - Auto-oznaka za Vrawe - Oznaka za volumen, 5. ^e{ki pisac, Alojz, 6. Zatrpati ne~im sipkim, 7. Avet, sablast, 8. Princeza iz opere „Aida“, 9. Vaqak na koji se namotava pre|a, 10. Utvr|en dvorac ({pan.), 11. Reka u ^ileu - Oznaka za energiju, 12. Sastavni veznik - Grad u Boki Kotorskoj, 13. Pratilac neke planete (lat.), 14. Treperewe (muz.).
ZANIMQIVOSTI Duboko u ju`noameri~koj xungli, jedna ogromna zmija nekada je tiho uhodila svoj plen. Nakon {to bi mu se dovoqno pribli`ila, muwevito bi ga udarila i jednim brzim pokretom mu slomila vrat. Ako se to mo`e nazvati sre}om, plen nije ni znao {ta ga je sna{lo usred kakofonije praistorijske xungle - pre 60 miliona godina. Nijedna `ivotiwa nije imala {anse protiv najve}e zmije do sada otkrivene.
TITANOBOA MEWA NA[E RAZUMEVAWE PRAISTORIJSKOG PEJZA@A
PROTIV WE NIJEDNA @IVOTIWA NIJE IMALA [ANSE:
UPOZNAJTE TITANOBOU, NAJVE]U ZMIJU NA SVETU
Titanoboa (Titanoboa cerrejonensis) je `ivela u tropskim xunglama Ju`ne Amerike, otprilike pet miliona godina nakon izumirawa dinosaurusa. Smrt xinovskih gmizavaca ostavila je prazninu na vrhu lanca ishrane, pa je titanoboa rado usko~ila. Ova praistorijska vrsta mogla je da naraste vi{e od 15 metara u du`inu, a te`ila je tonu. Na najdebqem mestu tela, titanoboa je bila {iroka oko jednog metra. Titanoboa se savr{eno uklapala u vla`nu xunglu: wena sme|a ko`a savr{eno se stapala sa okolinom, dok se {uwala kroz mutne vode. Neki nau~nici smatraju da je ubijala tako {to je stezala i gu{ila svoj plen, dok drugi tvrde da se, iako je izgledala kao kraqevska boa (zbog te sli~nosti je i dobila ime), pona{ala kao anakonda, odnosno da je vrebala u pli}aku i svojoj `rtvi zadavala smrtonosni udarac. Ali nau~nici se sla`u oko onoga {ta bi usledilo: velika zmija svoj plen je gutala ceo.
OTKRIVAWE ^UDOVI[NE ZMIJE PRAISTORIJSKE JU@NE AMERIKE
Neobi~no jeste, ali titanoboa je nedavno otkri}e. Pri~a o wenom ponovnom pojavqivawu po~ela je 2002. godine kada je jedan student otkrio fosilizovani list prilikom posete ogromnom rudniku ugqa u Cerrejón u Kolumbiji. Otkri}e je bilo intrigantno jer je sugerisalo da je podru~je
^etvrtak 2020. 29 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
Da bi pokazali koliko je titanoboa mogla da naraste, nau~nici Smitsonijana su 2012. godine postavili izlo`bu na stanici Grand Central u Wujorku. Maketa je bila u obliku ogromne zmije koja guta ne{to sli~no dana{wem krokodilu
Upoznajte titanobou, najve}u zmiju ikada otkrivenu Wena dominacija navela je neke da se zapitaju - {ta bi se dogodilo da titanoboa nije izumrla? rudnika nekada davno bilo xungla. Daqa istra`ivawa su otkrila da je fosil pripadao eri paleocena. Tokom iskopavawa su otkriveni izuzetni primerci: xinovskih korwa~a i krokodila, kao i neke od prvih banana, avokada i pasuqa. Tako|e je otkriven i jedan masivni pr{qen - pr{qen koji je bio prevelik da bi pripadali bilo kojoj do tada poznatoj zmiji. Bilo je to neverovatno otkri}e, a istra`iva~i su odmah po~eli da ~e{qaju rudnik u kako bi prona{li jo{ delova titana. Wihova prva teorija je bila da se ogromna zmija kojoj je pripadao pr{qen, zatekla na kli-
zi{tu koje ju je zatim zatrpalo. Nekoliko miliona godina kasnije, kost je postala deo bogatih poqa ugqa.
