Srpski glas 9. februar

Putopis

I ove godine u dobrom raspolo`ewu!

Na radost svih vezanih za Srpski socijalni servis, u jednom od najve}ih parkova grada obele`en je dr`avni praznik

PRVA LIGA NOVOG JU@NOG VELSA

Strana 16

Beli orlovi uspe{ni na startu nove sezone

UZBUDQIVO PUTOVAWE PO ANDIMA: Planina sedam boja, na 500 metara

nadmorske visine

Strana 19

TRADICIONALNA I TELESNA

MUZIKA ALISE IZ VONDERBENDA

SA VRHOVA FRU[KE GORE NA

HUNGARIAN SOCIAL CLUB

Strana 31

VOJVO\ANSKO VE^E

Pro{le subote odr`ana je veoma uspe{na zabava na{ih doseqenika iz Vojvodine i ostalih krajeva biv{e Jugoslavije u Ma|arskom klubu na Smitfild Roudu u Sidneju

BALKAN BITS RADIO PROGRAMU

U ~udesnom svetu muzike, pokreta, i radionice Ana Vrba{ki i Marko Diwa{ki koriste telo kao instrument kreiraju}i telesnu muziku

Strana 18

Novi feqton

Strana 15

RUSI DOLAZE

Rusi su u dva navrata ”osvajali” Srbiju. U vreme Velikog rata kod nas je izbegla carska elita, koja je gradila Beograd. U vreme Ukrajinskog rata emigrirala je poslovna elita, koja kupuje stanove. Srbija ih je srda~no do~ekala

Strana

PROSLAVA SVETOG SAVE U PAROHIJI SVETOG NIKOLE U XILONGU

kako mali Novak pru`a svoje ru~ice prema slavskom kola~u. Posle besede nadle`nog paroha i podele nafore pre{lo se u salu na slavski ru~ak i na program koji su pripremila na{a deca i na{a nova u~iteqica Svetlana.

U parohiji Sv. Nikole u Xilongu, po ustaqenoj tradici proslavqena je {kolska slava Sveti Sava. Nije Sv. Sava samo {kolska slava ve} slava svakog pravoslavnog Srbina. Po ustaqenoj tradici u na{oj maloj ali dobroj parohiji, svake godine sve~ano se proslavqa {kolska slava Sv. Sava. Tako je bilo i u nedequ, 4. februara. Nedeqa u kojoj smo proslavili Sv. Savu u na{oj parohiji osta}e upam}ena po dobroj poseti blago~estivih parohijana i na dobroj organizaciji proslave, odzivu dece i pripremi Svetosavske proslave.

Po zavr{etku Sv. Liturgije nadle`ni paroh je blagoslovio i osvetio slavsko znamewe. Posle lomqewa slavskog kola~a potra`ili smo i doma}ina slave za idu}u slavu. Doma}ica ovogodi{we slave mlada u~enica Sofija Pala~kovi} predala je deo kola~a doma}inu za idu}u godinu malom Novaku Peura~i, budu}em |aku ove {kole. Divno je bilo videti

Deca iz na{e folklorne grupe [umadija sa koreografom Ivanom Nestorovi} tako|e su izvela svoj program povodom {kolske slave. Vredne majke iz na{e parohije zajedno sa crkvenim odborom pripremile su ru~ak koji je,kao i uvek, bio izuzetno ukusan. Mlade majke su, na ~elu sa koreografom Ivanom Peri{i}, poslu`ile sve goste na slavskom ru~ku. Zaista je bilo milina gledati te mlade Srpkiwe kako vredno sa osmehom poslu`uju goste na slavi.

Tako|e, bilo je milina slu{ati na{u decu kako pjevaju himnu Sv.Savi, i kako lepo recituju poverene im pjesmice zajedno sa svojom u~iteqicom Svetlanom. Sva deca koja su uzela u~e{}a u svetosavskoj proslavi ro|ena su u Australiji.

Na{ predsednik, brat Dragan zahvalio se svima koji su pomogli oko pripreme slave i na dobrovoqnom prilogu za slavski ru~ak. Sve u svemu, bio je ovo dan koji }e dugo ostati u pam}ewu, kako po po{tovawu srpske slave daleko od otaxbine, tako i po izuzetno uspe{noj akademiji mali{ana na{e {kole.

Da `ivimo u srpskoj slozi, Sveti Savo ti pomozi! Otac Mom~ilo Vuk{a

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC;

Kontakt: Tel: (03) 9306 4100

Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija:

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

CENA USPEHACENA IZDAJE TEK SLEDI

„Briselski sporazum nam je omogu}io dekadu najve}eg ekonomskog razvoja Srbije"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, u skup{tinskoj raspravi o Kosovu i Metohiji)

ma {ta mi re~e?!

PREGOVARAJ TIHO I VODI

„Ako bi dr`ava Srbija sada objavila kompletan non-pejper, ako bi predsednik, Vlada to objavili, ako bi se to u Skup{tini ~italo, mi bismo prekr{ili ta diplomatska pravila i bili bismo u problemu i ugrozili bismo svoju poziciju i to ovi „majstori“ (iz opozicije) odli~no znaju"

(Dragan J. Vu~i}evi}, urednik „Informera“, na TV Pink)

SVE BAJDENOVE @ENE

„Vi{e od pola `ena u mojoj administraciji su `ene"

(Xozef Bajden, predsednik SAD)

IMAM PRAVO DA LA @ EM!

„Prijavio sam 150 kvadrata zato {to je to efektivan stambeni prostor, a ostatak predstavqaju terase, gara`e, podrum i tavan. [ta je ta~no sporno tu? Prijavio sam 399 kvadrata, a objavio 150, smatrao sam da je to stambeni prostor za koji me pitaju. Jesam li ja po~inio neko krivi~no delo? Gde pi{e da mora da se podudara?“

(Gradona~elnik Beograda Aleksandar [api})

VU^I]EVI]A SA SOBOM

Mediji: Vanredni izbori mogu}i ve} u septembru, Vu~i} razo~aran pona{awem socijalista

“Blic” pi{e da je u vrhu SNS nezvani~no saznao da bi vanredni izbori u Srbiji mogli da budu odr`ani ve} u septembru.

Predsednik SNS Aleksandar Vu~i} izjavio je na sastanku vrha stranke da je spreman da ide na izbore i pre|e u opoziciju, radije nego da “partijski i privatni interesi vode dr`avu”.

“Spreman sam da idem na izbore kao kandidat za premijera, ali ne}u popustiti pod ucenama – ni Zapada, ni SPS-a, ni la`nih desni~ara”, rekao je Vu~i}.

Nagove{taj potpune promene aktuelne politi~ke panorame u dr`avi nastao je tokom sumirawa nedavne sednice Narodne skup{tine posve}ene Kosovu i Metohiji, a predsednik dr`ave kazao je da je “SNS bio usamqen u odbrani dr`avnih interesa”.

On je rekao da je “veoma razo~aran pona{awem socijalista, koji su bili negde izme|u, `ele}i da se dodvore svima”, preneli su izvori iz SNS-a.

Vu~i} je tako|e rekao i da mu je “dosta i pokvarewaka koji bi da se bogate

na ra~un stranke, ~esto se pozivaju-

}i na wega prilikom svojih mutnih poslova, a kad god je trebalo da se bore za dr`avu i narod, prvi su okretali le|a”.

Predsednik Izvr{nog odbora Srpske napredne stranke Darko Gli{i}

„KOSOVSKI BOJ“ U SKUP[TINI: Posle dva dana sva|e, {ta je plan – nikom nije jasno

Nakon dvodnevnog zasedawa Skup{tine Srbije, usvojen je izve{taj Kancelarije za Kosovo i Metohiju o kojem se gotovo nije ni pri~alo. Diskusija o va`nom nacionalnom pitawu i evropskom predlogu za wegovo re{avawe pretvorila se u pozornicu za optu`be o tome ko je Kosovo izdao, a incident na ivici tu~e je ostao glavni utisak rasprave. Onima koji su o~ekivali odgovore o svojoj budu}nosti sve to je zali~ilo na rijaliti program. [ta }e Srbija raditi po pitawu Kosova - posle dva dana sva|e, nikome nije jasno. [ta raditi po pitawu Kosova? Uz ve{tu TV monta`u dvodnevna diskusija u parlamentu bi mogla izgledati konstruktivno.

poru~io je Socijalisti~koj partiji Srbije da je wegovoj stranci “dosta wihovih flertova sa opozicijom i sedewa na dve stolice”, kao i da su “napredwaci spremni da idu u opoziciju, ali ne}e da budu deo politi~kog me{etarewa”.

ISTRA@IVAWE ORGANIZACIJE „HENRI XEKSON SOSAJATI“ IZ LONDONA POKAZALO DA SRBI NE TRPE PRITISKE

Ameri u neverici - Srbi ho}e sve suprotno od onog {to Zapad ho}e

Ni po koju cenu anketirani su rekli da ne}e da Srbija uvede sankcije Rusiji, da u|e u NATO, ali ni da se odreknu tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom.

Protiv uvo|ewa sankcija Rusiji i uskla|ivawa sa EU po tom pitawu izjasnilo se 78,7 odsto gra|ana Srbije, dok je za 12,1 odsto, pokazalo je istra`ivawe organizacije „Henri Xekson sosajati“.

Kako se navodi u ovom istra`ivawu, uprkos pritiscima iz EU na Srbiju, gra|ani na{e zemqe, wih 53,3 odsto, `ele da ostanu neutralni u odnosu na sukob u Ukrajini. Da bi Srbija trebalo da podr`i Rusiju smatra 35,8 odsto ispitanika, za podr{ku Ukrajini izjasnilo se 4,4 odsto, a bez odgovora je 6,5 odsto.

Posebno za istra`iva~e je bilo interesantno {ta bi gra|ani Srbije uradili u slu~aju primene sistema „{tap/ {argarepa“ iz EU.

Tako je postavqeno pitawe da li uvesti sankcije Rusiji ako EU uradi ne{to od slede}eg:

1. Ako ubrza ulazak Srbije u EU: Protiv sankcija u tom slu~aju je 80,7 odsto, za 6,4, neodlu~no 14,7.

2. Ako Zapad obezbedi Srbiji zna~ajnu finansijsku pomo}: Protiv 78,5, za 9,5, neodlu~no 12

3. Ako Zapad prestane da pritiska Srbiju da prizna tzv. Kosovo: Protiv 74,3, za 13,6, neodlu~no 12,1 Nisu ponu|ene samo ove {argarepe, ve} slede i {tapovi, ali su i tu rezultati „zapawuju}i“.

1. Ako Zapad zapreti sankcijama Srbiji: Protiv sankcija Rusiji 69,9 odsto, za 17,4 odsto, neodlu~no 12,6

2. Ako EU zapreti vra}awem viza: Protiv 76,6, za sankcije 12,6, neodlu~no 10,8

3. Ako EU zapreti ukidawem fondo-

va: Protiv 76, za12,4, neodlu~no 11,7

4. Ako Zapad zapreti povla~ewem investicija: Protiv 72,7, za 15,1, neodlu~no 12,3

5. Ako Zapad zapreti sankcijama srpskim sportistima: Protiv 78, za 8,9, neodlu~no 13,2 odsto.

Pored toga, usledio je jo{ jedan neo~ekivan rezultat. Naime, ~ak 52,3 odsto ispitanika u Srbiji smatra da Rusija nije kriva za sukob u Ukrajini, 32,9 smatra da jeste, a 14,9 je neodlu~no. Sa druge strane, Ukrajinu za sukob krivi 66,3 odsto ispitanika u Srbiji, dok 13,9 odsto ka`e da nije kriva.

Najve}i „uspeh“, ipak, u ovom segmentu ostvarili su SAD i NATO, za koje 82,4, odnosno 84,8 odsto ispitanika u Srbiji ka`e da su krivi za sukob u Ukrajini. Istra`iva~i ove organizacije pitali su gra|ane Srbije i kako bi se izjasnili da sutra bude odr`an referendum za ulazak na{e zemqe u EU: definitivno protiv je 31,6 odsto, verovatno protiv 12,7, verovatno za ulazak 23 odsto, definitivno za ulazak 15,1, ne bi glasalo 7,1, dok ne zna 10,4 odsto.

Na potencijalnom referendumu za ulazak Srbije u NATO, ponovo „zapawuju}i“ rezultat: Definitivno protiv je 63,4 odsto, verovatno protiv 15,7 odsto, verovatno za ulazak u NATO 5,1, a definitivno za ulazak - 1,2 odsto. Kada je u pitawu oslawawe na velike zemqe u me|unarodnoj politici, 54,1 odsto ispitanika u Srbiji je da to bude Rusija, 22,6 EU, 1,2 SAD, 9,7 Kina, 0,6 Velika Britanija, 1,7 Francuska.

U istra`ivawu se zakqu~uje da bi restriktivne mere prema Srbiji mogle da naprave dva problema: Prvo, ne bi zna~ile sigurno da bi Srbija uvela sankcije Rusiji, ve} bi mo`da, umesto toga, mogla jo{ vi{e da se distancira od EU; Drugo, ~ak i da Srbija uvede sankcije, gra|ani Srbije bi se jo{ vi{e udaqili od Zapada.

ALTERNATIVNI PRISTUP - EU DA UPLATI GRA\ANIMA NOVAC

Ova organizacija zato predla`e „alternativni“ pristup: direktne nov~ane pomo}i gra|anima Srbije zbog pove}anih ra~una za energente, na wihove li~ne bankarske ra~une, kao i promena tona zapadnih zvani~nika u odnosu prema Srbiji, pozivaju}i ih da se ugledaju na ruskog predsednika Vladimira Putina i wegovu posetu Hramu Svetog Save tokom boravka u Beogradu.

Ina~e, ova organizacija, ~ije je sedi{te u Londonu, kao jedan od glavnih ciqeva na svom sajtu navodi promovisawe „liberalne demokratije koja treba da bude primer celom svetu“ i „podr{ka sna`noj vojsci Velike Britanije, SAD, EU i drugih demokratskih sila“.

„I to je ta na{a ve~na dilema. Prikloniti se onome ko je ja~i ili se uvek po svaku cenu suprotstavqati“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Razli~ita su mi{qewa poslanika o tome {ta bi Srbima sa Kosova donelo prihvatawe.

„Da }ete vi biti ostavqeni u nezavisnom Kosovu, da }ete vi postati dijaspora. Da }ete vi biti ugro`eni i va{a bezbednost je ugro`ena, da }e biti jo{ vi{e ugro`ena potpisivawem ovog sporazuma“, ka`e lider Dveri Bo{ko Obradovi}.

Ili neprihvatawe predloga Evropske unije.

„Da o bezbednosti Srba razgovaramo sa NATO ~lanicom Kosovom, a da mi budemo sami i izolovani. I to su politi~ke posledice koje bi svi ose}ali i koje su realne. A sve ostalo su emocije na {ta gra|ani imaju pravo, a donosioci odluka taj luksuz nemaju“, poru~io je predsednik Pokreta slobodnih gra|ana Pavle Grbovi}.

Me|utim, kao {to je na po~etku izlagawa rekao predsednik, Kosovo je kroz istoriju bilo tema za politi~ko potkusurivawe.

„Za mene je Kosovo vi{e od toga“, rekao je Vu~i}.

A pretvorilo se u vi{e od potkusurivawa.

„Lopovi jedni koji ste opqa~kali Srbiju“, ka`e Vu~i}.

„Ja ovakve divqake nisam video, ovo je neverovatno, sram vas bilo {ta radite, sram vas bilo {ta radite. E to ste planirali sve vreme“, govorio je predsednik Srbije tokom incidenta u Skup{tini.

„Mene je sramota da `ivim u zemqi u kojoj o ovako velikoj temi se na ovakav na~in razgovara. E to je za mene potpuno porazno. Mene ne ~udi da stranci do|u i izdiktirajuti re{ewe, jer o~igledno mi sami nismo u stawu da napravimo jednu ponudu“, smatra psiholog @arko Kora}.

Za atmosferu u parlamentu su po wemu odgovorni pojedini poslanici opozicije, predsednik parlamenta i predsednik Republike. Iako retko, bilo je, ka`e i suvislih komentara malog broja poslanika ali i predsednika.

„[ta je cena nere{avawa tog problema. On je nekoliko puta to rekao. I to je u stvari su{tina cele pri~e, mora se doneti neka odluka“, ka`e Kora}.

A kako je dvodnevna sednica izgledala onima koji je nisu gledali sa skup{tinske galerije ve} iz Metohije?

„Ne odudara mnogo od rijaliti programa koji se svakodnevno gleda u Srbiji, a kome su direktno doprineli i vlast i opozicija. Qudi nisu mogli da ~uju kako da se poboq{aju wihova qudska prava koja su ovde ugro`ena. I nije bilo nekih konkretnih ideja, osim prepucavawa vlasti i opozicije ko je izdao srpske nacionalne interese“, navodi Darko Dimitrijevi} sa radio Gora`devca.

Mo`da o tome bude re~i na konsultacijama nekih parlamentarnih stranaka sa predsednikom iza zatvorenih vrata za koje su deklarativno voqu pokazali. S. G.

Srbija je dobila loto mi lionera, Beogra|anina koji je na upla}enih 990 dinara osvojio tri miliona evra, tako {to je pogodio dobitnu kombinaciju. Pored we, pogodio je jo{ sedam {estica {to mu je donelo jo{ 1, 6 miliona dinara, odnosno, ne{to vi{e od 10.000 evra.

Tragom ovog dobit ka Beogra|ana sa Banovog Brda, na dru{tvenim mre`a ma su se setili slu~aja Milan

P. (52) iz sela nadomak Ostru`nice, koji je pre nekoliko godina osvojio pola miliona evra, nadaju}i se da novope~eni loto milioner, ne}e krenuti wegovim stopama.

Naime, Milan zbog novca umalo nije izgubio porodicu, prijateqe i kom{ije. NOVAC URU[IO ODNOSE

Milan P. koji se ranije bavio prodajom poqoprivrednih ma{ina, o`ewen je, ima dvoje dece i unuke, ispri~ao je kako je otkrio da je on sre}ni dobitnik.

“Nisam ni{ta predosetio, ra~unao ili sawao brojeve, niti izmi{qao metode. Uvek sam voleo da kockam iz zabave, ali nikada nisam dobio toliku sumu. To je istovremeno trenutak sre}e i straha kada sam saznao za dobitak. Bio sam ponosan, znao sam da sa tim parama mogu da obezbedim decu i unuke. Ali, sve vreme mislim da }e mi neko re}i da je sve {ala, da nisam dobitnik. To se nije desilo. Kada sam video novac na svom ra~unu, to je neverovatan ose}aj. Jo{ neverovatnije jeste {to je sve do{lo tako s neba”, ka`e Milan.

Kada je saop{tio uku}anima, dogovorili su se da nikome ne govore za dobitak, dok se ne utvrdi kako }e se novac potro{iti. Ipak, kako ka`e, ta tajna nije dugo opstala.

“Te{ko je }utati o ne~emu takvom. Svi ~uju da je bio neki dobitak, pa pove`u. Jo{ ako skontaju da vas nigde nema tih dana, to je onda to. Svi smo odmah bili u nekom gr~u, imamo tajnu, ne sme{ ni sa kim ni radost da podeli{, a ne mo`e{ ni da }uti{, kada svi znaju. @ena je imala svoje ideje, sin je mislio da sve treba da se ulo`i u neki novi posao za koji mi nikada nismo ~uli i ni{ta ne znamo, snajka je mislila da sve treba da se ostavi unucima, op{ti haos. Qutili su se {to sam mislio da ja treba da odlu~im”, ka`e Milan P.

SVI SU HTELI DA SE OVAJDE

U po~etku su se, ka`e, svi ~lanovi porodice “stiskali”, ali brzo su po~eli da tro{e novac. Odjednom im je trebalo sve, ma{ine, odvojena ku}a, stan u Beogradu i jo{ automobila.

“Kada se saznalo ko je dobitnik, svi su po~eli da nas gledaju druga~ije. Video sam da se niko ne raduje, ve} te samo gledaju nekako druga~ije. Ako ih

~asti{ i kupi{ pivo, krenu da ti pri~aju svoju muku, ne bi li im pomogao vi{e. Neki su pitali za pomo}, neki su hteli da savetuju, ali svi su hteli da se ovajde. Prija ti kada se nepoznati qudi raspituju, kada te qudi gledaju, okre}u se za tobom, ali brzo shvati{ da to nije dobro”, rekao je Milan. Kako ka`e, on je hteo sve da nadoknadi, da “bude gospodin”, da mo`e da kupi sve {to `eli. To je najpre bio novi automobil, garderoba i nekretine.

“Kao da me neka sila gonila da se toga osloba|am, jer sam znao da je palo sa neba. Ulagao sam ja novac i u poslove sa nekim mesarama i poqoprivrednicima, ali tu je do{lo do lo{eg kalkulisawa. Stavqao sam ne{to u banku na {tedwu, ali su to deca sve pokupila. Ni{ta nisu htela da rade, samo da {efuju. Ja sam to video ali nisam smeo ni{ta da ka`em, odmah se posva|amo. @ena je znala da imam neku drugu sa strane, po~elo je da joj smeta {to i tu idu pare”, ka`e Milan P. Nije umeo da raspola`e tako velikim parama i znao je da }e mu razni “ro|aci i prijateqi” do}i glave. Kada ga pitaju kako je uspeo da pro}erda tolike pare, poku{ava da objasnim da “ne postoji bogatstvo koje ne mo`e da se potro{i”, ka`e on.

“Znam da me mnogi nisu voleli, da su mislili da sam kockar i neradnik. Hteo sam da im poka`em da nije tako, da `ivim dobro, da sam ne{to uspeo. Kupovao sam odela za koja nikada nisam ~uo, samo zato {to su skupa. Ali, sve to nije stra{no, treba ~ovek i to da do`ivi. Glavni problem je {to sam po~eo mnogo da se kockam i to je po~elo da uti~e na moju porodicu. Kao da sam hteo da zaboravim na odgovornost, jer {ta god uradim sa parama, neko }e da me krivi. Ja nisam neki biznismen, ekonomista, pa da znam {ta je najboqe”, ka`e Milan P. “KAKO DO[LO, TAKO I OTI[LO”

Kako ka`e, bilo je qudi kojima je pomogao, ali na “jednog kome pru`i pomo} dolazilo je wih petoro sa tu`nom pri~om”, pa se naqute ako ne dobiju to {to su tra`ili.

“Ima mnogo qudi koji misle da sam zaslu`io tu nesre}u, ali ja ni{ta lo{e nisam uradio, nisam nikome ukrao, po{teno sam dobio pare. Dao sam crkvi jedan deo para i od tada mi je lak{e. Sve je krenulo da se topi i nestaje velikom brzinom. Sve u svemu, novac nam je trajao dve godine. Sada nismo potpuno bankrotirali, ali nema novca kako je bilo. Mo`e da se ka`e da smo tamo gde smo bili na po~etku. Kako do{lo, tako i oti{lo. Kada smo se malo rasteretili, mislim da su nam odnosi u porodici popravili”, svedo~i Milan.

M. T.

 Na televiziji se pojavila nova doma}a humoristi~ka serija. Ve} posle prve epizode gledaoci pla~u.

 Molim novog loto milionera sa Banovog brda da mi se javi i podse}am ga da se po srpskim obi~ajima kumstvo ne odbija.

 Umalo da se narodni poslanici potuku. Na nesre}u, prevladao je razum.

 On je vajar na{e stvarnosti. Oblikuje javnost kako zamisli.

 Qudski odron blokirao nam je evropski put.

 Predsednik Hrvatske je rekao istinu o Kosovu. Bilo je to u afektu, pa mu ne uzimajte za zlo.

 U wihovoj povijesti ima mnogo na{e istorije.

 Opet su nekome u dvori{te bacili bombu ka{ikaru. To se u Srbiji zove opomena pred iskqu~ewe.

 Poznati plagijator objavio je novu kwigu. Mnogi }e se u woj prepoznati.

 Desni~ari su toliko slu|eni da ne znaju gde je levo.

 Oni koji igraju kako drugi sviraju prvi promene plo~u...

 Stavili ste om~u oko vrata. Ba{ vam lepo stoji!

 Danas je fabri~ka gre{ka svaka fabrika koja radi.

 Priznajem da sam na poternici. Ja ne be`im od toga.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„^ovek koji ~eka da mu pe~ena patka doleti u usta, mora}e da ~eka vrlo, vrlo dugo"

„Cvet nade cveta i u najdubqoj tamnici“

„Dobar sin ne govori o poqu svoga oca; dobra k}i ne govori o svom sanduku s mirazom“ Narodne poslovice

"Znate kada }e biti re{en va{ problem? Ako ne umrete –nikada" Du{ko Radovi}

"Sve neobi~no, sve kako ne treba. Ali nisam ja birao prilike, nisu ni prilike mene: susreli smo se, kao ptica i oluja" Me{a Selimovi}

MILAN JE SRPSKI LOTO MILIONER KOJEM JE DOBITAK UPROPASTIO @IVOT:

“Video sam da se niko ne raduje, ve} te samo gledaju nekako druga~ije”

Zar stvarno neko misli da mo`e da se rodi srpski vladar koji }e da izda Kosovo!

Zastra{uju}e priznawe ambasadora Hila: Srbi

{to pamte i 1999.

Ameri~ki ambasador u Beogradu Kristofer Hil u posledwem intervjuu iza{ao je iz domena politike, ~ak i iz nadmenog pona{awa velike sile, osionog umi{qaja da je kolonijalni upravnik, i u{ao u poqe ~iste i su{tinske nequdskosti. Wegovoj ekselenciji, gostu iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, iskreno nije jasno kako Srbi ne mogu da zaborave NATO agresiju 1999. godine.

Iskusni diplomata Hil iznosi pomalo zastra{uju}e priznawe da je bio razo~aran kad je do{ao u Beograd i kad je shvatio da je u glavama Srba razarawe wihove dr`ave 1999. godine jo{ sve`e.

Povodom se}awa Srba na 1999. i stalnih podse}awa na taj veliki zlo~in prema jednoj suverenoj zemqi, Hil za „Nedeqnik“ ka`e:

„To je kao kada pri~ate sa nekim prijateqem i on se stalno vra}a na neku sva|u koja se dogodila davno. Tako je u `ivotu dr`ava...“

Zna~i, za Hila je „sva|a prijateqa“ to {to je najmo}niji vojni savez na planeti, sastavqen tada od 19 dr`ava, 78 dana nemilosrdno i bez odluke Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija bombardovao tada{wu Saveznu republiku Jugoslaviju.

Za ameri~kog ambasadora je neshvatqivo da Srbi pamte „prijateqsku ~arku“ kada im je NATO sa bezbedne daqine ubio oko 2.500 civila, 89 dece, vi{e od hiqadu vojnika i policajaca.

Da li Hil zaista veruje da treba zaboraviti i krenuti daqe u zajedni~ku budu}nost, ako ti „prijateq“ jednog dana zapali ku}u, ubije dete na no{i, osakati porodicu, odse~e {qivu, otruje sviwe i koko{ke i odse~e glavu psu.

Da li se Amerika izvinila za agresiju bez presedana na kraju pro{log veka, da li su platili ratnu od{tetu, da li su nekad priznali da su pogre{ili {to su ubili Milicu Raki}, da li su i pomislili da taj zlo~in nisu smeli da izvr{e, pa da i Srbi bar pomisle na „pomirewe sa prijateqima“ ali ne i na zaborav.

Zar iko na Zapadu zaista misli da }e Srbija prihvatiti ovaj sme{ni, naivni, tupavi, {upqi, besmisleni francusko-nema~ki plan kojim se od Beograda zahteva da se odrekne Kosova i Metohije ali da se to tako ne zove?

Zar su velike evroatlanske sile toliko izgubile dodir sa realno{}u da misle da }e sa par stotina tenkova u ukrajinskom blatu pobediti veliku nuklearnu silu Rusiju i da }e usput dobiti od Srbije na poklon – nezavisno Kosovo?

Zar neko u Pentagonu, Berlinu, Briselu, Londonu iskreno misli da }e Srbi koji su na Kosovu ratovali od 1389. do 1999. predati obraz i srce svoje dr`avnosti i svog postojawa jer im prete povla~ewem investicija i uvo|ewem viza za alpsko skijawe i br~kawe na nekom evropskom moru?

Zar su u Zapadnim analiti~kim laboratorijama i centrima odlu~ivawa zaista toliko skrenuli s pame}u da poveruju da }e neke petorke, izaslanici i zamenici podvaliti Srbiji neki

Zar je neko toliko operisan od realnosti da o~ekuje da }e ba{ on politi~ki profitirati, dobiti glasove, iskoristiti {ansu, omirisati slast vlasti ukoliko

sulude sankcije Ruskoj federaciji i brani sopstvenu suverenost i neutralnost, sada predati na tacni 15 odsto dr`avne teritorije, duhovnu kolevku, svoje svetiwe i svoj narod?

Zar postoje te sitne du{e koje iskreno veruju da dolazi kona~no wihov dan kada }e se Rusija u Srbiji proglasiti za neprijateqa, Kosovo za suseda, a kada }e NATO agresija postati humanitarna intervencija?

Zar neki {to se smewuju ovih dana po jutarwim programima, specijalnim emisijama, na novinskim stupcima iskreno veruju da }e Srbija sve koji znaju da je Kosovo Srbija, na ~elu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, proglasiti za „neprijateqe“ i „Putinove agente“?

Mnogo je sli~nih pitawa kojima se izra`ava duboka neverica da postoji uop{te neko ko misli da }e Srbija izvr{iti samoubistvo.

bedni papir~i} kojim }e se dati dozvola da la`no Kosovo postane ~lanica Ujediwenih nacija?

Zar iskreno neki doma}i kompradorski politi~ar~i}i i analiti~ar~i}i misle da }e dr`ava Srbija posle vekova, decenija i godina borbe predati Visoke De~ane, Gra~anicu i Pe}ku Patrijar{iju - [olcu, Makronu i Eskrobaru po wihovim „genijalnim“ planovima“?

dr`ava kapitulira pred bezumnim i apsolutno neprihvatqivim ultimatumom?

Zar stvarno ima neko ko misli da je „kucnuo ~as“, do{ao trenutak, stigao minut do 12 da se Srbija odrekne sopstvene dr`ave, da zgazi postojawe i da kapitulira pred Zapadnim tigrom od papira koji je tokom sumanutog svetskog rata protiv Rusije, o~ito, potpuno izgubio razum?

