Srpski glas 9. maj

Zajednica:

4

Australija: Milo{ Ninkovi}

7

Intervju nedeqe: \or|e Ogrizovi}najboqi mladi nau~nik na svetu se nakon Kembrixa vratio u Srbiju

20

Putopis: Gr~ki Tasos –ostrvo strasti i {uma koja pliva

Riznica: Posledwi srpski car bio je misteriozni „Crni ~ovek“

Strana

Strana

Strana

Vu~i}ev intervju za kinesku televiziju gledalo

300 miliona qudi

Intervju Aleksandra Vu~i}a koji je dao za kineski CCTV gledalo je 300 miliona qudi.

Vu~i} je u intervjuu istakao je da Srbija mo`e i treba da nau~i "na hiqade stvari od svojih kineskih prijateqa".

- Obavqamo velike pripreme za EKSPO. Kada upravqate zemqom imate visoke ciqeve. Uvek morate na prvo mesto da stavite nove ciqeve. Ako bismo to ostvarili, najboqi mogu}i partner za to do sada je uvek bila, i bi}e, Narodna Republika Kina. To je i predsednik Si, jer uvek dr`i svoju re~. Vidim ga kao obi~nog, skromnog ~oveka, kada on ne{to obe}a, to i ispuni. Ne mogu vam re}i da li imamo ve}e radove u `elezni~kog sektoru, sveukupnoj infrastrukturi ili industrijskom sektoru, ekonomiji, turizmu, kulturi, ali svakako da postoji na hiqade stvari koje mo`emo i moramo da u~imo od na{ih kineskih prijateqa - rekao je Vu~i} za "High-End Interviews".

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI

Naglasio je da je Srbija potpuno posve}ena Sijevoj poseti i da veruje da }e ona doneti koristi i biti u interesu i kineskog i srpskog naroda.

- Postoji jedna va`na stvar. Sporazum o slobodnoj trgovini koji smo potpisali u Pekingu. To je veoma va`an sporazum za nas. Zbog toga {to smo sada dostigli ukupnu trgovinsku razmenu od 6,1 milijardu dolara izme|u na{e dve zemqe. Verujem da }emo to udvostru~iti ili utrostru~iti u narednih 10 godina ili ~ak i vi{e od toga - naveo je Vu~i}.

TAJVAN JE KINA I TA~KA

Kada je u pitawu Tajvan, Vu~i} je istakao da Srbija sna`no podr`ava princip jedne Kine.

- Kina je uvek bila na strani me|unarodnog javnog prava i uvek nas je podr`avala, kao {to smo mi uvek podr`avali Kinu. Tajvan je Kina. I ta~ka - rekao je predsednik Srbije.

Vu~i} je rekao da pamti skoro svaki detaq posete kineskog predsednika Si \inpinga, koji je 2016. boravio u Beogradu.

- Se}am se ru~ka. Pokazao je koliko je skroman i od pomo}i za Srbije - kazao je Vu~i} i podsetio na probleme `elezare "Smederevo".

Ivica Da~i} predao du`nost ministra spoqnih poslova Marku \uri}u

Doskora{wi ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} predao je du`nost svome nasledniku na toj funkciji, novom ministru Marku \uri}u.

Na ceremoniji primopredaje du`nosti u Ministarstvu spoqnih poslova, Ivica Da~i} je po`eleo sre}u Marku \uri}u u obavqawu nove funkcije.

Da~i} je naveo da su wih dvojica, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em, ve} dugo godina deo jednog tima, koji se od 2012. godine kontinuirano bavio najte`im i najva`nijim dr`avnim i nacionalnim pitawima.

"Drago mi je {to je ovo na neki na~in izraz tog dr`avno-politi~kog kontinuiteta, kad je re~ o najva`nijim stavovima i koncepciji na{e spoqne politike", rekao je Da~i}.

On je naveo da je sa \uri}em imao uspe{nu saradwu u okviru Ministarstva spoqnih poslova, u vreme dok je \uri} obavqao funkciju srpskog ambasadora u Va{ingtonu.

"@elim mu puno uspeha i sre}e, uz moju punu podr{ku i na ovim funkcijama na kojima }u se ja nalaziti u narednom periodu, da kao dr`ava i kao narod pro|emo uspe{no sve ove te{ko}e u kojima se nalazimo", poru~io je Da~i}.

On je naveo da osnovni ciq Vlade Srbije, a samim tim i Ministarstva spoqnih poslova i Ministarstva unutra{wih poslova u koje se vra}a posle deset godina, mora da bude odbrana i

za{tita srpskih dr`avnih i nacionalnih interesa. Po preuzimawu du`nosti ministra spoqnih poslova, \uri} je ocenio da se Da~i} hrabro i odlu~no borio za interese Srbije, kao deo tima na ~elu sa predsednikom Vu~i}em.

Ukazao je na uspe{nu saradwu sa Da~i}em dok je obavqao funkciju srpskog ambasadora u SAD i poru~io da }e Srbija nastaviti sa politikom kontinuiteta kada je re~ o spoqnoj politici. "Srbija }e u narednom periodu voditi slobodarsku, nacionalno odgovornu spoqnu politiku pru`ene ruke, saradwe. Mi smo u biznisu pravqawa prijateqa, ja~awa veza i unapre|ewa imixa Srbije u me|unarodnoj zajednici. Na tome }emo raditi slo`no, jedinstveno, radujem se nastavku na{e prijateqske i profesionalne saradwe i kroz nova ministarstva koja vodimo obojica",

rekao je \uri}. \uri} je poru~io da }e se on i Da~i}, zajedno sa predsednikom Vu~i}em i predsednikom Vlade Milo{em Vu~evi}em truditi da delaju skladno, posve}eno, marqivo i u interesu svih gra|ana.

Ivica Da~i} je obavqao du`nost ministra spoqnih poslova od 2022. do formirawa aktuelnog saziva Vlade.

On prelazi na funkciju ministra unutra{wih poslova, resor koji je ve} vodio od 2008. do 2014. godine.

Marko \uri} na mesto ministra spoqnih poslova dolazi sa du`nosti ambasadora Srbije u Va{ingtonu.

Od juna 2012. do maja 2014. godine bio je savetnik predsednika Srbije za spoqnu politiku, a u maju 2014. Vlada Srbije ga je imenovala za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Prvi zvani~ni susret premijera Vu~evi}a sa patrijarhom Porfirijem

Predsednik Vlade Milo{ Vu~evi} rekao je da mu je drago {to je svoj prvi zvani~ni sastanak na novoj funkciji

nijih funkcija u dr`avi. Patrijarh Porfirije mi je, uz o~inski blagoslov, darovao ikonu Svetog Save, oca srpske duhov-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

obavio sa Wegovom Svetosti, patrijarhom srpskim gospodinom Porfirijem i to uo~i najve}eg hri{}anskog praznika Vaskrsa.

"Nakon sadr`ajnog razgovora, zatra`io sam od Wegove svetosti blagoslov za obavqawe jedne od najodgovor-

nosti, prvog i najve}eg srpskog prosvetiteqa, osniva~a na{e Crkve, simbola sabornosti Crkve, dr`ave i naroda; uz poruku da kora~amo wegovim stazama i da gradimo nasu{no i svima potrebno jedinstvo", napisao je Vu~evi} na svojoj Instagram stranici.

Ocenio je da je Srpska pravoslavna crkva jedna od najva`nijih institucija srpskog naroda i da je o~uvala nacionalnu svest tokom vi{evekovnog ropstva, da mu je u velikoj meri gradila identitet, ostajala i u onim krajevima gde prerogativa dr`avne vlasti nije bilo i o~uvala narod i s wim zajedno stradala.

"Imaju}i u vidu sve te{ko}e i isku{ewa koja donosi aktuelni istorijski trenutak, smatram da bi bilo odgovorno unapre|ivati saradwu Crkve i dr`ave, zasnovanu na na{em istorijskom iskustvu i na modelu kooperativne odvojenosti", istakao je Vu~evi}.

U saop{tewu SPC navodi se da je patrijarh Porfirije primio u Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu novoizabranog predsednika Vlade Milo{a Vu~evi}a i blagoslovio rad novog premijera na dobro svih gra|ana. Daruju}i mu ikonu prvog srpskog arhiepiskopa, duhovni vo|a pravoslavnih Srba je poru~io da je Sveti Sava oli~ewe samopregornog rada na narodnom jedinstvu, koje nam je danas, uz po{tovawe i uva`avawe svih legitimnih razlika, veoma potrebno.

Si: EU je prioritet na{e spoqne politike, Makron: Dijalog EU–Kina potrebniji nego ikada pre

Predsednik Kine Si \inping izjavio je tokom posete Francuskoj da je EU prioritet kineske spoqne politike. Francuski predsednik Emanuel Makron je naveo da je evro-kineski dijalog potrebniji nego ikada pre zbog me|unarodne situacije.

"EU je prioritet kineske spoqne politike. Kina i EU treba da ostanu posve}ene partnerstvu", poru~io je Si na trilateralnom sastanku Kina–Francuska–EU sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Jelisejskoj palati.

Kineski lider je naveo da je Evropa va`an partner u kineskoj modernizaciji, prenosi agencija Sinhua.

"Kina uvek pristupa svojim odnosima sa Evropskom unijom iz strate{ke i dugoro~ne perspektive. Nadam se da }e odnosi Kine i Francuske i Kine i EU uzajamno oja~ati i napredovati zajedno", rekao je Si.

Kako svet ulazi u novi period turbulencije i transformacije, Kina i EU, kao dve velike sile, treba da ostanu partneri i posve}ene dijalogu i saradwi, prodube strate{ku komunikaciju, unaprede strate{ko me|usobno poverewe, izgrade strate{ki konsenzus i koordinaciju, rade na stabilnom i zdravom rastu veza Kine i EU i nastave da daju nove doprinose miru i razvoju u svetu, istakao je kineski predsednik na po~etku sastanka.

On je naveo da je Francuska prva stanica wegove posete inostranstvu ove godine i da trilateralni sastanak poja~ava evropski zna~aj ove posete. Pozvao je Kinu i Evropsku uniju (EU) da oja~aju svoju "strate{ku koordinaciju" i ostanu "partneri", nakon vi{estrukih sporova, od oblasti trgovine do qudskih prava.

Makron je istakao da je evro-kineski dijalog potrebniji nego ikada pre zbog me|unarodne situacije.

"Koordinacija sa Kinom u vreme velikih kriza u Ukrajini i na Bliskom istoku je odlu~uju}a", istakao je predsednik Francuske u uvodnoj izjavi pre sastanka sa Ursulom fon der Lajen i Si \inpingom, prenosi BFM TV.

On je naveo da se zala`e za "fer pravila za sve", kad je re~ o kinesko-evropskoj trgovini.

"Budu}nost na{eg kontinenta }e tako|e veoma jasno zavisiti od na{e sposobnosti da nastavimo da razvijamo odnose sa Kinom na izbalansiran na~in", naglasio je Makron.

"EU ra~una da }e Kina izvr{iti pritisak na Rusiju da prekine rat protiv Ukrajine"

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Evropska unija ra~una na to da }e Kina izvr{iti pritisak na Rusiju da prekine rat protiv Ukrajine.

"Ra~unamo na to da }e Kina iskoristiti sav svoj uticaj na Rusiju da okon~a ruski agresivni rat protiv Ukrajine", rekla je Fon der Lajenova posle susreta sa predsednikom Kine Si \inpingom i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, preneo je Rojters.

"Predsednik Si je igrao va`nu ulogu u deeskalaciji neodgovornih nuklearnih pretwi Rusije i uverena sam da }e predsednik Si nastaviti to da ~ini u kontekstu teku}ih nuklearnih pretwi Rusije", dodala je ona.

Fon der Lajenova je kazala da bi Kina mogla da ograni~i "neodgovorno {irewe" iranskih raketa i dronova i ponovila pozive na prekid vatre u sukobu izme|u Izraela i Hamasa.

"Verujemo da Kina mo`e da igra va`nu ulogu u ograni~avawu neodgovornog {irewa iranskih balisti~kih projektila

Koliko je vakcina protiv kovida bila pouzdana

Grupna tu`ba pokrenuta je protiv farmaceutske kompanije AstraZeneka u Velikoj Britaniji zbog tvrdwi da su wene vakcine protiv virusa kovid-19 izazvale ozbiqne bolesti ili smrt.

U tu`bi pokrenutoj prema Zakonu o za{titi potro{a~a Ujediwenog Kraqevstva se navodi da je vakcina bila „neispravna” jer je bila mawe bezbedna nego {to su qudi imali pravo da o~ekuju, prenosi BiBi-Si na srpskom.

AstraZeneka odbacuje ove tvrdwe, ali je u sudskom dokumentu dostavqenom Visokom sudu Engleske u februaru priznala da wena vakcina protiv korona virusa „mo`e, u veoma retkim slu~ajevima, da izazove TTS”, odnosno trombozu sa sindromom trombocitopenije.

Re~ je o retkom sindromu kojeg karakteri{e istovremena pojava tromboze (krvni ugru{ci) i trombocitopenije (nizak broj trombocita/krvnih plo~ica).

Advokati Xejmija Skota, pokreta~a prve optu`be kojem je krvni ugru{ak izazvao o{te}ewa na mozgu, potvrdili su u pisanoj izjavi za Bi-Bi-Si pro{le godine da im je AstraZeneka rekla da ne prihvata da je „TTS izazvan vakcinom u velikim

razmerama”.

Farmaceutska kompanija je tvrdi da TTS mo`e biti izazvan vakcinom veoma retko i tra`i od svakog podnosioca tu`be da doka`e da je upravo vakcina uzrok, a ne neki drugi faktor.

Priznawe da ipak nekad mo`e izazvati TTS je, prema advokatima Skota i jo{ 50 qudi u ovom predmetu, „veliki pomak” i „veliko priznawe”.

Iz kompanije su saop{tili da je tokom klini~kih ispitivawa redovno utvr|ivano da wena vakcina „ima prihvatqiv bezbednosni profil” i da „regulatorna tela {irom sveta dosledno navode da su koristi od vakcinacije ve}e od rizika od izuzetno retkih potencijalno {tetnih dejstava”.

i dronova", rekla je novinarima posle susreta sa Sijem.

Fon der Lajenova je naglasila da EU ne mo`e da apsorbuje prekomernu proizvodwu kineske industrijske robe koja preplavquje weno tr`i{te.

Ona je dodala da je pozvala Sija da preduzme korake za re{avawe pitawa prevelikih kapaciteta.

"Kina koja igra po{teno je dobra za sve nas", istakla je Fon der Lajen. Napredak odnosa Kine i Francuske na brojnim poqima

Kineski lider je tokom konferencija za novinare nakon sastanka u Jelisejskoj palati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, potvrdio da }e dve zemqe poboq{ati saradwu u poqoprivredi, prehrambenoj industriji, finansijama i drugim oblastima i promovisati zajedni~ka razvojna istra`ivawa i inovacije u vazduhoplovstvu, civilnoj nuklearnoj energiji, zelenoj energiji, biomedicini i ve{ta~koj inteligenciji.

Prema wegovim re~ima dve zemqe }e produbiti saradwu na poqu klimatskih promena i biodiverziteta, ali i oja~ati dijalog o globalnom upravqawu ve{ta~kom inteligencijom i reformi me|unarodnog finansijskog sistema, preneo je Kineski me|unarodni radio.

Povodom kinesko-francuske godine kulturnog turizma, Si je rekao da }e dve zemqe nastaviti da promovi{u razvoj saradwe u oblasti obrazovawa, sporta, filma i televizije, kao i saradwu me|u mladima.

"Kina se raduje tome {to }e Francuska da bude doma}in Olimpijskih igara u Parizu i poziva francuske prijateqe da posete Kinu. Kina je odlu~ila da produ`i re`im bezviznog re`ima za gra|ane Francuske i drugih 11 zemaqa koji }e do}i u Kinu na kratak vremenski period do kraja 2025. godine", rekao je kineski lider. Si je istakao da je svet u ovom trenutku u fazi previrawa i Kina je kao stalna ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i odgovorna zemqa, spremna da sara|uje sa Francuskom na obezbe|ivawu globalnog prekida vatre tokom Olimpijskih igara u Parizu. Si pozvao na odr`iv prekid vatre u Gazi

Istakao je da tragedija izraelsko-palestinskog sukoba, koja i daqe traje, predstavqa ispit qudske savesti, pa stoga me|unarodna zajednica mora ne{to da uradi po tom pitawu.

"Pozivamo na hitan, sveobuhvatan i odr`iv prekid vatre u Gazi. Podr`avamo ideju da Palestina postane punopravna ~lanica Ujediwenih nacija", poru~io je kineski predsednik i ukazao da je neophodno da se prihvati re{ewe o uspostavqawu dve dr`ave kako bi se postigao trajni mir na Bliskom istoku.

Kina nije ni uzro~nik ni u~esnik krize u Ukrajini

Govore}i o sukobu u Ukrajini, Si je podsetio da Kina nije ni uzrok krize ni wen u~esnik, ali da je igrala aktivnu ulogu u postizawu mira.

"Istorija je vi{e puta dokazala da se svaki spor mo`e re{iti samo pregovorima. Pozivamo sve strane da ponovo uspostave kontakt i dijalog i postepeno izgrade me|usobno poverewe. Podr`avamo blagovremeno sazivawe me|unarodne mirovne konferencije, koju c}e podr`ati ruska i ukrajinska strana, uz iskrenu diskusiju o svim mirovnim opcijama", rekao je kineski lider.

Si \inping je podsetio da se ove godine obele`ava 75 godina od osnivawa Narodne Republike Kine i poru~io da je Kina je spremna da sara|uje sa zemqama {irom sveta, ukqu~uju}i Francusku, kako bi razvila odnose prijateqstva i saradwe na osnovu me|usobnog po{tovawa.

Zlatna palma u Kanu "~eka" glumicu Meril Strip

Na ceremoniji otvarawa Kanskog filmskog festivala 14. maja 2024. godine, proslavqena glumica Meril Strip dobi}e po~asnu Zlatnu palmu, saop{tili su organizatori festivala.

Glumica Meril Strip jedna je od najslavnijih glumaca u istoriji Holivuda, sa rekordnom 21 nominacijom za Oskara, dobitnica je tri.

Wena karijera je obuhvatala niz modernih klasika, od drama kao {to su Lovac na jelene, Moja Afrika i Kramer protiv Kramera do omiqenih porodi~nih filmova kao {to su \avo nosi Pradu i Mama Mia. U Kanu je 1989. godine osvojila nagradu za najboqu glumicu u filmu Pla~ u tami. "Neizmerno sam po~astvovana {to sam primila vest o ovoj presti`noj nagradi. Osvojiti nagradu u Kanu, za me|unarodnu zajednicu umetnika uvek je predstavqalo najvi{e dostignu}e u umetnosti filma", istakla je Meril Strip.

Stripova }e se pridru`iti brojnim holivudskim veteranima koji }e se pojaviti na ovogodi{wem Kanskom festivalu na francuskoj Azurnoj obali, ukqu~uju}i tvorca Ratova zvezda, Xorxa Lukasa, koji }e tako|e dobiti nagradu za `ivotno delo

na zavr{noj ceremoniji u Kanu. „Karijera holivudske glumice traje skoro 50 godina, to je vreme u kome je nastalo mnogo filmskih ostvarewa i zapa`enih uloga. Meril Strip je deo na{e kolektivne ma{te, na{e zajedni~ke qubavi prema bioskopu“, navode organizatori festivala u saop{tewu.

Po~asnu Zlatnu palmu tako|e dobijaju legendarni japanski kolektiv animatora „Studio Ghibli“, japanskog rediteqa animacije Hajaa Mijazakija. Ova nagrada }e prvi put biti dodeqena grupi, a ne pojedincu.

Kanski festival bi}e odr`an od 14. do 25. maja, a za Zlatnu palmu se takmi~i vi{e od 20 filmova, ukqu~uju}i i novi film Frensisa Kopole Megalopolis.

Kineski predsednik Si \inping u zvani~noj poseti Srbiji

Ovo je prva poseta predsednika Sija Evropi u posledwih pet godina i tokom ove evropske turneje poseti}e samo tri evropske prestonice - Pariz, Beograd i Budimpe{tu

Predsednik Kine Si \inping boravio je u zvani~noj poseti Srbiji, a ugostio ga je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Si je posledwi put bio u Srbiji 2016, {to je bila prva poseta predsednika Kine Srbiji nakon 32 godine i tom prilikom je potpisana Deklaracija o strate{kom partnerstvu.

Vu~i} se sa Sijem sastao u oktobru pro{le godine u Pekingu, tokom tre}eg foruma "Pojas i put", kada je potpisano 18 sporazuma, ukqu~uju}i i sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu.

Ovo je prva poseta predsednika Sija Evropi u posledwih pet godina, od izbijawa pandemije kovid-19 i tokom ove evropske turneje poseti}e samo tri evropske prestonice - Pariz, Beograd i Budimpe{tu.

Radujem se susretu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i drugim srpskim rukovodiocima i prijateqima da zajedno razgovaramo o na{em prijateqstvu, planiramo saradwu i ubrizgamo novu vitalnost u ~eli~no prijateqstvo Kine i Srbije, napisao je predsednik Kine Si \inping u autorskom tekstu u "Politici".

Podsetio je da je izme|u naroda Kine i Srbije, uprkos velikoj udaqenosti, postojao afinitet, da sna`no prijateqstvo se`e od Antifa{isti~kog rata, te da je usred teku}e transformacije sveta me|usobna podr{ka dve strane ~vr{}a, saradwa bli`a, dok su razmene i me|usobno u~ewe sadr`ajniji.

"Na{e ~eli~no prija-

Petodnevnu turneju po~eo je posetom Francuskoj 5. maja, 7. maja je do{ao u Beograd, a nakon toga o~ekuje ga poseta Budimpe{ti.

Za dolazak Sija u Beograd preduzete su velike mere bezbednosti, pa }e wegovu delegaciju obezbe|ivati 3.400 policajaca.

Sija su do~ekali srpski lovci MiG-29 koji su pratiti wegov avion od granice, a na beogradskom aerodromu je u wegovu ~ast bila postrojena garda Vojske Srbije.

Du` auto-puta u Beogradu su postavqene kineske i srpske zastavice, a sve~ani do~ek kineske delegacije, koja broji 400 qudi, je organizovan i ispred Palate Srbija, a potpisano je vi{e od 30 sporazuma.

Organizovan je i sve~ani ru~ak, a kineski predsednik je imao priliku da proba srpska jela i vina. Uprili~en je i muzi~ki program na srpskom i kineskom jeziku, koji se zavr{io pesmom "Ovo je Srbija".

Uo~i posete kineskog predsednika Sija, predsednik Vu~i} je za kinesku CCTV izjavio da je Kina najboqi partner Srbije u ostvarivawu dr`avnih ciqeva i ocenio je da Sijeva poseta Beogradu dolazi u pravo vreme, da je veoma sre}an zbog razgovora koje }e imati sa kineskim predsednikom i da postoji mnogo tema o kojima }e razgovarati.

Ambasador Kine u Beogradu Li Ming

ocenio je da poseta predsednika Kine Si \inpinga Srbiji na najvi{em, dr`avnom nivou, predstavqa prekretnicu za podizawe nivoa saradwe i nadogradwu odnosa Srbije i Kine.

"Verujemo da }e Srbija biti sjajan doma}in i da }e ta poseta biti uspe{na i plodonosna", rekao je Ambasador Li Ming novinarima na konferenciji organizovanoj povodom dolaska predsednika Si \inpinga u Beogad.

Ambasador veruje da }e poseta dati novi doprinos miru, stabilnosti i prosperitetu regiona i dodaje da }e tokom posete biti potpisan niz razvojnih dokumenata i ugovora.

Trgovinska razmena dve zemqe raste iz godine u godinu, 2023. godine je izno-

Kina i Srbija su uvek pomagale jedna drugoj, ali i uvek u~ile jedna od druge, a ova poseta }e doprineti boqitku oba naroda, poru~io je predsednik Kine

teqstvo neprekidno ja~a, ~ime je postavilo primer za saradwu izme|u dr`ava i naroda. Na{e dve zemqe su se uvek me|usobno po{tovale i verovale jedna drugoj. Predsednik Vu~i} i ja smo razvili dobar radni odnos preko na{ih susreta, telefonskih razgovora i razmena pisama. Dve zemqe odr`avaju blisku saradwu na svim nivoima i u svim oblastima", poru~io je Si uo~i dana{we posete Beogradu. Predsednik Kine je istakao da je Srbija prvi partner slobodne trgovine Kine u Centralnoj i Isto~noj Evropi, dok

je pro{le godine Kina bila najve}i izvor stranih investicija i drugi najve}i trgovinski partner Srbije. Tako|e, pi{e predsednik Si, Kina i Srbija su uvek pomagale jedna drugoj, {to je posebno bilo vidno tokom pandemije kovida 19, ali i uvek u~ile jedna od druge; zala`u se za sre}u naroda i prosperitet dr`ave, aktivno razmewuju iskustva o upravqawu dr`avom i ja~aju saradwu politi~kih partija.

Predsednik Kine je rekao i da je spreman da putem ove posete i zajedno sa srpskom stranom posve}eno promovi{e

kinesko-srpsko ~eli~no prijateqstvo, doprinosi boqitku oba naroda, te da unapre|uje svetski mir i razvoj.

Rekao je i da je kinesko-srpsko ~eli~no prijateqstvo kaqeno na krvi i vatri, te podsetio na NATO bombardovawe ambasade Kine u Beogradu 1999. godine, kada je poginulo troje kineskih novinara. "Ovo nikada ne smemo zaboraviti. Kineski narod ceni mir, ali nikad ne}e dozvoliti da se ponovi istorijska tragedija. Prijateqstvo Kine i Srbije, koje je natopqeno zajedni~ki prolivenom krvqu dva naroda, postalo je zajedni~ko se}awe dva naroda i ohrabri}e obe strane da zajedno krenu krupnim koracima napred", zakqu~io je Si \inping.

sila 5,6 milijardi evra, pa je tako Kina postala drugi trgovinski partner Srbije. Najve}i srpski izvoznici pro{le godine bile su tri kompanije u kineskom vlasni{tvu, Zi|in majning izvezao robe u vrednosti od 1,15 milijardi evra, Zi|in koper je bio drugi sa 746,3 miliona, a vlasnik smederevske `elezare HBIS grupa izvezla je 549,1 milion evra. Udeo rudnika u Boru, sa proizvodwom od 240.000 tona bakra godi{we, ~ini 24 odsto ukupne proizvodwe Zi|in Majning Grupe.

Kineske kompanije u~estvuju i u brojnim infrastrukturnim i saobra}ajnim projektima, poput izgradwe deonice auto-puta "Milo{ Veliki" od Pakovra}a do Po`ege, izgradwe Fru{kogorskog koridora, Dunavskog koridora, izgradwu brze saobra}ajnice "Osmeh Vojvodine", auto-puta Beograd - Zrewanin - Novi Sad...

Kada su projekti na `eleznici u pitawu, kineske kompanije grade brzu prugu od Novog Sada do Subotice, u~estvuju u projektu beogradskog metroa, Srbija kupuje i pet brzih vozova iz Kine, a kineske kompanije su izgradile deonicu brze pruge od Beograda do Stare Pazove.

Kineske kompanije su u~estvovale u brojnim zavr{enim projektima, kao {to su deonice autoputa "Milo{ Veliki" od Beograda do Uba (ukqu~uju}i i most preko Save) i od Lajkovca do Qiga, u~estvovale su u izgradwi beogradske obilaznice, a Pupinov mosta preko Dunava je bio prvi most u Evropi u ~ijoj izgradwi su u~estvovale kineske firme.

Srbija sa Kinom u~estvuje i u energetskim projektima, poput izgradwe bloka B3 termoelektrane Kostolac snage 350 megavata, planirani su i zajedni~ki komunalni projekti, izgradwa kanalizacije... U ponedeqak Si je posetio Pariz gde se susreo sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

| esv.vic.gov.au

Vu~i}: Poseta Sija za sve nas je

nemerqiva ~ast

Srbija je ponosna na ~eli~no partnerstvo s Kinom, istakao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i} na sastanku sa ambasadorom Narodne Republike Kine Li Mingom uo~i dvodnevne posete predsednika Si \inpinga na{oj zemqi.

„Posledwe pripreme za posetu predsednika Si \inpinga, koja je za Srbiju od najve}eg zna~aja u svakom smislu”, napisao je Vu~i} na instagram nalogu „budu}nostsrbije”. Naglasio je da je ~ast koju Si svojim dolaskom ~ini Srbiji nemerqiva za sve nas, pogotovo imaju}i u vidu planove Srbije za sna`no ubrzawe sveop{teg razvoja, kao i globalni geopoliti~ki kontekst. „Ponosni na ~eli~no prijateqstvo s Kinom, s nestrpqewem ~ekamo posetu predsednika Sija, uvereni da }e na{e gostoprimstvo pokazati koliko Srbija ceni partnerstvo sa ovom velikom zemqom”, naveo je predsednik Vu~i}.

Da je Kina najboqi partner Srbije u ostvarivawu dr`avnih ciqeva, Aleksandar Vu~i} poru~io je prethodno u intervjuu za kinesku CCTV. Istakao je da pola`e velike nade i o~ekivawa u Sijevu posetu, uprkos te{koj situaciji u kojoj se Srbija trenutno nalazi. „Kina je uvek bila na strani me|unarodnog prava i uvek je podr`avala Srbiju, kao {to smo mi podr`avali Kinu”, naglasio je Vu~i}. Govore}i o Tajvanu, predsednik je istakao da Srbija sna`no podr`ava princip jedne Kine. „Tajvan je Kina. I ta~ka”, naveo je, oceniv{i da Sijeva poseta Beogradu dolazi u pravo vreme, da je veoma sre}an zbog razgovora koje }e imati s kineskim predsednikom i da postoji mnogo tema o kojima }e razgovarati. Ovaj intervju predsednika Srbije za Kinesku centralnu televiziju gledalo je 300 miliona qudi. Vu~i} je rekao da Si uvek ispuwava ono {to je rekao, ne obe}ava mnogo, ali da kada obe}a, onda sve i ispuni. Istakao je da Srbija mo`e i treba da nau~i „na hiqade stvari od svojih kineskih prijateqa”. Naglasio je da je Srbija potpuno posve}ena Sijevoj poseti i da veruje da }e ona doneti koristi i biti u interesu i kineskog i srpskog naroda. Razvijeno je su{tinsko poverewe i prijateqstvo izme|u Kine i Srbije, razvijene su ekonomske i trgovinske veze i sada je vreme da se pre|e na novi nivo odnosa izme|u dve zemqe, na strate{ko partnerstvo i o tome kako dve zemqe vide zajedni~ku budu}nost.

