Srpski glas 9. mart

Turnir i va{ar u klubu Srbija u Pertu

Strana 16

Osnovan Savez matice i Srba u rasejawu

U Beogradu je u hotelu „Siti“, 24. februara formirana nova srpska krovna organizacija dijaspore.

„Savez matice i Srba u rasejawu“, kako se zove ova nova organizacija, osnovala su ~etiri udru`ewa iz Srbije i Republike Srpske –Udru`ewe „Koreni“, Bawaluka, „Koreni“ Lopare, „Koreni“ Kikinda i „Koreni“ Novi Sad

NESTALI POZDRAVI

IZ TITOVIH GRADOVA

JUGOSLAVIJE:

Strana 12

U subotu, 4. marta u Sportskokulturnom centru Srbija na Dajaneli, poznatom kao sedi{te fudbalskog kluba „Beli orlovi“, odr`an je tradicionalni Turnir Republike Srpske Krajine pod imenom „Dr Jovan Ra{kovi}“, u ~ast poznatog srpskog psihijatra, akademika, politi~ara i osniva~a SDS-a

RADE LEOVI],

^UVENI SRBIN

IZ KANBERE

PREMINUO JE U 95. GODINI

Najstariji australijski atleti~ar

Strana 17

Nakon mnogo uspe{no istr~anih maratona i nebrojeno ve{to napravqenih skokova wegovo hrabro sportsko srce prestalo je da kuca. Opelo je odr`ano 4. marta u Crkvi Svetog \or|a u Kanberi

Nedeqa Pravoslavqa u Kabramati

U Nedequ Pravoslavqa uve~e, u Sabornom hramu Mitropolije ANZ u Kabramati, Episkop Siluan je sa sve{tenstvom Arhijerejskog namesni{tva sidnejskog, u molitvenom prisustvu velikog broja vernoga naroda, slu`io Moleban sa Litijom koji se slu`i u slavu pobede Pravoslavnih nad ikonoborstvom

Strana 18

Strana 25

INFLACIJA U SRBIJI NAJVE]A U POSLEDWIH 18 GODINA Zbog rasta cena, svaki nastavnik u Srbiji za godinu dana izgubio je 70.000, a prose~an penzioner 25.000 dinara

Potpredsednik Stranke slobode i pravde Du{an Nikezi} ocenio je da je inflacija u Srbiji najve}a u posledwih 18 godina i da je zbog rasta cena svaki nastavnik u Srbiji za godinu dana izgubio 70.000 dinara, a prose~an penzioner 25.000 dinara, uprkos pove}awu plata i penzija.

On je u razgovoru s gra|anima Pan~eva rekao da SSP ve} devet meseci predla`e mere za zaustavqawe inflacije, koje predvi|aju prestanak {tampawa novca, utvr|ivawe strukture cena 100 osnovnih proizvoda, ograni~ewe trgova~kih mar`i, oporezivawa ekstraprofita u energetici, rudarstvu i trgovini, kao i zna~ajno pove}awe ulagawa u poqoprivredu i energetiku.

^lan predsedni{tva SSP-a Branko Miqu{ rekao je da je ta stranka najja~a mogu}a opozicija re`imu, i da je u skup{tini pokrenula pitawe uskla|ivawa spoqne politike sa politikom EU, ali da vlast ne}e da pri~a o tome iako je predsednik dr`ave „priznao“ da Srbija pla}a visoku cenu za to {to nije uvela sankcije Rusiji, navedeno je u saop{tewu.

„Oni kupuju naoru`awe, a mi ho}emo da ula`emo u obrazovawe. Oni su napravili zakon o radu koji radnike pretvara u moderne robove, a mi smo podr`ali zakon o radu koji su napisali sindikalci i koji promovi{e poslanik @eqko Veselinovi}. Ministarka zdravqa Danica Gruji~i} bi da lekarima i zdravstvenim radnicima zabrani dopunski rad, a mi insistiramo na tome da im se pove}aju plate“ rekao je Miqu{.

je Pri{tina usvojila 2008.

[pansko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da je ishod sastanka Beograda i Pri{tine, odr`an 27. februara, bio korak napred, ali da jo{ treba da se radi na postizawu sporazuma o normalizaciji odnosa, a na osnovu evropskog predloga koji je podr`ao Evropski savet u februaru. U saop{tewu se isti~e da [panija ne}e promeniti svoj stav o nezavisnosti Kosova i Metohije.

„[panija ostaje pri svom stavu da ne priznaje jednostrano progla{enu nezavisnost koju je Pri{tina usvojila 2008. Mi branimo potrebu da se pitawe teritorije Kosova* re{ava dijalogom Beograda i Pri{tine. Vreme je da se ulo`i definitivan napor za re{avawe kosovskog pitawa. Podr`avamo veliko anga`ovawe visokog predstavnika i potpredsednika EU (@ozepa Boreqa) da pomogne u re{avawu sukoba i u potpunosti podr`avamo rad specijalnog izaslanika EU (Miroslava) Laj~aka”, navodi se u saop{tewu.

DEVET UBISTAVA @ENA U SRBIJI U DEVET NEDEQA!

Samo od po~etka ove godine devet `ena ubili su wihovi mu`evi i partneri, posledwi slu~aj je iz Pirota kada je nasilnik u centru grada iz pi{toqa pucao svojoj biv{oj supruzi u glavu. „Najhitnije je potrebno da se femicid prepozna kao posebno krivi~no delo”, ka`e Jelena Rizni} iz neformalnog feministi~kog kolektiva @enska solidarnost.

„Meni je `ao {to u Osmomartovskoj nedeqi moramo ovim da se bavimo. U temi femicida ne mo`emo da na|emo svetle primere, ne mo`emo da govorimo o `enskoj revoluciji, ve} o ga{ewu po`ara… Evidentno je da imamo epidemiju nasiqa nad `enama i da to nikome nije dovoqno va`na politi~ka tema da bi ne{to uradili“, rekla je Rizni}.

Dodala je da se ~esto ~uje u javnosti kako Srbija ima dobre zakone.

„Vidimo da postoji problem u sistemu, ~esto ~ujemo da imamo dobre zakone ali lo{u primenu, a sa druge strane vidimo da postoji neka primena a da se opet ovakve stvari de{avaju“, ka`e Rizni}.

Prema wenim re~ima, i mere zabrane prilaska ne daju velike koristi.

„Mi smo ~ule mnogo puta o merama zabrane prilaska, ali {ta zna~i mera zabrane prilaska

ukoliko ne postoje kontrolni mehanizmi koji }e to nadgledati. To zna~i da treba da se uspostavi sistem u kome nasilnik treba da zna da ako prekr{i tu meru, snosi}e posledice, a druga stvar – da ne bi do{lo do prekr{aja te mere, da on mora redovno da se javqa institucijama“, ocenila je.

A zakon i ka`e da ako se pre-

pre samog femicida, da qudi znaju da je nasiqe nedopustivo“.

Na pitawe za{to se ~ini da sistem ima razumevawa za nasilnika, Rizni} ka`e da je to odlika dru{tva.

„Jo{ uvek postoji ideja da je brak sveta zajednica koji mora da se sa~uva po svaku cenu, ideja da je `ena vlasni{tvo mu{kar-

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100

Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija:

Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

NISAM NI [ TA POTPISAO ALI SAM PRIHVATIO ILI SAM POTPISAO A NISAM PRIHVATIO, ILI TAKO NEKAKO..

„Ne interesuju me sporazumi, interesuje me su{tina"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, na pitawe da li „francusko-nema~ki predlog o`ivqava Briselski sporazum ili ga redefini{e“)

kr{i ta mera, nasilniku sledi kazna zatvora.

„Ali se u praksi to retko de{ava“, ka`e Rizni}.

I nagla{ava: „Da do femicida ne bi do{lo, va`no je da se sve kazne za nasiqe poo{tre. Vrlo malo nasilnika dobija kaznu zatvora, vrlo malo wih oseti posledice svog ~ina. Va`no je da sve te kazne budu poo{trene

ca, i deca tako|e. Druga stvar je da je previ{e sistemu prepu{teno da neko s takvim razmi{qawem mo`e da odlu~uje o `ivotima qudi. Recimo, policajac mo`e da iza|e na teren i da ka`e: ‘Ovo nije nasiqe’… Ili da ka`e `eni: ‘Probaj da zaboravi{’. I niko nakon toga ne snosi odgovornost od tih slu`benika“, izjavila je Rizni}.

ma {ta mi re~e?!

„Ne mislite li vaqda da }emo svakog dana kad se probudimo da vas obave{tavamo da mi zaista di{emo, da mi zaista gledamo, da mi zaista `ivimo prirodno, da smo ono {to jesmo. Naravno da je najlak{e na re~ima i u ve~no ostra{}enoj atmosferi „osloba|ati Kosovo” i me{ati svoje `eqe i tegobnu realnost“

(Patrijarh Porfirije, na pitawe nekih „za{to }uti Crkva o KiM“)

„Odbacivawe sporazuma koji nije dobar za Srbiju – nije dobro za Srbiju"

(Dragan \ilas, predsednik Stranke slobode i pravde, o EU Sporazumu za Kosovo i Metohiju)

AKO KANI [ IZGUBITI, NE SMIJE [ POBIJEDITI...

„Da bismo odr`ali strate{ka partnerstva na istoku sa Kinom i Rusijom, moramo da ja~amo partnerstva sa Zapadom"

(Milovan Drecun, predsednik skup{tinskog Odbora za KiM)

BU\EWE ILI ] UTAWE...

„Nikome nije dovoqno va`na politi~ka tema“

[panija ostaje pri stavu da ne priznaje jednostrano progla{enu nezavisnost koju

KO

Vu~i}ev kum koji je u~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi na Dediwu

Nikola Petrovi}, poznat kao kum predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, ponovo je u centru pa`we javnosti nakon saobra}ajne nezgode koju je izazvao sa svojim „meklarenom” na Dediwu.

Petrovi}, ~lan SNS, bio je direktor JP „Elektromre`e Srbije“, a od 1. januara 2015. obavqa funkciju potpredsednika Privredne komore Srbije.

Petrovi} ima veoma razgranat biznis i u Srbiji. Kako je otkriveno, kum predsednika dr`ave, osim {to je vlasnik 10 mini-hidroelektrana preko suvlasni{tva u pojedinim firmama, istovremeno se bavi uvozom lekova i razvojem tehnologija za solarnu energiju, a u vlasni{tvu ima i avio-kompaniju koju je kupio od kontroverznog biznismena Stanka Suboti}a.

Naime, u novootkrivenim dokumentima koji su procureli tokom me|unarodnog projekta “Pandorini papiri”, a koji je otkrio sakrivene poslove nekoliko desetina svetskih lidera

i vi{e stotina funkcionera iz ~ak

90 dr`ava, pojavilo se i ime Nikole Petrovi}a.

Kako je pisao KRIK, otkriveno

je da je Petrovi} 2016. bio vlasnik

of{or kompanije „Arkshore International“ na Britanskim Devi~anskim ostrvima, preko koje je imao ra~un u [vajcarskoj u vreme dok je bio direktor EMS-a. Vlasni{tvo nad tom firmom nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i time po~inio krivi~no delo, jer je po zakonu bio du`an da to u~ini.

KRIK je pisao i da firma „Arkshore International“ nije jedina of{or kompanija koju je imao Petrovi}. U januaru 2019. osnovao je kompaniju „Fabergé Advisors” u Luksemburgu i tako tajno u{ao u niz poslova u Srbiji – uvoz lekova, razvoj tehnologije za solarnu energiju, kao i avio-prevoz.

U septembru 2020. CINS je objavio da je Petrovi} mesec dana ranije postao suvlasnik firme „Crni Vrh Power“ koja planira izgradwu vetroelektrane Crni vrh na teritoriji @agubice,

na listama ~ekawa

U saobra}ajnoj nezgodi u Beogradu u kojoj su u~estvovali Opel i superautomobil marke McLaren koji je vozio Nikola Petrovi}, kum predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a. Dve osobe su povre|ene i prevezene u Urgentni centar. Zanimqivo je da se ovde ne radi o bilo kakvom superautomobilu. Nikola Petrovi} je sa svojim McLarenom u U`i~ku ulicu na Dediwu ulazio iz sporedne ulice i nije propustio voza~a Opel Korse, pa je tom prilikom do{lo do sudara.

Zanimqivo je da se ovde ne radi o bilo kakvom superautomobilu – ovo je McLaren 720S i kog pokre}e 4.0 V8 motor sa dva turbo puwa~a koji razvija ~ak 720 kowskih snaga i 770 Nm obrtnog momenta. Ovaj model, u zavisnosti od opreme, ima cenu ve}u od 300.000 evra, a s obzirom na to da Srbija nema zvani~nog uvoznika McLaren automobila, ovaj primerak nije jednostavno ni nabaviti. Ipak, nije ga jednostavno kupiti ni tamo gde postoji ovla{}en prodavac McLarena, jer se godi{we proizvede svega 1.500 primeraka.

O kakvoj zveri se radi, najboqe govore podaci o ubrzawu i maksimalnoj brzini. McLaren 720S od 0 do 100 km/h sti`e za svega 2,9 sekundi, dok je maksimalna brzina 341 km/h.

Za ovakav McLaren postoje i duge liste ~ekawa, pa je pored ogromne koli~ine novca, za kupovinu ovakvog sportskog automobila ~esto potrebno i dosta strpqewa. Nismo sigurni da li veze i poznanstva mogu da pomognu da se ovaj proces ubrza, ali ~iwenica je da McLaren 720S nije jednostavno nabaviti, pogotovo u Srbiji.

Bora i Majdanpeka. CINS je napomenuo da je on ve} godinama u poslu sa malim hidroelektranama, a da je samo u 2019. „dr`ava od hidroelektrana povezanih sa wim otkupila struju u visini od 2,3 miliona evra“.

Posredstvom firme „Arkshore International“, Petrovi} je 2021. godine kupio avio-kompaniju „Air Posh” od Stanka Suboti}a. KRIK je otkrio da je prodaja obavqena ispod cene, jer je Petrovi} firmu platio 100.000 evra, a ona u svom posedu ima avion vredan vi{e od pola miliona evra.

Petrovi} je u julu 2021. godine, kako je otkrio CINS, zapo~eo i poslovnu saradwu sa Qiqanom Bo`ovi}, suprugom jo{ jednog kontroverznog biznismena, Zvonka Veselinovi}a. Oni su postali suvlasnici kompanije „Storenergy“ koja se bavi proizvodwom struje od sun~eve energije.

Malo qudi je znalo ko je Nikola Petrovi} dok nije seo u fotequ direktora EMS-a. Ta~nije, sve do afere “Prislu{kivawe” nije bio spomiwan u medijima.

Podsetimo, 2015. u javnosti su se pojavili detaqi telefonskog razgovora tada{weg ~elnika DS Bojana Pajti}a i Lidije Udovi~ki, jedne od nekada{wih direktorki „Kontinental Vinda“, a u kojima se pomiwe da je Petrovi} navodno od Udovi~ki tra`io dva miliona evra kako bi vetro-park pomenute firme prikqu~io na mre`u EMS-a.

On je tvrdio da nikad nije video Udovi~ki, a na tu aferu je stavqena ta~ka nakon {to je testiran na poligrafu, na kojem je, navodno, pro{ao. Direktorka „Kontinenetal Vinda“ bila je sada{wa premijerka Ana Brnabi}.

Prema pisawu KRIK-a, Nikola Petrovi} je vlasnik dve vile. Jednu, povr{ine od oko hiqadu kvadrata, nedaleko od Partizanovog stadiona i Ku}e cve}a, izgradio je 2019. Druga se nalazi na Ko{utwaku i vodi se na ime wegove supruge. Taj luksuzni objekat ranije je bio u vlasni{tvu dr`ave i Petrovi}i su ga tri godine izjamqivali od DIPOS-a, preduze}a za iznajmqivawe i odr`avawe dr`avnih nepokretnosti.

Ako ispustimo Nemawu…

Pi{e: Predrag \ukanovi}

Gostovawe Nemawe Vidi}a, legendarnog fudbalera, a sada kandidata za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, u emisiji „Oko” na RTS-u, bilo je prikaz svega onoga {to Srbija nije. Prikaz pristojnosti, istinskog patriotizma, `eqe da se znawem, okupqawem kvalitetnih i sposobnih qudi, podelom posla i podelom du`nosti, ali i izvla~ewem maksimuma iz svakog ~lana tima - do|e do odre|enog ciqa. Mogli smo videti mladog ~oveka, blistave karijere iza sebe, koji je re{io da svoje znawe, iskustvo ste~eno u inostranstvu i internacionalni ugled koji ima, stavi na raspolagawe narodu, kako bi tom istom narodu vratio veru u fudbal. Takav ovde ne prolazi. Fudbal je najva`nija sporedna stvar na svetu… kada se ne igra u Srbiji. Kod nas to vi{e i nije fudbal, ve} „terawe lopte“ kako se to narodski govorilo, koje je i ostalo na primitivnom nivou, {to }e svaki qubiteq primetiti samo bacawem oka na neku od prvenstvenih utakmica. I dok se granica izme|u terena i tribina izgubila, pa su se neki igra~i na terenu pona{ali kao da je tribina, a neki se navija~i pitali za stawe na terenu, u prostorije klubova i Saveza, u{li su tipovi nedovoqno talentovani za fudbal, ali pretalentovani za vaqawe u blatu. Logi~no je bilo da }e u takvom okru`ewu samo dodatno rasti korov i da }e degradirawe fudbala biti sve ve}e. Niko, ipak, nije slutio da }e tendencija nestru~nosti, bahatosti, osionosti dovesti do toga da se na ~elu Saveza na|e Slavi{a Kokeza. No, i to smo pre`iveli, jer je {ef ovog dru{tvenog konglomerata morao nekoga da `rtvuje u vreme velikih kriminalnih afera vlasti, pa je krst pao na Kokezu, o kojem se od tada ni{ta `ivo ne zna. No, da se manemo wega. [ta posle Kokeze?

Da i posle Kokeze do|e neki Kokeza, ~itajte Branislav Nedimovi}, nadali su wegovi strana~ki sapatnici i oni iz kojih crpi mo}. Nisu o~ekivali da bi tu trebalo ili smelo biti problema. Ako je {ef na dr`avu tako rekao – tako }e i biti i to ni narod, ni navija~i, niti bilo ko iz sveta fudbala ne mo`e da spre~i. No, takvu ra~unicu imali su i mnogi najboqi svetski centarfori ba{ milisekundu, pre nego im je Nemawa Vidi} uleteo klize}i start i pocepao im koncepciju. To se i dogodilo u trci za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Kada je onaj koji dr`i konce uvideo da }e navu}i vi{e gneva, nego {to }e se on i bliske mu strukture u klubovima, imati koristi, re{io je da bar ubla`i reakcije i prona|e re{ewe koje bi bar nekako moglo da se opravda. Tra`iti ve}u zvezdu od Vidi}a nije bio te`ak posao, jer ih nema mnogo – uzmi Zvezdinu zvezdu i re{io si problem. Tako i bi, pa legendarni Dragan Xaji} postade druga opcija. Zamislite to uni`avawe fudbalske veli~ine kakva je Dragan Xaji}. Ej, Dragan Xaji} je nekome druga opcija. I to, da zlo bude ve}e, on je izmena Branislavu Nedimovi}u. Sram bilo onoga ko je takvu igru smislio i sve one koji su na wu pristali.

Ali da se mi vratimo na igru od koje smo krenuli. Nemawa Vidi} je predstavio tim sa kojim bi sara|ivao ukoliko do|e na ~elo Saveza. Ponudio je konstruktivna re{ewa i ideje, odabrao qude bez mrqe u svojim karijerama, distancirao se od politike i ogradio od bilo kakvog politi~kog uticaja. U svom timu nema qudi iz blata, niti je dopustio da ga muq izbaci kao kandidata. Retke su prilike da ona ~uvena nova lica, koja prizivamo u svim sferama dru{tva, pristanu da poku{aju da od blata naprave travnatu podlogu. Zato je ovo retka prilika da vidimo ovakvog kandidata u trci za predsednika FSS. Mo`da i posledwa.

Ukoliko kao nacija ispustimo tu {ansu, jedine pri~e koje }e ostati da se pri~aju bi}e se}awa fudbalskih uspeha iz davnih pro{lih vremena, ~iji je neizbe`ni i sastavni deo legendarni Dragan Xaji}. Ipak, do{lo je vreme za neke nove pri~e, neke nove uspehe i neke nove qude. Ili nije. To }emo videti 14. marta. Vide}emo da li zaslu`ujemo Nemawu na ~elu Saveza, ili }emo i mi ostati da se vaqamo u blatu sa nekim novim kokezama.

Nikola Petrovi} je sve vreme bio u policijskom vozilu sa kapuqa~om na glavi

Vu~i}ev kum je slupao auto od ~ak 300.000 evra za kog su i milijarderi

8. MART U SRBIJI:

Praznik la`i ili praznik qubavi?

Samo jedna re~enica bila je dovoqna Du{ku Radovi}u da obuhvati sve nijanse Dana `ena - dana oko kog se godinama lome kopqa i suprotstavqaju stavovi: ,,Danas je 8. mart, praznik sa`aqewa i la`i ili praznik qubavi i po{tovawa – kako se ve} kojoj `eni zalomilo”.

Politi~ka kretawa u Srbiji krajem 19. veka i transformacija patrijarhalnog ure|ewa dru{tva, doveli su i do aktuelizovawa „`enskog pitawa”. Na stranicama ~asopisa sve ~e{}e su se pojavqivali tekstovi koji su govorili o polo`aju `ena u Americi i evropskim zemqama, kao i o wihovoj borbi za emancipaciju.

Neke od srpskih `ena su se po~ele boriti za svoja prava. Jedna od wih bila je Anka Obrenovi} Konstantinovi} - zvali su je „Anka Pomodarka”, jer je svojim pona{awem i stavovima ru{ila patrijarhalne tabue.

Pod pokroviteqstvom knegiwe Natalije, 1875. godine osnovano je Beogradsko `ensko dru{tvo - prvo udru`ewe `ena u Srbiji, koje je imalo ciq da spremi srpske devojke iz raznih dru{tvenih slojeva za mnoge radne i humanitarne aktivnosti. Idejni tvorac udru`ewa bila je Katarina Milovuk, upravnica Vi{e `enske {kole. Dru{tvo se bavilo prosvetnim i humanitarnim radom, obrazovawem `enske omladine, zbriwavawem rawenika, invalida i siroma{ne dece, pomagawem siroma{nih i starih i sli~nim aktivnostima. Tako|e, udru`ewe se zalagalo i za emancipaciju `ena.

Ubrzo po osnivawu, Dru{tvo pokre}e svoje glasilo pod nazivom ,,Doma}ica” - prvi `enski ~asopis koji je kontinuirano objavqivan, a, tako|e, inicira i otvarawe Radni~ke {kole, Pazara za izlo`bu i prodaju proizvoda narodne `enske radinosti, \a~ke trpeze, Doma staraca i Prve `enske bolnice.

Uskoro se osnivaju i podru`nice Beogradskog `enskog dru{tva u gradovima {irom Srbije - na taj na~in se ideja o `enskom pitawu pro{iruje i van Beograda u ostale gradove, a preko wih i na sela.

Prema srpskim zakonima 19. veka, polo`aj udate `ene bio je isti kao i polo`aj ma loletnih ili umno poreme}enih licaona je bila pod mu`evqevom za{titom i nije imala pravo na na sle|ivawe imovine.

Neudate, udovice i ra zvedene `ene zauzimale su ne{to boqi pravni po lo`aj u dru{tvu. Za razli ku od `ena u Srbiji, prema ugarskom gra|anskom pravu, `ene u Vojvodini bile su

skoro izjedna~ene s mu{karcem.

U Vojvodini su `ene prvi put glasale 1918. godine, na izborima za Veliku Narodnu Skup{tinu, odnosno za ujediwewe Vojvodine i Srbije, ali im je to pravo ponovo oduzeto. @ene su pravo glasa u Srbiji osvojile tek 1946. godine i to zahvaquju}i u~e{}u i `rtvama u ratu.

Kada je re~ o aktuelnim pravima `ena u Srbiji, rodna ravnopravost je garantovama Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine. Op{ti zakon o zabrani diskriminacije usvojen je u martu 2009. godine. Srbija je potpisnica jednog broja me|unarodnih konvencija o jednakim mogu}nostima, ukqu~uju}i i Konvenciju Ujediwenih Nacija o ukidawu svih oblika diskriminacije `ena.

Iako po mnogim drugim merilima po{tovawa qudskih i `enskih prava Srbija zaostaje za svojim evropskim susedima, 8. mart je povod da se podsetimo {ta nam je ovaj praznik doneo, ali i da se zapitamo u {ta smo ga pretvorili.

Bez obzira na to {to su se `ene u socijalizmu izborile za pravo da rade, wihova tradicionalna uloga ipak je bila dominantnija nad onom dru{tvenom, pa je 8. mart Srbiji prerastao u praznik majki.

Osim komercijalizacije, dan borbe za prava `ena je u Srbiji dobio jo{ jednu dimenziju - doveden je do najni`eg vida banalizacije, time {to se kroz viceve o prazniku ispoqavaju podsmeh, omalova`avawe, seksizam i mizoginija, ~ime se skre}e pa`wa sa wegove stvarne vrednosti.

Ukoliko bismo se ponekad pozabavili `enskim re~ima u vezi sa 8. martom, uverili bismo se da su emocije koje preovla|uju u wima - tuga i bes.

Jedne su nemo}ne i napu{tene i Dan `ena im se nikad nije dogodio, druge 8. mart vide kao borbu, a najglasnije su gnevne `ene, koje nas podse}aju na preispitivawe istorije.

Podse}aju nas da `ene nisu doprinosile samo ra|awem dece i brigom o doma}instvu. Pitaju nas za{to smo zaboravile svrhu svog praznika, za{to ne znamo ko su bile Klara Cetkin i Roza Luksemburg, niti kada su na{e bake stekle pravo glasa, a kada su dobile priliku da se zaposle u fabri-

U svakom slu~aju, ono u ~emu su `ene u Srbiji slo`ne je stav da 8. mart nije ono {to bi trebalo

ODMRZAVAWE

@IVETI U SRBIJI

 - Gledao sam sino} novu doma}u seriju.

- O ~emu se radi?

- U ovoj epizodi se uglavnom psovalo, ali ka`u da }e u nastavku biti jo{ boqe.

 Pobuni}emo se kad-tad. Ako ne i pre toga.

 Koliko spratova ima va{a zgrada? Imala je ~etiri, ali je investitor dogradio jo{ dva, pa sada ima osam.

 Niko ko je zabio glavu u pesak nije ostao bez we.

 Na muzi~kom konkursu sve pesme bile su o~ajne, ali budite bez brige izabra}emo najboqu.

 Demokratija je ustupak ovcama da same biraju ko }e ih {i{ati

 Ne zavidimo hrabrima. I mi bismo bili hrabri, samo da smemo.

 Penzioneri se masovno prijavquju na konkurs za vojne specijalce. Od wih nema boqih u pre`ivqavawu.

 Mi smo narod koji qubi istinu. Ali samo filmski...

 Jedan radnik je umro na radnom mestu. O~ekuje se da bude ka`wen zbog te`e povrede radne discipline.

 Izdajnik, patriota, izdajnik, patriota... Na parove razbroj’s!

 Vuk je pozvao ovcu da razgovaraju o strate{kom partnerstvu.

 Vreme je da Kalemegdan preselimo na neko drugo mesto, jer nam ta starudija zauzima na hiqade kvadrata najlep{eg gra|evinskog zemqi{ta.

 Ovog jutra voditeqka je u studio pozvala jednog psihijatra. Na zahtev wenih redovnih gledalaca.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

„Boqe svoje jaje nego tu|a koko{"

„Nije siromah ko malo ima, ve} ko mnogo `eli“

„Kad bi se pamet prodavala, opet bi svako svoju kupio“ Narodne poslovice

"Pametniji popu{ta. Ali ni on ne mo`e toliko da popu{ta, koliko budala mo`e da tra`i"

Vladika Nikolaj Velimirovi}

"Svako koga sretnete bije neku bitku o kojoj vi ne znate ni{ta. Budite qubazni. Uvek"

M. T.

KINA PODR@AVA RUSIJU I ZBOG JEDNOG SRBINA

Kjahtinskim sporazumom je jo{ 1728. godine utvr|ena kinesko-ruska granica. Ta~nije, utvr|en je wen najve}i deo. Sa diplomatama dinastije ]ing pregovarao je ~uveni grof Sava Vladislavi}, ro|en u Jaseniku nadomak Gacka, dugogodi{wi savetnik Petra Velikog.

Odredbe ovog dokumenta kasnije su precizirane i dopuwene najpre Ajgunskim (1858), a zatim i Pekin{kim sporazumima (1860. godine). Bilo je na tom prostoru svakojakih turbulencija, naro~ito od 1911. godine, kratkotrajnog gra|anskog rata i svrgavawa carskog re`ima, bilo je i korekcija grani~nih linija na krajwem Dalekom istoku, bilo je 1969. i polugodi{weg sovjetsko–kineskog sukoba, ali suma sumarum, mo`e se zakqu~iti kako je dogovor iz

Kjahtinskim sporazumom je jo{ 1728. godine utvr|ena kinesko-ruska granica. Ta~nije, utvr|en je wen najve}i deo. Sa diplomatama dinastije ]ing pregovarao je ~uveni grof Sava Vladislavi}, ro|en u Jaseniku nadomak Gacka, dugogodi{wi savetnik Petra Velikog. Dogovor iz Kjahte izdr`ao je test vremena. Razgrani~ewe izme|u dve zemqe zasniva se na wemu ve} tri veka!

Kjahte izdr`ao test vremena i da se razgrani~ewe izme|u dve zemqe zasniva na wemu ve} tri veka. Tri veka!