Zar ima neko ko je zaista uveren da }e zemqa koja godinu dana jedina ne uvodi

Naravno, nije na Beogradu da sada ponovo otvoreno ka`e da je Zapadni car go, po{to su Srbi to ve} rekli celom svetu 1999. godine. Naravno, na Beogradu je da takti~ki, diplomatski i deklarativno ne be`i od pregovora, dijaloga, „iznala`ewa re{ewa“...

Naravno, Srbija nema razloga da povla~i grube i ishitrene poteze, da `uri, se~e preko kolena, bira strane, izbacuje iz kabineta i da grubo i nervozno zatvara vrata.

Ali, zar stvarno neko misli da mo`e da se rodi srpski vladar koji }e da izda Kosovo i Metohiju?

S. G.

mu ovo ne}e zaboraviti kao

ITAMAR BEN-GVIR

Majstor spektakla i provokacija

Dr`ava Izrael u blizu 75 godina postojawa nije imala tako ekstremnu vladu, a me|u ultraortodoksnim cionistima i nacionalisti~kim desni~arima izdvaja se Itamar Ben-Gvir, Magen David, Davidova zvezda ekstremizma.

Na mestu ministra unutra{we bezbednosti ovaj naseqenik Zapadne obale podr{kom jevrejskoj kolonizaciji sebe predstavqa kao oslobodioca Avramove Obe}ane zemqe od Palestinaca. Kriti~ari tvrde da je rasisti~ki judaizam lidera stranke Jevrejska mo} suprotan tradiciji, ali on odbija svaku pomisao na nezavisnu palestinsku dr`avu. Spreman na provokacije, samo dva dana po formirawu vlade oti{ao je na jerusalimski plato, na kome su tre}a najva`nija svetili{ta islama.

„Itamare, obra~unaj se s wima! Mi smo te izabrali, Itamare”, uzvikivali su qutiti Jevreji po{to je nedavno Palestinac ubio sedam osoba ispred jerusalimske sinagoge, na {ta je 47-godi{wi advokat i politi~ar uzvratio: „Uz bo`ju pomo}, nadam se da }e se to i dogoditi.”

Doga|a se. U vreme erupcije nasiqa kakva se godinama ne pamti, jevrejski supremacionista na Zapadnoj obali poja~ava snage reda koje svakodnevno hapse. ^esto i ubijaju: 35 od po~etka godine. Tra`i imunitet za izraelske

Srbija je retka zemqa u Evropi u kojoj |aci ne dobijaju uxbenike od dr`ave

Ameriku tu|a istorija ne zanima, ona je ne razume, bojim se da sve ovo {to se de{ava u Evropi, u Ukrajini, nema nikakve veze sa demokratijom i qudskim pravima, ve} sa ~istim interesom - ko mo`e da bogatim Evropqanima prodaje energente, ka`e Aleksandar Kav~i}.

Dobitnik Ninove nagrade za li~nost godine, vrednog priznawa inspirisanog dru{tvenim aktivizmom, dodaje da ne razume za{to se Amerika, zemqa u ~ijoj demokratiji i sam u`iva, na globalnom planu pona{a kao imperija, ne dozvoqava slobode koje imaju weni gra|ani;

Dr`ava Izrael u blizu 75 godina postojawa nije imala tako ekstremnu vladu, a me|u ultraortodoksnim cionistima i nacionalisti~kim desni~arima izdvaja se Itamar Ben-Gvir, Magen David, Davidova zvezda ekstremizma

vojnike od ~ije vatre ginu kako naoru`ani, tako i civili. Ovaj buldo`er krajwe desnice naredio je da se ru{e ku}e „terorista” i zabranio je palestinske zastave.

Ni{ta neobi~no za sledbenika radikalno antiarapskog ideologa, rabina Meira Kahane, koji je u Izraelu bio optu`en za terorizam. Ostao je privr`en militantoj taktici, kojom pravda nasilni odnos prema Palestincima, politi~koj i verskoj opoziciji, LGBT populaciji i drugima. Smatra da su organizacije za qudska prava opasnost po Izrael zato {to brane prava Palestinaca.

Ben-Gvir je ro|en 1976. u Jerusalimu, u porodici imigranata iz Iraka. Sa 16 godina se pridru`io ultranacionalisti~kom pokretu Kah, koji je u SAD bio na listi teroristi~kih organizacija. Zbog ~estih su|ewa i sukoba sa policijom, armija je zbog ekstremnih stavova 1994. odbila da ga regrutuje. Prvi put se wegovo ime u javnosti ra{~ulo godinu dana kasnije kada je ukrao znak sa „kadilaka” koji je bio slu`beno vozilo liberalnog premijera Jichaka Rabina. „Kao {to smo do{li do wegovih kola, do}i }emo i do wega.” Rabina je jevrejski ekstremista ubio tri nedeqe kasnije.

Bio je 2007. osu|en zbog podsticawa rasizma, a godinama je u dnevnoj sobi dr`ao sliku jevrejskog teroriste Baruha Goldstina, odgovornog za masakr 29 muslimana u xamiji na Zapadnoj obali 1994.

Ben-Gvir, majstor spektakla i provokacija, detonator nasiqa, do~ekao je svojih pet minuta. Na {ok mnogih u Izraelu i van wega koji ne bi da vide kako se jedina demokratija Bliskog istoka pretvara u nacionalisti~ku i teokratsku autokratiju. M. T.

„U Americi vidim ne{to sli~no onome {to je Gandi video u Velikoj Britaniji i shvatio da treba da se bori protiv kolonijalizma, to je demokratsko dru{tvo, ima slabosti, ali ja vidim tu demokratiju na delu, mi biramo ko }e nam biti sudije na lokalu, ko }e biti ~elnici {kolskih uprava, sve to mi biramo i savr{eno funkcioni{e. Onda me stra{no zaboli kad vidim da se ta zemqa, koja je toliko demokratska na unutra{wem planu, pona{a kao imperija na spoqa{wem. To je takva suprotnost da jednostavno, ne znam kako da se postavim“, ka`e Kav~i}.

Ovaj profesor Karnegi Melon univerziteta u Pensilvaniji osnovao je pre dve godine Fondaciju „Alek Kav~i}“ ~iji je ciq besplatno obrazovawe u Srbiji. Novac od svog patenta ulo`io je u misiju, da svako dete u Srbiji dobije besplatne uxbenike.

On dodaje da demokratije nema ni u Srbiji, ali da je mo`da Amerika zemqa koja nam je ne dozvoqava, jer u glavama onih koji upravqaju u SAD postoje vi{i ciqevi, a pre svega nerazumevawe istorije.

NOVE GRANICE -

SIGURAN KONFLIKT

Odgovaraju}i na konstataciju da zemqu u kojoj `ivi i radi ipak mo`e da kritikuje u Srbiji, Kav~i} ka`e; „Ponekad mi nije jasno {ta ameri~ka dr`ava poku{ava na ovim prostorima. Toliko zanemariti wegovu istoriju, tolika povika na komunizam, kako je bio lo{ sistem i kazne koje mi kao narod dobijamo, patimo, zato {to se Milo{evi}u prohtelo da malo produ`i socijalizam. Pritom, Amerika je sve granice koje su povukli ti komunisti zadr`ala i za wih se zala`e, od Balkana do Zakavkazja, a nisu povu~ene, kulturolo{ki, tamo gde je trebalo da budu, gde su bile vekovima“.

Kav~i} dodaje da su takve granice garancija konflikata. On podse}a da je samo na Balkanu formirano pet novih zemaqa koje ranije nisu postojale.

„Naravno da }e to da proizvede konflikt. I u Ukrajini }e to proizvesti konflikt, u Gruziji, Jermeniji, to je recept za konflikte. Do{li su Amerikanci i sve zata{kavaju, kao da istorija vi{e ne va`i. Pa va`i! Voleo bih da ovo ~uje neko i od tih Amerikanaca. Ne mo`e tako“, isti~e profesor Kav~i}.

POZIV NA RAZUM

On dodaje da je odli~an primer ove teze u na{em kom{iluku, u Bosni i Hercegovini;

„Tolika povika na nas Srbe, kako smo Jugoslaviju dr`ali kao hegemoni, zemqu gde se po kqu~u mewalo, {est naroda se postavqalo ko }e upravqati, a onda do|e SAD, ka`e, razvaqujte tu zemqu, ne vaqa da Srbi budu hegemoni. Pa onda od Bosne prave zemqu koja zapravo li~i na tu Jugoslaviju koju su ru{ili. Jedino sada vi{e Srbi nisu hegemoni, nego jedan drugi narod“.

Kav~i} dodaje da je morao da progovori na ove teme, jer je to apel na razum u situaciji koja se redstavqa kao borba za demokratiju, a zapravo je pozadina koja se servira se kao izgovor za ono {to se de{ava u Ukrajini.

“Ali sila boga ne moli, ne verujem da }e me neko ~uti. Na ameri~kim univerzitetima, a radio sam i na Harvardu, mogu}e je re}i sve, ima polemike, ali pitawe je ~emu slu`i, jer se odluke uvek donose u drugim centrima mo}i”, ka`e.

DR@AVA JE NA NA[OJ STRANI

Ovaj filantrop ka`e da Ninovu nagradu za li~nost godine nije o~ekivao, posebno u burnoj godini sa koronom, de{avawima u Ukrajini, a u Srbiji je bila i izborna, Kosovo je ponovo najaktuelnija tema.

„Zaista nisam o~ekivao da tema kojom se bavim, kojom se bavi Fondacija, privu~e pa`wu, obrazovawe je tiwaju}a tema, nije akutna, nisam o~ekivao da }e je neko primetiti. Besplatno obrazovawe je temeq modernog dru{tva, ako ga ne obezbedimo slede}oj generaciji, ne}emo biti konkurentna zemqa, nacija. Obrazovni sistem klizi, treba ga vratiti tamo gde je bio. Retka smo zemqa u Evropi u kojoj |aci ne dobijaju uxbenike od dr`ave, lokalne samouprave“.

Posle dve godine rada Fondacije, weni besplatni uxbenici koriste se u 350 od 1200 {kola u Srbiji. Borba ide sporo, jer uxbenike nije mogu}e brzo napisati, ali ve} su pokrili skoro 70 odsto kwiga za osnovnu {kolu, sve predmete, od prvog do petog razreda. U naredne dve godine ima}e sve uxbenike za osnovno obrazovawe, a zatim prelaze na sredwe {kole. Iza rada Fondacije „Alek Kav~i}“

Aleksandar Kav~i}, dobitnik Ninove nagrade za li~nost godine

je puno spoticawa i deset aktuelnih tu`bi, me|utim, korupcija prilikom odabira i kupovine uxbenika je dokazana, u izve{taju Komisije za spre~avawe korupcije.

„Dr`ava je stala na na{u stranu, dr`avno telo izdalo je dokument koji pokazuje da je tr`i{te neelasti~no, da izdava~i ne ulaze u tr`i{nu borbu sa cenama, iste su, samo je borba ko }e kojom {kolom da zavlada. Cene kwiga su nerealno visoke, a u izve{taju pi{e i koji su mehanizmi korupcije. To prija, kad neko potvrdi sve {to ste pri~ali godinama. Svaka ~ast Komisiji, sad je va`no {ta }emo po tom pitawu uraditi, Ministarstvo obrazovawa, ali i mi pojedinci suo~eni sa potvr|enom istinom“.

KA@WAVATI PREPISIVA^E I KUPCE DIPLOMA

Kav~i} dodaje da je obrazovawe koje se napla}uje samo jedna segment na{eg {kolstva koji treba mewati, prosvetni radnici nemaju motiv, nisu dobro pla}eni, vi{e nema |aka koji `ele da upi{u U~iteqski, profesorske smerove na ostalim fakultetima. Ne `ele da sutra rade za vrlo male plate.

Sa druge strane, obrazovawe je olako shva}eno, nema lo{ih |aka, odnosno ponavqa~a. Kav~i} ka`e da smo pogre{no shvatili kapitalizam, kao dru{tvo u kome se sve mo`e, a potpuno zaboravili na mehanizme ka`wavawa, prepisiva~i se mno`e, kao i kupci diploma.

„Kada jednom dru{tvu oduzmete mehanizam ka`wavawa, onda do|e do samovoqe. Verujte, u inostranstvu se prepisivawe ka`wava smawenom ocenom. Prvi put kad |ak prepi{e smawe mu ocenu na kraju godine, pa ~ak ako zaslu`i 5, zbog prepisivawa na kraju dobije ~etvorku. Dugi put kad ga uhvate, ponavqa taj predmet slede}e godine. Tre}i put – {ut iz {kole“.

U protekle dve godine obi{ao je gotovo sve gradove u Srbiji, saradwa sa lokalnim samoupravama je sve boqa, a najboqi primer op{tina [id koja novcem koji je davala za prvake sada kupuje uxbenike Fondacije za decu svih razreda.

“U ovom slu~aju re~ je o izuzetnom pojedincu, ~oveku koji je prepoznao zna~aj obrazovawa, a i trudi se da u toj op{tini ne{to postigne. Nisam to uradio ja, niti Fondacija, na ideju su do{li roditeqi, gra|ani op{tine [id, ali su u saradwi sa predsednikom do{li do re{ewa. Zoran Semenovi} je vrlo snala`qiv ~ovek, ume da prepozna i interes bira~a, na kraju krajeva, on je politi~ar, to mu je i ciq“.

BROJ @RTAVA ZEMQOTRESA PRE[AO 5.000:

Preko 20.000 povre|enih, 11000 sru{enih zgrada

Potpredsednik Turske Fuat Oktaj saop{tio je da je broj poginulih u razornom zemqotresu u Turskoj porastao na 3.419, povre|enih je 20.534, a prema podacima koje je objavio Si-En-En, ukupan broj `rtava sa onima u Siriji iznosi 5.021.

Obra}aju}i se novinarima, Oktaj je rekao da se spasila~ke ekipe na terenu suo~avaju sa veoma te{kim vremenskim uslovima

koji ote`avaju dovo`ewe pomo}i i spasila~ke akcije u ugro`enim regionima.

Prema Oktajevim re~ima, spasila~ke akcije su fokusirane na tri najugro`enije provincije - Hataja, Kahramanmara{a, Adijamana i grad Malatiju, a na terenu je oko 25.000 pripadnika razli~itih hitnih slu`bi, koji nastoje da izvuku qude zatrapane ispod ru{evina i pomognu povre|enima.

U izve{taju Si-En-Ena se navodi da je u Turskoj evidentirano oko 11.000 o{te}enih objekata.

U Siriji su najmawe 1.602 osobe izgubile `ivot i hiqade su povre|ene nakon vi{e uzastopnih potresa u susednoj Turskoj, saop{tile su sirijske vlasti.

Dr`avna novinska agencija SANA saop{tila je da je u provincijama Alep, Latakija, Hama, Idlib i Tartus koje su pod kontrolom vlade poginulo najmawe 812 qudi, a da je 1.449 povre|enih.

U saop{tewu NVO Beli {lemovi se navodi da je u podru~jima koje kontroli{e opozicija poginulo najmawe 790, a povre|eno vi{e od 2.200 qudi, ali da se o~ekuje da }e kona~an bilans biti zna~ajno ve}i, preneo je Rojters. Zemqotres je i u Siriji razorio ~itave stambene blokove, uni{tene su hiqade zgrada, ukqu~uju}i i bolnice, a na ulicama su hiqade povre|enih bez za{tite i krova nad glavom.

ZEMQA SE POMERILA ZA TRI METRA!

Profesor Karlo Doqoni, predsednik italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju, rekao je da je pomerawe tektonskih plo~a koje je izazvalo zemqotrese u Turskoj dovelo do pomerawa zemqe za oko tri metra.

- Ono {to nazivamo arapskom plo~om pomerilo se oko tri metra du` pravca severoistok-jugozapad u odnosu na anadolsku plo~u - rekao je on.

Ve}ina Turske se nalazi na anadolskoj tektonskoj plo~i koja se pomera na zapad za oko dva centimetara godi{we.

Sme{tena je izme|u dve velike plo~e, evroazijske i afri~ke, i mawe, arapske.

Istra`ivawa pokazuju da se anadolska plo~a rotira u suprotnom smeru kazaqke na satu dok je

arapska plo~a gura na zapad, a Evroazijska plo~a spre~ava bilo kakvo kretawe na sever.

Taj pritisak se akumulirao i oslobo|en je sa katastrofalnim posledicama u sna`nom zemqotresu

6. februara.

„VA[INGTON POST“: AMERI^KI

KONGRESMENI SE ZALA@U DA SE DEO

TERITORIJE UKRAJINE PREDA RUSIJI

Brojni predstavnici Republikanske partije u ameri~kom Kongresu zala`u se za to da Ukrajina odustane od dela svoje teritorije u korist Rusije, pi{e list „Va{ington post“.

„Najupe~atqivija je spremnost republikanaca da ustupe deo Ukrajine: 41 odsto wih se slo`ilo sa tim da Rusija dobije deo ukrajinske teritorije u korist okon~awa sukoba“, navodi se u novoj anketi organizacije za istra`ivawe javnog mwewa „Galup“ na koju se list poziva.

Kako navodi autor ~lanka, polovina predstavnika Republikanske stranke, odnosno 18 odsto vi{e nego u aprilu 2022. godine, smatra da Va{ington ~ini „previ{e“ za Kijev. Tako|e, ve}ina republikanaca smatra da Amerika „treba da prestane da finansira ukrajinsku vojsku i ta~ka“.

Naime, istra`ivawe televizije „Foks wuz“ pokazalo je da ve}ina pristalica Republikanske stranke ne smatra mogu}om vojnu pobedu Ukrajine u sukobu protiv Rusije, a tako|e smatra da sam konflikt u Ukrajini i postupci Rusije ne predstavqaju direktnu pretwu po bezbednost SAD.

SVET NA IVICI SUKOBA KAKAV NIJE VI\EN:

Ako se sukobe Kina i Amerika – sledi nam nezapam}ena katastrofa

Ameri~ka vojska oborila je tokom vikenda kineski balon koji je nadletao kqu~nu vojnu bazu, a smatra se da je kori{}en za {pijuna`u. Ovo je izazvalo o{tre reakcije kineskih zvani~nika, koji su poru~ili da zadr`avaju pravo da nastave sa takvim akcijama. Najnovijim trzavicama odnosi dve velike svetske sile dodatno su zao{treni, zbog ~ega Amerika poja~ava svoju vojnu pri-

Pentagon se sprema za sukob sa Kinom

Prema pisawu ameri~kih medija koji se pozivaju na izvore iz Pentagona, ameri~ka vojska `eli da u svakom smislu bude spremna na potencijalni sukob sa Kinom.

Do promene dolazi nakon {to su ratne simulacije otkrile da bi Japan, a posebno Okinava, igrali kqu~nu ulogu u vojnom sukobu s Kinom, pru`aju}i Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama opcije za raspored i stacionirawe snaga.

sutnost na Pacifiku i priprema marince za potencijalnu kinesku pretwu.

Pentagon je u ~etvrtak saop{tio da je ameri~ka vojska otkrila kineski balon za nadzor na velikoj visini iznad kontinentalnog dela Sjediwenih Dr`ava. Tokom vikenda, predsednik Xozef Bajden doneo je odluku da se on obori, {to nije nai{lo na iole mirnu reakciju u Kini.

Kina navodi da „zadr`ava pravo“ da se pokrene „sli~ne akcije“ nakon odluke Sjediwenih Dr`ava da obore balon sa velike visine.

„SAD su upotrebile silu da napadnu na{ civilni bespilotni vazdu{ni brod, {to je o~igledna preterana reakcija. Izra`avamo protest protiv ovog poteza ameri~ke strane“, naveo je portparol kineskog ministarstva odbrane Tan Kefei u saop{tewu.

Iz tog razloga, Kina „zadr`ava pravo da koristi neophodna sredstva za re{avawe sli~nih situacija“, dodao je on.

Kinesko ministarstvo spoqnih poslova je optu`ilo SAD za „preterano reagovawe“ i „oz-

biqno kr{ewe me|unarodne prakse“, nakon {to su ameri~ki vojni borbeni avioni oborili balon iznad Atlantskog okeana. Ameri~ki predsednik Bajden pozdravio je akciju kao uspe{nu i istakao da je on nalo`io Pentagonu da sru{i balon.

Sjediwene Dr`ave veruju da je balon bio ume{an u {pijuna`u, ali Kina je to opovrgla, insistiraju}i da je re~ o civilnom istra`iva~kom brodu koji je samo „skrenuo sa kursa“.

„Kineska strana je vi{e puta

obavestila ameri~ku stranu nakon verifikacije da je balon za civilnu upotrebu i da je u{ao u SAD zbog vi{e sile – to je bila potpuna nesre}a“, navodi se u saop{tewu kineskog ministarstva spoqnih poslova.

Ipak, ovo je samo jedan u nizu doga|aja posledwih nedeqa koji su doveli do ozbiqnog zao{travawa odnosa dve velike sile –Kine i Amerike.

Zbog niza doga|aja koji {aqu signal da se na istoku ne{to priprema, Amerika je odlu~ila da

poja~a vojnu prisutnost na Pacifiku, i to formirawem nove velike vojne baze. Ona }e biti skoncentrisana na ostrvu Gvam, koje je deo ameri~ke teritorije.

Amerika je sklopila novi vojni sporazum sa Japanom, koji podrazumeva da }e ameri~ki marinci koji se ve} nalaze u Japanu dobiti ovla{}ewe da ispaquju projektile.

Osim toga, ameri~ka vojska dobi}e pro{ireni pristup bazama na Filipinima, {to je deo dogovora zbog kojeg je ameri~ki ministar obrane Lojd Ostin posetio tu zemqu.

Istovremeno, Amerika osigurava Tajvanu odbrambeno oru`je, {to je izazvalo bes Pekinga. Ovo ostrvo, iako nezavisno, u Kini se smatra delom teritorije te dr`ave.

Najvi{i ameri~ki zvani~nici poput komandanta Oru`anih snaga generala Marka Milija rekli su da ameri~ke obave{tajne slu`be sugeri{u kako je ciq Kine da oja~a vojne sposobnosti do nivoa potrebnih za potencijalni napad i zauzimawe Tajvana do 2027. godine.

Na srpskoj zemqi u Federaciji Bosne i Hercegovine izgra|eno devet xamija

Crkva kod Bratunca izgra|ena na zemqi Bo{wakiwe sru{ena, ali nisu i muslimanske bogomoqe na parcelama srpskih vlasnika

Prema evidenciji Odbora za za{titu prava Srba u Federaciji BiH, na uzurpiranoj srpskoj zemqi, u razli~itim delovima tog entiteta, podignuto je ~ak devet xamija.

Me|u onima koji su do`iveli da mu otmu zemqu i da u wegovom

Xamija kraqa Fahda u Sarajevu je na zemqi{tu porodice Mla|en

kve u Kowevi} Poqu. Tada su na bo{wa~ku stranu stali i mnogi iz me|unarodne zajednice koje, o~ito, ne zanima obespravqenost i muka Srba proteranih s podru~ja dana{we Federacije BiH”, rekao je \eri} za „Politiku”.

Predsednik Udru`ewa radnika i invalida rada izbeglih iz Hrvatske sa dr`avqanstvom BiH Nikola Puziga}a smatra da „xamije izgra|ene na srpskoj bespravno oduzetoj zemqi moraju biti uklowene po ugledu na ru{ewe pravoslavne crkve u Kowevi} Poqu”. Na isti na~in razmi{qa i Mile Mar~eta, predsednik Udru`ewa proteranih gra|ana op{tine Drvar.

Kada je u junu 2021. godine, na osnovu presude Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, izme{tena Crkva Usekovawa glave Svetog Jovana Krstiteqa sa imawa Fate Olovi} u Konevi} Poqu kod Bratunca, bo{wa~ka politi~ka elita je to okarakterisala kao „pobedu pravde”. Tada{wi zamenik predsedavaju}eg Predstavni~kog doma parlamenta BiH Denis Zvizdi}, koji je u to vreme bio ~lan SDA, ~ak je pozvao institucije na svim nivoima da dan ru{ewa pravoslavne bogomoqe, sagra|ene 1998. godine, uvrste u kalendar obele`avawa datuma i doga|aja kao „dan se}awa na uspe{nu borbu za pravdu i istinu”.

dvori{tu, u neposrednoj blizini temeqa ku}e koje vi{e nema jer je sru{ena 1992. godine, sagrade xamiju je i Vlado \eri} iz sela No}ajevi}i u op{tini Kladaw. On je izbegao u Zvornik gde i danas `ivi. Za wega, kao i sve druge Srbe koji imaju isti problem, nema pravde, niti }e je biti.

„Borio sam se godinama, iskoristio sam sve pravne mogu}nosti, ali sve je to bilo uzalud. Na kraju je presu|eno u korist druge strane, odnosno op{tine koja je, na zahtev mexlisa Islamske zajednice i odobrila izgradwu xamije na mom imawu. Pravde nema za Srbe, a ima je za Bo{wake, u {ta smo se mogli uveriti i na primeru uklawawa na{e cr-

Fejs TV ka`wena sa

7.700 evra zbog poziva na ubistvo Dodika

Televizija Fejs objavila je da ju je finansijski kaznila Regulatorna agencija za komunikacije BiH (RAK) zbog navodnih propusta u tri informativne emisije, izme|u ostalog i zbog navodnog „poziva na ubistvo Milorada Dodika”.

Iz Fejsa su istakli da ih je RAK kaznio sa 15.000 konvertibilnih maraka (oko 7.700 evra) zbog navodnih ure|iva~kih propusta u tri emisije „Centralni dnevnik” i naglasili da je najzna~ajniji propust navodni poziv voditeqa Senada Haxifejzovi}a na „ubistvo predsednika Republike Srpske Milorada Dodika”

‘’Iako Senad Haxifejzovi} nije rekao „ubiti” (nego „smijeniti”, „smiriti”, „umiriti”, op. a.), RAK je ustanovio da je re~ o te{kom prekr{aju te je izrekao nov~anu kaznu u iznosu od 15.000 KM’’, navodi se u tekstu koji je Fejs objavio na svom sajtu.

Mar~eta je naveo da proterani Srbi moraju, „nakon utvr|ivawa stvarnog stawa na terenu, pokrenuti postupak vra}awa bespravno oduzete imovine i izme{tawa xamija po ugledu na ru{ewe pravoslavne crkve u Kowevi} Poqu na zemqi{tu Fate Orlovi}”.

Osim xamije na zemqi Vlade \eri}a u kladawskim No}ajevi}ima, muslimanske bogomoqe bespravno su sagra|ene na srpskoj zemqi i u mestu Zdena pokraj Sanskog Mosta, u mostarskom nasequ Vrap~i}i, Kri`evi}ima kod Olova i u Rakovici kod Sarajeva. ^uvena xamija kraqa Fahda u sarajevskom nasequ Alipa{ino Poqe, koju je neposredno nakon zavr{etka ratnih sukoba u BiH sagradila Saudijska Arabija, kao i ona u susednom nasequ Mojmilo, tako|e su nikle na zemqi{tu srpske porodice Mla|en. R.

Veliki deo Republike Srpske bez struje zbog kvara

Veliki deo Republike Srpske ostao je bez struje zbog havarije na elektroenergetskim objektima Elektroprenosa BiH u Bjelajcima u Mrkowi} Gradu, rekao je direktor Elektrokrajine Dragan ^avi}.

- Preduzimaju se sve aktivnost da se aktivira snabdevawe elektri~nom energijom iz drugih pravaca. To nije nadle`nost Elektrokrajine, ali ekipe iz Elektroprenosa rade sve da {to pre re{e problem - rekao je ^avi}.

Bez struje su ostali Bawaluka, Prijedor, Gradi{ka, Kne`evo, Kotor Varo{, Novi Grad, Kozarska Dubica, Ribnik, Tesli}...

Bawaluka: Pomen i se}awe na usta{ki pokoq vi{e od 2.300 Srba u nasequ Drakuli} i okolnim selima

U Crkvi Svetog velikomu~enika Georgija u bawalu~kom nasequ Drakuli} odr`ano je bogoslu`ewe povodom 81 godine od pokoqa vi{e od 2.300 Srba, koje su ubile usta{e u ovom i okolnim selima Motike, [argovac i u rudniku Rakovac.

Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je wegovo preosve{tenstvo vladika bawalu~ki Jefrem uz saslu`ewe sve{tenstva.

Kod Spomen-kosturnice u Drakuli}u slu`en je pomen za ubijene Srbe. Obele`avawu prisustvuju predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skup{tine Nenad Stevandi} i srpski predstavnici u institucijama BiH.

Usta{e su u rano jutro 7. februara 1942. godine izvr{ile pokoq nad Srbima u bawalu~kim selima Drakuli}, Motike, [argovac i u rudniku Rakovac, a, prema do sada prikupqenim zvani~nim podacima, ubijeno je najmawe 2.300 qudi, me|u kojima i 551 dete.

Pod komandom natporu~nika Josipa Mi{lova i fra Vjekoslava Filipovi}a iz takozvanog “Tjelesnog zdruga Ante Paveli}a”, usta{e iz Zagreba i Bawaluke ubijale su Srbe bez ijednog ispaqenog metka - sjekirama, no`evima i krampovima.

Obele`avawe tog istorijskog doga|aja organizuje Odbor Vlade Repu-

blike Srpske za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova.

Predsjednik Republike Srpske rekao je da Srpska nije slu~aj, ve} isto-

Predsjednik NSRS istakao je da obiqe`avawem 81 godine od usta{kog pokoqa srpski narod pokazuje da je wegovo sje}awe sna`no.

rijski zavjet srpskog naroda i slobodna dr`ava koja apsolutno mora da opstane, jer je jedini ~astan odgovor na stradawe Srba koje se desilo prije 81 godinu u Drakuli}u i okolnim selima.

- Ne smijemo da se obrukamo pred onima koji su svoje `ivote dali za na{u slobodu - rekao je Dodik.

Stevandi} je rekao da je mnogo popri{ta najte`ih zlo~ina nad Srbima, koja su kroz pam}ewe naroda i stvorila Republiku Srpsku.

- Ovo mjesto u~vr{}uje jedinstvo, smawuje politi~ke razlike i ~ini nas boqim i ~estitijim qudima i odgovornijim za svoju budu}nost - rekao je on.