LOV NA LOBAWU
Jednom, onom najzna~ajnijem otki}u, potajno su se nadali, ali je ono bilo najmawe verovatno. Jo{ pr{qenova su mogli da prona|u, ali im je bila potrebna lobawa. Samo je lobawa mogla da poka`e za {ta je ogromna zmija zaista bila sposobna - a fosilizovane lobawe zmija jako je te{ko prona}i. Problem le`i u tome {to su zmijske ~equsti mo}ne zahvaquju}i mi{i}ima, a ne kostima. Lobawa im je zapravo izuzetno
krhka i obi~no se raspadne pre nego {to se sediment nakupi preko we. Ali desilo se ne{to potpuno neverovatno! Tokom narednih nekoliko godina, tim je otkrio ostatke 28 ogromnih zmija i - ne jedan - nego tri fragmenta lobawe. To im je omogu}ilo da naprave repliku ove zastra{uju}e zmije. Me|u ogromnim stvorewima drevne pra{ume, titanoboa je bila kraqica. Pored svoje veli~ine bila je i vrhunski grabqivac. Wena dominacija navela je neke da se zapitaju – {ta bi se dogodilo da titanoboa nije izumrla?
"DA BOG DA":
U slovenskoj mitologiji on je bog Sunca i daje `ivot na Zemqi Sun~evu toplotu i ki{u su stari Sloveni izdvajali kao elemente od kojih zavisi qudski `ivot. Oni daju `ivot Zemqi i svemu {to na woj `ivi. Tako su stari Sloveni iz velikog po{tovawa prema tim pojavama verovali u kult Sunca i ki{e od kojih je u potpunosti zavisio wihov opstanak. Srbi su najve}e po{tovawe iskazvali upravo prema bo`anstvu koje je dalo `ivot svemu {to na Zemqi `ivi. To je bio Da`bog, prema brojnim izvorima vrhovni bog kod Srba. Da`bog (Dabog, Dajbog, Da`dbog, Daba) je bog Sunca, ki{e i ogwa. To je bo`anstvo koje daje. U sastavu jedne od verzija imena - Dajbog - stoji re~ "daj" i "bog", {to se tuma~i kao "bog koji daje". To davawe se odnosi na Sunce i sun~evu svetlost, a Da`bog, kao bog Sunca, smatrao
se davaocem `ivota na Zemqi. U sredwovekovnim spisima o Slovenima bog Sunca Da`bog se ~esto pomiwe. Rimski, gr~ki i ruski hroni~ari koji su pisali o staroslovenskoj veri su nagla{avali zna~aj ovog boga. Da`bog je predstavqao i za{titnika ku}nog ogwa i vatre, pa se smatrao i bogom za{titnikom porodice i doma. Ali po{to ogaw tako|e mo`e da se tuma~i i kao vatra koja se okre}e protiv ~oveka i koja mo`e da ga po{aqe u podzemni svet ili mu uni{titi imovinu. Blagonaklonost ogwa bila je kqu~na u pre`ivqavawu starih Slovena, pa su se mnogi obredi povezivali sa ogwem a samim tim i sa Da`bogom. Re~ "da`d" na mnogim slovenskim jezicima (slova~kom, ~e{kom, ruskom, poqskom…) zna~i ki{a, pa se Da`bog
smatrao i bogom ki{e od koje je zavisila `etva. Vuk Karaxi} je tako|e upotrebio termin "da`div" {to zna~i ki{ovit. Stari Sloveni su se smatrali potomcima bogova, verovali su da su Da`bogovi unuci. Da je Da`bog smatran rodona~elnikom Slovena govori se u ruskom epu "Slovo o Igorovom pohodu": Tad za doba Oqega Zloslavi}a, sejala se i bujala kavga svuda, ginu blago Da`bogovih potomaka, u bunama kne`evskim vek se qudski poskra}iva. Da`bog ili Dabog se smatrao vrhovnim bogom kod Srba. U folkloru Da`bog se javqa i kao hromi Daba, koji je prestavqen gotovo uvek kao demon zla, {to povezuje ovog Boga sa svetom mrtvih, odnosno podzemqem. Daboga su Srbi prikazivali kao hro-