Ina~e, sada{wa granica duga je 4200 kilometara, dok je teritorija dana{we Mongolije ulazila u sastav Kineskog carstva (do 1911. godine) protezala se na jo{ 3500 kilometara.

SME[NA UPOZOREWA

Zato, kada zapadni politi~ari pozivaju i prozivaju kinesko rukovodstvo da se „opredeli oko Ukrajine“ uz sve one prate}e fraze o borbi dobra protiv zla ili ~ak upozoravaju Si \inpinga da mo`e ostati izolovan ukoliko se ne pridru`i „civilizovanom svetu“, to qudima u Pekingu izgleda i naivno i sme{no.

Da bi se razumeli kinesko–ruski odnosi mora se malo poznavati i istorija, malo i geografija.

Utvr|eno razgrani~ewe doprinelo je stabilizaciji prilika i eliminisawu pretwi. Ruskim kne`evinama pretwa je dolazila sa istoka, kineskim carevima sa severa. Zato je i Kineski zid napravqen da zaustavi upade otuda.

U kasnijim razdobqima, nakon stabilizacije u neuralgi~nim ta~kama, svako se fokusirao na svoje prioritete. Tokom dugog vremenskog kontinuiteta u Kini su oni bili vezani pre svega za jug i razvoj maritimne koncepcije, a u Rusiji za zapad

i ukqu~ivawe u „koncert Evrope“. Bilateralni odnosi nisu bili konfliktni, usled ovakvih strate{kih opredeqewa do ozbiqnijeg me|usobnog sukobqavawa i nije moglo do}i (i kratkotrajni sukob 1969. godine uzrokovala su ideolo{ka razmimoila`ewa i teku}e nepoverewe).

KO ^UVA LE\A?

Vladislavi}evih ve{tina delo omogu}ilo je da Rusija „~uva le|a Kini“, a da istovremeno „Kina ~uva le|a Rusiji“. Sporadi~ne ~arke i nesporazumi, koje su u me|udr`avnom op{tewu neminovne, nisu promenile ova usmerewa.

Novi ciklus ~vr{}eg me|usobnog povezivawa krajem dvadesetog veka indukovala je agresivna ameri~ka politika u Sredwoj Aziji. Od raspore|ivawa vojnih baza, preko {irewa politi~kih mre`a (uz asistenciju takozvanih nevladinih organizacija) do avganistanskog rata, SAD su u tom regionu nastupale vrlo ambiciozno, poslovi~no oslawaju}i se na {arolike ekstremisti~ke pokrete, naj~e{}e nacionaliste, u nekolikim prilikama i islamiste.

To je bio najbr`i put za izgradwu novih identiteta na postsovjetskom prostranstvu, podrazumeva se usmerenih protiv svega ruskog, u nastavku procesa i — kineskog. Ekspresan odgovor Moskve i Pekinga ogledao se u kreirawu „petorke dr`ava“ koja }e ne{to kasnije prerasti u [angajsku organizaciju za saradwu.

KINESKO-RUSKA OSOVINA

Zbli`avawem se gradilo poverewe, a kada je to jednom u~iweno, osmi{qen je novi format RIK — u koji je ukqu~ena i Indija, da bi se onda nadogradio u BRIK (da ne bude zabune i pored BRIKS–a nastavio je da funkcioni{e i RIK). Oko kinesko–ruske osovine povezuje se ~itav niz zna~ajnih zemaqa sa ciqem stvarawa ravnote`e snaga u me|unarodnim odnosima i pravqewem efektivnog balansa prema kolektivnom Zapadu koje predvode SAD.

Pored toga, ve~ito „gladna“ za energentima Kina se sve vi{e po~ela okretati Rusiji. Cevovod Sila Sibira bio je samo prvi u nizu kolosalnih projekata kojima se uvezuju dve ekonomije. I te projekte niko ne mo`e minirati, sabotirati. Zbog poznatih problema sa evropskim kupcima Rusija se od 2014. godine sve vi{e po~ela okretati Kini.

Dakle, u kinesko–ruskim odnosima postoji ~itav niz opredequju}ih elemenata strate{kog karaktera koji ukazuju da se saradwa odvija na obostranu korist u dugom istorijskom kontinuitetu. Ta saradwa oboga}ena je zajedni~kim ciqem vezanim za stvarawe ravnote`e snaga i parirawe

SAD, osiguravawem regionalne bezbednosti, ali i novim projektima u oblasti energetike i pove}awem trgovinske razmene.

PEKING NE]E MEWATI POZICIJU

Za{to bi Kina rizikovala gubitak svega toga? Zbog interesa SAD u Ukrajini? Destabilizacije Rusije nije u kineskom interesu, u istoj meri u kojoj i Rusiji nije u interesu destabilizacija Kine!

Kada je re~ o spoqnoj politici, Kina uvek zauzima stav prema sopstvenim merilima. To je tradicionalno u pogledu Pekinga na svet. Kada se ka`e prema sopstvenim merilima, tu se ne misli samo na interese, ve} i na istorijska i politi~ka iskustva koja su tokom vremena talo`ena.

U tom kontekstu, svoju ulogu ima i Kjahtinski sporazum. Kao i jo{ mnogo toga. Naravno, to je te{ko razumqivo za iste one zapadne politi~are koji su pozivali, prozivali ili upozoravali kinesko rukovodstvo, zato {to se u tom delu sveta nakon pobede neoliberalizma istorijsko prenebregava, neretko i ismeva, a politi~ko utvr|uje samo prema sopstvenim interesima zasnovanim na teku}em profitu, bez obazirawa na {ire posledice.

No, to wihovo nerazumevawe nije problem Kine! Zbog tih poziva, prozivki i upozorewa Peking sigurno ne}e mewati svoju poziciju, a jo{ mawe ustaqeni na~ini dono{ewa odluka i shodno tome — utvr|ivawa merila.

 LI^NOST U @I@I

Luka Blek predstavqa Srbiju na Evroviziji

Luka Blek je odu{evio sve i odneo pobedu na takmi~ewu „Pesma za Evroviziju”, te je dobio priliku da predstavqa Srbiju ovog maja u Liverpulu svojom pesmom „Samo mi se spava”.

Ovaj mladi} privukao je pa`wu qudi {irom Srbije, ali jo{ uvek malo ko zna ko je on. Luka se autorskom muzikom se bavi od 2005. godine, a sa 12 je po~eo da pi{e tekstove, da bi ~etiri godine kasnije po~eo i da komponuje muziku i pi{e aran`mane. U tom periodu je snimio {est albuma koje su imali prilike da ~uju samo wegovi najbli`i prijateqi.

Dve godine kasnije seli se u Beograd, zbog studija engleskog jezika i kwi`evnosti. Ono {to Luku izdvaja od ostatka takmi~ara je muzika koja apsolutno odudara od doma}ih standarda.

Ovaj mladi umetnik ve} {est godina `ivi i radi u Londonu gde je i stvorio pesmu kojom }e nas predstavqati na Evroviziji.

Prvi put se predstavio javnosti u maju 2014, u okviru Gruvlend festivala, kada je i premijerno izveo singl D-Generation. Osim autorskom muzikom, bavi se i audio produkcijom i re`ijom sopstvenih nastupa i muzi~kih spotova.

Tra`e}i svoj umetni~ki izraz eksperimenti{e i isprobava nove forme i stilove, a godinama je sara|ivao sa Konstraktom i Zemqom gruva.

„Imam danas 30 godina, a dosta dugo se bavim muzikom u svojoj spava}oj sobi. Samog sebe sam u~io razne stvari i po~eo prve pesme da pi{em sa 12, 13

SVETOZAR CVETKOVI], srpski glumac i filmski producent

Duh sada{weg vremena je rat preko tu|ih le|a

Moja generacija je stasavala u boqem, sre}nijem vremenu nego dana{we - ka`e ~uveni glumac Svetozar Cvetkovi}, protagonista filma „Ovuda }e pro}i put“ Nine Ogwanovi} ~ija je premijera bila na ovogodi{wem, 51. Festu. Radwa ovog ostvarewa mlade autorske ekipe odvija se u odse~enom, zabitom selu kraj kojeg treba da se izgradi put, a kroz pri~u o mladoj devojci koja tr~i da spase `ivot do{qaka, momka iz grada za koga misli da }e je odvesti daleko od mesta u kome je odrasla, izme|u ostalog govori o mladim qudima koji, u datom, na{em, savremenom kontekstu, zna {ta ne `eli, ali ne zna {ta `eli… ^uveni glumac Svetozar Cvetkovi} koji je ostvario so~nu, koloritnu rolu igraju}i vreme{nog ~oveka u zabiti dana{wice, govorio o ovom i drugim filmovima aktuelnim u wegovom profesionalnom `ivotu, pozori{nim rolama, duhu vremena...

n Rekli ste da je Fest obele`io va{e odrastawe?

Ovaj mladi} privukao je pa`wu qudi {irom Srbije, ali jo{ uvek malo ko zna ko je on. Luka se autorskom muzikom se bavi od 2005. godine, a sa 12 je po~eo da pi{e tekstove, da bi ~etiri godine kasnije po~eo i da komponuje muziku. Ve} {est godina `ivi i radi u Londonu gde je i stvorio pesmu kojom }e nas predstavqati na Evroviziji

godina. Iz ^a~ka sam do{ao u Beograd i po~eo vi{e da se bavim muzikom.

Osim po svojoj muzici, Luka je autenti~an i po tome {to ima autenti~nog ku}nog qubimca. Na wegovom instagram profilu nalazi se i slika gde se mo`e videti kako {eta jastoga.

„Mislim da se Pesma za Evroviziju promenila posledwih godina u odnosu na to kako sam je ja do`ivqavao. Do`ivqavao sam festival tako da sam smatrao da na wemu mora da se prijavi neki tradicionalniji zvuk ili devojke koje su oskudnije obu~ene. Taj neki fah koji nije meni blizak. Za sebe ne mogu da ka`em da sam peva~ ili tekstopisac, vi{e bih rekao da sam umetnik. Zato sam mislio da tamo za mene mesta nema ali otkako je Konstrakta pobedila, to je neki moj miqe muzi~ara sa kojima sam se ose}ao dobro do{lim” objasnio je on i dodao:

„Na tviteru sam se na{alio nakon Konstraktine pobede da ja imam spremnu pesmu za Evroviziju i qudi su jako pozitivno reagovali. Posle nisam `eleo da ih izneverim.”

Svojim izgledom tako|e privla~i pa`wu i trudi se da wegove pesme prati i druga~iji, autenti~an izgled. M. T.

- Slogan koji je ^oli} smislio u ono vreme “Vi{e od `ivota” je slikovit odraz. Stvarno je bilo tako. Bili smo vrlo liberalna, otvorena sredina. Jednom u godini desetak dana dolazili su veoma va`ni qudi iz sveta kinematografije, prikazivali se najboqi filmovi celog sveta. Bio je festival festivala, festival pobednika drugih festivala. Vaqda smo mi kao sredina tada odavali atmosferu koja je bila vrlo slobodna i qudi su voleli ovde da dolaze. Nama je to, naravno, imponovalo.

n Kada je re~ o filmu „Ovuda }e pro}i put“ radili ste sa vrlo mladom ekipom, igrate ne{to {to nije karakteristi~no za va{ opus, jednog ruralnog vreme{nog ~oveka. Kakav je to bio izazov?

- Dobro poznajem te mlade qude iz autorske ekipe, radio sam i prethodno par filmova sa wima. Znao sam dobro na koji na~in razmi{qaju, {ta ih interesuje na filmu... Nije mi bilo ~udno ni iznena|ewe kad su me pozvali. I kroz prethodnu saradwu sam se uverio da ti qudi, u dvadesetim godinama, u dana{wem vremenu, imaju `equ da ostave neki umetni~ki trag, a mene generalno vrlo zanima autorski film koji je, mislim kod mladih stvaralaca te{ko zastupqen jer oni u tome ne vide brojnost publike. Bilo je i pitawe da li je rediteqka Nina razmi{qala o publi-

ci. Nije. Mislim da filmski autori ne prave zbog publike nego zbog sebe, pisci pi{u zbog sebe,... Ta~nije, bave se onom {to imaju potrebu da ka`u.

n Kako je tekao rad na filmu?

- Ja sam u tom Toplom Dolu gde smo snimali zbiqa u`ivao. I ne samo ja. Mislim da bi mnogi strani producenti zavideli toj atmosferi. Recimo ketering. Uvek u svakoj filmskoj ekipi je bitno {ta se u toj pauzi de{ava, {ta se jede... To je vrlo bitan segment atmosfere. Ovde je ketering bio - dva seqaka koja su nam spremala svaki dan drugu hranu, a bila je ono {to se jede tu, u selu. I mi smo u tome u`ivali. Ovo je niskobuxetni film, dokazuje da film mo`e da se napravi uz ne prevelika sredstva ako ima istinske posve}enosti. Ne propagiram niske buxete, naprotiv, samo ka`em da je mogu}e.

n Film govori o mladim qudima koji znaju {ta ne}e, ali ne znaju {ta ho}e. Da li je to dominantno ose}awe danas recimo kod mladih qudi?

- Mislim da jeste, i ne samo kod mladih. Jer to {to qudi ho}e je obi~no te{ko ostvarivo, paradoksalno, koliko god to normalno i, da tako ka`em, obi~no bilo. I to sad vi{e nije na nivou ove zemqe, generalno svet je postao vrlo otu|en, stran, krajwe nenaklowem obi~nom ~oveku, normalnom `ivotu. Vrlo kapitalisti~ki surov. Za vreme Tita smo u~ili u {kolama da je kapitalizam surov. I to sad vidimo na delu. Nema vi{e onog sveta koji je vodio ra~una o humanosti, koji je bio otvoren prema qudima, gde je bilo razumevawe... Nego, treba da se uradi to i to, treba jeftina radna snaga koja kad se to ne{to zavr{i vi{e nije potrebna. Kontekst u kojem qudi znaju da to ne}e, znaju {ta ne}e, a ono {to ho}e je jako te{ko ostvarivo, i krije se iza ko zna koliko razli~itih prepreka koje treba otkriti, prebroditi.... Moja generacija je, ~ini mi se, bila mnogo sre}nija nego dana{we.

n Rajko Grli} je rekao: “Nama onda novac nije bio najva`niji, a ja sada vidim kolika je to sloboda”...

- Apsolutno ta~no, to je mo`da i najve}a sloboda.

n [ta je jo{ aktuelno u va{em profesionalnom `ivotu? Snimate ne{to?

- Snimam, ima dosta toga. Te`i{te uzimaju serije koje sam snimao proteklih godina, a sada su aktuelne druge,

tre}e sezone... Dosta se snima {to je jedna povoqna situacija kakva nikada nije bila, pogotovo za mlade glumce, jer je prilika da se radi.

n U popularnoj seriji „@igosani u reketu“ igrate beskrupuloznog medijskog {efa koji je, po op{toj oceni, vrlo ta~an prototip onoga {to urednici, ~elnici medija danas jesu...A to, izme|u ostalog, otvara pitawe uloge medija danas?

- Meni je bilo i ostalo drago da je serija tako primqena. Dobra je Bjelina ideja da lik koji igram u|e u pri~u i lik da se scenaristi~ki razvije. Ja sam bez mnogo ulazaka u redakcije na{ih medija shvatio o kakvim qudima se radi i nije samo va{a opservacija da je to istinita slika medijskog {efa. Ali to je tako, u svim i sa svim na{im medijima je to tako. Bojim se da to ne ide dobrim putem, ali, izme|u ostalog, zato je ta serija i postojala, da ka`e ne{to na tu temu. n Pomiwali smo nekada{wi Fest, pomiwemo dana{we medije. [ta je duh ovog vremena, wegova kqu~na ta~ka?

- Rat. Rat je duh ovog vremena. I doslovno i metafori~no. Mi `ivimo dugo u ratovima. Devedesetih smo `iveli u tom ratu koji nam se vaqao prvo okolo, pa iznad na{ih glava. Sad je opasno {irih razmera i svakodnevna opservacija. Rat nije samo u Ukrajini, ali je na wega usmerena pa`wa i Evrope i sveta. Ne samo da ga ima i na drugim mestima nego je postao na~in funkcionisawa. Qudi re{avaju probleme eksplicitnim sukobom i podelama, iskqu~ivo{}u, a ne poku{ajem da ih razre{e. Rat izme|u dvoje qudi, pojedinca i grupe, izme|u dva naroda, izme|u vi{e naroda, izme|u male zemqe i supersile... Rat preko tu|ih le|a je duh ovog vremena. Ne{to sa ~ime `ivimo svakodnevno i onda kad se desi ne{to lepo to biva neverovatno. I, onda kada se desi ne{to {to ~oveka izmesti iz tog rata shvatimo da bi moglo biti i druga~ije. Ali bojim se da }e svet ostati s tim duhom jo{ dugo. To, naravno, najbla`e re~eno, nije dobro, puno qudi gine, samim tim nema persepektivu, lomi i mewa ~oveka... ali je dobro za one koji na tome zara|uju, a oni ne}e tako lako ispustiti zlatnu `icu. Tu izme|u ostalog se na delu vidi ono {to je Rajko Grli} govorio da je nekada bilo druga~ije i boqe. Novac je bio sredstvo, a ne ciq.

Mesec dana posle zemqotresa najve}i problem u Turskoj i Siriji besku}ni{tvo

Pro{lo je mesec danas od razornih zemqotresa u Turskoj i Siriji, a jedan od najve}ih problema pre`ivelih je pronala`ewe bezbednog mesta za `ivot. Zbog toga {to je vi{e od 160.000 objekata sru{eno ili o{te}eno.

Prema zvani~nim podacima, u Turskoj je poginulo 45.968 qudi, a u Siriji vi{e od 6.000.

Oni koji su pre`iveli suo~avaju se sa neizvesnom budu}no{}u, a jedan od najve}ih problema je pronala`ewe bezbednog mesta za `ivot.

Najmawe 1,5 miliona qudi sada je bez krova nad glavom, a neizvesno je koliko }e vremena biti potrebno da im se obezbedi odgovaraju}e skloni{te.

Gotovo dva miliona qudi napustilo je zonu pogo|enu zemqotresom.

Letovi i putovawa vozom za regione van zone zemqotresa su besplatni za one koji `ele da odu.

Veliki broj qudi pa`qivo je izvukao dragocene komade name{taja iz ru{evina i rasporedio ih napoqu, qudi spavaju i jedu u {atorima, bez odgovaraju}ih toaleta, a mnogi `ive u javnim zgradama. [atori su sku~eni i pretrpani i nema dovoqno prostora, ni privatnosti.

Qudi ka`u da se posebno pla{e no}u dok ose}aju naknadne potrese i ne mogu da spavaju.

O~ekuje se dobar prinos `itarica u Ukrajini

U Ukrajini ve}ina zimskih `itarica, poput p{enice i je~ma, nalazi se u do brom stawu i mogla bi dati dobar prinos ove godine.

„Analiza odr`ivosti zimskih `itarica, pokazala je da je velika ve}ina biqaka u relativno dobrom stawu”, izjavila je ukrajinska poqoprivredna akademija.

Povr{ina zasejana zimskom p{enicom u 2023. godine, zbog invazije Rusije na Ukrajinu, smawena je na oko 4,1 milion hektara, u odnosu na {est miliona hektara godinu dana ranije.

Od zasejane p{enice pro{le godine, samo je 4,9 miliona hektara `etve obavqeno na teritoriji pod kontrolom Ukrajine, jer su ruske snage okupirale druga podru~ja.

Prinos p{enice smawio se na 20,2 miliona tona u 2022. godini, u odnosu na 32,2 miliona tona u 2021. godini.

Ukupan prinos `itarica u 2022. godini pao je na 54 miliona tona, sa rekordnih 86 miliona tona u 2021. godini.

Kina }e ove godine pove}ati vojni buxet za sedam odsto

Kina }e pove}ati vojni buxet ove godine za vi{e od sedam odsto, u vreme „sve ve}ih pretwi”, saop{teno je na godi{woj sednici Nacionalnog narodnog kongresa (NPC), najvi{eg zakonodavnog tela u toj zemqi.

NPC }e, ujedno, potvrditi tre}i man dat predsedniku Si \inpingu, koji je reizabran na 20. Nacionanom kongresu Komunisti~ke partije Kine u oktobru pro{le godine.

O~ekuje se da }e se tokom sednice parlamenta, koja }e trajati do 13. marta, premijer Li Ke}ang povu}i i da }e za wegovog naslednika biti izabran Li Kiang.

Vojni buxet Pekinga iznosi oko 225 milijardi dolara i ~etiri puta je mawi od ameri~kog.

Me|utim, analiti~ari veruju da Kina u zvani~nim saop{tewima umawuje koliko zapravo tro{i na vojsku.

Odlaze}i premijer Li rekao je na sednici NPC da su „spoqni poku{aji da se Kina pritisne i kontroli{e sve ve}i”.

„Vojska bi trebalo da intenzivira vojne ve`be i spremnost, u celini”, poru~io je Li.

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

Presudna bitka za Bahmut

U Bahmutu ruska i ukrajinska vojska vode te{ke uli~ne borbe i to je presudna bitka za kontrolu nad strate{ki va`nim ukrajinskim gradom.

O~ekuje se da Rusi zauzmu grad, ali su ukrajinska vojska i zamenik gradona~elnika Bahmuta Oleksandr Mar~enko saop{tavali da Bahmut jo{ nije pao. Prema re~ima Mar~enka, Bahmut je gotovo uni{ten i nema nijedne zgrade koja nije pogo|ena.

„Delovi grada su potpuno uni{teni”, istakao je Mar~enko, a prenosi „Gardijan”.

„Wihov jedini ciq je ubijawe qudi i genocid nad ukrajinskim narodom. @ele da uni{te Bahmut i nije mi jasno za{to to rade”, izjavio je Mar~enko.

Britanske tajne slu`be procewuju da je ukrajinska vojska u Bahmutu pod „ozbiqnim pritiskom” i da ruska armija napreduje, zbog ~ega se ~ini da se bitka za Bahmut privodi kraju. Ukrajinska vojska, me|utim, tvrdi da je tamo{wi front stabilizovan i da nema masovnog povla~ewa ukrajinskih boraca.

U gradu je ostalo 4.000 ili 4.500 civila, koji se skrivaju po skloni{tima bez vode, gasa i struje, dodao je Mar~enko. Dok su poku{avali da pobegnu iz grada, jedna `ena je ubijena, a dvojica mu{karaca su rawena.

Vlasnik ruske privatne armije „Vagner” Jevgenij Prigo`in izjavio je da su ruske snage opkolile Bahmut i da kijevska vojska ima samo jedan pravac za izlazak iz grada. Prigo`in je pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da povu~e trupe sa tog boji{ta.

Bahmut je strate{ki va`an jer se tim putem snabdevaju ukrajinske trupe na istoku zemqe. To je va`no

saobra}ajno ~vori{te za povezivawe sa Doweckom i Luganskom.

Osniva~ „Vagnera” je pokazao snimak na kojem se vide tela ukrajinskih vojnika u kov~ezima i poru~io da kov~ege {aqe porodicama palih ratnika koji su se „hrabro borili”.

Ruski ministar odbrane Sergej [ojgu posetio je Dowecku pred kqu~nu bitku za Bahmut, pri ~emu }e osvajawe ovog grada olak{ati rusko napredovawe ka drugim ukrajinskim gradovima. Prigo`in je nedavno kritikovao [ojgua i ruske generale i po~eo da svojoj paramilitarnoj organizaciji pripisuje zasluge za ruska osvajawa u Ukrajini.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saop{tila je da rusko rukovodstvo mora da odgovara za zlo~ine u Ukrajini. U saop{tewu povodom osnivawa Me|unarodnog centra za krivi~no gowewe zlo~ina agresije protiv Ukrajine u Hagu, Ursula fon der Lajen navodi: „Poznato je da su ruske snage po~inile mu~ewa, zlostavqawa, seksualno nasiqe i pogubqewa po kratkom postupku. ^ak ni deca nisu po{te|ena.” Dodala je da za stravi~ne zlo~ine mora da plati i sam ruski predsednik Vladimir Putin.

Ubistvo srpskog svata najavilo rat u BiH

Uz mnogo drugih specifi~nosti, BiH je i jedinstvena zemqa u svetu u kojoj se pojedini datumi koji se odnose na doga|aje iz bli`e istorije praznuju na jednoj polovini wene teritorije, a na drugoj osporavaju i ne priznaju. Jedan od wih je i 1. mart, takozvani Dan nezavisnosti BiH, koji se ve} godinama obele`ava samo u delovima Federacije BiH s ve} inskim bo{wa~kim stanovni{tvom.

„Preglasavawem na nelegitimnom referendumu, a onda i pucwem u srpskog svata, Srbi u BiH dobili su dve poruke: u BiH vas mo`emo eliminisati udru`eni Hrvati i muslimani, a ako na to ne pristanete – pro}i }ete kao Gardovi}”, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

On je jo{ jednom naglasio da 1. mart nije „nikakav praznik” i da je ponajmawe dan nezavisnosti.

„To je tragi~an dan iz istorije Srba na ovim prostorima. Jedna krvava srpska svadba bila je uvod u krvavi gra|anski rat”, rekao je Dodik, isti~u}i da „civilizovani narodi slave kraj sukoba, pa se tako u Srpskoj praznuje parafirawe Dejtonskog sporazuma (21. novembar), a oni koji slave rat, verovatno se spremaju za novi, ili sawaju novi”.

Za Republiku Srpsku i srpski narod takozvani dan nezavisnosti nema nikakvu va`nost, nije ni praznik ni neradni dan, jer podse}a na 1. mart 1992. godine, kada su Bo{waci i Hrvati na neustavnom referendumu, na kojem Srbi nisu u~estvovali, glasali za otcepqewe od Jugoslavije. Istog tog dana su naoru`ani pripadnici paravojne bo{wa~ke formacije „Zelene beretke” na sarajevskoj Ba{~ar{iji, u neposrednoj blizini Stare pravoslavne crkve, ubili srpskog svata Nikolu Gardovi}a, ranili sve{tenika Radenka Mirovi}a i spalili srpsku zastavu. To je nagovestilo po~etak gra|anskog rata u BiH, to jest tragi~ni sukob naroda u kojem je bilo na hiqade `rtava na svim zara}enim stranama.

U odgovoru na ~estitku koja joj je povodom 1. marta stigla od SDA Sanxaka, srpski ~lan i predsedavaju}a Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} poru~ila je da to nije wen praznik. „Nije moj praznik i ne primam ~estitke povodom tog morbidnog datuma. Uzgred re~eno, BiH nema zakon o praznicima, a jedino {to se zajedni~ki obele`ava jesu Nova godina i Prvi maj”, navela je Cvijanovi}eva u objavi na „Instagramu”.

Ona je u jednoj ranijoj izjavi istakla kako smatra da je obele`avawe 1. marta „seme razdora, a ne seme koje bi moglo da nas nekada sjedini i objedini u na{em svakodnevnom i u politi~kom `ivotu”. Taj datum, kazala je Cvijanovi}eva, „nosi negativne konotacije koje srpski narod vezuju za smrt, ubijawe i razdor koji je pre{ao u ozbiqan gra|anski rat, koji je mnogima naneo `rtve, a narode u BiH odmaknuo jedne od drugih”. R. N.

Dramati~an pad broja stanovnika u BiH

Bosna i Hercegovina se su o~ava sa dramati~nim padom broja stanovnika. Prema podacima iz izve{taja UN za 2022. godinu „Perspektive svetskog stanovni{tva”, BiH je u samom vrhu liste zemaqa s najve}im brojem smawewa stanovnika u svetu. Slu`bena istra`ivawa

Unije za odr`ivi povratak i integracije u BiH potvr|uju da je iz te zemqe od 2013. do 2021. godine oti{lo bezmalo pola miliona wenih gra|ana. Samo u pretpro{loj godini to je u~inilo wih vi{e od 170.000, {to je ravno broju stanovnika jednog od ve}ih gradova u BiH.

Jo{ uvek nekompletirani podaci istra`ivawa za 2022. godinu nagove{tavaju da }e se broj onih koji su, u proteklih deset godina, oti{li na „put u boqi `ivot” popeti na oko 600.000. O realnosti te procene dovoqno govori i podatak da su lani samo Posavski i Zapadnohercegova~ki kanton izgubili 15.000 stanovnika, od kojih je, prema re~ima predsednice Unije Merhunise Zuki}, 70 odsto mladih. Na`alost, ovakvih i sli~nih primera ima na

pretek. U oba entiteta u BiH iz dana u dan pove}ava se broj qudi koji odlaze u potragu za boqim i sigurnijim `ivotom i sve je vi{e, kako to Zuki}eva ka`e, „tu`nih” i „gradova duhova”.

Na jednom nedavno odr`anom skupu u Sankom Mostu, Zuki}eva je izjavila da su „odlasci iz BiH dostigli razmere iseqavawa” i da se gradovi {irom BiH prazne, u pojedinim naseqima se i {kole zatvaraju jer odlaze ~itave porodice s decom.

Ukoliko se ne zaustave, ili bar znatno ne smawe dosada{wi odlasci „u boqu budu}nost van gra-

Ustavni sud BiH privremeno suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini Srpske

Ustavni sud BiH doneo je odluku o privremenoj suspenziji Zakona o nepokretnoj imovini koji se koristi za funkcionisawe javne vlasti u Republici Srpskoj, do dono{ewa kona~ne odluke.

Odluka nije doneta jednoglasno, jer je sudija Zlatko Kne`evi} glasao protiv.

nica mati~ne zemqe”, BiH }e, prema nekim objavqenim istra`ivawima, za mawe od 50 godina imati ne{to vi{e od milion i po stanovnika (prema popisu iz 2013. godine imala je oko 3,3 miliona), od kojih }e „gotovo ~etvrtina wih biti starija od 85 godina”.