„Srbija misli sve najboqe o saradwi s Kinom i o kineskom narodu”, naglasio je Vu~i} i dodao da `eli da vidi {to vi{e Kineza u Srbi-

ji koji }e doneti poslovne inicijative ili do}i kao turisti. „Postoji jedna va`na stvar. Sporazum o slobodnoj trgovini koji smo potpisali u Pekingu. To je veoma va`an sporazum za nas. Zbog toga {to smo sada dostigli ukupnu trgovinsku razmenu od 6,1 milijardu dolara izme|u na{e dve zemqe. Verujem da }emo to udvostru~iti ili utrostru~iti u narednih 10 godina ili ~ak i vi{e od toga”, naveo je Vu~i}. Predsednik Srbije je ukazao da ceo svet pola`e velike nade u Sijeve mirovne inicijative jer on razgovara sa svima, kao i da je jedna od retkih li~nosti u svetu koje mogu da doprinesu uspostavqawu trajnog mira, koji je, kako je naveo, zajedni~ki globalni interes. Vu~i} je naveo da je od 2016. godine 15 puta upu}ivao poziv Siju da poseti Srbiju i istakao da se nada da }e se kineski predsednik u Beogradu ose}ati kao kod ku}e. Naglasio je da pamti svaki detaq posete predsednika Sija Beogradu 2016. godine. „Pokazao je koliko je skroman i od pomo}i za Srbiju”, rekao je Vu~i} i podsetio da je kineski predsednik re{io probleme koje je imala @elezara Smederevo i da je tada spasio vi{e od 10.000 radnih mesta.

Posetu predsednika NR Kine ministar spoqnih poslova Marko \uri} ocenio je kao veliku ~ast za Srbiju i naglasio da to {to kineski lider dolazi u zemqu kao {to je na{a zna~i da ona vodi samostalnu politiku i da predstavqa centar odlu~ivawa. „Mogu da ka`em da sporazum o slobodnoj trgovini koji stupa na snagu ove godine predstavqa zadu`binu, ne samo za ovu generaciju”, rekao je \uri}.

Naglasio je da je za Srbiju poseta va`na jer je stavqa na globalnu mapu. \uri} je ukazao da je „Wujork tajms” pisao da poseta Sija Beogradu na dan kada je pre 25 godina pogo|ena kineska ambasada pokazuje da Kina pamti kako je tada prekr{eno me|unarodno pravo. Poru~io je gra|anima Srbije da ne}e biti razo~arani kako }e Kina glasati po pitawu rezolucije o Srebrenici. „Srbija }e, prema odnosu u vezi sa ovom rezolucijom, da veoma meri ko se postavqa prema woj prijateqski i koga mo`emo da nazovemo partnerom, koga mo`emo da nazovemo prijateqem”, naveo je \uri}.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi

Putin polo`io zakletvu i preuzeo du`nost predsednika Rusije u novom mandatu

Ruski lider Vladimir Putin je na ceremoniji inauguracije u Velikom kremaqskom dvorcu polo`io zakletvu i zvani~no postao predsednik Rusije.

On }e na funkciji ostati narednih {est godina, do 2030. godine, prenosi RIA Novosti. Ceremonija inauguracije po~ela je sve~anim uno{ewem ruske nacionalne zastave, predsedni~kog standarda, ruskog Ustava i obele`ja ruskog predsednika u Svetoandrejsku salu Velikog kremaqskog dvorca, a prisustvovali su joj senatori, poslanici Dr`avne dume, sudije Ustavnog suda, guverneri, ~lanovi vlade, predstavnici verskih zajednica, strani ambasadori i drugi gosti.

Prema Ustavu Rusije, vlada predaje ovla{}ewa budu}em predsedniku, a ministri }e u tehni~kom mandatu nastaviti rad do formirawa novog kabineta. Premijera }e imenovati predsednik nakon {to Dr`avna duma odobri kandidaturu u roku od dve nedeqe.

Novi predsednik vlade izne}e svoje vi|ewe strukture izvr{ne vlasti, a zatim }e Dr`avnoj dumi predlo`iti kandidate za potpredsednike vlade i ministre, osim za {efove bezbednosnog sektora i Ministarstva spoqnih poslova.

[efove Ministarstva odbrane, FSB, Ministarstva unutra{wih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva za vanredne situacije i Ministarstva spoqnih poslova imenuje predsednik Rusije

nakon konsultacija sa Savetom Federacije. Putin je prvi put postao predsednik Rusije 2000. godine, a 2004. je ponovo izabran za novi mandat. On nije u~estvovao na izborima 2008. godine, po{to mu Ustav nije dozvoqavao da se kandiduje vi{e od dva puta uzastopno.

Po{to je podr`ao kandidaturu Dmitrija Medvedeva, Putin je preuzeo mesto premijera u maju 2008. godine.

Istovremeno, izvr{ene su i izmene Ustava, prema kojima se predsednik bira ne na ~etiri, ve} na {est godina. Putin je ponovo postao {ef dr`ave 2012, a zatim je reizabran 2018. godine.

Dobio je pravo da u~estvuje na izborima 2024. nakon {to su 2020. godine usvojeni amandmani na Ustav.

Na predsedni~kim izborima u Rusiji odr`anim od 15. do 17. marta, Putin je osvojio 87,28 odsto glasova, prenosi Tawug.

postoje

Kineske i zastave Srbije na auto-putu kroz Beograd

Izraelski tenkovi stigli

do granice sa Egiptom

Izraelski ratni kabinet odlu~io je da izvede planiranu operaciju u Rafi da bi se "izvr{io vojni pritisak na Hamas", i pored ranijeg saop{tewa Hamasa da je ta pa-

la da sprovodi "ciqane udare" na Hamas u isto~noj Rafi, za koju se smatra da je posledwe upori{te teroristi~ke grupe. Ubrzo nakon toga, prenosi "Tajms of Izrael", izraelski

lestinska grupa pristala na egipatsko-katarski predlog o prekidu vatre

Izraelski tenkovi i trupe u{li su u grad Rafu na jugu Gaze nakon {to je Jerusalim odbio primirje i odobrio dugo najavqivanu ofanzivu.

Izraelska vojska je saop{ti-

tenkovi su u{li u Gazu blizu Rafe, stigav{i na oko 200 metara od granice sa Egiptom, rekli su palestinski i egipatski zvani~nici.

Egipatski zvani~nik je rekao da se ~ini da je operacija ograni~enog obima. On i Hamasova televizija Al-Aksa navode su da su izraelski zvani~nici obavesti-

MINISTARSTVO SPOQNIH POSLOVA RUSIJE:

li Egip}ane da }e se trupe povu}i nakon zavr{etka operacije.

Izraelske odbrambene snage (IDF) odbile su da komentari{u ove navode, a AP nije mogao nezavisno da utvrdi obim operacije. Informacija dolazi dan posle naredbe Izraela o evakuaciji vi{e od 100.000 Palestinaca iz isto~ne Rafe u "sigurnu zonu" u blizini grada Kan Junis.

Izraelske odbrambene snage saop{tile su ranije da sprovode "ciqane udare" protiv palestinske militantne grupe Hamas na istoku Rafe, a palestinske vlasti su navele da je najmawe pet qudi ubijeno u te{kim vazdu{nim napadima.

Izraelski ratni kabinet ju~e je odlu~io da izvede planiranu operaciju u Rafi da bi se "izvr{io vojni pritisak na Hamas", i pored ranijeg saop{tewa Hamasa da je ta palestinska grupa pristala na egipatsko-katarski predlog o prekidu vatre.

Iz izraelskog kabineta je saop{teno da je ciq "operacije" u Rafi da se postigne napredak u osloba|awu talaca, kao i drugi ratni ciqevi.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

^ak 41 odsto Amerikanaca veruje da }e u Sjediwenim Dr`avama drugi

Moskva }e avione ameri~ke proizvodwe F-16, koji uskoro treba da se pojave na bojnom poqu, smatrati za nosioce nuklearnog naoru`awa, saop{tilo je ministarstvo spoqnih poslova Rusije.

„Ne mo`emo zanemariti ~iwenicu da ovi avioni pripadaju platformama sa dvostrukom opremom – konvencionalnom i nuklearnom... Mi }emo ih do`ivqavati kao nosioce nuklearnog naoru`awa i smatra}emo ovaj korak Sjediwenih Dr`ava i NATO-a ciqanom provokacijom”, saop{tilo je rusko ministarstvo. Predstoje}e ve`be ruskih trupa za razvijawe ve{tina upotrebe nestrate{kog nuklearnog naoru`awa, treba posmatrati u kontekstu „nedavnih ratobornih izjava zapadnih zvani~nika i o{tro destabilizuju}ih akcija koje je preduzeo jedan broj zemaqa NATO-a”, saop{tilo je rusko ministarstvo spoqnih poslova.

„Re~ je, pre svega, o otvoreno deklarisanoj podr{ci i direktnoj pomo}i teroristi~kim akcijama protiv Rusije koje sprovodi kijevski re`im koriste}i sve naprednije oru`je koje isporu~uje Zapad. Pored britanskih i francuskih raketnih sistema dugog dometa, koji su odavno prime}eni u Ukrajini, u ovom kontekstu posebno izdvajamo one verzije ameri~kih raketa porodice ATAKMS, koje su nedavno isporu~ene Kijevu i koje su tako|e sposobne

za dejstvo po ciqevima u dubini teritorije Rusije”, navelo je ministarstvo.

MOSKVA [E ODGOVORITI RECIPRO^NO Ministarstvo spoqnih poslova dodalo je i da – gde god da se pojave rakete kratkog i sredweg (koje su ranije bile zabrawene) – Moskva zadr`ava pravo da odgovori recipro~no, „{to }e zna~iti kraj jednostranog ruskog moratorijuma na raspore|ivawe ovih sistema naoru`awa”. Izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogu}nosti slawa francuskih i drugih kontingenata NATO-a u Ukrajinu „ne mogu a da ne za~ude svojom neodgovorno{}u i nepromi{qeno{}u”, dodaje se. „[tavi{e, u zapadnim medijima pojavila se informacija da se u Ukrajini ve} nalazi jedan broj pla}enika iz Francuske Legije stranaca. Te{ko je ovo shvatiti druga~ije nego kao manifestaciju spremnosti i namere da se u|e u direktnu oru`anu konfronta-

ciju sa Rusijom, {to bi zna~ilo frontalni vojni sukob nuklearnih sila. Tako|e smo zabele`ili niz koraka sa francuske strane, ukqu~uju}i vojne ve`be i druge doga|aje, koji bi, po svemu sude}i, trebalo da potkrepe izjave Emanuela Makrona demonstracijom nuklearnih sposobnosti Pariza”, saop{teno je. Ove i neke druge akcije dr`ava ~lanica Severnoatlantskog bloka, kako se ocewuje, zapra-

vo ukazuju na to da oni namerno rade na daqoj eskalaciji ukrajinske krize ka otvorenom vojnom sukobu zemaqa NATO-a i Rusije „u sklopu sprovo|ewa neprijateqskog kursa da na{oj zemqi nanesu strate{ki poraz”, navelo je ministarstvo.

Sve je to, kako se zakqu~uje, bio osnov za dono{ewe odluke o izvo|ewu ruskih vojnih ve`bi sa delom snaga i sredstava nuklearnog odvra}awa, koje treba da postanu „otre`wuju}i signal Zapadu i wegovim marionetama u Kijevu”, prenosi RT Balkan.

gra|anski rat izbiti u narednih

pet godina

Najnovija anketa kompanije "Rasmusen riports" otkrila je da ~ak 41 odsto Amerikanaca veruje da }e u Sjediwenim Dr`avama drugi gra|anski rat izbiti u narednih pet godina, ukqu~uju}i 16 odsto onih koji smatraju da je takav scenario vrlo verovatan.

Wih 49 odsto ne misli da je novi gra|anski rat verovatan do 2029, ukqu~uju}i 20 odsto onih koji ka`u da to uop{te nije verovatno. Jo{ 10 odsto ispitanika nije sigurno.

"Mogu}nost da se Amerika uskoro suo~i sa jo{ jednim gra|anskim ratom nije previ{e nategnuta za mnoge bira~e", naveli su anketari u istra`ivawu.

Sa protestima na ameri~kim univerzitetima i pozivima na "dru{tvenu rekonstrukciju Amerike" ali i saznawima da demokratski donatori finansiraju ove proteste, u SAD sve vi{e preovladava utisak da "radikalna levica" kontrolisalno uni{tava zemqu, tako da rezultati ankete i ne ~ude.

"Politiko": EU plan

kori{}ewa

ruske imovine za naoru`avawe Ukrajine ne funkcioni{e

Evropska unija poru~ila je da neutralne zemqe mogu da odustanu od plana Brisela da iskoristi profit od zamrznute imovine Rusije za kupovinu oru`ja za Ukrajinu i umesto toga {aqu Kijevu "ne-vojnu" pomo}, prenosi "Politiko" pozivaju}i se na {est diplomata Unije. Ovaj predlog pojavio se uo~i sutra{weg sastanka 27 izaslanika EU, na kojem se belgijsko predsedni{tvo Saveta nada da }e posti}i dogovor za otkqu~avawe finansirawa Ukrajine.

Zemqe ~lanice EU koje se protive slawu vojne pomo}i Kijevu mogu se ograni~iti na pru`awe humanitarne pomo}i Ukrajini, navodi se u novom predlogu Brisela.

Tekst je, pi{e "Politiko", posledwi poku{aj da se pridobiju zemqe EU koje nisu deo NATO-a - poput Austrije, Malte, Kipra i Irske - i koje su zahtevale izuze}e od kupovine municije, ali i drugi glasni kriti~ari vojne strategije EU u Ukrajini, poput Ma|arske i Slova~ke.

Evropska komisija je u martu predlo`ila da se 90 odsto prihoda od zamrznutih dr`avnih sredstava Rusije iskoristi za kupovinu oru`ja za Ukrajinu, a ostatak usmeri na humanitarnu pomo}.

Plan se odnosi "samo" na 192 milijarde evra koje dr`i "Juroklir", depozitar hartija od vrednosti sa sedi{tem u Belgiji. Zemqe EU koje su ~lanice i G7 - Nema~ka, Francuska i Italija - najmawe su odu{evqene ovim predlogom zbog pravnih i finansijskih rizika, rekao je diplomata EU. Strahuje se da ove zemqe u sredu ne}e podr`ati dogovor.

Ako bude odobren, sporazum bi otvorio put EU da uzme izme|u 2,5 i 3 milijarde evra do jula i "iskoristi" ih za kupovinu oru`ja Kijevu.

\OR\E OGRIZOVI] JE NAJBOQI MLADI NAU^NIK NA SVETU, NAKON KEMBRIXA SE VRATIO U BEOGRAD:

Nadam se da ne}u biti primoran da napustim Srbiju

Najboqi mladi nau~nik-inovator na svetu, nosilac vi{e od 100 nagrada i medaqa, predava~ u Petnici, asistent na fakultetu, budu}i doktor nauka. I tu nije kraj liste. Uzimaju}i u obzir sve wegove titule, nagrade, radove i ideje, te{ko bi se jednom re~ju mogao opisati mladi \or|e Ogrizovi} (26) iz Beograda.

Zavr{io je Tre}u beogradsku gimnaziju kao u~enik generacije, a za najboqeg nau~nika-inovatora na svetu me|u sredwo{kolcima progla{en je 2016. od strane Svetske organizacije za za{titu intelektualne svojine. Re~ je o projektu pre~i{}avawa vode zaga|ene fenolom procesom hidrodinami~ke kavitacije. Dobio je 2018. Svetosavsku nagradu Ministarstva prosvete, najvi{u nacionalnu nagradu u oblasti obrazovawa. Nosilac je nagrade Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za izvanredan uspeh na me|unarodnim takmi~ewima.

Diplomirao je na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu u Beogradu, na smeru In`ewerstvo za{tite `ivotne sredine, a potom je \or|e ispunio svoj san i upisao master u Kembrixu, u Engleskoj. Tamo je proveo godinu dana, a kako pri~a za N1, za 20 godina, koliko program postoji, bio je ~etvrti student iz Srbije na ovim studijama.

„Na Univerzitetu u Kembrixu sam zavr{io master studije u oblasti in`ewerstva odr`ivog razvoja (MPhil in Engineering for Sustainable Development), koji godi{we poha|a oko trideset studenata. Kada se usavr{avate na bilo kom presti`nom svetskom univerzitetu, to sigurno zna~i da ste u vremenu koje je tome prethodilo bili izuzetan student i da ste se bavili razli~itim aktivnostima, te ste se radom i znawem istakli u svom okru`ewu. Dokaz tome jeste i proces prijavqivawa na ovakve fakultete, koji ne podrazumeva samo proveru stru~nih znawa, ve} se svaki kandidat procewuje i ocewuje na osnovu biografije i intervjua, kako bi se predstavnici univerziteta bli`e upoznali sa svakim kandidatom. U mom slu~aju je, pored prethodnih rezultata, najzna~ajnije bilo i to {to sam zahvaquju}i brojnim srpskih kompanijama, fondacijama i pojedincima uspeo da prikupim ceo iznos stipendije potreban za studije. Ovom pri-

VI[E OD 100 NAGRADA, SVETOSAVSKA NAJDRA@A

n Ovaj mladi nau~nik nosilac je 107 republi~kih, me|unarodnih i svetskih nagrada i priznawa. Iako je to te`ak „poduhvat“, zamolili smo ga da nam izdvoji jednu koja mu je najdra`a.

„Nagrade su zna~ajne, naro~ito u mladim godinama kada `elite da se potvrdite i stoga su mi sve one drage s obzirom na rad koji sam ulo`io da bih do wih do{ao. Stalno usavr{avawe i kontinuitet u radu su od najve}e va`nosti, te najvi{e cenim li~ni napredak, stru~nost i posve}enost poslu i trudim se da uvek budem na tom putu. A s godinama mi je tako|e jasno da se ne nagra|uje uvek ono {to je stvarno najboqe. Ipak, kako bih do kraja odgovorio na ovo pitawe, re}i }u i da mi je najdra`a Svetosavska nagrada Ministarstva prosvete, s obzirom da sam time nagra|en za sav rad jo{ od osnovne {kole pa do studija“, isti~e on.

likom im se, jo{ jednom, iskreno zahvaqujem“, pri~a Ogrizovi}.

n Kada je re~ o pore|ewu dva sistema obrazovawa, u Engleskoj i Srbiji, ono je, u najkra}em, ka`e \or|e – razli~ito.

„Na{i studenti su u prednosti kada posmatramo dostupnost visokog obrazovawa – s aspekta tro{kova (u Srbiji je mogu}e i veoma je ~esto da se student {koluje na teret buxeta, kao i da prima stipendije ili studentske kredite, dok u Engleskoj to nije slu~aj, s obzirom da su {kolarine neuporedivo ve}e), ali i organizacije studija – u Srbiji, iako je baza temeqnih znawa i daqe dobra, prisutna je izvesna inertnost i programi ne prate najsavremenija re{ewa, dok je bolowski proces vrlo nespretno primewen, {to je razli~ito u odnosu na stawe u Engleskoj. Ono {to je za~u|uju}e isto u oba sistema jeste sporost administracije“, obja{wava nam mladi nau~nik.

ISTRA@IVAWE SISTEMA

UPRAVQAWA VODOM

n U okviru master studija u Kembrixu bavio se istra`ivawem sistema upravqawa vodom – kako da se voda razli~itog kvaliteta i porekla koristi za razli~ite potrebe (npr. da se ki{nica sakupqa i koristi za navodwavawe), a da se otpadna voda posmatra kao resurs, a ne kao otpad.

„Posebno zanimqivo mi je bilo osmi{qavawe sistema koji zahvaquju}i svojoj otpornosti odnosno izdr`qivosti treba da prihvate razli~ite nagle i ne uvek predvidqive posledice klimatskih promena. Imao sam sre}e da mi prilikom izrade master teze mentor bude profesor Ri~ard Fener, koji je osniva~ ovog programa i direktor Centra za odr`ivi razvoj na Univerzitetu u Kembrixu“, pri~a \or|e.

„OD NAS ZAVISI KAKO ]EMO @IVETI“ n Ogrizovi} nije `eleo da ostaje u Engleskoj, a svoje usavr{avawe nastavio je u Srbiji, {to je, isti~e, pitawe kojem se posve}uje velika pa`wa.

„Li~no ne mislim da je ono od presudnog zna~aja, niti je jednom doneta odluka kona~na. Takva odluka, u svakom slu~aju podrazumeva da se dobro obavestite gde, za{to i zbog ~ega odlazite, kao i da jasno defini{ete koji su ciqevi koje `elite da ostvarite. Iskustvo `ivota u Engleskoj mi je pokazalo i dokazalo da se i

tamo{we dru{tvo suo~ava sa razli~itim problemima, te da uvek i svuda (u velikoj meri) od nas zavisi kako }emo `iveti“, navodi na{ sagovornik.

n U najkra}em, dodaje, voli Srbiju i nada se da nikad ne}e biti primoran da je napusti, jer bi to zna~ilo da je spre~en da ovde radi ono {to je dobro, {ta voli i {to smatra da je korisno. „Ali }u uvek drage voqe odlaziti u inostranstvo radi usavr{avawa i sara|ivati sa svima onima uz ~iju pomo} je mogu}e napredovati“, ka`e.

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Trenutno je na doktorskim studijama na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu u Beogradu pri Katedri za in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine, a pre ~etiri meseca je dobio zvawe asistenta na fakultetu.

n Deo svog nau~nog opusa \or|e je posvetio za{titi `ivotne sredine, a kako ka`e, Program Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo je u decembru 2022. istra`ivawe na temu koliko je za javnost u Srbiji va`na ova tema.

„Rezultati su pokazali da je ve}ina ispitanika (skoro 70 odsto) rekla da je za{tita `ivotne sredine va`nija od ekonomije, te da su gra|ani svesni da su klimatske promene stvarne i da su posledica delovawa qudi. Posle kvaliteta vazduha, tretman otpadnih voda je drugi najva`niji problem me|u ispitanicima.

Na pitawe {ta je potrebno uraditi, ve}ina je za to da se pove}aju nov~ane kazne za glavne zaga|iva~e i da se poja~a kontrola, {to sigurno jeste dobro. Ipak, uprkos na~elno razvijenoj svesti, raskorak je uo~qiv kada se razmotre li~ne navike – mali procenat stanovni{tva odla`e otpad na recikla`u, niti se obra}a naro~ita pa`wa na ponovnu upotrebu ambala`e“, obja{wava Ogrizovi}. n Dakle, nagla{ava, svest postoji, ali ne i spremnost da se zarad boqe `ivotne sredine promene svakodnevne navike niti da se za to izdvoje ve}e koli~ine novca.

„A da bi se te navike promenile, potrebno je jo{ od najranijeg perioda obrazovawe usmeriti u pravcu promena postoje}ih navika, {to }e sigurno dovesti do rezultata. Kada sam ja bio u~enik, predavawa o `ivotnoj sredini su se po pravilu odr`avala posledwih dana u {kolskoj

godini, i nije im se posve}ivala du`na i stvarna pa`wa. A u na{oj zemqi znawe u ovoj oblasti sigurno postoji, i samo se na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu za{tita `ivotne sredine izu~ava du`e od 50 godina“, navodi on.

SVE MAWE VREMENA ZA DECU n Na wegovom putu ka uspehu, nauci i gladi za znawem, veliku, mo`da ~ak i presudnu ulogu, imali su wegovi roditeqi koji su ga usmeravali, slu{ali i oslu{kivali wegove `eqe i snove.

„Mislim da je posve}enost deci izuzetno va`na i da to presudno uti~e na formirawe karaktera, a karakter je, kako je to Heraklit rekao, ~ovekova sudbina. Razvoj interesovawa i podsticawe kreativnosti kod dece }e sigurno uticati na to da se u kasnijim godinama posvete oblastima koje ih zanimaju i da u tome budu dobri. Danas je to, na`alost, prili~no te{ko posti}i s obzirom da je sve mawe slobodnog vremena koje roditeqi mogu da posvete deci, de~ja pa`wa je vrlo ograni~ena ({to je posledica upu}enosti na telefone od najranijeg uzrasta), sve je mawe vremena koje se posve}uje ~itawu zbog ~ega se de~ja ma{tovitost slabije razvija. I to je, na`alost, globalni problem. U mom slu~aju, roditeqi su uvek podr`avali ono ~ime se bavim, a pored podr{ke u porodici, imao sam sre}e da me i ~itavo okru`ewe – prijateqi, nastavnici, profesori i mentori, tako|e podr`e“, navodi mladi nau~nik.

U^ENICI PO AUTORITETU IZJEDNA^ENI S NASTAVNICIMA

n\or|e se osvrnuo i na rezultate PISA testirawa koje je pokazalo pora`avaju}e rezultate u vezi sa znawem i obrazovawem |aka u Srbiji. U trogodi{wim {kolama je ~ak 95 odsto funkcionalno nepismenih u~enika, jedan je od podataka koje je pokazalo PISA testirawe. „Ve} sam pomenuo da se najboqi svetski univerziteti pojedina~no posve}uju svakom svom studentu i na isti na~in ih i biraju. Kada je re~ o masovnom obrazovawu, takav pristup nije mogu}, ve} je rezultat rada potrebno pratiti kroz odgovaraju}e testove. Ali, onda se postavqa pitawe {ta i kako testirate i {ta zna~i rezultat koji ste ostvarili. PISA testirawe proverava funkcionalno znawe me|u u~enicima, dok je na{ sistem {kolstva takav da podrazumeva sticawe {irokog teorijskog znawa, pa |aci nisu ni pripremqeni za takvu vrstu testa. Takav na{ sistem u svojoj su{tini nije lo{, jer upravo sticawe {irokih znawa ~ini na{e u~enike dobrim i konkurentnim onima iz ostatka sveta. Tako se sti~u i humanisti~ka znawa, koja su danas svuda zanemarena, te zato dru{tveni razvoj ne prati tehnolo{ki“, isti~e \or|e Ogrizovi}. n Kao najve}i problem dana{weg obrazovawa vidi sistem ocewivawa, jer ocena, ka`e, nije stvarno merilo znawa.

„U~enici su po autoritetu skoro izjedna~eni sa nastavnicima pa je prostor za pravilno nagra|ivawe (ili ka`wavawe) u~enika vrlo ograni~en, te tako formirani u~enici zavr{avaju osnovnu i sredwu {kolu bez jasnog uvida u svoje (ne)znawe. A to se onda daqe projektuje i na sve ostale dru{tvene oblasti. Ipak, jo{ verujem da je promena naboqe mogu}a, ali to }e sigurno biti dug i spor proces“, zakqu~uje na{ sagovornik.

Dodik: Pet milijardi qudi u svetu ne}e stati iza rezolucije o Srebrenici

Vrlo je va`no da se na sednici Saveta bezbednosti UN ~ulo da nije bilo stava Predsedni{tva BiH o rezoluciji o Srebrenici koja je inicirana u Generalnoj skup{tini UN i da je sve {to se radi po tom pitawu na privatnoj osnovi, poru~io je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

cije u BiH, bez obzira na opsturkcije da do te sednice ne do|e.

Dodik je rekao da je neuobi~ajeno {to se obratio i ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumxija, jer, kada govori predstavnik neke dr`ave, onda ne govori ambasador.

„Postoji mogu}nost da predstavnici vi{e od pet milijardi qudi u svetu ne budu iza te rezolucije. Dakle, jedna dramati~na mawina }e biti za tu rezoluciju, bez obzira {to su iza we SAD i ostale mo}ne zemqe, ali ne}e biti Rusija, Kina i mnoge druge dr`ave“, rekao je Dodik.

On je ukazao da postoje najve}i autoriteti sveta koji su svoj `ivot ulo`ili u izu~avawu genocida i Holokausta, a koji tvrde da u Srebrenici nije bio genocid.

„E mi sad treba o tome da }utimo? Ne smemo ni{ta da progovorimo i ima da pratimo samo ni`erazredne birokrate koji dolaze iz Britanije, Nema~ke, SAD“, rekao je Dodik.

Predsednik Srpske je ukazao da je bilo veoma va`no da do|e do sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj je srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} iznela stavove Republike Srpske i situa-

„Oni su dozvolili ambasadoru da govori i iznosi sasvim suprotne stavove, stavove jednog naroda u BiH, koji nijednom nije pomenuo da postoji razlika u stavovima u BiH, ne osvr}u}i se na ~iwenicu da je tu Republika Srpska“,naveo je Dodik.

On je istakao da to govori da je Savet bezbednosti UN i oni koji su kreirali tu sednicu podelili BiH na jedan vrlo dramati~an na~in.

„Kada date ambasadoru da se obra}a, a znate da nema stava Predsedni{tva BiH o tome, onda ste prihvatili da verifikujete tu podelu. BiH je trajno podeqena. Posle ove sednice Saveta bezbednosti, jasno se vidi da BiH ne fuckioni{e“, naglasio je Dodik.

Povodom nastupa slovena~kog predstavnika u UN o tome kako qudi u BiH treba da `ive, Dodik je rekao da se postavqa neminovno pitawe za{to je Slovenija iza{la iz Jugoslavije?

„[to vam je onda smetala multietni~nost? Za{to ste vi pokrenuli pitawe separacije i separisali se od Jugoslavije? Za{to ste mislili da ste sada vi neko ko treba nama da dr`i predavawe? Kao mi ne znamo ni{ta {ta ste vi uradili, kako ste napravili, izvr{ili separaciju i vi nama dr`ite predavawe kako mi treba da radimo“,rekao je Dodik.

On je naveo da to do`ivqava kao cini~an, a ne dobronameran odnos ili sugestiju kako bi trebalo da se radi.

VELIKI UDARAC ZA SRPSTVO:

~uveni "pop @u}o"

Sve{tenik Vojislav Vojo ^arki}, poznat kao "pop @u}o", preminuo je u Isto~nom Sarajevu.

Prota Vojo bio je sve{tenik koji je Odbrambeno-otaxbinski rat proveo na prvoj liniji na Grbavici koja je posle potpisivawa Dejtonskog sporazuma pripala Federaciji BiH.

Nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma zajedno sa srpskim narodom Grbavice pre{ao je u Isto~no Sarajevo gde je nastavio slu`bi u crkvi u Miqevi}ima.

Prota Vojo je 1996. godine, kada je Grbavicu napustilo oko 5.000 wenih stanovnika, iza{ao na ~elu litije nose}i krst, koji su osve{tala dva patrijarha, preko Vraca do teritorije Republike Srpske. Krst su na le|ima izneli tada{wi mi-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

[irom BiH slu`ene uskr{we liturgije, posle 30 godina i u sabornoj crkvi u Mostaru

Darko Mladi}: Nemamo potpune informacije, znamo da je general bio kriti~no

General Ratko Mladi} se pre ne{to vi{e od dve nedeqe na{ao u kriti~nom zdravstvenom stawu i bio je preba~en u bolnicu, izjavio je wegov sin Darko Mladi} i istakao da su najpre o tome dobili samo kratku informaciju da je imao ozbiqan problem.

nistar vera Dragan Davidovi} i na~elnik op{tine Srpsko Novo Sarajevo Milorad Kati}.

