Grenland - jedno od najizolovanijih i najmawe istra`enih mesta na planeti
Riznica: Jedna od najve}ih hri{}anskih relikvija ~uva se u manastiru na Cetiwu
Strana 7
Strana 20
Strana
Strana 4
Vu~i}: SAD }e uvesti direktne sveukupne sankcije Naftnoj industriji Srbije, razgovara}u sa Putinom
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je na sednici Vlade Srbije rekao da }e SAD uvesti sveukupne, direktne sankcije NIS-u i dodao da }e on li~no razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u vezi sa tim problemom, posle 20. januara.
"Sjediwene Ameri~ke Dr`ave uve{}e sankcije - ne nekakve generalne, ne op{te, ne samo finansijske, ve} sveukupne sankcije na{oj kompaniji Naftna industrija Srbije. Dakle, to ne}e biti sankcije protiv kompanija koje imaju rusko vlasni{tvo, sankcije koje su finansirane od strane ruskih banaka. To }e biti direktne sankcije Naftnoj industriji Srbije", rekao je Vu~i}.
On je dodao da nas to dovodi u veoma te{ku poziciju.
"Slede nam problemi i sa Rafinerijom, i sa Petrohemijom, i sa svim drugim na{im gigantima, su{tinskim opstankom ekonomije koju imamo danas, jer ne mo`ete nabavqati rezervne delove", rekao je Vu~i}.
Vu~i} je naglasio da }e tra`iti da razgovara sa predsednikom Rusije oko Svetog Save, nakon razgovora sa novom ameri~kom administracijom.
"Ja }u sa predsednikom Putinom da razgovaram, moli}u, tra`i}u razgovor od 25, 27. oko Svetog Save, dakle posle Svetog Jovana kad budem video {ta su moji razgovori sa novom ameri~kom administracijom doneli, da li imamo neku {ansu ili nemamo nikakvu {ansu da promenimo stvari pre januara", rekao je Vu~i}.
On je zatra`io od vlade da mu spreme sve {to misle da je potrebno za razgovor sa Putinom, a onda u skladu sa tim da nastave do 15. februara da rade na tome, jer mora da se donese odluka.
Predsednik Srbije je rekao da je o tome (sankcijama) razgovarao sa podsekretarom Hoseom Fernadezom i da }e razgovarati sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom.
"Ono {to sam pitao i dobio precizan odgovor, to je koliki }e rok da bude i koliko vremena imamo. A to je da }e nam dati 30 dana, da mi sagledamo sve svoje mogu}nosti i da pokrenemo akciju. A za 60 dana moramo ceo proces da zavr{imo", rekao je Vu~i}.
To zna~i, kako je rekao, da }e oni pre 15. januara iza}i zvani~no sa tom odlukom.
"[to zna~i da do 15. marta mi moramo da zavr{imo sve, a do 15. februara mi moramo da znamo {ta radimo", naveo je Vu~i}.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
U MOLDAVIJI VANREDNO STAWE, SLOVA^KA PRETI ODMAZDOM:
Tenzije nakon prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu
Po~etak nove godine u Evropi obele`ile su velike turbulencije kada je zvani~ni Kijev odbio da obnovi sporazum o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, a nakon ranijih najava da }e to u~initi 1. januara. Prethodni petogodi{wi sporazum va`io je sve vreme trajawa rata na teritoriji Ukrajine, iako je Kijev odlu~io da nakon 31. decembra gas nadaqe nabavqa iz SAD, umesto od ruske gasne kompanije Gasprom. Ipak, ~ini se da je po odre|ene evropske zemqe, dosada{we korisnice gasa iz Rusije, ova odluka bila veoma problemati~na, naro~ito ako se posmatra na duge staze.
Naime, Zelenski je odavno hteo da donese takvu odluku, a istu je i najavio u Briselu 19. decembra, rekav{i da Ukrajina ne}e produ`iti ugovor o tranzitu ruskog gasa ka Evropi preko svoje teritorije i da ne}e dozvoliti Moskvi da „zara|uje dodatne milijarde" dok traje agresija na Ukrajinu.
Kako je izjavio po zvani~nom isteku sporazuma, zaustavqawe tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu je "jedan od najve}ih poraza Moskve".
"Kada je (Vladimir) Putin dobio vlast u Rusiji pre vi{e od 25 godina, godi{wi tranzit gasa preko teritorije Ukrajine u Evropu iznosilo je vi{e od 130 milijardi kubnih metara. Danas je tranzit ruskog gasa - 0. Ovo je jedan od najve}ih poraza Moskve", napisao je Zelenski na Telegramu. Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je kraj ugovora i izjavio kako veruje da ruska dr`avna kompanija Gasprom mo`e podneti gubitak.
S druge strane, ~ini se da odre|ene zemqe ne gaje identi~an optimizam da }e tako jednostavno „pre`iveti” novonastalu situaciju.
S tim u vezi, Moldavija je uvela 60-dnevno vanredno stawe jo{ pre zvani~ne najave Zelenskog u
Briselu, budu}i da takav potez preti da izazove ozbiqnu krizu, koja bi mogla da preraste okvire energestke, ali i humanitarne. Kako se navodi, preduze}ima i gra|anima je nalo`eno da smawe potro{wu, a zemqa je spremna na nestanak struje.
Moldavija: Mogu}e ozbiqne ekonomske i politi~ke posledice Gasprom je ina~e 1. januara obustavio izvoz gasa u Moldaviju zbog, kako se navodi, neizmirenog duga te zemqe od 709 miliona dolara (680 miliona evra). Istovremeno stupila je na snagu i odluka Ukrajinine. Do sada je Rusija preko Ukrajine Moldaviji isporu~ivala pribli`no dve milijarde kubnih metara gasa godi{we. Gas se distribuirao u otcepqeni region Pridwestrovqa na istoku zemqe (Transistrija) koji ga koristi za proizvodwu jeftine energije, a koju onda prodaje ostatku Moldavije. S druge strane, Gasprom je ve} smawio isporuke gasa Moldaviji od po~etka invazije na Ukrajinu, pri ~emu je ruska kompanija do sada iskqu~ivo snabdevala Pridwestrovqe. Moldavija koja broji oko 2,5 miliona stanovnika, priprema se za duge prekide struje u narednom peirodu. Samoprogla{ena Pridwestrovska moldavska republika je proruski entitet koji se odvojio od ostatka Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. I mada je Pridwestrovqe - u kom prakti~no ~itava ekonomija zavisi od ruskog gasa i gde
su jo{ uvek prisutne ruske vojne snage - do sada isti nabavqalo preko teritorije Ukrajine, ova ruta snabdevawa je od nove godine prekinuta.
Me|utim, Moldavija nije jedina zemqa koja je ostala pogo|ena prekidom isporuke gasa preko Ukrajine.
I dok Moldavija uvodi vanredno stawe zbog prekida tranzita, Slova~ka je zapretila Kijevu odmazdom.
Slova~ki premijer, kao jedan od retkih saveznika Kremqa u EU, zbog takve odluke Kijeva otputovao je br`e boqe u Moskvu na razgovor sa Putinom.
Kao odgovor, slova~ki premijer je zapretio da }e prekinuti snabdevawe Ukrajine elektri~nom energijom, u vremenu kada je energetska infrastruktura Kijeva o{te}ena skoro tri godine usled rata u zemqi. Tako|e, on je u objavi na Fejsbuku istakao i da }e ograni~iti podr{ku ukrajinskim gra|anima u Slova~koj. S druge strane, susedna Ma|arska, koja je poput Slova~ke u celoj situaciji ostala prijateqski nastrojena prema Mokvi, ve}inu svog uvoza prima preko Crnog mora. Zbog toga }e Budimpe{ta ostati mahom bez ve}ih posledica odlukom Ukrajine.
"Ma|arska poku{ava da obezbedi snabdevawe gasom preko Ukrajine, iako se trenutni uvoz ruskog gasa odvija preko gasovoda Turski tok", izjavio je ma|arski premijer Viktor Orban, a Rojters prenosi da je naveo i da Ma|arska ne `eli da odustane od te rute.
Plava tuna prodata za 1,3 miliona dolara na ribqoj pijaci u Tokiju
Plava tuna na popularnoj ribqoj pijaci u Tokiju prodata je za 207 miliona jena (1,3 miliona dolara), {to je drugi najvi{i iznos zabele`en do sada u okviru tradicionalne prodaje ove ribe.
Aukcija je po~ela rano ujutro na pijaci Tojosu, koja je postala jedno od glavnih turisti~kih odredi{ta u japanskoj prestonici posledwih godina, prenosi Kjodo.
Tuna te{ka 276 kilograma ulovqena je du` obale u severoisto~noj prefekturi Aomori, a zajedni~ki su je kupili posredni~ki trgovac i kompanija koja upravqa lancem restorana "Su{i Ginza Onodera".
"Prva tuna u godini donosi
sre}u. @elimo da qudima ulep{amo dan hranom", rekao je [in|i Nagao, direktor lanca restorana.
Godine 2019, plava tuna je na
prvoj aukciji Nove godine dostigla cenu od 333,6 miliona jena, {to je bila najvi{a cena zabele`ena od kada su dostupni uporedivi podaci iz 1999. godine.
Legende filmske i muzi~ke scene koje su nas napustile 2024. godine
Protekle godine oprostili smo se od zna~ajnih imena svetskog i doma}eg glumi{ta i velikana muzi~ke scene.
Doma}a scena ostala je bez dve muzi~ke legende. U martu je preminula Aleksandra Sla|ana Milo{evi}, a u septembru nas je napustio Borisav Bora \or|evi}.
Jedna od najve}ih muzi~kih zvezda biv{e Jugoslavije izgledom, stilom i muzikom bila je daleko ispred svog vremena. Energija i talenat odveli su Sla|anu Milo{evi} {irom Evrope i sveta.
Kao izuzetno darovito dete, Aleksandru Sla|anu Milo{evi} sa samo pet godina primili su u muzi~ku {kolu. Ve} u 13. postaje vokal i bas gitarista u rok bendu, a sa 15 snima prvu plo~u.
@elela da bude fizi~ar ili nau~nik u NASI, me|utim singl Au, au/Upali svetlo iz 1977. godine, koji postaje najslu{aniji na svim radio i televizijskim stanicama, usmerava wen `ivot i karijeru punu hitova.
Sla|ana je po~ela da ru{i tabue, kad je izdala pesmu pod nazivom Seksi dama, koja je bila zabrawena za emitovawe na brojnim radijskim i televizijskim programima.
Sa Dadom Topi}em je 1984. godine snimila pesmu Princeza, koja je prevedena i na engleski jezik, a 1989. godine je oti{la u SAD, gde je neko vreme svirala sa grupom "Baby Sister".
Radila je i kao broker na berzi, oprobala se u marketin{kim vodama. U Beograd se vratila 1995. godine. Preminula je 26. marta posle kra}e bolesti u 69. godini.
Rok muzi~ar, peva~ i tekstopisac Bora \or|evi} preminuo je u 72. godini 4. septembra. Preminuo je u bolnici u Qubqani
u koju je primqen zbog upale plu}a.
Osta}e upam}en kao jedan od najplodonosnijih stvaralaca rok muzike i tvorac nekih od najve}ih hitova na ovim prostorima, poput Lutka sa naslovne strane, Dobro jutro, Pogledaj dom svoj, an|ele, Ostani |ubre do kraja, Kada padne no}...
Kontroverzan, ali sa beskrajnim talentom za pisawe pesama, prostim jezikom znao je da iska`e i najdubqe emocije. Od bezobraznih i energi~nih numera do nekih od najboqih balada napisanih na ovim prostorima – Borislav Bora \or|evi} ostavio je neizbrisiv trag na srpskoj, ali i regionalnoj muzi~koj sceni.
Poznat po nadimku Bora ^orba, ro|en je u ^a~ku 1. novembra 1952. godine. Bio glavni vokal i tekstopisac sastava „Ribqa ~orba“ od osnivawa 1978. godine. Pre toga, bio je ~lan grupa „Suncokreti“ i „Rani mraz“.
Bora ^orba je bio jedan od najpoznatijih muzi~ara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obo`avalaca, i upe~atqiva i uticajna javna li~nost.
Istog dana, kada i Bora \or|evi}, preminula je glumica Rada \uri~in, jedna od najzna~ajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodi{wa ~lanica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.
Tokom svoje duge karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozori{ta u Beogradu, Ateqea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozori{ta Du{ko Radovi}, Narodnog pozori{ta u Ni{u i U`icu, Madlenijanuma, i drugih, mawih i nezavisnih pozornica.
Rada \uri~in ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u skoro trideset igranih filmova i u pedeset televizijskih produkcija. Film Osma vrata doneo joj je Debitantsku nagradu na Filmskom
Istra`iteqi koji prou~avaju veze {vajcarske banke "Kredi Svis" sa korisnicima ra~una iz nacisti~ke ere otkrili su nove dokaze koje je banka pre}utkivala tokom prethodnih istraga, saop{tili su ~elni qudi Odbora za buxet ameri~kog Senata. Nil Barovski, nezavisni ombudsman koji nadgleda istra`ni postupak, prona{ao je nove dokumente tokom prvog sveobuhvatnog ispitivawa dokumentacije iz interne arhive banke "Kredi Svis" koji ukqu~uju informacije o klijentima iz perioda tokom Drugog svetskog rata, prenosi "Blumberg".
Otkriveno je nekoliko stotina navodnih posrednika koji su pomagali nacistima da "sakriju zlato, prikriju ilegalne transakcije za kupovinu ratnih materijala, pqa~kaju jevrejsku imovinu, otimaju jevrejska preduze}a i podr`e nacisti~ku ratnu ma{ineriju", predo~io je Barovski u izve{taju podnetom Odboru za buxet ameri~kog Senata. Istra`ni tim je prona{ao brojne dosijee klijenata ozna~ene pe~atom "Ameri~ka crna lista" iz perioda Drugog svetskog rata koji su saveznici koristili za osobe i kompanije koje su nacisti direktno finansirali, ili su bili poznati po redovnoj ekonomskoj saradwi sa nacisti~kim re`imom.
Barovski, biv{i inspektor generalnog nadzora za ameri~ki program za ubla`avawe finansijskih problema (TARP), smewen je sa polo`aja ombudsmana od strane banke "Kredi Svis" u novembru 2022. godine, ali je vra}en na tu poziciju krajem 2023. godine, nakon {to je bankarska grupacija "UBS Grup AG" kupila tu {vajcarsku banku.
festivalu u Puli 1959. godine, a Nagradu za epizodnu ulogu u filmu Parlog dobila je na Filmskim susretima u Ni{u 1974.
Sini{a Pavi}, jedan od najve}ih jugoslovenskih i srpskih scenarista televizijskih serija, proslavio je u januaru 2024. godine 91. ro|endan, a preminuo je 16. avgusta.
Svi se sla`u da, bez preterivawa, za Sini{u Pavi}a va`i ono {to je svojevremeno re~eno za Balzaka: da kojim ~udom nestane ova zemqa, a sa~uvaju se wegove serije, po wima bi se mogli rekonstruisati na{i `ivoti.
Do{qaci i starosedeoci, porodica i kom{iluk, grad i periferija, snovi i realnost – suprotnosti su koje ~ine zavodqivi svet televizijskih serija Sini{e Pavi}a.
Svet u kom su za`iveli Bubuleje, [urde, Gige Moravci, Kur~ubi}i i [oji}i obele`io je istoriju televizije i zauvek sa~uvao dokument o vremenu kada su svi oni te`ili boqem `ivotu. A, pre nego {to je iko od wih nastao, pojavila se Vi{wa na Ta{majdanu...
Na TV Beograd prvi put se pojavio 1971. godine s poznatom serijom Diplomci. Pisao je scenario za prvih 13 epizoda serije Otpisani, kao i 27 epizoda Pozori{ta u ku}i.
Pavi} je napisao scenario za 14 istorijskih TV drama: Posledwi ~in, Vreme zlo~ina, ^ovek koji je bombardovao Beograd, Misija majora Atertona, Odlazak ratnika, povratak mar{ala i drugih, kao i dramskih serija [panac i Bawica.
Pisao je i pozori{ne predstave, romane i filmske scenarije. Autor je scenarija za filmove: Tesna ko`a, Laf u srcu, ^udo nevi|eno, Moqac, Nema problema, Poltron.
Autor je najgledanijih TV serija u istoriji RTS-a – od Vru}eg vetra preko Boqeg `ivota, Sre}nih qudi, Porodi~nog blaga, Sti`u dolari, do Bele la|e, zakqu~no sa Junacima na{eg doba.
Meksikanac Hoze Karlos zbog qubavi, Kankun zamenio Sokobawom
Mladi Meksikanac Hoze Karlos zamenio je toplu domovinu Sokobawom. Iz Kankuna u bawu pod Ozrenom pre ~etiri godine do{ao je i ostao zbog qubavi.
Da qubav lako savladava i kulturolo{ke razlike i jezik i razdaqine od 10 hiqada kilometara pokazuju Teodora i Hoze, sada oboje `iteqi Sokobawe. Qubavnu pri~u zapo~eli su u Kini, gde su radili na razli~itim poslovima, a onda su zbog situacije sa kovidom oti{li svako u svoju domovinu.
„Tada sam pomislio da ako treba da pro`ivim te`ak period neka to bude sa wom, i do{ao sam u Srbiju. A posle kovida, po{to sam upoznao Srbiju, qude i `ivotni stil ovde, odlu~io sam da ostanem“, rekao je Hoze Karlos.
„Moja porodica ga je prihvatila ba{ dobro. A {to se ti~e prijateqa, sa svima je dobar, sa mojim bratom je najboqi, oni su ba{ kao dva najboqa druga“, rekla je Teodora Risti}. Hoze je zavoleo Sokobawu, a dopala mu se i Srbija.
„Srbija je prelepa zemqa bogate istorije. Kada smo obi{li
neke tvr|ave, zaista sam hteo da saznam vi{e o svemu tome. Video sam da Srbija ima va`no mesto u istoriji, bitni doga|aji i bitke su se ovde odigrale, i ba{ je sjajno {to se ~uva to nasle|e“, rekao je Meksikanac. Wegova supruga isti~e da su mu se svidele prirodne lepote i planine Srbije, jer u krajevima iz kojih on dolazi nema snega, toplo je.
Nakon ~etiri godine u Sokobawi Hoze je prihvatio neke na{e obi~aje i navike.
„Meksikanci, nemaju slave i wemu je to ba{ u po~etku bilo ~udno, ali sad jedva ~eka da ode
na neku slavu“, rekla je Teodora. „Ovde u porodici svi brinu jedni o drugima, kao u Meksiku. I hrana je fantasti~na, svidja mi se {to se dosta jede meso i {to stalno ima okupqawa, velikih ru~kova sa mnogo gostiju. I uvek ima izgovora za slavqa“, istakao je Hoze Karlos i dodao da voli Srbiju, rakiju i suprugu.
Teodora i Hoze na cnc ma{ini prave personalizovane poklone i ukrase. Hoze u~i srpski jezik, ali za sada savladao je samo osnovno.
Rade, putuju i planiraju da uve}aju porodicu u svom domu u Sokobawi.
Sla|ana Milo{evi}
Borisav Bora \or|evi}
Rada \uri~in
Sini{a Pavi}
NAJVA@NIJI DOGA\AJI U 2024:
Od povratka Trampa i ja~awa desnice, osloba|awa
Asan`a,
do odlaska Asada i dekolonizacije Afrike
Izbori i sukobi, to su ukratko
dve glavne teme 2024. godine
Ove godine naslovima su dominirali sukobi - u Ukrajini, Sudanu i na Bliskom istoku. Izraelski lider je optu`en za ratne zlo~ine, dok je oru`ana opozicija sru{ila Ba{ara el Asada u Siriji.
Protekla 2024. je bila rekordna godina za izbore {irom sveta, sa vi{e od polovine stanovni{tva planete koje je glasalo u 80-ak zemaqa.
U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama 2024. je bila godina u kojoj je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika, a ~asopis "Tajm" ga je ponovo proglasio osobom godine. To se dogodilo u godini kada je osu|en za krivi~na dela, pre`iveo vi{e atentata i pobedio dva demokratska kandidata u trci za Belu ku}u.
Osniva~ "Vikiliksa" Xulijan Asan` je pu{ten na slobodu posle 14 godina pravne borbe izabrav{i, kako je rekao, slobodu umesto neostvarive pravde. Predsednik Irana Ebrahim Raisi poginuo je u helikopterskoj nesre}i, dok je ju`nokorejski predsednik Jun Suj Jeol {okirao mnoge proglasiv{i ratno stawe u zemqi.
Protesti u Gruziji su po~eli 28. novembra, nakon {to je premijer Irakli Kobahidze objavio odluku da suspenduje razmatrawe po~etka pregovora o ~lanstvu te zemqe u Evropskoj uniji do 2028. godine. Prazni~no raspolo`ewe, ako ga je i bilo, uni{tio je u`asan napad na bo`i}ni va{ar u Magdeburgu u kome je poginulo najmawe petoro qudi, dok je vi{e od 80 povre|eno.
Ovo je pet najva`nijih doga|aja 2024: MAJKA IZBORNIH GODINA
Godina 2024. je po~ela kao "majka svih izbornih godina". Osamdesetak zemaqa koje predstavqaju ~etiri milijarde qudi odr`ale su izbore, a bira~i {irom sveta ka`wavali su politi~are na vlasti.
Dugo dominantne stranke u Indiji, Japanu, Ju`noj Africi i drugde iza{le su na svoje izbore u nadi da }e oja~ati svoju vlast; umesto toga izgubili su mesta i na{li se u koalicionim vladama. U Ujediwenom Kraqevstvu i Sjediwenim Dr`avama, bira~i su poslali aktuelne stranke na "klupu".
Istini za voqu, ser Kir Starmer je posle pet meseci na funkciji nepopularniji od bilo kog premijera Velike Britanije u protekle ~etiri decenije, dok je Xozef Bajden svojim potezima uspeo da a) gurne svet na ivicu tre}eg svetskog rata i b) uni{ti svoju decenijama gra|enu "politi~ku zaostav{tinu".
Odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspi{e vanredne parlamentarne izbore nakon {to su desni~arske stranke postigle dobre rezultate na izborima za Evropski parlament izborima dovela je do suprotnih rezultata i mogla bi ga ko{tati predsedni{tva. U zemqi koja je bila doma}in Olimpijskih igara (i vrlo bizarnog i "politi~ki korektnog" otvarawa istih), olimpijska godina je dovela do {tafete premijeraukupno ~etiri.
Nema~ka vladaju}a koalicija Olafa [olca se raspala, dok Alternativa za Nema~ku sve vi{e ja~a. Zapravo, desnica sve vi{e ja~a svuda u Evropi, podstaknuta razo~arawem bira~a u vladaju}e strukture, umorne od rasta tro{kova `ivota, finansirawa Ukrajine, najezde migranata...
BLISKI ISTOK
Doga|aji izazvani Hamasovim napadom na Izrael u oktobru 2023. odjeknuli su na
Bliskom istoku 2024. Izrael je nastavio svoj rat u Gazi. Broj mrtvih sada prema{uje 45.000, a Pojas Gaze je na ivici gladi. Izrael je zabele`io brojne takti~ke pobede, ukqu~uju}i ubistvo lidera Hamasa Jahje Sinvara. Ali wegov strate{ki ciq – poraz Hamasa – ostao je nedosti`an. Izrael je u aprilu bombardovao iranski konzulat u Damasku, {to je dovelo do reakcije Irana, na koju je Izrael opet odgovorio, uz pomo} SAD, "ograni~enim" vazdu{nim udarima na iranske ciqeve koji su se nastavili do kraja godine i u kojima su ubijeni visoki lider Hamasa, dugogodi{wi lider Hezbolaha Hasan Nasralah.
Izraelske kopnene snage tako|e izvr{ile invaziju na ju`ni Liban, potiskuju}i snage Hezbolaha.
SIRIJA I ODLAZAK ASADA
Slabqewe Hamasa i Hezbolaha omogu}ilo je oru`anoj opoziciji u Siriji da sru{e vladu Ba{ara el Asada u decembru. Asada je si{ao sa vlasti prakti~no bez ispaqenog metka i dobio azil u Rusiji, dok je "oru`ana opozicija", doskora{we teroristi~ke grupe, preuzela vlast u zemqi.
Sada se postavqa pitawe da li su ovi doga|aji na Bliskom istoku postavili temeqe za budu}i mir ili su posejali seme za jo{ ve}i haos.
POVRATAK DONALDA TRAMPA Nakon nemira na Kapitolu 6. januara 2021, ~inilo se da je politi~ka ~ituqa Donalda Trampa napisana, ali ipak on se vratio i to ja~i nego pre.
Nezadovoqstvo javnosti ekonomskom situacijom, sve ve}im brojem ilegalnih migranata i, generalno, demokratskim predsednikom Xozefom Bajdenom, vratilo je Trampa u Belu ku}u. Bajden je ispao iz trke u julu nakon katastrofalne debate koja je potvrdila sumwe koje su mnogi imali da je sposoban za jo{ ~etiri godine na funkciji. Demokrate su se okupile oko Kamale Haris kao svog predsedni~kog kandidata, ali bez uspeha. Tramp je pobedio - i to ne za dlaku kako su mnogi o~ekivali, ve} ubedqivo. Republikanci sada kontroli{u i Kongres i Senat, {to prakti~no zna~i da je Trampova mo} "neograni~ena".
DEKOLONIZACIJA AFRIKE
Gra|anski rat koji je po~eo u Sudanu u aprilu 2023. nastavio se nesmawenom `estinom 2024. Sudanske oru`ane snage (SAF), predvo|ene generalom Abdelom Fatahom el-Burhanom sukobqavaju se sa pripadnicima Snaga za brzu podr{ku (RSF), koje predvodi Mohamed Hamdan "Hemedti" Dagalo. Wih dvojica su zajedno preuzeli vlast u pu~u u oktobru 2021, ali su se na kraju posva|ali.
Dok borbe traju, sudanski narod pati. Prema nekim procenama, ubijeno je 20.000 qudi, a ta brojka se pewe na vi{e od 60.000 ili ~ak i vi{e kada se ura~unaju bolesti povezane sa ratom i glad. Ratni zlo~ini su ~esti, a u Darfuru je progla{ena glad. Konflikt je raselio oko jedanaest miliona qudi od ukupne populacije od skoro pedeset miliona. Poku{aji posredovawa propali su budu}i da i SAD i RSF veruju da }e oni "pobediti" na kraju. U me|uvremenu, (zapadna) Afrika se osloba|a starih kolonijalnih vladara. Francuska je isterana iz Sahela, dok su se Amerikanci povukli iz kqu~ne vazdu{ne baze u Nigeru. Istovremeno, odnosi sa Rusijom ja~aju na svim nivoima dok Moskva kroz BRIKS i druge grupe i inicijative radi na stvarawu multipolarnog sveta.
"Hil": Ako Tramp pripoji Grenland SADto }e biti kraj NATO-a
Ameri~ki mediji su nedavno preneli da je novoizabrani ameri~ki predsednik ozbiqan po pitawu preuzimawa kontrole nad Grenlandom i vra}awa Panamskog kanala pod kontrolu SAD
Ukoliko bi se realizovala `eqa novoizabranog ameri~kog predsednika Donalda Trampa da pripoji Grenland Sjediwenim Dr`avama to bi moglo da ima katastrofalne posledice po NATO, pi{e "Hil".
"Ako Tramp preuzme Grenland uprkos protivqewu Danske, koja je ~la-
zagovornici ekspanzije na kontinentu. On zna da je to nasle|e koje politi~ka opozicija ne mo`e da iskrivi niti oduzme", rekao je izvor iz Wujorka.
List napomiwe da }e Tramp, ako uspe da kupi Grenland, postati najve}a teritorijalna akvizicija Sjediwenih Dr`ava u istoriji – na primer, bi}e zna~ajnija od kupovine Luizijane 1803. godine, zahvaquju}i kojoj je tada{wa teritorija zemqe udvostru~ena.
Novoizabrani ameri~ki predsednik je krajem decembra rekao da je "apsolutno potrebno" da SAD poseduju Grenland.
"Za nacionalnu bezbednost i slobodu {irom sveta, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave smatraju da je posedovawe Grenlanda i kontrola nad wim - apsolutna potreba", napisao je Tramp na svojoj stranici Truth sou{l, komentari{u}i na taj na~in svoju odluku da
nica NATO-a - to bi bio kraj Alijanse, jer nijedna takva organizacija ne bi opstala ako vode}a ~lanica naru{ava teritorijalnu celovitost druge", navodi se.
Ameri~ki mediji su nedavno preneli da je Tramp ozbiqan po pitawu preuzimawa kontrole nad Grenlandom i vra}awa Panamskog kanala pod kontrolu SAD.
"Wujork post", pozivaju}i se na izvore me|u wegovim pomo}nicima i saradnicima, ka`e da je predsednik 100 odsto ozbiqan.
"Tramp veruje da imperije koje se ne razvijaju po~iwu da propadaju. On prou~ava istoriju i ovo je jedno od wegovih gledi{ta. On se zaista divi biv{im predsednicima koji su bili
imenuje novog ameri~kog ambasadora u Danskoj, kojoj pripada ostrvo.
Jo{ 2019. godine, u medijima su se pojavili izve{taji da Tramp razmatra mogu}nost kupovine Grenlanda. Kasnije je on sam potvrdio da ga je ova tema interesovala "iz strate{kih razloga".
Me|utim, vlasti Grenlanda tada su izjavile da ostrvo nije na prodaju, dok je Danska ideju prodaje nazvala apsurdnom, izraziv{i nadu da se Tramp samo {alio.
Biv{i slu`benik ameri~kog Ministarstva unutra{we bezbednosti, Majls Tejlor, izjavio je u intervjuu za MSNBC u avgustu 2020. godine da se Tramp interesovao za mogu}nost "razmene" Portorika za Grenland.
Preminula Tomiko Itoka, najstarija osoba na svetu
Japanka, koju je Ginisova kwiga rekorda proglasila najstarijom osobom na svetu, umrla je sa 116 godina.
Tomiko Itoka umrla je u stara~kom domu u gradu
A{ijau, japanskoj prefekturi Hjogo, preneo je BiBi-Si.
Postala je najstarija osoba na svetu nakon {to je [pankiwa Marija Brawas Morera preminula u avgustu 2024. u 117. godini.
Gospo|a Itoka je ro|ena u maju 1908., {est godina pre Prvog svetskog rata i iste godine kada je “ford mo-
20% PRAZNIČNA PONUDA
POPUSTA
del T” lansiran u SAD.
Bila jedna od troje dece u porodici, pre`ivela je svetske ratove i pandemije, kao i tehnolo{ka otkri}a.
na sve troškove transakcije! (od 1. decembra 2024. do 31. januara 2025.)
02 8781 1950
www.beoexport.com.au
Vaš partner od poverenja
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
Bez naknada za transfere preko $3000!
Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000
Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona
POLETITE S NAMA
NAJJEFTINIJE
do Evrope preko Istanbula za samo $1,450* sa kompanijom Turkish Airlines
*uslovi postoje Mogućnost online rezervacije beotravel.com
Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite
info@beotravel.com www.beotravel.com
uslovima
Nudimo usluge Bendigo banke, kao i drugih banaka i finansijskih institucija Konsultujte se s našim specijalistima posebno profilisanim za pružanje usluga samostalnim preduzetnicima (self employed) - Pozovite nas
IZVOR INFORMACIJA iz zajednice, VEZA s otadžbinom i vaš poslovni partner POGODNOSTI za oglašavanje malih preduzeća Pozovite nas za više detalja:
Napada~ u Wu Orleansu koristio eksploziv
ranije nije vi|en u SAD
Osumwi~eni za teroristi~ki napad u Wu Orleansu, u kojem je poginulo najmawe 14 qudi, a vi{e desetina je povre|eno, navodno je pripremio eksploziv koji nikada ranije nije kori{}en u napadima izvr{enim u SAD, saop{teno je iz FBI.
[amsud Din Xabar, 42-godi{wi ameri~ki dr`avqanin iz Teksasa koji je u sredu vozilom uletelo u masu qudi u Wu Orleansu, pri ~emu je poginulo najmawe 14 osoba, koristio je izuzetno retku eksplozivnu supstancu koja nikada nije vi|ena u incidentima u SAD ili Evropi, prenosi En-Bi-Si wuz.
Luksemburg
Xabar je planirao da detonira dve bombe koje je postavio na Burbon stritu, potvrdili su zvani~nici FBI i objasnili da mu je namera bila da koristi daqinski detonator koji je prona|en u wegovom vozilu, me|utim nije uspeo to i da u~ini.
Za sada nije jasno kako ili gde je Xabar nau~io da pravi ovakvu vrstu eksploziva i to je zna~ajno pitawe za FBI, navodi ameri~ka TV mre`a.
Savezne bezbednosne slu`be poku{avaju da utvrde i da li je Xabar postao radikalizovan tokom svojih putovawa, navode}i da je u wegovom vozilu prona|ena zastava radikalne militantne grupe Islamska dr`ava.
emisije gasova
Jo{ 2020. godine, Luksemburg je postao prva zemqa na svetu koja je uvela besplatan javni prevoz, ~ime je podstaknuto kori{}ewe autobusa, tramvaja i vozova. Tada je tamo{wi ministar saobra}aja izjavio da se 40 odsto stanovnika vozi javnim prevozom i da je wegovo besplatno kori{}ewe soci-
vi|eno i da se elektri~ni pogon zameni vodonikom u budu}nosti.
"Osam stanica za puwewe elektri~nih autobusa se nalazi izvan gradskog depoa. U planu je izgradwa 30 stanica za puwewe u samom depou, dok se stanice grade i na kraju linije prevoza. Transformator ima snagu od jednog megavata, a svaki pojedina~ni pantograf mo`e da puni do 300 kilovata", ka`e Leks Bantner, rukovodilac autobuske slu`be grada Luksemburga. MRE@A
jalna mera koja donosi velike u{tede, ali da se razmi{qalo i o ekolo{kom aspektu. Ova odluka ne samo da je smawila gu`ve, ve} je doprinela i smawewu emisija {tetnih gasova. Snimaju}i serijal Zelena Evropa, ekipa Redakcije ekolo{kog programa posetila je Luksemburg.
Mala kne`evina Lksemburg sme{tena izme|u Nema~ke, Francuske i Belgije, ~esto ostaje neprimetna u odnosu na velike susede. Me|utim, ova zemqa igra kqu~nu ulogu unutar Evropske unije, a glavni grad je doma}in nekoliko va`nih institucija, ukqu~uju}i Evropski sud pravde, Evropsku investicionu banku i Evropski parlament.