Sociolog iz Isto~nog

Sarajeva Vladimir Vasi} smatra da se opasan trend iseqavawa porodica iz BiH ne doga|a „samo zbog egzistencijalnih razloga ve} i zbog nesigurne sada{wosti i neizvesne budu}nosti”. Najvi{e ga, ka`e, iritira pona{awe onih (politi~ara) koji su glavni kreatori situacije u BiH zbog koje se i doga|a „mirnodopski egzodus”. „Nepoverewe u sistem je ogroman problem. Na odluku o ’prelasku ku}nog praga’ uti~u komplikovan, neodr`iv, dr`avni aparat, konstantno vra}awe u pro{lost, manipulativni odnos ka istorijskim ~iwenicama, ratnohu{ka~ka retorika, duboka podeqenost dru{tva i niz drugih faktora”, rekao je Vasi}. M. T.

Podse}a se da je Kristijan [mit po~etkom sedmice objavio da je suspendovao primenu Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisawe javne vlasti u Srpskoj.

Na to su vlasti Republike Srpske odgovorile da Zakon ostaje na snazi i da se odluke ilegalno biranih visokih predstavnika ne objavquju u Slu`benom glasniku Srpske.

U Bratuncu slu`en parastos za poginule Srbe iz sarajevskih op{tina

Na grobqu u Bratuncu je slu`en parastos i odata po~ast poginulim srpskim borcima, povodom 27 godina od prenosa wihovih posmrtnih ostataka iz sarajevskih op{tina na to grobqe.

Parastos je slu`en za 187 poginulih boraca sa sarajevskog rati{ta sahrawenih u Bratuncu, nakon egzodusa Srba iz Sarajeva.

Cve}e je polo`ila delegacija op{tine, Bora~ke i Organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila, kao i Organizacije nestalih Bratunca i Srebrenice i @ena `rtava rata iz Bratunca, delegacija Udru`ewa logora{a regije Bira~ i Udru`ewa Srba iz Sarajeva.

Zamenik na~elnika bratuna~ke op{tine Branislav Tri{i} rekao je da su borci kojima je slu`en parastos dali `ivote za Republiku Srpsku, podsetiv{i da je 150.000 Srba iz Sarajeva nakon Dejtonskog sporazuma napustilo taj grad i vekovna imawa zarad slobode i `ivota sa svojim narodom u Srpskoj za koju su ginuli.

Nikola Gardovi} ubijen je 1. marta 1992. kod Stare pravoslavne crkve na Ba{~ar{iji

Sumorna svakodnevica i za mnoge neizvesna budu}nost: Sarajevo

Ko su kandidati u predsedni~koj trci u Crnoj Gori

MANDI] DRUGI PUT U TRCI ZA PREDSEDNIKA

Andrija Mandi} (DF) je kandidat kome je DIK prvo potvrdio kandidaturu. Jedan je od osniva~a i lidera Srpske narodne stranke, od 2003. godine, zatim je bio zamenik ministra za privredu.

Bio je na ~elu koalicije Srpska lista i wen predsedni~ki kandidat na izborima 2008. godine. Od 2009. je na ~elu Nove srpske demokratije, a od 2012. godine osniva~ je i ~lan predsedni{tva Demokrat skog fronta. Diplomirao je na Metalur{ko-tehno lo{kom fakultetu u Podgorici, pre aktivnog politi~kog anga`mana bio je preduzetnik.

Mandi} ra~una na glasa~e DF-a, a podr{ku mu je dao i Glavni odbor SNP-a, kao i Prava i Slobodna Crna Gora. Mandi} je u predsedni~ku kampawu u{ao sa porukom o neophodnom pomirewu u Crnoj Gori.

MILO ZA TRE]I PREDSEDNI^KI MANDAT

Aktuelni crnogorski predsednik Milo \ukanovi} je ~itav `ivot u politici. Za premijera je prvi put izabran 15. februara 1991, na svoj 29. ro|endan. Bio je najmla|i premijer u Evropi. Tu du`nost obavqao je u sedam mandata.

On }e na izborima poku{ati da dobije tre}i predsedni~ki mandat. U prvom je bio od 1998. do 2002. godine, dok mu drugi, aktuelni, te~e od 2018. godine.

Lider je opozicione Demokratske partije socijalista, koja je vladala Crnom Gorom od 1990. do 2020. godine. U tom periodu Crna Gora je obnovila nezavisnost i u{la u NATO, ali su vlast optere}ivale brojne korupciona{ko-kriminalne afere. \ukanovi} je bio premijer Crne Gore u sedam mandata i dva puta predsednik Crne Gore.

\ukanovi} ra~una na glasove ~lanova i simpatizera DPS-a, ali i na glasove SD i Bo{wa~ke stranke, Liberalne partije, koji nemaju svoje predsedni~ke kandidate, kao i na glasove dijaspore.

Dr`avna izborna komisija je ina~e ju~e odbacila prigovor Moma Joksimovi}a iz Stranke penzionera na kandidaturu \ukanovi}a. Joksimovi} je, izme|u ostalog, u prigovoru sporio ~iwenicu {to bi, u slu~aju da bude izabran, to bio tre}i mandat \ukanovi}a na mestu predsednika Crne Gore. DIK je zakqu~io da je to predmet za Ustavni sud a ne za wih.

Ustavnom sudu se obratila predsednica Upravnog odbora LGBT Foruma Progres Bojana Joki}. Ona je tra`ila da se poni{ti predsedni~ka kandidatura \ukanovi}a. U `albi je navela da je DIK pogre{no primenio materijalno pravo jer \ukanovi}, kako tvrdi, nema ustavni osnov da bude tre}i put kandidat za predsjednika.

MILATOVI] KOAUTOR EKONOMSKOG

PROGRAMA EVROPA SAD

Jakov Milatovi} je biv{i ministar ekonomskog razvoja u Vladi Zdravka Krivokapi}a koji je, kako pi{e u wegovoj biografiji, osnovne studije zavr{io na Ekonomskom fakultetu sa prose~nom ocenom 10, a magistarske na Univerzitetu Oksford kao stipendista britanske vlade.

Radio je u NLB banci, Doj~e banci, a onda u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Milatovi} je, zajedno sa Milojkom Spaji}em, tvorac ekonomskog programa koji je omogu}io uve}awe plata zaposlenim u Crnoj Gori. Na lokalnim izborima u Podgorici u oktobru pro{le godine Evropa sad je ostvarila najboqi rezultat {to je omogu}ilo tom savezu da dobije funkciju gradona~elnika. Zbog nedostatka kvoruma Ustavnog suda do sada nije promewena vlast u Glavnom gradu, ali se to o~ekuje ovih dana. Milatovi} je u{ao u predsedni~ku trku nakon {to je DIK odbacio kandidaturu Milojka Spaji}a,

predsjednika Pokreta Evropa sad, jer je imao dvojno dr`avqanstvo. Ankete su i pred lokalne izbore u Podgorici potcenile Evropu sad, koja je tada ostvarila najboqi rezultat u Glavnom gradu. Demohri{}anska stranka je podr`ala kandidaturu Milatovi}a. Jakov Milatovi} ima 36 godina.

BE^I] NAJMLA\I PREDSEDNIK SKUP[TINE

Aleksa Be~i} je bio najmla|i predsednik Skup{tine, na ~ijem ~elu je proveo 16 meseci i smewen je u februaru 2022. godine u paketu sa Vladom Zdravka Krivokapi}a.

Za predsednika Demokrata izabran je 2015. godine. Godinu ranije, kao funkcioner Socijalisti~ke narodne partije (iz koje su ponikle Demokrate), bio je nosilac liste na lokalnim izborima u Podgorici pod nazivom „Mladost. Mudrost“. I on je ekonomista po struci. Wegova Demokratska Crna Gora je zajedno sa Demokratskim frontom i Pokretom URA osvojila vlast na parlamentarnim izborima 2020. godine. Demokrate su ponudile Pokretu Evropa sad da na ovim predsjedni~kim izborima imaju zajedni~kog kandidata, a kada je ta ponuda odbijena odlu~eno je da se Be~i} kandiduje.

Gra|anski pokret URA, kako je kazao wegov predsednik Dritan Abazovi}, narednih dana }e doneti odluku kom predsedni~kom kandidatu }e dati podr{ku, a verovatno }e to biti Milatovi} ili Be~i}.

DANILOVI] ZA POVLA^EWE PRIZNAWA KOSOVA

Goran Danilovi} je zavr{io filozofiju u Nik{i}u, bio je novinar na RTCG-u. Jedan je od osniva~a Radio Svetigore, zamenik glavnog urednika i urednik „Glasa Crnogorca“.

Bio je potpredsednik Nove i poslanik DF-a, potom drugi ~ovek Demosa i poslanik sa liste te partije. Nakon rascepa u Demosu, osnovao je Ujediwenu Crnu Goru.

Bio je ministar unutra{wih poslova u Vladi takozvanog izbornog poverewa. Imenovan je na mesto v.d. direktora Agencije za kontrolu i obezbe|ewe kvaliteta visokog obrazovawa u oktobru 2021. godine. Wegova stranka se zala`e za povla~ewe priznawa Kosova i ukidawa sankcija Rusiji.

DRAGIWA 2018. DOBILA 8,2 ODSTO GLASOVA

Dragiwa Vuksanovi} Stankovi} je pravnica, tako|e kao i Milatovi} diplomirala je sa prose~nom ocenom 10. Doktorirala je i predaje na Pravnom fakultetu u Podgorici od marta 2001. godine.

Bila je predsednica SDP-a i kandidatkiwa te partije na predsedni~kim izborima 2018. godine, a tada je osvojila 8,20 odsto glasova. Wenu kandidaturu analiti~ari ocewuju kao potrebu SDP-a da ima otklon prema DPS-u, usled eventualnog poraza \ukanovi}a na predsedni~kim izborima i daqeg uru{avawa DPS-a.

Mandi}, Milatovi}, Be~i} i Danilovi} bliski su Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

Skandalozna proslava u Tuzima, vijorile se zastave „velike Albanije“ i uzvikivalo „OVK“

^lanovi i simpatizeri koalicije Albanski forum izbornu pobedu na lokalnim izborima u Tuzima proslavili su uz zastave „velike Albanije“ i takozvane Oslobodila~ke vojske Kosova (U^K).

Na proslavi su se vijorile i zastave Albanije, Sjediwenih dr`ava i Crne Gore, a uzvikivalo se i „U^K“.

Snimci proslave iz jednog restorana u Tuzima pojavili su se i na pojedinim albanskim televizijskim kanalima.

Podsetimo, Albanski forum koji ~ini koalicija Albanske alternative, Demokratskog saveza Albanaca, Nacionalne albanske unije i Demokratskog saveza u Crnoj Gori osvojila je 18 mandata, od ukupno 32 odborni~ka mesta, na ju~e odr`anim lokalnim izborima.

Bulatovi} u sud do{ao nepozvan, bombu aktivirao u holu suda

Podgori~anin Mladen Bulatovi} (40), koji je u Osnovnom sudu u Podgorici aktivirao eksplozivnu napravu i poginuo, nije imao zakazano su|ewe, niti je bio pozvan da do|e u sud, saop{tila je sudija portparol ovog suda Ivana Beci}.

Ona ka`e da je Bulatovi} bombu aktivirao u holu suda u prizemqu, gde se nalaze {alteri za rad sa strankama, pisarnice i gde je u tom trenutku bio veliki broj zaposlenih i gra|ana.

Od aktivirane eksplozivne naprave Bulatovi} je poginuo, osam osoba je povre|eno, od kojih je pet zadr`ano u KC CG, a wihovo zdravstveno stawe je stabilno.

Eksplozija u Osnovnom sudu izazvala je paniku u Glavnom gradu, ulice oko suda su bile blokirane, a na licu mesta je veliki broj pripadnika policije.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Za kratko vreme od polovine 1999. godine na Kosovo i Metohiju je do{lo oko 70.000 me|unarodnih predstavnika iz vi{e od 130 zemaqa koji su ovde bili u raznim misijima na osnovu donete Rezolucije - 1244 9. juna 1999. godine u SB OUN.

A ono {ta je sve vi|eno ovde kod wih, moglo bi se mnogo toga uvrstiti u rubliku ‚ ’Verovali ili ne’’. S pravom.

Tako je u sastavu Kfora bilo 45.000 vojnika iz 39 zemaqa, u UNMIK - policiji je bilo 10.000 policajaca iz 53 zemqe sveta a do{lo je i 10.000 predstavika raznih administracija na KiM iz vi{e od 60 zemaqa.

Mnogo dogodov{tina je bilo sa tim stranim misionarima koji su dolazili kako iz bogatih zapadnih zemaqa tako i onih iz Afrike i Azije gde su daleka savremenost i blagodeti civilizacije.

U toj sveop{te nacionalnoj gomili pokazali su karakter i stranci ali i Albanci.

Albanci su na jednom protestu u ju`nom delu Kosovske Mitrovice, u poku{aju da nasilno pre|u u srpski severni deo grada, februara 2000. godine ukrali pi{toq tada{wem komadantu Kfora, nema~kom generalu Klausu Rajnhardu, kada se ume{ao me|u protestante Albance u nameri da ih obuzda da nasilno pre|u u srpski deo Mitrovice! I posle brojnih molbi Kfora da se pi{toq vrati generalu on nikada nije vra}en.

UBISTVO U ZATVORU

Tri osobe poginule su 17. aprila 2004. godine, ne{to posle 15 sati, u me|usobnom oru`anom obra~unu ameri~kih i jordanskih policijskih snaga koje obezbe|uju

Ukrali sat Xorxu Bu{u

Albanci su po~etkom juna 2007. godine u selu Fu{e Kurje, Albanija, kod Tirane, ukrali i sat sa ruke tada{wem ameri~kom predsedniku Xorxu Bu{u kada se ume{ao me|u one koji su mu po`eleli dibrodo{licu!? To se mo`e videti na TV snimku kada u jednom trenutku Bu{ podi`e ruku a onda je spu{ta u nakon par sekundi opet podi`e ruku ali sada bez sata na ruci.

O ~emu se ~ulo a mawe pisalo na KiM o onima koji su bili u misiji Kfora, UNMIK-a, UN-policije...

Albanci ukrali pi{toq

komadantu

Kfora, Jordanci ubili dva Amerikanca, Amerikanka

ubila Albanca, vojnici UAE ubili dva Albanca...

zatvor u severnom delu Kosovske Mitrovice, potvrdio je tada portparol UNMIK-a Nerax Sing.

Prema wegovim re~ima u petominutnoj pucwavi koja se ~ula posle podne, ne{to posle 15 sati, u dvori{tu zatvora da je 11 me|unarodnih policajaca raweno, od kojih 10 ameri~kih dr`avqana i jedan Austrijanac, kao i da ima nekoliko rawenih `ena, ali da se ne zna ta~an broj.

Portparol UNMIK policije

Trejsi Bejker rekla je da su u pucwavi poginula dva Amerikanca, zatvorska ~uvara i jedan me|unarodni policajac, kao i da je vi{e wih raweno.

No, pravi sukob je nastao, nakon {to je u to vreme vi{e jordanskih vojnika klawalo. Onako u savijenom polo`aju jedan ameri~ki policajac ih je opsovao. U tom trenutku, kada su ~uli psovku, bez razmi{qawa jordanski policajci su otvorili vatru na ameri~ke ~uvare zatvora policajce.

Tada{wi {ef UNMIK-a Hari Holkeri bio je „zaprepa{}en” incidentom u Kosovskoj Mitrovici .

- Duboko sam {okiran i zaprepa{}en nesre}nom smr}u ovih profesionalaca koji su prevalili veliki put da bi pomogli Kosovu”, navodi se u Holkerijevom saop{tewu dostavqenom medijima tada. [ef UNMIK-a uputio je sau~e{}e porodicama `rtava, wihovim jedinicama u policiji UN i wihovim zemqama i po`eleo rawenima brz oporavak.

Direktor bolnice u severnom delu Kosovske Mitrovice Milan Ivanovi} rekao je da su me|u poginulima dve Amerikanke, i da su ~etiri Amerikanke rawene u incidentu.

U povratni~kom srpskim selu Belo Poqe kraj Pe}i 40-tak srpskih povratnika se tiskalo u parohijskom domu jer je stotinu

 Kako su pqa~kali Nemac i Nemica iz EU i koliko su osu|eni  U lift sa ~arapama, lo`ili drva u elektri~nom {poretu, Marokanci napustili polo`aj zbog zime....

Albanaca juri{alo na wih a ve} podignute ku}e su im zapalili. Kad su drugog dana nasiqa, 18. marta 2004. godine, Albanci krenuli bukvalno da ih spale u parohijskom domu jedna Amerikanka iz sastava UN policije pucawem iz pi{toqa u vazduh upozorila ih da se ne pribli`avaju prestravqenim Srbima u domu. No, taj hitac u vazduh nije zaustavio nasilnike ve} su krenili osionije prema domu. Amerikanka iz UN policije je onda pucala u predvodnika razurlane mase albanaca koji je pao smrtno pogo|en! Tek tada su nasilnici stali, onda je italijanski Kfor oklopnim vozilima pod ki{om kamenica evakuisao Srbe povratnike iz sela.

PQA^KA NEMACA

Svojevremeno, 2002. godine, glavni predstavnik EU na KiM za stub energetike bio je Nemac Jo Trucler koji je te godine opqa~kao ravno 4,5 miliona evra namewenih za revitalizaciju kosovskih termoelektrana. Prvo je prebacio novac u jednu banku na Madagaskaru a onda je i on ‚’ispario’’ sa Kosova!? Raspisana je ubrzo poternica i za

U KFOR-u je bilo 213 nastradalih

O nastradalim vojnicima ne mo`emo pru`iti mnogo detaqa, zato {to je na dr`avama odgovornost da se time bave, ali mogu re}i da ve}ina, od vi{e 200 vojnika, koji su poginuli dok su slu`ili KFOR-u na Kosovu nije uzrokovano borbenim operacijama, - zvani~no je saop{tewe Kfora.

wim i za novcem. Nemac je sa Madagaskara prebacio novac u jednu banku u [paniji gde je kasnije i uhap{en. Osu|en je na vi{egodi{wu robiju u Bohumu u Nema~koj!

Osnovni sud u Pri{tini osudio je 18. decembra 2014. godine na 12 godina zatvora i kaznu od 25.000 evra dr`avqanku Nema~ke Natali Veqija, optu`enu za organizovani kriminal i prawe novca pri tenderu za nabavku biometrijskih paso{a za potrebe Ministarstva unutra{wih poslova Kosova.

Drugooptu`eni Fisnik Bqakaj je osu|en na 11 godina zatvora i kaznu od 24.000 evra, a tre}eoptu`eni Betim Bqakaj na deset godina zatvora i kaznu od 10.000 evra.

Ergin Dogani je osu|en na osam godina zatvora, dok je Imer Fazqija osu|en na pet godina zatvora i mora da plati 8.000 evra.

Natali Veqija i Fisnik Bqakak su progla{eni krivim za organizovani kriminal i prawe novca, jer su od 13. decembra 2011. do 2012. godine organizovali i rukovodili kriminalnom grupom za prevaru austrijske kompanije

OeSD i MUP Kosova za vi{e od 1,4 miliona evra na tenderu za izradu biometrijskih paso{a.

U selu Sviware, kraj Kosovske Mitrovice, gde je do 17. marta 2004. godine `ivelo 145 srpskih doma}instava, u maju mesecu 2001. godine do{lo je do pqa~ke jednog srpskog doma}instava. Albanci iz susedstva ukrali su dve krave i bika srpskom doma}instvu. Vojnici iz UAE su ubrzo, sa UN policijom, prona{li krave i bika i nalo`ili Albancima da ih vrate. U centru sela prilikom vra}awa ukradene stoke, otac i sin pqa~ka{i, opsovali su vojnike iz UAE. Istog momenta jedan vojnik je skinuo pu{ku i rafalom pokosio Albance.

Od po~etka dolaska Kfora na KiM 12. juna 1999 do februara 2020. godine, na KiM je nastradalo 213 vojnika Kfora - zvani~no je saop{tio Kfor u februaru 2020. godine.

Najve}a nesre}a Kfora dogodila se 19. januara 2006. godine kada se slova~ki transportni avion, koji se vra}ao iz misije KFOR-a na Kosovu, sru{io se na brdo „Bors“ iznad Hejce u Ma|arskoj i u blizini granice sa Slova~kom. ^etrdeset dvoje od ~etrdeset trojice slova~kih vojnika i civilnih radnika koji su putovali u avionu nikada nisu uspeli da se vrate ku}i.

Marokanski vojnici su obezbe|ivali jedan prelaz na Rogozni, Rudine na 1200 metara nadmorske visine na putu Zve~an - BawskaRudine - Novi Pazar. Krajem oktobra 2005. godine poranila je zima i po~eo je da pada sneg na Rogozni uz jak vetar. Vi{e od 30 vojnika Maroka, koji su bili u {atorima u selu Rudine, bez dozvole Kfora napustili su polo`aj posedali u kamione, umotani u }ebadima i svi do jednog vratili se u bazu u Novom Selu kod Vu~itrna.

Kada je do{la o{tra zima 2001. godine afrikanci u iznajmqenom stanu u severnom delu Kosovske Mitrovice, po{to je bila nesta{ica struje, vi{e~asovne restrikcije, nalo`ili su drva u rerni elektri~nog {poreta. Kada je prvi sused video da dim kuqa sa prozora u{ao je unutra i video delo afrikanaca. Bilo je natezawa u obja{wewu da se u rerni ne lo`i vatra.

Jedan drugi afrikanac u iznajmqenom stanu jednog solitera u severnom delu Mitrovice je redovno, kad je ulazio u lift izuvao cipele i u ~arapama ulazio u lift a kada je izlazio iz lifta ponovo obuvao cipele. Da bi dokazao da zna ‚’ku}ni red’’.

EU PONOVO TU@I HRVATSKU:

EU PONOVO TU@I HRVATSKU:

Zagreb uporno odbija da ukloni otrovni otpad sa srpske zemqe!

Zagreb uporno odbija da ukloni otrovni otpad sa srpske zemqe!

Evropska komisija ponovo je tu`ila Hrvatsku Evropskom sudu zbog nepreduzimawa bilo kakvih radwi na uklawawu 180.000 tona otrovnog otpada kod Zadra {to je zvani~nom Zagrebu nalo`eno presudom ovog suda jo{ 2019. godine.

Re~ je o otpadu u zale|u Zadra koji predstavqa rizik za zdravqe qudi i okolinu. Kako dosad po tom pitawu ni{ta nije u~iweno, Hrvatskoj preti nov~ana kazna koju }e pla}ati svi gra|ani Hrvatske. Zorka iz Dowih Biqana je rekla da ka`u da je re~ o otrovima, te da je wen mu` pre mawe od mesec dana preminuo od raka.

„Ko god da umre, umre od raka. Miris kao ko`a neka, smrad”, dodao je wen sume{tanin Mile.

Ina~e, Dowe Biqane i mnoga okolna mesta su do 1995. godine ve}inski naseqavali Srbi. Ve}ina je izbegla ali nisu prodali zemqu. Neki smatraju da je upravo odsustvo vlasnika zemqe iskori{teno za odlagawe otrovnog otpada. I da se zbog toga ne vrate.

Iz Eko udru`ewa Ravni Kotari ve} deceniju upozoravaju da je oko 140.000 tona proizvodnog ostatka dovezenog iz {ibenske fabrike elektroda i ferolegura opasan otpad.

Da je re~ o opasnom otpadu, potvrdio je i Evropski sud i od Hrvatske jo{ 2019. zatra`io wegovo propisno zbriwavawe. Do danas ni{ta se nije predu-

Hram Sv. Spiridona ^udotvorca u Petriwi ponovo na meti vandala

Dana 26. februara 2023. godine, u ve~erwim satima, za sada nepoznate osobe izvr{ile su provalu u hram Sv. Spiridona ^udotvorca u Petriwi, ~ime je pri~iwena materijalna {teta. Nakon izvr{ene prijave, pripadnici Policijske uprave Petriwa osiguravali su prilaz hramu do dolaska kriminalisti~ke policije koja je izvr{ila uvi|aj.

Iako je hram Sv. Spiridona jo{ u fazi izgradwe, isti se ve} nekoliko puta na{ao na meti lopova i vandala, a posledwi takav napad dogodio se u mesecu maju 2022. godine, kada je mla|a mu{ka osoba oskrnavila hram ispisav{i usta{ke simbole na ulaznim vratima i zidovima zvonika.

zetu. U Gradu Benkovcu tvrde da su nemo}ni. Nemaju sredstava ni ovla{}ewa za uklawawe „Crnog brda”. Zemqi{te na kojem se nalazi, ka`u, nije u wihovom posedu.

„Na`alost, grad Benkovac je tu o{te}ena strana, zapravo gra|ani Biqana Dowih, [kabrwe, Nadina. Mi mo`emo urgirati, apelelovati i mi to ~inimo i `elimo da se to re{i”, ka`e Tomislav Buli}, gradona~elnik Benkovca.

Problem bi trebalo da re{i vlada, odnosno resorno ministarstvo, koje je uputilo tek kratki odgovor. „Radi se o kompleksnom pitawu s podru~ja vi{e resora te }e se izme|u resornih Ministarstva zauzeti zajedni~ki stav oko daqwih radwi u svrhu sanacije odlagali{ta otpada Crnog brda u Biqanima Dowim”, stoji u saop{tewu Ministarstva prostornoga ure|ewa, gra|evinarstva i dr`avne imovine. M. T.

Direktor Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas” Savo [trbac izjavio je da ve} odavno govori o tome da postoji crno tr`i{te ratnim dokumentima, ali da je “Veritas” vi{e interesovao period rata devedestih godina pro{log vijeka.

”Naravno, nije to kao buvqak da ode{ negdje i to sve potra`i{, ali mnogi qudi raspola`u raznim dokumentima bilo da su video zapisi, fotografije, tonski zapisi iz rata”, rekao je [trbac, dodaju}i da wega najvi{e interesuju dokumenti iz rata devedesetih, ali da postoje i oni koji se odnose na Drugi ili Prvi svjetski rat.

Komentari{u}i pisawe pojedinih beogradskih medija da prousta{ke organizacije kupuju dokaze vezane za usta{ki koncentracioni logor Jasenovac kako bi ih uni{tili, [trbac je istakao da je Hrvatima Jasenovac rak rana na wihovu istoriju i najcrwa mrqa koju su imali i jo{ je imaju.

On je rekao da nema otvorenih tr`i{ta poput buvqaka ili sli~nog za takva dokumenta, ali da tr`i{te postoji i svako koga interesuju neki dokumenti i dokazi mo`e da sazna za wih.

“Mnogi su znali {ta interesuje Veritas, mene i moje saradnike, pa smo tako dolazili do tih

dokumenata. Naravno, to ima svoju cijenu i to je stvar poga|awa kao u svakoj trgovini. Ima tu nadmudrivawa, dogovarawa, pregovarawa, la`irawa, prodaje raznih dokumenata, svega toga ima”, ka`e [trbac.

On je podsjetio da ove godine Hrvatska predsjedava Me|unarodnom alijansom za sje}awe na Holokaust, {to je poseban apsurd.

“I Srbija je ~lanica te asocijacije. Efraim Zurof je kritikovao kako to da Hrvatska, koja negira zlo~ine u Jasenovcu i genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima, uop{te mo`e da predsjedava. Ali, interesantno je da se predsjedavaju}i bira svake godine jednoglasno, {to zna~i da je i Srbija glasala da Hrvatska predsjedava ove godine”, dodao je [tbac. Navode}i da bi u martu ili aprilu u Dubrovniku trebalo da bude odr`ana prva sjednica te

institucije, [trbac isti~e da sa nestrpqewem o~ekuje da vidi {ta }e biti na dnevnom redu. “Pretpostavqam da }e Hrvatska opet poku{ati da ’uvali‘ neke teme koje se ti~u negirawa nekih o~iglednih ~iwenica o stradawu u vrijeme Paveli}eve NDH, prvenstveno Srba. Te`e im je negirati stradawe Jevreja, {to se mo`e ~esto ~uti iz izjava wihovih ~elnika”, rekao je [trbac.

Na pitawe da li mogu kupovinom i uni{tavawem dokaza da sprije~e istinu i izvr{e reviziju Jasenovca, [trbac navodi da je nakon toliko vremena od Drugog svjetskog rata malo {ta ostalo skriveno, pa ~ak i iz rata devedesetih, a kamoli iz rata ~etrdesetih godina.

“Me|utim, uvijek se mogu}e dokopati nekog dokumenta iz tih privatnih arhiva. I nas u Veritasu, iako se ne bavimo direktno Drugim svjetskim ratom, jo{ zovu i dolaze qudi da bi nam predali neki dokument iz privatne arhive koji imaju, a Veritas to upu}uje u Muzej `rtava genocida”, ka`e on.

On ukazuje posebno na manipulacije sa jasenova~kim `rtvama –da li je tamo stradalo 700.000 ili 83.500 koliko ima na zvani~nom spisku u Jasenovcu ili stotinak hiqada koliko je sakupio Muzej `rtava genocida do sada.

“To su interesantne teme, posebno {to Hrvatska sada predsjedava ovom alijansom za sje}awe na Holokaust”, rekao je [trbac.

[trbac: Odavno postoji crno tr`i{te ratnim dokumentima

Savo [trbac

OSNOVAN SAVEZ MATICE I SRBA U RASEJAWU

Pi{e: Marko Lopu{ina

podizawu svesti gra|ana Srbije o va`nosti {to ve}eg povratka rasejanih Srba u maticu – rekla nam je profesorka Mirjana Stojanovi}, ~lan “Korena” iz Bawaluke.

