Srpski glas 9. jun

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 9. 6.2022. z Year XXXI No.2504

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Otac Qupko ^ubrilovi}:

OSTAJEM SA VAMA

Strana 16

Sve{tenik Qupko ^ubrilovi} je pre mesec dana oti{ao u zaslu`enu penziju. @eleo je da se jo{ jednom zahvali svim parohijanima, ~lanovima uprave, rodbini, kumovima i prijateqima na saradwi i iskrenoj podr{ci i za wih priredio, pro{le nedeqe, sve~anost u crkvenoj sali Sv. Jovana Krstiteqa u Daptu

Crkveno imawe u Rosmoru

Strana 24

NASTUP SRPSKIH FOLKLORNIH GRUPA Velikim zalagawem KUD Izvor organizovan je veoma uspe{an nastup srpskih folklornih grupa, pro{le subote, na crkvenom imawu u Rosmoru. Nastupale su grupe KUD Izvor, Folklorni ansambl Srpskog centra iz Boniriga, folklorne grupe KUD Kara|or|e i folklorna grupa iz Volongonga

Strana 17

Novi feqton

Sveti Sava kao svetovni diplomata Mudar i istrajan diplomata: Rano je pokazao naklonost ka raznim crkvenim legendama Strana 32

Kolumna

Asan`

Strana 14

Pi{e: Sa{a Jankovi}

Tu`na sudbina jednog od najpoznatijih Australijanaca, novinara, publiciste i rediteqa Xulijana Asan`a je realan pokazateq sveta u kome `ivimo. Koliko }e novi premijer smo}i snage u poku{aju da uradi barem jedno dobro delo kada je u pitawu sudbina Asan`a, te{ko je predvideti

Srbin na dvoru indone`anskog sultana Strana 20 De{avalo se u pro{losti da se putnik namernik zatekne u velikoj ~asti, da ga lokalni vladar primi uz najve}e po~asti, kao da mu je u goste do{ao visoki dr`avnik.

Takav prijem do`iveo je osniva~ „Muzeja kwige i putovawa“ tokom obilaska Indonezije

Zvezda posle pra`wewa dvorane pobedila u majstorici i sa {est trofeja se izjedna~ila sa Partizanom

2

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Demostat: Srbija po kupovnoj mo}i stanovni{tva spada u najsiroma{nije zemqe Evrope, BDP po glavi stanovnika tek 52 odsto proseka EU Patrijarh Porfrije u Beogradu uru~io Tomos o autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi

SPC ustupila svu svoju imovinu u Severnoj Makedoniji

• Poglavar SPC patrijarh srpski Porfirije (Peri}) uru~io je u Sabornoj crkvi u Beogradu Tomos o autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve wenom poglavaru arhiepiskopu ohridskom i mitropolitu skopskom Stefanu (Veqanovskom).

SPC je, kao stoji u Tomosu, MPC dala punu crkvenu samostalnost i jurisdikciju na prostoru dana{we Severne Makedonije i wene dijaspore, ustupaju}i joj na kori{}ewe sve svoje hramove, manastire, nemawi}ke i sve druge sredwovekovne zadu`bine, kao svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu na prostoru ove biv{e jugoslovenske republike.

Patrijarh Porfirije je naglasio da “postupak davawa autokefalnosti MPC nema nikakve veze s drugim prostorimaa na kojima dejstvuje SPC”.

Time je posle 55 godina raskola za nepune tri nedeqe SPC, bez ikakave medijske najave, bar formalno re{ila makedonsko crkveno pitawe. Ukoliko sve nije tajno dogovoreno sa Carigradskom patrija{ijom, to bi moglo da zna~i ne samo nove komplikacije u me|upravoslavnim odnosima ve} i daqe cepawe SPC, ~ija je puna jurisdikcija iz 1920. na~eta Tomosom.

U vrhu SPC spekuli{e se da je ovo ekstremno re{avawe makedonske crkvene samostalnosti ~ist politi~ki projekat vezan i za „Otvoreni Balkan“, iza kog je navodno, pod dr`avnim i diplomatskim pritiscima, bio prinu|an da stane i Sveti arhijerski sabor na nedavnom majskom zasedawu.

Crkveni izvori nezvani~no tvrde da su sve detaqe ubrzanog makedonskog „crkvenog raspleta“ znali samo „sinodalci“ iz pro{log saziva „crkvene vlade“, sa patrijarhom Porfirijem na ~elu koji je saborsku odluku o davawu autokefalnosti MPC obnarodovao u Skopqu 24. juna.

U obavqenom Tomosu u Sabornoj crkvi, navodi se da je re~ o odluci Sabora SPC, od 20. maja kojom je Sinodu dat zadatak da sa MPC ispregovara sva tehni~ko-organizaciona pitawa, pre izdavawa ovog zvani~nog akta.

SPC je autikefalnost MPC dala „na blanko“ – bez konkrentih dogovora o statusu Pravoslavne ohridske arhiepiskopije kojoj je Srpska patrijar{ja 2005. izdala Tomos o crkvenoj autonomiji kojoj je tada tako|e dala na kori{}ewe svoju imovinu u tada{woj Makedoniji, verskom statusu Srba u Severnoj Makedoniji i drugim me|ucrkvenim pitawima koja bi trebalo precizno da se dogovore i zvani~no unesu u najvi{a akta obe strane.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Srbija prema kriterijumu kupovne mo}i stanovni{tva spada u najsiroma{nije zemqe Evrope, objavio je Demostat, pozivaju}i se na podatak da je vrednost BDP po glavi stanovnika u Srbiji tek 52 odsto proseka Evropske unije, dok u najsiroma{nijoj ~lanici EU, Bugarskoj, taj udeo 55 odsto.

Pore|ewa radi, Demostat navodi da Luksemburg bele`i procenat od 277 odsto od proseka EU, Irska 221 odsto, Danska 133 odsto, Holandija 132 odsto, [vedska 123 odsto, Belgija 122 odsto, Austrija 121 odsto, a Nema~ka 119 odsto. „Od Srbije su uspe{nije i

zemqe regiona koje su ~lanice EU, poput Slovenije koja ostvaruje procenat od 90 odsto, Rumunije sa procentom od 73 odsto i Hrvatske sa procentom od 70 odsto. Od

stanovnika Srbije ve}u kupovnu mo} imaju i gra|ani Crne Gore, koja nije ~lanica EU, sa procentom od 61 odsto. Jedina zemqa EU sa kojom Srbija koliko toliko mo`e da se meri, iako je slabije plasirana i od we, jeste Bugarska sa 55 odsto, koja ina~e va`i za najsiroma{niju zemqu ~lanicu tog bloka“, ukazao je Demostat u analizi.

Potro{wa po glavi stanovnika pokazuje da je ona u Srbiji ve}a samo u zemqama regiona, kao {to su Makedonija sa 44 odsto, Bosna i Hercegovina 43 odsto i Albanija sa prosekom 40 odsto u odnosu na prosek EU.

KFC zbog nesta{ice zelenu salatu zamenio kupusom, mu{terije u Australiji ogor~ene Australija se suo~ava sa nesta{icom zelene salate, {to je dovelo do zna~ajnog porasta cena koji je primorao ~ak i ~uveni lanac restorana brze hrane „Kentaki frajd ~iken“ (KFC) da promeni svoje recepte i u burgere umesto zelene salate stavi kupus, {to je razbesnelo mu{terije.

Lanac restorana brze hrane KFC obavestio je mu{terije da }e umesto zelene salate koristiti me{avinu zelene salate i kupusa u svojim restoranima, navode}i kao razlog poreme}aj u lancu snabdevawa nakon {to su velike poplave {irom isto~ne obale Australije uni{tile useve zelene salate.

Jedna glavica ajsberg salate u Sidneju ili Melburnu, koja se nekada prodavala za oko dva, sada

ko{ta blizu osam dolara (12 australijskih dolara).

Ekonomski stru~waci ka`u da je pored lo{ih vremenskih uslova porastu cena povr}a i vo}a u Australiji doprineo i rat u Ukrajini koji je podigao cene dizela i |ubriva, neophodnih poqoprivrednicima.

Iako su iz KFC-a savetovali potro{a~e da prilikom poruxbine zatra`e izbacivawe kupusa iz

hamburgera ukoliko nije „wihova {oqica ~aja“, mnogi su ve} stigli da se po`ale na dru{tvenim mre`ama. „^iwenica da zelenu salatu zamewujete kupusom tera me da ponovo razmislim o svom obroku. Ima najmawe ~etiri ili pet stvari koje bih jeo pre kupusa. To je tako ~udan izbor“, napisao je jedan nezadovoqni tvitera{.

Drugi ka`e da zamenu zelene salate za kupus u KFC restoranima vidi kao „predznak apokalipse“.

Ovo je ve} drugi put ove godine da KFC u Australiji ostaje bez jednog od kqu~nih sastojaka svojih najpopularnijih specijaliteta, po{to su u januari morali da ograni~e ponudu zbog nesta{ice piletine.

ma {ta mi re~e?!

MAKAR POMENI I (SEVERNE) MAKEDONCE! „Ono {to je dobro je da „Sarmat“ (ruska super - te{ka interkontinentalna balisti~ka raketa) ne}e tra`iti saglasnost za letewe od kukavi~kih Bugara, osvetoqubivih Rumuna i Crnogoraca koji su izdali na{u zajedni~ku istoriju.

Kao i ostali, [ve|ani" (Dmitrij Rogozin, direktor dr`avne svemirske agencije Roskosmos)

NENORMALNI QUDI @ELE DA @IVE NORMALNO

SRBIJA KAO IZ DE^IJE PESMICE

„Mi kao dr`ava se pripremamo.

Ali bi}e stvari koje ne}ete mo}i da kupite. Niko vam u decembru ne}e prodavati struju i gas po normalnoj ceni... Qudi `ele da `ive svoje normalne `ivote, i ne `ele da saslu{aju argumentaciju. Niko nije otkazao odlazak na more, svi `ive kao da je sve i daqe normalno. Mi }emo sve u~initi da situacija ostane normalna"

„Re~i je pisao Sloba Stani{i}, komponovao i otpevao Miwa Subota, i glase ‘ne mo`e to da se kupi, ne mo`e to da se proda, u srcu se sre}a skupi, weno ime je sloboda’. I ne mo`e.

Kada nemate slobodarski duh – nemate ga.

Srbija i wen narod ga imaju oduvek"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

MAJSTOR ZA SIJALICE „Kada sam `ivela u Velikoj Britaniji imali smo luster sa tri puta ~etiri sijalice i odvrnete neku jer vam ne trebaju sve" (Premijerka Srbije Ana Brnabi})

(Ministar odbrane Neboj{a Stefanovi})

IZME\U DVA VIKENDA STIGLE NA NAPLATU KUPQENE DIPLOME, ZAPO[QAVAWE NESTRU^NIH STRANA^KIH POLTRONA, BAHATOST:

Srbija uvozi struju brzinom Formule 1 iako vladaju velike vru}ine, za samo 10 dana potro{eno je 14 miliona evra, a izvoz je 0!

Uprkos tome {to je leto vreme kada Srbija po pravilu izvozi struju, u Srbiji se de{ava upravo suprotno. Od po~etka meseca Srbija nije izvezli nijedan megavat struje, ali jeste uvozila i to u proseku 370 megavata po satu. Samo u posledwih desetak dana Srbija je iz inostranstva nabavila struju u vrednosti od blizu 14 miliona evra, pokazuju podaci sa sajta Elektromre`a Srbije.

Energetski sistem Srbije do`iveo je kroz kolaps tokom zimskog perioda, a sude}i po dostupnim podacima, od toga se jo{ nije oporaviio, a i ne}emo skoro. Tome svedo~i i crni dim koji se iz dana u dan vidi iz dimwaka Termoelektrane Nikola Tesla B kod Obrenovca. Takva boja ukazuje na to da se blok pokre}e ili radi na mazut, umesto na ugaq neophodan za proizvodwu struje. U prevodu to zna~i da ga nema dovoqno.

Da je tako potvr|uju i brojke sa zvani~nog sajta Elektromre`a Srbije.

U posledwih desetak dana Srbija gotovo svakodnevno tro{i vi{e od miliona evra na uvoz struje.

Najvi{e je uvezla 21. maja, kada je iz inostranstva pristiglo u proseku 557 megavata po satu. Imaju}i u vidu da se cena struje tada kretala oko 80 evra, Srbija je na uvoz energije tog dana potro{ila oko milion evra.

Najskupqe je struju platila 23. maja, kada je uvezla 466 megavata po satu. S obzirom na to da je cena elektri~ne energije toga dana bila veoma visoka, u proseku oko 200 evra, uvoz smo platili vi{e od dva miliona evra.

Sa druge strane, izvoz nam je u isto vreme “nula”,

iako bi trebalo da je uobi~ajen u ovom periodu.

Du{an Nikezi}, ekonomista i predsednik resornog odbora SSP, isti~e da su nam deponije ugqa prazne, te da su sve akumulacije potpuno ispra`wene.

“Mnogo pogre{nih odluka je prethodilo ovakvoj situaciji: nije pu{ten u rad sistem za homogenizaciju ugqa, u koji je ulo`eno 200 miliona evra, nije po~ela eksploatacija ugqenokopa u Radqevu, koji je trebao da bude zavr{en pre ~etiri godine, zbog ~ega se godi{we gubi preko 150

miliona evra”, ka`e on.

Nikezi} navodi da ugqa nema i ne}e ga biti dovoqno jo{ najmawe dve godine, zbog ~ega Srbija svakodnevno uvozi struju i nastavi}e da je uvozi bez obzira na vremenske uslove.

“Da se EPS-om upravqalo stru~no i odgovorno, danas ne bi bilo razloga za pove}awe cene struje, po{to struju proizvodimo od srpskog ugqa i od snage srpskih reka, a do ju~e smo bili i veliki izvoznik. Zato nam se de{ava da umesto zarade od 500 miliona evra na izvozu struje, EPS pravi gubitak od preko milijardu evra, a najave o pove}awu cene su samo potvrda da je vlast ~ekala kraj izbora kako bi ovaj tro{ak prebacila na teret svih gra|ana Srbije kroz dodatni ra~un od 400 evra po doma}instvu”, zakqu~uje on i dodaje da dodatno zabriwiva to {to je EPS po~eo da donosi odluke o otkazivawu planiranih remonta i novih investicija.

“To }e nas dovesti u jo{ lo{iju poziciju pred novu zimsku sezonu i realnu opasnost od novih havarija i svakodnevnih restrikcija, navodi Nikezi}.

Evropska unija uvela sankcije Sandri Meqni~enko - najbogatijoj Srpkiwi Najbogatijoj Srpkiwi Sandri Meqni~enko uvedene su sankcije Evropske unije (EU).

Sandra je udata za ruskog milijardera Andreja Meqni~enka koji joj je, kako bi sa~uvao bogatstvo, prepisao svu imovin, a nedavno je dve svoje velike kompanije prepisao na ime svoje supruge.

U Slu`benom listu EU pi{e da je Aleksandra Meqni~enko supruga Andreja Igorevi~a Meqni~enka, ruskog industrijalca koji je vlasnik velikog proizvo|a~a gnojiva EuroChem Group i dru{tva za proizvodwu ugqena SUEK. – Aleksandra Meqni~enko koristi se bogatstvom svojeg supruga. Zajedno sa suprugom ima u vlasni{tvu dva penthausa koji vrede vi{e od 30 miliona dolara. U martu 2022. Aleksandra Meqni~enko zamenila je svojeg supruga kao stvarna vlasnica dru{tva Firstline Trust, kojim upravqa Linetrust PTC Ltd, dru{tvo koje zastupa krajweg vlasnika grupacije EuroChem Group. Stoga je povezana s vode}im poslovnim ~ovekom ukqu~enim u vode}e sektore koji osiguravaju znatan izvor prihoda Vladi Ruske Federacije, koja je odgovorna za pripojewe Krima i destabilizaciju Ukrajine – pi{e u obrazlo`ewu.

Beogra|anka Sandra Meqni~enko (45), nekada{wa ~lanica dens grupe Models, preko no}i je postala milijarderka po{to joj je suprug, ruski oligarh Andrej Meqni~enko, na svoj 50. ro|endan prepisao celokupno bogatstvo i

vlasni{tvo nad dve najve}e svetske kompanije za proizvodwu ugqa i |ubriva, samo dan pre nego {to mu je Evropska unija sankcionisala sredstva.

Time se ova biv{a igra~ica i manekenka na{la na listi najbogatijih `ena na svetu, sa bogatstvom procewenim na ~ak 23,8 milijardi dolara, te ujedno postala i najmla|a me|u deset najimu}nijih `ena na svetu, zauzev{i osmo mesto na listi magazina „Forbs“.

Sankcije, koje ukqu~uju zamrzavawe wegove imovine, zabranu ulaska u Evropsku uniju i zabranu entitetima iz EU da mu obezbe|uju sredstva, ne odnose se na wegovu suprugu, niti na }erku i sina bra~nog para.

Aleksandra Meqni~enko ro|ena je 1977. u Beogradu. Sredwe obrazovawe sti~e u Jedanaestoj beogradskoj gimnaziji, nakon ~ega upisuje Fakultet za me|unarodni menaxment u Beogradu.

Sa 15 godina putuje sa roditeqima

u Milano, Pariz i London, gde radi za nekoliko modnih brendova.

Sa 17 godina postaje jedna od Modelsica. Snimila je spotove sa Zdravkom ^oli}em i @eqkom Samarxi}em.

Od 1999. ~etiri godine provodi rade}i u Milanu i Barseloni, gde u~estvuje u velikom broju reklamnih kampawa, kako u {tampanim medijima, tako i na televiziji.

Godine 2003. na jugu Francuske, Aleksandra upoznaje Andreja Meqni~enka.

U septembru 2005. godine, na Azurnoj obali su organizovali rasko{nu svadbu, na kojoj su nastupile Vitni Hjuston i Kristina Agilera, a procewuje se da je trodnevna ceremonija ko{tala preko 30 miliona dolara.

Bra~ni par poseduje veliku kolekciju umetni~kih dela, me|u kojima i dve slike Kloda Monea iz ~uvene serije „Lokvawi“ kao i brojne komade name{taja iz 18. veka.

Imaju vilu na Tajlandu, luksuznu ku}u u Sent Moricu, dvorac u Velikoj Britaniji, penthaus u Wujorku, brojne nekretnine u Moskvi, Londonu i Beogradu, kao i privatni avion boing 737.

Vlasnici su motorne jahte „A“, ~ija je izgradwa ko{tala preko 300 miliona dolara.

Jahta ima oko 7.315 kvadratnih metara `ivotnog prostora, zapo{qava posadu od najmawe 35 qudi, a glavni apartman je oblo`en blindiranim staklom debqine 44 milimetra.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 3

Kako pre`iveti Vu~i}evu vlast Pi{e: Milenko Vasovi} Srbija }e se oporaviti od Noletovog poraza u Parizu, ali od Vu~i}eve izborne „pobede“ te{ko.

Ne postoji na~in ni u institucijama ni van wih, da se ograni~i predsednikova samovoqa niti da se stane na put napredwa~kom nemaru, otimawu narodnih para i narodne imovine.

Kako }e izgledati dr`ava posle jo{ jednog naprednog, radikalskog turnusa, nije te{ko zamisliti. Te{ko je razumeti qude koji }utke podnose svaku vrstu poni`ewa, la`i, prenemagawa i nasiqa. Koji su se navikli na sistem vladawa u kome niko ni za {ta ne odgovara, u kome niko ni{ta ne zna, a zauzvrat svi grabe sve.

Evo bizarnog primera iz Kraqeva. Tamo{wa uprava nedavno je nabavila takozvani potapaju}i stub za spre~avawe nedozvoqenog prolaza i parkinga. Platili su ga milion dinara ili ~etiri puta skupqe nego {to se mo`e nabaviti u slobodnoj prodaji.

Sve {to SNS vlast nabavqa, gradi, mno`i se sa faktorom tri, ~etiri, pet… Samo je nebo granica.

Druga pri~a sa lokala. Pro{le godine u ovo vreme zapo~ela je rekonstrukcija puta prema Div~ibarama, od Kr~mara pa do centra ovog turisti~kog naseqa. Za 12,5 kilometara novog asfalta izdvojeno je oko ~etiri miliona evra, odre|en je i rok – 120 kalendarskih dana. Do dana dana{weg taj put nije zavr{en, ostao je jedan kilometar neasfaltiran, u rupama i pra{ini. I niko se u Vaqevu i Mionici zbog toga ne sekira, a uredno primaju plate. ’Ajde da dignemo stvari na vi{i nivo.

Najve}e dr`avno preduze}e, EPS, uni{teno je nestru~nim rukovo|ewem, a ~lanovi Nadzornog odbora i daqe sede tu gde su, primaju visoke apana`e i prave se ludi, kao da se krah firme za koju su zadu`eni wih ne ti~e.

To je taj Vu~i}ev sistem neodgovornosti koji }e nas sve progutati.

Pogledamo li na politi~ki teren, tamo je situacija jo{ sumornija. Ume}e srpske vlasti najboqe se vidi u pregovorima sa Pri{tinom. Od potpisivawa Briselskog sporazuma 2013. do danas nije formirana zajednica srpskih op{tina. [ta rade srpski pregovara~i? Devet godina dozvoqavaju da ih ~inovnici Kosova i EU vuku za nos, da ih veslaju i magar~e. Da poni`avaju i wih i Srbiju.

Te{ka je istorija bolesti na{e dr`ave policajci ~uvaju planta`e marihuane, ubice vode navija~ke grupe, a sudija sa nanogicom deli pravdu. ^ovek osumwi~en za ubistvo `ene pojavquje se kao selebriti na ro|endanskoj `urki tabloida, na ponos zadriglog vlasnika.

Za deceniju SNS vlasti prsli smo kao lubenica, ~ast i po{tewe su zga`eni, frustracija, bezna|e i bes uselili su se u dobar deo naroda. Me|usobno se ubijamo kao da smo u ratu. Gotovo da niko ne reaguje kad o~ajna majka sko~i s detetom sa tre}eg sprata. Sve to pokrivaju veliki privredni „uspesi“, razmeravawe {e}era i pu{tawe gasa. I parole.

Velika je verovatno}a da }e Vu~i} izgurati ceo mandat. Obesmislio je svaki vid otpora, oja~ao represivni aparat, a stawe u Ukrajini ide mu naruku. Vi{e mu ni inflacija, ni nesta{ice, ni bolesna nacija nisu nikakav problem, rat je izgovor za sve. On }e izdr`ati, a kako }emo mi izdr`ati wega, a da ne si|emo s pameti. Ako ve} nismo.

4

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

SRPSKA POSLA

KAKO ]E SE SRBI GREJATI OVE ZIME

Ra~unamo na struju i gas, kupujemo drva Ideja da prirodni gas u Srbiji postane energent budu}nosti mora}e malo da pri~eka. S cenom ve}om od 1.000 dolara za 1.000 kubika te{ko da u ovom ~asu gas ikome mo`e biti prvi izbor za grejawe. Lobisti zelene energije koji su ugaq otpisali kao mogu}e re{ewe za proizvodwu struje jer zaga|uje `ivotnu sredinu shvatili su da su se prera~unali. Kada je cena zbog mawkova i rata u Ukrajini po~ela da raste, mnogi zakleti protivnici ugqa, poput Poqske i Nema~ke, prvi su pokrenuli svoje termokapacitete i iz ugqa nastavili da proizvode struju, koje nema i sve je skupqa.

Drvo, koje posledwih godina dobija primat u grejawu uz pelet i brikete, toliko je poskupelo da za metar drva treba da se izdvoji i do 9.000 dinara. Razlog zbog kog se rasproda sve {to se ponudi jeste bojazan da }e mu cena biti jo{ ve}a {to se zima bude pribli`avala. Tona peleta s pro{logodi{wih 160 do 170 evra oti{la je na 330. [ta da rade oni koji se greju na struju? Da li mogu da o~ekuju restrikcije i kako da gra|ani do|u do ugqa ako je ve} sada jasno da ga „Elektroprivreda Srbije” nema ni za sebe. Ina~e, ovih dana ugaq se prodaje za 17.000 do 18.700 dinara po toni. Razlog tolikog skoka cene je {to su havarije u doma}im kopovima uzrokovale mawkove, pa se on uvozi iz BiH, Crne Gore ili sa KiM. Obrni, okreni, iz Ministarstva energetike pevaju istu pesmu – obnovqivi izvori energije su alternativa. Dodaju da o promeni na~ina grejawa gra|ani svakako moraju da razmi{qaju, ali iz zdravstvenih razloga pre svega, a zatim i iz ekolo{kih, u smislu smawewa emisija ugqen-diok-

sida. Savet za EPS je, u najkra}em, blagovremeni zavr{etak remonta postrojewa na ugaq i, kroz strate{ko partnerstvo, izgradwa novih kapaciteta za proizvodwu struje iz obnovqivih izvora energije (OIE) s prate}im sadr`ajima (reverzibilne hidroelektrane). Upravo je kriza pokazala ono {to je stav i Me|unarodne agencije za energetiku, ali i dr`ava pojedina~no, da je izlazak iz krize mogu} samo sa {to br`im ukqu~ivawem OIE, to jest investicijama u kapacitete za proizvodwu energije iz obnovqivih izvora. Ukoliko, ka`u u Ministarstvu energetike, ne postoji mogu}nost prikqu~ewa na gasnu infrastrukturu, gra|ani bi trebalo da koriste obnovqivu biomasu, dakle, ogrevno drvo ili pelet. Druga alternativa je ~itav zeleni paket, a to je kombinacija fotonaponskih i drugih krovnih ili dvori{nih panela, pe}i na pelet i toplotnih pumpi. Dr`ava }e, isti~u, u~initi sve da imamo dovoqno energije i energenata, ali sigurnost snabdevawa nije pitawe samo proizvodwe ve} i na~ina na koji koristimo elektri~nu energiju.

Stawe unutar EPS-a ne mo`e da se re{i preko no}i, ve} onako kako, pre svega, ka`e struka, i kad je re~ o stawu na kopovima i proizvodwi ugqa, i u termoelektranama. Najmawe godinu dana bi}e potrebno da se sanira deo problema koji su ostali iza prethodnog rukovodstva. U me|uvremenu, EPS-u }e biti potrebna podr{ka dr`ave jer i sada, iako je gotovo leto, uvozi struju jer potrebe doma}eg tr`i{ta ne mo`e da pokrije iz sopstvene proizvodwe. I pro{le zime je dr`ava uz resorno ministarstvo, vladu i

@IVETI

U SRBIJI preduze}a iz energetskog sektora radila na tome da EPS dobije mazut, kao i licencu, da bi uop{te mogao da ga nabavqa, jer je bilo jasno da postoje problemi i s koli~inama i s kvalitetom ugqa.

Vlada je tako|e, potvr|uju u resornom ministarstvu, nedavno donela zakqu~ak po kom se EPS-u odobrava uvoz nedostaju}ih koli~ina ugqa. Pro{le godine donet je novi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, na osnovu kojeg se ve} godinu dana radi s gra|anima na pove}awu energetske efikasnosti tako {to se subvencioni{e zamena stolarije, pa i postavqawe solarnih panela, ali i toplotnih pumpi. Upravo kroz ovakve projekte, a govorimo o 90 odsto doma}instava, kroz nekoliko godina Srbija po energetskoj efikasnosti mo`e da do|e na nivo zemaqa EU jer sada tro{imo nekoliko puta vi{e i elektri~ne i toplotne energije po jedinici BDP-a od ~lanica EU. A do tada? Do tada da verujemo da }e EPS ve} krajem avgusta obezbediti proizvodwu struje koja bi trebalo da garantuje stabilno snabdevawe tokom zime, i to pre svega iz doma}eg ugqa.

Sve se ~ini da do kraja leta proizvodwa ugqa bude izme|u 80.000 i 90.000 tona iz „Kolubare”. I oko 10.000 iz „Kostolca”. Nevoqa je {to su akumulacije prazne jer nema ki{e i {to zbog toga dodatno mora da se kupuje ugaq. A ugqa na kopovima ima dovoqno. Samo neko pre toga mora da otkloni jalovinu i dubqe kopa kako bi do{ao do novih kvalitetnih koli~ina ugqa jer je to jedini doma}i resurs koji imamo i koji nam je decenijama obezbe|ivao dovoqno elektri~ne energije.

M. T.

 Broj razvoda je u porastu.

Sve vi{e je onih koji su se rastali od pameti...  Po funkciji je pomo}nik ministra, kra}e re~eno - sau~esnik!  Svratite na na{u mirovnu konferenciju. Bi}e top!  Nebo iznad Evrope je no}as tako vedro da romanti~ni parovi mogu da posmatraju zvezde i krstare}e rakete...  Na `urku na{eg poznatog brenda do{le su mnoge ugledne zvanice od kojih su neke, specijalno za tu priliku, pu{tene iz ustanova zatvorenog tipa...  Po{tovani gledaoci, u`ivajte u potresnoj ispovesti na{e slede}e go{}e...

 Jedan je bio u redovnoj vojsci i danas zna da namesti krevet. Drugi je civilno slu`io u op{tini i danas zna da namesti tender.  Na svetskim berzama danas je barel nafte dosegao rekordnu vrednost u odnosu na litar krvi...  Kao decu su nas pla{ili da ako progutamo `vaku mo`e da nam se zalepi za creva, pa da umremo.Zato i danas lak{e progutamo la` nego `vaku...  "Fijatovi" automobili malo tro{e. A uskoro }e i radnici u "Fijatu"...  - Jednu kafu, molim.

- Gorku ili bez {e}era?  Pred bezakowem su svi jednaki...

VRATA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Nema leka koji mo`e da izle~i ono {to mo`e izle~iti sre}a" „Starost nema veze s tim koliko ima{ godina, ve} koliko se staro ose}a{“ „Ne dozvoli da umre{, a da ne do`ivi{ ovo ~udo, spavati s onim koga voli{“ Narodne poslovice

„Kad ~izma po~ne da misli, mozgu ostaje da mar{ira “ Vladimir Vib Bulatovi}

„Niko nije sujetan na svoju mladost, niti se ose}a da je presre}an zato {to je mlad; a svako je, naprotiv, i nesre}an i o~ajan kad je star“ Jovan Du~i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 5

Kako se Srbija preko no}i na{la usred diplomatskog rata Zapada i Moskve

URGENCIJA ZAHAROVE, RAMPA KOM[IJA

U ~itavu dramu ukqu~ila se i portparolka ruskog ministarstva

Sergej Lavrov, {ef ruske diplomatije

s p o qnih poslova Marija Zaharova, koja je rekla da Evropa pravi novu "gvozdenu zavesu", izoluju}i Rusiju od ostatka sveta.

Istup Zaharove nije doprineo razre{ewu situacije, ve} je Rojters preneo da je poseta Lavrova i zvani~no otkazana, a razlog je prili~no jednostavan - srpski susedi nisu dozvolili ulazak {efa ruske diplomatije u svoj vazdu{ni prostor. U pitawu su Bugarska, Rumunija i Crna Gora, ~ime su napori srpskih vlasti da ugoste Lavrova okon~ani - na wihovu `alost ili olak{awe. „Desilo se ne{to nezamislivo. Suverenoj dr`avi je oduzeto pravo na ostvarivawe spoqne politike. Blokirana je me|una-

PRESELILI SMO SE!

Liverpool Plaza

rodna delatnost Srbije na ruskom pravcu“, rekao je Lavrov na konfereciji koju su sa nestrpqewem o~ekivali mediji u Srbiji.

Govore}i o mogu}em odgovoru zemqama koje su zabranile wegovom avionu da leti do Srbije, ruski {ef diplomatije rekao je da Rusija "ne}e u~initi ni{ta {to mo`e da poremeti odnose izme|u naroda".

Me|utim, Lavrov je poslao i poruku koja je ponovo odjeknula u regionu, ali i svetu - NATO `eli da napravi projekat "zatvoreni Balkan".

Epilog pri~e je jasan - Lavrov ne dolazi, ali je poziv za posetu Moskvi dobio wegov srpski kolega Nikola Selakovi}...

R. N.

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

St

Morali su zvani~nici Srbije sa odu{evqewem da prihvate posetu Lavrova zbog novog gasnog ugovora koji je Vu~i} dogovarao sa Putinom.

Me|utim, kako je i sam Vu~i} rekao, situacija je nakon par dana po~ela da se komplikuje. [ta se dogodilo?

Ispostavilo se da ni srpska ni ruska strana nisu razmi{qale o na~inu dolaska ministra spoqnih poslova, koji se nalazi pod sankcijama EU. One podrazumevaju da mu je zabrawen ulazak u zemqe ~lanice Unije, a imovina zamrznuta.