"Kada je re~ o mre`i autobusa grada Luksemburga, procewujemo da je u proseku koristi oko 600.000 putnika nedeqno i ne{to vi{e od ~etrdeset miliona putnika godi{we. O~ekujemo da }emo 2036. godine imati jo{ 50.000 zaposlenih i jo{ 50.000 stambenih jedinica, te smo prinu|eni da re{imo problem mobilnosti tako {to }emo individualni prevoz u {to ve}oj meri zameniti javnim", ka`e Patrik Gold{mit, odbornik grada Luksemburga zadu`en za mobilnost. NOVI POGON ZA AUTOBUSE
U planu je i izgradwa novog pogona za autobuse na periferiji grada koji }e se oslawati na ekolo{ki ~istu tehnologiju, gde }e mogu}nost elektri~nog puwewa imati vi{e od 200 autobusa, a bi}e pred-
Blinken priznao: Malo je verovatno da }e Ukrajina vratiti izgubqene teritorije
Malo je verovatno da }e Ukrajina vratiti bilo koju teritoriju u skoroj budu}nosti, priznao je odlaze}i ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken u intervjuu za "Wujork tajms".
"Malo je verovatno da }e Kijev uskoro promeniti tok sukoba i promeniti situaciju na terenu. Tamo gde je linija povu~ena na mapi u ovom trenutku, mislim da se su{tinski ne}e mnogo pro meniti", rekao je Blinken.
TRAMVAJA
Tramvaj predstavqa va`an segment prevoza u gradu. Danas je celokupna tramvajska mre`a povezana sa autobusima, parkirali{tima za automobile i bicikle, a uskoro }e i sa aerodromom.
"Danas imamo ukupno 33 tramvaja. Na trasi izme|u stadiona i Luksekspa saobra}a 21 vozilo na svaka 4 minuta. U vreme jutarweg {pica, izme|u 7 i 9 ujutru, uvodimo dodatna vozila i u proseku se dnevno preveze oko 120.000 putnika a u izuzetnim slu~ajevima ~ak 600.000. Na drugom kraju grada postoji veza sa aerodromom. Taj deo }e biti zavr{en upravo ove godine 2025. u martu, a o~ekujemo prve putnike u decembru", ka`e Karlo Hencen, operativni direktor "Lukstrama".
I NA KRAJU, JEDAN SRBIN
I na kraju, zbog opse`nih infrastrukturnih radova, mre`a prevoza u glavnom gradu Luksemburga zahteva ~este promene, a za to je zadu`en jedan Srbin. "Zapo~eli smo saradwu sa jednim srpskim arhitektom koji je iscrtao novu mre`u na mapi koja je vrlo ~itka i pru`a mno{tvo informacija u boji. Svaki put kad uvedemo neku izmenu, ponovo sara|ujemo sa Jugom Cerovi}em kako bismo prilagodili plan i prona{li na~in da ga u~inimo {to pristupa~nijim korisnicima", ka`e Leks Bantner, rukovodilac autobuske slu`be grada Luksemburga. Luksemburg je poznat po svojoj posve}enosti ekolo{kim pitawima, a ono po ~emu se mo`da najvi{e isti~e su inicijative u vezi sa transportom i smawewem zaga|ewa.
Bez obzira na to, kako je dodao, pre tenzije Ukrajine na izgubqenu teritoriju "uvek, uvek }e biti tu".
Kako je rekao, pitawe je da li }e oni (Ukrajina) prona}i na~ine, uz podr{ku drugih, da ih vrate.
Stav Rusije o re{ewu je dobro poznat i ostaje nepromewen, naglasio je {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za Sputwik pro{log meseca i poru~io da "smo spremni za pregovore, ali oni moraju biti usmereni na otklawawe osnovnih uzroka ukrajinske krize i uzmu u obzir realnu situaciju na terenu".
Podsetio je na re~i ruskog predsedni-
ka Vladimira Putina koji je pojasnio da se radi o demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine, da ona ne bude deo nijednog bloka, zadr`i neutralni i nenuklearni status, da se elimini{u dugoro~ne pretwe bezbednosti Rusije koje dolaze sa zapada, ukqu~uju}i i {irewe NATO-a. "Tako|e, Kijev mora da preuzme konkretne obaveze da obezbedi prava, slobode i interese gra|ana koji govore ruski i, naravno, da prizna teritorijalne realnosti sadr`ane u Ustavu Ruske Federacije", dodao je Lavrov.
"BILD" O NAPREDOVAWU RUSKE VOJSKE:
Borbe bi uskoro mogle da se prenesu u Dwepropetrovsku oblast
Na jugoistoku Ukrajine de{ava se opasna eskalacija, dok ruske trupe napreduju dubqe u delove Dowecke oblasti pod kontrolom Kijeva i trenutno se nalaze na svega sedam kilometara od centralne ukrajinske pokrajine Dwepropetrovske oblasti u kojoj se do sada nisu vodile kopnene borbe, pi{e "Bild".
"Samo od po~etka godine, ruska vojska je zauzela osam sela ju`no od strate{ki va`nog grada Pokrovska i ~ini se da je weno napredovawe nezaustavqivo. Umesto da direktno napadaju grad sa 65.000 qudi, ruske jedinice okru`uju grad sa ju`ne strane – strategija koja je ve} nekoliko puta uspe{no primewena kako bi se savladali broj~ano inferiorni ukrajinski branioci", navodi nema~ki list. Dodaje se i da ruske trupe retko nailaze na ve}i otpor kopnenih snaga, kao i
da ih ukrajinska vojska uglavnom napada rojevima dronova kamikaza. "Me|utim, po{to Ukrajina nema dovoqno kopnenih trupa, napadi dronovima samo usporavaju, ali ne zaustavqaju rusko napredovawe", prenosi "Bild", napomiwu}i da se o "ponovnom zauzimawu izgubqenih sela ni ne govori".
Prema tvrdi autora, rezultat ruske ofanzive mogao bi da dovede do toga da se borbe za nekoliko nedeqa preliju na centralnu Dwepropetrovsku oblast, {to bi bio "horor scenario" za ukrajinsku vojsku, koja se do sada suo~avala sa kopnenim napadima Rusije u Harkovskoj, Doweckoj, Luganskoj, Zaporo{koj i Hersonskoj oblasti. Napomiwe se i da su ruske trupe napredovale ju`nije, potpuno zauzev{i grad Kurahove, koji je nekada imao 18.000 stanovnika i osvojiv{i selo [ev~enko na osam kilometara od wega.
U BEOGRADU
Kada je ova vlast do{la javni dug je bio 16 milijardi evra, a sada je 39 milijardi evra!
Srbija mora, da se ne bi borila za posledwe mesto u Evropi u konkurenciji sa Severnom Makedonijom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, da stane i razmisli da bi i{la napred, rekao je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Zec
"Bugarski turisti dolaze u Srbiju da se zabavqaju, a mi ovde tugujemo zbog nesre}a, zbog pogibije 15 qudi na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, a mediji su preneli i da se pre nekoliko dana sru{io i nadvo`wak u izgradwi za potrebe brze saobra}ajnice Po`arevac - Veliko Gradi{te - Golubac", rekao je Zec. Bugari, Rumuni i Hrvati su, kako je naveo, oti{li u EU, "a u Srbiji se pri~aju lagarije i tro{e pare ni na {ta, gradi se Ekspo za festival igre, do koje nam nije".
"Otrovali smo sopstveni narod, degradiraju}i obrazovawe i uni{tavaju}i sredwu klasu. Pri~a se da na{a dr`avna kasa puca od para, a ustvari ova vlast je do{la kada je javni dug bio 16 milijardi evra, a sada je 39 milijardi evra, dok je stopa privrednog rasta bila ve}a u periodu 2000-2012. nego u periodu 2012-2022. godine", naveo je Zec.
Srbija je, kako je istakao, jedina zemqa koja je smawila penzije sredwoj klasi i ne namerava taj dug da vrati ni u "zlatnom dobu".
Dodao je da se istovremeno grade stadioni, a obrazovawe i zdravstvo, kao prete`ni deo sredwe klase, imaju prose~nu platu ispod republi~kog proseka.
ma wegovim re~ima, {to sebe vi{estruko precewuju, a potcewuju okolonosti u kojima deluju.
"Imamo pogre{nu percepciju o samima sebi i lo{u anticipaciju budu}ih kretawa u svetu i zato trpimo poraze, po~ev{i od pada Berlinskog zida, Rambujea, do Briselskog dogovora koji je po~eo da se konkretizuje 2012. godine. Sve smo odbili {to nam je ponu|eno da bi kasnije prihvatali najgora re{ewa. Prosto, vrtimo se u krug", rekao je Zec.
Dodao je da se Srbija vratila na Kosovo 1912. godine da bi 2012. po~ela demonta`u prisustva na toj teritoriji, {to se sada privodi kraju.
"Srbija ima problem sama sa sobom i drugima, i iznutra i spoqa, gubi teritorije i stanovni{tvo a neprekidno proizvodi iluzije", rekao je Zec.
Gra|ani sada nemaju pojma kolika je korupcija i da pad nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, nije samo tragedija qudi, ve} i ogromno neznawe i java{luk, a iza toga stoji velika korupcija
Model privrednog razvoja koji je, kako je rekao, doneo stopu rasta, a kojom se vlast ponosi, pokazala je analiza profesora Pavla Petrovi}a, brzo }e biti iscrpqen jer je zasnovan na subvencijama, jeftinoj radnoj snazi i inferiornim i prqavim tehnologijama.
"Najgore je stawe u institucijama, izabrali smo personalni model vladawa pojedinca, a potpuno su atrofirale institucije. Srbija mora da se resetuje i mislim da }e taj dan brzo do}i", ocenio je Zec.
Bez podele vlasti i nezavisnosti svake od wih, prema wegovim re~ima, nema prosperitetnog i demokratskog dru{tva, uz uslov slobodnih medija i slobodnih izbora.
Narastaju}e nezadovoqstvo upravo, naveo je Zec, insistira na tim civilizacijskim vrednostima.
Kqu~ni problem Srba i Srbije je, pre-
Ocenio je da dok se zemqa ne oslobodi iluzija ne mo`e razmi{qati ozbiqno o smeru kojim ide, a da je taj smer do sada bio pogre{an.
"Biramo vo|e koji nam oduzimaju pravo da mislimo, kritikujemo, predla`emo i kao dru{tvo smo se pasivizirali i slepo ih sledimo", istakao je Zec.
Najgore stawe je, prema wegovim re~ima, u institucijama i one su to sada po~ele da priznaju.
Uni{teno je, ocenio je, obrazovawe, u javnim slu`bama i establi{mentu postoji prezir prema obrazovawu.
"Sami sebi smo otrovali obrazovawe. Kad dru{tvo uni{ti {kolu, uni{tilo je kreativni potencijal. Drugi veliki problem je demografski, gra|ani se masovno iseqavaju i ti problemi }e se jo{ dramatizovati. Uni{tavamo budu}nost i neprekidno se vra}amo u pro{lost", rekao je Zec.
Najve}a bolest dru{tva je, prema wegovim re~ima, vaninstitucionalna, personalna vlast koja je poni{tila institucije, a to je prirodni ambijent za korupciju.
Zec je naveo da, po svemu sude}i, gra|ani sada nemaju pojma kolika je korupcija i da pad nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, nije samo tragedija qudi, ve} i ogromno neznawe i java{luk, a iza toga stoji velika korupcija.
"Sve nas to dovodi na prag velikog konflikta unutar same Srbije, {to je sada vidqivo na ulicama, a istovremeno se ti konflikti poku{avaju pacifikovati tako {to vlast otvara spoqne konflikte sa susedimima, Evropom, i mawi problem zatrpava ve}im", rekao je Zec.
Dodao je da se nada da je protest studenata autenti~ni krik mladih qudi koji su videli da je |avo do{ao po svoje.
Zec je rekao da nema re~i da izrazi do koje je mere vlast neinventivna u obja{wavaju bunta studenata.
"Studenti, koji su na ulici, su studenti fizike, hemije koji u~e i koji su uvideli da je obrazovawe uni{teno, nisu to studenti izmi{qenih univerziteta koji samo ~ekaju da se uprazni mesto u vlasti", rekao je Zec.
Naveo je da dr`ava nema odgovor na taj bunt, pa tra`i nove studentske lidere i politi~are sa kojima }e se poga|ati i koje }e korumpirati.
"Izgleda da takve ne mo`e da na|e, a i kada bi ih na{la, stawe je kao bu{an lonac, ona za~epi jednu rupu, a pukne druga", rekao je Zec.
Dodao je da je studentima jasno da, ako se ne{to ne promeni, wima je put ka inostranstvu jedini izlaz, a taj put nije lak i obe}avaju}i.
"Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ima kontrolu i dugo godina je vodio ve{t politi~ki marketing, me|utim, sam je po~eo da izjavquje da je dr`ava on, da je on napravio sve, pa onda je i nadstre{nica wegova. Luj 14 je rekao 'dr`ava to sam ja' i postao simbol apsolutne monarhije u istoriji. Ta pri~a da je dr`ava jedan ~ovek zna~i da ili nema dr`ave ili taj ~ovek
nije iz ovog sveta, ili je mesija, a mesije se najavquju 2.000 godina i jo{ nisu do{le", rekao je Zec.
On je istakao da se ne mo`e amnestirati nau~na zajednica, koja se podelila i dodao da je elita ili veliki deo elite izdao narod zbog li~nog komfora, "{to je zapawuju}e".
"Neki qudi mo`da ne vide, ne mogu da vide, nemaju instrumente, kao {to obi~an ~ovek ne mo`e da vidi amebu, a nau~nik sa mikroskopom mo`e. Kada socijalni mislilac gleda dru{tvo, on vidi bolest kao i doktor kad gleda bolesnika. Siguran sam da su sada mnogi videli i }ute, mislim bez razloga", naveo je Zec.
Istakao je da je u qudskom `ivotu samo jedan zavr{ni ra~un - da li je `iveo ~asno, po{teno, radio na dobrobit dru{tva. Ne mo`e se, kako je rekao, biti sre}an i zadovoqan u nesre}nom drustvu. Tu`ne su, prema wegovim re~ima, zemqe u kojima vladaju}a elita {aqe decu i novac u inostranstvo.
"Najgore je stawe u institucijama, izabrali smo personalni model vladawa pojedinca, a potpuno su nestale institucije. Srbija mora da se resetuje i mislim da }e taj dan brzo do}i"
Ovde, u Srbiji, kako je ocenio, mnogi ne vide da, ako dru{tvo teraju u rasulo, ne}e mo}i ni{ta ni li~no re{iti i da je samo pitawe vremena kada }e neko iz ovog ringi{pila ispasti, a kad ispadne ~udi se {ta se to radi.
Prema wegovom mi{qewu, svako dru{tvo se mo`e revitalizovati, samo je pitawe da li po`ar treba da zahvati celu {umu da bi nikle nove stabqike ili se mo`e aktivirati protivpo`arni aparat, na vreme.
"Moramo se vratiti tradicionalnim vrednostima znawa, kompetencija, odgovornosti, vrednostima demokrtskih institucija. Mislim da veliki deo stanovni{tva po~iwe da shvata, vide da je provalija ispred", rekao je Zec.
Dodao je da nije dovoqna televizijska propaganda da smiri studente jer imaju dru{tvene mre`e.
Komunizam je, prema wegovim re~ima, pao i pored nacionalizovanih {tamparija i kada je policija "sedela" na rotacijama ma{ina, a zatim su do{li ge{tetneri, sada internet, pa je te{ko zaustaviti informacije i stvari postaju o~igledne.
"Ako celo dru{tvo ne shvati da bez kreativnih, obrazovanih mladih qudi nema budu}nosti i da je opstanak vezan za kreativnost a ne raubovawe prirodnih resursa i prizivawe ekolo{kih katastrofa, onda }e, mo`da dockan biti jasna parola da svaki narod ima vlast kakvu zaslu`uje", naveo je Zec. Ocenio je da }e demografsko uru{avawe i egzodus obrazovanih i mladih poquqati statiku srpskog dru{tva i izazvati nesagledivu havariju.
Republika Srpska"Za ve~nost ro|ena"
Deveti januar se slavi kao Dan republike jer je tog datuma 1992. nastala pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH
Trideset tre}i ro|endan Republike Srpske proslavqa se pod sloganom „Za ve~nost ro|ena”. Obele`avawe Dana Republike Srpske po~elo je polagawem venaca na spomen-obele`je „@ivot” za dvanaest beba u Bawaluci, kao i na spomenik biv{eg predsednika RS Milana Jeli}a u Modri~i.
Savetnik predsednika Republike Srpske Marko Romi} izjavio je da je 12 bawalu~kih beba, koje su zbog nedostaka kiseonika stradale 1992. godine, dokaz da Srpska mora da se bori i da opstane. Romi} je naglasio da su ove bebe heroji, koje su ba{ kao i ~asni borci Vojske Republike Srpske ugradili `ivot u odbranu Republike Srpske.
Obele`avawe je nastavqeno 8. januara u Bawaluci, dok je centralno obele`avawe uprili~eno 9. januara, kada su polo`eni venci i odr`an tradicionalni
sve~ani defile na Trgu Krajine. Dan republike je proslavqen u brojnim op{tinama i gradovima u Srpskoj, a 10. januara bi}e obele`en i u distriktu Br~ko. Akademija nauka i umetnosti RS povodom Dana RS, 8. januara, otvarila izlo`bu „Jasenovac80 godina od proboja logora{a”. Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je ona tog datuma 1992. nastala pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH. Iste godine preimenovana je u naziv koji i danas nosi, pod kojim je me|unarodno verifikovana potpisivawem Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Osnovali su je srpski poslanici u tada{woj Skup{tini BiH nakon {to su preglasani u kqu~nim pitawima o opstanku Jugoslavije. Pripadnici druga dva naroda krenula su tada u secesiju mimo voqe Srba koji su u BiH imali status konstitutivnog naroda. Uprkos referendumu na kojem su se gra|ani Srpske 2016. godine izjasnili da `ele da proslavqaju 9. januar, iz Sarajeva se ovaj praznik stalno osporava. Do koje mere vlada animozitet prema ~iwenici da je Srpska nastala u miru, pre rata, svedo~i i to {to je Ustavni sud BiH poni{tio ~ak i sam referendum.
U bratuna~kom selu Kravica obele`ene 32 godine od zlo~ina
U bratuna~kom selu Kravica u Republici Srpskoj obele`ene su 32 godine od zlo~ina nad Srbima u tom mestu.
Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} rekao je da je stradawe Srba u
jo{ jedna uvreda i zlo~in nad tim istim qudima", rekaoje Vi{kovi}, prenela je RTRS. On je podsetio da su zlo~ine nad Srbima dva meseca vr{ile wihove kom{ije koje su se vra}ale iz dana u dan da pale i pqa~kaju imovinu i da se i`ivqavaju.
Kravici - zlo~in nad zlo~inima, kao i da Sud i Tu`ila{tvo BiH ponovo vr{e zlo~in nad Srbima ubijenim u svojim domovima u tom mestu na pravoslavni Bo`i} 1993. godine, jer su ih, kako je naveo, proglasili legitimnim vojnim ciqem i nikoga za to nisu procesuirali.
"Do}i qudima na Bo`i} i pobiti ih u wihovim domovima, a to onda Sud i Tu`ila{tvo BiH proglase legitimnim vojnim ciqem je
"Ono {to je porazno za takav gnusni zlo~in je da ve} 32 godine za to niko nije odgovarao. Nadam se da }e zlo~ince sti}i Bo`ija, ako ne zemaqska kazna, odnosno ako Sud i Tu`ila{tvo BiH izbegavaju da ih kazne. Ovde je stradalo 99 odsto civilnog stanovni{tva - starci od 90 godina, `ene, deca od pet, sedam godina. [ta su oni bili krivi? Ubijeni su samo zato {to su bili Srbi", naglasio je Vi{kovi}.
Prema wegovim re~ima, gde god i o kojem god narodu da je re~, zlo~inci imaju svoje ime i prezime i treba da odgovaraju za zlo~ine.
"Bilo je zlo~ina i na jednoj i na drugoj i na tre}oj strani, ali izgleda da su pred Sudom BiH samo Srbi zlo~inci, a svi ostali imaju pravo da budu amnestirani. Dok je takve vrste pravde, mi ne mo`emo biti wome zadovoqni. Srbi }e svake godine sa ovog mesta apelovati da ukoliko u BiH `ele vra}awe u normalne tokove, onda zlo~inci moraju odgovarati za svoje zlo~ine", zakqu~io je Vi{kovi}.
Ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Republike Srpske Danijel Egi} izjavio je danas da ratni zlo~in po~iwen nad Srbima u Kravici na pravoslavni Bo`i} 1993. godine nikada ne sme da bude zaboravqen i da iz wega srpski narod treba da izvu~e pouku da mo`e da veruje samo sebi. "Simptomati~no je to {to su zlo~ine nad Srbima na velike pravoslavne praznike ~inile wihove kom{ije muslimani", rekao je Egi} novinarima u Kravici. Naveo je da se danas u Kravici odaje po{ta svim srpskim `rtvama iz sredweg Podriwa i Bir~a. Parastos je slu`en za 163 Srba iz ovog mesta i susednih zaselaka nastradalih u Odbrambeno-otaxbinskom ratu, od kojih su wih 49 ubile muslimanske snage iz Srebrenice, 7. januara 1993. godine.
Dodik: Odluka [mita o poni{tewu zakqu~aka Skup{tine Republike Srpske
udarac na slobodu mi{qewa
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da odluka Kristijana [mita da poni{ti zakqu~ke Narodne skup{tine nije samo pravno problemati~na, ve} je i eti~ki sporna, jer, kako je ocenio, udara na samu sr` qudske slobode a to je pravo na mi{qewe i stav.
Dodik je u autorskom tekstu za "Glas Srpske" ukazao na to da je ova odluka jo{ jednom osvetlila duboku krizu politi~kog sistema BiH.
"Ova intervencija, predstavqena kao akt o~uvawa ustavnog poretka, u svojoj su{tini odra`ava duboko nerazumevawe prirode demokratskog procesa i prava na izra`avawe stava", naveo je Dodik. On je naglasio da je Republika Srpska stvorena u dejtonskom procesu, a to nije visoki predstavnik, a pogotovo [mit koji nije ~ak ni to, prenela je agencija Srna.
"Kao strana u Dejtonskom sporazumu na{e bazi~no pravo je da imamo stav o svim pitawima", istakao je Dodik.
On je ukazao da su zakqu~ci parlamenta Srpske oblik politi~kog stava, na~in na koji predstavnici jednog naroda artikuli{u stavove i mi{qewa o kqu~nim pitawima Dejtonskog sporazuma.
"To {to [mit nije prepoznao ovu razliku, nije samo zabriwavaju}e, ve} i poni`avaju}e. Da li je ikada u modernoj Evropi vi|ena situacija u kojoj se zabrawuje stav ugovorne strane?", upitao je Dodik.
On je istakao da je to presedan koji ne samo da destabilizuje politi~ku scenu, ve} i potkopava samu ideju suvereniteta i demokratije.
Predsednik RS je ocenio da su zakqu~ci Narodne skup{tine, ~ak i prema najo{trijim kriti~arima, politi~ki stavovi i procene – strane ugovornice Dejtonskog sporazuma.
Dodik je istakao da ovakva politika podse}a na istorijske poku{aje germanskih sila da na ovim prostorima nametnu sopstvene modele upravqawa i vrednosti, dodaju}i da ti poku{aji nisu uspeli i ne}e uspeti ni sada.
Gra|ani na Cetiwu 12-minutnom
ti{inom odali po~ast
stradalima u tom gradu 1. januara
Gra|ani su na skupu u Cetiwu ta~no u 17.26 dvanaestominutnom ti{inom odali po~ast stradalima u zlo~inu u tom gradu 1. januara kada je ubijeno 12 osoba, a ~etiri su te{ko rawene.
Neformalna grupa studenata "Kamo sjutra?" organizovala je okupqawe na Cetiwu i protest u Podgorici koji je zakazan za 19.30 sati.
Vlade za bezbednost i odbranu Alekse Be~i}a.
Drugi zahtev je demilitarilizacija dru{tva, oduzimawe i uni{tavawe ilegalnog i skrivenog oru`ja.
"Revidirawe svih dodeqenih dozvola za posedovawe oru`ja kroz policijsku proveru lica koja poseduju oru`je i kroz ozbiqne, a ne samo fomalne, psihijatrijske i druge lekarske i psiholo{ke preglede na godi{wem nivou", naveli su organizatori protesta.
Skup je na Cetiwu po~eo ta~no u 17.26, u vreme kada je napada~ Aco Martinovi} ubio prve ~etiri osobe u kafani ''Velestovo'', koja se nalazi u blizini mesta odr`avawa protesta.
Grupa gra|ana okupila se ispred spomenika Lov}enska vila na Cetiwu kako bi dvanaestominutnom ti{inom odali po~ast stradalima u nedavnom zlo~inu u tom gradu. Organizatori su pozvali gra|ane da se, nakon toga, u 19.30 sati okupe ispred zgrade Ministarstva unutra{wih poslova u Podgorici, odakle }e uputiti zahteve toj instituciji.
Iz grupe "Kamo sjutra?" su naglasili da taj kolektiv crnogorskih studenata nije u vezi sa bilo kojom politi~kom partijom, kao i da proteste organizuju bez ikakvih partijskih uticaja.
Oni su objavili zahteve uo~i protesta ispred zgrade Ministarstva unutra{wih poslova u Podgorici, a prvi zahtev su ostavka ministra unutra{nih poslova Danila [aranovi}a i potpredsednika
Crnogorski premijer Milojko Spaji} najavio je, posle vanredne sednice Ve}a za nacionalnu bezbednost odr`ane povodom masovnog ubistva na Cetiwu, da }e u Crnoj Gori biti usvojen novi Zakon o oru`ju i da }e oni koji posjeduju oru`je pro}i rigorozne kontrole.
„Govorim o legalnom oru`ju, i qudi koji sada imaju dozvole ima}e rok do 1. januara 2026. godine da pro|u nove psiholo{ke i bezbednosne provere. Onaj ko ne ispuni ovaj uslov, wemu se povla~i ta dozvola“, izjavio je Spaji}.
[to se ti~e nelegalnog oru`ja, Spaji} je podsetio da ve} postoji kampawa „Po{tuj `ivot vrati oru`je“.
„Ali ta kampawa bi}e oro~ena na dva meseca. Ukoliko ne predaju nelegalno oru`je u roku od dva meseca, bi}e drakonski ka`weni“, istakao je Spaji}.
Kako je naveo, posle tog roka novi Zakon stupa na snagu i svako no{ewe ili posedovawe oru`ja bi}e ka`weno najve}im kaznama, prenosi RTCG.
„Prema tim qudima ne}e biti milosti“, rekao je Spaji}, dodaju}i da }e Zakon biti izri~it i ne}e ostavqati prostor za pritiske na sudije.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
Tre}i zahtev studenata je uspostavqawe policije u zajednici i promena pristupa policije prema gra|anima i gra|ankama.
^etvrti zahtev je povratak gra|anskog obrazovawa kao obaveznog predmeta u osnovnim i sredwim {kolama.
Peti zahtev je progla{avawe moratorijuma na izdavawe dozvola za posedovawe oru`ja do izmene Zakona o oru`ju, a {esti zahtev je onemogu}avawe zakonite kupovine oru`ja bez prethodne dozvole za dr`awe oru`ja.
Sedmi zahtev je da se poo{tre uslovi za posedovawe lova~kog oru`ja.
Osmi zahtev je poja~avawe kontrole streqa~kih klubova koji gra|anima izdaju ~lanske karte i fiktivne potvrde samo da bi lak{e dobili dozvolu za no{ewe oru`ja.
Deveti zahtev je uvo|ewe visokog mese~nog poreza na posedovawe i dr`awe oru`ja.
U pucwavi na Cetiwu 1. januara ubijeno je 12 osoba, ukqu~uju}i dvoje dece, a te{ko su povre|ene ~etiri osobe, koje su hospitalizovane u Klini~kom centru Crne Gore. Po~inilac ubistava, Cetiwanin Aco Martinovi}, preminuo je tokom transporta ka Klini~kom centru Crne Gore nakon {to je pucao sebi u glavu.
Naveo je i da }e lova~ka dru{tva tako|e morati da obnove dozvole do 1. januara 2026. godine. Spaji} je, na konferenciji za novinare, rekao da je tragedija na Cetiwu veliko breme za dr`avu.
„Bitno je da se ujedinimo kao nacija“, poru~io je Spaji}.
On je dodao da je ovo bila najte`a sednica Ve}a za nacionalnu bezbednost kojoj je prisustvovao.
„Posle analize stawa, imali smo vi{e zakqu~aka {ta treba da se uradi u narednom periodu“, rekao je Spaji} i najavio da }e 200 policajaca biti primqeno po hitnoj proceduri.
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Joanikije: Sve ustanove, ukqu~uju}i i crkvu, da daju svoj doprinos op{toj bezbednosti
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poru~io je u Bo`i}noj poruci da Crna Gora ovaj veliki praznik do~ekuje u senci u`asne tragedije koja se dogodila na Cetiwu kada je pre nekoliko dana ubijeno 12 osoba, kao i da ostaje bezbroj otvorenih pitawa {ta preduzeti da se ubudu}e ovakve nesre}e nikada vi{e ne dogode.
Mitropolit Joanikije je izrazio uverewe da sve ustanove u CG, ukqu~uju}i crkve i verske zajednice, mogu dati svoj doprinos op{toj bezbednosti, solidarnosti i unapre|ewu kvaliteta `ivota.
"Sastradavaju}i svim bi}em u bolu sa o`alo{}enim porodicama, molimo se za pokoj du{a nevino postradalih, me|u kojima su i dvoje dece, i za `ivot i ozdravqewe rawenih. Prizivamo u pomo}
Svetog Petra Cetiwskog mirotvorca da vrati mir i spokojstvo ovom gradu i da za{titi od svakog zla porodice koje u wemu `ive. Zbog zla koje je proradilo kroz nesre}nog ubicu moramo se svi duboko zabrinuti. Za sve nas ostaje bezbroj otvorenih pitawa {ta }emo preduzeti da se ubudu}e ovakve nesre}e nikada vi{e ne dogode", naveo je mitropolit.
Prema wegovim re~ima, sa verom u Bo`iju pomo}, a uz posve}enost problemima i istrajan rad na wihovom re{avawu, mo`e se u~initi mnogo.
"Nije malo ako deci i omladini pomognemo da na|u ne{to vrednije od ulice. Ako na|u sebe u nauci, umetnosti, sportu ili bilo kom po{tenom i ~asnom radu, mo`emo biti sigurni da }e tako najboqe pomo}i sebi, svojim roditeqima, svojoj veri i otaxbini", poru~io je, izme|u ostalog, Joanikije u Bo`i}woj poruci, navodi se u saop{tewu Mitropolije.
Kako navodi, osim roditeqa, u podvigu dobrog odgajawa, vaspitawa i obrazovawa
dece i omladine, uzvi{enu ulogu imaju i nastavnici u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama od vrti}a do univerziteta koji uti~u i na formirawe li~nosti svojih u~enika.
"Ako ho}emo da se {kolstvo u Crnoj Gori svestrano unapredi treba na prvom mestu ispo{tovati dostojanstvo nastavnika i poo{triti kriterijume za izbor i dodelu tog uzvi{enog zvawa. Iako smo optere}eni me|usobnim podelama, ~estim nesre}ama i `alostima, svakovrsnim patwama, nikada nismo bez nade i utehe", poru~io je Joanikije.
On je pozvao vernike da Bo`i} do~ekaju u radosti, u me|usobnom miru, slozi i bratskoj qubavi.
"Sa ovim mislima i molitvama, draga bra}o i sestre, najsrda~nije vam ~estitamo svetli praznik Ro|ewa Hristovog i predstoje}u Novu godinu", navodi se u poruci mitropolita.
U pucwavi na Cetiwu 1. januara ubijeno je 12 osoba, ukqu~uju}i dvoje dece. Po~inilac ubistava, Cetiwanin Aco Martinovi}, preminuo je tokom transporta ka Klini~kom centru Crne Gore, nakon {to je pucao sebi u glavu.
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
NA KOSOVU I METOHIJI
Prva beba u Novoj godini ro|ena u KBC Kosovska Mitrovica
Prvoro|ena beba koja je ro|ena u 9 ~asova, 1. januara u porodili{tu KBC Kosovska Mitrovica, te{ka je 3.280 grama.
Poro|aj je protekao u redu i mama Katarina Vuka{inovi} iz Zve~ana i wena novoro|ena devoj~ica se ose}aju dobro.
Tradicija se nastavqa i ove godine, poklon paket TV Most, uru~en je roditeqima.
Tako|e, mami prvoro|ene bebe u Severnoj Mitrovici uru~ena poklon ~estitka Odbora za pomo} Srbima na KiM iz Bawa Luke. Katarini Vuka{inovi}, mami
male Awe, prvoro|ene bebe u Severnoj Mitrovici, predsednica Udru`ewa dece sa pote{ko}ama u razvoju „Podr`i me – 9. januar“, Ivana Raki} uru~ila je poklon ~estitku, dar Odbora za pomo} Srbima na KiM iz Bawa Luke. Odbor je prvoj srpskoj bebi ro|enoj na Kosovu namenio nov~ani poklon od 500 eura. Katarina Vuka{inovi} iz Zve~ana, porodila se jutros oko 9 ~asova, i na svet donela zdravu devoj~icu za koju ka`e da joj je Awa najve}i i najlep{i poklon koji je mogla da dobije, ali i da } e nagrada Odbora odbora pomo}i woj i wenoj porodici da Awa ima sve {to joj je potrebno.
„Povod moje dana{we posete je Odbor za pomo} Milorada Arlova iz Republike Srpske. Izuzetno mi je drago {to sam dobila ovu ~ast, da do|em u wegovo ime, jer svi znate da on ne mo`e na KiM. Nikako nije zaboravio na{u decu. Drago mi je za malu devoj~icu koja se rodila za Novu godinu. Ono {to bismo Arlov i ja rekli, neka se ra|aju deca, samo nek nas bude {to vi{e, to je put do na{e pobede. Sve ostaje na wima i mladosti“, istakla je Ivana Raki} koja je u ime Odbora uru~ila poklon paket.