U Beogradu je u hotelu „Siti“ 24. februara formirana nova srpska krovna organizacija dijaspore. Savez matice i Srba u rasejawu, kako se zove ova nova organizacija, osnovala su ~etiri udru`ewa iz Srbije i Republike SrpskeUdru`ewa matice, dijaspore, Srba u regionu “Koreni”, Bawaluka. “Koreni” Lopare, “Koreni” Kikinda i “Koreni” Novi Sad. Prisutni su bili i predstavnici udru`ewa “Koreni” iz Beograda, Udru`ewa Majevi}ana iz [vajcarske i Saveza Srba iz Francuske. - Ciqevi Saveza matice i Srba u rasejawu su povezivawe na{ih gra|ana u dijaspori sa otaxbinom kroz sve vidove saradwe, umre`avawe i povezivawe {to ve}eg broja udru`ewa, koja okupqaju Srbe {irom sveta kao i rad na

Pored we na Osniva~koj skup{tini 24. februara u Beograda u~estvovali su delegati dijaspore Sa{a Stepanov, Maja Dunovi}, Radovan Subin, Ivan Striber, Qubi{a Miti}, Dragana Moles, Petar Gojkovi}. Mi{a ]iri}, Rada Jovanovi} i Stojan Stevanovi}.

- Za predsednika Skup{tine Saveza matice i Srba u rasejawu izabran je Stojan Stevanovi}, ugledni srpski aktivista i privrednik iz [vajcarske. A za generalnog sekretara izabran je Petar Gojkovi}, profesor iz Pariza –ka`e profesorka Stojanovi}.

Predsednik Stojan Stevanovi} je ro|en 1965. godine u Loparama, Republika Srpska, gde se {kolovao. Zavr{io je Sredwu rudarsku i turisti~ku {kolu zavr{io u Tuzli i Internacionalni fakultet hotelijerstva u [vajcarskoj, gde `ivi i radi ve} tri decenije. Kao kao diplomirani hotelijer i ugostiteq bio je 1996. progla{en za Biznismena godine u [vajcarskoj. Vlasnik je pet hotela i veliki humanitarac.

Stevanovi} je pokreta~ i glavni aktivista Udru`ewa Majevi~ana u [vajcarskoj i nosilac saradwe sa Op{tinom Lopare, ali i sa mati~nim zemqama, Republikom Srpskom i Srbijom. Predsednik je Udru`ewe srpskih privrednika u [vajcarskoj i Evropi. Osniva~ je od 2019. godine i prvi ~ovek krovne organizacije “Koreni”, koja ima za ciq ujediwewe svih Srba sveta. Organizator je Pariske konferencije o Srbima u svetu po~etkom februara 2023. godine. Inicijator je za formirawe Skup{tine srpske dijaspore svih Srba sveta, a potom i Skup{tine srpske poslovne dijaspore.

Generalni sekretar Petar Gojkovi} je ro|en 1955. godine u Beogradu. Poha|ao je sredwu muzi~ku {kolu “Josip Stravinski”. Studirao je organizacione nauke na BU, a zavr{io Akademiju muzi~ke umetnosti, odsek klarinet u Novom Sadu. Aktivan u srpskoj zajednici Savez Srba Francuske kao predsednik Odbora za {kolstvo,

LEGENDA O ZLATU S JUGA:

Tra`ili ga i Milo{evi}evi generali da spasu Srbiju

U izjavi predsednika Srbije da je zna~ajno nalazi{te zlata prona|eno u najsiroma{nijem delu Srbije prepoznali su se stanovnici juga, gde su, po zvani~noj statistici, najsiroma{nije op{tine u dr`avi. Pri~e o nalazi{tima, zlatu, rudnim bogatstvima ili zakopanom blagu uobi~ajene su u ovom delu Srbije, o tome se ispredaju i legende, ali bogatstva jo{ nema. Zaplawe, Gaxin Han, neki qudi koji u wemu `ive zovu ga Tvin Piks. Na pitawe za{to, ka`u da je malo mesto a puno misterija, me|utim, ka`u da ne veruju da je jedna od tih misterija veliko rudno bogatstvo

od kojih }e ovaj kraj procvetati.

Ka`u da pri~u o rudnom bogatstvu slu{aju godinama.

„Mi ovde imamo dva rudnika. Ne znam ni kako rade, qudi su prestali da veruju. O tom rudniku kalcita se govori godinama, ali se od te pri~e nije maklo daqe“ ka`e Nikola Miti}, jedan od me{tana.

„Da ima, ima, ovako ja mislim, baba najstarija“, ka`e me{tanka Milica Savi}.

Dva rudnika – a ne radi nijedan. Ako bi neki i radio, za to treba vode.

„Ja bih ovom prilikom pozvao predsednika i to troje qudi da

evo do|u ovde i da prona|u {ta je nama mnogo vrednije od kalcita i tog zlata, a to je pija}a voda“, poru~uje jedan od me{tana Nikola Miti}.

Voda je wihovo zlato, u letwim mesecima je nemaju, ne zove se ovo xabe Suva planina. „]e da vidimo {ta }e da ispadne, vi ste mladi, baba pro{la godine“, dodaje me{tanka Milica Savi}.

Istra`ivawe potencijalno velikog nalazi{ta predsednik je nazvao dr`avnom tajnom za koju zna troje qudi u dr`avi. U ovom kraju i daqe su `ive pri~e kako je potraga za zlatom u ne tako davnoj

nauku i kulturu pri Skup{tini dijaspore Francuske i kao predsednik Udru`ewa “Balkan Omnibus” i vo|a istoimenog orkestra. Pokreta~ i organizator preko {est stotina kulturnih manifestacija poput Svetosavski bal, ,,Dana svetosavqa“, ,,Dana Srbije i srpske kulture u Parizu“, ,,Festivala de~jeg stvarala{tva“.

Gojkovi} je osnovao i Srpski radio dijaspore, a jedan je od pokreta~a obrazovnog centra ,,Jelena An`ujska“.

- ^elnici i ~lanovi novog Saveza matice i Srba u rasejawu su

se dogovorili da budu suorganizatori „Sabora Srba” na Vidovdan 28. juna 2023 godine u Beogradu –otkrila nam je profesorka Mirjana Stojanovi}.

Kako smo saznali ministar za dijasporu \or|e Mili}evi} je obave{ten o formirawu i aktivnostima Saveza matice i Srba u rasejawu. U razgovorima sa predsednikom Stojanom Stevanovi}em i sekretarom Petrom Gojkovi}em ministar za dijasporu \or|e Mili}evi} je izrazio zadovoqstvo i dao podr{ku radu nove srpske krovne organizacije.

pro{losti progla{ena dr`avnom i vojnom tajnom. Dve stotine do ~etiri stotine kilograma zlata trebalo je da izvu~e zemqu iz ekonomske krize.

Pri~a ka`e da je akciju potrage za zlatom odobrio Slobodan Milo{evi}, a sprovodili generali. Izvesno je da je na ovom podru~ju tada bilo minirawa, a epilog po-

trage i sama potraga ostali su tajna.

To nezvani~no i tajno istra`ivawe neslavno je zavr{eno uz tu`be me{tana i pri~e koje `ive. Sada, zvani~no istra`ivawe na jugu Srbije je u Toplici, oko \avoqe varo{i, u okolini Bosilegrada i ovde na Suvoj planini. Sre}an dobitnik nije poznat. R. N.

SKAKALI SMO I SKANDIRALI „SRBIJA, SRBIJA“:

Trkuqa o spektakularnom

nastupu na kineskoj televiziji

Kod nas je pola pet popodne, u pet je pono} u Kini, program te~e, a u prva tri i po sata nema me nigde. I kre}u misli - da li su izbacili, da li su skratili program… U dvadeset minuta do pono}i vidim kako Lang Lang, najve}a svetska pijanisti~ka zvezda kre}e da svira ne{to po klaviru, re|aju se numere.

Gledamo, moja porodica i ja, prolaze prve dve numere i onda ~ujem uvod za pesmu „Tamo daleko“ i vidim na{u video razglednicu sa Kalemegdana. Moja supruga, ja i tri }erke digli smo ruke i kao na stadionu po~eli da skandiramo „Srbija, Srbija“.

JEDAN NASTUP - PREKO

16 MILIJARDI PREGLEDA!

Ovako umetnik Slobodan Trkuqa opisuje trenutak velikog uzbu|ewa, jedinstven u wegovoj dugogodi{woj karijeri: nastup na najgledanijoj kineskoj televiziji u wihovoj novogodi{woj no}i 21. januara, doneo mu je preko 16 milijardi pregleda. Rekord za Ginisa, jedinstven i gotovo nepojmqiv u~inio je da ovaj izuzetni umetnik, multiinstrumentalista, kompozitor i peva~ ostvari svoj san: da pesmom i video razglednicom predstavi Srbiju celom svetu na neponovqiv na~in.

„Dobio sam poziv od SSTV, svetske najgledanije TV stanice da u~estvujem, kao

predstavnik Srbije, u najgledanijem {ou na planeti - re~ je o novogodi{wem programu ‘Festival prole}a’ koji traje ~etiri sata. Svi Kinezi za do~ek lunarne nove godine odlaze ku}i i u krugu porodice gledaju taj program, kod wih se tako do~ekuje Nova godina. To je tradicija duga 40 godina koliko postoji taj program. Od kada smo pre sedam godina ponovo po~eli intenzivnije da odlazimo u Kinu sawao sam, `eleo sam da na{u muziku i tradiciju prika`em u najgledanijoj emisiji koja postoji u Kini“, obja{wava Trkuqa.

Na pitawe koliki je bio izazov prikazati Srbiju kulturi koja je druga~ija od na{e, Trkuqa odgovara da i u toj razli~itosti postoji ne{to {to je zajedni~ko:

„Kinezi jako cene svoju tradiciju, vole da je ~uvaju i neguju, ponosni su na wu. Mislim da nam je to zajedni~ko, jer i mi imamo veoma bogatu tradiciju. Jesu oni narod od milijardu i ~etiristo miliona, ali imamo i mi koju hiqadu godina kulture da se pohvalimo i da je prika`emo“.

Wegova `eqa da na{u tradiciju prika`emo u najgledanijoj emisiji bila je usli{ena krajem pro{le godine kada je dobio poziv direktno od SSTV da predstavi Srbiju i u~estvuje u novogodi{wem programu.

„TAMO DALEKO“ U UDARNOM TERMINU

„Ono {to je postalo neverovatno je da je taj {ou bio toliko gledan da ne znam da li postoji ijedna emisija na svetu koja je imala toliko pregleda. Ve} prve no}i imala je 11 milijardi, 173 zemqe i preko 1000 TV stanica {irom sveta, prenosili su je na raznim jezicima istovremeno dok se {ou de{avao u Kini. Taj program mogli su da gledaju qudi {irom sveta“.

A u programu - 35 sekundi za na{eg umetnika. Zahtev je bio da otpeva „ne{to“, ali da se u nekom stihu u pesmi pomiwe Srbija.

Tih 35 sekundi dogodilo se u 20 minuta do pono}i - u udarnom terminu.

„Ja to ni{ta nisam znao, ni koji }e muzi~ari biti. Kada smo izabrali ‘Tamo daleko’ hteli smo da to bude pesma koja pred-

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

stavqa na{u zemqu na pravi na~in a pri tom ima i istorijski kontekst. Za ~oveka koji ho}e da sazna ne{to o na{em narodu to je prava pesma“, dodaje na{ sagovornik.

JEDAN JE BATA

A da li su ovakve brojke i ovakav prijem mo`da pretwa za status najvoqenijeg glumca u Kini, legendarnog Batu @ivojinovi}a,

SA[A MATI] OTKRIO ANEGDOTU O PESMI KOJA ]E MU UVEK BITI U SE]AWU:

Peva~ Sa{a Mati} je 2021. godine albumom „Dva `ivota” proslavio 20 godina uspe{ne karijere. Gotovo svaka wegova pesma je apsolutni hit, publika pada u sevdah kada ga slu{a, a za wegov koncert se tra`i i karta vi{e.

- Svaku pesmu koju sam snimio prvo sam morao da osetim i poverujem da mi pripada. Snimao sam ih sa istim `arom i qubavi i publika je to uvek znala prepoznati. Sve je krenulo od pesme „Kad qubav zakasni”.

Vaqda je to ona prva pesma sa kojom me publika naj~e{}e povezuje. Posle su do{le

„Na|i novu qubav” koja se uvek tra`i na nastupima, „An|eo ~uvar”, „Idemo an|ele”pri~a Sa{a i otkriva jednu anegdotu, kada je zapravo shvatio da radi pravu stvar i da publika obo`ava wegove pesme.

- Ima jedna zanimqiva anegdota s po~etka moje karijere… Vra}ao sam se s puta i mewao stanice na radiju. Dan ranije je iza{ao moj album, a taj dan na jednoj radio

stanici je i{ao „Hit dana” gde sam i ja bio u predlozima. Ukqu~ivali su se slu{aoci da glasaju i svi su govorili: „Glas za broj 5”, „5 ide od mene”, „5 otkida…” i pomislio sam: „Uf, ovog sa peticom ba{ ho}e danas…” Posle sam provalio da je to bio moj redni broj i da sam izbio na prvo mesto. Bila je to, mislim, pesma „Prokleta je violina”.Taj usputni doga|aj i moje iskreno odu{evqewe mi je ba{ ostalo u se}awu. R. N.

dilema je koju Slobodan Trkuqa odbacuje bez ikakvog premi{qawa:

„Jedan je Bata, ne bih sebe stavqao u istu kategoriju s wim, pogotovo zato {to on ima kultni status u Kini. To je li~nost koja je ostavila takav trag u Kini da to ne mo`e niko ni da ospori niti mo`e da uradi boqe nego {to je on uradio“.

lll U slede}em broju: Milica Todorovi}: Dok sam igrala, na podijum mi je ispao zub

M. T.

Ukqu~ivali su se slu{aoci i svi su govorili: ”Glas za broj 5...”

Dom za negu starih lica

Finansijski pritisak na ve}inu australijskih porodica je sve ve}i, a taj trend je nastavio da raste i ove nedeqe, nakon {to je Rezervna banka Australije jo{ jednom pove}ala nominalnu kamatnu stopu. Po deseti uzastopni put od maja pro{le godine, kamata je nastavila da raste {to je

Savr{ena oluja

obezvredilo realne zarade ve}ine Australijanaca. Zatim je na scenu stupio mister Filip Louv, guverner Centralne banke, koji je do ovog trenutka ubio gotovo svaku nadu zadu`enim Australijancima.

Iz ugla banaka i velikih investicionih fondova sve je izgleda teklo po planu, jer se sti~e utisak da su kupci debelo nasamareni. Cene ku}a su tako dostigle svoj vrhunac pro{le godine u ovo vreme, u trenucima kada je nominalna kamatna stopa blago klizila ka nuli. Budu}i kupci nekretnina su naivno verovali, u ~emu su im banke svesno pomagale, da }e takva kamatna stopa ostati zauvek, ili barem dok oni ne ispla-

kama to zna~i da }e se od 6 miliona nekretnina, koliko je pod hipotekom u ovom trenutku, vi{e od 2 miliona vlasnika suo~iti sa tom bolnom situacijom. Naravno, i u okviru samih du`nika treba razlikovati one koji `ive u tim nekretninama i kojima je to bukvalno „krov nad glavom“, od onih koji su samo investitori i koji su na tim kupovinama `eleli samo da zarade. I jednima i drugima ne}e biti lako, jer }e morati da ozbiqno preispitaju svoje realne mogu}nosti. Federalna vlada jo{ uvek nemo posmatra celu situaciju, ne `ele}i da uti~e na bilo koji na~in. Sti~e se utisak da je re~ o jednom globalnom trendu, gde

Kompanija koja radi na rekonstrukciji Sava Centra, radi}e i mega-projekat

Plan Radar, austrijsko-hrvatska kompanija, ~ija je istoimena cloud platforma namewena digitalizaciji gra|evinskih procesa, odabrana je kao dobavqa~ softvera za mega-projekat mosta Bridgewater preko reke Dervent u Australiji vredan 786 miliona australijskih dolara (500,45 miliona evra).

Posao gradwe mosta vodi konsultantska ku}a Burbury Consulting, a radi se o najve}em infrastrukturnom saobra}ajnom projektu u istoriji Tasmanije.

objavqeno da se digitalni alati ove kompanije koriste za rekonstrukciju Sava Centra. Kompanija Delta Real Estate ukqu~ila je ovu kompaniju kako bi radovi na renovirawu objekta sprovela u zada-

du`nicma pove}alo rate za kredit za ~ak 42 odsto. Prava no}na mora za sve Australijance koji imaju dugovawa za nekretnine, posebno za one koji su tu kupovinu obavili u posledwih nekoliko godina, kada su cene bile na svom vrhuncu. Iako su neki ekonomski analiti~ari i eksperti upozorovali da je recesija mogu}a odmah nakon pandemije, u~esnici na aukcijama su se prosto utrkivali ko }e ponuditi boqu i ve}u cenu. Tako su cene ku}a {irom Australije uglavnom bile nerealne i prenaduvane, {to je du`nike dovodilo u situaciju da plate znatno vi{e nego {to su prvobitno planirali. Naravno, gorwi limit cena ku}a su uvek bile one cifre koje je banka mogla da odobri budu}im kupcima. S obzirom na tada{wu kamatnu stopu, tro{kove `ivota i visinu inflacije sve je to izledalo kao relativno laka prepreka za ve}inu kupaca. Onda je neposredno nakon pro{logodi{wih federalnih izbora inflacija po~ela da divqa, {to je dobrim delom

te dugove. Iz trenutnog ugla cela situacija podse}a na neku vrstu „savr{ene oluje“ (Perfect storm), gde su du`nici `rtve a banke naravno sama oluja. Najgora od svega je izgleda ~iwenica da ta oluja jo{ uvek traje, a mnogi misle i da je tek po~ela. O tome najboqe svedo~i zvani~ni podatak da vi{e od tre}ine aktuelnih du`nika u Australiji jo{ uvek ima zakqu~ane visine kamatnih stopa, {to zna~i da oni jo{ uvek ne ose}aju negativne promene na tr`i{tu novca, koje su nastupile u posledwih desetak meseci. Prakti~no to zna~i da je wihova kamatna stopa jo{ uvek oko 2 procenta, i da }e im u momentu otkqu~avawa sko~iti na neverovatnih 7 odsto. Banke najavquju da }e se otprilike do avgusta ove godine ve}ina du`nika koji u ovom momentu imaju zakqu~anu kamatnu stopu suo~iti sa novom realno{}u. Opravdano se veruje da }e ta ~iwenica imati ogroman efekat na ~itavu ekonomiju zemqe, i da to mo`e izazvati pravi ekonomski cunami. U broj-

novac gubi svoju vrednost, {to samim tim i poskupquje zadu`ivawa. U gotovo istom sosu je i sama dr`ava, koja ima ogromna zadu`ewa prema me|unarodnim poveriocima, i ~ije mese~ne rate tako|e poskupquju. Australijski javni dug prema{i}e uskoro taj neslavni trilion dolara (hiqadu milijardi), {to izdaleka izgleda kao neki vrh ledenog brega, koji je u su{tini pun pukotina i naprslina. I naravno, iako nam taj dug ponekad izgleda kao da to i nije neki na{ realni problem, u su{tini mi ga debelo, po{teno i redovno otpla}ujemo. Samo pro{le godine na kamate tog zadu`ewa platili smo vi{e od 18 milijardi dolara. Ove finansijske godine bi}e to znatno vi{e, sa nekim projekcijama da }emo vrlo brzo samo za otplatu dr`avnih kamata godi{we izdvajati i vi{e od 30 milijardi.

sasajankovic28 @SasaJankovic28

sasajankovic28

Kako isti~u u samom Plan Radaru, projekt Peqe{kog mosta (tako|e vredan oko pola milijarde evra) bila jedna od glavnih referenci za dobijawe ovog posla u Australiji. Domagoj Dolin{ek, osniva~ Plan Radara, ka`e da se radi o wihovom zasad najve}em projektu u Australiji, a isto tako i jednom od najve}ih u svetu.

Plan Radar se predstavio srpskoj javnosti u novembru kada je

tim rokovima, a sa maksimalnim kvalitetom, re~eno je.

Projekat novog mosta Bridgewater koristi}e Plan Radar za upravqawe inspekcijama, procenama kvaliteta, upravqawem zadacima, gra|evinskom dokumentacijom, revizijama gradili{ta i drugim kqu~nim aspektima upravqawa ovim gra|evinskim mega-projektom.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

OPERACIJA

„Z’’ U AUSTRALIJI: Ruske trobojke u svim ve}im gradovima, u~estvuju i Srbi

U Sidneju i drugim ve}im australijskim gradovima odr`ani su skupovi podr{ke Rusiji i protiv NATO-a i vojne pomo}i Ukrajini. Direktan prenos vodio je jedan od koordinatora akcije Simeon Bojkov.

Demonstranti su se okupili ispred Generalnog konzulata Rusije u Sidneju.

Kao i na prethodnim skupovima, u rukama su dr`ali ruske zastave, portrete predsednika Rusije Vladimira Putina, i nosili su majice sa znakom Z.

„Zaustavite genocid nad ruskim narodom!”, „Rusija nije neprijateq! Nema rata sa Rusijom!”, bili su neki od slogana.

Demonstranti su plesali uz pesmu Moscow grupe Boney M, popularnog benda 1980ih.

U Melburnu se akcija odvijala na stepenicama parlamenta Viktorije. Prisustvovali su i srpski bajkeri koji su na Australijan open doneli ruske zastave. Prema re~ima Bojkova, neki od demonstranata dr`ali su portrete patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, koji je nedavno stavqen na listu sankcija u Australiji.

Policija Melburna je u nekom trenutku poku{ala da odgurne qude od zgrade parlamenta, rekao je Bojkov za RIA Novosti.

„U ovom trenutku, stare{ina kozaka Australije Aleksandar Starcev, ~ovek ro|en 1943. godine, pozvao je demonstrante da ne odustaju i policija se povukla“, rekao je on.

U Brizbejnu je grupa Australijanaca iza{la na protestnu akciju sa ruskim zastavama, u belim i crnim majicama sa znacima Z.

U Adelaidu se 30-35 qudi okupilo na demonstracijama. Prema re~ima jednog od u~esnika, 72-godi{weg Aleksandra Kozlova, uglavnom su to bili Australijanci.

„Dobro je {to nas Australijanci podr`avaju, to je za nas veoma va`no“, rekao je on.

RAZNE VRSTE MRSNIH I POSNIH JELA

POSNA JELA:

l Sarma

l Tav~e na grav~e

l Puwene paprike

l Stir fry rice

l Pe~emo ribu po izboru

MRSNA JELA:

l Sarma

l Gula{

l Puwene paprike

l Razne vrste salata

l Pite meso, sir, spana} i krompir

Razne vrste sitnih kola~a i torti

Za sve informacije pozvati Qiqu 0411 145 172

18 The Esplanade

Taylors Hill VIC 3037

Xej Tarapel, doktor politi~ke ekonomije na Univerzitetu u Sidneju, rekao je za RIA Novosti da je oti{ao na miting u Sidneju jer ne smatra NATO odbrambenim savezom i ne `eli da ga Australija podr`i.

„@eleo bih da Australija pozove razli~ite zemqe da pregovaraju kako bi se eliminisale razlike. @elim da Australija razgovara, a ne da zauzima stranu”, rekao je nau~nik.

Prema wegovim re~ima, dok je u SAD za vojne operacije potrebno odobrewe Kon-

MARCH 16-26 2023

TICKETS

serbianfilmfestival.com.au

gresa, u Australiji premijer mo`e sam da odlu~i o slawu trupa u inostranstvo, bez dozvole parlamenta.

„Ako Amerika `eli, mo`e da postavi nuklearno oru`je na tlo Australije, a mi ne}emo ni znati za to. Moramo da posmatramo svet sa australijske ta~ke gledi{ta, a ne iz ameri~ke”, rekao je Tarapel.

Mitinzi podr{ke Rusiji odr`ani su i u razli~itim gradovima Australije i 18. i 25. februara.

S. G.

Turnir i va{ar u Klubu Srbija u

U subotu 4. marta u Sportsko-kulturnom centru Srbijana Dajaneli, poznatom kao sedi{te fudbalskog kluba „Beli orlovi“, odr`an je tradicionalni „Turnir Republike Srpske Krajine” pod imenom „Dr Jovan Ra{kovi}“, poznatog srpskog psihijatra, akademika, politi~ara, osniva~a SDS.

Ovaj turniri i ujedno mali va{ar, bio je izuzetno dobro pose}en - od strane najmla|ih do onih najstarijih iz na{e zajednice, ~emu je doprinela raznolikost sadr`aja interesantnog za sve uzraste.

U programu turnira bila su dva takmi~arska dela: u malom fudbalu i bo}awu. U svakom od wih u~estvovalo je po deset ekipa zajednice. Mnogobrojni posetioci su se svaki po svojim navija~kim strastima i interesovawu ra{trkali po ogromnom placu ovog sportskog kluba. Na bri`no negovanoj travi fudbalskog terena bila su raspore|ena mesta za razne zabavne svrhe, pre svega za mnogobrojnu decu koja su tr~karala igrali{tem,

igrala se loptom s drugarima, u skakaonici-zamku iznajmqenoj za ovaj dan, zatim su tu bile i kantice sa sapunicom za pravqewe balona, a u

sali su devoj~ice strpqivo ~ekale da im umetnica iscrta razne {arena licu.

Takmi~ewa su po~ela ve} oko podneva, kada su i gosti

uveliko po~eli da pristi`u. Ve}ina prisutnih je bodrila svoje ekipe u malom fudbalu, a bo}awe je izgleda bilo teresantnije malo starijima.

Pobedni~ki pehari i nov~ana premija u malom fudbalu pala je ekipi „Muwe“, a }awu ekipi „2+1“. Za najboqe progla{eni mladi i perspek tivni fudbaler Nikola muki}, a u konkurenciji }a – Slobodan Baji}. [to se ti~e izlaga~kog dela ovog doga|aja, veliku pa`wu izazvale su ni~ke tvorevine u drvetu umetnika u drvorezu Velimi ra Savi}a, koji radi zaista impresivne motive iz pravo slavne ikonografije, a rado pozivaju organizatori skupova u na{im klubovima. Pored ovog izlaga~a, dica Jankovi} je izlagala drvene ba~vice uvezene Srbije. Tako|e,

vani su mogli da kupe dresove kluba. Svi posetioci su da u`ivaju u bogatoj kuhiwi koja je radila

zaintereso

Задужени за роштиљ

и Теа, студенткиње

сваког понешто

Фудбалери у акцији

RADE LEOVI], ^UVENI SRBIN IZ KANBERE PREMINUO JE U 95. GODINI

Najstariji australijski atleti~ar

Nakon mnogo uspe{no istr~anih maratona i nebrojeno ve{to napravqenih skokova wegovo hrabro sportsko srce prestalo je da kuca. Opelo je odr`ano 4. marta u Crkvi Svetog \or|a u Kanberi

Pertu

ve~e, da se poslu`e srpskim specijalitetima s ro{tiqa, pe~ewem i ostalim, uz bogat izbor pi}a za barom.

Poseban u`itak je prisutnima pru`io muzi~ki deo ove manifestacije koji je prezentovala izuzetno {armantna i talentovana vokalna solistkiwa iz Drvara Vlatka Karanovi}, koja iza sebe ima ve} nekoliko snimqenih albuma.

Ovaj prekrasni vokal je ve} neko vreme na australijskoj turneji, a ovde je nastupala uz pratwu „Mi{ko benda“.

Vlatka i Mi{ko su s muzikom krenuli ve} oko tri sata i neumorno zabavqali veselu publiku do kasnih sati.

pristi`u. bodrila fudbalu, bilo instarijima. nov~ana

fudbalu pria u bonajboqe su perspekNikola @ konkurenciji boizlaga~kog veliku

umetdrvetu Velimizaista

pravoa kojeg organizatori klubovima.

poroizlagala

uvezene iz

zainteresorazne

mogli

kuhiwi

popodne i

Turnir i ostale aktivnosti su veoma uspe{no organizovani zahvaquju}i pregala{tvu uprave i volontera ~lanova kluba. Sude}i po ovome, Klub Srbija u posledwe vreme vra}a raniju slavu i popularnost zahvaquju}i pre svega veoma anga`ovanom mladom i ambicioznom rukovodstvu, ukqu~uju}i predsednika [u{a Ogwena, te popularnosti fudbalskog kluba „Beli orlovi“. Prete`no mla|i ~lanovi uprave `ele celoj zajednici, svojoj deci i svim mladima da stvore mesto na kojem }e se negovati ne samo fudbal i sportski duh, ve} i tradicija i kultura na{eg naroda.

Organizovawem ovakvih manifestacija pre svegana{i mladi nara{taji imaju priliku da se sre}u, upoznaju, dru`e, razmewuju iskustva i informacije i u svakom slu~aju zajedno sa starijima neguju na{u tradiciju, kulturu, jezik, te odr`avaju veze dijaspore sa maticom.