Lavrov je, zapravo, imao samo

Nema~ki kancelar Olaf [olc

George

"SITUACIJA SE KOMPLIKUJE"

tri na~ina da stigne u Beograd. Jedan je da pojedine zemqe EU pristanu da mu dozvole tranzit uprkos sankcijama. Drugi bi bio da Vlada Srbije po{aqe ~arter let u Moskvu, a tre}i da {ef diplomatije redovnim letom Er Srbije krene iz Moskve za Beograd, {to bi bio veliki izuzetak obzirom da Lavrov putuje iskqu~ivo svojim avionom, uz obezbe|ewe Kremqa.

"Komplikuje se situacija oko dolaska Lavarova u svakom smislu, ali nisam jo{ spreman da o tome govorim, ali komplikuje se u svakom smislu. Pitawa su kako }e da do|e Lavrov, {ta… i drugo…, vide}emo“, rekao je Vu~i} 2. juna, nekoliko dana pred dolazak {efa ruske diplomatije.

Premijerka Brnabi} istakla je da je ne~uveno da se predsednik jedne zemqe bavi logistikom dolaska stranog diplomate. ^iwenica da strani diplomata dolazi iz zemqe koja je pokrenula rat u drugoj, da su mu sankcije uvele sve zemqe Evrope sem Srbije, nije bila dovoqna da premijerka shvati da nije u pitawu obi~na diplomatska poseta.

St

Kako bi potvrdio dogovore iz Brisela, prvi je posetu na{oj zemqi najavio nema~ki kancelar Olaf [olc. Me|u glavnim temama [olcove posete bi}e odnos Srbije prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, pozicija Kosova u Savetu Evrope i Otvoreni Balkan.

Me|utim, samo nekoliko dana kasnije kao bomba je odjeknula vest - ruski {ef diplomatije kre}e u prvu posetu Evropi od po~etka rata, a wegova destinacija - Beograd.

I dok dolazak [olca u srpsku prestonicu nisu pratila kolebawa i intrige, otkazani put Sergeja Lavrova privukao je pa`wu ~itavog sveta.

Macq uarie

Saga oko posete ruskog {efa diplomatije Beogradu kona~no je okon~ana - Sergej Lavrov ne}e do}i u Srbiju jer je vi{e susednih zemaqa Srbije zatvorilo vazdu{ni prostor za avion iz Kremqa. Ovo ne}e naru{iti "prijateqske odnose" Rusije i Srbije, poru~uju zvani~nici iz Moskve, dok se Vu~i} priprema za posetu nema~kog kancelara [olca. Wegovim dolaskom zatvori}e se krug diplomatske ofanzive na Srbiju, u kojoj se ve} neko vreme takmi~e Rusija i zapadne zemqe.

Burnih nekoliko nedeqa je iza Srbije i zvani~nika vi{e evropskih zemaqa, koji su najavili, potvrdili, oklevali, pa zatim otkazali posete Beogradu. ^itava saga po~ela je 23. maja, kada je dolazak u Srbiju najavio nema~ki kancelar Olaf [olc, da bi nakon toga stigla depe{a iz Moskve koja najavquje i posetu Sergeja Lavrova.

Kako se Srbija u kratkom periodu na{la usred diplomatskog rata Moskve i Zapada?

Odgovor je zapravo prili~no jednostavan - Srbija je jedna od retkih zemaqa sveta koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, Aleksandar Vu~i} nedavno je sa Vladimirom Putinom razgovarao o novom gasnom ugovoru, a istovremeno ~elnici EU ga ube|uju u evropsku budu}nost Srbije.

stara lokacija

Moore

St

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu.

Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine.

Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama.

Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente.

I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

GO

DI NA

6

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

u LI^NOST U @I@I

VLADIMIR KOSTI]:

Akademik koji ka`e {ta misli Dovoqno je da predsednik SANU Vladimir S. Kosti} u uvodnom govoru na redovnoj godi{woj skup{tinu Akademije pomene zajedno Ukrajinu, srpske dileme na ovu temu i posledwe op{te izbore u Srbiji, makar i u kontekstu (ne)jedinstva srpskih akademika, pa da to postane medijska vest.

Akademik Kosti} misli da je taktika „dve stolice“ nemogu}a kad je re~ o ratnim sukobima u Ukrajini, jer Srbija zbog ovog „tektonskog potresa ja~eg od pada Berlinskog zida“ ne mo`e da „odvesla“ iz Evrope.

Bez iluzija o ujediwenoj Evropi, Kosti} je pred javnost postavio dilemu da li od uloge „korisnog idiota“ koju smo „povremeno autodestruktivno prihvatali“ `elimo da napredujemo u jo{ te`i status „univerzalnog negativca“ ako se ne priklonimo Evropi, mada nije pojasnio da li joj makar geografski, ako ne civilizacijski, kulturolo{ki, istorijski, pa i politi~ki pripada i Rusija, protiv koje treba da uvedemo kaznene mere Zapada.

Naravno, ovo Kosti}evo glasno razmi{qawe na otvarawu godi{we skup{tine

Kosti} je pred javnost postavio dilemu da li od uloge „korisnog idiota“ koju smo „povremeno autodestruktivno prihvatali“ `elimo da napredujemo u jo{ te`i status „univerzalnog negativca“ ako se ne priklonimo Evropi SANU nije zvani~ni stav Akademije, niti ga sa predsednikom dele svi akademici. Naprotiv.

Ali, Kosti}a mediji ~esto „hvataju za re~“ jo{ od izbora za predsednika SANU kad se pro~uo zbog, ne ba{ ustavotvorne, izjave o KiM. Pitawe da li ~elni qudi nacionalnih institucija – SANU, SPC… imaju pravo na „li~no mi{qewe“ dok su na tim du`nostima kod nas se tuma~i prema potrebi, zbog ~ega je Kosti} 2021. do`iveo i proteste Srba prognanih sa KiM ispred SANU koje je, dodu{e primio, iako nisu imali zakazano.

Ro|eni Beogra|anin, ponosni |ak generacije 14. beogradske gimnazije, student generacije na Medicinskom fakultetu, koji se u mladosti bavio ko{arkom, Vladimir S. Kosti} (1953) je svetski priznat lekar-neurolog. U`a specijalnost su mu degenerativni procesi kod mo`danih }elija, poput Parkinsonove, Alchajmerove i Hantingtonove bolesti.

Redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Klinike za neurologiju Klini~kog centra Srbije, ~lan vi{e doma}ih i inostranih nau~nih dru{tava. Dvostruki je dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda i laureat Godi{we nagrada Srpskog lekarskog dru{tva za nau~no-istra`iva~ki rad. Za dopisnog ~lana izabran je 2000, a {est godina kasnije postao je redovni ~lan SANU. Na ~elu Akademije je od 2015, a za sada, kao i pre ~etiri godine, nagove{tava da se 2023. ne}e ponovo kandidovati za predsednika SANU. Wegovi najbli`i saradnici ka`u da je ~ovek akcije i energije, sklon dijalogu, ali „ne trpi napade na wegov patriotizam i moral“.

Kosti} je svojevremeno javno upozorio da ~ak i kad je tema razgovora KiM, „niko ne sme da pomisli ni da je ve}i Srbin, niti da je ve}i patriota od wega – to ne dozvoqava“.

M. T.

INTERVJU NEDEQE AN\ELO FIORE TARTAQA, italijanski advokat koji se sudi sa NATO zbog bombardovawa SRJ

Bez straha do pravde Kona~na presuda u slu~aju prve tu`be protiv NATO za naknadu {tete srpskom vojniku obolelom od karcinoma jer je bio izlo`en dejstvu osiroma{enog uranijuma koji je NATO koristio tokom agresije na Srbiju , prema italijanskom iskustvu, usledi}e tek za dve do tri godine od po~etka su|ewa, izjavio je italijanski advokat An|elo Fiore Tartaqa.

On je u intervjuu najavio da bi proces pred Vi{im sudom u Beogradu trebalo da po~ne u oktobru po{to je kona~no, posle vi{e od godinu dana, stigao odgovor NATO-a na tu`bu, {to je bio uslov za pokretawe postupka. Zato je, ka`e Tartaqa, koji je ~lan Advokatske komore Ni{a, su|ewe vi{e puta bilo zakazivano, pa odlagano.

la uzro~noposledi~nu vezu obolevawa i izlo`enosti osiroma{enom uranijumu, ka`e da su slu~ajevi na{ih obolelih vojnika, policajaca i civila, veoma sli~ni italijanskim. „Vrlo je va`no pre}i i taj put da se iskoriste nau~ni dokazi kako bi se tvrdwe dokazale. Bez tih nau~nih dokaza ne mo`e se ni{ta. Dugo sam pratila te italijanske vojnike koji su bili izlo`eni uticaju {tetnih materija da bi to i dokazala. To je nau~na procedura koja zahteva i vreme i adekvatan prostor i tehniku. Naravno da je situacija vrlo sli~na i kada se radi o vojnicima, isto tako i o civilima i posebno je to uo~qivo sa prolaskom vremena. [to je protok vremena du`i to je i uo~qivije“, istakla je ^eli.

NATO NEMA VALIDAN ODGOVOR, SU\ENE PO^IWE U OKTOBRU

U ITALIJI OTPOR DA SE DO\E DO ISTINE

NATO je, ina~e, u odgovoru naveo da u`iva puni imunitet od jurisdikcije i izvr{ewa presude u Republici Srbiji pozivaju}i se na sporazum izme|u Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore i NATO o tranzitnim aran`manima za podr{ku mirovnim operacijama iz 2005. godine i na sporazum iz 2006. godine kojima je osnovana vojna kancelarija za vezu u Beogradu. NATO se pozvao na imunitet iako mu nijedan od navedenih sporazuma ne daje tu vrstu imuniteta, niti je mogu}e kori{}ewe imuniteta retroaktivno.

Po oceni advokata Tartaqe, odgovor NATO-a nije nikakav validan odgovor.

Tartaqa je zajedno sa srpskim kolegom Sr|anom Aleksi}em, radio na tu`bama podnetim protiv NATO-a, poma`u}i svojim velikim iskustvom iz sli~nih procesa vo|enih u Italiji.

On je u ime obolelih italijanskih vojnika podneo tu`be i do sada je u wihovu korist presu|eno u vi{e od 300 slu~ajeva.

SRPSKI I ITALIJANSKI SLU^AJEVI VRLO SLI^NI

Wegov posao u Italiji nije ni blizu kraja jer, kako ka`e, ima vi{e od 8.000 onih koji su oboleli borave}i u Srbiji tokom razli~itih misija, pre svega na Kosovu i Metohiji, gde su, kao deo NATO-a ~iji je Italija ~lan, bili izlo`eni delovawu osiroma{enog uranijuma i drugih {tetnih materija.

On napomiwe da je do sada preminulo 400 Italijana, ali da se mo`e o~ekivati eksponencijalni rast obolelih naprosto zato {to italijanski vojnici nisu samo slati na Kosovo ubrzo posle rata nego odlaze i danas i mo`e da se o~ekuje rast broja onih koji tra`e pomo}.

Doktorka Rita ^eli koja je dokaza-

Na pitawe, da li su u Italiji zato {to je ~lanica NATO-a, uprkos tim dokazima, nailazili na prepreke koje su ometale sudski proces, Tartaqa ka`e da je tokom 22 godine koliko se bavio tim poslom uvek nailazio na otpor razli~itih struktura u Italiji. „Bez obzira na sve {to je doktorka ^eli uspela nau~nim metodama da doka`e, nailazilo se i na otpor drugih nau~nika, nailazilo se i na otpor pravnih eksperata. Gotovo da nikada do sada nisam sreo podr{ku i prihvatawe svoga posla, nego naprotiv. Otpor je tu“, ka`e Tartaqa.

On isti~e da je wegova misija da pomogne srpskom narodu da se oslobodi straha, jer da je on imao strah, da je doktorka ^eli imala strah i da je advokat Aleksi} imao strah, ni{ta od svega ovoga ne bi bilo.

BEZ STRAHA KA ZADOVOQEWU I PRAVDI

„@elimo da doka`emo srpskom narodu i svima onima koji su pogo|eni da ne smeju da imaju strah jer ovo jeste zadatak koji je vrlo odgovoran, koji nosi brojne prepreke, ali se na kraju to mora izneti da bi se postigao rezultat, da bi se dobilo zadovoqewe i pravda“, ka`e advokat Tartaqa.

Na pitawe da li je to putokaz i drugima i da }e oni koji koriste nedozvoqenu municiju uni{tavaju}i trajno qudske `ivote truju}i prirodnu sredinu, ipak za to i odgovarati, on ka`e da problem ne mo`e biti re{en sve dok se ne uvede red u ratno pravo. „Zna~i, potrebne su pravne regulative da bi se to u budu}nosti spre~ilo i tek kada shvate da je to {tetno i po wihove interese jer mogu biti ka`weni zbog onoga {to rade, oni }e prestati da koriste takva naoru`awa. Sada treba otvoriti jednu novu stranicu

gde }e se pisati jedna nova pravna kultura kada je re~ o ratu zato {to se to sada zabrawuje na jedan implicitan na~in. Eksplicitno to nije u~iweno i onda onima koji imaju najve}u mo} to omogu}ava da takva sredstva i koriste“, ocena je Tartaqe.

U SRBIJI DO SADA MALO URA\ENO

On ka`e da je ve} pet-{est puta dolazio u Srbiju, pa i usred naj`e{}e infekcije kovida, uvek sa radnim zadatkom, kako bi pomogao timu advokata Aleksi}a sa kojim je, ka`e, u svakodnevnom kontaktu, jer za 20 godina od NATO agresije po tom pitawu u Srbiji gotovo ni{ta nije ra|eno i qudima je potrebna pomo}.

Potrebno je, kako obja{wava prikupiti svedo~ewa qudi, razli~ite uzro~nike koji mogu biti prou~avani u laboratoriji, {to je sigurno posao koji }e trajati narednih godina.

Doktorka ^eli, koja je prvi put u Srbiji, napomiwe da jo{ nije imala prilike da se na zvani~an na~in sretne sa kolegama u Srbiji i upozna sa onim {to su oni radili. Ona o~ekuje da }e dolaziti i daqe u Srbiju i da }e se ta saradwa razvijati i da }e onda mo}i da uporedi rezultate analiza ra|enih u Srbiji i wenih u Italiji.

MORALNI INTEGRITET KAO CIQ

Na pitawe kada bi mogli u Beogradu da o~ekujemo i prvu kona~nu presudu ako su|ewe krene u oktobru, Tartaqa ukazuje na ono {to je pokazala wihova praksa. „U Italiji u proseku svaki taj proces traje dve do tri godine i ono {to je zadatak je da sudije snabdeju sa {to ve}im brojem dokaza i i relevantnih materijala kako bi im dali mogu}nost da donesu presudu. To je posao koji se ti~e advokata i vezan je za pravne strukture i obi~aje koji u toj sferi vladaju, ali u Italiji dve do tri godine je neki prosek“, ukazao je Tartaqa.

On je na kraju ocenio da je u svemu ovome va`an zajedni~ki ciq - moralni integritet, moralni pristup celom problemu.

Krajem januara 2021. godine advokat Sr|an Aleksi} predao je Vi{em sudu u Beogradu prvu tu`bu protiv NATO-a za naknadu {tete oficiru Vojske Srbije koji se le~i od kancera. Oboleo je nakon {to je 2000. i 2001. godine boravio u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije koji je zapadna alijansa bombardovala municijom sa osiroma{enim uranijumom.

Ta tu`ba, kao i naredne tri do sada podnete u Srbiji, potkrepqena je presudama italijanskih sudova o naknadi {tete NATO-a italijanskim vojnicima koji su od kancera oboleli borave}i na Kosovu i Metohiji.

R. N.

PLANETA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 7

PUTIN - NOVI VAZAL KINE Kako je invazija Rusije na Ukrajinu promenila ravnote`u snaga:

SI \INPING DR@I SVE KARTE U SVOJIM RUKAMA Bajden proglasio vanrednu situaciju zbog opasnosti od nesta{ice struje Ameri~ki predsednik Xo Bajden proglasio je vanredno situaciju zbog opasnosti od nesta{ice elektri~ne energije.

Bajden je predlo`io da borba protiv nesta{ice struje bude u nadle`nosti sekretarke \ine Rejmondo tako {to }e odobriti osloba|awe od carina na uvoz solarnih }elija i modula iz Kamboqe, Malezije, Tajlanda i Vijetnama.

Ova mera }e trajati dve godine ili dok se vanredna situacija ne ukine. „Struja je osnovni deo modernog `ivota koja napaja domove, kompanije i industriju. Kqu~na je za funkcionisawe glavnih sektora ekonomije, tako|e i bolnica, {kola, javnog saobra}aja i odbrane. ^ak i izolovani prekidi struje mogu da imaju katastrofalne zdravstvene i ekonomske posledice“, naveo je Bajden.

Nedugo pre invazije na Ukrajinu ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na Zimsku olimpijadu u Peking da objavi “bezgrani~no” prijateqstvo sa kineskim kolegom Sijem \inpingom. Ali, ovih dana nema sumwe u to ko je stvarna super sila u tom duetu, pi{e “Politiko”. Kineska ekonomija “te{ka” 18 biliona dolara sada je 10 puta mo}nija od ruske i sada Peking mo`e da diktira uslove potencijalnog finansijskog spasavawa Moskve.

Kako je Rusija usled zapadnih sankcija suo~ena sa naglim padom ekonomije i predstoje}im evropskim embargom na naftu, Kina se javqa kao o~igledni potencijalni dobro~initeq kojem Putin mo`e da se okrene.

Dok Si deli Putinovo neprijateqstvo prema Zapadu i NATO, to ne zna~i da }e ponuditi Rusiji bezrezervnu pomo}, navodi “Politiko”, ukazuju}i da je Sijeva glavna briga prosperitet i bezbednost Kine a ne spasavawe Rusije. Peking }e, ceni list, verovatno kupiti ne{to ruske nafte preusmerene iz Evrope, ali samo uz veliki popust. Pomo}i }e Moskvi samo ako ne privla~i sankcije i ne ugro`ava wenu prodaju dobara bogatim zemqama Evrope i Severne Amerike.

Putin i Si \inping Javno, Kina “pravi {ou” od politi~ke solidarnosti sa Moskvom. Pove}ala je ukupnu trgovinu sa Rusijom, su{tinski napustila Ukrajinu – na pozive da osudi invaziju Peking podse}a na bombardovawe wihove ambasade u Beogradu 1999. – pro{irila finansijske transakcije bez dolara i evra i poja~ala budu}u saradwu na razvoju vojne tehnologije dok sprovodi zajedni~ke ve`be u Pacifiku.

Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov rekao je da }e ekonomske veze sa Kinom “sada rasti jo{ br`e, nakon {to je Zapad zauzeo diktatorsku poziciju”.

Deluje da je sam Si po{tovalac Putina na li~nom nivou, {to je direktor Kineskog programa Centra Stimson Jun Sun nazvao

wegovim “ruskim kompleksom”.

“Politiko” podse}a da je od po~etka invazije Si razgovarao telefonom samo sa Putinom ali ne i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Ipak, postoje veoma ozbiqna ograni~ewa wihovim “bezgrani~nim” odnosima. U strahu od sankcija Kina, bar trenutno, ukazuje da ne prodaje oru`je ili delove aviona Rusiji. Tako|e je zabranila ruskim avio-kompanijama da lete avionima u stranom vlasni{tvu preko wenog vazdu{nog prostora. [to je jo{ vi{e zabriwavaju}e za Putina, Peking namerava da stavi visoku cenu na svoju podr{ku. Na primer, `eli da ograni~i unosnu rusku prodaju oru`ja Indiji, najve}em neprijatequ Kine pre-

ko Himalaja.

- Za razliku od hladnoratovskog obrasca, Rusija }e biti mla|i partner sna`nijoj Kini. To }e iritirati Putina – rekao je “Politiku” Metju Kronig, zamenik direktora Centra za strategiju i bezbednost Skoukroft Atlantskog saveta.

Koliko }e Kina oti}i daleko u pomo}i Putinu, mo`da najboqe ukazuje embargo EU na rusku naftu, koji }e ostaviti veliku rupu u buxetu Moskve ako se ne pojave drugi veliki kupci. A Peking }e imati veliku prednost nad Moskvom u odluci koliko }e nafte da kupi.

Najve}a dva snabdeva~a Kine naftom su Rusija i Saudijska Arabija. S obzirom da Kina uvozi vi{e od 10 miliona barela dnevno, ima prostora da se kupi vi{e, posebno kad se ekonomija ponovo pokre}e a mere lokdauna popu{taju u kqu~nim gradovima poput [angaja.

Kina dr`i karte u rukama i kad je re~ o gasu. Putin je pre invazije potpisao sporazum sa Sijem o pove}awu izvoza na 48 milijardi kubnih metara godi{we, sa skromnih 4,1 milijarde u 2020.

Rusija planira i novi gasovod, Snaga Sibira 2, kojim bi izvoz u Evropu mogao da se lak{e prebaci na Kinu.

Обавештење

Заштитите се од ковида-19 и грипа ове зиме Зими обично има више инфекција које изазивају респираторни вируси. Заштитите се ове зиме тако што ћете ажурирати свој вакцинални статус против ковида-19 и вакцинисати се против грипа.

Зашто је важно ваксинисати се против ковида-19 и грипа? Када је зими хладније, инфекције које изазивају респираторни вируси, као што су ковид-19 и грип се лакше шире. Ажурирање вакциналног статуса против ковида-19 повећава и продужује заштиту од ковида-19. Вакцинација против грипа је најбољи начин на који ћете заштитити себе од грипа и спречити ширење грипа на друге. Безбедно је примити вакцину против ковида-19 и вакцину против грипа у исто време.

Шта је зимска доза вакцине против ковида-19 и ко би требало да је прими? У Аустралији се неким особама код којих постоји већи ризик од озбиљног обољевања ако добију ковид-19 препоручује да приме и зимску дозу вакцине против ковида-19.

Шта да радим ако сам већ имао/ла ковид-19?

Како можете да се заштитите ове зиме

Ако сте добили позитиван резултат теста на ковид-19, вама се препоручује да сачекате 3 месеца пре него што примите следећу дозу вакцине против ковида-19.

Ове зиме можете да допринесете успоравању ширења вируса тако што ћете редовно прати руке и покрити уста када кашљете и кијате. Такође можете да носите маску када не можете да одржавате одговарајуће физичко растојање од других.

Шта се саветује трудницама?

Зимску дозу вакцине против ковида-19 би требало да примите ако: • имате 65 година или сте старији • станујете у старачком дому или у дому за особе са инвалидитетом • имате 16 година или сте старији и озбиљно имунокомпромитовани • пореклом сте Абориџин или острвљанин Торесовог мореуза од 50 година или старији. Зимску дозу можете да примите ако је прошло најмање 4 месеца од прве бустер дозе. Ако код вас не постоји повећани ризик од озбиљног обољевања од ковида-19, две примарне дозе и бустер доза вам пружају одличну заштиту од ковида-19.

За труднице и њихове нерођене бебе може да буде опасно ако се заразе ковидом-19 и грипом. Вакцинација против грипа и ковида-19 током трудноће представља најбољи начин на који ће нерођене бебе и труднице бити заштићене од грипа, ковида-19 и других компликација које могу да им нашкоде.

Вакцина против грипа је бесплатна за: • децу од 6 месеци до 5 година старости • труднице у било ком стадијуму трудноће • особе од 65 година и старије • особе од 6 месеци и старије које имају одређене болести због којих су под већим ризиком од озбиљног обољевања • Абориџине и острвљане Торесовог мореуза од 6 месеци и старије

Одобрила Aустралијска влада, Канбера.

Успоравању ширења вируса ове зиме такође можете да допринесете ако останете код куће када сте болесни.

Закажите вакцинацију Код вашег лекара или у апотеци закажите термин за бустер дозу вакцине против ковида или вакцину против грипа још данас. За више информација, посетите health.gov.au или назовите Дежурну телефонску службу за питања о вирусу корона (National Coronavirus Helpline) на 1800 020 080. Изаберите опцију бр. 8 за бесплатне преводилачке услуге.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

TRIDESET GODINA OD ZLO^INA U LEDI]IMA

^iko, ja sam `iv, nemoj da me ubije{ Ledi}i, pre rata ve}inski srpsko selo u tada{woj jedinstvenoj op{tini Trnovo nadomak Sarajeva, simbol je stradawa srpskog naroda na tom podru~ju u posledwim tragi~nim sukobima u BiH. U jednodnevnom krvavom pohodu na to selo 3. juna 1992. godi-

formacija (Edhema Godiwaka, Medarisa [ari}a i Mirka Bunozu) koje je optu`nica teretila za zlo~ine po~iwene u Ledi}ima.

Trideset godina od nezapam}enog masakra nenaoru`anih Srba, me|u kojima je najmla|a `rtva bio osamnaestomese~ni

Spomenik stradalima u Ledi}ima: Pripadnici Armije BiH su 3. juna 1992. godine ubili 24 srpska civila, me|u kojima je bilo 13 `ena i ~etvoro dece ne pripadnici Armije RBiH ubili su 24 srpska civila, me|u kojima je bilo 13 `ena i ~etvoro dece.

Po~etkom marta pro{le godine Sud BiH oslobodio je prvostepenom presudom trojicu biv{ih pripadnika muslimanskih ratnih

Milutin Te{anovi}, a najstarija 92-godi{wa Ikonija Vasi}, obele`eno je slu`ewem parastosa i polagawem venaca kod spomen-obele`ja u Ledi}ima, na kojem su uklesana imena svih stradalih. Ina~e, u vi{e napa-

da na Trnovo, tokom tri meseca ratne 1992. godine, muslimanski ekstremisti ubili su ukupno 124 srpska civila. Posmrtni ostaci ve}ine stradalih, koje su zlo~inci, prema izve{taju MUP-a Republike Srpske, ubijali na okrutan na~in – klawem, ve{awem ili gu{ewem – prona|eni su u masovnoj grobnici.

Od deset ~lanova porodice Vasi} pre`iveo je samo tada jedanaestogodi{wi Dragan, koji je rawen le`ao me|u svojim mrtvima. O strahotama koje su zadesile Srbe u Ledi}ima nedavno je u produkciji Radio-televizije Republike Srpske snimqen dokumentarni film, ~iji je glavni junak upravo Vasi}, koji pred jednim od ubica izgovara: „^iko, ja sam `iv, nemoj da me ubije{”, {to je i naziv filma sa stra{nim autenti~nim svedo~ewima.

U napadu na Ledi}e sledbenici ideologije Alije Izetbegovi}a i wegove ratne politike ubili su, osim 10 ~lanova porodice Vasi}, i celu porodicu Te{anovi}, tri ~lana porodice Miov~i}, trinaestogodi{wu Sla|anu Sekuli}, Sava Kewi}a i mnoge druge. Malog Milutina Te{anovi}a, kome su, prema izve{taju patologa, lomili ruke i noge, likvidirali su zajedno s wegovom majkom dok ga je dr`ala u naru~ju.

R. N.

Ambasadori zemaqa EU i SAD u BiH pozvali poslanike u parlamentu Srpske da odbace ruske stavov Ambasadori zemaqa Evropske unije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Bosni i Hercegovini pozvali su u zajedni~koj izjavi poslanike u

bivaju kidnapovani, silovani, mu~eni i ubijani u ratu koji vodi Rusija”, navodi se u zajedni~koj izjavi ambasadora.

Navode}i da }e

Narodna skup{tina Republike Srpske Narodnoj skup{tini Republike Srpske da na dana{woj posebnoj sednici parlamenta stanu na stranu Ukrajine i odbace sve ruske stavove, koje }e im izneti ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov. „Poslanici u Narodnoj skup{tini RS imaju mo} da stanu u odbranu civilizacijskih vrednosti tako {to }e odbiti cini~ne dezinformacije Rusije i stati na stranu hiqada Ukrajinaca koji su meta napada, koji

se ruski ambasador Igor Kalabuhov danas obratiti poslanicima u Narodnoj skup{tini RS, oni su ocenili da }e poslanici „verovatno ~uti dezinformacije o brutalnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu”. „Verovatno }ete ~uti da Rusija {titi qude od nacizma.

Ovo su ne~uvene la`i. Moskva `eli iskoristiti kulturolo{ke i verske veze koje ima sa srpskim narodom da bi va{u pa`wu odvratila od svojih zlo~ina u

Ukrajini”, naglasili su u zajedni~koj izjavi.

Kako je navedeno, kao garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, partneri BiH iz EU i SAD rade na tome da svim gra|anima BiH obezbede da u potpunosti iskoriste svoja kulturolo{ka i etni~ka prava. „Efikasna za{tita ovih prava je u centru evroatlantskih integracija.

Gra|ani BiH, Srbi, Hrvati i Bo{waci i svi ostali, znaju da je ovo put ka boqoj budu}nosti wihove dece ovde, ba{ ovde, u wihovoj zemqi. Mi {titimo prava, ne gazimo ih kako je to radila i radi Rusija sopstvenim gra|anima, a sada i gra|anima Ukrajine”, navodi se u izjavi.

Ambasadori su odbacili tezu da se Zapad me{a u unutra{we stvari BiH, prisiqavaju}i je da provodi reforme, nagla{avaju}i da je BiH aplicirala za ~lanstvo u EU po sopstvenoj `eqi. S. G.

DODIK I STANIVUKOVI] POSTIGLI DOGOVOR:

Vlada Srpske finansira centralni spomenik borcima u Bawaluci U bawalu~koj Gradskoj upravi zavr{en je sastanak gradona~elnika Dra{ka Stanivukovi}a i predsjednika Skup{tine Grada Mladena Ili}a sa srpskim ~lanom Predsjedni{tva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, predsjednicom Republike Srpske @eqkom Cvijanovi} i premijerom Radovanom Vi{kovi}em.

Gradona~elnik Bawaluke je rekao da je ovo bio va`an i dugo o~ekivan sastanak.

– Danas nismo i{li u pravcu onoga u ~emu se ne sla`emo, ve} u pravcu koji ide u korist na{e Bawaluke – rekao je Stanivukovi} nakon sastanka.

On je naglasio da su se na sastanku podsjetili nekih projekata koje smo prethodno realizovali i razgovarali o budu}im projektima.

Dodik: Neutralnost mora biti ciq Republike Srpske u sukobu Rusije i Ukrajine Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik rekao je na po~etku posebne sednice Narodne skup{tine Republike Srpske da je zasedawe zna~ajno kako bi se u budu}nosti moglo pristupiti izradi strategije spoqnopoliti~kog polo`aja Srpske.

Dodik je rekao da je spoqna politika BiH propala i da je zemqa u fazi, kako je kazao, da bo{wa~ki predstavnici poku{avaju da nametnu drugi oblik odlu~ivawa u domenu spoqne politike.

On je istakao da spoqnopoliti~ke odluke moraju biti u skladu sa konsenzusom i propisanim aktima, a napomenuo je da se odluke u vezi sa spoqnom politikom, prema Ustavu BiH, donose na Predsedni{tvu BiH. On je zahvalio ruskom ambasadoru u BiH Igoru Kalabuhovu {to je prihvatio poziv da se obrati javnosti i dodao da su bili spremni i da prime druge ambasadore. „Spremni smo da kad god oni ka`u, sazovemo sednicu parlamenta i ka`emo o ~emu se radi”, rekao je Dodik.

Dodik je istakao da Narodna skup{tina kao najvi{e zakonodavno telo treba da raspravqa o tome, da da odgovore.

Naveo je da neutralnost mora biti ciq Republike Srpske u sukobu Rusije i Ukrajine, iako pritisak zapada za uvo|ewe sankcija Rusiji kulminira, prenosi Tawug. „[esti paket sankcija Rusiji uveden je na na~in da se `eli saglasnost svih, odnosno da se ka`e da je Zapad u pravu”, rekao je Dodik i naglasio da se nijedan organ u BiH nije bavio pitawima sankcija Rusiji.

Naveo je da je „krah spoqne politike BiH evidentan, jer su se pojedinci pridru`ivali sankcijama Rusiji predstavqaju}i to kao geopolitiku BiH, {to nije ta~no”. Dodik tvrdi da pritisak zapada kulminira u zahtevima za podr{ku svim vrstama sankcija Rusiji.

S. G.

CRNA GORA

Abazovi}: Potpisati i staviti ta~ku na Temeqni ugovor Temeqni ugovor izme|u SPC i Crne Gore „trebalo bi potpisati u nekom razumnom roku i staviti ta~ku na tu pri~u u obostranom interesu dr`ave i crkve“, rekao premijer Crne Gore Dritan Abazovi} Za patrijarha Porfirija Abazovi} ka`e da je, na osnovu utiska nakon dva razgovora sa wim, „stvarno za primer u svakom mogu}em smislu“. „Po mom mi{qewu, takvu energiju bi trebalo da emituju svi verski lideri, to je energija pomirewa, univerzalnosti, razumevawa, po{tovawa svih razlika“, rekao je Abazovi}.