U KBC Kosovska Mitrovica pored male Awe danas su ro|ena i dva de~aka.
PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]: Dve velike zemqe, mnogo ve}e od na{e, povu}i }e priznawe Kosova uskoro
- Uskoro }e biti jo{ povla~ewa priznawa Kosova. Dve velike zemqe, mnogo ve}e od na{e povu}i }e priznawe uskoro, najavio je pred Novu godinu predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.
Govore}i o situaciji na Kosovu Vu~i} je rekao da je do sada 28 zemaqa povuklo priznawe.
„O~ekujemo da jo{ dve zemqe u narednom periodu povuku priznawe. Ne radi se o malim, ve} velikim zemqama, ve}ih od na{e i da je re~ o dr`avama iz Afrike i Azije, navode}i jo{ da }e “biti ne{to i iz Latinske Amerike’’.
Istakao je da Pri{tina trenutno u UN ne bi mogla da dobije ve}inu, {to je ocenio kao rezultat rada na{e zemqe.
Dodao je da su na Kosovu „veoma nervozni“ zbog dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD.
Kazao je i da od nove ameri~ke administarcije o~ekuje strukturalne promene u politici podr{ke „stvarnim i la`nim“ nevladinim organizacijama. Sada se sve vidi {ta se de{ava na Kosovu i
Metohiji, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.
“Ranije smo mogli da ra~unamao na Ruse i Kineze, na wih mo`emo da ra~unamo i sada. Imao sam odli~an razgovor sa Lavrovom, i i}i }u 9. maja sa Robertom Ficom u Moskvu. Ali danas i u Evropi razmeju mnogo boqe {ta se de{ava na Kosovu i Metohiji. I znaju da su lagali, posebno o slu~aju eksplozije kod Zubinog Potoka na kanalu ’’Ibar-Lepenac’’. Najnoviji upadi u re`iji Aqbina Kurtija su izraz wegove nemo}i, a ne mo}i. To sada i Srbi razumeju.
HUMANITARNI KONVOJ IZ FRANCUSKE STIGAO NA KiM:
Gujon obradovao mali{ane poklonima
Humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo“ saop{tila je da je na Kosovo i Metohiju pred Novu godinu stigao humanitarni konvoj iz Francuske. Wen osniva~ Arno Gujon naveo je da ulazimo u jubilarnu dvadesetu godinu od prvog humanitarnog konvoja na Kosmetu i da 55. po redu konvoj za wega predstavqa veliki ponos i diku.
„Na{a misija nije samo humanitarna, ona je i duboko moralna za Srbe koji `ive na KiM. Upravo iz tog razloga deset Francu-
za volontera je pre{lo 2.000 kilometara u jednom pravcu kako bi dovezli pomo} i sa Srbima u enklavama na Kosovu i Metohiji proslavili zajedno praznike. Wihove pri~e i svedo~ewa, {ta su sve videli i do`iveli }emo objaviti u narednom periodu, jer je to jedan od na~ina da se sazna istina o `ivotu na KiM“, rekao je Gujon. U okviru ovogodi{weg bo`i}nog konvoja u ju`nu srpsku pokrajinu dopremqen je pun {leper nove garderobe, igra~aka i {kolskog pribora za decu, kao i ku}ni aparati, namirnice, {poreti i sto~na grla za vredne srpske doma}ine.
„Trudimo se da pomognemo qudima kojima je pomo} potrebna. Porodice kojima smo donirali stoku ina~e `ive od sto~arstva, vredni su i neumorno se bore za svoju svakodnevicu. Kada jednoj porodici poklonite deset koza ili jednu kravu, to nije samo pomo}, to je promena `ivota naboqe. To je velika radost za wih. U razgovoru sa qudima koji `ive na KiM nikada nisam do`iveo da mi tra`e novac, ve} ono {to im zaista treba i sa ~im mogu da rade, poput traktora, krava, ovaca. Wihove re~i su skromne, a wihove borbe ogromne. Kada vidite takvu snagu i odlu~nost naroda koji se bori za sebe, nemogu}e je ostati ravnodu{an“, ka`e Gujon.
PREDSEDNIK ODBORA ZA POMO] SRBIMA NA KIM IZ BAWALUKE MILORAD ARLOV, U SUBOTU 28. DECEMBRA Na Jariwu podeqene stipendije i nov~ana pomo} srpskoj deci i Srbima na KiM
Predsednik
Kanal Ibar-Lepenac je rekonstruisan, saop{tila je 31. decembra, kosovska ministarka ekonomije Artane Rizvanoli. Rizvanoli je u objavi na Fejsbuku sa lica mesta rekla da je rekonstrukcija obavqena u roku od mesec dana. Kanal Ibar-Lepenac je saniran za mesec dana, navela je ona.
Sa Rizvanoli je bio i ministar unutra{wih poslova Xeqaq Sve~qa, koji je rekao da gre{e oni koji misle da mogu da nanesu {tetu Kosovu. Kanal Ibar-Lepenac o{te}en
je u eksploziji 29. novembra. Ovaj napad je ugrozio kriti~nu
infrastrukturu Kosova i ocewen je kao teroristi~ki.
Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji iz Bawaluke Milorad Arlov, u subotu 28. decembra, je na administrativnom prelazu Jariwe, na severu Kosova i Metohije, uru~io donacije ukupne vrijednosti od 4.550 evra, me|u kojima ~etvoromjese~ne stipendije za osmoro srpske dece. Stipendije u ukupnom iznosu od 3.300 evra dobili su Nikolija Maksimovi} iz Kosovske Kamenice, Ksenija Vukovi} iz Zve~ana, Elena Raki} iz Kosovske Mitrovice, Ilija Risti} iz Novog Brda, Ana Milivojevi} iz Leposavi}a, Andrija Nikoli} iz Gwilana, Lena Axi} iz Leposavi}a i Nemawa Deqevi} iz Kosovske Mitrovice.
Arlov je rekao da Odbor stipendira srpsku decu ve} devet godina zahvaquju}i donatorima iz Republike Srpske koji `ele ostati anonimni, a koji su do sada izdvojili oko 60.000 evra. On je istakao i da je u ime anonimnog donatora uru~io 500 evra jednokratne pomo}i Dragici Ga{i}, koja je jedini srpski povratnik i `iteq u \akovici, a koja je do{la na Jariwe. Arlov je naveo da je uru~io i 750 evra Ivani Raki}, rukovodiocu Dnevnog centra za decu i mlade sa pote{ko}ama u razvoju “Podr`i me – 9. januar” u Kosovskoj Mitrovici, koji su sakupqeni na humanitarnom koncertu na Sokocu u ~etvrtak, 26. decembra, u organizaciji Parohije sokola~ke i Soko~anina Sa{e Kezunovi}a. On je dodao da su, uz donaciju, svoj deci koja su bila na Jariwu uru~eni novogodi{wi i bo`i}ni paketi}i – poklon “Tr`nice” Bawaluka.
Mesto o{te}ewa kanala
Radost dece u Kosovskom Pomoravqu poklonu iz Francuske
Prva beba u Mitrovi~kom porodili{tu
SRBI SEKLI BADWAKE U AMERICI NA MINUS 16: Udari{ sekirom, zalije{ rakijom, oplete{ kolo, pa pripuca{ iz svih oru`ja!
Pro{ao je najradosniji hri{}anski praznik, Bo`i}, a pravoslavni obi~aji nala`u da se dan ranije, na Badwi dan, u ku}u unose Badwaci, a da se isti nalo`e na Badwe ve~e. A da bi sve to uradili, moramo prvo da ih use~emo…
U Americi je to malo komplikovanije nego u Srbiji i na Balkanu, gde obi~no mo`ete da odete do najbli`e {ume naoru`ani nekim sekir~etom i odradite posao.
Ovde preko okeana za to postoje posebne dozvole i zone u kojima je dozvoqena se~a {ume, a nekad vam jednostavno treba dozvola nekog doma}ina da to uradite na wegovom imawu… ali da bi do{li do ta-
kvog mesta ponekad morate da putujete i po vi{e sati.
Tako je ekipa Serbian Times krenula na put sa sve{tenikom i parohijanima crkve
Sveti Nikola iz ^ikaga, put koji je trajao vi{e od tri sata, iz ^ikaga, ~ak u drugu dr`avu, Viskonsin, ne bi li ispo{tovali tradiciju i posekli Badwake.
Ni izuzetno niska temperatura od -16 stepeni Celzijusa, ni vetar koji je probijao do kostiju, nisu spre~ili na{e zemqake da urade ono zbog ~ega su pre{li toliki put, da poseku badwake u hrastovoj {umi, onako kako dolikuje.
A umesto antifriza, tako|e po tradiciji, poslu`ila je doma}a rakija.
A kad je posao zavr{en i nase~eno do-
U toku prikupqawe
novca za prvi srpski hram u Irskoj
Lepe vesti sti`u od srpske zajednice u Irskoj. Dobijen je blagoslov episkopa Londonskog i Britansko-Irskog Nektarija i pokrenuta je akcija prikupqawa nov~anih sredstava za kupovinu prvog i jedinog za sada Hrama Srpske pravoslavne crkve u Irskoj.
Naime nakon iznenadnog i bez razloga otkaza kori{}ewa crkve za vernika SPC u Dablinu „otvorila” su se druga vrata i mogu}nost kupovawa hrama iskqu~ivo za potrebe na{eg naroda na ovom ostrvu. „Gospod Bog nam je dao druga vrata koja su zaista {iroko otvorena. Ja zaista, mila moja bra}o i sestre, sam samo nekada sawao, zami{qao, ma{tao o takvoj prilici i mogu}nosti da vas sve qude dobre voqe pozovem na jedan veoma veliki poduhvat i na veliku radost, a to je da kupimo na{ Hram Bo`iji. @elim sa Verom u Boga i iskrenom va{om podr{kom da vas sve pozovem da budete Ktitori i Prilo`nici kupovine Prvog i jedinog (za sada) Hrama Srpske Pravoslavne Crkve u Irskoj i na ovom ostrvu. Ovo je, prvenstveno veliki Bo`iji blagoslov i velika radost za nas sve {to mo`emo da budemo deo jedne nove ere, nove istorije nas pravoslavnih Srba”, naglasio je sve{tenik Mladen Gardovi}.
Sve{tenik je zamolio sve koji mogu da pomognu da se kupi katoli~ka crkva, koja se nalazi ta~no 39 km od Dablinskog aerodrome u mestu Mornington Co. Meath
Sve{tenik Mladen Gardovi} je pozvao svoj verni narod da „na{oj deci osiguramo duhovni dom gde }e uvek, kad god po`ele, mo}i da potra`e uto~i{te. Molim vas veoma je va`no da kada budete davali donaciju upi{ite va{e puno ime i prezime i svrha uplate da bude kupovina hrama”.
I u~iteqica [kole srpskog jezika i kulture Sv. Geogrgije u Dablinu Aleksandra Mili~i} je pozvala sve koji mogu da u~estvuju da se kupi hram. „Ja sam ponosna {to sam deo jedne velikodu{ne i plemenite grupe qudi koja poseduje i neguje prave vrednosti. U tim uslovima je obrazovawe dece jo{ lak{e i lep{e”, dodala je ona za medijski portal Rasejawe.info. Ovo je jaka `eqa i dobra voqa jedne male grupe nas u Irskoj dovoqna da se pribli`imo i nadam se uskoro i ostvarimo veliki i va`an ciq” istakla je Aleksandra Mili~i}. Nov~ana pomo} sa svih strana sveta je dobrodo{la.
badwaka za celu parohiju,
to nekako i obele`iti,
SRPSKI BE^: Na{ jezik tre}i najzastupqeniji me|u vanrednim |acima u be~kim {kolama!
Prema najnovijim podacima Uprave za obrazovawe, tre}ina od skoro 20.000 u~enika, koji vanredno poha|aju {kolu u Austriji, u~i arapski kao materwi jezik. Na tre}em mestu nalazi se srpski jezik, koji govori 7 odsto u~enika.
Ti podaci ukazuju na dugoro~ne posledice neuspele politike azila i procesa spajawa porodica, posebno kada je re~ o sirijskoj deci koja su do{la u Be~ u posledwim mesecima 2023. godine, pi{e nema~ki Hojte.
Prema procenama trenutno postoji 19.700 dece i mladih koji su klasifikovani kao „vanredni“, ukqu~uju}i u~enike osnovnih, sredwih i specijalnih {kola.
Srpski jezik govori 7 odsto u~enika
Re~ je o u~enicima koji vanredno poha|aju nastavu zbog po-
te{ko}a u savladavawu nema~kog jezika, a mnogi od wih poti~u iz porodica migranata.
Po~etkom godine gotovo polovina {kolske populacije, 45 odsto, imala je status „vanrednog“ u~enika, {to zna~i da nisu mogli da prate nastavu na nema~kom jeziku.
Analiza je pokazala da najvi{e u~enika govori arapski jezik, dok su na drugom mestu turski i srpski.
U Be~u, 13 odsto u~enika navodi turski kao prvi jezik, a srpski jezik govori 7 odsto u~enika.
"Spasimo srpsku decu" darivala najugro`enije {irom sveta
Srpsko-ameri~ka humanitarna organizacija „Spasimo srpsku decu”, osniva~a i predsednika Milo{a [upice, nizom donacija zavr{ava
godinu u kojoj je proslavila tri decenije rada. U posledwih mesec dana, dva puta je upu}ena donacija Me|uop{tinskoj organizaciji slepih Kru{evac u svrhu omogu}avawa teku}ih aktivnosti i kupovine novogodi{wih i bo`i}nih poklona za najmla|e ~lanove organizacije, slabovidu i decu bez vida, kao i decu ~iji su roditeqi iz te kategorije stanovni{tva.
Udru`ewu Herojska 549. motorizovana brigada „Car Du{an Silni”, borcima veteranima koji su se tokom 1998. i 1999. godine borili u odbrani Kosova i Metohije, kao i wihovim porodicama, uru~ena je pomo} kojom }e mo}i da realizuju neke od svojih aktivnosti. Mada, kako su rekli po prijemu pomo}i, mnogo im vi{e zna~i da ih se neko setio i da ceni wihovu `rtvu za otaxbinu i Majku Srbiju. Nisu zaboravqeni ni stanovnici najsiroma{nijih sela u Africi koji }e zahvaquju}i donaciji organizacije „Spasimo srpsku decu”, upu}ene posredstvom saradni~ke organizacije „World Vision”, dobiti barem jedan bunar sa pija}om vodom u predelima u kojima je ona vredna kao „suvo zlato“. Organizacija
voqno
vaqalo je
pa se zaigralo kolo, a onda bogami i pripucalo iz svih oru`ja…
POTISKIVAWE
KINE IZ OKEANIJE
Kako je Australija uspostavila kolonijalnu kontrolu nad pacifi~kom mikro-dr`avom Nauru
U posledwim danima 2024. delegacije Australije i ostrvske mikro-dr`ave Nauru potpisali su sporazum prema kom }e pacifi~ka zemqa biti u obavezi da se konsultuje sa Kanebrom po pitawu svih bilateralnih ili multilateralnih sporazuma sa tre}im stranama, a koji se ti~u kriti~ne infrastrukture ili bezbednosti — Australijska vlada na taj na~in dobila je formalno pravo veta na ono {to bi u suprotnom bile suverene odluke Naurua. A za ovu formu kolonijalne kontrole, Australija }e platiti svega 90 miliona dolara.
Ovaj razvoj doga|aja, me|utim, te{ko da predstavqa iznena|ewe — kao najmawa dr`ava sveta koja je tokom devedesetih godina pro{log veka iscrpela svoja rudna bogatstva, Nauru se ve} du`e od dve decenije nalazi u stawu potpune zavisnosti od Australije zbog ~ega sklopqeni sporazum pre mo`emo smatrati formalizacijom postoje}eg stawa stvari nego nekakvom promenom dinamike u bilateralnim odnosima dve strane. No, ukoliko to jeste slu~aj, postavqa se pitawe za{to sada? Za{to je Kanbera odlu~ila da sada ozvani~i svoju kolonijalnu upravu kada se ona uspe{no sprovodi ve} decenijama?
Svi su izgledi da se radi o poku{aju ne toliko same Australije, koliko ~itavog bloka AUKUS, a time i SAD da osigu-
Australijski mediji
po~eli sa upozorewima na opasnosti mRNA vakcina
Australijski korporativni mediji po~eli su polako da podi`u svest o potencijalnim rizicima vezanim za mRNA vakcine protiv kovida. U ~lanku objavqenom na portalu News.com. au, novinar Frenk ^ung osvr}e se na rastu}u kontroverzu oko ovih vakcina, isti~u}i istra`ivawa koja ih povezuju sa iznenadnim smrtnim slu~ajevima i ozbiqnim bolestima.
^lanak sadr`i intervju sa dr Xejem Bata~arijom, biv{im kandidatom Donalda Trampa za direktora Nacionalnih instituta za zdravqe (NIH), i dr Xozefom Frajmanom, medicinskim istra`iva~em. Ovi stru~waci o{tro kritikuju vakcine i podr`avaju inicijative za zabranu mRNA iwekcija. Bata~arija je izjavio da su vakcine protiv kovida „usmrtile milione“.
PETICIJA ZA
ZABRANU M RNA VAKCINA
U fokusu ovog ~lanka je peticija pod nazivom „The Hope Accord“, koja poziva na povla~ewe mRNA vakcina protiv kovida sa tr`i{ta. Do sada ju je potpisalo skoro 3.000 qudi, ukqu~uju}i preko 200 lekara, 300 zdravstvenih radnika i vi{e od 100 nau~nika.
Kqu~ni zahtevi ove peticije su:
• Momentalno povla~ewe mRNA vak-
cina zbog sve vi{e dokaza o povezanosti sa invaliditetom i vi{kom smrtnih slu~ajeva.
• Nova procena bezbednosti i efikasnosti svih vakcina protiv kovida uz potpunu transparentnost.
• Priznavawe i podr{ka povre|enima od vakcina, ukqu~uju}i medicinsku negu i kompenzaciju.
• Povratak eti~kim principima, poput informisanog pristanka i za{tite dece.
Britanski kardiolog dr Asem Malhotra, koautor peticije, istakao je da mRNA vakcine nanose vi{e {tete nego koristi ~ak i rizi~nim grupama.
Wegove tvrdwe podr`ali su ugledni stru~waci poput profesora onkologije Angusa Dalgli{a i australijskog imunologa Roberta Klensija, koji su dokumentovali povezanost izme|u vakcina i ozbiqnih zdravstvenih problema, ukqu~uju}i rak i imunosupresiju.
Rastu}a zabrinutost me|u medicinskim stru~wacima i akademicima o sigurnosti mRNA vakcina otvara pitawa o dugoro~noj strategiji vakcinacije i potrebi za transparentnijim istra`ivawima.
raju da se Nauru ne}e na}i u sferi uticaja Kine — povod za zabrinutost zapadnih centara mo}i vrlo verovatno mo`emo prona}i u bezbednosnom sporazumu Solomonovih Ostrva i Kine ~iji je sadr`aj procureo u javnost u novembru 2023. Ovaj dokument, u Kanberi i Va{ingtonu protu-
Uginuo najpoznatiji
krokodil na svetu, imao je vi{e od 90 godina
Bert je stekao slavu nakon pojavqivawa u filmu “Krokodil Dendi” iz 1986, a posledwih 16 godina predstavqao je atrakciju me|u posetiocima parka prirode u australijskom gradu Darvinu.
Veruje se da je reptil, koji se pojavio na filmskom platnu pored Pola Hogana i Linde Kozlovski, imao vi{e od 90 godina.
UHVA]EN U RECI REJNOLDS
Park prirode Crocosaurus Cove saop{tava da je Bert “mirno uginuo” tokom vikenda, ~ime je “ozna~en kraj jedne neverovatne ere”.
“Burtova `ivotna pri~a govori o snazi, otpornosti i karakteru. Uhva}en je 1980-ih u reci Rejnolds, a vremenom je postao jedan od najpoznatijih krokodila na svetu, pojavquju}i se na velikom platnu. Uz to, pomogao je da se oblikuje imix Australije kao zemqe sa prelepom prirodom i divqim `ivotiwama koje izazivaju strahopo{tovawe”, saop{teno je.
"ZAKLETI NE@EWA"
Daqe se navodi da je Bert bio “zakleni ne`ewa” i da je posedovao “vatreni temperament”.
“Tako je zaslu`io po{tovawe svojih starateqa i posetilaca parka. Predstavqao je neukro}eni duh. U wegovu ~ast bi}e postavqeno spomen-obele`je”.
ma~en je kao priprema za formirawe kineske vojne baze na oko 1.000 kilometara od australijske obale. Nije tajna da anglosaksonski blok u azijsko-tihookeanskom regionu smatra pojas ostrvrskih mikro-dr`ava koji se prote`e od Kukovih Ostrva do Papue Nove Gvineje zonom svoje prakti~no direktne kontrole — ove strate{ki zna~ajne teritorije formiraju tampon-zonu izme|u Kine i Australije, odnosno Novog Zelanda, a tako|e okru`uju i ameri~ke prekomorske teritorije kao {to su Gvam, Ameri~ka Samoa i Severna Marijanska Ostrva koje su prakti~no pretvorene u okeanske baze oru`anih snaga SAD. Stoga, kolektivni Zapad ne `eli da rizikuje rast uticaja Kine poput onog do kog je do{lo na Solomonskim Ostrvima, ~ak iako to zna~i formalnu likvidaciju suvereniteta mikro-dr`ava Okeanije. I ~iwenica da je u ovom planu Nauru bio prvi na listi nije iznena|ewe — ostrvska dr`ava u prethodnoj godini je povukla priznawe nezavisnosti Tajvana {to je u Kanberi i Va{ingtonu protuma~eno kao nepogre{iv signal ja~awa politi~kih veza sa Pekingom.
Nestao surfer u Ju`noj Australiji, strahuje se da ga je ubila ajkula
Veruje se da je surfer koji je nestao na pla`i u Ju`noj Australiji poginuo u napadu ajkule, saop{tile su vlasti, nakon {to su pretra`ene vode u kojima je mu{karac nestao.
Surfer (28) nestao na popularnoj pla`i za surfovawe, bio je upravo tamo gde je jo{ jednog ~oveka ubila bela ajkula 2023. godine.
Svedok koji je video napad ajkula na pla`i Granites, u blizini priobalnog grada Striki Bej, u{ao je u more na xet-kiju i izvukao dasku za surfovawe nestalog mu{karca, rekla je vi{a policajka Rebeka Stouks za australijsku televiziju Ej-Bi-SI (ABC).
"Ali od ovog mladi}a jednostavno nije bilo ni traga. Iz opisa svedoka prili~no smo uvereni da ga je, na`alost, ubila ajkula", rekla je Stouksova. Ona je kazala da je poznato da tu pla`u pose}uju ajkule, ali nije precizirala koja vrsta ajkula je u pitawu.
Pripadnici hitne pomo}i i volonteri su pretra`ivali more na mestu na kome je surfer nestao, a pla`a je bila zatvorena za javnost.
Prema australijskoj bazi podataka o incidentima s ajkulama, od 1971. godine u toj zemqi je zabele`eno 255 smrtonosnih ujeda ajkula.
U posledwih pet godina je u dr`avi Ju`na Australija registrovano vi{e takvih napada nego {to je uobi~ajeno, a u 2023. godini bilo je pet napada ajkula na pla`i, od kojih su tri bila fatalna.
"Zlatni" Koenigsegg Jesko Attack od 2,9 miliona dolara
isporu~en kupcu u Australiji
Koenigsegg je na sjajan na~in proslavio 2025. godinu tako {to je isporu~io KNC Gold Leaf Jesko Attack kupcu iz Australije.
Jesko Attack pokre}e 5,0 litarski twin-turbo V8 motor, koji isporu~uje vi{e od 1.600 KS prilikom kori{}ewa E85 goriva, a jedan unikatni primerak
bon, {to zna~i da nije kori{}en lak niti bilo koji drugi premaz za povr{inu karbona. Umesto toga, tanki sloj epoksida je poliran, a rezultat je vi{e industrijski i metalik izgled jer se svetlost poigrava s karbonskim vlaknima, dok kontrast zlatnih ukrasa stvara sjajan prizor. Iz kompanije navode da je re~ o 24-karatnom zlatu.
je isporu~en kupcu i qubitequ zlata u Australiji. Ovim automobilom Koenigsegg slavi 30. godi{wicu kompanije. Specijalni Jesko Attack je veoma lagan i izgleda prili~no atraktivno, a naru~io ga je 35-godi{wi australijski milijarder Ejdrijen Porteli. Treba re}i da ovo nije prvi KNC Gold Leaf Jesko Attack, ali je jedini s upravqa~em na desnoj strani, koji je zavr{io u Australiji.
Za one koji nisu upoznati, KNC je skra}enica za Koenigsegg Naked Car-
KNC Gold Leaf Jesko Attack }e uz odabrane opcije ko{tati Portelija ne{to vi{e od 2,9 miliona ameri~kih dolara. Za ovaj novac }e dobiti automobil koji mo`e kompletirati krug na stazi Laguna Seca sa zapawuju}im vremenom koje iznosi 1:24,86. Wegovim performansama doprinosi masivna vazdu{na brana koja izlazi kroz predwu haubu kako bi stvorila downforce napred, dok se za downforce pozadi brine aktivno zadwe krilo. Triplex oslawawe obezbe|uje da gume imaju {to vi{e prijawawa.
Jugoisto~nu Australiju pogodio toplotni talas, strah od ve}ih po`ara
Jugoisto~nu Australiju je pogodio talas vru}ine koji je nastavio da se poja~ava, pove}avaju}i rizik od po`ara, zbog ~ega su vlasti uvele zabrane paqewa vatre za ve}i deo savezne dr`ave Viktorije.
Dr`avni meteorolozi su upozorili da bi temperature mogle da dostignu 45 stepeni u nekim delovima Viktorije. Prognoza za glavni grad dr`ave, Melburn, predvi|ala je 38 stepeni.
Zbog vru}ine uvedene su totalne zabrane paqewa vatre za tri okruga u Viktoriji, gde su vlasti ozna~ile opasnost od po`ara kao "ekstremnu", {to je druga najvi{a ocena opasnosti.
RENTON FAMILY TRUST
Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
Krenuli su na planinarewe i odabrali najte`u stazu na planini - uskoro su shvatili da su po~inili kobnu gre{ku
Dvojica planinara spasena su helikopterom nakon {to su se zaglavili na steni i nisu mogli da se spuste. "Ovo je moglo da se zavr{i mnogo lo{ije", izjavila je policija.
Australija se nalazi u periodu visokog rizika od po`ara, a vatrogasci su pro{le nedeqe gasili vatru u Nacionalnom parku Grampians u Viktoriji, koja je uni{tila domove i poqoprivredno zemqi{te, preneo je AP.
Zapadna Australija, Novi Ju`ni Vels i Tasmanija tako|e su bili pod upozorewima zbog talasa vru}ine u nedequ, navodi meteorolo{ki zavod na svom sajtu. Posledwih nekoliko godina, po`ari u Australiji bile su maweg obima u pore|ewu sa periodom iz 2019-2020. godine, tokom kojih je uni{tena povr{ina veli~ine Turske, poginulo 33 qudi, a milioni `ivotiwa su stradali.
Dvojica planinara su poku{ali da pro|u planinskim lancem Hazards u Australiji na isto~noj obali Tasmanije, u Frejnicet Nacionalnom parku. Me|utim, nisu uspeli da se vrate, zbog ~ega su bili prinu|eni da ~ekaju pomo} na ivici litice. Hitne slu`be su obave{tene o wihovoj situaciji oko 17 ~asova, nakon ~ega su poslati helikopter i tim za spasavawe.
Na kraju su planinari bezbedno spaseni, ali tasmanijska policija upozorava planinare da budu oprezni. "Iako je ishod bio pozitivan, moglo je da bude mnogo gore. Ako pa`qivo pogledate fotografiju, vide}ete koliko je situacija bila opasna", navodi se u objavi na Fejsbuku. "Planinari u ovom incidentu nisu bili adekvatno pripremqeni. Nisu imali ni hranu, ni vodu, ni toplotnu ode}u. Ako planirate planinarewe, uvek se morate pripremiti za hitne situacije", dodaje se u objavi.
Policija je tako|e dala nekoliko saveta. Preporu~uje se da planinari uvek imaju odgovaraju}u opremu, kao {to su mapa, baterijska lampa, adekvatna ode}a i obu}a. Preporu~uje se i prva pomo}. Naravno, potrebno je poneti vodu i hranu. „Uvek proverite kako izgledaju uslovi puta i da li je va{e stawe dovoqno dobro da obavite putovawe. Tako|e, obavezno
obavestite nekog da izlazite i uverite se da ta osoba zna va{u rutu i predvi|eno vreme povratka“.
Predizborna „ofanziva {arma“ Na
Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
Nezvani~na predizborna kampawa 2025. je u ve} toku, federalni premijer Entoni Elbanizi pokrenuo je akciju u tri dr`ave ve} na samom po~etku nove godine. Po~elo je sa raspore|ivawem ogromne svote novca u Kvinslendu za veliki projekat bezbednosti na putevima pre nego {to je premijer otputovao u Severnu Teritoriju i Zapadnu Australiju.
Premijerova „severna ofanziva {arma“ po~ela je na San{a-
Premijer }e predstaviti predstoje}e izbore, koje bi mogao da raspi{e bilo kada od sada a najkasnije do 17. maja, kao „izbor izme|u izgradwe budu}nosti Australije ili vra}awa Australije unazad“.
„Moja vlada brine o Australijancima“, rekao je Elbanizi. „Zato pru`amo olak{awe tro{kova `ivota dok ja~amo Mediker i ula`emo u infrastrukturu, brigu o deci i dostojanstvenu negu starijih. Tokom naredne tri godine mo`emo zajedno da radimo na izgradwi temeqa koje smo ranije postavili.“
Predizborna kampawa dolazi uo~i novih podataka o indeksu potro{a~kih cena (CPI) za mesec novembar koje }e uskoro biti objavqene, a koje bi mogli da pru`e kqu~ni uvid u to da li je inflacija nastavila da se smawuje dovoqno da bi odbor Rezervne banke mogao da razmotri smawewe stope ve} na svom prvom sastanku za 2025. u februaru.
Blagajnik Xim ^almers je oprezan ali optimisti~an tvr-
va“ nego za borbu protiv „rata protiv inflacije“ nakon {to je otkriveno da je vlada potro{ila vi{e od 450.000 dolara na sve~anosti dobrodo{lice u zemqi u posledwe dve godine.
„Istina je da se ni{ta nije promenilo otkako smo izabrani u vladu 2022. u vezi sa pristupom Komonvelta dobrodo{lice (Welcomed To Country), rekao je Batler.
U me|uvremenu, mladi Australijanci se gr~evito bore sa tro{kovima `ivota i ne mogu da plate kiriju za koju se mnogi oslawaju na svoje roditeqe.
Najnovije istra`ivawe je pokazalo da vi{e od ~etvrtine mladih planira da se iseli od svojih roditeqa u dobi od 25 do 29 godina, dok ~ak tri planira da se iseli nakon 30. godine, a jo{ tri odsto uop{te ne planira da se seli.
Pro{le godine, zbog visokih tro{kova `ivota i stambenih problema, svaki sedmi mladi Australijanac se vratio u porodi~nu ku}u, navodi ovo istra`ivawe. Otprilike petina onih ispod 24 godine koji
Mladi Australijanci se gr~evito
bore sa tro{kovima `ivota i ne
mogu da plate kiriju za koju se mnogi oslawaju na svoje roditeqe
jn Koustu zatim u Rokhemptonu, Kernsu, i u unutra{wosti do Maunt Ise. O~ekuje se da }e Elbanizi zatim otputovati u „Top End“ gde laburisti o~ajni~ki `ele da se zadr`e svoja dva mesta mawe od godinu dana nakon {to su ih me{tani izbacili iz Severne teritorije.
Laburisti se nadaju da }e investicija od 7,2 milijarde dolara namewena „Brus hajveju“, koji }e povezivati svaki ve}i priobalni grad i gradi} u Kvinslendu, privu}i glasa~e koji su tako|e pro{le godine odbacili tamo{wu laburisti~ku vladu. Kasnije ove nedeqe Elbanizi }e zatim posetiti Kimberli u Zapadnoj Australiji, pre nego {to se uputi u Pert, gde wegova vlada ponovo mora da zadr`i kriti~no bira~ko telo ste~eno 2022.
de}i da bi „sve {to ima dva ispred” pokazalo da se inflacija vi{e nego prepolovila od kada su laburisti preuzeli du`nost. „Inflacija je bila vi{a i rasla je pod liberalima, a mnogo je ni`a i pada pod laburistima“, rekao je on.
„Kao svakoj ozbiqnoj vladi, na{ fokus je bio borba protiv inflacije i pru`awe pomo}i za tro{kove `ivota jer smo postigli zaista ohrabruju}i napredak u tom pogledu.“
Tr`i{na o~ekivawa za cifru „Consumer Price Index - CPI“ koja treba da bude objavqena ove nedeqe su izme|u 2,1 i 2,7 odsto u godini do novembra. U me|uvremenu, ministar zdravqa Mark Batler naciqao je Koaliciju, optu`uju}i opoziciju da je „vi{e zainteresovana za borbu protiv kulturnih rato-
prodaju dve
ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!
l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.
Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.
Qiqana: mob/vajber: +381 601915633
Sava: mob/vajber: +61 429876291
ve} imaju ili `ele da kupe ku}u ka`u da }e im roditeqi pomo}i oko depozita.
U celini vi{e od tre}ine mladih veruje da }e iznajmqivati stan do`ivotno, u odnosu na ~etvrtinu iz 2023. godine, dok 67 odsto smatra da su wihove {anse za kupovinu ku}e gore nego pre godinu dana.
Sude}i po ovom istra`ivawu oni koji ne dobijaju finansijsku pomo} od svojih roditeqa za kupovinu prve ku}e ili za ostanak u porodi~noj ku}i dok ne skupe za depozit imaju male ili skoro nikakve {anse da do|u do svoje nekretnine. Zbog ovih podataka ali i mnogih drugih aktuelnoj vladi ne}e biti nimalo lako da ubedi bira~e da je ekonomska situacija trenutno boqa nego pre tri godine. Zato }e izgleda i premijerova „predizborna ofanziva {arma“ u narednih par meseci vi{e izgledati kao defanziva.