Mira Dragovi}

Pre vi{e od sedam decenija, wegovo bekstvo iz biv{e socijalisti~ke Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, izgledalo je kao pravi holivudski blokbaster, ali od onog trenutka kada se domogao Australije, Radovan Leovi} je uglavnom vodio miran `ivot. Imao je strastvenu qubav prema sportu, posebno atletici i svakodnevnom ve`bawu, zbog ~ega je jo{ uvek skakao s motkom u svojim osamdesetim, i tr~ao maraton u svojim devedesetim godinama. ^itava Australija je sa divqewem i odu{evqewem pratila wegove ume{ne atletske vratolomije maltene do pred sam kraj wegovog dugog `ivota. Nakon veoma ispuwenog `ivota i wegove trajne posve}enosti sportskim aktivnostima, gospodin Leovi} je preminuo u Kanberi 8. februara, u svojoj 95. godini. Opelo je odr`ano pro{le subote u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Svetog \or|a u predgra|u Forest u Kanberi, gde su se okupili i odali mu po~ast wegovi

brojni prijateqi i po{tovaoci svih uzrasta. Rade ili Rad, kako su ga zvali Australijanci, je u Australiju do{ao iz biv{e socijalisti~ke Jugoslavije 1951. godine, nakon {to je posle jedne biciklisti~ke trke pobegao preko granice u Austriju, i to pe{ice sve do Be~a. Posle nekoliko godina provedenih u Austriji, do{ao je u Australiju po imigracionoj {emi ~uvenog tada{weg ministra Artura Kalvela u maju 1951. „Imao sam sre}e da pobegnem izvan „Gvozdene zavese“ u to vreme. I zaista sam imao sre}e {to sam do{ao u najboqu zemqu na svetu“, rekao je 2013. kada je u~estvovao na trci „Kanbera Tajms-a“ u svojoj 85. godini. Wegov dobar drug i prijateq u toj trci Bob Harlou rekao je da }e gospodin Leovi} nedo-

stajati sportistima {irom zemqe. „Bio je divan, velikodu{an i vrlo skroman ~ovek. Bio je odli~an prijateq i uvek sjajno raspolo`en za dru`ewe“, rekao je gospodin Harlou za ovda{we novine „Kanbera Tajms“. „Nije imao neke va`ne kontakte, ali su wega svi poznavali. Bio sam na nekoliko svetskih prvenstava u triatlonu i duatlonu sa wim i on je svuda bio veoma popularan momak.“

Rade je krajem pro{le godine dobio nagradu „Sportska legenda“ (Legend of the Sport Award) za 2022. godinu od Saveza Triatlona Australije, za wegov doprinos sportu u starosnoj grupi od 75 do 79. Prvobitno je bio strastveni biciklista, a istr~ao je svoj prvi polumaraton u Kanberi kao 70-godi{wak. „The Canberra Runners Group“ je saop{tila da je gospodin Leovi} u~estvovao u vi{e od 170 doga|aja, ukqu~uju}i 10 polumaratona, posledwi u 83. godini „u veoma respektabilnom vremenu od dva sata i 24 minuta“. Rade je jo{ uvek tr~ao sa 90 godina. Ipak, prava mera i vrednost ~oveka je ono {to je on radio posle takvih doga|aja. „Na svim sportskim doga|ajima ovde u Kanberi, on bi i{ao okolo i kupio komadi}e papira ili sme}a, koji bi ostajali za nama. Uvek je `eleo da sve ostavi ~istim i urednim iza manifestacija na kojima je u~estvovao“. Bob nam je ispri~ao i da je upoznao Rada kada su obojica radili u Australijskom birou za statistiku. Se}a se da mu je pri~ao da je iz Austrije imao opciju da emigrira u Australiju ili Kanadu. „Odlu~io je da je suvi{e mali i mr{av za drvose~u u Kanadi, pa je zato do{ao u Australiju“, ka`e Harlou. „Bio je u migrantskim kampovima kada je stigao ovde. Kao veoma pametan momak uspeo je da dobije stipendiju australijske vlade za studirawe na ANU (Australian National University). Bio je izuzetno dobar i po`rtvovan. Voleo je posao koji je radio i Biro za statistiku, i uvek je bio sre}an {to je dobio tu {ansu. Bio je veoma lojalan Birou i radio je za wih sve do svog 65-og ro|endana. No i pored svega, Rad je najvi{e voleo sport celog svog `ivota, i svakog dana je radio neke ve`be, bilo da je to bilo tr~awe ili ne{to drugo“, sa tugom nam pri~a Bob. Jedan od najpoznatjih Srba iz Kanbere, Rade Leovi} je iza sebe ostavio suprugu Helenu, sina Petra, snahu Helen i unuke Xordana i An|eliku. Srpska zajednica }e ga pamtiti kao uzornog sportistu svim generacijama i vrsnog patriotu.

Jankovi}

Nedeqa Pravoslavqa u hramu u Kabramati

ju istrajavawa na putu Hristovom, na putu Svetih Otaca, a to se posti`e u prvoj instanci time {to }emo uskladiti svoj `ivot sa spasonosnom verom Otaca, sa Jevan|eqem Hristovim.

Posle molitve i poslu`ewa koje su vredne sestre KSS Svetog velikomu~enika Georgija pripremile, u sali Crkvene op{tine odr`ano je, po blagoslovu Episkopa, predavawe jereja Nikole Kova~evi}a, paroha iz Dapta, na temu „Do|i i vidi”.

Zorici

Antonijevi}

preminula 27. februara 2023. godine

Tvoj uvek nasmejan lik i optimizam kojim si zra~ila osta}e da `ivi zauvek u na{em se}awu. Ve~no }e{ ostati draga i voqena u na{im srcima.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, neka ti je ve~an spomen u Carstvu Nebeskom!

U Nedequ Pravoslavqa uve~e, u Sabornom hramu Mitropolije ANZ u Kabramati, Episkop Siluan je sa sve{tenstvom Arhijerejskog namesni{tva sidnejskog, u molitvenom prisustvu velikog broja

vernoga naroda, slu`io Moleban sa Litijom koji se slu`i u slavu pobede Pravoslavnih nad ikonoborstvom.

Na kraju molebana Episkop se obratio vernima besedom o zna~a-

S obzirom da je tema usko povezana sa praznikom to je i interesovawe vernika bilo veliko. Prisutni su sa pa`wom pratili izlagawe mladog sve{tenika, koji je po zavr{etku odgovarao na pitawa. Predavawe je vrlo temeqno obra|eno na zadovoqstvo i duhovno nazidawe prisutnih.

Izvor: Mitropolija ANZ

Tvoji kumovi: Mile, Sne`a, Marko, Danijela, Nata{a, Goran, Novak, Mateja, Lazar i Sava.

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ KUMI

Banglade{: 170 miliona qudi `ivi na prostoru mawem od dve Srbije i svi su sre}ni

Dobro do{li u Banglade{! Okovan Indijom, nasmejanim qudima i ludim voza~ima. Nakon {to sam se vratio iz ove daleke zemqe, mogu na miru re}i da sam se ludo proveo.

Pojedini trenuci nisu bili za zezawe, iako sve vi{e izgledaju sme{no. Verujte mi da se na wihovim ulicama, devetoro od deset wih nasme{i kada pogleda u vas. Ne zato jer ste musavi, ve} jer su sre}ni {to vas vide. Tek je nekolicina turista sa zapada, unutar wihovih granica.

@ele da popri~aju, iako ve}ina ne govori engleski jezik. Smeh je univerzalan, {to na wihovim licima izgleda tako iskreno i prelepo. Toliko toga imam da vam o wima ka`em, a bojim se da na kraju ne}u uspeti niti deo. Kako ne znaju engleski, obi~no to budu osnovna pitawa, odakle smo, da li nam se dopada Banglade{, kako smo.

Nisam imao priliku da upoznam narod koji vi{e voli da se fotografi{e. Svaki momenat koriste za kadrirawe, nevezano da li se iza wih nalazi pe{~ana pla`a, prelepa fasada ili gomila sme}a.

Posebno smo im mi bili zanimqivi, da sa nama „rade selfi”. Selfi? Onda kada upadnemo u pojedine gu`ve, {to svakako nije retkost u ovoj zemqi, toliko svi masovno `ele da se fotografi{u sa nama, da se na kraju jedva iskobeqamo i nastavimo daqe svojim putem.

Na samom po~etku bilo je jako simpati~no, kasnije smo shvatili da gubimo ba{ dosta vremena. Mrak pada. Tada sam razumeo kako je Rijani. Ili Kiki Lesandri}u. Vratimo se na osmehe, ka`u da Banglade`ani jesu divni prema strancima, ali da nisu uvek toliko divni jedni prema drugima.

Nismo uo~ili. Dobro, ne smeju se u toj meri jedni drugima. Isto tako ka`u za Banglade{ da je zemqa sa 170 miliona osmeha. Toliko ih je. Na prostoru ne{to mawem od dve Srbije. Jedan ~ovek jedan osmeh. Jedan kvadratni metar, nekoliko wih.

^ak 170 miliona qudi `ivi na prostoru malo mawem od dve Srbije, mo`ete li zamisliti kakav je to gu`vawac?

Sama Daka, wihov glavni grad, broji sada ve} dvadeset miliona qudi. Svake godine se u wu doseli novih 700 hiqada. Ove godine se planira otvarawe celokupne prve metro linije, koja }e iole olak{ati funkcionisawe qudu, precizniji da budem, saobra}aja. ^ek, nismo ni krenuli jo{ sa saobra}ajnim gu`vama, glava me zaboli kada ih se prisetim. Tog dana kada smo sleteli po prvi put, negde oko pono}i, o{amario nas je miris vazduha i uli~ni kolaps. Ili kako ve} ka`emo, {pic, onaj pono}ni. Retko kada prestaje.

Sre}om, prozor hotela nam je gledao ka dvori{tu zgrade, ina~e bismo slu{ali sirene danono}no.

Krenuli smo od Dake, glavnog grada Banglade{a, koji je jedan od tri najzaga|enijih gradova na svetu, po~ev{i od vazduha, vode i ogromne buke koja je pristuna svakodnevno i svuda. Ovaj grad je tako|e, kao i cela zemqa, jedan od najgu{}e naseqenih na svetu.

Podeqen je u nekoliko zona, centralna koja se vodi kao stari grad, gde su ulice previ{e haoti~ne, bez reda, ~esto bez kraja, po~etka i kanalizacije. Nisu paralelne i ne podudaraju se.

Uske za neki ozbiqniji saobra}aj, zbog ~ega je ovde carstvo rik{i i tuk-tukova. Bebi taksija, kako ih nazivaju. Kada ka`em carstvo, zaista tako i mislim. Oko 700 hiqada rik{i svakodnevno razvozi stanovni{tvo po ovom gradu. Uglavnom su to bicikle, bez motora, tako da posao onoga ko vozi nije nimalo lak. Pedala po ceo dan za jako malu svotu novca. Oko kilometar

vo`we }e vas ko{tati tek trideset dinara. Naravno, ostale cene jesu ni`e nego u Evropi, ali je i kvalitet `ivota na, rekao bih, najni`oj lestvici. Statistike to isto govore. Drugi deo grada je novija Daka, ona sa malo {irim ulicama, gde mogu pro}i i autobusi, kamioni, mnogo vi{e rik{i. Gde trake na bulevarima postoje, ali se ne po{tuju. Tu i tamo po koji semafor. Visoke zgrade.

Tre}i deo je deo za one sa novcem. Vile, ku}e i stambene zgrade, ispred kojih su parkirani xipovi. Sve to opasano ogradama sa bodqikavom `icom na gorwim ivicama. Ne bih ni{ta vi{e dodao, kako biste uvideli kolika je razlika izme|u stale`a. Dva, koliko ih postoji.

Mi smo za na{ obilazak preferirali onaj haoti~ni, jer zbog haosa smo i do{li. Imam utisak da iako je sve to tako konfuzno, u momentima totalno rasulo na svim nivoima, nekako sve to funkcioni{e. Ne funkcioni{e jer tako treba, ve} jer mora. Obi{li smo sve znamenitosti, jako lepe i stare zgrade, biv{e rezidencije, muzej, prelepe xamije. Jermensku crkvu, luku, brodogradili{te, ali i najsiroma{niji deo grada. Qudi su nas svuda tako do~ekali, otvorili vrata za nas, `eleli da podele sa nama i to najmawe {to imaju. Bez trunke o~ekivawa.

Deca se jo{ uvek masovno igraju na ulicama. Izmi{qenih igara, onih sa {tapovima i kanapima. Zmajevi! Umalo da zaboravim zmajeve, festivala kojem smo sasvim slu~ajno prisustvovali.

Festival „Shakrain” je dan kada uglavnom deca pu{taju zmajeve, bore se ~iji }e du`e ostati u vazduhu. Smeju se i dru`e, pu{taju vatromet. Ovim ~inom, koji je izgledao tako ~arobno za na{e o~i i srca, slavi jedinstvo i prijateqstvo. Kako je lepo kada postoji datum koji slavi prijateqstva. To ve~e na krovu zgrade, iznad jezera oko kojeg tr~e pacovi, a u kojem plivaju patke, pamti}u celog `ivota.

Pored glavnog, obi{li smo jo{ jedan grad - Bari{al i wegovu ~arobnu prirodu, vodene kanale i poqa guave i pirin~a. Kao i najdu`u prirodnu pe{~anu pla`u na svetu, ju`nije od svega. Do Bari{ala smo stigli brodom. Kako druga~ije.

Ova zemqa je bogata vodama, vi{e od 700 reka proti~e kroz wu. Neke su na`alost zbog sme}a ali i te{kih industrija koje ne paze preterano za okoli{, dosta zaga|ene. Brod smo izabrali pre svega zbog do`ivqaja. Nikada prethodno nisam spavao na brodu, a da je u pokretu. Svako ve~e, veliki trajekti kre}u put Bari{ala, putuju nekih osam sati, nakon ~ega se uplovqava na destinaciju.

Daqe smo sa broda pre{li u tuk-tuk, iz tuk-tuka u ~amac. U`ivali pod palmama, krstare}i uskim kanalima, nekoliko sati.

Le`ao sam i posmatrao li{}e palmi koje presecaju nebo. Kakav odmor za u{i nakon u`urbane Dake.

^ule su se samo ptice, poneki lokalac koji gaji povr}e, krava usred svog ru~ka. Tokom sezone monsuna, na ovom mestu se odr`avaju spektakularne plutaju}e pijace, gde lokalci dolaze svojim drvenim ~amcima i prodaju ono {to imaju, naj~e{}e guavu. Verovatno ste ~uli za ovakve pijace {irom jugoisto~ne Azije, popularne su kod turista. Premda u Banglade{u nema preterano turista, do`ivqaj }e biti samo va{. Dobre strane izostanka masovnog turizma.

Na samom jugu zemqe, odmah uz granicu sa Mjanmarom, nalazi se najpoznatije letovali{te u Banglade{u, Koks Bazar.

Popularno kod dobrog dela turista iz Indije, ali i onima iz Banglade{a. Ovde se nalazi najdu`a prirodna pe{~ana pla`a na svetu, du`ine vi{e od 120 kilometara. A. T.

Daka, glavni grad Banglade{a u kome `ivi 20 miliona qudi

Najpoznatije letovali{te u Banglade{u, Koks Bazar. Tu se nalazi najdu`a prirodna pe{~ana pla`a na svetu, du`ine vi{e od 120 kilometara

KONA^NO USLI[ILI SRPSKE MOLBE:

Makedonija prihvatila da obnovi velike svetiwe iz doba Nemawi}a!

Posle godinu od apela Srpskog kulturno-informativnog centra SPONA, iz Skopqa, za za{titu manastira Matej~e i molbe za prikqu~ivawe podr{ci obnove zapu{tene i vi{estruko oskrnavqene svetiwe Uspewa Presvete Bogorodice tog kompleksa na severu Severne Makedonije, ministarka kulture Vlade u Skopqu, Bisera Kostadinovska Stoj~evska najavila je da je obezbe|eno 1,5 miliona denara (24.390 evra) za wegovu za{titu “kao kulturnog nasle|a u opasnosti”.

Manastirski hram Uspewa Presvete Bogorodice u selu Matej~e podignut je u 11. veku, a u

pisanim izvorima prvi put se pomiwe u Hrisovuqi kraqa Milutina iz 1300. Sredinom 14. veka, car Du{an je zapo~eo, a wegov sin Uro{ i supruga Jelena zavr{ili su obnovu svetiwe oko 1357. godine.

Kompleks su te{ko o{tetili i oskrnavili albanski teroristi dok su 2001. bili u sukobu sa makedonskim regularnim vojno – policijskim snagama. Izvesno vreme tu je bio i {tab tih terorista. Kao {to su “Novosti” ranije pisale, manastir je bio na meti vandala, ali i kra|a i ciqanih devastirawa izuzetno vrednog kulturnog blaga. O{te}en je celokupni manastirski kompleks. U oru`anim sukobi-

ma 2001. razru{en je i manastirski konak koji je godinama ranije slu`io kao de~je odmarali{te. Devastirani su i delovi manastirskog hrama i o{te}ene freske. ^ak je u tom periodu prekopavan i pod u oltarskom delu.

Manastirska crkva je godinama potom bila bez vrata i prozora, prepu{tena zubu vremena…

Sada, kako je najavila ministarka, manastir }e biti za{ti}en.

Predvi|eno je 1,5 miliona denara za mere za{tite manastira Matej~e. Nastavi}emo i sa rekonstrukcijom saglasno smernicama nadle`nih institucija. U komuni-

kaciji smo i sa Ministarstvom za transport i veze: sanira}e se put do manastira. Iz op{tine Lipkovo dobi}emo pomo} u nastojawu da se spre~e daqe kra|e – rekla je ministarka Bisera Kostadinovska Stoj~evska.

PONOSNA NA SVOJE POREKLO:

Popularna

Holivudska zvezda srpskog porekla Stana Kati} koja je ro|ena u Hamiltonu u Kanadi 26. aprila 1978. godine, a veoma je poznato ime u Holivudu.

Popularna Kejt Beket iz serije “Kasl” studirala je najpre na Univerzitetu u Torontu, a zatim u Gudmanovoj {koli drame u ^ikagu, a onda i u gluma~koj {koli “Beverli Hils plejhaus”. Tokom svog gluma~kog {ko lovawa, Stana je postigla vr hunske rezultate i svu si bili odu{evqeni wenim talentom za glumu. Stana je poliglota i govori ~ak ~etiri engleski, srpski, italijanski i francuski jezik.

Pored pomenute hit serije igrala je i u “Urgentnom centru”, “Herojima”, “Prqavoj zna~ki”. Glumica se 2015. udala za Krisa Brkqa~a, koji je odrastao u Australiji, a koji je poreklom iz Like, a krajem 2021. godine postali su roditeqi. Ven~awe je organizovano u Dalmaciji.

Stana je zvezda u Holivudu, a s vremena na vreme poseti na{ region i svima jasno poka`e koliko joj prija boravak na ovim prostorima.

Stana u u Beogradu ima ro|ake, kao i ~lanove u`e porodice. U Beogradu `ivi Stanin brat Marko i upravo zbog toga ona veoma ~esto dolazi u Beograd i pose}uje ga. Pored Marka, ona ima jo{ tri brata i jednu sestru. Stana Kati} izuzetno voli srpsku kuhiwu i srpske specijalitete, a ~esto isti~e kako je ajvar weno omiqeno jelo.

Stana Kati} je nekoliko puta posetila Srbiju pre pandemije. Posledwi put je vi|ena 2018. godine na koncertu Filharmonije u srpskoj prestonici, a potom i 2019. u Drvengradu kao predsednica `irija festivala „Kustendorf“.

O srpskoj prestonici je uvek govorila u superlativu, a posledwi put kada ga je posetila rekla je da je podse}a na Berlin.

- Posetila sam kako Beograd, tako i Zagreb, Split i neke delove Crne Gore. Bila sam iznena|ena koliko je Beograd u procesu mewawa naboqe. Neverovatni restorani,

odli~ni hoteli i mislim da je on sada ono {to je bio Berlin pre deset godina. Tako|e, mislim da je Evropa veoma svesna {ta je Beograd danas, ~ak ga zovu “party town”- odu{evqeno pri~a Stana Kati} i dodaje da je weno poznavawe srpskog jezika skromno.

- Razumem srpski i pri~am ga sasvim solidno, ali intervjue vi{e volim da radim na engleskom da ne bi do{lo do nekog nesporazuma, jer je ovo ipak jezik na kojem radim.

Ali ako bismo oti{le na kafu, sigurna sam da bismo pri~ale neki miks srpskog i engleskog jezika i da bismo se savr{eno razumele - rekla je glumica kroz smeh.

Pre deset godina, u jednoj emisije je gostovala i Stana, pa je tom prilikom govorila o Jugoslaviji, ali i u~ila voditeqa srpski jezik, me|utim, najviralniji video je bio onaj na kom je u~ila Amerikance srpskim psovkama.

Glumica je jednom prilikom progovorila i o svojim korenima i o tome za{to su weni roditeqi emigrirali iz Jugoslavije.

“Moji roditeqi su imigranti koji su iz Jugoslavije, preko Kanade, stigli do Amerike. Oti{li su iz tada{we Jugoslavije kao tinejxeri i stvorili `ivot te{ko rade}i za {estoro dece. Moji roditeqi su izvanredni qudi jer su bili spremni da odu u zemqu ~iji jezik ne znaju i nemaju nikog svog pored sebe. Mislim da su bili zaista hrabri”, otkrila je Stana i dodala kako je wenim roditeqima na prvom mestu bilo {kolovawe dece.

Ba{ kao {to je i opisuju, neposredna, direktna i nasmejana, glumica je istakla kako sebe nikada ne do`ivqava kao slavnu li~nost.

- Sebe ne do`ivqavam kao slavnu li~nost. Do`ivqavam se kao osobu koja je vrlo zainteresovana za `ivot, koja voli da radi s kreativnim i inspirativnim qudima. Ve}inom sam ona osoba koja stoji sa strane i posmatra –zakqu~ila je ona. S. G.

Posle ratnih razarawa manastirskog kompleksa, policija je registrovala “mirnodopske” kra|e lokalnog stanovni{tva, izme|u ostalog, skidali su ~ak i olovo sa krova crkve…

TI[A, NOVA NADA ITALIJANSKE MUZIKE Srpkiwi, ro|enoj u Tesli}u predvi|aju

sjajnu muzi~ku karijeru

Za dve godine, italijanska Goricija i susedna slovena~ka Nova Gorica privemeno }e postati glavni gradovi Evropske kulture. Izme|u ostalog, zahvaquju}i i Ti{i 23 godi{woj ro|enoj tesli}anki, sada stanovniku Goricije, kulturnom ambasadoru ovog grada. Tijana Bori} ili Ti{a, kako su je od malena oslovqavali weni roditeqi predstavqa novi val italijanske muzi~ke scene. Danas, peva~ i svestrani muzi~ar koji govori ~etiri jezika, prve muzi~ke korake napravila je u svojoj ~etrvtoj godini. Ti{a vrlo rano, otkriva sklonost ka pevawu i instrumentima i po~iwe da u~i i svira: violinu, klavir, gitaru... Podr{ka roditeqa nije izostala. Pogotovu od strane oca, koji svira {argije pa se dogodi da se, kako ona ka`e u ku}nom ambijentu razvesele. U svojoj {esnaestoj godini Ti{a osniva svoju grupu pod imenom „Ti{ i ^ips” i nastupa na doma}oj lokalnoj sceni. Me|utim, prava prekretnica nastaje 2018. godine kada postaje takmi~ar u ovde, svojevremeno vrlo popularnom tv formatu “Amici”. Iz emisije u emisiju, pred milionskim gledali{tem, istakla se svojim interpretativnim i peva~kim ume}em. U finalu emitovawa dobila je stipendiju i muzi~ku nagradu TIM za pesmu “Try to C”, kao najslu{aniju pesmu u toku programa. Istorvremeno, potpisuje svoj prvi ugovor sa Sonijem koji predvi|a izdavawe dva albuma i koncerte. Ve} tada, me|u poznavaocima muzike ozna~ena je da }e kao kantautorka imati veliki uspeh.

Godine 2019. objavila je svoj prvi CD pod imenom “Tish”, a zatim su usledili Rido Male, Fucked Up i Acido i Nutella. Da bi, 2021. iza{ao wen prvi album pod nazivom “Under the Dots”. Ti{a, pored muzike voli strastveno da crta i pi{e.

Radomir-Rajko Stefanovi}

holivudska glumica ne propu{ta priliku da pomene Srbiju, ajvar i srpski jezik!

Australijski piloti na savetovawima posle misija iznad Ju`nog kineskog mora

[efovi australijskih vazduhoplovnih snaga obelodanili su da se pilotima nudi savetovawe nakon {to se susretnu sa kineskim vojnim avionima iznad Ju`nog kineskog mora.

U okviru operacije „Gejtvej”, Australija vr{i pomorske nadzorne patrole u severnom Indijskom okeanu i Ju`nom kineskom moru.

Ve}ina patrola je rutinska, ali tokom pojedinih su mogu}e neprijatnosti. U maju 2022. godine kineska vojna letelica presrela je osmatra~ki avion Kraqevskog australijskog vazduhoplovstva koji je bio primoran da ispusti takozvani mamac sa~iwen od aluminijumskih traka.

Nakon toga, zvani~nici u Kanberi optu`ili su Peking za zastra{ivawe, mada su zvani~nici australijskih vazduhoplovnih protuma~ili da je trzavica mo`da bila posledica pogre{ne procene kineskog pilota borbenog aviona J-16.

Od tada su prijavqeni sli~ni slu~ajevi susreta sa kineskim snagama.

Vicemar{alka australijskog vazduhoplovstva Daren Goldi ukazao je na zna~aj pravilnih procena nakon stresnih vazduhoplovnih misija.

„Mentalno zdravqe na{ih avijati~ara i qudi koji dolaze u kontakt sa stvarima poput presretawa ili izazova preko radija - va`no je da kada ih vratimo, razgovaramo sa wima o iskustvu i pomo}i koju im mo`emo obezbediti ukoliko budu uznemireni iskustvima kojima su izlo`eni”, rekla je Goldi.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Ju`no kinesko more le`i na severu Australije. ^vori{te je va`nih plovnih puteva, ali i regionalnih `ari{ta.

Nekoliko zemaqa tvrdi da ima prava nad tamo{wim ostrvima i pristup prirodnim resursima. Posledwih godina, Peking sve glasnije insistira na tome.

Patrole australijskih vazduhoplovnih snaga deo su napora Kanbere da uspostavi odr`iv strate{ki poredak u Indo-pacifi~kom regionu.

Napetosti u tom podru~ju posledica su pogor{awa u diplomatskim odnosima Australije i Kine posledwih godina.

Neki od uzroka su kriza demokratskog poretka u Hong Kongu, koji je 1997. vra}en u sastav Kine, stawe qudskih prava u kineskoj provinciji Sin|ang, kao i budu}nost Tajvana u kontekstu kineskih ambicija u ju`nom Pacifiku.

Me|utim, vlada levog centra koja je pobedila na izborima u Australiji u maju 2022. nastojala je da sti{a tenzije u odnosima sa najve}im trgovinskim partnerom zemqe.

Susreti visokih dr`avnih zvani~nika odr`ani posledwih meseci tuma~eni su kao signali relaksirawa odnosa.

Me|utim, stru~waci ukazuju da mogu}nosti za vojne sukobe u Ju`nom kineskom moru signaliziraju potrebu za budno{}u.

Australija sa Kinom obavqa tre}inu svoje globalne trgovine. Prema podacima australijskih vlasti izvoz roba i usluga iz te zemqe u Kinu iznosio je 123 milijarde dolara tokom 2020-21.

Australija poni{tila priznawe

Jerusalima kao prestonice Izraela

Australija je poni{tila odluku prethodne vlade koja je priznala Zapadni

Jerusalim kao glavni grad Izraela, saop{tila je ministarka spoqnih poslova Australije Peni Vong.

Vong je navela da bi status grada trebalo re{iti kroz mirovne pregovore izme|u Izraela i palestinskog narodag.

Ministarka je rekla je da }e Australija „uvek biti

nepokolebqiv prijateq Izraela” i da je posve}ena re{ewu po kome }e Izrael i budu}a palestinska dr`ava koegzistirati u miru unutar me|unarodno priznatih granica. Prethodna australijska vlada, predvo|ena Skotom Morisonom, u decembru 2018. priznala je Zapadni Jerusalim kao glavni grad Izraela, podse}a britanska agencija. Kosovo je podsetimo,

zvani~no otvorilo svoju ambasadu u Jerusalimu 14. marta 2021. godine, dok su diplomatski odnosi Kosova i Izraela uspostavqeni 1. februara 2021. godine. Otvarawu ambasade Kosova u Jerusalimu tada se usprotivila Evropska unija koja je izrazila `aqewe zbog takve odluke odluke Kosova imaju}i u vidu da status Jerusalima za EU nije re{en.

 Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

 Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

 Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

 Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

 Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

 Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

 Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

 Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

 Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

 Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

U Novom Ju`nom Velsu toplotni

talas izazvao po`are

U delovima isto~ne Australije, ukqu~uju}i Sidnej, zabele`en je najtopliji dan za vi{e od dve godine sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusovih, {to je izazvalo desetine po`ara.

Vatrogasci sa zemqe i uz podr{ku aviona gase gotovo 40 po`ara {irom Novog Ju`nog Velsa.

Po`ar u blizini Muxija, 250 kilometara severozapadno od Sidneja, nalazi se na nivou upozorewa za vanredne situacije.

Potpuna zabrana paqewa vatre na otvorenom sada je na snazi za vi{e regiona {irom Novog Ju`nog Velsa, dok je 35 dr`avnih {kola, uglavnom u unutra{wosti, zatvoreno zbog velikih vru}ina.

U Penritu, predgra|u u zapadnom delu Sidneja, zabele`ena je temperatura od 40,1 stepen Celzijusa, {to je najvi{a temperatura od 26. januara 2021. godine, a u pojedinim gradovima u unutra{wosti bilo je gotovo 41 stepen.

Isto~nom obalom Australije dominiraju pove}ane padavine tokom posledwe dve godine, a 2022. godine u Sidneju je zabele`en najvi{i nivo godi{wih padavina otkako su po~ela merewa 1858. godine.

Meteorolo{ki biro saop{tio je pro{le sedmice da je period velikih padavina verovatno pri kraju i da sledi period umerenih padavina, koji }e verovatno preovladavati tokom jeseni na ju`noj hemisferi.

Takmi~ewe na kojem je upravo izabran srpski predstavnik na „Evrosongu” povod je da se podsetimo i nekih ranijih nastupa popularnih peva~a iz vremena nekada{we Jugoslavije, a ~ije pesme se i danas ~esto mogu ~uti na radio-stanicama {irom Balkana.

Zabele`eno je da je prva predstavnica Jugoslavije na „Pesmi Evrovizije” bila Qiqana Petrovi}, koja je 1961. godine izvela kompoziciju „Neke davne zvezde”. Mnogi pop peva~i oprobali su se na evropskoj sceni, ali interesovawe na{e publike za ovo takmi~ewe posebno raste po~etkom sedamdesetih godina.