Abazovi} je kazao i da „poku{ava na sve mogu}e na~ina da uspostavi {to je mogu}e boqe odnose sa vlastima u Srbiji i misli da je to veoma zna~ajno zbog ukupne stabilnosti i mira u regionu“. „Istovremeno, uveren sam da

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 9

Specijalizovani smo za pru`awe slede}ih usluga: l Izrada dijamantskog nakita po meri l Prstewe za ven~awa i veridbe l Prepravke starog nakita l Popravke nakita l Selekcija me|unarodno sertifikovanih dijamanata

Zaka`ite svoj termin i u{tedite hiqade sa nama!

Kontakt telefon: 0457 517 720 Adresa: 220 Collins Street, Melbourne VIC 3000

bi najboqa potvrda tih na{ih resetovanih odnosa bilo to da se, hipoteti~ki govorim, Svetozar Marovi} pojavi na nekom od grani~nih prelaza u Crnoj Gori i da ga mi ovde privedemo pravdi.“ Govore}i o ideji „Otvoreni Balkan“, on je naveo da „li~no ima afirmativno mi{qewe o woj, ali ima qudi u vladi koji ne dele wegov stav i on to po{tuje“.

S. G.

MITROPOLIT JOANIKIJE PREDVODIO LITIJU:

Molitvenim hodom okon~ani Dani Svetog Jovana Vladimira u Baru U prisustvu velikog broja vernika, u subotu ve~e je odr`ana litija koju je predvodio mitropolit crnogorsko primorski Joanikije.

Vernici su krenuli u 19 ~asova sa platoa ispred Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira i {etali ulicama grada.

Dan Svetog Jovana Vladimira, za{titnika grada Bara, 4.jun po~eo je Svetom arhijerejskom liturgijom u hramu u Baru, a slu`io je Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, uz saslu`ewe Episkopa ra{ko-prizrenskog Teodosija, Episkopa buenosaireskog i ju`nocentralnoameri~kog Kirila, Episkopa zahumsko-hercegova~kog Dimitrija i novoizabranog Episkopa novobrdskog Ilariona, kao i velikog broja sve{tenstva i sve{tenomona{tva Mitropolije crnogorsko-primorske i drugih eparhija.

M. T.

Ruski senator predlo`io da se ne isporu~uje gas zemqama koje nisu propustile avion Lavrova Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bugarskoj, koje nisu dale dozvolu za prelet aviona ruskog {efa diplomatije Sergeja Lavrova, treba prestati isporu~ivati ruske energente, smatra prvi zamenik predsedavaju}eg Odbora za me|unarodne poslove Saveta Federacije Rusije Vladimir Xabarov. „Zna~i, ruski prirodni gas koji dobijaju te zemqe apsolutno nije otrovan po wih, dok prelet aviona sa ruskim ministrom izaziva ozbiqnu zabrinutost. Postavqa se pitawe, mo`da tim zemqama uop{te ne treba isporu~ivati ruske energente?“, napisao je Xabarov na svom telegram kanalu.

Prethodno su Crna Gora, Bugarska i Severna Makedonija zabranile u nedequ uve~e prelet aviona ruske vlade kroz svoj vazdu{ni prostor uo~i najavqe-

ne posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova Srbiji.

Nakon toga je portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije Marija Zaharova potvrdila

da su zemqe koje okru`uju Srbiju zatvorile nebo za avion Sergeja Lavrova, isti~u}i da Moskva nije ta koja pravi novu „gvozdenu zavesu“, ve} da je Evropa ta koja ogra|uje Rusiju.

Neradna nedeqa u crnogorskim trgovinama i tokom sezone Neradna nedjeqa u trgovinama ne}e biti ukinuta, kazao je crnogorski ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran \urovi}.

Kako je rekao, ono {to je provejavalo kao mogu}e rje{ewe je da se odustane od prijedloga da se nedjeqom radi cijele godine, ve} tri mjeseca qeti i dva mjeseca zimi, zbog sezone. „Me|utim, nakon dodatnih konsultacija sa svojim ~lanstvom ni Unija poslodavaca, ni Privredna komora nisu spremne da preuzmu odgovornost da u ovom trenutku nametnu obavezu svim granama da bi omogu}ili trgovini da radi pet mjeseci.

UPCG iz istog razloga pro{le godine nije prihvatila takav predlog”, dodaje \urovi}.

Ministarstvo ekonomskog razvoja je, prema ministrovim rije~ima, imalo obavezu da pokrene socijalni dijalog kako bi se do{lo do dogovora i potpisivawa OKU koji je krovni ugovor izme|u poslodavaca i sindikata.

„Vlada Crne Gore je obe}ala da ne}e donositi bilo kakve jednostrane odluke, kao i da }e po{tovati sve ono {to se soci-

Socijalni savjet }e, kako dodaje, u narednom periodu koordinirati Ministarstvo rada i socijalnog starawa.

jalni partneri dogovore. Kako je izgledno da ne postoji prostor za dogovor u ovom trenutku ostaje ista situacija sa neradnom nedjeqom kao {to je bila i do sada”, rekao je \urovi}.

„Nadam se da }e ministar Admir Adrovi}u narednom periodu na}i model za dogovor koji }e obezbijediti prava radnika i prava poslodavaca“, zakqu~io je \urovi}.

S. G.

10

KOSOVO I METOHIJA

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Овако су српски ученици у К. Каменици одлазили дуго у школу после 1999.г. Руски војник на челu колоне, други на срединi и трећи на зачељу дечје српске колоне

PRO[LO JE 23 GODINA OD DOLASKA UNMIK-A, KFORA NA KOSOVU I METOHIJI

Srbi i daqe bez sigurnosti i slobode

u Proterano blizu 250.000 Srba i nealbanaca u Vratilo se tek 1,9 %. u I danas 200 pripadnika kosovske policije danono}no ~uva 24 srpske svetiwe kao i spomenik na Gazimestanu dok Kfor obezbe|uje Visoke De~ane u Kfor danas ima 3.700 vojnika iz 28 zemaqa

Ovog 11. juna navr{i}e se 23 godine od dolaska me|unarodne vojne i civilne UN misije, oli~ene u Kforu i UNMIK- u, na Kosovu i Metohiji. I posle toliko godina Srbi ovde nemaju bezbednost i slobodu kretawa dok im je imovina i daqe na udaru Albanaca a povratak proteranih tek je sibmboli~no ostvaren.

Vojno-tehni~ki sporazum u Kumanovu potpisan je 9. juna 1999. godine na vojnom aerodromu kod Kumanova u Makedoniji i ozna~io je kraj NATO bombardovawa SR Jugoslavije. Dan kasnije u Wujorku je usvojena Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti OUN. Rezoluciju 1244 usvojio je

Марокански војник клања на дужности док су били сукоби Албанаца и Срба на мосту на Ибру у Косовској Митровици

Кфор и данас чува Високе Дечане

Kforovac na severu KiM pored pruge Kosovska Mitrovica -Ra{ka Savet bezbednosti UN na svom 4011. sastanku 10. juna 1999. godine, Ovom rezolucijom je zagarantovan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije (SRJ), a za pokrajinu KiM je predvi|ena "{iroka autonomija“ u okviru Srbije.

R – 1244 garantuje suverenitet Srbije na KiM Kfor je 11. juna 1999. godine na temequ Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN po~eo da sti`e na Kosovo sa 44.000 vojnika iz 39 dr`ava sveta. U toku 2007. godine taj broj je smawen na 16.000, a danas je svega oko 3.700 vojnika iz 28 zemaqa.

KFOR predstavqaju me|unarodne mirovne snage UN – a pod vo|stvom NATO-a ~iji je osnovni zadatak ~uvawe reda i mira, odnosno stvarawa i odr`avawe sigurnosti na Kosovu i Metohiji.

Sa dolaskom Kfora na Kosovo je 1999, 2001 i 2002. godine stiglo i 10.000 UN policajaca iz 53 zemqe sveta kao i 10.000 administrativnih i drugih UN radnika raspore|enih u svih tada{wih 30 op{tina Kosova i Metohije, {to je bilo oko 65.000 pristiglih stranaca iz vi{e od 100 zemaqa sveta.

Zona odgovornosti Kfora podeqena je na pet regiona: Sever pod upravom Francuza, Istok pod komandom SAD, Jug pod zapovedni{tvom Nema~ke, Zapad pod upravom Italije i Centar kojim komanduje Velika Britanija.

Kosovo je bukvalno postalo NATO dr`ava u kome i danas

200 pripadnika kosovske policije danono}no ~uva 24 srpskih crkava i manastira i spomenik na Gazimestanu dok Kfor danono}no obezbe|uje Visoke De~ane.

Strah, nemawe slobode kretawa, napadi i pqa~ke, ekonomska bezperspektivnost uko~ili povratak Srba na KiM. Od blizu 250.000 proteranih vratilo se samo 1,9 odsto ili tek oko 3.800 raseqenih Srba u 50 – tak mesta, najvi{e u Metohiji, u op{tinama Klina i Istok.

Kfor nije za{titio Srbe Sa dolaskom Kfora nije do{la nikakva sigurnost Srba ve} je sa dolaskom me|unarodne vojne i civilkne misije po~elo najve}e nasilno proterivawe Srba iz ju`ne srpske pokrajine. Srbi su u toku 1998 i 1999 i marta 2004 godine proterani iz ravno 314 mesta sa Kosova i Metohije. U mnogim gradovima Srbi `ive u simboli~nom broju.

Danas u vi{e op{tina na Kosovu i Metohiji Srba nema ni u jednom op{tinskom mestu : Ka~aniku, Mali{evu, Glogovcu, Suvoj Reci i [timqu.

Posle tri decenije bojkota srpskih popisa stanovni{tva Albanci su u aprilu 2011. godine organizovali prvi popis stanovni{tva kada je registrovano 1.733.872 stanovnika na Kosovu i Metohiji, ili oko 700.000 mawe od procena koje su do tada davali Pri{tina, Kfor i UNMIK. Srbi su ovaj popis uglavnom bojkotovali.

Prema popisu stanovni{tva iz 1981. godine na Kosovu i Metohiji je `ivelo 1.956.196 stanovnika od kojih je bilo 214.555

Albanac qubi NATO vojnika 1999. godine u Gwilanu

Stradalo 213 vojnika Kfora - O ubijenim vojnicima ne mo`emo pru`iti mnogo detaqa, zato {to je na dr`avama odgovornost da se time bave, ali mo`emo re}i da ve}ina, od oko 200 vojnika, koji su poginuli dok su slu`ili KFOR-u na Kosovu nije uzrokovano borbenim operacijama- zvani~no je saop{teno iz Kfora.

- Od po~etka dolaska Kfora na KiM 11. juna 1999 do danas 213 vojnika Kfora - a je nastradalo na Kosmetu istakao je komandant Komande zdru`enih snaga NATO-a iz Napuqa, admiral Xejms Fogo 10. decembra 2019. godine.

Najve}a nesre}a Kfora dogodila se 19. januara 2006. godine kada se slova~ki transportni avion, koji se vra}ao iz misije KFOR-a na Kosovu, sru{io se na brdo „Bors“ iznad Hejce u Ma|arskoj i u blizini granice sa Slova~kom. ^etrdeset dvoje od ~etrdeset trojice slova~kih vojnika i civilnih radnika koji su putovali u avionu nikada nisu uspeli da se vrate ku}i.

Srba ili 11 %, Albanaca je tada bilo 1.596.072, ili 81,6 %.

No, iako nisu izlazili na pri{tinski popis stanovni{tva, broj Srba na Kosovu i Metohiji je skoro ta~no poznat jer ih je ostalo toliko malo, oko 120.000.

Немачки војник Кфора на Јарињу, на северу, КиМ, на заосталом немачком бункеру из Другог светског рата

Stradawe Srba u brojkama Albanci su od juna 1999. godine do sada ubili 1004 Srba, me|u kojima su bili i masovni zlo~ini : Livadice (16. februar 2001.), Staro Gracko (23. jula 1999), Gora`devac (13. avgust 2003)... a da niko za te zlo~ine nije odgovarao!?

Od juna 1999. do sada Albanci su u potpunosti uni{tili 21.122 srpskih ku}a i 935 stana.

U ovom trenutku traga se za 570 kidnapovanih i nestalih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.

Albanci su od 1999. godine do sada sru{ili i zapalili 155 srpskih crkava i manastira a 13 crkava je u potpunosti izbrisano sa lica zemqe Od 1999. godine do sada Albanci su na dve tre}ine teritorije KiM, (ukupna povr{ina 10.886 km kvadratnih) u potpunosti uni{tili srpska grobqa i na wima vi{e od 10.000 spomenika.

Француски Кфоровци на приправности у близини главног моста на Ибру у Косовској Митровици 2002.г.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

OPTU@NICA PROTIV HRVATSKIH PILOTA, U IME ALEKSANDRE IZ KOLONE PITAM:

[ta se ~ekalo do sad Odavno me ne{to nije iznenadilo kao vest da je srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine podiglo optu`nicu protiv ~etvorice hrvatskih pilota zbog napada na kolonu izbeglica na Petrova~koj cesti. Prva reakcija bila je onako, iz srca - hvala bogu, a onda je usledilo i pitawe - {ta se ~ekalo do sad!

Pro{lo je 27 godina od tog krvavog i suludog zlo~ina u kojem je bukvalno iskasapqeno i spaqeno trinaestoro qudi me|u kojima je bilo i {estoro dece.

Mnogi od pre`ivelih nisu do~ekali ni ovaj nagove{taj \ur|ica Draga{ pravde. Umrli su tuguju}i, pitaju}i se kakav je to svet u kojem nije nu, traktoru, autu.

I dok je za ve}inu, na sre}u, zlo~in bombardovati kolonu izbeglica. Oti{li su razo~arani, to bila samo crna slutwa, za porodice trinaestoro stradalih, nesre}ni, zaboravqeni.

Se}am se dobro i danas tre- `ivot je stao na Petrova~koj cenutka u kojem sam ~ula tu stra{nu sti. Roditeqi su ostali bez dece, vest. "Bombardovali su Kolonu"... deca bez majki i o~eva, `ene bez prenosilo se "od usta do usta" mu`eva, bra}e...

Me|u wima je bila i jedna plame|u izbezumqenim narodom koji je tog avgusta 1995. pristizao u va trogodi{wa devoj~ica, Aleksandra Stijeqa. Gledala je kako Bawa Luku, tra`e}i spas.

Lutale smo i ja i sestra u go- gori automobil u kojem su bili mili nadaju}i se da }emo prona- weni otac i deda. Krila se is}i ostatak porodice ili bar ~uti pod maj~ine ruke okrvavqene od ne{to o wima. Ovaj zloslutni gelera.

Izgubila je i majku 20 dana `amor nas je potpuno paralisao.

Samo dan ranije pro{le smo kasnije. Donela je na svet wenu tom istom Petrova~kom cestom, sestru, pala u komu i preminula.

Setila sam se Aleksandre u pod ceradom, u kamionu sli~nom onome koji su bombardovali hr- trenutku kad sam ~ula vest o povatski avioni. Nismo ni{ta dizawu optu`nice.

Prona{la sam je na Fejsbuku i govorile, ali videle smo jedna drugoj isti strah u o~ima. Taj zamolila da govori za na{ radio. strah je lebdeo nad svima nama I pristala je, bez mnogo ube|ikoji smo bezuspe{no poku{avali vawa i obja{wewa. Zadivqujuda, u masi istih nesre}nih lica, }e smireno i stalo`eno je pri~ana|emo ono `eqeno, najdra`e, la o najstra{nijim trenucima svog `ivota. Za razliku od we, ro|eno...

I svi smo se pitali isto - da mi u studiju smo plakali, ali i nije neko na{ u spaqenom kamio- pa`qivo slu{ali mladu, pametZlo~in o kome se }uti: Bombardovana kolona proteranih Srba na Petrova~koj cesti

ada

na tva, ji je sta-

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

nu `enu u ~ijim re~ima nije bilo ni traga besa, ostra{}enosti, `eqe za osvetom.

Glas joj je zadrhtao samo kad je pomenula majku, ali nastavila je, jaka i stamena kao kamen sa kojeg poti~e.

Zavr{ila je svoju ispovest re~ima koje mi danima odzvawaju u glavi.

Ne}e, ka`e, ta optu`nica ili eventualna presuda promeniti bilo {ta u wenom `ivotu. Ono {to se desilo, ni{ta ne mo`e da promeni niti da joj vrati roditeqe i detiwstvo. Ona odavno nije upla{ena devoj~ica koja je pri~ala o avionima i odbijala da jede.

Danas je ostvarena i stabilna, okru`ena qudima koji je vole i koje ona voli. Trudi se da gleda napred i `ivi u sada{wosti, ali ipak dodaje da je uvek verovala u pravdu. Nadala joj se i onda kad su svi "digli ruke".

Optu`nica }e je mo`da doneti, ali najva`nije je, ka`e, da na{i qudi prestanu da se pla{e.

Ee, to je ono {to me je postidelo i rastu`ilo, ali i otvorilo bezbroj pitawa.

Aleksandra, koja ima svo pravo ovog sveta da tra`i kaznu i osvetu, da prokliwe one koji su joj na Petrova~koj cesti oduzeli sve osim golog `ivota, to ne ~ini!

Ne, ona samo `eli da prestanemo da se pla{imo!

Mnogo je toga stalo u tu misao, u tu jednostavnu i iskrenu, a opet tako nedosti`nu i veliku `equ.

Razumem ja potpuno na {ta Aleksandra misli. I sama sam mnogo puta po`elela isto...da prestanemo da se pla{imo, da vratimo izgubqeno dostojanstvo, da budemo ponovo onaj ponosni i neuni{tivi narod. Kad ka`em MI mislim na ~itav srpski narod, ali prvenstveno na moje Kraji{nike.

Nekako mi se ~ini da smo decenijama unazad navikli da `ivimo u strahu i poricawu. Te{ke rane iz Drugog svetskog rata "le~ili" smo opra{taju}i i zaboravqaju}i, veruju}i da je to zalog za sre}niju i mirniju budu}nost.

Umesto we, do~ekali smo novo stradawe i progon. Do~ekali smo Kolonu, Petrova~ku cestu, godine nema{tine, poni`ewa, lutawa i nesnala`ewa. Slu{ala sam

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 11 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

~esto u proteklih 30-ak godina jednu tragi~nu re~enicu koja je bila prava potvrda onoga {to nam se de{avalo -"Mi smo ni~iji, mi ne pripadamo nigde!" I sama sam se ~esto tako ose}ala.

Zbog te "istine", mnogi su sre}u potra`ili daleko, me|u strancima, tamo gde to saznawe vaqda mawe boli.

Ali, mnogo toga se promenilo. Stasale su nove generacije, `ivot se obnovio, vaskrsao, deca iz kolone su postala qudi. I to kakvi qudi! Qudi poput Aleksandre!!! Ta deca, mi koji smo, uprkos svemu, pre`iveli, moramo da se izborimo sa onim strahom o kojem je govorila.

Mi moramo da priznamo sebi ko smo, za{to smo stradali, ko je xelat, a ko `rtva. Mi moramo da se odreknemo mitova i potrebe da, zarad budu}nosti i poneke "mrvice sa stola" onih koji su nam naneli toliko zla, zaboravqamo pro{lost.

Ne sme da se zaboravi i oprosti Jasenovac, Jadovno, svaka `rtva NDH. Ne opra{ta se Oluja, Petrova~ka cesta, ne zaboravqaju se starci pobijeni u Gruborima, uz "pobedni~ko" slavqe hrvatskih vojnika.

I nemojte se, Kraji{nici moji, pla{iti da sve to ka`ete jasno i glasno. Ne dajte da nas iznova poni`avaju oni koji bi trebalo da }ute doveka. Da }ute i da, umesto novih pretwi i uvreda, bar jednom od nas zatra`e opro{taj!

Ne}e se na osnovu ove na{e optu`nice, a ni eventualnog su|ewa, u zatvoru na}i oni koji su ubili Aleksandrine roditeqe, male Raji}e, {estogodi{weg Jovana, Mirjanu koja mi je bila vr{wakiwa i ostale nesre}ne `rtve, ali va`an je to korak.

To je tra~ak nade da, kao narod, ipak nismo zauvek ostali na onoj Petrova~koj cesti...obezglavqeni, pora`eni i poni`eni. \ur|ica Draga{

[kola srpskog jezika i u \evrskama Nakon Biskupije i Benkovca, {kola u \evrskama je tre}a {kola na podru~ju Dalmacije u kojoj se odvija dopunska nastava srpskog jezika, a osnovna ideja inicijatora i pokreta~a ovog projekta je da se, gde god postoji srpsko dete, pokrene i u~ionica srpskog jezika.

Iako je [kola zapo~ela sa radom jo{ pro{log leta u skromnim prostorijama udru`ewa „Na{a ku}a”, nastavak projekta sada se realizuje u novoure|enom prostoru parohijskog doma u \evrskama , ~ije renovirawe je nedavno zavr{eno i prilago|eno potrebama [kole, blagoslovomeEpiskopa dalmatinskog Nikodima. [kola u \evrskama od velikog je zna~aja ne samo za decu koja imaju priliku da u~e svoj jezik i pismo, ve} za ~itavu zajednicu i o~uvawe wenog identiteta, ka`u u \evrskama.

– Sa realizacijom {kole krenuli smo sredinom jula pro{le godine, nakon {to smo sa grupom na{e dece posetili Beograd i uvideli da je znawe o mati~nim jeziku, identitetu, istoriji i kulturi naroda kojem pripadaju, deci iz ovih krajeva i te kako potrebno jer nije na za-

vidnom nivou. I to je donekle razumqivo uzev{i u obzir da oni o tome ne u~e u svojim redovnim {kolama koje poha|aju. Prvi sat srpskog jezika odr`ali smo simboli~no ispred zgrade na{e stare, zapaqene zgrade Osnovne {kole, gde su deca prvi put nakon 1995. godine u~ila svoj jezik. Od tada pa do februara ove godine, deca su jedan dan vikenda imali ~asove u~ewa Srpskog jezika i }irili~nog pisma u trajawu od par sati – poja{wava predsednik udru`ewa „Na{a ku}a” iz \evrsaka Sava Vojnovi} koji je i jedan od inicijatora i pokreta~a ovog projekta u ovom mestu.

Kako je vremenom broj dece bivao ve}i, tako se javila potreba i za ve}im i funkcionalnijim prostorom od prvobitnih prostorija stambene ku}e. Za pomo} su se javili Eparhiji dalmatinskoj koja im je iza{la u susret ustupawem jednog dela parohijskog doma.

– Uz blagoslov Episkopa Nikodima krenuli smo u prikupqawe sredstava za renovirawe i adaptaciju prostorija i za nepuna dva meseca prilagodili ga po-

trebama na{e dece. Zahvalni svim qudima koji su nam pritekli u pomo}, koji su svoje slobodno vreme, i pored svojih svakodnevnih obaveza, koristili da nam pomognu u fizi~kim poslovima, mi smo danas ponosni {to imamo pristojne uslove u kojima mogu boraviti sva na{a deca – ka`e Vojnovi}.

S. G.

12

^etvrtak 9.

2022. 2020.

10.jun decembar

DRU[TVO

Li~ni stav

Kako vlast podmi}uje srpski narod Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada u [vajcarskoj stavite nogu na ivicu trotoara kod pe{a~kog prelaza, svi voza~i zaustavqaju svoj vozila i ~ekaju da pre|ete preko ulice. To mi se nedavno dogodilo u Lucernu. A kada to isto u~inite u Beogradu, na{i voza~i dodaju gas svom autu da bi vas pretekli ili zgazili na pe{a~kom prelazu. Pro{le godine je u Beogradu na „zebri“ vozilima zga`eno ~ak 54 pe{aka.

Logi~no pitawe posle ove paralelne pri~e koje se postavqa glasi: za{to se takvo nasilno pona{awe voza~a de{ava u Srbiji?

Odgovor je prost, ali i malo slo`en i glasi: - Vlast dozvoqava malim kaznama bahatost voza~a motornih vozila i nepo{tovawe saobra}ajnih propisa, {to svojim ugro`enim `ivotima pla}aju pe{aci, a posebno deca.

U prevodu, kako to re~e moja kom{inica Zlata, pekarka „vlast tolerisawem nepo{tovawe zakona i pre}utnom podr{kom nasilnika na drumovima i uop{te u srpskom `ivotu, podmi}uje neke gra|ane, kupuje socijalni mir neka`wavawem krivaca i glumi demokratiju – da svako mo`e da radi {ta ho}e“.

Jasno i precizno pekarka Zlata je definisala glavni problem dru{tvenog `ivota u Srbiji danas. A to je dr`avna korupcija i podmi}ivawe vlastitog naroda od strane vlasti. Da bi sa~uvala socijalni mir, a time i priliku da „zadovoqni qudi“, koji mogu da rade {ta ho}e i gde ho}e, vlast toleri{e i time podr`ava drasti~no kr{ewe svih pravila, uredbi, Ustava i zakona o normalnom `ivotu u Srbiji.

Nave{}u nekoliko primera, kako u Srbiji neki qudi koriste tu dr`avnu korupciju da bi radili ilegalno i tako se i bogatili.

Crna ekonomija u obliku {verca i krijum~arewa roba, prevara u biznisu, posebno u trgovini, se razvila u vreme sankcija devedesetih godina i postala sasvim normalna srpska rabota. Zvani~nici tvrde da se oko 30 odsto srpske privrede, poslovawa i posebno trgovine odvija u zoni „sive ekonomije“. Taj procenat je dakako mnogo ve}i, jer na primer, na pijacama i buvqacima mo`ete videti qude koji prodaju nelegalnu robu i artikle sumwivog porekla. Postoji, na primer, lanac uli~nih prodavnica hemijskih i higijen-

skih proizvoda, bez firme, bez fiskalnog ra~una, bez cenovnika.

Ti proizvodi su uglavnom falsifikat poznatih marki, pa narod za male pare kupuje kopije sapuna, {ampona, pra{kova za prawe – a gazde se bogate.

Kada je ministar finansija Sini{a Mali poku{ao da im naredi da makar koriste fiskalne kase i potom pla}aju porez na promet i dohodak – ovi radnici crne srpske ekonomije su se pobunili re~ima: „Niste nas dirali dve decenije i sada ste odlu~ili da nas kontroli{ete“.

Divqa gradwa je glavna bolest svih srpskih gradova i nacionalnih parkova, jer ku}e i pomo}ne zgrade ni~u i u zonama koje su strogo zabrawene za gradwu. Tako se, na primer, posle Zlatibora planina Tara gradi bez plana i odobrewa vlasti.

zera i livada. Nacionalni park Kopaonik je i danas veliko gradili{te. Vlast je tolerisawem divqe gradwe naru{ila urbanisti~ki program Srbije i `ivotne sredine, ali i podelila narod na one koji imaju divqe objekte i ne pla}aju na wih porez i one koji svaki dr`avni ra~un pla}aju – i vodu, i struju, i komunalije, i grejawe i poreze. Legalizacija dva

Da bi sa~uvala socijalni mir, a time i priliku da „zadovoqni qudi“, koji mogu da rade {ta ho}e i gde ho}e, vlast toleri{e i time podr`ava drasti~no kr{ewe svih pravila, uredbi, Ustava i zakona o normalnom `ivotu u Srbiji U Srbiji prema podacima EU ima dva miliona divqih objekata. Procvat divqe gradwe dogodio se devedesetih posle proterivawa Srba sa Kosmeta i iz Hrvatske. Radikali su tada prodavali wive dr`avnog Poqoprivrednog kombinata „Stara Pazova“, kao da su wihovo li~no vlasni{tvo, izbeglicama da podi`u sebi domove. Ar su im prodavali za 100 nema~kih maraka.

Qudi su podizali ku}e i palate na prometnicama, kanalima za odvod vode, na wivama u blatu bez vodovoda i kanalizacije.

Praksa divqe gradwe nastavqena je tokom 21. veka na atraktivnim destinacijama planina, je-

miliona divqih objekata u Srbiji nije zavr{ena, ali socijalni mir me|u podmi}enim vlasnicima ovih objekata vlada, mada se EU buni zbog tako drasti~nog kr{ewa zakona o gradwi.

Haos u saobra}aju je jo{ jedan veliki srpski problem, jer raste broj automobila, {to ne prati i gradwa saobra}ajnica u gradovima. Pro{le godine u Srbiju je uvezeno i kupqeno 120.000 polovnih vozila iz evropskih dr`ava. Kupujemo automobilsko sme}e, bahato ga koristimo i ostavqamo gde nam padne na pamet. Broj saobra}ajnih nesre}a raste. Voza~i voze pijani i drogirani. U [vajcarskoj se za to oduzima voza~ka dozvola

na vi{e od godinu dana. U Srbiji kazne su male, da se ne bi narod uzrujavao „{to je vlast stroga“.

U Srbiji strani poslodavci, a i mnogi doma}i biznismeni ne po{tuju Zakon o radu. Plate dele preko ra~una, ali samo minimalni zakonski deo od preko 35.000 dinara. Ostatak plate daje se radnicima na ruke, bez poreza i bez bilo kakve evidencije. Kod stranaca radi se vi{e od osam sati dnevno, ~ak i 12 sati. Kod doma}ih gazda mlade dame, koje rade u trgovinama izlo`ene su te{kom fizi~kom poslu uno{ewa xakova i paketa sa fla{ama, za male pare. Nemaju pravo ~ak ni da kupuju artikle za svoje doma}instvo kada su „akcije“ proizvoda iz te radwe.

Kako privatizacija u Srbiji nije zavr{ena, to i daqe postoji praksa da se mimo zakona „uzima“ dr`avna imovina. U|e gazda u dr`avnu firmu, prisvoji je, radi i ne pla}a porez. Primer toga je Fabrika traktora IMT na Novom Beogradu, koju je kupio neki Indus. Kako fabrika ima plac od 25 hektara, to su na wemu po~ele da ni~u privatne pe~eware, perionice, razne radionice bez ikakvih zakonskih pravila. Dok vlast ne defini{e imovinske odnose oko tog fabri~kog placa, qudi na wemu ilegalno razvijaju svoj biznis i bogate se.

Posao bez posla je partijski izum vlasti, koja virtuelno zapo{qava svoje ~lanove. Qudi dobiju radne kwi`ice i zaposlewe u nekog dr`avnoj firmi, a da nemaju radno mesto, ni kancelariju, ni stolicu, na primer. I ne moraju da dolaze na posao, kog nema, ve} su zaposleni samo na papiru stranke i po ~itav dan gluvare po gradu. Sede po kafi}ima i smi{qaju kako da se obra~unaju sa onima koji ne vole wihovu stranku.

Dr`avne premije za poqoprivrednike su posledwih godina koristile vlastodr{cima da privremeno krote srpske seqake. Subvencija za uzgoj ovaca, na primer, iznosila je ~ak 20.000 dinara po grlu. To je bila dobra pomo} sto~arima, dok nije poskupela prvo sto~na hrana, pa gorivo, a cene ov~jeg mesa i mleka pale na niske grane. Seqaci danas kukaju da su subvencije male, a vlast se hvali kako poma`e poqoprivrednicima sa milio-

nima dinara. Seqak ne mo`e da naplati svoj trud, a vlast }uti jer ima socijalni mir u selima. Najdrasti~nija vrsta podmi}ivawa srpskog naroda od strane vlasti jeste davawe gotovine na poklon.

Novac se daje prvo penzionerima, jer ~ine najve}i deo glasa~kog mwewa, pa slu`benicima dr`avne administracije, radnicima, posebno lekarima, i od skoro i studentima. Podeqeno je vi{e od 1,5 milijardi evra. [to se ti~e penzionera, wih 1,7 miliona u Srbiji su od strane dr`ave 4 godine pqa~kani tako {to im se oduzimalo deset odsto od penzije. Jednoj porodici koju poznajem tako je mimo Ustava i svih zakona uzeto 3.800 evra za 4 godine. Vlast je toj porodici, kao i drugim penzionerima u me|uvremenu „dala“ po oko 300 evra. Bogati penzioneri su tu`ili dr`avu Srbiju me|unarodnim sudovima pravde za ovu pqa~ku.

I tra`e povra}aj otetog novca.

A siroma{ni penzioneri }ute i pristaju da budu podmi}eni ovakvim poklonima u gotovini i paketima sa hranom i lekovima.