MOMO KAPOR:
U `estini {qivovice krije se karakter naroda koji ga spravqa: slovenska seta i melanholija, wegov inat i na~in na koji Srbin prasne, da bi ga jarost brzo napustila. Ima u {qivovici i ne~eg ~isto pravoslavnog
Srbi su narod koji od kako zna za sebe, pe~e rakije od svega {to mu padne pod ruku. Od duwa se pe~e duweva~a, od kajsije – kajsijeva~a, od tre{we – tre{weva~a, od bresaka – breskova~a, od vi{awa – vi{weva~a ili kir{, kako se to pi}e zove na Severu. Od plemenite kru{ke, koja se odoma}ila kod nas, a koja nosi ime Engleza, Vilijamsa, peku Viqemovku. Kada su plodovi te kru{ke si}u{ni, oni ih uvla~e kroz grli}e praznih boca koje ka~e o grane i skidaju tek po{to kru{ke na suncu narastu i sazru tako da se vi{e ne mogu izvaditi. Onda u wih sipaju rakiju koja poprimi poseban ukus zarobqenih plodova.
Tu su, naravno, i lozova~e i komovice {to se peku od komine, preostale nakon pravqewa vina. A posebno mesto zauzimaju razli~ite klekova~e i travarice {to se tako zovu po lekovitim i miri{qavim travama koje im daju poseban ukus magije.
Srpska jabukova~a, ne zaostaje ni malo za proslavqenim kalvadosom, kao {to ni viwak nije lo{iji od kowaka, ali nije dozvoqeno da se tako zove, jer je to ime za{ti}eno, samo za brendije koji se prave u francuskom gradu Kowak.
Nemogu}e je pobrojati od ~ega se sve jo{ ne peku rakije!
Sve one, sem ve{tine i dovitqivosti, pokazuju i neiscrpnu ma{tu Srba u odnosu na Anglosaksonce, na primer, koji svoje viskije prave samo od `itarica, ili od ostalih slovenskih naroda, {to votku peku od krompira. Ali ono {to nas ~ini jedinstvenim u svetu `estokih pi}a, svakako je {qivovica, i to ona koja se pe~e od ~uvene {qive po`ega~e, {to najboqe uspeva oko Vaqeva, Kraqeva i ^a~ka, mada je ima, dodu{e ne tako dobre, i oko Gorweg Milanovca i u Po-
driwu kod [apca. Zovu je jo{ i ma|arka jer je po~etkom pro{log veka wene sadnice iz Ugarske u Srbiju, preko Save, prevezao u svojim la|ama znameniti trgovac i dobrotvor Sava Tekelija. U Ma|arsku je stigla iz Azije, iz dalekog Turkestana, a u Srbiji okon~ala to dugo putovawe. Za~udo, primiv{i se kod nas, ova {qiva kao da je najzad na{la najpogodnije tlo da razvije sve svoje skrivene vrednosti; weni tamnomodri plodovi sadr`e u sebi mnogo vi{e mesa i slatkog soka od drugih vrsta, kao i neobi~nu aromu {to poti~e od wene ko`ice i ko{tice (~iji miris podse}a na badem), poklawaju}i rakiji poseban buke. Jednostavno, od {qiva u Ma|arskoj, od kojih je maxarka potekla, nemogu}e je ispe}i ni pribli`no dobro pi}e, kao od ove, izbegle.
Uglavnom, niko na svetu, sem Srba, ne pe~e rakiju od {qiva, a i ako je pravi, ona je samo blaga, neuspela senka ove izvorne, ~ije se ime u velikoj Larusovoj enciklopediji, zajedno sa imenima petorice istorijskih velikana, pomiwe kao jedini pojam koji ovaj mali narod na Balkanu izdvaja posebno{}u od ostalih.
Zbog ~ega je to ba{ {qivovica, a ne ne{to drugo? Verovatno zbog toga {to se u svakom gutqaju ovog pi}a krije neponovqiv ukus plodova po`ega~e. Sunce, ki{a i vetar, lepota {qivinog belog cveta u prole}e i u{u{kanost snegovima zimi. U wegovoj `estini krije se karakter naroda koji ga spravqa. Slovenska seta i melanholija (zanimqivo, Srbi nemaju odgovaraju}u re~ za splin), wegov inat – Zapadwaci, opet, nemaju svoju re~ za to neprevodivo stawe duha – i na~in na koji Srbin ume da potpuno iznenada, obuzet besom, prasne kao vatromet, da bi ga jarost brzo napustila a {krgut zuba, sprale suze pokajnice. Ima u {qivovici i ne~eg ~isto pravoslavnog, {to je
razlikuje od ostalih pi}a na svetu. Sem ruske votke, jedino se, pre no {to se ispije ~a{a rakije, seqaci pobo`no prekrste.
I samo weno pe~ewe u kazanu, predstavqa magijski ritual. Oko kazana ispevane su mnoge narodne pesme a iz mirisa rakijskih isparewa, ro|en poseban pripoveda~ki stil.
Ne zna se pouzdano, kada su Srbi po~eli da peku rakiju, ali je to bilo sigurno pre onih davnih vremena kada su, iz prapostojbine, jo{ kao Stari Sloveni, stigli na ovu zemqu, pomalo pripiti od medovine, koju su, tamo iza Karpata, nau~ili da prave, a ovde zatekli vinograde koje su zasadili jo{ stari Grci i Rimqani, a Vizantinci nastavili da neguju. Ve} Du{anov zakonik iz 1354. godine, u paragrafu 166, propisuje o{tre kazne za pijan~ewe.
Ne zna se ni ko je, i kada, doneo prvi bakarni kazan za pe~ewe rakije u Srbiju, ali su sa~uvani turski zakoni, od 1398. do 1878. po kojima se za svaki kazan pla}a porez od dvanaest aspri.
[to se ti~e posledica, mamurluk od rakije je, naravno, mnogo te`i nego od prefiwenih francuskih vina, na primer, ali je i `ivot bio uvek mnogo te`i nego onaj u zemqi iz koje ta vina poti~u.
Rakijo, majko!
Bez rakije se ne mo`e ni do}i na svet a da se sa wom ne proslavi ro|ewe iz bureta, koje je godinama bilo zakopano u zemqi, ~ekaju}i tu priliku. Bez we se ne polazi ni u vojsku, ni u rat, ni u crkvu, ni u goste, ni na put, na kome je ~esto, pqoska, jedini prtqag. Siromah seqak, samo wu mo`e da ponudi ili ponese na poklon lekaru, policajcu, sudiji, {umaru, porezniku ili ministru, a neretko i samom kraqu, u boci zapu{enoj komadom ko~awa –oglodanog klipa kukuruza.
SRE]AN MALI BO @I], VASIQEVDAN I SRPSKA
NOVA GODINA!
Nova godina nije obele`avana u Srbiji do dvadesetih godina pro{log veka, u srpskim seoskim sredinama slavio se Mali Bo`i}. Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik proslavqa 14. januara po julijanskom kalendaru, a istog dana je i slava Svetog Vasilija Velikog. Za ovaj dan vezuju se mnogi obi~aji, ali i sujeverja.
Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, praznuje se Mali Bo`i} i Srpska nova godina.
Na taj dan veruje se da treba uzeti ka{iku meda, {to se dovodi u vezu sa `ivotom i delom Svetog Vasilija.
Sveti Vasilije je ro|en u vreme cara Konstantina. Jo{ kao nekr{ten u~io je 15 godina u Atini filozofiju, retoriku i astronomiju. Krstio se na reci Jordan zajedno sa svojim biv{im u~iteqem Evulom. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a zavr{io svoj zemaqski `ivot sa 50 godina.
Bio je veliki pobornik pravoslavqa, moralno ~ist i izuzetno revnosan, bogoslovski um, ustrojiteq i stub svete crkve.
U crkvenoj slu`bi naziva se „p~elom crkve Hristove“, koja nosi med vernicima i `aokom svojom bode jeretike. Zato, na dana{wi dan vaqa uzeti ka{iku meda.
Vasiqevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski po~etak nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Bo`i} po~eo da se slavi kao Srpska nova godina.
PAQEWE VATRE NA RASKR[]IMA
Srpska nova godina ili Mali Bo`i} imali su razli~it zna~aj u pojedinim porodicama ili sredinama.
U seoskim sredinama su se ponavqali odre|eni bo`i}ni obi~aji, mada, u pore|ewu sa literaturom vezanom za starije periode, u znatno redukovanom obimu.
^uvao se ugarak iz badwaka, od Bo`i}a do Malog Bo`i}a, da bi se obezbedila plodnost i beri}etnost u zajednici.
U Vojvodini je postojao obi~aj, koji se u nekim mestima zadr`ao do danas, da se na raskr{}ima pale vatre, {to, uz ~istila~ko dejstvo, ima i ulogu ja~awa sun~eve svetlosti i toplote.
ME[EWE KOLA^A VASILICE
Najupe~atqiviji deo proslave je me{ewe kola~a vasilice. U ve}ini porodica se pravi sli~no kao ~esnica, sa tankim korama, samo bez oraha, sa medom i ma{}u.
U nekim porodicama je pripremano vi{e kola~a kao vasilica: sa vi{e vrsta vo}a i povr}a. Me{ena je od mekog beskvasnog testa, koje se potom presavija: sa suvim gro`|em, bundevom, orasima.
Odozgo je pre pe~ewa utiskivan pe~at sa krstom. Vasilica se pravila ujutro, a slu`ila se uz ru~ak.
Se~ena je, nije lomqena kao ~esnica. Uzimali su je po `eqi, ko je kojim hteo da se poslu`i, bez nekih posebnih pravila.
Ima mesta u Srbiji u kojima se mese i krofne u koje se stavqa nov~i}, ba{ kao u bo`i}nu ~esnicu, a ko ga prona|e, ima}e sre}e narednih 12 meseci.
„BE@I VRU]A, GONITE STUDENA!“
Na Mali Bo`i} ujutro obi~aj je bio u nekim selima da doma}ica uzme sneg i, utr~av{i u sobu, baci ga na decu vi~u}i: „Be`i vru}a, gonite studena!“
Veruje se da se time {tite deca od temperature ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana {qiva ili jabuka, kako bi se „o~istila od va{i“.
DOLAZAK POLO@AJNIKA
Na ovaj dan dolazi i polaznik ili polo`ajnik, a u nekim selima doma}ica mu jednom pre|om ve`e teme i dowu vilicu, a drugim ~elo i zatiqak, da zveri ne bi napale stoku.
U nekim krajevima sutra se pa`qivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako na 14. januar padne sneg ili bude obla~no, ~eka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i su{nu godinu pred nama.
GATAWE DEVOJAKA
Novu godinu vaqa do~ekati budan, pa su u ovom bdewu mnoge devojke gatale da li }e se te godine i za koga udati.
Me|u ovim gatkama je posebno zanimqivo gatawe devojaka u Bosni – pre svanu}a su, popev{i se na tavan, bacale svoju obu}u kroz vrata napoqe, pa ako obu}a, kad padne, bude usmerena od ku}e – znak je da }e se udati.
"PRESELILI
SMO SE U AUSTRALIJU, OVO JE BILA NA[A NAJVE]A GRE[KA!"
Ne}ete verovati kako nas je {okiralo dru{tvo!
Na{a svakodnevica u Srbiji bila je obele`ena brojnim brigama, neizvesnostima i ose}ajem da ni{ta ne funkcioni{e kako treba
Pre nego {to smo odlu~ili da se preselimo u Australiju, imali smo odre|ene ideje o tome kako bi mogao izgledati `ivot tamo.
Verovali smo da }emo nai}i na izazove, ali ni{ta nas nije moglo pripremiti za ono {to smo stvarno do`iveli kada smo kro~ili na australijsku zemqu.
Kada smo stigli, prvi utisci su bili zapawuju}i. Na{a svakodnevica u Srbiji bila je obele`ena brojnim brigama, neizvesnostima i ose}ajem da ni{ta ne funkcioni{e kako treba.
U Beogradu, gde smo `iveli, sve je bilo u nekoj vrsti haosa, od saobra}aja, preko birokratskih problema, do stalnog straha o tome {ta }e se dogoditi sutra. @ivot je bio spor, ali ujedno i vrlo napet. Ne da nije bilo lepih trenutaka, ali brige su bile svakodnevne.
Me|utim, Australija nas je potpuno izbacila iz koloseka. Po~etak je bio zbuwuju}i. U prve tri nedeqe nismo mogli da se oporavimo od {oka.
Krenuli smo sa osnovnim stvarima, kao {to su otvoriti banke, na}i stan i upoznati osnovne razlike u svakodnevnim navikama. I sve je bilo lako. Mo`ete zamisliti na{ izraz lica kada smo saznali da se za sve, od otvarawa ra~una do zakupa stana, ne ~eka u redovima. Sistem je bio neverovatno efikasan. Zapawio nas je na~in na koji je dru{tvo postavqeno. Qudi su qubazni, spremni da pomognu,sve je bilo tako organizovano.
Nema konstantne gu`ve, niko ne `uri, a sve funkcioni{e kao sat. Ponekad smo se pitali kako je mogu}e da sve tako glatko ide, dok je u Srbiji svaki korak bio borba.
Najve}i {ok za nas bio je obrazovni sistem. Deca su u {kolama bile mnogo vi{e ukqu~ena, ne samo u u~ionici, ve} i u svakodnevnom `ivotu. Istruktura i podr{ka koju smo dobili za na{u decu, bila je gotovo nestvarna u odnosu na ono na {to smo navikli kod ku}e.
Iako je `ivot u Australiji doneo mnoge prednosti, osvrnuli smo se i na ono {to nam nedostaje. Srpska ku}a, prijateqi, porodica. Iako je svakodnevica u Australiji bila lak{a, ipak nije mogla da zameni tu povezanost koja se ose}ala kod ku}e. Iako je `ivot siguran i udoban, nedostajala je ta spontanost, taj neki {arm `ivota u Srbiji.
U isto vreme, shvatili smo da je zapravo ogromna razlika u mentalitetu i pristupu `ivotu.
U Srbiji su qudi navikli da se bore, da tra`e na~ine kako da pre`ive, dok je u ovde `ivot postavqen tako da je sve usmereno na to da bude{ {to zadovoqniji i mawe optere}en. To nam je promenilo pogled na `ivot. Iako nismo imali te borbe, shvatili smo da sre}a nije samo u udobnosti, ve} i u onim malim, svakodnevnim stvarima koje nas povezuju sa qudima. @ivot u Australiji nas je promenio. Danas ne razmi{qamo o tome da se vratimo, ali i daqe ~eznemo za na{im korenima i se}awima na domovinu.
Iako se ~ini da je `ivot u Australiji daleko lak{i, uvek }e postojati ne{to posebno u du{i koja se stvorila u Srbiji, ne{to {to nijedna organizovanost i efikasnost ne mogu zameniti.
SRBIJU BRANILE I - AUSTRALIJANKE:
Golgotu Velikog rata sa na{im delile su dobrovoqke sa druge
Da je Srbija zemqa sa najve}im brojem civilnih i vojnih `rtava, srazmerno broju stanovnika, u Prvom svetskom ratu, svi (u Srbiji) znamo.
Da su u herojskoj odbrani zemqe, povla~ewu srpske vojske preko Albanije na Krf i borbama na Solunskom frontu, sve do oslobo|ewa Srbije, u~estvovali (i to u velikom broju) australijski dobrovoqci - ne znamo ni mi u Srbiji, ni oni "u Australiji, koji ni za jedan od pomenutih toponima nisu ~uli.
A to da su mnogi me|u tim australijskim dobrovoqcima bile `ene - lekarke, medicinske sestre, umetnice, pisci, avanturistkiwe, neretko pionirke u svojim oblastima ali i u borbi za prava `ena, ve} zvu~i kao sjajan materijal za kwigu, ili filmsku pri~u.
I preraslo je - i u jedno, i u drugo. "Na{i zaboravqeni dobrovoqci" - glasio bi prevod naslova kwige Bojana Paji}a, australijskog istori~ara srpskog porekla, koja istra`uje ratnu slu`bu vi{e od hiqadu i sedam stotina Australijanaca i Novozelan|ana, mahom `ena, koji su se, rame uz rame sa srpskom vojskom borili u Velikom ratu.
"Pokraj dalekog Kajmak~alana", nezvani~ni je prevod naslova filma na ovoj kwizi zasnovanog jedno~asovnog dokumentarca snimanog u ~etiri dr`ave - Australiji, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Gr~koj, tokom osamnaest meseci. Snimqen u najboqem bi-bi-sijevskom maniru, ovo u pravom smislu re~e jeste obrazovni, pou~an film, a predstavqa jedinstven poku{aj da se ova, do sada neispri~ana pri~a, artikuli{e kroz istorijske dokumente i svedo~ewa potomaka. Film u kome, osim ekskluzivne ar-
hivske gra|e, mo`emo ~uti i eminentne srpske i australijske istori~are i stru~wake, potomke tih australijskih bolni~arki i boraca iz Prvog svetskog rata, ali i ambasadore obe zemqe, ne stavqa pred nikakve nedoumice jednog prose~nog australijskog, ili gledaoca iz ma koje druge zemqe, niti ostavqa prostora za zapitanost onima koji na mapi ne bi umeli da lociraju Srbiju, ili Balkan.
- Nema nikakvih nedoumica kada je re~ o tome ko su ti qudi, gde su se i zbog ~ega, sa kojim motivima i ciqem obreli, {ta su do`iveli i pre`iveli - obja{wava Boris Trbi}, scenarista i filmski pedagog, koji je i koproducent filma, ~iju re`iju potpisuje u koautorstvu sa Draganom Gavrilovi}em, dokumentaristom iz Melburna.
- Ovo je vrlo dobra prilika stralijska javnost ~uje ne{to o zajedni~koj istoriji i do`ivi na druga~iji na~in, istupiv{i iz uvre`enog kruga tema koje se
Muzika
Aleksandra Aker iz Melburna svoj ansambl "Awa & Zlatna", kompo novala je muziku za film, kojom minira weno izvo|ewe pesama poput "Tebe pojem" ili "Moj golube". U dukciji, radu na arhivi i vizuelnim efektima je u~estvovalo nekoliko poznatih australijskih filmskih radnika, stru~waka za zvuk, vizuelne efekte i kolor-korekciju.
RAJKOVA [ERKA NAPUSTILA [KOLU I POSTALA MILIJARDERKA:
Gledali ste je u hit serijama, a niste
Australijska peva~ica srpskog porekla postala je senzacija zbog obrade jedne pesme. Holi Valans ste upoznali kao australijsku peva~icu koju je proslavio hit "Kiss kiss", obrada pesme "Simarik" turskog peva~a Tarkana. Wen otac, Rajko Vukadinovi}, bio je pijanista srpskog porekla, dok je majka Rej~el Stivens Britanka. Weni roditeqi su bili prva generacija koja je emigrirala u Australiju. "Otac mi je Srbin, majka Britanka, a ja sam od svega po malo. Mama je govorila da sam zapravo gra|anin sveta jer sam od svega pokupila", pri~ala je u jednom intervjuu. Pre svetske scene, kasnije i filmskog platna, Holi je kao tinejxerka htela da radi u Mekdonaldsu kako bi priu{tila kwige i osnovne potrep{tine. Uslov je bio da ima minimum 14 godina, zbog ~ega se Holi okrenula manekenskoj karijeri. Kada je napunila 16 godi-
na napustila je {kolu kako bi se pridru`ila ekipi sapunice "Neighbours", a ova serija obezbedila joj je ogromnu popularnost. U tom trenutku od we je u Australiji bila popularnija samo Kajli Minog.
Sa samo 19 godina, Holi je postigla ogroman uspeh, ali je nai{la i na probleme sa menaxerom - sukob s wim ju je ko{tao 150.000 funti, {to je dovelo do finansijskog kraha. "U advokatskim honorarima me slu~aj ko{tao dva miliona dolara. Morala sam da prihvatim to kao novi po~etak. Poku{ala sam da razmi{qam: 'To je samo broj na ra~unu, sada ga vidite, sada ga ne vidite'“ rekla je Holi.
Nakon neuspeha drugog albuma "State of Mind", koji nije u{ao u top 50, Holi je odlu~ila da se povu~e iz muzike.
Nakon povla~ewa iz muzi~ke industrije, Holi se preselila u Holivud, gde je zapo~ela novu Dobila je uloge
ma poput "Taken" Nisonom, kao i serijama poput "Entourage" i " Holin `ivot iz korena nakon britanskim Nikom Kendijem ne.
Kraq Aleksandar Kara|or|evi} na frontu, u obilasku saniteta
ZAJEDNICA
na{im vojnicima druge strane planete
da auna{oj Srbiju iz onog stalno
Melburna uz kompokojom dopoput provizuelnim nekoliko filmskih vizuelne
iznova ponavqaju a ti~u se ili Kosova i Metohije, ili vakcinacije na{eg najboqeg tenisera - uveren je Trbi}, koji je i sam ve} dugo Australijanac, a profesorsku karijeru gradi u Melburnu.
Istori~ar Bojan Paji}, biv{i diplomata, koji je u Australiju emigrirao kao osmogodi{wak, sa svojom porodicom, istra`uju}i australijske, srpske, engleske i francuske arhive, otkrio je podatke o dobrovoqcima koji su se (~ak i pre Galipoqa!) zaputili na Balkan tokom Velikog rata ne bi li se sa Srbima oduprli austrougarskoj invaziji: vojnicima, mornarima, pilotima, ali i o lekarima i drugom medicinskom osobqu, pri ~emu je me|u wima najve}i broj `ena.
Zvani~na australijska istorija ne sadr`i podatke o ovom u~e{}u tamo{weg stanovni{tva u Velikom ratu, u nekim dalekim zemqama, te je Paji} ovu do tada neispri~anu pri~u izneo u nekoliko kwiga, ali i kroz organizaciju vi{e izlo`bi u muzejima u Australiji. U po~etku su australijski istori~ari u privatnoj prepisci sa Paji}em izra`avali sumwe da je do kontakta dva naroda i wihovih vojski uop{te do{lo u Prvom svetskom ratu. Sada su ne samo me|u najzna~ajnijim australijskim istori~arima koji ovaj projekat podr`avaju, ve} su u wemu i u~estvovali. Paji} se nedavno izborio i za realizaciju svog predloga da srpska "Po{ta" objavi nekoliko markica sa portretima australijskih boraca i bolni~arki (koje su srpski vojnici nazivali "dobre sestre").
U ovom je filmu {estoro tih "junaka" - dvojica vojnika (Niall Mullarkey, Edward Ramage) koji su ratovali na Solunskom frontu, i ~etiri `ene, po mnogo ~emu
Stru~waci
Autori Trbi} i Gavrilovi} su, uporedo sa potomcima australijskih dobrovoqaca, razgovarali sa stru~wacima u oblastima vojne doktrine, istorijskih i medicinskih nauka, iz obe zemqe, a me|u wima su profesori Dejvid Horner, Xon Pern - penzionisani glavni hirurg australijske vojske, Mat Anderson, direktor Australijskog ratnog memorijala u Kanberi, dr Mile Bjelajac i dr Ra{a Miliki}.
osobene: lekarka Meri de Garis, ~iji je verenik poginuo na francuskom frontu, a koja je davne 1906. postala jedna od prvih `ena koje su zavr{ile medicinu, i bila na~elnica bolnice na Kajmak~alanu, zatim medicinska sestra Etel Gilingem, pisac Stela Majls Frenklin, ~ije ime ~uva i australijska kwi`evna nagrada, autorka kwige naslovqene (ba{ tako, na srpskom) "Ne mari ni{ta", ali i one po kojoj je naslovqen ovaj dokumentarni film - By Far Kaymakchalan Oliv King iz Sidneja na{la se i na filmskom plakatu, sve sa {ajka~om koja se ~uva u muzeju u Kanberi, zajedno sa tabakerom - darom wenog srpskog dragana Milana Jovi~i}a, `ivotne wene qubavi zbog koje je qubavqu prema Srbiji i Srbima zadojila i naredne generacije - toliko da su weni potomci po`eleli i da finansiraju deo filma, koji je ina~e u celosti finansirala vlada Australije. - Oliv se pela na Popokatepetl, bila je me|u prvim `enama koje su vozile automobil, i po tim vo`wama je i daqe pamte wene unuke, kao i po jo{ nekim izuzetnim detaqima koji svedo~e
o wenoj posebnosti i o wihovoj qubavi i ponosu wenim postignu}ima. U tome je jedna od ~ari i specifi~nost koja filmu daje na zna~aju - mi smo razgovarali sa pripadnicima posledwe generacije koja te `ene, te qude, zaista pamti - navodi Trbi}, nagla{avaju}i i drugu, ne mawe va`nu dimenziju:
- Na prvi pogled je jasno da su ove ~etiri `ene, osim ~iwenice da su se sve na{le na frontu sa srpskom vojskom, posebne po mnogo ~emu, sifra`etkiwe, pionirke u osvajawu `enskih sloboda i prava. Osobenost filma je i u tome {to pru`a retku mogu}nost uvida u medicinsku istoriju tog doba i to usred fronta, te se u wemu ~ak vidi {ator u kome se nalazio jedan od prvih rendgena, stigao na Solunski front kao donacija organizacije edinbur{kih farmera (i ~ovek koji je na wemu radio, a ~ija je pri~a tako|e filmska).
Ekipa prati Bojana Paji}a na wegovom putovawu po Srbiji i regionu sa grupom potomaka dok obilaze bolnice, rati{ta i gradove u kojima su jo{ `iva se}awa na ove Australijance, otkrivaju}i jedno ranije nepoznato poglavqe iz istorije Prvog svetskog rata.
- Qubavna pri~a je tako|e jedan od zanimqivih elemenata ovog dokumentarnog filma - otkriva Trbi}. - Oliv King i
novu karijeru. uloge u filmovi"Taken" sa Lijamom i u popularnim poput "CSI: Miami", Prison Break". `ivot se promenio nakon susreta s milijarderom Kendijem 2009. godi-
"Nisam imala pojma ko je on kada smo se upoznali", priznala je Holi, dodaju}i da je bila {okirana kada je saznala za wegovo bogatstvo i ~ak razmi{qala o prekidu veze. Nik je zaprosio Holi na Maldivima 2011. godine na pla`i osvetqenoj bakqama koje su
formirale natpis „Ho}e{ li da se uda{ za mene?“
Par se ven~ao 2012. na rasko{noj ceremoniji na Beverli Hilsu, koju su, prema izve{tajima, platili vi{e od tri miliona funti, a goste je zabavqala pop zvezda Keti Peri.
U novembru 2013. godine, Holi i Nik dobili su } erku Luku Violet Toni, dok im se druga }erka, Nova Skaj Koko, rodila u septembru 2017. Holi danas u`iva u ulozi majke, povremeno se povla~e}i iz javnog `ivota kako bi u`ivala u privatnosti sa svojom porodicom. Uprkos bogatstvu, ni ona ni wen suprug nisu se razmetali. Naprotiv."Bogatstvo ne odre|uje ~oveka", rekla je jednom prilikom. "Moj suprug se ubija od rada i genije je za biznis, i zaslu`uje kao i svi da bude voqen i da voli. Zato prestanite da gledate u wegove lustere po meri i novi prelepi automobil i fokusirajte se na wega".
Milan Jovi~i} sreli su se pod Kajmak~alanom, gde je ona stigla u svojim ambulantnim kolima dopremqenim iz Francuske, a zatim postala i dobrovoqac u srpskoj vojsci. Wihova qubav nije zavr{ena brakom, ali su se nakon rastanka sreli u Dobrovniku, a posledwi put, na svadbi kraqa Aleksandra. Bojan Paji} je, ina~e, princu Aleksandru Kara|or|evi}u doneo fotografije svadbe wegovog dede koje je napravila Kingova, ali i fotografiju Australijanke i Novozelan|anke Agnes Benet, prve upravnice {atorske bolnice "Ostrovo", na kojoj se sa kraqem Aleksandrom nalazi na Solunskom frontu.
Ovaj film je do`iveo izuzetan prijem na pred-projekciji u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu, a zatim i na ceremoniji na melburnskom Spomeniku neznanom junaku (Shrine of remembrance), gde su ga videli i potomci australijskih dobrovoqaca. Nadamo se da }emo ga tokom 2025. godine i kasnije videti na dokumentarnim filmskim festivalima u Srbiji i Australiji, ali i na nacionalnim televizijskim kanalima.
- Na ovaj na~in se prave prijateqstva - uveren je Trbi}. - Pronalaze}i i isti~u}i one stvari koje nas povezuju. A to su trenuci zajedni~ke istorije na koje mo`emo da budemo ponosni.
Kako je objavio portal SDNA, dva u~esnika Evrolige }e u septembru 2025. odigrati prijateqski me~ u Melburnu, a zatim }e u~estvovati na turniru u Sidneju. Po~etak zajedni~kog projekta beogradskog i atinskog kluba potvrdio i predsednik crno-belih Ostgoja Mijailovi}.
Ko{arka{i beogradskog Partizana gostova}e idu}e godine u Australiji, u sklopu partnerstva sa atinskim Panatinaikosom. Ovu vest objavio je gr~ki sportski portal SDNA, a zajedni~ki projekat dva kluba potvrdio je predsednik Partizana Ostoja Mijailovi}.
Kako prenosi SDNA, Partizan i Panatinaikos }e doputovati u Australiju u septembru 2025. i najpre }e odigrati prijateqsku utakmicu u Melburnu. Odmah zatim, dva kluba }e u~estvovati na tradicionalnom turniru "Pavlos Janakopulos", koji }e se po prvi put igrati u Sidneju.
Oni su najslabija karika u projektu @elezni~ke
stanice, znaju gde je novac
kriminalnog kartela
Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu iznelo je predlog optu`nice protiv 13 osoba povodom obru{avawa nadstre{nice zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu, kada je `ivot izgubilo 15 osoba, a dve su te{ko povre|ene. Na tom spisku su, me|utim, izostali nadle`ni iz Startinga, glavne podizvo|a~ke firme za projekat rekonstrukcije stani~ne zgrade, a za Nova.rs advokat Ivan Nini} ka`e da je ova kompanija najslabija karika, ali i glavna veza za transakcije novca, zbog ~ega ih predsednik {titi.
lutamo u magli i posredno zakqu~ujemo ko je bio provodnik za izvla~ewe najve}eg dela novca. U ovom predmetu, na`alost, novosadsko tu`ila{tvo nema nadle`nost da se bavi koruptivnim delima. To je posao Tu`ila{tva za organizovani kriminal, ali oni su ve} rekli da ne}e ni{ta raditi po ovom pitawu i sad su tu`ila{tvu u Novom Sadu vezane ruke“.
KORUPTIVNA MRE@A
NE SME DA SE URU[I
„Sve vreme predsednik dr`ave poku{ava da za{titi svoju koruptivnu piramidu mo}i. Ako
U dokumentima koje je objavilo VJT u Novom Sadu, o postupku istrage o padu nadstre{nice 1. novembra, na{ao se i ugovor izme|u kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation i privrednog dru{tva Starting, vredan preko pet miliona evra, pi{e Forbes. U wemu, izme|u ostalog pi{e, da je ta firma bila zadu`ena za bezbednost gradwe, pa se postavqa pitawe kako je mogu}e da niko od zaposlenih do sada nije procesuiran.
„Starting je o~igledno najslabija karika u celoj pri~i. Wima je neko rekao da se povuku i primire i da }e sve biti u redu. Kad se u|e u fakture Startinga koje su ispostavqene i pla}ene Kinezima, kao i u transakcije podizvo|a~a iz Startinga, do}i }e se do odgovora za{to niko od wih nije na optu`nici. Pa nisu Kinezi na{li Starting na Guglu. Neko iz vrha dr`ave ultimativno je naredio da Starting mora biti podizvo|a~“, obja{wava Nini}.
^iwenica da se od prvog dana Starting izostavqa iz pri~e, isti~e on, upu}uje na to da je najve}i deo novca izvu~en upravo preko wih.
„Oni su morali da formiraju svoju mre`u podizvo|a~a, a taj novac se skida sa ra~una kroz preduzetni~ke radwe. Bez finansijske istrage i ulaska u transakcije, mo`emo samo da
bi Starting pustili niz vodu i dozvolili da se u|e u transakcije novca, onda bi on time poslao poruku svim svojim podizvo|a~ima da }e im se isto dogoditi. A to ne sme da se desi sad kad spremaju EXPO!“, nagla{ava Nini}.
Dr`avni sistem funkcioni{e kao kartel, dodaje on. „Ovo {to se desilo u Novom Sadu mo`e da ugrozi ustrojstvo koruptivne mre`e i ~itav poredak po kojem ova vlast funkcioni{e. Najve}a koli~ina novca se izvla~i kroz najve}e projekte. Nismo mogli da vidimo kako su to radili kroz putnu infrastrukturu. Time se niko nije bavio jer nemamo institucije koje }e preuzeti taj posao. Ni @elezni~ka stanica ne bi bila u fokusu da 15 qudi nije izgubilo `ivot. Niko se ne bi bavio novcem koji je tu izvu~en. Ta stanica je otvorila pandorinu kutiju za koju znamo po kom {ablonu radi“. Novac iz projekata putuje na vi{e razli~itih strana.
„Deo se koristi za prebacivawe na ra~une u inostranstvu, na egzoti~ne destinacije, deo se izdvaja za kupovinu glasova i deo se reinvestira u nepokretnosti. SNS nikada ne bi ponovo dobio vlast u Novom Sadu, ta~nije ne bi mogli da finansiraju tro{ak glasova, da nije bilo kra|e na projektu @elezni~ke stanice. Svaki infrastrukturni projekat tog tipa
Nadstre{nica
bila
ima isti model, ali sad su qudske `rtve upalile reflektore. ^uvaju Starting da bi sa~uvali mehanizam kra|e izvla~ewa novca na velikim projektima“, obja{wava Nini}.
VU^I] NE DA SVOJE FUNKCIONERE, NI BIZNISMENE
Starting je samo sinonim onoga {to vlast radi na nivou cele dr`ave.