Kada su po~eli ratni sukobi, prota je pomagao Srbe koji tada nisu uspeli da iza|u iz federalnog Sarajeva na srpsku stranu.

Tokom rata je vi{e hiqada paketa poslao preko Miqacke, na teritoriju pod kontrolom tzv. Armije BiH. Od tih paketa je pola i{lo muslimanima, a pola Srbima, Hrvatima i Jevrejima koji su ostali u drugom delu Sarajeva.

U kolektivnom se}awu sarajevskih Srba, ali i mnogih drugih, zauzeo je neizbrisivo mesto kao vojni sve{tenik u uniformi sa krsti}em na vunenoj kapi.

Tokom rata nosio ~in majora, a posle wega ozvani~en je kao potpukovnik.

Nema tog stanovnika Isto~nog Sarajeva koji nije ~uo za "popa @u}u".

Otac Vojo ro|en je 1937. godine u Sarajevu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i ni`u gimnaziju.

Nakon zavr{etka gimnazije, upisao je petogodi{wu Bogosloviju u Prizrenu, koju je zavr{io 1958. godine, a nakon toga studije nastavio na Teolo{kom fakultetu u Beogradu.

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom slu`io je jutros Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu u Sarajevu povodom Uskrsa, najve}eg hri{}anskog praznika.

Svete arhijerejske liturgije slu`ene su jutros u svim pravoslavnim crkvama {irom Republike Srpske, kao i u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Posle vi{e od trideset godina pono}na uskr{wa liturgija slu`ena je i u sabornoj crkvi Svete Trojice u Mostaru.

„Do|e praznik vakrsewa i mi Mostarci do~ekamo da slu`imo Vaskrs u sabornom hramu. On jo{ nije zavr{en, jo{ ~eka svoje vaskrsewe, on je pro{ao stradawe, do~eka}e vaskrsewe i zato smo se opredelili da ove godine u jo{ nezavr{enom hramu pronesemo poruku vaskrsewa“, kazao je stare{ina saborne crkve Du{ko Koji}.

Saborna crkva Svete Trojice do rata je bila najve}i pravoslavni hram na Balkanu, a do temeqa je sru{ena 1992. godine. Obnova je zapo~ela 2010. godine, do sada su zavr{eni spoqni gra|evinski radovi, a sledi unutra{we ure|ewe crkve. Pravoslavni vernici danas proslavqaju Uskrs, najve}i hri{}anski praznik, kojim se slavi Hristovo uskrsnu}e, koje predstavqa su{tinu hri{}anske vere.

„Kasnije, posle nekoliko dana smo dobili informaciju da se nalazi u `ivotno opasnoj situaciji i do dan danas on se polako oporavqa od tih problema. Me|utim, mi smo jako zabrinuti s obzirom na to da je pro{lo dve nedeqe i nismo dobili nikakve konkretne nalaze oko toga {ta se desilo. Znamo samo da ne mo`e da ustane iz kreveta, da jedva govori i znamo dijagnozu, me|utim ne bih trenutno da je saop{tavamo javnosti, ali uglavnom on se nalazi u situaciji u kojoj mu je ugro`en `ivot”, rekao je Darko Mladi} .

Darko Mladi} je dodao da ne dobijaju nalaze da bi se uverili koliko je ta situacija ozbiqna i da su iz tog razloga tra`ili da se general prebaci na le~ewe u Srbiju.

„Na neki na~in medicinska slu`ba Tribunala krije od nas te nalaze, {to nije prvi put. Zato smo se obratili sudu, tra`ili smo prebacivawe le~ewa u Srbiju jer izgleda da tamo ne mo`e vi{e da dobije potrebnu negu. Tra`ili smo i da nam se dostave hitno svi wegovi nalazi {to je on odobrio, slo`io se, ali evo mi jo{ uvijek nemamo nikakve nalaze od toga osim nekog, da ka`em, opisa koji je nedovoqan”.

Crna Gora predaje dva amandmana na rezoluciju o Srebrenici

Crna Gora }e uz posredovawe SAD predati dva amandmana na nema~ku rezoluciju o Srebrenici u ciqu postizawa {to boqih odnosa i smirivawa politi~ke napetosti u regionu.

Amandmanima je, navodi se, predvi|eno individualizovawe krivice za genocid u Srebrenici, ali i insistirawe na striktnom po{tovawu Dejtona.

Prema pisawu portala prvi amandman glasi: „...ponavqaju}i da je krivica za zlo~in genocida individualizovana, te se ne mo`e pripisati bilo kojoj etni~koj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini...“

Drugi amandman glasi: „....potvr|uju}i nepovredivost op{teg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim wegovim odredbama....“.

Ovim amandmanima, kako su rekli iz Vlade, spre~ava se svako potencijalno manipulisawe na {tetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i politi~kih reperkusija i onemogu}ava se narativ, ali i namera da se jedan narod `eli proglasiti genocidnim.

Drugim amandmanom su{tinski se dodatno afirmi{e postojawe Republike Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, {to je garantovano Dejtonskim sporazumom, s obzirom na to da su se od pojedinih zvani~nika mogle ~uti izjave usmerene protiv Republike Srpske.

Govore}i o nacrtu Rezolucije o Srebrenici, koja je prethodne nedeqe bila u centru pa`we Ujediwenih nacija, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da dono{ewe tog dokumenta ima dva ciqa - da se tra`i ratna od{teta od Srbije, kao i da se izvr{i revizija postupka protiv ve} donete presude Me|unarodnog suda u Hagu, podsetila je RTCG. Dodaju da je Vu~i} istakao da }e se odluka o rezoluciji donositi preglasavawem, ali i da }e ovo otvoriti „Pandorinu kutiju“ i omogu}iti pokretawe mnogih inicijativa za dono{ewe rezolucija o genocidu.

Da li }e dolazak Du{ka Kne`evi}a u Crnu Goru izazvati politi~ki zemqotres

Dolazak predsednika

„Atlas grupe“ Du{ka Kne`evi}a u Crnu Goru izazva}e politi~ki zemqotres, smatra urednik dnevnika i portala podgori~kog „Dana“ Mili Prelevi} i isti~e da misli da mnogi zbog toga ne spavaju.

„Mnoge dileme koje smo imali prethodnih godina bi}e re{ene. Kne`evi} je bio svedok brojnih doga|aja i ima {ta da ka`e o qudima sa kojima je sara|ivao i za koje je tvrdio da nisu na po{ten na~in vodili ovu dr`avu. On }e sam proceniti {ta treba da ka`e, a to }e na neki na~in biti wegova odbrana od brojnih optu`bi, koje su imale politi~ku pozadinu. Na wemu je sada da doka`e da se nije nelegalno bavio poslovima“, rekao je Prelevi}.

Prema wegovim re~ima, Kne`evi}evi iskazi doprine}e brojnim promenama u Crnoj Gori.

„I dok je bio u Londonu pokrenuo je brojne politi~ke procese i gra|ani su se tad pokrenuli. Nisam siguran da mnogi spavaju mirno nakon wegovog dolaska. Mnogima nije milo {to je on ovde. Lagodnije su se

ose}ali dok je bio u Londonu“, zakqu~io je Prelevi}.

Predsednik „Atlasa“ Du{ko Kne`evi}, za kojim je Crna Gora raspisala poternicu zbog navodnih finansijskih malverzacija, nakon pet godina "izru~en" je zvani~noj Podgorici. Kne`evi}a je "izru~ila" Velika Britanija, ~iji je tako|e dr`avqanin. On je u Crnu Goru do{ao u tajnosti avionom crnogorske Vlade i istog dana mu je odre|en pritvor. Advokatski tim Kne`evi}a je u vi{e navrata izrazio zabrinutost zbog toga {to je wihov brawenik odmah upu}en u zatvor Spu`, gde se, kako ka`u, nalazi i veliki broj pripadnika dva poznata crnogorska kriminalna klana, koji su Kne`evi}a spomiwali u negativnom kontekstu. Povodom izru~ewa Kne`evi}a do sada se nije oglasio nijedan crnogorski zvani~nik.

Tivat uveo zabranu kretawa u kupa}em kostimu van pla`e, kazne i do 1.000 evra

Op{tina Tivat odlu~ila je da zabrani kretawe turista u kupa}im kostimima u pe{a~kim zona ma, gradskim parkovima, na trgovima i u u`em gradskom jezgru. Za one koji ne budu po{tovali nove mere predvi|ene su kazne od 20 do 1.000 evra. Zabrawenoje i vo`ewe bicikala i elektri~nih trotineta u pe{a~kim zonama.

Vlasti u Tivtu odlu~ile su da zabrane kretawe turista u kupa}im kostimima u pe{a~kim zonama, gradskim parkovima, na trgovima i u u`em gradskom jezgru.

Zabrana se ne odnose na kupali{ne zone, a za one koji ne budu po{tovali ove mere predvi|ene su kazne od 20 do 1.000 evra.

Lokalni parlament prihvatio je i izmene i do pune Odluke o regulisawu saobra}aja na podru~ju op{tine Tivat kojom su pro{irene pe{a~ke zone u gradu, u kojima uvedena eksplicitna zabrana kretawa elektri~nih trotineta i drugih sli~nih vozila. Biciklisti su u obavezi da se kre}u

iskqu~ivo biciklisti~kim stazama. Voza~ima elektri~nih trotineta i sli~nih vozila, koji budu vozili po zabrawenim pe{a~kim zonama, prete nov~ane kazne u iznosu od 20 do 500 evra.

Uprava poziva svoje ~lanove i prijateqe na proslavu U subotu 11. maja 2024. godine sa po~etkom u 14.30 ~asova.

DOBRO

Dve ku}e biv{eg crnogorskog predsednika Mila \ukanovi}a u nik{i}kom nasequ Ko~ani podignute su suprotno va`e}oj planskoj dokumentaciji i to je nesporna ~iwenica, saop{teno je za podgori~ki Dan iz Ministarstva prostornog planirawa. Iz tog resora, pi{e list, ka`u da je ovaj slu~aj ispolitizovan, pa }e ta tema o legalnosti spornih objekata biti ponovo aktuelizovana po dono{ewu novih planskih dokumenata. Podse}a se da je Urbanisti~ko-gra|evinska inspekcija Ministarstva prostornog planirawa je 4. aprila pro{le godine, kada je na ~elu tog resora bila Ana Novakovi} \urovi}, donela re{ewe o ru{ewu \ukanovi}evih objekata u Nik{i}u, i to samo dva dana nakon {to je u drugom krugu izgubio u trci za predsednika dr`ave u novom mandatu.

Re{ewem inspektora, \ukanovi}u je bio ostavqen rok od 20 dana da sam sru{i objekte, uz upozorewe da }e u suprotnom to uraditi dr`ava o wegovom tro{ku.

Inspektor je tada nalo`io ru{ewe ku}a od 170 i 89 kvadratnih metara, a kao razlog za ru{ewe navedeno je {to su ti objekti izgra|eni suprotno va`e}em prostorno-urbanisti~kom planu (PUP) op{tine Nik{i}, jer se nalaze u zoni zeleni za{titni pojas. Iz Ministarstva je za Dan re~eno da je sporni slu~aj "Ko~ani" od velikog interesa za javnost zbog politi~ke konotacije koju ta tema sa sobom nosi.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Po pitawu prijema Kosova u Savet Evrope, ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izrazio je bojazan da }e me|unarodna zajednica smisliti kompromisno re{ewa, kako bi Pri{tina na kraju ipak bila primqena u tu evropsku organizaciju iako nije formirala Zajednicu srpskih op{tina. Dodaje da trenutno me|unarodna zajednica vr{i pritisak na premijera Kosova Aqbina Kurtija po tom pitawu.

“Postoji jedan pritisak na Kurtija, da napravi, kako oni to ka`u slikovito koriste}i termin koji ni{ta ne zna~i, ‘nepovratni korak ka formirawu ZSO’. A {ta bi bio nepo-

Postoji pritisak na Kurtija, ali {ta je ”nepovratni korak” ka ZSO?

vratni korak? E, to je sada pitawe za milion dolara”, rekao je Da~i}.

On je dodao da bi, kako bi ispunila taj zahtev, Pri{tina mogla da uputi statut ZSO kosovskom ustavnom sudu.

“Ja ne znam i {ta je u tome veliki korak jer ustavni sud mo`e da ka`e kad sve pro|e da to ne prihvata. Zna~i ovde nema garancije da }e neko da ka`e ‘u redu, prihvatili smo statut pa idemo daqe’”, rekao je.

Da~i} podse}a da je potrebnan glas 31 evropske dr`ave kako bi Pri{tina postala ~lanica SE, da trenutno imaju “tesnu ve}inu” i da u slu~aju da ukoliko Italija, Francuska i Nema~ka budu imali neke rezerve uo~i glasawa Kosovo ne bi imalo nikakve {anse.

Na drugoj strani, nekoliko dr`ava ~lanica Saveta Evrope, ukqu~uju}i Nema~ku i Francusku, navodno se sprema da blokira

Nekoliko dr`ava ~lanica Saveta Evrope, ukqu~uju}i

Nema~ku i Francusku, navodno se sprema da blokira glasawe o pristupawu tzv. Kosova u maju

glasawe o pristupawu tzv. Kosova u maju.

Predsednik Evropske inicijative za stabilnost Gerald Knaus rekao je da se nekoliko dr`ava ~lanica Saveta Evrope sprema da blokira glasawe za prijem tzv. Kosova u tu me|una-

U SVIM MANASTIRIMA I SRPSKIM SREDINAMA NA KOSOVU I METOHIJI

rodnu instituciju na Komitetu ministara, navode}i da su me|u wima i dve zemqe saveznice tzv. Kosova - Francuska i Nema~ka. "Trenutno nekoliko dr`ava ~lanica Saveta Evrope, ukqu~uju}i Nema~ku i Francusku, sprema se da blokira glasawe o pristu-

Liturgije sa prepuno vernika

U svim pravoslavnim hramovina na Kosovu i Metohiji, uz prisustvo velikog broja vernika, slu`ena je pono}na Vaskr{wa liturgija, 4 na 5 maj, kojom se zavr{avaju dani `alosti i zapo~iwe veliki praznik Vaskrsewe Hristovo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ~estitao je Vaskrs patrijarhu srpskom Porfiriju, sve{tenstvu Srpske pravoslavne crkve (SPC) i svim vernicima koji najve}i hri{}anski praznik slave po julijanskom kalendaru, uz poruku da su Kosovo i Metohija „svetiwa nad svetiwama“ i sastavni deo Srbije.

„Verujem da }e i ovaj Vaskrs biti nepresu{ni izvor snage za na{e slobodarske napore da damo najboqi odgovor velikim izazovima koji se postavqaju pred na{u dr`avu i na{ srpski narod. Nastavi}emo da se sna`no i odlu~no borimo za o~uvawe teritorijalnog in-

Sve{tenici su se, u znak vaskr{we radosti i pobede nad smr}u, presvukli u svete ode`de i u osvetqenim crkvama ~itali Jevan|eqe o radosnoj vesti an|ela. - Hristos Vaskrse! Radost Vaskr{weg bogoslu`ewa podelilo je sa

tegriteta Srbije sa na{om svetiwom nad svetiwama Kosovom i Metohijom kao wenim sastavnim delom“, naveo je predsednik, a preneo wegov kabinet.

nama no}as vi{e od 300 gostiju, uglavnom iz Kosovske Mitrovice i metohijskih sela ali i na{a pravoslavna bra}a i sestre iz Italije, Francuske i Japana.,objavio je na fb stranici manastira Visoki De~ani otac Sava (Jawi}).

Vu~i} je zahvalio patrijarhu i SPC na „postojanoj slu`bi i podr{ci za o~uvawe du{e na{eg nacionalnog bi}a: Kosova i Metohije“.

„Hristos vaskrse, sre}an praznik na{em naordu, na{im qudima gde god da `ive. Ja sam dobio poseban poklon za Vaskrs od na{ih qudi iz Orahovca i Velike Ho~e, od na{ih Srba koji `ive u toj metohijskoj enklavi. I oni su spremili i ova divna jaja ofarbali i pripremili i poslali nama ovde u Predsedni{tvu'', poru~io je Vu~i} u video snimku oka~enom na Instagram nalogu ''budu}nostsrbijeav''.

Veliki broj vernika prisustvovao je liturgijama u manastiru Gra~anici, Bawskoj, Svetim Arhan|elima, Dragancu, Gorio~u.... U manastiru Gra~anica bio je prisutan Borisav Taji}, zamenik direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovi}a, kome je Pri{tina zabranila posetu. Svetu liturgiju u prepunom manastiru Gra~anica slu`io je Vladika Teodosije sa sve{tenstvom Ra{ko-prizrenske eparhije. - Niko nas ne mo`e spre~iti da poma`emo svom narodu i uvek budemo uz wega, poru~io je Taji}, koji je u ime Kancelarije za KiM i direktora Petkovi}a ~estitao sve{tenstvu SPS i pravoslavnom narodu na KiM Vaskrs. Iz jednog od najlep{ih pravoslavnih hramova i brojnih zadu`bima kraqa Milutina, manastira Gra~anica, Srbi su poru~ili da se nadaju da }e, uprkos svim neda}ama, ostati u svom zavi~aju s verom u Boga i mirom u srcu.

pawu Kosova u maju, ignori{u}i sna`nu preporuku Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u aprilu", naveo je Knaus na dru{tvenoj mre`i "Iks". Knaus podse}a da su francuski predsednik Emanuel Makron i nema~ki kancelar Olaf [olc pozvali tzv. kosovskog premijera Albina Kurtija da preduzme opipqive korake ka formirawu Zajednice srpskih op{tina kao uslov za ~lanstvo u Savetu Evrope.

SPECIJALNI IZASLANIK EU ZA DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE MIROSLAV LAJ^AK Beograd i Pri{tina imaju spisak neizvr{enih obaveza koje jo{ nisu po~eli da primewuju

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslav Laj~ak izjavio je da fokus u dijalogu sada treba da bude na napretku u punoj implementaciji sporazuma o putu ka normalizaciji i istakao da je na Pri{tini da pokrene proceduru za osnivawe Zajednice srpskih op{tina i prihvati evropski nacrt statuta. Laj~ak ka`e da i Pri{tina i Beograd imaju spisak neizvr{enih obaveza koje proizilaze iz pro{lih sporazuma i tvrdi da “povrh toga, nijedna od strana jo{ nije po~ela da primewuje Sporazum o putu ka normalizaciji”.

“Na Srbiji je da paralelno ispuwava svoje brojne obaveze, po~ev{i od priznavawa simbola Kosova, dokumenata i institucija – {to je predvi|eno planom redosleda poteza implementacije”, rekao je Laj~ak.

Kako navodi, sveobuhvatan pravno obavezuju}i sporazum o normalizaciji odnosa je ciq dijaloga i kqu~ni uslov za dve strane da se na kraju pridru`e EU.

“Sporazum o putu ka normalizaciji, zakqu~en pro{le godine, va`an je deo u ovoj slagalici. Implementacija ovog sporazuma ima za ciq da otvori put ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, te stoga o~ekujemo punu i bezuslovnu implementaciju svih wegovih odredbi bez odlagawa”, rekao je Laj~ak.

Dodaje da ne bi rekao da je dijalog u }orsokaku i navodi da svaki ovako te`ak i politi~ki osetqiv proces ima uspone i padove. Na pitawe koliko su Beograd i Pri{tina daleko ili blizu od postizawa sporazuma o kona~nom sporazumu, Laj~ak ka`e da to zavisi od dve strane i da je napredak u normalizaciji wihovih odnosa od su{tinskog zna~aja za napredak ka EU.

STICAWE SRPSKOG DR@AVQANSTVA

Kod jednog broja na{ih sunarodnika, iako pripadnika tre}e ili ~etvrte generacija Srba ro|enih u najbogatijim zemqama poput SAD, Kanade, Australije, [vajcarske i drugih, i daqe tiwa qubav prema zemqi wihovih o~eva i dedova. Zakon o dr`avqanstvu Republike Srbije prepoznaje ovu kategoriju pretendenata na srpsko dr`avqanstvo, te im omogu}ava da pod povoqnijim uslovima steknu srpsko dr`avqanstvo po osnovu porekla.

USLOVI ZA STICAWE

SRPSKOG DR@AVQANSTVA PO OSNOVU POREKLA

Kao prvi i najva`niji preduslov da bi stranac po ovom osnovu bio primqen u srpsko dr`avqanstvo javqa se srpsko poreklo. Pripadnost srpskom narodu podrazumeva da su preci stranca (otac ili majka; deda ili baba; pradedada ili prababa) bili Srbi. U postupku dokazivawa }e od velike pomo}i biti li~na dokumenta predaka na srpskom jeziku sa {to vi{e podataka koji bi omogu}ili da se predak smesti u srpski nacionalni korpus – npr. srpsko ime i prezime, izja{wavawe kao pripadnik srpskog naroda/pravoslavac. Neophodno je da se srpsko poreklo utvrdi kod bilo koga od predaka stranca po pravoj nishodnoj liniji-npr. otac/majka; deda/baba. Na koncu, mora se dokazati rodbinska veza izme|u pretka srpske nacionalne pripadnosti i samog stranca koji podnosi zahtev za srpsko dr`avqanstvo po osnovu porekla.

Pravo da stekne srpsko dr`avqanstvo po osnovu porekla ima stranac koji nema prebivali{te na teritoriji Republike Srbije. Ovaj uslov, po pravilu, nije te{ko ispuniti s obzirom da su podnosioci naj~e{}e strani dr`avqani ~iji su se dedovi ili o~evi doselili sa teritorije biv{e Jugoslavije. Potomci, sada podnosioci zahteva za srpsko dr`avqanstvo, tako bivaju ro|eni hiqadama kilometara daleko od otaxbine, u kojoj nisu nikada `iveli.

Pravo na sticawe srpskog dr`avqanstva ima lice koje je

navr{ilo 18 godina `ivota. Tako|e, neophodno je da lice nije li{eno poslovne sposobnosti. Na koncu, neophodno je da podnosilac zahteva podnese izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom dr`avom. Ovu izjavu mo`e dati stranac li~no ili advokat u ime stranca, na osnovu advokatskog punomo}ja.

Stranac je ovla{}en da zadr`i strano dr`avqanstvo u slu~aju podno{ewa zahteva za dobijawe srpskog dr`avqanstva po osnovu porekla. Dakle, ne tra`i se otpust iz stranog dr`avqanstva kao uslov za sticawe srpskog dr`avqanstva. Ovo je su{tinska pogodnost za pripadnike srpske dijaspore s obzirom da ne}e morati da se odri~u dr`avqanstva dr`ava u kojima su ro|eni i `ive.

POSTUPAK STICAWA SRPSKOG DR@AVQANSTVA O zahtevu za sticawe srpskog dr`avqanstva odlu~uje Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Stranac mo`e podneti zahtev li~no ili preko punomo}nika. Po pravilu, kao punomo}nici se javqaju advokati koje stranci ovla{}uju putem advokatskog punomo}ja overenog u inostranstvu i propisno legalizovanog za upotrebu u Srbiji.

Zahtev za sticawe srpskog dr`avqanstva se mo`e podneti i za decu stranca pripadnika srpskog naroda do navr{enih 18 godina `ivota. U wihovo ime zahtev podnosi roditeq, podnosilac zahteva za sticawe srpskog dr`avqanstva, pri ~emu je neophodna i saglasnost drugog roditeqa. Ukoliko je dete starije od 14 godina neophodna je i saglasnost deteta.

Postupak po zahtevima za sticawe dr`avqanstva je hitan. Ukoliko se podnese sva neophodna dokumentacija postupak mo`e biti okon~an za 4-6 meseci.

Kada stekne srpsko dr`avqanstvo lice se upisuje u mati~nu kwigu ro|enih. Srpski dr`avqani koji nisu ro|eni na teritoriji Republike Srbije, niti u woj imaju prebivali{te ili boravi{te upisuju se u mati~nu kwigu ro|enih beogradske op{tine „Stari Grad“.

Manastir posve}en Preobra`ewu Gospodwem nalazi se na centralnoj lokaciji izme|u Toronta, Hamiltona, Nijagare i Ki~enera, u kojima `ive stotine hiqada qudi srpskog porekla

pravoslavqa u srcu Kanade

Na blagom uzvi{ewu, izme|u zelenih bre`uqaka ju`nog Ontarija, skriven od svakodnevne vreve, nalazi se manastir Svetog Preobra`ewa, jedini srpski manastir u Kanadi. Sme{ten nedaleko od Miltona, na Uskrs postaje centar duhovnog okupqawa pravoslavnih vernika iz ~itave regije.

Pribli`avaju}i se manastiru, posetilac prvo zapazi obiqe {ume, a onda manastirsku zgradu, koja se potpuno uklapa u pejza`. Uz zvuke zvona koja pozivaju na molitvu, atmosfera postaje sve~ano mirna i ispuwena o~ekivawem.

Vladika kanadski Mitrofan, koji je i iguman manastira, bio je na slu`bi kada smo bili u manastiru, pa o proslavi Vaskrsa u ovoj svetiwi razgovaramo sa sve{tenikom Jovanom Marjancem. Otac Jovan je sekretar Kanadske eparhije.

Vaskr{wa liturgija u manastiru Svetog Preobra`ewa po~iwe rano ujutru. Vernici se okupqaju mnogo ranije, pre nego {to svane, sve~ano obu~eni u ~ast velikog praznika.

Liturgiju je i ove godine predvodio vladika Mitrofan, ~iji glas vodi vernike kroz molitvu pru`aju}i ose}aj zajedni{tva i duhovnog mira.

„Nakon liturgije vernici me|usobno ~estitaju jedni drugima praznik pozdravom ’Hristos vaskrse’ i odgovorom ’Vaistinu vaskrse’, posle ~ega sledi deqewe osve{tanih vaskr{wih jaja, simbola Vaskrsa i novog `ivota. Jaja su obi~no ofarbana u crveno, {to simbolizuje krv Hristovu, a wihovo lomqewe predstavqa otvarawe Hristovog groba”, obja{wava otac Jovan Marjanac.

Posebna pa`wa posve}uje se i vaskr{wem ru~ku koji se organizuje u prostorijama manastira. Stolovi su bogato postavqeni, sa tradicionalnim jelima. Ru~ak je tako|e prilika za daqe dru`ewe me|u vernicima.

Manastir posve}en Preobra`ewu Gospodwem je na centralnoj lokaciji izme|u Toronta, Hamiltona, Nijagare i Ki~enera.

„Manastir gravitira ka ovim gradovima, gde `ive stotine hiqada qudi na{eg porekla. Udaqeni smo svega sedamdeset kilometara od Toronta, najve}eg

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

kanadskog grada. Mnogi me|u na{im qudima ne znaju srpski jezik, ali su pravoslavni vernici”, pri~a na{ sagovornik.

U manastirskom bratstvu je monah koji je ~etvrta generacija srpskog porekla. Ro|en je u Bafalu u Wujorku, ali je Srbin, preziva se Medakovi}, zna da je poreklom iz Like, ali su ~ak i wegovi roditeqi ro|eni u Americi.

„On je ~ovek u {ezdesetim godinama, slabo govori srpski, ali u~i i trudi se, slu`i slu`bu na srpskom. Drugi monah je ro|en u Republici Srpskoj, mla|i je i sve{teni~ki sin, koji je do{ao ovde da bude s nama”, obja{wava otac Jovan Marjanac.

Na{ sagovornik ka`e da je ovo duhovno sredi{te srpske crkve u Kanadi i da je manastir veoma zna~ajan za na{u zajednicu.

„Ovo je centralno bogoslu`beno mesto Srpske pravoslavne crkve u Kanadi. Ovde se ~esto okupqamo, svake godine se odr`ava najve}i skup Srba – eparhijski dan. Ovde je i rezidencija episkopa kanadskog i kancelarije eparhije, tako da se administracija na{ih crkava u Kanadi ovde vodi. Tu se odvija mona{ki `ivot, imamo jedino srpsko pravoslavno grobqe ovde, obja{wava sve{tenik.

Hram je osve{tao patrijarh Pavle, u wemu je slu`io i patrijarh Irinej, a na jesen ve} o~ekuju da im u goste do|e i patrijarh Porfirije.

„Ovo mesto i ovaj hram je lice srpskog pravoslavnog bi}a u Kanadi. U wemu se redovno slu`i liturgija, u wemu se redovno qudi sjediwuju s Hristom kroz sve tajne. Ono je u stvari i `ivo mesto, ne samo zgrada s finim slikama i duborezom i pozla}enim predmetima”, ka`e sve{tenik Jovan Marjanac.

Dok se dan polako spu{ta, porodice i prijateqi se rastaju, nose}i sa sobom ose}awe obnove i zajedni{tva koje su zajedno delili. Manastir Svetog Preobra`ewa ostaje, kao i uvek, miran bedem pravoslavqa u srcu Kanade, simbol vere i tradicije koja prevazilazi granice i generacije.

Sve{tenik

Jovan Marjanac

Putovali po svetu, pro{le godine posetili Hrvatsku, policija sumwa da je ovo motiv ubistva

Identifikovane su osobe ~ija su tela prona|ena u bunaru na severozapadu Meksika u dr`avi Dowa Kalifornija. Potvr|eno je da se radi o

Sva trojica imala su rane od metaka na glavi, objavile su vlasti. Veruje se da su upucani dok su poku{avali da im ukradu kamionet.

bra}i iz Australije Xejku (30) i Kalumu (33) Robinsonu kao i wihovom prijatequ Amerikancu Xeku Karteru Roadu (30), koji su nestali 27. aprila dok su bili na surfovawu u Ensenadi.

PRIZOR

Glavna dr`avna tu`iteqka Dowe Kalifornije Maria Elena

Andrade Ramirez veruje da su vozilo hteli zbog guma, a kad su nai{li na otpor, ubili su trojicu turista. Wihova tela prona|ena su u petak u bunaru du-

bokom ~etiri metra koji je {est kilometara udaqen od mesta napada i okupqawa surfera.

U blizini su prona|eni napu{teni {atori, spaqeni beli kamionet i mobilni koji je pripadao jednom od surfera. Jo{ jedno telo prona|eno je u bunaru, ali nije povezano s ovim slu~ajem, rekli su zvani~nici.