Da bi pokazali koliko je titanoboa mogla da naraste, nau~nici Smitsonijana su 2012. godine postavili izlo`bu na stanici Grand Central u Wujorku. Maketa je bila u obliku ogromne zmije koja guta ne{to sli~no dana{wem krokodilu. Reklamna kampawa je privukla pa`wu qudi, a bila je deo marketinga pred specijalnu emisiju na Smithsonian Channel-u o ovom spektakularnom i retkom otkri}u. Posebno je bila interesantna jer je bilo uo~qivo kolika su bila praistorijska stvorewa u pore|ewu sa dana{wim `ivotiwama. Zadivquju}e dimenzije titanoboe bile su rezultat tople klime u kojoj je `ivela. Fosili biqaka sugeri{u da je temperatura u xungli bila, u proseku, 90 stepeni F, a mo`da i toplija. Ektoterme se za dobijawe energiju oslawaju na spoqne izvore toplote. Ako je napoqu hladno, spore su. Kada je toplo mogu da rade punim potencijalom. Kada je stalno toplo, metabolizam hladnokrvnih stvorewa radi maksimalnom efikasno{}u - omogu}avaju}i im da posvete tu dodatnu energiju rastu. Iako nau~nici jo{ uvek raspravqaju o ovoj teoriji (ako je to istina, pitaju pojedini nau~nici, za{to onda dana{wi gu{teri koji `ive u toplim xunglama - nisu znatno ve}i?), ne mo`e se pore}i da je titanoboa bila ogromna. Najve}a zmija u istoriji jednostavno nema premca me|u modernim zmijama. Do otkri}a titanoboe, najve}i fosil zmije ikada prona|en bio je duga~ak 10 metara. To je bio Gigantophis, zmija koja je `ivela pre 20 miliona godina u Africi. Najve}a vrsta zmija danas je gigantska anakonda koja mo`e da naraste 4,5 metara u du`inu - {to je mawe od tre}ine du`ine prose~ne titanoboe. Ovi savremeni divovi, iako zastra{uju}i, samo su bleda senka u pore|ewu sa svojim davno umrlim precima. S. G.
U nekim spisima Sloveni su nazivani wegovim unucima
mog starca, obu~enog u medve|u ko`u, a dru{tvo bi mu pravio vuk ili crni pas, a u pojedinim verzijama je predstavqen kako ja{e belog kowa. Etnolog Veselin ^ajkanovi} je Da`boga uvrstio kao vrhovnog boga kod Srba. Da`bogov uticaj na prostorima Srbije i okolnih zemaqa se zadr`ao veoma dugo. Me|u narodima sa ovih prostora se i danas veoma ~esto ~uje re~ "dabogda" ili kao "da Bog da", {to poti~e od imena boga Da`boga, odnosno Daboga. S. G.
30
10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 9.
SPORT
Nole ide u Australiju! Srpski teniser Novak \okovi} }e se, prema svemu sude}i, naredne sezone takmi~iti na ATP kupu i Australijan openu, objavili su organizatori reprezentativnog takmi~ewa. ATP kup, reprezentativno takmi~ewe koje se igra neposredno pred Australijan open, objavilo je spisak potvr|enih u~esnika, a me|u wima je \okovi}. Najboqi teniser planete i daqe zvani~no nije otkrio da li }e putovati u Australiju, nakon {to su tamo{we vlasti za igrawe na turnirima uveli obaveznu vakcinaciju. „Prvi nosilac Srbija, predvo|ena najboqim igra~em sveta Novakom \okovi}em, }e biti u Grupi A, u kojoj se nalaze jo{ i Norve{ka, ^ile i [panija“, navedeno je u zvani~nom saop{tewu ATP-a. Iako se zvani~na potvrda iz Novakovog tima i daqe ~eka, objava Asocijacije jasno govori o wegovoj odluci, s obzirom u~esnike ATP kupa odre|uje renking najboqeg prijavqenog igra~a, pa Srbija ne bi mogla da se takmi~i
NA
Ek tr Te 1
OTKRIVENO KAKO \OKOVI] ULAZI U AUSTRALIJU:
Za Sidnej i Melburn ne va`e ista pravila Novak \okovi} }e igrati u Sidneju, tu dileme definitivno nema, a i u Melburnu, iako provejavaju sumwe onih koji ne bi voleli da vide Srbina na prvom gren slemu sezone. Najboqi dolazi u Australiju, a kako mediji kre}u sa naga|awima. Novak }uti kao zaliven, ali radi posao. Pripremio je teren za Sidnej i ATP kup od 1. do 9. januara koji }e se kasnije nastaviti u Melburnu na prvom gren slemu sezone. "Herald San" se pita na koji na~in }e \okovi} u}i u Australiju. Navodno, on bi teoretski mogao da ode u Sidnej nevakcinisan po{to u gradu u kojem se igra ATP kup, ne va`e ista pravila kao u Melburnu. Kako prenose Australijanci, \okovi} ukoliko nije vakcinisan, mogao bi da u|e u saveznu dr`avu Novi Ju`ni Vels, u kojoj se Sidnej nalazi, uz pomo} posebnog izuze}a. U tom slu~aju morao bi da provede 14 dana u karantinu. Navodi se i da bi Novak onda morao da stigne u Sidnej do 16. decembra ne bi li obavio obavezan karantin. S druge strane, u Viktoriji se nalazi i Melburn, grad organizator Australijan opena, ali ta dr`ava je odbila pomenutu opciju, pa je za u~e{}e na prvom grend slemu obavezna vakcina. Australijanci pi{u o novim peripetijima za koje Novak ima re{ewe ~im je najavio dolazak u Sidnej, za koji dan o~ekujemo i zvani~nu potvrdu za Melburn... da nema \okovi}a. Najve}u dokaz tome da }e No-
vak u~estvovati na Ozi openu i ATP kupu je to {to je rok za prija-
vu bio u no}i izme|u ponedeqka i utorka po srpskom vremenu. Ipak, iako deluje da su {anse za tako ne{to male, mogu}e je da srpski teniser u narednom periodu odustane od odlaska. Ukoliko do veleobrta ne do|e, 34-godi{wi teniser }e u~estvovati i na Australijan openu, gde }e poku{ati da do|e do rekordnog 21. Grend slem trofeja u karijeri, ukupno desetog u Melburnu, gde je ve} boqi nego iko ikada. Direktor ATP kupa Tom Larner je izjavio da o~ekuje da se svi u~esnici ATP kupa pojave i na Australijan openu.
T ko 7 tren bro Ovim je, tako|e, potencijalnotego stavqena ta~ka na pitawe o tomeden da li je \okovi} vakcinisan iligr~k ne, ali istovremeno i daqe po- D stoji mogu}nost da su australijskePod vlasti dopustile i nevakcinisa-Nik nima da u~estvuju na turnirima uz12 d strogi karantin koji }e morati da T tuac pro|u po dolasku. O~ekuje se da se najboqi srp-burn ski sportista svih vremena uskoro oglasi, kako je i najavio po zavr{etku Dejvis kupa. ATP kup je na programu od 1. do 9. januara, a titulu brani reprezentacija Rusije, koja je osvojila i nedavno zavr{eni Dejvis kup. N. R.
Preminuo Mom~ilo Moca Vukoti}, Ni{ta od selidbe u Seriju A, legenda Partizana i srpskog fudbala Dejan Stankovi} ostaje u Zvezdi do kraja sezone! Nebesko carstvo je bogatije za jo{ jednog velikog fudbalskog asa. Legendarni fudbaler Partizana, jedan od najve}ih u istoriji kluba iz Humske, Mom~ilo Vukoti}, preminuo je u Beogradu u 72. godini posle duge i te{ke bolesti. ^ovek koji je dugo bio vlasnik rekorda po broju odigranih utakmica za crno-bele osta}e upam}en kao neponovqivi majstor sa loptom, a ujedno i kao tih, prijatan i nenametqiv ~ovek koji je uvek bio po{tovan i od strane protivni~kih navija~a. Mom~ilo Vukoti} je ro|en 2. juna 1950. u Beogradu, a u Partizanu je proveo celu igra~ku karijeru dugu 16 godina, sa izuzetkom jedne sezone (1978/1979) kada je igrao za francuski Bordo. Od malih nogu je znao samo za Partizan i `eleo da se ostvari u tom klubu {to je slikovito objasnio jednom prilikom.