„Ho}e da sa~uvaju in`ewerski kadar koji u~estvuje u pqa~kawu sopstvene dr`ave i biznismene koji su svoje firme i resurse stavili na raspolagawe kriminalnoj grupi, ali i preduzetnike koji se koriste ad hok za takve aktivnosti. Vu~i} ne}e da pusti niz vodu svoje funkcionere, ali ni biznismene. To je nova kasta, fela qudi koja se obogatila u posledwih 12 godina. On im za{titom Startinga {aqe poruku da mora biti uz wh, ali da i oni moraju biti uz wega“. Vu~i} ne pra{ta izno{ewe prqavog ve{a, nagla{ava Nini}. „Ne pra{ta javno pri~awe onoga {to se de{ava iza zatvorenih vrata. Jelena Tanaskovi} je pre{la tu granicu u nameri da za{titi sebe, pa joj Vu~i} {aqe poruku da mora da se zaustavi. On Vesi}u i woj poru~uje da moraju da }ute i istrpe i da }e posle biti slobodni qudi, ali da sad treba da se `rtvuju za wega i stranku, jer ih je doveo tu gde jesu bez ikakave zasluge. Testira wihovu lojalnost. Deo tih lojalista, koje pomiwe, mo`e da zavr{i tako|e iza re{etaka, ali i tamo va`e pravila koja propisuje sam predsednik. Lojalista, iz wegove vizure, je onaj koji je veran do kraja, do posledwe kapi krvi“.
To {to nijedna transakcija novca nije predmet postupka, govori nam da je sve farsa.
„Upornost i istrajnost studenata ima ozbiqno utemeqewe. Sve ovo nam govori da su oni u pravu. Kao dru{tvo i dr`ava imamo posla sa ozbiqnim kriminalcima, sa mafijom koja je uzurpirala sve poluge vlasti i pona{a se kao afri~ko pleme. Sve karte sada }e staviti na EXPO, jer je mnogo lak{e ukrasti na jednom grandioznom projektu nego na vi{e mawih. Pri~amo o transakcijama za @elezni~ku stanicu od 65 miliona evra, a vlast priprema projekat od 17 milijardi evra!
Pa da li neko stvarno ima dilemu u kom pravcu idemo kao dru{tvo? Da li neko misli da }e oni predati vlast na izborima ako im taj projekat uspe i da }e se oni povu}i mirno. To su qudi bez skrupula, spremni na sve, a Starting je samo jedan od vagona organizovanog kriminala ove vlasti“, zakqu~uje Nini}.
te`a 23,11 tona od dozvoqenog
optere}ewa
SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU
Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu uradio je, po naredbi Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu, ve{ta~ewe objekta @elezni~ke stanice u Novom Sadu, zbog utvr|ivawa uzroka zbog kojih je 1. novembra 2024. do{lo do ru{ewa nadstre{nice iznad glavnog ulaza u hol objekta. U mi{qewu ve{taka se, izme|u ostalog, navodi i da je "konstrukcija nadstre{nice u trenutku neposredno pred lom bila optere}ena optere}ewem koje je ve}e od prvobitno projektovanog za oko 107 kg/m2 , odnosno za oko 23,11 tone".
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931
Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344
„Imaju}i u vidu zna~aj zatega za konstrukciju nadstre{nice, zatege su, naro~ito u zoni veza sa ostatkom konstrukcije, morale biti podvrgnute intenzivnijem re`imu pregleda odnosno aktivnosti odr`avawa. Izostankom odr`avawa, ovi nedostaci su stvorili uslove koji su pogodovali procesima deterioracije kablova u zategama. Smawewe nosivosti zatega i wihovo preoptere}ewe je pokrenulo mehanizam loma u ukle{tewu popre~nih greda nadstre{nice u stubove predwe fasade objekta. Popu{tawem ukle{tewa na vezi fasadnih stubova i popre~nih nosa~a stvorili su se uslovi za potpuno otkazivawe zatega i pojavu iznenadnog loma nadstre{nice. Uzimaju}i u obzir ove nalaze, stru~ni tim ve{taka smatra da su znaci ovakvog loma morali da budu uo~qivi u danima koji su prethodili ru{ewu nadstre{nice i da su se javqali u vidu pove}anih ugiba“, isti~u ve{taci.
KORI[]ENI MATERIJALI IZ 1964.
BILI ZADOVOQAVAJU}EG KVALITETA
Tokom uvi|aja na licu mesta i na osnovu sprovedenih laboratorijskih ispitivawa, ovim ve{ta~ewem je utvr|eno da su svi materijali koji su kori{}eni tokom izgradwe objekta @elezni~ke stanice u Novom Sadu bili zadovoqavaju}eg kvaliteta i da se pad nadstre{nice dana 1. novembra 2024. ne mo`e pripisati nezadovoqavaju}em kvalitetu ugra|enih materijala tokom izgradwe objekta 1964. godine. „Nedvosmisleno je utvr|eno da blokovi, ili kubusi, koji su zabele`eni arhivskim snimcima na krovu nisu imali funkciju obezbe|ewa sidrewa kablova za prednaprezawe koji su bili sme{teni u kosim zategama. S obzirom na to da su ti blokovi ukloweni i nisu bili dostupni ve{tacima, o wihovoj stvarnoj funkciji se ne mo`e izneti pouzdan stav. Na osnovu analize dostupne dokumentacije, postoje indicije da su ovi blokovi slu`ili kao nosa~i reklame na krovu objekta. O postojawu ove reklame, ili reklama, postoji foto dokumentacija, koja pokazuje da su u prethodnom periodu postojale reklame koje su se protezale celom du`inom krova“, ukazuju ve{taci.
Umro je ameri~ki nobelovac
KARTEROV MIR U BOSNI
Pi{e: Marko Lopu{ina
U ameri~koj dr`avi
Xorxiji, na svom imawu i u svojoj ku}i preminuo je Ximi Karter, nekada{wi 39. predsednik SAD i prijateq srpskog naroda
Karter je umro u 101. godini `ivota. Ro|en je 1. oktobra 1924. godine u Pleinsu, Xorxija. Od oca Xejmsa je nau~io da uzgaja kikiriki, a od majke Lilijan Karter da bude baptista i mirotvorac. Bio je ameri~ki predsednik u jednom mandatu od 1977. do 1981. godine, kada je upam}en kao zagovornik visokih poreza i kamata, pa ga sredwi sloj Amerike i poslovni svet nije previ{e voleo.
- Karter je bio predsednik Karter centra, mirovne institucije koju je osnovao radi izu~avawa kriznih situacija i prevazila`ewa ratnih sukoba u svetu. Za wega sam prvi put ~uo kada je u Beloj ku}i krajem sedamdesetih godina pro{log veka primio jugoslovenskog predsednika Josipa Broza sa suprugom Jovankom – se}a se doktor Borko \or|evi}, prijateq Ximija i Rozalin Karter. Narednih godina doktor \or|evi} je operisao ameri~ke prve dame, da izgledaju lep{e i mla|e, pa i samu Rozalin Karter, koja mu je pomogla da se pribli`i Ximiju, prvom ~oveku Karter centra. - Uz pomo} Rozalin Karter otkrio sam da je Ximi Karter kao predsednik SAD sara|ivao sa Titom i Jugoslavijom. Josipa Broza je koristio kao svog {pijuna i kurira, koji je Leonidu Bre`wevu, prvom ~oveku Sovjetskog Saveza, nosio tajna pisma i dogovore oko nuklearnog razoru`awa sveta – otkrio mi je plasti~ni hirurg i republikanac Borko \or|evi} iz Kalifornije
Kada je Tito umro 1980. godine Karter i Bre`wev su se dogovorili da mu do|u na sahranu u Beograd. A onda se Bre`wev predomislio i poslao Karteru poruku da ne}e do}i. Ximi Karter je odustao od puta u Beograd i na sahranu Josipu Brozu poslao svoju majku. Vo|a SSSR-a Leonid Bre`wev je prevario biv{eg ameri~kog predsedniak i do{ao je na Titovu sahranu. Da bi ispravio svoju gre{ku {to se nije oprostio od svog prijateqa i tajnog kurira Tita, Karter je kasnije posetio Beograd i razgovarao sa Cvijetinom Mijatovi}em, tada{wim predsednikom SFRJ. - Slobodan Milo{evi} je po~etkom devedesetih, po{to su SAD i UN uvele sankcije SRJ, tra`io Kartera da ga zamoli za saradwu i pomo} u osloba|awu Srbije i Crne Gore od ameri~ke blokade. Milan Milutinovi}, na{ ambasador u Gr~koj imao je zadatak da kontaktira Kartera, ali ga je ovaj odbio. Meni je Radovan Karaxi}, predsednik Republike Srpske rekao da on `eli da sara|uje sa Ximijem Karterom kao mirotvorcem u BiH. Stupio sam preko gospo|e Rozalin Kareter sa Ximijem u vezu i on je pristao da do|e u Bosnu da pomiri Bo{wa-
ke, Hrvate i Srbe. Bilo je to ta~no pre trideset godina – se}a se danas dr Borko \or|evi}.
PRE INTERVENCIJE
Prvi anga`man Kartera u sukobu dogodio se u junu 1994. Karaxi} je tra`io na~in da ponovo u|e u pregovore i ponudi ustupke. U wegovim pismima Karteru rekao je da postoji veliki pritisak unutar vo|stva bosanskih Srba da prihvate lo{ plan Kontakt grupe. Karter je odgovorio bosanskim Srbima da }e, ako i Karaxi} i Milo{evi} izraze interes, Karter centar biti spreman da se privatno posavetuje sa ovla{}enim izaslanikom da proceni koje bi mogle biti potencijalne prednosti od neposrednog ukqu~ivawa Kartera.
Odgovor je stigao Ximiju Karteru u obliku rukom pisanog pisma od samog Radovana Karaxi}a. U pismu je zatra`io da Karter poseti Karaxi}a na Palama, u sedi{tu rukovodstva bosanskih Srba, i ponudio da po{aqe nekoliko izaslanika da posete Kartera u Xorxiji da razrade ta~no ono {to je Karaxi} imao na umu. Nakon savetovawa sa predsednikom Bilom Klintonom, Karter je pristao da primi izaslanike u svom domu u Plainsu za oko sedam dana.
Klinton je rekao Karteru: - Mo`e{ da vodi{ mirovnu politiku u BiH, ali samo kao civil i gra|anin SAD, a ne kao politi~ar iz Va{ingtona. Delegacija bosanskih Srba stigla je u Atlantu uve~e 13. decembra 1994. ^inili
robqenike od devetnaest godina ili ni`e; - Po{tovati primirja oko Sarajeva; - Otvoriti sarajevski aerodrom; - Garantovati qudska prava sada i u budu}nosti. Karter je tada razgovarao telefonom direktno sa Karaxi}em, koji je prihvatio uslove za Karterovo anga`ovawe. Na osnovu tog razgovora sa delegacijom, Karter je pozvao predsednika Bila Klintona i obavestio ga da je u toku uspe{no sprovo|ewe {est mera, da planira da putuje u Bosnu kao privatni gra|anin i zastupnik Karter Centara. Klinton je izrazio odre|eni skepticizam o verovatno}i uspeha, ali je bio zadovoqan radi truda i podr`ao putovawe. Za nekoliko sati, mediji su bili obave{teni o mogu}oj misiji, sa namerom da polazak bude za tri dana, 17. decembra 1994. godine.
MIR OD 4,5 MESECA
su je Tom Henli, advokat iz Los An|elesa koji je inicirao kontakt, Borko \or|evi}, lekar i naturalizovani ameri~ki dr`avqanin srpskog porekla, kolega Karaxi}a na Medicinskom fakultetu i nepla}eni konsultant za pitawa bosanskih Srba i Slavko Lazarevi}, Karaxi}ev vi{i savetnik za bezbednost. Tokom sastanaka sa Barnsom i Nojem te ve~eri i tokom vo`we od Atlante do Plainsa slede}eg dana, delegacija je razgovarala o tome {to su hteli od Kartera. Wihov ciq je bio da dovedu Kartera na Pale da se susretne sa Karaxi}em {to je pre mogu}e. Oni su rekli da je Karaxi} video u Karteru put da bosanski Srbi krenu prema novom prekidu neprijateqstava, {to zatim dovodi do nastavka mirovnih pregovora. Karaxi}, koji je bio izolovan od strane Milo{evi}a i Kontakt grupe, je tvrdio da je jedini stvarno nadle`an za zbivawa u Bosni i da mu je potreban put da ponovno u|e u razgovore.
- Karaxi} je smatrao da je Karter prihvatqiv pojedinac preko kojega je mogao napraviti ustupke koje prethodno nije hteo napraviti. Na{a delegacija je ocenila neslagawe izme|u Karaxi}a i Milo{evi}a kao nepomirqivo na osnovu wihovih razli~itih vizija za budu}nost: Karaxi} je hteo demokratiju, Milo{evi} je hteo komunisti~ku Veliku Srbiju –obja{wavao je dr Borko \or|evi}.
Predstavnici Centra rekli su delegaciji da bi trebalo preduzeti neke vidqive radwe koje bi pokazale Karteru da Karaxi} mo`e i da }e kasnije sprovesti zna~ajne obaveze. Delegacija se slo`ila, a dve grupe su odabrale nekoliko mera koje je Karaxi} mogao sprovesti pre Karterove posete. Mere su odabrane da poka`u da Mladi} i vojska podnose izve{taje Karaxi}u i da je Karaxi} ozbiqno spreman da se poboq{aju uslovi za sve strane. Delegacija je kontaktirala Karaxi}a iz "The Kozy Korner", lokalnog restorana u Plainsu, pre odlaska kod Kartera ku}i. Karaxi} je prihvatio predlog, ukazuju}i da }e reagovati pozitivno ako Karter zatra`i slede}ih {est mera kao preduslov za svoje u~e{}e:
- Dopustiti slobodno kretawe redovnih humanitarnih konvoja UN-a u celoj Bosni;
- Ukloniti sva postoje}a ograni~ewa za slobodno kretawe predstavnika UNPROFOR-a;
- Pustiti sve muslimanske ratne za-
Karter Centar proveo je ve}i deo idu}ih nekoliko dana odr`avaju}i vezu sa ameri~kim Stejt Departmentom i UNom, u pra}ewu sprovo|ewa dogovorenih mera i dogovorima za putovawe u Sarajevo. Karterovi qudi su razgovarali o mirovnoj misiju u Bosni sa pomo}nikom ameri~kog dr`avnog sekretara za evropska i kanadska pitawa Ri~ardom Holbrukom i Tomasom u Va{ingtonu 16. decembra, predstavnicima Centralne obave{tajne agencije, Saveta za nacionalnu bezbednost, a Stejt Department je informisao Ximija Kartera.
Oni su savetovali Kartera da bi mogao pomo}i u pokretawu mirovnog procesa poku{avaju}i da uveri strane da pristanu na obustavu vatre i rade}i ono {to mo`e da ih vrati za pregovara~ki sto kako bi razgovarali o teritorijalnoj razmeni. Ostale ta~ke razgovora odnosile su se na va`nost o~uvawa Bosne kao jedinstvene, mada labave dr`ave; Odnos izme|u Milo{evi}a, Karaxi}a, Mladi}a i situacija u Biha}u, gde su se doga|ali naj`e{}i sukobi; i stepen u kojem je Karaxi} ispuwavao {est preduslova. - Nakon tih razgovora, Karter je odlu~io da krene na put za Zagreb preko Frankfurta kao {to je planirano 17. decembra. Ako {est mera ne budu bitno ispuwene u vreme kada stigne u Zagreb, on ne}e i}i daqe za Sarajevo. Sve je bilo u redu i Ximi i Rozalin su stigli u Sarajevo, i posle posete Aliji Izetbegovi}u oti{li kod Radovana Karaxi}a na Pale – pamti dr \or|evi}.
Karterovi su bili zadovoqno posetom, do~ekom i razgovorima sa Srbima na Palama. Mirotvorac Ximi Karter je ubedio Radovana Karaxi}a da sa suprotnom stranom potpi{e Mirovni sporazum, da se obustave vojna dejstva, da se utvrde nove granice srpske i bo{wa~ke strane u BiH, da mir vlada kako bi qudi slobodno `iveli.
- Mir je sklopqen na zadovoqstvo i Bo{waka i Hrvata i Srba u BiH. Trajao je puna 4,5 meseca. Spaseni su mnogi qudski `ivoti i imovina srpskog naroda. Na`alost, predsednik Bil Klinton nije bio zadovoqan mirom, jer je verovao da Nema~ka vr{i pritisak da pridobije zvani~no Sarajevo za sebe, pa je rat nastavqen u prole}e 1995. godine. Ipak, UN i Nobelov komitet su Ximiju Karteru kao mirotvorcu 2002. godine dodelile Nobelovu nagradu za mir, a g. Karter se meni li~no zahvalio i rekao da ovu nagradu deli sa dr Borkom \or|evi}em - otkrio mi je na{ republikanac iz Kalifornije, koji je ove doga|aje opisao u kwizi „Stakleni mir“. Mirovna misija Ximija Kartera je ko{tala ameri~ke Srbe pola milona dolara. Mir, ali i prijateqstvo koje su skovali Karter i Karaxi}, Rozalin i Qiqana Karaxi} vredeli su vi{e od ovog novca. Zato se mo`e re}i da je danas na 30 godi{wici mira u Bosni u legendu otputovao srpski prijateq Ximi Karter.
Ximi Karter, Radovan Karaxi}, Borko \or|evi} i Ratko Mladi} na Palama 1994. godine
Borko \or|evi} i Ximi Karter
Grenland - jedno od najizolovanijih i najmawe istra`enih mesta na planeti
Kao najve}e ostrvo na svetu, ledeno-egzoti~ni Grenland je spoj neobi~nog, divnog i hladnog i jedno od najmawe istra`enih, ali i najizolovanijih mesta na svetu. Ova autonomna teritorija, koja je deo Danske, veli~ine je pribli`no zapadnoj Evropi, a po povr{ini je 12. najve}a „zemqa“ na svetu.
Na Grenlandu se nalazi i najve}i nacionalni park na svetu, a ~ak 81 odsto planinskog ostrva prekriveno je ledenim pokriva~em. To je najve}a koli~ina leda koja se mo`e na}i van Antarktika, na mestima debqine i do 3500 metara. Da, Grenland je zaista neverovatno mesto i krije mnogo zanimqivosti, a u nastavku donosimo neke od najzanimqivijih ~iwenica vezanih za wegovu prostranost.
DOM NAJVE]EG NACIONALNOG
PARKA NA SVETU
Prirodna lepota je drugo ime za Grenland, a kao {to smo ve} nagovestili, dom je rekordera u kategoriji nacionalnih parkova. Najve}i nacionalni park na svetu, ~iji je puni naziv Nacionalni park Severoisto~ni Grenland, osnovan je 1974. godine, a na sada{wu veli~inu – ~ak 972 hiqade kvadratnih kilometara – pro{iren je 1988. godine. Park je ve}i od velike ve}ine zemaqa Ujediwenih nacija, nadma{uje ga samo wih 29. Grenland je tako|e odli~no mesto za posmatrawe polarne svetlosti i kitova, kao i za niz drugih aktivnosti u prirodi. Svake godine lepota Grenlanda privla~i oko 100 hiqada turista.
JEDNO OD NAJRE\E
NASEQENIH PODRU^JA
Grenland je ogroman, ali izuzetno retko naseqen. Na wemu `ivi svega 56.000 qudi i svi su naseqeni u predelu fjordova na severozapadu ostrva, koji ima ne{to bla`u klimu. S obzirom na ovo, Grenland je jedno od najre|e naseqenih mesta na svetu (samo 0,03 qudi po kvadratnom kilometru). Oko Grenlanda je sve zanimqivo, pa i pri~a o tome kako je dobio ime. Ime bi zna~ilo ‘zelena zemqa’, ali je sve samo ne to. Zapravo, mo`e se pohvaliti samo sa dve ‘{ume’. Ime mu je navodno dao prognani Viking Erik Crveni kako bi motivisao svoje sunarodnike da ga slede i nastawuju se na Grenlandu. Ju`ni deo Grenlanda, gde je do{ao, zaista je zelen u letwim mesecima. Inuiti je obi~no zovu Inuit Nunaat, {to se prevodi kao „zemqa qudi“, dok se danas ustalio naziv Kalaallit Nunaat, u prevodu „zemqa Grenlandaca“.
OD NORVE[KE UPRAVE DO AUTONOMIJE
Kroz istoriju, od 11. veka do 1814. godine, Grenland je bio pod norve{kom, a potom i danskom vla{}u. Postala je sastavni deo Danske 1953. godine, a lokalnu autonomiju dobila je 1979. godine. Danas su danske centralne vlasti odgovorne samo za spoqnu politiku, bezbednost i finansijsku politiku.
NEOBI^NI GLAVNI GRAD
TR@NI CENTAR DOBIO JE TEK 2012. GODINE
Tamo{wi glavni grad, Nuuk, nije ni{ta mawe neobi~an. Smatra se najmawom ‘prestonicom na svetu’, i ‘najsevernijom svetskom prestonicom’, ali ne u kategoriji suverenih dr`ava ve} teritorija (najseverniji u kategoriji suverenih dr`ava je Rejkjavik na Islandu, iz kojeg je Nuuk ipak nalazi nekoliko kilometara severno). Nuuk je udaqen samo 240 kilometara od arkti~kog kruga, a u wemu i okolini `ivi oko 20.000 qudi.
Zanimqivo je da se stanovni{tvo Nuuka skoro udvostru~ilo od 1970-ih, a grad bele`i stalni porast broja stanovnika u posledwih 13 godina. Nuuk je prvi tr`ni
centar dobio tek 2012. godine i jedan je od retkih prestonica koji nema me|unarodni aerodrom.
Najve}i aerodrom na Grenlandu nalazi se, naime, u Kangerlusuaku, koji je 317 kilometara vazdu{ne linije udaqen od Nuuka (aerodrom se tu nalazi zbog povoqnih uslova koji su ~isti i najstabilniji vremenski uslovi u zemqi).
Zbog toga su popularni alternativni oblici prevoza, na primer ~amcem, zbog ~ega je ovo prevozno sredstvo tamo brojnije od automobila. Zahvaquju}i minimalnom qudskom otisku i zaga|ewu, Grenland je poznat kao mesto sa naj~istijim vazduhom i vodom na svetu.
DOM NAJATRAKTIVNIJEG GLE^ERA NA SEVERNOJ HEMISFERI
Grenland se mo`e pohvaliti sa tri stavke na Uneskovoj listi svetske ba{tine. To su fjord Ilulissat (koji tako|e sadr`i najaktivniji gle~er na severnoj hemisferi pod imenom Sermek Kujallek), zatim Kujataa, koji slavi lokalnu poqoprivrednu kulturu, a koji se prostire na pet razli~itih lokacija u ju`nom Grenlandu, i lovno podru~je Inuita, Aasivissuit - Nipisat. GRENLAND JE RAJ ZA PRAVE PUSTOLOVCE
Grenland bismo zaista mogli da nazovemo rajem za prave avanturiste. Naime, tu je ~uvena pe{a~ka staza Artic Circle Trail od 160 kilometara, a na ostrvu se odr`ava i jedna od najte`ih trka na svetu u skija{kom tr~awu, koja traje tri dana, ~esto na minus 20 stepeni Celzijusa. Isto tako, Maratoni se odr`avaju i na Grenlandu –Nuuk maraton, iako gradski, tako|e va`i za jedan od najte`ih na svetu.
TRAMP GA OHRABRIO:
Premijer Grenlanda izrazio `equ da ostvari nezavisnost od Danske!
Premijer Grenlanda Mute Egede je u novogodi{wem obra}awu izrazio `equ da ostvari nezavisnost od Danske, nekada{weg kolonijalnog vladara, {to je zna~ajna promena retorike u vezi sa budu}no{}u arkti~kog ostrva.
Premijerova izjava usledila je nakon {to je ameri~ki predsednik Donald Tramp iskazao `equ za „vlasni{tvom i kontrolom“ nad Grenlandom. Egede je tako|e izrazio `equ za ja~awe saradwe Grenlanda s drugim dr`avama.
„Vreme je da i mi sami napravimo korak i oblikujemo svoju budu}nost, i u pogledu toga sa kim }emo blisko sara|ivati i ko }e nam biti trgovinski partneri“, rekao je on.
NAJ^ISTIJI VAZDUH I VODA NA SVETU
Grenland je specifi~an i po tome {to je mesto gde nema puteva, odnosno tamo{wa naseqa nisu povezana putevima. Najdu`i put na Grenlandu duga~ak je samo 35 kilometara, a prvobitno ga je izgradio Folksvagen kao mesto za testirawe svojih vozila.
Na Grenlandu posledwih godina ja~a pokret za nezavisnost, delom i zbog otkri}a o nedoli~nom pona{awu danskih vlasti da su danske vlasti tokom 20. veka, poput kampawe prisilne kontrole ra|awa pokrenute 1960-ih. Grenland je bio danska kolonija do 1953, a sad je samoupravna teritorija Danske. Pravo na progla{ewe nezavisnosti putem referenduma stekao je 2009. godine. Grenlandska vlada je 2023. predstavila svoj prvi nacrt ustava.
Glavni grad, Nuuk
Najve}i nacionalni park na svetu, Nacionalni park Severoisto~ni Grenland
Zadivquju}i fenomen polarne svetlosti na Grenlandu
^uvena pe{a~ka staza Artic Circle Trail od 160 kilometara
Ba{ta sqezove boje
Mu{karci obi~no slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznaj{a u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo te{ko na}i. Wegov spektar svodio se na svega ~etiri osnovne boje, a ono ostalo - to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmawu ruku (ako je ~i~a dobre voqe!), na neki vrlo neodre|en opis: "`uto je, a kao i nije `uto, nego ne{to onako - i jest i nije".
Kako je na ovome na{em {arenom svijetu ve}ina stvorewa i predmeta obojena "i jest i nije" bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko no}i, rascvetao bi se u ba{tici kraj na{e ku}e crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde. On je u mirna sun~ana jutra zra~io tako povjerqivo i umiqato da to nije moglo izma}i ~ak ni djedovu oku i on bi
udobrovoqeno gun|ao maju}i se po dvori{tu: - Pazider ga, sva se ba{ta modri kao ~ivit. Ono, istina, na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako
DU[AN RADOVI]:
Za{to deca ~a~kaju nos
Deca, izvinite, ~a~kaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka va`na stvar.
Kao da im je neko, ~im su se rodili, {apnuo na uvo: – Obratite pa`wu na svoj nos, poklonite pa`wu svom malom nosu! Treba}e vam nos!
Jednom je jedan mali de~ak iz daleke zemqe Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je ta~no.
Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sa`alio na malog de~aka i poklonio mu je kamilu.
De~ak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobi~nu igra~ku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. ^arobni nos jo{ jednom se sa`alio na de~aka i poklonio mu jednu veliku gazelu.
Gazele su lepe i mile `ivotiwe i sa wima se ba{ lepo mo`e igrati.
A ovaj de~ak nije umeo da se igra sa gazelom vi{e od dva dana, pa je i wu strpao pod krevet. I jo{ jednom mu je bilo dosadno.
Imao je ~arobni nos i wemu je bilo lako.
Ali nos je nos, pa makar bio i ~arobni. Svaki nos, pa i ~arobni, mo`e da se pokvari. A kad se pokvari, onda vi{e nema ~arolija.
I ovaj nos se pokvario. I vi{e nije bio ~aroban. I vi{e nije mogao svom de~aku da poklawa igra~ke.
Eto tako je bilo ono {to mi znamo.
Taj de~ak je to sve sigurno ispri~ao ostaloj deci. I onda se to sigurno pro~ulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, ~im se rode i ~im im je dosadno, ~a~kaju svoje male noseve.
Mi ne znamo da li }e jo{ koji nos postati ~aroban.
Ali ko bude strpqiv, mo`e se nadati uspehu.
Kamilu verovatno ne}e izvu}i iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebqene su nemilosrdno.
Ali danas ima drugih zanimqivih stvari: klackalica, traktora, telefona, ~eki}a i kle{ta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemqu i da se ne pokvari.
moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu ba{tu da se crveni, i onda za tu godinu tako i va`i: sqez mora ostati crven. Djedov ro|ak Sava Damjanovi}, negda{wi kradqivac sitne stoke, a pod starost ispi~utura i pri~alica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed pri~a, on ti ga istom za~u|eno prekine:
- Otkud lisica crvena, kad je `uta!
- Hm, `uta? - be~i se djed.@ut je tvoj nos.
Sava zabrinuto pipne svoj ru`i~asti baburast nos i vre~i:
- Crvena! Ta sve nacije odavde do Biha}a znaju da je `uta, a ti ...
Savin svijet prostire se do Biha}a, jer je ~i~a nekoliko puta tamo le`ao u apsu, ali ~ak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda.
- Hm, Biha}a! I drugi su qudi le`ali u biha}koj "Kuli" pa ne vele da je lisica `uta. Boqe ti je pij tu moju rakiju i }uti, ne kvari mi unu~adi.
A unu~ad, nas troje, nabili se u }o{ak blizu staraca i ~ekamo kad }e Sava zapo~etm sa svojim lopovskim do`ivqajima. Prepirka o bojama ba{ nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica pa ma kakve farbe bila.
Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja i ja sam, ve} na prvom koraku od ku}e, upao u nepriliku.
Bilo je to u prvom razredu osnovne {kole.
Negdje sredinom godine u~iteqica nam je pri~ala o vuku, te `ivi ovako, te hrani se onako, dok }e ti odjednom upitati:
- Djeco, ko zna kakve je boje vuk?
Ja prvi digoh ruku.
- Evo ga, Branko }e nam kazati.
- Vuk je zelen! - okidoh ja ponosito.
U~iteqica se tr`e i za~u|eno nadi`e obrve.
- Bog s tobom, dijete, gdje si to ~uo?
- Ka`e moj djed - odvalih ja samouvereno.
- Nije ta~no, vuk nije zelen.
- Jeste, zelen je! - neo~ekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk ~estitog djeda Rade.
U~iteqica mi pri|e sasvim blizu, qutito uzriki u moje lice i povu~e me za uvo.
- Ka`i ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
Skoro pla~u}i otklipsao sam toga dana ku}i i {mrcaju}i ispri~ao djedu sve {to se u {koli dogodilo.
Ni slutio nisam kakva }e se bura oko toga podi}i. [ta! Pred ~itavim razredom wegovog unuka, miqenca, tegliti za u{i, a uva`enu starinu posprdno nazvati mudrim, boqe re~eno budalom! Dotle li smo do{li? I jo{ re}i da vuk nije zelen ve} nekakav ... hm! E, to ne mo`e tek tako pro}i.
Sjutradan, pu{u}i poput guska, djed je doperjao zajedno sa mnom u {kolsko dvori{te i pred svom dje~urlijom razgalamio se na u~iteqicu:
- A je li ti, {i{kavico, ovakva i onakva, ti mi boqe od mene zna{ kakav je vuk, a! Nije zelen? Pazi ti we! Ja se s vucima rodio i odrastao, ~itavog vijeka s wima muku mu~im, a ona ti tu ... Po turu bi tebe trebalo ovim {tapom pa da se jednom nau~i{ pameti.
Izvika se djed, rasplaka se u~iteqica, a i mi, |aci, od svega
toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave. Ve} sqede}eg jutra djeda otjera{e `andari. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj "buvari", a kad se vrati, ublijedio i mu~aqiv, on mi nave~e poprijeti prstom.
- A ta, jezi~ko, nek te ja jo{ jednom ~ujem da bleji{ kakav je ko pa }u ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! [ta te se ti~e kakav je vuk.
- Pa kad me je ona pitala. - Pitala te, hm! Imao si da }uti{ pa kvit. Sqede}eg proqe}a, bujnog i ki{ovitog, sqez u na{oj ba{ti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu tu pomagali ni sva trtqawa neumornog ro|aka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvije}e ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana ve} skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja jo{ ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez. Znam samo da u proqe}e iza na{e potamwele ba{tenske ograde prosine ne{to qupko, prozra~no i svijetlo pa ti se prosto pla~e, iako ne zna{ ni {ta te boli ni {ta si izgubio.
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
Branko ]opi}
Re~ godine u Srbiji: „Nadstre{nica“
U godini ispuwenoj izazovima i te{kim doga|ajima u Srbiji, re~ „nadstre{nica“ simboli~no je zauzela prvo mesto, oslikavaju}i trenutke koji su obele`ili kolektivnu svest dru{tva.
Tragedija koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu, kada je `ivot izgubilo 15 qudi, zna~ajno je uticala na predloge i glasawe, kao i na stav stru~nog `irija i lingvista, izjavila je lingvistkiwa Jovana Jovanovi}.
Na sve~anosti odr`anoj u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Markovi}“ u Beogradu, saop{teno je da je drugo mesto za re~ godine pripalo pojmu „litijum“.
Dok je u kategoriji „la`ire~“ godine pobedio je izraz „struka i nauka“, dok je drugo mesto zauzela re~ „odgovornost“.
Za novu re~ godine progla{ena je „paketomat“, dok je odmah iza we bila re~ „dnovinarstvo“.
Kako je istakla Jovana Jovanovi}, izbor re~i ove godine verno oslikava trenutnu stvarnost i dru{tvo u kojem `ivimo, definitivno je re~ „nadstre{nica“ u Srbiji bila najkori{}enija re~ posledwih dana.
PROTESTIMA I BLOKADAMA NEMA KRAJA:
Da li su izbori izlazna strategija vlasti
Protestima i blokadama ne nazire se kraj, po{to vlast nikako ne ispuwava ono {to se od we tra`i. A {ta bi mogla da bude izlazna strategija vlasti iz trenutne krize? Da li su to novi izbori, ina~e omiqena disciplina SNS?
Kada je Milo{ Vu~evi} preuzeo upravqawe kabinetom u Nemawinoj, o~ekivalo se da bi vlada mogla biti du`eg roka nego prethodne. Za vlast, kako ~esto isti~u, predaja nikada nije opcija, ali izbori ~esto jesu. Da li se novi izlazak na birali{ta me|u napredwacima vidi i kao opcija za izlazak iz trenutne krize.
- Kao i sve {to se de{ava unutar vladaju}eg re`ima, odluka o tome zavisi od dobrog i detaqnog analizirawa onoga kakav }e efekat ta odluka imati na javno mwewe. Pre svega, naravno, na bira~e Srpske napredne stranke - rekao je novinar portala Nova Andrija Lazarevi}.
Za napredwake izbori nisu najidealnije re{ewe, jer im ni izborna pobeda ne garantuje izlazak iz krize – veruje izvr{ni direktor CeSida Bojan Kla~ar.
- Vladaju}a stranka nije odu{evqena da izlazi sa tim re{ewem u ovom momentu, jer bi to re{ewe moglo da dovede i do odre|enih rizika. To je da se organizuju izbori i da se verovatno do|e i do izborne pobede, a da se kriza ne re{i. Dakle, izbori bi, na neki na~in mogli da budu, Pirova pobeda i tek na tre}em mestu - ka`e Kla~ar.