Senad Haxifejzovi}

Vojnici NATO uve`bavali planinsko ratovawe u Crnoj Gori

Vi{e od 250 vojnika NATO zemaqa ve`bali su planinsko ratovawe u Crnoj Gori.

Pripadnici oru`anih snaga Crne Gore, Austrije, Severne Makedonije, SAD, Italije i NATO centra izvrsnosti za planinsko ratovawe testirali su prethodnih dana u kola{inskim planinama svoje ve{tine i znawa u planinskom ratovawu, kao i operacijama pretrage i spa{avawa (SAR), na ve`bi „Common Challenge 23”.

„Kretati se kroz snije`ne smetove, napraviti skloni{te i preno}iti na takvom terenu tra`i pa`qivo planirawe, zajedni~ki rad i besprekorno poznavawe opreme kojom raspola`u“, navodi se u saop{tewu Ministarstva odbrane Crne Gore.

Vje`ba „Common Challenge 23” jo{ uvijek traje, a okupila je preko 250 u~esnika, {to je ~ini najve}om me|unarodnom vojnom vje`bom u zimskim uslovima u Crnoj Gori.

Crnogorac dao otkaz jer ni{ta nije radio

Stanovnik Mojkovca

Ilija Vlaovi} dao je otkaz u Op{tini Mojkovac jer ni{ta nije radio, i jer je smatrao da wegovo radno mesto nije potrebno.

Vlaovi}, koji je po struci profesor geografije, zasnovao je radni odnos u Op{tini Mojkovac 9. decembra 2022. godine, a zahtev za raskid ugovora o radu podneo ve} 18. januara ove godine.

Vlaovi} je potvrdio da ovaj nesvakida{wi i neuobi~ajen potez nije {ala, i da je zaista dao otkaz jer mu poslodavac nije davao radne zadatke. On je bio zaposlen na radnom mestu savetnika, ali ka`e da ne zna za {ta i ~iji savetnik.

U zahtevu za raskid ugovora upu}en predsedniku Op{tine Mojkovac Vesku

Deli}u, Vlaovi} navodi da je sklopio ugovor sa Op{tinom preko javnih radova koje raspisuje Zavod Crne Gore kao stru~no osposobqavawe na {est meseci.

“Razlog raskida ugovora je jer se nadle`ni za moj sektor, gde sam dobio raspored, nisu udostojili za mesec dana na}i mi rad-

ni zadatak. Ose}ao sam se beskorisno i suvi{no. Ako sam dobio priliku da se usavr{avam smatram da bi to trebalo i da se sprovede u delo, a ne da svoje radno vreme provodim sede}i bez nikakvih radnih obaveza”, kazao je Vlaovi}.

On navodi da se obra}ao nadle`noj za wegov sektor u vi{e navrata i tra`io radno zadu`ewe, ali da ga nije dobio „verovatno zato {to poslodavac nema {ta da mu da da radi“.

“Samim tim smatram da ovo moje radno mesto nije potrebno i za{to bih ja onda uzimao platu koju ne zaslu`ujem. Smatram da bi bilo humanije da se taj novac uplati deci u Domu u Bijeloj ili socijalno ugro`enim porodicama”, ka`e Vlaovi}. M. T.

Firma Mila \ukanovi}a

me|u najve}im du`nicima u Crnoj Gori

Petnaest najve}ih du`nika u Crnoj Gori ~iji su ra~uni u blokadi, ima ukupan dug prema poveriocima od 311 miliona evra, {to je tre}ina duga svih 19.000 blokiranih firmi.

Prema podacima Centralne banke Crne Gore na desetom mestu nalazi se firma predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a „Global Montenegro”, od koje poverioci poku{avaju da naplate svojih 11,7 miliona evra.

\ukanovi}eva firma ne duguje za porez dr`avi, ali jedan od poverilaca aktivirao je prinudnu naplatu u iznosu od 12 miliona evra u decembru 2020. godine, kada je DPS izgubio trodecenijsku vlast.

Najve}i du`nik je podgori~ka firma Bara} 82,7 miliona evra. Ra~un ove firme, ~iji je vlasnik Jovana Bara}, u blokadi je ve} 14 godina.

Na drugom mestu sa dugom od skoro 59 miliona je gra|evinska firma Begrad Bud-

Za{to nema }irilice na znacima u Crnoj Gori

va, a u blokadi je 13,5 godina. Vlasnici te firme su Igor Bara} i Zoran Toma{evi}.

„Vektra Jaki}” biznismena Dragana Brkovi}a duguje poveriocima 20,6 miliona, od ~ega dr`avi deset miliona. Ra~un ove kompanije u blokadi je sedam godina.

Me|u velikim du`nicima su Montenegro duvan komerc iz Mojkovca (biv{a Fabrika duvana) sa dugom od 10,8 miliona, a blokada traje 58 dana.

Od premijera u tehni~kom mandatu Vlade Crne Gore Dritana Abazovi}a srpski narod zahteva da zaustavi diskriminaciju i kr{ewe ravnopravnosti upotrebe }irili~nog pisma, zahtevaju}i da svojim autoritetom uti~e „na striktno po{tovawe ustavnih normi, posebno kada je re~ o diskriminaciji i neravnopravnosti najzna~ajnijih identitetskih pitawa, ne samo srpskog naroda u Crnoj Gori”. Samo dan pre toga Abazovi} je kazao da vi{e „nema kr{ewa prava srpskog naroda, jer su oni sada ravnopravni i wihovi predstavnici se nalaze u vladi i na nekim zna~ajnim mestima u javnim preduze}ima, tako da toga vi{e nema”. Ipak, najnovija istra`ivawa potvrdila su da je Srba svega 10 odsto u organima izvr{ne vlasti, sudstva, u tu`ila{tvima, prosveti, zdravstvu... Premijer je prevideo da je u wegovoj vladi, parlamentu, uop{te u dr`avnim institucijama, }irili~no pismo „misaona imenica” iako je Ustavom propisano da je ravnopravno s latini~nim pismom, koje je „okitilo” sve institucije koje se smatraju za dr`avne, a u obrazovnom sistemu sporadi~no je u upotrebi, zavisno od voqe na-

stavnog kadra, {to ne bi trebalo da bude voqa pojedinca, ve} je to striktna zakonska, ustavna norma. Da poslenike ministarstva (poput kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovi}a) ne zabriwava kr{ewe ustavnih prava

srpskog naroda najboqe govori ~iwenica da su pre}utali ocenu za{titnika qudskih prava i sloboda Crne Gore Sini{e Bjekovi}a. On je konstatovao da je do{lo do diskriminacije i kr{ewa upotrebe }irili~nog pisma u slu~aju obele`avawa toponima na deonici auto-puta Smokovac–Mate{evo i da se „u ciqu o~uvawa }irili~nog pisma, kao jednog od dva ravnopravna pisma, pristupi izmenama pravilnika o saobra}ajnoj signalizaciji kako bi se stvorili uslovi da se nazivi na saobra}ajnim znakovima, osim na latini~nom pismu ispisuju i na }irili~nom pismu”. M. T.

Nedostatak bezbednosti i sklobode kretawa, nemogu}nost zapo{qavawa, uzurpirana imovina.... su zid spoticawa {to se raseqeni Srbi sa Kosova i Metohije ne vra}aju.

Pro{lo je vi{e od dve decenije od masovnog nasilnog proterivawa Srba sa Kosova i Metohije 1999. i kasnijih godina ali od povratka kao da jo{ nema ni{ta. Zbog stalnih pqa~ki i napada na one povratnike koji su se vratili u svojim mestima ostvaren je simboli~an povratak Srba do sada . Bukvalno strah je uko~io povratak raseqenih Srba a {to vi{e vreme prolazi od progona Srba sa Kosova i Metohije sve vi{e i spla{wava ~e`wa za povratkom, sada jo{ u takozvanu nezavisnu dr`avu Kosovo!?

Martovski progom Srba 2004. godine i progla{ena nezavisnost Kosova po~etkom 2008. godine u pravom smislu bili su brana za ve} do tada zapo~eti ne{to ve}i povratak Srba na svojim ogwi{tima .

STRAH NAJVE]I PROBLEM

U ovom momentu {irom Kosova i Metohije postoji vi{e od 600 izgra|enih povratni~kih ku}a u kojima se proterani Srbi ne vra}aju . Tako je ve} deceniju i po prazno 35 ku}a u selu Podgorce kod Kosovske Vitine gde je tokom 2003. godine sagra|eno 35 ku}a. Toliko ku}a je prazno od 2005. godine i u Novom Selu kod Vu~itrna, pored same baze Kfora. Srbi se ne vra}aju ni u 48 izgra}enih ku}a 2007. godine, u Zo~i{tu kod Orahovca. Od martovskog nasiqa 2004. godine prazno je i 135 ku}a u selu Sviware kod Kosovske Mitrovi-

BEZBEDNOST,

Prazno vi{e od 600 ku}a za povratnike!

POVRATAK SRBA NA

BEZBEDNOST, STRAH I STALNE PQA^KE ALBANACA ZAUSTAVILI POVRATAK SRBA NA KIM

u Ve} deceniju i po u izgra|enim

ce u kome danas `ivi samo jedna povratni~ka porodica. U Babqaku kod Uro{evca od 52 izgra|ene ku}e za povratnike sada se `ivi samo u sedam ku}a i 10 Srba . Do 1999. godine u 60 ku}a u Babqaku `ivelo je vi{e od 300 Srba.U Obili}u je prazno vi{e od 80 srp-

VRATILO SE OKO 2.800

POVRATNIKA

Do sada je povratak na Kosovu i Metohiji ostvaren tek, 1,9 %, u oko 50 – tak sela. Srbi su se vratili najvi{e u Metohiji i to u 18 sela op{tine

Istok, 17 sela op{tina Klina i pet sela op{tina Pe}.

U svim selima u op{tini

Pe} sada `ivi oko 1300 Srba, u pet sela, gradu Pe}, Pe}koj patrijar{iji i Gora`devcu gde `ivi oko 700 stanovnika .

Prema zvani~nim podacima UNHCR – a u regionu ima jo{ 230.000 raseqenih sa KiM od toga u Srbiji 204.049 raseqenih sa Kosova i Metohije.

Осојане у општини Исток у Метохији

Порука из највећег повратничког села Осојане у општини Исток у Метохији

skih ku}a, Kosovom Poqu vi{e od 60 i u drugim selima gde su izgra|ene ku}e za povratnike.

U svim ovim mestima sve do jedne od novopodignutih srpskih ku}a su prvo opqa~kane a onda demolirane. Na nijednoj od ovih ku}a nije ostao ~itav prozor a vrata i druga stolarija sa sanitarnim ure|ajima su odneti. No, ima slu~ajeva da su Srbi po~eli da prodaju ku}e Albancima u tim praznim povratni~kim selima jer `ivot albanskih porodica u wima i zastave Albanije na ku}ama svedo~e o tome.

Albanci su u ovim mestima uglavnom uzurpirali i srpsku zemqu koju obra|uju bez nadoknade.

- Strah je uko~io ve}i povratak Srba u Metohiji u kojoj je ostvaren do sada najve}i povratak u oko 50 – tak sela u op{tinama Klina, Istok i Pe}. Apelujemo stalno da se Srbi vrate u ve}em broju ali nesigurnost, stalne pqa~ke i provokacije Albanaca su ja~i od `eqe za povratkom –ka`e Stojan Don~i} koji se sa porodicom vratio u selu Bi~a.

OPET NAPADI ALBANACA NA SRBE NA KOSOVU I METOHIJI

Srpski mladi} rawen no`em, pucwava u Gra~anici iz automobila u pokretu

Mladi} srpske nacionalnosti

B.\ iz Mogile, kod Kosovske Vitine, napadnut je no`em od strane tri Albanca, u petak 3. februara.

B. \. je zadobio dve ubodne rane u predelu grudi i nalazi se van `ivotne opasnosti. Oporavq se u srpskoj bolnici u Pasjanu kod Gwilana.

Dvojica Albanaca napada~a na mladi}a, sutradan 4. februara su uhap{ena u Mogili pu{tena su ku}i, jedan je u pritvoru.

Iz Kancelarije za KiM navode da su pru`ili podr{ku porodici povre|enog mladi}a, te da su sa wima u kontaktu.

Ocewuju da je ovaj napad posledica “antisrpske histerije” i politike kosovskog premijera Aqbina Kurtija.

Младић српске националности Б.Ђ из Могиле

Iz ove kancelarije navode da je od po~etka godine pove}an broj etni~ki motivisnih incidenata. Podse}aju na slu~aj rawavawa vatrenim oru`jem S.S. (11) i M.S. (21) iz Gotovu{e kod [trpca na badwi dan, slu~aj nano{ewa povreda S.T. (18) iz Klokota, te na slu~aj nano{ewa povreda L.Z. (15) u Suvom Dolu

kod Kosovske Mitrovice. Kosovska policija privela je svu trojicu Albanaca koja su u~estvovala u napadu i istraga je u toku, ka`e otac napadnutog mladi}a Ivica \uzi}.

„Dete je {etalo psa. Na putu ku}i oni su ga napali. Ovaj od 46 godina ga je dr`ao, a drugi ga ubo no`em. Dve rane ima“, ka`e otac.

A u subotu, 4. februara, vi{e metaka ispaqeno je tokom no}i u Gra~anici iz automobila u pokretu, potvr|eno je u policiji, koja istra`uje slu~aj. Nema materijalnih ni drugih posledica.

Pucwava se dogodila tokom no}i u Gra~anici u blizini spomenika Milo{u Obili}u na kowu, pored koga je istaknuta i srpska zastava.

али су све до једне опљачкане Још 2005. године у Новом Селу код Вучитрна изграђено је 35 кућа али повратници се нису вратили

У

Vitine i Zo~i{tu kod Orahovca niko se nije vratio u Ku}e sve do jedne opqa~kane pa demolirane u U Sviwaru sa 135 ku}a samo jedna povratni~ka porodica, Babqaku od 52 obnovqene ku}e povratnici tek u sedam ku}a

Veliku odgovornost za neostvareni povratak Srba ima Evropska Unija i ~itava me|unarodna zajednica koji bez ikakvih ucewivawa Albanaca aminuju tolikoj prisutnoj nebezbednosti Srba {irom Kosova i Metohije.

Niko od brojnih Albanaca vinovnika pqa~ki srpske pokretne i nepokretne imovine u povratni~kim selima do sada nije uhap{en niti je iko odgovarao za takva dela {to dodatno ote`ava sigurnost srpskih povratnika ali i {to najvi{e uti~e da se Srbi ne vra}aju na Kosovo i Metohiju.

VINOVNICI PQA^KI NA SLOBODI

Da se raseqeni masovnije ne vra}aju u svoja mesta OEBS je jo{ ranije konstatovao kao kqu~no pitawe nedostatak bezbednosti u tim sredinama.

Tako|e OEBS ka`e da na povratni~ke porodice uti~u ~este sitne i ve}e kra|e pokretne imovine, nelegalna se~a {uma i ovakva vrsta incidenata izaziva zabrinutost lokalnog sta-

novni{tva, a policiji ote`ava rad ~iwenica, navodi OEBS, da su u te incidente ~esto ukqu~ene naoru`ane kriminalne grupe. Na meti su bile i crkve i objekti verskog nasle|a, ukqu~uju}i i grobqa na lokacijama povratka. OEBS daqe konstatuje da se povratnici ose}aju obeshrabrenim da prijave incidente jer ne o~ekuju da }e po~inioci biti identifikovani i da nemaju mnogo poverewa u kosovsku policiju OEBS zakqu~uje da se broj povratnika iz godine u godinu smawuje na KiM i da bi op{tine trebalo da preduzmu korake da pravovremeno odgovore na bezbednosne incidente protiv povratni~kih lica i da budu proaktivnije u re{ewu svih povratni~kih pitawa.

Prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju procewuje se da se pred razli~itim organima na Kosovu vodi oko 80.000 postupaka u vezi sa uzurpacijom i drugim povredama prava na imovinu Srba, a da je samo za naknadu {tete za uni{tenu i o{te}enu imovinu podneto 18.000 tu`bi.

Srbi ustali protiv izgradwe nove baze u selu Dren na severu KiM

Radove ~uvaju specijalci policije

Pripadnici tzv. Kosovske policije obezbe|uju od 31. januara radove na izgradwi nove baze pograni~ne policije u selu Dren u op{tini Leposavi} na severu Kosova i metohije uprkos nezadovoqstvu me{tana i apelu lokalne samouprave da se radovi obustave jer nisu ispo{tovani zakonski uslovi.

Простор на брду Ђоковац за базу код села Дрен пограничне полиције из Приштине

Nezadovoqni gra|ani od 31. januara su okupqeni u blizini mesta gde se radovi izvode a sa wima je i predsednik Privremenog organa op{tine Leposavi} Zoran Todi} koji je pripadnicima policije preneo zabrinutost me{tana i wihovo protivqewe izgradwi nove baze.

Portparol policije Veton Eq{ani rekao je okupqenima da su wihovi strahovi neopravdani i da je policija tu dok se izvode radovi, a da }e na mestu gde se radovi izvode biti postavqena baza pograni~ne policije.

Okupqeni me{tani mirno protestuju, ali radovi se nastavqaju.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

ku}ama povratni~kih sela u Novom Selu kod Vu~itrna, selu Podgorce kod Kosovske

SRPSKI HRAM U ZAGREBU SINU]E VE] DO VASKRSA:

U maju zavr{etak

najkomplikovanijih radova

Tri godine posle katastrofalnog zagreba~kog zemqotresa bli`i se kraju obnova hrama Preobra`ewa Gospodweg u centru grada.

Tog 22. marta 2020. ta~no u 6.24, zemqotres je te{ko o{tetio

se radovi pribli`e kraju i da uskoro budu uklowene sve skele i hram zasja u punom sjaju. Otac Du{ko Spasojevi} brinuo je da se organizuju radovi i da se ide maksimalno brzo, a stalno je i patrijarh Porfirije bio u toku, od

stavqen i sada{wi ikonostas sa ikonama koje je radio slikar Epaminondas Bu~evski, a Bole je jo{ nekoliko puta mewao projekat i dao hramu novi izgled, koji se do danas nije mewao. Jedino {to su u ovom veku ura|ene freske koje je naslikao poznati ruski majstor ikona Nikolaj Muhin.

Hram, za{ti}eno kulturno dobro, a slike svetiwe, nakon dva jaka udara, bile su stra{ne. Obru{io se svod, o{te}ene su freske, pod je bio prekriven ciglom i malterom. Stradao je i zvonik, koji i danas stoji pokraj crkve i ~eka kada }e ponovo biti postavqen na svoje mesto. Prema najavama nadle`nih, u maju se o~ekuje kraj ve}ine najkomplikovanijih radova.

Do sada je obavqen tehni~ki najte`i posao skidawa zvonika, te{kog {est tona, a pored crkve je postavqena divovska dizalica koja je podigla bakarnu konstrukciju. Sli~an posao je ura|en i na zagreba~koj katedrali, koja je tako|e stradala u zemqotresu.

- U samom hramu je sve sanirano i jo{ predstoje samo radovi na krovu i zvoniku - ka`e protojerej-stavrofor, zagreba~ki arhijerejski namesnik i stare{ina hrama otac Du{ko Spasojevi}. - U samom hramu jo{ su postavqene skele, a bi}e tako dok se ne zavr{e svi radovi sa oslikavawem.

Najsre}niji su vernici, koji su tri godine pratili kako se obnavqa wihova crkva, redovno sastajali{te Srba u Zagrebu. Strpqivo su do~ekali dane da

prvih dana kako je hram stradao i kako je sa tugom video te{ka o{te}ewa, do vremena kada je ura|en projekat i stru~waci preuzeli brigu oko obnove.

Najve}a o{te}ewa bila su na svodovima hrama, sa kojih je otpao malter sa freskopisom, a zvonik se nakrivio od udara zemqotresa. Pretila je velika opasnost da neki novi potres, pa i bla`i od prvog, sru{i toraw, {to bi bila katastrofa, jer je hram u centru grada, na Cvetnom trgu, okru`en stambenim zgradama. I ina~e je bila sre}a {to je izbegnuta jo{ ve}a nesre}a kada se obru{io svod. U Zagreba~ko-qubqanskoj mitropoliji su zbog svega toga odlu~ili da u obnovu idu odmah, da se ne ~eka, kako ne bi o{te}ewa bila i te`a.

Nije bilo lako i jednostavno, jer iskustva u obnovi crkava ima mali broj na{ih stru~waka. Posao nije smeo da se olako shvati i obavi, ve} je trebalo hram u~initi bezbednim za budu}nost. Uostalom, zagreba~ki hram ve} je jednom stradao u zemqotresu davne 1880. godine i narednih su godina izvo|eni opse`ni radovi prema nacrtima poznatog arhitekte Hermana Bolea. Tada je po-

Arhiv Srpskog kulturnog centra u Vukovaru ubudu}e }e biti bogatiji za donaciju dokumenata i artefakata koji }e biti sa~uvani u ovoj ustanovi.

Penzionisana profesorka An|elka Pavi} iz Belog Manastira predala je arhivu Srpskog kulturnog centra u Vukovaru vrednu arhivsku gra|u, ali i }irili~nu pisa}u ma{inu kao podsetnik na jedno pro{lo vreme u kojem je ovaj novinarski i kancelarijski alat bio u masovnoj upotrebi. Profesorka Pavi} je Srpskom kulturnom centru i 2020. godine predala jednu kolekciju kwiga i uxbenika za nastavu na srpskom jeziku, a sada je odlu~ila da svoj legat u ovoj kulturnoj ustanovi jo{ malo uve}a.

– Donela sam ovde jednu klasi~nu pisa}u ma{inu sa }irili~nim fontom koju je 1992. godine „Vukova zadu`bina” donirala tada{wem Sredwo{kolskom centru u Belom Manastiru. Zajedno s wom donela sam i neke pisane dokumente o saradwi sa Insti-

Odluka je pala da se ide u konstrukcijsku obnovu koja je ukqu~ivala oja~awe zidova i zvonika. Arhitekte i stati~ari su uradili projekat celovite obnove po kojem su organizovani radovi koji jo{ uvek traju. Pomogli su mnogi, pristigle su mnoge donacije jer je svima bilo stalo da se solidno uradi posao. [ef projekta Iva Rukavina imala je jasnu viziju, a sredstva je obezbedila i Evropska komisija iz Fonda solidarnosti. Skelu su radnici podigli odmah nakon odluke da se ide u sveobuhvatnu obnovu, skinut je kompletan spoqni sloj sa crkve, te venci na hramu koji su bili truli. Nakon toga je skinut malter i u unutra{wosti i zid u~vr{}en posebnom tehnikom. Radovi su bili vrlo komplikovani, bu{ene su rupe na zidovima u koje su postavqena ~vrsta sidra. Ponekad su se radili kompromisi, ali je najve}i problem bio sanirawe o{te}enih zidova koji su iz 19. veka. Uz sve to radovi su i{li brzo, a trebalo je skinuti freske i oja~ati svod, a freske }e tek do}i na red. Kada bude sve gotovo, hram }e biti bezbedan i u slu~aju najja~ih zemqotresa. Za vreme obnove hram su zajedno posetili tada mitrolit Porfirije i zagreba~ki nadbiskup kardinal Josip Bozani}, a liturgijski `ivot je bio jedno vreme preseqen u gimnazijsku kapelu, ali su se bogoslu`ewa, kako su radovi napredovali, odvijali pod skelama. Vernici su prikupili i znatna sredstva za radove koji su zbog toga jo{ solidnije i sveobuhvatnije izvedeni, a otac Spasojevi} je ponosno govorio da su pomagali qudi dobre voqe, svesni va`nosti hrama za pravoslavnu zajednicu u Zagrebu. Tako je pravoslavna crkva, od va`nijih objekata, obnovqena me|u prvima u Zagrebu, a sada preostaju zavr{ni radovi da se Vaskrs do~eka kako to i dolikuje. R. N.

LINTA SA BRITANSKIM DIPLOMATAMA:

Srbi u Hrvatskoj suo~avaju se sa diskriminacijom

Poslanik Miodrag Linta razgovarao je danas u Skup{tini Srbije sa politi~kim savetnikom ambasade Ujediwenog Kraqevstva u Srbiji Vilijamom Hopkinsonom i drugim sekretarom ambasade u Hrvatskoj Andreasom Kepstakom o polo`aju Srba u Hrvatskoj i ostvarivawu prava prognanih Srba iz Hrvatske.

Linta je istakao da se Srbi u Hrvatskoj, uprkos tome {to je ~lanica Evropske unije od 2013. godine, suo~avaju sa diskriminacijom u za{titi qudskih prava i u oblasti pravosu|a, saop{teno je iz parlamenta.

On je rekao i da se vi{e od 500.000 prognanih Srba iz Hrvatske suo~ava sa opstrukcijom u ostvarivawu svojih imovinskih, ste~enih i drugih prava.

Linta je istakao da se zala`e da Srbija i Hrvatska pokrenu su{tinski dijalog i da se tra`e pravi~na i pravedna re{ewa za brojne probleme u ciqu istinske normalizacije odnosa.

Naglasio je da je Srbija otvorena za dijalog i da je neophodno da se uspostave isti standardi u po{tovawu qudskih prava, procesuirawu ratnih zlo~ina i jednakom odnosu prema svim `rtvama, i ukazao da je najve}a uloga me|unarodne zajednice da po{aqe nedvosmislenu poruku da isti standardi treba da va`e za sve narode.

tutom za jezik, Maticom srpskom i Filolo{kim fakultetom u Beogradu. Predlagali su mi da ove dokumente predam negde u Srbiji, ali mislim da je wima mesto na ovom na{em podru~ju po{to se oni na wega i odnose. Naravno da sam sve to umno`ila pa ako bude potrebe kopije }u odneti i u neke od institucija u Srbiji – ka`e prof. Pavi}. M. T.

Prema wegovim re~ima, Hrvatska treba da primewuje Ustavni zakon o pravima nacionalnih mawina, kao i Be~ki sporazum o sukcesiji, koji je zakqu~en 2001. godine, a stupio na snagu 2004. godine i dodao da je posebno zna~ajan Aneks 7, pod nazivom Privatna svojina i ste~ena prava jer se u wemu jasno ka`e da svim gra|anima i pravnim subjektima moraju biti za{ti}ena i vra}ena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine. S. G.

]irili~na pisa}a ma{ina za zbirku predmeta SKC-a

Novi srpski prijateqi vrlo brzo su uneli svoj nau~ni, kulturni i duhovni karakter u srpski `ivot

Pi{e: Marko Lopu{ina  Rusi su u dva navrata “osvajali” Srbiju. U vreme Velikog rata u Srbiju je izbegla carska elita, koja je gradila Beograd. U vreme Ukrajinskog rata emigrirala je poslovna elita, koja kupuje stanove.

Srbija ih

je srda~no do~ekala

Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija porazili su i uni{tili Rusko carstvo. Posle ubistva porodice Romanov, pripadnicima carske elite i dvora stavqeno je do znawa da im nema `ivota u boq{evi~kom Sovjetskom savezu. Iz nove komunisti~ke dr`ave carski qudi su prebegli u Pariz, ali i u Beograd. Vi{e od 40.000 Rusa je od 1914. godine prebeglo u Srbiju.

- Samo Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca pru`ila nam je ruku pomo}i. Sve ostale velike dr`ave sa kojima je Rusija prolila reke krvi u razli~itim ratovima, po`urile su da priznaju vlast crvenih nasilnika – izjavio je izbegli Petar Nikolajevi~ Vrangel, general Bele armije.

Petar Nikolajevi~ Vrangel je bio predvodnik “bele” ruske emigracije, koju je kraqevi} Aleksandar Kara|or|evi} prihvatio kao nove srpske prijateqe. Po~etkom leta 1921. po~eli su pregovori o tome da se u Srbiju prebaci i ~itava armija generala Vrangela. Wegov na~elnik {taba general [atilov do{ao je u Beograd u specijalnu misiju i bio je primqen kod regenta Aleksandra i predsednika Vlade Pa{i}a.

Postignut je sporazum da u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca do|e vojni kontingent od 20.000 Vrangelovih vojnika, s

tim da i saveznici pru`e finansijsku pomo} i da se deo vojnika mo`e upotrebiti za poja~awe jugoslovenskih grani~nih trupa i u radnim jedinicama. - Prvi transport Vrangelove armije stigao je u \ev|eliju 1. juna 1921. Dva meseca kasnije Pa{i}eva vlada je dala pristanak i za ulazak u zemqu kompletnog Vrangelovog {taba od 120 qudi. Oni }e biti sme{teni u Sremskim Karlovcima. Uto~i{te u Srbiji na{le su i tri koza~ke vojske: kubanska, donska i tverska.

Olga Mihailovna, supruga barona generala Petra Nikolajevi~a Vrangela, osnovala je Sanatorijum za le~ewe i rehabilitaciju izbeglica sa Krima „Zdravica“, na Top~ideru 1922. godine. Sanatorijum je uglavnom finansiran uz pomo} dobrovoqnih priloga emigranata iz zapadne Evrope i SAD.

Zapadwaci su ruske emigrante nazivali Bela garda ili Bela armija, a srpski narod ih je nazivao bra}om i sestrama. Aleksej Grebewikov, carski slu`benik, ali i zubar, jer svaki plemi} je zavr{avao i zanatske {kole, je stigao u Ni{. Tu se o`enio sa gospo|om Verom i odatle oti{ao u malo mesto Brus ispod Kopaonika. Tu je narodu popravqao i vadio zube, a on ga je pla}ao pili}ima i pe~ewem.

I Ruska pravoslavna crkva sa mitropolitom Antonijem na ~elu, arhiepiskopom Atanasijem i jo{ osam episkopa, koji su sa~iwavali Vi{u crkvenu upravu, sme{tena je, tako|e, u Sremske Karlovce. Ovi arhijereji, koji su predstavqali duhovno plemstvo carske Rusije, bili su svesrdno prihva}eni od Srpske pravoslavne crkve.

Mitropolitu Antoniju bio je ustupqen dvor srpskog patrijarha u Sremskim Karlovcima, gde su odr`avane i redovne sednice Sinoda Ruske crkve u izbegli{tvu. Ruski sve{tenici su najve}im delom oti{li u upra`wene parohije po Srbiji, dok su kalu|eri i kalu|erice bili raspore|eni po manastirima.