I televizijsko mazawe o~iju pri~ama o blagostawu u Srbiji deo je ovog dr`avnog podmi}ivawa i javne korupcije vlasti nad vlastitim narodom. Neprestano prikazivawe dr`avne izgradwe puteva, pruga, bolnica je veli~awe vlasti, ~ime se pokrivaju ili sakrivaju istine o divqoj gradwi, crnoj ekonomiji, haosu u saobra}aju, javnom pqa~kawu penzionera, dr`avnih ~inovnika i poqoprivrednika.

Vlast sve ~ini da u Srbiji bude mir, koji vi{e li~i na ti{inu i }utawe qudi, nego na normalan i zadovoqan `ivot.

Ta vrsta socijalnog mira, koji se ve{ta~ki stvara podmi}ivawem naroda i korupcijom u funkciji je odr`avawa vlasti i politi~ke kampawe vladaju}e koalicije.

Wen kona~ni ciq je da se narod sa „privilegijama u kr{ewu zakona“ natera da poslu{a nare|ewe, koje glasi: - Sve ti je opro{teno, ne}e{ na sud, ne}e{ u zatvor - samo mora{ da glasa{ za nas! I zato deo tog korumpiranog naroda glasa za vlast koja ga uredno podmi}uje ili novcem ili oprostom od dr`avne kazne za nepo{tovawe zakona.

uu

LEPA SRBIJA

9. jun 2020.

2022. 13 ^etvrtak^etvrtak 10. decembar

VERA, HRABROST I UPORNOST: Marija je ostala bez noge sa 16 godina, a sad ponosno pozira za modne ~asopise! „Obo`avam da obla~im {orts, a zabavqa me {to izgled svoje proteze mogu da mewam, tako {to promenim ‘skin’ da mi se sla`e uz autfit. Na ~udne poglede nepoznatih ve} sam navikla, a uzvra}am svaki put – osmehom, jer samo je moje mi{qewe va`no, to sam ja i nemam {ta da krijem“, pri~a za Zadovoqnu Marija Mati} (26), diplomirani filolog.

Ovoj mladoj, nasmejanoj i pre svega hrabroj i nepokolebqivoj devojci, je sa 16 godina dijagnostikovan rak, a bolest joj je “oduzela” deo noge. Ipak, fizi~ki gubitak nije je spre~io da nastavi da `ivi onako kako je jo{ u detiwstvu zamislila, a upornost i ~eli~na voqa, doveli su je i do modelinga, wene omiqene aktivnosti.

Nije imala nijedan simptom bolesti “Samo sam jednog dana slu~ajno pala i posle toga se pojavio otok iznad kolena, koji nikako nije prolazio. Uradila sam rendgen, a zatim i biopsiju koja je samo potvrdila ono {to je ve} pokazao snimak.

Dijagnoza je bila – kancer”, po~iwe svoju pri~u hrabra Marija.

Po~elo je le~ewe i `ivot se okrenuo naopa~ke.

“Primila sam ukupno 20 hemioterapija zbog kojih mi je krvna slika bila neprestano niska. Stalno sam morala da nosim masku, a retko sam izlazila napoqe jer je svaki kontakt sa qudima za mene predstavqao pretwu. Kada sam zavr{ila sa terapijama usledila je rehabilitacija.

Ponovo sam u~ila da hodam…”, se}a se najte`ih momenata.

Uz uporan rad i ve`be sa fizioterapeutima, Marija je povratila snagu i po~ela polako da se kre}e uz pomo} {taka.

“Kako je vreme odmicalo, sve sam boqe hodala. Prvo sam se oslobodila jedne {take, a zatim sam hodala uz pomo} {tapa i na kraju, samostalno”.

Na`alost, prvih nekoliko hemioterapija nisu davale rezultate, pa je amputacija noge bila izvesna.

“Re~eno mi je da amputacija mora {to pre da se dogodi. Verovali ili ne, gubitak noge za mene u tom trenutku nije bio preveliki {ok, jer su me doktori dugo na to pripremali i psihi~ki sam bila dovoqno jaka da sve izdr`im. Bilo je va`no samo da pre`ivim. @ivot je bio predamnom, tek sam krenula u sredwu {kolu. Dok sam se le~ila, lekari su mi govorili da je tumor agresivan i da mo`e do}i do amputacije, ali u po~etku nisu bili sigurni.

Na kraju sam prihvatila sve jer sam samo `elela da nastavim da `ivim”, pri~a ova mlada heroina.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Uprkos dijagnozi koja bi i najja~e pokolebala, te{kim terapijama koje su ostavile posledice i naposletku gubitak noge, Marija se nije dala, nije dozvolila da je bolest slomi.

“Zacrtala sam sebi neke ciqeve u `ivotu i bila sam odlu~na da ih ispunim.

Kao na primer, da zavr{im sredwu {kolu i da upi{em fakultet, da ne dozvolim sebi da mi se poquqa samopouzdawe i da ne izgubim motivaciju. Moja snaga je tako|e u mojoj porodici, ali i u mojim prijateqima. Nikad nisam posustala zbog wih, jer kada bi mene videli slomqenu i sami bi se slomili, a tako ne{to nisam smela i nisam htela da dozvolim. Moja snaga bila je sve ja~a iz dana u dan”, pri~a na{a sagovornica, koja je pobedila rak.

Ne nerviram se oko sitnica Sve je za qude, a uvek nakon lo{ih stvari krene na boqe, poru~uje Marija.

“Iza sebe imam jednu veliku lekciju i jako te`ak period, koji mi je pomogao da shvatim vrednosti `ivota i da se ne nerviram oko sitnica. ^ak i kada se ne osetim dobro ili imam bilo kakvih problema, dozvolim sebi da se ispla~em, ne ustru~avam se ni oko ~ega.”

I uspela je, a wena misija i daqe traje,

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ciqeve osvaja jedan po jedan.

“Zavr{ila sam Filolo{ki fakultet i trenutno sam na Master studijama na Fakultetu organizacionih nauka. Aktivno se bavim i modelingom, a to je ne{to {to me zaista ~ini sre}nom i u ~emu u`ivam” uz osmeh pri~a Marija.

Svaki dan, svaki trenutak je prilika za radost i qubav, a samo je to va`no.

“U`ivam u svakom danu. Volim da sam okru`ena qudima, mada mi ponekad, iskreno, prija i samo}a. Uskoro zavr{avam studije, a uporedo odra|ujem kampawe i reklame. To {to na potkolenici imam protezu mi nimalo ne smeta, jer uspe{no vozim auto, izlazim u grad sa dru{tvom kad god mogu i redovno treniram” opisuje Marija svoj trenutni `ivot.

Sa protezom se igra, postala je wen omiqeni deo tela.

“Otvarala sam ~ak i fla{e sa prote-

zom {to zabavqa moje dru{tvo. Za{to da se ne na{alim, pa va`no je da sam `iva i zdrava, a to je samo deo tela. Uvek ima nekih zanimqivih scena, koje mi povremeno padnu na pamet. Jedno ve~e sam bila sa prijateqima u parku, poneli smo pi}e i ispostavilo se da niko nije imao otvara~ za fla{e, pa sam ja prona{la alternativu” kroz smeh pri~a Marija, koja ima poruku za sve koji se bore sa kancerom, ali i za one zdrave qude, koji na momente gube nadu u boqe dane.

“Nema odustajawa. Zacrtajte sebi ciqeve i stremite ka tome da ih ispunite. Ne dozvolite da tu|a mi{qewa uti~u na vas.

Ne dozvolite da vam neko upropasti dan.

Setite se samo {ta ste sve pre`iveli i gurajte daqe. Kad neko vreme pro|e, osvrnite se nazad i verujte mi da }ete biti zadovoqni, a to }e vas samo motivisati da nastavite i daqe istim tempom.”

M. T.

107 uuu KAKO I ZA[TO JE PREDRAG CUNE GOJKOVI] HTEO DA ZAROBI TITA:

"Svi mi, deca, `eleli smo da dobijemo pare i kupimo bombone!"

Predrag Cune Gojkovi} bio je legendandarni peva~, koji je za sobom uz vrhunski otpevane pesme ostavio i niz angedota…

Raspon wegovog glasa bio je tri oktave, a mnoge wegove kolege, pa i operski pevaci, ~udili su se koliko dugo mo`e da peva a da ne udahne vazduh. Znao je vi{e od 4.000 pesama, a za muzi~ki arhiv Radio Beograda snimio je 1.000 pesama izvorne narodne muzike. Wegova plo~a “Kafu mi, draga, ispeci” je 1962. postala prva zlatna plo~a u Jugoslaviji i na Balkanu. Bio je jedan od

najomiqenijih peva~a predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. I tu }emo zastati, jer ba{ nam je Tito trebao za ovu pri~u…

Stoga se vra}amo godinama unazad kada je Cune imao samo devet godina, kada su Nemci okupirali Jugoslaviju, kada su Tito i Dra`a Mihailovi}, svako sa svojim namerama, digli ustanak protiv okupatora. Iako je ro|en u Kragujevcu 1932. godine, Cune se sa porodicom ~etiri godine kasnije preselio u Beograd. Tu je kao de~ak do~ekao rat.

– Se}am se i plakata u junu ’41. kada je

ceo Beograd bio oblepqen dvema slikama: Josip Broz Tito i Dra`a Mihailovi}.

I jedan i drugi tra`e se `ivi ili mrtvi, a ko ih uhvati, dobi}e 100.000 rajhs maraka… Jao, svi mi, deca, `eleli smo da uhvatimo Broza, pa da dobijemo pare i kupimo bombone! ^i~a Dra`u ni slu~ajno ne bismo prijavili jer on je bio na{ dragi kom{ija iz Bregalni~ke ulice sa najukusnijim tre{wama u dvori{tu koje smo mi, klinci, redovno krali… A on je drvo namerno posadio uz ogradu da bi kom{ijska deca sa ulice mogla

da beru tre{we… – ispri~ao je svojevremeno u ispovesti ~uveni peva~.

R. N. lll U slede}em broju: Za{to je Zdravko ^oli} pretrnuo od straha

14

AUSTRALIJA

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

Asan` Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Tu`na sudbina jednog od najpoznatijih Australijanaca, novinara, publiciste i rediteqa Xulijana Asan`a je realan pokazateq sveta u kome `ivimo.

Asan` je osnovao ~uveni veb sajt „Vikiliks“, koji je ve}ini slobodarskog sveta otkrio istinu o svemu onome {to se de{ava iza zavese u modernoj diplomatiji,kao i o brutalnim ratnim igrama i najprqavijim eksperimentima sa ~itavim nacijama.^ovek koji je javno progovorio o surovim i monstruoznim

boli~no on jeste deo svih nas i svako ka`wavawe wega i wegove porodice je u stvari tortura svakog misle}eg pojedinca, ma gde god on `iveo na planeti.

Jo{ tragi~niji je podatak da je Xulijan australijski dr`avqanin za koga australijske vlasti apsolutno ne mare, iz jednog prostog razloga jer ga potra`uju ameri~ke vlasti. Zamislimo samo situaciju da je kojim slu~ajem on zato~en u Kini, Indoneziji ili nekoj drugoj dr`avi, Australija bi tada naravno zdu{no poku{avala da ga izbavi. Takozvani „mejnstrim“ mediji bi tada svakodnevno brujali o nedemokratskim re`imima koje su uhapsile jednog nevinog ~oveka i na{eg sugra|anina.

Me|utim danas, samo zato jer je Asan` zato~en u britanskom zatvoru, o tome nema ni re~i.

kom, mo`e zahtevati od svog glavnog saveznika da se odustane od daqeg gowewa Asan`a.

Ipak, malo je o~ekivano da }e to Amerika i prihvatiti jer za wih ka`wavawe Asan`a ima vi{estruki zna~aj. Pre svega, to bi trebalo da bude jedna `estoka opomena svim novinarima u budu}nosti, koji se usude da progovore o eventualnim ameri~kim zlo~inima. Zato je Asan`ov slu~aj najve}i presedan u istoriji novinarstva jer se nikad do sada u modernoj istoriji zapada nije sudilo jednom novinaru za sli~na dela. Sa druge strane ta bolna ~iwenica samo pokazuje kriti~nu ta~ku kqu~awa do koje je zapadni svet do{ao. Nesloboda govora i mi{qewa je postala surova realnost zapadne civilizacije, koja se mo`e okarak-

DRAMA NA NEBU - POJAVIO SE NIOTKUDA

Kineski borbeni lovac krenuo ka australijskom avionu!

Kineski borbeni avion presreo je opasnim manevrom australijski vojni osmatra~ki avion u regionu Ju`nog kineskog mora 26. maja, saop{tilo je danas Ministarstvo odbrane Australije.

Kineski lovac J-16 presreo je pomorski osmatra~ki avion Kraqevskih australijskih vazduhoplovnih snaga (RAAF) P-8 koji je izvr{avao "rutinsku aktivnost pomorskog nadzora" u me|unarodnom vazdu{nom prostoru 26. maja, navodi se u saop{tewu koje prenosi Rojters.

"Presretawe je rezultiralo opasnim manevrom koji je predstavqao bezbednosnu pretwu za avion P-8 i wegovu posadu", dodaje se.

"AUSTRALIJSKA VLADA ZABRINUTA"

zlo~inima ameri~kih vlasti posledwih decenija, nalazi se u najstro`em britanskom zatvoru Belmar{ ve} tri godine, ~ekaju}i izru~ewe Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Ironija dana{wice je da kao i u svakom fa{isti~kom re`imu on treba da bude surovo ka`wen za dela koja nije po~inio, i da slu`i za primer svima ostalima koji se usude da se suprotstave takozvanoj ameri~koj „dubokoj dr`avi“. Setimo se, prvo su {vedske vlasti la`no optu`ile Asan`a 2012. godine po naredbi ameri~ke obave{tajne slu`be, {to ga je primoralo da u ekvadorskoj ambasadi u Londonu provede skoro sedam godina. Kada je u Ekvadoru do{lo do promene vlasti azil mu je ukinut i britanske vlasti su ga uhapsile po ameri~kom nalogu za izru~ewe. Ukoliko bude izru~en preti mu kazna zatvora do 175 godina. Zamislimo samo situaciju u kojoj bi ovaj hrabri i inteligentni ~ovek ostatak svog `ivota proveo u nekom od najokrutnijih zatvora Oklahome, dele}i prostor u }eliji sa nekim od najokorelijih ameri~kih kriminalaca ili masovnih ubica i psihopata. Sim-

Prethodna koaliciona vlada sramotno se odnosila prema ovom slu~aju. Asan` kao australijski dr`avqanin ne samo da nije za{ti}en, ve} mu nije pru`ena ni najosnovnija diplomatska i konzularna pomo}. Dolazak nove laburisti~ke vlade delimi~no daje nadu da }e ta u`asna praksa nebrige o australijskim dr`avqanima biti uskoro promewena. Novi premijer Entoni Albaneze je u vreme dok je bio lider opozicije vi{e puta ponovio da se Asan`u treba pomo}i i da on ne zaslu`uje da bude u zatvoru. Nadajmo se samo da }e on odr`ati svoju re~ i da }e to uraditi {to pre, kako bi se Asan` vratio u Australiju i izbegao izru~ewe Americi.

Mada u principu to i nije realno o~ekivati jer je australijska spoqna politika samo surogat ameri~kih direktiva i agendi „Velikog brata“, bez obzira na nebitnu ~iwenicu da li vladaju liberali ili laburisti.

Koliko }e novi premijer smo}i snage u poku{aju da barem uradi jedno dobro delo kada je u pitawu sudbina Asan`a, te{ko je predvideti. Australija u skladu sa svojim perfektnim bilateralnim odnosima sa Ameri-

terisati i kao jedan sigurni po~etak wenog neslavnog kraja.

Nedavno smo u pojedinim nezavisnim bioskopima {irom Australije mogli da premijerno vidimo sjajan dokumentarni film „Itaka“ (Ithaka, 2021), u re`iji Bena Lorensa i produkciji Gabrijela [iptona, ina~e Asan`ovog ro|enog brata. Ova topla i emotivna qudska pri~a prati doga|aje tokom 2020-21 za vreme Asan`ovog zato~eni{tva u Belmar{u, iz ugla wegove supruge Stele Moris i wegovog oca Xona [iptona. Film je ove nedeqe prikazan u udarnom ve~erwem terminu i na dr`avnoj televiziji „ABC“, {to je za svaku pohvalu. Tako su Australijanci kona~no dobili priliku da saznaju vi{e o patwama wihovog hrabrog zemqaka, koji je zbog svog govora istine u nemilosti svetskih mo}nika. I samo prikazivawe ovog filma na dr`avnoj australijskoj televiziji znatno ohrabruje, i daje nadu da }e na{ Asan` ipak biti spa{en i vra}en u svoju zemqu kao slobodan ~ovek. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Premijer Australije Entoni Albaneze obavestio je novinare u Pertu da je wegova vlada, "putem odgovaraju}ih kanala", obavestila Kinu da je zabrinuta.

Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls naveo je da je kineski mlazwak doleteo veoma blizu aviona RAAF-a i ispustio "plevu", male komade aluminijuma koji su uleteli u motor australijske letelice.

- Sasvim je o~igledno da je ovo veoma opasno - izjavio je Marls za televiziju ABC. Australija se ranije pridru`ila Sjediwenim Ameri~-

kim Dr`avama u oceni da kineski stav o spornim ostrvima u Ju`nom kineskom moru nije u skladu sa me|unarodnim pravom. Ministarstvo odbrane Australije je navelo da je decenijama vr{ilo pomorski nadzor i da "to radi u skladu sa me|unarodnim pravom, koriste}i pravo na slobodu plovidbe i preletawa u me|unarodnim vodama i vazdu{nom prostoru".

POGOR[ANI ODNOSI KINE I AUSTRALIJE

Odnosi izme|u Australije i Kine, zemaqa koje su glavni trgovinski partneri jedna drugoj, nedavno su pogor{ani zbog rastu}eg kineskog uticaja na Pacifiku nakon {to je Kina tra`ila regionalni bezbednosni sporazum sa dr`avama pacifi~kih ostrva.

U maju ove godine do{lo je do jo{ jednog incidenta kada je australijska vojska primetila kineski obave{tajni brod kod zapadne obale Australije, na udaqenosti od 50 nauti~kih miqa od osetqivog odbrambenog objekta koji koriste australijske i ameri~ke podmornice.

U februaru su Kina i Australija pogor{ali odnose zbog incidenta u kojem je, kako su navele australijske vlasti, jedan od wenih pomorskih patrolnih aviona otkrio laser usmeren na wega sa kineskog vojnog broda.

OGLAS

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 15

Од четвртка, 9. јуна до недеље, 19. јуна!

Danish feta $6.99 kg

Smoked ham sausage $24.99 kg

Cevapi $19.99 kg

Csabai $29.99 kg

Whole pork belly $13.99 kg

Pork mince $8.99 kg

Mediterranean pastizzis 12 pk $6.99 ea

Olympian sweet loaf 400 gr $4.99ea

Colombus cabbage heads 1.7 kg $7.99 ea

Colombus cabbage leaves 1kg $6.99 ea

Crvenka Jaffa cakes biscuits 150 gr $1.99 ea

Grand gold caffe 500 gr $7.99 ea

Takoland ajvar hot/mild Kras Dorina rice chocolates 690 gr $3.99 ea 220gr 2 for $9

Red seedless grapes $1.49 kg

Radno vreme: Ponedeqak – subota od 8h – 18h Nedeqa 8h – 17h Adresa: 1/497 Princes Highway, Noble Park 3174 Telefon: 9546 8001

Mixed capsicums $ 0.99 kg

16

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak decembar ^etvrtak 10.

9. jun 2022. 2020.

OTAC QUPKO ^UBRILOVI]:

“Ostajem sa vama” Sve{tenik Qupko ^ubrilovi} slu`io je u crkvi Sv. Jovana Krstiteqa u Daptu ravno ~etrdeset ~etiri godine. U toku svog dugogodi{weg rada stekao je veliko po{tovawe parohijana ove crkve. Pre mesec dana dobio je zaslu`enu penziju. @eleo je da se jo{ jednom zahvali svim parohijanima, ~lanovima uprave, rodbini, kumovima i prijateqima na saradwi i iskrenoj podr{ci i za wih priredio, pro{le nedeqe, sve~anost u crkvenoj sali Sv. Jovana Krstiteqa u Daptu.

Bogatu trpezu za sve goste pripremila je Ratka Zowi} sa svojim saradnicima. Bilo je svega {to se po`eleti mo`e, kako od hrane tako i od pi}a. O. Qupko je o~itao molitvu a o. Ilija Radosavqevi} blagoslovio jelo i pi}e. Nakon ve~ere o. Qupko je rekao da je vreme od mesec dana od kada je u penziji brzo pro{lo i da i nije osetio da je penzionisan jer se trudio da radi i poma`e kao i pre penzionisawa. Zahvalio se parohijanima i svim saradnicima na podr{ci i za sve {to su u~inili za na{u crkvu. Rekao je da ostaje tu gde je proveo svoj radni vek i da nigde ne ide {to je iskreno obradovalo sve prisutne.

Sve~anosti je prisustvovao i novi sve{tenik ove parohije Nikola Kova~evi} sa porodicom, o. Ilija Radosavqevi} i o. Nikola Bili}. Popadija Nedeqka je otpevala pesmu “Veseli se srpski rode” {to je razveselilo sve prisutne goste. Mikrofon je preuzela estradna umetnica Vesna Demirovi} uz pratwu Vladana Milovanovi}a. Uz muziku i kolo zabava je trajala do kasno nave~e.

B. K.

Владан Миловановић

Најмлађа група КУД Извор

CRKVENO IMAW

Nastu folk

Попадија Дрина наздравља гостима

Velikim je veoma us grupa, pro{ u Rosmoru.

Folklorni a folklorne grupa

Председник ЦШО Раде Ђукић са члановима управе

g n

Попадија Недељка пева песму „Весели се српски роде”

Међу уваженим гостима били су и о. Илија Радосављевић и о. Никола Билић и о. Никола Ковачевић

Весна Демировић

Невенка Радичевић, Јуца Матић и Сара Маравић

Сара Станић Коло

Шведски сто

Дра

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 9. jun 2022.

КУД Карађорђе

WE U ROSMORU

up srpskih klornih grupa

zalagawem KUD Izvor organizovan spe{an nastup srpskih folklornih {le subote, na crkvenom imawu Nastupale su grupe KUD Izvor, ansambl Srpskog centra iz Boniriga, e grupe KUD Kara|or|e i folklorna iz Vologonga

Na samom po~etku programa goste je pozdravio o. \uro \ur|evi}. On je rekao i to da je do{ao na poziv doma}ina zabave KUD Izvor da bi podelio radost sa svim gostima i video{ta su na{a deca nau~ila od koreografa Rajka Dobe, Stanka Dimitrijevi}a i Aleksandra Popovi}a. U toku ve~eri nastupilo je petnaest folklornih grupa. Iznena|ewe ve~eri bilo je nastup folklorne grupe iz Volo-

gonga. Grupe su izvele igre iz okoline Ni{a, igre sa Kosova, igre iz [umadije kao i igre iz Gru`e, Buxaka, Lepenice, Dimitrovgrada, Levca i okoline i vla{ke igre. Na veliko odu{evqewe prisutnih devoj~ica Sara Stani} otpevala je glasom an|ela pesmu “Sini jarko sunce sa Kosova”. Majka i k}erka Sne`ana i Adrijana Todorovi} nastupale su zajedno kao ~lanovi folklora. Nastupila je i grupa veterana iz KUD Izvor.

KUD Izvor je uru~io zahvalnice predstavnicima Folklornog ansambla Bonirig i KUD Kara|or|e. Uru~ene su i zahvalnice zaslu`nim pojedincima koji su pomagali KUD Izvor kad je god trebalo i to: Zoranu Golubu, Vladi Mari~i}u, Danijeli i Predragu Stani}u, Rajku Dobri i Zoranu [apowi. Program je uspe{no vodila Lara Kiti}. Lara je iste ve~eri nastupala i u KUD Izvor. Na kraju programa izvu~ena je lutrija. Goste su zabavqali Dragana Lazi} i Vladan Milovanovi}. Igralo se srpsko kolo do kasno u no}. Zabava je bila veoma uspe{na i poprimila karakteristike srpskog folklornog festivala.

B. K.

Добитници захвалница

Група Српског центра Бонириг

Гости из Волонгонга

Лара Китић

агана Лазић и Владан Миловановић

Захвалнице за КУД Карађорђе и Фолклорни ансамбл Српског центра у Бониригу

Старија група КУД Извор

18

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

ZAJEDNICA

EPISKOP AUSTRALIJSKI U BAWALUCI:

Blagosloveni ste {to ste na izvoru, negdje drugo nije boqe nego ovdje

Episkop australijsko-novozelandski Siluan poru~io je iz Bawaluke da mnogi vjeruju da }e im biti boqe ako odu na neko drugo mjesto, ali da je to pogre{no, jer se na primjeru Australije u vrijeme pandemije virusa korona pokazalo koliko je nesigurna sigurnost i na petom kontinentu i koliko je utopijski raj u koji su svi vjerovali i vjeruju da tamo postoji.

Episkop, koji je u Hramu Hrista Spasiteqa prisustvovao obiqe`avawu krsne slave Grada i Hrama, rekao je u besjedi da je Australija preko no}i postala tamnica.

- Gumenim mecima se pucalo na qude, trudnice su hap{ene jer ne nose maske, qudi su po {est mjeseci zakqu~ani bili u najve}im gradovima, samo par kilometara su smjeli da se kre}u od svoje ku}e. Psihi~ki su ubili narod, odgovorno govorim kao episkop, jer ne smije Crkva da }uti, Crkva Hristova mora da blagovijesti istinu Hristovu - istakao je episkop Siluan.

Episkop je poru~io da je utopijska misao da je negdje drugo boqe.

- I zato bra}o i sestre, ne znate koliki blagoslov nosite {to ste ovdje na izvoru. Nemojte misliti da je tamo negdje iza okeana boqe. Nije boqe, bra}o i sestre - naglasio je on.

Episkop Siluan je dodao i da "trebamo biti sa Hristom gdje god se nalazili", te da je i u pandemiji virusa korona potvr|eno da je Hristos jedina sigurnost, utjeha, nada i ~vrst oslonac.

S. G.

^i{}ewe bo}arskog terena u Ilajnu Mala ali vredna grupa ~lanova srpske zajednice okupila se na manastirskom imawu u Ilajnu proteklog meseca kako bi se organizovalo ~i{}ewe bo}arskog terena i okoline. Uz dru`ewe, bo}awe i dobru atmosferu akcija je protekla vrlo uspe{no pa se organizatori zahvaquju svima koji su pomogli u ~i{}ewu sa `eqom da se ovakve akcije organizuju ~e{}e i ubudu}e.

Toma Nestorovi}

PUTOPIS Voze}i se Jadranskom magistralom od Budve prema Petrovcu, sa desne strane }e vam se ukazati malo, slikovito poluostrvo, upe~atqivog izgleda, kao sa razglednice. ^uveni Sveti Stefan, simbol crnogorskog turizma, ali i Mediterana, svojim izgledom nikoga ne ostavqa ravnodu{nim.

Kao turisti~ko mesto, odavno se profilisao ka bogatim i slavnim. Ve}ina se wegovom bajkovitom izgledu divi izdaleka, jer ovaj hotel sredwovekovnog izgleda i jedinstvene ponude nema svakida{we cene.

U pitawu je ~ist luksuz u kom su u`ivale (i u`ivaju) mnoge zvezde i krunisane glave poput Sofije Loren i engleske princeze Margaret.

Me|utim, na vrata ove tvr|ave turizam je zakucao tek 1960., a grad postoji ve} 6 vekova.

Osnovali su ga Pa{trovi}i od, prema legendi, ratnog plena sa jednog gusarskog broda (druga verzija se odnosi na turske galije koje su Pa{trovi}i zatekli na Jazu, nakon {to su pritekli u pomo} Kotoranima i uspe{no se odbranili od napada~a). Kako bi bogat plen bio pravedno raspore|en i kako ne bi bilo sva|a, Pa{trovi}i su se dogovorili da na ostrvu sagrade tvr|avu sa 12 ku}a – po jednu za svako pa{trovsko pleme. Tu je ve} postojala crkvica Svetog Stefana, posve}ena arhi|akonu Stefanu Prvomu~eniku, pa je utvr|ewe dobilo ime po woj. Re~ je o 1442 godini.

Za turizam, naravno, nisu znali te su Pa{trovi}i tvr|avu koristili najpre kao skloni{te od u~estalih turskih i gusarskih napada, a zatim, u doba Mleta~ke republike i `ive trgovine sa Venecijom, i kao magacin za robu prodavanu venecijanskim trgovcima. Zahvaquju}i svom polo`aju, Sveti Stefan je tada bio va`an tr`ni i pomorski centar Pa{trovske regije. Imao je jaku politi~ku i ekonomsku mo}.

U starim spisima Sveti Stefan je poznat pod imenom ”mjesto od pravde” gde je pa{trovski sud pod imenom “Bankada” zasedao 400 godina. Posledwe zasedawe plemenskog suda odr`ano je 1929.

Tvr|ava je do`ivela veliki razvoj u prvoj polovini XIX veka kada je brojala 100 ku}a i 400 `iteqa koji su se uglavnom bavili ribarstvom i maslinarstvom. Tako ovo ostrvce postaje tipi~no ribarsko mesto.

Sam `ivot nije bio toliko bajkovit, posebno tokom I i II Svetskog rata kada je veliki broj stanovnika napustio svoje domove u potrazi za boqim `ivotom u inostranstvu. Kraj Drugog svjetskog rata ostvrce je do~ekalo gotovo pusto. U gradskim zidinama bilo je nastaweno svega 20 stanovnika.

Tada{we komunisti~ke vlasti dolaze na ideju da od ribarskog ostrva naprave jedinstven hotel-grad, mondensko letovali{te po uzoru na Sen-Trope. Ideja je vrlo pa`qivo sprovo|ena u delo 50-tih godina, nakon {to je preostalih 20 `iteqa iseqeno na kopnenom delu naseqa. Wihove tro{ne ribarske ku}e, kao i uske uli~ice, adaptirane su bri`qivo i pedantno kako bi spoqa zadr`ale autenti~nost, dok su unutra{wosti odisale ~istim luksuzom.

Ideja o unikatnom gradu-hotelu namewenom visokom turizmu pokaza}e se veoma naprednom i isplativom.

Ponos jugoslovenskog i crnogorskog turizma otvara svoja vrata za svetski xet set na simboli~an datum, 13. jula 1960.

Skromni narod tada{we komunisti~ke Jugoslavije, koji se zadovoqavao i letovawima u radni~kim odmarali{tima, posmatrao je Sveti Stefan sa izvesnim strahopo{tovawem. Po kuloarima i {tampi se naga|alo, a znati`equ je dodatno budilo diskretno osobqe.

Unutar zidina ~uvenog Sveca postojao je svet za sebe, a granice su bile jasne i neumoqive. Predivno mediteransko poluostrvo, sa svojim krivudavim uli~icama, slikovitim trgovima i 36 kamenih ku}ica, pripadalo gostima hotela. Za tu diskretnost i izolovanost, oslobo|enu ki~a i la`i, mnogi su bili spremni da izdvoje

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 19

SVETI STEFAN: Od ribarskog sela do mondenskog letovali{ta

i pravo malo bogatstvo. No}ewe u ~uvenoj “vili 118” ko{talo je tada neverovatnih 1.500 dolara za no}. Re~ je o rusti~nom luksuzu od 165 m2 na dva nivoa u kojem su u`ivali Sofija Loren i Karlo Ponti, na primer. Neretko se de{avalo da se oko ovog apartmana svetske xet-set face i posva|aju. Neki od wih dolazili su i po trideset puta, o ~emu svedo~i Zlatna kwiga, a rezervacije za slede}u godinu su se pla}ale unapred.

Bak{i{i su bili i do 100 dolara dnevno, {to je bilo nezamislivo na Jadranu u to vreme. Rad na Svecu bio je stvar presti`a i samo najboqi su dobijali {ansu. Vreme je pokazalo da se radilo o izuzetnom kadru, qudima koji su svoj posao do`ivqavali ozbiqno i za wega su bili opravdano dobro pla}eni. Ipak, nije im bilo lako. Dolazili su iz skromne, socijalisti~ke zemqe a slu`ili su zvezde navikle na luksuz. Tako

se de{avalo da sanstefanski gost uz ve~eru tra`i bocu najboqeg viskija, a poznato je da ga u Jugoslaviji u to vreme nije bilo u prodaji. Snala`qivo osobqe neverovatnim manevrima bi ga nabavqalo do ve~ere, a onda bi za doru~ak tra`ili kilogram kavijara, tada vrednog izme|u 400 i 500 dolara. Zaposleni na Svetom Stefanu su u blagom stepenu uzbune bili osam meseci, koliko je trajala sezona.