Veruje da }e vlasti na prvom mestu biti strpqivost i poku{aj smirivawa tenzija, da su izbori drugo re{ewe, a najmawe mogu}e ono koje predla`e opozicija – formirawe prelazne vlade.
Izbori, veruje Kla~ar, mogu biti elegantno re{ewe samo pod dva uslova.
- Ili da vlast, u me|uvremenu, popravi izborne uslove, dakle, da u onom delu koji ODIHR o~ekuje od vladaju}e kolicije, da se odre|ene izborne procedure poprave ili da opozicija bude spremna, ili delovi opozicije budu spremni da iza|u na te izbore pod tim okolnostima rastu i {anse za izbore - dodaje Kla~ar.
Pod istim uslovima na izbore ne}e, izri~ita je ve}ina opozicionih stranaka u Srbiji.
u 2024. godini. Ukupno 334 puta!!!
Ako vam se deluje da nam se predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} skoro svakog dana ove godine makar jednom obratio, u pravu ste. Prema podacima CRTA, od po~etka 2024. do 12. decembra Vu~i} je imao ~ak 334 obra}awa javnosti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom tokom kojih je bilo svega i sva~ega - pla{io je gra|ane raznim vrstama ratovima, gla|u, targetirao opoziciju, novinare, profesore, naposletku i studente… Me|utim, nije sve tako crno kad govorimo o obra}awima predsednika, s obzirom na to da je ponekad umeo i da nasmeje gra|ane pri~ama o lete} im automobilima, robotima i delfinarijumu.
Opaska da Aleksandar Vu~i} gra|anima “ne izlazi iz fri`idera” se mo`e upotrebiti i ove godine, jer na{ predsednik gotovo da nije do~ekao ni dva dana da se ne obrati javnosti. Tako je, pre-
OVO NE SME DA SE PRE]UTI:
Za{to
ma podacima CRTA, Aleksandar Vu~i} do novembra proveo ~ak 7.982 minuta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. To je preko 133 sati gostovawa po televizijama.
Turska gradi fabriku municije na Kosmetu
Oru`je i municija koju bude proizvodila Turska u svojoj fabrici na KiM bi}e prvenstveno nameweni budu}oj tzv. vojsci Kosova kao deo logisti~ke autonomnosti. Srbija treba pred Savetom bezbednosti UN da postavi pitawe za{to Turska kr{i Rezoluciju 1244.
Ovo je komentar profesora dr Mitra Kova~a, penzionisanog general-majora Vojske Srbije i osniva~a Evroazijskog bezbednosnog foruma, na vest da je vlada tzv. Kosova izabrala tursku kompaniju MKE (“Makine ve Kimia Endustrisi“) da gradi fabriku municije na teritoriji Kosova i Metohije.
PRI^AJU O MIRU A SPREMAJU SE ZA RAT?
Fabrika mora da bude zavr{ena u roku od dve godine, a u po~etku }e proizvoditi dve vrste municije. Jedna }e biti kalibra 5,56 milimetara, a druga 7,62. Ugovor }e obuhvatiti i projektovawe dronova.
Kova~ napomiwe da je potez Turske pre svega nekorektan kao i da Srbija ne treba ovo da pre}uti Ankari, jer to nije obi~na fabrika ve} fabrika oru`ja koja }e se verovatno dogra|ivati.
„Naravno da bi na ovakve stvari Srbija trebalo da reaguje i u SB UN potegne pitawe kako se i sa ~ijom to dozvolom otvara fabrika municije na KiM i da li se takvim potezom izgra|uje mir ili unosi nemir i stvaraju uslovi za rat,“ ka`e Kova~. [to se ti~e sposobnosti, Turska, podse}a on, ima razvijenu namensku vojnu industriju, kao i tehnologije i deo oko proizvodwe streqa~kog oru`ja, naoru`awa je kod wih davno savladan.
„Osim toga, imaju sposobnosti da brzo naprave takvu fabriku i obu~e kadrove za proizvodwu municije. Ta municija prvenstveno }e se proizvoditi sa ambicijom da bude osnova za tzv. vojsku Kosova, koja bi tako dobila logisti~ku autonomnost u streqa~koj municiji, koja se ina~e najvi{e tro{i u bilo kom ratu i oru`anim sukobima,“ ocena je Kova~a.
PODR[KA TZV. VOJSCI KOSOVA
Na{ sagovornik podse}a da je Turska od svih zemaqa NATO pakta bila i najve}i donator oru`ja Pri{tini, ali i da Zapad ne}e imati primedbe na saradwu Ankare i Pri{tine po ovom pitawu.
„Turska tako|e u~estvuje u obu~avawu pri{tinskih vojnih kadrova, uglavnom oficira i specijalaca. Naravno da Turska ovu saradwu ne bi pokrenula ni prihvatila da nema saglasnost kqu~nih zapadnih faktora vezanih za dono{ewe odluka za budu}nost tzv. oru`anih snaga Kosova. Uostalom, ne gradi samo Turska tu vojsku ve} i Amerika i Velika Britanija, kao i mnoge druge dr`ave sveta i regiona kao {to su Albanija i Hrvatska,“ ka`e on. Kova~ veruje da se Amerika pre svega priprema da ozvani~i postojawe tzv. oru`anih snaga Kosova, odmah posle potpisivawa sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine.
AMBICIJE TURSKE SVE VIDQIVIJE
„Mi mo`da ne prime}ujemo, ali Turska ve} du`e vreme ima izra`enu povratni~ku politiku na prostore kojima je nekada vladalo Osmansko carstvo. Wene aspiracije prema KiM su odavno ispoqene, posebno od jednostranog progla{ewa nezavisnog Kosova iliti la`ne NATO dr`ave. Sli~no se odnosi i prema BiH i re{avawu wenih unutra{wih pitawa sa nekim „dobrim“ odnosima sa vlastima Srbije, ali na {tetu Srbije,“ ka`e Kova~. Premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti u ime vlade potpisao je sporazum sa MKE, koji je usledio nakon {to je tzv. Vlada Kosova pro{log meseca formirala Me|uresornu komisiju za procenu i pokretawe postupaka i pregovora oko otvarawa fabrike za proizvodwu municije i laboratorije za projektovawe dronova.
Nadstre{nica u Novom Sadu, pre pada
UJUTRU NA FAKULTETU, POPODNE NA WIVI:
Tamara, devojka za koju ka`u da je sposobnija
od svakog momka u selu!
Na selu uvek ima posla, ali za Tamaru Danilovi} iz Klewa kod Bogati}a, nijedan zadatak nije prete`ak. Ova mlada, marqiva i vredna devojka u ranim 20-im godinama, ru{i stereotipe o ulozi mladih na selu poma`u}i svom ocu u svim poqoprivrednim poslovima. Vozi traktor, ore wivu, a u sve to studira medicinsku biohemiju.
Dok uskla|uje obaveze na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu sa intenzivnim radom na porodi~nom imawu, Tamara pokazuje neverovatnu energiju, posve}enost i qubav prema svom rodnom mestu. Kroz pri~u o wenom svakodnevnom `ivotu isti~e zna~aj porodi~ne podr{ke, tradicionalnih vrednosti i balansirawa izme|u modernog obrazovawa i `ivota na selu.
Tamarin otac, kao glavni i odgovorni za poqoprivredne poslove, isti~e da je poqoprivreda u posledwih 30 godina postala mnogo te`a i zahtevnija. Ali u tom procesu mu je Tamarina pomo} u ratarskim poslovima i transportu `itarica od velikog zna~aja.
A kako ona ka`e, u takvim poslovima apsolutno u`iva.
„Otkad znam za sebe, moj tata se bavi poqoprivredom. Gledaju}i wega koliko se zapravo trudi da napreduje i koliko zapravo voli svoj posao, bez obzira {to nekada nije zadovoqan, on mi je bio vetar u le|a. Htela sam na bilo koji na~in da doprinesem, da pomognem, da wima olak{am. Jeste da sam `ensko, ali isto tako i nisam nesposobna, mogu da vozim, mogu da poma`em, nije mi te{ko ni{ta, jesam si}u{na, ali sna|em se – govori Tamara.
„@ELIM DA NASTAVIM TATINIM STOPAMA“
Kako isti~e, fakultet je upisala na nagovor oca, jer je za wu `ivot na selu i bavqewe poqoprivredom ipak primarna stvar. – Moja `eqa je zapravo bila da ja nastavim tatinim stopama, da se bavim poqoprivredom, ali nemam neku podr{ku jer prosto on je iskusniji, on je pro{ao sve i zna {ta mene ~eka i nije lako. Tako da je wegova `eqa bila i da upi{em fakultet, da studiram, da posle imam svoj posao, svoju karijeru… Trenutno sam ja podeqena na dve strane, stranu koju bih ja volela i na fakultet. Ne mogu da ka`em, volim ja i biohemiju , ali ovo je moja ku}a. moje selo, ovde sam ro|ena, ovde sam odrasla. Odgajana sam tako da znam da radim, da mi nije te{ko niti sramota da radim. Poma`em tati, posebno leti kada imam mawe obaveza na fakultetu. Dok on vozi kombajn, ja vr{im transport do mlina. Tako|e volim da orem, najvi{e volim da radim da drqa~om, tada mi je mozak na pa{i – ka`e Tamara kroz osmeh za Jutjub kanal „Ma~va info“, te dodaje da joj rad sa novim ma{inama nije problem zbog ~ega cela porodica te`i da se {to pre i {to vi{e opreme savremenim ma{inama.
„QUDI NE TREBA DA IDU IZ SELA“ Kao neko ko studira u Novom Sadu, priznaje da nije odu{evqena svakodnevnim gu`vama u gradu zbog ~ega smatra da je mnogo boqe `iveti na selu. Upravo zato tvrdi da qudi ne bi trebalo da napu{taju sela.
– Qudi stvarno ne treba da idu iz sela. Upravo suprotno, oni iz grada bi trebalo da do|u u selo i da vide {ta zna~i mir i sloboda. Ovde niko nije zarobqeni u ~etiri zida… Tako|e, nadam se da }e se qudi trgnuti i podr`ati nas mlade poqoprivrednike, kao i poqoprivrednike sa iskustvom, jer opet oni su ti koji su dugo godina u ovome. Mislim da je u ovome budu}nost – ka`e Tamara. Na pitawe da li je dobijala komentare zbog ne tako uobi~ajenog stila `ivota i posla za jednu mladu devojku, Tamara ka`e da ih je bilo – od lepih do ne ba{ tako lepih. „SPOSOBNIJA OD SVAKOG MOMKA U SELU“ – Ima raznih komentara naravno, od lepih do ne ba{ tako sjajnih, ali dobro. Moje je da radim i da poma`em. Nije me sramota. Imam drugare koji se bave sli~nim poslovima i u tome su uspe{ni – zakqu~ila je Tamara.
Iako u svom selu nije jedina koja poka`e porodici u poqoprivredi, jer, kako navodi wen otac, postoje jo{ tri devojke koje zbog operacije srca oca, trenutno sve rade umesto wega, za Tamaru, wena kom{inica ka`e: „Sposobna je, sposobnija od svakog momka u selu i u ~itavoj Ma~vi. Nemam re~i, najboqa je“.
Srpski grad sa najvi{e crkava
Srpsko istorijsko predawe govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveli~an, on ipak prenosi su{tinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
Slavna prestonica, Carski grad, Carigrad srpskih careva, sinonimi su za jedan od najstarijih gradova na Balkanu i sredwevekovnu srpski grad Prizren.
U ovom gradu, koji najranije tragove vu~e jo{ iz rimskog perioda, u sredwem veku, pa i pod osmanskom vla{}u bio je poznat po nesrazmerno velikom broju pravoslavnih bogomoqa.
Srpske pravoslavne svetiwe i spomenici u Prizrenu sa~iwavaju sistematizovan skup verskih, kulturnih i istorijskih objekta koji su u razli~itim istorijskim periodima, stvarani, devastirani i ponovo obnavqani. Bez obzira na wihovne naknadne obnove i rekonstrukcije, sve one svedo~e bitnu ~iwenicu - neosporiv i dug vremenski kontinuitet srpskog prisustva i istorijskog nasle|a na tom prostoru.
Prema trenutnom stawu kulturno-istorijskog nasle|a u tok kraju, srpske svetiwe mogu se podeliti u u tri kategorije: uni{tene pravoslavne svetiwe, demolirane, opqa~kane i spaqene pravoslavne svetiwe i devastirani spomenici. Prema podacima Srpske pravoslavne crkve od osnivawa Prizrenske Mitropolije 1019. godine do danas u ovom gradu postoji ili je postojalo 33 srpskih pravoslavnih svetiwe i spomenika.
PRIZRENSKA EPISKOPIJA
JEDNA OD NAJSTARIJIH
Prizrenska eparhija, koja se pomiwe jo{ 1019. godine u poveqi vizantijskog cara Vasilija Drugog (976–1025), obuhvatala je krajeve oko grada Prizrena, zatim Hvosno (prostor oko Pe}i i De~ana) i predele u slivu Belog i Crnog Drima.
Ulaskom ove eparhije 1219. u sastav samostalne Srpskepravoslavne crkve (do tog vremena ovo podru~je bilo je pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije), podru~je Hvosna izdvojeno je u posebnu eparhijusa sedi{tem u manastiru Maloj Studenici, severoisto~no od Pe}i. Sedi{te prizrenskih episkopa bilo je u Prizrenu pri crkvi Svete Bogorodice Qevi{ke (tada manastir).
Kada je 1346. Srpska crkva uzdignuta na stepen patrijar{ije, Prizrenska episkopija je postala mitropolija.
Posle ukidawa Pe}ke patrijar{ije (1766), ovoj eparhiji pripojene su stare Hvostanska i Lipqanska, odnosno Gra~ani~ka (Novobrdska) episkopija. Juna 1999. godine Prizren je pod pritiskom terorista tzv. "OVK" i ratnim strahotama izazvanih NATO agresijom na SRJ 1999. godine, napustilo preko 12.000 stanovnika, mahom Srba.
Oni koji su tada poverovali re~ima me|unarodnih snaga da }e ih za{titi - ubijeni su na ku}nom pragu, ili im se gubi svaki trag. Tada su opqa~kane ili spaqene skoro sve srpske ku}e u Prizrenu. Ono {to je preostalo uni{teno je u sedamnaestomartovskom pogromu 2004. godine, kada su proterani i malobrojni preostali Srbi.
Tada su spaqene ili ruinirane skoro sve zna~ajnije pravoslavne svetiwe, srpski sredwovekovni spomenici kulture u Prizrenu i okolini.
SRPSKE PRAVOSLAVNE SVETIWE I SPOMENICI U PRIZRENU:
01. Saborni hram Bogorodice Qevi{ke, (osnova hrama je iz 12. veka, a obnovio ga je kraq Milutin 1306-1307. godine za episkopovawa prizrenskih episkopa Damjana i Save ~ija su imena uklesana u fasadi hrama)
02. Manastir Svetih Arhangela kod Prizrena, sagradio ga car Du{an 1343-1352
03. Crkva Sv. Spasa podignuta i freskopisana u 3. i 4. deceniji 14. veka
04. Crkva Sv. Dimitrija (podignuta u 13-14. veku, poru{ena u 19. veku i na wenom mestu se danas nalazi rimokatoli~ka crkva \evice Marije.
05. Crkva sv. Nikole, tzv. Kora}eva crkva iz 14. veka, pretvorena kasnije u xamiju
06. Saborni hram Sv. velikomu~enika \or|a iz 1887. godine sa ikonom Bogorodice iz 14. veka i ikonostasom iz 18. veka.
07. Crkva Sv. Besrebrenika iz 19. veka, podignuta na temeqima starije crkve sa nekoliko vrednih ikona iz 18-19. veka.
08. Crkva Sv. Pantelejmona u mahali zvanoj Pantelija, rekonstruisana 1937. na mestu stare crkve iz Sredweg veka.
09. Temeqi crkve Sv. apostola Tome pod Prizrenskom tvr|avom “Kaqajom”
10. Ostaci crkve Sv. Prokopija u mahali Pantelija
11. Crkva Sv. Ane na ~ijem je mestu podignuta xamija Mustafe Pa{e
12. Crkva Sv. Atanasija u prizrenskoj tvr|avi “Kaqaja”. Na wenom mestu je Emin pa{a Rotuli (Albanac) podigao xamiju i sahat-kulu 1805. godine. Ovu xamiju su kasnije poru{ili Bugari u 1. svetskom ratu.
13. Ostaci crkve Sv. apostola Petra i Pavla na levoj strani reke Bistrice
14. Crkva Sv. proroka Ilije koja je sa starim srpskim grobqem postojala sve do 1915. godine. 15. Bogojavqenska crkva, na ~ijim je ru{evinama podignuta xamija u Mara{-mahali
16. Preobra`ewska crkva, po predawu kapela dvora cara Du{ana, koja se nalazila na mestu dana{we xamije Mehmed Pa{e
17. Crkva sv. Nikole, tzv. “Gradska crkva” (pomiwe se jo{ u 14. veku) u drevnoj Vi{egradskoj tvr|avi, iznad manastira Sv. Arhangela. 18. Gospojinska Crkva koja se pomiwe u hrisovuqi cara Du{ana iz 1348. godine
19. Manastir Sv. Varvare u Prizrenu, koji se pomiwe sa svojim imawima u turskom tefteru iz 1526-1559. godine
20. Ostaci pe}inske crkve i manstira u blizini mesta zvanog “Golem kamen” kod Prizrena
21. Crkva Sv. Nikole, ili “Rajkova crkva” iz 14. veka, obnovqena 1857. godine sa vrednom ikonom iz 16. veka
22. Crkva Sv. Georgija Runovi}a iz 15 veka, sa carskim dverima iz 16. veka. Nalazi se u porti hrama sv. \or|a pred zgradom Episkopije
23. Isposnica Sv. Nikole, na putu izme|u Prizrena i manastira Sv. Arhangela, sa ostacima fresaka iz 14. veka. Ovo je jedna od brojnih isposnica koje su postojale u dolini Prizrenske Bistrice.
24. Crkva Sv. Jelene koja je stajala na mestu xamije koju je podigao Mustafa Pa{a Prizrenski
25. Ostaci zgrade starog mitropolitskog dvora sa vladi~anskom kapelom, jugoisto~no od hrama Bogorodice Qevi{ke
26. Crkva Sv. Vlasija (koja se pomiwe u hrisovuqi cara Du{ana iz 1348. god.)
27. Crkva Sv. Nikole, “Tuti}eva crkva”, podignuta 1331/32 godine i kasnije freskopisana
28. Crkva Sv. Nedeqe sa sa~uvanim temeqima crkve Vavedewa Presvete Bogorodice, zadu`bine Kraqevi}a Marka iz 1371. godine. U crkvi su preostali delovi freskopisa iz 14. veka.
29. Crkva Sv. Stefana, zadu`bina kraqa Milutina s po~etka 14. veka. Sada prekrivena albanskim ku}ama.
30. Spomenik srpskim borcima iz Balkanskih ratova i 1. Svetskog rata
31. Spomen kapela srpskim ratnicima palim u oslobo|ewu Prizrena 1912. godine i u 1. Svetskom ratu
32. Studenac “Kosovo”, spomen ~esma oficirima i vojnicima 3. srpske armije koja je oslobodila Prizren 1912. godine.
33. Spomenik caru Du{anu, pred hramom Sv. \or|a. Miniran u junu 1999. godine.
BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}
jazbini (4)
VATIKANSKI ZAVOD KRIJE USTA[KE RATNE ZLO^INCE:
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN januar 9.
1804. - Ispred manastira Moravica Turci su ubili srpskog arhimandrita Georgija \or|evi}a Haxi-\eru, narodnog prvaka u Rudni~kom kraju. [est dana potom po~ela je "se~a knezova", {to je ubrzalo izbijawe Prvog srpskog ustanka.
Blagoje Jovovi} ro|en je 25. decembra 1922. godine, u selu Kosi}u, blizu Danilovgrada u Crnoj Gori, od majke Radu{e Deliba{i} i oca Jova Jovovi}a, poznatog komite i ~etovo|e u Prvom svetskom ratu i tokom austrougarske okupacije. U Drugom svetskom ratu bio je lokalni vo|a i borac, kojeg su u avgustu 1944. godine ubili komunisti.
Bio je unuk Lazara Jovovi}a, znamenitog ratnika u Prvom svetskom ratu, koji je umro od sr~anog udara kada je u svojoj sto ~etvrtoj godini, 1942, shvatio da su komunisti pobili ~itavu porodicu Jovovi}.
Lazar, sin Filipov, imao je tri brata, Vuka{ina, Janka i Jovana. Janko je imao ~etvoro dece, me|u wima i Du{ana, koga su partizani ubili zajedno sa Jovom, Blagojevim ocem.
Blagoje je imao dva brata, Dimitrija i Veqka, i dve sestre, Vjeru i Anu. U Danilovgradu je zavr{io osnovnu i ~etiri razreda sredwe {kole. Kasnije je studirao na Vojnoj akademiji u Bile}i, u Bosni i Hercegovini.
Odgajan je u okriqu plemena Bjelopavli}a - zvanih Spartanci, koje je wemu i wegovoj porodici usadilo moralne vrednosti i stroge kodekse rodoqubqa, juna{tva i nesebi~nog po`rtvovawa u odbrani domovine. Petsto godina pod turskim jarmom izvajalo je hrabre i odva`ne ratnike koji razmi{qaju strate{ki. Upornost i voqa koju su gajili ~itavog `ivota, kao i brzina i efikasnost wihovih akcija tokom i nakon rata, va`ne su `ivotne lekcije i nauk koje su im preci ostavili u nasle|e. Tokom rata, Blagoje je u~estvovao u brojnim bitkama i nekoliko puta se na{ao licem u lice sa smr}u. Me|utim, kako ka`e narodna izreka, niko ne gine uo~i bitke. Wega je nova i zna~ajnija misija tek ~ekala. Vratimo se na po~etak da razjasnimo da je Blagoje Jovovi} prvi put potra`io Paveli}a sa ciqem da ga ubije 1947. godine, dok je bio u Rimu. Podaci koje je imao
Emigracija: Blagoje sa ~etnicima-saborcima u Rimu 1946. godine, Foto Iz kwige "Srpski heroj u vu~joj jazbini"
bili su ta~ni - Paveli}, kao i wegova porodica, nalazio se u Italiji. Preko Mi{e Popovi}a, ~oveka kog je upoznao u Rimu, Blagoje je hteo da zatra`i pomo} od britanske obave{tajne slu`be - za koju je kratko i sam radio, zahvaquju}i Mi{i - da uhvati poglavnika, po{to je ve} dobio informacije da se krio negde u Vatikanu. Me|utim, ponudu da pomogne jednoj Jevrejki, `eni odre|enog visokog zvani~nika, na granici Austrije sa Italijom, dobio je od Jevreja, a zauzvrat bi mu oni pomogli da prona|e Paveli}a. Blagoje i Mi{a nisu uspeli da pomognu toj `eni, i samim tim, pomo} im nije stigla i nisu uspeli da uhvate poglavnika, koji je u`ivao jaku za{titu u Rimu, u mestu gde se smestio zajedno sa svojim usta{ama, uglavnom u Zavodu Svetog Jeronima, i u manastirima. Papinski hrvatski Zavod Svetog Jeronima na svom aktuelnom sajtu priznaje da su mu nakon Drugog svetskog rata stizale brojne izbeglice koje su opisane kao `rtve rata, koje su pristigle iz svoje domovine. Kako tamo stoji, u~enici su se, osim {to bi se posvetili sve{teni~kim studijama, bavili i
prikupqawem i deqewem humanitarne pomo}i. Sajt navodi imena nekoliko umetnika koji su u Zavod stigli posle Drugog svetskog rata, ali izostavqa da navede ogroman broj nasilnih usta{kih ubica, i ratnih zlo~inaca koji su prona{li uto~i{te u tim zidinama, pa se ~ak zaboravqa i pri~a o boravku samog poglavnika i wegove porodice koji su tra`ili dokumentaciju za emigrirawe, kao {to je to i naveo {ef rimske policije u svojoj noti br. 224/86120. Veb-sajt tako|e opisuje da su neki od wih svoj sve{teni~ki `ivot i delatnost posvetili prilivu usta{a u Argentinu i ameri~ke zemqe, da je tom operacijom rukovodio Krunoslav Draganovi}.
Prvo pitawe koje treba rasvetliti je: Gde se nalazio Paveli} i wegova porodica posle rata, i da li postoji dokumentacija koja potkrepquje ~iwenice o wegovom kretawu. Postoji razna dokumentacija sa koje je skinuta oznaka tajnosti iz italijanskog Ministarstva unutra{wih poslova, kao i novinski ~lanci koji su dali neke naznake o kretawu i mestu boravka Paveli}a,
POGLAVNIK KRIJE TRAGOVE
Savetnik italijanske vlade Kopini, {ef Trgova~ke misije u Be~u, 6. maja 1946. godine izvestio je Ministarstva unutra{wih poslova slede}e: da je od jedne austrijske li~nosti, koja je savr{eno upoznata sa situacijom, saznao da Ante Paveli} vi{e nije bio u austrijskoj pokrajini Koru{koj, naseqenoj Slovencima i Hrvatima, gde se do tada krio, ve} da se preselio negde i da je to sa sigurno{}u bila Italija.
Me|utim, {ef rimske policije smatrao je mogu}im da je ova vest, iako poverqiva, imala jedini ciq da potvrdi da austrijska vlada nema nikakvu odgovornost prema antititovskim agitatorima u inostranstvu, a ne da implicira da }e ga ponovo na}i u Italiji.
wegove `ene i troje dece od 1946. do 1948. O tome svedo~i brojna dokumentacija na~elnika rimske policije koja je stigla do Kabineta italijanskog Ministarstva unutra{wih i spoqnih poslova.
Jedan dopis, {to je za predmet imao Antu Paveli}a - Jugoslovena - od datuma 22. maja 1946, upu}en Kabinetu Ministarstva unutra{wih poslova, od strane rimskog {efa policije, navodi da je italijanska ambasada u Londonu, 12. februara prijavila da je 5. istog meseca, na zahtev poslanika Jegera, proveravala da li su se preduzele neophodne mere za pronala`ewe ratnog zlo~inca Paveli}a koji je, po svemu sude}i, boravio kao begunac u britanskoj zoni Koru{ke, sa ciqem da ga preda jugoslovenskoj vladi da mu se sudi. Na to je ministar Hajnd odgovorio da su u~iweni svi mogu}i napori da se taj ~ovek privede pravdi.
Paveli} je bez problema bio u Austriji, u ameri~koj i engleskoj okupacionoj zoni, do marta 1946. Kako se navodi u izve{taju, u Italiju je stigao u aprilu 1946. Do{ao je pe{ke i kretao se kroz razli~ite italijanske gradove pod la`nim identitetom, a da nije bio otkriven, sve vreme obu~en kao sve{tenik. Kada je stigao u Rim, boravio je u razli~itim vatikanskim rezidencijama, pa ~ak i u nekoliko stanova.
Paveli} je kupio veliku vilu u blizini Firence, dok je bio poglavnik NDH, sigurno kao mogu}e uto~i{te prilikom bekstva za wega i wegovu porodicu. Nije o~ekivao da }e posle rata situacija biti toliko nepovoqna za wega i da ne}e biti bezbedan ni slobodan u Italiji, pa je inicirao prodaju. Pomenuta op{tina, koja se nalazila u blizini Firence, mesto je velike povr{ine sa ogromnim vilama, ba{ poput one koju je Paveli} kupio.
l U slede}em broju: Paveli} je u Argentinu u{ao 6. novembra 1948. pod la`nim imenom Antonio Serdar
1856. - Ro|en je Stevan Stojanovi} Mokrawac, kompozitor i muzi~ki pedagog, horovo|a Beogradskog peva~kog dru{tva, jedan je od osniva~a prve "Srpske muzi~ke {kole" (1899) (Muzi~ka {kola "Mokrawac") i ~lan Srpske kraqevske akademije. Wegovo delo smatra se najzna~ajnijim u razvoju nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija").
1878. - U Srpsko-turskom ratu srpska vojska je u{la u Ni{, a Turci su se narednog dana predali, ~ime je okon~ana turska uprava u tom gradu. Borbe su trajale 25 dana, a odlu~uju}a je bila pobeda Brani~evske brigade na ^egru.
1878. - Umro je Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujediwene Italije, popularni "Padre della patria", koji je po dolasku na presto 1861. proglasio parlamentarnu monarhiju.
1908. - Ro|ena je francuska kwi`evnica Simon de Bovoar, autorka romana, pozori{nih komada i filozofskih eseja ("Mandarini", "Svi su qudi smrtni", "Drugi pol", memoari "Uspomene dobro vaspitane devojke". Bila je `ivotna saputnica filozofa @an-Pol Sartra.
1913. - Ro|en je Ri~ard Nikson, jedini predsednik SAD koji je podneo ostavku pod pretwom smewivawa. Predsednik SAD postao je 1969, ponovo je izabran 1972, a 1974. se povukao zbog afere prislu{kivawa opozicije, "Votergejt". Normalizovao je 1972. odnose s Kinom.
1942. - U Petrovgradu (Zrewanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, Nemci su u Drugom svetskom ratu streqali 150 komunista i simpatizera partizana. Istog dana ma|arske okupacione vlasti su po~ele masovno hap{ewe i ubijawe Srba s druge strane reke Tise. U \ur|evu kod @abqa, [ajka{u i Gospo|incima streqano je 60 Srba.
1953. - Potonuo je ju`nokorejski brod, a udavilo se 349 qudi.
1962. - SSSR i Kuba su potpisali trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba do 1991. dobijala robu po povla{}enim, niskim cenama.
1992. - Srbi su proglasili "Republiku srpskog naroda u BiH" kao "federalnu jedinicu Jugoslavije". Prethodno su bosanski Muslimani i Hrvati odlu~ili da zatra`e od Evropske zajednice da prizna nezavisnost Bosne i Hercegovine.
2002. - Ameri~ka vlada je pokrenula istragu o ste~aju multinacionalne elektrodistributerske kompanije "Enron", najve}em bankrotstvu u istoriji SAD.
2007. - Japan je prvi put posle Drugog svetskog rata formirao Ministarstvo odbrane.
JEDNA
Sudbina ruke Svetog Jovana Krstiteqa, ruke koja je krstila Isusa
u Kako je jedna od najve}ih hri{}anskih relikvija stigla u Beograd
dvadesetih godina pro{log veka u Kraqica Marija bila upla{ena da ne padne prokletstvo na Kar|or|evi}e u Kov~e`i} s rukom je u tajnosti preba~en iz Ostroga u Cetiwe
Kada je kraq Petar II Kara|or|evi}, posle bekstva iz zemqe i kairske odiseje, u jesen 1941. godine stigao u London, prvo {to ga je majka, kraqica Marija, upitala bilo je {ta je s velikom svetiwom, rukom Svetog Jovana Krstiteqa, koja je posle ruske nacionalne katastrofe 1917. godine data na ~uvawe i u nadle`nost wenom mu`u kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u. Taj doga|aj, koji je, mo`da, uticao i na sudbinu cele porodice Kara|or|evi}, bio je duboko urezan i u se}awe kraqevi}a Tomislava.
Posle stradawa carske porodice Romanov, desna ruka Svetog Jovana Prete~e na{la se kod imperatorke Marije Fjodorovne, supruge imperatora Aleksandra Tre}eg i majke posledweg ruskog cara Nikolaja. Ona je 1919. nekako uspela da iza|e iz nove sovjetske dr`ave i da preko Krima stigne do Londona, odakle }e se uputiti ka stalnom i sigurnom uto~i{tu u Danskoj. Kad je bila na sigurnom, u dogovoru sa mitropolitom Antonijem Hrapavickim, odlu~ila je da se ova svetiwa preda kraqevskoj ku}i Kara|or|evi}a. Ruku svetog Jovana u Beograd je, krajem dvadesetih godina pro{log veka, doneo Bagration Timuras, wen {ti}enik, i li~no je predao mom ocu – zabele`eno je u kwizi “Posledwa ispovest kraqevi}a Tomislava”.
Posle ove odluke kraqice majke, na neformalnom sastanku intelektualne i vojne elite belogardejaca u Parizu, rodila se ideja da se kraq Aleksandar Kara|or|evi} proglasi za sveslovenskog cara.
U znak zahvalnosti, kraq Aleksandar je Timurasu ponudio visok ~in u jugoslovenskoj vojsci. Me|utim, ovaj neobi~ni Rus to nije `elio, insistirao je da po~ne sve iz po~etka i da prvo zavr{i Vojnu akademiju. Tako je i bilo – bio je najpre pitomac, pa tek onda oficir u kraqevoj gardi.
Prvih godina ruka je bila u hramu starog dvora, odakle je, po zavr{etku crkve na Dediwu, preneta i tamo ~uvana u riznici, a za vreme svakog praznika izno{ena je u kraqevsku kapelu.
– Kad je mama ~ula da kov~eg u kome je bila relikvija nije ponet, bila je vrlo tu`na i zabrinuta. Pla{ila se da zbog izgubqene ruke na na{u porodicu ne padne te{ko prokletstvo.
I kasnije, naro~ito pred smrt, znala je ~esto da se upita da li su sva porodi~na stradawa i turoban `ivot u izgnanstvu posledica ba{ toga {to na{a kraqevska ku}a nije sa~uvala ruku koja je krstila Isu-
sa Hrista – ostalo je zabele`eno se}awe kraqevi}a Tomislava.
Kad su 1941. godine Vlada i kraq Petar po~eli da se povla~e pred najezdom nema~ke armije, ruka svetog Jovana poneta je iz Beograda i sakrivena, zajedno sa jo{ nekim dragocenostima, u manastir Ostrog. Za{to je kraq Petar nije poneo i daqe, nikada nije zvani~no obja{weno.
Zamr{eni su bili istorijski putevi kojima je ova svetiwa putovala kroz vekove od Jordana do Carigrada, Malte, Rodosa, Peterburga, Sremskih Karlovaca, Beograda, Ostroga, pa do Cetiwa, gde se danas nalazi.
Ruku koja je nekada u Jordanu krstila i samog Isusa Hrista, prvi hri{}ani su po{tovali kao veliku svetiwu. Veliki apostol i jevan|elist Luka, obilaze}i sa Hristovom propovedi razne gradove i naseqa, zatekao se u samari}anskom gradu Sevastiju, gde je bilo sahraweno obezglavqeno telo svetog Jovana Prete~e.