Mnoge kompozicije bile su aktuelne samo jedne sezone i brzo su padale u zaborav.

Prva evrovizijska pesma iz Jugoslavije koja je publici toliko prirasla za srce da je ostala u wemu du`e vreme bila je „Gori vatra”, koju je izvela tada mlada nada sarajevske pop scene Zdravko ^oli}, koju je komponovao i napisao wegov sugra|anin, legendarni Kemal Monteno. Zdravkov nastup U Luksemburgu 1973. godine u crvenom odelu i „zvoncarama” nije, me|utim, ostavio veliki utisak na evrovizijsku publiku, pa je zavr{io na 15. mestu, ali se ova pesma i danas rado slu{a.

Za ^oli}a, koga danas mnogi smatraju najve}om peva~kom zvezdom na ovim prostorima, put na takmi~ewe bio je va`an zbog jo{ jednog „sporednog” doga|aja. Mnogo godina kasnije ispri~ao je „da je tada upoznao Ani Frid Lingstad iz ~uvene {vedske grupe ABBA, sa kojom je imao kratku romansu”.

Slede}e godine Jugoslaviju je predstavqala „Korni grupa”, rokeri koji su se predstavili „pitomom” kompozicijom „Moja generacija”. Me|utim, ni oni nisu osvojili gledaoce i pripalo im je 12. mesto u kona~nom plasmanu.

Prvi odli~an plasman ostvario je Danijel Popovi} 1983. godine sa pesmom „Xuli”, koju je sam pisao. On je na finalnom takmi~ewu zauzeo 4. mesto. Na nastupu u Minhenu prate}e vokale su pevale sestre Izolda i Eleonora Baruxija u `utim lepr{avim sukwicama. Sin Crnogorca i Belgijanke bio je jedan od retkih pobednika tada{we TV Titograd.

Ina~e, kvalifikaciono takmi~ewe te godine je u Jugoslaviji izazvalo veliku buru jer je do tada anonimni Danijel pobedio i ~uvenu folk zvezdu Lepu Brenu, koja je sa svojim „Slatkim grehom” nastupila sa kompozicijom Kornelija Kova~a „Sitnije, Cile, sitnije” u etno-stilu. Weni obo`avaoci bili su kivni na ishod takmi~ewa, pa je verovatno po prvi put potpisivana i peticija kojom su tra`ili da Brena ode u Minhen, jer ona „istinski predstavqa ono na{e”. Naravno, uzaludne su bile wihove nade, a Popovi} im je „zapu{io usta” svojim plasmanom.

Doris Dragovi} nastupila je 1986. godine u norve{kom Bergenu. Wen hit

„@eqo moja” ozna~io je po~etak wene peva~ke karijere, koja i daqe traje. Nastupila je tada u rasko{noj beloj haqini i zauzela 11. mesto. Nedavno je izjavila „da Evrovizija nije {to je nekad bila, jer se danas takmi~ari vi{e bave spektaklom i prezentacijom, dok su se ranije vi{e bavili samom pesmom”.

Interesantno je da je Doris jo{ jednom u~estvovala na Evroviziji, po{to je 1999. predstavqala Hrvatsku sa pesmom „Marija Magdalena”. Ipak, ona prva pesma je ostala popularna i ~esto se emituje na radio-talasima.

Popovi}ev uspeh je 1987. godine ponovila zagreba~ka grupa „Novi fosili”. Jugoslavija je na izbor za „Pesmu Evrovizije” u Belgiji poslala pesmu koja }e i decenijama kasnije biti hit. „Ja sam za ples” pevala je Sawa Dole`al, a komponovao Rajko Dujmi}.

Prvo mesto je te godine zauzeo legendarni Xoni Logan, drugi put pobediv{i kao predstavnik Irske, naj~e{}e evrovizijske pobednice.

Pomenuti Dujmi} pisao je muziku i za pesmu „Rock me” dotad nepoznate zadarske grupe „Riva”, koja je neo~ekivano postala jugoslovenski predstavnik 1989. godine. Jednako neo~ekivano, oni su pobedili i na finalnom takmi~ewu u Lozani, {to je izazvalo veliku euforiju u Jugoslaviji. Ostalo je zapam}eno da je ~uveni voditeq Oliver Mlakar prokomentarisao glasawe - „pa, moralo se ovo jednom i nama dogoditi”! Uprkos velikom uspehu, ova pesma se nije toliko „primila” me|u qubiteqima muzike kao neki ranije pomenuti hitovi i retko se pojavquje na plej-listama.

Zahvaquju}i uspehu Zadrana, naredne godine je Tatjana Mateja{ Taj~i nastupala na „doma}em terenu” sa veselom numerom „Hajde da ludujemo”. U roze haqini i sa frizurom nalik na filmsku divu Merilin Monro, Taj~i je otpevala pesmu koja i danas qubiteqe lakih nota tera „na wihawe”.

Ipak, nije uspela da se pribli`i „Rivinom” plasmanu, zauzela je solidno 7. mesto, dok je pobedu odneo Toto Kutuwo sa pesmom o ujediwenoj Evropi.

Godine 1991, kada se raspadala tada{wa Jugoslavija, zemqu je pretposledwi put predstavqala Bebi Dol i ostvarila pretposledwi rezultat u istoriji ovog muzi~kog takmi~ewa.

Ona je sa pesmom „Brazil” u latino ritmu, u ekstravagantnoj ode}i, osvojila samo jedan bod, koji je stigao od Malte. Jedini gori rezultat za Jugoslaviju od ovog zabele`io je 1964. godine peva~ Sabahudin Kurt, koji nije dobio nijedan jedini poen.

Interesantno je da su prate}e vokale pevale sestre Kova~ - Aleksandra i Kristina, koje su kasnije postale vrlo popularne sa svojom grupom K2. Ipak, pesma „Brazil” nije pala u zaborav, naprotiv, i dana{we generacije je ~esto slu{aju i igraju uz wen karakteristi~an ritam. M. T.

SLOBA RADANOVI] O ULOZI OCA: Probudile su mi se neke emocije koje nisam znao da postoje

Peva~ Slobodan Radanovi} pre dve nedeqe postao je otac sina kom su on i supruga Jelena dali ime Damjan. Radanovi} je odu{evqen novom `ivotnom ulogom u kojoj se, ka`e, odli~no sna{ao.

- Savr{eno je! Rekao sam ve} da svakome `elim da oseti taj ose}aj, svakog dana je sve lep{i i lep{i. Da sam znao da je ovako, mo`da bih ranije planirao da dobijem dete - pri~a Sloba.

- Svi su pri~ali da u po~etku kada dobije{ dete ne mo`e{ odmah da oseti{ qubav u prvom momentu, da se tada dosta wih upla{i. Ja sam odmah osetio neku nenormalnu qubav, odmah sam se zaqubio u to dete! Probudile su mi se neke emocije koje nisam znao da postoje - rekao je peva~.

Na pitawe da li obavqa poslove oko bebe, Radanovi} ka`e:

Radim sedamdeset posto stvari, pu{tam wu malo da se oporavi. Ni{ta mi nije te{ko - rekao je Sloba

„KOLIKO PARA UZIMATE?”

Marija ispitivala kolege iz `irija

Nakon {to se Sne`ana \uri{i} na{la u centru afere „mito” u Zvezdama Granda, kada je majka jednog takmi~ara optu`ila peva~icu da je tra`ila novac od wenog sina za prolaz, usledile su brojne reakcije javnih li~nosti, me|u kojima se na{la i Marija [erifovi} koja je kao i uvek britkog jezika iznela svoj stav. - Sedim u `iriju Zvezdama Granda punih sedam godina, u prve tri godine je bilo klasi~no `irirawe bez mentora. U prethodne ~etiri godine svi znamo da je brdo kandidata zavr{ilo kod mene. Da sumiramo va`nu stvar, svi kandidati koji su kod mene ja im u startu ka`em va`nu stvar kako funkcioni{e mentorstvo. Neko se vi|a mawe, neko vi{e sve zavisi od obaveza. Mi nemamo propisane sate, vreme, niti na~in na koji }emo bilo koga mentorisati. Nigde ne postoji kao u Srbiji da osoba koja `eli da se takmi~i na tacni dobije mentora koji je u tom trenutku najpopularniji, najboqi. [to se ove situacije ti~e, ja se ne se}am al smatram da nisam dala svoj glas tom kandidatu i to je po~etak i kraj svega - rekla je Marija na svom Jutjub kanalu.

Peva~ica je zatim istakla da ono {to se stavqa na le|a Sne`ani je odvratno i da sve osobe koje su u tome u~estvovale, a ima ih dosta, da zaista hitno po~nu da neguju svoje mentalno zdravqe.

Zatim je peva~ica svoje kolege, odnosno, ostale ~lanove `irija ZG pitala {kakqivo pitawe - koliko su uzeli od svojih kandidata, {ale}i se na ra~un celokupne situacije, na {ta su oni dali iskrene odgovore.

Prvi na „tapetu” bio je \or|e David koji je kroz smeh rekao da je od kandidata uzeo 12.000 evra. Zatim je na red do{la Ceca Ra`natovi}, koja je istakla da kod we novac ne prolazi, ve} da finale ko{ta mnogo qubavi i energije, dok se Marija na{alila i rekla da je uzela po 100 evra.

Viki Miqkovi} je tako|e prihvatila {alu i rekla da nije upu}ena u situaciju, jer je bila van Srbije. [erifovi}eva je za kraj istakla da `iriju ne treba novac od kandidata i da ukoliko kandidat ima novca da ih isplati onoliko koliko bi to zaista trebalo da ko{ta, onda bi sam trebalo da gradi karijeru i snima pesme, tako da mu takmi~ewe onda ne}e biti potrebno.

NEKE PESME UREZANE U SRCA, DRUGE PALE U VE^NI ZABORAV: Plasman kompozicija na ”Evroviziji”

nije presudan da li }e ih publika zavoleti

Zdravko ^oli}, 1973.

Danijel Popovi}, 1983.

Doris Dragovi}, 1986.

Sawa Dole`al, 1987.

Grupa ”Riva”, 1989, pobednik Evrovizije

Tatjana Mateja{ Taj~i, 1990.

Bebi Dol , 1991.

^ovek mo`e da na{kodi drugom ~oveku ili promi{qenim r|avim delom ili nepromi{qenom re~ju; a }utalica se smatra bar kao ~ovek koji ne {kodi svojom neopreznom re~ju. Zatim }utalica ne tra`i ni od drugog ~oveka briqantnu konverzaciju, niti naro~itu rasipnost duha, i zato je on za druge odmoran, zbog ~ega izgleda i dobar.

Qudi koji mnogo govore {kode i sebi i drugom; kad su i najsjajniji kozeri, oni su sami ipak prva `rtva tog svog talenta. Jer im jedni zavide na tom duhu; drugi ih omrznu zato {to su od te wihove duhovitosti ostali zaslepqeni i o{amu}eni; a tre}i se ~ak boje te duhovitosti da ih najzad ne pogodi i ne pose~e.

Ovo je sasvim razumqivo. Jer odista, qudi duhoviti ne mogu izgledati mnogo blistavi ako samo govore o idejama i stvarima; naprotiv, duhovitost se hrani najvi{e otrovom li~nih mr`wa, vi{e nego i medom li~nih qubavi.

]utalica i kad je neinteligentan, ne izgleda glup jer izgleda bar zami{qen; a prostom svetu izgleda i kao mislilac. Jer ako }utalica ne ka`e mudrosti, ne ka`e ni gluposti ili ih bar ne ka`e u velikom

]utalice

broju. ]utalica izgleda i kao ~ovek i pozitivan i realan. Blistavi qudi, koji vas podignu svojom duhovito{}u u visine, ni sami ne izgledaju drugom da su na zemqi, nego uvek u oblacima, zna~i iznad svakida{wih ~ovekovih misli i briga, i izvan realnosti od kojih je `ivot uglavnom sa~iwen.

Zbog toga prose~nim qudima takav ~ovek neminovno postane dosadan, ili izgleda i opasan. Qudi se boje ~oveka koji }uti, ali preziru ~oveka koji mnogo govori. ^ovek koji }uti izgleda uvek kao zaverenik i mizantrop, ali ~ovek koji mnogo govori izgleda kao vetrogowa. I po{to qudi ne cene nego onog koga se boje, po{tovawe ide za }utalicu. Jer, bezuslovno, ima mudrih }utawa koja vrede vi{e nego i najmudrije re~i.

JAROSLAV KOMBIQ:

Kolonija – {ta to be{e?

U nekoj zemqi, koju su jedni zvali Tamo Vamo, a neki drugi O}u Ne}u, `iveli ustaqenim na~inom `ivota mu` i `ena i imali radoznalog sina Pericu.

Jednog obi~nog dana do|e zadihani Perica iz {kole i odmah svrata:

-Tata, tata, a {ta je to kolonija?

Otac se najpre zbuni, iznena|en tim pitawem, ali se brzo pribra, pa on priupita sina:

– U~e li vas i{ta u toj {koli? [to ne pita{ nastavnika istorije?

– Pa ba{ danas je ne{to drobio o kolonijalizmu i o kolonijama, ali meni se u glavi sve pobrkalo: i Afrika, i Ju`na Amerika, i [panija, i Portugalija, i Francuska, i Engleska,.. – odgovori Perica.

Naravno, da pomogne sinu, otac je na najjednostavniji, i detetu najprihvatqiviji na~in, objasnio:

– Kolonije su zemqe koje vojno okupiraju kolonizatori i iz te zemqe izvla~e sva bogatstva koje one poseduju.

Uto se javi mati:

– E moj sine, tvoj tata `ivi u pro{losti i pri~a ono {to mu ka`u na partijskom sastanku. Danas je kolonija, sine, zemqa u kojoj oni koji su na vlasti preko no}i postaju bogata{i, ili tajkuni, kako ih jo{ zovu, a dr`avna blaga budza{to daju strancima, pa onda kupujemo svoju naftu, svoju vodu, svoju pamet…

– Ajde za naftu i ostalo, to jo{ mogu da razumem, ali kako svoju pamet da kupujemo? – priupita Perica, a mati mu pojasni:

– Mi ula`emo mnogo truda i para da i{kolujemo omladinu, a onda najboqi in`eweri, lekari, doktori nauka, i stru~waci drugih profila, odlaze preko grane, trbuhom za kruhom. Kasnije nam stranci prodaju wihova ostvarewa, koja su postigli u inostranstvu. E tako mi, sine, kupujemo sopstvenu pamet.

Qudi zato vole da se zabavqaju s ~ovekom koji lepo govori, ali vole da rade samo s ~ovekom koji ume lepo da }uti. Proverite u svom `ivotu da li su vam vi{e dobra donele va{e najblistavije re~i, ili kad ste u izvesnom smislu pribegli }utawu.

Nikad ~ovek ne mo`e da ka`e onoliko

Legendarni pisac i slikar Momo Kapor, koji je preminuo 3. marta 2010. godine, bio je jedan od najznamenitijih stanovnika Beograda. U wegovu ~ast, podsetimo se {ta je i pisao o glavnom gradu Srbije.

„Gde je srce Beograda?

Svugde i nigde.

Ono se krije u otmenoj le`ernosti ~ista~a cipela koji }e re}i: „Daj {ta da{!“, u filozofski skladnoj opu{tenosti wegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarwem vicu koji }e svojim vedrim praskom preobraziti natmureno slu`beni~ko jutro u trolejbusu, u prijateqstvu kelnera koji se ne uste`e da sedne sa gostom ispod „Lipe“ i popije pivo, u uli~noj gu`vi u kojoj }e te se retko kada osetiti strancem, ma odakle dolazili, u lepoti i`vrqanih zidova koje niko ne kre~i, a na kojima je islikana dirqiva freska uli~nih sudbina, qubavi, psovki, uvreda, duhovitosti, fudbalskih rezultata, imena – sve to na malteru ispod kojeg jos proviruju upozorewa: Provereno – min wet! Svi na izbore! @ivot damo, Trst ne damo! – a iznad svega tablica odavno i{~ezlog osiguravaju}eg zavoda „Sava“, koji nije uspeo ni{ta da osigura, a najmawe sebe, i bledi tragovi promewenih tabli sa uli~nim nazivima.

Duh Beograda krije se u jedinstvenom haosu wegovih zelenih pijaca, a pre svega u gipkom hodu Beogra|anki. Beogra|anke na ulici – to je za mene fantasti~an moderan balet, bez drugog zvuka do lupkawa potpetica na wihovim cipelama! Blede, naglo izrasle gradske devoj~ice, odrasle na asfaltu, odgojene pogledima prolaznika punim `eqa, samostalne, drske i u~tive u isti mah, sa uro|enom elegancijom dovitqivih modiskiwa i lukavo skrivenim siroma{tvom – one su najlep{a i najrasko{nija predstava koju Beograd nudi pogledu do{qaka, sve dok nekuda ne i{~eznu, kao po ne~ijem tajnom migu, a ulice ostanu neute{no puste i gole.

Duh Beograda je, najzad, i u ose}awu da ste kod

mudrosti koliko mo`e da pre}uti ludosti, ~ak i gluposti… U re~ima uvek ima vi{e la`i nego istine, i vi{e zlo}e nego qubavi; jer qudi naj~e{}e ne znaju ni sami {ta ka`u, ni za{to su ne{to rekli. Re~ dovodi do vi{e nesporazuma nego {to bi bilo nesporazuma da re~i uop{te ne postoje.

ku}e, da ne mo`ete propasti jer ste me|u svojima, da uvek i u svako doba mo`ete da pozajmite ne{to sitnine, qubavi, krov nad glavom i malo neophodnog sau~esni{tva pred zoru…

Taj duh ra|a smele vertikale, iz wega ni~u nove ~etvrti, a propadaju stare, on premo{}ava reke i raskr~uje spletove zar|alih koloseka me|u ~ijim pragovima ni~e trava, da bi sebi obezbedio {to {iri vidik na reke i nebo. On se poigrava arhitekturom i urbanisti~kim zakonima.

Fotografisan iz vazduha, taj grad nikada ne}e privu}i radoznalog sakupqa~a lepota, ma koliko ve{to bio slikan.

Jednostavno, on nije fotogeni~an! Ali }e zato u~initi ne{to posve drugo: razbudi}e gotovo fizi~ku bol od ~e`we, onima {to su makar samo nekoliko dana proveli na wegovim ulicama, ba{ kao {to je neka fotografija biv{e qubavi u stawu da nas izmu~i do smrti.

Plan wegovih ulica postaje ne{to sli~no topografskoj karti na{eg srca. Taj }e nas grad op~initi {armom, a nikad nam ne}e otkriti tajnu {ifru te ~udne qubavi, kojoj ne znamo razloga. Osta}emo zauvek wegovi dobrovoqni zato~enici, koji su izme|u bezbroj gradova remek-dela izabrali ba{ Beograd da u wemu pro`ive svoj jedini `ivot koji im je dan.”, bile su re~i Mome Kapora o Beogradu.

[ta je Momo Kapor pisao o Beogradu?

Istorijski odnosi Rusije, Ukrajine, Evrope i Amerike

UKRAJINACA NIGDE NEMA

Hteo sam da prona|em prvo pomiwawe Ukrajine kao dr`ave u istoriji, i to sam poku{ao vi{e puta, na srpskom jeziku. Ni{ta. Potom sam poku{ao na engleskom, ali nisam ni{ta boqe pro{ao. Nai{ao sam samo na nekoliko tekstova, kao i na jedan jedini du`i tekst pod nazivom „History of Ukraine“, ali u svima wima ve} u tre}em pasusu sti`em u revolucionarnu 1922. godinu i formirawe Narodne Republike Ukrajine. Pre toga – ni{ta. Uo~io sam da se vrlo ~esto pomiwe slo`enica „na teritoriji dana{we Ukrajine“, ili „na delu teritorije dana{we Ukrajine“... desilo se to i to, ali se tu pomiwu Rusi i mnogi drugi narodi, ali opet Ukrajinci nigde.

9.

1831. - Kraq Luj Filip osnovao je Francusku Legiju stranaca sa sedi{tem u Al`iru.

1888. - Umro je Vilhelm I, pruski kraq od 1861, koji je uz pomo} mo}nog kancelara Ota fon Bizmarka 1871. ujedinio 25 nema~kih dr`ava u Nema~ko Carstvo i proglasio se carem.

1924. - Italija je pripojila Rijeku, koja je od potpisivawa jugoslovensko-italijanskog ugovora u Rapalu u novembru 1920. imala status nezavisnog grada.

 [ta spaja pozdrave „Slava Ukrajini“ i „Za dom spremni“

 Kakva je razlika izme|u ameri~ke

invazije u Panami i ruske

operacije u Ukrajini

 Za~e}e, razvoj i ra|awe

„evromajdana“ i nastanak zla u Ukrajini

 Dr`avni udar ekstremne nacisti~ke desnice ponikle u zapadnom delu Ukrajine

 Kako je do{lo do ratnog sukoba na istoku Ukrajine, gde `ivi rusko stanovni{tvo

 Zbog ~ega su mirovni sporazumi potpisani u Minsku do`iveli kolaps

 Kome je sve danas potrebna Rusija na kolenima

ZAPAD FORMIRA NOVU UKRAJINSKU NACIJU:

Najgori ekstremisti u Drugom svetskom ratu su bili iz zapadne Ukrajine

Moja malenkost iskreno smatra da se osnovni uzrok dana{weg krvavog i `estokog sukoba u Ukrajini krije u mo}nom i neprekidnom uticaju „krupnih igra~a Zapada“ (pre svega SAD, NATO i EU), na dr`avne institucije Ukrajine i najvi{e predstavnike wene vlasti u posledwih 8 godina. „Zapad“ je sam odlu~io i izabrao sve u vezi sa Ukrajinom: i wene ciqeve, i pravce razvoja, i prioritete. „Zapad“ joj je izabrao i najve}e prijateqe i najve}e neprijateqe. Naravno, „Zapad“ je bio potpuno svestan svih ogromnih opasnosti puta koji je izabrao i na koji je usmerio dr`avu Ukrajinu i wen narod. Namerno i sa predumi{qajem doneo je, umesto we, sve najgore mogu}e odluke za budu}nost Ukrajine.

Po{tedeo je narod Ukrajine nepotrebnih stresova i te{kih odluka.

Zapad je ta~no znao kroz kakav }e pakao Ukrajina morati da pro|e ako bude poslu{na i servilna prema svim wihovim naredbama i zahtevima. „Zapad“ je odli~no znao da ako `eli da Ukrajina kao dr`ava sa postoje}om teritorijom opstane, onda mora da prote`ira i isti~e najbrojnije i najmo}nije zajedni~ke imeniteqe slo`enog ukrajinskog dru{tva, kao jedino mogu}e ideje vodiqe. Tako|e

je odli~no znao da ako `eli da Ukrajina opstane kao prosperitetna zemqa, onda se u woj (kao u [vajcarskoj ili Belgiji), dva glavna i najudaqenija naroda, „zapadni Ukrajinci i isto~ni Rusi“, moraju dovesti u trajno stawe me|usobne zavisnosti i prihvatqive i potpune tolerantnosti i iskrene saradwe. „Zapad“ je sve to vi{e nego dobro znao, ali se u ime, pre svega, svojih zajedni~kih interesa (a ne interesa

naroda koji `ive u Ukrajini), odlu~io za sasvim drugu politiku, onu koja je Ukrajinu vodila zasigurno u stawe trajnog i ve~nog neprijateqstva sa samom sobom (sa svojim istokom), ali i jo{ va`nije, sa susednom Rusijom.

„Zapad“ je, krajwe sebi~no, u Ukrajini video samo sna`nog, mo}nog i nezamenqivog partnera u potenicijalnom sukobu sa Rusijom, i ni{ta vi{e. Usudio bih se ~ak i javno re}i, dana{wi „Zapad“ je u Ukrajini video ulogu koju je za taj isti „Zapad“ imala nekada nacisti~ka Nema~ka! Zato je „Zapad“, za te svoje potrebe, izabrao „strategiju unutarukrajinskog sukoba“, a to je bilo najlak{e posti}i tako {to }e otvoreno podr`avati samo jedan od pomenuta dva „najudaqenija narodna elementa u dr`avi“, i to ekstremiste za zapada Ukrajine.

Ba{ ovaj narodni element iz zapadne Ukrajine, pokazivao je naju`asnije oblike ekstremizma za vreme Drugog svetskog rata, i samoinicijativno stvorio sopstvene nacisti~ke tvorevine, koje su radile na istrebqewu mnogih susednih naroda sa kojima su izme{ani `iveli (Jevreja, Rusa, Poqaka...), i bile u tome ekstremnije i od same nacisti~ke Nema~ke sa kojom je otvoreno sara|ivao.

No, takvo „te{ko istorijsko nasle|e“ SAD, NATO i EU nije odbilo od wih. Naprotiv. „Zapad“ je sa neskrivenim i jo{ ve}im entuzijazmom pokrenuo proces „transformacije“ ~itave Ukrajine, prema „dru{tvenom modelu“ poniklom na zapadu Ukrajine jo{ za vreme Drugog svetskog rata! Bitno je bilo samo jedno: poku{ati na brzinu i {to hitnije, pretvoriti i skrojiti celu Ukrajinu prema tom „zapadnoukrajinskom“ modelu, koji bi bio najrazli~itiji, najnepomirqiviji, najudaqeniji i najneprijateqskiji prema svojoj bra}i na istoku Ukrajine. I jo{ daqe, preko ukrajinskih granica, prema samoj Rusiji! Smatrali su zapadni pokroviteqi, da ako ta moderna i nova ukrajinska nacija bude formirana na jakim antiruskim temeqima, da }e tako usmerena i vo|ena Ukrajina predstavqati ogromnu prednost SAD, NATO i EU, u slabqewu, neizbe`nom sukobu, kao i posledi~nom uru{avawu i nestajawu Rusije kao wihovog glavnog arhi-protivnika, do ~ijih se ogromnih prirodnih resursa mora do}i u {to bli`oj budu}nosti.

 U slede}em broju:

Hru{~ov iz ~ista mira

poklawa Krim Ukrajini

1943. - Ro|en je ameri~ki velemajstor Robert Bobi Fi{er, prvi Amerikanac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u {ahu. [ampionsku titulu stekao je pobediv{i 1972. u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog, a izgubio je bez me~a 1975, kada je odbio da prihvati uslove Me|unarodne {ahovske federacije.

1989. - Vlasti u Var{avi zvani~no su optu`ile sovjetske slu`be bezbednosti za likvidaciju vi{e od 4.200 poqskih oficira u Katinskoj {umi u prole}e 1940.

1991. - U Beogradu su odr`ane prve velike antire`imske demonstracije. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon ~ega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Tokom demonstracija na kojima je u~estvovalo desetine hiqada gra|ana, poginuli su u~enik Branivoj Milinovi} i policajac Nedeqko Kosovi}, a vi{e stotina gra|ana je povre|eno. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su beogradski studenti.

1994. - Teroristi Irske republikanske armije su izveli prvi u seriji minobaca~kih napada na londonski aerodrom „Hitrou”.

1994. - Ameri~ki pesnik, pripoveda~ i romanopisac ^arls Bukovski umro je u San Pedru. Poznat po eksplicitnom, sirovom, ponekad i vulgarnom kwi`evnom izrazu naj~e{}e je pri~ao o simpati~nim gubitnicima sa margina dru{tva. Najpoznatiji wegovi romani su „Zabele{ke starog pokvarewaka”, „Bludni sin”, „[ekspir ovo nikad nije radio” i zbirke kratke proze „|avo je bio vru}” i „Pri~e o obi~nom ludilu”.

2002. - Ponovo je otvoren tunel Mon Blan u Alpima, nakon velikog po`ara 1999. kada je poginulo 39 osoba.

2015. - [vajcarski avion „Solar impuls 2”, koji leti iskqu~ivo na solarni pogon, poleteo je iz Abu Dabija na put oko sveta bez ijedne kapi goriva. Svet je obi{ao u 16 etapa i ponovo sleteo u Abu Dabi 26. jula 2016.

2017. - Masovni poku{aj bekstva iz o~ajnih uslova doveo je do po`ara u domu za nezbrinutu decu u Gvatemali u kojem su poginule 33 devoj~ice.

[tab neonacista u Kijevu

NESTALI POZDRAVI IZ TITOVIH GRADOVA JUGOSLAVIJE:

Istorija koju su svi zakopali

Pi{e : Zoran Vla{kovi}

Da li brzo zaboravqamo ili prekrajamo istoriju to }e najboqe oceniti kroz protek vremena sami istori~ari. To zaboravqawe ali i prekrajawe novije istorije, za vreme Titove Jugoslavije, po~elo je poodavno, samo deceniju od wegove smrti maja 1980. godine. ^ini se da su se u svim Republikama i Pokrajinama utrkivali da zaborave i skrajne tu istoriju, u kojoj se, hteli mi to da priznamo ili ne, lagodnije i mirnije `ivelo.

Zaboravqawe je najpre krenulo sa mewawem imena gradova sa Titovim imenom i to prvo onih mesta koja su odamah posle Drugog svetskog rata dobila imena po Titu.

U toku postojawa Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), odnosno Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), od 1945. do 1992. nekoliko mesta i gradova u Jugoslaviji nosilo je ime do`ivotnog predsednika Josipa Broza Tita (18921980).

KORENICA PRVA SA TITOVIM IMENOM

Prva imenovawa gradova

Titovim imenom dogodila su se odmah nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, krajem 1945. i tokom 1946, kada su ~etiri grada ponela wegovo ime: Titova Korenica, Titovo U`ice, Titograd i Titov Veles. Posle wegove smrti 4. maja 1980. godine Titovo ime poneli su gradovi: Titova Mitrovica, Titov Drvar, Titovo Velewe i Titov Vrbas.