Bilo je i komi~nih situacija. ^uveni holivudski glumac, Silvestar Stalone je napravio pometwu u kuhiwi tra`e}i porciju }evapa dok su oni za wega pripremali prefiwena mediteranska jela. ^uveno ugostiteqsko ime Svetog Stefana, Obrad Kastratovi} Kastro je tome rado pri~ao, ali nikada nije rekao ni re~ o onima koji su zahtevali diskreciju. Tako da zapravo mi ne znamo i nikada ne}emo saznati ko je sve boravio na ovom tajanstvenom poluo-

strvu zahvaquju}i ~uvarima tajni – osobqu hotela.

Znamo da su na najve}em gradskom trgu, kod ~uvenog “bunara `eqa” u hladu ~empresa odmarali italijanski predsednik Sandro Pertini, princeza Margaret, porodica Rokfeler, pisac Alberto Moravija sa glumicom Monikom Viti, Xerladina ^aplin, svrgnuti italijanski kraq Umberto II, Kirk Daglas, balerina Maja Pliseckaja, Jurij Gagarin, …. i ko zna ko jo{. [ta se sve de{avalo nikada ne}emo saznati.

Posluju}i daleko iznad proseka za hotelsko-turisti~ku privredu Crne Gore, Sveti Stefan je ispisivao zlatne stranice svoje istorije i u potpunosti opravdavao viziju razvoja. Samo ~etiri godine nakon otvarawa, „Lajf magazin“ ga je uvrstio me|u deset najekskluzivnijih hotela u svetu, a nakon 12 godina poslovawa uru~eno mu je i najve}e me|unarodno turisti~ko priznawe – „Zlatna jabuka“, koju dodequje Me|unarodna federacija turisti~kih novinara i pisaca. Pored toga, 1980. postao je nosilac najve}eg dr`avnog priznawa SFRJ – nagrade AVNOJ-a. Do`ivotni predsednik komunisti~ke Jugoslavije u {ali je znao re}i da je Sveti Stefan jedini svetac koji nam donosi pare.

Na`alost, rat koji je zahvatio Jugoslaviju prekinuo je mnoge snove, pa i one o turizmu. Svetac je uz velike napore poku{avao da se odr`i. Pa`wu svetskih medija privukao je {ahovski me~ tada{wih rivala Bobija Fi{era i Borisa Spaskog koji je odr`an 1992. na Svetom Stefanu iako je zemqa bila pod sankcijama. Doma}i mediji su posvetili puno pa`we poseti tada najpoznatijeg top modela, Klaudije [ifer, koja je trebala da vrati slavu mondenskom qetovali{tu. Ipak, usledi}e te{ke godine poslovawa ovog hotela. Wegova pri~a jednostavno prati prilike u zemqi. Danas je privatizovan i posluje u sklopu lanca hotela “Aman resorts”.

Zakupcima se dopala autenti~nost i jednostavnost Sveca, pa nisu naru{avali vekovni sklad. Kamene ku}ice obrasle u br{qen opremqene su jednostavno, bez suvi{nih detaqa. Smatraju}i da je sam pogled dovoqno slikovit, vlasnici su se dr`ali ranije ustaqenog pravila mawe je vi{e. Interesantno da je ~ak i broj soba smawen, u `eqi da se gostima omogu}i {to ve}a privatnost i mir. Jedinstvenom {armu Svetog Stefana tako nije odoleo ni Ronaldiwo, porodica Bekam i Naomi Kembel. A na odu{evqewe brojnih obo`avaoca, svetski broj jedan u tenisu, Novak \okovi} se ovde i ven~ao. Ko zna, mo`da upravo zahvaquju}i wemu ovo poluostrvo postaje sve tra`enija destinacija za ven~awe.

Ono {to je Sveca u~inilo mondenskim letovali{tem nisu sjaj i galama. Poluostrvo je prili~no jednostavno i tiho, kao da ste zalutali u neko staro mediteransko selo. Terase i balkoni, zakloweni oleanderima i puzavicama, obe}avaju spokoj i mir, daleko od znati`eqnih pogleda kojim su gosti ovog hotela u `ivotu ~esto izlo`eni. To je luksuz koji nije vidqiv golim okom. Mo`ete ga prepoznati i po usluzi koja je i daqe na ve}em nivou u odnosu na ostale hotele. Veo misterije se i sada ose}a oko ovog poluostrva. Letovati na Svetom Stefanu bilo je i ostalo – stvar presti`a.

M. T.

20

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

SRBI U SVETU

Srbin na dvoru indone`anskog sultana De{avalo se u pro{losti da se putnik namernik zatekne u velikoj ~asti, da ga lokalni vladar primi uz najve}e po~asti, kao da mu je u goste do{ao visoki dr`avnik. Takav prijem do`iveo je osniva~ Muzeja kwige i putovawa tokom obilaska Indonezije. „Dobro do{ao nam u goste srpski brate", rekao mi je princ Arsjadin Sjah, pokazuju}i mi rukom kako da se popnem na prostranu binu sa ukra{enim `utim zavesama.

Ispred bine okupilo se mnogo naroda. Po prvi put posle epidemije kovida odr`ava se sultanska sve~anost. Te{ko je re}i da li su u pitawu stotine ili vi{e hiqada qudi, tek sve vrvi od naroda. Svi su razdragani, veseli, jedva ~ekaju da po~ne program.

Gost sam jednog od devetoro bra}e, od kojih jedan sultan, a princ Arsjadin koji me je ugostio je wegova desna ruka, glavni organizator, po{tovani ~lan kraqevske porodice bez ~ije se saglasnosti mnoge stvari ne rade.

Smestili su me na binu sa leve strane stolice namewene vladaru. Sem wega i wegove supruge, svi mi, odabrani da sedimo na bini, to ~inimo na podu.

Nikada nisam satima sedeo u turskom sedu, vrpoqim se, sedim u za wih nekulturnim pozama, kako bih olak{ao gr~eve u nogama. No, wima ni{ta ne smeta, pra{taju strancu {to drugom ne bi: to je sve deo dobrodo{lice. @uta boja – samo za sultana Oko nas je sve `uto. Tu boju i dan-danas oklevaju da nose podanici sultana, jer je vekovima bila rezervisana iskqu~ivo za vladarske skute. Naro~ito su sultani voleli posebnu `utu svilu i ~itave prostorije – umesto tapeta ili kre~ewa, obla~ili su u tanane `ute zavese.

Pod pretwom smrtne kazne, obi~an svet nije smeo da nosi `uto. Tim pre mi je ukazana velika ~ast, da se na bini, a kasnije i u palati u prostoriji potpuno prekrivenoj ovom bojom, nalazim i, {tavi{e, ose}am kao kod ku}e.

Sultanat Palangkaraja obuhvata samo 300.000 qudi, nalazi se na obodu xungle i pokraj najzna~ajnijeg stani{ta orangutana na planeti. Kao jedini sultanat u provinciji Centralni Kalimantan, jednoj od najve}ih provincija Indonezije, kao i usled bliskih rodbinskih veza sa zna~ajnim sultanatom Solo na Javi, ima visoki status u Indoneziji i muslimanskom svetu.

Princ Arsjadin, ~iji sam gost, dolazi me|u qude u obi~noj trenerci, ali sa posebnom muslimanskom kapom koja na ~elu ima vladarski znak. Svi se sagiwu i qube mu ruku, ili svoje ~elo prinose wegovoj ruci. To je znak po{tovawa, pokornosti i qubaznosti – osnova celokupnih dru{tvenih odnosa na ovim prostorima.

Ispred bine prostor je ispunilo beskrajno mnogo qudi, u polukrugu oko mesta za izvo|ewe planiranih ta~aka. Ve~e ja po~elo prezentacijom tradicionalnih borila~kih ve{tina. A onda su krenuli sa plesom koji se zove reog.

Виктор Лазић, почасни гост

Виктор са "тигром" плесачем To je ples pun magijskih elemenata, sa igra~ima koji na glavi nose prete{ke maske tigrova sa ukrasima od paunovog perja.

Igra~i, za koje se veruje da su u posebnoj vrsti transa dok igraju, ve}i deo te`ine maski dr`e – zubima!

Vrhunac je bio kada je princ sko~io da igra na samoj masci – igra~ je u tom trenutku sasvim sigurno dr`ao iznad sebe barem 120 kilograma!

Tako se prizivaju, podra`avaju dobri duhovi tigrova, koji }e svima pomo}i, koji }e pro~istiti prisutne, koji }e oterati zle duhove, koji }e pru`iti jo{ uspe{nih godina vladavine ovoj vladarskoj porodici.

Maska od tigrove ko`e Maska je ogromna, du`a od dva i po metra, i ~udim se kako uspevaju uop{te da ih podignu sa zemqe, kamoli da sa wima tako

Са принцом Сјахом у палати

Принц Арсјадин Сјах са портретима предака

`ivo i naizgled lagano igraju. U wih je utkana prava tigrova ko`a i pravo paunovo perje.

Na sceni je nastupao i ~itav niz predivnih devojaka obu~enih u narodne no{we – to su mitski kowanici koji umesto pravih kowa imaju kowske figure napravqene od bambusa.

Wegovo viso~anstvo petnaesti sultan Pangeran Ratu Alidin Sukma Alamsja sa suprugom Pangeran Ratu stigao je posebnim skupocenim modernim automobilom kroz masu koja je klicala.

U tradicionalnoj batik ko{uqi i sa posebnom kraqevskom kapom, izgledao je dostojanstveno. ^im je iza{ao iz kola nastalo je sveop{te qubqewe ruku i klawawe. I to pravo, duboko, iskreno, kakvo jo{ nisam do`iveo.

Kako svi, tako i ja – kada mi se sultan pribli`io, sagao sam se

i poqubio mu ruku. Iako o wemu ni{ta ne znam, to sam shvatio ne kao ~in podani{tva ve} kao odavawe po{tovawa celom ovom narodu koji me je vrlo srda~no primio u svoje okriqe.

Sultan se neobi~no obradovao strancu. Brat mu je o meni pri~ao. Po`eleo mi je dobrodo{licu i potvrdio moje mesto na bini: pored stolice, sa wegove desne strane sede}e wegova supruga, a sa wegove leve, na podu, moja malenkost. Velika ~ast za do{qaka.

Tu binu vide svi prisutni, ona je su{tinski deo doga|aja.

Televizije i Jutjub direktno prenose. Novinari prilaze da mi uzmu izjave, a sve {to uspevam da ka`em jeste da dolazim iz daleke Srbije, iz Beograda u kojem je potvr|eno veliko prijateqstvo tada{we Jugoslavije i Indonezije, Tita i Sukarna, i da mi po{tujemo wihov narod i kulturu.

Obo`avawe bez granica i obezbe|ewa Iznenadio me je sultan. Ve} se bli`i osmoj deceniji. Te{ko hoda, uz obaveznu pomo} saradnika. Ali je lice s osmehom, puno energije, mladosti i veseqa. O~i se cakle. Nema ba{ sve zube, ali to ne smeta: kao da upravo ta, naizgled mana, pokazuje koliko je vladar i poseban, iznad ostalih, i ujedno neotu|ivi deo wih.

O ovakvim dru`ewima sa narodom ~itao samo sam u bajkama.

Obezbe|ewe je bilo minimalno, narod je prilazio, vladar je sve vreme bio blizu stotinama, mo`da i hiqadama qudi. Tu je svako mogao da baci kamen i da ga povredi, ali nikome tako ne{to nikada ne bi palo na pamet.

Tekla je no} u narodnim igrama, u vesequ i uz pri~u, uz ne{to ukusnih jela. U nekoliko navrata zvali su me da se pridru`im igra~ima, {to nije bilo te{ko, po{to su ritmovi muzike igrivi, ujedna~eni, laki. ^a{}avali smo igra~e, a na desetine qudi mi je prilazilo i molilo da se sa mnom fotografi{e. Pomislih samo, kako li je jadnom Novaku \okovi}u, cela Srbija bi da se sa wim fotografi{e, i to ne jedanput.

Tu`no je kako u Evropi malo poznajemo istoriju planete. To }e se svakako mewati u budu}nosti.

O nekim velikim prostranstvima, o zna~ajnim narodima, o starim sultanatima, kraqevinama i carstvima – ne znamo ni{ta. ^ast za gosta i lokalna politika Princ je odr`ao i govor okupqenima, tokom kojeg me je postavio da stojim ta~no iza wega.

Govorio je i o meni, pred celim narodom je zahvalio za moj dolazak. Naravno, tu su i politi~ki stavovi, uglavnom konzervativniji.

Zamera Maleziji preuzimawe wihovog kulturnog nasle|a. Wegov brat vodi politi~ki forum zanimqivog naziva „Spojeni so i {e}er". Tu su predstavqene ~ak 24 nacionalnosti. Sva bra}a se sla`u da ne sme biti sukoba u sredini u kojoj `ivi vi{e naroda. „Svi su ovde na{i gosti, svi su dobrodo{li. Ali ako `elite rat, e to ne mo`e!", tako je rekao.

Stari sultan retko dr`i govore. Ve} je imenovao sina za naslednika. Napunio je 44 godine na prestolu. ^estitke sti`u sa svih strana. Sledi i karneval, i ~itav niz fe{ti da obele`e ovaj zna~ajni doga|aj.

Ali to ve~e, sultan je samo jedno imao na umu kad god bi me pogledao: da li sam sre}an?!

Svaki ~as bi me pitao kakvog sam raspolo`ewa, da proveri da je sve u redu. Kada smo se rastajali, dirnuo me je prostim re~ima: „@elim da si sre}an. Nadam se da }e{ pamtiti boravak u ovom narodu, da }e{ pamtiti i mene. @elim ti dobar `ivot". To je rekao tako iskreno, o~inski, dok su mu se o~i caklile, dok me je ~vrsto dr`ao za ruku.

Sutradan su otvorili „@utu palatu" posebno za mene. Celo dvori{te je ispuweno ~estitkama za godi{wicu. Prostrano drveno zdawe je novo. Pravi drveni dvorac je izgoreo 1986. godine u stra{nom po`aru, a ovu su nanovo izgradili uz pomo} lokalnih vlasti pre nekoliko godina.

Palata od „gvozdenog" drveta Istorijski izvori tvrde da je ovaj sultanat nastao u 16. veku, na temequ drevnog kraqevstva.

Palatu je na ovom mestu prvi put izgradio deveti sultan po~etkom 19. veka.

I dana{wa palata, kao i pre|a{we, napravqena je od jakog crvenog „gvozdenog drveta".

Danas je ta gra|a toliko vredna, da u {ali preprodavci ka`u da bi sli~no palata vredela u novcu i da je pravqena od zlata.

Naro~ito je ponosan na oca, ~ija je slika sa Sukarnom na udarnom mestu palate. On je potpisao pristanak da sultanat postane deo Indonezije. Od tada vladari ovde nemaju politi~ku mo}, ali je wihov autoritet nesporan, ogroman. Iako je sultanat zvani~no ukinut 1959. godine, vladarski uticaj koji se zasniva na li~nom primeru i po{tenom odnosu prema podanicima nije se gubio. Od 2010. godine sultanu je i ponovo i zvani~no priznata ta titula.

Impresivno je videti 14 velikih portreta sultana, wegovih predaka. Dok govori o wihovim zaslugama i `ivotima, o~i mu sijaju nekim druga~ijim, drevnim sjajem. Tih ~etrnaest du{a, istorija su celog ovog naroda i prostora.

Portreti su ogromni, ve} i od polovine ~oveka, i ta veli~ina kombinovana sa slabim osvetqewem palate, daje posebnu ~ar. Dok stojimo pokraj wih mali smo. Ne pred wima ve} pred trajawem koje oli~ava taj dugi niz.

Princ mi pokazuje i `uto-zeleni veli~anstveni tron, verovatno najlep{i predmet u celom sultanatu.

Obe}ao sam da }emo u Beogradu, u Muzeju kwige i putovawa, predstaviti i wihov sultanat.

Uputio sam princu poziv da do|e u Beograd, {to je rado prihvatio.

Stegao sam mu ruku, pogledao mu jo{ jedanput u dubinu jakih o~iju i tvrdih crta lica, i zahvalio mu. „Vidimo se u Beogradu", rekli smo jedan drugom na rastanku.

Viktor Lazi}

AUSTRALIJA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE NOVA SAVEZNA VLADA AUSTRALIJE POLO@ILA ZAKLETVU:

U kabinetu rekordan broj `ena, Aborixini i muslimani Nova savezna vlada Australije polo`ila je zakletvu, a premijer Entoni Albanez imenovao je rekordan broj `ena u {aroliki kabinet koji ukqu~uje verske mawine i starosedeoce Aborixine.

Ukupno 10 `ena su ~lanovi nove savezne australijske vlade koju ~ini 23 ministara, {to je vi{e od sedam u prethodnoj, koju je predvodio Skot Morison.

Ministar industrije Ed Husi} i ministarka omladine En Ali postali su prvi australijski muslimanski savezni ministri na ceremoniji u glavnom gradu dr`ave Kanberi, dok je Linda Barni, koja je na ceremoniji nosila ogrta~ od ko`e kengura, postala prva `ena pripadnica Aborixina koja je }e predvoditi ministarstvo starosedelaca.

Albanez je formirao privremeni kabinet, koje su ~inila ~etiri druga kqu~na ~lana, dva dana nakon izbora 21. maja, kako bi mogao da prisustvuje sastanku grupe Kvad u Tokiju, kojem su prisustvovali lideri SAD, Japana i Indije.

Albanez je saop{tio da Laburisti~ka partija, nakon {to je osvojila 77 mesta u Dowem domu parlamenta koji ima 151 poslanika, ima potrebnu ve}inu da sama formira ve}insku vladu bez podr{ke drugih partija.

Edhem Husi} imenovan ministrom industrije i nauke

[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

U novoj australijskoj vladi sede}e jedan ministar bosanskohercegova~kog porekla.

Re~ je o Edhemu Nurredinu Husi}u poznatijem i kao Ed Husi}.

Husi} je imenovan za novog ministra industrije i nauke u vladi Australije.

Edham Husi} je ro|en 1970. godine u Sidneju, a wegov otac Hasib se krajem 1960-tih doselio u Australiju iz Bosne i Hercegovine.

Husi} je ~lan je Laburisti~ke partije Australije i od 2010. godine ~lan je parlamenta te zemqe.

U vladi Kevina Rada, 2013. godine bio je parlamentarni sekretar premijera i parlamentarni sekretar za {irokopojasnu mre`u.

Ovim imenovawem postao je i prvi musliman ikada koji je ~lan Vlade Australije.

U AUSTRALIJI OTKRIVENA NAJVE]A BIQKA NA SVETU:

Cela livada iz jednog semena Najve}a poznata biqka na Zemqi - morska trava koja je tri puta ve}a od Menhetna - otkrivena je kod obale Australije.

Genetskim testirawem nau~nici su utvrdili da je

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

velika podvodna livada u zapadnoj Australiji zapravo jedna biqka. Veruje se da se {irila iz jednog semena tokom najmawe 4.500 godina.

Morska trava pokriva

oko 200 kvadratnih kilometara.

Samo jedna biqka se pro{irila na 180 km u zalivu [ark, {to je ~ini najve}om poznatom biqkom na Zemqi. Biqka je izuzetna i po svojoj izdr`qivosti, jer je rasla na lokacijama {irom zaliva u veoma razli~itim uslovima.

Ova vrsta morske trave uglavnom raste kao travwak brzinom do 35 cm godi{we. Zbog toga su istra`iva~i procenili da je bilo potrebno 4.500 godina da se pro{iri do sada{we veli~ine.

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

MASOVNOM KUPOVINOM TE^NOG PRIRODNOG GASA EVROPA UGROZILA AUSTRALIJU U naporima da smawi svoju zavisnost od ruskog gasa, Evropa je po~ela pani~no da kupuje te~ni prirodni gas, kako se pokazalo – na {tetu Australije.

Evropske dr`ave poku{avaju da svoje energetske potrebe, koje su ranije zadovoqavale ruskim energentima, sada podmire uvozom te~nog prirodnog gasa, koji }e potom pretvarati u gas. Problem je me|utim {to te~nog prirodnog gasa nema dovoqno na tr`i{tu.

Analiti~ka ku}a Rystad Energy objavila je da }e u ovoj godini tra`wa za te~nim prirodnim gasom nadma{iti wegovu ponudu. Konkretno, u 2022. na globalnom tr`i{tu }e se na}i 410 miliona tona ovog energenta, a tra`wa za wim iznosi oko 436 miliona tona.

Budu}i da je wegova ponuda na tr`i{tu limitirana a da su se pojavili novi kupci, to zna~i da }e neki stari ostati bez ovog energenta. A jedna od zemaqa koje su polagale velike nade u te~ni prirodni gas je Australija.

Nema gasa, a nema ni brodova Australija i sama proizvodi zna~ajne koli~ine pomenutog energenta, {ta vi{e, ona je i najve}i svetski izvoznik istog, ponajvi{e azijskim zemqama. Ali, po{to su poqa ovog gasa daleko od Sidneja, Mel-

burna i drugih gradova na istoku zemqe, ona je planirala da za tu teritoriju uvozi te~ni prirodni gas. Prema ra~unici wenih zvani~nika, ukoliko ne zapo~ne da Mawak brodova koji prevoze gas

uvozi ve}e koli~ine gasa do 2026. godine bi}e u ozbiqnom deficitu koji }e uticati na stabilnost energetskog sistema.

Zato je planirala da izgradi pet terminala za uvoz te~nog gasa, koji mogu primati specijalne brodove za transport ovog energenta.

Me|utim, sada }e svi koji planiraju da grade te terminale – Viva, Squadron Energy, Venice Energy, Vopak i EPIK, morati da odlo`e svoje planove do daqweg, ne samo zbog smawene ponude te~nog prirodnog gasa na tr`i{tu, ve} i zbog deficita brodova koji ga prevoze. Jer, mnogi od tih brodova sada su na putu ka evropskim zemqama.

22

SVET POZNATIH

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

Nenad Jezdi} u monodrami „Kwiga o Milutinu“ 50. put pred publikom

U Zvezdara teatru je 50. put izvedena monodrama "Kwiga o Milutinu" po istoimenom kultnom delu Danka Popovi}a, sa Nenadom Jezdi}em u naslovnoj ulozi.

Nakon premijere, koje je simboli~no izvedena 11. novembra pro{le godine, kada se obele`ava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, nizalo se skoro 10 izvo|ewa mese~no „Kwige o Milutinu“, rediteqa Egona Savina.

Ovaj „duhovni i materijalni testament“, kako ga je opisao Nenad Jezdi}, obi}i }e publiku u Vaqevu, ^a~ku, Aran|elovcu, Svilajncu, Pan~evu, Novom Sadu, a stigao je i do Slovenije i Maribora.

– Pitam se ko su sad naslednici ovog Milutinovog testamenta. Da li }u ja sad to da umno`im, da li }e to da naraste, da li }emo mi iza}i misleniji i smisleniji posle ovog komada i slu{awa Milutinove pri~e, ili }emo i sto godina posle wegovog stradawa i wegovog `ivota i wegove golgote da i daqe srqamo u ne{to {to }emo u predrasudama svojim nazivati sopstvenom golgotom? – kazao je Jezdi} uo~i premijere pro{le godine.

Komad je nastao po kwizi Danka Popovi}a "Kwiga o Milutinu", koja je naj~itanija kwiga posleratne srpske kwi`evnosti. Objavqena je 1985. godine, imala je tira` od ~ak 40 izdawa i prodata je u vi{e od 500.000 primeraka.

Du{an Kova~evi}, direktor Zvezdara teatra je ovu monodramu opisao kao "neverovatno uzbudqivu, opomiwu}u, tragi~nu, potresnu i katarzi~nu pri~u o doga|ajima koji ne smeju da se ponove."

Autor scenografije i kostima za "Kwigu o Milutinu" je Vesna Popovi}, kompozitor je Bora Dugi}, a adaptaciju teksta potpisuje sam rediteq, Egon Savin.

S. G.

PATRIJARH PORFIRIJE OTKRIO:

Novak \okovi} i SPC donirali po 20.000 evra za decu poginulih rudara!

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} pora`en je u ~etvrtfinalu Rolan Garosa od [panca Rafaela Nadala. \okovi} je tako dobio neplanirane slobodne dane do po~etka sezone na travi, pa se vratio u Srbiju.

Novak je to iskoristio da prisustvuju humanitarnoj predstavi “Brod plovi za decu rudara” kojoj je prisustvova i Patrijarh srpski gospodin Porfirije.

Predstava “Brod plovi za decu rudara” prikupila je gotovo 20.000 evra, a SPC i \okovi}i donira}e jo{ po 20.000 evra, prenose mediji.

Projekat je rezultat inicijative glumaca Gorice Popovi}, Svetlane Cece Bojkovi}, Tihomira Stani}a, Anite Man~i} i Jelene Stupqanin, a podr`ale su ga Novak \okovi} Fondacije i Patrijar{ija SPC, brojne kompanije, medije i pojedinci.

“Zadovoqstvo nam je {to smo bili deo ovog humanitarnog iskustva i {to smo dali svoj doprinos. Naro~ito nam je drago {to su se odazvale i druge kompanije i organizacije, na ~elu sa Patrijar{ijom SPC. Nadamo se da }e ova inicijativa poslu`iti kao inspiracija svima nama da nastavimo da se ujediwujemo oko va`nih dru{tvenih tema“, poru~ila je nacionalna direktorka Novak \okovi} Fondacije Maja Kremi}.

“Sre}an sam {to imam ovakve prijateqe. Crkva }e nastaviti da i ubudu}e brine o ovoj deci i da uvek, u granicama mogu}nosti, u~estvuje u ~ovekoqubivim akcijama“, izjavio je patrijarh Porfirije, koji se tim povodom oglasio i na Instagramu.

NIKOLA ROKVI] PROGOVORIO O RAZVODU:

"Te{ko mi je bilo, a mu~ili smo se mnogo"

KAFANE, SALONI, RESTORANI I TELEVIZIJE

Nije samo Kebi propao privatni biznis, i ovim poznatim li~nostima nikako nije i{lo Peva~u Draganu Koji}u Kebi propao je novac koji je ulo`io u privatni biznis u oblasti alternativne medicine, te je sada u dugovima.

Keba nije jedina poznata li~nost kojoj je propao privatni biznis.

Milica Todorovi} otvorila je pre 4 godine nekoliko restorana brze hrane, tj. one u kojima se prodaje kebab. Me|utim, jedan takav restoran je morala da zatvori, ali peva~ica nije otkrila iz kojeg razloga je to u~inila.

Folkerka Tina Ivanovi} je bila ve}eg apetita, pa je sa mu`em Zvezdanom An|i}em otvorila televiziju krajem 2009. godine. Me|utim, ovaj biznis im nije dugo potrajao, pa su ve} {est meseci kasnije re{ili da stave katanac na televiziju. Kako se pisalo tada, posao je i{ao neo~ekivano lo{e, pa su Tina i Zvezdan morali da isplate zaposlene, zatvore televiziju i da se ponovo oslone na peva~icine tezge kada su upitawu nov~ani prilivi.

Salon lepote u svom rodnom [apcu je svojevremeno dr`ala je Slavica ]uktera{. Ona je davna{wu `equ ostvarila pre sedam godina kada joj je peva~ka karijera podbacila, ali joj ru`e nisu cetale ni u privatnom biznisu, pa je bila primorana lokal da zatvori.

Poznata peva~ica Goga Sekuli} pre 13 godina otvorila je salon lepote u Knez Mihailovoj ulici, koja je koristila najnovije metode za ulep{avawe noktiju, te je estrada rado dolazila kod Goge u salon na pedikir i manikir. Me|utim, Gogin salon nije poslovao onako kako je ona `elela, a pored toga nije imala vremena zbog peva~kog posla da mu se potpuno posveti, pa je re{ila ubrzo da ga zatvori.

Marija [erifovi} je morala da zatvori poslasti~arnicu koju je otvorila sa svojom majkom Vericom.

Poznati peva~ Haris Xinovi} svojevremeno je dr`ao kafanu u prestonici Francuske, me|utim to je, kako je sam priznao, bila

lo{a odluka.

- U Parizu sam ostao dvanaest godina, prijateq i ja smo kupili kafanu da bi pili i da nas posle ne bi terali konobari kada je fajront. Nikada nisam mislio niti imao nameru da mikrofon zamenim tawirom. Ali da imamo kafanu u kojoj }emo piti do kada ho}emo i da mi sebi napravimo fajront. Imali smo tada mogu}nosti, pa smo je mogli priu{titi sebi. Nije bila aman zaman skupa. Radila je fino, ali ja sam najve}i krivac {to nije ostala od danas ili ostala du`e do tri godine. Zato {to sam bio najboqi gost tu. Kako god do|e neko rekao sam "ra~un meni", "ovo ide na mene", "ovaj ne mora platiti" i sve tako u krug. I na kraju kada do|e dan pitam koliko smo zaradili, a on ka`e {efe imamo samo za nabavku. Tako da smo morali prodati tu kafanu i to je era o kafani - rekao je Haris jednom prilikom, da bi se nakon iskustva sa `ivotom u Francuskoj vratio na na{e prostore.

M. T.

Peva~ Nikola Rokvi} {okirao je javnost priznawem da ima veliku `equ da se zamona{i, a kada izvede decu na put odlazak u manastir vidi kao svoj `ivotni ciq. Brak Nikole Rokvi}a ipak je dovoqno jak pa mu je supruga Bojana Barovi}, koja je bila uz wega u najlep{im ali i najte`im `ivotnim trenucima, dala blagoslov.

Naime, Nikola je gostuju}i kod Marine Rajevi} Savi} u emisiji "Dok an|eli spavaju" iskreno pri~ao o tome koliko mu je vera va`na. Veoma joj je posve}en i svestan da mu ona mnogo poma`e. Koliko mu vera vra}a u `ivotu osetio je na svojoj ko`i kada su Bojana i on razmi{qali da se razvedu. Ipak, brak Nikole Rokvi}a je prevazi{ao tu prepreku.

- Mi smo pet godina `iveli na relaciji Srbija - Amerika. Trpi moj posao ovde, wen tamo, pa se de{avaju sva|e u vezi. Rekli smo u jednom trenutku da }emo da se razi|emo. Te{ko mi je bilo, a mu~ili smo se mnogo. Tada mi se opet javio taj ose}aj lepote. Posle sam shvatio da je to blagodat. Unutra{wi glas mi je rekao da nastavim da ~itam "Novi zavet". Otvorio sam jevan|eqe po Luki, ro|ewe Svetog Jovana Krstiteqa u Beogradu. Na{ao sam je na Centralnom grobqu. Tamo odlazim i tu je i riza Svete Petke. Dva petka sam i{ao da pevam s qudima u crkvi. Molio sam se ispred rize Svete Petke i Svetog Jovana da bog spoji mene i Bojanu, da nemamo vi{e tu razdaqinu - iskreno je rekao Nikola i otkrio do sada nepoznate detaqe.

- Ne znam za{to sam tada rekao: "Bo`e, voleo bih da je Bojana trudna, da se sku}imo na jednom mestu i da se ne razdvajamo vi{e".

Rekao sam u jednom trenutku da Bog postoji samo ako je Bojana trudna. Ona posle dolazi iz Amerike i daje mi poklon. Dok sam uzimao, ispod poklona mi je dala u ruku i test na trudno}u. Tad sam se {okirao! Nisam mogao re~ da izgovorim. Dakle, Bog postoji i, s druge strane, ostvarila mi se ta velika `eqa. Posle nekoliko dana Bojana mi ka`e da je sawala `enu u crnom, da je pri{la da joj ka`e da se ne brine i da }e sve biti u redu. Rekao sam joj tada da je to bila Sveta Petka. Leona nam se posle rodila na dan Svete Petke Trnove, a kr{tena je na dan Svete Petke Srpske - ispri~ao je Nikola.

LITERARNA STRANA

DOBRICA ]OSI]:

"Koreni" Kako da ~ovek, rab bo`ji, ne bude sve i sva{ta u ovoj Srbijici {to se, po pri~awu zlopamtila, tri puta praznila i novim narodom punila. Na{a su grobqa mlada. Tek u ovom posledwem ~ove~jem konopcu po~iwemo zemqi da vra}amo dug i kosti ostavqamo wivama ~ija smo zrna zobali. Ovo malo zemqice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save. I opet no}u sa planina silaze qudi i voda. U lipovoj kori donose decu. Psi laju po wihovom tragu.

I od gladi postado{e kurjaci. U tim proticawima krv nam se iskvarila.

I naru`ila se zemqa od poga{enih ogwi{ta. Dve zore nikad na istom bivaku. Kad mewa{ ogwi{te, i narav ti

se mewa. Kad tebi otimaju, i ti otima{.