Bra}a Robinson putovala su po svetu i pose}ivala lokacije zanimqive surferima. Pro{le godine posetili su i Hrvatsku – bili su na Plitvicama i Jadranu. Zbog sumwe da su direktno ili indirektno u~estvovali u napadu privedena su dvojica mu{karaca i jedna `ena.

Dowa Kalifornija smatra se podru~jem Meksika koje je izrazito nesigurno zbog ratova narkobandi, ali podru~je Ensenade smatra se dosta sigurnim i privla~i ameri~ke turiste.

Ova ubistva turista izazvala su strah i bes stanovnika, te su oni protestvovali nose}i daske za surfovawe.

NA PLA@I OSTAVIO QUDE U

[OKU: Kada vidite {ta je more izbacilo, ne}e vam biti svejedno

@ivotiwa {iroka gotovo tri metra prona|ena je mrtva na pesku, a nau~nici su utvrdili da se radi o retkoj vrsti ribe.

Muzej Ju`ne Australije saop{tio je da je to stvorewe najverovatnije riba Mola aleksandrini, koja se jo{ naziva i xinovski mi{ar.

Re~ je o impozantnim ribama koje tokom `ivota mogu da dostignu du`inu od preko tri metra, a te{ke su vi{e od dve hiqade kilograma.

Mogu se videti {irom sveta, a vrsta koja se na{la na pla`i jedna je od naj~e{}ih u ovoj oblasti. Uzrok wenog uginu}a nije poznat.

Mnogi su do{li na pla`u da slikaju xinovsko stvorewe, uprkos intenzivnom mirisu koji se {irio oko wega. Slike su potom objavili na dru{tvenim mre`ama, gde su izazvale pome{ane reakcije, pi{e Wuz.kom.

Dok su neki sa strahopo{tovawem pisali da je to bilo neverovatno stvorewe i prizor koji se tako retko vi|a, drugi su bili tu`ni zbog smrti velikog, ne`nog stvorewa.

CELO STANOVNI[TVO SELE NA DRUGI KONTINENT:

Jednu od najmawih dr`ava guta okean, Australija ih prima, sve zbog Kine

Australijski "Kvantas Ervejz" pristao je da plati 120 miliona australijskih dolara da bi "izmirio" tu`be zbog prodaje hiqada karata na ve} otkazanim letovima. Kompanija }e odvojiti 20 miliona australijskih dolara za vi{e od 86.000 kupaca koji su rezervisali karte za takozvane "letove duhova" i plati}e kaznu od 100 miliona. Kazna je najve}a ikada za jednu australijsku avio-kompaniju

i me|u najve}im u ovom sektoru na svetu. "Prepoznali smo da je Kvontas izneverio kupce i nije ispunio sopstvene standarde", rekla je izvr{na direktorka Vanesa Hadson u izjavi. Nagodba "zna~i da mo`emo da nadoknadimo {tetu klijentima mnogo ranije, nego da je slu~aj oti{ao pred Savezni sud", dodala je Hadsonova. Nakon {to je Australijska komisija za konkurenciju

i potro{a~e podnela tu`bu pro{log avgusta, dugogodi{wi prethodnik izvr{ne direktorke, Alan Xojs, predlo`io je svoje penzionisawe. Hadsonova je postala izvr{na direktorka u septembru. Qudi koji su kupili karte na nepostoje}im "doma}im" letovima dobili bi 225 dolara refundaciju, a qudi koji su kupili karte za internacionalne letove bi dobili 450 dolara.

Jedna od najmawih dr`ava na svetu, sa povr{inom od svega 26 kvadratnih kilometara, nalazi se u Okeaniji, u pojasu Polinezije. Na ostrvu Tuvalu postoji samo nekoliko hotela, samo jedna ambasada (Republika Kina, odnosno Tajvan) i samo jedna {kola. Do ostrva leti samo jedan avioprevoznik, pa zato do wega nije lako do}i. Upravo je to razlog za{to je ova ostrvska dr`ava usred Tihog okeana jedna od najmawe pose}enih na svetu, sa svega 2.000 turista godi{we.

Me|utim, to nije jedini problem za stanovnike ove dr`ave. Ovaj tropski raj je ugro`en klimatskim promenama i me|u prvima je na listi dr`ava koje }e nestati.

Godine 2021, video snimak mu{karca u odelu sa kravatom koji poziva svetske lidere da preduzmu mere protiv klimatskih promena postao je viralan i stavio male ostrvske nacije i wihovu borbu sa porastom nivoa mora u centar pa`we. Mu{karac na video snimku prikazanom na COP26 Ujediwenih nacija bio je tada{wi ministar spoqnih poslova, Sajmon Kofe.

ZA[TO TUVALU TONE

Rawivost Tuvalua na klimatske promene, posebno na porast nivoa mora, je ukorewena u wegovom geografskom sastavu. Sastoji se od devet koralnih atola koji su na niskoj nadmorskoj visini. Zbog toga, usled topqewa gle~era, preti da nestane pod vodom. Pored porasta nivoa mora, Tuvalu je sve vi{e pogo|en ozbiqnijim vremenskim pojavama, kao {to su cikloni i olujni udari. Sve to dodatno naru{ava ravnote`u ekosistema ostrva, ~ine}i `ivot sve nesigurnijim za wegove stanovnike.

Potonu}e Tuvalua ima duboke implikacije za globalnu zajednicu i slu`i kao primer onoga {to se mo`e dogoditi ako se ne preduzmu hitne mere za ubla`avawe klimatskih promena. Gubitak Tuvalua ne samo da bi raselio wegovo stanovni{tvo, ve} bi iskorenio jedinstveno kulturno nasle|e i istoriju.

SPORAZUM SA AUSTRALIJOM

Australija i Tuvalu su novembra 2023. sklopili sporazum o saradwi poznat kao "Falepili unija". Sporazum obuhvata tri kqu~na aspekta: klimatsku saradwu, mobilnost i bezbednost. Australija se obavezuje da }e pomo}i Tuvaluu u prilago|avawu klimatskim promenama, daju}i 11 miliona australijskih dolara Projektu adaptacije obale Tuvalua. Odredbe sporazuma koje se odnose na mobilnost podrazumevaju da se stanovnicima Tuvalua dozvoli da `ive, studiraju i rade u Australiji.

GEOPOLITI^KA POBEDA AUSTRALIJE

Ovaj sporazum predstavqa svojevrsnu geostrate{ku pobedu Australije, koja se takmi~i sa Kinom da u~vrsti svoj uticaj u pacifi~kom regionu. Vlasti u Australiji su sa velikim neodobravawem do~ekale vest o sklapawu odbrambenog pakta Pekinga sa susednim Solomonskim ostrvima, koji je Kini omogu}io raspore|ivawe vojnih snaga na tim ostrvima. Tako je "Falepili unija" poprimila i jednu geopoliti~ku konotaciju, u kojoj su Australijanci stavili do znawa kineskim vlastima da su spremni da se upuste u trku za prevlast u ovom delu Pacifika.

Ubijena bra}a Robinson

MILO[ NINKOVI], BIV[I REPREZENTATIVAC SRBIJE, OKON^AO JE POSLE 24 GODINE PROFESIONALNU KARIJERU U AUSTRALIJI:

„Vera mi je spasila karijeru – ho}u da pevam u crkvenom horu“

Milo{ Ninkovi}, biv{i reprezentativac Srbije, okon~ao je posle 24 godine profesionalnu karijeru u Australiji. U prazni~nom intervjuu za Sputwik, pri~ao je o veri koja ga je vratila na pravi put, o Uskrsu sa porodicom u Sidneju, a otkrio je i kakvi su mu daqi planovi i koju utakmicu nikada ne}e zaboraviti.

Sa loptom u nogama znao je i mogao apsolutno sve, ali su ga ~este povrede zbog nezdravog na~ina `ivota u po~etku

ozbiqnog bavqewa fudbalom, sputale da mnogo ranije dosegne jo{ ve}e visine. Toliko pehova je imao, da mu je i pokojni selektor Srbije Radomir Anti} pred Svetsko prvenstvu u Ju`noj Africi, gde su Orlovi propustili istorijsku priliku, rekao: „Sine, ti bi trebalo da ode{ u crkvu i da zapali{ sve}u...“

Sa nepunih 19 godina Milo{ Ninkovi} se sa Banovog brda iz ^ukari~kog otisnuo u Ukrajinu u, tada mo}ni, Dinamo Kijev. Bio je sam, voleo je izlaske i no}ni `ivot i zbog toga je trpeo wegov posao i wegovo telo. Nije bio na potrebnom nivou koji je iziskivao profesionalni fudbal, pa je vi{e vremena provodio u ambulanti i na terapijama, nego tamo gde mu je bilo mesto – na terenu!

O tome, ko ga je usmerio na pravi put, ko ga je uveo dubqe u veru, Ninkovi},

koji je pre samo nekoliko dana i zvani~no oka~io „kopa~ke o klin“ u dresu Vestern Sidneja, pri~ao je za Sputwik u uskr{wem intervjuu. n Jako mlad si oti{ao u Dinamo Kijevi i tamo si se suo~io sa surovim profesionalizmom, a kako si bio sam, nije ti bilo lako da odoli{ no}nom `ivotu i izlascima... Da li bi sa ove vremenske distance ne{to promenio? - Ne, apsolutno ni{ta ne bih mewao. Moram da ka`em da me je moj tada{wi saigra~, stariji i iskusniji Goran Gavran~i} uveo vi{e u veru. Uvek sam ja verovao, kao i moji roditeqi, ali kroz wegove savete i sve ostalo, ~e{}e sam odlazio u crkvu Pe~erska lavra u Kijevu, po~eo sam da postim i stvari su krenule da budu boqe. Ranije sam ve~ito bio povre|en, bukvalno sam za dve-tri godine u Dinamu odigrao svega nekoliko utakmica, to je bio ceh izlazaka po no}nim klubovima 3-4 puta nedeqno. Posle sam upoznao suprugu Dejanu i sve je krenulo na boqe po mene. Utakmice, poziv u reprezentaciju. Ali, ponavqam, ni~ega se ne stidim i ni{ta ne bih mewao. Jer, ako se sportisti kao mladi ne izlude, pre nego {to osnuju porodicu, posle ih stigne sa 30-35 i onda je to veliki problem. n Kako si upoznao sada{wu suprugu s kojom ima{ troje dece, kako je do{lo do tolike promene u tvom `ivotu?

- Definitivno mislim da je to najvi{e pomoglo, kao i {to sam malo po malo ulazio u veru. Suprugu sam upoznao kada sam imao 2021 godinu. Tada{wi saigra~ iz Dinamo Kijeva moj drugar iz Sombora Igor Petkovi} nas je upoznao u Somboru i sve se promenilo. Ja i dan danas govorim mla|im igra~ima da treba da izlaze u klubove, ali da posle treba da se smire i da osnuju porodicu. To nije lepo da se radi kada imate porodicu, `enu, decu. Dok si mla|i, je u redu. Na`alost, znam dosta qudi koji nisu izlazili kao mladi, pa su onda poludeli u 35 godina. n Uskoro }e{ napuniti 40 godina, u fudbalu si od preko dve decenije. Koliko je bilo te{ko re}i zbogom kopa~kama i lopti?

- Bila je ba{ pre neki dan ta ceremonija oko kraja moje karijere. Bilo je dosta suza, emotivno je bilo. Sad zna{ da je to to, nema vi{e igrawa. Ali, iskreno, mislio sam da }e mi biti jo{ te`e. Prvi profesionalni ugovor sa ^ukari~kim sam potpisao sa 16 godina, sada imam 40, to je 24 pune godine u profesional-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

nom fudbalu. I da zna{, umorio sam se! Jo{ ranije je po~elo da mi bude naporno, kad u|e{ u godine, pa ve~ito putuje{, nisi s porodicom, mora{ strogo da vodi{ ra~una {ta jede{ i pije{. Kad si stariji vi{e vodi{ ra~una o svom telu. Eto, imam troje dece i svi igraju fudbal i stalno mi tra`e da igramo zajedno, a ja im ka`em da ne mogu jer imam sutra utakmicu ili trening i da mi je potreban odmor. Sada }u kona~no mo}i da im se posvetim. n Zna~i, obe }erke i sin „teraju loptu“?

- Tako je. Angelina ima 12 godina i moram da ka`em da je ozbiqan talenat i veliki radnik. Doroteja je tako|e dobra, ona ima 10 godina, a mali Novak koji ima pet godina postigao je 21 gol na ~etiri utakmice... Ne odvaja se od lopte. ^esto se `ale kom{ije da previ{e lupa, a ja im ka`em da ne znam {ta da radim, jedino da ga 've`em za radijator' (smeh). Ba{, ba{ vole fudbal. Nikoga ne}u ni{ta da silim, mo`e da bude kontraproduktivno. Sve mogu sami da odlu~e, najbitnije mi je da su zdravi i da su sre}ni. Tata }e sad malo vi{e raditi sa wima i to me ba{ raduje.

n [ta daqe po zavr{etku karijere?

- Ostajem u fudbalu, tu nema dileme imam jo{ dve godine ugovora sa Vestern Sidnejom. Najsre}niji sam kad se presvu~em u opremu i iza|em na teren, nisam tip koji }e da bude u kancelariji, ne zanimaju me papiri, telefoni, to me ~ini nervoznim. U planu je da budem drugi pomo}nik u Vestern Sidneju, pa }emo videti za {est meseci.

n Ostaje li `al za ne~im, pamti{ li posebno neku utakmicu koja ti je obele`ila karijeru ili mogla druga~ije da se zavr{i?

- Nikada ne}u zaboraviti utakmicu sa Australijom na Mundijalu u Ju`noj Africi 2010.godine, to nam je svima rak-rana.

Popustili smo ogromnu {ansu da pro|emo u nokaut fazu. Sve smo imali, vodili smo na poluvremenu, bio nam je dovoqan i remi, a na kraju su nam Holman i Tim Kejhil dali golove i izgubili smo. Sve nam se tada otvorilo, i{li bismo na Ameriku, posle na Urugvaj da nismo izgubili taj me~ 2:1. [teta, to je moglo da nam promeni karijere, da ostanemo upam}eni kao ozbiqna generacija sa odli~nim rezultatom. Ba{ {teta... Da mogu da vratim vreme to je jedina utakmica koju bih voleo da vratim kada bih mogao. Odigrao sam za reprezentaciju oko 30ak utakmica i se}am se da mi je pokojni Radomir Anti}, koji je tada bio selektor, rekao jednom prilikom: 'Sine, tebi bi boqe bilo da ode{ do crkve da zapali{ sve}u'. Aludirao je na moje konstantne povrede jer sam na prvih nekoliko okupqawa dolazio i povre|ivao se... n Kad si ve} pomenuo crkvu, a pri~ali smo na po~etku o veri, postu, kako sad izgleda tvoj `ivot u Sidneju, da li odlazi{ u crkvu?

- Idemo ~esto do srpske crkve Sveti Sava u Flemingtonu ovde u Sidneju. Blizu nam je ba{, na 10 minuta od ku}e. Tu smo proveli u Uskrs, u dvori{tu te predivne crkve, gde ima toliko na{ih qudi. Farbamo jaja, `ene posle liturgije spremaju hranu. Popijemo kaficu, rakijicu, deca u dvori{tu igraju fudbal. Ba{ lepo bude. Liturgija krene u 10, ostanemo do 1. Iskren da budem, tamo nam je najlep{e. Moja supruga je ukqu~ena u celu pri~u i ona vodi Instagram stranicu crkve Sveti Sava. Ja sam tu da pomognem {ta mogu. Nedavno sam rekao ocu Sa{i, da bih voleo da pevam u crkvenom horu. Rekao mi je da mora prvo da me ~uje kako pevam, pa da }emo videti. U {ali mi je rekao da moram da znam da pevam i da igram, zavr{io je razgovor za Sputwik iz Sidneja majstor u kopa~kama Milo{ Ninkovi}.

Agonija buxetskog deficita

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Viktorija je daleko najzadu`enija dr`ava u celoj Australiji. Jedan od glavnih razloga za to su svakako bili nepotrebni dvogodi{wi lokdauni kada ekonomija bukvalno nije funk-

dine na 188 milijardi dolara do 2028. godine. Palas je u isto vreme prognozirao i operativni suficit od 1,5 milijardi dolara do 2025-26. Po prvi put posle kovida u posledwih nekoliko godina nema novih poreza ili nameta, ali se predvi|a da }e se deficit preokrenuti kombinacijom rastu}e ekonomije za koju se o~ekuje da }e se pove}ati sa 609 milijardi dolara na 748 milijardi dolara do 2028. Vlada je pro{le godine najavila smawewe javnih slu`bi od deset odsto, {to je jednako gubitku oko 3.000 radnih mesta sa 1.400 do sada otpu{tenih pozicija, saop{tila je vlada u utorak. Ali buxet i daqe uvodi 3,4 milijarde dolara u nove inicijative za

mirnica, benzina i ra~una i daqe rastu. Zato je ovaj buxet fokusiran, pre svega, na pomo} porodicama“, rekao je blagajnik Palas. „Od pomo}i oko tro{kova `ivota, do ulagawa u obrazovawe, zdravstvo, put i `eleznicu, `elimo da olak{amo `ivot.

„Drugo, ovo je buxet fokusiran na fiskalnu disciplinu, dono{ewe razumnih odluka koje odgovaraju na izazove koji su pred nama. Buxet uzima u obzir na{a dva velika problema –visoku inflaciju i nedostatak radne snage – i na~in na koji ih najboqe mo`emo re{iti.

„I tre}e, ovo je buxet za budu}nost. @elimo da na{a prosperitetna ekonomija ostane jaka. U ovom buxetu donosimo razumne

cionisala. Dr`ava je tada nemilice davala subvencije kompanijama {to je naravno do{lo za naplatu odmah nakon kovida. Zato je i svaki novi buxet Viktorije jo{ jedna nova agonija za ~itavu dr`avu, koja je ne tako davno bila jedna od najprosperitetnijih u celoj Australiji. Viktorijski dug je ve} dostigao

potro{wu ove godine, plate u javnom sektoru }e porasti sa 38 milijardi dolara na 42 milijarde dolara, a kamata na rastu}i dug }e se popeti sa 6,5 milijardi dolara u 2024-25. na 9,37 milijardi dolara do 2028. godine kada }e udeo prihoda porasti sa 6,3 odsto na 8,8 odsto tokom tog vremena.

Blagajnik Viktorije Tim Pallas je u utorak objavio deficit od 15,2 milijarde dolara, i da }e neto dug porasti sa 156 milijardi dolara slede}e godine na 188 milijardi dolara do 2028. godine

188 milijardi dolara, jer laburisti~ka vlada uporno ve} godinama izbegava smawewe buxeta. Viktorijska premijerka Xasinta Alan ra~una na rastu}u ekonomiju i na smawewe kamatnih stopa kasnije ove godine kako bi obuzdala dr`avni buxet za kamate na dug od 26 miliona dolara dnevno.

Blagajnik Viktorije Tim Pallas je u utorak objavio deficit od 15,2 milijarde dolara, i da }e neto dug porasti sa 156 milijardi dolara slede}e go-

O~ekuje se da }e neto dug dosti}i 156,2 milijarde dolara u junu 2025. i 187,8 milijardi dolara do 2028. Predvi|a se da }e neto dug kao udeo u bruto dr`avnom proizvodu dosti}i 24,4 odsto u junu 2025, 25,1 odsto u 2026. i ostati na 25,1 odsto do 202728. To je daleko vi{e od vrhunca od 16 odsto postignutog u recesiji posle Kejn-Kirnerove 1993. godine.

„Vremena su te{ka za mnoge Australijance. Inflacija boli. Kamate su ve}e, a tro{kovi na-

POSLU@ILA IM

izbore. Poma`emo porodicama. I mi gradimo sna`nu budu}nost za Viktoriju."

Palas je rekao da }e se investicije u infrastrukturu smawiti na 15,6 milijardi dolara do 2027-2028. godine, nakon {to su ove godine dostigle skoro 25 milijardi dolara.

Dok vlada preuzima fiskalnu odgovornost, buxet ukqu~uje bonus od 400 dolara za oko 700.000 studenata. [ema od 287 miliona dolara gotovine za decu obezbedi}e jednokratna pla}awa za svako dete u dr`avnim {kolama i kvalifikovane vlasnike koncesionih kartica u drugim {kolama. I ove godine novi buxet Viktorije nije doneo ni{ta novo osim neizvesnosti i straha od recesije. Nakon iznenadnog odlaska starog premijera nova viktorijska vlada nastavqa u starom stilu tro{ewa nezara|enog novca, koji }e verovatno i na{i unuci otpla}ivati. Zato je i ovogodi{wi buxet Viktorije postao surova realnost kojoj je sve te`e gledati u o~i.

@ena iz Australije Erin Paterson stara 49 godina izjasnila se kao nevina na sudu povodom optu`be da je otrovnim pe~urkama ubila tri osobe i poku{ala da ubije jo{ dve.

Paterson je 29. jula pro{le godine pozvala na ru~ak svog mu`a Sajmona, wegove roditeqe, tetku i te~u, od kojih je svoj dolazak samo Sajmon otkazao u posledwem trenutku, prenosi BBC Nekoliko sati nakon obroka koji je ukqu~ivao pe~urke zelene pupavke, koje spadaju u najsmrtonosnije, ~etvoro gostiju je po~elo da se ose}a lo{e, a posle par dana su svi umrli od trovawa osim wegovog te~e.

Policija je imenovala Paterson kao osumwi~enu nakon {to jedina nije imala nikakvih zdravstvenih problema posle tog obroka, a kasnije je otkrila da je ona ve} poku{ala da otruje svog mu`a tri puta.

Optu`ena je za ubistvo troje gostiju koji su bili na smrtonosnom ru~ku na wenom imawu u Leongati 29. jula 2023 - odnosno ubistvo svojih svekra i svekrve Dona i Gejl Paterson, i suprugove tetke Heder Vilkinson.

Ona je tako|e navodno poku{ala da ubije svog otu|enog mu`a Sajmona Patersona u tri navrata 2021. i 2022. godine.

Tereti se i za poku{aj ubistva Hederinog mu`a, Iana Vilkinsona, koji je bio u kriti~nom stawu, ali je otpu{ten iz bolnice u septembru.

Erin Paterson je rekla da je napravila jelo koriste}i me{avinu pe~uraka kupqenih u supermarketu i su{enih pe~uraka kupqenih u azijskoj prodavnici nekoliko meseci ranije i da je i sama posle ru~ka oti{la u bolnicu sa bolovima u stomaku, ali da je bila pu{tena ku}i nakon {to je primila infuziju i lekove za jetru. Tako|e je tvrdila da su ru~ak jela i wena deca narednog dana, ali da su izvadili pe~urke jer ih ne vole, tvrdila je Paterson.

Izlo`ba ikona Mihaila Galovi}a

U subotu, 4. maja je zavr{ena izlo`ba ikona posve}enih jednom od velikih svetaca, Svetom \or|u. Anglikanska crkva Svih Svetih u sidnejskom predgra|u Hanters Hill se pokazala kao savr{en i prelep ambijent za ovu izlo`bu, jedinstvenu i po prvi put u Australiji. Dvanaest klasi~nih ikona od kojih su devet predstave borbe sveca sa a`dajom, jedna klasi~na ikona Blagovesti, dva savremena rada na temu Uluru i jedno uqe na platnu posve}eno Ikaru, junaku iz gr~ke mitologije su bili izlo`eni tokom {est dana.

Potpuna je podudarnost da je izlo`ba bila otvorena izme|u dana Sveca u novom kalendaru, 23. aprila i julijanskog koji mi Srbi pratimo, 6. maja, kao i da je to ba{ vreme Svetle Nedeqe i Vaskrsa.

Mihailo je po~eo da slika ikone kao student Akademije 1970. godine i u Australiji se iskqu~ivo bavi ikonopisawem i savremenom religioznom umetno{}u ve} 35 godina. Ova izlo`ba je tako|e imala informativni i obrazovni karakter i namenu te su pored originalnih radova izlo`eni i tekstovi koji se bave Svecem, wegovim `ivotom i ikonopisa~kim pristupom temi.

Posetioci iz svih sfera sidnejskog `ivota su bili duboko impresionirani; neretko pitawe je bilo da li su radovi ra|eni rukom ili nekim pomagalom, recimo svi nimbusi ili oreoli se razli-

U nedequ, 28. aprila 2024. odr`ano je prvenstvo Zapadne Australije u rvawu za juniore i seniore. Takmi~ewe je odr`ano u gradi}u Port Kenedi koji je udaqen od Perta, glavnog grada Zapadne Australije 55 kilometara. Bilo je prijavqeno 105 takmi~ara i 7 klubova, a klub Vukovi je u~estvovao sa 30 takmi~ara juniora i seniora.

Takmi~ewe je bilo veoma va`no jer je bilo kvalifikaciono za seniorski nacionalni {ampionat koji se odr`ava 15.06. 2024 u Melburnu i juniorski {ampionat Australije koji se odr`ava u Pertu 05.10.2024. Bilo je mnogo dobrih me~eva a najatraktivniji me~evi su vi|eni u seniorskoj konkurenciji u kategoriji 79 kg a u juniorskoj (uzrasna skupina 10 - 11 godina starosti). U toj kategoriji je na{a devoj~ica Bojana Podini} zvana Cvr~ak osvojila bronzanu medaqu, a u disciplini „take down“ je tako|e osvojila bronzanu medaqu. Veoma se hrabro borila i zaslu`eno je osvojila dve medaqe.

Trener juniorskog tima je bio na{ veliki trener ina~e Bojanin otac, Sa{a Podini} koji je ina~e sa

kuju i nijedan nije ura|en {estarom ve} svi ru~no, itd. ^lanci u katoli~kim i anglikanskim novinama su puni pohvala a televizijska ku}a ABC razmatra ponovno predstavqawe umetnika i ikonopisca u programu “Compass” (prvi put je bilo pre nekih 33 godine, i kasnije vi{e puta u drugim emisijama ABC kao i SBS, radio i televizija).

Video sa otvarawa izlo`be mo`e da se pogleda na jutjub kanalu na adresi: https://youtu.be/pXGIXRIr8ak Umetnik najavquje slede}e tematske

grupe ikona o Sv. Jovanu Krstitequ i Uznesewu Sv. Ilije u vatrenim ko~ijama, dok paralelno radi na ve}im projektima o kojima }e se ~uti kasnije. Velika monografija zvana “Sailing Back to Byzantium” od 266 strana sa radovima Galovi}a je u {tampi. Promocija je planirana za kraj jula u ovoj istoj prelepoj anglikanskoj crkvi. Posle prve publikacije Icons+Art; Michael Galovic, objavqene krajem 2006., ova nova je tako|e jo{ uvek prva kwiga o religioznoj klasi~noj i savremenoj umetnosti u Australiji.

Romanije i pravi velike korake da postane jo{ ve}i trener. Ja sam bio zadu`en za seniorski tim. Bilans osvojenih medaqa je 8 zlatnih , 9 srebrnih i 6 bronzanih medaqa.

Na{i Vukovi su impresionirali velikom borbeno{}u, velikim zahvatima od 4 poena i sportskim pona{awem koje je bilo za primer drugima. @elio bih pohvaliti jednog na{eg Vuka - juniora koji se zove Legasi Huri (8- 9 godina uzrast) koji je osvojio 2 medaqe (srebro i zlato) i koji je sam sebe iznenadio bore}i se sa svojim rivalima. Imao je 5 te{kih borbi u kojima je bilo i suza ali je na kraju uspio. Vi{e nego zaslu`eno je dobio veliki aplauz od publike koja ga je podr`avala tokom me~eva. Legasijevi roditeqi su sa Novog Zelanda (otac mu je Maor). Ve}ina navija~a je bila sa Novog Zelanda i iz Zapadne Samoe koja je podr`avala na{ tim ne {tede}i dlanove tokom borbi u kojima je bilo i povreda.

Jadranko Te{anovi} Vukovi, Pert

ZAJEDNICA

SVETLOST HRISTOVOG VASKRSEWA

Protekog vikenda srpska zajednica {irom Australije do~ekala je Praznik nad praznicima, Vaskrsewe Gospoda na{ega Isusa Hrista. Na svim bogoslu`ewima, prisustvovao je veliki broj vernog naroda koji su se tradicionalno okupqali u na{im hramovima da u krugu svojih najmilih do~ekaju ovaj veliki praznik. Sve~ano je bilo u svim glavnim gradovima Australije. Vladika Siluan slu`io je Vakrs{wu Liturgiju u hramu Sv. Georgija u Kabramati koji je bio ispuwen velikim brojem vernika. Drugi dan Vaskrsa, proslavqen je Sv. Velikomu~enik i Pobedonosac Georgije.

ZASIJALA [IROM AUSTRALIJE

[ESTOMESE^NI POMEN

Milanka Mladenovi}

14. 10. 1939. Bagrdan, Jagodina12. 11. 2023. Pert

Parastos }e se odr`ati 13. maja na grobqu Karakata u 11 ~asova, a nakon toga u 12 ~asova }e biti uprili~en ru~ak u crkvenoj sali Sv. Sava Hajgejt.

Ostaje{ da `ivi{ u na{im se}awima.

Po~ivaj u mestu svetlosti, gde nema bola i tuge.

Neka ti je ve~an spomen!

Porodica i prijateqi iz Australije i Srbije.

\UR\EVDAN U SELU DOJKINCIMA KOD PIROTA, OBELE@EN NA POSEBNO SVE^AN

U Dojkincima je na posebno sve~an na~in obele`en \ur|evdan, seoska slava i slava sto~ara na Staroj planini. Ovogodi{wa proslava bila je posebna zbog ~iwenice da je u prisustvu brojnog sve{tenstva, osve{tano crkveno zvono koje je dar me{tanina susednog sela Brlog, \or|a Petrovi}a, koji `ivi i radi u dalekoj Australiji.

Po re~ima Bojana Vasi}a, predsednika Crkvenog odbora sela Dojkinci, u Dojkincima su, u prisustvu velikog broja me{tana, koji su po tradiciji na prostoru krsta posve}enom Svetom \or|u izneli jagwe}e pe~ewe i druge |akonije uz obavezne poga~e, prire|eni i nastupi brojnih mladih peva~kih talenata koji su pevali duhovne pesme, uz pojce iz bratstva Sukovskog manastira koji su posebno nadahnuto pevali, prisustvo ~uvenog oca Ra{e iz Ni{a, igumana brojnih svetiwa ovog kraja…

VASKR[WI PRAZNICI U LIVERPULU

Liverpul sa okolinom predstavqa najve}u koncentraciju srpskog `ivqa sidnejske metropole, a novi i velelepni hram Svetog Luke privla~i nedeqom i za praznike impozantan broj pravoslavnih vernika.

Za ~itaoce Srpskog Glasa donosimo par fotografija koje }e ilustrovati ovda{wu sve~anu vaskr{wu atmosferu.