- Ruska emigracija je sa sobom u Srbiju donela kulturu i duhovnost velike ruske carevine dr`ave. Vi{e od polovine od prido{lih Rusa bili su vojna

lica i dr`avni slu`benici, oko 30 odsto radilo je u privredi, a 14 odsto su bili predava~i, doktori, pisci, sve{tenstvo, umetnici, uz pet odsto administrativnog kadra. ^ak 13 odsto wih imalo je visoku stru~nu spremu, a samo tri odsto bilo je bez ikakvog obrazovawa – utvrdio je Nikolaj Stepanov.

Novi srpski prijateqi vrlo brzo su uneli svoj nau~ni, kulturni i duhovni karakter u srpski `ivot. Na ~elo univerzitetskih katedri u Kraqevini Jugoslaviji do{lo je ~ak 28 ruskih profesora. ^inili su ~etvrtinu nastavnog kadra Beogradskog univerziteta, a na Poqoprivrednom i Medicinskom fakultetu ~ak polovinu. Osnovali su internu kliniku Medicinskog fakulteta.

Svojoj novoj domovini Rusi su

dali dvanaest akademika Srpske akademije nauka, poput Georgija Ostrogorskog, jednog od najve}ih vizantologa dvadesetog veka. Ruski umetnici obnovili su balet i operu Beogradskog narodnog pozori{ta, a najzna~ajniji su balerina Nina Kirsanova i scenograf Vladimir @derinski. U Srbiju je do{lo izme|u oko 1.500 ruskih in`ewera, a imali smo ih oko 500. Prvi dekan Ma{inskog fakulteta bio je akademik Vladimir Farmakovski. Prvi {ef pilota doma}e avio-kompanije „Aeroput“, prete~e JAT-a i „Er Srbije“, bio je Vladimir Stri`evski. A za tu kompaniju leteli su mnogi ruski piloti poput Mihaila Jaro{enka, Viktora Nikitina i Leonida Bajdaka. Bajdak je zajedno sa Tadijom Zondermajerom 1927. godine leteo od Pariza preko Beograda do Bombaja. Let je u tom trenutku bio najdu`i na svetu.

U Srbiji su `iveli potomci i ro|aci Suvorova, Pu{kina, Qermontova, Tolstoja, Bulgakova. Rusi su nam podarili veliku srpsku slikarku Oqu Ivawicki. Pravo ime joj je bilo Olga. Ivawicki je ro|ena je u Pan~evu 10. maja 1931. godine u ruskoj bolnici.

Rusi su nam dali i peva~icu Olgu Jan~evecka, koja je uzdigla beogradsku “Skadarliju”. Gospo|a Olga prvi put je videla Beograd jo{ u leto 1911. kada je ovde stigla iz Sankt Petersburga sa svojim prvim suprugom, poznatim ruskim kwi`evnikom Ve Janom na kongres slovenskih novinara. Tada se gospo|a Olga bavila novinarstvom i do{la je u Beograd na kongres kao delegat i saradnik „Petrogradskih novosti”. Odsela je 1911. u hotelu „Moskva”, gde je upoznala slavnog pisca Branislava Nu{i}a.

Kao novinarka i delegat kongresa, Olga Jan~evecki je sa mu`em pozivana na prijeme, u pratwi gospodina Nu{i}a. Wen doma}in je na prijemu u Belom dvoru bio kraq Petar I Kara|or|evi}. Kao znak izuzetne pa`we i naklonosti omiqeni kraq Srbije poklonio je gospo|i Olgi Jan~evecki svoju sliku s posvetom i ta{nicu od srebrnih niti.

Emigrantska sudbina dovela je drugi put slavnu peva~icu u na{u prestonicu 1920. Tada je Olga Jan~evecki nastupala sa slavnim glumcem Milivojem @ivanovi}em u Tolstojevom komadu „@ivi le{“ na sceni Narodnog pozori{ta ili u sali „Luksora” sa ~uvenom crna~kom igra~icom Xozefinom Bejker.

Olga Jan~evecki je rado pose}ivala „Kazbek”, „Rusku liru”, „Mimozu”, “Moskvu” i ostale elitne lokale. Nastupala je kao peva~ica ruskih romansi u „Kazbeku” ili „Rojalu”. Kod „Ruske lire” razbijale su se ~a{e i ~ak se pucalo iz revolvera kada bi gospo|a Olga pevala nezaboravne pesme „O~i ~arnoe” i „Pra{taj”. Danas postoji wen muzej u Beogradu.

Sme{e}i se, vlasnik restorana mi je govorio:

- Bo`e, gospo|o Jan~evecka, pa fabrikanti stakla trebalo bi da vam daju posebnu nagradu i penziju!

Kraqica ruskih romansi, koja je pre`ivela dva cara, tri revolucije i nekoliko ratova, dok su se wenim iskrenim, romanti~nim pesmama odu{evqavali dedovi i o~evi, umrla je u Beogradu 1978. (nastavi}e se)

General Vrangel i garda

Olga Jan~evecka

Ruska crkva u Beogradu, izgra|ena 1924. godine

Pao Ginisov rekord u Beogradu – na jednom mestu se okupilo 256 Milica Jovanovi}

negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Proteklog vikenda je u Beogradu organizovano obarawe jednog Ginisovog rekorda. Naime, ~ak 256 `ena sa identi~nim imenom i prezimenom, Milica Jovanovi}, okupilo se kako bi oborilo rekord koji je od oktobra do sada dr`alo 178 Japanaca sa imenom Hirokazu Tanaka. I u tome su uspele.

Ova kombinacija imena i prezimena nije izabrana slu~ajno. Naime, istra`ivawa su pokazala da je naj~e{}e `ensko ime u Srbiji Milica, a naj~e{}e prezime Jovanovi}.

Tako su Milice Jovanovi} do{le iz cele Srbije kako bi se zajedni~kim snagama upisale u ~uvenu Ginisovu kwigu rekorda.

Ovo su tri Ginisove rekorderke i tri Milice Jovanovi} – od ukupno 256: „Umelo je da bude nezgodno kad nas prozivaju na fakultetu“

Jedna Milica Jovanovi} sa kojom smo razgovarali do{la je iz ^a~ka, a ona ka`e da je za ovaj poduhvat saznala slu~ajno, videv{i vest na internetu.

„Videla sam vest na nekom od portala, mogu}e je da je ~ak bio i va{. Delovalo mi je ba{ zanimqivo, `elela sam da budem deo toga i re{ila sam da do|em“,

isti~e Milica.

Ka`e da ju je mnogo zanimalo koliko jo{ `ena u Srbiji deli weno ime i prezime.

„O~igledno je ~esta kombinacija imena i prezimena, ja i u svojoj okolini imam Milicu Jovanovi}“, navodi na{a sagovornica.

Druga Milica Jovanovi} sa kojom smo razgovarali je iz Beograda, tako da joj nije bilo te{ko da danas do|e i u~estvuje u obarawu ovog zanimqivog rekorda.

Ono {to je zanimqivo jeste da Milica i u svojoj {iroj porodici ima jednu Milicu Jovanovi}, a imala ih je nekoliko i na fakultetu.

„Nije nikada bilo neprijatnih nekih situacija, ali umelo je da bude nezgodno kad nas prozivaju na fakultetu. Sre}om, razlikujemo se po liku pa nije bilo problema“, pri~a kroz smeh Milica.

Razgovarali smo sa jo{ jednom Milicom Jovanovi}. Ovoga puta, re~ je o Milici iz Mramorka kod Pan~eva.

„^im sam videla da se organizuje ovo, znala sam da ho}u da u~estvujem. Do{la sam da oborim taj rekord!“, rekla je Milica, koja je na ruci nosila broj 222, od ukupno 256.

Nakon upisivawa i prebrojavawa, sve Milice su stale na binu, a onda je do{lo i zvani~no obave{tewe od predstavnika Ginisa – rekord je oboren! M. T.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

zgrade hotela

Bata @ivojinovi} i Boris Dvornik i privatno su bili vrlo dobri prijateqi. Evo jedne wihove urnebesne anegdote. Na 50. Filmskim susretima 1971. godine u Ni{u, „isplivala“ je ova pri~a. Ovu anegdotu ispri~ao je Vladan @ivkovi}, danas ~lan Saveta festivala.

“To je jedna, tada za mene, bila stravi~na pri~a. Da li je to bio film „Most“ Hajrudina [ibe Krvavca ili tako ne{to, ali sve u svemu, stojimo gore na petnaestom spratu hotela Ambasador gde je bio bar. I stojimo, Boris Dvornik, Bata @i-

vojinovi}, kasnije moj ven~ani kum, neuropsihijatar Zoran i ja. I Bata u jednom trenutku ka`e meni ’ajde mali, ti si najmla|i, idi donesi ~etiri viskija.

U|em unutra na {ank, daju mi i ja na onom poslu`avniku, nosim ~etiri viskija”, po~iwe pri~u @ivkovi}. Kada je doneo viski do mesta gde je ostavio tri prijateqa, zati~e samo kuma Zorana. Pomalo unezverenog i upla{enog.”

“On, onako za~u|en, samo }uti. ^ujem ja glasove, a on stoji sam. Pitam gde su ova dvojica, on }uti. Ali, ja onda krenem po

glasovima koji su tu negde, a nigde qudi nema. Naravno, pijana posla. Zati~em nezaboravnu sliku. Wih dvojica su se svojim kai{evima zaka~ili i vise nadole s Hotela Ambasador. Razgovaraju i vi~u gde je viski, gde je viski!.”

“Malo je falilo da ispustim onaj poslu`avnik jer sam se prestravio. Stra{no. Mislite da su se ne{to prepali na moje re~i i da tako nisu popili viski?

Posle ka`em, „Pa Bato, {ta to radi{, mogli ste da poginete“, a on }e meni „I -ha, pa nije to ni{ta, da samo zna{ gde smo sve

mi visili dok smo snimali film Most“, odgovorio je Bata @ivkovi}u. R. N. lll U slede}em broju:

Kako je kraq Petar tra`io zajam od svog ministra finansija

ANEGDOTA IZ @IVOTA BATE @IVOJINOVI]A: 

Obe{en kai{em visio je sa vrha

Crno na belo: Ginisov rekord i zvani~no oboren

Milica Jovanovi}, ^a~ak Milica Jovanovi}, Beograd Milica Jovanovi}, Mramorak

jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Dok se za dve nedeqe pribli`ava prva neslavna godi{wica krvavog ratnog sukoba u Ukrajini i Donbasu, svet se suo~ava sa jo{ jednim verovatno mnogo opasnijim vojnim konfliktom izme|u Amerike i Kine. Retorika je posebno zao{trena nakon nedavnog obarawa kineskog „{pijunskog“ balona iznad

preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana na wihovom jeziku – ka`e na{ sagovornik.

Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

Dok su table vi{e simboli~an

doma Nensi Pelosi Tajvanu, kada su Kinezi znatno burnije reagovali nego u ovom slu~aju. U ovom najnovijem kontekstu posebno treba analizirati nedavnu izjavu (28. januara) komandanta Ameri~kog ratnog vazduhoplovstva generala Majka Minihana, koji je rekao da se Amerika treba pripremati za rat sa Kinom i koji }e po~eti 2025. godine! Narav-

RAT ZA MIKRO^IPOVE

zvano „pu{tawe zmaja“, usmeren ka Pekingu. Tako|e, nije nimalo slu~ajno da se prethodni incident u odnosima dve zemqe vezan za posetu Pelosijeve Tajvanu dogodio tik pred drugi reizbor predsednika Kine Si \inpinga.

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

I jo{ jedan poni`avaju}i incident za kinesko rukovodstvo u vidu obarawa „{pijunskog“ balona, doga|a se vrlo brzo nakon reizbora jo{ jednog petogodi{weg mandata kineskog predsednika. U geopolitici se ovakvi ekcesi tuma~e kao poku{aj da se ispita koliko daleko }e i}i druga pogo|ena strana u vidu retalijacije. Pokazalo se jo{ jednom da iako „jaka na re~ima“ Kina realno ne `eli totalno zao{travawe odnosa sa najve}om svetskom voj-

diduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka. Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite za `ivot – ispri~ali su nam Vukovarci. Odvojene {kole

Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hrvatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra-

no ni samo ameri~ko vo|stvo nije sigurno da li bi oni to i poku{ali. Otuda i nova provokacija u vidu obarawa balona, jer i daqe nije jasno kakve su krajwe kineske namere po pitawu Tajvana. Decenijama unazad mnogi ratovi u svetu, koje je uglavnom po~iwala Amerika, su vo|eni zbog energenata i pre svega zbog nafte. Danas su od nafte mnogo bitniji neki drugi resursi koji se koriste u proizvodwi novih tehnologija. To su u prvom redu mikro~ipovi i poluprovodnici, bez kojih je nova informati~ka tehnologija potpuno nezamisli va. Oko 65 odsto svih polupro vodnika u svetu proizvodi se trenutno u Tajvanu, koji je apso

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

lutni lider u toj trci (kompanija „TSMC“). ^ak 90 odsto naprednih mikro~ipova se tako|e proizvodi na ovom malenom ostrvu, koje je veli~ine pola Srbije, ili na primer pola Tasmanije. Kada bi kojim slu~ajem do{lo do eventualnog ratnog sukoba na Tajvanu, pretpostavqa se da bi svetska tehnolo{ka proizvodwa stala za vrlo kratko vreme. Sasvim je izvesno da bez poluprovodnika i mikro~ipova nema ni proizvodwe svega ostalog od usisiva~a, preko automobila pa sve do krstare}ih raketa. Znatno mawi deo ovih mikro~ipova (ali ne i onih najnaprednijih od tri i ~etiri nanometra) proizvodi se u Japanu, Ju`noj Koreji, Kini i Holandiji {to svakako nije ni

AUSTRALIJA SKIDA

SRBI IZ HRVATSKE

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

SA SVOJIH DOLARA11

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim

ma godina? Pogledajte samo koje -

ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe

men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

blizu da pokrije osnovne svetske potrebe. Zato Amerika sada ula`e vi{e od 40 milijardi dolara u dr`avu Arizonu, gde planira prebacivawe ve}eg dela proizvodwe tih poluprovodnika i mikro~ipova ove gigantske kompanije, koja je ina~e u ve}inskom ameri~kom vlasni{tvu. Ovim se `eli izbe}i trenutna zavisnost od Tajvana, ~ija je geopoliti~ka pozicija veoma rawiva, i u isto vreme oja~ati tehnolo{ka prednost Sjediwenih Dr`ava. Zna~i li to da bi nakon preme{tawa proizvodwe na ameri~ki kontinent, Tajvan mogao biti „pu{ten niz vodu“ ostaje da se vidi, ali je sasvim sigurno da }e rat za mikro~ipovima biti nastavqen. Kina jo{ uvek nema masovnu proizvodwu tih najsitnijih mikro~ipova, ali je izvesno da }e to uskoro po~eti. Amerika je u tom pogledu ve} uvela sankcije svom najve}em trgovinskom partneru, zabraniv{i svaki izvoz tehnologije mikro~ipova u Kinu.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

Koliko }e to usporiti razvoj Kine kao najve}eg tehnolo{kog xina, u ovom trenutku je te{ko

banknote, kao i do sad, biti sli- se nalaziti lik kraqa ^arlsa III

ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Saobra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }irilicom, dok se u kafanama pu{ta muzika i slu`e pi}a iz Srbije.

Lokalno stanovni{tvo je, sa-

pre`ive.

– Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqavamo – rekli su nam oni.

Posle posete selima u okoli-

VIDE]E GA POLA SRBIJE: Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

U Vukovaru:

Hungarian Social Club

VOJVO\ANSKO VE^E

Pro{le subote odr`ana je veoma uspe{na zabava na{ih doseqenika iz Vojvodine i ostalih krajeva biv{e Jugoslavije u Ma|arskom klubu na Smitfild Roudu u Sidneju. Me|u gostima su bili i na{i poznati umetnici: profesor @ivkovi}, Stole Petrovi} (vo|a grupe Crni Voz), harmonika{ Slavko Mijatovi} i drugi. Goste su zabavqali Pera&Pera i Stari Fijaker. Pera Stojkov nam je rekao: “Mi sviramo muzi~ke numere iz cele biv{e Jugoslavije kao i ruske, italijanske, ma|arske i ju`noameri~ke. Gosti su veoma zadovoqni. Sa klubom je odmah dogovoren jo{ jedan nastup. Nastavi}emo na{u saradwu. ”

Sala je bila puna gostiju. Neki su doputovali ~ak iz Gosforda. Igralo se i pevalo do kasno u no}. Gosti za stolovima su mogli i da popri~aju sa prijateqima jer muzika nije bila preglasna. Svako je imao priliku da se provede na najboqi na~in.

N. J.

I ove godine u dobrom raspolo`ewu!

u Na radost svih vezanih za Srpski socijalni servis, u jednom od najve}ih parkova grada obele`en je dr`avni praznik u Posle molitve „O~e na{“ intonirane australijska i srpska himna u Dru`ewem za primer odano priznawe aktivnim ~lanovima organizacije, a minutom }utawa odana po~ast preminulim ~lanovima i prijateqima

Kako pokazati najbli`em okru`ewu, svojim klijentima, volonterima, prijateqima i dobronamernima da nisu zaboravqeni? Kako u okru`ewu koje kao da po~iwe vi{e da li~i na neumornu fabriku za stvarawe novih i opasnijih problema negoli na skladnu zajednicu razli~itih qudi koji u tim razli~itostima vide bogatstvo, prona}i snage i pameti za novo zbli`avawe i nastaviti davno utabanim stazama? Napokon, kako na dan jednog od najve}eg dr`avnog praznika koji bi trebao da predstavqa inspiraciju za mlade generacije, a trenutak radosti u zajedni{tvu za starije, a pretvorio se u kontroverzu koju starosedeoci, naslednici onih koji su uspeli da pre`ive jedan od genocida u organizaciji i izvedbi Britanske imperije vide kao se}awe na dan wihove propasti i okupacije, pomiriti naizgled nepomirqivo i u nimalo prijatnim op{tim okolnostima dati makar skromni doprinos su`ivotu o ovoj lepoj i mo`da jo{ uvek prosperitetnoj zemqi? Kako svojom inicijativom pomo}i ~lanovima srpske zajednice i wihovim prijateqima da istovremeno provedu lepe trenutke u prijatnom dru{tvu ali i dobiju bar neki od odgovora na prethodno postavqena a nimalo umiruju}a pitawa, izazovi su pred kojima se nalazi svaka organizacija, a na kojeje ekipa SRPSKOG SOCIJALNOG SERVISA I SARADWE sa kancelarijama u Sent Albansu i Dandenongu, ponudila re{ewe makar u okviru svojih skromnih mogu}nosti, ne po prvi put, obele`avawem Dana Australije.

Na sam dan praznika, 26. januara ove godine, organizacija na ~ijem je ~elu od wenog osnivawa g. Milan PUALI], pripremila je piknik u Brimbenk parku, u zapadnom delu Melburna, sa zadovoqstvom svedo~e}i koliko je qudi poziv prihvatilo ne samo zbog odli~ne hrane i pi}a, srpske muzike i gostoprimstva, ve} nadasve zbog poverewa koje je ova srpska ku}a uspela da stvori u zajednici.

“Dan Australije se mo`e shvatiti kao dan `alosti ili dan proslave. Mnogi od vas su u Australiju stigli u posledwih {ezdeset

i vi{e godina iz raznih razloga, bilo nomskih ili kao izbeglice. Izgradili dom u ovoj zemqi, radili ste i podigli je porodice ovde, i formirali zajednicu. Zaslu`ili ste javno priznawe u svesti je va{a istorija deo istorije Australije.” naglasila je u obra}awu na srpskom jeziku okupqenima Aleksandra Jovi}, pomo}nik rektora SRPSKOG SOCIJALNOG SERVISA I SARADWE (SSSS Inc.)

Prethodno je direktor organizacije, podin Milan Puali} na srpskom pozdravio sve prisutne i zajedno sa jednom od svojih saradnica, Milom Hr`ewak koja je na engle skom, odabranim re~ima izrazili zahval nost dr`avi u kojoj `ivimo. Odr`ana je litva „O~e na{“, a minutom }utawa odana po~ast preminulim klijentima, volonteri ma, radnicima i prijateqima. Minut }utawa je pratila australijska, a potom i srpska himna.

U nastavku slu`benog dela programa vorile su Kristina \uki} i ve} pomenuta Aleksandra Jovi}, opisav{i kratku istoriju Dana Australije na engleskom, a zatim srpskom jeziku.

Gospodin Milan Puali} je podsetio prisutne da organizacija posledwih deset i vi{e godina obele`ava Dan Australije Brimbank parku. Zahvalio se na podr{ci poverewu, koje ve} dugi niz godina pru`a ju ~lanovi ove organizacije, kao i svim lonterima: Verici Markovi}, Radi Ivko vi}, Bebi Grbi}, Milici Pantovi}, Vesni Babi}, Borki Stojanovi}, Radovanu Paji}u, Jo`i Borsosu, Miletu Majki}u, Tomislavu Antoni}u, Arpadu Kovacsu i Branku Jovi}u. Svi oni su svojim trudom doprineli da dan bude poseban za sve. Zahvalnost je }ena i onima koji su svojim donacijama doprinos ovoj organizaciji, a to su Sam rus, Milan Puali}, Aleksandra Jovi}, Mila Hr`ewak, Rada Ivkovi}, Beba Grbi}, Goran Miti}, Milan Mar~eti}-Mi}o Li~anin Berko Dimitrijevi}. Predstavnici SRPSKOG SOCIJALNOG

Одлично расположење у добром друштву

raspolo`ewu!

ekoIzgradili ste svozajednicu. svesti da Australije.”jeziku pomo}nik diSERVISA

organizacije, gospozdravio svojih englezahvalje moodana volonteri}utawa srpska

programa gopomenuta istoriju i na podsetio sve deset Australije u podr{ci i pru`asvim voIvkoVesni Paji}u, Tomislavu Jovi}u. da ovaj upudali

Sam KajMila Goran

Li~anin i SOCIJALNOG

SERVISA I SARADWE pobrinuli su se da sve protekne u najboqem redu, {to se na radost vi{e od stotinu okupqenih i dogodilo. Wihove `eqe upu}ene prijateqima i aktiv nim ~lanovima orga nizacije da na najboqi na~in iskoriste lep dan u Brimbenk parku i u`ivaju u dru`ewu sa prijateqima i dru gim ~lanovima na{e zajednice, o~ito su bile do~ekane sa odu{evqewem jer je dru`ewe bilo ispuweno onom vrstom razgovora koja je pravi lek za du{u, se}awima na lepe trenutke iz pro{losti i uspomene koje su se tokom proteklih decenijananizale u ovoj zemqi.

Na kraju, okupqenima je preostalo samo da sa nestrpqewem ~ekaju novi poziv i novo

dru`ewe jer je o~ito da organizacija kojoj je na ~elu Milan Puali} sve svoje aktivnosti ne zasniva iskqu~ivo na profesionalnoj odgovornosti ve} iskrenim ose}awima i qudskoj brizi za one kojima je wihova pomo} potrebna.

S. G.

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE KANBERA

Ambasada Republike Srbije u Kanberi koristi ovu priliku da obavesti sve zainteresovane organizacije u dijaspori da je Ministarstvo spoqnih poslova, Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo

KONKURS

za sufinansirawe projekata koji svojim kvalitetom doprinose o~uvawu i ja~awu veza mati~ne dr`ave i dijaspore, kao i mati~ne dr`ave i Srba u regionu otvoren od 01. do 15. februara 2023. godine.

Predmet konkursa jesu finansirawe projekata koji imaju za ciq:

1) upotrebu, u~ewe, ~uvawe i negovawe srpskog jezika i }irili~kog pisma, ~uvawe i negovawe srpskog kulturnog, etni~kog, jezi~kog i verskog identiteta;

2) unapre|ewe ekonomske saradwe Republike Srbije i dijaspore, kao i mati~ne dr`ave i Srba u regionu.

Na konkursu u~estvuju projekti koji se mogu svrstati u jednu od slede}ih OBLASTI:

Na prijavnom formularu Veb platforme obavezno je nazna~iti oblast skra}enom formulacijo moblasti:

- Podr{ka organizovawu manifestacija, omladinsko-sportskih i kulturno-umetni~kih doga|aja, tribina i priredbi u dijaspori, regionu i mati~noj dr`avi, podr{ka kulturno-umetni~kih dru{tava - skra}eno: MANIFESTACIJE.

- Podr{ka projektima medija, medijske pismenosti, digitalne komunikacije, portalima,multimedijalnim projektima, digitalnog i {tampanog izdava{tva - skra}eno: KOMUNIKACIJA.

- Podr{ka projektima koji doprinose za{titi prava i interesa dr`avqana Republike Srbije, Srba u regionu i Srba izvan mati~ne dr`ave. Podr{ka projektima koji doprinose kulturi se}awa - skra}eno: STATUS.

- Podr{ka projektima koji doprinose unapre|ewu ekonomske saradwe Republike Srbije i Srba izvan mati~ne dr`ave - skra}eno: EKONOMIJA.

- Podr{ka organizaciji {kola, kampova (programi nameweni upoznavawu matice), letwih {kola srpskog jezika, edukativnih radionica i edukacija (za unapre|ewe nastave srpskog jezika) namewenih o~uvawu kulturnog i jezi~kog identiteta dece i omladine u dijaspori i regionu. Podr{ka u pribavqawu uxbenika, kwiga i didakti~kih sredstava namewenih {kolama i bibliotekama Srba izvan mati~ne dr`ave – skra}eno: OBRAZOVAWE.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju:

1) organizacije u dijaspori;

2) organizacije Srba u regionu;

3) organizacije ~ije je sedi{te u Republici Srbiji.

Rok i na~in dostavqawa projekata:

Prijava za u~e{}e na Konkurs vr{i se putem Veb platforme koja se nalazi na zvani~nom internet sajtu Ministarstva spoqnih poslova i Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, gde mo`ete na}i i ostale detaqe konkursa: www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs

Нинковић, Загорка Јоновић

TRADICIONALNA I TELESNA MUZIKA ALISE IZ VONDERBENDA

SA VRHOVA FRU[KE GORE NA BALKAN BITS RADIO PROGRAMU

U ~udesnom svetu muzike, pokreta, i radionice Ana Vrba{ki i Marko Diwa{ki koriste telo kao instrument kreiraju}i telesnu muziku

Veoma nam je drago da smo igrom slu~aja prona{li Alisu iz Vonder Benda, naime jako zanimqiv, kreativan i inspirativan duet iz Fru{ke Gore.

Muzika i intervju sa Anom Vrba{ki i Markom Diwa{kim bi}e dostupni na radio programu Balkan Bits, radija 4ZZZ u Brizbejnu, 25. februara, na digitalnoj platformi Zed Digital. Tradicionalna muzika, savremene umetni~ke tehnike i zdrav `ivot je sr` umetni~ke muzi~ke grupe Alisa iz Vonder benda.

Ovako je protekao intervju za Srpski Glas:

n Mo`ete li re}i ~itaocima Srpskog Glasa o svom bendu ‘Alisa u Vonder Bend-u’ i kako je va{ muzi~ki put zapo~eo?

Ana: ‘Alis in Vonder Band’ je umetni~ka grupa koja postoji ve} 24 godine. Osnovali smo je nas dvoje, umetni~ki i bra~ni par Diwa{ki - Vrba{ki. Upoznali smo se na muzi~kom projektu, zaqubili i odlu~ili da se odselimo u prirodu, na obronke Fru{ke gore, i zasnujemo porodicu. Rodili su se Vid i Alisa, pre`iveli smo tamo i bombardovawe 1999. godine, deca su tu odrasla.

Marko: Paralelno smo stvarali svoj svet iz snova: adaptirali vikendicu i ku}u za `ivot, radili na imawu i nastavili da se bavimo umetno{}u. Stvorili smo mali muzi~ki i pozori{ni studio i kroz wega je pro{ao veliki broj umetnika sa kojima smo zajedno stvarali, u~ili, dru`ili se i negovali kulturu - u {umi. Sada svaki put kada putujemo i nastupamo, sa sobom nosimo tu {umu i “zasadimo” je u publiku.

n Kako bi ste opisali va{e predivno okru`ewe Fru{ke gore, lepotu i prirodu i da li vas takvo okru`ewe ispiri{e za fizi~ku pripremu i nastupe?

Marko: Kad vas bude ptice i vetar u granama, onda je to velika inspiracija! Priroda je sa nama ~im se probudimo. Puno vremena provodimo i kada radimo na ba{ti ili vo}waku ili se {etamo po prirodi sa prijateqima. Treninge radimo u prirodi kada je lepo vreme, tr~imo, radimo fizi~ke ve`be, jogu, i, naravno, pevamo i radimo telesne perkusije.

Ana: @ivot u prirodi mewa na{ na~in razmi{qawa, ~ula, `ivot. Ustajemo i le`emo rano, ~ujemo zvuke prirode umesto saobra}aja, no}u je oko nas stvarnomrak. @ivot na Fru{koj gori nam dozvoqava da u isto vreme koristimo prednosti moderne tehnologije i interneta, a da `ivimo i kao na{i preci, pre sto godina. To nas je i povezalo sa tradicionalnom muzikom, koju izvodimo na koncertima.

n Kako ste do{li na ideju da koristite telo kao instrument tokom nastupa? Kako publika reaguje na va{im koncertima? Da li im je to novina da vide “novi balkanski ritam” na sceni?

Ana: Telesna muzika (body music) i telesne perkusije su stare koliko i ~ovekovo bavqewe muzikom, ali i savremene umetni~ke tehnike. Upoznala sam se tehnikom telesnih perkusija 2013. godine na umetni~kom projektu u kojem sam u~estvovala u Poqskoj, na radionici kod italijanskog muzi~ara Simonea Bele~ea. Izuzetno mi se dopala.

Marko i ja smo odmah po~eli da je usvajamo, da u~imo ono {to nam je bilo dostupno na radionicama u`ivo i onlajn, ali i da razvijamo sopstvene ideje i materijal.