Put ga je daqe vodio u Antiohiju i izrazio je `equ da ponese i mo{ti velikog proroka, predose}aju}i da }e one biti spaqene po zapovesti rimskog imperatora Julijana Otpadnika.
Me|utim, iako Sevastijci nisu hteli da se rastanu sa ovim dragocenim blagom, Svetom Luki su, odvojiv{i je od mo{tiju, ipak dali naro~ito po{tovanu desnu ruku. Kada su Arapi ovladali Antiohijom, ruka je kri{om preneta u Carigrad.
Za vreme careva Konstantina Porfirogenita i Romana, bila je sme{tena u crkvi carskog dvora, posve}enoj Bogorodici Farskoj. Tu je bila do 1484. godine, kad su je, zbog bezbednosti, vitezovi Jovanovog reda sa Rodosa preneli na Maltu.
Kad je Napoleon zauzeo Maltu, jedini u celini sa~uvani deo mo{tiju Svetog Jovana Krstiteqa (ruka sa tri deli}a ~asne glave), 1798. godine dospe}e u Rusiju, kao sveta relikvija malte`anskog reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Za ovo dobro~instvo ruski imperator Pavle Petrovi~ Romanov dobija zvawe velikog magistra Jovanovog reda.
Sve~ana ceremonija predaje relikvija bila je odr`ana u dvorskoj crkvi Ga~inskog dvorca – omiqenoj vangradskoj re-
zidenciji. Ruski Sinod je proglasio i poseban praznik povodom preno{ewa relikvija sa malte`anskog ostrva u Ga~inu. Taj dan obele`avao se 12. oktobra po starom kalendaru.
Po specijalnoj naredbi vrha Ruske pravoslavne crkve, 1799. godine, novodobijene svete relikvije – desna ruka i tri deli}a ~asne glave Svetog Jovana Krstiteqa – bile su prenete u Peterburg, gde su uz najvi{e ceremonije bile sme{tene u veliki dvorski hram Svetog spasa, pored imperatorskog Zimskog dvorca.
Kad je 1801. godine umro imperator
Pavel Petrovi~, wegov naslednik imperator Aleksandar Prvi odrekao se titule velikog magistra, a 1817. godine i potpuno ukinuo Jovanov red malte{kih vitezova u Rusiji.
Me|utim, za vreme vladavine imperatora Nikolaja Pavlovi~a, kada je zavr{en s izgradwom i sve~ano osve}en novi pavlovski gradski hram u Ga~inu (1852. godine) obnovqeno je praznovawe. Svake godine, 11. oktobra po starom kalendaru, svetiwe su bile preno{ene iz Saborne crkve Zimskog dvorca u Peterburgu u ga~insku dvorsku crkvu, gde se odr`avalo sve~ano celono}no bdewe. Ujutro, na sam praznik, posle liturgije, litija je sa svetiwom i{la u Pavlovski hram, gde se odr`avao moleban (blagodarewe) a relikvije su ovde ostajale desetak dana.
Po zavr{etku Drugog svetskog rata, kako se nije znalo gde se nalazi svetiteqeva ruka, po~ele su da kolaju razne pri~e i mistifikacije. Jedna od tih je krenula iz [panije, po kojoj je do ruke do{ao li~no Gering.
On je, navodno, poklonio Hitleru, a ovaj generalu koji je organizovao spasavawe Musolinija. Posle toga je, nekim putem, zavr{ila u [paniji. Kada je Tomislav Kara|or|evi} 1955. godine boravio u Madridu, posetila ga je grupa qudi i ponudila mu da otkupi ruku za milion funti.
– To je u ono vreme bilo ogromno bogatstvo. Ne samo da nisam imao te pare, ve} nisam imao ni kome da se obratim za taj novac. Mo`da je i boqe {to je bilo tako, jer da sam imao taj novac, ja bih ga dao –ispri~ao kraqevi} Tomislav.
Po zavr{etku Drugog svetskog rata, jedan od kalu|era iz manastira Ostrog ispri~ao je novim komunisti~kim vlastima {ta se nalazi u wihovim kelijama. U najstro`oj tajnosti kov~e`i} s rukom Jovana Krstiteqa preba~en je u Cetiwski muzej. Tek 1968. godine jedan od policajaca koji je u~estvovao u toj akciji, no{en gri`om savesti, obavestio je igumana Marka, stare{inu manastira, o tome gde se nalaze relikvije. Titov re`im je bio na vrhuncu svog uspona, te o vra}awu relikvije Crkvi nije bilo ni govora. Me|utim, tajnim dogovorom izme|u direktora muzeja Stanislava Raka Vujo{evi}a i mitropolije, mimo znawa politi~ara, manastiru na Cetiwu bile su predate neke neimenovane “crkvene stvari” koje nisu bile interesantne za muzej.
[ta se krilo pod nazivom “crkvene stvari” saznalo se 24. oktobra 1994. godine, na Arhijerejskom saboru Srpske patrijar{ije. Ruka koja je krstila Gospoda i daqe je na Cetiwu.
Freska Jovana Krstiteqa iz manastira Gra~anica
Manastir Cetiwe
Ruka Svetog Jovana Krstiteqa, ruka koja je krstila Isusa, danas se nalazi u manastiru Cetiwe
NAVR[ILA SE 81 GODINA OD SMRTI NIKOLE TESLE, JEDNOG OD NAJVE]IH NAU^NIKA SVIH VREMENA I NAJISTAKNUTIJIH SRBA U ISTORIJI Teslina `eqa je bila da se na wegovoj sahrani svira srpska tradicionalna pesma "Tamo daleko"
Na Bo`i}, 7. januara, ove godine navr{ilo se 81 godina od smrti Nikole Tesle, jednog od najve}ih nau~nika svih vremena i najistaknutijih Srba u istoriji. Kada pomislimo na Teslu, pomislimo na ~oveka koji je promenio istoriju ~ove~anstva, na briqantni um koji stoji iza naizmeni~ne struje, be`i~ne energije i bezbroj drugih revolucionarnih izuma. On je nesumwivo promenio istoriju sveta i civilizacije.
Nikola Tesla preminuo je od sr~anog udara u 87. godini `ivota u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Wujorker hotela, sam, siroma{an i u dugovima. "Nikola Tesla je umro. Umro je siroma{an, ali je bio jedan od najkorisnijih qudi koji su ikada `iveli. Ono {to je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje jo{ ve}e", rekao je tada{wi gradona~elnik Wujorka Henri Lagvardija.
Posmrtni obred za Teslu odr`an je u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhtenu, a sahrani je prisustvovalo oko 2.000 qudi, izme|u ostalog istaknuti nau~nici, dobitnici Nobelove nagrade, jugoslovenski i ameri~ki zvano~nici. Telo ovog nau~nika je kremirano posle slu`be, a wegov pepeo je prenesen u Beograd u julu 1957. godine. Zlatna urna sa Teslinim posmrtnim ostacima sme{tena je u Muzeju Nikole Tesle u Krunskoj ulici, gde i danas stoji.
Kov~eg Nikola Tesle bio je pokriven dvema zastavama: jugoslovenskom i ameri~kom. No, najzanimqivija je muzika koja je pratila odlazak ovog velikana i to po wegovoj sopstvenoj `eqi! Naime, na sahrani Nikole Tesle svirao je violinista Zlatko Balokovi}, wegov prijateqa, tada jedan od najve}ih virtuoza sveta, u pratwi slovena~kog hora Slovan. Po Teslinoj `eqi, izre~enoj u godinama pre smrti, izvedene su dve pesme - prvo [ubertova kompozicija "Ave Marija", a potom i srpska pesma "Tamo daleko".
Da se zaista izvodila pesma "Tamo daleko" svedo~i zvu~ni zapis koji je ostao sa~uvan do dana{wih dana u Wujor{kom arhivu.
Tamo daleko je tradicionalna srpska pesma, komponovana 1916. na Krfu u znak se}awa na povla~ewe srpske vojske kroz Albaniju tokom Prvog svetskog rata, a govori o gubitku i ~e`wi za dalekom otaxbinom. Postoji nekoliko verzija teksta ove pesme, ali se sve zavr{avaju sa "@ivela Srbija!".
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
QUBAV: ^ini}e vam se kao da je qubav daleko od vas. Kod nekih }e to i biti doslovno, jer }e im draga osoba trenutno biti odsutna. Probajte da se opustite i ne razmi{qate previ{e unapred. POSAO: Mora}ete prihvatiti ono {to se nudi i prilagoditi se najboqe {to znate. Imajte na umu da }e kasnije biti lak{e. Vremenom }ete se navi}i na sve. ZDRAVQE: Relaksacija je imperativ za vas.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
QUBAV: Ono {to zamislite u qubavi bi}e druga~ije od stvarnosti, mada ni stvarnost ne}e biti lo{a. Bi}e i onih koji }e osetiti sve ~ari platonske qubavne veze. POSAO: Va{a uro|ena ozbiqnost ovog puta }e biti skladno pome{ana s le`erno{}u, pa }e se mnogi iznenaditi kako smelo vodite celu stvar. Uspe}ete gotovo u svemu. ZDRAVQE: Ove sedmice va{e zdravqe je odli~no.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
QUBAV: Ima}ete udvara~a vi{e nego ikada, ali }e vam biti te{ko da odlu~ite sa kim da poku{ate ne{to. Vremenom }e se sve iskristalisati. POSAO: Otvaraju vam se vrata jedne saradwe koja finansijski obe}ava. Bi}ete veseli zbog toga. Ponekad }ete biti zbuweni, no to je samo prolazno. Negujte timski duh, iako ste vi{e samostalni igra~. ZDRAVQE: Nastavite brigu o svom zdravqu.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
QUBAV: Bilo bi dobro da poradite i na seksualnom aspektu veze. Bilo bi dobro da razmislite kakvog partnera `elite, ali ne partnera svojih snova, ve} partnera svoje realnosti. POSAO: U poslovnim komunikacijama izbegavajte otvoreno pokazivawe emocija, jer bi vas neko mogao do`iveti kao neprofesionalu osobu, a vi to zaista niste. ZDRAVQE: Mogu}i su stoma~ni problemi.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
QUBAV: Mnogi }e u svoju vezu uneti da{ak sve`ine kroz odlazak na neko zanimqivo mesto. Oni koji su jo{ sami trebalo bi da ~e{}e izlaze iz ku}e. Bi}e im boqe me|u qudima. POSAO: Niste sigurni u svoje ideale, zato tra`ite nove uzore. Pozabavite se svojim ciqevima. Nemojte se previ{e ugledati na druge. Slu{ajte sebe.ZDRAVQE: Nastavite tim tempom, fizi~ki ste aktivni.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
QUBAV: Oni u vezama balansira}e izme|u partnera i porodice s tim da }e im odnos s voqenom osobom pomalo oslabiti. Potrudite se da posvetite vreme i partneru. Nemojte ga zanemarivati. POSAO: Kolege vas obo`avaju zbog va{e vesele prirode. Neko }e mo`da kukati {to ima puno posla, ali vi }ete sve okrenuti na {alu. ZDRAVQE: Mawak energije nadomestite dobrim planom.
Odabrano pobedni~ko re{ewe za novu zgradu Muzeja Nikole Tesle u Beogradu
Na Me|unarodnom arhitektonskom konkursu za novu zgradu Muzeja Nikole Tesle odabran je pobedni~ki rad i najboqe re{ewe dao je londonski arhitektonski biro „Zaha Hadid“ u saradwi sa beogradskim „Biro kjub partners“, izjavio je ministar kulture Nikola Selakovi}. Selakovi} je podsetio da }e zgrada nekada{we fabrike hartije Milana Vape a potom sedi{te Jugo{peda u Beogradu, sagra|ena po~etkom pro{log veka, biti novo sedi{te na{eg najpose}enijeg muzeja.
„U Bulevaru @ivojina Mi{i}a, odnosno novom delu Beograda na vodi, bi}e jedno od najva`nijih kulturnih sedi{ta ne samo u na{oj prestonici i u Srbiji, ve} na ~itavom Balkanu. Upravo zahvaquju}i pobedni~kom arhitektonskom re{ewu, koje }e biti razra|ivano i sprovo|eno, uveren sam da }e Beograd dobiti jednu fantasti~nu simbiozu stare klasi~ne, industrijske i moderne arhitekture“, rekao je Selakovi}.
Muzej Nikole Tesle }e umesto dosada{wih 250 kvadrata prelaskom u nov prostor dobiti svoju novu ku}u na gotovo 6.000 kvadratnih metara,
„U odlaze}oj 2024. godini Muzej Nikole Tesle posetilo je rekordnih preko 180.000 posetilaca, najvi{e ikada i to uglavnom individualnih. Uveren sam da }emo realizacijom ovog projekta, kao dela programa 'Skok u budu}nost Srbija 2027' Beograd u~initi jo{ prepoznatqivijim na kulturnoj mapi Balkana, Evrope ali i sveta“, poru~io je Nikola Selakovi}.
Na me|unarodni konkurs za novo arhitektonsko re{ewe nekada{we fabrike hartije Milana Vape u koju }e biti izme{ten Muzej Nikole Tesle pristiglo je 46 prijava.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
QUBAV: Oni koji imaju porodicu dane }e najradije provoditi sa wom. Oni koji su u paru ima}e prolazno lo{e razdobqe. Ako ste sami, neko }e obrati pa`wu na vas posle upoznavawa. POSAO: Va{e ideje bi}e dobro prihva}ene od strane mladih osoba. Neki }e dobiti priliku za nastup ili prezentaciju pred publikom, koja }e odli~no pro}i. ZDRAVQE: Dobro je {to redovno trenirate.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
QUBAV: Kona~no }e do}i do poboq{awa u vezi. Sva|e su sastavni deo svake veze, ali je bitno da budu konstruktivne, a ne da se stalno sva|ate oko istih stvari i ne prona|ete re{ewe. POSAO: Prilike za razvoj karijere bi}e usko povezane s borbom i stresom. Na vama je da procenite svoje snage i snage protivnika, te da postupite pametno. ZDRAVQE: Red odmora neka prati red aktivnosti.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
QUBAV: Mogu}e je da }e vam nedostajati izazova u privatnom `ivotu. Atrakcije koje vi pri`eqkujete izosta}e. Ako ste sami, velika je verovatno}a da vam se javi jedna osoba na koju ste zaboravili. Razmislite da li }ete pristati na sastanak.POSAO: Pred vama su dani kad }ete verovatno imati priliku da poka`ete koliko ste qubazni i uslu`ni u svom radu. ZDRAVQE: I ove nedeqe odli~no.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
QUBAV: Sazrela vam je ideja o tome kako zabaviti i zavesti jednu osobu do koje vam je stalo, pa }ete se potruditi da to i u~inite. Verovatno }ete uspeti, ali pod uslovom da prihvatite i poneki kompromis. POSAO: Polako po~iwete da dr`ite sve konce u svojim rukama. Idite korak po korak. Postoje velike {anse da }ete ulo`iti novac u ne{to va`no. ZDRAVQE: Na zavidnom nivou.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
QUBAV: Vedrina, {arm i u`ivawe u malim stvarima – sve }e to obele`iti va{ privatni `ivot ovih dana. Zato se ne brinite oko sitnica koje nisu ba{ najsjajnije, one nisu toliko va`ne. POSAO: Ima}ete previ{e `eqa i premalo prilika za wihovo ostvarewe. Va{e ambicije nisu male, ali okolnosti }e vas navoditi na nu`nu saradwu s drugima. ZDRAVQE: Savetuje se lekarski pregled.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
QUBAV: Primirite se i povucite u ti{inu i meditaciju. Ne o~ekujte ba{ mnogo vi{e od onog {to trenutno imate. Partner trenutno nije u mogu}nosti da vam se posveti, jer se bori sa sopstvenim demonima. POSAO: Okolnosti, qudi i doga|aji sve }e vas vi{e navoditi na to da treba da poradite na svom profesionalnom razvoju i stru~nom usavr{avawu. ZDRAVQE: Va{e zdravqe je odli~no.
Ledeno jutro na Pe{teru, u Sjenici minus 21 stepen
Iako na Pe{teru drvo puca od mraza, za stanovnike Sjenice, Karajuki}a Bunara, Doli}a Ra`dagiwe, Duge Poqane, drugih naseqa na visoravni, ovo je tek umereni mraz, prave hladno}e su kada temperatura padne ispod minus 30 stepeni. Ovde je 26. januara 1954. godine izmereno minus 38,4 stepena {to je i daqe najni`a tepmeratura izmerena u Srbiji, ali i u biv{oj Jugoslaviji. Januara 2006. godine, punih mesec dana temperatura u ovom kraju Srbije nije prelazila nulti podeok, ve}i deo meseca `iva u termometru pokazivala je izme|u minus 15 i minus 30 stepeni. Januara te 2006. godine u Karajuki}a Bunarima, nasequ na oko 30 kilometara ju`no od Sjenice, izmereno je minus 39,6 stepeni ali se taj podatak ne vodi kao zvani~ni temperaturni rekord. Neki od me{tana pri~ali su da su tog jutra termometri ispred wihovih ku}a pokazivali neverovatnih, sibirski minus 41 stepen Celzijusa.
Ne pamti se, nije zapisano da je nekad u Srbiji izmerena ni`a temperatura. Po obja{wewima meteorologa, idealno vreme za ekstremno niske temeprature na Pe{teru, u Karajuki}a Bunarima ili Sjenici, jeste kada sa severa Evrope, naj~e{}e iz Sibira u ove krajeve stigne ledeni talas, kada je no} vedra i tiha, kada je tlo pod snegom, pa se hladan vazduh sa okolnih planina spusti u kotlinu, gde se stvaraju tzv. jezera hladnog, ledenog vazduha.
Koja hrana smawuje {e}er u krvi
Odr`avawe stabilnog nivoa {e}era u krvi kqu~no je za op{te zdravqe, bez obzira imate li dijabetes ili ne.
Pravilna ishrana mo`e zna~ajno da pomogne u regulaciji {e}era u krvi na prirodan na~in, a odre|ene namirnice pokazale su se posebno efikasnim u tom pogledu.
ZA[TO JE VA@NO
KONTROLISATI
[E]ER U KRVI?
Visok nivo {e}era u krvi mo`e da dovede do raznih zdravstvenih problema, ukqu~uju}i dijabetes, sr~ane bolesti i probleme sa metabolizmom. Pravilnim odabirom namirnica mo`emo zna~ajno da uti~emo na nivo glukoze u krvi.
NAMIRNICE KOJE
PRIRODNO SNI@AVAJU
[E]ER U KRVI
Cimet – za~in koji ~ini ~uda
Kao {to je pokazalo istra`ivawe, cimet ima zna~ajan uticaj na regulaciju {e}era u krvi. „Cimet sadr`i sjediwewa koja mogu da pomognu u regulaciji nivoa {e}era u krvi, {to je kqu~no za odr`avawe stabilne kognitivne funkcije tokom dana,“ navode stru~waci. Mo`ete da ga dodate u svoju jutarwu kafu ili ~aj za dodatne zdravstvene benefite. Mahunarke – prirodni regulatori
Mahunarke su bogate vlaknima i proteinima, {to ih ~ini
RECEPT
PILE]A BAJADERA
POTREBNO JE:
n 1 kg pile}eg filea n 200 g dimqenog suvog vrata n 2 velike ka{ike senfa n 200 g ka~kavaqa n pakovawe sira u listi}ima n 3 jajeta n 180 ml kisele pavlake n po ukusu so, biber, za~ini
PRIPREMA:
Pile}i file ise}i na {nicle, za~initi po ukusu, ali ne previ{e zato {to je i suvi vrat slan. U podmazan mawi peka~ pore|ati pola koli~ine {nicle, jednu do druge. Premazati ih jednom ka{ikom senfa. Preko rasporediti 100 g tanko se~eni suvi vrat, a preko vrata listi}e sira. Ponoviti postupak, ponovo pore|ati {nicle, zatim ih premazati senfon, pa suvi vrat i na kraju izrendani ka~kavaq.
Iznutiti jaja sa kiselom pavlakom pa sipati preko svega. Pokriti folijom pa staviti da se pe~e 50 minuta na 200 stepeni. Onda skinuti foliju pa staviti da se zape~e jos desetak minuta. Kad se malo prohladi, ise}i na kocke.
izvrsnim izborom za odr`avawe stabilnog nivoa {e}era u krvi. One se sporo vare i ne uzrokuju nagle skokove {e}era u krvi.
Masna riba
Sku{a i druge masne ribe bogate su Omega-3 masnim kiselinama koje poma`u u regulaciji metabolizma. Sku{a sadr`i sastojke koji poma`u u ja~awu }elija organizma i neutralizovawu slobodnih radikala. Vo}e koje poma`e u regulaciji {e}era
Brusnice – prirodni saveznik
Istra`ivawa pokazuju da brusnice mogu da pomognu u regulaciji {e}era u krvi. Konzumacija brusnica mo`e zna~ajno da uti~e na metabolizam i op{te zdravqe.
Jabuke – svakodnevni regulator
Jabuke su odli~an izbor za regulaciju {e}era u krvi. One sadr`e vlakna koja „poma`u u va-
rewu i odr`avawu zdravog nivoa {e}era u krvi. „Preporu~uje se da ih konzumirate cele, s korom, da biste dobili maksimalnu korist.“
[TA IZBEGAVATI?
Prera|eni ugqeni hidrati Izbegavajte rafinisane ugqene hidrate poput belog hleba, peciva i kola~a. Oni mogu da dovedu do naglog skoka {e}era u krvi.
Zasla|ena pi}a
Kao {to je navedeno u na{oj bazi znawa vezano uz zdravqe jetre, „pi}a zasla|ena {e}erom posebno su problemati~na i treba ih izbegavati.“
DODATNI SAVETI ZA
ODR@AVAWE STABILNOG NIVOA [E]ERA
1. Jedite redovne obroke
2. Kombinujte ugqene hidrate sa proteinima i zdravim mastima
3. Odr`avajte zdravu telesnu te`inu
4. Bavite se redovnom fizi~kom aktivno{}u
5. Pratite nivo {e}era u krvi ako vam je to preporu~io lekar Kontrola nivoa {e}era u krvi nije samo pitawe ishrane – to je `ivotni stil. Kombinovawem pravilne ishrane bogate vlaknima, zdravim mastima i proteinima, uz redovnu fizi~ku aktivnost, mo`ete prirodno da odr`avate stabilni nivo {e} era u krvi. Me|utim, ako imate
dijabetes ili druge zdravstvene probleme, uvek se posavetujte sa lekarom pre zna~ajnijih promena u ishrani.
Zapamtite, kqu~ je u umerenosti i raznovrsnosti. Nema jedne ~arobne namirnice koja }e da re{i sve probleme, ali pravilnom kombinacijom razli~itih zdravih namirnica mo`ete zna~ajno da uti~ete na svoje zdravqe i blagostawe.
Za{to se neki qudi ose}aju usamqeno tokom praznika
Samo}a i usamqenost su dva sasvim razli~ita pojma, a u vreme praznika ose}aj usamqenosti je taj koji je nagla{eniji, naro~ito kod onih koji `ive sami, ali i kod osoba starije `ivotne dobi.
Samo}u je jednostavno objasniti, ka`e Goran Tomin, klini~ki psiholog i psihoterapeut.
„To je kada neko je neko sam, ali ne mora nu`no da se ose}a lo{e povodom toga. Usamqenost mo`e da zna~i ~ak i obrnuto –kada neko mo`e da se ose}a izolovano i nepovezano sa drugim qudima, ~ak i kada je okru`en wima“, obja{wava on. Naravno, ose}awe usamqenosti mo`e da bude jo{ ve}e ako je neko i sam i usamqeno se ose}a.
Kako se ka`e ”qude koje volimo uvek nosimo sa sobom” i ukoliko imamo puno te qubavi u sebi i u kontaktu smo sa wom onda ne}emo biti usamqeni, ka`e Tomin i dodaje da se ne}emo ose}ati kao da smo sami na svetu, iako te osobe nisu fizi~ki pored nas. On isti~e da „osobe koji imaju
bilo koju vrstu problema sa mentalnim zdravqem i {to su nekako lo{ije to }e se vi{e ose}ati usamqeno, jer }e te`e mo}i da se pove`u sa drugim qudima“.
Usamqenost je unutra{we stawe koje podrazumeva da se ose}amo prazno, odnosno da nismo povezani sa ne~im {to je dobro i sa nekim qudima koje volimo. Tako|e mo`e da bude povezana i sa nerazumevawem.
„Dakle, mo`emo biti najusamqeniji u qubavnoj vezi ili u braku sa osobom sa kojom `ivimo. Ukoliko imamo do`ivqaj me|usobnog nerazumevawa, {to je ~esto, to se veoma te{ko podnosi“, dodaje psiholog.
OSE]AJ USAMQENOSTI
SE POVE]AVA
TOKOM PRAZNIKA
„Ovde je u pitawu spoqa{wi faktor. To je jedan dru{tveni konstrukt, ti praznici, i na neki na~in je diktirano kako to treba da izgleda. Mi tada gledamo filmove, gde god da krenemo je naredba “budi sre}an sada”. I to na neki na~in, ukoliko nije
Kurkuma je jedan od najmo}nijih prirodnih protivupalnih sredstava. Aktivni lekoviti sastojak u kurkumi se zove kurkumin. Odavno je poznato da kurkuma ima antibakterijska svojstva, ali nedavna istra`ivawa su pokazala da je kurkuma – pravo ~udo prirode. Kurkuma poma`e u ubla`avawu oksidativnih i inflamatornih stawa, metaboli~kog sindroma, artritisa, anksioznosti i hiperlipidemije. Tako|e mo`e pomo}i u upravqawu zapaqewem izazvanim ve`bawem i bolom u mi{i}ima, ~ime se poboq{ava oporavak i performanse kod ak-
slu~aj, u na{em unutra{wem svetu, mo`e samo da poja~a razliku izme|u onoga {to je napoqu i onoga {to je unutra, odnosno da intezivira taj ose}aj usamqenosti“, obja{wava Tomin. Kako navodi, „to {to je spoqa, taj imperativ da se bude sre}an poja~ava ose}aj usamqenosti kod onog ko je ve} usamqen“ i dodaje da kod onog ko nije usamqen to se ne}e dogoditi. On }e mo}i da u`iva u tim zimskim ~arolijama jer je iznutra dobro, sre}an je i pun qubavi.
UBLA@AVAWE OSE]AJA
USAMQENOSTI
„Uvek savetujem da krenemo u kontra smeru, da se setimo nekih qudi, nama dragih bi}a, u vreme praznika, ako `ive sami i da ih pozovemo da do|u kod nas ili da mi idemo kod wih“,
ka`e psiholog.
On dodaje da mi treba da budemo ti koji }e prvi pru`iti ruku, kada je u pitawu kontakt sa qudima koji `ive sami, ili koji prolaze neku te{ko}u.
„Treba da pru`imo qubav qudima koji su dobri za nas i da primimo qubav od wih i savetuje da se okru`ite qudima koji na vas blagotvorno uti~u, koji su za vas dobri i koji vas vole. I da sa wima treba da se pove`ete.
Kada su dragi qudi fizi~ki udaqeni i `ive na drugom kraju sveta, video poziv tako|e mo`e da pomogne da se ubla`i ose}aj usamqenosti.
Tomin smatra da je tu tehnologija zaista od velike pomo}i i da zahvaquju}i woj mo`emo satima da pri~amo i da se gledamo sa onima koji `ive negde daleko.
tivnih qudi. Ve}ina ovih prednosti mo`e se pripisati wegovim antioksidativnim i antiinflamatornim efektima. Kori{}ewe kurkumina samo po sebi ne dovodi do povezanih zdravstvenih koristi zbog wegove slabe bioraspolo`ivosti, {to se ~ini prvenstveno zbog lo{e apsorpcije, brzog metabolizma i brze eliminacije. Postoji nekoliko komponenti koje mogu pove}ati bioraspolo`ivost. Na primer, piperin je glavna aktivna komponenta crnog bibera i, kada se kombinuje u kompleksu sa kurkuminom, pokazalo se da pove}ava bioraspolo`ivost za mnogo procenata – rezultati
su istra`ivawa „Pregled efekata kurkumina na qudsko zdravqe”. KORISNA SVOJSTVA I NUTRITIVNE VREDNOSTI KURKUME
U ajurvedskoj medicina kurkuma je od davnina poznata kao biqka koja ja~a i neguje organizmam. Koristi se za: ja~awe gastrointestinalnog trakta, obnavqa crevnu floru, smawuje nadutost, ~i{ti jeru i `u~, normalizuje menstruaciju, smawuje upalu kod artritisa, ~isti krv, ubrzava metabolizam, re{ava ko`ne probleme a koristi se i protiv crevnih parazita. Kod nas je kuruma bila potpuno nepoznata do kasnih godina 20. veka.
SKANDINAVKA UKR[TENICA
MIRNO (MUZ.)
OZNAKA ZAGRAM INDUSTRIJSKA BIQKA MIRIS ZA NEGU TELA
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1 . Postati neodlu~an(lat.), 2. Nemoral - Beogradska muzi~ka smotra, 3. Pasmina, soj - Iza}i u {etwu, 4. Mera za povr{inu - Javni bele`nici - Lat. veznik, 5. Majstor za medene kola~e, leceder - Italijanska glumica Alida, 6. Govori ekavski - Mesto u Banatu, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Grad u Italiji - Japanska kratka pesma, 8. Pokazna zamenica - Vrsta eksploziva - Sedamnaesto slovo azbuke, 9. Vokalni izvo|a~i - Poluparazitske biqke, 10. Na{ raniji teniser Zoltan - Kriti, 11. Ludolfov broj - Sanitarna prostorija - Deveto i 24. slovo azbuke, 12. Oru`ana pratwa (fr.), Krupna muva, 13. Porez (tur.) - Prevozna sredstva, 14. Srpska pop-folk peva~ica.
USPRAVNO: 1. Geometrijsko telo ome|eno sa 6 paralelograma (mn.), 2. [umica omorike - Narodno mu{ko ime, 3. Ptica peva~ica - Imperatori - Boja za kosu, 4. Do}i prerano, poraniti - Ime francuskog pisca Egziperija, 5. Nota solmizacije - Onaj koji silom prisvaja tu|e - Vrsta kita, 6. Krem dru{tva - Patvorina, falsifikat - Simbol sumpora, 7. Auto oznaka Belgije - Raznobojno - Pro`drqive, 8. Amerikanac u `argonu - Crte - Inicijali vajara Loga, 9. Spojnica krajeva luka (mn.) - Neposredna deoba }elija (biol.), 10. Mu{ko ime, Isailo - Amajlija, talisman - Rasplodno gove~e, 11. Trabant - Lilihip, lizalica, 12. Emitovawe - Velika zmija, piton.
Vi{e stotina, uglavnom prolaznika, prisustvovalo je novogodi{wem koncertu Harisa Xinovi}a
„VI[E JE POKRETNIH TOALETA NEGO PUBLIKE“: Haris Xinovi} na Trgu republike u Beogradu za do~ek nove 2025. godine do`iveo debakl
Svake godine za do~ek Nove godine beogradskim trgovi su centar de{avawa, me|utim, ovaj put to nije bio slu~aj.
Na Trgu republike za Do~ek su nastupali @eqko Vasi}, Marina Viskovi} i Haris Xinovi} – me|utim, publike nije bilo.
Iako svi troje va`e za velike zvezde i imaju velike hitove koji to i dokazuju, pa`wu su ovaj put privukli studenti koji su pro-
Desetine hiqada Beogra|ana se pridru`ilo studentima ispred Rektorata
testovali. Desetine hiqada gra|ana se pridru`ilo studentima u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u. Naravno, dru{tvene mre`e su doslovno eksplodirale, a qudi su preneli atmosferu koja je vladala na ulicama Beograda.
„Vi{e je pokretnih toaleta nego publike“, napisao je jedan korisnik dok je drugi dodao: Harisa napustila `ena i napustila ga publika. Sve sa razlogom.“
U pono} studenti su zastali i na 15 minuta za}utali kako bi odali po{tu nastradali u Novom Sadu ispod nadstre{ice, ali Haris je i daqe pevao, te je jedan korisnik dru{tvene mre`e X napisao: Realno, mogao je Haris da zastane tih 15 minuta ti{ine. Ni{ta se na tom bednom slabo pose}enom pijanom koncertu ne bi promenilo za tih 15 minuta. Ovako }e ga pamtiti kao tezgaro{a bez blama koga je obezbe|ivala Vu~i}eva slu`ba i mehanizacija ‘Beograd puta'“, pi{e na X-u.
RADA MANOJLOVI] O PORODI^NOJ TRAGEDIJI:
"Dr`ala sam mamu za ruku do samog kraja“
Rada Manojlovi} je sa samo 19 godina izgubila majku, koja je godinama vodila bitku sa kancerom. Peva~ica se prisetila maj~inih posledwih dana, koje je provela sa wom sve do wene smrti.
Rada se trudi da majku pamti po najlep{em, te iako joj je ovo bolna tema, ne `eli da klone duhom.
„Nikada nisam verovala u te prognoze, ali moram da vam ka`em, oni kada su rekli da }e `iveti jo{ mesec dana, 30 dana je jo{ `ivela. Ja sam sa wom bila do samog kraja, ja sam wu dr`ala za ruku. Se}am se, ve~e pre nego {to je vodimo u bolnicu, sutradan }e umreti, ja po~nem da pla~em kao ki{a ispred we, a ona me pita onako, bez ijedne suze: ‘Za{to pla~e{?’, a ja ka`em: ‘Zato {to nisam provela vi{e vremena sa tobom'“, kroz suze se prisetila Rada .
Iako je rasla u vrlo skromnim uslovima, peva~ica isti~e da joj je detiwstvo ostalo urezano kao sre}no i bezbri`no.
„Tata i mama su se mnogo voleli. Ono {to ja pamtim je stvarno sve najlep{e, bukvalno ne mogu ni~ega ru`nog da se setim, dobro bilo je tu i nekih sva|ica, i poneko tatino pijanstvo ja pamtim, ali kako }e ~ovek druga~ije, kada se okupimo na slavi, pa se raspevamo, mora da se popije, onda se obavezno posva|amo“, sa osmehom ka`e Rada i nastavqa:
„@ivot koji pamtim sa wima, tih mojih 19 godina, smatram prelomnu ta~ku tu moju 19. godinu je protekao u blagostawu. Ja ka`em nismo imali ni{ta, imali smo sve. Ne znam kako je wima uspelo za rukom, uvek sam se pitala kako bih ja danas vapitala svoju decu, jer danas vi|amo kako vri{te, ho}u ovo, ho}u ono…“
Najni`a cifra 20.000 evra, 100.000 evra za zvezde
Brojni doma}i peva~i za Novu godinu nastupali su {irom regiona, a o honorarima koje su uzeli u najlu|oj no}i mnogo se pri~a. Poznato je da izvo|a~i jedva ~ekaju prazni~ne nastupe, jer su tada cene drasti~no pove}ane, te je samim tim i wihov honoror nekad i utrostru~en. Oni koji su u samom vrhu popularnosti u regionu zaradili su i do 120.000 evra za jednu no}, u zavisnosti od mesta nastupa, kapaciteta prostora i organizatora.