\UR\EVDAN I VASKR[WI PONEDEQAK

U ponedeqak, 6. maja 2024. godine, vernici Srpske pravoslavne crkve u Australiji sve~ano su proslavili dva velika praznika - Vaskr{wi ponedeqak, prvi dan posle Hristovog ustajawa iz groba, i drugi dan Vaskrsa, kao i Svetog Velikomu~enika Georgija – \ur|evdan.

VASKRS

Vaskrs je najve}i hri{}anski praznik jer su{tina hri{}anskog u~ewa ozna~ava Hristovo vaskrsnu}e

iz mrtvih, kao pobedu vere i `ivota nad smr}u.

VELIKA SUBOTA

Velika subota je drugi dan hri{}anske `alosti, posve}en sahrani Isusa Hristosa i wegovom boravku u grobu pred vaskrsewe.

VELIKI PETAK U LIVERPULU

Srpska pravoslavna crkva i weni vernici 3. maja obele`eli su Veliki petak, najtu`niji dan hri{}anstva kada je Isus Hristos osu|en i razapet na Golgoti. Joca Gajeskov

Tasos (Gr~ka – Egejsko more) – ostrvo strasti i {uma koja pliva

Tasos – ostrvo strasti prema kome ravnodu{ni nisu ostali ni veliki gr~ki bogovi, a u wegovu istorju prste je ume{ao i sam Zevs. Tasos je ostrvo zbog ~ije lepote je brat prekinuo potragu za otetom sestrom, ostrvo koje su anti~ki pesnici darivali najlep{im imenima, ostrvo u Gr~koj gde borovi rastu iz mermera koji pluta modrim Egejom, ostrvo na kom vas do~ekuju galebovi, a ispra}aju nezaboravni trenuci. Dobrodi{li na ostrvo Tasos u Egejskom moru Gr~ke. OSTRVO TASOS – [UMA KOJA PLIVA Tasos, najsevernije ostrvo Egejskog mora, ujedno je i deveto ostrvo po veli~ini u Gr~koj (390 km2). Sa svojim obimom od oko 100 km, pitomom i vrlo pristupa~nom obalom, kao i dobrim putevima, mo`e se uvrstiti i u grupu onih ostrva po kojima se tokom boravka lako mo`ete kretati i obi}i svaku znamenitost. Du` ostrva prote`e se prostrani mermerni planinski venac Ipsarion, ~iji je najvi{i vrh Ipsario (1200 m). Vazduh na ostrvu je vrlo ~ist i ~esto obojen gustim mirisom masliwaka i prostranih ~etinarskih {uma koje dominiraju brdovitom povr{inom Tasosa. Tako|e, zahvaquju}i svom polo`aju Tasos je za{ti}en od vetrova, a retki koji duvaju su vrlo blagi i slu`e “provetravawu“ ostrva, o ~ijem kvalitetu vazduha postoji potvrda jo{ iz anti~kih vremena. Glavnom ostrvu pridru`uju se jo{ i tri mawa – Tasopulo, Kinira i Panagija. [irom obale Tasosa postoji oko 70 najraznovrsnijih pla`a.

NASTANAK OSTRVA

Ako je verovati ~uvenom gr~kom istori~aru Heroditu, istorija Tasosa vra}a nas daleko unazad, u davni period Fenikije odakle i poti~e ime ostrva – Tasos je bio sin feni~anskog kraqa Agnora. Opet, sa druge strane, anti~ki pesnici davali su mu razna imena, a svako od wih opisivalo je poneku wegovu autenti~nost – ‘‘aeria’‘ {to zna~i sve`ina ili osve`avaju}i letwi povetarac, ‘’edria’’ zbog ~istog plavog neba, ‘’krisi’’ zbog bogatsva zlatom… I danas, prikaz velikog Zevsa preru{enog u bika dok otima prelepu Evropu oslikan je na plo~i u gradu Limenas, a odatle, mit se otisnuo daqe i preko nov~i}a od dva evra, na kome je tako|e ovekove~en isti prizor, obi{ao svet. Prema istom mitu, Tasos je bio sin Feni~anskog kraqa Agnusa koji je bio poslat da prona|e sestru koju je zaqubqeni Zevs odveo na Krit. Neuspe{nu potragu zavr{io je nastaniv{i se na ovom prelepom ostrvu. Ni pri~a o sirenama, nezaobilaznim lepoticama gr~ke mitologije i istorije, koje svojom zanosnom pesmom zavode mornare i moreplovce ne zaobilazi Tasos. I jo{ jedan mit govori da su upravo ove taso{ke lepotice zavele i samog Odiseja na svom putu. KUHIWA

Pored tradicionalnih ribqih specijaliteta, girosa, suvlakija i musake, ne{to {to ponudu hrane na Tasosu izdvaja i ~ini posebnom jesu svakako jagwetina i vino. Dobru porciju sve`e lokalne jagwetine ili jaretine mo`ete probati u mnogobrojnim restoranim {irom ostrva. Za preporuku svakako jesu taverne u brdovitom selu Teologos, gde se po tradiciji uzgajaju najkvalitetnije ovce i slu`i najsla|a jagwetina. Uz ~a{u dobrog lokalnog vina iz vinarija i vinograda sa obronaka Tasosa, upotpuni}ete svaku gurmansku avanturu i biti spremni za ve~erwe opu{tawe uz gr~ku muziku. Jo{ jedna legenda ka`e da su bogovi sa Olimpa pili samo vina sa Tasosa.

TRI "M" NA TASOSU –

MORE, MED I MASLINE

Zar ne zvu~i kao tajna ve~nog `ivota? Med sa Tasosa jedinstvena je kombinacija

~istog vazduha i sve`ine borovih {uma, vegetacije aromati~nog biqa, ~ajeva i lavande. Preporuka – borov med, koji se mo`e kupiti gotovo na svakom koraku, na pijacama, selima i punktovima du` puteva {irom ostrva. U kombinaciji sa gr~kim jogurtom i sve`im vo}em postaje simfonija ukusa.

SEVER OSTRVA –

GLAVNI GRAD, LIMENAS

Stari ribarski gradi} i luka, trgova~ki i turisti~ki centar, ali u jednoj re~i, ipak, veliki arheolo{ki draguq – amfiteatar, akropoq, kapija Zevsa i Here govore o pro{losti sa divqewem. Tu je mala gradska pla`a, nedaleko od we glavna ulica, stara ribarska luka sa rekom taverni i pabova, anti~ko pozori{te u kome se tokom leta odr`ava Festival drame Kavale, a iznad grada Agora i vidikovci sa pogledom na pu~inu.

JUG – LIMENARIJA I POTOS

Limenarija je vrlo popularno mesto, naro~ito u sezoni kada postaje centar turisti~kog `ivota. Potos je mo`da i naj`ivqe mesto, centar provoda, ~ija je gradska pla`a krcata barovima, ulice tavernama a grad mladim qudima. Pored no}nog `ivota, ova dva mesta povezuje i 4 km duga pe{a~ka staza. U blizini oba mesta nalaze se verovatno i najlep{e pla`e na Tasosu pa iz Potosa postoji mno{tvo izleta brodi}ima do obli`wih mesta i pla`a. Jug sa centrom u ova dva mesta i okru`en prelepim pla`ama naj`ivqi je deo Tasosa.

ISTO^NA OBALA TASOSA –CARSTVO VIDIKOVACA Neukro}ena, brdovita i prekrivena borovim {umama mo`da najboqe do~arava istinski Tasos. Istina pla`e, su u ovom delu mawe i intimnije, ali to svakako ~ini ceo do`ivaqaj boravka autenti~nijim.

Skala Panagia – staro selo u{u{kano je na ovom brdovitom delu ostrva. Vrlo je `ivo i bogato tavernama sa ukusnom hranom i prodavnicama unikatnih suvenira.

Skala Potamia – je mirnije mesto izvu~eno sa glavnog puta i locirano u podno`ju brda. Idelano je za tih i lagan dan u miru napu{tenog borovog hlada. Pored ovoga treba pomenuti i “Golden Beach”, na koji ipak naj~e{}e odlaze stranci (Nemci, [ve|ani…) MANASTIRI I CRKVE

Manastiri na Tasosu su mnogobrojni. [ta vi{e, Tasos je ostrvo, deo isto~ne obale Gr~ke sa verovatno najve}im brojem manastira u Egejskom moru, u odnosu na svoju veli~inu i zna~aj. Naravno da su manastiri Svete gore na poluostrvu Atos najve}a i najzna~ajnija skupina manastira, ali svaki pravoslavni vernik }e imati gde da se pomoli, poseti i u`iva u spokoju Taso{kih manastira. Zapravo, za manastire sa Tasosa se vezuje i jedan veoma va`an komad hri{}anske istorije, koji nije povezan sa Atosom samo ~iwenicom da je Tasos najbli`e ostrvo Svetoj Gori.

Stara luka u gradu Limanas

Manastir Arhangela Mihajla na Tasosu

SJAJ I BEDA SRPSKE ESTRADE (4)

ESTRADA I PODZEMQE

Pi{e: Marko Lopu{ina

Dvojica estradnih peva~a su u razmaku od nekoliko meseci javno tokom 2024. godine govorili o tome da u Srbiji postoji estradna mafija. Poznati folker [ako Polumenta (55) je hrabro izjavio:

- Estradna mafija vlada, samo je pitawe koga }e da targetira. Narod nema pojma koliko peva~a je zapravo u tome, koliko wih nije uspelo da se odupre pritisku. Nisam dozvolio da me bilo ko ucewuje, zato sam se povukao i nisam pevao na presti`nim mestima, nego sam i{ao u dijasporu. Morao sam da se sna|em i brzo mislim. Kad su videli da ne padam na provokacije, po~eli su da pomiwu moju decu, da prete i pomiwu neke bombe. Nisam se dao upla{iti i bio sam dostojanstven iako mi nije bilo svejedno - ka`e [ako.

I dodaje:

- Samostalan sam izvo|a~, za razliku od 90 odsto estradwaka, koje gura mafija ili veze koje imaju s jakim qudima ili sponzorima... Mnogi nemaju hitove, ve} samo iza|u i pevaju moje pesme. Krimosi su me startovali gde god da krenem, [vajcarska, Nema~ka, ma svuda! Progawali su me na svaka tri meseca.

I peva~ Marko Bulat otkrio je medijima da wegove kolege sara|uju s kriminalcima:

- Mafija danas dr`i dobar deo estrade, pa peva~ima pla}a pesme, spotove i vodi im karijere. Peva~i koje dr`i mafija su popularniji od mene. Ti qudi imaju vi{e tezgi od mene, ali ne znam koliko im para ostaje od tih tezgi. Za obi~an svet ti peva~i su dosta popularniji od mene. zato {to je neko ulo`io u album 50.000 evra.... - precizira Bulat.

I neki drugi estradni qudi govorili su o mafiji koja finansira muzi~ke projekte, koncerte, ali i gostovawa po diskotekama u jugoslovenskoj dijaspori po Evropi. Evidentirano je da, na primer, ako mafija ulo`i 50.000 evra u album i spotove da tra`i da joj se vrati 75.000 evra. A kad se krene na turneju po Evropi, moraju gazde diskoteka i wihovi ~uvari iz podzemqa da se pitaju, jer oni uzimaju procenat od zarade.

- Novac koji estrada zara|uje i vrti mamac je za sve vrste kriminalaca – ka`e iskusni policajac u penziji Marko Nicovi}.

I obja{wava: - I estrada i podzemqe su vezanipeva~i su ti koji zabavqaju, a podzemqe im u po~etku pru`a fizi~ku za{titu, dru`e se, povezuju, tu se stvaraju i prijateqstva. A onda po~iwu i usluge koje idu u oba smera. Peva~i su pogodni za ove posli}e jer ~esto putuju, svi ih prepoznaju i znaju i retko kad bivaju detaqno provereni ili ih neko privede na granici. Ta praksa nije samo kod nas zastupqena ve} i svuda u svetu - navodi Marko Nicovi}, biv{i na~elnik beogradske policije. Pored muzi~kih projekata mafija u estradu unosi drogu, alkohol, prostituciju i korupciju. Kvare estradni uspeh jer ga pretvaraju u nezakonite radwe. Ne zna se da li su pojedinci sa estrade sami postali delinkventi ili ih je mafija uvukla u sumwive poslove sa ilegalnim nastupima, narkoticima, devizama, alkoholom, elitnom prostitucijom, tek li-

uuu Kako pevaqke i peva~i zara|uju veliki novac to su privla~ni da im investitori budu sumwivi qudi. Pored muzi~kih projekata mafija u estradu unosi drogu, alkohol, prostituciju i korupciju. Kvare estradni uspeh jer ga pretvaraju u nezakonite radwe

sta onih koji su poslovali mimo zakona i bili iza re{etaka je duga~ka. Najboqi pop peva~ svih vremena Zdravko ^oli} je sredinom osamdesetih uhap{en zbog nelegalne trgovine devizama u Ohridu.

- Bio sam neka vrsta menaxera koji je imao odre|ena ulo`ena sredstva u oblasti telefonije. Bavio sam se malom privredom. Uhap{en sam zato {to sam kreditna sredstva pretvarao u devize, koje su bile jeftinije u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu – rekao je jednom ^ola. Dvadeset godina kasnije uhap{ena je peva~ica Svetlana Ra`natovi} tokom akcije „Sabqa“. Nakon ubistva tada{weg premijera Zorana \in|i}a 2003. godine, pod sumwom da je pomagala zemunskom klanu, ali i zbog velike koli~ine oru`ja koje je policija zaplenila iz wene ku}e Ceca je robijala 121 dan. U akciji „Sabqa“ uhap{en je i peva~ i kompozitor Aleksandar Vuksanovi} ili Aca Lukas zbog posedovawa pi{toqa bez dozvole. Lukas je hap{en i zbog prebrze vo`we automobila i progawan zbog kocakrskih dugova Darko Lazi} nekoliko puta je privo|en zbog vo`we pod dejstvom ne-

dozvoqenih supstanci i bahate vo`we, a vozio je i bez dozvole koja mu je svojevremeno oduzeta. I peva~ica Romana Pani} jedno vreme bila iza re{etaka. Privo|ena je zbog vo`we pod dejstvo alkohola vi{e puta. A hap{ena je u Australiji pod sumwom da je svom tada{wem de~ku pomagala prilikom pqa~ki bankomata. Romana je bila osu|ena na tri meseca zatvora u Brizbejnu.

Wena koleginica Ana Nikoli} svojevremeno je privo|ena zbog vo`we u alkoholisanom stawu, pa je u policijskoj stanici u Rakovici zadr`ana na tre`wewu. Privo|ena je i Danijela Vrani}, jer je vozila u alkoholisanom stawu i potom izvela napad na slu`beno lice.

U oktobru 2022. godine sve je {okirala vest o tome da je peva~ica Tea Tairovi} privedena na aerodromu u Nema~koj. Tea je kod sebe imala 70.000 evra. Najverovatniji razlog wenog privo|ewa to {to je prekora~ila broj dozvoqenih radnih sati u toj zemqi.

Neke estradne li~nosti suo~avale su se sa problemima koje su imali zato {to su se dru`ili sa kriminalcima ili ~lanovima srpske mafije. Svetlana Ra`na-

tovi} je bila udata za Arkana, ~oveka burne pro{losti u evrpskom podzemqu i poznavala je Legiju i Du{ana [iptara iz zemunskog klana. Goca Bo`inovska je bila udata za Zorana [ijana. Jelena Karleu{a se zabavqala sa Zoranom Davidovi}em ]andom. Sce su to bili qudi sumwive pro{losti ili “~vrsti momvi sa asfalta”, kako su ih nazivali u medijima. Aca Lukas je poslovao sa [iptarom, koji mu dr`ao obezbe|ewe i znao je Milorada Ulemeka Legiju, osu|enog za ubistvo premijera \in|i}a. Vesna Zmijanac je poznavala Qubu Zemunca i ]entu, a Zoran Kalezi} je znao Zorana [ijana, Gi{ku, Arkana i ]entu. Peva~ica Lela Andri} je bila na sahrani ]andi. Znala je Branislava Lainovi}a Dugog, novosadskog “grofa iz podzemqa”. Bora ^orba je bio drug sa Arkanom i Gi{kom. Oliver Mandi} se dru`io sa Arkanom i Cecom, ali i sa Bo{kom Radowi}em. Viktorija je bila drugarica boksera iz podzemqa Andrije Lakoni}a.

Dara Bubamara ili Radojka Axi} bila je u vezi sa Lazarom Dugali}em zvani Laki. Udala se za ovog ~oveka koji je vi{e puta bio privo|en: - Ja sam se prvi put udala da ne bih bila uhap{ena u Nema~koj – opisivala je svoj brak Dara Bubamara - Pevali smo svi u Nema~koj i imali smo od Jovanovi}a nekog menaxera papire i to je odjednom po~elo hap{ewe, po{to se nije pla}ao porez. Goca Bo`inovska zaustavqena na granici, haos. A Laki Dugali} i ja tada u vezi, a on `ivi u Nema~koj. I ka`e na{ prijateq, “ako uhvate Daru, ona }e nagrabusiti zbog tog Jovanovi}a”. I ka`e: “Idite ven~ajte se i gotovo, ona ima papire i }ao, zavr{eno!”. I ja ka`em ajde. Laki i ja smo bili sedam godina zajedno. I u tom i takvom dru`ewu javnih i tajnih li~nosti, estrade i podzemqa, stvorene su poslovne veze, ali i li~na prijateqstva, o kojima se danas pi{u i snimaju legende. Jedna od takvih legendi je film “Nedeqa” u kome je prazwikava pri~a o Xeju Ramadonovskom, {ibicaru, delinkventu, ali i folk peva~u. Odrastao je sa mafijom beogradskog naseqa Dor}ol. ^ak je jedan kriminalac, Xejov ro|ak, koji je pozajmio narodnu pesmu, u tom filmu pretvoren u kompozitora folk muzike. Svoj roman i film je dobio i kontraverzni folk peva~ Aleksandar Vuksanovi}, zvani Aca Lukas kao ~ovek raznih poroka, ali i estradni svetac. Tako je barem predstavqan u medijima. Lukas je bio rawen na parkingu ispred svoje zgrade u Novom Beogradu vatrenim oru`jem u desnu butinu. Nakon toga je prevezen u Urgentni centar. Ovaj napad pokazao je da su estrada i kriminal jo{ uvek povezani, istakli su i novinari i policajci. Saradnik u Institutu za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa Zlatko Nikoli} tim povodom je izjavio: - Upucavawe Lukasa u nogu iz takve blizine nije bilo sa namerom ubijawa ve} opomiwawa. Zbog ~ega je ta opomena, to oni koji znaju vi{e o wemu i tim grupama na Novom Beogradu verovatno ve} znaju, ko je naru~io i ko je to mogao da uradi. Krajem 20. veka i po~etkom 21. milenijuma kada su krijum~arewe akciznih roba, ilegana trgovina devizama, narkoticima, oru`jem, falsifikovanih nosa~a zvuka i uop{te mimoila`ewe zakona bili redovna praksa i pre~ica `ivota i biznisa, i estradni qudi kao i svi drugi, bili su izlo`eni “snala`ewu” i raznim porocima. Peva~ Acko Nezirovi} je to ovako opisao:

- Uzimao sam kokain 8 godina. Zara|ivao sam 150.000 evra po vikendu i bio nezasit . Na estradi se jako dobro zna „ko vu~e crtu“, a „ko qu{ti fa{u“ i „ko pije {ta dohvati“. Dakle zna se ko je narkoman, ko alkoholi~ar, ko je kockar, a ko prevarant.

(Kraj)

Svetlana Ra`natovi} je bila udata za Arkana, ~oveka burne pro{losti u evrpskom podzemqu i poznavala

Legiju

Du{ana [iptara iz zemunskog klana

Istra`ivawe: Radnici iz Srbije najradije bi radili u pet dr`ava, evo koje razloge za preseqewe navode

Kada je re~ o radu u inostranstvu, gra|ane Srbije najvi{e zanima nekoliko oblasti - zeleni poslovi i odr`ivost, digitalizacija, nauka o podacima i ve{ta~ka inteligencija, ali i zanatski poslovi, ru~ni i fizi~ki poslovi, kao i in`ewering i tehni~ke profesije. Od dr`ava u kojima bi radili u vrhu su - Austrija, Nema~ka, [vajcarska i SAD, ali i - Slovenija, konstatuje se, izme|u ostalog, u globalnom istra`ivawu koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradwi sa globalnim udru`ewem The Network i The Stepstone grupom. London je i daqe najprivla~niji grad za preseqewe, {to se delom mo`e pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mre`i koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uo~eno je da svaki ~etvrti ispitanik aktivno razmatra mogu}nosti zapo{qavawa u inostranstvu, rezultati su istra`ivawa ‘Decoding Global Talent 2024’ koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradwi sa globalnim udru`ewem portala za zapo{qavawe The Network i The Stepstone grupom. Iz Srbije je u ovom istra`ivawu u~estvovalo 3.439 ispitanika, me|u kojima je vi{e od 50 odsto zaposleno za stalno, 20 odsto je nezaposleno, dok 17 odsto ~ine studenti.

Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla, kako se konstatuje – dosta su se promenili tokom godina.

VI[E OD 60 ODSTO ISPITANIKA –SPREMNO NA PRESEQEWE

Dok je 2018. zabele`ena ukupna spremnost na odlazak iz zemqe i preseqewe u drugu dr`avu od ~ak 78 odsto, u 2020. godi-

ni ta brojka opada na 66 procenata. Me|utim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadr`ao se i daqe visok nivo spremnosti od 63 odsto.

„U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemaqa, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimqivo je i to, da najve}i broj qudi, koji bi razmatrali doseqewe u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemaqa kao {to su Slovenija i Bosna i Hercegovina“, navodi se u istra`ivawu.

Kada je re~ o globalnim podacima, ispitanici isti~u nekoliko kqu~nih razloga za razmatrawe preseqewa i rada u inostranstvu.

„Na prvom mestu su dobre poslovne mogu}nosti, dok se na drugom mestu nalazi kvalitet `ivota. Zatim slede boqa zarada, porezi i tro{kovi `ivota, bezbednost, stabilnost i sigurnost, kao i kultura dobrodo{lice i inkluzivnost. Naro~ito je interesantno da oni koji su izabrali Sr-

Patrijarh objasnio kako ispravno verovati u Boga

Patrijarh srpski Porfirije rekao je da se veruje u Boga koji je vaskrsao iz mrtvih, ne u Boga uop{teno jer nije dovoqno verovati samo u wegovu, kako mnogi ka`u, nauku, etiku, moral.

„Verujemo u Boga koji je vaskrsao iz mrtvih, ne u Boga uop{teno, jer ima mnogo onih koji veruju u Boga i u Isusa Hrista, ali veruju u wegovu, kako ka`u, nauku, etiku i moral. To je sve u redu, ali nije dovoqno. I ako je samo to onda je pogre{no“, objasnio je patrijarh Porfirije.

Srpski patrijarh je istakao da se vakrsli Hristos javio onima koji su u wega verovali, dok je onima koji nisu imali vere iako se javqao ostao stranac, a oni prazni.

„To da je on vaskrsao nije posledica i rezultat na{eg domi{qawa, nego uvek i iskqu~ivo posledica vere“, rekao je patrijarh Porfirije po{to je slu`io liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Patrijarh je ukazao na to da se veruje u Isusa Hrista, Sina Bo`jeg, koji je vaskrsao iz mrtvih, naglasiv{i da ~ovek ima potrebu za `ivotom jer je to prirodno.

Prema wegovim re~ima, strah od potpune i apsolutne samo}e i mraka, i{~eznu}a, strah od smrti jeste ono na {ta an|eo poziva mironosice `ene, apostole i ostale da ostave sve po strani jer je ustao Gospod.

Rekao je da Hristov silazak u ad Crkva naziva prvim vaskrsewem, jer tamo gde je Gospod tamo nema smrti, tamo je `ivot.

„Gospod je si{ao u ad da razbije okove smrti, da najavi i da nagovesti potpuno i apsolutno ve~no vaskrsewe svakog od nas“, rekao je patrijarh Porfirije.

biju kao potencijalnu destinaciju za rad, pre svega navode kulturu dobrodo{lice i inkluzivnost, okru`ewe pogodno za porodicu i kvalitet `ivota“, navodi portal Poslovi Infostud.

Kada je re~ o spremnosti za rad u inostranstvu, trendovi pokazuju da ona me|u radnicima u Srbiji opadala tokom proteklih godina.

Naime, u 2018. godini 20 odsto ispitanika izrazilo je spremnost da radi u inostranstvu, dok je ta brojka pala na 15 odsto u 2020. godini. Daqe, u 2023, zabele`en je jo{ ve}i pad, pa je samo 11 odsto ispitanika navelo da je re{eno da radi van zemqe.

IZ SRBIJE U – ZAPADNU EVROPU

„Analiza istra`ivawa jasno pokazuje da ispitanike iz Srbije najvi{e zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, ukqu~uju}i zelene poslove i odr`ivost, digitalizaciju, nauku o podacima i ve{ta~ku inteligenciju, zanatske poslove, ru~ne i fizi~ke poslove, kao i

in`ewering i tehni~ke profesije. Na{i qudi, bez dileme, posebno `ele da rade u Austriji, Nema~koj, [vajcarskoj i Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama (SAD). Tako|e, {to se ti~e zemaqa iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapo{qavawe me|u radnicima iz Srbije“, konstatuje se u istra`ivawu.

Kada se radi o o~ekivawima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko kqu~nih aspekata koje tra`e.

„To je prvenstveno sme{taj, podr{ka oko papirologije, vize i pravnih pitawa, kao i organizovawe obuke za jezik i finansijske savete. [to se ti~e planirawa trajawa boravka, ispitanici iz Srbije imaju razli~ite preferencije. Na primer, 36 odsto wih planira dugoro~ni boravak, dok je 28 odsto neodlu~no. Tako|e, postoje oni koji preferiraju sredwero~ni (17%), kratkoro~ni (11%), ili privremeni boravak (8%)“, navodi Infostud.

RAZLOZI ZA NAPU[TAWE

SRBIJE SU RAZNOVRSNI

„Ali, ve}ina ispitanika (83%) isti~e finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Tako|e, 70 odsto navodi boqi kvalitet `ivota kao kqu~ni osnov. Ponuda konkretnog posla opredequje 55 odsto ispitanika, dok je 53 odsto naglasilo boqi dru{tveni sistem i zdravstveno osigurawe. Pored toga, 40 odsto anketiranih vidi boqe karijerne mogu}nosti kao razlog za napu{tawe zemqe“, navodi se u analizi.

Sa druge strane, kako se navodi – razlozi za ostajawe u Srbiji su nemogu}nost odlaska ~lanova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavawa stranih jezika.

Gra|ani Srbije u slu~aju rata moraju biti spremni da funkcioni{u bez dr`ave bar pet dana

Gra|ani Srbije u slu~aju ratnog ili vanrednog stawa moraju sami da se pripreme da najmawe pet dana funkcioni{u bez podr{ke javnih institucija, predvi|a Koncept totalne odbrane zemqe.

Kako je preneo portal Balkanska bezbednosna mre`a, obezbe|ivawe zaliha hrane i drugih osnovnih `ivotnih namirnica za najmawe pet dana smatra se obavezom pojedinaca u ratnim i vanrednom stawu radi obezbe|ewa uslova za `ivot. Ministarstvo odbrane izradi}e propis koji }e definisati individualne pripreme odnosno precizno }e navesti {ta bi to svaki gra|anin trebao da ima od zaliha hrane i ostalih potreb{tina za pre`ivqavawe tokom pet i vi{e dana neke pretpostavqene krize.

Pandemija KOVID-19, rat u Ukrajini i politi~ka nestabilnost sveta nametnuli su promenu pristupa koji je doju~e bio usredre|en na procenu da zemqama kao {to je Srbija potreban sistem odbrane sa relativno malom profesionalnom oru`anom silom. Novi trend je masovna totalna odbrana u kojoj svoj deo zadataka ima svaki deo dru{tva i svaki gra|anin pojedina~no i na to se odnosi obaveza samo-

odr`ivosti tokom pet i vi{e dana, prenosi portal. Pre gra|anskog rata 1991. godine jugoslovenski model odbrane zasnivao se na mehanizmu totalnog anga`ovawa svih qudskih resursa i za to se provodi-

la obuka. Taj sistem se odr`ao po inerciji uz postepeni pad interesa dr`ave, ali civilna odbrane je imala svoj va`an deo zadataka u prole}e 1999. godine.

Interes za civilnu odbranu je kasnije uga{en i od 2006. godine nije bio u nadle`nosti Ministarstva odbrane. Totalna odbrana je kao termin ponovo uvedena u strategije odbrane i nacionalne bezbednosti decembra 2019. godine dok je Koncept totalne odbrane definisan pro{le godine, ali

taj dokument se dr`i u tajnosti. Ministarstvo odbrane nedavno je objavilo sa`etak osnova totalne odbrane koja je definisana kao zajedni~ke, sinhronizovane i hijerarhijski ure|ene mere, slo`eni postupci i izvo|ewe aktivnosti borbenog i neborbenog karaktera. U ovkiru civilne odbrane jedan od prioriteta je da se obezbede potrebe i odbrane i stanovni{tva. Dr`avne strukture, privredna dru{tva i preduzetnici u ratnom i vanrednom stawu obavezni su da obezbede redovno snabdevawe osnovnim `ivotnim namirnicama, vodom, gorivom, strujom i drugim proizvodima i uslugama. U tom kontekstu od gra|ana se tra`i da sami pre`ive neko vreme ako okolnosti nametnu takvu potrebu.

Sedam hiqada mostova izme|u Kosova i Metohije i Republike Srpske

Kada je prvi put organizovao akciju „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ 2012., Milorad Arlov nije ni slutio da }e do danas wegova Bawaluka i drugi gradovi ugostiti vi{e od sedam hiqada dece. Akcija koja staje u tri re~i, razumevawe, qubav i sloboda, izgradila je sedam hiqada mostova izme|u Kosova i Metohije i Republike Srpske.

„Ve} drugog dana kre}e taj ose}aj. Sloboda im je najpre~a, nije im ni{ta drugo bitno. Vodimo ih svuda, na razna mesta, ali najbitnija im je sloboda. Svake godine ih ugostim u svojoj ku}i, samo taj momenat slobode da osete, ni{ta drugo. Oni ne mogu da veruju da mogu normalno da iza|u, da im niko ne}e ni{ta, da nema opasnosti. To detiwstvo `ive kako treba tih nedequ dana“.

Ovo za Sputwik ka`e Sa{a Lovri} iz Bawaluke, otac Jovana, Pavla i Nikolije, koji svakog leta u svoj dom primaju vr{wake sa Kosova i Metohije.