Marko: Telesna muzika se pokazala kao idealna u kombinaciji pozori{ta i muzike. Kona~no, nismo bili zarobqeni iza instrumenata, ve} smo mogli da se kre}emo po sceni i da komuniciramo sa publikom mnogo slobodnije. Osim toga, to je izuzetno olak{alo ‘pakovawe’ za nastupe (nasmejao se Marko). Zato {to u isto vreme i ple{emo i pevamo i publika je uvek u pokretu sa nama: rado u~estvuje na na{im nastupima, tap{e, skaku}e. Posebno kada nastupamo pred publikom razli~itih godi{ta, to je jasno vidqivo, jer su deca iskrena i od prvog takta igraju sa nama i ponavqaju na{e pokrete.

Ana: Ve}i deo publike je iznena|en na{om izvedbom. [teta je {to smo zaboravili na{u tra-

diciju, jer pedeset-{ezdeset godina unazad je bilo sasvim uobi~ajeno da se celo selo okupi i zajedno ple{e, peva i lupa nogama o pod. To je su{tinski ono {to i mi radimo.

n [ta nam mo`ete re}i o svom novom albumu? Koju muziku mo`emo da o~ekujemo i na kojim jezicima pevate?

Marko: Na{ novi album je “Rika Taka, Novi Balkan Ritam” na kojem predstavqamo muzi~ko putovawe po Balkanu. Izdali smo ga za nema~ku ku}u CPL Mjuzik i mogu}e je na}i onlajn, na svim digitalnim platformama. Po~eli smo rad na wemu jo{ 2018. godine, ali smo stalno nastupali i putovali i radili paralelno nove projekte. Kada je po~ela pandemija 2020. godine, to je za nas imalo tu prednost {to smo kona~no bili na jednom mestu i spremni da u|emo u studio i snimamo.

Ana: U saradwi sa na{im dizajnerom zvuka, Goranom Vuji~inom, stvorili smo jedan potpuno nov muzi~ki svet. Postoje i drugi umetnici koji su snimili muzi~ke albume sa telesnom muzikom (Kit Teri, grupa „Barbatuks“, Maks Polak i „Rumba Tap“, na primer). Na{ album je definitivno druga~iji, samim tim {to je muzika sa Balkana. Pevamo na 11 jezika, a zvuci telesnih perkusija su snimqeni sa najve}om pa`wom. Pored wih tu su deonice koje smo nas dvoje odsviraliMarko udara~ke, a ja melodijske instrumente - uz pomo} muzi~kih semplova i nekoliko dragih gostiju na tamburi, kavalu i prate-

}im vokalima. Te{ko je odrediti `anr: to je tradicionalna muzika, muzika sveta (vrld mjuzik), ali ima puno uticaja pop, rok, bluz muzike, razli~itih vrsta. U jednoj pesmi ste u kafani, u slede}oj na mese~ini na livadi, od jedne ose}ate trnce, od druge bol zbog neusli{ene qubavi... sve ih, definitivno, spaja qubav kao ve~ita tema balkanske muzike. n Imate jako kreativne ideje, odli~nu muziku, nastupe, a organizujete i muzi~ke radionice. Recite nam vi{e o va{im radionicama, i kako se u~esnici ose}aju posle toga?

Marko: Radionice „Telo kao instrument” vodimo od 2013. godine u Srbijii inostranstvu, kao i onlajn. Telesna muzika je izuzetno zdrava tehnika, jer u~esnici radionica zajedno pevaju, kre}u se i proizvode ritam. Pevawe u grupi je izuzetno korisno, posebno danas, kada smo ~esto usamqeni i izdvojeni. Kada se tome doda i kretawe i pravilno disawe, na radionici kroz zabavu radimo na motorici, fizi~koj spremnosti, koncentraciji, pa`wi i, naravno, na dobrom raspolo`ewu. Nakon radionica u~esnici su umorni i zadovoqni, kao posle dobre fizi~ke ve`be.

Ana: Posledwe dve godine smo vodili i vi{e seminara za vaspita~e, u~iteqice i nastavnice, jer je ova tehnika blagotvorna i za decu, posebno danas, kada su previ{e pred ekranom. Zanimqivo je da po tome koliko je razvijena motorika {ake deteta mo`emo znati i koliko je razvijen govor. Zato je razvijawe motorike kroz muziku i zabava i neophodnost za nove generacije.

n Jednom godi{we odr`avate festival “Novi balkanski ritam” u Sremskim Karlovcima. [ta nam mo`ete re}i o tome? Kada }e biti festival u 2023. i ko }e biti gosti izvo|a~i osim vas?

Ana: Festival “Novi balkanski ritam” odr`ao se prvi put pro{le godine. Okupili smo u~esnike iz {est zemaqa: Nema~ke, SAD, Austrije, [panije, Severne Makedonije i Srbije. Festival je pre svega edukativnog karaktera: tokom tri dana odr`ava se dvanaest radionica, a uve~e koncerti. Ove godine }e se festival odr`ati od 25. do 27. avgusta, ponovo u Sremskim Karlovcima u divnom prostoru ekolo{kog centra “Radulova~ki”. Dove{}emo grupu umetnika - predava~a koja je “proverena kombinacija”: Anu Qombart iz Barselone, Maksa Polaka iz Wujorka i Bena [ica iz Hamburga. Wih troje zajedno sa nama ~ine petorku koja

vodi radionice, a nadamo se da }e nam se ove godine pridru`iti i koleginica iz Skopqa, Elena Hristova, kao i da }e nastupati sa poznatim makedonskim etno bendom „Baklava” na otvarawu.

Marko: Svi planovi jo{ uvek zavise od finansirawa. Sem nekoliko partnera (na primer, Turisti~ka organizacija Sremskih Karlovaca), festival finansiramo iz kraudfanding kampawe preko platforme „Dobri dabar“. Ove godine }ete u okviru kampawa mo}i da kupite pakete za festival po promotivnim cenama, u martu i aprilu, kao i druge nagrade (pogodnosti) koje nudimo. Sve informacije mo`ete prona}i na na{im dru{tvenim mre`ama i sajtu, ~ak i dokumentarni film o festivalu “Pokreti stvaraju emocije”.

n [ta biste voleli da poru~ite svim ~itaocima Srpskog Glasa {irom zemqe i sveta?

Ana: Qubav je najva`nija. Kroz sva lepa i tu`na vremena, qubav nas je odr`ala na pravom putu. Sav na{ rad je {irewe qubavi: ona je najja~e ose}awe na svim koncertima, predstavama, radionicama.

Marko: Negujte muziku svakoga dana, makar nekoliko minuta: poslu{ajte neku pesmu, jo{ boqe ako je otpevate ili ple{ete uz wu. To vas ~ini mladima, zdravima i zadovoqnima.

Ako `elite da stupite u kontakt sa Anom i Markom i da ih dovedete na potencijalnu turneju po Australiji, mo`ete ih kontaktirati putem imejla contact.awb@gmail.com

Prona|ite Alisu iz Vonder Benda na dru{tvenim mre`ama: Veb sajt:

https://aliceinwonderband.com/ Fejsbuk:

https://www.facebook.com/AliceinWonderBandSerbia

Tik Tok:

https://www.tiktok.com/@aliceinwonderbandserbia

Intervju sa Anom i Markom }e biti emitovan na radiju 4ZZZ / Zed Digital, program Balkan Bits u subotu 25. februara 2023. od 20 ~asova (AEST).

Slu{ajte u`ivo Zed Digital preko 4ZZZ veb sajta u 20 ~asova po vremenu u Brizbejnu https://4zzz.org.au/

ili preslu{ajte epizodu na ovom linku posle programa https://4zzz.org.au/program/balkan-beats

FOTO: Alis iz Vonder Benda, arhiva TEKST: Biqana Leti}

2021 Ренато Буић Брсеч - Тело као инструмент

UZBUDQIVO PUTOVAWE PO ANDIMA:

Planina sedam boja, na

5100 metara nadmorske visine

Vodimo vas na uzbudqivo putovawe po peruanskim Andima, skroz do Planina duge niz ~ije se obronke prelivaju ~udesne nijanse.

Na ke~ua jeziku Inka, wen naziv je Vinikunka, na engleskom Rainbow mountain, a na {panskom “Planina sedam boja” (Montaña de Siete Colores). S obzirom da se mesto kuda smo se uputili nalazi udaqeno oko pet sati vo`we od turisti~ke prestonice Anda - Kuska, i na ~ak 5100 metara nadmorske visine, poneli smo priru~ni kiseonik koji smo kupili u apoteci, i tablete na biqnoj bazi protiv visinske bolesti. Li{}e koke tako|e poma`e suzbijawu ovih simptoma, u Peruu legalno i kupuje se na pijaci gde jedna kesa od oko 200 grama ko{ta oko 100 dinara. Osim turista li{}e koke `va}u i lokalci. Iako su ro|eni u Andima, i wima ~esto poma`e suzbijawu simptoma visinske bolesti.

Nakon vi{e od tri sata vo`we magistralom, skrenuli smo na sporedni drum, i posle prolaska kroz usputno selo, krenuli vreme{nim, asfaltnim putem uzbrdo. Po~etkom jula, ne{to pre devet sati, temperatura vazduha jo{ uvek je bila blizu nule, te su male prskalice za useve usred wiva pokraj kojih smo prolazili, od vode koja je hranila suvu zemqu, pravile iwe. “Tako treba”, obja{wavao nam je lokalac Luis, “kada oko jedanaest sati temperatura dostigne 20 stepeni, bi}e druga~ije”. Posle nekoliko dana boravka u Andima u julu, navikli smo na ovda{we zimske prilike. U julu i avgustu, jutarwe i ve~erwe temperature kre}u se izme|u minus sedam i nule, a dnevne dosti`u 20 stepeni.

Nakon izlaska iz sela, uzani asfaltni put ubrzo je nestao. Ispred nas, bio je zemqani drum kojim smo se vozili uzbrdo, du` ivice klanca, jo{ skoro sat i po. Povremeno, na putu smo nailazili na prepreke u vidu toka planinske reke, i na samom po~etku uspona zbog odrona du` ~itave {irine puta morali da se vratimo nazad - u rikverc, i krenemo drugim zemqanim putem, koji je na{ voza~ izabrao.

Pored puta, du` golih, sivo-okerastih pejza`a, mirno su pasla stada lama i alpaka, sa ponekim pastirom ili pastirkom koji su se nazirali u daqini. Na samom kraju, samo nekoliko kilometara pre Dugine planine, u nedo|iji andskih pejza`a na visini od oko 4700 metara, nai{li smo jo{ na jednu, prili~no neobi~nu prepreku. Ispred nas, na platou sa selom od jedva deset ku}a, ~itavom {irinom zemqanog puta kojim smo vozili, ispre~io se debeli, metalni lanac, iza kojeg su osim na{eg, stala jo{ dva kombija.

Prepreku na putu postavili su lokalni seqani, koji su zahtevali nov~anu nadoknadu za prolaz do Planine duge, smatraju}i da agencije iz Kuska uzimaju najve}i deo kola~a od turizma, a wima ne ostane ni{ta. Videv{i {ta se de{ava, lokalac Luis iza{ao je iz kombija i do{etao do barikade, veoma qubazno pregovaraju}i sa me{tankom koja je izgleda bila kolovo|a ovog seoskog revolta. Sredove~na `ena odevena u {arenu tradicionalnu ode}u i sa {e{iri}em na glavi, skupqala je pare koje su joj, poznaju}i ovda{we prilike bez pogovora davali voza~i i vodi~i, nakon procene da je pametnije da se povinuju odlukama seqana. Nekoliko meseci ranije, zbog lokalne sva|e izme|u dva sela u vezi s naplatom prolaza od turista, jedno vreme nije bilo mogu}e sti-

}i na Planinu duge. Luis je platio hara~, i pustili su nas da pro|emo. Ubrzo, stigli smo do platoa na 4800 metara nadmorske visine, na kojem su bili parkirani kros motori i kvadovi, i gde su ~ekali lokalci, wihovi vlasnici. Do vrha Dugine planine, kroz useke kojima vozila ne mogu da pro|u, mladi}i iz obli`wih sela prevoze turiste, uz nov~anu nadoknadu. Naj~e{}e, motore koriste za uzbrdicu, a kvadove za silazak.

Jo{ desetak minuta, vozili smo se uzanim zemqanim stazama, i stigli na plato Dugine planine, nadmorske visine od nepunih 5100 metara. Simpati~ni lokalac Hulio, ovim poslom bavi se ve} dugo, i bio je moj “voza~” uzbrdo do planine, i u povratku. Dok smo jurili gudurama Anda, pita me na {panskom odakle sam. “Iz Srbije, iz Evrope”, odgovaram. Izgleda kao da zna za Srbiju, potvrdno klima glavom. Posle deset minuta vo`we bu~nim kros motorom, najzad sti`emo do ciqa, do {picastih planina koje izgledaju kao da ih je neko presekao po sredini, i time omogu}io da se slojevi razli~itih metala i minerala jasno vide kao pruge, u wihovom sredi{tu. Okerasta, rozikasta, `uta, maslinasto-zelena, qubi~asta i sme|a, sve zajedno neverovatno podse}aju na one poznatije Dugine planine, u Kini. Nastale su topqewem gle~era na kraju posledweg Ledenog doba, kada su lednici nosili slojeve zemqe i ostavqali naslage metala i minerala, na povr{ini.

Na vrhu planine, zatekla nas je gu`va posetilaca koji su pristigli pre nas, i odve} prisutna grupa lokalaca sa paradno doteranim alpakama za fotografisawe. Pored wih, stajao je mladi} koji je za drvenim sto~i}em, po ceni od 3 sola (80 dinara) davao pe~at u paso{u onima koji su po`eleli da se ku}ama vrate s potvrdom o tome da su uspeli da se popnu na visinu od 5100 metara.

Du` puti}a koji je vodio obronkom Dugine planine, na pomo}nom kuvalu lokalne `ene pripremale su pe~eni krompir i alpaku. “Sin alpaca, por favor” - “Mo`e li bez alpake?”, pitam jednu od wih. Odgovara potvrdno. U malu, plasti~nu kutiju, stavqa nekoliko raznovrsnih andskih krompira u qusci (u Andima raste preko 4000 vrsta), i veliko par~e belog sira. U Peruu je krompir druga~iji, veoma je ukusan, i naj~e{}e se jede s korom. Nakon u`ine, obilazak Dugine planine priveli smo kraju. U dru{tvu Hulija, wegovim kvadom koji je desetak minuta ~as klizio, ~as skakutao po skorenim, udubqenim brazdama pra{wavog, planinskog zemqanog puteqka, spustili smo se dvesta metara ni`e, na plato u podno`ju gde je bio parkiran na{ kombi, a zatim je usledio dug povratak nazad, u civilizaciju.

Ivana Duk~evi}

MILICA JE DO [ LA U AUSTRALIJU I OTKRIVA NAM KAKAV @ IVOT @ IVI

Oтац Никола са Радојком и ћерком јој Гиолином

DVE PRI^E U JEDNOJ

Qubica i wena

prva kom{inica Radojka Petrovi}

Kada sam pre oko pet godina upoznao sestru Qubicu, tad je imala oko 101 godinu. O woj sam ve} pisao u na{oj {tampi, slikao se sa wom, ispovedao je, pri~e{}ivao, svetio joj vodicu, pose}ivao je. Pose}ivao sam je u bolnici, stara~kom domu, te je opojasmo u Kabramati i sahranismo u Rukvudu.

Elem, ~esto sam bivao u wenoj ku}i da obi|em najstarije ~eqade srpsko u Sidneju. Tako mi ona veli u wenoj ku}i: „Ima ovde dobra `ena do|e svako jutro zalo`i mi vatru, popijemo kafu, popri~amo. Napi{i sebi broj wenog telefona. Zove se Rada“. Moram ovde da ka`em da je stogodi{wa Qubica odli~no ~uvana i dodvorena od strane wene }erke Lenke, ali se na{la i Rada da pomogne. Poslu{ah Qubicu i upisah odmah u telefon „Rada Petr. 155“ i ni{ta vi{e. Zapamtio sam da je to broj ku}e u kojoj `ivi Rada, pa mo`da }e biti vremena i da se upoznamo. Uzgred budi re~eno, ovo je posledwi put da sam Qubicu posetio u wenoj ku}i. Oti{la je u Ferfild bolnicu, stara~ki dom u Kabramatu i za tri meseca je preminula.

Dakle pozvao sam Radu i popri~ao sa wom o Qubici i kako mi je ona sve najlep{e rekla o woj kao prvoj kom{inici. Onda smo Radojka i ja ne poznavaju}i se jo{, telefonom pri~ali o Qubici, kako je, gde je sad, ho}e li do}i ku}i i po malo strahuju}i da mo`da i ne}e. Tako je i bilo. Nikad nije do{la ku}i. I tako svako vreme nosi svoje breme. Posle nekoliko telefonirawa na{ao sam vremena da naletim tj. do|em na brzinu kod nove prijateqice Radojke poznatije kao Rada.

Rada je ro|ena u mestu Svodna kod Prijedora. Udaje se u Banatu 1960., za Qubana Maksimovi}a. Na Preobra`ewe 1970. dakle nakon deset godina braka, sada pokojni Quban i jo{ jakosna Radojka uze{e dvoje dece kao dvoje ma~adi i u otisnu{e se u beli svet. ]erka Giolina je imala sedam, a sin Milorad pet godina. Prvo su `iveli u Melburnu i odatle pamti jedan zanimqiv doga|aj.

Rada je to lepo ispri~ala, a koliko }u ja verno da prenesem, ne znam. Velika tu~a izme|u Jugoslovena, onda se tako govorilo a u~estvovali su u tu~i svi Srbi i Hrvati i Muslimani sa jedne strane protiv Turaka. To se desilo u Logoru HOSTELU u Melburnu.

Veli Rada da je srpsko dete gurnulo jedno tursko dete i dete je palo. Tur~in otac toga deteta dohvatio je onaj tupi kuhiwski no` i da zakoqe srpsko dete. Kleknuo mu na prsa i za malo gotovo. Kuvarica Crnogorka, em je hrabra em je krupna, i lepo za tu~u gra|ena zgrabi kutla~u i Tur~ina po glavi te ovaj pade u nesvest. Drugi da ubiju Crnogorku, drugi da je brane i nastade op{ta tu~a.

Mi `ene smo svu ogradu oparale, oni metalni kocovi {to imaju tri strane i sad se upotrebqavaju za ogradu i za reklamu kad se ku}a prodaje. Na{e `ene, veli Rada i Srpkiwe i Hrvatice i Muslimanke smo parale tu ogradu i dodavale na{ima da se biju, brane i udaraju.

Vojska i policija su blokirale da se ne ulazi sa poqa a nisu rastavqale dok se samo nije zavr{ilo. Turci su po Radinoj pri~i izvukli debqi kraj, tj. dobili vi{e batina i pretili su. Dva Srbina, ~ijih se imena ne se}am su dve no}i bili na drugom konaku, ali se vremenom sve lepo zavr{ilo. Davno bilo sad se spomiwalo, veli deo na{e narodne pesme. Ili ono, “spomenulo se ne povratilo se“.

@ivotni put ne treba da opisujemo. Radili su te{ke i dobre poslove. Jedno vreme se radilo za policiju tj. {ili su sve ko`no {to je trebalo, ma da je ve} do tad bilo dosta sre|eno, ku}a lepa i prostrana te se jedno vreme radilo u dobroj i velikoj duploj gara`i svoje vlastite ku}e itd.

Danas Radojka ima petoro unu~i}a i dvoje praunu~i}a. Sin `ivi u Sidneju a }erka u Melburnu.

Neka su svi `ivi i zdravi i uz brdo brzi. Praunu~i}i, unu~i}i, deca i baba tj. prababa Radojka- Rada. Bog da ih po`ivi u zdravqu i vesequ. NA MNOGAJA QETA! Amin!

Redakcija Espresa odlu~ila da prona|e sagovornice i sagovornike koji `ive van Srbije kako bi mogli da uporedimo {ta inflacija ~ini gra|ankama i gra|anima Srbije a {ta onima koji su deo Australije, Evropske unije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ...

Donosimo vam razgovor sa Milicom M. (28), devojkom koja `ivi i radi u Liverpulu u Australiji.

Milica je mama {estomese~ne bebe i udata je za dr`avqanina Australije. Kako trenutno zbog brige o bebi ne radi, a socijalnu pomo} za mame ({to je ina~e oko 750 australijskih dolara na dve nedeqe) ne dobija zbog toga {to jo{ nije dr`avqanka Australije, Milicina porodica `ivi od plate wenog partnera.

Podsetimo, socijalna pomo} za mame u Srbiji nije i daqe regulisana u pravom smislu te re~i, ali konstantno se govori o budu}em planu kojim }e dr`ava olak{ati period radnog odsustva budu}im majkama.

Kako je sagovornica navela, oni ne pla}aju kiriju jer je wen mu` vlasnik nekretnine, ali da trosoban stan, u kakvom oni `ive, ko{ta na nedeqnom nivou 450 australijskih dolara (oko 33.828 dinara).

[to se ti~e komunalija, ona se pla}a na tri meseca i iznosi do 1300 dolara, istakla je sagovornica.

Ra~uni za komunalne usluge podeqeni su na struju, vodu i gas i infostan.

NA TRI MESECA, prema re~ima Milice, tro{kovi izgledaju ovako:

STRUJA - 250-300 australijskih dolara (izme|u 18800 i 22600 dinara),

VODA I GAS - 200 australijskih dolara (oko 15000 dinara), INFOSTAN - 800 australijskih dolara (oko 60000 dinara). Dakle, na mese~nom nivou, struja bi bila oko 100 dolara (oko 7500 dinara), voda i gas mawe od 70 dolara (oko 5000 dinara) i infostan oko 270 dolara (oko 20300 dinara), {to je ukupno 440 dolara (oko 33760 dinara).

Potom, sagovornica je predo~ila koliko su tro{kovi na

dnevnom nivou {to se ti~e hrane i higijene. Kako je navela takvi izdaci ko{taju porodicu izme|u 100 i 150 australijskih dolara (izme|u 7 500 i 12 000 dinara).

dica ~iji su ~lanovi svi radno sposobni i zaposleni.

S tim u vezi, iako vrlo neprijatno pitawe, novinarka Espresa morala je da ga postavi - koliko

Ukoliko mu` radi za hranu i pi}e potro{imo izme|u 50 i 75 dolara. S druge strane, ukoliko ne radi, ti izdaci budu duplo mawi, istakla je Milica.

Dakle, prema navedenim podacima, na mese~nom nivou, maksimalan tro{ak ovoj porodici za hranu, pi}e i higijenske proizvode bio bi 4500 australijskih dolara (oko 338.300 dinara).

Kako Milica ima bebu, novinarka Espresa upitala ju je koliko su tro{kovi vezani za proizvode namewene najmla|ima.

Hrana za bebu je otprilike 50 dolara za ~etiri dana, potom pakovawe pelena dovoqno za dve nedeqe staje 35 ameri~kih dolara, dok na vla`ne maramice potro{imo oko 2 dolara za ~etiri dana, naglasila je sagovornica.

Informacije koje nam je sagovornica dala, govore nam da je tro{ak za neophodne proizvode za bebu na mese~nom nivou oko 450 australijskih dolara (33.830 dinara).

Na kraju, kada aproksimativno svedemo sve tro{kove na mese~nom nivou prema podacima koje nam je dala Milica M, tro{kovi wene porodice staju: 5390 australijskih dolara (oko 405 200 dinara).

Ovakva suma ostavqa gorak ukus u ustima osobi iz Srbije, jer u ve}ini slu~ajeva takav iznos na mese~nom nivou ne mo`e da doprinese ~etvoro~lana poro-

novca ostane Milicinoj porodici premda su tro{kovi za pojam Srbije ogromni i da sagovornicina porodica `ivi od jedne plate gra|evinskog radnika.

- Sa svim tro{kovima i finansirawem samo od strane mog partnera na mese~nom nivou nama ostane pola wegove plate, - istakla je sagovornica.

Suvi{no je re}i da ovakav podatak zaprepa{}uje i da moramo odmah da se osvrnemo na situaciju u Srbiji.

Dakle, ukoliko ste majka {estomese~ne bebe u Srbiji koja nema primawa, a dr`ava i daqe ne reguli{e va{ socijalni status i jedino va{ partner mo`e da radi, s tim da `ivite u va{em stanu (niste podstanarka!) da li biste mogli da u{tedite pola plate partnera na mese~nom nivou. Ili biste, sa druge strane, ra~unali na pomo} roditeqa i prijateqa?

Iako inflacija “divqa” {irom sveta i gra|anke i gra|ani drugih zemaqa ose}aju rupu u xepu, moramo da idemo u korak nazad kada govorimo o situaciji u Srbiji. Dakako, inflacija se svuda ose}a, pandemija i ratovi poga|aju ekonomije svih dr`ava, ali su prose~ne plate i odnosi cena u Srbiji od ranije u disbalansu, te je trenutna situacija samo zategla ionako lo{u situaciju.

S. G.

Prota Nikola Bili}, Sidnej

KAKO JE MALA RADIOAKTIVNA KAPSULA RIO TINTA

PRONA\ENA U PROSTRANSTVU AUSTRALIJE:

„Na{li smo iglu u plastu sena“

Dana 25. januara, kada je rudarska kompanija Rio Tinto izvestila da je jedna od wihovih radioaktivnih kapsula cezijum-137 nestala, vlasti zapadne Australije suo~ile su se sa naizgled nemogu}im zadatkom.

Morali su da lociraju kapsulu veli~ine gra{ka bilo gde du` rute od 1.400 km

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

koristili prenosive mera~e radijacije.

Merila su dizajnirana da detektuju radioaktivnost u radijusu od 20 m.

„Ne poku{avamo da prona|emo malu kapsulu vidom. Nadamo se da }e nas oprema za zra~ewe dovesti do we“, rekao je portparol policije. Policija je usredsredila svoje napore na GPS rutu kojom je ka-

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma

Algester Lodge

 Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

 Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

 Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

 Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

 Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

 Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

 Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

koja se prote`e od rudnika Gudai-Dari na severu dr`ave do skladi{ta severno od centra grada Perta.

Vlasti su krenule u akciju, mobili{u}i specijalisti~ke ekipe za pretragu da potra`e kapsulu, a vatrogasci su me|u onima koji su zamoqeni da se sklone od svojih uobi~ajenih letwih zadataka. Pozvani su stru~waci iz cele zemqe: stru~waci za nuklearne nauke, agencija za upravqawe vanrednim situacijama i slu`benici za za{titu od zra~ewa.

Pre nego {to su obavestili javnost o pretwi, 26. januara, vlasti su po~ele pretrese u Pertu i oko rudnika u Wumanu. Dana 27. januara izdato je hitno zdravstveno upozorewe da se javnost obavesti o opasnosti koju predstavqa radioaktivna kapsula. Zdravstvene vlasti su imale jednostavnu poruku svakome ko bi mogao nai}i na to: „Klonite se“.

Vlasti su bile zabrinute da se mo`da zaglavio u gumi automobila u prolazu. Do 27. januara, grupe za pretragu su bile u punoj snazi u potrazi za malenom kapsulom.

Ali oni to nisu tra`ili pogledom, ve} su

mion pro{ao, kao i na lokacije u blizini gradskih i naseqenih podru~ja Perta.

Policija je 28. januara dala prioritet jednoj lokaciji du` Velikog severnog autoputa nakon {to je jedan ~lan javnosti prijavio neobi~nu aktivnost na Gajgerovom broja~u – ure|aju koji se koristi za merewe radioaktivnosti. Ali ta pretraga nije otkrila kapsulu.

Slede}eg dana odobrena su dodatna sredstva tra`ena od savezne vlade Australije i oni koji su nadgledali potragu po~eli su da planiraju slede}u fazu. Sa novom opremom u Zapadnoj Australiji i spremnom za upotrebu do 30. januara, potraga se poja~ala.

Kontrolor incidenata u dr`avnom odeqewu za hitne slu~ajeve, Deril Rej, opisao je nove alate koje je obezbedila vlada samo kao „specijalizovanu opremu za detekciju radijacije“.

Rej je rekao da bi nova oprema za detekciju mogla da se prika~i na vozila kako bi se pretresi mogli vr{iti iz vozila koja se kre}u brzinom od oko 50 kilometara na ~as.

 Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

 Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

 Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115

(07) 3711 4711

„Bi}e potrebno pet dana da se pre|e originalnom rutom, procewenih 1400 km, sa ekipama koje putuju severno i ju`no du` Velikog severnog autoputa“, rekao je on. Ali do kraja 31. januara, kapsula je nastavila da izmi~e ekipama za pretragu.

Slede}eg jutra, kada je vlada otkrila da je kapsula prona|ena samo dva metra od autoputa u sredu u 11:13 po lokalnom vremenu, ~inilo se da je sve ali nemogu}e postignuto. Vlasti su saop{tile da su ekipe za pretragu „bukvalno prona{le iglu u plastu sena“.

Dok je oklevao da navede ta~nu loka-

ciju na kojoj je prona|ena radioaktivna kapsula, Klem je to opisao kao „najboqi mogu}i ishod“. Izve{taji lokalnih medija sugeri{u da je prona|eno nekih 74 km od Wumena – dakle oko 200 km od lokacije rudnika.

Ishod izve{taja }e odrediti da li }e biti podignute optu`be protiv Rio Tinta. Nakon {to je kapsula prona|ena, izvr{ni direktor Rio Tinta, Sajmon Trot, rekao je da }e kompanija „u potpunosti sara|ivati“ u istrazi.

On je dodao da }e Rio Tinto platiti ra~un za pretragu ako vlada to zatra`i.

Australijski savezni poslanik iz redova laburista Xulijan Hil iskoristio je, kako se veruje, prvi govor pred Parlamentom Australije, koji je delimi~no napisao ~et-bot Chat GPT, da upozori da bi ve{ta~ka inteligencija mogla da se iskoristi za „masovno uni{tewe“.

Poslanik u australijskom parlamentu Xulijan Hil pozvao je sa govornice na istragu o rizicima i prednostima ve{ta~ke inteligencije.

Hil je u govoru upozorio da bi upotreba ve{ta~ke inteligencije mogla dovesti do gubitka poslova, da studenti i |aci varaju, kao i diskriminacije, dezinformacija, pa i nekontrolisanih vojnih aktivnosti.

Poslanik je pri sastavqawu svog govora koristio uputstva koje mu je dao Chat GPT, ~et-bot

koji je napravio pometwu u nau~nim krugovima, ali i u zajednicama autora bilo kakvog sadr`aja.