- Igrao sam za svoju osnovnu {kolu. Zvezda je organizovala juniorski turnir i on im je slu`io za selekciju, treneri crveno-belih su posmatrali decu i birali ih za svoju fudbalsku akademiju. Posle utakmice mi je pri{ao trener Zvezde i rekao mi da su zadovoqni kako sam igrao i da
bi voleli da do|em. Rekao sam mu da ve} treniram u Partizanu i da sam partizanovac i da je to neostvarqivo. Da se pohvalim kod oca, to sam mu preneo, ali mi je otac rekao:"Ako namerava{ da ide{ u Zvezdu, ku}i se ne vra}aj" - podsetio se Moca. U najdra`em dresu Vukoti} je odigrao 791 utakmicu i postigao 339 golova. Wegov rekord po broju igara za Partizan nedavno je prestigao Sa{a Ili} (861), a kada je golgeterski u~inak u pitawu, i daqe se nalazi na ~etvrtom mestu iza Stjepana Bobeka (425), Marka Valoka (411) i Mustafe Hasanagi}a (355). Wegovu veli~inu dobro opisuje anegdota sa jednog reprezentativnog okupqawa (od 14 koliko je upisao) kada je Vladislav - Bleki Bogi}evi} u{ao u svla~ionicu i rekao: - Zdravo Xajo doktore, zdravo Moco majstore i ostali trka~i...
Tuga: Preminuo Stevan Jelovac, ko{arka{ki reprezentativac Srbije Srpski sport je do`iveo te`ak udarac, preminuo je 32-godi{wi povremeni reprezentativac Srbije u ko{arci, Stevan Jelovac. Jelovac je 14. novembra hitno prevezen u bolnicu kada mu je je pozlilo na treningu. Ispostavilo se da je krilni centar imao mo`dani udar, a kako je posle prve intervencije medicinskih stru~waka saop{tio wegov klub, stawe je bilo i daqe kriti~no, "ali stabilno". Na po~etku ove sedmice, zbog ozbiqnosti situacije, Stevan Jelovac je na inicijativu porodice preba~en u Srbiju, kako bi ovda{wi lekari probali da u~ine vi{e nego {to su to mogli gr~ki.
Na`alost, spasa za na{eg ko{arka{a nije bilo. Jelovac je u AEK stigao letos, nakon sezone provedene u Japanu. U karijeri je nastupao i za Megu, Crvenu zvezdu, Antaliju, Kazertu, Ritas, Saragosu, Ni`wi, Bam-
berg, Gazijantep. Nije izabran na draftu 2011. godine. U sezoni 2013/2014. igrao je Evroligu u dresu Lijetuvos Ritasa, a potom je tri godine nastupao u {panskoj Saragosi. Po op{tem mi{qewu najboqu sezonu u karijeri imao je u sezoni 2017/2018. kada je nosio dres Ni`weg Novgoroda, a najboqu partiju u karijeri zabele`io je protiv Kaleva ubacio je 49 poena, uz 15 skokova i tako oborio rekord VTB lige, koji je sa 42 pogotka dr`ao Kit Lengford. Za reprezentaciju Srbije debitovao je sa 28 godina i imao vrlo zapa`enu rolu u kvalifikacijama za Mundobasket 2019. godine.