Honorar koji iznosi oko 100.000 evra uzeli su Sa{a Mati} i Ceca Ra`natovi}. Odmah za wima je Milica Pavlovi} koja je bogatija od danas za 50.000 evra, a najve}e iznena|ewe je Pe|a Jovanovi}. Iako ga publika mnogo voli, peva~ se, ipak, na scenu vratio u punom sjaju relativno skoro. Me|utim, kako na{ izvor navodi, Jovanovi} je za nastup u najlu|oj no}i uzeo neverovatnih 50.000 evra. Milica Todorovi} je zaradila 30.000 evra, dok su wene koleginice Jovana Paji} i Marija Miki} uzele po 20.000 evra. Mladi reper Mihajlo Veruovi} Voja` pevao je zajedno sa Cecom u Herceg Novom, a prisustvo je na-
GLUMICA VESNA
platio 25.000 evra. Rekorder po zaradi za do~ek, podsetimo, ostaje i ove godine peva~ Zdravko ^oli}. On je najlu|u no} proveo u Tivtu, gde je naplatio zabavu 120.000 evra. Aleksandra Prijovi}, me|utim, s koncertom na Zlatiboru - u stopu ga prati. Slo`i}emo se da honorari koji su pojedini peva~i uzeli mogu da pokriju cenu nekog visokoluksuznog automobila, egzoti~nih putovawa, ali i nekretnine u najelitnijim delovima Beograda. Me|utim, u {ta }e estradwaci ulo`itit svoju zaradu, ostaje nam da ispratimo. Iako mnogi izvo|a~i ne vole da govore o honorarima, peva~ Aco Pejovi}
Za sebe ka`e da je buntovna, ali i vrlo tolerantna i ~esto trpeqiva, a na pitawe {ta bi uradila da je ona neko glumica Vesna ^ip~i} ka`e da bi vratila osmeh svim qudima oko sebe. Dodaje da ovoj vlasti nikada ne}e oprostiti odlazak mladih qudi iz zemqe.
Koliko je buntovna svedo~i ~iwenica da je povela prvi sindikalni {trajk u biv{oj velikoj zemqi. Od tada, pa do danas, Vesna se protivi, {to kroz svoje uloge, {to van pozori{ta. Jeste ne{to do prirode, ali ima ne~ega i u wenom odrastawu na relaciji Beograd-Kikinda, uz roditeqe prosvetne radnike koji su je u~ili i nau~ili da jedino sloboda nema cenu.
Gostuju}i u emisiji „Da sam ja neko“ Vesna ^ip~i} se prisetila da je po prvi put u svom `ivotu po~ela da prime}uje lo{e stvari oko sebe u vreme Slobodana Milo{evi}a.
„Kad sam videla da se sa ro|enim roditeqima ne sla`em u nekim stvarima, {to je jako te{ko bilo da prihvatim, od onda sam u stvari po~ela da mewam neke svoje misli u glavi na onu drugu stranu“, ka`e ona.
I danas je, kako isti~e, tu`na situacijom u kojoj `ivimo.
„Moram da priznam, pre neku no} smo se vratili iz Bawaluke sa gostovawa i izgovorila sam naglas da sam tu`na i jako nesre}na {to se vi{e ne radujem tako Beogradu kad ulazim u wega, kao {to sam se radovala. Ja ga volim, naravno, to je moj grad, ali do te mere je nekako sve postalo tesno, napeto, sa mnogo nervoze, mnogo nekog li~nog nezadovoqstva situacijom u kojoj `ivimo, gde god se zagrebe, tako da zapravo moram da priznam da mi je jako `ao zbog toga, ali to je tako“, ka`e ^ip~i}. Dodaje da nam fali radost `ivota, koja je nekada, kako ka`e, bila daleko prepoznatqivija nego danas.
„Imamo utisak nekada da mi danas uop{te nemamo uticaj na sve to {to se de{ava. To je tako neko
je otkiro da to i nije neka tajna: - Najboqe se zara|uje za Novu godinu, tada su najve}i honorari. Za{to bi to bila neka tajna? Mo`da neko ne}e da pri~a o tome, ali ja ho}u. To su dani kada su najve}e i cene ulaznica za tu no}. Du`e se naravno i radi, od toga ne be`im naravno. Neprimereno je malo pri~ati o novcu, nisam za to. Ni druge ja ne pitam o tome kolika im je plata, pa ne bih voleo ni da mene neko pita - rekao je Pejovi} nedavno, pa je dodao: - Na probama pred Novu godinu je uvek eufori~no sa kolegama jer je tu posebna neka qubav koja se de{ava i izme|u benda i mene. Volim tu vrstu euforije pred Novu godinu.
naredio, to je tako neko pokazao, {ta pi{e, to tako mora da bude i to je tako, bez ikakvog uticaja nas samih na sve to. To me o~ajava, to me ~ini jako, jako nespokojnom. To je opet odraz ovog vremena u kom `ivimo i ove politike koja se vodi u ovoj zemqi. Ja ne mogu da verujem na {ta smo sve mi spremni da od}utimo, da ne reagujemo, {ta to sve mo`e da pre|e preko nas, kakve stra{ne situacije, stra{ni tereti, a da mi negde ostajemo nemi na sve to“, ka`e ona. Me|u stvarima koje nikad ne}e oprostiti qudima koji su danas na vlasti isti~e to {to veliki broj mladih odlazi iz zemqe.
„45.000 mladih qudi ode godi{we. Moj sin je napravio predstavu o tome – Beogradska trilogija, upravo o tome, o tim mladim qudima koji odlaze. To je nedopustivo i to su mahom najkvalitetniji mladi qudi, fakultetski obrazovani“, navodi glumica. Na pitawe {ta bi uradila da je ona neko, ka`e da bi vratila osmeh svim qudima oko sebe. „Vratila bih osmeh. Nekako, mislim da se malo smejemo, da smo malo nasmejani, da smo malo vedri i zabranila bih qudima preko 65 godina da glasaju. Ja spadam tu i samoj sebi bih prvo zabranila. Mislim da su mladi qudi, pred wima je daleko ve} i komad `ivota nego pred nama, nego preda mnom. Moja deca. Pa ja }u uvek pitati svoju decu. Jer oni ako `ele i ho}e da ostanu ovde da `ive, pa prirodno je i normalno, da ih ja podr`im u tome, a ne da im idem kontra“, ka`e Vesna ^ip~i}.
PRI^A KOJA JE GOTOVO 20 GODINA BILA NEPOZNATA: Supruga Joki}a je kao beba proterana iz Krajine
Natalija Joki}, supruga Nikole Joki}a, i pre 28 godina bila je na naslovnim stranama.
Natalija je sa sedam meseci bila na naslovnoj strani srpskih novina i to 6. avgusta 1995. godine.
U naru~ju majke be`ala je od „Oluje“, a onda su ih primetili i novinari.
„Mi smo Ma}e{i}i. Ovo je Maja, tri i po godine ima. A, ovo Natalija, sedam meseci tek napunila. Prva je beba ro|ena u ovoj godini, u Krajini“, ispri~ala je mama Danica za „Ve~erwe novosti“ tada.
Pojasnila je gde je dom koji su morali da napuste.
„Nama je ovo druga be`anija. @iveli smo u Karlovcu. Kada tu vi{e nije bilo `ivota, pobegli smo u Sluw. Sada ponovo be`imo, a ne znamo kud. Znamo da vi{e nema nazad. Ako nas ne}e Srbija, neko }e nas, negde, vaqda primiti.“
Navodno pordica Ma}e{i} i daqe u Somboru ~uva naslovnu stranu tih novina.
I onda 28 godina kasnije je Natalija na naslovnim stranama kao prelepa supruga najboqeg ko{arka{a sveta. Zaista je o~arala sve i pokazala koliko je jaka.
Joki} je jednom prilikom otkrio kako su se upoznali.
„Upoznali smo se preko zajedni~kih drugara. Moje dru{tvo i ja smo izlazili u kafi} koji je radio do pono}i, a kad bi se zatvorio, sedeli smo na klupi ispred. Jedne ve~eri smo bili samo nas dvojica i onda je do{la i Natalija. Dopala mi se ~im sam je video, ali nisam joj to odmah rekao, ve} smo se dru`ili narednih pola godine, mo`da i du`e. Sve to vreme sam skrivao emocije. Kad sam joj prvi put rekao da mi se svi|a, nisam dobio nikakav odgovor. Mudro je pre}utala“, rekao je Joki}.
Nije im bilo lako, ali ih je put odveo zajedno u SAD.
„I{ao sam u sredwu ekonomsku {kolu, a Natalija je trebalo da po|e za Ameriku, ve} je bila upisala psihologiju na “Seminole State Collegeu”. I bukvalno dva meseca po{to smo po~eli da se zabavqamo ona je otputovala.“
ZVEZDA[I POHRLILI:
Pariz ~eka puna Arena!
\okovi} o najve}oj prekretnici u `ivotu, posle
jedne odluke se sve promenilo
Novak i Jelena \okovi} u braku su od 2014. godine, ali wihova veza nailazila je na raznorazne prepreke tokom dugog niza godina.
Najboqi srpski teniser i jedan od najve}ih sportista ikada trenutno je u Australiji, gde se priprema za prvi grend slem u sezoni, na kom ima nameru da napadne 25. grend slem titulu.
Igrao je Novak protekle nedeqe na turniru u Brizbejnu, gde se nije proslavio, jer je izgubio u ~etvrtfinalu od Rajlija Opelke, ali je makar u Australiji sa porodicom, pa mu i porazi lak{e padaju.
\okovi} je sam priznao da mu mnogo zna~i kada je porodica sa wim i kada i `ena i deca mogu da putuju na turnire, jer o~igledno emotivnije proslavqa pobede, dok se s porazima lak{e nosi. Tako je bilo i sada, a neki doga|aji i izjave iz pro{losti nam jasno pokazuju da su Novak i Jelena imali pote{ko}a u qubavnom odnosu, ali su uspeli da stvore stabilnu porodicu, koja je temeq mnogih uspeha, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu.
Wih dvoje su se upoznali 2005. godine, a qubav im traje od sredwo{kolskih dana.
„Mi smo ba{ bili klinci kada smo se prvi put sreli. Bili smo na teniskom turniru u jednom klubu na Banovom brdu. Dugo sam trenirala tenis, do svoje 15. godine, pa smo imali zajedni~ko dru{tvo. On je re{avao neke ukr{tene re~i, a ja sam bila pored wega, pa me je pitao da mu pomognem i tako smo zajedno po~eli da re{avamo, ali posle toga smo se sretali povremeno i uvek lepo dru`ili, ali bez ikakvih naznaka da }emo se ikada zabavqati. Po~eli smo da se zabavqamo tek posle tri godine“, rekla je Jelena jednom prilikom.
Isku{ewa su do{la nakon nekoliko godina veze, kada je Jele-
na zavr{ila studije u Milanu, a Novak je ve} tada uveliko napredovao i pokazivao da bi mogao da bude jedan od najboqih na svetu. Zajedno se odlu~ili da se presele u Monako, ali taj prelazak nije bio lak.
„Tri godine od po~etka na{e veze do{li smo do prekretnice. Odlu~ili smo se za zajedni~ki `ivot. Ali, u Monaku je bilo te{ko prona}i posao. Sve je “zatvoreno”, ali ja sam se igrom slu~aja zaposlila u jednoj naftnoj kompaniji“, pri~ala je Jelena o prvim danima u Monaku.
Ipak, ubrzo su shvatili da nisu sre}ni. @iveli su zajedno i planirali da se vi{e posvete jedno drugom, ali je Jelena radila po ceo dan, a Novak je mnogo putovao zbog turnira (teniska sezona traje oko 11 meseci).
Ubrzo su shvatili da bi ne{to moralo da se promeni, da treba da do|u do re{ewa kako da prona|u savr{enu simbiozu i da provode vreme koje su toliko `eleli zajedno.
„Radila sam tamo godinu dana i to je bila nemogu}a misija za na{u vezu. U jednom trenutku Novak mi je rekao da vi{e tako ne mo`emo. Dok sam studirala, ta~no sam znala kada sam slobodna i kada mu se mogu posve-
REZULTAT 10.000 KALKULACIJA:
titi. Na poslu sam provodila dane u kancelariji i na{a veza se na{la u isku{ewu. Zato smo tra`ili drugo re{ewe“, prisetila se Jelena.
Ideja da Jelena postane direktor Fondacije Novak \okovi} im je verovatno spasila vezu. Po~ela je Jelena da organizuje humanitarne akcije, ali i da redovnije bude uz Novaka. Poklopilo se to sa trenutkom kada je srpski teniser „eksplodirao“ u ATP svetu, a ubrzo je do{lo i do veridbe.
„Od sada }u Jelenu svima predstavqati kao verenicu i budu}u suprugu… Po~iwe navikavawe. Slatke muke. Presre}ni smo“, poru~io je Novak 2014. godine.
Kasnije su dobili i dvoje dece, sina Stefana i }erku Taru, koji su sve ~e{}e uz oca na turnirima {irom sveta.
Iako su i dan-danas Novak i Jelena predmet svakojakih pri~a, uspe{no odr`avaju brak, a neretko se u javnosti i na specijalnim doga|ajima pojavquju zajedno, kao {to je bilo i na sve~anoj ceremoniji u Madridu, gde je \okovi} dobio „Laureus“ nagradu za najboqeg sportistu na svetu, a pored wega su bile i mnoge druge legende iz sveta sporta.
Crvena zvezda mo`e i do Top 4
Posle dve pobede u [paniji – nad Barselonom i Baskonijom – ko{arka{e Crvene zvezde ~eka velika podr{ka u me~u sa Parizom u petak. Skoro je izvesno da praznih mesta ne}e biti – Arena je rasprodata za sudar crveno-belih sa ekipom koja je hit ovogodi{we Evrolige. Crveno-beli imaju skor 11-8 i trijumf nad Parizom zna~io bi jo{ boqu poziciju u borbi za plej-of. Ka tom ciqu, Zvezdu }e bodriti vi{e od 20.000 navija~a.
Posle Pariza, ekipi Janisa Sferopulosa sledi i dvostruko kolo kod ku}e – utakmice sa Fenerbah~eom i Monakom.
Utakmica Crvena zvezda – Pariz igra se u petak od 20.00, uz direktni prenos na Sport klubu 1.
U prvom delu sezone, ta~nije u prvom kolu, Zvezda je u Parizu slavila 80:77, uz 21 poen Nedovi}a i 14 Kenana.
Serijom pobeda ko{arka{i Crvene zvezde nastavili su uspon prema plej-of pozicijama u Evroligi sa kojih }e narednog petka i do~ekati direktnog rivala iz vrha tabele, Pariz. Ekipa trenera Joanisa Sferopulosa, prema ra~unicama agencije „Figurei8ht“ (koja se bavi naprednom ko{arka{kom statistikom), u ovom trenutku ima 36,2 odsto {ansi da sezonu zavr{i na jednoj od prve ~etiri pozicije na tabeli i ti izgledi samo }e se pove}ati ukoliko za par dana Pari`ani padnu u „Areni“.
Francuzi su trenutno ~etvrti favoriti za pozicije koje donose prednost doma}eg terena u ~etvrtfinalnim serijama sa 39,9 odsto {ansi.
Vratimo se Zvezdi, kojoj kompjuterski sofver posle vezanih pobeda nad Makabijem, Barselonom i Baskonijom daje 56,9 odsto {ansi za plasman me|u prvih {est na tabeli, dok su izgledi da Beogra|ani zavr{e na plej-in pozicijama porasli na 87 odsto.
U tom smislu, crveno-belima su {anse za plasman ne jednu od prvih deset pozicija porasle za 29 odsto tokom posledwe tri runde Evrolige. Ova gr~ka agencija na mre`i „X“ redovno objavquje prognoze ovog tipa i podse}a da procene formiraju na osnovu kombinacije defanzivnog
i ofanzivnog rejtinga timova, kao i nakon 10.000 ponovqenih kalkulacija.
Prema istoj formuli, ko{arka{i Partizana imaju 2,5 odsto {ansi za plasman me|u prva ~etiri, 7,1 odsto me|u prvih {est, dok kompjuter crno-belima predvi|a 28,9 odsto izgleda za proboj do plej-in pozicija. Treba re}i da je do kraja liga{kog dela sezone ostalo jo{ 15 utakmica i da se stvari lako mogu promeniti, {to se vidi na slu~aju Crvene zvezde.
Crveno-beli u 20. rundi do~ekuju Pariz, dok crno-beli putuju u Atinu na duel sa Panatinaikosom.
Nek ovo bude godina za Partizanov oporavak
"Ogreja}e, obasja}e, sunce iznad Humske ulice", pevalo se nakon {to su Milorad Vu~eli} i Milo{ Vazura napustili Partizan, koji se ne}e lako i brzo oporaviti od te{kih godina na vi{e nivoa.
Pomenuti dvojac zajedno sa najbli`im saradnicima direktno je odgovoran za srozavawe Partizana na niske grane, a nakon debakla protiv Crvene zvezde u Humskoj (0:4) ove sezone, bilo je jasno da do promena mora do}i.
Savo Milo{evi} je do{ao kao trener, Vu~eli} i Vazura su na odu{evqewe ve}ine iskrenih navija~a Partizana napustili klub, a glavnu re~ su preuzeli Rasim Qaji} i Predrag Mijatovi}, uz nekoliko bliskih saradnika.
Sa nekim konkretnim merama u ciqu sre|ivawa finansija se odmah krenulo, mada je ve} odavno jasno da }e klub po ekonomskom pitawu morati da se sre|uje narednih nekoliko godina, ali daleko od toga da je samo to problem.
Partizan je ve} dugi niz godina bez titule, ~ak i u Kupu Srbije, u Evropi ne bele`i rezultate za ponos, daleko od toga, a nedavno je do{lo i do razlaza sa trenerom Milo{evi}em, jer je nastala zbrka i totalni nesporazum oko Marka Kerkeza.
Tako su crno-beli, rekao bih potpuno neplanirano, ponovo brzo ostali bez trenera, jo{ jedna legenda je „potro{ena“, a nedavno je stigla i neo~ekivana vest – na klupu Partizana seo je Sr|an Blagojevi}.
Iako verovatno mnogi „grobari“ nisu odu{evqeni novim trenerom, mo`da je ba{ takav, mawe poznati stru~wak, potreban crno-belima kako bi se podigli i krenuli uzlaznom putawom. ^uda u sportu se de{avaju svakodnevno, pa za{to navija~i Partizana ne bi verovali u jedno u Humskoj, jer izgleda da samo tako ne{to mo`e spasiti klub i vratiti ga na staze stare slave.
[ta mo`emo o~ekivati od Blagojevi}a i ekipe, te{ko je re}i, tek }emo na delu videti, dobro je da je novi trener dobio priliku da odradi kompletne zimske pripreme, pa je tako pred wim naporan rad kako bi ostavio traga u klubu, koji je mnogo puta u posledwih nekoliko godina probio dno.
Na leto se o~ekuje prava rekonstrukcija u igra~kom pogledu, jer }e biti vi{e vremena, a vaqda i mogu}nosti za promene, ali i do tada treba da se „spremi teren“ i uradi ono {to je mogu}e.
I sada{wa uprava bi mogla jo{ ozbiqnije da radi, ve} smo shvatili da im je jedan od ciqeva da istaknu kako porukama za predsednika Srbije nije mesto na stadionu, ali navija~i imaju pravo na svoj stav i nije na Mijatovi}u i ostalima u klubu da brane vladaju}u partiju u zemqi, odnosno uglavnom wenog predsednika, ve} da pomognu klubu da „o`ivi“ i to na svim nivoima.
Tako|e, ne bi smelo da se dozvoli ponavqawe jo{ jednog slu~aja kao {to je bio ovaj sa Savom, jer to izgleda krajwe neprofesionalno.
Naravno, posebna pa`wa treba da bude posve}ena finansijama, te osiguravawu evropske licence, koja je prethodnih sezona bila i te kako upitna, pa je dr`ava morala da se me{a i poma`e Partizanu, jer je pro{la uprava bila nesposobna da sama osigura mogu}nost igrawa na najvi{em me|unarodnom nivou.
U ovom trenutku nema dileme da je ciq Partizana da na kraju sezone bude drugi u Superligi Srbije, po{to je Crvena zvezda na 17 bodova vi{ka.
Po{to je Partizan odavno ispao iz svih evropskih takmi~ewa, odnosno kvalifikacija za iste, sada }e crno-beli sa novim trenerom imati mesec dana da se pripreme za nove izazove i nastavak Superlige. Odigra}e Partizan i dve pripremne utakmice, protiv Dukle iz Praga i Jagjelonije, a mo`da na programu bude i jo{ neka provera, po{to je tako ne{to neophodno crno-belima, pogotovo u ovom periodu tranzicije.
Prvi me~ u drugom delu prvenstva, Partizan }e odigrati protiv Spartaka iz Subotice u Humskoj verovatno 1. februara, a onda sledi gostovawe Vojvodini, pa okr{aj sa OFK Beogradom, koji je trenutno tre}i na tabli. Do kraja februara Partizan }e igrati i sa Crvenom zvezdom na Marakani, gde }e biti autsajder, ali i protiv Mladosti iz Lu~ana, koja je tako|e u igri za Evropu. Nakon 20 odigranih kola u Superligi Srbije, Partizan ima osam bodova vi{ka od OFK Beograda, odnosno devet od Mladosti i 10 od Radni~kog 1923, {to svakako jesu lepe vesti za „grobare“, ali daleko od toga da je bilo {ta sigurno ove sezone i da je posao gotov – on zapravo tek po~iwe, a 2025. mogla bi da ostane upam}ena kao godina Partizanovog oporavka, ako svi budu radili svoj deo posla kako treba.
Evo i zbog ~ega, po~etni udarac izvela wegova }erka
Po~etak me~a Marbeqe i Atletiko Madrida u Kupu Kraqa ozna~ila je Ana Anti}, }erka legendarnog Radomira Anti}a, ~ime su [panci odali po~ast ~uvenom treneru.
Anti} ne samo da je bio legenda srpskog fudbala, ve} i [panskog u velikoj meri, a ogroman trag je ostavio u Atletiku i upravo Marbeqi.
Doma}i tim me~eve igra prinudno u Malagi, a utakmica je otvorena na simboli~an na~in, tako {to je }erka Radomira Anti}a, Ana, izvela po~etni udarac.
„Radomir je jedna od ikona Marbeqe, dugi niz godina je `iveo u gradu i promovisao brend Marbeqe {irom sveta,“ pisalo je u saop{tewu Marbeqe uo~i me~a sa Madri|anima.
I u Madridu je bio prava legenda po{to je Atletiko vodio do duple krune u sezoni 1995/96.
Tog 6. aprila 2020. godine, napustio nas je legendarni Radomir Anti}, u 72. godini, posle kra}e bolesti. Uz Anti}a ide ono da je uradio ono ne{to {to niko pre i posle wega nije.
skom ostala je ogromna praznina koja se popuwava bogatim nasle|em koje je ostavio. Anti} je bio jedini trener koji je sedeo na klupi Reala, Barselone i Atletiko Madrida, tri najve}a {panska kluba. Na Pirinejima je vodio jo{ i Saragosu, Seltu i Ovijedo. ME^ U [PANIJI POSVE]EN RADOMIRU ANTI]U:
Legendarni “Mister” definitivno je bio unikatan, ne samo u svetu sporta, i wegovim odla-
ITALIJANI TVRDE:
Srbija dobija dres sa likom Sini{e Mihajlovi}a
Prema pisawu „Gazete delo sport“ fudbalska reprezentacija Srbije uskoro bi mogla da dobije novi dres na kom }e se nalaziti lik Sini{e Mihajlovi}a, legendarnog srpskog fudbalera.
Poznati italijanski listi
prenosi da je Fudbalski savez Srbije u pregovorima sa kompanijom Makron koja bi uskoro mogla da postane tehni~ki sponzor reprezentacije.
Sedi{te ove kompanije je u Bolowi, gradu u kom je Sini{a Mihajlovi} vodio istoimeni tim kao trener i u kom je ujedno vodio i najte`u `ivotnu bitku.
Ideja „Makrona“ je da reprezentacija Srbije dobije novi dres na kom }e biti oslikana silueta legendarnog Mihe dok izvodi slobodan udarac.
Nema sumwe da bi ovaj gest bio zaslu`eno odavawe priznawa legendi srpskog fudbala koji je ostavio veliki trag kako u Srbiji tako i u Italiji odnosno evropskom fudbalu.
Odluka o novom sponzoru trebalo bi da bude doeta do marta, a ako sve bude proticalo po planu dresove sa likom Mihajlovi}a srpski reprezentativci mogli d+bi da nose ve} tokom utakmica sa Austrijom 20. i 23. marta u okviru bara`a za opstanak u A diviziji Lige nacija.
THURSDAY l ^ETVRTAK 9. 1. 2025.
Zvezdin januar istine u Ligi {ampiona
Fudbaleri Crvene zvezde nisu imali mnogo slobodnog vremena za novogodi{we i bo`i}ne praznike, po{to su zimske pripreme po~ele ve} 3. januara.
Glavni ciq crveno-belih je bez dileme odbrana titule u Superligi Srbije, mada se taj uspeh i ne dovodi u pitawe, a mnogo te`e }e biti izboriti mesto u bara`u Lige {ampiona.
Trener Vladan Milojevi} trenutno na raspolagawu ima 35 igra~a, crveno-beli su ve} otputovali u Tursku i tamo }e poku{ati da se spreme za januar istine u Ligi {ampiona.
Fudbaleri Zvezde }e odigrati tri kontrolne utakmice. Prvi me~ igra se 8. januara protiv slovena~ke Mure, tri dana kasnije Zvezda }e igrati sa poqskim Po-
gonom, a posledwu utakmicu na pripremama crveno-beli igra}e 15. januara protiv Levskog iz Sofije.
„Svedoci smo da je kalendar malo druga~iji, imamo utakmice 21. i 29. januara u Ligi {ampiona, u to vreme smo uvek bili na pripremama. Ali morate da se prilagodite. Nadam se da niste izgubili mnogo od fizi~ke spreme. Kad smo bili u piku prekinuto je prvenstvo, ~ini mi se da smo mogli svakog da pobedimo. Nadam se da }e pripreme biti kako treba i da }ete biti spremni za utakmicu 21. januara. @elim da slu{ate trenera, ovo su dve najva`nije utakmice u polusezoni“, rekao je Zvezdan Terzi} pred fudbalerima Zvezde u svla~ionici.
Iako Zvezdini rivali na pripremama nisu iz vrha evropskog fudbala, jasno je
MALO KO MO@E SRBIJI NA CRTU:
Hajde da popri~amo o tome ko je sportska sila, barem kada je Stari kontinent u pitawu. Mo`da bi neko u nabrajawu zaboravio na Srbiju, ali ako gledamo klupske sportske uspehe... Malo ko nam mo`e na crtu!
Za sada nijedna zemqa Evrope nema {ampiona u pet osnovnih timskih sportova sa loptom. A, Srbija mo`e da se pohvali sa velika ~etiri {ampiona - u fudbalu, ko{arci, vaterpolu i rukometu!
Na{oj zemqi, sa ukupno ~etiri {ampiona, mogu da stanu jo{ na crtu jo{ samo [panija, Nema~ka, Francuska i Italija. Ostale zemqe nisu ni blizu. Dakle, od 44 dr`ave, Srbija je u pet!
Tako da }emo praviti pore|ewe samo sa ovim najuspe{nijim zemqama, dok ostale moraju mnogo da se potrude da pri|u blizu Srbiji.
I, ko je onda sportska velesila?
Posebno treba ista}i da su na{i klubovi dolazili do najve}ih uspeha u vreme kada novac nije bio presudan. Tako je te{ko poverovati da u dana{we vreme recimo Crvena zvezda mo`e da parira milijardama koje ula`u Real Madrid, Barselona ili engleski timovi.
Bilo je druga~ije vreme, realnije. Danas milioni sve diktiraju.
Srbiji jedino nedostaje titula u odbojci, a ista je situacija i sa [panijom. Francuskoj nedostaje titula u vaterpolu, a Italiji u rukometu. Zanimqiv je i slu~aj Nema~ke kojoj nedostaje {ampion u ko{arci.
da su ba{ takvi protivnici potrebni (a i skoro jedini dostupni) crveno-belima, kako bi se uigrali i ponovo stekli „radnu temperaturu“ pred duele sa PSV-om (21. januar, stadion „Rajko Miti}“) i Jang bojsom (29. januar, stadion u Bernu).
Nakon ta dva duela bi}e jasno da li je Zvezda zavr{ila svoju ovosezonsku evropsku avanturu ili }e se kroz bara` boriti za plasman u osminu finala.
Ove sezone uveden je novi format Lige {ampiona, osam najboqih ekipa ide direktno u nokaut fazu, dok oni od 9. do 24. mesta {ansu dobijaju u bara`u.
Ove sezone Zvezda se u nekim utakmicama odli~no pokazala, ali je imala i neka veoma lo{a izdawa.
Sve je po~elo od poraza od Benfike (1:2), posle toga je Inter pokazao silu
(4:0), a crveno-bele nisu {tedeli ni Monako (5:1) ni Barselona (2:5). Zvezda je utisak znatno popravila protiv [tutgarta (5:1), ali je onda uz mawak sre}e i velike sudijske gre{ke izgubila od Milana (2:1).
Obrni-okreni Zvezda je trenutno na 31. poziciji (36 timova), ima tri boda i gol-razliku 10:19, te je u ovom trenutku daleko od bara`a.
Ako `eli da razmi{qa o plasmanu daqe, Zvezda mora da pobedi oba preostala me~a, {to }e biti posebno te{ko s obzirom je prvenstvo Srbije na programu tek od februara i da crveno-beli ne}e imati takmi~arske utakmice pre nastavka Lige {ampiona, a odmah }e morati da budu na vrhuncu, ako misle da imaju {ansu da se domognu bara`a.
Niko vi{e ne mo`e da stane Srbiji na crtu! Toliko o tome ko je sportska velesila.
A, da ne spomiwemo to da Srbija ima Novaka \okovi}a koji je po mnogima ne samo najboqi teniser, ve} i najboqi sportista u istoriji, kao i Nikolu Joki}a, najboqeg evropskog ko{arka{a u istoriji.
FUDBAL
Fudbal je kao najve}i sport na svetu ujedno i sport u kojem je veoma veoma te{ko bilo do}i do {ampiona.
Srbija ima tu sre}u da je Crvena zvezda u Bariju 1991. godine pokorila Evropu, tako da smo titulu prvaka Evrope tada obezbedili. I pitawe je da li }e se tako ne{to, kada su na{i klubovi u pitawu, ikada ponoviti. Osim ovih najja~ih sportskih zemaqa, zanimqivo je da titulu imaju i [kotska preko Seltika,
odnosno Rumunija preko Steaue. Srbija - ~ekirano!
KO[ARKA
Na ovoj stavci, Srbija je polo`ila sa Partizanom 1992. godine. Pogodio je tada Aleksandar \or|evi} trojku sa zvukom sirene u Istanbulu, sru{io Huventud i tako doneo jo{ jednu crticu na{oj zemqi u ovom rangirawu.
Za razliku od fudbala, u ko{arci je bilo vi{e zemaqa koje su davale klupske {ampione, tu su i Izreael i Bosna i Hercegovina, ali nema - Nema~ke. Veliki sportski gigant pa je na igri pod obru~ima. Nema klupskog {ampiona Evrope. Srbija - ~ekirano!
RUKOMET
Mo`da se mla|i qubiteqi sporta ne se}aju, neki mo`da i ne
znaju, ali na{a zemqa ima dvostrukog klupskog prvaka u rukometu, a to je Metaloplastika iz [apca. Ona je pokorila Evropu 1985. i 1986. godine. E, na ovoj stanici je palaItalija! Italijani nemaju {ampiona Evrope u klupskom rukometu, za razliku od ostalih spomenutih sportova.
Srbija - ~ekirano!
VATERPOLO
Dobro, ovde smo ba{ na doma}em terenu. Da li stvarno neko sumwa u to da imamo {ampiona Evrope u vaterpolu?
Partizan je to uradio neverovatnih sedam puta, Crvena zvezda jednom, tako da dominacija nije dovo|ena u pitawe.
Ipak smo mi, uz Ma|are, najve}a vaterpolo nacija u istoriji.
Na ovoj ta~ki pada - Francuska. Sve su osvajali, ali nemaju
{ampiona u vaterpolu. Srbija - ~ekirano!
ODBOJKA
E, ovde dolazimo do momenta koji je Srbiju mogao da lansira na prvo mesto. Dolazimo do odbojke. Srbija jedina od ovih najja~ih zemaqa nema titulu u odbojci. Iako smo u istoriji osvajali najve}a odli~ja u reprezentativnoj odbojci, i mu{koj i `enskoj, nekako je izostao pravi uspeh u klupskom delu.
Zaniqmivo je da {ampiona u klupskoj odbojci imaju zemqe kao {to su ^e{ka ili Bugarska...
EVROPSKE ZEMQE
KOJE IMAJU
KLUPSKOG [AMPIONA:
Fudbal:
SRBIJA (Crvena zvezda), [panija, Portugalija, Italija, Engleska, [kotska, Holandija, Nema~ka, Rumunija, Francuska
Ko{arka:
SRBIJA (Partizan), Rusija, Letonija, [panija, Italija, Izrael, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Francuska, Gr~ka, Litvanija, Turska
Rukomet:
SRBIJA (Metaloplastika, dva puta), Rusija, Belorusija, [panija, Bosna i Hercegovina, ^e{ka, [vedska, Nema~ka, Rumunija, Hrvatska, Ma|arska, Francuska, Slovenija, Severna Makedonija, Poqska
Vaterpolo:
SRBIJA (Partizan 7 puta, Crvena zvezda 1), Hrvatska, Ma|arska, Rusija, Italija, [panija, Nema~ka, Gr~ka, Crna Gora