Od ve{ta~ke inteligencije, Hil je tra`io da „rezimira nedavne medijske izve{taje o u~enicima koji koriste ve{ta~ku inteligenciju u Australiji da varaju i objasni za{to su nastavnici zabrinuti zbog ovoga“ i da „objasni u dva minuta rizike i koristi za Australiju od ve{ta~ke inteligencije“ i da od toga napravi delove govora.

Kako raste upotreba softvera za ve{ta~ku inteligenciju zasnovanog na tekstu, Novi Ju`ni Vels i Kvinslend su zabranili wegovu upotrebu u {kolama.

„Tehnologija ve{ta~ke inteligencije, poput pametnog softvera koji mo`e da pi{e eseje i generi{e odgovore na pitawa,

postaje pristupa~nija u~enicima, omogu}avaju}i im da zavr{e zadatke i testove bez stvarnog razumevawa materijala. To izaziva zabrinutost kod nastavnika zbog uticaja na integritet obrazovnog sistema“, rekao je Hil.

Tako|e, Hil je ukazao na to da bi u~enici mogli da „efikasno zaobi|u obrazovni proces i steknu nepravednu prednost“, dok nastavnici nisu u mogu}nosti da „identifikuju i spre~e varawe“ pre nego {to je priznao da ono {to govori nije sam napisao.

„U stvari, nijedan ~ovek to nije napisao. Veliki jezi~ki model Chat GPT je to napisao“, rekao je Hil pred Parlamentom.

U drugom segmentu govora koji je napisao ~et-bot, Hil je skrenuo pa`wu na „opasnost od gubitka radnih mesta“, kao i da bi ve{ta~ka inteligencija „mogla da produbi postoje}e predrasude i diskriminaciju“ i da bi „mogla da se koristi u zlonamerne svrhe, kao {to su sajber napadi i kampawe dezinformisawa“.

Xulijan Hil, najaktivniji au-

stralijski politi~ar na dru{tvenoj mre`i Tik-tok, napisao je sam deo govora u kojem je istakao da ve{ta~ka inteligencija mo`e doneti rizike koji bi po dru{tvo i ~oveka bili razaraju}i, katastrofalni i egzistencijalni.

„(Ve{ta~ka inteligencija) ima potencijal da unapredi na{ svet na na~ine koje jo{ ne mo`emo da zamislimo, ali ako ona nadma{i qudsku inteligenciju, mogla bi naneti zna~ajnu {tetu ~ove~anstvu ako weni ciqevi i motivacije nisu uskla|eni sa na{im“, naglasio je Hil.

„Ono {to sve vi{e zabriwava qude daleko pametnije od mene je mala verovatno}a da }e qudi mo}i da kontroli{u ve{ta~ku inteligenciju ili, pak, da zlonamerni akter iskoristi ve{ta~ku inteligenciju za masovno uni{tewe“, poru~uje poslanik.

^ET-BOT PISAO GOVOR AUSTRALIJSKOM SAVEZNOM POSLANIKU:

Ve{ta~ka inteligencija mo`e da se upotrebi za masovno uni{tewe

TAWA

BO[KOVI]: Kad poverujemo da smo ne{to va`no,

tog ~asa smo pali

Da je potvrda prave umetni~ke vrednosti dugo trajawe, najboqi primer je glumica Tawa Bo{kovi}. U godini koja je tek zakora~ila ova umetnica rasko{nog scenskog dara obele`ava jubilej: 50 godina glume. Tawa Bo{kovi} je i daqe lepa, vredna, mudra i vedra.

[to ve}i umetnik, to mawe problema. Na Bogojavqewe, 19. januara 1973. godine Tawa Bo{kovi} zajedno sa kolegama sa klase Goricom Popovi} i Brankom Jerini}em odigrala je svoju prvu profesionalnu pred-

va tre}a kwiga „Igra” od devet koliko je pripremio za objavqivawe. Baj~eti} je bio izuzetan pedagog, pored onoga {to je u domenu zanata, u~io nas je dobroti, mene kako da koristim literaturu u glumi, kako da se oslobodim svih predrasuda. U~io nas je partnerstvu. Partnerstvo je va`na disciplina u glumi, na koju se ne obra}a preterana pa`wa, vi{e se obra}a na to {ta sam ja, odnosno lik koji igram, kakav je odnos, ali partnerstvo nije samo odnos, to je mnogo vi{e od toga. E tu nam veoma ~esto nedostaje

@iveli u Americi, susretali se i sa velikim svetskim umetnicima, pored ostalih i Romanom Polanskim, Ivom Montanom, Mi{elom Pikolijem… Nau~ili da se radujete, da se i podsmehnete sebi. Ipak, strah za nadolaze}e generacije vas ne napu{ta. Za{to?

Presre}na sam jer i posle pola veka glume jo{ uvek imam znati`equ. I daqe postoji glad za onim {to se zove ispitivawe unutar sebe, a u pozori{tu

stavu „Znam Dabli Fejsa” prema Nu{i}evom „Sumwivom licu”, u re`iji Olivera Viktorovi}a u Teatru krug 101. U toj po mnogo ~emu zna~ajnoj klasi profesora Predraga Baj~eti}a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bili su i Radmila @ivkovi}, Qiqana Dragutinovi}, Jelica Sretenovi}, Zlata Numanagi}...

– Najsna`nije se}awe na to vreme jeste da smo mi kolege sa klase bili va`na zajednica, i da je profesor Predrag Baj~eti} zapravo odredio na{ put tako {to nas je upu}ivao jedne na druge. Uvek je govorio da }e do}i vreme kada vi{e ne}e biti va`no da li smo studirali zajedno. Kakve smo ocene imali, ali da ta qubav u toj zajednici koja se zove klasa treba da traje i mora da se neguje. Da smo svi mi razli~iti, da ne moramo uop{te da igramo iste uloge. Nikada ne treba da se merimo sa drugima, odnosno da se merimo samo merom svoje qubavi prema drugima. ^ini mi se da se od toga vremena do danas promenio na~in. O nama je brinuo i na{ profesore, i mi jedni o drugima. Upravnici pozori{ta su dolazili na na{e ispite, kolege sa drugih klasa na kolokvijume, nama su se neki qudi bavili. Se}am se da je Stevo @igon dolazio na na{e ispite, pa je ba{ mene pozvao da igram u Pu{kinovim „Malim tragedijama” – prise}a se Tawa Bo{kovi} i nagla{ava:

Profesor Baj~eti} je bio studiozan ~ovek, umetnik velike erudicije, evo iza{la je i wego-

ne samo zanata nego i mira, vere, raznih stvari koje jesu deo ovog posla. n Iz vas je i najsve`ija predstava u nizu „Uspomene Sare Bernar” u re`iji Sta{e Koprivice koju ste proteklog leta radili u pozori{tu u Herceg Novom. Kako vam je ovo pozori{no iskustvo budu}i da `ivite na relaciji Beograd –Herceg Novi?

- Vrlo posebno. Provela sam divno proteklo leto rade}i u fantasti~nom pozori{nom ambijentu u Herceg Novom. U nacionalnom teatru na sceni „Ra{a Plaovi}” 4. marta gostova}emo sa predstavom „Uspomene Sare Bernar”. Sta{a Koprivica je zapravo promenila `anr tog komada i napravila predstavu sa takvom snagom, darom, posebnom elegancijom i kada je u pitawu {trih, i kada je u pitawu osavremewivawe toga {to je ponu|eno u komadu Xona Marela. Gledala sam predstavu u kojoj je davnih godina igrala Ksenija Jovanovi} sa Milo{em @uti}em, na toj istoj sceni „Ra{a Plaovi}” na kojoj }emo i mi gostovati. I to je bilo ne{to sasvim druga~ije u odnosu na ovo {to smo mi odigrali. Sta{a Koprivica dala nam je priliku da i sami doprinesemo, u skladu sa svojim mogu}nostima tome {ta je taj komad danas. On nema repove arhai~nog pozori{ta, naprotiv. Mislim da je rediteqka unela modernost koja se meni jako dopala.

n U mladosti ste Evropu proputovali uzdu` i popreko.

- Zato {to `ivot vi{e nije onako udoban i divan, kakav je bio sedamdesetih, osamdesetih godina pro{log veka. Ve} devedesetih umetnici i svi qudi su se osetili ugro`enima, postali smo nekako odvojeni su{tinski od `ivota, okrenuti uglavnom individualnosti. To nije ne{to {to je uzbudqivo za mene, a o~igledno ne prija ni svetu. Kreativnost se ne neguje, naprotiv, qudi su prinu|eni da se bave samo sopstvenim pre`ivqavawem i to rekla bih na ivici gubitka dostojanstva. To nije dobro. ^ovek mora da bude obezbe|en sa jedne strane da bi mogao svoju kreativnost da razvija. Posebno u pozori{tu, kao i na filmu, to nisu jeftine umetnosti. Shvatam da je u ovom siroma{tvu komplikovano praviti ansamble, ali setite se: posle rata 1946. godine ve} su po~eli da se prave ansambli i ve} se stvaralo pozori{te. Jednostavno zato {to je tada qudima bilo jasno da se kulturni identitet, uop{te identitet, pored ostalog i preko umetnosti mora stvarati.

n Mora ~ovek , znate da ka`ete, da zna da postoje godine mr{avih i godine debelih krava. Tako se raste kao ~ovek. [ta vam danas remeti mir?

- Pogledajte danas sa televizijskih ekrana nam se uglavnom nude informacije o delima i nedelima koja, rekla bih, ~ak nisu dostojna. Ve}ina programa, gotovo u svim medijima, bavi se politikom, sa moje ta~ke gledi{ta nebitnom disciplinom qudskog duha. Daleko bi mi va`nije bilo da mi se pomogne da razumem literaturu, odnosno kwi`evnost, muziku, svaku vrstu umetnosti. To su sadr`aji koji bi mnogo vi{e u~inili i za moj jezik i za moj razvoj kao ~oveka. Uhvati me o~ajawe kad god pogledam ne{to {to je iz oblasti dnevne aktuelnosti.

Da bismo uzdigli sopstveni duh, moramo da se bavio i duhovnim stvarima, a ne samo time kako }emo pre`iveti. Hrana nije samo ono {to stavqamo u usta, ve} i ono {to iz na{ih usta izlazi, iz na{ih glava, srca. To je daleko va`nija hrana koju treba da delimo jedni sa drugima. Va`no je da u mladosti spoznamo da nismo savr{eni, niti to mo`emo biti. Va`an je trud, put, sve {to treba da pobedimo u sebi i oko sebe. Ta borba je ne{to {to crpi energiju, ali daje nam snage da mentalno oja~amo. Onoga ~asa kada poverujemo da smo ne{to va`no, tog ~asa smo ve} pali. Takmi~iti se ne treba ni sa drugima, ni sa svojim idealom, nego se truditi. Trud, a ne takmi~ewe.

je

iz kog mesta poti~e Nada Top~agi}

Senada Nada Top~agi} je poznata peva~ica. Wena karijera je jako bogata. Svi vole da se vesele uz wene pesme. Prepoznatqiva je po pesmama „Jutro je“, „Treba mi rame tvoje“, „Zovem te, zovem“, „Mihajlo, Miki, Miki“ i drugima. U braku sa estradnim menaxerom Zlatkom \or|evi}em ima sina Miroslava. Prvu singl plo~u snimila je sa 22 godine. Od tada do 2004. godine objavila je 18 studijskih albuma i desetak singlova i kompilacija. Wene plo~e su prodavane u tira`ima od 50 do 100 hiqada primeraka, a pevala je na festivalima „Hit leta“, „MESAM“, „Hit parada“ i „Vogo{}a“. Va`i za jednu od najtra`enijih peva~ica narodne muzike.

U jednom intervjuu je ispri~ala da je jo{ kao devoj~ica, ~uvaju}i stoku pomalo pevu{ila i sawala kako }e da snimi album i postane popularna. Otac ju je vodio na nastupe ~uvenih peva~a, a kupio joj je i tranzistor na kome je obi~no slu{ala zabavnu muziku i sevdalinke. Po zavr{etku sredwe {kole se zaposlila, ali je saznala za audiciju za peva~e amatere koja se tada odr`avala u Modri~i. Odlu~ila je da se prijavi, uprkos tome {to se roditeqi nisu slagali sa wenom namerom da postane peva~ica. Na toj audiciji je zauzela tek sedmo mesto, a organizatori su se razo~arani vratili u Beograd.

Me|utim, @ika Radenkovi}, ~uveni aran`er i instrumentalista iz Kwa`evca je prepoznao potencijal u Nadinom glasu i pozvao je u Beograd. Sa samo 18 godina ona je krenula u osvajawe jugoslovenskog muzi~kog neba.

Za razliku od mnogih wenih kolegica, Nada Top~agi} ka`e da nije po~ela karijeru pevaju}i u kafanama. Naprotiv, zahvaquju}i Radenkovi}u bila je „prate}i“ peva~ pred nastupe najve}ih zvezda narodne muzike.

Imala je sre}u da upozna Predraga Vukovi}a Vukasa, kompozitora, tekstopisca, aran`era i producenta koji je do tada napravio brojne hitove raznim peva~ima folk muzike. Praksu da svake godine izda po jednu „singlicu“ nastavila je i 1977. godine kada je objavila plo~u sa pesmama „Zaklawa{ mi sunce“ i „Qubavno putovawe“. Ponovo je obe pesme pisao Vukas, a pratio ju je isti ansambl.

Senada Top~agi} je ro|ena 1953. godine u Modri~i. Sa bakom, dve sestre i bratom odrasla je u selu Tarevci nedaleko od rodnog grada, jer su roditeqi u to vreme radili u Slavoniji. Jedan deo `ivota je provela u Osijeku, gde je poha|ala osnovnu {kolu, ali se brzo vratila u BiH i u Modri~i zavr{ila osnovnu i Sredwu hemijsku {kolu.

POVUKAO SE IZ POZORI[TA:

Gagi se ve} 5 god bori sa bolovima

Kada se glumac Dragan Gagi Jovanovi} 2018. godine povukao iz pozori{ta zbog jakih bolova u le|ima usled diskus hernije, nije ni slutio da }e pauza trajati blizu pet godina.

Povremeno je igrao u filmovima i serijama, kada mu je zdravstveno stawe to dopu{talo, ali s obzirom na to da nije u stawu da sat i po - dva bude fizi~ki aktivan, na pozori{nu scenu se nije vra}ao.

- Posledwih godina sam `iveo, ali sam malo i radio, mnogo razmi{qao, bele`io najvi{e poeziju, ali i prozu. Bavio sam se stvarima koje me zanimaju. Zdravqe mi je sada mnogo boqe, bolove u ki~mi ose}am ponekad, ali su sada podno{qivi, mogu da funkcioni{em. Dosta vremena sam proveo u prirodi, na Zlatiboru - otkrio je glumac.

Gagi Jovanovi} trenutno sa prijateqem, rediteqem Vasilijem Nikitovi}em, snima film i seriju “Kruna”.

U`eleo se posla, posebno s qudima i u ambijentu koji mu prijaju. Tuma~i glavnu ulogu, kraqa ~erge Romana, a isti~e da ga za ovaj projekat niko nije zvao.

- Sam sam se pozvao, po{to sam zajedno sa rediteqem vi{e od deset godina radio na scenariju. Mnogo smo lutali, napisali nekoliko verzija, i na kraju napravili muzi~ku bajku sa elementima trilera. @eleo sam da igram, ali mi je ipak najva`nije {to sam uspeo da ostvarim veliku `equ mog pokojnog tasta Lazara Puji}a, oca moje supruge Branke. On mi je davno rekao da moram ponekad da odigram nekog ~ergara, muzi~ara Roma. Lazar je preminuo pre dve godine od korone, a meni je drago {to }u mu napokon ispuniti `equ i odglumiti Romana - rekao je glumac.

^UVALA STOKU, PEVU[ILA I MA[TALA DA SNIMI ALBUM: Malo

poznato

Blago cara Radovana

ODLOMCI

“Veliki uspeh u `ivotu imaju }uta lice. Oni ulivaju poverewe qudima s kojima rade, jer mnogi qudi u }utawu drugog vide i svoju sigurnost. ^ovek mo`e da na{kodi drugom ~oveku ili promi{qenim r|avim delom ili nepromi{qenom re~ju; a }utalica se smatra bar kao ~ovek koji ne {kodi svojom neopreznom re~ju. Zatim }utalica ne tra`i ni od drugog ~oveka briqantnu konverzaciju, niti naro~itu rasipnost duha, i zato je on za druge odmoran, zbog ~ega izgleda i dobar. Qudi koji mnogo govore, {kode i sebi i drugom; kad su i najsjajniji kozeri, oni su sami ipak prva `rtva tog svog talenta. Jer im jedni zavide na tom duhu; drugi ih omrznu zato {to su od te wihove duhovitosti ostali zaslepqeni i o{amu}eni; a tre}i se ~ak boje te duhovitosti da ih najzad ne pogodi i ne pose~e. Ovo je savim razumqivo. Jer odista, qudi du hoviti ne mogu izgledati mnogo blistavo ako samo govore o idejama i stvarima; na protiv, duhovitost se hrani najvi{e otro vom li~nih mr`wa, vi{e nego i medom li~nih qubavi. – ]utalica, i kad je neinteligentan, ne izgleda glup, jer izgleda bar zami{qen; a prostom svetu izgleda i mislilac. Jer ako }utalica ne ka`e mudrosti, ne ka`e ni gluposti ili ih bar ne ka`e u velikom broju. – ]utalica izgleda i ~ovek i pozitivan i realan. Blistavi qudi koji vas podignu svojom duhovito{}u u visine, ni sami ne izgledaju drugom da su na zemqi, nego uvek u oblacima, zna~i iznad svakida{wih ~ovekovih misli i briga, i izvan realnosti od kojih je `ivot uglavnom sa~iwen. Zbog toga prose~nim qudima takav ~ovek postane dosadan, ili izgleda i opasan. Qudi se boje ~oveka koji }uti, ali preziru ~oveka koji mnogo govori. ^ovek koji }uti izgleda uvek zaverenik i mizantrop, ali ~ovek koji mnogo govori, izgleda vetrogowa. I po{to qudi ne cene nego onog koga se boje, po{tovawe ide za }utalicu. Jer, bezuslovno, ima mudrih }utawa koji vrede vi{e nego i najmudrije re~i. – Qudi zato vole da se zabavqaju s ~ovekom koji lepo govori, ali vole da rade samo s ~ovekom koji ume da lepo }uti. Proverite u svom `ivotu da li su vam vi{e dobra donele

va{e najblistavije re~i, ili kad ste u izvesnom momentu pribegli }utawu.

Nikad ~ovek ne mo`e da ka`e onoliko mudrosti koliko mo`e da pre}uti ludosti, ~ak i gluposti. Jedino }utawe mo`e da prikrije kod ~oveka strasti koje su najnasrtqivije i naj{tetnije: sujetu, lakomost, mrzovoqu, osetqivost, mizantropiju. Jedino }utawe mo`e da sa~uva ~oveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspolo`ewa; i nagle i nepromi{qene impulsije. ^ovek koji pusti uvek jedan razmak u vremenu izme|u pitawa koje mu se postavi, i odgovora koji treba da dadne, jedini je koji mo`e razmi{qeno da ka`e {ta ho}e. On je ve} tim odmerio koliko jedna minuta mo`e da sadr`i pameti i gluposti, dobrote i zlo}e. Samo takav uzdr`qiv ~ovek izbegne najve}i broj nesre}a, nesre}a koje dolaze od na{e nesposobnosti da uvek budemo prisebni, i da nikad ne budemo glupi. – I u~enici Pitagore su morali }utati. Duhoviti Atiwani su se divili i takozvanoj

LEGENDA O SVETOM SAVI KOJA MOTIVI[E:

O Svetom Savi su sa~uvani brojni istorijski podaci, ali u narodu su se tokom vekova neminovno javile `ivopisne legende, koje su se do danas ukorenile u kolektivnom se}awu mo`da i vi{e nego ono {to smo u~ili u {kolama. Od brojnih anegdota, izdvoji}emo jednu, koja nosi naziv “Radi, pa }e{ imati” i koja motivi{e.

“Sveti Sava putuju}i do|e u jedno selo, gde je, po svome obi~aju, pou~avao narod. Pa }e tako u razgovoru re}i: “Vala, ove godine bi}e velika nerodica, – rodi}e, ama }e grad sve satrti.” I Sveti Sava ode daqe. Sad neki seqaci stanu razmi{qati u sebi: “Kad nam svetiteq re~e, da }e biti nerodica, ne}emo ni{ta ni sijati. A i za{to bi sijali i mu~ili se, kad ne}emo nikakve vajde vi|eti, a ono semena nek nam se bar u nevoqi na|e.” A drugi }e opet: “Bo`ja je voqa! Pa i ako bude nerodice, Bog je tako naredio. Mi

lakonskoj kratko}i izra`avawa, kojom su se slu`ili qudi iz Sparte. Katoli~ki red kalu|era karmelita imaju tako isto propis da govore samo ~etvrtkom. Kad bi svi qudi i `ene govorili samo ~etvrtkom, na svetu bi bilo mnogo mawe gluposti i mnogo mawe zla; jer ~ovek drugom ~oveku uvek vi{e {kodi re~ima nego delom. – Neke `ivotiwe ku{aju jedno drugo samo tim {to pribli`e nozdrve, i {to se omiri{u, odlaze}i svako na svoju stranu, a da imaju sposobnost govora, rastrgle bi jedna drugu. U re~ima uvek ima vi{e la`i nego istine, i vi{e zlo}e nego qubavi; jer qudi naj~e{}e ne znaju ni sami {ta ka`u, ni za{to su ne{to rekli. Re~ dovodi do vi{e nesporazuma, nego {to bi bilo nesporazuma da re~i uop{te ne postoje.”

O USAMQENOSTI

U neprestanom ma{tawu i strahovawima od svega oko nas, mi do`ivimo vi{e nego {to do`ivimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi ~ove~ji `ivot. Najve}i deo na{ih nesre}a bile su zato ~isto imaginarne ili bezmalo preterivane, a ~itave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne do`ivite, nikada niste ni do`iveli. Zbog tog imaginarnog sveta, na{ `ivot izgleda na~iwen od hiqadu `ivota, a na{a sudbina od hiqadu sudbina.

Samo udubqivawem u svoju li~nost, ~ovek uspe da boqe pozna i prirodu drugih qudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe na{ uro|eni mra~ni strah od `ivota. [to ~ovek du`e vremena `ivi u dru{tvu, on sve vi{e `ivi u strahu; i osamiti se, to zna~i u mnogom pogledu, le~iti se od straha.

Usamqen ~ovek je jedini ~ovek oslobo|en. I samo}a je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamqen ~ovek se najmawe boji gubitaka, po{to usamqeniku najmawe treba. Pe}inski ~ovek se jedino bojao ja~e `ivotiwe nego {to je on, dok dana{wi dru{tveni ~ovek `ivi u strahu od hiqadu privi|ewa. Uglavnom, izvor sve wegove bede na zemqi, jeste strah vi{e od privi|ewa nego strah od stvarnih mogu}nosti.

DESANKA MAKSIMOVI]:

Opomena

^uj, re}i }u ti svoju tajnu: ne ostavqaj me nikad samu kad neko svira.

Mogu mi se u~initi duboke i meke o~i neke sasvim obi~ne.

Mo`e mi se u~initi da tonem u zvuke, pa }u ruke svakom pru`iti.

Mo`e mi se u~initi lepo i slatko voleti kratko, za jedan dan.

Ili mogu kom re}i u tome ~asu ~udesno sjajnu, predragu mi tajnu: koliko te volim.

O, ne ostavqaj me nikad samu kad neko svira.

U~ini}e mi se: negde u {umi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke ~esme.

U~ini}e mi se: crn leptir jedan po te{koj vodi krilom {ara {to nekad neko re}i mi ne sme.

U~ini}e mi se: negde kroz tamu neko peva, i gorkim cvetom krvavog srca u ranu dira.

O, ne ostavqaj me nikad samu, nikad samu, kad neko svira.

}emo zasijati k’a i dosle, pa {to Bog da”. I zaista te godine pade veliki grad i satra mnoge usjeve. Oni, koji su bili zasijali k’a i dosle, –bogme, grad satr’o veliki dio, ali ovdje malo, ondje malo, ele, oni saberu toliko, da se mogu prehraniti dok stasa novi rod. A onima, {to nisu ni{ta zasijali, teklo ne{to stare hrane, al’ ne doteklo; te tako osta{e bez igdje i{ta.

U tom nai|e Sveti Sava, pa kad saznade {ta su ovi uradili, re}i }e im: “Ama bra}o, ako sam vam kazao, da }e biti grada, nisam vam kazao da ne radite, jer je opet sve u bo`joj ruci. – Radi, pa }e{ imati!”

I tako me{tani ovog sela od svog u~iteqa nau~i{e va`nu lekciju i ispri~a{e je nama –^ovek je ro|en kako bi radio, kako bi trpeo i kako bi se borio. Ko tako ne ~ini, mora propasti.

”Radi, pa }e{ imati”

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike

doga|aja u Ukrajini. Pa, krenimo onda na taj, nimalo lak, zadatak.

Dok pi{em ovaj tekst o aktuelnim sukobima u Ukrajini, setih se jo{ jednog doga|aja, od pre oko 5-6 godina, koji baca dodatno i potpuno nezavisno svetlo na temu Ukrajine. Neposredno nakon prevrata ili dr`avnog udara u Ukrajini, poznatog i kao „Majdan“ (po imenu trga u Kijevu gde su se okupqali demonstranti), odigrao se slede}i doga|aj u Kijevu, koji mi je opisao jedan moj dobar prijateq, a koji je bio i aktivni u~esnik tog doga|aja.

februar

 [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“

 Kakva je razlika izme|u ameri~ke invazije u Panami i ruske operacije u Ukrajini

 Za~e}e, razvoj i ra|awe „evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini

 Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine

 Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo

 Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps

 Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

CELA EVROPA PO TRE]I PUT PROTIV SAME RUSIJE:

U ruskoj vojsci ~ak desetorica

Srba su imali ~in generala

Sedim sa drugarom, po~etkom marta, izjutra, i pijemo kafu. Ulazi zajedni~ki poznanik i seda za sto pored.

U neobaveznom razgovoru zavr{avamo na temi sukoba u Ukrajini. Na{ poznanik nam ka`e da je pre dvadesetak godina poslovno proveo oko sedam godina u Ukrajini, i skoro sve to vreme bio u Odesi. Pitam ga, s obzirom na toliko vreme provedeno u toj zemqi, da mi ka`e koji je prvi i glavni utisak koji je stekao o Ukrajini i Ukrajincima.

On odgovara kao iz topa: „To su najve}i nacisti na svetu!“. Bio sam potpuno zate~en wegovim odgovorom, jer sam o~ekivao da hvali lepotu grada Odese, lepotu `ena, sli~nost jezika ili gostoprimstvo bliskog slovenskog naroda, i pitam ga ponovo za{to je stekao takav utisak? On odgovara: „Zato {to sam video neverovatan broj mladih qudi koji su fascinirani Hitlerom, o{i{ani kao vojnici ili kao skinhedsi, sa istetoviranim kukastim krstovima, rasisti~ki nastrojeni prema qudima druge boje ko`e, prema Jevrejima, prema Rusima, i koji su uvek spremni na fizi~ki obra~un sa svakim ko ne ispuwava wihove kriterijume“. Pitam ga ko su ti qudi, on ka`e: „Uglavnom su to Ukrajinci iz zapadnog dela Ukrajine, ali ih ima i iz centralnih delova zemqe!“.

[okiran ovim iskreno iznetim uvidima, dobijenim od ~oveka koji nije rusofil ni u kom slu~aju, ve} ~ovek koji je potpuno „evropejski“ orijentisan, po prvi put shvatam dubinu aktuelnog problema, pogotovu {to su ovo iskustva ~oveka koji je boravio u Ukrajini od pre petnaestak godina! Zapitao sam se kakva li je tek danas situacija, po istim ovim pitawima, ako je takva bila pre par decenija. Naravno, ovo su samo wegovi

utisci, i ne treba ih uzimati ba{ „zdravo za gotovo“. Vaqa meni u}i {to dubqe u su{tinu problema, kako bih mogao ste}i nekakav sopstveni utisak i stav o korenima i uzrocima trenutnih tragi~nih

JURILI IH SVE DO PARIZA

Sve je po~elo u junu 1812. Borodinskom bitkom, zauzimawem Moskve u zimu 1812, nakon ~ega je ruska vojska jurila francusku vojsku kroz celu Evropu, da bi se sve zavr{ilo porukom ruskog cara Aleksandra braniocima Pariza, 30. marta 1814: „Car }e narediti prekid dejstava ako se Pariz preda, ina~e do ve~eri okolna mesta ne}e vi{e znati gde je bila prestonica“. Popodne, 31. marta 1814. godine, ruski car Aleksandar jahao je ulicama Pariza, donose}i mir a ne rat, i bez osvetni~kog spaqivawa Pariza, kako je u~inila francuska vojska samo dve godine ranije.