Hap{ewem predsednika Sampdorije Masima Ferara, stavqena je ta~ka na potencijalni odlazak Dejana Stankovi}a na klupu italijanskog kluba. Crvena zvezda ne}e morati da tra`i novog {efa stru~nog {taba, posle sedmica neizvesnosti ra{~i{}ena je situacija i u upravqa~kim kancelarijama {ampiona Srbije mogu da odahnu. Bio je Stankovi} blizu preuzimawa Sampdorije, ali kockice se nisu slo`ile. U svim razgovorima sa nesu|enim poslodavcem insistirao je da pre kona~ne odluke i povratka u Italiju zavr{i ovogodi{wi posao na Marakani. Mo`da bi ga u \enovi i sa~ekali, ali sada su nove okolnosti. Epilog je da svaka pri~a o Dejanovom odlasku sa klupe {ampiona Srbije pada u vodu. Pre oko mesec dana Feraro je hteo da dovede Stankovi}a, ali kona~an dogovor je prolongiran za decembar jer trener Crvene zvezde nije hteo da ostavi klub u jeku sezone. Upravi je rekao da postoji mogu}nost da ode, ali rukovodstvo nije tra`ilo druga re{ewa i nadalo se epilogu koji je i nastao. Sampdorija je u nedequ izgubila od Lacija, prethodno od Fiorentine i ponovo je pozicija trenera Roberta De Averse postala klimava. Italijanski mediji su u~vrstili stav da }e ga na klupi naslediti Stankovi}, uz rok da se to dogodi do petka. Nijednog trenutka nije dolazilo u pitawe da }e Dejan da vodi tim protiv Brage u odlu~uju}oj utakmici Lige Evrope. Vreme velikih dilema i odluka za Stankovi}a prekinuto je informacijama o hap{ewu prvog ~oveka Sampdorije. On je `elo da ga dovede u klub, a posle wegove ostavke postalo je bespredmetno i da se razmi{qa o prelasku nekada{weg asa Lacija i Intera na „Lui|i Ferari“ stadion. Stankovi} nastavqa posao barem do maja. Mnogo je posla i ambicija ispred wega. Osnovna je da odbrani titulu, a name}e se i prilika da se do|e i do najdaqeg dometa na evropskoj sceni od raspada SFRJ. U Bragi }e se igrati za direktan plasman u osminu finala Lige Evrope. Uveliko se u zvezda{kim krugovima pri~alo da }e me~eve sa Radnikom i TSC-om voditi Vladimir Petrovi} Pi`on. Ve} oko podneva vi{e nije bilo elemenata za takve pri~e i Crvena zvezda }e bez potresa pri}i zavr{nici jeseweg dela sezone. Sve klupske strukture, od uprave, preko stru~nog {taba od igra~kog kadra, mogu sada maksimalno da se fokusiraju na veliku utakmicu u Bragi. Bod mo`e da donese i prvo mesto u grupi, pobeda garantuje takav uspeh, ~ak se i uz poraz mo`e do {esnaestine finala Lige Evrope. Ispred Stankovi}a je prilika da pobedom u Bragi ostvari veliki trenerski uspeh, tako privu~e pa`wu i ve}ih klubova od Sampdorije.
SPORT
^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak10. 9. decembar 2021.
NACIONALNI [AMPIONAT AUSTRALIJE U RVAWU
Ekipa „Vukova“ trenera Jadranka Te{anovi}a osvojila 16 medaqa
Takmi~ewe je odr`ano 28. novembra u Pertu, a u~estvovalo je preko 70 rva~a od 6 do 18 godina starosti. Klub „Vukovi“ pod vo|stvom trenera Jadranka Te{anovi}a osvojio je 16 zlatnih, 4 srebrne i 2 bronzane medaqe. Sofi Stojanovi} je osvojila zlatnu medaqu u kategoriji 6 do 7 godina, 32 kg. Wen tata Stojan Stojanovi} je biv{i student trenera Jadranka Te{anovi}a koji je bio vice {ampion u rvawu gr~ko – rimskim stilom. Druga devoj~ica koja se osvojila zlatnu medaqu zove se Bojana Podini}, a nastupala je u kategoriji 26 kg, 6 do 7 godina starosti. Nikola Korxik osvojio je bronzanu medaqu u kategoriji 59 kg, uzrast 12 do 13 godina. Takmi~ewe je odr`ano u Pertu zbog trenutne epidemiolo{ke situacije iako je prvenstveno bilo predvi|eno da se isto odr`i u Melburnu. S. G.