Kako se ovo dogodilo u po~etnoj fazi stvarawa Titovog kulta li~nosti istovremeno su gotovo sve glavne ulice ili trgovi u ve}ini mesta Jugoslavije ponele wegovo ime. Titovo ime, tako|e su nosile i fabrike, preduze}a, osnovne i sredwe {kole, kasarne i dr.

Do 1953. postojala je praksa da nazivi ulica, trgova, {kola, pa i gradova, nose imena i drugih jo{ uvek `ivih jugoslovenskih revolucionara i politi~ara.

Kada se 1954. prekinulo sa ovom praksom, ve}ina ulica, trgova i gradova promenila je ili vratila stari

BILA SU TITOVA MESTA

 Svaka republika i pokrajima u SFRJ je imala grad, dokumenta, putokaze, razglednice, fabrike, preduze}a, osnovne i sredwe {kole, kasarne karte... sa Titovim imenom koji su brzo „prekre~eni’’

naziv, dok su ulice i gradovi nazvani po Titu zadr`ali svoje nazive.

Prvo mesto u Jugoslaviji koji je ponelo Titovo ime bila je Korenica u Hrvatskoj. Ovo srpsko mesto u Lici bilo je u toku Narodnooslobodila~kog rata poznato partizansko upori{te i weni stanovnici masovno su u~estvovali u Narodnooslobodila~kom pokretu (NOP) i borili se u partiznaskim jedinicama.

Odluku o preimenovawa Korenice u Titovu Korenicu doneo je 5. oktobra 1945. Vicko Krstulovi} ministar unutra{wih poslova u Vladi Federalne Hrvatske, a u odluci se navodi - narod koreni~kog kotara u vi{e navrata jasno je izrazio svoju voqu da se mesto Korenica prozove Titova Korenica. Ova odluka postala je pravosna`na tek 5. decembra iste godine kada je objavqena u zborniku zakona i uredbi u Narodnim novinama u Zagrebu.

”U@I^KA REPUBLIKA”

U toku 1946. godine do{lo je do preimenovawa jo{ tri grada i to povodom obele`avawa pete godi{wice po~etka ustanka. Tito je povodom Dana ustanka naroda Srbije, 7. jula boravio u poseti U`icu, nakon ~ega je oti{ao na Zlatibor, a sutradan 8. jula 1946. Grad-

ski narodni odbor U`ica doneo je odluku o preimenovawu U`ica u Titovo U`ice. Povod za ovu odluku bila je ~iwenica da je U`ice u jesen 1941. bilo centar prve partizanske slobodne teritorije poznate kao „U`i~ka republika”.

Povodom Dana ustanka naroda Crne Gore Tito je 12. jula posetio Podgoricu, a 13. jula je na Cetiwu prisustvovao proslavi petogodi{wice po~etka Trinaestojulskog ustanka. Kako je Podgorica u toku rata vi{e puta pretrpela razorna bombardovawa i bila skoro potpuno uni{tena, odlu~eno je da se na wenom mestu izgradi nov i moderan socijalisti~ki grad pa je 13. jula 1946. Vlada Narodne Republike Crne Gore donela odluku o preimenovawu Podgorice u Titograd. Istom odlukom Titograd je umesto Cetiwa postao glavni grad Narodne Republike Crne Gore. Titograd je bio sa ovim imenom do aprila 1992. godine.

VELES ZADWI

ODBACIO TITOVO IME

Nakon U`ica i Podgorice, Titovo ime poneo je i Veles, a wegovo preimenovawe u Titov Veles odigralo se povodom pete godi{wice Dana ustanka naroda Makedonije 11. oktobra 1946. na osnovu odluke Vlade Narod-

ne Republike Makedonije i zvao se tako sve do 14. septembar 1996. godine kada je kao zadwi u Jugoslaviji odbacio Titovo ime.

Titovo Velewe u SR Sloveniji je prozvano Titovim 10. oktobar 1981. godine pa sve do 17. jula 1990. godine. Titov Drvar u SR Bosni i Hercegovini dobio je Titovo ime 29. novembar 1981. i bio je Titov grad do 1991. godine. Titova Mitrovica u SAP KiM je progla{ena Titovom 1981. i tako se zvala do 1992. godine. Titov Vrbas u Vojvodini je bio Titov grad od 1983. do 1992. godine.

PRE@IVELI NATPISI NA PUTOKAZIMA PO PUTEVIMA

Bar deset godina od kako su gradovi odbacili Titovo ime, na na putokazima puteva i magistrala su se jo{ mogli videti natpisi sa Titovim imenima gradova. Tako|e razglednice su prestale da se {tampaju posle promena, vra}awa na stara imena bez Titovog imena ali su one danas u kolekcijama brojnih gra|ana biv{e Jugoislavije.

Istina iz svi gradova Jugoslavije uklowene su brojne Titove biste ispred institucija kao i wegovi spomenici. Sud istorije }e jo{ re}i dosta o tom vremenu.

MOZAIK

GODI[WICA PO@ARA U MANASTIRU NA SVETOJ GORI

Hilandar od vatre ~uvaju monasi i gr~ki vatrogasci

Vatrena stihija, unutar zidina manastira, koja je besnela u no}i izme|u 3. i 4. marta 2004. godine, razorila je vi{e od polovine manastirskog kompleksa. Po`ar je izbio u dimwaku konaka Igumenarija na jugozapadnoj strani i kroz pukotine, koje su ranije nastale zbog slegawa temeqa, zahvatio

da je 50 srpskih vatrogasaca sa odgovaraju}im vozilima i opremom iz nekoliko gradova u Srbiji, stiglo na Svetu Goru jo{ 8. avgusta, kad je krenuo po`ar. Do 12. avgusta vatra je stigla na mawe od dva kilometra od zidina.

„Srpski vatrogasci pokazali su tih dana izuzetnu hrabrost i po`r-

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Mogu vam do}i interesantne poslovne ponude. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome morate da donesete odluku je prekratak. Sve {to sada otpo~nete dugo }e stagnirati. QUBAV: Potpuno vas je obuzelo romanti~no raspolo`ewe, na nekoliko strana, paralelno, vodite tajne prepiske. Platonska qubav je maksimum romantike koju, ovih dana, mo`ete posti}i. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Imate grandiozne planove i mislite da je sada pravi trenutak za realizaciju svega. Sti`e i nova informacija koja }e vam u potpunosti rasvetliti sve dileme. QUBAV: Trenutno vam je romantika na posledwem mestu jer vam se name}u problemi koji imaju veze samo s vama. Postoji ne{to {to niste re{ili onda kada je trebalo pa vam sada to dolazi na naplatu. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Nesigurni ste, iako ste sve uradili kako je trebalo i nemate oko ~ega da se preispitujete. Previ{e o~ekujete od sebe, ne zavisi sve od vas, neki problemi }e se re{iti postupcima drugih qudi. QUBAV: Sve izgleda kao da dolazite u situaciju da vi{e nemate nijedan diplomatski na~in kojim biste voqenoj osobi saop{tili sve {to vam je na srcu. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ovaj period je obele`en ve{}u da vam sti`e dodatni prihod na koji niste ra~unali. To je dovoqan razlog da se naoru`ate novom motivacijom i prionete na posao jo{ poletnije. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Ne bi bilo lo{e da krenete i vi u susret ~ime biste voqenoj osobi dali do znawa da su vam `eqe obostrane. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ne zanemarujte to da svaka potencijalna pre~ica mo`e odvesti u ozbiqne komplikacije. Ostanite s obe noge na zemqi, naro~ito ukoliko u svom radu baratate ve}om svotom novca koja nije va{a. QUBAV: Privla~i vas neko nov i trenutno poku{avate da usaglasite potrebu da sa~uvate ono {to imate sa `eqom da probate ono {to vam se ~ini da nikad niste imali. ZDRAVQE: Mogu}e su aritmije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Ovaj period je u simbolici intenzivnih poslovnih de{avawa koje vi uspe{no izvr{avate. Dobar ishod vas puni dodatnim samopouzdawem pa razmi{qate o daqim promenama. QUBAV: Razmi{qate o osobi koja je previ{e ekscentri~na. Ukoliko ste ve} u vezi, ovo su dani kada bi sve {to ste strpqivo stvarali, zbog malog nesporazuma, moglo da se zakomplikuje. ZDRAVQE: Sinusi.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim plo~ama. Preko tavana povezanih objekata po`ar se {irio sve dok se nije zaustavio u praznom prostoru izme|u Belog konaka i Pirga (kule) Svetog Save. [ef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasila~ke jedinice Sektora za vanredne situacije (SVS) MUP-a Srbije Aleksandar Krsti} ka`e da je iskustvo ste~eno tokom po`ara u manastiru 2004. i {umskog po`ara 2012. godine, koji je do{ao nadomak manastira, ukazivalo na neophodnost izgradwe savremenog sveobuhvatnog sistema protivpo`arne za{tite.

„Bratstvo manastira je 2009. godine od MUP-a Srbije zatra`ilo stru~nu pomo} i ve} krajem decembra tim sektora boravio je u Hilandaru i obu~io petoricu monaha za delovawe u slu~aju po`ara”, ka`e Krsti}.

Od tada SVS redovno, jednom do dva puta godi{we, {aqe svoje pripadnike kao instruktore, koji tokom dvonedeqnog boravka obu~avaju i proveravaju bratstvo manastira u rukovawu opremom za ga{ewe vodom i penom i teorijski uve`bavaju postupke pri ga{ewu po`ara. Istovremeno, proveravaju stawe preventivne za{tite (oprema, instalacije, hidranti i javqa~i po`ara) o ~emu podnose izve{taj Saboru staraca manastira. Do sada je obuku pro{lo oko 30 monaha i isku{enika.

Podse}aju}i na vatrenu stihiju avgusta 2012. godine Krsti}, koji je u~estvovao u intervenciji, isti~e

tvovanost brane}i najve}u srpsku svetiwu”, napomenuo je Krsti}.

„Od ogromnog dima nije se znalo da li je dan ili no}. Na{i vatrogasci su vodom sa naprtwa~a ru~no gasili mawe po`are koje su {irile zapaqene {i{arke, koje su preletale proseke, {iroke i do 70 metara. Ni{ta mawi doprinos i potvrdu spremnosti i obu~enosti nije dala ni manastirska protivpo`arna jedinica”, istakao je Krsti}.

„Kada je re~ o protivpo`arnoj za{titi prostorija unutar manastira primewena su savremena tehni~ka i tehnolo{ka dostignu}a”, rekao Krsti} i precizirao da su posebnim protivpo`arnim premazima za{ti}ene metalne i drvene nose}e konstrukcije, a tavanice su oblo`ene protivpo`arnim gips-kartonskim plo~ama. U delovima tavanskih prostorija postavqene su aerosolne bombe, koje se aktiviraju u po`aru i automatski gase plamen u krugu od desetak kvadrata, kao i prskalice sa plafona za aktivno ga{ewe vodom. Ugra|en je i sistem elektronskih javqa~a po`ara povezan sa protivpo`arnom alarmnom centralom u kontrolnom centru koji se nalazi u manastiru. Oko manastirskih zidina, kao i u dvori{tu izgra|ena je nova, nezavisna hidrantska mre`a. Voda se crpe iz bunara dubokog 120 metara i prebacuje u rezervoare i daqe u mre`u. Van manastirskih zidina nalazi se 13 hidranata”, ka`e Krsti}. Devetorica Grka vatrogasaca,

POSAO: Ne insistirajte u diskusijama, ne stvarajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako se ne potrudite i dodatno ne poradite na smirivawu tenzije koja je zavladala. QUBAV: Idealan je trenutak da odvojite nekoliko dana i vreme provedete s voqenom osobom. Otvara se mogu}nost lepog putovawa. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Od vas se o~ekuje da budete kreativni i aktivni u za~ecima novog vida poslovawa. Iako sve izgleda prili~no primamqivo, iz nekog razloga ose}ate da to nije ne{to {to vam je neophodno na putu va{eg profesionalnog razvoja. QUBAV: Sve po~iwe da vas brine jer vas voqena osoba, na neki na~in, svojim dobrim delima obavezuje na ne{to na {ta niste spremni. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sve vrste odlagawa ne~ega izbacuju vas iz ravnote`e. Kao da ~ekate neku dozvolu, re{ewe, mogu}e je da vas je to blokiralo pa se ose}ate beskorisno na radnom mestu. QUBAV: Povla~ite se u sebe. Mo`da vam neke nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Problem nije izme|u vas ve} je posledica trenutno lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

sa Anastasiosom Samarasom na ~elu, danono}no, ve} godinama, prvi su na liniji odbrane manastira Hilandar od {umskih po`ara izazvanih muwama koji svake godine haraju Svetom Gorom.

„Moje kolege Joanis, Filipos, Dimitros, Vasilios, Atanasios, Mihail i dvojica Hristosa dobrovoqno smo se opredelili da umesto u Kareji, administrativom centru Svete Gore gde je de`urstvo lak{e, bdijemo upravo nad ovom srpskom svetiwom koju smatramo i na{om”, ka`e Samaras.

„Iako Grke i Srbe vezuju veoma jake vekovne duhovne i prijateqske veze, sna`no izra`ene krajem pro{log veka, na{ odnos dubokog

POSAO: Va{e raspolo`ewe zavisi od finansija, a tu su u izgledu lepe vesti. U narednom periodu mogu}a je naplata ili povra}aj nekog novca od koga ste ve} digli ruke. Obratite pa`wu na dokumenta. QUBAV: Otvoreno udvarawe osobe s kojom ste poslovno povezani mo`e zavr{iti na neprijatan na~in. Na vreme prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Razmi{qawe o ne~emu {to je nepopravqivo ometa sve ono {to vam predstoji u budu}nosti. QUBAV: De{avaju vam se situacije koje ste, ~ini vam se, ve} prolazili. Bez obzira na to da li se radi o odnosu s voqenom osobom ili se ogla{ava neko s kim ste nekada bili u vezi, strpqivo sagledajte kakva je poruka takvog iskustva jer }e se verovatno ponoviti. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Imate sve preduslove da poentirate mnogo toga {to ste u proteklom periodu radili. Ali, ipak vam ne{to nedostaje ~im stvari i daqe stoje u mestu. ^uvajte dokumenta. QUBAV: Naoru`ajte se strpqewem. Svaka ozbiqna diskusija mo`e po}i ne`eqenim tokom, a to vam nije neophodno. Te{ko }ete izbe}i potrebu voqene osobe da ne{to s vama razjasni. ZDRAVQE: Glavoboqe.

po{tovawa i qubavi posebno prema za{titnici cele Svete Gore Bogorodici Trojeru~ici, Manastiru Hilandar i wegovom bratstvu do{ao je do punog izra`aja avgusta 2012. godine kada se vatrena stihija, koja je zahvatila ogromnu povr{inu pribli`ila na samo kilometar i po od manastirskih zidina”, ka`e Samaras.

On napomiwe da vi{ednevnu vatrenu stihiju, pravu kataklizmu, 2012. godine nisu mogli da obuzdaju ni stotine vatrogasaca iz Gr~ke, Bugarske i Srbije, pripadnici gr~ke vojske, ni specijalizovana vozila, helikopteri i „kanaderi”, mona{tvo svetogorskih manastira, radnici i drvose~e.

„Pogledi su tog 12. avgusta bili uprti u nebo, ali su meteorolo{ke prognoze govorile da ki{e nema ni na vidiku. Tada je bratstvo manastira, sa igumanom Metodijem na ~elu, na liniji vatre organizovalo moleban i litiju za spas Svete Gore. No{en je deo ^asnog Krsta, ikona Bogorodice Ute{iteqke tuge i kopija ikone Bogorodice Trojeru~ice. Litija je ~esto zastajala kako bi svi koji su u~estvovali u ga{ewu po`ara celivali svetiwe. U ve~erwim satima, neo~ekivano, kao da se nebo otvorilo, po~eo je pravi pqusak koji je trajao nekoliko sati. Vatrena stihija je bila obuzdana”, ka`e Samaras.

Obnova Hilandara pri kraju

Hipertenzija je prili~no ~esta, a mnogi ni ne znaju da je imaju

Hipertenzija ili visok krvni pritisak, mo`e da izazove veliku {tetu va{em telu i pre nego {to se pojave znaci samog stawa, {to je jedan od razloga za brigu. Ako se ne le~i, hipertenzija mo`e da uti~e na vitalne organe kao {to su bubrezi, srce i mozak. Tako|e je smrtonosna i poznata kao tihi ubica jer ~esto nema signala upozorewa.

Krvni pritisak je zapravo pritisak krvi na zidove krvnih sudova koji prenose krv iz srca u druge delove tela. Krvni pritisak normalno raste i opada tokom

Doma}a kujna

dana, ali mo`e da o{tetiti srce i izazove zdravstvene probleme ako dugo ostane visok.

Hipertenzija dovodi u opasnost od sr~anih bolesti i mo`danog udara, koji su vode}i uzroci smrti u svetu.

Merewe krvnog pritiska je veoma va`no

Kontrolisawe visokog krvnog pritiska je od su{tinskog zna~aja za va{e op{te zdravqe i bukvalno mo`e biti pitawe `ivota ili smrti. Me|utim, ve}ina qudi sa hipertenzijom ni ne zna da je imaju.

Svaka tre}a odrasla osoba u SAD sa visokim krvnim pritiskom nije ni svesna da ga ima, jednostavno ne mere krvni pritisak, pa se samim tim i ne le~e.

Merewe krvnog pritiska je jedini na~in da se utvrdi da li imate to stawe, tako da se uvek preporu~uje rutinska poseta lekaru. Iako je statistika sumorna, postoje na~ini da se spre~i ovo stawe.

Do hipertenzije mo`e da do|e u bilo kom uzrastu

POSNI RECEPT

POSNA PITA SA

MAKOM I VI[ WAMA

POTREBNO JE: n 500 g mlevenog maka, n 500 g kora za pitu, n 300g vi{awa n 300 g {e}era, n vanilin {e}er, n voda, malo bra{na.

PRIPREMA:

1. U {erpu sipati mak, {e}er, vanilin {e}er i doliti vode koliko da se dobije masa kao za pala~inke.

2. Staviti na {poret da prokqu~a. Nije potrebno dugo kuvati, samo treba da prokqu~a.

3. Dno tepsije posuti sa malo bra{na (ili staviti Pek papir) i re|ati kore, svaku koru namazati dobro sa vru}im filom, a vi{we stavqati otprilike na svaku drugu ili tre}u koru.

4. Posledwu koru nakapati sa malo vode.

5. Pe}i u rerni na 180°C dok ne porumeni. Ise}i na kocke i slu`iti.

Povi{eni krvni pritisak, mo`e da uti~e na bilo koga u bilo kom uzrastu. Postoji nekoliko faktora koji mogu da pove}aju rizik od razvoja ovog stawa ukqu~uju}i starost, porodi~nu istoriju, pu{ewe i neaktivan na~in `ivota.

Visoki krvni pritisak se ne de{ava samo starijim osobama. Sve je ve}i broj osoba starosti izme|u 20 i 44 godine koje imaju visok krvni pritisak. Hiperten zija je vode}i uzrok mo`danog udara, stawa koje je u porastu me|u mla|im qudi.

Stru~waci smatraju da je pove}an rizik od mo`danog udara u ovoj starosnoj grupi rezultat rastu}e stope gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2, stawa koja se mogu spre~iti i le~iti.

Pored toga, visok krvni pritisak je povezan i sa demencijom.

Nedavne studije pokazuju da je visok krvni pritisak povezan sa ve}im rizikom od demencije, gubitka kognitivnih funkcija.

Dokazi ukazuju

na to da nekontrolisan visok krvni pritisak tokom sredweg perioda `ivota (od 44. do 66. godine) stvara ve}i rizik od demencije kasnije u `ivotu. Nikad nije prerano da po~nete da razmi{qate o krvnom pritisku i preduzimete korake za upravqawe visokim krvnim pritiskom.

Znaci hipertenzije

Krvni pritisak od 130/80 mm

Hg ili vi{i smatra hipertenzijom. Va`no je znati da neki qudi

Vitamin D kqu~an u prevenciji razvoja demencije

Nova opse`na studija pokazala je da su kod osoba koje uzimaju suplemente vitamina

D izgledi za razvoj demencije mawi nego kod onih koji ih ne uzimaju.

Istra`ivawe, koje su nau~nici sproveli u Velikoj Britaniji i Kanadi, obuhvatalo je 12.400 u~esnika koji su u proseku imali 71 godinu. Ustanovqeno je da su svi ispitanici na po~etku studije bili zdravi i da nisu patili od demencije.

Oko 4.600 ili 37 odsto ih je reklo da uzimaju suplemente vitamina D, {to je ukqu~ivalo kombinaciju kalcijuma i vitamina D, kolekalciferola (vitamin D3) i ergokalciferola (D2).

Deset godina od po~etka istra`ivawa demencija se razvila kod skoro 2.670 u~esnika studije.

Od pacijenata s demencijom, samo je wih

^aj od brusnice ima blagotvorno dejstvo kod mnogih tegoba, a posebno onih sa urogenitalnim traktom.

Brusnica je zdrava niskokalori~na hrana, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, me|u kojima dominiraju vitamini C, A, E, minerali kalcijum, kalijum, magnezijum i gvo`|e. Bogata je antioksidansima, kojima duguje sna`na

679 ili 25 odsto uzimalo dodatke vitamina D, a wih 75 odsto ili 2.000 nije ih uzimalo.

Ustanovqeno je da je u grupi u~esnika koja je uzimala dodatke vitamina D evidentirano 40 odsto mawe dijagnoza demencije u odnosu na ostatak ispitanika.

„Studija je pokazala da bi raniji po~etak

ne}e iskusiti nikakve znake upozorewa ili klasi~ne simptome kao {to je bol u grudima i ote`ano disawe dok bolest ne uznapreduje. Promene koje se odnose na vid, glavoboqa i ~esta krvarewa iz nosa tako|e su skriveni znaci visokog krvnog pritiska.

Simptomi mogu da ukqu~uju bol u grudima, probleme sa disawem i vrtoglavicu. Ovo mo`e da bude znak hitnog stawa, tako da ako neko ima ove simptome, trebalo bi da kontaktira doktora. M. T.

uzimawa suplemenata vitamina D mogao da bude posebno koristan, jer bi spre~io kognitivno propadawe“, rekao je Zahinor Ismail, profesor Univerzitetu u Kalgariju.

„Spre~avawe razvoja demencije ili odlagawe wenog razvoja od kqu~nog je zna~aja s obzirom na sve ve}i broj obolelih“, rekao je Bajron Krisi neuronau~nik, koautor studije i predava~ na Univerzitetu Ekster.

On je dodao da povezanost sa vitaminom D u ovoj studiji ukazuje na to da uzimawe suplementa vitamina D mo`e da bude vrlo korisno u prevenciji ili odlagawu razvoja demencije.

U nekim zemqama, u kojima su u zimskim mesecima qudi re|e izlo`eni sun~evoj svetlosti, preporu~uje se uzimawe vitamina D, a jedini na~in da saznate da li vam ovaj vitamin nedostaje je analiza krvi.

Stru~waci za ishranu ukazuju na to da se osobe koje `ele da po~nu da uzimaju suplemente vitamina D prethodno posavetuju sasvojim doktorom, s obzirom na to da uzimawe prevelike koli~ine u nekim slu~ajevima mo`e da rezultira zatvorom, mu~ninom, povra}awem, dezorijentirano{}u i gr~evima u mi{i}ima. S. G.

Brusnica je lek za sve boqke

lekovita svojstva i vrlo je mo}na u le~ewu velikog broja zdravstvenih tegoba. Ova biqka sadr`i i urzolinsku kiselinu koja ima neverovatna protivupalna svojstva, poma`e u za{titi zdravqa bubrega, ali i izbacivawu kamena. Bubrezi su zadu`eni za izbacivawe toksina, odr`avawe pH vrednosti krvi, balansirawe elektrolita i proizvodwa

odre|enih hormona i vrlo su va`ni za pravilno funkcionisawe celog organizma. Sve`a brusnica, kao i ~aj, se koristi u prevenciji i le~ewu svih vrsta bakterija urinarnog trakta. Odli~an je laktasiv, poma`e u varewu, stabilizuje rad digestivnog trakta. Pogoduje dijabeti~arima, jer reguli{e nivo {e}era u krvi. ^uva zdravqe jetre, a redovnom

primenom podsti~e se izbacivawe nakupqenih toksina. Le~i infekcije ko`e, o~iju i generalno je dobra u le~ewu bakterija i gqivica.

U kafi ima ne{to posebno {to uti~e na na{e raspolo`ewe

Svakog dana se {irom sveta popije dve milijarde {oqica kafe. [ta se de{ava kada „srknete“ taj prvi gutqaj?

Nazivaju je i te~nim zlatom, ima razli~ita dejstva na na{ organizam. Nekada se koristila za poboq{awe koncentracije u religioznim ritualima. Danas je kafa pi}e koje je dostupno svima na planeti. Me{avina kafe koju nazivaju „crna slonova~a”, dobija se iz izmeta slonova, i posebno je tra`ena u svetu. Kilogram ove kafe ko{ta oko 2.200 evra. Nova studija ukazuje da dodavawe malo mleka koje sadr`i proteine mo`e pove}ati zdravstvene prednosti {oqice kafe.

[TA KOFEIN „^INI“ TELU

Neke budi, nekima krade san, nekima poma`e u sportskim aktivnostima. Va`no je znati koliko {oqica kafe na dnevnom nivou prija svakom od nas. [ta znamo o duplom espresu, koji popijemo ujutru i wegovom uticaju na na{e telo. Kako i koliko on deluje na organizam?

Efekti koje kafa ostavqa na organizam mogu po~eti i sa prvim udisajima ove magi~ne arome. Udisawe mirisa kafe mo`e poboq{ati pam}ewe i stimulisati budnost, pokazale su studije iz 2019. godine. Ispitanici su bili boqi u re{avawu testova analiti~kog rezonovawa posle uzimawa kafe.

Studija iz 2008. godine pokazala je da se efekti kafe mogu javiti samo 10 minuta nakon prvog gutqaja, a za 45 minuta koncentracija kofeina u krvi je na maksimumu.

KAKO NAS KAFA BUDI

Kofein deluje kao stimulans centralnog nervnog sistema i ~ini nas budnijim i fokusi ranijim, ali potencijalno i razdra`qivijim i anksioznijim. Sve to ima veze sa adenozinskim receptorima na{eg tela, koji poma`u da se reguli{u otkucaji srca, protok krvi i ciklus spavawa i bu|ewa.

Kada se adenozin, organsko jediwewe koje se prirodno javqa u telu, ve`e za ove receptore, on pokre}e fi

ziolo{ke odgovore koji dovode do smawewa }elijske aktivnosti, ~esto promovi{u}i pospanost i san.

Kofein mo`e „prevariti“ nervne }elije i vezati se za wih, spre~avaju}i adenozin da deluje. Ovo izaziva pove}anu budnost organizma, a istovremeno omogu}ava stimulaciju neurotransmitera mozga (kao {to je dopamin).

To ga ~ini poja~iva~em raspolo`ewa za mnoge qude, ali tako|e mo`e dovesti do anksioznosti nakon velikih doza.

KADA JE VREME DA SE PRESTANE SA „PIJEWEM“ KAFE

Kofein se u telu zadr`ava oko pet sati, pa se ne preporu~uje da kafu pijete u ve~erwim satima. Nekoliko istra`iva~a istaklo je da ispijawe kafe mo`e dovesti do sr~anih problema, kao i pojave karcinoma. Ipak, par {oqica kafe na dnevnom nivou je u redu. U analizi opservacionih studija iz 2016. utvr|eno je da konzumacija kofeina smawuje rizik od depresije, dok je finska studija iz 2010. godine istakla da je veza bila slabija kada su se konzumirala druga pi}a sa kofeinom - {to sugeri{e da u kafi postoji ne{to posebno {to mo`e uticati na raspolo`ewe.

Va`no je ista}i da je i na~in na koji pijemo kafu bitan. [oqica kafe na brzinu, pre jutarweg treninga daje energiju.

Studija objavqena 2020.godine koja je pratila vi{e od 500.000 zdravih qudi koji piju kafu tokom perioda od dve decenije, pokazala je da oni koji piju filtriranu kafu imaju ni`u stopu arterijskih bolesti i mawu smrtnost. Autori studije su zakqu~ili da se supstance koje mogu pove}ati LDL holesterol - „lo{e“ kafe, mogu ukloniti pomo}u filtera.

[oqa nefiltrirane kafe obi~no sadr`i oko 30 puta ve}u koncentraciju supstanci koje podi`u lipide u pore|ewu sa filtriranom kafom.

OVAJ ZADATAK JE NERADO PRIHVATIO:

Sikstinska kapela - remek-delo slavnog Mikelan|ela

Unutar zvani~ne rezidencije papa u Vatikanu, nalazi se Sikstinska kapela. U woj }e tokom XV i XVI veka nastati neka od najve}ih remek-dela renesanse, slavnih umetnika poput Rafaela, Berninija, Boti~elija i Mikelan|ela. Ovaj posledwi je svoj rad ovde zapo~eo za vreme pape Julija II, koji je od wega zahtevao da oslika tavanicu kapele.

Pri~a ka`e da je Mikelan|elo nerado prihvatio ovaj posao jer do tog trenutka nije imao nikakvog iskustva kao fresko-slikar. Ipak, ispostavi}e se da }e mu zidovi ove kapele omogu}iti da iska`e sav svoj genij koji }e ga odvesti u besmrtnost.

Sve do Mikelan|ela, tavanice su oslikavane krajwe jednostavno. To nije bilo mesto za dramati~ne scene, a ni za vi{e figuralnih predstava - ali sve }e se to promeniti. On ne samo da je preko plave boje ukra{ene zlatnim zvezdama oslikao 12 apostola i ispunio svoj zadatak, ve} je uradio i mnogo vi{e dodaju}i scene iz Postawa i 40 malenih figura Hristovih predaka.