Naime, bio je zakazan stru~an skup u Kijevu, od strane relevantne i ugledne svetske me|unarodne organizacije. Na po~etku tog skupa, strani predava~i su predlo`ili da wihova izlagawa budu na engleskom jeziku. Doma}ini iz Ukrajine su protestovali i rekli da oni ne znaju engleski. Strani predava~i su predlo`ili da oni predaju na engleskom, a da anga`uju prevodioca koji }e prevoditi na ruski jezik. Predstavnici Ukrajine i doma}ini su se pobunili i rekli da nikako ne `ele da im predavawe bude na ruskom jeziku. Strani predava~i su predlo`ili da onda prevodilac prevede wihovo izlagawe na ukrajinski jezik, na {ta su se doma}ini opet pobunili, jer se ispostavilo da samo wih nekoliko znaju ukrajinski jezik. Strani predava~i, kao i moj prijateq, bili su potpuno slu|eni i tra`ili su od doma}ina da oni predlo`e najboqi model po kome }e se odvijati skup, a da ga svi nekako razumeju. Nastupila je velika i duga rasprava doma}ina (vatrenih Ukrajinaca koji ne}e ruski jezik, a ne znaju ni engleski, a ni ukrajinski !), gde su galamili, vikali, glasali, prebrojavali se, da bi na kraju zakqu~ili da oni jedino mogu svi da razumeju ruski, te je prevod ipak i{ao sa engleskog na ruski jezik za sve prisutne! Mislim da ova poptuno istinita anegdota govori najboqe o totalnom ludilu koje je „majdanska revolucija“ sa svojim „nasilnim osvaja~ima vlasti u Ukrajini“ odvela ovu divnu zemqu i narod! Napoleonova „Velika armija“, jedna od najve}ih armija u evropskoj istoriji, nije bila samo francuska vojska, kako obi~no svako pomisli. U napadu na Rusiju, uz Francusku, u~estvovale su i [vajcarska konfederacija, Kraqevina [panija, Kraqevina Italija, Kraqevina Danska, Austrijska carevina, Kraqevina Pruska, kao i skoro sve, a tada mnogobrojne i male nema~ke dr`ave (od kojih je kasnije ujediwewem nastala Nema~ka). U sastavu Napoleonove armije bilo je 450.000 Francuza, 34.000 Austrijanaca, 95.000 Poqaka, 90.000 Nemaca (Bavarci, Saksonci, Prusi itd.), 55.000 Italijana, 20.000 Litvanaca (iz Kne`evine Litvanije pridru`ili su se Napoleonu ~im je wegova vojska u{la u Rusiju), a bilo je tu i ^eha, Slovaka, Ma|ara, Slovenaca itd. Pedantni ruski istori~ari ka`u da je 16 razli~itih evropskih nacija imalo svoju vojsku u tom pohodu na Rusiju. Rusija je, naravno, bila potpuno sama! Da, istini za voqu, bilo je dosta srpskih oficira, od kojih je ~ak 10 imalo ~in generala u ruskoj vojsci (Mihailo Miloradovi}, Budislav Budisavqevi}, \or|e Arsenijevi}, Jovan Jegorovi} [evi}, Nikola Bogdanovi}, Nikola Vasiqevi} Vuji}, Ilija Mihajlovi} Duka, Petar Ivanovi} Iveli}, Abram Petrovi}, Nikola Ivanovi} de Preradovi}) koji su se, kako ka`u istorijski podaci, uglavnom veoma hrabro borili. Zar nije uo~qivo da je Rusiju i tada napala cela onda{wa Evropa?

 U slede}em broju: Evropa nije krila svoj neprijateqski stav prema usamqenoj Rusiji

1881. - Umro je Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, jedan od najve}ih ruskih i svetskih kwi`evnika, ~ije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije kwi`evno-teorijske, esteti~ke, psiholo{ke i filozofske studije i tuma~ewa. Uticao je na ukupnu evropsku i ameri~ku kwi`evnost, a posebno su se na wega pozivali ekspresionisti u kwi`evnosti (“Zlo~in i kazna”, “Bra}a Karamazovi”, “Bedni qudi”, “Poni`eni i uvre|eni”, “Zapisi iz mrtvog doma”, “Idiot”).

1909. - Francuska i Nema~ka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemqi, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917. - Zbog poku{aja bugarske vojske da mobili{e srpske regrute u okupiranim oblastima u ju`noj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Topli~ki ustanak. Pored po~etnih uspeha i stvarawa slobodne teritorije sa sedi{tem u Toplici, ustanak je krajem marta ugu{en. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 qudi, ukqu~uju}i `ene i decu i uni{tili nekoliko desetina sela izme|u Prokupqa i Leskovca.

1943. - Te{ke borbe za pacifi~ko ostrvo Gvadalkanal okon~ane su u Drugom svetskom ratu pobedom ameri~kih snaga nad japanskom armijom.

1943. - Po~eo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv zdru`enih nema~kih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao “Bitka za rawenike”. Po~etkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nema~kih trupa i svih 3.500 rawenika je preba~eno na levu obalu Neretve.

1962. - Jamajka je postala nezavisna dr`ava u okviru britanskog Komonvelta.

1969. - Boing 747 xambo xet izvr{io je prvi probni let.

1977. - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovi~ Iqu{in koji je tokom tri decenije konstruisao vi{e od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom juri{nom avionu “Il-2” za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1991. - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili iskqu~eni gra|ani ruske nacionalnosti, vi{e od 90 odsto bira~a glasalo je za otcepqewe od SSSR.

1999. - Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skopqu da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2005. - Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ili} Minimaks.

2008. - Turski parlament usvojio je uprkos o{trom protivqewu opozicije, dva ustavna amandmana kojima se ukida obavezno pokrivawe glave i no{ewe marama na univerzitetima u toj zemqi.

2018. - Umro je Neboj{a Glogovac (49) filmski, televizijski i pozori{ni glumac. Igrao je glavne uloge u filmovima Ubistvo s predumi{qajem, Bure baruta, Kad porastem bi}u kengur, Klopka, Krugovi, Ustav Republike Hrvatske... Dobitnik je Sterijine nagrade, nagrade Car Konstantin i Zlatne arene u Puli.

Poraz Napoleon u napu{tenoj Moskvi

KOJO JE BIO SRBIN, A USTA[A?

Ponosio se ovom “titulom”, a na nadgrobnom spomeniku ju je ispisao }irilicom!

Kada se danas ka`e “usta{a“, pre svega se misli na pristalice zlo~ina~ke Nezavisne Dr`ave Hrvatske, ili na savremene desni~arske ekstremiste u Hrvatskoj koji veli~aju Antea Paveli}a i wegovu politiku.

Ipak, taj izraz nije oduvek ozna~avao istu stvar. U svom prvobitnom zna~ewu, “usta{a” je zapravo bio ustanik. Zbog toga, jedan Srbin iz Hercegovine koji se zvao Kojo Oborina, ceo `ivot se ponosio time {to je bio “usta{a”.

On je sebi za `ivota podigao nadgrobni spomenik, a na wemu je uklesao na }irili~nom pismu slede}e re~i:

“Ovde po~iva Kojo Oborina 1852 – 19**. Usta{a 1875 – 1878 godine. Spomenik podi`e sebi.”

Pretpostavqa se da je spomenik nastao desetak godina pre ro|ewa Antea

I ZVEZDA SE SE]A LEGENDI:

Manåester junajted obele`io 65 godina od tragedije u kojoj su izgubili ceo tim!

Fudbalski klub Man~ester junajted obele`ava 65 godina od avionske nesre}e u Minhenu, u kojoj je poginulo osam fudbalera engleskog kluba.

U avionskoj nesre}i 6. februara 1958. godine poginule su 23 osobe, a od toga osam fudbalera Man~ester junajteda: Roxer Barn (28), Edi Kolman (21), Mark Xons (24), Dankan Edvards (21), Lijam Velan (22), Tomi Tejlor (26), David Peg (22) i Xof Bent (25).

Man~ester junajted je objavio tvit sa fotografijom posledweg nastupa tima u Beogradu protiv Crvene zvezde.

Engleski klub je naveo da tragedija “Bezbijevih beba” nikada ne}e da bude zaboravqena.

“Wihovo nasle|e `ivi. Danas i svakog dana, se}amo se cve}a Man~estera”, saop{tio je engleski klub.

Man~ester junajted je promenio i profilnu fotografiju na dru{tvenim mre`ama i zamenio je satom na kojem pi{e tri sata i ~etiri minuta, jer se nesre}a dogodila u 15.04 ~asova.

Fudbaleri Crvene zvezde i Man~ester junajteda odigrali su 3:3 5. februara 1958. godine Beogradu u revan{u ~etvrtfinala Kupa {ampiona.

Engleski klub je pro{ao u polufinale, po{to je u prvoj utakmici slavio sa 2:1.

Avion sa fudbalerima Man~ester junajteda poleteo je sutradan iz Beograda, a sleteo je u Minhen da dopuni gorivo.

Nesre}a se dogodila prilikom tre}eg poku{aja poletawa aviona po sne`noj me}avi, a tom prilikom poginula su 23 putnika, od ~ega osmorica fudbalera, kao i trojica ~lanova kluba.

I Crvena zvezda se oglasila povodom godi{wice avionske nesre}e u Minhenu.

“Legende ne umiru – one `ive ve~no!”, navedeno je na sajtu Crvene zvezde. R. N.

Paveli}a i ~ak pola veka pre osnivawa hrvatskog “usta{kog pokreta”. Kojo je, dakle, u~estvovao u ustanku u Hercegovini, kada je hri{}anski narod ustao protiv turskog zuluma.

U ovom ustanku protiv Osmanlija zajedno su se borili katolici, pravoslavci, ali i muslimani koji su `iveli u Hercegovini.

Prvim usta{ama nazvani su Srbi iz jugoisto~ne Hercegovine, a zim imenom su

se zatim nazivali i Hrvati i muslimani koji su bili protiv austrougarske aneksije Bosne. R. N.

Naslikao ju je Paja Jovanovi}, a evo po åemu

Nov~anica od hiqadu dinara, koja je bila u opticaju u Kraqevini Jugoslaviji izme|u dva svetska rata, smatra se najlep{om u istoriji na{e numizmatike.

Nacrtao ju je ~uveni slikar Paja Jovanovi}, na inicijativu Narodne banke Kraqevine Jugoslavije, koja mu je za to zvani~nu poruxbinu uputila 1928. godine.

Bilo je to u vreme kada je guverner bio Igwat J. Bajloni.

Sva lepota te nov~anice je u prefiwenim detaqima, a wena specifi~nost je to {to je na woj po prvi put u na{em nov~arstvu prikazan poznati `enski lik. Re~ je o portretu kraqice Marije Kara|or|evi}, supruge kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a, koja je u to vreme bila na vlasti.

Kraqi~in lik, koji je Jovanovi} nacrtao na osnovu svojih skica koje je radio izme|u 1925. i 1927. godine, dominira u levom uglu predwe strane nov~anice. Na vodenom `igu, koji se nalazi na sredini, prikazan je lik kraqa Aleksandra, dok je na desnoj strani predstavqen orao u letu.

Na nali~ju nov~anice simboli~no su prikazane dve `ene – jedna sa srpom i snopom `ita u ruci, a druga sa ma~em i {titom na kom se nalazi dr`avni grb.

Ova Pajina hiqadarka izdata je 1. decembra 1931. godine, ali je u opticaj pu{tena tek 1. janua-

ra 1933. godine. Ukinuta je juna 1941. godine. Nema zvani~nih podataka o wenom tira`u, ali se na osnovu naru~ene koli~ine hartije za wenu izradu pretpostavqa da je {tampano izme|u 10 i 11 miliona komada.

POSLEDWI POZDRAV

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

Zoran Arizanovi}

Ro|en 8. marta 1970. u Sudrulici, Srbija –preminuo 31. januar 2023. u Melburnu

Opelo pokojniku bi}e odr`ano u manastiru

Sv. Save u Ilajnu u ~etvrtak, 9. februara u 11 ~asova ujutru, a zatim }e uslediti sahrana na manastirskom grobqu (414 Mt Mercer Rd, Elaine VIC 3334). Nakon sahrane da}a za pokoj du{e bi}e poslu`ena u manastirskoj sali.

Uspomena na tebe }e ve~no `iveti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, neka ti je ve~an spomen!

O`alo{}eni: majka Bojana, prijateq Mi{a, brat Sr|an, snajka Diana, unuk Tajson, tetke Mira i Vida, te ostala rodbina i prijateqi u Australiji i Srbiji.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: ^eka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate nestrpqewe, jednu od va{ih glavnih osobina koja ~esto radi protiv vas. Morate biti svesni da je nerealno da sve mora biti gotovo sad i odmah. QUBAV: Lovite svaku priliku kako biste ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u va{em odnosu. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. Povedite ra~una o svojoj fizi~koj kondiciji, jer neuredan `ivot i premor uzimaju maha. QUBAV: Okru`eni ste qudima koje privla~i va{a pozitivna energija. Zbog pristojne finansijske situacije u mogu}nosti ste da za wih organizujete zabavu. Ne zaboravite na svog partnera. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Neophodno je da posao zadr`ite pod kontrolom i smirite temperament, u suprotnom vam slede ozbiqni stresovi. Ukoliko se na|ete u prilici da potpi{ete neka dokumenta, oprez, mo`e vam se potkrasti gre{ka. QUBAV: Mislima ste daleko od mesta boravka pa bi bilo po`eqno da se skoncentri{ete, u protivnom, sledi vam bolan povratak u realnost. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ako prona|ete zadovoqstvo u radu, oslobodi}ete se gr~a a samim tim i neprijatne potrebe da ne{to na brzinu promenite. QUBAV: Ovo je jedan od onih perioda kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete. Pravi razlog takvom raspolo`ewu le`i u ~iwenici da vas mu~i neodlu~nost zbog koje ne uspevate da se opredelite i donesete pravu odluku. ZDRAVQE: Nervoza i nesanica.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Privodite kraju mnoge zaostale poslove kojima ste se mu~ili izvesno vreme. Kona~no se nazire epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istra`ivawe i u~ewe. QUBAV: U centru pa`we je partner. Iz nekog razloga wemu je, ovih dana, potrebna dodatna podr{ka i va{a pa`wa. Od vas se o~ekuje velika tolerancija. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvni pritisak.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Za vas je dobro {to trenutno nikome ne smetate. Oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti i budite oprezni. QUBAV: Uz malo strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Morate biti iskreni i glasni. Bilo kakvo skra}eno komunicirawe i kratke poruke mogu biti uzroci nesporazuma. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POMEN Milica ]ur~i}

DVADESETOGODI[WI

POSAO: Promenqivo raspolo`ewe. Finansijska situacija se stabilizuje, uz to vam sti`e i vest koja vas mo`e zabrinuti. Vi{e se odmarajte i budite umereni u svemu. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod stalnom kontrolom, a to je u potpunoj suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u hroni~nu neozbiqnost. ZDRAVQE: Umor.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

15.06.1961. – 12.02.2003.

Draga na{a Milice, nema dana da pro|e a da nam ne nedostaje{. 20 godina je pro{lo i mnogo stvari se promenilo ovde kod nas, ali na{a se}awa na tebe zauvek ostaju. Volimo te zauvek!

]erke Violeta i Malina sa porodicom, pokojni mu` Miki, pokojni otac Milo{, majka Persida, sestra Milena i brat Milan sa porodicama, te ostala familija, kumovi i prijateqi.

POSAO: Imate previ{e ideja kako da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se kona~no odlu~ili. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to {to je vama nerazumqivo. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili i ozvani~ili qubavnu vezu. Ne donosite odluke pod pritiskom ako niste sigurni da je to ono {to `elite. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ovih dana do vas dolazi va`na vest koja bitno mo`e uticati na ishod va{ih poslovnih planova. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu preti da postane uzrok ozbiqnog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Pravi uzrok svega le`i u tome {to ste odnos sveli na dopisivawe i telefonske razgovore koji su se zavr{avali nesporazumima. Budite strpqiviji. ZDRAVQE: Alergije.

POSAO: Dobijate informaciju koja nosi putokaz u kom smeru treba da se razvija va{a karijera. Svesni ste da je pred vama naporan period na gotovo svim poqima. Na kraju }ete biti zadovoqni postignutim rezultatima. QUBAV: Prepuni ste emocija, toliko da ne znate {ta biste s wima. Svojim promenqiim raspolo`ewem mo`ete nepotrebno uru{iti stabilnost veze. ZDRAVQE: Nervoza.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Strpqewe i upornost vam nisu ja~a strana, a ovih dana su tako neophodni. Ne poku{avajte da po svaku cenu sprovedete svoje zamisli u delo, pogre{no je vreme za to. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom `ivotu su ne~ije la`i ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Povukli ste brzoplete poteze pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. Da biste ubla`ili posledice, dobrovoqno preuzmite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Previ{e ste emotivno uznemireni pa vam aspekti dodatno ote`avaju da sa~uvate mir. Voqena osoba vas, naizgled bezazlenim komentarima, dodatno destabilizuje. ZDRAVQE: Bronhitis.

KOMPANIJA ATLANTIK [TARK NAJVE]I INVESTITOR U AZBUKOVICI

Po re~ima menaxera proizvodnog programa Predraga Kqajevi}a, u ogranku „Atlantik [tark-a“ u Quboviji trenutno su zaposlena 103 radnika i u wegovim pogonima se proizvode i

pakuju 23 konditorska proizvoda – keksovi raznih vrsta. Proizvodi iz ovog pogona se daqe isporu~uju kupcima u zemqe regiona kao i Ameriku, Australiju, Kanadu i sve zemqe Evropske unije…

Do kraja marta bi}e zavr{eni radovi na rekonstrukciji proizvodnog pogona u Quboviji koji su zapo~eti u aprilu pro{le godine. Izvr{ena je dogradwa magacina gotove robe povr{ine 1100 paletnih mesta i izvr{ena nabavka i ugradwa nove automatizovane proizvodne opreme za proizvodwu i pakovawe robe kao i ekstruzer za nove proizvode, a vrednost investicije je 4,5 miliona evra.

Ova investicija je od velikog zna~aja za razvoj privrednih potencijala op{tine Qubovija, a stvori}e se uslovi za zapo{qavawe izvesnog broja mladih qudi sa podru~ja op{tine, {to }e dodatno u~vrstiti vezu izme|u na{e kompanije i lokalne zajednice. Od aprila meseca na ambala`i proizvoda ogranka u Quboviji pored isticawa imena mati~ne firme „Atlantik [tark“ d.o.o Beograd staja}e i

naziv „Ogranak Qubovija“, {to mnogo zna~i za promociju u privrednom i turisti~kom ambijentu imena op{tine Qubovija- rekao je Kqajevi}.

Ina~e prema re~ima Kqajevi}a ogranak u Quboviji ima

veliku podr{ku mati~ne firme iz Beograda,

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

kaoi izuzetno dobru saradwu sa lokalnom samoupravom u Quboviji, a posebno sa predsednikom op{tine Milanom Jovanovi}em.

Pripremio: B. Petrovi}

Prepoznajte znakove sepse – brzo delovawe mo`e da sa~uva `ivot

Sepsa {irom sveta odnosi vi{e `ivota nego karcinom dojke, creva i prostate. Ta~nije, 20 odsto svih smrtnih slu~ajeva u svetu povezano je sa sepsom.

To stawe mo`e da ubije prethodno zdrave odrasle osobe i decu u roku od nekoliko sati, upozorio je dr Kolin Beg iz dobrotvorne organizacije „Sepsis Research FEAT“ za „The Independent“.

„Sepsa nastaje kada normalan odgovor tela na infekciju nadja~a sopstvena tkiva i organe. Mo`e da dovede do {oka, zastoja organa i smrti, naro~ito ako se ne prepozna na vreme i brzo reaguje“, objasnio je dr Beg.

On tvrdi da brzo delovawe i tra`ewe pomo}i na vreme mo`e da sa~uva `ivote, naro~ito kod primarne sepse kod ina~e zdravih qudi.

Doma}a kujna RECEPT

„Sepsa obi~no po~iwe infekcijom, na primer u grudima, ko`i ili urinu. U ranim fazama simptomi mogu da budu nejasni i te{ko ih prepoznaju ~ak i lekari i medicinske sestre. Problem je {to su simptomi sli~ni gripu“, obja{wava doktor.

Podizawe svesti o sepsi je od vitalnog zna~aja kako bi {to vi{e qudi moglo da prepozna wene znakove.

VISOKA ILI

NISKA TEMPERATURA

Sepsa mo`e da prouzrokuje visoku temperaturu kao deo telesnog imunolo{kog odgovora iako }e u nekim slu~ajevima umesto toga razviti nisku telesnu temperaturu (hipotermiju).

Dr Kolin Grejem isti~e da je hipotermija kod sepse opasnija i nosi ve}i rizik od smrti nego kad pacijent dobije visoku temperaturu.

NEKONTROLISANO

DRHTAWE Sepsa mo`e da prouzrokijeovati pad telesne temperature

i jaku drhtavicu, {to je jedan od odgovora na borbu protiv infekcije i na~in na koji telo poku{ava da pove}a temperaturu.

ZBUWENOST

Sepsa mo`e tako|e da prouzrokuje akutnu upalu i oticawe, {to ote`ava disawe i dovodi do pada nivoa kiseonika.

„Nizak nivo kiseonika u krvi mo`e da prouzrokuje mentalnu zbuwenost i delirijum“, obja{wava dr Grejem.

SMAWENO MOKREWE

Kako sepsa napreduje, krvni pritisak mo`e da postane veoma nizak, {to zna~i da ne mo`e da se pumpa dovoqno krvi i kiseonika do telesnih organa. To mo`e da prouzrokuje zastoj organa, ka`e dr Grejem, a kada bubrezi po~nu da otkazuju, to mo`e da dovede do smawenog izlu~ivawa urina.

MRQE ILI HLADNE

RUKE I NOGE

„Tokom sepse mehanizam zgru{avawa krvi radi prekovremeno. Hranqive supstance ne mogu da do|u do tkiva u prstima, {aka-

ma, rukama, no`nim prstima, stopalima i nogama i telesna tkiva po~iwu da odumiru“, ka`e dr Grejem.

U po~etku ko`a mo`e da izgleda pegavo ili da dobije mrqe i poprimi plavu nijansu. U te{kim slu~ajevima sepse podru~ja mrtve ko`e mogu da pocrne i mo`e da bude potrebno amputirawe udova.

Osoba sa sepsom mo`da ne}e pokazivati sve ove simptome odjednom i mo`e imati druge

Da li mleko zaista ja~a kosti?

Tokom ranog detiwstva, ali i kasnije, u odrasloj dobi, slu{ali smo pri~e o dobrobitima mleka. Koliko u tome zapravo ima istine?

Preporu~ena doza je bila jedna {oqa dnevno, a u to su poku{ale da nas uvere i brojne reklamne kampawe. Wihova poruka je glasila da treba piti kravqe mleko bez obzira na to kog ste uzrasta.

^ORBA OD GRA[KA I KROMPIRA SA JUNETINOM

POTREBNO JE:

n 2 june}e {nicle

n 1/2 ve}e {oqe gra{ka

n 3-4 krompira

n 1 glavica crnog luka

n 1 sve`a paprika

n uqe, so, biber

n beli luk, miro|ija

n suvi biqni za~in

PRIPREMA:

Junetinu posebno obariti pa sitno iseckati. Na kockice ise}i {argarepu, crni luk, papriku i krompir. Na malo uqa prodinstati crni luk.

Zatim dodavati povr}e po du`ini kuvawa, uz po malo dolivawa vode: {argarepu, papriku, krompir i na kraju gra{ak. Dinstajte nekoliko minuta pa dodajte i meso, posolite i stavite ka{i~icu biqnog za~ina.Dolijte vode do `eqene gustine i kuvajte dok svo povr}e ne bude kuvano. Pred kraj kuvawa po ukusu dodajte mleveni crni biber, granule belog luka i miro|iju, a po potrebi jo{ soli i biqnog za~ina.

Vremena su se promenila, pa sada mnogi pronalaze alternativu u vidu ovsenog ili bademovog mleka. ^ini se da nekima vi{e nije omiqen napitak uz doru~ak, u`inu ili pred spavawe, ali hajde da proverimo da li ga je ipak dobro piti za ja~awe kostiju.

Na Univezitetu Harvard je 1997. godine sprovedeno istra`ivawe koje je pratilo `ivot ~ak 77.000 medicinskih sestara tokom 10 godina.

Prikupqeni podaci nisu pokazali zna~ajnu razliku u zdravqu kostiju kod `ena koje su pile jednu ili vi{e {oqa mleka nedeqno, u odnosu na druge koje nisu.

Sa druge strane, u [vedskoj su 2014. godine dobijeni rezultati dugogodi{we studije, prema ko-

jima kravqe mleko mo`eda bude {tetno za organizam. Suprotno ustaqenom verovawu, jedna {oqa dnevno ovog napitka dovodi se u vezu sa lomom kostiju i preranom smr}u.

Naravno, rezultate ista`ivawa uvek treba uzeti sa rezervom, jer sva~iji organizam dru-

Timijan, biqka blagotvorna za sve

Timijan je jedan od jeftinijih i svakome dostupnih “lekova”. U wegovom su sastavu brojni vitamini koji su i te kako zna~ajni za na{ organizam.

Tradicionalno se upotrebqava za le~ewe anemije, groznice, probavnih smetwi, zadaha i mamurluka. Smatra se da je u~inkovit protiv svih vrsta gr~eva i da ubla`ava tegobe tokom PMS-a. Timijan je blagotvoran po `eludac zbog toga se ~esto koristi u pripremi jela. Preporu~qiv je za decu, jer pored uticaja i ~i{}ewa od parayita ja~a i de~ji organizam.

Timijan uti~e i na plu}a, i ~isti ih od sekreta. Pored toga, deluje protiv svih vrsta

gr~eva, ka{qa, bronhitisa, astme i ote`anog disawa. Umiruje `ivce, ali ne uspavquje. Ukoliko ste napeti, uzrujani, patite od nesanice, no}nih mora i glavoboqa, timijan je savr{en za vas. ^aj od timijana poma`e kod ka{qa i bronhitisa i deluje antisepti~ki,

simptome, poput ote`anog disawa i ubrzanog rada srca. Sami po sebi, ovi simptomi mogu da budu pokazateqi drugih zdravstvenih problema, ali kombinacija dva ili vi{e wih koji se postupno pogor{avaju zna~i da morate potra`iti hitnu lekarsku pomo}.

„Sa svakim satom odlo`enog le~ewa {anse za pre`ivqavawe smawuju se za vi{e od sedam odosto“, naglasio je doktor Grejem.

ga~ije reaguje na hranu i spoqne faktore.

BBC je jednom prilikom objavio tekst u kome stoji da mleko ne mora nu`no da bude uzro~nik krhkih kostiju ili drugih zdravstvenih problema. Stoga, qudi koji ve} pate od preloma mogu slobodno da piju mleko i nadaju se da }e im pomo}i. Treba napomenuti da osobe koje piju jogurt i jedu sir nisu u rizi~noj grupi kada su kosti u pitawu, naprotiv.

Va`no je da unosite dovoqno kalcijuma, kako bi va{e kosti bile jake. Me|utim, to ne zna~i da treba da se oslonite samo na mleko kao jedini izvor. Razvoj kostiju i izostanak osteoporoze zavise od va{eg op{teg stawa organizma, ne od koli~ine mleka koju pijete.

Dobro je pozabaviti se poreme}ajima u ishrani, zatim unositi dovoqno vitamina D, izbegavati pu{ewe i konzumirawe alkohola, imati izbalansiranu ishranu, i obratiti pa`wu na kalcijum.

te smiruje upaqeno gi bolno grlo. U vreme prehlada i virusa se preporu~uje da ga pijete u preventivne svrhe.

Za pripremu ~aja stavite jednu gran~icu timijana u {oqicu vru}e vode. Zasladite ga medom po `eqi.

Spoqa{wa upotreba

Za spoqa{wu upotrebu mo`ete ga koristiti za dezinfekciju rana, kod ~ireva i opekotina, za le~ewe uganu}a, modrica, reume ali i zuboboqe. Nau~nici tvrde da je tinktura timijana vrlo delotvorna za le~ewe akni. Pokazala se u~inkovitom i u uni{tavawu bakterija. Idealna je jer ne izziva neugodno peckawe kada se primewuje. Mo`e se primewivati u obliku zavoja, obloga i losiona. Na mawe rane nanesite me{avinu meda i timijana kako biste spre~ili infekciju.

ZAJEDNICA

SKANDINAVKA 1

SrpskiGlas

GRADI] U BA^KOJ SASTOJAK KROMPIRA

TEMPERATURA

NAUKA O SVETLOSTI (GR^.)

SKANDINAVKA 2

BESMISLENO (LAT.)

ENGLESKI GLUMAC

KWI@EVNICA GROZDANA PADOBRAN (FRANC.)

LISTI]I SPORTSKE PROGNOZE SNA@AN

SrpskiGlas

PE[^ANA MOR. OBALA OSOBINA ONOG [TO JE STRMO

ODBA^AJI

SrpskiGlas

ZDEPASTO, DE@MEKAVO

Skandinavka 1: VODORAVNO

K, KIMI RAIKONEN, ATAMAN, BAZA, D, REDAKTOR, L, RAI, KLARA, VO, IMALO, RO, BOG, LAGI, RASKOL, DUBRAVKO JOVANOVI], UO, RAZLOKANO, TRIDO, SR^A, MAKARTNI, A[ER, TAI, MESARKE, PARWAK, A, PATRI[A ARKET, ALA

Skandinavka 2: VODORAVNO

S, PETOKRAKA, AZ, KULA, APSURDNO, SKROB, TIKETI, T, OLUJI], @AL, OPTIKA, SM, LA, VIKONTESE, ORKE, DARKO LAZOVI], VA, REPROMATERIJAL, [ARENA POSLA, DERIK, MIHIZ, ZASTATI, DEJA, OTAD, VIKTORIJA, [AL

Ukr{tenica: VODORAVNO

GOCE NIKOLOVSKI, NIKOLA KAROVI], RAK, VITINA, ILI, AK, PIJANINO, TV, DOO, SANACIJA, O, W, BRADAVICA, OJ, ADA, DACA, AKAWE

UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Makedonski peva~ {lagera (19472006), 2. Na{ stariji peva~, 3. Re~ni i morski quskar - Mesto na Kosovu - Rastavni veznik, 4. Atletski klub (skr.) - Mawi klavir (ital.) - Televizija (skr.), 5. Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u (skr.) - Izle~ewe (lat.) - Simbol kiseonika, 6. Sedamnaesto slovo azbuke - Mawi izra{taj na ko`i - Uzvik bola, joj, 7. Re~no ostrvo - Danijela odmila - Udarawe nogom.

USPRAVNO: 1. Oznaka za gram - Doga|aj, zbivawe, 2. Na onaj na~in - Dama u {ahu (skr.), 3. Pojava dana, svitawe - I jedan i drugi, 4. Enigmatski klub (skr.)Auto-oznaka za Portugal - Oznaka za reomir, 5. Glavni grad Vojvodine, 6. Homerov ep, 7. Lokot, 8. Japansko ostrvo, 9. Plavetni lan (mn.), 10. Zemqa za orawe, wiva, 11. Doma}e govedo za vu~u - Prili~no jak, 12. Bez izuzetka - Oznaka za amper - Auto-oznaka za Austriju, 13. [kotska mu{ka sukwa - Susedna slova azbuke, 14. Srpsko mu{ko ime.