Veruj mi, u zlu su svi qudi zli. Tu, kao {to Ti kazah, na ovo malo zemqice oko Morava, privremeno se `ivelo. I jatagani se brzo istupe. Kost ~ove~ja tvr|a je od stare klenovine. I, da zna{, kratko se `ivelo. [to ja do~ekah osamdesetu, i jo{ poneki, du{a se nosi, to nam ne slu`i dostojanstvu i ~asti. Svi su na{i vratovi napred povijeni. I tawi su od trave. Oko ovih na{ih lepih re~ica sa skobaqima, da bi dugo `iveo, i u grobqu sahrawen bio, morao si biti ili zelena kukavica, ili izdajica bez du{e, ili |avoqi sin, pa da ti kur{umi i hanxari i ostala usmrtija ni{ta ne}e. Kao svoj ko`uh poznajem ovu Srbijicu. Dokoni hajduci broje va{ke. A kad se tako kratko i na veresiju `ivelo, onda dr`' na klepawe se~iva! ^im ti ki{a ogwi{te gasi, onda se ve~e ne pamti, niti misli na jutro budu}e... I zato smo ti mi, stari, veliki sebi~waci i o{trozube izelice. A dobri jesmo u pesmama uz gusle, i kad je to korisno.

DANIJELA RADOVANOVI]:

Dozvoqeno je plakati za tu|im psom Kao mladi bra~ni par dobili smo psa, xukca, me{anca koji je jednog zimskog popodneva odlu~io da nam da sebe na poklon.

Onako, bez ra~una, po sopstvenoj potrebi i `eqi, prepoznao je u nama vlasnike iako smo mu uporno obja{wavali da ne `elimo psa. Probali smo da ga oteramo, ali odlu~io je da ne prihvati odbijawe.

Takav je to pas bio. ^ekao je ispred ku}e, odlazio sa nama, sa nama se vra}ao.

Prijateqi su ve} po~eli da postavqaju pitawa, nije bilo druge, morali smo da po~nemo da ga predstavqamo kao svog psa. Dali smo mu sme{no ime, pas nas je voleo, mi smo ga voleli. Ko je mogao da predvidi da }emo ga toliko zavoleti!? ^ula sam do tada da je mogu}e mnogo i iskreno voleti psa i da je pas najvernija `ivotiwa-prijateq, ali sam prema tome imala izvesnu rezervu, kao i prema svim kli{eima.

Pas je rastao i odrastao, plodio druge pse na koje je nailazio. Bilo je te{ko osloboditi se navike lutala{tva.

Nismo mu branili ni{ta: ni lutawa, ni buve koje je redovno donosio, jer se svakog dana pokajni~ki pitomo vra}ao.

A onda smo primetili da ne dolazi po nekoliko dana. Nismo znali kuda ide, no vra}ao se sit i zadovoqan. Sve dok se jednog dana na vratima nije pojavila uplakana sredove~na `ena. Otvorili smo. @ena je jedva dolazila do daha od neute{nih suza. Rekla je da je iz kom{iluka, na ulicu od na{e i da je Konana pregazio kamion, na wene o~i. Ja sam briznula u pla~. Veqko je samo hteo da ode po wega.

Tek tada shvatila sam kuda je odlazio na{ pas i ~inilo mi se da je na trenutak, bizarno, tugu zamenila qubomora zbog pasje izdaje. @ena je bila o~ajna, a najte`e joj je bilo {to je osvedo~ila smrti koju nije mogla da spre~i. Pogledala sam je i zaustila da ka`em: „U redu je, dozvoqeno je plakati za tu|im psom“.

Nisam rekla ni{ta. Plakala sam sa wom.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 23

IVO ANDRI]:

"Znakovi pored puta" Kad bih bio siguran da me ne}e ~uti i odmah poslu{ati ona gomila prose~nih i nedarovitih qudi koji su i ina~e uvek spremni da sebe i sve svoje uzdi`u i precewuju, ja bih mladim i darovitim na{im qudima dao jedan savet.

Radite, rekao bih im, svoj posao ne gledaju}i ni levo ni desno, ni iza sebe ni preda se, ali svoj ciq postavqajte visoko, i tra`ite malo od sveta oko sebe ({to mawe to boqe!), ali mnogo od sebe i svoga dela. Uveren sam da je ve}ina od nas od po~etka udarila sebi suvi{e malen i suvi{e blizu ciq, i da je vi{e i boqe mogla od onoga {to je `elela da uradi i postigne. @elite mnogo, te`ite smelo i daleko i visoko, jer visoki ciqevi otkrivaju i umnogostru~avaju snage u nama. Te`ite smelo ka savr{enstvu velikih dela, a radite predano i strpqivo na ograni~enim i mu~nim pojedinostima bez sjajnog vidika, jevtinog samozadovoqstva i ta{te veli~ine. Ciqevima svojim `ivite, a tro{ite se ne{tedimice na sivim i nevidqivim poslovima svakog dana i sata. ^esto pomi{qajte da je `ivot ja~i i svet bogatiji nego {to mi to u svakom pojedinom trenutku mo`emo da sagledamo, i ne gubite iz vida da u svakom od nas ima nepoznatih mogu}nosti, da u hodu sti~emo snage.

Hteti daleko i `eleti mnogo, kad je re~ o postavqawu nesebi~nih ciqeva, nije greh, nije opasno. Pogre{no je i opasno udariti sebi suvi{e blisku metu, jer to zna~i izneveriti i sebe i druge, ostati du`an `ivotu. Budite nepoverqivi i stvarni, strogi prema sebi pri izvo|ewu svake pojedinosti, skromni pri wihovoj oceni, ali kod postavqawa ciqeva budite hrabri i velikodu{ni, mislite smelo i gledajte daleko.

ANGEDOTE DOMA]IH PISACA

"Mewam veliku ulicu u Vaqevu za mawu u Beogradu" Danilo Jokanovi} je svojevremeno, prilikom povratka iz kafana, svojoj `eni prepri~avao sve anegdote poznatih doma}ih pisaca, {to je ona i zapisala.

Ove pri~e su preto~ene u kwigu, sa~uvane od zaborava, a na pisce koje zbog wihovog talenta do`ivqavamo tako ozbiqno, bacaju neko drugo svetlo.

Tin Ujevi} "Tin Ujevi}, za opkladu, vezanih o~iju, proba razna vina i poga|a: "Crno, preklawska berba. Doneli ste ga od Gini}a.

Si}eva~ko, lawsko, tro{e ga kod Trandafilovi}a i Tri seqaka. Smederevsko, ovogodi{we, nije najboqe. Vinograd okrenut jugozapadu…" A onda mu u ~a{i donesu vodu. Pesnik proba i ka`e: "Ovo nikada nisam pio."

Jovan Du~i} Jovan Du~i} je, kao diplomata, ~esto dolazio u Beograd i odsedao u hotelu.

Jednom ga prijateq upita: "Duka, {to stalno odseda{ po hotelima, kad mo`e{ u Beogradu sebi da kupi{ ku}u?" A pesnik odgovori: "[ta }e mi ku}a, u Beogradu }u dobiti ulicu".

Desanka Maksimovi} Dok je trajao kwi`evni karavan po

Hercegovini, Gustav Krklec sazna da je Desanka Maksimovi} opet slomila nogu i da se nalazi u Igalu na le~ewu. Predlo`i kwi`evnoj bratiji da Desanki po{aqu telegram: "Draga Desanka, mora{, kona~no, shvatiti, da nisi stonoga."

Mihailo Lali} Prolazio Mihailo Lali} pored jedne beogradske biblioteke. Upravnik ga pre-

pozna i pozove ga da svrati, a pisac odgovori: "Hvala, ne mogu. Boqe da ne vidim koliko kwiga nisam pro~itao."

Branko ]opi} Putovao Branko ]opi} nekud avionom.

Vreme lo{e, letelica se trese. Da bi odagnao strah, pesnik speva pesmicu: "Bo`e, i`e jesi na nebesi ako mi se {to god desi

ti udesi da ja padnem u naru~je stjuardesi."

Ratko Adamovi} Ratko Adamovi} daje rukopis svog novog romana "Stari hrast" Miodragu Bulatovi}u da pro~ita i ka`e mu svoje mi{qewe, a Bule se brani re~ima: "Izvini, Ratko, ali ne mogu. Zna{, i ja sada ne{to pi{em, pa se bojim da ne uti~e{ na mene."

Pera Paji} Po~etkom devedesetih, pro{log veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno mewawe imena ulica, ulazi pesnik Pera Paji} u Srpsku kwi`evnu zadrugu i ka`e: "Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu.” Milorad \uri} ga te{i re~ima: "[ta tebe briga, tebe ~eka ulica u Vaqevu", a Dragan Laki}evi} doda: "Pa posle mo`e{ da da{ oglas u novinama: mewam veliku ulicu u Vaqevu – za mawu u Beogradu."

Matija Be}kovi} Kada je Crna Gora najavila odvajawe od Srbije, pita novinar Matiju Be}kovi}a: "[ta }e Crnogorci bez Beograda, ako se Crna Gora otcepi", a pesnik, kao iz topa odgovori: "A zar vi mislite da }e Beograd pripasti Srbiji?"

S. G.

24

FEQTON

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

9. jun

1357. - U Pragu je po~ela izgradwa kamenog mosta preko reke Vltave koji je dobio naziv Karlov most po imenu tada{weg imperatora Nema~ko-rimskog carstva i ~e{kog kraqa Karla IV. Prema predawu, datum po~etka izgradwe odredili su astrolozi.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(1)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

MUDAR I ISTRAJAN DIPLOMATA:

Rano je pokazao naklonost ka raznim crkvenim legendama U srpskoj istoriografiji je ve} mnogo pisano o uspesima atoskog monaha Save Nemawi}a u {irewu pravoslavqa po srpskim zemqama i stvarawu autokefalne srpske pravoslavne crkve, no skoro svugde se to uglavnom pretstavqa kao odraz wegove velike li~ne pobo`nosti i predanosti hri{}anskom narodnom prosvetiteqstvu.

Jedan od glavnih razloga za to je da se skoro svi pismeni podaci o wegovim `ivotnim delatnostima nalaze u sa~uvanim primarno hagiografskim spisima o Stefanu Nemawi i wemu u kojima su wihove brojne `ivotne i u su{tini politi~ko-dr`avni~ke aktivnosti prikazane kao potvrda wihovog upornog stremqewa ka svetiteqstvu, {to prili~no sen~i, zamagquje i zapostavqa ~iwenice da je ve}ina tih uspeha postignuta u dugim i intenzivnim pregovorima sa raznim svetovno orijentisanim mo}nicima toga doba, ~ije su akcije i odluke uglavnom proizilazile iz wihovih specifi~nih politi~kih i dr`avnih interesa. Sava Nemawi} je sigurno i najuporniji i najuspe{niji srpski svetovni diplomata za svih osam proteklih vekova od prvenstveno wegovim naporima izvojevane me|unarodno priznate srpske dr`avnosti.

Domentijan Hilandarac (`iveo od oko 1210. do posle 1264. godine) je bio jedan od Savinih savremenika i mona{kih {ti}enika, koji je oko 1250. godine, na zahtev srpskog kraqa Stefana Uro{a I Nemawi}a napisao "@itije" o tada ve} preminulom Svetom Savi, pa potom oko 1264. godine i "@itije Svetog Simeona" (Stefana Nemawe) bazirano ponajvi{e na postoje}im Savinim kra}em "@itiju" svoga oca, ukqu~enog kao uvod u "Studeni~ki tipik" iz 1208. godine, kao i na znatno op{irnijem spisu o `ivotu Stefana Nemawe, sro~enom od wegovog sredweg sina, kraqa Stefana Nemawe II Prvoven~anog.

I mla|i Savin `ivotopisac, Teodosije, je isto bio hilandarski monah (`iveo od oko 1264. do oko 1328. godine), koji je po sopstvenom priznawu po Domentijanovim uputstvima preradio we-

@itije Svetog Save od Teodosija Hilandarca govo "@itije Save Nemawi}a" izme|u 1290. i 1292. godine. A po{to su u to vreme i op{tenarodni kult Save Nemawi}a, koji je brzinom buknuo me|u srpskim pu~anstvom odmah po polagawu wegovih mo{tiju 1237. godine u Mile{evi i wegovo kasnije osve}ewe od strane srpske crkve za tre}eg srpskog svetiteqa zahtevali veli~awe wegove svetosti, ta prerada ranije pisane Domentijanove Savine biografije je, naravno, morala biti temeqno pro{irena.

Me|utim, po proceni mnogih kasnijih istori~ara i kwi`evnih kriti~ara Teodosije je i pored svojih `anrovski ustaqenih hagiografskih formulacija bio znatno boqi pisac od Domentijana.

Vlastelin Sava Nemawi} je ro|en oko 1175. godine kao najmla|i sin srpskog velikog `upana Stefana Nemawe i wegove `ene Ane kad su oni bili ve} u poodmaklim godinama starosti, te nije ni ~udo da su ga po ro|ewu roditeqi prihvatili kao izuzetno poseban Bo`ji dar i tretirali kao svoje omiqeno mezim~e. Rastko je, poput svoje starije bra}e, kao de~ko pro{ao kroz rutinu tipi~nog obrazovawa vlasteoske dece toga doba, koje je posle sticawa generalne pismenosti ukqu~ivalo izu~avawe sa tutorima Biblije, gramatike,

VELIKA POPULARNOST NA ATOSU Teodosije pomiwe da su se i na Atosu brzo ra{~ule neuobi~ajene vesti o tome da je "sin samodr{ca, gospodara srpskog, ostavio oca na prestolu" i dobrovoqno napustiv{i sve prednosti lagodnog `ivota, uputio se na Svetu Goru. Svoju prakti~no preko no}i ste~enu ogromnu popularnost zbog svih tih vesti, mladi monah Sava je odmah iskoristio da kona~no zadovoqi svoje oduvek dominantne znati`eqe oko raznih aspekata mona{kog `ivota na Atosu. Prvo je obi{ao ve}inu postoje}ih manastira, a potom i mnoga skromna prebivali{ta monaha-podvi`nika koji su u usamqeni~kom }utawu i uz post i neprekidna metanisawa i molitve tavorili po vrletima i dubokim pe}inama tog mona{kog "perivoja Svete Bogorodice". I on se ba{ na tim zaba~enim mestima najdu`e zadr`avao.

retorike, aritmetike, geometrije, etike i dogmatike. No jo{ u to vreme on je po~eo da pokazuje posebnu naklonost ka raznim crkvenim legendama o hri{}anskim svetiteqima, mu~enicima i duhovnim pustiwacima, pretpostavqaju}i post, molitve i ~itawa verskih kwiga mladala~kim razonodama u igri, zabavi i lovu sa svojim vr{wacima.

O~ekuju}i da }e se te wegove de~a~ke verske opsesije ubla`iti i nestati kada bude izlo`en svetovnim problemima upravqawa odre|enim zemqi{nim podru~jem, otac mu je 1190. godine (kad je on napunio 15 godina) dodelio titulu kneza i dao na upravu Zahumqe.

Po{to je Rastkov najstariji brat, Vukan, tada ve} bio poglavar Zete, i Rastko je, uz diskretnu pomo} strica, dve godine uspe{no upravqao Zahumqem. Ali sve te nove svetovne upravno-politi~ke odgovornosti nisu ni u kom pogledu umawile wegov duhovno-verski zanos, jer je i daqe nastavio da ~ita i sawari o ~arima asketskog mona{kog `ivota uz molitve, podvi`ni{tvo i post.

U jesen 1192. godine je do{ao roditeqima u posetu u Ras i tad je na o~evom dvoru sreo atonskog monaha - prosjaka ruskog porekla koji mu je puno pri~ao o duhovnoj ~istoti usamqeni~kog isposni~kog mona{kog `ivota na Svetoj Gori, {to je u mladom princu probudilo `arku `equ da tamo ode, pogotovo zato {to je ~uo da se {u{ka da je vreme da ga roditeqi `ene. Odlu~io da oca i majku zavara izjavom da `eli da ide u lov na jelene, da bi tako, zajedno sa tim monahom, uspeo da potajno pobegne na Svetu Goru.

Kad je Nemawa tu sinovqevu varku kona~no otkrio, poslao je za wima poteru, koja ga je na{la, jo{ uvek nepostri`enog, u atoskom ruskom manastiru Pantelejmonu i saop{tila mu o~evu naredbu da po ceni svojih `ivota moraju da ga vrate u Ra{ku. Me|utim, i wih je mladi princ uspeo da te ve~eri obilnom gozbom i pi}em prevari, {to mu je dalo vremena da se te no}i u glavnom manastirskom pirgu podvrgne zvani~nom pravoslavnom crkvenom obredu mona{ewa i da se slede}eg jutra pojavi pred wima ve} postri`en i u crnoj rizi. A potom je po wima poslao roditeqima svoju odba~enu svetovnu ode}u i odse~ene vlasi svoje plave kose sa porukom da ne brinu o wemu jer je tim ~inom postigao svoj najva`niji ciq u `ivotu i postao atoski monah Sava. lll U slede}em broju: Zna~ajan je bio Savin uticaj na oca da napusti svetovni `ivot

1672. - Ro|en je Petar I Aleksejevi~ Romanov, car Rusije od 1682. do 1725, reformator dr`ave i dru{tva.

Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), pomagao razvoj privrede otvaraju}i rudnike i manufakture, organizovao dr`avnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na u{}u Neve 1703. podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1815. - Zavr{en je Be~ki kongres koji je zasedao od septembra 1814, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemqama. Predstavnik Srba u Be~u, prota Matija Nenadovi}, poku{ao je preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Be~ki kongres za srpsko pitawe, ali nije uspeo zbog protivqewa Austrije i Engleske.

1870. - Umro je engleski pisac ^arls Dikens, rodona~elnik socijalnog romana, jedan od najzna~ajnijih i naj~itanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1875. - Na brdu Gradac kod Nevesiwa izbio je jedan od prvih ve}ih sukoba Hercegovaca sa Turcima u Bosansko-hercegova~kom ustanku (1875-78). Ustanak, nazvan "Nevesiwska pu{ka", brzo se {irio i za mesec dana zahvatio je i Bosansku krajinu.

1898. - Potpisan je sporazum kojim je Kina ustupila Velikoj Britaniji Hong Kong na 99 godina. Hong Kong je vra}en Kini 1. jula 1997. godine.

1914. - U Beogradu je sve~ano otkriven spomenik srpskom prosvetitequ Dositeju Obradovi}u, rad vajara Rudolfa Valdeca. Spomenik je postavqen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata je prenet u park na Studentskom trgu.

1999. - Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehni~ki sporazum o povla~ewu jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time je okon~an vazduhoplovni napad NATO na SRJ, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspore|ene me|unarodne snage, me|u kojima je najve}i broj vojnika iz zemaqa ~lanica NATO-a. Sa povla~ewem vojske i policije, sa Kosova su po~eli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.

2000. - Savet bezbednosti UN produ`io je mandat mirovnim snagama UN na Kosovu, ne obaziru}i se na zahtev SR Jugoslavije da se te snage povuku.

2015. - Sud u egipatskom gradu u Port Saidu osudio je 11 osoba na smrtnu kaznu zbog izazivawa nereda nakon prvenstvene utakmice odigrane 2012. godine izme|u lokalnog El Masrija i El Ahlija, u kojima je poginulo 74 qudi.

Na 15 godina zatvora zbog izazivawa nereda osu|eno je i 40 osoba.

RIZNICA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 25

\erdap – pedeset godina za pam}ewe Navr{ilo se pola veka od po~etka rada hidroenergetskog i plovidbenog sistema „\erdap 1” u Kladovu. Proizvedeno je, dosad, 284 milijarde kwh elektri~ne energije i prevedeno prevodnicom 421.344 plovila.

Elektri~na energija i saobra}aj osnova su ovog svojevrsnog mosta prijateqstva srpskog i rumunskog naroda. ^ine ga elektrane i brodske prevodnice. [esnaestog maja pre pedeset godina predsednici Jugoslavije i Rumunije, Josip Broz Tito i Nikolae ^au{esku pustili su u rad mo}ne turbine, izgovoriv{i: „Ova reka ne mo`e vi{e razdvajati Rumuniju i Jugoslaviju.

Ove dve zemqe spojene su sada srcem i umom na{ih naroda”.

Od tada do 16. maja 2022. godine jugoslovenski, odnosno srpski deo |erdapskog kolosa proizveo je 284 milijarde kWh elektri~ne energije. Osim rekordne proizvodwe elektri~ne energije isporu~ene EPS-u , HE „\erdap 1” evropski je lider u proizvodwi zelene energije, a preko planske proizvodwe je proizvedeno ~ak 21,8 milijardi kWh elektri~ne energije i time je planirana proizvodwa prema{ena za 8,3 odsto, {to predstavqa ~etvorogodi{wu proizvodwu – ka`e in`ewer Radomir Mitrovi}, direktor HE „\erdap 1” i dodaje da |erdapska elektrana proizvodi oko 15 odsto ukupno proizvedene energije u elektroenergetskom sistemu Srbije. Susedi Rumuni u istom razdobqu proizveli su 275,5 milijardi kWh elektri~ne energije, afirmi{u}i se kao oslonac elektroenergetskog sistema jedne i druge zemqe.

HE „\erdap 1” je do sada izvr{ila revitalizaciju pet hidroagregata od {est koliko ih ima. Revitalizacija {estog, prema re~ima direktora Mitrovi}a, predvi|ena je od septembra 2022. godine. „Revitalizacijom se dobijaju nove ma{ine za naredni ciklus rada od 40 godina, ve}a snaga, stepen korisnosti i vi{e proizvedene elektri~ne energije”, zakqu~uje direktor HE „\erdap 1”.

Generator u HE \erdap

HE \erdap, sedamdesetih godina pro{log veka

Izgradwom HEPS „\erdap 1” trajno je re{eno i pitawe plovidbe u sektoru \erdapske klisure.

Godi{wice su povod za podse}awe na minulo vreme, pogotovu o decenijama koje su promenile i qude i reku.

Pravi po~etak je bio 7. septembra 1964. godine. Ve} od jutarwih sati hiqade qudi i{lo je prema Sipu i Gura Vaj, mestu na Dunavu gde je otpo~ela izgradwa giganta. Po~etku radova prisustvovali su predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik Dr`avnog saveta Rumunije George Georgiju De`.

Da bi se izgradio |erdapski kolos u zoni akumulacionog jezera potopqene su wive, vo}waci, livade, pa{waci, neplodno zemqi{te 6.879 hektara na srpskoj strani i 3.562 na rumunskoj strani.

Preseqeno je 8.400 stanovnika na teritoriji Srbije i 14.533 u Rumuniji. Vodom |erdapskog jezera potopqeno je 38.571

kvadratnih metara privatnih i dru{tvenih stambenih objekata. U Rumuniji 88.000 metara kvadratnih.

Dunav je veoma zna~ajan re~ni saobra}ajni koridor Starog kontinenta, ~ijih 588 km prolazi kroz Srbiju od toga 92 km kroz op{tinu Kladovo. Sam dunavski koridor prote`e se na 2.500 km, a novi transevropski plovni put sa dunavskim koridorom ima du`inu od 3.505 km i povezuje Severno sa Crnim morem. Ovim koridorom se prevozi sve i sva{ta: gvo`|e, cement, `itarice, nafta i weni deriva-

ti, ve{ta~ka |ubriva, ruda, ugaq, ogrevno i drugo drvo. I ko zna {ta jo{.

Gvozdena vrata prevodnice na srpskoj strani od po~etka rada do 16. maja 2022. godine bila su otvorena 82.654 puta, odnosno toliko je prevedeno brodova i brodskih konvoja sa ukupno 421.344 plovila. Ukupna nosivost plovila iznosila je 516,3 miliona tona u kojima je prevezeno 250,7 miliona tona robe.

Vrata rumunske prevodnice otvorena su 84.979 puta za 425.705 plovila. Ukupna nosivost iznosila je 506,2 miliona tona u kojima je prevezeno 256 miliona tona robe.

Direktor HE „\erdap 1” Radomir Mitrovi} ka`e da je modernizacija brodske prevodnice uspe{no obavqena, vrednost izvedenih radova iznosila je 28,5 miliona evra. Dosada{wi kapacitet prevodnice sa oko 6.300 plovila godi{we nakon rekonstrukcije, pove}an je na 10.000 plovila godi{we – Mitrovi} ka`e da je pove}ana pouzdanost rada opreme za narednih 35 do 40 godina.

Mo}an je HEPS „\erdap 1” sa stru~nim qudima koji danono}no proizvode i potro{a~ima isporu~uju tako potrebnu elektri~nu energiju i vr{e prevo|ewe brodova.

Uro{ Banovi}, saobra}ajni in`ewer na izgradwi HEPS „\erdap 1”

Nu{i}eva spomen tabla samom sebi – 66 godina nakon smrti Branislav Nu{i}, svojim britkim sarkasti~nim perom, opisao je jednom prilikom gde je ro|en – ba{ na mestu gde je srpska Narodna banka ~uvala svoje zlatne rezerve, i gde se danas nalazi prozor sa debelom re{etkom!

Razmi{qao je kako bi plo~a koja svedo~i o wegovom ro|ewu morala, tako, biti uzidana u Narodnu banku.

I to se dogodilo 2004. go-

dine. Na zgradi NBS u Ulici kraqa Petra, velelepnoj palati, na{la se plo~a s wegovim citatom.

U vreme kada je ro|en, 8. oktobra 1864. i to pod cincarskim imenom Alkibijad Nu{a (koje je sa 18 godina promenio u Branislav Nu{i}), u ovoj beogradskoj ulici nije bilo takve palate…

Bila je to obi~na, mala ku}a, u kojoj je pod svetlom sve}e ro|en na{ ~uveni komediograf.

Dana{wa zgrada Narodne banke Srbije, na ~ijem mestu se nekada nalazila rodna ku}a Branislava Nu{i}a

“Rodio sam se u jednoj staroj ku}ici, u blizini beogradske Saborne crkve. Ta ku}ica je docnije zbrisana sa zemqe i namesto we se sad di`e velika palata Narodne banke. Tako da su danas ban~ini trezori ta~no tamo gde je bila soba u kojoj sam se ja rodio. I sad, kad bi nai{lo jedno blagodarno pokolewe i htelo, recimo, da ozna~i spomen-plo~om mesto gde sam se rodio, ta bi se plo~a, sa potpisom: “Ovde se rodio… itd.” morala uzidati u Narodnu banku, ta~no iznad onih suterenskih prozora sa debelim gvozdenim {ipkama gde su trezori u kojima po~iva ban~ina zlatna podloga. … Rodio sam se u pono}i, prema ~emu se ne bi moglo u biografiji re} i: “On je ugledao svetlost dana 8. oktobra 1864. godine”, ve}: “On je ugledao svetlost milikerc-sve}e 8. oktobra 1864. godine. Blagorodno pokolewe, Beograd, 8. oktobar 2004.”

Pred mo}nom zgradom sagra|enom krajem 19. veka Nu{i} je mogao samo da zami{qa kako je izgledala ulica u vreme wegovog ro|ewa.

Wegovi roditeqi ubrzo po

Spomen-plo~a na zidu Zgrade Narodne banke Srbije u Ulici kraqa Petra u Beogradu, na mestu gde se nekada nalazila rodna ku}a Branislava Nu{i}a

Branislav Nu{i}

wegovom ro|ewu sele se u Smederevo, po{to su izgubili veliko bogatstvo i tek pred maturirawe Nu{i} se vra}a u Beograd.

Nije Nu{i} bio samo pisac, ve} i pravnik. On je bio i u politici, dosegao je i do mesta konzula u Skopqu, Solunu, Pri{tini. Bio je toliko vezan za pozori{te i to ne samo u Beogradu, ve} {irom nekada{we velike dr`ave – bio je ~ak i upravnik Narodnog pozori{ta u Sarajevu.

Kada je umro, 19. januara 1938. godine, zgrada Narodnog pozori{ta u Beogradu (prekoputa koje je i wegov spomenik danas) bila obavijena u crno platno.

M. T.

26

MOZAIK

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Bi}ete fokusirani na nove qude i poznanstva, ali i daqe postoji mogu}nost provokacija. Radi se o tome da morate paziti kako komunicirate. Zato ne le~ite sebe. Budite takti~ni i pa`qivi. KARIJERA: Sawa}ete o boqem poslu i ve}im poduhvatima. Kada po~nete, brzo }ete pasti na zemqu. Va`no je biti realan i zrelo postaviti ciqeve. SAVET: Budite takti~ni sa {efovima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Verovatno }ete morati da se malo udaqite od voqene osobe ili }e vam qubavno raspolo`ewe splasnuti. Ali i daqe }ete biti raspolo`eni za `urke, pa }e biti izlazaka. KARIJERA: U dobroj ste poziciji da sara|ujete na svim novim idejama i projektima. Balansirate izme|u otvorenog i zatvorenog pristupa. Neke stvari }ete zadr`ati za sebe. SAVET: Bi}ete umereni u svemu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Va{e qubavne avanture i lova~ke pri~e bi}e sve popularnije. Svakog dana }e se desiti ne{to {to }e probuditi va{a ose}awa. Bi}ete zabavni drugima. KARIJERA: U trenucima kada ose}ate poja~an pritisak na temu radnih rokova, pozovite se na svoja prava. Na ovaj na~in }ete stvari usmeriti u pozitivnom pravcu i izbe}i nepotrebne diskusije. SAVET: Imajte mere u svemu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Pred vama su lepi qubavni dani u kojima }e biti mnogo prilika za zbli`avawe. Va{ dru{tveni `ivot }e biti zanimqiv i bi}ete sre}ni i zadovoqni. Ako ste sami i ne sedi vam sedi kod ku}e, idite me|u qude. KARIJERA: Poboq{a}e se atmosfera na radnom mestu. Lak{e }ete raditi, mada }e posla biti sve vi{e. Neki }e radije raditi od ku}e. SAVET: Bavi}ete se sportom.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Privla~i}e vas mogu}nost qubavne veze sa uglednom osobom, ali strasti vam ne}e dati mira da takti~no funkcioni{ete. Vodi}ete borbu unutar razuma i ose}awa. Boqe bi bilo voditi razumom, bar za sada. KARIJERA: Ima}ete energije za dvoje, tako da vam ni{ta ne}e biti te{ko. Va{i potezi }e dobiti na va`nosti, a va{a reputacija }e rasti. SAVET: Pazite da ne pregorite.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Zbog poja~ane aktivnosti u drugim oblastima `ivota povremeno }ete morati da odlo`ite neki qubavni susret. Potrudite se da partneru poka`ete pa`wu nekim poklonom kako se ne bi ose}ao zanemareno. KARIJERA: Verovatno }ete biti pra}eni s vremena na vreme, ali }ete to ignorisati ili }ete se praviti ludi. Kontrolisawe nikada nije udobno. SAVET: Brinu}ete zbog novca.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Ne potcewujte ni jedan razgovor, ni jednu opcionu kafu. Sve je otvoreno i mogu}e. Samo treba da budete na oprezu. Oni u vezama bi}e na distanci. KARIJERA: Arogancija nekih qudi }e vam i}i na `ivce, ali nemojte reagovati ako nije ba{ neophodno. Unutra }e vas sve to privu}i da se sva|ate, ali to ne bi bilo dobro. Radite svoj posao i ne komentari{ite tu|e. SAVETI: Ve`bajte jogu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Malo je verovatno da }ete popustiti ko~nice. Opu{tawe je ne{to {to bi vam u ovom trenutku dobro do{lo, ali vi stalno ne{to `elite po svaku cenu, gotovo na silu. KARIJERA: Stavite stvari na svoje mesto i tada }ete mirnije da radite. Vama sada tako odgovara. Dosta vam je buke.

Posebno }e se dobro razvijati samostalni poslovi. Bi}ete kreativni. SAVET: U`ivajte u prirodi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Rado biste zavodili osobu do koje vam je stalo, ali okolnosti se ne mogu slo`iti u tom pravcu. Nisu iskqu~ene situacije kada po svaku cenu napadate osobe suprotnog pola, ali one ne reaguju u skladu sa va{im o~ekivawima. KARIJERA: Qudi sa kojima radite i koji su vam nadre|eni mogli bi da vas iznenade potpuno novim i neo~ekivanim predlogom. SAVET: Ne ulazite u rasprave.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Mnogi }e kona~no mo}i da otvore svoja srca i oslobode se prepreka koje su ih sputavale.