Ova porodica je ~etiri leta bila doma}in, ne samo jednom detetu, bilo ih je vi{e. Tata Sa{a kao iz topa nabraja imena i prezimena dece koju su ugostili. Naravno da zna sve o wima, deca su u stalnom kontaktu, „rade“ telefoni, dru{tvene mre`e.

Jovan i Pavle idu u Osnovnu {kolu „Sveti Sava“ koja se u me|uvremenu i pobratimila sa istoimenom u Kosovskoj Mitrovici. Jedva ~ekaju da saznaju koga }e im Humanitarna organizacija „Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji“ poslati ovog leta.

Milorad Arlov:

Proterali su nas iz

Hrvatske, primila nas porodica Marinkovi} iz Obrenovca koju nismo ni poznavali

Arlov je do 1995. godine `iveo u Hrvatskoj, radio u medijima. Tokom rata u Krajini, porodica Marinkovi} iz sela Zve~ka koja je imala troje dece i `ivela skromno, primila je pod svoj krov wegovu suprugu u devetom mesecu trudno}e. Posle „Oluje“ i on je `iveo neko vreme u Obrenovcu, dok se nisu preselili u Bawaluku.

„Do tada ih nismo poznavali. Primili su nas, ose}ali smo se kao kod svoje ku}e. Ta me je porodica nau~ila {ta zna~i humanost. @ivot Srba u Hrvatskoj jednako je te`ak kao `ivot na Kosovu. Projekat je isti, ~ine sve da odemo, da se smawi broj Srba. U Hrvatskoj su uspeli. @elimo da budemo uz na{ narod na Kosovu na ovaj na~in. Mi sa ove strane Drine ih mnogo dobro razumemo, ni jedna nas muka nije mimoi{la“.

„Oni bi staro dru{tvo, a meni je svejedno, deca su jako kulturna i obrazovana. Paze na pona{awe prema starijima, nebitno da li su to roditeqi ili deca. Ako su deca starija koju godinu, slu{aju ih sve, tako su nau~eni“, ka`e Lovri} i dodaje da }e ovog leta imati obaveze u Beogradu, ali da je wegova ku}a otvorena, ima ko da primi goste.

REPUBLIKA SRPSKA

RA[IRILA RUKE „Lovri}a“ je puna Republika Srpska. Deca sa Kosova i Metohije do sada su boravila u 37 lokalnih zajednica, gradova i op{tina, iskqu~ivo u porodicama. Srpska je ugostila i 650 prosvetnih radnika sa Kosova.

„U 15 autobusa koji nam dolaze 22. juna, bi}e ih samo pet sa severa, ostali su sa juga, iz Metohije, Kosovskog Pomoravqa. @eqa nam je da ugostimo pre svega decu iz seoskih sredina, malih {kola iz kojih deca nemaju mogu}nost da negde idu, nekima je to jedini izlazak sa Kosova u godini. A me|u wima su ve} sedam godina deca i mladi sa pote{ko}ama u razvoju koji dolaze u pratwi roditeqa“, ka`e Milorad Arlov.

STANOVI

ZA PORODICE

IZ METOHIJE

Idejni tvorac i organizator ove akcije bio je, ka`e 136 puta na Kosovu i Metohiji. Posledwih godina ne, od Vidovdana pu{ten je samo jednom da u|e u ju`nu srpsku pokrajinu. I ovih dana, pred Vaskrs, vratili su ga sa Jariwa. Ali ne mari. Sve {to je zamislio, ostvaruje se. Humanitarna organizacija koju je osnovao od progla{ewa tzv. nezavisnosti Kosova u specijalnoj je misiji. Posebno poma`e deci, u le~ewu, poma`e vi{e~lanim porodicama, nema praznika bez poklona deci na Kosovu i Metohiji koji sti`u iz Republike Srpske. Do sada je stiglo 25 hiqada paketi}a. Prva, kako ka`e, velika akcija, je zgrada koju su izgradili zahvaquju}i donacijama u Kosovskoj Mitrovici, u Bo{wa~koj mahali, 2014. godine.

„Podelili smo osam stanova porodicama koje su izbegle sa juga, koje su izgubile ku}e. Tu je bio sme{ten i Centar za socijalni rad, projektovali smo i na{u radnu prostoriju. Za tu zgradu je vlada Srpske izdvojila pola miliona maraka, a mi smo je izgradili u rekordnom roku, za nekoliko meseci i odmah je uselili“, pri~a nam Arlov.

CENTAR ZA DECU I MLADE

SA POTE[KO]AMA U RAZVOJU

Veliku pomo} institucija Republike Srpske organizacija je imala u sli~nom, mnogo ve}em projektu. U Kosovskoj Mitrovici izgra|en je Dnevni centar „Po-

dr`i me - 9. januar“ za decu i mlade sa pote{ko}ama u razvoju. „Udru`ewe roditeqa „Podr`i me“ na severu okupqa oko 200 dece iz ~etiri op{tine. Videli smo da je wihova potreba ogromna, nemaju svoju drugu ku}u, nemaju gde da se okupqaju. Dru`e}i se s tom decom, video sam koliko im zna~i rehabilitacija, izleti, dru`ewa. To im je najboqa terapija. U Centru su stru~waci, logoped, psiholog, tu iskazuju svoj talenat, crtaju, neko peva, neko ima smisla za informatiku“, obja{wava.

Izgradwa je zapo~eta 2019. dovr{ena je tako|e zahvaquju}i donacijama Republike Srpske, svih institucija, od kabineta predsednika, preko lokalnih zajednica, javnih i privatnih

preduze}a, ali Arlov isti~e donacije koje imaju poseban zna~aj.

„U~estvovalo je oko 160 osnovnih i sredwih {kola, preko 100 hiqada u~enika skupqalo je po marku, dve ili tri. U Centru postoji spisak svih donatora, ali poseban spisak je za {kole, naziv i ko je koliko dao za izgradwu i opremawe Centra. Ko{tao je 380 hiqada evra“.

JEDNI KOD DRUGIH

NA KR[YEWA I VEN^AWA

Od kada je 2012. krenula akcija „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ organizovana uz pomo} {kola, presko~ena je samo jednom, u vreme korone. Krenuli su sa dva, a od 2019. godine svakog leta u Srpsku se zaputi 19

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

autobusa dece sa Kosova, za wih je organizovan i poseban do~ek.

„Svake godine deca iz druge {kole nau~e i otpevaju himnu Republike Srpske. Ove godine }e kod nas u}i izme|u Bratunca i Qubovije preko mosta „Bratoqub“ iz bratske Srbije u Bratsku Republiku Srpsku, a centralni do~ek }e biti u Bratuncu u porti crkve gde }e deca iz Lapqeg Sela pevati himnu, kao i na sve~anom prijemu u zgradi vlade“, ka`e Arlov i dodaje da su deca videla sve kulturo – istorijske znamenitosti, ali i Kozaru, Gradinu.

I on navodi problem, slatku muku koju je pomenuo Sa{a Lovri}. Ciq je da {to vi{e dece sa Kosova upozna {to vi{e gradova Srpske, ali deca `ele da se slede}e godine vrate u istu porodicu. Tako je i sa druge strane, u me|uvremenu mnoge {kole su se pobratimile, tra`e decu iz svoje bratske. Raspleta u nekim slu~ajevima ima, i najlep{i je mogu}i. „Mnoge porodice su se sprijateqile. Dolaze jedni drugima na ro|endane, kr{ewa, svadbe. Oni koji su u mogu}nosti i letuju zajedno. Oni koji su imali 14 ili 15 godina kada su prvi put do{li, tu sada ima i porodi~nih qudi, i oni su ostali u kontaktu sa doma}inima“, ka`e i dodaje da akciju po potrebi poma`e i Uprava za stradawu sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije, a saradwa sa kancelarijom za KiM je obavezna.

(14)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

KARA\OR\EV ZAKONIK BIO TEMEQ NEZAVISNE DR@AVE:

1502. - [panski moreplovac Kristofer Kolumbo isplovio je iz {panske luke Kadiz na ~etvrto i posledwe putovawe u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u [paniji uveren da je na svojim putovawima stigao u Aziju.

1788. - Britanski parlament je ukinuo trgovinu robqem.

1805. - Umro je jedan od najve}ih nema~kih i svetskih pesnika Fridrih [iler. Veliku slavu stekao je dramama "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", koje su i danas na repertoarima svetskih pozori{ta.

Crne Gore, Bosne, Hercegovine

U oktobru 1804. episkop ba~ki Jovan Jovanovi} podnosi ruskom caru plan o srpskom carstvu. Negde se u ruskim planovima naziva i „Slavjansko carstvo“.

Najzna~ajniji od tih projekata je bio u zvani~noj formi podnesen od ovla{}ene srpske delegacije be~kom i ruskom caru u februaru 1806. Srbi su zahtevali da jedna ruska vojna formacija od nekoliko pukova bude usmerena preko Vla{ke na srpsku granicu, ili sa Krfa i Crne Gore. U tom slu~aju, uveravali su ruskog cara, Srbi bi digli op{ti ustanak od Dunava do Crne Gore. Rezultat bi bio formirawe jednog Slavenosrpskog carstva u koje bi bili okupqeni „svi Srbi iz Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Dalmacije i Albanije“. Dali bi toj dr`avi veliku vojsku od 220.000 vojnika, {to zna~i da su verovali da na tom prostoru `ivi deset puta vi{e stanovnika. Pola godine pre rata Rusije i Turske, ruski car je po~eo tajno da poma`e Srbe. U Crnu Goru je bio odaslan poseban izaslanik Stepan A. Sankovski 1805. Wegov zadatak je bio da uskla|uje delovawe Petra I Wego{a u planovima sa ruskom flotom na Krfu. Na sli~an je na~in „za specijalnog rezidenta“ u podunavskim kne`evinama 24. jula 1806. bio poslat Konstantin Rodofinikin, obrazovani odmeren Grk. Wegovo lukavstvo je jo{ oja~ano carevom instrukcijom da treba da studira prave namere Srba, wihov odnos sa Francuskom i Austrijom. „Iako se, ~ini se, veli car, zbog jednoverstva mo`e ra~unati na wihovu privr`enost Rusiji, bez obzira na to, u Va{im odnosima s wima budite krajwe obazrivi."

Nikakvu pismenu prepisku nije smeo da preduzima i sve poruke o Srbima je trebalo da usmeno {aqe preko svojih agenata.

Od sredine 1807. Rodofinikin }e do}i u Srbiju. Pomagao je ure|ewu dr`avne uprave, zgra`avao se kako je u tom ratu za oslobo|ewe bio

jeftin qudski `ivot. Wegova zna~ajnija du`nost je bila stvarawe mogu}nosti pro{irewa- srpske revolucije na ju`ni prostor prema Gr~koj. Ruska pomo} Srbima je po~ela jo{ pre nego {to je sultan Rusiji objavio rat u decembru 1806. Ona je znatnije po~ela ve} u martu te godine. Preko zapovednika ruske vojske u podunavskim kne`evinama Ivana I. Miheqsona najpre je poslato 13.000 zlatnika, kasnije 100.000 turskih pjastera i 4.500 pu{aka sa barutom i olovom. Kad je po~eo rat sa Turskom, ruski vojni plan je ra~unao na pomo} Srba. Wihov bi glavni ciq bilo zauzimawe jo{ neoslobo|enog Beograda, pa udar prema Vidinu. Upravo tada je Kara|or|e nesvesno otkrio da se ne smatra vojnim saveznikom za vr{ewe vojnih usluga u op{tim balkanskim i svetskim planovima Rusije. Obavestio je rusku komandu da mora da veliki deo svoje vojske dr`i prema Bosni i na Drini. Istori~ar Milenko Vuki}evi} je 1907. zakqu~io da je „Rusija, pozivaju}i Srbe u savez, gledala na wih kao na oru|e koje }e im pomo}i na desnom krilu,

skre}u}i vojnu Srba ka istoku i jugoistoku Srbije, a Srbi su `eleli poma`u}i Ruse, da i wima Rusi pomognu osloboditi se Turaka i stvoriti nezavisnu dr`avu“. To }e tako trajati sve do sloma srpske vojske 1813.

Iako su se Srbi mirili sa mogu}no{}u da svoje dr`avne granice zaokru`e na reci Drini sa zapada, Timoku i Dunavu sa istoka i severa i Studenici na jugu, do Lima, [argana, Javora, Golije, ipak je wihov ciq bio ujediwewe dr`ave srpskog naroda. Iako se u odre|enim slu~ajevima mislilo da ono ne bi bilo samo jedinstvena srpska dr`ava, u ve}ini slu~ajeva se na wu mislilo. Granice tog carstva je najboqe nacrtao mitropolit Stratimirovi} u jednom projektu iz juna 1804. On ga upu}uje u Rusiju i predla`e da Rusija oblikuje „politi~ko bi}e“ srpskog naroda. On `ivi od Vla{ke do Jadranskog mora, u Ugarskoj, Slavoniji, i Hrvatskoj. Trebalo bi privoleti Austriju da Srbima prepusti Boku, deo Dalmacije i Srem, a da se habzbur{kom caru prepusti „Turska Hrvatska“, kako se nazivao deo Bosanske Krajine do reke Plive i

DUBROVNIK U SRPSKOJ DR@AVI

Kara|or|e je kao glavni zadatak smatrao oslobo|ewe Bosne i Hercegovine. U isto vreme, on ~ak ka`e da su vo|i srpske revolucije „u samom po~etku osnivawa na{ega ve~itu nadu imali“, da uz pomo} Crne Gore oslobode Bosnu. On je naziva „vje~nim, zakletim, doma}im neprijateqem“ koji je uvek o tome radio da „izbri{e sasvim ime i blago~estije srpsko“.

Petar I Wego{ je svojim konceptom Slavenoserbskog carstva bez sumwe podrazumevao i Dubrovnik, podru~je sredwe Dalmacije gde je do{lo do pobune pravoslavnog i katoli~kog stanovni{tva protiv Francuza.

Vrbasa. Verovatno je pod „delom Dalmacije“ podrazumevao Dubrovnik i delove sredwe Dalmacije. I sam Kara|or|e je bio nejasan {ta podrazumeva pod budu}om srpskom dr`avom. U pismu Petru I Wego{u od 16. aprila 1806. on veli da je glavni ciq ujediwewe Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine. Iste godine, mesec dana potom (29. maja), on je tu dodavao i Dalmaciju. Treba uzeti u obzir ~iwenicu da je ovo vreme kada hrvatska nacionalna svest u Dalmaciji i Dubrovniku ne postoji. To se isto odnosi na Slavoniju i Bosnu i Hercegovinu. Postoji izve{taj iz januara 1808. da je Kara|or|e „priznao katolika Ivana Kosan~i}a Samarxi}a iz Jajca (u Bosni) za svoga buquba{u i pri tome mu obe}ao da }e ga priznati za komandanta tvr|ave Jajce i cele Turske Hrvatske. On je pozivao povremeno i katolike na ustanak.

Pisao je poruke dubrova~kom Senatu, nekim katoli~kim biskupima. U Dalmaciji je wegova slava utrla put nadi za oslobo|ewe. Tamo su ga nazivali „Crni Jure“. Biskup Vrhovac ga u svoj latinski dnevnik unosi kao „Chrerni Georgium“, Grci Mavros Georgios.

Ostaje pitawe koliko su katoli~ki stanovnici pomenutih oblasti imali istu svest kao Srbi. U jednom su bili podjednaki - obi~an narod je malo lupao glavu o tome kojoj naciji pripada, jer sve dok se ne pote`e pitawe nezavisnih dr`ava i wihovih granica, on od toga pitawa nema nikakve vajde, niti ga u svoje glavne muke broji. Istori~ar Stjepo Obad je 1983. ocenio da su u ustanku protiv Francuza 1806. i 1807. tri ~etvrtine stanovnika Dalmacije bila na strani Crnogoraca i Rusa, koji su taj ustanak vodili i pomagali.

l U slede}em broju: Ustanak u Dalmaciji je zna~ajan za istoriju srpske revolucije u celini

1901. - U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.

1911. - Grupa oficira, u~esnika u dvorskom prevratu i ubistvu kraqa Aleksandra Obrenovi}a 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju "Ujediwewe ili smrt" ("Crna ruka").

1927. - Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1936. - Italija je zvani~no okupirala Abisiniju (Etiopija) i italijanskog kraqa Vitorija Emanuela III proglasila abisinskim carem.

1945. - Nema~ki feldmar{al Vilhelm Kajtel potpisao je u Berlinu zavr{ni dokument o okon~awu Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski mar{al Georgij @ukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nema~ke potpisan je 7. maja u Remsu.

1950. - Ministar inostranih poslova Francuske Rober [uman uputio je poziv za pomirewe Francuske i Nema~ke i predlo`io stvarawe Zajednice za ugaq i ~elik, prethodnice Evropske unije. [umanov plan je 1951. godine potpisalo {est zemaqa. Ovaj datum obele`ava se kao Dan evropskih integracija.

1952. - [irom Jugoslavije odr`ani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona "A" Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.

1986. - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj koji je sa Novozelan|aninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Maunt Everest.

1993. - Po~eli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).

2001. - Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Ko{tunici u Wujorku je uru~ena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog dr`avnika godine.

2001. - U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navija~e, 126 qudi izgubilo je `ivot. 2015. - U obra~unu pripadnika makedonske policije sa naoru`anom teroristi~kom grupom Albanaca u Kumanovu poginulo je osam policajaca i 14 napada~a.

Mitripolit Stratimirovi} je imao viziju Slavenoserbskog carstva

NI DU[AN NI URO[ NEGO JOVAN NENAD

Posledwi srpski car bio je misteriozni “Crni ~ovek”

Car Jovan Nenad danas je vi{e deo legende nego istorije. Ka`u da je ro|en u „godini zveri” i da je imao ogroman crni beleg koji mu se protezao celom desnom stranom tela. A opet ... mo`da je samo bio crnomawast, pa je zbog toga dobio nadimak. Ipak, koliko god ~udno zvu~alo, wegovo carstvo bilo je stvarno – protezalo se na prostoru dana{we Ba~ke, delovima Srema i Banata ili na prostoru koji danas poznajemo pod imenom - Vojvodina.

Od rane zadobijene u napadu iz zasede, 26. juna 1527. godine, nedaleko od Sente, umro je posledwi srpski car. On se nije zvao ni Du{an ni Uro{! Zvao se Jovan Nenad i vladao je malom, samoproklamovanom dr`avom koja se prostirala na prostorima dana{we Vojvodine sa centrom u Subotici. Ali, ovo je samo kraj pri~e…

MISTERIOZNI “CRNI ^OVEK” Vojska Sulejmana Veli~anstvenog porazila je ugarsku vojsku u ~uvenoj bici na Moha~kom poqu 1526. Nakon toga, teritorija je podeqena izme|u Turskog carstva i Hazbur{ke monarhije, a pre`ivele velmo`e svrstale su se uz dvojicu vo|a – kraqa Ivana Zapoqu i kraqa Ferdinanda. Upravo u to vreme na scenu je stupio Jovan Nenad, misteriozni i danas skoro bajkoviti vo|a Srba. Istori~ari danas nisu saglasni ko je bio, ni odakle je do{ao Jovan Nenad. On je tvrdio da je potomak srpskih vladara, ~ak i vizantijskih careva, ali bilo je i onih koji su smatrali da je bio niskog roda.

Kako bilo, Jovan Nenad se pokazao kao veoma dobar zapovednik, koji je sa jednom ~etom Srba, odmah posle Moha~ke bitke proterao Turke iz Ba~ke i zagospodario nad ovim podru~jem kao i delovima Banata i Srema. Mali izme|u velikih sila, izgleda da mu nisu nedostajali megalomanski snovi – svoju nezavisnu dr`avicu proglasio

je srpskim carstvom, a sebe carem. Za sedi{te svoje „imperije” izabrao je Suboticu. – I za ono vreme, novi vladar je bio misteriozan ~ovek. Podanici su ga nazivali car Jovan Nenad, a izvan srpskih sredina bio je naj~e{}e spomiwan kao “Crni ~ovek”

zbog crne pruge u {irini jednog prsta koja mu se pru`ala od desne slepoo~nice pa sve do stopala – isti~e istori~ar Dobrica Jovi~i} i dodaje da je jedinom dokumentu koji nam je ostao iza ovog neobi~nog ~oveka on potpisan kao “Jovan od Boga poslani car“. Ovo nije bila jedina neobi~nost novog vladara. Jovan Nenad je `iveo asketski – pri~a ka`e da je spavao samo dva sata, a da je sat provodio u molitvi. Propovedao je i proricao i mnogi su mu dolazili kao svetom ~oveku. Po svedo~ewu jednog wegovog savremenika “Srbi su mu hrlili kao novom svecu i samom proroku”. NAROD GA JE VOLEO, ALI NE I DRUGE VOJSKOVO\E

Sa Jovanom Nenadom ostale srpske velmo`e i despoti uglavnom nisu htele da imaju nikakve veze, a interesantno je da o ovom ~oveku nema pomena ni u letopisima iz onog vremena.

- Bilo je to doba kada se za prevlast borio veliki broj despota. Ve}ina wih bila je potpuno neva`na. Ugari su ih koristili za svoju li~nu korist, a oni su pak brinuli samo o svojoj li~noj koristi. Pojava Jovana Nenada zato je nekima od wih smetala vi{e nego neprijateqima jer su u situaciji u kojoj je svako brinuo samo za sebe, o|ednom pojavio ~ovek koji je govorio o zajedni~kom otporu i ujediwewu – smatra Jovi~i} i dodaje da postoje indicije da je Jovan Nenad uzeo titulu cara ba{ da bi se razlikovao od tih drugih, gramzivih despota. Jovan Nenad se pokazao kao dobar vojskovo|a. Oscilovao je izme|u Zapoqe i Fendinanda i koristio ih bar koliko i oni wega – u borbi protiv ja~ih Turaka kojima je wegovo „carstvo” bilo prvo na udaru. Od trenutka kada je Jovan Nenad stao iz Ferdinanda, Zapoqa je na wega slao jednu vojsku za drugom, ali ih je “car” sve pobe|ivao, istina uz velike gubitke. Na putu do Ferdinanda sa ~ijom vojskom je trebalo da se ujedini, Jovana Nenada je smrtno ranio jedan Zapoqin pristalica. Ovo je bio i kraj wegove male dr`ave, a za dugi niz godina i snova o osloba|awu Srba od turske vlasti. “OTAC” SAVREMENE VOJVODINE?! Danas, car Jovan Nenad vi{e je deo legende nego istorije. Ipak, ima onih koji wegovo “srpsko carstvo” smatraju za~etkom onoga {to danas znamo pod imenom Vojvodina.

– Nazivati Jovana Nenada “ocem Vojvodine” svakako je malo preterano, ali je istina da se wegova dr`ava prostirala upravo na prostoru ove srpske pokrajine. On je prvi do{ao na ideju da na prostorima ju`ne Ugarske stvori zasebnu slovensku dr`avu. Ovu ideju kasnije }e preuzeti svi srpski vojvo|anski prvaci iako niko od wih Jovana Nenada ne}e pomiwati kao prete~u – zakqu~uje istori~ar.

Da posvedo~i i podseti na ovu neobi~nu istorijsku li~nost u Subotici je Jovanu Nenadu u dva navrata podizan spomenik – prvi je 1941. godine sru{en od strane ma|arskih okupatora, a drugi, podignut 1991. i danas stoji na gradskom trgu. Na wemu pi{e: ”Tvoja je misao pobedila”.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar, prvi put je kao dr`avni praznik u Srbiji obele`en 2012. godine. Od tada se kao simbol koji na reverima nose zvani~nici i javne li~nosti, ali sve vi{e i obi~ni gra|ani, pojavquje stilizovani prikaz lepog qubi~astog cveta sa pet latica i zeleno-crnom pozadinom. Re~ je o Natalijinoj ramondi, verovatno najsimboli~nijem cvetu u srpskoj istoriji.

Dan kada su u `elezni~kom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nema~kom i time okon~ale Prvi svetski rat, od 2012. godine se i u Srbiji slavi kao dr`avni praznik. Ako je prema broju `rtava, tragediji i

golgoti koju je na{ narod pre`iveo za te ~etiri godine sukoba, ovo je trebalo da se dogodi i mnogo ranije, ali od 2012. Dan primirja je dobio i svoj simbol – zna~ku Natalijina ramonda. Ve}ina gra|ana Srbije tada je prvi

put ~ula za postojawe ovog neverovatnog cveta ~ija simbolika je vi{estruka i neverovatno zna~ajna za na{u istoriju. Natalijina ramonda uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nixe, ~iji je najvi{i

vrh Kajmak~alan bio popri{te slavne srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Re~ je o endemskoj vrsti koja uspeva samo u Srbiji, Makedoniji i delovima Gr~ke. Danas je ova biqka za{ti}ena u na{oj zemqi kao prirodna retkost i ~uva se u Botani~koj ba{ti “Jevremovac” u Beogradu. Natalijinu ramondu je u okolini Ni{a 1884. godine otkrio doktor Sava Petrovi}, a opisao ju je Josif Pan~i}. Biqka je ime dobila po kraqici Nataliji, supruzi kraqa Milana Obrenovi}a. Natalijina ramonda spada u drevne, prakti~no fosilne vrste. Ona je ostatak suptropske flore, verovatno iz Afrike, pre`ivela je ledeno doba i potom stigla na Balkan. Jedna odlika Natalijine ra-

monde odredila je ovu biqku kao najve}i simbol srpskog stradawa u Velikom ratu – ~ak i kada se potpuno osu{i i deluje mrtvo, samo nekoliko kapi vode dovoqne su da ponovo o`ivi i procveta. Me|u skoro 300.000 poznatih cvetnica u ~itavom svetu, samo trideset biqnih vrsta ima ovu osobinu. Zato je i botani~ari zovu “biqkom feniks”, a istori~ari navode da se ba{ tako i Srbija uzdigla iz pepela Prvog svetskog rata i vaskrsla jo{ mo}nija i slavnija. Pozadina amblema Natalijine ramonde je zelena i crna, {to su boje Albanske spomenice – medaqe koja je dodeqivana kao znak se}awa na golgotu i strahote koje je srpska vojska pre`ivela povla~e}i se preko Albanije.

TRIK RESTORANA U ITALIJI

Besplatna boca vina za goste koji ne koriste

mobilni telefon

U restoranu "Al Candominio" u Veroni, u Italiji, gradu Romea i Julije, vlasnik restorana An|elo Lela nagra|uje svoje goste bocom vina i ve~erom ako tokom boravka u restoranu ne koriste mobilne telefone. Inovativni restoran sme{ten u srcu Verone nudi jedinstveno iskustvo uz opciju „bez tehnologije“, za dru`ewe. Uprava restorana odlu~ila je da svojim gostima ponudi izazov. Svakom paru ili grupi prijateqa koji ostave svoj telefon u ormari}, prilikom ulaska u restoran menaxer nudi besplatnu bocu crnog vina uz ve~eru.

„Digitalna detoksikacija“ kako je vlasnik restorana nazvao odsustvo mobilnih telefona u svom restoranu, osmi{qena je da na ulasku u restoran u posebnu fioku odlo`ite svoj telefon. Time ste posve}eni }askawu, hrani, pi}u u stvarnom svetu odvojeni od tehnologije. Za menaxere restorana va`nije je da parovi me|usobno komuniciraju nego da reklamiraju svoj restoran na dru{tvenim mre`ama.

Gradske vlasti Berlina poklawaju

Gebelsovo qubavno gnezdo gde je

dovodio nacisti~ke lidere

Berlinske vlasti nude na poklon ku}u koja je nekada pripadala nacisti~kom ministru propagande Jozefu Gebelsu, nadaju}i se da }e tako prekinuti decenijsku debatu da li da prenamene ili sru{e imawe severno od nema~ke prestonice.

„Nudimo bilo kome lokalitet kao poklon od dr`ave“, ka`e berlinski ministar finansija Stefan Evers. Grad Berlin je vi{e puta poku{ao da dâ lokalitet federalnim vlastima ili dr`avi Brandenburg gde se vila nalazi, kako ne bi pla}ao odr`avawe ili obezbe|ivawe kompleksa, koji je zarastao u korov i po~eo da propada.

Evers je ponovio ponudu gradskih vlasti, pozivaju}i da se u budu}im predlozima ponudi re{ewe kojim bi bila po{tovana istorija lokaliteta. „Ukoliko ponovo ne uspemo, kao {to nismo uspeli ni prethodnih decenija, onda Berlin ne}e imati druge opcije nego da sru{i ku}u, za {ta smo ve} sve pripremili“, istakao je Evers. Luksuzna vila za Gebelsa, jednog od najbli`ih saradnika Adolfa Hitlera, izgra|ena je 1939. godine u {umovitom krajoliku sa pogledom na jezero Bogenze blizu grada Vandlica, oko 40 kilometara severno od Berlina.

Slu`e}i mu kao vikendica van Berlina, gde je `iveo sa suprugom i {estoro dece, Gebels je u vilu ~esto pozivao goste – druge nacisti~ke ~elnike, umetnike i glumce, a koristio ju je i kao qubavno gnezdo za vanbra~ne afere. Posle rata, imawe od 17 hektara kratko je kori{}eno kao bolnica, a onda ga je preuzeo podmladak Komunisti~ke partije Isto~ne Nema~ke, pa je sagra|en centar za trenirawe kao i objekti za spavawe.