Mnogi danas wegovu ikonografiju tuma~e kao kqu~ne faze duhovnog razvoja ~ove~anstva, sa prikazima odnosa izme|u Tvorca i ~oveka. Ono {to je interesantno jeste da je on bio jedan od retkih umetnika tog perioda, koji je i predstavio Boga i to ~ak {est puta, zami{qaju}i ga kao mu{karca duge sede kose i brade, stvaraju}i stereotip koji je i danas popularan.

M. T.

Popiti najvi{e tri {oqice kafe tokom dana je u redu. Preporu~qivo je da kafa bude filtrirana ili tamno pr`ena, jer ima mawu koli~inu kofeina.

Iako danas postoji bojazan da bi veliki broj turista mogao da uni{ti jedan deo ovog neprocenqivog blaga, freske i posle pet vekova od svog nastanka krase Sikstinsku kapelu i izazivaju strahopo{tovawe qubiteqa umetnosti. S. G.

DRAMA U BORBI ZA VRH ABA LIGE:

Derbi postao „Dan D”

[okantan poraz Crvene zvezde od Cibone uneo je dodatnu dozu dramatike u borbu ve~itih rivala za prvo mesto u liga{kom delu ABA lige, i to upravo pred derbi

16 razlike, budu}i da su prvi na regionalnom borili{tu dobili sa ubedqivih 90:74. Sada im je neophodna pobeda da bi je sa~uvali i ostali na kursu ka „broju 1”.

Ishod derbija da}e vetar u le|a jednom od „ve~itih” u preostalom delu trke. Utisak je da Zvezda ima ne{to lak{i raspored i da }e najozbiqniji test imati na gostovawu Cedevita Olimpiji u me~u koji je trebalo da bude odigran u prvom delu sezone, ali je odlo`en zbog korone na zahtev slovena~kog kluba. Termin te utakmice jo{ nije poznat, zna se samo da pravo nastupa ne}e imati Luka Vildoza i Fakundo Kampaco, koji u vreme izvornog termina nisu bili registrovani. To pravilo ne va`i za trenere, tako da }e Du{ko Ivanovi} voditi ekipu u Qubqani.

CRVENA ZVEZDA

Partizan - Crvena zvezda

Crvena zvezda - S. centar

Mornar - Crvena zvezda

Mega - Crvena zvezda

SEDMI STOP ZBOG KORONE:

Novak \okovi} mo`e biti prvi posle ameri~ke turneje

u narednom kolu, 13. marta u „Areni” pred navija~ima crno-belih (20.30).

Pre nego {to su u „Dra`enovom domu” poklekli drugi put ove jadranske sezone, crveno-beli su pred sobom imali ~istinu na putu ka najboqoj startnoj poziciji u plej-ofu. Za prednost u me|usobnim susretima sa Partizanom bio im je dovoqan i poraz u derbiju do

Otkad je ABA liga pre{la sa fajnal-fora na plej-of sistem, pet puta u sedam sezona {ampionsku titulu osvajao je tim sa utakmicom vi{e na doma}em terenu. U svih pet slu~ajeva, to je bila Zvezda. Crveno-beli su u sezoni 2015/2016. uspeli da prevazi|u taj hendikep u finalnoj seriji protiv Budu}nosti, koja im se revan{irala dve godine kasnije.

Borac - Crvena zvezda

Crvena zvezda - Split

*C. Olimpija - C. zvezda

PARTIZAN

Partizan - Crvena zvezda

Budu}nost - Partizan

Partizan - C. Olimpija

FMP - Partizan

Partizan - Igokea

Zadar - Partizan N. R.

Obradovi} je iza{ao na parket u Splitu, reakcija publike je bila neo~ekivana

Partizan je uspeo da sru{i

Split u dramati~noj zavr{nici sa 96:96 trojkom Xejmsa Nanelija, ali je jedna scena odu{evila ~itav Balkan. @eqko Obradovi} je kao {to je to i praksa iza{ao malo kasnije na parket u odnosu na igra~e, a tribine su ve} bile krcate do posledweg mesta.

Split i Partizan imaju vi{edecenijsko rivalstvo, pogotovo tokom 80-ih kada je Jugoplastika dominirala ne samo Jugoslavijom, nego i Evropom. Spli}ani su dobro upamtili @eqka Obradovi}a i to

su mu jasno pokazali. Kada je najtrofejniji evropski trener u istoriji iza{ao na parket i pri{ao do navija~a, usledila je lavina aplauza, a mnogi su ustali da pozdrave srpskog stratega.

Srpski atleti~ar Elzan Bibi} osvojio je bronzanu medaqu na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Turskoj u trci na tri hiqade metara rezultatom od 7 minuta i 44 sekunde. Atletika je u wegov `ivot u{la slu~ajno, a onda je prona{la svoje mesto u srcu.

Nakon zavr{etka trke Bibi} je odlu~io da pobedu proslavi na lep na~in.

„Mogu re}i da je u jednoj ruci iznena|ewe, ali i o~ekivano tre}e mesto po{to sam u samo finale u{ao kao visokoplasirani. @eleo bi da pru`im podr{ku svim qudima u Turskoj, koji su pro{li te`ak period sa zemqotresom i jedan deo ove trke poklawam wima kao podr{ku“, rekao je Bibi} i odu{e-

Obradovi} nije ostao du`an, naklonom je pokazao publici da je zahvalan zbog tog poteza, a onda je i on wima aplaudirao. Zaista, sjajna scena.

S. G.

Novak \okovi} se povukao sa turnira u Kaliforniji (8-19. mart). To su objavili organizatori prvog masters turnira iz serije 1.000 u Indijan Velsu, u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka. Time je tiho stavqena ta~ka na eventualni ulazak najboqeg tenisera planete u SAD, jer nije uspeo da dobije medicinsko izuze}e, usled strogih pravila preko bare, koji jo{ ne dozvoqavaju nevakcinisanim stranim gra|anima ulazak u dr`avu.

Iako ima ne{to vi{e od dve sedmice, do nadmetawa u Majamiju (22. mart - 2. april), na{ as }e najverovatnije biti prinu|en da ponovi isti postupak kada je u pitawu takmi~ewe na Floridi.

To zna~i da osvaja~ 22 grend slem krune, ~etvrtu godinu zaredom ne}e nastupati na „san{ajn dablu”, a posledwi put kada je zaigrao na wima bilo je jo{ 2019. Ujedno, ovo je sedmi veliki turnir (mastersi + grend slemovi) sa kojeg je Beogra|anin morao da se povu~e zbog vakicinalnih pravila, otkako je zavladala pandemija.

Qubiteqi belog sporta u narednih mesec dana ne}e mo}i da u`ivaju u ~arolijama \okovi}a. Srpski igra~, koji je ju~e zapo~eo 379. sedmicu na ~elu mu{kog karavana, mo`e biti svrgnut sa trona po zavr{etku prve ameri~ke turneje u sezoni, ali to se verovatno ne}e dogoditi. Tri pretendenta na mesto broj jedan su: Karlos Alkaraz, Stefanos Cicpas i Kasper Rud. [panac i Grk odsustvom Novaka posta}e automatski prvi i drugi nosioci na nadmetawima u Indijan Velsu i Majamiju. Mladi 18-godi{wi momak iz Mursije mu~io se u posledwe vreme sa povredom mi{i}a, a pred wim je ogroman zadatak da odbrani hrpu bodova iz pro{le sezone. U kaliforinijskoj pustiwi brani polufinale, dok je na Floridi podigao pehar, tako da mu za ~elo liste, samo osvajawe duple krune granatuju povratak na vrh. Cicipas, na najnovijoj rang-listi zaostaje vi{e od hiqadu poena, pa Grku koji se nije proslavio pro{le sezone na pomenutim turnirima (drugo kolo u Kaliforniji, i tre}a runda na Floridi), obezbe|ivawe prvog mesta garantuju samo finale i pehar u Indijan Velsu i Majamiju. Matemati~ki {ansu, za prvo mesto ima i trenutno ~etvrti reket sveta Kasper Rud. Me|utim, Norve`aninu su potrebna oba pehara, uz uslov da Cicipas ne zablista. N. R.

vio sve. Otkrio je i kome posve}uje medaqu.

„Pre svega sebi, svom timu i qudima, a onda i mojoj zemqi Srbij i mom gradu Novom Pazaru“, rekao je Bibi}.

Ovaj skromni momak je ro|en u selu od 100 qudi na Pe{teru. Karajuki}a Bunari se nalaze na vi{e od 1.000 metara nadmorske visine i tu je izmerena najni`a temperatura u Srbiji svih vremena (13. januara 1985. godine je izmerena temperatura od -39,5 stepeni Celzijusove skale). Ovaj deo dr`ave se zbog toga i zove srpski Sibir.

Bibi} je slu~ajno po~eo da se bavi atletikom kada je umesto karijere u belom mantilu, izabrao karijeru u patikama i u sportu.

„Ja sam se sasvim slu~ajno na{ao u sportu. Tr~ao sam {kolski kros, tu me je i trener Rifat Ziqki} prona{ao i uveo u svet atletike. Prona{ao me je na {kolskom krosu RTS u Novom Pazaru. Tu je Rifat iz svoje {kole izdvojio nekoliko |aka me|u kojima sam bio i ja. Ina~e bio sam prva godina Sredwe medicinske {kole gde je on profesor. I tako sam na wegovu inicijativu tr~ao kros i bio peti. Dan posle ponudio mi je da treniram atletiku, {to sam i prihvatio“, ispri~ao je Elzan o svojim po~ecima.

Po~eci su bili neobi~ni, ali je uspeo da uradi ono {to niko nije punih 49 godina.

„Fantasti~na trka za mene, ose}am se

odli~no. Oborio sam rekord star 49 godina, rekao je momak koji dolazi iz sportske porodice. Otac Murat je bio fudbaler, dok je mama Fatima bila odbojka{ica. Sve je po~elo na Evropskom festivalu mladih 2015. godine kada je osvojio zlato na 3.000 i srebro na 1.500 metara. Slede}e godine je na Evropskom {ampionatu mladih stigao do zlata na 3.000 metara, dok je na Evropskom prvenstvu za atleti~are do 23 godine bio bronzani na 1.500 metara. Ovo je samo po~etak jer Bibi} ima samo 24 godine.

^UDO IZ „SRPSKOG SIBIRA“: Zamenio lekarski mantil za atletiku, odu{evio sve i sru{io rekord star 49 godina

GOLMAN \OR\E PETROVI] U LIVERPULU?

Za samo par meseci, \or|e Petrovi} golman bostonskog Wu Ingland Revolu{na postao je miqenik ameri~ke MLS lige. Pri~a o wegovim ~udesnim odbranama, brzo se {irila kroz etar i stigla do one druge strane Atlantika. Iz Engleske, kolevke fudbala sti`e neverovatna vest da se Man~ester i Liverpul otimaju oko srpskog ~uvara mre`e.

Pored aktraktivnih odbrana, \or|e je oborio mnoge klupske rekorde u pro{loj sezoni. Bio je 402 minuta bez primqenog gola, ~etiri puta se na{ao u izboru za Tim kola MLS lige. Verovatno, to su bili vaqani razlozi da se wegovo ime na|e u skautskim bele`nicama najbogatijih svetskih klubova. I ne samo wihovoj, ve} i na spisku Dragana Stojkovi}a slektora reprezentacije Srbije. Tako da je, po drugi put ~uvao mre`u nacionalnog tima na nedavnoj ameri~koj januarskoj turneji.

Kada je re~ o wegovoj fudbalkoj biografiji, \or|e je stigao u Boston iz beogradskog ^ukari~kog, krajem marta pro{le godine i potpisao je trogodi{wi ugovor vredan oko milion evra. Petrovi} je na Banovom brdu proveo skoro osam godina, pro{ao je Omladinsku {kolu, odradio pozajmicu u IMT-u. Na gol Br|ana mladi golman stao je 2019. i od tada je bio standardan sa ukupno 86 utakmica, a mre`u je sa~uvao na 33 me~a.

Ali, da bi fudbalska saga o ovom mladom sportisti bila upotpuwena, treba se vratiti na sam po~etak. Tamo gde je napravio prve fudbalske korake. U po`areva~ku {kolu fudbala Presing. Obratili smo se wegovom prvom treneru Vladimiru Vlajovi}u koji ekskluzivno za Srpski Glas ka`e: “\or|e je iz Kostolca do{ao kao fudbaler u FK Presing. Posle par meseci kao igra~, uspeli smo da ubedimo wegovog oca da ga pusti i da se oproba na golu. To se pokazalo kao pun pogodak. Bio je prvi golman generacije ‚99 i posle osvojene vice{ampionske titiule u ligi pionira Zapadne Srbije odlazi za Beograd u ^ukari~ki. Ozbiqan momak, veoma vredan, mo`e da trenira po ceo dan. Taj karakter ga je i doveo do ovoga gde je sada”. Radomir Stefanovi}

CRNOGORCI SAOP[TILI SPISAK ZA SRBIJU: Dobro poznata imena napadaju Orlove na startu kvalifikacija za EURO

Polako ali sigurno pribli`avano se i novom kvalifikacionom ciklusu, u kome }e Orlovi poku{ati da izbore prvi plasman na kontinentalni {ampionat jo{ od 2000. godine.

Borbe za EURO 2024. koji se odr`ava u Nema~koj na{a reprezentacija otvara 24. marta duelom sa Litvanijom u Beogradu, a tri dana kasnije nam sledi gostovawe u Podgorici reprezentaciji Crne Gore.

Selektor \eti}a Miodrag Radulovi} je obelodanio spisak igra~a za susret sa Bugarskom i Srbijom na otvarawu kvalifikacija:

Golmani: Milan Mijatovi} (Al Adalah), Matija [arki} (Stouk), Lazar Carevi} (Vojvodina, Srbija)

Odbrana: Stefan Savi} (Atletiko Madrid), @arko Toma{evi} (Astana), Adam Maru{i} (Lacio), Igor Vuja~i} (Partizan), Nikola [ip~i} (Tenerife), Marko Ve{ovi} (Karabag), Risto Radunovi} (FCSB), Andrija Vuk~evi} (Rijeka)

Vezni red: Vladimir Jovovi} (Jablonec), Marko Jankovi} (Karabag), Aleksandar [}eki} (Hapoel Haifa), Driton Camaj (Ki{varda), Milo{ Rai~kovi} (Aktobe), Stefan Lon~ar (Debrecin), Vladan Bubawa (Lokomotiva Zagreb)

Napad: Stevan Joveti} (Herta), Stefan Mugo{a (Visel Kobe), Milutin Osmaji} (Vizela), Uro{ \ur|evi} (Sporting Hihon), Nikola Krstovi} (DAC).

Pored Srbije i Crne Gore, u na{oj kvalifikacionoj grupi nalaze se jo{ i Ma|arska, Bugarska i Litvanija. S. G.

Borjan: Pi{emo istoriju!

Milan Borjan sa tri efektne odbrane u drugom poluvremenu spre~io da Crvena zvezda izgubi prednost u ve~itom derbiju

Kapitenski i u skladu sa odavno demonstriranom klasom Milan Borjan je spre~io Partizan da izjedna~i na Marakani, ostvario jo{ jednu pobedu u ve~itom derbiju i ve} mo`e da se sprema za podizawe {ampionskog pehara – {esti uzastopni put! Jedan od simbola trofejnog perioda Crvene zvezde nije dozvolio da se slaba igra ekipe u drugom poluvremenu odrazi na rezultat, upisao je tri odbrane i pri svakom centar{utu imao potpunu kontrolu.

Borjanovo delo je bilo vredno i epiteta najboqeg ne samo u ve~itom derbiju, nego i kompletnom 24. superliga{kom kolu. Povodom

drugi udarac. Uro{evi} ima specifi~an {ut, neverovatno o{tar i jak, pa }u zbog toga da se opredelim za tu situaciju. Bile su razli~ite pozicije, potencijalni golovi.

n Porodi~no se dru`ite sa Uro{evi}em, da li je bilo {ala posle derbija?

- Uro{evi} sigurno nije bio posle derbija raspolo`en za {alu. Nismo se ni videli, ni pri~ali posle me~a na terenu. Derbi je jedeno, prijateqstvo ne{to drugo. Nema mesta prozivkama. n@alite li za ubedqivijom pobedom posle ranog gola ili ste i minimalcem zadovoqni?

- Kao {to je {ef Milojevi} rekao, pre derbija si sre}an ukoliko pobedi{ 1:0. Nekada i bod donosi sre}u, posebno sa razlikom koju imamo. Priznajem struku i analize, ali mora da se zna da je derbi specifi~an, nosi tenzije. Osvojili smo velika tri boda i presre}ni smo svi. U derbiju niko ne o~ekuje savr{en fudbal, kad pitate

TABELA SUPER LIGE SRBIJE

toga, odgovorio je prvo koliko mu je bilo te{ko da ostvari niz odbrana posle skoro sat vremena bez konkretnog posla.

- Kad 45 minuta nemate posla, te{ko je zadr`ati koncentraciju i biti na nivou. Ovo je Crvena zvezda i kad si golman takvog kluba mora{ da bude{ spreman na sve, ostane{ fokusiran svih 90 minuta i nadoknadu. Uspeo sam, odbranama spre~io da ostanemo bez tri boda i ponosan sam zbog toga – uz osmeh posle pobede u ve~itom derbiju govori Milan Borjan.

n Da li je bilo te`e odbraniti projektil Uro{evi}a pod pre~ku ili {ut Rikarda iz blizine?

- Nezgodni su bili i jedan i

za prognozu mnogi ka`u da }e biti nere{eno ili malo golova.

n Jeste li ekipno pri~ali o padu u drugom poluvremenu?

- Svesni smo mi igra~i svega mnogo vi{e nego {to drugi qudi sa strane misle i posmatraju. Derbi nosi odre|enu vrstu tenzije, te`ine, o~ekivawa, izazova...Kad se bude radila detaqnija analiza pri~a}emo i o tom stvarima da se padovi ne bi de{avali.

n Sa predno{}u od 16 bodova mo`e ve} da vam se dodeli pehar?

- Sve pri~e, prora~uni i teorije ne dolaze u obzir i ne zanimaju nas, pehar se dodequje onome ko je prvi na kraju, a mi nismo jo{ zavr{ili posao. Na titulu bih bio

jako ponosan. Ukoliko do|em do we, bi}e {esta u nizu. Moj sin ima {est godina i svaka je {ampionska, najponosniji sam ~ovek na svetu zbog toga.

n Sledi gostovawe TSC-u, mo`da i nije moglo te`e posle derbija?

- Ciq je pobeda. TSC je motivisan, mo`e i do drugog mesta. Igraju dobro, takti~ki, rezultati su im ozbiqni. Istro{eni smo, dosta igra~a se povredilo, ali dolazimo na jedan od najlep{ih stadiona u Srbiji sa ambicijom da osvojimo tri boda. Mo`e i ponovo 1:0…

n Primili ste samo osam golova na 24 superliga{ke utakmice, u ~emu je tajna?

- Dule Ga{i} i ja radimo konstantno analize, od ove sezone uz wegovu podr{ku shvatio sam da su godine samo broj. Govori mi da treninge radim neverovatno, da sam se podigao naglo u formi. Statistika to i pokazuje. Zahvalan sam telu koje me slu{a, treneru Ga{i}u tako|e, jer u wegovom drugom mandatu pravimo velike stvari.

n Mo`ete da postanete prva generacija u istoriji kluba sa tri uzastopne duple krune, ~ini se da je to realno?

- Da li }emo postati ne znam, motivacija i `eqa postoje. Trudi}emo se da budemo prva generacija sa tri duple krune, kao i da do|em do jo{ mnogo klupskih i li~nih rekorda. Pi{e se istorija, nastavqam u tom smeru i to me jako raduje. N. R.

Vojvodina obele`ila 109 godina od osnivawa

Vojvodina je obele`ila 109 godina od osnivawa postavqawem venca na spomen plo~u u Temerinskoj ulici broj 12 u Novom Sadu. Na mestu gde je 1914. osnovan velikan iz Srpske Atine venac su postavili ~lan Upravnog odbora Petar \ur|ev i predsednik Udru`ewa veterana Miladin Pura}.

- Marta 1914. ovde se okupila grupa mladi}a, vo|enih qubavqu prema sportu i svom narodu i tada su re{ili da naprave akt pobune i akt hrabrosti i da osnuju sportsko dru{tvo za srpsku zajednicu u Novom Sadu. Koliko su to bile te{ke godine i zla vreme-

na, pokazuje i to da je tada austrijski car Jozef Prvi ukinuo svu autonomiju koju su Srbi nekada imali u Austrougarskoj, a 1913. srpski patrijarh Lukijan Bogdanovi} je zagonetno nestao, a kasnije se saznalo da je obezglavqen i tako mu je okon~an `ivot. Od 1913. godine na~elnik Austrougarskog Genera{taba tra`io je ~ak 32 puta da se objavi rat Srbiji. I u takvom jednom momentu, kada je sve {to je srpsko bilo pod prismotrom i na ni{anu, grupa mladi}a i na{ih heroja, u tajnosti su osnovali taj klub, simbol poput jednog anti~kog heroja - prisetio se \ur|ev. N. R.

IZBORI ZA PREDSEDNIKA

FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE, 14. MART

Srbiju. Tu sam i `elim da pomognem. @elim da budem re{ewe, a ne deo problema. Ono {to sam primetio kada sam se vratio jeste da se delimo na Srbe, Crnogorce, Kosovare, navija~e Zvezde ili Partizana. Mislim da fudbal mo`e da ujedini. Da do|emo i navijamo za Srbiju. Sve }u uraditi da stvorimo poverewe u narodu da radimo u interesu na{eg fudbala.

ZVEZDA KRUNISALA LEGENDARNU DEVETKU:

wih ne bi bio Dule Savi}“

Crvena zvezda uprili~ila je na stadionu „Rajko Miti}“ proslavu 78. ro|endana i tim povodom odlikovala je najuspe{nije sportiste u protekloj godini, dok je nagrada za `ivotno delo uru~ena legendarnom golgeteru Du{anu Duletu Savi}u.

Mala je bila sala za konferencije za medije na Marakani da primi sve laureate, legende i goste koji su se potrudili da 78. ro|endan crveno-belih protekne onako kako to dolikuje od najtrofejnijeg srpskog sportskog kolektiva.

I zaista je bilo lepo videti sva ta velika imena, sve te legende, koje su se okupile, dok je fokusi bio i ona onim mla|ima i najuspe{nijima u svom uzrastu, koji predstavqaju zalog za budu}nost Crvene zvezde.

A onaj koji je crveno-belima podario mnogo slavqa, golova i pobeda je legendarna devetka Dule Savi}. Nakon {to je davne 1972. godine u martu stigao iz rodnog Uba u Qutice Bogdana, 1, samo godinu dana kasnije upisao je debi za prvi tim.

Neizbrisiv trag ostavio je Savi} senior na Marakani, {to potvr|uju i impozatne brojke kroz 410 odigranih utakmica i 266 golova, krunisanih sa dve {ampionske titule osvojene 1977. i 1980. godine, kao i Kup Jugoslavije podignut 1982. godine.

Dule Savi} je na 78. ro|endan „Borova i jela“, koji je po~eo pu{tawem Zvezdine himne, stigao u pratwi supruge Marine, naslednika Vujadina Savi}a kom je dru{tvo pravila supruga glumica Mirka.

Naravno, neizostavan deo bili su i unuci Duleta Savi}a, kojima je golgeter posebno zahvalan {to su sa lica mesta ispratili ovaj va`an dan za wega i Crvenu zvezdu.

Nagradu za `ivotno delo golgeteru sa Uba uru~io je ~uveni Vladimir Petrovi} Pi`on, dok je Dule Savi} prilikom govora bio prili~no emotivan i malo mu je nedostajalo da zapla~e.

- Ukoliko budem izabran za predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) `eqa mi je da budem na ~elu tima koji }e razvijati srpski fudbal - izjavio je kandidat za predsednika FSS Nemawa Vidi}.

On je gostuju}i u emisiji Oko na RTS-u rekao da Savez mora da prati dr`avne i nacionalne interese, uz konstataciju da je on apoliti~na li~nost i da je potrebno da svi rade na pronala`ewu re{ewa za probleme kojih ima.

- Posle zavr{etka karijere {kolovao sam se kao trener i u Engleskoj sam zavr{io UEFA profesionalnu licencu. U Srbiji su lak{e dobijali diplome, ja sam `eleo da idem te`im putem. S obzirom da sam u posledwem periodu ~esto komentarisao o srpskom fudbalu i problemima, shvatio sam da moje re~i ne mewaju ni{ta. Hteo sam da prenesem svoje iskustvo koje sam stekao u inostranstvu rade}i sa Ser Aleksom Fergusonom i Dejvidom Gilom, da svoje kontakte stavim u slu`bu na{eg fudbala - rekao je Vidi}.

U wegovom timu bi}e biznismeni Branko Milutinovi} (Nordeus), zatim Petar Jovanovi} iz bankarskog sistema, nekada{wi sudija Milorad Ma`i}, biv{i trener Slavoqub Muslin, biv{i reprezentativci Danko Lazovi} i Milan Jovanovi}.

Naglasio je da }e sigurno imati podr{ku Evropske fudbalske unije (UEFA) imaju}i u vidu odli~ne odnose sa predsednikom Aleksandrom ^eferinom, kao i Zoranom Lakovi}em.

O protivkandidatu Draganu Xaji}u rekao je da je jedna od najve}h legendi srpskog fudbala.

- On je bio predsednik Zvezde kada sam ja do{ao sa 15 godina u klub, imam veliko po{tovawe prema wemu i na{ odnos se ne}e promeniti, bez obzira na ishod izbora - istakao je Vidi}.

Na pitawe za{to ga kao Zvezdine legende nema na „Marakani” Vidi} je rekao da je to posledica ~iwenice da je dugo bio u inostranstvu.

- Ne mo`emo pobe}i od ~iwenice da sam boqi deo karijere odigrao u Junajtedu. Ja sam emotivno uz Zvezdu, ali posle svih ovih godina nekkao vi{e navijam za

XAJI] O PIKSIJU, VIDI]U, IZBORIMA U FSS, INFRASTRUKTURI U SRPSKOM FUDBALU...

”Odgovoran sam ~ovek, Piksi ostaje selektor ako postanem predsednik FSS”

- Odgovoran sam ~ovek, uvek sam takav bio. O~ekujem da svi damo doprinos, da pomognemo srpskom fudbalu. Moram da ka`em da smo mi i do sada postizali solidne rezultate, ali moramo da vodimo ra~una o tome da mo`emo da posti`emo jo{ boqe - izjavio je kandidat za predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS), Dragan Xaji}.

On je gostuju}i u emisiji Oko na RTS-u rekao da je apsolutno zadovoqan ulagawem dr`ave u fudbal i da ne postoji druga dr`ava koja toliko `eli da pomogne sportu.

- Veliki problemi su infrastruktura, moramo na tome da radimo. Ako `elimo da igramo Evropu, ne samo Zvezda, moramo igrati na dobrim terenima. Moramo nastojati da svi klubovi ve} u februaru mesecu imaju terene koji dolikuju zemqi kakva je Srbija. Mislim da sada fudbal ide u pravcu da se stadioni podi`u u mawim sredinama - istakao je legendarni fudbaler i direktor Crvene zvezde.

Xaji} je rekao da je uveren kako }e se reprezentacija plasirati na Evropsko prvenstvo i konstatovao da je rezultat u Kataru bio razo~aravaju}i.

- [to se ti}e selektora Stojkovi}a, on ima ugovor, ne trazmi{qam o promenama i osta}e da vodi tim.

Tako|e, o protivkandidatu Nemawi Vidi}u govorio je u najlep{em svetlu.

- Ne znam ko }e da pobedi, izbori su demokratski. O Vidi}u imam najlep{e mi{qewe. Pratio sam wegovu karijeru od wegovog dolaska u Zvezdu i daqe. Nemam re~i kojima bih mogao da opi{em koliko mi je drag i kao igra~ i kao ~ovek - zakqu~io je Xaji}. S. G.

Od sre}e – naravno!

Sve to je mobilnim telefonom zabele`io wegov naslednik Vujadin, koji je nekada i sam ~inio bedem ispred Zvezdinog gola, dok je trenutno ~lan stru~nog {taba Milo{a Milojevi}a.

„Pobeda u derbiju ulep{ala je titulu i dana{wi ro|endan. Hvala mojim drugarima iz ekipe, bez wih ne bi bio Dule Savi}. Posebno hvala Pi`onu jer je od svih nas pravio da budemo boqi nego {to bismo bili bez wega. Hvala porodici {to je ovde, posebno unucima. Ima jedna divna pesma sa refrenom veseli se srpski rode, a ja sad ka`em veseli se crveno-beli rode”, poru~io je Dule Savi}, nakon ~ega je usledio gromoglasan aplauz prisutnih, ba{ kao {to je to bio slu~aj prilikom izlaska na binu.

Du{an Savi} ro|en je 1955. godine na Ubu i upravo je tu napravio prve fudbalske korake u prebogatoj karijeri. Uz Dragana Xaji}a i Nemawu Mati}a ima status legende u pomenutom kraju.

Osim Crvene zvezde Dule Savi} branio je boje Sporting Hihona iz [panije, kao i francuskih klubova Kana i Lila, a interesantno je da su svi navedeni klubovi imali dresove crveno-bele boje.

Za razliku od brojnih kolega ~uvena devetka nije uplovila u trenerske vode, ali je po zavr{etku igra~ke karijere u periodu od 1998. do 2005. godine Savi} obavqao funkciju sportskog direktora kluba s Marakane dok je na ~elu kluba bio Dragan Xaji}. N. R.

VIDI] O IZBORIMA U FSS, XAJI]U, TOME [TO GA NEMA NA STADIONU ZVEZDE…

”Na ~elu FSS `elim da budem kapiten tima koji dobro funkcioni{e”