To }e biti napredak u va{im li~nim odnosima. Druga strana }e vas podr`ati i razumeti. Bi}ete ohrabreni da nastavite daqe. KARIJERA: Niko ne voli da radi ne{to za {ta misli da je gotovo, ali }ete morati da se nosite sa zaostatkom. Prihvatite to kao deo posla. SAVET: Male finansijske brige.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Oni koji su i daqe sami skoro sve svoje slobodno vreme pozva}e prijateqe u svoj dom, a preko wih bi mogli da upoznaju novu qubav. Oni u vezama izlazi}e zajedno na razna mesta i retko }e biti sami zajedno. KARIJERA: Uvek te`ite visokim ciqevima, a u tome }e vas podr`ati okolnosti i doga|aji qudi. Mawi problemi se vide zbog {efova. SAVET: Ne zaboravite da se odmorite.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: O~ekuju vas mirni qubavni dani. Ako je ranije bilo zapelo izme|u vas i partnera, sada }ete se oboje otvoriti i po~eti da se poveravate jedno drugom. KARIJERA: Ne}e biti mnogo vremena za sva|u i analizu. Mora}ete da reagujete u trenu i donesete ispravne odluke. Po prirodi ste ve{ti, pa }ete i ovoga puta dobro pro}i. Da}ete sve od sebe da uspete. SAVET: Mali pad imuniteta.

NEMA^KI NAU^NIK HTEO DA PREPLIVA DUNAV:

Odustao u Beogradu zbog fekalija!

Nema~ki hemi~ar Andreas Fat krenuo je na skoro 3.000 kilometara duga~ko plivawe Dunavom kako bi niz wegov tok uzimao uzorke vode, koju je u pokretnoj laboratoriji na brodu trebalo da analizira tim nau~nika sa Univerziteta u Be~u. I tako je Fat plivao sve do Beograda, a onda je tu odustao – zbog fekalija.

Fat i tim nau~nika iz Be~a krenuli su u avanturu u projektu „O~isti Dunav“ kako bi uzimali uzorke vode i analizirali ih na prisustvo mikroplastike i aditiva, supstance koje mogu biti veoma opasne za `ivi svet u vodi.

Nema~ki hemi~ar plivao je do Beograda, ali je onda odustao jer je reka previ{e zaga|ena i pla{io se da bi to moglo da uti~e na wegov imuni sistem, objasnila je Juta Nojman iz wegovog tima.

“U Beogradu `ivi oko 1,7 miliona qudi. Wihova otpadna voda ne prolazi nikakav tretman u fabrikama za prereadu, ve} se direktno uliva u reke. Izmet ulazi u vodu. Zbog koli~ine bakterija koje se ulivaju, veliki je izazov plivati u Beogradu. Posledica kontakta sa dunavskom vodom mo`e biti mo`e biti infekcija e{erihijom koli”, rekla je Nojman.

Dodaje da je Fat zbog toga odlu~io da Dunavom kroz Beograd pro|e na brodu koji je bio rezervisan za tim nau~nika koji

su ga pratili na ekspediciji.

“Za sve koji plivaju u Dunavu, na delu kroz Beograd, Fat savetuje: Poku{ajte da ne gutate vodu.

Ako ste slabog imunitetea, nemojte da plivate u tom delu reke.

Voda Dunava je u regionu Beograda prqava i mi smo na{im brzim testovima izmerili da je koncentracija kiseonika u Dunavu u Beogradu ni`a nego u regionima koje smo ve} pre{li”, rekla je Nojman.

Istra`ivawe austrjskih univerzitetskih nau~nika iz 2019. godine pokazalo je da je reka Dunav zaga|ena fekalijama du` svog toka kroz Srbiju, Rumuniju i Bugarsku. Situacija je posebno kriti~na u Novom Sadu i Beogradu, gde je prisustvo bakterije e{erihije koli izuzetno visoko, pokazala su mikrobiolo{ka istra`ivawa.

U Beogradu postoji ~ak 100 direktnih izliva kanalizacije iz kojih se na godi{wem nivou u reke izlije 60.000 olimpijskih bazena fekalija, rekao je ranije zamenik gradona~elnika Beograda Goran Vesi}.

Plan je da se u Velikom selu izgradi fabrika za preradu otpadnih voda u koju }e biti ulo`eno u prvoj fazi 285, a u drugoj 400 do 500 miliona evra i koja }e pokriti 80 izliva kanalizacija. Ostale izlive pokri}e druge fabrike za preradu otpadnih voda.

R. N.

@IVELA TI NAMA 100 GODINA:

Baka Jovanka (86) prodaje jedinu kozu da pomogne bolesnoj Saneli!

Baka Jovanka (86) je dugo `ivela u tro{noj ku}i na Go~u gladna i zaboravqena od svih, sve dok se humani qudi iz kraja nisu okupili da joj pomognu u posledwi ~as.

O wenoj te{koj sudbini nadaleko se ~ulo, naro~ito kada joj je nova ku}a izgorela u po`aru, a humanisti se okupili jo{ jednom i ponovo joj sagradili dom.

Baka Jovanka mo`da najboqe od svih zna kako je biti zaboravqen kada ti je te{ko i sada upravo ona misli na one kojima mo`e da pomogne. Tako je re{ila da se odrekne svoje koze, a da novac koji dobije za ovu `ivotiwu prosledi mladoj Saneli Vidojevi} (27) iz Aleksandrovca, pre-

lepoj devojci koju bolest izjeda pred na{im o~ima, a ona se bori kao lav.

Sanela je mislila da }e povratiti svoj `ivot nakon operacije tumora u Tuskoj. I verovala je u to neko vreme. A onda bolno saznawe – pojavio se novi tumor, ve}i, koji jo{ ja~e tu~e. Sa hrabrom devojkom smo bili i prethodni put u borbi, bi}emo sa wom i u ovoj novoj, te`oj.

Ako `elite da kupite alpsku kozu sa Go~a, javite se Marku Derbogo{ianu, humanisti koji je svojevremeno pomogao baka Jovanki, a sada `eli i Saneli.

Wegov broj je 063/825-26-27.

Podsetimo, Sanela je pre ne{to vi{e od dve godine otkri-

la da ima karcinom male karlice i od tada traje wena uporna borba za `ivot.

– U Srbiji sam operisana i primala sam radioterapiju, ali je bilo puno propusta. Usledila je komplikacija sa debelim crevom izazvana zra~ewem, nakon ~ega je puklo i napravilo infekciju sa kojom se borim i danas – ispri~ala je Sanela.

– Bilo je svega, od bolova zbog kojih sam ih molila da me totalno uspavaju, gladovawa, povra}awa, dehidrirawa, operacije, straha od uboda igle. Sve do tada je pa i bilo nekako. Nakon toga nastupa prava borba za jedan dan `ivota. Kalirala sam 10 kilograma prve nedeqe i nakon

toga prestala da jedem, hranili su me na venu. Creva su me toliko bolela. Pa onda i hemioterapije.

Sve ovo je za ne po`eleti nikome. Na kraju imam dve devoj~ice za koje `ivim i nadam se da me

Bog ne}e ku{ati i da }e mi dati snage da istrpim sve ponovo i da mi ne uzima vas koji mi zna~ite”, napisala je Sanela u svom obra}awu.

M. T.

ZDRAVQE

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 27

Hormoni zbog kojih se ose}amo sre}no i kako da podstaknemo wihovo lu~ewe Hormoni imaju veliki uticaj na na{u svakodnevicu. Glavni poznati trio, ~ije lu~ewe dovodi do toga da se ose}ate sre}nije, endorfin, serotonin i dopamin veoma su po`eqni, a postoji nekoliko na~ina kako da se wihovo lu~ewe podstakne.

Hormoni su mali prenosnici poruka od jedne telesne }elije do druge posebnim oblikom hemijskog delovawa, a sna`no uti~u na raspolo`ewe.

Sre}om, spoqnim faktorima kao {to je ishrana, aktivnosti i hobiji mo`emo da uti~emo na wihovo lu~ewe.

ENDORFIN

Biohemijsko jediwewe koji nastaje u hipotalamusu, smiruje nas i pru`a nam ose}aj u`itka i neutrali{e preterani adrenalin.

Endorfin telu slu`e za borbu protiv bolova, i slu`e kao

Doma}a kujna

RECEPT

^OKOLADNE KUGLICE SA VI[WAMA I ORASIMA

za{tita od preranog starewa ~estica.

Ovaj hormon se mo`e lu~iti i se}awem na lepu uspomenu, pa nije uzaludan savet da se skoncentri{ete i mislite na ne{to lepo.

SEROTONIN

Jo{ jedan "hormon sre}e" je i serotonin, koji igra kqu~nu ulogu u odr`avawu ravnote`e raspolo`ewa.

Osobe sa niskim nivoom serotonina neretko pate od depresije, a ovaj hormon mo`e da se prona|e u mozgu, crevima i u krvi.

DOPAMIN

Najpoznatiji hormon lu~i se svaki put kad radimo ne{to {to nam pru`a zadovoqstvo, a to mogu da budu aktivnosti poput konzumirawa omiqene hrane ili seksualnih aktivnosti.

Dopamin je hemijski vrlo sli~an adrenalinu, ali ipak ih razlikuje jedna grupa molekula.

KAKO POVE]ATI NIVO HORMONA SRE]E?

Lu~ewe hormona sre}e mo`ete da podstaknete pravilnom ishranom, a neke od namirnica izdvojile su se pozitivnim de-

lovawem.

Crna ~okolada sadr`i serotonin i podsti~e proizvodwu endorfina. Vo}e i povr}e tako|e podsti~u proizvodwu hormona sre}e, dok riba, semenke lana i ora{asti plodovi reguli{u koli~inu neurotransmitera u mozgu.

Uz ishranu, fizi~ka aktivnost tako|e podsti~e proi-

zvodwu hormona sre}e, pa je redovno je`bawe odli~no za dobro raspolo`ewe. Su{awe omiqene muzike pozitivno uti~e na raspolo`ewe, kao i ples i pevawe.

Uz ishranu i aktivnosti, sun~evi zraci i vitamin D imaju veliki uticaj na raspolo`ewe, tako da vam opu{tena {etwa po suncu mo`e promeniti dan naboqe.

S. G.

Doktorka objasnila {ta raditi kada vam se zadr`ava voda u u{ima Osobe koje u`ivaju u plivawu mogle bi da budu sklone problemima sa u{ima zbog vode i bakterija koje dolaze u kontakt sa uhom.

Mnogi pacijenti koji se obra}aju za pomo} otorinolaringologu dr Eli Kenon `ale se na za~epqewa i nelagodu u u{ima.

Te{ko im je da procene da li je li problem nakupqeni u{ni vosak, infekcija, voda ili ne{to drugo i zato je pregled neophodan.

Dr Kenon ka`e da nema potrebe za uklawawem vi{ka voska iz u{iju osim ako se smatra da je upravo on deo problema koji dovodi do zadr`avawa vode.

Vosak pru`a za{titu i slu`i upravo da spre~i infekcija. Vo{tani {tapi}i za ~i{}ewe u{iju su dostupni u apotekama i ~esto se primewuju u slu~aju za~epqewa ili nelagode, ali lekari ih ne preporu~uju.

Kori{tewe takvih {tapi}a za ~i{}ewe u{iju zasniva se na ideji da }ete wegovom primenom uspeti da izvu~ete ili omek{a-

te vosak iz uha, ali lekari ka`u da bi to moglo da pove}a problem, prouzrokuju}i infekciju ili iritaciju. [ta preduzeti ako vam se voda ~esto nakupqa u u{ima?

Odr`avawe u{iju suvima bio bi dobar na~in da spre~ite pojavu problema, bilo kori{}ewem kape za plivawe ili ~epi}a za u{i.

Voda mo`e ponekad toliko da se zaglavi u u{nom kanalu da vam se ~ini da je nemogu}e izbaciti je.

Jedan od na~ina je da nagnete glavu prema dole i povla~iti uho u razli~itim smerovima. Ta metoda poma`e pri rastezawu u{nog kanala, dopu{taju}i mu da se otvori kako bi se ispustila voda.

Tako|e, mo`ete koristiti fen za kosu sa slabijim duvawem kako biste osu{ili

vi{ak vode, tvrdi dr Kenon.

U svakom slu~aju odlazak kod lekara, u slu~aju da vamse to ~esto de{ava, je uvek najboqe re{ewe.

S. G.

POTREBNO JE: n 200 g {e}era n 300 g mlevenih oraha n 100 g ~okolade n 200 ml vode n vi{we (iz kompota ili smrznute) n mleveni orasi ili le{nici

PRIPREMA: [e}er preliti sa 200 mililitara vode, staviti da provri, smawiti temperaturu i nastaviti sa kuvawem ({pinovawem) jo{ par minuta.

Sklonuti sa ringle, dodati izlomqenu ~okoladu i mlevene orahe. Masu dobro izme{ati i ostaviti da se hladi.

Od pripremqene mase oblikovati kuglice, pa u svaku staviti po jednu vi{wu, a zatim uvaqati u mlevene orahe ili le{nike, po `eqi.

Pripremqene kuglice ostaviti jedan do dva sata da se prosu{e, pa poslu`iti.

Ne`na iva za sna`an imunitet Iako ne`nog naziva, trava iva (ili gorsko smiqe) ima toliko sna`no dejstvo da ubrzava oporavak, kako fizi~ki tako i mentalni, posle duge bolesti i iscrpqenosti.

To je pokazalo vi{evekovno iskustvo, budu}i da se iva u ove svrhe koristi jo{ od anti~kog doba. Otuda i narodna izreka: "Trava iva od mrtva (~oveka) pravi `iva".

Ova lekovita biqka raste {irom sveta u kamenitim, kr{evitim planinskim predelima, na mestima iznad 800 metara nadmorske visine.

Prepoznaje se po okruglim, poleglim busenovima, na kojima se, od juna do septembra, pojavquju bledo`u}kasti cveti}i. Vrlo je

aromati~na i gorka, a za le~ewe se koristi samo wen nadzemni deo (i to u vreme cvetawa) koji, zbog preosetqivosti, ne treba ~upati ve} odsecati makazama, a potom su{iti na toplom mestu, ali ne direktno izlo`en sun~evoj svetlosti.

Veoma je gorka jer u ve}im koli~inama sadr`i tanin, metanol, petrolejski eter, hloroform, etilni acetat. U woj su i eteri~no uqe, holin, saponini... Ipak, na dobrom je glasu upravo zbog gorkih jediwewa, koja poma`u kod bolesti `eluca i creva, i smawuju nadutost. Deluje antisepti~ki, odnosno uni{tava patogene mikroorganizme

i {tetne materije u crevima. Ima antimikrobno i protivupalno dejstvo.

Mo}nom travom je ~ini i to {to ja~a imunitet i ~ini da se uspe{no borimo sa stresom, za {ta je preporu~uju i u zvani~noj medicini. Kao biqni lek naro~ito se koristi za le~ewe bolesti respiratornog i sistema za varewe, ali pokazao se delotvornim i kod bolesti usta i grla, u smirivawu infekcija, borbi protiv afti i gqivica.

28 ^etvrtak 9. jun 2022. 2020. ^etvrtak 10. decembar

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 KOJE JE BEZ IMENA

FRANJEDINICA U PRAVCU POROD KOJE JE ITALIJANSKI CUSKA ITALIJANELEKDIJAGO- @IVOTIVELIKIH RE@ISER SKI GLUMICA NALE, O^IJU ROSELINI @IRARDO KOMI^AR TRI^NOG OTPORA POPRE^AN WA, KOT

RADIJUM

OBIM

TANKA PROZIRNA TKANINA

^OVEK ISTOG IMENA

IZRADA ]ILIMA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

SRPSKI GLUMAC EMILI KRA]E SLU^AJNO NAVRATITI

PRIVREDNI ODNOSI U DR@AVI 11. I 18. SLOVO AZBUKE JEDAN TROCIFRENI BROJ

ZABA^ENO MESTO REOMIR

STRANO MU[KO IME MESTO U SRBIJI KOD BOQEVCA

BIQKA POPINO PRASE GLUMICA, DU[ICA 7. I 4. SLOVO AZBUKE MESTO ODROWAVAWA (MN.)

Sr Gl pski as

KRPE, DROWE MORSKI KOW IMU]AN

KOWSKA MUVA

IZLAGAWE PRED SKUPOM, BESEDA

POKLON

17. I 10.

SLOVO AZBUKE TONA RAVNOMERNO KRETAWE GRAD U TEKSASU

KO[ARKA[ MILO[ NARODNI HEROJ, MARIJAN

ELEKTRON AMPER

PREMA SUSEDNA SLOVA AZBUKE RADIJUS ATLETSKI KLUB

SRPSKI KO[ARKA[ SA SLIKE DRVENI DUVA^KI MUZI^KI INSTRUMENT

4. I 1. VOKAL AUTONOM. POKRAJINA VOJVODINA

KILOTONA ITEM (SKR.)

PRETERATI (POKR.) ENERGIJA

ADONIS ODMILA

Skandinavka 1: VODORAVNO BORA TODOROVI], EKONOMIKA, EMI, ZABIT, JO, NOEL, RITE, OSATKA, WI, MOR@, EG, RITAM, E, TEODOSI], KA, BOGDAN BOGDANOVI], R, OBOA, OA, ARMANI, TAS, GAVRA, DOROSLOVO, KT, ADO, PREKANTARITI, V, T, REVOLUCIONARSTVO

DEO TERAZIJA ESTONSKI BARITON, GEORG

MESTO U BA^KOJ GR^KO SLOVO

GAVRILO ODMILA

TEMPERATURA

ITAL. MODNI KREATOR \OR\O REKA U KONGU

VOLUMEN VOLT

REVOLUCIONARNOST

IMENICA (SKR.)

VR[ITI STANOVPROBU, NIK PROBATI MARADIKA

LINIJA, CRTA (NEM.)

SUKWA (NEM.)

BOJA U KARTAMA

REOMIR

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 ATLETSKI AMERI^KA AMERI^KI AMERCIJUM KLUB GLUMICA RE@ISER

OSOBA S TELESNIM NEDOSTATKOM

LE]I POD NE[TO

POND MASA ZA TORTE PROJEKTORI ZA SLAJDOVE

CRKVENI SKUP

OBIM ONAJ KOJI PRETI (LAT.) MENDEQEVIJUM MODEL VOZILA „SUZUKI“

ERBIJUM JEZI^KI ISPRAVQA^ TEKSTA

POMALO SED BIV[I ENGLESKI FUDBALER BLAGAJNE

GRAD U PAKISTANU KOMPOZITOR IZ HRVATSKE, KRSTO

JEDINSTVO (MN.) NI[ TKANINA AKCIONAR- VRSTA ZA SKO MIRI[OVIJAWE DRU[TVO QAVOG RANA (SKR.) ZA^INA

SRPSKA PEVA^ICA SA SLIKE VOJVO\ANSKI PESNIK, KAROQ

DOVO\EWE U SISTEM KU]ICA OD DASAKA ZA ALAT I SL. KORPA, KOTARA SRPSKI POP MUZI^AR MARKO

KOJE PRIPADA VAMA MESOPOTAMSKO BO@ANSTVO NEBA DOBRO, IZVRSNO, SUPER

Sr Gl pski as

ONAJ KOJI SE INATI, INAXIJA

1 2 3 4 5 6 7

TUR. KWI@EVNICAHALIDE EDIB ISTOK-SEVEROISTOK

POJAM UZAJAMNO POVEZAN S DRUGIM ISTA SLOVA

[KOTSKI TENISER, ENDI BARIJUM JAPANSKA KOPNENA MIQA KELVIN

^UDAN ^OVEK, ^UDAK AMPER STUB U OBLIKU @ENSKE FIGURE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

SRPSKI PISAC, IVAN

MLADUN^AD KOZE, JARI]I

LUKA U ^ILEU

Skandinavka 2: VODORAVNO IM, [TRAFTA, P, SABOR, KREM, O, PROSED, ER, MD, RAG, FIL NEVIL, ODAK, JEDNINE, BIQANA KRSTI], A^, SISTEMATIZACIJA, VA[E, KO[ARA, ADIVAR, ANU, KORELATIV, MARI, TIP-TOP, RI, OSOBEWAK, INATNIK, KARIJATIDA Ukr{tenica: VODORAVNO PODZEMNO STABLO, ALKATRAZ, CERAK, ZI, NIZINA, KNUT, IVO, LAMARK, ODA, NISA, KA^ARA, RN, KJOTO, TERAPEUT, AEROKLINOSKOPI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Deo biqke ispod zemqe izdu`enog oblika, 2. ^uveni ameri~ki zatvor - Cerova {uma, 3. Susedna slova azbuke - Ni`i predeo, dolina - Norve{ki pisac Hamsun, 4. Srpski pisac Andri} - Francuski prirodwak, @an Batist - Sve~ana pesma, 5. Grad u Poqskoj Zgrada gde stoje kace - Ra~un (skr.), 6. Japanski grad na ostrvu Hon{u - Lekar koji sprovodi terapiju, 7. Sprave za merewe vazdu{nog strujawa.

USPRAVNO: 1. Stanovnica Pazina, 2. Engleski glumac, Lorens, 3. Auto-oznaka za Dansku - Mesto na Cresu, 4. Gradi} u Iranu kod Teherana - Biv{i trka~ sa Trinidada i Tobaga Boldon, 5. Organsko hemijsko jediwewe - Odbojka{ki klub (skr.), 6. Oduran, odvratan - Oznaka za litar, 7. Unajmqivati, 8. Obele`en nekim znakom, 9. Simbol sumpora - Gradi} u Meksiku, 10. Simbol tehnecijuma - Kr{, karst, 11. Gr~ki fudbalski klub iz Atine - Akademski pliva~ki klub (skr.), 12. Grad u ^e{koj - Drugi i ~etvrti vokal, 13. Biv{i danski fudbaler, Brajan, 14. Osmi deo kruga (mn.).

ZANIMQIVOSTI Pro{lo je skoro 70 godina od kada je prestao sa radom zatvor na istoimenom ostrvu, poznat po maksimalnoj bezbednosti – Alkatraz. Malo ostrvo u sredini zaliva San Franciska u Kaliforniji u SAD u po~etku je slu`ilo kao svetionik i vojno utvr|ewe. Kasnije to mesto postaje federalni zatvor za najve}e zlo~ince, a skoro sedam decenija kasnije, Alkatraz je istorijska i turisti~ka atrakcija koju nadzire Nacionalni park "Golden gejt".

Ostrvo je otvoreno za posete, a posetioci mogu do}i do ostrva trajektom koji polazi sa doka 33

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 29

^ovek ptica Robert Straud, poznat kao Birdman of Alcatraz, za vreme boravka u zatvoru Levenvort bavio se ornitologijom. On je bio osu|en na 12 godina zatvora zbog ubistva barmena i napastvovawa jedne prostitutke, a ina~e je bio makro sa Aqaske. Osu|en je na ve{awe u zatvoru jer je ubio ~uvara, ali je ipak pomilovan i osu|en na do`ivotnu robiju u Alkatrazu. O wemu je 1962. godine snimqen film Pti~ar iz Alkatraza (Birdman of Alcatraz), a wegov lik je tuma~io ameri~ki glumac Bert Lankaster.

PRI^E, GLASINE, LEGENDE I ^UVENI ZATVORENIK BROJ 85:

Neuspe{na bekstva Nema dokaza da je iz Alkatraza iko uspeo da pobegne.

Bilo je 36 poku{aja, od ~ega je 23 u startu osuje}eno, {estoro qudi je ubijeno, a dvoje udavqeno. Prvo bekstvo, tj. poku{aj bekstva, desilo se 27. aprila 1936. godine. Prema jednom od poku{aja bekstva snimqen je i ~uveni film Bekstvo iz Alkatraza, sa Klintom Istvudom. u San Francisku. Svake godine zatvor poseti vi{e miliona turista iz celog sveta.

Ostrvo je dobilo ime 1775. godine kada je do wega doplovio {panski istra`iva~ Huan Manuel de Ajala. Veruje se da ga je on nazvao "La Isla de los Alcatras", {to zna~i "Ostrvo pelikana".

Vi{e od 150 godina kasnije, 1934. godine, Alkatraz je progla{en za odli~no mesto za sme{tawe zarobqenika, jer je okru`eno ledenom vodom i jakim morskim strujama.

Uslovi u zatvoru su bili jako lo{i. Najve}i problem je predstavqala stalna hladno}a i zabrana razgovora me|u zatvorenicima. Posete su bile dozvoqene samo jednom mese~no. Razgovori su se obavqali telefonom i svaki je bio sniman. Fizi~ki kontakt sa posetiocima je bio strogo zabrawen. U Alkatrazu je u svakom trenutku boravilo 260 zatvorenika, koji su u proseku bili osu|eni na osam godina.

Alkatraz najozlogla{eniji zatvor svog vremena Nekada najozlogla{eniji zatvor u dr`avi, danas turisti~ka atrakcija, Alkatraz je zatvor koji ne prestaje da privla~i pa`wu svojim pri~ama i istorijom PRI^E, GLASINE I LEGENDE

"Alkatraz je najozlogla{eniji savezni zatvor koji je ova zemqa ikad videla. Wegova istorija ide daleko i duboko, kao i pri~e, glasine i legende. Amerikanci pomiwu zle duhove koji su se navodno nalazili na ostrvu i pre nego {to je zatvor otvoren", ovo je re~enica kojom je "Los An|eles tajms" opisao ovaj zatvor.

I Mark Tven je dokumentovao jezivu atmosferu na ostrvu posle posete: "Hladan je kao zima, ~ak i u letwim mesecima. Zatvorenici, {umari i posetioci prijavquju kako se u zatvoru de{avaju paranormalne pojave: ~uju {aputawa iz }elija, vrata }elija koja se

zakqu~avaju, ~uju zvukove sa hodnika, postoje hladna mesta, ponekad se ~uju muzi~ki instrumenti i {iva}e ma{ine."

Za one koji veruju u natprirodno, ka`u da im je va`no barem da poku{aju da ~uju sve te glasove, vri{tawa, dozivawa i otkqu~avawe i otvarawe zatvorskih }elija, {to su tvrdili mnogi posetioci, ali i zatvorenici koji su neretko progla{avani ludima nakon izlaska.

Jedan od zatvorenika je govorio kako vidi crvene o~i po mraku i niko mu nije verovao. Nakon {to je celu no} proveo vri{te-} i, sutradan su ga prona{li zadavqenog.

Nekoliko godina nakon {to je Alkatraz zatvoren kao zatvor i otvoren kao turisti~ka atrakcija, grupa Indijanaca je okupirala ostrvo tra`e}i da se na wemu osnuje univerzitet i kulturni centar. Alkatraz je ipak ostao otvoren za turiste, a istori~ari su otkrili u arheolo{kim iskopavawima da je na ovom ostrvu nekada bilo indijansko grobqe ~iji su ostaci jo{ ispod gra|evine.

Nau~nici ipak odbacuju dokaze da je Alkatraz uklet i smatraju da je ta tvrdwa besmislica.

TRETMAN ZATVORENIKA

Zatvorenici su `iveli jednostavno, imali su samo stvari pre-

ko potrebne za `ivot, poput vode, hrane, krova nad glavom, tu{a i lekara.

Jedna od kazni koja se koristila bila je i ona u kojoj su neki zatvorenici privezani lancem koji je na jednom kraju imao kuglu.

Nadle`ni u zatvoru `eleli su da to bude mesto kog }e se qudi pla{iti, pa su se pobrinuli i za dodatno obezbe|ewe.

Oni zatvorenici koji su bili malo boqi, u koje se moglo imati poverewa, imali su neke obaveze kao u tipi~nom doma}instvu.

Iz vremena prvih doseqenika, verovalo se kako ostrvom {etaju zli duhovi, pa su oni na wega dovodili svoje qude koje je trebalo kazniti. Ako su po~inili neke te{ke zlo~ine ostavili bi ih na ostrvu zauvek. Verovali su da ako ih ostave na ostrvu, na wemu }e i umreti i mu~i}e ih duhovi do kraja ve~nosti. Zanimqivo je {to je ostrvo i pre nego {to je postalo zatvor bilo mesto ka`wavawa.

ZATVORENIK BROJ 85

Jedan od zatvorenika je bio Al Kapone. On je uhap{en 1931. godine zbog utaje poreza. Wemu je u zatvoru bio zabrawen svaki kontakt sa qudima iz spoqnog sveta.

Svirao je benxo u zatvorskom bendu. Imao je sifilis, te je poslat u bolnicu, pa na ku}no le~ewe.

Umro je 1947. godine. Drugi naziv za Al Kaponea u zatvoru bio je Zatvorenik broj 85.

R. N.

PREKRETNICA U DRUGOM SVETSKOM RATU:

^iwenice o Danu D koje malo ko zna Dan D je doga|aj koji je bio prekretnica u Drugom svetskom ratu, a ovo su mawe poznate ~iwenica o tom istorijskom doga|aju.

"EROTSKA PUSTOLOVINA" "Kad su do{li Nemci, rekli smo mu{karcima da se sakriju.

Kada su stigli Amerikanci, morali smo da krijemo `ene". Ova francuska {ala odnosi se na "erotsku pustolovinu" koju je ameri~ka vojska obe}ala vojnicima koji po{li u Francusku.

Ameri~ka vojna propaganda oslikavala je Francusku "kao veliki bordel s 40 miliona hedonista". ^itaoci ameri~kog vojnog ~asopisa Stars And Stripes mogli su da nau~e francuske fraze za "Jako si lepa", "Nisam o`ewen" i "Jesu li ti roditeqi kod ku}e?".

Na nema~kom, pak, mogli su samo da nau~e kako se ka`e "Nema cigareta" ili "Predajte se!".

Ameri~ki promiskuitet iza-

zvao je bes lokalnog stanovni{tva u gradovima poput Avra i Rema, gde su vojnici imali seksualne odnose "po parkovima, grobqima, ulicama i napu{tenim zgradama".

Vi{e od 150 ameri~kih vojnika osu|eno je za silovawe. Ve}ina wih bili su crnci, {to je me|u francuskim civilima izazvalo zgra`avawe nad "ameri~kom rasnom nepravdom".

STRAH OD PORAZA Kako se Dan D pribli`avao, saveznici su se sve vi{e pla{ili poraza. Zapovednik savezni~kih snaga i budu}i ameri~ki predsednik Dvajt Ajzenhauer napisao je 5. juna izjavu u kojoj je napisao da je u slu~aju neuspeha "krivica jedino na wemu".

"Moja odluka da krenemo u napad u to vreme i na tom mestu zasnovana je na najboqim dostupnim podacima. Vojnici, na tlu, u vazduhu i na moru slu`ili su

hrabro i odano kako je od wih du`nost i zahtevala", pisao je Ajzenhauer unapred.

Savezni~ke snage brzo su stekle kontrolu nad pla`ama Juta, Gold, Xuno i Svord. Ali na Omahi, petoj pla`i, `rtava je bilo mnogo pa je i stekla tu`an nadimak - krvava Omaha. Visoke litice na Omahi Nemcima su davale prednost.

Deo od 2.500 ameri~kih `rtava na toj pla`i stradao je od neprijateqske vatre, a deo ih se utopio. Utopili su se i neki padobranci jer ih je te{ka oprema, od 30 do 40 kilograma, povukla pod vodu u dubokim mo~varama u pozadini.

TENKOVI NA NADUVAVAWE "Fake news" je fenomen savremenog doba, ali britanska vojska osmislila je i sprovela operaciju zavaravawa Nemaca i navela ih na to da misle da saveznici planiraju napad u Skandinaviji i

zatim iskrcavawe u podru~ju oko Kalea, a ne u Normandiji.

Tenkovi na naduvavawe postavqeni su na britansku obalu nasuprot Kalea, a metalni mamci iskori{}eni tako da na nema~kim radarima izgleda kao da se vojska priprema da se iskrca blizu tog francuskog grada.

La`ne radijske poruke podmetnute su nema~koj obave{tajnoj slu`bi. ^ak i po{to je Dan D zapo~eo, Nemci su verovali da drugi talas napada ide prema Kaleu.

Hitler je tek naknadno naredio da se nema~ke snage premeste odatle na normandijski front.

KOMAN^I Stvarawe {ifrovanih poruka i wihovo dekodirawe oduzelo bi previ{e vremena tokom iskrcavawa, a vrlo brzo bi ih shvatili i Nemci na istim talasnim du`inama. Amerikanci su zato za preno{ewe poruka koristili Indijance, posebno Koman~e, koji su govorili svojom, Nemcima nepoznatom terminologijom.

Xon Parker, sin jednog od govornika u {iframa Simonsa Parkera, se}a se da mu je otac pri~ao da je "ludi beli ~ovek" bio Hitler, a "trudna ptica" bombarder.

M. T.

30

SPORT

10.jun decembar ^etvrtak 9.

2022. 2020.

PIKSI RAZO^ARAN POSLE UTAKMICE:

Zaslu`ujemo ve}u podr{ku Srbija zaslu`ila ve}u podr{ku.