Бојана Подинић
Екипа Вукова, освајачи 16 златних медаља
Софи Стојановић
Никола Корџик
Avganistanski bokserski tim ostao u Srbiji iz straha od talibanskog re`ima Kada je talibanski re`im preuzeo vlast u Avganistanu, sve se promenilo. Pod novim re`imom, novom vladom, bilo je te{ko do}i na Svetsko prvenstvo - rekao je generalni sekretar Bokserskog saveza Avganistana Vahidulah Hamedi Avganistanski bokseri, wihov trener i ~elnik Bokserskog saveza Avganistana ostali su u Srbiji po zavr{etku Svetskog prvenstva u Beogradu iz straha da bi mogli da se suo~e sa osvetom talibana po povratku ku}i. Svetsko prvenstvo odr`ano je od 24. oktobra do 6. novembra u Beogradu, a avganistanski bokseri trenirali su u tajnosti i pripremali se za taj turnir. - Kada je talibanski re`im preuzeo vlast u Avganistanu, sve se promenilo. Pod novim re`i-
mom, novom vladom, bilo je te{ko do}i na Svetsko prvenstvo - rekao je generalni sekretar Bokserskog saveza Avganistana Vahidulah Hamedi. Avganistanski tim je kontaktirao nekoliko stranih ambasada u vezi sa humanitarnim vizama i
azilom. Pojedine dr`ave Evropske unije su odbile wihov zahtev, ali grupa od 11 ~lanova ne odustaje. Desetine hiqada Avganistanaca, ukqu~uju}i sportiste, pobegle su iz zemqe u avgustu otkako su se SAD povukle i talibani
preuzeli vlast. Hamedi je rekao da talibani ne odobravaju boks zbog ~ega ~lanovi ekipe imaju male {anse da nastave svoje karijere u Avganistanu. - Kao {to znate, situacija u Avganistanu je vrlo te{ka, vrlo lo{a. Oni nam na po~etku nisu dozvolili da nastavimo treninge u salama. Svi su se pla{ili da odu negde da treniraju boks ili ne{to drugo - dodao je on. Hamedijev otac, prethodni generalni sekretar Bokserskog saveza Avganistana, ubijen je u napadu 2019. godine. Nakon {to je reprezentacija u maju u~estvovala na Azijskom bokserskom {ampionatu u Dubaiju, Hamedi je bio odlu~an da dovede svoje boksere u Srbiju na Svetsko prvenstvo. Tokom prethodne vladavine talibana od 1996. do 2001. godine, boks je bio zabrawen u Avganistanu. Ovoga puta vlast je poku{ala da izgleda tolerantni-
je, ali je Hamedi rekao da su bokseri i ~elnici Saveza dobijali pretwe i strahovali su za svoju bezbednost. - Boks je za wih 'haram', ne{to {to je u islamu nelegalno - rekao je. Bokserski tim je morao da krije planove za u~e{}e na turniru u Beogradu. Oni su prvo dobili vize da u|u u Iran, a zatim su u Teheranu tra`ili vizu za ulazak u Srbiju pre nego {to im je dozvoqeno da doputuju u Beograd. Wihove vize su od tada istekle, a Hamedi je rekao da su ih prijateqi i porodice upozorili da se ne vra}aju u Avganistan. On je rekao da se nada da }e cela ekspedicija uskoro dobiti vize, po{to niko ne `eli nelegalno da prelazi granicu. Hiqade migranata dolaze u Srbiju kako bi se domogli zapadnih evropskih zemaqa gde mogu lak{e da se zaposle i zara|uju za `ivot. S. G.
THURSDAY ^ETVRTAK 9. 12. 2021.
Kup „Frenk Mi~el“ odr`an u Adelejdu Kup „Frenk Mi~el“ u organizaciji fudbalskog kluba „White City FC Beograd“ odr`an je u subotu, 4. decembra 2021. godine. Na takmi~ewu je u~estvovalo 12 ekipa, a finale je odigrano izme|u ekipa „Pathetico Madrid“ i „Nice to michu“. Pobedila je ekipa Patetiko Madrid rezultatom 5:1. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Kosta Petrovi}.
Играч турнира Коста Петровић добија трофеј од Душана Софронића
U^ESNICI TURNIRA:
FK Borovnica Draca’s team Nino’s team Nice to michu Luckbox FC Masa je mama R+S Orthodox Bros MA Hawks Byzantium Pathetico Madrid FC Serbia
Победнички тим Патетико Мадрид са пехаром
Foto: Toplica Mileti}
Заједничка фотографија финалиста
Победничка екипа, Патетико Мадрид
Лука Јовановић у акцији - Adelaide United Youth team
Izgubili u finalu - екипа Nice to michu