Sa ujediwewem dve Nema~ke 1990. godine, lokalitet je ponovo potpao pod vlasni{tvo Berlina. Me|utim, gradske vlasti nisu znale {ta }e s wim. Imawe je od tada postalo zanimqivo izletnicima koji su morali da se probiju kroz rastiwe kako bi se do{li do ku}e i zavirili kroz ogromne prozore vile. Gebels se vratio u Berlin pred kraj Drugog svetskog rata. Kada su sovjetske trupe u{le u Berlin, supruga i on izvr{ili su samoubistvo cijanidom nakon {to su otrovali svojih {estoro dece.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ulazite u period u kome }ete ostvariti ciqeve koje ranije niste uspevali da realizujete. Krajem nedeqe, dobijate podr{ku mo}nih prijateqa, velikih organizacija ili korporacija. QUBAV: Mo`ete se na}i u situaciji da pome{ate qubav sa prijateqstvom ili }ete preko prijateqa upoznati osobu koja }e u vama probuditi neobuzdane strasti. ZDRAVQE: Podlo`nost infekcijama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Sve {to sada pokrenete, donosi}e vam uspeh i novac narednih godinu dana, bilo da je re~ o projektu, promeni firme ili radnog mesta. Otvaraju vam se mogu}nosti kada je re~ o novim izvorima zarade. QUBAV: Iznenadni, privremeni prekid ili ~ak raskid veze. Slobodni Bikovi mogu da u|u u burnu romansu sa osobom koja }e u wima probuditi neslu}ene strasti. ZDRAVQE: Bol u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: O~ekuju vas promene u karijeri ili u okviru radnog mesta, selidba zbog posla ili odlaska na ve}u udaqenost. Situacija se okre}e u va{u korist, {to se ti~e duga prema vama. QUBAV: Mogu} je ulazak u tajnu romansu. Ako ste nedavno iza{li iz duge veze, uspe}ete da se dogovorite u vezi sa zajedni~kom imovinom, a ako ste roditeqi i vezi sa decom. ZDRAVQE: Cirkulacija. Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Predstoje vam promene u karijeri, prelazak na novi posao ili po~etak rada na jo{ jednom poslu. Mo}i }ete da realizujete mnogo toga {to se odnosi na poslovne planove, ukqu~uju}i stru~no usavr{avawe. QUBAV: Trebalo bi da povedete ra~una o tome s kim delite va{e qubavne probleme i dileme, kako ne biste do{li u neprijatnu situaciju. ZDRAVQE: Respiratorni organi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Podstaknuta je va{a ambicija kada je re~ o saradwi sa strancima, ali budite oprezni, mogu}i su problemi sa dokumentacijom i mla|om osobom. QUBAV: Va{em bra~nom ili dugogodi{wem partneru kre}e naboqe na poslu, {to }e se povoqno odraziti i na va{ zajedni~ki `ivot, mada }e on i daqe poku{avati da vam nametne svoje stavove. ZDRAVQE: Bol u le|ima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Trebalo bi da budete pa`qiviji prilikom dono{ewa odluka o finansijskim potezima. Dobijate podr{ku i pomo} i od ro|aka va{eg emotivnog partnera. QUBAV: Mo`ete da upoznate harizmati~nu osobu koja vam ne}e izlaziti iz misli. Kowunkcija Marsa i Neptuna, vladaoca partnerskih odnosa, unosi tenziju u odnos sa bra~nim partnerom. ZDRAVQE: Podlo`nost infekcijama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Budite oprezniji prilikom ulagawa novca u nove projekte. Mo`ete da dobijete ponudu za honorarni anga`man. Mo`e vam po}i za rukom da naplatite neki stari dug. QUBAV: Osoba koju poznajete preko posla, ponovo }e poku{ati da skrene va{u pa`wu. Zauzete Vage imaju priliku da sa voqenom osobom ra{~iste neku situaciju koja ih optere}uje. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Sve ono {to niste realizovali, sada }e i}i lak{e. Neko }e staviti ta~ku na privatni biznis ili }e promeniti radno mesto a mogu}a je i selidba u daqi grad. QUBAV: Tajna romansa sa zauzetom osobom mo`e biti obelodawena. Neka neo~ekivana situacija }e vas jo{ vi{e zbli`iti s partnerom. Mo`ete da se zaqubite u osobu koju }ete upoznati preko prijateqa. ZDRAVQE: Alergija.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Uspeh i novac preko intelektualnih i uslu`nih delatnosti, kao i preko ro|aka. Mogu}e uve}awe zarade ako se bavite gra|evinskim ili poslom sa nekretninama, ili trgovinom poqoprivrednim proizvodima. QUBAV: Neo~ekivana strastvena avantura sa zauzetom osobom. Ukoliko ste u braku ili du`oj vezi, mo`ete biti skloni impulsivnim odlukama. ZDRAVQE: Hormonski disbalans.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Va{a upornost i istrajnost retko ostaju bez rezultata, a ove nedeqe neki doga|aji mogu da odrede va{u karijeru u narednih godinu dana. QUBAV: O~ekuju vas rasprave sa bra~nim ili dugogodi{wim partnerom i ~lanovima porodice. Slobodni Jar~evi, na proslavi, ro|endanu ili javnom skupu mogu da upoznaju osobu sa kojom }e u}i u ozbiqnu vezu. ZDRAVQE: Mogu}e sportske povrede.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Po~etak velikih `ivotnih promena na svim poqima. Mada strahujete za finansije, ne}ete ostati bez novca, jer }ete prona}i dodatni izvor prihoda. Mogu}a iznenadna selidba. QUBAV: Va{a emotivna situacija se stabilizuje, ali postepeno. O~ekuju vas nesporazumi sa voqenom osobom ~iji ishod mo`e biti nepredvidiv. Slobodne Vodolije mogu da upoznaju nekog novog. ZDRAVQE: Glavoboqa. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: I daqe ste ograni~eni, ali vi{e na mentalnom planu, jer ne mo`ete da radite onako kako biste `eleli. Uspe}ete da mnoge stvari postavite na svoje mesto, uz pomo} prijateqa i ro|aka. QUBAV: Zaqubqivawe slobodnim Ribama, na putu, predavawu ili preko interneta. Roditeqi }e imati problema sa decom, zbog neslagawa sa vr{wacima u {koli. ZDRAVQE: Osetqiva jetra.

Tradicionalni „raketni rat“ izme|u dve crkve na gr~kom ostrvu, poeni za pogotke zvona

Neobi~na tradicija u gr~kom gradu Vrontadosu – dve crkve ve~e uo~i Vaskrsa tradicionalno ispaquju „rakete“ jedna na drugu. Dve crkve u gr~kom gradu Vrontadosu, koje se nalaze na vrhovima brda, sino} su ispaqivale rakete jedna na drugu, kao deo nacionalne uskr{we tradicije. Ciq je da se iz jedne crkve pogodi zvono na drugoj, 400 metara udaqenoj. Direktni pogoci na svaki zvonik se navodno ra~unaju slede}eg dana da bi se odredio pobednik, ali svaka parohija uvek tvrdi pobedu nad drugom.

Rezultat neslagawa je da se obe parohije dogovore da poravnaju ra~une slede}e godine, ~ime se rivalstvo nastavqa. Poreklo ove tradicije nije poznato, ali navodno se`e iz otomanskog doba. Prema lokalnim predawima, ranije se izvodilo pravim topovima, sve dok osmanske vlasti nisu zabranile wihovu upotrebu 1889. godine. Doga|aj je privremeno otkazan 2016. godine, zbog pritu`bi stanovnika na materijalnu {tetu, ali je obnovqen 2017. godine, uz ograni~ewa trajawa i broja lansiranih raketa.

Bore na ~elu, linije koje se urezuju iznad na{ih obrva, prirodni su deo starewa, ali to ne zna~i da moramo da prihvatimo da su neizbe`ne. ^esto su bore na ~elu izra`enije kao rezultat starewa, stresa ili specifi~ne mimike lica. Dobra vest je da postoje efikasne metode za borbu protiv wih, i to na prirodan na~in.

Proizvodwa kolagena i elastina starewem se smawuje, {to dovodi do toga da ko`a postaje mawe gipka i otporna. Pored toga, redovni pokreti lica kao {to su mr{tewe ili podizawe obrva, mogu stvoriti fine linije koje se vremenom produbquju. Faktori `ivotne sredine kao {to su izlagawe suncu i zaga|ewe tako|e mogu ubrzati stvarawe bora razbijawem kolagena. Ultraqubi~asti zraci razla`u kolagen i elastin, gradivne blokove mladala~ke, jedre ko`e. Tako|e, kako starimo, na{a ko`a prirodno proizvodi mawe kolagena i elastina, {to dovodi do tawe, mawe elasti~ne ko`e.

Jo{ jedan od uzroka za pojavu ja~ih bora na ~elu je i dehidracija odnosno suva ko`a. Ostali faktori rizika ukqu~uju pretersno gledawe u ekrane telefona, TV-a i kompjutera, stres, gravitaciju, lo{e `ivotne navike i genetiku. Da biste na prirodan na~in probali da se borite protiv bora na ~elu, razmotrite najpre promene u na~inu `ivota.

ZA[TITA OD SUNCA

Primena krema za sun~awe {titi va{u ko`u od budu}ih UV

RECEPT

KREMASTA PALENTA

POTREBNO JE:

n 150 g palente

n 300 ml mleka, 300 ml vode n 100 g mesnate dimqene pe~enice

n 120 g feta sira n po ukusu suvi biqni za~in n aleva paprika n beli luk u granulama

PRIPREMA:

Pe~enicu ise}i na trake. U dubqu posudu sipati dve ka{ike uqa i kada se zagreje ubaciti pe~enicu. Propr`iti je da blago porumeni, pa je re{etkastom ka{ikom izvaditi u tawir.

U istu masno}u dodati me{avinu vode i mleka. Ubaciti za~ine po `eqi i kada voda do|e do kqu~awa, smawiti temperaturu na tihu ja~inu i postepeno dodavati palentu uz stalno me{awe. Posle 2-4 minuta (du`ina kuvawa zavisi od toga koliko `elite da palenta bude gusta, imaju}i u vidu da }e se malo zgusnuti prilikom hla|ewa) palenta je gotova. Skloniti sa vatre i dodati izmrvqeni feta sir i propr`enu pe~enicu. Prome{ati i poslu`iti.

Bore iznad obrva, kako makar malo "ispeglati" ~elo na prirodan na~in

o{te}ewa i poma`e u spre~avawu dubqih bora. Nanesite kremu za sun~awe {irokog spektra sa za{titnim faktorom od najmawe 30 svakog dana, ~ak i kad je obla~no. Naravno, uverite se da koristite najbezbednije i najefikasnije kreme za sun~awe i izbegavate potencijalno {tetne losione.

HIDRATACIJA

Pijte dovoqno vode tokom dana da bi va{a ko`a bila hidrirana iznutra. Ciqajte na osam ~a{a dnevno i prilago|avajte koli~inu na osnovu nivoa aktivnosti. Odr`avawe ko`e uz dobro hidrirawe je kqu~no za odr`avawe wene elasti~nosti i strukture. Osim {to treba da pijete puno vode, koristite hidratantne kreme koje sadr`e hijaluronsku kiselinu da biste zadr`ali vlagu.

RETINOL

Retinol, vrsta vitamina A, stimuli{e proizvodwu kolagena i obnavqawe }elija, promovi{u}i glatku ko`u. Potra`ite kreme ili serume sa retinolom

koje }ete dodati svojoj rutini nege ko`e.

UPRAVQAWE STRESOM

Hroni~ni stres mo`e pove}ati nivo kortizola, a to zauzvrat mo`e razgraditi kolagen.

Ve`bajte tehnike opu{tawa kao {to da biste upravqali stresom i odr`ali ko`u zdravom.

VE@BE ZA LICE

Redovno izvo|ewe ve`bi za lice mo`e pomo}i u tonirawu mi{i}a koji se nalaze ispod va{e ko`e, smawuju}i izra`enost bora. Isprobajte ve`be kao {to su istezawe ~ela i podi-

zawe obrva da biste oja~ali podru~je ~ela.

ISHRANA

Konzumirawe hrane bogate antioksidansima, vitaminima za ko`u i omega-3 masnim kiselinama mo`e unaprediti zdravqe ko`e i pomo}i vam u borbi protiv znakova starewa.

PRIRODNI SASTOJCI

ZA NEGU KO@E

Sastojci poput aloe vere, kokosovog uqa i vitamina E imaju svojstva hidratacije i obnavqawa ko`e koja mogu umawiti pojavu bora. Nanosite te prirod-

Kako da posle posta ne preopteretimo organizam jakom i masnom hranom

Kako ne bi do{lo do zdravstvenih problema tokom prazni~nih dana, iz Instituta za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi} Batut”, upozoravaju da prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen. Posle vi{enedeqnog posta obi~no sledi bogata prazni~na trpeza – tu su predjela, supe, ~orbe, slatki{i – sve {to je kalori~no. „Ovaj post je bio izuzetno dug, zna~i 49 dana, ko je stvarno postio, to je bilo post na vodi, i mawa koli~ina masno}e, odnosno minimalna koli~ina masno}e, je {tedila na{u jetru i `u~ne puteve. Tako da, trebalo bi nastaviti sa hranom koja je mawe masna. Zna~i sutra prvo po~iwemo sa jajima, naravno neizbe`no jaja tokom celog dana,

PREDNOSTI

ali tu treba voditi ra~una, i treba znati da mo`da samo dva komada celih jaja u toku dana pojesti, a ostatak dana, ukoliko ne mo`emo da ih izbegnemo, onda uzmemo samo belance, jer belance ne}e da nam {tetiqivo, a obezbe|uje nam proteine”, rekla je nutricionistkiwa Veroslava Stankovi}.

Nutricionistkiwa je dodala da je va`no da od ostalih namir-

Prepune su kalijuma za zdravqe srca i krvni pritisak

„Banane su dobar izvor kalijuma, a jedna banana sadr`i 451 mg (oko 10 odsto dnevnih potreba)“. Tako|e imaju malo natrijuma koji, zajedno sa visokim sadr`ajem kalijuma, poma`e u kontroli visokog krvnog pritiska.

Banane su iznena|uju}e dobar izvor vitamina C

Banana sredwe veli~ine obezbe|uje respektabilnih 10 odsto va{ih dnevnih potreba za vitaminom C. Vitamin C poma`e kod imuniteta i odr`ava normalnu ko`u, ko-

nica u jelovnik treba uvrstiti salatu koja daje ose}aj sitosti. U toku posta nema mesa ni mle~nih proizvoda, pa je bitno i to – kojim redosledom mo`emo da vra}amo te namirnice u jelovnik.

„U principu to su sve mawe masne, odnosno posnije namirnice. Zna~i, kre}emo sa belancetom, onda mo`e da se unosi, {to se mesa i mesnih prera|evina ti~e, zna~i po~etak je sa pile-

ne preparate lokalno ili potra`ite proizvode za negu ko`e koji sadr`e navedene sastojke. Ostali prirodni sastojci za negu ko`e koje bi trebalo da konzumirate u namirnicama su ovas, niacinamid, magnezijum, vitamin C. PEPTIDI

Peptidi, kao {to su hidrolizovani peptidi kolagena, su obe}avaju}i sastojak u borbi za smawene bore, posebno kod bora na ~elu. To su kratki lanci aminokiselina koji signaliziraju }elijama da proizvode vi{e kolagena i elastina. Kolagen i elastin su proteini koji ko`i daju strukturu i elasti~nost, pa pove}awe wihove proizvodwe mo`e pomo}i u smawewu pojave bora.

ETERI^NA UQA

Studije pokazuju da eteri~na uqa mogu pomo}i u za{titi zdravqa ko`e, ukqu~uju}i spre~avawe i/ili umawewe bora na ~elu. Neka od najboqih eteri~nih uqa za ko`u ukqu~uju ono napravqeno od tamjana, semena nara, lavande, jojobe i {ipka.

tinom, mo`da i tih prera|evina od piletina. E sad, ukoliko se radi o pe~ewu, a jeste sutra uvek neka vrsta pe~ewa, onda uzeti minimalnu koli~inu. [to se mle~nih napitaka ti~e, odnosno mle~nih proizvoda, onda po~eti sa kiselim mlekom, mla|im sirom, a tek drugi ili tre}i dan uzeti, pa ~ak ne ni punomasne, nego polumasne”, objasnila je Stankovi}eva, i dodala da po{tuju}i ta pravila, ne}emo opteretiti organizam. Prekid posta upore|uje sa ve`bawem: „Ne}emo odmah krenuti u maraton, nego }emo se pripremati. Tako i sa hranom, zna~i polako uve`bavati na{ organizam i prilago|avati ga na te`u i masniju hranu”. Nutricionistkiwa savetuje da u prvim danima posle posta treba izbegavati pohovawe i pr`ewe hrane u dubokom uqu, i preporu~uje kuvawe, dinstawe i grilovawe namirnica. Dodaje da je va`na i redovna fizi~ka aktivnost i dovoqno te~nosti.

sti i hrskavicu. Tako|e poma`e u za{titi na{ih }elija i odr`ava ih zdravim.

Banane poma`u varewu

Svi znamo koliko su vlakna va`na. Odavno je utvr|eno da banane ubla`avaju zatvor, ~ir na `elucu i goru{icu.

Daju vam energiju

Banane sadr`e tri prirodna {e}era –saharozu, fruktozu i glukozu – daju}i vam izvor energije bez masti i holesterola. One su tako|e bogate magnezijumom i raznim antioksidansima, kao {to su flavonoidi, koji mogu smawiti rizik od sr~anih oboqewa.

LO[A STRANA

Previ{e kalijuma

Kalijum pogor{ava funkciju bubrega. Ako vam je dijagnostikovana smawena funkcija bubrega, potrebno je da pazite na unos. Mogu izazvati gasove i nadimawe Kod nekih qudi mo`e se javiti nadimawe ili gasovi po{to pojedu bananu. Pove}avaju nivo {e}era u krvi

To je zato {to se ugqeni hidrati razla`u u glukozu. Ukoliko imate dijabetes tipa dva, mogu se jesti banane, ali umereno. Malo je dokaza koji ukazuju na to da banane mogu izazvati dijabetes tipa dva. LE^EWE

SKANDINAVKA UKR[TENICA

PAROBROD (ITAL.) AZORSKA OSTRVA

REKAU AFRICI ZAPAD OPOVRGAVATI, OSPORAVATI, NEGIRATI NAPRAVA ZA ZVOWEWE

DVAISTA SLOVA

BLEJAWE

CVETNA BIQKA, TULIPAN

AM. GLUMICAHATAVEJ SETNE LIRSKE PESME

GODI[WE PRIREDBE OZNAKAZA POLUPRE^NIK

IME FRANCUSKE TENISERKE KORNE VRSTA RIBARSKE MRE@E PLO^ANA KAPITELU STUBA (ARH.)

ISTO^WA^KADVOKOLICA OKRUWEN KLIP

SKIDA^ LAKA REKANA KOSMETU KOJI JE VREDAN, RADAN 23. SLOVO AZBUKE MALA GITARA KAZIVA^ POEZIJE MERAZA POVR[INU (MN.)

UNUTRA VRSTA KAMENOG UGQA

NEJAKA DECA SIMBOL LUTECIJUMA VE[TA^KA SMOLA

POZORNICA, BINA VRSTA ^APQE IME MLADOG KO[. LAKI]A

OZNAKA KIKINDE TKA^ VRSTA KRUPNE CRVENE TRE[WE

SPRETAN, BRZ, HITAR (ZAST.) RANIJI BOKSER RANKO MA\ARSKI GRAD PRO@DRQIVICE GRAD U NEMA^KOJ

KALIJUMA STAROJUDEJSKI CAR UPLIV IND. PESNIK BIHARI TEHNI^KA [KOLA SMESTITI SE ONAJ KOJI SLAVI MRATINDAN

STI^KA VE@BA

MRATIN[TAK

TKALAC, ITAR, RAKAS, ALAVICE, K, UTICAJ, LAL, LOCIRATI SE,

GITARICA, ARI, ULAZAK, NEJA^AD, LU, SCENA, IBIS, KI,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: IKONA, VAPOR, AZORI, NIL, Z, ZVONO, AA, EN, BLEKA, LALA, ARABA, ACETON, LAB, ],

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Dodatak zakonskom predlogu - Zemqi{te zasa|eno biqkama, 2. Vedro, ~abar - Li~ani, 3. Grumen, grumuqica - Zakon (lat.), 4. Susedna slova - Plate - Latinski veznik, 5. Stare{ina sela (tur.)[umno disati, krkqati, 6. I}i oprezno - Vegetarijanac (`arg.), 7. Veznik - Govornik ekavice - Starorimski Bog smrti, 8. Ameri~ki glumac SmitKuvati u kqu~aloj vodi - Oznaka za tonu, 9. Tajno delovawe, urota - Grad u Italiji, 10. Pokrajina u Ju`noj Africi - Neu{kopqen kow, 11. Po~etak azbuke - Laneno platno - Inicijali kompozitora Novkovi}a, 12. Gerasim odmila - Ime glumca Banderasa, 13. Mesto kod [ida - Ameri~ka glumica Linda, 14. Sukob na Balkanu s po~etka pro{log veka.

USPRAVNO: 1. ^etvrti pade` (gram.) - Padina, kosina, 2. Te{ko prohodno rastiwe, {ikara - Ime glumice Roselini, 3. Ablativ (skr.) - @alba vi{em sudu - Vrsta {kotskog plesa, 4. Pole|u{ke - U kocki, igra u celu ulo`enu sumu, 5. Vremensko razdobqe - Grafi~ki prikaz, tablica - Simbol kalcijuma, 6. Oznaka za metar - Slu`benik arhiva - Vojni~ki hleb, 7. Takmi~ar u ga|awu alke - Pripadnik afroazijskog naroda - Simbol sumpora, 8. Auto oznaka Ni{a - Mesto kod Vaqeva - Pra`iteq Meksika, 9. Klepala, zvona - @enin otac (mn.), 10. Oznaka viskoziteta motornog uqa - Sebi~an ~ovek - Ju`no vo}e, mograw, 11. Vr{ilac ankete - Inostranstvo, 12. Osobenost po kojoj se ne{to razlikuje od ostalog.

VEGAN, I, EKAVAC, ORK, VIL, BARITI, T, ZAVERA, ASTI, NATAL, PASTUV, AB, BATIST, \N, GERA, ANTONIO, ILINCI, EVANS, BALKANSKI RAT

VODORAVNO: AMANDMAN, SAD, KABAO, LIKANI, UKLUBAK, LEKS, ZI, ZARADE, ET, AJAN, HRIPETI, TAPATI,

RE[EWE UKR[TENICE:

VI[E OD MILION I PO QUDI U BRAZILU:

Madonin koncert pretvorio pla`u

Kopakabana u Riju u ogroman plesni podijum

Ameri~ka pop-peva~ica Madona je odr`ala besplatni koncert na pla`i Kopakabana u Rio de @aneiru pred 1,6 miliona qudi.To je bio posledwi koncert turneje "The Celebration Tour"wene prve retrospektive koju je po~ela u oktobru u Londonu.

Osamnaest torweva sa uzvu~ewem bilo je raspore|eno na pla`i duga~koj ~etiri kilometra da bi svi dobro ~uli hitove.

Dvo~asovni koncert je po~eo u 22.37. po lokalnom vremenu, sa skoro sat zaka{wewa.

„Kraqica popa“ je koncert po~ela hitom iz 1998. „Nothing Really Matters“ i potom rekla: „Evo nas na najlep{em mestu na svetu. Ovo mesto je ~arobno“.

Potom je izvela svoje klasi~ne hitove, ukqu~uju}i „Like A Virgin“ i „Hung Up“. Za uvod u „Like A Prayer“, potpuno se prekrila crnim ogrta~em, a u rukama je dr`ala brojanice.

Emotivno je odala po~ast „svom sjaju“ izgubqenom zbog side dok je pevala „Live to Tell“, a iza we su bile osvetqene crno-bele fotografije qudi koji su umrli od te bolesti.

Kasnije su joj se na sceni pridru`ili brazilski umetnici Anitta i Pablo Vittar

Rio je proveo posledwih nekoliko dana pripremaju}i se za nastup svetski poznate muzi~arke, weni qubiteqi su opsedali

hotel „Kopakabana Palas“ gde je bila Madona, nadaju}i se da }e je ugledati.

Organizacija tog mega-doga|aja bila je sli~na organizaciji do~eka Nove goodine, kada se milioni qudi okupe na Kopakabani da gledaju vatromet.

Procewenih 1,6 miliona qudi na koncertu je vi{e od 10 puta vi{e od Madoninog rekorda od 130.000 posetilaca u Parizu 1987. Madonina zvani~na veb stranica

pi{e je da je {ou u Riju najve}a u wenoj ~etvorodecenijskoj karijeri. I ranije je na pla`i Kopakabana bilo velikih koncerata, kakav je bio novogodi{wi {ou Roda Stjuarta 1994. godine koji je okupio vi{e od ~etiri miliona qudi {to je, po Ginisovoj kwizi rekorda, bio najve}i besplatni rok koncert u istoriji. Po{to je tada bio i do~ek Nove godine, boqe je pore|ewe s Rolingstonsima

Ta~no je da je Evrovizija zabranila zastavu Palestine - ali jo{ 2016. godine, sa jo{ 10 drugih zastava

Grad Malme u [vedskoj umesto euforije i slavqa do~ekuje Evrovizijsku nedequ s te{kim srcem i ose}ajem straha. Pored ve} postoje}ih problema i najavqenih nemira zbog u~estvovawa Izraela na takmi~ewu ove godine, {ire se i mnoge dezinformacije.

Jedna od wih je i da je Evrovizija ove godine zabranila zastave Palestine. Da, one jesu zabrawene, ali ne od ove godine. Evrovizija, odnosno Evropska radiodifuzna unija, zabranila je zastavu Palestine zajedno sa jo{ desetak zastava teritorija koje se smatraju spornim, tj. koje nisu me|unarodno priznate.

Na listi tada zabrawenih zastava je i zastava Kosova.

„ESC Official Flag Policy“ iz 2016. godine, pored dimenzija zastava, odre|uje i koje zastave i obele`ja nije dozvoqeno istica-

ti. Ukratko, dozvoqeno je da se isti~u samo zastave zemaqa u~esnica, ili drugih zemaqa koje su ~lanice Ujediwenih nacija. Zabrawene su sve lokalne, regionalne i pokrajinske zastave, zastave nepriznatih teritorija, baneri sa politi~kim i verskim porukama, ili uvredqivim i diskriminatornim porukama. Publici je dozvoqeno da isti~e zastave duginih boja na

Evroviziji, ali pod uslovom da se ne radi o namernom slawu politi~kih poruka tokom samog programa.

Evrovizijska nedeqa ina~e, zvani~no je po~ela u nedequ 5. maja. Prvo polufinalno ve~e kada je nastupila Srbija i na{a predstavnica Teya Dora, je odr`ano u utorak, 7. maja, a veliko finale Evrovizije je u subotu, 11. maja.

2006. ~iji je konvert opratilo 1,2 miliona qudi na Kopakabani.

Pred koncert sa balkona su visile zastave s likom Madone du` legendarnog crno-belog talasastog dizajna trotoara Kopakabane. To podru~je je bilo prepuno uli~nih prodavaca i gledalaca koncerata u tematskim majicama, znoje}i se na suncu.

Da bi se spre~ile kra|e u gu`vi i svi bili bezbedni, Rio de @aneiro je postavio 3.200 vojnika i 1.500 policajaca, a Ratna mornarica je presretala brodove ~iji su kapetani `eleli da se ukotve blizu da bi pratili {ou.

Do{li su obo`avaoci iz celog Brazila i iz Argentine i Francuske, a Me|unarodni aerodrom u Riju predvideo je dodatnih 170 letova od 1. do 6. maja sa 27 odredi{ta.

„Dobrodo{la kraqice!“ pisalo je na plakatima pivarske firme „Heineken“ oblepqenim po gradu iznad slike prevrnutog poklopca boce koji podse}a na krunu. „Heineken“ nije jedini profitirao od uzbu|ewa s Madonom. Barovi i restorani pripremali su koktele „Like a Virgin“, a prodavnica karnevalske ode}e u centru Rija je u potpunosti bila ispuwena kostimima sa motivima Madone, lepezama, ~ak i dowim ve{om.

Lokalne vlasti su u aprilu procenile da }e koncert lokalnoj ekonomiji doneti 293 miliona reala (52 miliona evra).

NIKOLA ROKVI] JEDVA DI[E, ALI NE ODUSTAJE: Evo {ta ga je sna{lo na pola puta do Gr~ke

Pre dve nedeqe peva~ Nikola Rokvi} krenuo je pe{aka put Atine, do manastira Egine, kako bi prikupio sredstva za pomo} de~ijoj onkologiji.

Nikola je tokom Velikog posta krenuo na hodo~a{}e, a drugog dana Uskrsa, kada se omrstio obavestio je svoje pratioce na Instagramu da mu je sada znatno te`e da tr~i u odnosu na prethodne dane.

„Na mrsnoj hrani, uh… Ogromna razlika, ne znam da li je {ok za organizam, ali ba{ je te{ko. Vra}am se sutra na standardno – hleb, kikiriki puter, med, ili pahuqice… Ovo sa mrsnom hranom je ba{ te{ko“, rekao je zadihano Rokvi} na snimku dok je tr~ao.

Ipak, on je dodao da je stigao na pola puta od Gr~ke, a do sada je za wegovu fondaciju „Porodica“ prikupqeno vi{e od 14 miliona dinara.

„Danas hvala Bogu sti`emo na pola puta“, napisao je on.

Zagreb u transu, Dragana Mirkovi} izazvala lavinu emocija na drugom koncertu u Areni

Dragana Mirkovi} dve ve~eri zaredom odr`ala je spektakularne koncerta u Zagreba~koj areni i pokazala da emocija koju deli sa publikom ne poznaje granice. Regionalna muzi~ka zvezda do~ekana je ovacijama a publika je uglas sa wom sve vreme pevala hitove koji su

obele`ili ~etiri decenije wene karijere. Obo`avaoce je posebno ganuo trenutak kada je odala po~ast velikim balkanskim zvezdama koje vi{e nisu me|u nama, poput Sinana Saki}a, To{eta Proeskog, Olivera Dragojevi}a, [abana [auli} a, Dina Dvornika, Dra`ena

Petrovi}a, Dragana Nikoli}a i mnogih drugih, ali najve}i delirijum nastao je kada je po svom obi~aju si{la u publiku i pevala im na sredini Arene. Dragana posle Zagreba nastavqa svoju humanitarnu turneju po regionu, a uskoro se o~ekuju i novi datumi za velike gradove koji su u planu.

JOKI] MORA DA URADI RETKO VI\ENU STVAR DA IZBEGNE ELIMINACIJU: Lista onih koji su uspeli je izuzetno kratka

Minesota je savladala Denver sa 106:80 i u drugom me~u serije i sada uspela da povede sa 2-0 i to tako {to je oba puta slavila na gostuju}em terenu u Koloradu. Zbog toga je pred Nikolom Joki}em i Nagetsima izuzuzetno te`ak zadatak.

O tome koliko je to te`ak zadatak najboqe govori da je samo pet timova u istoriji lige uspelo da se vrati nakon 0-2 na doma}em parketu u plej-of seriji.

Ukoliko Nagetsi `ele da ostanu u trci za odbranu titule {ampiona to }e morati da urade, a prvi me~ je na programu ve} u no}i izme|u petka i subote od 03.30.

Denver je izgubio prvo poluvreme sa 61:35, {to je najve}a razlika posle 24 minuta na doma}em parketu u istoriji fran{ize i to je najboqi pokazateq koliko je Minesota nadigrala Joki}a i saigra~e.

Sada Denver mora da uradi ono {to su uspeli da urade LA Lejkersi protiv Voriorsa 1969. godine, Hjuston Roketsi protiv Sansa 1994. godine, Maveriksi protiv Roketsa 2005. godine, Seltiksi protiv Bulsa 2017. i Klipersi protiv Maveriksa 2021. godine. Sada Denver mora da preokrene nakon 0-2 na doma}em parketu i sa o~ajnom igrom vode}eg dvojca – prvenstveno Mareja, ali i Joki}a koji je ispod svog nivoa.