Srbija je posle ne{to lo{ijih igara odigrala odli~an me~ i pobedila Sloveniju sa 4:1 u okviru drugog kola grupe B4 Lige nacija.

Izabranici Dragana Stojkovi}a Piksija ponovo su podsetili na sjajna izdawa iz kvalifikacija i napada~kim fudbalom dominirali nad rivalom.

Ipak, i ovoga puta izostala je ozbiqnija poseta iako je bilo vi{e qudi nego na me~u protiv Norve{ke.

Tek ne{to vi{e od deset hiqada qudi bilo je na tribinama,a to je razo~aralo slektora Srbije.

"Zaslu`ujemo ve}u podr{ku. Ve~eras je bilo boqe nego pro{li put. Mi smo tu da se borimo, da izgaramo, `rtvujemo. Qudi }e proceniti da li }e dolaziti ili ne}e. Za reprezentaciju se ne navija, to nije klub. Reprezentacija se po{tuje i podr`ava.

O~ekujemo i ve}u pose}enost. Nije, ipak, na meni da odlu~ujem o tome".

Piksi je bio zadovoqan igrom.

"U svakom slu~aju jedno dobro raspolo`ewe za sve nas, mislim da su i qudi koji su do{li na stadion u`ivali pre svega u jednoj borbenosti, `eqi na{ih igra~a da ostave dobar utisak, i kroz taj utisak naravno dodju do bodova. Za Srbiju je bilo sve onako idealno. Dominirali smo, imali smo potpunu kontrolu utakmice i rezultat ne treba da ~udi. Golovi su dolazili upravo iz razloga jer smo jednostavno zaslu`ili".

JO[ HRVATI NISU PALI: Srbija tek iz sedmog poku{aja uspela da savlada Sloveniju Pobeda u 2. kolu Lige nacija preksino} protiv Slovenije (4:1) ozna~ila je nekoliko fudbalski va`nih, ali i statisti~ki mawe bitnih podataka. Pre svega reprezentacija Srbije je vratila u svoju igru miris i ukus, pa selektor Dragan Stojkovi} mo`e

Srbija je pobedila Sloveniju, Stojkovi} je dao {ansu potpuno druga~ijem timu od onog koji je u duelu sa Norve{kom (0:1).

Optimizam se vratio u poglede navija~a, u naslove {tampe u Srbiji, ali pa`wu privla~i i statisti~ki detaq u skoru na{e

da odahne i ka`e da ekipa nije preko no}i zaboravila da mu igra fudbal.

Kao {to su neki pomislili, pre svih oni koji godinama unazad (ne)skriveno rade na uru{avawu imixa selekcija svoje zemqe i potkopavaju je na ovaj ili onaj na~in.

reprezentacije sa nekada{wim ~lanicama zajedni~ke dr`ave od kako se Jugoslavija raspala.

Do preksino}, nismo imali pubedu protiv Slovenije u {est me|usobnih duela (0 5 1), pa je pala i ta ru`na tradicija. Ostalo je jo{ samo da nekom slede} om prilikom dobijemo Hrvatsku,

sa kojom smo igrali ~etiri puta (0 3 1), jer smo sve ostale ve} savladali. Naravno, najsla|i je bio onaj remi sa Vujadinom Bo{kovom, na "Maksimiru" 1999. kada su se plavi direktno plasirali na EP i u}utkali Zagreb.

Najvi{e puta smo se sastajali sa Slovencima, a najmawe sa Crnogorcima - samo dva puta i to u Ligi nacija 2018. i slavili oba puta. Pozitivan skor imamo i sa selekcijom BiH. Na jednom prijateqskom i dva me~a u kvalifikacijama za Mundijal ostvarili smo remi i dve pobede.

Sa kom{ijama sa juga, reprezentacijom Severne Makedonije igrali smo {est puta i imamo ~etiri pobede i po jedan remi i poraz, onaj iz 2012. godine iz kvalifikacija za SP. Kada se sve sabere, 22 puta smo igrali sa selekcijama iz nekada{we SFRJ. Devet pobeda, deset remija i tri poraza (po jedan od Slovenije, Makedonije i Hrvatske) uz ukupnu gol-razliku 36:22 dovoqno govori koliko je reprezentacija Srbije pravni, ali i pravi fudbalski naslednik Jugoslavije, SRJ i SCG. S. G.

Katai i Ivani} tre}i najboqi tandem sveta, Salah i Mane iza wih Za ponos svih navija~a tima sa Marakane.

Fudbaleri Crvene zvezde su odigrali jednu od najuspe{niijh sezona u novijoj istoriji. U doma}im okvirima osvojili su titulu sa 100 osvojenih bodova, u Kupu Srbije trijumfovali su na poprili~no dominantan na~in, na ~etiri utakmice protiv Partizana dva puta su slavili uz dva remija, a u Evropi je malo nedostajalo da u osmini finala izbace ekipu Glazgov Renxersa, kasnijeg finalistu – verovatno i bi, da utakmica u [kotskoj nije okon~ana porazom od 3:0, uz ~ak tri poni{tena gola crveno-belih.

No, ovakav rezultat tima sa Marakane nikako ne iznena|uje, ukoliko se u obzir uzme to da je Dejan Stankovi} na raspolagawu imao jedan od najboqih tandema u protekloj sezoni ~itavog evropskog fudbala – Aleksandra Kataija i Mirka Ivani}a.

Wih dvojica su u sezoni koja je tek okon~ana bili zaslu`ni za neverovatnih 79 golova - 55 su postigli, dok su kod 24 pogotka svog tima asistirali. Ovo postaje jo{ neverovatnije ako se stavi u kontekst slede}eg podatka - ispred wih se nalaze jo{ samo dvojac Bajerna iz Minhena Ser` Gnabri - Robert Levandovski sa 67 golova i 17 asistencija, odnosno Karim Benzema i Vinisijus @unior sa 66 golova i 36 asistencija.

Iza Zvezdinog dvojca je Liverpulov tandem Sadio Mane - Mohamed Salah (54 gola, 21 asistencija) i udarne igle Lajpciga, Kristofer Nkunku - Andre Silva (52 gola, 29 asistencija).

Kako su stigli do toga?

Katai je postigao 32 pogotka - 24 puta je zatresao mre`u u Superligi Srbije, a na to je dodao jo{ po dva u Kupu (i to oba u finalu protiv Partizana), zatim kvalifikacijama za Ligu {ampiona, plej-ofu za prolaz u Ligu Evrope, i uz to jo{ dva u grupnoj fazi ovog takmi~ewa - po jedan na dve utakmice protiv Brage.

Kada je u pitawu Evropa, u kvalifikacijama za Ligu {ampiona je dva puta postigao gol u pobedi nad Kairatom 5:0, dok je po jednom na oba me~a bio strelac protiv Klu`a, ~ime je bio najzaslu`niji za prolaz Zvezde u grupnu fazu Lige Evrope.

Ivani} je u Superligi tokom liga{kog dela tresao mre`u Mladosti, Spartaka, Metalca, protiv Kolubare je dao dva gola, a pred wim su jo{ kapitulirali golmani Radni~kog, ponovo Mladosti, Vo`dovca, TSC-a, jo{ jednom Vo`dovca, NOvog Pazara i na kraju Kragujev~ana.

U borbi za titulu tri puta je pogodio gol TSC-a, a dodao po gol protiv Radni~kog iz Ni{a i po tre}i put protiv "zmajeva" sa Vo`dovca.

U Kupu je zatresao mre`u Novog Pazara, a posebno inspirisan je bio u Evropi. Gol protiv Kairata u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, potom jedan protiv Klu`a, te tri u grupnoj fazi Lige Evrope - protiv Midtjilanda, Ludogoreca i Renxersa.

Sezona za istoriju - na wima je da poku{aju i to ponove i onoj koja sledi.

N. R.

Partizan tra`i trenera: Nikoli}, Paunovi} ili Ivi}, stranac je zasad samo mamac Zavr{nica pro{le sezone jo{ je sve`a u Partizanu, {to zbog bolnih poraza i suo~avawa sa ~iwenicom da trofeja ponovo nema, {to zbog ostavke Aleksandra Stanojevi}a na mesto trenera.

Mnogo pitawa bez odgovora i glavoboqa zbog izbora novog {efa struke uo~i najva`nije sezone u novijoj istoriji srpskog fudbala zbog direktnog plasmana u Ligu {ampiona koji donosi titula, veliki su izazov za staru i dokazano neuspe{nu upravu.

Nekoliko imena se u javnosti provla~i kao ozbiqni kandidati i `eqe ~elnika, a o~ekuje se da crno-beli u najkra}em roku re{e

pitawa {efa struke.

Jedan od kandidata i velika `eqa navija~a crno-belih ve} je otpao, po{to se posle dugih pregovora miqenik navija~a Partizana Sa{a Ili} dogovorio sa ekipom CSKA iz Sofije.

Glavne `eqe su Marko Nikoli} i Vladimir Ivi}, ali ne treba zanemariti ni Veqka Punovi}a, donedavno trenera Redinga i svetskog {ampiona 2015. godine na Novom Zelandu za igra~e do 20 godina.

Nikoli} je prvi pik i neko ~iji bi dolazak imao veliki odjek u javnosti, jer spada u najboqe srpske trenere koji ima i reputaciju van granica Srbije.

Nikoli} je ujedno i posledwi trener koji je sa Partizanom osvojio titulu kada je pre {est godina napravio neverovatan preokret, pa se u Partizanu nadaju da bi i sada bio idealno re{ewe za prekid Zvezdine surove dominacije.

Nikoli} je i posle Partizana imao uspe{nu karijeru, a nakon anga`mana u Lokomotivi iz Moskve po~elo je da se pri~a i o ligama petice, a `ele ga i najve}i ruski klubovi.

Vladimir Ivi} se etablirao kao jedan od najboqih srpskih trenera mla|e generacije. Ime je izgradio u Gr~koj i Izraelu, a oprobao se i u engleskom ^empion{ipu, gde je imao solidne rezul-

tate u Votfordu.

Ipak, po svim dostupnim informacijama, Vladimir Ivi} nema `equ da se u ovom trenutku vrati u srpski fudbal, pogotovo {to deluje izvesno da }e imati priliku da se vrati na mesto uspeha u Makabi iz Tel Aviva sa kojim je osvojio titulu.

Odluka bi trebalo da bude do-

neta u najskorijem roku, jer je zbog pomerawa kalendara nova sezona prakti~no na pragu. U redovima vice{ampiona definitvno `ele neko zvu~no ime i trenera koji je tvrdokorni partizanovac i poznaje DNK kluba, ali bi na kraju izbor mogao da ode i u drugom pravcu.

S. G.

SPORT

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 9. jun 2020.

2022. 31

Nije kraj dok Novak ne svira kraj – kako da Srbin prestigne Nadala? Te{ko, ali ne i nemogu}e Trka za broj osvojenih Grend slemova bila je napeta i izjedna~ena do po~etka godine, me|utim dogodili su se scenariji kakvi se vi|aju u najboqe re`iranim dramama, a „sre}nom kraju“ trenutno je najbli`i Rafael Nadal posle 22. Grend slem titule osvojene na Rolan Garosu.

Novak \okovi}, na po~etku sezone spremao se da igra na Australijan openu, mestu na kojem je najuspe{niji ikada sa devet osvojenih pehara, ali nije uspeo da pro|e sve {to je za wega pripremila vlada te zemqe.

Najboqi teniser sveta imao je dozvolu i medicinsko izuze}e da nastupa kako nevakcinisan teniser, ali je na kraju deportovan kao ~ovek koji je opasan po javnost u Australiji zbog svog stava o vakcinaciji.

Iako se u prvim momentima naziralo da Novakov odlazak zna~i otvoren put za Danila Medvedeva, ubrzo je postalo jasno da je neko drugi zamislio taj trofej u svojim rukama.

Rafael Nadal vratio se posle oporavka, a oni koji prate beli sport dobro znaju da se „Bik sa Majorke“ ne vra}a kada nije sto odsto spreman.

Dva favorita, Rus i [panac na{li su se u finalu, a Novak je mogao da bira: Da navija za Medvedeva i izgubi prvo mesto, ali sa~uva jednak broj Grend slem titula Da navija za Nadala i sa~uva prvo mesto, ali ga [panac prestigne po broju Grend slemova Nije poznato za {ta je navijao Novak ali je ostao prvi na svetu. Me|utim ispostavilo se da bi boqa opcija bila da nije, jer nema sumwe da bi se srpski as vratio na tron.

Situacije su po~ele da se odvijaju izuzetno lo{e po Novaka i on je dramu iz Australije samo nastavio da pre`ivqava u nastavku sezone. \okovi}u nije bilo dopu{teno da igra ni na Mastersima u Indijan Velsu i Majamiju tako|e zbog odluke o vakcini, a samim tim imao je izuzetno mali broj me~eva.

Pravu formu Novak je stekao tek u Rimu gde je igrao atomski tenis i stigao do 38.

Masters trofeja i delovalo je da je spreman da pomrsi konce konkurentima na Rolan Garosu, a najpre Rafaelu Nadalu, najve}em rivalu.

Sve i{lo Novaku na ruku, a ponajvi{e bolovi Rafaela Nadala o kojima je pri~ao jo{ od Rima.

Poznato je od ranije da Nadal boluje od Miler- Vajsove bolesti koja izaziva bolove u stopalima i koju retko imaju qudi Rafinih godina.

On se sa wom boli do 2005. godine, ali ove sezone je izgleda uzela maha jer je [panac pre~esto pri~ao kako nakon me~eva imao velike probleme i ne mo`e da spava od bolova.

Bio je i nekim trenucima ~ak i upitan Rolan Garos, ili je to bar tako predstavqeno javnosti.

Nadal je poveo lekara i uprkos bolovima igrao mo`da neke od najboqih me~eva u karijeri, posebno ~etvrtfinale protiv \okovi}a koji kao da se borio protiv upornog neprijateqa u filmu koji zarad drame uvek pravi sve ve}e i ve} probleme glavnom junaku.

Uspeo je Nadal posle Novaka da se „pro{eta“ to trofeja i to 22. Grend slema u karijeri i tako pobegne \okovi}u i Roxeru Federeru koji imaju po 20.

I {ta daqe? \okovi} je eliminacijom od Nadala u Parizu izgubio i prvo mesto ( od 13. juna), bi}e tre}i na listi i bi}e u zaostatku za dve Grend slem titule, a pitawe kada }e mo}i da ih osvoji.

Najpre }e na Vimbldonu gde mu se bodovi ne}e ra~unati probati da smawi razliku, ali da li }e to biti tako jednostavno?

Neminovno je da }e srpski as biti glavni favorit za osvajawe Vimbldona. Na londonskoj travi osvojio je {est trofeja, a posledwi prethodne sezone.

Sa druge strane Nadal ne bi trebalo da bude glavni konkurent na presti`nom Grend slemu jer je do finala posledwi put stigao jo{ 2011. godine, mada u kakvoj je formi, ako bude igrao, niko ne sme da ga otpi{e.

Ruskim teniserima zabraweno je u~e{}e pa zato ni Danil Medvedev ne}e mo}i da budu pretwa, a kada je u pitawu Aleksandar Zverev te{ko da }e uspeti da se oporavi do tada.

Pro{le godine Novak se za titulu borio protiv Matea Beretinija, a Italijan se i daqe oporavqa od povrede.

Ne}e Novaku biti lako, ali ne bi tre-

balo da bude ni prete{ko za Novaka osim ako Rafa ponovo ne bude igrao isto kao na {qaci, za {ta {anse nisu velike.

Posle Vimbldona igra se US open, {to je \okovi}eva prilika za izjedna~ewe, ali na tom turniru prema mnogim statisti~kim parametrima srpskom asu }e biti te`e. \okovi}a tu ~ekaju tri problema. Najpre, vakcina i viza, jer Novak nije mogao da igra ni u Indijan Velsu i Majamiju koji se tako|e nalaze u Sjediwenim Ameri~kim dr`avama.

Ukoliko se odluke ne budu mewale, Novak }e te{ko dobiti priliku da igra kao nevakacinisan igra~.

Ipak, ukoliko bude dobio priliku bi}e mu jednako te{ko da igra i protiv Nadala i protiv Medvedeva.

Rus je savladao Novaka u finalu prethodne sezone, dok je Rafa {ampion iz 2019. godine i na tom betonu ima ~etiri trofeja, {to je jedan vi{e od \okovi}a.

Srpski as i „Bik sa Majorke“ na US openu odigrali su samo tri me~a od kojih posledwi 2013. godine, a Nadal vodi u me|usobnom skoru sa 2:1.

Me|utim, treba imati na umu i da Rafa nije dao garanciju da }e igrati na tom turniru s obzirom na to da nikada ne zna kada bol mo`e da ga zaustavi.

Kada se [panac vratio posle povrede bilo je jasno da boqe igra posle pauze nego Novak kome je bilo potrebno vreme da u|e u ritam.

To jeste razlika izme|u dva velikana, me|utim ako odigraju sli~an broj me~eva do trenutka me|usobnog susreta naj~e{}e budu obojica na vrhunskom nivou kada je u pitawu fizi~ka sprema.

DA LI JE NADAL BIO DOPINGOVAN?

Nema~ki doktor izneo {okantne detaqe...

Rafael Nadal je pokorio Pariz, osvojio drugi uzastopni grend slem, posle Melburna [panac je prigrabio i wegov voqeni Rolan Garos i tako postao teniski GOAT. Ipak, ono {to baca senku na podvig "kraqa {qake" je na~in na koji je do{ao do trofeja u prestonici Francuske. Naime, Rafa je turnir pred Rolan Garos u Parizu "kukao" od bolova, izgubio od Denisa [apovalova i wegov nastup u Parizu je bio pod upitnikom.

A onda se Nadal na vol{eban na~in oporavio i osvojio Rolan Garos. Pred svaki me~ dobijao je injekciju u nerv u stopalu nakon ~ega bi se ono "umrtvilo", pa je Rafa mogao da igra bez ve}ih bolova.

Tretman za koji mnogi smatraju da nije dozvoqen komentarisao je nema~ki doktor Fric Zergel koji tokom cele karijere ima dosta sumwi na ra~un bika sa "Majorke".

- Nadal je pokazao neke abnormalnosti. Imam trajnu sumwu

u to {to radi i {to se ti~e regeneracije i cele wegove atletizacije. Pored toga, Nadal dolazi iz [panije, iz zemqe koja nije ba{ poznata po tome {to posebno pa`qivo prati svoje heroje - poru~io je Fric Zergel za "Sport1".

- Uticajni sportisti imaju oko sebe, kako ka`u, 'profesionalno okru`ewe' koje brine od ishrane do uzimawa onoga {to je inicijalno dozvoqeno sofisticiranim oblicima fizioterapije, tj. znaju kako funkcioni{e telo {ti}enika i kada }e dosti}i granice koje ne}e prekora~iti dozvoqeno. Postoji dovoqno tehnika za prikrivawe primewenog dopinga - dodao je poznati nema~ki doktor sa Instituta za biomedicinska i farmaceutska istra`ivawa u Nirnbergu.

Taj podatak jeste Nadal donekle demantovao u Parizu, ali ne sme se zaboraviti da je \okovi} prepoznatqiv po svom vrhunskom kretawu po terenu koje je zadavalo glavoboqu i Rafi.

Ono o ~emu \okovi} sigurno ne}e morati da brine jeste Roxer Federer. Proslavqeni [vajcarac vrati}e se na teren na jesen, a iako nema sumwe da wegov tenis nije izgubio eleganciju, te{ko je verovati da je Roxer fizi~ki spreman da parira rivalima koji su uigrani.

Ukoliko Novak ne iskoristi naredne dve prilike da izjedna~i broj Grend slemova sa Rafom, drama se ponovo seli na staro, vi{e ne tako omiqeno mesto. \okovi} je rekao da bi voleo da igra u Australiji, ali je sam period kada }e se taj Grend slem igrati daleko pa zato ne mo`e ni da se nasluti kakvu bi odluku sada tamo{wa vlada mogla da donese.

Optimizam postoji, jer je Skot Morison zamewen na mestu premijera, a bio je jedan od vode}ih koji su podr`ali deportaciju najboqeg tenisera sveta.

Kada vam re`iser da kadar za koji pomislite da je finalni nemojte se varati!

Kada Nadal osvoji 22. presti`na trofeja nemojte pomisliti da je kraj.

Federer se u 41. godini vra}a na teren, te{ko je zamisliti da Novak i Rafa uskoro `ele da se oproste od reketa i loptice i zato drama i daqe traje.

Novak nije odustao kao ni wegovi rival. Film se nastavqa u narednom delu, a radwa se seli u London.

Uskoro u bioskopima.

Nije gotovo dok Novak to ne ka`e.

N. R.

Srbija ima dva predstavnika u 100 najvrednijih fudbalera sveta Najvredniji fudbaleri sveta su Kilijan Mbape, Vinisijus @unior i Erling Holan, objavqeno je u istra`ivawu "CIES-a".

Dva srpska fudbalera uspela su da se na|u na listi 100 najvrednijih fudbalera sveta.

Napada~ Juventusa Du{an Vlahovi} zauzima 24. mesto, a procewena vrednost mu je 87,6 miliona evra.

Vezista reprezentacije Srbije Sergej Milinkovi}-Savi} se nalazi na 100. poziciji sa vredno{}u od 50,3 miliona evra.

Na prvoj poziciji se nalazi Du{an Vlahovi} Kilijan Mbape, koji je bio blizu prelaska u Real Madrid, ali je ostao u Pari Sen @ermenu, a vredi ~ak 205,6 miliona evra.

Drugi na listi je Brazilac Vinisijus @unior (185,3 miliona evra), dok tre}e mesto zauzima Norve`anin Erling Holan (152,6).

Engleska Premijer liga ima ubedqivo najvi{e igra~a na listi (41).

Evroliga objavila: Zvezda osvojila ABA i izborila Evroligu

THURSDAY  ^ETVRTAK 9. 6. 2022.

Zvezda posle pra`wewa dvorane pobedila u majstorici i sa {est trofeja se izjedna~ila sa Partizanom Partizan i Zvezda na "Jadranu" imaju {est titula, jo{ samo FMP ima vi{e od jedne titule - dve Crvena zvezda – Partizan 80:77 (18:20, 15:17, 26:21, 21:19) Beograd - Dvorana: Pionir.

Gledalaca: 6.500 Sudije: Sa{a Pukl, Tomislav Hordov, Milo{ Koqen{i}.

CRVENA ZVEZDA: Lazarevi}, Volters 12, Davidovac 15, Mitrovi} 10, Lazi} 5, Kalini} 11, Dobri} 5, Holins 9, Ivanovi} 2, Markovi} 7, Vajt, Kuzmi} 4. Trener: Dejan Radowi}.

PARTIZAN: Panter 27, Vuk~evi}, Ledej 9, Zagorac 2, Avramovi} 12, Koprivica, Smailagi} 3, Mur 11, Glas, Lesor 9, Trifunovi}, Madar 4. Trener: @elimir Obradovi}.

Crvena zvezda je u majstorici, posle prekida i pra`wewa dvorane, pobedila Partizan 80:77 i {esti put osvojila ABA ligu, tre}i put uzastopno.

Imao je nekoliko sekundi pre kraja Panter {ut za produ`etak, ali nije ni dobacio do ko{a.

Zvezda, no{ena bodrewem navija~a, krenula je sigurno, bilo je tu i zakucavawe Kuzmi}a - 6:0.

Crno-beli su se za to vreme sudarali, gubili loptu na sredini terena…

Ipak, u polukontri kroz sredinu ko{ uz faul nad Ledejom, a onda i trojka Pantera u kontri za 6:6. To je bilo sve za pet i po minuta igre.

Neizvesna bitka se nastavila.

Prvo deo dobio je Partizan, Panter je u kontri ubacio trojku sa sirenom za 20:18 na prvoj pauzi.

U drugom kvartalu rivali ravnopravni.

U 14. minutu Nikola Kalini} pravi u napadu li~nu, svoju tre-

}u na me~u.

Minut kasnije posle trojke Pantera Partizan ima maksimalnih +7 (32:25).

Tada dva puta pod ko{em zicer ne poga|a Smailagi}, a onda ne daje ni trojku, u odli~noj prilici da se gosti odvoje.

Zvezda koristi “poklon”, proma{aje, izgubqenu loptu Avramovi}a, Holins zakucava za 33:34.

Ledej trojkom zakqu~uje poluvreme (37:33), Partizan ima + 4 na velikoj pauzi.

Kasni po~etak poluvremena, dok se ne isprazni deset redova iza ko{a na koji napada Zvezda, a gde je tunel odakle izlaze sudije.

Arbitri su to zahtevali.

Predsednik Zvezde Neboj{a ^ovi} do{ao je kod tunela da zamoli navija~e da se pomere.

Na 39:39 u skoku Kalini} pravi ~etvrti prekr{aj, faulirao je Lesora.

Poletelo je sva{ta na teren, sudije su napustile parket.

Oba tima su napustila parket i povukla se u svla~ionice.

O~ekuje se pra`wewe dvorane, bar jednog dela.

Odluka sudija i delegata je da se prazni cela hala!

Posle dugog prekida i

DOBRI] JE MPV:

Ko{arka{ Zvezde izabran za najkorisnijeg igra~a finalne serije ABA lige Crvena zvezda osvojila je po {esti put ABA ligu, a za najkorisnijeg igra~a finala progla{en je Ogwen Dobri}.

Crveno-beli su u odlu~uju}em me~u slavili sa 80:77 i odbranili trofej sa ukupnih 3-2 u seriji.

Dobri} je u posledwoj utakmici postigao 5 poena (1/2 za dva, 1/4 za tri) uz 3 skoka i 2 asistencije za 22 minuta na terenu. Ipak, u prethodnim je bio veoma dobar, najboqi u Zvezdi.

U prethodna ~etiri susreta redom je postizao 13, 8, 20 i 16 poena. Prose~no je postizao 12,6 poena po utakmici.

pra`wewa hale, pa novog zagrejavawa igra~a me~ je nastavqen.

Partizan je u tre}oj deonici dva puta imao +5, ali je u posledwu ~etvrtinu Zvezda u{la sa poenom plusa.

Ubrzo po po~etku posledwe deonice kod Zvezde je ~etvrtu li~nu dobio Mitrovi}, a kod Partizana Lesor.

Do kraja se nastavila neizvesna bitka.

Nakon {to su sudije podu`e gledali za koga je lopta koja je posle bitke zavr{ila u autu, dodelili su je Zvezdi, a onda je minut i po pre kraja Kalini} pogodio trojku za vo|stvo 75:73.

Mur je izjedna~io (75:75), a onda je Volters u posledwoj sekundi napada pogodio trojku i vratio Zvezdi prednost (78:75).

U narednom napadu Partizan je izgubio loptu, Holins je krenuo u kontru, pod obru~em mu je poku{aj blokirao Lesor, ali je Zvezdi ostala lopta 39 sekundi pre kraja.

Dobri} je proma{io polagawe na ulazu, a Volters je faulirao Avramovi}a 19 sekundi pre kraja.

Pogodio je Aleksa samo jedno bacawe, na drugoj strani Davidovac oba za 80:76 na 11 sekundi pre kraja.

Ledej je proma{io za tri, ali je Holins faulirao Avramovi}a, drama je jo{ malo potrajala.

Avramovi} je ponovo pogodio samo jednom (80:77), ali je lopta posle izlaska u aut pripala Partizanu.

I{lo se na Pantera, ali on sa devet metara nije ni dobacio do ko{a.

Zvezda je osvojila {estu ABA titulu, a tre}u u nizu. Izjedna~ila se po ukupnom broju trofeja sa Partizanom.

N. R.

Zanimqiva objava za crveno-bele na zvani~nom sajtu takmi~ewa Pod naslovom „Zvezda osvojila ABA ligu, izborila kartu za Evroligu“, elitno klupsko takmi~ewe objavilo je tekst na svom sajtu.

Kratko se opisuje tok petog me~a finalne serije ABA lige, uz izve{taje o borbama za titulu u Francuskoj i Nema~koj.

"Zvezda je pobedila Partizan 80:77 u odlu~uju}oj utakmici finala ABA lige i izborila kartu za Evroligu, za sezonu 2022/2023", pi{e na sajtu EL. Daqe se navodi kako su crveno-beli tre}i uzastopni put regionalni {ampioni, posle drame u petom me~u finalne serije protiv ve~itog rivala.

Ovime je Evroliga gotovo potvrdila da }e Zvezda biti deo elite naredne sezone.

Naime, {ampion nije imao zagarantovano mesto, ve} Evroliga dodequje specijalnu pozivnicu jednoj ekipi iz ABA lige koja ima sigurno mesto za jedan klub.

Radowi}: Uspe{nu sezonu smo napravili izvanrednom Trener ko{arka{a Crvene zvezde Dejan Radowi} rekao je da je ekipa sa dva osvojena trofeja imala izvanrednu sezonu i izvinio se Partizanu zbog neprimerenog pona{awa Nikole Kalini}a po zavr{etku ve~era{we pete utakmice finala plej-ofa ABA lige. "^estitke svima na drugom trofeju u ovoj sezoni. Serija je bila o~ekivano te{ka sa puno specifi~nih i razli~itih okolnosti. Najmawe se pri~a o ko{arci, ja mislim da je bila odli~na ~itavo vreme i mislim da je utakmica bila jako dobra. Mi smo na kraju bili ne{to malo boqi i do{li do jo{ jednog trofeja", rekao je Radowi} na konferenciji.

Ko{arka{i Zvezde odbranili su titulu u ABA ligi, po{to su u odlu~uju}oj petoj utakmici finala plej-ofa pobedili Partizan sa 80:77.

Finalna serija obilovala je incidentima, a ekipe su ostvarile pobede u utakmicama u kojima su bile doma}ini. Crveno-beli su imali prednost doma}eg terena zbog osvojenog prvog mesta u liga{kom delu.

Radowi} je rekao da je svestan da }e se mnogo pri~ati o incidentima u finalnoj seriji, ali da on nikada nije `eleo da pri~a o tim stvarima i da }e tako ostati.

On se izvinio ko{arka{ima Partizana zbog pona{awa wegovog igra~a Nikole Kalini}a, koji je po zavr{etku utakmice pritr~ao do crno-belih da isprovocira rivale.

"Nastavi}emo da radimo, da zavr{imo obaveze u nekoliko slede}ih nedeqa. Pretpostavqam da vidite da nije ba{ lako posle svega ovoga na}i re~i. Sjanu sezonu smo ovim trofejom napravili izvanrednom. Jako sam ponosan i sre}an", dodao je Radowi}.

Upitan da prokomentari{e izjavu trenera Partizana da se ne{to mora uraditi kako bi se spre~ili incidenti iz finalne serije, Radowi} je rekao da su se u svim utakmicama de{avale sli~ne stvari, da }e se porediti ko je prvi po~eo, ali da "generalno nije dobro".

"Da li ste prvi put prisustvovali ovakvom ambijentu? Ja sam u takvom igrao i kad nije bila ova liga, tako da...", naveo je on.

Govore}i o nastavku utakmice posle pauze od sat vremena, Radowi} je rekao da se mewao sistem zbog problema sa faulovima Kalini}a i da je to unelo dodatnu nervozu, ali da je priprema bila sjajna i pohvalio je igra~e na igri.

Upitan {ta je presudilo pobednika, Radowi} je odgovorio: "Sre}a nije sigurno. Te{ko je analizirati, mnogo je stvari tokom utakmice koje su uticale na de{avawa. Sama utakmica je bila dobra, posebno bih istakao koliko mo`e da bude dobra u situacijama kada dolazi do prekida. Mislim da je ko{arka{ki gledano bio dobar me~. Presudilo je to {to smo u posledwoj ~etvrtini uspeli da zadr`imo jednu poziciju koja je omogu}avala da mo`emo da budemo tu i da jedan potez odlu~i, to se i desilo", naveo je.

Obradovi}: Da li }u da odem? Neki bi bili veoma sre}ni kad bih to uradio!

Najtrofejniji trener Evrope @eqko Obradovi} poru~io je da ne}e napustiti klupu crno-belih, iako zna da bi "mnogi zbog toga bili sre}ni".

"Nisam o~ekivao ovakve stvari kad sam se vratio. Mnogo volim ovaj posao i volim Partizan. Da li }u da odem? Ja sam ovde tek godinu dana. [ta mogu da uradim? Da napustim? Neki bi bili veoma sre}ni kad bih to uradio", rekao je Obradovi}.

Strateg Partizana istakao je da ne zna ho}e li klub iz Humske igrati KLS. "Ne znam da li }e Partizan igrati KLS. Vide}emo sa igra~ima i qudima iz kluba", rekao je Obradovi} posle utakmice sa Zvezdom.