Najja~i zemqotres u Srbiji bio 1922. godine, Ta{majdan je pukao na pola

Meteorolog Ivan Risti} izjavio je da zemqotresi koji su se dogodili u Turskoj i Siriji te{ko mogu da se dogode u Srbiji, pre svega zbog mnogo ja~eg trusnog podru~ja. On je pojasnio da se u Srbiji de{avaju zemqotresi ja~ine do 6 stepeni po Rihteru.

“Mi nismo toliko trusno podru~je. Za zadwih 100 godina smo imali deset zemqotresa preko 5 po Rihteru, a to nije stra{no”, istakao je Risti} i dodao da se kod nas zemqotresi naj~e{}e de{avaju u prole}e i u jesen.

„Zemqotres od 7,8 po Rihteru je ba{ jak zemqotres. Svi zemqotresi koji su preko 7,5 po Rihteru su katastrofalni. Simptomati~no je da se javqaju dva zaredom preko sedam i po, a to se retko de{ava. A kada se desi tako ne{to, imamo, 100, 200 naknadnih malih potresa. Sve gra|evine koje su uzdrmane, imaju veliku {ansu da padnu same od sebe“, ka`e Risti}.

Dodaje da je epicentar zemqotresa bio „plitko“, oko 10 do 15 kilometara ispod zemqe, i da je to prouzrokovalo velika

IRAK: Otkrivena kafana stara 5.000 godina, sa fri`iderom, rernom i ostacima hrane

Tim ameri~kih arheologa je u Iraku otkrio je 5.000 godina staru kafanu sa otvorenim prostorom za ishranu i delom kuhiwe.

Kafana je otkrivena u ju`nom drevnom ira~kom gradu Laga{, sada poznatom kao Al-Hiba, a u woj su otkrivene klupe, prostorija koja je slu`ila kao fri`ider, pe} i ostaci stare hrane.

- Otkrivawe lokacije poput ove gotovo 5.000 godina stare javne kafane tako blizu povr{ine je neverovatno. Samo pedantno, vi{efazno horizontalno iskopavawe mo`e razotkriti ono {to je ostalo - rekla je direktorka arheolo{kog projekta Laga{ i kustos odeqewa za Bliski istok u Pen muzeju, iz Filadelfije, Holi Pitmen.

Direktorka istra`ivawa Sara Picimenti, sa Univerziteta u Pizi, rekla je da je predlo`ila da bi tim, umesto da kopa direktno nadole, trebalo da promeni pristup i kopa vodoravno, kao i da je na taj na~in otkriveno da je kafana samo 50 santimetara ispod povr{ine.

Kako se navodi Laga{ je bio jedan od najstarijih i najve}ih mesopotamskih gradova oko 3.000 godina pre nove ere, koji je zbog okolnih mo~vara i plodne zemqe, bio glavni centar za poqoprivredu i ribarstvo.

Pitmen i tim me|unarodnih istra`iva~a ukqu~eni su u Arheolo{ki projekt Laga{ ve} ~etiri godine.

Od po~etka istra`ivawa 2019. godine, arheolozi su prona{li dve ku}e, puteve, uli~ice, pe}i za pe~ewe keramike i keramike koje su ostale netaknute hiqadama godina.

Pitmen je rekla da stanovnici Laga{a nisu bili ni elita, ni robovi, ve} slobodni qudi koji `ive u urbanim ~etvrtima, {to je potpuno druga~ije od onoga {to su nau~nici ranije mislili. S. G.

o{te}ewa. Da je kojim slu~ajem epicentar bio na ve}oj dubini, bila bi mawa o{te}ewa na infrastrukturi.

„U celom svetu je do{lo do porasta broja zemqotresa… Na svakih pet, {est dana pri~amo o nekom zemqotresu, i to se de{avaju ba{ jaki zemqotresi. Ba{ nije {ala“, naveo je Risti}.

Ka`e da je te{ko o~ekivati da se zemqotresi ovakve ja~ine dogode u Srbiji.

„Kod nas idu do 6 po Rihteru, i ne o~ekuje se ne{to preterano vi{e od toga. To je isto jako, ali nije kao ovo {to se desilo danas. Analizom podataka dobijate da se zemqotresi od 5 do 6 po Rihteru de{avaju uvek na prole}e ili jesen. A mawi zemqotresi se de{avaju svakodnevno“, kazao je Risti}.

Ukazuje da zemqotresi koji su se skoro desili kod Bora, a koji su bili ja~ine preko 2 po Rihteru, mogu i da budu posledica minirawa tla, koja se tamo vr{e.

„Qudska aktivnost mo`e da uzrokuje zemqotrese do 2 po Rihteru. Te eksplozije bombi

mogu da prouzrokuju to“, upozorio je Risti}.

Ka`e da ulazimo u period kada je ve}a mogu}nost za zemqotres, to je mart, i da po wegovim prora~unima, tada se de{avaju najja~i zemqotresi u Srbiji.

„Naja~i zemqotres koji je bio blizu Beograda se desio u Lazarevcu, 1922. godine, pre 101 godine, i bio je 24. marta. Ba{ ta~no kada je po~elo prole}e. Taj zemqotres je bio toliko jak da je Ta{majdan pukao na pola. Dakle, iako je bio u Lazarevcu, jako se osetio i u Beogradu“, otkrio je Risti}.

Subotica je definitivno najbezbednije podru~je u Srbiji kada su u pitawu zemqotresi, jer u posledwih 100 i vi{e godina nije registrovan ba{ nijedan epicentar potresa.

Ipak, ubedqivo najvi{e potresa u Srbiji poga|a [umadiju.

Jedna od najtrusnijih zona u Srbiji jeste Kopaonik. Zemqotresi magnitude (5.3) i ~ak (5.9) potresli su isto~ne padine ove planine 1980. godine.

KOLIKO DUGO SU MOGLI DA @IVE DINOSAURUSI?

Mnogo puta smo mogli da ~itamo o tome kako su dinosaurusi izumrli ili kako je tekla wihova evolucija, neki nau~nici su bili ~ak toliko uspe{ni da su uspeli da otkriju i na koji na~in su se reprodukovali. Me|utim, da li neko od paleontologa ima odgovor na pitawe - koliko dugo su `iveli?

Odre|ivawe starosti na osnovu fosila mo`e biti komplikovano, ali stru~waci tvrde da je mogu}e napraviti neke grube procene. Posmatrawem stepena razvoja kostiju kod razli~itih primeraka, mogu}e je utvrditi u kojoj dobi su dostizali svoju polnu zrelost, {to je dovoqno da se napravi prora~un koliko je iznosio wihov `ivotni vek.

O~ekivani `ivotni vek `ivotiwe je proporcionalan wenom metabolizmu, odnosno brzini kojom weno telo tro{i energiju.

To je zato {to brza podela }elija ~ini telo starim, drugim re~ima `ivotiwe sa veoma brzim metabolizmom - poput insekataobi~no imaju veoma kratak `ivotni vek. S druge strane, `ivotiwe koje se sporo kre}u, poput gmizavaca, mogu da `ive i po nekoliko desetina godina.

Zbog sli~nosti i srodni~kih veza, stru~waci veruju da su dinosaurusi imali metabolizam sli~an pticama. Zato su iskoristili wihove podatke o kostima i `ivotnim ciklusima i napravili procene o `ivotnom veku dinosaurusa.

Prema ovim prora~unima, wihov o~ekivani `ivotni vek bio je kra}i od `ivotnog veka ptica iste veli~ine: na primer, ako noj u divqini `ivi u proseku 30 do 40 godina, dinosaurusi iste veli~ine nekada su `iveli oko 20 godina.

Ve}ina dinosaurusa mogla je da `ivi izme|u 20 i 30 godina, iako su drugi `iveli mnogo mawe, a neki, veliki, mogli su da do`ive i vi{e od pet decenija. Kao i kod mnogih sada{wih `ivotiwa, wihova dugove~nost je bila proporcionalna veli~ini.

Dinosaurusi koji su te`ili oko deset tona, poput triceratopsa ili ti-reksa, `iveli su oko 25 godina. Mawi, veli~ine sli~ne na{oj, izme|u 10 i 20 godina. Rekord dugove~nosti dr`e sauropodi, koji su mogli da dobace do 50 ili 60 godina.

Ve}i dinosaurusi `iveli su du`e zbog svog metabolizma, ali i same veli~ine - sa svojim ogromnim telima sauropodi su bili hodaju}e tvr|ave i sigurno nisu imali prirodne neprijateqe, pa su mogli da dostignu maksimum o~ekivanog `ivotnog veka.

M. T.

Ovaj broj je varirao od vrste do vrste, ali veli~ina jeste bila bitna

ZVEZDA I PARTIZAN

obesmislili ABA ligu,

Dok je u Evroligi situacija sve neizvesnija kako sezona odmi~e, tako je u ABA ligi ve} poznato ko }e biti prva dva tima na tabeli, a prakti~no su Crvena zvezda i Partizan ve} prognozirani za finale.

Nakon 18 kola od ukupno 26, ve} je poznato da }e Zvezda i Partizan igrati u plej-ofu u kom od ove sezone nastupa osam od ukupno 14 timova iz lige. Dva beogradska predstavnika su i pre po~etka sezone bili vi|eni kao glavni favoriti, ~ini se da imaju nikada ja~e sastave, ali malo ko je o~ekivao da }e razlika u odnosu na ostale biti toliko velika.

Na tri od posledwe ~etiri utakmice, Partizan je svojim rivalima ubacivao po 100 ili vi{e poena, dok mu je prosek u sezonu u regionalnom takmi~ewu 93,83, {to nikada pre nije bio slu~aj. Crvena zvezda je dva puta u posledwa tri duela prema{ivala stotku, dok je protiv FMP stala na 99 poena. Crveno-beli jesu napada~ki ne{to mawe ubojiti od Par-

a

mogu da budu najve}i gubitnici

lu odlu~uju sitnice. Ostatak lige mo`da jeste neizvestan, ali timovi nemaju mnogo koristi od svega toga, jer se i izleti Cedevite i Budu}nosti u Evrokup nisu pokazali kao ba{ najuspe{niji.

ABA liga po kvalitetu i imenima igra~a svakako spada u jednu od najja~ih u Evropi, ali je po neizvesnosti i razlici izme|u vode}ih timova i ostatka lige daleko nezanimqivija nego na primer {panska, turska, francuska, pa ~ak i italijanska. To ose}a i publika, pa je prakti~no nemogu}e da Partizan protiv Mornara ispuni halu ili Zvezda protiv Cedevite.

Primera radi, Barselona i Real jesu trenutno na vrhu u [paniji, ali Baskonija zaostaje samo jednu pobedu, Tenerife dve, dok je Valensija, kao evroliga{ka ekipa, trenutno 10. mestu sa negativnim skorom (9-10). U Turskoj je Efes tre}i, dok je Bursa bila ekipa koja je i te kako ozbiqno pretila pro{le se-

Zvezda i Vojvodina odali

tizana, ali je i wihova mo} veoma izra`ena u duelu protiv ostatka lige.

Posledwi odigrani me~evi, Zvezda protiv Igokee, odnosno Paritzana protiv Mege pokazali su da „ve~iti“ za poluvreme mogu da ubace bez problema po 60+ poena, a odbrane protivnika kao da ne postoje. Kako da pobedite Zvezdu i Partizan ako niste agresivni i ako ne poku{ate da ih ograni~ite u napadu? Odgovor je nikako, jer u napada~kom pogledu im sigurno ne mo`ete parirati.

Partizan je me|u ofanzivno najtalentovanijim i najpotentnijim ekipama u Evropi, dok Zvezda ima neke druge kvalitete, ali se ~ini da razlika u odnosu na ostale regionalne timove nikada nije bila ovako izra`ena.

S vremena na vreme se desi da neko zapreti, napravi iznena|ewe, ali je istina da vi{e ni Cedevita Olimpija ni Budu}nost nisu u stawu da prirede neizvesnost u borbi za tron. Desilo se ove sezone da Cedevita savlada Partizan, da odigra egal sa Zvezdom u zavr{nici, ali onda taj isti tim dopusti sebi da izgubi od MZT-a, koji je posledwi na tabeli i do tog momenta ima samo dve pobede.

Jo{ jedan primer potpune dominacije jeste taj da FMP ve} 34 utakmice nema pobedu nad Zvezdom, iako je sada ~etvrti na tabeli sa skorom 12-6, koliko ima i Budu}nost.

Ne mo`e da se ne spomene i da je Zadar ove sezone uspeo da pobedi Zvezdu, ali tada su crveno-beli bili u veoma lo{em momentu i verovatno im se sli~an kiks ne}e skoro desiti, jer su od tada u seriji pobeda i sada su na skoru 16-1 u regionalnom takmi~ewu.

Se}ate se sezone 2011/12. kada je Makabi iz Tel Aviva bez muke osvojio titulu u ABA ligi? E, tako dominantno sada izgledaju i beogradski „ve~iti“ i za sada nema ko da ih namu~i na putu do reprize finala.

^ini se da se ABA liga sada pretvorila u borbu Zvezde i Partizana za prvo mesto koje donosi prednost doma}eg terena u plej-ofu, a onda u fina-

zone, a bila je i u finalu Evrokupa.

Ne mo`e da se ne pomene velika finansijska razlika po kojoj su Zvezda i Partizan mnogo stepenika iznad rivala iz regiona. Zbog toga dr`ava Srbija je na duplom tro{ku, a „ve~iti“ bi mogli da postanu gubitnici ukoliko ulo`eni novac ne opravdaju u Evropi.

I epiteti navija~a su porasli, pa se sada i neulazak ekipe u Top 8 fazu Evrolige mo`e smatrati neuspehom, {to ba{ i nije bio slu~aj prethodne sezone, kada je bilo izvesno da se takav izlet ne}e dogoditi, a titula u ABA ligi bila je primaran, mo`da i jedini pravi ciq.

Svima je jasno da je nivo Fakunda Kampaca i Dantea Egzuma (samo pojedina~ni primeri, ima ih jo{) daleko iznad ABA lige. Tako je isto i jasno da ostali timovi ne mogu finansijski da obezbede takve igra~e, ali zbog ovolike razlike i nisu podstaknuti da ula`u niti to mogu da iznesu.

Klubovi iz Hrvatske jedva sklapaju kraj s krajem, MZT se redovno seli u rang ispod, s vremena na vreme isko~i ponegde dobar stranac (kao Frejzer i Rasel u FMP-u i Mornaru), ali oni ~im se dobro poka`u odu za ve}e pare u neki od ja~ih evropskih timova.

Najboqi srpski klubovi su monopolizovali borbu za trofej. Danas je na delu Zvezdina hegemonija, nekad je bila Partizanova. I tako u krug.

Jaz izme|u dva najve}a srpska kluba i ostalih je na istorijskom maksimumu, a na ABA ligi i ostalim timovima je da probaju da u narednim sezonama makar poku{aju da „preznoje“ ve~ite i poka`u da i oni poseduju kvalitet za evropska takmi~ewa ili bar za dostojno nadmetawe.

Kako mnogi isti~u u posledwe vreme, ko{arka nije profitabilan sport, skoro svi klubovi su redovno na nekom gubitku, pa su tako Zvezda i Partizan ujedno i najboqi u regionu, ali i najve}i potro{a~i novca, od kojih se o~ekuje da u ovoj i narednim sezonama opravdaju to i u Evropi.

po~ast

Mihajlovi}u, dresovi na poklon sinovima

Mihajlovi} je sa Vojvodinom osvojio titulu, a potom je sa Zvezdom osvojio titulu, Kup, Kup {ampiona i Interkontinentalni kup. Preminuo je 16. decembra pro{le godine od posledica leukemije

Fudbalski klubovi Crvena zvezda i Vojvodina odali su po~ast Sini{i Mihajlovi}u uo~i me~a dva tima na startu prole}nog dela Super lige Srbije.

Mladi fudbaleri Zvezde su pre me~a odigrali plesni performans i telima formirali broj 1969, godinu ro|ewa i 2022, godinu smrti Sini{e Mihajlovi}a.

Prikazano je i Mihino tajno oru`je - slobodni udarac, a za kraj je razvijena wegova fotografija na centru terena, po ugledu na me~eve Lige {ampiona. Utakmici je prisustvovala i Mihajlovi}eva porodica, brat Dra`en, kao i sinovi Du{an i Nikolas, koji su dobili na poklon dresove Zvezde sa brojevima 11 i osam (broj koji je Sini{a nosio u Bariju) i Vojvodine sa brojem 11.

Poklone su predali predsednik Zvezde Svetozar Mijailovi} i ~lan {ampionskog tima iz Barija Dragi{a Bini}, odnosno pred-

sednik Novosa|ana Dragoqub Zbiqi}.

Mihajlovi} je sa Vojvodinom osvojio titulu, a potom je sa Zvezdom osvojio titulu, Kup, Kup {ampiona i Interkontinentalni kup.

Utakmici na stadionu „Rajko Miti}” prisustvovali su i saigra~i Mihajlovi}a - Dragi{a Bini}, Stevan Stojanovi}, Vladimir Jugovi}, Goran Vasilijevi}, Ivica Mom~ilovi}, kao i trener Qupko Petrovi}.

Na Skup{tini kluba je jednoglasno usvojen predlog da se zapadna VIP tribina nazove po Sini{i Mihajlovi}u.

Sini{a je preminuo je 16. decembra pro{le godine od posledica leukemije. N. R.

Marko Stameni}, od Novog

Zelanda - do Zvezde

Crvena zvezda je posle Pitera Olawinke anga`ovala jo{ jednog fudbalera koji }e dres srpskog {ampiona zadu`iti 1. jula 2023. godine, i to bez obe{te}ewa, a re~ je o Marku Stameni}u. Talentovani vezni fudbaler je sa crveno-belima potpisao ugovor do leta 2027. godine.

Stameni} je ro|en u Velingtonu na Novom Zelandu, ali poseduje i srpski paso{ tako da ne}e zauzimati mesto stranca.

Re~ je o centralnom veznom fudbaleru ro|enom 19. februara 2002. godine koji je visok 188 centimetara i poseduje sjajne fizi~ke predispozicije, kao i izvrsnu tehniku i pregled igre.

U karijeri je nosio dres Vestern Subursa i Tim Velingtona, pre nego {to se kao osamnaestogodi{wak otisnuo u Evropu i potpisao za Kopenhagen. Za danskog velikana je odigrao 16 utakmica, a u me|uvremenu je bio pozajmqen HB Kegeu za koji je na 23 utakmice postigao dva gola.

Tako|e je i standardni reprezentativac Novog Zelanda za koji je odigrao 11 me~eva.

SUPER LIGE SRBIJE

Beli orlovi uspe{ni na startu nove sezone

U prvom kolu Prve lige Novog Ju`nog Velsa Beli orlovi iz Boniriga uspe{no su startovali pobediv{i

Dalvi~ Hil na svom terenu sa 2:1

Nakon odgo|ene restrukture liga u 2020. i u 2021. godini zbog pandemije, na kraju sezone 2022. aktualizovana je reforma Dr`avnih liga Novog Ju`nog Velsa. Umesto dosada{wa ~etiri ranga sa po 12 klubova, od 2023. u Novom Ju`nom Velsu igraju se tri lige sa po {esnaest timova. Po{to Bonirig nije uspeo da zavr{i pro{lu sezonu u Prvoj dr`avnoj ligi na jednoj od prve ~etiri pozicije, on je ostao u Prvoj ligi (FNSW League1) i u 2023. Bonirig }e tako ostati u pro{irenoj ‘Prvoj ligi’ i osta}e u dru{tvu jedne od osam ekipa koje su 2022. zavr{ile od 5 do 12 mesta (u Prvoj ligi) - Tajgersi, Hakoa, Spartansi, St Xorx FK, Mauntiz, SD Rajdersi i Hils junajted. Wima se pridru`ilo osam timova iz NPL 2 - FK Inter Lajons, Central Kost junajted, Rajdamir Lajons, Kanterburi Benkstaun, Mekartur Rems, Benkstaun siti, Dalvi~ Hil i Danbar Roversi.

Belim orlovima naravno primarni ciq je promocija u Premijer{ip u 2024, u dru{tvo najboqih. Glavna ku}a fudbala obelodanila je sistem promocije na kraju 2023. Prve dve pozicije vodi}e u Premijer{ip,s tim {to liga{ki {ampion NPL 1 }e dobiti direktnu promociju. Dok }e drugoplasirana ekipa iz NPL 1 odigrati bara` (dve utakmice) sa pretposledwom ekipom iz elite.

Tako je pro{le nedeqe na

red do{lo i dugo o~ekivano prvo kolo nove pro{irene Prve dr`avne lige. U prvom kolu Bonirig je ugostio debitanta lige

Dalvi~ Hila. Iako je na{ tim imao vi{e od igre u prvom delu igre nije bilo golova. Mawak kreativnosti u prvih 45 minuta privremeno je zabrinuo mnogobrojnu publiku na Bonirigovom stadionu. Me|utim, sve sumwe o mogu}nostima Belih orlova su otklowene na po~etku drugog dela igre. U najlep{oj akciji na utakmici 19-godi{wi Maksim Je` je iz prve uposlio kapitena SemaGalaveja, a ovaj pogodio Pitersena, ~iji odbijeni {ut je Rajan Atard smestio u gol za 1:0. Slavqe je jo{ trajalo na stadionu, kada je Emanuel Gonzalez u nastavku igre projektilom sa dvadesetak metara povisio na 2:0. Goleda u ovom petominutnom periodu nije bilo kraja, jer su gosta uvratili preko Tomas Tranberga i smawili na 2:1 nakon samo nekoliko trenutaka.

U posledwih pola sata Bonirig je imao izglednije {anse, iako su gosti gr~evito poku{avali da do|u do izjedna~ewa. Me|utim, promene rezultata nije bilo i Bonirig je upisao velika tri boda na otvarawu sezone.

U slede}em kolu Bonirig ide u kom{iluk na megdan ’Ovnovima’ iz Mekartera. Utakmica se igra u subotu 11. februara u 19:00 na sinteti~koj travi Linvud (Lynwood) parka na adresi, Rangers Rd, St Helens Park.

THURSDAY l ^ETVRTAK 9. 2. 2023.

\okovi} prvi put promenio odgovor o penziji i zabrinuo navija~e

Konors: Novak je ravan

Muhamedu Aliju

Legendarni Amerikanac nije krio odu{evqewe Srbinom u svom podkastu

Legendarni Ximi Konors ocenio je da je Srbin Novak \okovi} jedan od najboqih sportista sveta svih vremena.

Konors dr`i prvo mesto na listi po broju osvojenih titula - 109. Roxer Federer je drugi sa 103, dok je Ivan Lendl tre}i sa 94. \okovi} u fali trofej da se izjedna~i s Lendlom.

- \okovi} se ne pla{i da iza|e i igra, svoju igru. Pobedio ili izgubio. Ne pla{i se da bilo kome stane na crtu. Zna dobro da na svojim le|ima ima iscrtanu metu. ^ak i vi{e sada - rekao je Amerikanac. Osvrnuo se na rivalstvo \okovi}a, Nadala i Federera.

Do sada smo uvek slu{ali odgovor da `eli da sa~uva telo na najvi{em nivou kako bi imao {anse za najve}e trofeje. Posle osvajawa Australijan opena ta poruka je bila znatno druga~ija.

Novak \okovi} je podigao 22. grend slem pehar i tako pokazao da je i daqe najboqi teniser sveta. Osvojio je posledwa dva grend slema na kojima se takmi~io i ja-

sno stavio do znawa da `eli da nastavi dominaciju.

Da sada na penziju uti~u i drugi faktori osim stawa u kom se nalazi telo poru~io je izme|u redova tokom Lejver kupa septembra pro{le godine.

„Video sam da je neko napisao da smo Rafael Nadal i ja bili potreseni ne samo zbog Roxera Federera i {to on napu{ta te-

Vandali uni{tili mural posve}en \okovi}u na Kosovu, ali je sna`na poruka ostala

Najboqi teniser sveta i jedan od najve}ih sportista u istoriji Srbije pre godinu dana je dobio mural u Orahovcu, ali su vandali odlu~ili da ga uni{te.

Sam mural nastao je kao deo projekta „boja u vazduhu“ italijanske organizacije „ami}i di De~ani“.

Pored lika Novaka \okovi}a stala je i poruka „Nema unazad ~ak ni da bi se uhvatio zalet.“

Vandali su prethodne no}i poku{ali da ga uni{te. Bacili su belu boju po zidu i uspeli da uni{te ve}i deo crte`a. Lik Novaka se gotovo i ne vidi, ali je poruka ispisana na dva jezika ipak ostala.

Srbi su ve} mesecima izlo`eni napadima na Kosovu i Metohiji u jeku re{avawa stautsnog pitawa i izlo`eni brojnim napadima lokalnih Albanaca.

nis, ve} i {to smo sebe stavili u tu situaciju – to jeste istina. Ba{ sam se poistovetio sa wim, saose}ao sam se, jer i Rafa i ja znamo da nam je bli`i kraj nego {to je po~etak“, rekao je tada \okovi}.

Otkrio je srpski {ampion i koji to trenutak ga je posebno dirnuo tokom velike proslave odlaska Federera u penziju.

„Ono {to je mene emotivno stvarno potreslo je bilo kada sam video wegovu decu koja su plakala zajedno sa wim, ~itava wegova porodica. Bio je to jedinstven ose}aj i zahvalan sam {to sam bio tu“.

Tek posle trijumfa u Melburnu je verbalizovao od ~ega }e zavisiti wegov kraj karijere.

„Motivisan sam da osvojim {to vi{e grend slem turnirima, ovi trofeji su mi bez dileme najve}a motivacija zbog kojih se takmi~im. Ne volim da se poredim sa drugima, ali sam privilegovan da sam u diskusiji za najboqeg tenisera svih vremena, to mi laska. Kada se ose}am dobro, znam da imam {ansu da osvojim svaki grend slem protiv svakog na svakoj podlozi, ni{ta mi nije dato zdravo za gotovo“, rekao je \okovi} nakon velikog finala.

Usledila je re~enica o penziji koja se po prvi put razlikovala od onih izjava koje je davao posledwih godina. Sada, ipak, ne zavisi sve iskqu~ivo od zdravqa.

„Ne znam koliko }u jo{ igrati, ali zavisi od mnogo stvari, ne samo od mog tela“, kqu~na je re~enica nakon osvajawa nove, 10. titule Australijan opena.

Otuda deluje jo{ ~udnije {to je pre finala rekao da ovaj me~ gleda kao „zlatnu priliku da mo`da igra i posledwe grend slem finale u karijeri, iako se nada i veruje da }e ih biti jo{“. Kao da je taj pritisak pod kojim se

- Rivalstva izme|u \okovi}a, Federera i Nadala su tako velika. Tenis zato sve vi{e privla~i qudi, jer gledaju uzbudqive me~eve. To je i wima pomoglo da prona|u razloge da kopaju dubqe u sebi i na|u motiva i snage da izbiju na vrh. Tako je \okovi}, kao svaki veliki sportista prona{ao ne{to u sebi {to ga gura do krajwih granica - istakao je Konors.

\okovi}a je uporedio sa najboqim sportistima Severne Amerike.

- Svakog dana nalazi razloge da bude boqi. To isto je pokretalo Xoa Montanu, Vejna Greckog, Pita Rouza i Muhameda Alija. Oni uvek prona|u ne{to u sebi kako bi nastavili da daju sve od sebe {to ih gurne na vrh - rekao je ~uveni nekada{wi igra~. Konors je istakao da je odu{evqen kako \okovi} izlazi na kraj sa mla|im teniserima.

- Ne pla{i se da igra protiv svih tih mla|ih, koji su imali neke stvarno dobre turnire. Wega to ne pla{i. Igra svoju igru, ne boji se da miksuje stvari. Da napadne loptu rano, da je udari i dvadeset puta u poenu. Ne boji se da tra`i put ka pobedi. I da znate, mnogo mi se to dopada - dodao je. Amerikanac je podsetio da je pro{le godine podr`ao \okovi}a, kad je bio deportovan iz Australije.

- \okovi} se zauzeo za svoja uverewa, ispravna ili pogre{na. Zauzeo se za svoja uverewa i bio je spreman da se dr`i toga bez obzira na cenu. ^ak do ta~ke da ga elimini{u iz tenisa, to je brutalna istrajnost - zakqu~io je Konors.

\okovi} je zapo~eo 375. nedequ na ~elu ATP liste.

nalazi kako u Srbiji, tako i inostranstvu pomalo uzeo danak.

Naravno, ovo bi trebalo uzeti sa malom rezervom, jer je poznato kakvo je emotivno pra`wewe usledilo kada je osvojio 22. grend slem. Suze su pokazale koliko mu je ovo zna~ilo, a tek kada opet bude hladne glave i kada se opet probudi neutoqiva glad za trofejima zna}e da li je spreman na daqe `rtve (ili izbore) da bi pomerao granice tenisa.

Upravo je govorio i o tome {ta je za wega posebno bitno uz stawe tela da bi nastavio da se bori za najve}e trofeje.

„Izuzetno je bitno za mene da imam podr{ku i qubav meni bliskih, sposobnost da napravim balans sa privatnim `ivotom, da imam mentalnu ~isto}u, `equ da nastavim da jurim trofeje.

Naravno 35 nije 25 iako `elim da verujem da jeste, ali verujem da imam jo{ stvari pred sobom“, poru~io je \okovi}.

U `ivotu profesionalnog tenisera nije mogu}e voditi porodicu na svaki turnir, iako je olak{avaju}a okolnost da to mogu da u~ine za ve}inu turnira. Roxer Federer je prakti~no uveo vo|ewe porodice tokom teniske sezone na turnire, a \okovi} je to neretko radio.

Ipak, nema nikakve sumwe da ose}a nostalgiju za Srbijom i da bi voleo ~e{}e da bude u zemqi. Uostalom, ve} 20 godina traje wegova karijera na najvi{em nivou. Ve} dve decenije putuje sa kontinenta na kontintent 11 meseci godi{we.

Goran Ivani{evi} je poru~io da \okovi} na ovom nivou mo`e da igra jo{ dve ili tri sezone, a te{ko da }e se Novak povu}i pre Olimpijskih igara 2024. godine u Parizu.

Ipak, ukoliko tu bude osvojio toliko `eqeno zlato, mo`da na vrhu liste prioriteta ne bude tenis i potera za rekordima. N. R.