^ARLS BARKLI OTPISAO JOKI]A:

„On nije taj, to je gotovo“

^arls Barkli, legendarni biv{i NBA ko{arka{, otpisao je Nikolu Joki}a i wegove Denver Nagetse u borbi za finale Zapadne konferencije protiv Minesote Timbervulvs.

Denver gubi 2:0 nakon {to je pora`en u obe utakmice kao doma}in. Naredne dve utakmice igra}e se u Minesoti.

Ekipa koja stigne do ~etiri pobede }e obezbediti plasman u finale konferencije.

„Momentum je jako va`an u plej-of seriji. [to se toga ti~e, Denver ne igra {ampionsku ko{arku ni sada, nije je igrao ni u prethodnoj rundi. Protiv Lejkersa su mogli da igraju pod ko~nicom, {to protiv najboqe odbrane u regularnom delu i plej-ofu nije mogu}e. Nema {ale sa wima. Bi}e te{ko, pritisak je na Denveru. Minesota igra dobro kod ku}e i svi znaju svoju ulogu. Nadigrali su ih i nadja~ali. O~ekujem da vidimo isto u tre}oj utakmici“, kazao je Barkli.

Ne veruje u aktuelnog {ampiona.

„Ovo je gotovo. Minesota je boqa od Nagetsa. Denver nema prednost nigde na terenu. MVP je nadigran. Pred po~etak sezone nisam verovao u Minesotu, naveli su me da se predomislim. Pobedi}e u ovoj seriji. Oni su tu za ozbiqno. Imaju tog posebnog tipa. On prerasta iz buldoga u vuka. Momci ga slede i on ih vodi. Joki} nije ‘taj’ u ovoj seriji. Minesota je ozbiqna i po~isti}e Nagetse“, prognozirao je Barkli.

PALA ODLUKA! Evo koga je Novak \okovi} odabrao za trenera,

masters u Rimu

Novak \okovi} je nedavno zavr{io vi{e nego uspe{nu saradwu sa hrvatskim trenerom Goranom Ivani{evi}, a sada je postalo jasno i ko }e biti Noletov trener na rimskom mastersu.

Ba{ kao i na prethodnom turniru koji je \okovi} igrao, u Monte Karlu, gde je, podsetimo, Nole posle senzacionalne eliminacije u Indijan Velu od Luke Nardija, tada 123. sa ATP liste - nanizao pobede i to protiv Romana Safiulina, Lorenca Muzetija i Aleksa de Minora (pre nego {to je poklekao pred Kasperom Rudom u polufinalnom okr{aju koji je potrajao tri seta) i ovoga puta trener }e mu biti Nenad Zimowi}.

Na{ proslavqeni teniser, koji je harao u dublovima, a potom se posvetio trenerskom poslu i jedno vreme bio kormilar teniske reprezentacije Srbije,

sve otkrio

iznova je sa Noletom "na radnom zadatku".

O tome svedo~i i snimak iz Rima, gde je najboqi teniser sveta stigao i odradio prvi trening pred pomenuti masters:

Pritom, Novak je trenirao u vrlo opu{tenoj, nasmejanoj atmosferi, {to samo svedo~i o izvr-

snim odnosima u kojima se nalaze on i wegov, po svoj prilici, definitivno novi strateg, "Ziki". Podsetimo, turnir u glavnom gradu Italije igra se za nagradni fond od 7.877.020 evra, ali }e \okovi}u on pre svega poslu`iti kao zalet za najve}i izazov na {qaci, Rolan Garos.

Parni vaqak u krizi, isto kao 1966.

Albert Na|, pokisao posle trenerskog debija s Partizanom protiv Vojvodine, izme|u ostalog izusti:

- Ne se}am se da je bilo nekada pet uzastopnih poraza...

^ukari~ki 2:3, Crvena zvezda 2:3, pa 0:2, TSC 1:2 i sad Lale 2:3, za klub slavne istorije – mnogo je!

Man~ester junajtedu u Beogradu (2:0) i, verovali ili ne, od tada zare|ao 11 utakmica (do kraja sezone) bez pobede?!

U periodu 16. april – 15. maj 1966. partizanovci su svedo~ili kvintetu neuspeha: Vojvodina u Novom Sadu 0:1, Vele` u Humskoj 2:3, @eqezni~ar u Sarajevu 1:3, Man~ester junajted u Engleskoj 0:1

Paradoksa li, identi~an neslavan niz prethodno je zabele`en u najslavnijoj sezoni –1965/66, upam}enoj po plasmanu crno-belih „beba” u finale Kupa evropskih {ampiona. Dakle, za `ivota aktuelnog {efa struke (ro|en 1974) – ~udo nevi|eno!

Parni vaqak je, interesantno, 13. aprila 1966. o~itao lekciju

i Real Madrid u Briselu 1:2. Po izgubqenom finalu KE[ – dodatni raspad sistema: Hajduk 1:1, Radni~ki Ni{ 0:0, te nove packe – OFK Beograd 0:2, Crvena zvezda 1:2 i Olimpija 1:2, da bi spu{tawe zavese (18. jun) „ubla`io” remi s Vardarom u Skopqu 2:2. Crno-beli su takmi~arsku

1965/66. okon~ali tek na 11. mestu, po odlasku Abdulaha Gegi}a tim je u posledwa tri kola predvodio Kiril Simonovski. Podsetimo, za Partizan su tad igrali Milutin [o{ki}, Fahrudin Jusufi, Qubomir Mihajlovi}, Radoslav Be~ejac, Branko Ra{ovi}, Velibor Vasovi}, Mane Baji}, Vladica Kova~evi}, Mustafa Hasanagi}, Milan Gali}, Josip Pirmajer, Ivan ]urkovi}, Jovan Miladinovi}... Veli~ine!

Posle Brisela, naravno, ni{ta vi{e nije bilo isto – vedete su gledale ka inostranstvu, {ansu da debituju dobili su Blagoje Paunovi}, Bora \or|evi} i Milo{ Radakovi}, nosioci igre u narednim sezonama.

Za Partizan je, potom, nastupilo crno doba – 11 godina bez titule, sve do 1976. i antologijskog gola Nenada Bjekovi}a za trijumf nad Olimpijom u Qubqani, kqu~an za lovor u trci s Hajdukom.

Sezone 1965/66. i 2023/24, uprkos prezentovanoj sli~nosti, nikako ne mogu da nose znak jednakosti, crno-beli su pre 58 godina uzdrmali Evropu, za razliku od lane kad im je {amar udario i „tamo neki” Nordsjeland.

Bori{a Simani}, ko{arka{ koji je u dresu reprezentacije Srbije nakon nezgodnog udarca protiv Ju`nog Sudana ostao bez bubrega, vratio se treninzima. Simani} je gostovao u podkastu novinara Aleksandra Stojanovi}a, Alestop, i otkrio je da je po~eo polako da se vra}a u ritam: „Sada, trenutno, sam stvarno odli~no, po~eo sam i da treniram. Nekih vi{e od mesec dana ve} radimo i zasad se ose}am fenomenalno. U po~etku smo radili samo u teretani, da mi{i}e vratimo u funkciju, jer su bili zamrli skroz, ni{ta nisam smeo da radim sedam-osam meseci, zbog tih nalaza i svega, da se to o~isti i onda sam krenuo da radim. U po~etku je to bila teretana, a onda smo iz nedeqe u nedequ podizali intenzitet i pre nekih sedam do deset dana sam po~eo i da {utiram.“

Posebno je Simani} istakao Dragana Radovanovi}a, koji mu je prakti~no spasao `ivot:

„Doktor Radovanovi} nikome nije ni rekao kakva je realna situacija, samo je par qudi znalo u Savezu da mi je `ivot bio ugro`en. Ja sam mu zahvalan i rekao sam mu to spasio mi je `ivot u vi{e navrata tamo. Prve no}i je bio uz mene, oni su hteli da posle snimka sa~ekamo jutro, me|utim, po{to je bubreg pukao bilo je veliko krvarewe i da se sa~ekalo ja ne bih ni do~ekao jutro. Tek posle drugog snimawa videli su da sam izgubio dve litre krvi i da je operacija odmah morala da se radi. Da nije bilo Gage da ubrza bilo bi lezi ti gore i to je to.“

Otkrio je Simani} i da su svi saigra~i iz reprezentacije u tim trenucima bili u

jednoj sobi, gde su ~ekali informacije o Simani}u:

„U trenucima kada se tra`ila krv za mene, bilo je ~etiri, pet ujutru i niko od mojih druagara igra~a nije spavao, svi su bili u jednoj sobi. Bilo im je stvarno nezgodno, pa jo{ i poraz od Italije i trebalo je da pro|e dva dana da bi saznali da stvarno sve u redu, nisu ni spavali dok im se nisam javio. Prvi put sam normalno zaspao nekih 20-25 dana posle operacije, ovde u Beogradu. To malo {to sam spavao, spavao sam na le|ima, i onda sam sa nekim pojasom mogao na bok i tada je sve bilo mnogo lak{e.“

I ~uveni tim Partizana iz 1966. godine nanizao pet uzastopnih poraza

Zvezda kao APOEL, Lion, Olimpijakos i Maribor

Crvena zvezda je u posledwem kolu Super lige, ~etiri kola pre kraja plej-ofa, pobedom nad TSC-om (2:1) obezbedila sedmu uzastopnu {ampionsku titulu.

Najtrofejniji srpski klub je tako postavio rekord u srpskom fudbalu po broju titula u nizu. Do sada je uz crveno-bele, {est u nizu imao, naravno, samo ve~iti rival Partizan, koji je bio najboqi u periodu od 2008. do 2013. Ovo je rekordan niz ra~unaju}i i takmi~ewa u nekada{woj SFR Jugoslaviji, u kojoj su tako|e dva beogradska velikana nekoliko puta uspevala da ve`u maksimalno tri titule.

[to se evropskih prilika ti~e, Crvena zvezda je sa sedam prvenstvenih trofeja u nizu i daqe jako daleko od rekordera.

Vlasnici najdu`ih serija su Linkoln red limps sa Gibraltara i Skonto iz Letonije, koji su ~ak 14 puta zaredom bili prvaci dr`ava. Linkolnu je to uspelo u periodu od 2003. do 2016. godine, Skontu od 1991. do 2004.

Po 13 titula u nizu imaju BATE Borisov u Belorsiji (2006-2018) i Rozenborg u Norve{koj (1992-2004).

Sa 11 uzastopnih {ampionskih trofeja tako|e imamo dva tima, hrvatski Dinamo (2006-2016) i nema~ki Bajern (2013-2023).

Sa 10 ve} postoje ~etiri kluba Dinamo Tbilisi u Gruziji (19901999), MTK Budimpe{ta u Ma|arskoj (1914-1925), Pjunik u Jermeniji (2001-2010) i [erif u Moldaviji (2001-2010).

Sa devet titula u nizu {epuri se pet klubova: CSKA Sofija u Bugarskoj (1954-1962), Dinamo Kijev u Ukrajini (1993-2001), Seltik (1966-1974 i 2012-2020) i Renxers u [kotskoj (1989-1997) i Juventus u Italiji (2012-2020).

Osam uzastopnih prvenstvenih trofeja imamo dva kluba Bazel u [vajcarskoj (2009-2017) i Wu Sejnts u Velsu (2012-2019).

I dolazimo do grupe klubova sa sedam titula u nizu, me|u kojima se nalazi i Crvena zvezda. Pored na{eg {ampiona tu su jo{ ~etiri evropska kluba APOEL na Kipru (2013-2019), Olimpijakos u Gr~koj (dva puta 1997-2003. i 2011-2017), Maribor u Sloveniji (1997-2003) i Lion u Francuskoj (2002-2008).

[to se pet najja~ih evropskih liga ti~e, pored ve} pomenutih Bajerna u Nema~koj (11), Juventusa u Italiji (7) i Liona u Francuskoj (7), u [paniji najve}u seriju uzastopnih titula bele`i Real Madrid - pet, dok zanimqivo u Engleskoj, najdu`a serija je tri u nizu i iza sebe je ima pet klubova: Hadersfild taun, Arsenal, Liverpul, Man~ester junajted i Man~ester siti. Ukoliko Gra|ani ove sezone odbrane trofej u Premijer ligi, posta}e prvi klub sa ~etiri vezane titule u zemqi koja va`i za kolevku najpopularnijeg sporta.

PIKSIJU SE OVA LISTA NE]E SVIDETI:

Prst u oko Srbiji

pred Evropsko prvenstvo

Reprezentacija Srbije }e posle 24 godine u~estvovati na Evropskom prvenstvu, a Dragan Stojkovi} Piksi je uspeo da uprkos slabijim izdawima u kvalifikacijama na{u selekciju prvi put posle skoro ~etvrt veka dva puta u nizu odvede na velika takmi~ewa.

Ipak, to ne uliva mnogo poverewa stranoj javnosti i fudblaskim stru~wacima.

Uo~i pvenstva ugledni portal „FourFourTwo“ objavio je spisak selektora svih reprezentacija koje je rangirao od najboqih do najlo{ijih prema wihovoj oceni. Na prvom mestu je Didije De{am (Francuska), a slede Lu~ano Spaleti (Italija) i Julijan Nagelsman (Nema~ka).

FourFourTwo je kao najlo{ijeg izdvojio srpskog selektora Dragana Stojkovi}a, a hrvatski selektor Zlatko Dali} zauzeo je ukupno peto mesto.

„Za reprezentaciju je igao 84 puta, a Dragan Stojkovi} je preuzeo mesto trenera Srbije 2021. godine, i odveo je Srbiju na Svetsko prvenstvo u Katar. Nekada{wi vezista Crvene zvezde i Olimpika iz Marseja ranije je bio iskqu~ivo na Dalekom istoku i vodio Nagoju i Guangxu u Japanu i Kini“, stoji u komentaru srpskog selektora koji je stavqen na 24. mesto.

Du{an Tadi}: Kruna karijere u Nema~koj

Du{an Tadi} posle dva Svetska za mesec i po dana kona~no }e da zaigra i na Evropskom prvenstvu

Odavno se uselio u srca svih nas kao jedan od najzaslu`nijih {to je Srbija u~estvovala na svetskim prvenstvima 2018. u Rusiji i 2022. u Kataru. Novembra pro{le godine u~inio je ono {to niko nije od sada{weg selektora Dragana Stojkovi}a – odveo je reprezentaciju kao kapiten i na Evropski {ampionat u Nema~ku. Pre vi{e od mesec dana odigrao je 106. utakmicu za na{ dr`avni tim i postao rekorder. Du{an Tadi} – jedinstvena li~nost srpskog fudbala, vi{e od decenije nezamewiva desetka Orlova. Kad je na terenu lopta, jednostavno, ho}e kod wega i on sa wom uvek zna {ta da uradi. Promeni stranu, odigra pas u sredinu, centrira, {utira. Malo je Du}inih poteza koji nas nisu odu{evili od kako ga gledamo. U Vojvodini (2006-10), Groningenu (2010-12), Tventeu (2012-14), Sautemptonu (2014-18), Ajaksu (2018-23), Fenerbah~ea (2023) i naravno reprezentaciji Srbije (2008-2024) stekao je status bo`anstva, najboqeg igra~a i {to je jo{ va`nije istinskog vo|e i oslonca.

Za mesec i po dana kona~no }e ispuniti jedan od malobrojnijih neostvarenih snova, bar u dr`avnom timu. Evropsko prvenstvo u Nema~koj bi}e mu prvo, verovatno i posledwe u karijeri. Kako je i sam isticao da nisu bitni rekordi, ve} ono {to ostavqamo iza sebe, Du{an Tadi} }e biti zadovoqan samo ako sa Orlovima izbori plasman u osmini finala EURO.

- Naravno da bi u~e{}e u nokaut fazi kontinentalnog {ampionata predstavqalo krunu moje reprezentativne karijere. Bilo bi stvarno lepo da pro|emo grupu i odemo {to daqe, imamo sve preduslove za to – optimista je

Tadi} na po~etku razgovora za Sportski `urnal.

n Jeste li se malo upla{ili posle martovskih provera sa Rusijom (0:4) i Kiprom (1:0), odnosno {to nemate pobedu od oktobra i utakmice sa Crnom Gorom (3:1)?

- Ne brinu me rezultati na proverama. Prijateqske utakmice su jedno, a takmi~arske ne{to sasvim drugo. Ima}emo priliku da se u Nema~koj poka`emo u najboqem mogu}em svetlu.

n Preostala su vam jo{ dva testa do EP. [ta }e biti prioritet na utakmicama sa Austrijom 4. juna u Be~u i [vedskom ~etiri dana kasnije u

106 UTAKMICA ZA REPREZENTACIJU SRBIJE

10 SELEKTORA zvalo je Tadi}a u dr`avni tim: Anti}, Petrovi}, ]ur~i}, Mihajlovi}, Drulovi}, Advokat, Muslin, Krstaji}, Tumbakovi} i Stojkovi}

241 UTAKMICA, 105 golova i 112 asistencija za Ajaks

134 ME^A, 21 gol i 27 uspe{nih dodavawa u Premijer ligi Engleske

6 TROFEJA u karijeri, sve sa Ajaksom (tri prvenstva, dva kupa i jedan Super kup)

4 PUTA progla{avan je za igra~a godine, tri u Srbiji i jednom u Holandiji.

Stokholmu?

- Ciq }e nam biti da se dodatno uigramo i napravimo lepe uvertire pred po~etak EURO. Naravno da je uvek boqe pobe|ivati… n U Kataru vas je skupo ko{tala igra u odbrani. Kolike su {anse da budete boqi u Nema~koj?

- Moramo da budemo ~vr{}i i uspe{niji u defanzivi, da vi{e komuniciramo na terenu. U~ini}emo sve da napravimo dobar rezultat.

n Engleska je trenutno prvi favorit na EURO. Kao i na SP kad ste se sastali sa Brazilom (0:2) prvu utakmicu igrate sa najja~im rivalom u grupi. Mo`e li to da bude dobro ili lo{e pred druge dve utakmice u kojima imate ve}e {anse za osvajawe bodova?

- Raspored nam nije preterano bitan, na kraju moramo da igramo sa svakim po jednu utakmicu, tako da nam je svejedno. Iskustvo sa prethodna dva svetska prvenstva mo`e da nam bude kqu~no i od velike pomo}i.

n Je li vam pao kamen sa srca kad ste ~uli da se Aleksandar Mitrovi} uskoro vra}a na teren?

- Laknulo mi je kad sam video da nije te`e povre|en. Znao sam, zapravo, odmah da }e s Mitrom biti sve ok. On je jak, jo{ plus kad ga oporavqa Andreja Milutinovi} onda nema gre{ke.

Srpski duo za Prvenstvo Evrope: Mitrovi} i Tadi}

THURSDAY l ^ETVRTAK 9. 5. 2024.

SVETISLAV PE[I]:

"Drim

tim za Pariz 2024 mo`da ja~i od onog iz Barselone 1992."

Ajde, uzmi i tu olimpijsku medaqu. Re~enica kojom je Vera Pe{i} sugerisala suprugu Svetislavu da prihvati ponudu Ko{arka{kog saveza Srbije i drugi put postane selektor svoje zemqe.

Jednom prilikom rekao je da }e Veri, ina~e nekada{woj ko{arka{ici, oka~iti o vrat sve osvojene medaqe u znak zahvalnosti za podr{ku na svom trenerskom pute{estviju koje traje pune 42 godine. Svi pri`eqkujemo da se u tom |erdanu na|e i olimpijsko odli~je, jedino koje nedostaje u prebogatoj kolekciji.

- Sve {to ka`e supruga je va`no, ali ovo je vi{e navija~ki re~eno - ka`e Svetislav Pe{i} u uvodu razgovora za "Novosti".Kome je olimpijska medaqa strana? @eli je i ko je ve} ima i ko je nema. Olimpijske igre su najve}e planetarno takmi~ewe u svim sportovima, pa i u ko{arci, {to se mo`e videti iz pro{losti. Kod nas u Srbiji ciqevi su unapred odre|eni, tako da ja ne mogu da ih odre|ujem. Mogu da odredim put do ciqa. Snagu mi daje svakodnevna motivacija na tom putu, jer uvek ka`em - lo{a priprema, lo{ rezultat. n Pretpostavio je da }e uslediti pitawe o Nikoli Joki}u, sa kojim bi put ka olimpijskom ciqu u Parizu sigurno bio mawe krivudav. - Javno mwewe i vas medije najvi{e zanima ho}e li Joki} da igra. Ve} ste dosadni sa tim. Naravno, va`no je ko }e da igra. Mo`e{ da pravi{ planove, ali mora{ da ima{ argumente, a najva`niji argumenti su igra~i sposobni da ulo`e svu mentalnu i fizi~ku snagu. I moraju da budu zdravi. Ve}ina liga zavr{ava se u tre}oj nedeqi juna, ako Denver ode u finale igra}e negde do 20. juna, a mi pripreme po~iwemo 17. juna. Tra`e se rezultati, ali ne postoji automatizam. Ka`e{ {ta `eli{ i stigne{ do ciqa. Mora{ da se pripremi{. n Nismo planirali da dosa|ujemo pitawem da li }e Srbija imati Xokera u rukavu. Zanimalo nas je koliko remeti plan igre to {to se do posledweg ~asa ne zna da li mo`emo da ra~unamo na igra~a koji mewa koncepciju bilo kog tima.

- Sa Joki}em je druga~iji plan, i napada i odbrane. Me|utim,

su spremni na sve, ni{ta ih ne sme iznenaditi. n Zna~i, spreman je i plan B. - Nema plana B. n Zna se da }emo se na prvom koraku olimpijskog turnira sresti sa ameri~kim drim-timom, 28. jula u Lilu. Pe{i} se kao selektor Nema~ke susreo sa originalom na Igrama u Barseloni 1992.

- Za mene to nisu bile Olimpijske igre, ve} se pravio spektakl. Promocija drim tima i NBA na tlu Evrope. Naravno, nisu stanovali u Olimpijskom selu kao svi ostali veliki svetski sportisti. Na trening su i{li specijalnim autobusom kroz centar Barselone, da ih svi vide. Prakti~no, to je bio spektakl na granici cirkusa, kao kad su pedesetih godina dolazili globtrotersi. Napravqena je takva atmosfera da su se ekipe vi{e bavile time ho}e li se slikati sa wima. Nije bilo vreme medijske globalizacije kao danas. Sad mo`e{ svaki dan da gleda{ Xejmsa, Karija, Durenta, ko{arka je postala globalna i svuda u svetu igra se na vrhunskom nivou. Ostale reprezentacije pobe|uju ameri~ku, i to ne jedanput nego nekoliko puta. Evropski igra~i su sve vi{e zastupqeni, ne samo po brojnosti ve} i po zna~aju, tako da se razlika u kvalitetu evidentno smawuje. n Amerikanci u Pariz {aqu odli~nu kopiju originalnog drim-tima.

AKO NISI FAVORIT...

Pre nego {to se sretnemo na po~etku olimpijskog turnira, odigra}emo sa Amerikancima pripremnu utakmicu u Abu Dabiju 17. jula.

- Ta utakmica je dogovorena pre `reba, nismo mogli da biramo da li }emo da igramo sa Amerikancima. Ako nisi favorit, smatram da ti vi{e odgovara da odigra{ pripremnu utakmicu sa tim protivnikom, ali ko }e sada znati {ta je boqe. Nama je ta utakmica va`na kao deo priprema za Olimpijske igre - ka`e Pe{i}.

Crvena zvezda ili Partizan u Evrokupu?

- Ne mogu svi u Evroligu, {anse Partizana i Crvene zvezde su 80 odsto - kazao je generalni direktor Evrolige Paulius Motejunas

ri~ka reprezentacija je mo`da i ja~a od one iz Barselone. Mada, i oni su bili u dobrim godinama, osim Birda sa 37. Xordan je imao 29, Pipen 26-27. ESPN je sastavio listu najboqih igra~a u ovom NBA plej-ofu i svi ameri~ki olimpijci su u prvih 15. Prvi je Joki}, drugi Don~i}, tre}i Gilxes Aleksander, pa onda idu Embid, Branson, Lenard, Tejtum, Dejvis, Xejms, Edvards, Durent, Buker, Halibarton, Mi~el, Adebajo. Svih 12 su me|u 15 najboqih NBA igra~a ove godine, i ne samo ove. Prema tome, te{ko je re}i ko je tu ja~i. Bila bi katastrofa da je drimtim iz Barselone ja~i od ovog, jer bi to zna~ilo da ko{arka uop{te nije napredovala. Te{ko je upore|ivati vremena, pro{lo je vi{e od 30 godina, ali je ko{arka napredovala mo`da kao nijedan drugi sport. Ne treba da se zanosimo time {to u NBA imamo Joki}a, Don~i}a i jo{ nekolicinu vrhunskih evropskih igra~a, pa da ka`emo kako Amerikanci nisu ni{ta ja~i od nas. n Svaki navija~ Srbije ve} je odredio svoj tim za Pariz. Fiktivni selektori ne moraju da brinu brigu o tome kad se kome zavr{ava klupska sezona, ko }e biti zdrav i oran da se stavi u slu`bu nacionalnog tima.

- Amerikanci mogu da objave tim, jer se kod wih sve zna. Zna se kad se zavr{ava liga{ki deo sezone, prva runda plej-ofa, druga, kad se igra finale. Kod nas se ni{ta ne zna i ne mo`emo da pravimo kona~an izbor, jer ne zavisi samo od nas. Primera radi, KLS je donela odluku da posledwa utakmica bude 17. juna, a mi tog dana po~iwemo pripreme. Svima su puna usta reprezentacije, postoji deklarativna podr{ka, ali su{tinska apsolutno ne postoji.

n Dr`ava ula`e veliki novac u Partizan i Crvenu zvezdu, klubove sa pregr{t skupih stranaca i prakti~no bez {anse za mlade srpske igra~e.

- Ne radi se o novcu, ne postoje pravila gde taj novac treba da se ula`e. Afirmacija Srbije i Beograda gleda se samo kroz rezultate reprezentacije i Partizana i

Generalni direktor Evrolige Paulius Motejunas rekao je da }e izme|u Partizana, Crvene zvezde, Albe, Virtusa i Valensije jedan klub slede}e sezone morati da igra Evrokup i dodao da su {anse da klub iz Dubaija u|e u sistem takmi~ewa slede}e sezone 50-50. Motejunas je dao intervju za {panski sportski dnevnik "As" u kom je govorio o brojnim aktuelnim temama vezanim za Evroligu. - Na`alost, izme|u Albe, dva kluba iz Beograda, Crvene zvezde i Partizana, kao i Virtusa i Valensije, neko }e morati da "izvisi" zbog toga {to }e Pariz u}i u Evroligu. Svako od wih ima 20 odsto {ansi da ne igra. Klubovi su jednaki za nas, a partneri }e biti ti koji }e odlu~iti. Valensija je odigrala sjajnu sezonu, a grade i atraktivnu dvoranu. To je ogroman korak za klub, jer rade sjajne stvari. Valensija je klub sa budu}no{}u u Evroligi, ali je istina i to da idu}e godine ne znamo {ta }e biti, postoje opcije, kona~na odluka bi}e doneta u junu - rekao je Motejunas. Litvanac je rekao da je zadovoqan kako ide razvoj Evrolige u globalu.

- Na dobrom smo putu, ali ima mnogo nere{enih stvari i problema koje moramo da re{imo. Razgovari idu u dobrom pravcu sa NBA ligom i Svetskom ko{arka{kom federacijom (FIBA), sa IMG-om. U svakom poslu nije dobar polo`aj kad odnos vlasnika nije najboqi. Stagniramo dve godine i moramo da se oporavimo. Evroliga je generalno dobra, qudi u organizaciji dobro rade, ali ima mnogo stvari za poboq{awe - dodao je Motejunas. On je rekao da je va`no {to }e Pariz igrati Evroligu slede}e sezone.

- Znamo da imamo velika potencijalna tr`i{ta u Francuskoj, posebno u Parizu, i sre}ni smo {to imamo {ampiona Evrokupa odatle ove godine. Imamo sjajan novi klub u Londonu, koji su tako|e me|u 4 najboqa u Evrokupu. I imamo Berlin, koji je na{e kqu~no tr`i{te, tako da moramo da rastemo na tim kqu~nim tr`i{tima kako bi rastao prihod od televizijskih prava - istakao je Motejunas.

Klub iz Dubaija }e slede}e sezone igrati u ABA ligi, ali jo{ uvek nije zvani~no postao deo sistema Evrolige.

- To je veliki korak za Evroligu. Moramo da vidimo da li imamo hrabrosti da to uradimo i da li to ima smisla. Znamo da je to drugo tr`i{te i drugi kontinent. Razumemo slo`enost pitawa. Zato uzimamo jo{ vremena i korak po korak sve analiziramo. Jo{ nemamo odluku za slede}u sezonu. Ja ka`em da je 50-50. Prerano je re}i da }emo videti tim iz Dubaija u takmi~ewu - zakqu~io je Motejunas.

Crvene zvezde. Ula`e se ogroman novac da bi prvenstveno ta dva kluba postizala vrhunske rezultate u evropskim takmi~ewima. Podr`avam da na{i najboqi klubovi treba da predstavqaju zemqu na najboqi na~in, ali to nisu dr`avni projekti. Dr`avni projekti su samo reprezentacije jedne zemqe u bilo kom sportu, svi ostali su projekti koje dr`ava u specifi~nim situacijama treba da podr`i, ali na osnovu pravila.

n Interesuje nas da li je bilo razgovora sa qudima iz KSS o produ`ewu ugovora, koji isti~e po zavr{etku Igara: - Nema razgovora u ovom trenutku. Pre nego {to donesem bilo kakvu odluku, obavi}u razgovore

sa odgovornima u Savezu. Ispred mene je samo Pariz. Niti imam `equ za bilo kakvim razgovorima, niti znam {ta }u da radim posle Olimpijskih igara - isti~e 74-godi{wi stru~wak. n Zakqu~ujemo da se u Parizu zavr{ava Pe{i}eva druga selektorska misija.

- Ja to nisam rekao, vi ste izvukli takav zakqu~ak. Ne mislim da donosim bilo kakve odluke, pogotovo ne sada. To {to pi{u da Pe{i} ide ovde ili onde... Moram prvo da vidim sam sa sobom, done}u odluku na vreme, ali se sada ne bavim time. Ne izbegavam odgovor, pravo da vam ka`em - ne znam ni sam {ta bih `eleo, verovatno zbog toga {to su mi sada u fokusu samo Olimpijske igre.